14 Дана 1986

14. MAJ 1986. • БРОЈ 308 ГУБНЦН ОПОМНЊУ (Наставак са 2. стране) Фабрика цемента се обратила Belly Савсза синдиката наше општине истичући пробле.м увоза и пемогућност да га решн у договору са РО „Стандардтранс”. Закључено је да се у решавање овог проблема укл»учп Извршни савет Скупштн не општипе и Комитст за привреду, друштвене службс и фипансије. На овој седници јс пајоштријс ocybeii поступак појединлх трговинских организацнја нз name земљс којс су увезле пивске боце и тегле за конзервну индусфију, иако сс Српска фабрнка стакла налазн пред нерсшивим проблемом пласмана својих производа, који може да изазовс заустављање 11 гашење поједних капацитета, што би нанело непроцсљиве штете Фабрици н пшрој друштвечој заједшшп. За овакав поступак затражиће се објанпБСље и од вишлх органа. На седници је разматрана и ннформацпја о спроведеним нзбори.ма за огране Савеза син днката у општинп Параћин. М. Живковић СИЗ СТАМБЕНО КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ КОНСТИТУИСАНА СКУПШТИНА Y уторак, 6. маја одржана је прва седнпца Скупштиис првог сазива Самоуправне шггереспс заједнице за Стам бено-комуналне делатности, уређпвањс грађевппског зем љпшта, путеве н водоприв рсду општине Параћнн. Па овој седицп за вршноиа дужностн секретара Заједннце именоваи је Станимир ШутнИ, досадаипБН по.моћннк секретара СНЗ-ова магсријалне произ»од>Бс а за помоћника Раднсав Обрадо вић, досадашњн сскретар СИЗ-а електропривреде. На овој ссдници Скупштл« на је изабрала своје органе. За председннка Скупштине пзабрап ie Душап МаленоDiih, а за председннка Нзвршног одбора Милнца Жив ковић. 11з месне зааједнице Центар ЗДД0В0ЉНИ РДДОМ СУП-а Грађани Меспе заједнице Цснтар, једне од најактнвнијнх v граду раз.матрали су недав!о безбедносну снтуацнју и јавни ред и мнр. на подручју оле месне заједнице. То.м прилпком је оце љено да је безбедносна ситуација вео.ма повољна, a то се исто односи н на јавни ред и мир. Истовремсно је оценлно да је потрсбпо да се посве тн већа пажња обезбсђипању паркинг простора, којих је мало v граду. као и заштнтп коловозних трака од тешких камиона. Поред ово га гпађани пстичу да ie пот pcoit) впше рада и већа пажња v одржавању зелених површина. Највнше за.мерки. a о mcmv јс потрсбно да noBciv рачуна органи управс Скупштнне општинс. паа лежни за ове послове, став л.сно је на иепол1товаи.е рал ног времена v Једиом броју кафића и ..ТИвајцарији". 5 И^јцана^ РО „ОБУНА * - ШИЕ ПРОМЕНЕ ■ МИОМИР МИЛОВАНОВИНДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК ИЗАБРАН ЗА ДИРЕКТОРА РО,.ОБУНА” Последњих месеци у радној оргаЈшзацији „Обућа" дошло је до поремећаја мсђуљудских односа, одиоспо до сукоба двојмце челних људи, директора и техиичког руководиоца. Од.мах јс реаговала основна органнзација СК, а пото.м и Општински комјпст СКС. Резултат свега је с.мењпвање директора н техничког руководн оца, а за директора је нзарбан Миомир Миловановић, дипло.миранн правник. — Ми с.мо о стан>у у колектлву разговарали вишс пута на састанпима осповнс оргаипзацијс СК. Највише је било СУБВЕНЦИЈА СТАНАРИНЕ Н подстанари имају vo О Подстанари врло ретко ционирање стаиарине Од почстка године око две стотинс породица се обрагило са захтевпма за субвенииони рање станарине СИЗ-у становања и ко.муналних дслатности, Право на субвенцпоппрал.с станарнне у износу од сто одсто iLxiajv rpabaim чијн су прпходи по члану домаћиистза у прошлој годнни износили испод 5.592,00 динара. Ако су приходн по члану домаћинства изнад тог износа до 7.767,00 динара станарииа се субвенционира са осамдесет одсто, са шездесет одсто ако ie прнход -по члану дома11инства износи до 9.320,00 динара, са четрдесет одсто ако cv приходи до 12.426,00 линара ц са грпдесет одсто ако је приход по члану домаћинства до 15.533,00 динара. Како с.мо сазналн у стручној служби СИЗ-а ста.мбене и комуналне дслатности мали је број захтсва подстанара да п.м сс субвенционира станарпна иако на то и.мају право. Ако једно до.маћинство које станујс прпватно по друштвено утврћени.м критсријумн.ма о рационалном KopiiiuheiBv ста.мбеног простора п.ма право на тро собан стан, субвенционира се износ станарине које важп за грособан стан v друштвепој ПДРДЋИНЦИ У МДУГХДУЗЕН Година 1986. проглашена је за Међународну годину мира ц обележава се под крилатнцо.м: „Обезбедити мир и будућност човечанства". У ову акцију укључила се и ЈуЛ)славнја. Међународни коммтет бившег концентрационог лого-а May тхаузеи одазвао се овом апелу, па се ове годшм ослобође1Бе логораша обележц до у знаку по.мснуте крилатице. Наиме, група грађапа из општнне Параћин у Q*ra иизацији опппипске конфсренције ССРН и Савеза Gopaua народно-ослободилачког рата посетила је од 8. до 13. маја овај логор у :<оме је ло1-оровао п нзгубио живот великн број Југословена. Са групом посстилаца путовао је ц Стеван Стојковић, један од ретких који је прежнвео све страхоте Маутхаузена. То.м приликом положен је ц вснац цвеНа на споменик изпилулим Југословенима. речи-о мсђуљудскдм односнма па ливоу руководиоца. Став основш1х организација СК в Синдпката био је да се изврше промене. истцче Мирјана Л>евњајић, секретар ООСК у РО ..Обућа”. Радна органнзација „Обућа” јс млад колсктив и има велику перспектнву. Међутнм потребна је стручна екипа која he квалитетно и одговорно да носи послове. Уз по.моћ шире друштвс!io-пол1ITJ14ке заједп11- це насгало стање у колектнву сс полако превазилази. М. Ж. остварују право на суовенпатнти сс стручној служби СИЗ-а са потврдо.м о остварени.м приходима. М. Ж. ТАКМИЧЕЊЕ КЛУБОВА МЛАДИХ ТЕХНИЧАРА Знањ? иобедник © Најбољн са општинског ном такмичењу, прошле Са завршнице такмнчења Дап побсде 9. мај обележен је јавиим школсксм часом учеиика школског центра „Бранко Крс.мановић’’ Општинско такмичење клубова младих техничара, прошле средс, 7. маја, окупилб је најбољс познаваоце технике из свнх основшБХ школа. Оргаиизаторм, Савез организација за гехиичку културу и Самоуправна интересна заједница за основно образовање и васнитање проверилц су знање младнх техничара из следећих дисциплина, машинство, електротехника, архитектура, грапевинарсгво, ауто-мото техника, кибернетика, бродогехника, ракегно и ваздухопловно моделарство, кино ,и фото техника и наука u техника у одбрани ц заштити. Такмичари cv показали завндан ниво знања н познавања из такмичарских области а нај бољн појединии *били су: Машинство, Дејан Станојевић ОШ „Радојс Домановић” — сле ктротехннка, Јасмина Живано- □uh ОШ „Радоје Домановп11” фото техника, Дејаи Станковiih ОШ „Стеван Јаковљеви11’’ — ОБАВЕШТЕЊЕ OOYP Електродистрибуција „Параћнн" у Параћину обавештава потрошаче електрпчне епергије са свог конзу.мног подручја да he због великог броја неизмирених рачуна за утрошену електричну енергнју спровести акцију принудног искључивања потрошача који нису измпрнли своју обавезу. Акција принудног искључења неуредних платиша почеће 20. маја 1986. године. Позивају се потрошачи електричне енергије да на време измнре своје обавезе по обрачунима за угрошену електрнчну енергију како не би себс довели у неугодну снтуацију да остану без електричне енергије п да се не би изложили непотребинм додатним трошкови.ма искљу чс!Ба и поновног прикључења. ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПАРАБИН ПОВОДОМ ДАНА ДОБРОВО ЉНИХ ДАВАЛАЦА КРВИ УРУЧЕНД ПРИЗНДЊД Општннска организацнја Црвеног крста Параћиц поподо.м 11. маја Дана добровољних давалаца крви уру чнла је признаЈБа једно.м броју својик чланова. Том прнлнко.м сребрве значке примило је 25 доб1«г)вољних давалаца крви. златне значке 26 н златне плакете 21 до бровољни давалац крви. ПРЕДАВАНзА 0 MJASEW Друштво за борбу прогив uichcpiiiix болссти. у оквнру сиојих активности 17. маја 1986. годнне организује предавањс на те.му о дијабетису. Предавање he држати про фесор доктор Стојаднн Антнћ у просторијама Меснс заједицс „11. конгрес” v 10 часова. С. Ј. наступали су и на регнонал * суботе, у Крагујевцу архитектура и граБсвннарстрр Слободан MiLieiiKOBiih ОШ „Ра дојс До.манови11" — ауто-.мото гсхпнка, Зоран Мијајлови11 ОШ „Стеван Јаковљевић” — кнбериетика Мнлан Теофиловић ОШ „Радоје Домановић” — бродо- -те.хника, Братислав Цвегкови11 ОШ „Стеван Јаковљевић” — конструкторство ц ироналазаштво, Милап Милошевнћ ОШ „Стсвал Јаковљевић" -- ракетно моделарство, Саша .Радосављсвић ОШ „25. .мај’’ — .микрорачунарство, Горан Томић ОШ „Момчило Поповић — Озрен", ваздухопловно .моделарсгво. He бојша Јовановн!: ОШ „Бура Јакшић" — кнно техннка Е.мнна Николић ОШ „25. мај” и у дисцнплииц наука и гсхпика у одбрани н заштити највише јс показала екипа ОШ „Стеван Јаковљевић”. Организатори такмичења додслили су и пригодие награде најбољн.м појединцнма н екипама. М. И. МАЈСКИ ПРАЗНИЦИ урш« memo посеће« Првомајски уранак у парку „7 јул” био је носећен масовно. Заиршница приомајског славља одвнјала се на тргу Бранка KpcAiai.omiha уз везаобилазна кола. СРВДЊОШНОЛЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН ПОБЕДЕ — Y времену када су сс са свнх страна на нас сручила загађења свих врста, на које мн чак и не можемо утицати ни на који начин, преостаје на.м да будс.мо стрпљнвн и сазебњом счекујемо сваку следећу всст. Раз.мншљај.мо мало зато о загађењу које стварагло сами у нашој животној средшш — нашем граду. Прво што можсмо запазЈгги, да на.м сс град — гради. A то зна чи да се нс може наћи улица у којој нс постоји бар нска го.мила заборављсног с.мсћа. Опшги утисак: прљаво разбацано, несре ђсно. To јс слика „великих” градилишта, којих је доста у послед!бс врс.ме, са гомилама псска, цигли, ка.мсња, дасака, отпадака хранс и амбалажс. Преде-о ско рске, некада романтична обала јс изобличсн. Створсна су всштачка брда од земље са градилпшта, зграда и путева. Но, знамо да he се оии уредити и претворити у дивне стамбене блоковс, а појас око реке у шеталиште са парковима, где he сс наши суграђанз! састајати и шетати. Шта he« мо радити ако се и та шеталишта и нова нассља наруже смећем којс наш. тдј исги, суграђанин баци. He можемо за непокуљље« но смеће оптуживати са.мо над« лсжнс, ко.муналну радну органл« зацију „Услугу’’ Кс-нтсјнсра има доста. Можда је недовољно корпи за смеће, али комуналци нису криви шћо сс ђубрс баца по улиии. Можда he неко pehu да сс корпл не ппазпе редовно, али како сбјаснчти да су хартије, сђлаше и кесе побаиаче око н>их и док су још полупунс. Испред самоуслуга брда хартија ол сладодсла. испред трафи ка од сличица, испоед робних ку ha од опушака. соко-за и хартија разчог попсчла. He мало ових ..пооспекатз‘’ наше хигијене ,,укрчша^а” обзле реке. Трсба поштовати и туђу потрсбу за хигнјеном, а нс ча-стећи своје до.мове бацити кроз проззр свс што је непотребно, без обзира да ли то пада на улицу, на ту ђу тсраоу или суседно двориште. Избацивањс пспела са жаром (niiic ретка појава. видсли с.мо зи муг) доводи v пптап.е не са.мо заuiraTV човекове животне средчнс. него и заштиту од пожара. Љу,т1 дгнима v.nnuy дим који се вијс из контсјнсрз. псмешш са смрадом запаљеиог с.мећа. Да себе постави у тај положај, сигуdho да неодговорнл станар нс би то више чмнио. У међувремену очскујући „добар ветар", размшпљајмо макар мало о нашој савести и о очуваity п.енс чистоће. Весна Фшшиовић

14. MAJ 1986. • БРОЈ 308 Vrfjr fft aS ‘hi ИЗ ИНОПЕКЦИЈЕ РАДА AKTYEJIHO ИЗ ИНСПЕКЦИЈЕ: ШТА CY ИНСПЕКТОРИ НАПИСАЛИ О ПАРАНИНСКИМ ТУРИСТИЧКИМ ОБЈЕК ТИМА у НЕКОЈШКО РЕДОВА ПОВОДОМ 1. МАЈА Нема пресканања Као што Јс v неколико по следњпх броЈева указивапо на недостаткс и негатпвности у раду самоуправннх ор. гана у поједшшм радннм ор ганизацијама код прнјема Р^ДЕ *ИКа и онс поимсннчно износиле на странипама наших ношшп, тако је рел да овде изнесемо п накнадне позтгнвне потсзс v тнат пстим радшш органпзапнјама. „ЕлектродкстртЈбуцпја”, зч право гбск Радничкн сапег преиначио Је уочсЈП' непрзвилну owivkv Комисије за рацр.? односе коИм cv кандидати по рсдоследу преско чени н примл.енп су падниШ1 cse no pe.iv п Закону. Такође OOYP ..Лрн^па” прс иначпо је одлуку компсије да се заобиђу ранг лпстс. па је по упозоршм' стручне сли жбе на посап примљен онај коме то следује. М. М. Нека дођу турнсти! ® Републичкн комитст за робни промет и услуге добио информацију о стању туристичких објеката у Параћину ф Ин спектори су стекли утисак да Параћин спремно чека туристе У борби за што већи „доларски остатак" од свстских путника и осталих принуђених да по белосвстским џадама проживе добар дсо живота, из републичког Комитета за робни промет и услугс у тржишни инспекторат општинс Параћин недавно јс стигао акт у коме је затражен чзвештај шта Параћин можс да nowvjiM на.мернику. Инспсктори су обишли бснзинске жавањс возила Утисак тавити у и>ега станице, сервисе за одри поправку моторих и угоститељске објектс. је да Параћин неће осоне које пут нанесе на улици. Тржишни инспектор Славица Манојловић обилазећи бензинску станицу и сервисе написала јс следеће: — Код свих бензинских станица. а њих има пет у граду. заправо две су на старој траси Аутопута које је нова саобраћајница „ескивирала", мерен јс квалитет бензина. Пажња је обраћена на присуство водс у резервоарима и за сваку ie пох«алу то јлтс упркос клкјпог пролећа — водс није било. Ауто чптп : u точсне бензина ’икиће счс станиие у граду — кзшх нсма. били су ncni авни. На њима истакнуте цене и ознакс и дчно uni. лз извештаја се протумачи као недостатак јеjeсу налстрешнице да две бсзнинАКТИВНОСТ ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОКРЕТА ГОРАНА Два сервиса за одржавање моторних возила „Космај" у саставу радне организацијс „Застава-ауто" Београд и сервис Ау- »о-мото друштва „Моша Пијаде", спремнп cv да пруже помоћ „унесрећенлм" лименим туристичким пријатељима. Тржи шни инспекир извршио је про всру ценовника, улоређујућн га Crf одсбрсннм. Замерки нчјз би no. Ceoejici: за извршене замсне делова мотора и друге веће поправке издају гаранцију а ува жавају и оправдане рекламације на ситне услуге. Њима у прилог иде и чињеница да оба има ју своје магацине са резрвним деловима тако да сервисирање могу вршити у гарантном року и у времену када гаранција нс „Грзу-турист", инспектор такође кема замерки. Хотсл „Петрус" у Параћину „Колиба" на Грзи и хотел „Борје" у Сисевцу као и остали објскти овс организације раде са правилним ценовницима и сви по налазу инспектора задовољавају минималне тсхничке услове за вршење угоститсљске делатности. Рспублички комитет за робни промст и услугс обавсштсн је да се у свим објектима на видним местима налазе ценовници а на столовима стони ценовници — винске карте. Такође сви имају утврђене нормативе о утрошку намирница у исхрани и на захтев потрошача нормативи се стављају на увид. За угоститељске услугс потроша чима се издају блок-регистар касе или рачуни са спсцификацијом услуга. ИЗЛОЖБА Y „ПАРАНИНКИ” / Поводом 1. маЈа Међународног празника рада у Фабрици бомбона, ратлука и жвакаћих гума „Параћинка" отворена је изложба ручЕ-их радова који су дело вредних руку жена запослеиих у овом колективу. Од 250 жена нзлагало је 40. На пригодпо1 свечаности у присуству велнког броја активисткин»а конферснцијс за друпггвенн положаЈ н активност жсна из наше отптине гоиорнла је БОЖИНКА ПЕТРОВИН радница „Параћннке”. М. Ж. Горани нао важи. У граду ради и сервис Радне организације „1. мај" у Параћину који је опремљен за одржаван-е и поправкс тсжих возила и трактора. Сви налази инспекСвој извештај о раду параћин ских угоститеља инспсктор завршава- констатацијом: „Ова контрола вршена јс у сарадн>и са санитарним ипспекОРГАН УПРАВЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПРИЈЕМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ Уочи Међународног празЕ’Ика рада у Органу управе Скупштине општине ПараНин је организован пријем за све пензиопере, бЈгвше рацнеке овог органа. Први при јем оваквс врсте у Оргаиу управе организовао је Изкр шнн одбор синдиката, а 6Ало јс прнсутно око 70 пензКонера. М. Ж. заштитници животне средине @ Пошумљено 17,50 хектара Укупна актавност Организације покрета горана општнне Парађлн за период 1983—1*85. године била Је усмерена првенствсно на повећањс површина под шу.мама, на затравњењу н озелењавању површина, на развмјању образовних горанских актшшости и посебно на популацији горанског покрета у општини. ¥ ово.м временском перноду пошумљена је голет на површини од 17,50 хектара на друштвеном земљишту. Садњу је вршмло шест горанских бригада са око 2000 горана. које су формнрале основне школе ц средњошколска омладпна. И о затравњивању се досга водило рачуна. Сваке године траво.м је засађено око 10 хектара. Оцењује се да je могуће извршити затравњлвање на површини која прелази 100 хекгара. Упоредо са пошумљавањем одржано je преко 50 предаваља горански.м бригадама по школама и извршсна обука у извођењу горанских радова. Председништво општииске органлзације покрета горана је у овом временско.м периоду уложило знатне напоре у популацлји покрета горана. Ове податке иезанс за рад горакскс организације у нашој општјши чули су се на изборној конфсренцији Општинске органи зације покрста горана одржаној крајем априла. Овој Копференци }И су порсд прсдставника друштвено-политичких организација наше општине присуствовали и Мирослав Михајловић, секретар Председништва Републичке конференције покрста горана Србије и Момир Јовановић, председних Регионалне конференције по крета горана. На Конференцији је говорио Ђура Ђукић: — Као што се види. из извештаја о раду горанскс овганизације у протсклом псриоду остварени су доста солидии резултаги, почев од организационог и кадровског јачања до пошумљавања и затрављивааа голсти, рекао је у сво.м излагаау Ђура Ђукић. У наредном иериоду пред пама је и прихваћсна обавеза са савстовања у Скупштини СР Срби јс да се до 2000. године пошуме све голети у Републици. Отуда у паредном периоду треба наставити са јачањем рсдова горана и љихових кадрова. Исто тако треба и извршити издвајање повргпина за пошумљаваље голети у друштвеној и приватпој средипи......... — Мислим да у даљој активности горанске органшзације треба оријентисати на школс и горанске организације у њима. Наставниш1 и професори оу велика гаранциЈа и основа за активан однос школе према горанском покрету. Када то поггреба буде налагала сигурно је ла трсба ићи на ТНА. лаље бити отворен ч сарађивати на овом плану са радним организацијама ЛПО и ДПЗ. Моrv они помоћи гооанс превозним средствима, алаткама, храном и другим потребиим средстви.ма за рал горана.... — Друштвеио-васпитне активности којс порсд осталог доприиосе развијаиу иратства и јединства и унапређивању другарсгва и пријатељства међу припадницима покрста горана морају се зацртати као трајан задатак. Наши горани би требало м да похађају републичху горанску школу, да учествују на наградним горанским конкурсима за прозии састав, песму, цртеж и карикатуру; да посећују гораиске мапифестације као што је традициоиални „Горапски поздрав пролећу”, да организују сусрсте и разговоре са учесницима НОР-а и одржавају и уређују спомен обслежја којих има велики број на територији Општипе од којих су неки иа жалост запуштепи и пропадају, да учествују у оргавизацији академија, семинара и других прирсдби. Могућности развоја горанског покрста су огромне. На пама јс да их искористимо, рскао је између осталог Таура Ћукић, па Конфсрепцији општинске оргапизације покрета горава. На овој Копфсренпији извршен је избор оргапа Општинске конфереипије. За председника је поново изабрап Ћура Ћукић. М. Живковић тора за прва два важе и за овај грећи сервис. Похзале и за угоститеље За радну организацију која се брине за хотслско-угоститељске услугс у Параћину и околини. ШТУКА НШЕ УТЕКЛА ПРВА ОВОГ ПРОЛЕНА Загрижени рпболовац Мно мир Пауновић, радЕмк Аутотранспорта „Црница", успео је да убеди и ову капиталиу штуку да загризе. Од свпх података располах<смо једино временом, Упсиана је пред кишу. дужине и тежинс је промељиве, не зна се колико ћс још нарастл. ца« равн1о у ттричама, а и месго гдс је упецана, држи се у зајностн. Као прва штука овог месе ца, заслужила је да се слика. М. Милснковић I тором и инспектором рада, и као што je rope речепо контролисани угоститељски објекти испуљавају прописапе услове за пружање угоститељских услуга уз неке незнатне недостатке (не довољан број сгопих ценовника, псдостатак ситног ипвсптара, кре чсње пословпих и радних просторија, оправка подова и друго) за којс he од одговарајућих инспекцијских служби бити донета решен>а за отклањан>е." Заправо, свесни смо ми да има још недостатака у нашим кафа иама и хотелима али ће вероватно палаз инпектора послужити као подстицај да све буде у још бољсм реду, па да гост у кафану дођс, оде и — врати се. М. Милснковић = ИЗБОРНА КОИФЕРЕНЦИЈА = ДРУШТВА ЗЛ СПОРТ И = РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДЛ Нове књиге „МОРАВА ПААВИ" ДРАГАНА РАДОЈЕВИНА — Ову књигу објавила је ове го дине „Светлост” из Крагујевца Драган Радојевић је рођен 1942. годане у Параћину. Студдграо је на Правном факултету, а поезију је оојављивао у многим листовима и часописи- .ма. Његову прву кн>игу под на словом „Морава ллави" објавила је ове године „Светлост” из Крагујевца у едгашјн ,.3авкчајчи писци”. — Врло одређенн звук завичаја у овој збнрци одише свежим дахом у првом делу, који је и додшнирајући. Извесна склоиост ка тнркнн казивања нјие много оштетнла ова лирска расположења, очигледно аутентична. Занисност човека од по.мамве водене стихије речена у овој поезији која нема авангардних претензија нагове штава дубљу везу песниха са зе.мљом, са завичвјним тлом. пише у рецензмји књижевница Дора Пилковић. Успех Драгана Радојеииђа на још један начин говори да параћпнска оредина има миого талентованих књижевнмх ства ралаца који се све више афирчишу на пЈирим простарима. М. Д* Феријалци и будући правници ПАРТИЗАНСКА ОЛИМПИЈАДА Универзитетска конференција CO из Крагујевца и параћинска Феријална организација у празнична предвсчерја, 24. 25. и 26. априла били су иницпјатори и дома ћиод такмичења под називо.м „Партизанска мини олимпијада". Ово такмичење окупило је студенте правних факултета и факултета одбране из Ннша, Скопља, Ти. тограда, Мостара, Бнјељине, Сарајева и Крагујевца. Партизанска олимпиЈада одвијала се у „олимпијском насељу 7. Јул” и протекла Је у духу братства и једипства, а спортски резултати су представљалн само могућ ност за Једно лепо дружеЈве. М. И. f ПЕРИОД | УСПЕШНОГ РАДА | Крајем апрнла одржаиа = ic изборна конферснциЈа = Друштва за спорт и рекреа = цију ннвалкда општиМе Пара = ћнц на којој је усво>ен из- = вештај о цосадашњем врло = успешном раду и постнгну- | тим резултатима. усвоЈеп = opujei »тациони план и пр,ог- | рам рада за наредни период = п изабрано иово председни- = штво. | За новог председника Дру 1 штва за спорт и рекреацп|у = инвалида лзабран је Диаго = Кантар, а за сскретара Жар1 ко Векић. i м. д. ........................................... in..... . КОНКУРС’ КОНКУРС’ KOHKYPC! KOHKYPC! КОНКУРС! ОК МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА ПАРАНИНА РАСПИСУЈЕ: KOHKYPC ЗА АНТИНУКЛЕАРНУ КАРИКАТУРУ — Право учешћа имају сви заинтересовани — Форматн и техника нису прогшсани — Један аутор може послати неограничен број радова — Крајљи рок за слање радова Је 16. јуна 1986. године. — Радове слати на адресу ОК МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА ПАРАНИН, ул. Бранка Крсмановића 42. По завршетку конкурса жирн ће прогласити најбол>е радове којн ће бити награђени. Такође ће се оргинизовати и изложба иајбољих радова. На полеђини радова написати име и презиме и адресу. У СУСРЕТ ДАНУ МЛАДОСТИ „Кајзер * спрема 1Ш0ЧЦ ■ Садашљи музички тренутак Параћина карактерише постојање неколико рок група коЈе обогаћују живот града на Црни ци. ■ Међу 1ћима свакако се издваја и млада група „Кајзер"ко ja је за само годину дана постојаља скренула пажљу параћинске омладине и љубитеља рока. Поред тога што на реперто« ару имају туђе композиције на сваком наступу обавезно публи ци презентирају и своје оригиналнс нумсрс. „Кајзер” је д0 сада наступао на двадесетак при редби од којих треба споменути гитаријаду у Ћуприји, затим Рок всче у Параћину, иаступе у Хади спортова, Сисевцу, на омладинској радној акцији и десстак самосталних концерата. Групу сачињавају: Небојша Петровић, ритам, Дејан Максимовић, соло, Жсљко Жагар, вокал, Зорап Јовановић, буба«, Саша Стајић, клавијатуре и Вла да Симић, бас гитара. — Наша је највећа жеља да снимимо самосталну плочу на којој радимо. Из наше групе на стају и текстови и музика и то сс допада младмма. Верује.мола ћемо за коју годину успети да нађемо издавача, каже Небојша Петровић. М. Д. Шданаи 6

14. MAJ 1986. • БРОЈ 308 НАСТАВЉЕНО СУБЕЊЕ IIETOCTPYKOM УБИЦИ Данас не бнх убно Ф Y Окружном суду у Светозареву настављено је суђен>е Миодрагу Милојевићу, после укидања прве пресуде Пошто је Врховни суд Србије укинуо првобитну прссуду Окружног суда у Светозареву, којом је Миодраг Милојевић, инжењер. због петоструког убиства бивших колега из „Параћинке” и „Феротекса” осуђсн на смрт, суђење се понавља. Нови процес је покрснут noone жалбе бравиоца Томс Филс, адвоката из Београла на налаз групе вештака хојом јс Милојевић проглашен урачунљивим. И овом приликом судски вештаци професор Максим Штерлић и неуропсихијатар Божидар Џелебџпћ, после новог посматрања, памвили су да је Милојевић био у моменту извршења зло чина само смањено урачунљив, односно да су његове карактерне прте ималс нзвесног, али не и битног утицаја на урачунљивост. Судскн вештаци потврдили су прсд судском поротом да су испитујући Милојевића закључили извеоне разлике од претходног налаза, али да су оне не.знатие и занемарљиве. Гопорсћи на поновљеном суђсжу Милојсвић је, понављајући ра нију причу о логађајима који су претЈсодили кобном дану, потеиципао „прогањање. трован»е, значај њсговог избора за патријског секретара за даљи однос прс.ма њему у фабрици као и постојање групе уроћсне против њега”. Своје излагање завршио је речима: — Нисам имао намсру да убијем, али сам то учииио убијајући невине људе. На питање судије да ли би и данас убијао, одговорио је: — При данашњој свести то ве бих учинио. Мада ми се догађа да променим расположсње. Следила је дуготрајна расправа око урачунљиbooth Милојевиha на оонову које се можс закључити да бранилац Тома Фила има само једну идеју: Милојевића проглаоити неурачунљивим, јер у том случају нс слсдујс му смптна казна. Суђење се наставља 26. маја ради саолушања сведока, чланова уже фамилијс Миолрага Милојсви>ћа. М. Милепковић ППРО „ШУМАДИЈА” НОВА ПРОДАВНИЦА V новонзграЈзеној зградп „Црница” Шумадија је пред празник зтворила продавиицу деликатне робе. Избор је широк, а љубаз ност i-*a висинн ШТА RE ПУТАРИ РАДИТИ 1986. РЕКОНСТРУКЦША ПАРАНИНСКИХ УЛИЦА АСФААТ У ЈУАУ Транзитни правац паралелног пута Аутопуту .Јпратство-Једнн ство”, којн је обавезан да постоји, у Параћину је договором са граднтељима Аутопута измештен на „западну варијанту”. Тешка возила која су до сада са тешкоћама савлађивала градске лавиринте од јула кренуће западно од Параћина. Тачније, до тог времена треба да се заврши транзитна саобраћајннца улнцама Врап чанском, Бориса Кндрича, Буре Баковића, мосто.м прехо Црнице и улицо.м Ивана Милутиновића до изласка из градског ткива. Недавно је започета реконструкцпја улице Бранка Крсмановића и цео тај посао, негде као главни а негде као подизвођач гради радна организација „13 октобар”, односно његов OYP „Нискоградња. У разговору са директором „Нискоградње", инжењером Срећком Пекићем интересовали смо се за рокове завршетка њиховог дела поала. — По плану обавезни смо да све радове до асфалтирања заврпшмо до јула. Договор је да завршни слој пута ради радна организација „Партизанскн пут' * што значи још пеколпко дана по слс нас, ако свс буде у реду. Hama механизахшја ради несметапо уз услов да немамо потешкоha око иабавка резервних делова. Камиони такође. Проблем‘је радна спага, она која ради лопатом, како ми то кажемо. Таквих послова управо у овом тренутку све је више а структура наше радне снаге и врста пољских радова који су у току стварају нам непремостиве тешкоће. Без обзира на то ми ћемо настојати да уговорепе рокове „споштујемо, рекао је Срећо Пекић. шев ен. од-.хаи.вк Нискоградња ове године очекује још неколлко послова. Један од н>их је пут кроз парк .,7 јул”, неколмко улица у граду. махо.м у Глождаку и завршетак колектора градске канализације. — Што се тиче преосталих послова вероватно да би њих завршили у уговореном времену али се каони са уговарањи.ма и техничком документацијом, истиче Пекнћ. Ситуација на тржишту грађеви нског и репро материјала није мимомшла ни параћинскс грађевинаре. Све сс уротило против њих. И цеме и могућност набавке а врло често и неписана правила „југо-ко.мерцијалс” која пословни однос условљавају познан ствима, молбама а понекад и разноразним уступцима. односно корисним малверзацијама. М. М. КАО И СВУДА, РАДИЈАЦИЈА ИЗ СОВЈЕТСКЕ НУКЛЕАРНЕ ЦЕНТРАЛЕ Y APARHHY ИЗАЗВАЛА ЗАБРИНУТОСТ @ После експлозије и пожара у совјетској нуклеарној централи у Чернобилску код Кијева и радиоактивног облака који се раширио по целом континенту, стање у Поморављу није ништа различито него у осталим деловима земље, саопштили су стручњаци из Завода за заштиту здравља у Нуприји Инцндент на нукларној централп у Совјескрм Саџезу,. први са оваквпм поолсдицаг.а као и у цслој Европи, н у нашим крајсви.ма изазвао је забринутост. Првомајски празник протекао је углавном у праћењу редовних пзвештаја на радију п тслсвизији који су свакодневно преносили резултате мерења и упозореља грађанима. Панике није било, гра ђапи су се ггрпдружавали упут става која су стпзала преко оредотава јавног информисан»а, а цех дејства радиоактив не прашине, која се са кишом спустила на земљу, платнла је зслена салата, спанаћ п npvги пролећни производп. Као и v другим градовима и на параћинској пијаци потражња за овим производима јс нагло па ла, па је салата завршила углавном на ђубришту. Y центру за обавештења у Параћину од начелника службе Бошка НиколиНа добпли смо објашњење да Центар ннје нмао посебне задатке у овој ситуацији и да су бројии гра Вани Параћина, а нарочито тру днице којн су се на телефон 985 интересовали за моменталне вредности мерења раднјаци је Ji тражили упутства за понашање, упућивани на средства..1јавно£.1инфор.миса1Ба и са општења која су стизала из једног од три извора цнформа ција званично задужених да тролни уређаји су постављстш у Светозареву, Варварину, Рековцу, Деспотовцу, Свилајнцу, Сењском Руднику. Б.упрнји и Параћину. Резултати који сс објављују прско срсдстава iniфор.мпсања говоре да радпоактивност опада. али мере, опреза, односно нзбегаван>е употребе пролећног зелениша. млека НРПЉЕЊЕ БЕЗ ОДЛАГАЊА И поред релативно благе зиме — на путевима у Србији остало је много рупа — које треба што пре попунити и санирати, без обзира што путари сматрају да је то скупо а ефекти краткотрајни Зелена салата испод покрпвача употребљива за исхрану Током протеклих шест година путари у Србији обновили су само 516 километара магистралних путева, а да би се друмови сачували од дал>ег наглог пропадања новим слоје.м асфалта требало је пресву ћи 1600 кило.метара. Главни разлог зашто је великн део од око 3400 километара и 8500 регноналних путева данас униигтен је наравно, нодостатак новна. „Кривац” за то је пре свега изградња ауто-пута Београд — Ниш. Иако је сада аутопут званично зваршен, сга јбс се неће битно променити јер остао јс дуг за који само ове годпне мора издвојити преко десет милијарди дннара, истакао ie заменик секретара Републичке заједницс за путеве Здравко Огњеновић. Наллато.м путарине обезбеди ће се тек 4,2 милијарде динара. Из уобичајеиих извора средотава Заједнице (цене горива, регистрације итд.) намириће се остатак ,али поново на ште ту одржавања мреже осталих путева. Прича о ауто-путу овде се не завршава. На око сто километара недостаје још јсдан слој асфалта. Такође, на великом делу ауто-пута још није уређена хортикултура, нема „база” са механизацијо.м за одржавање итд. Оно основ но, постављање ло бн да стаје јарде динара, a he бар трећнна асфалта треба око 5,2 милиочекује се посла бити рађена ове године. Поред тога, највалашје да Yјс Сатиризични yiao Као политичар имао је лспезу ставова. И н»ега су погурали напред — у трамвају. Бесплатпа струја се може добити на елсктричној стоИДругови, будите дисциплиновани! Нека онај чији је ред оде под лед. Какви су ми то другари кад су ми постали господари. Мпоге наше лругарипе постадоше госпође и госпођиде. Чедомир Д. Јовановић што се плаиира обнова 170 километара путева што је за 50 километара више него прошле годпнс. На ред најзад долазе трндесст клламетара пута од Грделице до границс са СР Ма кедоиијом н 15 односно 10 километара Ибарског и Зрсљанинског пута који се убрајају у најпрометније али и најоштећенмје. Прелазак преко мостова којн су годинама били као н путевл запуштеии постаhe такоНе аггурнији. Реч јс пре свега о „Газели" на ауто-путу кроз Београд, панчевачком мосту, мосту преко Велике Мораве на путу Марковац — Сви лајнац, прско реке Јасснице на путу код Божурвијс п преко Нишаве на путу Бела Паланка — Пирот. Наравио, ово су планови и остаје тек да се види шта ће се од овога реализовати — од ВЛанан 7 носно ускладити до расположивих оредстава. Оно што је извесно и са чиме путарима почиње свако пролеће — јс крпљењс рупа насталпх током зи ме. Рупа је толико много да ibiixoBo крпљење кошта скоро као и обнова оних плаиираних 170 кило.метара, али другог излаза да ггутеви остану проходии нема. На сву узалудност тих оправки указује и чињеница да се рупе затварају и на 1200 километара магистралних путсва који у ствари још нису mi довршени. Пошто се следеких годива не очекују некм значајни нови нзвори финансирања који би одлучујуће утнцали на побол>- шан>е ггутне мреже. једдша могућност наБена је у узимању новог међународаог зај.ма од 35 милиона долара. Реализаци ја тог кредита почела би од следеће године. До 1990. године употребиће се 13 мшшона долара за изфадњу обилазгшх ттутева око Беле Паланке и Пи рота, а остатак за ојачање путева ,нзградљу трећих трака a друга осавремељаваља. прате ток развоја ситуације, односно опадања радиоактивности. На даље подручју Поморавља н се вршс мерења и конод крава које се хране на ливадама, па и смањеног излагања трудница и деце спољној раднцијаци, осгају на снази. М. Мпленковић БАЗЕНИ РАДЕ ОД ВИКЕНДА За имче и оеконвалесиенте Оба базена у Хали спортова спремна су за рад. грејана на потрсбну ру али тсшко да би могли да користе оваквих објеката да Вода је затсмператуПараћинци погодности није недав но остварена изванредна сарадња између Центра за уз свесрдну СИЗ-а здравства и спорт 11 рскреацију помоћ привреде. У малом воде износи базену темпсратура чак 32 стспена цел Танјуг зијсуова и у н>ему he Служба физикалне терапијс Медицин ског цснтра вршити рехабилита цију својих пацијената. послс скидања гипса и сличних ситуација. Сатница је строго подељена. Медицинари he у малом базену „купати" болеснике од 9 до 11 сати, а послс н>их мали базен користи СИЗ дечије заштите, од носно Центар за дсчију заштч ту и Партизан, који he обучавати најмлађе параћинске непливаче. И велики базен има распоред коришћења. Од 10 до 14 у њему су пливачи пливачког клуба Црница, а све остало време од 14 до 22, базени су препуштени радним органиизацијама и грађанима жељним рекреације и пливања. Код радних организација постоји интересовање за закуптер мип.1 у којима би њихови радници гмали бесплатан улаз. Та ко на прммер ИВТКТ „Бранко Крсмапогић" нсћ јс уговорила KopaiLiheibe великог базена два пуга пелелно, уторком и чет4рт ком по јсдан сат, за пливањс гекстилапа. Интсресантно јс да цена днгв нс улазнице за базен изчоси свега 150 динара, упркос томе што је економска цена рада бз зена под пуним капацитетом око 5G0 динара по купачу На лст0 плзени he радиги као и до гада у јулу и августу пди до '.з «асс ва. М. Милеиковић

4 ПРИПРЕМЕ ЗА ДВАДЕСЕТСЕДМИ ОМЛАДИНСКИ САБОР Y ПОТОЧЦУ Све v најбоњем pew ф Очекује се да овогодишњп сабор младнх буде најуспешнијн до сада Месла зајсдллца Пото^Јац ових дана |с сва v злаку припрс.ма за традлциолалнл, 27. по ред\’ о.младлнскл сабор. Како нас јс ннфор.мисао Стојац Heтровић. предссдик организационог одбора, овогодлшљл празник младости — 25. мај onlie иајуспешннји до сада. To мишљење потврђује л Gpoj залнтсресоваллх суоргаллзатора и покровптел>а. Преко четрдесет радних органнзацнјд из Југославлје прлхватлло сс да учествује у рсаллзацлјл о.млалинског сабора у Поточцу: „Лс да” из Књажевца, „1. мај” ,из Пирота, ..Борово’’ нз Борова, „Емона" пз Љубљане п тако да ље, а режлју културно-умстничког програма п такмнчења певача прсузео је Радво—Шабац. V предвсчерје празллка 24. маја заблистаће логорскс ватрс и тако означити почетак празника .младлх. ..Вече рсволуцлје” биКе лспуњело пригодним програмо.м а окупљслл.м о.младинцп.ма и мешталл.ма говориI1C истакпути рсволуциоиар нашсга краја Ммлош Жпвано внћ. Paint јутарњи часовп Дана младостл блћс лспгњелл спортскп.м сусретлма пполпра п омладнне. a v послеподнсвном lep.Miniv одлграћс сс финале омладннског купа Свсчаном млтингу прлсуство ваКс поред о.младллс п .мештана Поточла л побратпми из Товарника п Вашииа. а очекује се л прпсуство лстаклутих руководилаца Општлнс. Реглона it Републикс. Y лнковлој галсрлјл ..Ш” бнhc огворсла лзложба Зорана Иваповпћа, академског слпкара из ПараНлла, а у всчсрњп.м сати.ма v сали до.ма културе почсћс такмичење певача ама тера под покровитсљством Радло-Шабца. Публлку v салл очекује 11 лутрлја. одлосло премлја трактор дар „Томе ВннковиНа”. М. Д. МЕРЕ ПОРЕСКЕ ПОЛИТИКЕ ВОШЦИ СЕ HE В1ИЕМУ ■ ННЈЕ СУВПШНО ТОКОМ ОВИХ ПРОЛЕБНИХ ДАНА ЈОШ ЈЕДНОМ ПОДСЕТИТИ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОБАЧЕ, ПРЕ СВЕГА БОБАРЕ HA МЕРЕ 1IOPECKE ПОЛИТПКЕ КОЈА СЕ ОДНОСИ НА ЗАСАДЕ ВИНОГРАДА II ВОБЊАКА. Привремево неплаћање по реза од пољонрквреднс делатности ла катастарскн прпход од земљиипа i.»a коме је засађен новп засад са сортним саднпцама може да бу де добар сткмуланс унапређења воћарства в влноградарстпа v ово.м крају. Засад винограда са пле.меллтзм лозо.м ослобађа свог власнчка чешри годпне од неплаћања пореза. За кајсију, влшњу, шљнву, јабуку и крушку земљорзднлк је ослобођен пореза за шест година. а у случају да сс оллучн за орашарс и дуљаое чак оса.м година. Ослобађања од пореза важе ако је извршена одговарајућа про.мена културе у гго.љспривреди коју одпедл општннски oprai« управс ла длежан за пољопрвврсду. м. д. НА РЕГИОНАЛНОЈ ПРИРЕДБИ „СУСРЕТИ СЕЛА '86” МУТННЦА М САДА НАЈБОЉД ----- - । mW—ии—ИШИ ■■■П । Т ® Од укупно 450 бодова, регионални жири културно-уметничком програму Доње Мут нице доделио 410 и са овим збиром екипа Доље Мутнице води на регионалном такмичењу. Разлграна младосг пленила је посствоце у Халл спортова У наставку такмичења по пропозиција.ма регионалног правилника „Суорста ссла '86” публика је и.мала прилике да види и најуспсшнијс појсдиначнс тачкс са овог масовног такмичеља. И овс ну.мерс такође су оцењиване и всроватно he најбољс ну.мере бити приказанс на завршној рсгионалној прирсдби. Публика јс посебним аплаузо.м наградила рсцитаторку Биљану стрија вунсних тканииа „Браико Крсмановић", која јс пригодним поклолима — дечјим ::грачкама обрадвала најбољи дечји фолклор из Стубицс и балстску групу из Забрсгс. КОРИШБЕЊЕ ПОЉОПГИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА Друштвене парцеле на мрмт примтшла • ДРЕНОВАЦ HA „TYPHHPY ДУХОВИТОСТИ Од доношења Закона о коришћењу пољопривредног зе.мљл шта пољопрнвредна инспекција нашс олштлле свакр године обилази парцслс по разним потеси.ма и катастарским општлна.ма и контролпшс како се примсњују одпеђенс агротехнн чке мере и да ли се пољопрлвредно земљпштс обрађује v складу са донетим програмо.м. Y поступку контроле лнслекција је открлла да је лруштвсно зе.мљиште v многпм катастарскн.м општннама заузето од стране ллдлвлдуалнлх пољопривредних произвоБача којл га користе без одрсБене ладокваде. Готово све задруге ва тсрвто рвјв општвве предузеле су мерс протвв оваквлх првсвајача. МеБутвм, запажело јс да се по следњвх годвва земљиште мпого боље обраБује в ретке су варцслс које нс остају необраbeue. Нвједва мссва заједввца ввје 'послала првјаву да некв совствеввк није у могућностл илл не корлсти због старостн пољопрлвредло земљлште како треба, лли га ле oopabyje дужс од јсдле скопомскс годлле. М. Д. D Параћинскн писци преузимају одговорност за стуални део на страницама „Политпке експр Y суботу, 10. маја у мотслу „Равлп гај” у Крагујевцу одржан је другв сусрет капвтена градова и села прнјављекж на турниру духовп тостч. На ово.м састанку усвојен је правллнлк рада, про лозицлјс п друга званлчна акта, а састанку је прлсуствовао a капнтсп скипс Дрс новца, којл је по трећл пут ушао у надсмејаваље, у коло духоплтлх. текес” Веселлм Дреновчанима да се што боље нрлпрс.ме за такмлчењс иомоНп he л пис ип књижевног клуба „Мирко Баљевлћ” пз Параћнна којн he блти задужени за те кстуални део таклшчења ла страннцама Гђоллтнке скспрсс л таласима Радло-Беогграда. м. д. 1Јл старл разбој није заборављен Мијајловић из Стубицс, дует Стсвић из Дон>сг Видова. кларинетисту Марка Милпвојевића и завршну сцсну у к-ојој је учсствовало око 500 извођача. Овс године у ову масовну акцију укључллс су сс и приврсднс оргаиизацијс, а прс свега Инду * Регконална комисија оцељивала је и друштзено-ехокс.мгки ра. звој ссла Доњс Мутншк-. јер ћс и тај број бодоза упшатд нд хо. иачан пласман. М. д. ТРИ НАЈБОЉЕ СЕОСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Горња Мутница, Забрега и Рашевш ф Y перноду од прошлог Дана младости до овогодишњег празника младих, према мишљењу општинске конференцнје ССО, најбоље сеоске основне организације Савеза социјалистичке омладине су из Горње Мутнице, Забреге и Рашевице. О.младлпцл Горње Мутнице у току ове године показалл су врло добре резултате а посебно око дочека л лспраћаја локалне Штафете младостл. која је л преноћила v овој Месној заједниии. Младп су лзвслл нсколико добровољллх радних акција на vpebciby водотока и и друштвенлх просторлја. Свл празницн су захваљујући младл.ма лре свега обележени на достојан пачин, а без омладинске организације сусрета села не бл ни блли организованл v овој .месној •заједници. Нп омладлнци Забреге не заостају за својлм вршњацлма нз Горње Мутнице. ТакоБе су се истаклл v дочску н иснраhajy Штафсте младостл. која је наишла на нзузетно органнзован дочек у Забрезл. Континуитет учествовања v сусретлма села такоБе је важан моменат код оцешлвања акгпвпоY по.менутнм сеоским организапнјама одвнја се и нитензпв ini кул1Д'рнл жпвот длне Забреге. Посебло је запажен број младих v Савсзу комунпста. Ословна органпзацпја ССО у Рашевлцл ра.ме уз раме стојл са поменутим органлзацијама. И Рашевачку омладлну краси жлва активност а посебно кад је реч о добровољном о.млаллнском раду, затлм око друштвсног л културно-забавног жлвота, учешћа v сусретлма села. обележавању празлика л дочеку штафете. — Ове трп оргаплзанпјг, према .млшљењу OK ССО наметнуле су се пре свега својом актлвлошћу, бројлошћу л 'жељом младлх да се докажу и афлр- .млшу пре свега конкрстлим радо.м и доприлосом v развоју лашега друштва. каже Брапислав Млленковлћ, секргтар у OK ССО V Параћлну. М. Д. сти овс омладлнске оргалпзацлје, јер 1Ш.је прошла ниједла годлна у овој аклнји а да млади Забреге нису учествовали у л>ој. it то врло ‘ycneinno ОбележавалгС државних празллка. врло честс лгранке красе друштвени и забавнл жлвот о.мла- Моанав 8 и pirpanocr Најстарији успешнн и у колу

14. AIAJ 1986. • БРОЈ 308 ПРВА СЕДНИЦА СКУТППТИНЕ НОВЕ САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ Y ПАРАНИНУ Конституисана скупштина ^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuimiiiniiii..................................................................................................... us । Песничка олимпијада ј ДЕСМА броја I I ЧОВЕЧЕ’ I | i = Одавно распозиајеш зслено и сиво. = = Зпаш шта јс то цвст? = | Живог тл сада мало значи, i | убирш lf:Gc — убијаш свет. = = Да живог р прптисак на дугме. мислиш. = = Зар cpcha можс пластична бнти? = = Кад суние заклини црна прашина, = ? У хладним срцу тугу Иеш крити. | = Док смрх тј: псизбежно из ди.мњака куља = | и лаљс у пакао прствараш рај. ! = А ако тумс што прс не заволиш, = = с притиском на дугме чскаћсш крај. 1 МОЈЕ СЕЛО Из.мећу планипе и реке као снег чисто .и бело Atoje podno је село. Волим га кад је dan кад су му будпе очи у свој га noeujaw сан кад зора росу точи. Сазднћ Јованка V-1 ПОТОЧИВ ПоточиИ плавп join јс врло малп. Ycped је села, бежп од врела. Сад кривуда, сад лудо јури, он то ка ytaliy жури, 14 док тако пеуморно тсче, супце га жарко пече, зато on једва чека да га закрпли птица иека. Дсјан Ракић V-2 ПОЗДРАВ ПРОЛЕНУ Пролеће је дошло тихо као сан насмејано, дивно као сунчан дан. Поточић се пробудио па весело жубори младо лане са кошутрм трчи cad no горп. Вратиле се ласте с југа Пчеле taupe лет на зеленој ливади ' цвета први цвет. СавиН Јасмкна V-1 ДРУГАРСТВО Није лепо да друг не помаже другу, јер то изазива тугу. Другарство је лепота света и оно треба у .сваком да цвета. Другарство је када дајеш оно што чуваш за себе, јер како би -се друг сетио тебе. Сузана Мнхајловић V-2 ДЕЦА ЖЕЛЕ Деца желе као птице. да се еину и поздраве домовину. | Деца желе, = да буду птице = 6а имају срећан лет. 1 деца желе, да буде = слободан цео соет. Е Весна MapianiPiin VI I Enn....... Марко Миливојсвић VII-1 = МОЈА KYHA Многи граде двоспратне = кућс, = граде их како и.ч је вољси е Л моја призе.ииа од свих = двоснратних је боља. = Она гордо стоји и пе плаши = се | nu Kiuue, ни ветра. | Све она издржи, јер зна да не.иа озбиљно1 | конкурента. = Има она пуно жеља не Aioty их сос набројати, i ne Aioiy da ce искажу, (Li' joj je najeeha da ie деца i ne нрљају u ne маж\>. = Горан Мојснловкћ V-2 i Y MAJY У Atajy цвета цвеће e n лепо je dpeehe. ' i У Atajy пчела na ивет • e слеће, ceu ce padyjy u necAta креће. = У Atajy ce трааа буди = u бивају срећнији људи. = V Atajy ce neea u туге = нема. | V Atajy je cee лако E u cpeltan je ceatzo. Славнца АлекснН V-2 = ЗАКЛЕТВА Кунем ce da никад 1 нећу бити песник. е npeeutue je истине da 6ilx могла говорити лажи. н llpeeume је суровости = da бих А1огла писати о = срећи. = Кунем се да никад = иећу бити песник!!! Јоксимовић Јасмина VIII-2 = НЕБО 1 Небо, = Велико, плаво и нространо е свако.и оку је добро знано. = Дању — пебо је светло ц бескрајно | на ње.му виси окачепо | сунце сјајно. = Ноћу — 1 на небу рој сјајних звезда i tL\ta | и месец што се смеје с = П>ЦАШ. | Небо je још. и еелики покривач нао свим | људи.ча. = Виолета Спасић VI1-1 = Мпана^ 4 iihiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiH Н ЗА ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ИЗАБРАН СВЕТИСЛАВ ЖИВКОВИБ, A ЗА ПРЕДСЕДНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА СВЕТИСЛАВ КОСТИБ а БРАТИСЛАВ ПЕКИН ИЗАБРАН ЗА СЕКРЕТАРА СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОЗАЊА И КУЛТУРЕ ■ ЧОСАДАШЊИ СЕКРЕТАР СИЗ-а ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА НА7Л ЈОВДПОЗИБ РЛЗРЕШЕНА ДУЖНОСТИ И АПЛАУЗОМ ПЕЛЕГЛТА КСПГАНЕНА HA НОВУ ФУНКЦИЈУ ЗАМЕНИКА ПРЕДСЕД1ШКЛ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Прва седиица нове Са.моупра впе интересне заједнпце основног образоваља и културе одржана je у уторак 6. маја, и звој су прпсуствовали готово сви новоизабрани делегати, ко ји су усвојилп Статут Самоуиравне интересне заједиице, Пословннк о раду п упознали сс са степеном развоја образо ван»а и културе у нашој општшш, а зати.м усвојили и пре длог кандилата за функције у Скупштинп. Y наредпом мандату седница.ма Скупштине lie нредседавати Светислав Живковић, руководилац пз Српске фабрике стакла, а Извршним одборо.м Светислав Костнћ, радник Инвестбанке, који су такође и де легати у Републичким заједницама осношгог образоваља и културе. Из сви.х пзборппх једниица потекао је истовстни иредлог, а који је подржало и коордннационо тело OK СК, да се за секретара СИЗ-а основног образовања и културе изабере професор Братислав Пекић, до садашњп стручии сарадник у ово.м СИЗ-v. Једпогласно.м од15. ПРВОМАЈСКА ИЗЛОЖБА ПАРАНИНСКИХ УхМЕТНИКА СИ6ВЈИ ШИ8 0 Прву награду добила Драгана Филиповип, другу Горан Јоксимоовић, а трећу деле Анкица Микић — Радосављевић и Саша Панчић Овогодишњи пресек ликовпог стваралаштва параИписких умстнпка био је нешто скромнији псго ранијнх годпна, пако је ова изложба бнла у неку руку јубнларна. пстнаеста по рсду. Свега једанаесторо умстмика није било довољно да рспрезентује целокупно стваралаштво ликовних ц примењених уметннка града на Црници. Одсуство најпознатијих 'параћинских слнкара и д\тогодишљих мајстора четкпце у сваком слу ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „BYK КАРАЦИН” — ПОТОЧАЦ Ињига за Дан млаиости Млади литерарци основпе школе „Вук Караџић" из Поточца чврстим кораком корачају песничким стазама. Негује се и поштује у овој средини песничка реч. А сигурно да је добар песнички подмладак дело наставнице Јагоде Петровић u професора Драгице Радпвојевип. Широк спсктар тема, кратак и чист стих са пуно риме н метафора била би иајкрапа изречена оцена о ономе што смо чули на недавном литерарHO.U сусрегу у овој подјухорској школм. Одабрали смо, по нашој оцени. најбоље, а лростор нам нлје дозволио да се на страници листа наЈзе још >jje име поточког младог песники. Са овим пес.мама ми и завршавамо први круг овогодишњег такмичења „Песничка олимпијада". Стотину и више песника представнлн cm© јавло сти и од добрих бирали још боље. Y другом кругу такмичен>а одмеравају .песничке снаге ауторн песама броја. На фнлуко.м свп делегати ове Скуп штЈше изабрали су новог секретара. На тај начнн разрешена је дужпости досадашн>ег секретара професор Надежда Јовановић, која је већ преузеБРАТИСЛАВ ПЕКИБ СЕКРЕТАР Братислав Пекић рођен је 1939. године v Ннћевпу. Завршио Је Природно-.математнчки факултет у Београду. Као професор географије ра дно је у непосрсдној настави, затим, вршио је дужност помоћннка директора, а затим и директора основке школе у Поповцу. Активан је друштвено-политички радник и члан Савсза комуЈ»иста, а на дужно ст секретара СПЗ-а образоваља и културе отишао је са места стручпог сарадника. ла функцију заменнка председнпка CO. 0 степену развоја култу-ре у нашој општнни говорио јс Ми чају се осетило v негодовању публике и одразило на целокупнн квалнтет изложбе. Негативне реакције познавалаца умепвзсти изазвапа је н одлука жирија у саставу Милице Којчић и Божидара Чоруnilia о додели награда. У знак протеста неколико сликара је повукло одмах сво.је слике са изложбе, што је до сада преседац v петнаестогодншњој тра дицији. М. Д. налној вечери lie се још једном 4vth глас жирија, а све победнике чекају вредне иаграде. Као трајно сећање на такмичење младнх песничких талената остала је прошлогодишња збирка најбољпх сгихова из претходннх олнхшијада, под називом „Стиховница". И ове године ,бнће објављена збирка песама са овогодишње песничке олнмпијаде. Али оно што посебно радује и потврђује чиљеницу да је ова акција зажизела у школсшш срединама је пдеја да и школе штампају збпрке пајлепших сгихова својих ученика. Са таквом идејом смо се срели у основно.ј школи „Бранко Крсмановић” у Сикирици, а ових дана се припремају пес.ме за штампаље збнрке песама ученика основне школе „Вук Караџић’’ пз Поточца. Шта.мпање поменуте збирке финанснраће Месна за.једни ца Поточац. С. Јовановић ливоје Вучковић, секретар досадашњег СИЗ-а културе, а о степену развоја образовања н васпитања Братислав Пекнћ ко ји је између осталог рекао: — Основни задаци у наредно.м псрподу који се поставља ју пред овом Самоуправном интересном заједницом су доследно остварнвање Плана и програма образовног и васгпггног рада. као нашег основног документа. Затим .развој л унапређење самоуправннх односа такође је важап задатак, a irpe свега јачања улоге радних људи и грађана, као и потпуно остваривање улогс овога СИЗ-а на начелима слободне раземне ра да. Јачање материјалних и кадровских услова за стицдјбс ос повног образовања и васпитал»а у свнм срединама, као и рацпоналпзацпја рада и пословаи»а су примарни задаци које морамо реализовати у наредном .мандатном периоду, обра тио се делегатима нове Скупштине Братислав Пекић. М. Д. Y CYBOTY 24. MAJA Y 19 САТИ Y САЛИ ПОЗОРИ1ПТА ПОЧИЊЕ Други фепвал дечфх оесама 0 -Огромно-интересовање @ Цена улазнице 200 динара 0 Припреме теку у најбољем реду Музички празник за младе За Други фестивал дечје музике „Параћин 86” већ сада влада огромно интересрвање, де сст дана пре одржавања. Томе је свакако допринео квалитетна прво.м прошлогодишњсм фести валу, али и позната имена ком позитора чије су~песме ушле у најужц избор за овогодишње такмичсње, а затим и учешће аутора са ширсг. југос.товснског подручја. Параћински фестивал пост-аје у правом смислу речи — југословснски фест;гвал дечјнх песама. У суботу 24. маја у сали Град ског аматерског позоришта чућемо дванаест композиција сле дећих аутора музике; Новака Радуловић, Мнлана Мрђанова, Емила Главвика, Предрага Асановића, Жанке Милосављевић, Боре Мајданца, Југослава Си.мића, Димитра Христовског, Влади мира Јовановића, Анђелке Мило сављевић, Александра Мигоша и Миње Ћпрђсвић, које је одабрао жири под предссдништвом Косте Бабића, професора Музичке академије из Београда. Организатор фестивала дечјих песама јс Музичка школа „Ми лснко Живковић", а покровитсљи су СИЗ образовања и културе, Скупштина општине Пара ћин и други. Извођачи су најталентованија деца цз Музичке ц основннх школа нашс општине, а, такми чаре he пратити здружени оркестар музичких школа Параћи на, Ћуприје и Свстозарева. м. д. f = ПОХВАЛА | KBAPTETY = Квартет хармоника Јасми I на Станковнћ, Виктор Ан- | тић, Клара Лазић и Јзсејд To = доровић. ученици Музкчке = школе „Мнленко Живковић" =• постнгли су запажен успех = на 30. фестнвалу музичкнх школа СрбнЈе у Београ i AY- = Освајатвем четвртог места. £ добили су посебну похвалу | организатора п још једпом = иотврдили висок углсд муз.ч = чке школе v Параћинг н = своЈе настлп-чп? Надежде = Мнлосављевић. Поточка шко.ла на телевизијн „ШКОЛА КАО А8110Н“ Y YTOPAK 6. МАЈА ИМАЛИ СМО ПРИЛИКЕ ДА ПРА ТИМО ПОЛУЧАСОВНУ ЕМИСИЈУ Y ПРЕПОДНЕВНОМ И ПОПОДНЕВНОМ TEPMHHY, НА ПРВОМ ПРО ГРАМУ ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД О ОСНОВПОЈ ШКОЛИ ..ВУК КАРАЦИК” ИЗ ПОТОЧЦА. Изузетно добар рад. струч ност v настави и постигнути резултати уврстпли су ову школу у ред најбољих у нашој Републичи, па је као таква узета и у програм УНИЦЕФ-а кшо експсрпмен * тална школа у коЈоЈ се спро води програм самообразован»а. II широки телевизиЈски ауд.чторијум п!иао Је прилике да се на најбољи начин упозна са овом школом и средином. М. Д. ПРОМОЦИЈА ПЛОЧЕ СА ПРВОГ ФЕСТНВАЛА ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ „ПАРАНИН85" „ЉУЉАШКА” НА ГРАМОФОНУ Под насловом „Љуљашка” Радио телевизкја Београд — Продукцнја грамофонсшгх плоча, снимнла је на плочи једанаест финалних композпција са Првог фестивала дечје музике „Параћпн 85". Промоција плоче заказана је за петак у 16 часова у са ли Музичке шкрле „Миленко Жнвковић". О првој ЛП плочи говориће Предраг Аса новпћ, директор школе, a промоцији he присуствовати извођача композитори, аутори текстова, и други са радници на овом пројекту. М. Д. НА РЕГИОНАЛНОМ ТАКМИ ЧЕЊУ РЕЦИТАТОРА Y БАТОЧИНИ CY3AHA МИХАЈЛОВИЕ ДРУГА Млада параћииска рецитаторка Сузана Михајловић (1968.) учешша трећег разреда економског смсра у Сред1бошколском центру ,,Бранко Крсмановић" постпгла је вредан успех на овогодишibe.xt регионалпом такмичењу рецитатора у Баточини. Она је представљајући Кул турно-уметмнчко друштво „Франц Розин” цз Српске фабрике стакла освојила дру гу награду ц тако стекла право за даље такмпчење. Баточинској публици и жирпју Сузана Михајловић се представља пес.мом „Пркосне строфе" Радована Зогозића. М. Д.

