ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ 26. НОВЕМБАР 1986; • БРОЈ 322 р!
МОЗГАЛИЦЕ Ypebyje: МИША ГАЈИБ Фискултура н Физичко васпитањс је омиљени предмет већине ученика, начешће због мг ре. Али да шра може би ти и поучна, сведочи сле дећи пример: на јсдном часу фискултуре наставник је рекао: — Сада је на реду игра лоптом. Будите мирни и стантгге у шест рсдова, по пет ученика у свакп ред. загонетни број Саобраћајаи Јоца в^- тио се у станицу сав уту чен и видно нерасположен. — Шта је, uito сп тако покисао? Спгурно тп је побегао некн несавесни возач? — упитао га је дежурни. — Ма, замисли, већ сам га имао! Шестопифрени број његових кола завршава се са 2. Преместн WWI ПДНОРЛМЛ НАША АНКЕТА: КОЛИКО СТВАРНО РАДИМО РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА математика — Али, друже иаставин чс, разрсд има само 24 ученнка! —, јавио се глас нз позадине, — Па шта онда? Брзо у рсдове! — узвикну ластавник. Да ли сс наставншс збунио плп јс траженп распорсд, ипак, .\ioryh? Ми кажемо да јсстс, a ви? лтг_се тај број на почетак цобија сс трипут мап»и број. Ето, то је све што знам. — Али II довољно! — рече дежурни. __ Знате лп ви који јс број аутомобнла несавсс иог возача? ОДГОВОРИ: Ученпци трсбају да начине шестоугао са по пет ученпка на свакој страннци; број аутомобила ,је 857142. МОДНН КРЕАТОР-ГОРДАНА ННКОЛИћ-ЗА ВАС Ребус: Д. Гојковић анаго» НАШ НАРОДНИ ХЕРОЈ Ребус кана Нит' је ребус, ннт” јс кана, већ и.ме и презиме нашег великана. Бора Рупић ПОЕТА (анаграм) КИП СЕН своју на њнх баца, инспприше, мотивпше, ход’те, амо, оловчице, да сс песма о том пише. Љиљагла Гојковић Решења анаграма: Анка Бс рус, песник. РАДИМО КАО ОД БЕДЕ Саширизични yiao Ypebyje; Милијан Деспотовић JU ДНТОЛОГИЈ САТИРИЗИЧНОГ ДФОРИЗМД Говорн се да ми, Југос ловенп, рслатпвно мало радпмо. Некп упућеии тврдп да пашс сфсктнвно радно времс траје нсг де око 3—4 сата. од осам предвиђених. Шта о то.мс мисле нашн суграђани: Мнрослав Псрић. обућар: — Имам утисак да се v нашим раднпм органнзацнјама всома мало раДИ. На послу мало, а на страну доста. Међутим, ја као прпватни занатлија морам дсста да радн.м, лс м.огу да забушавам. јер ја сам н радннк п свој шеф. Зорица Јовановић, адмпнистратпвпи радник Ро бнс кућс „Београд”: — Обично се кажс да ми нз админпстрацијс ра дн.мо вео.ма мало. He би се могло тврдити. Мисли.м да сви ми недовољно ради.мо, ц да радије ука зујемо на туђи нсго сопствсни нсрад. Војнслав Мнлетић, рад ннк монтажног „Пролстера”: — Производни рад се много не ценп. Није адек ватно стимулисан п награђен. Затп.м радп сс под тешкп.м условнма п све то наводп људе на нерад. Вероватно ако бн сс боље плаћало, боље би се и раднло. Лскарска ординација: Др Душан А. Вељковић ЗЕЧЈА КУГА 0 Ових дана читамо у дневној штампи о појави З.ЕЧ.1Е КУГЕ или ТУЛАРЕМИЈЕ, једног опасног обо љо;>а — зоонозе, болестц која се јавља код животип.а. али се преноси и на човека. © Сматрали смо да јс ово обољсње практично ис корењено, али нас је стварност још једно.м драстнч по дсмаитовала. Иако v пашоЈ срсдппп зсчја куга на cpchy ннЈс устапопљспа, ми lic.MO сс v најкраИим цртама упознатн са овим тсшкпм обољсњсм. УорочннЈс зечјс кугс је јсдна бактсрија, која јс доста сродна са узро<1ннком к\тс. вр.чо отпорпа на спољнс утицајс: Y лсшспима жнвотиња мо;ке /кивсти и до 100 дана, а у води прско 3 мсссца. Тсмпсратура од 58“С уиија јс за 10 минуга, a па iiiiCKiut тсмпсратурама остајс дуго у животу. Од жиcoTitiba обичио обољсвају глодарп, пајчсшћс зечсси, али и всвсрицс, паиови и мпшсви, као и нпз других ДИВЉНХ I! питоmiix животнња, па чак и птицс. МсБу животиљама се болссг шири дирсктним н пндиректпнм контактом, храпом и водом, као н посрсдством јшсската, бува, мува и крпсља, За човска јс парочпто опасна појава овс болссгп код зсчева, зато што су тс животтћс најчсшћс жртвс овс болестп, н самнм тпм и извор заразс, нарочито у псрноду лова. Човск сс можс заразптп на вншс начнпа: Контактом сз болссном жпвотињом прн apathy кожс, плн прилииом спрсмања хранс од тпх жпвотнња. угрнзом различг.тнх лнсскаита, као крпсља н мува псцкалпца. Исто тако слабо кулани.м м педовољпо псчним мссом нифпцнрапс /кивотиње водом која Јс бнла контамннпрана ол лсшсва плп нзлучевнна заражсннх животпња. Врло су рсткп случајвн прсноса зсчЈс куге са човека на човска. Инфскцијн су најчсшћс изложенп ловпн, пољопркиредпп радници, а ако Јс дошло до контамипације воде и рибарн, Туларсмпја се коз л>уди најчсшће јавл.а у касну јсссп, а у всзи јс са ловом па днвљач. Ипфскција сс у тслу шкри лимфннм путсм, а манифсстује сс отоком лпмфних чворова у различитнм дсловима тсла, који одгосарају месту на ко.мс су .микрооргаипз.мн ушли у тсло, алн и иутсвима жиховог шпрсња. Иајчсшћс су захваИснн лимфнк чворови у ирсдслу лактова и пазуха, као ■I ли.мфнп чворовп лнца п врата. Y одрсђеном броју случајсва ови лимфпи' чпорови могу загпојити, па nioj може нзлазитп кроз поирсђсну кожу илк слузокожс. Са тих хсаришг.ж лика болсстп, од масс и инфсктивности узрочкнка, као и од констптуцнјс и конлицијс болссника. Срсджс тсшка туларс.мпјл трајс, ако пиЈс лсчсна, нсдс- ;вама а понскада п мссеиима. Тс.мпсратура трајс проссчно 3—4 недсљс, а ипфскпија се шнрк са Јсдног лимфног unopa иа другп. Ово unipcibc упалног происса обнчно Јс праћсно noBimicihCM тсмпсратуре. To јс разлог да сс болсст можс продужнти и до пола годннс. Лакша обољсжа туларсмнјс иролазс након псколико недсља а најтежа доводс у кратком времсну до смртп. Прогпоза болести зависн од локализацијс процеса Прогпала јс noma код нелсченнх плућпих и цревних формн, као и код захватата мозга п срца. Смртиосг иод зсчјс куге је прсма руским ауторнма око 1°о, а прсма а.мсрнчким 5—7“о По озлрасл.сн.у остаје нмунитст. 11ајбол.и лск у лсчсњу зсч|е куге Је crpcirroMiiitiiH, а трсба га давати у довољпим дозама к довољио дуго. Лсчс11.с трсба започсти што раннјс. Лист Содијалистичког савеза радвог народа опгптиве Параћин. Издаје> Цевтар за културу и ивфор.мисаае „Параћин” — Параћив. Дпректор: Славољуб Обрадовић. В Д. Главвог и одговор ног уредвика> Мирослав Димитријевић. Издавачки савет! Живојии Томић (председвнк), Нада Јовавовић, Светислав Живковић, Бори воје Маривковпћ, Момчпло Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ћор рђесић, Мирча Младеновпћ, Драгав Автић, Славољуб Обрадовић. Мирослав Димптрлјевиб, Свежана Јовановић и Миливоје Илнћ Уређује релакциошЈ колегпЈум. Новинарл! Милица Живковић. МиНа младима дуг остајс, а стари ее — папрстку надају. Нсдељко Радловић lioroii пс можстс гапути молктвом: ibiix сс Јсдмно можсте одрсћи Борислав Богдановић Нски ipaGc круиним корацнма у будућност, а неки urra стпгиу. Миодраг Глигоријевић Un Јс паишх п.ра лнст! Павле Цветковић Лако Јс чматн са ллана кад су на љему жуљсвн. Александар Бореш Жспскс сс облг. чс поссбно, иушкарци их скидају уобнчајсно. Јуре Ујевић Толико је папрсдог.ао да су га и органн гоњсња јслва стнгли. Миланко МарковиВ ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА: БУДАЛА — ЗНАШ ДА ОН НИЈЕ ВИШЕ TAKO ВЕЛИКА БУДДЛА? — ОПАМЕТИО СЕ?! — HE, ОМРIIIABEO! БРОЈ 11 Упеђује: Радомир Милошевић MAT Y ТРИ ПОТЕЗА НАГРАИКА УКРШТЕНИЦА (12) AYTOP: ВМ МИША ГАЈИП НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (11) Из гимилс tii'.'hiix одговора ..Самоборац" у наградној укрштсннцн (11) Драган Ai-n.h, прсдссдник OK ССРН донсо јс срсћу Всрн Map KOBiift, уллца Маршала Тита 119/1, Нади Тошић, Маршала Tina 128, Ворису Ксрију, Е. Крсмановнћа 49, Мићи Штрбцу, Б. Крс.мановића 56 II Драгану Ми-овансвпћу, Патриса Лумумбс 3 нз Параћипа, који су добили no једну вредну књкгу дар кљпжарс н антнкварнјата ,,ДоропЈ” Зораиа Ho.inha из Парађина. РЕШЕЊЕ ПЛГРАД.ЧЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. II: Исторпјат. платипарп. Самобора«, Ипан, атн, Лар, Лок. Ј, оц, лак. та. Н, бастноп В, ас. ара, гр, ч, снн, арт, ПСК, анал, стакарипа, гслсмстар. опсрнсати. НАГРАДИА УКРШТЕНИЦА (12) Поштовани чптаоцн. у овоЈ укрштеннци потрсбно Је да решнте појам у послсд|вс.м водоравко.м рсду. Даклс: СТАНОВНИК ГРАДА У ВОЈВОДИНИ. Вашп одговори треба да стигну до 5. децсмбра 1986. голинс. • наградс у овом колу су слсдеће: пет кжнга, за пст срсћппх добнтпика, дар Кмнжаре „Доротеј” из Парађнна. Жслн.мо вам мкого срсћс! .НАГРАДНИ КУПОН (12) Pcmcibc: _________________ _______ „14 ДАНА" одраг Милевковић. и МиливоЈе Илић (техничкв урелпик) Посло впо-техпички секретар, Драгана Мацић Адреса релакци.е Макси ма Горког 4. Поштански фах 38 Гелефоии- слаипи и олк.ворни уредник (035) 52-352 вовнпари (035) 53 694 Прегппа1а, голшпн.3 1.250 ливара. волугодишња 650 ливара за лвостравпво авистру ко. Жиро-рачув Цевтра за културу и ивформисап>е 63504-603-1973 ког СДК Параћин Штампа. ГРО .Глас" Београд. Влајковпћсва 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
I/ ■Ј ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ НА НАРЕДНОЈ СЕДНИЦИ CKYTIIIJmiHE ОТППТИНЕ ПОДИЋИ ИНфОРМИСАЊЕ НА ВИШЕ ГРАНЕ богата антивност и лист ■ Y уторак, 16. децембра 1986. године, одржаће се заједничка седнииа сва три већа Скуппггнне општине Параћин, као и посебне седнице Већа удруженог рада и Већа месних заједница равноправног делокруга. и делегатп Скупштине саi 3 •; ■5 Изузстна актнвг.ост у Друштвено-политичком, скуп итгвнско.м r привредком животу, храснла је протеклс двс седмние. Користи се крвЈ године да се још вп шс уради и плзнови остварс. Ново лето је m прагу. Од рубрнка препоручуЈемо вам: Казне за пекомумнс тичко попашаље у ООСК у ФТМ „Пролстсру”, , Врш »ају како хоће'» у „Стандардтрансу”, омладннцк „ни прстом пе мрдаЈу” у M3 Јули” и ннз друтих тс ма, комситари, крптнка.... Делегатн сва три всћа раз.маграће анализг стања информисања у Општини Параћин, пословање прлвредних и ванпривредних делатностл за псрлод 1. — 9. 1986. године, ребаланс бутгета општинс за 1986. годину, као и Илформацлју о припрс * мама за реоргаиизацију сре дн>ег усмереног образовања. Посебан осврт гчиниће сс прл раз.матрању Аналнзе о инфор.мисању v Општллл и пословањг прлвредлпх ј> лепривредних делатиостл које заслужују нажњу јавпостн обзиром на тематику коју трстирају ови документи. Делегати Већа удрркеног рада и Већа меснлх заједллца Ћс, v равноправном депокругу на посебној седни нл, размотрити Одлукг о одржавањи чистоће н заштити ком.улалнлх објеката која је блла л предмет iaвне расправе и Наирт Одлукс о взградн>л објеката грађапа. Такође ћс истога дала делегати Скупштлне опппипе моуправне интересне заједнпце здравственог оспгурања Огтштиле на својој заједничкој седшши размагра ти Анализу о спровоЗељ здравствене заштлте v општлнл Параћлл за пернод 1. — 9. 1986. годјлјс и Анализу Самоуправног интсресног организовања здравствс не заштите и злравствелих делатности са предлогом ме ра реорганизацијс, о чему he се заузети одређени сгавовл и закључцн. Љиљана Вуковић ГОДПНА ХШ ■ БРОЈ 323 Н i f...........■ -« i дирентно ,3 Y.CYCPET ДАНУ ЈНА ГШОВА АРЈНИЈА 10. ДЕЦЕМБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 70 ДИНАРА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ ПОЧЕЛА СА РАДОМ ПОЛИТИЧКА ШКОЛА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС НОМУНИСТА МОРА ДА БЛИСТА Е Прошлог чствртка почела Је са радом осма генерација политичке школс општинског комитета Савеза хомуниста коју похађа 51 полазник. Свечаност поводом почетка рада политичке школе отворио је МНЛАН ПАНИН, председник OK СКС н поздравивши прнсутне пожелео им успехе у раду н истакао значај идејно-полнтичког образовшва и васпитања младе генерације. Тренутак са свечаног отваран»а политичке школе Друг То.мислав Јоваиовић, председник MOK СКС региона Шумадије н Поморавља говорно јс о политлчкој и прлвредној ситуацији општине Параћнн, потребп бржег превазилажења пробле- .ма, одговорлости чланова Савеза комуипста и потреби да се Јсдејно и политички ос пособљавају за још брже решавање иасталлх тешкоba Предавачл у политичкој школи OK СКС блће истакиути друштвено-политички радници, професори и педагозн из општине, региона и Републике. Политичку школу води Маркслстичкп це«- тар. После свечаностн председник партије региона друг Томислав Јовановић посетио је Фабрику цемента У Поповцу л всдио разговоре са комунистима и руководство.м ове организације о гтословању за 11 месеци ове године и плановима рада за ларедну годину. Y ООСК ФТМ „ПРОЛЕТЕРУ’ аеторица НАЖЊЕНИХ рудо, 22. децембра 1941. године. Осннвањем Прве пролетсрскс брнгадс paha се АрмнЈв. Стварана у најтежим даинма дуго н тсмељно, Још прс рата у пдсЈама друга Тита п комунистичкс лартиЈе. Од голоруких бораца формнрапе су партнзанскс чсте, одреди, батаљоии, брнгаде — АрмиЈа. Билн су то обнчни људн, ратари, радннци, студснти, многн Још невични оружју, алн са лспоколебљнво.м всром у побсду. Предводили су их ко.муп1<стм, прекаљени у борби протлв нскародног рсжнма, у затворнма којм су бнли освсдочсни комунистнчхи уииверзнтетн. Одлучно идућн Тктовим путем ЈНА је израсла у лоуздалу. ударну снвгу општенародне одбране спремна н способна да сс одлучно и непоколебљиво супротстави сваком агрссору у сваком моменту. Спремиа Је да се сваком агресору одупре са нсколпко мнлиона бораца са оружјем у руцн, са народо.м нза себе. прн.мсном разних облнка отпора и борбе. Подсетимо сс Тнтовнх речн: „Нова Југословснска армнја, ар.миЈа нскована у Јеку најжешћнх борбн, нстннска народна армиЈа, која је извојевала тако сЈаЈне побсдс мора остатн ц остаће непоколсбл>пви браннлац тековнна нашс надчовечанске борбе”. Момчило Вучковић Коло југословегства: изузетно успсла свечана академија за 29. новсмбар Партијска организацнја у ФТМ „Пролетеру" изрекла мере петорпцн својих члано ва: Момчилу Јаковљевићу, Гради.миру Павлавићу, Слободану Вукомановпћу, Андрији НиколиНу и Данилу Стојановнћу, доскорашњем длректору, зоог пелзвршава н»а партлјских задатака н некомуннстлчког понашања. Опшнрллјс на странл 2. ПОВОДОМ 22. ДЕЦЕМБРА НАКОН ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О РАЗВОЈНОЈ ПОЛИТИЦИ Y 1978. ГОДИНИ &ЕЧАНА шдаиЈА олан.шати ПРИВРЕДН Y току протекле недеље V Y понедељак 22. децембра у сали ГАП-а одржава се свечана академија у часг Дана оружаних снага. Пози вају се грађаип да присуствују овој свечаности. НАЦИОНАЛИСТИ НУДЕ ДЕОБУ Од нас се тражн, практнчал н стваралачки допринос оствариваљу Дугорочног програма економске стабнлнзацнЈе да развнјамо соцмјаллстичко самоуправљаже, да брже мсњамо све оно што пракса HHje вернфнковала; да бржс мења.мо све в нске одредое устава п снстсмских закона; да јачамо ндејно н акцноно Једниство свих социјалнстнчких снага; да се оори.мо енергнчно н зналачки против антнкомунлстнчких антнсамоуправнкх ндсЈа и схватања, логледа грађанске десннце, протнв свих облика националнзма, селаратнстичкнх, бнрократских н уннтаристичких схватања, да свако.м Јасио н енергично ставнмо до знан>а н вуторима такозваног „Ме.морандума’’ да се нс могу мудитн алтернативе — јсдииству, равноправности народа н иародностн, самоулрављаљу н несврстаиостн, да нема помлренл са класннм иепријатехима, а лосебно са националиспша који нуде мове сукобе и деобе народа, доводе под знак питша тековине револупије, као што ннсмо и не можемо остати на описиваљу појава и пробле.ма, на „замрзаважу” лостоЈећег нсповољног craiba, већ као револуцнонарла снага друштва, као авалгарда радннчхе класе — морамо разрсшавати актуелне лроблеме в задатке овог времена без оклевања и колебанка, и опарати перспектнву развоја. ф Централна манифестација, поводом обележавања Дана републике одвијала се 27.1новембра на сцени Градског аматерског позоришта. Препуна сала поздравила је чланове КУД-а „Бранко Крсмановић” из Параћина, затим ученике основне школе „Момчило Поповић — Озрен” песнике Књижевне омладине и војнике из касарне народни херој „Бранко Крсмановић” За свечарском говорницом појавио се Новица Митро * вић, председник Општинскс конференцпје Савеза соција листичке омладине. Y празничном казивању је све АВНОЈ-а нас на подсетно прлнципе који су даривалп Југославију социјалиагичког и самзоуправног духа. Такоbe је подсетло п на догађаје који нас ових година узне.ми равају. — He може.мо и не смемо да толерише.мо оне који оспоравају нашу револуцијуи н»ене тековине, нашс напоре и резултате у изградњи земље и уносе збрку ... Ово је уједно и порука празн!гчног скупа, а лрпхватан>е поруке се најлепше * ог леда у завршној сценп акаде.млје и колу југословенства. М. И. cbilm организацијама удруженог рада, радним заједницама и месним заједницама одржана је јавна расправа о документима о развојној поллтици v 1987. годп ни: Пре.ма првим резултати ма одзлв радних људи и гра ђана је био добар, а највише је прлмедби и сугестија блло на пореску политику. На зборовима је тражено растерећење привреде, побољшање матертјалног положаја образоваља, посебно просветних радллка, културе, здравства и других делат ностл. О резултатпма јавне расправе тшсаћемо опшнрни је у наредном броју нашег лнста. НАГРАДНЕ ИГРЕ ЛШ ДЕСЕТ ДШТНИНА Новнца Млтровнћ, прсдседннк ОК ССО лрошлог петка извукао нмена десеторицс најсрећнпјпх добнтннка Y другом кругу иашнх наградних игара. Свс всћп број купона стиже Y рсдакцију, а у овом броју треће наградно питшће. ОгппирннЈ« ва странн 8. TYPHHP ДУХОВИТОСТИ Томислав Јовановић НЕГАТОРИ УНОСЕ ЗБРКУ Не можемо и не смемо да толерншемо оне који оспоравају нашу револуцију и »ене тековвне, наше напоре н резултате у изградљн земље н уносе зорку. Они, док се социјалистмчке друштвене снаге труде да осигураЈу матсријалиу пролзводжу која би обезбеднла свнма основну сгзистевднју, лод вндом друпггвсне и »ационалне бриге, истичу само оно што јв Y социјалнстнчхом самоуправном систему споредно, слабо нли неуспело. Ми ннсмо против крнтнке м прикривања слабости. Свесни смо да стаље ва косову треба брже да се сређује, да инфлација треба дв буде мања, да заостаЈањс пољопривреде н иаучио-т«- хиолошхог развоја треба да се бржс залошл>аваљс младнх нс одвија на лачии. решава, да са задовољаваЈупи MebyniM, тоталну мегацнју свсга постоЈећег, неriipajtc самоуправљања и истицањс некнх друтнх путспа супротних авнојевским опрсдсљен>има, не прихвазамо и нсћемо никада прихватмти. Ми с.мо охтучни у опрсдсл»ен.у да идемо путем којим ндсмо од Другог заседања ABHOJ-a. To је интсрсс радиичкс класе и радних .%уди иаше земле. To је наш пут на комс нећемо посустати, за којн имамо скагс. Новица Митровић ВОЈНА ВЕЖБА НИШКЕ АРМШСКЕ ОБЛАСТИ ВЕЛИКА БОРБЕНА ГОТОВОСТ На анализи протекле во- добила завпдну оцену. јне вежбе на Косову, коју Војннци и стареишне са је организовао Секретари- овог терена добили су добјат за народну одбрану са ре оцене за оамопрегоран отарешинама учеслицима вс рад и извршавање ратних жбе, закључено је да је ова задатака. провера борбене готовостп М. И. УДРУЖИВАЊЕ ТРАНСПОРТНИХ ОР ГАНИЗАЦША ПОНОВО ИЗЈАШЊАВАЊЕ У „СТАНДАРДТРАНСУ” S Y OOYP-y „Теретни саобраћај” и „Црници’ за интеграцију гласало преко 80 одсто радника Друтог новембра, радници 113 OOYP-a „Црница", „Терс тнн саобраћај” Поповац и РО. „Стандардтранс" из Параћина, изјашњавали су се о удруживању у јединствеhv Радну организацију »Па раћинтранс”. Радии људи у „Црницп" п „Теретно.м саобраћају" су се изјаснили за удружнвање са преко 80 одстр гласова, док ће референдум у „Сталдардтрапсу" блти поновљен за којп дан. Како с.мо сазнали бројлп радницн „Стандардтранса" су оправдано били одсутни, због природе посла и одлучено је да се и њм.ма да прилпка за изјашњавање о планираном заједништву. м. и. ДЕЛ01АЊЕ ЧЛАНОВА И ОРГАНА СК У ССРН V огтштеппртнјскоЈ расправи о На прту ставова о дсловању чланова и органмзација iCK у ССРН која је спровсдсиа y нашој општини најчсшће је истицан одлучан захтсв да се комуиистн заложе за доследннје остварнваке своје у.чогс к остварнвање контннуитета СоцнЈалистичког савеза радног иародд као фронта оргакизова1П1х соцпјалкстичккх сна га. Комукнстк мораЈу да се нађу ла свнм састанцима бнло којс друштвс но-политнчке организацијс нли мссне заЈеднпцс, друштвсне организације п удружења грађана и обсзбс дс такав начнн дсловања који he OMoryhimi демократску повезаност са радпим људима и rpabainuia дс .мократску борбу мишљсња, усклађи ва»ве разлпчитих ннтереса, поставља iba а.тгернатнва за решаваљс одреВених односа уз активно и демократски н аргумснтовано оспоравање лрсдложеннх решсил која одступаЈу од програмскнх опредељенл и конгрссних резолуцпја за брже спро uobcibc дугорочног програма сконо мске стабилизацпјс и отклањање на гомилаплх тсшкоћа. ДРЕНОВЧАНИ НАДСМЕЈАЛИ ПРИБОЈЧАНЕ На својој снени 28. новем бра. хуморисги Дреновцаби лн духовитији од екипе мз Прибоја, победпвши их са 75 према 50 бодова. Овим збиром чврсто држе другу позицију на табели у својој групп. Y следеђем сусрету гостују у Драгову код Реко вца. бпширније на 6. страни. СТАНАРИНЕ ЈУ6ИПЕЈ „ПРВОГ МАЈА“ На свечаној седннцн Радничког савета пољопривред не радне организације „Пр ви мај”. Божидар Бокпћ, директор ове организације подсетио је на „малу нстори ју”- Први мај је фор.миран 1946. годинс као Градско по љопривредно добро и од та да до .данас живи свој плодоносаи живот. Y међувре- .менлЈ, радио је н као задру га, а и као чланица система „Агроекспорт", када је нз својнх средстава изградио Фабршсу адитива. Данас „Првн мај” делује у АИКчу „Параћин" и представља око сннцу развоја пољопрнвреде па доутитвеном сектору. М. И. СИРОТАН HE ПЈ1АБА СТАН Лко просечан јшчнн доходак ш претходне године по члапу домаћин ства износп од 5Л92 до 7.767 дина ра то до.маћннство се ослобађа ста нарнне за 80 одсто. To важп н за подстапаре, подссђа|у грађане из СПЗ-а стамбсно комуналнлх послова. Оппшрннје на странн 5
OCBPT ПОАИТИЧНИМТ 10. ДЕЦЕМБАР 1986. • БРОЈ 323 ПРЕДЛОГ ЗА YKOP У жижи ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СК зидописии Бслосвстске новнне. данас rnrryjv брзином светлостн. Све што у нском кутку свста чини цовост, v другом vcкоро постаје архапзам. Тако cv брзином ласерске технологлје, ла зндове наше средпле, стиглн графптн (цртежн — поруке пслвсане спрс.јбојом). Нове „зндне иовпне” до61me cv и антологију графлта, Драгослава Андрлћа, а па стараницама автлогпје п аидовпма моглс cv ла • • прочитају веома поучпе поруке младог света. Графити су постали имни урбане средине и 'просто боду очи чисте, зидне површнне. Али, појављују се и графити којн су далеко од луцидностл, духовитости. Често на зпдовима освану поруке: „Мрзим Хајдук п Цпбону", „Дражен мајмун", „Звездини хулиганн са севера”, четири слова С v раотореду као на грбу СР Србије. Говори ли то неадто? Нису ли то сигнали за озблљлпју анализу графитологије. М. Илиђ ФОРМИРАНА ООССО Y РО „ЦРНИЦА” БИЛИУ ЗАПЕЋКУ Жеља за одвајаљсм у ООУР „Црнлца” од РО „Вел .мортранс” у Нуприји ц за формираЈве.м једннственс ра дле оргаллзацпје за превоз на терлторлјп наше општипс, условила је п многе дру гс радпе активности ла свл.п пивонма. Тако је, на предлог ООСК, формлрала и ООССО „Црнпца" која бројл 40 чла нова. Истлче.мо да до сада ова радна организација нијс лмала своју о.младиноку организацлју иако је у п,о’ј свакл други радннк омладн нац. Реч омладинаца до са Да се вије много председника је Снежана Ристнћ. ч\’ла. За взабрана Александар ЈовановиН Y ,£TAH£APTPAHCY” ТОКОМ РЕФЕРЕНДYMA ЗАТАМ РУКОВОДИОЦИ ДавнаипБа потрсба да се трапспоргне оргалнзације на нивоу наше општине ин-тегршпу и чине једну већу спо собчнју л богатиЈу готово да јс и реализовала. За то су се ових дана изјасннли запослени у ..Тсретном саоб pahajy" у ГТоповцу и аутобу ској станици v ПараНину, a запослени v „Станда-рлтрансу” нису свп изашли на референдум, јер је наводио ве лики број радника био на терену. Транспортна организација жиш1 и стиче доходак на то чковпма. Посао је везан за терен, али v овом случају руководство ове оргаиизаиије је морало да о.могућн већнна радкика да тог дана буду у Параћ(П1у, пзађу на референдум ц хојасне се. ти.ч пре што је ова &кција доста дуго прнпремана, а те рмин одржаватва рефереиду ма је уиапред утврђен. Новн референдум који ie заказан за 19. и 20. децембар прилика је да се свим радпицима oxtoryhn да се изјасне, алд и да руководноци буду боље организовани. м. ж. РАШЧИСТИТИ СА ГУБИТАШИМА Нареднп период мора да карактрише изузетна мобилност комуниста на разрешавању пнтања организацнја удруженог рада које послују са губитком у смислу да се програмски и идејно разјасни и рашчисти досадашњи начин рада и пословања која нису дала очекиване резултате. Ово је са.мо јсдап ол закључака са сс ти" (; , тинског комитета СК о ipжане 25. цовембра када су разматранп резултати 1 (puврсБпвања v општипц Параћип за дсвст месецц овс годпнс. Том пппликом ie речено да положај v прпмарлој л секундарно] раслоделл лаше прлвреле који је лочео да сс ноправља v прошлој годпни л даље се наставља. мада тај ловољал положај лс прате позлтлвпл филанслјскл резултати. Комуллстл v ларедлом пе рлоду лзузстну пажњу ipeба ла посвсте коришћењу капацитета, производњи за тржиштс, квалитету водље, кадровској цн, развоју мањих ироизполитморганизацнја гдруженог рада, развојним службамд v своји.м средипама, а када је v пиПАРТИЈСКЕ КАЗНЕ ЗА НЕАКТИВНОСТ Y ФТМ „ПРОЛЕТЕР' НЕкОМУНИСТИЧКО ПОНАШАЊЕ @ Партијска организација ФТМ ИПО „Пролетер” петорици својих чланова изрекла дисциплинске мере због неизвршавања партијских закључака и некомунистичког панашања ® Другарске критике добили Момчило Јаковљевић, Градимир Павловић и Слободан Вукомановић, а Андрији Николићу и цоскорашњем директору Олгерећена разноврсним потешкоћама у раду, партлјска организација ФТМ „Пролетер” скупила је снаге и скоро јединствено донела одлуке којима се чланови СК, они који не поштују и не лзвршавају закључке партијске оргаллзали је казне. Другарско веће фо рмирано крдјем октобра нашло је да су петорлца комуплста „Пролетера” својлм нерадом н погрешнлм радо.м утицалц на радну и полнтпчку атмосферу у радлој организацијн. Предлог другаpcKior већа комунлстп с\ј прихватили са веллко.м већипом л ослм код Данила Стојановића где је предложена „последња опо.мена” преиначена v опо.мену. Момчилу Јаковљевићу, Гра димиру Павловићу ставл»а се па душу опортуно полаinaibe на Радничком савет\\ где су се изјашњавалп сулротло закључцнма ОО СК. Андрији Николнћу, прсдседннку Радничког савета осим истог разлога замерено је понашазг>е у везл закључака иартијске организације, нестављање ла дневни ред предлога мера за побол>шан>с стан>а у РО. Слободан Вукомановић недослед- (но је спроводио закључак партијске оргамизацнје понашајући се супротио на састаниима конкурсле ко.ми сије за пзбор директора. Његову одбрапу ,да је био нзложен полмтичком притиску”, другарско веђе није успело да утврдн. Бившем ДЈфсктору, Данилу Стојановићу, друтароко веће је утврдило, треба замсрити за неактивиосгг у решавању кадровских питаiba и неадекватан начин обавл>ан,а послова. Такође, неактивносгг у ажурирању послова из областн пор.матнвне делатлостл, љсгова су (кривина. Једап од аката Правилннк о расподелп средстава за личие дохотке због тога је камен спотлцан>а у „Пролетеру". Даннло Данилу Стојановићу, изречене опомене Стојановић оноси одговор- избору директора иако ниност. као и сви делегати Је посгојао предлог коккурРадннчког савета, чланови СК што је инсистирао на сне комисије и комисије нн за једног кандидата. М. Миленковић ВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ HE МОЖЕ ОБУСТАВОИ 8Eh РАДОМ □ Веће савеза синдиката оттштине Параћин разматрало је недавно појаве обустава рада у периоду од 1985. до нове.мбра 1986. године и закључило, да иако је број радника којн су учествовали у обуставама мали, а поводи најчешће незадовољство због ниских личннх доходака, обавезују се сле осиовне организацијк Савеза синдиката да се још доследнмје и упорније ангажују на решавању питања која најчешће доводе до Посебио треба пажњу на област ле и не дозволити обратитп расподеда се путем прптиска, олносно штра јкови.ма, нсплаћује ллчни доходак којн лпје оствареп резултатнма рада. Ипформи caibe радппка трсба побол>- шатп а посебпо у погледу ових немилих догађаја. расподела и исплате личних доходака, нерсалиог и неадс кватног рада и тако даље. Снндикат мора тражити појединачну и колективну одговориост руководилаца п носилапа политичких фупкцпја за пропусте и ано-малпie које су довеле до обуставе рада. РАДНИЧКИ (ТАЈНИ САВЕТ) Y „СТАНДАРТРАНСУ' ПРИПРА6НИЧКИ ход ПО ТРЊУ тању пзвоз tv ie п даље потребна помоћ нгире аруштвепо-политнчке заједнице. Приликом доношења Резо луције у h»v треба уградити само плапове који cv прихваћенп од страпе оргапа управљања v оргаплзаппјама удруженог рада јср само таквл плановл rapanrvjv извршење. Основне организације Савеза комуниста V органнзацнјама гдруженог рада cv дужпе да одмах приступе пеловитом сагледавању стања п проблема v г\нализа о прпјсму прнпрпвника. току девст мессци ове ro.imic, нашла се нв дневном реду овдаши»ег Прсдседшпитва омладннске организациЈе. ћројке су говорилс јсдно стање, коЈс и ннјс тако прно како се обично размишља. Велнкн броЈ органнзација Јс испунно или he KcnyiiiiTii закоискс одрсдое о приЈсму приправника за ову годмиу, РазговараЈући о прнложсним чињенпцама, на ирсдседнишглу су сс чула и нека nojatnitciua цифара и покушано Је да се разоткрнЈс н друга страна мсда.гс. Бранислап Миленковнћ, секрстар о.младинскс органи * зацпје упозорно јс па јсдиу појаву пред којом многи зажмуре. — Законска обавсза о пријсму прнправнкка, углавном, првп ce поштује н испуилва „прописана” поглсд, спс изгледа нор.малло. ксота. На у суштини, И свс сс то своди на просту рспродукциЈу раднс снагс. својим срединама И покре, : НаЈчешће. приправиици долазе на место оних који . су отзппли у пензнЈу. Обавезс о пријему приправниха ну ннтензивнију акпгвност на њиховом решавању. М. Ж. MEBYOmnTHHCKA КОНФЕРЕНЦИЈА СКС ШКОЛА — ПРОИЗВОЂАЧ ЗНАЊА Актуелнн задацп ко.муниста на даљем усавршавању срсдљег усмсреног образовања н васпитатва у Ре гнопу ШушдиЈе н Поморављв била је темп саветоваља MOK СКС реп« она одржаног у Крагујсвцу 21, повембра. МатернЈалнк лоложај шкозе у сарад!ћп са удруженпм радом указује да сс школа мора трстнрати као пронзвођач, како сс у једној дкскуслјн чуло, да школа произво ди најфинију робу — зпан.е, п она мора битл у дослуху са потрс бама привреде како сс не бн ства рао суфиинтарак кадар. Велика па жња на саветовап.у посвсћсна јс модсрнпзацкји шнолства н ловсћаи.у впспитне улогс школе с акцентом па рад ССО. Међутим. па овом састанку пнје сс чуо нн Јсдан партпјски сскрстар нз срсди>их школа рсгиона, али охрабрујс чињеница да се чула реч .младкх којн су нискстирали па побољшању положаја учскпка н захтсвалн бо.т»с услове за рад ССО, Владнмир ЈанковнИ подразумевају отварап>е нових радилх места, в не ј појсдностављено попуњаван»е. всћ упражњених. I МИЛИНКО РАДЕНКОВИК, председник Координа- • ционс конференције ССО Српске фабрике стакла упозорио Је на још иеке аномалије. Конкретпо, Стаклара | као најмногољудннји колектив има и наЈвеПу обаве- • зу. По Закону мора да лриип вслики броЈ будућих радпика, али ако испуњава закопске обавезе сама себи чини xio. По шсми пријема највише места пма за срсдњошколпс. Шта то значк, страховит прптпсак непронзводпих радника, јер itirx Је п највптпе, a Стаклара вапн за радннпн.ма, стаклодувачима, рвглерима, а н»их нема па нсма.., Значи гомилатк непроизводни апарат коЈи и овако жестоко прЈПЈ<ска хичму непроизводном раду. м. илпћ ЗАШТО РАДНИЦИ ЋУТЕ Направитк апксту Јс доста Јсдпоставан повшгарскл задатак алн да то ниЈс увек баш тако, увернлп смо се овнх дана када Јс трсбало раднпке анкетпратн којн су по њиховом мпшл>сн>у главни разлози честих обустава рада код иас. Оно што нас Јс том прнлнком изпенадило био Јс зид ђутаља пли лаконски одговорн: „Ја о томс не желмм да одговорим" нлн „За то пнтајтс днрсктора". Сви tiaiuit покушајк да ппправнмо ову рубрику бплп су узалудни. Обустава рада ниЈе начнн да сс рсшавају проблсми у некој пута до сада. he сс покаже ни. ОдбиЈање срсдипи рсчспо Јс п паписапо осзорој Алп Је тачно да су учесталс, а паЈчеши да су резултат стап>а у ЈедноЈ срелида се о ibciiHM узроцкма говорн janiio за новпнс наводи ма размишљаље да је код радника прнсутан страх имаЈућн на уму последице којс после тога могу да имају, а можда и немају довољно поисреља да he њихово мшиљен»е битп посвећсна требиа паж11>а одпосио уважспо. Можда их иа наводе и нека раннЈа искуства. поЈАСНО И ГЛАСНО ВРШЉАЈУ КАКО ХОЋЕ О Које су то тајне (или намере) када Раднички савет захтева да просторију у којој заседа лапусте и техничкн дире ктор и саветник за инвестиције, па, чак и секретар основне организације СК? Управо на ово питање могли ои (а и не морају) да одговоре делегати Радничког савета „Стандартранса”, који су на Радничком савету 4. децемора ра стерали сва „непозвана лица” А дневтш! ред није био ни деликатан. ни тајан, with је изискивао посебпу пажњу, sui концентрацију. Требало је донети одлуку о пријему радника, утврдити стнмулатнвце мере. прогласнтн резултате са лсдавно (неизгласаног) референдума о цнтеграцији и ЗАКАЗАТИ НОВ. — Баш та последља те.ма (друга тачка дневиог рсда) изгледа да је захтевала „тајност”: вероватво да се Раднички савет прибојава интеграције, па јс предвпђена вслика борба да се расиише нови референдум, каже, а свс му врсме непрнјатно, секретар 00 СК Радослав Јеротијевић, возач. Показало се да су оваква страховања била оправдана Раднкчкн савет је најпре до нео одлуку да се повп референдум не распише, а затим је у поповљеиом гласа1ву, !шак, доиета одлука о новом рефереипуму. На једвите јаде донета одлука нијс прва која одлуПРЕДСТАВЉАМО BAM OCHOBHY ОРГАНИЗАЦИJY ССО ИЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „4. ЈУЛ” НИ ПРСТОМ ДА МРДНУ Далатња пшл генсрацпја расте п сазрева у условпма економске крнзе н другнк заоштреник пробле ма нашсг друштва, носи печат свог времеиа Све протнвуречности, крнз ни тремуцл, сни успесп алн л промашаји утичу на свест младих. Да је то тачмо потврђује и прнмер гра дске месле заједнпце ,,4. Јул *^ «ја руководство у воследше време пос тижа успехе, а паЈсвежиЈа лотврда је и изградља зграде чијс су ториЈс намељепе за рад месне пнце. Мећугим, млади овог дела ПОЛИТИЧКЕ МАКСИМЕ Правз н ЖСТИНСка дсиократијв нс можс постојати без радпичке класс. Божидар Аџија Шта већлна одредп, то he и бпти. Тито Фаиатнчно веровзЈБе у двмскратнЈу чвпт накв демократсже усталово пемогућнм. Бернард Расел Поштујмо сваког чоиека ж« биће u Re правжмо ни од кога идолж. Ајнштајн просзаједграда као да то не прпмећуЈу или их уоп штв не запима сопствсни и друштве но-скономски положај и место гдс ее сада налвзе. Питам се куда ће их одв«ети таква незамитерееовакост, што су разлоза такв« учмалос тн п хако превазићи трепугне теш коће. Рекло бп се да уепесн руховодства мсснс зајвдниде пе служе као подстпцај шладима. А ево и за што, тамошњи председннк основне организације ССО која броји вреко 500 младих нема нп Једног члапа ССО и то је за сваку крнтикг. По кутпао је да у сараднл са опшпгнском конференцнјом ССО закаже састанак своЈоЈ органнзациЈи, позвао је већи број шадпх, а на састапак је дошло сачо 7 омладииапл, вшве да пграју croim тепнс мего с памером да присустаују , иеком ом ладннском састанку”. Внлевши овако очајнп стањ« сво јс омладинске органкзациЈе предсе дннк скупштинс н руководслпо лок pehy иницнЈатмау „бућења младих1’ на тај начин пгто he раша група састааљеиа од прсдстаспика ДПО обкћн свс омладпнцс п разговарати са жима no кућама. Руководсгво ове M3 повукло је овакжп потез имаЈући у внду Титове речи „Кому нпсти морају бити мајприсугниЈи и најактивиији таио где илади треба да бнју битку за своју самоуправну друппвену свсст и ангажоваиост по лазећн од тога да су кнгересн и проблеми младих уЈсдно ннтереси и прпблемн целог друштва”. Да лн he ово .Oybeiw”. успетп остаје м сс внлн. али остаје даб- * лежсна чиљенииа да још Једна омла- -дииска организацнЈа признаЈе да ми Јс v стажу да се носи са својии проблсмима коЈи притискају не само н.у ве|» и цело друпггво и да јој је за нзлаз пл перада, неапишостп и ведостатка револуцпонарности потрсбна novfh ссталих себјската. Бранислав Миленковић НЕМА ШПЕКУЛИСАЊА кс Радничког савета „Стапдардтралса” бојл групносвојплском бојо.м. Раднлчкл са вет сс очнгледно откилуо од базе и сад шлепа лнчне илтересе, кажс „изјурели” сскрелар. Тако је блло прллнком поделе ловлх возлла, која су делегати пзделили нзмеБг себе, а олда join једно.м, као за пнат, и та нова возила иекл замењују joui новлјл.м. Овакво.м „самоуправIio.m” оргалу. велпком газди у Manoj фирми слгурно да -не треба ..non лад главом” у виДЈу, ипак неминовне, иптеграције са осталим параћинскпм превозници.ма. М. Милснковић ИЗБОРИ И ИМЕНОВАЊА На ЈедноЈ од последњих седница Радничког савсга АИК-а з;. npuuiuца дужностн one организаиије изап pan Је Божпдар Бокпћ, дугогодншibii друштвено-политички радннк, до садашжн директор OOYP-a ,,Агро екепорт" у Параћину. За дпректора Медиикнског цснтра „Здражљс” поново Јс изабран доктор Сава ДимитриЈеоић. који је и у предходном .мандату био на овој фуикцији. Овнх дана у СрпскоЈ фабриии ста кла, Hajseheii napahmiCKOM колектк ву за председника Посллводпог од бора изабрак Је Драгпмнр Xaunh. дндломвранк скономистч лосадаш- №■ вршнлац дужности председпнка пословодног одбора. Радннчки савет ГПРО ,.13. октобар" је иедаило за днрскгора ове органнаациЈе иоково пзабрао Драгугмна Петросмћа, дмпломираног правннка. Ми знамо каквим смо жртвама платилп слободу. Због тога и v ово.п тренутку поручујемо свима којп покушавају шпекглисатц с нама. који muijv својр реакин« онарне планове и којн прпжељку^ полиг тичке обрте v нашој землхи, који нс воле зато што јс слободарска. незавпсна н песврстана, који v себи нс иосе нпшта осим семеиа отрова, раздора и злобе — да смо чврсто решени да корача.мо веллком Ти« товом револунионарно.м хуманистичком стазом. рекла ie Мирјана ЖнкиП, председпик Сскције за друштвену активност и положај жена. ИЗА ГОВОРНИЦЕ АЛИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА Када говоримо о садашљем друштвсно- -екомо.мском ноложајг женс, ја слободно mow да каже.м да је она v 1едном својеврсном раскораку између обавеза На радно.ч .месп’ обавеза које намеће природна ф-ллазра материнства, кућних. породп4H11X обавеза н жеље да се искажв v полнтччки.м н друштвени.м актлвностима. ОгггерећиНз obilm тнм обавезама и же1 љама п немоћна да довољпо предано, ка- : ко само то онд у.чс. извршава све те фуикције. да оствари своје жсље. она..сс нај4ciuhe одричс друшгвено-полнтичког ангажован>а. Зато ic првснствени задатак овс наше Конферешшје да укаже на начнпс pacicpel’ciba жена. да ннццира лодпт штвљаваље појединцм функција којс обавља жена, залажгћи се прс свега, за разбијаљс one вековима crape поделе на мг шкс u женске пословс. Мирјана Моравчевнћ, председннца Конфсрснци|с за друштвену актпвност и положа| жсна Региона У Н>ЕГо5е>а ^ИРм« ВРАЧАДИ. СУ КЕЗАРАђЕНО!
