14 Дана 1986

Библиотека “ др. Вићентије Ракић ” Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.

УДРУЖИВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОМЕТА I CTAPTOBAO HOMБИHAT J Страна 8. = = I БАНКА НАШЕГ I ВРЕМЕНА ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ МРЕНА УПЕЦАЛА ПРИЗНАЊЕ Страна 10. 7miiiiiliiiiiii>iiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiii||| h7 СКУПШТИНА ОПШТИНЕ УСВОЈЕНД ДОКУМЕНТА ЗА ОВУ ГОДИНУ Страна 2. Лисг СоццЈалистичког савеза радног народа општине Параћин I АКЦЕНТИ: ИЗ ГОВОРА ДР СЛОБОДАНА I. = ГЛИГОРИЈЕВИНА НА ОТВАРАЊУ AYTO-IIYTA | i МОЖЕ СЕ УСПЕТИ11 IОПСШИ И У ИЗИI Др Слободан Глпгорнјевић говорн на отвараљу Ауто-пута ГОДМНА XIII БРОЈ 299. Н ПАРАНИН 8. JAHYAP 1986. S ИЗЛАЗН СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ □ ЦЕНЛ 40 ДИНАРЛ НА СВЕЧАНОСТИ КОД ПАРАНИНСКЕ ПЕТЉЕ, 30. ДЕЦЕМБРА ОБЕЛЕЖЕИ ЗАВРШЕТАК AYTO-flYTA БЕОГРАД — НИШ @ Радник, машиниста „Партнзанског пута”, Михајло Џајић, пресецањем врпце и званично пустио у промет деоницу ауто-пута од Нуприје до Појата у дужини од 23,1 километар @ На свечаности говорио др Слободан Глигоријевић, председник Скупштине СР Србнје © Међу бројним званицама и градитељима ауто-пута „Братство-јединство” и Милутин Милошевић, Бранислав Иконић и Жика Радојловић. ... Ових дана. управо, су утврђени задапи економске политике за 1986. грдину. Према ономе што је сагледано, када су инвестицијс у питању, пред нама је раздо б.Бе од неколико година у којем he због веома огранн чевих средстава, акумулаци ја морати да сс употребп, пре свега, за боље корншће ље постК>јећих капацитета. уз уклапање ускпх грла у процесу репродукције, за улагања која повећавају и:« воз и дају брже ефектс и слично. Многобројне радне орга низације у Србији н у целој земљи и у оваквој тешкзј, еконолтској, слтуацијп постлжу ванреднс рсзултате у ггословању, што најбоље сведочи да се може услетл п опстатп U у кризн. ц да самоуправно удружени рад има снаге да је прсвазилазп. Међутим. немнновно јс да привргдни систем и екопомска политика већ једно.н створе траЈЕ<г услове прпвреБивања. To важи п за про мене које се очекују м у OKBiipv политичкезг система. Када је о томе реч. мислим да се не би могло много очекивати од нских даљих иромена којс би се изврши лс v федерацији. To што је учињено, мање-впше је познато, као и оно што сс памерава учннити. Мислим да је v то.м погледу, далско више од значаја одговорност наше Републпке и општина, Савеза комуииста и свих ос талпх субјективних снага да учине око што су обавез ни, а ту је велики простор за деловање који за сада join увек није пскорктдћеп. При томе имам у виду потребу еисргичног п јединстве пог деловап.а v смеру самоуправног интергисања нроизводних и осталих привред ппх потенцпјала, као и свих стваралачких снага — од па учних потенцијала, до произ водннх раднлка. Истовремепс морале би се слиминиса« ти све препреке субјсктивног карактера које стоје на путу. као што су паразитизам и нерад, нерационалности, кримннални однос и криминал према друштпепој имовинп п све осталр што се зна да јс зло и uito нас спречава да будемо бољи н успсшнији него што јесмо. С друге стаке, удружени рад треба да настојп да се тако организује да сваки ра дник и колектив у целини будс максимално мотнвисан за повећану продуктивиЈост ц економију. ¥ услове за сфлкасно функционпсање радних организанија убрајају се п кадровска решеља која треба да обсзбеде да на свако радпо и руководеће место дође прави човек. Када говоримо о општим претпоставка.ма које треба да се створс за удружени рад и друштво као целпну, како би се омогућило прева зилажење лостојеће кризе, потреого је рећи да п наре дни избори морају да имају споје место и улогу у то.ме. На све функције, бпло да јс рсч о држави, односно дру штвено-политичким заједпица.ма, друштвено-политичким организацијама нли органн ма самоуправљаља — путсм правих избора у најде мократскијој лроцедури, по верење би требало да добију људн од којих се може очекивати да he се снаКи у овој ситуацнји. Образовани п стручни, храбри и пошгепп — што значи сдремни да прихвате све рпзике и теш коће који пх очекују код вршења фуккција на коју буду пзабраЕ«и. To морају бити људн који су далеко од сваке каријере и демаго гије, подсетио јс др Слободан Глигоријевић, председник Скупштпнс СР Србијс на отварању дсонице ауго • пута Буприја — Појате. Са једномесечним закашњење.м. претпоследњег дана протекле календарске године, завршена је деоница ауто-пута од R\Tipnje до Појата у дужини од 23,1 километар. На овој деоницп ауто-пута „Братство-јединство”, радиле су београдске грађевинске организације „Партизанскц пут” (11,7 километара), „Планум” (5 километара), ,Дутопут” (6,4 километара) и радницп „Мостоградње’’ који су саградили 777 метара надвожњака, мостова и пропуста. Поред профссноналне грађевннске оперативе, свој неизбрисиви печат оставили су и млади акцијаши из целе Југославије. Њих 3.000 су протекле године, од маја до краја новембра, провели па местима где су машине биле немоћне. Вредност изведених радова, на овој деопицп ауто-пута, пзноси око 8,2 милијарде динара. Завршетак деониие ауто-пута од Нуприје до Појате био је прилика за скуп свих градитеља и овдашњег становништва код параИинске петље. На овом скупу градитељима аутопгта и гоотима обратио се до ‘ Слободан Г.тигоријевић, председнЈгк Скупштине СР Србије. СКРАБЕНО РЕЛАЦИЈИ КАЛКУТА ИУТОВАЊЕ НА ЛОНДОН - јсЈе дуАуто-пут „Братство динство” прогеже се од сеница Д° ЈЗевБелије у жшли од 1-162 километара и саставни је Део мсБупарод-ј ног пута „Е-5" од Лондона до Калкуте. По сада је 550 кнлометара vpabciio и има право да но си атрнбут ауто—пута. ГраВевинска операзива завршиia је деонице Кран» — Љуована, обилазницу око Љуол ане. Загреб - Окучани, Рума — Ниш. Скопље — Ка тланово - Тптов Велес и Бевђелија — трчка граница. — Данашњш! пуштањем у саобраћај дсоннцс Нуприја — Појате у СР Србије је закључно са 1985. годином, од Руме до Ниша изграђено, укупно 286 километара ауто-пута „Братство-јединство”. Пушта н>ем у саобраћај ове деонице, завршена је скоро половина ове модерне саобраћајнице која иде од севера до југа наше земље. To је caoopahajница којој припада две трећине југословенског друмског саобрапаја и три четвртине транзитног caoopaliaja. Овај пут, имајући у виду географски положај Југославнје и Србије, скратиће растојањс нз.меВу Европе п Азије, а путовањс учинити бржим, безбеднији.м и јефтинлји.м. Y свом взлагаЈБу Слсбодаи Глигоријевић јс подсетио да су огро.мна средства уложена у овај део међународне путiic .мрежс п да је прсд ла.ма вслнка обавсза за отплаћнван,е. ТакоВе, нагласпо јс Слободан ГлигоријевиИ, овај пут мора да будс у лравом с.мнслу речи ayro-iivT и no одржавању и побезбедности, по пратећим објектима — сервиснма, угостигељством, трговпHOAI. — Наша граћевинска опера тива је изградњо.м деоппцс ауто-пута од Беосрада до HHuia обавила пмпозантан граБевинсмп подухват којп се ме ри десетпнама милиона кубика нскопаног. насутог ai уграђеног малеријала. ИзграВено је блпзу 600 пропуста, око 10 километара мостова, 75 прелаза ваи iniBoa пута и 20 петљи. На изградњп ауто-пута кроз Србнју радпло јс око 35.000 брпгадпра лз целе Југославијс, чи.ме су на пајбол>п могући начш! оправдалп љегово и.ме и животност пдејс братства и једштства. ОбраНајући се окупљенлм градитељима ауто-пута п гостима, др Слободан Глигоријевић још једном јс нагласно. — Изградша ауто-пута „Брат ство-једпнство” на подручју СР Србије ван покрајнна, пре дставља један од већих инвестицноних подухвата код нас. На делу ауто-пута који дапас пуштамо у рад, у саобраћај, захваљујући изузетиом ангажовању и актпвном односу свих учесника у изградњи, уз све тешкоће и проблеме материјалне и друге природе, успело се да се тај рад оконча п да се уочи нове 1986. годпне ова деоница преда на коришћење. М. IIлIlli НОВОГОДИШЊА ДЕЧИЈА ПРЕДСТАБА „ЧАРОБНА РАДИОНИЦД” ОСВОЈИЛА МАЛИШАНЕ © Чланови Градског аматерског позоришта обрадовали малишане новогодишњом игром п правим Деда Мразом „Чаробна радионица" Љубо.мира Салића, коју је прилагодио » за извођење на сцени параћинског градског аматерског позоришта почпремир Славољуб МаTiih, д оежирао Бока рбрадовип, освојила јс сБоју, бројну публи: ку. Глу.мци, Томица Ћорђевнћ,. Слаиољуб Матић, Симка ЋуриЦ. Славлца Пајић- . Марнја Ракн’л,‘ Братимир СтсваџиВ, и Драган Илић уживали су у новогбдии1- њи.м чаролијама, баш као и н»ихови навијачи (свако је имао по неког јунака) у позоришној салп. Аплауз и дијалог којп је успостављен са публиком потврда су да ie ова представа прави новогодишњи поклон деци нашс општине. Сигурно да јс највећа радост била сусрст са прави.м Деда Мразо.м и пријем поклон пакетића из нлгових руку. Пореп параћпнских малишапа, „Чаробну радионицу" видела су if деца на Одељењу ћупријскс болнице. Малим болесницима је сусрст са Деда Мразом био успеinaii „лек" пред наступајуПу Но ву годлну. С. Ј. Y

8. JAHYAP 1986. • БРОЈ 299 ОДРЖАНА СКУПШТИНЛ САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СТАНОВАЊА ф О раду и финансирању сеоских месних заједпица на нарсдпој седннци Последња ссднниа Скупштине општинс Параћпн одржана у 1985. годпнн била је v знаку усвајања значајннх докумената за наредну годпну. На овој седници усвојспп су предлозн републичких и рсгионалних докумената о општој н зајсдипчкој потрошљп п пореској полипши. Поред тога раз.матранп су и усвојени прсдлози општинских доку.мсната о друштвсио-скономском Оазвоју, пореској политицн, општој п заједничкој потрошњи за 1986. и то: Резолуција о полнтнци остваривања Дру штвеног плана општнне за период 1986—1990. у 1986.; Предлог одлуке о буцсту општине Параћпн За 1986.; Прсдлог биланса опште н заЈедничке потрошње; Прсдлог поссбног друштвеног договора о заједничкој потрошњи; Предлог одлукс о општипскнм порези.ма грађана; Предлог одлукс о посебном опшпшском порсзу на прометне покретности и права; Прсдлог одлуке о нзменама и допунама одлуке о посебжш општинском порезу на про.-лет производа и услуга и Предлог на виснну доприноса из дохотка и нз личних доходака који.ма се обезбеђују срсдства за задовољење заједчичких потреба за 1986. годину. На овој ссдници јс највишс било оечи ° финансирању и раду сеоских месних заједнпца, јср су делсгати са ссла стављали примедбу на висину средстава кор се издвајају за рад сеоских мссних зајсдница. Међутим, по рсчима Божидара Мадића, прсдссдника извршног савета CO, сеоске месне заједнице добијају чак и вишс срсдстава нсго месне зајсднице v граду, а за наредну ссдницу Скупштине општинс размаграђе се инфор.мација како и под којим условпма раде мссне заједницс У селима. Скупштнна је усвојила п предложенс сгопс доприноса којс сс предвиђају за ову годину п то ■ за здравствсно осигурање 7,2 одсто, дечију заштиту 1,2 одсто, запошл>авац»е о.зо одсто, физичку културу о.2о одсто, основно образоваи.с 6 одсто, социјалну заштиту 0.75 одсго и за културу и информисање 0,45 одсто. Коначна стопа за основио образовање знаће се након поношен>а новог закона који рсгулише ову делатност. Скупштина је усвојпла и Програм мера за прикупљање крвч за ову годину и Програм мсра здравствене заштите животиња за подручјс MP3 Шумадије и Поморавља. Делегати су сс изјаснили о Закону о ко.мпензацији дела цене угља са јамским копом и буџету СР Срблје за 198б.годипу, Споразуму о финансираљу MP3 Шумадије и Поморавља, Одлуци о измснама и допуна.ма Одлуке о порезима грађана и Одлуци q љинансирању општинске управс друштвсних прихода. У оквиру дслегатских питап>а, дслсгат ДРАГЛН РАДИЋ јс углавном бло задовољан одговором па постављено дслсгатско питањс у всзи отнарања „Параћинкипс" продавницс у иашсм граду, али је нагласпо да продавницу што прс трсба отворити. Ме1)утим, пије стигао и одгопор на н»егово делегатско питаи>с у всзи прикривања шсћера од стране -,Шу мадије”, када јс чскана нова цепа, па по речима прсдссдавајуher, дстаљан одговор па ово питан>е трсба очскивати на нарсд- Ј ној седипци Скупштине општипс. ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВИЋ пије био задовољан одговором на по- ј стављено дслсгатско питакс „Ко сс и у чиЈс и.мс одрскао старс ј водепицс?", па је Скупштина од- ' лучила да је потребно да сс о ово.ме изјаспи Скупштииа СИЗ-а културе. Делсгат ЖИВОТА ЈАНКОВИЋ јс поново поставио питан>е кад he да сс поправи пут Чспурс Рашсвица прско моста, a закључсно јс да СИЗ за локалнс и пекатсгорисаис путевс и Комитст за урбаниза.м за паредну ссдницу припрсми прсдлог разрсшсња овог пробле.ма. Делегат пз Голубовца сс интсрссопао, каква је судоина моста на путу Параћнн — Скорица и зашто прско њега ие може ннко ссм пешакг.. О овоме he бпти обавештен СИЗ за локалнс и кскатсгорисане ну тсве којн трсбл да одговори на постављемз делсгатскно питаIbC. На овој седници Драган Пстковић, дипломирани правник, до сада предссдпик Општинског комитста СКС, имснован јс за општинског јавпог тужпоца. Жпвојип Томић, дипло.мнраии правник, изабран јс за судију Општинског суда као и Божидар Пандуровнћ, дипломирани правник из Ђуприје. На овој седници дата је и сагласност на одлуку Радничког савета ООУР-а за амбулантпо-поликлиничку и диспанзсрску здравствену заштиту „Дом здравља" у Параћину на избор примаријуса доктора Милисава Богдановића за управпика. М. 3. 0 На седници Скупштине Самоуправне интересне зајсдницс становања, одржане крајем децсмбра, донет је средњорочни план развоја ове Заједнице за период 1986./1990., а у оквиру тога је и прогорам стамбене изградње за ову годнну. У овој години започеће се изградн.а да.меле III са 50 станова иза Робне кућс „22. децембар'. Довршићс сс изградња стамбених објската Ла.мсла I — III у нассл»у Јагодњак са 48 станова, од којих cv 29 намењсни за потребе солидарности. У овој години трсба ла буде довршена изградња ста.мбено-пословног објекта на углу улица Мајора Марка и Радета Николића Пикуле за пзтребс ЈНА са 15 станова и пословни.м простором у приземљу. Бпћс извршснс и припрс.ме за почстак изградн>е стамбено-пословног објекта Црница II у улици Лоле Рибара са 60 станопа, који he извођач радити за трж иштс и за надгралњу станова на ранијс изграђеним објектима са павни.м крововима. На Скупштппи јс разматрана и ипформација о искоришћсности стамбспог фопда у општинн Параћин. У помепутој информацији између осталог стоји да 53 домаћинстава са влшс од три члана породицс користи гарсоњсру, 371 домаћипство са вишс од три члапа користи једнособан стап, 778 домаНипстава са пише од три члана корпсти двособан стан, а да трособпс стаиове коI ристе 79 дома111птстава са вишс од чстири члана. Насупрот ово- ' мс, 1G7 сампца користс јсдпособ- ( нс становс, а чак 38 самаца двоI собнс сгаповс. Општпнско.м одлуком о стам- ' беним односима прописано јс да носиоци станарсксг права који и.мају вншак ста.мбсног простора плаћају порсд рсдовне и повишзну станарину. Међутим, по оцсн:i дслегата та повишена станарина би морала да будс знатно већа него што је то до сада, па јс зато предложена измена овс одллукс. На овај начин сс даје могућност носиоцима станарског права који »маЈУ вишак стамбеног простора да изврше замену стана, односно да се о.могући вишсчланим породицама да дођу до одговарајућсг стана. Закоп о стамбеним односима проппсује и лично учсшће радних људи и грађана у решаваау стамбсних односа. Међутим ова законска одредба још нијс заживела у нашој општини. Зато јс па седпици Скупштинс закључено да јс потрсбно да ова Само * упрапна интспсспа зајсдница прсдложи свс могућпости учешћа личног динара грађапа у стамбсноЈ изградњи, а да сс на тим посло« вима ради заједпо са радпим оргавизацијама. Скупштпна је донсла програм пцвсстицисног одржава!ва станова, стамбених зграда и пословпнх просторија за ову годину и оллуку о утврђивању коефицијен га који ho сс примсњиват^ при угврђиван>у станарине по ново.м бодовном систе.му. М. Живковић СА ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ OK ССРН И BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ИЗ РАДА И АКТИВНОСТИ ОПШТИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР У ЗНАКУ ИЗБОРА @ Поссбни задаци и одговорност у припремама за предстојеће изборе На заЈедничкој седннци Општннске конференције СС! п Bella Савеза синдиката оггштине Параћпн, одржане 25. цсмбра, разматранн су задацн Савеза синдиката и Социјалис чког савсза v спровоБењу избора за делегације и делегате v cic штпне друштвено-политичке заједнпце и скупштнне СИЗ-ова. ; локупна предизборпа активност трсба да представља иајсадрл« нијп део укупних изборннх припре.ма, испуњен добро организо ннм и ОСГ1ДЈШЉСНИ.М политичким радом у ко.ме lie масовио и тивно учествовати радин људи и грађашт наше општпие, зацр но је, између осталог, у програму изборне активности и крпте јума за избор, који су на ово.м састанку усвојсни. Социјалистички савсз радног народа, Савез синдиката и свс организоване ооцијаллстлчке сна гс са Савезом комунисга на чслу и.мају посебне задатке л одговорности у политичким ирипрс мама л спровођењу избора за члановс делегација и дслегата за скупштине друштвено-поллтлчких л самоуправних лнтсрссних зајсднлца којл he се обавитл у првој половлни овс годлнс. Окоснлцу политичке актлвности у припреми л спровођењу лзбора чини најшире и снсрглчно залагаље за брже остваривање Дугорочног програма екоиомске стабиллзацлје, дослсдно остваривање и унапрсђивање друштвено- -политлчког система ооциЈалистичког самоуправљања, борба за цсловиго, сфлкасно и одговорно обављањс функцлје органа управљања, дслегација, скупштина дру штвено политичких л са.моуправнлх интересних заједница, изврш них и других органа и служби, друштвено-политичких органлзација л органа, јачањс колсктивнс одговорностл органа л личнс одговорности појединаца за стаље у друштву л спровођењу утврђсне политикс. Изборни састанци раднлх л»уди и грађана су прллика за крлтичко л самокрлтлчко преиспитивање досадашњлх актлвностл и мера којс су предузлмане за откла^вањс узрока и последчца неповољнлх прлвредних крстања. Треба имати у виду да избори за чланове делегација л дслегата л.мају прворазредни значај за ост варивање и дал»е јачањс стабилности нашег политичког систс.ма л стварање друштвених, политлчких, кадровских и других услова за дослсдно фулкциочисдље делсгатског система као л»сгове окосттце. У изборима трсба да дође до лзражар свест, да је делегатски систе.м осиови-д инструКРИТЕРИЈУМИ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ Y евиденгирању. предлагаљу, утврВивању при избору капдпдата треба примењмвати следеће критерпјуме. — да су се кандидати у пракси потврдили својп.и радом и опредељек>ем за мзградгву nauier социјалисзим ког самоуправног друштва ... — да својнм радом и понашањем доказују сиоју де латпост у борби за оствариван>е сконсшске стабилизацл је и развој политнчког спстема coiv! .••истичког самоуправљаља. — да поседују особнне соцкјалпстичког садтпуправ ног морала ... — да на основу свог залагаља и резултата рада. соци јалпстнчког самоуправног понашања, ллчмз одговорнос ти, односа нрема .вудима п друштвепој нмовнни ужпва ји гглед н поверен>с у средпни која их предлаже н бира. — да пх одлнкује одлучност у супротстављању пацн оналпстпчким бирократско-технократским, либералистн чки.м и друтим пегативним тенденцијама ... мснт за афлрмацлју раднлх људи и грађана, као лроизвођача, управљача и лолитичке личносга. — Предстоје11а изборна актпвност треба у целлни да протекне у знаку вођсња комплетних поли тичклх акција ва спровођељу Дугорочног програма економскз стабилизације л средњорочног програма развоја наше општинс, на развијању колективног рада, одлучиваља и одговорности, нм брже.м и конкрстном обрачунава- »у са носиоцима негативних појава, уколико се у било ком обли ку буду испољиле, рекао је, измсђу осталог, у свом уводпом из лагању СТЕВАП СТОЈКОВИЋ, председник ОК ССР1Г. При свему то.мс, не трсба занемарити и постигпутс успехе л резултатс који су остварсни у протеклом чстворогодишњем псриоду па свим un воима пашег друштвеног и економског развоја. У време спрово- !)еи>а избора улазимо са велнким резултатима остварспим у праврсдном развоју нашс општиие, комуналној изградњи, изградњи објеката друштвеног стапдарда, развоју и јачап>у матсријалпе оспопе удружсног рада, самоуправл>ања и друго. Сви ови л другл релултати ост варени су у всзма тсшким економсклм услови.ма уз појачапе на порс раднлх људи л грађана којч су у томе влдели свој лнтсрес л били спрсмни да уз одрсђена одрицаља па рачун свог стаидарда градс л лзграђују своју општину л своју месну зајсдницу. На састанку јс донета одлука о саставу и избору кандидационих конференција л образовању политичког актива за пружан>с помоћи у спровођс1ву избора. Ово.м приликом јс и Љубомиру Огњаповић. дугогодишњсм дру:лтвсио-политичком радиику нз name општннс уручено признање Савезне конфсрснције ССРН за ос тварсне рсзултатс у својој дугогодишлгОј политлчкој актлг.:1?:тп. М. 3. Комуналпа хигнјсна би била боља да Параћин није највеће градилиштс у Србији п да њсговим улнцама не крстаре возила свнх регистрацчја, да су улицс мањс раскопане, да сс у свако.м делу града не граде шџцгеидуалие п колективне стамбепс зграде и да се нс виде депоније шљунка грађсвннског материјала скоро у свакој улици. Да не говорн.мо о сталном тужакању комшмја због чувања стоке, испуштања отпаднмх вода, загаВиваља јавних површнна, по којим захтевима треба да ради само један извршнлац. У области радпих односа и заштите на раду два ипспсктора рада сс узајампо дспуљавају. Смањују се шггервенције у обласги запош.ваваља, смањује се прсковремени рад, доследно сс испуљава обавеза у погледу ирпје.ма прнправника, лрограм за скраћсље радног вре.мена cv донеле већипс оргаппзација, услови рада и већа безбедност радникана раду јс све боља, а резу.тгат тога је што пс.ма с.мртвпх повреда Ji све маље тсшких поврсда ва раду. МсБутим, још увск и.ма приватника којн држс лсосигхрапс раднике, те сс у тој области интензивира контрола лз дана у дан, лосебно лротнв прекршиоца који су непоправљивл. Све јс xiaite необрађепог пољопрпвредног зе.иљишта, како у лриватном тако и у друштвено.м сектору, а жетва лз године у годпну се рдвија такорећи без проблема, како у погледу квалитетпог ко.мбајнираља, чако и у погледу лоштоваЈва редослсда. Бесправла тралња сс задibiix годила интснзивно кснтролпше II ретко који објекат про.макне оку два помоћпнка граВсвинског лнспсктсра којп обилазе град л граже дозволу за сваки објекат од тврдог .матерпјала, а пријсмо.м грађевинског лнспек.то.ра ових дана крепућс сс у изврHieibc решења v предмсти.ма којп су окоичани. Нншта маље пнјс запослсna i:;i тржашна пнсиокцпја, члја су 3 извршиоца сгалпо у продавницама и трговилским оргаллзацијама и бпју битку са ксптролом цспа које сталпо расту. Са иешто .\iaibc специфпчпих пробле.ма се epehe просветаа кнспекција, мсБутим и онн ннсу пишта .\iaiL-e зпачајни од ссталих илспекцнја. ИНСПЕКТОРИ ИНТЕРВЕНИШУ ПО СВАКОМ 3AXTEBY ГРАБАНА Водоирпвредни инслектор са таблицо.м „Стсп” се може BiLieiii било сам илп са радКЈШи.ма СУП-а у лрелсдисвппм нли поподпсвним ч-говпма Konrponimivlni бесправиу експлоатацију шљупка н песка коју врше rpabaim села поред Мсравс, посебно Чснурс л Шаваи. Mebyrn.M, лзградн>а алто-пута јс ствсрила. лсрсд других пробле.ма, и нро блем везан за сксилсатацију леска п шшл.улка. Натсваре се вознла са гџљупком, а..:.ч лстч co ne испоргчује аугопуту, ве'п се од страпс всзача ixpciajc лриватнлм домаhisHcrBH.xia. Један број rpabaна у Сикирици и Г. Вндову лагсровао је веће колнчинс шлднка за врло прихват.впвс пепс. Дсбпт сс слпва v прпватне иепове, што представља крађу друштвене пмовппе. По сваком захтсву страпке, бпо ои усмен ллп ппсмен, нспосредпо пзложен ашспсктору, предузсће сс одређене мсрс no Закону. Уколико не наbere шгопоктора, хнтну прнјаву можсте доставпти уира1шо-правно.м одељсљу и иста he бн.ги прослсђсна надлежном нзвршпоцу. Изложспо стање је део про блема пз свакодневног жнвота у којч.ма ипспекцијскн оргашг делују. Посла и.ма свуда и па свако.м .месту за још два пуга впшс извршиоца лсго што пх ii.ua, тако да сс пе треба изпепадити ако се.и у jy-rapibiiu часовима или при крају радпог вромена, пс лаВоте ппспекторс у канцсларији, јер cv опи v пспосредпо.и извршаваљу задатака у контроли. Обзиром да постоји пуна по дршка политичклх структура у разрешавашу свих пробле- .иа ла којс се iiaube у контроли, како са.иосталпо тако и са другл.и opraini.ua, то uie.ua задатака којп лпспекторн пс .могу да реше. С тога су и нозитивпс оцепе које сс лзрпчу при разматрању годпшљих лзвсштаја о раду или лоједалачких ппформацпја, од страпе Изврпшог савета, Ckviiluth ne сшпгппе и друштвсио-иолитпчкпх оргаллзација. И порсд тога тто су присутпн резултати који се постпжу no лојодшш.и оидасгпиа, то ве значп да нс можс још дал,е да се ради, гдс би ре.зултати бнли join ко.иплскснији п целовитнјп. Радо.мнр Живковић

СА КОИФЕРЕНЦИЈЕ ГРУПАЦИЈЕ ПРОИЗВОБАЧА ТЕКСТИЛА CO CM CM CO CM CQCO см ш ео Сл CQ coco i1< a, <aXШ1 1Q CO in GDIS GO 02 02 CQ CQ CQ CO IS 00 O O ’5=4 Y®^ CQ CQ 5- Д S CO 5 CQ co in CD CO )O CD ^**» 00 CQ 02 C\J CQ CQ CQ eg Ш S © CQ CQ o> © CQ CO ?4 t-4 CQ CO ID CD 00 CQ CQ CQ CQ CO CQ CQ IQ GO cq Ш CQ CD CQ CQ Ш CQ CQ CD CQ CQ см ЈП CO CQ CQ см CQ CQ CQ CO in CQ CM CQ CD CQ GO © CQ ш © CO © CQ CO co v4 s^ l t=4 CQ тЧ 02 CO CQ 00 CQm © 03 co LQ CD© CQ Ш CD GO CQ CQ CQ CQ 4^-1 CQ CQ Т-’ 00 О CQ 00 CQ m in 02 CO IQ co CQ CO ID CM © CO co CQ CD CQ CQ 1П CD GO ©/© IQ CQ GO CQ CD CQ CQ GO © CQ CQ © © CM тЧ. CQ CQ CQ CQ CD T=.’ ' v M in © £> GO s-i CQ© CQ емo in CD CQ CQ GM GO CQ CM И CO CO CQ Cb CQ IQ CM CQ Ф CM CO O CQ CQ is co © © CQ CQ C2 CO CQ CQ CQ CQ cq ca in CQ GM cq cq CO CQ CQ CQ co IQ CD GO CO ID © GO CO CQ© CQ CM CQ CO W CD GO © CQ ID CD CQ CD C3 CQ CO tn CQ CQ CD CQ CO GOScxJ S E >> o EF к Q CO CQ CQ CQ CQ ID co CD CQ €0 v^-i CQ S-=4 LQ © CQ Т-Ч GO GO © © CQ CQ CD •v=l CQ CD CM CQ CQ £> co CQ IQ CQ Ш CD GO O vH CQ CO 00r4!

iГ=trs© 31 "5ocMso

8. JAHYAP 1986. • БРОЈ 299 ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН СИЗ ЗАПОШЉАВАЊА KO j[ СТВАРНО НЕЗАПОСЛЕН? година llllllnilllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllinilllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIItllllHIinilllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllltlllllllllllllltllllllllHIIIIIHIIIIIItllllllllllllillllllllllllllllllHIlIlllllllllllllinilllllllllltllllllllllllllllltl Ф Основна оријентација Друштва за спорт и рекреацију инвалида општине састојала се у омасовљењу члан ства, спорту, рекреацији и рехаоилитацијн инвалида, а програм рада успешно реализован и пре истека 1985. године. Готово свакоднсвно повећавао сс број инвалида који су желели да се баве спортом л рекреацијом и у прошлој години примљено je SO нових чланова, тако да број инвалида који сс баве спортском рекреацијом и рсхабилитацијом износи 260 чланова. У прошлој години одржано јс укупно 317 тренинга, 27 међуопштинских такмичења и 41 такмичење на нивоу општине. Под контролом стручног лица, виших медицинских техничара, Друштво је организовало вежбс на разним справама и укупно је одржано 84 таквд тренинга. По питању. рекрсадијс. Друштво је организовало два јсднодневна излета за својс чланове до Плавског јсзера и ло Бугарске, а организовано јс и пругарско забавно вече. — У овој годнни здравствени радници Дома зиравља Медиципског цснтра у Параћину показали су велико иптересоваљс за сарадњу са нашим друштвом, што ранијих година није био случај. Устројсно јс 98 здравствсних картона, а обављсно је 72 лекарска прегледа и око 200 пута је контролисан крвни притисак инва лидних лица. И ова година је обележсна всо.ма добром сарадњо.м са други.м организацијама, а нарочито са Општински.м одборо.м СУБНОР-а, Српском фабрлком стакла, СИЗом за'социјалну заштиту. Општинском конференцијом ССО, СИЗ-ом за здравствену заштиту. СОФК-о.м општине, СУП и другим организацијама. Са важнијим информацијама о остваривању циљева и задатака из програма и плана јавност јс правовре.мено обавсштавана прско нашег листа „14 дана", РевиЈе за спорт и рекреацију и прско посебних извсштаја, каже Душан Булат, прсдссдник Друштва за спорт и рекреацију инвалида општинс Параћин. м. д. Скупштина СИЗ-а запошљавања тражи стриктну при мену законских одредби о брисању са евиденције незапослених који бирају посао Изражена је појава да се недовољаи број радника јавља на огласе за поједина зани.мања, а на евиденцији незапослених у нашој општпнн н.ма шесто лица без занимања. За 30 реглера, колико их је Српска фабрика стакла недавно тражила, јавило се само 16 незапослених, иако се за време обуке од шест до осам месеци прима стипенднја, топли оброк, плаћају путнн трошковп. За 20 радних места радника за поправку палета, јавнло се са.мо шест незапосленнх. Да кажемо још и то да на евиденцнјн незапослеиих нма 309 мушкараца до 30 година жнвота без занимања. painfx је већ било у радном односу, а половина има радни стаж већи од годину дана. што упућује на то да су самовољно напуштали радни од нос. Пре.ма изјава.ма, средства за живот стичу радом на свом пољопривредном поседу лли обављањем других делатности, а најбројнији су они који се баве зндарским посло ви.ма. Већина незапослених мушкараца чека на посао да огласи за грађевинска занимања пекач-цементаш пролазили су са малим бројем заинтересованих кандидата. Проблем бирања посла се у Bimie наврата налазио на дневном реду Скупштнне СИЗ-а запошљавања. На Скупштннн одржаној 20. децембра закључено јс да у складу са Законом о запошљавању један У Штофари бе? зсликих проблема са кадровима број лица која су два гсута одбили запошљење буду брнсана са евиденцнје, док he 12 лнца бити брнсано са свнденцијс на шест месеци. ПРОГРАМ РАДА СИЗ-а ЗА ЛОКАЛНЕ И НЕКАТЕГОРИСАНЕ ПУТЕВЕ Y 1986. М« средстава Стручна служба СИЗ-а запошљавагва је у више паврата вршила анализу структуре пезапосленнх. Сваке године се поред сагледаваља у току пријављивања врше п друга испитиваља, путем интервјуа, угатпгка, анкета.... Последња анкста јс показала да највећи део незапослених мушкараца без зашшаља жпви на селу, 70 одсто и има ју пољопрнвреднн посед, што значи да и.мају средства за живот. Око 80 одсто анкстиби се запослнлп са.мо па одреБеним пословима, као што су возач, портир, чувар. Y анкети у којој је испитано 579 лица, 82 одсто се изјасннло да не прнхвата посао стакларског радника. Такође и ЗБОГ ОДБИЈАЊА ПОНУБЕНОГ ЗАПОС 1ЕЊА — CTPY ЧНОГ ОСПОСОБЉАВАЊА, НА ШЕСТ МЕСЕЦИ СЕ СКИДАЈУ СА ЕВИДЕНЦИЈЕ Владислав Жнвадиновић из Параћина; Бранислав ЈовановиН, Плана; Драгослав Јовановић, Крежбинац; Бра нпслав Мијалковић. Мирило вац; Горан 1Мари1«овић, Бу љане; Драга.ч Милошевнћ, Параћин; Зоран Миладино * впћ, Дреновац: Љубнша Ми љковић, ПараИин; Радмша Мицкић, Д. Мутница; Ненад Марковиђ. Параћин; Иенад Оорадовнћ, Сикирина и Радиша Пстровић, Г. Мутница. Зимско одржавање асфалтираних локалних путних праваца обухвата свс one послове који омогућавају безбедно одвијање саобраћаја v з*.мским условима. a редовно оДРжаван>е локалних путних поаваиа обавезујс СИЗ за локалне и некатегорисане путеве на финапсирање следећих рајова-. крпљење ударних рупа. чиinheibe земље са банкина, чишheibe јапкова, поправка постојећс вертикалне саобраНајне сигнализације ц одржавање постојећс, односно обележавање хоризонталне сиЕнализације. Шт0 се тиче реконструкцлје и поправке ликалних путних праваца. у ово) години предстоје обавезе довршења радова на локалном путу од Лешја до Горње Мутнице, затим следи поправљањс локалиог пута Параћин — Плана, на делу кроз ссло Мириловац, поправка пута Параћин — Текија — Лебина на делу кроз Текију, као и учешће СИЗ-а у рсконструкцији пута од Буљана до регионалног пУта Грза — Сисевац. Новопланирани радови обухватиhe реконструкцију пута од Ратара до Горњег Видова. Хитне интервенције на локалним путним правцима. пре свега подразумевају геоистражне радове на клизишту локалног пута Поповац — Буљане. сви ови радови коштаhe 220.400.000 динара. м. д. РАСПРОСТРАЊЕНА ПОЈАВА САМОВЛАСНО 3AV3EHE ПУТЕВА Y месним заједпицама name општине све је распрострањеглчја појава самовласј«ог заузећа путева од стране индивидуалиих пољопрпвредних произвођача. Заузети су II сужени не само пољ скп путеви. всћ ц сеоске са оораћајпицс. кзо и прилаз ни путеви селима. О овој појази расправљали су н делегати СИЗ-а за локалне и некатегорпсанс путеве н донели cv закључак, да се овој појави стане на пут. СИЗ за путеве ће органиазватл састанак са представницима месних за јсдкша, којц ће покушатл да врате ширину и проходност путева, а уколико то пе поБе за руко.м, СИЗ ћг извести на терен геометре н све оне који су заузелн са обраћајнице тужиће суду. М. Д. ДРУШТВЕНИ СТАНДАРД УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ® Бачка ужина, продужени боравак, бесплатан прсвоз, рекреативна настава, ученичке задруге, набавка уџбеника, брига за хендикепирану децу и екскурзије за ученпке основношколског узраста У свим осповни.ч школама на територији наше општине раде бачке кухиње у којнма ученпни добијају свакодневио допунскл оброк. Y прошлој години ђачком ужнном бнло је обухваћепо око 5.000 ученика, од чега је 338 ћака оброк добијало бесплатно. одлука о финасирању рада ђачких кухнња, тачније о учешћу Зајсдницс основног образовања у трошкови.ма исхране утврђује се почегком сваке капендарске годинс, односно повећава се висина дотације Заједннце, a такоВе, повећава се цензус за стицање права на бесплаиш допунскл оброк. Y Основној школи „25. мај” свакодневног превоза на наставу. превожсни су ученици на општннска н републичка та к.мичења, рекреатнвну наставу it Поход пионира „Стазама слободе". Рекреативна настава све популармија За ученнке трећег разреда основних школа наше општнне органнзована је и обавља се рекреативна настава у рекреативнол! цент-ру на 1рзи. Ta4110, пре.ма утврђеном распоре ду н плану на 1’рзи сва-ког про лећа и јесени бораве трећацн н стичу знања на очиглсднн.м примерима. Пракса је до сада дннца оснозног образсвања учествује у фпнансирању трошкова набавке уцбеника и школског прибора, летоваља и допунског оброка за ученике који се налазе на пс.роднчном смсштају у Чортановцима и у Дому за децу и омладину у крушевцу. нсго тако брнне сс и учсствује у финансирању трсшкова пнгернатског смештаја. паоавку уцоеника и школ ског прнбора и допукског оброка за децу која се школују v специјалннм школама у наше.\1 граду,. зати.м у Земуну, За јечару и Светозареву. Бачкгзадруге и екскурзије СПИСАК ЛИЦА КОЈА СЕ БРИШУ СА ЕВИДЕНЦИЈЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ ДЕВЕТНАЕСТ ОРГАНИЗАЦИЈА ОСЛОБО15ЕНО ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА ИЗ ЛИЧНОГ ДОХОТКА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА У циљу Оржег развоја у Поповцу радн и продужени боравак за ученике. Ови.ч видом заштнте обухваћено јс 35 ученика, а одлуко.м о фннансирању рада Бачких кухпња регулпше се и пнтање учешha Зајсднпцс основног образова1ва о трошкови.ма рада лродуженог боравка. Нема ђака пешака Извршни савет Скупштине општине Параћин предложпо је делегатима Скупштине да ослободе деветнаест организацнја са територије општине Параћни пореза и допрмноса из лпчног дохотка из радног односа у циљу решавања материјалних тсшкоћа као и стимулисаља даљег развоја. Предложено је ослобођењс слс дећих организација: Берберско- -фризерска задруга, Удружење пензионсра и инвалида, Манастир Св. Пстка, Удружсње слепих, Удружење глувих. радници запос лсни у самосталним занатским падњама, ООУР „Услуга", СУП, организација ДКТ ..Сан”. ЛруштИпанаш 5 во за спорт и рекерацију, „Универзал — концерт”. Фабрика цсмента ,.Нови Поповац" 50 одсто, ООУР „Обућа’’, Омладинска задруга, Пчеларска задруга и СРЦ ,.7. јули”. Свим СИЗ-овима достављен јс извод овс одлукс тако да he ове организацијс бити ос лобођене стопе за здравство, ос новно образоваље, дечију заштиту, социјалну заштиту, запошљавање, културу и физичку култуРУ. М. д. Y основном образовању name oihuthhc нема више Вака пешака. Превоз ученика путиика је бесплатан. Путују углавном ученици који noxabaју више разредс основие школе, .мада н.ма и ученнка из нижнх разреда. Користећи по годност редовнпх аутобуских линија, којн.ма су повсзапа села у пашој огшггннн са градо.м, Заједница основног образовања признаје ираво па бес платан превоз и ученицп.ма чпје јс место становаља од школе удаљено маље од четирн кпло.мегра. Превоз сс обавља возилима Заједннцс образоваља и аутобуси.ма „Велмотранса''. Поред била. да ова шастава траје ссдам дана, мећутим, жеља ученика, а и родптеља, је да овај вид образсзан>а траје што дужс, о чему he свакако одлучити матернјалан положај. Ипачс, овај внд наставе всома успешно сс организује \з помо11 Ценпра за дечнју заштнту v чијнм објектнма и услугама се н спроводи. РачунајуНн на свс већу популарност рекреативнс наставе, требало би настојати да боравак на Грзн траје најмање 10 дана. Школскн прибор за снромашне ђаке У школској 1984/85. годпни у осповнпм школама пабавл»сни cv за 77 сиро.машна уче нпка уибеннци и школски прн бори. ТакоВс, у сви.м школама пздвајају се срсдства за набавку наставних средстава. a у школским библнотекама обезбеђена је лектира скоро за све учепике. Пре.ма Закопу о основпом образовању и васпигаљу ЗајеРад ђачких задруга одвија сс преко школских продавница, сарада парцела, прикупљан>а секундарнах свровииа н другог друштвено-корпсног ра да. Средсгва која се добијају па овај начнп трошс се за набавху уџбсника, школског прн бора за ученпке сиромашннх породица и за органнзовањс екскурзнја. Плодовн убрани са парцела користс се за Вачкс кухиљс н продуженп псравак. Акцмје као тто су брање кукуруза, сакупљан>с шумских плодова сскундарпих снровпна и.мају посебно васпигно-образовни, матернјални и друштвеип значај, што у будуће треба још впше подстицагри. Екскурзијс ученпка осповаца изводс се свакс годнне и псред срсдстава која школа добпје од Бачких задруга. по- .\iohn месних заједнпца и СИЗ-а, делом у финансирању учествују ц роднтељп. што помаже да програм ц план ове активности буду богатпјп. С. Ј. Раде Араиђеловић, Дрено * Слободац Арапђеловић, Ц. Душана go; Радшпа Бла ГОЈевип, Син>п Вир; Драган Божнновнћ, At Марка 94; Илија Богосављевић, Биљане; Мирољуб Влајић. Стубаиа; Небојша Величковић, Еолуоовац; Слооодан Велнсављевић. СвоЈново; Новица Васић, Дон»е Бпдово; Сшшша Гајнћ, Плана; Драгиша lajiih, Плана Бобац Гсјић, Нлана; Грацигамр Давадогнп, Сеојнозо; Зоран Димпг рнјевић, Треикзевица; Иебо * јша Еорђевић. 27. марта 12; Југослав Борђевић, Буљапе; Живојин Борћевић, Ратари, Зоран Живкосић. Бошн.ане; Живота Здравковић, ТекпЈа; Мирослав Јовак^вић, Б. Салаја 13; Радолшр Јовановић, П. Кочипа 6; Горап Јсленнћ, Д. Видово; Саша Јев ткВ Дреновац; СлавољуоКр стић, Извзр; Радсван Костић, Поточац; Драгиша Ла заревпћ. Д. Видово; Мирос лав Милсн! гвић. Д. Видово; Л*нрослав Милутнновић, По точац; Бојан МнлоЈевић, Д. Марјановића 25; Горан Милојковић. Дреговац; Гсрап Мнлосављевић, Рашевица; Горап Марковић, Врапчанска 6: Живота ЛЈилет.чћ, Пла на; Жкзора-т Мплетнђ, Плана; Зорап Марковић, Шточац. Иван Мчлутниовић, Дре новап: Л»убчша МладеповиН, Поповац; Раднша Muлојковић. д. Мугннца; Сла впљуб МнлетнП Рашсвнца; Слободан Миловзновпћ, Д. Енповз; Мо.мчило НпкодиБ, . зоииа; НебоЈша Нчколнћ, Плана: Миодраг Ппвловлћ. Стрижа; Pnno't’in ПсповнН, 1 Мутмнца; Радчша ПпоKt’h, Свсјнсво: Драган ЈПГуЈ Kuh. Железинчкд 9; Зорз>« Павлсвцђ. Ц. Милутигу.овиђ 3. Мјтоослзв Радисчвтћели?!, Д. Е’’п,озо, Драгач Ранђе^оuuh. Рашевнпа; Стопп-ш Ра лисав^овчћ, СтчГхчт: Брати оав Рапогав^рвпп. Сггн-ча; Ммодпаг Речарнвпћ. М. Пнјвде 102'а; Цпагнша Camih, Својзе»в *': Радиспје Снмоноиић, Д. Впчосо: ЈБ^^бчша Сте фгчовлћ, Tewtla: Дпаган Ста но*?зт<ђ, Дроповач: Влада Си мнћ. Чегарска 23; Никола Стојаповић, Треппнсвнца н Мкрослав Cn.Miih, Лебнна.

8. ЈАНУАР 1986. © БРОЈ 299 V ПАРАНИНУ УХАПШЕН ОПАСНИ ФАЛСИФИКАТОР ШТЕДНИХ КЊИЖИЦА © Захваљујућл проницљивостн шалтерских радника у .Инвестоанци”, прсд Нову годину ухапшеп јс опасни преварант-фалснфикатор венте Боро СтОЈКОВИћ 113 ДерСИЗ ЗДРАВСТЈЗЕНЕ ЗАШТИТЕ Q Сви смо били сретнп и задовољни када је у малом базену Хале спортова прорадпла физикална терапија. Међутим, топла вода и базен били су приступачни пацијентима само два месеца На „радном месту”, на ВЈалте ру „Инвсстбапке” завршнло сс друго коло богатог путсшсствпја Дервенћанина Бора Стојковића. „Нпсам после затвора могао да нађем викакав посао. ла сам се латио овог”, каже банке ностп По ле врше проверу кљпжлцс. лсправ банкајиа Србије С.~;__ nnli јс на тај начин, судсћп по СтојкоПАРАКИН КОБАН З.А ПРЕВАРАНТЕ He можемо сс отстп утис ку да је Параћлп постао ко бан за превапднтс разног каллбра н лопове свлх врста. Осп.м Бора СтојкошЉа, овде cv. да се послулсшо Н.ИХОВИМ жаргоном лн” и једап лажмл глнслолог и крушевачки овејаки џепарош. који је накузп хва тања изјавло да се осећао као вук. јер сс на њега диг ла права хајка v којој cv u деца учествовала и борски егзибициониста. којн ,.пото ру као v Параћнну, иигде тшје видео” јагодвнски оби јач, ухваИен је на делу. Join многи „знанн п нсзнанп Jvнаци” мрач!’.1Х радњп отмш лн су пребнјених прстиј. из града на Гриици, па см мог ли, анр пх Параћпи всћ толнко привлачи, да на улазу у град поставнмо таблу са натппсом: „Бн који улазнте са лошнм наисра.ма, остав.чте сваку наду’’. СВИ ГРАДОБИ РЕДОМ Боро Стојковнћ је попут певачких каравана имао пра ву турнеју но Србијн. Својнл! фалсификовапим кн,нжицама обишао је банке v Београду, Нишу, Чачку, Тптовом Ужпцу, Пироту, Трстенику, Ужлчкој Пожегп, Ва љеву, Прокупљу, Крагујевцу. Алексинцу, Бабушници, Бору. Крушевцу. Сврљнгу, Житорађм, Куртуилпји, За јсчару и Параћнну. к!г>пж1шама. подпгао око мили- > он и шесто хнљада дннара. Дрс ; кост овог лљачкаша грапичи се са сулудошНу. Није презао : Боро СтојковиН да. рецпмо, ли ј шкс банке за два месеца огло- ■ бп чак 24 пута по два стара аш I лиона. Колггко је стварно новца поднгао па тај начнн, гтврдпhe пстрага јср, „спортскл подпоссћи пораз’’, на саслушању у параћпнском СУП он је нзјавио да је још двс књижпце упнш- ■п io а да јс предходно уз по.моћ ibiix подигао ско 400 хнљада дп нара. Боро Стојковнћ јс повратнпк V овом послу. Всћ је ранпје у Словеннјц харао по банкама п ’ за то одлежао око три године, алн то му није била довољна: поука ,па је одлучио да уз про 1 мену терена настави са ..бан-’ карским актлвностп.ма". Одлучио се за југ наше зе.м.ље л, како се показало, шалтерскл радппцл по банка.ма Србије су права „југовпиа” за љегов лачил рада, Никомс ллје падало на памст да се загледа у левешто израђенн псчат .„Југобанке” лз Дервелте, којпм је Стојковмћ потврВлвао „уплате’’ — све до ПараИила. Tv сс прекнлуло пљачкашко коло које he Стојковнћ, бар према његовом лнтлмпом очекивал>у, олвестп на пег година „државне брлге о љсму”. СудсНп лрема осталој „опрсмл”, Kojv је Стојковнћ лосно са собо.м, влзпт картама трговачког заступлика „Иитерпрог реса” лз Загреба за откуп до.ма ђе радллостл и једног ценовии ка видорексрдера, телевлзора и Ko.Miijvrepa, л>убл>алске ,,Емо ле-ко.мерц”, оп ллје зарађивао само ла плајвазу, већ л уз ломоћ електронлке. Да ли је било лаковерллх купаиа ' влдеа, телевлзора пли компјутсра ..made in Боро", показаће лстра га, коју је започео лараћински У ерл борбс за сваког пацијекта, која сс водл у Медицинском центру ..Здрављс" у Параћиву, на самоуправним органи.ма СИЗ-а здравствене заштлте, па и ширс, од нсдавно јс л Председништво ССРН заседало тражећи стратеги ју, наишло сс на још јсдну рупу којо.м су ,,слатке здравствсне милијарде” отицалс у комшлјскс касе. Служба за физлкалну терапију радл пувом снагом. алл ком плстпу услугу нс може да пружл. Мали базсн у Хали спортова, јсдан од главних разлога што јс та Служба лоцирана ван оградс Болнлцс — нијс више у фуикцпји, па је хидро терапија искључсна. — Базсп јс као грађсн за физпкалну тсрапију, кажс др БОРИ ВОЈЕ ПЕТРОВИЋ, специјалиста из ове области. Он својим нзглсдом и копструкцијом задовољава н најстрожије критеријумс једпог терапијског базспа. Пројсктовап је са степсништем којс постепено улази у воду, има косо дно са прописаним дубинама од so до 150 сантиметара, са странс постојс рукохвати, као измишље ни за одређене терепијске процсдуре, али базсп је коришћсп свс га два мессца од отварања! због тсмпературс водс, која је умссто потребних 34 до 36 стспе ни имала своју -,радну" температуру од свега 26 стспени. Пацијснтл су због тога морали бити улућевани у суссднс мсдицинскс илл бањске цснтрс на хлдро терапију, a то значи да су за њима стизалл подугачки рачу ни’, којс јс исплаћивала Општинска заједнлца здравствене заштите. ти рада базсна. С мсдицннскс странс-базсн јс ксопходан. Свакоднсвло у Службу пристлжс 50 до 60 пацијсната, а половина од н>их захтсва хидротсрапију. Са становишта скономисаља у СИЗу здравства, довољно јс рсчлта тсза секрстара Србс Дреноваковлћа; -,Мл л.мамо у општини највс ћи број инваллдских пснзионсПоточац Из разговора са докторо.м Пстровићем сазнали смо да и тада нијс било комплетних услова, јер је тсрапија могла да сс примени само код одрсђоних пацијената — Нсмогућс јс код рсхабилитације избећи хидро терапију, јер јс врло значајна. Са малим базеном пастигли би дејства, ако нс у физичко-хе.мијском, (као бан»ске водс) оно бар у биолошком поглсду. Само што сс нс би огра ничили на болеснс, већ би базсн користили и за превентивно дсловањс. Овдс прс свсга мислим на раднике са угрожсних радних места. којих у општлни има ко 4.000, каже др Петровић. Како да базсн проради? прс Q- Почела са радом и здравствена станица Раднпцп ГраВевинског предузећа „Пут” нз Светозарева завршплп су асфалтпрањс још једпог кплометра пута У Поточцу. Тиме месна заједпииа испуљава плаи асфлатнраља улнда v селу, за који јс заведен месни самодопрннос V тра јању од пет годила. Радовч на асфалтирању п осталих улкца наставиИе се на пролеће тако да lie Поточац vckopo бнти «/ потпуностп асфалтиран, у дужини од 8 кнлометара. Врсдпост овог киломстра новог асфалтног пута н једие попречне улице кошта 400 старих милпона. вствсне ста1лп?е. Здравствена стантша у Поточцу отворена јс за палијенте сваког другог дана лу н>ој ордикпра лекар којидо лазн пз рашевачке здравствене станпце. Опрсмањс просторија за здравствену станпцу кошталс је Месну заједницг Поточац 27 милиона старпх дпнара. М. Ц. Ових дана већ сс раз.мишљало како да сс базсн оспособи за рад, односно да пацијентп у Служби физикалне медицинс добију ком плетан третман. Иницијатива је потскла од Извршлог савста Ску пштпнеСИЗ фнзичкс културе. Уследпо је састапак с.а предсггав ннцима Заједнице здравственс заштите, а и захтсв Службе за ра у односу на суссдс. Свл они прсд комисије носс снимак клч.мс — доказ о дегенеративним обол>ен>има. Да то смањлмо и у најмање.м проценту, колико би уштсда остварили? Значи, новац треба улагати у превснтиву. ,.Радној органлзацлји Центар за спорт и рекреацију „7. јул”. такође је у лнтсрссу да пллвалиштс, односно базсн проради. На састанку јс урађсна прва рачунлца л предвиђенл технлчкл захватл да сс испунс захтсвл Службс флзлкалнс медицинс, а датл су л пре длози како да базен проради. Наравно, финанслјска срсдства су највећл проблс.м и у овом случају лако сви видс користи од рада базена. Ту свакако родољубива јадлковка, са локалистичким при звуком. „остајтс овдјс” упућсна пацијентлма, нема будућности. здравства л Медицлнски иентар На потезу су и општина и СИЗ л радне органлзацијс, пошто има ју интерсса. да уложе у нешто што he и.м блтл влшеструко враћсно. М. Миленковић V меВувремену, Месна за|едшша Поточац постпгла Јс још једап успсх, отварањем здра- © © фнзпкалну медицнну ц литацпју Опиггинском здравствене зашппс, o.Mondin рад .базена. лн су v обзпр сви рехабиСИЗ-у да се УзимааспекСИЗ СТАНОВАЊА СИЗ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА СИЗ ЗА ЛОКАЛНЕ И НЕКАТЕГОРИСАНЕ ПУТЕВЕ РЗ ЗАЈЕДНИЧКИХ СЛУЖБИ Стојковнћ, износећи четнрп књижицс ,све штедне и — фал снфиковане. Да ствар будс јаснлја: Боро Стојковпћ је у „Беббанци” л „Југобапцп” (бсоградскс фллијале) са мали.м улозл ма отварао псправнс штедне кљижице, а онда би уз малу по.моН својеручно нзрађеног пс чата са латплсо.м „ЈУГОБАНКА 5" — Дервента сам ,.уплаћивао” онолико колико му треба. Те овеће суме лагало је крч мио, подижуНи само по 20 хиљада днлара. јер за ту суму IX MEMORIAL Даиа 13. јануара 1986. године навршавају сстри гужне годн!«2 од смрти нашег драпог cvnpyra, она и деде М. Миленковпћ РАДО.МИРА — РАЈКА ЈОЦМБА — пензионера СФС — Њсгов светлц лек осгаhe вечно v natmni срг»нма. О;кало’и1гнм: cv пруга Герта са no. ч ОШНТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ CO ПАРАНИН На основу члана 12. став 1. и 2. Закона о војној обавези („Службени лпст СФРЈ”, бр. 64/85) објављује, општи позив Позпвају се сва дгушка ллца рођена 5969. године са стадплш местом боравка — пребивалшпта ла територнјн CO Иараћпм, као и ллца старлјих годишта j,ioja се до сада нису прнјавила из било којлх разлога. да се јавз Оп1ПТПНГГ.ЛЛ1 сскретаријату за Еородну одбран * . ради ynohe iba v Еојну евндеплију. Унис ћс се вршотн пд 20. 1. 1986. до 20. 2. 19S6. гслилс. сваког радног дан • or 9. до 13 сатп у просторијама СекретарнЈата, соба бр. 32 III за омладлнпе са попручЈи грал? Параћина. Стриже п Текије н про cTop’ijava мссних канцеларија за омлад.мпце сеоскнх часел-а. НЕОДАЗПВАЊЕ ПОЗИВУ ПОВЛАЧИ ОДГОВОРНОСТ ПО ЧЛАНУ 77. ЗАКОНА О ВОЈОЈ ОБАБЕЗИ. ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ И 3 В И Њ Е Љ Е Y прошло.г броју у празничној чсститцц, поткрала нам се грешка у годнни. Пзшпвава.мо се друговима пз са.моуправних шггересних заједница п чигаопима. Редакција

б. JAHYAP 1986. • БРОЈ 2» УСПУТНИ ЗАПИСИ ПОТЕНЦИЈАЛНОГ ШВЕРЦЕРА ЕЛДОРАДО ПРЕКО ДУНАВА НОВОГОДИШЊА НОН СА ПАТРОЛОМ МИЛИЦПЈЕ © Туристичкемуке љубитеља двоноћних путовања Излет у Крајову, у сеседну Румунију и то тродневни за свега 2.200 дннара, како то лепо звучп. И наравно, ваш репортср јс одлучио да се опроба на једном такво.м путовању. Ycnvr јс добно инструкције шта би било најбоље да понесе на пут. Алп, он јс дирнут у свој туристички понос; ладно одмахнуо главом. Аутобус, из млађег каменог доба туристичкнх путовања, и шарена свита „турисгичких” иамерника. Чудне ли феле. Што бн неко рекао: ла сунас дсценијама скупљали нс би нас овако пробрали! — Дечко, 'ајде скратп, чујем у себи глас. Пређимо на ствар. Мотел на Ртњу је дивно место да се испије добра кафа, иадушак поједс кпссло млеко и жваће гнбаннца као „парлаис” жвака. Ту »очшбс рад махера. Подвла чс!бс под аутсбус, коришђење четврткс (то је она справица за OTBapaibe брава на бункери.ма аутобуса), шрафцнгера и лепљнве траке! Кад су бункерп пахрањсни, аутобус завијуга крај Тнмока и запева кроз Неготинску Крајину. Ноћ са угођајем прсд новогодншјбс атмосфере Око мене скичп селотсјп; „Шта је ово побогу људи” пптам се у себи и помало па глас! — Нути брс н гледај, добацујс глас до мене. Око трбуха полспљенс кесе са Вегетом. На рукама и ногама натакнути дпгитални сатови. На колосу. Бердапској браini. гранична постаја. Цариник улази у аутобус и прспознаје старе .муштерпје. Нехајно ппта шта ко има. колико пара Hocii? Ником није пријатно па ни мени. He знам зашто, алн таква је аггмосфсра. Прилази ми. У себи пребројавам колико лове с.мем преко гране да пребацим. Мало, ни за кафу нема! Прплазп ми. Ноге ми се одсскоше, иако чврсто седим на задљем седишту. — Први пуг идеш у Румунију? — Ма јок, био сам и пре! — Немаш печат у пасошу. — To ми је на старо.м! (Yjeдох сс за језик). — Колико имаш новца? — Нешто преко 3.500 хиљада, (....еј будало јсдна остаћеш без динара). — С тим ни кафу нс можеш да попијеш, осмехну се цариник и окрену ми леђа. Пође до пола аутобуса па строго напомену. — Пазите са којо.м ми се робом п колико враћате! Погледам пасоше својих суседа, па онпх мало нспред мене, а оно печат до печата овдашњег прелаза, а размаци од недељу дана. Прегрмесмо једну царинску формалност, али сада је код Румуна зорт. Знају они шта радимо. Румунски цариник право у очи гледа. — Паспорт! Загледа пасош, насмеши се и на невештом српском ме запита шта ћу v Крајову? Невешто одговарам, да идем да видим како изгледа предновогодиппБа атмосфера и да нагтишем нешто за новине. — Ако, ако сликај твој шверцерн н пази шта сликаш да ти ми не одуз.мемо апарат! Хладан ме зној облп. One испред мене гпшају, оштпавају. — Журналист, овамо. Прнлазим смерно, дижем руке у впс као да се предајем, јер видп.м да тако онп нспред меие раде. — Спустп руку. добар пут п пази који сликаш (У поверењу, апарат ниса.м ни пзвадпо пз торбе) Y једном од пограничних места бнзшхс почињс. Лете жваке, цигаретс (Супер филтер!), Вегета, лорбер, бибср, иаполитанке, дивка, сатови Памет да тн стане одакле толика роба и где то стаде. Трговнна као на оријенталннм базарима. Тргује се из аутобуса, кроз прозоре, врата. Нико ником нс верује. На аутобус се окачнла маса света. Гунгула. Чисто шверцерске фаце, дсца, жеие с.мерна погледа, средовечна господа (изшпБавам се у Румунпјц нема господе). Лудница. Нико никог не зарезује, ко ког насамари то су закони ове трговнне! Неко од сапутника као фурија улеће у аутобус, баца торбу и леже нзмеђу седншта као уплашени зечић, румукска полиција за њим у аутобусу. Крш, лом, јад јадовит. He зна се ко је гори. Улпце Крајове; Отмен. леп и универзитетскл град. Имаш утисак гледајући људе и изгледа, да је свима потаман. Врви од неког чудног распопожења. Продавнаде су украшене и оне очекују Нову го дину. Натукао сам капу на очи п дубоко завукао руке у џепове. (У поверењу чува.м пасош од џепароша). Прођем два корака и неко ме очеше са милозвучним пптан>ем — Веђета? Испијам на улици неку бљу таву колу. Продавачица се смеши. Признајем лепа девојка. Благо нскриви главу, намигну. Трнцп пз пегга noboше. „Гухш, гуми, гуми," Блснем као теле. Мој другар, из шверц феле, ми добаци „Жваку тражи”. Базам по грандо.манској робној кући у којој има свега, али, пзгледа не оног што треба. Млади брачнп пар са детето.м у колицњма. са крзненим шубарама и бундама, од не знам којс животиљс право на мене. — Цпгарете? Вадим ову моју несрећну Дрину без фнлтера и нуднм их. Одмахују руком. He свиђа им се? — Дуе, дуе! Поново ствар вади онај мој другар. „Ма оће да купи две паклице и тражи упаљач". Пробуди се у менн нека трговачка крв. Вадш! последње две паклице и резервнн упаљач, пласгичњак који се не пуни. Погађам се. Убијам добру цеву. Каже мп другар да за те ларе имазд rnibe и добру вечеру у хотелу! Чудим сс како ме препозпају да сам југовић.. Ннт збори.м, нлт роморим, немам никакву торбу при себп и не пушим пиз улицу. Окренућу лист. Улазим у први онек бар, ако тако може да се назове. На неком интернационалном језику тражл.м кафу и дупли коњак. Чекам пола сата. Са констатацијом да су и овде ксиобарн истн, одлазим поно во конобарици у шавк. Са озбиљном фацом прилазим шанку п безобразним тоном тпттам конобарицу да ли зна енглески? Одговара, мало! Одлично мнслпм у себи, и ја мало! За вре.мс мереио секундама стиже кафа п коњак. Конобарица се љубазно смеши. Чаша јс празна. Без питања допоси друг\\ пуиу! Нашао сам цаку каже.м у себп, прави се Енглез иако нисгг. Остављам добар бак!тппп п лнкује.м гледајући сјај у тбстлпл очима. Полазим, конобарпца ме пратгт до улазних врата. To буразеру, мпсјттш у себи. Пружам јој руку п на једином румунском које знам кажем: „Ла реведере!” (довпђсња). Оиа се смеши и умнлно прозборп: „Веђета, веђета.” Те исћи као да су сс румуни постидели сами себе и павуклп такву маглу, да се бу- ј квално ни прст пред оком није видео. Енигма како наставити пут, а у Румунији се више не може? Решење је нађено. Некнх четрдесет километара у паровнма мушкар ци су трчалп испред аутобуса не би ли показалч пут возачима. Румуни којп су успут, разазнали слику, смсјалн су се до бесвести, а ми смо стезали зубе и попут Фраље Михалића, у најславнијим данима, кралп километре М. Илић I Саширизични ytao ] Летос смо установили да поред зимзелеиих, постојс | = if ватросталне шуме. = Нека оштра пера нам у последње вре.ме тупс о Е = историји = Могли с.мо до сад толико крви да пролијсмо, а сад = Е пам гнјемичнп историчари пишу историју. i Зар ће.мс проливену крв у ратовима да одвајамо no S срвнмд! груиама. 1 Ако ћемо по кључу, сви бројеви у лотоу требало бп = = ла буду рлвноправни. Hainii усмерењаци радије се одлучују зашуљевс. пе Е = го за жуљеве. = БРАНИСЛАВ БОКИБ —КАН Е Дежурни милиционери за тренутак прекинули редован пссао да би примили новогодишње поклон-честитке Непосредно, пред поноћ, док су последњи .млнути означавали крај 1985. године, у просторији дежурне службе пре пупо. Мнлиционери, који ове ноћи бдију над безбедношћу града, за треиутак су прскинули свој редовни посао. Пра знична атмосфера одсликава се и на њиховим лицима, мада сс ником не милп да ради у најлуђој ноћи. Празшгчни mTiiMviir употпуњава бели портабл телевизор, кога Ш1ко н не гледа, јер занимљивлје су догодовштмне и анегдотс са ранпјих новогодиШ1Б11Х славља. Телефон непре кндно звони. Упитии поглед репортера. — Питају rpabaini како нам је и честитају нову годину, одговара на немушто питање Псро Радовановић дежурни. Њсгов колега Сава Карнћ одмара се од телефонске слушалице. Питам окупљеие мнлпционере, како им је нопас на послу? — Као н увек. Иема неких проблема. Пара&ин је, лпак, дшран град. Hero кој’ тебе враг натера да дођеш овде? — Да с вама прославим Hoey годипу! — Е ред јс н да нешто попнјеш, неко од њих пружа фла шу црвеног впна. Узимам флашу и погледом бројим околину. Ма шта се секнраш, то је из Таснћевог вннограда, пробај, ко гром! Пробам, стварио, домаћа раднност је непревазиђгна. Нудим првог до себе, али одбија. — Е, то, непеио сада. Када дође поноћ да наздравимо па на посао. Баш би било весело да пијанп милиционер контро Убеђивања не по.мажу. Фића се запутно у Халу спортова. Y ресторану, над базеном, све чарска ат.мосфера, Коло вијуга између столова. — Овде славимо мп из „Про летсра”, пз текстилног. Ко је оргаппзовао? Па иаша снндика лна подружиица. Како, јел весело, с па весело. ИДи па когледај, саветује нас дежурни ватрогасац. He треба проверавати. Ознојени играчн и зајапурена ли ца довољно говоре. Псд окрнље.м хотела „Пструс” преко трн стотине гости ју. Оркестар „Сннгидунум” и Зорица Перванић главни су креатори зсселе атмосфере. Фпћа опет шета улицама Па paliiiHa. Тек по пекн комшија кренуо у госте код ко.чппије да му зажели све најбоље. Са створених прозсра трештн музика п колоплет промуклнх гласова. Пуцњи у рафалном вп зу. — Ала се народ распуцао петардама, примећујем. — Ма какви петарде, то сад раде пиштољи, добацује један од мојнх домаћина. — Није ваљда? — Сада се шенелучи, пего иадам се да нико нећ да нспашта. — Ма л ја се надам. Y рссторану Фабрике штофова ц столоеи псскакују v такту музике. Саша Стојановић п Слободанка Савић зајапурени од новогодишњег уз буђеља саопштавају ми: Свс је било по таман. Ha.ua је би ло лепо. Y ме&увре.мену се са воки- -токија чуо познв нз дежурне службе. Треба интервенисати у улици... у тштању је породични неспоразум. Док моји домаћини Градибор и Живојин улазе у зграду одбројавам дцмове. Кедуго, актер неспоразума улази v милицијског фиПу. Долазимо у станицу мплицијс. Градибор Ивановић п актер, разговарају у другој просторпјп. He дуго обојица нзлазс и Градибор му говорн: — Слушај, ако хоћеш да те одвеземо кгћп хајде са нама, I . ;; .лој тп је савст, прошетај лало п поразмисли о све.му. Биће th лакше и лакшс lie све средити. Актер лагано лепи bonose за асфалт погнуте главе. Пут нас поново води у хотел. Атмосфера до усијања. Чека се лугрија. Моја два домаћина у л-еоувремену купила два листппа са магичним бројевима. Нспнјамо „То је оно право” (>Сока колу) п сазнаје.мо да су оба .uiCTiiha добила: један гра мофонску плочу, други наполптаике. HacucjMo се у глас. — Хоћемо ли Још један круг? — Хајде. Град је миран. Са отворених прсзора колоплет музике, про мух.шх гласова и вриске. Ј. гро јс. Већина спава скупљајући снагу за наставак славља. Најупорнији још увек подупиру очне капке и руком no столу јуре чашу доброг вина. — Живелп п све пајлепше у 1986. години! М. Илић Телефони у Врапчану g И1 Становницп Врапчана су пре иеколико година уплатили за телефон код ООУР-а ПТТ у Параћину, а до данашњих да иа још нису добили бројеве. У Поштн у Параћину то оправ давају великш! инвестиционим улагањпма која је овај ООУР имао последњвх година. Поред недостатака финансијских сред става, на непоштовање уговорених рокова од утицаја су биле II објективне околностн на тржишту, у прво.м рсду сталнн иедостатак каблова у нашој зе.мљп. — Иа територији Врапчана остало је нереалнзовапо 232 уговра са грађаиима, истпче МИРКО ЈОВАНОВИН, днректор OOYP-a ПТТ у Параћину. Пројекти телефонске мреже за ово подручје су завршени и можемо да тврдимо, да ћемо радове започети ових дака. Без обзира на све околности, треба очекивати да мештани Врапчаиа добију телефонске прикључкс до краја маја 1986. године. 1М. Ж. лпше шхјаног возача, у шали н збиља дода саговорнпк. Поиоћ. За кратко најближи поред прекидача означи крај старе и почетак нове годане. Наравно. честитања, најлепше жеље. Флаша црвеног випа иде у круг. He задуго, стиже и начелник СУП-а, Петко ЛековпН са хрпом коверата у ру ци. Честитке, прозивање. Ово је наш традпционалшг поклон свим мнлпционерима који раде у новогодишњој ноћп. Најолижп до мене отвара белу коверту, а унутра поклоп честитка, нешто преко 3.000 дшга<ра. Још једна боца впна на двадесетак нас. ~ Друговп, све пајлепше у овој годипп н хајдмо на посао. Помогните лашем репортеру да coiibe град, додаје иа челник Лековић. Милицијски фића се не бунп и репортер са милпцпонери ма Градибором Иваловићем и Живадииом Милојевпћем креће v ооплазак веселог града. Најпре у Српску фабрлку стакла, та.мо где производаи процес де сме пп секунд да стане. На капији повогодишња че сгитка. Искрене новогодишље жеље п молба да обибемо неку групу радника на радном месту. — Имате ли писмену дозволу пнта нас главии човек капије. — Немамо! — Е, не лшже! — Ово је наш новпнар, лшло да поразговара п да ка за Нову годипу, на месту, ускаче у реч бор. — Јел’ сте иитали (Генералног дпректора — Нисмо. их сли радном ГрадиВиту оп а.) — Е онда знам да је што нисте 1 но може! А ја он иовинар, ал. ншалп такав јс пропис. дпрекгора, ти онп тако, aana ето а она нпје Рсд И т: да је то уствари Нрорадила mv крв пптн поје вермута (да буде ваљда што већем нивоу) нако нпсу нн наручили. 11 хајдук. хајдучту (у јс да ди. нису ipncio је, ше, xieby од кога? И седну у бпјелој кулп, г” — хану. јест али рачунају љу Ммленковић после понојуцкају тако, кад Нове годнне, а о:ш челн . да вечерају. за расположек>е. Хопе бити! Неће битн! прискочи дели Радивоје овој констелацијн то шесо сале и није био ту сами. Још њпх и што да се пласвојима су. А, и П.С. Бануди вода... вода са супругама, да причекају Нову годину усред града Параћина, ’ у „Петрусу’ да је ноћ, i Јадницп, прохте пм се да плате. Боље сад, псго кад почне гужва, рачукају. Приђс тп опо момче, a на ibeuy бмјело одело. Y Y ХОТЕЛУ „ПЕТРУС" Y НОВОГОДИШЊОЈ нони Хајдучка калх крв нека дубоко засела у жилама. Ма колнко се аш трудили да је супремо и прикријемо, кад нам чарне очп угледају усамљеног намерни ка, по дану, да не причамо о ноћи, па још кад је то новогодишња, нуто згоде. Елем, намерачпли се тако два наша суграђанина поче музпка, наручнше неку вотку, који сок, донесе нм конобар (то су онн мислилн да је конобар, а зосле се показало друго), дакле, донссе им он и трн ред. Maiiyitie се виљупг-..i и пожева, па се са свил’.а редом снтн, пардон, гладни пзљубнше. Прође ц то. Наручнше if две боце пенуша вог Binia, а можда л т~гА десницу плајваз уденуо, у лијевој нотен-блокчић др жи. Мрко гледи п тихо беснједи: „изволте, молнм лепо .. ”, тандара мандара — седамсто хпљада!!! 11огледа ше се слављеници, лреседе н.\1 „фламбирана риба", кад их ово дете овако попали. „дочека што дијете пропусти") и пресалдуми рачун. Ни по бабу ми по стрмчевн- .ма, већ по правди цеиовнп ка њлховог, на тачно 300 хиљадарки. Е, сад наста тарапапа. Те вотка била руска, io лимун иосебно, а и он ти је негде из мностран ства, те вер.иути скупи, углавно.м подпже се опет це на за хнљадарку, алн подпзаће се п гоети п одоше у лепу... Нову годину. А дете? Оно, вероватно за узе буспју, јер се показало hii меки „верви Грзини слу г.сЗеппцн" п направилп пнЕ.птар у шанку. Суделн по »:алазу б.;ли . јс то права Алп Бабвна nehiuia. Унели cv iiskii хајдуцп „својс бла го”, а пподавали као ,.Гр3I.4IO”. Нп ман>е ии више а::а пића за шест (i.ona.

8. JAHYAP 1986. • БРОЈ 299 УСПЕЛО УДРУЖИВАЊЕ ПРИМАРНЕ ПОЉОПРИВРЕД HE ПРОИЗВОДЊЕ, ПРЕРАДЕ II ПРОМЕТА ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ СТАРТУЈЕ КОМБИНАТ • На референдуму одржаном 24. децембра 1985. године већина радника и удружених пољопривредника пз пет организација удруженог рада изјаснило се за удруживаље у Сложену органпзацпју удруженог рада — агроиндустријски комбинат „Параћин”. Већнна запослених у ППРО „Шумадија”, „7. јули”, ,,ПараИннкн”, „1. мају” и Фабрицн аднтива гласало је за комбинат, док у Радној организацнји „Грза-турист”, Ветеринарској станици н Земљорадничкој задрузи ,,Дреновац” већина гласача рекло јс нс, док у Земљорадннчкој задрузи „Поточанка" у Поточ цу реферекдум није ни распнсиван. У најбројније.м колсктиту Трговинској радној организацији „Шу мадија” од 1240 уписаних гласача. за удруживање сс изјаснило 959 радника, односно 77 одсто. У Земљорадничкој задрузи „7- јули". на више гласачких места, од 680 уписаних гласача зслено светло” дало је њих 540 или 79 одсто. Радна организација „Параћинка" имала је на сгсиску 394 радника, који су требали да сс изјасне за удруживањс у AI4K „Параћин” и за њега јегласао 221 радник, односно 56 одсто. У Радиој организацији >,1. мај”, која броји 128 запослених за удруживање је гласало 90 радника. или 71 одсто. 14 у Радној организаци ји „Адитивка" референдум је успео. и од 57 запослених, н>их 36 се изјаснило за агроиндустријски комбинат, а у процентима то износи више од половлну запослених. Радна оргавизација >,Грза-турист" није се изјаснила за удруживање и од 375 радника само н>их 72 је заокружило реч ДА. Чак 219 радника је мишљења да Грза-турист не треба да приступи агролндустријском комбинату. Ветеринарска станица у Параћину има 18 запослених и од те бро јке само су четворица били за интеграцију. што прслставља сво јеврсно изненађење. У Зс.мљорад ничкој задрузл Дреновац која има 101 гласача само твих осморица веровало је у елаборат о економској и друштвеној оправданости АИК-а. Значи, од Новс годргнс стартује нова Сложена организација удру женог рада-агроиндустријски ком бинат „Параћин". Тако је парађинска привреда добила још једну велику радну организацију са преко 2.500 радника која се придружује водећој тројки. односно гигантима параћинске привреде. На дан реферсндума наши репортерп су се нашли на неколико гласачких места. У Робној кући ,.Шумадија’ изјашњавање јс почело у 7 часова и всћ у 12 чаоова гласало јс 78 радника, односно велика већина. запослених у „Шумадији". Према информацији Свете Жив KOBitha, шсфа смене, у јсдан сат гласање јс било готово приведено крају. Слично расположењс било је и у другим основним организацијама ППР ..Шумадија". — Наша радна организација нема шта да изгуби овпм удружи вањем. uch папротив, може само ла добијемо, још више развијемо и усавршимо маркетлпг. Нс моСтубица: ЗКНА ШКОЛА ЗА П0Љ8ПРИ8РЕДШШЕ ■ КУРС О БЕЛОЈ ТЕХНИЦИ И АПАРАТИМА ЗА ДОМАЋИНСТВО Од.мах после Нове године према програму, зимска школа за пољопривреднике наставља рад у месној заједници Стубица. Домаћице из овог и околних села и.маће прилике да се токо.м зиме упознају са руковање.м, употребом и правилним коришћењем бсле технике у домаћинству, како би на најрационалнији и нзјекономичнији начин могле да користе ове апарате. Курс he трајатц шсснаест часова и одржаваће се понедељком и средом од 17 по 19 часова, сазнајемо од секретара Клуба са.моуправљача Илијс Пауновића. Пначе. зимску школу за пољопривреднике организује Општинска конференцијз ССРН. Клуб са.моупрзвљзчз. Behe Сзвезз синдикзтз и Секција зз друштпену зктивнлст и по ложај жене. М. Д. жс се више са петпасст радника и два камиона живсти и таворити као што то мисле нске патуљастс радне организације. Да AI4K није погрсшна концепција говорс нам и примери других агроиндустријских комбината из нашс околине, каже ЈОВА ТОМИЋ, дирсктор Робнс кућс ,-Шу мадија", кога смо затсклп на гла сачком месту. У 13 часова на прво.м гласачком месту у Зсмљорадничкој задрузи „7. јули" већ је гласало 70 одсто уписаних гласача. Прсд седник комисијс за спровођењс рефсрендума Нада Станковић нам је рскла да су запослени у овој организацији озбиљно схватили својс обавезс и права и да је расположењс већине позитивно што се тиче удруживања у АИК. — Ми смо у претходним мзјашљавањима и на зборовима рекли своје примсдбе и дали прсдло ге и ако се све то оствари свима нама сигурно биће бољс, рекла нам је ДИВНА ЈОВАИОВИЋ. председница синдикалне оргавизације у Радпој заједницл 33 „7. јули". У Радној организацији за пољо привреду и кооперацију „1. мај” рсфсрендум је почео у 6 часова ПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА Y ТАКМИЧЕЊУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХРАНЕ Y 1985.ГОДИНИ МГМДЕ R ДШОМЕ ШИ1ИА 0 Шесторица најбољих произвођача шећерне репе и пшенице добили су награде и дипломе Са Свечаностк ловодом доделе признаља најбољнм пољопрпвредници.ма На седници Председништва Општинске конференције ССРН, којој су присуствовали и најбољи поллпривреднц произвођачима, кош cv у акцији производње хране постигли најне репе, која је одржана 27. децембра 1985. године у малој сали Bella Савеза синдиката уручене су иаграде најбољнм произвођачн.ма, којп су у акцији производње хране постигли пајкрупннје резултате. Присутне је поздравио Стеван СтојковиН, председник Општннске конференције ССРН који је између осталог рекао: — Такмпчеље за повећану пронзводњу хране мора да прсрасте у покрет јср је потрс 6а за храном све веНа, а број пољопривредника све маљи. Зоог тога с.мо дужнп да у наредном перподу уложн.мо мпого вишс иапора,, знања п нахтсе. како би постиглн што веће рсзултате на том плану. и од 126 већ до 12 часова гласало јс 1ВИХ 106. чули смо од Живојина Милића. члана Комисије за спровођсњс рсфсрендума. — Идеја о удруживању у AIIK у нашој радној организацији наишла је на широку подршку, јср he ствараием всликс радпс орга низацијс многи послови да сс из диференцирају. да сс поделе дужности и да сс коначпо направи саврсмсна и модерна привредна организација која he обједи нити комплетан агроипдустријски ланац па нашој територији, рекла нам је ГОРДАНА БОШКОВ14Ћ, рсфсрспт платног палога у РО ,,1. мај". са 12 година радног искуства. На другим гласачким ■ местима такођс јс већ v преподнсвним сатима већина гласача дошла до гласачке кутије, а у организацијама гдс сс радило у двс или три смене гласање је ипак било завршсно и прс предвиђеног рока. 14 сам тај податак говори о рсшеиости највећсг броја запослсних„ да идсја о удруживању примарнс производњс, прерадс и промета коначно заживи и у пра кси. И вс!1 од 1. јануара почиње да живи Агроиндустријски комбипат. Tpcha no величини Радна ор ганизација на нашсм терсну. Пре ма елаборату о друштвсно-скономској оправданости, вс11 у наредној години укупни приход би требало да ИЗИООЛ 27 285.043 динара. Предвиђа се да доходак износи 3.085,296 динара, а чист Предузели смо п најконкретније .мере у стварању услова за веће рекорде. Предстоји фор.мирање агроиндустријског комош<ата. затим мере ко.масације, мелиорацнје. засаћиваљс вештачких лнвада и тако даље. И паредне годане бнће године веђег вапора производњи хране. рекао је Стеван Стојковић. доходак 2.127.907 динара. Са ова квим величинама којс су знатно всИс него у протсклој 1985. години, поссбно када је реч о фондовима створила би се добра осиова да се развојно опредељсљс! и утврђена смерницама свих раднпх организација практично рсализују. Рсч је о развојним програмима који треба да омогућс прс свсга увсћањс обрадивих зс.мљишних површина прско комасаци је и мелиораиије, увећану производњу сгоке у друштзено.м и индивидуалном ссктору, подизап>у нових всштачких ливада. зати.м проширење асортимана и производње у прерадним капаци тстима .,Пара11инкс”, Адитивке и Пекарс, изградњу нове комуналнс кланицс. хладшачс, Робне куhe „Бамби", новс хале за обућу у Шумадији и тако даљс. Најкра he речено. ови.м удруживаљсм ојачали смо економску снагу овог подручја, којс јс гарант бољс будућности, ве!1е производње и стан дарда. По први пут у јсдан овакав захтев укл>учује сс и наука. Која рачуна на развој овог подручја и после 2.000 годинс. На подручју нашс општине до сада смо имали всћи број интеграционих захвата у грађсвинарству, тскстилу, комуналној привреди и сви су сс показали као добап потез и представљали су корак напред у развоју овс среди не. To исто очекује се и од Агро индустријског комбината „Пара11ин” у Параћину. М. ДимитријевиН О такмнчењу је говорио и победиике прогласио Јован Цветковић, председник Ко.мисијс за село и пољопривреду прн Оггштинској конференцији ССРН Он је из.меБу осталог рекао: — На жалост учешће за таклшчење прошле, па и овс годнне, није прихваћеио према очекивању јер од стране месннх заједница није стигла ни једна пријава, a то је знак да није било ангажоваља свнх друштвено-полптичких структура на селу. За учешће у такмичењу удружених пронзвођача стигле су са.мо пријаве од основне задружне органи.заилје „ПараћшГ и Радне организације „1. мај” из Параћшт. Нс може да служи на част ни Основној задружној организацији Поповац, ini ОЗО „Рашевици”, нпти пак Зе.мљорадшш кој задрузи „Поточапка" пз Поточца и ..Дреновац” пз Дрс новца што са љпховог подруч ја за ову пле.мешггу акцнју лије стпгла ни једна пријава за такмичењс. За так.мичеше у производп,и пшенице прпјављено је свега пет так.мичара, док их јс прошлс годинс било 40. За шећерну репу ове годнне при јавл»ено је 42 так.мпчара, a прошле године бпло пх је само 14. Ме1>\тим, за такмичен>е у производњи сунцокрета. соје п другпх пољопрпвредппх култура није било ни је* дпог лнтересеита. Резултатс такмичења пратио јс одоор ооразован од сграпе OK ССРН који је на крају и предложпо најбоље за паграде и дипломе. Y пропзводњп пшенице прва паграла сс додељује Христивоју Жнвановићу из Параћнна, којп је са пет хектара добно принос пшенице од 17.110 килограма. Другу пагра ду јс освојио Бранислав Аран ђеловић из Параћина. који је са површине од 2,5 хектара произвео и предао 11.750 килограма пшенице. Tpehy награду попео јс Милен Mapковић из Шавца који је на 70 арн произвео и предао 2.600 килограма пшенице. Y ироизводљи шећерне репе апсолутпи рекордср је Станисав Cmiiih из Стриже. који је иа 14 хсктара произвсо 961.350 килогра.ма шећерис репс, односно 68.667 кнлогра.ма хектару. Драгослав Јовановнћ из Чепура освојио јс другу награду, јер је на једном хек тару успео да произведе 93.690 кклогра.ма шећерне Репе. Добрпвоје Јеремић из Стриже засадио јс слатки корен на хектар и 20 ари и про извсо 109.060 кплограма шећер пс репс. Најбољим такмнчари.ма биће о.могућено да к0' лективно посстс Пол»опрпвро дни сајам у Новом Саду. М. ДСАМОДОПРННОС ПРОИЗВОДЊУ ® Делегати свих већа Скугшггине огшггине на заједничкој седници која је одржаиа 26. децембра, усвојили су Одлуку о обсзбеђивању средстава за подстицање развоја пољоприврсде на подручју општине Параћин Ради подстицања примарне пољопривредне производње обезбеђУЈУ сс средства из личног дохотка v висини од јсдног процента. Обавезници средстава из личног дохотка су радници у основни.м организацијама удружсног рада и радни.м зајсдницама, власници иди корисници земљишта. као и оадни људи који самосталпо обављају занатске и друге делатности. Убрана средства користиђс сс за учешћс општине у финансиражу и непосредном инРАШЕВНЦА: ШМШ ПУТ Деоиица пута од новог моста на Морави до Раашевице тренутно је најлошији коловоз на тернторији општине Параћин. Због тога из Аутотранспортног предузећа „Велмотранс” чују се „претњс” да lie се све аутобуске линије на релацији Рашевица — Параћин затворити. о томс СУ на послсдњој седпици Скупштине општине расправљали и делегати свих всћа и донели cv Одлуку да СИЗ за локалне ц некатегорисане путеве у заједници са Комитстом за урбанизам ооганизујс заједнички састанак представппка свих прекоморавских месних заједница, како би сачинили програм санациЈе и рекопструкције овог пута. вестираљу У сточарство, производн>у сточне хране, откупу и проширењу пољопривредног земљишта, као и за друге инвестин:|је за оазв°Ј пољопривредне производње и бољс искоришћавање пољоприврсдних производа, као и за инвестиције у делатностима KOic доприносе развоју пољопрпвредне производњс. Самодопринос почиње да тече од 1. јануара и траје до 1990. године. М. Д. Овај коловоз у дужини од 2,2 километра ушао је у средњорочни пдац СИЗ-а за локалнс путевс, а његово асфалтс^њс коштало би 30.800.000 динара, с тим што би половину срсдстава финансцрала СИЗ за локалне путеве. Међутим, ситуација на путу захтева што хитнији договор преко.моравских села. М. Д.

ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА '86 MY3H4KA ШКОЛА „МИЛЕИКО ЖИВКОВИН” ПОЧНЖЕ У ИМРУ ф Рок пријављивања до 10. јануара V организацнји Редакције листа „14 дана” „Песлпчка олпмпмјада” улазн у трећу годину живота. Нанме, дружење са литерарним подмлатком започнњемо у jairyapy и завршавамо га крајем ове школске годинс. Право учешћа на „Песничкој олимпијади '86” пмају све литерарпе сскције основиих школа н средњошколског центра. Као и у претходним годинама, и овогодшшве такмичење има два нивоа. Школски (квалификациони) н општанскп (финални). Школе којс лријавс своје литерарне секцијс за такмичење, нзјкасније ло 10. јануара 1986. годинс, дужне су да организују литерарни сусрст за чланове своје секције. по накнадно договореном термину са организатором „Пссничке олимпијаде". На том сусрсту најбољи млади пссници прочитађе своје радовс од којих he стручни жири (састављен од чланова редакцијс „14 дана”, представника Књижевног клуба. иаставника и професора дотичне школе) направити избор најбољих песама које he бити објављене у рубрици „Пссничка олимпијадаЛ VIIIIIIIIIIIIIIIIIII Од тих најбољих песама, жири he прогласити „Пес.му броја" чији аутоо са њом учествује на финалној приредби за нази^Јиампиона „Песничке олимпијаде”. Финално вече биће организовано п0 завршетку школских такмичења. до краја школскс 1985/ 86. године. На тој финалној вечери представиће се сви аутори који cv имали пес.му броја, а од »их ђс жири прогласити најбол>е, којима следују награде п дипломе. С. Ј., llllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliillliiiiHiiij! I ЂАЧКО ПОЉ4НЧЕ ЗИМА БЕЛА | Одавпо је зима бела, = на крилима долетела. = Донела на.и поклон свој, = на земљици — бели слој. е Деца сретна, свуд је граја, | овој срећи нигде краја. = Санке јуре на све стране, 1 изнад њих су снежне гране. | Белог снега, свуда tt.ua, 1 није шала, сад је зима! Сузана Нсшнћ, VIII-3 = ОШ „Радоје Домановић” ЗИМА = 3u.ua својим нрстнма сече 6 и својим чаро.и заледи = Црницу која тече. = Она створи бели покривач | снег = под који.и се леди уснулн = брег. = Зелена шума због ње фијуче i деда Јованова крава само i муче. = И тако, док баба Kara свој ДАНАС КАД ЈЕ ТВОЈ ДАН TII МОРАШ БИТИ НАСМЕЈАН’ Теби iu.ro чуваш границу, и летши но небу плаво.и, Теби lUTO Mopaiu устајати зором раном, празник честита.и! И сада, када је тоој дан. буди с.иео, весео .радостан н насмеја.ч. СлаВана Боклћ, V-3 ОШ „Бранко Крсмаповић’* Плана ЧАРОЛИЈЕ ДЕДА-МРАЗА Срсбрне су беле стазе, док no њима ноге газе, а снег иасрипи — неко tide, впре деца, да га виде. Можда ветар бос потрчи, сува грана на крос скочи, а можда се и npueuba оно гито се деци ceuha. Дечак трчи, санке лете, да посете свако дете. Деда — Мраз то поклон 11OCU, а мраз иггипа и пркоси. 0Д1Е» ДШАЕСТ К0МП03ИЦИЈА ЗА |ОГ1 ©ЕСТИВАЛ На овогодишњем конкурсу за Други фестивал детајлх песама стнгло је 48 композицлја из разнлх крајева лаше земље. Београд, Крагујевац, Ниш, Алексинац, Светозарево, Новл Сад, Скопље, Параћин су са?ло неки од градова из којих су стлглп радовл. Стручим жири под председкиштвом Колстантнна Баблћа професора музике из Београда, прегледао је све шифровапе радове л одабрао 12 најбољих. „Мој тата”, аутора Новака Радуловића лз Нпша п Божидаоа Тимотлјевића, „Стонога иа скијаид”. Борс Мајдаида из Жслезника „Нуранлјада" avroра музике Предрага Асановића и тексга Мирослава Днмптријевића из Параћлиа, ,,Кад сс бгдале с.меју” Борђа Фишера. аутора текста и Алексалдра Миљуша аутора музике, „Пчелице п iiBclic”, аутора тскста л музике Анђелкс Мплосав.љсппН и „Рспублико, Југославнјо” чији је avTop музпкс и текста Жанка Милосављевић пз Параћина, „До сите татковци" („За све очсве") за коју је музику наппсао Димитров Христовскн, a текст Васил Пујовскп из Скопља, „Домовино ти си као злравље” ко.мпозптора Емила Главннка из Бсограда и аутора тскста Гордаие ПетровпВ, ,,чудесан цвет” Мнлана Мрђапова из Новог Бсограда, ла текст Маријане Петровић под лазлвом „Пар” .музику јс паписао Мпхај.чо Мина Борђевић, „Лсто" Светлане Вукашнновић и Владпмира Јоваиовића пз Београда и „Сврака и сврак” аутора музпке Југослава Спмпћа, а текста Мпрослава Ди.митрпјевнћа из Параћина су композиције које he бити изведене на фтшалној вечерп 24. маја у салп Градског аматерског позоришта н конкурисати за неку од награда. ЗАЈЕДНИЧКИ КОНЦЕРТ Y сали Музичке школе „Миленко Живковић" 11. децембра одржан је заједнички концерт ученика нижих музичких школа из Параћпна, Нуприје и Свстозарева. Ово је трећи конперт којп је изведен заједничкн. Најпре је светозаревачка публика и.мала прллике да овс младе таленте чује 9. новембра у оквиру „Јесење музичке свсчано * стн", а затим љубитељи музнке из Буприје у оквиру „Новембарских дапа музпке”. Поред богаћсља културних програма ова трл града, ова инициЈзтива има за цил> зближавање ученика п наставника, иеговање дру гарства п колсгијалних односа. Верујемо да ће овај првенац постати лепа традиција. С. Јовановић ГОДИШЊА CKYIUIITHHA КЊИЖЕВНОГ ICIYBA „МИРКО БАЊЕВИН” и©вж ињмга © Разматран је и усвојен Извештај о раду у прошлој и програм рада за идућу годину Годишња скупштина Књижевног клуба „Мирко Бањевлћ” одржана 13. децсмбра протекла је у разматрању извештаја о раду у 1985. годнал л Плана рада за идућу годину. У протеклој годлни активност Књижевног клуба „Мирхо БањевиИ", може се рсћп, била је на завидној виспин. Члаповп клуба одржали су укупно дссет Kibii/KCBiinx вечерц v граду и у иеколпко друшх град ЦЕНТАР ЗА ДЕЧИЈУ SAHITHTY „БАМБИ" © Брнга за око 950 © Y селима 92 одсто и 75 одсто деце у граду припрема се за полазак у школу Q Рекреациони центар на Грзи радио око шест месеци колач печс, dobe п друго зимско вече. Биљана Степановић, VIII-3 ОШ „Радоје Домановић” ЗИМСКО JYTPO Деце.ибарско сиво иебо спустпло се do icpoea и без снега .иеког, белог стиже година Нова. Док улицом журно грабп човек што на посо креИе, тужно јато врабаца бешумно узлеће. Затк.и, иду дечица, што у школу журе плаве, жуте.... капе no улицц јуре. Драгала МллошевиИ, V I ОШ „Радоје Домановић” ЗИМА Захучстала зима као гро.и и ветрове хладие вуче са tbo.u Хладни северац ишба no лицу и тужпу tuanyhe песиццу. Л увсчс. кад падне дан, зи.иа са својо.и посадо.и пада у тежак can, чекајући новк дан. Срђал Шљивић, V-1 ОШ „Радоје ДомаиовиИ” ■Дсда — Мраз Jie, само треп, теби стићи као сан, па eeh звони, шкрипи брава нису снови него јава. Гордана Великић * VI I ОШ „Брапко Крсмаповић” Доља Мугннца ДЕДА — МРАЗ Тај чаробни дека ипо поклоне пружа, слаБи је од млека аешии је од ружа. Добијамо чоколаде, бо.ибопе и жваке, добијамо naicerulie и слаткшие свакојаке. 31. децембра, око 12 сати, деца ?а сва чекају, нико itehe спати. док се Деда Мраз са пута пс врати. Сллвала МлтровлН, VI. 1 ОШ „Бралко КрсмановиП” Доња Мупшца ЗИМА Дошла на.и је зи.иа љута отшила на.и јесен жута. Дошла нам је зима љута, не .иоже се више без топлог капута Напол>у су деца с ibii.ua санке, скије из du.uibaica кућа сиви дим сс вије. , Нелад Станишић, V-1 ОШ „Радоје ДомановнП” „Колибрл”, ..Бамбп”. Обдапиште „Брапко Крсмаповп!)”, Г1уTyjvhn васпитач п вртић, Кихпња п Наставпо-рекрсациочи центдр на Грзп v оквиру Центра за дсчлју заштпту пружају ¥слуте и брпну о паЈмлаБој геисрацнја. Кроз јаслпце, обданп 1пта, забавпшта. предшколскпм група.ма, nyryivliiiM васпигачем п вртићем сбухваћенр око 950 малншана са подручја dauio општипе. Дванаеста је loin.-ia како ова усганова усдешнп брлле о дсци и лз годши v годииу vciiyrc.cv све бо bC. Од наших саговоршжа, ."иректори Пера МарКичевила. pviP г.о оца Обдапишта Мире Вељковк’! и саветпика Властимнра КРстцћа, сазнали смо да ic ctpvчност v раду nornvua, о чсму сведочс п пзвсштаји л дибре оцепе Просветно-педагошког завода пз Крагујсвца. Заборављено је времс када cv родитељп дуго чекали да црте с.мссгс у пско параћинско обданпште. Не.ма данас ич једне нерешене молбс. Многи дгчацп 1! девојчпцс па onai начвн cv лобнлц срећппје п лепте дстиљство. И деца са ceo.‘i<n-< подручја нису заборавњена. Скоро v сви.м селпма name општине предшколска деца п.маiv MorvhiiocT да се npniioe?.iaiv за школу преко nyivivlicr васиптача. вртпћа п посебнпм лро грамп.ма. чнме ie обгхваћепо око 92 одсто малпшана. Грађанп Параћлла. а посебно родите.љи oiilic vcicopo обрадо. вани iep he град добитп ;oii> једно ново Обдапнште. Напме, Обданлште ..БраМко КрсмипоBiili” x’ciynnlic садашље простпрнје Фабрпцн штофова, а пави објекат подићиИе сс нсдалеко од „Електродистрпбуцлie1’ Како v ђачкој кухпљп, тако н v Наставно-рекреационом цсн трг на Грзп, v годплц кзја ic на мзмаку, свс ie текло чо п.ча ну. Једипо. што ic за сваку похвалу, Наставно-рекреацпонп центар па Грзи радпо ic око шест месецп, што ic св1јеврстан рекорд. зан” п предшколскцх установа врши преглед шестогодишн>ака у цпљу открлвања деформитета, неправилности v развоју младлх органпзама. Ова јединствена акција v Србији даје лнке резултате. AlebvTini, лагласнли cv пашп саговорнини, сваки контакт са децом, са откривеним промснама, прекида се ло одласку пз обданишта. Ово говорп да би п основне ич оле трсбалз да сс прпкључе овом изузетпо важном задатку. СарадЈБа са подптељи.ма ie један од приопитетнпх задатака прелшколских устаиова н он сс реалпзује на обостоаио задовољство. И месна заједница iinic одвоЈена од обдапишта које ic па ii.enoi тсригорији. Сарадња постојп. алп. исгаклн cv пашц саговорницп, мало сс брпне о простору, игралцшти. m i за деиу. Стамбенп блокови v сивилу и бетонг не пружају MOrvlinocT дсцп за пгру у зел°- иалу н на свежсм ваздуху, uno сигурно мма последпца за гспсрацпје које расту. С. Ј. ова са којнма клуб capabvie. Поменимо заједничко књижев но всче са члановима побратнмског књижевног клуба из Лазаревца и сусрет са песннцима у Неготану. Регионално таклигчеље „Песничка штафета 85’’ на ко.ме ie узело учешђе око 20 песника п исто толико пионира пз градова нашпг региона, такође ie вредно иаж н>е. Ииаче сусрети у граду и општггна стална cv пракса па pahinicKiix песнпка, чиме сс готврђу1’е да ie песничка реч у граду на Црницн iaica. Y TOKV прошле годнне v сарадљи са СИЗ-ом културе п Фабриком цемента Књнжевни клуб ie објавио Збцрку песа. ма ,ДПкољка” Славице Благојевић, a v току ie штампаље збирке прича „Ладолежи’’ Мп лнвоја Илића. Чланови Књижевног клуба „Мирко Бањевић’’ на такмичењима разнпх нивоа освојпли су бројне награде и прпзпања, а ЈБПхови стпхови објављивани v разнп.м листовпма п часописима. Књижевнс вечери п v OBOi годинн остаће као 1едан од важнпх оолика деловања Клуба. Такође he се пздавачхој де латности прпдаватп велика паж п>а. Y идућој години завпчар на књижевност тоебало бл да постанс богатш *а за седам збир ки. Сарадља са радпим и дру гим организацијама требалоби V идуВој годинп да будс ioui приснија, што lie се свакако позитивно одразпти на изцавач kv делатност. Сви досадашњп резултат.ч и план за идућу годину говоре да ie Параћин 1едан од водећих песнпчких градова Помиравља. To треба да буде iom један изазов и обавеза паваћинскпх песннка за join већу активност. С. X CYCPETM С МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА услешна годи Имам утисак да је положај писца очигледно у нескладу са његовом вредношћу. Вага је испала нз равнотеже. Онај тас на коме је вредност нашег пнсца претежава над његовом друштвено.м улогом и значаје.и. Реч песника јака је само у поезији, каже Светлана Арсић млада параћинска песникиња, која је ове годпнс постигла нсколико запаженнх успеха па фестнвалима југословенскс поезије и књижевним конкурсима. И ове године Светлана Apcuh, песнпкиња Књпжевног клуба „Мирко Бањевић”, наставља се рнју својпх кљижевних успеха. Нсдавно је на конкурсу у Лссков цу освојпла другу награду за пссму „Срицаљс имеиа". nope;; това бнла »је финалист неколико значајпих југословенскпх фестивала поезије као што су: Југословенски фестпвал посзпјс у Врбасу. затиМ v Бпјелом Пољу, ц v Суботишг. Y пздавачком плану Књижевног клуба најављена јс љеиа нова Kibiira песама под радннм наc.iobom ..Развој хромозомских формула". HA KOHKYPCY КЊИЖЕВНОГ КЛУБА „МИРКО БАЊЕВИН” МОМИУРНШЕ 'iHiiiiiiaiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin РАНО ОТКРИВАНјЕ ДЕФОРМПТСТЛ Чстврта ie година кагл се v сарадњи са Друштвом „ПаргпHa KoiiKvpcv за Прву кнпгу приспелр ic дсвет рукописа н свп пспињавају пронозицнје. 1-1 у четвртој годпнц конкувс ie побудио иптересоззње п показао да Параћин нма доста песнпчких талсната. Наи.ме, о; дс. вет приспелих рукописа осам је збирки песама н једпа афорлзама. За npBv Kibiirv KOHKvpncahe „Грамтнкл Аеда” под тпфро.м „Епиур сп моуве’’. „Водогопла узглавл>а”. non шифром ,.Надат>.с’: „Наччепше годцнс". под пп.фром .,4 М": „Херој:!”. пшФра „Др.”» „Афордзнпца''. шпфра ,.Бр. 13"; „ПробуБена свем", ишфра „Новп Сад п септембар”; „Опстанак", шпфра „Mecca”; цДеп? божш грех”, uinфпа ..Домслт cuiv јечјам’* п ..Балада о слепој љ\'бав<Г под шнфром ..Плава holiiin сенка”. а Свп радови cv шнфрованп, а шифре he бптл отворене свечаности поводом проглашеп>а победипка четвртог конкур. са за прву Kibiirv. Рвкогшгц су на чптаљу код жпрнја. ч riaiбоље icibiirc прогласиће сс па књнжевном сусрету почетком јапуара. С. Ј. — Поезија је за одевање смрти руком лепоте. Корсн поезије дубоко је у гробној смоиицн. А изиад земље указује се елегантна усправносг човековог стабла са бујном метафорнчком крошњом. Песник свој страх од смртп артикулише у поетске форме, он јс „самртиик који окрвављешш ноктом урезује у стену знак о себи", каже о поезији таша саговорпица. — Ја сам ,у ст.варц она која туБом руком пишс моје пес.ме, или неко други којн мојом руко.м држи оловкг. Нпкада ооојс у псто време. Еајвише волим необавезне разговоре о поезији у ноћним часовпма када пуштамо нашу „лексичку крв да отичс”, наставља Светлана Apcuh. А шта о положају младог писиа у провпнци.ји каже песшгкиiba Светлана Арсић, чију је пес.му под насловом „Мушка песма” критчар Милосав Славко ПешиН уврстно у антологију послератне љубавне поезнје: — Младц mican у провипиијн још дубље проживљава противуречност свог друштвеног положаја. Недостатак новца за културне потрсбс надокиаВује се некако добром вољо.м и улагаље.м огромпс епергије. Али излпзапи културип динар iichc Mohn дуго да се размењује за вреднпју валуту. Hahn he Се ча обс странс лажии новац v on* тицају, каже Светлана Арсић, аутор кдвиге „Одиссј носорог”, прва победнпца коикурса за „Прву кљигу”, СИЗ-а културен Књижевног клуба „Мирко Бањевић" пз Параћина. М. Д.

ИЗБОР СПОРТИСТЕ II СПОРТСКЕ ЕКИПЕ ГОДИНЕ СТРЕЉАШТВО: ШКОЛСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ РЕГИОНА И СРБИЈЕ РИУИВИ ИРЕ1Е ПЕШ1 ИЗИЕ DIE HIM 31Ш М G Маја Собек стрелац СД Основне школс „Стеван Јаковљевић” јунакиња два турнира © На ранг листн се налазе: Први тпм фудбалског клуба Једннство, Оријентациона скнпа Планинарског смучарског друштва Јаворак, Падобранска екипа Аеро клуба Наша, крила, Омладинска екипа Фудбалског клуба Земљорадннк—Стрижа п Стонотениски клуб Буљане iuww све прецизније СЛЕЋУ Анализирајућп резултате постигпуте v току протекле године. мало смо сс неприЈатио пзненадилп, да је стпгао веома мали број пријава за рангирање екппа. Међу предложенпм, нису се нашлн нп фудбалски клубовЈЈ, као што су Борац, Текстплац. 13. октобар. затпм ии један сеоски фудбалскн клуб, такође нц кошаркашки тнмовп. затмм ргкометаши. Но. како је комисија п жири поставила себи задатак да рангира само пријављене екнпе, то је она. овог пута, учпнпла са убеђењем да поменути клубови — скипс. imcv постпглп резултате којим би моглн да yby у копкурепцијг за пајбољу екнпу. Имајућп прсд собом прсд лог органпзација, друштва, савеза, компснја п жирп су донелп следећу одлуку: За иајбољу спортскг екипу у 1985. години проглашава се Сенпорска екнпа спортскпх рпболоваца Мрене, другопласиранн је првп тнм Фуд балског клуба Јединство, за ГОДИКЕ ЗОВДШ РЕЗШАТА Много јс копља полом.бсно око убегпвања да лп је рпболов спорт. Међутим, спортски рпболов јс ушао у велику фамплпју спорто ва и ти.мс, ларавно. стекао право да се рангира п на нашој лнсти најбољнх спортскпх екипа. Ссонпорска екп па Општинске органнзацчјс спортских риболоваиа Alpena, упазад четнрн годннепо стижс нзузетне резулгате на рпболовачки.м такмпчељп ма. Подсетимо се са.мо, да се ова екипа чстпри годиие за редом налазн на првом месту у Јединствсној лнгп Србије за шта cv добплп н пехар у трајно власнпштво. Најзначајнпје такмичење ЗЕЛ Е Фудбалскл погопл Јсдлпства, поготову првп тл.м раде п даље пуном паро.м. Под сетнмо се да су зелсни про теклу сезопу завршилц ла првом местл/ Дргге српске лпге — iyr са пзузетппм ско ро.м. Надвпсплл су своје про тнвннке, нс само па табели, већ су зеленл стрелцл билл пајефпкаснпјп, а њихова од брана јс најмање пута капл туллрала. Најбољи стрелап, протеклог лпгашког првспства v Другој српској лигп, бло је голгетер зелених, Дра гољуб Костић. Нову такмичарску сезолу, зелени су закочели у Првој српској ллгл, након ссдам ПВИВДРИ ГРАБЕ М ВРИ Још једаи спорт. пз сенке велшдЕх, взлази на светлост дана. Реч је о планпларлма, тачнпјс. њпховој Орлјенгационој секцлјп. Листа значајнлх спортсклх ргзултата планинара Јаворка, прспуна је леплх успеха. Пођимо редо.м: Прошле го дине планинари Јаворка пр вп пут п успешно бране боје југословенске селекнпјс. затим чланови Јаворка су v самом југословенско.м врху орпјентациопог трчања п то у категорпјама ппонпра ста тпм треНе место прппалоје Оријентационој секцији ГТ.ча нпнарског смучарског др-уш тва Јаворак, четврто мегто деле Падобранска екипа Ac ро клуба Наша крила п О.младмнска екипа Фудбалс-ког клуба Земљорадпик пз Стрн же. Псто месго на рапг лис тп прппало је Столотенпској скмпп из Буљана. рпболоваца, Куп Југославпје, донео је овс годннс пуно радости параћннским риболовцн.ма. Свој внсокп спортскп н рнболовачкн реноме потврдпли су 15. сепгембра па Палнћу, када су постали it најбоља југословснска ри боловачка екипа. Овом побе дом рпболовпн су обезбедлли учешће па Светском лрвелству спортсклх рпболоваца, којс he се одржатп токо.м овс годипе у Италији у flepvbii. Свл овл резултатп преваг нулц су л иагнали жпрл л Ко.мнсију да за пајбољу спо ртску еклпу прогласл Селпорску екнпу рлболоваца Мрсне. ПООТТАЛ голлна паузе, и лостлглп очс киване резултате Након јессљсг дела налазе се на 9. месту, што представља пспу Iветве поставлтеног задатка. Фудбалерп су и прошлс. као и претпрошле годпнс, прпјатно лзненадилл л у Куп такхшчењу. Блли су на; бољц на територнјл ФСО Свстозарево, затим су из та кмичеља елемпнпсалп некадашљег прволигаша Напредак из Крушевца и у финалу се иашли са прволпгашем ОФК Бсоградом. Сви поменути резултати су са оправдањсм ранпграли Јс дпнство на друго место нашс листе. ријпх it млађих јуниора, a за петама су им п сениорл. Оријентарци cv учествова ли на 21 такмнчењу у зем- ;би II пностранству, и постиг лп 51 плас.ман међу прватрп места. На њиховим грудима јс 20 златнпх, 14 сребриихи 15 бронзанвх медал>а. Ово је само један мањи део лпстс успеха, алп довол, по убедљив да оправда н>пхово треће место на нашој ранг лпсти иајбољпх сгтортскнх екнпа у 1985. годнпл. Највпше спортске радостп, ово.м граду п овој срединн. доносили су падобран цн, Небројено је много н»ихс-впх трофеја у витрпиама Асро клуба Наша крила. По следњих година као да јс за стао прнлив добрих резулта та, алп се ове годпне падоб ранска екппа поново враћа на успешне стазе. Прошла година, у суштппп, и пи.је бнла много наклољена падобранцима. СваКН 1БИХОВ ско/с изискује ог ромнс трошковс п са.мо жс ља н воља за добрим резул татима, одржава високи до мет наших падобранаца. Me У31ЕТ ЗЕГЛ0РАИ1в Чстврто место на ранг лнстл иајбољлх спортских еклпа, v протеклој години, са падобралском екипом Ac ро клуба Наша крлла, делл Омладпнска екнпа Фудбачког клуба Земљораднлк лз С1плже. Омладинска скипа прлпада најуспешлијем фудбапском погону, међу сеоским фудбалсклм клубовмма п ппедставља добру окоснпцу за даљи фудбалски развој матлчне органлзацпје, а и за фудбалскп спорт у лашој околлвп. МладиГш из Стрпже су ладмашнлл л самп се РЕКЕТ У ПРДВЕ РУКЕ Столотсллскл клуб Буљане цз истоименог села, нашао сс па петом месту наше ранг листе, што за овај мла дл клуб предсгавља великл успех. Ваља peliu да јс Бул>ане од вајкада бпло позна то по шаху п добрпм шахистл.ма, а сада свс впшс пре овладавају добрл стонотенпссрл. Стонотенискл клуб Буљапе је након оснпвања започео у општинској ллгл, осво јло прво место. свој победnii4iui поход наставио кроз Мећуоппггинску лигу п сала се са Борце.м из Параћлна налази у Регпоналној лл гп Шумадпје и Поморавља. Ентузијазам и талснат су t)llllllllllllllllllllllllllllllllll>">u*IIIIIIIIIHIIIIIIlllllllltlllllllliltlllll|lllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllll^- = = = = ПОКРОБИТЕЉ НАШЕ| = eniur5»tlikatge«l|« АКЦИЈЕ1 = JUJTffPRtyjnrinUST I ПРОГЛАШЕЊЕ И ДОДЕЛА ПРИЗНАЊА l 17. JAHYAPA, 18 ЧАСОВА Y 1 1 1 ХАЛИ СПОРТОВА = = | riiiliililiiiillillllllilllllillllliiliiiliillililllillillllilllllllllllllllllinilliilliillllllilllllllliilllllllllliiiilitilllb. by овогодишњим успешиим резултатима падобранске екипе, убраја се чстврто мес то на Републичком првенству Србије, друго на Купу Кнкипде п треће на купу Па раћпна. Иако ови резулгатл нпсу спектакуларнп, ипак наговештавају серију врло прецизних скокова на прави ниљ. Имајући v внду по.менуте чињенпцс жири је одлучпо да падобранска екипа Аеро клуба Наша крила, по делп четврто место на иатиој ранг листп са Омладпп ском фудбалском екипом Землаорадника пз Стриже. бе. Највредиије рсзултатс постлглл су најзначајнпјем фудбалском такмичењу Југо — купу. Најпре cv пз.међу 22 с.клпе општлне. мзборилл право такмичење у Mebyonшгинском фудбалском савс3v Светозарева. Y том кругу такмичења. за редо.м су падалц далекго јачи протнвпицл. Једииство н Борац лз Параћлна, Борац из Ловаца л на крају Морава нз Нупрпје. V завршнлм борба.ма елнминнсанл су од својих колега пз крагујевачког Ра дничког. iiarpabciiii влсоклм рангом таклшчења. а жири и коми сија су одлучллл да их уврс тс на пето место пајбољпх екипа у протсклој спортској, 1985. годлнп. На крају ових пашлх лпс та, рецпмо н то, да и ова наша, као п свака друга лн ста. пати од маљкавости. МеВутим. намеру органпзатора ове акцијс СИЗ-а за фпзпчку културу II Редакллје ллста .,14 дана” лс трсба схватитц као крајњу оце пу до.мета нашнх спортлста. већ.као јсдан покушај људп којл пратс спорт и спортскс актнвлости. да пстакну нај боље. Прппремпо М. Илић Првопласиранс скипс са општинских првенстава региона Шумадијс и Иомаравља састале су сс у Крагујсвцу на великом турниру стрслаца. Општину Параhiiii прсдстављала јс Стрељачка дружина из ОШ „Стеван Јаковљсвић”. Јунакиња турнира била јс Маја Собек са резултатом 171 круг. Она јс тиме постала апсолутнп првак у катсгорији основаца из региона. Захваљујући њеном резултату и скипа јс обсзбсдила *прво место п учсшћс на републичко.м нивоу такмичсња школски.м олимпијских игара. Мушка екипа ОШ ..Стсван Јаковљсвић" такођс сс врло добро пласирала на друго мссто. Други су били и јуниори стрслци из Средњошколског цснтра „Бранко КрсмановиИ. Првенство Србије за пионирс и пионирке основних школа одржа но јс 21. дсце.мбра у Бсограду. II овом турниру Маја Собак јс биИ ОВОГ JAHYAPA Y ХАЛИ СПОРТОВА СТАРПЈЕ WPHIP © Извлачење парова за турппр у малом фудбалу 17. јануара © Прво коло већ сутрадан Традиционални турнир у малом фудбалу овс године стартује утакмицама првог кола којс сс играју 18. и 19. јануара. Прлјаве скипа сс примају до 17. јануара, када ће бити обављено и извлачењс парова. Очекујс се рскордан број екипа уз уплату од 3.000 динара (на жиро рачун Радне организације СРЦ ,.7. јул” број: 63504-646-1000-133 КОД Слу ФУДБАЛСКН КЛУБ „13. ОКТОБАР” ПАРАНИН ЧЕСТИТА’ ■ 1«. гив ИСТОИМЕНОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ II ВЕРНИМ НАВИЈАЧИМА На основу одлуке Раднпчког савста Радне заједнице „Заједничкн послови” број 201, од 27. децембра 1985. годннс, расписује се ЛИЦИТАЦИЈА за продају отпадака од храпе (помије) у ресторану друштвене исхране у ИВТКТ „Бранко КрсмановнН” — Па * раћнн. Лицитација he се обавитн 14. јануара 1986. годпне у просторијама ресторана, у 12 сати. Цена отпадака јс 1,100.000 милиона динара за целу 1986. годпну. Право учешНа у лицнтацијп имају сва правна и физичка лица, која на благајни радне организације ИВТКТ „Бранко Крсмановић” — Параћин, уплате 10 одсто од укупног годишњег износа отпадака. МАЛИ ОГЛАСИ Оглашавам неважећом ра дну књижицу издату у CO ПараИин на нме Бобана Савића из Дреновца. Оглашава.м неважсћом радпу књижицу пздату у CO Маја Собек ла међу најбољима. У врло јакој конкурснцији успела је да избори треће место са лстим резултатом (171 круг). С. Здравковић жбс друштвсног књиговодсгва или у Пошти). Такмичење he се одвијати по куп систсму у чстири групе. као if до сада. Награде: за првака групс комплет спортске опрсме, а првак турнира добија и пехар у трајно власништво. Предвиђсна је и награда за фер плсј, a најбољи стрелац турнира добија пехар. М. М. ПараИин на имс Миодрага Марковпћа из Горње Мутнице. Продајс.м трособан стаи, 91 квадратни метар, са подру.мом и гаражо.м. Љупче Матпћ Македонска 6, ПараНип тсл. (035) 55-524 Шпанан Лист СоппЈалпстичког сагсзз радвог народа општппе Параћпп, излаЈс Цситар so Слаполдб ОораЕОвиП, Пздавачкл савст-. Нада Бранкоинћ, Момчило Вучкоиић, Свегислав ривоје Маринковпћ, Славољуо ибрадлниП, Живота Сто1аловић, Жиоо|ио ГомиО (прелссшшк) сов > Л1ир.>слав Цнмитри>ет1П, М1ии«нл)е Илнћ (гехлнчкп урелнггк) и Mnoapai Милеиког>и!1 пнк (0-5) 52-352, иовнпарн (033) 53 694. Прстплата: годншља 1.400 дннара, полугодиш'л,г 13U4 OU5 1ЧИ код СДК HapahHH. Штамиа ГРО н1иас" Београд, Блајкоиићева 8, селефоа (011) култур? в И-Лформпсање „llapahiui *' - Uapahtm. AupcKiop и главнв п oaiueopHH vpc-uinn ЖпвковнВ. МилмвоЈе Илић, Мада Јовановнћ. (заменнк орелсеАника). Спежаиа Јовашжић. оо и Јован ro.Miih УреВује Редакциоип калегнјум. Нопннари- Спежни9 lonanoniih Мш1иш> •еса 1’елакпиЈе: Максимз Горк<»«. *. lloiirraiKKii фв» „ одк.и-чм« *- vP« 700 дипара. за инолранство двоструки. Жмро рачуц Цснтра за кулзуру a iiu«|>op-'»i,ca,fce 340-551. Тнраж 11.000

СВЕО ТРНХННОЗН IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIF Страна 6. ЦЕНОВНИК ОГЛАСНИХ И ПРОПАГАНДНИХ ПОРУКА Страна 6. СМЕРННЦЕ АНК ПАРАБНН" 99 Страна 7.IIIIIIIII1IIIIIIIIIIIIIIIDIIIIIIIIIIIIIIBII11IIII »ШШ1Ш11ШШ11111111111111111|||11П11П1111Ш1Ш11"'11111£ | БАНКА НАШЕГ | ВРЕМЕНА nilfllllllllllllllillllllllllllltllllllltllllltllllllllllllllllllli? TPM СТОТИНЕ БРОЈЕВА Обележавање излажења тридесетог броја листа „14 дана” не чинимо због јубилсја који се у оваквој прилици и очекује, јер није то ни мали број, ни кратко врс ме. његовог постојања, али свесни чињенице да је он у том дванаестогобишњем раздобљу одиграо својеврсну улогу у информисању padних људи и граћана наше средине, чинимо ‘као дужну обавезу и -не без разлога са поносом. Посебан разлог за обележавање су четврити no реду делегатски избори који су пред нама и задаци листа који је вршњак deлегатског система, заправо настао у првом реду као noтреба развоја и јачања цело купних делегатских односа у нас. Покретањем листа „14 дана” 5. марта 1974. годнне, noped осталог желео се da ова средина има информиса ња које би ангажовало и критички осветљавало dpyiu твене токове ц праксу, nodстицало на акцију ц покретало решавање појединих проблема. Уз то, желело се da се путем свестраних и истинитих информација омо гући делегатима и делегацпјама и свим радним људима и граћанима да 'непосредио одлучују у свим фазама самоуправног одлучивања. ' Као саставни део нашег друштвено-политичког сисгема, а уједно и као његов посебан и изузетно одговоран део, налазио се прсд ве ома сложеним задатко.м, да информише радне људе и граћане о свим. токовима друштвено-политичког живота у самоуправном dpyiuтву, чији је интегрални део и наша општина. Поред информисања, лист је имао задатак стварања социјалисгичког јавног мњења, који квалификовано остварује крупне друштвене. и етничке задатке који стоје пред њи.и кроз ангажовако и социјааистички самоуправно обавештавање јавности. Сви ти ииљеви и задаци, сигурно је da нису у потпуности реализовани, али је незаобилазна чињеница да се он афирмисао као незаченљив и утицајан чинилац V информиаању радних људм и граћана ове средине, као .њихова трибина у бор5п за социјалистички, самоуправни демократски развој у њиховом оспособљаваtby за квалификовано самоуправно одлучивање и упразлмње друштвеншл пословима, у изражавању пнтереса ч циљева радничке класе, у подстицању позитивних друштвених процеса, афирми- ■иући достигнућа, искуства I вредности, у изражавању гпецифичних интереса ове средине. Стечено искуство кроз ових три стотине бројева на известан начин гарантује да ћемо у том правцу наставити са обавезом и задатком сталног јачања квалитета лисга што потпунијим и свеобухватнијим информиса? ibeAt. Посебан задатак је у овој годцни. у којој се наставља борба за скономску и полптичку стабилизацију, у којој су крупни друшгвени и политички dotahaju, од дглвгатских избора, na do кочгреса Савеза комуниста. Лист СоцијаЛистичког савеза радног народа општине Парађин ГОДИНА ХШ БРОЈ 300. ■ ПАРАНИН панаи 22. JAHYAP 1986. ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Д ЦЕНА 40 ДИНАРА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС УТВРђЕНА ЛИСТА КАНДНДАТА J—M-W-1-II -1ПП -П1 ................. »Ill I----------------------------------------------------. „М. ф За председника OK СКС предложен је Милан Панић, секретар СИЗ-а становања а за секретара Председништва OK СКС Милош Дракуловић, радник из ИВТ КТ „Б. Крсмановић” На 35. седници Општинског ко.митета организациЈС СКС општине Параћин. која је одржана 14. јануара, разматрана јс анализа избора у организацији Савсза комуниста општпне Параћип. Након одржаиих прсдизборних и изборних састанака у основним оргапизацијама СК, Комисија OK СКС за кадровска питања се активно укључује у разматрање предлога за руководства у оргапима Савеза комуниста општине у региона. Y перноду од 21. октобра до половине децембра прошле године Ко.мистгја је одржала укупно 7 састанака на којнма су разматрани сви предлози упућеки од страме ochobhilx op ганизација СК ва органе СК општине и региона. На бази тнх предлога, а уз консултаци ју председника акцноних конференцнја СК, председника OK СКС и секретара Предсеништва OK СКС, сачшвена је коначна листа кандидата за органе СК општине и региона, која је разматрана на овој седници. За Општински комитет СКС предлаже се 51 члан, од чега 29 радника и пољопривредника или 56,8 одсто, 5 еконо\шста и правшгка или 9,8 одсто, четири инжен>ера и техничара или 7,8 одсто, четири просветна радника или 7,8 одсто, три административна радника и је дан лекар. Од укупног броја предложених 12 је жена или 23,5 одсто, девет омладинаца или 17 одсто и четири учесника НОР-а. ко Крсмановић”. Прнликом ут врђивања овог предлога ко.мисија је нмала у виду, да поред морално-политичких квалиета наведенн кандидатн у потпуности испуњавају све критеријуме кадровске политике. Извршни секретари по способностима и афииитетима Раз.матрајући. предлрге за фуикцнје извршних секретара Опттинског комитета СКС кадровска комисија се руководнла потреоа.ма, да предложи оне кандцдате који поред морално-полишчких квалитета нмају и стручне способности п афинитете за одређене области. За тзвршног секретара Општинског комитета СКС Параћин, за област полјгпгчки ои стем предлаже се Михајло Атанациковић, секретар СИЗ-а дечје и социјалне заштипге, за област друпггвено-економскЈГХ односа Живорад Симић, дјшло мирани еконо.миста нз „Шу.мадије”, за област образоваља, кулпсуре и информисања Дупгица Кркић, психолог у СИЗ-у ТПто се тиче старооне структуре, међу предложеним кандидатима за чланове OK СКС / је (највише оних (измећу 36 и 45 година жмвосга и оних који имају од 3 до 12 година партијског стажа. Председнтгштво OK СКС треба да броди 15 чла нова. Од укупног броја предложених пет је жена, три омладинца и један учесник НОР-а. 17 предлога за председника и секретара За функције председника Оп штинског коАШтета и секретара Председншптва OK СКС, из ос новних организација СК присти гло је укупно 17 предлога. Ра зматрајући приспреле предлоге Кадровска комисија је једногласно одлучила да за председника OK СКС предложи МИЛАНА ПАНИКА, секретара СИЗ-а становања, а за секретара Председништва OK СКС Милоша Дракуловића, радника, главног мајстора одржаваоца машина у ИВТКТ „Бранзапошљавања, за ооласт лдејни и теоретски рад и развој н метод рада у СК Мирослав Марић, помоћник директора Основне школе „Вук Караџић” у Поточцу, а за област ОНО и ДСЗ Внтомнр БорБевић, референт за ОНО и ДСЗ у ФЦ „Новп Поповац". Од приспелих предлога из ооновних организација, Кадров ска ко.мнсија. је сачинила и предлог каЈНдидата за Статутар ну 11 Надзорну комисију организације СК општине, канди дата за делегате MOK СКС, кандндата за Председништво MOK СКС II кандидата за Статутарну и Надзорну ко.мисију MOK СКС. За Председништво MOK СКС предложенн су Дра ган Петковић, досадашњн председннк OK СКС опипине Параћин it Бура Букић, сада председник Међуотпитинског одоора СУБНОР-а На седници Ошјитинског коагитета је лрихваћена листа предложеипх камдвдала за навсдене функцијс, а коначну реч ће дати чланови Савеза ко.муниста у својим ооновним оргаиизацијама СК, који су у току. На н>п.ма ће се предлагати кандидати и за предстојеће конгресе н Централнн комитет СКС. За Десети конгрес СКС из оргаиизације СКС наше оп штине бира се шест делегата, а за Тринаести конгрес СКЈ два делегата. М. Живковић ПОЧЕЛА ПЕСИЧМ V CYCPET ДЕЛЕГАТСКИМ ИЗБОРИМА ПОВЕРЕЊЕ НАЈбОЉИМА самокритичко преисшшгван>е досадашњнх активности н мера које су предузимане за отклањање узрока и ггос ледица неповољних привред ннх кретања. Превазилажење тешкоћа захтева одлучну н ефикасну акцију, пре свега за едергнчно отклањаПред нама су четврти по рсду делегатски избори. Искуство стечепо у претходннх дванаест годива представља драгоцено сазнање, да та нај значајнија политичка акцпја подразумева изузетан при ступ, у којој треба да до изражаја дође указивање поверења само најспособни јнма н спремнима да се суо че са свим захтевима којн стоје пред радничком класом п друштвом v целинп, пре свега са нагомиланим економским проблемима и тешкоћама. Изборну активноот организујемо и спроводимо у ус ловима енергичпе борбе за екшомску стабнлпзацију. За то окосницу политичке акти вности v припреми и спровоБењу избора чини најшире и енергично залагање за брзо оствариваље Дугорочног програма скономске ста билизације, посебно остваривање и унапређивање дру штвено-политичког система социјалистичког самоуправљања; борба за целовнто, ефикасно и одговорно обавл>а!Бе функција органа упра вљања, делегација, скупшти на друштвено-полнтичких и сам!оуправних ннтересних за јсдЕ«ица, пзврпших. управник и других органа и службндруштвено-полнтичких организација и органа, јачање колективие одговорности ор гана и личне одговорности појединаца за стање у Друштву н спроЕођењу утврђеlie политике. Пјоред реченог, укупна полнтнчка предизборна и изборна активност мора бип! нспуњена напори ма за доследно остваривање ставова и закључака Савеза ко.муниста .Тугославије и Савеза комувнста Србијс ,а по себно закључака 16. и 21. се днице ЦК СКЈ и ставови 18. п 23. седнице ПК СКС. Y програму политичке активности II задацима органи зације Социјалистнчког савсза радног парода и Савеза синдиката у припреми н спровођењу избора за чланове делегација и делегата јс истакнуто да су изборни скупови радних људи и грађана прилика за критичко и с. о. ожниж ње узрока н последица економских тешкоћа и заустављања раста инфлације, а са љом и цена. Свнма мора би ти јасно да стабилни економски ТјОКОвн и доследпо остваривање политике економске стабилизацпје су основне претпоставке нашег укупног самоуправЕ»зг друштвено-економског развоја, на основу ¥става и Закона о уд руженом раду. За такво схва тање v пракси мора се водити акција на сваком месту. Избори за члаглве делега ција и делагата имају прворазредни значај за остваривање и даље јачање стабилности нашег иолитичког система и стварање друпггвених, политичких, кадровских и других услова за доследПо функцпонисање деле гатског система као његове окоснице. Y изборима треба да дође до изражаја свест, да је делегатскп систем основнн инструмент за целови ту афирмашпу радних људи и грађана као произвођача, управљача и политичких лич ности. Међутим, ц поред позитив иих кретања и значајнмх ис кустава у функционисању дслегатског система, не мо же.мо и не смемо затварати очи пред чињепицом да се он на појединлм значајннм тачкама сукобљава са неразумевањима и отпорнма који успоравају, а у већим случа јевима и заустављају и»егово ИСТ15НСКО остваривање. Та кве појаве захтевају ефика сцију и одлучнију борбу свих прогресивних снага у нашем друштву, а превасходно радничне класе у чнјим је рукама и највећи удео у одлучивању. Када је рсч о кадровима, недвосмислего је јасно да су нам данаи више него ика да потребне личностп које сс одликују способношћу. знањем п спремгпшћу за акцију. Социјалистички cases, Савез синдиката и друге друштвено политичке организације општине имају велику обавезу и одговорвост да се у овпм изборима на друштвене и самоуправне дужности и функције, од месне заједт«'1ЦС до Федерације, бирају најактивнији људи који he v рвако сложеној друштвено-еконо.мској ситуацији најангажова нмје радити на остваривању утврђене политике економске стабилизације п даљег развоја самоуттрављања. Ко лвко ћемо у томе успети највнше завнси од нас самих. Y органпзацијп Радакције ппста „14 дана”, 17. јапуара у Основној шко.тн „Момчило IiOiioDiih Озрсн” одржано јс KH.IDKCBHO вече на коме су учсствовалн члановн литсрар нс секдије поменуте школс. Овај лнтсранп сусрет Је ппочетак овогодипАњс „Песнкчке оллмпнјаде". Y доброј оргапизацпјп поститнута јс нзузстна масовпост п показано да је ова школа правн расад. нпк песничких талената, Порсд мла jin: гаггерараца у грогразгу су учгсгвовалп u члапови Књнжевног клу. ба „Мирко EaibCBtih". Најбоље псс.мс члаиова лнтсрарне сскцнје Осиопне тколс „Мом- •шло Поповић Озреи" биће об|ављсне у првом фсбруарском броју на шег листа. Лнтсрарце из осталих школа лозпвамо да ..»аоштрс олов кс” п припрс.ме дсбро прплоге за сусретс у својнм срешшамђ. С. Ј.

22. JAHYAP. 1986. • БРОЈ 300 УТВРБЕНИ РОКОВИ И НАЧИН СПРОВОБЕЊА ИЗБОРА РЕОРГАНИЗАЦИЈА СИЗ-ова ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ Демократнзацнја н подруштвљавање кадровске вти Председништво Општннске конференције ССРН и Председнпштво Већа Савеза синдиката општине су на заједничкој седници одржаној 11. јануара утврдили роковс за предстојеће делегатске изборе Целокупна изборна активпост треба да представља пајсадржајнији део укупних изборних припрема, испу&ен добро оргаиизоваији.м и осмишљеним политички.м радо.м у коме he масовно и активно учествовати радпи људи и грађани, каже се у програму полмтпчке активиости и задацима организациЈе ССРН п Савеза синднката општине Параћин у припреми и спровођењу избора за избор чланоделегације и делегата у 1986. години. Овогодшпљи избори за члановсДелегациЈа и делегате имају прворазреднп зиачај за остварпван»е I* даље јачање стабилности нашег политичког система и ствара ње друплвсннх, политнчких, кадровскихи других услова за досле дпо функционнсање делегатског систе.ма као љегове окосницс. У пзбсрима треСа да дође до изражаја савест да је делегатски систем основии инструмент за целовиту афирмацију радних љу ди н rpabana као произвођача, управљача и политмчке личности. Сагласно значају дслегатског лзборног слстс.ма, обезбеђивашу састава делегација и скупштлна друштвено-политлчклх л самоуправнлх интсреоних зајсднлца као њлхозлм задацл.ма у предстојеhoj лдсјно-полјгглчкој и самоуправној изборној активности, трсба обезбедлтл да сс у свакој осцовној .организацији удруженог рада, радној заједнллл и меоној зајсдница припрсмс избора заснлвају на аналлзама и оценама досадашњег рада делегација. дслсгата л скупштлна друштвсио- •политичких и самоуправнлх лнтсрссних зајсднлца. У оквиру тога трсба саглсдатл која сс права, дужности л одговорностл субјската дслегатског система нлсу до слсдно, ефлкасно и цепокупво остваривали и зашто. Трсба разматратл л актлвност сваког делсгата у извршаваљу својлх обавсза, а поссбно онлх који вршс одговорне функцлјс, водитл разговоре о остваривању уставних функција скупштинских већа, ост варивање јавности рада дслсгатских органа и тела као и благоврс.мено, објсктлвно и потпуно информисање радних људи и грађана. Заједничком акцијом Социјалистичког савсза и Савеза оиидиката у изборној активности трсба учинти значајан напредак у реализациј« утврђевих друштвенчх сгавова. Један од темељних припципа п реална потреба врсмсна је даља АНТИВНОСТ 6ЕЗ ЗАСТОЈД Y tokv је одржаван»е пред кандпдацмоннх скупова за избор делегација и делегата у месшш заједницама. Овај вео.ма значајан посао одвија сс према одређеном роковнику по преднзборној п изборној активностн и треба да буде данас завршеп. Истовремено са завршетком ове активностп почиње одр жаваље састанака органнза ција др^штвено-политичкнх организација v основкнм са моуправним органвзацијдлта и заједнппамз на којима се такође евидентнрају кандидати за чланове делегапија. делегата и функцнје у делегатскнм скупштннама. де.мократизација и подруштвљаuaite кадровске политике у изборима. У свим фазама. почев од свлдслтирања н предлагања кандидата до гласања, односио избора делегата, треба створити условг да радни људи и грађани на својим састанцима л зборови.ма самоуправно, јавно, демократски и одговорно свидентирају и лредлажу кандидатс за cue фупкције у својој средиш! и ширс у друштву. Бирати оне који су се у пракси потврдили Данас су нам влшс нсго лкада потребне ллчностл које се одликују способношћу, знан>ем л спpe.MHOinhy за акцлју, кажс сс у ОДРЖАНА ИЗБОРНА СЕД1ШЦА СТАЛНЕ АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА СФС Доминира производна активност ф Изузетна актпвност на извршавање планских задатака Програм рада Савсза ко.муниста Српске фабрнке стакла проистекао је нз закључака Дванаестог конгрсса СКЈ и Дсветог конгреса СКС. Савез комуниста Срнске фабрике стакла Јс бно иницијатор да се у протеклом двогодншњем периоду кроз криtii«kv анализу сопственог стањ ау пословању ове органнзације чинеИзузетнн напори од стране сваког радника, друштвсно-политичких организација и органа управљан>а како би се стабилније пословало, остварнли квалитетинји показатељп пословаља п рсализовао Дугорочни програм економскс стабилизације Y протеклом двогодишњем периоду на састаицима СК н других субјеката у радиој организацпји, посебна паж1ва је лосвећена самоуправно.м развоју II јачању самоуправннх односа, каже се у Извештају о раду Сталне акцнопс конференције основнпх оргапвзаиија Савеза комуниста Српскс фабрике стакла за лерпод јануар 1984. — јануар 1986., који је разматран на изборној седшгшг одржаној 15. jamrapa. V протеклом периоду Стаклара је пословала у изузетно тешким услошсма. Y таквим условима рада и пословак.а олвијхта се и актлвност Савеза -комуниста зга нзвршаваљу плат-пгрзјпсх задатака. Yoefleira. је пракса да осповнс оргатшзадије СК л Председшпптво Актшопе конферепцпје сваког месеиа апалнзнрају остварене програму лоллтичкс актлвностл. Потрсбнл оу нам људл који су се у праксл потврдллл својл.м радо.м и опредељење.м за изграцњу ооцлјаллстлчког самоуправног др уштва. за одлучујући утлцај л улогу радничке класе, за братство, једлнство л пуну равноправност народа л народностл, за нсзавлсну спољну поллтлку и несврстаност наше зе.мљс, за јачан>с л остварлвањс олстсма општенароднс одбране, безбедностл л друштвене самозаштлте. Људе којл својл.м радо.м л понашањем доказују своју дослсдност у борбл за остваривање скономске стаблллзацлје л развој политичког система ооцијалистичког самоулрављања. Уз то је потребно да се одллкују вредностима социјалистичког морала, као израза вредности наше соцлјаллстлчДруштвено-политичке организације у акцији за најмасовније изборс Социјалистички савсз и друге друштвсно-политичкс организације морају се такође изборити да састап делсгација и делегатскпх скупштина друштвсно-политичких и самоуправних мнтсресних заједпица одражава соцнјални састав изборне основе. Социјалистички савез радпог народаСавез сипдиката, друге друштвеМасовност потреба нарсдпих избора лланске задатке у производњп л да се предузи.мају конкретне мерс ла отклан»ан>у свега онога што јс сметало постизању већих резултата рада и пословања. И поред свих потешкоha резултати пословања у 1984. години у одиосу на 1983. као и V 1985. у односу на 1984. годину показују пзвесгаи раст. Према постојећој организацнјп, у Стаклари раде 23 ООСК. а у ООУР-има гдс и.ма више основних организанија оргашгзоване су сталне акционе конференпије Савеза ко- .муниста. Акииона конферснција Савеза ко.муписта на нивоу радне организације обједињу је II коордпнира рад 00 СК и а-кцнопнх конференција СК V OOYP-v. Y Српској фабршш стакла пма 851 члан СК што јс 19 од сто од укупног броја запослскс револуције. лнтсрсса и цлљева раднлчке класе л свлх «арода л ндродности и да на основу свог залагања и рсзултата рада, соцлјаллстлчког самоуправног по нашања, личне одговорности, односа према. друштвеној средини уживају углед и поверсње радних људл и грађана у средлнл која лх предлаже и бира. Треба да их краси одлучност у борбл лротлв националистлчких иредснтлстлчклх. сепаратистичких блрократско-технократсклх и ллбераллстичклх појава и понаша1ва и да сс потврђују у борби протлв незаконлтостл прлвллеглја, расипниигтва, професионаштва, узурпације самоуправнлх права као и свих видова антиса- .моуправнлх појава и да су лично исправнл у погледу стлцања имо влне и поштовања законлтости. но-политичке организације и осталс организодане субјсктивнс снагс на челу са Савезом комунлста нашс општиис, трсба да својом интснзивно.м активношћу допринесу да радни људи и грађани најмасовније учествују у из борним активностљма, изражавајући на тај иачин своју спремност и опредељсност за даљи и бржи развој нашсг друштва на социјалистичком самоуправном — Титовом и вашем путу. < На овом састанму утврђен је роковник изборних послова и формиран Политички актив за прлпре.мс и спровођење избора у месни.м заједницама и оргаилзацијама удруженог рада. Политич ки актив he у току припрсме и спровођења избора у свим изборни.м фазама пружати сву потребну по.моћ организацијама удруженог рада и мсаним заједницама. Чланови Политичког актива су обавезни да присуствују свим састанцима на којима сс раз.матрају питања у вези изборних и других актрвности, да о току и садржају лзборних активности рсдовно информишу ОК ССРН и Bchc Савсза синдиката општине Параћин, а свс то уз обавезно поштоваљс роковника. м. ж. ЈП1Х. Највише је радника из непосрсднс производи»е и то 49 одсто, 15 одсто жсиа и 13 одсто омладннаца. Y протекле две године примљено је 40 нових чланова СК. Y исто.м периоду организациЈу СК иапустило јс 26 чланова. Активност основних организација СК највише се заснивала на активности секрстара и секретаријата основне организације. Тамо где су билн активии и самоиницијативни секретари и сек ретарнјати било Је више рсзултата у раду чланова СК и радних људи v OOYP-y и радној заједннци. Ти резултати се највише односе на побољшање производње и на укупан рад у OOYP-y. Питаља која су разматрана »а састанцима ООСК највише су се односила на остварене резултате у производњи, продаЈи и друга питања везана за пословање радне ор ганлзације, а разматрана су и литања везана за негативпе појавс v са.моуправном друштвсно-економском развоју друштва. Члановп СК п запослени у СФС cv давали пуиу подршку акцијама СК у лревазнлажењу Уместо четири један СИЗ ф Скушптину lie сачињавати Belie корисника и Веће давалаца услуга Друга зајед1П1чка седница скупштина Самоуттравне нктересне заједнице становања опигпгне Параћии, СамоуправЈЛ интс ресне заједнице за управљанл грађевннскихг земллшггем н комуналне делатности, Основне заједнице за локалне и некатегорисанс путевс, ц Основне заједшше за водоприврсду огпнтнне Параћин одржана је у у уторак, 14. јануара. Поред извештаЈа о раду ових заједшша за период од 1982. годинс до краЈа 1Уо5. године. иа овом састанку 1е раз.матран и усвојеи Самоуправнп споразум о оснивању Самоуттравне интерссне заједнице стам * бено комуналних делатности. уређивање граЦевинског земљншта, путева и водопривреде општине Параћпи. Ова заједнина ће обављатн послове v области стамбено-комуналних делатлостп. уређиваiba грађевинског земљишта. ло калних и некатегорнсанпх пу тева н областн водопривреде. Скупштину заједниие чиниће 51 делегат које бирају делсгапијс организација гдружепог рада. меоиих заједннца и другнх caatoynpaennx организација н заједнииа па територијп oir штпне Параћпн. Скупштину за једннпе чшшће два већа н то Belie давалаца услуга, које бро ји 11 члапова п Belie кориснп- •ка услуга, које lie нматн 40 чланова. Скупштина л.ма Пзвршпц одбор од 15 члаова и образупе Одбор за стамбенз-ко (муналну делатлост и уређиван>е земљишта и Одбор .за путе * вс и водоцривреду, који бројс по 7 чланова. Скупшпша монасталог стања и отклаЈвања иегативних лојава, речено је лзмеђу остаЛог у лзвештају који је разматран ла овој кои ферелцији, али су имали крлтичкл став лре.ма лонашању неклх руководећлх личиости у СК у" поступку договарања лзмеђу република и покрајпна. Рад сталшгх акциошсх коиферелцлја СК у OOYP-има није дао очекиване резултате, a изузетак је једино стална Акциона конференција СК у OOYP-y „А.мбалажио стакло”. Рад Лредседнлштва Сталне ак циоле конференције СК Стакларе одвијао се пре.ма програ-му рада који је добијала од Општинске конференцнје СК. Y протеклом двогодишњем периоду одржано је 16 састанака Председнлштва и три седшше Сталне акционе конференције, од чега две заједничке са Конференцијом основнлх организација синдлката. Овакав внд међусобне сарадње омогућио је бржс решавање проблема који су од лзхгзетног знаачја за даљи рад и пословагвс ове организације. Ко.мунисти Стакларе су сс како у својој радпој организацнји тако и на нивоу општи же образоватн сталне и попре* мене колпгСцје за припремаил л проучавање одрсђених питаoba из својпх надлежност. Инокоснп пословодни оргац За једиице је секретар кога име' nvje и разрсшава Скупштина Заједнипе на начин и п<> псг ступку утврђеном посебним ак' том. Формирање једне Самоупра * вне интересне заједнице прсд * ставља рационализацпју срсдг става и квалитетнији начин од лучшаЈБа v овој области. На овом састанку ie доиста одлука о расписнвању избора за делегате н делсгатску скуп штину и утврђене су изборне јединицс и број делсгата KOie бирају поједлне основне и дру ге организаци.је, заједнице и меснс за1Јсднпце. М. Ж. не укључивали у разрсшавању појава и слабости које су стајале као препрека доследноМ остваривању утврђене политике у раду Савеза комудаста. Чланови СК су били активни и у раду других друштвеио-политичких организација, али је и овом приликом оцењено да је потребно да се више укљуЧ¥ЈУ Y РаД месннх заједница м да више посећују састанке које организује ССРН у месним заједницама у граду. Сви ло.мелути задацп који су спровођенп у протекл1)М двогодЈошвем периоду биће окосшцда актлвности комуииста Српске фабрш<е сгакла и у наредном периоду, хонсгатовано је ла овој конференцији, а што је зацртано у оријентационом програму рада Сталле акционе конференције СФС за псриод 1986—1987. годлпе. На овој конферетр1ји за председника Стал не акционс конферецпје поново је изабран Миодраг СтанковиИ, стакларскн раднлк. М. Живковић Ипанав 2

I* рд cs

§S ss ©g>>§w©иo> етs© ■c M )=l ©sS N» o •ascS if0 -5o tC >H<M ^1c©HwH3© pNI

22. JAHYAP 1986. • БРОЈ 300 ЈУБИЛЕЈ БЕРБЕРСКО ФРИЗЕРСКЕ ЗАДРУГЕ СА ИЗБОРНЕ СЕДНИЦЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗАСИНДИКАТА СФС ТОИП ГОДИНЛ РШ На свечаној седници збора радних људи, 20 феоруара, бипе додељена Признања и награде радницима и пензионерима @ Квалитетом одолевају свакој конкуреицији ф Потреба за већим радним простором СТАНДАРД ПОСЕБНА БРИГА Тринаесторо запослених у Бсрберско-фризерској задрузи ,.Украс' у Параћлну овс године славс значајан јубилсј, 40 година постојања и рада. Тачније 20. фсбруара 1946. године формирана јс бсрбсрска задруга, кроз ко ју јс до данас прошло 1о8 радника. Свој значајан Јубилеј бербери и фризери he обележити 20. фебруара ове године свечаном седницоМ Збора радних људи на којој he да присуствују поред гостију и званица и сви пензионисани радници. Том приликом биће додсљена признања за дугогодишн»и рад и поклони радницима и пензионерима. —- Прошлу годину завршили смо успешпо. Укупап приход износио је 589 милиона старих диБерберско — фризерска задруга: Прошле годнне приход од 589 милиона старих динара ИЗ ИЗВЕШТАЈА ОПШТИНСКОГ ОРГАНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ 9 Y протеклој години све судије Општинског органа рад овог органа буде на изузетној висини. Протеклп период. прошле године, карактернсзичан је по нзмена.ма всликог броја прописа у погледу запречених казни за прекршаје. Y нзвештају Општинског органа за прекршаје то се реф лектује, уз адекватну казнену политику, до сад незабележеним смакењем броја предмста. Такођс решавање предмета има незабележени успех, тако да је од укупно 6.100 прекршајпих пријава, у току прошле године остало нерешено свега 24 предмеза, у проценти ма изражено to je 99,6 одсто. Број кажЈБених лица је у про шлој годинл у односу на 1984. мањи за чак 637, што се може правдати нс само оштријом каз нено.м политиком, већ и повећа љем друштвене дисциплине и од говорности, гдс се раније одсус тво ових облика надокнађивало инструмснтом санкција. Такође, смањсна је болна тачка у раду Судије за прскршаје — одбаци вање и обустављање предмета из разних разлога. Прошле године обустављено јс свега 20 прсд мета и то из врло оправданих разлога. — Као и до сада, вајвећи бр ој прекршајних пријава одлази на област безбедиости саобраћа ја на путевима, чак 3.094. Друга област иа табели је привредна са 255 пријава, а затим јавни ред и мир 174. Међутим, јавни ред Шванаи 5 нара, а у фондовс смо издвојили 19 милиопа. Просечан лични доходак по запосленом износи 35.000 динара. Проблсм је у томе што смо просторно врло скучени. Послујемо само на 72 квадрата. Кад би с-мо и.мали још јсдну скромну про сторију, остварили би смо и боље резултате, и всће личне дохотке. He боји.мо се никакве конкурен * ције јер својим квалитетом доказује.мо муштеријама и конкурентима да смо врло способни и пословни. Днсвно кроз наша два салона прођс и до стотину муштерија. каже Радомир Живадиновић, директор Бсрберско-фризерскс задругс „Украс" из Параћииа. М. Д. и мир у протеклој години има смањсње пркјава за 23 одсто, што даје право да се констатује како је јавни ред и мир на под ручју општине Параћии и.мао за довољавајући ниво. Такође, у протеклом периоду није регист рован ни један прекршај политичке природе. To се не можс рећи за пријаве због коцкања на јавним местима. Број прекршаја из ове области порастао је за 40 одсто. Коцкају се наши људи по уго ститељским радњама, приватним становима, па и друштвсним про сторијама, шт;о је забележено у Доњем ‘Видову, Својнову, Попов цу, Горњој Мутници, Забреги. Карактеристичан је, изузетно, угоститељски објекат РО „Грза" у Доњем Видову, где се коцка одвија групно и углавном су „иг рачи” исти. У ово.м објекту вишс пута су одузимани предмети коцке као и новац. Мсђутим, и у овој области примењују се ст рожије казне, па јс реално рчс; • Нови председник сталне Акционе конференције Синдиката је Драган Коматина, стаклодувач Y протеклом двогодишњем периоду постигнути су значајни резултати у раду Синдиката у Српској фабршш стакла. Основнс организацнје Савеза синдиката постале су таква организована снага која се налази у цеитру свих друштвено-економскпх и самоуправних збивања и чије се мишљење и те како тражл и поштује, речено јс, нзмеђу осталог, у Извештају о раду Конференције основннх организација Савеза синдиката Српске фабрике стакла за период од 1983. до 1985. године, који је раз.матран на изборној Конференцији одржаној 8. ануара. Y свом раду Синдикат је наилазио на помоћ и сарадњу основних организаиија удруженог рада и радне заједнице и других друштвено-политпчких организација у овој фабрици, а укупна активност де легата била јс задовољавајућа. Међутим, известан број делегата као и један број чланова комисија ннје био довољно активан, па је иа овој коиференцији консгатовамо да мх треба заменити онима којн желе да дају свој допри нос у посглзању још бол»их резултата у раду ове друшгве но-полнтнчке оргалмзацијс. На овој изборној конференцији било је .речи и о финансијcicii'M показатељима које је Стаклара остварила за протекле две године. Посматрајућн ннво остварене производње у 1984. години, ои је износно 157,864 тона ста кла у вредности од 6.030 850.976 динара. Y односу на план физички обим производње је оствареи са 86 одсто, а вредност са 111,5 одсто. Планирана про изводња би била остварена да inije бнло великих непредвиБених поре.мећаја у производЈБИ. Y 1984. години на ннвоу фабрике остварена је реализација у износу од 6.274.867 000 динара. Y тој години улагани су значајни напори на повећан>е извоза на конвертнбилно тржиште, остварен јс извоз у висинн од 7.589.999 долара, a на клириншко 3 948 591. долара. Нросечан нето лички доходак на нивоу фабрике из износио 16.769,10 динара или за 33.4 одсто виши у односу на претходну годину. Условн приврсђивања у 1985. години нису се битно изменили у односу на претходну годину. Пословање се одвијало за прекршаје допринеле да кивати у наредном периоду сма њсње коцкарскс активности. Иако прекршајнс пријаве узи мају највише процената из укупног броја предмета судија за прекршаје, прошле године кажњено је 596 лица мање него пре тпрошлс. Разочарава податак да, док се сви прекршаји у саобраhajy no врста.ма с.мањују, вожња под утицајем алкохола расте. Чак за 32 одсто порастао је бр ој пријава за оне возаче који су сели за волан после дружења са чашицом. У 1985. кажњено је њих преко две стотине. Осталс области рада судије за прекршаје имају слсдеће тенденције: пријаве из јавнс безбсдности, највише за поврсду прописа од заштите пожара, порасле су за 97 одсто. Скоро дупло. За повре ду привредњих прописа кажњено је мање лица, а незнатан је пораст за прекршај из области финансија. Остале области нема ју карактсристичних повећања и падова, осим за повреду пропи са из друштвснс самозаштите. Док је 1984. за неодазивање на војну вежбу било кажњено осам лица, прошле године 42 обвезни ка умссто у строј стали су пред судију за прскршаје. Тројици од њих изречене су законскс казне, Реализација програма економске стабллизације трајни задатак у условима спровођеља политике друштевно-економског развоја са основним карактсристикама даљег с.мањења cbilx видова потрошње и довођења њеног раста у оквире материјалиих могућностп, спро вођења политике подстицаја нзвоза робе и услуга и политике реалних каматнмх стопа, реалног курса динара као н других мера у циљу повећања производње п извоза. Y оваквЈгм условпма прнвреБиваља за 9 месеци остварена је производња од 122.385 тона стакла у вредностн од 9.278.626.535 динара, чи.ме је основни план остварен са 93.2 одсто. Y поа чак 37 лица кажњсно је новчаним казнама преко 5.000 дина ра. ДОБРА САРАДЊА — ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ У извештају Општинског органа за прскршаје, у одељку „ос тала запажања”, прекршајци за овако успешан рад виде разлоге у доброј сарадњи са другим органима и организацијама. Пре свега са Секретаријатом за унуг рашњс послове, Службом друштвених прихода, Службом друштвеног књиговодства, па и са срсд ствима информисања, док замер ке стављају на рад доставне слу жбе Органа управе Скупштинс општине Параћин. И на крају, закључује се у извештају, Орган за прекршаје у Параћину постигао је скоро потпуну ажурност у решавању предмета прекршаја и извршеи>у изречених казни. Квантитет је добар, а да кпалитет не заостаје за п»им говори податак да код Врховног суда СР Србије на жал бе параћинских прекршајаца ни је успео ни један захтев, а да је од изјављепих 233 жалби и приговора вишој инстанци свега 14 враћсно на поновио одлучивање. Судије су извршилс својс нор мс, Орган за прекршаје је наг рађен посебном новчаном наградом за ажурност у свом раду, a крајњи резултати из прошлс године потврђују да је награда зас лужена. _ М. Миленковић сматрано.м периоду остварена је производња за извоз у вредности од 1.188.738.722 динара. Просечно исплаћен лични доходак на нивоу радне организацнје за период јануар — септе.мбар 1985. године JI3HOCH 26.297 динара. Акциони програм Конференције основних организација синдиката Српске фабрике ста кла по својој садржини представља смернице свеукупие активности основних организација Савеза синдиката. Он обухвата све значајне области на којима he Синдикат ове радне организације у наредном перноду усмерити своју целокупну активност. Y љему, из.међу осталог, стоји да је обавеза основннх органнзацпја синдиката да осмишљеним програмским активностима испуне своје дужности на јачању јединства удружених радника, делује на побољшању услова привређивања, јачан>у, н даљем развоју само * управљања, побољшању услова рада, јачаљу и побољшању радне и технолошке дисцпплине, повећажу продуктивностп рада, сман>ен>у трошкова пословања, већој штедњи, с.ма њењу оправданих и неоправданих изостанака на послу, мањнм боловањима, расподелн према раду, да радници боље раде и више зараде. Зато свеукугша активност Синди * ката мора бити усмерена на јачање материјалне основе удруженог рада. Реализација Програма еконо.мске стабилизације је стална н трајна обавеза запослепих у Српској фабрици стакла као п реалпзација програма мера ове радне организације. Посебно место у Програму економске стабилизације заузи.ма вредиовање производног II стваралачког рада, јер је оцељено да без ова два чиниоца не.ма ин бољих пропзводшгх резултата, јер само бољим вредновање.м рада може се постићи всћа мотнвисапост да раднпк бољс ради ц више заради, да се избегне ла радници напуштају производна радна места и одлазе у режнЈУПитање одговорности Спндиката мора стално да поднжс на један влши ниво, а пптање одговорносги мора бити исто за све раднике ц руководиоце, npe.ua условп.ма п задацима које сваки поједпнац обавља. Иако је Синдикат Стакларе у протеклом периоду доста учинио на побољшању услова рада и заншггц на раду, још увек нису постигнути задовољавајући резултати. Y току сваке календарске годпне посебна се пажња посвећује животном стандарду радника. To је један од најважнијих задатака и у наредном периоду да Снндикат брине о материјалној н соиијалној сшурности раднпка и њихових породи ца у очувању животног стандарда. Рад и резултати рада морају да буду основа материјалне п социјалне сигурности радаика, а добрим и вредним радннци.ма не треба нуди ти помоћ већ омогућити да својим радо.м обезбеде егзистенцију за своју породицу, један је од најважнијих закључака са седнице сталне Акционе конфекције основних организација Савеза синдиката Српске фабрике стакла. На овој копференцији изабран је извршнн одбор конференције, а за председника стаБоље вредновање рада, већа мотивисаност лне конференције основнпх организацнја Савеза сшгдиката изабран је Драган Коматина. Драгап Коматпна је уСтакларн од 1959. годнпе на радно.м месту стаклодувача. Члан je СК од 1961. годнне п до сада је био на многим одговорННМ функцијама, између осталог био Је председник фабрпчке конференције омладнне, председник Радничког савета OOYP-a и члан OK СКС. М. Живковић

22. JAHYAP 1986. • БРОЈ 300 Agism i £ ТРИХИНЕЛА ОПАСНА АЛИ — ПОБЕДИВА БОЛ>Е БРЗО ЕЖааНЕ НЕГО СЕ Д¥ГО SE’MTi ф Бројне појаве трихинеле у свињском месу у северним деловнма Србије али и и на подручјима ближим нашем, налажу да се о овом паразиту поведе више рачуна © Разговаралн смо са ветеринарским инспектором Љубишом Јоцкићем о трихинели у нашим крајевима ТРИХИНЕЛИ HE ПРИЈА НИ BPYHE ЗАПОШЉАВАЊЕ ЛИЦА СА ВИСОКОМ CTPY4HOM ) СПРЕМОМ ппдн ижшно РЕАЛИЗОВАН Q Најтеже се запошљавају просветни радници He тако давпо са запрепашћеаем пратили смо у повинама свакодиевну „црну лицпзациЈу” листе оболелих у Срсмској Мит ровмци, коју јс тркхивела нз, како јв утврђено, кобасица приватних мссара Вукајловнћ, заокружнла на неколкко стотина људн. Нажалост, јодан од оболелих подлсгао је. А онда, као одјек, јавл»але су се епидемијо свуда упаоколо. Послсдњи фронталпи напад, овај паразит учипио је у Прокупљу. И домаћини и гости са трпезе пресслили су се у болничке креветс. Сви су јсли месо сво- »а „филовале" трихинелом. ржавају законских обавсза како би се спречила појава трихине * лозе у нашим крајевима. НИ ХЛАДНО, СЛАНО Довољно кување јсдка је од заштита Сезопа лова на дивље свињс л ни и печсње> човека од Пре.ма исказаиим потрсба.ма организација и према сагледавању потреба за кадровима са високом стручпом спремом, у пашој општини јс сачињен оперативпи план запошљаваља лица са високом стручном спремом различитих струка и профила са којима су упознате све друштвсно-политичке организациЈе и скупштинс општивс и у целости га подржале, уз обавсзу ииспектора рада да се план реализујс до краја 1985. годинс. У Поморављу, у ово време. из разних разлога, ма»е се ко ље него некада. Међутим, довољ на јс једна свиња па да се, како рсчс јсдан од оболелих у нишкој болници, „затараби кућа". угоститељима, приватним месари ма и радним организацијама, ко је прерађују м дистрибуирају свињско месо, упутила је упозорен»е да се и даље строго прид јс у току, па инспектори упозоравају свс онс којс одстрсле ову дивљач, да обавезно изврше ис питивање за трихинелу. Показало се да су оне карика у ланцу нслс у природи. једнс од битних прсноса трихиМ. Милснковић Пре неколико година у Бош- »ану, у кући домаћинској, забе лежсн је случај напада трихинсле. Најпре, отац. а онда мајка, и два сина, затим и старији укућани, затражили су помоћ у бол кици. Дијагноза је ускоро успостављена: Трихинелоза. Услсдила је интервенција инспекцијс и ме co јс закопано, али за љих је било касно. увукао сс у Злокобни паразит њихове организме. трихинеле. Утврђено је да петнаестноминутно кувап»е иа температури од 56 до 70 стспсни уништава ларвс. Такођс, дубоко замрзавање на — 25 степепи упиштава ларвс за дванаест часова. Ларве на — 35 степени мртве су послс 30 милута. Стављање меса у саламуру, која садржи вишс од 13 одсто соли, такође јс погубно за ларве трихинеле. али 1 димљељс и суше&е меса не^ мора да их докрајчи, јер обично средина дебљег парчета меса, нити при.ма довољно соли. нити издржи добру термичку обраду. Тс према то.ме,| пајбоља заштита остаје и да-, л»е прсглед мсса под трихино-< скопом, јср тешко да постоји, пеко :<о lie својој деци дати < сумњиво месо, па ма како га термички обрадио. КОЈЕ ЖИВОТИЊЕ МОГУ ДА ОБОЛЕ ОД ТРИХИНЕЛОЗЕ Стручњаци Светске здравственс организацијс утврдили су преко седамдесст животијвбских врста које могу да оболс и буду преноспици one болести, па се чак говори и о сталним резервоарима у природи. За нас су најбитпије следећс: домаће и дивља свиља, лисиоца. вук, мачка, пас. јазавад, медвсд, куна, хрчак, твор. миш, бизамски пацов, кртица и пацов, сиви нутрија. Намсрнкм и поступањем са псодговорним месом, однисно, остацима ових животиња човек помаже да сс трихипслоза шири и због тога он са.м сноси најтсжс последице. Домаћа свиња јсдна од угрожепнх свпња — Паразит трихина сс врло лако и брзр открива прсгледом помоћу трихиноскопа. кажс ветериварски инспектор Никола Јо цкић. У Ветеринарској станини у Параћину такав преглед кошта свега 300 динара и то је нпка кав новац за обсзбеђсње споко ја у исхрани. За преглед је пот ребно однсти део мипшћа дија фрагме (скраме) која раздваја трбушну дупљу од плућа (беле џигерице) и срца свињс и то уз орак где мишић прслази у теги ву (жилу). Голим око.м лзрвс трихине сс нв виде и зато нс препоручује мо куповину од комшијз и инс пскторима непозватих. полупрофесионалних касзпина, каквих год у граду и на селима има. Тз кође. прспоручујемо грађанима да када кољу својс свин>с, обавс зно врше прсглсд Ветеринарска инспекцијз CO Параћин овлх дана сзим месним канцеларијзмз. самостхтим Шта је то трнхипелоза? Одговор смо потражили у разговору са руководиопем Епидемиолошке службе Дома зддравља, спсцијалистом др Радицом Јаковљевић. — Болест животип.л и луди, значи зооноза. Узрок је трихинела спиралпс, ваљкасти црв, који у људски организам доспева из поједипог мсса у коме је било њсгових ларви. Животиње сс заражавају јсдпако али, за разлш<у од човска, болест се никако не манифестује, што отежава спровођеае мера заштите. Како се болсст испољава код л>уди? — Први знаци, осам до тридссет даиа од узимања трихипелозпог меса, код човека се јављају сметње у пробави. Човек може да осети лакше болове, падимање стомака, гађен>е, нагоп за noBpahan>e, лакши пролив или чак затвор. Недељу дапа каснпје, кад ларва продре у мишиће, уз високу тсмпературу, јавља сс оток очних капака, лица, јаки болови у крстима, листовима погу, мишићима и руку и рамспима. Јавља се и главобоља, вртоглавица, месаница. зујаље у ушима, ви су прло јаки, долази до смрти. Колико траје — Опоравак осип no кожи леђа п ко&уктивитис. Болоа уколико ларва нападпс срчани мишиђ. опоравак болесника и које су послсдице? траје око два месеца, што зависи од масовности инфсстацијс (инфскцијс), односно од броја учаурспих ларви у мишићима и, наравпо, од тога када је почело лечеае. Сматра сс да месо у коме има четири ларве по квадратном сантиметру, не изазива никакве сметвс код човска. КОНТРОЛА Y БУРЕГЏИНИЦАМА Мкспектвои icy нашли сир У рутинској контроли поштовања Правилника о жита млмнских и квалитсту пекарских производа, тесгенина, лиснатих и брзо смрзнутих теста у параћинским бурегџиницама, пољопривредни инспсктор Јован Цвстковић утврдио је да сс бурегџије нису прстргле у поштовању н>егових одредби. Узорци послати на анализу у ћупријски Завод за здравствсну заштлту врло речито су показалл да у буреку са сиром овог последн>ег има најмање. Због тога су Сефедин Фстај, Љазим Демири, Исеин Фари. Спасен Мишевски. Миомир Ракић. Жарко Зарић и Живорад Савић добили прекршајне пријаве и судија и.м је всћ изрекао новчане казнс. Незадовољан налазом ћупријског Завода. супервсштачење затражио је једино Ракић. Остали нису уложили приговоре, правдајући сс виооким пенама сира. ЗЛанна! М. М. 6 УПОЗОРЕЊЕ УНИШТАВАЊЕ ПАСА ЛУТАЛИЦА » Пзвршнн савст Скуттштн- v i nc општинс Параћин, Сек- л ' ретариЈат за ннспекцијски » ’ । «адзор и Ловачко друштво f ■ — Параћин због изузетно , повећаиог броја паса луга- ■ ; лица. жмвоттве које су ие | ! бригом људи препуштене са 1 • ме себи и наЈчсшће боравс Ј ' по параћпнским улицама у ,■ потрази за храно.м. догово- f \ рпли су да Ловачко друш- ; ! тво Параћин на себс преуз- ( ; ме унтшггаваЈБе оваквнх ..нај ( бољих човекових пријате-» л>а". } Грађане Параћшја позпвамо на опрез, а ловцима же-' лимо ЛЈОвачкн: „Добар пог-. лед”. На еведнцији нсзапослених у то време, односно септсмбра ме сеца прошлс године било је нај вишс скономиста и то 15, и пра вника и њихово запошљавањс јс било најспоријс. Са оперативним планом су упознатс и организације којс треба да га реализују и нису стављале примедбе, што указујс да је доста рсалан и одмах сс приступило н»с говој реализацији. Највећи број организација је успешно реализовао план, јер је од 15 скономиста до сада запосшсно 12. a за преостала три ћс сс такође ускоро обезбедити радна места. Програм једино нису реализовали, односно нису примили пла ниран број радника Земљорадничка задруга „Поточанка", Ветеринарска станица, „Занат-продукт”, „7. јул" и Уговорна орга низација „Сан”. Успешно се запошљавају правници, лскари, ин жењери свих струка, којих, по свему судећи, још нема довољно у привреди општиие Параћин. Међутим, по речи.ма Радоми ра Жизковића, инспектора рада и дал>е тешко долазе до запослења просветни радници, а на то утиче најављсна реформа об разовања, продужсн радни вск за жсне са 35 на 40 година и дру го. Зато су ограничене могућно сти запошљавања ове катсгорије радника у нашој општини. Незапослсни радници са виш ом стручно.м спремом тсже долазе до запослен>а, јср сс организацијс удруженог рада ретко одлучују за половична решсња, па би у том правцу требало сачинити оперативни план запошљавања, како би се и ова катсгорија радника брже запошљаваОва акција је успсшно организована, јер по речима Радомира Живковића, радне организације траже младе стручнс кад рове. Међутим, треба у.му да кадровс треба ти прсма стварним наше приврсде. како дсшавало да лица са имати на усмеравапотреба.ма се нс би факултетским дипломама годинама чекају на посао. М. Живковић Председништво OK ССО ПРЕДЛОЗИ И ПРИЗНАЊА Н ТРИ ПОЈЕДИНЦА И ТРИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРИЗНАЊА MOK ССО И „16. НОВЕМБАР’* На послсдњој седници Председ ништва Општинске конференције Репиона Шумадије и Поморавља. За диплому MOK ССО предложсни су: Културно уметничко друштво „Браико Крсмановић” у области музичког стваралаштва, Свстлапа Арсић за допринос развоју кн»ижевности и То.мица Ђор ђевић за драмско стваралаштво. За Плаксту MOK ССО предложена је Основпа организација ССО у ,'Параћинки'', а од појединаца Момчило Вучковић. За Повољу MOK ССО кандидат је Омладинска радна бригада „Бранко Крсмановић’. Чланови Прсдседништва упутили су и предлог за Републичко признањс „16. новембар". По њима ово друштвено признањс трсбало би да поиесе Аеро клуб „Наша крила". сазнајемо од Новицс Митровића, председника OK ССО. м. д. = = i I = = = I = == = = = i | = i | = РО ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ — РЕДАКЦИЈА ЛИСТА „14 ДАНА' (примсњују сс од 1. фсбруара 1986. г.) гТицитацијс конкурси 1cm/cm ступца — Обавсштсња, културне и туристичкс информације, комерцијалг« и осталп уоквиреки огласи и мали огласи за радну организацију Оглас ссло. Оглас 400 500 Мали огласи (реч) 15 динара динара динара Мали Мали огласи огласи (уоквирени) под шифром Пропоганднс, увећаљс за 30°/о yuchaibc за 50°/о ПОСЕБНЕ УСЛУГЕ репортажс (по договору) на редакцијској страни (грздска. култура) увећање за 5О®/о Честиткс радних и других организација поводом државннх, републичких и инострани увсћаље за 100% опгптинског празпика 1 = = = = = = I 1 = = = = Огласи са поссбиим захтсво.м (двс боје, посебаи облкии — — — — Прллози у дубокој штампи или колор — цела стран увећањс за 30% по догозору - 1/2 странс сгранс ЗА ПРИВАТНА ЛИЦА Читуље (обавештења о смрти) Годишњк — до 25 — до 50 речи речи — преко 50 речи Изјава захвалности (у зависности од броја рсчи) Просгор за сллке и израда клишеа — 1500 1800 2000 странс проиагандни аранжман 40.000 дипаоа 25.000 линарл 15.000 динара 9.000 динара (no договору) = = динара динара дЈшара увећаас за 20% 1500 дипара ПРЕТПЛАТА ЗА ЛИСТ „14. ДАНА” (Важи од 1. јануара 1986. голипс) Годишља претплата — — — — 1.400 дипара Полугодшшва претплата — — — — — 700 динара Зг иностранство годишња претплата — — 2800 дииара

22. JAHYAP 1986. • БРОЈ 300 ПИСМО УРЕДНИШТВУ ПРЕД ПУТОВАЊЕ ИНВАЛИДА РАДА ЗА БУГАРСКУ Рсдовни смо чланови Удоужења пензионера инвали- )а рада у Параћину и као ?акви iia времс смо уплатипутовагве за Софију — Зугарска. На заказани дан 1оласка ушле смо у аутобус u заузеле својс нумерисано :едиште, задовољне ц расггопожене за ово путован>е. VlacizoM eobe пута и председчика РАНКА БРКИВА у аугобус, наше расположење се претвара у горчину, срибу и малтретирање. Наредио исил је да напустимо аутобус јер ми не можемо да путујемо, за нас нема места, новац he иам вратити. Молиле смо, преклињале, али фајде није било. Председник јс предсе дник, власт, воћа пута и неумољива личност. 1Ра овај начин је обезбедио место за свога сина и кћер, а путовали 'ey jota неки који нису чланови наше организације (свакако добри пријатељи и личности који he му требаси). И тако, интересс члан^ ства, моралне норме и правила понашања подчинио је својој самовољи, и отишао на пут за Бугарску, понашајући се као да је ооо његова приватна својина, дедовина или очевина. Bpahajyhu се, истеране из аутобуса, са стварима и мужем, на очиглед осталих у аутобусу, који су такоће ова квс поступке ocybuea.au, нс можемо iiahu речи објашње ња, исказати ocehaje и пони жења, који смо дожиееле, постављЏјући себи и dpytucey-miraibe: „може ли се таков човек uahu на. овој фуикцији" нредседника Ошити нске организације инвалида рада, поготову ако се имају v виду и неке друге иеправилности у раду, о чг.му је uer:uAi optaiuiMa указано. Настављам ово писмо да љим догаћајима, уз потврду сачности навода. ових другарица, ја сам од н>мх имао Зољу срећу, јер сам седео у чоследњем реду аутобуса, (на iuto не стављам примедбу) ЈеР мора и позади, па зашто би то били члаиови породице председника, они који нису чланови или млаћи. Аутобус је стао код једног парка у Софији и ооba пута је. рекао да у 15 часова будемо сви на овом месту. V 15 часова на заказаном месту окупили су се послуuihu и дисциплиновани, али зоће пута и join неколицине није било. Ово је стеорило забуну. неизвесност. Изгубљено смо чекали до 18 часова без куповине јср се није смело удаљавати. Тада је стигао eoha пута и без извињења кренули смо назад за Параћин. He знам да ли је то организација и брига о људима који се воде у тућу земљу? На ово питање требало би да одговоре очи који су чекали у парку неколико сати, као и делегати СИР-а. 1. Всра Милојкоеић. Uapahun Београбска 38/3. Параћин Испред одржавања последње конференције поднео сам писмени поднесак о вом догаћају, али делегати чису упбзнати, да би на основу члана 47 тачке 9. Статуса СИР, дали своју оцену. ПредседавајуГги то није хтго да уради због чега се обраha.\i сргдствима јавног информисања, молеИи да ово писмо објаве ради упознава iba чланства, дслсгата и јачности када то конференцији није омогућено. 2. Ол?а Bopheeuh Живке Песровић 21, Параћин Стојан Павловић, Глождачки Венац 38 Параћин Саширизични yiao АФОРИЗМИ Неки функционсри су тсшко дошли до стапа. Лифт се покварио. Узевши у делини, ствари стоје врло половично. Еек.ч инспектори су као бил>ке. Ако се не заливају често брзо увспу. ЈУБИЛЕЈ ДРУШТВА ЉУБИТЕЉА ГОЛУБОВА JSET ДУГ 20 ГОДИ» ПЕТНАЕСТОДНЕВНИ БАЧКИ ЗИМСКИ ОДМОР Марта 1967. године, десетак ф Говори председник „Слоге ЈИ-20’ Славче Михајловић одгајивача голубова предвође ни Мирком Голубовићем основали су Голуборско друштво са циљсм међусобног зближаваља и дружења љубитеља голубова и плавих виоина. Почетак као и сваки није био нимало лак, а почело се са добро.м вољом и жељом да се успе. На самоме отарту најве ћи проблем било је подозрење људи према голубарству и људи.ма „склоним" томе. Y какви.м се условима отпочело радити, иајбоље показује податак везан за оснивачку скупшпшу Друштва. Она је одржана у помоћнмд! просторијама ПТТ у ПараШшу. Овом приликом изабраио је руководство, а за првог председника Друштва изабраи је Драги Аранђеловић. Истовремено је одлучено да Друипт.о добпје назнв „Слога" л као прво нз По.моравља постаје члан Савеза Србије, регистровано лод називом Спор тски клур одгајивача голубова високолетача са ознако.м „Слога JY-20" — Параћијн. Годагне које оу паилазиле ноонле су пуно потешкоћа. Да је стварно тако it бпло, показује податак да су састанци и скупигглне Друштва и даље одржаване у помоћним просторијама ПТТ-а, у просторјама извиђача, кафанама, па чак и у приватним становима. Међутпм, све то није омело заљубљенике голубова у плаВ1ш виоинама да буду сложнн и упорни у својим замисллша II постављеним задацима. Један од највећих задатака (и успеха) јс омасовљавање Друштва тако да ореданом 70-тих година Друштво у свом саставу има 100 члаиова. Y овом временДруго полугодиште почиње 3. фебруара после нађено ство и Прелетео 11 сати на впшегодишњег лутања, је уточпште. Руководрадни људа прве месне заједшше Врапчане прихватили оу Голубарско друиггво и омогућили да се скупигпше и састанци одржавају у друштвеним просторијама Мссне заједнице. Од тада па надаље, учињено је много, што говоре следећи подаци. впсиш! од 1.500 метара соколетача „Слога JY-20” има планове за будућност. To су, пре свега, обезбеђивање сопствених просгорија, већа сарадња са месним заједницадта, стварање параћинског типа го луба као и прогшгриваље сара дн>е са голубарским друштвмма широм Југославије. Од 18. јануара ученици параћинских ооновних школа и Центра за средње образовање „Бранко Крсмаловић" су на двонсдељном одмору. ТрадЈЦЈМонални злмски ђачки распут у граду на Цриици неће донети никакво изненађење премореалм основцима л средн>ошколцима. Правило ./<ако ко и где може” и овога јануара важи за све. Они члји родитељи имају „дубље џепове" вероватно he зл.мске радосги осетити на падинама неке наше планине, некима ће до бро доћи посета родбини ка селу, аоникојиостаду кодкуће мораће да се задовоље телевизијским ..Зимским образовним програмом" и добром књигом. Спортови на снегу и навика да се користи зимаки одмор гледа још далеко од наше не. Но, важно је да ђачкс су изсредиторбе „мирују" и ето разлога за радовање. Пријатан одмор и бол»с оцене у идућем полугодишту! ском перподу отпочило је н са •гакмпченлЕма у оквпру Друштва, као н на тшвоу Савеза Србије. В.редно је споменуш да најбољи спортски резултат са својим јатом постиже Бра нислав Ристић, а убрзо добре резултате остварује Драган Марковнћ, Мића Михајловић. Слободан Петровић, То.мислав Буриђ, Драган Добријевић, ЛСивота Младеновић. Мплан Младеновић, Слободан Жпвковић и Братнслав Миладнновић. Свакако је занимљиво и похвално истаћи да је до сада над пашЈШ градом голуб и на једном такмичењу најдуже летео, равно 11 часова на висини од 1.500 метара, што јс врло добро. Спортокп клуб одгајивача голубова високолетача „Слога JY” — Параћин, данас у свом саставу има 185 чланова свих профила занимаља и доба сгарости. Седшнте Клуба су просторије I месне заједнмие Вра пчане, где се одвија сарадња са радним људима на обостра но задовољство. Клуб одржава спортске и пријатељске односе са друштвима из Ниша, Алексинца, Крушевца, Чачка, Ваљева, Београда, Нуприје, Крагујевца и Светозарева. Та кођс је вредан подаггак да се у редовима Друштва налази и 10 чланова мз Струге са Охрида. Због овакве сарадње и иш рен>а ггријателтства, наше Друшггво је јавно похваљено на годишњој Конферениији Савеза Србије 1985. годтгне у Вр њачкој Баши. Какви су планови Друштва? — Оно што је посебно мљиво и значајно у раду штва, уназад неколико ла, јесте организовање заниДругодиголуМ. Миленковић С. Ј. НОВОСТИ НА ФЕРИЈАЛНОМ ПЛАВОМ ХОРИЗОНТУ Феријални савез општипе Параћип броји више од 1400 чланова, мсђу којима број активних стално расте л који дају свој пуни допринос омасовљаваљу и оплсмеаивању овс организације. До скоро се није могло похвалпо говорити о Феријалном савезу нашс општипс, дозедепо је у питање постојаше ове организацијс, и тек па иницијативу OK ССО, уз корспитс неактивности. измсне у чланству, покреће се из Захваљујући несебичном залагању чланова Феријалног веза, сведоци смо актпвног ловања ове организације у шој среднни. Овог лета су са де на ну О Сигурно је било тешко лутати од немила до недрага, окупљати се и договарати? — Прекретнипа у раду Друш тва је 1980. година. Те године, барске забаве, захваљујући многим радншл колективима у граду, појединцима из услужне делатностн као и ,,Крпсталу” из Зајечара. Као сви спорт ски колективи тако п спортски клуб одгајпвача голубова виЧЕПУРЕ: Док једии саљају о радном месту други спавају »ему. ђенп повољни услови летовања по феријалним одмаралшлтима. програм за зиму већ постоји, а зависно од интересовања ттрисутвује се значајним мампфестацпјама широм name зе.мље. Феријални савез општи не Параћпн је 1. јуна 1985. го дине у насељу „7. јул" био домаћин програмско-пзборне кон ференције Феријалног савеза Југославије. Нашп феријалци су организовало ишли на заврши музичкп фестивал Међународне године омладине у Сплиту, на традпционалну Жуп ску бербу и на впше од тридесет збороваља широм Југославије. Гости незаборавшгх „плавих вечери" су познати глумцп п музичарп, међу н>има споменпмо Радоша Бајића, „Сломљена стакла" и друти. бније омогућити повољне услове за рад клуба младих феријалаца, есперанта и фото-клу ба. Y плану Феријалног савеза наше општаше је и отваран>е омладинске туристичке пословнице. припајање и адалтација одмаралипгга на Грзи и други амбпциозни подухвати. СВАКЕ НЕДЕЉЕ © 3. Илић С. Ристић МАОШК Отворскс проблсмс обпчно решавамо иза затворсних врата. Задуживаља су постала мода. Бар да је мипи. И ја бих открио Америку да примам плату у доларима. Мирослав Чопа Шта he у великс кад и мали пањ кола прсврћс. Нске организације су хтелс у АИК ал' их чува стална стража. Нски директори певају својим фотељама: „Не дај да иас раставс". Стојан Пстровић @ Око две милијарде за четири километра разводне мреже Стоп нефритису Послс петогодишгвег застоја, јуче је на скромној свечаности обележен наставак радова на пзградњи месне водоводне мреже у Чепуру. Присутне ме штане и госте поздравила је о- .младинка Светлана Радпвојевић, која је из.међу осталог рекла: за изградњу водоводне мреже, уложнли максималне напоре, а посебно у протеклој годшш иа обезбеВењу средстава и затварању финансијске констру струкције, рекла је СВЕТЛАНА РАДИВОЈЕВИК — Изградња водоводпе мрсже не представља само израз стандарда наших грађана, иећ пре свега неопходну здравстве ну потврду. Са коначним довршетком ове мреже биће укинута свака могућност даљег заражавања бубрежним не фритисом. Садашња месна за једница, а посебно Комисија До сада је урађено око 1.000 метара, а довршетком целокупне водоводне мреже још 180 домаћинотава добиће здраву пнјаћу воду. Укупна дужнна разводие мрежс износиће преко четири километра. Радове преузима OOYP „Водовод" из Параћлна, а пре.ма уговору. за вршетак се очекује у мају. Укупна вредност радова износи милијарду п 870 милиона огарлх дипара. Фернјални савез name onштине бави се н другим актнвностима, основана је феријал на бригада ,Д1лади феријалац”, која је суботом и једпна од свпх бригада недељом, изла зпла на трасу ауто-пута, чиме је дала свој допршгос завршпој фазп радова. Фернјална брпгада ради н на друпш послови.ма, а сав зарађен новац служи за остваривање даљих актнвности у овој органпзацпји. ¥з симболпчну по.моћ радinix организацпја н општпне ово је основни начпн финансирања. Планирају актнвисти Ферија лног савеза да постигну много тога и како кажу, тек предстоји популаризација и напре довање ове организације. Кажу уз то, да је сада лајпотреДОЖИВЉАТ ЗА САМО ТРИ СТОТИНЕ ДИНАРА Планинарско спортско дру штво »Јаворак" и ове зиме организује сваке недеље излет на KonaoraiK. Полазак аутобуса је v 6 часова испред Робне куће „Београд”, а повратак у 16 часова попо дне. За чламосе ПСД рак” цена је 300, а за лс 1.000 дпнара. Почев од 12. јануара „Јазо остасваке недел>е оргапизоваће се излет на Копаоник све цо 23. фебруара. Прнјаве сс могу извршпти у просторијама ПСД „Јаворак” у Халн спор това или у просториЈама Ау тобуске станнце. код Душана Рпстпћа, секретара ПСД .Јаворак”. М. Д.

22. JAHYAP 1986. • БРОЈ 300 „ЗИМСКА ШКОЛА” ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОБАЧЕ ’’CYCPETH СЕЛА ’86” ПРВИ „ДИПЛОМЦИ" СТАРТ 29. ЈАНУДРА ИЗ ДОЊЕГ ВИДОВА ф Педесет полазника из Доњег видова упознало се са тајнама трактора и прикључних пољопривредних машина 0 Нови курсеви у Стубици и Доњем Видову Ф Извучени парови за прво коло ф Само двадесет села излази на сцену ф Нова пптања из старих области у квиз такмичењу ф Културно-забавни програми од истих елемената нарадног и уметничког стваралаштва ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ Два стручна предавања Јуче су v великој салп Дома агндиката одржана два струч * на предавања из пољопрпврсде, коме cv присуствовали пољопривреднц произвођачи, геко|рдери v пољопрпвредно i про изводњи и друштвено-полш нчки радитши лз Месннх зајсдница са територије Параћнна. 0 улозн пољопривредне тсхнлке и повсћаљу производљс говорно ie професор доктод Петар НениН, са Пол>опривредног факултета V Београду. По што је комасацпја све актгслнија У нашој средини, о овој те.ми, одноСцо о ypebeitv зе.мљишта груписањем, говорло ie Републички секретар Одбораза поллпрнвреду и прехрану Данило Марковнћ. РЕКЛИ CY: ЈОВАН ЦВЕТКОВИБ СВДКН АР ДРМОЦЕН © Нашу пољопривреду карактеришу мали посед са уситњеним и разбацаним парцслама, неподес!.«им за ра циоиалну маишнску обраду, па се утолико више мора снергпчно радити на превазилажсњу тог стања при чему сс пајппше очекује од са.мнх пољопривредника да удру жпвањс.м н заједнпчким радом пзналази.мо решењс за cMaibeite трошкова производњс, рекао је Јован Цветко uuh, председннк Одбора за праћење такмнчења у произ водп.и хране на свечаности поводом додељивања прт нан.а наЈбољпм пољопривредким произвоБачпма. — Будуће улагање v пољопрнвредиу производњу мо ра битп разумно. Боље улагати та.мо где he се брзо пос тнзатн новп резултати. а ло тле солидно и темељпо изучавати велике пројекте за врсме када стање акумулације буде повол.није. Рад у полкопривредној про кзводњп мора бнтл довољпо стимулативан и за пол>опрнвредне произвоВаче. До ходак пољопрпврешшка и н-нхов станлард. кош је tma че видпо порастао. може се трајиије обезбеднти н уве ћати уколпко се повећава кроизводња nuiemnie, шлдус ТРИЈСКОГ 6II.I.U И ДругИХ KV.1 тура, односно хколико се по всћава пропзвоииа хранс по свакпј јсдипнич поврплше. После Доњег Видова, Зи.мска школа за пољоприврсдне пропз вођаче наставиће рад у Дреновцу и Стубици. Органгватор Зи.мске школе јс Клуб са.моуправљача општиие Параћпн. М. Д. КРЕЖБИНАЦ: ДОМ У ОЧАЈНОМ СТАЊУ В УСКОРО РЕФЕРЕНДУМ О ЗАВОТзЕЊУ САМОДОПРИНОСА ЗА САНИРАЊЕ ЗГРАДЕ Иако су сс прмјавили за ,.Сусрстс ссла '8б”. млади Крсжбинца можда нсће моћи да учсстују Тако створеин доходак и.ма трајнију врсдност јер већо.м производњом најпре се можс зауставитл захуктала ин флација н даљц пад жпвотног стандарда. Од сваког полгоприврсдника очекује се да у наредшш годинама много боље пскоршпћава својс земљпигге. јер је то уосталом и.егова уставна обавеза. Недопусти во је да нам остају !лобраВене значајне поврппгне у г.реме оскуднце и ниске про пзводњс некнх култура ко је или упозимо илн нелоста ју за нормалан рад наше прсхрамбене лндустрпје, ре т:ао је нзмсђу осталог Јован Цветковнђ. М. Д. Док поља мирују, у ове, не баш снего.м подарене зи.мске дане, у Доњеад Видову, Стубици ai Дреновцу, увслико ради „Знмска школа” за пољопрпвредне произвоБаче. Први „дипломци”- из Доњег Видова при мењују стечена знања са практнчног дела школе „Одржаваи»с и коришћсње машина у пољопривредн.”' Овај део школског програма пратмло јс 50 полазнпка у Дољем Видову. од 20. до 25. деце.мбра прошле године. За предавачком катедро.м нашли су се стручњаци Образовног цеитра Индустрнје .машина и трактора из Новог Београда, Влајко Каурин, Стапоје Јови4irh и Мнлан Костић. На пригодној свечаностн, 16. јануара, уручене су дипло.ме полазницнма школе, а за љнма јс, како је речено, остало сазнање о начину за најбоље и најеконо.мичније коришћењс пољопривредних ма-шина, а тиме и како економично пословатн на пољспривредном добру. Ваља још по.менутп. да је Индустрија мотора п трактора укључена у ову акцију без икаквог ко.мерцијалпог ефекта, јср како сс чуло на овом скупу, у свеопште.м је интсресу пронзводити квалитетну и јеф тину храну. М. И. у овом такмичсњу због изузстно лошсг стан»а у сали До.ма културс. Како су нас обавестили представници ове Месне зајсднице, кровна конструкција и таваница на иајвсћој згради у сслу су пред рушсње и нико из меснс заједнице нс сме да да -.зслсно свстло” за одржавањс било каквс пр1ирсдбс. Иако се марљиво припрсмају и радс у врло тсшкл.м условима, млади he по свој прилици морати да и као домаћини гостују у туђој сали. односно у једном од суссдних ссла. Ових даиа у селу треба да будс спровсден рсфсрсндум на komo Крежбинци треба да се изјаснс xohc ли да дају самодопри * нос за санирање стаља на Дому културе. м. д. ПЛАНА ПРИПРЕМАЈУ СЕ Y КАФАНИ © ПОСЛЕ ФАЈРОНТА НАСТУПА ФОЛКЛОРНА СЕК ЦИЈА Пошто ie п последња ДР'7 лггвена просторнја у Плани претворена У кафану. младп из Културно-уметничког лруштва остали cv без могу ћности да сс припреме за предстојеће ».Сусрете села • Међутпм, еитузнјазам младих не сплашљава н послс радног времена сеоске крчме, noxtepajv столове^у страrv и почињу сз пробама фо лклорне секпије . Иако v селу постоји п зграла Основне пгколе, омладини ТТлане cv и овс про сторије за сада недост\ *пнс. Како нас је обавестио секретап партијске организаци ie Мнодраг Мпленовић, уп рава основнс школе није нзашла V с^срет омладинп Плане п није им дозволила да се припремају v п»енпм пркзсторијама. М. Д. Сусрети као прилика за очување баштине ^iimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiliiliiililiiiiiliitiiiiiiiiiiiiiiiii: 1 СМЕРНИЦЕ ДАЉЕГ РАЗВОЈА АИК-а | „ПАРАБИН” I I НОВИ ПРОГРАМИ I [ И НОВИ КАПАЦИТЕТИ | Највећа манифестацнја сеоског ауатериз.ма стартује 29. јануара, одлучено је гн Скунштини такмичара и органлзатора, која је одржана у понедељак 13. јануара v малој сали Beha Савеза синликата. Ове го дине у такмичсње улази само 20 ссла, што је у односу на број учесника ранијих година далеко маље. OTBaipaiyhn ckvttuithhv Стеван Стојковић, председнпк ОК ССРН, изразпо ie жаљеље што се у ГОД1ГНИ нзбора и конгреса за ову значајну манифестацију пријављује тако мали број. Који су разлозп слабог одзива меснпх заједница за сада irncv пајбоље познатп, ?лн се чују примедбе да садржа! овс манифестатпе постаје чо нотон и неинтересантан за мно ге такммчаре. И.ма и других разлога којп сУ ове годинеспре чили Ашога села од учешћа, као рецимо лоше стање по.мо ва културе, затим недосгатак просторнја за прппреме и та ко даље. Y квнз такмпчељу „Сусрети села ’86" «младн ће учити и одговарати на питања из пољопрфгвреде, односно пролзвод ње хране, затим из прве помоћи, дслегатскнх избора. V културно-уметничком дели ни ПАРОВН ПРВОГ КОЛА „CYCPETII СЕЛА ’86” А ГРУПА Сињц Вир — Текнја Стубица — Дон.а Мутнипа Мириловац — Ратарп Крежбпнац — Шавац Горња Мутннца — Буљане Б ГРУПА Доње Видово — Рашевнца Буспловац — Цреновац Својново — Поточац Забрега — Голубац Сикприца — Плана Извор — (чека противника) шта се није ппоменило v односу на npoiwrv годину, зна * чи остају сви елементи народ ног л уметничког стваралаш * тва од којих се компонују једночасовни ггоограми. Делегатц Скугпптине „Cvcpe ти села” усвојили су предложенг листу чланова жпрш‘а. разговарали о ггзичкн.м авсам блима Koin he пратити прчпед бе и о начину превоза такмичара. Зл разлику од прошле гртшне, „Сусрети села '86" ловеренп су Центру за kvhtvpv и информисање, Koin he се v6v * дуће старатн о реализацнјн. М. Д ЦДпанав 8 Агроиндустријски комбнпат „Параћин", којп је стар товао од првог дана нове године, и који сачшвава пет организација из области прн марне производље и промета, и.ма амбициозан план даљег развоја, према елаборату о економској оправданостн, који јс усвојен ла рсфсренду.ми.ма 24. децс.мбра ми-нуле године. Y радној организацији „1. мај" један од најважннјих задатака је мелиорација у „Змнчу" и „Данкову” на 330 хектара, изградње рибњака на 72 хектара наводњаваље псвршине од 700 хектара, проширење капацктета у по стојећој млекари као и набавка новог машннског парка. Зе.мљорадничка задруга „7. јули" своја инвестнциона улагаља у оквиру АИК-а усмсриће на изградњу центра за паковање, нзградњу сплоса, mhiui хладњаче, тржннце пољопривредЈшх производа, пољолрнвредпе станнце, затнм на уређење откупних места, производњу стоке у кооперацпји, као и на комасацију која lie започетп ове године. Најважније смернице даљег развоја „Параћинке” су обнавллње и откљањаЈве уских грла производње, замепа дотрајалих машина и увођење нових машина и уре baja. Допуна постојећег про гра.ма пронзводње на преради пољопрнвредних производа повртарства и ратарства н воћарства до одређелог степена прераде. Y Фабрици аднтнва планира се друга фаза развоја, односно проширивање проAUK »TZapaliini , скраћени пут до потрошача '<lllUIIHIllllUllllllllllllUlllllllllllllllllllllllllllllllllJIIUIHUIIIIIII||||||Inillllll|llllll||||1|1|1||H||U|||u|||||1|(l||||11,: изводног асортнмана. Прн- = марном пронзводн»ом обез- = бедиИе се годнилвс праха и Е шшског квасца око 600 то- = на. затЈкм 350 тона ираха кр = вне плазме, меланжа 250 то- 5 на, праха пзолата из костн- 1 ју 600 тона и брашна од i љуски јаја од 100 тона, као е и техинчке масти око 1000 ? тона. 1 Мешањем сопствених си- 1 poBiuia, ова радна органиЗа- = ција уштедепе много сред- н става н обсзбеднће нове ко- = личине производа. Плапкра = се н замена енергијс и умс- = сто мазута ксрпстпћс се зе- 1 мни гас. ЛПРО „Шумадија” у ок- | впру АИК-а планира завр- 1 шетак друге фазе развоЈа i ООYP „Ooyha", затим нзград- 1 љу Робне куће ,Д>амби ’ и 1 нзградљу bcjuikc хладњачс, i која he подмлрнвати питре- | бе АИК-а. Нроширнваље i асорти.мана пецива у ООУР-у = „Извор” такође је важан i задатак, као и лзградња са- 1 времнс кланице која he сс 1 дислоциратн лз града. И у овој радној оргаинзацији 1 планлра се замена енерги- е је и у.место буган-пролан | гаса, такође ће се увести 1 земни гас у производним је 1 днницама „Шу.мадпје". Ово су уједно и с.мернп- = це развоја до 1990. године. | а строгом селекцијо.м н = пре.ма трснутним потреба- | ма, приступиће се реалнза- = цији ових програма. Ту he \ пре свега важну улогу и- = грати актуелност ирограма = и .могућност отварања нових = финансијскнх простора. = М. Д I

»ДЕСНИЧКА ОЛИЛГПИЈАДА ’86" Песме у првом фебруарском броју За учествовање у „Песничкој олтшпјадн" пријавиле су се све основве школе. Са првим фебруарским бројем почпњемо дружење па ђачком пољанчету. Рок за пријављивање за учествовање v „Песнпчкој олшшнјадн ’8'6" био јс 10. јануар. До поменутог датума прнјавиле су се основнс школе са територпЈе наше ошптине, тачније љихове литерарне секције. Према пријава.ма може се закључи ти да ће овогодвшње литсрарно посело битц масовно И ПЛОДОН-ОСНО. Простор на ђачком по.ђзн чсту уступамо у првом фебруарском броју младим ли терарцима да се надмећу својим стиховима. Први гост бнће литерарна сскцнја ос Ј.овне школс „Момчило По повић Озрсн" која ће п от ворити овогодишње такмиче же лгггерарних стваралаца основних школа 17. јануара. И ове године као и рамијпх, Центар за средње образовање „Бранко Крс.мановић” није пријавио своје ли терарце. Сигурнп смо н верујемо у то да међу 2000 младих средњошколаца има и те како добрих песннчкпх талената и љубитеља лепо писане речп. С. Ј. Ђачко иољанче 3 И М A Зшта — снежна девојчица са белом шубаром. Чудотворка са снежним штапиће.м. Зпма — ћеркица пеког деке ii нске баке који cv много жслели девојчицу и издвајали је од леда. Зима — слнкарка и девојчица. Да ли зпма говорн? Можда су њеие рсчи у пахуље претворсне. А да ли има неку тајну? Можда јс њена ia|- на у магли и кратким дашша. Стару шумску стазу можда ie узела за другарнцу п повсрнла јој своје тајпе и дала ioi пајбољс дарове. Да ли је зима стигла прс на цпљ од Новс године? Јссте, недељу и кусур дана. Л зашто ветар дува? О. па Таква ie девојчица Зпма, to ioi ie клавирСка пратња. која и.ма ђердац од снега. Ивана Иванковић, IV1 ОШ ,»Бура Јакшић” ДЕЦА И СНЕШКО ПРЕД 3HMY Дошла баба зима, с’ пуно белих ћилимова. Белу бунду има. поклања /е свима. Деца праве Снешка зима им се 'смешка. Шаргарепа, носић жус чешто нам је Снешко љут. Голе гране остадоше без листа. Сунце на небу преста да блиста. Пахуљица однекуд долете чиста. На земљу паде покров бели. И ШКОЛОВАЊЕ ДЕЦЕ РОМА »[■BOCMfMiMiBBSI S 81!ШУ ф Млади нз ове популације путем школовања не стичу повољне предуслове за касније укључивање у живот н рад Истражујући проблсм школовања деце Рома, психолог Драгаи Aiirifh је дошао до података који озбиљно указују и упозора вајуда јошувек млади из овс популације путем школовања не стичу повољне предуслове за касније укључивање у живот и рад. Наиме, од укупног броја ученика око 4 одсто су Роми, који су по свим показатсљима испод ни воа осталих ученпка. Тако је од укупног броја у нижим разредима 7б одсто, а у вишим само 24 одсто, услед понављања и пре кидања школовања. Као потврда тога су чињенице: 25 одсто је понаваљало један до пет пута, 41 одсто има од једне до пст слабих, a 13 одсто су неоцењени и тако даље. Негативно дејство на развој, па и на школовање, имају и неповољни породични условл — само 76 одсто живи у комплетним породицама. Овомс свему треба придодати и чин»сЗимовање предшколске деце РАДОСТ НА ГРЗИ РЕЗУЛТАТИ KOHKYPCA ЗА ПРВУ КЊИГУ ПРВОГ ПЕТКА Заборавили смо му дати метлу, рекао је другу Петку. Сада ћемо Снешка развеселити Петко he му метлу доделиги. Апђелка Крсгић ОШ „М. Ноповић Озрен” И noicpu ружин пупољак увели. брег изнад ссла оголели. Мнлијана Мплосављевић, VI-1 ОШ „Бура Јакшић” ПАДА СНЕГ — У две с.мсне од по седам дана знмују на Грзи малншанп napahiiiiCKiix обданишта. Традлција да се за параћинске прсдшколцс организује зп.моваibe није ни овом прлликом изневерена. Налме, Центар за дечи- ]'у заштиту „Бамби" пружио је прилику да малишанл пз града проведу по седам дана у Наставно рскреационом центру на Грзи. Лепоте снежних падина л игре на снегу заинтерссовалс оу родитеље да маоовно прлјавс своју децу. Уз васплтача, медицлнску сестру. и добру храну, седмодневни боравак остаће у незаборавној успомени. Зимске радостл на Грзл могу овог распуста да осете л ови залнтереоовани ученици основних школа, обавестло нас је директор Перо Марклчевлћ. ЗИМА Дошла је зима и све је бело, деца се низ брег ciiyuirajy смело. Пахуљице падају, све вшие и више, хладан ветар дува, сбе пред собом бршие. Снешка праве деца. еелика п јер је за и радост мала, ibitx Спешко ii гиала. Деци су iiocuhu црвени, зајапурсна силазе с брега, јеле п борови обукли кошуље од спега. Златица Видојковић, VI-1 ОШ „Бура Јакшић” ПРВИ СНЕГ Пао је први снег и покрио брег. Играју се деца no брегу и радују се првом снегу. Праве Снешка Белића, ча је радост све eeJia. Златица Видојковнћ, VI-1 OI1I „Бура ЈакшиН” СТИГЛА HAM ЈЕ ЗИМА Стигла нам је зима даровала снег дечица су весела и санкају се ипз брег. Низ падину санке јуре, a no лицу снег нас бије. Hoc нам црвен као паприка, али нама зпма није. Волим зиму с. доста снега, санке онда брхсе јуре, а грудвање пе. престаје, док иас с брега не одјуре. Дејан РашиИ, VI-1 ОШ „Бура Јакшић" Пада снег на улице, и у 'речице, пада и на снег на села стада бела. Пада пада А из снег на сокаке, cnet ’у брбаке, куће баке вире с’ марамама увијене. Маја Миленковић, IV ОШ „Момчил1© Поповић" Мнриловац ЗИМА Пахуље беле падају са неба, • зи.ча је дошла тако и треба. Напољу пада ин>е бело и кити гране сањиво ал' Бело сунце са неба се и у хладне смело. смеши дане оно нас теши. Верица Стојановић, ОШ „М. Поповић" СНЕШКО БЕЛИН Напољу стоји ништа му не Он је сасвим С. Ј. један чича, може 3tuta . цича. бео, диви му се свет цео. Нико не сме да се руга, поред њега метла дуга. Eopbe Марјашвић, IV ОШ „М. Половић Озрен” ПАХУЉИЦЕ Гле, гле? Шта to node нашем деди насред браде п заблиста као сузица? To је прва пахуљица! Гордана Великнћ, VI-2 ОШ „Бранко КрсмановнВ" Доља Мутница Ромска деца на Грзи током „школе у природи" У ФЕБРУДРУ — НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ 7. ФЕБРУАРА БИЋЕ ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА II ПРОГЛАШЕНА ПРВА КЊИГА ницу да ова деца мису на жеље ни начин прлхваћена од других, односно да их само 39 одсто радо узимају за сараднике. Поменути подацл говоре мно го. Због тога смо психолога Ан тлћа замолилл да ово коментарише л он је нагласло: — Последњим пописом становплштва у СР Срблји утврђено је да од 65346 Рома старлјих од 15 годлна S2 одсто су неписмени. Сллчна ситуацлја је и у нашој општлнл, где је од броја нсплсмсних око 15 одсто Рома. Ово, као и свима позната чин>е илца да се средњлм, вишим и влсокл.м образоваљсм број Рома је лзузетно мали, доводл до тога да ова етничка група објектлвно има веома мале могућнос ти за запошљаваље. Као резултат тога је сиромаштво, које је код извссног броја на ступњу co цијалне бсдс. Због тога сам прл ступло сагледавању ове проблематлке из аспекта образовања и идентификовао сам два проблема: проблем обухвата деце Рома у основном образовању и пр облем преклдаља школоваља, на рочлто у нижим разредима. ® Који су узроци ових проблема? “ Овл проблеми су резултат сталног или повремсног мен>а ња места боравка, негативиог односа родитеља према школовању због негативног искуства са школом и других разлога. У томе није без значаја и индоле нтност предшколских и школских, институција у изналажен»у најповољнијнх решења за одДоварајућу припрему за шко ловање и одговарајуће прилаго ђавање у школи. Иначе, проблем обухвата ове деце, односно укључивање у шк олу нлјс чпсто школскл проблем. Ту мора да се ангажују сви друштвени чиниоци, како на ни воу општиие тако и на нивоу месне заједнице. Други проблем, прекидање школовања, је прете жно школски и треба га решава ти социјалним интервенцијама: обезбеђењсм књига и прибора, бесплатном исхраном и слично и стручио-.мотлвисаљем наставни ка за допунскл (рад са овом дсцом и изналажењем одговарајућлх облика п метода рада. Ово, разумљиво, претпоставља ове интервенције и иа предшколском нивоу. Свакако, уз свс ово тре-. ба и при запошљавању одрасллх из ове популацијс „одшкринути врата", ангажовати се на њихов о.м дошколавању и предузимати потребне ооцијалне заштлтне ме ре, јер јасно је да самл Роми не могу да се изборе за потпуну равноправност у свакодневном животу, што се често истиче у званичним документима. С. Јоваповић У организацији Књижевног клу ба ..Мирко Бањевић" и СИЗ-а културе, у петак, 7. фсбруара блће одржано кљлжевно вече на ко.ме he се прогласити најбоља књига са овогодлшњег конкурса за „Прву кн>игу”, четвртом по реду. .................................. . ДРУГА КЊИГА ПЕТРА КУХТИЧЕКА Y издању Књижевног клу ба „Мирко Бањевић” појавиће се ових дана збирка песама Пегра Кухтичека, професора Центра за средн.е образовање ..Бранко Крс.мановић". Збнрка под насловом „Жу бор укроћевз туге" садржи педесетак песама из најновп јсг стваралаштва овог парађинсмог песника. Књига је у иггампи у РОГД ,-Вук Карацпћ" за коју је ли ковну обраду урацио Радомир Динић, лнковни педагог, а технички уредио Миливоје Илп’1, новинар. С. Ј. Ollllltllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllll Наиме. том приликом стручни жцри у саставу Татјане Осречки, књижевнлка, Борислава Хорвата, такође књижевника из Крагујезца, кнлгжевнлка из Београда Дра гапа Тодоровлћа и Предрага Map ковлћа прогласиће најбољу књигу која ће бити штдмпана у едицији „Прва књига". Исто тако биће додељене л друга и трећа налрада у књигама. Књлжевно всче биће организовано у сали Музичке школе у 18 чаоова. а у програму поред награђених аутора учествоваће и ученици Музлчке школе. С. Ј. ........... .. ................... ................................ ......... ....................................... ................................................................................................................................................................................................................................................... ......................... ШКОЛОВАЊЕ ДЕЦЕ ОМЕТЕНЕ Y ПСИХИЧКОМ PA3BGJY ® При основној школи „Стеван Јаковљевић” у три одељења специјалним образовањем ооухваћено je 32 ученика @ На овакво образовање у општини Параћин чека још окосто деце @ Нема услова за индивидуални, корективни и логопедски рад ® Доградњом зграде Основне школе „Стеван Јаковљевић” делом се пешава просторни проолем за школовање деце ометене у психичком развоју Специално школовање деце ометене у пснхичком развоп' V нашој општини организовано се остварујс од 1969 године v Основној школи „Стеван Јаковљевић”. Y овој школској години Y три одељења обухваИено је 32 таква ученика. Радп сс v веома отежаним условима, јер се рад обавља у две смеис, два одељеља користе једну учионицу од само 26 метара квадратних, а трећп се свакодневно селп, односно користн неку од учионпца рсдовних одељења која је тренутно слободна у процесу наставе Y3 то и број ученика у одељењима je по 10, а у једном 12 ученика, a одељења су комбннована. Све то не омогућава да се захтеви програма осгваре, односно да се организује индниндуални рад са ученнцима, пема услова за корективнн ни логопедски рад, пе постоје могуНностн за радпо васшггање, друштвегс активности ученика, ван наставнн рад и друго. ii пензијског осигурања, „Ин * вестбанке’', СФС, Штофарс, , Бу дућности” ii другнх. Међутим, за коначио завршење, без опрс ме, бпће потребно још толико, што мп са.ми, без помоћи ппг ре друштвене заједпице, nelieмо моћп да обезбедимо, иста * на делу Недостатак простора основнп је узрок што се укључнваљем ове деце на школовање v овој школи врши сваке друге годшне и што се v њој за живот оспособљује само 32 учелика (v општини Парађинима пх око сто који neicaiv на овак во образоваље), као што се и у друпгм општинама школује шеСт учешгка за које се плаћа смешта]' и исхрана v иитернату. Моанав 9 Покушаји да се решн проблем простора за школовашс деце ометене у пспхичком рзз воју у иашој општинп сзс до прошле годннс остали cv без vcnexa. Y годинц која ie lieдавно истекла одл^епо јс да се тај проблем коначно решн или тачније започне њсговопе шавање доградњом зграде Ос новне школе „Стеван Јаковл.е вић”. Ова доградп»а требч да кошта око три милијардз динара. — Средства су обезбсђена (око |една и по милијарда) удру живање.м амортизацнје ос.чоплих школа, СИЗ а осповног об разовања и васпитања, Републнчке заједнице образова!ва, Регионалпог СИЗ-а пнвалидског Зоран ПваиовиН: Цртеж као је днректор ДРАГОСЛАВ МАРЈАНОВИН. Просветно васпитни pan ie xyAiaHii посао. Алп васпитатии образоватп, тачније пре>5рази ти и оспособитц за живот хен дикепирано дете ie нешто ioin Еише од хуманости. To јсоно прво и најважније што пости ;kv три опшгофренопедагога у ОШ „С. Јаковљевић". Друго, припремањем и оспособл>ава ње.у ове деце за живот скпан>ају их са евиденцнје социјал mix случајева. Бројни cv прпмери данашs.iix доорих радника, пропзвоћача, који су пзишли из пара ћннске школе за спецпјалнооб разовање, оспособљени да саAin себи обезбсђују сгзпстенцн ју, да користе овом друштву, а не да му буду на теретг. Сигурно да he још доста во де протећп док се v нашоЈ оп штинп не створе услови да сва ова деца буду обухваћена овом врстом школовања, док сеправилно не извреднује рад олигофренопедагога (у сви.м среди нама изузев Параћина имају бенефициранн положај). Но. важно је да cv учињенц први кораци ii да ће се са новим просторо.м од око 350 метара квадратнпх ггружнтп могућност За школовање већег opoia хен дикепираие деце. Верујемо да he се за завршетак зградс наћи средства. Јер, солпдарност и хуманост на nenv нису cipa in» пашој срединн. С. Јовановнћ

БОГАТ ПРИПРЕМНИ ПЕРИОД ФУДБАЛЕРА ЈЕДИНСТВА ИМ, ГРЗА, ДУИЛОВО, СОЛУН МАЛИ ОГЛАСИ Нестао тсрнјср, стар ссда.м мссс ци дапа 13. I 1986. на улицс Ивапа Горана Ковачпћа. Поштсном налазачу .слсди награ да. Информацнјо датп на 55-070. тслсфин ф Фудбалерн српсколигаша пз Параћина отпочели са припремама које до почетка првенства трсба да се одрже у четнри места у земљи и нностранству Шсф стручпог штаба фудбалског клуба Јсдш1ство Л1О.МА TOMIIR ових дана завршава са својим колсгама прстприпрсмнп псриод у Хали спортива, а од 24. Јапуара Јсдпнство ћс борави. th на Грзи, гдс he традпцнонадно прикупљати снагу. Ударии дсо припрема овог пута предви&ен јс да сс одржи у лстовалшиту Дуилово код Сплита, гдс he ,,зслс1ш’ боравип! под врло повољнпм условпма од 1. до 12. фебру ара .Y оквиру лрппрс.ма предвпђено јс да сс одпгра шест хтаклпша са врло значајним проппЈпици.ма. Јсднпство ће се састати са друголигашпм Сплн то.м рспубличким лпгашнма Xpeaxcicc, Солпном н Јунаком мз Спн>а, а такође п са омдадннском скппо.м ХаЈдука. Порсд ових сусрета требало бн да сс састану н са Слогом из Краљсва, која, такође, тамо борави и са још јсдпом екппом на припрсма.ма у Башклм Водама. Y повратку, цсла скипа свраћа у Чапљшгу где Је заказана утакмица са Борисм из Бања Лукс. Фннале прнпрс.ма Јсдннство ће одржатп у ГрчкоЈ. Нан.мс, од 16. до 20. фебруара у Солуну Јсдинство треба да одигра трп прпјатсљскс утакмицс са грчки.м друговнма. Домаћии пзра ФИНАНСИРАЊЕ РЕШЕНО Скупштина СПЗ-а физпчкс култу. рс, Скупштпна општннс н Фудбал ски клуб „Јсдинспо" закључили су Самоуправнп споразум о трајпом фипакснрању клуба, по комс јс CI-I3 фшичкс културе дужаи да 40 одсто од нсто прихода са то.мбола усмсрава за рад фудбалског клуба. Y нсто врсме Скупшгпша опигтнпе спаке годипе у сво.м буисту плани раће и ставку за трошкопс Јсдјшства, који су у овоЈ годпнн изпедп чстнрн миллона дпнара. НЕМА ОСТАВКИ СТОНИ ТЕНИС CFETBi ВГИ М8М Y малој фиску.тггрпој сали Основнс школе „Радоје ДомаловнИ” 18. јануара одржан је први „велики туриир” у овоЈ годшш. Бпо Је то позиати туриир, па комс јс 10 клубова и.мало право да прпјави по јсдпог, најбољсг нграча. Најбољи су се мсБу собом састали (свако са свакнм) у бсрби за лазнв за вајбољег играча Опшпшскс такмпчарској 1985/86, годннн. лнгс Y КОНАЧАН ПЛЛСМАН 1. Сретен Ицић (M3 Врапч.) 2. Мирољуб Рајлћ „(мало 93”) 3. Велпмпр Мванковпћ („Буд.”) 18:2 16:2 15:5 as 16 14 За прва три освоЈсна мсста, Општиц скл стонотсииссрсчи савсз додслно је дипломс н златну, срсбрсну н брокзану мсдаљу . Следћл турнир V оквнру Општииске лптс игра сс у дисциплшпк Појсдикаччо куп првснство 15. фсбруара, itajneроватпијс у истоЈ салп (Основна школа ..Радојс Домановнћ”) са почстком у 9 часова. Због заузстости лросторије над базеном, Хала спортова трснинзи за градскс стоиотсписсе скипс iichc сс одржаватв, док се пе обсзбеди термин трснипга у великој садн Халс спорхова. P. Ванек СТРЕЉАШТВО 59 НА ПРВОМ TYPIIHl’Y СТРЕЛАЦА ОД ЗИВ ДОБАР — РЕЗУЛТАП! CKOMHU Прво коло „Зпмске лпгс” у гађању пз ссријске ваздушие пушке, одржаио је 18. јануара на аутоматском сзрс лгакту Стрсљачкс дружннс ИВТКГ „Бранко Крсдшновић *', уз добар одзив МАШИНСКО ПРАЊЕ ТЕПИХА ТАПИСОНА СВИХ ПОДНИХ ОБЛОГА MERT ПРЕСВЛАКА ТЕЛЕФОН: 035—56-544. (ОД 16 19 САТИ) МИША ЖИВКОВ1ГК ЗЕДЕНГОРСКСА 27 ПАРАНИН До прс некп по Параћпну, a дан могла сс чутн и прочитатн у ,Но вом путу’’ всст д? су прсдссдник ФК „Једппство” Мио.мир МиловаМомчило „сатрој" Томић на дужностн новнћ п тренер Момчмло Томпћ по днели оставке на своје функцпЈе. Y разговору са њнма сазнали с.мо да Мнлопановпћ пијс поднсо остав ку ncli јс нзвестло OK ССРН о нс тску мапдата предлогом да се пзабсре повн предссдннк Клуба. Што сс тренсра To.vnha тичс, он јс у шппе наврата взноспо превеллко oirrcpcheibc стављено му на плећа, ко.чплетан рад са првп.м тимом, уз обнвезе које on као рсдовни професор фнскултуре пма у школи. Поставл>аље.м за његопог помоИни ка мскусног фудбалског радпика, фудбалера п трсиера Дапета Мпхајловића, ТомпИ ћс бнти доста рас тсрсћен, па је он прпхватпо да н дал>с треннра Клуб. Time је н-сго ва оставка стављеиа ван спагс. M. M. стрслаца свн су дружнне: ОШ „Стсван хкаторија. Учествовалс „МихаЈло Идић Куља” Јаковљсвпћ”, ИВГКТ ..Бранко Крсманбппћ” ■> искомплетни стрслцн ..Напретка” нз Својнова. За. нпмљпво је да су 90 одсто стрелаца билн јупнорп и ппопкри, а од тога добар део први пут наступа на так дпгчсњу. , Зпмск алига '86” одвијаће се кроз пст кола, са два ии.т>а: окупити што всћн броЈ стрслаца, посебно мллдпх који би изучшш вештпну прсцнзног rabaiba и друго, кроз ова так.мичења подићи ппво квал1гтета талентовапих стрслаца, како би пгто вшпе п>кх псnyinino нор.мс за учешће на рсгионалним, рспуб.тпчкпм, па в савсзннм такмичсњима. сзу.тгап! су, ослм код сснпора, скрозпш. Meby ibinia пајиОАН Је био Мллорад Николпћ испред Зорана Којнћа п Слободана Костпћа, свн пз , Кул.е”. Најбољн Јунморски рсзу.тгат поспггао је Саша Мплошевнђ, а за ibiut Прсдраг Жпвковнћ и Зсран Павловић, сви пз ,,Бралка Крсмановпћа". Наредно коло одржава се 25. јануара. С. Здравковнћ ћипскои клубу јс „Максдонпс * ’ којп сноси свс трошковс боравка, док ,,зелснн” плаћају само пуг. ПОВРАТНИЦИ, НОВИ, ОТИШЛИ. . Порсд рсдовннх првотммаца, трснср Томнћ па пут води „попратнике”. To су: Јовап Дрсноваи, Хрнстодор Yponje null, Joanna Филнпорнћ п Миодраг лнђсвић. Нови на сгнску тренера мнћа су Момчило Цвстковић, бск шао из ОФК „Кикннде”, Раднвојс Мн To до Ди инћ, цснтарфор из .’Напрстка” н Горан Живковић, всзпц шрач из поповачког „Цсмеита”. Зслсне бојс палустнли су Мнднћ, отн шао у МаЈданпск, Бандука, отишао у нспозпато.м правцу, а голман Мпгић позајмљсн јс Тскстилцу на шсст мс ссци. НОВИНЕ Y CTPY4HO.M ШТЛБУ Прсдссдннштво Фудбалског клуба Јс дннство увело је новине у стручиом штабу. Према одлуци овог органа, трс иер МОМ.А ТОМИН Је сада шсф струч пог штаба са помођннком ДАНЕТОМ МИХАЈЛОВИНЕМ. Шеф стручког шггаба убудуће he моћи да за потрсбс првог лша ангажује н остале треиснерс, a то су МИЛАН CAB1IR, подмладак н МИОЉУБ МНЛЕНКОВИи, пиоиири. Мскуни Радослап Цскић добио Јс истражнвачку улогу на откривашу мла. дих талсната. Такођс, Прсдссдинштио очскуЈс акTiiDi<paii>c cnitx члаиова, односно на даљој саралЈБи ћс сс захвалкти oini.ua V своЈн-м редовима, којима фудбал ниЈс прирастао за очскуЈе н тренера иуђен да изврши ју .мсђу играчпма срцс. Сличан посао Томпћа којп јс при и одрсђспу сслекци i:ojc нма на списку. М. МнлснковнП СВЕЧАНО ПРОГЛАШЕЊЕ СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ Свсчаност на којо| he бнтн прогла iiicini најбољк спортистн огшгпше Па. раћни у 1985. годмни одржава се у пстак 24. јануара, у ресторану Хала спортовд изнад базсна. М. М. hj f A Turisticka agencija JUfTJJPRtWJZTlHUST Продајсм нопосаграђсну Ilapahiniy. Тслсфон 56-974 часова. кућу у после 16 Продајс.м шкоду 110 Л у возном стаљу. штсн>а часова раћнк, исрсгнстровану. За сва обавс на телсфон: 56-940, послс 14 Ул. Г. Пршшипа бр. Драган. Котао за парно грејаљс на то горнво „То.м спсцнЈал 24, нов. стадлср” Па чврсТВТ, исраспакован, про даје.м хптно. Славољуб Стојановпћ, Цинстова 19, телсфом 53-152, Пара ћнн. Продајсм мотор АРАН за по.тиваIbc. Пстар фон 43.203. Живић' Ратари, тсле. Продајсм чар” од 50 ; два одливка лсфон 54-911. замрзнвач „Радс Конлитара и судопсру са воде. Упитатп иа тсКупујс.м мсшалнцу за бстои, слсктрнчну тслсфон 51-163. Оглашавам нсшиксћом месечпу ка рту „Велмортрапса” нздату у ПВТКТ ,,Брапка Крсмапопић” иа имс Љубише Аксснтијсвнћ нз П.тзпс. Оглашавам певажећом радну iumi жицу на н.ме Радета Павловића из Параћиша, издата у CO Параћип. Оглашавам нсважсћо.м радку књн н.ицу нздату иа н.мс Радомнра Алс ксића io Тскнје. Оглашалам неважећим сведочанство о и<коли. Топлпца т:ца. завршеној ос.могодкшњој Мкпутиновић, Доша МутОглашавам нсшиксћкм свсдочац. ство од I до \'Ш разрсда нздато у ОШ „М. ПоповнИ” ка нмс СтоЈне Ainiih из Параћипа. ГПРО „13. ОКТОБАР” OOYP „ГРАДИТЕЉ ПАРАНИН ОГЛЛШАВ A Продају станова за тржиште на локацијн „Јагодњак” у ул. Моше Пијаде бб На основу одлуке Радничког савста, ООYP „Градитсљ” Параћш! започсо је да гради објскте за тржиште Л 4 н Л 5 слсдеће структурс: ЛЛ 4 — П+ 3 + П H Л 5 — П +2 + П — двособних — двосооних — двособннх станова станова станова — Јсднособних — јсднособних Право учешћа 55.82 50,98 54,72 m2 мЈ станова станова зичка и правна лица. 43,54 37,70 v куповнни станова имаЈу м2 м= сва фиОбавештења по огласу могу сс добити сваког радног дана од 7 14 h на телефону 53-137 и 53 348. Оглас оста је отворен до 30. 3. 1986. год. PARACIN Лпст Соцпја-шстпчкот сасеза радног аарода општкве ПараДка, им)о Центар м Славољуб ОбраковиП, Издавачкп савет: Надз Брапковаћ, Момчило ВучковпВ, Светислав punojc Марипковић, СлавољуО ОбрадовиВ, Жишлв Стојаиовић Жнв»|нв Гоииђ (преаседннк) ron- п ДЈпрвслав ilKMwrpwJeHHh, МилниоЈе (Ј.таћ (гехничхв уреаннх) »• Миодра * МиленковиЧ inn; (0?5) 52-352, иовннари (035) 53 694. Претплата: годшпп.а 1.400 дииара, аол\тод1гиВве 43U4-6U4-1973 код СДК иараПмн. Штампа ITU ,Ддас“ београд, Ндајкокнћеда &. гслефов (011) ООУР „Ручпо-трговачко стакло” — Српска фабрика стакла Индустрије стакл аПараћив, сходно одлуци Радничког савета бр. 297 од 17. 12. 1985. годинс оглашава ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ РАДИ ПРОДАЈЕ 1 комад тракасте тестере (бансека) са почстном цсно.м од 13.500 динара. Разгледаае тестсре и јавно надметан>е извршићс сс 27. 1. 1986. годиие са почетком у 7 часова у просторијама дрвсне калупарс I ООУР-а. Право учешћа на јавном надметаљу и.мају сва правпа и физичка лица. Учсспици падметања су дужни да пре почетка липитације уплате 10 одсто од почстне цснс на жиро рачуи бр. 63504-601-3198 код СДК у Параћину или да положе у дспозит благајнс тражени извос у готовом. Порез ва промет лицитираве тестере плаћа купац, обавеза јс истог да тестеру преузме одмах или вајкасније у року од 7 дава од закључевог вадметаља. КОМИСИЈА ЗА ЛИЦИТАЦИЈУ Комисија за продају упоребљававих моторвмх возила ва основу одлуке Радвичког савета ООУР „Заватски сервис" бр. 832-3 од 30. 10. 1985. годиве врши продају следсћих моторних возила путем ЛИЦИТАЦИЈЕ II П¥Т 1. Ко.мби Застава 1500 ТК годлва производње 1979. са вочстпом цево.м од 70.000 динара 2. Ко.мби „Застава" 430 К, годива производљс 1977. са почетпом цевом од 100.000 дивара 3. Терстно возило „Застава” 435 П година производње 1978. са почством цевом од 80.000 динара Право учешћа на лицитацији нмају сва физичка и правна лица која пре тона положе 10 одсто на име депозита од почстве цене возила, за које се јављају као купци. Лицитација — друга, he бити одржана у кругу ООУР-а са почетком у 10 часова 30. 1. 1986. годиве. Возила се валазе у кругу ООУР-а и могу се разгледати сваког радног дана у времену од 6 до 14 часова. О току лвцитације, кандидати.ма и осталом биће сачињсн записвик од страве комисије, који чини саставни део уговора о купопродаји. По окончан>у лицитације уплаћени депозит се враћа учесвицима изузев купаца којима се уплаћсни дспозит урачунава у купопродајну цену. Порез па промет и таксе падају на терет купца. Постигнута купопродајна цена биће у нето износу. КОМИСИЈА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Земљорадничка задруга „7. јули” Параћин ОЗО „ПОПОВАЦ”Y ПОПОВЦ¥ РАСПИСYJE Другу лицитацију за продају следећих основних средстава: 1. Приколица за камион „З.мај" 8 т. са почетно.м цеиом 300.000 динара 2. Приколица за трактор 6 т. са почетном цсном 50.000 динара. 3. Ссјалица за пшеннцу са почетном ценом 20.0000 динара Право на лнцитацију имају сва правна ц физнчка лица vj обавезио полагање кауције од 10 одсто од почетне цене срсдстава. која сс vwiahvie комисијп н? месту лицитације. Лицитација ће се одржати дана 31. I 1986. године V 8 часова Y дворишту Зсмљорадничке задруге ..7. iv ли” y Доњој Мутници. Закнтересована лица могу разглсдати основна срсп ства која cV предмет лицитациЈс сваког радног лана од 7 до 14 чаСова. султур! о а-лформлсал * „Иараћ.ш • - Цартшп. Дирек>ир . сиаИ1и, И ^1obophh уре..ш<> -Кнвковип, МнлнвоЈ. Илнћ. Нада 1овановић, (за.менив аредеедника). и.ежа.о 1он».нжић <* в Јован rounh УреВуЈе Нвдакчнопв колегијум. Новннар^ Сиежан. «Ои1,„,тиЛ Миажи. •сс. 1>елакпи|е. Максима Горки. 4. иоштанскв фа» ч> н ............. граз 700 дшгара, за пностраиство лвоструки. Жиро рачуи Цснтра м к..0 „нфоринс^ 340-551. Тнраж 11.600 I 4

ijntiniimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiinHniiutninHiv БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА -riiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiitiiiiiiniiiiiii,— Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА ХШ БРОЈ 301 □ ПАРАБ.ИН 5. ФЕБРУАР 1986. ■ ИЗЛАЗГЈ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ 1ДГНЛ чи ДИЈПАГА^ OCBPT инви ГРИПОЗНИ! Грип пас по правилу није мимоишао ии ове годлие. Ни је нас нк лзненадло. Он пас посећује сваке зимс, са.мо са различитим именом и интензитстом. Изненађује само то што иако га очекујемо дочскујемо га нсспремни. Једиоставно прсдајемо сс без борбе. Њсгов овогодишн»и поход није ни мало безазлен и бсзо пасан. Напада све или скоро све, а посебно је агресиван на ослабљене организме, поготову ако сс ради о деци и стари јим особама. Поссбна му је карактеристлка што уме често да буде повратник и тада по правилу оставља за собом и последице. И за ову њсгову најезду, бар када су у шггању превентивни лекови (вакцина) припремљене су одговарајуће количине. Нажалост, оне he већим делом остати нсупотрсбљене, јер оно што је још важ није, навика благовремсиог предузимааа мера, није обезбеђено. Заправо не носгојн на вика за обавезним вакцинисан>см. А зна се, навику стсараЈу они који су и позвани да се с тим послом баве, уз, подразумевајући, још увек недос татак здравствене културс илл још бол>е здравственог просвећивања. Штете од таквог понашања су великс. Највећа је по људско здравље, иако је она са фаталним последицама занемарујућа. Према томе, ако то пренебрегнемо мз наведених разлога, штете настале због одсуствоваља са посла су ско ро немерљиве. Дово.вно је рећи да по правилу скоро половина активног становништва оболева и одсуствујс по неколико дана са посла, па да се види какве су последице до којих не би смело да дође. За ову годину, ко то није до са да урадио, вероватно да je доста касно за вакцинацију. Али, можда још увек нису сви инфицлрани, па бл вредг ло покушати. Вакцине има и она је бесплатна. А остали нека ударе на чајеве и витамине. II на кревет. И још нешто: Неко се може провући једанпут, двапут, да побегне од грипа, али не и вечито. Према томе, боље је спречи ти него лечити. О томе би нај више морали да бриду, јаспо лекари и руководства у радним организацијама. Разлози су алсолутно јасни. Па на крају да вам паздравимо са топлим чајем: Наздрављс, грипозни. С. О. Сабор радника у образовању Говорио Момчило Баљак, члан Председништва ЦК СКС ДЕСЕТА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАПИН НЕГОВДТИ КУЛТ РАДА IПРИВРЕБИВДЊА О Прошлог чствртка у великој сали Дома синдиката одржана је десета изборна скупшгина оргаиизације Савеза синдиката општине Параћин, на којој је извршен избор делегата за Belie Савеза синдиката, а за новог председника изабран Милош СтевиН, затим делегата за меВуопштинско веће, за чланове Председншптва Међуопштинског већа, делегата за Осми конгрес Савеза синдиката Србије и делегата за Belie Савеза синдиката Србије и Десети кон грес Савеза синдиката Југославије. £> Поред делегата седници су присуствовали и гости: Никола Пауновић, члан Председншптва Beha Савеза синдиката Југославије, Милан Тепавчић члан Belia Савеза синдиката Србије Агаштом Андраш, секре тар Председништва Већа Савеза синдиката САП Војводине, Момир Јовановић председник и Милорад Радошевнћ- секретар Међуопштинског већа Савеза синдиката региона Шумадије и Поморавља и Борђе Петковић, председник Међуопштинске конференције ССРН Региоиа Шумадије и Поморавља. Радннчка класа не располаже целином дохотка Говорећи даље о удруживан>у рада и оредстава у протекло.м периоду Радомир Милановић је истакао „V овој сфери постигли смо одређене резултате, алн имамо још увек велике могућности да још више учинимо на овом питању. Поссб но бнх мстакао позитиван пример удруживања на нивоу већпх фабрпка и малих ООУР-а или (Наставак на 2. страни) Делегатима пзборне скупшти не Општннске оргаинзацпје Савеза синдиката обратио сс Раде Милановић, досадашњи председник Већа Савеза слндп ката који је између осталог ре као: — Минули период у спровођењу Дугорочног програма еко номске стабилизације, бло је један од најважнијих раздобл>а нашег друштвено-економског развоја, а посебно за организације синдлката. Синдикат — први на удару Y то.м- периоду органпзација синдиката се прва нашла на удару криЈгике радника. за све оно што се у друштву дешава, а има негатлвне последицс. Ис товремено никада није било то лико захтева од радника да се организације синдиката v одлу чиваљу о укупним друштвенлм прописи.ма и односима укључи на прави начин. да на њих ефикасно утиче и да на најодговорнији начин штити пнтере се раднпка. Y Дугарачном програму економске стабилизације радници наше опиггине су видели прави пут за оздравл>ен>е и стабшшза циони развој прпвреде који he донети и складиннји раст жлвотног стандарда, истакао је Раде Милановић. Посебно су тешкоће на овом плану биле изражене у Фабрици стакла, данас су још увек IH1UMU присутне, али у мањем обиму, мада доста тешкоћа има у Фа брпци цемента и у Индустрији вуненмх тканина „Бранко Крсмановић". Највећи терет на радннцима Највећи терет у протекло.м перлоду су поднели, а н данас подносе радшпхи. пенизонисана лица п све остале категорије стамовнпштва чији су егзистен цијални прнходи искључиво до бијени пз рада. Из ових разлога радници су тражпли, а и да нас све енергпчније захтевају од своје класне организације, да се то стаље промени. Овакви захтеви били су и повод, до душе за мањп број обустава ра да. било их је свега две' и са малим бројем радника. а 'главни узроци овпх обустава леже у разлицп из.међу договореног, односно прокламованог, и 'оног што је остварено илл речено, конкретније због личних доходака и начина расподеле. Неке ■ категорије радшгка, објективно гледано, заиста не могу својим личннм дохотком да задовоље основнсживотне потребе за себе и своју породицу. На другој страни појединци стварају бо- ‘ гатагво у већини случајева шпекулатившш радом, без рада, што рађа све веће раслоја- ; вање, а друиггвени кагштал сли ва се у приватне руке. пдсивност ЗДМЕНИТИ СВЕОБУХВДТНОМ ДНЦИЈОМ Страна 7. ......................................................................................................>llllinnuunilli|||||||||||||||||||||uiNlinil!illllllllllllli|illlllli ПОЧЕЛИ „СУСРЕТИ СЕЛА 86” ПУНЕ САДЕ II ПОЗОРНИЦЕ -г .ЈЛ. Нерешеннм нсходом сусрета Доње Видово — Рашевица 422:422 отпочели су овогодишњи „Сусрети села”. Препуие сале и позорннце најилустративннје говоре о несмањеном интересовању ••jiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHuiiiiinwiHim'HimvunKijniiiKHirniHjniinmiHHiHiiintc i | = ЗАВРШЕН ПРВИ KPYT ПРЕДИЗБОРНИХ 1 АКТИВНОСТИ 1 IКРИТИЧКИ И ЛЕМОКРДТСКИI 1 Првл круг предизборних = активности, по општој оце- = ни испунио је очекиван»а. = Активност која је имала пр Е воразредан полнтички зна- | чај ставила је пред свс ор- = гане II организацнје Социјаi листпчког савеза, Савеза Be । ha синдиката, друпггвено- = политичке организације и i удружења граБана бројне и i одговорне задатке, који су | у доброј мери покренути, a = за неке предложена и од- = говарајућа решења. Скупоi ви су се v већинн основних Е организација, подружница i н месних конференција пре = творила у својеврсно кри- = тичко преиспитлваЈве наше 1 праксе, односно оцене анга1 жовања чланства Соција- = листичког савеза у спровоЕ ђељу актуелних друштвеннх = задатака, почевип! од спро- = вођења политике еконо.мске Е стабилизацијс, па до ко.мi плетног делегатског и друз штвеног ангажовања при- = падника фронта. Е Карактсристлке предиз- = борних скупова су, пре све- = га, пуна демократичност у Е доследном остварнвању кри | теријума кадровске полити- | ке, масовност и заинтересо- = ваност. Такав приступ до- | вољно говори о значају ово i годишњих делегатских из- = бора, о .многобројним питав н>има о којима тек треба | разговарати и о мењању ус- = таљене праксе која је го- = длпама присутна и одо.ма- | ћена, а која је у крајњој i линији доводила често до = веома лоших решења и поЕ следица. = Поред евидентирања канЕ дидата за чланове делега- | ција и најодговорније фун- = кције, највише се разговае рало и покретала питања, = када је реч о радним орга- = низацијама, о производњи, = пласману, ооезбеђењу сироЕ вина, инфлацији и економ- = ској стабнлизацији. Y сео- = ским средина.ма домннира- | ла су питања нз пољопри- = вредне производње, друга- = чијег третмана пољопривре | де, преко цена, до удружл- | вања и комасације. Y свим е средннама је било заједни- = чко питање оцењивања ра- = да државних органа и орга- = на који проистичу из само- | управног интересног органи- = зовања. Стављене су бројне = замерке, поготову на рад | самоуправних интересних = заједница. Стога и није нз- = ненађење што је далеко ма- । ње ннтересовање за целоку- = пну проблематику у самоуппублике за ову манифестаЦију, иако се за овогодишн>е такмпчење прнјавило са.мо двадесет екппа, најмаite до сада. Организатор овог такмичен»а је Центар за културу равно.м организоваљу, па и = онда када је реч о будућ- = ности органнзапнја у ти.м = областима, на крају и до = мањег лнтересовања у по- = гледу предлаган»а кандида- Е та за одговорне функције. = С друге стране то говори | да се салшуправне интерес- = не заједнлде још увек ни- | cv довољно афирмисале, Е али и да се још увек није Е далеко одмакло од почет- Е них договора о раз.мени pa- 1 да између директних произ- Е вођача и давалаца услуга. = Налротив, када је реч о = делегацијама у друпггвено- = политичкој заједници, пока- = зано је знатно веће интере- = совање. О то.ме говори по- = датак да је потекло око 70 Е предлога за најодговорнијс i функције у општини, Овде н треба нагласити да је у је- Е дном мање.ч броју случаје- = ва било и непоштовања и 1 недоследног спровоћења кри Е теријума о предлагању и = лзбору кандидата, па ће ти i и слични пропусти у скла- = ду са критеријумима бити f исправљени у другом круту Е предизборнлх активности. Када је реч о структурн Е предложених кандидата, за- = довољава број радника — = непосредних произвођача. е Чак се може рећи да је он = и изнад очекивања. Алн, ка = да се ради о женама, a no- 1 готову о младим људима, Е ту се join увек није отиш- Е ло далеко. Л1ан>е је то по- = следлца нелнтересовања и = неангажовања младих, a = више, још увек држање по- = зицпја н стара пракса у = рукама „опробаних и иску- Е сних кадрова”. О тој чпње- = ници ваљало би да сви до- | бро размисле, а времена за = исправаку још увек има. = Гледано у целини, пред- i кандидациони скупови су Е одржанн онако како је нз- 1 борним документима Оп- = штинске конференције Си- = нијалистичког савеза и Оп- | штпнског већа Савсза син- = диката планирано — право- Г времено, организовано и ма = совно. Други круг којн по- | чин>е половином фебруара = и у коме ће бити дефинл- = тивних предлога за члано- = ве делегација и најодговор- S није функције даће и праву Е слику нашег приступа не i само делегатским изборима = него II целокупној полити- | цн даљег социјалистичког = самоуправног развоја, посе- = бно у овом тренутку. = С. О. 1 и пнформнсање „Параћпн” а суорганизаторп OK ССРН и ОК ССО. (Опшпрннје на страпи 6,) М. Д.

5. ФЕБРУАР 1986. • БРОЈ 301 Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКПА ОДЛУЧЕНО МАЊЕ РАСЦЕПКАНОСТИ ЗА БОЉИ РАД —■I 1 'I ■'■■■»и.ЧВСТМЧ’" »Ч-W— кДШМИМИИГJI! I I L» ЛД8ГОСТ O Ha референдуму од 24. децембра прошле годинс, радни људи Српске фабрнке стакла, одлучили су да почев од 1986. годнне послују организованн у три основне органпзације удруженог рада и једну радну заједницу. To је значајна рациопализација ако сс подсетимо да су дотле били оргаинзованп у осам основних организацнја и три раднс заједннце. Наравно, да тек предстоји знатан и обиман део послова престројавања, утолико тежи што трсба да се заврши у кратком року од 2 месеца и што највећи део послова (избор органа управљања и др.) треба обавити упоредо са активностима око избора у друштвено-полнтнчким органнзацијама и друштвено-политичким заједницама. Инпиијатвву за организаипоно престројавање Српске фабрнке стакла. лале су друштвепо-полтпчке организацлје « ор гани управљања још 1983. годнне. Нарсдне годтше ангажовач је Институт за снсте.ме планнрања и управљања нз Београда којп је након дужег истражпвап>а понудио рсшење које је .референдумом • прихваВепо. Активностн Института одпиjane су сс упоредо са изграпљо.м политнчких ставова 18. седнпие ЦК СКС Организованост какву је по сада ч.мала Фабрнка,- очпгледно ннје дала one резултате ко:п су очекиВали. V условимл по требе нзузетне ефикасносгл и скспедитпвности, због великог броја Ј.шзоа одлучиваља, испољена је пзузетна спорост коју гржтгште неће ла толерише. још једпом се показало да велнкн бро.ј основних оргапиза пнја и рацних заједнпиа ne.ua оправцања ако економски ннcv јаке и ако v начнме организовдгба н.ма технолсшких сме тњп v полели рада. OueiLehO је, истичу у ФабриШ1 да v с-вом моменту. на овом crenenv вл.-воја, интзр .си.ма Ра :<ие ооганпзацијс нај<М1ше одговора облпк органнзовзња у две прппзводнб основе оогапи- •’ације удогженог рада (за про кзводњј амбалажпог стакла и шута — за пропзводн-v трговачког •техпичког и оптпчког стакла;. дедни услуж.ч? (за техничко нослове н транспорт), >едну pa.’inv заједницу за зашдннчке послове и инт3pnv 5ai - ку. Овакчвм концептом оргаип- :»>вања јача се устазнл глога радне организаније као самосталне брганизацнје и иослов- •ног cyo'f-K-a који lie блг.ч v ста тву да брже, ефикаснијс и одговорније пзвршава своје задатке — што је у основи опрсде- .'scibe 18 седшшс ЦК СК Србије. С друге стране треба очекивати реалније са.моуправне односе v области политнке запошљавања, распореда кадрова. ста.мбене и кредитне полптикс. Упоредо са организапионим променама, v границама које важећп проппси дозвољавају уз истовремено праћсње љихо> впх очекнваннх промена, препспитаће се одговарајгћа реше« ља и пракса одлгчлваља v Радшгчком савету Радне органиСЕМИНАР ЗА НОВОИЗАБРАНО ПАРТИЈСКО РУКОВОДСТВО Y ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И КОНФЕРЕНЦШАМА СК И 0ИЗИ8И1РШ ОДЛИЧНО За новоизабрано руководство основних организациј« Савсза ко.муниста као и конференција Савсза ко.мунисга у радним и другим организација.ма, Општн нскл комнтет СКС организовао је се.мннар у трајаљу оддва дана на ко.ме су емннентни предава чи са одговорних функција у ре публичким органима Савеза комуниста, слушвоце упознавали са најзначајнијим тс.мама југословенског и светског тренутка. Прсдавачи су били Љубисав Милић> извршни секретар ЦК СКС, Миленко Пстровић. иизврш Ви секретар ЦК СКС. Воја Ратко вић, сскретар Комисијс за раз вој у ЦК СКС, Мирјана Благоје вић- савстник Председништза ЦК СКС, Воја Гуцић, самосталнп саветнмк ЦК СКС и Зоран Павловић, саветник Предссдниш тва ЦК СКС. На крају сваког прсдавања ра звијала сс жива дискусија у којој су учсшће узимали многи слушаоци, па се уз добар одзкв може закључит да је семинар за Иовоизабрано руководство <х> новјгих организадир л акпионих конфсрснција успешно спроведсн. М. Милеиковић зације тако што ћс се та.мо гле се то изричито нс прсдвн^а увс пи одлучивал>с путем всћр.ие. Разграничиће сс надлежност са моуправнпх и пословоднпх оргапа тако да онн (пословодни оргапн), самосталпо ,и ефпкасно руководе процссо.м раца и спроводе донете одлуке сносиђс за то пуну одговорнсст. Прпступпће сс припрсмама за утврђиваље оправданости до пошења и •свсптуалио. донршсљс одговарајгће.г акта о обав л.ању финансијских послбва преко заједничког рачупа. Предложепе органиоаипоне про.мснс с једне страпе. и саврсгл.епа тсхничка срсдства за av томатску обраду података, с другс стране, о.могућнпе зпатно с.мањење броја адмнпнстратпвпих радника и режпје. Будућп да Ставови 18. седншге оба везују п другс органс за с.мап>ење броја админпстратпвних радннка, сигурно је да lie престати потреба за пзрадом ц достављаље.м низа непогребмих извештаја и података оргапн.ма ван раднс органнзације,. па-је закључено да сс обавежу основнс органпзаиије н panic заједпиие да ло краја јува тскуће године пзврше пзмепе олговарајућих админпстратиВнпх. рад плх места у производна. < ■' Предности повог пачтша оргапизовања Српскс фабрнке ста кла, радни људи cv виделп у следећем: 1. Кроз обједпњавање noieдичнх мањпх организатшонпх јсдпшша у две еконо.мски спажне пропзводне иелине обезбеђује се складан и сиггран зајсдничкп развој и папредак Српске фабрпке стакла, Са таквом организацијом 'у раннјем периоду (1968 — 1969. г.) постављепа је основна концешшја дггорочног развоја и пзрађен генерални план реконструкпнје п модернизаиије фабрпке. 2. Новом организацијом концнетрише се опре.ма и стручни кадар (концентрација знан.а и са.моуправног капитала) што о.могућује рационалније коришћење техннчких средстава и оптимално ангажовање свих ра сположивих радника, уз значај по смаљење трошкова, флекснбилпије повезивање ггроизвода са тржиштем и јединственог на ступа на тржишту, што се оглсда у органлзаиионој поставци РО v три OOYP-а, једне РЗ у Интерне банке. Скугпптнна „Инвестбанке” РАЗМАТРАНА ПОСЛОВНА ПОЛИТИКА Y петак, 24. јануара одржана је Скупштнна „Инвест-балке” — Пословне Једпннце у Параћину. На овој Скупштини највише ј« било речн о пословној политнци у овој годнни, о чему су говорили РАДОЈЕ HE СТОРОВИБ, директор Пословне јединице у Параћнну и доктор СТОЈАН ДАБИК, потпредседннк „Ипвестбанке”. О раду ове Пословне јединнце опширпије ћемо пн сати у једном од наредних бројева нашег листа. 3. С.мањујс се режијска ралиа снага како v производним и услужно.м OOYP-y тако и v новофор.мнрапој радној заједниUW. 4. Појединс пословпс функци јс техпо-економских припрсма п. управљаљс квалптетом и контроло.м квалитста са припремом п удружнвањем средстава за 1Г)?опзводњу, оргаиизационо cv правнлније постављени тако да обезбеђују органпзованпју ироизводњу без поремећаја, којих је до сада било чссто, и сами.м тпм и са већо.м продуктнвношћу. 5. С.мањељем броја ООУР-а и РЗ и формирање.м Интсрпс банке, 'СФС смањује се број жи ро рачудта чи.мс сс врши концснтрација финансијскпх средста ва, смањење трошкова, камата и платног проМета, и о.могуИује далеко брже цпркулација новчанпх срсдстава уз друге одговарајуђе погодностп. 6. Јача сс солидарносг н заје дништво у кодективу. 7. Далеко лакше lie се v духу Устава и ЗУР-а остварптч vnруЖЈГвањс срсдстава за развој, стамбепу пзградњу, образовав.с кадрова п другнх заједипчкпх пртреба; . 8. Постижс се праведпија распоДеЛа^ лич‘них доходака и решавање Ста.мбсних проблс.ма радпика. 9. Смањујс се могућносг затварања ООУР-а у своје оквире и развијањс групно својипскпх односа и понашања, а оствару ју се објективно оолиј услови за даЈТ>и развој остварног самоуправљаља целокупнпм проиесо.м репродукције. 10. Омогућује се боље и чврiuhe повезивање рацне организације са научно нстражнваЛИЧНИ ДОХОЦИ ФУНКЦИОНЕРА ЗНАТНО МАЊИ дд дозвошх И ове године, због тсшкоћа са којима се суочава привреда општине Параћин, лични дохоци функционера су ман>и него што би по самоуправно.м споразуму могли да буду. Из необавештености, не испуштајући понсгдс тснденциозност, могу да се чују ммдљења како функционери Скуп|итине општине и других друштвено-политичких организација имају високе личнс дохотке. Како се најчсшћс ради о дезинфор.мацијама у којима се помињу често астрономске суме, обратили смо се за податке и право стаље ствари надлежним органима у општини, у циљу пружања правс истине. He улазсћи у анализу овс проблематике, како због вре.менског теснаца. тако и због чињенице да Служба друштвеног књиговодства још увек нема ко.мплетне податке о ислпаги ли^них доходака за 1985. годиву, можемо да у овом тренутку презснтирамо јавности чињеницу да су лични дохоци функционера знатно ман>и од дозвољених, заправо да јс у правом смислу речи, па и више од тога, подељена судбина са привредом. О ово.ме, по коначном обрачуну за 1985. годину, још једном ће.мо се осврнути, a ово.м приликом дајемо податке ДО којих С.МО ДОШЛИ: Лични доходак председника Скупштине општине износи 79.038 динара; замеиника председника Скупштине општине 71.853. динара; председника Извршног савета 71.853 динара; секретара Скупштине општиие 62.272 динара; предссдника Ко.митета за привре ду 62.272 динара; председника Ко митета за урбанкзам 59.878 дина чким потенцнјалвма н одговара jylin.M факултетима п ппстнтутима у циљу развоја сспственог знања п техппке, прн.мсне nomix научних сазнаља и тсхнологијс н пер.манентпог образовања кадрова (трапсфер и ретрансфср тсхнологије и знања) 11, Стварају сс знатно бољи услови за квалнтстпнјс плапнpaibc како будућсг пслокупног развоја фабрпкс и љснпх појс- ;iinuix дслова тако псто и пзрада текућнх годишњих .планова (пропзводно-финанснјскпх, кад ровских, инвестииноннх п пнвестицноног одржаваља и др.). 12. Поједностављујс сс и појефтшвује и чнни знатно ефикаснијпм поступак v доношењу виталних одлука од заједничког трајног интсреса и елиминишу се пс реткс појаве блокаде у раду нлп реалпзацнји договоренпх решења у многим заједнпчки.м оргапима фабрике. 13. Реафирмлше се радпа органнзаинја као јсдпиственн ра дпо-пословнн систем и субјекат на домаће.м и страпом тржпшти н у пословно.м свсту. a која је v предходном перноду v значајној мсрн изгубпла свој пдеитнтет. Истоврс.мено рсафпр.мишу сс и повс ОО.УР као спа жнији субјектн самоуправног привређивања. 14. Новом оргаипзапијом усклађујс сс иа најповољнпји начин производни програ.м појединпх оргапизацпоних једипица и Фабрпка као целине и о.мо ryliyje се дугорочно правоврсмено програмираље, замена асортн.мана прсма захтевп.ма тржишта II саврег.еној тсхноло гпји производљс. ОДПОСНО ПОС-. тизање брже и веће стопе раста фпзичкрг обима пропзвошБе н рспродуктпвпе способности. ра и директора Општинске управс црихода 59.878 динара. Лични доходак прсдседника Општинског комитета СКС у просеку за 1985. годину износи 80.098 динара; сскретара Прсдседништва OK СКС 71.852 дииара; прсдседника Всћа савеза синдиката општиие 74.013 динара; прсдссдника ОК Опгатинске коиференције ССРН 35.926 динара (пснзионср); секретара Председништва Општинске конференције ССРН 17.963 динара (пензионср); оредседника Општинске организације СУБНОР-а 25.482 дипара (пензионер); секретара Председништва Општинске организације СУБ НОР-а 12.741 динара (пснзионер); председпика Општипско конференције ССО 60.050 динара. На овако утврђени лични доходак додаје се минули рад 0,5 одсто за сваку годину радног ста жа, што са основним личним дохотком чини укупан лични доходак. Упоређујући податке руководилаца организација удруженог рада, чији се дохоци крећу од 70.176 динара, па до 99.930 динара, може се констатовати rope изнета чиаеница, да функционсри општине Параћин заиста деле судбину приврсде. Овај распон, истина, садржи у себи и исплаћену су.му за минули рад. Понашање у духу дозвољене потрошње и делења судбине са удруженим радо.м једино је мо гућс и исправно. јДпанав - НЕГОВАТН КУЛТ РАДА Н ПРНВРЕЂНВАЊА (Наставак са 1. стране) уговорних организација у областн малс привредс, пример ширег удруживаља какав јс случај ООУР-а „Будућност'’ и Фабрикс каблова пз Светозарсва, као и удружпвања у пољопривреди и слично . Када сс радп V областн стнцања и распорсђ!гвања дохотка и рсаподслс личннх доходака Милановић јс пстакао: . — Везано за ову коистатацију намеће се nuritibc да ли су радннци стварно овладалн дохотком, да би ibiiwe могли да располажу. Оно што јс сада у пракси, уставно право радни ка се нс остварујс јер не располажу целино.м дохотка. Y сфсри расподелс личних доходака у псћп.м организзцијама нс.ма награђивања прсма раду и резултатнма рада, а та.мо где га н.ма распорсђнвање је свсдс Радомир Мплановић но на проссчне остваренс рсзултате радника делова процсса рада, независно од конкретног радпог доприноса. Овакав иачнн спутава квалитетис, крсативнс и прогресивне раднике да вишс раде и више зараде. Радомнр Милановић се дотакао и програ.ма мера заиггите жнвотпог стандардгг усвојеног још 1983. гдоине. — Учинили смо у овој области доста тога у односу на другс општине п поред тешкоћа које с.мо нмаЈЛИ у приврсди. Заштита обухвата иовећаље најнпжих лпчних доходака ла подношљивнју меру, субвенционирање станарина. тренутне помоћи, снабдевање под повољним условима разним потребштинама, а посебно су вслики резултати постигнуги у облатси од.мора радШгка путе.м регресирања од стране Bella или основних организација или бесплатног слања радшгка iia одмор и опоравак у центри ма за рехабилитацију. Истичући да јс време празних прича одавно прошло и да нам предстоје конкретне и праве акције Радомир Мплановић је нагласло: — Ради овога је у акционом програму учшвен покушај да се овп задаци потпуније разра де и да опи по садржају буду заиста акнцони, динамичинији н ефикасни. Жпви.мо у вре.мепу које је сложено и одговорпо, врс.мс које се у много чему разликује од ранијих услова. Поставлл сс питање, лде.мо ли у корак са оваквим промена- .ма. Ово је време које тражи резултате, које нс трпи јавашлук, оклевање, нерад и лак жи вот на рачун других. — Своју револуционарну уло гу ова организација је задржала до данас, а посебио је улога синдиката подвучена у Уставу, која је нзузетио широка и одговорна. Зато бих истакао као посебан задатак коЈи стоЈи пред организацијом Синдиката name општине у даредном периоду, да основне организац Је буду посебно активне да сво Је обавезе и дужности врше апалогно месту које' им је дато Уставом и другим доку.ментима и да у своЈим аткнвности .ма буду енергичнији и одговорније у извршавању задатака. На крају бих посебно истакао да поред еконо.мских подстицаЈа, наша Је обавеза да стварамо и развија.мо култ рада, да изграђујемо свесг и систе.м дру штвених односа у којн.ма се са мо радом и пркврсђиваљем може обезбедитн бољи материјал ни и друштвени положаЈ за сваког појединца, рекао јс на крају свог излагаша досадашн>и председник Всћа Савеза син днката РАДОМИР 1ЧИЛАН0- ВИБ После овог нзлагања дслегати су усвојили Извештај о paay у протеклом периоду, Извеипа ј надзорног одбора о финансијском пословању, Предлог Акционог програма, а допсте су и длукс о усвајању Извсштаја о раду Beha и ibcroeiix оргапа, надзорних одбора, рефсрата о наредним задацима и Лкционог програма, вернфиковани избор делегата Већа и Надзорног одбора, дата је разрешница дслсгатима Всћа и Надзорног одбора у досадашње.м сазиву и изабрани су делсгатн за Међуопштинско веће, за Ос.ми конгрес Савсза скнди ката Србнје, дслегати за Веће Савсза спнднката Србије л делегатн за Десети конгрес Савеза синдкката Југославије. МИЛОШ СТЕВИН ПРЕДСЕДНИК ОВССС Милош Стсвић, квалификовани радник Српске фабрике стакла, рођсн је 1941. године. Члан јс Савсза комуниста Ју гославије од 1966. годинс. Један је од најактивпијих друшiBCHO-политичких радвика не само у свом колективу већ и у општини. До сада је био па низу функција и одговориим местима, и добитник је више друштвених признања за свој самопрсгорни рад и друштвс по-политичко ангажоваље. I Y дискусији која је вођсна на дестој Нзборној скупшини учешће је узело око десетак делегата, а посебно се истицала дискуснја Николе Пауновића: — Шанса нашс привреде лежи у интеграциином захватима. Досадашн>п резултати то н потврђују. Интеграцнони пр°- нес у општтш Параћин донео Је извеснс рсзултате и трсба наставити са оваквом праксом повезивања и на ишрем плану, као игго је учињено са ФТМ „Пролетером’, Радном организацијо.м „Будућпост" или после дњи свежн пример, удруживаiba пољопривреде у ArpoioWY * стријски комбииат. Унутрашње резерве и потенцнјали такође. су наша шанса. C.vaibeite аД',н нистративног апрата у свим структура.ма и на свпм нивоима на.меће се као неопходност Y наредно.м псриоду развојаКад се отварају нова радна № ста места мора се водити Ра' чуна, да ли ће то радно мссто да донесе и одговарајући до*° ’ дак, да ли lie оно са.мо себс Да исплати. Добри наговештаЈи Д° лазе из Српске фабрике стаК' ла, Јер се стаклари Србије Д°' говарају да сс удружс и из®Р' ше поделу производ|сс. Всома Је добро што у времс цзбора 11ма.мо добар одзив радника н повећано ннтерссовање радних људи и граВана да се проб-1е' ми и тсшкоће превазнђу заје4- ничким снагама и напорнма< рекао јс, нз.међу осталог, Д₽УГ НИКОЛА ПАУНОВИБ, чла« Beha Савеза синдиката Југосла виЈе. После Изборне скупштиие делегати Beha Савсза сипдпката у ново.м сазиву одржали су свој консу.пдтнвнн састанак на ко.ме су за председника Већа Савеза Снндиката изабрали Ми лоша Стевића. Мирослав ДнмитриЈевнћ Сннмио: В. ЈБубичић

sa<<Ф3us<eSo

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIM s 5 н s o g o к o O So 55 ESS © n 7. 0 r> £>J c ■— 4* a p 2 o CJ E &> § c r. a н u = a «<2. llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIH

СВЕЧАНА СЕДНИЦА ВАТРОГАСНОГ САВЕЗА ОПШТИНЕ ПАРАНИН РЕГИОНАЛНА АНАЛИЗА ПРЕД ИЗВРШНИЛ1 САВЕТОМ ОДШОВАЊА И ПРИЗНАЊА ЗА РАЗВОЈ ВАТРОГАСТВА © Y суботу, 1. фебруара одржана је свечана седница Председништва Конференције Ватрогасног савеза општине Параћин на којој су уручена ватрогасна одликовања и признања заслужним члановима Ватрогасног савеза општине Параћин за дугогодишњи рад и нарочите заслуге на развоју ватрогаства. Ватрогасном звездом првог сте- Спомен мсдаљу за 20 година пена Ватрогасног савеза Србије одликованл су Божидар Мадић, Витомир Ива1.'ишевић, Градибор Цветковић, Славољуб Бош ковнк, Милош Ди.мнтријевић, /Кидојин Николић, Милан Про кнћ, Стојан Жнвановић, Ранко Николић, Душан Ружић н Але ксандар Марковић. Ватрогасном звездом другог стспсна Ватрогасног савеза Србијс одликовани су: Ммрко Милснковић, Милан Илић и Живота Савић. Поводом јубилеја Ватрогасног савеза Србијс за долринос и нарочите заслуге за развој Ватрогасне организацијс и заштате од пожара ВС Србијс доделио је повеље са златном плакетом „35 година ВСС": Ватрогасно.м савсзу општине Парађин, Зајсдничкој територијалној ватрогасној јединици СУП Параћин. и ДВД ИВ ТКТ „Бранко Крсмановић” Параћин, ИДВД СФС, ИДВД Фабрике цемента, Душану Ружићу и Животи Савићу, председнику и секретару ИДВД I4BTKT „Бранко Крсмановић". Повељу „35 година ВСС" добили су: Војна пошта 7518 Параћин, Бранислав Кокал>, члан Председништва ВСО — Параћин, Стојадин Ивановић, члан Председништва ВСО — Параћин и Бранислав Гајић, члан Председништва ВСО — Параћин. ПРИ KP.AJY ВЕЛИКИ ПОСАО ЗА ГАЗДИНСКО ПОНАШАЊЕ ПРЕМА IHYMCKOM БЛАГУ tMO HSIMU! ME О Општински комитет за привреду, Одсек за пољопривреду, шумарство и водопривреду у заједници са ШИПАД — ИРЦ Сарајево — OOYP, бироом за пројектовање из Бања Луке и стручњацима из региона и општине, привео је крају огроман посао „снимања” свих шума у општини Параћин. Сва .мерења и бројан>а урадио је „ТПипадов" ООУР уз кон тролу чланова Комисије коју су сачињавали Божо Бишкуповић, међуотнигински шумарски инспектор, Душан Радић, руководилац Шумоке секције и Миодраг Поповић референт у CO Параћин, тако да је резултат њиховог рада огроман материјал у ко.ме је, малтене, набројано свако стабло у општини Параћин. Израђени су обрасци са подацима о повришнама, саставу, броју стабала„ старости, узрасту, дрвној маси, прирасту и другим елементима који помажу да се шумом газдшЈски руководи. V овом послу, који, иако са закашњењем, општина Параћин спроводи много брже од својих суседа, разговарали смо са .MebyomuniHCKiiM шумарским инспектором Божом Биш куповиће.м. — Рсзултат овог рада бнће дугорочни план за газдоваље шумама у наредних десет година. На основу стварног стан>а у свакој парцели, односно шу.ми. Одређује се сваком власнику колико може стабалада посече у парсдних десет година и које мере неговања мора да предузме, како би заједно са свим осталим упгцао на повећање прираста шума, н>ихов квалитет и квантитет, кажеБи шкуповић. Цил» нам је да се побољша стање у шумама. У 5 активног рада у ватрогаству, (ВС Срблје доделио је Илији Ћупурдији, члану Комисијс Ватрогасног савеза општине Параћин. Ватрогасни Савеза општинс Па раћин за собо.м има бројне успехе како у обављању задатака ко ји му је поверен тако и на другим пољима везаним за оспособљавањс свих грађана за противпожарну заштиту. Последњи петогодишњи програм рада ВСО Параћин остварен је по свим тачка.ма, па и пребачен. Број добровољних ватрогасаца јс од јуна 1980. повећан са 120 на 289 ватрогасаца, а међу њи.ма 25 жена. Стручно јс оспособљен већи број ватрогасаца за официре, млађе официрс, републичке судијс и ре фсренте. Ватрогасци су „пробили" општинске границе. У ватрогасни.м савези.ма Десиотовца и Свилајнца обучили су око 50 радника а другу помоћ пружили су и осталим суседним општинама. О обучености грађана општине Параћин, од којих је 4.692 прошло обуку кроз месне заједнице, најбоље говори податак да сс годишње у просеку 50 пожара у зачетку елиминише, баш од стране тих грађана које је ВСО обучио. Такође, кроз разна надметања ватрогасаца освојена су бројна признања у свим катсгоријама, почев од такмичења регионалног, преко републичког, савезног нивоа, а у једном случају и интернационалног. М Миленковић нашој Рехгублици зацртано Је, да се у наредних 30 година све шуме које су лошег стања, деградиране, и оне које су настале из пан>ева, претворе у ви соке шуме, јер такве бржепре рашћују и имају бгољу дрвну масу. Све шуме, сада су снимљене али могуће је да се деси раз- ;шка између извода кога ћедобити сваки власник и стварног стања у шуми. Овако нешто се први пут ради, па је могуће и погрешити. Зато је влаанзлци ма остављен период од 90 дана у коме могу да ннтервенишу и поднесу приговор, уколико уоче разлику. 1 М. М. ШУМЕНЕБРУШЕНИ ДИЈАМАНТИ Општина Параћин расаола- чају је мали. Искоришћеност же правмм шумским благом. земљишта, тек половина. МаЈедино Деспотовац у околмни ло је чистих високих шума, има више шуме. Од 19.000 букве м храста. Преовлађују хектара под шумом у пара- „издавачке'’ гпуме из паљева ћинској општини, 7.000 ј> у и то букове 22 одсто, а цер и власништву прнватних лица. храст китвак 17 одсто. Стручкаци из Босне и ви- Ввликм посао очекујв малохови компјутсри, важалост, го бројну еиипу шумара у Скупворе да су наше шуме пеиско штини општипе на култивиса ришћено благо, Прираст у Ку н>е шумског блага. БО/1ЕСННК ВЕРУЈЕ ЛЕПОЈ РЕЧН Н ОПРЕМН ПАРАНИНСКЕ МАЛЕ БРОЈКЕ ■ РЕГИОНАЛНА САЛ1ОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ИЗ КРАГУЈЕВЦА САЧИНИЛА ЈЕ АНАЛИЗУ КОРИШБЕЊА БОЛНИЧКОГ ЛЕЧЕЊА ВАН ПОДРУЧЈА РЕГОНА, АНАЛИЗУ БОЛНИЧКОГ ЛЕЧЕЊА У РЕГИОНУ ШУМАДИЈА II ПОМОРАВЉА II АНАЛИЗУ КОРИШБЕЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТ1 СТАНОВНИКА РЕГИОНА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПЕРИОД 1981 — 1984. ГОДИНА ■ ИЗВРШНИ САВЕТ ПРИХВАТИО АНАЛИЗЕ КАО ВРЛО КОРИСТАН МАТЕРИЈАЛ СА ЗАКЉУЧЦИМА ДА СЕ, У ЦЦ. ЉУ БРОЈНИЈЕГ ЛЕЧЕЊА ОСИГУРАНИКА СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Y САМОМ ГРАДУ, УТИЧЕ НА ОДНОС ЛЕКАРА II ОСОБЉА ПРЕМА ПАЦИЈЕНТИМА КАО И НА ОПРЕМЉЕНОСТ МЕДИЦИНСКИХ СЛУЖБИ ТЕХНИЧКИМ ПОМАГАЛИМА Средства, као јсдан од водећих еле.мената, чији недоста так утиче на квалитет лечења, све више недостају здравству у читавом Региону. Укупни трошковн за болничко лечсње у Региону Шумадије и Поморавља у протеклом периоду порасле су за више од два пу та. Још више се средства осhobhjlx самоуттрашгих интереCHifx заједннпа одливају на услуге плаћање установама ван региона. Такође, ваља поменути да општнна Параћин, односно ОСИЗ нешто преко половвне случајева плаћа болницама, ддгспанзерима и амбуланта.ма ван Параћина. Као и у целом региону, у параћшчској болннци н број постеља и број лекара у протеклом ггосматрапом периоду у лаганом су порасту. Примера радн, у протеклом периоду број постеља на 1.000 становника је 4,5, а настоји се да иа сваких 1.000 становника дође 5,7 постеља. Кадровска обезбеђеност такође је врло повољна. Раније је на једиог лекара долазило скоро десет инсталирамих кревета у болнички.м капацитетима, а сада на једног лекара дође S.8 постеља. Што се пздвајања средстава за здравствену заштиту по једно.м становштку тиче, регнон Шумадије и Поморавља је на шестом месту у СР Србији ван покрајина, обезбеђујући 80 одсто републт4чког износа по једном становнику или скоро дугвто мање него што за једногстановника, односно његову здравствену заштиту пздваја регион Београда. Ове разлике уочљиве су и у самом региону Шумадије и Поморавља. Тако су приходи по једном отановнику у Кнпћу и Рековцу преко два пута .мањи него у Крагујевцу. Такође и трошкови средстава за здражтгво, врло су разлмчита од опиггине до општиие. Примера ради, за амбулантно диспанзерску заштитг по једном становнику у Книћу троши се 1. 240 динара, а у Крахујевцу 2.884 динара (подаци из 1984. године). I Санитарна: ЗАБРАЊЕНА ПОСЕТА БОЛЕСНИЦИМА ЗБОГ ГРИПА Преата расположивој свпденштји за сада је од грипа оболе ло 5.012 лица свмх узраста, те је од стране санитарне инспек ције забрањена посета болесни цима у OOYP-у „Болница” у Параћину. Здравствене организаиије у појединим местнма Региона, не наводи се којих, нс пружају довољан iniBo услуга за сво јс осшу-ранике, тако да они велики проценат услуга користе у здравственим организацијама ван своје општине. Такође, присутна је појава сла1-ва болесннка у здравствене организације ван региона, иако калашггста има у околним болиица.ма. Аутори анализа у својим закључцима и предлознма врло су јасни. Извршни савет Скупштине опшпгне подржао је њнхове закључке, па ће вероватно према томе сугерисати повећатве солидарности у Региону, како бн се изједначили услови за остваривање здраствене-заштите. Такође, иноистира се на тешњој сарадн>и и повезивању здравствених организација у региону. Аутори из.међу осталог налажу до- ............. ИНСПЕКЦИЈЕ ДОЕТА 00Ш ЗА ИСПЕ1Т0РЕ Комунална: НОВА ОДЛУКА О ОДРЖАВАЊУ ЧИСТОНЕ Y складу са Законом о остваривању посебиог друштвеног интереса у областп комуналне делатности, стоји обавеза доно шења Одлуке о одржаваљу чи стоће у граду и осталим насеЈви.ма. Сада комуналиа инспекција при.мењује Одлуку из 1976. године, чији је један број одредби превазиђен, како у погле ду казшг, тако и у погледу обп .ма овлашћења које комуналии инспектори имају. Ових дана у комуналној инспекцији co прнпрема радни материјал будуће нове Одлуке, са којом ће бити упознати грађани и радни људи преко месних заједница и делегата. Одлука ће задржати одредбе о снабдеван>у водом и коришћењу воде, одвођење и пречишћавање отпадних вода и атмосферских вода с јавних пов/ршина, изношењу, депоновању и преради смећа, уређивању и одджавању јавних зелених површинау насељу, јавној расвети, а све ове одредбе ће садржати санкдије за прекршиоце са ртггорознијим казнама. Комунална: СГТРЕМНИЈЕ СМО ДОЧЕКАЛИ СНЕГ Ова зима, без обзира пгго проттгче са мање снега, дочекана је лгного организованије Hero раније. Комунална органпзаиија је посипала кључне саообраБајнтше сољу п агрегатима, а простори испред пндустријских продавннца н објека та су редовно чшићеии, вероватно због упозорења ко.мунал не инспекције, које је дато пре ггочетка зимске сезопе, те није мзречена ни једна мандатна казна, нити уемена опо.мена за разлнку од прошлих зњма ка да је бнло знатно више прекршиоца. Инспекција рада КРШЕЊЕ ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА О ЗАПОШЉАВАЊУ Док на једној страмп Јшамо дефицит внше струка и зани- .мања, којп недостају непосредној производњн. на другој сгра ни оуфнцит је незапошљених следније прн.мсн>нван»с одредби Самоуправног споразума о кадровској политици и Самоуправног споразума о подели и специјализацији рада. ¥з сва уважавања закључака, Извршни савет Скупштине општине Параћин оценио је да болесника под „сунце туђе туђег неба”. одводи врло често одиос здравственог особља према њему, али и опрмљемост здравствене установе савременим апаратима н инстру ментима. С тога су усмерења Извршног савета ка повећаној опремљености параћннског здравства неопходшш апарати.ма, а једаи од излаза, по мишљењу Извршног савета је договор Самоуправне ннтересне заједнице здравствене заштите са раднзш органнзацијама о чијем резултату Извршни савст очекује повратне инфор.мације. М. Миленковић ад.хигнистрагивнс струке којн се масовно јавл>ају када се и онако ретко огласи слободним такво место. Конкуренција је велика. Од „соцпјалних случајева" (који возе нова кола), ве читих студената, препоручених активиста ј<з меоних заједиица, „социјале" која „живи од ваздуха" уз музику и хотелу „Петрус” или „вредних супруга” чија су деца пошла у школу. па сада хоће посао, и онпх којима посао стварно треба, организацпје подлегну притиску п често грубо прекрше закон и Друштвени договор, не потту ју редослед. Фабрика це.мента прима последњег кандидата са ранг листе са најмањим бројем бодова, зато што је у плтању ГРАД УГРОЖЕН ОД ГЛОДАРА Оиност 00 ваон s иав @ Дератизација најсигурнији начин одбране @ Обавезују се све организације удруженог рада, установе и самостални послодавци да учествују у ообезбеђењу средстава и финансирању ове акције © Дератизацмју ће вршити Завод за заштиту здравља из Нуприје у марту ове године Убрзанн развој града условио је настајање многих хигнјенско-сант-ггарннх недостатака, као резултат неадекватно решених комуналних п другнх пробле.ма, а који се врло лоше одражавају на општс хппгјеиске прилике у граду н здравље становника. Y граду још увек ностоји велики број нрнлштив но изграђеннх и нехигијенских објеката, као што су пољски клозети, септичке јаме, обори, стаје, живинарници, отворена ђубришта п с.метлишта, а осим тога велнки број домаћмнстава још i-век не поседује пропнсане пооуде за смеће и отпатке, та-ко да та лоша санитарно хигијенска ситуација погодује размпожавању глодара, ннсеката и других штеточина. А угграво ове штеточпне наносе не само економску штету, јер ушиптавају и оштећују вс лнке колнчннс налпсрница, електро и другнх ннсталацнја, текстилшк предмета п тако даље, већ непооредно утичу иа цслокхтлио здравствено стан»е становништва у граду. Глодари и инсекти су загађпвачн живогних налшрннца и преносиоПз табеле анализе о корига ћен>у здравствене заштите ста новника региона Шумадије и Поморавља у периоду од 1981 — 1984., која се односи на сто пе доприпоса за здравствену заштиту на подручју Регионалног СИЗ-а, према подацима из 1985. године, Параћин се „дичи” малим бројкама. Мање чак и од Баточине (7,40), Параћип издваја свега 7 одсто из личпог дохотка радника у привредним дслатностима, једне од најзначајнијих ставки финансирања. Ни у издвајању код радника других дслатности нема вслике разлике, једино Светозарево има стопу од 8,94 одсто у односу на параћинских 9. Рекордер у висини процента издвајања је мала општина Кнић чији запошљсни из личног дохотка који стичу у привредним делатностима издвајају чак 13 одсто. Наши су седи Ћупричани и Светозарев чани далеко нас премашују. У Ћуприји се издваја 8,80, a у Светозареву 7,50 одсто из личпог дохозка. снаја умрлог радннка, за рефе рента обрачуна личног дохотка или за електромеханичара се прима 4,6 и 8 кандвдат без обра зложења зашто се прескачу други. Такође, код ООУР-а „Црница" елиАпгнишу се кандидатп који ннсу приложили извод из матичне књнге рођеHiix, што указујс на .могућност евентуалног изнгравања другнх кандидата. Стручна служба Фа брике цемеита је упозорила ла ове неправилности, међутим, колшсији то није довољно јер су јачи појединачни интереси од друштвених. Орган инспекције рада је упозорио на ове неправилности, те се надамо да ће друтостепенп орган псправи ти грешке које су учињене. ца MHonix заразних болести. Борба протнв глодара је веома тешка н сложена, а најбољн и најснгурнији начнн за спречавање њнховог размиожа ван>а л уннштавања је у савремној, свакодневној бризи свнх грађана di радннх људм за одржавање хпгијенског режнма у граду, којн се, у прво.м реду састоји у рнгорозној заштити н чуваљу жнвотних налшрннца, сировнна, као и у хигијенском поступаљу са отпацнма од жнвотнпх нампрница или других отпадака свуда и на свако.м месту. Међутим. овај начнн борбе нпје довољан, па се примељује дератнза ција као најснгурнија метода борбе пропгв загаВивача жнвотне средине и здравља људи. Спстематска дератпзација це локугшог градског подручја вр шена је 1975. 1979. и 1983, године, и дала је врло повол>не резултате. Следећа дератпзацнја се планнра за .марг ове године и Извршнл савст је одобрио срсдства за ову акцпју која lie ангажоватп 25 стручппх људи и трајаће пуних десетак дана. М. Д.

5. ФЕБРУАР 1986. • БРОЈ 301 КРЕНУЛИ „СУСРЕТИ СЕЛА ’86” ПУНЕСАЛЕНП030РННЦЕ .. ~~-.-.zr ■ ■ • 1 ./л -.»и• ■■жхклећ!-.. '' • ПРИРЕДБОМ ДОЊЕ ВИДОВО — РАШЕВИНА, Y СРЕДУ 29. JAHYAPA КРЕНУЛИ CY ОВОГОДИШЊИ „СУСРЕТИ СЕЛА”, КОЈИ CY ОКУПИЛИ ДВАДЕСЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ИЗ НАШЕ ОПШТИНЕ Препуна сала До.иа културе у Доњс.м Вндову најбоље је говорнла о ннтересовању људи за пајве11у културну .ианифеста цију на селу „Сусретн ссла 86”. Гостол.убивнм Видовии- .ма у госте су дошле Рашевчанп, екнпа која јс увек до сада и.иала солидне резултате у ово.и так.мичењу. Гледаонн се нису преварнли јер је запста то била добра приредба, која је нзма.иила велики број аплауза на огворсној сцени. број поена проглашава сс победннчко.м екипом. Овс годинс конкурениија јс нешто слабпја јер учествују само 20 ссла. МеБктн.м ,то пружа могућност и другим екипа.ма да сс домогну са.мог врха табеле, пошто траднцноналпо најјача села ни су се пријавила чењс Осим трп кипс, наградс и кају и најбољс за ово так.иипобедничке епрнзнања ческипе у квизу зпања из свих области заступљених па так.мтчењу. затнм најбоље групе п појединце. Ове годнне организацију ..Сусрета ссла" преузео је Центар за културу it инфор.мације „Па pahnii”, а суорганпзатори и покровптељи су Општинска конференција ССО. ССРН, СИЗ Kvnrype и другс организације. М Д. ДОГОВОР ДВАДЕСЕТАК ГРАДОВА И СЕЛА V ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ Помо нцеђе „Инир духовитвсти" Прошле среде у Великој Плани састали су се предггавпици двадесетак градова и села и бивши капитени екипа и договорили се о поновном покретању „Турнира духовитости” © Покровитељи ове акције су Савез аматера Србије, Радио Београд, Телевизија Београд и „Политика Експрес” Договор духовнтих у Великој Планн присуствовали су и представници Параћина на чслу са капитено.и ДУШАНОМ ПЕ TPOBI-IREM. Послс дискусије н нпза појединости око организовања Турнира духовитости, договорсно је да сс прпјав.-...;ва1БС мо/ке вршнти у року од 1. фебруара до 1- априла ове године. На дан шале састаћс се представници свнх пријављспих градова п села Овс из.менс и тада he званично отпочети најс.мешнији турнир. годпне предложене у пропозиција.ма су ДРЕНОВАЦ: хш в « ДРЕНОВЧАНИ СПРЕМНЦ ДА СЕ HACMEJY HA СВОЈ РД ЧУН е НАСТАВЉАЈУ ТРАДИЦИЈУ Гости нз Рашевицс добилн су макспмалне оцспе у изворно.м певању, свирању на изворно.м инструменту. затнм за инстру.ментално извоБењс. a пајвишу оцену добила је и воднтељка рашевачког nporpa.ua. Рашевчани су за четрнаест измичењс he отпочетп по снстему, екппс he бпти бод подеТАКМИЧЕЊЕ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ Иовољни љеле по rpyna.ua, а најбољп представницп група улазс у финале у ком lie сс так.иичење одвијати по куп систе.чу. Токо.м лега духовпти градовп цијп it по све.му je доказаода п.ма снагс и кадрова да опст уз.ие учсшћс на Турниру духовитостн. Ево шта кашгген. без реизборности. Душан Петровнћ кажс: п села oopuhe својп.и хувсдених дова. тачак добили 206 боМлади тничког аматерп културно-у.иедруштва из Доњег Внусловн за шећерну репу моро.м па страннцама „Политнке Експрес” и нс политпке". a своји.м глассви.иа „Илустровачитаоцп lie додељивати дова високе оиене су добнлн за новоко.ипоновану песму, за лгре у кореографпјн, за у.метпичко рецнтовање и групу певача. Са оцено.м публике до.маhiuiii су добили 209 поена. Ф Заштитна цепа шећерне репе у овој годипи износи 11,75 динара по кплограму чнсте предате репе Међутим, треба нагласити да се у оба nporpa.ua oceha.ia нсувежбаност п песигурносг у многл.и тачкама, да програ.ми нису дораБени нити рсжпјски обрађенн, а Рашевчани су чак ималп и једну нумеру мање. а то је народнн обичај. У свако.и случају треба разу.мети и то да с.мо на ca.uo.u старту такмичења п да he наредне при редбе донети .много вишс ква- .П1тета и уиграности, а квалитет а.матсрског извођеља и дру гарство .ueby екилама основнн су атрибути који су одувек краспли ово масовно такмичење. Треба pehii да и знање нијс у првом п.чану било на достојној висини. Рашевчани су предњачили у нетачни.м одговори.ма н добнлн са.мо 40 бодова, док -су Доњевидовци мало внше бараталн чињеница.ма и зарадили 90 бодова. To и није знање за хвалу, али, у свако.и случају солидније него што су то показали Рашевчани. Фабрика inchepa лимукке кнселине и лнзнпа „Данпло Дпмитријсвић” из Буприје и ове годнне пред своје пронзвођаче излази са вео.ма ловољннм условима кад јс у питању шсћерна репа. Заштитана цена v овој години изпоси 11,75 дипара по кплограму чнсте репе, алн то не значи да се она iielie повеИатп у зависностн од осталих трошкова па тржишту. Прошле годпнс цена шсћерне репе износила јс 8 дипара. „Оусрети села ’86” одвијаће се у два круга и екитта која из чстирл сусрета сакупи највећи Осн.и тога по.вопрпвредници који се одлуче да сеју ову врло важну индустријску биљку ii.uahe и низ бенефиција На пме по.иоћи за орање н eabeње uiehepne репс, пољопривредници he добити у готово.и .иилнон и 800 хнл»ада старих дннара. a ii.uahe бесплатно се.мс, бесплатно пресејаваље, заштиту, зати.и бесплатно следоваље сировнх репиних резанаца у ко личини од 30 одсто, затп.и -1 од сто niehepa no фабричкој цени од предате чисте репе, а за ререпу допремљену у кругу фабрнке од стране произвоВача исплатпће сс 0,50 дипара по ки лограму. На крају, репари могу користитн и бесплатну меха низацију. Производгвом шећерне реле произвоБачи обезбеБују максималан доходак на свом поседу, шекер за своје до.маћпнство. јевтину л квалитетну сточну храну, а све то доприноси упослености свих капацитета Фабрике шећера у Еуприји, која се са произвођачи.иа шећерне репе на ово.и поручју дружи већ nvHHx 75 година. М. Д. поеие. Најссец крећс естраднп део так.мпчеља на позсрнпцама и у дворанама. Како је иду ha roainia у знаку Вука Караunha. договорепо је да нп овај Турннр пе протекнс без траднцпоналлог ху.мора Све приредбс снпмаћс Телевпзија Бсоград која lie каснпје сачпнитп избор најуспсшнпјнх пу.мера које lie бнти емптованс у иаставцпма. Наш град и раппјих година узнмао јс учсшИс у овој ак- — Цигераиски хумор позпат јс п ван граница општпне Паpaliiiii. Y рапијп.и наступима доказалп смо да naiu xy.uop и сатпра иду у сам врх, да поrabajy својо.и крптико.и. оштрпио.и и жаоко.и правс тс.ис и да смсјуКи сс на свој рачун доприноснмо решавању мноНа састанку представника заинтересоваипх градова и села за Турнир духовитостл који стартујс I. априла ове годинс, појавили су се и прсдставнццц мссне заједнице Дреновац, која је до сада два пута учсствовала на ово.м пле.менито.и так- .мичењу, као једно од ретких села која су имала снагс н кадровс да сс равноправно носс са далеко всћнм прогнвпико.и. У ДРЕНОВЦУ НЕМА ВЕБЕГ ВЕПРА Мнкн од пола тоне Домаћин Драгослав Милетић из Дреновца> пољопривред пик и глава „задруге” од десет чланова, одгајио је вспра, чоји. иако још није достигао максимум, има тежину између 150 и 500 кплограма. ...Мики", име је овој грдосији pace Be лики Јокшир, који упркос огро.чној тежнини трчкара по зворишту. а до.маћин вели да га вепар и не oceha. кад му седне па леђа. За разлику од до сада виђених ландраса свих врста, •,Мики" је оличсн.е Лвупкостм и бсз икаквих злих на.мера у крупним очима. Нај.млађи Милстићи усуђују се и да узјашу □вог колоса. нкшта лакшег од о.мањег кон»а. НА С1ИЦИ: „Мики” са власнико.м у тренуиима рекреацијс. Треба стварати јутрашжих десет и направити места за вечердшњих десет килогра.ма кукуруза. М. Милепковић Снимио: М. Илић ПРОИЗВОДЊА ШЕНЕРНЕ РЕПЕ тЈмни ПРИНОСИ О ПРОШЛА ГОДИНА БИЛА ЈЕ РЕКОРДНА Y ПРОИЗВОД ЊИ UJEREPHE РЕПЕ о ЗА ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ ГОДИНА ТРИ ПУТА ВИШЕ ПОВРШИНА JE ЗАСЕЈАНО, А ТАКОБЕ, И ПРИНОСИ CY YTPOCTPYЧЕНИ. На подручју општнне napahim у прошлој годпни извађено је 2714 вагона шећерне репе, а просечан принос износио је 43 000 килогарама по хектаРУ- — Овако добри резултати постигнути су захваљујући добри.ч услови.ма које је пружила Фабрика шећера .Данило Димитријевић" из Нуприје. Сва обећања која су дата пропзвођачима на почетку прошле године су била испуњена и то је једна од гаранција да ће.мо и у наредној години имати noneћано интересовање пољопрнвредника за сејање шећерне репе, каже Петар Илић, дипломирани инжењер пољопрпвреде, који руководи овим производни.и подручје.м. Ипанаи ЧЕПУРЕ М. Д 6 гнх проблема Трсба завестп модопрнноса. допрннос. Сви п дсвијација. нову врсту саодносно смсходуховити могу Дрсновчапи (I овога нута показују интсрссовап.е, јер очигледно да у ово.и сслу. које важи за село интелектуалаца, и.ма снаге и талентованнх људи, да join јсдном сс нас.исју на свој рачун п развесслс својс cyrpabaiic и свс нас. На ла својс прилогс шаљу на адресу овог листа ла те.ме којпма треба хумора освежења, шан Петровић. сугерирају инјекцпја каже Дудоговору у Позоришту чане су ЈЕВТИП сталнп турнира. М. Д. Велнкој Планн у „Масука1 представљали ДрсновMIIPA II МПКИЦА СИМИН, учсстшцн прсдходпих ■М Д. ОДРЖАНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПЧЕЛАРА ■И WE ■10 ШОЧЕИ о Омасовљавање и подмлађивање Пчеларског друштва „Грза” даљи развој пчеларске задруге и стално уса' вршавање у знању основни задаци Q За новог председника изабран Владета Живановић @ Богат план рада Прошле суботе, у просториja.ua Бачке кухиње, Друштво пчелара „Грза” одржало је скулштину којој јс присуство вало око три стотинс пчелара из града и околине. Они су најпре усвојили извештај о запста плодном раду у протеклој годшп-1 и предлог плана рада за наредш! период и изабрали ново председшпитво. За председнпка Пчеларског друштва изабран је Владета Жпвановић, који је у беседи захвалности подвукао потребу о.масовљавања и подмлаБпвања Пчеларског друштва, стицања нових сазнања из ове области редовш1.м самообразовањем и путем стручних семинара. Сарадн>а са другим пчеларским оргампзацијама је такође обавеза која проистпче из плана рада, као и даљи развој пчеларске задруге, истакао је нови председшгк Жпвановић. Пчеларско.м друштву „Грза” и Илији Божићу, од најзаслужшгјих појединаца. Прнзнање ..Заслужан nuenap” којс додељује Пчеларско друштво „Грза” добплп су: Раша Обрадовић, Миодраг Пстровпћ, Александар Ристић, Бура Голубовпћ. Недсљко Man чић, Радовап Сскулнћ, ка /Кивановић, Драгп ковнћ, Буда Марковнћ дан Стојанов. ЉубинМнлсии БогМ. д. Саширизишт yiao Тск кад динар скочи раднлк he моћи да кажс хои. Мпоги су отишли под лед само зато да нс би другс покварили. Како да шан>е испод вам одлуке не падају у воду када пам ]•? поиасваког вивоа. Било би добро да јс и дапас свс по Старом. За изузетне резултате у пред ходном периоду Председништво Републичке органпзације пчелара доделио је плакету Сунце ће нас огрејати. али тек када изађемо из шумс прописа. У.место развоја ми смо стопу инфлације правили чиз.мама од ссда.м миља. Кафиђ уместо читаонице ■ ФУДБАЛСКИ КЛ¥Б ИЗБАЦИО КЊИГЕ II YHEO ФЛАШЕ Y ЧИТАОНИЦУ БЕЗ ИЧИЈЕГ ОДОБРЕЊА Од недавно у друштвеном лазе рафови са „Навиповом’’ дому села Чепура осим сале и »Дубиновом” „библиотеком”. и хола нема впше ini једне Овакав један однос npe.ua просторије где бн омладинци жаришту културе је са.ио једмогли да сс окупљају и одр- на од илустрација какво је жавају састанке. До скоро ту craibe у основној оргаиизацифункцију је вршила читаони- ји Савеза социјалистичке омца. последЕва оаза културе У ладине у Чепуру. Вероватно у овом .месту, али је л она пре- том грму и леже разлози затворена у кафнћ. Да би нро- што се млади овог поморавнија онла још већа кафић ског месга нису ове године Фулбалског клуоа отвореи је пријавилп за учешће у традипоред већ постојеНе „чувене ционалли.и Cycpeni.ua села. кафане. Кафић прппада Фуд- иако су ранијих годнна били балском клубу и уместо рафо- у само.и вр.ху табеле. ва са књигама, ту се сада на- М. Д. С обзиром каква су примања. паш радник више живп »з ината него од плате. Предизборно расположсље јс па нивоу — парод бира све по списку. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИБ За »их ле.ма зиме, радс нас no свако.м врсмену. Ствар јс надувсна — сад чекамо експлозију. • • • Mope Марко нс ори дру.мове м п.ивс су нам зараслс \ коров. • • • Ако је све по Марксу- зашто опда пуца по мојим леђима? МИЛИЈАН ДЕСПОТО1ШН ; ______________________ __________________________________ I

5. ФЕБРУАР 1986. • БРОЈ 301 САБОР РАДНИКА Y ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ viiiiiriiiiiiiiiiiiiiiitiiiitiiitiiiiiitiitiniiiiiinitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiaifiuiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiii' s ! Песничка олимпијада | УСПОМИЈЕ = Ycno.uene тихо, отварају врата = најтаманијег предела мога срца, = исклссаног тупим ножем стварности, = изрезбареног залшшљеним светом што светлуца. . = Слаткс хао мсд, | Љамозно зрачс из даљине фосфорни.и сјаје.и; | горке као лед, = вребају тек оформљену наду у .иени. i БезосеИајно лутају no мом огледа.ту = и као оркан кулу од песка, | руше .иетафоре срећс. успеха у голшлу, = узалуд тражећи моје и.чс у рсгистру стварндсти. = Маја Милојковнћ, VIII-2 | СЕЉАК ... S | Сељак је човек који је кбо .ирав вредам, = Сељак је један, а ради за ссда.и. | Сељак је човек који се никад пе од.иара, = Сељак је кад ради и док спава. Пачоп заменитн свеобухватном анцијом ® Y уторак, 21. јануара у сали Градског а.матерског позоришта одржан Сабор просветних радника основног образовања општине Параћин ©Сабор отворила и свечани скуп поздравила Нада Јовановнћ, секретар СИЗ-а основног образовања и васпитања @ О актуелној идејно-политичкој ситуацији говорио Момчило Баљак, члан Пред седништва ЦК СКС Доктор Велизар Недовић држао педагошко предавање Позоришна представа и другарски ручак за све просветне раднике у основном образовању Сала Градског аматерског позоришта била је претесна да 21. јануара при.ми све посетиоцс традиционалног Сабора просветннх радника основног образовања наше општине. Поред радника запослених у овој и те како важној друштвеној дслатностн, свечаности су присуствовали и МОМЧИЛО БАЉАК, члан Председннштва ЦК СКС, представници Регионалног и Републнчког завода за унапређење васпитања и образова»>а, друштвеио- -политичких организација и Скупштине општине Параћин, које је испред организатора, СИЗ-а основног образовања и васпитања, поздравила НАДА ЈОВЛНОВИБ, сскретар Заједннце образовања, а затим уступнла реч другу МОМЧИЛУ БЛЉКУ. | ДОМОВИНА | To бескрајно, плаво небо, I свака капља бистре росс, | сваки облак n/iaeo — сивп. s прам сунчеве, заатне кос.е. I Сав великп, плави Јадран, | сваки галеб занесени, = нл ка.ченој плажи школке, | сваки талас запаљени. = Сваки део плодне земље, | свакс брдо и планина, = ЈРдан само назп.в ti.ua: I МОЈА ДРАГА ДОМОВИНА! S Маја Мнлојковић, VI-3 I МРАЗ I Мраз перје истреса | из срсбрних кгса. | II.if.TG чипку нову = сгаром кулчом крову. | Нс прозору с шка: = букет перучика. = Ј-Нејана б ? :ица, = бела краљица. Снежана Савић, IV-2 ! ЗИМСКЕ РАДОСТИ | Иде баба •3tt.ua, = белу бунду има — | поклања је ceu.ua | Пахуљице беле | сипају кроз мрак: | путем јури кући | један мали ћак. X | Санке деда Мраза = преко снега језде, I као зрак лете, | гледају их звезде. = Мали брег | од снега блиста | као роса на I длану листа. с Одавно је пао снег i од хладноће I дрхти брег. Г £ Али, упркос зими, | радују се деца, = преко брега јури | на санкама Пеца. Јелена Милутиновић, IV-3 1 ЗИМСКИ ДАНИ z Село мало, село мало | нигде луга нема, | са.чо зима, само зима | своје дане cnpe.ua. Снежана Бошговић, VI-3 1 ВИСИБАБА 5 = Висибаба, цветић бели, | малој деци радост дели, | .иирпс је њена хвала 5 да би је деца у букету брала. Весна Савић V-3 1 КОРЊАЧИНА KYRA = Шарени оклоп носи сешко. = кућа је то — њено место, ! У tboj се храни, у iboi и е спача, | о’ па то је корњача мала. | Спора је, тро.иа, јер кућа = стоји, | провири Јласу, па и ноге ! ал' пе може да се хлади 1 u не може бомбоном да се = слади. е Биљана Анђелковић, VI-1 | МИЛА БАКА 1 Мила моја бака, | no надимку Стака, = iiiiiiiiiHiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiHiiiiiiiiiHiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiis Вернца Стојановић, VI-1 = својој је деци мила i као ру.иепа свила. Мила .иоја бака, | пд кпдил<ку Стака, дивпе приче зна | и седа је сва. А та моја бака, е no надимку Стака, = и.иа дивну косу '<ао јутарњу росу. , Е Јасмина Тодоровић, VI-5 = ДОШЛА ЈЕ ЗИМА Дошла је 3ti.ua бела | и донсла природи снежна одела. i Ветар фијуче | и савпја беле zpane, i uia.i мале Ане. Е Деца јуре иа cannd.ua: = ?рудвају се, скијају и зими се радују = Деки tiieiuup полете i у впсине снежпе и eerapi се с њц.и .poiLLfia -н Л препуп 'чежње,. . Оливера Живановић, VI I е СЛОБОДА Слобода... = Лепо је бити срећан. 1 Осећати је, у .иприси травс, = Бити њен друг у добру и злу i Обећати јој неиз.иерну = л^убав, Даровати јој, сее што ти је = « dpaio. 1 А она, она ће ти увек = по.иоћи кад = ти је најтеже. Јасмина Петковнћ, VII-2 i БИЛО ЈЕ ... Било је неких дана | када сам желела да живии = на неком другом месту, да заспим уз пес.чу звезда, = а буди.и се уз шум таласа. = Било је ноћи када caxt = do3U6<z.ia i плаву птицу да се враси. = пада са.и била срећна do 1 неба = и желела да ме та cpeha 1 у старости на детињстбо = врати. = Било је неких лета = када са.и живела далеко од | стварности, | када сам желела да вре.ие стане = да сс вpare топле капи nuuie, е да збришу тугу са .иога лица = поја често у јесен доплооа, = а ја се питам: = да ли .ће некада сетпа туга = са мога лица у своје е луке да отплови? = Слађана Стефановић, VII I = ЗИМА Сипа зи.иа пахуљс 1 из чаробне epehe, штипа децу за носеве и кити дрвеће. = На брегу, снешко стоји: зимске дане броји. На глави му лонац плави, = шешир прави. = Cueiaico Јледа и ужива: = „Ал’ је лепа ова зима! = Супца ne.ua да се смеје ? и да мене дуго греје. Јелсна Милић, IV-3 | Крајњс отворепо п всо.ма приступачно, друг Момчило Ба љак је говорио о актуелној идејно-политнчкој ситуацнји. Ло ша економска ситуација, нагласно јс друг Баљак, донела је доста тешких последица које сс негативно одражавају на унутрашљу и .међународну ткЈЛитнку. To поткрепљују пода ци којп потврђују да се за десст месеци ове године планпрани раст индустријске пропзводње пије остварио. Исто тако не остварује се нн плаиирани нзвоз. Оптерећење привреде се не с.мањује, а губици се повећавају. — Само у региону Шу.мадпје и По.моравља губици су, пре ма прошлогодишњим деветоме сечннм подацима, у односу »а 1984. годпну већн за 76 одсто. Због неадекватног вредиовања и награђнвања према раду, рад дни људи све мање верују у рад и прегалаштво. Све теже сс подноси раст животних тро шкова, нарочито код радника и пензионсра. Соцнјално раслојавање почиље бивати један од битних фактора децентрали -зацијс. Све ово одражава се и у. Савезу комунирта. Сигурно да су те чпњенице утицале да је у региону Шумадије и По.моравља 2.001 члан мање у Савезу комуннста него у 1984. ГОД1ПШ. Због тога су свакако и многи врхунски младп стручњаци и иноватори ван чланства Савеза комуниста, истакао је МОМЧИЛО БАЉАК, члан Председииштва ЦК СКС. Заштига и самозаштита друштвене својине је слаба, наставио је у свом излагању Момчило Баљак. Y порасту су насртаји на друштвену својину, мито корунција, илегална трговина. неправплности у разним облицима делатностису све распрострањеније. Осећасе јавашлук, самовоља, прпсуство ггрнватно-својинских ннтереса. Резултат тога је све изразигије раслојавање, све чешћа појава да велики број ра дника не могу из редовног личног дохотка да подмпре основне жпвотне потребе. Осећа се и све веће незадовољство својом класно.м организацијом која би као авангарда морала да дајс знатно већи допринос у отклањању слабости. Спласнула је мобнлност. Општа акција уступа место форумском раду, рекао је Мо.мчило Баљак, председник Комнсије за инфор.мисање ЦК СКС. Y свом даљем излагању Момчило Баљак се освриуо и на појаву cBirx облика нацпоналнзма, који су добрим делом производ свеопштег стања. Присутно је враћање и ожив- .-вавање нацноналних ликова, a српскн нацтгонализам долази као реакција на коггграреволуционарне догађаје на Косову. Нарочигго мора да забрине што се и у оргагтзацијама највиших рангова јављају људи који застуттају inrrepece национализма. „За такве људе треба „раширити кишобраи", и онемогућнти да злоупотрсбљавају свој положај", нагласио је друг Баљак, истичућида у борби rrpoTire српског напиоиализма п његових носилаца нс може бити никаквог компромиса. Шпанав Правилно врсдновати и зпање и рад Дотичући се положаја просветнвх радника, Момчило Баљак јс рекао да излаз из- кризе добрњм дело.м лсжи на најкреатнвнпјем делу ннтелнгепције. Научни и технолошки ра звој се не смеју потцењивати. Досадашљс. понашањс, досадашњи маћехински однос пре ма до.маћсм знању мора да сс превазиђе, да се правило вреднују и знан>е и рад, да се из пасивности извуку ове стру ктуре. Знању треба дати како материјатну тако u публнцистичку потпору. Ова изузетно интересантна тема подстакла је на жпву диокусију. Била су бојна питања на која се просвстви радницц тражилн п добијали одговоре од Мо.мчила Баљка, члана Председшпптва ЦК СКС. Васпитање пре знања Просвегни радници општине Параћин имали су приликуда на Сабору чују и педагошко предаваље доктора ВЕЛИЗАРА НЕДОВИБА из Краљева. Говорећл о васпитању као основној претпоставци успешног образовног процеса, доктор НЕДОВИИ се, нз.међу осталог, СЕМИНАРИ ЗА ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ © Y OKBIIPY JAHYAPCKHX ДАНА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА n.APAfiUIICKII НАСТАВНИЦИ ПРИСУСТВОВАЛИ CY БРОЈ НИМ СЕМИНАРИМА НА НИ BOY РЕГИОНА И РЕПУБЛИКЕ Траднционални семинари ко- светних радника н овог зимји се организују сваке године ског распуста и.мали су за уче у оквиру Јануарск!« дана про сннкс просветне раднике из Па ЛИТЕРАРЦИ ИЗ ОСНОВИЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИН ОЗРЕН” У ВРХОВИМД ПОЕЗНЈЕ ЧЛАНОВИ ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦНЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИП ОЗРЕН” ОТВОРИЛИ ОВОГОДИШЊУ „ПЕСНИЧКУ ОЛИМПИЈАДУ”. ГОСТИ НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ ПЕСНИЦИ КЊИЖЕВНОГ КЛУБА „МИРКО БАЊЕВИБ”. S КЊИГЕ ЗАВИЧАЈНИХ НИСАЦА НА ПОКЛОН СЕКЦШИ РАПИЈЕ”. РАСПШ ЗА УСАВРШАВАБЕ □ СРЕБКО ЗДРАВКОВНБ, СЛИКАР, ПОКЛОНИО ШКОЛИ ГРА- ,rtrTTTTIr„^ о ФИКУ II КЊИГУ МОМИРА СТАНИСАВЉЕВИНА „ДАНИ ТЕ- Ш^лине. а задатак учесника је да нова сазнања до којих су Пријатпо је било приоуство ватп 17. јануара литерарном сусрету песничких талената Основне школе „Момчнло Поповић Озрен”. Претесан је био кабинет за орпскохрватски језнк да прими све запнтересоване којн су пожелнли да те вечерп одмсре свој песнцчкн квалигет п учествују у ову нашу акцију. Ређале су се разноврсне теме, просппале уметшгчке врсдности. Многи су показали да су „испекли” песнички занат п оовојпли правила писања. Богатству и лепотн књпжевне вечери доприиели су и гости, чланови Књижевног клуба „Мирко Бањевић". Мирослав Димитријевић, Свстлана Apciih. Милица Живковнћ и Мирослав Чопа су сс предстадотакао позиција школе и уче ника у друштву и школи. Позиција школе у друштву је боље расветљена него ученика у школи. Ученик треба да буде тако васпитан да воли жпвот. Са.мо тако he пред њим избити стваралачка снага. Школа је данас много изложена јавности. Ученик мора да живи и са свакодневнмм животом. He може наставник оставитп ссе проблеме испред учионице. Али, мора наћи пра ви иачин и меру да исправно делује. Пример. васпитање патриотизма у односу националнстнчких појава. Оно што јс нзузетно важно код васпнтаЈва је сачување иидивидуе ученика. To што дечака, девојчнцу разликује од других треба чувати као псшто свето. Y школи ученицп стичу знагва. заузимају ста вовс п усвајају предлоге. Поред тих задатака, наставшпс мора настојати да учешгку пружи впшс духовне снаге, a не само знања, децу треба учитп путевп.ма ка срећи, иставили . своЈи.н -наЈновнЈЈШ стиховима. СреИко Здравковић, слпкар, овбм прпЈпгком је предсгавио малиШашгма књигу Мо.хшра Статгпсављевнћа „Дани тераинје”. коју ' је он тсхнички уреддго и илустровао н овом прнликом је поклонно школп. Литерарној секцијн је органнзатор уручио комплст Kibirra завичајнвх пбсинка. Нстакнимо на крају да је ово всчс успсло захваљујући I! до.маНшш.ма, првенствено наставницп.ма српскохрватског језнка. Животи Јовановнћу, Мнодрагу Манојловнћу, Влади Богосављевићу и Братнславу Маркопићу, као н руководноци.ма литерарнпх секција у 1ШЖ1Ш разредн.ма. С. Ј. као је, поред осгалог, доктор Велизар Недовић. Поред овог дела, политичког и педагошког предавања, просветни радшши запослени у основном образован>у наше оп штине ммали су прилике Д» 21. јануара виде и позоришну предсгаву ,,Ортаци”. Текст Ми рослава Дихаггријевића нашао је изванредну интерпретацију у гаумцу Тодшци БорВевићу, члан Градског аматерског позоришта, Иако је помеиута монодра-ма до сада више пута пунила салу параћинског позоришта. Иако је поменута говорење талентованог глу.мца пропраћено је са највећом пажњом и награђено бурним аплаузом. Овогодшпњи Сабор ггросветних радника основног образовања завршен је свечаним друтарсктг ручком где суоко 400 просветара заборавили на тренутне тешкоће које притискају ову професију. Снежана Јовановић раћина. Y организацији Центра за усавршавање наставника и ооновшк школа, 24 насгавника, првенствено руководиоца стручних актива, посетало је републичке сехшнаре у Београ ду. Прилика је ово била да се чују многе поједкности и новине око прзшене новог наставног плана и програма, који се већ спроводе у првом и петом разреду основне школе. Самим tii.m што у идућој годнHJI овај програм треба приме>, нитп II на другл и шестп разред, јасно је што је била присутна велика заиндересованосг наставног особља. Поменутим селпшарима обухваћене су све наставне дисово.м приликом дошли пренесу колегама у својој средани. Завод за ПЈапређсље васпитан>а и образовања нз Крагујевца је такође оргаинзовао одређени број се.мшгара у чи* јсм раду оу учеотвовалн и про свстни радапши нз параћинскЈгх оскбвннх школа, док су РУ1СОВОДНОЦИ школа и секретар СИЗ-а основног образовања и васпптања прпсуствовали дводневном политхгчком семииару у Београду, сазиали смо од Мио.мнра Мирковића, руководноца општшгског центра за усавршавање наставника. I С. Ј.

ФУДБАЛ: Y ЈЕДИНСТВY ЗАДОВОЉНИ ТОКОМ ПРИПРЕМА Свом снагом до скромног пласмана ф Фудбалери Јединства као један на првом делу при- мам сс м први т”-м- Сам ла према и сви са жељом да у наставку првенства обез- из тима HChY’ а МЛ8ДИ ,,ска беде осредњи пласман н пека “® , нзба«е". н*лам одсгуппи се труде сс, Ш1О ОБАВЕШЕЊЕ 17. јануаоа 1986. године про нађено јс одлиховаке (Ордсн заслуга за народ са срсбркпм зраикма), испред капцеларчјс Органа за прекршајс Скупштинс општннс riapahini. Позива сс власник изгубљемог охтиковања ла се јави Комисл. ји за oxiitKOBaiba CO Параћии, соба број 51, радц прсузиманл. Потребно је да са собом иоO ЛОДСЉСПОМ >Д1Ч ковању. Потребно је да са собом понесс yBcpeibe о додсљсно.м own ковању. Одлнковаме носн број 59405. „АУТОПРЕВОЗТУРИСТ” Излет на Нолаоннн S Доживљај за само три стотнне динара Планинарско спортско друштво ,-Јаворак" и овс зиме зрганизујс свакс нсдсљс излет на Копаоник. Полазак аутобуса јс у 6 часова испред Робнс кућс ,-Београд", а повратак / 16 часова поподнс. За члановс ПСД „Јаворак" цсна је 300 1 за осталс 1.000 динара. Почев од 12. јнуара. свакс недељс организујс сс излст иа Копаоник, свс до 23. фсбруара. Пријавс сс .могу изврши ги у просторијама ПСД ,Јаворак", у Хали спортова или у просторијама Аутобускс станиицс, код Душана Ристипа, сскстара ПСД -Јаворак". Зеленн се освежнли на Грзи Фудбалере Једилства затсклн с.мо на Грзн управо v тренутку када су се отрсмали за „свакоднсвиу трчсћу шстау до врела Грзе”. — Трекирамо два пута днсвно, објаекво вам Је Мома ТомиД, трснер. Роди мо вежбе кздржљнвостп, а врсмс нас служи тако да свс планирано постпже мо. Свп суфудбалсрн здравк повреВс них нема, па и са тс стране немамо С.МСТН.И. Под руководством То.мића на Грзи су трениралн слсдсћп пграчи: голмани Богосављсвпћ ФилилоБић п Шутнћ нз подмлагка Јединства; бсковп, Цветковић, Петковпћ, Стсгановпћ н Дниић; центархалфови: Панић, Мплепковић, Милићевнћ; всзни играчл: Byznihcmih, ПелмвановиД, Милошсвић, Маткћ Дрс. иовац и С. ЖивковнИ лападачи: Костнћ, Дннић, БабнИ, I. ЖнвковиИ и Ми рковнћ (Катнца за свс). на то сутрадан су трсннрали, a no пла ну у понсдељак одигралн утаклтпу протнв екипс Солииа", репуб.игчког лн гаша. Y уторак, очеклвао их је сусрет са друголигашем #,Сплитом”, а до краја припре.ма у Медулкну, одпграће још пет угаклпша. Порсд Томића, као члан стручпсг пгтаба и Јвсгов помоћннк на прнпремг Јс отпутовао и Дане Михајловић. О свом раду и о одпоспма у еккпп ои кажс: — Ради сс пнтензпвно. Сви пграчи извршавају задатке п за овај стспсн припрсмд фор.ма Је задовољавајућа. Што јс најважниЈс разумс.мо сс. Икачс, лрипрсмс на Грзи немају онај прави пзглед зимскпх припрема због нсдоета. тка снега, мсђутмм, нашс одмаралнште је м порсд тога врло погодно за овс пословс. се п.тасмаиа тиче, да осталсмо где смо, евентуално да се попнемо за неко exine место. Овај тнм Је хомбнпапкја младости н нскуства и смвтраза да овај пласмал можемо остваргггн уз мало jane налоре. Чедомир Богосављевкћ, гохман: ,,При преме теку одлично. Млађн друтопи нас Ј.вуху", адн ми им не допуштамо дв утекну. Сматрак да можемо уз ловољнкјп распоред, коЈн нас очскује на пролеће, да освојвмо в пето .место". Фудбалере Јсдннстза је са Грзс нспратио снсг, а дочскало нх Јс у Сплпту мсмпераиско сунце. Кад тамо заврше^ путоваће за Грчку, чимс he цнклус прк лрема блти заокружсн. М. Миленкзвнћ ОТВОРЕНО ПИТАЊЕ МОМЧИЛУ ТОМИБУ: ОТКУДА ОСТАВКА? Мо.мчнло Томић, професор фнзи. чког вастштаља, трснср са дипломом, јсдан од најуспспшнјкх командата стручног штаба „Зелсшпс", пре месец дана уручно је Прсдсед ипштву Клуба оставку. Прсдложсна реше»ва, коЈа су Снла Binuc пронзвод кулоарсккх' Harabatba, пикако нису могла да се прихватс као лро дужетак Једног темел>пог радз и стручног прплаза воБсњу екппс ко ја претендује и па мсђурспуОлпчку лигу. Бнло је врло тсшко радити рсдован посао и трекирати клуб какав је Јединство у нсто време, ка:кс Мома Томић. Зато сам био одлучио да сс бавим са.мо својп.м лос. дом. Поднсо са.м оставку, мсђутнм школа и клуб су пашли зајсдничкп птггсрсс и рсшсжс за мој проблем, најпре захваљујућц разу.мсвању ко јо сам и.мао мећу колсгама, профссорима физичког васпггга>ва. Бо;кидару BopbcBiihy it Ллсксалдру Мц. ллћсвићу. Они су чак изрдЈпли спрс.мпост да Томића замењују „а часоинма коЈе би свентуалио лзгубло због обавеза у Фудбалском клубу. McbyTHAi, Савст школс, Фудбалскн клуб рсшилн су то споразумо.м писаипм документом у комс су рсгулисали одиосс нзмеђу фудбалера и просвс тара ,као и фшинслјскс лрииадлеж ности. — Судећн лрсма списку, а тако јс н у сгварностп, кмамо пграчс за сва Meera и свн сс трудс да буду у шпицу нзабра>пгх првотимацд Шго је најва;ч ниЈс, меЦу ibH.Ma влада слога к право Јединство, каже трснср To.xnih. СТРЕЉАШТВО : НАСТАВЉЕ СЕ ЗИМСКА ЛИГА Стрелцп параћннсккх дрркииа наставилн су такмичсње у Оппггни ској зимској лнгп. Друго коло Hurs одржано је 25. јапуара на сгре. лиодту у Штофарк. Масовност Је би ла всћа иего у првом колу, док су резултатк скоро псти. Y катсгорији сскиора побсдкпк другог кола је Мллорад Ковачсвнћ. код јунпора водећс мссто залржао је Предраг Жквковнћ. код пиоиира Саша Tannih и МаЈа Собск. Tpchc коло одржава сс 8. фебруара. МЕЧ СА СВЕТОЗАРЕВЛЧКИМ КАБЛОВИМА Y недсљу, 2. фсбруара одржап је мсч иаЈбољих стрслаца ваздушиом лузоко.ч Свстозарсва и Параћннз. Опигпшска скнла од дсвст стрелаца, по три из свакс катсгорије га ђала јс у домаћсм лрограму, јер Свстозарсвчанн са међународног про гра.ма нису и.малк право наступа. Победкнк овог двомеча била је еки па Параћина са првпм местнма у спе три конкуренпнје, како еквгшо тако и појсдппачио. Рсвапш сусрст одржаћс сс 9. фсбруара у Халн спортова у Светозарспу. С. 3. ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ Поводом смрти мог супруга Радомира Марковића (Радс Mac) захваљујем сс колсктиву Српскс фабрике стакла, Радној организацкји „Грза-турист", рођацкма н пријатељима који мн притекоше у помоћ, нскрено саосећајућн у претсраном болу и тутн. Супруга Снсжана 1 Y суооту 15. феоруара > 1986. годиие иавршавасе ' тужних 6 месеци од прс- < ранс смрти нашег драгог | и никада прсжаљеног I ку.ма МАЛИ ОГЛАСИ Тражим гарсоњеру илн јсднособап стаи, Јалити на тслсфон 53-290 од (7 до 9 сати). Продајсм кућу од 55 мстара ::вадратних, удииа Дурмиторска 8 у Па раћину. Телсфон 51 757. Продаје.м „трабант” у охтичном enuby, рсгистровап. Живковнћ, Ца ра Душака 74 .Параћнн, телсфоп: 56.419. Продајс се грпсзариЈска гарнитура (сто, столлцс, клупа), кухињски елементи. електрпчкп шпорст, судо пера н двосед. Упитати на телсфон 54-601, после 14 сати. Продајем под пово.гннм условима: слектричну nch за ncneibc стакла и порцелана капашпета 12 KW/ч, ма шину за 1'равирач>с стакла, хорпзон талну брусилицу за брушскл сгакла, компрссор ЈСдноиплнндрични и ко.мплст прибор за побројанс ма шннс. Драгослава Марннковнћа 76, (035) 55-918 од 16 до 20 сати. Оглашавам неважсћо.м здравствену к1М1жкиу кздату на имс Bcpc Mapковнћ нз ПараИина. Оглашавам кеважсћнм спсдочанство од V до VIII разрсда нздато у ОШ ,,Радојс Домамовнћ” на имс Гвоздсна Бркића нз Стрижс. Оглашива.м нсаажсћом мссечну ка рту „Вслмортранса” кздату у ИВТКТ за релацију Попоиац-Параhint на пмс Јасмпнс Всљковкћ из Иараћмна. Оглашавам неважећом радну kiwi хлцу кздату у CO Параћнн на нмс Голуба ЈаблановиНа из Параћнна. Продајс.м тракгчр .фургусон 533" Жпка EopbcBHh, 1'атари. Оглашавам нсважећом радну кжнжнцу издату при CO Параћвн ча имс Мирс Ммрмђ нз Параћина ПродаЈс.м трактор маркс .массу-фср гусон МФ 35,35 кс. Упптатн: (035) 41-838. IN MEMORIAM Прошлс суботе Јсдинство јс отпутовало за Меду.пш код Сплита прсживљавајућп успут право путошсствпје кроз снсгом завсјаку Босну. Бсз облира Тпм Јсдинства је проссчпо „стар’’ 26 година. Костнђ, Псливановић, наЈстарн ји имају 36, односло 35 година, а иајмлађн ЦвстковиН н Г. Живковнћ 21, односно 19 годипа. — Осамнасста ми је ссзона каже Ле лпвановић. Радим н трсннра.м, припреДРАГОЉУБА — ДРАКЧЕТА СТАНКОВИНА ко.мсрцијалисте .ДНумадије” Тога дана у 12 сати оку пићемо се око н>егове зечне куће и положити цвеће. Љубав, нежност и топлину којо.м је грејао наша срца одвео је са собом, а нама оставно вечну тугу. Још једном хвала за све што је за нас учинно. Његови најмилији кумови: кум Зоран, кума Радица мала кума Ивана кум Топлица и кума Боринка. Дана 18. 2. 1986. године навршавју се шест месесеци од када више нема нашег вољеног сина, супруга, ората и стрица Г Драгољуба Дракчета Ста । нковића. Помен ћс сс оК бавити 15. 2. у суооту у 12 часова на параћинском гробљу. Породицс Станковић На основу одлукс Радничког савета Раднс зајсдницс „Зајсд нички послови"' бр. 16, од 27. јануара 1986. годинс расписује се поновна Л И Ц И Т А Ц И J A За продају отпадака хранс (помије) у ресторану лруштвенс исхране у ИТВКТ „Бранко Крс.мановић” — Парапин. Лшиггација ће се сдржати 12. феоруара 1986. године у просторија.ма ресторана, у 12 сати. Цеиа отпадака је 900.000,00 динара за иелу 1986. годину. Право учешћа у лицнтацији имају сва правна н физичка лпца која непосредно пре остварнвања лнцитацијс упла гс 10 одсто од почетнс цене. Самоуправна интсресва заједнлца за управљаље грађсвинским зсмљиштем и комуналне делатности општипе Паpahun, на основу Одлуке Скупштине СИЗ-а бр. 3051 од 25. 12. 1985. годипс, расписујс ЛИЦИТАЦИЈУ 1. ПРЕДМЕТ ЛИЦИТАЦИЈЕ: — Стамбени објекат од чврстог матсријала површпне 54 метара квадратиих са помоћпим објсктом (шула за orрсв) површине око 10 метара квадратних. који се налази у улици Врапчанској 52 у Параћину (ранијсг вланика Радми лс Јанковић из Параћина) _ Почстана цена за понуђене објскте износи 3.240.000 динара у коју цсну је урачунато и припадајућс земљиипе објектима. 2. ОСТАЛИ УСЛОВИ: Лицитација he сс обавити дана 11. 2. 198G. годинс са почстком у 10часова, у просторијама Стручне службе СИЗ-а за управљан»с грађевинским земљлштс и комуналпе дслатности. Крагујсвачка бр. 4. 3. Право учешћа у лицитацији имају сва правна и физи чка лица која на благајни СИЗ-а уплатс прс гозчетка липи тације 10 одсто од почетнс ценс. 4. Учесницима на лицитацији показаћс сс објскат на лицу места прс почстка лнцигацијс. 5. Уколлко се лицитација пс одржл навсденог дана због нслостатка заинтерссованих, иста he сс потзвитл дана 14. 2. 1986. годлне. Комисија СУБНОР-а за рсшавањс стамбсних проблсма учссника НОР-а на основу члана 9 и зо Правллника о критс ријуми.ма и условима за решаван.с стамбених проблема учсс нлка HOP аОпштинс ПараНил.ор. 1134 83 ичл. 11 ц 13 Од лукс о давању станова на коришћељс л додсли зајмова за ста.мбену мзградљу учесницлма HOP-а бр. 1134/83, расписујс ОГЛ AC За додслу станова учесницима HOP-a I. Јсдног ciana — гарсоњере бр. 28/4 улаз 3 на 4 спрату у насељу „Црница Г’ у Параћину. П. Једног јсднособног стана у „Ламели П” у ПараНину улица Жарка Зрењаниа сган бр. 3. Ш. Једног двособног стана у ..Ламелл П” у Параћину, улица Жарка Зрењанина стан бр. 13. Право учсшћа по овом Огласу имају учссници НОП-а до 15. 5. 1945. године, чијс јс стално место пребивалиште на територији општипе Параћин, најмањс 5 годлна, а који нису у радиом односу или пснзиоиери, или којл лису корис гилл средства по овој Оодлуци, нити јс љлхово стамбено пи уање рсЈнено; као и да ллје отуђио раније кућу лли стан У својини по било ко.м основу (члан 9 Одлукс). Учесници по Огласу дужпи су да уз захтев прлложс: — доказ о стамбепим приликама, — броју чланова породицс, — здравственом стан.у л инваллдности учесника НОР-а и чланова љегове ужс породипе, — учешћс у НОР-у, — дужини боравка на подручју Општине Параћин. Захтеви сс подносс Радној зајсдпици СИЗ-а станова&а општине Параћлн, у Параћилу, улица Крагујевачка бр. 4, у року од 15. дапа од дава објављиван>а Огласа у листу „14. дана” од 5. 2. 1986. године. Н«потпуни и неблаговрсмени захтсви нећс бити размат * рани. За све потребне лнформације заинтересовани се могу обрапгги стручној служби Заједнице, улица Крагујсвачка бр. 4 у Параћилу. КОМИСИЈА СИЗ-а СТАНОВАЊА, !Лпанаа дпгт СвонЈжавстачжш салеза рздног варода отгштин« Оара&кв, «здж)» Центжр еа Славољуб Обрадоиић, Нжшачкв савет: Нада Браиховађ, Момчилс ВучкоемП, Светнслал рнвоје Марикковић, СламљуО (Јбрадовив, Жнвоте СтоЈановнћ, Живојнв ГоммВ (прслседвпк) bob’ в /Јирослав Ддавтри)еи1а, МнлниоЈе ИлвВ (гехничкв урелник) а Мподрш Мкленковнћ нмк (0*5) 52-352, новннерв (035) 53 694. Претплата; годмшља 1.400 дннара, полугодипвке 5504-603-1773 код СДК ШраШш. Шлшпа ГКЈ Беаград, Влајкожаћеаа а, гелефоа (011) култуР? ” апформисање ДЈараПнн- - Цара&ша. Длректор ■ гдшјнв а ошоворвв урсдннж HuibkobhB, АШлмвоЈе Идић, Нада Јовановић, (аамекн * арвдседипка). Спежада /овааонић Бо в Јовап Гомић УреВуЈе Редакцдоиа колегиЈум. Ноаихари Снежап« 1ованивмЛ Мндипа ►еса РелакпвЈе. Макспма Горкот 4. иоштаискв фаз « (елефоши епални • одговорнв урез 700 дннара, ва иноггралство двоструки. Жиро рачув Цектра за културу а инфорипсаЈк« 340-551. Тнраж 11.000

ШТАФЕТА У ПАРАЋИНУ 4. АПРИЛА Штафета младости која ове године креће са територије САП Косова, из Пећи, стиже у Параћин 4. априла у 8,30 часова. Штафсту младн Параћина пре узнмају од вршњака из Варварина, а предаће је омладинцима Бољсвца. СКУПШТИНА ОГШ1ТМНЕ ПОЉОПРИВРЕДА У ПРВОМ ПЛДНУ СУСРЕТИ СЕЛА ВОДЕ ПОТОЧАЦ Н ШАВАЦ СТРАНА 8. mm Лисг СоццЈалистичког савеза радног народа општине Парађин ГОДИНАХШ БРОЈ 302 ■ -оана^ ПАРАНИН 19. ФЕБРУАР 1980. ■ ИЗЛАЗЈЈ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ jujlha чи дпплгл ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА СУБНОР-а ОПШТИНЕ ПАРАНИН ОКРЕНУТН ЗАДДЦНМД СТАБНЛНЗДЦНЈЕ ф Y петак, 7. феоруара одржана је осма Скупштина СУБНОР-а општпне Параћин © О раду ове организације у протеклом четворогодишњсм периоду говорио је Драго Кантар, дотадашњи председник ове организације ф За новог председника Општинског одбора изабран је Илија Божић, дугогодишњи друштвено-политички радиик Наосмој Скупштини СУБНОР-а општлне Параћнн којој су поред бројних гостију п функци онера из нашс општине присуствовали и Бура' Букић, председник Међуопштлнскбг одбора СУБНОР-а и Милош Жнвановиђ, члал Републнчког одбора СУБНОР-а о раду борачке оргаллзације у нашој општини у протеклом периоду говорио је Драго Кантар, до- _ тадашн>1£ председнлк овс организације. — Наш рад у перлоду 1982. — 1986. годинс обављао се у доста тсшкл.м условнма, с обзиро.м на политлчке и економ ске услове у целој земљи, реVU * Савез бораца: :Рад у протеклом псрмоду под тешклм условима 1982. 1986. година око 500 бораиа или свакн пети био је делегат у некој од друштвено- -поллтичких органнзацлја нлл у оквиру своје органнзације. За четпри године Општннски одбор је одржао девет седница, а Председништво Општинског одбора 32. Такође су бпле активне у раду све компсијс које су решавале разна пптања из своје иадлежностн, као што су здравствена зашти - та- --бораца, општенародна одбрана и друштвена самозашти 1 та. Јшвалидска и економска као је ла почеткг свог.излагап»а ДРАГО КАНТАР. Борачка организација нашс општлне у протекле четири годлне бпла ОЦЕНА ПРЕДКАНДИДАЦИОНИХ АКТИВНОСТИ ОРЕДЛ03И ИЗ БАЗЕ је окреиута према иајважнијил! задацима из економског стабилизационог програма, a прс свега чување самоуправлог социјалистичког система нашег друштва. Наша пажња била је усмерена л у корист незапослене омладине као н њелом васпитавању у друштву. питања, борачка заштита, стам бена тичу Иа питања и друга која се бораца. овој сединци учешће у ИЗГРАДЊА СПОМЕНИКА © За председника Скупштине општине предлаже се иижењер Витомир Иванишевић, председник Пословодног одбора Српске фабрике стакла, за заменика председника Скупштине професор Надежда Јовановић, секретар СИЗ-а основног образовања и васпитања, а за председника Извршног савета Стојан Вељковић, директор Службе друштвеног књиговодства. Активпост оргаппзација Сопијаллстлчког савеза л Beha Савеза синднката и друглх фору.ма и тсла у пашој општлни у вези са делегатским лзборима почсла |е почетком деце.мбра прошле године, а ових дана се прпводи крају. На 164 збора радних л»удп л rpabana, успешно организовамих,. како по броју лрисутцпх тако и по лзраженом интересоваљу за многа пшања, подношен је и краћи лзвештај о резултатњма у протеклом чство рогодишњем перноду. Бпло је Доста rniTaiba која cv поставд»али радни људи и граБанн, a она cv се претсжно односнла на пробле.мс пз свакодлевлог живота. Пре.ма расположивлм водацима. на предкапдиданиовим конференцијама v .меснпм зајсдннца.ма л радни.м организација.ма прнсуствовало јс око 12 хиљада радних људи и граbana, а иа пајвећсм броју зборова било је присутно преко 150 људи. Приллком прсдлагаЈда канллдата за дслегаццје и лелсгате, као л за најодговорпнје фулк * пијс v општини, водило сс рачупа о крптеријгмима ц стриктурн будућих делегата и делеlaunja. За функције: предссднн.к CO, за.мсник председника п прслссдник Извршног савста, прслложено јс 89 кандидата. За функцију предссдннка 35, за фупкцик/ за.меника председника 30 ц за фулкцију прслссзнлка Извршиог савета 24 кандидата. • Кадровска комисија ОК ССРН и Већа Савеза силдпката, Координационо тело и извршпп органл друштвепо-поли тлчких организацлја су прлли1-о.м опредељивања.за неког ,од кандидата имали у внду, да пред пашом општином стоје : амбицлозни привреднл плановн, да треба осетно повећати : производљу, пзвоз, сумњатн незапосленост и остварнтп нлз других мера које he постепено • алн сигурно да стабилнзуЈу • стањс V. нашој привреди. Ова и друга иитања која у паред- ■ ном петогодишту треба решавати захтсвају личности са пу • но искуства н одговорности, са • добрим познавањем прилика v нашој општипи и које уживају гготребан углед у овој среднпп и ширс. Зато предла- ?kv Вито.млра Иванишевпћа, нн жељера, председника Пословодиог одбора Српске фабрнке стакла. за председника Скуп1 Јптине општлнс ПараИлп, Наде жду Јовалови11, професора. сс крстара СИЗ-а освовног образоваља п васплтања, за за.меника председлика и Стојала Всљковића, дппло?.шрап10г екоnoMHCTv директора Службс ipv штвепог књнговолства. за пре дседнлка Извршиог савета Ску пштвпс општипе. О препло/кенвм кандпдатима пзјасннћс сс радни људи п грађани ла кандидаквопим зборовнма, којн he битн одржанп до краја месеца. Y протеклом четворогодишњем периоду изграђен је споменик палим борцима у Параћлну, извршела оправка споменика народном хероју Момчилу Поповнћу- -Озрену, у Бусиловцу, подиглута спомен-чесма у Својнову. ИзграБен је споменик палим борцлма у Лебинл по длглута спомен зграда ћупријско-параћинској чети у Салудовцу н простор потребан за рад борачке органпзацлје. Вредност ових радова прелазл милијарду старих динара, чуло се ла ос- •мој Скупштини Пољопрнвреда јс М. 3. СУБНОР-а. дискусијл су узели: СЛАВО- ; ЉУБ СТЕФАНОВИБ, КОНСТАНТИН СТАНКОВИБ, ДРАГОСЛАВ ДОСИТИЈЕВИБ, ЛЕКА ПАНТИБ, ВОЈА ЈОВАНОВИБ, БОРИВОЈЕ ЈОВАНОВИБ, и ЖАРКО ВЕКИБ. Већлна бораца дискутаната је говорила о потреби већс заштите бораца, поготову пол>опрнврсднлка. Средства која борцп добијају су мала л недовољпа за живот па је затражено да се о борцшма вишс брлне. Посебал су проблем борцл са ссла који не могу да се старају о себл, а лнти могу да обрађују земљу. Уз то стављена је прл медба да се у органнма л телима СУБНОР-а внше наБу л»удц са села. На овој седницн ■ је блло речл л о потребл ботакође бпла честа тема борачких седница из простог разлога јер нам ла селу жлвл добар део бораца. Борачка организација радила јс п на другим проблемпма нашег развоја као што су. заштита друштвсне имовнне, развој рсволуционарних траднција наше борбс и револуције. Пажњу с.мо посветили борачкој заштлп! тј. здравстве но.м оснгураљу бораца и ратннх војппх ннвалпда као и борачке породпцс. У раздобљу пзмсЈзу 7. п 8. Скупштппс п.мали с.мо изузетно сложене проблсме у међународним односн.ма што јс погађало целокугшо друштво па и борачку организацију. На тернторпји наше општпче налази сс 2.420 бораца а од тога 80 су жеис. У раздобг BiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinnHuiiuiiiiiiiiiiiiuiiiiiitmiiiiiniiiinuHiiiimNirj | ПРЕД ПРЕДАЈУ ЗАВРШНИХ PA4YHA I IОЧЕКУЈУ СЕ ПОВОЉННI = = = РЕЗУЛШИ I ~ Ових дзна сс у свим организацпјама удруженог рада | | интслзшшо сумирају пословли резултати за 1985. годину. f = Мали број је оних који са сигурношћу могу да дају пра = | bv оцепу свог пословања. Ипак, прогнвзе су да lie бнти = = мање губитака и да ћеони бити покрнвенл још у току | е израде завриплог рачуна. Шта кажу одредбе члана 49. = | Закона о санацији? | = = Иако је до предаје заврш них рачуна о пословању. за 1985. годлну остало десетак дана, нисмо успели да дође мо до података како нам је прлвреда посховала v ирошлој годлнн. Y Служби дру штвеног књнговодства добплл смо прикупљене подат ке о оствареном обиму ллдустријске производње за 1985. годлну. Из тпх подата ка видп се да су планскп за дацл испуњени код већинс раднлх организацнја, алида и.ма и озбиљнлх подбачаја. Y Српској фабрлци стакла план производл.е јс прсбачси за три посто, у ИВТКТ „Бранко Крсмановић” пропз ведено је тканила вишс за 6,6 посто, а конфекције за 3.6 посто. Обуће је пронзведсно Biiiue за 38 посто. алучеллчних ужадл за 9,3 посто, бетонских блокова за 44 посто, белвита за 10,5 посто. Подбачај у пролзводњл цемента л ловпмала, бетолских стубова, неклх кондиторских пропзвода и друго умањују укупне резултаге, алл генералло посматрано, резултати cv бољп од оства релих у 1984. годинл. Ово због тога што је и структура пролзвЈода v нзвесној ме ри измењега. Y „Параћилкн” јс струк-rvpa измсњена V корист пропзвода који су влше тпажслл ла тржбшту, а такође н v пролзводњл тканпна п конфекције. Слич на ситуација је л коц .,Будућностл” већа оријентација била је на доходовмлји пропзвод, алучеличнхг ужад, а мање на бстонске стубове, нако су овн прозведени чак за 32.5 посто више од пполз водње v 1974. г^одлли. Овак вл резглтати cv управо п до вели већи доходак, па vnpкос npHCVTHini залихама и г.исоким каматама (ппопењу ie се да ће цифра пл^ђене камате износити око 650 ми лиоиа стапнх питара) остаће државање на нивоу 1985. го длле. Још једал добар потез ко јн се ових даиа чикд у Југобанцц упшаће такође да лз весне органлзације не искажу губитке у послЕОвању. Ра дл се наиме, о деоби заједнички оствареног дохотЈка. Седамдесетак старих милијардн динара стечеплх „куповлно.м и продајом новца” оснлвачл „Југобалке" ће ра вномерно поделлти пре?ла свом доприносу п унети сЕој укупан приход. ла да Ди lie та, ка Y Тако, гтример, може да сс деси баш двадесетак дтилијар старих длчара, колнко припасти Фабрици цемек, буду довољнц да Фабри * ие искаже губитак у пос i = = = = = = = лзвесна следства зд лацицг п прошиоење 1'алнс <*сночс патд п !)« битч губнташа. На боље пословне ai<VMV матепи да нерезултатс свакако је t/тлцало неколлко стварл. Прво, повећана лсплата ллчних доходакд у последше.м кварталу подстлцајно је утлцала па тловећану пооизводшу; друго. у нестабплним, лифлато рнпм кретањима зна се да становништво купује потро шна добра (јер. очекује да he cvTpa битл скупља) па је реаллзаиија ттобољшака: и тоеће, обавештегост’ да уко лико се лскажс губитак v ппслован.у следп казна V лсплатл личинх до?:одака. За оне којп hhcv добоо ппо ткмачллл одредбе члаиа 49. Закона о салацији (мада се oneKviv н.егове мзмене) rvбнташс док не надокнаде средства v гнслнп нев»окинвелог гибитка чекају зајемчени лнчнл дохоцл илл заловању. За паш следећи број листа имаћемк) све податке о пословању привреде п друштвсних делатности. а аналитичарн lie лмати мпого — шта да кажу.: Да су нам личнн дохоцп око 30.000 ди нара, а Републички завод за статистику је још за 1984. годипу лзрачунао да је за четворочлану породпцу пот ребно за егзистенцију око 40.000 динара. Шта са' породицом где је само јсдан н»и хов члаи запослен а прнман»а су ла иивоу просечгаи, Y условима када су цене у 1985. годнни веће за 75,5 nbc то којл је то лшнимул! сред става потребан за егзпстенцију? Пред крај прошлс годнии, коначно су се произвођачн п прерађивачи пољопривред ннх пролзвода са радницлма у трговлни договорилн да надаље заједилчкп послују у оквпру АИК-а. Грађе г.инарл cv, пако за н»их у врло неповољллм условнма пмали посла. што је бил|о до Бољно да се коллко — толико пословна 1985. годлла до бро заврши. Y саобраћају је билго мејого проблема, на равно код „Вел.мортрансовог" теретног саобраћаја лз двајањем једног дела у посебну основну организацију, те је каснија „крађа и пре крађа” возила имала одра за ла извршавање пословних задатака, пгго ће у флналу свега тога вероватно бпти гублтак у пословаљу. Угостптељство п комуналпа прнвреда л.иају стаг/iap дно добре рсзултате, а мала прлвреда својилт резултатима све више доказује да јој се л иадал.е мора посвећиватл посебна пажња. И о мзвозу ће се иматв шта да каже. Трндесетак мллиопа дннара, што члна десетину процената учешћа у укупном приходу. већ лијс ни мало, алл не л лшого, с обзпром на иаше ллогуГн-гостп. Сачекајмо да на.лт вође до 28. фебруара коиачну рачуинцу. кл>иго> извсду с. о. = = = = I = = I = = = = = I = i = = 1 (Наставак на 2. странл) ■liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii; ЛОЉОПРИВРЕДНИЦИ У ШН0ЛСИ1 НЛУ12ДМА пословл на њивама мирују, пољопри врсдпици се по предају летаргичпом зимском спу. Врс.ме од радова до радопа па поседима кописти се за стицаше нових зпаља, за допуи*ава1ћс досадашњег сазпапа. Зимске пољопри врсднс школс живнуле су ових дана. што свсдочи м наша фотографија начиљсна у Поточцу иа јсдном ол часова у зимској пољспоивпсдној школи. Опширпијс па страни 8. ■ « ।

19. ФЕБРУАР 1986. • БРОЈ 302 ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА ОКРЕНУТН ЗАДАЦНМА СТДБИЛНЗА ЦНЈЕ ОДРЖАНА ТРИДЕСЕТ ДРУГА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BEfiA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Y ВРИ ЛШУ ПОЉОПРИВРЕДА llllllllllllllltltllllllllllllllllllllltlllllllllllltlllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllill'IIIIIIIIIIIIIHIIIIIHIIIIIKIIIIII'IIHIIIIIinillllftllHIIItllllllll IKI MHHIKIHIU (Наставак са 1. стране) љег лнформисан»а. Зато потребно да се. по речилш дног од днскутаната, људи је на функцијама више нађу у бази. да се тамо чује жива реч, да тамо информишу нашу омладнну која није баш много актнвна. Бутаље.м и неодласком у делегатску базу омгућује се непријатељу да делује и то организовано. Учешће у раду овс седнице узео је н Топлица Недељковнћ, председник Скхлпитине огпиткпе Параћин. Он је говорно о спровођењу програма еконо.мскс стабнлнзацијс и ста Илнја Божић председиик СУБНОР-а сту привреде како у земљн тако и у оптшнни. Испрсд Репу бличког одбора СУБНОР-а прп сутне је поздравио Милош Жи вановнН, и истакао да је борачка оргаппзаиија у досадаш њс.\1 раду била на нивоу својих задатака. Уједно јс тражло пуну одговорност почев од мс сннх зајсдница до Федерацијс, а у свему то.ме своје место морају да naby п борци. На овој седници је иови СУБНОР-д штинског изабран је Општннскп изабран одбор За председшпса Оподбора СУБНОР-а Илија Божић, пензионер, учесник НОР-а од 1943. гбдине, дугогодЈпвњп друштвсио-политички радник из наше општине, а за секретара Живота Стс-јановић, пензиокер, учесник НОР-а од 1944. године, који се такође годинама балио друштвено-лолитпчким радо.м. М. Живковић На трндесетдругој заједничкој ссдници свих већа Скупштине општине Параћнн, одржаној 12. фебруара разматран је извештај о активностн Скупштине општине и Извршног савета за псриод април 1982. — апрнл 1986. годинс и Програм рада Скупштине општннс за ову годнну, о чему је уводно нзлагање поднео ДРАГОСЛАВ ШУТИБ, секретар Скупшпше општине. Програмом рада обухваћена су најзначаЈниЈа литања из иб ласти друштвеног живота. истакао је драгослав ШутиА. 11о лазећи од планова осгварења Дугорочног програма еконо.мске стабилизације, Скупштина he уовомпериоду интензивира ти активност на реализацијн задатака из својс надлежности. Y оквиру своје надлежностн Скупштнна he прдузиматн и иницнрати мере и активности у циљу заустављања опадан»а прнвреднс активности и повећање материјалне производње уз бржи пораст производње за извоз 11 повећање извоза и девизног прилива, посебно са кон вертибилног подручја. запошљавања младих стручних кадро ва, успоравање раста цена и смањења стопа ннфлације, очување животног стандарда. Скупштина he предузЈшати и подржаватн мере и активно сти којс треба да обезбеде да се максимално искористс услови и могућности за повећање лол»опривредне производње, којом бн се пре свега подмнриле сопствеле потребс. Оно што је у вези Нацрта програ.ма рада v овој годинн желпм посебно да нагласим то да је у току рад и активност на припре.маљу Нацрта м прсд лога плана друштвено-економског развоја општине за пернод 1986—1990. годнпе које треба Скулштина да усвоји, рекао је у свом излагању секретар UlyTith. На овој седници Скупштине олштине поново је било речи о здравству. После уводног излагаља САВЕ ДИМИТРИЈЕВИБА, директора Мсдицинског центра, н Србе ДренозаковиНа, секретара СИЗ-а здравствепе заштите о проблсмима са који ма се здравство суочава у свом раду н фннансирању, сви днскутанти су ставили озбиљне замерке на организацију здрав ства и рад здравствених радиика у нашој општини. Посеб но мегодовање изазвали су по даци да се огромна средства одливају из наше општине на име лечења у другнм општинама. лако су у иашоЈ општиии формиране те специјалисти чке службе. Зато је председавајући седвзтци ТОПЛИЦА HE ДЕЉКОВИБ, председник CO. захтсвао да СИЗ — здравствене заштите к Медицински цен тар сачине оперативни програм мера за превазнлажење стања у области здравства, да се ка же која јс опрема потребна да би диЈагностицирање бнло брже, шта Је потребно да се набави од инвентара и о свсму да се поново разговара на седници Скупштине општинс до 15. марта. Што је много — много је На седниии Скупштнне општине највеће ннтересовање н бурну рса-киију изазвала је нн формација о плаћанд/ обавеза пореза н :<оприноса из личног ИЗБОРИ И ИМЕНОВАЊА На ссдници скупштине општине СЛАВИЦА ШАБАИ, дипломирапи правник, поново је кзабрапа за општинског судију за прекршајс, a ВЕРА ПЛНТИЋ, дипломирани економиста, имснована је за члана проширеног Савета Цснтра за дечију заштиту „Бамби”. ОДРГКАНА ТРИДЕСЕТ И П1ЕСТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС ноначна листа © Четрдесет седам органнзација СК ставило примедбе на лиоту кандидата На седшпди Општинског ко.митета СКС одржаној 13. фебруара раз.матран је и усвојен Правилник о раду Изборне конференцкје организације СК отшггнне Параћин н Програм активности ове организацнје. На ссдници Комитета размат рани су лредлози и примедбе ос новних организација СК на пред лог мзвештаја о раду организацијс Саћеза комуниста и на пред лог састава органа. тела и функ ција у Савсзу комуниста општи не Параћин и Региона. Од 160 ос новних организација СК 47 јс до ставило примедбе на листу кан дидата, а три делимитао нису прихватиле Извештај о раду Оп штинског комитета СКС за сро текли период. Комисмја OK СКС за кадровс ка питања и Председништво ОК СКС су оценили да је већина упућенмх примедби поетежно ва пелне садржине, па су настојали да тамо где су захтевм справда ии изврше корекцију листе пред ложених кандидата за оргале СК општине и рсгиона. Овом прмли ком је утврђена ковачна листа кзндидатз за Општинскн комит ет и Председништво Општив * ског ко.митета СКС. На овој ссдници је усзојсп прсдлог кандидата за предстојеће партијске конгргсе. За Дессти ковгрсс СКС предложеии су Све тлапа Мишић, КВ радница ИВТКТ, Боривоје Марипковпа. КВ радник Фабрикс цемента, Мисдраг Стапковић. К.В радник СФС, Бранко Вујасиновић, учесннк НОР-а, Милан Павгић, инжс н>ер СИЗ становања и Зоран Ра дојевлћ, предметни наставник, ди рсктор ОШ „Ђ. Јакшиђ”. За дслегате Тринаестог конг реса СКС предлажу се Томислав Видовић, ВК радпик из Стакларе и Драган Пстковић, дипломи ранн правник. досадашњи председник OK СКС. За кандидатс за члановс ЦК СКС из наше огпити ис предлажу се Милош Дракуловић ВК радник ИВТ КТ, Момчило Павловић, ВК радник ИВТ КТ и Драган Пстковкћ, дипломиранп правник, досадашњи председпик ОК СКС. м. ж. ма преко општннских стопа. Ако се има V виду овакав прн ступ увођења обавсза, јасно јс да је последииа овако драстич пог повсћаља, јер стопе допри поса нису прнлаиођепе иовона сталој ситуаиији и изменн у пачшл/ фннанспрања ових пот реба V Републипи. Увођењс обавезног иивалгидско пензн * оног оснгурања зе.мљорацника. без претходне припремс и дета љнпх објаилБежа, знашо уткче на овакво стање. Код просечног израчунаваља повећан>апо рескнх обавеза узет ie v об зир. ггоред збирних стопа, и самопоггрнтШзс према ттрошлого лншњем оптерећењу са стопом повећања раста личннх дохолака раЈПгика, icp су стопе самологгрштоса разлтг-пггс по селпма. дохотка од пољопривредне делатности за ову годлну. HanAte, укрпго отерелење порсзима и доприиосима од г(з.љопри вредпе делатности за 1986. годчпу повсћано ie за око 170 од сто, однооио за толико he noљопривредницн плаћати већи порез у овој години. О разлознма овако драстичног повећа п»а па седниин Скутгаггине гонорила ie Зорапа Стеваковнћ, днректор Општнпске слухсбс дргпггвеннх прпхода. Одлуком о валоризацпш катастарског прпхода од 26. лецембра прошле годпне, катастарокп ттриход повећан 1‘е за два пута са приметАлм од 1. јануара ове годшјс. Овако повс ћапом катастарском прнхолу hhcv прилагоћепс стопе попеи допрштоса за ову roumv. Ул то, овс годиие cv заведснс пове стопс реп\-блпчкнх логпиг поса. Koic v претхп-nroi гопипп HTicv nocToiane. Попел нопо гредетптх стопа допшшоса. појелтше стопе допвпноса nncv повећанс. алн ппедстпвљаЈг по већан«г тклзескнх обавеза стоттпо1те”тиом wanocv због ва лопнзапије катастарског прихо ла. И.мајући свс octo на у.му. Ску гпитина ie закључила. ла се гпутн преллог скупштина.ма СИЗ-ова на подручје наше оп пггине, да поступе v склалу сд мишљељем Скупштинс опиггпне од 26. деце.мбра прошле го дине, тј. да сс стопс доприпосд за по.’4опрпвреднике у.мањс за изиос увећаног катастарског допрнпоса и За висину износа стопа које су републнчки СИЗ-ови увс.лп за фипанспрап>с својпх функинја. Закључено је и да се упгти npenopvка скхтгшппгама СНЗ-пва V Ре публнпи, Скутитпнм СР Србн ic, скугшггннама СИЗ-ова меБуопштинске заједниие и Ску пнггннн регионалне за.једнипе. ла своје стопс доприноса и по резд прнлагодс валорпзаци.ји ка тастарског дохотка. Обвезнпцн пореза и доприноса ће за прво тромесечје своје обавезе уплаћнвати хшсћа inrran»e не реши. не за 7U одсто у односу на висину обавезе за прво тромесе чје прошле лздшл. док се ово На једној од претходжсх седница Скупштннс опипине, дс Јгегат Жпвота Јанковић поста вио јс тгта-ње, да ли се планира поправка пута Параћин — Рашевица. Y одговору Основне заједншде за локалне и искатсгорнсанс ггутсвс. датом на овој седниии, сс из.међу осталог каже да је у току прошле године вишс пута интервенисано на по.мепутом путу- Извр шено је насипање ка.меним ма теријалом споја између коловоза од асфалта и коловоза шљунка. На левој страни према Рашевпци ураБени су ивичњаци, насипане косинс насипа. а све у скжиту летњег одржавања, у укупном нзносу од 400.000 динара. Више није Momo ла се урадп, јер Заједнипа за локалне и некатегорисане путеве није нмала средстава. Y току јануара обављени су разговори и обезбеђеиа средства за санацију по.менутог пу та, на тај начин, што ће се извршити насипање, равнање и депимично ваљање каменпм .материјалом. Истовремено^ се предузимају мере за обезбеБивање средстава преко Регпокод произвођача у новембру прошле годинс. Y овом периоду промзвођачи су обуставчли продају шећсра, а прометним оргалшзацијама јс испоручиван шећер. али без цене. Тако је Фабрика шећсра испоручила ППРО „Шу.мадији” 243.000 килограма шећера у ок тобру и новс.мбру .мессцу без цене. као неки вид консигна ционог усклађења. Y ово.м слу чају. од.мах је обавештена тржншна ниспекција и на њену интервеицпју „Шумадија” је ставила у промст ускладиште. не количине шећера и то по постојећим ценама. И поред изнепгх гтроблема мод набавке и промета шећера, каже се у одговору на делегат4 ско пита-ње. може се констато вати да је снабдевање било задовољавајуће. а да је у про-> шлој годинн продато мање ше ћсра у одвосу на 1984. годину, јср је због смањења куповне .моћн потрошача смањена потрошња овог пронзвода. ВОДЕНИЦА КУЛТУРИ налног СИЗ-а за асфа.тгирања овог вог прпвођења значају. НЕСТАШИЦА путеве радн гпта п н»его регноналном ШЕНЕРА На овој седниии коначно је спиао одговор на делегатско питање Драгана Радића, „зашто у нашим трговина.ма долази до несташице шећера",. а одговор јс да Општпнскп секретаријат за инспекцијски надзор. Од странс промстни.ч организацпја, које се баве про метом на територији наше општипе. у 1985. годјгни стављепо јс у промет укупно око 683.350 килограма шећера у крлсгалу, а од тога у „Шумалпјнннм” продавнпцама прода то је 516.400 кплограма. Y току 1985. године, снабдевање је било са одређепнм прекиднма и то гочп произво дње. кампањс шећера као и у очсктгвању новнх цена шећера Скуттигпгна са.моуправне интереснс зајсднице културе је на својој седници, одржаној крајем јануара месеца. подржала у целости текст одговора на делегатско шггање делегата Већа удруженог рада Дра гослава Милојевића, који je Скупштшги упутио секретар СИЗ-а културс. Y одговору co каже, да воденаша inijc запуштена н да јс правилно коришНона, небнни бнла пред.мет npeiiomeiba „Грзн" да од ње. направи кафану. Истовремено Скупштипа СИЗ-а културе је препоруччла Центру за култу ру и пнформиса!Бе „Параћлн”. да се обрати Скупштиин општшге за пренос водешпде и да се као рашгјих годпна користн за потребе културе. Y одговору на делегатско птггаље, wcbyтим, нијс речено зашто се нијс одмах овако поступило. Да јс то урађено као што је требало .не бн ни дошло до поста« вљања овог гпггаља и до лпии тирања објекта. чнја јс намсна одавно опредељена. ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ Y ОМЛАДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ Самокритички осврт © Изборна конференција на нивоу општине 28. фебру * ара 1986. Y неким основним организацијама ССО н у Координационој конференцији ФЦ „Нови Поповац” нису испоштовани рокови Из података коЈе ie изнела Зорана Стевановић. закључујс се да се валоризациј« катаста рског прихода није пртпило ор ганизова^о, вс'п на брзитгу. По ред овог. Република ie донела низ пових стопа пореза и доп риноса, а ове пслребе су ранп је финансиране пс споразгмиТоком протекла два месеца, децембра и јаиуара. одвијала _ жива изборна активност у Савезу социјалистичке омладине. Наиме, по календару избора у ова два месеца у основннм организацнјама сведени су резултати рада у протеклој години, и усвојени планови за наредни пернод. Многе основнс организације се добиле су и нове председнике. Према подацима добијеним у Општинској копфер^пиији Савеза социјалистичке омладнне, избори cv текли. углавном, по предвиђено.м календару. На жалост, у једно.м броју основПРОШИРЕЊЕ МОГУННОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА Споразум нуди решење ф Још нису све организације потписале Споразум о удруживању средстава Удруживање.м средстава про ширује се могућност запошља ван>а у нахпој општини. Са.моуправни споразум о удруживан»у средстава за финансирање прошлрења могућности запоП1л>авања закључио је великн број организаиија. Међутим, надлежни органи у једном бро ју организација нису прихватили споразум и то у Музичкој школп .ocHOBHiiM школама у Поповцу, СагкирЈгци. „Радоју Домаиовнћу”' и ...Момчнло Поповић”, у Параћшгу, „Грза-тури сту”, „Стандард-трансу", ООУР за одржавање ггруте и продавиици „Боага” и ..Бетексу”. Всликн је сгтисак п организадија које Hircy закључилс споразг-м, јер нлсховн органи управљања вис\/ ни одлучивал« о нл.му. иако је неколико пута инсисти рано на томе. Tv спадају: РО ,.1. .мај". OOYP „Фабрика адитнва", Земљорадшгчка задруга „ДречЈовац". „Феротекс" ООУР Параћин, „Занатпрсшпсг”, РК ..Београд”. OOYP ,.Ветлих организација календар ннје до краја испоштован, а у де сет још увек нису одржани из бори. Најчешћи узрок непошто вања календара су недоласци омладинаца на нзборие састапке. Према обавештењима то cv најчешће осиовнс организације v градским месним заједнинама. Заједнички имеиитељ ’у разматраљу актнвности у прет.ходпој годшш је: Нпсу до краја испоштоване планиране активности, а велпки део „кривицс” за нспоштовање плаиова .млади cv пребацили на своја плећа. Према изборном калепдару у фебруару су требали да бу.ду завршени избори и у Коорд»п!а инони.м конференцијама СавеПОЛИТИЧКА ШКОЛА про.м", Мотсл , ФТМ .. ћинка’*, браћај”, Железничка станииа. „Унпја”. „Југобанка”, Пролегер”. РО ..НараOOYP ..Теретпн саоЦснгар за средп>е образоваЈвс. ОТ „Бура Јакшић”, ОШ „Стеван ЈаковљсBiih". впћ’ ..Вук ОШ ..Бранко Крсманоу Доњој Мугници, ОШ Караиић’’, Опигпшскп Овогодншња Омладинска политичка школа, Општинске конференцнје ССО Параћнн, почела је са радом 20. Јануара. Полазници шко лс савладаће градиво по програму Републичке конферснцијс ССО, а наставу суд, ЗОИЛ »Дунав”. Центар за сопијалпи pan. Општннска геодетска’• управа и nmvcrpiijске продавшгце. реализују вачи из низацијс цептра. провсрени прсдао.младннске оргаи Марксистичког за социјалистичкс о.младине. Y три од четири Коордпнационс конференције, пзбори су завршени за вре.мс, док у Фабрици цемента „Нови Поповац”, овај посао још увек нијс ypaben. Млади из Центра за об разоваЈБс кадрова „Бранко Кр с.мановић” су своју активност обавили у изборну октобру месецу, иа почетку школскс године. Y два пај.многољуднија колектива, Српској фабриии стакла и ИВТКТ „Бранко Крсмановић", такоБе су ‘на време обавЈвепи изборни задаци. Недолазак једног броја делегата на два заказапа скупа у Фабрици цемента, одложили су конституисаље новс Коорди нациопе конференције ССО. На кон реорганизације пословаља у самој фабрицн, уместо седа-Чформиране ,су четири 'основле организације којс сачињавају Коордпнациону конференцију. Међузим, ово највишс тело омладинаиа цементаре још увек не дслује и очекује сс да he уз помоћ осталих друпггвено-политичких организацнја фабрике и ова организација започетн са нор.малним радо.м. Избории круг у омладинској органпзацпјп биће затворен, 28. фсбруара када ie заказана Изборна скупштина Општинске конферепцнје Савеза социјалистичке омладипс. Овај скуп уједно ћс бнти и .прилика за анализу рада у протеклом јсзпогодитњем псрноду, за сагле * давање наредних задатака. noiotobv што у месеиима к°1и долазс, младс очекујс конгрсс омладинс Србије .п Јутослзв”- је. м. и. •“ванаг;

«■§§§£ s§ = g a9sss; O O £ K - “Irs > p o E a P o 2 - < ° <• /> . »Ј 1Ш ~ <_. , л k G5 si § 513 p - <“>£ s£.y a p‘y*5 2 0§£ a 4 a' c 2 © ? 3 л ' * §9 2:- p S F F § p c E y a y S’g a < -'. - c- c\ a OPPC5 5 o S 3>2-5.§ = 28 p G> *5 P a cnx Ju a a p Hoapo’poS = » S' o 5 h P nr,c;s^? ? a. ? o 2, §2>igg ■ O Q <> 5 S ? ’ ^2 2 5W 2 £3 H CJ y = ■§ga» □ E E y g a p 2 « g a S o £ E o’ 3 2 a p o p - a E Р' a a"< a °a^Eap’ o ® p E o OiBPil a н _ -s; o ~ >o ‘ - и a Q ? p 2 §*2 0 a P 2 E p ? 9 9 g p a o 2 д a y 5 y % ^S3=^ 5§§PI o b> a °5 a X o p П P E X B 5 g4 d Op AS * 'p.a “ o d F n o £ o * rt> hl a ® x Zq9£2o 5A^O?2- pQvj^aaS.S ju ° 5 2 a n - - н _ *y*S o »5 д p lp 2.2." ^2 ’Етз « o §Ф 9 o . т p o » 9^? SE £ 2 a o S P o Q 0 a p o 7.1 ►e-a % a § F a 4 3 G> o O g ? = c E 2 $ Q § u O y CiTJ * 2 Г5 " a >e o a '° O'd o o a o£ - н o r. ~ P 'ту a a o © eJ° eg ilF=s = R° т O Q = 5 ° Z a n 3a o» o ?*•? g p e 5-k c-y a p si g a o o BBse.3 " F 2 o & y a t a 2.o - н o a p "i p — n ,O O >a == oli2 ?hP e> •< и 2 Л- t5 -S’ o 3i§5?§§S -oga^S 85 5 $ §u-. - x o a § a Q - n « ^•з u§8 l’S62-e‘?:Pgig ^Egp^a^^Bs б j? » e .- ,o _ - y O > S a* = S g< c 85 B3 S=p a 13 la ? 3 ; 9 a » ° C\ a o 2 * E » a n E O a ja h o o Д p o Ш * > s X w51 o 4 3 3E e M*0w o 2 as 3 o§ = c? O < O 55 2 c 03 Ф >3Г) C3 O o л’*’Л*'.*Т ■•'< глГ-i'. I

19. ФЕБРУАР 1986. • БРОЈ 302 НА ПОЧЕТКУ 1986. ДОБРА ВЕСТ ЗА СТАКЛАРЦЕ ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА „ПАРАКИН” ДЕБЉИ НАЛЕНДАР ф ОслоооБена средства из фонда СИЗ-а, инвалидског и пензионог осигурања за стамбену изградљу и заједничку потрошљу ® И фпнанснјски и програмски нзвештај о раду Лозачиог дру штва лрнхваћсни бсз прнмедби • Главна тачка, интересоваље делсгата, докази за уништене штеточине, проширени кален дар лова и члапарина. проблему „Ловачких новина" рекао један делегат од кога се чуло да пије пробле.м „нов.1ше да илп не”, мада п он Последњих дана деце.мбра протекле године прошла је готово незапажена вест, да је СИЗ инваллдског ai пензионог осигурања СР Србије, ослободила Српску фабрику стакла доприноса из дохотка за 1985. и 1986. годину. Иза вести стоји благовремено образложен и доку.ментован захтев Фабрике и што је посебно значајно сто ји добро познавање услова у којима се привређује у овој нашој .највећој организацијп удруженог рада. Преко 1400 радплх места на којима се ради под посебшг.м условима је чињеншда која јс добро позната органима СИЗ-а инвалвдског и пензионог осигурања и Региона и •Републике. Великл број инвалида рада a — има их преко 200 у Фабрици, сигурно да су заслужили да им се олакшају условп рада са преостолом радном способношћу. Ефекти одлука органа СИЗ-а нису малн и безначајни. За 1985. годшгу то је износ од преко 15 милпјардн старих дннара, а за 1986. према плапским документима треба да буде око 21 милијарда старих дииара. Уз сва уважавања органа СИЗ-а н предлагача које доста често ллнеарно и без правог основа нападамо, (јер средства су могла да оду и на другу страну), најважније је сада да се део тих средстава ус.мери за коначно побољшање услова рада на радним местима која су била главни аргумент за повраћај доприноса. Органи Фабрика мораће са разумевањем и одговорношћу да прилшсом билансирања резултата за 1985. г. бар највећи део средстава да ус.мере на побољшање услова рада с једне стране и решавање најактуелнијих пробле.ма заједничке потрошње, зашто никад плје било довољно средстава, с друге стране, а прс свега на разрешавање стамбене пробле.матике. Све друго, изневедило би основно опрсдељење и оних који су одлучлвалн п свој сопствени интерес. t Први пут су државни празници прошле иеобележено, што painijc није бло случај. У новонасталој снтуацији отежаи је рад друштвено-политичких организацпја тако да сс онс ДОГАБА СЕ Y ПРОИЗВОДЊИ ШЕБЕРНЕ РЕПЕ По традицији, и ове године редовна скупштина Ловачког друштва ..liapahiui'' одржана је друге суботе у фебруару.. Такође, према очекиван>у, одзив делегата био је врло добар, а учешЛе у раду и поштовање „инструкција” из базе", .могу да послуже за пример. Из извештаја о раду Ловачког друштва, извештај Председништва, лзвештај о раду фазанериј е,- дисцлиплинског тужиоца и осталих докумената који су предочени делегатн.ма, стиче се утисак да је начлл на који се радн у Ловачком друштву „Параћин" једЈпш исправац када је реч о модусу у организација.ма овакве врсте. Протекла годпна била је специфична по ста вљању зеца у ловостај. Оваква промена у календару noBa први ггут се десила од постојања Друштва и вероватно је сневеселила многе којима је зец главна ловна дивљач. Међутим, резултатн овакве одлуке врло су видни у резерватима н слободнлм ловиштима Друштва. Ове године усвојен је предлог Прсдседннштва Друштва да се зец лови. He пуном сна гом. већ, за почетак, прве две ледеље у новембру, што no претпоставкама чланова Пред седништва и стручљака о бро ју зечева који би се одстрсли- .III, уклала у ловно-прпвредну основу Ловачког друштва „Па pahiLii”, која је недавно усвојена на Скупштинп општпне. Проширење календара усво јено је и код лова фазана. Фазан се „туче" две недеље у октоору и четпрп у новембрг. Других промена у календару лова није било. Доста дпскуснје изазвала је прошлогодишња одлука Скупштине, којо.м су сви ловци обавезип да прилико.м уппса у наредну годину, уз доказе о учешћу па обавезшш радним ц осталим акција.ма, под хиљада динара. Та цифра, уз сва објашњења, да је ишла „у корак са инфланијом", многима сс учлнлла високом. па је било предлога да се пре испита обавеза ловца да члан ством у Друштву мора постати и претплатник „Ловачне сматра да уз чланство мораш бпти читалац, већ у то.ме шта и како пишу „Ловачке новине”. Доста се лоших речи изрекло на рачун рада ловочуварске службе, односно о малом броју пријава за евидентно ких новина”. што годншње ко шта хиљаду петсто дипара. Об јашњепо јс да су Друштва сбавезна да својпм члановима прпбавл>а>ју „Ловачке новине". јер чпњеница је да једном делу чланства недостаје н ловачко п знање о балистицп, а да доста mra могу сазнатп нз „Ловачкпх повпна”. Можда је праву ствар о ЗЦГПЕIIM ONCE ■ Услови које нуди Фабрнка шећера „Данило Димитријевип ’ су заиста изванредни и подстицајни, јер је то једна од иајрентабилнијих пољопривредних култура у ово.м тренутку. Mebyтим, на релацији Фабрика шећера — непосредни произвоВач појављује се и Задруга као посредник и ту врло често настају аномалпје које и те како кваре односе и често утичу да пољопрнвредник, нако је имао да настави производњу шећерне репе одустане од тога. Такав је при.мер за Божндара Марковића, из Параћнна који је у прошлој економској години под шећерно.м рспом iiAiao полд хектара. Овога пута није се одлучио за ову пндустриску биљку, између ос талог и зоог некоректног односа Земљородничке задруге „Поточанка” из Поточца. зочарења и одустајања од пропзводње шећерне репе, жалн се Божндар Марковић нз Параћина. М. Д. несу н доказе о уннштеним пггеточипама. Радн сс о иога.ма сврака ц сивих врана, ушима н реповима паса луталпце и лнснца. Ову обавезу тешко да ће пспупити ловцп из горљих села, који ретко пушку дижу п на фазаиа, a не на врану п свраку. Mebyти.м, делегати су зоог заштитс своје одлуке, а и због поштовања труда и средстава ловаца који су токо.м протекле сезоне ову обавезу извршилп, остали при то.Ме да ове годмне прпликом уписа доказп о унпштеним штеточинама, односно поени буду обавезнн. Чланарпна за упис у ловачко друштво. по одлуци делегата, ове године пзносн пст НОВИ — СТАРИ ПРЕДСЕДНИЦИ КК ССО I Координациона конферен цнја Савсза социјалистичке омладнне Центра за образовање кадрова „БранкоКрсмановић”, завршила је изборе у октобру месецу. Младн Центра су своје повсрење поклонилп Невенки Тодоровип, ученици 1\/ разреда. V Српској фабрицп стак ла поново је изабран за председиика КК ССО ?Лиленко Раденковнћ, радннк. Коордипацмона конферен ција ССО ИВТКТ „Бранко Крсмановић" такоБс је по другн пут пзабрала раднмке, Топлицу Илића за пред седника. неловачко понашање лована на терену. Стога су ловци прихватилп на себс обавезу, наравно у пачелу, да свл буду ловочуварп н да бар у овој органпзацији опортунпза-.м будс непозната особина. За председника Лс>вачког лруштва поново је изабран Милош Дракуловић, који је пз лео л пдеју да се у Ловачко.м друштву. „Параћин" оформн основна организанија Савеза комуниста, како би члановн Савеза са своје стране, органпзовано допрпнелп унапрсђењу рада у Друштву. НОВА ОПРЕМА Y ФАЗАНЕРИЈИ Фазанерија Ловачког друштва „Параћин" и ове године забележлла је изванредне резултате у технолошком л финансијском смислу. Продајом фазанских пилиha другим друштвима, обезбсђено је довољно фазанских пилића за обогаћење и допуну природног прираштаја у слободним теренл.ма Ловачког друштва „Параћин" Технолошки, остало се на нивоу ранијих година. Опет јс забележен врло висок проценат очуваља пилића, а одлуком Скупштине о куповини ио вс опре.ме биће учињен још један корак напред. Наиме, делегати су се сложили са предлогом предссдништва да се из Лесковца набави нови ко.мплет оппеме за извођсње фазанчића. чиме би се процес извођења пилади свео на свега месец дана за разлику од досадашша три месеиа. За сада није сс разговарало о проширељу капацитета фазанери ј јс. бсз обзира на то што је нова зграда привсдена крају. кинолози кивни НА ЛОВЦЕ Сви чланови Ловачког друштва „Параћин”. чланови су и Кинолошког друштва, па је и извсштај о раду ове организације, као и до сада, разматран на Скупштини. У извештају је изражена забринутост због односа ловаца према утакмицама и изложбама које организује Кинолошко друштво. Ловци из ко зна којих разлога лзбегавају да доводе сво)е птичарс на изложбс и утакмицс, док јс код гонлча стављена примедба на недозвољавањс Ловачког друштва одсгрела два зсца за врс мс утакмлце гонича. М. М. ИЗВИБАЧИ Y СИСЕВЦУ Зоомоваае р погаођ □ Y оквиру рада Одреда извиВача „Бранко Крсмановић” од 24. до 30. јануара чланови одреда боравили су у Сисевцу. Цнљ знмопшћа јц обучавак>е члакстпа за рад п крстап.с под спсцпфичHUM условима. Уз теорнју п праксу врежнсљаваша на с>:сгу и iiciiyibanaiLa и.звиВачкпх задатака, одр;кан јс к курс за куварс. Као и до сада, као н свс аккпје изви Вача, највсћим дслом фннанскрали су самц чланови, алп овога пута у no'ioh cv и.м прнскочнлк ..ПараИпнка" која је објскат у Сисслку уступнла нзвчђа чп.ма да зи.муЈу бсз накнадс, такође по могао 11.м јс „Градитељ” и „Аутопревоз — турист”, а опрсму им јс бссплатно прсвсзло вознло тсршоријалне одбранс. м. м. — ПроизвоБач је дужан да испуни све обавезе пре.ма уговору који је лотписао xiebyти-м, „Поточанка’ је од тих услова одступила. На пример ја сам испоручио шећерну репу 3. септе.мбра у време кад је цена шећера на тржишту Onna знатно нижа, а кад сам добио обрачун сачињен 20. нове.мбра видео сам да су ми шећер обрачунали по цени од 142,70 динара, што није фабри чка цена, a no уговору стоји да има.м право на 4 процента пропзведеног niehepa no фабричкој цени. Затим су ми попуднли шећер у коцки. Y меВуврсмепу дошло је до поскупљења истог шећера и „По точанка" се сада понудила да ми врати новац. Фабрпци шећера у Иуприји свака част они су испуппли свс своје обавезе, али због оваквих односа долази до раKAKO CY ОСНОВЦИ УЧИЛИ Y ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ? Муне са вештинама © Успех углавном на прошлогодишњем нивоу ф Млађи основци бољи ђаци ф За крај треба очекивати боље оцсне Колико су ученпци основних школа наше општине друговали сд кгвигом у првом полугодишту говоре оценг, веН поода вно исписанс у Вачким кљижица.ма. После пстпаестодневног одмора већ су заборављене и горке родитељске речн прекора за мали рад и речи хвале и радости одликаша. Треба одмах па почетку другог полугодиште сести и „засукати рукаве". нсправити оно што је пропуштено у прва четнри и по мссеца рада ове школске године. 5 Ипанав Но, док слике л успомене из првог полугодишта hiicy сасвпм избледеле, подсетимо се да су осповци по оствареном успеху, углавно.м, на лрошлого дншљем ннвоу. Kao по правилу. a то је и нормално очекиватп, на челу колоне успеха су учешгцн нижих разреда. Пролазност у тим одељен»п.ма је близу стопроцентном односу у њима је л знатно више одли каша. Нсшто због обима jpaдива, вредноће ученнка, а вероватно II залагања родитеља и наставннка, млађи основци су бољи, ђаци, пракса то потBpbyje. Карактеристика успеха старнјнх ученика би била да још увек у одељењима има доста одлнчних, врло добрнх и мало оннх са великим бројем слабпх оцепа. To говори да he ус пех за крај школске годнне бп ти још бољи, Оно што јс мпогн.м основцпма задавало муке у прво.м полугодишту су вештине. Навиклн да се нз ликовног. фпзпчког, музнчког и оптшетсхннчког образовања не добијаји бројчанс оцене, многн bauii су нх зане.марнвали. Или, можда, наставннцп су пскористнли сво ју прилику. Јер. како објаснитп чшвеннцу да у неким одељењи.ма има впше слабих из ликовног васпитања нли опште техннчког образовања него из мате.матике плн страног језика. Бпло како бнло. многима су вештине, који.ма су бројчапе оцене повратпле углед и пзједначиле их са осталим предметима, поквариле успех. Нека такво стаље опомене ц подстакне ученике да се више ан гажују, а наставнпке, да се код овнх предмета више постижс таленто.м него што може да се оствари радо.м. С.Ј. Млађк ђацц више петнца упаковалц у Бачке књнжице

ВРЕМЕ ИЗВЕШТАЈА: OCHOBHA ЗДЈЕДНИЦА ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА ЗА РЕГИОН ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН — НОСИЛАЦ МЕБУНАРОДНОГ ПРИЗНАЊА РАДИО АМАТЕРИЗАМ ШТА ЈЕ TO? ЗА ЈОШ ВЕЋУ СОЦИЈАЛНУ ПРАВДУ i> Из разговора са Драганом Антићем, председннком Извршног одбора Заједнице МЕПДЉД ДЈНШШНОВЕ ДНДДЕМИ1Е № СТДННПВИБУ На подручју региона Шумаднје и Поморавља циљеви и задацп пензпјског и инвалндског оснгурања остварују се преко једннственс Основке зајсднмцс, чнје јс ссднштс у Нуприји. V претходне четнрн годнне делегатп у Скупштинн н органима Скупштинс су всома одговорно н савссно, у складу са фуикцијама Зајсднице н годншњнм програмнма и плановима рада, сагледавали стање н текућс проблемс у овој областп и одлучивали у оквнру csoje надлсжности. Скупштпна је у овом периоду одржала 24 содшше и на њп.ма је донела 382 одлукс, раз.матра ла 50 извештаја, анализа и ннформација, давала мишљења и предлоге о великом броју шг та-ња из надлежностп Републнчке заједнице. При томе. како v Скугшггинн. тако и v њеним органима. константно јс испољавано пуно једпнство при заузиман>у ставова и доношењу одлука. Нанме, није било локализма и на тој основп надгласавања, а расправс cv организоване на широком плану, уз пуну саради»у са органима и организацнјама v penioHv и у свпм општинама, а нарочито са Синдикатом п органвзацијама пензионсра и инвалида ра‘ да. V свему томе п стрт/чна слу жба Заједнице ie давала одго Rapaivhn допринос добри.м оба вљањсм послова за потребе самоуправс. Чињетша ie, наиме, да ова стручна слижба Hiiie кре ирала политнку. Уз то она ie и веома добро организована и ефикасна и у обављаљу повевереннх стручнпх послова из оквира остваривања права оси гураника, па ie v npomnoi години била на првом месту у Србији по броју решених захтева осигураника, односно, достигла је максимално могући ииво од 98 одсто. Што се тиче наше општинс резултати овс Заједнице cv са* свим задовол>авајући. Уостало.м, званично признаше — Диплома поводом прославе Дана ослобођења 1984. године, најбољи је доказ за то. Нарочито су видљивн резултати v решавању стамбених потреба пензпонера. За инднвидуалну стамбепу изградњу додељено ie преко чеinpii милиона динара кредита селамдесет и једном пензионеру а нзграђено и vcen>eHo 129 станова. Уз то, 1.074 корисника пензија упућено ie на опоравак v бањска и клнматска лечилишта. Свакако треба истаћи и ангажованост Скшштнне. њеннх органа и стручне службе на предлагању п спровођењу мера за спречавање наступања ин* валидностп и спровоВењу мера заштите на раду У органпзацијама удруженог рада. У tokv овог периода, по том осhobv организације из наше отг штинс добнле cv 8,8 мллиона динара. Међупш, као и код других општина, ова средства била cv недовољна и v наредном псриоду треба и <>ва Заједница. а п Републичка заједца, као и саме организације удруженог рада да учине више, јер у pcnioiry има око 20 одсто инвалидских пензионера, вишс, него старосннх. Y нашој општини rai проценат ie ioui ; већи, чак 30 одсто. На крају треба посебно ис- Ј таћи да ie друштвеном акци-. јом н одговарајућим прописима 1 v претходној годаши доста учи 1вено на побољшању материјал ног положаја пензионера. Мсђутим, v целини је то недовол»но и велики број пензионера ie и данас У веома тешком по ложају. Јасно ie да без повећања продуктивности ово не мо жс сасвим да се решн. али је такође iacHo да треба изналазити могућности за iom већу соцпјалну правду, iep чтпвеница да ie 40 одсто пензионера у нашем penionv v децембру прошле годнне имало пензијс испод 20.000 ддгнара ie у правом смислу аларм. ------------------------------------------- | Прпмаријус др Милорад OraiiKOBuh, шсф Пнсумофтизиолошког диспанзера Медацинског центра пз llapahiuia, ностлац Октобарске награде О1ШГПШС Параћлн за прошЛу годину, прсдложен је за специјалпу награду Академије, „Алберт Ајнштајн”, (САД), бронзану медаљу са огрлицом. Недавно је на ibei-ову адресу из Сједпњених Америчк11х Држава пристпгао теле грам од ове, .једне од најBelliix светскпх академских инстнтуцпја, у комс га обавештавају о номинацији и траже сагласност за његову кандидацију. Иначе, ово није прво прнзнаље npiLuapujycy доктору Милораду Стапковићу за његов рад приспптто ван граница наше земље. Почетком 1984. годпне он је награђен „академским стспеном доктора, Ирака,Кине, Мађарске, Велозној науци са свим почаДр Милорад Станковић стима н правима, пршшлсгнјама и достојанство.м. који се односе на такав степен”, како је писало у протоколу н Дипломи Међх^иародне универзитстске фондације. М. Мнлснковић Y ПОСЕТИ ТАСИ БИЗЕТИПУ, НЕКАДАШЉЕМ САВЕЗНОМ ФУДБАЛСКОМ СУДИЈИ, TPEHEPY, И ФУДБАЛЕРУ СЖП ТРЕБА вга ЦЕЛО СРЦЕ Скромна, прпземна кућа. На знду безброј днпло.ма и плакета. Y витриии медаља Албанске споменице и Златна медаља за педесет година рада v Фудбалском савезу Југославије. Све то прнпада осамдесетсед.могодпшње.м чика Таси Бизетпћу, једном од oinix који су најзаслужнији за стварање фудбала у Параћнну „Кааа с.мо се повукли прско Ллбаивјс, прича чнка Таса, своју жплотну в фудбалску сторпју, ја сал« прсшао у Француску на студнје н у Нпци нграо фудбал пунс трп годпкс за клуб „Интернасконал". Порсд фудоала, доста су мс прхвлачилн бокс, пливањс н всслан>с. Девстнаесте годјснс прсшао са.м у Београд н јсдио врс.мс играо за „БСК", којн јс у то врсмс значво у фудбалу колико „Црвспа звезда” данас. Послс две годинс провсдсне у „БСК-у”, долазпм у Параћин гдс постојс дза клуба: ђачкл ПСК it раднички „Kapabopbe”. Пошто сам изабран за вођу фудбалскс секцмЈс, сазвао сам састанак оба клуба на коме сам предложио да се ујсдине у јсдан клуб и да га рстструјс- .мо у фудбалском савсзу. Прсдлог Јс једногласно прихваћсн н тако је настао ФК ,гЈсдннство". Сви пословк око клуба рађеин су са аеликим снтузнјазмом н бе зднкара иакнадс." ф Који Јс момсиат значајап за развој фудбала v Параћииу? ,,Ya по.моћ општннс к добровољннм прилози.ма, 1947—1948. сакупили с.мо повац за градњу трибина, свлачионпца и куповкну нсопходнс опрсме. Чланови уТаса Бизстић дел.с судпо иа утакмпиама широ.м Србијс, а уједно дрлсао п школу судија у Параћнну. Свс зајсдно радио сам пуних шсздссст годЈгиа у фудбалу н коначно сс повукао нз спортског жнсота НАКОН РАДОВА НА AVTO-IIYTY КОМИСИЈА ЗА 8ШТЕНМ ОцењујуЈш рад Опиггинског водопривредног инспектора у протеклој годинп, за који је речено да је задовољавајући, Извршни савет Скупштине општине констатовао је да је накнада за експлоатацију песка и шљунка ус.мерена иа рачун Месие заједкицс „Центар". a средства су намењена нзград1ви До.мла омладине. Такође, у својој оцени Извршни савст потеже утврђивање последица које су насталс прилпком извођења радова на ауто-путу, степеп ошгећења саобрађајница у граду и општи нп. Овај посао је повсрен комисији у саставу Влада Милојевић, нредседник и члаиови Милија Јевтић, Никола Пекнћ н Далтјан ИлиИ. Њихов јс задатак да до половинс фебруара процене оштећења саобраhajHiuia у општини Параћин као и предложе начин ibilxobhx отклањања. М Д. МУЗИЧКИ жнвот РОК ВЕЧЕ ‘86 У суботу, 8. фсбруара у сали месне заједннце XI конгрсс, одржано је рок всче младих rpvna из Параћина. У програму cv учествовале групе „Рим”, „Цијанид” и „Кајсер" као и rpvna домаћин, „Флсш”. која је у сарадљи са месном заједнпцом, ОО СССО. Средп>ошкол »»»eySirtrjrrrlutcn ii >Ui:n t:l : дздпг шсрец ;untu:n>< it ж roiutl x: ji г.п.тч . mct.'iiM xnii-.t жл.1:дл>»1 s-c! xj.-jv.-c utit: i.Tiiii,'«-.- nsiui n с»иж*4>*: n iciwa mt- >1K c:i xsaitJi reit tin Mjxori :лд .-/istcvrci iw.- :-.'vz c'OL'cti x; • ■ scs.cwivi-'t :i i-Jio iiiiarr.tnx ; toI’ukix.t ri-.xitt v»; i ouh 31 iraiws leiiwnt incoitei kJtlxikcm mJjxkh rr.? ГНК1ТГ ИМГ wu. nwr sx? rsixjsi.-vi twet nviu F. FT.t'C.It .TSOIUVUA КХТСД IltCICTI.t V AKK.IXUFKSW XKCl (1C.CM4 Cl-.ll) V.l.l. Добро ДОШЛН нови члановн! Радно клуб „Франн Розпн” почетком марта тскуће годннс .отпочшве са радио аматер ск1ш курсевима за радио-опсраторс и радио-гониометристе. Позива све занитсресованс пп онирс, омладинце, радне људс и грађанс да сс учлане у радио клуб и изаберу јсдан или оба течаја, већ према заинтсресованости и тако постану још кориснији чланови name друштвснс заједнпцс. Шта је то у ствари радио аматер? — Често стс имали прилихе да видитс .младића који проводи свих 48 сати впкенда окружсн савре.ме1шм слектрон * ским ypebajM-ма слушајући и итправљајућп за нсупућене, „обичне” људе, тајанственесиг нале. Девојчпцу која са слушалг-цама на глави и чудном саравом у рукама трчи кроз Јутарњом росо.м украшеку шу му тражсИи нешто, групу људи разлнчитих узраста и занимања која кроз планинарске врлети носи агрегатс, бензин, жнцс, тешку и осетљпву опрему, и на висинама преко хиљаду метара и моптпра велике антене. Човек у зрелим годинама који сам конструише апарате за телевпзијску везу са Америко.м. Младс нз Алжи * ра, Ирак, Кине, Мађарске, Велике Британије, Гвинеје, Југославије и осталих земаља света, који са посебним запимање.м пз.мешују некаве карте и дипло.ме. Свп су они РАДИО-АМАТЕРИ, људи који се радио техоиком и радио комуннкација. ма баве пз личног задовољства, без ккавих материјалнпх пнтереса, ради сопствене обуке, међусобнпх веза и техничких истраживања. Оргашсзовани радио аматерски покрет ггостоји у више од 110 земаља па свим континентпма. НЕНЕМО ДА БРОЈИМО МЕДАЉЕ 333 РИБЕ HA CAT Све приче и можемо поделити на истините, мање истините и — рнооловачке Породнчпа монуфактура: Јелена и Мклупш Илић To је укратко радио амагерпзам. Овакав рад — друштве на активност и закимллв хобл постоји и у Параћину. Дођите н уверпте се, наше гтросторије оу у улицп Бранка Крсма * новића' 5. Постаните и ви радио аматср. Нашн курсеви су бесплатпи. Пријаве се врше у просторијам Bella технике, ул. Бранка Крсмановпћа 55 ллп за ученчгке основнзк школа код насгавнлка општетехничког сбразован>а, почев од 24. фсбруара 1986. годпне. ПИОНИРКЕ, ПИОНИРИ, 0- МЛАДИНКЕ, ОМЛАДИНЦИ. РАДНИ ЉУДИ И ГРАБАНИ ДОБРО ДОШЛИ У ВЕЛИКУ И СЛОЖНУ ПОРОДИЦУ РАДИО АМАТЕРА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СВЕТА □раве, фудбалерн, baiui су заједпнчкнм радои ихтнли плоче, којс п дан данас orpabyjy стадпон Једннства, а засадилл смо п топодс донссенс нз београдског расадника. Такође, развијали су се осталм клубовн. Пар годлна каснпје почмњсм да радим у СФС као књиговођа п укључуЈем се у рад зз ствараи.« фудбвлског клуба ,Јјорад", кога сам као и ,Једннство'’ личио рсгистровао v фудбалском савезу. Као члаи управе Фудбалског савсза Југослалвје нмао сам задатак да обилдднм r корнгуЈем рад клубова у целој ужој Србијп”. ф Наставили стс као судија п инструктор суђсља? „Пошто Јс суднјскл калар у то време бно Aocia скроман, a no наговору другова мз ФСЈ. полажсм за савсзног фудбалског судију в савезнпг шктрукiopa судмја. Слободиог врсмсна скоро hi ц Hucaat uuao пошто сам свакс нсу својој осамдссст н rpchoj годнни, са зсањсм почасног члала ФСЈ." Чнка Таса и дапас, када м\’ здрављс Д03ВО.1И, оде на стадион да вндн како игра ..Јсдинство”. Преко штмпс п тслсвизнјс прати збивања у фудбхлу н озбнљно га погађају многе нсправилностп на зелсном тсрсну п око itcra: „Рсдак јс случај да јс судија једини крнвац због лоше ута>сл!ицг са пуно жутнх и ирвснкх картона. Публмка Јс нскала бпла yitepomija и корслтиија, и најгора псоака јс било ,,VA!". A данас.... зато ме нимало нс зачуђује податак да људн регко иду у суддЈе". Нашег саговоркмка пктамо да лп бп. да може, поново пзабрао оваЈ жпвотии пут? Олговор јс потврђен. За свс озо погрсбпи Јс вслпко, спортско срце. а чика Таса Бмзсти11 га нссу.мњнио пма. Влада Љубичл! скнм центром и КУД-о.м „Бран ко Крсмановић” организовала овај зантпБнв сусрет. Препуна сала Меснс заједии ис проламала се од добре музике и аплауза. Младм су пока зали не само да су даровтгги већ да су овладалн рок музпком и да су Y стању да изведу све домаће и стране хитове. Занилгљиво ie да cv се том при ликом чулп н орипшални тсксгови салшх музичара Па ипак публпка ie најбољс примила групу „Рим” и „Флеш”. Надамо сс да ово неће битн први и послсдњп пут да се сусретну најбоље музичке групс нашега грааа. Зормца Јовановнћ Ово правило ие важи када су V питању Милхдин Илић, Миле Милуновић п Зоран Фатур, чла ! пови РК ..Мрена”. Њихове при । че су невероватне алп исти- ’ шгге и поткрецљене непобнт- | гвш доказпма: нсбројеним меI даља.ма, пехарима и дппломама. У посети овој „Златној тројки'' дошли с.мо управо са циљем да заједнпчки преброји.мо сва та прнзнања, али од самог иочстка је било јасно да од тога не.ма нашта. jep као што рече БорБс Балашевић у својој песми ,.од силног бројања бн ; забораопли где с.мо н због чсј га дошли”. По.мснућсмо ппак оно цајважппје: 'за последљс 1 четпра годлне неприкосновени cv тговацп Југославнјс у лову । рибс уднцо.м ца пловак н државнн репрезентативци прептрошле године v Холандији, где су међу такмичарима из ,двадесетчетирн земље. заузели пстнаесто место. Ова „риболовачј ка Цибона’* предстазлш пра- • ви багк на свим звашгчним ■ такмпчењима у земљи, па јс јс- | дна рсченица постала правило: I „Јао, сво пду Параћинци, ко ли he освојнтн друго место?” Овс године путују на светско првенство у Италију, гдс he „Мрс.ча” као најбољи клуб у држави, покушати да са своја три првотимца јуршпа на сам врх. „Свеснн смо квалитета п опремс протлвника, каже Милутин Илић, али то јс разлог вишс да сс без ко.мпромиса боримо и осветлимо образ. Сматрам да су наше жеље за врх реалпс, а и без тога вслики је vertex сам познв на овакво так.мичење. Волео бих да нам се поврати прошлогодишља форма, када смо на турнирима ловили по хиљаду риба за три сата. „Мрена" велику пажњу поклања п подмлатку, па cv ibcrni пионири тређи у Србији. Из плејадс малишана снгурно се издваја осмогодншња Јелена Илпћ која учи прве риболовачке тајнс од оца Милутина. Овај мали вииешампион Србијс је одличан baic a io што је мала не смета јој да поред очевих титула и мсдаља полако peba н своје. В. Љубичнћ Лешје БОЉА СНАБДЕВЕНОСТ Однедавно мештами села Лешја много су боље снабдевени, јер је Трговинска радна ор гапизација „Грза” отворила још једну продавнпцу мсим витс робс. Ноза продавнлиа Јје заиста добро снабдевена, та ко да задовољава потребе пет сиотина становника овог села под планимом Бабом. Секција за друштвену активност у Лешлју спада у ред нај активнијих организација. Пре ко ibc одвија се и capaaita лсшјанских плетпла и всзлља са ,,Народном радиношћу" лз Кра гујсвца, Лешјаискс домаћиие су у том погледу најактивнмјеЧак десетак јблх током ових зимскнх дана стиче доходак својо.м у.метношћу код својих кућа. Иначс. за Дан жена — 8. март, Секипја за друштвену актпвност планирала је излож бу ручних радова у зградн Осповне школс. М. д. Мпанав 6

1. МАРТА БИБЕ ПРОМО- ј | НАСТАВНИК И РОДИТЕЉ KAO ВАСПИТАЧИ I Деца-огпепалв наше №МИИСПУННПИ1Ш Многи родптељски састанцп којима је обележсн крај првог полугодншта добрпм делом посвећенн су пробле.му васпитања ученика. Васпитно-образовни задаци припадају школн, чак васпитнп део треба да превагне над образовним. Алп, по свему судећи, изгледа да нам тај васпнтни део полако измиче из руку, родптељима, па и оннма којима је васпитање повереио у школској срединп. I =Е I - „Имсна луда, налазе сс сву да”, порука која јс одувек „красила" многе школскс клу пе и зидовс и постала саставни део школског живота. Али, ако је све вишс разваљсних и поломљених столица, разбијених прозора, врата и другог уништеног школског инвентара, онда треба да се озбиљни је замислимо и упитамо — шта јс са васпитањем? Јср ако један „седмак" или „осмак” за опкладу сломл таблу или разбије врата, ко је затајио: наставпик или родитсљ? Огледало наше су деца. И има ли важнијих задатака од њиховог вастпггања, извођења на прави пут и живот? Стравичан животни темпо и трка за зарадом потискују у други план рно што јс најважнмје — бригу за дететом. Чињеница је да су контакти родитеља и наставтгика чешћи у нижим разредима. Како су деца старија, интересовање и контрола слаби, што бл трс бало, сигурно, да буде другачије. Јер, управо када трсба чешће бити са дсцом, схватимо да су нам деца одрасла, да могу самостално да живс и раде. И ту грешимо. А само заједничким трудо.м и радом наставиика и родитеља може да сс исправи оно што трсба. Баспитна функција школе не смс бити заборављсна, а исто тако ни важна улога родигел>а. Тако ћсмо имати мање уништеног школског инвентара, бољих оцена, а сутра више добрих раднлка л стручњака л мање деликвената. Јер, ако је дан десетогодлшњак данас искористл прлллку и дође до днсвника да бл лсправио оценс и уништио свој и успсх својих другова у протеклом четворо и по месечном раду, са 20 и 30 година њсгове старостл треба счекивати да та личност учини л мнсто тежл прекршај. Сада је прави моменат да сс рсагује да не бл дошло каснлјс до тежлх и нежељених последица. С. Ј. =I I==Е= = == =s= . ................................................................................................................................................................. т Y ЕДИЦИЈИ „ПРВА КЊИГА” ММ01И ЈИЕМ НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ I. МАРТА БИНЕ ПРОМОВИСАНА IIPBA ЗБИРКА МИЛИВОЈА ИЛИНА ПОД HASHBOM „ЛАДОЛЕЖИ” ИЗЛОЖба карикатура МИЛЕНКА КОСАНОВИНА V организаицји Кљижевног клуба „Мирко Бањевић” и Самоуправне интересне заједнице културе, 1. марта у холу Дугобанке'' одржађе се књнжевно вече на коме ће се промовисати кн>ига кратких прича Миливоја Илића под називом „Ладолежл". Подсетимо да је поменута кљнга штампана као најбоља збирка на конкурсу за ,Дрву књигу”. чиме је обогаћен фонд завичајног књижевног ствараштва. Поред промовисања књиге, поменуте вечери у холу »Југобанке" биће отворена и лзложба каригатура Миленка Косановића, карикалтуристе „Суботичких новина”. С. Ј. Саширизични yiao АФОРИЗМИ Сад мм не одговара да замрзну цене 1ер сам отшпао под лед. Дао сам зајам за ауто-пут. Дајте ви мени сада да кршм бензхш. Ако паднем као жртва инфлацијс, хоће ли да ми се призна да су деца палог борца. Био је зихераш, кликераш и махераш. Сад је само робијаш. Немам видео, ал’ сам одавно већ све видео. ДРАГИША ПАНДУРОВИП Толико смо постали повезанп да смо се упетљали. Пристајем да рачунам v нове динаре. али да им вре дност буде стара. И ми имамо мостове сарадње, углавном полтронске. Y нашем случају једини лек против затвореностп су таблете за протеривање. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИН Ако живите у духовном мраку. прогутајте батернју. Биографнја Mv је била пуна рупа- Био је гробар. Неки cv за дебеле хонорарс иаписали таике мемо * аре. МИРОСЛАВ ЧОПА Према закону и реду, организације удруженог рада на подручју општине Параћин, дужне су да током године заснују радни однос на неодређено време са 400 прпправиппса са дипломама од квалификованог радника до високо стручних кадрова. На крају године, увидом у документа, инспектор рада констатовао је да су на неодређено време у радни однос наши прпвредницн прилшли 512 прпправника. Скоро све организације удру женог рада своју обавсзу прсма приправницима извршиле су у потпуиости а неке, ИВТКТ „Бранко Крсмановић” ППРО „Шумадија”, Меднцински цеитар, „Грза-турпст” п више него што су обавезни, јор су им послови палагали. За разлику од н>мх, „13. октобар”, „Стандардтранс” и Фабрика цемента нпсу испуннли обавсзе годишн>сг прзјјема приправника. Ку риозитет су организације, које су према броју запошљених требале да приме само по јед ног атриправннка, па су се н о то оглушилс, као што јс слу- „најбољих човекових пријатеља” и бивших кућних мезимаца. Акције наоружаних ловаца на градскпм улицама изводс се у договору са надлежним службама и нужне су као ме ра заштитс грађана од опаког беснмла, а и од нспријатиих зазнрања од компактних чопора четвороножаца, који бране „своју територију". Инспекција ocrraje доследна у спровођењу ове акције и гпо ручује да је она трајног карактера, а грађане позива да своје љубимце држн како то налаже одлука Скутшггине општинс, што значн да сс о љпЦсл*енз'аши примили мањи број лриправника чај код Ветеринарске сганице _ п Земљорадинчке задргте „Дре Л1а стварно брину, држе нх новац". »'Иа вези > вакцнншпу протнв беслнЈЛа и Против 1БИХ су најављеие и негу. прекршајне пријаве, односно, по усвајању завршних рачуна, Следећа Mopahe да уплате одређеиу на зана јс за 2. март. докнаду Зајецншш запошљава н>а, док је у прекршајном постутгку на судији, да се одлучи хоћс ли им одрезатп мак- ■симум, 10 хиљада сдговорном лнцу и 50 радној организацији. Ловци и даље у офанзиви Y две акције унутрашња са и мачака луталшда, које пружају iim заштиту акција ловаца закаШећер у промет по иалогу Протсклс годиие Параћинци су се мање сладили, „Шумадија” је добавила п ставила у промет 683.350 килограма шећера, преко 200 хиљада кило грама мање него годину раннФабрнка шећера пз Сремскс Митровице у новембру је нспоручила „Шумадији” 243 хиљадс килограма шећера на — консигнацнјско ускладиштсње и уз шећер ниЈе доставила цеиу. На несрећу (или срећу) тр жпшна ипспекцнја сазнаје за овај шећер и налаже стављање у промст целокупне количине по постојећим, „старжи” ценама. Y „Шумадији” су налог извршили, али произвођач се ннје задовољмо том ценом, па је трговина морала разлику у цени да покрпје из свог дохотка. Ових дана нема кафе (у про давницам), па ако бн ствари посматрали аналогно, све ово је. Није граЈуанима Параћина подсећа на прјгчу о Носи и вопа ова година била „мање слат- деиичару . су ка” од пређашње једино криу граду п приграђу извели лов влцо.м трговаца. Шећер „није цн Ловачког друштва „Пара- испоручнван” нН њима, јер про ћин” на. захтев Ввтеринарске извођачп, по старом „послов- ше воде или више брашна, па инспекцнјс, одстрељоно је 155 ном” обичају у време калшање паса и 32 мачке. прераде шећерне репе — очекују повећаље цена. А дотле — испоруке нема. Заправо, има испоруке, али Показало се, тврде у инспек цији, да. је ово један од најефикаснијих и најхуманијих на члна ужпптаванл напуигтених не.ма продаје. Да разјаснимо: ПЛАНА Еапаи ид ведрм isioi Н Време ће показати колико су фудбалски моћници бпли у праву када су Дом културе претворили у бифе ФК „Истога 63’’. Међутим, већ сада је јасно да нема много оправдања за овај »лодухват” који је пре неколико месеци усталасао плањанску јавност. Гашењем дома културе задат је тежак ударац раду друпггвепо-полнтичких организација и културно-забавном жнвоту села. “ Тако је Ооновна организацлја ССО свој предизборни састанак, почетком децембра про шле године, одржала у школском дворишту под ведрим небом. Осгале ДПО своје састанке заказују у кафани, али не услевају да их одрже јер увск нема свору.ма. А да ли је кафана место у ко.ме бп се нормалио одвијао друштвено-полнтички рад? Па и поред овако тешке ситуацпјс Плаљадш ћс н ове годлне учествовати у културно дине учествовати у културнозабавној манифестацији „Сусрети села '86". Када је разговараио о промени намене Дама кулатуре, фудбалски моћници су обсћалн да lie омладинп обезбедшп школске просторије за прнпремање „Сусрета села”, алл све се завршило на обећаљу, јер нацлежни органи школс неће ни да чују за овакву сарадњу. Можда ће овако тешка снтуација подстаћп све структуре села да колачдо једном започну изградњу правог До.ма културе и остваре сан мнотх генерацнја. Миодраг Мнленковић Доња Мутница УИОРО ■М САДА Изградаа спомеп дома „Бпапко Крсмановић’’ у До- »>ој Мутпици касни, а рокови се немилосрдно пролоигирају, иако сс приближава време директног спимааа телевизијскс смисије „Знаљс — имаље” у овом сслу. „Сусрети села' 8G" убрзали су, колико толико, изградњу Дома културе, тако да he 20. фебруара бити отворепа вра та нове дворанс. У току иро лећа очекује да буде завршо па ид руга фаза пзградње. Иоана^ II чувену причу о љиховој погачи. Кад су је месили, увек mi је бнло или вису додавали наиз.менично. Ско ро је исто II ово са нашом трговином — само обрнуто. Да бар јаркови лпче на нешто Сваке године водопривредни ннспектор у сарадњп са сеосским меоннм заједницама, покреће акцију на рашчишћавању растиња поред путева, у на сељу и у пољу, и јаркора, KaHana поред н>их. Oi-ni који се оглуше о договор и обавезу, могу да очекују пријавс код су-дије за прекршаје. Мештани села очекују да he се овако, у неко догледно време, за свој посао забрмнути л они задуженн за оно4 нзмеђу јагркова, јер то после р-уго-пута II ове зпме, све мање ллчи па шггеве. Приредно: М. Миленковић СУСРЕТИ НА РАДНОМ MECTY ЗД РДД Боривоје Адамовић: Штофара остаје део мене На предлог другова ,и претностављених дошао је друг Бо ривоје Адамовић у нашу Редакцију. Обузела га је велика тре ма па се једва усредсредио на разговор који је уједно п белешка за наш лист. Помогли смо му да се опусти и да нешто ви ше каже о себи. Рекао нам је „нисам ја за говоре, ја знам да радим и сигурно јс да нс бн дошао овдс код вас да ме друг није довео. Има пуно добрих радника у фабрнцп па може о ibiiAia да сс ипше, што баш о менп". Схватили смо овог скромног човека п пптап>има с.мо му помогли да се сети свог почстка радног века. Почео је да ради 1948. годпне. Друг Адамовпћ је из Доњег Видова II жпво се ccha како је пуно пуга по мразу. снегу н ко шавц долазпо са својим друговпма пеп.шцс на посго. Касппје пх је возпо једаи rcpeiini камиои којп се ycnvr кварио, па су га са.ми раднпци поправљали и помагали шоферу гурањем да упалп мотор. Још касније су радницц бициклпма долазили на посао. А сада cv далеко бољи услови. Обезбеђен је аутобус којп у одређено време довози и одвози раднике. Y селу је друг Адамовић жи вео са оце.м, мајко.м, брато.м, његовом породашо.м п са својо.м супругом. Касније је одлучио да брата остави на имању које је отац стекао, а он је са супру гом дошао v град п tv остао. Добио је оД фабрике стан v коме је данас и за њега и за њего ву супругу то је сасвим довољ но. Сетио се друг Боривоје дау вре.ме када је он почињао да радп није се чекало на посао као данас, било је такво време да ко год је хтео да радн могао је одмах и да почие. Велика је .мука за данашљу омладину ово дугогодишњс чекаљс на посао носле завршене школс и то бп требало што пре псправити. Друг Борнвоје је најпре радпо v Перноницп вуне, па у Штрајхгарну а сада је у Магашшу снровина. Нпје се школовао, јер пије и.мао пн услова за то. алц је v раду увек иалазио велико задовољство. Радио је II по смена.ма п прековре.мено и пикада му то није тешко падало. Још нам јс рекао да му није лоше данас, алп је цскада било много боље. He жалп ои за протеклим дани.ма тек тако, већ због изванредне дисциплпнс које данас нажалост иема. a само дисциплпно.м се пости/Kv и добрп успесп. Ето тако живи 11 ради Боривоје Аламовнћ буду lin пснзионер. Јелпца Костић—Мнлкнђ

19. ФЕБРУАР 1986. • SPOT 3« ОСНОВНА ЗАДРУЖНА (ЈРГАНИЗАЦИЈА „РАШЕВИЦА" ПРВО КОЛО „СУСРЕТИ СЕЛА ’86” ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНШ ВОДЕ ПОТОЧАЦ Н ШАВАЦ @ Са по 441 бодом Шавчани и Поточани воде у својим групама ф Сале друштвених # Y четвртак, 13. фебруара у Поточцу почела је зимска школа за пољопривреднике, коју организује основна задружна организација из Рашевице. На првом предавању у Основној школи ,,Вук Караџић” окупило се преко 50 пољопривредних произвођача из овог подјухорског села, што значи да је пнтересовање земљорадника за овај вид ооразовања изванредан. Зимска школа за пољопривредне произвођаче у Поточцу трајаће до 1. марта а послс тога биће организована и у Раше вици. Од 15. марта школа he по чсти са радом у Месној заједни ци Трешњевлца л окупиђе пољо привреднике из овог ссла л сусе дног Снњег Внра. После петна естодневног образовања л лреда вана за пољопрлвреднлке ie пре двиђен и тест, и најбољи пољопривредници добиће дипломе зим ске школс. О раду Зимске школе током пвим дана разговарали смо са Војиславом Велимировићсм. дл ректором Основне задружне организацијс „Рашевица’. Војнслав Велидшровић — Циљ пам јс да овс зкмске дапе искорлстлмо што потпунијс и вршим пољопривредницима вре несе.мо најсавременија знања из области виноградарсгра, воћарсг вл, сточарства, повртарства и ра тарства, каже Војпслав Вслимиро виК дипломирапи инжеаер агрп немијс. Сачинлли смо план ги.м ске школс и предложилл све нај актуслнлје темс. To смо понудипи иашим заједницама у прскоморавским селима и памшли смо на вслико niiTCpecoeaibc л код земљорадника л код друштвело- •политлчклх организација и ме снлм заједницама. Током овпх прсдавааа пољоприврсдници he се упознатл са следећим темама: Подизање впнограда, прсра * да грожђа, производња вина и ракијс, подизањс воћњака, прои зводња и прлпрсма силажс и зе леиог конвсјсра, производња шс hepue peue, производн>а кукуруза, односно нових високоприносних хпбрлда, плварскл јечам no ссбна тема биће посвсћена агро стсмииу, затим употрсба хсрби цпда, пролзводња поврИа исхрана и нсга крмача дојара и пра сади, као и исхрана стеопих кра ва и телади. Уколико сс пољопрл вреднлцп за иеку тему посебно пнтерссују, ми ћемо им изаћи у сусрет и довсшћемо сгручњака који he о iboj говорити каже Во јислав Вслпмлровл11. Предавања. иначе, држс вило стручни људи из Инстигута за прим« ну наукс Београд, затим ирофссори са По иоириврсда зг факултета у Земучч, сгручњаци . Навипа' * из Светозарева, пзљии рккредне станице из Светозаргва, Институт за noephe из С.ме деревске Паланке и Фаирика ше hepa „Данило Димитоијм« *!!!' из Ћуприје. У предавања <.у укљуне нл f стручњаци Земљорадничке задругс „7. јулл". Поред ових актлвностл Основ ла задужна органлзацлја у Ра шевицл. како нас јс обавсстло њен длректор Веллмировић, нудл-л врло повољне кредлте „зе лсног плана". Условл су повољ * ни, а средства Зеленог плана сг могу корлстлтл за набавку рас них грла, за доградњу и адапта цију nocTOjchnx објската, за лзг радњу нових објеката за иајмаjbe пст крава, шест крмача или домова и даље препуне И поред леколлко одлагања. „Сусрети села ’86” успешпо сс одвијају. После доброг старта, у Доњем Видову и Рашевпци. настав.пено јс истим темпом у Својнову и Поточцу, Крежбинцу п Шавцу. У сусрету са Крежбинцем, Шавчани су осво јили 441 поен и преузелн вођство у својој групп. V шавачкој скипи бриљирала ie група певача, затим изворнп фолклор, као н неколико појединачних ну.мера. Крежбинац је и.мао врло добар пзворни део у ко.ме су највеће оцене припале Зорп Симић и чпка Чс« дн, који су и под грипом прл стали да се так.мнче за своје село. Крежбииац је укупно ос војно 404 поена. Од екипе Стубице више се очекивало, поготову што јс доФ Квиз знање сасвим солид шло у Ратаре као „тслевизпјска звсзда” пз емисије ,3нање-п.ман>е”. Међутим, полетна екипа Ратара просто јс прега зила планинцс победивши у културно-у.метиичкбм програму и на свом и на гостујуће.м терсну. Укупно су освојили 422 поена за 20 посна biiuic не го екипа Стубицс. Горња Мутници и.мала је осмишљен програм у нзворном дслу програма приказавшп народни обичај прппре.ма невестс за свадбу. Буљанци су илгалн успешну ну.меру — фолклор у кореографији влашких игара, али су од велпког села Буљана, ипак, .много више очскивалн. У комшијском дербију Ноточац — Својново млади Поточца послс успешних рецнта« ција, соло песа.ма и добро рсжнраног посела, освојили су 441 бод и тако надвиоили својс суседс, али и прсузели лрнмат у својој групи. Забрежани су деловали врло полетпо, са огро.мпнм жаром и вољом и са добро рсжиранпм програмом. одличним пева чким ну.мерама, савре.меним ба лето.м, рецитацијом. освојили 436 бодова у сусрету са Голу. бовце.м, који је био по броју поена слабији од свог протлвника, али по падахнућу и жел>и да сс так.мичи раван. М. Д. uiiiiiiiiiiiiiiitiiiiii:iiiiiiiiiitniiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiniimitiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiliiiltiiiiiiiiiiiiiiiiliiiliiiiiiiiiiii>3 десет товнлх јунадл. Затпм за набавку мсханизацлје свлх врч,- ПШЕНИЦА ДОБРО НАПРЕДУЈЕ та бсз трактора, а са могућнош ћу набавке сллокомбајна л o6je И1М ИВИИЕ © На пољима параћинске општине пшеница изванредио напредује, а мразеви и кошава нису успели да је оштете Феоруар је вре Пшеница се налазн у фази бокорења. добро ie прези.мела н пма изванредац склоп. Снажно развијен коренов систем го ворн о то.мс да сс може почсти са прихрањивањем. Дуго. топie за прихрањивање ло време крајем јессни и топао јаиуар омогуИили су да се брзо развије и она пшеница која ie каоно засејана. тако ie У велнкој мери надокнађено оно што ie изгубл>ено касном сетвом п смањеио.м употребом by брива, до чега )е лолазило због кте за смештај силажс. Пролзво ђач у овом кредлту учествује са 35 одсто, а банка кредитира осча ллх 65 одсто. За производњу прл плодних грла кредлт се узлма на пст година за објекте на десст, а за мсханизацију такођс на оег годлна. — Прекоморавско подручје. наставља Војлслав ВелимировлН, има лзванредне услозе за раззо; сточарства. Наш је задатак да сточарлма понудчмо кваллтетна гцла стоке и да лм имогућлмо да на јсдап рационалан л еконо млчнлјл начин пролзвсду што влше говеда, свиња, п оваца. У самом односу према пољопрлв редницлма договаркли смо сс ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК РАДОВИ Y ВИНОГРАДУ Иако се чинл да је злма перлод када вегатацлја млрује л да нема нлкаквих радова у влнограду, илје тако. У сваком винограду постоје чокотл који слаблје рађају ллл уопштс нису прошлог лета по нелл род. Онл сс могу учинлтл родним калемљен>ем ллл прекалемл>лван»ем у са.мом вл нограду. Празпа мсста у вппограду могу сс попунлти положснлцама ллл повал»иван>см чокота. НОВА СОРТА ШЕБЕРНЕ РЕПЕ Од домаћих сорти шећсрне рспе до сада је у nauioj зе.мљп । ирлзпато a у употрсблтл дванаест сортл. Код пас сс најчеuihc користи семе из алскслначког института, а затим осјсчкс л повосадскс сортс. Нова copra шсћерне рспе впсоких цена минералног гпојива. Са прихрањивањем ттшенице треба почети одмах, јер је н влажност земљишта повољна. Пољопривреднпци који су ште дели ђубриво прилпко.м сетве сада треба ла буду излашнпји, поручују лољопривредни струч њацн. М. Ц. да Задруга учлни, такбђс, пешто више. Млеко he битл исцлаћива но најдаље до 15. у месецу за претходнл месец, а оспособилл смо ч штедно-кредлтну службу у Рашевлци у којој нољоирлпре днлцл могу да штеде псд услови ма који важе у свлм банкама, каже на крају дирсктор задруге Војлслав Вслимировић. М. Д. Буљане 4YBAJY ИЗВОРНОСТ Цлл> акцпјс „Сусрети села” је измеБу осгалог и nerouaibc пзворних традицлја. Очувању народпе културе доприносс сви учеснлцл. али је склпа планинског села Буљана овс годлне лзвела најмла!)у фолклорлу секцију у сплету игара лз ларсдкс баштипе. To oOehana да he сс традицлја наставлгл, л да упркос најезди новлх звукова и корака у музлцл п игрл, старлнске пссме ч сплстови остају још уаск занимљиви. М. Д. Стубица НОВА ОПРЕМА ЗА КУД И прс тслсвизијке смисијс „Знање-л.мање” Стублца је поклањала пажњу културно уметпичком жлвоту. После паступа иа телевпзпји свсст о томе је још biiuic пробуђена, тако да ове зпме стублчка екппа у такмичењу села лма пзванрсдиу фолклорну дсчју сскцију, која јс пожњсла аплаузс публикс ч влсоке оцсне жирлја Мссна заједнлца показујс разумсвање за амблцкје своје омладипе и развој културно -уметнпчког живота села. To потврђујс it пелавна куповина комплетне опрс.мс за фолклорс, тако да су млади фолклорцл Стублце најбОАе опрсмљеHII. М. Д. Нико као laKob Нсма неталентованс среди нс, са.ио јс потребан човек који he је разбудити и под~ стаћи. А да јс тако eeh годииама доказује мало село Забрега. Потонуло у кањопу Црнице, сваке зи.ие њени амтери испливавају на површину у „Сусретима села". Се ло мало, али таклшчари одабрани. Одувек млади Забрежани одговарају у квиз знању као из рафала, певачи, нграчи, рецитатори, глумци, групе и појединци труде се да достигну висок аматерс ки и уметнички гшво. У то- ,\te UM свесрдно помаже и забрешка публика, која спада у ред најкултурнијег гледалшата у нашој околшт. Али чим поред младих такмччара иема ЈАКОВА БУРИБА, обети се извесна noAieriba а несигурност. Ие tide баш све како треба. А ко јс raj човек без кога млади tie могу, у кога имају пуно поeepetba? JAKOB БУРИБ је пре подtie потиоручник ЈНА у Лупрпјп, а поподне за своје Забрежане ЈАША п БУРА, пај популарнија личност \> сглу, али ц wtedHti друштвечо-по литички радник. са дугогоdiautbUM искуством на мноhim функцијама. Дружељубив и друштвен, ведар и духовит уме да окупп око себе мапредне снаге у селу, да их мобплише и aicriieupa, да их покрене па акцију. И коју акцију JAKOB поведе, опа не може a да не успе. Некада и cast чапредап омладипац, па многим дужностима у ОКССО, оц никада не губи пз вида да су млади, уствари, наша будуВпост. Сутра се пе гради без млаdux. А ко he те градисеље боље разумети од старог акцијаша и ударника, пргшерnot омладинца ц комунисге, подофицира и родитеља...? Ко други него JAKOB БУРИБ. И поче забрешки програм у Голубовцу без Јакова, пре неколико дапа па „Сусретпма села”, али некако песигурно и траљаво. без полата. Али чпм се па позорппцу noјави висока, крупна фигура водитеља и редитеља програ лга. рецитатора п другара JAKOBА БУРИБА cee oner крену ceojuAi crapiLu, добрнм ГОКОА1. м. д. ......................................................................................................................................................................................... ГОЛУБОВАЦ Ннкад не одустају ПРОИЗВОДЊА ПАПРИКЕ ИЗ СЕМЕНА Пољопрлвредпл стручњаци све впше предлажу пролзводiby паприкс из ссмсна. која п.ма веллке предности над кла сичпо.м пролзводљом из рзсаia За директну производн>у из семена потрсбно је најпрс прппре.мити земљиште. Сству грсба обавптн краје.м марта и почетко.м апрпла. Прва седмпцд у апрллу јс најповолпија. М. ДСПОМЕН ДОМ Y ШАЛУДОВДО Y ЗАВРШНОЈ ФАЗИ Припрема музејске поставке 0 Изградњом Спомен-дома биће трајно и иа достојан начин обележено сећање на борце Параћинско-ћупријске и рударске партизанске чете. Прошлог петка је у Општин силац овог значајног посла је ској конференцији Социјалн- Завичајнн музеј из Параћииа, стичког савеза одржан саста- а у њеиу he активно суделова лак па ко.ме сс разговарало о ти Општинскп одбор Савеза завршетку Спомен-дома у Ша- бораца, друштвено-политпчке лудовцу, који се подиже v брганнзације села Шалудовца знак cchaiba и захвалности на и Општинска конференција изгинулс борцс ПараНпнско- Социјалистичког савеза. -ћупријске и рударске чете у Ако сс све буде одвијало пре чијим је редовп.ма било окуп- ма договореном плану, Спомен љсно 138 бораца. На састанку соба треба да буде спремна ie формиран иницијативни од да прими посетноце 28. јула. ко бор за припрему и спровође- га дана се сваке године прире1БС акције за музејску постав- ђује марш трагом Чете, а ујеку о фор.мпрању, ратном гтгту дно и на годишњииу поставља и развпјању овог одреда. Но- ња камена те.мељца. ПЧЕЛАРСТВО: Млади Голубовца и поред свих тешкоћа, годинама развијају аматеризам и редовно учествују у највећој акцији „Сусрети села” ОБАВЕШТЕЊЕ Ha основу Закона о мерама за унапреВење сточарстпа („Службспи гласннк СРС „бр. 38/84, члан 60) сви власницн лчела дужгх! су да пријаве Комбпнату за прнп рсду, друштвене дслатности н фпианснје Скупштине оп штинс Параћнн, тачан бџ|ој кошница — пчелшвнх друштава. Прнјавс се достављају Месннм канцеларијама. Мепридржаваље Законских .одредаба повлачи за со5ом повчапу казну од 50.000 дннара. САВЕТОВАЊЕ ПЧЕЛАРА • Y СУБОТУ, 22. ФЕБРУАРА ЗАКАЗАНО ЈЕ СЛВЕТОВАЊЕ ПЧЕЛАРЛ ПОМОРАВЉА, РЕ СЛВЕ II ЛЕВЧА. C/1BETOEA ЊЕ БЕ СЕ ОДРЖАТИ Y MYЗИЧКОЈ ШКОЛИ Y БУПРИ ЈИ Y УЛИЦИ ЛОЛА РИБАРЛ БРОЈ 3 С/Х ПОЧЕТКОМ Y 9 ЧА СОВА. Предавања he држати истакнути стру^њаии цз ове области: Професор доктор Јован Ку линчевпћ из Београда. Manicrap Мића Младеновић пз Бсог рада и пгампион пчсларства Ју гославпје Иван Вепер из Купи нова. Оии he говорити о припремању пчелпњих друштава за главну пашу, о прсдстављан.у Ј-ових пропзвода Фабрике ади тива у Параћину, потребних пчеларству, најпотодаијем начпну производње, за.менц матн ца и гајењу ројева. М. Д. Иако је ове године више од трећине села у нашој општинп одустало од такмичења „Сусрети села”, учествује само двадссетак скипа, једна од нај.млађих месних заједница се међутнм, не предајс. Реч је о Голубовцу, малом планинском селу, најудаљенијсм од центра комуне, који поново задивл.ује свс учесникс својом жсљо.м да сс такмичи it дружи у овој племенитој акцији. Десетак омладинаца, уз подршку старијих, игра и пева, рсцитујс и глуми. на позорници „три са три”, у сали коју v шалн зову „вслика соба до пута”. Значи без одговарајућих услова, без всликог избора такмичара, у хладним просторијама, али са великим жаром и еитузнјазмом какав сс више не виБа код паших људп. Заиста .млади Голубовац заслужује свс похвале и честигке, јер и у таквој ситуацијл хо he својим мештанима да прнреде какав-такав културни доживљај. угодпо вече и забаву. Било би заиста коректно на крају овог такмлчења одатц посебно признање младима Голуоовиа за упорност терпзам, јер они то иама заслужују. кроз амавсћ годиМ. Д. СВОЈНОВО: XORE ЗАДРУГУ Данас lie се у СвоЈнову одржати збор радника и удружених пољопривредннка на ко.ме треба да се донесе одлука о расписива * њу реферепду.ма о фор.ми * рашу Основне задружне организацијс у склопу Зем л>орадничке задруге 7. јули. Дугогодишња жсља Свој иоваца да и.мају своју Задругу и одлука збора граБана донета пре двс годвне почнње да се реалвзујеЗе.мљорадничка задруга У Својнову покривала би атар свог ссла н ссла Поточца. М. Д ЈјДвана^

19. ФЕБРУЛР 1986. • БРОЈ 302 ^iiiiiiiiiiiiniii........ ............................ . Песничка ПЕСМА БРОЈЛ ЉУБИЧИЦЕ Крај потока што жубори, у ливади. и у гори, љубичице мале; рано процветале. Пожуриле после снега, заузеле свс до брсга. Прво, one илаве иромолиле главе. Мирисом ме .иа.ие, намигују па ме. Мора.и их брати и мами. их датн. Мипннка СтоиљковнП, VUI-3 ОШ „Радоје Домановић” олимиијада ПРОЛЕННА ПЕСМА Oner dohe пролеће и .донесе срећу, човеку и птицама, цвећу и дрвећу. . Све се буди, све јс срећно, на ливади и у гори. Mu doboCMO на крај пролсћне пес.ие, а ноточић даљс жубори, жубори. Јслена Кркић, VIII-1 ОШ „Радоје Домановић” ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕ Кад сунце на починак оде полако, а ветар запири чудно, лако, онда, као да за.ире све. Тад мрак уморну природу стеже и она тихо мре. И npohuhe опда сат, ил‘ пола, doiz не стигну друмом она црна кола, с KOibit.ua црним и звезданом гривом, с црним мрако.и и ноћном тмином. А кад буду стигле на место главно, тада ће мрак само право, равно почети градом брзо да хода, милујући својим прстима, ?ранс четинара. И свс he бити тихо и нечујно. 5 и река мрака he сву noh да = а у ствари биће то само = јсдно, бескрајно, ду?о, јесење = О.тивера Борђевић, V.UI-3 ЗИМА Г 3u.ua веје, | зи.иа шара, | од .Триглава = до Вардара. i У Босни се задржава, I у Србији поља .иете, | на приморју јс као дсте. | Таква је то игра стара, i од Триглава до Вардара. = , Срђан Шљивпћ, VI . Г ОШ „Радоје Домановнћ” = САЊА = \'сне има црвене, i очи су јој плаве, ! јагодицс ру.иене = а ручице мале. i To јс Catba = која много catba. СлаБана Тодоровнћ. V3 ОШ „Радоје Домановић” = СВАКО СВОГА ТИТА | ИМА = Свако свога Тита има = и сви га чувамо = у срцима. | Тито је свуда: 1 ла врховима гора, Е tia пољанама иашим, = па таласима мора... 5 Тита има Марко, = Марица, Сима, | свако ceoia Тита лма. Гордана Радовановнћ, VI i ОШ „Радоје Домановић” ПРОЛЕНЕ 1 Пролеће полако стиже, Е зажубори поточиИ. јаче, = снени се меда диже, = од радости tuy.ua илаче. 1 Поче да цоета цвеИе, 1 лептири весело лете, = озелени ceo dpaehe , = радује се свако дете. тече, всче. ОШ ,,Радоје Домановнћ” ДРУГАРИЦЕ Провирила висибаба, љ\'бичицу зове: „Пробуди се љубичице, пробуди се другарице, да иас беру дсвојчице’\ Драгана Милошевић. VI ОШ „Радоје Домановић” СЛОБОДА Зиам једну лепу реч, лајлепшу реч на ceerv. Та реч је лепила од птице од бебс у пеленама, од мајске руже. . Зиа.ч једну топлу реч, најтоплију реч на свету, тоилију од летњег cyntia, од мајчиче љубави, топлију од нежно?. пољупца. Знам једну светлу реч, најсветлију реч на свету, светлију од сунчевог зрака у капи јутарње росс, од .иилог дечјег погледа, светлију од небеског свода. Зна.м рсч, реч — СЛОБОДА. Иаталија Радосављевић, VIII-1 ОШ „Радоје Домановнћ” ЗИМА Дошла иам је зи.иа љута, отшила нам јессн жуга. Дошла нам је зи.иа љута, ие може се без капута. Напољу су деца, с tbu.ua санке, скије, из димњака ку/га сиви ди.и се вије. Ненад Станншић, VI ОШ „Радоје Домановић” ГДЕ ЈЕ ДЕТИЊСТВО? Та.ио где сунце никад не залази, тамо где слобода дете мази. Та.ио где цвеИе растс, та.ио где лете ласте, та.ио где снег ие веје, сто детињство где је. Стојановнћ СлаВана, VIII-1 ОШ рРадоје Домановић” Биљана Степановић, VII13 ОШ „Радоје Домаковић” Са олимпијаде у школи „Р. До.мановиИ'’ МУЗИЧКА ШКОЛА „МИЛЕНКО ЖИВКОВИБ” На сцени ГАП-а ОПШТИ УСПЕХ ВР/10 ДОБАР • Средња оцена 4.16 £ Најбољи успех има друга година, a no класама флаутисти Ускоро плоча са Првог конкурса дечјихпесама ф Припре.ме за други фестивал Свсдоци смо многих јавнпх приредби п копперата на који ма учествују талентп Школе за основно .музичко образовањс „Миленко Живковић’’. Иза тог ужитка који нам пружају млади .музичари стоји пуно ра да и труда, ученпка и њпховнх наставника. ripiL\iep то.мс, сигурно, Је то што јс у првом полугодишту од планираних 3742 часа одржано 3750, 118 часова допунске и 131 час додатне наставе, пет часова више од планпраних. То.ме, сигурно, треба додати сате и сатс вежбања код куће. Захваљујући то.ме, од 130 ученика, 62 јс било одлично на крају првог полугодишта, 38 врлодобрих, добрих 22 п један довољан, a 6 са по једном сла бом и један неоцењен ученик. Средња оцена на крају првог полугодншта износлла је 4,16. Гледано по годинама, најбол>и успех су остварили ученици другс године (14 одличних, 14 врлодобрнх, 4 добра, један са једном слабо.м оцсном), срсдња оцена 4,46. У припрс.мчннх, 10 врлодобрих, 5 добрих, један довољан, један са једном слабом оценом). У петом разреду било је осам одличннх, три врлодобра, два добра, два са једно.м слабом (средња оцена 4,00). Са истом средњом оцено.м су н ученици шестог разреда (три одлична, један вр лодобар и три добра). Ученици четвртог разреда су остварили средњу оцену од 3,58 (четирн одлична, два врло добра, три добра, два са једном слабом). Гледано по класама, најбољи су флаутисти (4,37), за-пш одсек клавира (4,35), на одсеку хармоника средња оцена је 4,15, кларинетиспг 4,09, а учејају у овој Школи на прнпремиДрулогфестлвала. Сви техни чко-адАгинистратЈгвнп послови су окончанп п већ сс кренуло са вежбама и пробама хора и солкста. Пре.ма овоме, верујемо да ће и Други фестпвал дечјих песама, који се органи зује у част Дана младости, би ти освежеЕве у музичком жи-; воту града на Црнгапг. „ШОВИНИСТИЧКА ФАРСА” И „ГРДИЛО' Љубитељн позоришнс уметно стп ‘нмаће прилике да у марту месецу впде две прелшјере чланова Градског амалегрског позоришта. Наиме, за најмлађе поклонике ове у.метносги Деч ја сцена ттрипрема представу ..Грдило”, аутора Љубшне Бокића, a v режији Боке Обрадо впћа. „Шовтпгпспгчка фарса" Радо слава Павловпђа ie такође прс дстава Koiy ће гледапи ускоро видети v Градском аматерском позоршпту. РежпјскЈбг посла ове тгнторесантнс прсдставе прихватио се Славотвуб Матић. ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИН” С. Ј. шши пггаре остварили дн>у оцену од 3,82. Снгурно да поменути су сре резултати говорс о раду и таленту младих музичара, а исго тако једнолепо сведочанство је и плочаса композицијама Првог фестивала дечјих песама у ПараћиФгу, која ће се ускоро појавитп у јавн.ости. На плочи су снимљене иајбоље компози инјс Фестнвала, чији tv извоном одељењу је бпло 9 одлич- ђачп билп музички таленги них, 3 врлодобра, јсдан добар, Школе „Мнленко Жтгвковпћ”. јсдан недовољан, са једном Колико се важностн придаје слабо.м, средња оцепа 4,50. Пр- овој манифестацији, Фесгиваваци су на трећем месту са срсдњо.м оцепом 4,37 (19 одлплу дечјпх песама, сведоче акТ1ГВНОСГИ којс сс увслико одви РЕЗУЛТАТИ KOHKYPCA ЗА „ПРВУ КЊИГУ 1рн аутораЈВДМ ® Штампаће сс заједничко издање Јелице Борђевић, Светлане Панић и Радише Радисављевића Светлана Паннћ једна од награђенвх на конкурсу На овогодлшњем конкурсу за „Прву кљпгу" учествовало је дсвет аутора, тачиије осам песника и један аутор афорпза.ма. На књижевној вечерн која је одржана 7. фебруара у Музичкој школи „Милеико Жпвковић”, жирп књижевпика у саставу Татјана Осречки, Борислав Хорват н Прсдраг Марковић одлучио је да ие додели прву награду, већ да се од три другонаграђснс књигс сачинн пзбор и направи једно заједвичко издање. Значп, победници четвргог конкурса су гри песинка: Јелица БорћевиН, Светлана ПаниН н Радиша Радисављевић. Tpeha награда припала јс Снежани Миливојевић. Нова збирка he нзаћи у току овс годинс, најкасније до августа. чп.ме he се обогатпти н тс како значајан фонд завичајног кшижевног стваралаштва. Трсба пагласнтп да јс Музичка школа „Миленко Живкови11” н ово.м прпликом огво рила врата и као безброј пута до тада дирсктно учсствовала Мианж 9 © Завидно место песничкој речи у литерарној секцнји Основне школе „Радоје Домановић” Q Песници Књижевног клуба „Бирко Бањевић” гостовали на књижевном сусрету О Књиге завичајних писаца за младе литерате Сусрег са лшадим песничкнм вношколских клупа, осваја их талентлима из Ооновне школота заљубљеност, а погврда то „Радоје Домановић” још једна је погврда да су школске клу пе правн расаднчк и таленат. Оно што је посебно пријатно изненадило је љубав према легго писаној речп међу ученпцпма петог разреда, онима који тек закорачују на трновите песничке стазе. Отих као изражајно средство није стран малишанима. Љиљана Гајић, професор српскохрватског језика, још приликом првог сусрета са своји.и Бацима открива таленте, а онда настаје учење писања II развтијања те љубавп. Бројне награде п дипломе које н»е ни ђаци остварују на оппггин ским и такхпгчењима ппгрих Јпгвоа су најбоља потврда и признање за рад. Другују њени ђацп са лепом речју п кад изпђу из осноу програму вечерн. Нанме, учс нпци Музичке школе „Мнленко Жпвковић" обогатнли су својп.м наступо.м овај у.мстничкн долспвл»'ај. Посебно освсже ље у програ.му била је Марија Миловаповић, учсница шестог разреда Основпе школе „25. мај" у Поповцу, која је са својом наставницо.м Роксандом Јовановип извела репесанснс .мелодпје. Наградс у кљига.ма овом прнлпком јс обсзбедпо Зоран Нолић власник књпжаре ..Доротеј" ц Књижевна о.младпна Србнје, едпција. „Пегаз". Свп награБени песннцп добплп су днпло.ме, a CpchKo Здравковн11, сликар, поклонио им јс Kibiirc Мо.мира Сталиса B.bCBiiha „Дапи терагшје”, библгифилско издањс. Ову интересантну н вредну књигу Срсћко Здравковнћ, који је илустратор овог пздања, покло нпо јс и Школн „Мпленко Жнвковп11”, која и.ма разу.мевања за уметпикс п културу града на Црнпци. Органпзагор овс књнжспнс всчсрп као н но.мепутог копкур са јс Књижевни клуб „Мнрко EaibCBiih” п Са.моуправна пнтсрссна зајсдшшп културс. С. Ј. НОВЕ КЊИГЕ ме су свакако бројни песннци који су баш као н данашњн петацп билтг члановп литерарне секције Основнс школс „Ра доје Домановић”. KiMire завичајних писаца, које смо овом прилмком поклонплн литерарној секцији. биће нови подсподај за ппсаље. Али, сигурно, највећи утисак на ђаке осгавила је жива реч парађинских песника. Овом приликом су се представнли својим стиховнма побеДН1ОДГ овогоднипБег конкурса за „Прву књпгу” Светлана Па нпћ и Радиша Радисављевић, као U аутор прошлогдишње на грађене мвпге кратклх прича „Ладолежи” Милпвоје Илић и песшппг Мплпца Живковић и Млрослав Дидштријевић. СЈ( ТРИЈОРЕНјЕ ХРДБРОСТМ Мирослав ДнмнтријевиН: ГЕНЕРАЛНА ПОПРАВКА; Лт<овна спрема: Срећко Здравковић; Издавач: „Реч младих", лист омладине титовоужичког регаона. „Мирослав Димлтријевић је стваралац завидне песничке културе, у чије је перо уметничко мастило, што трагом сс жс до садашњег, уз онтолошко јединство, које пе импровнзује, всћ, ствара хармоничност и доследпу дисцпплину” јс део из рецензије којо.м Мллијан Деспотовић препоручујс најновију, шесту кн>игу пссама „Генсрална поправка” Мирослава Димитријевића. Пратећи концепцију своје претходнс књиге, Димитријевић „посвећује своју нову збирку дапима у недељи и те жећи уиивсрзуму прати бмблијскк узор стварања света правећи тако седам песама ко јс пратс још две, заокружују ћи иа тај начин микро целину о којој псва. Димитријевић тежи, а у томс и успсва пс одступајући од свог начипа певаља, јасно артикулисаном песничкрм изразу. И управо навсдено пот врђује прва песма у збирци „ПОПРАВЉАЊЕ ГЛАСА". Аутор ове књигс своју поезије боји локалнмм колори * том пуним ироније, па чак и сарказма. правећи тако из пе сме у песму валсре начина живота, мудрости, па чак и умираља. Ннса.м случајно насловио свој приказ насловом песме којом освиће другл дан у збирци песпкчких мудрости Мирослава Димитријсвића, јер упрапо та пссма јс. нека ми будс дозвољсио, јсдна од нај« зпачајнијих песама у новијој српсхој посзпји. Може сс само паслутити храброст псспика који песму почиње оваквим стихом: „Ако данас можеш да умреш храбро/ не остављај за сутра/, јер сутра ће можда свако смети да погинс, костављајућп даље: „/Ако цреживите браћо, /тс рајте децу да уче, од зверке /безазлено зечије васшпање' хвале вучија халапљива уста/". Као јг у свакој другој поправци и у „Генсралној поправци”. Димитријевић правм свој распорсд вредности, пос већујући пажњу и љубави, прецизнијс женском телу и асоцијацијама које оно буди: ,,/Пастирица лежи водоравно са мериднјашгла , ближа ру ју него мушкарцу и са>ва/, А из царског реза нзлази ста до/. путује у даљнну/ и ни једна вредност не може да га врати/. „Генералпа поправка” на свој начин представља и поправку, отклан>ан>е досадашibjix ауторових грешака у псваЈву и довођењу певања до што савршенијег песпичког израза, отклањања досадашibitx мана, што је псснику, пе сумњиво, и успсло. И овог пута за ликовну опрему к»иге био је задужев сликар Срећко Здравковић. Он јс својим цртежима допрквсо да „поправка” будс што успешнија, помажући тако Димитријевићу да направи сво јсврспу псспичку трпсзу прсл којом и најизбирљивији л>убитељи поезије неће остати гладни. М. Стаписавл>свић

СТОНИ ТЕНИС: СТРЕЉАШТВО: ПИОНИРКЕ БОЉЕ 01 ЈУНИОРКИ ЕВИЦА НА МЕБУНАРОДНОМ ПРОГРАМУ РО ПТТ САОБРАНАЈА СВЕТОЗАРЕВО ф Сестре АнБелкбвић Ана и Јелена као пионнрке освојиле регионално првенство за јуниорке ф Јелена Анђелковић и појединачно забележила успех Ана н Јасмина без пре.мца друго мссто мећу нскусннЈнм играчица.ма је нзванрсдап успсх. Обус стоиотснлсеркс дошлс су нз „Школе за стоini теппс”, коЈа јс почсла са радом марта прошлс годппс па пппцпјатпву СТК „Текстилац” у Осповпој школп „Радоје До.мпновић" за учснпкс трсћсг it чствртог разрсда. Стопотенисери — кадстк школоваћс сс упорсдо док не завршс основну школу. Успсх ссстара Апђслковпћ Јс првн впдпнЈп резултат нз стонотеннскс школс н с право.м можсмо очскпватп join всћс. Y Лапову сс 15. марта одржава скипно и поЈсднначно првспство у стоно.м тенису за пионпрс н riiioniipxc па сс од н>их очскуЈс да поновс освајањс регионалног првснствп. V Свстозарсви за зслсним столом борио се и стонотснисср СТК „Борац" Љубпша Јсздић и он Јс у поЈедннаY Рсгиону Шумадије и Поморакм до сада су само Кпагујсвац и Свето * зарсво нмалн стрс.тс који rabajy у мсђунароапом програ.му. Ових дана, за хваљуЈућп своји.м гс^ултхпша, звапичмо 1гм сс придружчла и Евнца Радоunh из Стрсљачкс дружпнс IIBTKT „Бранко КрсмановиЈГ'. Руководстпо овс лружинс уложпло јс панрсднс наппрл како бн талентованом стрелцу. врсдиој Евнци Радовић окогућпло да прсbe на међународпк прлграм. За ity Је пабављснп станлардиа ваздушка nyinка врсдпа прско 25ЛООО динзра, уз пратсћу опрс.му н мунпцију На оваЈ корак Штофарцн су се од.-гу чилп послс TC.MC.T.IIHX it значајних прнпрсма. Јуна прош-ic io.iiiiic Евииа јс бпла пстнасст дапа у кампу са стрел цлма на npimpcMasia за мсђународнп OOYP ПТТ ИЗ ПАРАБИНА ИЗЛАЖЕ ПРОДАЈИ УСМЕНИМ НАДМЕТАЊЕМ РАСХОДОВАНА МОТОРНА ВОЗИЛА: 1. ПУТНИЧКО ВОЗИЛО МАРКЕ „РЕНО”. година производ’Бе 1978. возило се налази у дзорншту OOYP-a, Почетна цсна 70.000. 2. ПУТНИЧКО ВОЗИЛО МАРКЕ „3,АСТАВА 750’, годнна пронзводње 1979. Почстна цсна 100.000 дшгара. Излицитирана цсна моторног возила лодразумева се франко ссдиште OOYP-a. бсз порсза на промст пронзпола. Купац јс дужан да излицитирану цеиу за моторио во знло плати пре преузимања, а најкасније у року од 20 дана од дана закључења уговора о продаји п ку да га преузме. Сва средства v овој понуди продајг се V ОВОМ POчноЈ конкурснцнЈн подслио трсћс тврто мссто са ЈпнковнНсм из ..Партнзан" нз Партнзана. СТК Р. Ванск програм. спс фазс оцсном. турнира То.м прнлнком прошла Јс тсстирања п оцсљсна внсоком Учсствовала Је на нско.па;о н забележила запажсне рслл тптс тако да Јс отлука иеђупаролпи просрам, немпновна. за прслазак на такорсћи бкла стању н за љнх сс не дајс никаква гараиција. X' BubcHOM Y Свстозарсву, 15. фебруара, одржа * но је скипно и појсдипачпо првснство региона ШумадпЈс и По.моравл>а у стоном тенису за jyiniopc и јуниорке. V екипној дисцпплпнп стонотсппскп клуб Текстплац прсдставл,алс су ссстрс Ana и Јелсна Анђслковнћ, пако су још пиоинркс. Рођснс су 1975. односпо 1976. годннс. Онс су у финалу побсдплс скипу Локомотппс из Лапова са 3: мс освојпле псхар н дипло.му као најбол,а Јунпорска скппа у региону за так.мичарску 1985/86. годнну. Y поЈсдиначној конкурснцнји Јелсна Ан6слкоп||11, м.-iaba ссстра, тек у фнналу изгубила Јс од далско старнје играчицс крагујсвачхог Радничког Татјапс БаниВ. Бсз обзнра на пораз њсно Сретен ИлиН по други пут најбољи Последжс такмичсњс коме Разгледан»с возила ic на дан 24. II — ’86. од 10 до 12 сати. Опа понуда је и овиашћењс за разглсдаље. Надметати се могу сва правна н физичка лнца која положе кауцију од 10 одсто од почеггне продајне ценс возила. Правла лица на и.ме кауције за надметањс прн ihi/KV бариранн чек, а физичка лица копију виомана о гплатл кауције на жиро рачун OOYP а ПТТ Параћин бро| 63504 601-2671 или полагањем у fotobv ------------------ на дан надметања. ИНВЕСТБАНКА — ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА — ПАРАНИН Камате на штсдне улоге Важсћс каматс дннарскс штзшбс — По виђењу — Орочено — Орочено — Орочено на пa на 3 мссеца 12 месеци 24 месеца 7,5% 68,О9/о 71,0’/о 73,0’/« Камате сс рачунају годишњс Бажсће каматс девнзне штсдњс — По Biibeihv 7Л”/. — Орочено на 12 месеци 9,0’/. — Орочено на 24 шессца 11,0% — Орочено на 36 месецн 12Ј5% Каматс се рачунају годишњс Ка.матс на депозптс по крсдитима — Депозитц за стамбепу изградњу н уиапрсђење приврсднс делатности 2’/. КАМАТЕ НА КРЕДИТЕ Креднтн за ста.мбену нзградњу Депознт (дннарски н продатс девизс) 16% Кредптп за унапређењс приврсднс делатности — Дспозит (лннарскн и продатс дсвизс) 16’/. РАДНО ВРЕМЕ ШАЛТЕРА Шалтер М. Тнта 53 — Од 6,30 до 18,30 — Понсдељак од 6,30 до 17,00 Субатом од 7,00 до 12,00 Шалтер М. Горког 1 Од 8,00 до 15,00 Суботом пе ради ЕКСПОЗИТУРА РАЖАЊ Од 6,30 до 14,30 Суботом од 7,00 до 11,00 ИаанаЕ Y ФпсхултурноЈ сали ОШ ,,Радојс Домановнћ", 15. фебруара одржан Јс други турннр општннскс лпгс за појсдиначно првснство. По три ппјбоља пграча из сваког клуба борилп су се за наслов наЈбољсг појсдинца, а до полуфинала пробпли су се Нванковић из главнчке „Будуђпостп”, Ткмотпјсвић нз учествовала Евниа Радовнћ бнло је рсгиопално првепство у гађању стандар дно.м ваздучш1ом пушком одржано 15. фсбруара на штофарском стрелпплу. Стрелцп из СД ,,Чика .Мата" из Крагу Јсвца и „Каблова * ’ из Спстоларсвл, по стпг.ти су врло високе резултате. Евпца Радовпћ која Јс гађала зајсдпо са iMiMa постнгла јс резутат коЈн јоЈ Јс о.могућно да учсствуЈс на првснстпу Србнје 1. н 2. марта у Бсогралу. С. Здравковпћ ПСД „Јаворак", Фсријални савез, ДТВ Партизан н туристичка агснција „Аутопрсвоз" из ПараГшна О Р Г A Н 11 3 Y J V за заљубљенике снега н спорта једнодневне нзлсте на Копаоник. Поласцц су нсдељом (23. фсбруара. 2. 9., 16., 23., и 30. 'ларта) у шест сатн пспред Робпе кућс „Београд”. Повратак у 16 сати. Цена превоза 1е 600 динара. За ученике и студентс, чпановс ПСД „Јаворак” цена превоза јс 300 дпнара. Прнјава са уплатом врши се ТуристнчкоЈ агенцвјп ..Аутопрсвоз”, а за члановс ПСД „Јаворак" код сскрета ра Душана Рнстцћа. ,,Хало 93" Iluiih нз ..Врапчана" и МаноЈ ловкћ пз ,,14. дана”. Y фнпалу су сс састалн Hiuih н Нванковкћ. Побсда Јс прнлала Срстеиу liinihy док јс у борбн за трсћс место, Тнмотнјсвнћ савладао МаноЈловића. Слсдсћп турннри за скнпно првснство почињу 1е марта у Својнову, Параћину к Буљану. Тимс сс наставља другп дсо такмичсња у општннскоЈ лигн. „Регион” у Параћину На проширсној ссдници Прсдссдништва ОСС одржаној 11. фсбруара, донста Јс охлука којо.м сс прихвата понуда да ссдиштс рсгионалног савсза Шумадијс и Поморавља будс у Параћпну. Према toxic, сва стонотениска збнвања у нарсднс чстнрн годинс проћнКс кроз наш град. Текстилац испада из тркс? На послсдњсм турннру Мсђуопштннске лигс, одржано.м у Лапову, Тскстнлац јс претрпсо два пораза и тпме знатно умањно својс шансс у трцп за прво мссто. Борац коло води Y регноналној лиги Бораи и даље дн без конкурендкје. Наш наЈЈачи Је у Једанаест сусрета остварпо паест победа, а за све то време кларцн су нзгуби.ти само седаи i воклуб Једасетова, док су 55 решнли у своју корист. Са утакмицом мањс н шест бодова Maae следн га AC нз Крагујсвца. Р. Ванск IN MEMORIAM Дана, 5. фсбруара 198.6. годпнс ¥ liynpujcKoJ болнпцн, умро је послс i pahc болссти Мплпвоје Си.мић Лн са, дугогодишњп наставнпк Основне школс „Бура Јакшнћ" у Пзраћпну. Јавна лицнтацпја бпћс на дан 25. II ’86. v 11 сатн у просторијама продавца у улицу Бранка Крсмановнћа број 16 у Параћинг. Сва обавештења v вези са овом продајо.м могу се лобитн на тсл. 51 000. МАЛ11 ОГЛАСИ Купујем плац нли зграду за рушење, где је дозвољсна нзградња, пожељно центар илп ближа околпна. Мирјана Гајнћ, ПТТ контролор, Параћин, нлк на тсл. 51-800 до 14 часова, a после 15 часова на тслсфон 45-182. Купујем парцелу вслнчпне око 10 ари близу новс петље на ауто-путу. Понудс слати на телефон 53-945 Аца. Оглашавам нсважсћом возачку дозволу издату у CYF1 Параћин на име Драгана Жнвановнћа из Параћина. МИЛИВОЈЕ СИМИћ ЛИВА ИАСТАВНИК МАТЕМАТИКЕ Y ПЕНЗИЈИ — Рођсн јс 1922. годјшс у пнтомои поморавском граднћу Варварнну. Завршпо Јс Вншу псдагошку шко ку на групи математика — физчка у Бсограду, 1943. годпнс. Службовао јс у свом родном Вар варипу, у основпој гавник и дирсктор Y нашој шготи школп, као школс. нспрскидно иас радпо тркдссег годлпа, од 1953. је до 1983. годпне, када Је н пснзнонпcan. Лист Сопијвджстичког савеп радлот кародв општин« Параћпн, аздаје Цевтар за Славољуб Обрадовпћ, Мздавачм савет: Нада БранковнИ, Момчнло Вучкопић, Свсгнслав рнвоЈс Маринховвћ, СлаволуО Цбрадстпп, 7Кввота СгоЈаповић. Жлво|кп ГомиВ (орелсслпмк) comb ДШрпслаа ЦлмитрнЈсвиП. МиливоЈе Илвђ (гехнлчкв урелннк) • Миодрш Милеикппић. ник (0.-5) 52-352, новннари (035) 53 694. Претплата: годишља 1.400 дннара, аолугодппик 3504-603-1923 код СДК ШраПмм. Штамиа LPU „1лас" Београд идаЈковаВева а, гелсфои (011) МАЛИ ОГЛАСИ Млађк ирач!ш п.спу за чувањс nap хптно тражн дсце (два од по 2 гсдипе н Јсдно од 9 годпна). Упита ти иа тслсфо.г 52-160 прско целог дапа, /Кквадпи Толоросвћ. Продајсм њнау 40 арн код Ложи опнцс v Параћкну к нсЈлзршену i:\hy у Купријн, улика Баштска бр. 21. Обавсштсљс: Бранко Цвсгковић, Врапчанска 46. Параћнн. Продајсм хармоннку „Ва.ттмаистср" 80 басова. Телефон: 56-550. Хптно продаЈем шкоду 100 Л. Тслсфон: 52-992. Пролајсм мотор Т—14 ТЛС у возпом стап>у. Цсна 100.000. Драгослав Мнхајловиђ, Горљс Видосо. ПродаЈсм комбп ПМВ-2200 са step цсдесовп.м мотором у возном стању. рсгнстрован комби ..Морнс’ ИМВ — 1600, uiijc у возпо.м crawy. Тслсфон: 55-932. Оглашавам певзокећом радпу ккн жицу пздату 1978. годимс на USK Рддомнра Apcnha пз Поточца. Изузетло Јс богат и садржаЈап његов рад у школп. За тридсссг го длпа меуморног и стваралачког рз да, овој средкпи п пашој шхолн дао је тридесет гснерацпја марљн внх, поноспкх и врсднпх учепмка. Y наставп је бно пзузстан струч •«>ак п псдагос. Прсма ученнцпма, колсгама н ђачкпм роднтсљн.ма бна |с изузстпо корсктан п пспосрсаан, у прнватном жпвоту од.мсреп и нскрен. Бно Јс дугогодлшњи ског одбора и Савста ibcii прсдссдкик. Иако пензионисан, всо са колективом н члап шко.1- школе, a увек Јс радовао жи сви.м усоеспма н рсзултатнма учсннка н школе. Свакодисвио се. no повратку супррте нз школс, распнгнвао рсчн.ма: „Шта радс кашл”. Такав је био п остао ло краја жи вота. Смрћу друга Ливе учсншш н ра пни колектив кзгубилн су једног кзврсног, цењсиог и поштованог ва спитача, колегу н друга. ГБегов свс гао лнк остаћс нам у трајном ссћању. Учсиици и радлн колсктнв Осиовнс школе „Бура Јакшнћ". О|лпшава.м нсиажсћом nojuy киижнцу кз.тату 1965. годннс ка ’ЛМ. Драгослава Радспковнћа нз Бусилов ца. КупуЈсм парцслу всличинс око 10 ари. блпзу none пстљс на ауто — путу. Попудс с.чатн па тс-1ефоп 53-945. ,\ца. Купује.м илац нлк зграду за руuicilc, гдс јс до1вољсна изгра.ии. Пожељно цсшар плп ближа околппа. Гајнћ МирЈака, ПТТ xoinpoлор Ilapahini, плн ца телефон: 51-800 до 14 часова. а после 15 ч« сова на телсфон: 45-182. У иелсљу 23 фсируара даваћсмо шсстпчессчни помсн нашем драгом и никад прсжа:веном. ЉУБОМИРУ РАЈИБУ (1949. — 1985.) Ila rpoO.bv у сслу Бошњаиу Позпвамо свс poLauc, пркјаTc.bc it позаанкке да тога дана Још јсдко.м одамо пошту нашеч лрагом покоЈнпку на његосоч гробу. снн Радомнр. ћерка Мзрикв. сукруга >< глајка култур? ■ алформнсаљ« и11араЛив" — иараДмм. Дпректир о глдвнв и ошовиршв ^рслдк" ЖивковнВ, Мллндоје Илић, Надд Јоввиоаић, (здмепмк аредседникв), Спсжапа ЈонзкпимП 6о в Јован Гомлђ УреВУј« Редакцвоив мимегиЈум Ноанпари- Спежанв Јоаапоиић Мнлиш •еса 1’елакил|«: Макслма Горкш. 4. Ишиталски фа> U (елефонм: а о:и»н»рнс урез 700 днпара, за ииогграпство лвострукс *. Жиро рачув Цсптра за културу а ннформнсаЈМ 340-551. Тнраж 11.000

mitmnmnimnmnnniiHiiininniimmiiiiiiiiiiiiiiB ОВИХ ДАНА СУСРЕТИ СЕЛА ЗАВРШЕНИ ИЗБОРИ И YОМЛАДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ = БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ПАКЛАРН СЕ ДОГОВАРАЈУ СТРАНА 5. М ДДНАС СТРАНА 8. НАША ТЕМА ЗДРАВСТВО ЈЕДНА БОАНИЦА А ДВА ДОМА ЗДРАВЉА СТРАНЛ 7. amiiiiuiiiiiiimiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiuiuuiiiiiijiiiiiiiii? р, Лкст Соццјалистичког савеза радног народа ошптине Парађин ГОДИНА ХШ БРОЈ 303 ■ ПАРАБИН 5. МАРТ 1986. ft ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ н ЦЕНА 50 ДИНАРА Y3 ОСМИ МАРТ ПРОСТОРИ ЗА ДОКАЗИВАЊЕ Обележавањс 8. марта, Да на жена, као значајног историјског датума који прсдставља прекретницу класног разрешавања „женасог питања”, ове године носи посебно обележје практичног cnpoeohetba у дело прокламоване једнакости меИу noловима. Та посебност се огдеда у заступљености друга рпца у делегатскгш тслима и Дзорумима, партијским и синдикалним органима и другим позицијама на којима се изграћује и спроводи политика. Другачији прилаз овом питању и окретање ка значајнијем уделу другарица у поделн обавеза и задатака /с цзраз насталпх потреба, алц ц доказане способности да с& могу па свим мгстпма равноправпо носити са друioeiL\ta. И поред овакеог очигледпог напретка у елилшнаци- ]п неједнакости .uchy половима, ипак join увек су присутне неке животпг истипе ; којс сс још увек огледају у тихим отпорима традицији. 7 е појаве, на изглед .невидљиве, ипак значајно су присутне v нашсм живогу. Иако жене данас заузимају видно место у -самоуправпо.м систему, иако пх има на мно ги.ч радним местима која су bo ctzopo била резарвисана само за мушкарце. нпак је join увек очигледно, да како се tide према врху уз пут губ?. своје позиције и до самог врха стижу у готово зансмарљивом, рекли бисмо симболично.и броју. За своic -право место у друипву хсене морају да се саме пзCope. Ако су ту своју снагу п способност на најснажни1и и пајузвшиенији начин ооказивале v народноослобо дилачкој борби и револуцијп. и v годинама којг. су иза ioia дошле, умеће дапас и. сутра да то у пуној мери остваре. Али, то не сме бити само њихово nuraibc. To je, заједничка ствар, јгр соци1рлистичко друштво не признаје поделе и обавезе ни осакве врсте. Ове речи о женама ynyheне поводом њихови/. чразника 8. марта п немају за циљ да говоре о значају тог дату- .ча, јер on је празншс целоку пног цивилпзованоб социјалистичког света. V њгму не ма места подвојености и разликама. Ово белвжпмо виtue као join yeeiz npncyvny обавезу натег друшгва, da сс jota озбиљннје нозабави tilm питањем, da za Орхсв решава као би v наслебе генерацијама доказало и своју снагу, али ц оставило dpyze обавезе који.ма he морати да се позабаве. И join iieuiro: Склонп смо да кажемо да другарицама чису потребни nuxciba и каранфилц само за један дан. io је тачно, ajui учпшсло то и тог лепог. и важпос дана, ;ср сигурно на тај пачпп ол he пм бити још лепит и радоснији. С. О. МЕЊАТИ МЕТОД РАДА У CCS ф Ово би био најсажетији закључак са Изборне седнице OK ССО Параћин ф За председннка поново иза« бран Новица Митровић ф Изабрани и делегати заомладинске конгресе Завршница протеклог месеца била је у низу изборних актив * ностн у друхптвено-политичким организацијама наше општине. Последњег дана фебруара месеца, одржана је Изборна конференција Општинске организације Савеза социјалистичке омладине н анализиран је рад у прошлој години. Присутни делегати из основннх организација, такође су разматрали и план за период до фебруара 1987. и Програ.м активности до 1988. годнне. ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН • Милан Панић изабран за председника Општинског комитета СКС, а Милош Дракуловић за секретара Председништва OK СКС Изборној конференцији Оргаиизације Савеза комуниста општине Параћпн, која је одржана 27. фебруара поред бројних гостију и делегата нз наше и суседних општина, присуствовали су и АлЕКСАНДАР МИТРОВИН, члан ЦК СКС, МИЛУТИН М0ЛО ШЕВИБ, члан ЦК СКС и потпредседник СР Србије, ВОЈИН ФИЛИПОВИН, члан ЦК СКС н председник MOK СКС Шумадпје и Поморавља и ДРАГОСЛАВА САБЛИН, члан ЦК СКС. и пропуста, рекао је. између ооталог, у својој богатој л сздржаЈној дискусији Драган Петковић. (Наставак на 2. страни) О актуелнлм''задацима Органи- општепартијске- расправе. -Општи зације Савсза кбмунлста олштине Параћин на даљем развоју самоуправнчх л друштвено-економ ских односа, на овој конферснцл јл говорио је Драган Петковић, досадашњл лредседник OK СКС. ске проблематике, самоуправном У свом излагању Драгаи ПеТко- удруживању прлвредс, литаљу вић сс највише осврнуо на сложене друштвено-економске условс у којима је Организација Савсза комуниста остваривала саоју водсћу идејно-политичку улогу. са посебним осврто.м на рсзултате којс смо у протеклом четворо годишњсм периоду постигли у материјалном и укупном друштвено.м развоју У нашој општиии. — Посебан печат овом раздобл>у дала је општепартијска расправа о Предлогу закључака 13. седнице ЦК СКЈ, рекао је између осталог у свом излагаљу ДРАГАН ПЕТКОВИЋ. Ова расправа је кри тички осветлила сва горућа друштвсно-економска и политичка питања и исказала незадовољство чланства Савеза комуниста стаљем у сопствепим редовима. а поссбво у руководствима СК. Многе тада изрсчене оцснс важе и данас, као што су многи закљу чци из јавнс расправе и данас актуелни, било због тога што нису остварепи. било зато што су по својој природи таквог карактера, да јс њихово остварива№е везано за дуже врсмс. Полазећи од иницијативз, пред лога и критичких примсдби из, (лицања и расподеле дохотка и ллчних доходака, проблематидм запошљавања, оствариван>у самоуправних. права рад«лх л»удл и грађана, дсловању СК у Coipijaлистичком савезу као и другим. Организована су општа савсгоаан»а, тематска савстоваља, семивари, марксистичке и омладлискг трибинс, и други облици рада на којима се расправљало о навсденлм и други.м актуслни.у питањима и утврђиваЈш правци акције. Једном броју 00 СК, формирањем радних грула пружана јс помоћ у раду. У бсноваим организацијама, СК започео је убрзанији процес диференцијациЈс. Комунисти у други.м друштвено- -политичким организацијама. Ску пштлни општине и интсресним зајсдницама, на основу Предлога закључака 13. седиице ЦК СКЈ и закључнлх ставова Опшгинск-.т ко.млтета, извршлли су анализу стања л дали оцсне о остваривдн>у својих функција л задатака и д-онслл конкретне програме којима су прсдвидсли активностл на отклањању уочених слдбосгл Међу гостима и учесницима пзборног скупа омладииске ор ганизације били су и представ ници братских општина Крапмне и Мурске Соботе, којн су уједно л обишли параћлнске колективе, где су се упозналн са радом својих вршњака. У обп.мно.м мзвештају о раду у протеклом периоду, млади су подробно анализирали своје успехе и пропустс и нзмеby осталог су закључили. — Општинска конференција ССО доприносила је развоју организације младих и мобили зације чланства рације у правцу социјam1СТИЧkiiх односа у нашој ђутим, и поред и младе генедаљег развоја самоуправннх општнни. Мевндљивих резултата це можемо у потпуиости бити задовољни постигнутим, већ марамо настојати да све проблеме и тешкоће које нас очекују, представљају само изазов, да се са више одговурности, одлучноотн и храбростп настави даље. Један од најбитнијих проблема који се јавља у омладинској организацији, по њиховом разАШШљању, огледа се у недовољној развијености делегатсклх односа и понашања. Присутне су појаве недрвољне повезаностп делегата у Огштгинској конференцији са делегатском основом, што је узроковало недовољном пнфор.иисаношћу. одсустовању са седни« це. Све ово утицало је да је раз матрање одређених шстања зна чајних за ССО ma седницама Председништва OK ССО протекло, готово без днскусија без примедби и сугестија од стране делегата. Очигледна је потреба мењања метода рада у ССО, односно излажсње мз оквира форума п ус-'1еравањс рада V ССО на акцију, основну о.рганизацију ССО и нај шире чланство, закључили су млади на Изборној конфарениији ССО. Економска стабилност класни задатак Међу наредне задатке о.младинске организације, Новица Митровић, председник OK ССО Чуло се за говорницом ГЛАСАЧИ, A HE БИРАЧИ Е Бранислав МиленковнБ, раднмк СФС . . . Од избора 1974. године па до данас, од око 2 лтилиона лица која се бирају у свим самоуправкгм органима и телнма у земљи, 1974. било је 25 одсдо младих, ,78. године 20, a 1982. било је 15 одсто наших вршњака. Дакле, све нас је мањс тамо где се доносе важне одлуке од великог значаја за наше друштво. To нас Цолако потискује са колосека друштве1л?1х зби вања, одбацујући иас полако, али сигурио, па псрифг рију свих токова у друштву. Мимо наше г.оље, упоредо са Уставом утврђеним сбли цима делегатскдзг одлучивања. јавило се и ванделегцатско одлучнвање које прети да се претвори у паралелнн систем, због чега је делегатско одлучивање сам!р формално. Данас у пашем друштву сг.ежан утицај на доношење одлука цмају Јиеђус/обно повезани пословни органн у OYP-има као и изврпши и управнц органи. па и у п0" литичко извршнил! органима ДПО, тако да се такве одлуке само форма^тно п',зтвр 1’УЈУ V делегатским скупшти иама, те је наш радни човек све више гласач, а све мање бирач. посебно је акцентовао економску сгабилзацију. — Обезбеђење економске ста билности друштва поставља са као класнн захтев и ихшератив за очување и одбрану тековн * на соцпјалистичке револуције. To је јединл пут младој генерацпји за изградњу срећнцјег живота н боље будућности. Ми млади свесни смо да салш мо- (Наставак на 2. страни) мимнпмм ВРЕМЕНСКЕ НЕПРИЛИКЕ нски комитет пркренуо јс низ питања. друштвено-економског и политичког живота -у општлчл. Главии правци наше акције бллл су усмерени на праћењу еконо.м- £* ? Док je хировнта водена маса пре двс недеље начннц ла праву пустош у многим крајеви.ма Србије, Параћнн је био поштећен. Свему овоме треба захвалпти, по нзјавама стручн>ака, регулисаном току реке Црнице који је без већпх проблема прогу тао воду што се сливала са околних брда. Међугим, бу јица је узела свој данак, нај пре када је озбпљно оштетп ла аутопут, а затим потопи ла и њиве у поморавском крају. Доста је њива било м под подземннм вода.ма, али биланс је, на срећу. ма ibe стравичан него у другнм крајевима. Наш репортер је током, вод|ом претећмх дана, обишао са представницима Ци вилне заштите, део око Велике Мораве. Морава је оста ла у свом кориту захваљују Пн изведешш насипима. На фотографији топољари у заштитп'ом појасу Мораве.

5. xMAPT 1986. • БРОЈ 303 ОСТВАРЕНА ВОДЕЋА УЛОГА СК У НА општини - i' ■>'ДЈК«•X МШЖ'ж b-W4*< IIIIIIIIIII!Illllllltlllllltlllinillllllllllllllllllllllllllllllllllll ПО ЗАВРШНОМ PA4YHY 1 ЗА 1985. ГОДИНЕ = РЕЗУПТАТИ I ПРЕМА ! ОЧЕШАНјУ Y прјошлом броју објави- 1 ли с.мо податке о оствареној = производњн, на основу чега е смо пзвели закључак да he : и фннанснјски аоказатељн = битн бољи од оних из .1984. | поднне. Нашс прогнозе, ма- е да у Службу друштвеиог i кљиговодства нису приспели = сви заврлшли рачунп (ФТМ \ „Пролетер”, ц „Вел.мортрансов" Теретнп cacopahaj), иако је рок за »ихово достав љање прошао су се обпстиниле. На основу овога што је лриспело мо;ке се констато ватн да је привреда општн не Параћин у 1985. години шзсловала веома успешно, упоређујући то са задњим го дина.ма у којима cv редовно мсказивани внсокн губнци. Додуше и ове годнне је оса.м организација исказало губитке у лословању, алп су они у доброј мери покривени још у току израде завршног рачуна. Тако су camo три органнзације исказале непокривеке губитке у нз носу од 43 милцона 437 хил>ада динара. и они се односс на ИВТКТ ..Бранко Крсмановић” OOYP „Трикотажа” са 30.815 хиљада дннара и „Енергетика'' са 852.GU0 динара, а код Радне органи зацнје „7. јули” — Основна задружна органнзација „Рашевица" 3.770 хпљада Annapa. Међутим, ИВТКТ „Бранко Крс.мапзвпћ” на нивоу ра дне органнзацнје бележи по зптивне резултате. тако да је за акумулацнју ц резсрве пздвојепо 124 милпона днна pa, а Радна оргаипзацнја „7. јули" јеиздвојнла 4.720 хил.а да дпнара, штс указује да he се забелсженн губитак код н»их врло лако сапирати већ v најскорије време. Укупан прнход у 85. годипи износи 69.195.529 динара ц бележи индекс од 174,9 од сто; Утрошона средства у односу на 1984. годш.-у већа су _за 74,3 одсто и износс 56.518.047; остварепи’ доходак (без „Теретног саобраћаЈа”) износп 12.677.4S2 што представља индекс од 177,1 одСто. Укупип губнцц износе 245.125 хиљаде дчнара са индскссм од 34.9 одсто. Испла ћени лнчнн доходак по раднику износи 30.206 дннара и он ie већн за 79,4 одсто у одпосу на npeTxo’iHv годнву када 1е износио 16.835 дннара. Ако упореди.мо оваЈ изда так са расто.м трошкова жи вота којн је мзпосио 69,9 по сто може се констатоватн да су реалпн лнчнп лохсци г.сћи за 4,5 одсто. Нпак, онп су још увек веома кпскн н ннжн су од ттросечних тичннх доходаг.а како v Рсп *ону тако и v Републипн. лапосленпх бележн стопч ол 3,5 одсто и пзносп 14.462 заГости на изборИој седннцп (Наставак са 1. стране) Учешћс у раду ове коафсрзнцијс узсо јс и Града ЦвстковиИ, директар Ј4ВТКТ „Б. Крсмаиовнћ”, и говорио о положају про извођача вуненог прсдива и тканина у Југославији, који ој cue више погоршава. На крају сзојс днокусије рекао јс: Иако смо у изузетним екокомскнм тсшкоћама, тсксгилци Параћина са оптимизмом глсдаjy и плапирају псриод 1986—1990. године, рачунајући да he co брзо и сфикасно отклоиити аномалијс у привредно.м систему, да нре свега већи рад и nehn извоз значс и бољи положај у друштву и да ћемо нови.м инвестицијама, са удруженим домаћим и ипостраним капиталом, усмереним у нро ширење производних капацитета за повсћање извоза и то финалпослена. С. О. Мењати метод рада у ССО (Наставак са 1. страпе) рамо да градимо пут у соцнјалистичку будућност. Одавно је било врс.мс, а сада јс и нуж« да, да наша органпзаиија ио- . станс „генератар" промена, да ску скономску праксу и похлспу £ао £.нажап организа трснутним скономским корис- I т,,,‘ ,,,, тима к иа стално нагиааве ка ?ова11’1 ФРС1,Т гснсраииекоио.мском волунтаризму. Сви Је. у којсм ћемо спознати себе ми управо то очекујемо ол 13. | » спремно поћи у битку за соп не производње, 1990-ту дочекаги са 1.000 радника више, укупнпм извозом од око 20 милиона дола ра и личним дохотком на нивоу просска у приврсди СрОије. конгрсса СКЈ и 10. коигреса СКС. Недсљко Гуљевић се у сврјој дискусији осврнуо на класно ;ачањс СК, а највећи акцснат је стављси на чињсницу да је у при теклом четворогодишњсм периоду 355 чланова иапустило Сдвсз ко.хуниста и то највише-радаика. I Бсћина основних организац4|3 СК нс аиализира разлогс иапуш тања СК, а потрсбно је благовре мено указивање на пропусггс чла нова СК, како би сс смањмо 6pcj оних који сс свакс године скидају са свидснцијс. У раду овс ссднлце учсствовао јс и Милан ПаниН, који јс мстакао да Савез ко.муииста мора да буде носилац свих мера и активности. да буде у првим редовима борбе за оствариваљс Стојап Вељковић, дирехтор СДК, говорио јс о актуелним идејно-политичким питаљима ппа нираша друштвсно-сконо.мског ра звоја општине. — У настојапима да, у послсдн>е, времс. сачувамо стабилност приврсдних крстања имали сми нриликс да сс упозна.мо са нашим бројним промашајима, dmсоким задуживаниша, нсспрсгни.м арапжманима, итд. а који су проистекли само из нашпх допуштсних бирократских и етатистичких односа у друштиу. To he да нас прати сигурно још цуго, односно свс дотле док СК једиом пс покида такву прагматМИЛАН ПАНИН јс рођсн 1934. годшј2. По завршстку основне школе пзучаза стак ларски заиат у Српској фаб рнцн стакла. За то вре.мс, a и касније, веома актнвпо се укључује у друштвено-политнчки рад. Због своје испсље не активност, са осамнаест МИЛОШ ДРАКУЛОВИН је роБен 1942. године. Након зг вршетка оСмогодтињс шко лс учи школу учеЈлика у цри уодина прпмљен јс у СК. Био јс предссдник Актива вреди текстилне струке. то време, у школама прагтнчнсм обуко.м уводе радннчкн саветц ученнка, је биран за председшка дкнчког- савета школе. Y Y са се па ра Па народис омладине, члан и секретар Фабричког комит< та народне о.младине. Школоваље је гаставио уз рад. Тако је завршио Вншу школу за организацију рада у Новом Саду н Полшичку школу у Нишу. Биран је у оргапс управљања у Српској фабрици стакла, ви ше пута за председннка Ynравног одоора и Централног радникчог савета. Y Савезу KOMVHHCTa бирап је за сскретара ОО СК, впше пута за члана Фабричког комитета, као и за секретара нстог ко митета. члана ОпштинСког комнтета, председннка Кадровскс комнсије Конфереицнје СК општнне Параћнн члана Решогллме п Репубчп чке заједшгце здравственог оснгураља радника, члана Рспублнчког завода за пауку СР Србијс. Од 1980. годпне је директор OOYP-a „Занат ссрвис ’, а потом сскретар СИЗ-а из областн матернјалне пронзводњс. За самопрег^ран рад добио је многобројпа признап>а н одлтпсоваља, мсђу којкма Јс it Ордсп рада са сребрннм вепцем. ствспи друштвени тгрогрес. Омладинска организација мора спремно и доследно да ово.м планова пословаља и усазршаБан>а оистсма расподеле према разултатима рада. За оствариваљс овс улоге вео.ма је значајан садржај и метод рада OK СКС. Meђути.м, то нсћс бити довољно VKU лико сс у борби за оствариван»о политике скономскс стабилизацијс нс укључуЈу активно свс ОО СК. Слободан Анђелковић јс говорио о томе кахо уобплисати л>удс за рад. а Тсодосијс Разуловић о потреби јсдинства у СК. )с-р ако нс.ма јсдинства у СК не можс сс посгављатн ни патање личнс и колсктлвнс одговорвости. а бсз тога нема морала. захтеву одговори, конкретним лннцпјатпвама и практичиим акција.ма. iVIebv најважпијс задатке за наредни лериод деловања млади.х, снадај: Снажнијс ангажоиањс у оквпру ССРН, идејно образоваЈвс кроз разноликс ви довс при.мсреке младој генсрацији, затим саглсдавалвс елемената који дирсктно утичу на свсст .младих као на пример утнцај црквс, непри.мсрно при хватање норми понашања које долазс путсм различнтих обли ка масовннх меднја, културе... Такођс, друштвену пажњу заслужују и многобројне друш твене организације којс окупљају младе, као што су горани, феријалци, извиђачи, спорт ска друштва, народна техника. Сва питања која су покрену. та на овом скупу цзазвала су жнво интересовање младих, по готову што је и за ову органи зацију ово значајна година, имајуки у ввду да пред њима стојс и конгреси републичхе и југословенске оргакизације о.младине. Расположење садашње генерацијс, којс треба за коју годпну да прихвати кормпло брода будућности, можда иајбоље одсликава плакат за XI Конгрес ССО Србије који носи псруку: Мењајмо да нас не промене. М. Илић НОВИЦА ПОНОВО Делегати МИТРОВИБ ПРЕДСЕДНИК OK ССО попово су изабралп Повпцу Мнтроniiha, радипка ИВТКТ за НЕВЕНКА ТОДОРОВИН. ЛРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ pahiiii долазк 1961. годнне у 1IBT КТ „Б. KpciiaiioBFih’', где се актнвно укључује у свс ЈЈЈЗитнвне друштвенс то кове, a 1965, године прпмљен је у СК. ДЕЛЕГАТИ 3/\ КОНГРЕСЕ СК Делегати за Десети конгрес СКС нз наше општннс су: СВЕТЛАНА МИШИК из 1IBTKT „Б Крсмаповић”, БОРИВОЈЕ хМАРИНКОВИН ш ФЦ „Новн Поповац”, МИОД РАГ СТАНКОВНН из СФС, БРАНКО ВУЈАСИНОВИБ, пензионер, МИЛАН ПАНИБ, поиоизабрани нрсдседник ОК СКС н 3OPA11 РАДОЈЕВИН, дпректор ОШ „Бура Јакшпћ”. Делегати за Трннаести -дангрсс СКЈ су: ТОМИС ЛАВ ВИДОВИБ из СФС н ДРАГАН ПЕТКОВИБ, право судни oprami. председннка опипинске организације ССО. МитровнН |е успешно ооав.вао ову фун кцију v прстходном псриоду, а на место председника OK ССО дошао Јс као радппк ИВТКТ „Бранко Крсма новић”. Председништво ОК ССО у царедном нзборном перио ду сачиљаваће: Небојша Јелпчић. радпик Скупшпше У дискусију сс укључио к Александар Митровић који је најчлшс говорио о задаци.ма којл сто јс прсд Савсзом комуниста, исготову у времс одржавања предстојећих партијских конгреса. На овој Конференцнји разчатран јс извештај о раду Оргаинзације Савсза комуниста. Статутарне и Надзорнс комизчје СК за протскли чсгворогодишљи период и програм ларсдних активности организаиија СК општмнс Параћин. За прсдседникл.Ouштинског комитста СКС на свој конф&рснциц: изабран је Милан Папмћ, а за сскрстара прсдсед-уи •птва Милош Дракуловић. огпитине, Бара.’шнка Мплора довић, радгик „Занат сервиса1, Брапнслав Миленкоiinh, радник СФС, Мипослав Мнленковић радник ФЦ ,.Но вп Поповац". Новица Мнтро вић, председник OK ССО, Зо pan Радосављевић, ученик Средн»ошколског нентра „Бранко Крсмановић, Александра Тодоровнћ, ученица Средљошколског пептра „Бранко Крсмановнћ", вић”, Данпло МнленковиВ. раднпк ИВТКТ „Бранко Крс y.anoHiih", Љиљапа Милоше вић, радннцаФЦ ,,Нопн Попо вац”, Славољуб Најдановпћ, радпнк „Параћинке”, ДеЈан Бабић. студент. Мпрпна Мла ленолић, ученина Срсдн»ошколског центра „Браико Крсмановнћ” п Славиша Рис тић, радннк СФС. СТИМУЛИСАТИ РАДНИКЕ . . . Подаци за нашу onier тину показују да је ус.мереипм образонањем обухвапено 1898 ученика, Y школској 1984/85. однос произооцмх занимања прсма нспроизвод пим је нзносио 70:30 у корнст производних. Ове школ ске годипе тај однос јс задржан. Из годнне у годнну повсћава се број учсинка који упнсују пронзводна занимања, међутнм садв се јавља проблем што се тамо уписује већнна учеинка са слабнм успехом, Због тога бн у удруженом раду тгба ло прсдузети стимулатионкје мсре за производне радннке, камо би производна занпмаiba била привлачнија за мла Де са бољнм успехо.м, a то су, повсћање личног дохотка, обезбсђнпаље станова, побољшаваље услова рада на раднпм местима, бесплат по шко.Човањс, обезоеђпвање стипенднја... СЕМИНАР ЗА ОМЛАДИНСКЕ РУКОВОДИОЦЕ М. Ж Због нспољене актнвностн у више наврата биран је за члаш органа управ.вања. По ред рада у све три с.мене, засршно је рсдовну двогодн шн>у школу за ВК}3 раднисс тскстилне струке. Y току рада био је секретар пргана СК, председник Радннчког савета Радне организације, секретар Фабричке конфе ренције СК, члаи Општипског комигета СК, члан Me Буотппткнскс конференццје СК. Године 1975. нзабран је за председглиса Општннске конференцнје ССРН н на тој фупкцији био до 1981. године, а у пр^ошлом маида ту, извршнп сскретар ОК СКС за друштвепоекономске односе и самоуправља * н»е. Носнлац је више друштвеинх похвала и признаља за свој досадапгњи рад. ме ђу којима је и Орден заслу ге за народ са сребрним зра цима. ПРЕДСЕДНИШТВО OK СКС ЧВРШБА САРАДЊА На последњој седници Прсдседиштпа OK СКС у старом сазиву, одржаној 20. фебруара, разматран је м усвојен Извештај о раду Me Буопштинске коифсренције СКС реп.Ома Шумадије >1 По.моравља за пернод април 1982. годнне — апркл 1986. годнна, о че.му је уводно из naraibe доднео РАДОЈЕ HEСТОРОВИБ, члан Председни штва МОК-а СКС. Прихватајућн опај извештај. констатовано јс да је у пПотеклом псриоду могла да се оствари н већа сарадша пзмећу Општипске н Mebyопштннске конференциЈе СК да је бнло неопходно чешће присуство функпнонера МОК -а на састанцима у нашој општини као и већи допринос Општпнске конфсренциЈе у прнпремању седннца мок скс. м. ж. ДЕЛЕГАТИ ЗА ОМЛАДИНСКЕ КОНГРЕСЕ На Нзборној конфсренциЈи OK ССО закођс је доџета одлука о делсгатнма овдашн>с срсдшле за предстоје he Ktoiirpece младнх. Ha XI Конгресу ССО Сроије делега тн нз ове средлне unlie Новица Мнтровнћ, председнпк OK ССО и Свстлана Љубисав ЈБсвић, радница ПВТКТ „Бра нко КрсмановнН". Y име OK ССО Параћлп на ХП Копгресу ССОЈ наћи he се Зораи Радосавл.евиН, ученик Срсдшошколског цсн тра. По већ гстаљаној традииији накоп нзбора у ом.чадинској организацији, и ове год1ше he се одржати селшнар за новоизабрапс рхтсоводиоце основлих оргапнзаци.ја, дсоординаииони.х конефоренинја. На семинару, који се кзводн 14.. 15-, и 16 марта, млади ће се упозна ти са основама метода рала, а .међу предавачшЈа поред свдашњнх лруштвело-тххлнтичкнх радника бнће и предавачи пз Међуопштннске п Репуб.и<чке конференције ССО. Осврћућн сс на овај основшп чнннлац будућег рада о.мла дписке организацнјс Новица Min-ровић наглашава: ' — Са јединм .морамо бити начисто, основии принцип остварнван.а стабилнзаинјс је — ИЗВРШНИ СЕКРЕТАР ОК СКС ОДГОВОРНОСТ а осиовип садржај за који се боримо рад. Ca.\io та два слемента. од носно одговорно пзвршавагБс радннх залатака можс обсзбедпти извлачењс пз кризе н по ставнти друштвенп н материјални развој на чврсте н стабилнс ногс. Y том смнслу, афирмисање младе генерацијс као генерације рада и стваралачког потенцијала мора бити осзговно полазнште борбе ССО за стаби.тизат|ју. Извршни сскретар за пол” тички снстем је Љубомир РашковиН, нз npaBocyaiw * органа за друштвено-емоном ске односе Жнворад Симић. из ППРО „Шумадкја1'. за об разовање. културу и нчфор' MHcaibe Душпца Кркнћ. из СИЗ-а запошљавмм, за ндејни и теориЈскн рад н раз во| н метод рада v СК Мнрослав Марић. нз ОШ ,.Пот» чац” и за ОНО и ДСЗ Ви«- мир Борбсвиђ, из ФЦ ..Ноеи Поповац’. ЕИпана^ 2

3 I >5 s 0 .... ..... iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiii .........iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii........ .................................................................................................................................................................................................................................... inn oiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimmiminii......... iiiiiiiiiiiiiuiiiiiii.......iiiinii itiinii........ i........iiiiiiiiniiiiniiiii..........niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin........ . ...................................................................................................................iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitHniiiiiiitniiiiii'uiiiuiiiiiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiuiiiniinuiiлццц ec o o Cl "5 ft и O o o E p oI Cl •z 0 □ o O W m w w w 55 o ...... . ....... Hill.......... . ................................................... . ................................................................................................. . .............................. . ................... . ......................................................... ......................................... Ihllllllllllllllllll ....................................................................................... I........... ..................................................... lit....... . .................................................................................................... 1111^ 0 w

5. MAPT 1986. • БРОЈ 303 IHlUllliniinillllllllnillllllllllinilllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllliiiiitiiiiiiliiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillllllllllllllllllllllllllllllllllllllltmilllllliniinilllllllllllllllllllllllllU; ОВИХ ДАНА Y ПАРАНИНУ БЕРБЕРСКО ФРИЗЕРСКА ЗЛДРУГА ОБЕЛЕЖИЛА ЈУБИЛЕЈ Мали нолентив - значајни резултати Произвођачи станла се договарају Берберско-фризсрска задруга из Параћина, 21. фсбруара прославнла је 40-ти ро ђендан. Толико је годпна протекло низ колоплет времена н она је још увск млада. Спутавана многоброј ним пробле.ми.ма којс су доноскле децевије, она и данас, иако мала по броју заiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.iiiiiiiiiiiitiiiiuiiiiiiiiiiiiiiii.iKiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuimililillllllllllllllllllllliH пошљеннх бринс о лепо.м из гледу наших суграђана. Из љеног окриља пуно је добрих мајстора заната крс нуло у своје радЈсе ... Но све то, није био разлог да се на једкој скро.мној и лепој свечаности обележи вели ки јубилеј .малог колектива, и да се ода признање свпма они.ма који су по.чогли овој организацији да опстане, од оснивача, певзиониса них радника, па до друштве но-политнчких организација н поједннаца којн су имали разумевањс за проблемс овог малог, али вредног и зна чајног колектива. Y среду, 26. фебруара у Српској фабрици стакла одржан састанак представника свих стаклара Југославије. Иако због лоших временских услова нису сви могли да стигну, састанак је успешно организован. Овом приликом је разговарано о положају групације произвођача амбалажног стакла у 1986. години. Групација произвођача амбала жног стакла је у првих 9 мессци 1985. годинс. у односу на исти период претходнс године, остзарила позитивна кретања у квали тагивним слементима приврегулван>а. Физички обим производње и продуктивносги рада астварсни су са коефицијентом 101,6. a коришћењс капацитета износило је 92,58 одсто, што је далеко изнад југословенског просека. И пред тога економски полождј групацијс сс погоршава, што јс изазвано погоршање.м положаја у при.марној раслодели. Повећањем продаЈних цсна сво јих производа у индексу од 57 одсто, повсћана цена снсргиЈе и осталог рспро.материјала прснешена је само делимично на цсну фтпчалног производа, што je рсзултирало погоршањем положзјЗ групације у примарној расподели. Зато произвођачи стакла пре длажу већс ценс за 25,7 одсто ча своје производс. што је и јсдач од закључака са овог састанка. Овом приликом јс разматрана и иницијатива за формирањс пословне заједницс произвођача амбалажнбг стакла Југозлавије. алл је закључсно да сс о томс разговара у априлу. Истакнута ic и потреба да се у псрспсктиви укрупн« производља алата м реСтакларци на истом послу и за истнм столом зервних делова за потрсбе стакларскс индустријс, што Је једногласно прихваћено. Договарање међу произвођачима стакла у Југославији није но вина али, стиче се утисак, да само јединственим наступо.м може ла сс, измсђу осталог, постигне бољл материјалии положај овс гранс привреде. М. Ж. ПОВРЕДЕ НА РАДУ Y 1985. ГОДИНИ Hajnliii non нелкцшнна • У прошлој години v нашој општини 852 ралпика задобило је повреде на раду. Годинс 1985. на тсриторији општине Параћин дошло јс до осетног смањења броја поврсда на раду иако јс повсћан број запослених радника. Од близу 18.000 запослоних, лакшу и тсжу поврсду на раду задобило јс 852 радн-ика. што јс за 106 поврсда ман>с него за 1984. годину. И.мајући v виду, да последњих година не долази до колсктквних и смртних поврсда на ралу (због чепии мењивања мсра заштите на раДУ). а да је прошлс годинс било 12 тежих повреда, ол којих се само три могу сврстати у изузстно тешке. може се рећи да има места извесвом задовољству, истмчс Југослав Ристић, инспсктор рала, са коЈиу с.мо разговарали на ову те.му. Највећи број радника повређује се у првој смеин и то два и по пута више него у другој и трећој заједно. Мушкарци сс три и по пута више повређују него жене. Број повре1)сних прсма годинама живота од двадесете до тридесете и од тридесете до четр десете године јс исти. Највишс повређених је до пст година радног стажа, односно 264, а двоструко је мање повређених са 15 до 30 годнна стажа, што показује да искуство у раду и познава- »е услова рада омогућује већу сигурност и безбедност на раду. Најчешћс узрок повређивања је непажња. десет пута већа него случај, што указује на појаву нсдисцмплине у раду. Има случајсва да радклк шалећи се баци флашу на свог колсгу, а повреди трсћег радника који је дисциплимован на свом радном мссту и нимало крлв за своју повреду. Повредс прстију су најчешће л то у Српској фабрлци стакла. НЕДОВОЉНО КОРИШЋЕЊЕ ЛИЧНИХ ЗАШТИТНИХ СРЕДСТАВА Аналлза узрока лз лзвора повереда показује да поврсдс настају најчешћс због некоришћења средстава ллчне заштлте и радне опреме, као и педисциплинованог понашања за времс рада, истиче Југослав Ристић. Прошле го дине све организације на територији наше општинс су за средсгва ллчнс зашпгге л радну опрему планирале око 10 мллвјарди 5 Шдннан старих динара. Мсђутим, угрошсно јс много вишс, а ове годинс he достићи су.му од 17 милијарди старлх динара. Ови подаци показују да организације не штсдс када јс у питању личча заштита радника. Међутим, радници иајчсшће пс носс ова срсдства, односно не користе их онда кад треба, већ их иосе кућама за Bene своје потребс. To се нарочито односн на одсла од коже, бунде и сличпу опре.му, а цена ових средстава је изузстпо впсока. Због таквог псмарког односа прсма заштити на раду и сред ствима личне заштите, руководиоцм организација удруженог рада могу удаљавати радникс са посла, што је њихово право и обавеза. Али то се ретко дсшава, па је отуда и појава да радници ова средства приватизују, сматра jyhll ИХ СВОЈО.М ЛИЧНОМ СВОЈИНОМ. Зато нс изненађујс што су на наши.м њива.ма у приватном сектору трактористи боље опрсмљени од радника у удружс-ном раду. Овакав трснд смањења поврсда на раду и поред присутних пробле.ма указује на извесиу про мену у схватању и односу прсма заштити на раду, али сс још увск нс може бити задовољно. — Свс организацијс у нашој општини су формиралс Службу ИЗ РАДА ИНСПЕКЦИЈЕ Пољопривредни инспектор упозорава Y циљу домаћинског и што бољег коришћења пољопрнвредног зе.мљншта, њива, вртова, воћњака, вкнограда и ливада, пољопривреднл инспектор Јован Цветковић, упозорно је скупштине месних зајсдница да поведу корнсте на прави начнн. Ако сопствснлк пољопрлвредног зсмљлшта, каже се у упозо рељу, није у могућности да зем љиште корлстл дужан је да га лреда на корлшћење организаци јама удруженог рада, задругама, да га удружи или да у закуп. Свако обрадлво земљиште, хојс сс не обрађује дуже од Једне еклвомске годинс, надлежни ор ran F.e дати на привремено корлшћење или ћс га обрадити о трсшку сопственика. На месним заједницама јс да заштите на раду или задужиле лица у својству рсфсрснта са одговарајућом школско.м спремом за послове заштите на раду, што је и законска обавсза. Мсђути.м, однос радника и руководиоца пре.ма заштити на раду, а сами.м ти.м и прс.ма овим службама и рсферснтима јс такав да нсма места задовољству. Још увек постоји схватањс да је рсферент. односно служба та која спроволи заштиту на раду и свс што јс везано за ову проблематику само Јбихова брига. Очигледно јс да гало ко прати прописе. то јсст Закон о заштити на раду, истиче Југослав Ристић. Поменутим Законом је уређено да су радници основни носиоци задатака и послова на спросођен>у и унапређењу заштитс на раду и раднс средине и имају право и дужност да оранизују и унапређују заштиту на гаду. Они, дакле, своја права и обавсзс остварују на начин како остварују и остала права из радног односа, а нс смеју да чскају да им рефсренти и служба заштите спасавају живот и одравље. У радној организацији ова служба сс појављује само као стручна служба. Закон нијс ни јсдно.м одредрачуна о парцслама којс се не прелузму све мере како би се сс благовремено на свлм парцела ма обавила ссловна обрада зсч љишта и з£1о, поручује пољопрлвредлл ингпектор, треба коеи стити еве псвољне тренутке за обављан>е пољопривредних радова. Како сс ови пословл одвијају контролисаће инспекција и то код индлвидуалиих пољопривред нлх лроизвођача и код организа wija удружсног рада. м. м. бо.м регуллсао обавсзу службе у погледу спровођсња мера заштлте на раду. To је остављено орган-изацији да својим актом регуллше, алл су зато јасно л прсцлзно регулисана права, обавезе и одговорностл органа управљања, раднлка са посебнлм овлашћсњи ма и одговорностл.ма л са.млх раднлка којл су у стварл л нослоци послова л задатака на спровођсњу мера заштлтс на раду. ЗАШТИТА НИЈЕ САМО БРИГА СЛУЖБЕ Служба заштите на раду м рсферспти трсба да радс са.мо сгру чне послове всзане за ову матерпју, да сарађују са осталкм развојни.м кадровски.м и планским службама, што јс у пракси редак случај. Поред послава на заштитл раднлка, овој службл се поверавају л пословл противпожарнс заштлте, народне одбране, обезбсђсња. ослгурања раднлка. Међутлм, посао службе је да превасходно пратл стање зашглте у органлзацлЈИ, проучава опасностл и штстностл којс су прлсугне лли којс су могуПс. Уз 70 7рсба да предлажс мсрс за отклањањс нсдостатка, да прате проплсс и научна достигнуђа везана за заш тлту на раду, да пружају сгручну по.мођ осталлм нооиоцлма послова и задатака на спровођсн>у мера заштЈгге на раду. прсвасходно органл.ма управљања, дру гим службама ллл руководлоцима. Коллко су остале службе, руко водиоци л органл управљања у органлзацијама (шремнл да сарађују са службама, показано јс л прлллком Јшраде програма за скрапењс радног времена, када су само у пар случаЈева ангажованл рсферентл заштите на сачлњавању овог програма. Свс то показујс да се зашглш на раду не поклања доволша пажња, а да сс проблемн заштнте живота и здравља радника стављају удру ги план. Коллкс су штете таквог понашања нлко нс рачуна, а 7у порсд трошкова лсчења сладају л трошковл због стајаља машлна, смањсња раднс способностл повређеног, с.мањсњс пролуктлвности осталлх раднлка. Пракса показује да трошкове лечењд раднлка трсба увећати чстлрл пу7а да бл се прлбллжно одрсдили стварнл трошковл због поврслс јсдног раднлка. Из свега шго јс ech по.менудо. намеће се закључак да је до смаibciba понрсда на раду у прошло) I годлјш дошло нс са.мо због пове haiba стспена бсзбелностл на раду всћ л због неких других фаК7ора, као што је продуктлвност, смањен оби.м производње и сллчно. Треба на крају рећи да су послсдпл1х гоЈпша нскс органмзацлјс део застареле тсхнологије замепллс повом, која јс олгурнија и безбеднија за рзд. М. Живковић УПРКОС ПЛАНОВИМА ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА МАЛА П Решено пптање енертје и повољна продајна цена hhcv у 1985. годнпи искоришћени па су рсзултати производњс далеко нспод могућности. s ..Позитнвна нула” на крају обрачуна највпше је што је могло од таквог рада да се очекује! Производша од 772 хпљаде тона у 1985. години најмања јс годишња производња цсмен 7а од пуштања у рад нове дехнолошке линнје. To је чињеница којо.м почињу све ннфор мације и сви извештаји које радннцп Фабрике цемента раз матрају овнх дана прилико.м усвајања завршног рачуна. Година јс почела дво.месечни.м нерадо.м због оштре зи.мс, ребаланспрање.м планова, непланиранн.м ре.мон7има, а наставила се пробле.ми.ма с превозом, борбо.м са залиха.ма, н конавдз — хаварнјом трасро- -станице почетком септсмбра. Први ЗИ.МСКП месец био је иде алан за рад, алп није пскоришћен нз много разлога. углавном субјективни.х. Тако је крај годпке дочекан са извршење.м плана производње цемента од 61,9 одсто. Пронзвсдепих 770 хиљада тона при ближном јс резултату производње ко.је јс остварнла са.мо „стара” фабрика! Тако су реално повољне могућности за дооар рад — рсдовно снабдеваљс енергијо.м, сло ЗА ЈОШ ЛЕПШУ ЖЕНУ В Припрсмајућп своју тоалету за празннк 8. март, жснама сс однедавно пружа још јсдна могућносг да за гај спој дап буду још лепше. Наимс, од 1. марта у улнци Маршала Тпта број 122, у Параћниу отворсн је козметнчко услужнц бутнк ЉУБИНКЕ ВЕЉКОВИИ. To јс први салоп тс врсгс у нашс.м граду, а сличног нема нп у по.моравско.м трограпу. днс супсталцс. као што су млеко за чишћењс. витаминска коема. хидрангна кре.ма. срсдс7ва за негу 7ела, компле7на млечаа козметика и тако даље. Гакође, пружамо савете. наравно бегллатнс и упућује.мо у тајнс ачусања жспскс лспоте, рекла нам јс Љубипка БсљковиИ. власница грвог козхстичког салона. М. Д. Шта свс жсвс очекују > <»к#м салону разговаралл с.мо .а Љубинком Вељковић, маглсгрЈ.м фа рхације: — Свакога дана од 16 до 20. a суботом од 10 до 14 часова салзл козметлке стоји на услузч свич заинтсрсоованим пацлјевтл.ма. v њему жевс залптсрсоованс 31 своју лепо7у и свежлну могу да добију све препара7с од прлрободно фор.мирање цена у којој је учешће цене енергије минимално, остале ненскоришћепе. Финансијски резултат који је нз оваквог рада проистекао. а који је у колективу очекиван с велнким нестрпљењем, може се аматрати повољшш. „Позптивна нула” омиљенн (математичкп апсурдан) 7ер- .мпн обрадовао је све раднике. Такозвани „разграничени” илм пренсти губитак износи око 25 старпх мнлпјарди. To није мало, али најважније је да ова врста губгггака не сврстава ор ганизацију у гибиташе у смислу законских последица по лнчне дохотке. (Што се тиче личннх доходака просек је у фабрици пемен 7а износпо 32.898 динара). Када је релативно повољан резултат постнгнут са катастро фалним испуњењем планова, нпје тешко закључити какво би благостаљс донео макар мањи. подбачај, ако не испун.еље планова! Н. М.

5. МАРТ 1986. • БРОЈ 303 МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ ПЕНЗИОНЕРА Y НАШОЈ ОПШТИНИ ПРВО СТАН ПА ПЕНЗИЈА ф На територији ошшнне Параћин живи 6.500 пензионера. Од тог броја двс трећине прима пензију од око 20.000 дннара месечно (без последње повишице). Овај просек био би далеко мањи да 30 одсто не прима заштитни додатак. £J<llllliniltlllllllllllllltlIllllllinillllllllltllllllllllllIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlinilllllll1llltlllllllllllllllllllinill1ll!lllll1l1£ I РАСПОДЕЛА СТАНОВА I | СОЛИДАРНОСТИ I = Извршни одбор Скупшти- ског центра, РО „Грза”ФМТ | Е не СИЗ-а становања је на јс „Пролетер'', ФЦ „Новп Попо = | дној од последњих седнца ут вац”, Фабрици адитива, РО = = врдио предЈПЗГ расподеле ста „Будућност”. Центру за дечи | | нова солидарности. Од 45 у- ју зашпггу „Бамбп”, Секре- | = чесннка на конкурсу за era- таријату унутрашњих посло | | нове солпдарностн. Изврш- ва и Центру за средње обра | = ни одбор је предложио да зовање „Бранко Крсман» = | се 22 цовосаграђена стак-а вић”, односно 19 станова = = доделе: четирн стана Срп- прнвредним оргакшзацнјама, Г | ској фабрицн стакла н то: а три ванпривреди. = | OOYP-y „Ручно трговачко Све организацнје које су = | стакло”, OOYP-y „Амбалаж- учествовале иа конкурсу би s 1 но стакло”, OOYP-y „Машин he ооавештене о предлогу 1 = ско трговачко стакло” н РЗ Извршпог одбора, после че- = = „Кадровски и општи посло- га могу да изнесу и своје | = ви” четири стана ИВТКТ ,Д>. мшпљење, односпо доставља = I Крсмаиовић”, два OOYP-y ју ттримедбе на листу пред- 1 = „Производња предива и тка ложених организација. На- = | нина”, један OOYP-y „Кон- кон тога, Скупштина СИЗ-а 1 = фекцпја” и јсдан Радној за- становања разматраће свс = 1 једници „Заједнички посло- приспеле примедбс и угвр- f = ви", два стана Радној органи дити коначну листу органи | I зацнји за комуналЕ-з и запат зација којер добијају стано | = ске услуге „Параћпн”, одно- ве солидартости. На Изврш = f сн!о OOYP „Услуга” два ета- ном одбору јс потекао прсд- е = на Штампарнји „Вук Кара лог, да се макон све поделе = | џић” и по један стан OOYP логради Правнлнпк о расп<о = | -у „Здравље” и OOYP-y „Бол дели станова солидарности. s = ница” у оквиру Медицин- М. Ж. = “lllflllllinilllllllllinnilllllllllliniltllllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIHlllIllllllllllllllHIIIItllllllinHlfllinilllllllir. ЛЕШЈЕ Од укупног броја пензионера 60 одсто живе искључиво од сво јс пензије, нема доходак од пољопривредс или другс приходе. Једна трећина пензионера има једног или два члана породице којс издржава, па је и овај пода так још један доказ у каквој се ситуацији налазс пензионери, по што су одрадили свој радни век и дали максимални допринос у вишегодишњем раду. Веће радне оганизацијс су по казалс солидарност са својим до јучсрашњим колегама, тако да су Српска фабрика стакла, „Елс ктродистрибуција", „Шумадија' * и неке друге организације своје пензионерс материјално помогле. He треба занемарити да пеп зионери треба да имају иста пра ва као и запослсни, када се ради о снабдевању зимницом, огревом, годишњем одмору, регресу и другим повластицама које имају радници у удруженом раду. Пензионери су у протеклом периоду готово сасвим решили стамбене проблемс, захваљуЈуђи пре свега великом ангажовању ове Организације и других на.цпежним органа. Међутим, у наредном средњорочју није планира на изградња већег броја пензионерских станова, па је заго на седкици Председништва Општин ске организације пензионера у Параћину, одржаној крајем јанугра, апеловано да се пе дозволи да и један радник оде у пензију без решеног стамбеног питања. На овој седници цетал. нс је анализиран економски пололај и животни услови пе-ЈЗиопера иа територији наш; општине и Ј-тврђено да је материЈалча егзисгснција великог дела пспзпскера изузетно тешка и да V3 nOMcti name друштвено-политичкс заЈСднице и организација уд ружеЕСг рада трсба зау-лавитв даљи пад животног стапд?рда пензионера. ЖЕНЕ ЕНТУЗИЈАСТИ W - №УГ * МИВИ 0 Преко 150 девојака и младића у КУД-у „Бранко Крсмановић” Живку Лешјанин сматра својом другом мамом ПРВА ИЗЛОЖБА PY4HIIX РАДОВА У срсду, 5. марта у прссторијама Основне шко-јј отворева je пзложба ручних радова жена сслз Лешја. Изложбу je органиОСМОМАРТОВСКИ CYCPETH МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ШКРОНО ПШЕ ЗА ШЉЕ 3 Нсдавно је у нашој општини формирана оргааизација мла дих истраживача која ће истраживати па овој територији пре свега из области археологије, етиологије, екологије л ипформатике. — Наука није затворена само у научне инсгитуте и лабсраторије већ је присутна и уграђена. у човековом бићу. Научно истраживачки рад јс широко подручје и у његов распон сс могу укључити не са.мо архунски научници и професионални радници, већ и ми аматери и млади људи које наука зани.уа и који .могу једном организованом активношћу да доттрштосу повим открићмма да открију непознато и мање познато у природи и друштву, каже Синиша ЈованошФ, секретар Општинске конференције младих акгграживача у Параћину Сви млади људи залитересовани за науку и научиа открића мо гу се укључити у Друштво младих лстра-живача којс јс донсло и свој плач и програм рада за ову и нареднс годинс. м. д. зовала Секција за дгштвени по ложај и активност жсна меспе ор глндзације ССРН. На озој првиј нзложби ручних разовз пссетиз ци се чидети око сгстинак ехспо ната езјбољих плетиЈоа. везиља. гкал а... □ Грехота је да се млади окупљају у хотелу и тамо опијају. уместо да сами приреде неки културнн догађај. илп пак оду на већ понуђени програм, каже Дубравка Гајпћ. лице које смо последњих десстак годпна редовно внђалп на свигл културним приредбама н догађајн.ма у нашем граду. Чак и онда када су неке приредбе отказиваке због малог броја присупшх. Дубравка Гајић је опет била ту. М. Д. Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Y ПОПОВЦУ БОГАТ ОСМОМАРТОВСКИ ПРОГРАМ Поводом осмомартовског празшжа, Кокференцмја за друштвену активност и поло жај жена Фабрике цемепта „Новп Поповац” у Поповцу организује богат културноспортских програм. Тако ће се, обележавајућн свој праз ник, радннце ове радгс организације, данас надметатн за шаховски.м таблама са своји.м колсгама. Сутра ће бити отворена нзложба руко творпна овнх вредних жсна, а у петак, 7. марта у 14. earn биће прироБена свечапа академија, па којој ће, поред културко-у.'летничког програ ма, који такође организују радшгцп ове РО. бнти додељена прпзнаља најзаслужни јим жена.ма. М. Б. Живо заннтересована за све оно што се догађа у нашој култури, Дубравка посећује позоршпне представе, књижевне вечери, музичка посела, сликарске изложбе... и сигурно је једна од -најинформисанијих особа, кад се Т1гче догађа ја у нашој култури. To је и био повод за овај разговор, како она видп културну мапу паше средине? — Жеља ми је да будем у tokv збивања, да свесно пзабере.м себн културнн провод. Чини ми сс да се иа већини приредби понављају једна те „ста лица, са малим нзузецима, каже ДУБРАВКА. Највише ми је криво што још увек iLua мало младих људи, омлади не и ђака. Изгледа да професори мало упућују ученике да прате културпе догађаје. Чпнн ми се да информпсање нпје затајило, јер п сами лрофесори ретко поссћују изложбе илп књижевне вечери. Баш зато тн млади људп сутрадап радијс изаберу кафаиу п хотел, не го музичко вече, или београдску оперу »додушс на ретком гостовању. Без младих снага ве.ма нн нових културннх преображаја, превирања, нових сензација. За ово времс како активно конзумирам садржаје из културног живота остало ми је у сећаљу н&тожба слика Џенифер Гарет. затим представе дечје сцене. го<-'тован>с београдског балета пре нсколико годи да и тако даље. Уз више разли читих идеја и свежих сиага, си гурно биће још богатија култура, каже Дубравка. Гајић, пначе социјални радник у СИЗ-у Основног образовања и васпнтања. М- ДBYCMOBAU К.ИЕ fi НОВУ ШКОЛУ □ Стара задруга се руши почетком априла. Рок завршетка — 1. септсмбар. Мештани Буоиловца од недавна су завели месни самодопринос за пет годииа којим he сакупилл! преко две миллјарде стармх динара за изградЈву нове школске зградс у селу. Другу половину средстава обезбедиће Општинска самоуправна интер^- сна зајсдница ооновног образовања а укупна вредност инвестицијд стајаћс око пст милијарди старих динаоа. Од 1. априла ученици из Бусиловца похађаће школу у Дреновцу, а стара школска зграда биће порушена и на њеним теMCMi.va поставиће се ноза монтажна конструкција. Како се предвиђа, до почетка нове школскс године сви радови на изградње нове школе би требало да бу ду завршеши. У новој школч, која he имати 620 квадрата корисне поврпЈине, бићс све савосменс учионице и Јгаставна сре^тва. М. Д. Жпка Лсшјашш ради у Фабрицп цемента „Нови nono” у Поповцу на радиом мссту фаЈстуриста. Y подподнсвним чаоовт.а за њу, међутим, нс престају раднс обавезе не само као мајке и домаћице већ и у Културно-уметничком друштву „Бранко Крсмановић". За младе аматере окупљене у овом друштву, Жн вка је као мајка. Сваке вечери је са њима, организујс им пробе, шије ксстиме за фолклор II плеску сскцпју, а да зо то никада није паплатила ни један динар. Захваљујући разу мевању у породицама и разумевању Меоне зајсднице „XI контрес”, младл Културно-уметничког друштва .»Бранко Крсмановић” постижу лепе резул тате од самог старта. Иза тих њихових успеха стоји иличност Живке Лешјаннн, женс која, такође, жртвујс своје време 11 обавезе у породици, да би поклонила овој широј „уметничкој породиии” младих фолклориста, певача, играча и свирача. — Прс двс године дошла је једна група младића и девојака код мог сина и ја сам им предложила да формирамо фолклорну секцију. Онн су то у почетку придшли са неверн цом, али кад је Културно-умстничко друштво кренуло са радом сви су били одушевљеШ1, прича нам ЖИВКА ЛЕШЈАНИН. Дапас пико од тих 150 девојака п младнћа не може да замислп всче, а да не навра ти до своје Месне заједницс до свог К¥Д-а. Било је тренутака када сам организовала дорбовољне радне аиије жена пз наше Месне заједннце на шивењу гардеробе за фолклор не секције. Уз све то, ја сам уз моју дену присутна на сва кој приредби, на сваком јавком наступу. После успешне нумере разлама се пљесак публикс, а мени у очп навнру сузе радоашце, прича ЖИВКА ЛЕШЈАИИН, ентузпјаста у Me сној заједнпци „XI конгрес’, једап од стубова КУД-а „Бран ко Крсмаповић". М. Д. УСПЕХ НАСТАВНИЦЕ ВЕРИЦЕ СТОЈАНОВИП ПРУГА НДГРАДД НА КОННУРСУ ЈНИТЕЉА1' S Наставник разредне на ставе у Основној школи „Сте ван Јаковљевић” Bcpima Сто јановпа, забележила је леп успех на конкурсу часопнса „Учитељ" пз Београда, ,освојивши другу награду на тему „Учитељ” у Револуцији и социјалистичкој изградњи”. Она је конкурисала темом „Методски приступ прп мснс кратко.мегражпог филма у разредној наставп”, од носно описала је један свој час из праксс. Стручном ;км рију рад се очпгледно допао и одао јој признање, али не са.мо љој, већ то је гтризнање и целокупном наставном кадру у Основној школи „Стеван Јаковљевић” за стручност у настави. Наставница Верпца Стоја Еовић ради већ 21 годину, a до сад је образовала и васшггавала деиу у Голубовцу СвојнЈзву и Поточцу. Тренуг но води четвртп разрсд у ОШ „Стевап Јаковљевић" v Параћииу. М. Д. ШАЛУДОВАЦ: ЧЕТВРТА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА БРАНИСЛАВА НИКОЛИНА ■ Кљнжара „Доротеј” ц „Икар” — Издавачко квижевна артмстичка радиопица оргааизоваћс чсгпрту самосталну мззожпу самоуког шалудовачког слпкара БРАНИСЛАБА НИКОЛИЋА 28. .марта у Галерији Књижарс „Доротеј” у центру Параћива. Там прилском Нкколнћ hr се представегтв са 15 уљаччк сликз насталкх у лосле.чнче.м сгјпг.тп ЧКОМ ЦИКЛГГ’. hn Л |ТП ПрОДЗЈКОГ каракг': ■< Прјшг Г”- Нико^ић јо. ииаче. 'И.-ч јс нзивтах умсгнлка Jyro^iasnjc у Светозареву. више пута je учесгвовао на бијеналу наиве. а лзлагао је на грутшим изложбама у Београду, Загребу, Ријеци, Вепецији, Риму. Бриселу и гако даље. Изложбу ће отворити Мирја па Бојкпћ, исгоричар у.мегности :.з Светозарева. а поред чланова Књижевног клубз „Мирко Бање- 'ћ” гост всчери ћс бити и 'плгољуб Јевремовић један ол • "”iv најпознатијих песника са " ;л. М. Д. НОВЕ ЦЕНЕ ПРЕВОЗА НА ВОДИ СКУПЉА СКЕЛАРИНА Извршни савет Скупштине општине донео је недавно нов ценовиик о плаћаиву услуга превоза скелом ш Be ликој Моравн, a no захтеву скелаџија. Превоз пешака у оба правца од сада копгга 20 дпнара, запреге 60. трак тора 100 н путничкпх аутомобила 100 дниара. Ноес цс не важе од 1. марта ове године М. Д. ИНВЕСТБАНКА — ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА ПАРАНИН — По внђењу — Орочена на 3 месеца — Орочеиа на 12 месеци — Орочека на 24 месеца КАМАТЕ НА ШТЕДНЕ YJIOfE 7,5 68,0 71,0 73-0 одсто одсто одсто одсто КАМАТЕ СЕ PA4YHAJY ГОДИШЊЕ ЕАЖЕБЕ КАМАТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — По виђењу — Орочена на 12 месеци — Орочена ла 24 мссеца — Орочена на 36 месеци 7,5 9,0 11,0 12,5 одсто одсто одсто одсто ICAMATE СЕ PA4YHAJY ГОДИШЊЕ EA/KLfiE КАМАТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — Депозити за ста.мбену изградњу и ynanpebcibc привредие делатности КАМАТЕ НА КРЕДИТЕ — Кредити за стамбену нзградн»у Депозит (динарскп и продатс девмзе) — Кредитп за упапређење привредне делаткости 2 одсто 16 одсто 16 одсто ЕКСПОЗИТУРА РАЖАЊ — од 6,30 до 14,30 — Субота од 7,00 до 11,00 Шалтер М. Горког 1 — од 8-00 до 15,00 — Суботом не ради Депозит (динарски и процате дивизе) РАДНО ВРЕМЕ ШАЛТЕРД Шалтер М. Тита 43 — од 6,30 до 18 30 — Понедољак од 6,30 до 17,00 — Субота ол 7,00 до 12,00 часова.

5 МАРТ 1986. * БРОЈ 303 „УДРУЖИВЛЊЕ!” HE СМЕДА БУДЕ САМО ЛЕПА ПАРОЛА ЗА БОЉЕ ЗДРАВЉЕ У MMOPABJbV Из петних жила трудили су сс дискутанти у белнм .машилима да нз свог петнасстогодшин»ег разговора и овог пута не пспусте „полити ку”. He ону велику. репуб * личку пли савезну већ ову свакидашњу — локалну од аоје ;киве(!) Да неувреде не ког тнме што ћс се заложп ги да се пробије „демаркави она линиЈа” измсђу два гра да — па да доживе вето”. Чини се да су узалудна била уверавања оба днректопа да је политика уз н»их чак је нско помињао корд/оп здрав ствених радника". Кордоп за одбрану чега? Да ли можда мшпљеља пз материјала Светске здравствене орга низације V коме сс прпмеп „трограђа” II његовог здравства узима као тттичнп економичар. Те према томе лепо су пекн да кажемо радикалннјих погледа приметилп да се често иза полптике” и покрива ња н»оме крију уски интереси прпватизације и затвара н>а у двориште које је какво-такво МО.ТЕ! Судбина овог последњег састанка медицинара по впше показатеља може 6imi светла. Мора сс узети у обзир да су и поред изражених страхован>а и опреза сви дискутанти до једног гсо држали идеју за повећапом сарадњом Нупрнје и Параћина а узевши у обзир да је било много лекара а ни једна бабица оно што се из родило на н>ему не би треба ло да буде килаво. Афорнстпчки речено: Боље „Здравље” у „Средљем Поморављу”, него осредње здрављс у Поморављу. М. М. ТЕМА БРОЈА: ЗДРАБСТВО ЈОШ ЈЕДАН САСТАНАК МЕДИЦИНАРА НУПРИЈЕ И ПАРАНИНА Ш MU к MA ® WM? И руководиоци и лекари оба медицинска центра, сви као један, за сарадњу и уједиљење © Свпко „политику” потрже како му треба, сви су свесни да је „она” један од најбитнијих фактора у повезивању два медицинска центра Узимајући реч, сскретар пара ћннскс Заједнице за социјалну л здравствену заштиту рекао je да сасганак има за циљ да укаже ва негативнисти засебног плани pdiua, јер такво планирање. сва кн центар обашка. обавезно ц”- носи дуплирање капацигета, ку порину истих апарата. а како <.т чари стоје „нећемо ни да и.мамо” истакао је ковић. У децембру је Закон о здравствсној и та из.мена дозвољава за пллс Дрснозаизмењен заштити друштвено-политичким зајсдница.ма да се формира заједничка Са.моул равна интересна заједница на ни воу две или више општина. па је секретар СИЗ-а из ПараИина уједпњење „каса" изнео као jeдан од предлога за стварање прс дуслова за интеграцију два медицинска цсктра. Друга два гова предлога односила су ?е конкретну сарадњу служби и ручњака. 1БС НЈ ст вл Полазећи од тога да у наредном перподу сви нз здравства а поготову два медицинска ценцра морају испонгтова ти основне принципс у обезбеђивању здравствене заштите као што су ефикасност, економнчност, квалнтет и ком плексност здравствене заштите, секретар Заједннце из Параћина, Србислав Дреноваковић, предложио је: — Да сс у наредном перноду обсзбеди јединство и повезано Kopioubei&e лабораториј ских, радиолошких и других днјагностичких поступака у основној, стационарној здравствекој делатности, ради ефикаснијег лечења к спречавања непотребннх понављања, односпо трошкова. Да се пре Hero што се осигураник упути на стациопарну здравствену заштиту, подвргне претходном, амбулантно полнклиничком ивероватно ћс се јавити дуплиране спецнјале у поједини.м гранама, па се оправдано поставља тпстање кога ће будући лекарп специјалистп лечпти обзиром на број становника обе општнне. Y поглоду набавке опреме, такоЈзе је могуће дуплиратве. Параћинска болница ускоро треба да добије ..ултразвук”. који ће се користитн у дијагностици. V исто време ћуприј ска Болкица набавља два „ултразвука”, а зна се да су могућности јсдног оваквог апарата толике да могу опслужити све пацијенте из обе општине. НовоизграВени блок у Болницп Теспа јс била мала сала Општинског Beha сипдиката да прими лекарс а руководиоце медицинских цситара „Здравље *' пз Параћина ri „Средњс Поморавље" из Ћуприје. Тсма, за коју је у уводу доктор САВА ДИМИТРИЈЕВИЋ, директор Медицииског цеп гра пз ПараНнпа, рскао да траје више од 15 годипа. прпвукла је еве одговорне из медицш.ских центара. — Било је много покушаја да се здравство у Ћуприји и Параћину заједнички развија али они нису дали рсзултате којс смо оекивали, почео је носталгичио др. ДимитријевиД и наставио: — Друштво је пошло врло рсстриктивним курсом, п ако се на вре — Смањили би приватизацију и затвараае у уске кругове, a као таквима, друштво би иам зи шс давало. Руководилац Медицинског цгн тра из Ћуприје дао је предлог да службс израде план и елабо рат. па да сс изађе на рефсрендуме и „обрадуЈу" и друштво и осигураници. Ј-Всгова предвиђааа су ишла и даље. Др. Кнежсвић смагра, ако се две болнице, луп ријсва н параћинска уједине, трс „Нико нс може да изгуби”, „највише иде за дуплиране леко вс", „пацијенти су незадовољни”, „јављају се аномалије у финан сирању и наплати услуга”, „заједнички циљ би нам био празсшггивању. Да се усагласе планови развоја здравствене на стацпонарну здравствсну заштите у оба центра и то у делу развоја кадрова и у делу инвестнција. Поткрепљујући овај последњи предлог, Дреноваковић је указао на чињешпде да је током прошле годнне у обе бол Јгице било упошљено преко сто лекара, а од тога 71 јебио спенијалиста. У наредном периоду планира Болница у Параћлну 14 нових специјалиста, а Еупричани преко 30. Због неусаглашених планова мс не престројимо, нам тешки дани. предстојс М. М. Хитиа помоћ у новим просторијама Слушајућк уводничаре добили смо утисак да су они начисто са тиме шта „уједињење" значи за развој здравства у Средњем Поморављу. Обојица директора пе дцртали су „политику'’, мислсћл на представнике друштвено- -политичке заједнице два града као један од пресудних фактора у овом послу. Овај састанак у Параћину, који је почео са пола сата закашњсња речено је не ка сии само тих 30 минута, већ 25 година, а начин финансирања који предстоји у здравству узст је као дебео разлог да он не буде исте судбине као ројви прстходни. — Нисмо ми снага да нас ујединл или S'lllIlllllinillllllinillllllfllllBltlllllliltllinillllllllllllllilllllllllllllHIIHIIllUlllllimilinilllinillllllllltllllllimHllll! САТИРИЗИЧНИ УМО Апел из увода поткрепљен је чињеницом да је здравствени ди нар све тањи и да га треба што боље и рационалније искористиТИ: Узимајући у обзир све специ и многобкоја може разједини, истакао је др. Кнежевић. Нама друштвено-политичке заједнице могу да заврћу уши кад xohe. He би хтео да будемо други „Ве ha (свстозаревачка) прићи сама. лмотранс". Хтео бих да будемо подржани и од јсдних и гих и да ти људи буду Само да не буде: једно од дру уз нас. причамо оздс, а код нашсг сскрегааа друго, завршио је др. Кнежевић. Еуфорија због очигледне ле будућности овога Цснтра свсму судећи захватила је и бо по ос талс учеснике у разговорима. Сви су се листом изјашњазапи ЗА. изпс сећи негативне примерс из рада оба центра, па се стсга у заносу објашњавања може и спростити гаф педијатру др. Пет ру Петровићу који је, осуђујући раније понашаље у току вођења акције за сарадњу и интеграцију, рекао да се то преносило и на рад лекара, а да су свађу Ћуприје и Параћина највише ко ристили Београд и Ниш, где су слати болници. аа кревет", нејединства” измешани". .заостали смо због .кадрови су нам ,дошло јс време да схватимо да је све ово заједнич ко л да се тако понашамо", све су ово били аргумснти ’ које су пекари и остали учесници састан ка је. ну износили у прилог интеграци односпо, како би то опрезни дискутанти рекли „за повсћа сарадњу". Интересантно је да су скоро сви дискутанти, односно многи од љпх дирсктно илп индирект но позивали „политику”. Нски као камен спотицања, а неки као подстицај за интеграцију. Met)y тим, све у свему, и лекарима је јасно да политика нема ниипа против уколико „за такав и такав рад" постоје добри аргумсн ти. Секретар ћупријског СИЗ-а злравства, као један од учссиика , политике’’ децедирано јс из јагио: Политика he нас оставчти по страни. Економика ће прлузети ствар у своје руке. Једнако о однзсу „политике" ом проблему мисли параћинског Центра, тапаљс „политиком" ранијих интеграција према ов.> и дирекгор а за подшу неуспеху др. Сибино * вић, лекар из Ћуприје, окривмо је људс који су се због тога што интеграција није одговарала ,.ва дпли политиком". На крају, као један од закључака, могло би да се узме иде ја др Пауиовића из Ћуприје ко ји је предложио да секретарч за једнииа и генерални директори узму ствар у својс руке и буду носмоци овог посла. Кожа мушкарца Је једино крзпо од кога би свака = = жена желела да има бундицу. | XXX | Жени се увек цео предам — загго jof и робујем. | 1 XXX 1 Шта вреди што имам гвоздене нерве када ми је | е жена рђа. | 1 XXX | Цезар је прешао Рубикон, а моја жена прелази = Е преко свега. | | Христ Је био разапет на крст» а |асам лзмеђужсне н = | љубавнице. = I ххх | Многи младн cv У заблуди — ни!е свршен чин ка- = = да стане испред матичара, представа тек тада почлње = = х X X Г I И V Закону о 6paKv предвиђене су „прелазнс'’ од- ј = редбе. | Е XXX = 1 Његова жена 1е спортски тип — увек нађе два — | = гри гола у орману. = е Момир Стаписављевић | фичности и претходна сазнања из начина и степсна развоја и једвог и другог медицинског цен тра, на крају увода др Сава Димигријевнћ скромнијс је закључио да ће бити постигнут вслики ус пех макар ако: „апарат који сс купи у Ћуприји не купи и Параћин”. Лепе жсље, које је у уводу састанка са дневним редом „Самоуправно повезивање и стручна сарадња два медицинска центра изразио др. Сава ДимитријевиН, наставио је др. Мома кнежевић, директор Медицинског цснтра ,,Срсдн>е Поморавље" из Ћуприје: — Обострана је жел>а да тема из дневног реда успс. Наш потеп цијал је велпки и ако се ујединимо бићемо велш<а снага која може доприпети да и осигурапи цима u нама здравствеиим падницима и свима из здравства буде боље. Моја је идеја да тре ба имати два јака дома здравља и једву супер јаку болпицу. Као добар познавалац прилика у здравству, др Кнежевић изнсо је низ предности уједин»еног рада медицинских центара Ћуприје и Параћина: РЕОРГАНИЗАЦИЈА СИЗ-ова Заједнички секретар, Скупштина од 51 делегата, Извршни одбор од 15 и самоуправна радничка контрола од 5 делегата Реорганизација СИЗ-ова материјалне производње социјалне и дсчЈе заштитс и основног образозања и културе резултат je по литичких опредељења на нивоу општиве и Републике. У циљу ефикаснијег рада и рационалнпјег пословања врши се трансфор мација и СИЗ-ова образован.а и културе истакнуто је и на XXII седниии Скупштине СИЗ-а основ иог образовања и васпитања. Том приликом делегати су разматрали Самоуправни споразум о оснивању СИЗ-а образовања и кул туре и утврдили Одлуку о рас писивању избора за делегате у Скупштину самоуправне интерзс не заједнице основног образова ња и културе п за Самоуправну клггролу. Нову зајсдничку Скупштину чиниће 51 делегат, 21 из органп зације удружеиог рада и радних ваједница (делегати корисници ус луга), десет из месних заједница. гакође корисници услуга, 13 дс пегата (даваоци услуга) из иргл низације удруженог рада које о бављају делатности основпјг об разовања и седам делегата (дзиа оци услуга) радних организааи|3 којс обављају културне дслатчос ти. Поред Скупштине имаће и заједнички Извршни олбоо лд 15 чланова и Самоуправну конт ролу од ист чланова. С. Ј Ла ли he уједињење два медицинска центра бити хит овог пролећа и да ли he лекари. како то предложи др Сава Димитријевић „да скину фереџе' * и да се прсстроје у ходу, а колико се добро знају, слаборат им не тре ба. Миодраг Миленковић Вести из културе СВЕТЛАНА И МОМИР Y ЛАЗАРЕВАЧКОГЛ ЗБОРНИКУ Y Зборнику младих књи« жевннх стваралаца Лазаревца под називом „Лет V сазаежђу’’ заступљени су и мла ли параћински песницм. Cue тлана Арсић н Мо.мир Стани сављевнћ обогатплн су Зборпик својим стиховима, пнт. вођујуПп тилш још јецнзм квалитет свог кљнжевног ра ца”. Треба нагласнтп да Је ооо још један ввд побрати.мске сарадње параћинског н ла- i заревачког књнжевног клу- ‘ ба која 1е пре нзкплнко гошша круннсана и потписцпа I н»ем Повел.е о брати.мљењу.

3. MAPT 1986. • БРОЈ 305 ЗАВРШЕНО ПРВО КОЛО „CYCPETH СЕЛА ’86” ДРУГИ КРУГ -ПЕТОГ МАРТА ГССТПХ«.----- ------------------^ЈЗВиУДИБ * ----- -Дмамно,.---------------- • Води Текија са 444 бода ф Неизвесно у врху табеле ф Извучени парови за друго коло ф Млади су носиоци акције у свим селима ф Сусрет из првог кола Доња Мутница — Извор одложен за 3. и 9. март Најстарнји учесници из Плапе дишших „Сусрста ссла” је Цеи тар за културу и информисањс „Параћин” у Параћпну са суорганпзаторима Општинском конфереицијом Социјалистичког Савеза радног народа и Општниском конферениијом Савеза социјалистичке омлади пе. На Скупштине је саопштен и програ.м области у квиз такмичењу а одговорено је и на нпз других важних питања, за успешно спровођељс ове акције. М Д. O4EKYJYRH ПРОЛЕБНУ CETBY Преснупо нунувузно семе _ Килограм калибрираног зрна конгга 830 динара Прмгодне зимске данс многи пољоприврсдници cv пскористили да припреме зе.мљнштс за пролсћну cctbv. Број хибрнда кукурза ie велнки, и то не може да изненади пољопривреднике, већ На протнв, са.мо да их обрадујс тај избор сортног ссмена за cctbv. Али. ових дана пољопривредници са чуђењем н жалошћу застају крај пољоприврсдних алотека када прочитају у нзлогу да кплогра.м калибрнраног кукурузног семепа кошта 830 длнара. Ако знамо да је кукуруз V нашој опигппги наг pacnpocrpaibCHiiia пољопривредна култура, а да ie пољопривредницп највише гаје. онда чуђење пољоприврсдника остајс оправдано, јер за један хектар кукуруза земллрадиик ће \'ложитп знатна срсдства не рачунајући минеоално ђубриво и друге техничке услуге. Свс ћс то уттшати да се овс године не зассје сорт но се.ме на свим парисла.ма, јер цена KVKvpvsa опст није v складу са тржиштем. To he сс свс одразити и иа укупне прнносе кукуруза. м. д. ЗАВРШЕНА ЗИМСКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА Y ДРЕНОВЦУ Днпломнрани трактористи Око стотнну делегата п представника месних заједннца окупило се 24. феоруара у просторијама Општинске конфсренције ССО да аналнзнрају овогодишњс такмичење „Сусретн села” у првом колу и да одлуче о почетку такмичарског круга. Том приликом извучени су и паровн за следеће коло. Сам број присутних говори о великом интересовању учесннка за ову културну акцију на селу. п поред честих тврдњи да су „Сусрети села" нзгубилн од актуелностн н првобнтног жара. Y уводној речи, Душан Пстровић, председник једног и Милан Бокић, председник другог жирија, анализиралн су протекло такмичење и истакли изузетан значај омладинских организација на реализацији „Сусрета села”. Углавно.м, у свим меснп.м заједницама сеоски културни маратон одвијао се у знаку .младих. Мало јс села, као што је при.мер са Шавцем и Плано.м. да су на позорннцу излазили „стари асови”. Са жаљењем је констатоваку.тгурног догађаја. Посебно коректна публика била је у Забрези, Спкнрици, Голубовцу. Текпји. Шавцу и Ратару. Она је бнла нзванредан сарадник пзвођачима програ.ма и једне и другс екипе, истакли су представннцп жирија. После првог круга на челу табсле пзбила је шармантна скипа Текије која је сакуппла 444 бода. Поточани и Шавчанп заостају за њо.м само по трн бода, што he допринети да врх табеле остане „еизвестан до краја так.мичења. но, да су у МНОП1.М селима снаге подељене, поларизоване на активне и пасивне и то посебно у друштвено-политичкн.м органнзациЈама које су се бавн ле своји.м проблемнма, а „Сусрете села” препустнле основним органнзација.ма Савеза co цијалистичке омладине. Y таквим околностл.ма, ин организација „Сусрета" није могла да mia одговарајући ни во. Ни у једној сали није било редара, па су се дсшавалс н таквс ствари, незабележене у историји „Сусрет села", да je оркестру оио украден и мнкрофон. Носле лриредби, у раслраву са жлрлјем о оцслдшан>у упуштали су се онл који никаве везс нису лмали са организацијом „Сусрста", a још мал>е су били стручни да дају свој суд о квалнтету изведених ну.мера, посебно кад је у питању корсографија, фол клора. рецитација и режијска поставка. Све је то кварило општи утлсак. Међутим, и поред оваквих појава, било је дшого лспших тренутака од којих остаје сусрет у Текијн са Снњим Виром. Нублика је иеколико пута устајала са седишта н певала зајсдио са извођачима, да би сс на крају спонтано „на блиц” појаввла заједничка чезворка певача обеју екппа и још вншс ужарила добро расположење у салн. Председнлцп двају жирнја нстакли су дал>с да је овс године режнја програма мало ос .мишљенија, затнм да је кореографија фолклора такоБе солидна и да се током двадесет лрнредби чуло много добрих певача л свирача. Ни рецитатори нису заостајалн, али се уочава да ове године није било врхунских рецлтаторских, па ни воднтел»скнх ос~варси»а. Посебно треба истаћи допри нос публике у овој акцијн Са ле до.мсва културе бнле су пуне до последњег .места. а стајаља су уобнчајела слнка neb дуги ННЗ ro.lil.'ra V HCliKirtTKV други.х iTvpinix auiabaja иа селт. овз atcwtja охуннлз је Сип>и Вир (438), Забрсга (436) н Горља Мутница (431), такође, и.мају велике шансе, да поправљајући својс програ ме у друго.м колу озбиљно кон куришу за прва трн места. На седмо.м месту је Својново (428), Ллала (427). Рашевниа (422), Ратари 422), Донхј Ви дово 422) и Дреновац (421) учтврстнли су се на срединн та беле и штета је што нису озби.впијс схватили старт, јер су то све искусне екипе које су од увек ранлјих годшш бнле кандидати за шампноне у овој акицји. На трннаестом месту је Крежбннац са 404 бода, и од њега, па надаље, pebajy се еки пе које не.мају нарочит изглед да ургозе водећс, али њима треба одати признање за учешће, труд и жељу да се друже и пријатељују. Стубица од које се много вишс очекивало добила је са.мо 402 бода, Бул>ане има 401, Бусиловац 387, Сикирица 385 и Голубовац 363 бода. Приредба Извор — Доња Мутница није одржана и одложена је за 3. и 9. март, после које he се знати коначна табела првог кола. Одлаган>с је дошло пз објектнвннх разлога јер су органнзатори имали разумевање за доњомут ничке напоре, да завршс изградњу сале до.ма културе. р Парови за друго коло На крају је обавл>ено пзвлачсње парова за друго коло „Сусрети села ’86”. Друго коло стартује 5. марта приредбама Бусиловац — Спкнрица и Извор — Сињп Вир. 12. и 18. мар та састаће се Рашевица и Забрега, Доња Мутнпца и Горња Мутница. Прирсдба Дреновац — Поточац и Буљане — Креж бпнац одржаће се 19. и 21. .мар та. Голубовац — Плана п Стубица — Текија од.мериНе снаге 22. и 25. марта. 26. и 28. марта видеће.мо лрлредбе Доњс — Ви дово — Својново и Шавац — Ратарл, када се завршавају овогодлшњп „Сусрети села” којп су окупили двадесет меснпх заједипца. Организатор ового- ® Признања ИМТ са Honor Београда добило 40 пољопривредника © Најстарији тракториста Драгомир Петровић има 82 године, а још вози трактор и обрађује земљу ® Ycneuiaii завршетак школе Практична настава на школском полигону све оне же.внс б.мо каквиг ПН1ИМ најважније знањс из пољспривредне мсханизације. Ту сарадњу жслихо и надаље да развијамо, како ни јсдно село не би остало, а да ИМТ не дођс до н»сИЗВОР СВОЈНОВО: ВАЖНИ ЗАДАЦИ ■ Формирање Зсм.ћорадпичке задруге је један од најкрупнијих задатака којс води Мссна зајсдница Својново. Порсд тога. у плану јс ч отварањ- поштанског шалтера. као и проширсаа ссоских и пољских пј г«па р.асипање и уређење кружног пута кроз ссло. To су најважнији задаци до средине ове године, а након тога преостаје рсновирање до.ма културе, поди * зањс join јсдног спрата на дому и отварање здравствене амбулантс Овогодишњи план активноciii Мссне заједницс Својново је очиглсдно врло амбициозан. НЗВАНРЕДНА ПРНВРЕДА У недсљу, 2. марта одржана је нрва приредба заосталог сусрста Извор — Доња Мутница. Госгл су сс прсдставили старим обг.чајем „прсповијан>е нежење”, а затим су програ.м наставили ус псшним изворним фолклором ко ји je добио максималну оцсну. Јсш оса.м нумера оцењено је мак сималним броје.м поена, тако да je Доња Мутница укупно добила 229 бодова. Домаћини Изворци наступили су масовно и запо.чели су свој програ.м убедљиво најбољом гру псм жсна које су за своју песму д-збиле врхунску оцсну. Оно што посебно плени гледаоце је извор ни фолклор, затим и изваарсдна осжЈпа. Још пст тачака у прзг рам» Извора оцењено је максимапном оценом, тако да са оценом публлке и извођача, Извор јс дсСио 240 бодоаа. Друга приредба овнт сусрета сдржаће се у недељу, 9. марта у Дон-ој Мутаиди. У срсду, 26. фсбруара у просто ријама Основнс школс у Дрсновцу одржана је пригодна свечаност поводо.м завршстка зимске школс за пољоприврсдникс коју организује Клуб самоуправљача општинс Параћин са суорганизаторима. f Присутним пољоприврсдницима, сада всћ свршсним полазницима зимске школс пајпрс сс обратио Илија Пауновић, секретар Клуба самоуправл>ача. — Школа за пољоприврсдникс ради пуном паром. Почсли смо половином децсмбра прошлс годинс и ево већ два пуна месеца она траје. Рад на селу постаје фи зички лакши. Продуктивност јс neha али са новом техпиком и агротехпиком повсИава се и ризик по здрав.ље, опасност оц поврсда и професионалних обољен>а. Технички напредак, међутим, потискује тежак дуготрајан и ис црпљујући физички рад. Ни пољоприврсда, као ни удружени рад, не затварају врата чред науком, иновацијама, техничким унапрс1)сњима, даклс знан»у, истакао је ИЛИЈА ПАУНОВИЋ. И шсснассти Сусрети самоуправљача „Црвсни барјак” у Крагујсвцу посебно су акцскгирали тсму напрстка у пољо.приврсди. Акција коју води Клуб са.моуправљача уз пуну подршку ОК ССРН, CO, ВСС и Конференцију за друштвсну активност жена уклапа сс у интенције развоја наше га друштва. Илија Пауновић, сскретар Клуба самоуправљача је, из.мсђу осталог, даљс рскао: И друга села хоће школу — Свс то оправдава наш рад на теорстско.г и практичном пла ну. Теоретска прсдавања cv добро прихваћсна у Доњем Видову и Дрсновцу, а каон-ијс и у Поточцу. У плану су слична предаван>а и у другмм меоним зајсдница ма. Интересовањс је велико, a прсдавачи Зе.мљорадничке задруге „7. јули” и други друштвено- -политички радници добро раде свој посао Поссбно мстичс.мо сарадњу са Индустријом мотора и трактора из Бсограда, на чслу са дирсктором сервисне школс на Ново.м Бсограду влајком Каурино.м и предавачем Стојапом Јовичићсм, који су се пооебно заложили да пољолриврен-ицима учлне достуга. Завршавајући ра,^ пољзпривреднс школе у Дреновцу, надамо сс да he ова признања, односно дипло.ме ИМТ из Београда бит$ подстрек за новс напорс у производњи, за веђс приносе као и падокнада добрим слушаоцима токо.м ових зимских дана, истакао је на крају Илпја Пауновић. Имена свршених полазника Дипломе пољопривреднццима уручио је Стојан Јовичић, чспрсд Индустрије мотора и трактора. Признања су добили: Драгослав Милетић и Радивоје Милосавље * вић, Љубиша Ћосић, Љубомир Степаповић, Стојап Стевановић, Драгап Игњатевић, Миловап Стеваповић, Светомир Пстровић, Сло бодап Стојановић, Топлица Стевановић, Слободап Милојевић, Ра домир Милосављевић, Чедомпр Обрадовић, Љубиша Милетић, Добривоје Антић, Жпворад Ђурђсвић, Миле Петровић, Мирослав Гајић, Драги Петровић, Душан Мирић, Милан Стевановић, Драги Миладииовић, Станко Живковић, Душан Петровић, Мија Михајловић, Милан Стошић, Милан Стааојевић, Живомир Станојевић, Милан Стевановић, Живота Адамовић, Рада Милосављевић, Светислав Милојковић, Мијат Војновић, Драгослав Обрадовиђ, Љубо мир Миладиновиђ, Љубомир Видановић, Милисав Миловановић, Милорад Филиповић и Драгутин Марковић. Посебно је занпмљиво да јс међу полазницима био и Драгомир ПетровиЛ, пољопривредник који и.ма 82 године. Он је и порсд огро.мног бремена година научло и да управља трокторо.м. „Сада сс разумем у трактор” М. Д. м. д. Млади нису заборавили фолклорну баштину. И данас се врло радб хватају у коло — Овај семинар за пољопривредникс )е добра прллика да се ми пољопривредници још детаљнијс упознамо са пољопривредном механизацијом и да се оспособимо да сами отклањамо ман>е кваровс. Штета је што нисмо се одазвали у веће.м броју, а гарантујс.м, да би уз бољс информисан>е број полазника био и до стотину, тврди Мијат Војиновкћ, један од полопривредАика који јс завршио овај сехинар. Мијат Војиновић, лначс, од кедазпа рукује трактором са којим oopaby је 2,5 хектара дрековачке земље. М. Димитријевић Мпанав 8

5t MAP? 1986. • БРОЈ 303 •iitiniiiHiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiniiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiinnmninijniHiiiiiiiiunr Песнцчка олимиијада i Песма броја ТИТ¥ = iiiiitiiiitH iiiiiiitiin H iim im i ЖИВОТ | Живот је тако моћна и = снажна, I бескрајно дуга река. = Тече, кроз време = и носи човека. i А човек, HCMohno биће, = нема снега да каже: Стани! Г Већ мисли: Прво јутро | ceuhe, | а всћ cv прошли многи дани. | И тако, као увели листић на i води 1 не.иа Atohu да сагради браиу = и једном ће до ушћа да | одброди, = чекајући нова јутра да | . сеануДрагана Мнтић, VII1-1 | ОШ _,Б. Крсмаиовић”. Д. Мутница БЕЛИ ЦВЕТ | Kao бслу ружу на сеом | длану i држала сам чудну пахуљу малу, | изненада сс од мене i искрала, = дубоко негде потонула, 5 сасвим нестала i V најдубљим дубинама моје = душе = јако неонско светло са : укусолг рока паде, = чробуди тада безброј = искрица 1 и своје царство чудном = цвету даде. = Kaizo нека ситница = наизглед нееажна, проста = чињеница = може усрећити човека? i Изненада небо се испуни : жмиркавим = звездама, | које црну капу натакоше i планини. -ј ■ Једна јаче бљесиу, ^''\'oi\da затреперн, одлете и ~z насмеши се i у плавим очима. = Моје раишрсне руке = сада су загрлиле читав слет = пожелела сам само једно = да вечно држим бели цвет. i Бнљана Гаврнловић, VIII-1 ОШ ,,Б. Крсмановнђ”. | Д. Мутннца ШТА ЈЕ ЉУБАВ? Рсцц ма.ча шта да раби.ч, већ обавно ^1смал! мира, један дечак v разредх’ сваког дана мене дира. Има плаве очи, волц да се. шали, није баш 'ни велик а није ни мали. Воли да се туче, али није јак, прави се одрастао али, још је ћак. Стално јури девојчице, јер га муче неке муке, а кад npohe поред мене он ко блесав шири руке. Има кратку косу и стално се. чуди, кад .ие види с другим он почне да луди. Реци мама мени како да се снасим и његову љубав како да угаси.ч? Марина Петровић. VI-1 ОШ ,,Б. Крсмаиовић”. Д. Мутница ВРАПЦИ Кад све тице иа југ оду и кад снег пада, ееје, само врапци ивркусани на смрзнутој скачу грани. Слећу на жицс и иа кровове црвене, а чајвише воле гелееизијске антене. Y јесен воле грожће да краду, мора баш да пробају у сааком винограду. Страшила. се они ни мало не 6oje, с њим се играју. на глави му стоје. Силвана Митровић, VI-1 ОШ .Д>. Крсмановић" Д. Мутнпца . .................................................................................................................... lllllllllllll....... ... Шта да кажем § што већ казано није, | него опет исто: i „Друже Тито, наше = најмилије!" i Шта да пееам ■ | doiz слику гледам немо, = doiz моје срие кличе: е „Друже Тито. ми ти .сс § кунемо! *' | Јбш живи у нама, Тито i п цео свет поштује н>егов = . глас, = члади казују жеље. песмо/.t: Е „Рачунајте на нас". i Гордана Великнћ. VI-2 = ОШ ,,Б. Крсмановић” = Д. Мутница е СПОМЕНАР I Хиљаду заисто = ни мање ни више треба да се теби = споменар nanuuie. | Зашто се мени е толико свићаш, : зашто са другим = ссалио се euhaui? | Зашто ти пишсм | и гита то вреди = и зашто нам се | сретну ногледи? | Зашто си такеа = прсма мени, . = јер моја си са.чо 1 у успомени? = Драгиша Поповић, V-2 = ОШ ,,Б, КрсмановиИ” = Д. Мутница е ШАЉИВА ПЕСМА У једном лепом .иалом бару = врабац је сазво журку малу. 1 Госте јс почастио, ---=- сигурно је неко бркове = омастио: | За три сенице i једно зрно пшенице; За крупног лава = три мала мраеа; 5 За крокодила i торта са много фила. е Госте he забављати иевац Певко, жали.мо што нсће учествовати медвед Сневко. Младен Јовановић, VI-1 ОШ ,,Б. Крсмановиђ”. Д. Мутница ДРУГОВИ Другови су кад је тешко да се неки проблем реши, другови су кад сс пева, другови су кад се тсши, Другови су да се памте и врс.мену да пркосе, нема за њих заборава у срцу се они носе. Далнборка Шутић, VI-2 ОШ ,,Б. Крсмановпћ”. Д. Мутница ПРОЛЕНЕ Корачам полако v магличавом јутру... док ветар врби савија гране, сунчеви зраци плове no небу, а пролеће мирише и буди се у трави. Прироба duiae мирисом јоргована, док мали мрав крадс јој дах. Поглед му паде у један мах на чист ц блистав сунчев зрак. Срна сагну главу. Напи се зоде. номириса цвет и чежњиво оде. Mupuiue земља, мирише лала. миршиу бокори чветнпх трава. Биљана Чабрић, VII-1 ОШ ,,Б. Крс.маповнћ” Д. Мутница ПЕТОГОДИШЊИ РАД СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА МНОГД РЕШЕЊА ЗА ПРНМЕР iiiiitiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiWiHimiuiiiiiiiiiniiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHtiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHHiiiniiiiiiiiiiiiiiitiuniiiiiiiiiiiiHHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii ф Y протеклом петогодишњем периоду основно образо вање наше општине остварило крупне резултате ф Решење школског простора и примена новог Заједнич ког плана и програма приоритетни задаци у наредном периоду Извештаји о раду Самоуправ не интсресне заједницс основног образовања и васпитања за период од 1981. до 1986. године и прошлогодишњи, које су раз.маг рали делегати на 22. седници Скупшгине овс Заједнице, дали су праву слику о овој значајноЈ друштвеној делатности. Иако су извештајима обухваћена самз ис нсвна питања, општи је закључак да су органи Самоуправне ин тересне заједнице основног оора зовања и васпитања били макси мално ангажовани у оствариваiby планских задатака и да се ос новно образовање и васпитање кретало узлазном линијом. To потврђују и чињенице да су мно га практична решсња била у сталном интересовању шире про светне јавности. Центар за стручно усавршава н»е наставника и општинска медијатска, рад школске медијате ке у Поточцу, настава у прирсди, начин остваривања сарадње у основном образоваљу и васпл тању, норматлвно-уређивање од носа и органмзација рада стзуч них служби, организацЛја пиони рсклх манлфестација л такмичсiba ученика као и финансисиже исгчх, степен развоја ученичког сгандарда и заједничко финанси paite изградље л доградње школ сксг простора. примена споразу ма о стицању дохотка прс.ма рч зултатима рада у школама и par БИБЛИОТЕКА „ДР ВИПЕНТИЈЕ РАКИН” Иогађвн књижевнв фонд Библиотека „Др Вићентије Ракић’’ купила око 1.500 hobiix књига Ако бисмо упоредили број становника у општини Параћлн са бројем књига у Библлотецл „Др. Влћентије Раклћ” видели бисмо да по једном становнику нс.ма ни једне целе књигс. Фонд око 50.00 књига, колико их поседује параћинска библиотека, не може да подмири потрсбс, а камоли норматив. три књиге no сга новнику. 14 од овог броја има до ста такозваног „мртвог капитала”, књлга које се не користе. Кљлга јс скупа. Тешко се за Eby одваја динар, а потребе расту Много јс читалаца којима библиотека Градскс блблиотгкс зл тражсну кљигу одговарају: „Нема". Захваљујући удруживању срсдстава СИЗ-а културе. Ску пштине бпштинс и Народн? биб лиотеке Србије, за око 50 мили сна сгарих динара купљенз јз око 1 500 нових књига, чиме |?. доч« кле, ублажена дугогодишиа нссташица многих наслова Овом куповином, сазналч смо у Бкблиотецл „Др Вићентије Ракић". књижнл фонд је обогалеч дслима из савремене југословспс кс белетристике, хлтовима из светске литературс. савремсним дсллма из југословснске истооиЛИТЕРАРЦИ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН” Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ №во песшцо сазвеж^е 9 Изузетно дооар квалитет песама младих литерараца које води Зоран Марковић Кад се писана рсч nourryjc и искрено воли предаје јој се бсз ре.зерве Загосподари она човском it on uociaje њсн роб илл гос дсдар.. У ioj вечито) борби прсв ласти живи и млади лрофссор књижсзиости Зоран Марлсвић са своји.м ђацид *а у Осповчсј ш;< олд „Бранко Крс.мановић'1 у jjt,- ibcj Мугници. Врсмс С1«не кад професер Зоран разговага са својим ђаци мз, када их >чи како се name и волп лоезмја А гладне аечмЈО ВДаннав 9 г>ој заједници СИЗ-а и учешће ес н.ОБна школе „Вук Караџић” из По»очца у програму образовних иновација у зсмљама југоисточЕ'.с Европе у оквиру УН^СКОВСГ арсграма образовања ^Самообразовање у перспективи перманснтног образоваЕва) су само не ка од питања којима су били по свећени стручни састанци и учи н»ене бројнс посете из разних крајева наше Републике, што јс овом приликом нагласио и Брапислав Пекић, стручни сарадник у СИЗ-у основног образовања. Овако добрлм резултатима си гурно да јс допринела и Скупштина Самоуправне интересне за једнице основног образовања и васпитања која је у поменутом псриоду радила веома добро, ефикасно. без иједне одложене сс днице, што можс да послужи као основа за даљу доградљу де лсгатског система, истакла је На да Јоваиовић, сскретар СИЗ-а. Набројана питака сигурно да представљају круппе резултате којс је основпо образовање и вас питан>е постигло у нашој општи ini. Ову професију, чуло се и ов ом приликом на XXII седпици скупштинс, притискују брзмсни ти проблсми. У овом пстогодлш |вем периоду много тога је psuic no и отклоњено, а мпого тога остало да стручви самоуправни органи дефинишу до краја, сваје, економлје л филозофије. Нај млађе ће сигурно обрадовати xibii ге кола „Кодак" и „Плава птлца”. с. Ј. I HOBE КЊИГЕ I МОСТ ОД СЛАМЕ Овнх дана из штампе је нзпшла прва збирка песама Мирослава Чопе, радника — топара Српске фабрнке стак ла, под називо.м „Мост од сламе”. Тридесет кратких поетских запнса којп подсећају на хап ку пзезију бићс пријатан „за логај’’ за све сладскусце до брог стпха. Штампаље овс збирке пом гла је Српска фабрика стак- - ла U Самоуправна лнтересна I заједннца културе, а изда- ? вач је Књижевнп клуб „Ми . рко БањевмН”. Ову лнтересантну збирку тсхничкк је i опремио МИЛИВОЈЕ ИЛИЕ, Ј а ликовно обрадпз СРЕБКО Ј ЗДРАВКОВ1ЈБ. главнце упијају речп као сунђер. Јер, на го их и амбијснт нагпии. Добро опрсмљена библиотскс — мсдијатска јс право мссто, да д.ок се са магнетофзн.ч от кидаЈу звуци мелодија, а литсрдрци сладс колачима из рецепа т.ч Зоранове маме, никне нова до боа пссма. Да је то тако увсрили смо сс слушају лх недавно. Стихови које су млади дол>о * муткички таленти чули од пссника Мирослава Димитријсвића и Милице Живковић бићс са.мо још један подстицај за ново стварала штво и жеља да сс у својој средини поново срстну са неким од песника Књижевног клуба „Мип ко EaibeiMh". С. Ј. ки проблем, што омогућава успсшнијп рад у нарсдном псриоду. Развој основног образовања и васпитања у претходном перио ду као и опште крстан>е у овој области намсћу низ нових обаве за it задатака које треба оствари ти. Даље рсшаван>е школског про стора и свсукупних услова за стицаљс основног образовања и васпитања, примена новог Зајед ничког плана и програма образовно-васпитиог рада и учвршћлва me матсрлјалног положаја оспов ног образоваи>а и васпитања као област од посебног друштвеног лнтсреса су основни задаци који основно школство чекају у наредном перлоду. Оно што је учињено у претхо дисјм периоду и што се тренутно чмнл у основиом образовању па раћинске општлне као л зацрта нл нарсднл задацл су најбољл показатељи да се углед ове зиачајне професије подиже на јсдан виши ниво, ниво којл јој је годинама ускрађиван, за који у овом тренутку велико разумеван.е и ангажовање члни цела друшхвено-подитичка заједница. С. Ј. НОВЕ КЊИГЕ /кадолежи — или време безбрижности „Ладолежи”; Издавач: Књнжевпи клуб „Мирко Бањс вић" II Самоуправпа интересна заједнмца за културу Парађхш. Трећа књига tcoja се ових дана појавила у едицији „Пр ве књиге", коју зоди СИЗ културе ПараЈита и Књиже вни клуб ‘„Мирко Бањевић” је ‘својеврсно освежење паpahuHcizoz књижевног издаваштва, Реч је о збирци noвелета Миливоја — Миленце та ИлиГга који је прошле године победио на овом кон~ курсу. Да кажем на самом почетку, да оно што представлза. несумњиву вредност ове књи ге, поред ауторовог приповедаштва, је срокус кроз који се посматра живот. А, Или/г иосматра живот кроз очи де теса, фотографски бележе1ш детаље попут главног јунака „Лименог добоша” Гинтера Граса детаље који за многе остају непримећени, или izoju се natz препричава ју izao анегдоте анонимних личности. И тек aizo поћсмо од прет nocraeize Гистава Коена да: „Нема лаких писаца" схватиће.ио праву тежичу ових седам „зaбeлeж(uza,^ из иашег детињства. Илић једнос тавно 1ie.ua намеру да улази у дубљу анализу ситуација у којима се налазе његови јунаци. Њега не интересују разлози таквог начина живо та. Ои сагледава само последнце. Уосталом то му н фор ма коју -је изабрао као облик свог изражавања ие дозвољава. Њега не интересују дубљи пориви, сегменти так вог иачина живота, живота. izaizo и сам аутор ове књиге у њеном поднаслову каасе: „Оних који су расли no праuubaeiLu сокаиима иа ободу вароиш, iiiTo све теже удишу асвалтна испарења”. Ои нам тај живот предстазља онако izaizo га је видео дечијим очима, за многе небитан, али ипак сасгавни део сваког живота. Илић је на тај начин отео од заборава псриферијске jynaize izoju ceaizu на ceoj начин учествује у .изградњи личности деце која живе у њиховој близини. Због тога Илић, вероватио \> знак .захвалности за незаборавне да tie ceaizy своју причу почиibe њиховим и.иеном или иаdu.uizoM izoju v јсдној речи објашњава читав њихов жиgot. А, живот тих људи који живе иа рубу рационалног је довољно различит од живота њихових суседа, да не остапс uenpuAiehen деци из комишлука a iieizoM од њих, касније, не буде бовољан раз лог da nponiitue. 1 ИЗЛОЖБЕ: = СТАКЛО II УНИКАТНА = ТРИКОТАЖА i Y Галерији Завнчајног Му = зеја 6. марта у 17 часова би- = ће отворена нзложба Цветаи | ке Вукобратовпћ, длзајнера | Српске фабрике стакла и = Олге Васић из Светозарева. е Ова изложба стакла и уни | катне трпкотаже обогатиће i програм прославе Дана же- = на н параПинској јавности | бити још јсдно уметничко = освежење у лнковном живо- | tv града на Црници, у ор- | ганизацији цеитра за култу = ру и ннформације ,Д1ара- = ћин”, 1 ПЕЈЗАЖ V СРПСКОМ Е СЛИКАРСТВУ | Y оквпру редовне и дуго- | годишње сарадње napahini« = ског Завичај1.«ог музеја и На = родног музеја нз Београда, | 17. марта биће отворена у | Галерији нзложба под назн | вом, Пејзаж у српском сли | карству од 1900 до 1941”. гоi дине. = Овом интсресантном и ква е литетном изложбом бнће о- = бухваћени радови најзначзј | нијнх српских сликара тог = времена. Поред осталпх, па- = раћннски љубитељи сликар- = ства моћи ће да се сретну = са делнма Јована Бјелнћа, | Надежде Пстровнћ, Бете By = кановић п Боре Bapvxa. = С. Ј. Ynpaeo једаи од vaizetu: је Жика Temzucra, главпи јунак истоимене приче. Бивши ратник izoju је, izo зна из ко јих разлога, сероватио су то последице војевања, био, izaizo то аутор каже, доволио „уврнут" да скрене. пажн?у деце. Сигурно да за децу нису били једини мотив за дру жење само heoanu и мали новац izoju су добијали од Жике Тенкисте. Он ;е. једноставно својом појавом cizpcтао пажњу на себе. II doiz је за децу био идеалан тип ста ријег човека са којим се мо же дружити, дотле се стари ји „комшилук крстио обема рукама,г и цитао се „tcaizae им ово уврнут тип izeapu deify”. Jota један лик, из галерије ликова, заслужује да буде поменут јер својом мистич Hoiuhy cizpehe пажч>у на cede. Pycizu I5aeo, човек о чијој се прошлости с-рло мало зна, кога су мнош са.чо као силуету izoja свира виолину у прозору, видели био је doвољан разлог да заинтигрира машту и да се о њему ис предају приче. Ceaizaizo је и музика тог загонетног чове ка који сс ceatze вечери чула са његове виолине, појачавала матту радозналаца. Као и у ранијим случајеви ма то је довољан разлог да постане предмет иитересоваiba да се упалсги и da га се много касније neizo сети, yif раво захваљујуки Вавол^ем Трилеру izoju је некада сви рао. И на крају da •кажем неколико речи о форми и начииу Иликевог npunosedaiuтва. Кратка форма се у овом случају иоказала jaizo захва лиом за .прозно казиванхе, јер је аутор зналачки izopucтио рационално употребљаeajyhu биране речи, корцсrehu њихову техсини и зна чај у ираво време. Он јсднаставно .када xohe da onmiie nonodneeuu смирај каже ,.да јс oiiaizae izaizae се налази описан у саи.м читанкама”, што јс сасвц.и doeo.buo да читаоца усмери v odpebeном иравцу и da tzod њега створи жељену атмосферу. Илић слике. бслсжи флеш, у ibuxoeo.u најзаннмлч1вије.и облику, касније их слажући у једну целииу npaeehu тако колаж доживљаја, даживљаја који сс памте заувек. М. Станисављевнћ

Е@ИИ®Е ГОДИШЊА СКУПШТИНА ФК „ИСТОК 63” ИЗ ПЛАНЕ 'a.iiiiiiiiiiiiiiiiiiiininiiuiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiniiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitfliiiinimmiiiiiimiiHniuiiiniiiinhniiiiiiiiitiniiiiiHiiiiiiiuitiiiHiiiHitiiii ДВЕ СЛНКЕ ЈЕДНЕ ГОДННЕ Ф Y прошлој години Плањани су се вратили у Међуопштинску лигу, а на крају исте године налазс се у грчевитој борбп за опстанак ® Осим са противницима, које мењају сваке недеље, у Плани се боре са једним те истим противником: фпнансије не престају да муче „Исток 63” дужи низ годмна Фудбалски клуб „Исток 63" из Плана завршио је пролсћпи део сезоне прошле годинс на пр вом месту Међуопштинске лигс — група Југ на територији МФС Светозарево, и пласирао сс у Јс динствсну лигу МФС. Ово јс по други пут да се Плањани нађу међу 16 најбољих скипа из шсст општина, с тим што су сада морали да пребродс још јсдну сте леницу за разлику од 1968. године. — Иако висмо ссби давали у задатак да освојимо то прво мсс то, по квалитету скипе коју има мо висмо смели да не искорпстимо прилику која нам сс указа ла, рекао је Апдра МилстиИ one »ујући прошлогодишњи успе« „Исток 63". Било јс у току так мичеаа утакмица које су по кпз литету далеко превазилазилс <ај ранг, као што је сусрст у Трсш невици, Супској и Сен>у. Играли смо добро онда кад јс било нај потребиије". Успсх ФК „Исток" у прошлој години није случајан. У Клубу се ради те.мељно, бринс сс за сут ра, па је подмладак Плањана та кође освојио по други пут прзо место у исто време. За успех поред играча и једног и другог тима заслужни су у цело Председништво и тренср првог тима Јанко СтанојловиИ као и тренер подмлатка Зоран Станојевић. Колико задовољни пласманом на крају пролећног дсла, толико су у Клубу незадовољни пласма ном на 14 место на крају јссен>ег дела првенства. У новој лиги од петнаест одиграних утакмица Плањани су победили у д$г„јДВрг,играли нерешсно, аосам^изгубили. Још више брине ФУДБАЛ: Y НЕДЕЉУ ЈЕДИНСТВО — ДУБОЧИЦА Почиње срлсиа лига Против Дубочицс, заузврат љиховој изузетно грубој нгри у јесењем дслу рсванширићемо се спортским понашањем и пуном мрежом голова, каже члан председништва Јединства, Миомир Миловановић Стижс пролеће, врсме у komo Фудбалски клуб Јсдинство, по традицији постиже много боле резултатс него у јессњим дс ловима првенства. „Пролеће је наше", говорио је увек капитен Пеливавовић и рстко када нпјс био у праву. Припремни период мскоришћсн јс „до” даскс". Јсдинство јс боравило на Грзи, у Дуилову код Сплпта, а финале припрема одржано је на домаћем терену. Јсдинство је одиграло укупно 11 утакмица и осим једне, са Радни чким из Ћуприје која јс завршс на нерешено (1:1), све решило у своју корист. У Дуилову и околини савладани су: Солин из Сп лита (4:0), Слога из Мравинаца (3:1), Омиш (4:0), Јунак из Сиња (2:0) и Железничар из Сарајева (3:2). По повратку Јединство je пграло још са Вемнићем из Варварина 5:1, Радничким из Кра гујевца (2:0), Синђелићем из Ниша (3:1), Ћупријом (3:1) и Тск СТИЛЦСМ (3:0). Сви играчи на овим утакмица.ма добили су шансу и судсђч према игоама тим би требало да буде саставлен од следећих имз на: Богосављевић, Цветковић, Стсвановић, ВЈЛићевић, Мивићс- ■ић, Паш(ћ, Миленковић, Костић, Матић, Дивмћ, Пеливановић, Ба бић С, Живковић. Г. Живковић, Урошевић, Дреновац, Петковић, Млрковић, Филиповић и Дтшић. У првоЈТ колу Српске лигс ко ја почиње у недељу 9. гостујс Дубочица из Лесковца, екипа прстив које је Јединство старто вало у Српској лиги. Иако је у том сусрету претрпело пораз (2:1), много више болелс су модрице податак да су код кућс прстрпс л:: поразс од Борца из Ловаца и Црвенс заставс из Свилајнца. тимова који се као и они борс за опстанак у лиги. — Мојс јс мишљсњс а и миш л,ење осталих, кажс Андра Милстић да је до овога дошло због подцсп>иоан>а противника и опуипања екипс. Носиоци игре, иг рачп од којих сс највише очскилало, подбацили су. Да би обезбсдили опстанак морамо на проjtehe да уложимо максимум труда, ла будемо ангажовапији п оз бил.није приђемо игри. У НОВИНАМА ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ О активности у Предссднишгву Клуба у извсштају који је npi'XFahcH на ссдници прсдссдикк каже-. — Прошла година нам је би ла пуиа активностим. Порсд тс кућих послова око такмичеља, пајзад смо кренули и са изград П.0.М попрг игралишта. Сазидали смо сслачиопице, поравнали терен, обезбсдили смо материјал за <»гра1)ива!ћс игралишта. Рачунамо да ћемо до краја ове годи пс завршити ново нгралиште. Moiy слободпо да кажем да је иаш Клуб пајсиромашнији у овој лигн и да јс каш највећи про бле.м финансијскс природс. Од ociiiioaiba Клуба суочени смо с овим проблсмима. Када смо про шлс године освојили прво место it пласирали се у Јсдинствсну ли гу МФС. колмко смо били срсћни због тога, исто толико на.м је та титула донсла и главобољс. Јсдва смо састављали крај с крајс.м и у нижс.м рангу такми и нсспортско понашањс до.маћи на. О томе какви he домаћини бити играчи Јсдинства Миомир 'vuDiOBaHOBiib, кажс: — Пупа мрсжа и отмена иг-. ра морају да буду одговор на изузетно грубо понашањс Лес ковчана у прво.м колу јесенас. Фор.ма Јсдинства, судсИи по резултатима у припремном пери оду je очигледно на висини. При пре.мс су користиле и сад „зсле нима" предстоји борба за бадо ве п што бољи плас.ман: — Циљ на.м је да сс што брљс пласпрамо и створимо јаку и : Autoprevoz: : Turist : ♦ ПАРАЕИН ♦ ♦ ВОДИ ВАС Y СССР ♦ ♦ ГРАДОВИ ХЕРОЈИ ♦ t МОСКВА— ♦ ЛЕЊИНГРАД— ♦ ♦ КИЈЕВ 13 И 11 ДАНА t ф ♦ ♦ ГГоласци: 30. јуна и 5. Ј Ф августа. ♦ ♦ t ♦ Прпјаве п обавештсња Ј * на телефоне. ♦ ♦ 035-53-670 Ј X 035-51-876. ♦ чсња. Иови ранг је мзискивао ду пло већа срсдства. Мссна зајед ница није могла да нам обезбсди та срсдства. Приходи од томбола су такођс скролши. Састајали с.мо се нсколико пута и тражили кзлаз из овс тсшке ситуације. Или iiahn новс изворс фипансирап>а или клуб да останс да се такмичи у истом рангу. Када су Јггоачн чули за овај прсдлог, ви шс од половине н»их најавило је да he престати са играњем. Једи ни излаз ћидсли смо у отвараљу саортскиг бифса. јсдпна просторкја коју поседује Меспс зајсдпица и која одго вара условима за отварањс би фса јс сса у којој сс ми сада калазимо. Упутили смо захтев Савету мсспе заједннце. Имајућл v гиду иашу активност и успсхе које посгижемо, а како пеки ча жу и једина кнституција у селу која пспрекидно живи и ради п показујс неку активпост, окупла четрдесстак младих и исто този fo старијих, од тога тридссстак члапова СК, а недељом и по зоп до 600 ва игралишту када „Исток 63" игра. Савст Мссне зајелниис пам је дао „зслсно светло". Коначну одлуку о уступагву просторије Клубу на коришћгље донсо јс Збор грађана. Сав процес ско добијања овс просторијс iiifie ишао баш лако. Њих нс колицива који су одувек били против Клуба, којима је смстао сваки успех Клуба, почсли су да агитују и да убеђују људе да гла сају против отварања бифеа. Јс дан од најбучнијих и најагилнијих јс свакако Миодраг Милснко вић који са три написа у листу „14. дапа” и јсдном у „ЕкспресПолитици". јсдноставпим и псоб јективним писањсм дезинформисао јавпост. о чсму he Предссднипјтво клуба да изда званичпу ипформацију. OTBapaibc.M овог бифса и организоваљем рада томбола у н»е му сматрамо да смо рсшили трај но финансирањс клуба, а уз io запослићсмо два млада човека". М. МиленковиП хомогсну скипу од ових играча како би лду11с године обсзбсди ли пласман, после рсорганизације, у међурепубличкој лиги, aija p.'hyjc Миливапов|Ф. Осмм нскилико новајлија и поврагника у недељу навијачи Јсдппства доживсИс још јсдчу ног.ину, Паиме, цсна улазницд за утакмицс Јединства убудућс и"- boenhe 200 дбнара. М. Милснковић КОШАРКА ПРИПРЕМЕ УЗ БОЉУ ДИСЦИПЛКНУ Кошаркаши ОКК Параћин, чланови Рсгионалпе лигс почели су 1. фебруара са припремама за првенство. Трснер Caenh тренира са кошаркашима три пута недељно до маја, а на располага н>у има „стару” екипу. Сснморима се прикључило и нсколико та лентованих младића тако да је конкуренција за место у тиму појачана. На састанку са играчима руководство клуба најавило је да пеће толерисати иедис циплину, нередовно трснирање, са упозоре»ем да ће недисципли новани бити удаљени из екипе. Ових дава разговара се са ру руковсдством КК „Јагодина" око поврагка Зорана Маринковића, који бп екипи добро дошао у бо рби за прво место. У клубу су СТРЕЉАШТВО: ЗАВРШЕНА ЗИМСКА ЛИГА Одлични припремнн резултатн ■ Норму за учешћс на првенству Рсгнопа Шумадијс н Поморавља испунило петнаест параћинских стрелаца Знмска лига у «ађпн>у сериЈско'.! ваздушном пушком завршека Је нетнм колом 23. фсОруара. Y послсд- ».см колу лигс стрслци су полагали квалифпкацкону порму за учеш ће на првеисггу рсгнона Шумалнјс и Поморавља. Порсд такммчсвл у оквнру лигс стрслпн су кмали по двп приЈатслска сусрста са Каблопи ма из Свстозарсва и ћупрнјекн.м скнпама. Овакво ангажовањс дало Јс очски ваис к жсљснс резултате. Учешћс у лигн бнло Јс масовко а норму који ннЈе бпла мала нспуннло јс 15 стрслаца, »з трп сквпе и вишс појсдннаца. За првснство Нсгнона квалифнковалн су сс сккпа сеннора СД „Мнхајло Илнћ Куља”, јуннорска и пп СТОНИ ТЕНИС: Првенство Србије у Параћину Општинском стонотснлском савезу Параћина од стране СС Србије поверено је да органнзујс појединачно првенство Србије за јунноре и јунпорКе 29. н 30. марта у Хали спортова. Прс.уа предвиђању за „зеленим столом” требало би да сс боре 128 jvннора н 64 јуниорке а међу њима н екипа Параћина, одпосио стоpahmiy и cycpcni v којнма не мпи»е да пзгуби. Јсднни коикурспт Борцу је скнпа AC нз Крагујсица алн они имају бс'и два пораза. ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Y ОСновноЈ шко-111 „Момчпло Поnouiih". 4. марта одржапо јс такмпчсњс у окпнрг ojii.miihJckiix спор тских игара школскс омладиис на iiiinoy општинс. Гсгионалио такмичс 11,с заказздр, Је за 8. март у Светоза рену. Као што смо раннјс јавнлп, 15. марта нашс пиоинрке очекујс п клупско рсп1он.мпо приснство иа комс трсба да наступс ссстрс Акђслковкћ. нотениског клуоа Текстнлац. 1 На првснстоу бн сс Јуннори и I Јуннорке бори.1',1 у псг дисциилкпа, а почстак прпиг данв бип бн у 9 часова. Прошлс годинс Опаггнискн I стопотенпскн савсз органмзооао јг > појсдиначно првсистпо за cciniope и тада им Јс нз органпзацпЈс дсмељспа чнста дссегкл. 11 овс годчнс, кадају сс оргаппзазори. moIiii lie да се покупе свс похвалс алн уз иомоћ прнврсдккх к друпггвсних орга пнзација опитшс Параћкн. којича су всћ упућене м.олбв га учешће у oprainnonaiby по|сии>|ачног прпенства Рспублнке. ТЕКСТИЛА1Т БЕЗ BERIIX ИЗГЛЕДА У Баточн1п< Јс 1. марта одиграч прстпослсдкн турнпр Mcbyonurnniскс лпгс и својс протквпике јс гбсз Л.НВО савладао први на табсли ТЈартнзап нз Партнзаиа код Аранђеловtia. Тскстнлац јс прстрпсо чстпрн пораза п не.ма -изгледа за врх табслс, међутпм нмл прнлике да co покаже као добар домаћнп у послсдшем турииру г.оји сс нгра 23. марта у сали Фабрнкс штофа. БОРЛЦ ВЕБ ПРВАК Y Ссшу Јс 1. 5:арта отгран прстПОСЛС1П.И турнкр \ Рсп!оналпој ли ги Шумадија н Поморавгс. Водсћи Бораи мз Пзраћнка г.зпоЈепао Је трн убсхт>пвс побсдс протпв Шума дијс пз Араиђсломиа, Буљапа п Је дпнства пз Градца. Овн.м побсдама Бораи Је практмчно освоЈмо прво место, јср га очску јс још једаи турннр 22. марта у Па увсрсни да he Маринковић поно f.o доћи у старо јато. Чрепер женске екипе Бажа Ђорђевнћ такође је окупио све девојкс на које рачуна, уз нјко лико талситованих јуниорки. Ип ак. сматра руководство клуба, то је довол-но па су у току ра< говори са београдском Црвеком зсездом да уступи две играчкце које би освЕЖиле екипу Параћива. У пзследње две године дсвојке су увек биле на домаку вишег ранга, али нису и.мале снаге да изборе упазак у другу савезн^ лигу. Уз нзјављсна појачања, ов ог пута она им всроватно неће измаћи. М. Милошевић оннрска скипа СД НВТКТ „Бр.знко Крсмановкћ" а појсдикачио пионнр ка Маја Собск, ><з штофарскс скн- |>с, Сања Стефзновнћ из СД ,.Cronan Јаковљсвић''. Вссна Нпколлћ нз Напрстка нз СвоЈнова, сеииорка В: ра Радонапопић пз „Куле" н Јупнорка Emnia РадоппИ, која сс такми чн по мсђународком програму, стрз лац СД ИВТКГ „Брапко Крсмановнћ". До првеистпа рсгиома остало Јс Join мало врсмсна те га трсба раипопалпо искористнтн како бн сс стрелцп још прппрсмл.сниЈн борилп за учсшћс на прпспстпу Рспубликс. Првспство рсгиона за niioimpc н Јупиорс одржава сс 8. а за ссннлрс 15. марта у Крагујсвцу. С. 3. Р. Ванск ТЕШИБ —СПОРТИСТА САВЕЗНОГ РАНГА Y Стрсљачки Омштппски савез прнспео је двимкчмн извештаЈ Стр« л.ачког савеза ЈугославиЈе да је Ми рослав Тешпћ лроглашск за ,,спорзисту савсзхог разрсда”. Тешић. Један од маЈталеитсваниЈнх стрслапа Параћина, подједпако добро raban.1 свих стреллчкнх сружЈа. Био Је првак СрбиЈе у гаћллу .малокалпбарском пушком, тростав 3x20, а Још као пноиир освојио је друго меего на савезном такзмгчењу. Злакс „спортистс саосзног разреда" додсљепо Јс Тсшпћу за два резултата са прпскства СрбиЈе у Ннiuv, тако да му за м»ега припада и oapcbena новчаиа награда. С. 3. МАЛИ ОГЛАСИ Mciba.M двоипособап коифоран сган са цснтралним rpoJaibCM н телсфоном на Новом Бсограду за олговарајућк у Параћипу или НуприЈн. Тслсфон: 011/162-016. * ** Продајсм кућу 108 мсзара каадраткпх, прнзсмљс к поткровл>е у Пара ћнну. Прпзсхевс одмах усслшво М мстара квадрат1Л<х. Плац 6 арн. стру Ја. вода, телсфон, асфалт. Погозио за всћу радионнчу 600 мстара удд%е но од аутопута. Лелсфон 035, 56-0«. Стојановнђ. Продајсм плац од 5 ари н кућу 10x7 два спрата, исзавршсна у Пото цчу. Томнслав Всл>коппН, 35207 Ппто чац. ПродаЈсм лвособзп комфоран стан са цептралним |рсјак>см полруиом и гаражом. Елмосово пассл.г П-ip.ihitii. Радпвојс Мклојсапћ, Максзонсг:а 10/8, телсфп,: 55-3’6. х ♦ ★ Продајсм парцелу ол 24 арп. Погодиа за виксндкпс у Gaiiaiuui kpicnor Внра на Стражи. За обассситсља упнтати на тслефок 011/593-919. * * * Продајс.м њипу о8 apt« код Senзннске пумпс прсма Бупрнјн. Тслсфоп: 55-483 Дра,.1Н. * * * сч Продајсм шпкирад од 4,5 арн са кућом од 18 мстара квадратних, мо гућа надрапка, C'.iiap, ограђсно у „Лозннцн” — кут кслскн. 2000 кома да бибер црспв. 'Гс.1сфон 52-392 од 15 до 17 часоваГ * х * Продајсм парцлу од 22 ара (пола под шумом пола њпва) кн место згапо „Велнкм бачип”. Aiireiniia СзсфановпН, Брапва Разнчсвпћа бр. 3. Телсфон: 54-619. * ■* * Продајсм мотокултнватор НМТ 50) Д скоро пов заЈсдно са копачкиом, косом II прнколмпом. Цсна по договору. Јопан Јоваповић, село Б\'- љане. 35254 Попоиги. * * * Продаје.м путнички ко.мбн 430 kA v хавармсаном сган>у. Ynirrani на те дсфон 56-392 Ilapahir.i или Мнолрага Гајнћа у Бу.-миу. ПродаЈсм ппкубатор капацигла 12000 + 4.000. Маркс „IIoжape■aц•■ година прлнзвогмл 1975. ВоЈпслав Јо вановић Извор. * ♦ * Продајем заучну кутмЈу (100 W) са два РЦФ заучмнка у >м>Ј. Погод мо за пгтаре и клазијатуре. Твлефон: 53-049. * ♦ * ПродаЈсм музнчкн cil’O. Цеиа говсљпа БоривоЈс ЛешЈанмн, Лешјс. Продајем ХИ-ФИ мпин линију ЈВЦ ПЦ—30, нову II оцаршилу. Пнформацијс од 7 ао 14 часовз ка телсфон: 60-306 Miikii. Ч ft * Оглашавзм певажећом месгчпу карту ИВТКТ „Ј.ринко Крсмашмшћ" кздату од „Bc.LMopipaifca" на цме Сунчние Јоваповнћ МЈ Поповца. Оглашавам иеважећом апобуску мгсечну карту „Вслмортранси" пз« ту у ИВТКТ „Браико Крсмзноамћ” на име Цветс Kocnih нј Вптошевиа. * » * Оглашавам псважсћом здравстгсну кмнжнцу нздпгу иа нмс Раломнра Алскснћа пз ТекнЕв. * v * КупуЈем елсктричму мешалнчу за бетоп. Тсл. 15-163. 1ЛМНЗЕ1 Двст СоцпЈадвстнчкот сасеза радпот вародв оишшм Оараћиа, пдајв Центвр ва Славољуб ибрадовић, Иддавачкв савст: Нада Брамковжћ. Момчнло Ву‘”«'«»|ћ. Свегнслав рнвоЈе Мармнковић, Славолуђ ОбрадовиП. Жнвота Стојамовиа. Жив»|ин 1«»мић (орелседпнк! KOirfi Д|ирпслав Шип<три)епић. Мпливо|« Илић (технпчкв урепнмх) ■ Миодр-, Милгиковмћ ник (035) 52-352, иовинарн (035) 53 694. Претплата: годлшаа 1.400 дннара, аолугодншм * 5504-603-1973 код СДК ИараДнн. Шпиша ITO „laac” Београд, ВлајковвФем б, галефоа (011) Ч'лтуру в анформнса»к „Параћин" » Иараћнп. Дирекшр ■ гланкн « ошоморим гргллиа ‘КивкпвкЛ, МиливоЈе Илмћ, Надв Јовпноииб, (ммгним лрслссаннка) Снежака 101шн»к>П 6« а Јован Гомић Уређуј« Редакцмоив колегијум Ноииннри- Смежам« к>мн->ниП Миим.и Жм» >ес» 1*елакпи|е-. Махсима Горкш а, иоппокекк фа> ч> 1влеф<м1м- 'лиикх <* ■» vpa? 700 дннара, sa lotocrpancmo лвоструко. Жиро рачун Центра за културу а ш|формвс *1м 340-551. Тмраж 11.000