1ЕИМ ЈСН01Ш" Ш ф Костолац: Рудар — Једннство 0:0 ЛДРАЋИН СЕ СРЕДИО OBAHS ТРЕБД ММИ • ОКК Параћин — Младост (С. Паланка) 65:57 • Јасеница — Гоша — ОКК Параћин 44:77 ф Стрељачка дружина Нагтредак из Својнова у част Дана победе, 9. маја органнзовала веома успешно гађање војничком пушком ф На ватрсној линији 65 стрелаца Стадион: Рудара. Глсдалаца: 2000. Судија: Тасић (Ншп) 5. Јединство: БогосављсвиБ 7, Петковић 7, Стевановић 6, Вулнћевић 6. Милићевнћ 5, Мнленковић 5, Г. Жнвковнћ 7, (Бабић 6), С. Живковић 6, Мирковнћ 6, Пеливановнћ 7, (Урошевпћ 6), Костнћ 6. (Оценио: Б. Јовановић доприсннк „Спорта”). Ефектак гол /КпвковиНа против Слогс Јединство је всрној сенцп водећсг па табелн, Рудару, усрсд Костолца отело драгоцени бод. Рударн су са пуно рачуннца н слана стартовали у педељу са цснтра. Требало јс побсдптн Једпнство, одржатп бод разликс са МаЈданпком, а онда дочекатн пх пдуће недсље и наравпо — прескочпти. „Зслснн” су ломрсили рачуне Костолчанима пзванрсдио.м, борбеном нгро.м која јс све изиснаднла. Практнчно сс пшуло по тсрепу. Y борбк за сваку лопту n одбрамбснп играчн и нападачи уклизавали су, а мало је трсбало да сс пз Костолца Јсдииство врат са оба бода. До.маћи су ималп пупо шансп. Meћутим, БогосављвиИ као у иајбољнм данима суверено јс владао шсснаестерцс.м. Баш кад јс у јсдно.м момснту 1ол озбнљно угрожен, СтсваповиБ је рукама оборио нападача Рудара. Суднјн Гасићу није прсостало пвшта друго пгго да досудн оправдани јсданаесгерац Богосављсвић Јс и рапнје често брапио ударце са беле тачкс, алп овог nyia педантнн суднја пст-шсст пута јс ,,поправљао" лопту НовковпИу, тако да јс ТАБЕЛА ПРВЕ СРПСКЕ ЛНГЕ Мајдаипск 28 17 6 5 45:21 40 ИЕК Рудар 28 14 8 6 32:21 36 Чукарнчкн 28 12 8 8 40:35 32 Радннчки Зорка 28 12 7 9 46:33 31 Колуиара 28 12 7 9 30:23 31 Јединство 28 10 9 9 40:33 29 Ш^тчадија 28 9 11 8 31:26 29 Мачва 28 11 7 11 40:38 29 Обилић 28 12 4 12 37:32 28 Будућност 28 10 8 10 32:33 28 Кристал 28 7 13 8 35:34 27 Синђелнћ 28 8 11 9 32:32 27 ПКВ Јумко 28 9 7 12 35:39 25 Дубочнца 28 9 7 12 31:36 25 Радничкп (О) 28 8 9 11 30:42 25 Бсрдап 28 9 6 13 22:37 24 „7. јулп" 28 7 8 13 35:36 22 Слога 28 5 6 17 26:53 16 Ндуће исдељс 29 коло: Слога — Чукаричкн, Мачва — Рудар, Јединство — „7. Јули”, Радннчкп (О) — Мајданпск, Обнлић — Ciuibc.-nih, Колубара — Бсрдап, Крнстал — БудуИпосг, Шумадпја — Радничкн Зорка, ПКВ Ју.мко — Дубочнца. СРПСКА ЛИГА (27. КОЛО) два пп а,«.. • Јединство — Слога 4:1 (2:1) Без много напора, рупшском игром Једннство је савладало старе фудбхзске пријатељс „фсњерџпјс” на табсли прве српскс лигс Слогу из Краљспа. Гости су само у неклм моментпма билн равноправан протнвник да би у другом полувремсну билн потучсни до ногуГолове за Јсдинство постигли су Горан Живковпћ у другом н Драгољуб Костић у и 58> мнипу- Пако је победа од 4:1 убедљнва, стрслиима ,релених” Жнвковпћу, Бабићу u посебно Костаћу може сс прсбацитп — нсефикасност. Постигли су 4 гола, а десстак путж су били V стопостотннм гол-шансама. М. М. па краЈу овај, деконцснгрнсан, млако шутнрао порсд Богосавл>евића којп јс лопту бсз по мукс ухватио. Права дра.ма могла је да се дсси у Костолцу прн крају утакмицс. Костић је у једном моменту, на себи своЈствсн начнп „израдно” одбрану домаћих п избио са.м прсд голмана Зндара. Шутнрао јс прсцнзно алн јсдан од најбо.љнх голмана у Првој српској лигп, крајњим напоро.м одбранно Јс гол. Шансу са сличпим процентом искоришћсностп нмао јс такоВе при крају п Урошевпћ алн сс вслико чудо нијс догодпло. II играчи и управа „Јсдннства”, задосољпн су н овнм „малим чудом”. Јединство јс освојило јсдан бод и донсклс смнрпло узбудљивн фнншп Првс српскс лнгс, а што јс најважнијс тпмс сс уклопило у „општу шггенцију”, која може да им допссе потпуиу рехабилитацију у фудбалскоЈ п суднјској оргапнзацијп, а са њом и снгурност до краја првенства. Y складу са овпм iipolnihc н најављсна жалба Костолачких рудара најављсна још прс утакмпце нз формалннх разлога јср је руководсгво Јсдинства заборавнло фудбалске лсгигн * мацијс играча у Параћину. М. МнлендовнН ФУДБАЛ: ШУМААДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА НАЈЗАД ПОБЕДА □ Борац — Пепељевац 5:2 (1:1) Борац Је најзад обрадовао саоје навнјачс. Убедљнпо је савладан Пслељевац. Била је то всома заннмљнва inpa и што јс најважннјс сфикасна. Гостн су дошли у Bobcmo у 19. минуту, а трн минута касниЈс цснтарфор домаћнх МнлошсвиБ, после неуспеле офсајд замке нзЈедначно и започнњс праву канонаду „белих”. Најпре Мплошсвнћ у 28. it Бандука у 31. н 33. минуту пропуштају изваирсднс шансе да би у наставку утакмице у 58. минуту Милошсвић волеј ударцем под саму прсчку довсо Борац у вођство. После само 20 .мннута рсзултат Је гласно 5:1 за домаћс. Тачно у то врс.ме разнграо се леви халф Горан Марковнћ којн је постигао хст-трик. Y 80. минуту после грсшкс голмана Аранђеловпћа, гостн су смањили на 5:2 и то је бкло све што су могли да ураде. Y овој занимљнвоЈ, врло фер и, ута. кмици која је бнла права послзстца за гледаоце бољи од осталих бнли cv МарковнН, Николић и Мвлошевнћ. Борац је наступио у саставу: Аранђеловнћ, Скенпић, (Ј. Павловић), Лазовнћ, ГуВњевнћ, Николвћ, Марковнћ, Радовановнћ, М. Павловнћ, Милошевнћ, Бандука и Јовановпћ. ДВА ПОРАЗА ЗА ПРАЗНИК Фудбалери Борца у празиичним дапнма претрпели су два пораза. На свом терену победно их Је Текстилац а у Милпјивн савладала их је до.чаha Будућност са 3:0. Против градског ривала бели су покалали слабу итру иако су у утжхмнПосле пораза у прво.м колу од Бска у Беогрвду, Параћштке су консолидовале своје рсдовс. Најпрс Је у друго.ч колу у Параћнну поражсна Младост из Смсдеревскс Паланкс, а затпм у Паланцн, Јасеннца Гоша. Нн на утаклшцу против Младостн ннсу стнгла појачања нз Црвене звезде, због учешћа на финалном турниру за првенство државс. Ннмало лако наше дсвојке ннсу изашле на крај са борбеним Паланчанкама. Гошће су дошле са намсром да начиис нзненађсње м Једно врс.ме бнле су равноправне, алп су Параћннкс на краЈу трнјумфовалс. Mcby добрнма, рстакле су се Всрица Јанковић н Љиља Лнтонпјевић. ОКК ПАРАНИН: Мннић 12, Торњански 6. Симић 8, В. Петровнћ 10, Аитонијевнћ 14, Глпшић, С. Петровнћ, Мвннћ, Младеновпћ 11, Јанковнћ 14. Против Гоше врло добро Y трећем колу без већнх напора убедљнло је савладана Јасеница — Гоша. До.маће кошаркашлце билс су равноправне до 12. минута а онда су се Параћинке разиграле н до кра’а оствариле разлнку од 23 когпз Најбоље су бнле Марија Лазаревлћ н Веспа Пстровнћ. ОКК Параћнн: С. Мннић 9, Торњапскк 4, Симић 12, В. Пстровић 8, АшоииЈсвнћ 6, Глпшнћ 1, Лазарсвнћ 20, Р. Млнић, Младповпћ 1, Јанковић 16 II ВукоЈсвић. Y нсдсљу у 19 часова у Хали спортова гостујс склпа Новог Београда. Реванш за куп ® Кошарка (мушкарци): Морава — ОКК Параћин 63:65 Прошле недеље почсло је и првенство у РегиопалпоЈ лигп ШумадпЈс к Поморавл>а за мушкарцс. И ове годпнс мећу кошаркашпма конкуренцпја је веома Јака тако да ће се уз наше кошаркаше, у борби за прво мссто предпостављамо, равноправно боритп екппа „21. октобра”, „ЗЕКАС”-а н Бреснице. Горан Марковић пу ушли самоуверено и скгурни у победу. Све њпхове замнсли и замислв тренера Богдановића порушили су боље припремлени „Текстилцп”. Брзпч н једноставним нападима они су освајали тсрен и у осмом н 53. &тнуг? постнгли голове коЈи су им донели два важна бода. Гол за Борац постнгао Је Баидука нз једанаестерца. Утжкмицу је веома слвбо водво Стојаднн Миленховић нз Параћнна. Y Миливн Борац јс лоражев у мнимливој ж фер угакмици у хојој су домвћн нскористили све гпансе а иасупрот жима право је чудо пгта су пропустнлн Милошевић н Дулнћ. По свему судећи у екипн Борца жр«- ме ја да се поЈединци „охладе" иа хлупи жли то би требао да нм омогућк тренер Богджновнћ. С. Зогожвћ Y првом колу, у кошпнјском дербнЈу Параћинцн су савладали до.маћу Мораву. Била јс то равноправпа угакмица у којој Јс победннк одлучсн y послсд- №нм секундама. Одлнчну игру пружили су млади цснтар Иван Јовановкћ п повратник из Ја године Зоран Марпнковић. Y недељу Y П часова у Халн споргова гостује скнпа Јагоднпс П. ОКК Параћнн: Раденковнћ, Хворостански 5, Борђевнћ /, MapiniKOHith 21, Лалнћ 2, Милосављсвић а. Стсваиић Јовановић 13, Стојановнћ и Сн.мић. Овај састав ОКК Ilapahinia који сс рсванншрао Еупрнчднама за нсдавш! по раз у борбама за Куп Југославијс. М. Милошсвнћ ПРИЛИКЕ ЗА КОШАРКАШЕ И КОШАРКАШИЦЕ Послс озбиљних тро.мессчних прнпрсмд н 8 прнјатељских утакмица закљуЧТЈУ Y ОКК Параћпн да су спрсмни за звање шалпшона у жснској катсгоријн. Из Црвсне Звсзде у Параћии стиглс су две Јуннорке. Онс наступају са двојном лнценцом н обс су билс чланоии скипе, коЈа јс нсдавно у Вишегргду освојила државно првснство. Рсч јс о Изабслн ВукоЈсвић к високо.м цситру МариЈи Лазаревнћ (196). Ако сс овиме прндода и долазак најбољс играчицс Јагодлшс, Славнцс Милнћ, шампионскс а.мбнцнјс су реалне. Девојкс нз Параћипа моћн ће равноправно да сс носс са скнпама Карабурмс, Бска, Honor Бсограда, БИП-а и Радничког нз Обрсиовца. На исдавном cc.Miuiapy за трсисрс у Крагујсвцу чуло сс за могућност форзшрања Јсдннствсне српскс лигс, коЈу би чиннлс 4 првопласирапс скнпс нз 3 групе. Бно бн лсп успсх да нашс кошаркашнце идућс годинс наступе у овом ракгу. и.»и v,. Мушкарци такоћс имају свс шансс да се изборе за висок плас.мап. Доласком Марнкковнћа уз нскуство старнјнх н слан младнх треба сс надати побсдама. М. МилошсвнК Продајс.м кепокретлу н.мовнну н то: изнад ауто-пута, изнад стакларс ларцелу 4 ара и 4 парцелс у Змнчу лреко пута Југопстрола на путу за Еуприју panne површине. Тслефон: 55-822 од 17 до 20 часова. Продајсм кућу од 60 кпадратних метара са плаце.ч од 10 арн лод воћем роду на Караћорћсво.м брду. Цсна нсто 6.000.000 динара. Ynirrarn на тслефон; (011) 171-489 после 20 чг.сова или на алресу Цвстко Милић, М. Горког 26/5, Параћкн. Продајсм нталијански мотокултиватор „Ломбардннп”, 10 кољскпх спага. Пптати на: 51-396, Устаничка 13. Продајем плац у улпци Максима Горког 38, величине 4,20 ара. Икформацнје на тслсфоп: (034) 60-210 локал 44-51 нлн (034) 69-204. Стрсљачка дружнна Напрсдак нз СвоЈнова осим што јс јсдиа од наЈмасовннјпх, н најакгивниЈа јс дружина Стрсл>ачког савсза Општкнс. Ниједпо такмичсњс којс организује Стрсл»ачки савсз опшпшс инјс бсз стрслаца из Својнова. Члаиовн one дружипс и порсд слаое опре.мс и оружја, равноправно се носг. са дружинама у граду. По свсму судсћи рад one дружние може да послужи као пример. Спаке године у СпоЈнопу се организује такмнчељс у raban>y војничком и вазд’,лно.м пушком, која су масопно nocchcна, па јс тако било u овог маја под паролом на дому културв >rY част мсђународног празиика 9. маја, дана лобсде над фашизшш — сви на ватрсну лиипју". Всћ у 8 сатн прско 20 омладпнаца са прсдссдником Дружинс Мирославом Нпколнћсм, врше задње припрсмс за почстак гађања. Y 8,30 са урсВсннх грудобраиа одјекује прасак воЈничкнх пушака подио Јухора, нсдалско од ссла. Из села су пристигли члаиови дружипс да поделе „спортски мегдан”. Mcby »има највншс је омладинаца, али и встерана од прско 60 годнна и пионнра. ФУДБАЛ: ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА ТЕШШЦ ГРАБИ В Обилићсво — Текстилац 1:2 ТЕКСТИЛАЦ: Митнћ 8, Радисављевић 8, Пауновић 8, Мнлошевић 8, Мнлојсвић 8, Стојановпћ 8, Дшшћ 8, Жнвковнћ 6, Симић 8, Kojiih 8. Стефановић 8. Играч утакмпцс: Радисапљспић. Тскстплац пс посустајс у борбн за прво место. Прошле нсдсљс на колсна је бачси, па сво.ч терсну, дирсктни рнвал скипа Обилнћа. Нако су н јсднп и другп били у „мргвој трци”, утакмнца Је бпла врло корсктна. Домаhn су пграли оштро, алн нс и грубо. Можс сс pchn да јс најслабија тачка 1<а тсрспу бпо судија коЈн јс код рсзултата 2:0 за Тскстнлац досудно нсnocTojelin јсданасстсрац. Голопс за Тскстплац постиглк су CiiMiih п Annuli. МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм: I. брестовс трупцс зимус ссчспе 6 m3. 2. За форд-ескорт 1(1 — 1,3 72-76 година предн>е диск-п.1оч||цс н ссрво-ypebaj за кочиони систс.м. Бурић, тслсфон: 51-493, СутЈеска 20. Dapabiui. Продајсм кућу од око 60 м‘ са плацем 10 ари под воће.м у роду нч KapabopbcBon брду, пзнад Параhiina. Цена 7.000.000 нових дннара. За обавсштсња на телефон; (011) 171-481 послс 20 часопа. На продају јс поћн.ак са виноградом 22,22 ара па .мссту Петловац — Спатина са впкендпцом и бунарсм. Заиптсрссовапи се могу јавити власнику РадпвоЈспнћ Србољубу — хармоникашу из ссла Чепура. Продајем кућу 100 квадрата са 6 ари плаца у Параћниу у улици Мак снма Горког број 30. Питати па телсфон: 54-774 — Добрнца. НајстариЈи па ватрсној лнпнЈи био је Чсдомир Милошсвић, 62 гбдннс, учеснпк НОР-а, а њсму уз рамс најмлаВи стрслац пионирка Весна Николпћ, ученкиа шсстог разрсда са својнх 13 годнна. И порсд гога што су многи ол ирепаца првн nyi raba-in зојрнчком пушКОМ калибра 7,9 мнли.мстара. прс.маша- |а није било. Pabaibe јс лротскло у пајбољем рсду, а свс врсмс уз сгручну помоб чз општннског стрсљачког савсза, на нагрсној лнниЈн налазио сс и прсдссдннк меснс зајсдницс Својново Мнлутин Бркић, пспзионисани заставник ЈНА, Јсдан од актквних чланова дружннс. Нн овог пута нпјс нзостао Радосав Милојсвнћ, иниалид првс катсгорије са протсзом уместо ногс: „Да освсжнм успомснс на воЈннчкс дане”, каже. Ипак, најбољп су бнли Душан Стеви11, Дсјал Божнновпћ и Момчкло МарЈаповић. Код дсвојака Гордапа МарјаuoBitb н Вссна Николић. С. Здравковнћ Прсд Тскстплцом стојн Још Јсдна прспрска а то јс екипа Тсмиића нз Варварина са дпа бода прсдностн. Распорсд који слсди на страни Јс штофараца. Тсмннћ дпа оута iccryje а Гск стнлац два следсИа сусрста игра на свом■ тсрсну, па је то шанса да сс сав,- лада и та послсдиа лрспрска. - Следсћу утакмнцу Тскстилац нгра у суботу, 17. маја на стадиолу к«ч unoфар. са скипом Партнзаиа. Кочнак у 17 часова. М. М Хитно продајем ауто.чобил марке HCY 1200 Ц „Принн”. Упитаги на тслефон: 54-889, улица >,Татар-Богда нсва” 27, Параћпн. Мсња.м комфорне станове у строгом центру: двособак од 54 м* н Јсднособаи од 44 м’ за всћи трособан стан у цсптру, по могуИству са парним грсјан>ем. Телсфон: 55-502 г»д 16 до 20 часоиа. Оглашавам нсважсћим сведочапсзво трећег и чезпртог разреда Педагошке акадсмије у Светозарсву, на имс Младеновпћ Жаклине из Параћина. Оглашавам пезажећом војну књижицу на пме ПавлопиИ Звонко, издату од СекретарпЈата за народну одбрану Параћин. !>дпана® дип Ссцајаджжтваг амсм радшж вврап nmnrwii HaRtas, шкцј« Цмшр м Славољуб ОбрадовжВ, Напшмп свввп Нада Броопваћ, Момоао ВПговић, Сатсш рнлојс МврнижовжВ, Сшо»уВ ОбравоааВ, Жввохв СтоЈвоић, ЖжвоЈжв Томкв (првдмдвжх) corn Л1иросла» ДдаштЈИфжа, МжлжвоЈе Илжв (тввичжв Греджхх) ■ Маодрв Миденховић. ник (035) 52-352» жжжжжрж (035) S36M. Претвпзк гадвшм М00 Јоиара, оалугоднпфв« А5044Ш.ШЗ мд СДК ШраВжв« Шшо * »Пм1! Бмжр^ МмвЛм 0, ммфоц (011) срттург ■ цнформнсаа« „Нараћин” - Оараћнж Дврштор ■ шп ■ адговорнв пмд>в> ЖнвковнВ, МнливоЈе Илић, Над * Јовановић, (жамеккх оршосздкжка), Свежавв Зоважжжћ Бо ■ Јовав Гомић YpeBYje Редакцноив колегаЈум. Ноакпрж, Свежавв Јовавовнћ Мшшцв Жжв деса РедакдиЈе-. Максима Горког, 4. Цошпвскв фи Гваефоши гшав ■ одпжорвв урм 700 дннара, ва иностравстго дпоструко. Жнро рачуи Центра ва културу а ннформнсааа 340-551. Тнраж 11.000

•|1ПНТПП!1ПП11|1!11!11|и||1|||Ц|||||||||||1П|11||1|11|||(1|Ј | БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА :||||1||||111111111111111|||||||11||||||||11||1Ш,||1|||||||Ш|1|1 ГОДИНА ХШ БРОЈ 309 ГОВОРЕ ДЕЛЕГАТИ X КОНГРЕС САВЕЗА КОМУНИСТА ДАНАС СЕ ЗАВРШАВА X КОНГРЕС САВЕЗА KOMYHHCTA СРБИЈЕ Да се договорено ПОЗНАТИ н спроводн страна 2 Лисг Соццјалистмчког савеза радног народа општине Параћин ПАРАЋИН оана 28. МАЈ 1986. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЦЕНА 50 ДИНАРА ОДРЖАНА ДРУГА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ПРИВРЕДА УДАРНА ТЕМА Ф Разматрани основни подаци пословања привреде и друштвених делатности и извештај о реализацији средстава месног самодоприноса © Изабрани стални одбори и комисије Скупштине општине ПараНин и нови Извршни савет Учешће у дискусији су узели Градмиир Цветковић, директор, ИВТКТ „Б. Крсмановић” и Добра Младеновић, пољопривреднлк из Стриже, после чегд су усво jane предложене мере. Свс раднс организације су дужнс да утзрде степсн коришћења својих капацитета, и узроке нсдовољног коршићења и да предузимају ме рс да се капацитети оптимално користе. У ти.м радним организацијама треба предузимати сада шње организационе поставке, почсв од адекватне попунењности мсста стручним кадровима преко начина праћења међуфаз них застоја у производњи, до начина праћења контролс квали тета. ЗАДАЦИ И ЦИЉЕВИ И350РИ Н ИМЕНВВАЊА Ојачати инвентнвним кадровима На седници Скупштнне општине БОШКО ИВАНКОВИБ, днплохшрани инжењер | разрсшен је дужности пред i седника Општинског коаштета за привреду друштвене делатности и финансије. а за новог председншса име новап је ЗДРАВКО ФИЛИПОВИН, дипломирани економиста. ПЕРИН МИРОСЛАВ, дипломирани инжен>ер архитектуре разрешен је дужности председника Општинског коАШтета за ур банизам и комуналне посло ве. а за председника је име нована хК_ИВАДИНКА ЈОКСИМОВИИ, ДЈШЛОАпграни ин жењер архитектуре. БРАНИСЛАВ ГАЈИН, професор народне одбране именован је за секретара Општинског секретаријата за народну одбрану. ЗОРАНА СТЕВАНОВИН, дипломирани економиста именована је за директора Општинске упра ве друштвених прихода, a СТАНОЈЕ БУРБЕВИН, дипломирани лнжењер именован је за директора Општин ског геодетског завона. ЖАР КО БОЈАНИБ, дипломирани правник разрешен је дужности Општннског јавног правобраниоца, а за правобраниоца је именован БОЖИДАР МАДИН. АНТОН БЛАЖЕВИН, дипломирани ветеринар разрешен је дужности секретара Општјшског секрегаријата за инспе кцијски иадзор, а после дискусије делегата из Својнова која је била уперена проtub РАДОМИРА ЖИВКОВИБА инспектора рада, н»егово и.меновање за секретара Општинског секретарија та за инспекцнЈСКЈ1 надзор је одложено, док се не провере наводи из поменуте ди скусије. На овој седници именовани су чланови Општинског комитета за привреду друштвене делатности и фи нансије и чланови Комитета за урбаииза.м и колгуналне послове. Јсдна од мера јс и испитиван>е висине залиха материјала и готове робе и улагање напора да се смање на оптималну величину, а финансијску оперативу, сву зацијама, посебно утицај високих камата на финансијски рсзултат. Ко.митет за приврсду је за дужен да прати спровођсњс ус војених мера и да увек кад сз разматра пословање привреде о то.ме информише Скупштине ол штине. Комитст је дужан ц да устроји свиденцију и прати мзсечна, тромесечна и годлшња при врсдна кретања код свих радних организациЈа. Председништво CO има задатак да у сарадњи са др уштвено-политичким организацијама у нашој општини предуз мс иницијативу код виших над лежних органа за захтеве којз има привреда наше општинс, a који су у вези са објсктлвним тсшкоћа.ма у пословању. не трошс подједнако срсдства самодоприноса. Сава Димитрије * вић, дирекгор Медицинског центра се залагао у својој дискусијл да будс влшс синхронизације у послу, да једни не правс, други руше и да дсо будућсг модоприноса будс намењен потребе здравства. са за На овој седници јс дата car ласност на Одлуку о измснама и допуна Статута Мсдицин-ског центра „Здравље". ООУР-а „Бсл ница” и на Статуг Самоуправнс интсрсснс заједницс основног об разовања и културе. Делегати свих већа Скуптти нс општине Параћин су изврши ли избор сталних одбора ч комч сија Скупштине, а именовани су чланови Општинског шгаба за спровођење и координирање ак цијс у пољопривреди. да тамо гдс нема стручних инвентивних кадрова ојачати дскватним кадровима. Маркетннг као неопходност и аИзбор сталних тела Скутптине Потребно јс ојачати и комср цијалне службс правим кадровима, а пооебно обезбедити ква литстнс кадровс за маркетинг лослове. Мерс обухватају и ана лизирање кретања финансијских средстава у свим радни.м сргани Станимир Шутић, секретар СИЗ-а стамбено-комуналних де латности је поднео уводно изла гање које сс односи на реализа цију срсдстава месног самодопри носа на изградњи објската кому налне инфраструктуре у периоду 1981. — 1986. година. Драгап Ра дић, делегат Стакларс је изразио својс незадовољство што се копају всћ асфалтиранс улице и што се у свим дсловима града Ово.м приликом јс им^нозан нови Извршни савет Скупштине општинс Параћин, а примгдбе дслегата да у Извршно.м сазсту нема пољопривредника и радни ка разматраћс Координационо тело за кадровску политику и о свом ставу he обавеститн Скуп штину општине. Период измеоу оиа кон- ; греса, IX одржа/ioi ире че- ; тири године и X чији јс ' рао управо заврилен. карак- : терисали су напори орга- : низације Савсза комуниста, радничке класе и друштва у целини da сс ujalie из евидентне крпзе v izojoj се налази друштво, односно на разрешаваљу многобројmix проблема у садашњој етачи борбе за социјализам. V ово.и мећуконгресном пери оду стожер тих папора био је Дугорочни прогрсш. Резултати његовог enpeeoheiba су такви да захтевају не ceobetbe досадашњег рада, eeh договор за none -замахе којима би они били далеко успешнији и плодотворнијн. Показало се заправо да је он уистину дугорочач па и није било разлога за доношење неких нових оокумената, eeh анализа стања, ко нстатације ц боговори пред лсешћу .акцију. Ekohomcizo ccaibe у земљи није ншита бољз пего пре четири годинг, што ynyhyју на логичан закључак Конгреса да многи плански и стратешки циљеви из претходног програма нису остеарени. На неки.-л еиономсккм позицијама, додуше стање се изменило зцатно на боље, али су зато избиле у први план neize друге категорије, у првол1 реду пнфлација из које су произашаи задуженост, губици привреде, и тако дале. . Ha X Конгресу потврћено је опредељење Савеза ко.муниста да промене развоју привреде није могуће оства рити без одгоеарајућих решења у политичком систему, 'почевши од одстрањива ња претераног нормативизма, компликованиг и форма лпзованог делегатског ц из~ борног система, па до уставног поједностасљења. У периоду измећу два Конгреса најчешће помињана реч, не само у Савезу кому ниста, већ уошите била је једпнство. Савез izoMynucra Србије био је и остаје уверен и доследан .у борби да ie будућност наше земље са мо у снажној и јединствечој Југославији. Са raizeuM опредељењем отишло се и joia уверљивије п оптнмистичкије вратило са Конгреса. Нацрт Резолуције X Конгреса icuao је пет поглавља. Y прва два се говорпло о дру1итвено-економск11м односима и о политичком систему, doic у осталим о за даци.иа Савеза комуниста у развоју мећународнпх одно са, у идејној борби и идејно-политичком п акционом јачању Савеза комуниста. На чено ие у рити Конгресу је јасно реда се темељне промедруштву не могу оства без дубокпх промена у садржају и начину деловања Савеза комуниста. Ово се пре свега односи на tideјну бороу Савеза комуниста која је у протеклом периоду била оптерећена колебањима, споростима и отвореним отпорпма исторпјским опредељењима нашега друштва. У ствари, разговарало се и договорапо о свему битном за даљи развој ц судбину друшгва у коме Савез комуниста има авангардну улогу. Оно дошло жаја, да се што се u очекивало је снажно до изpane само кроз жељу елиминише све оно што кочц даљи разеој, eeh кроз енершчно тражење да се и практично отпочне са таквим понашањем и радом иза којих he у најкраћем времену стајати и резултати. Конгрес је поставио задатке и циљеве. На члансту је да их реализује. Ово га пута у интересу oydyhности. с. о. М. Живковић -TKiiiiiiixiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiitxiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiin Y CYCPET KOHFPECY ССЈ Конгрес од кога се очекује акциЈа страна 2. МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР ПОЗОРИШТЕ Нездрави Рафал односиу награда здравству! страна 5.. страна 9. Ш1и1ишн1ш1жнт>111иш1шн|нини1и«н1ши11шшмииишнннмн<цнпт1нит1шмнншшишш1нц ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈИХ ПЕСАМА „ПАРАНИН ’86” Две награде параћинцима Пред празнгас 25. мај на сцени ГАП-а, огледали су сс дечији композитоои Доуги пут .за редом двчје песме „окупирала" уши и дланове. опширније страна 7.

ПАРАЂИН 28. MAJ 19M. ДАНАС СЕ Y БЕОГРАДУ ЗАВРШАВА 10. КОНГРЕС СКС = ДА СЕ ДОГОВОРЕНО И СПРОВОДИ! • Y nanv 10. Конгреса СКС, којп се дапас завршава у Београду пз наше општине учествовали су Зоран Радо- Ц јевић дипектор ОШ „Б. Јакшић", Момчило Павловић из ИВТКТ ,.Б. Крсмановић , Бранко ВуЈасиновић пензионер, Драгана Илић, из ИВТКТ „Б. Крсмановпћ”, Свстлана Мишић из ИВТКТ „Б. Крсмановић , Бори- g воје Маринковић пз Фабрнке цемента „Новн Поповац”, Миодраг СтанковиН из Српске фаорике стакла и g Милан Панић. председник Општипског комитета СКС У понслсл.ак 25. маЈа у Бсог раду је почсо 10. Конгрсс ко.му ниста name РспублНкс Мгђу 1400 чслегата Конгресу су прису ствовали и лелегати из наше оп штинс Зоран Радојсвпћ, дслег.тг сбразовзња и културс. Момчпло Павловић, Дрлгапа Илић, Светла на Мишић, Боривоје Маринковић и Миодраг Станковић дслегати улруженог рада Брапко Вујасиновнћ, дслсгат' борачкс организаиијс и Милан Паиић. председник OK СКС. Уочи поласка на Конгрес питалн с.мо их које поруке носе из нашс среди не. о че.му ће дискутовати. ако •им сс пружи прилика и шта очс кују од овог Конгреса? Они су ха.\; гом приликом реклм. Зоран Радојевић — После обављсних разгово pa у Огаовним организацијама СК образоважа и културе изр-i жсис је б-збро! жсља ко.муниста ч других раднлх људи за уку пча оешења у овој области На Кочгсесу hy. уколико ми сс ука жс прилчка говорити о нашлм лосадаи.члЈм условима рада и предлоз« *.ма којс с.матрам н^опхолли.м у 1-:љсм развоЈу образо вања. културс и информисаља. рскао на.м јс у краћсм разгозору Зоран Радојевић. Мо.мчило Павловић — По мсни 10. Конгрсс СКС је историјски, јср треба да одго вори на многа литања које рад ници у образовању и култури од шсга очскују. Залагаћу се да до исти Конгреснн докумснти буду остварсни и у пракси јер ћемо само тиме остварити наде и оче кив.тња комуниста и радних л»у ди нашс општине који су нас и делегирали за Конгрес. — Пошто је делегат из срс> динс у којој ја радим припрсмио дискусију ја нсћу дискутоватм на Конгрссу. рекао нам је на по четку Момчило Павловић. Од Конгреса очскујсм да одлукс ко јс буде донео обавежу будући Цситрални комитет и његово Пр едссдништво да се онс ч спроводс сходно захтевпма чланова и органа СК поводо.м расправг вођсче go прсдлогу Закључака 13. седнице ПК СКЈ и is -сдпч ц- ЦК СКС. Брапко Вујасинопић Свстлапа Мишић Бранко Вујасиновић на Конгрссу лрсдггавља борце наш^ оп ШТИНГ.: — Нсћс.мо моћи сви да дискутује.мо, али ако ми се укаже прилика говорићу о оно.ме опа г/ говорили комунисти name on штинс на састанцима основних организација СК, па изборнч.м и предизборним састанцима. на са ~инц11.ма Савсза бораца и на пз борној конфсрснцији OK СКС. Убсђсн са.м да ћс Конгрсснз сд лукс и закључци бити ти хоји he да потврдс жсљу чланова СК да јача братство и јединство и ла Југославија буде оно што јс потврђсно на Друго.м заседзњу АВНОЈ-а. Још бих указао да бу дућа руководства добро размис пе о будућности Југославије, јер иико нема право да сс игра са тсковинама НОР-а. Драгана Илић јс припремила дискусију о пословаљу прппрсле у нашој општини са посебним осврто.м на два највсћа параћин ска колектива: — Моја дискусија на Конгрссу he уз свс показатсљс који го ворс о послован.у Српскс фабри ке стакла и T1BTKT ,.Б. Крсмановић” бити усмсрсна и на положај жсна у привреди наше оп штине и организација које угла вном запошљавају женску радну снагу. Поставићу и питање да ии терст репродукције становништва трсба да сноси са.мо такозва ни женски колективи. или га треба равномсрније расподелити целокупно.м удруженом раду Ово питање треба решавати промено.м порсске политике у сми слу да ОУР-и који запошљава|у надпросечан број жсна порез и допринос из дохотка и ли«них доходака плаћају по бсиифицираним. смањени.м стопама. Драгана Илић — На Конгресу бих најради је говорила о проблемима мла« дих. а то јс запошљаваље, ста.м бено питањс, окупљање младах. њихово уклучигање у рад дру шт.вено-политичких оргаииза»1и јл, почсла јс својс излагање уош поласка на Конгрсс Светлаиа Мишнћ. Мислим да и однос мла дих it руководећсг кадра у сам ој радној организацији такођс завр-Фује пажњу и ла се о томс дискутујс, али је свакако проблс.м запошљавања најактуслнлји. Надам сс да he млада гепсрацл ја изнети свс овс својс проблсмс. а стара јс изрека да нд мла 1)има свст остајс. Миодраг Станковић Миодраг Стаиковнћ је био кратак. — На 10. Конгресу СКС дискутоваћу на тсму „Јачан>с улогс Савез ко.муниста и спровођењс одлука у СК. Порука Конгресу комуниста Српске фабрике стак ла, највећег параћинског колск тива јс да оно што смо се дого ворили, или се договарамо да се спроведе, а да нс осгане мртвс слово на папиру. На Конгресу је дискутовао и Боривоје Маринковић. — Моја дискусија сс односи на дсловањс СК у политичхом систему и на активност чланова СК у ССРН, Синдикату, ССО СУБНОР-у. Моја порука конгрс су је одговорност и јединство СК и спремност радничкс класс и СК да осуђују све појавс и пона- 1ан»а која теже за ти.м да се разбије јединство СК- братство и јединство и ооцијаслистичкс самоуправљање. — Наше поруке 10. Конгресу СКС су да сс договорени и ста вови и закључци кроз доку.мента која су били на дискусији и где су ко.мунисти заузели сдавове усвојс на Конгресу и да се прсточс у праксу. поручио јс уо чи Конгреса Милатг Папић. У ск ладу са ти.м очекујрм да ћс се договори практично извршавати и доследно спроводити у дсло. Тако су нам говорили делегати из наше општинс који нас представљају на 10. Конгресу СКС. О Н.ИХОВИМ утисцима и порука.ма Конгрсса бићс рсчи у = наредном броју нашсг листа. М. Живковић = Боривоје Маринковић Милап Панић ЦЕНЖМОМ Н0М1ПЕТУ СК СРБИЈЕ f = ДЕЛЕГАТИМА 10. КОНГРЕСА СК СРБИЈЕ — БЕОГРАД Поводом почетка ра,т.а = Конгреса, молимо вас да = примитс наше искрене же- = ље за успешак и плодоносам рад. Увсравамо вас да чврсто стојимо иза олредељења да се снергпчније него икад paiuije истраје на Титово.м путу са.моуправног содиЈалистичког развоја. Свесни = тешкоћа са којима се тре- = нутно привремено суочава- = мо, спрсмни смо да кому- == нистички дисциплиновано прихватамо терет својих о- ^=5 бавсза, али ћемо упорно = ннсистирати да се оне рав- = но.мерно распореде и ван удруженог рада. ОпредеЈБСн>е о растерећењу удруже- = ног рада. дела ооавсза, не == може да буде декларација коју нико не поштује нити = фраза лза које било ко мо- == же да се заклања н да наставља да ради по старом. За пнтан>а о који.ма се == договарате, за ставове које заузимате, за одлуке које донесете, не треба да бри- = нете. Њихово извршавање = биће наша брига Јер зна.мо еее да одражавају и наша хтења и паша укупна определдења. Параћин, 26. .маја 1986. године = КОМУНИСТИ СРПСКЕ = ФАБРИКЕ СТАКЛА — ПАРАНИН = Y CYCPET НАЈЗНАЧАЈНИЈЕМ CKYITY САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ КОНГРЕС ОД КОЈЕГ СЕ ОЧЕКУЈЕ АКЦНЈА • Делегати на X конгресу Савеза синдиката Југославије, Јелена Симић» радница ИВТКТ „Бранко Крсмановић” и Милош Стевнћ, председннк Општинског већа Савсза синдиката 0 Конгрес се одржава, 29. 30, и 31. маја у оео градском Дому синдиката Милош Стевић Јелена Симић Непосредно по завршетку Конгрсса Савсде ко.муниста Србије, 29. маја почећс са радс.м и Конгрес Савеза cifli ндиката Југославијс. дссети по реду. На ово.м најзначај није.м скупу радшгчке класс, делсгати, наћи ће се представници две најмногољудније јс радне срганпзације Параћнна. Из колектква Фабрике штофова .v.cbv учесннци.ма Конгреса бнће Јелена Спмић. шеф Бојачниие. док је други дслсгат, Мклош Стсвић, доскорашЈви радник Стакларе, а сада на функцији тт.редседнпка Опшпепског већа савеза сииднката. V претконгреспим данима, разгсварали смо са наши.м делегатима о предстојећем сипдикалном колгрссу. О својим впђењи.ма рад конгреса говорио на.м јс Милош Стевип. — Као и од ранпјих, тако н од овог Конгреса радничка класа доста очекује. Сва очекивања произилазе из пробле.ма са којима се сусреће радничка класа у друштву. Верујем да lie Конгрес дати некс одговоре, али не и крајња решен>а Конгрес бн требао да да задатке које требамо у послеконгреспом псрноду да реализуЈемо. Један од најважнијих задатака, наглашава Милош Стевић, је разматра>ће стицања н расподеле дохотка у наше.м друштву. Нажалост сада се нсувише манипулнше тим iiauutM дохотком. Стално се говори како радпичка класа треба да ра сподељује доходак, на Једној странн, а на другој стра нп дохотка ке.ма илн врло мало остаје, што доводи др ситуацнЈе да сс исплате личног дохотка вршп по систе.му солидарности. a i-:s на основу рада. —. Овн проблеми јављају се и у нашој средшш у нашнм радни.м организацнјама. Например, неко ко се негативно друштвсно понаша. одлучи да увезе стакле ну а.мбалажу које има доеол.но код иас н на тај начпи ускраћујс доходак м чи ин голсму штету нашој целокупној заједггици, нстичс Мнло Стевић дслегат на X конгресу Савеза синдиката Југославије. Други дслегат на озом конгреоу долази пз колекти ва Фабрике штофова за чии.м машинама највлше жена ради. Реч је о Јеленм Симић. шефу Бојачиицс ко ја о свом кснгресно.м задатку. говори. — V фабрицц сам од 1974. годиие. Радим као шеф про изводње у Бојачници и није нескромно кад кажсм да до рбо позпајем проблсме текстилаца, нарочито радница у текстилноЈ индустриЈи. Као делегат на Синднкалном конгресу, настојаћу да укажс.м на жену радницу и мајку. Због сложене технологијеу са.мој фабрици мора да постоји трећа смена, али трсба настојати да се по.могне .мајкама радиицима у поднзању дсце. Кад то кажем дшслим да раднице тре ба ослободити трсће с.мене, макар док и.м деца не напу пе пст годкна или до поласка у школу. Зна.мо да се тај ноћнн рад плаћа 40 одсто више, па то у времс ова квих скупоћа није мала ста вка. Зато се раднице често не одричу треНе смене, на уштрб .матсринских обавеза. Ова два размишљања наших саговорника јасио говирс да има о чс.му да се прмча на Коигресу. да од Конгрсса троба очскнвати задатке за акцију. i хМ. И. ПРЕДЛОГ ЗА НАЈОДГОВОРНИЈЕ ФУНКЦИЈЕ Y ОК ССРН е ЗЛ ПРЕДСЕДНИКА OiiUl'i'nHCKE КОНФЕРЕН ЦИЈЕ ССРН ПРЕДЛОЖЕН јЕ ДРАГАН АНТИН. ПСИХОЛОГ, A ЗА СЕКРЕТАРА ДОБРИЛА БОРБЕВИН, ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ. На п-роши-реној седнзош Прсдсед:гиштва Општинске коифсренције ССРН са чланови.ма кадровских комнсмја Општилског ко.митета СК, Beha Савеза снндикага, Оппгтинског одоора СУБНОР-а, Општннске конфереаадије ССРН, Општинскс конфсренitiije Савеза соц»ја. *тистнчке омладине и Коордннаиионог одбора за гштања калровске полотике, одржаној 22. .маја ■раз.матран је и усвојен извеuiraj о раду срганизације ССРН н утврђен ирограм активпости Социјалистичког савеза за период 1986 — 1990. године. Ова седиица јс била у зна ку избора. који су у току у Соц1{јалистичко.м савезу. На н»ој су утврђенм кандидати за лајодговорннјс функ цијс у Социјалистнчко.м са везу у лашој општшш. За председлика OK ССРН пред ложен је Драган Антић. пси холог. запослен у СИЗ-у ла основно образовањс л васпи тал>с ,а за секретара Добрнла БорБевић запослона у Фабрици иемента „Нови По ловац", која је до сада била прсдссдтг.ек Колферелције за др^тнгволи положај н актнвост жена. М. Ж.

J4 I/. P* £ I o e o 0 LU a s CQ LU m o

9 s IllfflBfl|||Illlllllllllimilimilll|]||||irailIIIIIIIIIIIIBlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllirailOIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIU uoHbqi O o H s >< s o > Д o B w н £ И o S tfl

28. MAJ 198S. ■ БРОЈ 309 ПОСЛОВАЊЕ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Отежан извоз ф Капацитети стаклене амбалаже изнад потреба у земљи Прошлу пословну годину Срлска фабрика стакла завршила јс позитивно и остварила солидан финансијски рсзуллат. За пр ва три месеца губитак >е минималан и износи око 3.5 мллијар ди старих динара на нивсу рад нс организацијс. У овом времен ском псриоду јако је изражсн проблем пласмана произзола, по ссбно стаклснс амбалажс. 11 о рс чи.ма Драгомира . Хаџића, вршчо ba дужносги председника Посло ведног одбора Српскс фабрикс стакла, разлог оваквог стања су већи капацитети за производњу стаклеас амбалаже у зе.мљи Hero што су потрсбе. На повсћанас залиха у параћинској Стаклари утиче и опадан>е производње и потрошњс ар тикала који се пуне у стакленој амбалажи, што долази због повсћања цсна и.пада животног ста ндарда. И порсд всћих капаци тста и повећаља залиха на нивоу зс.мље јс дошло до увоза ache количине стаклснс а.мбалажс, што јс у нашој друштвено-поли тичкој заједници оштро осуђено. У овој годинл дошло јс и до оуслуга извршсњс планова, истичс Драгомир Хаџиђ. Упорсдо са тим ради се на рсбалансу пла нова, јер јс то основ за увођење новог систе.ма награђивања. Предстоје значајни послови и на обсзбсђивање оптималних ус лова за прлхватање и лагерсва н»с слровлна. контролу кватите та и припремл квалитетнс стак ленс масе. као основни прздуслов за добар квалитет стакленс масе. Предузимају се мере да се највећл део послова из овс области уради до зи.мс, јер јс у том временско.м периоду најтсжс снабдсвањс л има застоја у производњи. Максимална брига свлх з-пос лсних у Стакларл јс одг^ворност за смањење свих трсижова пословања, смањење ангажсваиих средстава у непотребнлм за ллхама сировлна и готовој роби. шкарту, полому и отпадном магерлју. Надајмо сс да he послс свих овлх прсдузстлх мсра рсзултат пословања СФС бигл још бољл. М. ЖивковиП aim uni witBimif ohiim way За чланове Извршног caвста Скупштннс огплтпне Параћнн. нзабранл су: Здра вко Филиповић, дипломиранн економнста, председник Ко.илтета за прнврсду. друштвснс дслатности и финанслјс. за заменнка предссдкпка Извршног савста а за чланове Живадинка Јокснмовић. дипломиранн инжсњер архитектуре, предссдннк Комлтета за урбанлзам и ко.иуналмс послове. Летко Лековић. дипломнрапи правннк. секрстар Општинског секретаријата за унутрашње пословс, Зијад Кацрнћ, дппломирани инжсњер технологије, Дсспот Стојановић, дипломиранн нл жељер тсхнологије, Зораи Антић, дипломиранн тексти лнп HiDKCibep. Томпслав Мла деновић, агроном, Мира Јовановнћ, днпломнранн прав пик, доктор Милан Миловановић, Миодраг Живковић, прсфесор. Иван Манојловић, дипломираин еконохшста. Стеван Стојковмћ, пензионср. ДРАГОМИР ХАЏИН ВД ПРЕДСЕДНИК ПОСЛОВОДНОГ ОДБОРА Ових дана је у Српској фабрици стакла за вршиоца дужности председннка Пословодног одбора изабран Драгомир Хаџић, скономнста. Даго.млр Хаџнћ, скономиста. Дагомрир Хаџић је рођен у Главнци 1940. годнне. Y Српској фабрици стакла је од 1963, са прекидом од 1980. до 1985. када је бно дирсктор ООУР-а „Електродистрнбуцнја” у Параћину. Y МЕДИЦИНСКОМ ЦЕНТРУ ОДРЖАН САСТАИАК НАЈУЖЕГ РУКОВОДСТВА ОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СА ФУНКЦИОНЕРИМА ОПШТИНЕ Нездравн односн у lllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllliil^lillHIlIhllllllllllilllllllllllliKlilllllllllllllllllUllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliiilllllllllllh ф Покушало се да се комунистички, отворено разговара о проблемима у Медицинском центру, а закључено да се сачине конкретни закључци и предлози мера шта, ко и када трсба да уради са пуним нменом и презименом. Те мере he бити разматране и усвајанена састанцима друштвено-полнтичких организација и органа управљања. пара одлазп ла страну н констатовао да је то вероватно за то што болничке услуге у поје диним дслови.ма нису на нивоу. тсжаног лзвоза стаклснс а.мбала же, јср јс цсна стакла на инострано.м тржишту смањсна због појсфтињења енергијс, а са.ми.м тл.м сс смањује конкурснтска мођ наших произвођача стакла. Доста тсшке услове лослсван»а Стакларс из *11ара11ина отсжа * ва и то што ова фабрика за ра зллку од осталлх стаклара у з-.м jbn купује земни гас из увоза ко Ји јс двоструко скупљи од домаћс<. што га користе друге фабри кс. О коллклм се цифрама рл* ди најбољс .v.v/кс да сс илупру јс подагко.м да he СФС да у го ку јсднс годлне за увеззки зс.м ни гас дати 500 мллијарди erapax динара. а стакларе кчж ко ристс до.маћи iac двоструко Malte. Када јс у илтању трговачко стакло основна јс оријенгација производња и лзвоз слакга за угсститсљство, гдс јс пласман си гуран. Стаклара јс спровсла само пр ву фазу рсорганлзацлје. Како с.мо сазналл од Драго.мира Хаии ћа прсдстоји далско всћл и тежи део послова, а то јс врсдно вање сваког рада и радног зада тка понаособ. што у досадашљ л.м покушаји.ма нијс довсдено до краја. — С.матра.мо да овај посао мо ра хитно да се спроведе да би могли да уведемо цснс по добро.м ко.маду, а за онс којл се ба вс органлзацлјо.м л пружањс.м Такмичарски мај у СФС РЕЗУЛТАТИ ОДЛИЧНИ V част зиачај-них догађаја за нашу нсторију, који су се догодн-ш у мају, а истовре.мспо укључ^Јући се у ак цлју Већа Савеза синдиката Срблје под називо.м „Про дуктивношћу л штсдјво.м ка цпљевима стабилизације” у Српској фабрицн стакла је оргализовано так.мичен»е у пепосредној производљи, ко је се одвнја између радиллшта. послуга машипа. бригада и појсдинаца. Први по казатсљи гоиирс да се иостлжу одлични резултапл а за најбољс ирсдвићеие су награде. М. Ж. УВоана^ 5 Впше представки раднпка Медицннског центра у Парапину упућспе Опшпшском комитету СК којс се односе на мсђуљудске одиосе и лош рад у ово.м колсктнву. као н сам метод рада Општннског ко.мптста да се у свнм срединама отворено и комунистички разговара навсло је на организовањс састапка у Мсдицинском цснтру ко.ме су уз најуже руководство, секретара основпих организацлја СК, прсдставника другнх друштвсно- -политичких органнзација и органа управљања присуствовалн и фуикцпонсри нз наше општинс МИЛАН ПАНИН, предссдник OK СКС, МИЛОШ ДРАКУЛОВИЋ, секретап Председпиштва ОК СКС, ВИТОМИР ИВАНИШЕВПЋ, прсдседпик Скупштинс општинс, НЛДА ЈОВАНОВИН, заменнк председника Скупштине општине, СТЕВАН СТОЈКОВИН, председник OK ССРН. За .мало 6o.bc познаваоцс прилика у параћинском здравству на ово.м састалку ништа ново ннје речено. Теодосије Радуловнћ, председник Акционе конферелцнје СК је у свом уводно.м излагању истакао да Савсз ко.муниста раднс оргализације Медицински центар нма око 100 члалова. Постоји јасна дпференцијацпја са јасном жељо.м за јединство.м у СК ла нивоу Медицинског цен тра, а на сви.м састанци.ма основнлх организацнја СК учествују н секретари основннх ор ганнзација другог ООУР-а. — Кадровска политика на нивоу раднс организације пре ма табели запошљавања је задовољавај ућа. МсВутим. то није тако. За бољи рад се.м опрсмљеностн потребан је и већи број специјалиста н супспецијализација. To ннјс тако јер је неко себи узео за право да у томе и.ма главну реч и да кадровска политика није кадровска полктика Меднцннског центра. To је довело до сман>ен>а броја специјалиста у дечијој и гинеколошко-акушср ској служби, односно у основ ној здравствсној заштити где под хитио треба предузети кон крстне мере да се тп проблемц реше и превазиђу, рекао је из међу осталог V сво.м излагању ТЕОДОСИЈЕ РАДУЛОВИБ. Бранко СекулиН, управник Радне заједнице је иајпре подсетио да је пре годину дана ypabena платфор.ма на нивоу Акционс конфсренцнјс ООСК са тачно утврБеннм мера.ма н задацима, a да јс од свега Bpno .мало урађено или још боље занемарљнво. — Ми с.мо Једна од ретких организација са 50 запослених где Јс 50 раднпка са посебним OB.iauiheibe.M и одговорности и ниЈе могуће да они буду и у органнма управл>ања. Свако преиспитнвање прековре.меног рада није на.м успело. јср нико ие жели да губи стсчне познције, рекао је из.међу осталог БРАНКО СЕКУЛИН. Срба Дреноваковић, секретар СИЗ-а је говорсИн о средствима која се у озој оиштиви кздвајају за здравство рекао да изAieby СИЗ-а и Медиипнског цеа тра није било полемике шта треба радити и у шта треба ин весгирати. — Жеља на.м је само да лаш осигураник нс лута ван подручја основне заједипцс. да има свс специјалности, .мада се из Медицинског центра сасвн.м нсзаинтересовано пос.матра одлазак пацијената на страну. Boh с.мо са колега.ма из Еупри је разговаралп о функцноналној всзаности ове две органнзацнје и подели рада, али нма и неискреног приступа са и>ихове стране. Драгица Дп.митријевић, руководилац економске службе је изнела своје .мишљсље да велпкн дсо проблема произпла зн нз економског стања у ко.мс сс иалазк Меднцинскн центар. — He може сс рећи да с.мо »з псрнода у период нзвршавали своје планске задатке, ре кла јс измсђу осталог ДРАГ11- ЦА ДПМИТРИЈЕВИН. али сс борн.мо колнко можсмо. Болнн ца н.ма вео.ма неекономске nene, а треба решавати проблем губнтка. Проблематична на.м је и свака наредна годима, a свако повећање лнчног дохотка изложено је пекој критицп. По мншљсњу ЉУБИШЕ БРА НКОВИБА, секретара ООСК у Дому здравља параћинска бол ница Је мала и ниЈе v стан»у да под.мнри потребе. Међутим основнн проблем у овој средини је лоша сарадња основннх организација удруженог рада. Стоји и rnrraibe да ли су људи стимулисани за свој рад. — Нма.м утисак да опн који мање раде нмају више времена да гледају шта други радс, рекао је овај днскутант и поставпо пнтањс како л.удн.ма објаснити да лични доходак не може да сс исплати омсг дапа када је то потребно. Милисав Богдановиђ јс упра вник ООУР-а До.м здравља. На ово.м сасганкуЈс гов-орио о сла бостима истичући да лорсд не колнко хиљада контаката дневао са пацијептима п.ма и они.х којп не долнкују здравственнм радници.ма. Мсђутн.м, uc.ua кон таката из.мсБу два оде;всн>а у оквиру јсдног OOYP-a. — Овакво скономско стање јс всликп узрочнпк нсднсциплп неилошнх .мсђуљудских олноса. Сигурно је и за криггпку .чп нсарпо noBchaire личних лохо дака без .мерила рада. Све што с.мо ураднлп. а доста смо ураднли недово.Бно је за овако ве лпку општпву. Овде је потребно много, .много Brune здравствене заштнте рекао је Милисав Богдановнћ. Бора Костић, унравник OOYP-a Болннца јс поставио питање да лп јс ова друштвспо-лолитичка заједница заинтгерссована за јак Медицннскн центар нлп са.ио за успутну станнцу. Други је прсбле.м однос npe.ua Me дицинско.и центру у Rvripiiju којн са.ио у поједннн.и служба.ма може да пружи боље услугс. Тражсћп oirocop на пнтање куда л како са ови.м што сс и.иа констатовао ic са озаквни кадровп.ма нпкуда, а са опрс.мо.м као и до сала. — Мн пацнјентн.иа .мора.мо да пружа.ио бољн рад, цстакао је Бора Kocinh. Почели с.ио да решава.ио субјсктпвнс проблеме, алн не и проблеме кадрова и спре.ие, јер на неки.и одељењн.иа п.иа.ио са.ио једног л по лекара. КОЛИКИ CY ГУБИЦИ БОЛНИЦЕ? Делегат БОГОМИР СТОЈ КОВИБ је по други пут по ставио делсгатско питаље колики су губицм ООУР-а Болнмца, а договор треба очекиватн на наредној седшпр« Скупштине општине. — Ова болница личи на болесног .магарца коме сви товарс, a он сваког мо.мента може да упшс. Овм.м речи.ма јс почсо своју дкскусију ВЛАДИМИР ВиДАНОБИН, сскретар UOUK „Болница”. Параћинска болница и.ма 17 лскара, a 14 лекара који живе у Параћлну. а раде у Нуприји. Стоје замеркс болницм. али ти .мсБуљудскн односи могу да се решавају. Код нас је заказала кадрозска полмтика, a то је ус.мсраваље људн и прађсње савре.меннх токова у областп здравства. Одређенл људп н.ма ју привплегије које су уносне и тзкве позиције се лако не губе. Ћуприја са зз хиљадс сталовнлка н.иа пет спецпјал.! ста опште .меднцинс. Да је та служба добро оргаилзована и код пас не ои био оволнки при тисак на болницу у којој су се проблемл го.милалл, а сада их је тешко рсшлтн, рзкао је ВЛАДИМИР ВИДАНОВИп. Ранко НикслиИ, председннк Скупштинс CI-13-a здраиствсне je лодсетло да су ови ис!!1 прсоле.ми рсшаваии 1972 л 1973. гсдиис, а да још увск нлсу решенл. — Нс можете очеклвати да нско са страве каже како даљс. To треоате ви да кажете л шта ва.и јс потребко и како сц овн прсбле.ил .иогу рсшнти. лас.инпа Псткоблп, председHUK Силдиката је кстакла да је у озој орган.чзацији досча иастапака којл мису јаснл, конкретлп н огвсрсни, а пробле- .мн се ладовезују. — Мсра.мо нешго да .мења.ио у бпти пас са.мнх. Законскс одрсдбс су јасне да јс ос..ивна здравствена заштлга прпсритсг. Оваква кадровска лјлмгика јс минус онн.ма којп су je всдили, а прнсутан јс п страх од конкуренцијс од страпе .млађих лекара. Исгакла је н то да сс у овој усталовп на друштвело-по.ппнчкс органпзацнјс глсда као на нсшто другоразрсдно. Сава ДнмптрлЈевић, дпректор Мсдлцлнског центра је конста товао да сс лело ирнча, а мало ради и да јс на сви.м нивси.иа извршена подела што се одра жава на укупан рад. И остали дпскутантп cv говорпли на слнчан пачлн. Стеван Стојковић, председнлк ОК ССРН јс поставно пнтањс заигго 20 Ашлијардн старнх днУкључујућн се у дискусију Мллош Дракуловић, секретар Лредселништва OK СКС јс измепу осталог рекао да наго.ииланс друштвснс противурсчности и.мају одраза и на нашу средилу, али то не с.мс да нас завара да нс сагледамо стање како јесте и ако је потребно иокрене.мо н политичку одговорност за онс који не пзврша вају задаткс. He.ua.uo времена за чекамо всИ .мсрамо да сс укључујемо v npoipa.u СК и гвегове токове. Y дискхсију сс ук-ТА74”0 Милан Паннл пре.1седник ОК СКС л рскао да комуннсти коначно морају ла крену у решавал>с свнх побројаних пробле.иа it нс чекају да то неко са стране пешава Неће се. увзжазати ни поједнпачне пред ставке из Медпиилског центг>а без једннственог става радпс спгаипззип.је. Говорећи о раззоју Милан Панић је нстакао ла ако сс нс буду п.иалл чврстн програ.ип п ставовл шта he се раднти п гралити v нарозпо.и перноду у области ззравства нсће се пи оллучива th па лео ra.uoiorrC'iiHOca пде •за потрсбс здравствене зашлнте. — Свссни с.ио да ва.и је погребна одрЈ;сда na.uoh, али се постав.л>а пнтање какве услу ге ви пружаге rpabauitua. Када гоЕорк.ио о ф.чнансирању здра вства мора.мо да гледамо и Haruv заје.лннцу у цслинл и при вроду која лздваја срсдства. Нн днректори неких радних срганнзација ис.мају лични дохилак као некп painiiiiH v диој заједннцц Меднцимског ucirrca а о лскарп.ма н да не говори.м. Последњи личнп доходак ппјс прл.илнш кр.чвицо.м ру ксводећег кздра. јер како ic лпчкп лоходак обезбсоен 14 маја на нстп начин je Moraо ла буде обсзбеБен п 10. маја, рекао јс нз.меБу осталог v својој дискуснјн Милан Панић. На крају овог састанка је зак.ј>\чс!:о ла се сачине конкрет кн закгвучци л предлозл .мсра шта ко и када треба да уради са пуни.м лмено.м л презцменом. Те .мере ће битп раз- .матсаис л усвајане на састан цн.ма лргштвенз-политичких ор ганнзација л сргана управљања. Миллца Жлвкоанк

28. MAJ 1986. ■ БРОЈ 909 ПРЕВОЗ ЦЕМЕНТА СВЕЧАНО ПРОСЛАВЈБЕН 13. МАЈ, ДАН БЕЗБЕДНОСТИ Иементара н Станларлтранс ce договорилк 9 ПРЕГРШТ НАГРАДА И ПРИЗВЊА Централна свсчаност 13. маја Дана безбедности, одр жана у Омладинском насељу Награђени најбољи и пензионисани радници С¥П-а Параћин Петку Лековићу, начелнику Секретаријата унутрашњих послова уручена златна плакета Борис Кидрич Већ дуже времена присутан је проблем обезбсђивања прево за цемента из Фабрике цемснта „Новп Поповац’’ у Поповцу. о чему је нсдавно било речи па седници Већа Савеза синдикага општине Параћин. Зато јс Стојан Вељковић, председник Извр« шног савета CO организовао ши ри састанак па ко.ме су били <ри сутни и прелставницц Фабрике цемента и РО „Станлардтранс" из Параћина. То.м прилико.м пос гигнут јс договор какс ла n-j ду горочније реши питањс посвозл цс.мента и новимала. Фабрика цсмента јс са своје странс пружила гараниију ла he обсзбсђивати потрсбне лнсвнс ксличине цсмснта спремног за прсвоз, како нс би дошло до то га да капацитети Стандардтранса не буду у довољној мсри упошл>ени. „Стандардтранс’’ стране гарантује да he цемснта обезбеђивати дневног ангажмана по са својс Фабрици 600 тона свим смс нама. Пошто се већ дуже време на у нашој општини оссћа недостатак организованог прсвоза Ко митет за привреду општинс Па раћин је урадио слаборат о дру штвено-економској оправданос1*и удруживаља транспортних ор ганизација са територијс нашс општине. М. Ж. WWW жв&ав® Вн шшш \ЛЛ^ ":’Ж ,< §RP-' -а Добитницп признаља из Параћинског СУП-а По традициЈи прослава Дана бсзбеднбсти са свечаним ручком окупила јс све пснзионерс, нскадашње радникс Служби бсзбедности, онс којима јс дужност омогућила да присуствују прослази и бројнс гостс, прсдставникс друштвсно-политичких организација и приврсдс. Поздрављајући их у име лруштвено-политичкс заједницс Скупштине општинс | Параћин Витомир Иванишевић. предссдннк Скупштине општинс Параћин уз чсститке и жсљс за личну cpchy и добро здрављс рскао јс слсдећс: — Опај трснутак прапа јс прилика да се подссти.мо на 13. мај 19-14. године, дан када јс друг Тито допео одлуку о форммрању Службс бсзбсдпости, прс свега да бисмо одали нужно поштовањс и за>валили сс свима о пима који су у ове 42 годинс уградили свој огроман труд, а миоги мсђу њима и оно пајдрагоценије — свој живот у чврстс темел>с нове — Титове Југославије. ж ИЗБОР ЗАНИМАЊА И МОГУННОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА Ф& S g&&? >^Y.ii-«V\ s* hX'jfrV @ Стручна служба СИЗ-а запошљавања Параћин покренула акцију која би тресало да многобројним свршеннм основцима помогне у што бољегл избору будућег занимања. шв Ученицима су подељснс ииформације са подацима о псрспсктивним и нсперспективним заниШВО мањима са жељом да сс и ДЈСГСЉИ ма. поближе упознају са ро- — У дитељи избор ово.м узрасном добу роимају ВСЛ1ШИ утицај на будућих деце. Да би занлман>а своје што објскгивнијс извршили свој родител»скм задл так потрсбно јс да и сами прибаве што више информација о позиву за који опредсљују своје дете. Информацијс могу добитн у школи, у СИЗ-у запошљавања у директним разговорима са људи.ма из те професије, кроз публнкације, средства ииформисан>а, упућује Душица Кркић, психолог у СИЗ-у запошЈвавања. Посматрајући уредну статистику у СИЗ-у залошљавања и свиденционе листс, затражили смо одговор којс су то сгрукс и профеаије најизглсдније кад је запошљаваље у шгтам>у: — Осим занимања „продавац”, cue струкс трсћег степеиа, то јест квалификовани радници стакларске, текстилнс, машинске, електро и грађсзинске пружају могућност брзог запошљавања у Параћину и околкни. Иста је слика и у региону м у Републици, одговорила пам је Душица кнћ. КрИзабратд занимањс није HCI мало једноставно. Всллки је број залимања. У нашој земљи има их више од 10.000 разл1ичзгтих. Свако од н>их захтева одређене способности, знан>е. вештину. фи зичку припремљсност, здравггвсно стаље. Такођс је неопхолно да млад човек буде заизтересоиан за одређено занк.у’.аае да би омо касгатје било извор зздоволлтва и успехд. За прааи асзбор аашмавд је вз жно позиаватл влзстмте спссобности. особлгне. He поспојч човек моји је способан за сза заниман»а, али свако је способан бар за јсдно зани.мање. Осповно што се у дашан>им условима нс можс и не сме смстиути с ума јс да при избору занимања један од најважнијих фактора трсба да будс МОГУЋдирсктној вези са могућношћу будућег запошљавшва. У Параћину на дан 30. априла 19S6. годинс посао је чекало 2653 лица. У укупно.м броју незапослених ск je вишс жона и оне дуже кају на запослењс. Гледано квалификационој структурц увчепо најко Лековић, наводећи да то потврђују У пракси бројни примери грађана, који заједно са Службом vcnenme сорадње радних људи и унутрашљих послова бију битку против оних који насрћу на друштвену имовину и остале вредностл нашег друштва. У наставку свечаности уручсна су одликовања, признања, награде и похвале радницима Секретаоијата за унутрашње послове. За најуспешнијсг радника проолашен је мллиционар Пантелеј Костовски и »ему је Витомир Иванишевић уручио поклон тку. Указо.м Предссдништва Ордено.м заслуга за народ брном звсздом одликован ЧССТИСФРЈ са сре јс Борисав Поповић, пензионисани радник СУП-а. Истим указом, Орденом рада са срсбрним вспцем одликован јс Радојло Бојовић, саобрађајни милицонар. Медаљом рада одликовани су милиционар Петар Рајић п радник СУП-а Милорад Димитријевић. Одлуком Савезног извршног ве ha додељенс су Плаксте безбелности Југославу Велисављсвићу, Сави Kapuhy, Радојлу Бојовићу. Миливоју Перовићу, Добринки Блажевић и Каји Савић. Републички секретар за уиутрашњс пословс за изузетно залаган»е и постигнутс резултате наградио је ручни.м часовником криминалисгччког техничара Слободана Ракића. а похвалницом Милиционара Живорада Мимитрије вића. За 20 година успешног рада у органима унутрашких послова ручним часовницима награђсни су Милорад Ковачевић, Свстислав Симиђ, Добринка Блажевић, Каја Савиђ и Доагомир Радић. Крајем прошлс го;шне у пензију су отишли милиционари Драган Ралић, Златко Илић. Мирослав Милићевип и Срба Марковић. Њихов колсктив им јс уручио поклон-че ститкс. Конфсрснција народнс технпке, Савез организација за техничку културу Југославијс доделио је златну плаксту „Борис Кидрич" Пстку Лековићу за посебнс заслугс у ширсњу техничкс културс. Највишс признањс организације Народне технике Југославијс уручспо је Петку Лековићу. нлд. далско познатом радио-а.матсру НОСТ ЗЛПОШЉАВАЊА У ИЗАБРАНОМ ЗАНИМАЊУ. Они који о томс не размишљају долазе у ситуацију да мењају занимање прс него што сс почну н>име бавити. Запошљавањс као пробле.м јавља се тек после завршетка школоваља. Да до овога не би дошло, при избору занимања треба имати у виду податке о исказаним потребама за радницима, броју незапослених у општини, региону и шире. дужини чека- »а на посао и моЈућносшма запошљавања у изабраном зашгман»у. И незапосленп добри саветници Број незапоолсних на евидеицијм СИЗгД запошљавања је У више јс радника бсз зани.мања — 1251, полуквалификованих (I и II стспсн стручности) 192, квалификованих (III степен стручности) 320, са срсдњом стручном спремом (IV стспен стручности) 770, вишом (VI степен стручности) 81 и високом (VII степсн стру ЧНОСТИ) 39. У Параћину најдужс чекају на посао лица са средн»о.м стручном спре.мом. Тако преко три годипс чекају „својс парче хлсба” 73 ма турзнта гимназијс, 29 екопомских и 29 хсмнјских техвичара. Шта све доноси тим младим људима оволико дуго чекање на посао најбољс знају њиховс породице, и они сами. Међутим. стручњаци задужени да сс базс „гбихози.м осеђантма” кажу да матермјална необезбеђеност ремети односе у породици, код човека се јавља напетост која доноси конфликте, продубљује сс или се ствара осећај самоотуђености, непрчхватања — немоћи. Из свега овога добија се утлсак да учетици којп се управо опредељују за неко од занимања. много тога могч да сззначу и од своЈих (несуђених) булућих колега. Из стручне службе СИЗ-а запошљавања поручују, а н»има трс ба веровати јер су свакоднеппо у контакту са проблемима незапошљевих, да пре него птто се било ко одлучи за одређепо занимаке добро проучи изгледност запотАава&а, уз подсећапе да одлука коЈу ће многи ових дана донети поводећк се за л»убављу, неки.м од угледа мли за жељом родитеља, имати далекосежне по следице у личном и професионалном животу. Петко Лсковић примио јс признање од Народне тсхнике Југославије .1^! 14;j W&* ; J’W^wWi Пиопири са старијим „колегама1 Исто тако на овом скупу трем; Ммлеиковкћ ба да се сетимо и свих тешкоћа које с.мо током ових годипа матсрпјално и кадрвски далеко сла бији — успешпо решавати. Ово је утолико важније да би у даиашае време, када смо далеко јачи у свако.м погледу имамо до вољн« снаге и спремности да сложно и успешио извршавамо све задатке којс пред нас у савременом условима постављају наша Партија и државни органи. Из прегледа и извршења онога што сте радили у оквиру својих делатности, видимо да сте имали значајпе успехе и пас то раДУЈе. Оно што даиас у име наше друштвено-политичке заједнице можемо да вам обећамо. то је да ћемо у OKBirpy расположивих могућности члни-[и све да вас кадровски и технички што боље опремимо за извршавање нових, и све-сложенијих задатака. При томе, још више него до сада, од свих нас се тражи да у иажећи.м условима живота н рада, уставност и законитост буду доследно поштовани и спровођени, нагласио је Витомир Иванишсвић прсносећи захвалност свих грађаиа припадиицима Службс безбедности за миран и спокојан живот и рад. На свечаности поводом Дана безбедности, домаћин начелник Секретаријата за унутрашње пословс Петко Лековић, поздрављајући свс госте нагласио је да је Служба безбедности одувек била доследна линији политикс Савсза комуниста и друга Тита и захваљујући томс успсвала јс и успева да се успешно супротстави свим иападима непријатсља. — Чувепа Титова мисао „Најбезбеднија је она зе.мља коју сам народ чува" свакодневпо се потврђује у пракси, иагласио је Петна овој свечаности. Уручујући плакету Генадије Мурављев, секретар Прсдседништва народнс тс хнике Србијс истакао је особите заслуге Петка Лсковића за развој радио-аматсризма и народне техникс уопште — Друг Лековић је до сада одр жао преко 15 хиљада веза прско своје радио станице, посилац јс прско 100 диплома на југословепским такмичењима, а заслужио је и 20 мсђународних прлзнап>а, истакао јс Мурављев. Свсчаност је настављсна свечаним ручком уз оркестар Српске фабрикс стакла. М. Ммленковић ПГОДАЈА СТАНОВА ПРОДАТО 16 СТАНОВА Нсдавно јс у нашој општини органнзована лици * тација са циље.м да сс један број, тачније 75 некомфорпих општинских стапова прода. ria лицитацији је продато 16 станова. Међутим, један број грађана, махом носиоца станарског права који се нису поЈавили на првој лицитацији интерссују се за станове, па трсба очекиватм да се лицптацнја понови. М. Ж. Награда за боцу На недавно одржаном Новосадском сајму на предлог оценлвачког жирпја додел>ена је Диплома са Златном медаљом новој боци Српске фабрикс стакла за сок са широким грло.м званој „Џам бо”. Шпанав 6

ГОДИНА ХШ БРОЈ 309 ОСНОВАНО ДРУШТВО ЗА УРЕБЕЊЕ ГРАДА И ЗАШТИТУ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ САЗРЕ.10 BPfMf ЗА ЗЕЛЕНИ ГРАД ЗАВРШЕН ДРУГИ ЈУГООСЛОВЕНСКИ ФЕСТИВАЛДЕЧИЈИХПЕСАМА „ПАРАБИН '86” И НАГРДДЕ ИАРДЋИШМД @ Југославу Симићау прва, а Предрагу Асановићу трећа награда ф Другу награду освојио Драган Радуловић из Ниша © Поред реке — на пет метра дрво На предлог Акциоие конференције СК града, Општин * ске копфсреицнје ССРН и Извршног одбора „Инвест банке”, формирано је Друштво за уређење града и заштиту човекове срсдине. Параћин одавно бијс глас да је један од најпрљавијих и најзагађснијих градова у Србији. а да сс љсгов укупни, ,два нични' * зелени фонд. састоји од око 700 дрвета л нешто мало .зелених површмна, које се све вишс уништавају приднком извођења грађевинских ра дова. Иницијативнн одбор Друштва састојп сс од 25 чланова, углавном истакнутих друштвено-прлитнчких радника и предсгавнпка свих већих радних организација, које су локазале велико интсресовање за уређс Јвс града. Нредседннк Иницијативног одбора Друштва је Радоје Несторовић, директор Инвесзбанкс, која је уложила почетни капитал Друштва у износу од 500 хиљада динара. За свој рад Друштво he трсоатн доста срсдстава, а наЈвећи део очскује сс од СИЗ-а за уређење грађевинског зсмљнш та, дела месног самодоприноса, добровољннх прилога радних организација и грађана. Послови у друштву су подељени, па су формиране комисије за: планнрање радова, пзраду нор.мативннх аката, за формирање радннх бригада и комнсија за финансипање. Ко.мисија за планирањс послова већ је урадила пла.ч за \pebeibc лростора око слортскс халс „7. јул”, Центра месне заједницс „XI конгрес”, сквсра v улици Моше Пијаде, просто ра око школе „Бура Јакшић’’, као и уређење улица Козарачкс ,н Максима Горког. Укупно, према овнм плановпма трс ба уредити четрнаест хиљада квадратних метара травњака, цветлих леја, живе ограде и ДР Зеленило уместо бетонског сивила ‘.illlllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIItlllllllllllllllllllllllllllllllllllllHKIIIIIIIIIIIIIIIIIIII^ | Сатиризични yiao = Q Што више притежем каши, лопупггају живци- | ■ Како да будем слаткоречив кад ми стално соле па- = | мет. е В Ако вам је живот горак — снплпгге жуч. | И И функционерима су запослене руке. Рукују ли сс = рукују. = н Више немамо пасивне крајеве. Сви су радиоактквнн. | | Н Ако вам говор лрекидају звнждуцима, ускоро ћс и е | мандат да одсвира своЈе. | ■ Ко високо лети налази се у авиону. е в Нисамлуд да полудим. е Мирослав Чопа = r.iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuijiiiiiiiiiiiiiHHiiiiiiiiiiuuuuniiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiJiiuuiuiiitiitiiimiiiiiiiiiiiiuiiiiuuiiiii^ вореда. Планира се засад око 1140 стабала плагана. јасена, липе и багрема. Засадиће се ве лики број ниско кале.мљеиих ружа и украсног бнља. V исто времс планира се чишћење постојећих зсленнх површина. Члан Ининијативног одбора Драгољуб Томић навео је да се порсд Црншхе плаштра садња дрвета на сваких пст мстара али такођс је потрсбпо пре то га очистити реку од отпадака са љеннх обала. Сваке године Друштво he до дељивати награду за најлспшу улнцу, најуређенији балкон. степеништс, двориште. Очскује се учешће месних заједница, кућннх савста н великог броја rpabaira. Пригодно, уз неки државни празник. бићс покрснута н акцнја „Месец члстоће”, у којој бл учествовали сви rpabaim Параћина. На крају сваке године, при ликом сумирања резултата радиће се и плановп за наредну, прикупљати средства за те послове. Члан Друштва може постатн сваки појединац н радна организација, свако ко желн да пружи ‘сопствени допринос уређењу нашег града. На почетку рада ово Друштво сигурно очекују велике по тешкоће, алп ентузмјазам који би трсбао да будс велики покретач оваквих послова, верујемо, неће мањкати. Можда тре ба напоменутп да је слично друштво постојало и пре рата, на шга нас подсећају табле V Доњем парку, некада најуре ђснппој зслеиој оази Параћнна. В. Фил1товн11 Победничке пссме су псвали: Михајло Миленковић, Алсксандра Миловановић, Маја Миловановић п Сања ЖивковиИ Прошлс суботс прсд прспуно.м двораном Градског аматерског позоришта завршсн јс други фсстивал дечијих песама „Параћин '86”, на коме јс учостсовало дванаест композитора из мпогих кра јсва наше земље. Фсстивал је отворио Миливојс Вучковпћ, потпредседник фсстивалског одбора који је између осталог рскао: — Прсд малим Орфејима који ћс всчерас наступити стоји јсдна обавеза — да расту безбрижно уз песму, a то што he узгрсд и нас оплеменити. то је моћ младости п музике. МЛАДИ ИЗВИБАЧИ НАЈБОЉИ У РЕГИОНУ © Извнђачки подмладак одреда ,,Бранко Крсмановић” још једном потврдио класу. © Хоће ли се поновити прошла година када због недостатка пара параћински извиВачи нису путовали на републичко таклтчење. На овогодшшБелЈ „Извиђачко- -партизанском вишебоју” региона Шумадије и По.моравља у коикуренцији лшогобројних извиђачких одреда патрола младих извлђача из одреда „Бранко Крсма-новић’’ из Параћина, освојила је прво место и тлме стскла право да током јуна учествује у републичком вишсбоју у Новом Саду. Овом победом младп извиђачи, „сгари” између 11 и 15 година. потврдЈгли оу прошЛОГОДИ1ШМ1 успсх, када су такође били прваци репиона у својој клаол. Извиђачи ва задатку Фсстивал јс затлм у музичком смислу отворила малена Естер Колбсрт, победница првог фестивала са песмом „Љуљашка”, a затим је позорница постала празо врело добрс музике. Жири у саставу: Коистантии Бабић, професор Музичке акадсмије у Београду, Душан Радић, профссор Музичке академије у Новом Саду, Слободан Жикић, повинар Прлитике и књижевник, одлучио је да прву награду добијс композиција „Сврака и сврак” за коју је музику написао Југослав CifMiih, текст Мирослав Ди- јданца из Ресника. На вишебоју у Свстозареву учсствовали су и старији извиђачи којл оу сс плаоирали на четврто место. Екипу победника сачињавали су Владимир Ракић, вођа патроле, Милан Дашић за.мсник вође патроле, Дејан Јевтић, Ненад Be љковић, сви из ооновне школс „Мсмчило Поповић — Озрен” и Иван Амтонијевић, водник, ученик основне школе „Радоје Домановић". Они су показали највише спремности и знања из области општснародне одбрапс и извиђамитријевић, а аранжирао јс такођс аутор, док је успсшно интерпрстирала Сања ЖивковиИ. Другу награду добила јс композиција „Мој тата" композитора Драгаиа Радуловића из Ниша на текст Божидара Тимотијевића, у аранжману Фрања Јспча, успсшно је отпсвала Маја Миловаповић из Поповца. Tpehy награду дслс композиције „Ћуранијада" композитора Предрага Арсеповића, на тскст Мирослава Дм.митријевића и „Стонога на скијању", аутора тскста и музике Боре Мачких вештина. Најбрже су пролазилл кроз „минско пол>е”, преносили курирске лоруке, „разговарали" заставицама и батеријама, најбрже подизали шатор, везивали чворове, били најспремнијм да живс у прмроди. Ова екила и раније је показала лзразиту спремност па осим што је ирошле годиме победлла на овом исгом такмичежу, у вре ме првомајских лразника освојила је у Земуну трећс месго у конкуренцијл извиђача из целе Југославије. Свакако да је за н>ихову овакву припремљензст „одговоран" рад инструктора одрсда и са.м начелник одреда Слободан МилојковлЛ. На жалост, по свој лрилици да и овог пута неће бетти пара за одлазак лзвиђачког подмладка на републичко такмичење. Та чмије речено Одред нема пара a ипак је превишс очеклвати од самих мзвиђача да и даље личним динаро.м финансирају учсшhe на друштвеним манифестаци * јама. Таква страховања наслутилл смо мз писма које нам јс упутио Душаи Јовичић јављајући о успеонма својих другова. Међутим, уколико амо се ми као друиггво определили да протежирамо добре рсзултате и кваллтетан рад у сви.м областмма, нс бн требало дозволити да млади извиђачи и овог пута изостану са републичког такмичеља, па макар тамо и не побсдили. М. Миленкопић Ове композицијс отпсвали су Михајло МилсиковиИ и Ллексапдра Стансв. И сви интсрпретатори добили су награду. а за најбољу интсрпретацију награђена јс Александра Станев. Награду за најбољи тскст добио јс кн»ижсвник Божидар Тимотијевић лз Бсограда за песму „Мој тата", за најбољл арапжман Фрањо Јенч из Бсограда за песму „Чудссни свет”. Награде је уручила другарица Нада Јовановић, потпрсдседник Скупштине општинс ПараhiiH. Треба рећи да је цео ток фестивала снимао микрофон радио Свстозарева, без чије помоћи се не би псјавила плоча са првог фестивала. Велико интересовање и срдачни аплаузи из дворане говоре о све боље.м квалитету и организадчји фестивала дечијих песама у Параћину, на чији конкурс је ове годинс стигло око стотину ко глпозиција из свих крајева наше зсмље. М. Д. Феријални савез општине Параћин Ф£РИЈАЛНО Е ВЕЧЕРАС V 20 САТИ Y ХОТЕЛУ „ПЕТРУС”. УЛАЗ БЕСПЛАТАН Све запаженија активиост општинске конферспције фсријалаца oceha се и у културно-забавном животу. За својс чланове и све будуће актмвисте у савезу, феријалци организују дапас у 20 часова на тераси хотсла „Пструс" сзоје традиционално „Плавз вечс”, у ко.мс he паступитл млади пссници из књижевпе оглладмне, затим певачи амлтсри, плсспа група КУД-а „Бранко Крсмановић” солистн на изворни.м народни.м инстру.ментима н мпоги други. Улаз ic бесплатан, а спе госте чека лутрија it квнз изненађеиа. М. Д.