U3 s 5 X s § c X s s (П E Q. J_lllllllllllllllll>lllllll!ltlllllllllllll!nillltllllllllllllllHlllllllllllllllHintilHllllllllllli:illlllll!llllllti1IIII4lllll4l4tlllH|,Hilllllllll|l||,|l,ll|,llll|||ll|HHI|ll|,l|l4,,lHI|”."..-l| ow> wXX Co ( \ = a - O O Д O s S « . 3 §SS8 dm* Hl 2, o' Б. c5 — X Q S 2 -- 2 5 Шр =52 P- rt o Q C S 1*2 5 § o o o loti IE o- e « o e. r a ao1 o o a = « P S | 8 c « O £L O S .K-= * o c. E t—o S o 5 c*> «2 6 rtfs a 8 2§§5^ - 3 I ° 9.2. c. ~ C Q. E< t- S O X O IS s o « H P Q ' rt §£5 3.2. a °.2, .2 q nihfs’g 3 g * J e o hHi| Iijtt^miimnniiimiiiiiHiHinmininiinninnnnnmwiwinninnmmiininwmmiiiimifiJuiiunHiiiiiiiifminniminmmnnnnrntmntmnnnnrrnnmmi a Ш W S <u wCh E w 2 s* s tt < Ph S s s w: E S o O < a so <
i£ SS Иo 4x@o fij zФoszФФФ §ssoШo wФo ЈЦ fen H C3 Ф
ишш тко 10. ДЕЦЕМБАР 19W. НОМЕНГАРИ • БРОЈ 323 ЦОДЕЛА ПЛАЦЕВА СПОРОСТ У РАДУ На Једној од послсдљпх седннца Извршлог савста разматран Јс извештај комисиЈс овог оргала, а који сс односк на приспслс приговорс па доделу плацсва. По.мснута ссдинца Јс трајала од 7 до 14 часова и стиче сс утпсак да ни једиа пи друга комнсија нису ималс лак посао јср добар дсо докумептациЈс учсспнка на копкурсу нс одговара чињеиичном стаity, а Параћин Је срсдипа у коЈој сс свн маљс-внше мсђусобно зиају. Мсђутим, на овом послу јс трсбало бржс и одлучпиЈс раднтн, јср се стичс утисак да ова срсдина intjc у стаи>у да подсли овс плаисвс. Прсдмсти су поново враћснп првоетепекој комиснјп која још Јсдном трсба да прсиспнта својс одлукс, а коначаи лредлог утврдпћс сс на нарсдној ссдници Цзвршног савста. Y CYCPET 22. ДЕЦЕМБРУ, 3AHY JHA □Д !• JAHYAPA НАРЕДНЕ ГОДИНЕ АРМИЈА УЧИ И ВАСПИТАВА Y прохладно децембарско јутро, са ретком измаглицом, која најављује сунчани дан, улазимо у касарну „Бранко Крсмановић” у Параћину са командантом, Радивојем Матовићем. Свакодневна јутарња ужурбаност пред полазак на дневне задатке дочекује нас већ на капији- Кратки рапорти, кратка питања, јасни одговори, права војничка атмосфера прати нас док кроз круг идемо ка „приручној” командантској соби- ___ __ пословима Kofn cv од обостраног значаја за град н касарну, закључује Матовић. У прилог тсрдњама саговорника, можда нашег зато ЦАРИНА У ПАРАЋИНУ Од 1. јануара 1987. годинв , нашем грацу почиње са радом Царина за потребе v МДЛМ 3AGT0J У МАЛОЈ ПРИВРЕДИ Засталн с.мо са формирањем уговориих оргапнзација. Нашн.м повратппци.ма нз иностранства морамо понуднти такг.с програмс који he сс рсализовати са ibHXOBii.M срсдствима, а уз помок овс ДПЗ. Мора.мо вишс иматн попсрсн.а у људс који су спремни да своју уштсђсвину уложс у малу приврсду, чиме пе запослилг н другс раднпке без боЈазнн да сс нско обогати. Зар наш друштво нсма таквс инстнтуцнЈс којс Пс обсзбсднти потпуну контролу рада и понашања сваког појсдинца. Трсба наравно таквс ипстптуцвЈе вншс ангажоватп. Можс.мо да кажемо да смо ми у Ко.мнтсту за прнвреду поступак „здавања дозвола максимално појсдцоставили, тако да свакн захтсв са потрсбном документацпЈо.м за отварање занатскс радњс у najBcne.u броЈу случајсва буде рсшси нстог дана. Мсђути.м, ограничавајуђи фактор у развоЈу мале прнврсдс јсстс недостатак иословног простора. io пнташс сс мора плански решавати. Нриорнтет xiopajy нмптп услужна запихкнва, а услужно занатство сс мора стимулнсати. Цсиа пословног простора оп морала 61ITH дифсрсниирана п то ncha за локалс угоститс.гства, а мања за услужпа закпмања, а пајмања за одрсђсна дсфнцитарна заннмшка. Здравко ФилнповиН Касарна, право градилиштс. Велике зграде са чијих зпдова су тек уклоњене скс ле, шнроки бетонски путеви, неки join недовршени: — Предузели смо значајне ннвестинионе радово пбјашњава командант. Жел>а нам је да услове жнвота п рада војника v нашој касарнп побољшамо. Грађевинскн н осталп захвати у Касарни поднђи lie војнички стапдард на много внши ннво објашњава нам Матовик док пролазимо порсд скоро завршене модерне кухпњс: — Ова војничка кухиња са најмодерннјим уређајнма ма ма неће заостајати за они v хотелима и рестораниистиче ко.мандант и допуњује: Уводи се централно грејањс у смештајне просторије. Тлме ћемо свакако смањити трошкове грејања, а ново централно купатило побо.љшава хигијенске vc.noда ie сарадња добра са друштвено-политичким оргачизацијама, школама али још много тога може да се оствари: — Оцењујемо да има још много могућности за сарадн>у и можс се закључкти да ДЕВЕТОМЕСЕЧНО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ ДДВЉЕНИЦИ GE ДАВЕ — ПЛИВАНИ ПЛИВАЈУ ве војннка што lie се, оној народној „чистоћа пола здравља" одразитн на здравствено стање. Већи део објеката који по је и сс pei-ioBupaiy нли граде биће пгштен v рад на Дан оружашЈХ снагд Југославије 22. децс.мбар, али у касарнн „Бранко Крсмановић" и по завршетку овог посла нс остају скрштеннх руку. О то ме ко.мандант Матовић каже: — Неће ее остати само на овоме, већ имамо .на.меру да уреди.мо и травњаке, остали простор и живимо у 1‘едиој спитној средини. Гариизон са уопште. да здравој ва Параћином садашњи задовољни. ладином. нивоо.м нисмо Рецимо са о.мН<: смс нсдостатак објекта (Омладннски дом) да будс с.метња. Параћин и ми пе планнрамо сарадњу само па слортском и култ\-рном пољу већ и у што нам je он скренуо пажњу, иду и гомиле смећа уз пут до Касарне, загтуштена „Стаза здравља" н парлози крај пута. Запста. то је посао на коме би омладинске радне брнгаде из града н војничке из касарне могле да конкретно допринеси по-' всзујући лепо са корисннм. Уз честнтке за празник на-; шег мира, стога, упућујемо и честитке за лепе конкретие н корисне идеје. прнвреде н грађана наше општнне и шире. Објекат је лошгран v кругу Железничке станице, а пословне просторије су заједничке са РО „Југотпед" из Београда која ће да вршч превоз робе. На овим пословима ће v почетку раднти шесг запо' слених, од тога 2 иариника. — Отварањем Царине у нашем граду многи везани за ту област убрзани што ће погодоватн Српској ци стакла и ИВТКТ послови ће бити посебно фабри- „Б. КрМ. Миленковић смановић" који су наши највећи пзвозннци. а наравно и rpabauiLMa, рекао нам је Богољуб Миленовић, стру чни сарадннк v одсеку за развој Општинског комптета за прнвреду у Параћнну, М Ж. СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН АФЖ Ветеринарска станица ПРНЗНАЊА ДРУГАРНЦАМА КАО РОГОВИ У ВРЕЋ’4 Y претпрошлом броју писали смо о нсопходностн асфалтнрања деоннцс пута од моста па ВслпкоЈ Моравн до рсгноналног пута Гиље — Варварш! у 1*ашсвицн. Y мсВупрс.мену сазнали смо да су срсдства обезбсБена за асфалтнрањс овог пута, али само у дуiKiiiiit од једпог кплометра. За прсосталих УЗО мстпра потрсбво је око милпјарду старнх дннара и њих треба да обезбсде мештанн 5 прекоморавскнх ссла. no многи.ма иа овај проблем стављеиа Је тачка, МсВутпм, нпјс тако. Нажалост, ова ссла пс npitarajy да зајсдпнчкпм срсдствнма асфалтнрају ову дсоппцу. Сиатрају да је то обавсза искључнво Еашевице. 11 ово је прнмер колпко смо далеко отишлн у затвараи>у. Чак су се п месне заЈсдннцс почеле поиашати као аутоно.мпн фсудп. Пако тај пут даноноћно корпстс сви, прскоморавцп ннсу успслп да изабу из својих усклх пнтсрсса п naby заЈсдннчки Јсзик. Још увск су слоаиш као роговн у врећи. Влади.мир ЈанковиН и.ма v плану kohkpctiiv и непосредну сарадњу. Од нашег саговорннка чулн смо Подсећајући се на 6. децембар Дан прве конферем1шје АФЖ, Секција за друштвену активност и положај жева општине Па<рађип, оргаиизовала је прошле суботе свечану академију. То.м прпликом уручена су н признања најстарнјим активнсткињама. О значају п улозп некадашњег АФЖ говорпла је Мпрјана Жикић председник овдашње секције за друштве ну активност и положај жена, а у прнгодној беседи Мирјана Моравчевић, председшгк секније Региона Шумадије и Поморавља, подсетнла је на значај и улогу жене у нашем друштву данас. М. И. V ЦЕПЉЕЊЕ Г1Р0ТИВ БЕСНИЛА току је акцпја вакпшгацпје па И по обрачупу за дсвст .мссепи приврсда општине м.ма внсок губитак од 490 милиона дпнара, чнјк Је раст 101,9 одсто у односу на исти псрнод прстходне годннс. Мсђутнм, други дсо приврсдс који послујс бсз губптака издвоЈио Јс знатна средства за проширсње матернјалне пронзводњс к рсзсрвс коЈс пзносс 1.920 милнопа динара и всћс су за 367 одсто од срсдстава у нстом пе рподу прсдходпс годнне. Лнчин до холак по запосленом износи 55.289 дипара н bcIiii је за 107 процената нсго прсдходпс годинс. БЕСПРАВНА ГРАДЊА са против бсспила, али јс одзнв вла сника са села врло мали, нако су власнпцн паса били благовремсно обавештсни. После ове редовне мере превентиве сви они који не буду привели свог четвороногог љубимда бнћс пријављсни ветеринарској urt спекцнјп, која ћс вршити контролу, сазнали смо од Душаиа Мпловано внћа, управника ветсрннарскс ста иицс. Који се објекти На последњој седннци Скупштине општине. анализнрано је стање у области бесправнс изградље на под ручју општнне Параћин са оперативним програмом ак тивности на њеном сузбијању. Том прилпко.м је делега тима презентиран и списак објската којн ни под којим гсловима не двогу да се усаг ласе са Генерални.м урбапмс тлчкпм планом. а ни са пзмспа плана које су у току, ПРИЈЕМ Y СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ ЗА ВАЗДУХОПЛОВЦЕ И МЛАДЕ ТЕХНИЧАРЕ руше? Драгољуб Гајић ППРО „ШУМАДИЈА” Ј односно oinix објеката треба рушити. које На списку објеката које треба рушити су стамбенн ГРАДИТЕМКИ КИЧЕРАЈ II док све друге светскс несреће; еколошке, саобраћајнс, ратнс и нератне одјскну пукну и падалско сс чују у Параћнну упорно не примепиване ни од кога, вншс годипа дсшавају сс правс архнтсктонске трагедијс. Настави ли се оваквим темпом десппе сс (бсз много врстермваил) ,^катаклизма” доброг граднтељског укуса. А онда, каза су друштвене нспривредне инвсстацпје замрзнуте, приватнмци преузнмају ствар у своЈс рукс. Деснло сс много тога и дсшава по наши.м сслима и гра ду Параћнну. Последљи нож у neba отменој беспо.моНној шспођици архитектурн забо јс новопсчели власник бившс , Благојевнћеве кућс” у улицп Максима 1 орког. Какав-такав, сеционистнчки стил којим сс послужио покојни доктор изборио јс својс место под капом историјс уметности. Y многим градовпма и зсм.вама здања таквог стлла стављсна су под орнгу друштва. Код нас нс, очнглсдно, Има ли снага које ће спрсчитн (подучити) да после иовокомпоноване иародне музике, новокомпонованнх сскси шундаћа у фнлмскоЈ уметностн појаву новокомпонованс архитектурс? Због иаше лсгадс оудућиостн трсба сс заузети. М. Мнленковић ^есшишке за усиехе И Још већи успех у раду пожелела Нада Јовановпћ, потпредседннк Скупштине општине Протеклпх месеци на адрс су ваздхопловаца клуба „На ша крнла” и Општинског вс ha технике стизала су број на прнзнања, за врсдне резу лтате. Најпре помеппмо, Славољуба Годића, ваздухопховног радника п падобраи ског тренера, затим Светлану Симић чији су овогодиШ1БИ резултати зашли v са.м врх европског и светског па добранства. Зорана са прво.м наградом цију фотографпја Пургера за колек на фото салоЈп/ у Снску, бројне мсдаље младпх техпичара. објектп Славољуба Бранковнћа из стришког насеља и Грује Пауновића вз Параћи па, Цара Душана без броја, викенд кућа Радосава Јовановића, улица Гаврнла Прп нципа 9, пословил објекат Душана МарковнНа пз Пото чца и помоИгги објекти Пст ра Мнлановића, 13. октобар број 4, Божпдара и Љубпнке Станојковић, Дрварска 18. Љубомира ГајнНа. Адака лска 8, Чеде Пауновића, Ма кси.ма Горког 45 н Мклутина Јовановића, Мишарска 13. ИЗЛОЖБА РУННИХ РАДОВА Све је ово бпо повод за ма лп претпразнични пријем, 28. новембра, који су организо вале друштвено-политнчке органнзације. Y име домаћина пријема честптке и же л>с за још лепше резултате упутила је Нада ЈовановиИ, потпредседник Скупштвне оп шптнс. Како нам јс рсчено у Општинском секретарпјату за инспекцијски надзор ’ код свпх поменутлх објеката јс у старту лато решеље да се обуставе радови, алн је јсдан број граБана нпак наставио нзградњу стварајући на тај начин штету .ча свој рачун. ОбележаваЈућп дал првс ионферш« ције ЛФЖ-а, 6. дсцембар, прошлог пстка у лросторијама робие xyhe „Шу.маднја” отаорсна је изложба ручннх радова раднцца пстоимепе организацијс. Изложбу Јс отворила Мпрјана Жикнћ, прсдседник секци је за друштвснп положај и актив ност жспе опигпше Параћпп. Најуспсшннјн скспонагп ва излож бп су iiarpabenii врсдним паградама. Супер паграду за народну ношњу из Црнотравског краја добпла је Радкца Радојловнћ, прву награду Радмила Томнћ, другу Мира Мнље imh за столњаке и трећу за завесу, Рала Bopbcanh, спе чстнри раднице ППРО „Шумадија”. м. и. ЕПИГР4МИ НЕУНИШТИВИ м и. М. Ж. Прс ће да иструну наше костн CYBBEHUHOHHPAH>E СТАНАРИНА СЕЛИ СЕ СТОЧНА ПИЈАЦА Стока ван града ■ Прсма урбанистнчком плану н потребе, плапнрано је нссљсње сточне на основу указапс иего пашс глупостн. СОЛИДАРНОСТ СДНИТАРНИ ЧВОР-ТВОР Одавно сс говорн о прсмештаау сточне пнјацс на пову локацнју н тај би посао, како сазнаЈемо, ускоро требало да будс окончан. Садашаи простор за функционалност заслужујс наЈнижу оцсну Јср нс одговара својој иамснп. Y прилог то.мс иде и чни>сннца да јс санитарии чвор рутло којс што лрс треоа уклоннти. Саграђсн прс псколнко дсцелија прсдставља спомсннк name балканскс исбригс кад су у питању јав * ни клозсти. За врсмс пазарних дана п лстњлх вашара, због мхзог калацптета, права јс срсћа доВи на рсд, а да сс човску не смучн од смрада карактсрн * стичног за „апуцпенс нужппке. Иако годинама у распадаљу још увек јс главко свратиштс за оне коЈс потсра нужда јср бољсг пс.ма. Да ствар буде гора у блмзнпи исма ни водс па могућност заразе ннјс исклучеиа. Мирослав Чопа Содотан не плаЋа стан пијаце идућс године ц одрсђена је њена нова локација ван града између Параћина ц приградског дела Стрнжс. Солидариу иавику н.мају гољс дају све од ссос да и.м буде боље. РЕГУЛИСАНО ■ Из СИЗ-а стамбено-комуналних делатности подсеliajy грађане да сви они чијн остварснп просечан лични доходак у 1985. години по члану домлГ-ииства нзноси до 5592 дпнара ослобађају се плаћања станарпне. To важн и за подстанарс, а признаје нм се субвеицкја до висине станаринс за велнчпну стана на којц бп и.мали према опште.м акту њихове радне организацпје односно у завнсности од всличнне породнце. Ако просечан лпчнп доходак V предходној години по члану домаћииства износп од 5.592 до 7.767 дннара то домаћинство се ослобаba плаћања члаиарине за 80 одсто. Ако просечап^ личип доходак I13H0CH од 7.767 до 9.320 динара том домађинству се субвсинношгра станарина за, 60 одсто, а зко jaj просск W3H0CII од 9.320 до 12.426 динара субвенцнја износи 40 одсто. За просечан лнчнп доходак до 15.533 динара по члану домаћпнства субвенција пзноси 30 одсто, а преко тог пзноса се плаћа пуна станарпна. Како нам јс рекла Живадинка Јоксимовић, прсдседшгк ко.мптета за урбанпзам, за реализацију иссљеља сточне пнјаце пзвршена је експропрнјација зсмљишта п на ње.му јс привремсно била .смештена бсточска база „Планума" из Бсограда за пзградњу ауто-пута. Према договору он је дужан да извршн ограђнвање тог простора и насипање шљунком. Бетонска база се исељава, а простор ограђуце на hobv локашт- Исе-’ љење ппјаце се планира за' идућу годину. ј Драгољуб Гајић| Кад нсправда пожурује тад сс корак са.м скраћује. м. ж. јс. Y међувремену овај стор је прикључен на п струју п предстојп љеље ваге са садашње проводу исспија
МЕСИЕ ЗЈЈЕДИЦЕ ■Д 6 "~т' ■ СЕПО-ПОЉОПРИВРЕДА УСЕВ1 | Бусиловац УЧИОНИЦА У КАФАНИ Због пзградњс иове шквлскс зграде, жоЈа ннјо довршсиа до овс знмс како Је прсцвиђсно, деца мораЈу да се сналазс коко зиају п умеју. Настава co пзводн у нсодговараЈућпм просторпјама, а Једно одељељс je смсштсио у кпфанн, у којој нсма чак нл оравс, пи а co врпта obiix зпмскнх дана затпараЈу столицом. : Стрижа КАЗНА ЗА НЕХНГИЈЕНУ Због грубог кршсња осмобннх правила xnnajene у М млекарн магацнонеру јс нзречена повчаиа казна у внсштн од 3.000 дштра за осноану задружну органпзаS цпЈу п 1.500 за одговорно лнпс. ■ Врапчане АКЦИЈА СОЛИДАРНОСТИ Дводнсвна акцнја сакупљаува добровољннх прило7 га за нзградн>у спомеп-обслежја па сремском фронту. ; нзвсдена јс 15. и 16. повембра, уродила јс лспн.м рсзултатпма, Сакупљсно јс 90.000 дниара, а носнопн акције су бплн пионнрн, омладгпшн н чланоаи ј! СУЕНОР-а. М. Ж. ј Стубица Ј невЕз икд@и!Ж Стубнчанп сс калаза лрсд новпм самодопрнно- ?! com. To јо одлучила Скупштнна Мсснс заједницо на !'ј својој седннцн од 27. новгмбра. Новп самодопринос га износио бн 2 одсто од личног дохотка из радног одј поса и 4 одсто од пољопрпврслннка. Самодопрпнос 'ј би сс убпрао током нареднс четирн годпнс п послуIs* жпо бп за изградњу пољсклх путева, рсгулнсању уличнс расвстс, а јсдан део бп мамснскн Оио пздвојел за козребс културе н спорта. Изјашњаза^с за самодопринос rpajanc током овс недсљс. М. И. Чепуре: и - ШЗАД ВШ ГД До краја годлнс девсдссст одсто мспггана дооиле И| здраву пнјаћу воду, на коју чска всВ десет годпна. 8Н Радницн OOYP-a „Водовод” из Параћпна ужурбано fe pane на прлкл.учивању и зидан>у шахти, како ои пре Р скега до.маћпнсгва добнла воду. Свстлана Радивојсвић Лешје: јј ЕБО 5-3 HPW ! J И ово можс да будс всст. Лсшјс већ четрдесст •• ј годииа нсма кафану. Последи>а јс оджквела својо ва !?ј време другог свстског рата. Похвално нли не, али gj горштаци под плашшом Бабом кмају свој мкр, н ЈедНЈ ну главобол.у маи.с, Славица Благојевић । --------------------------------------------------------------------------- ;] ОСВРТ I №вЛШ - А №К0 НЕЂЕ Недавно у ИлустрованоЈ политпци, као поссона . ј посластпца, као всст која заслужујс да будс пренеЧ шсиа, аоновљсна јс информацпЈа из загрсбачке АреЈ не у којој рспортср шиле да браћа Иван п Антуи '■ Црљан, пол>оприврсдпиии јављају граоалкма да у њиховом дворишту могу узети тск обра>гу паприку и то Ј колико ко xobc. Људн су најпрс тсшко веровалп у S то, алп ускоро прсд њш-овом куђом у Славонском ј Броду створила сс гужва. За два-три дала граоанп су co код браћс Црљал сиабдслм папрпком. поклој iultji су око пст вагона зимницс, а нису узели >ш Ј дннар. Узрок овог нссвакидашњсг догаВаЈа су проОлсл ми на рслацији откупл>1гвачв — произвоВачп. •J Y нзлогу бурегишишс у Параћину далпма стоји л оглас: „Поклањам кукурузиу пгуму са ео арн. Упитатп ’ у радњп”. Порука Јасиа али нзглсда не баш много ;1 привлачна. Шаша занста није првокласна панрика ■Ј спакована у врсћс, погодна за туршлју, али стока н S! нс јсде аЈварс н туршпје. п Шта јо у шпауву: пиат, понос нлн надалеко чу- ј у вепи моравскп мситалнтст? По свој прилнцп у пн- • ј таљу је расуђпвшБс у снстему: „И моја шума Јс нс- : | посгчсна, па зар да Јвсгову сечсм". А сећа.мо се вре- 1 ;, мена када је та нста храна за стоку плаћана па „по- ■ ђ злаВпвана". И крадсна. Увуче сс човек у копу шуме па јс као угвару коси из њнвс у њиву. Стрепи при 1 га том, трссе се, алп — то му нвко не поклаља. м. м. CTAPTYJE ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОБАЧЕ СА ЊИВЕ У ШКОЛСКУ КЛУПУ V органлзацији Клуба салуоуправљача Параћин, секције за пољопривреду и се- .'10 OK ССРН, органнзације ла друштвену актнвност же на, радне организације „7. јул”. земљорадничке задруге ,,1. мај’’ и ПИК-а из Ну прије и овс године одржава се Зимска школа за пољопривредне произвођаче. У сарадаи са месним организацијама ССРН у сслима школа би требало да се одржп у Доњој Мутници, Мириловцу и Чепуру. — Зимска пгкола за пољо привредне произвођаче ове годтше имаће три облпка деловања. Првн је течај за коришћење и одржавање пољоприврсдипх машина по програму и уз ггредаваче из ИМТ Раковица. Други облик су 'предаваља из пољопрнвреде уз предаваче из наших пољопривредннх организаиија. А трећп је намен»ен сеоским домаћицама и цша му је обучаваљс и упоТУРНИР ДУХОВИТОСТИ © другом сусрету Дреновчани надсмејали колеге из Прибоја ® Хуморпстичка екипа Дреновца друга v својој групи Капитена смешиих Дреновца и ПрибоЈа Дан уочи најзначајнијег празника Републике, 28. цовембра, Дреиоиац је био епицентар својеврсног смехотресног земл>отреса. Над> смејавале су се екипс Дрсновца и Прибоја у јецинственој манифестацији хумора и сатнре Турнир духовитостл коју поди лист Политика експрес. На крају хумористпчког сучељаваља домаћини cv били духовитији н убрали 75 поена, док су гости застали са 50 бо дова. Вредело је бнтн 28. новембра у Дреновцу и са препуном салом се слатко сме јати нашем менталитету. Гости из Прибоја су дошли са хумором који је задпрао више v иеке опште теме. хпто јш је мало »засметало" код жирија који је инсис * тирао на правнлима турнира, смех на свој рачун. Жирл v сасатаву Мил^ Jaciuih, драмскн уметник из Београ да, Бранко Дамјановип, редитељ II драмски уметиик из Београда и Бошко Ссиларџић, новинар Експреса, с пунш! правом cv дали веома впсоку оцену. екнпи Дре новца. Њихов хумор био је окренут себи н прнликама V овдашљој срединн. Многи су се v оваквом амбијеиту, препознавали и слатко сме_- јали. Ваља рећи да је сцепарпо и режијску поставку. v своје руке ггреузео Душан — ПООШТРЕНА КОНТРОЛА МЛЕКА TO UM ЗМВДРАЊА Опшшнска инспекција he u на дл ље вршитц сталпу контролу сабирних места за млско и уручивати pemeiba за откланан.в недостатака. селкма пате од велнког броја недо статака пое«.б1к> хнгијенскпх. што је врло опасно по здрагљс становСМЕХОТРЕСНИ ЗЕМЛШТРЕС-ЕПИЦЕНТАР ДРЕНОВАЦ а посебно lie 6im» строга прмлнком ПОЉОПРИВРЕДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈД „ПРВИ МАЈ” 4® ГОДИНА У EWM ЗА XFAHY Свечаном седннцом Раднн чког савета „Првог маја", 5. нове.мбра обележена је четр десетогодншљица формираiba овог пољопривредиог ко лектива. У присуству бројних званица, радннка и пензионера, уручена су призна н>а заслужним појединцип Извод из још необјављене књиге Марковић Миодрага — Гише ОЈ МОРАВО, JOЈ ® Хроника села Д. Видова, Стриже, Чепура и Шавца ВУКОВИМ ТРАГОМ ОРТАЧКУ КОБИЛУ СЕЛО ЈАШЕ (изреке из Поморавља) Жао ме кн за лвљскл снег. Отворво чес кн сштња враттпху. Провсо се ini ћураи на свадбу. Обслио обри П сврахд коп. Мтад кн роса у поднв. Казивала Надежда Милетић, Рашевица У Поморављу су сс смењнвалс во јске и становници. Јсдни су истери вали другс. Сзе је било у сталлим променама. Једино шго је остало стално н непроменљкво и као нсмч сведок свега што се ондс збпвало, то је Морава, Д. Видово. Шавац, Чспуре и Стри жа одувск су били на самој обали Моравс у њеном загрљају. Пишем о овим селима кло јсдном насељу, јер су разбапана на врло малом простору, тако да подсећају на махале (овдс кажу маде) неког вспсг села брдско — планинског подручја. Пишем о њпма заједно не само што су близу једно другом, већ за то пгго имају заједничку лрошлост н своју Мораву, коју су стално »рднли а ипак од свег срца волели. Бежећн од Царнградског пута era НОПН1ГЦИ ових села су увек бшпо поред саме Мораве. Њене баре, вр баип и вслики лугови, били су увск добра заштнта од нсдобронамерчпка. који су пскоццма пролазнлп мо равском долином. Морава је за Мо panne ibHxona заједкипса проиглост хао ледовина. Мрзелн су је кадв иа доће пд пм по.иапн свс па и собе у којима су становали. Тпда би са изрицаиа казнв, па чак је спремна и да затвара откупне станпцв у се> лнма које не пспуњавају мннималне хигијенске услове. Послед1М1 контро ла је показала да мног« млскаре у нпштва. ма и радним и друштаеним организацнјама за допринос у развоју. ТакоВе су на овој пригодној свечаносги уруче нп и поклони за 10, 20 и 30 годнна рада, а пензнонернма поклон честитке. М. И. заклињали да he олмах на пролсИс отићп одавдс у неповраг. Али када то пролеће лође, када олистају нр баци и зампр1ппс моравска лепога, све су заборављхтн и чудили се себи како су могли и полшслити да оду из ове потомике. Пнсатн о историји поморавских сс ла је заиста незахвалио, јер ова села скоро да u немлју никакве нсго рнјске споменнке ли остатке магерпјалне културе у виду ископина, Кривац je oner Морава, која јс обу рвавањем (овде кажу обрун>ан>е) обд ле п пресепан.ем новпх корита у шпгулпм векоаима букзалао шзталд н кочоперила се од подножја Ју*ора скоро ло Царшхградског друма. лавајућн до знатћа Моравпимз да је одувек опдс она 1осподар. Cue са данлће тзв баре: Корман (ка турсхом значи бара, Всрпиггс, Стргап ка бара, Орова бара Моравишia (пма их пеколнко) Сук. Вир, Се iba бара, Сетина бара. Бапшачкл бара итд. су уствзрп папуппенл ко рига Мораае нли ibeiin рукавци, Кевроватно је алп нстишгто. да јв Морава могда за само једиу гогл цу, да промсни своје корпто »а ио во место удаљепо чах 1 до 2 кл. To је чинпла тзв. просецаЈБем. Проссnaibe новог корита сс обнчно дешд вало током зиме, када јс водостај мали а Морава се замрзнс (што се константно дешавало). Када вре.ме мало отопли н лед. како овдз кижу — крене и на некој окуци — крипини дође до нагомилавања oiромних колнчина леда и ло потпуног зачепљеЈва корита, стварагкем тзв. чепова од лсда, оида огромиа холпчина водег уз заглушујућу xv ку и одношењем материјала, иско па попо корнто или чак 2 — 3 нова корита — рукацца. од којих послс годлну — двс постане једко. Има н ланас живнх свелока који су запамтили нека велика просецанп Моравс. Напр пз.међу Чвпура и Д. Ви дова (Код тзв крушке) ншпа јс Мо рава огромном крнвином н 1W/37. голине јс извршила проссцажс у правпу Врбака и ji-аље према Жарс гим врбапнма, скоро до подкожја Јхтора Код Шавиа je Морава 1911. годнне техла великом н оштром хривином, обх-хватајући Шавзп са сево ра и дал>е поред Пољанине прола зила порел Николчиннце. Те mmне је догило до сгварања чспа or лсда на овој великој крквинн, па је Морава прг.ескла ново корнто у правцу Орошака и Саставана па дале порсд саме TpcuiinetMtne. И да нас још нма живнх свелока, којп се cehajv воденние која се налазила поред самог Шасца сз севера, nopeл куће Санде Ранчиђа. Данаипве пол.е у шавачком атару ,.С онс странс у тополлк” такр се лове због тога што јс до 1911. годиис бпло прско Мора знавањс са уређајима бслс техшске у домаћинству, рекао нам је Илија Пауновип, секретар Клуба самоуправљача. Школе би требало да ,по" чну са радом око 20. децембра што ће бити тачно ут врђено током ове недеље. М. М. Дуне Пеггровић, опробани мајстор смеха, који ie са глумачком екипом, сачпњечом од полопривредника, радника, ученика успео да измами праву експлозију смеха и аплауза. Но турнир се није одвнјао само v сали. Било ie ту велики број цака које су употпуннле атмосферу, дочек гостију са расходованим ФАП-ом кога ie вукао мага рац. „подмићиваље” жирија трубачка „будилица" успавапих проблема ... Дреновчани су се показалн и као добри домаћини. Поред тога што cv угостоли Прибојчане, три дана су Vcтупили добипшцима награаа — гласачима, Јовану Секулићу JI3 Гњилапа и Драгољубу Кузмановићу нз Касабаћа код Бојника, тлогу директора задруге и председннка месне заједницс. Њихова јс обавеза била да се добро гостс и на духовнт начнн разрешс све горућс проблеме. И успели су ... Надс.мсјаван>с се наставља. а Дреиовац у дал>е хумористичке подухвате полази са другог места у групи н са убеђељем да још много има смешних ствари којс нестрпљиво чекају v ред да нх публшса види. М. Или! вс иако сс налази непосредно nope Шавца. Такођс се н поље југоис; чно од Д. Видова н данас зове При сека Колика је бнла хировитост Мора ве у пресецању и прављељу новн корита потврђује нам и географск карта овог подручја мз прошлог н кг.1) (Историјскк архнв Светозаре во Б — 2) из које се видн да jo М рава тскла поред Riihonna па ie ot тром крнвином избијала на домаг Варварипа. остављајућн село Д. ка туп на лсвој обалм Мораве а даиа'. јс као што знамо ово село на де - ној обали. Такође, почетком 19. ис ка Морава је село Крушар у Дуц ријској општини, раздвоЈнла на лп лсла, па је Мордва вишс годнна т< кла кроз саму средииу села. Због свега иаведеног паморавск. села су чссто бнла на Једној ц др. гој обали Моравс. Поред населл. > чсму ћо касннје битп речн, Морав је односила и гробља. Ипр. гробљД. Вилова је однето око 1650. голн не а палазнло се у peony Обрсшккључак. Шавачко гробље je Mopar потсла да одмоси 1923 а чепут • 1945. годннс. Данас су ctn гроб ових села нл нопим лохаипр•• Као доказ хировптостп Морапс променп локалитста ссла служе пронађенн остацп гробља н пас«» у реоиу полл Соколара, Крупгарз Лпвада (Д_ Вилор.о), Јслсцл, BpGai и Се.лкште (Ченуре), Поллђппа - Шунићсв луг н Старп Шапаи ( Illanuv)). стара локација Стрнжс пољу Бежаи»а итд. (V следећам броЈу попаавс) МРАЗ У ДРУГОМ ПЛАНЈ Јеоу ли и колико мраз^ БИ последапс дана утицадк на озиме усеве, питамр ад. ронома Живсрада Борђевд. ћа из РО „7. јул”: — Мразеви у јутараим са. тима нису утииали на тпп©-' ницу колјпсо то читги сута, Ако се овако наставц за гппеницу биће врло тешкд. Право стање ствари знаћемо тек !на пролеће. М. М. ИЗ РЕПУБЛИЧКОГ [ДТАБА ЗА ЦИВИЛНУ ЗАШТИТУ итем io ■ШЈАРМ ЗА ЧИШЋЕЊЕ Путарн су v најтежој аггу ацији јер су део средстава намењентсс зл ову зиму Beh потропшли. Нема ни нових возила за рангпппћавање снега. Посеба« приоритет у чишћетву ће добнти ауто —. пут, Ибарска магистрала и прилази Копаоннку. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић РАДОВИ У ДЕЦЕМБРУ Уколнко земљиште још нн је узорано за пролећне културе то греба учинити нгго пре а прс орања pacrypimi стајско и мггиералло ђубри во где прсовлађују фосфор и калијум. У токг овог месеца треба прегледатп скла дншта жита. кромтпгра, п тако даље, и тамо где је зр 'о влажно треба просугшр п. На поврпшнама под ср.чпм бил>ем треба пззршиг! сузбијање глодара, мише '■а и волухарпца корншће * т>ем родентнццда стављањем v рупе. Заштитп младе воћ- :е премазивањем стабала ка ”о нз зечевп це би оглодали. Стабла треба премгзати ре а^лантима. Почиље ц прип- ■1сма топлих леја за произ годндг расада раног поврћа a v овом месецу кољу се п конзервирају за зиму свиbc и остале врсте стоке. новогодишњи СА раДНИЦИМА ПРИВрЕ*МЕН°М РАДУ / ИНОСТРАНСТВУ МОГУБНПСТ ЗА АПОШЉДВДЊЕ И ове годнне привремено ’апослени у киостранству вратнће се свом завичају у коме их поред радостн q*cрета са ближњима очекују И сусрети на којима могу 7а се детаљно упознају са могу'ћностима повратка у <е.мљу и запослења. Сусретн ле се органнзовати v време- ■'V ол 25. до 29. дедамбра v 'Таду и у следећим мссним зајачницама: Поточац, Пла- •«а, Стубица, Горња Мугни- (ia. Дон>з Видово, Шалудозац, Сикирица, али н у друи.м селима која за то по- :а>ку пнтересовање. Сусрсте фгашиује секретаријат секii’.ie за међународнс олнссе i сарадљу при QK ССРП, комисије OK СКС и Beha савеза сиидиката и на њвма !■*.' стручиа и одговорна лиia даги инфор.мани|е о овсму ономе што буде заннмало name зе.мљакс v везн са запослењем.