28. МАЈ 1986. ■ БРОЈ 309 ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТИ Y ПОТОЧЦУ СТУБИЦА УСПЕШДН11. ОМЛАДИНСНН САБОР ’ .. • .. W finurv г\ ф Иа митингу говорпо Бранислав Миленковић, секре тар OK ССО © Богат програм прославе омладинског са бора Ф Високе наг$лде за певаче и изненађења на лутрији ® Промовисана збирка песама »Лоеточац” литерарне секције ОШ „Вук Караџић” Air kacoIz-C.enenCaiz s М. Д. ЛЕШЈЕ Граде летњи базен била трактор всћ неколико дам. д. ПОПОВАЦ м. д мпого м. д. X ли поклснс и још јсдном истахли значај сваквих сусрста, дру- /ксња и братства и јединства. У поподнсзнлм сатима на фуд балском терену ФК „Јухор’ одиг г ана је финална утакмица омладинског купа, а спортску приред али he нх vckupo бити више. На Скупштннн говорено јс да се v совљавања чланства 3IIBII сви.м околнпм На свечаном скупу загчм го есрили су побратими из Товзрника и Вашица који су размсниБсограда. Поточац је Трснутно при КУД-у радн једнииама. које су нека врста регрутних цснтара кулчурно- -уметпичких послсника и ентуоко оса.мдссетак а.матсра. бу употпунилл су л падобралци 1 Ta’Sa ПРСД -^,лскс Асро-клуОа ..Hala крила” Осамдесет и осам сад ша за друга Тпта. односпо ружпчњак јсдно јс ол најпоштоварлја на којој је главна премија бипл тплктлп — дар ИМТ-а из ' КУД-а доциљу смаупугс помесии.м за Добдодошлица гостима из Вашица и Товарника 4 Нсзаобилазни фолклорни мотиви ШЕП ПРВНХ НАГРШ 1-1а свсчаном митингу у сали ОШ „Вук Караџић” говорио јс Бранислав Миленковић, сскоегар Општинскс конференцијс ССО који је између осталог рскао: Ј' Клшно и тмурно време лзме нлло јс донсклс план прославе 27. омладинског сабора у Поточцу, алл нијс покварило влсоко рас ПОЛОЖС1БС Л ДОбар ОПШГИ VTMCак. Члнл се, судсћи прсма брсју покровлтеља л суорганизатора којих има 34, сабор је овс годи не имао најбољу организац.лу. — Остају нам дсла. мисли и речи великог хуманисте, борца за човечност, човска будућности — друга Тита. Ми иастављамо да негујемо братство и јединство, самоуправљањс и снагу Савеза комуниста, идсју нссврстаности, култ херојства, рада и стпарања. После завршстка свечанс при редбе коју су прирсдили учени ци Основне школс „Вук Караџић’’ у Поточцу у свечапој сали, прсдстављена јс и књига најлсп ших стихова литерарне секције ове школе. Под иаслово.м „Пое точац” у зборнику јс заступље но око тридссетак иајбољих пс гама учепика ове школе од 1974. годипе. У галерлјл „Ш” отворсна је затим лзложба цртежа л студлја Зораиа Ивановлћа, академског сллкара из Параћина. који сс прсдставио са двадесстак '•кспо ната. Изложбу је отворио Брапислав Ђоклћ — Кан, један од најзаслужнијих умстнлка за отварање ове јединственс шкјлжс ликовне галерије. ДРЕНОВАЦ Д8Е НАГРАДЕ ЗА ЧИТА0Ц1 ■ Весели Дреновчанл, којл већ трећег августа наступају на страницама „Поллтикс Експрсс" у Турниру духовитости, договорили су се да за два најсрећнија добитника. који буду гласали за њихову странлцу додсле и две „срсћне наградс”. Првонаграђсни члталац добијз функцлју троднсвног председниковаља у Мссној зајсднпци, a другонаграђсни функцију, нарагно бесплатну, длректора Зс.млорадничке задругс Дрснозац. Значк. срсћни доблтници бићс посебни гостл у овом месту и поред бесплатног боравка у овом лепом по.мсравско.м месту моћи Пе да се на лииу месга упознају са свлм главобољама и проблемима којл мучс мсапане Дреновца, али н? л екипу духовитлх. М. д. Представник СИЗ-а културе уручио школској галсриЈи поклон ИСТАКНУТИ ПЕВАЧИ АМАТЕРИ: ЗОРАН ПЕТРОВИБ. Горњомутничанин Зоран Петровић у прошлој години освојио шест првих награда на такмичењима певача аматера у Поморављу, што је рекорд до сада Мпана^ 8 Псвача аматсра Зорана Петровића из Горњс Мутницс врло добро познају љубитељл народне музикс, посебно новоко.мпонова нс. Овај високл младић, варилал без запослења прекраћује вре.мс чекајућл посао уз псс.му и награ де. Само у прошлој 1985. млади Зоран Пстровић, 1959. године, освојло је ње ни више нсго шест год:ши рођен ни мапзвих. ј награда на такмичсњи.ма псва- ' ча а.матсра, игго је до сада нсп ревазиђен рекорд у нашсм завичају. Срсћа му сс најпрс огмсхује у Скорицл на „Златни.м звуци.ма пролећа”, зати.м Острлковцу на , „Златном гласу Мораве”, у роД но.м селу на „Златном гласу Кучаја", на „Сусретлма другарства" у Парађлну л два пута на „плавлм вечерима”. Уз то стигао је да уђе у десет најбољих пева ча дреновачког фестлвала ^Се- ;io моје, завичају милл”. Зоран Петровић волл пес.му л носи јс у срцу. Зато никада не одблја да помогнс сваку акцлју л учествујс на свакој прлредби, а посебно је запажено н>егово присуство на „Сусретлма села . Зоран Петровић се труди, као л свл прави умстницл да најзад из.мсђу живота л песме ставл зн ак једнакости. м. д. За такмичсње псвача аматера I „Првл глас Србије”. под покро 1 влтсљством Радио-Шапца владало јс вслико интерссовање јер ј је прва награда, златан прстсн имао вредност од 15.000 динара. | Другл глас добло је бссплатан ј пут у Истанбул, а трећл беспла- I тан боравак у Игалу. Овс годлне 1 првл пут је организована л лут на прс 25. маја био у слављсничко.м расположсњу, којс је дос тигло врхунац на сам Дан мла дости када су се поново сусрели стари пријатељи и побратими гости и званице. Поссбно рас положсњс владало је у Дому кул турс на такмичењу за први глас Србијс. Да би ова манифестацлја ус псла всликл допринос далл су л слсдећл покровлтељл: ИМТ , Нввл Бсоград, Творница тракто- i ра Бјсловар, Поморављепромет ' Ћуприја, Дскор Ћуприја, Штофа : ра Параћлн, стаклара Параћлк, . Југобанка Параћлн, ОЗО „7. jy- : ил” Рашсвица „Шу.мадија" Пара ' ћин и многи другл. Промоција пссничког првснца СУСРЕ7 НАКОН ДЕЦЕНИјА Полазници прве четирп генерације ОШ „Вук Караиић" из Поточца, окупили су се 24 маја у некадашњој библиотсци. Са овог лепог дружсн»а, у једној лепој и успешној школи остао је овај заједннчки снимак Предстојећи летњи дани за 1 Стубичанс значс и појачану ак 1 тивност. Прсд месном заједни цом стоји најхитнији, задатак ' уређење и усел»аван>е зграде која he бити намењена актлв- . iiocmi.Ma свпх друштвено-поли- ’ тнчких организацпја. • Простор испрсд до.ма култгрс н школе биће култивпсап одно । спо засејан травом. Уређеље споменнка палпм ' бории.ма у центру ссла такође |је један од најважннјих зада- @ Судећи према тренутним активностима Месна заједница Лешје као да се буди из дугогодишње лстаргије. Са новим изборима и новим људима у току су и нови радови у овом селу испод планине Бабе. Како нас је информнсала Славица Благојевић, председнн ца .мссне органнзаци.је ССРН. Лешјанц упразо радс на нзградњи отвореног базепа. Завршени су зе.мљанн радови _а нарсдне суботс и нсдељс добровољном радном акцпјом мештана извршпће се и бетонираље овог објекта. — Завршили смо и земљане радове на путу до Врела и прнступиће сс пошљунчаваљу овога пута и ваљаљу подлоге коловоза како би бпо што при НУД „БРАНКО РИСТИЋ“ ПОНОВО АНТИВАН @ Културно-уметнички живот у Поповцу поново улази у узлазиу фазу развоја. Крајем априла одржана је годишња скупштина Културно-уметничког друштва ,,Бранко Ристић” из Фабрике цемента које порсд радничке окупља и сеоску омладину. Поред пзвсштаја о протсклом раду, делегати су усвојпли л цови Програм ко.ји прсдвиђа низ иових активпости, алп и лскс из.мсне v раду. Наи.ме, како с.мо сазнали од Внто.мира БорђевнНа, новопза браног председнпка Скуиштине КУД-а „Бранко Ристлћ”, по рсд досадашњих секција, формирана је и секцпја под назинијих места v селу и бригу о љсму стално водс омладинци. To би билп најхитни.ји задаци који стоје прсд новоиза бранпм руководством месне за једнипс. Прсдссдннк Скуишти- ‘нс месне заједнпце у новом сазиву је Мапојпо Раднсавл»еви11 председник меспе оргаиизације ССРН омладинац Мпладип Радисављевић, а секрстар ООСК Живомир Милошевић. За капдидата за функцију прсдседника Извршног савета сло мшвс сс Радиша Радисављевпћ. ступачнпји за туристе, каже Славица Благојевић, председни иа најмасовније друштвсно- -полнтичке организаиије. У перспективном плану развоја порсд Забреге и Лешје је плаппрано као село у ко.ме тре ба да сс развија сеоски туризам. ТакоБс смо запланирали н изградљу До.ма културе. Ка мен темељац за овај објекат поставпћемо Bell v току пета, сматра ‘наша саговорница. во.м „Култура рада” која he CTiiMv.iHcaui и подизатн олшгн ннво радне кулгурс v овој радиој организациЈИ. При КУД-у требало би ускоро формираш и умсшичкн одбор чији би задатак бпо да коордннира и предлаже пове садржаје и облике рада. За председника литерарне, драмске и рецитаторске секцн јс изабран је Мио.мир Станиса вљевић, фолклорло.м секдијом руководпНе Радс Милановић, a Невснка МпловановиИ ликовно.м, и фото-кино сскцијом. Му зички живот V фабрици коордннараће Драгица Лазовић. Млодраг ИванковнИ, Драги Бо гојевић н Милан Зарић. 1

БЕРИНЕТНА JYKHJIAPHA ГОДИНА ПАРАНИНСКИХ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ’86. | Финале 5. јуна Y музичкој школи „Мнлснко Жиивковић” 5. јуна у 20 часова одржаће се финално вече „Песничке олимпијаде ’86”. Наградс за најбоље песиике и њихове наставнике. Збирка стихова са „Песничке олимпијаде ’86”. iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiniiiiiiitiiitiiitnrBiiiniiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiBitiiiiiiiHiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiuiiiiiiuiiiiti РАФАЛИ ОГРАДА © Наставља се побсдоносни ход путеви.ма позоришног аматерпз.ма започет пре шест деценија @ „Лажа и паралажа” н „Грдило” украсилн протеклу сезону ф Јубилеј у новелгору Коме смета = Овогодиш&е гакмичсчве мла = лих песничких галсната у = оснсвии.м школама привсли = смо крају. Квалитстно, добро | организонано, прихваћеио код = децс м колсктива школа, био = би пајкраћи рапорт нли ути- = сци који се намећу чз прве. 1 Песничка рсч живи и aoiury- = је се v основним школама a = ова наша акција пробудила = је и one који су прптајсно чс3 кали својих пст мипута. i То.ме свсдоче пуне ковср- = те стихова у фијока.ма редак- = цијс листа који нажалост због простора нисмо у мо- = гућносги да све објави.мо. = Али, гу су и школе којс су = изразиле жељу да своје пес- = ничкс таленте овсковсчс, са- Z чувају у својој богатој доку- = ментапији објављсну збирку = псса.ма о свом трошку. 1 Остао на.м је join финалпи = сусрет када he пајбољи ауто- = ри пссама примиги вредне па- = градс. Ko he бити најбољи од- = лучнће стручпи жири на фи- = палној всчери 5. јуна у Му- | зичкој школи уз богат прог- 1 рам. С. J. = СЕМИНАР Y ПОТОЧЦУ ЗА СВЕ МЕДИЈАТЕКАРЕ РЕГИОНА Пут ка самообразоваљу ф Y Поточцу 19. маја одржан семинар за све библиотекаре-меднјатекаре основних и средњих школа региона Шумадије и Поморавља £ Још увек у многим срединама нема одговарајућих услова и разумевања ® Праве људе на правом месту Завод за унапређиваље васпитан>а и образовања Регаона Шумадије и Поморавља организовао је 19. маја семинар за свс библиотекаре — мсдиотекаре основних и средших школа. Експсриментална Поточка школа још једно.м је послужила као пример за ову иновацију у васпитно-образовно.м процесу, а домаћини су пружајући податке и износећи драгоцено искуство омогућили сваком присутно.м да се пнфор.мишс из првс рукс. Просвстнл савстпик лз Крагујсвца, Љубиша Раденковић дао јс краИл преглсд о раду блблиотсчко-лнформацијских цснтара на подручју нашег реглона из кога сс видсло да су, углавном, ови пионирскл послови на самом почггку Разговори који су потом потскли, чпјн јс инцијатор била Гордана ЗиндовиН, републичкл саве тник. која је говорлла о оиразовно-васгштпој функцији слврсм ■’"••• Г, •* ’ •• '’■••Ч' " цијских центара популарних мсдиотека. пбказали су да орз иновацлја још увек пмјс исправво схваћеаа У јМногим срединама. Јер, најпре изузев дезгтак пр-- дсгавника оснонни> шксла !лрагујсвац. Параћин. Баточина) из срсдњсг образовања илјс било 1K1 једног, као ви руководсћсг ка дра школа. Ово је била добра прплика да сс па право.м мссту нске ствари правилнијс схватс. Ипанаа 9 Ово нијс мссто за тсхнолошкс влшковс школа, за оне који су на чстлри сата рада, за опс који су всћ прл крају радног вска. рсчсно је овом приликом. Ово мссто, које некл с пуни.м право.м називају „мозак школе", културно жариштс, мссто одакле нзбија васплтно-образовна, културна л јавна дслатност школс. Сваки плошлрски посао )с тсжак, мукотрпан па л овај. Годл на.ма су но школама лежале хлљаде Kiviira, право заробљвир културно благо. И сав други наставни матсријал, аудповлзуелнл. тонски, разнл апарагл чувају насгавпицл, под својнм кључс.м >i тлме му умањуп- функционалну моћ Ово ’с прилика да се сада у школа.ла много тога аримснл. крајњс јс врсме да се лапусти класлчлз Фринтална нас оиа Рад у група.ма у иаровима индлвлдуалаа идстава и саче^иразовањс. укад у пермагснтно образовањс, долази у првл план. A ynpaij к.кав сисгс.м ЈЈр.иоиа на трезл ';п пружс школскс мсдијатске са цснтралним карготскама месга одакле he нотећи нови извори знања. Њихов циљ је да пл.могну наставницима, a посебнс ученицима да што пре л шта лакше дсђу до нових сазнаља. Учсник кроз .мсдијатску греба .да се оспособи за са.мообрДзовзњс У ова) дсликатпи писао трсба .1 мора осим стручног ллца, бабллотекара — медијатекзра, ла буде укл>у4ен цсо колсктив, од управе. преко наставника до учечика. Само заједничком акцмјом цил. he бити остварсн у потпуности. С. Ј. Пролећве елотре лозоришних аматера донеле су прсгршт narpa,ti. вредшш члаисзнма Градског аматерског позорншта Параћин. iia pipe на региокалној смотрн аматсрског драмског стваралаштпа идржаној априла у Рачи „Лажа и паралажа” и дечија предстаи;'. „Грд»ло’; односе прва места и стичу право за учешће на реп.бличкл.м фсстивалима. „Грдило" v рсжији Боке ОбрадошФа лоновио јс успех прошлогодишњсг јунака рсгионалних сусрста „Блбсрчста". лстог рс жлсера Обе прсдставе су дело ciiuiiipncTc Љубише Ћоклђа. v •кабарима признањс за вајбољу y.iory v дсчији.м прсдставама при пало |с Ллсксандру Маринковиhy. тумачу улогс Бибсрчста у пре дставл „Грдило" лсксииа Ђорђсви11, Славољуб Матић на лнцу места добпјају награде покровитсља прсдстасс. a opi анизатор из Пркјсиоља за иајбоље на фестивалу проглашавз Tomhuv Ђорђссића и Симку Ћуриђ. „Велика прсдстава", добро познши тскст Јовапа Сгсрије ПопоБића „Лажа и паралажа" у рсжич! Драгана Јаковљсв1Фа, била јс пајбоља на фсстивалу у Pa44 и осим што се квалификоиала за републичку смотру, добила је прспоруку за учсшћс на ..оеоградској рсвији малих амате|. ских сцсна ”. значајном так.мичену, које се нскада није могло замислити бсз пара11инске трупс. У Рачп су многобројна признања ..задссила” озу прсдставу. „Лажа и паралажа" какком јс види рсжисср Драган ЈаковљсваО најпре јс пзазвала збуibcuocT, зати.м оду.нсвљси>с a onда полс.мику. а видсло се на републичкој смотри у Пријспољу. послс свега овога и извињсња поЈедипих „стеријских копзсрвативаца”. Јаковљеви11у јс припала награда за рсжију у Рачи. Тумачи улога „нису ништа боље прошли". Симка Ђури11 — Јслица приглашена јс најбрља жснска улога. Глумачки пар Томлслав Ђо рђевић — Славољуб Матић такође су однслп највише наградс за улогс из својих полова. IIи дсбитант Алексииа Ђорђсвић нијс остала без наградс. Нослс богате жетве у Шумадији и Поморављу за коју часопис „Аматер", чијп је издавач Савсз аматера Србијс кажс: ,,Шумадијско-поморавски регион најуспешпије исказује Параћин", „Лажа” јс путовала у Пријепоље. У конкуренцији позоришта „Бранко Крсмановнћ" из Београда, „Иво Караматпјевић" из Прибоја, чуи Драмског студија из Чачка Авених „Абрашсвића" из Ваљсва ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО Н ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА КЊИЖЕВНЕ ОМЛАДИНЕ ПАРАБИНА ЗАКАЗАНА ЗА ДАНАС Y ОСАМНАЕСТ ЧАСОВА Всллко ипгерссовање младпх за формираше кљижевне омладине уродмло јс плодом. Данас у 1G часова у малој Caan синдиката одржаћс сс осливачка скупшглна КОП-а. Послс отварања скупштине и лзбора радпнх тсла делегаги he размаграти Статут, План и Програ.м рада Кљпжевнс омладлне. Послс тога приступиће се избору прсдссднпштпа књижсвве о.младике Паpahnua. За председника јс предложена Спетлана Apcnli, а за секретара Миливојс — Милепце Илпћ. Остали чланови прсдссдништва трсбало би ла буду, ако их скупштина I изаберс: Дсјан СташкављспInh. Свстлапа Папић, Нсвечха Jlvurih. Зорап Разосавл.сои11 и । Моммр Станисглљсвнћ. М. Ч. Узгрсд, путујуђи на рспублички фсстивал гл;мци пз llapahn на ;.али су јсдну ор.сдставу у Но лој Рароши а овпх лана очскур: их и једно специјално извођсње у Параћину. Наимс, послс тријумфа у Рачи и препорукс за БРАМС, трсба да пх види селсктор овс прирсдбс за Kora hc иити организвана прсдстава. Наравно, о то.ме he бити обавсштена н сзс заинтсресованија параћцнска јавносг. Млади пе гуое корак Глумачки ппдмладак, којл уп раво насгавља серлју бајки Љуби ше ЂокЈФа, заграбио је за старијлм другови.ма л у понсдсљак је огпутовао прошлогодишн>ом најбољо.м представом у Србији, ла рсвијалну прнрсдбу сапезнс прославе јубилсја 40 година ол завршстка пругс Брчко — псти тих дана. Потрсбно је припрсмптл сс за велику свечаносг. Шсздссст Јодина позоришног аматсриз.ма у Параћину прослави- • е се п.четко.м новембра. To he бити финале двадссетодневних позоришних дана Параћина, који he започети традициоиални.м ог.тобарски.м еусрстима позоришр.кх а.матсра.’Потребно је, прсма ррви.м плановима, организоватч гелику рбтроспективну излож- < у. па којој би сс параћинској hi"■'.'>.1:1 'прсзснтирао богати магсријал-II дбку.мснта из шсст дс- ■ д нија рада Градског а.матерског ||С.зорлшта. Потрсбно јс npimpcнити, по ссс.му cyflchn прави бисср позоришних свсчаћости — вслику 1’свију, сусрст са старим г.лу^шпмл, опк.ма који су пекад пунилл cahc кафаиа, • рссторана.- -адружнпх домова/домова кулiypc, старог и новог позоришта. Окупићс сс плсјада која јс Имс Параћина попосно пронсла од нора до Војводинс. Јубиларна година захтсва.јуоиларну. представу. Према програму који јс.усвојидо Уметничко гсћс, на реду јс тскст који би ио сачржмнл, глумцима, режијском захвату, сцснографији и свим они.м што позориште чини позори 1ЧТСМ. т.рсбао да будс пресек ше :-ссстогсдишњег дсловања на дагкама градско- аматерског позодобар Be. rai. али сладак зал-оБановићи V Кључу. За нлпнирс лсма ра јср након Кључа г,јс на рспубллчку inx сцена у Жабаре. „Грдпло", пусмотру дсчл Берићстну позориишу ссзону завршиће побратими параћин-;- ких глумаца из Цсља који почстксм јупа гостују у ГАП-у. Завршетак ссзонс-у ствари че гид;бпв са.мо обичном пбс.МјЈтрачу а и верној *публ1ши ‘ *5^ipWS,' позорипша зграда управо he ожи ПараДипска позоришна нублчi-.a. Б ЈСПитават кроз ових шсздс- ?ет година мпого пута јс показапа да зпа да подели истински квалитст од импровизација. Сто- :а послснике позоришне у.мстност и очскујс деликатан задатак да прсд својима буду добри, најбоУправо у вре.ме када параНннско Градско а.матерско позориште постиже изузетне резултатс у сво.м богатом раду, посебно послсдњих го днна у који.ма је још једиом котврђгна iberoua велмчина и значај на ширим просторима, покушава се у неким „акадс.мскнм” круговима да сс у.маше таквп ре зултати, тобожњим постојањелт кризе и да се piece не мир међу радне људе и вре дне а.матере у овој кући. Као резултат таквог дсдова н>а недавно се у Полптицн појавио натпис у ко.ме се не негирају резултати (јср сс то и не лшже), али се коп статује „прожнвљавање кризс”. Овакво „познавање ствари" озлојеђује и вређа one који нссебпчно улажу себе у постизањс сбидснтних резултата. Посебно, што такве констатације ннсу потекле ни од самоуправних органа позоришта, ни од стране рад .чс организацпје, којој оно приоада, ни од његових чла нова аматсра. Онм лотичу, то нпје тајна од људи који су кавикли да сс у овој областн за све п свашта питају. да кроје капу према всличини СЕОЈе главе, да у л.г. Прсд <| естмвал. осталима то доказују дан, из фестивала у М. Миленковић ДВОСТРУКИ УСПЕХ СВЕТЛАНЕ АРСИН За параћинску Светлану носорог") Apcnli, ово noereev „Одисеј књижеспо пролеће бпло јс врло успешно. Са југословенског фестивала посзијс „Мајска руковања” у Титограду стигла је пркјатна вест да је Арcuheca добптница трећс награде. Пото.м из Сврљпга Светлана долази са освојено.м првом наградо.м на „Го рданпно.м пролећу”, Пре не колико дана Светлана Арспћ сс вратила п пз Прпбоја на Лиму. Овога пута као фи налиста у избору од 10 најбољих песмпка на „Лимскнм зечери.ма поезије”. НАГРАДА ЈЕЛИЦП БОРБЕВИБ Жнри регионалне смотре литерарног стваралаштва Шумадије и Поморавља после прочитаних радова на конкурсу позвао јс и Јелнцу Борђеввп, песнпкшву из Раднс оргапизације „Шума дија" на рсгионалном такдшчељу лнтерарног стваралаштва у Кпнћу 30. маја ове годипс Њена псс.ма је предвиБена за једну од награда. све.му томе траже солственп иитерсс. Претпоставкс од којих колазе у сволх деловаљу су да слабљењем оргапизације у области културе н инфор дшсаља јачају своје позиције и отварају места за сопствене продоре. Па aiaкар н измишљањем кризе. Сни не .могу да се по.мнре са чпњеницо.м или да схвате да је време уских нефор.малних група у нашем друштву прошло. Да ке Nonce да се одреБује п кроји судбпна позоришта уз кафу по кулоари.ма и за кафанскил! столом. Они су из губилн једноставно споствену оријентацнју. Залраво онп не могу нлн не желс да сс помпре са нстнном да за м>пх нема места у раду иозо рпшта cds u раде. Они би нешто да док овако мислс свакако још по промеис, алн ако се нако може, само у сопствену корнст. z.ilililllilliillitiilll'lillliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitini 111111<>1111>11111111111<1|||||||||.|||||||||||||||п|||||||||ц|||||||Ј||||||||||'ја КУЛТУРНО ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ ДОДЕЛИЛА ШШ ЗОЧНА мшл V уторак. 27. маја у просторијама Културио-просвст * ис зајсднице Србнје на свсчан начин уручена су прнзнања — златнс значке, нај заслужнијилз прегаоцпма културе у СР Србијп. Mcby добитницима је и Миливоје ВучковпИ. дугогоAiiiiiibH секрстар Самоуправне интерссне зајсднпце кул туре општние Параћин. Признаље .му је уручено за „дугогодишљи рад у разоијаљу културннх делатпости .оргаинзовашу културс нарсдз п народпости којп живс у Социјалпсгачкој Ре- ..vv.uimi Србијц", стојп у иоразложењу овиг ирлзна- ?'• м. д. I YO4II ПРАЗНИКА МЛАДОСТИ ноа Траднционалпа изложба дсчјих радова, под пазивом „Пролеиг.младост" и ове године јс окупила па десетине излагача. Међу чрОЈпим маштовитим цртежима највишс комплимената добили cv uarpaheiin радова. у конкуренцији предшколског узраста награде су добпли: Срђан Симић, Јелсна Огњаношф, Љубиша Стојановић Алексаидап БогданошФ. Марина Брмбонић, Иван ИвановиК а ме’ hv оскогппглз: Биљана Милошевић, Гордапа Милпвојевнћ СнеЖ.ИП Стег— -tn-h лидија Јовановић. Драган Антоипјсвић и'наташа Марковиа Најуспетнијп сликари код срсдњошколаца: Драган Тошнћ, Драган Бошковић и Ивана Снмић.

ФУДБАЛ ПРВА СРПСКА ЛИГА ФУДБАЛ: ВЕСТИ ИЗ „ПАРТИЗАНА” ЗЕЛЕНИ УБЕДЉИВИ ПУНА МРЕЖА РУДАРА ф Борац Рудар 7:2 (2:0) ЈЕДИНСТВО — СИНЋЕЛИЋ 3:0 СТРЕЛАЦ: Костић у 39. 91 и 85. Судија: Тасић (Ниш). Стадион: Јединства. Гледалаца: 1000. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвић 7, ПстровиН 7, Стефановић 8, Вулићсвић 6, Панић 8, Мнлснковић 7, Дреновац 6, (Бурић —), Урошевић 6, Г. Жнвковић 8, Пелнвановнћ 8, Костић 9, (С — Живковић —). Прошлонсдсљиа утак.мица, лгра л ioловн бнлл су права награда всрним мавијачнма којн су сс по кгалн окупили на стадлону Једннства и са.мн убсђени да јс утакмнца са „7. Јулом’’ била трснупта слабост „зелсних". HciiHcniipiicaiuix Почсло је нападнма пуно корисра, (узгред, ку цсле утакмнцс само лопту са угла), али бсз Јсдниства, са гости су у TOједном упутнли шутсва на гол. Једлнство сс лагано „загревало" док су гостн локазалн да с правом носс надпмак „ђаволи са Црвслог крста’’. Нгралм су брзо билл бржн дуслпма, али и оштрији. Наоко строг, а у ствари, показало сс малицнозни суднја Зоран Таснћ лз Нлша нијс „успео" да покварн леп фудбалскн дожнвљај. Својски се трудио да лрнкаже себе на терену. Понскад је дсловало егзпбпционпстпчки л»сгово театрално опо.мпња- »ве нграча у зслсним дрссовнма. Нарочпто је бно њсгова мста Пеливановнћ, алн сс ускоро окомло на Драгол>уба Костиђа. Нећемо битн псувпше пристраснл ако хажс.мо да је бнло ужнвање глсдати дусл надахлутог стрслца и судлјс >txioће”. Овог пута, на epehy, тријх-мфовао је фудбалски квалитст. Y 39 ..минуту варко.м тсла Псливановнћ јс „избацно’’ чувара, лрсцнзно упослно Косгића на лвшш шссласстсрца а овај мајсторскп опа.тио у Диднјевом стнлу ,,суви лист”. Лопта јс прошла врло добром Чумнћу „кроз уши” и завршнла у голу. Друго полувре.мс протскло Је у брзнм нападима гостлју којн су сс ло.мнлц на пвнци шеснаестсриа али бслсжк.мо н две лспс шансс у којима јс Богоспвљсвић показао својс у.мећс. Оно по чему he се па.мтитн ова утакмнца тек долази, а што пре трсбало би заборавитл комсднју од суђења раипјс по.мснутог Tacnha нз Ниша. Удружсн са линнЈсклм судијом Ковачсвкћем ПараНпкцн.ма познатом из ншшдснтног сусрета са Чукарнчким, Tacuh јс кажњавао и iiajitcBiunijn контакт два нграча, наравно у корист гостпју. КовачевиН јс са своје стране, док главпи „дува’» — хладно. Могао јс Костић да буде н иза тројнце одбрамбсннх играча, ако је напад бно опасан, cybca му јс офсаЈд. Међупш, Костић ие бн био „з.татна копачка” да ннје внчан борбн са одбрано.м и прнстраспнм људима у црном. Цсх јс платио Чумнћ којн јс у два наврата бно лредрнблован. минуту продро Јс, не толлко брз, ис толмко јак, колико всшт Костпћ Је оставно снажну и брзу одбраиу за собом, заобишао истрчалог Чумића н пласнрао лопту у празан гол. Хст-трик Драгољуба Костића украсмо јс itcroB „лц. чнп гол". Сам сс изборио за лопту, са.м предрибловао (Још Јсдном) Чумнha н опст пласнрао у иебрањсну мрсжу. Всрин навијачн, локисли, алн задовољнн топло су лоздравплк своје љубимцс на крају сусрста. Подсетнмо сс да јс Јсдинство у прстходном колу поражсно у Мајданпеку од првог ла табслн са 2:1 после једанасстсрца за дкскуслју коЈи јс досуђен лако је лопта погодпла Мнћсвића ван казнсног простора у руку у 94. минуту(1). Играчи Јсдилства реаговалл су неспортскл, расправл»алн се са < Јом, вуклн га за косу, ш\тиралн жу) алп суднја ш< једннм гестом показао да he кажњаваги овакво, ста нсспортско поиашањс. судиI (калнјс , занШто сс сусрста са Рударом у КосТАБЕЛА ПРВЕ СРПСКЕ ЛИГЕ МАЈСКА БИЦИКЛИЈАДА И КРОС Занста, нингта ннје могло да сс урадн протнв надахнутог стрелца. Y 81. толцу тнчс (1:1) пајављска јс жалба на нерегуларности због нспдснтнфнкацијс нграча Јсдннства, могућс јс да буде ловучена јср јс Мајданпек далско одмакао пратсћем Рудару те је и тај јсдан бод постао бсспредметан. Y лдућсм колу Јединство гостујс у Кладову где сс састајс са Бердапом. М. Милснковић БОРАЦ: АранБеловић, Скеииић, Лазовић, Дулцћ, Николић, Златановић, Павловић, Бандука, Мллошевић, Каштеварац, Јовановић (Стефановић). Y 27. колу Борац Је поспсшио испадан»е Рудара нз Плажана. Била Је то супсрнорна нгра ,,бслнх", у којоЈ су стакларцн од почстка најавили да кал« кулациЈа нећс бнти. Почсло јс лшогобројшш шансама, да бн у 21. мннуту послс дивнс комбпнације Павловнћ — Мнлошсвић — Дулић овај послсдњк сместио лопту у гол гостију. ПавловнИ у 32. мннуту повсћава воћство^ а затим бслсжи.мо исколлко шапси гостнју. Y другом полуврс.мсну Борад p>ba акцнЈе, шансс и — про.машаје, Тек у 62. Милошсвић, а у 65. мниуту Баидука рсализује иадмоћ. Гости ty смам>11лк прско лсвс полуткс на 4:1, a прско цснтархалфа ,,повсћалн' * на 5:1 (аутогол). 11 даљс су они на сцски и у 84. мннуту дссии бск c.uaiuio јс на 5:2. To је бмло све што су они урадилп, а онда Параћннии узн.мају ствар у своје руке. НаЈпре Каштсварац у 86. повсћава на 6:2, а коначиих 7:2 поставља МнлошсвпИ. Суднја Ннколпћ из Бупрнјс добро Јс водио сусрет. Y току полувремсла лублика јс топло поздравнла пнонлрс Борца којн су оспојили лехар у фнналу опопинског купа победом пад Јсдипством. С. ЗоговнИ ПОРАЗ Y НУПРИЈИ <S Радпнчкн Борац 3:1 (3:1) Ш Hl IMM И Ml Y оргаинзацпјк „Партизана” нз Паpahiuia, Нупрнје н годннс одржана је ЈоЈ су учсствовали до 77 годииа”. Свстозарева и one билнклнјала у кобнциклисти (,од 7 учссникп. koJic cv прсдБО&сни патрол. иим колима н праћсни амбулалтннм, мокрн до голс коже. задово.мт стизали иазад, м вншс од значке. М. М. Тачно у 9 часова од Робнс кућс Бсоград, 25. маЈа кренуо јс караван параћннсккх бнцнклиста ка ћупрнјској Ади. Y мсто време Свстозарсвчанн крелулн су мм у сусрст. Нупрпчани су лмалп лајлакшк задатак. Сачекалн су суссде, а затим свн заједно пошли ка „стази здравлл’’ ла Адн, где Је одржан маЈски крос. Рсзултатп нису билн важнп, тс овде нс похппвемо побслннкс. Crapitju су трчалн на 1000 мстара, а дсцл на 50U. Свако ко јс ст-1зу "рсгр км значку ..здрап п спосоЛгГ' Најпишс од сп:га pai/.e да пљусак јакн плјс омео акцпју. Прско 400 бнцлкдал добио ј<* опу лсиу i окуиило сс иа циљу па Ади и са услехом запрМајданпск Рудар Колубара Чукарпчки Радннчкн Шумадија Јсдлнство Мачва Обилић Будућност Крпстал Сннђслић ПКВ Ју.мко Раднички (0) Дубочица Бердап 31 31 31 30 31 30 31 30 31 31 31 30 30 30 30 31 16 14 13 13 10 11 12 13 8 10 9 10 10 8 12 10 8 5 8 13 8 10 5 8 10 8 11 8 10 10 13 12 10 10 12 11 13 15 49:24 35:24 29:26 36:39 49:38 34:27 44:40 43.40 41:36 33:36 36:41 34:28 43:41 34:42 38:33 28:47 44 38 35 35 33 32 33 31 30 29 28 28 28 27 26 СТОНИ ТЕНИС Y пртспрошлом колу жсн у Нупрнјп послс Борац јс пораинза пропуштсннх шанси за головс Милошсвнћа, Зла iniiOBiiha к Бандукс и Павловића hyшнло тори obv акинју по ккшн. Организаовс акцијс посс сва прнзнања, a @ Стакларцн нмају шансу за Мсђурсгноналну лнгу Порсд осталих првака регионалних лига, Јсдинства нз Тлтовог ¥жнца, ,,СИЗ CTanoBaiba” лз Смедсрсва, Хисара из Лесковца, Јосипа Колупиба из Нхша н параћкнски Борац мма шансс да на кваллфикацнјама за попуну Мсђурегионалнс ллге СрбиЈс у Тнтовом Ужицу 7. и 8. јуна пзбори право на такмпчсљс у Binuc.M ралгу. ЧЕТРНАЕСТ ПРВАКА ПАРАШ1НА причани Сва три само Јс раз су побсду постиглн муњешпо. гола лала су до 3». мииуза н МнлошсвнИ v ублажио noОБ¥КА НЕПЛНВАЧА БРАТИСЛАВА — БАТЕ СИМИНА Всран, искрен и достојан онога што је хтео. човек, друг, пријатељ и зст, остајс увск са нама. С. ЗоговиИ ФУДБАЛ: ТРИ ОПШТИНСКА ФИНАЛА Две скипс са квалифнкација нду у Мсђурсглоналну лнгу тако да лостојс, а надс да сс стонотснисери Борца уз фаворита, ужнчко Јсдинство пробијс у другу дивнзиЈу. Борац је нначо irrpao у овој квалнтстнијој Л1ПИ до 1982. годлие. СКОР — 2:1 ЗА ЈЕДИНСТВО ТУРНИР ВЕТЕРАНА „ННШ ’86" ' Заврidс'на Је "сгбнотсниска так.мичарска година. Општиискн стонотсниски сапсз добно јс четрнасст првака у свим днсциплнна.ма. Првак општинске лнгс је скипа ,Хало 93”. Екипнн побсдннк Купа Mapшала Тита општинске лигс јс Врапчанс. Првак лојсдпначно је Вслимир Иванковић из главичке Будућностн. Првак лознвног туриира опшпшскс .lure је Ицић Сретсн из Врапчана. Првак опшптс у Купу јс скипа Борца, a noјсдлначпи првак општине Јс Борлвојс Дулнћ, тпкођс из Борца. Најбољн лар у општшш су Дулић — Цсровић, Борац. Освајач супсрфинала Је Текстклац Јуниорски првак општинс је Љубиша Језднћ из Борца, а наЈбоља Јупнорка Је Љиљака Јовановић пз Тскстплца. Најбољк пнонир Је Саша Си.моновиИ нз Младости, а пнонирка Ана АнђслКОШАРКА (МУШКАРЦИ) ОКК Параћин — Јагодина II 57:54 Y оргапизацији општинског савсза „Парткзан”, спортско-рскрсационог цсн тра ,7. јул” н Цситра за дсчиЈу заштнту, од 1. ј\'на поч11н>е обука псплиза Тужпп ПОНОСШ1 штз с.мо те и.мали уз себе Од he па v базснлма п“у свпм кагсгорпЈа.ма. Жпвоте Борђсвчђа сазнали с.мо ла обука трајати онолико колнко грубуде бнло л коллко могућности баДраган са породицим Y оквпру так.мичеи>а за југослоbchciui Куп кога на тсрнторијп општине спроводи Фудбалскк савсз оп штнке Параћнн v финалшш суссрстима, у три селскцлјс састали су се Јсдннстео и Борац. Ссннори су одигралп своје финале у Стрижи (н лорсд два добра терена у Параћину), а победа је припала „старије.м брату’’. Јсдинс * тво јс победило са 4:1. Јуниорн Јсдинства и Борца тали су се за Дан младости на тралној лрослави у Поточцу л су овог пута .млади зелени” сасцснопст славилн убедљнву побсду (3:0). Образ Борца осветлллн су најмлађи. Пионнри стаклараца извојсвали су победу протнв сслскциЈе Јединства на пснале (7:6). м. м. УСПЕХ НИЈЕ ПОНОВЉЕН II овс године y звс сслскцнјс параћинскн стонотепнссри учсствовалн су на традицноналном турниру „Братство — Једннство’’ v Загребу којн се пгра у част Дана побсде над фашнзмом. Стонотсннссрл Борца н склпа Општннсхог стонотеннског савсза нмсу лоловпли прошлогодишљп vcnex када су бнлн прваци групе. Ипак, за успомсну остала пм је днллома за учешће на нлјмасовннјем турнлру у зсмљп, где се стони тснпс нгра на 24 стола трн дана непрекидно. Традпцпонални турннр встсрана Србијс. лекадаш»их мајстора целулоидле лоптмцс, лгра се 31. маЈа у Нншу. Встсранн су подел.еш1 у чстпри староснс групс, а прваци стлчу. право учешћа на првенству ветсрана Југославнје октобра у Дарувару. ковиН лз Тскстилца. Борац јс н скип1Ш лрвак а у Купу Маршала Тита, кога Јс оргамизовао ОСС јс Јагодина из Свстозарсва. Р. Ванск Y трсИс.м колу Рсгнопалнс лиге кошаркаши Параћипа постпгли су трсћу побсду. Пошто је дсо склпа Параћима „мао другс обавсзе, трснср Савнћ пружио јс прнлнку младим кошаркашнма, а они су јс на најбољи начнн лскористили. Посебво су бнли добри Иван Стсваннћ и 1БСГОВ и.мсњак ЈоваиовнИ. ОКК ПАРАНИН: Вукадиковлћ 10. Д. Bopbcnnh 4, Стсванић 12, Жлвановкћ 6 Лалнћ 8, Милосављвлћ 6, Стојановмћ 4, Јовановић 14, Радснковнћ 3 л Савић. прсжаљеног зела дозвољавају. Прсдшколска дсца такођс могу да сс уче плнвању л за н>лх he бнти оргави* >?ван поссбан курс. МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА СТАРТ! 5. јуна 1986. годше на вршавају сс две годинс туге н бола од преране смрти нашсг драгог тагс мог нпкад брата Кодшија за продају употребљаваних моторних возила на основу Одлуке Радничког савета OOYP-a ,,Ycлуга” бр. 1591 /86 од 14. априла 1986. године вршн продају следећег моторног возила путем: Лицитације — Возило марке ТАМ ТИП 4500 — цистерна за поливање, годнна производње 1986. регистарски број СВ. 442—18 са почетном ценом од 800.000.— динара. — Право учешћа на лицитацији имају сва правна и физичка лица која пре тога уложе 10 одсто.на име депозита од почетне цене возила за које се јављају као купци. Лицитација ће се одржати 5. јуна у кругу OOYP-a ,,Услуга” ул. Пролетерска бр. 2 н може се разгледатн v времену од 10—12 часова. По окончању лицнтације уплаћени депозит се враћа учесницима нзузев купца који је купио возило, и н>ему се уплаћени депозит зарачунава у купопродајну цену возила. Порез на про.мет и таксе падају на терет купца. 21. октобар — ОКК ћин 68:66 На гостовању у Крагујевцу ци су доживсли првк пораз н ПараПараћннмогло би се рсћи да Је cpcha одиграла главну улогу. Тлмови су сс с.мсњивали у воБству тако да јс крај дочекао резулхат у ко.мс су КрагуЈсвчани воднли са два коша разлнке. ОКК ПАРАБИН: Вукадиновић 2, Хворостански 17, Борђевић 5, Стсваннћг Живановић, Маринковнћ 18, Лалнћ 3, Милосављевић 6 Стојановић, Јоваловић 7, и Радекковлћ 10. М. Милошсвнћ Мпана^ Као наставак нскаданлкнх олпмпијских ссоскнх игара у коме су спортк« стн аматерк из ссоских меснкх заједница одмеравали снаге у традицлоналним „Јуиачким’* дисциплннама, од овс годнне одржава се првслство м.есннх заједница у којима учествују и прсдставницн градова уз, иаравно| лрошнрсн лрограм такмичења. Тако he 31. маја у 9 часова, у рекреацноном парку „7. јул” бнтн отворенс 14. опБРАТИСЛАВ — БАТА СИМИБ Његов г.едар и нас.ме * јани лик посићемо увек са поносом и туизм v на шнм срцима. Дејана, Давор и Мира штинскс игрс. ошптнпскн савсз , Партизала’’ всћ су стнгле пријавс искнх меских заједница, а чули смо да врсмена за пријављпваље још увск има. м. м. МАЛИ ОГЛАСИ Продајс.м „101 комфор’’ произведен 1980. годннс, прешао 45000 киломегара, може се вндсти сваког поподнева. Moua Милосављсвнћ, Горље Вндово, Параћин. Продајем кућу у ВршнкоЈ Бањи, noкривсну, уссљива Једиа соба, 1200 метара од цситра бањс, всллчинс 200 м;- Постоји могућност за.мснс за ПарзћинЈовнчић Милорад, 37260 Обреж. Оглашава.м леважсћим свсдочанствс о завршеном ос.мо.м разреду »<а Радничком упиверзнтету иа мме Шл>нвнћ ДР* гољуб. лвсж СвовЈапстжа аима рмкг вародв оаштине ОлраПин, пдаје Цевтар аа иртгуру ■ ннформнсда * Д1араћнн" - Оараћла. Дврежтор в гдавнв о одговорпв уреддпв Слазољуб ОбрадовнП, Издаваш савеп Нада Браижовжћ, Момчнзо Вучжоваћ, Светаахав ЖпвкопВ, Миливоје Ипаћ, Нада Јоваловпћ, (заменш аредседннка). Снежаш Јоватоннђ, Бо рнвоје МарннковнВ, Спахзлуб ОбрждовиП, Живот. Сгојжвовмћ. ЖстоЈнв Гомив (председпнк) в Јовал Гоиић YpeBYj« Редаишоив «ол«јум. Ношшври, Снежана 1овановлћ Мллноа Жк» com h ЈИнрослав ЦимнтриЈевнП, МлдквоЈе Илнћ (техннчкв уредниа) » Миодра, Мнлепковић. ^еса 1’елахциЈе-. Макошв Горког, «. Цоштавскл фи м Гелефокн, елавив е шговормв уреЈ ш« (OiM 52-352 ноЈШнари <0351 «3 694. Нрстпдаза: годншаа 1.400 дпиара, полугодишЈм 700 днпара. ва лнострапстао двоетруко. Жиро рачуп Ценгра аа кулгуру а внформпсии X’ ОДК SU* Шхмш. ITO Беврад. В-Јжш-d«. 8, геаефом (Ml) 340-55L Твр« 11.W0

. ................................ „„„j. БАНКА НАШЕГ BPEMEHA ИЗЛОЖБА ИСКОПИНА CA МОТЕЛА 113 НДМЕНОГ MA HA СВЕТЛО ПАНД страна 9. ■nuiiiniiiiniiii«^ ВИТОМИР ИВАНИШЕВИН. ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ОДГОВОРНОСТ fl МОБИАИЗАЦАЈА страна 5. !1111111П111111НШ1ПЈ11Ј1!1111[П1Н111111111111[[111111НН1Ш111 wiuiiinu.iiijiiiiiiiiiiiuiiii.iiii.iiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiifiui^ | ПОРУКЕ X КОНГРЕСА f IЈединство и | I OflrOBOPHOCT I | страна 2. j niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiuiuiniiiiiiiinin Умро Добривоје Бошновмћ страна 6. aiiiinuiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiilliiiiiiuill|l|l|lllllll£ ГОДИНА хш БРОЈ 310 ■ ПАРАНИН 11. JYH 1986. ___ ј_1—■—ww—inn 11 -I.I.IJI J -- • л К ВЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ В ЦЕНА 50 ДИНАРА £><llllllIllllllllllll|||||||ii|||||||||||||||||||||||||||||ll|||l|JI|l|l||l|l|lt||l||I|II|||lll||IIIII|i||iiiilllllllllIIIIIIItlllllllllllllll,s' I шд новим I I јаииижшI = Још једном се радни људи меће: завршетак започетих | = Параћина налазе непосред- објеката у граду, у коме до = е но пред завршетком петого минира најнеуралгичнија та = = дшињег месног самодопри- чка града — канализација. = | носа, којим су, свесни da јс lie треба заобићи ни чиње- | Г то био једини начии и прави ницу да Параћин расте, да | СА ИЗБОРНЕ СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ШИРОО ПОМ РАДА ф Стеван Стојковић говоорио о наредним задацима Општинске конференције ССРН © За председника ССРН изабран Драган Антић, психолог, а за секрет ара Добрила Борђевић, економски техничар ок Очекују нас обавезе V петак, 30. савезу. Тог дана ференцнје ССРН jiiaja завршени су избори у Социјалнстичком је одржана нзборна седница Општннске коина којој је разматран цзвештај о штинске конференцнје ССРН за период 1982—1986. програм активности до 1990. године. раду Опгодина и рада месне организације ССРН мора бити таква да увек одговара актуелним потребама тре нутка. Она се мора развијати као основа организовања и деловања Социјалистичког савеза, као место скупљања и ангажовања свих стваралачкнх субјектившЈх снага, иницијатива, договора, заједничког идеј но-полнтичког, акцноног и кла сног повезнвања радничке класе свнх радних људи и грађана у месним заједницама. Неопходно јс ради тога систематски деловати, односно утицати на рад делегацлје и делегата, Скупштине 11 Савета месних за једница, са.моуправни?< »нтересних заједница, кућннх савета. успешни у остварнвању оријентацнје н задатака. наше мора мо своју активност да усмсри мо на решавању конкретиик питања и пробле.ма којп пре свега морају да се одвијају у месним организацијама, секци ја.ма, друштвеним н друпЕм ор ганизацијама и удружењима који су саставнп део организацпја ССРН-а. Пробле.ми могу успешно да се решавају само тамо где и настају, a ibiixo во решавање представља одговорност и договарање ради усклаћивања интереса и пзналалсења решења која одговарају већинн, рекао је између осталог ДРАГАН АНТИБ. Савета већа и потрошача, мировних тако даљс. Протекли четворогодтшпвп период актнвноотн Општинске организације Согџгјалистичког савеза радног народа општјшс Параћин карактеришу мноте тешкоће и проблеми. To је период времена опггерећен много бројшкм друштвеним, економским и политичким проблемима. Познате су тешкоће у примени и спровоБешу мера дугорочиог програма економоке и друштвене стабнлизацнје, пораст зшфлације, презадуженост зеливе, чије су се последнце свакодневно одражавале и у иашој средшш, великл пораст малопродајник цена производа it vcjiyra, а самим тљм и пад жлвотног стандарда, продуб- .ллвање социјалних разлика, незапосленост младнх људи 31 друпи лроблеми знатно су утнцали на актлвност Социјалисгнчког савеза и осталнх ДРУ * штвено-полиггичких организа' ција. Имајући у виду целокупну Јгроблематику, као и задатке и одговорности Социјалистичког савеза у сви-м обла стима друштвено-окономског жлвота и рада, Олштлнска кон ференција ССРН настојала је да покрене све друштвено-политичке организацизе, друштве не организације и удружења гра!?ана на пуиу актнвност, као и радне људе и грађане вреде, удруживања земљорадника, пословање привреде, фуи кцнонисање делегатског система, питање народне одбраие п друштвене сагмозаштнте, снабдевање грађаиа, сегве, жетве, и orKiyna житарнца, искоришћавање пољопривредног земљи шта, уређивање грађевинског земљишта и друго. Уз пуно учешће својих облика деловања разматрала је и друга питања из области привредног и економског развоја name општине, као што је развој мале прЈсвреде и мопућност фи намонрања ове делатности, сиа бдевање тржипгга у општлии оановним животшем иааиврницама и робом шлроке потроШ1вс, са освртом на жагвотнн стандард радшгх Бама у општими. Општинока ССРН, месне лд-ди и гракбнференција конференције ССРН и остале друштвено-по- .шгпичке организације су посебну аткивност испољнле у спро вођењу делега/гских избора. чи ме је на делу потврђена политичка и акциона способност ССРН и других друштвено-поллттгчклх организација и самоуправних структура за спровоВен»е најзначајлијчх друштвено-палзгшчких задатака. Ilaiuy њиво, и организацију, даље очекује поље рада у сеоским несу.мшнроко месним заједница.ма, а једно је свакако питање пољопривредне производгве, која данас, није адскватна могућностима. Говорећи даље о обиму предстојећих задатака СТЕВАН СТОЈКОВИБ је рекао: — Морамо на учннити све да организовалн и само.м почетку би смо добро одговорно могли да понесемо терет политичке активности. Зато ће се наш задатак поред осталог састојати и у то.ме да многе акционе мницијативе покрећемо баш лреко бројннх облика дсловања. Ту се морају истицатн нај значајнији предлози грађана и постати основни облици заједничког деловања и преношења на рад делегација, делегата н делегатских скупштина. Социјалистички савез до сада није у потлуности ос<гваривао своју Уставиу функц-ију широке друштвене конлтроле. Мн .морамо на време и аргументовано указивати (на разне појавс и тендеиције које inicy у складу са утврђеном политиком ц инсистнрати на предузи мању ефикасних мера утврБивања одговорности и онемогућавања таквпх појава. на сагледавању п решаважу питања који се тичу и>их. практичном од зпигереса нлгхове средине и шире. Говорећи на овој Конференцији о наредним задацима Оп> штинске канференције ССРН Стеван Стојковић дотадашњи председник OK ССРН јс рс-као: седницама Општинске На седницп Опиггннске конференције ССРН за председника OK ССРН изабраи је Драган Антић, поихолог, а за секрстара Добрила Борђевић, економокл техничар. УзлмајуhiI реч након избора Драган Аитић је рекао: коиференције ’ ССРН разматрала је лробле.матЈжа полхжри- — Акционо-политичка организованост, садржај и метод Осећам потребу да нстакнем да ако хоћемо дд будемо На овој седници изабрано је Председништво OK ССРН, Над зорнн одбор, председници облика деловања „ делегати за МОК, и Републичку конференцију ССРН. иут, решавали најнеопходнија питања комуналне из градње, испуњавајући тиме обавезу према исконској чо вековој тежњи да увек неш то гради, да стреми ка бољем животу и да, ие само дставља у наслеће буду1шм генерацијама плод свога ра да, него и поруку да је то човекова потреба која га чини људским бићем. У ових протеклих пет година у нас тојању да се задовоље зајсднички интереси и лсеље no стигнути су веома крупии резултати од којих је, a то је сасоим видљиво, измењеno лице града. Циљ таквих напора је да људи који у њему станују легпае и боље живе. Резултати су више не го впдљпви. У еконо.чској ситуацији, у каквој смо се често палазили, у условима када је привреда пословала у пзузе тно сложеним и отежаним условима када је куповна моћ радних људи била доста ослабљена, а животни стаидард никад впше угрожен, једно.и речју, када је било доста тешко, издржали смо, не одступајући од започетих објеката, јер, свесни смо да би свако одлагање сутра би ло много скупље, пли чак не достижпо. Раднп људи Параћина, навикли већ дуже година иа акције којпма сами себи стварају летау будућност и бољи живот већ доста времена размиисљају шта п ка ко радити носле пстека текућег самодоприноса. Одговор на питање се лошчно на се великом брзином шири, Отварају се нове улице за нове становнике. Намеће се као неопходност проширеibe капацитета за довоб нових количина воде, цзградiba здравственпх објеката, објеката у образовању, обје ката за потребе младпх, за окупл>ање >zpabana . Објекте које градимо, иај пре пх гради.мо за себе. Али, градимо п за следеће геиерације. To је човеков пут развоја, то је дуг и обавеза. Другачије се и пе би могло. И следе/ie генерације градкhe за своје потомке, као што. су п претходне генерације градиле за данашњу, у.1ажу1ш много вредније уло ге од материјалних. Нови месни самодопринос ]е потврда и нашег јединства у задовољавању заједни чких потреба и интереса, no тврда заједнтитва и солида рности, потврва naiuez развојног пута. За боље сусра, за живот и pad у једној савременој урбаној и здраво] средини, пема другог пута до овог. Како ћемо данас и сутра живети то искључиво зависи од нас. Зато акција која предстоји треба да пру жи потврду name спремности за остваривање наишх жеља, потреба према наииш .могуГшостима, односно могућностима радних људп. Такво схватање и прплаз би ли су гаранција свих претходних акција, до сада чети ри, iia тако треба да буде и овага пута. У то, уосталом не треба ни сумњати. С. О М. Жнвковић '■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiniiir

ПОРУКЕ X КОИГРЕСА CKC ЈЕДИНСТВО И ОДГОВОРНОСТ llllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllWIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIhlllllinilllllllllllllllllllllllllllillllllN ф Y раду X конгреса СКС из наше општнне учествовали су Зоран Радојевић, ди ректор ОШ „Б. Јакшић”, Бранко Вујасиновић, пензионер, Момчило Павловић. Светлана Мишић, Драгана Илић из ИВТКТ „Б. Крсмановић”, Боривоје Маринковић из Фабрике цемента „Новн Поповац”, Миодраг Станковић из Српске фабрике стакла и Милан Панић, председник Општинског комитета СКС 0 Дра гана Илић је изабрана за члана Централног комитета СК Србије. Од 26. до 28. маја у Београду је одржан X Копгрес СК Србнје. Конгрес је почео пленарном седницом на којој је подпео уводио излагање Иван Стамболић, председник ЦК СК Србијс на тс.му „Савез ко.муниста Србије у борби за друштвено-економске преображаје и даљи развој социјалистичке самоуправне демократпје”. Излагање је бнло опшпрно к свеобухватпо, а основна порука изречена је на само.м крају: — Да бисмо продужпли Титову револуционарну, а реалну полнтику потребпа нам је слога у борбн за даље самоуправне преображаје, смелост у суочаваљу са изазовпма вре мена ради нових победа, јединство ради акцпје, равноправпост ради заједшгаког жив.всња, одбрамбена способиост радп слободе, напредак ради угледа и престижа Југославпје у свету. V крплу данашњих самоуправљача н њихових интереса, у крилу раднпх колектива чпје робс и па.метн лутују свето.м, у младим људпма окренути.м будућности и тражењу себе у овом друштву и у сво.м добу — налазнмо и стварајмо своја борбена језгра, предводнпке и учссннке пајпрогреспвнијпх друштвенпх подухвата и акција које тражи овај Дессти конгрсс Савеза комунмста Србије и које he тражитв Тринаести конгрес Савеза комуниста Југославије. Ако из ти.х борби мп пе взостане.мо, ни резултати неНе изостати, рекао је па крају свог излања Иван СтамболиН. Конгрес је радво у четири комиспје и као ретко кад до сада делсгати из паше општпне дискутовали у све четнри комиснје. Драгана Илић је радпла у Компспји за развој соцнјалнстичких самоупраштх друштвено-економских односа. Дискутовала је о прнвредним при ликама у опшппш Параћин, са посебним осврто.м на положај текстнлне и-пдустрије: — Текстилна индустрнја спада у рбд прнвредних грана којс највншс запошл>авају жене, рекла је пзмеђу осталог у сво јој днскусији ДРАГАНА ИЛИН. Од 419 хиљада радннка у текстилноЈ индустриЈн Југославиje преко 240 хиљада су жене, а у текстилној индустрији СР Србнје од 104 хиљаде радника ства више од 60 хиљада илн преко 60 одсто су жене. У радној организацкји у којој ја радим, од 3 200 радника близу 2.000 су жсне илм неигго внше од 60 одсто, са тенденцнјом повећања удела жсна у укупном броју запослених. V Радној органнзацнјн „Бран ко Крсмановнћ" у Параћину, а нста је или слнчна сктуапнја I! v осгалпм OVP Са вели KHA1 броје.м жена, пајвећк део нзгубљеног радног времена отпада на боловање. Прн том. највећи, да не кажем и једиiui узрок повећапих боловаља у односу на друге OYP условљен је рађањем, чување.м, неговањем if васпнтавање.м деце. Просечно дневно на породнљ ском одсуству у мојој радној организацнји налази се, у последњој години, 126 жсна. Ако то.ме додамо одсуство жена због болести децс, због болести својих, па и супругових ро днтеља, израчунали смо да је проссчно дневно одсуствовање са рада 176 жена или 5р од сто од укупног броја раднпка. Ова одсуства су оправдана н треба да их буде више, јер he бити масовнлји раднички подмладак. Поставља се, међутим, питање да ли терет репродукције становништва треба да сносе са.мо такозвани женски колективи, или га треба рално мериије расподелити цслокуп * ном удружено.м раду. О својим утисци.ма са Конгреса Драгана Илић каже: — Првн пут сам на Конгресу и овај задатак који лш је поверен је велики изазов да оправдам поверење. Млади су и овде иступали отворено са своји.м пробле.ми.ма и свако ко је пратио Конгрес не би могао да каже да младц неће да радс и да су ћутолози. Лко спро ведемо све оно о че.му је било рсчи сигурно је да ћемо брзо изаћи из кризе. Светлана Мишић је била у Прсдседшгштву исте комнсије. — Y овој ко.мисији је радило 450 делегата, a 150 је дискутовало или приложило своју дискусију. До.минатио питање је била привреда, а затим запошљавање, положај пољоприврсдс, текстилне иидустрије, здравство. Много је длскутовано и о запошљавању младих, који су тражлли да нм се укаже поверен *е, да се провера вају кроз послове. Млада генерациЈа је била изричита у захтеву да се скрати радни стаж, како би се незапосленн брже запошљавали. Боривоје Маринковић је радио у Комиоији за развој политичког система социјалистичког самоуправљања. Дпскугујућп на Копгресу рекао је: — Долази.м нз општине Паpahiiii која има развијену радничку класу, преко 5.000 комуниста и која је изричнта у жел>и да имамо једннствену Југославије на основама брати јединства, равноправности народа и народности, федералног демократског уреbeiba н социјалнстнчког са.-лоуправљања. Изрпчитост жеља за оваквом Југославнјом у себн обухвата критичку осуду свнх понашања и појава које настојс да парцелншу Савез комуннста, угрожавју братство п јединство и соцнјалпстичко са.моуправљање. Неподељено Је мншљсње партијског чланства и радничке класс да за очување н даљн развој тековина Револуције н настав.ва ња Тнтовог пута пресудну улогу има јединство и одговорност у цело.м Савезу ко.муниста, а посебно у његовим ор ганима и телима. Међутим, све доцн смо да је у протеклом пе риоду бнло доста нејединства и иеодговорности у спровоћен»у договорене политике, што је доста утицало да се озбиљно пољуља углед и ауторитет Савсза комуниста Југославије. Стога предлажем да Цснтралнн комитет СКЈ посебио размотри одговорност за неспро воВење јединствено донетнх програма и планова и именом it презименом прозове одговор не ко.мунисте и ннституције. Такви.м радо.м Савез комуш!- ста he доста добитн на угледу и ауторптету. Ја бих се у својој даљој дискусији осврнуо на неке слабости деловања Савеза комуниста у политичком систему социјалистичког самоуправљан>а. Наш политички систем ко јп извире из самоуправљања у протеклом периоду је испољио неке слабости које у наредном периоду мора да отклони. Те промене треба да буду у функцији остваривања Дигорочног програма еконо.мске стабилизацнје, одлучујућег утицаја радипчкс класе на све токове друштвеног живота као и Bvhy одговорност у спровоБсњу утврђене политике, рекао је Боривоје Маринковић. И on nodi извапредне утиске са Конгреса и наглатава да не с.мс да сс разбије јединство СК, братство и једпнство и социјалистичко са.моуправл>ан>е, што су и поручнли деле гати X Конгреса СКС у своји.м дискусијама. Миодраг СтанковиБ јс радпо у Комисији за организациона питап>а СК, кадровско пдејно-политичко и акционо оспосоиљавап>с и статугарпа пНта1ва. На ову тему је и дискутовас на Когресу. — Y пред конгресннм актнвности.ма чланови Савеза комуниста и радш! људп испол>или су пуно поверсње у политику Савеза комуниста Југославије и његова програмска опредељежа у развоју нашег соцнјалистичког самоуправног друштва. Радни људи уважавају резултате које је Савез комуниста остварно у протеклом периоду, али уочавају н нутар Југославије, захтевима бројне слабости које су испољене v раду Савеза комуниста. које су постале озбпљна кочни ца брже.м свеукупно.м друштвено-економско.м и политичко.м развоју друштва. Изражена је жеља чланова Савеза комуниста и радних људи да се енергично боре протнв свпх слабости if укључе у њнхог.о отклањање, у складу са опредељешима Савеза комуниста Југославије. To је гаранција да ћемо настале тешкоће у спровођењу усвојене политике Савеза комуниста ЈугославиЈе ус пешно пребродити. Да би се то остварило радни људн захтевају енергичнију u доследнију рсализацију усвоjeinix ставова Савеза комуниста на Титово.м путу друштвено-економског преображаја на шсг друштва. Поставља се питаље, зашто Савез комуниста није био увек дослсдан у реализацији и практично.м спровоБсњу усвојене политнке. Није био такав због тога што у Савез комуниста, а посебно међу руководећим људи.ма. н.ма оних који су на речи.ма за једпо, а на делу за друго. V Савезу комуниста нма оних у које се увукао лнбералнза.м, опортуннзам, лични ин тереси изнад друштвених, фамплијарност, незамерање, тежња да се одрже на власти по сваку цену, на поштовање усво јених принципа кадровске политике, присвајање друштвене ИМОВШ1С, не поштовање законитости, програ.ма и статута Са пеза комуш1ста Југославије. Радни људи имају поверење у Савез комуниста, а због оваквог понашања једног броја чланова Савеза ко.мунпста и цео СК губи углед код једног броја радних људи и граБана. — Конгрес је био сасвим отворен и сви с.мо отворено ди скутовали, каже након Конгре са Мподраг Стаиковић. Y Комисији у којој сам ја радио највише је бпло речн о потребн већег заједништва, непризнавању никаквпх граница унутар Југославнје, захтевана јс једннствена чланарина за све члаове СК у Југославији. Тражено је да се брже решава ситуација на Косову, јер је на том no.bv врло мало учнњено. Зоран Радојевић, је радио у Ко.мисији за идејна гаггања л самоуправни преображај обра зовап>а, науке, културе и iniформисап>а. — Присутан је пад учешћа срсдстава за образовање у националном дохотку од 5,8 одсто у 1978. годипи на 3,5 одсто у 1984. годпни као н у основном образовању у олштнпи који је у 1978. години износио 4.2 одсто, а у 1984. години био је 1,9 одсто, иако смо сведоци степену пораста Ш1флације из нових обавезујућих трошкова основног образоваiba код превоза н исхране ученика, лшдерпизацији наставе, порасту материјалвих трошкова, амортнзацнје и других обавеза, дискутовао је на Конгрссу ЗОРАН РАДОЈЕВИБ. Код среднлг образовања указали би смо само па један лроблем, а то је да сс ово.м образовању најмање поклања па жња код друштвеног стапдар. да учепика cpeuibnx школа. Ови ученици не.мају бесплатан, ни ти бенсфицирап превоз, исхрану, интеренатски смештај, врло .ма.Јо јс стилендија, уџбеници су скупп, родитсљн лздвајају високе износе за екскурзнје и друго. Досадаипвс разумеваље panmix људи и rpabana Општинс за проблеме образоваља је onno па висјши. Заведсни самодопрп.чоси за рсшаваже школског просгора и .максимално лздвајање за лотребс образовања најубедљлвије о то.ме говоре кроз сталдард школа у нашој општини. Y области културе, физнчке културе и инфор.мисања, захва љујући сам управпом организовању бележи.мо и релативпо добрс резултатс. — Осповиа порука са овог Копгрсса је јединство, рад и доследност у спровођењу конгресиих докумената, рекао на.м је овнх дана ЗОРАН РАДОЈЕВИБ. Y Комисији у којој сам радно науци је дат приоритет. а у образовању стандарду и је дпнству уџбеника и програ.ма. Када јс рсч о култури највише је бнло рсчл о то.ме да се очува културна баштнна, да се појача васпитна улога образовања, а код инфорхшсања захтсвана је јединственост у медији.ма, тачкост ннформација п одговорност за дефор.мације у ннформисању, рекао је из.међу осталог ЗОРАН РАДОЈЕВИћ. — Као старијег комунлсту на X Конгресу СКС посебно ме је радовало велпко присуство младих делегата и њихово актпвно учешће у раду Конгреса, ibiixoB младалачкл темперамент п пре свега нзражено познава1ве пробле.ма и сугсстије и прсдлози за њихово превазллажење, рекао нам је пакон Конгреса МОМЧИЛО ПАВЛОВИћ. Младп су отворено, не презајући н нс плашсhn се познатих нмена крнтиковалн стање у друштву и захтевали одговорност за неодговорно поЕошаше. Десегги Конгрес СК Србије је потврио потребу за већим једлнством, лужност про.мена, могућвостима и путевима изласка лз крлзе, и све.му ономе што је до.мшиирало у време расправс о Прсдлогу закљу чака XIII беднлце ЦК СКЈ. Десети Конгрес је бло договор ко.муниста Србије како и на који начин да сс нагомилани проблемн у свим сферама нашег друштва брже, до следније и одговорније разрешаваЈу, Y дискусијама делегата у свим комисија.ма и на пленарпим седницама истаклута су одреВепа питања која^у присутна у средпнама одак\е су делегати дошли рекао на.м је МИЛАН ПАНИЕ, председ- (шк OK СКС. Једна од порука је да треба внше радити a мање састанчнти. Нарочито је истакнуто да трсба посветити већу пажњу прпвреди, пол»опривреди it сви.м областнма рада. Конгрсс поручује да треба са конкре-пигм акцијама креиути од.мах по свим средина.ма у извршавању задатака п да комунисти не чекају закључке II одлуке да дођу од виших органа већ, да се одмах укључе у рад name партпјске организацнје, да одмах сачине програ.м актнвностн за оргапе и тсла, за основне органпзације као и за сваког члана СК. — Савсзу ко.муниста Србије предстоји у наредном псрио« ду енергична борба за остваривање дугорбчног програма стабилизације, у коЈе.м су изражени свсст и воља радничке класс Југославије. да кризу у друштву превлада неопходни.м про.менама у целини систе.ма социЈалпстачког самоуправљања. Полазећи од става да свако решење, одлука и опредељивс морају да буду потврБсни ваљаношћу и ефикасnomhy праксе која на љима ПОЧ1ПЈП, делегатн Десетог копгреса Савеза ко.муниста Србије дали су пуну подршку свим иницијативама које теже промена.ма онога што успорава илн онемогућава пунн развој социјалистичког самоуправљања v сви.м областима друштвс ног живота. Ово је са.мо део поздравног писма које су дслегати упутпти Цептраллоу, комптепу U.K СКЈ. Ово је порука и делегата Десстог копгреса СКС из па шс општине на коме је за прелссдшжа ЦК СК Спбијс плабрап Слободан Милпшевић. Ж. CYTPA ПОЧИЊЕ XII КОНГРЕС САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ УГЈОСЛАВИЈЕ ПОВРАТИТИ КЗГУБЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ ДЕЛЕГАТ КОНГРЕСА JY ГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ ЗОРАН РАДОСАВЉЕВИН YЧЕНПК СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА „БРАНКО КР СМАНОВИЕ” Y ПАРАНИНУ Y низу значајних скупова који обележавају npo.iehe 1986. год1Л1С, спада ц ХП Кон грес Савезд социјалисгичке омладпне Југославије. И од овог Конгреса се очекује да покрене нпз значајпих пптања п да понудп ра'зрсшење проблема који муче младу генеранију. Списак проблема са којпма се сусре hy млали, нпјс нп мало кра так и безначајап и зато he ово бити прилика да сс озбиљно разговара и размишља о будућпости генераппјс која својим образовањем иптелигенцијо.м и жељом за стваралаштвом, куца на вра та садашњости. Из овдашње средине на копгресннм прссторима nailи he се ученик Средњошко лског цептра „Брапкб Крсма новић”, Зоран Радосављевић који he покушати да сс вршњацима ос.мислн сопствену будућност. — Превасходни задатпк ССОЈ it Конгреса је да се из бори за позицмју у друштву, одакле he ангажованб са пу иом снпго.м утицати на друштвено-ско1сомске прнлике у нас. С тога с.матрам и оче кујем да ће овај Конгрес учннити великп корак напред у ангажовању младих на од лучивању о крупним друштвеним питањима, и то првенствено о онима ко.јн се иепосредно тичу кас. Та пиraiba су најчешће помињана, нсзапосленост, сконо.мска за впспост, нерешсна ста.мбени простори, говори делегат Ом ладинског копгреса Зоран РадосављевиН . Наш саговорник се између осталог, ocophe и на бол нс чнњешше, a то су да је млада генерацнја пзгубнла поверење у своЈу организацију. да i«e верује да и.м она .може квалитетно помоћи Y разрешаван.у њихових проблема. И зато поручуЈе да је управо овај скуп послелњи воз за повраћање поверен.а, јер ако се то сада не урали свн he возови проћп. Завршавајући овај кратки претконгреснп разговор, Зоpan доста самоуверено п хра бро поручује: Мора.мо показати нашу снасу и нашс мо гућтлстн. Mu xohe.uo тсрет на наша плећа. а наша пле ha нису лако нсјака ’»ao uno многи мисле. М. Илић

w § co K S H < H eoWcu S S t=c o « co S g fe o w co o s Wo S H w E X IШ

Ci м o м н о д о W I o м n п > CSмW о н > о о > и w о о 2 w S S w * > S д W CT O N Hllllllllinilllinilll1l!IIIIIIHIIIIIllIinillinilinilltllllllinillllIlllllllllllllllinillllllUtnilinilll!llllllllllllllll|l!linilltllllllIJ|tll|l|llll|||inilllllllllllllllllllll|lllll|lllll|lllllllllll!lllllllllllllllllllinnilllll1lllllinill1lllllllllll>>lllinilllinillllllllllll ।

11. JYH 19S6. • БРОЈ 310 OPA „AYTOnYT” L, _ Јубипарно жуљевито лето РАЗГОВОРСАПРЕДСЕДНИКОМСКУППГГИНЕ ОШПТИНЕ ПАРАНИИ, ВИТОМИРОМ ИВАНИШЕВИБЕМ ’ Одговорност и мобилизација ф Стигло пет бригада ф За десет година постојања акције на траси аутопута радило преко 20 хиљада бригадирки и бригадира n,lniunHinillllllNIIIIIIIIII!llllllinmnillflllllNnilllllllllll|||||||||||tlllllllll||||||||||tiiinillllUI||||||||||||||||IIIIIUIIimilliniHIWIIIIIIIIII||||||||||||||||||||lllinill||||||ii||||iiiti|||HIIUINininilinilllUlllltinilllilNIII!lUllllltlinillllUIIIWM За параћинске акцијаше ЈОШ YBEK ИМА МЕСТА Сезона добровољног омладинског рада која јс недав1.»з започела, тгод своје окри ље узећс и младе из овдашн>е средине. Из Општинске конфсренције Савеза соција лпспгчке омладине Параћнна, која организује бригаде, поручују да су припреме Y току н да за онс којн се предомисле да провсду „нај лешие лстовтве на свету", места још увек има. Сви за интересовани могу да се при јаве Општннској конференцији која се налази у Дому снндиката изнад биоскопа „Раднички”. Овогодишњи „акцијашки рсд вожн>е” за младе из Параћина, прсдвидсо јс три бригаде у јулској и августов ској смени. Сезону he отворити најстарпја брнгада „Бранко Крсмановић" за ко ју је резервисап термнц од 6. јула до 1. августа на ОРА „Бан>а Лука". Лвгуст he битн богатијп за две збратнмљеЈБе брнгадс н то у периоду од 3. до 29. августа. На о.младинској радпој акцији ,.Ве рдап" Ј^аднће бригада коју he сачињавати млади Мурске Соботе и Параћнна „Братст во и једннство”, а у исто вре ме на ОРА „Тптов Дрвар” место је рсзсрвисано за ОРБ „Поморавско-загорска” коју he чинити брнгадири нз Кра пине и Параћииа. М. И. СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА штампарнја превазнлази проблеме @ Дооар пример лоше кадровске политике На седницн Извршног савета CO одржаној 3. Јуна раз.иаграно јс стаље у РОГД „Вук Каpaunh” у Параћину са програмо.м мера за превазилажење по стојећег стања. Разлози за уво Бен»е привре.мених мера у пара ћннској Штампарији cv с‘Ј-мо дссет одсто проблема који посчоје у овој организацији, рекао јс на овој седници Радоје Ракић, члан привременог органа. Ово је најбољи пример како не треба водити кадровску поСусрети СОБОНАНИ Y nAPARHHY Токо.м прогекле недеЈве, тачније у субогу п недељу у Параћину јс боравила групд радника Радне заједннце Друштвено-полигичких орга 1*лзацнја из Мурске Собоге. Ово је почегак будуће сарад н»е која се одвиЈа у оквиру неговања побратнмских односа општине Мурска Собо. та и Параћии. Домаћини Co боћанима су били радници овдашње Радне заједнице Друштвепп-политичкнх органнзација и то.м прилпком их упознали са два највећа колектива, Штофаром и Стакларо.м. Гости су у меБувремену посетили и манастир Раваница и излетиште Сисе вац. М. И. 1ДМННВ Овогодишв>е акцијашко лето почело је прошлог понедељка, 9. јуна изласком брнгада на бројна омладинска радилишта, Тако је било и у Параћину, где се угљездило насеље Омла динске радне акције „Аутопут Братство-јединство’’. Y омладинском насељу 7. јул, крај ПараНнна, већ неколико дана јс живо, а живост су унеле бри гаде које су дошле из Београд£ — Раковнца, Косовска Витине, Загреба — Трн»е, Скопље — Центар, Читлука, а за који дан се очекује и брнгада ветерана из Београда. Токо.м овог лета акцијашн lie раднти у двс с.мепе, јуна п јула на „козметничком” радбви.иа ва недавно изграБено.и аутопуту, a to he бити уједно и јубиларно жуљевпто лето. Наиме , ово је десета по реду акцнја на аутопуту, тачннје оц како је почела да се ради друта трака. За то вре.ме о.младинско насеље се селило како су текли радови, најпре у Yuчарнма, затн.и v Великој Плани, а од 1979. годинс у llapahn ну. Током протеклих годнна на изградњи 225 кило.иетара аутопута раднло јс прско 350 брнгада илн око 20.U00 брнгадира нз свнх крајева Југославијс. Aleby љима су били и .младипи и дсвојкс. деца наших радинка на иривремено.м раду у ино стралству а акцијашки живот су упозналл и многи младп из на.ма иријател>ских зема-ва. Како с.мо незванично сазпалн »огвараље овогодишњег лц љевитог лста на аутопуту, за казно је за 14. Јуни, a jyoiuicj he се пригодним маннфестациja.ua ооележити наредног акшнашког месеца. М. И. литику, чуло се v дискусији на седници Извршног савста. Закључено је да се свнм раднн.и органнзацнјама упути пнс мо са захтево.м да у будуће мно io вншс сарађују са нашом Штампаријо.м и од ље Kyuyjy потребну робу. Препоручено је скупштинама отитннских СИЗ -ова да ову органнзацију ослободе плаћаља доприноса, а закључено је да сс то затражи и од републичких органа, за ослобађање пореза нз дохотка. Предложено је да се фонд за развој привреде издвоји део средстава за финансирање одређеннх nporpa.ua даљег развоја. М. Ж. Извршни савет о снабдевању брашном Извршни савет CO је на једној од својих последњнх седница разматрао инфор.ма цију о снабдевању пекаре брашном до нове жетве. 1ЈПРО „Шумаднја” не може да i.abc заједннчки Језнк са „Житомлино.и” из Светозаре ва који је у обавези да је снабдева редовно и у довољпим количина.ма брашна, с обзиро.м на преузете коли чнне пшенице из наше општине. Зато је закључено да сс до краја испитају односи са „Жкто.млниом”, у шта треба да се укључе и функинонери ове две општине. Ко.митет за привреду, друштвене службе и финансије нма обавезу да за следећу сед!.<ицу припреми инфор.иаиију у вези припре.ма за пре дстојећу жетву, а размотри ћс сс и ЈИогућност компенза ције пшенице. ■ Четврта делегатска скупшти на је отпочела са радом у периоду нзузстно тешком и одговорном за даљи развој општине Iiaраћии. Ви сте на н>ено.м челу. И као што je већ уобичајено на почетку трајааа мандата функционера изборна база очекујс да буде обевештена, изузимајући свакодневне задатке. по програму и редоследу решавања одређених питања. Који је но Вашем мишљењу прворазредни задатак који Вас очекује и шта је то што треба започети (јер се не може све од једпом), шта је то што трсба да донесе боље дане и сигурнију скопомску сутрашњицу радни.м људима и грађанима ово га краја? Ако се погледаЈу основнн подаци о привредној активности у задње вре.ме. а посебно за првих пет мссеци ове године и питања која су сс наЈчешће налазнла на дневно.и реду највишнх државних и паргијских органа v Републици и Фслсрапијн. че.му су и сва средства информисања поклонпла изузетну пажњу, свако.м пашеи грађаннну одмах јс јасно ла је заустављаље негативннх кретаiba v приврсдн и стварањс д\ггорочпих услова за њену стабилкзацнју прворазрелни запатак. v првом pcnv оних оргапа н појединаца v чију наллежност то по прпролп посла припала. С облиром на приврелну crpv ктуру наше општнне п чињс * ницу да већ дгжн низ годнна већп број наших радних органпзаипја постане знатно слабн ie рсзглтате од поосека својих групапија — ’ппошп птхжо^нче закл.гчак тлта је првн п главпп задатак свих пас v Општи * нн, а прс свега Скупштине оп- (итпне и Извошног савета, органа са највсћи.м овлашћењима п олговорностпма прел шнром ipvuiTBeno.u заједницо.и. To практично зпачи да мораио бсз икаквог даљсг чекања отпочети са прнменом поставки и духа Дугорочног програма сконо.мске стабплнзацнје свуда тамо где се послује друштвени.м средствн.ма. али исто дако у приватном сектору и у свакодневном животу. Први корак у то.ме мора бпти да сви иења.мо схватања пспрн.исрсна дапашњи.и условпма п нашс.и свсукупно.м материјално.и стан»у, зати.и однос према раду и одговорностн, друипвеној нмовнни н друштвеиим интересима у целпни. Бсз ових промена. које огромна већина наших људи с нестрпљењем већ дужс времена с право.и очекује. не може.мо очекнвати боље и сигурније дане. Мп v нашој општини имамо потребне материјалне предуслове за боље сутра — снажаи it разноврстан индустријско- -пољопривреднн потенцијал и створене нешто повољннјс venose за његово рацноналннје коришћењс V односу на раниПОНОВО О ЗДРАВСТВУ YCBOJEH ПРОГРАМ МЕРА Зоор комуниста Медицниског центра „Здравља" у Параћнну одржан 4. јуна, био је са мо наставак многобројннх Д1а: кусија и расправа које су се у последње вре.ме одржавале v овој организацији. Више је ли Huo на састанак стручног колс гнјума, мада је добар део дискуснје био сличан онима које с.мо Bch чули на претходно.м састанку ко.муниста н руководнлаиа овс организације. На свпм ови.м састанцнма анализиран је *рад Медицинског центра као организације од посебног значаја. Саледаване су све субјективне слабости, а на н»нх је став.љен посебан акценат, јср се с.матра да оне директно утичу на укупно ста ље v параћинском здравству. Ово.м прилнко.и су усвојене мере којс трсба да •допринесу превазнлажењу пробле.иа, како субјективних тако и објекти вних, како би се стапо на пут крилатици „Коме се не свиђа нека иде’’, а један број прнсугнпх нас је уверавао да у Медшшнско.м цеитру за то пма снаге. М. Ж. дровску базг и богату традииију Имајући свс ово v виду. a v скпаду са усвојенн.и Сред- (Борочнн.и плано.и развоја опniTinie за пернод 1986. — 1990. године припрс.мамо се, поученц досадашњим искуство.м да заједно н сипхронизовано са сви.м субјсктивпнм снага.иа V нашој друштвено-политичкој заједници да.ио свој пуни доји период, 'и.иа.ио огромну капринос v рсшавању оннх проблс.ма због којпх v дуже.м вреПРЕДСЕДНИК ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН Драган Антнћ је роБен 1933. године у сслу Супска, општкна Буприја. Завршио јс Учнтељску школу и радио као учитељ. после чега завршава пснхологију. Радно је у више органнзацпја као психолог ц руководилаи, а од прс осам годша рааи као школскн психолог у основни.м школа.ма општине Параћин. Година 194S. прн.мљен Је у СКОЈ, а од 1950. је члап КПЈ. Учествовао је на чети ри савсзне о.младннске рад не акције. Обављао је пгноге функције у друштвено-полптичким организацнја.ма. од којих су пајзначајнијс: секретар шко лског ко.мнтета о.младнне. члан Градског ко.митета омладине, члан Председншптва всћа Савеза синдпката. извр шни секретар Општинског комктета СК н више пута секретар основне организациЈе СК, председиик осносне организације Синдиката, пре дседник илн члан разних комисија OK СКС-а, OK ССРН -а и ВССО-а. Два пута је биран за члана Извршног савета СО-е и члана Савета скупштине месне заједпце. V претходно.и периоду био је председик Извршног одбора Скупштнменском периоду резултати ко је постижемо нису адекватни нашим могућности.иа, али и све већим потребама. Најкраће речено: реализујемо зајсдннчки договор и трајно опредељење да са речи и прокламација са скупова npebe.uo на дело у пракси. ■ Као дугогодишњи руководи лац вајвеће радне организације у нашој средини суретали сте се у свом раду са многобројним проблеми.ма које сте углавном успешцо савлађивали. Између осталог, радни људи Стакларе из градили су нове капацитете, запослили нове радпике. Очекујете ли да и као председник тако успешно решавате ове проблеме, сада, као председник Скупштине општине? Исувише је кратко време како се налазим на овој дужности да бих могао са снгурношћу говоритн о разлнкама у олносу на радно место v Фабрпци. Међутим, и месец дана јс довољно да се упознају основнн задани и \оче могућности које пружа функиија прелсстника Скупштиве општине. Наш грал и општнна имају, као н многе друге срсдине v нашој земљи доста тешкоћа и на Регионалне са.моуправнс интересне зајсднике пензијзко-инвалидског осигурања, 11! сада јс члан тог одбора и делегат у Скутитини Републнчке заједнице за ову област. За успешаи рад и друштвс но-полнтичку актнвноет добпо Је многа нризнања, a зиачајннја су: узарннк на омладннски.м акцијама. признање Савеза друштава co рмјалнпх радника за увапре ћиваЈве соци!алне заштнте, захвалннца Извршног већа Скупштине СРС за извапрелан допринос дргштвено! бопзи о деци и признање ОК ССРН-а за тнапређнвање ја внпг ннфломисан»а. Одлико * ван је и Орденом заслгга за народ са сребрном звездом. СЕКРЕТАР ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН Добрила БорБевић је рођена 1946. године, економски техничар, запослена у Фабриии цемента „Новн Поп.звац”. Актнвни је друштвено полип1чкн ралник. До сада је впше пута бирана у органе и тела Општнпзке копференције ССРН, а у протекло.м мандату је била и пред седник Конференнија за дру штвени положај и актнвност жена при ОпјчтинскоЈ конференциЈп ССРН. Члан је СКЈ од 1975. годнне. проблема и за њихово успешно решавање лотребан је и неоп ходан организован систематски рад и ангажовање многих фактора, у складу са место.м и улогом које имају у нашем друштвено-економском и полизичком систему. Оно што ја очекујем и на томе ћу ннсистирати, то је да сви заједно и свако посебно (орган и појединан) свој конкретни посао мора да обавл>а боље и ефикасније. Када се тиче обсћања — могу једино обећати да ће у за« јсдничко.и раду са Лредседништво.и Скупштине општнне и cbilu органима и радннм телима настојати да у оквнру закона и прописа макснмално функционишу органи м пнсгитуције система. Уколнко у томе успемо оправдано је веровати да he такав рад датн и одговарајуће познтивне резулгате. ■ Ваши претходннци су, у за висности од треиутних могућносги улагали напоре и на комуналном уређсњу града. Шта по Вашем мишљењу треба сада ура дити да град буде лепши и људи задовољнији животом у н>ему? Посебно, важитс за човека коме култура и образовање није „спредна ствар и нужно зло’*? Може ли се ту очскииати боље сутра, да сс изађе из просечности и закорачи у више сфере? Мислим да нема граВанина Параћина којн се неће сложитн с констатацијом ла је наш основни комуналнн ■ пробле.м, чије решавање не трпи дал>е одлагање. — канализација и не достатак пијаће воде. A то су битнн предусловн да град буде здравији и лепши. Због тога што радн.ио н живи.ио v изузегно тешким условн.ма н наша привреда остварује врло ниску аку.мулацију, — располаже.мо са -мало сопствсних финанснјскнх средстапа, морамо бољи.и радо.и у сва ко.м погледу, већо.м штедњом (посебно енергнје и увозних ма тернјала) и ослањање.и пре свега на сопствене снаге обезбедити услове и створити изворе за финансирање складног и равно.мерног развоја свих делагности. To значн да he.uo на тај Hannu моћи да обезбеди.ио средства за наше заједничко боље сутра и у културно-просвег.чој сферн, гдс такоВс и.иа.ио своjv прошлост и завндну традицнју, али и многе повс хори зонте (археологија, ликовпа х.иетносг. си.ипозију.и о стаклу, фестивал дечјих iieca.ua. и дру1о). Као ретко када излаз из TCtuKoha и псрспсктива нашег развоја, а без развоја образовања и кулгурс о правном развоју нс можс нн бити рсчп — налази се у нашпм рукама. A заиста и.иа.ио пуно вредних, ма p.bllBHX и стручних руку и људн оданнх свом раду. Вођени оправдано.м жсљо.м да на.м град буде лепши и духовно богатији, а учећи се на днвни.м при- .uepn.ua из наше ближе и дал>е околнне — мора.чо п са.ии, сложенпје но до сада бити заинзсресовани како да град и живот v ње.му учини.мо лепuiH.u н привлачнијнм за све нас, али ц за .мпогс посетиоце који све 4ciuhe долазе у нашу средину. 4. На крају шта поручујете гра 1)анима и шта тражите од њих у заједннчком испун>аван>у друштвених обавсза за бол *с дапас и још боље сутра? Оно што бнх v ово.и моменту могао да поручнм свим нашн.и граВанн.иа јесте позив да се актнвннје него до сада укл»У' чн.мо у све актнвностн којс нам предстоје, а посебно v прнпре.ме везане за продужетак самодоприноса п онога итта треба ла граднмо заједничким срсдствпма. 'Затим ла свн уз- .ме.мо учешће v рсалнзацији тнх планова и на крају да чувамо и негује.мо оно што изграђујемо п што служи свима нама, јер ћемо на тај начин најбоље исказатн cboiv љубав ттоема свом rpanv н нашнм селпма п то пренети билући.м генерацнјама. Разгоппр водио Славољуб Обрадовић 7

11. JYH 1986. • ЦРОЈ 310 БИЛА ЈЕ ПРАКСА A НА ПРАКСИ 30. MAJA Y БЕОГРАДУ Умро Добривоје Бошновић-Бошно Револуционар, истакнутп друштвено-политнчки радник Републнке н Федерације велики део свог богатог жнвота и радо посветио овој средлни и посебно Параћину. — Последњу пошту у име града Параћина на Новом гробљу — алеји заслужнпх грађана у Београду одао Витомир Иванишевић, председннк Скупштине оппгпгне Параћпн. Y Београду је послс краће и тешке болести у петак, 30. маја умро Добривоје Бошковић — Бошко. Отишао је тихо и ненаметљиво, схоКомс.моратнвном скупу присуствовали најближи Велики револуционар и прегалац Друг Бошковић почео је своју политичку активност у напредном радннчком покрету у Ваљеву као млади кројачки радник. v вре.ме кнтензивнвх припрема Кому шгстичке партиЈе ЈугославпЈе са другом Тптом на челу за коренпте соинјалнс промене у друштпу. V peconvционарне токове уочн Другог светског рата усмеравао га је младалачки ентузгназам, осећање ссцнјалног бссправља у гп? *анском друштву и идеЈе Комуннстичке партије, ко.1а Је Једина отва рала перспективс за бољв друштвенл и матерчЈалнн положаЈ радничке класе н свнх наших напода н народ ности. После подизаља устанка nocraie борап ваљекског партчзанског о^пе.да и у то врсме и члан Kowvhhстичкс паптије Југославије. Под њеном заставом иепоколебљнво се борно за внтсресс радничкс класе израженс у реполуцнопапно.м програ.мг Ј’арол”оослободилачког покрета. V редспи.ма ваљевских партвзана, на илегалном паптпјском раду у Београду и у партизански.м јсдикица.ма у Срему и Посаввни прсшао је трновит пут од борца до комесара бригаде. Са упорношћу и доследношћу кзвр * шавао је многобројне задатке у изузстпо тсшком периоду нашег народноослободилачког рата. Y том судбоносном псрподу био је бескомпромисан у борби пртвв окупатора л нздајника српског народа и одлучан у остваривању политпке братства н јединства и равноправнсстн патиих народа н народнотсн. Кро.з сва кодневне борбе и ахцнје израстао је у политичког руководиоца н мобилнзато * ра на остваривању иолнтике и револуцнонарннх цч.вева Комунистичке партије Jvroславије. Учвршћивао је веру народа у коначну победу праведног народноослободнлачког рата и јачао борбену спремиост и охдучност. После тешких нскушења v иепрекмдни.м борбама, у условихта свирешгс окупаторскЈгх одлшзди над народом у западној СрбиЈп, као и зелсви у целшш, немнрни дно његовој природи, мада њсгов живот ниЈс био нимало тих, а још мање само његов. Читав свој живот посветно Је Партпји и њеној псторијској непрекидној мпспјп. Вест о његовој смрти дубоко је потресла све који су га познавали и истински волсли, и све остале коЈп живе и расту на те.мељима у које је и он уградио свој жнвот. Посебно овај град у комс је ради у једном перноду свог живота и коме сс увек враћао кад му је било најпотребније. борбени дух младог друга БошковиНа, већ прека всног борца и руководиоца, усмсрава га на нзвршавање иовнх задатака. Y тек ослобођсној Србији, док су се ра други.м подручјима водиле завршнс битке иротпв остатака окупаторсклх снага, као поллтички радкик нсу.морио делује на разним политичким дужностлма .у срезовлма Параћин, Дсспотовац, Светозаргво, Крагујсвац, Владимлрцл. Нераскидива веза са овом средином Одмах по ослобођењу Параћина, тачнлје 30. новембра 1944. године Добривоје Бошковпћ, по задатку Партије, долази у наш град л као органлзаилонл секретар Среског ко.мптета свесрдпо сс ангажуЈућл на успостављању нове народне властл и партијске срганлзације као л на консоллдацији живота на ово.м терену у изузстно тешкл.м околностима. како материјалиим, тако л тешкоћама другс врсте. По задатку Партијс након тога друг Бошковлћ одлазл ка иове задатке у друга места Србије, да би се опет вратло, такође по задатку Пар тлје у Параћин кога је нзузстно волео, да бл опет отлшао на нове задатке тамо где је бло најпотребниЈл. Овај град много дугује Добривоју Бошковићу. Ол је знао одговоре кад је тре бало брзо и одлучно одговоритл, овај град неће ш<- када заборавити лзванредног друга л пријатеља шлроког срца, велЈгког разумевања. лзузетне са.модисци плине л радних навика. < Носнлац многобројних признања За своју оданост народу, Добрпвоје Бошковић је добитник многобројннх високнх признања међу којима су: носллац Споменице 1941. године, Ордена братства и јединства са сребрним венцем из 1947. године, Ордена заслуге за народ са сребрнлм зрацнма из 1947. годнне, Ордсна за храброст из 1950., Ордена за војнс заслуге са сребрним мачевима, Ордсна рада са црвеном заставом, Ордена Партнзанске звсздс са пушком из 1963., Ордена заслуга за народ са златном звездом из 1957. и Ордена Рспублнке са златним венцс.м из 1979. годнне. До краја на одговорним задацима Последњих година друг Добривоје био је на значајним дужностима члапа Предссдништва СР Србије н дслегата у Савезно.м всћу Скупштине Југославнје. Иако нарушеног здравља, радио је са несмањеном енергијом на одговорним пословима, одржавао контакте са радним колективима и општинама. Сматрао је да Је у борби за решавање економских н друштвенчх ттробле.ма неопходна мобили зацнја свих снага и вредних руку радничке класс и н»ена свестраиа подршка, напори и пожртвовање. Утеха његовој породици ко1а је претрпела највећи губнтак, к свима нама треба да буде искрено уверење да је друг Добрпвоје Бошковић прожнвео један живот пспуњен рсволуционарним радом, да је из сваког' његовог поступка зрачила доброта, правичност и човекољубљс, да је часно л поштено испунио свој дуг пре ма својим најбллжнма, према друговима са којима се борио за слободу и незавпсност нашнх народа л народности и према Партијп у чијим је редовима стлцао прва борбена л револуцчонарна лскуства и стасао у истакнутог и цсњеног друштвенопсллтичког радннка н прсгаоца. Од друга Бошковића лспред друштвено-поллтлчклх Послсдњл поздрав: Вукоје Булатовлћ, Витомир Ивашппевић ПШ 31 РШ1 I УНЛПРЕБЕЊЕ ifimiIBU Поводом обележаваља хесетогодипЈњнце излажења листа „14 дана”, марта 1984. године за допринос развоју ннфор.мнсан»а у нашој средини, покретаљу и сталном унапређиваљу листа, као и органнзација и града Параћина опростио сс Внтомир Иванишевић, председник Скупштиие општнне Параћнн, а испред друштвено-полнтичкпх организцанја Рспублпкс Србијс Вукоје БулатовиГ\ потпредседник Ску пштине СР Србије. Комеморација у Скупштини СР Србије Поводом смрти истакнутог друштвено-политичког радннка Добривоја Бошковнћа одржана је комеморативна ссдница свих органа к оргаиизација Републикс у Скупштини СР Србијс 3. јуна. Комеморативна седница у Параћину Поводом смрти Добривоја Бошковића Бошка, револуцнонара л дугогодншњег лстакнутог друштвено-поллтичког радиика л функцлонера овога краја, Рспублнке и Федерације, од.ржана је комеморатлвна седница лзвршнлх органа друштвено-поллтичких оргализацнја л Скупштине општлнс Параћин. Комеморатлвној седницн присуствовали су фун кцнонери општина л реглона Шумадије л По.моравља. О лику и раду покојиог Бошковлћа говрло је секретар Предссдшгштва OK СК Мллош Дракуловић. за директну сарадњу, друг Добривоје Бошковић добитник је признаita OK ССРН, чиме му је и на тај начин одато при знање за све оно што је Је и на ово.м значајном послу показао и учинио. ПАРАНИНСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ ОКОН ЧАЛИ ПРОФЕСИОНАЛНУ ПРАКСУ ЗНАЊЕ БЕЗ ПРАКСЕ -НИШТА Повезивање теорлје са праксом од прлорлтетног Је значаја за стварање доброг кадра у који се улажу нс мала средства. Неки крајем маја, а другл у првој половинл Јула мсссца успешно су привелл крају практичан рад у оквиру професлоналне праксе коЈа јс н заксном предвиђена. Једна од животних прекретнлца, раскршће жлвотног пута. првснстпепо за оне коЈи су завршили теоретскк део трећег разреда и првл пут ступаЈу на њима непозиато радно место, свс Је то блло заступљено тог дванаестог мајског Јутра. Јутро је, нешто пре 6 чаоова. Велика група ученика стрпљиво чека испред индустријског гиганта, Српске фабрикс стакла. Сањива лица, ненавпкнута на рано устајање, чскају тренутак да буду pacnopebcua на радна места на који.ма he наредних дана обављати конкретне радне задатке у оквк * рима професионалне праксе. Многс нсће раздвајати са.мо машине, већ и зчдови ООУР-а којих од недавно има три. Наша група одлазн v матсријално књиговодство које оба вља стручне послове v оквиру једне раднс зајсдницс. Дочекује нас читав „оркестар” елетронских рачунских .машина и њихово музицирање. Резултат оваквог рада је „компознција’’ која представља изузетно важне податке о стању и кретању средстава и извора срсдстава. Обимна доку.ментација је већ стигла н времена за че кање нема, ваља се латити посла. прокњижити све пословне промене, а да при то.м грешке изостану нли сведу на минимум. Е, сада до изражаја долази стечено знање, тако да оно CBOjv ггуну примену дожпвљава у суочавању са коикрегним задацима. Та.мошњи радник је ту да само упути, усмерп л на тај начин само подсети ученика на оно што је он у току године научио седеГш у школској клупи. А таквих је овде заиста било. Са tivho еитузијазма и великог разумсвања запослени у материјалпом К1Биговодству, иако доста запо сленп обрачунским послови.ма, налазили су начина н времена на да своја искуства нессбично пренесе на 1'ченике. Тиме су само потврдилп одавно изречено гесло да свет на млаФЕРИЈАЛНИ САВЕЗ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ф Феријални савез општине Параћин и ове године организује летовање за своје чланове са изузетно по« вољним и јефтиним аранжманима. Широк нзбор летовања Програми које нуди Феријални савез овога лета одговарају укусу не само младих већ и старијих чланова. ЈОШ ЈЕДАН ЛЕП YCIIEX S Победа на „Викторијади” Нлски лепих.таклмшарских резултата, извиђачи параћинског одреда „Бранко Крсмановлћ", придодали су још једну победу. На суоретима „Братсгва-једииства”лзвиђача Југославије, под називом „Викторијада”, у Карловцу које се одржавало од 6. до 8. јуна, параћински извиђачи показали cv највише знања, вештине и спретлости. Екипа коју су сачињанали Але ксандар Ђорђевић,. Драгаи Цве тковић, Иван Антонијевић, Дра ган Милошевић, Владимир Ракић, Дејав Јетић, Горан Видић, Ненад СтавоЈевић, Јовица Драго мировић и Душан Јовичић освојила је победничкк пехар између тринаест најбољих југословен ских извиђачких одреда. Параћлнски извиђачи такмичи ли су ое у дисциплинама: Сигаа лзациЈа, везивање чворова, брзо подизање и рушењс шаггора, познавању НОБ-а и извиђачке организације, прелажељу лпгнског поља и оријео!тација на терену. ___________ М. И. дима остаје и да су они тп на којима трсба да се ослања будућност. Свако he прнзнати да будућност бсз знања није свстла. ¥ једној од пауза посетнлл с.хк) ученике Електринлчког смера којч се оспособљава за, како са.ми тврде, доста тражено зани.мање техничар за .мернс и регулацлоне ypebaje. Неки су obv струку уплсали из љубави пре.ма позиву, a oner други из простог разлога uno верују у њсну дефицитарносг. Без обзира на те околностч и јсдни н други су се својскн потрудили како би данс проведене у Стаклари нскористили иа најбољи могући начин. Била је to v исто вре.ме и при * према за дипломски испиг којп је обавезан како за трећу, гако и за чстврху годнну. МеbyTHAt, захваљујући разумева * 1Б*у које ни овдс није пзо-’тало благодарсћи стручној помоћи особља, превазиђене су ц тешкоће које су у овакви.ч крилнка.ма готово неминовне. На крају сваког радног дана иста слика. Радници зајед- „о са ученииима напуштају круг Српске фабрике стакла. Портир на капији Фабрике руглнски обавља посао Прегледа јсдног по једног радника. па онда ђака и тако редом, бсз разлике. Иако уморнл. ученицп су некако другачије распо * ложени него претходпог дана. Није ни чудо завршили су. овог. раднл дан у удружепол(...пацу... Претходни лани cv ипак бнлп нспуњени стрепњом .и стадном напетошћу v трци за опена- .ма п v4eH>v. Сада ’е свима ,лакнуло”. Сви хитају кгћа.ма. Ва л>а сс одморнтп и припремити за нови радни дан. Драган 1овановић Феријални савез располаже смештајем на мору v следећи.м објектима: у Трпњу иена дневног пансиона износи од 1.900 до 2.800 динара, у Тијесном (камп-приколице) од 1.700 до 2.000 динара, у Будви (феријални хотел) од 1.900 до 3.300 динара, у Пули, такође .феријални хоггел, 10 пуних пансиона, превоз авионом од Београда, a укупна цена аранж.мана 41.000 динара. Y Задру и Омишу цсна аранжлгана је 36.000 динара. ЛЕТОВАЊЕ НА ЈЕЗЕРИМА За оне који се одлуче да лето проведу на језерима наше домовине Феријални савез -им пружа следећс услуге, смештај и објектс: у Охриду v хотелу. бунгаловима и камп-прнколн * цама дневни пансион износи 2.000 динара. Y Претору на Пре спи бунгаловл, камп-прилокици и шатори — дневни пансион 1.500 динара, На Власини је нешто скупље — 1.800 цинара, а објектн сс користе од 15 јуиа до 15. сетембра. За сва потпунија обавештења обратиге се на телефон 52-443 пли 54-498. М. Д. Мпанак 6 I

ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА ПОДОДБОРА ПАРАИИН Вера у светлу будућност НОВИНЕ Y РАДY ОПШТИНСКИХ ИНСПЕКЦИЈА Инспектори окрећу други лист |МИИИв ф Y Секретаријату за инспекцијски надзор Скушптиие општине Параћин урађен програм мера приорнтетних задатака органа инспекције. • У присуству представника скупштина општина Параћина 11 Ћулрлје и гостију из друглх пододбора удружени свештеницл Псдодбора Параћин одржалл 2. јуна у Дому тсхнике своју редовну годлшњу скупштину. Послс всрског обреда у параћинској цркви свештсницима, чла новима Пододбора Параћлн и њиховлм гостима са стране, у рад скупштинс укључили су се и замснлк председника CO Параћин Нада Јоваиовић, секретар Комиоије за верска питања Властимир Милутиповић, као и пред ставнлци Ћуприје Живота Ди.митрнјевић л Љубиша Матејић. Упознајући прлсутне са исго ријатом Удружења, које је основано 1889. годлне у Нишу уз девлзу „Нс сачињавају цркву само сплскопи...", сскрстар Пододбора Зоран Јаћимовић изнсо је у подужем лзвештају проблсме и потсшкоће са којима се они у раду cycpchy. Kao најбитнији истакнут је проблем нередовних извора прлхода, већ је, што је и у уводвом лзлагању истакао пред - Пододбора Зоран Милојковић,‘лсвсштенлк препуштен доброј вољч пгрохлјана. Kao ie дно од рсшења свештеаици су поново истакли вишегодишњл прсдлог да продаја свећа пређе у њиховс рукс. Овај предлс г поткрсплли су податком да приход у радним организацијама, односно продавницама од прода ја свећа, често завршава у џеповима несавесних прсдаваиа, који их сами набављају и сами проДаЈУНада Јоваиовић, предссдник Комисје за односе са верским заједницама, поздрављајући скупштину истакла јс значај врсмена у којој јс неопходна мобилизација свих напрсдних снага и неприхватљивост покушаја око ришћавања извесним потешкођа ма у нашем друштву. — Сви мл имамо заједничку веру. a то је вера у светлију бугућносг Свакако да Српска пра всславна црква мора, а она то и чини. да уважава наш тренутак Она је то у историји и псказала. Настојаћсмо да наставимо гајење добрих односа уз апсолутно међусобно поштовањ6 и уважаваље, измсђу осталог рскла је Нада Јовановић. Састанку Псдодбора присуство вали су и прота Радомир Милошевић из Смедерева, предссдник Савсза удружења право славних свештеника Југославијс и Милосав Вранић,'секретар рспубличког удружетвд.'Ошг су саслушавши излагања на скупштинч, изразили својс заловољство због добрлх односа Пододбора са Скупштином општине Параћин. М. Миленковић ПАРКИРАТИ ПРОПИСНО — АЛИ ГДЕ? Сагледавајући резултате рада свих инспекција у општинско.м секретаријату за инспекцијски надзор, радншш ове одговорне службе, која је уједно и инокосни држанни орган, престројили су своје редове. Задаци свих петнаест инспектора, два приправника и осталих административних радиика све су оби.м нпји и за њихово извршавање био је неопходан по.мак у организацији. , Секретаријат за инспекцијски надзор према својим пословима налази се скоро у свим порама нашсг друштвеног живота. у при вреди, ван приврсде. Стога одговоран посао у контроли законитости рада и привредних прописа мора да је брз, сфикасан и са реакцијом у правсм тренутку. Ветеринарска инспекција коју вршс два ветсринара са искуством и јсдан приправник, пољопривредна инспекција са једним инспектором. •грађевинска у којој су три инспектора, ко.мунал на-са два, пољопривредној један, санитарна два,„ тржишна три. инспекција рада са два лнспсктс ра и просвстна, за сада бсз инспектора, према оперативном програму мера поделили су своју будућу делатност на приори тетнс и редовнс посчовс чијим би се остваривањем умногоме регулисала горућа пптања пз живота и рада у отшгпши Па раћин. За доследније извршавањс инспекцијских задатака Како би се утврђени задацп iuto лосдедније извршавали срга низован јс разговор инспектора ПОСЛАСТИЧАРИ ПРЕД СУДИЈОМ ЗА ПРЕКРШАЈЕ са старешином, а о чему се ту рзздосарало питали смо Радомира Живксвића, заменика секретара. — Вре.ме је прошло. утврђивали ве. Почели пачелннх разговора На нашем састанку смо начин оператисмо од коришћења радног врсмспа, тако рећи од ра них јутарњих часова. У будућс, договорсно јс, спе страшсе моћи he сигурно да нађу ииспекторе у аихови.м канцеларијама првих пола сата радиог вре.мсна, а зати.м и пола сата пре краја радног времена. Y то време су опи обавсзни да примају странке, срсђују документацију и оОавља ју друге текућс послове. Сваке суботе дежураће по три ичспектора и вртити контролпе прегледе па интервемиијама. Најман>е два пута мессчно екипа од три ипспектора контролисаће при ватпе послодавце са акцснтом О Y три контроле хигијене у посластичарским радњама пронађене разне бактерије Санптарна инспекција са сезоно.м сладоледа појачала је контролу у бројним посластичарницама чијн је резиме забрана продаје сладоледа, прекршајне пријаве против посластичара. Поучени искуством из ранијих година, а и давно нознатом чињеницом да због још увек нсрешеног проблсма канализацнјс у лашем граду деценијама куца „биолошка бо мба", сапктарци' инспсктори и други.стручњацн пз области хи гијепске заштите. размиделц су се по граду како би превентивом спречилп најгоре. ¥ три наврага контроллсане су посластичарнице. заправо сладолед који је често пуга био узрок немилих догађаја. Прва контрола почетком априла дала је умирујуће резултате. Сви узроцн били су бакгериолошки исправни. Напротив, контрола од 20. ма.ја показала je да са повишење.м те мпературс посластичари имају пуне руке посла — али н бактерија! Од десет узорака свн су били неисправни, односно загађени клицама фекалног карактера. Два дана касније инспекнпја је поново на терену и том приликом •утврђуј©"''да свих тринаест узорака садрже исте бактерије. Y складу овлашћењима инспектори са су Сокак тесан возачн бесни забранили даљу производњу и промет сладоледа од 28. маја, дана уручења решења. Закључак који смо добили у пнспекцији објашњава да је загађење испитиваног сладолеУпорсдо са узш!ање.м узорака сладоледа, узнмани cv и брп севи са руку особља. прибора за рад и алата. И онм су били неисправни, у чему су предњачили. по нечистоћи налаза, бриссва руку, ипо говори да се личној хигијенн .у овц.м објектима не поклаља довољна, од носно у ово време пуна пажња. Против свих посластичара прднети су захтеви судији за прекршаје ради кажњаваља, a санитарни инспектори на лнцу места изрицали су казне за нечисте руке. ¥ инспекцији обећавају да he и надаље бити активци у контроли хигнјене и производа ња не, искључиво резултат кршеосновних правила хигијеличне и хигијене радионидн>и и промету сладоледа, и других лако кварљнвих мирница у току лета. али наМ. Миленковпћ на угостите.т>ске локале, у попо дневиим и ноћним часовима и у заједнипи са Секретаријатом уну трашњих послопа и Секретаријато.м за контролу прихода. Суботом л недељом радиће ечиие комуналпе и грађевинске днспе цијс наизменично. >. дни инспектор радиће по посебном распорсду у договору са СУП-ом. Дежурни тслефон свакодневно he примати пријаве и представкс. а одатле he сс реаговати, односио интсрвенисати. Њсгов број је 54-923. После радпог вре меиа пријаве rpaijaiui могу да доставе СУП-у који ћс обавестигл ириправног инспектора, а овај hot0.4 предузсти мере. Помоћници грађевинскиг иаспскзора, задужени за ковтролу бесп|.авпе градњс требали би да се »Еакодневно крећу улицама llapahiuia и приградских насеља где he евидентиррти сваки објекат који се гради. До сада се дсшавало да акцлје инспектора лзгубс па значзју или чак „залутају" у лави ринтима законских рупа. Шта he сс предузстл да рад и резултати рада лнспсктора доблју и на значају и у сфикасности, питалл Caio лнспектора Живковића? — Оправдаио очекујемо побогишаис сарадкће 'а КомигегигЈ за урбанизам, у вези издавања дозвола за градњу објеката, Ко митетом за прлпреду око издах.аи>а одобрел»а за рад, са Службом друштвепих прихода у вези бссправног рада, са Јавни.м тужи лаштвом л Органом за прекршаје око поднетих захтева и пријава л са Секретарлјатогл за унутрашње нослове у всзл контролс саобраНаја, прлватпих го- (.лодаваца, противпожарпе з;Ј ттите, ковтролаих пописа недо звољсле трговине л друго. У месним заједницама. corona раНемо и инсистииати । отклаЈва- ' jbe пајбитпијих проблс.мг. Водиhemo и превентивнс разговоре у раднпм организацијама са свим руководећим структурама у всзи уочених прзблема а о сасму ћсмо, о раду и резултатима раа. иднформисати параћинску јавност преко нашег ллста јер сма трамо да је јавно жлгосање неправилности, санкција п афирмативно лисаае о добрим стварима, врло учинковито. М. Миленковић © Y прошлој години због непрописног паркирања судији за прекршаје пристигло је само (!) 140 пријаваЗашто толико мало, кад се сваке суботе стотину аутомобила непрописно паркира? Душан Петровић, руководилац органа за прекршаје то објашњава овако: — To је због тога што смо свесни да у нашем граду нема довољно простора за паркиран>е, а изгледа да их у догледно време неће ни бити. Зато се подносе само пријаве за паркирањс које јс опасно за нормално одвијање саобраћаја. Ту се подразумева паркирање на оннм местима где je то по општим правилима забрањено. Тамо где се онемогућује пролаз другим учесницима у саобраћају, на пример, паркира1ве испред улаза у дворишта, на раскрсннцама, у улицама где се оставља пролаз ужи од три метра. За овакве прекршаie казна се креће и до 20.000 — динара. Заменнк командира Станице милиније Стојадин Тасић, ^тпозорава да велнки број прекршаја чине возачи „Стандардтранса", који.ма се долушта да манипулишу друштвеним возилом по аопственом нахођењу. Да их паркирају у својим улицама, испред станова, без обзира што је ширина улице недовољна, а претоварена возила увелтгко оштећују коловоз и тротоаре. Да и не помињемо ризик, то што друштвена имовина отоји без нкакве заштите преко целог викенда. И порсд свих настојања секретарнјата унутрашњнх послова и друштвено-политичких организација, у „Стандардтрансу” нису много заинтересовадги да се пробле.м реши. Саобраћај би се увелико олакшао и у многоме проширио простор за паркнрање путничких возила у граду кад би се камиони и прико лице ,,Стаидардтранса" паркпрали на простору који је за то био предвиђен и налази се на Саширизични ylao На млади.ма остаје свет, али направљен по мери старих. Магарац остаје магарац и кад га упрегну у фијакер. Ако се не запосле, млади ће се покајатл што су се пробудили. Једни co ките медаљама, други привилегијама. У.место да млатимо празно главе, ми млатимо празну сламу. . Чедомир Д. Јовановић путу измеВу Парађина и Главице. Тај паркинт, пошумљен it уваљан, могао би да примв бар 80 одсто возног парка овог превознпка. — Евидентна је и дисциплина возача путничких вознла наставл>а Тасић, коју кажњавамо са по 1.500. — дннара за непоштовање правила паркира н>а. а посебно за „неекономично” паркирање, када једно попречно паркирано возило онемогућује паркирање другима. Проблеми паркирања у нашем граду најистакнутијп су баш на местима где се грађа1Ш највише задржавају. Испред трговина, пијаце, пословних просторија,. у улицама Маршала Тита и Моше Пијаде. Y решен>у овог проблема обесхрабрује то што око овнх места уопште не постоје услови за пзградњу нових iiapxmiга. Једно што за сада можемо предложити као решење, је сте уклањање теретних возила на парклнге изван града, како бн се ослободио простор за паркнрање путничкпх возила. Или примењивати члан 158. републичког Закона, који прописује уклањање непрописно пар кираног возила принуднпм путе.м о трошку власника. Можда би „паук" учимио да ПараКинци пажљивије парклрају своја возила. Можда би сс, ако не искорешша, онда бар проредпла новостсчепа на вика нашег човека да без ауто.чобила не прелази ни сто мгтара. За сада знамо да то нм еколомска криза, нити економска (?) цена бензина нису успеле. ; _ _____ __ * В. Фнлиповић ца, односно посластичарница. Оваква ситуација представља латентну опасност тровања хра ном ако се узму у обзир да се клице нађене v сладоледу у слабијим организмима понашају патогено. Да не би дошло до остварнвања могућности загађења и клицама тровача хране (салмонеле), изазивача тифуса, овакве мере биле су неопходне. КОНТРОЛА ПРИВАТНИХ ¥ГОСТИТЕЉА НЕМА ЦЕНОВНИКА — ИМА КАЗНИ Недавна контрола у радн>ама приватних угоститеља показала је да сви не пошту ју обавезу истицања ценовника на видним местима, обавестила нас је Славица Манојловић; тржшпни инспектор. Из тих разлога вла сник локала „АС” Славољуб Вељковпћ кажњен је са 4.000 динара. Власник „TQПА” Бранислав Марковић зарадпо је исту казну као и Славољуб, а ценовћик ннје био истакнут ни v „Клисури” Станојла Нпколића. ¥ тој контроли без казне је прошла једино власница уго ститељске радње „Рубин” Гордана Михајловић, која је „издржала” тржипту пнспекцију, али Је због нехнги јсне у локалу заједно са вла сником „Клисуре” платнла мапдатну казнгу сантггарадм. Положен камен-темељац за нову школску фискултурну салу за здравље генерација ЛДКШИ РАД Отешњала фискултурна сала Центра за аредње образовање, граВана давних шездесетих година, -на другом крилу школе успоро ће добити „другарицу". Y присуству бројних званица, представника друштвено- -политичких органнзација Светислав Радошевић из Српске фабрике стакла, на оимболвчан начин означио је почетак градње нове фискултурне сале. Фискултурна сала средњошколаца поред обавезнаг комфора, покрај терена имаће н 400 места за гледаоце. Тиме је намена сале проширена и на школске и 'друге приредбе, a како смо чули већ у идућој школској години требало би да прими прве вежбаче, а наравно II публику. Извођач радова је грађевинска радна оргакизација „13 октобар' * и како се чуло v поздравном говору Милорада Милошевића, директора Средњошколског центра, обавезале су се да радови тра ју само (!) пет месеци. На слици: СветнСлав Радошевић „полаже" камен темел>ац. М. М.

11. JYH 1986. • БРОЈ 310 ДОЊЕ ВИДОВО БЕОГРАДСКИ МАЛИШАНИ ОДУШЕВЈБЕНИ СЕЛОМ ~ ПРЕД ЖЕТВУ ПШЕНИЦЕ СГ/10 НАЈБОЉН '1АС БИТКА КОЈА СЕ ф Сарадња ОШ „Радоје Домановић” из Доњег Видова и ОШ „Франце Прешерн” се успешно наставља ф Мали Београђани са летње школе на Грзи дошли у једнодневну посету Доњевидовцима. ф Обострано одушевљење * Сусрет са селом за велеградску децу је најбољи час из познавања природе п друштва. HE СМЕ ИЗГУБИТИ Зајсднпчки програ.м круна дружсња ф Очекују се врло добри приносн, преко 4.000 килосграма по хектару ф Под пшеницом 3.000 хектара ф Ако се усвоји, цена од 80 динара по килрграму је стимулативна ф Довољно времена за припреме Сунчан пролећнп дан. Пред зградом Основнс школе у Дон»ем Вндову најлспши букет младости — дсвојчиис и дечаци срдачним аплаузима поздрављају својс вршњакс из Основнс школе „Франце Прешерн" из Бсограда. Београдски малишани изводс свој културно забавни програ.м. Одјекује мелодија ..Шај роде шај". И баш као да су сви рол рођени. Искрсни. другарс ки, пријатељски. Исту музичку тему обрађују и Доњовидовии. Млади Београђани узвраћају аплаузс. После програма мали до.мађини из Доњег Видова узммају својс госте за руку и водс их својим кућама Да их угоетс. Да им покажу село и ссоско до.маћинство. Дражи и чари правог ссла, .моравског, богатог. — Једна добра всћина учсника из нашс школс је први пут v селу. Они су до сада пролазили кроз ссла. али мали јс бро) оних којн се задржавао у нско.м ссоском домаћинству. За н»их ће свс то бити новост. нсзаборавни сусрст, прича на.м Стојка ПЗптовић, наставница разрсдне наставе из ОШ „Франце Прсшерн" из Београда. Зна.м ла јс предходна гснсрација ученика била одушсвљена посетс.м. Чак и у писмени.м састави.ма спомшвали су Доње Видово, сусрет са својим друговима, вожњу трактором, фарму зечсва, iiojbdiic и ливадс миравске... To јс за н»их био најиољи час из иознаваша природе и друштва. Всрујс.м да he и ова генсрациja понсти незаборавне успомене из овог гостољубивог ссла и шко ле којс на-с је дичскала срдачно it топло. Поссбно бих захвалила колсгиници Слободанки Соколови1), на труду око нашсг дочска и боравка у Доњем Видову. — Наше гостовање у Бсограду остало нам јс у трајном ссћању. Оссћали смо сс као код својлх Kyha. 1-1 ашс колсгс из ОШ „Фра нце Прешсрн" из Београда на чслу са колегекицом СтОјко.м ПантовШ) прирсдилс су нам нсзабораван дожлвљај, каже Слобо данка Соколовић, наставница разрсднс наставс у Доњсм Видо^у. Многи наши учспици и данас сс дописују са својим лругарииама из Београда. Остало јс трајно пријатсљство, започсто 1982 годинс. He зна сс комс јс било лспше: нама или нашн.м домаћинима. Наша деца су срсћна што могу још једном да својим пријатсљи.ма покажу свс лспотс питомог поморавског села, дух и дах природс, још увск чистс и очуванс у односу на урбану бсоград ску средину, која, опст. и.ма за нас своје чари и предности велсграда, кажс Слбоданка Соколовиђ. На растанку, гсшИа из Београ ла, Стојка пантовић позвала нас јс да 11 јуна будсмо љени гости. и нс са.ми ми всћ и њсни до.маћини, у Београду на јавном часу, на комс he дсца показати шта су свс понсла из Дон>ег Видова и са Грзс, гдс су била на летњој школи у природи. Лко новинари и нс оду, отићи he видовачкс и параћинске коле гс из „Бамбија” са којим ОШ „Францс Прсшсрн", такође. добро сарађује. А то јс и најважнијс да се лсиа што чсшћс сусрсhy. дружс л пријатсљују. A то •јс ве1> више' дсчјс игрс. м. д. ДОЊА МУТНИЦА НАЈБОЉН У РЕГНОНУ @ Прво место у такмичењу културно-уметннчких програма. ® Хор, такође, освојио прво место О Са оцепом развоја месне заједнице у укупном пласману — четврти Изванредан културно-умстнички програм који јс извсла екипа Доњс Мутнице, побсдник општинских „Сусрста ссла '86". на нсдавној рсвијалној прирсдби у Хали спортова наишао јс на одо- — До жетве пшенице остало је још месец дана, рок сасвнм довољан да се предуз.му све потребне припрсме за најважнији летњи посао у пољопривреди. Од овогодишње жетве сс очекује да буде рекордна. јер досадашње фазе развоја овс културе то гарантују, и да донесе внше тржног вишка, значи и већи откуп. Честс кншс крајсм маја и по четком јуна дооро су дошле пшеници, али и другим усеBiLMa. Пшсница јс у фази наливаља зрна, и.ма изванрсдан изглед, висину и спсцисричну тежину, и уколико временске и метеоролошке прилике и да ље погодују, стручњаци од ово годишн>с жетвс очекују рскор дне приносе. Како се предвиба просечан принос по хектару требало би да износи прско 4.000 килограма но хектару, што сс сматра успешном годином. Предстоје озоиљне припреме Десети јул је опти.\1ално врс ме за почстак жетвс, а дотле иоЈБОпривреднике, посебно пољопривредле организацше на нашем 'подручју очекују озбиљпе припремс око органпзације жетве, техничкс припреме машпна и провсрс њихове исправностп, зати.м, одређивања начнна наплате пшснице и исис, обезбеђпваљс горива, и низ других пратсћнх радњи. И ове годипе жства пшеннце одвијаће се под контролом дру штвенс заједннис јср јс „бигка за хлсб” саставни дсо стратешког плана стабнлизације. Она нс с.ме да сс пзгуби. и пролсћа имали шампионски поход кроз „Сусрстс ссла", кажу Бранислав Миленковић, сскрстар OK ССО, која јс јсдан од организатора и носилаца акцијс. м. д. Нова цена стимулативна До средине јупа највероватније биће позпата и коначна тр жншна цепа пшенице, a у прс длогу она износи 80 динара по килограму, што јс знатно впшс псго рапијих година. To ће снгурно бити стп.муланс пропзво Бачн.ма за тржни вишак. Ове годинс и релатпвно ниска цена кукуруза, односно сточнс хра не, iihu he на руку откупу пшс нице. Техничка исправност — услов успешне жетве Под пшенпцом на пољима па раћинске општиис п.ма близу три .хиљаде хектара, пајвеНим дсло.м v приватном сектору. Ако временскн условн послужс жетва би требало да сс за врши v оптималном вре.мену од двадесет до двадссст пст да на, с обзиром на задовољаваjyhn број комбајна, од чгтпдс сст до шсздесст машпна, као н ранијпх годпна. Ако сс на вре.ме ,не обезбсдс и резервни дслови. дина.мика жетве бн мо гла да се пореметп. што бп царавпо успорило жетву. А за комбајне је предвиђено и per ресивно гориво. До почсгка жетве има вре.ме на, cacBiLM довољно да се као и ранијих годнна v нашој^општини жетва пшенице обави успешно. a то подразумсва изу зстно добру организацнју. М. Д. Услови за појаву житне пијавице ЛЕМА ПРЕТИ ПШЕНИЦИ И JE4MY Појава житне пијавице нли леме,. чијем развоју су овог пролсћа погодовали метсороло шки услови, може задссити и наше подручје. Она се појављује најчешће на пшеници м јеч.му, али последњих година се запажа и код другнх врста из породице трава. Препоручује се пољопрнвредници.ма да још једном прекон тролишу своје парцеле и уколпко примете појаву појаву жи тне пијавнцс нека се обрате својн.м пољопривредним стручњацима. Лема или житна пијавица се, ниачс, сузбија следећим прспаратнма: фенптротионом, акотино золоно.м илн сумитоно.м. М. Д. бравањс публикс и врло високо НА РЕЛАЦИЈИ ПОПОВАЦ — ПАРАБИН оцсњен од странс стручног жирија, оцсном од 425 бодова. BORAPCKA ИСКУСТВА Путник—награда Ф Две дипломе од фабрике аутооуса за савесно руковање возилом ф Рационализатор са пријављсним патентом £ Поверење путника — најбоља награда за рад Возач Миле Станојевић из Flapahinia управља актобусс.м са приколицом „МАН” ИК 5890, са решстарскнм бројем СВ 930-64, п после 655.490 прсbeinix кнло.метара пема ни гснералну поправку. Он је један од ретких возача код нас који су од фабрике добнли чак две днпло.ме, а за верност предузећу н успешне године у ње.му — златник са ликом друга Тита. Возач — рационализатор Миле Станојевнћ спада у ред и рационализатора. Док управља савесно возплом. стпгне да раз.иншља п у унапреbcH»y вожн»с, стпд-рностн п безбедности v саобраћају Тако је ,на прн.мер, конструпсао \ре ђај којим нскључА је све непсправнооти на возллу, односно сигналнзатор неисправности на уређају за управљање. Тај уpebaj патентирао код Савезног завода за патсшс. Поверење путннка — најбоља награда Педалтност п дисциплина којо.м приступа послу уверава путнике да је њихов живот у снгурнпм рукама. јер Миле Станојевнћ је један од најсавеснијпх возача у ООУР ,.Црнииа”. Чак и онда када доживљава грубе провокацнје од не савесних п неодговорних путии ка. Он зна да свакодневно одговара за стотпну живота на аутобуској лннијп Поповац — Параћин. М. Д. Са овим збиром посна Доњомутничани су сс учврстили на вр ху табслс у региону Шумадије и По.моравља и ту остали до краја такмичења. Послс више година, поново једна екипа из нашс општинс осваја прво место у културно-уметничком програму. A програм Доње Мутницс са изванредним изворним мотиви.ма. високнм извођачким квалитетима и врсном режијо.м Миладина Стсвановића заслужује сваку похвалу и пажн»у да се још неколико пута види, јср у духу најбољс народне традиције чува свс елсмснтс извориости почев од лексике у конфсранси до фолклор них игара. — Прво место у региону освојио је и хор који јс представљао Дон»у Мутницу у најбољем светлу. Тако је после оцсњивања степена развоја месне заједнице Дон>а Мутница освојила у укупном плас.ману четврто место, што, такође. заслужује све честитке. До- »омутничани су заиста ове зиме Летње пршм рзак О На основу дугогодишње праксе добро је позната штетност по људско здравље поједиких средстава за заштиту биља од болести и штеточнна, па налазимо за сходно да укажемо на неке пропусте који се чине више из незнања, а могу имати озбиљне псследнцс. У жсљи да обсзбсде разноврсну биљну храву и плодовс богате хранљиви.м мазерија.ма -- с једнс стране, као и сопствсну производњу са којо.м сс штитс породични буџети од високих цена на тржишту — с друге стране, појединци на својим поседима порсд воћака и винове лозс у мсђупростору саде појединс културс као: јагодс, малине, ку пинс. рибизле, салату, спанаћ, паприку, парадајз и слично. Шта је кареница? Приликом прскања воћака и винове лозе отровиим средствима (такозвани инсектициди) која служс за заштиту биља од болести и штеточина, истовремсно се прскају мимо наше воље и међукултуре. Од момента када је отров пао на њих постају затроване и као таквс опаснс по л.удско здравље. Ово поссбно ако сс не зна врсмс трајања дејства orрова којс код нских срсдстава трајс7, 14, 21 па и више дана. Врс.мс којс протскнс од дана прскаља па до нсшкодљивс унотребе за јсло таквих плодова назива се кареница. На сваком паковању заштитног срсдства произвођач је дужан да истакнс врсме трајања каренице, то јсст за којс сс нс смс јссти прскано воhe, односно поврће. To трсба читати и истог сс строго придржавати. Збсг чега? Затропано воће и поврћс упија (апсорбујс) отров који сс водом нс можс одстранити и оно јс као такво псупотребљиво за људску исхрапу свс дотле док га сам плод не разгради или док нс изчсзне. A то јс оно врсмс врсмс којс означава карсницу. Знаци тровања од прскања Ако сс придржавамр овога има ће.мо мањс посла са лскарима и лсковима. ђићсмо здравији и продужићсмо спој радни вск. У том циљу грсба и децу савстовати. пошто чссто пута к нису свсспа рпзика коме сс излажу када •елу тако прскапо воће и поврhc. Приликом сваког прскања оЈ>авезно грсба користити прсдвипена и прописр,' заштитна срслства. Знацп трова&а су: главобоља. нсвестица, грчсви у стомаку. нагоп на noBnahaibc. пролив Чпм осетимо нски од ових симптома, морамо uito хитнијс затражити помоћ лскара и рсћи праву истину. како би сс одрсдила праоилна дијалноза. Лрагољуб Мијаиловић

САРАДЊА ОСНОВНИХ ШКОЛА ИЗ MYPCKE СОБОТЕ И ОШ „БУРА ЈАКШИК” ОТВОРЕНА ВЕЛИКА ИЗЛОЖБА ИСКОПИНА СА МОТЕЛА toa гство ■ јецинство ц делу № КАМЕНОГ ДОБА HA СВЕ1ЛОСТ ДАНА Ф Осам година траје побратимство између основних школа Мурске Соботе и основне школе „Бура Јакшић у ПараБину ф Крајем маја четрдесет два ученика и седам просветних радника били су гости својим побратимима поводом Дана младости ц ВЕЛИКУ ИЗЛОЖБУ НАЛАЗЛ СА ПРОШЛОГОДИШЊИХ ЗАШТИТНИХ ИСКОПАВАЊА НА ЛО1САЛИТЕТУ „СЛАТИНА" КОД МОТЕЛА. ОТВОРИО АКАДЕМИК ДР ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИБ Радост и задовољство ученика и просветних радника била је пзузетна. Дуг пут није лредстав.i>a<» reiiiKohe |с;» - с шал< да се иде у сусрет ново.м пријатсљству, другарству. Срдачан лочек који нам је приређен на најбољи начлн изражава сву топлипи стечене љгбави прија тсљства. Боравак у Мурској Соботи v домови.ма својих вршњака потврдио је да је највећи капитал .наше револуцнонарне вредностн братство и јединство које се ствара v срцима наше најмлађе генераппје. Оно је Ликовни живот ИЗЛОЖБА V „ДОРОТЕЈУ” Књижара и антнкваријат „Доротеј" Зорана Нолића на ставља своју културну традицију анимнрања књижевног и ликовног жпвота. Пре неколико дана слпкар Радо мир Динић отворно |е прву самосталну изложбу Сашс Цвикрајцера, коЈи се параћинској Јавностп представио са 16 цртежа. М. Д. гаранција трајног и вечног при јатељства и другарства. Топлина љубавн и искрена срдачност пратила нас је све време нашег боравка, у родитељском дому, наставничкој збо рници на разним сусретима свечаностима и приредбп Параћинци су се веома поносно одужнли својим домаћипнма. Кроз скромне поклонс и богат програм, уз учешће рс иитаторске, музичке и спортске секције, пренели смо сву нашу љубав и на најбољи начин увеличали радну победу грађана и радних људп Мурске Соботе пуштањем у рад веле лепног школског објекта Основне школе „Прекомурских бригада”. Сузе радоснице на растанку потврђују ширину стеченог при јатељства 'и другарства. Y повратку са путем на сам Дан младости посетили с.мо Кумровсц, родно место друта Тита. Порука са овог места била је: да he нај.млађи битп доследни и на делу остваривати највећу тековину наше револуције и свога неи.мара, учитеља друга Тнта — братство и јединство, Још један ттут братства и јединства је завршен, али ће се он дуго памтпти п наставити ндуће године сусретом у нашем граду. Зоран Радојевић Драгослав Сретеновнћ: „Слапша благо” Импозантан, али ипак сами део велике количине материјалних налаза из каменог доба. од 29. маја изложен јс очима знатижељшика и стручњака у параћлнском Завичајном музеју. OTBapajybJi. изложбу академик дсктор Драгослав Срејовпћ, поЈнатл архсолог, рекао је: — „Слатина" је једно од највсћих калазишта из каменог до- .ба. У љему пронађепа винчанска култура потврдила је још једно.м претпоставку о постојаау великс етпичке групације на про стору цеитралног Балкапа, цивилизације која је у периоду од око пре 3000 година нестала под налетима варвара. Истраживања која су овде спровели Марин Брмболић и Димитрије Мадас од огромног су значја, а излож * ба чијем отвараљу присуствујемо најбоље потврђује то." У СВОМ гоаору приликом ОТ’ варања изложба Др. Срејовић је нагласио потребу за још подробнијмм упознавањем са налазиштс.м „Слатина'', па је инсистира на помоћи параћинске и шире заједнице у издавању монографије у којој би се ово богато налазиште детал>но обрадило. Изложба која ће у Музеју бити отвсрена до краја августа потврдила је оправданост. инсиЗАВРШЕНА БАЧКА „ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ’86” стираља археолога Бр.мболића и Мадаса прошлог лста да се ма« шине градитсља Ауто-пута зауставе и обаве заштитна ископавања. Ово што је урађенс, обухватило је површину од свсга 800 квадратних метара. И у чак тако маЛом простору пронађено је групе старих насеобина. Оне су истражене и отргнуте од заборава. Шта очекује археологе у неким будући.м ископавањима може да се предпостави. За сада су откопанс прлузсмунлце првог насеља старлјег неолита (око 4,5 хлљада годлна прс нове ерс), поднлцс коллба од запечсне земље из млађег неоллта (око 3 хлљада годлна пре нове ере), основа једне куће старлјег гвозденог доба (око 900 годлна пре нове ере) л нлз налаза којл досежу л до седмог века наше ере. Нлје слгурно, опрезнл су археолозл, да је ово коначан број насеља на овом тсрену алл наметнутл, убрзанл темпо рада којлм су лстражлвања вршена. отежао лм је посао којл се облчно радл уз веллко стрпљење. потпуну концентрацлју л млр. To нлје могло блтл постигнуто уз гвоздене але градитеља Ауто- -пута. Ипак, у овлм лстражлвањлма откопано јс прекс 30.000 фрагмената керамлчклх посуда на десетлне целлх, бројна камена, кремена и коштана оруђа, оружје, лдолл од псчеле зсмље, кул тнл предмсти а затим л „млађи налазл", онл којл датлрају лз псрлода Рлма л Влзантије. Нема сумњс да јс овс насеље блло претсча једног новог насеља којс he се, додуше западнлјс нлз реку, л много вскова каснлјс развлтл л доблтл по мало необлчнс, лме још увек нсдокаПОД ПОКРОВИТЕЉСТВО „ИНВЕСТБАНКЕ" ИЗ ПАРАБИНА ОДРЖАНО Услешно веч® ipopa и сатаре ф Под покровитељством „Инвестбанке” из Параћина 5. јуна у Градској кафанн одржано је вече хумора и сатире, а у просторији новог шалтера изложба карикатура са традиционалног конкурса „Јежа”. Да је „Инвестбанка” направила добар потез, приређујуИп своЈим суграђаннма весело вече пуно хумора и сатире, показују салве смеха п аплаузп којим су били прекидаии сатиричари, и заједнпчка жеља свих је да овакво дружење постане традиционално. Прлхватајућл се покровлтељства над ■.Јежевлм" јубллсјом — 50 годлла лзлажења, „Инвестбанка" је својим штедлш.ама л суграђанлма о.могућлла да најновлју лзложбу са конкурса „Мој поглед да свст".. По смеху се народ познаје Изложбу јс отворло Млллвоје Вучковлћ, стручнл сараднлк за културу у Самоуправној лнтере сној заЈеднлцл основног образо вања и културе; — „Јсж" је остао најздравија народна новлпа, компас члје ка заљкс нс дрхте, већ указују л показују на све негативности. И ова лзложба карикатура са „Јсжевог'' међународног конкурса »,Мој поглсд на свст” део је концепцлје очувања општенародног здравља л здравог разума. „Јеж" је одувек лсмсјавао дугачке, празнс говорс, л супростављао и.м сс карлкатурама бсз рсчл. И пред овл.м карлкатурама ја остајем без речл, алл пуног срца, којлм ову лзложбу про глашавам отворсном, рскао јс Миллвоје Вучковић. влћ". Смех на свој рачун, на актуелне параћинске теме, нсга тлвностл и проблеме, пропраћен је срдачним аплаузлма. У програму домаћина учествовали су: Момлр Станисављевић, Марлна Милаповић. Невенка Благојевић, Славољуб Жикић. Томислав Ћор ђевић, Слмка Ћурић и Мллица Живко *влћ. Сценарио л режију урадло Млрослав Димлтрлјевнћ. У лгрл за најдуховлтлји сдговор публлке, награде су дсбилл Душан Петровлћ, судија за прскршаје лз Параћлна л Ђорђе Млловановлћ лз Бсограда. Пр ву награду добло јс Момир Ста нлсављсвић за најбољл афорлзам вечерл, а другу Мирослав Дл.митрцјсвлћПосебну награду „Инвестбанке" бесплатис јсло л плћс, добло је „одрпани брачнл пар лз будућности", јер he тако кроз дсст годлна изгледатл просечнл Иараћинци. које су врсно одлграли Симка Ћурлћ л Томислав Ђорђсгић. Београдске сатиричне серве Прву награду добила МилиЦа Гајић из ОШ „С. Јаковљевић” и Мила Миленковнћ из ОШ „Бура Јакшић” 0 Другу награду деле: Марко Миливојевић из Поточца, Драгана Митић из Д. Мутнице и Маја МилојковиН из ОШ „Момчило Поповић — Озрен”. Q Трећа награда припада: Зорици Стева«звић пз Сикирице, Марији МиловановиИ из Поповца и Милинки Стојиљковић из ОШ „Радоје Домановић” © Посебно призпање Снежани Јовановић за успешно воБење „Песничке олимпијаде”. Трећа ђачка „Песничка оли.мпијада ’86" успешио је при ведена крају. четвртак, 5. вљај а овај сусрет песници.ма учннили са младим незаборавзаног порскла — Параћин јуна у сали Музичке школе „Мнленко ЖмвковиН” одржано је фшнално вече на учествовало оса.м младих песника из ко.мс је најбољих основнлх школа наше огпптине. После низа КЈвижевних сусрета л вечорн на којнма је узело учешћа преко хиљаду младих литерата, а преко четири стотине њих је објавпло своје песме у истоименој рубрици у листу „14 дана", осморо најбољих литерараца ушло је у финале и награђено вреднп.м наградама и дипломама. шјм. Сензибилнтет којп.м одишу стихови је изворан, без икавих сувишних и вештачких договарања, тс опигге.м утиску даје и посебну атмосферу која охрабрује и улива поворење у творце ових надахнутих сти.хова, рекла је председнлца рија Љи.љана РадовановиИ. Најбоље поетесе Милнца и Мила Жири награду младост Гајнћ из Bllh” и , je одлучио да добпју пес.ме; јс у на.ма” жипрву „Ваша Милице Стиховница —-биссрница Њихове песме штампане су у посебној збнрцп под нас.човом „Стиховница" и тако трај но сачуване за будућност. — Зборник који је пред нама назвала бих право.м — бисерinruoM. 41 lm читалац отвори корице схвата да пред собо.м има стих чпст као суза, кри стално јасаи, сложен у прекрасном ннзу, а њему налик са.мо може битн то прекрасно зрно бисера. Таква овогодитња збирка, права антолопгја дечпјнх песа.ма, је сигурно Пра ви украс наше завичајне писане речи. каже у предговору уредница Снсжана Јовановић. внИ, ученице из кшић". ОШ „Стеван Јаковље- ,Hoh" Миле МпленкоОШ „Бура ЈаДругу маграду дслс следеће пес.ме: „Човече" Марка Милн појевића ученпка ОШ „Вук Карацић" „Живот", Драганс Митпћ, ОШ .Бранко КрсмалоBiih" Дон>а Мутпица и „Успомене" Маје Милојковић, учеiiHuc ОШ „Мо.мчило ПоповиИ- -Озрен" Параћински духовит спектар Огромна сала Градске кафанс блла јс претесна да прлмл све госте. званлле л љублтсс хумора, тако да су многи стојећл одслушали два сата урнебесног програма Најпре су се представили ду ховлтл Параћлнцл л сатлричари Књижевног клуба ,.Млрко БаљсМпанав 9 Са посебнл.м задовољством оче клвао се наетуп гостлју, лз Београда г.[. ве гаранлтуре сатлрлчара л уреднлка .Јежа". Одавно се у Параћлну на једно.м месту нлјс чуло влше .мудрлх л духо витлх реченица као те вечерл Радивоје Бојлчић, Милован Вржина, Душко ПетровиИ, Алек Марјано, Свстислав Миловановић, чинили су репрезеитацију сати ричара која јс бурно поздрав љсна ол веселих Параћинаца. Дуготрајан аплауз на крају био је најлепше демократско изјашњаваЈће да сс ово всче пре твори у традиционалан сусрет и најлспши комплимент „Инвсст банци". Гласови млади и разноврсни На књнжевпој вечери „Песничка оли.мпијада '86" најпре су наступллл младл аутори, a затнм л њихови старији другови нз кљижевног клуба „Мирко Бањсвић”: Светлана Apciih. Мо.мир Станисављевић н Свет лана Панић. Одлуку жприја прочитала је Љиљана Радоваиовнћ која је измеВу осталог рекла: — Констатовано је на општс <адовољство. да из године у го дпну све је всћи број младих којн учествују у овом надпеван»у и да су гласовп младнх кликтави и разноврспн. Богатство те.матике и прнступ. озбил>ност и познаваље могуИ ностл nanicr језика омогуНавали су нссваклдашњи дожнTpeliy награду равноправно деле песме: „На рика.ма моје мајке жпто класа”, ученица Зорица Стевановић из ОШ „Бранко Крс.мановић" Сикирииа” „Моја пес.ма" Марије Миловановић, ученнис ОШ „25 мај" п „Љубичлце” Милинке Стоиљковмћ, ученицс ОШ „Ра доје До.мановић". Испред организатора награде је уручила другарица Нада Јовановић, потлредседнпк Ску пштлне опиггине, а штедпе кгБижице „ИнвеагбаЈРке" Мнлутин Глнгорије%<ћ. Посебме награде фшгалистлма .уручио је п Зоран Нолић власннк књижаре п алтлкварпјата „Доротеј" који јс такође свесрдно г^.могао ову акцију. Посебно признање Снежани Јовановић Књлжевни клуб јс v знак захвалности за развој књижевне речп уручио дипломе учеснпцима и покровитељп.ма: СИЗ-у основног образоваља в култкре, Градској блблиотецц, Музичкој школп, Редакцији листа, „Инвестбанци" „Доротеју”, а посебно признање за успешно вођење „Песничке олим пијаде” и допринос неговању књижевних талеиата припало јс Снежани Јовановић, донедавно новЈнгару-лектору у листу „14 дана", иначс, професору српског језика и књижевиости. Дипло.ме су добиле и свс лнтерарне секције. Пуна сала Музпчке школе показује да је питересовање за праву пссшгчку реч огромно и да ова акшгја мора да се стави и нарединх година. м. на д. М. Миленковић ■ жд Достигнут песннчкн Оли.мп ЗАВРШЕНЕ ОСМЕ ПИОНИРСКЕ ПОЗОРНШНЕ ИГРЕ СР СРБИЈЕ Y ЖАБАРИМА Јрдило7 ообрао награде Н ДЕЧИЈА ПРЕДСТАВА ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА ИЗ ПАРАБИНА „ГРДИЛО” Y РЕЖИЈИ БОКША ОБРАДОВИПА ОСВОЈИЛА ШЕСТ НАГРАДА. АЛИ ДОМАНА ПРЕД СТАВА „ЦВРЧАК II МРАВИ” ПРОГЛАШЕНА ЗА НАЈБОЉУ. Жири у сатаву: Др. Михајло Видаковић из Београда, Дојна Буја театролог из Новог Сада и Миодраг Лазић из Пожаревца псслс 13 дана фестивала поделио је бројнс награде учеснлцима пионирских позоришних ига pa СР Србије. Уз учешће представа из Куршумлије. Горњег Ми лановца, Књажевца, Обреновца, Пријепоља, Пожаревца, Ваљсва, Основне школе лз Жабара, Град ског аматерског позоришта из Параћина, Лесковца и Панчева по осми лут окупили су се млади ствараоци и још млађи глумци да се огледају у знању и уме hy на даскама које he мм можда живот значити. Градско аматерско позориште из Параћина представљала је пионирска сцена са представо.м „Грдило”, аутора Љубише Ђокића у режији Боке Обрадовића. Представа је одгледана сапуном пажњом на.ј млађс публике уз буран аплауз на крају л, како ћс.мо видети, са бројним признањима на крају крајева. Жири који је у Жабару бсравио петнаестак дана одлучио сс да Александру Маринковићу, за улогу Биберчета и Ивану Обрадовићу за улогу Сва дише из представе „Грдлло" до делл наградс за најбола уметничка остварсња. Осим н>их. жи’ ри јс додељивао иаградс за нај успешније позоришне компонен1 те. Па јс Марија Ракић однсла прву награду за кореографију „Грдлла”. Тој представи прппала је и награда за лајбољу музику, Режлсер Б°ка Обрадовић добио је награду за најбољу режију, а са.ма представа добила јс дру гу награду и 20.000 динара. Ваш извештач имао јс прилике да после додељивања признаља, чију је једну трсћину однела параћинска представа, noгледа л победничку, представу домаћина из Жабара „Цврчак и мрави". Оно што су учитељицс зга крају каријере Љубица Ђорhcniih и Стојана Тодоровић из Жабара припремиле са својим учесницима тешко да је моглс да пребродц м регионалну смотру, што смо касније и сазнали. Међутим. резултат љиховог труда топло јс поздрављен од број- •иих ђака из њихове школе окупљених у Жабарском До.му кул туре. Све осталс представе, па и победничку жири је наградио са по једно.м нтрадо.м а ако је за уте ху прошлогодишњим победницима републичких игара у Жабари.ма „Бибер-чети" како се пазива пионирска позоришна трупа параћинског ГАП-а, припале су чпк шест награде. Сасвн.м довољно за лруго ме. сто и — моралну побсду. М. Милепковић

ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА НЕСЛАВНО НА КРАЈУ • Јединство — Будућност 0:0 ЈЕДИНСТВО: Богосављевић —» ПетковиЋ 7, Стевановић 7, Вулнћевић 6, Панпћ 7, Миленковнћ 6, (С. Живковић —), Г. Живковпћ 6, (Бурпћ 6), Урошевић 6, Мнлићсвић 5, Пелпвановић 7, Костнћ 6. Стадпон: Јсдинства. Гледалаца: 500. Судија: Филштовнћ (Обреновац) 7. Нсславпо су co параћпискп „зслснн” опростпли од своје публикс па краЈу пролећнс ссзонс. Бнла Јо то чудна утакмица, бсз правнх шанси, одпграна, чпцпло сс впшс по морању нсго због спортског падмстаил. Публпка, ваљла и са.ма всћ сита фудбала * протсстпма јо нсмплосрдно каж- ■ћавала свс погрешкс на тсрену. Билп су нзвпжданп п пграчн п судпја, а п потсзп са замспама трснсра То.мића, ннсу прпхватапн са одушевљењсм. оротквник „Радиички-Зорка". Ипак, уз свс то но треба много замсрнти трснсру Томнћу коЈп јс као никада до сада бно ..искрптпкован” са трпбппа због појачаваља одбране пзвлачс>м.м Миленкопнћа из пгре п увођсље Саве Жнвко- ■iiha, кад св зна да 32 бода обсзбсђује миран летн>н сан до почетка јессњсг дсла првснства п реорганизацнЈс такмп-! чсња која предстојн. М. Милсиковнћ i ФУДБАЛ: ШУМАДИЈСКО- -ПОМОРАВСКА ЛИГА ЧЕКД1У РДСПЛЕТ БОРАЦ — БЛАГОТИН (одложен) Из разлога пгго им се аутобус покварио, тврдс гостм, ннсу могли да стигну на утак.мкцу прошлс нсдсље са Борцсм у Параћшгу. Залраво, можс да co лрстпостави, скнпа Благотлна нз Белушиђа, калку.-шшс, Јср Је послсдља на табелп, па се нада да he ЈоЈ разлозв за псдолазак бптп уважеин. Сумњамо да ђс таклшчарска компснја ШумадпЈско-поморавске лпге лматн обзира за њнхове „аутомеханичарске пробле-ме” н по свој прплнцн неодиграна утакмица биће регнсгрована рсзултатом 3:0 за Борац. Очпглсдно да јс опрсз надвладао жсл>у за побсдо.м, п да Је трспсру Томиhy кшого било важнпјс сачгвати Јсдал бод у pyuu, нсго да са шгдпспонирашш Мнленковнћем и одувск слабнм у налалп Мнлпћевићсм, Јури два бода „на гранп”. Јсдпнство је пртспрошле педсљс за „зелени.м столом” нзгубпло освоЈсип бод у Костолцу, па како су у страху очп велпке, руководство „зеленпх” одл£чнло се за компромпсс, које публпка нс прпхвата. Бсскрвна утаклпша □ пијс могла другачнје да сс завршп нсго без голова. Колико Јс разлпчит утпсак на трпбннама био после ове утакмпце од онс сЈајне пгре протпв бсоградског Синђслића говорп бсзгласап мук глслалаца. којп су ћутке отпратпли у свлачпоннцу својс љубимцс. ПдуИс псдсљс Јсдппство гостујс у Шапцу гле нх очскује нимало наиван ТАБЕЛА ПРВЕ Мајданпск 33 ИЕК Рудар 33 Колубара 33 Чукарнчкн 33 Раднлчкн (3) 33 М а ч в a 33 Шумадпја 33 Обнлић 33 Будућност 33 Јсдннство 33 Раднкчкн (О) 33 Дубочица 33 ПКВ Ју.мко 33 Крнстал 33 „7. јуи” 33 Бсрдап 33 Слога 33 СРПСКЕ ЛИГЕ 19 8 6 33:26 46 17 7 9 40:26 41 15 7 11 39:27 37 13 11 9 47:41 37 14 7 11 52:39 36 13 8 12 50:45 36 10 13 10 37:34 33 14 5 14 45:42 33 12 9 12 34:35 33 11 10 12 44:39 32 11 10 12 36:43 32 12 7 14 42:44 31 11 9 13 43:48 31 9 13 11 44:46 31 10 9 14 31:40 29 11 6 16 28:48 28 6 7 20 32:45 19 СТОНИ ТЕНИС: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА МЕБУРЕГИОНАЛНУ ЛИГУ Борац није успео О На квалификацијама за попуну Међурегионалне лиге Србпје у Титовом Ужицу, 7. и 8. јуна, стонотенисери Борца нису остварили планирано Прсма очскивању копкурсшшЈа је била врло јака u прво мссто, такођс прсма очекивању освојило јс ужкчко ЈсД1ШСТВО. Друго мссто орилало јс „Јосипу Колу.мбу” io Ниша и трсћс „СИЗ-у становања” из Смсдерсва, док су сс стакларцн пласиралл на чстврто мссто нспрсд Хлсара из Лссковца. Борцу сада ништа не преосгаје нсго да у Рсгиопалној лигн игра са похмлаћсном скипом, у којој бн co омладннцјј калпли, а да кроз двс три годнпс поиово покушају са квалификацнјама. Р. В. ФУДБАЛ: ПРВА ОПШТПНСКА ЛИГА РЕЗУЛТЛТИ 1 ТЛБЕЛЕ 25. КОЛЛ CBOJ11OBO: НАПРЕДАК — JYXOP 2:1 Д. ВИДОВО: СЛОГА — РЛДНИК 15:0 СТУБИЦА: 11АПРЕДАК — МОРАВАЦ 5:2 РАТАРИ: ЈЕДШ1СТВО — НАПРЕДАК (ДР) 2:1 ТЕКИЈА: РАДШ1ЧКИ — ХЕРОЈ 4:3 КРЕЖБИНАЦ: СЛОБОДА — ВРАПЧАНЕ 4:1 БОШЊАНЕ: БОРАЦ — ИСК 0:3 ¥ ШКОЛИ ИСПЛИВАЛИ ТАЛЕНТИ Пре двс године на иннциЈатнву СТК „Текстилац" пз Параћина у основној школи „Радоје Домановнћ” оформљена јв „школа за стонн тснис” за ученико трсћег и чствртог разреда. На почетку бнло Јо 48 nuoinipa и 29 пиопирки, талсната пред којнма је стајао задатак саплађивања оочстног стонотсписког гра д>гва. Са успсхом су прсбродили почетак 24 пионира н 12 пионмрки н стекли основна знаља пз овог спорта, у коме влада закон мудријег а не јачег. Овнх дава завршсн је п друтн ,,разред" овс школе, а мсћусобнпм надиграваЈксм одабрано јс 10 пмопира и 9 пиониркн, који ће y трсћој годиии стоног Tciuica усавршавати тсхнику н тактику игре. Рсзултатима на опнгтинскнм, рсгноналним н републнчким так.мнчсњн.ма ОлимпиЈских игара основних школа noecono су се истакли Зоран Јовановић, Саша Псшпћ, MapJan Мллојсвић в Владнмнр Божић, код пнонира, и њихове друтарнце Љнл>ана Јоваповпћ ссстре Ана и Јелена Анђлковвћ и Љиљана Петковнћ. НИЈЕ СВЕ ИЗГУБЉЕНО ТЕКСТИЛАЦ — ПЕПЕЉЕВАЦ 4:1 ТЕКСТИЛАЦ: Мнтпћ 5, Раднсав.-вевнћ 8, Пауновпћ 7, Милошсвнћ 8, МилоЈевић 8, Стојановнћ 8, Дшшћ 8, ГаЈић 7, Снмић 8, Којнћ 7, Стсфановић 7. „ПрсгрсЈапн” нграчн Тскстилца, коЈи су двадссет млнута чекали госте да co појавс на тсреду, у првих двадесет минута закаснеле утакмнцс дали су сва четири гола, а онда пребацнли у „празан ход”. — Ово нам Је осма узастопиа победа, кажо трснср Жарко Мллановнћ. Тнм добро нгра, чине га млади играчн, псрспсктпвнн. Надамо се да уз помоћ Јединстаа, са којим н.малш добру сараAiby, идућс годинс поново јурлшамо иа врх. Што сс тнчс првснства у ШумадиЈско- •поморавској лиги, кога по свој пршшцн осваја ТемниИ из Варварпна. Алн лнтањс првака можс да дођс на днсвни рсд такмичарско ко.чисије, јер за овај тим наступа Николић, нграч каж1мш са осам мсссци забрапс нграња, а пре нздржанс казнс настула за Варварннце. Тскстилац Јс уложио жалбу, која ако се усвоји, штофарцс доводк на врх табелс, односно у разигралаља за Српску лигуМ. М. ОМЛАДИНСКИ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈЕДИНСТВО — МОРАВА 6:3 Омладинци Јсдинства остварпли су Још Јсдиу победу у такмичслу за фудбалски куп Југославијс. Савладалп су ђупријску Мораву са убсдљнвнх 6:3 п данас наступају Y фппалу Рсгнона са противппком којн у врсмс закључпваiba лпста нпјс бно познот. М. М. IN MEMORIAM 1. Напрсд. (ДР) 25 2. ИСК 25 3. Напрсд. (Св) 25 4. Јсдннство (Р) 25 5. Јухор 25 6. Борац 25 7. Иапрсд. (Ст) 25 8. Слога 25 9. Моравац 25 10.Слобода 25 11. ХсроЈ 25 12.Радпички 25 13. Врапчанс 25 14. Радник 23 17 4 4 84:26 38 15 5 5 66:38 35 12 9 4 66:40 33 13 6 6 63:38 32 11 6 8 78:57 28 12 3 10 48:40 27 9 6 10 52:56 24 9 5 11 84:76 23 9 5 11 58:74 23 7 8 10 45:67 22 7 6 12 75:80 20 7 6 12 46:67 20 5 5 15 44:67 15 3 4 18 24:106 8 (-2) 1Бих ћс трсннратн, као н до сада лознатл стонотениски радннк Руди Ва11ск, встсран који према потребама активно чгра стонп тснис, за „Тскстилац". Р¥ДИ ВАНЕК ВЕТЕРАНСКИ ПРВАК СРБИЈЕ ХРИСТИНА СТОЈАНОВИБ — БАБА НИНА ПАЖЊА ВОЗАЧИМА’ Отлочсла јс са радом нова вулканизерска paaita у улицн ,Д9. новсмбар” број 32, „Савппо млпнче’’. Ралио врсме од 15,30 до 19,30. Драган Милосавл^впћ. У Нншу Је 31. маЈа одржаио лрвекст * во Србпје у стопом тепису за ветеране. У првој старосноЈ групи, ветеранл од 40 — 50 годнна, вз Параћнна су наступилп Свстислав Анђелковнћ в Браннслал Божаннћ. У другој старосноЈ групи од 50 — 60 годнна, представннк Пвраћина био Је Руди Ванех, коЈв је освоЈно прво место в стекао право наступа ва пр- ■енству встерана ЈутославиЈе. М. М. Дана 29. јуна павршавају се тужш1х шест месеци од прсране смрти моје мнле, никад прежаљсне мајке. Њена доброта, коју је несеблчно даровала свима око себе, нама н>еноЈ деци, своме супругу, ком шијама и познаницима, обавезује нас да успомеиу на њу заувек сачувамо у cBojiAx срцима. Многобројној родбини, пријатељима и познаницима драге нам покојннце, који се окупише да је испрате на последнл пут, овом приликом захваљујемо. Зоран Стојановић — Земко МАЛИ ОГЛАСИ ПРОДАЈЕМ BohibSK вличине 8 ари на Карађорђсвом брду. Пвтатв на адресу: Макснма Горког 26/15, тедефон: 53-592. ПРОДАЈЕ се њнва величине 22 ара, Великп Бачнн. Информације на телефон: 54-619, улпца Бранка Радмчевнћа броЈ 3, Параћин. ПРОДАЈЕМ кућу y Параћпну у улицк Јосипа ЕрЈавца броЈ 6, тслефон: 53-162. НА ПРОДАЈУ очуван фића, са пуно рсзсрвшгх дслова. Ближе информацнје на тслсфон: 51-275. ОГЛАШАВАМ нсважећим сведочанство о завршсном другом, треће.м н чстврто.м разрсду срсдњс шко лс в днплому на имс Милс Жквнћ, 113 Рашсвнцс. ОГЛАШАВАМ нсважсћим свсдочан ство о завршсноЈ школи за КВ радкике текстилне струке в тскстилпотехпвчкоЈ школн на мме Бшване Нлиђ. ОГЛАШАВАМ нсважсћом здравствену К1вижицу броЈ 061287 на име Мнрјане Мнтровпћ вз Параћина, пздагу 1983. године. ОГЛАШАВАМ неважећом месечну карту на име Милнце Антпћ нз Горњег Видова на релациЈи Параћин — Г. Влдово. ОГЛАШАВАМ неважсћом месечну аутобуску карту издату од странс Велмортранса на iwe Жнворад Јерелшћ, Дреиовац. ОГЛАШАВАМ нсважсћнм сведочанства о завршсном I, II, Ill и IV разрсду cpcAibo школс и дпплому нздату на ilmc Биљанс Јовановнћ нз Параћнна. ОГЛАШАВАМ псважсИом здравствсну кн>ижицу на и.ме Мкодрага Бркића нз Стрнже. ОГЛАШАВ.АМ нсважсћо.м личну карту, саобраћаЈну ц возачку дозволу, дозволу за рад u полису ocurypaiba издатс на имс АнВела Дејковнћа пз Параћпна. ОГЛАШАВАМ нсважећим свсдочанство о завршсном чствртом разрсду н дппло.му на н.мс Оливсрс Јочнћ пз Параћнма. ОГЛАШАВАМ нсважсћнм свсдочанство о завршсно.м чствртом разреду срсдње школе н дипло.му на име Маријс ,.Paj<Hh из Hapahniia. ОГЛАШАВАМ нсважсћом радну кљнжнцу на ilmc Раднше БлаоЈсвнђ, Сињи Впр. ОГЛАШАВАМ нсважсћн.м сосдочанство о завршеном 1, II, 111 н IV разреду усмереног образова>ва и Д1шлому нздату од страно Срсдњошколског цснтра у Параћнну на име Зо paua М. Голубовића. ОГЛАШАВАМ неаажсћвм свсдочанства о завршеном 1 н II разреду усмерсног образовања издатог на н.ме Момчнла Обрсновнћа из Параћнна. ОГЛАШАВАМ нсважсћи.м сведочанства о завршеном III н IV разреду пшназнјс u днплому нздату на име Душана Мишнћа нз Дреновца. ОГЛА1ИАВАМ нсважсћнм свдочанства о завршском I н II разрсду средње школе иа пмс Всснс Јоваповић нз Параћнпа. ОГЛАШАВАМ нсважсћим свсдочанство о завршсној основној школи у Д. МутшЈцн на ilmc Виолсто Мнлановић. ОГЛАШАВАМ исважећим сведочакства о завршеном I, II, III и IV разрсду средње школе на ilmc Емине Кадрић из Параћнна. ОГЛАШАВАМ неважећнм свсдочанства I it II разрсда зајсдничккх основа, III и IV разреда усмсреног образоиања прнродно-тсхничкс струке, као и диплому о завршеном нспиту пздатим у срднлшколском цеитру „Б. Крсмановнћ” у Параћину на и.мо Алсксандре Радић. ОГЛАШАВАМ неважећи.м сведочанства I и II разреда зајсдничких осиова, III и IV разреда усмереног образовања прнродно-технпчке стру« ке, као н диплому о завршном испиту издатим у средњошколском центру ,,Б. КрсЈШНОВвђ” у Параћину на пме Весне Тодоровнћ. ОГЛАШАВАМ неважећом дипло.му о зввршеноЈ срсдњоЈ школи на нмс Мнлс Жнвнћ. ОГЛАШАВАМ неважећнм сведочанство о завршеном првом разреду £смсрсног образовања на пме Виола Даввдовнћ вз Рашевице. ПРОДАЈЕМ жнву од 55 арн ва месту званом Чукара, КП 2272/1. Телефон: (034) 67-290, пре подне. riiiinininiiinriiiinintniiiiimiiiniimiiiiniiiiiiinuiiiiiiiiiiiiintiiiiHiininiinHiiu'nnH'iiiiiifiiiniiininiiiinir^ | ОГЛАШАВАЈТЕ Y ВАШЕМ ЛИСТУ „14 ДАНА” | Упмшите поруну | = ф Како да ваш мали оглас најлакше и најбрже I доспе у ваше новине! = У Пошти на жиро-рачун Цснтра за културу и инфор- | Е мисаљс „Параћин’’, Параћин, број 63504-603-1973 уплатитс = i 300, — динара, текст и лотврду о уплати пошаљите на ад- = 1 ресу: Редакција листа „14. дана” Параћип, са назнаком = В „Мали огласи”, или донеситс лично. = Уколико је ваша порука дужа од 20 рсчи, за сваку сле- = е дећу рсч додајте 15 дпвара и ваш he оглас бити објављсн i = у следећем броју листа. : Желите лл да ваш оглас буде поссбно уоквирсн илн g = штампан у две боје, додајте за сваки поступак по 50 од 2 Г сго основне ценс. = Сва ближа обавештсња добићсте на телсфоп: 53-6'34. = 5........... ....................... ..................................................... РО „Параћинка” Параћин, на оспоу одлуке Радничког савста број 2583 од 30. 04. 19S6. године врши продају следећих моторних возила путем ЛИЦИТАЦИЈЕ 1. Возило ЗАСТАВА 132/2000 година производње 1979 снага мотора 82 KW, нсправно, регистровано до 6. 12. 1986 годиве, са почетком цсно.м од 400.000. — дипара. 2. Возило ЗАСТАВА ЛАД/\ 1300-С, година производњс 1982., снага мотора 48 KW, исправно, рсгистровано ло 2. 09. 1986. године, са почетном цсном од 708.000, — динара. Право учсшћа на лицитацији имају сва правна и физичка лица, која положе 10 одсто на и.мс депозита од почст не цене возила за које сс јављају као купци. Лицитација he сс одржати 16. јуна 198G. године у просторијама гараже РО „ПараИинка" у улици „Б. Крсманоniiha” 99 са почетком у 12 часова. Возила која су предмет лицитацијс могу се разгледати на дан лицитацијс у времену од 10 — 12 часова. По окончању лицитације, уплаћени депозит се npaha учесвицима, осим купцима, који.ма сс исти урачунава у цену возила. Порез на проме.т и таксе падају на тсрет купца. РО ПАРАЂИНК/Ч ..ПАРАЋИН” РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИЂ” ИЗ ПАРАЋИНА И ЕЛЕКТРО ТЕХНИЧКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР „НИКОЛА ТЕСЛА” ИЗ НИША ОБАВЕШТАВАЈУ да ће вршити упис и организоватл обуку заинтерссованих лица за 1. РАД СА КУЋНИМ КОМЈУТЕРИМА за школску децу. омладину и остале заинтересованс. 2. РАД СА КОМПЈУТЕРИМА ЗА ПОТРЕБЕ ПРИВРЕДЕ 3. НАСТАВНИКЕ ЗА РАД НА КОМПЈУТЕРИМА Услови: Кандидати који су заинтерссовани за обуку под редним броје.м 2. морају имати завршсн најмањо Ш степен стручне спреме. Под тачком 3. на обуку се могу уписати само кандидати који су просветни радници и имају најмаље VI степен стручнс спреме. При упису порсд пријаве Универзитета подноси се и фотокопија извода из матичне кн»иге рођених, а кандидати под редним бројем2.иЗ. подносе и фотокопију дипломе о стручној спреми. Ближа обавсштења могу сс добитл код Радничког универзитета у Параћину сваког радног дава од 6,30 до 18 часов.а или на тслсфон 53-167 и 53-169. РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПАРАЋИН „На о(Јнову одлуке Радпичког савета ООУР „Дом здравља" од 26. 12. 1985. год., комисија за процену основних средстава расписује JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ за продају следећих основних средстава и то: 1. Једно путничко возило марке 125-П регистарски број СВ 440-18 по почетној цени од 60.000,00 дин. 2. Једно путничко возило марке ИМВ-рено 16 Регистарски број СВ 339-10 по почетној цепи од 50.000,00 дип. Право учешћа ва лицитацији имају сва правна и физичка лица која пре почетка лицитације уплате учешће од 10 одсто почетнс цепе копкретпог возила. Возила се могу разгледати сваког радиог даиа сем суботе и недеље у кругу Болнлце у Параћину. Јавна лицитација обавиће се 20. јуна 1986. год., у 9 часова у кругу Болнице. Сва потребна обавештеља могу се добити сваког радног дана усмено или ва телефов 94 или 53-700”. Имнав Двсх Сарфмвствчхо! еамм рвдвог карода пипттж— Пдраћжж, вжкжј« Цекпр м Слажмшув ОбрадожнВ, Иаламчкв сааетх Ндд * Бранхожжћ, Момчало вучжоапВ, Смтасш равоЈе Маринжоић, Сжавољуб ОбриовнВ. Жнвои СтоЈавовмћ Живајни ГомвВ (орсоселних) xoir в ЈИирослав 11имитри>евић. МнлимЈг ИлиВ (т«хничкјв урсдлкх] • Миодрж Мжленковић ниж (025) 52-352, иовинври (035) S3 694. Иретплата: соднша * 1.400 ониара, полугодиавв« I5O4-6Q3-1973 вед СДК Шраћва. Шхмшв ГРО жГлжал Беодод, ВлвЈкпвићсва |Ц плефов (011) сузхуру ■ ввфораокам „Шржћин *' — ШрсВжж Дврмтор • гаавнв ■ адгоаорна уредлкв КивковхВ, 61жшо> Илкћ. Нада Јоижмвћ, (аамепи арвдседшпса), Свежаш 1омж>вж», Бо ■ Јожав ГомлВ ХреВУЈ« Релакдиоив сомпјум. Новинврв- Спежаив 1омвовнВ Мдлиц * Жкв »еса РсдлкцжЈе! Мак-ви» Горжо«, 4. Иоштвиски фа> « (елсфопв, гпавки е одговорнв ур«з 70U цннара, м ииострапство двоструко. Жиро рачуп Цептра жа куптуРУ • информпсмм 34O-33L Твраж 11.000

gHmiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiii|]||ll|||||u||ll|ll|||||||||||||b БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ................................................... = ПРЕД ЗАВОБЕЊЕ НОВОГ САМОДОПРИНОСА МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ, ПОТПРЕДСЕДНИК РИВ-а СР СРБИЈЕ ОТВОРИО РАДНУ АКЦИЈУ Настављена традиција © ¥ првој декади све бригаде ударне Почетак радова на ОРА „Лутопут братство — јединство” свечапо је обележено 16. јуна. у заједничком стро ју градитеља аутопутга Hamno се пет бригада из Беог рада — Раковица, Косовске Витине, Скопља, Загрсба, Чи тлука које ових дана успеш но обављају своје радие за датке на траси аутопута. На свечаности је говорпо Милутин Милошевић, потпредседник Републнчког из вршног већа СР Србије, a међу бројним гостима били су и Веља Марковић, члан Iјредседништва СР Србије, Зоран Анђелковић, члан Пр едседништва ЦК СКС. Говорећи бригадирима, Милутин Мплошевић је уче снике акције подсетио на њихове радне задатке. — Ове године ви и ваши вршњаци широм земље на 45 савезних радних акција уз учешће 40.000 бригадира, с^рсганих у 787 омладин ских бригада, као што су то *шниле и све претходне ге нерације, успешно ваставља те к>ашу богату традицију омладинског рада и омладн пских радних акција. Вредност ваших радова износила Јс у целој земљи више од 200 милијарди старих дина ра. Али највећа вредност, која сс нс може нсказати, јесте да се истовремено из rpabyje свестрани внсокн мо рал младе личности коју од лнкује рад, стваралаштво и I патриотизам, рскао је друг Милошевиђ. Прва декада донсла је и прилику да бригаде су.хшра ју свој досадашњи рад. Резултати су» како се очскивало, добри и све бригаде су проглашепс ударним. М. И. 1:<-K()nri>i.c ск| ДАНАС ПОЧИЊЕ ХШ КОНГРЕС СКЈ ЈДЧАЕН °""’ САМОУПРАВЉЛЊЕ ГОВОРИ ДЕЛЕГАТ КОНГРЕСА БОРЛЦА EYPA БУКИН САМОДОПРИНОС ЗА НОВИ ВЕК • Изјашњавањем за самодопринос — изражавамо своју љубав према граду, свест о неопходности бржег развоја, зрелост и одлучност да младим генерацијама обезбедимо што лепшу перспективу Крајем септембра ове године пстиче рок текућем самодоприносу за радне људе и грађане Параћнна. Зато је неопходно да сведемо рачуне и сагледамо ефекте и резултате постигнуте улагањем средстава месног самодоприноа у објекте од општег интереса за све радне л.уде н грађане Параћина ц да утврдимо наше дале задатке на продужењу такве динамике у пзграђивању неопходних објеката основним подређењима и потребама ове среднне и свих радних људи и-грађана наше друштвено-политичке зајсднице а које могу да се реализују само из средстава самодопрнноса, за којц бис.мо се определнли за наредни, нешто дужи период. ¥радили смо доста — можемо још више Сви смо свеони чињенице да наш град сваклм даном мења свој лик добијањем лепмх и фун кционалних објеката, а да сс то постигло средсгвима са.модолрлноса, средствима која су издвајали наши радни људи и грађани у периоду од око 25 година. Изградило се заиста доста, град нам је лепши и здравији због чега смо оигурно сви задовољнл, али то не змачи да смо у ово.м перлоду могли решити све проблеме и да на овомс треба сгати. Свакако да је жеља свих нас да још пуно тога учинзшо да нам будс још леп-ше и угодније и безбедније живети у овом гра ду, (и зато морамо дшслити на време које долази, на потребс које собом доиоси, и п-а посао који иас у том правцу очекујс. Самодопринос — неминовност Нелишовност кретања и развитка намеће нове потрсбе и цил>еве, те сваки завршсни посао ствара потребе за другим који he пратити потребе одређеног тренутка. Из извештаја о то.ме шта је урађено 313 овог самодоприпоса види се да је то велики број улица, делони канализација, школских објеката, просторија за рад друштвеио-политичких организација у месиим заједницама. уређено је гробље са пратећим објектима, урађени су и пољски путеви, као и низ других послова. Али наш град сс овамим даном шири потребе napacrajy. те с.чатрамо да досадашња уопешна пракса у разрешавању тих пробле.ма из средстава самодоприноса ствара чврсту оонову за наше договарање и одлучивањс, да на исти начин у наредно.м периоду доведе.мо до краја план око сређивдња улица, да на адекватан начин реши.мо проблем водоснабдеватва. да разрешимо најзначајнлјс питањс за маш грзд — проблсм канализације, проблсм потреба грађана за обезбеђивање адекватне здравсгвене заштлте, проблем школског простора у новонасељеотим деловима града, сгвараље услова за брже п интензивније запошљавање мла дих, као и за њихово нормалио задовољавање културтах и ДРУгих видова органлзовања жзјво та if рада у слободно времс, када бисмо расгеретлл.и кафане и друге угоститељске обркгс искључивим пржуством младих « погрешном усмераваљу њихових КОНГРЕС БРАТСТВА Н ЈЕДННСТВА Назиру се контуре модерног града здравих потенцијала за допринос даљем развитку и напредку нашсга друштва. Очекује се пуна подршка грађана и радних људи Полазсћи од таквих реалних потреба нашега града. иницијативнм одбор је утврдио предлог програма шта и н>а који начин треба радитл и градити у наредно.м периоду. Озбиљност утврђених потреба иницијативии од- | -»мииииии РАДНИЧКА СЕ 08ЛШТН ТОМИСЛАВ ИВИН, радник Фабрике цемента „Нови Поповац” у Поповцу, де легат предстојећнх „14. Сусрета самоуправл>дча Југославије” у Hdbom Саду: — Данас се много прича, а мало ради. А рад се меВутнм, слабо вреднује. Радник мора да овлада целином процеса стицања и расподеле дохотка. Y мнопш организација.ма то Је још увек само мисаона нменица. ! Клубови самоуправљача мора да се изборе за свој статус, који треба да буде раван друпш друштвенополитичким организацијaма, a то ће учииитц једнно радо.м, актуелним и правој I времешш ангажовањем. ^TWlllHIIHIIIIirilllH ........IMIIIII Illi РАЗГОВОРИ: МИЛАН 1ПАНИН ПРЕДСЕДНИК OK СКС 1ЕЛИНСТВО - РЛД ОДГОВОРНОСТ Страна 5. бор је учврстло.у опредељењу да предложи радним људи.ма и грађанЈша да се иаредни самодопримос заведе за период од 10 година, у чему очекује пулу.подршку ових грађана и радиих људи, јер треба да смо подједнако заинтереоовани за разрешавање набројаних проблема. Разлози су следећи: не прилази се краткорочном и делимично.м задовољавању потрсба радних људи и грађана. стварају се услови за бржу изградњу, јср прсма садашњој ситуацији, моryhe је обједтшити повољније кредите што значи и неутралисање Јшфлације, а затим, штедимо врс.ме и повац око договг^ * ња и завођења самодоприноса па крађи рок. Овим се омогућава задовољаваље потреба и мнтере * са већине радних људи и грађапа истовремено. ЗА НЕКОЛИКО ДАМ ПОЧНЊЕ m31ХЛЕЕ ¥ општини Параћин под пшеницо.м је укупно засејано 3.213 хектара, Овогодишњу жетву обавиће рко 75 комбајна, а планирано је да буде откупљено 5.900 тона пшенице. Ове године се по четвртн пут v нашој општнни организовано спроводи жетва. Жетва ће се обавнти у организацији друштвених пољопривредних организација и то; Земљорадничке задруге ,.7. јул”, радне организације ,.1. мај”, земљорадничке задруте „Дреновац" и „Поточаике” нз Поточна. Штаб за коорданацију .акци ја у пољопривреди и Извршни савет Скупштине општине су заседали по ово.м гпггању и закључили да комбајне у друштвеној својини треба довести у стање потпуне погонске спре мности за жетву и обезбедити од говарајуће количине средстава за везивање за индивидуалне комбајнере. Са индивидуалним власницима комбајна биће закључени уговори у жетви, према условима који су утврђени за ову годину. (Наставак »л 7. страни) У разговорима и консултацијама које су до сада вођене на седиицама органа Савеза комуниста, оиндиката, Социјалисгичког савеза, СУБНОР-а, и тако да л>е. подржана је ова иницијатива о року завођења самодоприноса као и понуђени програм. При том је исгицаио следећс: Без самодоприноса не бисмо достигли овај ниво у развоју, без самодопрлноса се не можсмо даље развијати. нити одржати it користити оно што је до сада изграђено. Колико волимо свој град — рећи ћемо самодоприносом П.рема то.ме, сва раз.мишљања и сагледавања будућег развоја Параћииа и његових потреба ис тичу самодопринос као пеопходност, о чему ће се коначно радни људи и грађаоги изјаснити, a успешност изјашњавања о прихва тању условљен је нашом одлуч но.м at јсдинствено.м акцијом у припремама које су неопходне. Надамо се, да ћемо и овога пута, као и ранлјс, доказати колико волимо свој град, колико желимо да он сутра буде лепши, а са.модопринос је наш заједнички циљ, оолидарносг јс заједничка обавеза, а резултат то је нашс боље сутра. Нада Јовановић (Опшнрније страна 6.) CYCPETH САМО¥ПРАВЉАЧА ПАРАБИНА, [дУГГРИЈЕ И СВЕТОЗАРЕВА РДДНИЦИ »ЖАВДЈУ ШГРАБЕ ■ Јуче је у оквиру прсдконгресних сусрета делегацн ја самоупразљача наше опш тине, посеткла Буприју, одиосно Фабрику шећера и Фабрику ли.мунске хиселиne, а затим у Све;. *ззареву [ Фабрику каблова, Месну ин дустрнју „Јухор” п Јагодинску пивару. J Y Фабриин каблсва делега ј in су разговарали о функцн ’ онисању радничкнх савс-а v процесу са.моуправног одлучивања, као и о потсшко ћама којс прате рад ових органа. Четриаест лана ранијс, 10. јуна, v Фабрнци це.мента „Нови Поповац" у Поповцу делегати трп по.моравска гра да разговарали су н о раду самоуправне раднпчке контроле v удружеиом раду. ¥3 JYJICKE ПРАЗНИКЕ волнмо Н БРАННМО Ми млади, занесени првим и другим љубавшла, ми који поигравамо у ритму музик& и лсивимо у изобиљу, не заборављамо оне који су пали и својим живогима саградили слободу. Они су ту, у нашим срцима, ми Muetuto двоструким животом, за њих што још јуче бејаху будућност. Одрасли свет се заварава ако сумња у нас. Из крви херојства нашег народа, из сузе детета, из жеље за слободом и миром, устаје Титова армија. Поћоше сви ко један и победише зло. Свуда је наоколо мир, зво ие птице у ваздуху ко прапорци, ветар ћарлија, слобо да се завукла у сваки кутак домовине и срца, лето је iuupoM отворило двери. Кап росе у свитању котрља се 4113 влат траве и прелама ^прастар боја. М.и млади, занесени првим и другим љубавима, корачамо Титовим путем и тебе, роћена земљо, чувамо, и ником не дамо. Наша домовина је у наишм срцима: да се најкраћим путем стигне у њену од брану, ако устреба. Данијела Симић, матурант Средњошколског 1ентра „Бранко Крсмановмћ’’ НОВА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА Празннцн слободе, Дан борца 4. н 7. јул Дан устанi:a народа и народности СР Србије и one ће годшде бити обележени пригодним манн фестацијама. Y поменуте да не на спомен обележја бићс положено свеже цвеће, a 7. јула открпће се п два спо менпка. Најпре, 7. јула he v Давидовцу бити открнвен споменпк изтнулим учесни цима Првог и Другог свет ског рата. Поред њихових нмена на мермерној плочи паћи ће се и имена тројнце пилота који су у „Априлском рату” 1941. годпне бра нили слободу Е«еба. Истог дана ће битп откривена и Спомен чесма учеснтгцима Народно-ослободилачког рата из Поповца. ДАН САМОУПРАВЉАЧА ПРИЗНАЊА РАДННЦ11МА Наредног петка, 27. јуна, свечанол! седницом прсдседпнштва Клуба самоуправљача и Општинског Већа Саве за снндиката обележиће се Дан самоупрагл>ача. На ску ny he битп уручена традици онална признања најбољнм радницлма општшје Параћнд.

25. JYH 1986. • БРОЈ Ж ДАНАС ПОЧИЊЕ XIII КОНГРЕС CKJ J 1ЛЧАТИ САМОУПРАВЉАЊЕ IXkOHU’MCK.I РАДУ ДЕСЕТОГ КОНГРЕСА СУБНОР-а ЈУГОСЛАВИЈЕ ГОВОРИ ПШДЕЛЕГАТ БУРА БУКИН: КОНГРЕС БРАТСТВД И 1ЕДИНСТВА • Драган Петковић, јавнн тужплац у општинском суду у Параћину је делегат за XIII конгрес СКЈ. За овај број нашег листа говорп какве поруке носи Конгресу дстава за производљу, право на самоуправљањс ,::ј рдд, слобода рзда, и тако даљг:, > Десетн Конгрес СУБНОР-а Југославије одржан је 9. и 10. јуна 1986. године у Београду, Y зграДи Савезне скупштние. i нз наше средине која га I овог конгреса очекује? — Партијско чланств<Ј у наш ој Општини. и не само оно, са :всликим интереоовањсм и очехи 'вањима Лочекује прелсто.сђп Кзн rpec СКЈ С.матрам са правом. )ео се као ‘друштво налазимд V кризп из ко ie се мора изаћп v општеп:;п-..;|Сл<Ч р?. г-ллп ‘поволом Пре.сога закључака XIII ce’niini •’ 1 ; г VVIH чипе НКСКС л’ поеодом јавне лис xvcitie ’о кбнћресии.м локументи- .ма. KdMvrtifCT.i Oi!!JiT:nic Параћин су всО.ма критички опенили- стаimi у оопствсчим редопима и *п»1 pc v друштву Могло бн се рећи ла су. основни, захтсви м. поруке иашсг’ партијског чланства v лле лећем: — ла се много ефикасније и лослсдкијс нсго до сада nnurrv пи реализациЈи прве и другс фа зе Дугопочног програма екОном ■схе стаОилизапијс Да сс прекпне бопба око по.челе друштвсног колача између Република и Пок пајина м јасно идентификују нс оиопи парцијалних интереса. коч чичапи <• противнчци спровођсња је и делегнрала и шта од Драган Петковић делегат XIII конгреса СКЈ rOROPHRV О ОДГОВОРНО СТН Одлучније у реализацнју револуционарног програма — Да се постлгне једииствечи договор о нужн.чгч променама у политичком систему у цилу јачаља самоуправљаља и рушен-а GacTKOiia раз.лих полиценгричних статизама којима садашња пози :лја и те казсо одговара и — од своје органкзације, a no себно оч руководства, партијско чланство захтева да будс одлуч нија и одговор.4!::а у рсализаци- ;:i свог револуционарног Програ ма, да буде критичнија пре.ма властитим слабостима и грешка ма и да, што је данас најважннЈС и најнужније оствари пуно идеј но и акционо јединство, да се из дигне изнад свих подела и да види Југославију као целину, да има више слуха за клаоне и општсјугословенске заједничке интсресе. Очекују се промене у укупном понашању Борци су били заступљеии са 329 делегата, од којих су 27 народни хероји, a 130 су носиоци „Споменице 1941”. ® Борце нашег региона представљао је друг Бура Букић © Конгрес је отворио председник Председништва CO СУБНОР-а Југославије друг Михаило Швабић. Делегате је поздравио председник Председншптва СФРЈ друг Синан Хасани у име Предссдниппва, а у имв Београда — града домаћнна друг Александар Бако чевић ф Конгресу су присуствовали и представници свих дру гих структура друштва. А били су присутни и бројни страни гости. Бећ код пристизања делегата могла се наслутнти повољна атмосфера за рад Контреса. CVcP™ Делегата срдачнм, друсарски, пуни топлине и искрености. 5* вом плану истицала југословекска оријентација и жеља з ј дннственим развојем. Одлучност старих бораца из дана ратовања нела и на говопнипу Конгреса. брзо се преПрограма; — да се отворсно разговара о односима у Федсрацији. ппс свега из угла остваривања друш твени *економских функиија Фечерација уз захтев да тс функци е морају да јачају у смислу • рука 10 Конгргса Савсза комунисга Србије: „што јс добро за Југославију. добро је и за сваког нашег човека” или другим речи .ма мора сс отворено рећи да је држава у садашн>ој прелазној фази неопхолна у заштити остваривања револуционарних теко Уколико буде мсгућс радо ћу говорити на Конгресу, о нскнм фундамситалпим пита п>и.ма морала Савез комуниста прс свега греба да подигне иа опшп ступањ етику н морал п да заоштри одговорност. To |с дапас осHODi'ii захтев н комуниста и грађана Југославије. вина и, да је оправдано јачање оних државних функција који.ма сс штити друштвена својина сре Бура Букић: Без братства и је динства неће бити спажне и срећне Ј\тославнј< „• IIIH U IIH ItH H H IH IU IIIIIIIIiH IIIIIIIIIH U tllltlH IU lllllU IK IIIH U lW H IIIU IIIIIH IIIIH IIIIIIIIIIIIIIIIU IIIIIIIH IIIIIIIIK IIIIH M H IU H H IH K IM a illlilllliiliH lH IH U H M IU H tilltM lH H fH IK U tllllK H H IIIIIU II M tM lf ГОДИНА КОНГРЕСА ЈЕДННСТНЕНН ННТЕРЕСН И ЦНЉЕВИ Очекујем да he Конгрес дати одговор на најважније шггање — како даље? Сматрам да се уместо апатије, оцењивања стања и објашњавање кризе мора ући у нови квалитет и дати одговор како да сс криза превазиђе. Наравно то подразумева, као што сам већ рекао, променс оистемс кс природе, као и промене у укупном понашању свих нас. a најпре комуниста, не днрајући прат томе темељиа уставна начела Управо о квалитету, обиму и брзини тих промсна очекујем да ћс сс договорити делегати XIII Конгреса. Јер, поред уочљивог смањења разлика у ставовима из међу Републичких и покрајннских савеза комуниста, на нска пи тан>а сс, ипак. још увск не нуде |?динствени одговори. To се пос свегт односи на примену Дупорочног програ.ма скономске стабилизације и антиилфлационог програма. увођсња всћа удружен ог рада у Скупштини СФРЈ, оаз вој недовољно развијен-их подруч ја, примену консензуса, остваривању принципа дсмократског цен трализма и друга. Јасни су путеви и циљсви јутословенског социјалистич ког самоуправиог друштва. Оии су трасирани и опреде љенн Још у Народно-ослобо дилачкој борби и револуци јн н касниЈој изградњи, свих Јутословенских народа и на родности. Тековине исторн јских догађаја, међу којима су равноправност и једна кост, братство и једпнство, несврстаност, самоуправни социЈалнстнчкп развој, те мељи су овога друштва који гарантују да се само њихо вим даљим дограВивањем и развојем, у овако сложек«м полнтичким и економским условима јсдино може нап редовати. Свесна тога. радиичка класа ЈугославиЈе и сви радни људн и грађани, у годшш конгреса, на коЈима се расправљало о пређе ном путу и будућности ово га друштва, јасно су изнели своје ставовс и жеље и ис такли спрсмност да уложе све своје напоре и способ ности ла се настави путем Јћихових определ»ен»а. Протекле четири године, заправо време измеВу прет ходечгх конгреса и овпх »воји се са ХШ Конгресом Савеза кокгунпста Југославкје завр шавају, како је било п запр тано испуњено |е напорпма Савеза комуннста. радничке класе и раднтгх љгди за да ље Јачање и развијаЈве сопп јалистнчкпх самоуправипх тсковпна, Јачање v.iora рад кичке класе, пал»е јачатБе улружепог рада ц даљг афн рмашНг п 1зчапл плејно волптнчке улоге Савеза ко мунпста. Такође, ово впеме Је нспучвено и бво|ним напа слим проблемпма п противу нуж>.ост јавили у овако ди наш1чно.м развоЈу једног друштва, али и као плод на ших субјективних слабости. ОдреВене гешкоНе, такоће, настале су и као утицај по ремећених међуиародних ек ОНОМСКИХ II политичких од носа у свету. Све је то у претходно.м периоду као нас тавак неразрешешгх проблс ма и слабости у једном ду жем конпп^итету времена доводило до застоја у само управном развоју и ствара ло услове за дестабилнзаци ју наших свеукупних одно са. Да се прекнне са старом пракоом, да се очисте редо ви од оних којима нпсу у ннтерес# циљеви овога дру штва, да се одговорност свнх у ње.му, а посебно ко муниста у сопствсним редо вима и уоппгге у друпггву доведу на највнши степен, да свако преузме део обаве за, пре свега радних, према способностима и могућностима, императив |е овога тренутка. Коћгреси евнх друштвеннх и политичкпх организација, свакн на свој начин и у сво јс име бнлп су Јединегвени v томе да се снергичном ак инјом пстраје, па макар и крупнијим резовима. Јер, сремена внше нема. Опо Је заправо и проптло. али по.з навајућн радннчку класу на шега друштва која сс увек, када ie то бпло најтсже на Такмичарски мај Y Стаклари РЕЗУЛТАТИ ИЗВАНРЕДНИ Мај је био такмичарски месец у Српској фабрици стакла. Реализујући акцију Већа Савеза синдиката Срби је „Продуктивношћу и штед њом ка циљу стабилизације” н ове године такмичен»ем су обухваћени сви пропзводнн радници Стакларе. Резултати постигнути у том месецу су изванредни а сле да и проглашење најоољег поЈедшида. М. Ж. Свој велики прилог тој атмосфери дао је и реферат Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. На самом почетку свог излаган>а Швабић је отворено и без икаквог уви]ан>а рекао: Криза угрожава тековине — Дубока сконо.мска криза, са свим њеним разорним социјалним и политичким послсдицама. угрожава континуитет револуције и њене највредније тековине. Јср, данас је то очигледно, криза није само економска, она је и политичка и морална и културна". Овако отворену и слободно исказану реч — суд о ономе што се догађа код нас у друштву. нисмо увек имали прили * ку да чујемо. У рефсрату сс гласно питало зашто није дошло до одлу^пог заокрета код нас, упркос ивим показатељима. Ко то осујећу/ ? Ко је спр< чио да се спровеце всл>а чланства Савеза ком/ниста Југославије поводом закључака 13. седницг ЦК СКЈ з тежн>е за промеиом незадовоља' вајућег стања. Борци оштро замерају због процеса дезинтеграције друштва, због успостављање примата појединачног и посебног интерсса над заједничким, дела над целино.м. Борци ocyfeyjy нејединство Рсферат осуђује појаву граница економија и тржишта у Ју гославији, спрегу државних anapara и техно-бирократских снага, нерационалности и бројне појаве губиташа и немоћ да се одржава и проста репродукција Осуђује се и прерасполела ча штету радничке класе. Осуђени су и групно-својински односи. као облик приватизаци« ИЗА ГОВОРНИЦЕ — АЛИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА САМОДОПРИНОС ЈЕ СВЕСТ О БРЖЕМ РАЗВОЈУ речностима ко|п cv с* Kin пајиол>|| начнп и доказнва' = ла, трсба бити оптпмпста « i вероватн н овога пута, када !«а чслу са Савсзом комунис = ги по.т ** ”с п најтсжн пспит. = С Оорадовић е — Са овим самодоприносом започињемо једн\> изузс тну акцију. Још пре шест хиљада година наши преци су имали водоводе и системе за наводњавање и одводњавање, канализацију... a iiaiu град iota увек нема ту комплетну инфраструктуру. Архимед је рекао: ..Дајте ми ослонац, помериИ\ Земљу”. Ми мећутим амамо ослонац у нашим зОравим снагама, које су свссне Ои оез самодоприноса нема ни ^ржег развоја iiante среди нс, рекао је ГОМИСЛАП ХНТИћ, на првом Логовору oico saeoheiha месчп/ само доприноса, прот ’»> четврг ка, за ?овопцципч у сали ГраОско/ позорцппа. liiHnimuiMNnmmMHtnnininKiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiKiiiliiiliiiiiiiiniiiiiI је друштвених средстава за лро изводњу, што доводи до СОЦ'Лјалне неједнакости и богаћења мимо рада. Нико није одговарао за промашаје у инвестицијама, чиме се друштвена својина доводи у положај незаштићености. Овим скагама не одговарају промене, па чврсто држе до постојсћс ситуације која им доноси гобит To је поделило радничку класу, кбја није више једин ствена подређена напионално- -регионалним интересима Косово — југословенски проблем Наш кајвећи проблем — Косово и далс егзистира, а његови косиоци остају непоражени. Тра жи се да се проблем Косова у друштву као целини схвати и третира као југословенски. Реферат снажно истиче да ми рамо актуелизовати залог наше ратне и револуционарне победе, али и залог заједничког опстан ка данас; братство и јединство наших народа. Истицане су Титове рсчи приликом ослобођен>а Загреба: — Без братства и једмвства ве може бити снажне и срећне Југославије. а без снажне и срећне Југославије не може бити спажнс и срећне Хрватске, Србије, Македонмје, Црнв Горс, Словеније, Босне и Херп *говине. Сви су за јединствену Југославију Већ на почетку рада Конгреса борци истичу да су се давно одлучили какву Југославију хоће — Југославију као јединствену, политичку, и скономску заједницу федеративног типа, створену на одлукама Другог заседања АВНОЈ-а, а не лабаву конфсдерацију република и покрајина. Зато се снажно инсиотира на добро организованој савезној држави која би била демократска и самоуправна организована са јасним овлашћењима и одговорностима. Непријатељ не бира средства Рушилачки дух непријатеља зато и удара на оне организације које и.мају карактер и симболе југословенства. У том светлу слушамо нападе чак и на Југословенску народну армију. По својој организованости, по свом имену. задацима коЈе обавља у друштву, ЈНА прсдставља један од важних интегративиих чииилаца социјалистичке |угославије Треба бити слсп, налван, или нслријатељ своје земље и свога чарода, па повсровати да у свс- ■у нараслих опасности нс трсба м јединствена армија. Борци траже одговорност Борци гражс врађањс одговир ности у друштву. Увођење и личне и колективне одговорности је данас услов за излазак из кризе у којој се налазимо. Одговорност мора бити персонализована са оставкама, опозивом и смсвивањем. Да би били доследни себи, борци обећавају да ће отворити процесе дифереж цијације у својим сопственим редовима, јер је познато да је живот учинио своје. па ј£ и неке борце, на жалост, одвео странпутицом. Мислим да се код нас у Југославији још нигде у политичким структурама друштва није изрекло на једном скупу толико одважних и храбрих оцена м судова о стаљу у друштву, као ва овом Конгресу. Часно је биЈТо бити делегат Тако отвореи к одлучно усмсрен на идејс наше револуције, реферат јс био велики подстрск делегатима Конгреса да се обрачунавају са носиоцима сепаратизма, подела, егоистима. шовинистима и тако далс. У току трајања тс дискусијс, човеку је било часно што је ту, што је делегат таквог политичког скупа, што на најбољи начин доприноси да се сруше снагс које св играју тековинама наше револуције. За говорницу су нзлазили Војвођани, Словенци, Хрвати, Бо санци, Срби, ЦрногОрци, Албанци, Мађари, Македонди .. Говорили су ратни команданти и комесари и да ово стан>е у коме смо данас није у континуитету развоја идеја нашс револуЦије, да у многоме одступа и напушта те идеје. Зар толим социјалне разлике, зар збила да нам се радничка класа оти.ма и брани од некога, зар подела Југославијс, све једно која; економска, културна. политичка. и тако даље?! Зар да трпи.мо иападе на Југословснску Народну армију и бројне друге. Борци — стаменн стуб друштва Излазили су стамени комунисти попут Милојице Пактелића и други, али на мене су најснажнији утисак оставили борци, де* легати из Хрватске, и то Ида Марииковић из Сплита, Дара Јанековић из Загреба, који су дали најреволуционарније обележје Конгресу. Говорили су о Југославије како о оветшви и ocv ђивали свс носиоце подела м иастраности са јасним определС' н>ем да више нећс ћутати и Д* ће почети са диферснцијацијом у самој борачкој организацији. Истакли да се „неки борцл прО’ славише рушећи Југославију са својих високих функција. а оии су до сада углавнрм о то.ме hy* гали из разлога дисциплине. У расправи Конгрсса биле су заступљсне све геме нашега ра* звоја. I

giiiiiiiioiiiiiiiiiiimimimimifflnmmimiMmimm ... ln—

a o w o ft© B o □ >■0 > a £ > Д o w o o 2 J=1> o i Д w £ w 5 J=S g д S c w § i

25. JYH Ж • БРОЈ ЈМ САСЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС OflLSOPriOCT ЗА НЕИСПУЊЕНЕ ЗАДЛТНЕ • На седници Општинског комитета СКС одржаној 12. јуна разматрана су актуелна идејно-политнчка питања друштвено-еконолтсксг развоја ошптине у наредном средњорочном периоду и задаци Савеза комуниста коми?етас4ксSm™™’ "рвдседником онштинског 1ЕАИНСТВО - РАД ИОДГОВОГНОСТ Лосле уводног излагања Здравка Филиповића. прсдседника Оппггинског ко.хгатега за приврсду, стручне службе и финансије и дискусвја члапова Опшпгнског комитета закључено је да све ООСК морају најманл једном годишн>е да до 31. марта разматрају гпгтање реалпзације срсдњорочног плана у својој средини, а после сваког обрачуиског периода реализацију годлплбих планова. Приллком гразматража плана треба утврдити како се плански задапи реализују н узроке евентуалних застоја у реализацији. To подразумева и утврВиваље ко нкретне одговорности за неостварсЈве планских задатака уклучујућн II смењнвања. Посебан третман — пољопривреди Комитет за привреду друштвене службе и финаксије и.ма обавезу да утврдп шта треба да буде приорлдетно и иово у да.^ем развоју наше општнне, а посебап третман мора да и.ма поллпрпврсдпа. пронзводња. Пред овн.м о?ганом је м обавеза да сачлнтг «аналмзу о коришћењу капан^тета и фоуда часова н да упоредне лодлтке са сличнпм оргаииза * шгјама у нашој Републицп. И у области развоја малс прлвСА ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ ВСС И ПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССРН АИН -велина нада • Истакао је Витомнр Иванишевић, председннк CO На заједкичкој ссдн-лци Всha еавеза сллднката олштллс л Црсдседнишгва општлнски KOH<pcpci>Uiije ииРН одржаоој 19. jyiia разматрано јс сгањсу обласЈи поЈБинривреде. Уводни взлагање за ову тему поднела је Снмка Jbypiui, стручнл сарац ник v Вепу синдшсата. Присутни длрекчори пољопривредних органлзација Петар Адамовић и Божидар Бокић су углавном говорили о свлм оинм ведаћама које прате пољолрлвредну производњу у нашој рпштлил, а л шпре. Остали ‘учесници у дискусији су бллл једногласни у сво.ч захтеву да лам је неопходна срганизованија пољопрнвредна пролзводгва, изражавајући уједно л сумљу за судблну не давио формираног АИК-а. Витомир Ивашипевић, прсдседник Скуиштине општиие је укључујући се у дискусију нагласло да се с право.м полажу велнкс наде у АИК и да оно што ЈЕмамо у области пољопрдвреде треба да оојединимо и кроз одговарајуће програме и у овој области постижемо још бољс резултате. ,,Нсдвосмислено с.мо иза АИК-а за који с.мо сс определлли , истакао је Витомир ИвашшЈевић, a то требамо да докажемо и кроз материјалну помоћ коју му већ пружамо . Bella пажЈБа социјалној, здравственој и заштити на раду На посебној седници Beha савеза синдиката наше општине, која је потом одржана разматрано је остваривање соцнјалне п здравствеве заштите на раду радшиса у удружено.м .раду v општини Параћин и информација о досадаш.вој активности на пзради и при- -Мени програА1а за скраћење радног времена у нашој општини. Иааиав 5 реде треба утврлити приорнтете, закључено је на овој седчици. Убрзати и комасацију земљишта На овој седЕпци јс разматрано и спровођењс задатака и закључака Савеза комуннста у области пољопрнвреде с посебним освптом па спрово!>ен>е комасацнје. Комасацнја сс у нашој опјптигш доста споро одвија, па је закључено да је потребно што пре iipwqrvmrrn овнм поcioBHiMa у онпм меснпм зајелннпама гдс су се грађани взјаснЈглп за комасацију. Упућена је и препорука Скупштинн Соиијалпстнчке Рспублпке СР Србије да изучч питање насле дства и цепанл парцела пољопривредног земљншта на ннвоу Републнкс и допесе адекватне ззкопсде прописе како бн сс зауставпло даље цепање парцела, како сс не би дошло у стање које је бнло пре комасацпје. На свој седпиип Комптета формпрг.на јс радна група која треба да у Мсдицписко.м иептру гтвр.ПЈ iiCTiiiHiiTOCT навода апонпмних ттпсама која свс чешће стнжу у општпнски комитет, а која се односс ла obv организаиијг. М. Ж. • Друже председниче, недавно завршен X Конгрес Савеза комуниста Србије дао нам је јасно до знања да без једннственог Савеза комуниста не.ма ни успешног развоја друдггва. Укратко, на шта нас ! ссавезују резолуције са овог Конгреса? I — Пред Савезом комуниста иаше општнне, а посебно прсд • његовпм руководство.м, као и пред другнм соиијалистичкпм спага.ма. стоји крупна обавсза да конкретизују утврђена политнчка опредељеља СКЈ н, СК Србије и да у њихово.м спровођељу у живот мобилпшу најшпре слојеве радних | и,уди и грађана. Савез комутшста he се борити за таквс промене у организацнја.ма удруженог рада у приврсди и другим друштвенн.м ц|цституцијама, што he доприпети пове11ан>у обп.ма и квалитета производње, ефикасније.м коришћењу расположи вих фактора производњс, с.ма њењу нлфлацпје, повећању продуктивнијсг запошљавања, аина.мичнијем расту извоза, брже.м развоју наука, тсхникс п технологије и веће.м учешћу друштвеннх делатности у укупно.м .материјално.м и друштлено.м развоју. ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ ПРЕ СВЕГА НајважниЈи задатак у наредпом перподу јестс трајно повећање и остварлвање пропзводње. Однос чланова СК пре ма свим актернма производње мора бптн такав да се подстичс сталпо н стабилно повећаље фпзпчког оби.ма и квалптс та прои.звода и услуга, V3 сни жавање трошкова по једнниui! прснзвода п њихово прнлагоБаваље захтевн.ма домаБег. а посебно пностраног тржишта. Резултатп којп се v овом послу поотпжу морају бптн основно мернло успешностп ангажовања ооганнзованих субјектпвнпх снага у »сви.м срсдпнама н крнтерију.мн за онеnv лпчног ц колектпвног залагања комуннста п других оадних људп. Савез комуниста he прошнритп одговорност ос повних организаппја и органа СК. посебно непосреднА' лпчну одговорпост чланова СК, особпто опнх којн се налазе на ргководећим функцијама за извршење тих задатака. To је један од главних пхтева дасе отклоип стагнацнја у материјалном развоју н обезбедн пораст личног н друштвеног стандарда. • У овом сложеном и тешком тренутку развоја нашег друштва, све очи су упрте у предстојећп ХШ Конгрес СКЈ. Од itera се очекује изузетно много. Колнко је наша општинска органнзација Савеза кохмуниста спремна у овом тре иутку да се ухвати у коштац са проблемима н задацима који буду проистекли из конгресннх докумената? — Наредпи Конгрес ће своји.м ррзолуцпјама н други.м документима ближе утврдитп Послс нсцрпис дискуснје на заједничкој седнпцл Beha савеза синдиката и Иредседннштва OK ССРН о овим две.ма тачкама сс није мнбго дискутовало, јер се стнче утисак да су чланови Beha бнли уморни, мада ова питања заслужују далеко већу пажњу. Али, како на.м рекоше у Behy сппди ката о ови.м питањима he ускоро поново бити речи. ОДРЖАНА ИЗБОРНА СЕДНИЦА КОИФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ II АКТИВНОСТ ЖЕНА OK ССРН ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА ■ Мирјана Жикић нова прсдседница Коиференције Недавно је у нашој општинл одржана изборна седница Конфе ренције за друштвсж! положај и активност жена OK ССРН. l-Ia овој ссдници јс разматрава досадашња активност овс оргапизације и утврђен програм за иарсдни период. Програ.м обавсзујс на дал>у н још већу актнвiiqct и ефикасност v раду. За председника Конференције лзабрана је мирја11а Жлки11, ра дник Органа управе CO, дугогодишњи друштвсно-политички ра дник из нашс општлнс. М. Ж. Мплош Јоваповић: са конкурса антннуклеар«-« *аРИкаType OK Младих истраживача најважније задатке и обазезе СК. У склопу тнх задатака и обавеза. Општински комитет СКС ђе своју активност усмерити на иовезиван>у и обједињавању рада члаиова, основних органлзација и адцзонагх иблика активносш СК и усмерити њпхово лелоиги е ка бп тним идејно-волшпчкнм пптаљи.ма дал>ег раззоја друштвело-економских и политнчких односа у општјши и шире. КОМИТЕТ СКС ЈОШ АКТИВНИЈИ Општинскн ко.мптет СКС редовно ће нратити и апалнзирати актнвност ООСК у остварлвању циљева и задатака, у развијаљу самоуправннх и друштвено-економскнх односа, оцсњпваћс политичко стање и утврђивати идејно-полпгичке задаткс чланова и организацнја СК у општини. Одржава1лс сталиа н непосредне контакге са чланови.ма ООСК и акционшм конференцнјама и другим облпцима органпзоваља. Пружаће им помоћ у раду и изграБивању облика и мсгода рада којн непосредно иокреhy, на активност све члаиовс и осповне организације UK у општјпш, а посебну пажљу по светиВс спровоБељу свијих ставова и закључака, као и оннх које допосе вншн органн СК. Поред ових, ипшпшских, комптет СКС, љсховп органи и тела, бави!1е се н други.м шггањима којс наша динампчна друштвепи-нолптичка иракса будс покрелула. To се пре свсга односи на колектлван начин рада у припре .мама, расправама л одлучлвању, на бројлс задагке л обавезе ко.муниста, које he прсдстојећи конгрес поставитл пред СК После усвојања конгрссллх докумената, усвојипсмо поссбап програ.м актмвлостл у ко.ме he сс прецизпи разрадлти обавсза Савсза ко.муниста у остваривању овог зн« чајног ндејно-политлчког задатка. РЕШАВАЊЕ СТВАРИ ПОЧЕНЕМО ИЗНУТРА Про.мена стал>а може да ластупл само ако сс изоштрн одговорност до крајњпх консеквенцн ла свпм ллвопма л у свл.м партлјсклм средлнама. У нашој средлнл, решавање ствари почгћемо лзнутра. Нај пре he.iio разрадлтл механпзам у раду општииског ко.мдета СКС, у председлиштву и сви-м теллма оргаллзацлје, a онда и у основллм оргаллзацијама СК. Прп том, стриктно ће.мо нагласнти међузависност из.међу права на одлучнвање и одговорности за донете одлуке и њихову практлчну реалпзацију, колектлвло и појсдиначно, конкретно са имсном U презименом. Одговорлс мора.мо лстлцатп, како бп служнли за прлмер, а неодговорним пзрицати мере, како бн се извлачиле прл.мернс поуке. Мерило вредноетл сваког ра дног човека и rpabannna је рад и знање, а сваког са.моуправљача аклија л одговорност. Ко.мунлстл морају да_ се одликују cBiLM obilm особллама уз пзузетно наглашену унутрашљу са.м0Д11сциплину. Најтеже јс победитл себе. Ако то успе.мо. реално је очекиватн повратак пољуљаног ловерења. • Савсз ко.муниста мора нај пре рашчистити са слабостима у својим редовпма. Које су то слабости, по Вашсл! мн шљењу, које отежавају и ус поравају развој наше друштвено-политичке заједнице? — Указиваље на слабоств чланова СК у нашој општпни подразумева п указивање на поједине .крупне слабостл у Руководствн.ма. Прошнрена критика свнх руководстава СК бнла је нарочпто изражена у општепартијској расправи о Предло1-у закључака ХШ седшше ЦК СКЈ. Из тс крлтике •.еопходно је л даље лзвлачи- !И поукс н задатке. Да би Canes комуниста могао данас да се успешло бави онлм што ти шти радне л»уде, прво мора уклонити многе елемеиге не- !?ДЈгнства. Свс соцнјалнстич- ■? снагс у друштву то захтсвају. Наше.ч радом човску тешко пада нејсдинство у партијсклм рсдов1ша, него друти проблемл са којпма се суочава. Одлагање и недоследност у оклевању и спровођењу Дугорочног програма економске стаблллзацијс, са.мо повећава пажњу његове реалнзацпје и продужавања трајања крпзеНедоследпа расподела према рсзултатл.ма и л могућност да се ми.мо сопствеиог рада остваре матерлјалне л друге нривилегије. Ако је рад те.мел»ни принцпп у наше.м друштву. онда тога нс бн смело да буде. Дпферентпацијо.м у своји.м ргдовпма v СК постоје „двоја врата”. Једпа на која треба ;ia глазе честлтл н поштелл .’■еди. л друга ка која треба да ЈЈзађу свп којл су дошлл у сукоб ка полптиком СКЈ, који пе заслгжијч да буду члапови СК ИСТА МЕРИЛА ОДГОВОРНОСТИ ЗА РАДНИКЕ II РУКОВОДИОЦЕ Ако радплк у пролссу рада пе паправп добар ко.мад, он бива кажњсн због тога. Зато, треба захтсвати да казпа стлгне п оног који лоше руководп, планлра; реаллзује, обезoebyje кадрове у процесу рада л тако дал>с Ово су само лека питања која успоравају н отежавају развој наше друиггвено-политлчке заједнлце. © Вре.ие празнлх говора је очнгледно прошло Шта иа.м ваља даљс конкретно чинитн, и.мајући у виду новл средњорочпи програ.м развоја наше среднне н идејно-политичко оспособљавањс? ИЗ РЕГИОНА » ИЗБПРА У ССРН ® Изооре у Социјалистичком савезу треба обавити пре делегатских избора — овај захтев изнео је Борђе Петковић, досадашњи председник МеБуопштинске конференције ССРН Шумадије U Поморавља у реферату о наредним задацима ове организације на констнтутивној седници МОК ССРН, која је одржана Крагујевцу Да бис.мо још успешнијс остваривали свају функцију политичке ооновс дслегатског опсте.ма озбиљно трсба размислити и о самом вре.мсну одржавања избора. Опрсдсље њс о то.ме да се делегатски избори и избори у друштвено -политички.м орган>изација.ча одржавају скоро истовре.чено, при чему су избори у Социјалистичко.м савезу остављенн за крај показало је, уз одрсbene добре стране и доста слабости ДрупЈтвсно-политичкс организацијс, чији су изборл билл tokv предлзбор нс активностл за избор делс гација и дслсгата у многм.м срсдинама су више оутипски прилазили ови.м пословима. Социјалистичком савезу у том поглсду је доста с.метгла презаузстост синдикалних кздро с.1 оопственим пзбори.ма. за ти.м с.мсна кадрова на о.иовоп — Сложени друштвено-еконо.мски одност и тешкоће са којим се СК. радни људи и rpabaini носе овнх година. били су присупш у свим основним организацијама. изражавајући се у зависности од среднне, стања и односа у радиим организаиијама и идејнополитичке и акционе оспособљености 00 СК. ПРОШЛИ ПЛАН нисмо ИСПУНИЛИ — 3AT0 СУ НАМ ОБАВЕЗЕ ВЕНЕ Средњорочли план развоја лаше друштвено-поЈШтичкс за једнице у перлоду 1981.-1985. година у већини грана прнBpebiiBaH>a нисмо остварпли. ГЈроизводње и услуге остварене су са просечном годишњо.м стопо.м раста од 2,2 одсто, а планирано је 10,6 одсто. Индустријска производња и.ма раст од 4.4 одсто. а плаллрала јс 13,6 одсто. Пољопри вредНа пролзводња л.ма раст од 1,9 одсто, а планлрана је за 10 одсто Код оваквих остварених ннсклх резултата ра да у досадашњнм перлоди.ма блло је доста аналнза рада, закључака, акционих програма и смернпца за даљи рад. Алл, недовољно се радило на реаллзацији свих тлх ставова. Дава активност на то.м плану подразумеваће конкретнију ра зраду задатака везаних за све сле.ментс приврсБивања у нарсдло.м средњорочном плану развоја у перлоду 1986. — 1990. година. Посебно he моратл да сс заоштри питање лнчне и колективне одговорностн, за неиспуњавање радii'iix и друглх задатака. Савез ко.муниста од основне организације до општинског ко.млтета СКС граднће своју лдејно-поллтнчку актлвност на решавање свих ових плтања кроз свакодневне акдије комуниста и друглх ралних људи и грађана, на основу конкретнлх плансклх сагледавања у којима he се .морати прецизио утврђивати задаци и одговорност сваког поиаособ за њихово лзвршава1Бс. Разговор водио Мирослав Дилштријевић 10. Јуна 1986. године у ни.м функцијама у време са .мих делсгатски.х нзбооа С другс стране. Социјали лички савсз који своје изборе, a no .ссбно конституисањс својих органа и тела. обзирим на фронтовски карактср. мора да обавља после избора у о< галим друштвено-политичkiјм организацијама, као и у друштвеним организацијама и уд ружењима грађана, сопствсну предизборну и изборну акгивност водио је најблаже речено испод потрсба полити чког тренутка м постављених задатака и циљева које смо v изборима желели да остваримо. Управо зато, када сс буде разповарало о изборној ак тивности, треба тајозбиљније размотрити и наћи најадекват није решење. и-стакао је друг Ђорђе петковић.