НУПТУРА - 0БРЛ30ВЛЊЕ ДНЕВНИК НОМЕНТДР 10. ДЕЦЕМБАР 1986. ч 2 ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕ ПЕСМЕ Всћ Је трећа годпна како у иашем граду жнвп, а шнром зсмљс сс п помјпбс феспгвал дечиЈе песме, коЈн јс побудна врторе шнром наше м&им — што Је потврднло број прнслелпх композшгпја на рвсггпсанл конкурс. — Сада, кад смо већ савладали почстне днлсмс п стсклп нека пскуства у органпзовању овс спсцнфпчне »ивифсстаднЈс, која иам Је донела комплиментс најпозваннЈнх људи у овој области, а нашлм грађанвна прзао yacHBaibc у дружењу са младим музнчхим талсптпма, иад.внла сс сспка сухпое и немапгпше која прстп да нам п ову врсдпу штицијатиду угупп!. Покушзји паших ситузијаста у овоЈ об.тастп указују ло иекс могућностн да се тренутне тешкоПе премосте м сачува оиа лспа манифестапиЈа. Разумсвање п помоћ у opnuiiisoaaiLy фсстнвалп, уз апсолутпу подршку пружа рспубличка заједпипа културе прско савеза за васпитане и брпту о Д«О<. Н>има сс прндружује и Савез аматера Србнје * на намв Је да co апнмираЈу нашс одгозарајуђе ннституциЈс к У конструкцији фпнансираш (коЈе је узгрел буди рсчсно далеко скромппјс од многнх другнх у културп) пропађс н нзпос који прнпада нама. Остало: ствархдачха љубав, распсвана младост, ппсолутио и прсдапо ангажованл ШОМО „Мнлснко Жпвковнћ" н огромно пнтересовањс су ту. Настоји.чо да муком н- љубављу покренуте ипиплЈвтнас но увену на оаај пачин. Љиљана РадовапосиН БЕЗ УМЕТНИЧКЕ МУЗИКЕ Јј -i • БРОЈ 323 ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ КУД „БРАНКО КРСМАНОВИН КУД—ОГЛЕДДПО НАШЕ МЛАДОСТИ ■ Културно-уметничко друштво ...Бранко Крсмановнћ” имао 1985. године у Свнлајосновано је још далеке 1947. године, Од тада па до данас, друпггво Јс у свом раду имало већпх и мањих прекида a најновија постава, коју смо видели на Свечаној академиЈи поводом Рапа Републнке ради од 1984. годпне. Осамдесстак сталних члано- ла би лнчна карта овог друва, фолклорна, плесна, му- штва. . зичка и псвачка секција, бн Свој први настгп КУД ic HUV одакле доноси захвални цу II дшитому. Затпм следе Ердевик, Вхпшвићево, Kimh, где је хор освојио прво место, Каленић п учешће на смотри „Прођох Левач, прођох Шумалију”. V СвплајСАРАДЊА КУД-ова ПАРАБИНА И КРАПИНЕ ЗАГОРЦИ ТАНЦУ/У У ПАРАЋИНУ Културно.уметннчко друштво ,,Бра пко КрсмаповпЛ’’ нз Параћнна иае тавља сарадњу са друппт.нма из дру п«х република. Овом прпликом до чекуЈс госте нз ЗагорЈа, нз граца по братпма Крапинс. ДугоголшпБа сарашБа два града, пастапл»а сс разменом ку.тп/рногметннчкнх програма. Госте нз Крапнне очскујсмо 27. дсцсмбра, када lie у вишс места на шс општинс извсстп прнгодан прог рам у сарадн>п са овдашн>им ,(Крс маниам”. Узиратнн сусрет планнрз сс за пролеће идућс године. ниу фолклор осваја трећс место, плесна група се враћа нз Бачине са освојеним друпгм местом. Дупгу овог друиггва чнне Мома Јовичић, Живка Лешјаннн, Дуппша Лазовић ко ја води хор, Мирко Ракнћ и Небојша Јеличић кореографи, људи који улажу много добре воље „ свог времена па би ово друпггво могао да ради. Чланови КУД-а се окупља ју у сали Месне заједнице „XI конгрес" која им ставл»а на располагање музички стуб. Небојша Јеличић Драгана Мацић ХОР II ОРКЕСТАР ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИН-ОЗРЕН”: ДИРИГЕНТ Љ. СЕЛАКОВИК МПИЧКА РАДИОНИЦА У СРЦУ поново ФОРМНРАН ГРАДСКН ХОР • Аудииија и даље На шшнијатнву радног колектнва школе ..Миленко отворена чланова \гуз!гчке ✓Кивконић” од 10. октобра поново јс почео рад градскн хор ко ји сачннлвају омладина п грађанн наше отшгпше. Хор броји 44 чланова и воде га наставнипи: Споменка Снмић, Надежда Милосављсвић, Југослав Симић, и Пре драг Асановић. На реперто apv су композиције из НбБ-а, духовне ко.мпозиције Стевана Мокрањна као и народне изворне песме обра ђене за хорове. Првл наступ хор је имао 6. дсцембра ове годнне на. Планира се да хор наступн на такмичењима у Леско вцу н Новом Пазару. У прп премн је целовечерљи копцерт у сараднхИ са градским оркестром, а следн гостован,е познатих београдских хо рова „Бранко Крсмашовић’' и „Колегијум музикум". Y протходном броју ,,14 дана’’ објав-вена је ссст о осннг.ан>у музичког кнуба од страно рок групс , „Флеш" у сарадњи са музшЈком школом. 1'азлог ос- ј liiisaiba јо „нпкакав му>нчки hhdo" нашнх рокера. Пнтам сс, да лн су npoi|xxopii п друп< култур|ш ра- : Д1П1НИ упознатн са аларманпшм и пора>иав2]упим no- | двтком ла у ПарпБину нема ннједиог мсста гдс сс мо- ј жс купнти плоча класпчнс (то јест уметничкс, музп- . кс. Младн нашсг града имају кафиће, дпскотске п нмпровнзованс рок спснс, али копцсртс класичпс музнкс миоп< нс вознаЈу. Y многпма од п.их постојн љуодп ј према умстнвчкој музннн коју морају упражљаватн . куповпно.м плоча у другнм грпдовима. ипс чпљспице ! паводе па помнсао ла одговорнн људн музнчке шко- , И Када мене хор н оркестар задовоље, онда са.м најсрећнијн ка;ке Љубннко Селаковић, насташшк музичке културе> ко|и с љубављу од 1981. године обавља посао музнчког педагога у овој школи В ¥ припреми збирка композицпја за двогласно п трогпасно хорско певање Хор п оркестар од стотнну рласова сложно н увежбано улепшалц су до сала мнз свсчаностн, ол прпредбн поводом поласка у школу ђака првака ло свечане академпје поводом Дана Рстгублпкс. Хор it оркестар ОШ „Момчило ПоповпН" зачас загосподари душом п орцем човека. А господар тс лепотс и уметности, баш тако. господар, је Љубинко СслаковнИ, наставник музпчке култуое. ЈБубшпсо, рођени Новосарошанпн с љубављу, са широким орцем радн свој посао н ту особнло мораЈу предузетп, »гго Је ке за pemaibe опог проблема, промис, „ннкакпв музнчкн нижс. прс могуће, ximtc кораНс наВе ли сс нскн комшгео" срозаће joiu Горан Павловмћ ПРИЧА M3 СВАКОДНЕВИЦЕ Пнше: Слободан Анђелковић 11AO С МАРКС4 Снгурно 'мислитс да јс друт Тиосав важан тнчар гш co ншчуБаватс како то да га ви пе Нс, ннјс, погрсшнлп сте; Тносав јс мој друг. полпзнате. Добар човск, Тиса добричина — тако га зову у вслнкој фирми 1де uch годппама ради као признати стручшп; Нас двојица почсшћс заседнс.мо уз „капљицу1 па нхм „винцс ударн у лпце” свашта пам пада на 1 ј= * % WA IЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА памет. Прнсетимо сс много тога што јс гребхпо да ураднмо а нкс.мо, нли Јесмо а погрсгано н грешно бнло, па сад оили гдс сн и како ћсш, н па.мст ( >лвву - у будуће. У јсдној таквој лрнлнци ми Је мој Тнса н поверпо ово што by сада да вам испрнча.м. Позову мепс на Јсдан важан слстанак, кансс Inca. Пре тога мс на такве састанке ннсу звхтн. Hoauiслим да ксшто мма да се радн чим мсно зову; што Ои мсне за славље звалн. Ал' Јок — нс.ма! Јсс’ да се раслрасља о пословању фирме (знате већ, приврсда ко прнврсда, никад јој свс потаман), алн опст — јок! Велс да јс сва у реду: фншшснЈскм резулгати одличнм, губици намнрснн . . . И тако дхт»с u тако рсдо.м. све у том стилу: успсх до успсха, сјаЈно! Попашвају u наглашавају: бнће то лака ссднниа, вшпе ,,Про форма". После всцрпног пзисштаја неколиднна бнранл.м речнма похвали успсхс н подржа извештај (у цслннл). Рскошс да тако трсба и даљс радитн, а помснушс и заслуженс за такво стојбс (као што је ред). Опште располоиссхБС понссе и мснс, вели ’lUca, као све ми нсшто нсјасно, тесно мн некако. Нс бн ове причнцс у стсари нп било (ово Тпса посебно нагласи) да прсдссдавајућп по дрттп пут нс ушгга, да лл се још неко јавља за реч. Тако се и Ја огласнх (кад сам всћ ту, а времена бсшс подоста). Нлсам рскао бог зна шта, вншс онако. такорећи рсда радн. Нисам сс чак усудно да кажем: другови, ја ммслим то н то. ннјс то тако нсго овако. Божс сачувај (увиВаван сам ја; како да буде пхмстно то што ја причам кад ме л.удн лрви пут внде). Нозовс.м сс на Маркса лнчно; кажем: друговн, да је ондс Маркс бн свакако рскао да ннсу важш! схмо фннансијскн рсзултати, хшслим — то са иодизшвсм цсна нс решава стварн, кс Јсду се nape него хлеб. Да погледадш каква јс пронзводња. По онда, тн губиДО * Јсс* мо нх мн на.чирили; узслн с.мо од оннх што добро радс, Само иогледајмо одкуд тн губици. Всроватно јс морхто тако да будс. Нпак, да поглсдхмо, шта нас копгта дд мало дубљс проаналнзирхмо. Н свс тако, у том стилу. И мзло, мало. па — Маркс би то овако, Мвркс би то онако . . . Послс мекс сс впшс нлко пс Јазн. Усвоји св штаЈ као да иишга нисам на рекао; мислим, о и Марксу нпко ништа (ни црно ни бело). А мени некако пслагодио; немам баш нска нзвемени нскусгва са nix саспшзка, па ми сс свс чини као да схм ја ту нешто забрљао. Било како бнло, тск на те састанке ме више нису звали (да лк јо ту Још нско некад иомснуо Маркса занста мм киЈс позпато). Y послсдјбо времс, завраш мој Тиосав своЈу причу, костн мс Huirajy као нпкад (метсоролози увсраваУређује: Горан Јоксимовић Si , g »1»' :■ % ’ " 1 СРБОБРАН КИЛИБАРДА Стваралапггво СРБОБРЛНА КИЛПБЛРДЕ нс прштада маргплхма аиатернзма, па стога нс дозпољава да сс о ibejiy говорп као о лматеризму. Њсгово стваралаштво но показује пнтерссоваљс за апалптнчко решпгаљс фпгуратнвпог u фпгурхтаог, всћ тнм фпгуратианнм п фигуралким упушта co v ппдукппзно рсшаваље попршипа. Гсометрнзација у концепција су тск прнсутпс, па све то може деловатп на пос»<атрача колнко импрссшшо, толпко н заморно. И мада сс „аративно понскад развпЈа па штсту ликовног, оспошш припцпп лпковностп, коко у профешоналмзму тако ц аматсризму је задовољсн: бптпо је како а пе шта. СРБОБРАН ККЛИБАРДА сс порсд лпковнс балн и прнмењепом уметлошћу, стаклом. Ради у СрпскоЈ фабрицп стакла у Параћину. Више пута јс награђлвдн на аматсрским копкурсима, а рсдовни Јо учссник Парпћинских мајских пзложбн. ПОЕТСКА ПАНОРАМА Уређује: Светалана Арсић ИЗВОР ЖИВЕ РЕЧИ Ју да јс стал.с рсдовио). Uche ваљда поноао па мс позову на неки важап састапак. Ако сс то дсси, упозорн Тнса, oner hy ’а да ослоним на Маркса, па нек, лукис ку^ пукне! Песинкнња Славица Благојевпћ рођсна јс 1958. годнпс у ЛешЈу. Запршила је средљу мсдпиипску школу. Радн у Фабрнцн цемента „Новн Поповац” из Попозца, Учсствовала јс па Binnc југословенскпх фсстивала посзнје а њснс песме зас> тупљне су у четпри зборннка. Прошле годпис објавнла Јс прву збкрку песа.ма под насловом ,,И1кол>ка”. Н>ена јо посзнЈа саздана од нлбуја- ■ шх смопиЈа, нспуп.епа нсмнрои н чеж «ом, саткапн од јаркпх слика, нерстко чак прсгсрано декоратшши. Прнрода и љуиаи непресушла су врела ibciif. iiiicnitpaitKje. НА КРНЛИМА ДАНА Кукуруз с нсба пстао покљуца к понесе на крилнма моју маЈку v мрвк, као пахуљу кроз мсћаву. Мој отац куЈе ужарсни чслнк и крчм нм пут. Hu металном длаиу ваја сс Суице. Црвсни новчић K31I31I по лсду. Ствзра сс рска пг.н.- Пијанн дан. Y pcini отап купа своЈ гправ can. иу нз родитељске куће, Kylie просветвих радника4 где мајка одлично свира хармошгку а отаи саксофон, пренео је и на професионал. ну кућу, на пгколу, одн-осно на малишанс талентованс п заљубљене у музику. Ka?Kv строг јс наставиик Љубинко? — Ја само тражпм ред, днсцишпшу и одговорност. Mehy децом има дт-шних талепата. Трсба их само ус.уерптн. Показати им пут, јер дете мора професионално да приђе ннструментх'. Међу колегама и управом школс и.мам подршку, нису ни услови за рад лоши само ми је жао што не.ма такмичења хорова на нивоу општине пли региона. Такође би и музичка литература за основпе могла да будс богатија па баш због тога са супругом Лидијом припре.ма зборник песа.ма за двогласно и трогласно хорско певање. Сиежана ЈовановиК СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН ШКОЛЕ „СТЕВАЈ ЈАКОВЉЕВИН” Поводом Дана сво.је школс ученицп основне школс „Огеван Јаковљевић” су у четвртак, 4. децембра v Гра дском аматерском позоришту извелп пригодан културно-уметнички програм. О лп ■ку Стевана Јаковљевнћа, чп је п.ме школа носи, на овој свечаности говорнла је Cue жапа Петковић, а о резулта тнма школе Драгнца Кантар, ученице петог разреда. Културно-уметничкп програм резултат је ангажовања чланова хорске, драмске, ре шггаггорске, музичке п фолклорне секције, а у његовом припрсмаљг су учествовалн Радмнла Марковић, Марија Томић, Снежана Столнћ, Дра гап Аатанацковић и остали учитељи и наставниии ове школе. Ооновна школа „Стеван Ја ковл>евић је у протеклој школској годтшп забележи ла изванредне резултате. О томе најбоље говоре бројке. Од 689 ученика 268 је школ ску годину завршило са одлнчнпм успехом, a 178 са врлодобрим. На школским такмичењима је учествовало 378 ученика на општинским 101, регнонални.м 39 н на републичким 30 ученика. V свим овим такмичењима учештп ове птколе су били меБу првима. Значајно је напоменлт'!! да су у овој игко лској годинл добијене просторнје за потребе цнјалног одељења, за новс спсцелу школу је купљеи новп наме штај, добпјено је ново асфа лтно пгралиштс, а п у псту реном одељењу у Главици су створени готово истоветнп услови као У матичној шко лн v Параћнну. Оваквп резултати постпгну ти у школл су последнца је линства колектива и међуљудскнх односа којн могу да послуже за прнмер. м. ж. ИСКОРЕЊЕНА MGMEH0GT У НДШОЈ ОПШТИНИ @ Уручена прнзнања организацијама и појединцима за допринос у искорењавању неписмености До краја аггрила ове годипс неписменост у нашој оп штини је ликвидирана, Ова кав резултат је постнгнут за хваљујући пре свега радном ангажоваљу просвепшх радника и обезбеђивању средстава за ове намене од стра не СИЗ-а основног образова ња и васпнтања уз подршку органа у општини п меснн.м заједавплама као и друштвено-политнчклх организацнја it подстниај републичког ак iuiohoi- одбора. За овакве ре зултате пајбољнм о.рганнзаиијама п појединцима допељена су признања и од Републнчког акцпоног одбора н од СИЗ-а осиовног образз naiba. Награде је ур\тчно Цраган Антнћ, председрнк Оппшшског акционог одбора за ооновно образовање одраслих, а поводом просла ве Дана школе у Поточцу. Новчане иаграде л днпломе уручене су: Основној 'лкр.тп „Б. Крс.мановић” Дон»а Мупшца. Осповној шко лц „Радоје Домановић” Параћин п Ооновној школп ..Стеван Јаковљевић” из Параћина. Књиге и дипло.ме су добп ли: Слободанка Соколовић, Д. Видово, Ружица МиљковиИ, Д. Вндово, Стапко Јовић „С. Јаковљевић”, Бпсер ка Савић „Р. До,мановић”, Ружнца ХаџнН „Р. Домановић”. Љубннка МилојковпН „Р. Домановић", Марија Ата нацковић, Главнца. Драган Атапацковнћ Главица, ВоЈислав Коцић Стубица, Слббо лан Танацковић Суботпца, Каја Петровић Д. Мутнппа. Жнвадинка Вулић Плана, Внолета Лазнћ, Плана, Сло бодан Глишић, Г. Мутинна, Љиљана Глтгшић Г. Мутпи ца, Споменка Мпјалковић „Б. Јакшиђ”. Драгутин Бошковић Заједиицд за запош љавагае, Душагл БелпН Д. Му тница, Милутнн Алекспћ.,Р. До.маиовпН”, Зоран РадоЈсвић „Б. Јакшић” л шкрла за основно образорањс одраслих. Драгана Мацић НА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ БИЈЕНАЛУ УМЕТНИЧКЕ ФОТОГРАФИЈЕ злаш 1шкт ЗОРАНУ ПУРГЕРУ На Једаиаестом бијсиалу југословснске уметничке фо тографије одржаном у Снску од 25. новембра до 15. дс цембра Зоран Пургер, члан Фото — Kinio клуба из Пара ћина освојио је прву награду н златну плакету, што је још један успех пашег мла дог фото — аматсра. Славољуб Толоровић ПИСМО УРЕДНИШТВУ КОДНпО мн Да лл Јс скупљи Јсдан скимак на скснсру или жнвот младог човска? Ја сам дошао у ситуацпЈу да сс замислим шта вишс вредиују поједнни лскарн у параћипском Мсдицппско.м центру, на жалост, уз вслике нсприлике п трзавнцс. МоЈа супруга лстос је од три месеца на послу провсла само дссстак аана, због нспрсстанпх главоболА м несвестице. Лечепа јс традиционалннм мстода.ма: средствнма за умнрен>е и витаминнма, алп без успеха. Ста>ћс јој сс погоршавало, па смо посумЈвалп да се радн о много озбиљнијоЈ болести. Затражпли смо по.моћ у Нуприји п показало се да тамоппБН спецпјалиста за ухо, грло и нос Доктор Антнћ нма нсте суин»е. Напнсао ЈоЈ Је упуте (после прегледа кога смо платшш) за преглсд па скенсру н смештај на ОРЛ. Мс&утнм, тп су упутн важнли само до Параћнна, тачннје до орддшацнје Доктора Младеновића, нсуропспхнјатра. II дап данас мн mijc јасдо чиме сс овај лекар руководно кал нам Је саопштно: ,,3паш лп ти колнко кошта јсдан скенер?", као да га купујемо, а уз то пронашао је м „друштвску оправданост" да мсс нс лошаљв за Бсоград. говореНн: „Ја трсба да днгнсм цслу општчну i.a ноге, радм једног снимања >лаво”. Нпак, захваљујући друпш лекари.ма, КомнснЈа Меднцннског цептра oneрнла ми је упуте п моја супруга јс смештена у болницу. Та.мо јој Јо после шссточасовне опсрације одстран>сн тумор церебралног утла, н она осећа добро. ira десно! се сада Ннтн желим, rhtii могу да рујем шта је свс могло да сс повсдсси. како су нас упозорилн на НсурохкруршкоЈ клнинцн, да ми супругв ниЈс благоврсмспо смсигтспа у болнпчу н нзвршепа опсрацнја. To се за поједнне лекаре из нашсг Медицнпског пептра. људо коЈи би требало дд се баве нпЈхуманпЈн.м послом може рећн. Параћнн, 6. дсис.мбар 1986. годгто Брднислава Рајнћ, ПараНпн улииа Лазе Лазаревнћа 27
0ГЛДСИ ЈОШ ДЕСЕТ ДОБИТНИКА Радннчкл савст Радне заједнице „Заједннчкн послови” рвдне оргашиацнје „Српска фађрнка стакла" — ИпдустрнЈе стакла — Параћпн, ла својоЈ ХШ редовпој седницн одржаној дана 26. новембра 1986. године размвтрао Је захтев секторв за , Кадровске и ошпте послове и друштвенк стандард” за доношенл одлуке о расписивању огласа за Јввну лицнтвцнју за продају по.миЈа пз ресторана друштвене исхране и формнрањс Ко.миснЈс за спровођењс исте п донео ОДЛУКУ О расписивању огласа ресторана друштвене исхране „Српске фабрике стакла” — индустрије стакла — Параћин I расписује се ОГЛАС Прошлог петка извучене су награде другог кола. Тачан одговор на прошло питање: Ко је аутор спо.менпка народпом хероју Бранку Крсмановићу, гласи: Ото Лого. За јавну лицитацију за продају помија (отпадака од хране) из ресторана друпггвене исхране СФ€ — Параћин НАГРАДНА ИГРА „КОЛИКО ПОЗНАЈЕТЕ СВОЈ ГРАД” ПИТАЊЕ БРОЈ 3 KO ЈЕ АУТОР СПОМЕН OQHTAHE ИСПРЕД СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ 1. Небојша Митрић 2. Ристо Стијовић 3. Слободан Стојановић 1. Лппнтапија ћс се одржатп 25. дсцембра 1986. годпнс у просторијама рссторана, са почетком у 12 сатн. 2. Помнје се лицнтирају за времс узнмања од 12 месецк а почетна цсна јс 108.000— дннара мессчно. (заокружитс тачан одговор и мошаљите купон на дописнлци до 19. децс.мбра на адрссу: Редакција листа „14 дана", Максима Горког 4, Параћин) Име и Прсзиме-------------------------------------------------------------------- 3. Прс почетка лицитације сваки лицнтант je ооавсзан да положи кауцију од 30.000 дннара. Понетп Honan за уплату првог месеца. АДРССЗ: --------------------------------------------------------------------------- Штедише Југобанке' унапреднмо сарадњу : 4. Најмањн износ повсћања поменутс цене при лн- ; цитнрању нзносн 3.000 динара. 5, Право учешћа на овој лицитацнЈи пмаЈу ева ! правна н физичка лнца. ; 6. По.миЈс пз Рссторана е< узпмаЈу сааког дана, ОСИ.М нсдсље и у врсмсну које сс лосебно одрсди у Гј уговору. OOYP ПТТ ПАРАНИН ИЗЛАЖЕ ЈАВНОЈ ПРОДАј JII YCMEHHM НАДМЕТАЊЕМ МОТОРНО ВОЗИЛО I ТАМ 2001 годнна производљс 1978. са почстио.м ценом I од 700.000.— динара I Право надмстања н.мају сва правна и фпзнчка ли- .] па која поло/кс кауцију у нзносу од 2U одсто од пој четнс цсне. L Вознло сс продајс по основу впђеног стања н непе U приматн никаквс накнаднс рекламациЈе коЈе сс односе на ко.мплетиост нсправности к техннчке каракfcj теристнкс. Најмањс поднзање цена код надмстања je ј 3.000.— динара. Рок за лоднзање н уплату купљсног во јј зила је 5 дана од куповнне одкосно лицнтациЈе, а за | купљено возило уплаћуЈс се комплстан излицитнран •ј лзнос. Y року од 15 дана послс куповнне вознла ку- | пац Јс дужан да у месту боравка плати порсз на промет1 Разгледање возила које се излаже ЈавноЈ продаЈи Л извршиће сс од 11. до 16. дсцембра 1986. године. I Усмено надметањс пзвршиће се 16. дсцсмбра 1986. годинс са почетком у 10 сатн. £ Сва остала обавсштења могу сс добпти на тслсфон: [ 52-950. Приближава се крај пословне 1986. године када Банка, као и сваке године, вршн обрачуп камате по штедним улозпма грађана. Да 6iI се избегле гужве п пепотребна чекања иа шалтернма Банке, која се јављају v ‘лрвим дани.ма Нове године радн уписа камата на штедие улоге. КОМЕНТАРИ ? АИЛАУЗ 31 C8L © . . . сем за публику. (He) активногппу позорппппгх |људи позоришна снтуациЈа н љубав публпкс довсдеии у питаље Много пута у овој рубрици Јс писано о позоршпшш аматсрнма, алн се још нпје посветила вепа пажња једном од потпорних и есснцијалиих .стубова” тог аматсрнзма. Публнци. Хиљадс гледалаца је продефнловало кроз салу нашсг позоришта. За све времс његовог постојања бнлн су ту као најбоља потврда н награда труду нашнх а.матсра. Каква Јс снтуација даиас? Каква јс наша публнка? За време октобарских сусрета могло се уочити да Јс наша публнка различитог профнла и да noceayje основну карактеристику: награђнвала је аплаузом све а.матсре бсз обзира па квалнтет нзвоВеља. Пнтање јс да лн јс то одлика добре н коректнс пуолнке или Mana услсд нсдовољнс „позоришнс" образоваиости. Вероватна јс прва ставка, али сс лако, убудуће, може десити другачнје. Одговорнн чланови пашег позорпшта, они којп се налазс на функцнја.ма у тој кући морају озбпљннје да раз.мислс о својој публнцн, због којс првснствено постоје. He може сс очскпватн да та пуолика буде н убудуће толерантна прсма њиховом днгрсснвном раду н довољно „позорнпшо” образована, ако joj сс гоД1Ш1ЊС иуди једна премијера и неколкко рсприза Here (оградпмо се на трснутак од Октобарскнх сусрета). Гостован>а других позорншних ансамбала су тако рстка да се у послсдњкх нсколпко година могу нз- |бројати на прстс. Ово јс довољан разлог да одговорнп(?) схвате да су на тој „функцијн" прпмарно због оног в.манентног у позоришту културс kojv треба обилно нуднтп публнии свнма који су јс жељнп у овом граду, а нс због . . . Октобарскп сусрети су ветнка позоришна и културна маннфестаинја, алп у случају да не rocT’/jy бољс н атрактивннјс позорншнс прсдставе кз ^ponjc (што је случаЈ ове годинс) лако се претворн у олсдо смсн>нван>е осредњих прсдстава. Тиме публика постаје мндолентна на позоришиа догаћања у нашем граду. Горан Павловић ДА HE ПОВЕРУЈЕШ rl ,.3абрш1>ааа craite у ссморазредном нзлвојсном ‘ј одељсњу у Трешњевиип где се настава кзволн под « отежаннм условнма, јер нема нзгледа да се школа iu vcKopo довршм. Започсти објекат је стављеи под кров F-J и сада Binuc служи ка*) јаамм ВЦ мештанима". (Из мнфор.мапије просветног инспектора Извршном савету J CO) Предлаже.мо Вам да тај посао обавите на савремен и практичан начин Bell данас Вп можете, ие чекајућн крај године, упутити ^Захтев” Банци код које се води Ваш девизип ште дни улог, са инструкција.ма како да Ва.м стави на располагаље динарску ка.мату која ћс се обрачупатп по Вашем девнзпом штедиом улогу на крају године. ПОСЛОВАЊЕ СЕРВИСА „КОСМА” ЗА 9 МЕСЕЦИ Хиљаиу аутомобила • За 9 мссеци овв године ООУР „Ссрвнс Космај Параћип" јс остварио позитиван финансијски резултат. Остатак дохотка износи 400 милиона старих динара, а да нема нснаплаћепе реализације од око 2,5 милијарди он би свакако био всћи. За овај врсмснски псриод проссчан личпи доходак износи 8.773.000 динара, а за усавршавање око 20 радника потрошспо јс 215 милиона динара. Нијс се инвестирало у објсктс, алн како нам рскоше СЛОБОДАН ДИНИН, руководилац одељсња продаЈс, РАДЕ ЈЕВРЕ.МОВИГ1, аутомеханичар и САША УРОШЕВНБ, днрсктор сервиса инвеспграло се у људе. Мећутим, н>пма би требало н знатно побољшап! услове рада јер је то свакако Један од разлога што је на конкурс за прнјс.м аутомеханичара слаб одзнв, мада и.ма онпх којн чскаЈу посао. Сервис „КосмаЈ” врши поправкс на свим прнвредним п путничкнм вознлкма „Заставе” п других кућа као што су: ТА.М, ФАП, РАБА, МерIN MEMORIAL Дана 27. децембра 1986. године навршавају се две годинс од смртц СЛАВОЉУБА КОСТИНА полжопрнвредног техничара из Параћиод Па молимо рођаке н прнјателл да присуствују помену који ће се одржа ти на параћинском гробљу v часова. Ожалошћена породнца Награде је пред комнсијом Редакцнје и представника читалаца мзвукао Новица Митровић, председник ОК ССО. Једногодишњу прстплату на лист ,,14. дана” добнла је Сузана Тричковнћ, Параћин Церска 51. Комплет књига завЈпајннх писаца књижев- иде Јованки Аранђеловић, ног кл.уба „Мирко Бањевић” Његошева 19 Параћин, a путује на адресу Радмира кристални ссрвис СФС Иви Динића, Стсвана' Сремла 27. Бурић нз Параћина, CyrjeПараћин. Пакет „Параћпи- ска 20. Довољпо ie да заокружите реднн број једног од предлога који су вам понуБенп ц у обрасцу „ЗАХТЕВ'' ц Bell 1. јануара текуће године средстава по основу обрачунате днмарске камате налазиће сс на рачуннма код Југобанке где сте Ви то .желели. цедсс, Магнрус у гарантном и вангарантно.м року. Ова органнзација јсднна у Србнјн сем Бсограда сервисира у гарантном року сва вознла из Мсрцсдссовог програма. Y току су преговорн за ссрвнснраље вознла ТИР, а годишњс „Космај” прода око 1.000 путипчких возпла и 100 камиона. Y наредном средњорочју развој ове организације би морао да буде внтснзнвннјп јср имаЈу обезбеВен посао, а много се вншс радн за ор>.анизацнјс вап Параћнна нсго за овс у нашоЈ општини. М. Ж. кпних'7 производа добнла је Ангслина Влајковић, 14. децембра 8/4, Параћин. Поклон Инвестбанкс нггедна књи/кица са 10.000 дннара УВЕНУ ЗА ЧАС Да лп јс пком чудпо када пека културна манифестаннЈа проВе бе.з печата ученнка Средњошколског цен тра? Додушс, има мх у културно уметннчким друштвнма месних зајсдница, Кн>нжевном клубу и Кљиже * пној о.младннн, али су при.мерн pencil и готово појсдиначпи. Снстсматски н плодап рад са потснкнЈало.м од 2.000 учспнка на културном плану се нигдс нс пспољава и iicnpiuiehyje, јер и нспостојн. Смста лн то иско.ме? Можда рстким ектузијастн.ма, који као појединци пе успевају да промснс општу атмосфсру незамнтсресованости. Нзгледа да талснти којп налусте основну школу незаслужују прплику да сс даљс развијају. Нисмо ми свсснп колнко бп напрсдног п слободног уз лружсну праву прилпку могли да дају тн људн. СРЕДЊА ШКОЛА УНУТРЛШЊПХ ПОСЛОВА , ПАНЕ БУКИН” СРЕМСКА КАМЕНИЦА PACHHCYJE КОНИРС ЗА УПИС Y4EHHKA Y I (ПРВИ) РАЗРЕД ШКОЛСКЕ 1987./88. ГОДП HE Школа упнсујс ограничсн број учсника којн сс школују за рад на пословима мклнцнје у органнма уну трашњнх послова иа тсрнторнЈи СР СрбиЈе ван САП и rcpieropiijri САП Војподпнс. Шко-ionaibc трајс двс године, a школска годипа почнљс 1. ссптсмбра 1987. године. За упис могу конкурисатн рсдогпн ученици другог разрсда заједпп чких основа усмерсног образован>а. УСЛОВИ KOHKYPCA Y првн разрсд могу сс уписагн кандндатн — мушкарцн којн пспуњавају следсћс условс: 1. ла су запршилн други разред зајсдничких основа усмсреног образопања, 2. да на дан 31. августа 1987. годн не иису стариЈи од 19 годнна, 3. да су југословенски држављанп, 4. да су здравствеио н психички способнн за рад на пословима милн ције н да испун>авају друге условс за рад у оргапима унутраипвих пос лова пропнсане закоиом, 5. да прнхватају абавсзу да после завршеног школовања остану 6 годнна на раду у органима упутраш H.HX лослова у СР Срблјн, односнз САП Војводини. НАЧИН КОНКУРИСАЊА Прпјаве на конкурс подносе сс од 15. децсмбра 1986. годинс до 15. јануара 1987. голннс, падгежиом ор гану упутрашљпх послова по месту cranoBaita каидндата. Кандидати који ее опрсделе за рад у органима унуграшњпх послова па тернторнји САП Војводнне уз прнјаву прнлажу: 1. Свсдочанство првог н другог разреза заЈеднпчких оспова усмереног образовања. Редовпн учсннии другог разрела заједпичкпх основа прилажу сведочанства првог разреда и потврду школе о редовном школовању. а сведопанство другог разреда ндкјидно. Наградс ће бптп хјручсне пошто.м до краја месеца. Y наредном броју пмеиа добптника Супер награда Аутопревозтуриста. Хоћс лч коначпо нског да запитсресујс оваЈ проблем? Чнни нам сс да бн био својсврстан подвиг када бн се о.мла.-imnin мсђу собом органнзовалп п изборкли своЈс место п нрилнку. He мнслнте лн и ви тако, када се има у виду всћ павслск податак да се радп о готово 2.000 учесннка нз разннх срсднна it разхих способностп и интсрссоваља? Можда би адскватно ангажован>е I младих на културном плану прсдстав.-ћало н дсо рсшења општсг пробле.ма орпнтзовања омладинс, коЈој Је нсопходна прнлнка да сс бори н докаже. На на.ма је да пкшемо н ми с.мо написалн. Сада нам остајс јсднно да чскамо к жалимо ако смо узалуд пнсалн. Мсвспка Лукнћ 2. Извид из .матичне књнге рођсннх. ПРАВА Н ДУЖНОСТИ Y4EHHKA Ученицн кмају обсзбсћсн бесплатан смештаЈ н ксхрану у нктерпату Школе, одећу п обућу, увбснике н друга потрсбиа насзавна срсдствз. злравстпсну заштнгу, мсссчна новча на прнмаиа за покрпван.е нужпнх личннх нздатака н трошковп прсвоза од Школе до куће за лрсмс шко лског распуста. Свршспи учснмцк Школе ослоба bajy сс служсњл појног рока после двс годннс рада на послоппма ми лицијс. Гченнци коЈи im исоправлапнх ра алога напустс П1колопан.е, буду ис кључепи из Школе, понављају рал рсл, као н сг.ршенп учепнцн којп не ступс на рал у оргап ун\чраш ibiix послова илн пе осгану на раду yrnpbciio врсмс, дужнн су да пакна де грошкове 1иколовап.а. НЗБОР КАНДИДАТА Каидндати he бнтн позпани на лспхолошко тестмрањс и лекарскн преглсл, ради vrapbimaiba пснхо-физнчкнх способпостн к здраг.ственог craib.3. За капдидате који се опрслеле за I рал у органнмп унутраш1м<х посло ва на тернторнји СР Србпјс ван САП, Tccnipaibc п лекарски прсглсл обавнћс се у Заводу за заиггпту здравља радннка ергапа унутрашibnx послова у Београду. За каидидате који се опрсделе за рад у органима ун^траиптх послова на териториЈн САП ВоЈводинс психолошко тестнраже н општп лскарски преглед обавиће се у селкш тима међуопштинскпх сскрстариЈата за yn\Tpainibe послове. Опи кандилати прплнком преглела полносс ка увнд здравствспп картои и ђач ку кљнжицу, са окенама на полугођу разреда и увсреже о лри:ављан ству или лнчиу карту. Трошкове rccTHpaiba н лскарског преглсда сносп Републнчки. односно Покрајннскн сехретариЈат за упу трашње послопс. Пугне п друге тро шкосс у всзи са лоласком сносе tea ндидатп. О рсзу.тгатнма конкурса каидндатп he бнти обавсштепн па|- касннје до 15. јуна 1987. голпне. РСУП СР СроиЈе СКИТАМ И ПИТАМ (4) Пише: Радомир Милосављевић Д01ЕРАЛИ ПЕШШ ДО ДУВАРА Некада су градске улнпе бнле за свакога. Сала су искључиво за ауто мобпле и возила, а људи.ма су осталн они узаии просторн, такозвапк тротоари. Побсдио Је дакле малоброЈнн/ али јачи. Дссилн се сада да човск са.мо закорачи улицом, н>ега во величанство аутомобил одмах се наљутн па може и да удари. He же ли да му .ма какав двоножац омета пут, Н.СГОВО жоигравање н тепура н.с. Побсдник Је дакле увск у праву, као игго Је уосталом увск и било. Јачи рстко внају за лоста. Н ма ло маре за морал п културу. Зато после улицс иа реду су тротоари. Разлика је само што су овс првс ос војенс на јурнш, а они друт посте псно метар пв мегар точак по то чак. Најпрс само предњи дсскн, па оба прелња нлн оба дссна и на краЈу сва четири. Упвездс сс тако н одмараЈу на тротоарпма друмски враголани док н>пхови власшгпп пп ЈуцкаЈу у суседноЈ кафани илп завр шавају нски сввЈ посао. Пешапн су очпглсдно прнтеранн уз знл, a ua нскпм местнма пмају само толпко простора као кроз нглсне viuh. И у.место широкик, комотлпх тротоара у граду смо добили зсчнје стазе за псптаке. Оснајање тротоара почсло јс на| прс у главннм и прометппм улниа ма: Макскма Горког ол штампарпје ло ссмафора. мспрсд најодговорннјнх у општинн, затнм у улнпи Mapшала Тнта, око спомсннка, па од Робне куће ..ШумаднЈа” п на даљс. Y ошги споредннм ће свакако кас пп|с. Важно (е да сс освоЈп цснтар, а псрифсрија Је и нначе увск била љнхова. ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОКТОРА СТАНКОВИНА Овнх дана прнспсло Јс Још јслнл међународпо npiiaiiaibc примаријусу доктору Милораду СтлнковнБу. Y napahitii Јс стнгла кп.ига под назп во.м ,,Bobe за|елннце свега" која >с нздата ове годнне ол стране Амерч чког биографекпг инстит^та глс се доста опширпо говорн о npintapn.iy су доктору Мнлораду СтанковиНу. јсдином Југословсну комс je iipiuta ла та част. О доктору ©танковнђу који голн нама живн и радн у Параћнну говорн сс к у нрвом нздању „Мсђу кародне кжиге часгн” амсричкиг бнблнографског ппститута. Овај лекар је Јелиик Југословен добит|!к:с Алберт Ајнштзјпопс мсдаље са огрлнцом за 1!спрекнлпс напоре у pa ty н проучаван.има на пољу мсдицн * нс, а у јсдно.м ол послсдн.нх бро|е ва Загрсбачког а,Вјссмнка" nocnchc но му Јс више «д пола страннцс. М. Живковић МАЛИ ОГЛАСИ Продајс.м кућу. Рзлосав Обрзловаћ. Радста Ннколића — Ппкулс, 43, Паpahiiu. Услужнн тслсфон: 52-620. ооОоо Продајем кућу у Параћину, Хајдук Станка 21, Радиша. ооОоо Продајсм грособан стан у Ламелн. Тслсфон: 54-283, послс 15 cant. ооОоо Продајем мало ношену жснску бунду од jaribcher крзпа. Питати на гслсфон: 44-736. ооОоо Хнтно продајсм „Рено 16” ТС, nona 600.000, регистрован, два мотоиикла M3 175 куинка, у ислравном стању, мешалкцу за Остон на бснзин. Јавпти сс на адресу: Пролетер * ека 69/1 илц па телефоп: 54-235. ооОоо Продаје.м ловачку пушку калибзр ’6. руска орозара. Радисав Жиаковић. Њсгошсва 25, Нупрпја. Телефон: 64-064. ооОоо