25. JVM 1986. • БРОЈ 311 АКЦИЈА ЗАВОБЕЊА НОВОГ МЕСНОГ САМОДОПРИНОСА flAMfll1ЖЕ ДД РАСТЕ CAM Ф Прошлог четвртка у сали Градског аматерског позоришта одржан је први шнри званичан скуп који је расправљао о завођењу новог месног самодоприноса, а предлаже се стопа од 3 одсто из радног односа и 10 одсто од пољопривреде на десет година ® На скуп су позвани члаиови председништва CO, Извршног савета, извршних органа свих ДПО, председништва Градске конференције ССРН, два оперативна одбора из предходног самодоприноса, коордннацмоног одбора иовог самодоприноса, представници шест околних села која гравитпрају граду и наравно чланови иницијативног одбора ® О потреби завођења новог самодоприноса говорила Нада Јовановић, заменик председника CO, а образлагао Томислав Антић ® До 15. јула треба да се заврши јавна расправа по месним заједницама, а грађани ће се изјашњавати својим личним потписом ф Присутни се једногласно изјаснили за нови самодопринос, за председника Оперативног одбора изабран Драган Антмћ, Председник Ошитинске конференције ССРН Преиоручена пошта iiiiiiitiiiitiiihiiiiiiiiiiiltifiiiimiiiiiiiiiiiiiitiiiiintimnimiui ДОК CY РОДИТЕЉИ ЗАРАБИВАЛИ Y ИНОСТРАНСТВУ ДЕТИЊСТВО БЕЗ ЉУБАВИ Самодопринос јс општеприхваћени облик оолидарности и прсдставља добровољно учешће сва ког појединца у изградњи приоритетиих објеката од општег значаја и користи у једној средики. КрДјем септембра исгиче самодопринос заведен 1981. годизе ДО 1986. годиве по отопи од 3 одсго на нето примања мз радког односа и 10 одсто на катаСТАрски доходак из пољоприврсде. Шта је све урађено од 1981. до 1986. године? Од оредстава самодопрлноса за ХОЈи су се грађа-ни изјарглли 1981. године, према програ.му реЛЈтизације, рађсни су следећи објекти: коловоз у 40 улица, у укупиој дужиии од 11770 метара, за шта је утрошено 146.526.279 динара, атмосферска улична каналмзациЈа у зз улице. укупне дужине 9.392 метара, у врсдности <хд 114.636.585 динара, затим фекална улична канализација у 38 улииа, v укупној дужини од 9.392 метара, чија вредност изИоОи 116.093.880 динара. Завршен је и колектор кишнс каналмзацијс у дужини од 3 ки лометра, колектор фекалне каиализацмје, са отворсним ка-налом преко лагунс, у дужини од 7,5 Јоишомстара у укупној врсдности ОД 331.148.187 длнара. За откуп земљишта за лагуне и слОтсма за прсчлшћаваље утрбшецо је 21.145.308 длнара, a За изградЈву места на отвореном Ханалу у Данкову 2.081.335 длнара. Пошљунчавањс нсасфалтир^- них улица однело јс орсдства у вредкостл од 4.841.359 длнара. Средствима старог самодопрпноса изграђене су и просторлје за рад друштвсно-политичких ор гаиизација у „Врапчану” Мссиој заједнлцл „Знојац •— Данково", у M3 „11. конгрес”, а затим у „Глождаку", члјс се отварањб планира за нсколлко дана, a Од приллвснлх срсдстава у току године блће изграђене л просто рије M3 „4. јул”. Израда инвестиционо-техничке дбкументације, ^отплата раније коришћенптх кредита, пвслови вадзора л друпл стручни послови. такођс су однелл део сред- ;«1Н111111111111111и НАМЕРА - ЗАМЕРА llllltllilllllllllll^ I МИ1Е EPtfl EPAOA | = i I = = Г E I I = 3 = 3 2 Оваквих сметлишта има још у Параћиву, а ово смо | i снимлли у пепосредној близивм хотсла „Петрус”, иза згра- £ | де бивше Кројачке задруге. Са оваквом „припрсмом" за = туристичку сезону наш град мма свс шапсе да се У н>ему । з зауставе колоне странапа. Али, ва новом семафору. ifmwiitmmamuiiiiurnntnnwHtwttii става. Укупно утрошона срсдствл за изградњу свлх поменутих об •ската износе 836.829.607 динара. Неопходни објекти граду Сваким дано.м наш град расте л развија се у шлрлну и вислну. Упоредо са развоје.м искроачају л нове потребе Д0пас су Параћииу потребни нопи објекги водоснабдеваља, затп.м новл обЈекти у здравству и школству, до.м културе младих, нови мост па Црници у цептру града, као и много иовпх радних мсста за исзапослснс. За све ово потребна су знатна материјална оредсгва л поред са модопрлноса корлстлће се и дру гл изворл флнанслрања, пре свс га средства самоуправних интсреснлх заједница, комуналног до приноса, организација удружсног рада и друга. Шта ће се градити од средстава новог самодоприноса? Наставлће се изградња започстих објеката слстема за прсчлшћавањс отпаднлх . вода,...колек.тог ра фскаллс каналлзацлјс и лз градња уллчнс фекалне л кишне каналлзацлјс, као и коловоз у 34 улицс у граду. Од 1. јула обавезна ШТЕДЊА ВОДЕ ® Одлука Скупштине општине о штедњи воде ступа на снаагу 1. јула, и њоме се забрањује полевање башти, тераса, прање улица и возила. Упозоравају сс и станари да провсрс испра-вност санитар * них урсђаја, којл често нспотребно троше велике копичи не водс. Апелује се на све грађане ца сс придржавају одлукг. јср ће сс само тако омогућлти да и станарл на највишим спратовлма имају преко потребну тсчност током врелих лстњлх дана. Вссна Филиповић I 3 3 Миливоје Вучковић Довођење воде од Грзс до Из вора у првој, л од Извора до Параћлна у другој фазл лзградн>с, неопходност је за наш град. Значл, изградња цсвовода . У укупној дужини од 24 клломстара, новлх грађевина за магацлонирањс водс, реконструкција мрежс у граду л други праггећи радови коштаће према предвлђањи.ма 1.808.000.000 длнара. Изградња до.ма културс младлх л простора за друштвено-по литичкс органлзације у M3 „Центар”, „4. јулл” л прбцгнрен>с простора у M3 „Вралчанс”, затим изградња објската л набавка опреме за потребе здравсгва и но вс школоке зградс, ангажоваће средства у вредн-ости од 640.000.000 длнара. Реконструкцлја моста на ЈДрници у центру града коштала бл 80.000.000 длнара. Из новог самодоприноса флнаншрало би се и отваран»е нових радних места за незалсслсне, a to he, према предрачуну коштата 500.000.000 длнара. Да ес подмлрс ове овс потрсбе треба лздвојлтп 7.160.000.000 динара. Извори финансирања Од средстава меоног самодоприиоса по стопи од 3 одсто из радног односа и 10 одсто из катастарског дохотка од пољопрлвредс обезбсдлло бл сс з.ооо.ооо.ооо длнара. Из орсдстава комуналног допрлноса наменскл иа дес«т годлна од 1 одсто убрало бл сс 2.040.000.000 длнара. Средства Републичке, Рсгионалне л Општлнске СИЗ за водоЗА ЛЕПШИ И УРЕДНИЈИ ГРАД номуналци против ГОМИЛА НА УЛИЦАМА 0 За лагеровани песак најпрс решење, а затим прекр шајна пријава Уклапајући се у акцију да нам град буде лепшл и уређенијл, ко мунална инспекција слстематски „чешља’’ улице и опо.млње влас шике лагерованог грађсвинског материјала испред дворлшта ла обавезу да лесак, шљумак, цлгле или шут уклоне испред својих кућа. По свој прлллци још смо нснавикнути на урбаиост своса града, па су инспсктори у последн»е времс уручили око 40 решен»а за уклаљање грађевлнског материјала са улица, а кад то кије уродило плодом против неса весилх влаонлка поднето је 25 прекршајнлх пријава. Није примењена трећа могућ носг (још увек) по којој инспскктори jLMajy право да о трошку власнлка организују одвожсњс ма теријала. Летњи месеци, најваљују ко- .мунални инспскгори отварају дру пи фронт, a то је нерационална употреба воде водовода. Страдаће, најављују они> грађани који залмвају баштс тротоаре, перу аугомобиле и npyrjI на. чјгн рааипају драгоцст^ течност. Без дозволе — рушен>е На све стране у ПараМгну да се. Ничу куће, помоћзги ов. јекти, гаражс, реколсдруише се и адаптЈфа — алл сада све то под будаим оком лнспекцијс. По моЈмеоји грађешгаског вшспектора сгално су на терену у контроли. Све што се беспразно подиже Игради ггада под удар вакона-Опривреду лзнослла бл 970.00С^»^0 длнара, а удружена средства ^рганизацлја удруженог рада и дру глх СИЗ-ова 600.000.000 длмара. Рачуна се на учсшћс шссг мсоних зајсдница: Шавац, Чспура, Стрлжс, Доњег Видова. Главице л Тскије, л њихова средства трсбало би да изнесу 100.000.000 длнара. Из буџета Скупштине општине прилило би се 100.000.000 а из самодопрлноса на каггастарски приход од пол>опривредс оних који живе у граду 80.000.000 динара, и од вододинара 270.000.000 динара, што бл покрлло свс потребс. Редослед изградње обЈеката Инлцијативни одбор за опровођсње месног самодоприноса предложио је и рсдоолсд изградњс објеката, којл he всроватно у јавној длскуоијл која почлње овлх дана, дожлвстл измснс. Имајући у виду шта је до сада лзграђсно и започето као и неопходност завршстка , система за пречишђавањс отладних вода, Иницлјативни одбор предлаже следећи рсдослсд: изградња прле фазс система за пречишћавање, довршсљс колектора фекалпе канализацлјс, изградња лримарае xiiiuiie канализацијс, лзградња објеката за подоснабдепа>ћс. изгра дн>а просторија за рад друшгвено-политичклх организација у граду, изградња цсвовода од Изпора до Параћина, изгралн>а уличнс фекалие и кишпс канали * зације прсма програму којл усвајају грађани на зборовима, из rpaaiba Дома културе младих и просторија за школскс потребв. М. Д. вих дана приступили су инспект ори одвожењу грађевЈгнаког мате ријала са градилишта на којима имвестдтор нема дозволу за град »>у. Материјал се лаге-рујс. а уко лико ос нс прибави дозвола — продаје ое. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ПРИПРЕМЕ ЗА РЕФЕРЕНДУМ ¥ Српској фабрици стакла сс припрема референдум по питању ребаланса плана за оиу годину, због реоргашпа Ш1је која је у овој организа цији извршена и про.мек«з одређених услова привређи вања, На референдуму рад 1шци ће се нзјашњавати и о из.менама и допуиама Спора зума о расподели дохотка н средстава за личне дохотке и заједничку потрошњу. Из мене поменутог Споразума предвиђају вредновање сва ког рада „ радног задатка понаособ, односно увођење цене по добром комаду, a за оне коЈн се баве органи ^ацијом и пружањем услуга Панршавање плапова. М. Ж. О Ималг 18 година, али ме и сада пече у души игго сам одрасла бсз родитсљске љубави. Тог дана се не сећам кад су oTiiuinti, hutu npeux дана свог детињства, али од кад знам за себе расла com noped баке, а не уз родитеље. Мама и тата су повремено долазили, али за мене су били само „онпј човек и она зкена". Ни слаткиши, ни ску поцене лутке нису нас зближили. •Најтеже ми је било првог дана у школи, када су сва деца знала no неку песмицу да испричају учитељици, а ја не. Бака ми је уз сузе објаснила да сам ја Опасности на пружним прелазима за Горње Видово и Сикирицу БРАНИЦИ — МАНИЈАЦИ Ha npyMiuLu прелазима за Горње Видово и Сикирицу полубраници су eeh одавно неисправни. Дешава се иа се спусте раније и доадссет минута, али се отварају иок воз jota тутњи пуном брзином. Врло често се на свака два лшнута спуштају и подижу без разлога. Ме.штани ових села наоикли су на овакво ..понашаibeh полубраника и „слободно” прелазе пругу, no цени личне сигурности. Понекад, .се догаБа да несавесни из досаде клате бранике и вешају се на tbtL\ta, док чскају да се воз појави. Возачи путници који сс савесно придржавају правила, у TaKGiLU ркрлностима^рма. i\;Qe .divn.oifcuo врсме. т сви скупа ризикује.ио' личнс хсиоотс. Мплс Стапојсвић, возач ООУР „Црница” РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЕЛЕКТРО-ЕНЕРГЕТСКЕ ОПРЕМЕ „БУДУБНОСТ” © И поред већег физичког обима пропзводње у првнх пет месеци ове године, фииансијска ситуација јс зна * тно лошија у односу на прошлу годину У прошлој ГОД1ШП1 у радној организацији „Будућност” произвсдсно јс 2514 тона а и челика, и тенденција раста физичког обима производњс наставл>а се и у прва три мессца овс пословне године, однооно већа је за 23 одсто, ако сс упореди са првим кварталом 1985. годинс. И код сскунадарнс производње, односно бетонске галантеријс крстања показују узлазну лииију. Мсђути.м, фимавшјски показатсљи говоре да јс ситуација на тржишту сложениЈа и тсжа, тако да јс у првом кварталу доходак износио 9 милијарди, а за проширсн>а материјалис оонове рада и рс зсрвс издвојсно две милијардс старих ДЈГнара. — Процен»ујемо да he до сре дине године отежани услови пословања и стан>с иа тржишту утицати и на финансијски резултат. Доћм ћс до додатног издвајања за акумулацију и да сгопа раста личних доходака неће бита сразмерна прошлогодишњој. Електродистрибуцијa ДРУГА ПО РЕЗУЛТАТИМА ПараШшска „Електродист рибуција спада у ред најуспеппшјих у РегиоЈлу. ¥ прош лој години према пословни.м индикаторима, заузела јс друго место. Чист лични доходак по радиику кретао се 53346 динара. На првом ме сту је „Елдисм мз Нуприје. дете које нема родихељско крило, ни ко да ме поучи. A она је све урадила колико је знала, Бака ми је заменила можда љубав коју нисам осетила, али самопоуздање и сигурност, топлину родитељског крила и још много тога — није могла, a to he ми увек недостајати. Никада више нећу моћи да схватим шта значи од малих ногу имати родитеље уз се- ^е, јер је немогуће вратити ереме. Детињство је за мене најмучнији и најтуокнији период живота. Биљана Аранђеловић Стубица изражава зсбЈбу Вукашин Мил’*ћ» генсрални директор радне орм * иизацијс „Будућност”. КРАТКЕ ВЕСТИ Југобанка ПРЕУРЕБУЈЕ ШАЛТЕР САЛ¥ Y току су' радови на проширивању и преурсђлвању пословних просторпЈа н шад Тср сале „ трајаће до првог августа, када сс планира оТ парагве. ¥ ирнлагођеном пословном простору пнсталнра lie се н нова опрсма. Иако сс трснутно ради V тсшк!1,м усллви.ма, нема чека н>а, нитм релова пред импро визованим шалтерима. Раднца Јовић Стаклара ПРОГРДМ ЗА МАЛУ ПРИВРЕДУ Српска фабрикл стакла зашлтересована |е за посло® ио-техничку сарадњу са ма лом привредо.м и нудн јој три аранжмана: нзраду па лета, стакларског алатд и делова за аутоматику. Целокупиа врсдпост поiiybenor програма нзносн 151.000.000 динара. УИиана^ 6

к>мтт1жт<нтмнп1пц|1111ппн1н11м»«1*ии1тим»инн*нн1»ннипиии»иии1м1ннпн«н»мнт1п111нн11111 I ХРОНИКА МЕСНИХ I I ЗАЈЕДНИЦА = 1 i Поточац: ? 1 | НЕУСПЕЛАЛУТРИЈА— КОРИСТ ЗА ШКОЛV Због малог броја проддтих лутрија, нијс обашлено из- = = влачење двадссетпетомајске лутриЈе У Поточцу, махо је f = главни згодитак био трактор, дар ИМТ из Всограда. Извршни савет месне заједиице докео је одлуку да = i cty робу у жредности од l.ooo.ooo динара поклоки Основној i = школи „Вук Караџић". Купци лутрија свој иовац могу да = | добију назад сваког дана у просторијама месне зајсдницс. i Својново: = Kiii .n u n lu u iiiiiiiu iiiiiim t iu K и и it iiiiiiM iiiiiiiiiiii «111111111fitm 11111111111111111111111111m i H iu tiiititiitu iiiiiltii huhtin <■ ПРОСЛАВА ДАНА YCTAHKA HA JYXOPY Месна заједиица Својново домаћии је овогодишње традициоиалне прославе Дана устанка — 7. јула, на Јухору код Добрс воде. У припреми прославе и културно-уметничког програма Својновцима he помбћи и Скупштина општиие Варварин, Стојаи Петровпћ Лешје: СТАНИЦА ЗА ОТКУП МЛЕКА До средине лета село he добити откупно-продајни магацин и станииу за откуп млека, хоје је до сада сабирано у приватном дворишту. Поред тога землорадници ће моћи да добиЈају и стручну помоћ. Славица БлагоЈевић Поточац: СПОМЕН-ПЛОЧА ПАЛИМ ПОТОЧАНИМА Y ШАРЕНГРАДУ = Делсгација Поточана 4. јула посетиће своје побратиме = у Вашицама код Шида, али he у селу Шарснграду, у опi штини Вуковар. присуствоватп и откривању спомсн-плочс н четворнци бораца из Поточца, који су пали на овом ме- = сту приликом пробоја сремског фроита. У сарадњи са н Поточанима, мештани ШарСнграда се на најлепши начин Z одужују својим ослободиоцима. = Стојан Пстровић = СтубиЦа: i ... . УСПЕХ СЛИКАРА ЛАЗАРЕВИНА У раду југословенске колоније самоуких сликара у Сане еком МоСту, у СР Восни и Херцеговини, учествовао је н сту- = бички Самоуки сликар Милован Лазаревмћ, чија је слика = цобила другу награду на излОжби. Радиша Радисављсвић БИБЕ И ВОДЕ И CTPYJE | 1 Становници поповачке колбније су сс до сада вишс пу- = = та обраћали СИЗ-у стамбено-комуналних делатности, Фаб- i = риц-.i цемента и другим општлимким органи.ма захтевајући = = да и.м се оштећеил објекти због мматран>а за потребе Фаб- = = рике цемента поправе, м да им ое већ једном решч питањс = = водс и струје. Сви досадашњи закључци углавном, нису е | реализоваии. Ових дана јс поново разговараио на ту тему у Фабрици | = це.мента, када су добијена чврста уверења да he Фабрика = = са своје стране све учинити да сс оштећени објекти у ко- = = лонији поправе и да у н»ој разрсшс проблсме око воде и ст- i = рује. Поред фабрлкс цемента ове пооловс he флнаноирати = | и СИЗ ста.мбено-комуналне делатности, а увођсње трофаз- е = нс струје у становима ћс делимично фимансирати и сами = | станари. | Дреновац: БОГАТО КУЛТУРНО ЛЕТО На последњем оасганку извршних органа свих друшт- = = вено-политичких организација сола Дреновца одржамом ов- | = их дана, коме су присуспвовали Драган Антић, предоедник = 5 OK ССРН и Стојан Всљковић, председник Извршног савета = = CO усвојсн јс богат програм летњих и јессњих активности. = У овој меоиој заједиици предузеће сс све мере за ре- = i гулацију подвожњака испод ауто-лута. а трсба да огпочну = = и радови ма подизању ветеринарокс станице члји је камен = = тс.мељац постављен 1984. годиме Пристулиће ое и урсђењу н = сале до.ма културе, набавити седипгга, а поднсће се и при- 1 = јава за учествовање у емиоијм „Знан>е — имање'’. У Дреновцу јс нсдавно изабран одбор за организовање i = фестивала „Село мојс, завичају ,\П!ли” као и за Туриир ду- = i ховитостл. И ове годинс ће ое у склопу фсстивала органи- = 1 зоватл изложба пољопривредких производа и амотра мсха- I = иизацијс л сточарскс лролзводње. Ускоро he Бслтинци код | Е Мурске Соботе и Дреновац битл две побратимске месне за- i = Једнице. Одрсђена је делепација која he ово братимљењс =. i да приведе крају, поводом чега ће бити потписала повеља = i у Дрсновцу. Као што се види Дрековац he до краја годинс 1 | битл до.маћин и органлзатор великог броја јавних манифес- = Е тација ширег карактера = Душан Петровић = е Сињи Вир: ПОВЕРЕЊЕ Y^HOBO РУКОВОДСТВО Пред новим руководством месне заједкице стојс обим- е = ни задаци далсг развоЈа, овог најманег села наше оп- = = утине. Мештани Сињег Вира на последлим изборима по- | = верење су дали Миодрагу Милоааножмћу, председнику скуп- е = штине месне заједнице и Војиславу Јаикожићу, секретару i = Основне организације СК. Охрабрује и значајно присуство е | младих у органима меснс заједнице и друштвено-политич- = = ким организацијама. | Блаика Павловић 1 fiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiitDiiiiimiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiitiiiiiiiiimimiiHiwuHMHHiiitiiiiiiiiiiiiiuiiiiiHiiiiinrx ЗА НЕКОЛИКО ДАНА ПОЧНЊЕ БНТКА ЗА ХЛЕБ (Наставак са 1. стране) Техничка радионица на њиви Радне организације имају обавезу да актнвнрају своје иггабове за жетву, као и да делегирају своје представнике у штабове месних заједница, а са радном јединицом „Југопетрол" уговориће се услови испоруке дизел-горива за ком бајнере. Радна организација „Житомлин” из Светозарева у заједншптву са ППРО „Шумадија’’ 113 Параћина и другим организацнјама утврдили су услове откупа и продаје пшенице. Радна организација „1. мај” је дужна да и даље обезбећује резервне делове за комбај. не, и да органнзује покретни сервис за хитне поггравке комбајна у току трајаља жетве. Влажност пшенице цо 15 одсто љопривреде морају обезбедити коришћење регреса за гориво и одговарајуће количине маниле и сисал-везпва за балирање сламе. Овогодишњу жетву пратиће штаб за спровођење'и коордиВРЕМЕ И УСЕВИ ПШЕНИЦД У 0ДЛИЧНОМ W • Пшеница у фази воштане зрелости О Довољно влаге и топли дани пуне клас једрином До почетка жетве остало је још само две недеље, пољопривредници су задовољнп изгледом и стањем пшемице, а томе су допринели и погоди« метсоролошки услови. Последље кише повећале су са држај влаге у земљи и омогућиле пшепици да из фазе млечне пређс у нормалну воштапу зрелост. Клас Је једар и пун, нема Огкуп пшенице вршиће искључлво пољопрнвредне органнзације које ће л да спроводе жетву. а уколико пшеннца и јечал! садрже већи проценат влаге произвођач је дужан да је суши до свођеља влаге на 15 одсто. Свим власницима комбајна и осталих машина радне организације из области no ПОБРАТИМСТВО: РАШЕВИЦА — БЕРКАСОВО Рашевчапи 7. јула дочеКу ју своје побрати.ме и пријатеље из Беркасова код Шида. Богат програм прославе предвиБа одлаза на Добру воду, спортске и културнс । приредбе. СЛОВАЦИ Y DOMOPABJBY Прошле ^суботе и нецеље у оквиру сарадње КУД-а „Бранко Крс.мановпћ ' пз Параћина, у Поточцу и Стубпцц гостовалн су члакови Счовачког културно у.метничог друштва из Ердевика. Програм гостнју, атрактиван и шармантан гоишао је на свеопштс одобравање глсдалаца ТЕШКА САОБРАБАЈНА НЕСРЕБА Y ПОПОВЦУ ПРЕТШЊЕ ПШ ТРЦ СМРТИ © На путу Параћин — Поповац до сад најтежа несрећа ............................................. mil...................................... . Вуковнм I трагом | У понедел»ак, 9. јуиа око 18 часова, код старе колоније на уласку у Поповац возсИл „полоиез” рсгистарске ознаке СВ 863-27 Ми ле Марјановић (26) из Буљапа у претицању запрежног возила, чсоно се сударио gi „флћом'' СВ 644-19. У страховитом судару ма лицу места и у путу за болкицу изгубили с животе возач „фиће” Равко Ммлутиновић (33), Милена ЦвсткоВић (74) и Живка Јовановић (69), сви из Забрегс. Четврти путник из „фиће” МиоДраг Цветковић (25), тешко је поцрсђен и налазм се у параћинској болници. Миле МарЈаповић, возач „полонеза" притворен је и против њега јс поднста кривична пријава, због изазивања до сад мајвеhe несреће на ттуту Параћин — Поповац. м. м. Ипаиа® ? = Идуће годннс се наврша- = вају два века од рођења By = ка Караџића, а прошлог лета |је на Генерал1.оЈ конфсренЕцији YHECKO-a идућа 1987. = годипа проглашена значај- | иом светском годншн»ицом. = Народне песме, npirie, лее гснде, бајања, бројаницс, ус | паванке, загонетке, послови = це, изрекс, ornice обнчаја о- = ко рођења, свадбе, схгрти, Бописе народних празнпка п н веровања, гатања и тумаче- = КАД СЕ МЛАЛОЖЕЊЛ ! ОБЛАЧИ ^Убукуј сс. бралс, нарећуј се. = Убуч брале, руво нсношено, 1што га нијв сунцс огрејало, \што ?а није ветар овејао. Казивала КОСАНА МАТИћ Забрега з ininiiiiiiiiiHiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiii ! I 1ИЗВИБАЧИ ДОЊЕГ = ВИДОВАНАМАРШУ i LITYTEBHMA 1СЛОБОДЕ” нацију акција у пољопривреди, а надзор над поштовањем свих услова и пропнса вршиће Оппггински секретаријат за инспекцијски надзор. М. Живковић знакова никаквих обол>ев>а, па се очекују врло добри приноси. Температуре протсклих дама погодовале су, такођс, развоју пшензше и кретале су се преко 25. подеока, што представља оптималну тс.мпературу у ово доба годинс. Према предвиђаљима ме теоролога и надаље he се задржати слјгчно време. !СУТРА СТИЖУ У1 I НШ ЦВЕБА I i a Y суботу 21. јуна из До- i i iter Вндова кренуо је одред = | извнђача „Братство-јединст- = = во" на марш „Стазама слобо 1 Е де” до Куће цвећа. Y одн реду су и извиђачв побрати = = ми из Бара у Црпој Гори и = 1Цапара у Македонијп | „Путеви с.-Јободе” воде пре е Еко Светозарева, Крагујевца, = = Тополе, Аранђеловца п Беог 1 Е рада, и том приликом млади = = he успут посетлтн сва исто- = i ријска места и споменике | револуције. = Y Кућу цвсћа, како се прс 1 i двиђа, стићи ће 26. јуна пре i i подне и попожиће цвеће на = ^гроб Друга Тита. Верољуб Бошковић = FlIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilHIIIIIIIIIIIIII.' ДРЕНОВАЦ CTAPTYJE HA TYPHHPY ДУХОВИТОСТИ 3. ЈУЛА СћЛЕШ^О ПИЦЕ ДРЕНОВЦА У „ЕКСПРЕСУ" □ Ако оволстљег чствртка, 3. јула, купитс „Експрес Политпку” наћићете у њој странпцу смешног лица Дреновца. Па кад је лрочлтате гласајтс за дреновачке шаљивџијс истог дана купон пошаљитс на адресу: Мссна заједпица Дреновац — 35257, јер н вн можете постатп један од добитника врсдннх награда које дарује мссна заједкица. Зашто не бисте били з дана председник овог села или дирек тор задругс. A то јс Јсдинствсна прилика. како кажу духовити, да Дреновац бар три дана има памстног човека у сслу. Дреновчани се увслико лрипремају да пред светом изнесу својс проблеме на смехотпесан начин. Па сад, ако и Параћинци буду у већем броју гласали за н>и хову скипу, обсћавају да бар је тања да би зиалп шта ради луд збуњеном. И у то.м општем метсжу прогласишс Параћин за своју псриферију на пољу ,,с.мех на свој рачуп". Сви у Дрсновцу сада само пишу. А кад почну да читају...? Оставили су мотике и нуде их одговрним, да сс мало замене — јср је свака промена добра, бар нам је то била предизобрна парола. дан сусрет од четири одрже у Хали спортова, што су и раније чинили. Дрсновчани нсмају позориште. немају сталнс глумцс, нсмају ни Цснт.зр за културу, али зато су оснопали курс ссксуалног васпи ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА РАВНОПРАВНО Донесе му;к кућп плату. стане пред огледало, па зовнс жену: — Оно што видиш y огледалу је твоја половипа. Ово у руцн — моја. Сутрадан жсна позове мужа пред оглсдало: — Драги мој, оно што видиш тамо, то је твоја же на, а ова порсд тсбе јс — ко.мшијина. н>а појава, шаљитс нам што прс, на адресу нашега листа, наравно. To he битп ваш и каш допрннос овој годишњиип н дуг према пашем народном гениЈу, отелотвореном V лнку н делу Вука Стефано вића Караџнћа. ИЗРЕКЕ ИЗ ПОМОРАВЉА Нема лепе бабе, нн мирног де.тета. Прошо ки бос no трн,е. Искрцвно се кн деаети параграф. И hopaea кока кљуцне no неко зрно. Стего се кн dee nape v кесу. He кука Бежанова, аећ Стојанова мајка. Казивао: Вукосав МнлетнН Рашевица Избори су у Дрсновцу протекли без проблсма Народ јс бирао свс по спмску. Сада је све крснуло на боље. Фудбалски клуб је чак на прволигашком нивоу. Осваја бодове колико му трсба. а дајс головс колико протипник прихвати. Налрављен ј? чак и ссмафор, алп са нсдостатком. Нема места за двоццфрсне бро- ;<-ре голова. Прсдсел! 1>к мсспс • зајсднице брине како he са днрскторо.м задруге подслитп ccocr.ii лом и ко he коме више да „смссти" — канцеларија. Испред киоска „Крагујевац” читају се попине, пије и прича. Као па збору бирача. Љулп сс упнсују за „Експрес" који he 3.' јула бити продат у Дпеновцч на киљадс приморака. а пословођа праои гласачку кутију која he тога дана прел киоском поихнатати купоис, али окић^па па смс шан пачин. Пп !Бл| he писзти: „Спуетите ви нама, па Иемо ми вама". Пролавница „Шу.мадија" v Дре hobuv дарнваће сваког читллпз по једном ппззне амба лажс од којих пе мо?ке ла ге Уђе. Душан Пстроша

25. JYH 1986. • БРОЈ ЗЦ ПРОБЛЕМ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА Потребна још једна школа ® Из године у годину све јс присутнији проблем недостатка школског простора у граду и поред доградње и адаптацнје школских зграда и максималнсг коришпења постојећих капацитета * 1 У очскивању новог самодоприноса и ангажовања срслстава за изградљу још једне основнс шко лс, остајс нам могућност да сс и даље трудимо да уз максималПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ чш ОШРИ ■ На прпгодноЈ свечаности 27. јуна, председик Ску пштинс општинс Внтомир ИванишевпИ примпће п вред ним књмгама награднтц 30 кајбољнх и најсвестрш«:ijnx ученика. Пријему за вуковцс присус твоваће, н најбољи учснлцп нз појсдиплх лрсдмета — по бедницп на рсгнс-.налнпм л савезним такмпчсњл.ма. Број вуковаца ц освојених днплома у најозбпљнлјој коц куренцпји указују на изузет но ангажовање н свесггратост младих нашс општинс ц обавсзују нас да и.м пружн- -мо још бол.е условс за учеibe и самосталан стваралачкп рад. Л. Радовановнћ КЊИГА— ПРВЛ БРИГА препоручује: Љиљана Радовановић Иван Јаковљевић: СМРТУ 1ЖШ8У 8Ј1ШИ Смртна казна као те.ма одувек је интерссовала л уске, одреВенс кругове (пра внике, лскарс, психијатре, социологс) и шнроке масе. Код нас још увек нема мно го кн>ига о то.ме, а ова коју вам препоручујем управо по пуњава ту празшшу јер с.мо до сада о овој сензаипоналвстичкој теми увек јсднос трано обавештаванц преко дневне и ревијалгс пгтампе. V кљпзп „Смрт у присуству власти" Ивана Јаковље вића сакупљена су н спсте матизована знања о с.мртној казпи са посебним освр том на ггашу земљу. Обиљс релсвантне грађс јс резултат напара аутора ла пз секундарне лмгературе н истражи вачктш радом, нсторију с.мр тие казне у свету прлближи чнтаоцима. Интересовање за ову те му у Југославпјп послсдњнх година расте, а бројне полемнке о оправданости смрт не казпс у југословенској јавности, које се возе на нопуларппм и стручшш трп бнна-ма cv нпдстнпај впше да се упознате са ово.м шгге ресантном матернјом. Нзда вач је Истражпвачко — нз давачки цептар ССО Србнјс. ну сарадњу свих школа у граду савлада.мо тсшкоћс и пружамо младима осповнс условс за рад. На ссдници Извршног одбора СИЗ-а основпсг образовања и културс дата јс сагласност за отваран.с нових одсљсња у идуhoj школској години. У основиим школама „Момчило Поповкћ — Озрсн". „Стсван ,’аковљсвић", нсдостајс по јсдчз одсЉСН.С у разредној наставп и зл лсцу о.мстсну у развоју. У прсдмстној настави по јсдно одсљсњс недостајс ОШ „М. Поповић — Озрси" и ОШ „Бранко Крс.мапо вић" у Доњој Мутници. Школи за музичко образоваљс „Милснi.'o Живкопн!'." очсбрено је да у први разрсд идућс годпнс упишс ■'•9 пових учсника, што јс још упск далско мањс од броја заинтсрссованих. Наполппвеио да ћс у септс.мбру мессцу у школске клупе са пслики.м обзвсзама. прстсшким торбама и ђачким бригама сссти и око 400 нових ђака — првака. Љ. Радовановић ЛИКОВНА СЕКЦИЈА ОШ „БУРА ЈАКШИН” СВЕ САМИ УМЕТНИЦИ ф Овог пролећа Биљана Милошевић је заузела прво На традиционалној изложби место на општпнском такмичењу, Марко ШИепановић под називом „Пролсћс и млапа репуоличком, а Наташа РадиН на савезном так- лост”, гдс се додељују три првс мичењу награде, јсдну од н>их освојила Лн?ТЕиа сскцпја Основне школс „Бура Јакшић” има 20 чла- ЈС Биљана МилошсЕИћ, ученица нова. Сачпњавају се учеппцц који волс да цртају н слпкају. шестог разреда. 1-1а ликовној смз Састају се махом суботом. кад пуштају машти на вољу и ства- три у оквиру Вуковог сабора рају дела врсдна пажње. Резултат тог рада и дружсња под буд- учествовали су учсници из 160 ннм оком Миливоја Шћепановића, ликовног педагога из ове основиих шкЈла ч3 наше рспушколе су оројпе награде које су овп ученнцп освајали. _ ,, ? 1 Ј блпкс. На)бол>! међу н>има бкс Троје Hajdo.Tf.nx слнкара из ОШ „Б. Јакшић" lll!IIIIUIIIII(llllllllllllllllljilllllllllllllll!lll!ll!lllll|IC КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У ОШ „М. ПОПОВИН ОЗРЕН” ЛУТКАРСКА СЦЕНА В За све ученнке основне школе 20. јун је бно послсдњи наставни дан у овој школској години. Радост пе бп бнла радост ако не би била заједничка. Дружили су сс Вацц тога дапа са својим учитељпма и наставницима уз музику и песму. А учсвици Ш-2 Бранимирке ЈовнчиИ п Ш-3 Бнсерке БокиН припремнли су посебан програм. Сликс из живота, драматизацлјс, стиховање. .псс.ма, плсс били су садржај програма. Али, оно што је поссбно привукло чал.њу је лутка—лгра коју су дсца сама припрсммла. Од лутака, адаптираног тскста, до рсжијс. Даније ла Арсић, Виолета Илић, Опивс ра Марковић, Саша Радуловић и Александар Гајић за своје друговс извели су лутка—игру „Вољсна сестра”. — Наша пракса је да за све важнијс датуме, а нарочито за крај школскс године припремимо програм и што свсчанијс обележимо тај тренутак. Међу де цом има нзузетних талената, богати<чсу идсјама и маштовити. ТрсСл их само подржати, указати им на правс ствари и рсзултат је ту. Управо тако је створспа и ова представа. чули смо од БраV НЕДЕЉУ 29. JYHA Y БИОСКОПУ „РАДНИЧКИ” ФИЛМСКИ МАРАТОН Око шест часова фнлмске ко.меднје задовољиће верује.мо све љубитеље н позна ваоце фнлма, ако у недељу 29. јуна дођу у биоскоп „Ра днички’’ да гледају филмски маратон, којк организује OK ССО. Сав приход са пројекцнје на.мен>ен је за нзградњу дома Првог конгреса YCOJ-a Свакн гле далац добнја и беџ УСАОЈ-а. Y холу бноскопа биће отворена и ихложба антннуклеарних карнкатура. Бпанислав Мнленковнћ пимиркс Јовичић, учитсљицс III—2. Реци.мо и ми иа крају да се тако откривају и нсгују млади таленти. А осиовиа школа је управо расадник вроних талената. С. ЈоваповиД ПОЕТСКА ПАНОРАМА = Уређује: Светлана Арспћ = За овај број одабралн i с.мо три песме аутора-побед = ника са последн>ег конкурса = за прву књигу: Светлапе i Паннћ, Раднше Радисавље- £ впћа н Јелице Борђсвић. Пе = снпчки ..тролпст" пева па = три различита песннчка јсзи = ка. С.меле варијације модср- = ног поетског нзраза Светла1 не Панић, дубокм драматич е нп тон Раднше Радисављевп = ha и трсперав женствсни псв f Јелпце Борћевић. V napaliiiii | ској песничкој средини овај е .тролист” се одликује ц Hajj меће новпм акцентима. I КРАЈПУТАШ = Ватришта л»ута жедпз земље = Bane грудп голог ин»а = To нам искра пута камеља = Гола рука време тнља. i Крајпуташ нам време мери i Негде дуга зору зближи | Ми остасмо истп верп | Руку путем не подижи = Пламен пште камен белн | Одолелн песку меком = Пожњевенн небо.м врели Додир спаја са човеком = Јелица Борђевић •i,i,,,,,|ii,i,ii,i|i|i|,ii,WiiiiIillnillluiuIIII|||||ll|||||||l||||||||!l|l||||||l||l|||llll(||1||||1||||||1|||||||||||||||1|l||l|||ll||1p> „Воз за Лмстердам" одвзси 40 година рада ПОСЛЕДЊИ ШКОЛСКИ ЧАС УЧИТЕЉА ДРАГОЉУБА ГАЈИБА ИЗ ОШ „М. ПОПОВИБ-ОЗРЕН” УЧИТЕЉ И НОВННАР „На места. нде учптељ”! Дежурнн ученик опомпње другове п проверава да лк је учионица у реду. Врата учионице IV-3 се отварају. Улази учитељ Драгољуб Гајић, озбиљан, срца пуна, јер пред њим су тридесст и три н.егова стасала Бака, За четири годипе миого тога мх је научио п оспособио за даљс школоваљс. за живот. --------—----------------------- -— „Воз за Амстердам” је Марко Шћепавовић, учсник овс школс. Наташа Радић јс уче ница шестог разрсда. На југословснском наградном такмичењу за ученикс основиих школа под називом „Свст око мснс", којс јс организовала „Модра ла ста”. освојила јс .јсдну од осамнаест равноправних првих награда. Сви су они одлични учсницп, мсђусобно сс друже, такмичс, учсствују на изложбама у зсмљи иностранству, а рсзултат нијс изостао. Њихов наставник Мили војс ШИспановиН, који сс логиуно посвстио раду са дсцом, истиче да му јс успсх јрш дражи јср су иаградс освојила ра»личл та деца, што доказујс да се че форсира само јсдно дстс, i’e'i пружсна шанса свима онима који за то имају смисла и склоности. Још јсдно браво за младе ликовнс ствараоце из Основне школс „Ђура Јакшић", a nap?- вно и за ibiixOBor наставника. М. Живковић ПОПСКИ I IMCT I ОГЛЕДАЛО Краде мнмику, = окупира зену, i бичује смртника = и улива израз. | Нема боје, ] лнком обојено. | Позират му редовно. = Светлана Панић = ПОСЛЕДЊЕ КАЗИВАЊЕ = АЕДА | На крају заћутн.м i а н шта бих друго = I! да речпма растачем вре.ме = слутнм било би псто : сазнање чисто = нз мрежа моравских аласа s исцеђујем ћутим = песниково семе затвара се = круго.м i Нутањем себе гаобеђује.м. е Радиша РаднсавллЕнћ z Час почињс. алп нс обичап свакндашњи. Ово је последњи час учитеља Гајвћа. Последњн час и .Гајићевих четвртака за једничког школовања. Заслужена пензпја је пред овпм вреднпм н марљиви.м човеком. Очи .33 ђака влажне, а учптељу се срце стегло. Са касстофона трешти музика, „Амстедарм". Y такту Борине музикс порсд клупа пзвија се нај чуднијн воз. Од Гајнћевих чствртака, са њим иа челу. И тај воз учптеља Гајића одвезс, тачннје врати у 1946. годнпу. Горња Бејашица (Прокупљсј. Четвороразредна школа, 92 ученика, генерацнјс различнте. Рат је учинио да они за први и они за четвртп разред учс тек прва слова. Учптсљ млад, тек кзашао нз школске клупс. али н пз редова Народно-ослободнлачке сојске, пун елана прихвата озбиљан задатак ц са успехом га пзвршава. Слсдеће .мссто љеговог учптељевања су ссла око Прпјспоља. Управ',шк до.ма за ратну сирочад. Улога тешка. Huje само учнтељ. већ и отац. Земља рато.м опустотена. Оппс.мсњаваље, активан рад у свим друштвено-политичким организацпјама, изградња путева, школа, слектрификација... гад у napaiiiuiCKOj иишшнн и oner Hem задаци. учитељ je у селу свс: здравсгвени радННК, 11ОЛИТИЧКИ, културни.. . ирппремаЈу сс ирограми уз чучу и пегролеЈку. Састаиак за састанком. Средства за рад никаква, учионнце crape, ради сс уз „иубљару" и олајисанн под. а сви задовољни. Гладних очију је пуио. Знања треба. Рад са љуоављу To знање јс учитсљ Гајнћ чстрдесет годипа песеблчно давао. Инжењерн, лскари, мнлиционерн, радницн... To су њсговн Бацн данас: „Учитељу. зар ме не препознајете?”. „Ти си пз предпослсдње клупе, до про зора”. Слика дстета онаквог какво је било v школи још јс у учитељу. А н.ма лн лсплн-lx и драгоценијих призиања од гога. — Не.ма. кажс учите.в Драгољуб lajun. '■.иАвирслодидпБе дружеље и повсрсљи којс cicкнс учтсљ. Jiiaibe које се узида у наЈдрагоцснији гсмељ се не мери динаром веп љубављу нрема лослу. И.ма ли важниЈсТ сгвараља од сгвараља човскД. A то се постижс само љубављу ире.ма позиву и то би иила ■ .ноја лорука младим Ko.icia.MU. чулп с.мо учлтеља Драгољуоа Гајића. Много је признаша ко.је. је учлтељ ГајиН прлмио за чстпри деценлје рада. Из.меБу luix лздвоји.мо ок1обарску награду града Параћина коју јс добио за успешно обавл»ан>с учлтељског л новинарског посла. Ковинарство he му поиу luiTii пснзлонерске дане. мож да he лзаћл са љегови.м иотпи сим и једла збирка задатака из * матемагике, макар за унука Владу, v шали каже учнтсљ Гајић. А штаг! за пецање и бр' заци јокнокучајскпх река биhe му чешће -рулггво. Али, за све своје ђаке. ‘за оне сузе које су га лспратлле у лензлј\, учитељ Гаjiii he увск имати сремеиа. С. Јоваковнћ КУЛТУРНИ ДНЕВНИК ГРАДСКО АМАТЕРСКО ШОЗОРИШТЕ ПОНОВО НА БРАМСУ После 17 година паузе, Градско аматерско лозориш тс по трећи пут учествује на БРАМС-у. Прсдстава „Лажа и пара * лажа” редитеља ДРАГАНА ЈАКОВЉЕВИНА паишла је на диван пријем публике 23. јуна у „Звездара — театру" у Београду. ЛИКОВНИ ЖИВОТ И ОВЕ ГОДИНЕ „СИСЕВАЦ ’86” ■ СИЗ основног образова и»а н културе, тачније Komuchја за културу, биће органпзатори рада сиссвачкс у.метничке колније у времсну од 4. до 15. августа. У раду овогодшлње колоније учешће lie узсти седам уметника лз наше земље, a међу н»и.ма и један слпкар пз нашсг клуба ликовнлх умстника. Имена учесника к:о лоипје бпће позната нешто касније. Захваљујући енггузлјазму и упорности радника у култу ри за дванаест година рада уметнпчкс колонпје кроз Си ссвац је прошло око стотину најпознатпјих јутословец ских умстнпка, .мсђу који.ма ПеБа Милосављевпћ, Стсван Боднаров, Даница Антић, 0- ливера Грбпћ. ц другл. Они су оставилн нашем граду, односно ликовној галерији псто толнко радова. Љ. Радовановић ПРЕДСТАВЉЕНА КЉИЖЕВ НА ОМЛАДИНА ПАРАБИНА НОВИ ЛАСТАРИ На Ki-Бпжсвној вечсрц одр Жаној 20. јуна у кл>пжари „Доротсј” Зорава Нолића, прсдставплп сс чланови новофор.млране кн.нжевнс ом ладпне Параћипа: Јелииа Борђевић, Љил.аш Гојковнћ. Момир Станисаељевић, Свет лана Арснћ и пссницн срсд 1БОШКОЛЦП Дејан СтанисављсвиГ1, Дсјан ЛЈутиБ Душнца Јовановић и Светлана Finnish. Изузогпо успело псче, из uaiipciiiH ciHxoBii младпх, !1 лоприлос гитаристе He шс и велико охраиреп.с, јер на параћмпском песппчком стаблу ничу повн ластарп. С. А. ИЗ КУЛТУРНО — ПРОСВЕ THE ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ ПРИЗНАЊЕ ПОТОЧКОЈ ШКОЛИ Сутра he у просторнја ма КПЗ Србије бнти лолеље па признања најуспсгипијпм школама v акцпјм „ОсновпЈ лжола — култгрнл ucfirap лргштвспс средннс” а мсђ\ и.има јс н погочка Основнл • лкола ..Ву;< Караиић". побс ■птк рсгноналног такмичс н.а. ликовни живот ИЗЛОЖБА МИОМИРЕ И АФРОДИТЕ БЛАГОЈЕВИН V xo.iv Градског а.магср ског позорплгга прс нсдслА лана отворена ie изложба Миомцре и Афролвте Благо јевпћ. академскнх вајара које су сс нашој јавностп прелставиле лргежнма и ко лажпма врло успешно. На пзложбп су настглили н чла . иовн Кп.пжевног клуба: Сла I влца Благојсвић Мирославз । Чопа п Свсглапа Лавиђ. ЕДиана^ ;{

25. JYH 1986. • БРОЈ 311 МАЛИ ОГХ4СИ влемКа°™сСиИаЈАн<?рБ.Н°Ра За «”!ша“а“а проо кпит. е- а ПОР ’ на основу члаиа 9 и зо Правилиика бл^ ч.?у Ман’п»УСЛ04,,Ма за стамбених прогоаии/ 3 Општи"' Параћнк. од 22. 03. 1983. пишћДЈ Одлуке 0 ста"“"» "а Еа HOP . п п,а,5!2"а 33 изградлу учесниЗа1елнкп. П. <8 ГОД1”,С. 110 Одлуци Скупштине Једнлце од 18. 04. 1986. годлне, расплсује ОГЛАС за расподелу средстава за стамбену изградњу учесника НОР-а Право учешћа по ово.м Огласу имају учесвици НОР-а до . 5. 1945. чије је стално место прсбивалшита на територијк Општине Параћин, најмањс 5 годипа а који нист..п..Р!ЈДИ0М °Д,,0Су или иеизцонсри, или који нису коритили средства по овој Одлуци, нлти је њлхово стамбепо _ 'с рс,пс,,°’ ка<> и ла није отуђио раније кућу ллл »V о л И,,П’»ПЛИ ДРУШТвеноЈ СВОЈИПИ по било ком оспову (чл. 9 Одлуке). Учесници по Огласу дужни су да уз захтев приложе доказ о стамбеним приликама, броју члапова породицс злравствсном стаљу и инвалидности учесника НОР-а и чланова његове уже породице, учешћу у НОР-у, дужини боравка па подручју Општине Параћин, као и потврду да су кредитно сттособни, и тог nonni’iiuL г™аЛаУ’ доградњУ и адаптацију индивидуалне I д не стамбепе зграде или куповину стана од 200.000.— пом о т 3*/о Р°К0М вра^ан,а ОД 16 година и каматпом сто2. За довршење и оправку стамбених зграда и станова у својини до 100.000.— динара са роком враћаља од io година и каматпом стопом од з*/о,- Висииа расположивих средстава у овогодишљој пасподсли је 3,500.000.— динара. Зајам учесплку НОР-а додељује се уз обавезпо учешhe корисника зајма личним средствима од 2О°/о вредности одобрсног зајма. Захтев се подноси Заједници становања Општипе Паahuii м па обрасцу који се добија код стручне службе СИЗ-а стаповања улица Крагујевачка број 4 (бивша зграда СУП-а) у року од 15 дана од дана објављивања Огласа у листу „14. Дапа" од 25. 06. 1986. године. Непотпуни и неблаговрсмени захтеви иеће бити разматрани. За све потребне информације заинтересовани се могу обратити стручној служби Заједнице, или на телефон 51-011 или 52-013 Јуни, 1986. године П a р a h и п На основу одлуке Радничког савета Фабрпке цемента „Нови Поповац” из Поповца код Параћина, комисија ОГЛАШАВА JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ За продају путнмчког возлла „ЛАДА — 1600” са почстном ценом од 350.000.— длнара. Возило је у возном стању, а може се видети сваког радног дана од 7.00 до 13. часова у гаражи фабрике цемента. Право учешћа на дицитацију лмају сва правна и физичка лица, са обавезом уплате 10 одсто учешћа од цене возила пре лицитације на благајни фабрлке. Купац је дужан да лзлицитирано возлло платл одмах и лстог дана пакон лицлтације и уплате преузме возило, након чега иема право па рекламацлју. Порсз па промет плаћа купац а ллцлтација he се обавлтл 3. јула 1986. годлне у 10 часова у салл Радплчког савета фабрике. PO „Обућа” Параћин, на основу одлуке Радничког савета од 13. 06. 1986. године врши продају отпадног материјала од коже путем: ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Количина отпаднс коже у износу 1000 кг са почетном ценом од 200 динара по килогра.му. Поаво учешћа на лицитацијн имају сва правна и физичка лица која положе 10 одсто па име депозита ол почстпс Укупнс количине отпадног материјала. По завршетку лмцитације уплаћсни депозит се враћа учесницима, осим купцу који је дужан да плати порсз па про.мет и таксе. Материјал сс можс погледати сваког радног дапа у кругу Р. О. „Обућа”. Јавна лицитација he се одржа.и дана 30. 06. 1986. године у просторија.ма P.O. „Обућа". Сва потребиа обавсштеаа могу сс добити па тслефоп 035-52-005. ПРОДАЈЕМ кућу у Параћниу са цјштом и нуз просторијама, телефон: (035) 53-142. ПРОДАЈЕМ nopv.TH4HV кућу са пла HOM v цсвтру Паржћина. Тслсфом: (011) 604-496. (011) 673-137. С. Здравког.ић. ПРОДАЈЕМ uohibaK на Kapabopbe ном брду, >инад стакларс, површине 1,3 ари. Телефон: 53-432. ПРОДЛЈЕМ „Ладу 1500’’ у вео.ма добром стаљу произзодн *а новембар 1979. године. Упитати »а адресу: Лаза Савић, Дрварска 22, Параћин. Телефон: 55-269. КУПУЈЕМ клавир (пианиио). Јави тн па телефон: 51-932. МЕЊАМ лвособан стзн 63 квадра та v uctnpy града за одговарајућк у кеком друго.м дсл^ града. Телсфон: 53-553. МЕЊАМ дзособан комфоран стан у Зајсчару за једиособан н.ти rap cuibcpy са парни.м грејањем у ПараИину. Јзвити на тслсфон; 51-448. ОГЛАШАВАМ нсважсћи.м свсдочан ство о завршсиои другом разреду среднл школе на нме Внолс Давидовнћ из Рашевице. е ОГЛАШАВЛ.М неважећмм сведочам ство о завршсном првом, друго.м, трећем и четвртом разрсду средниз школе н диллому на име Дупшнко Радовановнћ лз Д. Виловв. ОГЛАШАВАМ нсважећим свсдоча нства о завршеном првом, друтом, грећс.м и четвртом разреду * средње шхоле п диплому иа н.мс Би.љане Јеротијевић из Параћнна. ОГЛАШАВАМ нсважсћнм сведочанство о завршеном прво.м и дру. го.м разреду средње школс ка нме Миљала Мклосављевнћа нз Бошк>ама. ОГЛАШАВАМ певажећнм смдочан ство о зпвршеном трећсм разреду средњс школе на имс Зорпце Јова новнћ пз Параћнна. ОГЛАШАВАМ „еважећи.м сведочанство о завршеном чстврто.м рнзрсду Основне школс „Б. Крс.маноB!)h” на и.мс Миодраг Радуловић из Д. Мутнице. ОГЛАШАВАМ псважећи.м сведочап ства о завршсно.м прсом другом, трсћс.ч и четвртом разреду срсдње школс и днилому на нме Дсјана ЖнваднповиНа нз Параћнна. ОГЛАШАВАА1 неважећим сведочац ciao о запршспом праом разреду срсдљс школе па нме Ксепије Илнћ иа Буљаиа. Оглашавам иеважсћнм сзсдочаиства о завршсном првом, друго.м трсћел! ц чстврто.м разреду срсдње школе it диплому на име Алсксандрс EopbcBiih из Параћина. ОГЛАШАВАМ неважећим свсдочан ства о завршсно.м првом, друго.м, трећем разреду ХТТС у Параћину издата на ilmc Мнрослава Влајнћа 1961. — 1965. године. ОГЛАШАВАМ исважећом здравствсну књижнцу на име Љубишо Пауновића из Варварина. ОГЛАШЛВЛ.М певажеђим сведочан сзво о завршсиои прво.м, другом, трсћсм и четвртои разреду средње срсдн»е школе и днллому на и.мс Душана Марића из Параћнна. ОГЛАШАВАМ певажећом здравствсну кљижкцу на п.мс Малинс .Милоргш111 из Параћнна. сана Хаџлћа пз Параћина. ОГЛАШАВАМ нсважећим свсдочанство о завршсном првом, другом, трсИс.м л четврго.м раареду срсдњс школс и диплому на н.мс Горданс Јсвтић из Ратара. ОГЛАШАВАМ нсважсћпм спедочан ства о завршено.м прко.м, другом трећс.м и четврто.м разреду срсдње школе као и дипло.му па имс Драга нс Илић из Параћпна. ОГЛАШАВАМ нсважсћпм свсдочан ства о завршено.м првом друго.м, трећем п четвртом разреду срсдље школе као и днпло.му на имс Coite Ммлошевнћ из Параћпна. ОГЛАШАВАМ неважећнм свед^чан ство о занршеном осмом разреду Основпе школе „Радојс До.мановић" у Параћину издато 1985. годинс на и.мс Маринс СибиновиН. ОГЛАШАВАМ неважсћим свсдочанства о завршспом првом, други.м, трсћем и чствртом разрсду срс дњс школс II дипло.му на п.мс Драгана ХаџнНа из Праћпна. ОГЛАШАВАМ псважсћн.м свсдочан ства о зпвршепом приом, лругом, трећсм и чствртом разреду Средњс швколс н днплому пз н.мс Љубшио Јсздпћа из Параћипа. ОГЛАШАВАМ исважећи.м свсдочан ства о завршепом прво.м лругом, трсћем. и чствртом разрсду срсдње школе и диплому па пмс ТатЈане Мплановић нз Параћпна. ОГЛАШАВАМ неважсћпм сведочан ciBa о завршеном првом другом, трећс.м и чствртом ралрсду средње школе п дипло.му на и.мс Јасмннс Папић из Параћина. ОГЛАШАВА.М псважсћпм свсдочалства о завршеном првом, другом, трсћс.м п четвртом разрсду средшо школс и днплому на иче Ангслннс MiiayTimoiiiib нз Забреге. иП|11111Ш111111Ш111Н1П111Н111П11111|1111111111И11Н11111111тМ1ЖМ(Ш11ВШ«»»Ш1И111НМ»НМ *«И» »««ИНМНИв1М11111вИИ«« **"«««Ж» ИИИ«ИвИ I ХРОНИКА llltlllinillllll!lllintrmitllllflHt|||nilllllllilIIHllinillllll>llllllllll!inilH11IIIIHIlUIIIHHIIIIHW1IIHn>!HIin<«IWI!WIHIMHIM:i!lUI''»IMni1«MimMWnHWni ИЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ .ДЕНТАР” [fit CIt? ф Зашто се омладинци не одазивају на позиве да оснују своју организацију, питање је које за сада остаје без одговора На територији Месне заједнице „Центар” живи око 500 о.младинаца и омладинки од 15 до 27 година живота. Од тога дооар броЈ ниЈе укључен у друштвенополитичку активност у шко лама, нити у радним оргаиизацијама и заједиица.ма. С обзиром на проблеме с којима сс у ово.м тренутку сусреће, наше друштво, па самим тнм и о.младЈша, на.меће се као н.мператив органмзовања и активније деловаље младих. Друштвено-политичке организације „Месне заједнлце „Центар” су сагледале овај проблем и у више наврата је покушано да се офордш Основна организација Савеза социјалистичке омладине како претходннх година, гако и последњнх месец дана. Наиме, група актнвних о.м ладинаца је на иницијативу друштвено-политичких организација у три наврата позивала омладинца да одрже састанак, односно, конституишу своју организацију, али покушаји су пропали Тако је, на пример, за 17. јун послато око 100 позива, међутим, одазвао се са.мо један омладинац!? Поставља се пнтање, да је овај састаиак заказан > уместо v просторијама M3 i „Центар" у „Швајцарији", да ли он у то.м случају Onno више одазваних? Познати су проблеми који оптерећују садашњу генерацију младих, они су јасно истакнутп на недавно одржанн.м конгресима младих. Решаваље тих проолема Је могуће и на крају не опходно, али потребна је и неопходна већа организо ваност и ентузијаза.м млавдх у конкретнпм акција ма. Александар КнежевиН I ЛЕКАРСКА ОРДИНАЦИЈА Најчешћс сс болестл органа за варење јављају код деце, а утолико су опаснијс, уколико јс детс млађсг узраста. Код децс се, у почетку, могу запазити нски предзнаци који нису карактерисгичн’,1 за црсвна обољснуа. Апсгит обично постане слабији, узнемирени су, повре.мсно ionpahajy, а зати.м сс јављаЈу /честалс столице које су • рсђе конзистенција ц слузаве Пснекад, због труљења. л-олице миришу на трулеж и имају изглед иловаче. Темперагура, која је у почстку била иормална, посгаје колебљива, a зати.м се незнатно повишава. Висока тс.мпература указујс на неку инфективну ко.мпликацију Ови болеоници, парочпто ако јс лсчсње започсто на врс мс, углавпо.м убрзо савладају болсст. Прогноза обољсља ни јс најпогоднија код дсцс која су дуже времена и.мала про лив, у случају понављаља обо л>сља, код недонешене дсце и лсцс у стању лоше ухрањености. Веома лсшс утичу и по кушаји псчсн.а од стране лаика и некомпстентнлх особа. УСПЕИШО ОКОНЧАНА ВЕЖБА ТЕРИТОРШАЛНЖ ЈЕДИНИЦЕ „МОРАВА ’86” ТЕРИТОРИЈАЛЦИ Ј1РДВА ВОЈСКА d ¥ селу Црнче код Светозарева територијалне Јединице општине Параћин од 31. маја до 8. јуна извеле врло успешну вежбу на којој је било времена и за рад и за тактику, али и за забаву и хумор. Во)на всжба „Морава '86” одр жана у сслу Црнче, у којој су учествовалс тсриторијалне јсдини не општжјс Параћин окончана јс испуњсн»см свих циљева. Обновљено јс знањс из руковођсжа и ко.мандоваља, извођења борбе них дсјстава по свим временским услови.ма. Припадници територи јалних јединица свс ово савладали оу са успехо.м, а поред војног и стр.учног оспособљавања радило се и на нешто другачлје.м „друштвено.м уређелу унутар јединица" Ожквотоворен је рад војнчшклх колектива, основних организација Савеза комуниста, формирани су савети за унутрашњи ред и дисциплину, као и Са вет за самозаштиту на 'н-ивоу чмтаве једимице. Уз све то остварена је, наводи се у извештају са вежбе, одлична сарадња са дома ћини.ма из Месне заједнице Црнча. Практична потврда спремности Била јс то практична потврда да јединице територијалнс од бранс нс заостају по опре.мљености и војно-сгручном знању за јс динлцама ЈНА. Рсзултати постигнути на всжби и морал припадника јединице још јсдном су пос ведочили спремност ових војн-ика па чијој је стр.ани искуство и познаваље територије „на којој се ратује”. да раме уз ра.мс стојс на бранику отаџбине са свим ос талим припадницима ЈНА. Неуобичајено за ово доба гоД1П(е вежбу су пратили изузетно нсповољнл врс.меиски условл. Ипак, оТ! ни у једно.ч тренутку Hincy довели у питање извршељс постављених задатака. Проглашене најбоље јединице и појединци По завршстку всжбс проглашенс су најбоље јединице. У целинк пајбоља јс била јединица ко.мандпра Драгослава Симића. Књига.ма су награђени војницл Нсбојша Ђорђсвић, Градимир Глишић, ЗОран Иванковић, Ненад РадосављевиИ, Милутин Рашић, Добривојс Гајић, Радосав Саветује: доктор Душан А. Вељковнћ, специјалиста за дечје болести Љтм цоевне вшђеше ® Легњи месеци су изузетно погодни за пораст обољења органа за варење. Овоме нарочито пого./ује низак степен здравствене просвећености и опште хигијене Приликом сваког лечен>а акутних пролива на првом месту јс дијета Основно је растеретити и смирити цревви канал. Ранпјеје препоручено да се у току прва 24 часа даје само чај заслађен сахарином. Прекид у давању хране је данас знатно краћи. Добро су се показали препаратл воћа и поврћа у праху, као и обрано млеко сиромашно масгима (фабрички препарат „Хумана 9”). Са.мо у случајеви ма упорних повраћања, као и тамо гдс су у столици пронађене патоге-не (заразнс) клице, треба предузети најозбиљније болничко лсчсње, уз строгу изолацију и сталну контролу болесника. Нажалост, у последње врсме^ су <?с појавили већ скоро заоорављени узрочници заразних цревних обољења, ко1и могу бити изузетно опаоил за децу млађег узраста. а нарочито за новорођену децу којима могу довести у опаспост и сам живот. Нарочито је опасна појава овога обољсiba у породллиштима због наглог ширења инфекције и вс ликог броја оболеле деце по што имуниггет (отпорност) против болссги практично не постоји. До сада јс познато Јанковиђ и Драгиша Милић. Похвалнице су заслужили Славољуб Антић, Миломир Пеливановмћ, Радап Ристлћ, Гвозден Петровић, Славољуб Филиповић, Зоран Николић, Драган Алексић, Србољуб Николић, Радивоје Трајковић, Добрин Крстић, Радан Петровић, Миодраг Танић, Стојан Петковић Тихомир Јовановић и Миодраг Јефтић. На гађању најбоља је била јединица командира драгослава Симлћа, а друго место деле једи1П1ЦС Милоја Вуковића и Николв Иванковића. Међу н>има најбољи стрелци блли су Драгомир Милојковић и Миодраг Миладиновић. По свој прилици вежба „Мора ва '86" остађе у памћењу свих учесника. И о.рганизатора и онмх који су кисли, смрзавали се „ратовали” и дружили се. М. М.лленковић ПОРОДИЛИШТЕ ЗАТВОРЕНО РАДИ ПОПРАВКЕ — A HE ГЕШЕЊЕМ БИТИ БРЖИ ОД ЗАРАЗЕ ® Затворилн смо породилиш тс да би га уредилп, а никакав пнсмени налгог ни решење нис мо добилн”, рекао нам је доктор Сава Дилпггрнјевић, дирек тор Медицинског ueirrpa. Подављале салмонеле свих врста и родова овпх дана пра ве дар-мар у хигијенско-епиделшолошкл.м службама Поморавља. Најтеже, за сада, прошло је породилиште у Нуприји. које је морало бити за творено, прсуређено н од пода до плафона’ дезпнфпковано. — Сачекали смо са почетком радова, да се отворв ћупријско породилиште, каже доктор Сава Ди.митријевић, a затим су радннци „13 октобра”, према плану почели са преуреВивањем нашег породилишта. М. Мпленковић преко 800 типова сал.монсла — узрочника ових цревних обољења. Ооновно је венско надокнађивање изгубљених течности, минерала и других •материја. уз даваље алекватних лекова за ову врсту обољења по такозваном антибиограму Болесници морају бити изолованл све док три узастопне столице не покажу негатлван рсзултат. По швсдски.м прописима сматра се да је дошло до излечења ако 5—6 култура столинс у интсрвалима од 3 дана нс буду негативнс НаЈважније је ипак да до овог обољсња не дођс. Најва жнијс јс болест спречити, a то ћемо постићи интензивни$1 здравственим просвсћивањем, предавањима. прлказиваљем популарних здравствсних фил мова. подизањем опште и здравствепе културе Ако научлмо да је прап>е руку пре спаког оброка ц после вршења физиолошклх потреба СТЛЛНА ОБАВЕЗА онда с.мо пола проблема решили. Строга контрола воде и жи. вотнпх намириица he, такође, помоћл да се ова врста обо љења коначно иокорени.

САЛОН ФОТОГРАФИЈЕ селектор: Зоран Пургер ФУДБАЛ: HA KPAJY СЕЗОНЕ УСПЕХ ПИЛОТА АЕРО — КЛУБА „НАША КРИЛА” ПОНОВИЛИ УСПЕХ На 23. асро рслпју Ваздухопловног савсза Србпјс одржаном од 19. до 23. јуна у Ваљсву параћпискн ППЛОТП ПОИОВПЛ11 ПРОШЛОГОД1ШПБН успсх. Томнслав ШалстнИ Јс трсћи у гснсралном плвсману, Мподраг Јоваповић ссддш, имао Јс псх са хрономстром а Млловапопић п Поповнћ су заузслн дссето н јсдака ссто мссто. Јовановнћ н Шалстнћ су стсклн прво учсшћс на 29. југос ловснском асро — рслију од Марн бора до Бора коЈи почнњс 3. јула. Миодраг Јовановић ЦИЉ НИЈЕ ОСТВАРЕН „Јединство” је опстало х ки фонд је испробан, — публнчку лигу После слабог старта новајлијс у „Првој српској лиги” и оправдаие бојазни за опстанак, „Јединство” јс консолпдовало својс редовс и са неколико бриљантних утакмпца ушанчило сс у средини табслс. Првој српској лнги, играчпредстоји борба за МеђуреПрвснство којс је млнуло по.могло је да се уочс нсдоста ин, провери снага којом се располаже и у играчком кадру и у редовима управс. — Циљ овог првенства је испуњен. Остали смо у лиги, II испробали се на разним ме стима, каже тренер МОМА ТОМИН. Сигурно да се „екКОШАРКА; КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ (ЖЕНЕ) БЕЗ ПРОБЛЕМА ДРУГО КОЛО • КК Јагодкна — ОКК Параћин 60:93 Y тжкмнчењу за Куп Југославнјс, кошвркашнце Параћнна слинле су заслужску ц спгурну побсду н Једнно пнта»е у току меча, бкло је са колико кошсва разлнке. Параћинке су на овој утакмичи нграле маштовито и квалитетно, a uno Је најважнијс ефикасно. Творци овс блиставе победе биле су Силшћсва и Миккћсва. ОКК ПАРАНИН: Мнпић 20, Торјанскн 4, Симић 21, В. Пстровпћ 5, ЛнтоннЈсвић 2, Митровнћ, Лазаревпћ 20, С. Пстровић 2, Младеновнћ 5, Јанковић 14 н Радичевнћ. ВЕЛИКИ УСПЕХ ФУДБАЛЕРА „ТЕКСТИЛЦА” Y ПРОТЕКЛОЈ СЕЗОНИ Y ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКОЈ ЛИГИ спериментисање” одразило на квалитет игре али захваљујући њему сад смо начисто — треба пуно да се мења ако ПОБЕДА ЗА ПОБЕДОМ СЕЗОНА ЗА ПАМЋЕЊЕ ■ „Текстнлац” на крају првенства освојио друго место ■ Штофарцц заслужили наслов најбољсг, али су одлучили н неки нефудбалски разлозн ■ Пуна афирмацнја младог тренера Жарка Милановнћа После нсколмко блсднх ссзона фудбалери параћинског „Тскстплца” заблиста ли су у нсдавно завршсном првснству Шумадијско-По.моравскс лпгс nyinnt cja Јем. На краЈу штофарци су заузелн рру. го место пза Тсмпића пз Варварина, алп су за мпогс Пара1шнци морапнн победници, пошто су у дирсктним дуслпма савладалн свс ривалс за прго место и сигурно је да до овакпог успеха су дошли мскључиво споргско.м борбо.м. Било како било, н друго мссто јс лсп успсх, на комс трсба чссгитаНЕСЛАВАН КРАЈ Y ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКОЈ ЛИГИ 3:0 ПАРФОРФЕ • Неславно су завршили так.мичсњс у Шумадвјско-помораЕској лнгн фудбалсри „Борца” нзгубнвши послсдљу утакмицу са 3:0 бсз борбс. Y послсдљсм колу „Борац” јс трсбало да нгра са „Победом" из Бслошсвца адн прсд полазак ниЈе било играча. Овакав однос младих спортиста прс.ма сво.м Клубу, рсзултат је нсдпсциплипс која се, како јс крај био блнжс, свс вншс јављала. Прсдссдшшггво Клуба ћс на крају лрвснства сачинити анализу постигнутог успсха (пласман на осмо мссто) u на основу itc донсти програм рада за нарсдну сезону у новом раигу такмнчс * >ba Рсгиоиалиој Шу.мадијско-поморавској лиги. Можда још на крају првснства трсба забележити да јс најбољи стрслац „Бориа" Горан Марковић са 12 постигнутнх голова. С. 3. „БЛАГОТНИЦИ” ИПАК ДОШЛИ • „Борац” — „Благотнн” (Бслушнћ) 5:1 (1:1). „Борац” јс лако савладао послсдњсг са табслс у прстпослсд^см колу скипу „Благотииа” нз Бслушнћа. Головс су постигли Марковнћ у 10., 53., 69. и 86. u Каштсварац у 84. шшуту. Иако су гостн првп повсли у другом мииуту из јсдапасстсрца, изнснаћсња инјс бнло. Прнлнко.м тог фаула голман АравВеловпћ у клизсћсм старту ти свнма у клубу н пожслстн штофарцима да н у наредноЈ сезони наставс са ссријом успсха. ЗАСЛУГЕ ТРЕНЕРА ЖАРКА МИЛАНОВИБА Мнслимо да исће да погрсшв.мо, ка» да кажсмо да јс ссрнја успсха „Тскстилца” започсла са доласком младог тренсра Жарка Милановнћа. За кратко врсмс Милаповпћ јс успсо да оформи тнм, коЈи јс и.мао своју фнзпоно.мнју, знао шта xolic, а поссбно јс н.мпоковала днсцнплнна н зрсла игра. Мнлановнћ Јс показао да п.ма онај прави трснсрски нсрв, знао је да нађс пзлаз н у пајтсжнм ситуацпјама, а нако по годннама још млад у вођсњу тн.ма показао јс вслико нскуство. Ово свакако ииЈс нн чудо јср јс рсч о пскада врсном фудбалсру „Јсднпства” п аранђеловачке „Шумадијс” пз љсних најславпијњх друголпгашких дана. ТИМ ВРСНИХ И ПРЕКАЉЕНИХ ИГРАЧА „Текстилац” у својим рсдовима пма псколико нскусних фудбалсра, којн су бнли лрави ослонац тима. Цснтархалф Мирослав Мплојсвпћ п лсвп халф Млаba СтоЈановнћ игралн су бсскомпро.мисно као у најбољнм даннма, а у првом дслу значајан удео добрим нграма далп су Урошсвић, Филнповић, Милн * licaiib, п Каштсварац, који су у зн.мско.м прслазном року напустилп клуб. Гол.ман MiitiiIi, који јс бранпо у пролсћној полу-ссзопн у промснљпвоЈ форми п спгурно јс да може да лружн вншс, а бсковн Радосављсвић п Пауновнћ сигурнн и готово нспрелазпи. Y халф лшшјн порсд Мнлојсвића п СтоЈановића у друго.м дслу првснства одлкчно је пграо н Милошсвнћ, а нс треба заборавити пи учинак Мнљковића, Гајнћа, Динпћа, Си.мкћа н Стсваповића, всроватно иајбржсг у нгри, као и Жнвковића п Којнћа. Било бп нсправсдно ие нстакнуги зкачај управе клуба. Прсдссдпик клуба Томислав Лазић, са групом снтузнјаста, учпнио је миого да „Текстилац” поново заблиста. Значајно јс напомеиуп да су н пајвишп руководиоци Штофаре готово рсдовно пратнлн утакмице свог тима. Добрпм нграма фудбалсри су заслужили и всћа матсрнјална издвајажелимо боље резултате. Пратећи игре „зеленик” не може.мо се отепи утиску дасу играчи задовољиЈги залагањем, па и резултапЕма. За однос угграве према свом делу обавеза iro не може да се каже. Када се зна да оу резултати клу ба недељиви у одговорноспг између играча и управе, предстоји велики напор да се и редови управе консолидују. Вероватно да је реорганизована управа једини услов да се ие понови „случај Костолац”, када су лграчп против изванредне екипе рудара освојнли бод, а затчш га због заборављеннх књижзша нзгубила! за „зеленим столом”. Овогодишња Српска лига била је изузетно јака н право јс чудо да расцепкана управа мије више нашкоднла рсзултатлма. Y свему томе добро је што сс пш сачувао. Хоћс ли он осгати такав какав јесте нлп га треба мењати, питамо Мому Томића: — Почетком сезоне остали смо без Мнлића и Аце Manilla. To значи да пуно тога треба про.менитп ако желимо бољс резултате. Y све три лиinijc. треба.мо по једног играча. ЧшЂештце су следеће: Петковнћ престаје са активном игро.м, остаје.мо са једним беко.м. Код центархалфова смо добри, али ако би услови дозволилп, још један не би шкодпо. Y всзном реду надамо се и желимо да се Аца Матић лепо опорави после операције и да набавтсио још једног доброг всзног играча из нашег или вишег ранга. Y нападу, под претпоставком да Костић настави да игра треба нам још један проверени нграч са квалнтсто.м као што су брзина II искуство. По свој прилпци ентузијазам којн је владао током борби за улазак у Прву српску лигу, јењава. Требало би да се оргатпЈзаторп рада у клубу it сами што бољс организују, ту се мисли и на управу и па стручни део како би цдуће сезонс „Јединство”, опет по плану, могло да се бори за улазак у новофор.мирану Међурепубличку лигу — исток. Јер, ако се зна да првенство почјпбс 10. августа припреме морају да крет^ много ранмје. Y противном већ на старту, .Једиисгво” .може да сс опросгш од сасвим реагппгх амбшпгја. Н. Милснковић 9 • ОКК Параћин — Морава (В. Плана) 72:48. Y 10. колу Међурегионалне лиге кошарквшице Параћина прескочнле су Још једну препреку у трцн за једно од прва четири мсста које их води у Једкнствену српску лигу. Без већег налора савладане су гошће из Плше, а да тренер Борђевић ниЈе убацно у игру и играчнце из другог плаиа, резултат би био Још убедљивпји. ОКК ПАРАКИН: Минић 10, Topibanски 8, Симнћ, B. Пстровнћ 7, Антон1исвић 5, Митровић, Лазаревић 18, С. Петровић 4, Р. Минић, Јанковпћ 10 и Радвчевнћ. ЛАЗАРЕВАЦ: КК КОЛУБАРА — ОКК ПАРАНИН 64:76 Слободно се можс рсћн да Јс трнЈумфални повратак из Лазарсвца остварсн,с добре такгичке залшсли трснсра Борђевића н стрнктног нзвршавања ibeговнх задатака. Рсзултат је била убедљива побсда нпд рсномираним протишшком од кога су Параћинке до сада рсдовно губнлс. Колубара Је одолсвала само првих нсколпко мннута, а затим агресивна одбрана, зонскн пресинг и брлн иапад сломилс су домаће играчпде. Одлнчно је скакала одбраиа, а Марија.,Дазарсвнћ .к Сравида Мпннћ мзводнле су пзванреднс контрс. Вернца Јакковнћ п Вссна Пегровнћ хваталс су све одбнјене лоптс, а сву раскош расног стрелца приказала јс Славнца Мкнић. ОКК ПАРАПНН: Мнннћ 28, Торњанскк 2, Скмлћ 8, В. Пстровнћ 4, АнтонпЈсвић 2, Лазарсвић 20, С. Пстровић, Мла дсновић, Јанковнћ 14 н ВукоЈевић. М. Мнлошсвнћ СТОНИ ТЕНИС СТОНОТЕНИСЕРИ Y „КАМПУ” Сваке године на крају такмпчарске сезоне Стонотетшскп савсз Србнјс к СОФК Србијс организују лстн>н ка.мп у комс бораве мајпсрспсктпвннЈн нграчи нз свих стонотеииских днсцнплпна. Част да овога лста боравс у „кампу”, кога за ппонлре и пиокиркс орпитзујс крагуЈевачкп стонотенискк савсз, припдла је наЈмлаћим стонотснисерпма „Текстилца”. Пноннри н пнолиркс из штофарског клуба боравкћс оц 5. до 15. јула у Хали спортова „Језсро” II за боравак у „кампу” воља сс прилремнтн, закључнли су у СТК „Текстилац", па ппонирл и плоинрке свакоднсвло трспнрају у Основној школи „Момчило Поповпћ”. Р. В. оборио јс rocryjyhcr играча п иансо му iba, јср су као рстко којп тнм са скротешку поврсду, прслом ноге. M1HLU срсдств1ша дошли до лепог успсха. С. 3. Слободан Драп'тнп<ЈВић СЛАБ ДАН „ЗЕЛЕНИХ” Прошл« недељс одиграна је завршнлца флвала фудбалског купа Југославијс за регион ШумадиЈе и Поиоравгм Onumuiv Параћнн предстчвлале су све грн сслекциЈе фудбалског клуба „Јеоинство”. Сеинорн су у КрагуЈсвцу на меч са ..Црвеном заставом”, чланом другв српске лиге, отпутовалн без петорице стапдардннх нграча, који су по завршетку првенства опгутовалн на одмор, или друтим пословнма блли спреченл. Нгапта друго ннје могло да се десв него да Једннство дожжви пораз, иа с>У Ч*- ћу мнтшмалан (1:0). „Раднички” из КрагуЈсвца у категорији Јуниора савладао Је, такоће, неком плетну екипу подмлатка „зслених” са вц соких 11:1. За подмладак па тоЈ утакмнцл наступило је 7 пионмра. Образ Параћина освстлалн су једино иаЈмлађн, пионири. После победе против пионира „Борца” нз Чачка на пенале, регуларно 1:1 (5:4) очекује нх екипа титовоужлчке „Слободе". Пнонири су пре „Борца” победилн л селекцнју ..Радничког” из Крагујсвца. м. м. иванав Лист Социјалисгичког савеза радног народа ошптине Параћии. Издаје: Центар за културу и информисаае „Параћин — параћин. Директор: Славољуб Обрадовић. В . Д. Главног и одговориог уредника-. Мирослав Димитријевић. Издавачки савет: Живојин Томић (председник), Нада Јовановић, Светмслав Живковић, Боривоје Маринковић, Мо.мчило Вучковић, Јован Томић, Добрила Ђоррђевић, Мирча Младеновић, Драган Антић, Славољуб Обрадовиђ, Мирослав Димитријевић, Снежана Јовановић и Миливоје Илић. Уређује редакциони колегијум. Новинари: Милица Живковић, МиПрсд нама је фотографија „Оковани Промстеј” Драгана Ивића, која по теорији медија спада у креативну фотографију. Опа је производ субјективног става уметника пре.ма предмету који узн.ма за повод алп оеога пута дат метафорично. Срсдишни проблем свакодксвие културс односи се на то да „стварни живот" изгледа узнемиравају * ће нсстварно. Окосница ликовне конструкцијс је вијугава „S" ливија, а формат по вертикали подразумева длнамику и емоције. Правилан избор објектива и филтера, уз тсхнички добро урађену копију показује заиатски ниво аутора. Шаљите своје фотографије за паш салоп. Саширизичии ушо АФОРИЗНИЦА Пихтије се праве да има ко и пред спротиљом да дрхти. Сви се правнмо невини, зато нам наталитет и опада. Да је средњи век били бисмо прва оружана спла у свету, колико имамо буздована. Рађајмо децу, да смањнмо дуг по глави становника. Кад двадесет милиона тапка у месту, да ли је п то масовна физичка култура? II Дрручак је обустава рада. He може шут — с рукатим. Мирослав Днглнтријевнћ Autor: Kisa Gaji6 "MIG" Nasa narodna pesma Grad u Vojvodini Un, nozak Papin godis. prihod Vladar nonarb , Raka u SSSR Tona Magma u zemlji kori Deo mates« Zaprcnina, volumen Vrsta obuco Ifreaolo Ine Deo konjsk oprcm Str. 5 ime » Imo Kutika? SiIon uzet Deo reci Ilan pisac Vitak tanok Penkalo Cuvar krava Oznak za Krapihi 1 Skotski pisac Prvo slovo Prvi. sar.oGlosnil Grcki botr Protresanje Litir DraJen Petrov: 6 Uoeac Metar' Frkoo Gimnaat figure Grad u SSSR Grad u Burni Biv.fu • "Velo *a Krug od cveca. Lisigi; ret> 1 Seljak feudal. Jiorves, musko ine SveStenstvo str. a, ine Skracc, aase • IV (Tureka kupati Zaprez pribofc Bilija-t rnki itap bt. gT< lekar treci залоЕ1а, одраг Миленковић, и Миливоје Илић (техпички уредник.) Пословно-технички сскретар: Драгана Мацић. Адреса редакције- Максима Горког 4. Поштански фах 38. Телсфони: главни и одговорни уредншс (035) 52-352, новинари (035) 53-694. Прстплата: годишаа 1.250 динара, полугодишња 650 динара, за иностранство двоструко. Жиро-рачун Центра за културу и информисаае 63504-603-1973 ког СДК. Параћин, Штампа: ГРО „Глас” Београд, Влајковићева 8, телефон: (oil) 340-551. Тиражс 11.000. ^.1 1 ' I

I БАНКА НАШЕГ Е ВРЕМЕНА ГОДИНА ХШ БР0Ј 312 ■ ПАРАКИН 9. ЈУЛ 1986. Лист Соццјалистнчког савеза радиог народа ошптане Паиаћии ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 50 ДИНАРЛ кжииигздкмииивтаивидиаиииЈmr.i .'.‘ЧММ——жвж □БЕЛЕЖЕН 27. JYH — ДАН САМОУПРАВЉАЧА ГУГОСЛАВИЈЕ ПОБЕИЛ РАД Н ОПГОВОРНОСТ 9 Осам кајбољих радника и пет колектива добило при * знања за пословне резултате у удруженом раду — a то су уједно и најбоље честитке за раднички празник ЗАЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ ГЛАСАМ ЗА СЛМОДОПРИНОС МОМЧИЛО РАДУНОВИБ, радник Инвестбанке: — Прихватам самодопринос као потребу жнвљења у овом граду. Међутим, мислпм да бп овај град, кроз самодопрннос, морао да решп све комуналне проблеме, али п да нешто не заборавн. Најпре, мислим, да је Параћнну неопходан један отворе 1ли базен, а затнм н Дом културе, који би био стециште младнх. ДРАГИ МИЛОЈКОВИН, радник Фабрике цемента: — Идсм нз треће смене и сад сам затечен питањем. Али, поручујем да поред ко муналних рсшеља, у новом самодоприносу буде што ви ше места за културу. Култу Ра је састашш део живота младих и треба нам простор. САВА КАРИН. радник СУП-а. Самодопринос нам је потрсбан. Шта бис.мо мп без њега? /Кипим у Параћину 26 година и убеђсн сам да ■мн без самодоприиоса ништа пс бисмо могли да ура дммо. Ни да град илепшал<о ни ла изградимо улице. i«i каналнзанпју. а на кри.К’ ’’1 Hii’s Ггјпо (’гмодоприно<*а Пз рзћ^н би био само велико село. ____ Још један спомеиик Револуцнје ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА YCTAHKA Y ДАВИДОВЦУ WM0 БРДТСТвО I ЈЕаИМ ф Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату открно и на митингу говорио Илија Божић, председник Општинског одбора СУБНОР-а @ Идејно решење за споменик — Миодрага Стефановића © На споменику су и имена тројице пилота погинулих у априлском рату Свечаном седницо.м скупштине месне зајсдницс и друштвено-по литичких организација започсла je централна прослава 7 .јула — Дана устанка у Давидовцу, којој су присуствовали и највиши оуководиоци општине Параћгн. О развојном путу Давидовца, који има 135 до.маћинстава п око 600 становника, говорио је председник скупштине Месне за;еднице Божидар Петковић, који је између осталог рекао: — Урадили смо генерални урбанистички план. главну сасбра ћајницу, од моста на Црници до аеродрома, регулисано је речно KopinG, извршена рекснструкција електричне мрежс, и подигли споменик палим борцима у Првом и Другом свегском рату. У складу са кивгрссним докуметима, прсдстоје нам важни по слови и задаци даљег paaBOja сбог насеља, напори на прсвазлпажењу тешкоћа и даљи uancoj самоуправних односа у друштру, рскао је Петковић. За допринос око изградњс сг<о мсника и помоћи у развоју села, мссна заједница је одала призна 1бс једном броју друштвено-поли тичких и радних организација. као и заслужним појединцима. ЖРТВЕ ТРАЖЕ ДА ЧУВАМО СВЕТЕ ТЕКОВИНЕ На тргу испред споменика говорио јс Илија Божић- предссдник Општинског одбора СУБНОР-а. који јс затим и лт4. ЈУЛ — ДАН БОРЦА ПОНОСНИ HA СВОЈЕ ДЕЛО ПРОСЛАВА НА ДОБРОЈ ВОДИ По традицији народ подј/ хорских села прославио је Дан устанка на Доброј Bonn код спо.мсе—чесме јухор ско.м партизанском одреду. Ове године домаћин светко вине била је Месна зајсдница.м Својеово а на збо ру је говорио Стеван Сто јковић, члан председннштва СУБНОР-а Параћин. крио спомсник палим борцима у оба рата и жртвама фашистичког терора. — Братство и јединство je Hama Hajeeha тековина која је ство рсна кроз народно-ослободилачку борбу, у коју јс највише уло жила Комунистичка партија на ^челу са другом Титом. Имена жртава која су исписана на овом споменику и споменицима широм зсмљс траже од нас, сваког поштсног члана социјалистичке Југославије да га бранимо и разви јамо јер mu смо и дали заветда ћемо чувати ту нашу свету тековину. ИМАМО СНАГЕ ДА ИЗАЂЕМО ИЗ КРИЗЕ Ми данас имамо јаку пољопривреду, развијену индустрију, образовану радничку класу, тколоване кадрове и друге погодности да разрошимо наша скономска питања и да изађемо И2 кризе без много тешкоћа Али морамо више да ради.мо, ман.е да трошимо, и да браАимо друштвсну имовину. a то су и за даци које су нам оставили пали "Рјгови, између осталог рскао је Илија Божић на митингу. Програм свечаног отварања заги.м употпуниле су рецитаторскахорска и плесна секција Културно уметничког друштва „Бранко Крсмановић'' из Параћина. М. Д. Свечану седницу Bcha савеза оиндиката и председништва Клу ба самоуправљача општине Пара ћин, којо.м је обележен 27. јун — Дан самоуправљача, отворио јс Милош Стевић, председник Be ha савеза синдиката, а затим је говорио Ранко Николић, предссд них Клуба самоуправљача. Он је између осталог рскао: — Данашње врсме је бремепи то крупним проблемима. Суочени смо са бројним тешкоћама у привредном развоју. уз знатпо опадање стандарда. Ових дана завршили смо делегатске изборе у свим структурама. Избори су били прилика да се ослободимо разних демагога, политичких шп екуланата, каријериста који зна ју лепо да причају, а ништа не остварују и не мењају нсгативна стања у друштву. Да ли смо добро обавили посао, пракса тре ба да покажс: рекао је РАНКО НИКОЛИЋ, и наставио: Време за поштене борце — Основни разлози за слабо пословаље привреде су: слаба ор ганизација рада, изражена ззтво реност и фамилијарност, кеспос обиост кадрова, посебно из руко водсћих структура, сти.мулативна расподела и други. Морамо ства рати и развијати култ рада и од говорностн. Данашњи и будући задаци траже праве борце који he слбж но п беспрекорно да стварају ма теријално богатство наше заједнице у ко.ме he радни човек леп ше живети, рекао је Ранко Николић. Добитници признања Златну значку Beha Савеза синдиката Србије добио је Драги ша Живановић, сребрну Радосав Јованови11, заменик председника Комитета за привреду CO и Градибор Стојановић из Фабрике це мента, а бронзану Зоран Драго’ виИ из Српскс фабрпке стакла и Мирко Петровић из ООУР-а „Нискоградња". Плакету „27. јун? за 1985. го дину добила јс Српска фабрика стакла и Софија Ивановић, рад ница ИВТКТ „Бранко Крсмановић’’. Прво.мајске ллакеТе су добили ООУР „Производња”, пре дивно и тканина" — ИВТКТ „Бра нко Крсмановић”, Радна органи зација електроенергстске опреме ..Будућност’’. Индустријско добровољно ватрогасно друпгтво Срп ске фабрике стакла и Заједнички секретаријат за унутрашње пословс MP3 Шумадије и Поморавл>а — секретаријат у ПараТнгну. Новчане првомајске награде су добили: прву Слободан Главић, радник ООУР „Космај — сер вис”, а другу Душан Савпћ, КВ столар у Центру за средње обра зовање. Награде је уручио Милош Стевић, прсдссдник Beha Са всза синдиката општине. М. д. Радна организација „Будућноост” ПЛАКЕТА ЗА САМС^ПРАВЉАЊЕ И Заједница клубова самоуправљача СР Србије, поводрм 27. јуна доделпла је плакету Радној оргапизацији за производњу електроенергетске опре.ме „Будућност” из Параћина за постигнуте резултате у развоју самоуправљања и продуктнв ности. Да је плакета дошла у праве руке, потврђује п податак да је параћинска „Бу пућност” једина организаци ја у penioHv, а једна од че тпри v ужој Србпји која је носилац овог прнзнања. — Изванредни резултати поогигмути у прошлој тодннисврстали су насусам врх регионалие привреде. Бпли смо други v сврјој групацп јп, а седмн v удружењу.- Прпмаља су код нас везана за пезултате рада и на lioме ће.мо ,и надаље истрајати, каже Вукашин Милић. директор РО „Будућност”. Српској фабрици стакла ПЛАКЕТА РЕПУБЛИЧКОГ СИНДИКАТА ' За пзванредне резултате постиплуте у Акцији „Штедн»ом н продуктивношћг ка циљевима стабнлпзашИе” Са вез синднката Србије доде пио ie Српско! фабрицн стакла Плакету „27. Ivh”. Koia je vpynena на Даи самошгоав« љача v простопн1лх1'» Председннпггва СР Србије. Д. Милетнћ ПРЕЈТСТАВ.ГЧДМЛ ООСК Фтм „ПРОЛЕТЕР” СтЈзана 5.

К ЛГЛ »W. •БРОТ 312 ИЗ РЕГИОНА МЕБУОГПИТИНСКО ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА Запошљавање пре свега На последњој сецници ! Међуопштинског Већа Савеза синдиката региона Шумадије и Поморавља расправљано је о запошљаван»у. Са.мо v овој годинн требало би да се запослп 13 000 нових радника, од којих 4.500 приправника. а зато ће 6imi потребна доследност v остварпвању усвојене политике запошљавања. Спндикат ће се залагати за корншћење свих могућности удруживања средстава, завођеље зајмова за запошљавање, увођење самодопрлноса, и на друге погодне начине, како би се што већи број младих запо-. слило. Они програми који буду имали за ццљ остварење што втппе материјалних добара п отвараље радних | места, имаћс ттуну подршку снндпката. ПРИЈЕМ ЗА БОРЦЕ ПОВОДОМ 4. ЈУЛА Ооносни на своје дело Борци и даље у првим редовнма: председннк Иванишевић честита Дан борца Мчанат 2 На дан борца — 4. јула председник Скупштине отпп тине Вито.мир Иванишевнћ прнредно јс пријем за бор це-учесникс Наролноослобо днлачке борбс, носиппе Пап тпзанске и Албаиске споменл цс. Честигајуђи им празнш: уз захвалност за .мнр и слободу коју су нам донели. председник Иванишевић јс затЈШ рекао: — И.мамо доста потсшкоha, али управо завршени ко нгреси дали су нам смерниие и нове задатке, да пређемо са речи на дела. Борићемомо се и надаље и отклањаће мо све оне неправилности које смегају развоју, a то ћи 6јгтп дуг они.ма који су пали за слоиоду. V тој б»р бп прекаљени борци су и да л*е у првим редовима”. На честитке се у имс СУБНОР-а захвалио ИлиЈз Божић, председник општи.чског одбора, који јс затим замерио својим саборцнма пгго их на овај свечан дан не види окићене признан>има: — Победили смо најјачу светску силу, готово голору кп, из пепела подмгли нову земљу, изградилп самоуправ шг социјализам а дошло је времс да сс снебивамо кац треба да стави.мо ордсље и ■'елаље. Мц смо то крваво стекли, нас .1с друштво одлпковало и немамо разлога ,ча сс нг поносимо”. TPERA ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН О Потреба за новим цевоводом о Генерални урбанистички и Просторни план на јавној дискусији © Самодопринос — потреба будућности © Комасација целог стришког атара © Ради се на отклањању грешака на објектима на аутопуту који угрожавају саобраћај и пољопрнвреду □ Петко Лековић — начелник СУП-а Борђе Петковић — секретар CO, а Радомир Живковић, секретар Општинског секретаријата за инспекдијски надзор Делегатн сва три већа Скуппгпте огпитине Параћин, на трећој седницн новога сазива, одржаној 30. јуна у салн Градског аматерског позоршпта, најпре су саслушали информацију о извршеннм npimpe-мама за почетак жстве. И поред примедби делегата из Рашевпце да је цена комбајнираи»а од 450 килограма пшенице по хектару висока и нестимулативна. усвојена је поауВена иепа као и информација у потгтуности, са оптимистпчким вестпма да су први прнноси випш од прошлогодишљих и износс 4000 килограма по хектару. Вода — наша неопходност Садашња снабдсвеност и темпо развоја града и приградских нассл>а захтсвају обсзбеђеље нових количива воде за потребе становништва и индустрије. За боље водоснабдеваљс потребно је из« градити у две фазе нови цевовод од Грзс до Параћина. зашто је потрсбло 2 милијарде динара. Дслсгати су усвојили понуђену анализу о стању водоснабдсвања, с акцентом на средства из само доприноса, о чему ће сс ових дана водити јавна расправа. Допуна ГУП-а на јавној дискусији до септембра Делегати су затим саслушали објашњења аутора нацрта друге фазе Генерапног урбанистичхог и плана општине Параћив. НајосвсБнија допуна ГУП-а састојала би се у очувању коридора „западнс варијанте” до 2000 годинс> који би прсузсо теретвм сасбраћај и чипио спољни прстен саобраћаја. Унутраптљи прстен града допуњава се возом оД Стри шке пре.ма Ошђелићевој улиии, а предлаже се и паралелни саобраћај с горн>е стране садашњег аутопута да се продужи до новг петље, што омогућује бцае повезиваЈве, иосебно са Стзкларом. После објашљеи»з допуна и и>- мена Просторжог плапа општиве, делегати еу одлучтгт да се јз« вна раслрава о Генерално.м урба нистичком плану одвија до краја ссптембра, јер се ради о врло важном документу. Отклањају се грешке око аутопута Проласком аутопута кроз нашу огцитину нису решени сви проблеми саобраћаја. Напротив, не дсвољна одговорност извођача радова оставила јс много пробле ма око надвожњака. подвожња ка, локалних путсва и водотокова Дслсгати су саслушали информацију о сташу радова на објектима на аутопуту, приступним и паралслним саобраИајница.ма, у којој сс каже да су прсдузете свс мсрс на отклањању нсправллности на сви.м подвожљацима и објектима, а интензивно се ради од 16. јуна. Крајем ссптембра истичс тскући самодопринос. Да би Па >а ћин спрсмно дочекао нови вск, ибезбедио здрав и пристојан жиПО ЈЕДНА — АЛИ ВРЕДНА — И даље има мн-ого писаног материјала, који касно стиже, па не могу да се изврше консултације са базом, што доводи делегате у позицију одборника. Љуба Огњановић, делегат CO из Параћнна — По неком неписаном правилу, лопти руководиоцп иду на боља радна Meera, зашто има низ примера и у нашој средини. Ранко Нш&олић, из реферата поволом 27. Јуна — Зашто да плаћамо килограм конпентрата за прасе 90 динара, а векну за дете 70 динара, докле смо то догурали? Добривоје Нешковић, делегат CO нз Доње Мутнице ГОВОРИ ТОМИСЛАВ видовин, стаклаатски радиик делегдт HA IS. КОНВРЕСУ СКЈ ЈАЧАТИ ЈЕДИНСТВО ■ Вио бих неискрен када ие бих рекао да сам се оссћао попоспо зато што са.м делегат Конгреса Југословснских комуниста, који је озпачед као прекретнпца. Уверен сам да су већ на. самом почетку Конгреса била по тврђена његова очекивања као конгреса промене, а то се мо« гло ввдети и осетити на само.м отвараљу када је друг Видоје Жарковић, председнпк Председништва ЦК СКЈ изашао за говорницу и у свом уводном нзлагаљу рекао: boi, решио проблс.ме канализацијс, водовода, дома кулгуре, отварањс нових радних месга и прбсторија за рад мссних ззјсднрца, потрсбно је завеЈги иови самодопринос. Прсдлаже <*5 завођење самодоприноса за пет иарсдних година, по стопл сд 3 одсто из радног односа и 10 одсто од дохотка на пољоприврсду. Дслегати су усвојили понуђену информацију. с тим да се о прсд логу опширнијс разговара и разматра на јавној дискусији током лета. Комасација у Стрижи Скупштипа и грађани мсснс заједницс Стрижа показали су интсрссовање за комасацијом свог пољопривредног земљишта. Дслегати су оценили да постојс оправдани разлози да сс присту пи комасацији зсмљишта, а што је у складу и са донетим Програмом комасацијс земљишта у општини Параћин од 1986. — 1990. годинс За спровођен»е комасације образоваћс се посебна ко.млсија, одбор учесника л одрс ђсн број поткодшслја. Делсгатл скупштлнс опШгине су затлм усвојили предлог допупе програ.ма рада Скупштине on штине и њснлх већа за 1986. годину, трл документа из области огчлтснародне одбране и друштве не самозаштитс, прсдлог договора о заједничким мсрллима за утврђивање личних доходака функционера и друга доку.мента о раду скупштине. Именовања: Лековић, Петковић, Живковић... Делсгати су зати.м именовали понозо Петка Лековића, дипломираног лравника за начслника Секретаријата унутрашн»их посло ва у Параћину, Ђорђа Петкови ha, длпломираног правника, за секрстара Скупштине општинс Параћин И Радомира Живковиha длпломвраног правника, за сскрстг.ра Општинског секрстз ријата за инспекцијскп надзоо М. Ди.митри«еви!| тале радне људе да се ухватимо у коштац са свмм проблемима, да својим радом и резултатима допринесемо извршавзњу одлука XIII Конгрсса, како би на на редк»ом Конгресу констатовано да нам је ХШ Конгрес, заиста био Конгрес промена и заокре та Ra бољем и срећпијем живо ту. Добрила Милетић — Снагом и јасноћом својих ставова п определ>ен>а Тринаести Конгрес трсба да отворп перспективу постепеног, али доследног п сигурпог остваривања доминацијс радника у удруженом раду над тековинама друштвене репродукције и полптнчким функцијама друштва и да најави бескомпромисну и ефикасну акцију за савладавање свтгх преттрека које стоје на ггут динамнчнијем развоју социјалистичког са.мо- \тгрављан>а, и да је најважнп * ји задатак Тринаестог Копгреса да своји.м ставом и одлукама доприносе на делу, а не на речи.ма да на сцену друшгвело-еконо.мског и полнтичког живота снажније ступи наша радшгчка класа — да социјалистичко самоуправљање ојача у пракси, ефшсаснпје функцн * онише дајући све бољс резултате у материјалном и друштвеном развоју. Y расправа.ма које су текле на конгресним комисијама јасно јс назначсн снажан захтев за већи.и јединством у нашој зе.мљи, за јачање матсријалног положаја наше зе.мље. Такођс, је назначено да сс мора.мо окренути себи, да се морамо ослонити на сопствене снаге, a у днскуснјама је потврђено да за то кма.мо и снаге и знања. са.мо морамо да мењамо свој однос према раду. У име своје, дслсгата на Конгресу, позивам, првенствепо ко- .мунисте наше фабрлке и све осКООПЕРАЦИЈА И ПОСЛОВНО-ТЕХНИЧКА САРАДЊА НА РЕГИОНУ Из.мсВу велике приврсде I п занатских задруга и уго- ! ворних оргаиизација ia Рсгиону постоји известан об- I и.м коопераиије и пословно- I -техничке сарадње. Као најбољи пример узима сс добра пословна сарадња ДКТ „Сан” и ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ”. јер и.м фабрпка обсзбеђује све потребне количипе репроматеријала, а готовс пронзводс уговорне организације прихвата као свој допунски асортиман. И занатскс задруге из Лараћииа. Куприје и Светозарсва остварују. са Штофаром добре пословнс контакте. ОДЈЕЦИ 13. КОНГРЕСА СКЈ ТАКО И НДРОД КЛЖЕ • Тринаести Конгрес је завршен, али је пстовреме« но започело једно ново поглавље у • развоју нашега друштва, у ко.ме мора да доминира јединство, рад и резултати рада, дисшшлинаи одговориост, квалптет.., Шта о томе кажу ‘радпици пв удруженог рада, раднц људи и граћапи, како cv онн доживели п схватпли поруке са највишег 'скупа југословенских комуниста? ДА ВРЕДИШ КОЛИКО РАДИШ АЛЕКСАНДЛР НИКОЛИН. внсококвалнфпкованп машп нбравар v ФТМ „Пролетер": — Враггпти само ред, рзч и дисциплииу, јер је очпгледно да су конци у друиггву попустили. Сузбнти ја вашлук, корупиију, везе и везице, задатак је не само ко.муниста већ и сваког радног човека. Одговорност и технолошка дисштлина нам јс готово потпуно опала. Најважније мерило којс мора да постоји међу на- .ма је рад и резултати рада. Ценићсмо се no то.ме ко је, колико и како урадио. ИЗЛАЗАК ИЗ КРИЗЕ ПО CBAKY ЦЕНУ БЛАГОЈЕ РАНИН, писоко. квалнфнкованн радник V Српској фабрици стакла: — Из овс кризс морамд изаИи како зна.мо u умемо. Макар н по највишој пепн. Конгрес јс рскао оно лгго у овом тренутку мислп и жслн цела ралпичка клзса Југославпјс — uiro бржи пзлазак пз овс ситуације.

o 05ooass ECo 5*w ЦЈ SSaиoS 40m (04OEшXE& Lfi 8 3 б

s s w M X § s X o w o 3=3 a O s 3 w § w o swcd § ? 5 g i S I ез 3 : ° I o I © o o *x> > w 2? w X o o Г) o al s o

9. ЈУЛ 1986. • БРОЈ 312 ОСВРТ СпороВ03Н0 oSefeae Страховап>а Параћинаца да he источпа варијанта аутопута „Братство—Јсдипство", завршепа крајем прошле године донсти са собом и дугорочне последипе за овај град и љегове стаповнике, показала су сс оправданом ол првог даиа. Заправо и inije било дилемс да he овако лоцирана траса бити нсповољна за будући развој града, али исто тако и за стаповништво са аспскта загађспости и букс. Ти нсповољпи утицаји трсбало је да буду ублажени мзградњом договорсних заштитпих објеката као саставиих делова самс тра сс. Нажалост, мало или ни.мало нијс ypaljeuo ua томе. Али, ако сс if запсмари, бар за извесно време оно што је у ово.м трспутку наизглед Matte важно, оно што јс сада предмет свакодпсвпих разгово ра »никако нс може одагпати све жсшћа рсаговања радних л»уди и грађана како Параћина, тако и села дуж аутопута. OGcliaita, за „попуштањс" м прихватаљс источпе варијанте, пре свега од стране инвести * тора за сада сс всома споровозио рсализују. О томе сви смо сведоци. Јер. већ дуго врсмена раскспанс улицс стојс као доказ псмара и нсмогзи. СаобраНај добрим делом је угрожен или оиемогућен. Људи пс могу да улазе у своја дворишта, да обављају сг.акодневнс пословс. Посебна јс лрича улица и путсва који пролазс испод аутопута. На брлу, с оне страпс трасе станује велики број грађана, још већи има виксндице и воћљакс, а пајвсИи је део опих који имају имања од којих живс. Оип пс могу практично ни пешице да прођу, а да сс не говори о било каквим возилима и машинама. Са правом се питају ко he да и.м надокнади штету за свс оно што трпе и губе оваквом ситуацијом и оваквим понашањсм. Добар број улица и сеоских путева којима је прсвожсн шљунак са Мораве је скоро упиштсн. Ефскат од продаје сксплоатисаиог шљуика (за сада јс плаћена сдна м по стара мнлијарда) довољап је Tawan за полравку једне уништснс улице. Да не говоримо о страдању возила на њима л о другим свакодпевиим ироблемима. Овакво понашан>е инвсститора, па и извођача радова, на члју сс усмелу реч веровало, довело је л до стављања ове проблематихе на дневии рсд ссднлце Скупштине опшише. Делегатл су у веллком броју лзлосллл свс лроблеме који су последица стања какво јесте. Њима јс презситирапа длламика изградње и завршетка започетлх радова. Остало им је да се надају да he то тако if битл. Уверсви су м представници Скупштнне општипе и друштвено-политичких организација, који улажу свакодневнс напоро и умсћа да се уради оно што је и договорепо. Јср, »лма јс и најтсже. Надају сс м грађани Параћп * па и села која трпс послсдице пастале изградњом магистралс. Али, м страхују да не будс по оном: „Обсћање.. С. О. 5 iguanas РАЗГОВОР СА ДРАГАНОМ АНТИБЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН Y ПАРАНИНУ На јјачи смо кад је најтеже П друже прсдседниче, прсд najuXHpn..! срролтом социјалистлчилх cuiua данас стојс лзузетно нрјлли задаш лмајулл у виду слсцифичлост трелутка л друЛЈГВСПО-ПОЛИТЛЧК) II скономску ситуацнју. — Нсма сумље да су нрсд Hawa значајни задаци. а да слтуација нлјс најловољнија. Meђутим, у прошлости смо имали и нсповољније ситуације л успешно смо их превазилазили и глсдано уназад имамо велике тсковинс л резултате. Тренутнс тсшкоћс л ироблсмл нс трсба да буду разлог да заборавимо да смо социјализам почсли да градимо па ратним згариштима и заосталости. Чаробии штапић је — савест и одговорност Међутлм. уз самозадовољство због прсђсног пута, трсВа и даље да сагледавамо слабости и пропустс и да организовано приciynawo љихозом отклањажу. Социјалистнчкл савсз радног народа у свему томс има својс мссто л улогу и на основу јасних политичких опрсдсљсња i: конкреишх планова организоваlie своју актквност и доприносити да сс проблсми рсшавају. МсОутим, за рсшаваи>е ни посто јећлх ни нових проблема нс постоји чаробпи штапиИ, всћ је нсопходио ла савссно и одговорно свако својс обавезе лзвршава. И После одржапих конгрсса, поссбно XIII конгреса СКЈ. где у том светлу Социјалистлчки canes радног народа општине Параћип лалазл својс ударно тежиштс? — На конгрссима су реално оцењенс наше друштвсне и екоиомске прилике л, што јс веома значајно, утврђено јс како дал>е, који нас послови очскују. Значи, изашло сс из круга општс критикс« која јс често доводила до occhaita ncwohn и олсуства перспективе. Прсма тоwc, социјаллстичкл савсз радног народа, како у цслини тако и у нашој општини, мора да кроз акцијс у свим срсдинама л кроз свс формс организовано да се бави решавањем конкрстних, животних проблсма. To рсшаваљс тражи рсално саглсдавањс могућности, односно усаглашавањс жсља са могуђно- ^стима. јсдинство у акцији и оДгсворност. Цениће нас по делу, а не по речи.ма Наше време л наш рад будуће гснерације неће ценити на основу онога шта смо и како смо говорили, нсго према ономс шта смо урадили, али л прсма ономе шта смо могли да урадимо а нисмо. Прсма томе, неопходно је да користимо прсд ности делегатског система, да прско делсгација и њнховог повезиваша обезбедимо учешће радних људи и грађана како у припреми и доношсњу одлука. тако и у њихово.м остваривању. Да бисмо то постигли неопходно је да прилагодимо метод и садрДраган Антнћ жај рада у свим друштвено-политичким организацијама, па и у социјалистичком савезу Пуна јавност у раду на свим нивоима Наиме, нсопходно јс да се политички рад одвија у бази друштва, да се акције не водс и проблеми не саглсдавају и не решавају ни мимо, ни у име конкрстних средина, односно грађана организованих у месним зајсдницама, удружењима или на неки други начин. To, поред осталог, претпоставља пуну јавност у раду и објективно информисање, па јс нсопходан и допринос редакције и сарадника листа „14 дана" у томе. в Са којим сс проблемима у раду eyepehe ова организацијаколико је ангажоваље младих и жсна у њој, и гдс треба тражити излаз из насталих тешкоћа. — У протеклим месецима у свим срсдинама смо доста пажње и врсмсна утрошили на спровсдснс изборс. За то врсме живот јс тскао и јављали су сс разпи проблеми. Мсђутим, код нсккх су изостајала благозрсмена и адскватна рсшсња. У неким срединама било је и нспотребних неепоразума око избора органа мссних заједница и месних орга низација ССРН-а. Као резултат тога имамо то да се у 12 месних зајсдница скупштине још нису конституисалс. у једној мссној заједници ти избори нису ни спровсдени како трсба, и у двс мссне организација ССРН-а нису окончани избори. За те средине основни разлози овкавом стању су везани за кадровскс промснс, односно супротстављан>е тим променама. Полет младих и искуство старијих Што се тиче ангажовања мла дих и жена, у целини глсдано имамо задовољавајућс стање, а на рочито у скупштинама СИЗ-ова. У социјалистичком савсзу, а нарочито у секцијама, такођс, је указано поверење овим ранијс запостављеним групацијама. To he сигурно допринети успешније.м решавању свих проклетих питања и проблсма којима ћемо се бавити. јср револуционарни ентузијазам младих, уз знањс и искуство средњих и старијих генсрација је чињеница коју не трсба доказивати. Уз свс ово треба истаћи и проблеме везанс за рад друштве них организација и удружења грађана, као саставних делова социјалистичког савсза. Наиме> потребс за организовањсм истих нису остварене, јер од укупно 75 из области спорта јс 65 одсто. Зато, овом окупљању и организовању грађана, а пре свсга кроз културна, уметничка и стручна удружсња, мора да сс убудућс посвети више пажљс. Разговор водио Мирослав Димитријевић ПРЕДСТАВЉАМО BAM OCHOBHY ОРГАНИЗАЦИЈУ САВЕЗА KOMYHIICTA ФТМ „ПРОЛЕТЕРА” Дело испред комунисте ■ Затражио је Милан Палић,председник OK СКС на послед-н>ем састанку ОО СК у ФТМ „Про летеру □ Тешки дани за фа-брику и комунисте п Без хитнеакцијс и снергичних промена нсма измене на боље Фабрици текстилних машина „Пролетср" већ одавно не цвстају руже. Због чекања на посао изгубљено јс у првих пет месеци 91.949 радних часова, производња опада, а са њом л финансиј * ски показатсљи, квалитет и кван титет производа, радна и техно лошка дисциплина. а међуљудски односи су у многоме порсмећени. ООСК У КРИЗИ Одговорносг за овакво стање прс свсга сносс комунисти овс фабрлке * чија се партијска орга нпзапија у мсђувремсну смач,и.та сп 53 на 35 чпанова А чичи <е да ни рсч фабрика нијс на мссту, јзр t?ch десет година број злро слсних крећс сс око 280 радника. РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ вдзвоноо Д80СТРУН0М МОРАПУ Мнлутин Шабан, висококвалификовали машинбравар v Фабрици текстплних машнна ,Ј1ролетер”: — У реловс Савсза комуниста увгкао се лвострукп морал и политнка нсзамерања. Хтели бнсмо да бглемо лепн и тамо и овамо. A то не може, другови. Haniv пр. љаву кошул»у цећс ппко дрг П1 ла пере пего мп сами, нн in бнло ко можс да нам по могне са стпзнс, ако сс мч не промепи.мо и nauie проблеме самн не рсшавамо. Наш правилнпк јр стпмулп сао нерад: чекаш на посао п примаш внсок личнп доходак, а томе свему 1е кона чно дошао крај, рекао 1'е на послецње.м састанку сво је 00 СК. I_________________________ СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА Победник у раду ф Ово је такмичарски век. Свакодневно добијамо много победника у свим областима, али је још увек мало — победника v раду. Један од тих ретких и правих шампиона је и Радомир Гојевић, радник из Српске фабрике стакла. У конкуренцији 4.500 радника овог највећег колектива у нашој општини, у традЈшионалној акцији. „Та кмичарскн мај” проглашен јс за најбољег радника. На свечаности. организованој тим поводом, Радомир Гојовић, јс као награду добио ручни сат. — Нисам се надао овој награди. Овако како сам радио у мају, радим свакодневно од 1955. године, значи од мог доласка у фабрику, кажс најбољи стакларски радпик. Радомир Гојсвић је, иначе, рођен 1940. године, по струци је висококвалификовани радник, вођа радилишта и всћ оРазлози 61 аквог стања су углавно.м познати, али за лзлаз из крлзе и преказилажсње iclulgf стања комунистл као да немају снате, и самл су подлегли иитуам ]и групашењу, утлцају бнси кратско-тсхнолошклх структура, разједлнллл сс, одлукс се пс спро водс у дело, а лошс стање је кулминирало око лзбора генсрал ног длрсктора. ПОДЕЛИО ИХ ИЗБОР ДИРЕКТОРА На једном од прстходних састанака 00 СК нијс дала сагласност садашњем директору, то јс препоручлли 1! комлсији за из бср, али се таквој одлуци супро т.тавио раднлчки савст. па ie конкурс поново расплсан. Ha по слсдњсм састанку од 2. Јула, ипак, су нске стваои рашчишћене. Најпре је одлучсно да се што прс рашчлстл са они.м члановима који нс поштују дсмо кратски централизам и не спроводе одлукс својс ОО СК. прсдложено јс раднлчком савсту да се обезбедл одговорајуће радно место садашњсм дирсктору. јср је сам повукао своју кандлдатуру, и наложено сскретаријату и ДПО да ступс у контакт са новлм кандлдатом за длрсктора. РЕЗУЛТАТИ РАДА ЋЕ ВРАТИТИ УГЛЕД КОМУНИСТИМА За поштовање основних одрсдГи С атута СКЈ заложио се Мллош ДракулошФ, сскретар председниизва OK СКС, јер у овом колектлву лма очлглсдног нарушавања од стране нссавсснлх чла нова СК, којлма ту онда и нлје мссто. Милан Панић, председник ОК СКС рскао је: — Радничка класа овог колек тива има право кад нема повеОМЛАДИНСКА РАДНА ЗАДРУГА м pan уи - ин мо< ■ Рад у о.младпнској радној задрузи јс неким младим брачпим паровима и породлцама једини извор прихода. За само две годлне рада Омладлнска задруга окуплла је преко хлљаду младлх незапослених средњошколаца л студената, којл свакодневно обављају послове за потребс Српске фабрлкс стакла, Индустрлје вунених тканина „Бранко КрсМановлћ", ПТТ Параћлн, ППРО „Шумадија", Фа Радомир Гојсвпћ сам година ради на извозним асортиману, односно изради бојеног стакла — иберфанга. М- Д. рсн>е у ОО СК, јср не влдл никакав прогрес. Вл нисте својлм радом л дслом успслл да се докажсте. Поштовање демократског иентрализма мора да будс основно правило понашања сваког чг.аЕа СК. Конгресне рсзолуцлје л каЈНОвијс мере СИВ-а од вас захтсвају најхлтнлје престројавањс> јер ћете сс наћл у бсзлзла зној слтуацији- позвао јс на акцију комунистс ФТМ „Пролетера" Милап Панић, председник ОК СКС. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА Реферадрз - нешто нево Да лл су радници Српскс фабјпгке стакла усвојилл на референдуму од јуче Измену и допуну Самоуправног споразума о заједнлчклм мерилима л основи ма за стлцање л распоређивање дохотка и расподелу средстава за ллчнс дохоткс и заједничку потрошн»у, знаће сс за нсколлко дана. али овај споразум свакако доноси нсшто ново. Ради се о награђиважу по добром комаду, а циљ јс да се стимуллше квалитст и квантитст пролзводње на прави »ачЛн, заинтерссованост и награђивање према раду л рсзултатлма. Гадници су сс изЈашњавалл и о •ссалансу плана за ову годину. ксји је количински смањеа. алк трсба да обезбедл И31ршсн»е лланског задатка. брика адлтлва и други.м организацијама удружсног рада. Ускоро почиљу зсмљаии радови за потребс „Нискоградже" и Завода за заштиту споменика. Позивају се сви заинтсресовапи о.младиици да дођу у задругу и постапу њени чланови, а апелујс се на свс радлс организације да још влше ангажују младс преко Омладииске задруге. Светлана Стојановић

9. ЈУЛ 1986. • БРОЈ 312 ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВа AYTOIIYT *86' 'iiiiiniiiiniiniiiiiinniiiiiiiimiiiniiiiiiiHiniititiHiiiiHiifiimiiiniiiiiiiniiiniiiiiiiiiiuiiiiiiuitiHiiifiHiiiiniiiiiiii КРАТКЕ ВЕСТИ ,1*обна кућа „Шумадија’ ПОВЕНАНО ПОСЛОВАЊЕ Киша „пвјела" норму Y првих пет месецн ове Тодине Робна кућа „Шумадн )а” остварнла је промет за М одсто Bimie него у истом периоду прошле године. По себно успешно су пословала одељен>а намештаја, ауто дс аова, акустичних уређаја и гекстила. YnpKoc ннфлациЈи, потрошачи су показали всће интересоваЈ&е за ове ороизводе к«зго у прошлој години. ф Бригаде испуниле очекивања ф Y овој смени стижу и две бригаде из Франкфурта и Аустралије Прва смена на ОРА „Аутопут” протекла је у знаку жеље да се испуне сви задаци на изградњи магистрале младости. Међутим, кишни дани који су немилосрдно откидали процентс и умногоме су покварили расположсњс. Д. г. Сумирајући рсзултатс првс смене, закључено је да је радна норма испуњена са 80 одсто и да је било десет кишних дана. Овако ,>слаби” резултати не тре бају се приписати акцијашком ПЈ „Пољоцентар УСПЕШАН СТАРТ ____ ----- Новоотворена пословна је ДИНицаЛ1ољоце1п-ар'' у оквпру ППРО „Шу.мадија”, сна бдева потрошаче репромате ријалсвт за пољопрнвреду, за гам пољомеханпзацнјом, a бави се п откупом пољопри вредних пропзвода, које касније продаје параћинским продавнмцама, али их пласп ра и на ширем подручју. пре свега у туристичким ме стима. Од отварања до данас ,,По лмлЈвнтар” је остг.арно проиет од 9300.000 дгтара. Добар тјослован резултат, алп и велика корист пољопрнвредницима. OOYP „Водовод РАДНО МЕСТО — YBEK Свако ко жели да радни од>лс може у тренутку да дође у вод”, коме ја преко заснује сваком „Водопотребна физичка радна снага. Yc Лови рада су повољнн, лнчни доходак пристојан, а добија се и помоћ у опреми, одело, ципеле, и тако даље. В. Ф. „нераду’', јер жењем сати. остало за њиховим друје 29.000 норма „Будућност' MEBY ДЕСЕТ HAJYCnEULIHHJHX По први пут Удру.ксње металскс електроиндустријс и енергетике сачинило је лпсту десет најуспешнијих раднмх оргашгзација из сво је гране, у прошлој години, а на основу четрЕ-аест најважнијих економских параметара. Радна организација „Буду ђност” налази се на седмом месту са 766 бодова, док прва ИКС ,Лак жица" из Светозарева »ма 853 бода. Првог јула, на дана друге смене, 7. Дан устанка и Омладин ског насеља, бригадс које су при стигле радиле су здушно и тиме лали леп допринос двостру ком слављу. Када помињемо бри гаде v овој смеви, ред их је побројати: Током јула на траси аутопута радиће млади из НОВОГ КНЕЖЕВЦА, ИМОТСКОГ, ЛОПАРА, СПЛИТА. БЕОГРАДА, и ВЛАДИМИРОВЦА. Заједничку радост жуљева и остварених нор ми са пима he поделити и брига да „Југославија" из Франкфурта на Мајни и „Бригада мира’’ Сиднеја, младих исељеника аустралијског континента. м. из са и. ИЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДДНИЦЕ Акцијаши пооедили невреме ОРБ „Бранко Крсмановић’ УДАРНИЧКИ НА ,,BAH»AJIYKY 86 Првог јула конституисана је ОРБ „Бранко Крсмановић” коју чине 45 бригадира, и који већ неколико дана ударнички раде на савсзпој радној акцији ,-Бањалука 86”. Б. М. ДЕНТАР” IIOPY4YJY: Хоћемо чнстнјн град На мало којем састанку у месној заједници „Центар" изAieby осталог се не расправља и о проолему чишћења града, а посебно у месној заједници „Центар". оизнром на велику фреквенцију грађана, јер су грађани очигледно незадовољни садашњим стањем у погледу одржавања чистоће у граду. Из вршавајући закључке Скупшти не M3 v вези са овим и другим питањима председник Скупш тина M3, председник Савета и секретар ООСК M3 „Центар” су 19. јуна посетили директора ООYP „Услуга" и са њим обавилн разговор. Наимс, предсдавницц M3 су од директора OOYP „Услуга’’ захтевали да се ова организација одговорни је односи према својим обавезама. Указно је да у самом строгом центру града има Behn број гомила неизнесеног с.мећа, око Ла.меле у улици ByKa КараџиНа и другим. ИАто та ко је скренута посебна пажња на простор између бивше кафане „Зајсчар” улине Вука Ка раџића и Модне куће „22. окЗАМЕРА iiiiiiiiitiiiiiii! Illlllltllllllinil НАМЕРА Скулнтуре, јавне чесме, зграде са занимљивом архитек товиком и друти објекти од општег значаја сваком граду служе као украс, као огледало културе својих грађана, осим у Параћилу. „ГрафиЛГ и други ,'3адописци’' офарбали су скулптуре па кеју, исписали многе зидове јавних зграда, истакли своје дрске знакове и пароле. Једпо.м речју упропастили лиие града. И све то делује незаштићепо, као да се ради о нечијој другој, а пе о нашој друштвеној имовиии. To и овл фотографмја чсс.мс у доњем парку потврђује. Миливоје Вучковић е '111И11111111111111111111111|11||||||||1||||111111111111111111Н111||3 тобар'' где је право легло змија и простор за депоновање смећа и разног одпадног материјала. Затим је указано на не довољан број контејнера, нере довно изношење истих, на пот pe6v поливања улица пре чшв Нења, боље одржавање зелених површина и цвећљака, уништавање мачака и паса луталпца и њихово правовремено уклањање. Сутерисана је и потреба бољег одржавања градског гро бља. Такође је запажено да су контролори ове организације који имају право мандатног ка жњавања за неодговорне rpaba не који недовољно воде рачуиа о чистоћи испред својих кућа и зграда који на тротоару држе грађевински материјал и друго толерантни и да се ос лањају на пнспекцијске органе CO Параћин који такође у појединим приликама не дејствују ефикасно. Поново је исгакнут пробле.м паркирања теретних возила на недозвољеним местихма и тротоарима. Према речима директора постоје неки проблеми које њихова организација не може сама да реши. На пример, СИЗ станован>а и управљања грађевинским земљиштем је од ООУР „Услу га" тражила Да прекине са полевањем улица пре чишћења, затим да одржава зелене повр шине на неких девет месга (испред Ла.меле, „22. децембра”, Југобанке, Инвестбанке и друго) заиста чудно! Набавка кон тејнера снада у надлежност СИЗ-а, а овај наводно не.ма довољно новца за набавку. Исто тако, у надлежности СИЗ-а за управљање и уређсње градског земљишта спада и уређење про стора између бивше кафане „Зајечар” улице Вука Караци ha и Модне куће „22. децембар”. Дошло се до закључка и да код појединих грађана не пос тоји довољна култура становања да се недовољно и од самих грађана води рачуна о чи стоћи града и да би један број добрих и поштених грађана требало овластити да контролишу чување реда и мира и снабдети их са овлашћењима — легитимацијама које им дају право контроле и пријављивања надлежним органима. Наравно, најбоље је решење да сви заједно мало више поведемо рачуна о реду и миру у нашем граду, а дпректор OOVP „Услуга”*је оа своје стра не обећао да ће предузети одговарајуће мере како би се запажене неправплностн отклони ле. Александар Кк>2жевић И TO СЕ ДОГАБА ИЗНЕНАБЕЊЕ ЗА nPO0ECOPKY Матуранско расположење је спласнуло, али се још увек памти гест одељења IV/6 прехрамбене струке Средњошколског Центра „Б. Крсмановић'' из ПараКина. Они су на матурској вечери у хотелу „Здрављак" у Сокобањи приредили свом разредном старешини својч врсно изнена^ење. У тренутку опроштаја професорка је из огромне картонске кутије на келнерским колицима „распаковала" тар.иантну ученицу, која је . затим уз срдачно одуисевљење присутних уручила скроман поклон у име свог одељенза. Драган Јовановић ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА НА рекупци Преиоручена пошта itiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiimmniiiHnu САМИ СЕБВ ЗАГАЂУЈЕМО ■ Жнвотна и радна средина уогшгге угрожсна је сталним загађива&ем ваздуха, воде и земље, разним и штетним агенсима који се неконтролисаио користе, како у производн.и, тако и у потрошњи. Са степеном развитка производшск капацитета природна средина и огколина се оптерећују многобројним остацима продуката ативности. Ако се та тепденција буде наставила а не предузму се ефикасне ме ре против загађеља, за двс до три деценије годиш&е избацивање угљеп-диоксида у атмосферу достићи he количину од 4,3 милијарде тона сумпорпог гаса, одиосно 335 милиона тона и азотпих једиљеља 180 милиона тона што he за земљу представљати опаспу угроженост. Параћин је град са развијеном индустријом, чији су технолошки процеси eeh учипили озбиљне корспе у деградацији животпе средине и околипе. У свом дугогодишп>ем програму рада, побољшања и праћења стаља пашс рздне и животне средине, удружеље заштите на раду је радило па побољшаљу услова жпвотве срединс и околине. Ова активност је била изражсна при самом оспивању удружеља. Међутим, у тим годипама су вршена мсрења асро-загађсности Параћпна и Поповца. На жалост ова мереља су показала да су Параћин и Поповац веома загађени. Укључујући се својом активпошћу па сагледава&у и унапређењу садашаег стаља животне средине Параћина и Поповца као и околинс, удружен>е заштите иа раду предузело је следеће акцијв: формирана је радна група за сагледавање и праћеас стања жи« вотне срединс нашег центра у Парћину; Извршеп је обилазак околшј? Параћипа у циљу констатације загађености око * липе на вегетацпју; отпадне воде се изливају у кортгто реке Црнице, тс нам јс Црница толико загађена ,да сад не служи инчсму; удружсње је предало писмено обавештеље Извршном савету CO Параћин, о потребама преузимања поЈедипих битпих слемепата на пољу заштитс човекове средипе и околине у нашој општи ни. Зато вас позивамо да сви кренемо организовано у борбу за побољшаље фпзичке ми крокли.ме у радној срсдини и околини. да добијемо што enure чистог ваздухР. температуре, свих услова подобног освстљсп»а, плаге и вибраиија. Да још побољшамо здравствено стан>с нашег радног човека. Г. Боројевић Tiiiiiiiiiiiiiiiliiiillilliiiiiiilitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilliiiiliiiiiiiiiiiiiiiililililliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiliiiiitliiiiiliiiniliiiiiiliili Itoma за №н кнм заштнтв VI Златне значке заслужнима ПИЈАЦАМА на мета © Убудуће општински инспектори биће редовнп посетиоци зелене, житне и сточне пијаце у циљу сузбијања незаконитог делања прекупаца Велики број прекупаца и пре продаваца нагаао је инспекторе да у последњих месец дана поја чају рад на зелелој .житној и ст очној пијаци у Параћину. У контролама које су до сад спровођене одузимали смо од пр спродаваца парадајз, купус, паирику, брескве, орахе, печурке, сву робу за коју продавац нема доказа да је он и произвођач, рекао налг је РАДОМИР ЖИВКО ВИЋ, инспектор у Скупштини општгше Параћин. До сада је против препродаааца поднето једанаест прекршај них пријава и одузета је роба вредна 500.000 динара. Најнеслав није прошао јс један препродазац из Ћуприје који је изнео на пијацу пет тона банатског кукуруза, нудећи га као свој. У инспекцији најављују да he субота и даље бити „црни дан" за иакупце на свим пијацама, с тлм што је посебан акценат став љен на трговину стоком. м. м. ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА ЛУНЕ ТЕЗГЕ Зелена пијаца у Параћииу препуна је свега. Тсзге су пу не зелениша, поврћа ног воћа. ¥з брескве су и крушке, а цсне лативно Ловољне. и растигла су реПапричице се рецимо, мо гу пабавити и по пет динара по ко.маду, парадајз по 100, краставци 50, брскве 20, боранија по 200 лук веза 20, купус 30, сир 400—700, кајмак 1300, живина очишће на 600 динара. Тако су сс отприлике кретале цене последњих да>ла на параћииској зеленој пијаци. Шпанав 6 Дан nnr.hjibe заштите, 20. ј<н, свечано је обслсжен уручлзан>ем признања најзаслужнијима. На свечаној седници Савета за народну одбрану и Штаба цивилнс чаштите, одржаној 26. јуна. урученс су златне значке Цивилне заштите Зијаду Кадрпhy, Мирославу Дреноваковићу, Момчилу Вучковићу, Витомиру Ћорђевићу, Предрагу Дреноваковићу ц Зорану Николићу. Посебно признање одато је јединицама цивилнс заштитс Српске фабрике отакла. За изузе1но прегалаштво на овом пол>У система општенародне одбране и друштвене самозаштите. Савезно изврушно веће јс доделило највишс признање Плакету цивилне заштите. ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА УСПЕШНО ПОЛУГОБЕ @ Седам медаља у витрн" нама Протекла половина године за инвалиде донела јс нсколико зна чајних успеха ц прегршт меда * л>а. Посебно су сс истакли Каро липа Кошар, која јс освојила ?латну медаљу у пикаду, зати.м Милорад Ковачевић и Драго* ман Панић у стрељаштву, а У стоном тснису Миодраг Map«0, вић,, Драгољуб Давидовић и Зла тија Марковић. Поссбне рсзуЛ' татс у спортском рибЈ.чсл * стигао јс Милоран Гсичић, освојивши златну медаљу па рсгионалном и диплому на републичком такмичењу. План и прО' грам овс организацијс испува * 3 се прецвиђеним темпом. Жарко Векић

9. ЈУЛ 1986. • БРОЈ 312 I ХРОНИКА МЕСНИХ ЗА1ЕДНИЦА I 3 I ПОПОВАЦ ! НОВО НАСЕЉЕ — I ПРЕМЛ БУШЊАНУ | Најповољнија будућа ло- остаје да егзистира, с тим Г кација за ново насеље Попо што се не предвиђа прошире = вац, према студијн „Утицај ње граБевинског подручја. И з Фабрике цемента на квалн- међу насеља Бошњана и бу- | тет животне средине Попов дућег Новог Поповца планн = ца и околине”, јесте на капга ра се изградња секундарног = старском подручју Бошњана центра, док сс поотојећи у н v наставку постојећег гра- Поповцу планира за мањс i ђевинског подручја насеља производне погоне. радио- = у правцу Поповца, између нице, занатске ралњс, ауто- = пута и жслезничкс пруге. буску станнцу. бензинску i Постојеће насел>е Поповац пумтту и централни паркинг. н lu in H U iin n iiiiw it n iH iin n n H n n m iiiiH in in iit in iiiiiiiin iiit iin n t iiiH iu in t iiiiiiH H iit iim iK iu iu iiiiM iiiiiiiiiu iiin iiiiiiiu iiiiiiiiiiiu u iiiiiim u iu in iiiiiiu iiiiiiiH iiiiiiu u u iiiiiiu u iiiiiii Плана: ОПРЕЗНО С ВАТРОМ ТОКОМ ЛЕТА И порсд брзе интервенцпје мештана и општинсте ва трогасне службе до темеља је пзгорсло неколико помоћ них и еконо.мскнх зграда у домаћинству Борнвоја Стоја повића, 12. јуна овс године. Y току врелих летњих дана, свака непажња с ватро.и може да има катастрофалне последице. Жарко Вскић Снњн Внр: ЗА ДВЕ ГОДИНЕ НИ ЈЕДАН Y СК За последње двс годнне у Основну организацију Савсза ко.муннста у селу није примљен нп јсдан новн члан. Интересовање, посебно код младих. постоји, а партијској организацији остаје да размадра овај проблем и ус коро освежи своје редове, новим. примернил! о.младнн * ци.ма. Бланка Павловић Буљане: КОД „МАКВЕ” — КЛИЗИШТЕ На локалном путу Буљане — Поповац појавило се кли зиште на месту званом „Маква” које је угрозило безбедност саобраћаја на овој релацијн. V складу са програмом СИЗ за путеве прногу па санацији овог места. Стубица: ПРВИ СНОПОВИ ЈЕЧМА Још 26. јуиа пали првн зрс ли јечмени' снопови ове године. Ко.мбајн је прво забру јао v н>иви пол»опривредника Војислава Вељковића и први резултати приноса су врло добри. Радиша Радисављевић Лешјс: ФОРМИРАНА ОМЛАДИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА До сада v овом месту Huje посгојала омладинска организација. Y понсдел>ак 30. јуна формирана је Основиа организација Савеза солија листичкјс о.млацине, која бро ји око тридесстак чланова. Славица Благојевић iiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiitiiiiiuiNiiiiiniiiiiiiiiiiimNiu = . .............................. Мванаи 7 Сикирица: УПРОПАШНЕН КОЛОВОЗ Извођачн радова на ауто- е путу тешко су оштетилн ас Е фалтни коловоз кроз нассљс i и пољскц пут до спрудишта = на Морави. прсвлачећи шљу i naiK за потребе нзградње о = вог објекта. Асфалт је улег- = нут н до 50 центиметара, a 1 пут без подлоге потпуно раз 1 рован. Извођачи радова и = поред уговора и опомене, нс = намеравају да испуне своју = обавезу и гготтраве коловоз, i а месна заједница не може 1 поново да расписује меснн = само;<опр1гнос за оно пјто су = други уништили. Срећко Јовановнћ = Лебина: | ПУТ КАО РЕЧНО КОРИТО Грешкс око изградтЕс под = вожњака за Лебшгу на ауто ! -путу доприиеле су да се то- = ком кишних дана асфалтни = коловоз претворн у речно = корито, јер отнцање воде нп 1 је регулисано. па се поред 1 тога вода са аутопута сли- 3 ва и у околне ораницс. Деле- 1 гат из ове меспе заједнице = тражио је од скугпптнне оп = штине да се она побрине о | олржавању ове деонице. ако i се другачије не решп овај 1 проблем, јеп месна зајелин- 1 па зато није у могућности. | Знојац — Данково: ЧИШНЕЊЕ КАНАЛА 1 Ових дана су отпочели ра- | дкјвн на чишћењу отвореног = канала, у дужинп од 2 кп- = ло.метра, којн прима подзем £ не н површинске воде са о- = вог водокрчног терена и ibc 1 гове непосреднс близине. Ho 1 свлац ових послова је Ос- е новна заједница водопрнврс | де општине Параћин. Станојло Радојковић iiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiii Е Шала нас је одржала ногом Y ВАТРИ — Мој деда је већ је- | дном ногом у ватри, ка- 1 же унук свом другу. | — Каже се ваљда — f једном ногом у гробу?! | — He, мој деда жели да буде спаљен. ПОЧЕЛА ЖЕТВА ПОТЕКЛА ЛШЕННЧНА РЕКА ................................. . Ф Кишни дани почетком јула одложили жетву која је већ почела у прекоморавским селима ф Y општини Параћин пшеницом је засејано укупно 3,210 хектара ф Од тога на индивидуалном сектору пољопривреде засејано је 2.955 хектара, а на друштвеном 255 хектара @ На основу укупних површина треба очекивати принос пшенице од 10.000 тона Ф Од тога на друштвеном сектору 750 тона, а на индивидуалном сектору принос од 9”.400 тона ф Озими јечам засејан је на површини од око 200 хектара на индивидуалном сектору. Жства пштсницс у 1986. годинј1 у општини Параћин обавипе се органмзовано ирско друштвених поллпривредних организаци ја: Земљорадничке задруге „7. јули", Радна организација „1. мај", Зсмљорадничке задру^с „Иоточанка” из Поточца и Земљорадничкс задруге „Дрсновац" у Дреновцу којс су биле дужнс да интензивирају припрсме за жству, и које ће вршити откуп пшенице. Уколико пшеница и јечам садржс већи проценат влаге од дозвољеног произвођач је дужан да исте чува до свођсња влаге на 15 одсто. Резервни делови у „1. мају” Радна организација „1. мај" Парађин дужна je да настави напорс на обсзбе!)иван>у рсзсрвних дслова за комбајне у складу са уговором о обсзбсђивању и држању свих дслова, односно резерви и да организује покрстне сервисе за хитнс поправке комбајна у току трајања жетве. Обављањс жетвс пратиће и у овој години Ошптински штаб за координнрање акција у пол>оп ривреди, а надзорнад поштоваљемовнх услова, као н других прописа који.ма се утврђују пра ва и обавезе свих субјеката (учесннка) у жетви вршиће Оп штинскп сскреиаријат за инспекцијски надзор. 450 килограма по хектару На бази општинске одлуке комбајнирање сс врши на тај начин што сс индивидуалним произвођачима за i хектар пожњевене површине наплаћује у натури 450 ПОДСЕТНИК ЗА ПОЉОГГРИВРЕДНИКЕ ИСИА SETS Н УДВОСТРУЧУЈЕ дохоДАК, СМАЊУЈЕ трошкове ПРОИЗВОДЊЕ И Y НАШИМ УСЛОВИМА ПРЕДСТАВЉА ЕКОНОМСКИ ИМПЕРАТИВ. Ратарско-повртарске културе које скинемо у јулу остављају довољно вре.мена за успешно пострно гајење других врста поврћа и крмних култура. Гајењем пострних култура уз минимални утрошак рада и средстава, произведе се и до 30 тона по хектару квалитетних кабасте сточне хране, која се може користити зелена или силирана, односно велике количине поврђа за индустријску прераду. ‘ По скидању претходног усева. по могућству истог дана посебно нз стрннх жита (јечам и пшеница), треба извршити основну обраду земље. Ово је важно зато што су земљишта тада доста сува, а губнци влаге се повећавају скидањем претходног усева. Обрада земљишта може се извести тешким тањирачама и то унакрсно а овај начин се препоручује за друштвени сектор који располаже оруђима и велики.м парцела.ма. На пндивндуалпо.м сектору оре се класичинм плуговима на дубину од 18 — 20 сантиметара. Те површине треба пстог дана потаљиратн једиом до два пута. Када је реч о ђубрељу, фосфорна и калијумова ђубрмва се не уносе v земљнште ни за једну пострну културу. Од азотнлх ђубрива треба унети КАН прнпрему земљшпта за сетву (нитомонкал) непосредно пред припрему земљиипа за сетву килограма пшенице, и исте количине предају основној задружној организдцији, односно земљо радничкој задрузи, а удруженом комбајнеру за извршене услуге исплаћујс новчана накнада. Испла ту комбајнеру врши одговарајућа радна организација са којом јс закључен уговор о сарадњм. Жетвсни радови и комбајниран-с изводи се на основу планова радних организација и месних заједница. односно штабова за жетву. Откуп пшеницс врше се организовано за рачун радних организација „7. јули" Параћин, „1. мај" Параћин, „Поточанка" ПоПОБРАТИМСТВО РАШЕВИЦЕ И БЕРКАСОВА [ремци н lopasm заједко © Месна заједница села Рашевице се побратимила са а всчерљи дружење.и у лому Месном заједницом села Беркасова код Шида. До културе, којс се претворило у . 1 . право народно весеље. овог noopa'tiiMCTBa није дошло случајно. Јћубиша ИлиН Многн борцн Рашевиие су |бпли учесници у борби на Сре мском фронту приликом ослобођења наше земље где је један број дао и своје животе за победу наше револуције. Ово братимљење, добило је на зпачају и због те околности. па је успостављена врло тесна сарадња у свим облас- | тима жлвота и рада двеју -ме- ; сних заједнида и прерасла у ‘ једно велико пријатељство и ј другарство. што је свакако до ј принос очувању тековина на- ! ше револуције, а посебно ши- ј Разговор угодпи. пријатељски у количини од 150—200 кило« грама по хектару. У наишм условима уз наводњаваље могу да успевају следеће пољопрнвредне културе; силажни кукуруз, кукуруз за зрно раније групе сазревања, силажна соја, разне крмне биљке (перка и сточни кељ), боранија, краставци. карнишони. купус, карфиол, кељ. Увођењем друге сетве удвостручује се доходак, боље користе земљишни капацитети и смањују трошкови по јединп * mi производа. Пострна сетва је у нашим условима економски нмлератив и важан стабилизациони задатак. Јован Цветковнћ днплоАшрани инжењер пољопривредс ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА БОЉА СТРУЈА У СШ Q Горње Видово, Дреновац, Главица и Доња Мутница добиће квалитетнију електричну енергију после нзградње нових објеката и рекоиструкције електро- -мреже Поред обимних радова које ..Електродистрибуција” изводк на подручју града, изградња објеката се своди на сеоском подручју града. изграддови на изградњи двс трафостанице и прикључног далековода у Горњем Видову, као и на нзградњн јавне расвете. Због нерешених имовинско * -правних односа одлаже се заточац и „Дреновац" Дрсновац. Све откупљене количине пшенице предају сс Радној организазцији „Житомлин", Светозарево, стоварипггима у Параћлну, Ћуприји и Свстозареву. За обављањс жствених радова друштвени и индивидуални сектор располажу са око 70 комбајна (најновији по датак), што омогућава да се жетва обави у року од 15—20 дана, уколико то дозволе временски услови. Међутим, треба напоменути да има доста старих комоајна који he сигурно „искакати" »з жетве, па he завршетак, односно обављањс жетве у предвиђеном року зависити од брзине поправкс истих и у ссрвисне службе. Пшеница по 70 динара На седници Регионалног задружног завода договорено је да сс препоручи свим житарским ра дним организацијама са Региона да се пшсница откупљује по цени од 70 динара без обзира да ли је прве. другс или трсће класе. 1 Стеваи Митровић рењу братства и једннства наших народа. Сваки сусрет — народно весеље Редовно се одржавају контакти са нашим побратшшма из Месне заједнине Беркасово. врши размена, посета, организују сусрети побрати.ма и низ пригодних манифестација. Тако је бнло м овог 7. јула. После срдачног дочека и браtciulx загрллја, положени су венци на споменик палим боримма Рашевице и евицнране успомене на дане устанка и Револуције. После здравице и окрепљења побратими из Берчасова потражили су домове својих старнх пријатеља. Поподневни сати били су ис пуњени спортско.м прмредбо.и. вршетак радова на изградљи трафостанице и прикључног далековода и у Дреновцу. Реконструкнија електрпчие мреже током 'лета отпочећс у Главицн и Доњој Мутници. Из градњу овпх објеката фпнансирају меснс заједннце и „Елетродпстрпбуцпја’’ по половпну потребнпх средстава. Драгољуб Гајнћ НАИМАЊУ „1. МАЈ” ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОЉА ■ На месту звапом „Хектарм" огледва парцела за нове врсте пшенице Пољоприрредни стручњаци Пбљоприврсднс станицс из Свето зарсва. Института из Новог Сада, Завода за крмно биље из Крушевца, Института за стрна жита из Крагујевца. Завода за унапрећен.е пољопривред» из ЗаЈчара и РО „1 маја" из Параћина, 27. јуна обишли су огледне парцеле у „Хектарима” на којима је засејано преко 30 нових врста пшевипе. — На овл.м парцела.ма испробавају се нове сорте, од којих ћс многе већ сутрадан бити у широкој употреби. Овај стручни скуп био јс задовољан стан»ем на (нледним парцела.ма и всроватно he то остати традиција, рсказ гам је БОЖИДАР ЋОКИЋ, днрсктор Д. маја". ТРИ СНЕГА Лј, три сс снега на планини беле: један лањски, а другц полањски. а трећи је од ове годинг. Ај. три је снега мајка • прега?ила, а], да би Мару код куће вратила. Казивала: Радица Аксснтијсвнћ (46) Плана РАТАРСКА ЗДРАВПЦА Здрав си домаћинр. имао винограда. .иладих рукосаба, имао воћњака ко у селу • мо.иака, имао њива ко флаша пива. и.мао крава ко у тснао i граеа. имао свиња ко у бостану дињс. tix.ao коза ко у лојзу лиза. имао доста вина и ракијс за чашћавања овакиЈСх. Казивао: Раднвоје Васмћ (53) Ратари (Шаљитс iia.’.f н даљс своја казиваља)