10. ДЕЦЕМБАР 1986. • БРОЈ 323 СТОНИ ТЕННС ПРВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ САЈАМ БОРИЛАЧКИХ ВЕШТИНА сезону годнне. ТАБЕЛА РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ „Борап” ПарАђим ,Дедипстао” Грддац Докомотива" Лапово 20:1 21:20 S. „Младост” Кијево „Слога" Милатовац Шумадија" АракВеловац ,,Буљанс” Бу.гане „Партизан” Партизан „Полет” Ссн»е 14:15 14:18 13:26 1 (-D 7:27 ТАБЕЛА МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 26:1 10 2. 16:1« „Младост” Гор. Мутница 11:16 7:11 1:25 0 (•» екнпе ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 3. „Одрсд нзвнђачв” Параћнн 11:7 10. Параћин 7:10 , Тсксталац П” Параћнн ,,Косиај” Параћин „Цептар" Параћвн 11. „Ветерппп” Параћпн 12. „Иапредак" Својпово 6:10 5:10 5:11 2:15 2:15 АЕПО И АТРАКТИВНО Карате клуб „Цркииа” под покровктељством ревије „Цр ција бокЈса и каратеа), Водо-рју, Фул КОНТ&КГ. ни појас”, окупио ље југословенске иике борилачких На паркету халс је на.јбопредсгаввештнна. спортова врх^^нски мајстори су 29. новембра демонстрирали кара те. аикидо, кендо, Савате (франиускп бокс, комбинаОви »зузетно атрактивпи спортови наишли су на леп пријем код 600 гледалаца, a онима који нису били, за утеху, Сајам ће постати традиционалан и одржаваће се сваке године v Параћшгу. м. и. СПОРТИСТА ГОДИНЕ: ГТРОГЛАШЕЊЕ 25. ДЕЦЕМБРА ННЈЕ КАСНО ЗА ГЛАСАЊЕ Овогодишња акција „Избор спортисте године” завршава се 25. дсцембра, када he се, као и до сада у ресторану базена Хале спортова одржати свечаност проглашен>а. Акцију, као и до сада воде СОФКА, СИЗ фнзичкс културе и наш лист. Vnyheна су пис.ма свим спортским асоцијалцима у ошптини, a и у овом броју позивамо name читаоце да дају предлоге за спортнсту године. Комисија заседа 15. децембра н сваки предлог који приспе до тог датума, биће узет у раз.матрање. АКЦИЈА Најбољи Нвјбоља Спортски .БИРАМО НАЈБОЉЕГ СПОРТИСТУ '86' спортпста: скипа: радник: (Нме, презвме и адрсса) Преддоге слати на адресу: Максима Горког 4, ПоштанРедакција лнста „14. даш”, ски фах 38, 35250 Параћин. СТРЕЉАШТВО: ТУРНИРПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЈТИКЕ ПОТОЧИ СТРЕЛЦИ НАЈБОЉИ • На ватреној линнјн масовног турнпра поводо.м Даиа републнкс стало Јс прско 50 стрслоца, од тога 30 ученика. Ппоннркс су имале оишс успеха од својих вршљака, а табела иајбољих нзгледа овако: 1. ПеУ ппоннрској копкуренцији тројица иајбољих су: Дсјан Станковпћ из а треће ОШ „Момчпло Поповић Озсандра Пауновнћ п 3. Саља Стефановнћ пз ОШ ,,С. Јаковљевић”. ОШ „С. Јакопљевић", Зоран ковнћ из ОШ ,,Вук Караџић" Jan То.мнћ 113 истс школе, ¥ екшшом пласману прво Стојп Деместо јс освојнла ОШ „Вук Караџнћ" пз Поточца, лруго „Стеван Јаковљсвпћ”, НаталпЈа Ристпћ из Стакларе, Maja Собек нз Штофаре u Вера Радовановнћ пз Стакларе имале су нвјвишо успеха у конкуренцијп одраслнх, док су Слободал Костнћ п Мнлорад Ковачсвмћ из СФС п Предраг Жнвковнћ пз Штофарс најбо љи у мушкој конкуренцији. Y екллном пласману за жсне најбоље су Стакларке u Штофарке, a у конкурспцијп мушкараца стрелци нз СФС, Гарннзопа ЈНА п Цементаре. ..рганко Здравковић ГВсше: Хранислав Бокић НЕОБНЧНД ПРАВДАЊА Јессљи део фдибалског првекства Огшттпс завршен је још 16. новембра. Међу * тим. лпга млздпх пихсхва клубова оггштинске лиге w.- је 'завршена и остаје да се ооигра још некадико утакмина. Шта то доводи до тога да сениорн заврше такмичење по лелом и топлом времену, а омладпнци да пграју сада када јс доста хладно, Kana се зна да омладтшци играју прсдигру сениорима. Познато је да нам к^бови врло мало поклањају пажн»у младЈШ пграчима. Y таквој скгуацпји млади сс слабо окупљају, па нам јо дан број "клубова није одиграо неколико утаклшца у лиги младих. Посебна је занимљивост v томе како правдају неодигравањс ових утакмица. Оправдања им дају avro-транспортне организације које се баве гтревлзом путинка на тај начтги што клубовима пздају потврду да је аутобус каонио тога дана п није стпгао на време да их превезе до Meera одттграваља утаклпте. БОРАЦ ЈЕСЕЊИ ПРВАК Стакларци су победом на врућем терену Ссл>а1;а v Малим Пчсллцама ства осшурали пггулу Јесењсг прва оштра к борбена, да би всћ у осмом мипуту Борац ппак дошао v вођство. Борац Је играо у шампиопско.м саставу: Маркоппћ СкенџиМ, Златаповпћ, Каштсварац, Ннколпћ, Д. Марковпћ, Стсвпћ, Стсфаповнћ, Дуппћ, Пелнваповнћ, Савић. Страшимир Зоговић 5 2 2 2 2 2 Turisticka ageneija jnrrJSPRlVinTURIST '1,1 u-Tltabf. 53/3 ■- .|.|.1оп1:(035)534>?0,51Л761«Иж:1?в34' *' ‘uri: 61300-601 ННЈЕДНА ТАЧКА НА ЗЕМЉИНОЈ КУГЛН ННЈЕ ДАЛЕКО, I AKO СЕ ОДЛУЧНТЕ ЈА | „АУТ0ПРЕВ03ТУРИСТ
БИВЕНЕРГШД Пише: Зорана Рашић Заблуда или лек • Вековпма су људи одолевали болестнма захваљуЈуПп, пдмеby осгалог, н помоћн оних коЈи су у себк носили моП псцељсља. Y данаппћс врсме таквн поЈедипин све внше прквлаче пажњу свстске науке, плп се у пашоЈ средннн опи често о.маловажавају н проглашавају шарлатапнма, Да ли је баш пко? — Човск може сам нлн уз Tvby помоћ. покрекутн невсроватне могућности исцсљсн>а којс дремају у сваком органпзму: иво је једна од основних порука алтсрнатпвне, народнс медицине. којој припада « терапија бпоенергмјом. Последп>нх годнна у свету м код нас свс више сс развијају медицпнске школс и технике којо нуде човску новс спознзјс о н>с.му самомс и повс начннс лсчсња, ираћају сс дрсвнпм фнлозофнјама и прастарим људским умећнма таложени.м хиљадама годпна као људско нскуство. Заједничка одлкка свих тих прзвзца, школа алтсрнатпвнс .мсдицннс, је да нуде ннтпмни контакг између лекара и болеснпка, исцелитеља п оног ко тражп по.моп. Они впдс човска као цсловпто бићс које нијс мсханички раснспљено иа душу и тело, што званичма медшипа наЈчешпс заборавља. Алтернатнвни покрет настојп да вратн веру у човека, а човека настоји да учини одговорним за своју болест, поручујупн му да болест ннје ,,казна" која му је однекуд послата. Обољсњс јс увек нска врста спмболнкс којом се човск опомиње да са н>сго вим начпном живота, његовим окружсњем, нешто ннјс у рсду да му здрављс н све остало у животу иико неће поклопнтн ако он сам не учинк нешто за ссбс. ' РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА ЛЕКАРСКА ОРДИНАЦИЈА Доктор: ДушзАн А. Вељковић Витамини Саширизични yiao Ypefeyje: Милијан Деспотовић JU ДНТОЛОГИЈА САТИРИЧНОГ АФОРИЗМА i Покрет ирпи своју снагу из уобнчајеног сазнања да je научно-технолошка револуција удаљила човска од лрироде чији јс он део, од другог човека, што он, пзгледа, скупо плаПа иовнм болестпма, духовном кугом, и нарочито, све изражснијом самоћо.м. Док сс званична .мсдицнна ■ наука код нас готово са подсмехо.м и UHHII3.MOM односс прсма фсно.менима биоснергнјс. многи болеснн људи у љој внде трачак светлосгн и нове наде, мпстичан лек, очекујући најчсшће — немогуће. Истина је као и увск, негде између тпх екстрсма. Истраживаље паранормалних феио.мсна акадс.мска наука код нас још увек доживлава као бављсње — ђавољим занато.м, делатношћу коју треба препуститн врачсвнмз, гатарама. шарлатанпма. н то у тренутку кад многн познаваоцп овс болести пз Аустрије, Нс.мачке, Швајцарске, тврдс да jyr валкана н.ма лдсалнс кли.матскс условс за биотерапијско дсловазвс, да и.ма.мо неслућено велики број нспскоришћсних надарених мсцелитсља. Наравпо, ово тврђсње .може.мо пркхватитп само са извссно.м рсзсрвом. (Наставнће се) Вктанн.мики су поссбис матс риЈс, које сс мсђусобно разлк куЈу по хе.мнјском саставу и спс цнфнчно.м дсловап.у, алп су све прско потрсбнс зп очупаи.с органског митсгритста н иормалпс функцнЈс. Y тсло сс упосе у вс о.ма малнм количинама и то уг лавно.м храном. Хнпокрпт јс примсњпвао јстру као лск код ноћног слспила, Лпнл јс још прс внше од 200 Ioanna лсчно к спрсчавао скорбут кол морпара по.моћу лимуна. Таиакн Јс крлјсм прошлог вска млском и мссом лсчно оболслс .морнарс од бсрп бернја. Сви су опи наслућивалн постоЈањс иске матернјс неопходнс организму, којс Јс ФУНК 1912. годнне налпао вита мннима. Опн су прво изоловаип из хране, а затн.м сшгтетпзова ни. Вита.мин А: Рани знапп нсдос татка овог витамина су: ноћно слспнло, сува кожа, псдостатак апетнта, застој у расту, дсфсктно iiimaibc зуба. Храпа га садржи у облику глаапог внтамл па А нли у облпку провнтамшп — Каротипз Има га у шаргаре пн, воћу и поврћу жутс, ирвснс и наранџастс бојс, затнм у зс лено.м лишћу. Кување га нс ра зара, али га ужсгла маст разграђуЈу. Млско садржк н каропта н вптам1ша п исто тз ко н млечнп пронзводи, парочнто лсти, када јс и трава богатн- |а каротиком. Најбогатијн извор внтамнпа А Јс уљс бакалара, го всђа uiircpiiiia. као н свињска н овчиЈа, Диевна потрсбнз ко лнчина сс крсћс од 2.000 — 3.000 јсдкница за децу, а до 5.000 — 6.000 јсдннииа за одрас лс. Y трудноћи н код дојиља је нсшто већа ц крсћс сс до 8,000 јсдннниа днсвно. Внта.мнн Д; рсгулнше промст калиијума и фосфора, iliixobo тало;ке1вс у ткнви.ма, утнче на iiimaibc зуба н одржава ниво калцнјума у крвк. Има га у туау, бакалару маслацу. млеку, сиру и јајима. Сматра сс да је днсвиа погрсба витамннл Д 400 — 800 1111тср11ационалн11х јсдиница# Впта.минн Б ко.мплскса: прсд ставља скуп внтхмппа од коЈпх свакн нма своје бнохсмнјскс н тсрапнЈске особсиости док су им природни нзворн добрнм де лом зајсдннчкн. Витамни Б] — ансурнн одржа иа иормалан раст, анеткт, про баву, а важан јс и за нормалну функцију исрвног система. Многе га памирннцс салрже у .ма ли.м колнчннама, а нарочнто су ibiLMC богати: квасац клице жи тног зрна, пасуљ, грашак, јетра, бубрег. Топлота га дслп.мнч но разара. 1Бсгов исдостатак пзазива болест бсри — берп. Вита.мин Б, — рибофлавни, И.ма га у квасиу, јстрн, бубрсзи ма, млску, жу.маицету, спанаћу, ласуљу, зсљу м другом. Топљив Је у поди, топлота га разара у xiaiboj а свстло у већоЈ мсрн. Недостатак овог вкта.мнпа нзазила запаљсњс слузокоже десini. Јсзика, као н осталнх слу зокожа. Вптамнк Бп — за рахлпку oi друшх витамппа садржи у ссби >1 мстал — коба.тг. Најбогатнјн пзвор овог внтамина је Јсгрз a ibcroB нсдостатак пзазива спсци Јалну врсгу .малокрвности која сс зовс псршшиозна ансмија. Витампн Ц: данас се добнјз синтетским путс.м, а хемнЈскп састап му јс утврћсп 1932. годи пс. Поморцп су McbyniM всћ 200 годнна нрс ibcronor проиала ска npii.Meibiimuiii лимун као профилаксиу за скорбут — болест која сс јап.га код недостз тка внта.мнпа Ц. Симптоми његовог исдостатка су: општа сла бост, главобоља, умор, капилзр но крвавл.еи>с, нарочнто пз дсс нп, испадањс зуба, onniaibc згло бопа, малокрвност. Внтамин Ц мма доста у парадаЈзу, спанаћу, шилку, ксл>у, зслспој папрпцк, лимуну „ иарапии. Кромпнр га не садржи у обнљу али с обзи ром на всћу конзумацпју, наро чнто у 3ilmckom псрноду, н оп Јс врло корнстан. Ускладиштсњс доводи до гу битка знатиих врсдпостн внтамп па. Ако сс поврћс ссцка, такав иачпи припрсмања доводи до всћсг губнтка вредности внта- .мина, нарочшо ако се пото.м нс ставља у хладну нсго у врслу во ду. Продужеио кувз!вс у нспок piiBciniM посудама и употрсбл бакарких судова такође viiirarrn ва вита.мпн Ц, Сушсњсм воћа гу бс се знатнс количннс шггамика, али знатно маље новпЈнм лроцс сом дсхидрациЈе. Нпјс ствар у 3YPY нсго у »има пгго зуре на радлом местуМарко Војводиђ НаЈвећн мплпјардерн остају анонншш. Одвнше су познати. Слободап Добрић Задовољни су они и са пкским примањи.ма — других. Драгомир Раденковиђ Што вншс днжеш чсло, то ти Јс мозак ближс потиљку. Јово НиколиМ Говорила јс да Јс дјсвица — каспиЈс се сазнало да je мисллла m зпак под коЈпм јс pobcita! Ивица Молнар Сољанац Многи рсфсрати су као хнјероглкфп. Прочиташ и опет пвпгга we разумеш. Слободан Јсвремовић Боље, да су га држалн за врат, него за рсч. Душан Пстровић Дуие Неки пнсци су толико убијачки расположени да и.м књлге noerajy пуне мртвпх слова на лапиру. Младеп ВуковиП НАСЈЕО 1 ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 11 Уређује: Радомир Милошевић MAT Y ТРИ ПОТЕЗА ГЛУПАК — ТВРДИМ ДА САМО БУДАЛА МОЖЕ ДА БУДЕ Y СВЕ CA.BPUIE НО УБЕБЕНА. — ЈЕСТЕ ЛИ СИГУРНИ? — АЛСОЛУТно. ЕМОЦИЈЕ: Пише: Радмила Миловановић Невоље и главобоље О Ске јс всћи број болесниха чнје сс тсгобе не подударају са налазимс лскара чак и кад јс испнтиван>с извршело пажљиво к паЈсаврсмснијим срсдствнма. Човск сс оссћа болеснпм, нсспособннм >за рад па је нормално да саошптснс резу.ттате прпма са чуђсљсм, разочарањсм, а понскад су и \врсђсни јер мнслс да нм се ис верује, Нски су склони да грдс лекарс да „ништа нс знају”’ a HCKii ссбс с.матрају врло загонстнп.м случаЈевнма. Анализе показују да прско 40 одсто болеснпка болујс данас од таквих нсухватљнвих болссти које сс опнру бнло каквој дијагнози. Наравио, нс ради сс ни о каквим чуднпм илн загонетлим болести.ма, ти болесшши патс од порс.мсћаЈа смоционалног живота. Е.моцијс или оссћан.а су стално присутнн доживљај у нашсм жнвоту. Прсма свнм стварима око ссбс и у себи људл нсшто оссћају. ОссИања могу бнти приЈатна или нсприЈатна. Пријатна occhaiba пратс иашс успехс, остварснс жсље, задовољеиа илтсресовања и она благотворно утичу на људски живот. Прнјатност је потрсба човска. Па ипак саврсмени човск има миого жеља које нс можс да остварп н много жнвотних улога којс нијс у стању да подјсдиако добро игра. Оп јс у сталлоЈ борби да оствари егзпстсицију, да iiabc посао, да радн добро и оно што нс воли, да сс уклопи у друштво, да оствари успех, прсстиж . . И зато свс чешћс саврсмени човек нс.ма времена за оггуштан.е п свс рсђс доживл *ава прнјатностп, свс сс мањс смеје. Он углавном oceha: страх, стрспљу, бригу, завист, љубомору, гнев, љутњу, бсс, уврсђсност, крнвицу, своју .мању вредност. неузвраћсну љуоав, Hiicnyibcuc надс, напстост и нсзадовољство. С обзиром да јс л>удскц организам цслина која хармонично функцнонишс зоивања на психичком wany одражавају се и у фнзкчко-органскоЈ сфсри. (Многе изрскс у коЈима је таложсно всковно нскуство народа показују да јс всза измсђу оссћања н органских сметњн одавно позпата: ,,Н.ма.м главобољу” кажс сс кад се мнсли на Орнгу). Y почстку, човек oceha само поврсмснс смепвс у виду главобол>а — мигрсна, .мучниис, болова у стомаку, проОода у груди.ма болова у мшпићнма и сличпо. Те сметњс настаЈу због дсловања нспријатних смоција на нсрвнн систем. Пошто нервни спстем управља радом свих оргала у таквим стаљима ibirxoe Је рад nopeмећск. Свнма је познато да након неке озбиљне „секирацпЈс" човск occha мучнину, главобољу и слнчно. На пример: у стан>у беса (нсрвврања) илн страха срцс убрзано лупа, крвнн прптисак расте, нма више шсћсра у крви дисање је убрзано, бубрсзп радс брже, желудац н црсва такоВс. Једно.м речју, у стањима нспријатнлх смоциЈа сви органи радс поремећено. (Наставнће се) Мозгалице Уређује: Миша Гајић Ч.АРАПЕ И РУКАВИЦЕ Y јсдноЈ корпн налазн сс помсшано: туцс парп бслнх н туцс парп ирних мушкпх чарапа. тс туце пари бслпх п туцс пари црних женскпх рукавица. Проблс.мко Бнстроглавнћ жслп да бсз глсдања за ссбс узме Јсдан бнло коЈи пар чарапа, а за своју супругу јсдан бнло којп пар рупавпца. Одговорнтс. алн пс.моЈтс журитк с одговоро.м: колико ћс он најмање моратн из корпо да нзвуче чарапа, а колико рукавнца да би био спгурап да Јс постпгао свој циљ? довитљиви ПОРТИР Послс дугог 11 напорног пута, дссст уморних путанка добошс у Јсдак мотсл да прсноћс. Сваки од путника затражи од портнра засебну собу. Портпр им објасни да на располагању кма са.мо дсвст празнпх соба, алн да lie сс всћ нскако cuahit н да he сс потруднти да удовољн њиховој жсљн .<. . Портир н путннци, затим, лођошс па спрат, гдс су бнле собс, и портнр увсде првог лутиика у прву собу, а другог замолн да, зајсдно с првпм гостом, причека у истоЈ собп. Трсћег гош \ведс у другу собу, четзртог у трсћу, пстог у чстврту, шестог у псту, ссдмог у шссту, осмог у ссдму it дсвстог путиика у осму собу. Затлм сс вратп по дсссзог госта y првој собп >i одвсдс га у девету собу, Тако Јс сваки од путнкка добно зассопу собу и био задовољан. II ви, поштовани •пггаоци. всроватно примсђујстс да овдс псипо ,,не штима”! Покушзјте да одгонстнсте малп трнк довнтљнвог портлра! ОДГОВОРИ: 3 чарапс м 25 рукавниа; Портир Јс дригог путинка рачунао као дссстог. Y питању јс само нгра рсчи. НДГРАДНА УКРШТЕНИЦА (12) *** -- — AYTOP: ВМ МИША ГАЈИБ Стапи, ломозн, гори кров! Бора Рупић Pctueibc анаграма: компознтор Игор Савин. ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Грујица Илић »РОЈЕКТОВАЊЕ II КОМПЈУТМ ..Параћии — пројект” — завод за комуналне послове к урбаннзам, радсћк на пословн.ма пројектовања и лршења стручног надзора над изградљом објс ката, всћ двс годинс успешио лримељујс компјутср у свом ра Д\’. Група младих иижењера, прп прсмљсних још па факултету, спре.мно је дочскала ову техно лошку револуцпју, па јс тако и кућни рачунар „Комодор 64" постао веома моћап извршилац ibiixOBiix програма. Углавном су то програми коЈп симулирају математнчке модсле сложених граћсвннскнх ко иструкинја, мада ..... ни личнн се вкшс нс обрачупава ручним путсм. Свакако да су наЈиптсрссан. тнпјп nporpa.Mii из статнкс i.oh струкцијс, гдс сс примсном рачунара, Kopiicrchii тачну .мстоду дсформацпЈа, врло сложснн сис тс.ми рсшавају за рекордло кратко врсмс. РзпиЈс уз зпатпо уп poiuhanaibc проблс.ма, хорнстеђи разне приближнс методе, бнло јс потребно данима решаватн овс свсгеме. Порсд впсоког сте псна тачности и изузетио крлтког врсмсна решавана поједнпих проблсма, прсдлост рачунз ра јс к у велнком броју нлрнјанпшх решсља, одпоспо, пзбор најповољнпјсг решсња no разним крнтгрнјумнма. Трсба напо.мспути да сс.м псКОЛНКП лрофссиоиалннх прогрдма, овн .младн сгруч1&ацп корнс тс програме којс су опп самн створплн. Постојс н таквн прс»- грамн гдс сс упошовем податп ка завршава цслп циклус пројс KTOBaihu, потрсбпо је само рсзултатс одшта.мпанс на лрппте * ру — јсдноставно умножнти. На краЈу, пмамо обсћаи.с овпх младах стручњака да he својс програмс Јавно прнказати у оквнру акцијс коју водимо. Ребус: Д. Гојковић решељс: Вуковар НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (11) НЛГРАДНА УКРШТЕНИЦА (13) Поипованк читаоин, у овој укрштсници потрсбно Јс да решнтс појам у другом аодоравном рсду. Дакле: МЕСТО Y CPEMY. Ваши одговори, ИСКЉУЧИВО НА ДОПИСНИЦАЛ1А, треба да стигну до 19. дсцсмбра 1986. годннс, а награде у овом колу су следеће: пет књига — поклон књпжаре ..Доротеј" Зорана Нкколиha из Параћниа. Жслп.мо ва.м много cpehc! ПАГРАДНА УКРШТЕИИЦА Тачан одговор у прошлом броЈу гласн: ТЕМЕРИНАЦ. Наград« прсдне кјбнгс коју даје кљнжара ..ДоротеЈ", Зорака Николића добнлп су: МирЈана ГаЈић, ПТТ Параћнн, Coiba Пстковпћ, Врапчанска 22 Параћлн, Лааи Аранђеловнћ, Његашсва 19 Параћин. Мнћа Штрбац, Бранка Крсмановића 56, Параћин, Зорица Радивојсвић, Mapшала Тнта 46, Чепурс. Лист СопиЈалистпчког савеза радвог варода опгптине Параћив. Издаје> Цевтар за вултуру и ивформисаае „Параћив” — Па. раћвв. Директор! Славољуб Обрадовић. В Д. Главвог и одговорног уредвика> Мирослав Димитријевић Издавачки caaeri Живојлп Томвђ (председнпк), Нада Јовавовић, Светислав Живковић, Бори * воје Маривковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрмла Ћоррђевић, Мирча Младевовић. Драгав Автић, Славољуб Обрадовић. Мирослав Дпмитријевић, Свежава Јовааовнћ ■ Милввоје Илић. Уређује редавциовв колегвјум. Новинарт Мвлица Жввковић, Ми. одраг Милевковић, и Миливоје Илић (техпички уредвик.). Пословно-техпички секретар> Драгава Мацић. Адреса редакцнје> Максима Горког 4. Поштански фах 38. Телефови« славви и одговорвв уреднпк (035) 52-352. вовипарв (035) 53-694. Прегпла1а> годиша»з 1.250 дивара, оолугодитња 650 дивара. за ивогтраааво пвопруко. Жиро-рачув Цевтра за културу п ивформисање 63504 603-1973 ког СДК. Параћип, Шта.мва« ГРО ..Глас" Београд, Влајковићева 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ Новогодишњи двоброј На лрагу смо Новс годпнс. За »ама остаје тешка, алн и годнна резултата. Идућа 1987. кажу биће тежа, али нска то будс нзазов за нас свс. Значи морамо још бољс радити, савесније и одговорнијс. To је од говор крпзн. Па, нск је срсћна и бсриhcnia! Двоброј „14 дана” доноси на 24 стране сбил.с најактуелнијих тема из свнх областп живота н рапа наше срслпнс. Нудп.мо вам. драги читаопи. hobhhv која ћс сс чптатн. ако ке нарслних чстрпаест лана. a опо макар током новоголпшњих празннка. РЕПУБЛИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ ¥ ПОСЕТИ ПАРАБИНСКИМ ПРИВРЕДНИЦИМА ИЗЛАЗ У СОПСТВЕННМ СНАГДМА ДАН ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ СВЕЧАНА СМОТРА ДЕАИЈА Борисав Јовић, члаи Председништва ЦК СКС, Милорад Шкрбић, републлчки секретар за финансије, То.мислав ЈовановиН, председиик MOK СКС Шу.мадијс и Поморавља и MisjaJло Атанасковнћ, извршни секрстар у MOK СКС. боравЈглн су у радној посетн 16. дсцемора у Параћину. Том приликом гостииз Републике и Региона обишли су Фабрику це.мента „Нови Поповац'' у Поповцу и ИВТК „Бранко Крс.ма новић" у Параћлну. Са пре дставницима ова два колектива гости су разговарали о пословању у овој и наредној години и мерама СИВ-а за оздрављење југословенскс прнвреде. М. И. ПАРАЋИН • Лист СоцнЈалистичког еавеза впвог ГОДИНА ХШ ■ БРОЈ 324 — 325 ■ 24. ДЕЦЕМБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 70 ДИНАРЛ - - b • ' - тптола општине ■ Уручена признања најбољим војницима п старешнна ма. Прниапницнма оружаних снага празник честнтао Ми лош Crcntli, прс.^едник OB ССС. Дан оружаних .снага СФРЈ, 22. децембар сбелсжен је свечано.м смотром у касарни „Народнн херој Бранко Крсмановић". Y за: јсдничко.м строју нашли су се војнинп старешлне Радивоја Матовића и припадници територијалннх једиппца. Понедељак. 22. децембра била је прилика за уручивање признања војницима и ДИРШНЗ МЛАДИ ШУМАДИЈЕ II ПОМОРАВЛзА О ПОСЛЕДЊИМ ДОГАБАЈИМА НА ПЛЕЧНИКОВОМ ТРГУ ¥ ЉУБЉАНИ АТАК НА ЈЕДИНСТВО Најоштрије осудити организаторе и оне којн нису предузели мере да се спречи блаћење Братства и јед~нства На ванрсдноЈ седпиим Прсдссдннштва MOK ССО, омладнпцн Ш\'маднјско-помораБског рсгиопа оштро су осудилн кспадс студшгата на Плечннковом Тргу у Љубљанн, када Јс граБани.ма дељсн . тскст „Штафста апсурда", скуплвин потписн за пстицију пропгв Штафстс Младости, a lay спмболнзовали псечепнм балваном. Овакав поступак починиоца овнх туспих недела наводс да самн ссбн поставимо лопгчно тггањс. Да ли јс омладина Југославнјс јсдннствспа? Зар о томс морамо да расправљамо послс вцшс од 40 годнна плодоноспог рада и заЈсднпштва. Зар нам догаВаЈн ■ на Косову инсу довољна опомсна да ћс нас нсјсдмнство коштати ашого вншс нсго лн Штафста. Шта јс иагиало групу младих СловениЈс да дираЈу у двс наЈ- (хстллвнЈе Тсковннс Рсвадуцнје којс су н јсдкнс осталс >:ао нашс, зајсдличкс. општсјугословснскс, Штафсту Младости и Југословснску Народиу Ар.млју. To што чинн рхжоводство УшпЈсрзитстскс Конференцнјс ССО у Љубљани спгурно ннЈс став свих тамоппвнх студсната, као пгго кп пницпјатива РК ССО СловснкЈс о цноилном служењу воЈног рока. нс изражава *1ишл>С1ве младих Словсннјс, хаводп на размлш.ган>е, шта чекају надлежнн opraini СловеииЈе и ФедсрациЈс. Или можда чскају да сс још неким слнчним вандалскн.м испадом само долијс уље на вадру, што бн .у ССОЈ нзазиало још всћа превнраља и поМал1ппан|{ нз дечјсг обданишта „Колнбри”: уз јбнх будућност је лепша Дечија душа јс, најлепте. ,је на сбом :месту, јер- су- сс ‘лтиане, разумели их, па царство fia земљи. У њему ца нсупорсдиво племснитпјс све лепо, сви су једнаки ја, малишане- не ' брину t(eи сви блиски. Тамо нема ни не, нц инфлација, збпвања предрасуда, ни подвојено- у свету и стална опасност сти, јер у свету постојц је- 0$ нуклеарне катастрофе. дно царство, у њелгу царује Они< lL4ajy cQoi свет који јс другарство”, каз,се пссник. кудцка*о лепјаи од наше^ Ако их за гренутак упоре- Ка.чо cpellc када би одраслц димо са одраслима, што ни- повремено угледали.иа ма и опонатали v неким ситуацијама. Свет би сигурно био другачији, лешии, племенитији, гостољубивији... Нека бар мало у udyhoj 1987. години преовладају закони деџијега. царства. Радс Милосављевић НОВОГОДИШЊЕ ПОРУКЕ ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ И ПРЕДСЕДНИКА OK СКС . . > делс, а сами.м тнм к нс бн дошло позната го. лсчити” Још увек погубнс последнцс. Да до тога крилатнца „Бол>с спрсчитн, неЈс акт\’ел>1а. Бранислав Милснковић ИДЕЈА О ЦИВИЛНОМ СЛУЖЕЊУ АРМИЈЕ НЕПРИЈДТЕЉСКД ПДРОЛА Сама идеја о цивилио.м служељу војпог рока је апсолутно веприхватљива, и могао је да је мзмисли само најљући непријатељ наше земље. Нашем бићу на овом тлу, поготову српском, није прикладна оваква идеја, јер смо своју слоббду п независност стекли као војници кроз крвава ратшпта Првог и Другог светског рата. Зато мора да се чује наш глас и глас наше о.младине да смо у сржи бића против једне оваквс непријатељске идеје, рекао је недавно Витомир Иванишевић, прсдседних CO. ЈАСНО И ГЛАСНО ОДРИЦДЊЕ—КДО ИЗЛАЗ Задатак растерсћеаа привреде сс неће мо ћи реализовати уколлко друштвспс дслатнос ти не претрпе организационе промепе. Прс тога морамо јасно рећи шта је то чега се морамо и можемо одрећи у наредпом перно ду као и шта је то што се можс финансирати на други начин. Значи, морамо да се определимо за ову надградњу која је у функцији радног човека и коју је он у могућности да финансира, рекао јс ЗДРАВКО ФИЛИПОВИЋ, председпик Комитста за привреду. продуктивност и адговорност НОВОГОДИШЊА ПОРУКА ВИТОМИРА ИВАНИШЕВИБА, ПРЕДСЕДНИКА CO Свим нашим радним људима и грађанима честита.м Hoey годину са жељом да у овим тешком условима уз извртавањс својих обавсза истоврсмено стварамо нову основу у начину рада и понагдања, како би сви заједно били задовољпији if срећнији. Ни иаредна година нећс да буде лака, пред нама су круп ви задаци у привреди и наравло у сви.м другим областима живота, али уз бољу ор ганизацију и веће ангажоваа>е сваког појединца, моћи ћемо да изађемо хао победни ци. МИЛАН ПАНИБ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС Протекла година била је оптерећена бројни.м проблсмима, нарочпто у привре ци где се иословни резултати 1шсу остварили, тим не може.мо бити вољш«. Сигурно да у то.м и са задопослу који је врло значајан морамо бити .много озбиљнији, савеснији н одговорнији јер само тако иожемо дшого. Морамо биги свеснн да нам привреда послује са губнтцима, да ешсмо искорп стили све капацитете, да још увек имамо велике залихе и да само изузетним радо.м и одговорношћу можежо ра чунати на побољшање. Савез комуниста и поред одржаннх конгреса, X Кон греса СКС и ХШ Конгреса СКЈ и резолуција усвојених на њима, није се до краЈа и у потпуностн ангажовао да се оно изречено преточн у дело. Имајућн у виду све ове пропусте н недостатке како у привреД1<, тако и у друштвено-политичком раду налхеће се потреба још већег ангажовања свнх субјективиих снага које мора да саглестарешинама зд зултате на пољу бојеве готовости. часлуга за народ добре рсподизања Орденом са сребрном звездом одликован је старешина Чедомир Радоса вљевић. На груди.ма старетпна Борђе Вукобрата и Милана Стефановнћа попосно стојц орден ЈНА са срсбрно.м звездом. Значке при.меран војник дрбили-cv војници: Нико Влдић, Нсбојша Лукић. Алмпр Тосљаман и Авдуљи Сућери. Наредбом 'команданта Територијалне одбране СР Србије похваљена је Територијална јединица Параћи на и самостални вод ИВТКТ „Бранко Крсмановић", Петар Адамовић је истом наредбом награђен за изузет не резултате пбстигнуте v ра ду са једнницама терЈггоријалне одбране. м. и. ОД 1. JAHYAPA CTAPTYJE „ПАРАНННТРАНС" .,СТАНДДРДТРАНС“ СЕ ИЗЈАСНИО Раднк људи „Стапдардтранса” Параћина, на референдуму 19. н кз 20. дсцембра, изјаснили су се за удруживањс у Јсдннствсну РО ..Стандардтраис”. СвоЈе поверсње будућоЈ транспортиоЈ органпзацијп дало Јс 70 одсто расишиа. Од првог јануара, када будс стартовао „ПараНинтранс” и.маћс три основнс органнзациЈе удружсног рада » то: „Црнкца" путннчки саобраћаЈ, OOYP „Теретни саобраћај" Поповац (I ..Стаидардтранс” Параћин. НАЈВЕСЕЛИЈА HOR КУДО НА ДОЧЕК Ако још нистс одл\/чили куда на дочек новс 1987. године, можда he ва.м по.моћн наши рспортерн којн су сс расппталн за оргаппзоваие дочеке п цене. Ако баш хоћете да потрошнте новац, обавестите сс подробнпје на ‘страни 5. о св1гм детаљпма. ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ ДРЕНОВЧАНИ ПРЕУЗЕЛИ ВОЂСТВО дају одрсђене слабости и утврде планове и програме за наредну 1987. годпну. Радним људима, и граbaHiLMa, посебно Савезу коПослс одустаја1Ба екипе Прибоја, Дреновчани држс врх табеле у својој групп, са великп.м изгледом да буду и носиоци група v финал ном нзвлачењу парова. Многобројна и шар.мантна екшта Дреновчана до сада је најус пешнија на ово.м турниру. Ошшфннје на страни 8. НАГРАДНЕ ИГРЕ НАШЕГ ЛИСТА Y ЦЕМЕНТАРИ ЗБ0Р0ВИ ИЛИ ШТРАЈК Незадовољни вредиошћу бода цементашкн радницн 10. децембра престали са радом, али није дошло до шл рајка, јер је збор претво рен у ванреднп збор радника, захваљујући брзој интервенцијом друштвено-политичких организација и комите та за ОНО и ДСЗ. Огппирни је на 4. страни. СЕДНИЦА CO ПОНЕСТАЈЕ ХУМАНИЗМА У ЗДРАВОТВУ Чуло се од делетата на последњој седници Скупштине општине, уз констатацију да здравственн радниии морају да мењају такав однос. Садашљи начин органлзовања здравства није добар и уследибе промене. Детаљниј® на странп 2. ПАРАНИНСКИ ИЗВИБАЧИ СЕДАМ ПУГА НАЈБОЉИ Одред нзвнБача и планинкп пз Параћина п ове године је најбољп у Србији. По седмц пута добили cv признање „Партизански одред” које додељује Извиђачки сд вез Србије. Опиптрнијс на 4. странп. СПОРТИСТА ’86 ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ ОПШТИНЕ ПАРАБИН — '86. СВЕТЛАНА СИМИН, КОШАРКАШИЦЕ И БОЖИДАР БОРБЕВИН НАЈУСПЕШНИЈИ СУПЕР ДОБИТНИЦИ муниста свим ПОЛ1ГП1ЧК11М ма желим друштвеноорганнзацијасрећну Hobv 987. годпну и много успеха у раду и оствариван>у бољих резултата у привређивању и надградши. Идућа година ће бити сигурно тежа и сложенија Нада Јовановић, потпред- '’едница Скупштпне општнпе, ттрошлог. петка лзвукла имена добптника v нашој на грашој игрн „колнко позна јете свој град" п .;Наградној укрштеници”. Десеторо па ће требати много сарадње, договарања, н одговорностп, како договоренн ставовн вели у дело. вшие рада би се спробитннка cvnep награде — бб сплатап дочек повс године у Сокобањп. поклои Туристлчке агенцијс „Аутопревоз — турист” из Flapahinia. On шнрннје на странп 12. Y акцији СИЗ-а физичке културе, СОФК-е Параћин и лнста „14. дана” изабранн су најбољн спортисти општине Параћпн за протеклу годину. По оценп жирпја титуле су припале падобранки Светланм Симић женској екппн ОКК Параћин, а за најуспешнпјег спортског рашшка пзабран је Бо жпдар Борђевпћ. тренер ‘ ко шаркаплша. Свечано проглашење заказано јс за 26. децембар у рс сторану Хале спортова са по четком у 18 сатн. М. М.
24. ДЕЦЕМБАР 1986. Ф БРОЈ 324 политични шивот ПРЕДЛОГ ЗА YKOP ННЖЕЊЕРИ, ГДЕ СТЕ? Предавање о продуктивности рада у „Новој пролзвод ној филозофији” као теме су атрактивне за сваког радозналца. Предавање, које су држали еминентни ivroсловенски стручњацц из ове областп, a у организацији Савеза инжењера и технича. ра, у леденој дворани, пратило је тридесетак људн! Поиграјмо се мало цифра .ма. На предаваше је позвано деведесет потенцијалтшх слушача, Савез инжењера и техничара броји преко 500 стотнна чланова, а најмање још толико има оних ко.ји нису обухваћени чланством. Међу позивницама утгућс-। ним на разне адресе, биле су и оне, намењене члановима Прнвредно-политичког актива. Њихов одзив се видео, у празној двораии. Посгавља се питање, ко he носити главни терет у ак цији на повећању продуктивнооти? Вероватно оли који нису дошди. М. Илић РЕГИОН ОПЕРАЦИЈА НЕУСПЕЛА ПАЦИЈЕНТИ живи ® И налаза се нп свидонци ји СИЗ-а запошљаваља 6д наредне школске године „усмерење" почиње од пр вог разреда као што је било и пре реформе из 1977. године. Смањује се број занима ња. Привреда ће добијати стручније кадрове, алн тоје стручније кадрове, али то још не зпачп да ће се сврше нп средњошколци лакше запошљавати. Љ. Обрадовић „Светлост” ИСИ ВОЖМ ДВЕ ЦЕНЕ Путник немерник када крсне у Поповац пзброЈи 110 динара за аутобуску карту. Након пстпасстак ми нута стпже на одредпште. По завршеном послу, намернлк припреми 110 динара и улазп у ауто бус. — Молим вас једну карту до Параћина. — Изво.тите стоссдхмдссет дииара. — Откуд 170, када са.м из Параћина за Поповац платио 110. — Е буразеру ово Је републичка линпја, а пе приградска. — Нншта ми ннјс јасво, — ЛиннЈа из Стубние за Параћпн преко Поповпа, регнстроваиа је као републнчка, а у републшш јс друга тарифа. Нско нз гужвс добацујс. — Морс буразеру n.-iahaj п не бунн сс Замнсли шта бн тек бнло да јс рсгнстроваиа као савсзна. М. II. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ У жиши БОРИСАВ ЈОВИН, ЧЛАН ПОНЕСТАЈЕ ХУМАННЗМА У ЗДРАВСТВУ ® Поред стања у здравству на седници разматрано стање у привреди и актуелни проблеми информнсања В Седници Скупштине опитше одржаној у уторак 16. децембра предходила је заједшгчка седница ове Скупштине и Скупшпше основнс самоуправне шггересне заједнице здравствене заштите наше општине, на којој је разматрана Анализа о спровођењу здравствене зашпгге у оппгппш за дсвст месеци ове годпнс и Анализа самоуправног интерсо ног организовања здравствсне заштнте и здравствсне деЛЗТНОСТИ« ПОЧЕЛА СА РАДОМ ПОЛИТИЧКА ШКОЛА ОПШТИНСКОГ BERA САВЕЗА СИНДИКАТА 3S МШЕВИ ИИМ Осма генерадија полазника Ползгпгчке школе .Отпитинског већа савеза синдиката отпочела је са радом 17. децембра. На окуџу се нашло 29 полазника из основних организацнја доји he наредних месеци савладати 24 теме везане за рад Синдиката. Са полазнипима појпггичке школе теме ће обрађива тн другсгтеек^полттгчки рад шши из наше огшггине и чланови Актнва Марксистнч ког центра. На прво.м часу полазницима су говорнли Милош Стевић, председник OB СС и Здравко Фнлиповић, председ ник комитета за ггр1гвреду Скупштине општиие Параћин. М. И. Уз констатацију да је у области здравства од рата на овамо у нашој општини доста учшБСно делегатн су истицали да је понестао хумани однос према болесницима и да би тај однос здравствени радниип моралн да ме»вају. Када је било речи о интересном ор ганпзовању здравствене заштите констатовано је да садаигљи начин организовања није добар па ћс да уследе про.менс у ехшслу да Самоуправна интересна заједница покрива већу територију него до сада. На посебној заједничкој седници Скупштиме општи не, која је потом одржана разАЈатрани оу резултати цривређивања у опшппти за девет месеци ове године, а сви закљугчци којису донети имају за цнл> ibeно даље поспешнвање. Разматрајући Инфор.маци * ју о остваривању самоуправног преображаја усмереног образоваша на овој седшши је закључено да се затражи од Скупштине СИЗ-а за ус.мсрено образо вад»е за наш Регион да сс Нацрт мрсже н структуре средљег усмереног образовања у делу који се односи па општину ПараИин догцлш v том смлслу да наша опигтина поред прсдложених струка добије још и следеће: четврти сте пен стручности за хемијску и прехра.мбену струку као и прнродпо-.математичку и електро струку. На овој седници раз.матрана су и актуелна питан>а у области инфоршгсан»а, а да би се проблеми у овој области брже решавали констатовамо је да су потребна већа материјална средства. М. Ж. ЈУЧЕ ПОЧЕЛА СА РАДОМ ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС И ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО Критички о млацима Синоћ је у ИВТКТ „Б. Крсхгановлћ" одржана заједтпгчка седница Општинског колштета СК и огтштинске конферонције ССО на којој је расправљано о актуелшгм проблехшма омладине и задацима Савеза кодгуниста. Било је речн и о идејно-политЈМким тштањи- .ма социјално-класног јачаља Савеза комуниста у опшпгни Параћин. СИНДИКАТ fecoMM шгавна sei Y оквиру програма идејно-полјгпгчког образовања Опигпшскс конференције ССО, 23. децембра, почела је са радом Омладинска политичка школа. Преко 30 ■полазштка ‘уз помоћ предавача из Марксистичког цен гра обрадиће 26 тема везашк зд органвзацију и рад Савеза социјалистичке омла дине. Општинско Веће савеза гката ув?ло. је, дракду атне правне помоћи. Наиме, сваког четвртка QH 17 до 19 часова, у просторијама Већа дежурају правницп који су задужсни за пру жање бесплатшгх правних са .вета .лз области • раднга односа. Из Већа синдиката'замољени смо да подсетимо све зашггересоване да још ивек могу да добнју правну помоћ. ЈАВНА РАСПРАВА О УНАПРЕБИВАЊУ ПРОГРАМА РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ ПРЕДСТАВЉАМО ВАЛ1 ЈЕДНУ ОД НАЈБОЉИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК ЖУНИИ Да је рад друштвено-политичких организацнја у једној организацији огледало стања у том колектнву уверилл смо се ових дана у Основној школи „Вук Карацић" у Поточцу. Поточка школа важм за једанод најбољих колектива, о чему говоре резултати који се у тој средини постижу. Y том колективу живк и радл једна од најбол>их основних организација СК у нашој општшш. Половина запослених у овој школн су члановн СК. Састанци се одржавају редовно, а на шша готово да нема одсутших. Посебну активност нспољава Секретаријат на челу са секретаром Стојадином ТрајкоBiihe.M, наставником. На састашЈН-ма који се одржавају формирам је Ко митет за ОНО и ДСЗ, разматрана је политнчко-безбедоносна ситуација у Опшпп1и, привредни токови, П8ПИТИЧКЕ МАКСИМЕ ОлзЈ ко не волн свој народ нс може волетп другн парод. ТИТО Да нема лопшх љ\ди, не би било добрнх правннка. Дикенс Побела је побсдз, али и о imjJ трсба положити рачуке. Моша Пијаде Стрзшне су х«асс каз к\ к>де лоше sobe. Евриппд чумН ЗА ПРИМЕР активносг организације и њешсх чланова, успех у игколи, лични дохоци. — Добри услови рада јединство колектива утичу да основна организација СК добро ради, јер се све то међусобно прожима, рекла нам је професор Марица Маркићевић, заменнк се кретара са којом смо разговарали о раду ове организације. ДисцшглЈшска комисија у овом колектлву постоји само на папиру и нема потребе да ради јер све проблеме који искрсавају решавају заједнички. Y последи»е време врло често на састанцима је потенцирано гпггање лпчног дохотка који је мали и партијске чланарине која је по мишљењу већине просветшпс радшпса превисока. Пред овом организашхјо.м v наредном периоду стоје значајни задацн што је зацртано у програму те организације. Y наредном периоду на састанцима ћебити речи о борбл против економске кризе, о њнховом допрнносу стабилизацм ји слиминисање понављача, ндејно политичко оспособљавање чланова. СК. Y про граму је и пријем новнх чланова СК, а да би у овој организаиијп неко постао члан мора да се прво докаже иа послу. Добра оријентација прплико.м прп јема у СК очнгледно даје и добре резултате. М. Ж. РАМК ИЕ И В 5УДЕ ИЛУСТРАЦИЈА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ □ ,Данас у Србијп" — свакодневпа заједтпгчка хроника региона од 1. јалгуара. О предлогу програ.ма Радио телевизије Бсоград у пдућој години рас прављало се прошле среде у сали основпе школе ,,Вук Караџић" у Поточцу. Поред мештана, — представника гледалипгга ла састанку су говорнли и уредници радкја и телевизије. У озбкљној аргументованој днскусији учеетвовали су Драгап Аптпћ, Нада Јоваиовић, Душвп Савпћ, Вукосав Петровић, Марко МпливоЈсвпћ, Љуба ОпБаповмћ, Бра ннслзв Миленковић, Стсвап Рашић, СтоЈап Пстровпћ, Радомпр Стојковпћ, Мирослав Mapa!!, Мплап Бокић, Радослав Николић, Алексалдар Ада.мовпћ и други. Y цслмни прогрдм РТБ је прихватљив. Посеб но је квалитетан радио програм, док телевизија још увек болује од традлционалнлх мана. Радмпк као основни субјекат друштва требало би да буде још прнсутнији на ТВ— екрану са својкм резултатима, дос тигнућима, кновацпјхма, а не да често служи као илустрација, чуло се на поменутом састанку. ПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА CO Y ОВОЈ ГОДИНИ АКТУЕЛИА ПРОБЛЕМАТНКА ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА ДРЖАВА НЕЂЕ fli ПВМДЖЕ Прилкком нсдавпе посете рспубличкнх фунхционера Фабрнци пемекта водпо се заппмљив разговор о пословању ове радпе оргачизппије. НаЈпре Је директор ucMcirrapc МИОДРАГ СТЕФАНОВИК упозиао гостс са тренупшм стан»ем у оргапизациЈи, подсетивши на проблсме са којизш се cycpehy пропзвоВачи иемснта. Y овој годинп због смакене тшестицнонс град- »м поЈавио сс проблем пласмана иемента. НаЈвсћи пад потроппм цемсчта јс код Hajechirx потрошача — грађевнпарп, преко 30 одсто. Имајућп у виду презсптпране податкс, БОРИСАВ ЈОВИК, члап Прсдссдшпптва ЦК СКС, Је примстмо да се Фабрпха пемскта у Поповцу палазн у „среПним” врсмснима, с обзиром да Јо не очекуЈу всликп иивестпциони захватк. Такођс Је пагласно да максималло корпшћење капапитета може да Фабрику постави иа Јаке ноге. Што се тиче пласмапа цемснта пе треба очскпвати пеке посебпо „ведре” дале. По речима БОРИСАВА ЈОВИНА, ту Је Једикн ,Д!ек” впсококваЛ1ГГСТНИ цемеит л разумне дене. Даље, у разговору са шредставницима Цемснтара, БОРИСАВ ЈОВ1ГН Јс лагласио да не трсба очсклватп од државе помоћ, Јер н држава пе располаже са много пара, всћ се треба максимхлно окретати себи и сопственн.м рсзсрвама. Поссбан чшталац стабнлпзацпЈе прпврсдс јс непосргднп произвођач, ко.ме треба посвстнтп пуну it дужну важњу, a то подразумева политнчкн рад, најпре Савеза кохгунпста, а затим н свпх друпггвсно-полнтичких оргаинзацнЈа. Такође Је гост из Председнппггва ЦК СКС, упозорио па потребу што правовремеппјег и обЈектпвпиЈсг пнформлеажа радиттка, Јер у протттвном блћемо све четће свсдопи □ обустапа рада п псзадовал.ства. М. Илић СТВРНО — HE ФОРМАЛНО Mflom rant у ск Опада Јгвтересоваље омладкне за Савез ко.муниста. Имамо добру омладину, и само је па нама да пзнађемо пачгта како да је привучемо у СК. Ако ту битку добије.мо, успећемо да решимо многе проблемс у друштву и то врло брзо, истакао јс МИЛОШ СТЕВИЂ председник ОВС. ЈАСНО И ГЛАСНО § ПВ UN 1РШП Још увек има комуниста који су то само > у четири зида. Напољу ћуте. Колебљиви су. Ништа пе бране нити образлажу пред т»у- > дима. Ништа им вишс није свето, осим mare. Такви нам нс требају. рскао јс ЂУРА ЂУКИЋ, члан Председпипгтва OK СКС. ј СТВАРНО HE ФОРМАЛНО ИОРШ СИ НАЈБОЉЕ — НаЈгори у-чеплтш којн по могу дд упишу пехо бољ« вшшмаље испнсују се нз усмереног п ла Радиичком унпверзитету, путе.м повцд, упшпу трговнку пли шта друго п залршв школовање пре своЈих »ршнлха. II како Ја сада хао профееор да ђаци.ма прпчам кахо је знале наЈважпије? Дозволнлп смо нехе н»- могуће односс, рехла Је ЈЕЛИЦА ИВАНОВИВ, професор фплозофнЈе у СШЦ „Бракко Крс.маловпВ'1. ОТВОРЕНО ГОВОРЕНИ ffiEMO UMEDA ТЕХНМИРОКРАТА — Све чсшћв чуЈемо хако технобнрократсхе снаге избегаваЈу да запошљаваЈу стручне, младе кадром. КоЈи су то људи коЈе назнвамо технобирократаза? Комс то од руководсђих структура у привредн слетају стручност и младост? Млслнм да мора да зпамо и.мена тих људн који спречаваЈу запошд>аваље младит, изјавио је НОВИЦА МИТРОВИВ, председкпк OK ССО. ЗаЈедиичка ссдлпца сва трн всћа Скупштнле општиие |Пара!ппг, као si посебна седнпца Всћа месних зајелпица и Beha удруженог рада одр жаће се 30# депембра па којима ћс се сутиирати једногодншљи резултати рада Скупшпше општине и љсH1IX већа. Делегати сва три већа Скупштиие разматраће прсдлог Резолуцпје о по днтици оствврнвава Друштвсног плана Општпне Параћин за псриод 1986-1990. годпне у 1987. годиии. Билалс срсдстава опште и заЈсдиич ке потрошље у 1987. годшш, прсдлог Бупета Оггаггине за 1987. годнну докумепта о пореској лолитици за’ 1987. годину, као и Информацнју о нскороћнвању иеписмеиостп у Оиштиип Параћпн, коЈа Је посебно зктуелка. Делегати Већа мссгшх заЈедгагца и Beha удружепог рада he, у равноправном дслокругу иа посебноЈ седннцн, размотритп Одлуку о одрећп вању накнадс за градско граћевинско земљнпггс, Охггку о одрсђнвању подручЈа у коЈима на формнрање трж!пш!с цепе скспропрнсаиог полл привредног и грађевписког земљи * шта утичу околпостн из члана 45. Закона о експропрнЈацпји, прехлозп petneiba из области н.мовпнскоправних одиоса и предлоге peuieica о давању грађевиискнх парцела уз иакпаду па трајпо коришћеил v гил.у пзградње стамбених згрз ■ конкурсу обЈављемом у листу fl' дана” од 1. 10. 1986. годлие. Поссбпу пажљу заелужуЈе дсоба плацева за »ндпвчдуалпу стамбепу нзградњу обзиром на всликн броЈ приЈава — заинтсрссовапнх кандидата. Љиљана Вуковић
HOMfHTAP даанав 3 НОВОГОДИШЊЕ ПОРУНЕ NOPAN И НЕРДП ЈЕ НРДБЛ Свессти смо да излазак из крзое морамо тражити у сопствсни.м онагама, унутрашњем потенцију п резервама, радом и одговорнош ћу. Али јсдно говоримо, а друго радимо. Примсра ради, погледајмо само како сс пона шамо при крају радног врсмеиа, смене. Иа ко знамо да no неким прорачунима Југосло вени раде ефектно само четири сата, ми смо за одлазак са радног мсста спремии већ пре пола још чак сат времеиа. На калији се акуп љамо пре завршетка .радног времена прс не го што је извршсна смена, незадовољни лич ни.м дохотком и примањлма. Кривимо свс друге у самоуправној хијерархији, само вс себс и свој допринос таквом стању. А за то вре.мс наша машина или струг остао је гладав за још пола сата рада; join петнасст минута радтвог учзгнка. A то неће други умес то нас да уради.' Остали смо дужни себи и друштву join који фртаљ времона. А он пом ножен са бројем запослених даје огромну цифру иеискоришћелог врсмена, нерадног врвмсна, времена улудо утрошеног, украдс ног. Мирне савссти. Јер нс заборавимо да јс и нерад — крађа. НАРОД ЈЕ КОВАЧ СВОЈЕ СРЕЋЕ OKUNO РАДНО ВРЕМЕ Алкохолизам је друштвено зло, које се ие да лако искореиити. Али са оваквим мерама којс ми прсдузимамо неће илкада. Нап ротив само се ппгри, као што локазују слике са радиих места. Готово у овим нашим рад ним оргзнизацијама у току радног времена алкохол је сталии друг нашим радиицима. Зачас сс меколико мокрих браћа уортачи и килка свјсткс. За кратко вре.мс мрак пзднс на очи, и произвођачи уместо радног мсста потраже место да мало одспавају. И док оии лешкаре, истсгагс радно време. 14 тако дал>е. Свакоднсвно. Како, поред будног ока портира прођу све тс флашс, чичпиа, килачс st килке, остајс тај на? Где су унутрашље контролс? Видс ли ту појаву предрадници, шсфови, руководио ци? Има ли примера да јс нско због уноше ља алкохола и алкохолисањана на радно.м мссту рносио санкцијс. И како може.мо да причамо о продуктигвности на свако.м радно.м м-ссггу, о поједпиачној одгово,риости? Јер у машим фабрикама се пије као да оваког дама дочекујемо нову годину. Па у то Јгме, живели, за орсћну нову. ДРАГАН, АНТИН, ПРЕДСЕДНИК ОК ССРН АКЦИЈА И ОДГОВОРНОСТ Y наредној години наставићемо са започетим актив ностима у овој, а у складу са новим плановима. Y ССРН те активности he битн пре свега усмерсне на додпедније остваривање уста вне функције ССРН-а, a посебно ће се потеицирати и развијати рад секцнја, месннх органнзација органнзације ССРН-а и друштвених оргашЈзацпја, као и друштава н удружеља грађапа. Планови, ма колико би« ли добри, без шпроке акциЈе и савесног н одговорног односа поЈедннаца, не вреде. To значи да треба органпзованије и одговорније да свако ради и пзвршава своје задатке и тако допринесе оствариваљу општих и заједничких цнљева. МИЛОШ СТЕВИН, ПРЕДСЕДНИК ОВ СС РАД И РЕД ' — Ове године у заједнини са осталим друштвено-политичким организацијама, синдикат је реализовао неко.тпко великих задатака. Најпре, реч је о успешио из веденој акцији самодоприноса, затим формирањс АИК-а и удружпвањс транспортних органпзација у једну „Параћинтранс”. Поред овпх акција, бавили смо се и друпш проблемима, који тиште радне људе. Успели смо да санира * мо стање у Штампарији. Међулш. било је и доста проблема, највише због ИЛИЈА БОЖИН, ПРЕДСЕДНИК ОШПТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а Година напретка НОВИЦА МИТРОВИН, ПРЕДСЕДНИК OK ССО: ВН^Е ЈЕДННСТВА — Y наредкој годпни потребно нам је више јединства, заједништва, разумева н>а. Органн и организације мо рају да што пре улазе у ква литетна решења. Све друштвено-политичке организације треба да траже пто бржа решења за излазак из трену тне кризе. расподеле и лошег ипформнсања радника, што јс довело до цеколико обуста ва рада у неким радним организацијама. Проблеми који су се јављалп. у овој, јављаће се |{ у лдућој годпни. Али уз бол»и рад, запш одговорнији однос пре.ма раду, можемо да лревазиђемо проблеме. На крају бих свим радним људима честитао Нову годпну уз жељу да боље радзшо и зарадимо. — Ако се свс што смо Резолуцмјом предвндели за идућу годпну оствари имаћс.мо Јсдан прелазни псрнод ка бољем. Очекујем да ћс се то и остварпти и донетн преокрет, јер смо предузелп све .мере за рсорганизацнју и побољшаље привреДе. ПОВОДОМ ДАНА АРМИЈЕ ПРИЈЕМ КОД ПРЕДСЕДНИКА CO Поводом 22. децембра дана ЈНА ВИТОМИР ИВА НИШЕВИБ, председник Скупштине општинс је приредко пријем за припаднике ЈНА и борце коме су присуствовалп н функционсри наше општннс. На пријему је гово рио Витомир Иванншевнћ и том приликом је борцима и припадницима Југословенске народне ар мнје честнтао Дан армије. М. М. Позивам све младе да се што више укључе у укупан рад друштвеио-полптнчких организација, јер само на тај начнв ћемо разрешити све проблеме и све оно што тишти. Срећно у новој годи ни. АКТУЕЛНА ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКА ПИТАЊА СОЦИЈАЛНО-КЛАСНОГ ЈАЧАЊА САВЕЗА КОМУНИСТА Y ОШПТИНИ ПАРАБИН ОПДСНД РДСКРСННЦД Новосаграђена улица у непооредној близи ни Фабрике стакла повезује град са петљом аутопута делује импозантао и врло јс хориш ћена. Али на тек обелсженпгм пешачким прс лазима крије сс опасност за раднике који журс на посао. Раакрснзгца је без оемафора, a то иокоришћавају иесавеони возачи који nt рсно.м растерују пешакс са прелаза. Једног јутра јс то аутобус, другог возило новосадске репистрације и тако даље. Чека сс веро ватно прва^кртва па да ое нешто предузмо. Ајш ако већ нема семафора, присуство сао браћајног милиционера у врсмс кад сс замењују смене било би тгсопходно. Драгиша Пандуровић ПО ЈЕДНА — АЛИ ВРЕДНА ОСТАЈУ ПРАВИ НОМУНИСТИ ф Колебљивци одлазе — редови СК све јачи ■ Тешка економска сигуацнја и проблеми који нзвиру из ње траже снажан Савез комуниста. Његова снага је у радничко-1Ц1аск«ом јачању, јер Савез комуниста је авангарда раднпчке класе, њен најсвеснији и најреволуционар Hiijn дсо и водећа идејно-политичкд снага југословенског самоуправног друштва. Савез комуниста се заједно са рад пнчком класо.м бори за њу друштвену познцију и остваре љс н.спнх историјскпх шлтереса. ЈОСООДД“ БКРА ООСАО ПреклалнфикациЈу прихватаЈу само младп са сел>, док о.младина нз града тешко се ilth нмкако одлучуЈе да промени занммаље, што такође доприносн броју мсзапослашх. Бранислав Миленковић, секретар OK ССО Упоредна сагледавања кре тан»а чланства у Организацији СК у Оппгппш, v noследњем петогодшпњем периоду, су показала стагнирајуће стање све до краја прошле године. Последњег дана децембра 1985. године било је 5026 чланова. Y ово годишњем деветомесечном периоду број чланова СК је пао испод бројке на почетку 1982 (1982. — 4965 IX 1986. — 4886), са тенденцнјом даљег пада. Y последњих пет година 36 ООСК уотите нису примале нове чланове. Међу њима има и оргаиизација које из објективнпх разлога да врше редован пријем, јер cv скоро сви залослени чланови Савеза комуниста „лј{ је V њима малп број запослених који нису. Нпсу примили ни једног члана следеће ОО.СК: Доња Мутнлца, Лешје, Поточац. Син»и Вир, ОШ „Бура Јакшић”, ОШ „Вук Карацић", Поточац, Правосудни органи, Општинска управа друштвених прихода. СИЗ обра зован>а. СИЗ физичке култу ре, „Југобанка", Раднички универзитет, Центар за *куптуру и информисање, Орган управе I, „Југопетрол", ПТТ, „Кока-Кола”. „Електро дистрибуција", Мотел „Уни ја”. „Параћин - пројекГ, АМД, XIII, XVIII и XX СФС, „Ннскоградња". РЗ „Параћин", „Занат-сервис", „Водовод". Петогрдпшњи пријем ом« ладинаца (350) јс добар. Тој категорији се и даљс посвећује изузетна пажња. Највише омладинаца у Cases ко.муниста је ушло 1983. године — 97, а најмање 1984. — 43 и она једино одудара. У осталЈш годинама о.младпнци су имали приближмо нсти третман. Политика Свеза комуниста и друштва да се превазилажењу садаппБе сложсне еконо.мске и друштвене ситуације и у даљем са.моуправном друштвено-економсокм развоју ослањамо првеИствено на сопственс снаге свс вишс ствара условс да до изражаја долазс ствараоцн мз науке, културе. образовања и других де латности и области друштвеног живота. ООСК треба посебну пажњу да посветс прије.му ових кадрова и да се организовано боре за љихово даље идејно и политичко оспособљаваљс, аигажовања и афир.мацију. Радниии су, v целини узс вши, по свом класном бићу, друштвено.м и материјалном положају она друштвена снага која је највише запптересована за развијање истпнских соццјалистичких са моулравннх односа, најодлучнија у борби против свпх штетнпх појава, манифестација и понашања, најотпорнија на туђс ндеоло- I гије и најодлучннја за раз рачунавањс с идејно туђп.м схватањимд ц понашањима. ПРЕДАВАЊЕ HA TEMY ПРОДУКТИВНОСТ И НОВА ПРОИЗВОДНА ТЕХНОЛОГИЈА НЕРАД УГРОЖАВА ПРОДУКТИВНОСТ • Предавачи, профссор СтЈепак Хаи м Љубнша Мнловић, днрсктор Југословенског завода за продуктнвиост рада анализнрали узроке слабе продуктнвности н разЈаснилн „Нову □ронзводну фмлозофнју”. Новоформнраих Савез мнжељера и техннчара општине Параћмн, на самом старту побрннуо се да члано вн.ма Савеза прнушти предавам.е о прблемима ниске продуктивносгн рада. Прошлог петка, 12. децсмбра, про фесор СтЈспан Хам, позабавно се узроцнма ниске продуктивностн ра да у нас а на основу проучавања Јутословснског завода за продуктиа иост рада. АлализираЈућн најсвсжн је сллке нз прижредиих погона, про фесор Хан узрочникс слабе продук Т1ГВПОСТН видн у елсдећим чпмнн« ца.ма. Први и основии узрочник је, по рсчима профссора Хана, катас * трофално ниско мскоришћсже радиог времсна. АиалнзнрајуИн сва могућа оправдана и кеоправдана зас * тајања у промзводном процссу, дошло се до поражавајућег податка, a то јс, да мндустриЈски радник ради у просеку 3 сата н 6 минута од осам сати, колмко траје радни дак! Даљс коментаришући нкску продук тивкост рада професор Хак јс на пластичан начнн констатовао: „Ниво протуктивности рада јс драматн чно низак” нлк „Албаннја нас спашава да не будсмо на лослсдљсм стсиену лсствицу продуктивности рада у Европи”. Други бктан фахтор који утиче на продуктивкост Је велики удсо админнстративпо-техничкнх радннка у укупном броју зажослепнх радпнка у ЈугословенскоЈ мидустрнјк. Y том погледу превазншле с.мо и зем л»с источног блока, хао што су Румуиија, Бугарска, Мађарска, са ко јима се обичпо упоређује.мо. О ,,НовоЈ производној фнлозофиЈе” доста Је говорено и пнсано након боравка јапанског стручњака Шиего Шннге. Наш гост мз Јапана пије донсо чаробни штапиК коЈнм ће.мо разрсшктн прско ноћи све проблеме, всћ новк начип размишллња о организациЈн посла. ,,Нову пронзводну филозофију’’, слушаоцн ма прсдавања, појаснно је Љубнша Ммловић, дпректор Југословенског завода за лродуктнвност рада. Y чс му се састоЈи мова филозофиЈа? Лајпре „Нова производпа филозо флја”, засннва сс на три основна прхнципа. Прпк приицпп подразумсва прн.марну paunoiia.ni3auitjy у производњи, а потом увођсње компјутера н робота, што у нас бнва обратно. Другм првнинл захтева економске величмне сернје, а штаје рначл, пронзводњу у колнчшшма које тражи тржнште, a ue стваратп велнке сериЈе које запрс.мају и ве.ппсс магаципскс просгорс (не лрд ■ити непотрсбне залпхе). Такођс рацноналнзацнјом смажитл врсме прнпрс.ме п пословати саврсмсно, саврсмсно тржпштс тражи саврс.мс иу пронзводњу. Захтсвн трллшгга траже да сс послуЈе по принцнпу D2AST IN TIME (тачно н на врсме) што приморава произаођачс да у корак пратс захтевс тржишта, прсвснствено у квалитету, ажурно стн, днзајну. . , Ново тржнште тра жн пре свсга впсококвалнтстну н Јефтину робу. Трсћи принцип назван јс „Нетро XUKOBIIII" н нудм обрнуту слику фор мнрања цсна робс. Уобнчајена прак са да се трошковп yrpabyjy у крај цу цену враћају co као бумеранг. Ценс по новој пронзводној фллозо фнји ле смеју да трпс ударе трош кова, илп пластнчније рсчсно, па пену робс не Biory се надограћива тп трошковп, већ од цене одбијатн трошковс, што даје рсалпп дохо * дак. М. Илнћ Пише: Јелнпа Ивановпћ Слобода н одговорност Моралнв проблемн су тесно по веззнн св проблемом човекове слободне вољс. А човекову слободну валу фнлозофн на разлнчнт на«ши третмрају. Екстремнп правцп у том поглсду су детсрмшшстнчко п ннде« тсрмнннстнчко становгппте. Детермннстн сматрају да Је све унапред већ предодрсВсно. Y том случају слободна еољз Јс пслтгупо нскључена а самим тпм н почткена дсла не повлачс за собом никакву одговорвост, шггн пмају морал * ну тежину. Тако, ка пример, Сппноза сматра да људи мнсле да поступаЈу слободно, алп то Јс само заблуда. Човек с.матра да непгго слободло жели, а у ствари пе зна узроке коЈи су га подстакли да жсли то пгто желв. Фројд такође прихвата дстсрзппшстнчко становшпте, Јер с.матра да сукоб папгпх унутрашн>пх пагона п друпггвшгпх моралних норми Још у наЈранпјсм дсппЕству одрсђуј«? карактср лпчностн. Насупрот дстсршшнсттша пндстсрминисати одлазе у другу краЈност. По ЈБнма све што се у свету дсси дсшава се случаЈно. Прсма томе, слободна воља јс апсолутна, а самнм тим и човек носп вс.игко брсме одговорности за сваки свој поступак. Рецимо, по Сартру за рат смо сви ми одговорни, бсз обзира да ли смо га објавилн или нс, јср се ми против рата можемо борити. Конач *:о ми можемо дсзертиратп нлн нзвршнтн са.моуоиство како у њсму ие бксмо учсствовали. Сартр с.матра да мк свуда само сусређсмо своју одговорност. Чак смо н за нашс рођењс одговоршк „ . . . п зато се не могу nirrani зашто са_м pobcn, нзјавл>1!ватп да нпса.м тражио да Судс.м роВсн, проклшмтн дан свога pobciba, јср на концу Ја сам прнхватио тај живот а могао сам п да га одбацнм (нзвршнм самоубисгво)", Внди.мо да питањс човсковс слободс, а ткме н њсговс одговоркосTii, нс рсшава адскватно ini дстсрмнниза.м ии нндетсрмппизам. Оба навсдсиа становишта нду у крајностн којс су нсосвовапс. Нсоспорка јс испша да Је човск психо-физнчко бићс, друштвсно биhc, oniic праксс. Свакако да подлсжс природнн.м закопитостн.ма и закоптостима друштвенс стварности. To што Јс човск бпће праксс пружа му могућност да сс нзборн за своју вољу а самим тпм Н да буде одговоран за своЈс поступкс, то Јсст да сс .моралпо процсњујс. Човскова свсст и сазнањс о нуж * постн јс управо прстпоставка за рсалну слободу. Уколико biuuc упозма природнс законе човск he моћк лукавством свог ума да нх избсте 11ли придобије за ссбс. Човск као стзаралачко н самоствзралачко бићс Mciba прпроду (алн самс природпе законс нпкада нс може укивутп) н ссбс (а то подразу.мева промсну законитостм друштвсне ствариостк). Значн, човск својом праксом ствара за ссбс могућност за нзбор из.мсђу двс или Binuc алтсрнатива. Уколнко јс броЈ алтсриатнва већн (уколнко Је мање ограинчсн у сво.и избору) утолнко Јс човск слободпији. Човск својом људском чулном делатношћу свс впшс мења прпроду к самог себс, a то значн да свс вишс напрсдујс у људској слободн. Са всћом људском слободом свакако растс it љсгова одговорност. Отуда п можсмо заклгчнтн да Је саврсмсно човсчанство одговорннЈс за својс понашањс исго рсцнмо што су то билн људн у 17. вску.
АНЦЕНТИ Нована! 24. ДЕЦКМБАР 1986. БРОЈ 324 ДНТУЕЛНОНОМЕНТЛРИ Пише: Душица Кркић Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА БОДОВИ УЗБУРКАЛИ СТРАСТИ КОМЕНТАРИ Незапослени и незаловољни — За младу генерацпју образовањс и васшггање jci пресудно гаггањс Сигурно је, да ie један од највећих проблема, са којима се срећу млади, а и иело нашс друштво, пробле.м незапослености. Савез комуниста прпступа проблему не запосленостп као прворазре дном, економском, соцнјалном и полнтичком пробле-; му, који се, и поред велнких напора и остварених ре зу.ттата, последњих година све више заоштрава. Тако је и v нашој опшпши. Посебним акшгама (друштвеНО-ПОЛИТИЧКИМ) успелл СМО да се број незапослених сма н>н v односу на прстходни период. Међутим, СК се залаже и мора да се залаже искључнво за продуктнвно запошљавање. Чињенпца да у нашој општини повећану стопу запошљавања нпје пратила иста стопа повећан>а производње, говори супротао. Младима се морају нудиво професлонално ангажоти нови програми за њиховање а не само прости физнчки пословн (како је то сада v 50 одсто случајева потреба за радницима). Пре свега, програми у области мале привреде у друштвеном и приватном сектору и> пољоприиредл, организација ма за пружање интелекту- ј алних и другнх услуга. Млади у школп су неза-. довољни и ггреоптерсћеин, I пре свега, масом чињеннца које морају да запамте и мноштвом часова. Раднп дан средтвошкоЛаца мора да траје најмање 12 сати да би бпо успешан. Где ie ту простор за остале акпгвно стн? ВАНРЕДНИ ЗБОР 111 ОБУСТАВД |||||||Ш111111Ш111111Ш111111111111111111Ш1Н1111111М111111Ш @ Десетог децембра у првој смени манифестоваио незадовољство висином бода за новембар месец ® Претећа обустава рада претворена у ванредни збор радника С) Комитет за ОНО и ДСЗ и председништва Савеза комуниста и Синдиката оценили ванредни збор као неприхватљиву меру за разрешавање кОнфликтних ситуација Н Незадовољство висином бода за новембар месец куллпгнирало је 10. децембра у преподневним часовимд у Фабрици цемента, тачније у радним јединица.ма „Машннско одржавање" и „Површински откопи”. На постојеће незадово.љство , као уље на ватру деловало је и сазнање да ће радници из лнчнрх доходака морати да покрију губитке мснзе из протекле године. Y зваипчпоЈ ннформацнЈп Коапгтста за ОНО и ДСЗ и прсдседшпита ла Сзвсза комуннста н Снндпката, стоЈп да јс 10. дсцсмбра дошло до окупљања радника у поменупш ра дннм Јсдпнпцама п да Јс претпла могућност обуставс рада. Радницпма „Машпнске радиоппдс” прпдружилп су се п колеге из другнх јсднни ца. ИптервенцпЈом руководства оку пљање радквка прстворено јс у ванреднн збор. На збору су се, по званпчној инфор.мацпји, чула објашљсња и дпскуспје у всзп исплате лнчиог дохотка, али је дошло п до сксцесппх пступања поЈсдпнаца ван днсвног рсда. ОДРЕД ИЗВИБАЧА „БРАНКО КРСМАНОВИК” „БУВЉДК" У ФАБРИЦИ Након збора, па дваппесточасовicoj седнкци Комитета за ОНО И ДСЗ и председништва Савеза кому« нпста и Синдиката, размвтрана Јс иастала ситуацкја н донстн су закључни у коЈкма се између осталог каже: Је, већ се предлаже укрупњавањс зборова и њнхово одржавањс нж ии воу основнмх oprainnauiija Синднката. Мсћу захтевк.ма коЈи су се чули на жакредном збору, било је систирање на одржавање збора радника на шгвоу радпе организацн- — Овакав начип Ванредиог окупл.ап>а радпика оцењујс се као мс« прихват.гпв внд решаваже насталих проблсма у рпдноЈ организациЈи. За тим оцсњује са пеиступањс наггредннх снага у ппљу сузбкЈања негативних нступан>а поједггнаца, нлгхово.м неинформисапошћу. На основу показатеља пословања, вредност бода пзносп 122,00 дииара, а но 150 колико је тражено. Што с« тпча ресторана друпггвене псхранс, речено Је да се губитак мора покрлтн делом пз личних доходака, обзиро.м да ниЈе довољно издвајано у фоид заједппчке потроипБс. У закључцима се констатује да Јс ннформисање радника недовол>но и неблаговре.мено, тако да многи за клучци и аналнзе остају на нивоу органа коЈп су нх доне.ти. Такође Је речено да је неприхватљпво инМИРЈАНЛ МОСКОВЉЕВИН, ПРЕДСЕДНИК' АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИ1Е СК ФАБРИКЕ ' ЦЕМЕНТА НИС.МО СЕ СНАШЛИ На питање Борисава Јовкђа, шана Прсдседннштва ЦК СКС, како су комунпсти реаговали на • ванредни збор радника,. одгопо ' рила је Мирјана МосковљевиЛ. председнпк АК СК. — To је за свс нас био шок. Ко.мунисти су пали на исшггу. Врло мало су се укључивали у дискусију. Имам утнсак да се нисмо снашлп Мораће.мо на наредиим састанцима, у. основннм органнзацнјама, да се преисплтхмо. Како Је падала потрошачка моћ нас, купаца, тажо су н шверцери кренули у потрагу за ловнм тржиштем. Пијапа се полако селпла од робних кућа п дошла до фабричког круга. Радии л»уди имају све мање времсна и зато их трсба у пролазу понудити. Навикли Caio да кспред фабрике купујсмо постељипу и гардеробу, Kibirrc, фар.мерпце. Али, од ледавпо се нагло повећала вктивност продаваца у самоЈ фабрицн. Сада се пуде: алвс н веш лз РумумиЈв, блузе и Јакпе нз Турске, ауго-деловп из Грчке и то све у радпо време. Окачи човек торбу око врата, оегавк радло место, па редом кроз фабрпку сваког понуди, непгто прода за готово, а пешто одс и на вереспју до плате. И тако, у радпо време наш човск обавља две делатпости. Прву подређује другој, коЈа наравно више доносп. И то пред свпма нама, на очн руховоднлаца, а нпхо још нпЈе пптао шта то раде ти лудп којн нмају врсмена да у радно време продаЈу шверповану робу из иностранства, Јсдкно са.м сигуран у то да ннсу непокрсдии произвођачи, а све друге нека утврдс одговорнн за овакве поЈаве. Драгиша Пандуровић СЕДДН IlJfiOlB □ Ових дана одред извиђача и планпнки ,,Б. Крсмановнћ” из Параћнна проглашен је за најбољи одред у СР Србији if добио овогодишњс признање „Партизански одрсд”. Ово је седми пут како се лараћкнски извиђачи поносе овим признањем, а пети пут узастогтце. Ово прпзнање додељује Савез извиђача Србије за изузетне активности у протеклом периоду на омасовљењу, васпитном раду, спровођењу извиђачког програзга, допринос на обучавању чланова о ошптснародној одбранн и друштвеној самозаштитм. Немогуће је лабројати све активности овог одреда који има седам јединица са око 250 чланова. Акцпје, такми чења, излети. бнваковаља партизански вшиебоји, провере способности из ОНО и ДСЗ, акција „Слобода — радост жлвљења’ и тако да ље. Успостављање шире сарадње са извиђач!гма из одреда „Владимир Назор” из Карловца са којима су се Параћлнцн брапгмили, а посебно је значајно да овај одред у основи свога рада има за хдгљ неговање традиција НОБ-а и соцпјалистнчке револуције. ... f Душан Јовичпћ н смењнвање комплетног радничхог савета или пак опозив свих делега та пз радних јсдиница ..Магппнско одржаваЈБе” и „Поврптписки откогт” што Је оцењсно као непрнхват љиво. Док се овај тскст припрсма за пггампу у Фабрицп псмснта се олржавају састаицп сскрстаријата осиовннх органпзацнја СК н нзвршнпх одбора основмлх органпзацпја Савеза синдиката, који ћс појаснити слику недавнпх догаћаја п позабавити сс узроцима ванредног збора. М. Илић СВЕТСКИ ЗДРАВСТВЕНИ ПЛАКАТ Незапосленн су незадово не.могућности да организуљни cBojiLM статусом због ју свој живот онако како желе (да формирају породицу например) и жнве од сопственог рада. Школска омлацина има своје проблс ме што прказују и сталне промене у школству. Запослена омладина има друге ехтистанцијалне и са моуправне проблеме, а студентском о.младином углавном се не бавимо због тога што немамо довољно контаката са исто.м, јер је она најчешће организована пре ма месту пгколоваља. Међу тим, девијантна и деликвен ПРЕДАВАЊА ИЗ ОНО И ДСЗ Будаи у свано доба Y петак 5. 12. 1986. годнпе у сала Позорипгта одржана су прсдавања из области општснароднс одбране н друштвсне самозаштпте, коЈа су, пначс, планирана прсма рсдоином програму ннфорлшсања и разрада актуелиих тема из областн OIIO п ДСЗ Општппског кодпггста СК-а и СоцпЈалистичког савеза радпог народа, као и мз областп ииформнса iba и програма идсолошко-политпчког образован>а резсрвтгх воЈшгх стареппгна опптгпнс Параћпл. Y оквпру реаллзацнје иавсдсннх програма одржана су два предаваiba пз врло актуелнхх тема п то: ,,Неки аспскти војио-полптичкв си туацнЈе у СФРЈ п свету” — преда вач пуковннк, доктор Браинслав Јо вановић, профссор иа пост-дипломским сту’дпЈама иа Цемтру високпх воЈипх школа у Бсограду. ,,Технкчке н тсхнолошке катастрофе у свсту” — предавач пуковннк, доктор Радоваи Јовпћ, професор на факул тету народпе одбране у Београду. Навсдена прсдаван>а имала су карактер комкретпе расправе о нвведеиим савременим темама, па су бројна пптања xoja су уследлла пос ле предапаи>а, потарднле значаЈ, свр ху и потребу оваквог вила нспосрсдног информпсања, којс треба убудуће више планирати и мзводнти. Иначе, на расправн Је бнло прису тпо око 220 друштвено-полптнчких радника н рсзервних воЈпих старешина. Витомир Борђевић тна понашања младих нису | карактеристична за омладину у Hainoi општини ако | се изузме алкохолизам, као’ једна од болести зависно- [ сти. To указује на још увек чврсте породнчне везе п по зитиван утицај истнх на 1 формнрање младнх у нашој огапппш. ОД 1. JAHYAPA Приватна зубарска пракса да уттркос већем залошллваљу сто матолога опада број услуга no Macy. Разлог је стални раст цена Сто матолошхог материјала, његов псло статак, дуго чекање, нарочнто кол протетичких услуга, а зубари на.м све више требају. ВАШАР НИЈЕ (ВИШЕ) ХИТ И док новине, радпо п телсвизпја, чптај: реклжма п лропагапда, из дана у дан, пз вечсри у вече громогласно најављују вагпарс п друге слпчне повогодгапibc манифестацпје шнром зе.мл»е, Параћнм пеочекнвано оста без овог очскивапог кала.мбура јефтнноћ« п • „шарене лаже". Шта се деспло на релацнјп организатора ППРО „Шу-мадпЈа” п Центра за спорт и рекреациЈу „7. Јул”, ипје Јасно, али традиција је пзневсрена. На наше плтаљс: Има ли пашара? Одговорилп су нам: Касио Јс сада! Додуше, мп смо гаггаље, заиста, noставлли касно, тск пре нски дан, алп снгурнп смо да наше тпање, па бнло оно л најблаговременије, ниЈе толпко моћно да пожурп или успори органнзатора. Очлглсдно вашар пијс внтпе хит у размгашиишма трговаца, a cchaxto се да су се приликом своРегаа рачука на сва уста хвалилп да па вашару у Хали спортова зараде впше пего у највсћсм објекту. Можда зарада нпЈе Binne хит? М. Миленковић „АКО ЗДРАВО ЖИВИШ ПОБЕДИЋЕШ“ Здравствена зашткта становпаштва заузнма важпо мссто, а иосплац послова здравствено-васшгпшх активностп су поливалентна патро нажна служба и хигнЈснско-сппде мполошка служба Дома здрапља Па раћнн Овнх дана упрнличила јс и изложбу саетског здравствсног плаката. Цил. овс мхпожбе Је да се па јсдан савре.мсп, комуникатнван на чнн утиче иа свест људи у уиапре ћсн>у сопсгвепог здравља. Изложба располаже са више стоппта плаката т готово свих земаља света. ИЗА ХОТЕЛА ПОЧЕТАК - ТУНЕПА Дуго времсла парк порсд хотела „Петрус” нема сопствсно осветл>ен.о па co увече налазп у мраку. Многобројни хпетачи заобплазо ово место јср боравак у тамн ииЈе прпјатан. Осим, можда, заљубл.с1П1ма.л Ово н кс би бпло нсобкчпо за нашс прнлпке, да се парк ие калази готово у дсптру града. Уместо да врап од народа он Јс пуст п одбојап. Расвста би улспшала оваЈ простор коЈи обплује ■’ буЈнпм растпњем у умеппгпспм скулптурама. Истовремепо би се омогућпло грађашша да дуже бораве у њему. Јср, парковп трсба да жпве токо.м целс године. Мирослав Чопа ЖИВОТ ЗА КИЛОИЕТАР Можда нпЈе на одмет да каже.мо да у САД годиппке се нзгуби у саобраћају око 60.000 људи, а тај број код нас нзносп око 40.000 за неколнко година, док три пута толико имцмо шшалида из саобраћаја. Ове цифре пису баш толико повољнс, алп Јс ред да их помепемо, јер су one забршвавпЈуће. Ипвалпдп су великм проблсм у нашем друштву, јер пе можемо заборав1гги да данаш№н Југословсн жртвуЈе једап час животп, днсвно за шест киломстара вожсња, а све те жртвс за Јсдан аутомобил. Гојко Боројсвић МАКДМЕ Кад прирсдс макамс II позову Apamnta Харирија Жихот мм јс СБетлкЈв Тада су за вишс самс Душд и мслодпчлост Запара ... Помами ... Меморабнлан постајс њихов сат И дан када се сетп А кдд нх уЛцпфер осветлн На врх Поте lie се клстп Казивањсм лнрс Y светле пе сме да се дирпе У њнхове музе Макаме јблхово не ремегн, Њихого велпчппе! Јелпца Борђевић | (Јелши Eopbcarih вншс поезкју. Запослена у ППРО 03- I ЈављуЈе у впше «•««•■. Добитавал Тезпз <31 победница внше narpa.il- јс.ји-» Ир<Ш1ЛОГСЛШ1Ш.«.'Г ЕЗ Од Новс годЈгпе малу прнвреду ојачавају п самосталне ординације доктора стоматологпје. ■ Поред доктора право на самостатгно обављање стоматолошке делатностн стчу и зубарскп техничари, ау органпзацнјама би требало да се запосли и једна медпцпнска сестра. Од 1. јануара према изменама и допунама Закона о здравственој заштитн н на тсриторнјп Србије без покрајина почнњу са радом прцватне зубарске ординацлје, односно са мосталне протетпчке радионнпе. Сва ки доктор стоматологије којк нпје у радном одпосу одпосно није остварпо право на пензнју, држављанин је СФРЈ, нема судску забрану за обављање тс делатностн, а има у радном односу медицннску сесТру — техннчара стоматолошког смера, пословно је и здравствено способан, пма одговарајуће просторпје Ji опрему, може да поднесс заггев за одобрсњс обавл>аља самосталне стоматолошке делатности општинском органу управе и да за три дана добпје право иа прпватну ор.Ђгнзцију. јсднако п зубзрскп тсх нпчари радионицу. Пружање овзкве могућности докторима стомвтолоп:је к техннчарииа — протетнчарима, условипе су Спојпе потребе у овој облзстн. Y Србнји ван тсрпторија покрајпна на 2000 н иешто јаче становннка долазио јс једап доктор стоматологије. Очигледно мало no глави становника, а још мање по (болесном) зубу. Истовремено десио се парадокс У склооу ове маилфестацвје коЈа се сваке гадиле оргализује у НуприЈи у гаипем граду Је синоћ отво реиа изложба здравствепог плаквта на тему „Ако здраво живдш — победпћепГ' у просгориЈама месне за једнипе ..Бранхо Крсмановић", Бел чева 1. Оргаинзатор изложбе Је ОК ССРН Параћин 3333 НуприЈа, хнглјенско-епидемиолошка служба н По ливалентна патронажна служба До ма здравља. Посетноци могу сваког дана од 10 до 16 часопа ла Јс разглсдају, све до 26. дсцембра. ДЕЖУРНЕ ПРОДАВННЦЕ ППРО .ДИумадија" и за овај празник организује дежурство у неким својим продавницама. 1. јануара дежурају самоуслуге »Деликатес” н „Глож дак” од 8 до 12 сати. 2. јануара дежурне су самоуслуге „Партизан" и „JiaMena” од 7 до 13 сати, а самоуслуге „Конзуј", ,Д1лави Јадран”, „Данково”, продавница „Новоселац’’, кантнна „Црнпца” и месара „Ламела” од 7 до 11 сати. М. Миленковић ПОСТАНЕШ СТАР, ДОК ПОПРАВЕ НВАР Кад у Дреновцу нско пријапи квар телефона има I веће шансе да добнје повп прикл>учак Hero да дочека стручну екипу из ПТТ Параћнп. Њиховом тсхпичком особљу потребно је месец дана да дођу у Дреновац. Међутпм, ако се телефоиски рачун пе плате благовре.мено, пскАучивапе одмах уследн. Ha nuraibo заuno сс не отклањвју кваровп ма тслсфону олговорин из ПТТ Параћин увек одговарају да су раднпци управо отншлн на тај тсрсн. И кад дођу да попраае централу, већ после неколико сати Дреновац опет пспада из с,,стема всза, а тсхннчари чсспгго пе стпniy ни до града. Kao по опој пародној „Држи буре воду док мајстори оду”. Миладин Јевгић Цртеж Горана ЈоксимовнВа
24. ДЕЦЕМБАР 1986. ЗАИАЖАЊА • БРОЈ 324 ПРАЗНИЧНИ СУСРЕТИ УЗОРИ Сурова игра Одвајкада сс у нас, уз велика славља, пу цало. Бнла је то најпре кубура, пнштол>, пушка, или мохзда пранпија. Свако нашс ве оељс, мора да одзвања тутњаво.м или праско.м. Та „ратничка" навика гаји сс и дан данас. Код старијих пуцњевима из ватреног оружја, а ј:од најмлађих, уместо прангмја, пстардама. Илузорно је говоритл колико је зла л јада нанела пуцњава. Пегарда јс релативно „безазлсна" играч ка. У н-ашс рукс долази каналима „уличн-лх” продаваца новогодишњег всссл>а". И чему послуже пстардс. Нсукусним шалама за жсстоко прспадањс. или нско.м да убаци под ноге, нс би ли Д0ТИЧ1ГЛ играли „пипиревку". Прича ми познаник. До.мци запалили лс тарду и бацили у полу.разбијени лампион на кеју. Свс прашти, пстарда, стакло, а образ... Присстисмо сс да батина има два краја. Такођс, и нсвина мграчка, пстарда, можс да буде si те како ружна. м. и. КУДА НА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ? СЈШКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ТРАДИЦИЈА И ДАЉЕ ЖИВИ Деда Мпаз са Иораве И ове годпне мсштани Дољсг Впдова пмаће прнлику да Јединп мсђу селпма кашс општпне дочекају „Деда Мраза”. На ннпциЈатиау друптено-полнтнчкнх оргаппзација ссла п осиовне школе, раниЈе ..Јован Јовановпћ- -Змај”, сада „РадоЈс Домановић” пре равпо 20 година „Деда Мраз” Јс први пут дошао и од тада то чшш рсдовно. ,,Дсда Мраз” долази п зправца Јухора 31. дсцс.мбра у рани.м Јутарљнм сатима на лсву обалу Моравс пзмеђу Својнова и Доњсг Видова. Ту га дочскуЈу рнбарн Д. Видова да га прспсзу па дсспу обалу да бп поделио поклоне и дсци у iuhxodom селу. На обалн добродошлнцу му желе уз прасак ловачких пушака, .мноштво људи, жсна н дсцс. Уз „блех” музику ,.гирице”, проју и грсЈану ракнЈу, да би сс загрсјао од дуга пута, „Дсда Мраз" полазн у обилазак ссла. Прслази у фмјакср п крсћс сс полако праћен другнм возилн.ма и људнма дслећи поклоне свима којс срстнс уз пут. Колона сс зауставља на раскрспица.ма 2>л. би учссници заиграли по нско коло н загрсЈалн сс због хладноћс. Уз лсс.му стнжу прсд осповну школу где нх дочекуЈу дсца, да би поздравили ..Дсда Мраза” коЈн нм јс донсо поклоне. Свн заЈсдно одлазс до До.ма културс гдс ,,Дсда Мраз” раздраганим I малншапнма, пнжих разрсда осповнс школс, дслн поклонс. Уз пссму, игру н ВСССЛ.С коЈс настајс послс тога врс.мс брзо пролази л ближи сс трсн\'так када мора дал>с. Пошто га очекују н „друга дсца" ои пастапља свој пут око 13 сатп. Обсћавши да he доћн it слсдсИе годннс одлазн срдачно испраћсн од мсштана којн сс враћају у Дом културе да паставс дочск Повс годинс. Једиин дочск оваквог карактсра успсоа, сво, всћ 20 година да сс одржи, а па нс нзгубн нпшта од своЈих дражи и лспотс. Пожслимо да ..Дсда Мраз” са Моравс доиоси дсци поклопс још много, много годнна. Небојша Јеличпћ МУЗИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА Пишс: Томислав Милосављевић Хорско певање Музички живот napahinia измсђу два светска раза бно Јс всома бураи н садржаЈан. Раз>1оврсни културini програ.мн који су сс паралслно одвнЈали у то.м псркоду допринсли су да општнна Параћнн порсд индустрнјског буде н кулгурни цситар По.мораи.-иа па н ширс. Нарочито Је то изражсно у музнчком жпвоту града у чијп.м су кафана.ма, хотсли.ма н рсстораци.ма свиралн разнн забавни и народии орксстри (појсднни довоћсии н из нностранства). Y граду Јс радио вслнкн блсх и забавни орксстар, као и чстири мешовита хора. Скоро свакс суботс и нсдељс одржаваин су концертн хорскс и пнструменталнс .музнке a врло често су, као гости на концсрти.ма, довођсии уметници са странс. Рсдовно су одржавани матинеи, ксрмесн, дансиизн ... a no причању старих Параћипаца било је право задовољство прошетати корзоо.м (коЈи се одвијао у два рсда од спо.меннка до Соколског дома) и слушати музику чиЈп су звуци допирали са свнх страна. Посебап дожпвљај представљало Јс шстањс корзоом у лстњсм псриоду када су на скраиима прско пута ,,Крунс” и „Гранда *' били приказивани фнл.мовн н када су орксстрн свиралн нспрсд кафана, тако да су шстачи могли глсдати тадаплва фнлмска остварсжа или скрмцтн на танцовања и поиово сс вратнти у рсдовс корзооа. Мсшовити хор „Јухор”, фор.миран трндссетнх го дина, радио до капитулацијс. Бројн око чстрдсседа!- сталинх чланова претсжно напрсдис о.младинс н ннтс лектуалаиа. Хоро.м диригујс руски смигрант Ииколај Винокуров којк Јс на иробс долазио из бсоградске опере гдс Је бмо стално запослен. Прсдссдник хора Је апотскар Бора Бошковић. Рспртоар хора су сачн >вавале духовпс и концершс композицнЈс врло чссто са соанстима: Рашом — ШнаЈдером и Радстом Пстро miheu (тспори) и баритоном Ванђсло.м Бадуљијсм — профссором музикс. Хор Је са својнм со.чисти.ма сва ке суботс у хотслу „Круна” npiipebnuao концсртс н другарске всчсрп, гдс су у склопу програ.ма насциалп штампар ЖнвоЈин Павлооић-Жикишои као рс цитатор и глумац Бранко Цвстковић као нзвођач разних хумористичкнх сксчсва. Хор ,,Рускнх сокола” мешовнтн хор са чстрдссс так чланова, углавном руских избсглпиа, којп су своЈе културноуметпмчке секцнЈс упражшавалк прн „Соколско.м до.му” а од коЈнх сс поссб *о, својнм квалп тетом, издвајала певачка сскцпја такозвано „Рускг псвачко друштво” са диригентом, такођс пзбеглнцо.м И. И. КвЈатовскнм којн Јс у Параћину радио као писар у ложиолици. Хор Јс цмао своЈу управу, лсчат, помажуће члаковс ... а изводио јс лрстсжно хорскс I композицнје рускнх аутора. Најлуђа ноћ - најскупља ■ И ове годинс уочн новогодишњег дочека поставља сс дилема куда на дочек Нове године? Напш репортери су се распнтали где сс све у нашој општини организује дочск Нове године. Као и ранијих годнна ра- ма организујс дочек Нове дна организаиија ,.Грза- 1987. годнне. Y хотелу ..Петурист” у својим објекти- трус” у Параћину дочек за НОВОГОДИШЊИ СУСРЕТИ једну особу кошта 10.000 дннара прва реприза 6.000, а др\та 3.000 дтаара. Y овом оојекту гостс ће увесељаватп оркестар ..Нова земља”. Y „Колиби” на Грзи дочек кошта 8.000 динара, а рсприза 4.000. a госте he ^’весељавати оркестар „Прнјатељн". По истој цени може да се дочека Нова годнна у хотелу ..Борје'' у Снсевцу где свира оркестар „Голди’. Дочек Нове године се организх је н у Српској фабрнцц стакла у фискулпфлој сали. Има укупно 280 места, а једна улазншха стајс 4.000 динара. Y нпоКад се воли све је лако фарској мензк има око 22 места. а дочек стаје 5.000 динара. Синдикат ове радне организашгје делимнчно финансира са 50 одсто улазнину за своје раднике • Душанка Марковић — Милосављевић, од јула 1982. годинс кројн лица хптела у „Обућн” и своју будућност- „Нсма лаког посла, и само 1Бегово обављање са вољо.м може га учинити лакши.м!” Треба видети како безоблични ко.мад коже под моћном прссом и нежним младалачки.м рука.ма поста јс лице инпелс. добија фор .му и почиље да личн на леву нли десну мокасину. чи.зму... Трсба видети задовољспзо Душанкс Марковић — Милосављевић док ко.маидује моћно.м машином и пажљиво. да што ма љс отпаднс. украја будућу обуће. Онда јс много ла кшс разу.мети јбсп начил размншљаља и рсзултатс ЈБеног рада. — Не.ма лаких послова. Сваки посао је тежак и само ако га обављатс са вол>о.м, он бива лакшп, говори Душанка, радница .,Обућс”, која ради и заради вишс од осталих. Опредсљена са.м за обућарство. кажс о себн у разговору, док јој „краде.мо” врсмс. Уверена да у овој фабрици постојс перспектива. о будућности .мнсли: — Ја сам спремна да упишем обућарство. To ми неће донсти пишта нп у платп. ini у звању, али нека се nabe. Одлучила са.м да останем верна ooyhapству. Ово своје. размпшљањс поткрепљује следећим: — И.ма радница, мојпх другарпца. које са средљо.м илн вишом школом раде овај посао, чекају „боље вре.мс" ц ново радно мссто. Њи.ма је без суапбс тешко. али оне за то ннсу криве. Грешка јс у школству што нам фабрикује кадровс, нико.мс потрсбне. па нх онда шаљу на прсквалификацнју, која и.м убија вољу за рад, па п живот. Ема, укључи .ми моли.м тс машину, довикну Душанка својој колегиннцн, а на.ма нс преоста ништа друго него да јс оставнмо са њени.м лицима п мислима. која би да скроје легпиу будућност. М. Милснковнћ са ннжи.м при.ман»има. за њнх око 30. Y овим организаинјама поводом новогоднлпбсг дочека биће органнзована и богата лутрија. Нову годнну можете дочскатп и у Хали спортова у Параћнну. Дочек органнзујс Станојло Маринковић — Ноле самостални угоститељ. Дочек Нове годнне стајс 9.000 динара, а реприза 5.500. И.ма око 800 места. а госте ће забављати солисти Радио-телевизпјс Београд, на чслу са Бранимнро.м Бокићем п Далиборко.м СтојшиН. М. Ж. СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА поштовж - НДЈВЕЂЕ МЗНЉЕ ТЕТКА NAPA СИМБОЛ ЛЕААРА Када са првим јутарњим часовима кренете по хлеб и пут вас нанесе у пекару код .моста дочекаће вас ведро лице и лепа реч Mapaје Рајц, драге жене и нзванредног радника. Тетка Мара, како је најчешће зову, већ пуних 34 година продаје хлеб. а само у тој продавшши 27. Купитнхлеб код Маре, значн бити добро услужен н попггован као муштерија, зашто је ова жена изузетно цењена од својих суграђана и колега. Радо прича о старнм временима када је хлеб даазан на ткачннце, када је са ма лом платом гајила четири сина и једну кћер и ннје се жалила. Времена се меibajv, a она остаје нста вредна и предусретљива, a не памти када је последн>и пут бнла на боловаљу. Тетка Мара је научнла да будс несебпчна што јој сс узвраћа на улацп, у про давници. у амбулантн, где је сви поздрављају, а како са.ма рече, врата су јој свуда отворена. Још увек не помишља па пензијујер волп да је у покрету, са људи.ма и join увек спрсмна да ради као и до сада. Па када кренете за хлеб v лскару код .моста чекаћс вас ведро лице Марије Рајц и знајте бићсте добро услужени. М. Ж. ПИСМО ИЗ MYPCKE СОБОТЕ С ВОЉОМ РЛЛЕ Н ГРЛДЕ Општлна Мурска Собота, коЈа Јс данас по велнчини чстврта у СР Словсннјн, у поратном псриоду нагло сс развијала, за шта и.мамо потврдс па сваком кораку. Неклда вр2IO заостала општина, коЈа после ослобоћкмна пијс нмала нк Један метар асфалтнраних пугсва ман.с од 3.000 запошљепнх И око 78 одсто становннштва које је жквело од пољоприврсде, у четнрн послератне дерсннјс достнгла јс огро.ман напрсдак. Данас у Мурској Соботн удружујс рад и срсдства 19.330 радлика, од зога у привреди вишс од 15800 а у неприирсдн 3500. Асфалти рало јс око 300 кило.мегара путева, по.хоприврсдо.м се бави око 50 одсто стаиовшшгтва. Бн.1о би тсшко набројати свс објсктс — комуналне, пу тнс л друге — којн су у општнни пзграђспи y послсд11>е врсмс. Воље и радииости људима нс нсдостаје, што сс може осстити у свим мсснн.м зајсдннцама, где сс станоаншитво у всликоЈ већини изјашн>ава за yBobcibc самодопрпноса и добровољлн рад, уз по.моћ чега су превазилаженс многе потсшкоће. Обнављаluc н изградил новлх основних шко ла, здравствелнх до.мова н дечијнх вртнћа, савремених путсва, прошкрси>с тслсфонске .мрсже м граБсњс саврсмспих објската за стапоеан>с( рсзултат су таквих настоја1ма Још исшто јс нстина: нема пробле.ма у општннн који се нс може решнти кад су људи заједно. Нс ка;кемо гзалуд ,,да Је у сложсности снага”! To се јасно показало код \п°Бења самодоприноса за градњу преко по* ipcOiior хлруршког блока болннце у MvpcKoj Соботи, коЈа сада радн у мсмогућлм условнма. Ту је Још Једчоз1 доказана солидарност целог По му-рЈа. а ло.моћ је добнјена и од Рслуилнке. Моиссмо очскивати да ћс гзј хнрушки блок у Ракичану код Мурске Соботе одпочети са радом •:о краја идуће године. Y тскстилноЈ и конфекиијској ин1устрнјн, са.мо у фабрнни олеће н рубља „Мура’’ запослено јс 6000 рааннка прстежно је женска радна снага, па Је то нссу.мливо велиха могућлост за даљх развојнк скок Y по.-нопривредн и прерадн хране. Доб ■mi лрогра.ми и усмереност па из« -оз Фабрнке мссннх прсрађевнна н 3>абрикс млека у праху, која спаxajy Y оквир сложене органнзације ■лруженог рада „АБЦ Помурка”. чрло cv добра привредна ослова, из КОЈс сс лако могу да напаЈају дру. шгвенс потребе мурскособоћанске општине. Још уаек су лрнвредми цкљсвн иаоко прсамбнцнознч али гледајућн на достнгнут ниво разпоЈа, и реални. Нривредна кретања у овогодишже.м прво.м полугођу говорс и.мају познтивни ломак. Укупан лрнход достurao Је раст од 77 посто, раст утрошених средстава је 68 одсто, дохотка 129 одсто н акумулациЈе 121 одсто y односу на нстн псрнод прошле године. На оснопу ови.х података резултати приврсБивања при ЈаЈу, .мада се из ibiix види да је приврсда мурскособоћанске општине успела повсНати доходак по стопк раста која је изнад словеначког просека. Всћа произг.одност доссгнута јс на рачун лагакпјсг раста угрошсних средстава за дсвет иидсксних тачака што нијс забслежсио више година уназад. Упркос доброј скономнчностн noc.Toeaiba прнврсдс, акумулација, обзнром на ibciio учешћс у дохотку. заостајс. Уз с.мажену рспродуктивиу способност приврсде и повећаие губнткс, то прсдставља највећи проблем, са којим се прпвреднпцн мораЈу одлучни1е ухватити у коштац \ нарслном периоду. To важп како за привребиBaibe у нидустрнЈи такођс и у полопрнвреди, а и прп укл>учистку у међуаремену размсну рада, јср у тој областн и.ма Још доста рсзсрпи. Таквнх задатака у следећем срсджорочмом и дугорочно.м планнражу ра звоЈа општнла Мурска Собота јс МКОГО' Y будућпостп лрсдиост ће добитк nirraiba развоЈа. Нрнврсдни цк he се заузнмати за такав развој којн бн промснно нсолговарајућу производну и квалифнкацнјску структуру запослених. Морају прнх ватнти нзазов ла осмнсле такау прокзводњу коЈа he се своји.м кввлитетом моћн суочнтн на страном тржашту са осталнм произвођач чма, и у којој мора бнти внше знажа а ман>е жнвог рада, мазернЈала и снергнЈе. Пптажа као што Је разграннчавањс рада од нерада, одгоaapajyhe награђивање доброг pa ia и резу.тгата, те однос према друштвелој својики uopajy бнти стапно Y ввдокругу. Y оппггнни .Мурска Собота ви.-е реално перспектнве у теспијоЈ сарад н>и прнвреде са побратим.т,еном општином y Параћину, која Још увск није ДОВОЛ.НО нскорншМена. Пријате.-bCKH сусретп на лолнтнчком м ку.тгурном no.by дају вницнјацнју таквој сарадњн која може донети обострану корнст. Милан Јерше ОДЕ МИЛОШ Y ПЕНЗИЈУ Кад нско цсо свој радпи век проведе у једној ор гаинзацпји и ту дочека пензију вредно је то забслсжитп. Мнлош ШљивиИ Доњовндовац јс прс 35 гс- .дина дошао у тадашњн „Градитељ” да бн т\- остао до данашњег дана. На посао сс долазило бициклом. а понекад и пешнце, радило се без механизацпје, али cv свс тешкоћс успешно превазилаженс. Милош Шљивнћ је радио зидарскс, тесароке н све друге мајсторске радов, јср су га послови у граБсвинар ству увек ннтересовали, на кон чега јс yuanpeben v пословоБу. На крају радног века јс задовољац опп.м што је постигао на радно.м мест\', a то јс прс свега уважавање од колега у свом колективу што му је и највеће признањс. Свестан јс свих тешкоћа са који.ма сс радници у грађевпнарству сусрећу. To су у прво.м реду нискп личнн дохоцн, док је механпзаипја учинила својс. Зб.ог тога у овој области сс већ вишс година нс могу да ооезбедс потребнн кадрови. Жсља му јс па крају радпог вска да грађевинарство понуни свс својс капацитете потребним радшшима, јер ће.мо са.мо тако брже п!ш напред и нмати већи и лепши град. Надамо се да ћс се ова жел»а Мнлоша Шљивнћа н пспхнити. М. Ж. 4НАГРАМ ДЕЛА, ОЛГО, по.мсри се, да нс прсне ол лепоте, цео дан у н.сга глелаш. ради нсшто, од срамотс. (Pciucibc: ОГЛЕДАЛО) Љиљана Гојковић СТАРА JABYKA На раскрсници, на старој јабуци, ирно јато гмрлица. /1 старнца, одавнп ца самрти, ca.ua себи умрлицу сриче. Томислав Бокпћ, ПРЕДСТАВЉА.МО ВАМ МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ: СЕСТРЕ ВЕМВИБ Сестрс Виолета и Драгана Вс.гковнћ су иа.м од рапијс позиате са градиционалне маннфсстачн<е , Cv сретм села", где паступају за скипу Текнје. СвоЈу прву хар.моиику добилв су 1983. годнне као награду за одличаи услеха Од тада залочшео ibiixo * nn дружсње са овим, нама блнскнм инструмснтом. Првим нотзма научно их јс иаставнлк Слобозап Јова iior.iih, а сада су учснкцс врсног познаваоца хар.моникс Аце Крњепиа Порсд наступа са КУД-о.м ,,Бран ко Крсмановић” чиЈи су члаиовн, Виолста » Драгана су гостовале у Пслнком Градншту, Панчепу, Бољсв цу, а овс године су по првн пут учсствовале на такмичењу , Прва ха р.мопнка Југославије" где су прпвукле 1<нтсрссопан>с публнке нс само као најмлађн дуст всБ и као нзузсTini талснти којима тек предстоји успех, Виолста к Драганв ВелжопиИ су охтнчнс ученнце које успевају да ускладе обавсзе у школи п .-вубав прсма ово.м нпструменту. Жезд им јс да заврше среджу шкагу. а да им музика будс животно опрелел.е- !bc. Њиховд амбнцнЈа је да освоЈе ,,Прву хармонику Југосшвије” г. да се пласнрају зх даље тзкмичси.а y овоЈ облпстп. Драгана Мздић • ИМВДД У ПРАВЕ РУКЕ Сксжана Јаки.мовнћ, учсннца VUI разрела, добила је ПРВУ награду у оквиру манифестацнје „ПОДВИГ ВОЈНИКА ’86”. Ово изузстио признањс било јс, прс свсга, разлог пашс поссте Основној школн ..Бранко Крсшговић" у Сикирпцн, како бн у разгосору са ово.м учсницо.м, прсдмстнн.м иаставником Братнславом Марковићем ■I днрсктором школс Слободаном MilловановиКсм, сазналн нсшто sii'ue за овај лсп к за наше irpiLniKC нсзабслсжсн успсх. „УчсствуЈући у заједничкн расл.чсаном конкурсу дсчЈих листова „Дсчјс iioBiiiic” нз Горњсг Милановца к „Кекеца" из Београда", велн Снежана, „ннсам нн по.мншљала да hv баш Ја, можда, бнти носллац тако всликог прнзнања — првс паграде * Бнла сам всома, веома прпјатно изнснађсна када ме јс наставнпца матс.матикс, н мој разредни старешина, Мнлнца Стсвановнћ обавсстпла да сам добптмнк наградс. Још упск ми одзвањају у ушима н>сне рсчл, рсчи из тслсгра.ма:......... учсник Снежана JahiuiOBith VIII разрсд на конкурсу „НаЈдражи поклои воЈннку” освојио Је прву награду.” Срећна добитннца уЈедно је добкла п познв да са своји.м прсд.мегнлм наставником Братиславом Марковнћем, 10. и II. децембра буде гост Рсдакцнје лкста ..Борба” и Полнтичке управс ССНО — органнзатора овс траднцноналнс манифестацкје у част Дана Лр.мнјс. Бапе Маркосић ПРАЗНИЧНИ CYCPETH ОШЗИ Тежак је лосао пнсатк о човеку 1’оЈи вас је научно првнм словиаа и упутгио на правн пут. Учнтсллша Дашша Алексић јс на крају свог радног века а Нова година he јоЈ лопетп н нов начин живота. После 16 годипа рада одлази из OUI ,tPaдојс До.мановнћ" прсдап н савсстан ралннк који се никада није жалко иа свој посао Bch са мпого л>убапл и ентузијазм * прилазио свако.м Racy и детету. Даннца Алекснћ јс уживала у сгом послу н по бсспуНима Копаоннка и по селима наше оп штинс, псшачила до школе, па it лорсл свнх тешкоћа сачутала Је всдрину и достојанство просестног ра дннка. Дошло је врсме да се pacrane са децом алн he снгурно jour дуго навраћатн до своЈе школс до свог разреда, својих колега. Александар Јооаиовнћ
УКРДТКО рк ЈБЕЛГРкЗГ ЕЛЕКТРОНСНА КДСА Xpa^eac so©s> *6p£_y Робзој V&SL *.3ОГРЕГ" Т ПврЛЛЕГ на zzss^e&r ковфскцн-Је н=- ZTZJZZpiZZL Е пдчелх С£ psEEDsc епевстроижа rsл т Jaz -еZ£E ргзазг szzif дв се купу- ?е т c^or pote~; rrha. CASE3 ИНЖКЊЕРА И ТЕХНИЧАРА М 1£ РАДЊА РАДИ - НУЂА ЦВЕТА Алеисгндх? Јоеааоиић —————-—7 РК ДГБОГРАД’ КУПУЛЕ ИА ИРЕДИТ РК „БЕОГРАД ’ PQ5A ИЗ УВОЗА S- * дз-г г Робиој Еућк „Бестраа" у Ilapahzнт мосвх се 22 yscrs’ ггрг csera кааеожа cz-t.'ez кта.-з- ;е е .-.V7rpE;s z '.-323=^£ £•- rvrrzEz. техгзгзорг ’’ jz. • ,~~ЈТ зв»г>->., Г2С?Т-О0- es, и s'i^o-psдг>-ха^етосозк Сва 06 &sl ^pzKZc.;: zz 220 r £ обезcy Z-’JOerS E azpaae. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА 24. TFTTKMKV* 1«4. • БРОЈ 524 ПРИВРШ ш Поводом осам деценија стакларе ■ Y арг£Кнз8ШЕ *г 25 великнх пронлодних орггкнзапи- .•*-- о—. с. удружен>г туриетчже прнвреде н Хотегпгјерског фгкгдтега нз бпгтг^е, од 9. до 11. дедембра у хотелт Л1алисгл" на Хтвтиборт одржано је 15. с&ветован»е са представашшма холетско турисч нчке ЈутослаБнје на ксмг је по 15. пут учетк>Б&лг и Српска фабрика стакла. ПТРО ..13. ОКТОБАР” Бољи дани за грађевинаре H IlapahHSCKz гра^евпвгри очекују да ће у нарсдној 7OZKHS бктн упогхБенЕЈи дит« на трлистг. Зг.—жог Градишта. Сзе поменуте објекге „13 Октобар ’ ради својим средстакма и по доста нетовољннм услозима. ООYP ,.Нискоградн>а' ће н дг-ае радитн на комунал ним објектима у град-f коjz се оинансзрају из средстаза са.чодопрнноса.. а из O3zx средстава he се фвиагснргте г објезсат .?\1гјка и дете" гојн ће no сзој прп.дидп бгти лозерен ..13 ОктоЗру’’. Поред пословау iiapahaH, иасталатери ћс као н до сада рахпи у Бору, Нетотину, Зајечару, за се очекује да ће и поИНВЕС1БАНКА ЗОВЕ ПОВРАТНИКЕ ЗАСАБЕНЕ ПРВЕ БРЕЗЕ ^јх.дхпзо за зад1г2тг’ човекозе средаае ,3реза' којејеасдазао озр^дгразо већ шка вцдне резг/лтате у сзоze дгду. За csjjo .vecez да га у вашем граду засађено ;е 2>Ј 5реза z разиих вргта чезириара а до :<раја године, ако то времеаски yc-osz дозводе биће загађево јоа голико дрзета. Сре-тгза је обезбедила Иввестоанкд, Иоддозиа јединз< па у Параћнгз-.- а саднтае оаде запоглечг * у ООУР-у М. Ж. Поводом осамдесстогоднпп*.т г-е постојања све фабрике 10. деаемрра је нг Злгтиоору одржаио „Вече СФС” ?:ала је озај велики скуп хотедијера гз помоћ Градскот гдатерског позоpinzra н оркестра СФС упознат са .тичном картом нашег најзећет произаођача стаклг за -.тосппељстзо и зсторијом његовог раззо ја од i907. до дангс. Озо сгзетогање је за зараћгнску Стаклару имало и -.-слегпан комерпвјални део. Стакло за угостите.-зство нз озе фабрчке биће исаоручбко sen v првом кварталу г-гзредлг годзне за хотелски камплекс „Стозенсха плажа” хотел ,.Авала" у Будви м остале објекте на црногорском приморјт у количини од305.400 разг-гих ггроиззода. До краја гооже очекују се порусбе:ппх са пршсвеничко-ви ноторске ривијере и Хвара и Јелсе v катичини од преко 200.000 комгда. Љ. Јовановнл КАММиНИ СУ ЈОШ УВЕК У ГРАДУ Y токт саа гаоапаа m aeoT ■■■■в вжжжаав > ■»• етвгвуг дпгсакЈр ж еа аа ухжда *м т граау ав мзфжиаЈу тсргтжа впажчв без жехе жрека оотрвба ■ ав са забражж мхожо вжражраме, а оргалж безбехжоетж ст жмалж обажетг ж » ж еажкзжжжз^г. Просззп > доста врсмеаж, алж сж востжпгут жогожор, у «Т гчестхзвадж ж грсдстпжицж ..Стжкдардтрагса” жа воЕП-уја. И дхзие Је у rpazv т«=ко проћж од И■■IM, а »имт с® гкхгтт! паркжражи схоро у сзакоЈ уджпж. Y „Стакхврдтражсг"’ су са враададж sa Ј« агтуахкја тххза, јер > »лхила ваЈмћа жеаолл што » xeby две туре кез«ају гае да пархжраЈг yawwnt, ОЖносно ЕТП> вемаЈг жеосхогка ирквжт сростор. ПрехознЈсз: кз зпстг o-t.it:жва жвсу у зазасааоЈ сж туадзји етто се тжчв тсс саркхнз- срестора, адж жжт» грагвЈа која Је уграж> cnpcsesesa »’е каде дж ће сааЈ проСлем жећ Јелжси бхтз резгж, јер раанж *узж н rpahazs годжкажа ЕЗдаајаЈу catsozczpHiroc чжзм граде улжза ко?е у желжкоЈ мерх камжожж ^muiraufr. м. ж. ПТОБ.АНКА. ОСНОВН.4 БАНКА П.АРАБИН НАСТАВЉА СА РАДОМ Јубилеј „Југобанке Y релатигзо крзткој ЕсторнЈи Југобезо.е — Осногне банхе Пара^ни ииЕзјгју се зг посеСно звачаЈна -гггмг. Прхз Је 22. 12. I9S2. гогпне, rxsa _:е ваггала ова Бгнка оз teiгге псслпхве јгхЕКипс Јгтобакхе — Огогне &анг.е Свтгоззрево. Другж S£Tx-m је 3. 12. 1586. гохгне, zztim &xp»xxa<wi сезнгпе СЈг.тпзтжле Јгго5кгп:е — Оспохлс Gamie Параћин. на г.оЈој је ава Балка фактЕЧкл реосноиста QZHOCHO доиста је Одлука о њеном оснитгљу схглзсно Закону Р^Д Z3 *."3STHO НбООВОЉНе сп- О осноша банкгрског п прсдитног ryamr'e V травезтгчзрстзу слетстл („СлужОемп .Т.:— СФ?Ј ■, бр. за раднзпге .,13 Октобра” т»/К). По o*gm Закону, свг банхе. 6ИТИ осисвазе до zxm сггсгљз Закскз М. Ж. свжгу, а које ■csyaesajv усло * ве, дужке су sa vcarzace csotv органсзгстЈт. мачга \пра *^а&а в ozхнмнр HkxxossK, orscpao ’е сезгегз-Ј в позЈрагио срнсутне лелггзте е госте. Y сеом VBO5E0U И3-Т1ггаг хпректор Бакке. ЖизоЈпн Ве&кослђ, рекзци.улирго Је чтгтсз ijociiulk усаг—.таганд с* нотзм Захопо«!, којн јг z-звео ао хзкаптил Сктгаттае. игпгчтћа згта! sozpinxe Нарохне <5=ну.е Србпје, Репуб.-пгчкот секретарпјгга за ^плаасаЈе и Јгго-јсккз — Узрркеве схчке. Затим је ксзстатогано да је y гтротасто? тодшш лггхгн- —-:ост Банхс Спла доста добра, да ?2 1з пра^ем penpoz'; кииопзх потрсСз •-!’з:сгп£алио гзтзжсвзн .•ипогт, да Је Банка прдепстасЕо флкглснЈСКП подржзил« ПОЛОПрНГргЈЗГУ про ДОБРОВОЉЦИ HI1CV ЗАТ.АЈИЛИ ДОБАР ОДЗИВ ДД8А0ЦД КРВИ У четзртах 18. децембра у салх ИВТКТ-а зг.зсд за трансфЈ^ју крзи из Београда ч Црзензг :<рсг из Параћига слрозели су акцх ју доброзолаог дазааз. хрв;с Одазззло се 55 дазаопа, ;јз ксте оргак^ааш^а. што je дза длта зЈдпе него у ххрошдој го—.ик. Најззлпе доброзолаца бхто јс кз ИВТКТ-а — 31, з зафиаве из (редљодгхсласог центра _ 4. Могла се прихупита и већа косггшва xpxt да је б;сто више од л лежа;а који су све зремс бхти заузета. И поред нгпора л труда да се позећа 5р ој доброз.9л>з;пг давзлааа крзи аих је сзахе гедпне сзе ман>е тахо да се укупаз брвј сма Hrfto ;< у огој подит-гх. Небојша Јеремхћ ПОСТ.АВЉЕН КАМЕН—ТЕ.МЕЉАЦ САМОПОСЛУГА ЈАГОДЊАК" 1ШРО ..Шумагнја” крајез. oi *. го zzbc ZETO4E&e се Езгразл.ом 1ош Јехнаг модервог обЈектж npcnxnpvjvћи своУг малогродајвт vpe?rr коЈа озпрвва велЕгв део налзег н хпирсг подртхЈж. У ЗЕЕЈ:у просале 22. деueMjpt f. гозин&впе оскглзјм ,Л1у калгЈе’’ постзхљеи Ч камез-темез^а зг кзгр *дн>у саиозослт ,Јаходњзк'' са М23>им бифеом. КалхенTtr.-x.iis Је аостааго средседккк Р»- ене^г.ог иљета Радзљгб Јерсмхћ. Овом свпглом треЕутку првст-сгио кглн сг предссднгк Скудппкае onптпне Ветхумер Ивггдлслхћ, замекпк гредсехника Нада Јованоги’?. spri.-у.ттгкк ССРН Драгак Алтиђ, друготг ез гзриизокз н остали гостл. ЛскапЕЈа ггродајндг сростора је v наггт.т .Јагодшк'’ коЈе је би ло вспзкргвеко хгродајноа мре^хои. Обје^кт заухзоаа 2W иаарата ;:р> гаЈнзг Еростора, ж кзвоћзч р&доса ј« ^ЈСоаг.-BASKS’' га Ркчк Кркгујежакке, кој * у обслетн д> рздове закрзв г року os Ki радтжс зква. Јелииа Борћевпп OXLTAJIIfHCKA ЗАДРУГА Ш6НСД 34 СУПЕР 1ЈЕПДРДЦ ДелЕгет Скчдцлкве Ож=1дхк=ке Т ПкркћЕЕт ст za својсЈ за лмј CEZZZZZ, 10е 12. CM ГСХ2ВС рк сгргг.-г- дг о овзгс=ш&еи пссзсм o&te сргжтлгкЈје. Тои cpzzuССК ВК OSBOXV EBpOplOSEje о воскла&т аа 11 osc tcske<, у схоро сжкм 0YP-W5Q сж тергтор«5е Tzsie Oxsiilbc в кха еа в sk msks које гтхпхам saspvn cuecm к os гсасрно обжхкјт otsj Docas ва обо стрвво захзжољсгжЈ Ркдвнх орплв =ззг> ■ Оилхдхкке зждруте. ТУЧКЕ&НА. ООГСЕОрнОСТ Н CBOSCbC ркзЕз^, кко и сзоја сзис.ттрагхз акта — са одрсдиаиа новог Закоиа н пзкрдзе тшк г стзскл рсгистгр најкаххгпе so краја 1?8S. године. Yслове за огннЕање оокосно вастажг»гвс са радол- прззнсују члан ". и Ч.1КИ 23. ЕС1!евгтот Запгнх За-ссзлујући zosi-KR члана 23. Закона, ко* јои је сретхн:?>сто да багкс код iirpb?rtajfca гслоез i-JKisajr дииарску протнЕтрсдЕост дезсногане орочене дехлЈвс птггхж код Народпе Санке Југзслагије ка дзн 31. 12. ШЗ. готнне (гиесго ;сноса бескх^дтнот крсднта), Јутосамха — Осискна банj-.a Параћин сгрстзла сс у рсд бала. ек коЈе испунокзју з&ктев за поседоЕзцдем заковсхот ћсскнхуиа срсд * стаса од шест нвлнЈардл длкара. YC.TCS за унис v судски регнстзр ј«, ворсд csese нсптаск>сти услова поседова»а зкконсксг мииимума cpezcrax *. и прп5аг.тале .’it::ts.-Ka>a HspozHc банке Југослиије о друштмно-ековомскоЈ одрамввоета нзспиапд са ралом. којс с« двје па б»зп оцсве поднетог скогомско-фпкавсајСЕОГ е-Аборатг. Јупхжиг.а — Основлз банзха Параћса }е доставв. га с»ој екоаомскофквкиспЈски елвборат Идродној Gains! Србије положипом јулж мессда ом годкие. Савп Народне банке СрблЈе <е, после обраде од стране стр\-чиих службв, дао г.огаткгно ?лтпљса.е о опракд2носп1 оскпванл Банке. На осглку овог мипхљекА и оцеис струтаих служб-Е Нзро.тне баикс Југослшје, Сазет гулсраера је на сеојој cezEZSR, одржаној 19. 11. 1986. гсднве. кокачво дко позитпвпо мишљеае о др.тптеевжгекомској опрзвджностп отсхваља Јутобанке — Освокве банкг Пзраћин. Owxuvjvhe созаткхво Mssl-mim Народне бснке Југосдакаје. Шврагнп одбор Југобаике — Освоввс б&пта ПжраДЕЗ б.тдго®рез4 *но Је достазио сва по-треб:т жутв оски£л«ти са усмЈаље. тгхо да је и бало могућг сазЕатз СВДИШШ? Г крло крапсом року. Јер се мћ расгтолагало Оз- .тукалга сггх осннжачз. Ccsehsk Скупдпине Ј^тобккке — 0c2i&£2c банкв Пзраћви сдржама 3. 12. 1986. годкие v сростори1жма Бавг.е. Председнжк СкгЕппжие. Гр*- i’-лЂОЈпу и нзвпзпо орнЈевтзсглу прнсреоу. Огледхни су п пгаадн даллг развоја Банке. и то хроз: подећаж сггедае, тегсззгтз прпзрехе н неприсрезе, махстшзлно акгажсга;₽с нл о5гзбе&еау квалзгтетннд средстава. УКЕмајући учеа&е у дгсгусијн, Мипа ДрагсЈ.тозвћ јс зоххракхо срнс-.тне v га»е Пос.-огсдног os'-opa ЈугстЗаЈгке з презседниха Б. Псвезаћа, и сосебнс Еаг.ттсго зктчзЈ тгч-сливе дд је Јгтобапхз гао систем очусала и доказглз својг ннтегралност м у ВО5ИМ. гомгпАЈсич (г.тогвза. McraiuiEsrH смчгхи кграктер сзе седнхдс. Мнле СтефаловлЛ. дслелгт Фабрнхе исмгнтг ..Hosii Поповац” ка Поговза, подЕукао Је ттичај опстакка Сгногнс бзмке за сгс r.ouHieaте н пхту сараћппсзсу прзгреду. Делегат ИВТКТ ,-Бранко Кро&ногнЛ”, М;спз Днхпгтријекн!), укааао је нз пстребу даљег мгтерпјаднсг јачалл Баике, paasoj дегизаог сословгш, Јачањс кххровске структуре. Y осм излаган.у Божгдкр Мадпћ је встжкао да би једаи од задатгка у :<*- рсдком перноду требдло да буле Јкл.учи»-3!4.е депогпта нспривреде у потеХЕпЈзл Бзнке. Попгго Је нзрззго задово.-^стто због успеппто рчзрежене нензвсспостп у вгзп са опстанком Основпе банкс, Драгомир Хаспћ. делегат Српске фзбрвке стаг_тз. дозао је д* је v протвклоЈ годнин и лорсд суочавања са озмм прЛтвзпша, Багп-.а успсшпо иитестпрхта у побо.гпинл услом за ржд: |габавхсна је модерка тсхлихк к изграђекд новг шалтгр-свлз. На крају, Езражавзјућв мипЕ1С' *>е сенх прпсутних ва овоЈ седнидл, председмнх Скуппгпше огппттае, Ввто\Пф И-антпЕсгиИ. хгредложго Је да се овом прилихо« Јавио взрази затаалност следећкм ИЕСтнтупвЈамл: Јгтобанпи — УдргжетоЈ баицл. Народкој бакцк Србије, Р«г1-б.-шчком секре-пркјатг за фпкхпсиЈ«, затмм — поједнкпима: Б. Чолаводпћу. Б. Пекезићу, В. НепаЛу. Б. Атавадковпћу, М. ДрагоЈ.тожиИу, ■ др\ткма којп су саојпм залагажсм доприиели да Југобапкз — Освовна бакка Параћкк пастааи са ралом као фиквнспјскн ослокад параћквсхе првврале. Светлава Лрсић РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ МАПО РАДИМО - МНОГО ТРАЖИМО МкЈкгоЈе Симонома, радник жжхажвог .Иролетера": — .*!и ста.тно врнчаио з тврхшо кахо хгхто paznчо, К2ко ндм је .тоша продгтттааост. Искргко р*чј;о a ? 13-70 се ради, з.ти нихако дз схзатпмо ђ* зам свако пАи сзе дотпе док не почне-.to ствзрно za ~o.-yzjszei!j прииЈззодни рад. Д како? Једкостазво — оаогућзта 6o.-.-e ссгаге рада и добро нагрздпти □роазводлог ралгппса. Дд вјслм ондд тсгз ко пеае si paz3, xaz мхке и добро za зарххи. =жрс-ј растракж ■■iij»- су а ксјл сг aeoiea eksxezb вокаzsxexz с к-.—и сосзсхажа па pxSKEzre Ос.тадrw.sxe atzpyre. Каз >е рп о зхлхзхтиаоса za ка •пмижмј Еегл QZ мх: Нажма, ка плзееттк пграгз остиревж рекзвз&^јк Oksksbecxc sazpyrc Epcatasyje гвфру ca 6 сткркх МЕДгЈардж, =тт- жваитк ма хаххучи да be ne azrr.zasz^E рсх}'гпп бктж схојкј -аостртжо >*ћк са Елжкжрзвкх м ом гсхжвг. Запш# »еома валла ко <кв=мла гх*к ки у срклсг усзвз жлг1в восаоааа * }• ■ кллкгкзл да аалрутарк ка всолагг жа ооЈ ржд naza.fr оегк € - 1 дава, да вадругк хваап rnctszMna ж до 200 кзадкх, ж •стар|> акжжа жоетакг о С тгзк у мкж. квпдмттл сж> да треЕутжз у сракгж код вжс ве посто$ж бодл адтергхтз за сооам« pazszx f-.kzfa M3KSZX a zozysse a □cmpzBs&e соеттхсвзг teapsa zo јк хесш чбсто cpeazas^-j * cywy oz 8 cnpzx Укт-иоЕа хесесж, гааорн CM Ezra CMO msa да аам азжсмо. Једжкх врабжм којж Је јоа увек ЕрвЕтткж Је вгдтлкта Охзадшској гадрухж ва тсе зарада задр^тара која са од страве РО ДПумаджЈа” н РО .ЛВТКТ” арпж 1М8жжпс, а=д жа пошслу Је ж реоаом таг сробм мк. пко да ОмзжджжсжоЈ задр^-зж .Лараћжж" таред досадхахккх aqrЕотрпккх, али добржх, дслазе јои бсљж ласт Бранхноа Радвсављавић АУТОПРЕВОЗТУРИСТ CM Љг-битељи скијања ће и оае године нма-ги могућност да брзо и удобно стнгну »а скијашхе терене Копаоника. Са прзгм стегом крећу и аутобуси Аутопревозтчргста из ПароЉгна ке Ci'oore у 6 часоеа пола1кт скијашких стаза. Сзгж скнјашки ayrcoyc, a noНбПДИНИН аратна карта износи 1.000 дпнара. За оне који воле скијан>е. а немају сстреасу. јјнформапија да уз повадие цене иа Копао-гик\’ могу да разреше к тај проблеп. За сва сбавештења оиратјгтл се пословиици Аутоп**езозтуриста. ЕРА KOMIUYTEPA Пише: Грујица Илић Компјутер године Тржиагге компјутера је презас±ез:о ра, чунзр^Јма paa-ntmmix зрста и могућноста, a најззачајн-ztje Је то да ценс ових уређаја дра спгчио се снлжззају. Брзи напредах у облас —t висске техиолог.сје узрокује појазу нозих савремехи;их мсдела па самхм там и рзспро дају старих, зз које се. нароч;гго за sac ком пјутерске почетвике, не маже рећи да су ззстарели. Можда је баш то наша шанса да сс најзад, пошто је то развијеим сзет еећ учзппго, и 5пј компјутерски оггиомеаимо. Сзда, на крају године. :<ада се по разним чаоопжзсма објављују подацл о јаи, нај ко.м пјутерима за нас је можда најважвији подзтак о Егјбоље продаваним компјутерима у надЈој земљи. Изгдеда да се л ход нас усгалило мишлс ље да је ставдард за кућлл рачулар њсгов калац:ггет од најмање 64 килобај-га. пгго и аије тако дсшс, па се углавзом купују моде ли позазгл1х фхр>?л са оволзпсим меморијсх им простором. Најбоље продаванх рачулгр озс годлке у наш&] зелизл је „Ко.модор 64’’, а предпостзв л»а се да је то комјутер кога има далеко нзј кигпе ход нас. Успех ..Комодора'’, најпрс сзетас< а злтам и код вас, је пре сзега у чиаеници да је то прази рачунар са најбољлм одлосом псрфор мансе — цеис, а даље, то је рачунар са доста добром програмсхом подршком. У нашој земљл мсже ое лабазити преко рззнлх ззсту nszoca а лма га и у слободној продајл. Сервисфаас ;е обезбеђено и то једза од блтних чхагнхца за добру продају озог рачунзра. Поале прспасги на тржхшту рзчунара гос под:жа Клајз Сппстера. његовл модслл ое ра-спродају по смешно .малз»т цена^га па су добро продаванл и код нас. Тахођс, »Јодели „АтдрЈча” мзрочито због нискс ценс. бележс свс већу распродају. ^AaKrTpeaT' F фирма која тредугно у саету ;сма aefcfx успеха. a нигн-.t модели су заступ љсзс1 ;t ход нзо, вероззтно, 6>die их све ч:лпе. no6:es-t.v.o join и моделе „Шарпа" и „Олхве ■п<ја’’ кој-л се продају код нас, апи. . . , у нахзој ближој охолини гогсу прлмећени (?).
NECHE ЗД1ЕПНИЦЕ 1 |<1ВЗНВ1 ХРОНИКЛ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Дреновац 24. ДЕЦЕМБАР 1986. • БРОЈ 324 СЕН0-П№РИ9РЕ11А СТРИШКА ЈЕСЕН: КОМАСАЦИЈА ГЛАВНА ТЕМА cm АГИТАИИЈЕ ЗА САМОДОПРИНОС { Самодоорпос, на чмјсм мвођепу сл нитснхивио ради, пскорнстно би сс за изградму двс иово трафо стапжпв п детоллу рекопструкдију слекгрнчпо мрсже. Дсо срсдстава »скорпстпо бл се за комгуналне послом, одржавапл објекжта и оргжнзовалхв новнх кудтурних садржаја. Тдеобе, се плзипра нзградња здрагствеве сталице п рскопструхција кдпеле на гроб*у. Миладин Јевтиђ Сињи вкр МЛАДИ — НДЈВЕЋИ НЕРАДНИЦИ Основна оргаплзација Савсза соцвЈалнстимко омл *> днно је најксактпвииЈа друпггвсно-полЈггичка орпигпзациЈл. Од взбора новог руководства до даиас пиЈс одржан ниједац састалак. На једкиој салл у дому плафон јо пао, прозорн поразбпјалх и цела зграда Је у очлЈном стан>у. Мссна заједппца форснра младс да са пријам аа сусрстс села, а онн одбпјаЈу свакл рад н актпвиост. Бланка Павловић Лешје НДЈЗАД СЕ ОПАСУЉИЛИ И Меспа заЈедница Лешјс најзад сс прпЈаг.ила за учмпћа у „Сусретима ссла”. Захваљујућп актнвносзп месне оргалнзацлЈе CCI'H и ОО CCO аипхшрака је лсшјапска омлпдила, као н стариЈи, п у току су пржгтрсме екипс. Славица Благојсвић Рашевица: УМРЛД НДЈСТДРИЈА ЖЕНА Умрда јс паЈетарпја жптељка оппггпне Параћип. ЛЕПОСАВА АВРА.МОВИН, баба ПОЛА. РоВсна 1884. годние прегурпла Јс преко главе пет ратова п 102 годннс. СвоЈс путегпсстснје кроз врсме л псториЈу завршилз Јс 17. дсцсмбуа, после краћс болсстп. М. М. M3 „Б. КРСМАНОВИН” ПРИЛОЗИ ЗА СРЕМСКУ ЕПОЛЕЈУ Станошшцн Мсспс зајсднмцс „Бралко Крсманозић” су успешно оргапнзосалп акцију сакупљаЈва дсбровољшпс прилога за нзгралву спомеп-обелсжја на Cpcxiском фроиту. Обнђена су сва домаћлиства н сакуиљсно 131.500 дтшгра. м. ж. ШИРОНА ЊИВА — ДУБОН ЏЕП Послс Чепура и у Стрижи се приступнло уређењу по;«опрквредног зе.мљпшта Послови v прве две фазе комасаццје што сс аД-министрацијс тиче — по планг Технички неурсђено пољопривредно земљнште, велика раснепканост и взмешан посед, нерационална примена механизације и агротехничких мера приморавају да се у жсљи за рекордни.м приноснма земљиште урсди. Y Србији пољопривредно домаћинство v просеку располажс са 3,5 хектара али је та површлна разбијена на парцеле. oner v просеку. величине 28 ари. Y параћннској општпни структура зем љјппних поседа је 1ош неповољнија. Свако домаћинство статистички има 3,95 хектара али ie та зиратна земља разбијена v 23 парцеле. Иако cv ова два поступка комасапије, V Чепуру Стрнжи тек скромни покушаји да се нешто учини са неприкладнш! землдипним псседом, можемо констатова ти: ипак се креће. Y Мачви сс моментално комасира 30.000 хектара, огшггина Mano Црнуће врип! припреме за ко.масирање целе територије катастарске ошппше a и Светозаревчани су загризли дугачак корак. Катастарска општина Стрпжа има површину од 950 хектара а комасанија обухвата 760 хектара. Тај посао. прве две фазс комасације ради млађа cwma стручњака из свих областн, очигледчо пуни воље да комасациv спроведу што бољс и у року али и за остале учеснике ко.масциЕе пунц су хвале: — Са врло добрим одзивом радимо овај део посла, наводц Радосав Симић, судија, иначе председник Комисије за комасацију. Y ове две фазе утврђивање факти чког стања и процене вредПРЕДСТАВЉАМО BAM ОО ССО СТУБИЦЕ тном ПАРОМ У НЕРАД ф Млади од акције, масовност, елан и квалитет, особине, које су почетком осамдесетих година красиле организацију младих у Стубици. Могли cv шта су хтели, а хтели су много тога. И остварили. Некад! А данас? Данас, организацпја са прско 500 младих од којих је, додуше просечних 155 учланству ССО, тавори негде на перифсрији друштвених збивања, потпуно немоћна да унини макар и један једини корак на побољшању положаја у коме се тренутно налази. ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ПРАВЕ ИХ ЛУДИМ Дружс урсдппче, Ми вашп рсдовнн читооци нз Плале бпли с.мо изпенаћсин што у нашем празнпчиом броју листа „14. дана” ниЈе било рубрикс о пародншл или наишшм уметннцнма. Чнњскнца је да сс млади врло рстко оосвећују овом иозиву. Сматрхмо да co о огиш људнма, коЈнх у Плани 1ша доста, мора вншс чутн Јср су оии у врло делпкатној ситуоцијн. Град нх не прнхвата, а село нх проглашава луди.м. Abi напротив, мислнмо другачијс о н>нма п сматрамо да трсба афпрмлearn H.HXOU рад и достнгиућа. Група народник умствика из Плапе Досзр дсо „заслуга” за овзкву пн спвност своје оргаипзапнје, min ibcii прсдседнпк, коЈи всросатпо оче кујс да xty сво иктнпноетн оргинпзуЈс пскб друт, a он као (,Всл1<кп EoJcKonoba" да иа то ставн сиој по Tunc. Прслссдаишттво, чнја половина чланозз, руку на срце. п пе зна да су 11>сму, сасдсћн прн.мер свос првог омладнпиа чскајуки иске боље данс, полпко, али слгурно умрзавуЈе всћ иоиако за.мрлн рад сопствспс органнзацнЈе. Послс очскшшгаг краха у овогоainni&iLM „Сусрстпмп ссла”, укупаи зОип (нс) актшшостм млзднх Стубнчана у оаој годппи изгледа овахо: ннЈсдан састзчак основнс оргаипзаluijc, нп.1ед>ш достојна прослава држаг.кпх и рспублнчких празнпка. ни једна локалиа радна аппнЈз, јп< јел на културна маннфсстациЈа, нн Јсдан npuxtACitn омладнпац у Савсз комуписта, двс вгранке у туВој оргапнзацнЈи п заловољаБајућо ирга- '.шзоиаиа посста млиди.-иа Палапкс у onuinniii Брчко н to Diiuic заслу * •oxi ирсдссднкка MO ССРН исго ов дашпе омладппе. Воља иапомснуп« Још п то, да јг тргбало да npobc дужо врсмс оа да послс всликнх убсђшанл, охраброва и oSehaiba, Стуопца Смогнс снаго за приЈављкBaibc учсшћа у npt.icTojchit.M такмичеиу . Сусрстп ссла". Свс горс поменуто, наиодн на no грсшан закључак да ова органнзацнЈа пема довољно ослособљспкх кадрова којп бп бпли у стању да Јс локрену, што, кад јс у пктању ова организацп1и, плје случај. Накме, кадрова нма, алн сав зај нснскори mhetm ио.снцнЈал чамк иегде у запсђку. спутавал до то мере, да cue опо што може u yxie пс стаап на pacnoaaraihc пдсЈама н задашша Сп веза социјалнстичке омладинс к осталтг ДПО. Поставнћсто пита>зс заигто? Pehn hy вам и то. РуковсдстЋо ДПО н CM3 у ово.м селу је релативно »иа ђс дсби, пупо Јс амбпднја, слаткорсчпвпх обсћаља и зајсднииггвл^ кад сс донссс одлуке о оргзпизопан.у радвпх, културпнх и поллтпчкнх оккнја, но кад трсба то н остарпгп, траг пм се брзо губн а младн без њих, обесхрг.брснн на снмом почстку застапу п ту iliixobo шггеpccoaaibc за оваг.вс видовс актианистн прсстаје, па онако разочаранп пупо.м паро.м крспу у колскгивно лспствовањС' II шта Још pehn? Про сториЈе, па којима бн им вшоге гра дске организацлје позавкдсзе, зЈапе празнс н неискоришћсне, фудбалскп п ша.ховски клуб не могу да буду уточпштс свпх заиктсресованпх а рад Ку.ттурно-умст1и1чког друопва јс замро. Bo.ico бпх да се у најскоријс ври мс ова оргапизацнја препороди, па макар к променом руковолства, па да својпм успссима, мо.кда вс!» у „Сусретнма села 87” докаже да Још може и уме, као игго је то пскад п чпнпла. To би био u најбол.и демапт овпм редовима. Бранислав Милснковиђ ности землЈШТга није било ексцеса, нитн бојкота од стране мештана Стрнже. На протнв, стекли 'с.мо утисак, да v селу влада расположе ibc да се комасаннја заврши на нај ефектнији начин. Очигледно, да ie комасаццја изазоз за комиснју јер, како с-мо сазнали v разговоpv са Станојем Бурђевићем, директором Огпптинског геодетског завода прва ко.маса imia v Чепуру са дупло мањим поседо.м рађена је две године. За ову комисију има оок од ]едне годнне. Канцеларија у којој се обавља највећи део административнх послова свакоднев но је тгна. Учесншш комаса иије, становншш Стриже a делом и Параћина п Доњег Видова користе ову друштbchv акцију да без пореза на промет реализују купопродајне, наследне и уговоре о трампи. Уочена је и једна лепа појава да се многн оодитељи пред Комиси јом у овн-м тренушгма одричу свог дела имања v корист деце. — Однос учесника у комасацлјп према Комисији заиста је на високом нивоу. Друге ствари као што су предуслови за комасацију, изградња каналске мреже, односно пројекти канала и питева касне. Такође постоie извесни проблеми у третману ко.масације као „обнчне" инвестиције те на овај начин она подлеже одређеН1Ш условима. Међутим, иаш посао нде без обзира на „затворену" или „отворену” финансијску конструк цију, каже Симић. М. МнленковиП „ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ' ДРООВЧДШ ВОМТВ0 а Нерешеним резултатом у Драгову 75:75 повећане шансе да Дреновац освоји прво место у групн Y недељу 14. овог месе * ца скипа Дреиовачки.х хумориста гостовала јс у Дра гову и до суза насмејала жири п публику Бора Ољачнћ, познати хумориста. као председвик жирија, образлажући н оцсну у заврш * ној речи, рекао је: „Многобројна скнпа Дреновца умешно је пренела смех на свој рачун народима овога краја. Извођење је било на завидно.м нивоу и сценски добро обрађено са најуспелијо.м тачко.м поделе Дома културе из.међу Меонс заједнпце и задруте. Посеоно су програ.м окитнли музички сон гови, који су изваредно укомповани у текст и одлично интерпретирани”. Гледаоие је посебно засмејао поклои скипс Дреновца капитену Драгова. Председнлк одбора Душан Петровић уручно јс позивиицу за свечано отвараљс. Ветеринарске станице у Дреновцу, (чијн је темељац ypoibeii још 1984. г. и тако остао). заказано за 30. феоруар 2.000. године. Жирију је од стране Дре новчана пре програма уручен плави коверат на ко.ме је писало „Мито’’, а у коверти, пуно жвака „Параћинке” из Параћина, којима су Дреновчанн покушали да жирију ..затворе уста”. Реванш у Дреновцу јс 21. деце.мбра. Писац и режисер Душан Дуне Петровић уводи освежење у пропрам. Једва смо успели да делић тога сазнамо. Највероватније наступиВе и фол клорна група која ће игра« ти стара кола на новокомповани начлн. Биће то прилика да се с.мешно ослика садашњи положај земљо * радника у овој сушној јесени. Наравно, остало је тајна чак и за многе чланове екипе. Д. Р ПОСЛЕДЊА ВЕСТ ДРЕНОВЧАНИ ДУХОВИТИЈИ — Екппа Дрсновца у реваншу победила Драгово са 83:75 Прсхш дољсм распорсду Дреиовчаип 26. дсцс.мбра путују у Kocjcpiih, а всћ сутрадап су домаНшш истој скипн. ПОРТРЕТ СА ,Ј1РЕКЕ БАРЕ” Празно знмовалмште Оголила зима Преку Бару, зачешљали северни ветровн Момчиловачку косу, још на храстовима стоји сасутпено лишће, а ливаде и торови на средокраћи Грзе и Сисевца све празшце. Некада стотине оваца са чооанзша сллазилл би нлз Јаворак и других летовншта из државннх шу ма у припреАтљене торове и топле колибе да презиме до пролећа. Кад смо ано мад пошлн да их сретнемо, дочекала нас је једино Нада Шутић са своје трЈГдесет трн овцс. Ни домаћина Радана Шутића из Горње Мутнице нисмо затекли. Скоро да су свн огуглали на вајкање последњих чобана: „Остарело се, неће млађи да чувају овце...” Нада Шутић није помеиула шппта од овога. али то што су она и њен супрут и још два чобана јсдини 31шоки становншш Преке Баре објашњава овако: — Захвати снег па западну ттутеви. He можсш да изађеш. Завеје воду н овцс ПОЈЈЕМО топљсним снегом. He може нико да нам дође. А дугачка је ноћ зимска. И планинска усамљеност је тешка очигледно, јер мз љених речн оссћа се да ће још једно стадо у село. Гаси се полако још једна традлција. Тешко да he сс ускоро са околних орда виђати спасоносни дим нз овчарских колиба који обећава топли кутак ловци * ма намернишша, парчс сира si колачић од белог орашна. М. Милснковић ИЗВОДИ ИЗ ЈОШ НЕОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ МИОДРАГА МАРКОБИИА — ГИШЕ ОЈ МОРАВО, ЈОЈ ф Хроника села Д. Видова, Стриже, Чепура и Шавца ВУКОВИМ ТРАГОМ Младо Иараћинче Коња jauie младо ПараЈшнче, коња јаше, коњ му подригаше. Казивала: Косана Матић, Забрега РУГАЛИЦЕ Ратсвчани ко Шавчани: Рашевачки топољаци шавачки копаљаци. Поточани горочани. С гору се валили, ка.чењс ранили. Казивао: Слободан МарковиН, Рашевица Све Је у поморавскнм сслмма повсзано са Моравом оа вормалло н пдзмвн појсдиплх пол>а, као нпр. Острво, Островап, Прссска, Бара. Корхгац (на турском значп бара), Моравшпте (бивше корито Моравс), Тсшол>с, Tono.tax, Врбак, Саставни. Псскови, Долине, Јаруга, Закључак (Пољс које је ниже од осталог терсиа, па када га Морава поплавп ту вода осталс чак до лета, јср вода не може да отекле — закључапа јс) птд« Прсссцаљем нових коркта и обруљавањсм обале Морава Је наносша велЈгка ала Моравшша, алн Је na cpeiiy то б.чо рслативно рсби случај. McbyiH-U, поолгвс су биле рсдовна појава. Рстке су годмме када плјс бнло подлава, а бнло јс годппа са 3—4 поплаве. Морала сс иллнвала обично у касну Јссен п рапо пролећс. Тада Је наЈмаљс пггста наноскди Но, било јс пзузстака. на жалост врло чсстпх, да до поплаве до&о уЈесса ранпЈе, па вода упропасти и одиесе необран берићет. Некада је поплава долазнла крајсм пролећа, када је оољс веб бвло обрађсво н засеЈано. To су бплс тешке годпне за Моравцс. Нарочнто су по злу позиатс, тзв. троЈцчкс водс (Сведуховп). Када доће тројичка подлава зна co да ћо то бггти тзв. гладш годпна, јср и под услогом да људн лскако поново обраде н засеју поља, уссви, посебно кукуруз, већс усцетн да сазру до Јссени. Зато Моравдн, када пх снађс пска нссрсћа кажу: Пропао сзм као од тројпчкс водс. Било јс Ш1ого малвпх п всћих поолаш. Илак, Једна ид највсћлх поилава у ноалЈс иремс бнла Јс 1897. годгшс око Бурђевдала (6. мај). Та иоилала јс, са иалим врскпдима, траЈала 6 ссддшца. Тај водоплав, причају стари људи, био је везапамћсн до тада. Водостај Мораво Јс био толнкн, да је вода продрла п у наЈшиис кућс. Иарочндо Јо бвла утрожела Стрнл;а. Тада Је још бнла на староЈ докацдјв у БсжалиЈи). Много се н стоке подавпло, јер је мало људв успсло да ira времс огера стоку на околне внше тсрспе. О овој всликоЈ поплави имамо п ппсмснпх докумсната. Заправо, тадашња учптсљпиа у Д. Впдоиу, Мнлсна Милстпћ, пзвсштава о поплави среског пачслинка у Параћшгу слсдсће: Г. Тодоровпћу, у све собс школе су смештепп. пзбсгли људп н еишс псма мсста за повс, који газсћи н пливаЈућн „сталко долазе у шполу. Непрекидно се чуЈо дознва1вс и yaiuuui л>удп за помоћ. Кмет Је наредио да у школп могу остати само старци, женс м дсца, но парод то не слуша па долази до coaba и туча. Ciinoh јс вода почсла да улази и у ходник школе, али у току ноћи ппЈо палрсдовала. Moaiuto Богл да ће почел! да сскњава, Кожсте да су солдатп пошли са брашном, по до сада Још иису стпглп. Фазшлпјаз ми кажс да јс од искнх људн чуо да су се у Всрпшту прсарпули, оли нзглсда да су то само приче. МилоЈкл Јс доста боље (Свакако учптељпчнпа кћи) н Јутрос Јс ссдела порсд прозора и посматрала воду. Људн причаЈу да stannja шппе не носн дрвећс и пену, na сс падаЈу да ћо почотн да сскнлла.!) (Лрхива школе у Д. Вндову). Овај изкштај, боље реЛи пнсмо, паведснс учитсљнцс, нако £Ж’е пмао циљ да ошппс craitc у Д. Видову за врс.ме поплавс, ве!1 да luuccTu начелтлш п всроватно свог блпског прпЈагеља (Y писму говорв о болссној кћерци илл можда сестрн), рсчито госорп о ужасу којн је донсла поплава. Овакво стап>с Је бпло п у друпш селима. Уосталом, после ове катастрофалне поплаве 1897. године село Стрижа с« прссслпло на брсг, одпосно где се н дапас налази. Abioro кућа од ов« поплаве, коЈе су биле на нижнм тсрелтга су одпстс плн су се пак непосредно посло поплзве срушпле. Речеио јс већ да co Морава обнчпо пзлгшала у каспу Јссеи п рало пролеће, Мећутпм, 1936. годште, око 10. фебруара, посло псколнко топлих дапа РЛорава је надошла н излнла сс у села. To за Моравца ие би бпло шппта ксобшшо да се у гоку ноћп, вбог ппске тсмпературе, вода по селу нпЈе замрзла. Бнло Је вемогуће крстатп сс, јср лсд нпјо бно толпко Јак да co по п»с.му хода, а, нпак, *е онс.моryhaaao да се употрсбљавају чамци, Због тога су људп билн прннућснн да по лсду газе воду, да бп обавилц пекл посао всзац за егзнстенцпју I лудм п стоке. Мпого јо тада мештаипма, парочпто Доњовпдовцима, | помогла воЈсха у слабдевању жнаотпнм палпгрпнцама ц сласавапу. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветдовић ЗЕЛЕНО ПОВРНЕ УСРЕД ЗИМЕ О Y ово времс произво1зачи љутнх папричица постављају леје у којима сеју семе папричица Топле алеје се у овом мс сецу користе за гајење младог црног 11 белог лука, лишћа першуна, целера... За млади лук се узимају ситне лукавице или јако крупан арпацик. Он се густо peba у дрвеме сандучиће шш директно у топлу леју, покрије песком п залије. За пронзводњу лишћа першуна, целера. цвекли чије се младо лишће једе, и другог лишћа у леју се ста iki>a корење ових биљака. Из корена се иа рачун резервннх материја образује лшиће које сс користи за јело. За овај процес нису лотреоне влсоке температуре. МеБутим, у нас је овај посао запостављен. што је погрешно у зимским ланима једемо кисело и конзервирано ловрће, лако је свеже много корисннјс и здравије. ОПРЕЗНО СА ПАСТРМАМА ПРЕГЛЕД ЗБОГ ТРИХИНЕЛЕ Бетеринарска станица у Параћину свакодневно врши преглед меса на трихинелу. која је постаха озбиљан проблем последљлх годлна. Уз .минималну цсну, сваки ipabamni може да донесе месо на цреглед и да буде сзггураи да не једе заражену храну. На ова кав преглсд обавсзујс и.х и закон. Д. Гајнћ
ЛНЕВНИН 0БРД30ВДЊЕ - КШМ комштдри ' 24. ДЕЦЕМБАР 1986. • БРОЈ 324 S«ahcke НОВЕ ГО ФОРМИРАН ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ ВУКОВОГ ЈУБИЛЕЈА CPERHA НОВА, НА ПОЛОЖАЈУ Милан Cnacnli, борап Прпс пролстсрске брпгпле претражује no лраMenoDiiMu ссћања. Из нсзаборапа истрчпвају новогодпшњс мрвнцс. — Ма ко Јс онда п.мао преме да размншља о НовоЈ годинп? Зпам-сп мо, да смо 1941. годинс, прсд ново годишње слапљс, бплн ла лоложају пзнад Фоче. Нарсдпс годинс, опсг ла положају, нсгде око Бугојна. Зн ма стлсла, чуј« сс nyuaib. Пс знаш шта к ко пуца. Да ли букоа no i мразом попупгга? Стсжсш пушку ко дојснчс спсу! Долазп комссар п доносп нигарстс# Палпш mtrapy и чуЈсш опо, Сс зсп! Нзвучсш један дпм п попово буљиш у мрак, а рука сс пружа та мо где cii чуо бсзец. КраЈсм 1943. године палазнмо се у БосанскоЈ Крајшш, нсгде око Прња гора. Крајпшннцп п ми дслимо радост, јср с.мо 29. новсмбра, у ЈаЈцу, добилн државу! Впшс нас ннко не можс назвати бапдитпма! Мп смо н звапнчно ослободилачка пародпа no јска. Крајнпу су палмле н клалс ус ташс. Ппонирп и прежнвслп крајнпппшп, зассјали су њнвс жнто.м. Нн су далн iniKOM да их niimte док и послсдниј зрио лнјс скннуто. Нако паљспа и ранавана, Крајнна Јс с« нама, свс време. Ми мдсмо у акцнју, а за пама пиоппри, жспс у црнпм марамама... СкупљаЈу оружје, муннцнју. храиу, прсосталу од нашнх пспрпјатсља. Спс то доносс у 1гтслдатуру. Нећс нн мрвицу хлсоа да гзму, а глад пијс ни >wix лрсско члла. Још упск у иама одзпања Јајцс. lloh, дсцсмбарска. Комссар нам де лн цигарстс. Какво благо! Лагано пушпш. Интспдантн појачалн храпу. Крајишппцк доносс слаткншс, a то јс пшсннчки хлсб. Нпјс on опакап као сад у мојој рупи, всћ гребе грло, а тако јс сладак! Одјсдном пу utnana Рафалн кидају noh. Шта јс опо брс? Нско дошапну да је то но па годппа и да паши друговп, којп чскају познв за прву лпнпју „паз дрављаЈу”. М. ИлиИ Идуће године „Два вена Вука“ @ На седници Предсдништва OK ССРН формиран Одбор за прославу двестогодишњице рођења Вука Караџи ha ф За председника Одбора изабрана Надежда Јовановип Идуће 1987. године павршава се 200 година од роbeiha Вука Стефаповнћа Ка раиића, творца српскохрват ског књижсвног 1езика, писца првс српскс граматнке, речника н правопнса. сакупљача народних умотвоprnia и етџолога. Y просла bv овс ГОД1ШПБПЦС треба да буду укључене свс органпзације удруженог рада, месне зајсднице, друштвсно- -политичкс организацнје, школс, организаиијс култг ре п средства пнфор.мисања. У школама треба организовати такмпчења и квизовс у познавању правописа, језика, пароднпх умотворина. Установе v културп би требало да на посебап начин организују своје активности кроз разне изложбс књига, књпжевнс вечери, прикнупљање предмста за етнолошку зб.чрку Завичајног музсја, обогаћнвање књнжног фонда у духу народпе традиције и дела Вука Караџића. Y реалн зацпји овог програма планнрано јс укључивање културно-уметничких друштава и секнија радннх организација нашег града, као удружења грађана и мео пих заједница. Образован јс Одбор за прославу двестогодишњи цс pobeiba Вука Карапића у саставу: Надсжда Јовановић, предссдник, ЈБнљана Рацовановић. Драгап Мптровић. Бранислав Хаипћ, Мирослав Ди.митријевић, Јовановић, Драгица Радиво јевић, Радоје Радић, Борђе Петковпћ, Драгољуб Гајнћ, Драгослав Динић, Миодраг У учионици као на пољани У лстурсним одељењима основцих школа у нашој општмни etva пуно пробле.ма, али овај изворски говори о тоталној иемарности школв и .мсснс заједницс. Како стоји у информацији просветиог инспектора прозори нс могу да сс затворс па сс у учзкжицама ових зимсклх дана крећс и испод нуле. Дсца су нашс благо и БУДУЋНОСТ. А можда Изворци и.мају нску другу теорију. Ако пс можс школа. јср зна.мо у каквој је материјалној оитуцији нашс школство. што ое не побртгнс месна зајсдница. Ако кафана може да нон стоп будс топла. зашто нс би и учио ница у којој ссдс изворска деца? Уместо да сс свађају бољс би било да утсгну, прлтегиу прозорс и футерс. А ко нс мисли о својој дсци, нсћс нм о нече.м другом „туђсм”. АФОРИЗМИ КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ Y ОШ „МОМЧИЛО ПОПОВИН-ОЗРЕН” ОТВОРЕНА ВРАТА ВУКУ Y чствртак. 25. дсцсмбра ОШ .,М. ПоповиН — Озрсн”, одржаћс се кљпжевпо всчс посвећсно кн.пзп и оцу наше пис.мености Вука Стсфанови hy Караџићу. Всчс загопетки и питалица, квиз такмичеље на тему о књизи, познавање завпчај нс књижсвности и музичке тачкс само су дсо из богаУ ЧАСТ ДАНА АРМИЈЕ тог програма којем сс отварају врата прославе великог јубилеја — двестогодишн>tine рођења Вука. Снежана Јоваковић Цртеж: С. Стојановнћ СУСРЕТ БОРАЦА И ЂАКА Y част 22. децс.мбра Да- је прнсуствовало п 40 вој- звоју иаше Армије Радона ЈНА у Средњошколском ника из Гарппзона. 0 стра- с-138 Матовић. командант ј цснтр\' v Параћину органп- хота.ма рата говорилп су Параћннског гарнизона. На । „ ‘ .* r , п т- । тг ■ кРаЈУ Је одржано так.миче- । зован je сусрет бораца и оорци Бура Букпћ и H.inja lbC у шаху ’ ученпка овс школе, коме БпжиИ. а о ствараљу и ра- м. Ж. ! ОД 14. ЈАНУАРА ДО 1. ФЕБРУАРА I ' i Здраоо змо - довиђења школо Зн.мске радости и спсжнс чаролпјс за епс Вакс оспопцс а поготово опс са „пуннјнм књижица.ма" отпочкњу 14. јануара и траЈу до лопдсљка 1. фсбруара. Пре.ма прсдвиђању трговаца очскуЈс сс иавала задовољпих родптсља на продавннцс зн.мскс опрсмс. Canки и сккја нма доста е цспс су м.м на вксоко.м нивоу. ¥з пуно среhe очскује сс такођс, да проради скијашкн лифт на Грзн па да бар путовања на Копаоннк буду замсinciia јефп111иЈнм и чсшћим нзлстима па Планннарски дом. м. м. Живковић, Дуцшца Кркић, Братнслав Пекзгћ, Драгослав Цвстковнћ и Зоран Радосављевић. Одбор има задатак да сачини детаљап план активности у складу са Програмоком оријентацијом и да коордишфа рад посноца лослова на оствари вању тог плана, како би се обезбедило најшире учешlie радних људи, грађана Светлана Арсић, Снежана о.младине и пионира н на достојан начин обележила годншњица рођења и дело грандпозно Вука Караџнћа. Драгана Мацић ВИШЕ ИЗВОБАЧА НЕГО ГГУБЛИКЕ У четвртак, 18. децембра. у сали Г. А. По зоришта гостовао је ансамбл оперс и балета Народног позоришта из Беопрада. Малоброј на публика те вечери л.мала је прилику да чује најбољс арије из опсрс „Кћи пука”, „Кнсз Игор", ,.Еро са онога свијета”, „Трави јата", „Трубадуо", увертиру оперс „Ссвиљски берберин" и др. у одличној интерпретацији оолиста, хора и оркестра Народног позориш та. Био јс то изврстан концерт али упркос изузетном задовољству тешко је отргнути сс мучно.м утиску који су сви (највсроватнијс и извођачи) и.мали те вечери због сале која јс зјапила празнтеиом. У дслјсчз клаалке и вели кана уметаичкс музике, A. Е. Бородина. Ђ. Вордија, Г. Домицетија, П. Маскоња, Ђ. Роси нија, Ј. Готовца, уживало је неколико десстина гледалаца. Оии ни у ком случају нс мо гу зажалити што су се нашли тс всчсри у позорзшиу да многосм, дуготрајним аплаузима награде лзвођаче. Нажалост ово јс још један велики органи зацијски пропуст услед лошс рекламе и не«н вснтавности одговорних људи у позоришту. Горан Павловић ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА ЗАВРШЕН KOHKYPC „ПРВА КЊИГА ’86” Како је почело и наш радни човек he почети да једе деликатесну храну: пужеве, жабе, псчуркс... г . Молерн бп моглп код не-1 кнх политичара да noxabaју курс фарбања. Ypebyje: Горан Јоксимовић Шилиповнћ - Антић Најаољи „Зрачак“ н „Хамаитија1 пломнрала Је иа лнковком одсеку вншс псдагошкс школс у Бсограду. Ако се долар пншс мали.м слово.м, како се онда пише динар? t Про.машпо сам ннвестицију: уложио са.м све у живот. Благо слспнма, онн нс виде оно што глуви не чују, и о че.му неми нс говоре. Здравко Дудић РОК ПОГЛЕД Пише: Саша Векић Група ..Каизср” (у прсводу цар), спада у ону врсту младнх и талсптованпх бсндопа, којп за рслативно кратко врс.ме свог постојапл. направс всликп броЈ концсрата н заиста xnioro, по свсму судсћи остварљивпх планова. Чланови групе су: Нсбојша ПстровнИ (ритам гитара), Вла дан Спмић (бас), Саша Crajnh (клавијатурс), Дсјан Макспмовпћ (гитара), Зорап ЈовановнП (бубњсви) и Женко Жагар (вокал). Псвач и баспста су у војсцн, па Јс псвањс за сада прсузсо пггарнста Дејан Максимовић. Трудс сс да свпрзЈу пскључиво хсвн-метал, по најбољој трздицији cbctckilx и домаћих састава овог ранга, алп са пским својнм прспознатл.пв1П1 звуком. До сада су пмалк свнрке у ПараНппу п ПуприЈи а паступа.'Ш су и као прсдгргпа на концерту „Екатарпнс Всликс” у СКЦ-v у Бсограду. Демо-пшке ће заврплпи до апрпла слсдсћс годпис, и најпре ће их nonyairra ПГП РТБ. Планирају чак и један комцерт у Београду крајсм јуна. Треба поменутп н то, да су диа пута учесгвовали па гтри|адм v Лесковпу гдс су у KOHKvpeuuiiIn од трилесетак група освојп.ш друго, озиоспо зр«ћс место п наншлм ма пзузстзн прпјем код публике luiTO имје сл\ч *ј када у Параћш.у свмрају). Драгапа Фнлиповић — Airrnh рођсна јс у Параћину 1956. годнне. Дк Y слпкарству Драгане Филиповнћ — Литић две су стварн уочл.ивс: најпре то да јс нсшто више пажње поклоњсно самн.м сликама и графнкама мада су готово све сликарскс технике заступл.снс а затпм м то да Је трибут дат фпгуратнппом. Када се говори о уљу и темпери прнмсћује се v ilchiim сликама јсдан тамнпјп, готово експрссионпстичкн тон. To сс истнна, понскад развнЈл па игтету валера, а колкчина свстлости мада шкрта довољна јс. Графике су рађепс прс свсга копвенци оналпо, бсз прсвсликих прстснзија, самим тим и бсз прсвелнког оптсрсћсња па им се пикако не може прс бацитк да делују заморно. А мож да то потпче и од тема које трети рају. Драгана Фплиповић — Аптпћ нијс имала много изложбн до сада, али Је па нсколико послсдњих прво.мајских стални учесник, а на послсдп.ој и добнтник првс наградс. На традиционалпм књижевни конкурс „Прва књига" прп стигло јс 7 рукописа од тога 5 песничких Kibiira, једна дра ма и рукопис поетско—прозних записа. Жири у саставу: МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ, књижевник, СВЕТЛАНА АРСИЋ, пссник и МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИЂ, уредник, прегледали су прцспелс радо ве и донели јсдногласпу одлу ку. Две најбољс кн>иге су: „КЊИГА Q ШИБИ” под шиф ро.м „ЗРАЧАК” и „ФЕЊЕР ПОД ЧЕЛОМ” са шифром „ХАМАРТИЈА”. друга награда припала је збирци пссама ‘БИЛИ КИД ЈЕ БИО ДРИПАЦ” под шнфром ,.СТРАНЦИ ДОЛАЗЕ”. а трећа драми „БОГ" са шифром „БРАЗИЛ”. Значи, у идућој години штампаће се равноправно две збирке песама на смањеном Обиму „КЊИГА О ШИБИ” и „ФЕЊЕР ПОД ЧЕЛОМ” ко je he имати у диптнху своју аутоно.чност. Проглашен>с побсдника оба виће се на кљижевној всчери која he сс одржати 23. јануара 1987. године у сали Музичкс школс када he бити отворенс шифре а победници ма уручсне паграде. CYCPETK СЕЛА ’86. Тања конкуренција Песма Уткала у .иене осмех свој и кретње Остадох да памтим као врело душу Најлепше су дуге поред мора шетње када црна »руга • мислц ми исече Чести су трснуци uiTo на њу ме сете £илни као муње uiTo зору релгете Алсксандар Драгановић 1. \'вск се epahajy они л којн иакада нису из својих снова излазили. 2. Смеју се они који се никада нису од своје туге растали. 3. Мада су ноћи различите издајства су увек иста. Зорана Рашић До предвиђсног рока за пријављивањс на адресу Опшпшскс конфсрепциЈе ССО стигло Је 15 пријвва сеоских Mecinix заједнпца за учествовање у овогодишљој акцпЈи „Сусрети села". За разлику од прошле годпие прлјављено Је 8 скипа ман.е што говори да he конкурснцнја бктн ,,таiba". Скугшггина Сусрета биће пакпадпо заказана и тада he сс знатл све о рокови-ма, услов1ша н наградама. М. М. КЊИГА — ПРВА БРИГА Пише: Љиљана Радовановић Успешна година Тешко је резпмирати позоришну годину '86. и рсћи да ли је она успешна или не јер јс у њој прослављен значајан јубилсј и освојсна награда на аматерском фссглвалу али уочено је и низ проггуста и нсдостатака у позоршпном животу. Најзначајнији позоришни догађај овс године, свакако је. прослава 60 година посто јан>а нашег позоришта, обележена свечаном академијом у склопу Октобарских сусрста. У њој су учешће узел-и глумци старијс и сред ње генерације и допринели високо.м културно у.метничком нивоу свечаности на какав дуго н-исмо наишлп у нашс.м позоришту. Ста ри аоови „дасака које жчвот значе" доказа ли су да су способни за всликс глу.мачкс крсациј' (вероватно способнији од многих актлвних глумаца) и можемо сс надати леп шим врс.мени.ма и њиховом повратку на „даскс". Ништа мање значајан није успех предста вс „Лажа л паралажа" на ревнји малих сцс на у Београду. Динамичиа и всдра представа прожета нотом ироније л лагано.м фарсо.м показала је другачпјс виђење Стеријс и оспо јила прво .лесто на БРАМСУ. Тако с.мо упоз нали одличног редитсља Драгана Јаковљеви ћа. Октобарски сусрети били су једина пс^о ришна манифестација ове годинс. Вредан хвалс јс одличан анса.мбл позорлшта из Ки киндс и публика која јс овс године у огром ном броју поссћивала сусретс и дупке пун« ли салу. Јсдина прс.мијера овс године била је „Ма ратонци ' ;чс почасни круг’* Д. Ковачевића. Монотона прсдстава са честим падовима тс.м па оставила јс први лош утисак. Двс следс ће репризс нису знатно поправиле утисак са премпјера али јс те.мпо нсшто бржи. Д. Јаковљевић јс и сада направио велику режију. Он јс редитсљ који би највише допринео да ово позориштс проговори стилсккјим и ори глналнији.м јсзиком да н-ијс всликс рак-ране нашсг позоришта — слабог и малобројног колектлва. Глу.мац кој сс највишс истакао ове годинс јс Славољуб Матић који јс најзад дошао на место које му припада. Својом крсативношћу. моћи трансфор.мацијс и мзузетном експ рссивношћу показао јс ла је основ глу.мачког ансамбла и нооиоц представа са садашњег рспсртоара. Ово јс успешна позоришка година самим тим што је указала на многс прогтустс и ру пс у нашој култури. Надајмо сс да he у 1987. години. . . Горап Павловић Ново искуство старости СИМОН ДЕ БОВОАР: Онда кала се очекпвало да се ства ралачки опус ове умне жене затвара, поЈава обимне, студиозне н разнолике књпге о старостн, пнсане на самом прагу властпте старостн, потврдпла Је да Симон Де Бовоар остаје верна и доследна свом аитолошком нскуству. Цнл. јоЈ Јс био да схватп и објаснн однос старог човска, као субјекта према тоталитету света. He само да caoceha са старнма већ у жел.и да доће до всћег разумеСТАРОСТ I, II — БИГЗ ван>а са младнма покушава и успева да им укаже каква нх худа гудбнна очекуЈе у будућиосги. ако благовремено не схвате да су „обитавалиштс будуће старостн’’. Врло и.\|преснвно испитуЈе како се v последњем добу старости једннха односи према свом оронулом телу н својој слици, и љен однос лрема другом п прсма себи. На бројним примсрнма потврћуЈе да стара особа нмЈе осакаћено зрела особа, већ целовпта јсдинка коЈа доживллм
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ
ПРАЗНИЧНЕПОРУКЕ ^iniiiiiiiiiiiiKiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiii......... ............................................................................................................................................................................................................................................................... Illll1 llllllllll1 llllllllllll1 lltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllll> )llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll ШННТЕ HACI iEPIIE CE У НВЛт H ACOPTiAH KOIN WMO СРДАЧНЕ НОВОГОДНШЊЕ ЧЕИНТКЕ = == = = = = = = = = 1 = = = = I iliiiuiiii......... iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii........ iliiiuiiii............. iiii.iiniiiiniintiiin ................................... iiimiiiiuiiiiuimiiiiii.................................................................... immii.mi.mmH.mi.imi.m.HimH.Hmnm.Hmt.mmmiitiiimmHmim.m.........................................................miiiinniui^ „ГРЗА“ Уз празничне честитке, позивамо вас да пвсетите наше објекте СЛМОУПРШД ИНТЕРЕСНД ЗДЈЕДНИЦД СТАМБЕНО-НОМУНАЛНИХ ДЕЛДТНОСТИ, УРЕЂИВЛЊЕ ГРАБЕВИНСНСГ ЗЕМЉНШТА H ВУТЕВА бПШШНЕ ПАРДЋИН ГРАЂАНИМА И РАДШ1М Л>УДШ ЧЕСТИТАМО НОВУ 1987. ГОДИНУ
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ ПОСЛОЗНИ/И ПРИ/ FE ^ИЛЛА S РАДНИМ 1 I ЧЕСТИТАМО НОВУ /987. СА НА/ЛЕПШИМ ЖЕЉАМА Самостална трговинска рдња „УЗОР" ЦЕЊЕНИМ ПОТРОШАЧИМА ЧЕСТИТАМО I S3 8Е у?;- ГЈ Пословннм ; прнјатељнма, импрквредницша радмм људнма честнтамо НОВУ 1987. ГОДИНУ
ошси СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ИНДУСТРИЈА СТАКЛА КАДРОВСКИ СЕКТОР ПАРАБИН ОБАВЕШТЕЊЕ Свн пснзпонсри Српске фабрпке стакла који су до одласка у пепзнју раднлп на пословпма И радппм задвднма: 1. Брусача стакла, 2. Возача тешких" тсрстппх возила од 7 п впшс тона носпвостн да се јаве Кадровском сектору Српскс фабрпкс стакла око покретан.а поступка за угврђиваш: бснсфпцнраног радног стажа. ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ З.А НАРОДНУ ОДБРАНУ СО-с ПАРАЋИН На осно ву члана 12. став 1. и 2. Закона о војној оба всзи („Службенл лист СФРЈ * ’, број 6*1/85) об јављује, О П Ш Т И П О 3 II В Позивају сс сва мушка лица рођсна 1970. годиме са сталнлм месгом боравко.м — прс бивалишта на територлји CO Параћин, као и лица старијих годишта која сс до сада ни су из било којих разлога, да се јавс Општлн ском секретарлјату за народну одбрану, радз! увођсња у војну свиденцију. Уплс he ж вршлггл од 20. јануара 1987. године до 20. фебруара 1987. годинс сваког радног дава од 9 до 13 чаоова у просторијама Сскретаријата ооба број 36 за омладлвце са подручја града Параћлна, Стрлже и Теклје, и просто ријама Меоних канцеларија за омладинце сеосмлх насеља. У прошлом броју листа „14 дала” изашао је трсћи купон у паградној игри „Колико по зпајеш свој град”. Тачан одго вор па постављсно плтање гласио је Слободан Стојановић. Ово је било уједно и пос лсдње пита&е, а иајвише срсће у овом колу су имали: Јсд ногодишњу претплату на лист „14 дана” добила је ДАНИЈЕ ЛА ПАВЛОВИЋ, Хајдук Стан ка 55 Параћин. Комплет завичајнпх издања, дар Кљижсвпог клуба „Бранко Крсма повић” путује у Крежбииац НЕОДАЗИВАЊЕ ПОЗИВУ ПОВЛАЧИ ОД ГОВОРНОСТ ПО ЧЛАНУ 77 ЗАКОНА О ВОЈ НОЈ ОБАВЕЗИ. ЕПИГРАМИ НЕЈАСНО Шта нас здеси јасно је свакој блеси, ал шта ће тек да буде не знају ни луде. КУКАВИЦА Он се чак ни у кукавицс не уораја јер кукавицс подмећу своја јаја. БЕЗЛИЧНО Безлично је зре.ме кад свако свој лик припрема за споменнк. БУСАЏИЈА Док се буса у прса звецка му ордење а он уображава да се рушц стење. МАЛЕР Малер је кад жсдног убнје срчана кап од epehe што је углсдао бистри воденн слап. ПАРАМЕТАР Мера слободе и мира је број оболелнх од чпра. СПУШТАЊЕ Једни дижу руке друш веђу трећи спуштају негде измеБу. СТРОГО ПОВ. Ако из.меБу рсдова не прочитамо кад порасте.мо кашИс нам се само. • ж иви Обавештавамо роЈзакс и пријатељс да Иемо нашем драгом и никад прежаљеном МИРОСЛАВУ ПБТРОВИБУ — Заставннку I класе ЈНА — давати ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН 23. деце.мбра 1986. v U earn на параћи нском гробљу. Његови нзјмилнјп: Мгспша, Снсжава, Предраг н Бојана. 24. ДЕЦЕМБАР Ш6. • ВРОЈ 324 НДГРЛДНД ИГРа ЗАВРШЕНА НАГРАДНА ИГРА „КОЛИКО ПОЗНАЈЕШ СВОЈ ГРАД” Дочен нове године у рунама дама О Нада Јовановић, потпредседница CO, донела среliy дванаесторо Параћинаца па адресу ЉУБИНКЕ МИЛУТИНОВИЋ. Пакет „Параћин киних” производа припада YMECTO НОВОГОДИШЊЕ РЕПОРТЛЖЕ Ссс оно што павуче -патнну, бива ро.маптично и незабораино. Уздаси, као да јадикују за нсчим прошлпм. Ипак, то нс мора да значи и нсповрат у прошла врс.мспа. Ноиа годила, сгар-мдада rocnobiiца, у стопу нас пратп читавог жнпота. Нскада јс са па_ма дочекнвала 1. јапуар на радннм мссту, нли гунbana што Јс сар.ма вагорсла. Играли смо „Моравац" у фабрпчкпм мснза.ма, крцкалн npacchy кожпцу у заднмљсшш бпртијама. НиЈс сс бунпла када јс под ударцима рокснрола добпјала вртоглавицу, па ни онда када с.мо стсзалп стнскавац. Зна.м, пнје јој било право ни када су Чкаља и Miija испраћсни кпссли.м осмсхом. Утрчавала Јс са пама V дискаће, псвушила на уво „Тихо ноћп”. Зајсдно псуЈсмо скупе хотслс. Када нам дојади, убодемо дугме впдсо рнкордера и исппрамо очи фаптазмагорпчпим спотовнма са „трулог запада”. МОЗГАЛИЦЕ — Јсдна цигла тсшка јс 1 кнлогра.м и Још половипу цпгле. Колико Јс та цигла тсшка у килограмима? 2 — Оловка и књига зајсдно су плаћспс 3.300 динара Колико је плаћсна са.ма оловка, ако сс зна да јс књига коштала 3.000 динара вишс? ОДГОВОРИ: 1 — 2 кплограма; 2 — 150 динарз. НЕВЕРОВАТНО АЛИ ИСТИНИТО! Јсдиог дана, баш тако некако гочи Новс године, бссциљно лутајућм јсдпим градом упозиам сс са јсдио.м младом и лспом удовицом. Та удовица Јс имала зслснс очи, црпу косу, сопстве1Ш стан, добар конто у банци и — велнку кћсрку, с којом је »ајсдио живела. Како јс то била обострапа ,лубав на први поглед’’, аш проасдос.мо заједно Нову годпну II ја сс нахон тога ожешш то.м удовицом. Послс нз вссног врс.мепа. мој отац се, на жалост, заљубн у кћерку моје жепс, одиосно v моју пасторку п всича се с њом. Моја пасторка постала јс тако моЈа маћсха, a la сам постао своЈ сопственл пасторак, док јс моја жена noстала ташта мога опа. Ускоро, моја маћсха, односно кћерка мо Јс желе. одпосно моја пасторка родп cima. Ја са.м бпо брат том дсчаку, јср Је бно спп мог оца п мојс маћсхе^ Међутпм, како јс то био спн моје пасторкс, мо ја жспа постала Јс баба, а Ја дсда мога брата! Y мсћувремену, моја жспд роди сина, па је МИЛАНКИ ОБРЕНОВИЋ, Па триса Лумубе 34 из Параћина, a 10.000 динара дар Инвестбанке биће уписан на штедну књижицу ТАЊЕ ВУЧ КОВИЋ из улице 14. децембар 3/7 из Параћлна. Дар Срп ске фабрлке стакла, крисгални сервис иде на адресу СНЕ ЖАНЕ СТАНКОВИЋ из Стри же. Две супер премије дар Аутопревоз туриста дочек Нове Вртимо новогодпшњп времеплов дсцснију it по уиазад. Нсгде почетком ссдамдесетмх годнна. Спсговп као паручсш!, прскривали су тротоаре чписћн атмосферу бајколпком. Шарспс снјалицс пису ни слутплс рсстрнкциЈе елсктрнчнс енергпјс. Данима прсд новогодшпњс славље трубачи, надутих образа и закрвављсних очнЈу, надјачавалп су буку мотора н жамор намсрннка. За коЈи црвсндаћ могао сп да будсш први дирпгснт нашсг сокака. Послсдњс послсподпс, пролазсће годнис, одзваилло је од живостп. Крсп папирн дугннпх и пних боја, шспурилн су се на сваком кораку. Ужурбанн ватрогасци моптирали су скпламсријо за новогодшпљн ватромет. Снег Јс шкрппао па нсочшпћелнм тротоарн.ма, а аутомобили су шлајфовалп на уг.тачанпм улнцама. Прасак ватро.мета одвлачно је поглед у зпмско небо. СпЈасст трспсравих искрп најављпвало је најлуђу поћ. 1СПЕЦИ ПА РЕЦИ тако моја маћсха, односно моја пасторка, пошто јс кћсрка моЈе жене, постала сестра тог дечака, а у нсто време н његова баба! МоЈ отац је сада зет мога сина# јср Је ссстра мог спна удата за њсга! Ја сам брат свог сопствспог снна, јер Је он уиук мојс бабе! Према томе, Ја can зст моје маћехс. док је моја жена баба свом рођсном детету! На крају, да би ,тара превршипа меру”, пспада да сам ја, о чуда, своЈ сопствсни ... Поштоваин читаоци, всрујемо да сте ову мозгалицу добро разумелл (после трн »nrraita), па нам одговорпте шта сам Ја то свој СОПСТВСШ1 . . . ОДГОВОР: CPERHY HOBY ГО ДИНУ ЖЕЛИ ВАМ — деда!!! (Али ие „Мраз” — всћ Јс то од говор на питањс из послсдњс мозгалпце). Продајсм парцелу од 28 арп засађену врбама на месту званом Жировница погодно за викенд куће. Загорка Мпленковнћ, Шумадијска 112, Параћин. ооооо Продајем нлп мсњам кућу у Крушсвцу за Параћнн. Илић, тслефон: 037-27-697. 00000 Продаје.м ловачку путпку, двоцевку калнбра 16 мплнметара. Заннтерссовани могу да Је вкде 26, 29. в 30. децембра (петак, понедељак н уторак) нспред СУП-а код власника СтоЈана Павловнћа из Поточца. Цена повољпа. ооооо Продајсм брсстов паркет, 7.000 дннара по квадрату в копо ККБ-26 Нада Јовановић извлачи иаграде Нн на два сата пред попоћ, нису се празниле уллдс. „Закпћенн" мо.мцн су проводилп куре скспресног трежњсња, а нервозве се домаћнце мучпле да нзвуку виклере нз свсже навијспс косс. Y Фабрпци штофова, у једном делу мспзс, свира се народњак, у другоЈ салп, популарни бснд сквда хктовс са топ листс Радно Лукссмбурга. „Три шарана" уздшпу у рптму староградског мелоса. Хотсл Славија подрхтава од иогу пграча, a стакла звсцкаЈу под прптпско.м гласннх жица иајбољс псвачице протскле кафанске годинс. На биоскопском платну Раднпчког, уз урисбесан смсх, гађају сс тортама Станлио и Олно, а Чарлп Чаплпн псуморно врти штапом. Некадаппм« „Партизап”, са нама прсжвакава сспдвичс и торте наших друтарица. Љушкамо се у лагапим рптмовима Битлса и црвског niuta. Холовн Гнмпазпје и Економскс школе одзван>ају од рсског звука појаУређује: Миша Гајић МАЛИ ОГААСИ 30,8 кило-калориЈа са бојлером, 30.000 динара Јсфтнннје од продаЈне цене. Ива, тслефон: 51-493. ооооо Купујсм 0,5 до 1 ара плаца где Је дозвољена граддва за гаражу по цсни до 50 милиона старпх дпнара по ару, или гаражу у Параћлну, (авитп на телсфон: 54-911. 00000 Продајсм фићу у деловима, може и комплет п мотор марке ,Јава 43" 175 кубика. Љубгада Вељковнћ, Мо ше Пвјаде 17. Параћнн. 00000 Продајем „Шкоду 100 Л” цеиа повољна. Телефон: 51-673, Радић, послс 15 cam. годкне за две особе добиле су: ДРАГИЦА СТЕПАНОВИЋ „Феротекс” Поповац и ВЕРА МАРКОВИЋ из Параћина, улица М. Тита 119/1. Награђене другарице са по једном особом провешће Новогодиш н»у ноћ у Сокобањи у хотелу „Сунце”. Награде је овог пута извух ла НАДА ЈОВАНОВИЋ, потпредседник Скупштиие огпптине Параћив. ВАЖНА НАПОМЕНА: Награ ђени читаоцн из овог и претходних кола добићв ваграде до храја месеца. чала, а паровп се љубс до бссвести надомак школскнх клупа. Брнжни профссори, што су оставили накипђурено новогодшшве всчс, „повпшеним тонови.ма”, упозораваЈу да Је љубљење забрањсно на јавном месту. Прасак петарди п очскпванп мрак паЈавнли су долазак госпоћице Новс годпис. Вишс нијс забрањсно љубљење на јавном месту. Пољупцн прштс нсмилицс. Накоп попоћп, ускомешаЈу се улпдс, огласс слављсннцп. Раскрилп се лшмоход. Улице поново постаЈу позорницс. Очскујсш пстла да кукурнкне, а њсга нпкуд. Огпутовао је у пекп лонац заливен белпм внно.м. Загрљенв слављенпци пелуше „У рану зору”. Размењују се боцс внна. Смег лагано тражп пут до земље. Првп jairyap елсгаптно пгра валпср са Новом год1П1ом. ЧаролпЈа се с.мсшта у задњи исп исзаборава. М. Р1лић Оглас Дочекајте Нову годину коод Ноле. Угоститељска радња „Клисура” позива Вас у најлуђу ноћ — Новогодишњи гурманлуци, одлично пиће. V најлуђој ноћи забављаће Вас: Бранимир Бокић, Далиборка Стојшић, Зорица Грба. Сва обавештења у кафани „Клисура” код Ноле. ооооо ПродаЈем трактор 533 вли га меи>а.м за всћи. Добривоје Јоваловпћ, Рашевица. 00000 Продајем исправну „Заставу 750" годшите 1977. регистрована до августа 1987. годппе. Тслефон: 51-370 од 17 до 19 сати. 00000 Продајсм њиву на Карађорћевом брду од 50 ари. Телефон: 52-306. 00000 Потрсбна жсна за чување дстста. Условн нзузстно ПОВОЛ.НВ. Упитатн на телефон: 035-55-551. ПРАВННН Одговара: Душан Петровић Сппиша Ристић нј Пмраћижа пита: На мојоЈ парцели. и атару шумског зсмљишта К. О. Мирнлокац оборено ми јо једно стабло која прсма мојој слободноЈ проценн има дрвну масу всћу од Јсдног кубик«. Сазпао сам које Јс лпцс неовлашће но извршило оиу ради.у, па пита.м: како да тражпм загптпту? КРАБА И ЈЕДНОГ СТАБЛЛ МОЖЕ БИТИ КРНВИЧНО ДЕЛО. Да бпсте сс орчјснтисали коме да се обратпте за заштиту и иакнаду пггете, трсба да прстходко утар дите тачно о ко.тикоЈ се дрвиоЈ ма си ради. Ако Је стабло, ради крађе оборспо са масом мањом од Једиог метра кубног, можете подпети захтев за прскршајно гоњсње и лахте мти накнаду пггете по процени. Уколико пак дрвна маса прслазп ову количпну, то представља крввично дело и право се остварује прско рсдовног суда. AYTO-IIYT БЕОГРАД — НИШ AYTO ITYT БЕОГРАД СПРЕМАН ЗА ЗИМУ . На ауто-путу Београд — Ниш ове године није било грађевинских машина. Тако је завршним слојем асфалта остало још увек непресвучено око 90 километара. Једини ауто-пут главни јс разлог због кога нема пара за интензивније погтрављаље остатка мреже. Наиме, дуг који се за њега још увек отплаћује, скоро двоструко надмашује износ \б ране путартгне. Путари Србије, иначе, спремно дочекују зиму. Набав.љено ie довољно солц и обезбеђена сва потребна ме ханизацпја. Оглас КАФЕ „МАРИНА” ПАРАНИН Потребна девоЈка за рад у кафићу. Радно време и плата по договору. Јавити сс на телефон 54-841. сваког дана од 18-22 сата. IN MEMORIAM Дана 22. децембра 1986. године навршиле су се двс ту жне годинс од смрти наше драге колегинице. СМИЈБКЕ МАКСИМОВИН Са љубављу и поштовањем чувамо успо.мену на њену доброту, племснитосг и љубав коју је несебично давала породици, својим ученнцима и колегама. He штедећи себе, на најбо л»и начин припремала је мла by генерацију за живот, уткајући у те.меље за градњу човека и свој.? Недостајс цам н>ен елаи, енергија, брнжљлвост у раду, љубазност, ху.мапост, ње на лепа реч и право пријатељство. Колектив Основне школе „Момчкло Поповић — Озрен” Параћин
H A K P A J Y Р Е З И М Е . 0 F«l G© is 29 E t*" ’ ’ J 28 sr so v4 20 27 u Ш eq Os T-< 26 >> ТГ 81 25 E <*) 2 17s\ еч OS sg> Vл \O 3\ u co Sosr-<рт^ 241VTM en E (N OS <o 23 30 QQ m P>r4 22 29 u t*" 7 “ ^ 28, so 113CS> es E in 1121O\ r=* SO eq ■4 «=; €3 25 £s£©K& u Mrra IN 30 <N E 113 © tN 27 5" 8Л in i Os 5“^ 26 U F«< 7=‘ os 25 > vm V^4 e: E eq os so v=«( sn eq s> te r 4 » n ГЧ- N □s N
01 TJ p o 2"0I
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУКЕ ИкСТЕВ
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ ИШ l11Hllin'irillllll:IIIIIIIL'l-lllllllllll4lllllllir«IIIIIIIUIMIII№l«lllliaillllin>llllll4llllllirriliniHIIIIIIIF«IIIITJ'lini|<l»ll|:lllllHkTIII|iHlllllt'|IIIT||||IKII|ig СРПЕКЈ ФДБРННД СТДНЛЈ јј ИНДУСТРИЈА СТДКЛА — ЛАРДБИН I IIIVAHNWIAllUD I ПА Наздравимо новоj годннн зажелнмо најлепше. Учннимо празннк co још лепшнм чашама светског днзајна ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА И СУГРАЂАНИМА ПУНО СРЕЋЕ ИРАДОСТИ У 1987. ГОДИНИ | Срдачне новогодишње и честитке I СРЕЋНА BAM HOBA ГОДИНА Удобна и безбедна вожња, ваше поверење представља нам прнјатну обавезу СРЕЂАН ПУТ 1ШМ^
a RADNA ORGANXZACIJAy0STANSK0G,7ElEGRAESK0GXTELEF0NSK0G SAOBRACAJA. SVETOZAREVO OSNOVNA ORGANIZACIJA VDRU2EKOG RADA FIT - ^агаСЈП RADMA ZAJEDMICA ZAJEDNICKS SLU2BE SVETOZAREVO ЗАНАТПРОДУКТ Свим пркпцша наших услуга ПРАЗНИЧНЕ ЧЕСТИТКЕ пуно лепих радних резултата н среће у 1987. г®ви УДРУЖЕНИМ ЗАНАТА.ИЈАМА И КОРИСНИЦИМА НАШИХ усат a I и | v| I teiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiMiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiniHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiM н и = 8 КУШ НИЈ1 flSIffl AKO И 0ДЛУЧМ JA AHO ПР1803 ТУРНСТ Срдачме новогодишње честитке .ж- ....
ПРАЗНИЧКЕ ПОРУНЕ 1ИЛ1!кШ fiiiiiaiiiiini... ...... .... ............................................... ............ mu................................. ... ......... . јУГОБАНКА ПОСАОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА, ШТЕДИШАМА, РАДНИМ ЉУДИМА НОВУ 1987. ГОДИНУ |iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^^....iiiiniiiiiiiiiiiiiiiiii....ini..... ... . ............. ............ . Fabrika I adrtiva | Paracin | Придружу- I јемо | ce J празнич- | ним | честитка- | ма I честита срећну и берићетну 1987. годину ^.^IllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUllIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIW
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ* • СКУГППТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН • ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СК • ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН • ОШИТИНСКО ВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА • ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО • ОПШТИНСКИ ОДБОР СУБНОР-а I СРЕЋНУ И УСЛЕШИЈ ГОДИИ¥ ј .»iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiniiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiitii СВИМ СВОЈИМ ВЕРНИМ НАВИЈАЧИМА И РАДНИЦИМА 1 = ГП „13. ОКТОБАР” | = = ФК. „13 ОКТОБАР" ЖЕЛН СРЕЋНУ НОВУ 1987. I I I ———— - I I Н I = СВОЈИМ ЦЕЊЕНИМ ПОТРОШАЧИМА | I ОСОБЈБЕ MECAFE БРОЈ 4 | | | | п СИШ НОВУ 1987. ГОДИНУ | = i = . = I = ......................... iiiiiiiiiiii................................................... САМОСТАЛНА УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА МИРОСЛАВА МИЛОЈЕВИНА | „КРЕЖБИНАЦ" | Параћин = ООИИДНИ Г0СТМШ I I Cfflli вди I WIMA ЧЕПИДИО I Нову 1987» годаму I = ....... ................................................................................................................
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ fir: JLU ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА КОНФЕКЦНЈЕIIТРИКОТАЖЕ КОЛЕКТНВ ИВТНТ „Боанко ВпсиамвиВ" V ЧЕСТИТКЕ СВИМ РЛДННМ ЉУДНМД 1 <5
ЈЛБЕЛЕ CTOHIi ТЕНИС ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ ‘86 V Рсгионалној и McbyonumuicKoJ лиги Шумадије и Поморавља завршсн Јс I дсо так.мичси>а за ссзону 1986 87. годнну. До последњсг турннра „Борац” де flapahmia јс убсдљнво побсђивао скипс и водио на табслп, а онда је прстрпсо пораз од „Јсдннства” нз Градца са 5:3 н то у самом Параћнну. ТАБЕЛА I ДЕЛА РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ: 1) ,,Јсдкиство” Градац 2) „Борац” IlapahiiK 3) „Младост” KiiJcbo 4) „Локомотква” Лапово 5» Слога *' Мнлатовац 6) „Шумаднја” Аранћсл. 7) „Полст” Ссњс 8) „Буљанс” Буланс 9' „Партизак" Партнзани 8—8—0 = 40: 5 = 16 бодова 8—7—1 « 38: 8 = 14 8—5—3 = 29:21 = 10 8—5—3 = 29:25 « 10 8-4-4 - 24:33 - 7 (-1) бол 8—3—5 е 15:29 « 6 8—2—6 » 16:36 = 3 (-1 бод) 8—1—7 «= 12:35 =■ 2 8—1—7 = 21:36 = 1 (-1) бод ТАБЕЛА I ДЕЛА МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ: НАЈБОЉЕ КОШАРКАШНЦЕ Н СНМНЋЕВА ф Проглашење најбољих спортиста одржаће се 26. децемора на базену спортова — Четврти пут за редо.м на суверсно влада плавим титула спортистс године пространствнма југословеиопштине Параћин прнпала ског, европског н светког је падобранки Светлани неба — Најуспешнија екиСимић која већ осам годи- па, по мишљењу жирија cv кошаркашице ОКК Па- вић, професор физичког вараћлн, водсће на табслн спитања у Средњошколјединствене лиге Србнје — ском центру и дутогодишНајуспешннЈи слортски ра- >ви тренер кошаркашица. дник је Божидар БорђеСВЕТЛАНА СИМИК: ОПЕТ „Y НУЛУ' Светпана у зениту 1) „Станово” Крагујспак 2) „Текстмлац” Параћин 3) „Напрсдак” Купиховац 4) „Слога” Баточима 5) „Хдло 93” Параћнн 6) „Младост” Гор. Мутн. 7) „Борац II” Параћин 6—■6—0 = 30: 9 = 12 болопа 6—4—2 - 28:16 = 8 6-4-2 = 24:12 = 8 бодова 6-4-2 - 22:22 - 8 6—2—4 = 20:21 = 4 6—1—5 «= 10:25 = 2 6-0-6 = 1:30 = 0 (-1) бод Из дал>ег такмичсња пскључене су скллс ,Дсдинство II”, Градац и „Параћинка” Параћнн. Y ОпштинскоЈ лип1 де сада Је олнграно 5. коло и копачна је лига од 12 учссника. Уместо екипе „Напредак” из СвоЈнова, „Тексталац” Јс прнјавио женску екипу (исто пноннрску) коЈнма јс потрсбно што всћс играчко пскуство, Јер па сва Рспубличка такмЈгчсња he да учествују за коЈе су то право стскли као лрвацк Pentone. ТАБЕЛА ОГППТИНСКЕ ЛИГЕ: 1) ,,Електро” Параћнм 2) „Будућност” Главица 3) ,,Врапчжне” Параћпн 4) ,,0дред лзв.” Парпћнн 5) „Цептар” Параћпн 6) „Текстнлац” (ж.) Пар. 7) „Млвдост” Сикирниа 8) ,,Хало 93 II” Параћин 9) „Буљапе II” Буљане 10)„Ветеранн” Парађпн 11)„Тскстилац П” Пар. 12)„Кос.мај” Параћин 5—5—0 = 25: 2 - 10 бодова 4 4 0 «= 18: 4 = 8 (18:4) 5—4—1 . 21: 7 > 8 5—3—2 a 19:13 = 6 5—3—2 = 15:14 - 6 3—2—1 «= 12:11 = 4 5-2—3 = 12:15 = 4 5-2—3 = 15:19 - 4 5—2—3 = 12:17 ■ 4 5-1—4 « 10:20 - 2 5—0—5 = 5:25 - 0 4-0 4 = 1:20 = 0 Ннјс било тешко жирију у саставу: инг. Стамснки Језднћ, професор Жаркс Томић, Славољуб Годић, профссор Божидар Bopbe вић и Миодраг Миленко i внћ није и.мао тсжак зада так да се одлучи у избору спортисте годиие. Резултати Светлане Симић и овс године над.машнли су далеко све остале поједннце Y Клагенфурту, у Аустрији у коикуренцијн најбољих падобранки Европе, окитила се златном медаљом. За длаку јој јс на светско.м првенству у Турској измакла броназана медаља. Дотлс, победила је на републичком првенству у Краљеву, бнла трсћа на државном првенству у БоРУ» ТР0 lia на Kynv града Ннша и четврта на Купу Новог Сада. Светлана Слмић у зениту својс каријере, као пра Y ЧАСТ 22. ДЕЦЕ.МБРА, ДА11А ЈНА „БОРАЦ” ПОБЕДНИК НЛЈБОЉИ СПОРТСКИ РАДНИК ппзујс Од ocininaiba екшпш турнвр 1981. годнне лаЈбољих Општински екнпа општине, савсз оргаа у № ЛРН1в БОДОВЕ част 22. дсцсмбра, Дапа JIIA. По традицпјн прво мссто осваЈа „Борац”, друго „Булшне" u Tpehe „Тсксталац”. To је п стварни редослсд најбољпх скипа у општини. Руди Ванек БОРАЦ JECEIMI ШАМПИОН ЧАБЕЛА РЕГ ШУМАД. ПОМОР. ЛИГЕ ПОСЛЕ 15. КОЛА Борац 15 10 3 2 35 15 + 20 23 .Слогп (Дссп.) 15 8 3 4 29 21 + 8 19 Млалост 15 7 5 3 30 19 + 11 19 Арсспал 15 8 2 5 32 21 + 11 18 Побсда 15 6 5 4 24 13 + 11 17 bapal>opbc 15 7 3 5 23 22 + 1 17 Cc.bai: 15 6 4 5 27 19 + 8 16 Слога (Деснм.) 15 6 4 5 35 35 0 16 БулуИност 15 6 2 7 24 29 — 5 14 Текстилац 15 4 5 6 30 23 + 7 13 Рад|111Ч1:и (li.) 15 6 1 8 20 20 0 13 Радничкн (С.) 15 5 2 8 22 26 — 4 12 М. рудар 15 4 4 7 14 23 — 9 12 Локомотива 15 5 1 9 21 36 — 15 11 Партпзан 15 2 6 7 21 33 — 12 10 Рудар 15 5 0 10 20 52 — 32 10 5 * г. < ; -Ј Вињета Слободана Стојановића Из мајсторске радпонице Божлдара БорБевлћа, врсног педагога и кошаркашког тренера, опет нзлазе добре кошаркашние и лепи спортски резултати. Овај неумории заљубљеник надметања нзмеђу две кошаркашкс табеле, успсшно одолева 19 сезона илн 16 година на усијаној тренсрској клупи. Када се по други иуг родила кошарка v нашим про сторима, почетком седамдесетих година, Божидар БорБевић јс почео од нуле да би, са CBojiLM. кошаркашицама окусио сласти врхун CK41X резултата. Под љегоВ11.м окрил»е.м, некадашЈБс ученицс основне школе, у којој ic предавао, стасале су у јсдну од најбољнх југцословенсклх кошаркашклх колектива потом је једна нзузетно компактна и даровита генерација сишла са кошаркашког паркета, настала је празнина. Међутн.м, ових јесењих месеци кују се нове кошаркашкс звезде... Говори Божидар Борћевић. — Има пуно даровпглх девојака, међутим ми смо сада принуђени да нграмо за сваки бод, свакл кош. Y таквој игри псма места за младе снаге. Meby .\uiaдима се крију бисерн. Y нашем клубу се ради са девојчицама, пиониркама. али у оваквој трци за бодове мало њмају шансе за гтраву игру, за улазак у тим... Кошаркашки зналац. скро ман, али и шкрт на речима. He раамеће се бомбастим изјавама, обећањима. ПРШНАЊЕ ЗА ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАД УПСПОРТУ Славку Годићу сат Славко Годић, тренер падо бранаца, спортиста који су нме Параћпна пронсли шлром зе.мље за успешан тридесетогодншњи рад v падобраиству додељел је часовннк. Овај спортски радник чији самолрегир, длсцшшина и nonauiaibe могу да слу ОКК „ПАРАпИН”: ОКК „Параћлн” најбоља скипа у овој години Девојке у успону Светлана Симић ви спортиста своЈе знање сада преноси млађима па је за очеклвати да Параћин настави да се креће и даље у орбити југословенских падобранских сила. Божидар Борђевић Ha HOBiniapcKa наваљива-' ња да нешто више каже. исприча, ноншаланто «>д.махујс руко.м и „кисело” про говара. — Ма шта питаш менс, шгтај ове девојкс, оне ће тн најбоље испричати. Тачно, „ЈБегове девојке” најбоље причају, алн на терену, п када губе и када добијају. Игра је саткана од победа и пораза, од узле та и падова, алн жеља за надметањем, у витешком смислу речм, увек постоји. Тога јс свестан и Божндар БорВевић, иако помало резигннрано коментарише „Uморан сам од кошарке”. Стваралачки умор је ипак длвпа иштцјална каписла за нове покушаје. П. С. Божидар БорБевпћ је проглашен за најуспсшнијег спортског радника — тренера у овој спортској, 1986. години. Честита.мо. М. Илнћ же као прммер, сигурно да заслужује и много више али му је сат додељсн да га лод сећа на три дсценпје муко трпног рада са палобранли- .ма као љиховог трслера и наставшска. М. М. После првих седам кола у јединственој лигн Србије, на челу табеле налази се женска екипа ОКК ,,Парађии”. Овакав муњевит успех после прошлогодишн>ег трпјумфа у међурегионалноЈ лиги Србије, определио је жирн да девојкама тренера Божндара БорБевића додели звање најус, пешније емше у акцији „Бирамо спортлсту године ‘86”. ОКК „Параћин", женска екнпа основана је 1970. године да би већ 1973, после освајања лрвог места на првенству Србије, изборила учешће на првеиству Југос лавије. Памтисе тај вео.ма успешан југословенскп дербимладих Параћинки.У Шп бенику оне су те 1974. гоКОШАРКА: ЖЕНЕ ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА СРБИЈЕ Првм ОКК „Параћин” — „Дуга” Пријепоље 71:64 Кошаркашиие Дуге из Пријеполл поштеио су на.му чиле лидера, али inicy успеле да им ускратс шесгу српсколигашку победу. Током целе утакдпше биле су равноггравне, великом борбеношћу надокнадиле су ма љу висшгу, реално и слабнји квалтггет. Параћинке су све врс.ме утакмице водиле тако да победа ни једног тренутка није долазила v пиггање. ТУРНИР Y МАЛОМ ФУДБАЛУ iara ФнјОал за еве Традшшонални турнир у мало.м фудбалу и ове године организује спортско-рекрсатнвни центар „7. јул” општински фудбалски савсз н општинскп савез „Партнзана". Такмпчење lie сс одвијати у четлрн групе по куп систему исто и финалие утак мице. Пријаве екипа прима ју сс до 9. јануара када ће се у Хали спортова v 18 саКарпкатура Зорана Матића днне освојиле нзванредно четврто место иза прволигаша Црвене Звезде, Монтинга и Вождовца. М идуће године јуииорке ОКК Параћин освајају четврто месго у купу Југославије, у Загребу. Ова сјајна генерација кошаркаишца успева да 1975. године, после квалификација доспс у Источ ну групу прве савезне лиге и до 1978. године осваја висока места на табели, када се лига распушта. До прошле годкне кошаркашице Параћииа борилс су се у МеВурегионалној лнги — група север када надмоИно освајају прво ме сто II сада сс боре у јединственој лнш Србије, тде после првнх ссдам кола чврсто држе прво место. пораз ИзненаВе!Бе v Хали спортова у Параћину. Новобеограђанке су зау^тавиле победоносни поход кошаркашица Параћина. До.маће ко шаркашице билс су апсолу тно супериорлцје у првом лодуврсмену .да су чак водлле и са 25:4, али у другом полувремену је дошло до неочекЈгваног преокрета што cv гошће знале да пскорнсте. Овом победом ОКК Нови Београд избио је на првоместо пспред Параћинки. Миладин Милошевић ти обавити извлачење парова. Сутрадан почлње турнир а играће се уоблчајеним тер минима. ПредвиБене су награде н медаље за три првопласирале екнпе, за освајача „фер плеја", као н за најуспеипш јег стрелца турннра. М. МиленковиН ПИШБ: ХРАНИСДАВ БО-: кин ЗДРВСТВЕНА ЗАШТИТА СПОРТИСТА фудбалоко првеиство је завтпено, па се „буба — мара” налазл у ayrv. И док лопта мирује клубови свода рачуне о протеклој полус©- зони и врше припреме за наставак такшгчења у про. леће. Y прштремама за наставак такмичења фудбалски клубови и не само фудбалски, напћи ће на посебад проблем који је заједнички нменитељ за све спортиств наше општине, a то је здра вствена заштита спортиста. Тај проблеа! је дуже времена изражем. Y тој области влада потпуно шаренило. Клубови оверавају ле^ карске прегледе својих играча на начин како се ко снађе, како код лекара online праксе тако и код лекара разнлх специјално сти. Значајно је да у већин„ случајева лекари оверавају спортске легитимације, а да спортисту нису нн видели. To ће. да траје тако вероватно док се не догоди нека трагедаја. Само да после не буде касно. Лакарски прегледи за спо ртисте јесу скупи и за клубове претсгављају знатан лздатакх с обзирод! на обавезу да имају сенноре, ©младинце и пионире, а ту влада погпуна н«?рганлзо. ваност. Млшљења смо да СИЗ фц зичке културе трсба да буденосилац здравствене заш тите спортиста на целој терлторпјп општине. Он треба да буде тај који ће да уговара лекарске прегледе са Медицинским центром, где би био обавезан лекарски преглед за све спортисте код одређеног лекара и ла тај начид би се спортистима донекле ипак заштитило здравље што је и најважннје. Тако бл блло решено пиyaibe здравствене зашпгге јединсгвено за све спортисте, а клубови бп на тај начин добилк огромну noiioli, растеретпвши се једног великог проблсма, а ц финансијски би добллп вслику по моћ. СКИ-СТАЗА НА ГРЗИ ПАРАКИНСКИ РЕЦЕПТ Најновпји скијашки лифт који је набавнло Плашшарско слгучарско друштво „Јаворак” по свој приллци монтираће се пре снега уз стазу на Гризи. Лифт капацитета 300 скијаша на сат „Јаворак" је купно по „старој цени” у Бору, а уз сгазу која по нор.матлвима може да послу жи и као таклшчарска за класу млаћих скпјаша, ства ра услове за комплсган зим оки доживљај све бројнијих скијашкпх зхвубљеника. Ова пнфор.мацпја могла би да послужи као познв: „Y — планпне" само када је за рад спре.ман реновиранл Планинарскл дом. Три радне органнзације које су учествовале у 1веговом обнављању одужиле су свој дуг. Другима преостаје задатак да се побрину за ресто па да лараВннски скијаши могу у До.му Да добију бар топлл чај. Тај посао првузпма на себе, у крајњем случају, ПСД „Јаворик” а у коначним пословпма око монтаже ллфта, ваљда ће се јавити неко од бројних стручњака из параћлнскнх фабрнка у помоћ. М. Мпленковпћ Карикатура Г. Боројевић
БИОЕНЕРГИЈб Маана 24. ДЕЦЕМБАР 1986. • БРОЈ 324 ПЛНОРАМД РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА Пише: Зорана Рашић Шта све лети психоекергија Лсчсњс болсстп рукама, додпром, прсношсњсм Oiiociicpmjc, чуда су о којпма сс рсдовно лзвсштава у свсту, .на п кол пас. Многп тврдс да су то само мистлчпп доживљаји, догађаји у које људи всрују под утпцајсм снажнс сугсстнјс илп хипнозс, саврсмених „врачсва", Он« обично ссбс називају — екстрасснспма — иадаренпм људима који поседују натпроссчну моП и сспзибилности да космнчку cucpnijy попут каквих жпвих „рслеја" прсносе на друге људе. Y биоенсргпји нс.ма никакве мистпкс — категорнчни су њенн заговоршшн, радл сс о прпродном фспомсну, засад псоојашњпво.м и нсухватљнвом за паучнс ннструмеитс. Око овог нсспсиифпчпог лсчсна, као и осталнх парапснхолошкпх фсномсна јавпост јс обично подсљсна. И порсд тога што је пс малп Орој оннх којп верују да јс то само плод „духовне фантастикс”, моћ и немоп бпоенергнје врућа је тсма која мамн зпатнжсљу чак и окорслпх матерпјалнста. На југословспскпм npocropn.ua, Борђе Фллсв јс спгурно јсдап од вајчудотворнмјпх прлродллх „релеја” којл прлвлачс космнчку cuepnijy. О њсговнм лсцслитсљсклм могуПностлма људи су годлнхма причалп најфантастнчннје бајкс. Еклпа лскара KOja је раднла са њшх поссдујс п одговарајућу мсдлцлнску докумептацију за таква казлвања. Y зајсднпчком раду од око двс годлле (са преклдпма), показало се да се одличнп сфсктп јављаЈу код склерозс, чак и мултпплекс склерозе, дечије спастлчле параллзе, запш код нскпх дистрофпја и другпх болести. На жалост, само малн број лекара проучава ову одвајкада злану људску всштину, ллл бполошку датост, лсчс>бс биоснергпјом. flpc.ua мншљсњу доктора Впдсва, јсдлог од рстких лскара којп се не устручава да јавло говори о obilu фсломсллма, лсислитељску способност поссдује скоро сваки пслхофпзнчки здрав човск. УсавршавзЈБем својпх способности велпкп број физикалних тсрапеута, масера, лекара блће у иогућности да прнмељујс овс прастарс вештлнс. Лсчен.с помоћу пслхлчкс снсргпје — блослсршјо.м — не.могуће јс бсз чврстог всроваља болсснлка у нсцслнтсља, и јакс жсљс влдара да помогне ономе ко му сс обраћа за помоп. болссллк такође мора ла поссдује способлост да лскорнсти лсковиту снсрглју коју прлма. To је зато што сс процсс исцсљсња догаоа у онп.и сферама људског организ.иа којпх мп нис.мо свеслл. осз обзира што су нека од тпх зблваи>а ла гранпци прнхватљивостн у науци, с малом подлогом паучног а влше фантастичпог, она стичу све већи број поборллка н слсдбсника. НОВОГОДИШЊА АНКЕТА: Умерени оптимизам ■На крају сваке годинс сумирамо рсзултате н пуни с.мо ишчекивања шта he нам донети Нова година. Шта нашн суграђани очекују од 1987. тггалк смо их ових дана? наЈвпшс погађа лспосрсднс пронзво * ђаче it лас младе. Жсља ми јс да сс младл у наредлоЈ го.нши мпого ппшс апгажују у односу на прстходну. ЖНВАДИН СИМНП, ВКВ зндар: — Надам сс да ће у ларсдлој годнлн да се побољшаЈу платс и бар лсшто појсфтлпл. OAiiociio да сс сталдард побољша. Жсља ,ми Јс да буде мир н Да се нске ствари код нас много бржс рсшавају. ЕМОЦИЈЕ: Пише: Радмила Милованолнћ Смех ка® лек СЛЛБАНА ТЛСИК, туриз.молог: — Пре свега очскујсм мнр у свсту, да сс c.uaibii инфлација н да ла.м сс стабилнзуЈу и приврсда и испови. Очскујсм да ћс се с.маљитн и захвати лз прнврсдс, а у својој дслатностп да се оствари план који смо зацртали. ПВАН ЧЕМЕРИК11Б, ученик: — Жслсо бих да у 1987. годнни као II до сада пмам свс пстлце, да свп у мојоЈ породицп буду здравн, а очскујем дп he да мн поправс де чнјн ауто коЈп.м ћу моћп да се возкм. ЉИЉАНА МИЛОШЕВИБ, омлпдип ка: Очскујс.м да he впшта слтуацнЈа у зсмљн да сс поправп, да нас лс пратн оволика ллфлација, јср опа Уколико сс та непрлјатла стања продуже долазк до првпх оргаиских обољеља која сс назлвају пслхоси матска обољшва. To cv даклс, обол>С1ва поједшшх органа пастала под утнцајсм ПСИХЛЧК1ПС — смоционалних фактора. Истражпвања су пока зала да до пслхосоматсклх обољсља лајчсшћс доводс с.моцијс као пгго су: хропичла стрспк>а — страх пли 1шгчеклва1Б0 пско мсодрсВслс опас- „ости, нсостварсла лотрсба за љуба вљу п уважава1Бсм, occhaitc агрсск впостл и кривлцс, прстсрала амби циозност која сс ретко потпуло рсализује и извор Је сталлог лсзадовољства, склолост да се на сваки повод реагуЈс бссо.м и љупвом. Оваква нли сличлп стања иарочи то васллта>Бс уз помоћ страха дово ди до порсмећаја још у дсчјсм добу. Незадовољсна дечнја потрсба за л>убавл>у п сигурношћу доводп д<> појавс разппх порсмсћаја код дсис као што су: поћно мокрсњс, поћли страх, грпжс1БС поктлју I! руку, чу naibc косс, чак п до психосомат * ских обол.С1Ба као што Јс бронхија лна acr.ua и смспбс у оргалкиа за вароћс. Најчсшћа психосоматска обољсња су: члр, жслуца к дванасстопалачног ирсва, запаљсња ирсва, повлшсн крвпл притнсак, некп облпцп шсће рпе болести, броихијалиа астма, ср •тна ооољс”-а обољсња штлтнс жлс здс, Јингрепе, ахергијс, обољеља ми шпПа п кнчме и друго. Да бп се чозек запгглтпо од овлх болестп нсопхоцно Је да лајпрс доб ро упозпа себс, да лрлхвати ссбс u своЈе граниде и iteuoryhiiocni да сс одрекпе переалллх амбнцпја, да пзбетава уса.м.т>еност, да сс дрркп и развпЈа позитивнс одлосс са дру пв1 људима, да нсгујс неку своју склопосг да вспјто ради то јест да гма пекп хла којп ћс га окупирати, да сс бавп спортом да отворсНО ИСПОЉП своју Љ\Т1Бу п псзадово л>ство, да кажс п разговара о оло мс iirro га мучи а лс да то држи у ссби. II да сс смеје, да се пгто вишс смсје, (Нарапно ако можс да прона be разлогс за смсх). РАДМИЛА МИЛОЈКОВИН, продавачида: — Надам сс да ћс наредне година блти боља од претходпс. Жслела бих да будс впшс робс на тржп шту, да сс повећају лнчлп дохоци, а всћи Л11Ч1Ш доходак зпачп н schii промст за нас у трговшш. м. ж. Мода КРЕИРА: ГОРДАНА НИКОЛИН Драге мојс, Да бистс достојалствспо дочекале свсчанп трспутак, кадв само жснс испод двадесст н пстс старс за јсдну годпиу, не морате и.мати иову хаљшгу — јср нонако ва.м јс, због прсдстојсћсг празнлка флнаисијска ситуацпја пошумо бсзпадсжна. Y сво.м ормалу, бсз су.мн.е, пиатс јсдлоставну хаљниу коју су всВ свл вилслк па ннјс баш згодло да јс понопо обучстс у истом облнку. Ако стс всштс у кроЈсњу, скишггс Јој рукавс, МХ1О продубптс пзрсз п паслулираЈтс, зајсдло са лзрсзом око врата, ла примср, сатслскои нли нском друго.м украсно.м трако.м. Ситуацпју можете поправитп н бсз скидања рукава. Око врата исжитс маишлу, додајтс два трн ннза бпссра н бићетс као прспорођсни. Хаљина ће вам пзглсдати као потпуно пова вко ЈоЈ додате штрас пли псрлпце у одговарајућоЈ боЈн. Ово јс почетак, даље ластавпте саме... а у ствари наЈбитмпЈе Је да ва.м 1987. годнна довесе срсћу. РЕБУС: ДЕЈАН ГОЈКОВИН Решење: Срећнд Нова годнна Лист Соцпјалпстпчког савеза радвог аарода општипе Параћин. Издајв! Центар за културу и ивформиса&е „Параћив” — Паpahira. ДиректорЈ Славољуб Обрадовић. В . Д. Главвог и одговорпог уредвика> Мирослав Димвтрвјевић. Издавачки савет> Живојнв Томић (председвик). Нада Јовавовић. Светислав Жнвковић. Боривоје Маринковпћ, Момчило Вучковић, Јован Томић, Добрила Ђор рђсвић, Мирча Младевовић, Драгав Автић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димитријевпћ, Свежава Јовавовиђ ■ Милпвоје Илић УређуЈе редакциови колегпјум. Новпвари! Милпца Жпвковвћ, МиСаширизични yiao Припрема: Милијан Деспотовић ЈЏ ДНТОЛОГИЈА САТИРИЧНОГ ДФОРИЗМА Окови се сп°РО Дсру ношењем. Миловап Витезовић Човск кад прлча сам са собои све му нзгледа просто и зрело, чуЈе лн то негдс на страии осета замор од глупих рсчи. Паун Петропијсвић Y рсволуцлјл коЈа тсчс миоги пливају псувнше слободни.м стилом! Драган Рајчић Како то да порсд толлко уских грла и.мамо оволикс стомакс? Милојко Всљовић За.мсшггс похабале блоксЈе на длановима — прс аплауза. Љиљана Гојковић Многе ПЈГвсстиције смо упамтали no свечани.м ручкоон.ма! Данило Коцић Радпнчка класа зна своЈу улогу ■ бсз суфлсра. Мподраг Стојановић Да HIIC.MO п.малц друштвсну и.мовипу нс бпсмо пмали мнлнЈардсре. Милап Шоле Он Јс за кадровскс промпс — пркроднкм путсм! Борислав Булатовић ВеруЈем да би Маркс рекао: Ето како вам идс кад ви мкслптс! Рапко Никчевић ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА ГОВОРНА МАНА — Зашто сви трче за том девојком? — Зоог њене го ворне мане. — Које? — He уме да каже — не. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БР. 12 Уређује: Радомир Милошевић MAT Y ДВА ПОТЕЗА НАГРАДИА УНРШТЕННЦА (14) AYTOP: BiM МШПА ГАЈИВ Поштоваин члтаоци, у овоЈ наградноЈ укрштеницв (14) потрсбио је да рсшите поЈам у трсћем водоравном реду. Дакле: ГРАНА СПОР« ТА. АУТОР. MUWA ГАЗиЦ катоаЈ ички CSGU1- ТС иик ВРСТА □А6УКЕ /МИ./ &А5А. , си/оенгле-^^ГАУТОП- кроз U СТ 'ВА54У> НАВО-Ј Н»А ВАН»Е С8БС.К/Ч. ПРКОси ЧДПРА5- utu otПРоТи 5- испиТА Н ГРАНА СПО Р- - ■ воонички XA6G UCTA - мииГА моц МДЈА ч.н. САРАоево ГЛАСНи« SPCT * Гк* HUMP СКАА - j^UUITA ВРСТА П гии,« ЧОТА Солми 3A4U3E ОСОСА • I.V-yAUA* БРСТА силокс JG-У AM мусмст UTAAU0A ВРСТА СРО4А HAUI A флсги БМА АУТОмоеил^ КМСЕОН <Ј к живин« /ИЧ./ ми г пе«А V Пол»ск. нсоа,г? 5Амен КОН.СКР СНАГА и,ео СУ мпо р еле>с тг UHJyVCT покраЗ' имло«-. ч.о. MA" упитн * PG4 Песиик, -yot’uiy □Е5ЕГО ту PCплегеМАМ - А.еН>Е Ц,РГАЧ ПО КРЕТА СПОРТиети НА певАч 5AUM Baunt одговорп, нскључиво па доппсиицама (разглсдпицама) греба да стипгу до 16. Јануара 1987. годнле, а награде у овом колу су следсће: Желимо вам срећну Нову годнму в иного срећс у нзвлачњу! ДОБИТНИЦИ НАГРАДА ЗА НАГРАДНУ УКРШТЕНИЦУ Kiurre поклои Кшикарс и антпквариЈата „ДоротеЈ” 3OPAIIA НОЛИП? за тачпа решења добилн су: НИКОЛА ВЕЛИЧКОВИК, Параћнн Војводе Стсле 1, ИВАНА С11АСИН, Буприја С. Здравковићв, ИВАН БУРИБ, Параћнн, РО „ШумадиЈа", МИРЈАНА МИЛЕТИБ, Мицићева 35, Параћпн н ДИВНА ЈОВАНОВИБ, М. Тнта 161, Параћии. РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 13: Спортист, ТОВАРНИК, атели, Ба, Сора, рпт, кме, Керп, Тс, Пап, отменост, сваштаре, Тартарен, тер, зи, схор, Pac, Хус, ране, ЕЛ, пзвор, Мур * манск, аквавита. одраг Милевковић/в Милпвоје Илић (техвичкл уредвик.). Посло вво-техвички секретар> Драгава Мацић. Адреса редакције> Максима Горког 4. Поштавски фах 38. Телефовш главви и одговорвв уредвик (035) 52-352. вовинарп (035) 53-694. Претплата« голишва 1.250 диаара. полуголишљз 650 дивара. за ипопраппво лвопруко. Жиро рачув Цеогра за културу л информисаље 63504-603-1973 ког СДК. Параћив, Шта.мпа> ГРО ..Глас,Ј Београд, Влајковићеоа 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.