9. ЈУЛ 1986. • БРОЈ M2 ПРШЕМ ЗА ВУКОВЦЕ И НАЈУСПЕШНИЈЕ ТАКМИЧАРЕ ИЗ ОСНОВНИХ ШКОЛА ИЗВАНРЕДАН УСПЕХ ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ П030РИШТА НА БРАМС-у ИАЈБОЉИ ИУ ■ И ове године, по традицпјп, председннк скупштине игпрле Битолшр Мванишевић, прпрсдио је г.1. јуна прпјсм за опнајбоље учснике — добитнике Вукових дпплома и најуспсшнпје такмичаре нз основних школа наше општине. ¥з искренс честитке председннк Ивапншсвнћ им Је пожелсо исти успех в у даљем школовању. Ове године најбољи међу нај бољима су: ОШ ,.Р. До.мановић": Владан Димнтријевнђ. Јелена Кркић, Милаи Теофљзовић, Јаслшна Жлвковић. Јелица Букпћ. Дејан Станојевпћ. Сузана Нешић, Јовица ШљивиК. ОШ „Момчило Поповић — Озрен”: Наташа Мркаљ. Слађан Тодоровић, Дарко Антић. Маја Милојковпћ, Дејан Јевтић. Cue жана Димитријевић, Горан ТоMiili. ОШ „С. Јаковљевпћ": Јелена Иванишевкћ. Нсбојтпа Др сић. ОШ Б. „Јакшић”: Александар Костић, Александар ' Поковић, Весна Зечевић, Дејан Всљковић. ОШ „25. мај” Поповац: Емина Николић, Славиша Петровић, Драган РакиИ. ОШ „Б. Крс.маиовић” Сикирпца: Зорица Стсфановић. Соња Аранђелрвић. ОШ „Вук КараоиН" Поточац: Дејац Стевић. ОШ „Б. Крсмановпћ’’ Д. Мутница: Драгана Митић. Гордана Марковић, Снсжапа Стевановнћ, Млађана Мнл>ковиН. Бпљана ГаврнловиН. Силвана Јовановић, Дејан Алскспћ. НАЈУСПЕШНИЈИ УЧЕНИЦИ — ТАКМИЧАРИ © На крају школске годнн& ред је да истакнемо имена најоољих ђака такмичара из основних школа који су представљали нашу општину и поред признања и медаља доносили нам радост и поверење у младу генерацију Наташа Радић и Марко ШИспаиовић освајали су лрва места на савсзном и рспубллчком нивоу у ликовном стваралаштву, Нсбојша Јовановић прво место у Републици у авио-.моделарству, a Владимир Симић, Томислав Мило сављевић, Јасмина Станковић, Ма ја Митић и Емилија Стапковић музички су прославили нашу општлну. Биљапа Томић у ритмичкој ги.мнастлци била јс друга у СР Србији. као и Жаклина Живковић у техничком образовању. Маја Собек увск међу првима у стрсљаштву, а Милан Тсофиловић у познавању немачког језика, док јс Оливера Ракић наша иајуспешнија шахисткиња. Поповачкс шахисткин.с Оливсра Ракић и Биљапа Богојевић нај бољс су у Рспублици, скипа у ритмичко-спортској гимнастици из ОШ „Стеван Јаковљсвић" у саставу: Емина Петровић. Всра Лазовић. Катарина Костић и Биљапа Годић, друга у Србији. а екипа из> наукс и тсхникс трећа, a њу су чиннли: Дејан РадовановиИ, Maja Собск, Биљапа Cpcjiih, Зорап Хаџић, Драгиша Хаиић, Саша Тошић, Влада Јовановић и Александар Филиповић. Ги.мнастичарке ОШ „Ђ. Јакшић": Снежана Токановић, Соња Токановић, Маја Николнћ it Зорица Штрбац треће мссто на рспубличком такмичсшу. Квартет хармоника Јасмина ТодоровиИ, Клара Лазић, Владимир Аптић и Јасммпа Станковић чстврта награда у Рспублици. ДВЕ НАГВДЕ „ПАЖИ Представа „Лажа и паралажа” редптеља Драгана Јаковљевића на овогодишњој Београдској ревији аматерскпх малих сцена добила награду публике за најкомуникативнијиу представу, коју додсљује НОН — Нове омладинске новине и награду за најбоље глумачко остварење, које је припало Славољубу Матићу Глумци су бплн поноснц Ј.«а своје награде Тим поводом Драган Антлћ, предссдник OK ССРН прирсдии ic пријем за глумце, 26. ј> да у п' . (горијама OK ГСРН. Поздрављајући успсх наших глумаца испред Скупштине општине * Нада Јопановић. заменик председннка CO је рекла: МУЗИЧКИ ТАЛЕНТИ Културни дневник ЗЛАТНА ПЛАКЕТА ПОЗОРИШТУ Фестнвал југословенских аматерских позоришта ове године годину одо.м улази у тридесету одржавања. Ти.м по Савез аматера Југославије шта.мпаће посебну монографију и доделиће плакетс најуспешнијим а.матсрски.м ансамбли.ма. Према информапији коју нам је дао МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВИЋ. члан Председништва Савеза аматсра Србијс, параћинско позориште предложсно је за златну плакету, као признање за развој аматеризма и учествоваљс на највишсм скупу позоришних аматера па Хвару. УСПЕЛА EKCKYP3HJA ФИЛМСКИ МАРАТОН СЕ НАСТАВЉА ратон, који је стартовао 29. јуна. справдао je добру намеру организатора, Општинске конферендчјс ССО Параћин. Почетак. иако не баш у препуној сали, и у згодном термину обећава велико интересовање. За свс „филмофилс" нови састанак на филм скоммаратону засазан је за 13. јули у вечсрњим часовима. јсдна новина у ово летње врсме” унела је мало вишс тла у разбибригу. Филмски „несвсмаВероватно од септембра СЕКЦИЈА ЕСПЕРАНТИСТА У току су припремс да почстко.м ссптембра ожлви секциЈа ссперантиста у Параћину, јер постоји интсресовање младих. Иначе, па последњем омладинском конгрссу есперантисти су прпмљепн као колсктивни члаиови Савеза социјалпстичке омлалинс. Сви заинтересовани за учење овог мсђупародног језика могу да се јаве Општипској копференпмји ССО у Параћину. Анђелка Аранђеловић — Овзј успех је резул.-аг ауго1одишњсг рада и добар капч гал предуслов за цаље пз.<в»«гаа аматеризма и драмског стваралаштва у нашој срсдипи. Знамо w за venexe пионирске сцене четгиткс и жсље за join пећс и п>има пренеситс моје искрене успсхе, рекао је Драган Антић. — У овом времену бремснитом тешкоћама. сваки успсх нам зна чи много, храбри нас и подстиче, отвара границе овој средини, ч.то нас поссбно радује. Насто- »аћемо да заједнички решимо све пробле.ме иомогућпмо овој углелној позоришној кући да се још успешније развија. РАЗУМЕВАЊЕ ЗА ДАРОВИТЕ Жанка Милосављевић, виолинисткнња, на ном семинару Да наша срсдина, и скромних материјалних виолинисткињи љевпћ омогући тњем семинару товом Вслен>у. Славољуб Матић Озима. прсдавача на одсеку олине из ТСслна. Скро.мна помођ од 50.000 нара јс нс само материјални Југословенски фсстивал драмских аматера БРАМС (Бсоградска рсвија аматсрских малих <.цгна) бис јс поприште * нових ви1)сн>а тгатарског казивања. На ciicnit „Звездара тсатра' нашла сс I'. предс.ава »,Лажа и парлпажа” v изкд ђењу овдашљих позоришних аматсра. Бсоградска публика, всрни пратиоци БРАМС-овог живљсња, навикла на ,-свакојакс” скспериментс злушно јс прихватила параћинску „Лажу и паралажу". Овогодишња, науспсшнија, про дукција наших аматсра изазвала је поссбну пажњу БРАМС-овог глсдалишга. A то се најбољс манифсстовало кроз награду глс далишта за најкомуникативнију представу. Порсд qbc колективнс награде, званични жири јс доделио, јсдину, глумачку награду Славољубу Матићу. за изузстно остваривање. — Ово је награда која обавсзује. Међутим, и та паграда Kkbuia-upba брила Препоручује: Љнљана Радовановић Q Слободан Селенић, Просвета, Београд 1985. Годинама позпат читалачкој публици, Слободан Ссленић, кн>ижевпик, драматург, зналац људске душс и њених понора. грагалад за бисерјем изгубљепим у лавиринти.ма свакодневпог битисања, у ово.м ро.ману потврдио је свс ко.мпоненте добре прозе. Људске судбине јупака рома на испричане су зналачки и упечатљиво, остају незаборавнс, а његова способност нијансираља и детаљисања даје де лу особсн печат. Животна прича правника, професора универзитета. сведока мпогих историјских догађаја и човска који је присуствовао многим судбаносним одлукама, као и судбина н»егове супруге, младе, полетне црвенокосе Епглссклље, залутале на Балкав, кога је, ипак. прихватила, љена материнска радост и туга, и судбина сииа јсдница. страхоте Сремског фронта и напори да се пађе пут у прави живот рато.м поремећене Србије, испричане су на начЈш који карактерише искуспог прозаисту. Посступак епистоларпог обраћан>а Енглескшве ствара утисак исповеднс истлнољубивости, a роману даје посебну ноту и упечатљивост. Догађаји које преко својих јунака комептарише, Селенић врло по.мно прсзентира к бсоградски живот пред Други светскл рат, за време рата и после н>ега, на својеврстан начј^- нуди читаоцу. посеопорсд срсдстава. има велико разумсвање за младе таленте и правс вредностр потврђује и недавна одлука Извршног одбора СИЗ-а образопања и културе да се нашој мла дсј и талентованој суграђанки Жанки Милосавприсуство на лсза виолину v Тиавглуста мссеца. код чувсног профссора Игора виfluent муланс всћ и морална подршка ла ова млада умстница истраје на свом путу. Љ. Р. Поешска YPEBYJE: може да трпи прсиспитивања. Драго ми је али сз.м свестан да јс иотребно што ман>е ничког пијанства", јер СЛАВОЉУБА МАТИЋА. ка награде за глумачко Са нсдавно жсвнс вечсри ,'Слављс се тск добитпи остварен»с на бсоградској ревији а.матер ских младих сцена. М. Д. .ОИКУРС ЗА АНТИ-НУКЛЕАРНУ КАРИКАТУРУ Hpsa вдада Мшрад^ Ш^јану Општинска организација младих истраживача, овс годинс покрснула јс један неуобичајен конкурс. У општој ,.кампањи'' младих протпв нуклеарки, параћииски истраживачи су се укључили на оригиналан начио. Позваг.и су карикатуристе да дају и свој дспринос, а одзив јс био изванредан. На позив младих кстраживача јавило се 23 аутора са 70 вртежа — карикатура. Жири је након већања одлуччо да ирву награду додели Милораду Шијану из Палића, flpvry награда припала јс аутору карикатурс под називом ,-Виљсм Тел-нуклеарни” Хусеину Ханушиhy из Брчког, док је трећенаграђени аутор Душан Лазић из Ченте. Изложба најуспешнијих радова са овог конкурса биће отворена 10. јула у фоајеу Градског аматерског позоришта. Наставнички колектив Осно вне школс „Радоје Домановић" крајем јуна извео је дводнсвиу успелу екскурзију и том приликом је посетио пајзпачајније културно-историјске споменике средљега века Жичу. Студеницу и Сопоћанс. По ред тога тридесеторо просвстних радника овс школе обишло је и најлепшу планипу у Србији — Копаопик. као и неколико успутних градова. Ову успелу екскурзију организовала јс Основна оргавизација синдиката. која по традицији. па крају свакс школс« ке године припрема пркјатна изнепађепа за своје члаповс. ЗЛАТНИ ГЛАС KY4AJA” Победних овогодигпн»ег такмичеља певача аматера „Златни глас Кучаја", одржапог 22. јупа у Горњој Мутници је СЛОБОДАП ПЕТРОВИЋ из Параћина. Друго место јс освојио СРБОЉУБ СТАМЕНКПВИЋ из Крушевца, а трсће ЗОРАН ПЕТРОВИЋ из Горн>с Мутнпцс. Зоран Петровић Isfl ианорама СВЕТЛАНА АРСИН одржанс књииздвојили смо псс.ме тројс чланова Књижсвнс омладине Параћина. За Момира Станисављсвића поезија јс својсврсна тсрапија, или. што рсчс Р. П. Ного, „Стих јс што и платно боланом Дојчину". Провсјава из његових пссама бели ивет багрсма дах М. Црњанског. ИЗ ЦИКЛУСА „ЦРВЕНЕ СЕНКЕ TYPCKHX КОНАКА” Црвена смола пишти под копитом Ватроносци ошиивају отетим венама и пуне чутуре шичунаним ноктима груди Клетве раснлетених коса једре уз стабла и уливају се у нсбо Иза ватрс дочекује их охлаВено сунце Љиљана Гојковић ГРОБОВЕ СЛУТИМ Мирише лето. • Проклето је све. tuto зри са црвом сумње у себи. И док дебела звона бијг, крију у себи душе стрепњу и наду у исти мах. Љиљана Гојковић на старинско.м разбоју прсплићс живе нити, тка чудссно плагно. Распростирс бојс, јарке и богате слике. Мирослав Чопа истрајава као песник посебног сензибилитста. Квалитети његовс посзије су: топлина. непосрсдност. искрсност, оссћајност... Гробовс слутим црне. Трнс у мени знак da he ноново бити .uaj; и .чостови снови и доброта • Да могу да премосте crpenihy. Требао са.и лстом, Чвето.ч — огњсм и маче.и да се мења, a не сетом. А, додир, мир и шанат могли су ми бити снас. Живот у себи трујем Псујем створитеља, безгрешне и доброту. И остаћу сам да се будим, чудим и трунем над сопственим криком. Момир Стаписављевић МИНИЈАТУРА Ујутру нас буди она тишина коју смо хтели да чујемо. Мирослав Чопа

9. ЈУЛ 1986. • БРОЈ 312 РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” — ПАРАНИН уписује школске 1986./87 — године полазнике за следеће обликс: 1. Течајеве енглеског, немачког и француског језика за предптколску дсцу и одрасле. 2. Течајеве кројеља и шивеља (почетии) 3. Течај стснодактилографије (деветомесечни) 4. Течај за техничке секретаре 5. Течај за манексне и фотомоделе за омлалину м одраслс 6. Тсчај цртања и сликања за депу и омладипу 7. Обуку заваривача за електрично и аутогсно заваривање 8. Обуку за рад са компјутерима: — за кућпе компјутере — за рад у раднкм оргапизација.мл — за настаппикс 9. Обуку возача за ,,А’’ и „Б” категорију (одобрава сс обука и па кредит) Сви наведепи облици су ван система усмереног образоваља I Универзитет he вршити упис полазника и за стицаве I основпог образовап>а (консу.плтивпа насзава и полагагве испита). УПИС ЋЕ СЕ ВРШИТИ И ЗА ДРУГЕ ОБЛИКЕ ОБРАЗОВАЊА, ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈУ II СЛИЧНО У ЗАВИСНОСТИ ОД ИНТЕРЕСОВАЊА. УПИС У ЈУЛУ И АВГУСТУ МЕСЕЦА Радно време од 7 до 18 часова (пауза од 8 до 830). Обавсттеља се могу доГнгги и на телефон 53-167. Ha ori-oBV члана 7. н 52. Статута, и Одлуке Савета Цен гра од 18. јуна 1986. године РО СРЦ „7. јули” Параћин расписује јавну ЛИЦИТАЦИЈУ Предмет лицитације је ресторански простор у Хали спортова у површшш од 200 метара квадратних. Почетна цена је 300.000.— динара месечно са валоризацијом на сваких шест месеци. Право учешћа имају сва правна и физичка лица која .Јспуљавају законскс услове за обављаље угоститељства. Лицитација — разматраље попуда обавиће сс у ПОНЕДЕЉАК 14. јула 1986. године у 12,00 сати. Разматраће се понуде приспелс до 13. јула 1986. годипе. 14 Дана 20 — Ненадовић Мали огласи ПРОДАЈЕМ „Заставу 750”, пронзволде 1971. ходина, добро очува113, прсшао 39.000 км. Обавсиггсљс иа телефон 42-857 — Крежбннац, Мнлуи Мнлетнћ. ПРОДАЈЕМ мстална застакљсна тсрасна вратз са прозорпма, полопна двокрилиа дрвена улазна врата и 4 полвпа трокрилна прозора са дуплим крилима и ролстнама. Буда, телефои: 34—104, Ллексс Шантпћа, 8. Параћип, пос.лс 15 часова. ПРОДАЈЕМ кућу у Параћину са баштом II нуз просторнјама. Тслефон: (035) 53-162, Јована Ерјанца 6. ПРОДАЈЕМ iliiby велнчннс 72 ара на месту звано.м Бачија, дсо под воћсм бупар, две згрзде ол по 30 квадрата. Телефон: 54-858 — Драган Пецшћ, солмтер 2'33, Лолс Рнбара, Hapahiui. ПРОДАЈЕМ кућу у Параћину у улицн Стсвс Писара, броЈ 17. Од 9. до 12. Јула можете се обратити за свс пнформаппјс на ropibv адресу у аремену ол 10 — 19 часова. ПРОДАЈЕМ „Псжо 304”, година пронзводњс 1975. или мсжам за Фолкспагсн. Телефон: 55-029. ПРОДАЈЕ.М ауто ,,Спачск’’, прош ведсн 1974. голнне, у возпом стан>у, рсгистрован. Мита Дниић, Главица. тслесфон: 46-186, од 17 до 21 часа. ПРОДАЈЕМ кућу у Параћину. Тслефоп: 56-974, после 15 часопа. ПРОЛАЈЕМ бпсстовс трупнв добрс за израду паркста. 1 метар кубнч лва ипо ммлиона. Телефпн: 51-493, Ива, Параћии. ОГЛАИЈАЕАМ псважсВом злравстnciry ки>ижицу издату v Рараћину на нме .Мплорал Тасановнћ. ОГЛАШАВА.М нсважећом здравствсну књпжнцу на н.ме Драгнша Рнстнћ нз Стрижс и личну карту број 37789, издату од СУП-а Параћин. ОГЛАШАВАМ неважећом здравстиену књнжнцу на нме Ивица Стл Јић нз Параћнна. ОГЛАШАВАМ неважећлм свслочан ство о завршеном првом, другом, трећем и четвртом разрсду срсджс школе И дпплому на име ДаниЈелс Миленковић пз Парпћнна. ОГ.'4\ШЛВАМ неважсћим свсдочаи ство о завршсном првом, другом, трећсм и чствртом разреду срсдње школа н днплому на имо Тања Л»убнчнћ, нз Плане. ОГЛАШАВЛ.М неважећ|»| свсдочанства о завршсном треИем н четвр том разреду средњс пгколе нздате у Параћину на имс Драгана Мнлошсвића. ОГЛАШАВАМ нспвжећнм свсдочап ства о запршсновм првом и другом разрсду срсдњс школе па пме Елнлс Симнћ из Бошн>ана. ОГЛАШАВАМ невзжећом здравствсну књижицу на пме Зорзн Мнловаиовнћ из Дреиовиа. Оглашавам неважећом здравстпеiry кп,нжицу на лме Михајло Мило шевић из Параћнна. ОГЛАШАВАМ пемжећим пасош па име Александра Бајрамовнћа из Flanahnna нзлпт од СУП-а Параћии 1985. годпне. Дубоком захмлан мо|им друговимп пз III ООУР-а СФС п посебно лн марима па гказаноЈ пажњн приликом мог одласка у пензнЈу- ВОЈ" слав Joiirih, лкмар — пеизпопер. У ПАРАЋИНУ КВАЛИТЕТ ХЛЕБА НАГЛО ОПАО. РАЗЛОГ - ЛОШЕ БРАШНО ■ Последњих недеља сведоци смо осетног пада квалитета ikoро свих производа наше аекаре. (Xucbop тражимо од Драгосл <ва Мкхај71овића, директора пекаие: — Сваке године у овим псриолу јавља na.v ct исти прдблгм да одржимо ниво наших пропзвода до нарсдне жстве. Сада јс ситуација далско сложенија јср су млинови из Војводине обуставили сваку испоруку брашна чскајући нове цснс. па смо.упућени на партнсре из Србије чији је квалртст брашна знатно слабији, Оваква „уцсњивачка политика" Војвођана нам потпуно везују рукс да било шта прсдузмсмо по ово.м питању, всћ да чскамо нове ценс брашна и жству пшспице. В Њубичлћ У ХОТЕЛУ „ПЕТРУС” НЕМА СЛОБОДНИХ СОБА ГОСТк A3 ЕВРОПЕ Захваљујући солидном тури- ј стичком положају и коректном . раду хоте.ч „Пструс” ових дана < ради пуном паром и попуњава вишс од деведесет одсто капацитета. — До краја године у плану су, како каже Зорап Стевановић> гпеф рецепције, чак двсстотине туристичких аутобуса из Мађар скс< Немачке и Чехословачке, a увелико уговарамо послове за наредну годину. Занимљиво јс и то да ови лет»и дани нису шпиц сезона за параћинске хотелијере, већ јесен. када се очекује још всћа прсбукираност. В. Љубичић Свечаност усељења је уприличена за 3. јул, у част Дана борца, а на скупу је говорила и врпцу пресекла Босиљка Петровић, председник скупштине ове месне зајсдницс. У име скупштине ошптинс и друштвено-политичких организа ција Параћина поклон, радио са грамофоном, предао је домаћинима Милан Ћокић, председник Beha месних заједнинца Скупштине општине. СТАНОВИ, СТАНОВАЊЕ, СТАНАРИНЕ (1) За многе стан — сан ® Стан, поред исхране и одевања, представља најважнију егзистенцијалну потребу радних људи и грађана, основну материјалну предпоставку за заснивање и развој породице, социјалну и друштвену сигурност Потребе за становима су готово вечне, по правилу никада нису потпуно задовољене без обзира на кретање цене изградње пстих. Стан као основно социјално добро које обједињује појам граВевинског објекта, опреме стана, непосредну околину, ОЈцзеЕјене одиосе и сл. представља категорију све трошкове инвестиционог и текућег одржавам>а станова, осигуравања станова, управљан>е становима и а-мортизацију, и социјална категорија јер је њен раст друштвено контролисан и органичаван ради зашnrre стандарда радних људи. Стапојло Радојковић условљену степеном развиггка производннх снага и друштвених односа која се стално квалитетно мења и обогаћује... Збринуто 27 одсто породица Изградња станова као процес лрибављања нових станова, у садашљем тренутку нашег друштвеног развоја, организован је као друштвена стамбена изградња и иидивидуална стамбена изградЈБа. С обзиром на комплексност целокупне ове пробле.матикс. започетих токова раста н развоја, тренутннх могућности и свидентираних по треба, целокупан прилаз развоју односа v ов°ј облаогн се пла нскн ус.мерава п органпзује кроз средњорочне и годишње плановс и програ.мс. Свн станови којима располаже друштвени сектор са подручја наше општине, у складу са Закоиом о са.моуправним ин тересннм заједницама становања, удружени су на улрављан»е н корншћељс код СИЗ-а ста новања. У садашњем трслутку тнх сталова и.ма укупно 2.125 са укупно 100.690 мстара ква дратлнх корисне ста.мбеие површине v којима је збрннуто око 27 одсто од укуппог броја породица које живе у нашем граду. Зачарани стамбени круг Корншћеље и одржавање тих станова је детерминнсано средствима прнхода које заједнина остварује за ове намене, односно лз средстава станарлне (кнрнје) која се наплати у току године. И ту почињу пробле.ми, зачаранп круг без почетка и краја, беспоштедна тра ка између станариие као цене коришћења стала н цела репрп матерпјала и услуга на одржавању тих пстлх сталова. Стана pinia као пена корншћења стаиова је економска и социјална категорпја. Еконо.мска категорпја, јер „з ite треба покритм Салмолсле су микробн (ба кгерије) цревнога тракта. Врло су отпорне у спољној срединп, а нарочито на нлжим температурама. На заrabeno.M земљишту могу да се одрже и до 6 месеци, a па љусцн јајета, као н у .млску' v праху u неколико годлна. Y прашини и поду одржавај^ сс у жлвот,у ско ро годлну дала, а лсду пеколико мессци. Међупдм, врло су осетљиве на ловишенс тре.мпературе. Темпеparvpa од 66 степени целзлјусових лх убија за десетак минута. Дл.мљењс меса нс уништава салмонеле. Врло је забрнњавајуће што сс сал.монелс у читавом свету иалазе у великој ексланзијн. Пробле.м салмонелоза јс више пзражен н са гледив v развијеним и високо развлјени.м земљама, у првом реду због добре ди јагностикс н пдентифпкаиије салмонела. Карактернсти чна је адаптаннја сал.монела на људе. тако да изазивају ннфекцијс црсвног тра кта .V правом с.млслу речи са сви.м епидемнолошкн.м карактсристлкама. * Нарочлто је забрињавајућс да сс појављују у обллку сллдемија у породллнштима, деi’llllllllllllllllIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIili ||||uiuii|,| чији.м колектлвлма, одакле сс селе у популацију п обратло. Узроци пораста броја обољеља од салмонелоза су многобројни. V прво.м рсду употреба меса заражелпх домаћпх животиња. Многе зараженс жпвотшве су постале рсзер^оар лнфскције преко. којнх се инфицира и човек, којл касније, такође, постаје нзвор илфекцнје. Тако сс ствара такозванл circulus vitiosus — epahaibe у i<PVr» којл на сва кн начил треба пресећи. Извори заразе су много * бројни: говсче, пас, свлња, овца. жлвина. Y обзир још долазе речнр« рнбе. мншеви, инсекти. Човек, такођс, долази у обзлр као клицоноша, али је значај оваквог пренотеља салмопсла мањи него иреко животшва. Путевл преношеља узрочника су млогобројни. Најчеnihe сс преноси преко хране животлњског порекла. јер јс салмонела, као шјо смо раније рекли, врло отлорна на спољне утнцајс, пз узсв на високу те.мпературу. На првом месту -месо. прерађевнне од меса слр, млеко, јаја. Ове нампрницс се коитаминирају (заразе) Миана^ (> ако хпглјсна просторија у МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „ЕПОЖДАК" ДОБИЛА C8QJ ДОМ Куђа од самодоприноса ............................................................................... . nilIiniiimim • Од средстава текућег самодоприноса изграђен је још један објекат — зграда друштвено"политичких организација Месне заједнице „Глождак”, чија вредност премаша 12.000.000 динара Боснљка Пстровић пресеца свечану врпцу СТРОГО КОНТРОЛИСАНИ ПУТЕВИ НЕНАТЕГОРИСЖ Ш ПРОХОДНМ ‘ ¥позорен>е Секретаријата за инспекцијски надзор месним заједницама да воде бригу о некатегорисаним путевима на њиховим територијама. V више наврата општински Секретаријат за инспекцијски надзор упозоравао је месне заједнице на њихове обавезс у одржавању путева на свом подручју. Одлуком о нскатегорисаним путевима мссне заједнице су дужне да путеве одржавају у стању сталне про ходности, односно да омогуће безбедно одвнјање саобраћаја на њпма. Власник, односно корисник пољопрпвредног земљишта дужан је да одржава шибље и дрвеће које сс налази уз некатегорпсани пут, како оно не би ометало видљивост нли на други начпн угрожавало саобраћај на пољским путеви.иа, који ,ће у време жетве бити знатно појачан. Такође, су вла сници, односно корисници земљишта дужни да у ВРХ своје парцеле, уз пут, прокопају канал за воду н да га одржаваЈУИнспектор за саобраћај и водопривреду упозорава да је забрањсно по путу вући предмете који могу да га опггете, као што су балвани, дрљаче; плуговн и сличне ствари. Наја вљен је оштрији однос према прекршиоцима навсдених радн>п п новчано кажњавање и до 10.000.— нових динара. М. М. ............................................................................... . I Лекарска ординаццја | Саветује: доктор Душан А. Вељковић, = специјалиста за дечје болести I САЛМОНЕЛОЗе 1 @ До пре извесног времена израз салмонелоза је био познат само у медицннским круговима. Нажалост у последње време се доста пише о 1 њој у средствима јавног информисања. Зато 1 ћемо јој и ми посветити дужну пажњу, поготоцр што је примећена и у нашој средшш. којима се чувају. и особл>а = није на висини. Преношење длректним ко 1 нтакто.м са човека на чове- е ка, илп илдлректно прско Е предмета, се најчешће деша 1 ва у болпицама, дечјим оде- = љсњнма, v породилшнтима | и у породицама. Meby ва- = жне путеве преношења спа- = да и вода, с обзиром да се = сал.монеле у водп .могу ду- = го одржати v животу. У об- f злр најчешће долазе стаја- = ће воде и речнн рукавни. = Земљиште је врло ретко пут | преношења инфекције. Преношмве преко вазду- = ха лма. такође, важну v^o- = гу у ширењу овог обол.ења, = л то нарочито v колективи- f ма (обданишта, вртнћл. по- | роднлпшта). Врло често се = дешава да сс салмонеле на- ? bv у узорцима ваздуха нз = ових средина. па због тога f увек треба мнслитн п на | овај пут прелотења лнфек- = ццје. Обољење се лечц сле- | цифлчлим лекови.ма upe.ua | антибиограму, односно пре- | ма осетљивости у*рочинка | ча поједиле лековс Meby- | тим лајважније је спровес- | ти профилактичне мере ко- = ie се састоје v стриктној = лрн.менп ллчне п олште хи- f гиЈене. | Ако до обољења. ипак, до- | be болесника треба обавез- = но нзоловати. а обол,е»ве s кр ’aBiiTii Истражин! иззо- | пс заразе. рткрнтн свепту- = алие кдиио>1ОЛ1е (.ucLv л>у- 5 in.ua п животиња.ма). л пре- = ссГ.и пут преношења заразе. ј ».IIIIIIIIIII.IIIUIIllllllllllllllIlllliiiiiiiniiiiiliiiliiiliiliiHlilillliiiiliiitiiiiuigiiiiiiiiiiiitHiiiiiiiiiiiuiniiiiiiiiiiiiiillli'

Аеро-клуб „Наша крила’ ЗАВРШЕНА ОБУКА ПАДОБРАНАЦА Пре неколико дапа завршсн јс курс основнс падобрапско обуке ко ји јс похаћало двадссст полазпика. Сви су успсшно положпли испнтс, а псторица ваЈбољих пастапљају даљу обуку. Настава Јс трајала осам дана, у оквнру које јс пзвсдепо по пст практичшк скокова. Мушка в жснска скппа Асро-клуба „Наша крила” нз Параћнна учс cTBonalic на рспубличком такмнчсЉУ Y Краљеву, а лстачка посада ШАЛЕТИН — JOBAHOBI1R па Jvroсловснском асро-репју за псхар Map шала Тита. Пожелпмо им много срсћс п успсха. Миодраг Јовановнћ СПОРТСКИ ТАЛЕНТИ НЕПОГРЕШ ЗА MAJA ■ ИЗВАНРЕДНИ PE3YJIТАТИ Y СТРЕЉАШТВУ ГОВОРЕ О ВРСНОМ ТАЛЕНТУ ПРЕД КОЈИМ СЕ ОТВА РА ЛЕПА ПЕРСПЕКТИВА Пионирка Maja Собок jo члан Стрсљачке ОШ „Стеван Јаковљсвић” it ИВТКТ „Брапко Крсмановић”. Једка јс од иајталсптовапијих пс само у взузетном стрсљачком та лспту н лспоЈ будућпостп која јс чека у овом спорту. На регноналио.м такмнчсњу у Кра гуЈсвцу 8. јуна осваја прво мссто у rabaibv малокалибарско.м пушкои. Bch 22. јуна на рспублнчком такмичсњу попово сс neitc на поисдннчкп троп, овога пута пајбоља и то у троставу за сслпорс п стичс право за државно првснство у Спдиту, саг вслнкнм пзглсдима за осва Јан>с првог мсста. Живота Савић ПРВОНОРАБЕН РАД HA KOHKYPCY АНТИНУКЛЕАРНЕ КАРИКАТУРЕ Дружење нспред резултата СУСРЕТ ФУДБАЛСКИХ САВЕЗА КРАЉЕВА И ПАРАНИНА У данс јулских празника. тачније 4. јула у Параћину јс боравила селекција најбољлх фудоалсра из општинс Краљево. Овај традиционални сусрст са најбољим параћинским мајсторима фудбалске лопте протекао ]С у знаку другарства и правог спортског надметања. Најпре су на зслсном тсрсну одмсрили сна гс фудбалски трснсрл ова два фудбалска савеза л рсзултат је гласло на крају 0:0. Влше мајсторства прсд протлвнлчклм мрежама показали cv репрсзснтатлвцл ова два града о чему С1»сд0чи 11 рсзултат 4:2 за сслск плју Параћина. ФУДБАЛ: ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА 55 И поред добрих услова за бољи пласман, захваљујући? пре свега, недисциплини и неспортском понашан»у играча пласман „Борца” није задовољио Јсдпни диљ руководсгва и пграча у‘ ц рапијс МИЛОШЕВИК. Оправданс су почстку протсклс такмичарске ссзонс v Шумаднјско-ПомораБској лигн био јс што часипји плас.ман. Зато су постојали сви услови почсв од спортске опрс.мс, □огодности за прппрс.мс н трснингс, па до играчког кадра. Послс Jcccibcr дсла „Борац” јс имао пст бодова мањс од лидсра, скипс „ТеMiinh" ii3 порсда y шаиса да за прво Варварпна. Зоог погодног раслролсћном делу, постојала Јс се „Борац” умсша и у борбу мссто. Шанса јс била Још всћа, када cy стакларцима приступнлн КАШТЕВАРЛЦ. ПАВЛОВНБ, БАНДУКА КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА РЕГИОНАЛНУ ЛИГУ ,,ЈУГ' бнлс надс навнјача „Борца" у кандидатуру ibiixoBor клуба. Мсђутнм, падс се пису остварилс, а разлог иаЈвише лсжи на нсдисцкплшш. баш тих irrpaча. Ннсу ваљалп њиховн мсђусобни одиосн, ibiixoBH одиоси са судијама, а на крају и прсма игри. Рсзултат тога Јо всликн број жутих картона, чак 35 и два црвсна. Ово јс услоиило да тим врло рстко на тсрсн излазн комплетан, а кулмннацнја нсднсцнплннс достигнута јс у трн кола прсд крај првснства. Клуб се у то врс.мс захвално на „помоћи” Бандуки, због нсслагања са санграчи.ма, и МИЛОШЕВИНУ због напада на трснсра БОГДАНОВИНА. Обојици су дате нсписницс. Y оваквој снтуациЈи јсдан од узрока неуспсха бнла јс п слабост трснсра Богдановића коме се можс прнпнсатп попустљивост прс.ма мграчи.ма и њихово ангажовањс у скипи н порсд очиглсдне нсспрсмностн. НАЈМЛАБЕ НАДЕ „ЗЕЛЕНИХ" Пноннрн наЈуспешннјн ■ ПОСЛЕ СЛАБИХ ИГАРА У ТАКМИЧЕЊУ ЗА ЈУГО-КУП ОМЛАДИНЦИ И СЕНИОРИ ПАРАЋИНСКОГ „ЈЕДИНСТВА" СУ И ЗВАНИЧНО ЗАВРШИЛИ ОВУ ФУДБАЛСКУ СЕЗОНУ. За утеху прави љублтељн фудбалд могу да уживаЈу у лспоти нгре ивјмлађих „зелених” играч * под вођством трснера МИЛЕНКОВИНА. После надмоћно освојеног првог места у првсиствено.ч такмичењу, наЈмлађе napahmicKe надс у борби за тлтулу првака Србнје побећују све саме фаворитс. Победом над „Слогом" из Деспотовча најављепе су добре мгре w победе против „Радннчког" нз Крагујевца, „Борца” нз Чачка и „Слободе” нз Титовог Ужипз. Пласман међу четири најбоље еккпе у Србнјн је велнкн успех, али м обавеза да па турннру коЈи се одржава у Параћипу од 3. до 5. Јула 1986. година пионирн постигну Још боље резултате. На овом турниру поред „Јсдинства" учествују и .Партнзан" из Београда, „Дубочица” из Лесковца н „Лознмца". Надамо ce да he тренер МИЛЕНКОВИВ ca својнм ученицнма да нас обрадуЈе, као што јс то н до сала чжнио. Новица Петровић СТОНИ ТЕНИС Од 1. јула Оарађнн центар И ОД 1. ЈУЛА ЦЕНТАР СТОНОТЕНИСКИХ ЗБИВАЊА У ШУМАДИЈИ И ПОМОРАВЉУ ПОСТАЋЕ ПАРАЂИН. ГДЕ СЕ ИЗ БАТОЧИНЕ ПРЕСЕЛИЛО СЕДИШТЕ РЕГИОНАЛНОГ САВЕЗА. Саширизични ушо Из ове се коже више ни у „Ли купер” не може. Постали смо много пасивни: нико неће репом да макне, а ни да лане како треба. He губи наду: и кад си положен на леђа, још увек може нешто лепо да ти се догоди. Морал ce осећа као миш у гвожђари. Све рђа до рђе. Тек за округлим столом види сс кога боли ћоше. w Тачно је осам до дванаест, по југо- >2 словенском времену. Мирослав Димитријевић УКРШТЕНЕ РЕЧИ (2) Autor: KIBA OAJI6 "MIG" Grad Nas knji!- evuik Pripad. immune, naroda So Jodne kisel. Mesto Hrvat. Povid- Upidite ena t;6 note A I,c Oznaka za fosfor Sta^o keltsko pleas Najveda grupa jozora ■ ПОСЛЕ ВПСОКЕ ПОБЕДЕ У ПРВОМ КОЛУ КВАЛИФИКАЦИЈА ЗА ПОПУНУ РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ „ЈУГ”, ФУДБАЛЕРИ . НАПРЕТКА” ИЗ ДРЕНОВЦА CY Y ДРУГОЈ УТАКМИЦИ ПОСТИГЛИ ПОБЕДУ II ПРАКТИЧНО СЕ КВАЛИФИКОВАЛИ ЗА ВИШИ РАНГ Друга утакмнца нзмеВу ,,Напрстка” н „Добрнчева” нз Добричева играиа јс у Деспотовцу прсд око 500 гледалаца, углавном нз Дрсновца, који су паоружаии разнк.м навнјачкнм рсквпзипша н клупским заставама бодрнли свој ,,Напрсдак” н практично су бллн — дваиаестн играч. Утаклпша јс од самог почстка почела вео.ма оштро, а на моменте н грубо од странс играча „Добричева”. С.мирсном in-ром и падасве всома спортским noiiamaibCM пграчн „Напрстка” су парнралн бунтовним Добричевцњма. Суднја Је у граиицама својпх могућностн покушавао да смири пграчс, што му најчешНс нлЈс полазило за руко.м Јср су играчп „Добричсва" често рсаговали нсспортскн, како прс.ма лротивнику, тако и прс.ма самом судпЈн. „Напредак” јс повсо голо.м из јсдакасстсрца који јс постпгао МИЛОШЕBI1R крајс.м првог иолувремена. На 2:0 повиспо је МИЛНВ почстком другог дсла утакмицс, да бн „Добричсво” срсднном другог полувремсна сман>ило рсзултат којн сс до краја ннјс промспио 2:1. Y „Напрстку” су нзвапрсдпо однгралп ову утаклиту свп играчн, алн трсоа издвоЈптн ЖИВКОВИБА, МИЛАДИНОВИБА и АРАНБЕЛОВИВА, коЈи су с правом у току цслог првснства важнли за једнс од иајбољмх нграча у општннским лигама. Што сс судија тлчс, о н.има сс ,можс напнсати поссбио поглавље у извештају о протсклом првснству. Појсдини од iMix, а нарочито МИЛАДИНОВИБ н СПАСШх нз Свстозарсва и ПИРКОВИН из Трстенлка, нису сс ни трудилп да прпкрнју својс „навкЈачкс" страсти у форсираљу појсдиних тимова у сусрепша са „Борцсм”. Всроватно да су и оин допринели ствараљу резпгнирајућсг става у скнпн, бацаЈући сав уложсни труд и срсдства у блато. Предссдшшггво Клуба лскорпстпћс паузу и прслазни рок да ce реорпитзуЈс н обави разговор са постојећп.м нграчклм кадром, као и онима којп би хтсли да дођу у „Борац", свс у цнљу стварпља бољс атмосфере за прсдстојсћс борбе у новој, рсгиопалној лигн Шумадије н Поморавла. Новица Петровић C. Зоговић ...... ..................................................................................................iiiiiii........... ......................................................................................................... ................... iiiiiiitiimiiiiiiitiiiniiiiiiH^ i „НАШЕ МЛАДЕ СНАГЕ” — СТРИП 3OPAHA MATHRA | I. l^lnanas Иначс, Параћин Јс всћ добио прнзнаи>а за развој стоног тсннса тимс што је за лрсдседннка рсгноналног Савеза кзабран ннжен.ср СТАМЕНКО ЈЕЗДИВ, за сскрстара ДУШАН ЈОВИЧИВ, обојнца нз Српскс фабрикс стакла. Слсдсћа конфсренчнЈа Савсза одржаћс се у Парађнну, на коЈој треба да се усвоје пропознцнје н календар такмкчења за 1986—87. такмичарску годнну прс.ма рацнјс донетоЈ одлуцн да се стонотениска првснства одржавају, пре.ма прооерсиом кскустпу из Параћнма, у внду малнх турннра којн су на!5от.а иропаганда стоног теннсп Школа пливања ЗА МИРАН САН РОДИТЕЉА Srbiji Blvd! golraan "Dinaaa . Grdko . ostrv> Mesoc u godi. Valovi P. P. Најављена школа плнвања V базену Хале спортова већ Је обу *шла прву rpynv непливача свих узраста. Крећс друга тура непливача коЈи за 2.000 дннара у лесетоднев но.м курсу тгу да савладају ову важну вешпшу под оудни.м око.м учитеља пливања. Ннтереозвањс за школу n.iwsaiba је вслико и сигурпо да је оно послсдина прет стојећнх годишњчх одмора и жеље родитеља ла се љнхово дете безбрнжно препустн летњим радостнма. Сва ближа обавештења из Хале спортова монг се доби ти на телефон 52-753. M. M. glwaca Barifa Nada planin Nanera Skrade sutra" Avion, skrad. Nerved Anper Grad u Viktor КОГбпО Lepi. divni Boleat zglob. Ine • pevadi Novakovid pevac. FicdSerald 2ак Iber Nacija Pesme Pesto u Srbi.ji TeliRa vrudina Americk ■ RlVTM. Prvi vokal Baza u д-Ду • PredvoCrkveni Prvo slovo Okidad ---------------- iaa. Uputstv i Klasa Kanije Fokus Izvrsni konitot Tona Katast. jutro felbllГ plemc AngstMiran РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 1: Капацитст, опаиак тр, самар, Е.ми, orei, слог. вит, стило, Кн. Кронии, a. Apei To дп гмал м. Ериван, Пе, венац. срт, Отар, клер. ЈРТ, амами, ке Лпстсј' асчч’ птота. * ” Лист Социјаллстичког савеза радног народа општиве Параћлн. Издаје: Центар за културу и информисање „Параћин” — Параћин. Директор: Славољуб Обрадовић. В . Д. Главног и одговориог уредника: Мирослав Димитријевпћ. Издавачки савст: Живојив Томић (председник), Нада Јовановлћ. Светислав Живковић, Боривоје Маринковић. Момчило Вучковић, Јован То.мић, Добрила Ђ°Р' рђевић, Мирча Младеновић, Драгав Антић, Славолуб Обрадовип, Мирослав Димитријевић, Снежана Јовановић и Миливоје Илип. Урсђује редакциони колегијум. Новинари: Милица Живковић, Миодраг Миленковић, и Миливоје Илић (техпички уредник.), Пословно-техвички секретар: Драгана Мацић. Адреса редгкције: Максима Горког 4. Поштавски фах 38. Телефони: главни и одк ворни уредвик (03S) 52-352, новинари (035) 53-694. Претплата; годишња 1.250 динара, полугодишаа 650 динара, за иностранство двоструко. Жиро-рачун Центра за културу и информисање 63504-603-isf3 ког СДК. Параћив, Штампа: ГРО „Глас” Београд. Влајковићева S, телефон: (011) 340-551. Тираж: 9.000.

I I I БАНКА НАШЕГ I ВРЕМЕНА ?iiiiiniaiiiiinuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiinill= ПАРТИЈА, ССРН, СИНДИКАТ И ОМЛАДИНА О ЗАПОШЉАВАЊУ ВИШЕ CMtHA - ВИШЕ ПВСЛА Страна 2. ОРБ ЈБРАНКО КРСМАНОВИН” НРбМД.ЦИ ШМШ1У НРДЈИНУ САВЕТОВАНзА Страна 5. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БНТАН ЧННИЛАЦ ПОСЕТА РЕПУБЛИЧКИХ ФУНКЦИОНЕРА УВОЗ США ПРЕД CNB-OM • ПЛАСМАН СТАКЛА МО PA СЕ РЕШАВАТИ НА НИBOY СВИХ СТАКЛАРА И [А ХШ БРОЈ 313 •• Лист Соццјалистнчког савеза радвог шгрода ошптине Параћнк ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ — УТИЦАЈ НОВИХ МЕРА СЦВ НА ПРИВРЕДУ ПАРАКИНА ПАРАБИН 23. ЈУЛ 1986. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 50 ДИНАРА HIM ■mil 411111 IllIlli I II III I - - НГТ-Т-ИТГТ Борисав Сребрпћ, преседа вајући Делегације СР Срби је у Већу Републпка и покрајина Југославије и Драган Стојановнћ, потпредседник Привредне коморе СР Србије посетили су Параћин 16. јула ове год1гне. Том приликом oini су ооишли 3>оизводне погоне СФС и ВТКТ „Бранко Крсмановић” и водили разговоре са представницима овс две рад не органпзације. Добрила Милетић РАЗГОВОРИ: СТОЈАН ВЕЉКОВПБ, ПРЕДСЕД HILK ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН Нема савијања пред тешкоћама ... А зашто ми са нашим првим суседима, Ну причанима, не би смо имали добру сарадњу. Транспорт, здравство, об разовање, запошљавање ... је наша заједничка брига.;. (Из разговора — на страни 5) РАДНИЧКА | СЕ HE ПОРИЧЕ КОМЕНТАР ПАКЕТ МЕ?Д ■ Након интензивне расправс Савсзно веће Скупштине СФРЈ донело јс 23. јуна 1986. године, на предлог Савсзног извршпог већа, већн број закона п другпх мера из своје надлежностн, у оквиру најављеног ,,Пакета” за сузбијање инфлацнје и других неповољннх кретања у привредн земље. Бнтне карактеристикс економске ситуације у првој по ловини овс годинс, и чињсница да су одступања од ци љева и задатака утврђених друштвенп.м ллаком таква да значс крупис порсмећаје који би могли поново довес тн земљу у спољну нелпквп дност, нссташнце ц друге по ремеНаје у робно-новчаним и финансијским токовима, основни cv мотнв предузима iba новнх мера. Наиме. убрзан и неконтро лисав раст цена и пнфлацн је почео је Да пошиптава рсзултате остваренс v протсклом периоду спровођења Дугорочног лрограма економске стабилизације. Рашнри* ле су се ттојаве монополског п шпскулативног понашања на тржишту •! заоштриле упу трашње противуречности ра звојне и структурне прироле, са својим негативним економским, сонијалннм, па п политичкнм последпцама. Кретања псна нмају такве тенденпиЈе (раст цеЕ«а на Mano крајм маја достигао јс 84 одсто) да бн. уколико сс не зауставе, до краја годпне дошло до тпоцифрснс инфла чије. што бп захтевало трубе админпстративне потезе коЈн hhcv лримерни нашим. опредељењима, а највероват није би због пеповеревћа стра них повсриоиа тгоново ступц ле на спену и меле г виду „Стенд бу” араглжмана, што смо глраво превазишли. ИмаЈућп све то у виду, ус ледио је „Пакет мера” чијом доследном реалпзацијом тре ба да се пресеку, зауставс и преокрену негатпвне тендеи ције у привредном кретању. ДА НАМ ГРАД HE ЕУДЕ У SOS-u - ИЗЛАЗ ЈЕ У САМОДОЛРННОСУ * Суштина предложснпх мера спредељена је првенствемо, интензитетом и карактером испољсннх поремећаја однос но антни1’флационим кокцеп том економске политнкс и зрајном оријентацијом на даљу афпрмацију економ свих критерпјума привређиваља и реалнијег вреднован»а производпих фактора. Овај програ.м рсалнзоваћс сс у трн фазе зависно од хптностп, могућностн прип ре.ме и доношсња мсра. V почетној — првој фазн, мере које су донете по хитпом поступку, трсба да заус тавс и преусмере неповољна привредко кретаља, да подстакну раст производњс, нарочнто извозне, повећају де впзни прилив, зауставе, a no том и да смањују пнфлацпју, као и да смање раст свих видова лотрошње п пзврше најнужнија усклађпвања иа тржишту, до краја јула ове годпне припрелтће се мере којима lie започетп друга фаза, а које ће прсдставља тп наставак мера и активно стн које, такође, пмају битан карактер, алп захтевају одређена додатпа испитнва iba, посебно са становпшта ефекта и трећу фазу пред стављају мере дугорочнијег карактера које треба да де лују пакои заустављања н преокретања негативних тпе ндова. Оне произилазе нз Ду горочног програма, а бпће ус меренс на системска и матс ријална решења у правцу npiurarobasaiba и побољшава iba услова привређлван.а у следсћој н наредппм година ма. Славољуб Марковић ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЗБОР Y ШАЛУДОВЦУ 27. ЈУЛА ДВМ ПАРТИЗАНСКОЈ ЧЕТИ ® Спомен-дом у Шалудовцу најлешиа захвалност борцима Параћннско-ћуп-i= ријске и рударске чете Борбени пут Y недељу 27. јула у 10 earn у Шалудовцу друг СТЕВАН РОГЛИН, члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије отвориће Спомен- -дом Параћннско-ћупријске I! рударске партизанске чете, која је на тај дан 1941. године положила заклетву у овом селу. OneKvje се п долазак ПЕТРА СТАМБОЛИПА, органпзатора устанка у овом крају и МИТЕ ДИМИТРИЈЕВСКОГ, првог комесара чете. Свечаност поводом отвара iba спомен-дома започеће 26. јула традиционалним маршем омладннца „Трагом Па раћинско-ћупријске и рудар ске чете”. Дом са спомен-собом грађен је средствпма самодоприноса, уз помоћ napahnirске, ћупрнјске п деспотовачке ошптпне н прпвреде ои рударсхе чете вог краја. ^iiiiiiiiiioiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiii ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ НА ПОЛОВИНИ КИША 6РЖА ОД КОМБАЈНЕРА ® Изузетно обилне кише су зауставиле жетву, јако расквасиле и забариле њиве, усев је полегао, корови овладали, пшеница почела да клија и осетно смањила хектолитарску тежину, а тиме и приносе, за 500—1000 килограма по хектару Ни у наредном перподу временска прогноза није много повољнија, па је нсопходно пре дузети најхитније мере за скидање овогодпшњег преосталог рода. V циљу што ефнкаснијег обављања жетве у отежаним условнма треба предузети следеће мере: HE ЧАСИТИ НИ САТА Х1ГГНО треба наставити скидање летине са преосталих површина чпм временскл услови дозволе, а тамо где, комбајнц не могу да уђу употребити косачице, косе и српове и о.могућити предају пшенице РО „Житомлин” са влше од 15 од сто влаге, а да преузете количнне лшеннце са повећаном влаго.м „Жптомлјгн” о свом тро шку осуши. МОГУВНОСТ ОСЛОБАБАЊА ОД ПОРЕЗА Требало би омогућЈгш свим пољопр»вредн1пх1ша који комбајнирају после 21. јула да ове године не ллаћају општински порез на парцеле под пшеницом. Ради стимулисања производње пшенице треба испитати могућност ослобађања земљорадтпша поресклх обавеза и за наредну годину, и обавезати их на уговорену лроизводњу са земљорадничким задругама. СПРЕЧИТИ САМОВОЉУ КОМБАЈНЕРА Радне организацнје и задруге дужне су да обезбеде за наредви период равномеран број комбајна у свнм селима и правилан распоред да не дође до МЕРЕ ИНСПЕКТОРА До сада су поднете 4 пре кршајне прнјаве и то против Милисава Раклћа, из Параћина, Живка Поповића нз Ратара, Будимира Крсткћа из Д. Впдова и Момчпла Бркића из Обрежа, а у току је поступак против још 4 ко мбајнера за које, такође, по стоЈе прнјаве грађаг>а н шта бова месних заједница за не придржавање редоследа. а ка зне су до 3 мнлиона динара. Р. Жнвковнћ гтрескакања парцела,. самовоље комбајнера и друпк проблема, који cv карактернсали досадашн>н ток жетве, којп се није ПОСЛЕ ОБИЛНИХ КИША ПОПЛАВА У ДАНКОВУ Обилате кшпс п провалс облака последњих дана, као и ви сок ннво подземннх вода угрозиле су двадесетак домаћннстава у улнцама Драгослава Марпнковпћа, Jocima Ерјавеца и Стевана Сремца, у којнма су поллављепа дворјшгга, подруСДМОДОПРИНОС - ПИТРЕБА СШ Петар Вукићевнћ, тссар у ГРО „13. октобар": — Свакн граВанин који Bonn свој град подржава акцпје које се у њему спроводе. Параћинци су увек бнли спрелши на одрпцања, како би нм град био лепшп и у њему се удобније живело. И ја прплаже.м своје „да” за нови самодопринос. одлпковао добром организацијом као прошлпх година.. Стеван Мптровић ми а у мнопш кућама вода из вире п из подова. На терену ради неколико пумпи и екппа припадника цивилие заштите, алн се стање изгледа 'неће саппратпдок се подземне воде не повуку, сазналп смо у општлнском Центру за ооавештавање.

23. ЈУЛ 1986. • gW Више смена buuie посла i:i. нопгрксгкј АЛоже и ДЕОБА ИМОВИНЕ АТПО „ВЕЛИКА МОРАВА” ИЗ НУПРИЈЕ И OOYP „ТЕРЕТНИ САОБРАНАЈ” ИЗ ПОПОВЦА ПАРТИЈА, СИНДИКАТ, ССРН И ОМЛАДИНА О ПРОБЛЕМИМА ЗАПОШЉАВАЊА И ПОЉОПРИВРЕДИ КОНГРЕСИ CY ОПРЕДЕЛИЛИ • На заједннчкој седници OK СКС, пред седиипггва OK ССРН, Већа савеза синдиката и OK ССО одржаној 17. јула разматра нн су проблеми у области запошљавања и жетве ogiobopHOCiu без суда комитет СК почиње практично да спроУ петак. 18. Јула у Параћину је наставље« разговор функционсра Нупријс и_ Параћина који је започег 25. јуна у Буприји. а који има за циљ да разреши проблсмс издвајања ООУР-а „Терстни саобраћај” из Поповиа из састава АТПО ,Вс лика Морава’ из Буприје Ко.мисија у чијем саставу су бнлн н председннии Извршног савета две оггштине успешно је завршила рад између ова два састанка и предложила начин поделе возила, што је ово.м прилико.м прихваћено Друге нспокретности које су стицане у трку десетогодишњег заједннштва тек треба да сс разграпиче, а у то ћс бити укљученн и ггрсдставшши оба колектива. Како је речено на овом састанку основни је нил> да се сви проблсми решавају договором, да се избсгне судски спор, a no речима Витомира Иванишевића, председника Скупштп не општЈше Параћкн мања је спорна нмовина од оне која тек треба да се стекне кроз за једштштво ове двс оггштнне. М. Ж Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА УСПЕО РЕ«В®ЕРЕВДУМ Раднн људи Српске фабрпке стакла још једпо.м су показали своју високу свест, дарност и спре.мноот да солисопнова ственнм снагама траже решења и путеве ка превазилажељу тешкоћа у пословању. к-ао и расподели заснованој на резултатима рада. Наи-мс, о. јула ове године у Фабрпии je о/ржан рсферендум за рсбаланс плана за 1986. годину и лзмепу и допугиу Самоуправног споразума о заједатчким мершшма и основима за стицање н распоређива1ва доходака и расподелу средстава за лмчне дохотке и заједаичку потрошњу. Други о нама „Данас Загреб „НУЖНЕ CY ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈЕ ф Истакла је Марија To доровић, председник Већа Савеза синдиката Југославије у интервјуу листу „Данас” — Младима треба отворено .рећи да за неке струке неће бити посла ни за 20 година. за неке никад, да такви морају ,мењати занимања, Пред друштвом лје, с друге. страме, обавеза да обједини програме. запошљаеања. Јер, иа пример Стаклара у Параћину скраћењем радног дана отворила је про crop за 900 нових радника у граду који има 4000 незапослених. А нико неће у Стаклару. Е, па знате iu.ro, или се. »Стаклара мора иселити из Параћина, или незапослени. Тај је ytacuo неколико колектив извозних 'програма заго што омладина неке у. сгакларс. Heрадом и гурањем што вшие људи у издржавана лица мћемо изаЛи из кризе, ве.ћ само радом, тамо где је патребан da се yeeha акуму лација, а не да с& растаче, А ми се. још понашамо тако као да се треба организовати да свако што мање. ради. Па хајде онда да про бамо да затворимо болнице преко викенда, да стаме саобрадај... Кад они могу да раде нон-стоп, *можемо сви. Морамо: * ■ После. уиодног излагања РАНКА БРАНКОВИНА, секретара СИЗ-а запошљавања на опој ссдннцн о проблсмима у области запосленостн н запошљавања у општинн ПараГнш и уводних напомсна МИЛАНА ПАНИБА. председника OK СКС, који јс председавао седннцц дискутовали су ДРАГАН АНТИН, прсдссдник OK ССРН, ЉУБА ДАВИДОВИБ, нз Фабрике цсмента, ЖИКА СТОЈАНОВИБ, из Шавца, ГВОЗДЕН РАЈИБ из Рашевицс, ГОРДАНА СТАНКОВИБ, из Штофаре. НЕБОЈША ЈЕЛИЧИБ омладинац. БРАНИСЛАВ МИЛЕНКОВИБ. омладинац, ДРАГАНА ИЛИБ из Штофаре. Л>ИЈБАНА МИЛОШЕВИБ, из Фабрике цемента. БИТОМИР ИВАНИШЕВНБ, председник Скупштпнсопш тине и ЗДРАВКО ФИЛИПОВИБ. начелник Опшлгнског комнтета за прквреду. У сви.м овим дискусијама преовладало је мишл»ен>с да је увод но излагањс добра основа за дискусију и закључивање шта јс потребно и могуће и да у области запошљавања можс мноIO више да се уради. Свс раднс организације нису испунилс сво ју обавезу пријема приправника. Скраћивање радног времсна и vBOl>eH>c све три смене у производњи је, такође- велика шан- •wa за запошљавањс. Деца руководилаца брже се запошљавају У дискусијама јс било рсчи и о томе да у нашој срсдини нс ма добре сарадње између шкзлс и удоуженог рада. запо-иљт @ Расподела по добром комаду Иако је референдум одржан у најнепогодније вре.ме у јеку годишнмх одмора и непосредно иза јулоких празнипредложена акта су апсолутиом већином ка, оба \-овојена гласова. Тако је план производње за 1986. годину смањен за 8.000 тои-а сгакла. а-ли и такав треба да обезбедп извршеље планског задатка од 29 милијарди динара. 1 Јасан циљ — стимулисање производње Код измеие и допуне Самохчтравчог спаразума изврпгене оу две измене — јсдна је везана за усаглашаваље Споразума Фабрике са Друштвеним договором и групацнјским Споразумом према последњагч измеиама савезних прописа, a друга је везана за систем расгроделе, «ли тачније, награђиватвс ло добром комаду. Усвајајући ова акта на референдуму раднипи Стакларс су ИМЖ1И пред собо.м јасан цил> — стимуласања н обезбеБивањс заинтересованости нспосредне производље за израду нових кваЈпггетиих производа, што истовремено треба да повуче укупне резултате нзттред, а тим и боље награБпвање свих запоопених. Д. Милетнћ После обављеннх разговора у Окружном привредиом суду и недавиог састанка представН!ика заједнмиа запошл>аван»а два суседна града. дата су објаилвења и заузети ставови за спајањс двеју заједшша запошљаватва. Поигго законска могућност дозвољава, а интерссовање и ра ционалност оваквог поступка постоје, трсба предузстн мерс да се споје и свих шест заједиица По.моравља Ресаве и Левча у јсдну, закључено је том прилико.м. На нстом састаику је договорено о рационализацијн рада постојећих служби у СИЗ- -овима, о раду делегатске скуи штиие и њених органа и тела, и о начину праћења прнлива средстава, као и о подстицаљу што бржег запошљавагва. По једна — Да би се повратило поверење радних људи v наше руководство, у Партију, и друге друштвено-политичке организације морамо најенергичније, и то одмах да објавимо рат свима онима који нарушавају рад, ред, мир, политичке, друштвене и радне односе. ИЛИЈА БОЖИН, председник Отпптинског одбора СУБНОР-а уреферату — Можемо свуда да штедимо, али кад су у питању деца и друштвена брига о њима, не бисмо смели, јер ако испустимо и једну генерацију враћамо се сто годнна уназад, каже наука, а ово што смо логрешили у усмереном образовању, осветиће нам се кроз петнаест година. ЖИВОЈИН МИТИН, професор, у дискусији вкју сс деца пољопривредника максилсумом зсмљишта, а ни асиа рУксљодилаца не чекају лу го на г.ссас, док су мсђу незаnc.uiciiiiMa махом деца радч ixa Кад бл пј.оизводни рад бчо 5tље n.iahcp сигурно је да бл се мсадп гадије одлучивали запсо Ч5<г.дна занимања, а чупо се " дзвно познето мишљењс „Зсм.ча сељапима — фабрике рацлиичма ипс у многоме може хта ссши прсблем запошљавања. Преквалификације — нужно зло о У диаусиЈама је било рсчи прсковрсмсном раду кога II У нзшој опинини и даље има доста. што, такође, успорава за- .......................................... УТВРБЕНИ СТАВОВИ ЗА ИНТЕРЕСНО ОРГАНИЗОВАЊЕ У ОБЛАСТИ ЗАПОШЉАВАЊА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНА ПАРАБИН И НУПРИЈА СПАЈАЊЕМ 0 РЕАЛНЗАЦМЈЕ Извршни савет о привреди О Две заједнице запошљава- О CBAKOI ПОСЕБНО н»а пз Параћииа и Буприје спо јиће се у једну © Подстицање бржег запошљавања али bpeqna пошљаиање Курссви и прекзази фпкацкјс су у послсдњс врече нужко зло. и сигурно је ца нсшто мора да сс мен»а и у г.исте му школства. У нашој општини јс ирисутно да јсдан број радника на добри.м радним местима нс идс у пензију, иако зато и.ма услова. До прошлс године г.злаз за брже запошљавање јс C'ito у малој приврсди. али сс сг.да о то.ме свс мање говори. занимљиво јс и мишљење да нам нсдостајс анализа рада оних који чмзју радне књижицс и да се морају стварати услови цз С" мзади луди добровољно cnpi дељују за производна занимања На оној седници је усвојена иа фсрмапкја о проблемима у областк заг.ослсностл и запошљава:са и закључци уз то поедложеии koui ће бити допуњечи ирсдлозима из дискусија са овс селчице. Ко је затајио у жетви — на одговорност Газматрајући информацију припремама и почетку жстве о и откупа пшенице рода 1986. године констатовано је да непосредни организатори овогодишњс жетвс нису положили испит. жства сс одвија бсз нског велик or рсда, рсзултати нису ни изблиза очскивањима; а порсд ки шс која омета жетву затајио је и људски фактор. Констатовано је да ће се позвати на одговорност ови који су у жстви затаОнм приликом јс' разматрач прсдлсг и донета одлука о vcиајању Друштвсног логовора с заЈедничким основа.ма и мерили ма за утврђивање личних ioxo дака и других примања Фунх ииопера v Скупштини општиве ии органима ДПО. М. Живковић Разматрајући показате.ве пословаља ОО¥Р-а привреде опшпп.е Параћнн по заврш н»м рачунима за 1985. годину иа недавној седницп Извршиог савета Је констато; вано да јс потребно да се на свакој седници посебно ГАВНА ДИСКУСИЈА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ЦРУШТВЕНОЈ БРИЗИ О ДЕЦИ За шреће деше оесилашно одданишше • Предвиђа нацрт овог закона који доноси још неколико значајних новина На заједничко.и састанку секретаријата секције за здравствена и социјална питања при OK ССРН ко.мисија за животие и радне услове Опииинског веНа сипдиката, секретаријата секције за друштведу активност и положај жена, представ иика центра за дечју заштиту и сродннх организација, разматран је нацрт Закона о дру штвеној бризи о деци, који унапреБује интересно организован>а v овој области, доноси неколико значјних HOBinia, од којих треба спо.менути бесплатни боравак трсћег детета у обдатллту. Уводно излагаље поднео је Власти.мир Крстић, а после до бре дискусије у којој су учествовзли: Предраг Дреноваковић, Зорица Несторовић, Мирјана Жикић, Смиља Вучковић, Алексалдар Кнежевнћ. Живојин Митић, Симка Бурић и друти домет је закључак да се прихвате при.мелбе Центра за дечју заштиту на овај закон. Општински водн Судећи према разгосорима који су вођени еа "Р^ја’ ницима акционих конфереицнја СК и предевдинш«елииштВд материја.1и.ма којн се припремају за и Општиоског комитета СК, упорности и озои. р\амаш_ ства наше партијске организације, на старту см ј не акцнјс какве до сада ннје бнло. се избећи са.мо итрим отвара ње.м социјалистичке псрспекти ве радни-м л>удн.ма и грађанима, све.му прогресивном. стваралачком и ухшом. Субјвкт тих промена не .могу бити ни форуми ни документи (.ма како добри били), већ они делови друуштва који су животно, својим положајем. замнтересованн за њих, пре свега радничка класа. Попрплично незадовољство стање.м у сопственим рсдовима и ста!Бе.\( у ширим друштвенлм размерама. конгреси су утело творили у својим опредељењи- .ма. Наишао је преломни тренутак да Савез комуниста претвори све експониране тежње за дубоклд! социјалистичким променама у конкретан програм, у мотнве и циљсве своје свакодневне праксе и да из њих извлачи поуке и порукс и за сопст-вемо ме1ван»с. Свс про.мене које треба да настуле имају за цнл> ревитали зацију радннчко-класног идеититета Савеза комуниста, њего во веће отвараље гграктичној класној критпци и утицају це локупне сонијалистнчкс јавности, дубљу де.мокрагизацију по свим линијама, ндејно и кадро вско освежетве и стварање много чвршћег јсдинства, организацноног п полттпког, на ти.м основама. Перспсктива за прогресивне, стваралачке и умне снаге Нису постојеће тешкоће данас оно најтеже и најгоре. Под одређеним услови.ма и дуже гледано онс су савладЈгве. Најгоре је што се губи дуторочна оцијалистичка орнјентација, што тсшки проблеми притиску ју онтне социјалистичке циљевс. што слаби способност контакта са конкрстном животном СЈГтуацнјом. Та опасност може разматра пословаље «ваке всће радие организациЈС. Да бн ствари у привреди крену ле на боље биће ангаж^ва! * и актив привредника, чнји се први састанак очекује ових дана. м. ж. као лајстручшце, да се у свим одговарајућим сфуктурал1а ра зматра овај нацрг,. да се измени члан 17 који је прилично рогобатан, и да по лотреои и шггересовању могу организова ти и посебни састанци у мео ним заједницама и радним органнзацијама. :КРОЗ GAMO ; ДОПРИНОС : РДДНИЧКА : КЛАСА ! ЗА ЛЕПШУ : БУДУЋНОСТ ' ГЛАСА За истинске социјалистичке односе Радници су, у це.тинн узев, по свом класном бгсћу, друштвеном и материјалном положа ју она друштвена снага која је највише заинтересована за развијање лстинскнх социјалистнчких самоуправних односа, најодлучнија у борби против cBiix штетннх појава, манифестација и понашан>а: етатизма, сепаратнзма, национална * ма, бирократизма, техмократизма, групно-својинских II других дефор.мацпја, иајотпорнија на туђе идеолопЈЈе и наодлучнија за разрачунавањс с идејно туђим схватањима и понашаљима. али чија се реч све маibe слуша и још мање поштује. Савез комучшста мора да сс изборн да радшгк и његова реч добију место којс заслужују у економском, социјалном и појпггичком и уоганте друштвено.м погледу. (Наставак у идуће.м броју) Радосав Петровић |!43А ГОВОРНИЦЕ - АЛИ| | [ЈИСПРЕД ВРЕМЕНА| једнако за cbe — Било би најбоље кад ои друштво изнашло могућности и средстава да сва деаа подједнако имају право на дечиЈи додатак, а не под одређеним условима. као са да. Има драстичних примсра где су људи „стекли” право на дечји додатак, а овамо купнше пола Параћина. A има и таквнх прнмера да љу ци два—три дана сваког месеца нду на болова»ве, да приме мањн лнч1«и доходак и тако остваре право на де ји додатак, док оне породице којнма је то стварно пог ребно не могу да га имају pexato је Предраг Дреношко вић. из ИВТКТ „Брачко Кп маиовнћ", на састанку пово дом нацрта Закона о чрушгвеној бризи о деци.

w rtw CQSsДwwoos<goQKou CJ §oK И4o ft. Ш 1<Ш s >wE5 t£OMMoS oдибosa« Г o >&° з 2 ° ?>« S10 <4 o H gl fl eCJ -■fl al a j. »5 « Д? 5 fl o « s S5§ < O a SB* " O « _ Q ri s flSIo §&2 o. ac O 4 g 2 « * §•2 « § I?П n кQ O3o Si? -53 O£oHo«Q O fl Bg ih

o o 3=1 £ H a > 5 pi s o O o PI 5=} W■TJ O £ jiiHiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiitiiuiiiiitiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiminininnHHtn.