ЧЕСШКЕ |№i™illllllllllllilllllllilllllillillliBlllllllllllliilllilllllllllllli]illllllllliilliniiiiiiiiiiiiiiiii]|]im ....... I tPUHl (ВДБРННЛШНП4 |Qj j | ИНДУСТРИЈА GTAKJ1A—ПАРАЋИН 1=Ц | ЧЕСТИТА S 1 ПОПОВАЦ j | ПРАЗННКЕ СЛОБОДЕ
ш 1. ОКТОБЛР 1986. • БРОЈ 318 честитне ОКТОБАРСКЕ ПРАЗНИКЕ ЧЕСТИТАЈУ: ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРАБИН, ИВАНА МИЛУТИНОВИНА 2 АУТ0-М0Т11-ДРУШТВ0 ПАРАЋИН INVESTBANKA ^IIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIN СОУР - ПНК „ПОМОРАВЉЕ" ПАРАЋНН RADNA ORGANIZACIJA POSTANSKOG, TELEGRAFSKOGITELEFONSKOG SAOBRACAJA SVETOZAREVO OSNOVNA ORGANIZACIJA VDRUzENOG RADA PTT RA9XA ZAJEDXICA ZAJEDXICKE SLUZBE SVETOZAREVO ФАБРИКАБОМБОНА,РАТЛУКАИЖВАКАВИХГ¥МА ПАРАБИН FEROTEKS | СКУПШТИНА ОПШТИНЕ | I И ДРУШТВЕНО - ПОЛИТИЧКЕ I | ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЛАРАЋИН | iiiffliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim
ОГААСИ ИРА8НИН ПЛНОРЛМД ЕНСНЛУЗИ8Н0 3 СИЗ СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, УРЕБИВАЊЕ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И ПУТЕВЕ ОПШТИНЕ ИРАКИН ОБАВЕШТАВ A ® OOYP-e, вруге КДС и грађаие да су са 30. јуиом - 1986. 1ОДННС, престхле са радом због организациомих промсна. — СИЗ-а ciaiiooaiba, — СИЗ-а з» управтмње граћевннским земљиипек н комуналке делатпостн, и — ОЗ-е аа локалнс и некатегорнсане путеас Опгпмне Параћгн. Од 1. јула 19S6. годнне цслок\ пно пословање из де латгости HaBe.icHiix СИЗ-ова, обавља прско НОВО — ОСИОВАНЕ СИЗ СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТПОСТИ. УРЕБИВАЊЕ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШ7Л И I1VTEBE ОПШТИНЕ ПАРАНИН. Epoj жиро-рачуна новоосноване СИЗ је 63504-622-224 код СДК у Плраћнну. Молимо сва правна лнпа, граћанско-праана лниа u грађане који нмају обавсзе по било ком основк према СИЗ-овкма који су прсстали са радом, а исте c.iahajy преко жиро рачуна( да исте уллаћују новом СИЗ-у преко новог жиро-рач\ч<а, уз обавезну казнаку сархе н основа по ко.ме се уплата врши (станарине • ити накнаде за коршићеке грађевинског земљнппа и npyio), јер су појелнни (старн) жнро-рачунп ггашени CTPY4HA СЛУЖБА КЊИЖЕВНА ОМЛАДИНА ПАРАКИНА РАСПИСУЈЕ КЊИЖЕВНИ KOHKVPC — за најбољу песму, причу и афоризам Право учешћа имају сви млади ствараоци са, подручја наше општине, који до 10. октобра ове године погпаљу или донесу своје радове на адресу: Релакција листа ,14 дана” Параћин Награде су у књигама, a проглашсље победника и додела награда обавиђс се на клижсвној вечсри поводом 13. октобра дана ослобођсн>а Параћина. одговара Душан Петровнћ Снажана Арснћ нз Бупрлје пита: — Прн нсзавноЈ контролн кроз Параћнн, caoOpahainn милиционвр ме је опомспуо да ми Је рок важења возачке дозволе лстскао всН 14 иессци н л« ћу моратн поново ди полажем возачкн пспит. Да ли је то тачно? Нистс лобро схмтилн Одговор: Премв олредбама рс публнчког Закона о бсз'едчлсти V саобраћају ако позач не затра:кн продужс1вс важности возачке лозволе у року оз Icme ronnie од .1.1H1 пстека н.«ппг вч жења. полагаће само тестовс кво и сви koIii noiaiKV возачкн мсппт. Само ако рок важен>а v возачко! дозволн пстскпе за вн iiie ол 5 roamia, полпже сс цеп вотачки испит. Пре.ма томг. да бн сте продужнли важност вашоЈ возачкоЈ дозволп. приЈавптс сс комнснЈи за полагањс возачког нспнта н тнпу|тс поново. а мп Вам желнмо успех. ДРУШТВО ЗА С.ПОРТ и РЕКРЕАЦНЈУ МНВАЛИДА КУЛТУРНИ ЖИВОТ МЛАДИХ Г1УШИМ „КЕНЏУ“ ВОЗИМ „БЕНЏУ“ М.М.М...М0ЛА МОДНИ КРЕАТОР-ГОРДАНА ННКОЛНћ-ЗА ВАС Прелсслншитво Општннске конферснинје ССРН flapahiiii, па оспопу члана 42. н 69. Закона о јапном информисању СР Србнје. раиписује К О Н К Y Р С за главног н одговорног урехнпка новкна — лнста ,,14 дана ** Канлклатн трсба ла испуњавају опште условс нл члапа 69. Закоиа о јавно.м пнформнсању СР Србкје и посебно услове, да имају внсоку илн вншу школску спре.му илн да нспуљавају услове афпрмнсаног новннара н најмање три године практичног рала на пословима информиса>ва. Уз лрнјаву кандилати полносе доказе о нспуњавању услова конкурса, доказе да нису осуђивани, да се не налазс под иетрагом, кратку бнографнју и податке о кретању у служби. Рок за подношење пријаве је 15 дана од дана објап.швања конкурса, Лријавс се подносе Олштинској конферениији ССРН Параћнн. ТвеИи Собптм Срсднном прошлог мсссца сп» ртскн ннвалилн из Парпћпна тра диционално су боравнли код по братима у МурскоЈ Соботи н у тромечу са Вождовцим и побрп тимнма у укупном пласману ос воЈкли трећс мссто у спортским днсциплннама. Ж. BcKIih ПРВЕНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ Y ГАБАЊУ МАЛОКАЛИБАРСКИМ ОРУЖЈЕМ На основу охтуке Радннчког савета РО ,,Пролетер”, Параћин оглашава вродају путем ЈАВНЕ ЈПШНТАЦИЈЕ Путничхо возило ,Лада" — 1500. хаварисано, година производн.е 1981. по почетној нени од 100.000,— дннара. Uchom је укључен иорез на промет. Лииитвмнја ће се одржати дана 8. октобра 1986. годнне у 8 сати. Право учешћа имају сва правна и физичка лниа хоја пре лиимгаинје хтхлате 10 одсто од почетне цене. Представннии правних лица морају н.матн овлашћежа. Доживљзј за памћење Нс знатс да сс овкх дана у пашс.м гралу створкла огшгга фрка. Ортаил нам фурају на олслужешс н док су онп лребројавалл врсмс, маторци нм сву лову коју су уш.накхчи за за.11вих lo.iHiiy лана crtanba.nt нз мд сооне журкс. Пнто сс н помало на свс сгране. Омладина нпје .могла дд постигнс ла оле на сез мсста на која јс звана и незпака. тако да су сс исфорснрзли до тс мсрс да јс no кафпђпма нагло цал1пхула продаја ајсова, кафс и густих сокова. Кафс откинулс. У животу се нису пролилс као тада. Искрено рече но ни јача половнна није заостајала. Онн који су слоболни опал1чч жваку о то.мс шта he да .мазну по одпаску славл>еннка лоппо се асор 1н.ман иагло проширује. Спавленпиииа стандард опппо у плус бссконачно, фурлају черчила, ксниу н Manor Бору, а уз пут нормалио изваћарнлн маторце за кључеве од кола лск тако да би свг бн.1о у фазону, јсдном рсчју: пушим кепцу, возим бениу, слушам траниу, фурам код ксвс на Manny. А ксвс? Ксве устају на зорЈБака и псшака с пегерима јуре па лнваду по воће и лопрћс, трсба се пред гос тпма показатн у право.м светлу. V кафиНима бајка. Посебно у „М” -у и ЏЈссеткп". Код Кркића гужва ко на Маракани, тако да може дд се каже да је то било оио право у жнвоту. Осим ијто сте у кафићу, уједно сте и на испраћају. Добро звучи а све о трошку домаћнна што су поједини знали добро да искорпсте. И док на штајгама врвк од народа, музике и разбк јених флаша, уз залњи пољубац, ту у фрци, а сами за себе, она н>ему шапуће на уста: , Видећемо се ^ледећег лета, у живогу, можда...” Славољуб Марић Пише: Милован Богдановић Савремем слуга Нс треба сс заносити да ћсмо свк постати програмери. Један Американац јс рекао: „Склонпте даље од компјутера тс трндесетогодншљакс". Хтсо јс да каже да се врхунскн стручнлк у овој области не постајс тако касно. Онај који се родпо у овој сри компјутера и са њпм се cpchc o.i дстињства тај има шансе за тако лпо. Уостало.м, сетнма сс само како сс пре.ма тслсфону односс нашс баке, а хако њнхови унучнћи. Али не треба се обсс.храбрнтп. Ако нсмамо велико шансо да се оглсдамо као програмсри и консгру ктори онда снгурно може.мо да постанемо коркскинк комлјутера којк he бнти нашс послушно помагало. Зато јс довољно само да се компјутерски oniic.MCiiiiMo. A то можемо сви без обавеза на узраст и кваЛ1:фикац„је. ф Модна сезона Јсссн-зима 1986/1987. допосн олакшањс мушкаршгмв. Жсне he после дугог псрнода скрпвања испод пшроких кдпута u хал»ина, 1<зронггп< v свом пајжествеиијем облнку: веома узан струк, истакнутн Оокови, нзбачено грудн и равап трбух (uapamio уколко се и прпрода постарала за то). V овој сезонх су дозво? *в<о све дужине: мнни, до корсна, до полоSKH0 лпетовз вли чак до чланаха. Ако су сутасе кратке, всома су узапо прлппјена уз бокове, ако су дута чке могу бнтн равнс нлп јако хии. рокс, кројенс у глох. Блејзсрц цмају широка или заобљсна р&мсна, шрокс к дугачке рсверс п најчешВе cv сечекн у струку, оддкле се зво.чолихо inirpg. Хал>ине су seaua узале з јахо припијене тело и.ш су дралзраке. Калути су дуги до падооине ллстова круттно карираног д.езенв лли једиобојпи, рапн се благо шпрс прсма дну. Углавном се носе преко уских хх7>ика у пстој боји v којој је н каоут. Мод1П1 детаљи су шхховн, шешнри, накЈгг који JMimipa жуто зпато. ШмиЈОса јс свс свегтлпја и показуја тсжљу ка бледилу пкпх. доптор спецнј&листа а& дечје болгсти нив Е .Мпшрепа се као болест описује већ од најстаријнх врс.мена а Главобоља код мигрене је главни н водећи симптом општег обољсња организма, којн врло чссто показује it друге комплексне промене □ И касније у Меднцина. а парочнто у последље време, обраћа се велика пажња пробле.му мигрене □ Најдаље су у истраживан»у фено.мсна мигрене отишли северно-амернчки лекари, ко ји су улшогоме допринели да мигрену боље упознамо. I ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА р Бележи: Милан Влајковић Скоро he подне. Дан epyh, топлина несh носна. Сунце опекло, пржи. “ \'лице празне, пусте. За дозволу за улазак v дворииае ни- < KOI не питам. He зовем. Газде, очигледно - већ према самом изгледу дворшита, нема. 1 У углу дворишта стара Kyha нахереног .; крова са полупаном ћерамидом, изваљмих 1 прозорских оквира, Г-на, код које долазим, I региструје мој улизак али га прати noј гледом нити поздравом. Исувите је зане- ” сена, примећујем, спремањем дневног обеда. Мала Д-на умотана у прљаве пелене и дебеле штрампле, npe.ua пзгледу добијеним на поклон од неког, нервозна због тескобе колица и несносне врућине, бесно млатара рукама, ногицама, тражи спас. Буцмасто ; лице купа се у зноју. Сва немоЈг оцртана ». је у грчевима. Упућујем п^имедбу па инсистирам да дете ослободи сувшине odehe, да му омоif.'hu слободнс неспутане покрете, коначно i и ваздух. Г-на се још. више узврпољи noped пећи па лш са пуно прекора одбруси: — „Није ми вруце. Ја знам. Знам за толко^. И ста ти оцес. Ти he ми казес..." Гледам, не схвата.и. не повезујем. He верујем. Панпчпо у глави стоара.ч везу измеБу куванпх макарона и масне, цр^ене р запршке. — ,^eheta ваљда једно у друго" — гуh бим реч, запрепашћен сам. „Беби ово да Н даш?” В — „Него ста. Спремам руцак. Тако сан ■ науцпла... Мо'е дете то је\ И ста ти оцес? I Ви 'ш како ми дете лепо" — сручи се I прекор, грдња. Мала Д-а цастави и даље да " бесно млатара. Бојс и лонос параћинског стрељаштва на првснству Југосла внје МК оружјем у Оснјску, одр жаном 20. н 21. ссптсмбра браНИ.7И су Мнрослав Teniiih и Зо ран Мнлојковић, чланови стрељачке лружчнс Српске фабрике стакла и Новак Садулнк у троставу 3 пута 20 Тсшнћ п Мплој KOBith оправдалн су повсрсљс и гађали врло лобро. с обзиром да су са прнпреме.мз доста касно отпочели. Подсстн.мо сс да је Мнлојковић пре мессц дана лошао кз JHA, а Педтћ нз ипо странслва. По организацијн, прн јсму условима за labaibe ово првенство he остатм у дубоком сећању. Станко Здравковић Тражимо у.место вас Снижење у ЛзборГ Продавница „Избор” је снизнла цене на одел»ешу галантернје за 40, а на одељењу рестлова чак за 50 одсто. Прилика да набавите јевтинијс мајнце, женске комплете, хаљине, сукњице. Мушко одело на пример, кошта са.мо 7.800 динара. Живка Јовановнћ ШЕСТА СМОТРА ЛИКОВНИХ АМАТЕРА РЕГИОНА Запажено учешђе наших аматера До 25. сспте.мбра v холу Позоришта била је отсоргна изложба ликовних аматера нашег региона на којој ic бнло излзжено прско 70 ра дова. Од Параћииаца на изложбн су се представили Србобран Килибарда, сликар из Српскс фабрике стакла, Градимнр Дреноваковић фа тограф нз цементаре, као u Пуииша Ракнћ из исте орга ннзацнје, а Једном слнко.м представила сс н Слободан ка Марковић испрсд ,.Ве мортранса". МАЛИ ОГЛДСИ Продајем камион ТАМ 3 тоне, питати на тслефон: 44-703, Љубинка .Младсновић, Сгрижд. дово — Параћин, телсфон: 035/ /42-107. Про.тајем трособан стан, 84 клазрата у улпцн Мзршала Тита, ламела 7. Јавнтн се на телефон: 54-283 <> i 14,30 до 18 сатп. Продајс.м кућу. кош, 8 арн плаиа, 2 хектара земље у селу Лешје. Тслсфон: 011/4881-547, Београд, Були« млр Мк.зојковић. Лролајем трактор „ФЕРГУСОН 533". Мнлановић Борпвоје, Дојбс ВиПродајем нове делове за ,,Рено 4", погодне за генералну поправку. Тслсфон: 52-685, поподнс. Бојапнћ Жарко, бипшп општински јлвпи правобралллац отвара адвокатску канцеларнју у Параћнну, у у.циш М. Тпта без броја, преко лута Робне куће „Београд” а нза про laBHiiue ппећа. Kaiiiicnapirja почнц.с са радом 1. ' ктобра 1986. годпис. Мислк св да је мнгрена јсдна од наЈчешћих болести Поузлане статиС7ИКС на Dc.itiKOM броју болесника опш7е праксс показхле су да око 8 одсго љулн, којп 7рвжс лекарску по.моћ, болује од .мигрепс. Међутнм сматра сс ла је број болеспика са мнгрсном још и већк лко сс узмс у обзир чшвсннца да болссппцн са лакн.м .мкгрснозним гллпомољама уоп ште не тражс noxtoh лскара. За н»нхову мнгрену сс лозна 7СК прилпкои узпмаља подагака због нске друге болссти. Сматра се ла сс мнгрсна наслсВујс на рецссипан начик, а да ј оп7ерећеље са мушке странс чашћс. Ипачс. је болсст изрхт70 Mcuiha код жена. Утарђено јег да се у породпнама гдс нмз епнлспснјс. мкгрсна чешће јавлл. Ол мнгрспс болују људн \разн11х соцнјхлних II еконоМскпх група. хи< се чешће јав.га кол шпслскгуалаца. Прпп пут се обпчно јавља у лругој леисннјп жнвота, али пнсу ре7ки случајеви појавс мигренс у дсцс као п у старијпх особа. Мкгрена чес7о настаје нли сс знатпо ублажује кол жсиа послс клнмактери јума. Такођс јс удврђено да се за spcxic трудноћс практпчно не јавл.а, пли па се код поједпнкх жспа јав- .•ва за врсме менструације, што бп ynyhimxio на eneirrvxiuv компонснту поремећаја жљсзла' са унутражibiiM лучењем. Нлпадн су обпчно чсшбн плн се . јасљају само за време психкчкнх Ilin физпчких orrrcpcheiba, код nope мсћенс пробаве, прнликох! колебаiba ваздушног пригиска, илк пак послс Koinyxtiipaiba пекпх јела Цаја, спр, чоколада). На гсмсл.у опог послсд1бег фактора лошло се ло хкпо7сзе да се код мпгрене ради о !ipeocc7.7.nnocrn органнзма, односпо о алергијн на неке беланчевине жиBOTinbCKor порскла. Знаци коЈк прстходе наплду мкгрене су: опигта кло нулост, повећана психнчка п физич ка разлражљпвост, трњ«1ве рукг плп ногу, cxieTibe говорл ч друго Kn.i мигрспе главобо.К! ic обнчн' ipaiia v слепсочном и- • му. ■■ '• у погч1111>'.-по. *.1 iipcicty. Mcb\ 7ПХ1 бол може захватнтн чктаву половину главс па чак п нелу глжву. Код no7ir.rdi4ne локалнзацнје no стоји тепденцнја luupciba бола у врат и рамс. Напад хшгрене почпп>г обично ујутру, понекад н пре буђеиа, траје ол псколпко сати до псколпко дана, а пратп јс вр7оглавииа мука п повраћаље. Ногс п руке су хладне, али обпчно сс јахк! зпоје:<>е. Понекал сс дешааа за се, после обплног повраћања, onuirc C7.iibe нагло поправп н болесник сс сасвим добро occha. Учсс7Х1ост напала је врло рахлпчн7а и бн7по варира код нстог болесника Напзлн могу бчгн врло ретки. алп сс лсшава да сс јави серп ја нзпада, тако аа болсскпк постаie јако исирпљеп, icp за кралко прсме ие можс ла сс опоравп. Данас се сматра ди је мпгрена безопасно o6o.-i.cibe у највећем броју слх-чајсва. Поигго узрок болесш пцје позна7 не постојн пи клаузхт на (узрочна) 7срапнја. Због 7ога сапетујсмо бо7ссн11ци.ма са мпгрсисз« iuixi нанадима да се обрз7е лекару, како бп се искл.учкла зруга, много опасннја обагенл, која дају истс пли слнчнс спмптоме. У случају да се ради е чистој мигрепи терапијп 7рсба прпћи инднгнлуално и обухва тп7И за свакп појелцнн случај BaxUe компонен7е синдрома мнгрене. ' гнннсов РЕКОРД Пла7а: четнри стара мнлноца Четирн члана — па решаваЈ брпгу. !<о прежнви до краја мессца I ;шао јс у Гшшсову књпгу.
1. ОКТОБАР 1986. • БРОГ318 ПОВОДОМ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА Традиционални турнир трограђа Y част 13. октобра у Параћпну ће се поново састати репрсзснтације Светозарсва, Купријс и града домаћнна да одмсрс diary за зеленпм столом. Опај стонотенискп традицноналнп мсч нгра се 9. октобра у Халн спортова.над базсном, са почстко.м v 17 часова. Појсдиначно првенство pcnioна за пнонирс игра сс 5. октобра у ОШ „Момчпло Поповвћ" са почетком у 9 часова. Руди Ванскј кошарка CHOP! Параћинке шампионке © Побсдо.м пад скипо.м Карабур.мс запршспо Јс првснстпо v мсђурегионалној лпгп за наше кошаркашнцс. Onoroaiiuni.a лц. га била јс изузетно јака и иапорна. а од 22 однгранс утакмицс Параћппкс су 18 пута робсдилс и са.мо 4 нзгубилс Ycncx је утолико всћи. кааа сс зна да су се нзд ПараНпнки пласиралс скипе из Бсограда, Лл заревиа, Обрспопиа. Искусие Ikciu ПетровиИ, ц Јслска Торп-зка, С^авица Мшшћ, изврсган слрслац. 'ey пмспа пајзаслужсniija за успсх овс гснсрацпјс. He трсба заборавити ни најбомг стрслаи. су имсва пајзаслуже * • РАЗБРИБРИГА ф РАЗБРИБРИГА < Саширизични yiao АФОРИЗНИЦА ицкн пгралс су као нз npcotii. лпгашких дана, одлични всптар Всрнца Јанковић, Маца Си.мић, Снежаиа Пстровић, Л>ил>ана Антонпјсвнћ и one које долазе Љил.ана Младсповић, Радмила Miiiuth Јслпца Мтровпћ Јаголпп ти.м yico трснсра Боже Борђсвп ha 11 исуморпог предссдника клуба Миладина МплошсвпИа, ко ји јс са нсколпко заљубљсника кошаркс допринсо уласку у једппстпену лвгу Србијс. М. М. ГфУДЕАЛ) Пораз од првана к Шабац: Мачва — Јединство 2:0 (2:0) ШТА ЈЕ СА ШАХОМ Y ПАРАНИНУ? ton параћннсног шаха Последњпх иеко.чико година шах у Параћипу осстно стагвп ра. Ова година је посебно кара ктеристнчна. Од нсколпко клубова коЈи су раније бпли актвони тренутно нграју само ШК „Текстилац’’ н ШК „Напредак” аз Стубицс. Порсд Н.ВХ у СрпскоЈ лпги — Hcior требало јо па наступп ШК „Борац”, али |с лослс првог кола одустао од паљег такмпчења. ШК ,#13. окто бар’’ ц „Буљанс" иасу нп pent, стровали своЈс играчс што је паравпо вслпка штста за параћписки шах. Узрок оваквом стању трсба тражнтн у постојсћој шаховској opraitiisauiijii општппс rijpahiiii — општпнском шаховском одбо ру, и дубљс акалнзиратп озбит, но опадав>е >и<тсрссосап>а броја клубова н кпалнтста. Радомнр МилошевиИ Сгадибн: Мачве, Глсдалаца: 25000, Стрслцп: КрстиИ у 24. II Ризнић у 37. минуту. Судија: Ђурашковић (Бсоград). Мачва: Васић —, ДавидовиИ 7, М. Томић 7, Ковачсвић 7, 3. Томић S, KecepoBiih 8, Јанковић 7, Ризнић 9, Златапић 7, Михајловић 7, (Миланковић —), Крстић 8, (Новакопић —). Јединство: Богосављевић 7, Панић 6, СтсваиовиК 6, МатиИ 6, (Урошевиђ —), Пстковић 7, Мирковић 6, Стојановић 7, Вулнћевић 8, Д. Жпвковић 7, С. Жпвковић 6, Дшшћ 5, (Божиловић 7). ЗАВРШЕНА ВАТЕРПОЛО ЛИГА СРБПЈЕ Једмми рии Црница.г— Расина 11:6. УздаЈу^се у младе таленте Y седмом колу Црница јс победила у Крушевцу скипу Распне. Параћинци су по први пут наступили ко.мплстпо, пзпојезали победу, али нпсу успслн да сс макну од послсдњсг мсста ма табели, јер су у последњсм колу изгубилп са 12:10. За нарсдну сезоиу рачува се на младе ватерполисте: Пстроввћа, То.хшlia, Бурђспнћа, Всљковића ... Предстоји двомсч Црнпца — Јагодпва првснство основних ц срсдп>пх школа у плввању н шавса свнм пнонври.ма. и омладвпцима да приступе клубу. Љубиша Јовановнћ МНОГО ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ Y всома заив.мљивој игрв вротпв подмлађсног тпма вз Свплајн ца, Борац јс пропустио лрилику да до врха напуни мрсжу госгију. Бсли су пмали нсбројспе шансс, тако да се иептарфор Дулнћ, нако јс постпгао 3 гола могао прославити са још дссетак погодака. Борац је пграо у саставу: АранВеловнћ, Ннколкћ Скенцмћ, (ЈоваиовиН), МилошсвпИ (Стсвић), Лукић, Г. Марко9вћ. Павловић, Каштсварац, Ду nih, Пеливаповнћ СтсфановпИ. Страшимир Зоговић Сусрет најефикасннје навале I! најсигурније олбране рсшси јс у корист првака па табели Српскс лигс. Јелннство је поклскло још у првом полупгсмепу кала су двс акипје са крпта прстворсие у голове. ,Оба гола домаћп су постиглп главсм uno гопори да пајбољој олбралп у овом трснутку исдостају впсокп MnaiihcBiih (поврсђсп) п МплснKOBiih (паузнрао због два жута картона). Y идућсм колу Јслинство доче кује Бсогсрадског Cinibcaitha. екипу прошв којс увех лобро игра. па сс очскује ла задржи впсоко мссто па табсли. м м ЗШДЈ 8ДСПИТАМ Пише: ЈБубиша Богдановић ф Дуван н.ма штстпо дсјство на сваког човска па п на оног којн не пуши а поссбно исгатиа но утпчс на спортпсту и човска којн се бавн фпзпчким вси;бан.ем. Зато је потрсбно да свакн човек, а нарочнто млађс особс н спортнстн одбапе употребу ду вана и да своју зрслост прнкажу на другп начин кроз рад н резултатс. До сада је утврћево да у дуванском дцму постојп око 100 разлпчптпх супстапци којс сс Јп-штаљем упосс у плућа и nchit пом су отровне. Најотровнпјп јс ввкотин, којн сс као отроз ко* рнсти у облику пнсекрппнда за запрашпвањс и унвштлвзљс штс точвва. Поред ввкотпна дувап садржн угљеп-монокстд, цпјаиоводонпчну кисслнпу, арссн. узом катран и друге супстапис варавно у машш колпчннама. Ипак, током низа годипа one се ваго.милавају и взазпвају разлп« нп органи су стално запаљсни рсмети се can, а стално буђење смаљује одмор,, тако да пушач има ocehaj умора, раздражљнво сти и поспаности. Погрсшно јс схватањс да дуван стимулвше психичке функцвје п интелекту алнк рад. Напротив, дуван смаibyje стваралачку моћ, пажњу п naxihcibc. Наравно, нп срце и крвни судовп ннсу поштеђснп тако да се потпомаже чак и пас Tajaibc рака. Узгред, дуван оштс hyje полнс функпије н взазпва Y ОС.МО.М КОЛУ - НЕРЕШЕНО КАО ПОБЕДА СРЕНА НА СТРАНП ЈЕДИНСТВА Одавно у Параћину нцјс tqcrQBXna тако снажна коидицп. ииопо спрс.мна и па победу реuiena скипа као што је то б»- ла Колубара из Лазарсвна. Гост су од првог тренутка крспулп у напад н само захваљу. јући нскусном Богосавл>сви1ц' а још вшс спортској epehn. мрс жа Јединства остала јс пстакнута. Ипак, радујс то да су играчи Јединства, занста крајњнм папо ром, успслц да парирају снажним Лазарсвчанима па и да при крају сусрета у нсколнко иаврата угрозе гол гостпју. М. М. Фудбал: Егзибшшја „Бс.хнх” БОРАЦ — РУДАР 5:1 (4:0) Y изванрсдиој игри у Плажаннма Борац је високо поразпо до.маИп тим и доказао да he би. ти јсдан од лидсра диге. Побсду је обсзбедко у првом полувремену када јс прорадпла два пута лсвнца Псливановића. Осталс головс су постнгли Каштсвараи Павловић и Стсфаио * впИ. Друго полувремс јс протс. кло у нахмоћлостц .бслих” са жсљо.м да се сачувају за алсдеhy угакмпцу против Слоге пз Дсспотовца којс lie 6imi дерби кола, Страши.мир Зоговић Y ПАРАПИНУ ЗАВРШЕН ДРУГИ МЕ.МОРПЈАЛНИ TYPHHP „БРАНИСЛАВ — БРАНА ДРАГУТННОВИБ” „Зелени" најбољи читс порсмсћаје здравља. Дпсај мржавост п тако даље. ф Y TTapaltuuiy Јс завршсп другп турнир посвсђсц вслнком спортском сптузијасти Браннславу — Брапи Драгутнновнћу, који лараћинскк клубовн играју у знак cchaiba ua нскада Јсдиог од најбољпх фудбалсра Једпнства, а потом п дугогодиипнсг спортског радника. Y првој утакмиии турннра Је. Д1ШСТВО јс савладало Тскстплац са 3:0 док Борац био успсшнкјц од „13. октобра" побе * дивши га са 3:2. Y фпиалној утакшши турнира Јсдинство је било бо.\>с од Борца и оствариУ рсволуцији која тече. свс јс тсжс испливати. Зоран Живковиђ Изведеш га на пут, а он зслен налсти на црвсно. Бранислав Бокић—Кан Ако свс обелоданимо можс да вам се смркнс. Драгиша ПандуровиИ Како јс крспуо, приврсдпи криминал јс одавно на цнљу. Гојко БоројевиИ Кад сс народ празни, државна каса сс пуни. Љубиша Милић He цвикај народе Шта јс народс поморавски? Цвпкаш, а, Нс знаш како ћс ла зак.мсчи дсветомсссчш! обрачун? He Opiiiin ми само млого памстап и плодан сој. Увск сс код нас на крају изродн понски глупос. A uno сс тсрста с|абилизацпјс тнче радпицп бн га одавно ii3iic.ni, ла гц портпрп нс прстрпшу па капију. Да пс упозорпм, брс, да јс ово година зашгитс човсковс срсдипс и нсмојтс млого да се пљустс парочпто прско новннс. Пос.т кс можс да ис опсрс пи Дуиав нп Cava. А прн образ пс може -г- нп револуцкја која тсче. Ово ти јс брс, дошдо врс.мс чистс копфскиијс. Сви узимају, и сви. ма јс потаман, Правда је кројсна no мсри човска. Зато мора.мо се обрачуиатп са својп.м слабостима. Ал нс прво са жсну, како смо навикли. Мп смо тн носиоцн свсга напрсдног. To оссћамо на cdo. јнм плсћима. Ву вс поздравим ки мечка тојагу, паш Здравко Паморавко ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БР. 6 Ypebyje: Радомир Милошевић: ТЕ ОДРЖАЛА ДЕЛЕГАТ — Погледај, овај испред нас је заспао, гурну делегат свог колегу. — И само зато ме будиш?! MAT Y ТРИ ПОТЕЗА УКРШТЕНЕ РЕЧИ (8) .40 победу од 5:2 док је у борби Зд трсће мссто Тскстилац савладао „13. октобар" са 4:2. За иајбољег in-рача турнира про г.ташсп јс Миодраг Милпћевпћ, члаи Јсдииства, док је најбољн стрелац хМпломир Леливановић ua Борца. Најбољп појединцп и свс скипе добили су пехар док је Једпнству припао и прслазки пехар, који ће лоново красити пптриис „зелсннх" пошто је па. раћкпскп српсколигаш одбраиио пазив најбољег са првог турinipa. Слободан Драгутиновић аана^ Лист Социјалпстпчког савеза радвог народа опгптипе Параћин. Издајв! Цевтар за културу и информисање „Параћио" — Параћив. Директор! Славољуб Обрадовић. В . Д. Главног в одговор вог уредника! Мнрослав Димптријевнћ. Издавачки савет> Живојин Томић (председник), Нада Јовановпћ. Светислав Живковић, Боривоје Маринковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ћор рђевнћ, Мирча Младеновић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић. Мирослав Димптријевић, Свежава Јовановић п Миливоје Илић Уређује редакциопи колегпјум. Новипари: Милпца Живкосић. МчctfeEM »•УИ 6AT0AH CEE'JTEi UMK Bpcta углц fiVZ/Ц- Агот\ \ f a .-iЗА . ссло .а ^1".. r-A^-A At HMc /.<AU . nOriH if/t«£72c ..TOD •gy^VT.1 ле-ЖГ Г^ХА TOr-it Ачет Жк CTF.l/O K HV£ A'.-TO- V ЛКГ4Р r-OCW ^л-. ccc° - - Ml. ^:Л CA^riO • • :0СГ0.И trKlrD 1 'ЕШЕЊЕ YRPHilEHIlX РЕЧИ БРОЈ 7: Мајдаллск, Ировић, Ба, радои, јун, Омар, Tapa, cut, парод, ЛС, Палаис, А, ујка, ИК, ВК Еаст, красш., кј, рсума, прс, Лола, ороз, Ела, упуте ЖИ, кли cap алалутича. одраг Мвленковнћ, п Миливоје Илић (техпичкп уредвик.). Пословво техвички секретар> Драгава Мацнћ Адреса редакције! Максима Горког 4. Поштански фах 38. Телефотп главвв п одговорпи уредвик (035) 52-352. новивари (035) 53-694. Претплата! годишаа 1.250 динара. иолугодишп»а 650 динара. за пвостранство двоструко. Жпро рачув Иевтра за културу в ивформисаље 63504-603-1973 ксг СЦК Параћин. Штампа> ГРО ..Глас" Београд, Влајковићева 8, тслефтг (01b 340-551 Тнраж: 8.000.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ У ЗНАКУ ДОБИТНИКА Октобар богат <не само житом већ и догађајима везаним за празновање дана слободе. Y том знаку протекле су две прве седмице овог .xiecei<a, али су обиловале и политичким догађајима, о којима читајте на следећим страна.ма. Присуство велнког бр*6ја дичности v новинама, посебно „Manor човека обогаћује лист, као и низ крипгчких и актуелннх тема. ПРЕКСИНОН Y ГАП-у ПОЧЕЛИ ОНТОБАРСКИ СУСРЕТИ Сусрете позоришнпх аматсра отворио Светнслав Живковић, предссдник скупштинс СИЗ-а образовања и Културе, а потом су лараћлнски глумци нзвели прославл>сну прсдста ву „Лажа и паралажа”. Пре тога у холу ГАП-а Драгослав Милојевиђ отворио је ихтожбу плаката поводом 60 година иашсг позоришта. ГОДИНА ХШ WRQOceo Лист Сошцалистичког савеза радног варода ошптине Параћик • •••• Н БРОЈ 319 ■ 15. ОКТОБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОВЕДЕЉНЕ НОВИНЕ >■ ЦЕНА 70 ДИНАРА СКУП СТОМДТОЛОГА Стоматолози са лодручја Шумадије и Поморавља у ок влру октобарсклх сусрета стоматолошких радннка, одржали су свој редовни скуп 11. ок тобра у просторијама аматерског позоршпта. Здравственм радници, са овог подручја, ко ји се боре за здравље зуба, изнели су на свом скупу виз саопштења is непосрсдне пра ксс. Међу бројним учесници.ма били су и најзначајнија и.мсна из овог дсла медицине, a н>их је у име домаћина и организатора поздравио др Радо јица Манчић, начелнлк сто матлошке службе у Параћину ОГШ1ТЕЈУГОСЛОВЕНСКА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНО ЗА „СРЕМСКИ ФРОНТ“ ■ Оппгтејугословенска акција на подизању спомен-обележја „Сремски фронт” интензнвнрана је нарочито ове године када обележавамо 45. годишњицу устанканарода и народностн Југославије. Предвиђено је да спомен-обележје буде завршзно до 4. јула 1987. године — Дана борца. И поред садашњих економских тешкоћа у којима се напазимо, очекује.мо да ће ова наша заједничка акција на подизању спомен-о бележја „Сремски фронт” имагги материјалну подрптку и у нашој средини и да ћс се појединци, радни људи и грађани, пионири и о.младин цц, борни, организације удруженог рада, друштвенопачитичке и друте самоуправне организапије и заједниие активно у њу укључити својим добровољним при лозима који се могу уплатп тл на жнро-рачун број 63504-678-5192 Огпптинскакон ференнија ССРН Параћин, са назнаком: За спомеи-обе лежје „Сремски фронгг". Имајући у виду карактер овог спомен-обележја, сваки добровољни прилог је од ог ромног идејно-политичког и етичког значаја. Свакн прилог је исто тако допринос да се ово обележје заврши у пла!В1раном року и у»скла ду с идејним решењем које ће снмболизовати нашу сна rv, одлучноот, равноправHocfr, братство и јединство нашнх царода и народности. ОКТОБАРСКИ СЛАП Н08И ОБЈЕНТИ ДНЕВНИ ЦЕНТДР ЗА ОСТАРЕЛЕ Поводом октобарских празника наш град је богатији зл још један објекат. Наиме, 12. октобра предат је на употребу дневни центар клуба м остарела лица. На свечансстп; том приликосч одржаној говорила је Делинка Пантић, помоћник секретара СИЗ-а соци јалне заштите, а објекат је предао на употребу Михајло Атанацковић, извршни секретар MOK СК, иначе бивши секретар СИЗ-а социјалне заштитс. м. ж. ОДРЖАНА СВЕЧАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПОВОДОМ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА ДИРЕНТНО РАДИМО НЛИ ОТАЈМВАМО i--— Добнтипцп ог.тобарских при.шања са председнико.м CO Витом Иванишевнћем ®ЕГА МЛАДОСТИ В ИСКУСТВА СФС на залихама има тромесечну производњу — извози како сс то тамо каже и на ; исток м на запад — и у Главицу и на игралиште. Логично нам се одмах намећс питан»е. Производимо ли ми то што тржиште тражи или радимо колико да нешто радкмо. Да је нова фабрика амбалажног стаклз Е — линија 5 ове године пуштана у а сч R овим залихама све бисмо решили да је то S про.машена инвестиција. А ссћамо се сви И тога да су произвођачи пића удруживали сред р: ства да сс тај капацитет изгради. Сада имаЏ мо такву ситуацију. да се у земљу увози стакларска амбалажа. а ону коју ми извозиd мо купац налази мане због лошег квалитеИ та. Сличпу ситуацију смо имали пре пар Н година са теглама за Мађарску, сада са пивЦ ским боцама за Немачку, а имамо прилике d да видимо, ако пијемо Јагодинско пиво, да • увезене флаше су лошијег квалитета од наших. Али да ие буде повика па друге, да уво зимо све и свашта, а да се нашој роби тражи „длака у јајету", квалитету производа. без обзира за које тржиште се производи. мора се посвећивати изузетна пажн»а. To је једно, и друго производаа се мора прилагођавати захтевима тржишта. Ми о преструктуира&у производн>е већ годинама причамо. Сада су већ присутни ставови да ко није способан да се прилагоди захтевима времена и стални је губиташ да такве организаније иду под стечај. To, међутим, није ни ■< мало лако нити једноставпо. To мора доста да кошта. Фабрика це*мента не може да про- ■ изводи угаљ, кога данас нема, кад се може ; производити цемент. Али се од цемента порсд стубова и блокова којих производи РО ј . Будућност" може производити још много и тога. Зашто се тако брзо већ одричемо инвеg стиционог програма нове конфекције за koi' ју смо до јуче причали треба да упосли 1.000 радника Или ми пемамо довољно храбрости да идеје доведемо до стварности или се сви скупа уклапамо у једно присутно анемично стање. Можемо ми бити равнодушни према организацијама које годинама тапкају у месту. За ФТМ „Пролетер” кажу да од оснивања има исти број радника. У задругама се такође ништа не догађа, а у Републипи постоје земљорадничке задруге које упошљавају и до 300 радника« развијају малу привреду користећи празне домове и радпу снагу све израженију на селу. Од децембра прошле године до данашн>сг дана АИК иије почео са радом, јер нико неће у Пословодни одбор. И сад свако може рећи: па решите ви то питање другови који седите у руководству To питаље he се решити „милом или силом’’ али га ја овде потенцирам као нашу стварност — да смо спремви да се гр- <! чевито боримо за места где су добре плате • и где се мало ради а бежи.мо што дал>е од проблема. Имали с.мо случајеве да појединци траже личне дохотке и преко 20 милиопа а радна организација им запада У све ве"“ тешкоће. На другој страни имамо Рад“®в i са примааима око зајемчаног личног дохотка. To указује да смо у систему сгицап»а расподеле дохотка имали доста нероше питања. Стојан Вељковић © Најистакнутијим организацијама и појединцима уручена тринаестооктобарска признања © На свечаној седници говорио Витомир Иванишевић, председник Скупштиие огпптине Параћин ■ Дан ослобођења нашег града 13. октобар ове године обележен је многим пригодним свечаиостима. V недељу,- 12. октобра одржана је и свечана седница свих већа Скупштине општине и друштвено-политпчких организација којоЈ су били присугни бројни гости из Републике. Региона и других општина. Учеонике свечане седнице поздравила је Сања Петковић учешпда Основне шкоI ле „Момчило Поповлћ”, a у име Скупштине општине Кратпша Мирко Ормуж, председшгк Извршног већа. На овој свечаној седнпци говорно је Внто.мир Иваншиевић, председнигк Скупштине Општине Параћин, прво о значају 13. октобра, а потом о садашње.м економском и политнчком тренАтку. — Вра-ћање bi подсеНање на славне дане ратне епопеје иа дане борбепог ослободилачког октобра. на наше многобројне ратне и мпрнодопске победе и успехе, на огромнс п тешкс жр тве, знане и незнаие јуиаке и хероје служи нам као путоказ и даје нам нову снагу за додатне напоре које мора.мо уложити на тражењу решења и излаза нз тешкоћа које прате садашњу етапу развоја Hauler друштва.... — За брже лревазилажеite садашњих тешкоћа и палажен>е правих решења за лзлаз нз материјалног стања и односа које више не смемо толерисати потрс бни су нам пз искуства пре свега знање, храброст, одлучност и ентузијазам, a младосг је највећн и ненсцрпни извор управо obilx иајлепшп.х и највреднијих људоких врлшда које су скоро у једном даху изнеле (иашу револуцију. С.мелије, правовремено, брже и уз све то систе.матско укључивање у рад мла дн.х радннка и у социјаллстнчком духу школованих кадрова није само i решаваља пробле.ма послеиостл већ прс питањс незасвега насушна потреба и нужност искоршнћавања' огром пог кадровског потенцијала , пуног савременог знан>а и нових лдеја у цнљу благовоременог укључивања паше зе.мтве у нову технолошку револуцпју и улазак у иаредну развојну етапу људске цивилизације. рекао је из.међу осталог на свечаној седннцн Витомир Иванишевић, председник Скупштине општине Параћин. Овом прилздком су уручеие трннаестооктобарске Иаграде најистакнутиЈЈГм ор ганизацпјама и појединцима. Днллома општнне Паpahiiii • уручена је Републнчкој конференцији Савеза социјалистичке о.младине Србије и Градско.м аматерско.м позоршнту. Днпломе су додељене OOYP-y „Пролзводња предива н тканинаУ ИВТКТ „Б. Крсмановић" Илији Божићу, пред седнику општпнске органи зацнје СУБНОР-а, Доориво ју Јеремићу зелсвораднмку из Стриже, Пегру Адамовићу, за активност иа пољу територијалне одбране, Андрији Милановићу, раднику Српске фабрике стакла и Драгомиру Митровићу друиггвено-поЈптш«- чколг раднику из Лебине. Новчане награде уручене су Месној заједницн Шалудовац. Плашгнско-смучарском друштву „Јаворак”, Радослави Величковпћ ради-нци ИВТКТ ,.Б. Крсмановић” и Миодрагу Петровпћу, пензионеру. У и.ме награђених захвалио се Раднвоје Стојановић, председник Раднпчког савета OOYP-а „Производња преднва и тканина” ИВТКТ „Б. Крс.мановић". Са ссдннце је ynyhen телегра.м Председннштву СФРЈ, а прочитала га је Александра Тодоровић, члан Пред седшшзтва OK ССО. На крају је приказан пригодан културно-уметннчкп програм у лзвођењу Градског аматарског позорншта у Параћину. М. Ж. ТЕМЕЉАЦ ЗА M3 „4 ЈУЛ“ У оквиру октобарских свечаности 10. октобра у Месној заједници .,4. јул" постављен јс камен-те.мељац за зграду ове месне заједимце. Том при ликом је говорио Милан Јовановић, председник Скупшта не месне заједиицс, камен тсмељац је поставио Ранко Бранковић, предссдник меснс организације ССРН, а у пригодно.м програму учсствовали су ученнци Ооновне школе „Стсван Јаковљсвић”. Будућа згра да Месне заједнице имаћс 235 квадраталх метара, а извођач радова је РО ,,Балкаи”. М. Ж. РДЧУНЈСКИ ЦЕНТАР о Дан ослобођења у највећем параћинском колекгнву обслежен отварање.м рачунског центра. Да је дошло време компјутсра не трсба су.мњати. Ов све више постаје десна рука. a to оу увлдели и у највећем параћинском колсктиву Српској Фабрици стакла. На сам Дан оолобођења, 13. октобра предат је на употребу нови Електгро-рачунски центар ко ји he умного.ме поспешлтм рад овог гигакта стаклароке индуслрије. М. Илић ЗУБНА АМБУЛДНТА У суботу, 11. огсгобра у про сгоријапа Оановне школе „Стеван Јаковљевић'’ отворена је зубна амбуланта за шко лаку децу која има за циљ превентивну заштлпу зуба код деце. М. Ж.
палнтични нншт 1S. ОКТОБАР 19B0. OCBPT ■ БРОЈ 319 ПРЕДЛОГ ЗА YKOP Серадња са братсклмопштаиама ПОСГСТАЈЕ ТДНМИЧАРШ Оаувек говорило Г и тврдило, а наравно и доказало да fte најпдхитресбжкији део радничке класе, бран ша која жи са Повод исдавно се свакодаевно дру металам. Мајстори за ов.у рубрику је одржано таклсиче1ве металаца из наше qpeдлне, а ^-прилмчено и изведено поводом Дама мегала- . на. На прву прозввку у просторијама ФаЈорике тек ст»1лш<х мхшшиа ,Д1ролетер" многи су изоотали. Me by ондгма који су током каснијих сатн исаоазивали своје умеће нзлазилм су оз салти , лровереми асови”. Да не би новоднице створиле забуну они који се год.иналса тахмнче и који доказују своју вештиму знање... Нажалост, weby такмичарима је занвмарљиви број оних кој-има би ово требало да буде „ладкирана рампа” могућноот да до кажу своје споообноспи. Да ли су млади, оно мало више ијхи мало мање уопешни изп^били тажмичарстги дух? Зар у н>има но клиЈа шпонови како је један ,^адрттл” металац приметио. М. И. ПРЕДСЕДНИШТВО МОК СК О КРЕТАЊУ ЧЛАНСТВА Пријем 30 одсто радника ианад забележен је у АранВеловцу 32,6, Деспотовцу 33,7 Крњићу 53,8 и Па pahitiiy 39,7 одсго. Y истом периоду, првих шест месеци члапство у због искључења брисања м својевољног напуштања, преоста ло је за 840 чланова од којих је 481 радник или 57,2 одсто. Бројке говоре да је у Аранђеловцу СК напустило 63,8 одсго радника, у Баточинн 81,8, Деспотовцу 40,6, Крагујевцу 54,2, Параћину 61,5, Свегозареву 60,7, Еутприји 68,5. С. Цупарић — „Светлост” „БРАННОВГ ДАНИ ПЛАКЕТА ОПШТИНЕ ПАРАКИН РЕПУБЛИЧКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ССО СРБИЈЕ уддаиии ОД ОЧЕВА ОСТАЛО @ За впсока остварења у афирмацији добровољног омладинског рада, за успегпну сарадњу у току осмогодиптњег организовања Омладинске радне акције „Ауто пут Братство-једииство” у касељу ,.7, јул”. Скутпптнна општине Параћин доделила је Плакету Републичкој конференцији Савеза социјалиотичке омладине Србије Срце иште градилиштв РепублЈПка конференција Савеза социјалкстичке омладнне СрбнЈе организатор многах омладинскпх радних акција, један од највећих послова у домену добровољног омладинског рада имала Је на „велидом бел<ил путу наппц: очева”. Друга трака ауго-пута Београд — Ншп никад не бн била оно што јееге да у н»у нису уграђени жул>еви младих руку, потоци зноја и ентузијазам хил>аде младих Југословена Y протекјпех осам годташ на банкинама, косинама и канаДИПЛОМА ОШПТИНЕ: ИЛИЈИ БОЖИНУ. ПРЕДСЕДНИКУ СУБНОР-а ПАРАНИН © дих на радној акциЈи, на развоју братства и јединства међу њима, у стручHE 10МН0С1ШШК СДДРЕНАЈЕ лмма, на свим они.м местнма где мапшна остаје немоћна прискакале су младе руке. Нежне, првог дана. ном и ползтгичком вању» Y бављењу ским и кулггурним ностима. Захваљујући врло образоспортоктивдоброј а онда да би радних каде те испуцале и уморне већ код сумирања резултата прве деисте руке студената и ђака постајале грубе » спремне да са подједнако.м спретношћу држе крамп и лопату и испун>авају норме, које ни за длаку нису различите од свакодневних граВеввнских Њих 11.420 бригадира, сврстаних под заставе 251 бригаде у 30 смена боравило је у велелепном насељу јул” у Параћину. Као пгго сарадЈћи акпије и Параћина велики део ових послова обављеи је са успехом. Спортски клубови, друтптвеме и радне органпзације несебично су излазиле у сусрет потребама омладинаца па Је потпуности лапша да стога била Y оправдана крису ОРА Ауто1ги задатак ганизације ва брига омладинске орније искључиу организован>у добровол>ног омладинског рада, тако се ни задатак бригадира не огледа Једино у Јурењу норми и процсната. Значајни резултати постигнути су у образовању и васгагган»у мла- -ттут и Параћин једно те исто Оваква оцена осмогодиппвег дружен»а омладине Југославије и општине Параћтш значајннја је утолико пгго ннје Једнострана. Задовољство због квалитетних односа у ви' ше наврата изражавала је и републичка конференција ССО Србије награћујући колективе и појединце из Параћина бројним признаљима. ПЕТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕНА СКУППГГИНЕ ОПШТИНЕ Другог окгобра на трту Бра тоса Ирсмвзтаввгћа одржана је уопвпхна манифеотација у којој су учествовали Бранкови Јгмен>аци, оргатвизаш^е ко је лоов Браиково име. Пропрам е био богат, а извели су па члановл КУД-а „Бранко Крсмановић” из Параћчша. Светлана Панић 24. ОКТОБРА СЕ ОБЕЛЕЖАВА МЕЂУНАРОЛНА гопинд m Животопис Илије Божића, сада предсвдника СУБНОР-а општине Праћтш пун је активности у којима је исказивао револуционарна стремљења. Досељеник из околине Глине у СР Хрватској, Илија је у Параћину учио ситарски занат и сазнавао прве револуционарне импулсе. Г де хвата се у конггац с проблемима у овдашњој средшш израњављеној ратним вихором. Успешно се доказује у шумском газдашству „Јужни Кучај”, затим као директор у ,Д1рвом мају”, „Градитељу)’, „Помграггу” у Нуприји. Илија Божић Током рата, тачније 1941. бежи испред устапгког про ixwra у Параћнн, а потом 1943, године следи ■ и ратнички-револуционарнп пут. Са првим данима слобоОвако богат и креативан рад није остао незапажен. Бројна су признан>а која красе груди између осталог, Медаља заслуга за народ. Орден заслуга II рерод, Орден рада за П реда, Плакета Савеза бораца Јутославнје, бројна дру штвепа признан»а којима се ове годпне придружује и Октобарска награда Скугпхгпгне опгптине Параћин. М. И. О Указом Председнишгва Социјалиспгчке Фоц,еративне Репт.'бЈшке Југославије за заслуге и постигиуте успехе Y раду од значаја за напредак земље из наше одликовани су: Орденом рада брннм венцем: ошнтине са среРужица На Дан Уједињених наШ1ја — 24. октобар предвиђена је и центра.дна про слава међ^гнародие године хсира. која ће још више приб.-ппкити цеаој јавноо ти сврху и неопходност продуб.-мшања, ипгоења и јачаЈва .мира 11 сарадње међу народима, кзо и значаЈ ОргапизацмЈе уједш»е-гих , нација v сввм шгарвнма iteiie делат^ости. Овзј даtvm бнће посебио .ххиажев п v нашој сре.нши, иароЧ!И« V школама, к ДРУгич оргагечвдазша. Ковачевић, пензионер из ИВТКТ „Б. Крсмановић”, Десанка Обрадовнћ, општинеки суд, Даница Ми хајловић, општински суд, Анка Михајловић-Јокснг мовић. општински суд, Апостол Јовановић, ИВ ТКТ „Б. Крсмановић”, ЈБуболшр Илић, опшпгн ски суд» Радивоје Симић, општмнски суд, Властидшр Мллуткновић, Скуп шнтна ашптине, Душан МитиЈ^ ЖТО, Урош Карић, РО „Шумадија” и Боривоје Стојковић, РО „Шумадија". Медаљом рада одликовами еу: Гордана Рашковип-Крстић, CO, Дра гослав Шутић, CO, Ради can Јовановић, општииски суд, Радомир Симић, РО „Буду *1ност ” и Душан Јовнчин, члан одреда нз виБача. Одликовања су и.м YPY чена на заједничкој седншЈИ свих већа CO Параћин 7. октобра. Обичко о октобарсклм празници.ма у гасте нам долазе делегације из братских општина Мурска Собота м Кралина. Тај сусрет зваммчвика протрчи забележсн кроз протоколарни део нозинских стубаца. Мсђутим, у међупростору одвија се и други вид сарад. ње, онај нопосреднији кад једни другима све чвршће и радосније стежемо руку. Уводни пасус јс и једно подсећање на просторс за сарадњу које заборављамо. Економске нрилике све више чине да каишеви на струковима буду затегнутији, да се рационал н-ије понашамо. Са друге стране свс чсшпе С.МО сведоци затварања у оопствене атаре, не познавања, з у појсдинм.м моменти.ма и ^отвс реног исказивања националисгичких побуда. Зашто ово бележммо? Са наши.м побратимима из Помурја м Загорја увек радо се дружимо, посећујемо, раз.мењује.мо искуства. Ал>и, и како се поиашамо у том карактеру живота. Све се рсђе виђамо и питамо за здравље. Као да о.мо заборавили да сусрети не морају да буду само свечарски и они који изискују великс трошкове. Изгледа да слто заборавили да постоје могућности и да наши ученици који походе Југославију у оквиру ђачких екскурзија у своје итииирере убаце и Загорје и Помурје. На крају и привредници као оонова ових домека живљеља имају шамсу 'л могућиост да ураде и то доста. Уствари, они би мораЈгл да поставс темељ свему пгго везује ове средине, јер за то имају не мало могућности. Вреди се вишс потрудити да се са нашим пријатељима в/ђамо чешћс и радно, а не само о свечарским приликама. КАКО МАРКС КАЖЕ □ Y уторак, 7 октобра одржана Је заједничка седнииа свих већа скупштине општине Параћин. На овој седници разматрана је информација о оствареним средствилга оп,- штих друштвених и заједничких потреба за период Јануар —август 1986. годвше и информације о извршељу програмских задатака СИЗ-а запошл>аван»а за првих осаме месецл и о кретању цена, трошкова живота и стандарда грађана за прво полугодиште ове године. Поред тога делегатима је била презентирана и информациЈа о стању јавног реда и мира и безбедностн саобраћаја за девет месеци ове године и извештај о примедбама и предлозима са Јавне расправе о предлогу друге фазе измена и допуна генералног урбанистичког плана града. Радно председнипггво пвте седницв CO На/јвеће пинтересовање делегати су показали за Нацрт докумената о општој и заЈЈедничкој поврошњи Y 1987. годшги. После уводног излагања Радета Јовановића, замеиика начелника општинског кошггета за привреду Драган Радић, делегат Српоке фабрике сггакла. а потом и Радомир Марковић из ИВТКТ „Б. Крсиаиовић" су изнелм сгавове делегација ова два н-ајвећа тгарађинска колекгтива које не прихвата ју плаи пројекпије и ставалју низ примедби на начтгн како се планира стопa. Да је вио п&отгик Маркс би можда рекао да је живот као река. А река има матацу и мора да тече. Својзел путем, куда је матица води. Б&ш хао пгго и живот мора да се одвија, по потреби људи да живе добро и свс боље. Ако је превишс мул»а река излази из свог корита и улмштава плодна поља. Матица ттрво слаби, a ikxtom почиње да тражл погоднмје тло за своје ново корито. Срећом људм воле овоју реку. Зато јој чзгсте корито. Марко кијс пеоник и не каже да је живот река али каже да живот тече и да матицу тог тока чкне производне снаге друштва. г Пошто овс снаге сгварају материјалиа и ду- ’ ховна добра која су неопходна за живот.^ко * ( ји је пак утоликб угоднији -уколико је овзх добара вЈпие, човек се опредељујс за такве одноое са друтм људима којима ће да омо- . гућл што бржп развој ових онага. Оваква законнтост важи за понашање про изводне већтннс друштва; непроизводној ма- “’нлоти може да буде добро и када то већини Њихови захтеви се своде на то да се и буиет и заједаичка потропгња смање јер привреда није в;нпе у ота.н.у да носм оволики терет <као и др сада. Y томе јгх је подржао и делегагг Љубомир Огњамовић. После полемике која је уследила утврћен је Нацрт докумената о општој и заједничкој потрошн»и у 1985. годшги са свијм примедбама које су се чуле на овој оедници којм је полазни материјал за јавну расправу која треба да уследи. није, па ради сводзсх себичних интереса кочи развој друштва, због чега производња слаби. Пошто људи не воле да живе лош& одстрању ју оне који им ометају лроизводњу. На изглед једноставно, а у збиљи мукотрпно, али успешио. Да иије, живот би стао. И као што река мора стално да се чисти од наноса талсо и живот мора да се чисти од лошијих људи. Река је заправо револуција, одноано, револуција је река. И као што река има овоју матицу тако и револуција има сво ју. Или су револуција и н>ена .матица две ис тодобнс револуцгсје: матица је технолошка рсволуција а река друштвена. Људи следе технолошку револуцију јер их она храни, a према нкзј изводе друштвену. Уколико не би бмло овог оклада, друштвена револуција би била сама себи сврха, чему би се као паметан човек први Маркс и зачудио и успротивио. Слободан Анђелковић РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ 0СТАРНШЕ-5АМ1НУ HE ДОБНШЕ Стојан Јовичић, зидар у „13. октобру" — Ми смо добро остарели. He можемо више. Младих нема на нашем послу. Нема ко да нас замеаи. Шта је узрок томе? Па Mane плате. тсшки услови рада... — Подмлатка неће бити све дотлс док М. Ж. зидар не приватно. За зидара подучиш, школе. заради у предузећу колико може Онда, ми нс школујемо зидаре. се зна шта треба. да га основном и што више праксе, а нс вслике ЦА ИВАНОВИЋ на седници OK СКС. Властимир Милутиновић прима ордеж ИЗА ГОВОРНИЦЕ — АЛИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА располаган>у да својим стручним зпаље.м и --------------- ------- ва11 искуством помогпе овој заједници и учионице и катедре, па нека ово, у ,,мс мојих колега буде и позив па сарадн>У о"е друштвспо-политичке зајсдпице и сред»°' 1пј.опгкпг п«чтпа, рскла јс npn-’-ecnn ЈПЛЦ НИСУ КУЋА ЗАТВОРЕНД За средвошколски центар, језгро ивтелектуалаца, кажу да јс затворена кућа Међутим, ми се осећамо недовољко иско ришћеним. Колектив мојих колега стоји на
ДКТУЕЛНО ШИШ1И 15. ОКТОБАР 1988. НОМЕНТДРИ ■ БРОЈ 319 ПЕ113ИОНЕРИ - lll’ABII ПРОАЕТЕРИ У Параћину 7.000 пензионера. Од овог броја члапова општипскс Организације пензиоссра је 4000 Остало је учла&ено у Организацчју инвалида рада, а око 1.200 н>их нијз обухваћено ви у једној од постојећих организација. Опо што знамо, то је жалосна чшвенмца да је прско 60 одсто евидев тиравих иензионера корисиика заштитног додатка, што he рећи мипималне пепзије, а њих око 20 одсто прима незнатно више од границе кориспика заштитног додатка. Када јс реч о овом соју наших суграђана« вреди додатм, подсећа председник удруже&а пепзионера БОШКО КАЛАБИЋ, да је реч о лудима пролетерима, у буквално.м смислј те речи, јер они осим пензије вемају никаквих других матсријалних принадлсжностм по било ком оспову, а у већини случајева, са једном пензијом издржавају join no кеког од чланова породице. Економски гледапо они живе испод граниде голе егзистепције. Организација удружен>а пензионера општине Параћкн има 5 клубова, углавном вео.ма лепо уређених, у којима пензионери порек забавс, кзрата, домина, користе н све врсте напитака уз зпачајне маље ценс у односу на јавне угоститељске локале. Љубиша Цвстковић — Луша ОСМА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА СПОСОБAН КОМУНИСТА JE МАРКСИСТA S Извештај о остваривању програма марксистичког идејно-политичког образовања и оспособљавања комуниста, радних људи. грађана и омл«дине у О1ШГГИНИ Параћин за период од октоора 1985. до септемора ове године н Предлог програма марксистичко —идејно—политичког образовања и оспо собљавања комуниста радних људи, грађана и омладине били су основне теме седнице OK СКС одржане у уторак, 7. октобра у малој сали синдиката. Уводно излага»е поднео јс Зоран РаДојевић, а учешћс у дискусији су узели ЈСлица II вановић, Ћура Ђукић, Слободан Апђелковић, Нада Јоваповић, Милап Панић и ДРУги. АКТИВ ПРИВРЕДНИКА Y СФС МИОДРАГУ ПЕТРОВИНУ, ПЕНЗИОНЕРУ НОВЧАНА НАГРАДА КРЕЂЕ НА Б0ЉЕ ЖЕД1Ш ПРИЈО ВОДЕ И док сс у вишим форуми.ма бије битка да сс промосте републ-ички и покрајински јазови ми нисмо у сга»у да нађе.мо рсшење за један мост иа међуопштинском луту Параћин — Свстозарево. Већ дуже време путнмчки саобраћај се обавља по систему свако вози до моста са своје стране, а затим псшицс преко хлимавих талпи ћупријског мос та иа другу страну. Прелазак лрско мосга иијс и крај малтретирању путника, јер се врло често дешава да аутобуса за Светозарево нсма или да јс ие сачекавшл све путнмке всћ од.маглио. Ј1 док се два аутопревозника у нездравом ривалству препуцавају као у всстсрн филмовима. двадссст километара путник прелази за два и вишс часа, што je податак за Рлплија. Драгиша Продановић ® Актнв привредника је у четвртак, 9. октобра заседао у Српској фабрици ста кла и разматрао лнформа * цнју о пословању ове радие организације. Уводне напомене о положају параћинске Стакларе дао је МИООДРАГ СИМИН, члан пословодног одбора, а потом ДРАГОМИР ХАЏИБ, вршилац дужности директора СФС. f Све што се чуло тог дана у Стаклари и из ^-воднлх излаганл и од других дискутаната своди се на то да ЊЕНО ВЕАИЧАНСТВО - КОРНА ■ Други се љутс кад и.м се да „корпа” — а Параћин је просто жсљан корпе — за отпатке Недостатак корпи за отпатке у граду предсгавља ироблем који се не сме заобиНајмањс их има тамо где је фреквечција људи вајвсђа. Главном улицрм од Халс спортога до севпфора нема ни једне. у центру града само неколико, док у осталим дсловима ,.ни за лек”. Слична је ситуацмја у школским двориштима, паркови.ма, на ксју, око спсртских објеката. Стање јс очиглсдно алармантно поготову што нсдостатак истих, не само да ружи град постојећих отпадака, већ представља оласност од заразс. Још опасније су и наше парави да не користимо и оно мало корпи што имамо, всћ појсдинци отпаткс бацају где стигну. У складу са таквим понашањем је и наш рушилачки менталитст, да свс што јс ново трсба по хитном поступку да постане старо, демолирано. изгрсбано или јсдноставно да нсстанс! To није случај само са јавни.м телефонима, клупама. саобраћајним знацима, новим фасадама, већ и са — корпама Јер, пре десстак година у граду је било довољно корпи. Иницијатива Градске конференцијсССРН да радне организације, установе и грађани очксте и уреде град за наступајућс празнике слободс, свакако јс за прхвалу. Чист и уредан простор у комс обитавамо трсба да буде огледало нашс свести. Мирослав Чопа ПЕТРУ АДАМОВИНУ ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН 0ФНШ1Р И ДИРЕКТОР ® Петар Адамовић, дипломирани инжењер агрономије је дугогодшињи друштвено-политички радник и директор земљорадничке задруге „7. јул” Параћин © Носилац је многобројних признања за досадашњи целокупан рад као што су Орден рада са сребрним венцем и Значка народне одбране СР Србије, а ове године додељена му је диплома општине Параћин за активност у области остваривања планова тернторијалне одбранеи развоја самоуправних социјалистнчких односа. Завршавајућл школу резервних војних официра у Бплећи, схватио је и прихватио Тнтове речи: „Да тре ба живети као да никада неће битн рата, и прнпрема ти се као да ће га сутра бити”. Јединица чији је ко мандаит Петар Адамовпћ добија високе оцене и до сада више пута похваљивана од Biniiiix органа. — Наш рад се управо ус мерава на то да буде.мо што оспособљениЈи да у то.м да то.м нежељеном тренутку извршавамо задатке који су наша обавеза. И остале стареипше и припадници ове јединице су такође с пуним правом могли да бу ду носиоцн овог признаша, истиче Петар Адамовић. Петар Адамовић активно учествује у раду друштвеНО-ПОЛИТ1ГЧК1ГХ и друштвених органнзација у општини II регнону, а тринаестоГРАД ИЛ СРЕСКД ВАРОШИЦА Параћин јс саврс.мси индустријски град са великим а.мбицмја.ма али -и манама које сс за н>и.м вуку као pen. Међутим у рано јутро уз цику свшва, мукап>с храва и кукурикање пстлова подсећа на предратну срсску варошицу, иако јс до краја 20. века остало још непуних петнаест година. Цслокупну слику о наше.м лспо.м граду странац можс да поквари једном .малом шепБом кроз Врапчане. пољопривредно ласељс града. Житељи овог нассља живс живото.м дедова и прадедова ко ји су сс бавили сточарством и ратарство.м. Дворишта неуређена, ссњаци разбацани, стај ско ђубриво у гро-плану и до.маћа марва која прави крос трку по дворишту. Било јс рсчи о исељавању стокс ван града, међутим тај проблс.м нијс рсшсн ни до ове године. Живка Јовановић Први ЖИГ: С. ВсљковиИ У ЗГРАДИ СКУПШТИНЕ ОП ШТИНЕ ОТВОРЕНА ПОШТА БРОЈ 2 Оссновна оргамизација СК .мора да буде и основна образовна ћеллја сваког члана Савеза комуниста, постсјећи начин образовања кроз партијскс школе треба акгу^лизирасе у овом колективу чнне огро.мни иапори да се стан>е из корена мења. У току је реоргагшзашгја која треба да буде завршена до кра ја гоЈџше. а сходно с тим разрешаваће се кадровски проблеми који су овде врло лзраженн. Меива се систем паграђшзаЈва, а храбро се ушло и у борбу за кваллтет. Већ има позитнвнпх кретаЈва али је за-кључено да пословаље ове радне ор ганизације треба посматрати кроз ^поредне показатеље пословазва дрхтнх стахлара у нашој земљи. М. Ж. Псрица Адамовић откобарска награда јс рсзултат његовог допрнноса у области остварпвања планова територнјалне одбраМ. Ж. На шалтерском простору Ску лнгпше општине, отворена јс Пошта брзј 2. Корисници услуга овог лоаог поштанског пуикта моћи he да обаве сзе поштанске услуге, оси.м пријема и испоруке пакета и мсњачклх послова. Шалтер је мзграђсн средстви.ма овдашн>е поштс, а проотор је бсз јшкплдс уступила Скупштина оппггиве. Пошта је <на употребу предата 10. октобра на пригодној свечаности, а први жиг на приспела писма јс ударио Сто јан Вељковић, прсдседнпшс Извршног савета CO Параћин, ти и прилагодита потреби и иачину размишљања младпх. Индивлдуалном марклсисти« чко.м образовању такође треба придати значај и извршиИ ДАЉЕ АНТИВАН За активан и дугогодишњи друтшвено-политички рад л развој самоуправних социјалистичких односа ове године новчана тринаестооктобарска награда додељена је Миодрагу Петровићу, пензионеру, бившем раднику ИВТКТ „Б. Крсмано-' вић”. Миодраг Пстровић је у параћипској штофарн био веома цењен радпик и бирап у органима управљања и друштвено-политичким органпзацијама. Посебно је значајна њсгова активност у синдикату. Као активап члан Савеза комуниста више пута је био бмраи у фабрички и општински комитет СК, а значајап јс и његов допрЈшос у раду борачке организације и активностима у Меспој зајсдници Зно јац—Дашсово. — Постоји огро.мпа разлика између друштвено-полигичког рада од пре 30 годпна када су се задаци извршавали ио лирсктивп и сада када је всома важпа самоиницијатиза, али је несумљиво да сч сви.ма онима који желе пружа прилика да буду активни друштвсно -политички радници. И када човск оде у пензију заго има услова у месној заједницн где могу да се остваре и многе актпвности, каже поводом додељивања трипасстооктобарске наградс Миодраг Пегронић. Уз мсдаљу заслуга за парод и орден рада са златним венПРАЗНИЧНИ ПОЗДРАВ ОД НАЈМЛАЂИХ НАЈЛЕПШЕ ЧЕСТИТКЕ Малишани са подпредседницом CO У празничној колотсчипи. лај.млађи су направилм на.јлепше изненађење и најпријатнијц сусрет. Наиме, рсч је о полазницима предшколскнх установа, коди су 13. октобра у ранп.м јутарњи.м часови.ма осванули пред вратима прсдседагика општлне да му чести тају празмпк, а преко »ега и свама нама. ти рационализацију тема и предавања у оквзтру постојећих политичких школа, Трсба извршити анализу рада и активнјосги свршеиих полаздика и оцеиитп њихово место и улогу у радним организацијама и другим орединама, јер пре.ма речима Ми^ана Панића. председнпска ОКСКС, ако обезбедимо подмла1)ивањс кадра ке треба ни да брлкемо за даљи развој Савеза комунисга. цем поводом Дана ос.чобођења придодато му је још једно признање—новчана тринаестооктобарска награда за 1986. годину, на чему му од свег срца честитамо. М. Ж. ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГК ССРН Подељени аи не - раздељеии У уторак, 3. октобра одржа на је изборна седнзта Градске конференцијс ССРН Паpahjnra. Извештај о раду град ске конферениијс ССРН за пе риод јануар 1983. — септембар 1986. година поднео јс Томислав Антић, прсдседник ове конферснције. У дискуспјама које су потом уследилс захтсвано јс да i сс у будућем раду лостављају задаци и обавсзно поставља питање ко, шта и зашто их није реализовао. Било јс речи и о томе да је потребко да на.м град буде лепши и чистији, а Драган Антић, предоедник OK ССРН je у ceoioi дискусијл између осталог рекао да сс убудуће на нивоу меоних заједница морхмо мно го вишс договарати, јер смо подељенм, али не и разделени, а градока конференција ССРН треба чвшће да се састаје нсго до сада. За председиика Градске конференцпје ово.м приликом изабран је Југослав Милиђ, a за заменпка предссдника Зоpai.a Стевановић. М. Ж. Дслсгација невслика, са све жим цвећем јс при.мљена од Наде Јовановић, потпредседника скулштиие општлве, по чашћена соковима и бомбо * ча.ма. Овај пријатан и дрдг суорет завршен је обећаљем да ће гости редати све схме петиие кад пођу у школу. м. и. „Болесно стање” у меднцинско.м центру Ленари се љуто завадили } • Општннски колштет СК је на једној од својих претходних седница формирао групу ради утврђивања стања и односа у Медшцшском центру у Параћину, организацнји од посебног друштвеног интереса, а након што је општинском кодштету и другим друпггвено-политичким организацијама пристигао велнки броЈ представки на рад органа и појединаца у овој организацији. Y складу са методом рада СК радна група је најпре упознала присутне са извештајем о стаЈву и односима у Медишшском центру, а након тога збора извештај је дограђен и радна група је сачинила ко1гачан предлог оцена стан>а, као л предлог мера за његово превазилажење и о томе обавсстнла збор који је одржан крајем септембра. И збор радшк људц и збор комуниста личили су на све претходне састанке у овој оргамлзацпји који * ма Caio били присутни: До ста личних обрачуна, меБусобних оптужбп, без жел>е да се лични настутш превазиђу и стање гледа објективно и самокритич * ки. Нигде вшие образованих људи ни горих односа него у Медшџгнском центру. Извештај радне групе разматраће основне организације СК. а потом и Општиноки ко.митет СК. М. Жнвковип CYCPETII ПТТ РАДНИКА ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВАV ПОТОЧЦУ Прошле суботе Месна заједница и основпа школа у Поточцу били су домаћидесетих јубнларних сусрета ПТТ радника побратимскнх градова Светозарс ва и Бјеловара. На свечано стп је говрно друг Милош живаноић члан Савеза СР Србије, а затнм су гости приоуствовави отварању ли ковне изложбе „Стара моравска архлтектура" Мио * драга АнВелковића-Белета н падобранс1шм атракцијама чланова аеро-клуба Стојан Пстровић СУСРЕТ ОРГАНИЗАЦИЈА ПЕ НЗИОНЕРА ИЗ ГЛИНЕ II ПАРАЋИНА САРАДЊА ЗА V30P Сарадња пензионсра из организација у Глини (СР Хрватска) и Параћина, започста 1975. годинс, и данас живи пуни.м живото.м. Токо.м октобарских празника у гости.ма су сс налазили представшши пензионсрскс организације из Глинс и то: Јово Чакало, генерал у пензлји прослављени ко.мандант банијских партизанских јединица, Милош Масловара, такођс прославл>ени партизански ратн-ик, затим Мирко Корица председник опипинске организације пензлонсра, ЈОво Стајић, Миле Јурчић....
15. ОКТОБАР 1986. ■ БРОЈ 319 БЕРБД ВЕРБА KYKYPY3A ар, TAKO СЕ ЧУВАЈУ ТРАДИЦИЈЕ - ПРАЗНИ Ових дана на њивама су вредни пољопривредааши који скаддју кукуруз. По речима пољопривредника. кукуруз је добро родио. Међупш, како смо сазнали на откупном месту у „Црвом мају", мало је оних који доносе кукуруз на откуп. По тврђењу и пољопрпвредника и откупљивача. мала цена од 28 динара по килограму је узрок слабом одзиву. На фотографиЈИ нашег сараднпка, јеСтанимир Ми нић са делом породице, који су лаковалн овогоддгшњи род. Станилпф нам каже да је ове године посејао 4.5 хектара кукуруза типа „666” и да је задовољан родом. — He исплатп ми се да продајем кукуруз по овој цени. Оставићу та и кориће године ћу упола мање стипг за тов бикова, а идусејатп кукуруз, каже нат саговсрник. М. И. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић BNHO Треба напо.менупс да је вино хоје поред хране слу жи и као комплексни лек, има окрепљујућа својства. Датира од постанка цивилизахгије. За њега је везана лзрека да је оно „млеко сгараца”, стЈЕмулатор апетита, алн је и хигијенско и лековЈгго тпгће, чувар здравља и елнксир дуговечноссти. Елимилише јутарње иепријатнс снове, а да би се откбонила несаннца лре спаваља узлма се мала ко ллчина bima. Код слабог апетита препоручује се један дсцилитар уз свакн оброк. Употреба црног Buna исте коЈШЧине ире сваког јела потпомаже мршављење. Истраживања су показала да је дејство випа најефикасније код шећерне болести. Код појаве колере у неклм земљама Медитерана као прва мера предострожности предлаже се замена воде вином ггли њенпм мешањем са вином. Према неклм ауторима упоггреба вина у уме реним количинама смањује артериосклерозе. а буду ћа истражпвања ће показа ти да ли ће се црно вино уЈИУгоебљавати као антиканцерогено пиће. Вино смаљује физичку напетост, поеедује лаганп стимулатпвнп ефекат јТ олакшава комуникацију међу људима. Клрпкатура Зорзла Живковића hlaaHai НОВЧАНА ОКТОБАРСКА НАГРАДА МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ П1АЛУДОВАЦ ф Једна од најактивнијих месних заједница, тачније речено, једно од најактнвнијнх села у оппггини Параћин. не тако богати Шалудовац« за залагање и неговање традиција народноослободплачке борбе и уређење села ове године добило је новчану тринаестооктобарску награду оппггине Пара ћин у износу од 80.000 динара Један од највећих послова, завршен ове године, је изградња Спомен-дома „Па раћинско-ћупријској рудар ској партизапској четп”. За пзградњу овог једног оПартизански спомен-дом ваквог објекта у Шалудовцу постојс дуооки разлози. ПараћЈшско-ћупријској рударској чети, првој једнни ци народноослободилачке војске нашег краја подпгнут ОСМА ПОЉОПРИВРЕДНА ИЗЛОЖБА Y СТРИЖИ ■BOiE - РАТМ © Осма изложба приплодне стоке одржана 3. окторба у Стрижи, још једном потврдила да Поморавље хвата корак у сточарству О Сикирица иРатари расадници „лепотица” □ Уз присуство многобројннх гостију, представнпка друштвено-полЈГгичких заједница Нуприје п Параћина и организација удруженог рада, из ова два града протекла је Осма изложба приплодне стоке у Стрижи. На жалост, најмање је било пољопривредних произвођача, оних који немају грла изложена, онлх, која би пзложба требало да зашггересује да побољшају квалнтет својих крава и јунаца. Оцењивачки одоор лмао је незахвалну улогу да у ни јансама одлучујс међу изло жеашм грлима јунтада л кра ва. Ипак, за најлсгппу краву изабрана је Борка нз штале Миодрага Јаћимовиha. Шамплонка која је са поносом носила ленту побсднице у другој лактацији дала је 5.757 литара мле ка, са 3,95 одсто млечне масти. Прва пратиља такође из штале Ратарца Миодрага Јаћимовића. To је крава „Ромела” која годишње даје после ггрве лахтације 4.420 лнтара млека са 3.90 одсто млечне маспх. Друга пратил>а је крава Милана Милојевића лз Сикирице мХелба” која у летој лактацији даје 5.460 ли тара млека са 3.8 одсто масти. Трећа прапива је крава „Рика” власнипггво Љубише Мијајловића из Стубиие која даје 30 лзггара млека дневно са 3,65 одсто масти. Meby јуницама најлепша је пронађена у шталн Драже Јаћимовића из Сикирнце. To је ip.no „Ана" кћи ква.-штетне мајке, некадашње шампионке. Њене пра Tir.i>e су јуница Милупша Спмића из Ратара н јуница Радомира Михајловића из Доње Мутнице. Је објекат који заиста није грандиозан по својим физичким мернлнма, алл је велики по чину, делу и поиттован>у. Ова јединица у Шалудовцу Је положила за клетву, а и део својих операцнја имала је у атару овог села. које је тешко платило данак своме ослобођељу. Шалудовац је био скоро порушен у бо.мбардо Други садржај изложбе, механнзаипја и по.љопрпвре дји( пропзводи, овог пута само повртарски и воћарски нлсу пробудили посебно интересовање. Први због своје високе цене, a други вероватно због маiter броја експоната. Ипак, пажњу заслужује Аца Лукић из Чепура којп је овог пута изложио паприке разних обллха, али велзгчине које никако не иду уз ово стабтпизашсјско време. М. Миленоквић ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ДРАГОМИРУ МИТРОВИНУ — .,ЏУЏИ’Г ИЗ ЛЕБИНЕ ПРНЗНАЊЕ НАРОДНОМ ЧОВЕКУ <9 Мали је број људи који на помињање имена Драгомира Митровића знају о коме се ради ф Све бива јасније када се дода „Џуџа” — Лебинац ф Пре дседник Скутптине месне заједнице Лебине у два мандата, једном пре тога потттредседник и активиста од малих ногу. ове године заслужено носи високо друштвено признање. Сувопарним језиком у не колико речетша, у образложењу предлога за додел\’’ дкпло.ме, „горе наведсно”, покушава се да се на пола страниие образложи и објасни јадан друштвено богати Ж1ГВОТ. Y ствари ншпта <нијс спЂопарно. много је ту љубави. ентузијазма, воље и самопрегора. — Волим ово моје село. Волим да има све, да буде најбоље. Некада нисмо .могли мо.мка да оженимо. А сад у Лебину долазе девојке из Шавца и Стриже. из Сикирипе. да о оннм горњи.м селпма и не причам. објашњава Драгомнр Митровић слику Лебинс сала. после неколпко ,,ак« тквтпгх” годнна. — Село је бпло затлптено, без гптева с модерном подлогом. Дом „уронио" у бујкчне наносе. Седимо тако испред њега и разговарамо: To је пропало, ово вању немачке артал»ериЈе. За изградњу Спомен-до.ма месна заЈедница је убирала самодопринос десет година и у н>ега је уложила седам милиона дннара пгго у нов цу, што у радној снази, лгго из помоћи мештана овог села, који се налазе на при временом раду у пностранн ству. Средствпма истог самодоприноса месна заје.днн ца Шалудовац изградила је асфалтни пут кроз село, a добровољним радом и деДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН: ДОБРИВОЈЕ ЈЕРЕМИН. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОБАЧ ИЗ СТРИЖЕ МШЛ111Ш ® Добривоје Јеремић — Бице, удружени пољопривредник из Стриже. је из саме орбите рекордера. Његови резултати у пољопривредној производњи представљају врх радиности и у.мења у производњи хране. Поред његовог имена, лепо стоје титуле рекордера Србије у производњи шећерне репе. великог произвођача пагтрике, доброг сточара који музе и предаје и по 10.000 литара млека за годину дана. За новнне говори ДОБРИВОЈЕ ЈЕРЕМИБ: — Мој посед има десст хсктара, а од тога јс осам хектара у једпом погезу. И.мам трактор и све поикључне машинс које су ми потребне за обраду зе.мљншта. Све што произведем предаЈе.м задрузи „7. Јул”. И паприку бих предао н»и ма када би је откупљивали. је пропало, оно је пропало.... Срамога! Е. сад ћеш да будеш ти председннк па да вндимо како' he бити, ceha се Цуиа своје „предизборне кампањс. И било је. Најпре је постављен асфалт. Првих че« тристо .метара в то не по* ред председвикове xyhe. IlOW te греЈна сезона ЗАМЕННТЕ ¥ГАЛ> ППРО ..Шумаднја” препоручује потрошачима да изврше благовре. мену замеиу мрког угла, сежки комад лгнит — креку. Нанме. .Шумаднја” није у могућности да слорх-чи 3.10' xiL-мде тона овог уг.ка. већ нуди као заелигу холусчфски угал који би био испор/- ч*н Ј.ећ у охтобру и нове.чбру. * да је . Колубара” ква.-ппетан угал> говори податак да су га у овој годни само до почетка октобра проджра у количин« од 20U0 тона. Што огрезног дрвета тнче. »teia rt.ua у довољкој количнии по попу.тарној иени од 12000 динара иа стоваришту угља. Јелмца 'Борђевић СЕЛО-ПОЉОПРИВРЕДА МЕСНЕ ЗАЈЕИННЦЕ пом новпа из самодопрхпоса поправл>еш1 су пољскн н шумски путеви. Месна заједшгца Шалудо вац внше од десег година домаћлн Јс и организатор централног дела манифсстације ,„Марш трагом иараћинско-ћуприЈске рударске чете”, па је то Један од облика неговања револу ционарних традиција народноослободилачког рата, ду боко укорењених у ово.м сслу. Све ово је одлучило да Ко.мисија за друштвена при знања Скупштине општине Параћин предложи ов месну заједннцу за октобарску награду. М. М. Лешје: НАЈЗАД РАДНИЧКИ AYTOBYC Од 1. октобра аутобуси ООУР-а ,-Црница” рсдовно долазе у ссло на све радиичке линије. Тако радници запослени у околним фабрикама нс морају да пешаче као до сада до првог аутобуског стајалишта иа путу Параћии — Зајечар. Славица Благојевић Рашевица: НАЈЛОШИЈИ коловоз Због велике фреквенције саобраћаја, киша и небриге коловоз од моста на Морави до Рашввице је до те мере уништен, тако да је доведено у питан»е даље одвијање саобраћаја .посебно аутобуских линија. Потребно је да се хитно изнађе решењс за асфалтирале ове деонице од једног ипо километра, имајући у виду да је тај пут прсчица до града, целокупном становништву и радничкој класи прековременских села. СВОЈНОВО: ПЕТ СЕЛА ТРАЖЕ ЗАДРУГУ На неколико састанака руководстава пет прексморавских села: Својнова. Поточца, Рашевице, Трешњевице и Сињег Вира разговарано је о потреби формирања посебне земљорадничке задруге. Услови за то постоје и потпуна еконо.мска оправданост. Задруга би пословала у оквиру Агроиндустријског комбината ».Параћин”, а седиште би било у Рзшевици. О овој иницијативи председника пет поменутих месних зајсдниаа обавештеки су Скутшгппга отгштпне, Комитет за привреду, Општински комитет СК и Општивска конференција ССРН. Милутин Бркић Да ли сам незадовољан? Нпсам! Радим пољопривре ду, није ми много тешко. Земља узвраћа. Корнстим све методе рада у модерној пољопрпвреди. Берка мп се удала. Син сгуднра четврту годину По љопривредног факултета. Он ће доћи на ову зе.мљу. Школујем га за доброг пољопрнвредника, а н самог себе школујем. Оно што нс знам, научим. Што није у мојој глави nata у сЈтовљевЈШ књига.ма. Отворнм књнгу и нађе.м одговор. Био сам у новича.ма, на радију, на телевизијн. Добијао сам дипло.ме, награде. За октобарску награду нпсам стварно знао, али са.м се обрадовао. Лспо је кад радиш за друштво п они се тебе cere. Јесен Је бременита. Треба покупитп земаљске дарове. ДобривоЈе наставља монолог за тракторскнм управллчем. Текија-. НОВО РУХО Новоизабрано руховодство ове месне заједнице је досадашњом активношћу показало да су становници овог насеља ммали пу но оправдања када су га сгзабрали. До сада је уређен плато испред Дома културе п асфалтиран пут у дужини од 300 метара. Ос> тале саобраћајнице су поправљене и зато je утрошено з милиона и триста хиљада дипа ра. На реду је ахција замене дотрајале елек« тричне мрежс. и продужетак водоводне мрсже у улици Хајдук Всљка у дужини од 50 метара. Александар Јовановић Стубица: Шаховски клуб „Напрсдак” који се тахмичи у рспубличкој лиги рсгиона Шумадије и По.моравл>а постиже свс бољс резултате. После четири кола <налази сс на треће.м мес« ту са великим изгледи.ма да до краја так.мичсња са ШК „Тскстилцем” из Параћина осврји сам врх табсле. Бранислав Миленковкћ већ заобилазно. а онда још преосталих 260 .метара „сна лазиће се”, смешка се наш саговорник. Затим је ,.откогтан” Дом културе. „Про ихш смо ефектно”, каже Џуџа и сам стручњак за зидарске послове. „Онда га уредимо направпмо позорницу. кулиса, завесс. И столиие с.мо направили. Сад се на Дому и зараБује. Издајемо га за свадбс и слично проелавс. — Л»уди у селу стеклн су поверење у овакав рад и узаруд се вадим на здравл>е, срие ми попустнло. Нс и ие! Изабрап сам за председника и у другом маидату. — Много тога, јаком, тре ба да радимо. Да проширујемо мостове. да побољ * ша.мо електромрежу. чесму да завршимо. воду у Школг и Дом до доведе- .мо, прпча Драгомир Митровић. М. Миленковић МЛАДИ СВОЈНОВА ПРОБУДИЛИ СЕ ИЗ УЧМАЛОСТИ Основна организација ССО Својнова у последљс вре.ме живи у потпуној летаргији, и готово да и нема постигнутих резултата у раду. Међутим, после посете руководства оп штинске конферснцијс ССО и отвореног дијалога на тему пасивности и нерада. млади овог села су се изгледа покренули из учмалости и почели да холико толико реализују нске од акција. Ових дана КУД „Бранко Крс .мановић’’ из Параћина гостоваће у Својнову са своји.м комплетним лрограмом и на тај начин још једном he подстакнути омладинце Својнова на активнфст. Бранислав Миленковић ПЛАНА Информација секретаријата за унутрашн>е послове Скупштине општине Параћин ко ја је разматрана на састанку ДПО у овој месној заједници, указује на пораст хримика« литета а ■нарочито кад се ради о нападу на друштвсну и приватну имовину. Уочена је појава преко.мерног уживаља алкохола, а та су лица и потенцијални извршиоци прекрша ја. Измсђу осталих, било јс и девизних прскршаја и употреба ватреног оружја бсз дозволс. Што сс тиче саобраћаја у прошлој години поднето је 13 прскршајних пријава. али посебно забрињава велики број возача без дозволс и у пијаном стању. као и појава да родитсљи дозвољавају малолетној деци да управљају радни.м машипама. Пораст пољсклх крађа указује на потребу целовитог решава« ња овог проблема са нивоа општина. као што јс то учињсно са шумарском службом. Жарко Векић Вуковим трагом ИЗРЕКЕ 143 ПОМОРАВЉА Трепће ки соЈка на југовину. Обелио образ ки сврака коц. Отворно чес ки свин>а вратницу. Сигурнс ки на вашар. Млад хи роса у подне. Смеје се ки кон> на празне јасле. Гле у купу вади меоо. Казивала Миленија Вељић (85) Поточац
18. OKTOBAf 1988. ■ БРОЈ 319 ЛМАТЕРИ 30 ГОДИНА НА СЦЕНИ ОДАНИ ВОЈННК СЦЕНЕ — Глумачки животопис Витомира Живанорипа, крспуо је позориптнс каскаде у годипама када су кратке панталопе биле доБол-по велике да сакрију ожиљке дечијих несташлука q Преко 500 улога ■ Епизодиста —а првак — Због мојих бројних несташлука, учитвл ми је увек давао задатак да на птколским прирсдбама декламујем пригодне рецитације и стално говорио да такр несташан могу да постанем само глумац. И није се у потпуности преварио у својој оцени. Вероватно је имао и то на уму, да у оелу у коме сам ја рођен, Лопатњи код Ваљева, рођен јс и Чича Илија Станојевић, чувени маг почоришне сцене. каже доајен сцене Градског аматерског Позоришта у Параћину. Глумачки норв Вите Живаиовића закачио се за каскаду овдашњег позоришта и цветао низом успелих и упсчатљивих креација. — Прави глумачки живот вапочео сам на сцени овдашн>ег позоришта 13. октобра 1956. године. Дебитовао сам у једиочинки ».Пиштољ”. Од тада до данас одиграо сам преко пет стотина представа. Међу бројним улогама које су живеле на позорницама, највишс јс оних гдс је игоао војнмкс, са иетмерном преданопгћу. Кроз своје војнике протутњао је све ратове, командовао, гинуо, дизао се из пепела попут феникса. Глумачка истрајност оданог војника сцене, Вмтомира Живановмћа након три деценије не јсњава. Али време што мимоходи осцавља и неке неиспуњене жеље. Нису то ни Хамлет, ни било коЈи главни јунак .,дасава што живот значе". To су по Витиним ре»'има са.мо два лика која би до краја глумачке харијере волео да оживи. Реч је о председнику општинс у представама „Ко ”• тана" и „Ивкова слава". Можда he се жеље V. испунити у позоришној будућности л верујемо да he то бити ефектне и сочнсепи- ^1.. wn^i т«.л>.:л *в МУЗИЧКИ ЖИВОТ ПАРАНИНА „ПАРАНИНСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО” Безбројне нвше старе, иационалне песме које су одјекивале у једном временском перноду нису никала нашле свог заплслвача д заувек се изгубиле. У другоЈ половини 19. веха и почетком 20., музички живот је текао у правцу хорског и црквеног певан»а. као и кафанских оркестара. Уметничка музика пробуђеног српског становништва развијала ое у „Параћинском певачком друштву” чији је хоровођа у том периоду био господин Мллан. А. Пааловпћ, нповала је и нзводила хорске композицнје познатих српскнх романтичарских композитора, као и композиција свог диригекга. Хор је н\шо око 50 чла_ нава, регрутозашгх из сзих стругктуфа грода. Друпггво је приређивало концерте са лгранхама, како у Параћну, тако п у друтим местима хпиром Србије. Y шклти је изучавон и предмет пезање, а прсдавач је био господјш ЗахариЈе ПетковиД. О значају музпке из тог периода говорн податак где професорски савет гимназије пише молбу и шаље наплежним органима у Београд за постављање Једног учитеља музике. Једак од perjure настампска муаихе 6iro је у Сен>у, по нашк>налностЈ< Чех, д по аво-м комлозиторском опусу српски романтичар, господин Гаидо Хавлас. Он је доста задужио српску музичку културу а мсђу својим композицијама има и једну од на^погц>ларнијих борбених лесама, „Падајте браћо" на стихове Буре Јакшића. КН.ИГА ПРВА БРИГА Препоручује: Љиљана Радовановић ВУК ПОД ПРИСМОТРОМ ПОЛИЦИЈЕ — Голуб Добрашиновић: Вук под присмо * гром полиције, лздавач Вуков сабор и Рад 1986. године Ова кљига је својеврсно сведочанство о судбини великана Вука Kapapnha који никада иије имао своје мирно и топло „место под сунцем" јср за човека његовог формата ки у домовини ни ван н>е никада није било пра вог разу.меваља. У Аустрији Вука сумншче за агента кнеза Милоша и Руоије и свакодневио га лрате и разноразнл.м оитним полицијским мерама загорчавају му bi онако тежак живот. У „отечественој” Србији Вук је аустријски плаћеник, човек хоји се бори за интерссе „католичке пропаганде” и непожељан човек који he српству донети већу несрсћу него ону на Кооову. Каквв лл лронијс! У суш тини овај умаи и проницљив човек имао је пред собо.м узвлшене цилеве и задатке којима сс иотпумо лредавао али је био свестан и свега што се у позадиии снује иза његове личности. Вогат избор чиљеница л нсевакилашњи прилаз предводнику наше културе чи ие ову књиту врло захимљивом. ЛБРАЗОВАЊЕ - НУЛТУРА ДИПЛОМА ОГШГГИНЕ ПАРАПИН: ЦЕНТРУ ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ,,БРАНКО КРСМАНОВИН” Ф Подуже НОЛЕМ објашњење у одлуци МШо додели Дипло.ме БУДУБНОСТ средњошколском центШ ру засновано је на бројним успесима његових ученика. Истина је ни да ученици не би много урадили без квалитетног наставног кадра- али овог пута дајемо реч ученицима. Y госте на новинске crynue дошло је одеље№Е>е при родно-математичког смера — IV — 11. Деветнаесторо: АЛЕКСАНДРА БОГДАНО вин, вин, ВИБ, ВИБ, ВИБ, СОЊА БРАТИСЛАВ ВЕЉКО ЈАСМИНА ВЕЉКОДРАГАНА БОРБЕВЕРИЦА ИВАНКОВЛАДАН ЈАЊЕВИБ, КЕЦМАН, СВЕТЛАНА МИЛЕНКОВИБ, САША МИЛОШЕВИБ, ЈУГО СЛАВ НИКОЛИБ, СЛАБАНА ПАВЛОВИН, МИЛОШ ПРПА, ГОРАН РАДОВАНО ВИБ, ЛИДИЈА РИСТИН, СНЕЖАНА СИМИБ, ВИОЛЕТА СПАСОВИБ ЈЕЛЕНА СТАМБОЛИН, ЈЕЛЕНА ТАНАСКОВИН, ДАНИЈЕЛ ШКАЛЕР, представљају врх квалитета овдашњих средЈБОшколаца. Док резговарамо о озбиљним темама, оабнљно се носе, али и иетрчавају Вачки несташлуци. Нипгга нису необичнији него остали једино усредсређенији на разлпшпћање. Из порука којо су записали на исПРОСЛДВЕ ПРОСЛАВЉЕН ДАН П1КОЛЕ ..МОМЧИЛО ПОПОВИН” — Сада ми кажу да је овај степен образовања при према за факул^ет, а кад завршим факултет рећи ће да им нису потребни високо ооразовш! кадрови. — Ннсмо тако лоша генерација као што се прича. Бпће од нас нешто. тргнутим листовима свезака цитирамо: ПЛАКЕТА ОШПТИНЕ ПАРАНИН: ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ Глумци трче почасни круг ф Корени драмског аматеризма у Пг/раћину досежу у дубоку прошлост. Y ове октобарске дане, позоришни аматери обележавају један вредан јубилеј. 60 година организованог позоришног аматеризма ® Овај, не мали јубилеј био је уједно и повод делегатима Скупштине општине да Градском позоришту доделе највеће при знање. Плакету општине Параћин. — Од нас се много очекује, а да би смо нешто у будућности и постигли тре ба нам указати поверење. — Мало луцкасти, можда и спори, приличн(> иезаинтересовани, али н тврдоглави и упорнн. Y већини љубнтељи музике. Врло усаливени, понекад чак и тужни, али и сге супротно томе, уз приличну дозу заљубљеностп. „ОЗРЕН" ОЗЛРЕН УСПЕХОМ Тринаестогодишњица по отојања и рада ОШ „Момчило Поповић-Озрен” прослављена је на достојалствен начин. Прослава је почела 6. откобра отварањем изложбе 'ликовннх радова и лроглашењем најбо Лхих. Y млађем узрасту то су Јелена Рајичев11ћ, Даш<- јела Павловић, и Внолета Ивић, у старијем Горан Де днјер, Данијела Матић, и Иван Гајић. Y холу школе прирећена је рсгроспективна изложба фотографија од првлх дана до данас. Отворена је и изложба цвећа, а најлепше саксије су имали: Катарина Гајић, Бил>ана Стојковић, Ана ЗекиК Маја Николић и Зоран Павловпћ. На литерарно.м кон курсу победиле су: Катари на Гајић, Данијела Илић, Слађана Стефановић, Снежана Стевановић, Вссна Ј. ILuiEi и Весна С. Илић. Одржана је и приредба за ученлке и родитеље, а све чаном збору 9. октобра, исИза овог признан>а стоје као бастион, године изванреднлх успеха заљубљеника позоршпног израза. Ама тери су несебЈгчно деценијама давали себе гледаоцу, а они су богато награћивалп искреним и спонтаним аплаузима. Ни шира јавност нијс заборављала мезимце богиње Талнје. Y витринама поносно лсже признања: Орден заслуга за народ са сребрном звездом, Вукова награда, Златна плакета Савеза аматера СР Србије, а међу н»нма и прва октобарска иаграда овдашње средине из 1966. године. У.ментчки домени овог ансамбла залазе у врх јуИгра траје 60 година Збиља интересамтно, зар ие? Верујем да нх нећемо заборавити да не би они нас заборавили. М. И. пред школе н спо.мен бисте Момчила Поповића ггрисуствовао је цео колектив школе, представншш општи не, ДПО и меспе заједнице. ОСВРТ Примитивне наве-же гословенског позорншног аматеризма. Y Југославнји, такорећи не.ма ни једне по зоришне манифестације, где параћлнски глумци нису просилали бисере талената ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ЛИКОВНИХ РАДОВА ИЗ КОЛОНИЈЕ ,,СИСЕВАЦ 86.” НОВИ СПЕКТАР © Изложбу дванаесторо уметника отворила Нада Јовановић. заменик председника Скуптшине општине Са великанима сликарства и скупљали аплаузе. Историја овдашњег глу- .мишта, пнше и памти на стотине нмена која су своји.м креацијама улазлла у срце гледишта. Многи од њнх ће се наћи на свечаностн када се обележава јубилеј, али и они којн не буду неће бити заборављенн НајмлаБи позоришни нзданак у сенци позорншних сусрета и октобарског славља вредно уиграва нови драмскн доживљај. „Мара тонцн трче почасни круг" је назнв скорашње прсмнјере наследнпка позоришног бастиона. Овога пута „Глу.мци трче почаснм може.мо и да примети * мо: „Глу.мцн трче почасни круг”. М. И. Сви наши скупови на кијима се дискутује о граду, његаВИ.М комушскацијама, слободиим површлла.мд и трговима, простору око всћих друштаених стамбених објеката и хигијепи уопште пуни су жучи и критичких речи на рачун предузећа задуженог за јавну хигијену града. А да ли с.мо увек у праву? Треба мм оштро, и не само »нма, замерити што је рецимо транспарент за 25. мај поцепап на два дела тужно лаидарао на мосту више од месец дана после празника, што је исту судбилу имао и транспарент — noana за солидарност у расписиваау самодоприноса, али то је већ „колективни чин" њих који неуредИо одиосе смеће и нас корисшша п»ихових услуга што је крЗЈН>е бахато, некултурно и вандалскм празнимо канте за смеће, сде и кад стигнсмо не размишља јући о људи.ма који су задужсни да то смеће изнесу. Захваљујући наше.м односу и они на исги начин односе — а резултат тога су ту.хнс ели ке око зграда, гомиле смећа ван контсјиера, мачкс и пси луталице к смрад. За то пам нису криви радницк комуналних предузсћа. Покушај неких кућних сапста л појединаца да овај проблем у своји.м зградама реше остаје уса мл>ен. Љиљана Радоваповиђ У галерији Завичајног музеја Параћин 10. октобра Нада Јољановпћ, заменик председника Скупштине општине отворнла је изложбу ликовшос дела учеслптка у.метничке колоније „Сисевац 86". На изложби посетиоци оу ималн прилике да виде радове: Душана Миловановића, Жиже Tponnih, Саше Панчића, Јелене Стојић, Ристе Стојића, Зорана Савића, Gioбодана Стојановпћа, као и радове ранијих учесника који и дал>е долазе н стварају у Спсевцу: Стевана Боднарова, Војкана Велнчковића, Вере Кара.матпјевић, Наташе Караматијевић и ПеВе Мплосав.вевића. Изложбу је организовала СИЗ образовања и културе и Центар за културу и информнсање „Параћин”, а бнће отворена до 31. октобра ове годнне. РАДЕННО Ш1ПЊУБ МАРКО Мнрољуб Марковић — Цнле рођен Је I9t>2. годнне у Плани где је ц зааршио осковиу шквлу. Средњу школу прнродно-техннчког сморр Је ?аврш1:о у Параћмну. Сада јс ванрсдии студент фнзнке на лрпролцо•матс.машчхом фашултету у Крагујевцу. Иначе је запослен V па|1в1п.нсксј фабримц обуће. На иоргригпма Мирол.\6а Маркоанћа одмвх се уочава способнссч лаког препознавања лнка н незапостављсност пропорција. Цр. гем: i.-оЈпм сс иретежмо бавп, нскрен, Јс. адц Омо што свакако счсга посдттгачу Је повремено гувљен.е волубнлптета лннп)е, акутке поспешшс пепскуства. Међутнм, тај псдостатак као за Је прсвазиђеп у pcumnmay мртг»пс прнрода. ЛнипЈа бп ооле спакако чрсболо да о.ипра npnopintiiiiijy улогу. пок бн аутор мпрао много впше паж <|.с ла обрати нп компознцнЈу која Је лабплпа.
ЧЕСТИТКЕ 15. ОКТОБАР 1986. •i БРОЈ 319 .. ....................................................................... ОКТОБАРСКЕ ПРАЗНИКЕ ЧЕСТИТАЈУ S ООУР „ПАРАЋИН“ „ПАРАћЖНД ГПРО REGISTERED TRADE MARK VELIKA MORAVA" Cuprite PARACIN Fabrika adfciva Paracin TURISTICKO - UGOSTITELTSKO PREDUZECE » << iilllHIIUHIIIIIUIlllH‘VlllHUHIIIHUIIilllilllilU»UllillllllllllllHnilllllllllllllllllllll|IIIIIUIllllllllHlllllllllllllllllllfIlllllllllIlllllllllllllHIIIIIinilllliinillllllllllinilllllin:IIIUllUlinHIIHnillllllllHIIIIIIllllinillll |l|l|lll|l,ll,|lll’l|:l’ll^
llllllllllllIllllilMllllllllllllllllilllllllllllllllllillllllllllllllllB 1111111Ш1111111111Ш11111111111ШУ11111Ни1ПШ11||11Ш11Ш!11Н|1!Ш11111||11111П11111111|Ш
3<- Т00I
№1 ЧЕСТИТКЕ 15. ОКТОБАР 1986. • БРОЈ 319 = = E 1 ПРАЗНИКЕ СЛОБОДЕ I = = = и = = = /.eLEKTffOBRBnW ■pREOUZSCE -ZA P.ROIZVODMJO .t blST^IBUCdU ELEKTRl^S ENERGL’?/. ■PROJEKTQYANJC4 JZGRAONJ.U—KRAL.J E.V O = E I OOUR ELEHTROBISTRIBUCfJA araci = I Е 1 = 1 I I I = E E E I E E = = 1 Е JPARA6IN YUGOSLAVIA I = = E ! siminMDUiis = E 5 I I RADNA ORGANIZACIJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRACAJU 35250 PARAC1N PROLETERSKA br. 2 f === 2 1 Hinn................ .............................................................................. 111111111111111...... ........ iiiiiiiiiiiiiiiininiiiiiiiiiinii........... .......................................... iiiiinmmiii........... .............................................. ............................ni| = I i E 1 E E 1 ■E I I I G R Z А' = E ЗЕМЉ0РАДНИЧКА ЗАДРУГА = i E E i i ' E 1 | РАДНА ОРГАННЗАЦНЈА 1 I „ПАРАЋИН I E E РОБНА КШ „БЕОГРАД i s ПАРАЋНН I = I = ДРЕНОВАЦ1 E 1 E llllllllllllllllllllllllllllllllllllllll llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!lllllltllltlll!l1l1lllllllllllllllllllllllllllllllllll1IIIIIIHllllllllllllllllHlllilltllllllllll1llinill!lllllir E Ax<?zr "tycqtpc/teevk кдоаииЈу паоаКнн 1 = = E | I = E E = E = = 1 E 1 1 1 = 1 МОДНАКУЋА = = i = E = E i = E s Б E K 0“ ПАРАЋИН |1ШШ1ПШ1ШП11111ИП111111111Ш111111иШ11П11Ш111НШ11111Ш1111Ш111111ШЦШ11Ш1П1111111НИ11Ш111111111111П1Ш11Ш111Ш111Ш1Ш11111111111||1Ш1111Ш 1 i = 1 = = = = = 1 E I
'и. ОЖТОБЛГ 1986. ■ Bfroj ме ОГПАСИ Н ЧЕСТИТНЕ КОМНСИЈА ЗА ПРОДАЈУ СТАНОВА НА КОЈИМА ПРАВО КОРНШНЕЊА ИМА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАБИН, РАСПИОАЛА ЈЕ: О Г Л A С О ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ СТАНОВА А) ОГЛАШАВА СЕ ЈАВНА ПРОДАЈА СТАНОВА НА КОЈИМА ПРАВО КОРИШБЕЊА ИМА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАБИН. Б) ПРЕДМЕТ ПРОДАЈЕ СТАНОВА CY НЕКОМФОРНИ СТАНОВИ — ЗГРАДЕ: 20. октчзбра у 14 сати на гробљу у Раше-ј Bunn даваћемо четрдесетодневнн помсн | Иашем ннкад прежаљеном сину брату! |ц унуку. I Драгану Мплетићу 3 уч. 4 разреда ОШ „Р. Домановић” | J Позивамо све рођаке, прпјатеље и Дра-| ■ганове другове л другарице да тога дана | [посетимо његов гроб ц ожнвнмо његов не- ■вин и племеннт лик у нашпм срцима. I Вечпо уивељсни: | Мајка Гоца, отац Зоран н сестра Сања. догра1 2 3 4 5 6 7 8 Рсд. Y.niiia и број бр. стана 1. М. Тита бр. 142 2 хп. бр. 3134 Категорчја стана 2 собе и хухиња Голнна пзгралн>с 1905 Површнна у м* Осно- Доргавна ђена 33,50 — Почетна вредност ста- ПРИна лк лк- MEиитацију ДБА Стан адапт1.998 035 цран 2. М. Јоипћа 17 кп. 178 лвособак 1925 52 ' — 3 589.560 — 3. С. Марковнћа бр. 6'1 »> 1860 61 — — 4. С. Марковића бр.6/2 једнособан 1860 32 — 1.700.000 — 5. Мостарска бр. од 18 кп. 2783 14,4 лвособан 1961 52 — 5.114.734 Стан адаптк ран к Tia посе бном п. 6. Нгшкћева бр. кп. 2724 11/1 једнособан 1958 27 — 1.577.719 Стап алапт. могућа изгр. 7. Нушмћева бр. 1/3 1958 27 — 1 454.861 — 8. Нушкћева Г6 •• 1958 27 — 1.439.352 — 9. Нуишћсва бр. 2/1 1953 25 985 1.805.518 Стан дограђсн 10. Нушићева 22 •• 1958 27 9 1.481.537 Mon’ha доград 11. Нушнћева бр. 2'3 1958 25 9 1.559.158 Могућа дограднл 12. Нушићева бр. .1’4 .. 1958 27 » 1.473.100 »» 13. Нушићева бр. 2/5 1958 27 4.00 1.704.274 Стан дограђен 14. Нушнћева бр. 2'6 •• 1958 30 3,00 1.854.453 15. Нушићсва бр. 27 1958 25 10,95 2.715.027 Могућа 36. Г Вснац 14/а I960 33 — 2.193.620 Могућа дог, стап алапт. 37. Г. Вснац 14'а »» I960 33 — 1.999.569 Moryha догр. 38. Руднншга 4/2 >■ 1959 25 — 1.442.727 Стан алапт. могуђа догр. 39. Рудннчка 4/4 1959 25 — 1.400.542 Moryha логр. 40. Рудничха 4'5 1959 25 — 1.633.125 »» 41. Рудннчка 4/6 » 1959 25 — 1.874.312 42. Рудинчка 6/1 » 1959 25 — 1.552.408 43. Рудкпчка 6/2 •• 1959 25 — 1.484.912 99 44. Рудничка 6/3 •• 1959 25 — 1.358.357 •> 45. Рудничка 6/4 1959 25 — 1.358.357 46. Рулничка 6/5 •• 1959 25 7.17 2.129.499 Стан логра. 47. Фнлипа Кљајнћа 14/1 •• 1964 33 — 1.999.569 48. Церска бр. 26/1 •• 1964 33 1750 3.395.892 49. Церсха бр. 26/2 •• 1964 33 3 75 2.600.705 <> 50. Цсрска бр. 26/3 1964 33 — 2.362.360 Могућа догр. 51. Церска бр. 26/4 » 19в4 33 — 2.156.497 52. 13 октобар 12/1 кп. бр. 2267 » 1930 23 — 1.196.520 Поссбап плац 53. 13 октобар 12/2 »• 1930 26 — 1.242.540 » 54. 13 октобар 12/3 rapcoitepa 1930 19 — 1.165.840 » 55. Скссвац лвособан — 59,50 — 1.200.000 Стаи алаптпран 11) Право учешћа на јавној пролајн таа«овв имају сва фнзпчка н правпа лцца. Д) Сваки учеоник у јавној продајн станова — стамбеннх зграда дужан јс да на благајнн СИЗ-а ста.мбсно-комуналне делатпости управљање грађевпнским земљиштем п гтутеве Опикгпне Параћин уплати наимс кауцпје износ од 50.000 дпнара, V року од 5 дана, прс заказанс јавне продаје. Износ кауинје урачунаће се у купопродајну цену купцу а лшде које на јавној продаји буде најповољнији понуђач, а одустанс од купо вине, губп право на повраЋај кауције. Е) Купац јс дужан да од постигнуте купопрода.јне цсне уплати износ од 25% у року од 60 дана ол дана угврђепе јавнс продајс, а остатак ол 75% купац — носилаи стапарског права плаћа v месечнпм једмакнм ратама у pokv ол 15 голина, са камато.м прелвпђеном за сга мбенс банчине кредите. Кутшн који нису носноци станарског гграва на стапо впма — стамбенпм зградама којп су прслмстп јавне продајс, нсплаћују постпгнуту цену па јавној продаји v ро ку ол 60 дапа по одржаној јавној продајн. б) Ако на јавној продајп стап — зграду купп лиие које није носплаи станарског права, истп купујс неусељпве п без обавеза пролавпа на испражњење купљеног стана — зграде, а носиоци станарског ттрава, уколпко нс купе пред.метнп стан — зграду. задржавају стечено станарско гтраво. Г) Јавна продаја одржаће се па дан 24. октобра 1986. године са почетком у 8.00 сати, у просторнја.ма СИЗ-а Стамбено-комуналних дслатпостп. управљањс грађевннским земљиттем и путсве Општпнс Параћип, у ул. Кра гујевачка бр. 4. у Параћину. Оглас се објављује v недељном листу „14. дана" као п други подобан начип. V Параћтту, дана 10. 10. 19S6. годпне. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ Скниша Борђевић, с.р. 16. Нушипева бр. 12/1 1958 27 — 1.417.416 дн»а 17, Нушпђсва бр. 12/2 99 1958 27 — 1417.416 18. Нушнћева бр. 12/5 .» 1958 25 5.70 1.475.785 Стап дограћсн 19. Нутпићева бр. 14/1 99 1958 27 — 1.391.645 Нема доградн»е 20. Нушићева бр. 14/3 99 1958 27 — 1.119.820 •• 21. Нупптћева бр. 14/4 99 1958 27 — 1.223.365 Могућа доградн>а 22. Нуптпћева бр, 14/5 •• 1958 27 — 1.439 352 23. Нушићева бр. 14/6 •• 1958 27 — 1.439.352 »> 24. Нушићева бр. 16/1 •• 1958 27 — 1.611.467 .»■ 25. Нушићева бр. 15/2 99 1958 27 - 1.456.226 26. Нутићева 16/3 99 1958 27 — 1.687.400 м 27. Нушићева 16/5 99 1958 27 — 1.424.166 •• 28. Нушићева 16/6 99 1958 27 — 1.440.037 99 И0БАРСК1 ПОЈДРАВЕ ШАЉУ: Стан догра29. Нушићева бр. 18/1 двособан 1958 51 6,75 4.151.044 ђен 30. Нушићева бр. 18/2 1958 51 — 3.104.816 Могућа доградња 31. Нушпћевз бр. 18/3 99 1958 51 6,03 4.030.524 Стан дограђек 32. Нушићева бр. 20.1 99 1958 51 — 3.091010 Стан алаптиран 33. Нушићева бр. 20/3 1958 51 3.375308 Стан адаппграи Посебан плаи стач Man34, Лрзг. Марпнкови- тнрап ћа 14, кп. бр. Monha 3711 јеанособан 1958 2.5S0.801 догр. параћин пројект Посебан 35. 29. новсмбар 54 кл. бр. 2650 1955 44 плаи стан адап3.593.242 гирач MRtfFlUIrl-lJPCJEKT ЗАВОД ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И УРБАНИЗАМ-ПАРАЋИН
СУСРНИ ПРЛВНИН ПДНОРАМЛ жшзм ЗИДАРИ БОЉ^Х ДАНА На једном од градиЈпппта Грађев;гнског предузспа „13. октобар’’ сусрећемо прослављену падобраику Свстлану Симић, која води изградљу Спортакс салс за потребс срсдњо шхолског центра. За иеулућене Светлана je дугогоЈпшлки радних ове оргаиизације. Са ж>-м иснајвљено разговарамо са онима који дају Јпгце здања. Упознајмо Милију Алексића, зидара са 20 година радног стажа: — Сваки је посао леп па и овај наш. Рацимо га већ дсценијама и добар зидар може да направи човека од малтера. Нажалост, изглсда да убудуће wche имати ко да иаучи како сс прави човек од малтера. Младих нема и не долазе, а како би долазили кад су наше зарадс тск да прежигвиш. Слушајући свог холегу Драгослав Јанковић, такође зидар завидног радног искуства примсћује: Какве зараде. Нотје ми јасно како сс може десити да ми пребацимо 10 посто, реци1мо радна заједница so одсго. To непгго ни је у реду. Ми хоћемо да ради.мо. Радник не ће да гун1)а и заиовета кад има посла м кад може лепо паковаиу коверту са платом да иоси кући. Као да је постала пракса да грађевинари каоне са извођењем радова. О, томе нам гово ри Љубитпа Петковић, теоар, једаи од млађ- 'Јгхраднчпса. — Ммоги м we знају шта је узрок кашњен>а. Најчешће нсма гвожђа, игли цемента или овог или оног. 14 оснда сви мислс да ми касагимо. Ма нема везе. ни нама.није лако да седимо бсспослени и да чекамо. . . Некм пут ии организација рада није мајбоља, радници као радници су најман.е криви. Нско из групе примети. „Баш лспо што и пас пеко нешто пита. Доста бре, питате и сликате директоре, сликајте радничку класу”. Овом лрлликом вклтуњавамо њихову жсљу и ујед-но им честитамо лразник са жељом да што прс превазиђу проблеме који лх муче. М. И. Одговара: ДУШАН ПЕТРОВИН Милош Јовановик, пољопривредник из Стубице гппа: Да ли је тачно дд још увек постоји забрана клања телади? ЗАБРАНА ДО MAJA 1987- Према уредби о привременој забрани клања Аохмлатка стоке све до 12. маја 1987. годихс забрањсно је клањс: тсладн племеииткх раса и до.маће шарсне Y типу симемталца до 220 килогра.ма, мелеза до 180 и буше до 100 килограма живе ваге. Затим, Је забран.сно клањс Јапвади до 1 прасади до 25 килограма. Међутим ако наступи опасност угинућа или заразна болест, клаље одобрава надлежнп оппгп<нскп оргаи. Ако нсколиие не попттује одрсдбе one уредбс може бити кажњсно до 30.000 радна организација до 150.000 ди нара. ПОВОДОМ ДАНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „Б. КРСМАНОВИБ” ИЗЛОЖБА РУЧНИХ РАДОВА • Најбољи радови Душанке Ристић, Братиславе Тодоровић и Олгица Руппћ Поводом 3. октобра, дана Меоне заједнпце ,.Б. Крсмановић” у ЈБеним про сторпјама отворена је изложба pwHHX радова која је дело вредних руку њеinrx стаиовшгка. На изложби коју је отворила Нада Јовановић, потпредседНЛ1К CO, излагало јс преко 20 жена, а за најбоље проглашенн су радови Душанке Ристић, Братиславе Тодоровић и Олгица Pymih. М. Ж. ШКОЛОКА МКДИЈАТЕЖА Пи1п®ј Онежана < Јоваловмћ СРЕДНШТЕ ШКОЛЕ Школска библиотека јс место информатлвне, ваопитно-образовне и културнс дслатностл сваке школе. Она прикупља, обрађује и даје на коришћеље каиге м други библиотеч ки материјал, који је потребан у извршавању задатака школс у уиапређивању наставе. Блблиотечкл фонд у библиотеци основнс шк олс састоји се oi3 два дела: ученичког и наотавничког. Њсга члне књиге, листови, часописи, приручници, аудио-визуелни и докумен тациони материјал потребан у извршавању програма. Минлмални број свезака у школској библиотеци је 2.500 с мањс од 500 ученика. Тачније, однос библиотечког фонда према броју учвника износи 8 до 10 свезака по учснику. Ученички кнлгжни фонд школске библиотеке обухвата првенствено дела обавезне школске лсктирс из матерњег језика и популарно научну литературу намењену младим читаоцима у вези са свим предметима који се обрађују у школи; приручнике, енциклопсдије, лекоикони, речници, лравописи, атласи. Оптимално опремљена медијатека са времене школе треба да мма и спискол, гра фоскол са графо-фолијама, дијапројектор са дијапозчтивлма, магнетофон са тракама, радио-касетофон са касетама, ТВ пријемник, пријсмн-ик са видео-рикордером и тако да-- л»е. Школска библиотека треба да је смештсна у средишту школе на мссту које јс најприступачнлје и потребан јој је простор за читаоницу мииимум 2 метра квадратка. КАМЕРА ЗАМЕРА УНИШТИЛИ ФОНТАНУ Млади као да се заинатилн са фонтаном на ксју. 121 »о сс обдан саградп, опн ноћу поруше као у народ . пссми. Ba i.;ia пм овако вапдалскн уннштсно лепши л ллсда?! Миливојс ВучковиН АНДРИЈИ МИЛАНОВИНУ — ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН HEMA КВАРА КОД АНДРЕ ЗИДАРА М.М.М...М0Л МОДНИ КРЕАТОР-ГОРДАНА НИКОЛИП- ЗА BAG ф Цео радни век на истом послу и у истој организацији. Међу овогодишњим добитницима тринаестооктооарске награде наше општине налази се и Андрија — Андра Милановић, радник Српске фаорике стакла. Име овог вредног и углеДног КВ зидара- шамотера. шефа грађевинско-шамотерске оперативе везано је за Стаклару, организацију где је почео 1946. да изучава занат и све ове године није мењао ни организацију, ни радно место. ИОИЕТИНЈ - ПРМША Зидар без мане — Андријз Милаповић Андра Милановић важи за нзузетног организатора н зато су резултати које грађевинско - шамотерска група, којом он руководи постиже изванредни. Поред редовних ре.монта и изгра* дн»е нових пећи ова група отклања зачепл>ен»а протока пећи која настају због недостатака струје и горива. За вре.ме кампање пећи температура у љи.ма је 1500 frcneiui, а на мееткма где грађевинци раде и до 300 степени. — Раднти у овој грађевинској групи значи бити истрајан и не паклекнути пред највећим мукама и теретом, говори о евом pafly Андра Милановић. Издржавамо сав терет уз добра заштптна средства. На овим пословима у rpabeвенској групи ради 60 радника па је ово и прнзнаloe свима н>има. ГраВевинска група Српске фабрике стакла гради и врплх ремонт пећн и у друпш фабрикама, a upno чесго их Зову у иностранство. Андрија Милановнћ Је члан СК п акттгван друштвено-политчЈчки радкик у својој фабригци. До сада је за свој рад добио више признања а између осталог награду решоналне привредне коморе и орден рада са златним веицем. Свим овим признањнма придодата је и диплолта оп штине Параћин која му је уручена на свечаној седници CO. М. Ж. Откдко постоје. жене се украшжлају и улепшавају. добровољко трпс стравичне мухе, а све то да би постале летгше, вредније и си. гурнкјс (наранно због мушкараца). Зато ћемо V ојк>м броју гоаорити о козметиии, која. је све прн сутнија у савре.ченом живогу чак и као једаи од облика тераппје у лечен>у разних пснхичкјос поремећаја (зар вам свв (,не аде од pyre ако лепо изгледате”). Могло би се рећи да постоје три хозметаке: препаративна (не. г* тела) декоратнвнж (удапшавање) и парфимерија (мираси). Препаратхвка козмвтика је настааис свакодневие хкгијене тела и лодразумева чншћене, храњење и вл&жеље коже. Чишћењем се отклдњају нечистоћс хожв натало жене у току дана, » у ту сврху се користи крема и козмепгчко мле. ко. Да би св пгго мање оцгтетио природни зашппии слој коже треба избегавати сапун. Лосле чишћења на лице с« отавл>а хранљива ноћна крема а у току дана влажна крема, која служи и хао подлога за пшинку а у исто време штитн кожу од спакшш>их упшаја (ветра сунца хлше, анега). Дејство ирепаративме хозметике није тренутио (не можете у року од пет микута постати мис света), *лк јс трајно и што јв највджнхјв у фунхцијк је здравде. Декоратиама козметика је наЈ" омиљенијз код жена јер има тренутно дејство< односно тренутао улапшава. Да се разумемо^ може к да поружни. Ако прЈгрода није била великодушна декоратпвна козметака је ту да прикрцје недостатке а да у нсто времо »сгакнв сва оно пхто је најлелше, Y декоратнвну хозметику стадају: текући пудер (сакрива недостатхв), пудер у праху (прекрива суиппан сјај) нарочито на носу) руж за усно, PYмонило за образе (додаје „здравле”), сенке и маскаре за очи. Мирисе хористнмо да би сио угодио ммрнсали, односно знзте оно цвет привлачи пчелу. Њих разликујемо према хонцентрацји ми рисиог екстрата хао парфе.ме, хо. .ToibCKe воде и тоалетне воде. Наио скмо т на меспсма где је кожа најнежнија (на прегибпма и иза уха) Јер сс на меснша ближим крвотоку хпгрнси лепше развијају. Треба водјггк рачуиа о прхлагођаваљу wipiica одеваљу н амбијенту — истн хшрис нећемо употребнтк на излсту' ц у нској свечаној пр«- ЛЈОШ. Гордаиа Николић ЛЕНАРСКА ОРДИНАЦИЈА доктор Душан А> Веаковић, спвцијалнета а&дечЈа балести НЕСАНИЦА ПАКЛАРЦИ НАЈИМ 1ЕШИ ■ Овогодишње општинско такмичење металаца протекло у знаку мајстора из Српске фабрике стакла који су однели прва места у четири од пет дисшшлина. Прек<> 100 металаца ■ Такмичење отворио Мнлош Стевић, председник Већа Савеза синдиката Општине. Дејан Гојковић Такмичење металаца, сада већ традиционално, први пуг од-ржано 25. оептембра 1983. годагне, окупило je по чствртм пут најбоље металостругаре, металоглодаче, маигинске браваре- алатничаре, аутогено-гаоно и електролучне завариваче. Такмичење је као и до сада одржано у Фабрици текстилних машина „Пррлетер" 11. октобра, а отворио га је Милош Стевић, председник ОВСС. СтеВић је истакао НОВА ШАЛТЕР-САЛА Y „ЈУГОБАНЦИ” УСЛУГА ЗА ТРИ МИНУТА Живојин Вељковић отвара пову шалтер салу Y уторак, 7. октобра, на свечац начпн и у присуству угледипх гостију отворепа је нова шалтерсала у згрзди „Југобанке” изванредно ентеријерскн урађена н функцпонално по везана. V новим условн.ма штедЈЛпа свој посао у ,Југобанци" обавља најдуже — три мипута. Ра^ица JoBiili да су досадашња три такмичења била врло успешна и да ое на н>има такмичило преко 100 мегалаца. Овогодишње такмичен>е металаца протекло је у скоро апсолутној победи стаклараца. Дејан Гојковић победио је у такмичењу металоглодача. Његов колега, машин-бравар — алатничар Живојив Ми ленкоВић био јс најбољи у овојој ди.сцзптЛ'ИН'И, а у обе хатегарије заваривача суверено је лобедио Срба Николић. Николић је проглашен и за иаЈуспешиијег таклтччара са иајвећим бројем освојених бодо ва и у теоријском и у практичиом делу. М. М. 1ШИНИИ НАЈБ0Љ1 Регионално такмичење резервних војних старешина одржано 20. септембра у Кра гујевцу протекло је у знаку надмоћи параћинских екипа. После такмичења у оријентацији на терену, гађан>а полуаутоматском ттушком и шаха, екипа резерв1ПГХ boj'hitx стареилша из Параћвна освојтста је прво мссто у укуттном пласману, што представ.-ва велпкн успех, а резултат је доброг спровоВења програма рада. Треба напоменути да је прво место до1пло после низа добрих резултата за последње трн годпне и рсдовног другог мсста. Впто.мир Борђевић о Под весанипом позразумсвамо лоремећај у трајању н кваллтету славаља. Обично се оглсда у внтпе облпха зависио од тога да ли Је поремећен квалитст, квавтитет илн лак хонтинуитет спаваља. Нски се жале да дуго u могу да заспу. Други кажу да лако заспу, али се ујутру врло рако буде. Трећи пак не могу да учврстс сан, па се често буде и спаааЈу нспрекидаии. Неки се пак жале (углавном нсуротичари) на иесаницу, а сбЈекпгвно спапају сасвкм довољно, односно много више него огго им то субјектилио изгледа. Врло ретко пак постоји потпуни нзостанак спавања, па је практично, врло спорно питање, да ли уопште постоји идиопагска нееанииа. Међутпм, ма о којем об.тику несаннце да се радн, ови болесницк осећају јаку маласалост, исцрпљенм су, раздражљпви, стално уморни. а већина од н»их губи у тслесној тежшш. Несаннца је увек епмптом у 'скло пу неког патолошког поремсћаја којк може битп условљсн различитим факторима. Свакп човек, у оквнру свој« инднвндуалности, може реаговати несанипом ла факторе uhichзивне пспхичке и физичке пелагодности. Несаницу може изазвати јак страх, брнга, тежак психички улЈРр, разни физнчкп надражаји: топлота, хладноћа, јака бука н друго. Can такође може реметити кашаљ, глад, температура Несапииа може бити нзазвана неурозом, па се сматра да је највећк број несаница због којих се болеснкх обраћа лекару неуротског лорекла. МеВутим, и нека органска обо.гек.а могу довести до несаннце: пови 1пен крвнк прнтисак поре.мсИај цнр кулације хрви, нека срчана обол>ен>а, артериосклсроза мозга, сифилнс, менпнгитпс. Исто тако несаиицу могу нзазвати трауме и потре си мозга, токсччне материје које сс ослобађају ход уремије. шсћерне бо леети, тешкнх запаљења плућа и друтих обољења. Трајање спзвања често је скраћсно н код хроничног алкохолнзма, као и код тровања жи вом.' Кофекн, са своје стране, делује такође тако што скраћује трајан>е сна. Познато је да човек може својом во.хо.м да утичс на квал1ггет, квантитет н коптпнуитст сна. Из искуства зна.мо да има људп којн година.ма раде ноћу и тпмс хронично смањују вре.мс спавања. Описани су случајеви кала љулн за опклапу Huey спавалн 80 часода. Међуткм такви вол>ц|< утицаЈИ на спаван.е не сматрају се несаницо.м, Оопчно се вољам не можс днректно битно ути цатк на иссанпцу. Лечен.е: Првепствено треба лечптн основку болест која је довела до несанппе. Уколнко се на основну болсст не може утнцатн онда се директно лечп иссаннца. He препоручује се брзн прелаз на лечење не саиице лековкма. Увек трсба мкслк тн, нароч1гго код неуротпчара, на опасност од наркоманпје, коју може кзазвати неопрезно н обилно давап>е лекова. Необкчно је важно оптнмално време поласка на спавање. као к уклаљан.е нелагодлих психнчкнх и фнзнчкпх надражаја, непосредно прел can. Увоћеље тиепмг, прање хладном водо.м, .масажа# приврсмена лромсна боравка, могу нматн поBO bHO дејство у отклањању н убла жавапд’ несанпие. ц ер:=1 тппЈУТЕРн Пише: Љуоиша Богдановић Номпјутерсне аналфабете ¥ овој ери компЈутера компЈутерско опнсмењаваље јс наш основни и непосрелни зацатак. Познаваоцк ове проблематике тај процес упореbyjy са осношшм опнсмењавањем у послератпом псрподу, uno на жалост траје н до данас. Ту се инсистира на улози радпичкнх it пароднпх униперзшста, као опиггинскпх иснтара, прско којих бп сс иш рила компјутсрска пмс.мсност. А акцент јс на обједињавзњу материјалннх кадровских сазнаља. Пропагнра се ствараље такозвашгх компјутерских лабораторија — учнопцца v којп.ма б„ сс вршкла обука. Свако учецо о компјугерима бел копкретпе при.мене прсдставл.а чнст промашај. Овде важи основнн прцццип: ие одвајатп обуку од средстава за која сс кандидат обучава.
ДУТ 15. ОКТОБАР 1986. ■ БРОЈ 319 СПОРТ УРЕБУЈЕ: ХРАНПСЛАВ БОКИН • РАЗБРИБРИГА • РАЗБРИБРИГА ф ОКТОБАРСКА НОВЧАНА НАГРАДА: ПЛАНИНАРСКО-СМУЧАРСКО ДРУШТВО „ЈАВОРАК' Саширизични yiao АФОРИЗНИЦЛ НАЈ60ЉН НЛУН Одлуком хонференцнје Фудбалског савеза Србије сви клубови вишнх степена такмичеН>а од оппгтинске лиге па навише, обавезнн су да, поред сениорскпх, имају и омладннске и ппоннрске екипе. Свп наши клубови Bininrx степена такмпчсња пспунплн • су ову обавезу с тнм uno co такмпчење омладинаца и пнонира организује на територији општине. Тако је ове годиие у неппој општннн за ове клубове формнрана омладинска н пионирска лига. Таздшчење у овим лигама, са малим изузетцима, одвија се нормално и без већих проблсма. За сада, једино ФК Младост нз Сикирпце има проблема са пионирима, па је због неигран>а пионирске екипе каж њавана више пута новчано, a последњи пут је кажљена одузимањем дза бода првом тнму. Већи наук осталим клубовима нвје потребан. ИИ1 U1ШДНМ1А # Врхови југословенских планина нису тако високи као Монт Еверест или Мон Блан. Они су лепи и још лепши него што се мисли, говоре страствени заљубљеници планинских висова. Они траже да их походиш, да застанеш и осмотриш домовину као на длану. вије. Из даиа у дан стижу лепе вести са планинарских полнгона. Такмичари из „Јаворка” враћају се окићени одличјима. Међутим, и ова медаља има своје друго лице. Планинарство као и cbii малп спортови деле судбину. плитких џепова. Новца никад доста, а љубав и потребе лревелнке. На срећу љубав увек превлада тренутне могућности. He мали број пута су дечаци са компасом и картама извадили и зад- ; н»и динар из невеликог џепарца и кренули дну таклшчарску и потврдили сврј Ваља рећи да нари овдашњег У још јеавантуру квалитет. су планидруштва. Одмор на висинама Управо се тако понашају и планинари друштва »Јаворак”. Несебично себе дарују природи, а она нм узвраћа на свој начнн. Када се оврЈ здравој и лепој активности дода и мало такмичарског духа задовољство је још веће. Новчана награда отпптине Параћин, без имало сумњичен»е. може сс рећи да је дошла у праве руке. Витрине друштва су крцате бројним признањима за врхове, титуле пехарима, освојене најбољих смогли недавно снаге и добровољним радом, уз помоћ радних организацпја из Параћнна, адаптирали и преуредили Планинарски дом на Грзи, оспособили скијашке стазе, учинили Грзу лепшом и атрактивнијом и за планинаре и за обнчне намернике. планинара Србије, Југосла- М. И. 55 В Борац — Слога (Деспотовац) 2:1 (2:1) седмог котерену саПстар Будишнћ резултат на Утакмпца заСтрашн.мир Зоговић Y дерби утакмшт ла Борац је на свом punaДЕРБИ нимљпва и борбена, достојна дербпја. владао до сада водећег на табеои тим Слоге из Деспотовца са 2:1 и прегзео вођство. Всћ на по четку утакмице Борац је ставио цо знања да иде на победу п за шест минута извео пет узастопних корнера. У деветои млнуту 1:0 за ^беле”, стрелац Пазловић. Y 12. после прекршаја над Пелнвановнће.м, истн играч са 18 метара нс«д5раниво шутира у мрежу — 2:0. Кад сс очекивао дебакл гостпју лева по лутка Сретсновнћ после неопрезности домаће одбране смањује РЕЗУЛТАТИ ФУДБАЛСКИХ УТАКМИЦЛ Риболов: „Куп Параћина” Тралнциокалио гакммчењс боловаца под називом ,.куп 1'ешко јс иа голоЈ кожи раднику прикачитп орден. Мкрослав Чопа Кад месо поскупи потрошачкмв застанв кост у грлу. Јовица Дам1&пговић Y рсду положнли стс оружје, а шта јс са рачуни.ма? Псра Срсћковрћ Кад всћ пе можете цснс, замрзшггс мснс. Љубнша Цвстковић — Луша Његова всза Је чврста — Гордијсв чвор, такорсћн. Молшр Станисављсвнћ Они foJh добро јуришају значи могу брзо и да бсже. Љубкша Милнћ Глупост Јсдиог чозска јс бсзазлсна, осим ако тај ниЈс — Југослав Pucriih Оно ппо лрсћугимо највишс одјскне. Зоран Жнвковкћ Huje као у рату. алп јс ово ипак борба за голи жвот. Драгшпа Пандуровић ЗДРАВКО ПОМОРАВКО ГЛАВНИ КРИВАЦ — ОДРЕБУЈЕ ПРАВАЦ Људп, не.моЈте да греппгге душу, човск с поцспанн лактови није увск лакташ. Пре ће то да биднс радиик. Е, ту смо, што сс кажс, поцспали ствари до краЈа. И да знате. ту нпе крив точак исторпјс, већ миллои други точкићи. Јер дапаскс ти дошло врс.мс да бирократа као глав!Ш кривац — одрсћује гда. Bini — правац. Додуше, свс се у исторнЈу крсће, само сс ми icdtKO померамо с мссто. Толико смо, бре постојаии. И да вп кажсм, овако по сељачкп, кад сс спрсма лск за оздрављсње државе нс смс млого да сс мућка, кн што ми радкмо. Y се п у своје кљусе (кад пематс ,,мерцедес”) Ваш Здравко Поморавко 1. ЧЕПУРЕ: ХАЈДУК—ИСК 2. РАТАРИ: ЈЕДИНСТВО-■САОГА 3. ТРЕШЊЕВИЦА: ШУМАДИЈА—МОРАВАЦ 5. БУСИЛОВАЦ: ХЕРОЈ—РАДНИЧКИ 6. ПОТОЧАЦ: JYXOP—СЛОБОДА 7. СВОЈНОВС: НАПРЕДАК-БУДУЕНОСТ ТАБЕЛА ПРВЕ ОППГПШСКЕ ЛИГЕ 1. БУДУБНОСТ 2. ШУМАДИЈА 3 . ЈЕДИНСТВО Р. 4. ЈЕДИНСТВО ДМ. 5. ИСК 6. РАДНИЧКИ 7. ' САОГА S. НАПРЕДАК Св. 9. JYXOP 10. НАПРЕДАК Ст. 11. ХАЈДУК 12. САОБОДА 13. МОРАВАЦ 14. ХЕРОЈ Свака активност. нарочпто спортска, ставља повећапе захгсве на све органе, па и на кожу. Кожа најчешће долази у контакт са околином. Са н»еиим корнсни.м, алп п штетннм упгцајима. Знојење је процес герморегулације и захтева здраву и чисту кожу. Да лп ће кожа вншс или мање бнти пспрљана зависи од врсте спорта, временских услова. хигијене спортских објеката, реквнзита и тако даље. Всома је иажан и непосре дан контакт такмичара код одрс ђсне врсте спортова, (рвање, ГРКА УЛИЦАМА 6 5 1 0 22:07 11 ПАРАНИНА 6 4 2 0 19:М 10 6 4 1 1 20:11 9 ПРЕКОБРОЈНИ ТРКАЧИ 6 4 0 2 10:04 8 Спортски радницн, наставни- 6 4 (Ј 2 16:11 8 6 3 1 2 9:05 7 ци и профссори фкзичког об6 3 1 2 16:14 7 разовања учинпли су све да у 6 3 0 3 12:14 6 иразнично прсдвечерје 10. окто 6 2 1 3 10:10 5 бра, приуште уживање љубите6 2 0 4 12:14 4 JtiLMa атлетнке и повратс њсн 6 1 2 3 7:14 4 углед. Дуж параћпнскнх улица, 6 1 2 3 6:15 4 у брзнни и такмичарској вољи. надметало се лрско 500 учени6 0 1 5 6:16 1 ца и ученика основних и сред 6 0 0 6 3:29 0 н>пх школа. бокс, карате). Руке су највпше изложене прљању, па се најчсxihe морају и прати. Основни иинпмум за одржавање личне хи гијене су вода, сапун и пешкир. Потребно је знати без обзира каква је вода хладна или топла да влажно тело губп већу ко личину топлоте него суво. Код промеие температуре воде тело се .челичи” и .маи>е је подложзо прехладама. II струјање ваз духа утиче ва повсћано одавање топлоте, као п претерано зно јсње. Зато је потребио одмах по завршстку спортскс активпостн тело осушитн пешкиром. Брисан>ем, кожа се ујсдно и маспра. Један од веома корисних прања тела је и туширање са јачим мл зом водс, док купање у кадн се користи за прање п чишћсц»е тела. Купање у базсни.ма поседује друга корисна својства као што су кретаил и плнвање у води, боравак на ваздуху н сунцу Комбипацнја свих фактора представља веома корнстан утпцај на тело, здравље и коицпцију, чиме сс органпзам учвршћује п окрепљује. раћнна” окулило је оас годинс 22 еклпе нз Србије. Након три сата узбудљчвог надметања. у одлич1П1м условима и пзванрсдној организацији uajmnue успсха су ималн риболовцк Чачка п заслужеио однсли прелазнп псхар. Друго место прппало је екипн Мајданпека, а трсhe „Мрени” у саставу: Зоран Фатур, Мплутин Илић и Mine Милутпновић. Y појединачлом пласману од параћинскпм такмичара највпше је уловио члач друге екипе Зоран Мнтровић хоји је освојио треће место. Истовремено је одржано н такмичење за лигу Србије н тренутно се параћинска „Мрена" налази на другом месту, иза Краљсва, са ссдам негативнпх поена заостатка, што није недостижно. РЕБУСИ: Припре.ма: Дејан Гојковић AC AC ЈЕ ^ПРОБЛЕМ БР. 6 Ypefeyje: Радомир Милошевић: MAT У ТРИ ПОТЕЗА РАЗЛОГ — Прави муш карци морају кад-тад да се ожене. — ЗнаМ’ посто је ствари за које не могу да окриве владу. УКРШТЕНЕ РЕЧИ (9) РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧН БРОЈ 8: ,'Расковник”, октода, HP. Горки, ani, алас, шлем, Шпн, атари. Кт, Кронин, а, трал, Ma. CMf Омер, 1, лептир, Би, Аракс, Арс, Tirpa, Смит, ила, окати. Ни, сталак, аналнтнка. *И0р: HMUA ГАЗИС ТРЛkOGT MACHohA Г01Иuzrtf доБА 0БИ1НА S/Jf£BA Колд ПР1- ЖА-лЕ' bPCTA ПЕСМЕ CTfAllO WEHCVo MME OTAu, (СЛС&) f'.IWC. IfHASEM SUA. ЧЛМ crr *Mie». 1 uuren- I ТАЛ fALwc PWbA cAhoГЛАСНИК tncPTC. ослект члу timv Осми-’ NEttto MME CbOlF. РЧЧНО UCbcuH TPCUAмтад ЕРвгK&STO UCfcO ЛАТ VEwwet. <Јтем| ГЛ1МНЦА KAPUR ЛПЕ1ИТ . FEW, . CACtMM ЧАЗА KAAH«M, тг Г'АА V ЛРАТЧ-: AAU, . ; >t-«r oOifcOОЧСМиПIbiy.AlW CAEmsiq ПСМ.КЧ IXfC-" TOHA OfCCOACV .ижгаг БЕА-ЛКЧ ком.леУ сгстА СМТСАА ГК1ЧГ' trcTA П0С.УД *. Ихики34» OTS.U, 0CTP6O 1ГРЧК0 * CA0W ErtTAK KUCEOИЧК. КОЛМ1Ц MyUikO u Дг fcCCTA KfEHE/A наостдf.CHAOПоТПЧИOcl. nuot-T Лист Соцмјалистичког савеза радвог варода општине Параћин. Издаје: Центар за културу и информисаве „Параћив” — Параћин. Директор! Славољуб Обрадовић. В Д. Главвог и одговорног уредника! Мирослав Димитријевић. Издавачви савет> Живојив Томић (председник), Нада Јовановић, Светислав Живковиђ, Боривојв Маринковић. Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ђоррђевић, Мнрча Младеновић, Драгав Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димптријевић, Свежана Јовавовић в Миливоје Илић. УређуЈе редакционв колегпјум. Новппари« Милица Живковић. Ми' одраг Милевковић, и Мнливоје Илић (техпички уредвнк.). Пословно-технички секретар> Драгава Мациђ. Адреса редакцијс> Макси ма Горког 4. Поштаиски фах 38. Телефошп главни и одговирви уредвик (035) 52-352. вовиварв (035) 53-694 Прегплата: голишљз 1.250 дивара, полугодишља 650 пивара. за ипогтрапство двосгруко. Жиро-рачув Цевтра за кулгуру н ивформисаље 63504-603-1973 ког СДК. Параћив. Штампа; ГРО „Глас" Београд. Влајкопићсва 8. телефон: (011/ 340-551. Тираж: 8.000.
I ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ Разновосност и антуелност ‘ц Y жељи да спорту и фпзнчкој културц дамо игто мице простора, замевнли смо рубрикс .Лалорама" м „Спорт”. Дге протеклс нсдеље ималк смо изражепу аг.пгеност друштвено-политнчкпх оргапизаиија, успсш- ><¥ аклију „НННИ 86", no првнм каговсштајима доб деввтомссечно послован.с, а од Културних догзђаја октобарске сусретс аматерскмх позориппа. Огај број пма >jzh,c страна, али зато вишс прило га н рубрикД it низ актуслни.х и крптнчлпх тсма пз спих области. | Y OOYP „ТЕРЕТНИ САОБРАНАЈ” Y ПОПОВЦУ СМЕћИЛИ ДИРЕКТОРА У суботу, 25. октобра у ООУР-у „Терстни саобраћај1' у Поповцу одржан јс сасганак Радничког савета на ко.мс су били присутни и функционери нашс општине. На ово.м састанку је. а на основу захључка основних организација СК и синдиката и информације службс Друштвеног књиговодства због слабости у раду, извршсн опозив Слободана Пстковића, досадашњег директора ООУР-а, а за вршnona дужности директора изабран јс Томислав Вуковски, радник овс оргаиизацијс. М. Ж. '• Лист СоццЈалистичког народа > Параћик ГОДИНА ХШ ■ БРОЈ 320 ■ 29. ОКТОБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 70 ДИНАРА директно ТРИ УСПЕШНА ПОТЕЗА Од активности у овој години које су од изузетпог значаја за нашу општину истичемо три које заслужују посебну паж»у. Оснивањем АИК-а „Параћин" створено је полазно, али снажно језгро и оно he бити окос пица будућсг ширења и јачан>а овог дела приврсде у општшш и отворено за сарадљу у оквнру регнона и шнре. Поред уобнчајених н очекивашгх проблсма у старту се не оправдано јављају потешкоће кадровске при родс које морају бити брзо разрешене како би АИК уз неопходну по.моћ и конкретну подршку читаве општине, почео са реализацијом програма и цлљева који су били права и дугорочна осиова за н>егово формирање. На подручју транспорта и саобраћаја вршс се припреме за реализацију већ раније ус војеног опредељења о обједин>аван>у трапспортне функције у једну јединствену радну оргапизацију. Надамо се да he ова наша рад на организација моћи у потпуности да оствари свој задатак и буде прави партнер за сарадњу са сродним оргапизацијама у Регио пу, Републици, па и целој земљи. Наша трећа велика и од изузетног материјалног I! политичког значаја била је акци ја на увођењу новог са.модоприноса. И ако је вођена у релативпо кратком периоду, акција је, слободно можс.мо рећи, скоро тријумфално окончана. Витомир Иванишсвић ЗАВРШЕНА АКЦИЈА „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” > Активности у акцији „Ништа нас не сме изненадити” одвијале су се током протеклог месеца на свим нивоима. Y акцију су били укључени сви од радних, друштвених организција, преко инспекцијских служби CO, до месних заједница и основних и средњих школа. МЕЊАТН 1НЛАСКЧАН МЕТОД | Према искуствима if сагледава&има у марксистичком центру, а полазећи од реалног стања у погледу потреба људи данас, узпмајући у обзир објективне тешкоће У ко- . јима се налазимо. и везаво са тим психолош ; ки профил човека данас, члана Савеза кому1; ниста и другог радног човека и грађанина, I ; произлази закључак да се по литању метода рада код овог облпка окупљаша у области марксистичког абразовања свс ман>е треба н да користк класични прилаз такозваног дмре ' ктног политичког образовања кроз класична предавања, а све више кроз политичке раз- ■' говоре. У њима треба расправљати о пнтаљима if лроблемима живота и рада младих . људи. Овај метод „индиректног” марксистич- . ког образовања је много лрихватљивији од ( класичног школског облика у партијским ор ; ганмзацијама, а нарочито у месним заједни- !цама и у сеоским средииама. Никаква школа не може да замени >шдивидуално образовање и оспособљавање комувиста, мотивисано веговом унутрашњом потребом да се дејно м полјгпгчки изграђује на што потпунији начип. Основна партијска органнзација, као и до сада, и биће у још већој мери основна ћелнја образовања и оспособљавања : : комуниста. Зораи Радојевић Завршне активности су се одвијале токо.м прошлог викенда, а носиоц акције била је месна заједница „Знојац-Данково” и радне организације које привреbvjy на њеној територији: ППРО „Шу.маднја", ГПРО ЈУБИЛЕЈ ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА 1. НОВЕМБРА Каријагиде параћинског позоришта: Гордана Михај.чо* вић, Боса ПстровпН, Бата ЛукиН, Цвета Не.мец.. н још тристотине глумаца РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ ЈЕДНИМА ПРЕТИЧЕ - ДРУГИМА НЕДОТНЧЕ Драгап Радић, радник Српскс фабрике стакла: у СИЗ-овима су протекла средства, док приврсда наше општинс грца у губицима. Зато јс овакав предлог буџета за идућу годину неирнхватљив, јер чим два највећа колектива СФС и ИВТКТ не прихватају, a они највишс и издвајају, имају право и да траже измену Нацрта предлога за расподелу средстава за друштвене делатности. ^■■■ИВИВвИИИВВИИИИИИИвИ ШЕЗДЕСН ГОДННА У ДВА САТА • Велика ревија великих представа, значајних имена и слапови успомена сручиће се 1. новембра увече на срећнлкс који буду обезбсдили мссто у Градском аматерском позоришту.Ангелима Поповић, прва Коштана, Миољуб Нешић, Цвета Немец, Рада Тобулар, Милорад Саковић, Миле CpchKOBiih, Бата Лукић, Вида Павловић, Бранмслап БранковиН, Ммодраг Анђелковић,Драган Miunraiih, Рашко Ива iiOBiih, Дсса Крстић, Гордане Бањац и Михаиловић Босиљкд Петровић и још много »>их, бивши Монсерати, Очеви,. Министарке, Коштане, Чсдс и Сократи оетаће се и подсетити своје некадашње и садашње глсдаоце на богату прошлост Градског аматерског позоришта у Параћину. М. Милвдовић HII . II । I I I II ИНТЕГРАЦИЈА ТРАНСПОРТА РЕФЕРЕНДУМИ 24. НОВЕМБРА Елаборат о друштвено-скономској оправданости формирања једне оргапизацпјс на шгвоу општнне, за прсвоз роис н путника, добио је зелено светло и на последњој седimuii Извршног савста CO. Реферсн дуип у ,,Стандардтрансу”, „Тсрстном саобраћају" и , Цриплп" зака зани су за 24. мовсмбар. „13. октобар”, Фабрпка про цесне опре.ме „Пролетер” ц ИВТКТ „Бранко Крс.мано Biih”. Оцена након завршне активностп гласила је да је успела. Показаиа је висока ПЕДЕСЕТ0Г0ДИИ1ЊИЦА Y4EIIIHA ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДОБРОВОЉАЦА Y БОРБИ ШПАНСКОГ НАРОДА И СТВАРАЊА ИНТЕРНА1ШОНАЛНИХ БРЖ ГАДА У 5НАКУ БРАНКА КРСМАНОВНЋА ■ Значајан јубилеј педесетогодншљица учешћа Југословенскнх добровољаца у борби шпанског народа н стварање иитернационалних брнгада бнће обележсн у нашој средини низом пригодних манифестација. ¥ центру пажње биће животни и револуционарнп пут Бранка Крс.мановнћа шггсбригадисте учесника шпанске епопејс. Да се подсетимо. Ha по зив Комунмстичке партнје Југославије 1936. године ви ше хиљада комуниста је кренуло у Шпанију. До свест учесннка акције и да ћс евентуални пропусти бпти отклољенп предашш ангажовањем иа овом впта лном питању систе.ма Општенародне одбране и друштвене самозаштите. OBYCTABA РАДА Y OOYP-y „YCHYFA” 1 №Е М 110Ш1 ■ V пстак. 17. октобра ове године у РО „Параћин”, OOYP „Услуга” у 6 часова почела је обустава рада, а завршена је у 14 часова. Од 105 радника колнко ради у овом ООУР-у у обустави јс учествовало 48 радника од којнх сс 36 вратнло на посао, до 10 сати док осталих 12 нису радили до краја радног времена. До обуставс је дошло, Kaito стоји у званичној информацији, због незадовољства радника услед изузетно ниског пичног дохотка који су резултат губитка за 6 месеци и ограничавања личних доходака за наредна три месеца. шпаиских ратишта стигло је 1665 дооровољаиа. На бастнону демократнје, остало је 700 интербригадиста пз Југославије, а преко три стотина је рањавано. Када је букнуо устанак у Југославијн, шггерорпгадисти су се одмах ставили под ко.манду Комунистич ке партије и своји.м ратничким искуством водили Револуцију у победу. Ваља ■iiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiimiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitil ПОСЛОВАЊЕ ШТАМПАРИЈЕ ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ШТАМПАРЦИ нозитивни ■ За девет .месеци Шта.мпариЈа је остварила позптиван фннансијски резултат. Крајем априла у иараћинској шгампарнји увсдснс су привремспс мсре. Накоп тога ситуација се полако Mcita на боље uno показују фнвансвјсхи резултати. Укупаи приход остварсн за дсвет месеци износи 600.865,257 дниара, што јс за 74 одсто вишс него у истом периоду прошле годппе. Доходак јс 147.869,247 динара или за 123 одсто вишс нсго у исто.м периоду прошле године. Просечан расг обавсза из дохотка износп 136 одсто, а проссчан лнчни доходак за 9. мссеци јс око 5 миллона старих дииара, за разлпку од прошле годнне када је пзносио нешто преко 2 мшшона старих дннара. Интеиција је да личнн доходак и даље растс. Ови подацн говорс и о економичлијсм пословању, одиосно о сма1всњу трошкова у укупком приходу. Побољшапа је ллквпдиосг а и залихе су прсполовљенс. Посла има превише и радл сс у двс сменс па је Kopuuihcibc капацптста шта.мпс скоро 100 одсто. Идс се у новс програмс радн макснмалпог искорпшћавања капацитста картоиаже. Међутнм у овој радној оргаппзацпјн и даљс остајс проблем обсзбеђивања пајстручиијсг калра графнчке струкс, у првом рсду офсет машшшста. На два огласа која су ксдавно расписапа нпко се ннје јавпо, чак нн за прсквалифнкаиију. По PC4ILM3 Радоја РакиИа, прсдседнпка прпврсмсног органа Штампарија и далх: ради у нспопољннм просториим условима и да бп имала псрспсктиоу потрсбна Јс љсна днслокација. М. Ж. Истог дана одржана је седн-ица Колштета за ОНО и ДСЗ, када је закључсно да суштина обуставе лежи у нсобавеuiTCHOcrit радника о исказаном губитку и НјСгови.м после дицама у оквиру мсра СИВ-а. М. Живковић напоменттп да је свакн четврти учесннк НОБ-а који се калио на ратшптима Шпаније проглашен за народног хероја. У знак сећања на све .ДИпанце’, Бранка Крсмановиђа, током новембра одржаће се Исторцјски час посвећен Бранку на истоименом тргу уз учешће ученика основних школа. средњошколског центра и КУД-а „Бранко Крсмановић”. На историјском часу очекује се учешће нског од ратнпх другова Бра 1гка Крсмановића. Такође he у Штофари бити орга низован округли сто посвећен Бранку Крсмановићу и његовој актлвности у Шпанији. По основним школама и школском центру оргаиизоваће се часови ис> торије посвећени овом завнчајном јубилеју,, а учс1П£ци ће обићи и родну кућу народног хероја Бранка Крсмановића. МилнвоЈе Илић ИЗВИБАЧИ ЈОШ ЈЕДНО ПОБРАТИМСТВО Од 24. до 26. октобра на терснп- .ма Грзе одржана јс градпционална републнчка акинја извнђача „Ме- .моријал Брапка Крсмаловпћа". V оквиру овог такмичсн»а пзвиђача кз Крашшс, Мурске Соботе, Суботице, Охрнда, Цапара, Свстозареоа, Дес« потооиа, Карловца, Зајсчара, Нуприје н других места, лотписапа је повеља о брапшљеку одрсда извиђача „Владтшр Назор" из Карловна н одреда ,,Бранко Крсмановић" из Параћнна. Душан Јовичић „КОСМАЈЕВ” СЕРВИС Y ПАРАБИНУ ЈЕДННИ У ЗЕМЉИ Прошлог петкг, 24. октобра пуштен у рад уннверзални сто за развлачењс ша сија и каросерија, јединствен у Југославији. Овдашњи „Космај” набавио је први у Југославији универзалнп сто за развла * чење шасија и каросерија путничких н полхтеретпих ауто.мобила. На прнгодној свечаноспi демонстриране су моп’ћности „Каролајнера" производњс јсдне швед скс фир.ме, а набавку монтажу и обуку кадрова пзвршно је „Техноунион” из Љубљане. М. и. TYPHHP ТУХОВИТОСТИ Ј ДРЕНОВЧАНИ У ПРМБОЈУ — Санџаклије дочекују нашу екилу 1. новембра у Халн ФАП-а, а посету узвраћају 8. новембра у earnI До.ма културе у Дреновцу. Карикатура Зорана Жлвковнћа
29. ОКТОБАР 1986. • БРОЈ 320 Предлог за укор ИА C1HEIIA ГРЕЈАЊЕГрејна сезона броји недвље. Добри домаћЈши су се лбсзоедплн огрево.м и сада много не хају за вре.менске (пеЈприлшсе. Како где. Игрс.м слуачја има н таквих којп цвокоћу, нс што нису с::.!н добри домаНшш, већ Eito у своји.м становима нмају ценхрално грејање. Да. лепа и чЛста ствар. Без по муке, алл... Нажалост, у многцм ста-1 новима у новоградои, на i при.мер ко.мплекс ..Црннца“ I где су се доселнли пензпонсрц, радијаторн злокобно । Нуте. Ни степен топлинс да пспусте ребара. Ко је је сада из својнх челичних крив и зашто, то , небитно. Чињеница говоре једно — хладно јеДо када ће бити тако? Још Једном копстатујемо. Врс.мена за проверу неислравности инсталација или друтх тековина модерног грејања је бнло, и то доста! Да ли је то време било прекратко, треба сумњати. Можда нас је успавало дуго лето. Истина је само једна — „Зима је стигла — грејање цвокоће”. М. И. Регнон БИ IWE Стиховима ,Рано је да гину ђацп" из поеме „Вечно шу.ме Шумарице” Велимира Мплошевпћа, Крагујевац је и овог 21. октобра упутио свету поруку која опо.миње да се зло више никада не попсхцј и догоди. Треба веровати да ће глас из Шумарлиа допрети до оних који одлучују о судбини већ ионако узнемиреног човечанства „Свеглост” ИНИЦИЈАТИВЕ ИРОШШТИ САРАДЊУ ИЈЕДОРА И ПАРАЋИНА Иницијативу за проширеље сарад н>с далу су Пријсдорчани, тачније активистн месне заједнице ,,Центар’’, која броји 12.000 стаиовника. Ових дана иметваци ма Приједора и Лараћнна сачиниће комплекснији програм сарадил, чији ће циљ бити yno3r>anaite са култхрном н етноло шко.м башпшом ова два краја. м. и. политнчни живот У ЖИЖН ПРЕДСЕДНИШТВО OK СКС РАЗМАТРАЛО СТАЊЕ Y МЕДИЦИИСКОМ ЦЕНТРУ ПРЕДСТОЈЕ ОШТРЕ КАЗНЕ ф Радна група ОКСКС предложила посебне мере за носиоце негативних појава у Медицинском центру На седннни Председннштва Опиггннског ко.митета Савсза комуинста којој су бнли прнсутнн иредставни1Ш Медицинског уентра из Параћнна, функцнонерн нагпе општине и члапови радне групс раз.матран је и усвојен извештај раднс гру пе Општипског комитета СКС Параћин о стању и од носп.ма у РО Медицнлскп центар Параћпн. Радиа гру па је дала и предлог посс6iMix мора за целовито и ефикаоно отклањаље субјек тивних слабости у раду Медицинског центра. Y дискусији која је трајала пупа четпри и по сата помињана су многа име на, коЈа су днректно нвднректно допрпнела гшим порс.мећајима у' или VKYраду Медицппског центра, .\ieby којцма су и носиоии функција у -друштвоно-политички.м оргализацтгјама и орга ни.ма уцрављања у Медицинском центру. На ову тему разговараћс се поиово и на заједпнчкој содници Председншнтва ОК СК и радне групе, која трсба да буде одржана ових дана. М. Ж. БОРЦИ ПОДСЕНАЈУ ЈМАШ КУЋУВРДТИ СТАН“ ЈОШ УиЕК САМО САН ПРЕДСТАВЉАМО BAM ООСК БУСИЛОВАЦ НЕМА РАДА БЕЗ МЛАДНХ S „Не .могу старе убедити да се сликају за пове партијске књнжице, а ка.молн нсшто више.”. тврди секретар ОО СК Буснловца, Мнлан Стевановпћ. „Добар дан, секретарс, шта вам ради ООСК?”. Свакодневно питањс упућено Милану Стевацовићу, секретару ооновне органиације Савеза ко.мун-исга у Буоиловцу примљено је са дозом збуњености, а како и не би, не долазе иовпнари сваки дан да се интересују за „здравље оонов-нс партијске ћелиЈе” — Организаццја, ка<? о-рганизација« добро стоји. рддц У контакту смр стално са ме< оном заједницом око изгрддн»е шкеле и других послова у селу, одговара секрстар и додајс: све што јс покрецуто у селу било је уз ндше уцсшће. Ми смо били ту у лрвим редовЈЈ.ма. Па илаас; — Постоје проблеми. Они су адлигнистративне ггрироде. Једно вре.ме и.мали смо засгој у контаклу са Опшпгнски.м комитетом због неажурности а-ли то омо сада регулисали. Доставио сам записникс, каже Стевановић. Један од послова који је у току прошлих избора у Савезу комуииста достигао ниво .1чференцијације, макар он б’-к) и .»ад.министративне природс овде није довршен: — За.мсна стармх партијомих кжижица нови.м обавЈвсна је делммично Остало јс да то уредс старији чланови, .махом пензионери али ја нс могу да их убедим јер они „овс немају кад”, вајка сс Стевановић. По мишл»ен»у секретард партијске оргаиизације Бусклов ца ти „старији чланови" због година илц при-роде поола не могу битно да утичу на активност основне органмзације: — Чланство организацијс нам је сгаро, а о.младина неза интсресована за рад. Само три или чстири члана су зсмљррадмици из села. Сматрам да би бнли много актианмји да је више омладинаца у наiuii.m редовима. Шта преостаје за закључак? Ништа друго него: стари чланови ста-ри проблеми. Нлсу први у Буолловцу ИЗ.МИслили „објективне потснјкоИс" М. Миленковић ПОСЕТЕ МОДЕРНИЗАЦИЈА НШЗВОДЊЕ У СТАКЛАРЛ • Разговорн вођени Y Пословној Јединици, Скупштјиш општине и Стаклари Бошко Костић, ник Пословодног „Инвестбанке” са предссдодоора својим ОШИТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО Да ли смо спремни за истаму сарадницмма је ових дана посетио Параћин. Циљ ове радне носете је бно да се оцени рад „Инвестбаике” Пословне једшшце у Параћнну и обзиром на сло жене еконо.мске услове пословања корпсника друштвених средстава раз.мотре могућности деловаља банке да би се craite побол»- шало. Рад „Иввесгбаике” Посло ш.е Јсдмнмце у liapahuny је оцељен као садржајан. а у разгодорима који су воБенц y Српској фабрнцц стакда је речено да ова банка у наредном периоду можс да прати iben програм модернизацпје зашто је потребно око 500 мшшјардп старих д1»нара. To за СфС значи бољц квалцтет стакла и оољс ооезбеБиваibe трајним оиртшш аредстшшд и знатно веЕш извоз. Све то може да се постиНа последњој ссдници Прсдседништва оп штинског одбора СУБНОР-а, одржаној зо. ссптсмбра, борци су се осврнули на акцију „И.маш кућу — врати стан”. Ова помало заборављена акција пре.ма закључци.ма, Предосдииштва није испуиила очекивања. Борци указују да је. акција „имаш кућу — врати стан”, започета краје.м 1984. и почстко.м 1985. била ;душно прихваћена од свих друштвено-политичких, радних оргакизација, самих грађана. Сачињени су планови. али на /нплост, како закључују борци, свс је остало „мртво слово на папиру". На тражсн»е бораца сачињен је и списак оних којима су дати повољни кредити, плацеви, уз обавезу да по завршетку градње вра те сган. До данас јс само пет породица испунило ту обавезу. Вреди забележити да су др Милош и Бранислава Чолић, затим Стоја дин Тасић. Александар Јездић, Бранислав Живановић и Живорад Чемерикић испунили своју обавсзу и своје пређашње станове ставили друштву на располагање. Међутим, на листи оних који су користили беиефиције за бржу изградњу, налазе се још двадесет седам и.мена који до данас нису испунила обавезу. На листи сс налазе угледна имсна ове средине која би морала да својим примеро.м, по.могну ову друштвену значајну акцију. Имајући то у виду Председ ништво је од одговорних затражило ннформацију о томе докле се стигло са градњом кућа корисника бенефиција, јер се незваниц но прича да су многи од поборојаних већ каристи сопствени кров над главом. Иницијатива борачке организације долази у право време. јер након много изговорених реченмца изаклетви, застало се и прстилд јс опасност да се акција у потпуносги разводњи. Борци су то осетили на време и јаоно и гласно изнели свој став, сад је ред да сс изјасне и остали. Штета би била да и оаа акција након почетног елана спласне, као многе акције које су започете и застале иа пола пута. Миливојв Илић РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ гне само годину дана Због кеактир.кости и неиспун>авања обавеза неколико омладинаца је предложено за искључеше. У четвртак, 23. октобра одржана јс кадровска ко.мисија OK С09 на којој се расправљало о досадашњс.м ангажова н>у чланова ттредседништва. На оа<ггаику који је трајао читавих 5 часова отворсно се говорило о пропустима и (не) ангажоваљу чланова председнмштва OK ССО у извршавању сројих обавеза. Овакав на' даваље ствари доприноси бољом раду. Отворен разговор, на ко.мс млади морају да ннолстирају, не плашећи се изговаренс речи, можс да доасде до сржи проблс.ма, а затим пре.ма могућностима удагања. „Инвестбанка” може пратн и мање програме обдасти ко.воирнар<?де да ооезбеди средства да Y 11 за ВЕЂА ПРОДУКТИВНОСТ МГДТИЈИ СНИЛ1Ш СТАМБЕНА ПОЛИТИКА чин рада, рстко прцмсњи- чити узрок болести, а нс бован. до сада, велики јс корак лесника". у рсшавању проблс.ма који постоје и да крлтичко сагле- Небојша Јеличић ста.мбене кредите и зи.мницу и огрев раднишша са MaiwiM upn.MaiMi.Ma. ¥з io ова Банка подржава све иинцијативе и фпнансцра изградњу водовода. М. Ж, вчувати ГрДД — Предлажем да Редакција листа „14 дана” преко свог гласнда покрене акцију-на очуваљу улица и тр° тоара v граду. вертикал^ иих сигнализација, хигцјспе п комуналних објеката ко јима прети опасност од даљег рпшгтавања од стране тешклх возила. Ову 1шицијативу треба покренути л код оргаилзација које располажу теретннм возилима да без веће потребе не улазе у град и пе уништавају улице. рехао је на седнипн СИЗ-а стхмбеI то-комv1 шл! н1х делатјioct и Александар МнлнћевнН, про фесор у Сретизшколском че irrpy v Парзћнну. HOBI CiAW СОЛИДАРНОСТИ Извршни одбор СИЗ>-а тностн је доиео одлуку о ррочавању новчанпх средстава код Инвестбанке — Пословне једтпитце у Парађину ради добијања кре дита за куповину 40 нова соллдарности. стакоји треба да буду завршеии н усељени крајем идуће годпне. дко ми \ / ДОЗВОДИТЕ Ј ( ЦИТИРАО 5ИХ > ! ДРУГА \ ЈР13ИМ ' м. ж. Карнкатура Зорана Живковића ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА (1) РОКОВН ИРОШЛН АЛН ННЈЕ КАСНО П Од претпостављеног броја 12 хиљада осигураника у општнии Параћин до подовнне године евидентирано само 3.452 земљоралника —- Стручне службе заједннце и испостава у Параћину ради задуживања са допрцнсом зд инвалидско и пензионо осигурање земљорадннка врше nomic будућих осигураника Јула прошлс годинс Скупштина СР Србаје допела јс Закои о пензпјско.м н инвалндском осигураму зсмљорадника са роком примеле од I. јануара 19S6. године. Лрема овом Закону земдорадншги п други власшшп зсмљиил-а своју матгријалиу и социјалну сигурност, односно самоуправна права. оСавсзе >■ олговорности обезбеђују п остварују у Републичкој са.моупразној ннтерссној заједнмци пепзијског и инвалидског осигуран>а радн:« л»удл који самостално обавл>ају лелатност личипм ралом. Законска обавсза је обухватала све будућс осигураникс да самн ПОД11ОСС пријавс на .осшурач«? •«-»' бојазан да то зеигораднинц бе i novohii ЗлјсЈИнцз iiche vciwtii ла спровсду, показала се псправном Закон је рсгулисао ца се прмјавс полнссу у poi.y од 3 uecena cm да ид ступаиа Закола на спагу. V параћинској onui^iniii цријлв-М1М1Н» чу;ш смо v Зајсдници пензијског н ииваличског ocurypaiba скоро да сс лијс макло од почстка. EIpc.ua подацпма којс смо добили ол \linopaда Богојспића инструктора, уписи вдња осиг\ракика, тск Је једна трећниа од прсдвићсног броја свлдсишраиа. — У потпгносгн су амашнле мес- . нс зајсдиице Голубовца, Донл Мутпице, Бусиловца, Лешја 11 Шалудоппа кажс Богојсвнћ. И поред ургсшшје из ових селз матсријали о осигураницнма пису стигли, илн пак свидснтнраии с\' 1. или 2 оснгура- ■гика, цпо нпкако не одгор.ара сгварном cxajby, . , Нсиосхава Зајсдшшс оснгурања у Пзраћииу 1) даље he врцтгн пријд8.гиафве а чсит>ора.р1нку Је, М бн обавио оваЈ посао за го оогрсбна само порсска ки.нжица п хнчид картз. Зоран Митровлћ, топар, Српскс фабрике стакла. Много се бринемо како да набави.мо угаљ. дрва. намирнице. а никако како да с.твори.мо просторс за већу зараду и продуктивност рада. Принудили с.мо Синдикат да се са безначајддм средствима сналази и шгм ти стандард својих чланова. Ова опаска Зорана Митровића. радника СФС чула се 20. октобра на састанку ко.муниста са радном групом за политички систе.м ЦК СК СР Србије и Међуопштинске конфсренције СК региона Шумадије и Поморавља. м. и. СТВАРНО — HE ФОРМАЛНО И ЈЕОДН ПРМАШДЈ? — Нсма логике да Параћин ие доСшје поехрамбеиу u хемијску струку кад има пот * пуџу опрему. традацију и наставни кадар, а дд се са.мо на седам клло.мстара даае. у ■Буприји, отварају исти смерови. За нас је то мртав капитал, зд суссдс нове, нспотребне инвестнције, а за друштво у цслини — још један промашај. рекла је Мима Балетић, профссор ср-дњошколског центра „Бранко Крсмановић'\ ЈАСНО И ГЛАСНО BH’EBWH HE Ш Ш0№0№ го Љуба Огљановић, делегат CO: Има мио пачина да се смажм потрошња, да трон 1ЦИМО рациоцалније и економичниј«. Аугоб\'си нс служс са.мо за превоз раднцха и гра ћанства. 1’стк'о сс види да некл директор путује аутобусом на службени пут, већ рсдовч« колл.ма. Курир нс мора рецимо да мого- □о.м разноси nourry, постоји и бицикл. . . Зашто колима да. лрдазимо на по.сао кад wo жр.мо на други цачцџ?! Ни јодаа ствар н« сме ла нам остако несагжддна у савтду штед н»е. . М, Мшндоодћ I ms
liiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiitiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiimiiiiniiiimiitiiiiimiiiiiiiiHiimur; н < ф w н < o 5 a < ©
is S o 3 o M- u g O 2 £ 9 o p ft & E П 'p 2 g § E a ft p X p g •< a ,o I £ X o ft O s л K* И "S a a p_ n> p O g o 2 *o’ p * и p P ЗГ ■ § ft 43 9 I p 2 H &O d 9 g 2 ** o ft ft ft O P g c 4 O ft 9 p o o ft a p S ft a o P a o p o p ° o K p a o o « ft 2 ° 5 ~ ° hiVr? Sg io ft Q*.d ft u a O £! •_. - ° P o c P o 5“ 2 £ U *—•' ' s 9. □ ft si » 2 o a X o X Б ft *o X Ja .......................................................................... ............ . S E 5 S^tniHHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiimHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiitiiiiiitniiiiiHiL MO Z s E a a o g s &g £ PHi P X T ft o 2 p p § °? r* a £? ■q * p-5 § p •S' » ■ o н 3 ° i? C m P a & o - c 3 o • a p 2 p a a ft c o o !otS<aS$®2 '.SEg 2, p I— 2 O !|s r. C HR x 5 § 2.®л s I ° > § R ;:S3SHS“"! o ~ s чз e 6 / 4 z° 2 .o a a o " • J G П ft s s a p W 7 p > Sg° ? O lo^’S > p ft p p P P o p <9 o X = ft O P o o g И Oo P o p - ' c “ — "S e o 2 o r. 'J = i^g p p •a P p - c> c ® >a )a 2. p xx a p Hl r§Jg s°g бб E 2 O ft ft 2 £ P o 1? *? :s ° ® =f d x « < r, p 5 * a X 2 n® § p p ft 2 u-.? p o x ,j -° §-2 9« o3»§ . w 5 Ca £J p o P p > I i > X m X o M 2 o tl s o E M )a o > § w £ p o ci *c c <JI N 0! o wN» 2 ЧЈ E > CP
КбМЕНТДРИ 29. ОКТОБАР • БРОЈ 320 1986. ШУЕШ ЗАО ДУХ НАЦЦОНААИЗМА Националнзам Је актуслна темж хоЈоЈ оправдаио посвећуЈемо изузспгу пажн,у. Алк ма колшш вслика g бпла та пажња она не бп била довољна ако бисмо R овај сложени феномен третхрали једнострано, само Н његове поЈавке облике, носиоце, и, наравно, послсдице R које би заиста могле бнти погнбељне, уколико бисмо, П разуме сс, као правна држава, н укуппо, као органнU зовано социјалпстнчко самоуправно друштво, допусМ тилк да се нацноналнсплки встрови још Јаче раздуваЈу. Нама Југословснима »ацноиализам Јс стари знанад и ми са љнм имамо горка нскуства. Као мало ко у свету. Било би трагнчно да се као народко биће истрошимо на подАгнривање кекаквнх националнстичклх рачуна, хо зна свс чнјих, уместо да се Још озбиљниЈс латимо памстиог посла науке н стварања н мудро закорачимо у врс.мс коЈе долази. Националпзам подсећа на коров у њнви: копаш га, копаш, али илкако да га сасвим мстрвбшп; корснк су му тојшко дубоки да га ни једно оран>е, ма колпко дубоко било, не може за навек да шпчупа. Тако ни социјалнстичка револуција, као досад наЈдубљс opaitc no људској мржви и дсструкцпЈи, сампм своЈим чином, ма колпко да Јс тај чпп значајан п по себи самом, нс може трајно и неопозиво да нскорснн зло националистичке мржњс, уколнко ту нашу соцнЈалистнчку њнву стално не оремо и Још бољо окопавамо. Управо због те иационалнстичке опасности сви морамо да прпонсмо на посао, н да прс.ма својој паам-тп и умењу припомогпсмо да се са наше социЈалнс тпчкс ibnne кационалистички коров ппо тсмсљитмје очнсти. При томс пс трсба жалитп за сопствсном жрITBOM ако је прннста на олтар човсковс хуманосп! в међул>удске слогс. Говорећи о нацноналнз.му уопште, п пационаллзму данас п овдс, па овнм машим југословепским ппосторима, јсдан паметан човск рсче отприлнке овако: Бнти нацноналиста Јс лако, тсшко је нс бнтн iraitnoналнста. Можда би управо ту трсбало трагатн за нпј« дубљим корснима пацпоналпстпчке бољке. Човск јс човск, лротпвурсчан. Проблсм чинн се нлје толико у то.ме, може лн бити националкстпчког зла у човеку; човека пначс трсба попгговати и волстп (као себе самога); проблсм јс у то.ме колпко стварно успсвамо да опемогућнмо развој оиога што омста здраве мсђуљудске, па преко >бнх и добрс мсђунацпоналне односс Тако сс, у Јсдпом псториЈском процссу, нспрскндпо сучељавају, сукобл>аваЈу н разрсшавају, двс паралелне лпннЈс: по јсдноЈ је човск упућсн, а са развојем производпнх спага свс упућснпЈп, на зајсдннштво г рада и живљсља са другим људнма; по дрггоЈ лппијп Јс сукоб поссбннх потрсба Јсдног човска са таквим потрсбама другог човска и других л>удн. Равнотсжа се постижс npnxnaTaibCM рационалпог крптернјума за I ypcbiiBaibc међуљудских односа no комс је слобода 3 Јсдног човска омсђспа слободо.м другог човска н свих И других људн који га окружују. м Насупрот прстходном Јс бсжа!Бе у наЈужи оквнр 'ј — породЈшу; у том случају нацнја сс дожнвљава као Ј прошпрспа породица заспована на псконском оссћа- ■' iby крви II тла, као основис мсрс човскопог понашаПшпе: Јелппа Ивановић iba, uito јс онда логнчно извориштс лика мсВуљудскнх и мсђупационалних разлнчптих обсукоба. Слободан АнђелковиН ПОВОДОМ ЧЛАНКА „ШЕСНАЕСТОРО ОДЛИКОВАНИХ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА 0ДАШШВА1И НРЖвадЕ РАДНИКЕ Сваке године, знамо, одају се висока прпз нања појединцлма. за изузетна залагања v нашој општлни. Истина, број прлзнања је мали у односу на двадссетак хиљада запослених нлн чак на око 70.000 гра1зана колико нас је у ов-.ј општлни, алл зато се додељују онима који постижу поссбне резултатс. Овс годлне, почетком октобра, највиша признања добило је шеснаесторо наших гра ђана. Пада у очи да су се највлше и посебно залагали радницл из две суседне установе (и зграде) и то лз правосуднс и управне. Од укупно 16 признања. 9 је одато раднлцима из овс твс установе, а само 5 радницима из нспосреднс пропзводње, једно пензионеру и једно лз одреда лзвлђача. Ако су ова виоока признања одраз лзузетних залагања а тако јесте, намеће се питањс — како л да лл сс залажу л оних 15 — 16 хлљада у пролзводн»и. двадссетак хлља да на пољопрлврсдл, затл.м у просвсти, здравству и у другл.м делатностима?! Раде Милосављсвић АОМЕ 113 ОБЕСТИ Све израженлјс нашаље младлх у јектима загорчава тно у солитерима бара, а и удругим бахато и рушилачко појавним л стамбенл.м обживот станарима. Конкре 2 и 3 у улици Лоле Ризгра.за, вандалско.м понашањс види сс на поломљеннм стаклнма, ” лу стсрл.ма у ходилци.ма, прскидачима за струју. хидрантлма и другом лнвентару. Можда је сломљено стакло на улазним врати.ма рсаултат нечије неопрезиости. али сломљени лустери, прекидачи, стакла у лифтовима- и онсспособљснл лифтовл, резултат су само силеџијског и рушилачког понашања младих. • Међутим, посебно забрињава чињснлца да се старији мирс са оваквлм видо.м вандаллзма ч паслвло посматрају свс то у стилу ..баш ме брлга”, а мђжда је баш у том лошем друштву и шихово детс. Страшимир Зоговић ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ РЕЗУЛТАТИ Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА Y ПОПОВЦУ ЦЕМЕНТАРА ЛОСЛОВАЛА П03ИТИВН0 ■ На крају трећег квартала намирене су велике обавезе, у фондове је издвојено преко 100 милијарди, а лнчни дохоцн су увећани за око 100»/0. Радпиии фабрпкс цсмсита овс нсдс-вс раз.матрају п усвајају извсштај о nocnouaiby у трећс.м кварталу. Ово је, ипачс, најважније тромсссчјс у свим цсмснтарама: због лстњсг врхунца производње н dotpoiwbc пословање у овом периолу прссудно је и за сам завршни рачлн. Судећи по производнкм резулгагима, ова сезоиа не би се могла сматратн успешном. Све планске госхавке остале су иеиспуњене, свч стари проблеми дошли су и овог пута до изражаја. Ипак, и из овако скромне произБолве проистекао је вео.ма повољан финанснјски резултат захваљујући, пре свега, хрстању цсна. Y протеклом периоду ценс сировпна су залржхлс исти ниво, као и цсна цемснта, али је зато цена гаса стално опадала. Ако се зна да је учешће трошкова енергије у укупним трошковима огромно, јасно је да снижење цсне гаса нмају вајвећи утииај на фвнансијскн резултат. Фабркка иемента, која је нсколико последн>нх годлна бележлла само губнтке, већ друтп пут у овој годи»и бележи позитиван периодични резултат. Ако се наставп у встом смпслу (а могло би да буде н боље обзнром на рсзсрвс у неспуњсном плану) на крају ове годннс реално би било очскивати првн позитиван го дишњи биланс после серпје негатиснкх. Н. М. жпм ВРЕДНОСТИ Шта су v ствари вредностп ц које врсте вредности постоје? Оваква постављали себи чки филозофи II говоре на н>их. логпја (наука о питања су још антидавали од-_ Но, аксеоРО „ОБУИА” НА №АГУ ОЗДРАВЉЕЊА ■ Губитак од 16 старих милнјарди, у првом полугођу настао због наглог пада физичког обима пронзводње ■ Овакав резултат у пословању нзраз пре свега поремећених међуљудских односа Y колективу, у ш<љу сре bneaiba стаља може да сс констатује да сс позитивни резултати назиру, алп још увек далеко од онога што мора да сс /постип!е. Криза јс вео.ма дубока, али су MoryliHocTii знатно веће. Фпзпчки оби.м производље знатно јс повећан, јер су уведене радне суботс. Учиibeii је корак напрсд ка унапређењу међуљудских односа и на томс сс и даљс радн. Радна дисциллина се, такође, поправља и у том цнљу су предвиБенс одређене сгимулацијс. a предвиБенс су и стимулаинје за квалитет и кванти * тет производње. Упосленост капацнтста је потпуна н не.ма проблема са реалнзацИјо.м готове роос. Y току су разговорн, а сачнњен је уговор о пословнотехиичкој сарадњп на 5 година са нталпјанско.м фир мом „Фе.ма" из Лећа, по комс ои радна организаци * ја „Oovha” за италијанско тржиштс радила 10.000 парн мессчно готове обућс. Краје.м октобра коначно сс дсфинишу односи из.међу ова два партнера. На прсквалификацију је примљено 60 нових радника са исновном 11 средњо.м школо.м са евпденцпје незапослсинх. Јелица Борђевић ЗАКОНИ пропнсн на пнјацн - Од њују се кона о 1. октобра применове одредбе „Зазаштнти животиша од зарааних болестн које угрожавају целу зе.мљу”. — Пре.ма ibinia месо н на- .wipniiuc животпљског порекла морзју бити преглсдаш>, а иродавац да поседује ном । носно рслзрду о здравствесгању животшва. одо хигијенском налаНАЈБОЉИ МЕТАЛАЦ ОПШТИНЕ ПАРАБИН шин ® ЗАВАРИВАЊЕ И АТЛЕТИКА ДВЕ НАЈВЕБЕ СТРА СТИ СРБЕ НИКОЛИБА На недавно одржаном општинском такмичењу металаца прво мссто у гасном и електрозаварпваљу освојио је Срба Николић. ВКВ заварпвач из Српске фабрике стакла. Срба Николић је у Стаклари од 1973. годпне. Иако је завршно графичку школу заварнвање као хобн постало му је професнја, јер му, како сам рече овај иосао више лсжи. И ранијих дина па такмичењи.ма био шле ну. меБу најбољима, године другн у гоје а про Рсгнофабрицц имају д.оста разумевања за ту 1БСГОВУ страст 11 дозвољавају му да несмстано трснира уочн пеког таклпгчења. По речи ма овог вредног радника за посао заваривача човек мора да буде миран н 1, а међу младнм љунема довољно интеiaiba за овај посао. и- <о поред курса с да се научи ijiix колега. Срба Николић МНОГО MO11 духа. од стаје пун TaHeyморан јс тркач и сталнн учссник кросева. Највећн успех му јс свакако друго место на „Кросу Политике”, а до сада има око 160 грофеја из области атлетике. Кад се говори о 1вему греба још pehn да до сапа не.ма нп дана боловаи>а а највећа му је жеља да његов1км стопама к<рену и два његова синчића. М. Ж. ЈЕСЕЊА СЕТВА КИША ПАДЕ И СЕТМ ЗАПОЧЕ ■ Спрс.мна механизација. ги сетвени материјал, машине за сада не.ма же да почне Председнишгво ОК обезбеБсн се.менски и друса горнвом н резсрвним делови.ма за зу нзнешешЕх намирница „Закон о заштити живоniiba од заразни.х болестн којс угрожавају целу зе.мл>у" нијс нов, али нове одредбе актуелизпрају га. Од 1. октоора примењују се његове одрсдос у којима јс регулисана слободна про даја на пијацама и на дру ги.м мести.ма. Сва заклана проблема. киша ССРН раз.матрало ннформаш|ју о јессњој сствп п закључи ло да сви спремно чека ју највсНи јссењи пољопривредни задатак. а да н даља пажња н прапсње ситуацпје са снабдевањем сетвенп.м материјало.м, није ча одмет. Што внше засејати птеницом од шггереса је за цслу земљу, а за откупне цепе. којс су благовремено утврђене, зна се да су подспшајне. Закључено је још на састанкг Председништва OK ССРН да јс не- „СУСРЕТИ СЕЛА ’86” јс пала — сетва мо- стока и живнна износи на гшјацу. која као опходло тичким У тпвностима изналазити наредшћм полидслегатски.м акпредлагати и мсрс за заустапроизвилл животињског се » по вљањс даљег раста цена ре чродукционог материјала чако се диспаритет не бн ueibao на rope. ча регрсс при куповпнн тшенпце речено је да је мали, па, сс предлаже ог.- ■ипгнн да обезбсди срсдства за правнчппје рсгреснраље, као и средства за разлпку у ценн меркангил не и се.менске пшенице. рекла; сир, кај.мак, млеко jaja п сдично у будуће неhe с.мети да сс продаје на тржнпца.ма уколико власннк пе писедујс доку.меш о нзвршено.м встеринарском. односно санитарном прегледу. Шга то значн за Зслеиу пијацу у Jlapaliiiuy, упнта лн смо Радо.мнра Живкивића, сскретара ске службе CO лиспекцц)- Параћин: Миша Мнленковић маће жнвогиље на ма иису цродавале. сада. а.1и продају pebe кај.мак и јаја заклапс •1О uiijaiia оар до сс скр, Млеко БЛДШРЕМЕНЕ ПРИИРЕКЕ И Председништво OK ССРН својо.м одлуком озваничпло одржавање овогодишњих ,-Сусрета села” обавезујућн организаторе да пронађу нове садржаје ове акције, пре свега усклађујући нх са захтсви.ма садашњег времена. „Сусрети ссла" који ће се као л до сада одржати у пау зл пољоприврсднлх радова потрсбно ie да уз максл.мал не напоре подстакну разво] нашсг ссла кроз унапрсђсњс пољопривреднс производње кроз своју културно-прссвстну делатност . Одговарајућа тсла и структуре OK ССРН и OK ССО, према мишљењу прсд ссднлштва требало бл да про уче могућности за лзмене у систему так.млчсња, прс свсгз у правцу писпешивања разво ја друштвено-економских од носа и проналажен>у нових фор.ми кул гурно-уметн.лчки> сусрета у складу са Правилнико.м чних чних ЛИЦИ ( I акциЈС. Јсдан од кљу задатака по свој призадатака п<ј свој приочскуЈе школе у сслимз ОГРЕВ ОБУСТАВЉЕНА УПЛАТА УГЉА Радна организацпја „Шумадија", односно 00YP „Малопродаја” обуставнла је уплату угља за готов новац. Разлог оваквс одлуке је недовољна количина угл»а која се иопоручује овој трговинској кући. ручујс сс грађанима говре.мено изврше угља кога .могу до до краја новембра. Препода бла замену добију Јелица Борђевић се разноси по куИама тесе у ово.м дслу закина прнмењује п у нашој опшiiuiii. ИриизвоБачи сира и млека обавезни су да код себе и.мају картицу о тесгирању краве на туберкулозу. Bcli с.\1о вршнли гролу п до V сада СВИ само наредним произвопачи, дасци сира недавно конпродавци еу упозоравани. контрола.ма односно про и млека бнће пречасани да продају сваје 5а lie производс. односно ро н.м бити одузимана и просветне радникс у њи.ма Накнално he се утврдити да тум прлјављивања за „Сусрсте села” прско OK ССО а опсративви послови припрема л реализације поверени су Цснтру за куптуру л информисање „Параћин”. М. Мллслковић н уннштавана. ТакоВе. про аавип на ппјацп морају да имају одговарајућу одећу. а њихови судовц да буду одговарајућс чистоће. напоменуо је Живковић. М. МнленковиИ РАДЕНКО црта п пише: Зоран Живковић ЗН4М ДА CAM ЈА МА ВЛАСП1... ... лли, длз ми Д/Ј МЛЛО СЕДНЕМ к И ВИДИМ... г ма) нарочито је узнапредовала у 19. веку. Тада су се јавила и изразито опречна мишљења око самог феномена вредности. Једна страна полази- од тога да су вредности нештошто искључнво зависп од објекта, као да објект зрачи сам од себе. Рецимо, залазак сунца леп је сам по себи, независно од човека (субјекта) који то доживл»ава. Други су пак заступали гледиште које полази искључиво од субјекта и сматрали су да вредности ие зависе од објекта. Чињеница је да ни једни нл други нису у праву јер вредности су феномени. One релацнони пастају у односу пзмеђу субјекта и објекта у њиховом узајамно.м дејству. Наш вредноснп дожнвљај није независтан од објективних својстава. Рецимо лопов не мо >ке пзазватн у нама осећај моралног дивљеља или пак, крокодил не може изазвати естетски осећај љупкосги. Anu поред објекта сва како и онај који конзумира неку вредност мора бити за тако нешто спреман. Отуда можемо рећи да су врсдности субјективно-обје ктпвнс. Објекат условљава карактер врмности, али је субјскат тај који бојп објекат вредношћу. Вредностн су илн реални објектп (ствари и појаве) или ме ндеали. цпљеви, норкојс luiajy одређено значење за човека, као посебну пндивидуу, за неку ужу заједницу или друшгво у целинн. Постоји чнтава лепеза вредности. на прпмср разликују се матеоијалне, духовне н виталчс врсдности. објективне и сиоЈективне, негативне иајчсшћа позитивне и врсдности. Но, класификација вредностп врши се с обзи * ром на садржајнд мо.менаг Са тог аспекта вред- »1ОСТИ може.мо поделити на стичке. естетске, политич- •<с. ианионалне. економске п лруге вредности. Треба истаИи да један псти o6ieкат за вшпе људи нли ч*ак за нстог човека у разноrochiim околности.ма може чмати различите вредности Иа пример. лијамант има употребчу вредност уколнко на.м у некој гтресу * лној снтуапнјп може послу жити да исечемо стакло. «атпм еконо.мску вредност гколнко га жсли.мо продати, естетску уколико је ’спо обтикован п слггчно. А како ће сс фор.мпрати чо векова вредносна оријентаиија, односно како lie свакн иојелннаи . изградитн сзоју властиту хијерархијску лесгвицу врелности завнси од соинјалне уеловљености, односно васпитања. V којем се креће у којм.ма живи. (НаставиИе друштва п услова се) ... KAKO TO СТ6АРНО ИЗГЛЕДА!
ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ТРЕВА СММ У предсгојећем средњорочном плану приоритст he да има изпрадња Дома културе чији нсдостатак радци људи и грађани и те како осећају, а поссбно омладина. У три претходна средњорочна плана давана јс пред ност овом објскту и увођен месни самодопринос, али ништа није реалпзо-вано. Сигурјро да овога пута иеће бити тако. Преллажс сс новк самодопрннос по отопн од 10 олгто од пољопривредс и 3 г-;з радног одпоса. од. нооно убраће се око 10 мплијарди старих ли нара колико' he биги дс-пољпо за изградњу дома. Поред тога свако ломаМптство бипе задужено са по два радна дана годишње по споссбно.м члаиу и по чсти-ри кубна метра у прсвозу материјала за власнлке машина. Солидарност сс очекујс и од шире друпЈгпене заједпице. Жарко Векпћ ТЕКИЈА: Да прк-јатељство руши све баријере и несугласнчце савременог света млади Тскијс и Вајдсна су нас join јсдно.м увсрили у то. Пос ле госговања текијсксг КУД-а „Чедомчр Гадојкоаић" у овом немачком граду, двоје мла дих Немаца летос је боравило у Текији и из маше зе.мље отишло са пуно лепих утисака. На поласку, Таља Ммлер је рекла 'својпм југословенским вршњацима: — Кад бих могла да оставим родгггељс и пријатеље, сигурно биш дошла да живчм овде, у Југославији. _________ Александар Јовановић НАШИ Y БЕЛОМ CBETY Драга Редакцијо, желио бих да напишем нсколико речи послс поссте мо.мо родном крају и драгом Поточцу кога сам видео након двадесст Једне годинс. Колико са.м га пута само сан>ао, мој Поточац, Јухор планину, Мораву, Параћин и Београд и колико пута сам ноћу шетао у мислима сокацима si пропланцима, виноградима и воћњацима. Прошао сам Флориду, Хаваје, Кубу. Мексико и Бахама^а острва, али негде нс нађох лепоту мога краја. Док сам сс поздрављао са фамилијом на торонтаком аеродрому, нисам чуо више ништа што су ми причали и поручивали, оглувео сам, и пред очима видео само родпи крај. Кад су се врата авиона отворила на сурчинском аеродрому клек нуо са.м и љубио родно тле. Био сам узбуђен и срећан и сузс радоснице су са-ме текле, гледајући лепоту нашег Београда, мог Параћина са корзоом поред Црнице и новим хо телом на њеној обали, а посебно мојс село Поточац које се у међувремену изградило, добило асфалтну траку и нови moot на Великој Морави. Свима се захваљујем на гостопримству и љубави, посебно својој фамиллји, предссднику меоне заједнице и његовој сулрузи и службенику СУП-а у Параћину, као и свим прнјатељима у завтгчају. Миодраг Михајловић, Хамилтон, Онтарио, Канада КОМЕНТАРИ иоа - ТРКАЧКЕ ПНСТЕ Ова мирна места где људи долазе да се одморе и прсдахну свс више постају попришта мотоциклистичких и бициклистичких вратоломија. Испред захукталих возача, који су и сами још увек на граници детињства и младости, мајке мора да скпањају својУ децу и строго воде рачуна да неко"од „захукталих анћела” не налети на њих. У бол>ој ситуацији нису ни остали шетачи, посеб, но пензионери. Нарочито су опасне организоване јурке мотори.ма по парковима и кеју, какви сс све више приређују у последњс време. И уместо да травњаци и шеталишта буду оаза мира лостају — тркачке писге. Мирослав Чопа Е1ШГРАМН RYTOJIOr „Бутање је злато” буквално схватно: п ћутао и жмурео па се обогатио. ОДИОР За годишњи одмор имам варнјанту фину Спндикат ме шаље у бању а шеф V — ххатерину. (ЕтЈграмн у овом брају Драпгше Пандуровнћа нз рукописне збирке „О- ! стагак савссп!") I ШЕПЕРНА КАМПАЊА Y ПУНОМ JEKY СЛА1КН КОРЕН НСПЛА1НВ И Свс пријемпс сгапице. Чак 13 откупних сганпиа м при Н»пх 13 спремне за рад пу- Јсм Шећсрме рспс од 1. окгобра, с НОМ паром — иолмазачнм ixiraMa очекују товарс TYPHHP ДУХОВИТОСТИ СИТРИ IfiOi В Када се 1. новембра упале светла хале ресторана друштвеп? псхране привредног гнганта ФАП-а у Прибоју на Лиму, н-) смешно игралиште нстрчаће 32 члана екипс смешних из Дреиовца који ће тамошњем свету на смешан и сатнртгчан ндчпи ‘представптн „Дреновац 2.0G0 године”. Прсма тексту п сценарнју Душана—Дупстл П<провп11а, наши „репрсзснтатпвцн смсха н сатнре" у једночасовпом и.звођењу one јсдно »пгнке дочскаће предссднпка општпне — првог земљорадннка који је пзабрал по повом Уставу и ЗУР-у уз опште слављс и вссел-с народа. Предссдник he атерпратн лпчпнм авионом у npariMi стјуардесе на Драновачкп асродром (пошто, како сс v тсксту каже рсгиоиалинм путсм Параћпн—Дреновац вишс ни стокп пс саобраћа због ударннх pyrin). Куртоазна посета предссднпка (нпаче богатог сељака којн јс свс купно па н авнон' miahe за циљ да открије камен темељац ветсрпнарске сгапицс који је постављеи још 1984. годнпс, првн спомсншс ссл>аку—земљораднику који је стекао пензију no ловом Закону о псизпоном и инвапидском оспгурАљу земл>орад1гика (али мнвалидску а ие старосну) и присуствовати свсчаном чину пзвршеља прссудс Привредног суда о подели дома културс између Месне заједпипе п Земљораднпчке задругс (спор је трајао само 20 година). Иначе екнпа Драновца јс по трсћи пут учеспнк овс смсхотресне олимпијаде и имаће у првом колу укупно 6 сусрста. ГостоваНс код Прибоја, Косјерића н Драгопа a Окће сви.ма домаНнн. To омогуђујс великом броју љубктсља овог жанра да ппде н чују оно што другл нс могу. Како се очекујс први сусрет у Дрсновцу 6nhe заказан за суботу, 8. иовсмбра кала lie драги гости битн смсшни Прпбсјцл. To ћс биги прва прилика ла „Фапопцн" рн.т.- па лнцу места како чувамо оа п>нх купљснс кампоне и када јелном давно заборавл>еном поред nyia запевушимо .Дођи, ца осгарпмо заједно”. Дрсновчани, познатн по гостоприиству примпћс својс госте уз поссбнс почасти. Њих he од псг.тс на агтопуту код Појата прелводпти старији магарац којп једппо зча којпм прависм се улазп у Дреноваи, јер после нзгралњс овс саобраћајнлце, нема озпакс у које сс место улази. Госте he првн дочекати нопн нрсдссдпвк мсспс зајсднпце изабрап ка мандат ол 2 дана (ло гласлзнмп у ..Експрссу") а репрезентаиију псслужпги такође новопзабрапи дппск« тор задруге у нстом мандатском трајап.у. Да ннемо овако учвлчли, гостс бисмо поделилп према симпатијама прс.ма наипш сталгпгч функипонарпма у селу. Ако неко зажели ла влдн Дреповачког ггредседнпха са пајкрађпм манлатом може то учлчпти од 7. до 9. повембра у хотелу „Пструс” v Параћину јср јс ,.Грза—Typncf свесрлло изапЈла у сусрет Дрсновчаш1.ма ла пм внсоког госта прнмп. (Па нећемо ваљда мк Дреповчапп дл кваопмо просек, кал су н другн високи ту спавалп). Е па драгп нашп обождваоцп дођите » Вп да чујсте Санџаклнје п горућс ппоблеме. Гпе ће после опоДраповчанс како смехом рсшапају га бптп пзвођачл, то лпје ваша ствар. О то.ме ретпавају ,,они rope”. Смехотпесна скппа Дреповац слатког корсна. Од Душаиа Стсфаiionnha( руководноца скономата Фабрикс шеђсра у Параћину чулн смо ла се планира откуп од 2.300 вагола шећерне рсис угосорспе пронзводњс. Пропзпоћачл рслс у опој <сзони имали су нпз иогодносгн које јс лружала фабрпка. Пупријска шсћегзна лапала јс бесп .ино семс. ллаћала сетву, заштнгпа Средс-ц.'!, иа- (охиаБивала орање са S 000 динара ’0 хсктару, a aaber.c рспс са iO.OOO. Проилвођачн кал пспоручс рспу л.мају право ?.а се у фабрицч снаблевајг шсћеро.м по фабрнчкој цснн ол 251 динар по кгиограму. — Овс године, за еле.чсНу сству Фабрика Нс стнму.мс.тгп npoirr.oba- •ic са по 50.000 лпкара no хектару. Tai новаи исплаГсп у глобалу замсњујс прои1логолшипл гп и.гпадс реиао нам јс Душан Cr . >?.i.o::ii;i. Утврђена је н иеча за ндућу голипу и она he aainicrtni од Цснг лшепнцс п лма очше 1:4. -М. МН:1СП.’...3!1ћ 1 ПОЉОПРЧГ.РЕ ПОДСЕТНГЈК Пише: Јован Цвет; . ђубреље СФЕРА РЕКОРДЕРА ru иа □ Миодраг Јаћимовић из Ратара већ дужи низ година у својој стаји чува шампионке — краве високе млечности н лепог изглсда, које су му донеле бројна признан>а и днпломе, а узгред и добро платежне купце на врата Двоспратна кућа, цветна баитга и љубазна домаћица дочекују на вратнма Миодрага ЈаИимовића, ратарског домаћина, намер^ нике. Тако и јутро када смо стигли пред њихову кућу, били смо дочскани по свим' правилима гостољубља. Новинарима се нису надали, па се из штале појављује, преклнут у свакодневном послу, домаћпн Миодраг Јаћимовић, снсбивајући се. Међутим, већ ..други поглед” брише збун>еност. Зиамо се са хшогих изложби стоке на којима су се љеговс јушше и краве окитиле лентама победшша. Питамо се за здравље, a следећа реч, о чему другом него о малу нз његових стаја. Како, зашто и докле ће одгајати добру краву, бити први посао де веточлане породнце Јаћимовиђ? — Од сточарења смо ово стеклп. И кућу и девет ипо хектара земље. Од како знам за себе, код нас се чува стока, Још 1952. на изложби у Параћину, Hama крва била је најлепша. Захваљујући вештачком осемењавању успели смо да оплеменимо наша грла па она сад. уматичена, на пнјацама односно од купаца који нам дођу добијамо и по 15 милиона вишс него за исту краву „без педнгрса". Стсклв су Јаћимовићн, сточарењем кажу. Л то »сточарење" подразумева свакодневпо јутрење п мукотрпан рад пре свега Миодрагов п његове спахе. На равно, сви осталн их прате. За њиховим јаслама стојс кротка, лепа грла, ко ја не праве проблеме у ис храни, а власнику се одужују препуним канта.ма .млека. Јоданаест грла, од тога четирн краве, дневно дају и до 80 литара млека. Утовљени двогодци и телад такођс узвраћају богато. — Мој отац бп обично за Божић отворио стару КНЛ£Гу II упоредно колико иовиа има у кућн. колико је крава у шталн, колико је сена на плевњм, пшенпце у а.мбару, кукуруза у кошевима и — извео .,годишњи биланс". До сада смо увек и-малн за трећину Bifiue лего годнну пре. И убудуће ће.мо чуватл сто ку. Имамо нашу храиу. простор у стајн и љубав за њу. Наоко прост начин да се стекне Huaibe. Треба поранити и добро запети. Али, чули смо од Јаћимовића н мудре речп како они пропељују тржиште. Није све једно продати краву и храну с jeceini или у пролеће. И још много тога. Али у једној речн, њихова лпгдрост је: „Продати финалнзиран производ”. A то птто су њиховн вреднн про изводп уз то п још лепи, говори да се брижном руко.м одгајају. М. Мнленковић ТРИ НОЈВЕ ДЕПОНИЈЕ Y ГРАДУ Висок8 ме 31 Без бојазни етарм да ће нско да их види, пријави и казпи, у будуће сзи онп који не знају шта lie са отпадо.м. малтеро.м и цигла.иа ! нз својих станова и кућа, нека сс упутс на слсдеће адресе: на Жуги песак, затпм у улицу Жарка Зрсн>а нина, северно од новог моста, v тонољак и преко ; пруге Бсогра •— Нпш иза ВстерЈгнарске станнце, у Стришку улицу. Тамо могу у свако доба без страховања да изруче шут илн зсмљу са којом не зкају гдс be. Икспекција пооштрава конгролу расипања н малтера на днвљи.м депониЈама. а најавњене су п строге казнс. М. М. „Нова мода” из Загреба, Јастра” нз Крушевца и „Жупллика" пз Александрсвиа понудкле су најновијс колекције својих производа за пролсће и лето 1987. гошиш. а могу се видети на изложбн у рссгорану Супер-.иаркета. Јелпца Корђевић a : jpwej ; ј I Ових дана одсљеље орто- ; педије вилице у зубној а.иј Суланти слави 20 годпна • постојања и раца. За то I зремс прсгледапо је око Пре ђубрења пеопходно је обавнти педолошку анализу сваке парцеле ка којој желимо скон<ЛиЈЧну пролзводњу, пошто ззамо да је ђубрење пољопрнврсдних усева зпатна ставка у цени укупне пронззод1ие. Педолошко.м аналпзом добијамо праву спику зе.мл>ишта. u послс тога можемо одабрати на.јпогодггнију вр сту и количину ђубрнва. Употребол! већих количина ђубрива v земљишту са ни ским садржајем хранпва прпноси сс знатпо повеНа- .вају, док на плодннл! зем- ’biiiiiTHAia повећано byopcње пе даје жељени резултат. већ често негативпо угиче на прлнос, нежсљеии загађује природну средину ч поскупљује гфоизводн>у. БеНпна наших погвспрпврепника нс познаје састав евог земљишта због чега ооавезно греше приликом ђубрења. Узимања узорка за педолошку аналпзу je једноставно: узимају се ггросечни узорци земљишта од 300 до 500 гра.ма спакованог у чисте пластичне кесс. За ратарско-повртарске усеве довољно је узети узсрак са 20 центи.метара дубине, а за воН л-.т.о виноградарске до 30 центиметара. Са једне парцеле мзима се узорак са впше правилно распоређених места, до 20 сондп. Узимање земљишта може да се вриш током целе годинс, о сим 30 дана послс byopcн»а. Узорке треба послати Институту за зе.мљиште, Београд, Теодора Драјзера 7. И TO СЕ ДОГАБА Струјни удар у нзлогу Дз цсие у излогу могу да лзазову срчани удар то нам је већ одавно познато. али да крај кзлога мож^те да доживнте прави струјпи удар то сс догађа само код нас. Наиме, продаштца обуће ,Д>. Картаљевић” Y строгом центру града порсд асортимаиа п цена нуди н електршшп шох онпма који слу<1а. јно доднрну метални лео излога. И то траје до данас. Жнвка Јовановић 6000 малпх п.тцијената ко јима јс ова служба по.могла да нсправс своје иело статке. Свстлана Панић ново ново ново ново ново ново i Цслтар за нзучавање техлолошког и друштвслог прогреса ЦЕ KOG из Новог Сада покренула јс амбпцпозну ревију Jyrov.iainiја у 21. вску — ,(YY 21”. Ревија за фупдамснталну науку н високу тсхнологију са темама пз базнчне техпологкје, информаиионс, флекскбплпе, ласерске, нуклсарш. *, кисмкчке. р-У»птике, бихтсхнолснше . •. . Uoci.-i НИте п>ен npcaii.iaiiiiiK, pvwiaмнрајгс своје npoHJtiu.ie. Пеии спаког броја 1200 лшара, \ ирс тплатп 800 лппара Софија Раки‘1 KAKO СЕ ПОШТУЈУ УРЕДБЕ О ЗА- БРАНИ ПУШЕЊ.А НД ЈАГШОМ MECTY □ Прошло је више од три годпне дана како је усвојена уредба о забрани пушеша на јавним местима, али н>ено спрозођење у живот је изостало. Дуиап и пушсње црсдстављају најтсже и најсложенијс здравствспс проОле.ме савре.мепог света. Јавнн локали, сале за састанкс, јапна прсвозпа срсдсгва, школс су .места колективпс иптоксинације, гдо стралају нс само пушачи, nch и пепушачк. Дуван је наша свакоднс-niia дрогз, поступна св.1чп;?м иг ггу коју сви троше и xoia вл неодол.иву потребу за ri.t-ич MaihCM. Удисан»ем ui-.ni ieine ш<- rapcic унесе се Јелан нпо ло лм милпгра.мп iiiiKdi'inia. ко|ч !•- всомл јак Отроп а к.егока rupina лг»зј јс 2 no 16 грама. Значп, lyrsii js oriavitocT н пушачс и зи непу * шаче. Vrnpbeiio је пз рак h-1 ana до трп пуга се пнше јлнлј код пушача. Пушење јс пгак нз ’.ipi«- л.е U лрупггвено чло коме нзглелл не можсмо ча сс супр<хтг>п;гчо. Светлапа Марјановић СКИТАМ И ПИТАМ (1) Пише: МчлосављезиН ДВА РАДНА МЕСТА ЗА ЈЕДНУ ПЕНЗИЈУ Разговарзмо често мој комшмја и ја, причамо о такозваним ЖИВ07Н1Ш пптањпма, и кап у разговору споменусмо псзапосленост — мој комшија нагло заћута и аамисли се као чопек који има нешто значајпо ла каже или ппта. — Као шго знаш рече, ралних сам п занатлија, али ипса.ч иигде гдс бих могао да кзжем io игто ме одавно типгги. Питаље је, да ли бн ме и саслушали и како бн ме схватчли. али сам сигуран и гарзнтујем да би сс само v наикл опцггшпг добило пег—шест стотина а можда и хпљаду нових, слободиих радиих кеста. да нс рачупамо даље. Сад сам ја заћугао, док је радо.1нх1ост иагло раслз, а мој ко мпшЈа мастави: жа, а жспа 15. За.ито та двј — Имам 24 годиие ралног стдрадна стажа са 39 годнна мг чинс јсдну пензнЈу, лод ус^овом да нас обоје ослобо нг.-л плiua два раппа мссга за Јр'.'с’ Заигго сс гако нешто нс vrpam у Закои о iien<nici«.M ocnixr-’- ц»у па ко полп пек <1 <uo.ni 8?- рује.м јз ово iiainiiiiic noi,).iIi‘‘ запослспима ко!и ичјц заиатлиЈамп и -|р\гимг< iep л* 11 рСЛаТИВПО '0 лн мшр- бн ч' ла сс посветс iin-i.r>nputip-’.iu liaTCTBV H'lll <VI l»i» Ip’ll« <«.:'< и iiahy н.чпор прнхл.13. I Признајем после ''Bot p.Ti'»- воро ришс nyij им ир- >’ на идеју мог ii|iii|aie.i.» •• I”1 мпшљао л ||,ој. З.Н1Г5 • - mi <’• ШТВу РОЗЦИХ lipc.l.lOiU - ч за iuto шнпс с iuo'i.uiii' ,>•« in ,'1 .мсста, овај |е ксрујем. ic.tiuстпсн it оригаизлап пл • о лпо| плсји 4v|c- <>нак<> НОВИНЗ К<1.| МО) КоМ'-ГИ1-’ Жчч!" та Марковпћ - Mnh». -. а‘‘'Јном у Горанз »Mixa 1ч^:' uh V je.uioM кнору.м’, нп 1- 'У где би to xioiao пл кджс.
AMATEPN ”Ж’“ ОБРДЗОВДЊЕ - НУЛТУРД ПРПМОЦИЈЕ СУСРЕТ СА НАЈСТАРШОМ ПАРАБИНСКОМ ГЛУМИЦОМ АНГЕЛИНОМ — ГИНОМ ПОПОВИН ПАРАЂННСКА КОШТАНА XVI ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА ВИЕ ЗЈ СЛУШДЊЕ НЕГО 31 №ЊЕ HA CAJMY КЊИГА Y БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНА S Четири гостујуће прсдставе иису донеле много новог у сценском пзразу али публика ннје ускраћена — Гледалаца као никада до сада. До сада виђсно па XVI октобарским сусретнма возоришннх аматера, ocirM у „Минпстаркн" сос Јс Onno ишчитавањс, нскад корсстпз, a пекад \iaibc. ГоворсНн о поггха t-знпм прсдставама изузимамо bomui.j гку и паралажу", ;;о|а Је ка »мј.спсшнпја са ,,Београдсие pc-ui|е аматсрскпх сисна * (БРДМС) no '.^.’.i ia 15. пут прсд парзћппском пу&^.пкоз. Започео Је „Массука” нз Вслнкс Планс „Тстовнранн.м д\ *шама гскстом максдонског аутора Горапа <лефаповског. Најпре на пубпнку »'у крсиуле трн огромне плохе са рна сцспе пајављујући нсагто вслико. Meђутим, први тскст и први мнзанспен onoBpniy.m су то. Дерт и јад печалбзрз, Максдонаца вечптих луталниа, а затпм н општи проблс.и личностп бсз нделппета, дсловалп су понекад веразумљиво и са.мим извоВачп- □ Играм и плаче.м. Погледам у салу, a л-уди ваде марахшце н бришу овлажснс образе. Лплауз дуг, а у сали одушевљење, Прилазе ми после лрсдставе и кажу „Госпођа Глно, како сте то лепо нзвелн”. РА№вШ Прва и најстарнја параћннска Коштана радо враћа свој врсмсплов у 1927. годнну, тачнпје казал.пу ссћзил злуставха на 7. новсмбар. Ни 93 годпне жнгста нпсу успсле да нзблеЛе ссћап>а на прво ичвођсњс „Коштанс”. — Пуно смо сс дружплп. Посећввалн се. седелп, црнчзли, псзали. Певала сам у друпггву онако за сиој мсрак. Ипачс, мснп јс отаи ВрзњанДц и свирзо је флауту. И данас виднм ту слику. Отац узнма флауту, а Ја крај iberonnx логу ссдим н псвам. На једиом пашем дружељу, логоворнмо се пл гпремнмо ..Коштану * ’. Одушспилн смо сс ч прпонулп ла посао. Ту су бнлп госполип Кпзанџпђ. госпоба Кампипћ, заттгм Таса Бизетнћ, којп јс н панас жпп. :: inpao јс Хзџи Тому. Лепл, кажем ја, а ко ће ла тра Кошгану? Опн. „госпођа Гипо јсдна глумпца in БупрвЈе, алп пошто она нс може стално да лолазн ги ћсте пробатн Коштапу”. Пристпнсм ја п свс врс- !јс пробам Коштану н чекам да дођс глумица пз Нупрпјс. Мсђутнм, једког дапа напрате моји пријатсљп 'I похмлс се ла су штампапн плакат п да he предстзпа битп 7. повембрз у „Граил хотелу”. Лепо, nva1:см п поглезам плакат п у песвсст да палнем. Коштану нгрл госпођа Попобићка, то јест ја. Нп моЈ cvnrvr roll! ie бно гкључен у прнпрему препстав-е iutje .■пго за .полвалу”. Пошрнниу смо vupaciinH ћилпмопнма схчпљсннм no napahinicKHM кућама. Сала препуна, гтоје л.улп. ''пл.-.шмла сам се, алп госполип Бућпн, којк вам јс С но суфлер, мс је охрабрио, супруг такоћс. Илс прелпава певам ја (и слгшачу и бслежпику овпх рело- • пппл ппраћинска' Котптана запева ону тстпку песму раз8Н5ап>е псрта „Да знајеш мори моме”) нграм п плачем. поглслам v еалу љулп вале марамкис и Гршпу овлажепс образе. Нграла са.ч касшпс п Коштатину мајкг. а сал бп ' пглз па пграм н п.сну баку, шали сс иајстаппја папаћшгска Коштапа н са долои туге лолајс: ,(Еј да 'нс иоло.чпх >гоп\ покалала бнх ia н>пма како игра и пева naiiennia пнганка Коппаиа”. Апгслина — Гнна Попоаић палн велнку фотофаЛ-itiv лепс жснс nvre ирле косе п каже ми: ,.Ово јс *>па та Коштана”. Е Са прсдложеном шемом Параћин јс у губитку ■ Гра ду трећем по величинл у региоиу потребан природн-мате- ; матички смер, хемијски, електро-енергетски и прехрамбенн. Претпрошлог чствртка у ма лој сали Beha савеза сиидикатаодржан је заједпички састанак Сскретарнјата секције за образсвање науку култург ифнзичку културу ошвтип скс конференцијс ССРН п компсттје за образовање и културу Всћа сазеза спнднката проширен са pvкоподиоцима калровских се ктора организапл ја vnpvжсирг рада. предсташпши- .ма Скуппггпне општнне. СИЗ-а запошљавања ’ н прелггавнипимл цснтра .Бранко Kpc.MaiHOB.nh”. Послс уводног излагања Душипе Кркнћ о кадровима и запошљлваљу уследила је дискуоиЈа у којој cv учссп»овалм Мнпослав Јовановвћ. Синиша Тзорђевић, Мима Бллетић, Мирослав Ручковић. Миленко Довцјапић. Жарко Томић, Драгољуб ТомиН, Нада Јованош:!). Мо.ма Јовићић, Ми ан Благојевић и Мнлорад Милошевкћ. Опште je мишљењс да средњошколско образовање у Параћииу поред &eh постојећлх струка мсра да има прлродно-.матсмагпнчки смер, з.оти.м хс.мијску струку четвртог степепа, слсктро-енсргетску и прсхрамбену сгруку јер постоје сви условл и традиција за школовањс кадрова ових профила. И како је наглаоила Нада Товановић. Г1араћин је као трећи грац у рсгиону по иидустрији и становнмштву у поделм и рационализацији образован.а на иивоу региона изгубио трелутном предложено.м шемом. и да оиа мора да се ме.Е>а, a нредложснЈ! захтсви ^ца се усвојс. Кележно М. ИчгР’ ПАР/1НИНСКА МУЗИЧКА РАЗГЛЕДНИЦЛ ПРВИ РЛДНИЧКИ КУД „ЦАНКАР” Почетак 20. века доноси велике промене у друшгтсном п културно-умстнпчком жипоту Параћина. Ста »овннштво ксирпљено мпогобројним ратован>има, по мором од куге, разним недаћама. . . Хрлпло је ног.ом иачЈПгу жнвота. Поред фабрлке штофа м цемсита шпгу још пвс новс фабрикс: 1901. годпнс Фабрика месних конзсрс'! и 1907. фабрика стакла> а скоро сва села имају основне школе. гр**Д добиЈа електрпчно светло, а порел лсвачког пруштва и градскс читаонипе формпра се ,.Прво безпмено белгијско-српско друпгп-о” а заткм и „Коло српских сестара” п тако лал.с. Сјешпгитг! све културне и друштвене потрсбе овакве структгре становшгаггва бкло је језпно могуђе у кафанама које су у том перподу шшале као псчуркс. Y бол>с кафане убрајалв су се: ,,Стара Србијг”. ..Гранд”, ..Македонија”, ..Бсоград”. „Круна’’, „Велнка Србија" којс су бпле блиске „свропском укугу” w у н.пма су сс одржавалп кониерти, игранке, беседе н биоскопске прелставс. One су па рспертолру пмале порсд домаћнх и страле популарне композппнје. КЊИГА — ПРВА БРИГА Препоручује: Љиљана Радовановић ШПАНИЈА ЉУБАВИ И ПОНОСА ■ Никола Корбутовски: Шпанија љубавн и поноса; Књнжевне новине, Београд, 1986. Нвкола Корбутовски, приређпвач антолопгјв најлегшл« песама на тему „Шпанија љубавп п поноса” зналачки је и са слухом за вредности, тражећп бпло соахог пссника понаособ, њихове радости, чсжљу, бол због пораза, радости побде, зов далеке домовине. у ГОДИШ1 јубнлеЈа понудио ово издал>с које је лрави дожшшј за нашу кљнжсвност. Шлалија ннје за нас пам heice хоје покрива всо заборава, нијс >ш мепаихолија младчлачхс љубавн. To је непрссушни извор откривсне лепотс, борбе зз човсчнијсг човека, рекао је Во.гко Влаховнћ. Ако поменемо Душала Матпћа, Рада Драинца, Марка Ристића, Радовапд Зоговића, Васка Попу и још 150 аутора засгупљених у овом зборнику, поносни смо н на нашег зашгчајног аутора Мнрослава Димитрнјевића којн јс нашао места међу брижљнво бираним пссницима. Ypefeyje: Горан Јоксимовић Војнслав Милетнћ Војислав Милетић je poben 1960. годннс. Основну школу и класичну гимназију залршло јс у Пвраћину. На ликовном одсеку Више педагошкс школс гдс му је предавао Moua Антоновнћ, завршио је наставнн смер и конзсрвацију. Учсствовао је на неколнко групних пзложбп. Посебан део нлговог сгваралаштва прнлада мотианма са студијског путован>а, по нскад врло сгзотичннх (Тунис, Мароко, Алжнр). Значајно је и сдакако ннтересованл за нконографију док јс само слпкдрство тсмсљно ка лоступном и системском рсшаваљу како планова п формата. тако н технологијс са фигуративннм мотпвом, Кубистнчки прпст- - је карочиго уочљив у рсшавању актова. ма. Публнка такоће остала Јс неу6cbci<a у , лаж саопштену са сцене”. Бинер-мајсторн пгралл су пред iiaiuiLM очима лагани (и пречести) фокстрот са високо стнлнзогалом сцснографијом, а у сасвим другоЈ атмосфсри нашла сс хипер-реална рсквнзпта и нсамсриканнзована костпмографлја. Парађнпска »’иек корсктла публика без portrait сзггелала јс ову представу п Ooimix Плањаш н одплаудирала нм. ..Дсрвнш н с.мрт” Ночоваришалз много је вншс всзала оажњу 1ЛСЈИлаца. Они су превалнли рампу иолаЈвипге захваљуЈући генстској сбдареиости горштака за лепо и Јаино говорењс, а наравно п провереном дубоком тексту Мсше Сс.шмовпћа. „Шовиннстнчг.а фарса", представа Краљсвчака, пајбо.-ва представа у СрбиЈн, ислуннла Је свој задатак. По умстнпчком домсту слабпја од прошлогодшшвих побсдпика. бсоградског „Шпалца” успсла Јс да се подсмехие „срлском Јулаштву” м гисућсгодшшвоЈ хрватској кудгурш **. аогушгпша којл се тако лепо римују са ,,клло белог и сн-роном соде". Глумци су одрадлгп свој посао, изрепитовалн зако лубог гекст а п^ебно Je vcatnifa бпла пула публчка. II HalH-?;yicc:ioi.cnci:njM J’Tocao.HH ч«.га' * Je 'c вечсри v ГАП-у да nabc ралчг и прслснита ccvc. Младн било у naporn.ua, Опло у грунама гутали су само лр^ве мамие. V гом конпжсту н ,Душко” и „Томлцж” ичадл су нстн, третман. ..Паљсвнле" инсу прош-1 ле. НО ПАСАРАН. „louiuha адинпс- ' тарка”, старнх позшшпиа нз Прн- ј једора бпла Јс угодан доживљаЈ за параћннскс љубнтеље позоршпмс y-f метности. Аматерп пз Прпјсдора су покупшли л успели да доиссу Јсдно I свежлје „чита»>е" вшннстарке, лајпрс захваљуЈућн изванредној глумпцн Боси Блекпћ, која се успешно нослла на сцснн. Свс досадашЈвс представс прошлс су уз „карту рнше''. М. МиленковиИ ЖТРУШКА ВБПАСГ‘ Y суботу, 25. октобра ла СаЈму књпга у Београду прсдстављсна је јавностл монографија аутора Радослава IIpoKiiha ,.Средн»оЕСКОВ1!с архптсктура псгрушкс области" која се појаввла у лздању крагујевачке ..Светлости’’ п Завола за заштнгу спомсннка. Објављнвањем one значајнс Kibiirc дошли смо no шсорл драгоиенлх података за сваког будућег истражлвача срсдн-овековне куд туре на тлу Србпје# одпоспо области која гралатира данаппБсм Параћину. Светлана Арснћ л РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ KOHKYPCA ОаЛми Ши На конкурс Књижевне о.младине за најбољу пес.му, прпчу и афориза.м стигао је задовољавајући 6poj радова. а жирл је одлучио да у конкуренцији поезијс прву награду додели ДеЈ’ану Љутићу за пес.му „Били Кид је био дрипац”, другу Драгану Радојковићу за пе сму посвсћенену Лндреју Вознссепском, док трећу ра вноправно деле Зоран Ра1Ш111 за песму без наслова и Љиљана Гојковпћ за пссму „Чување детињства”. За најбољег аутора афориз.ма проглашен је Мирослав Чопа. док награда за причу није додел>ена због скромног уметничког домета понуђешгх радова. Жири пре длаже да се у будући Збор пик Књижевне о.младине Параћина уврсте и песме следећих аутора: Зорана Ра досављевића, Светлане Панић, Јелнце БорђевиН, Дејана Станисављевића и Снсжане Вељпћ. „УПОЗНАЈ ДОМОВИНУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО” Н Крајње је време да се пружи и материјална и морална подршка органнзацији коЈа окупља људе око тако вредних и здравих идеја и циљева, поговото у време када мноп! млади не у.меју да изаберу правилан пут за свој живот и рад Јсдна друштвсна органпзацпја са тако романтичарским патриотским гсслом заслужујс вишс iugkibc и бриге него шго јој се пружа у маiuoj општллн. Нанмс, фервјалии Параћина се не жалс, алн желсли су да и на овај вачин уполиају одговорпс са проблемпма којл пх ометају у раду и да замоле за ломоћ, а они he, како кажу, датн внше од себс ла окупе омладину у своји.м ахтивносткма којс својнм садржајем пре свсга легују братство—јединство, а у љн.ма сс остварују различитс васпитне, образовнс, политлчке, културнс, злрапствсно- -превелтивнс и туристичко-рекреаПЕСНИЧКА ПАНОРАМА тивнс вредностл. Два основна пробле.ма која муче Општинску конференцнју Феријалпог савеза Параћнна су финалспрање и смештај. До сада су се самофннанснрали, a лроблем смештаја делимпчно им јс решила OK ССО у чијој салн за ссдлице у ул1шн Бранка КрсмановиПа број 42 могу да раде. MebyТИ.М, ту салу користе п Кп>ижсвна омладлла Млади истражпвачи, Ом- • ладпнска задруга. Тако ферпјалци заправо нлкада ннсу сигурнн када he и па лн ће моћп, и доклс, да корнстс просторнјс Општлнске кол фсрспцијс. Софија Ракић—Милојковић Уређује: Светлана Арсић Зорана Рашнћ јс нопо имс v паоаћннској noeaiijit. Но, ика се појављује одмах као зрео, изграbcu псслнк. Збкрка песама у рукопису ,,Срцо у камску" показује нл-- hv контемплативну прпролу, замишљсност мал сгзнстоццпјалипм niiTaibUMa, дубоко uoinivaibc у сопстпено бпћо, стрпљнво слагањс крхотпна саакодиепља у смкслени мозанк. Згуслутост израза, богата фллозофска потка рсминисценцкјс из лнтсратурс, извсснл аитпчка патина, као најбитлијс олллкс овс поезлјс, повољпо говорс о нзузстиој нсснпчкој no.ianit Зоране Рашиђ у овој срелпнл. ПЕСНИЧКА ИНСПИРЛЦИЈА Ypaiba.lyhii V прозрачну белнну зцдл Грагасмо за почсцима несничкс Инспвраип|с За вртешкама светлосги Окпмен.еног ппда v сгвари Можла I! пијс G’r io »iBer iocia А мпжда ннјс бпло Ни 31 |да КУЛТУРНИ ДНЕВНИК Борђевићева на републичкој смотри Параћинска песникшва Јелица Борђевић, раднина ППРО „Шумадија” недавно је учествовала на репуОЛИЧКОЈ С.МОТрИ К1Б1ОКСВног стваралаштва „Сусрети друтарства" v Бољевцу. Пос лс првих награда на онштинско.м и регпоналном такмичењу „БорВевпћева јс била у финалном нзбору, а њена пес.ма ..Kpaj' путаш” нашла се у зај'едничко.м зборнику ове кн»пжевне с.мотре. АРСИГЈЕВА НА ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ СМОТРИ Светлана Арспћ нсдавно је учествовала на југословенској КЈБКжевној с.мотри ..Песничка руковања” у Бору. Са још двадесетак најбољих .млађих песшгка из Југославије, Светлана јс успешно представљала кн»и жевну радионину. ПРОЗА 0 ОТОСЕЧИ Стаблу кога није успео да обори, с поштовзљсм и љубављу, Лрвосеча ' Дрвосеча је дуго размишгао прс него што је донео оллуку да свој расклиматанн сто здмсии новим. Старв сто му је много драг јер га је својпм рукама направпо. Давно, као млалпћ. Од првог стабла које је оборио. Тако, послс много годпна. дрвосеча се поново обре у вслпкој шумп. Његовом нскусном оку нцје требало мкого труда да одабсре пајбоље стабло. Обрадован што je тако брзо пронашао оно што тражп опмах ламахаие секпром, алн пе улари: бљуну из »>ега туга та старнм столом. Нека, утсгип сс. нсће да га избацн; само he да га помсри у угао. Прскрсти сс за срсћу. пљуну у шаке, за замахну. Некако невегито, а учнни му сс ла повећу пперииу одвалп. Onna замохну снажно, као у своiiru најбољим данк.ма Секира склнаку нпз чвор. Замахпг поноro, н поново чвор . . . Коштац тврд. а секпра све гсжа . . . У.моран опипа .дсбло п снлно се зачуди толиким чворовима Када их јс пажљивијс поглелао »пдео је па су то у гтварч ожнљпн от секнра. Боже, novnслп. колпко лп је тг лрпосг«а ппопгло. Да мн је само сскпга лштрп|а! Како би то тнвап стл бно!? Ова помпсао нсиупп ia тугом. Осстн неодољнву жел>у да номазн ту жуљешпу кору, алн само олмахиу руком н тро.мо кр> ну лубље у шуму да iioipasii “епо друго дрпо за свој повн сто. Слободан АнВелковнћ
оглдси .29. ОКТОБАР 1986. 8 • БРОЈ 320 ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ“ У ПОПОВЦУ ОБЈАВЉУЈЕ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ ОГЛАС ” НУДИ ПРЕНОС И ПРОДАЈУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ ПРАВНИМ И ФИЗИЧКИМ ЛИЦИМА. СРЕДСТВА CY МАГАЦИНА, КОЈА ЈЕ ГЛОБАЛНО НАВЕДЕНА ШТА СЕ НУДИ, А УВИДОМ БИТИ БЛИЖЕ ОБАВЕШТЕЊЕ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И СВИМ ОСТАЛИМ Y ПРИЛОГУ ДАТА. ТАКОБЕ, НУДИ СЕНА ПРОДАЈУ МАТЕРИЈАЛ — РОБА ИЗ НА ЛИЦУ МЕСТА МОЖЕ СЕ ВИДЕТИ НАМЕНА И УПОТРЕБЉИВОСТ И ДОНАКОН ОБЈАВЉИВАЊА ОГЛАСА, AKO НЕМА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ПРЕНОС Y POKY ОД ТРИ ДАНА ИЗВРШИНЕ СЕ ЛИЦИТАЦИЈА СВИХ ПОНУБЕНИХ СРЕДСТАВА ПО ОВОМ ОГЛАСУ I OCHOBHA СРЕПСТВА ЛА ПРГИПГ м ftd^ttatv _____________________________________________________________________ f 1 2 3 4 5 Р. Инв. бр. бр. НАЗИВ Износ 26 7999 090005 Фрижидер „Москва" 240 л. 2.743,40 27 8041 090005 — " — бр. 1070372 2.940,00 28. 8302 090005 — " — 250 л. 12.762,71 1. 2041 090002 Ротациона суш. за угаљ 206.042,30 29. 9026 090005 — " — ободин 235 13.013,27 2. 2042 090002 Ротациона суш. за угаљ 206.042,30 30. 8566 090005 Елсктрични шпорст 11.162,61 3. 2063 090002 дозир апарат 12.813,16 31. 8042 090005 — — 25.189,38 4. 2064 090002 — - 12.813,46 32. 9027 090005 Шпорст плински 16.875,31 5. 2035 Ротациона nch нова 2.061.986,78 33. 9039 090005 Шпорет плински 13.237,47 6. 2036 090002 Ротациона nch нова 1.216,755,48 34. 9040 090005 Судопера дводслна 7.676,17 7. 2037 090002 Ротациона хладњача / 35. 7909 090005 Судопсра дводслна 2/2—120 7.457,47 8. 2038 090002 — " — / 36. 7965 090005 Пулт сто 667,52 9. 3936 090002 Гранулатор тањирасти 37. 7966 090005 Пулт сто 667,52 код нове nehn 57.619,97 38. 7967 090005 Пулт сто 667,52 10. 3935 090002 Гранулатор код старс псћи 49.254,50 39. 7968 090005 Пулт сто 667,52 11. 2884 090002 Бункср ЛИМенИ 14.170,91 40. 7969 090005 Пулт сто 667,52 12. 2885 090002 Бункер ЛИМеНИ 14.170,91 41. 7970 090005 Пулт сто 667,52 13. 2886 090002 — " — 12.596,38 42.. 7971 090005 Пулт сто 667,52 14. 2887 090002 — " — 12.596,38 43. 7972 090005 Пулт сто 667,52 15. 6174 090002 ПуЖНИ ДОДСЉИВЗЧ 19.140,89 44. 7973 090005 Пулт сто 667,52 16. 2897 090002 ТранСПОрТср ПуЖНИ 19.418,97 45. 7974 090005 Пулт сто 667,52 17. 2898 090002 ТрЗНСПОртер пуЖНИ 46.259,42 46. 7975 090005 Пулт сто 667,52 I8 2257 090002 Транспортер СЗНДучаСТИ 22.625,48 47. 7976 090005 — — 667,52 19. 6214 090002 Транспортср сандучасти 160.807.62 48. 7977 090005 — “ 667,52 20. 5860 090002 Зрачно транспортно корито 30.176,89 49. 7978 090005 — — 667,52 21. 6282 090002 Цсви за пражљењс кошсва 32.821,38 50. 7979 090005 — — 667,52 21а. 3070 090005 Трафо 12.806,82 51. 7991 090005 — — 667,52 22. 2978 090005 Трафо ул»НИ ТВОТарНИ 24.063,00 52. 7992 090005 — — 23. 8005 090005 ФрмЖИДСр „ОбОДИН" 145 Л. 3.332,32 53. 7993 090005 — — 24. 7984 090005 Хладњак ОД 1.500 Л. 12.122,00 54. 7994 090005 — — 25. 7876 090005 ХлЗДЊак МС-15 11.506,84 55. 7995 090005 — — 00/,ох 1 2 3 4 5 56. 7996 090005 _ ** _ 667,52 57. 8008 090005 667,52 58. 8009 090005 — — 667,52 59. 8010 090005 — — 667,52 60. 8011 090005 — — 667,52 61. 8012 090005 _ — 667,52 62. 8013 090005 — — 667,52 63. 8014 090005 — 667,52 64. 8015 090005 — — 667,52 65. 8021 090005 — — 667,49 66. 8022 090005 — ’ — 1667,49 67. 8023 090005 — " — 667,49 68. 8024 090005 — — 667,49 ирсвн.ма). Камси у бубрегу, a нарочито у жучној ксси inKobc пду са nocpahaittCM, a laxobc и Под noDpaliaiGCM сс подразу.мсва нзнспадпа, силовнга протипвољиа провала желудачпог садражја на уста. Оно мастпјс обпчно послс rabeiba п муке у желуцу, алн чссто п бсз нкаквнх прстходннх 'зпакова. Цсптар за rionpahatbe палази сс у продужсној мождппи, a iberouo разарањс( било болсшћу itur скспсрамсвтално. спрсчава поnpahait>c. Вслики је број обољсн.а, Солесних craiba, и хс.мпјскпх cyncranmija којп могу inaзпатп муку, rabcibe н чсврапан.с. Обпчко сс дсле на оне који дслују на пснтар за поираћаibc. п на онс који дслују рсфлсксно. Повраћањс је врло пажап знак болссти у почстку, развитку п току многнх хнруршких обољс!Ба. Вслнку важност . пга код озлсла н болестп мозга, пл наступа у случајсвима крепома лобањс са потрссом мсвга кот охлсда лобање бсз прелома, као II у току МНОП1Х ОбО.ЂСЈиа у мозгу, која по својој парашг, нзазпвају nonoahaibe прптиска у лобап>ској дупљи (питракрачнјалнп притпсак). Такпл су обол.еп>а' ту.мори мозга, мсппигптпс, тромбоза у мозгу и пр. Y ову групу пеки убрајају и мигрспу, о коЈој смо раније опил:- рнијс говорпли. Послс поврсде мозга noapaha1бс је најјачс непосрсдио после поврсде, алн може ла траје 11 дужс прсмсна. За туморс у мозгу карактернстично јс* јутарње nospaliaibe, којс нпје записно ол узи.мап>а храпс. To поnpahaihc сс обично дсшава сксплозивпо и изнснада. Болесниии попраћају обнчпо yjyrpv паташтс, када су и болоаи у гпаси по правилу најјачи. Попраћаи>е је ппак. већипом, знак болсстп трбушнпх оргаиа, нарочито жслуца н црева. Kana нсма nonpahaiba. uc значи да сс, у олрећсном случају, не ради о оболлн.у псхог оргаиа у трбушпој дупљп. Понраћап.е јс врло јако после узнмап>а кауСТПЧШ1Х матсрија, алп јс чешће када у жслуцу посгоји пека прспрека за прелаз хране. Одраслп повраћају кала болују од чира, рака или пак од хроничког запал>с11.а желуца (racrpimic). Псвраћа»Бс ic рсдовна појава ц код завсзапих црсва (илеус), а врсме када he се nojaaimi завпсн оч мсста лрепрске (впсоко илк рпско у акутпо запа Бспх: слспог чрсва, ма да пс у тако всликом процспту. КРВЛВО ПОВРАПЛЊЕ: Настаје код чира на жслупу пли лпанасстопалачпом иреву, као п кол рака ових оргапа. Крн нс мора бнтн светло, ирвска nch много тамнпја — браон боје, што сс- •опнсујс као талог о.1 ирпс кафс. УРЕМИЧНО ПОВРАНЛЊЕ: Код правс уремијс, која нас таје као лослсдпиа пропадачи бубрсжног тклва, узрок полраhan>a јс комплсксап. Чини сс ла јс ол пајвсћсг знача|а koiiiiciiтрацпја ароматич111{х матсрнја у крвп, којс настају приликом ирс вних происса трул.сн<». One матсријс лелују на иснтралнн чсрвни спстсм, односно па цснтар за повраћаи»е. ПОВРАНАЊЕ V ТРУДНОПИ: Прсма једној статисиппг понраhaibe се у трулноћи јавља у 50 олсто трудница. У лпе трсћиис случајсва почшбс прс шсстс 1!слсл.с трулноћс. a у S5 одсто случајева нс траје после чстпртог мссеца. Постојс врло лакн и пполазип случајсви, am и врло теигки који лонскала, мз да пзузстно рстко, могу трагнчпо ла сс лаврше. Постоје г.еома разлнчпта мпшлаС'ва о vsрочном фактору па је највероBbTiiiije ла их има тппс, п да ’ код разлпчитпк особа, лслују и разлпчити узролн. Углавном ic npnxnahcHo MimuMibc ла ово nonpahaitc n;ic прско nciirpaiног лсрвног система. ПОВРАКАЊЕ У 'ПИЈАНСТВУ: i Уживам>с алкохола у пс.шким : количпнама можс изазсати аку- : тни катар желуца и повраћаас. = МсВугим изглсла. ла код Јсл- ј нократннх уж1тал>а алкохола о- = бично пс пастајс акутиа упала : жслулачне слузницс. Полраћа- : ibc. којс настајс у овом слгчају. = пзазвано јс прско иентра зл = ловраћаље у продужсној мож- = Л11Ш1, као iuto јс то случај н = кол узиман>а другнх царкотпч- Е них срслстава. Дслопз^бо злко- = хола на слузокожу танкопа лг<с- = ва ннје проучавано, што 6:i бн- = ло од всликог значаја, јср јс она = далско осетљпвпја па падража- = јс псго желудачиа слузокожа. = HA OCHOBY ПРОЦЕНЕ ИПРЕДЛОГА РАЧУНО-ПОЛАГАЧА, YKYIIHA YIIO- ------ г, ТРЕБНА ВРЕДНОСТ НАПРЕД ПОМЕНУТИХ ОС СРЕДСТАВА ИЗНОСИ: НА 3.150.000.— ДИНАРА II МАТЕРИЈАЛ И РОБА ЗА ПРОДАЈУ ИЗ МАГАЦИНА ПРИБОР ИЗ РЕСТОРАНА ДРУШТВЕНЕ ИСХРАНЕ, БУРГИЈЕ, КЛЕШТА, СЕКАЧИ НАРЕЗНИЦЕ, ТЕСТЕРЕ, ФРЕЗЕР, ДЕЛОВИ ЛОКОМОТИВЕ И БАГЕРА ЗУПЧАНИЦИ, ВЕНТИЛИ, ДЕЛОВИ ОД РАСХОДОВАНИХ АУТОМОБИ ЛА YJBA И МАСТИ, ЕЛЕКТРОДЕ, РАЧВЕ И ЦЕВИ ЛИВЕНЕ, БУРАД МЕТАЛНА И ПЛАСТИЧНА И ДРУГИ РАЗНИ МАТЕРИЈАЛ. МОЗГААИЦЕ ПРИПРЕМА: МИША ГАЈИБ ОДГОВОР: 1 — Највсћн број је 16 (црна поља у првом, трсћсм, петом и ссдмом реду); 2 — Највећи број је 14 (осам ловаца у првом и шсст у ос.мом рсду); 3 — Највсћи број јс 32 (ска каче трсба ставити на бсла или црна поља). БРОДОВИ Из Европе за САД сваког дана у поднс полази један брод. Путовање траје ссдам дана. И нз САД-а за Евролу такође сваког поднева полази по јелан брод. Пут, наравпо, и у овом правиу траје седам дана. Колнко ћс бродова пз супрот ног правиа срести брод који да нас у подне полази за Езропу’ ОДГОВОР: Спгурно стс рскли 7 бродова!? И погрешили — јер сте заборавили све бродове ко ји су већ на путу: Ево решени: брод који дакас у подне кре не за Европу еусрешће на свом путу 13 бродова и( још лва: онај који буде управо упловло у луку п онај који „з Европе буле кретао на лловнлбу! Дакле, укул по 15 бролова! БРОЈЕВИ ОДРЕБУЈУ КАРАКТЕР Нова забава зове сс нумероло гпја! Љули узгаију у руке runup к оловку н нзрачгнааају па основу свог затума pGbeiw ,карактеристнчап лични број’*, којн доста говорн о карактеру те особе. Постугик взрачуЋавзља јс вр.10 јелносгавзн, а хзбава игарлнтовапа! Ево и примера: нека особа ро ђена је 17. 11. 1952. године; поступак рачунања је следећи: 1 + 7 +1+1+1+9+5+2 = 27; 2+7 = 9. Дакле, решсњс се налазк под бројем 9. Желимо вам прнјатну забаву! РЕШЕЊА: 1 = духовита особа, има добру моћ расуђнвања 2 — особа која се трудн, али wo - ра да се бори за успех 3 — лак услех. дуга успешна ка ријера 4 — оссћајна особа. много размишља о себи 5 — вишестрана особа, активна 6 — увек у локрету, врло активна особа 7 — веома карактерна особа 8 — особа са много смисла за пепо 9 — врсдноћа, миого знања и ус мсћа. ЗА ЉУБНТЕЉЕ ШАХА 1 — Коликн је највећи број ловапа којн се могу поставитн на шаховску таблу уз услов да сва пага буду непалнуга? 2. — Колпки је највећн број ловаиа којп се могу поставитн на шаховску таблу. 3. — Коликн је највећи број ска кача који се xioiy поставигн на шаховску таблу а да се прн том нкједна дса не наладају? ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ" ПАРАНИН OOYP — ЕНЕРГЕТИКА И УСЛYPE објављује ЈАВНУ ЛНЦНТАЦНЈУ следећих возила, која ће се одржати 15. 11. од 10 часова у кругу фабрике 1. Путничко возило, Мерцедес — 250 С, исправан у возном стању, регистрован — почетна цена 2.000.000,— дин. 2. Путничко возило, Мерцедес 200 Д, хаварисан — почетна цена 500.000,— дин. 3. Теретно возило ФАП-13, неисправан — почетна цена 400.000,— дин. 4. Аутобус TAM-3500 AC, исправна — почетна цена 1.000.000,— дин. Сва возила могу се видети у кругу фабрике од 03. 11. 1986. год. Пре лицитације обавезно је уплатити 100.000, дин. ради учествовања на лицитацији.
29. ОКТОБАР 1986. Швана^ 9 • БРОЈ 320 ПРВО ПИОИИРСКО ПРВЕНСТВО Y ПЛИВАЊУ СТИЖУ МЛАДИ ТАЛЕНТИ ЦРВЕНИ КАРТОН ПРЕКИД У РАШЕВНЦИ S Победннк трке „14 дана” Милош Томић Г. Внлово: .Миравац — Напредах (Сгубмца) взЗ. РЕЗУЛТАТИ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА: Д. М\твица: ЈеjpiHCTBO — Напрсдак (СвоЈново) 3:0, Д. Вкдово: Слога — ШумадиЈа 0:5, Буснловац: ХероЈ — Јухор 4:3, Из- ■ор: МСК — Будућносг 2:3, Крежбинац: Слобода — Једгнегво (Ратари) 3:3, Текија: Радничкп — Хајдук 2:1. ФУДБАЛ: ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА Т A Б Е Л A 1. Булућност 9 8 1 0 33:11 17 2. Шумадија 9 6 2 1 39: 7 14 3. Јединство (Р) 9 5 3 1 27:15 13 4. Радннчки 9 5 2 2 14: 8 12 5. Једпнство (ДМ) 9 5 0 4 14: 9 10 6. Напрслак (Ст) 9 4 1 4 22:17 9 7. ИСК 9 4 1 4 21:19 9 8. Слога 9 4 1 4 23:24 9 9. Хајдук 9 3 2 4 16:18 1 10. Напродак (Св) 9 4 0 5 16:24 8 11. Јухор 9 3 1 5 19:18 7 12. Слобода 9 1 3 5 12:34 3 13. Херој 9 I 1 7 С:49 3 14. Моравац 9 0 2 7 10:26 2 ■ Преко 70 ученнка основиих школа нз Параћлна од.мерпло је снаге на Првом пнонирском првенству у пливан»у, прошле суботе 25. октобра. Најмлађи. под окрив.всм пливачког клуба ,,Црница” из Параћина, показалн су да н.м Је iLiiiBaibe лрнрасло за срце и да треба чувати и пеговати будуће асове олилшпјских базсна. II. Петровнћ »удупм шампиони на старту ОГЛАС 1 Ентузијаза.м пливачкпх посленнка но, делфин, лсћно, плимти без по се нсплатио и лагано се назнру до- муке уз пуно лепих такмичарских чаци н девојчпце којн he краул, прс- резултата. КомцсиЈп за процсиу срсдткти к jatuiy .'шцитацнју на осиову одлуке Paaint iKor савета РО ..Станлардтра):с” Параћин број 1761/8 од 26. 08. 1986. год. вршн •продају следсћсг моторког вознла путем: Као и свако такмнчсље и ово је нмало ,дит даиа", a то су бкле трк« мешовитим стилом чији је локр«> вилел била иаша редакиија и шгаФетна трка школс. Најбслж у ?»•<• еилликм мешовито пи4Л *< бпо ;е учннк о.">овк шко. *с „СтевсЕ Јзковљевић из Параћпн! Умасш 1омић, комс је лрипао пех ip нзшсг »и- <ла. Y другој ,дит" трцч, штафелно пливаке иајвише снаге и nirf мчкој умећа показали школс „Стсван раћина. Рсзимирајући ДРУГЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ПУТННЧКО ВОЗИЛО МАРКЕ (,ЗАСТЛВА 10!” per. број СВ-888-89 са почетном цсном од 200.000.— динара. Право учешћа на лицитаиију имаЈу сва чрарпа н фпзнчка липа која пре тога уложе 10 одсго на пмс дспочпа од почстне nene вознла за која сс |aM>ajv гао купцп. Лкинтаиија ће се одржати у кругу РО „Ста1»ларлтра>1с" Hapahini, ул. Пролетерска бр. 2 може сс разглслати у времену ол 10,00 ло 12 00 ч. По окончан.у лннитације уплаћени лепозит ее грађа учеснниима нзузев куппа н nxuy се уплаћенн лспознт јну зену вознла. које је купио возчло урачунава у купопролаПорез на промет н таксе падају на те-рет куппа. КЊИЖАРА И АНТИКВАРИЈАТ ,Д О Р О Т Е Ј ул. Маршала Тнта број 68, Параћин ПОВОДОМ „МЕСЕЦА КЊИГЕ” НУ [И БОГАТ ИЗБОР ЛИТЕРАТУРЕ СА 1ОПУСТОМ ОД 20 ОДСТО. Y КЊИЖАРИ МОЖЕТЕ НАНИ БОГАТ ИЗБОР ГРАФИКА И ДЕЛА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ. ПРИМАМО НА РУЏБИНЕ ЗА СВА ИЗДАЊА ЗА КОЈА СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ И ОМОГУНУ ЈЕМО КУПОВИНУ ПОД ВРЛО ПОВОЉ НИМ УСЛОВИМА. су учениии ост вле Јаковљсвић" иј Паово лрвенство, вхт>а заклучитп, да је пливаље уз атлотику основа спорта и да би га трсбало сачуватн неговати, najnpe кроз овакве маннфестације које ћс „ислилитп" будућс спортисте и лриљежне рекреатпвце, а сво у нцтересу здравља. М. II, ............................................................................................................. . ФУДБАЛ ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА Фудбал: ПЕТИЦА Y МРЕЖИ ГОСТИЈУ — Борац — Млади рудар (Гружа) 5:0 са Јединство — прошле недеље поражено у Бору 1:0, а претпрошле савладало Земун са 2:1 Бор: 26. октобра. Стаднон: Бора, Гледалаца: 1000. СтреI лац: Иоанов у 69. Судија: Костнћ (Пнрот). I Јединстоо: Богосављевић 8, Панић, 6, Стевановић, 6, С. Живковпћ 7. (Соколовић —), Петковић 6, Мирковић 7, Сто јановић 7, Урошевић вановнћ 8. Бор: Голуоовић 7, Мусић 6, В. Николић 6. 3. 7, Г. /Кивковић 6- Вуличевић 6, ЈоНнколић 7. (Антнћ 7), Милачпћ 8, Живаљевић 6, Милојевић 6, Иванов 8, Бркић 7, Стојановскп 6, (Младеновић —)• Крчмаревић 7. Оценио: М. Лазаревнћ, Бор. Y до сада наЈбол.ој нгрн, no оценн стручног штаба Једцнства, „зслени" су изгубили оба бода. Бор је нграо све врсмс подрсђсну улогу алн спортска срсћа ниЈе била на страни Јединства. Коло пре Бора Једннство је дочсчекало Земун и у драматнчном сусрету, овог пута захваљујућм спортској срећк узсло 2 важна бода. Најпре Је то била рутинска игра и иста таква победа, а окда судпја преузима „режију” у своЈе рум *. Y 90. минуту исхцтрсно досуђује пснад за госте. Његов звпждук, no свој прилцци после 90. мннута фрапирао Јс све на стадиону — па и њега са.мог, Уамдевшм то поништио Јс прво пзвођење и гол Зему-наца, а у др\том екзекутор је био нспрецнзан. — Све таче по пламу, тврди Момчило Тоиић, тренер Једннства. 1ребало Је освоЈктп 15 — 17 бодова и то ћсмо успетп. Имамо .хоали ги.м и тек га „правнмо". Всроватно да с.мо задржалн ciapc, макар н па ск лу, бнло би внше голова. Мећутим, то јс кратког даха п с.мсна гснерацнја јс опст немнновна. Често се чујс нсстрпљсње са трибкна, публи- ;а лротсстује алк то јс цсиа снстсм ског рада. Прлмнли смо врло мљло голова a то говорн ла смо изградили игру у одбрани. Сада плаамрамо то исто са напааоМ' Зато всћ пдуће сезонс трсба очекнватн головс. Сетимо се нпшс прошлс навалс: Милић, Бандука, ПелпоановкН, КостиН, Бабнћ. Hitxo од н»лх нс игра. За.мспилп су пх новп пграчи, врло добри н надајмо се кајлспшс.м. По скипу п публику, са вслпком дозом снгурностк најављуЈс Мома Томић. М. Миленковић МААИОГААСИ Продајем саднице смрче за новогодишње јелке и озелењаваље, са бусеном. На ®еће колишше и преко синдиката попуст 10—15 одсто. Мпле Мнхајловнћ, Параћии, глнца Шпанчева 10. Телефон: 55-780. 00000 Продајем повољно .мото култиватор, дизел, 8 КС са транспортном приколицом. Телефон: 45-348, Мирослав Стевановнћ, Дреновац. 00000 Продајем „Заставу 101 ** 1976. годиште, очувала, гаражирана, регистрована. Телефон: 035-51-856, сваког дана. Миодраг Аранђсловић, Боре Петровићд број 48. Параћин. ооооо Продајем комби „Застава 850" 1978. годитте, иеправан, регистрозан. Бобан. Ну шићева 6, телефон: 51-984. ооооо Продајем „Шкоду 110 ЈГ’ у деловима. Цена 10 милиона. Слободан Ристић, село Лебина, 35250 код Параћина. 00000 Продајем монту 16. 700 комада. Цена новољна. Мика Петровић, улица Милоја Јоцића 49'1 Параћин. 00000 Продаје.'/д породичну кућу са плацом у иентру Параћина 'улица 7. јула број 7. Цена повољна. Јавити се на телефоне: 011-673-137 Павловић и 011-604-496 Вељоиић. ооооо Продајем двособан ко.мфо ран стан у згради „Ел.мос" улица Нишка, без броја. illaruih, телефон: 55-126. ооооо Продајем возило „Запорожац" у исправном стању, позвапс на тедефон: 53-762 од 19 до 20 часова сваког дана. Драган Живковић, Гаврила Принцнпа 7. Параћин. 00000 Оглашавам неважећом здравствену књлжицу број 014724 на име Душице Мар> ковић, Татар Богданова 2, Параћин. ооооо Оглашавам неважећом ди плому о завршеној правно- -бнротехннчкој школи издату 1981. године на име Антоанета Цветковић из Параћнна. 00000 Оглашава.м неважиће.м све дочанство о завршеној осно вној школи „Иво Лола Рибар" у Мириловцу издато 1971. годлне на име Малине Нешић из Мириловца. 00000 Оглашавам неважећом зд равствену књнжицу на име Сузане Спасић из Параћина. 00000 Оглашавам неважећнм све дочансгво о завршеном гп> вод1 н друго.м разреду средље школе на име Момчпла Аранћеловића нз Параћина. ооооо ■ Још један дсрби, сем оног у Дреновпу. красно Је ово коло Поморавске лиге — jvr. У недељу на терену рашевачке ..Младости” у го> сте јс дошла екипа ,3е.мл»орадника” из Стри же. Све је обећавало лепу утакАпшу. Уместо да траже правду у игрм, фудбвлери ,Демљорадника” из Стриже покушали су да правду истерају у сукобу са добрим судиЈом Милосавом Васмћсм. Због неку.тгурног понашанл фудбапера гостију, Добрмвоја Сто днћа и физнчког атака Драгпшс Мнлановнћа на судлЈУ, у-таклшиа је прекмхута. До прекмда домаПа „Младост” је водкла са три нуua, а неспортски нсиал Је још Јелном баамо с«пку на на|распростралеиијм спорт у овом делу Поморав.га. Н. Петровић ОДБОЈКА: ПОМОРАВСКО -ШУМАДИЈСКА ЛИГА БОРАЦ НИЖЕ ПОБЕДЕ S Лутоделови (КрагуЈевац) — Борац (Параћин) 1:3 (13:2, 4:15, 14:16. 14:16) Борац: Богдановић, Борђсвић I, Спаснћ, Младеновић, Копривина, Костић, Стефановнћ, Борћевић II Борац јс у деоетом колу угостио екипу нз Груже и ucnpai'io их са „само1* лст голова у мрсжи голмаиа Зсчевнћа чнмс јс још боље утврдпо sobciBo на табели. Била је io просечна игра у којој су играчн Борца пропустилн да до врха напуОдбојкашн Борца су на „гостујућс.м парксту” извојевали убедливу победу. Играчл Аутоделова из Крагујевца су били достојан противник, али је на крају превагнуло ис куство ,,стакларапа”. Y наредна два кола, којима се завртава првепство, Борац дочекује Мораву из Купријс, а потом гостује у Свстозареву против Јагошпе. Одбојкаши Борца у састав\: Ворђеснћ, Kocnth iiosiih, Спаснћ, ца. Риоић још своју вредност Мклановпћ. БогдаБојаннб. Копркваједном су доказали и по чстарти пут нзвојевали побелу. Гостујућ * еккпа јс један од могућнх кзпдндата за ирво мссто. Савлалан је могући фааорнт у шумалијско-поморавскоЈ лмги. ОДБОЈКА Живота Стаменковнћ ДЕРБИ УСПЕШАН ДЕРБИ — ОК Борац—ОК Млади рудар (Буковик) 3:1 СТОНИ TEII11C . ТЕКСТНЛЧ^ * ' F ' НАЈБОЛ.Е ФУДБАЛ: ПОМОРАВСКА ЛИГА „ЈУГ ДЕРБИ ЦЕМЕНТУ © Дреновац: Напредак — Цемент (Поповац) 1:2 Игралиште Напрстка. Гледалаца око 1000. Судија Миленковић (Параћин) 8. Стрелци: Мнладгшовић у 85 за Напредак. a YckokobhH у 66 и ЈаковљсвиИ у 83 Минуту за Цсмент. Почетком оких" . Параћнму је нграно појсдипачии ирненство pern она Шумадије и Поморавља за пиониркс и пиопире. V коик^-рснцмји плонирки сва трн места освојилв су чланнцс „Текстн.та’’. Ана АпВел ковлћ, Љпљлна ЈоваковиК н Јелена АнБелковић. One су сгекле право ла учествују на познвио.м гурниру CP Србије. У част 13. октобра шран Јг тралкиионални сусрег градова: Otio зарсво — fiynpiija — flapahm и прво место је прппало Снетолрвчачима, док су се flapahiuim * зачовозн * лн друпш местом. Ове године злшпшс.о орЈснецлска лига бројнша ie hwo ралијих Напредак: Јевтмћ, Церовпћ, MiL'iOBaiioBiih, Мклошсвиђ, Мнлосављевнћ, Стсвановнћ, Apanbeловнћ, Живковић, Пантпћ, МиладиновиН, Мнлић (Пстровић). Цс.менг: Богосављсвпћ, Нпко» лић, Мнлснковић, Тодоровпћ, Мијајловнћ, То.миН, Стсфановнћ, Јаковл»ев11ћ, Ди.митрпјсвић, Годубошф, Ускоковпћ. Цсменташн су у дербнју Поморавскс лнге — југ сасии.м заслужено победили веома до5ру екипу Напретка. Прел ве лпким бројем гледалаца, уз вео.иа добро cybeibe, екнпа Цемента је показала да je искуспнја и да има веома лобре шансе за висок плас.ман. Новнца Петровић годмнв. коло, •> воднће ностн” До садз »е оли.-рша je*wo глалпу борг> »а прво мгсго екмпа ,,Bpairiai.>i ..1>удућиз Главнцс и ,,Е.1сктросервиса" пз llapahitiia. Руди Ванек КАРАТЕ Карате кдув „Црнниа" у нашеи грзду ради од 1973. годиле. -Броји око 50 чланова иквоу региона. V такмнчи се на Но успссима које постиже порсз падобрапака је јеОглашавам неважећом здравствеиу књижицу на iiAte Небојше Мо.јсиловића из Дреновна 00000 Оглашавам неважећом диплому о завршеној срелвој школп 1983У84. школске годнне иа ц.ме Драган ГајиН кз Параћнна. 00000 Оглашавам неважећцм све дочанство прве и друге годпне -еконо.мске школе завршепе 1961'62. годипс на и.ме Таквор Оскцј Jan нз Параћкпа. 00000 Оглашава.м неважеИом здравствену мБПЖццу број 016430 'на н.че Светисдава EoKiiha из Параћина. ооооо Оглашавам исважском длплому о завршеиој текстилној ижоли 1980.'81. годлиа на нме Смиљана Матнћ из Обрежа. КАМЕРА ПОХВАЉУЈЕ Muha Вучковнћ Ншо лнце лепотнце. Реновнранп кафапа „Трн шарана’’ — пајлспша дан од ндјквалитстнцјкх споргсккх клубова у нашен rpahy. Ккли су прволпгаши 11.малн лвојицу репрезептативаца и ннзериаццопалпе успсхе. МеВутнм ц порсд овзхвих резуллата н дхбс нсма услова за н>сгоз рал. Лрема утврбеннм гсрмццкма каратцсти им&ју недељно три сата времена резервпсано за трешгнго у хали спортова. игго је кс;',овод>но. за значајнцје резултате. Уз to салт иабзвљају опрему и плаћају пугоBaiba. — И порсл тешккх ус;:ова рада окај клуб io један од ретких у cbiim слортовнма којн има пиокнрски казар за којп с пупим рраво.и хтжс да сс кажс да јс кадар да се такмпчн л па савсзном нпвоу, кажс Зорап ИпаповиК, трснер у клубу. V клубу пма панссријскнх тацепата којп бн у бољим условима постизали врхунске рсзултзтс. Ту пре cacia спала Зоран AnniH. Ж. М. Нли1Г Наша нада: 3. АнтиМ
МЛДЛИ Н ДРАГД ПДНОРДМА Пише Радмила Миловановнћ НАША АНКЕТА: КАКО ОБУЗДАТИ ИНФЛАЦИЈУ? ОД ЛЕПКА - ДО ПОНОРА — Шта раднш вечерас — пита ученпк друга? — Мало ћу да дувам лепак — одговара овај уз осмех. Моглн бисмо да овај днјалог протумачпмо каа ученнчку шалу, да такви и <5шчни разговорн нису постали свакодневна епкзода из школског живота. УЗДЕ ЗА ННФЛАЦНЈУ > РАЗБРИБРИГА • РАЗБРИБРИГА ф Саширизични yiao АФОРИЗНИЦА Ако je Iv.iaibc злато, одакле нам оволпкн У<л:п ингерсси су нам најраширенији. Зорап Жизковић 7апк:( коверти Ис троиштс нв живцс, ако нематс парс. Mitpoc шв Чопа Југослав Ристкћ ВАСПИТАЊЕ УКРШТЕНЕ РЕЧИ npcGiijaib-a. Љубнша Милнђ дугови? Драгнша ПапхуровиЧ крај. Псра Cpc’AKoeiih Држава oucpjnuc само Јслном рачунском р.хим»ч — олулнузч^м. Чсдомир Д. Јовамоввћ 7о’П!го счо глруживалп рад да мора лоћи до :по1пл-авао ухлао је па јслпа- a can ini на двојз прага a псзерају. најчсшћс извуку — дсбљп Решељс проблема број 7 1. С.х 2, Кхл, (is, Кф2) 2. Сф 5, (Дс.1, Дд4) nrianyi мгрп, Ic.ticim сецн — свечапу врпцу. Јовпца Пам>и?нивпђ S Инфлација која неумољнво и снажно куца и иа наша врата нагонн нас на стално размишљање. Y многим разговорима свако од нас нуди идеје II могућности како је превазићи. Вођени жељом да сазнамо како наши суграђани размишљају о инфлацији покушали смо да путем анкете чујемо њихове предлоге и сугестије. АЛЕКСАНДАР ДИМИТРШЕВИБ, псизноиисанн радиик IIBTKT „Бранко Крс.мановпћ: да н тако даље. све то бити само послсднца може битп ствариости средстава; је нашла тражила? оглавицу. у ушпма nabe сопственн пдснтитетл разпог живљења. Мп свп морамо из школе није и не жања од хемијских разумеввкс. пил»г налу, амбпније љубав н всру у жнвот. фор.мнране у тим младн.м људима, огромне празнине, безволгности и неспособности да се про узрок бсуз помоМ ло можс празнине — да лп оно што је Хемпјско дејство: вртпоспаности п зујаље као компснзацнју за литамо, а највнше онн Све оно што сс највлшс крнтикује кад се говорн о омладини: неуспех у школн бежање He сппај У садсјству са нзражснни школсшш пеуспсхом, бежатвеи са часова, нспоштоваљсм ауторитета родитсл.а п наставника, одсуством било какве одговорно стн за сопствену будућиост' нсмогућношћу подношења н најиањег фпзвчког и психпчког напора, ,лепак” употпуљује слику о јсдном броју наше омладпне. Под окрнљсм „панка” већ превазпђсног музичког покрета, неки наши омладнндн „дувају лепак”, ппју у алкохолу растворене лекове за умире>БС и на 1*аЈ начин, свеспи илп песвесни последпца воде себе до потпуног фнзпчког, пспхичког и соцпјалпог пропадаља. t,To inijc nil- .какво задовољство, алп мепи је аосадно, шта ,1а да радим несрећан сам. глупо Је ждвети", рекли су, пзмеђу осталог некп од н,их аутору овог текста. Можемо ли да залшслпмо чиме се могла одликоватн личносг којој је први пут дошла iueja да једно банално средство за свакодневну употребу прннссе својпм длсајннм органнма н испита његово до тзл пепознатпо дсјство? Шта је.тражвла, а морала је бпти necpehiia? Зар је чсцрпла све могућпостп да наbe наду, Ш1Љ, топлипу, ла одустане од бскства у нсповрат и ла се суочв са својим животом? Или су сви’ путевн у и>спом тражсњу бплп затворснп, а све могућности непрпступачнс? И шта чија су деца већ крснула овим путем, да ли смо п да ли чпнп.чо cue оно uno можсмо за оне које смо створили? ,.Они су бплп заузеги, тако да нико ни|е осстио, као и свп који су окгпнрапн својкм кућзма, впкспднцама п колитла, да се једам жнвот суповратло у пропалију уз врпсак — превара, проклета превара” — написао је једаи ученнк, вероватно мислећп на своје роднтсље у свом пнсменом задатку. „Родптељи су ме оставилк кпд сам пмала 8 месецн. Ја сам увск сама” — прнча петнаестогодиипва дсвојчина која всћ годину лана узпма лспак, а да њени родитсл>н који повремено долазе из Аустрије о томе појма нсмају. Илн, ученнх чијп је отац умро, а мајка се преулала, жнвп сам од своје треће годнне, или ученнк чпјп је отац алкохоличар п којн ноћима не спава у кући. п тако даље. Много је таквтжалосшгх прнмера чак н у породнцама у којвма нанзглед све функцпоиншс „како треба". Формиранп као слабс, пососетљнве лпчпосп! без самолоуздагва п рзднпх навнка лолазе у средњу школу са малим нзгледпма да нспупе све захтевс којс и.м опа поставља. Ту се суочавају са тспткоћама које ало лесцениија са собом посп п у то.м процспу губе свој, нопако крхкп пдентптст. Школа ма колико да иастојп, пе може да вз.мснп структуру лвчноств која је всћ готово формнрапа, а онаква каква је пма впше нзглела да продуби конфлпкт у лкчностп. Професорп притпснути про грахпгма или лругим личиим тстпкоћама немају вре.мепа илп слуха да приме н.пхов познв у помоћ. Остављени себи траже олакшање у бесмпслсним лутан>п.ма, налазе лруштво слпчпих ссбп п на неком тавану завлаче главу у кссу као ној у пссак. Жпвот је за њнх сувишс тсжак пзазов. — Нажалост свн мп дапас тсш ко Ж1ГПИМО са мнфлацнјом. Ма мо/ксмо ла савладамо инфлацнЈУ, алн онда када боље раднмо, када остваруЈемо всћи квантнтст п вишп квалптет робс коЈу производнмо. Инфлација ће нам увск сећи корене свс лок нс схва Tinto да у раду ле:кп излаз. Заппо сс н у партијскоЈ кипжлци не гвслу ..особсич Јиацн”. Бранислав Бокиђ Уларлли Г-ПС.МО руком о сто, ал просућс сс закуска. Момир Стаписаол.сгић Данко Стефановић благај ннк СДК: — Нс знам шта јс ово. Огро.и на колпчииа новца у опткцају нас угушн. И као ланк и као особа коЈа дирсктво ради са нов цсм, размншљам о свс.му па и о ннфлацији. Имам утисак да са акцијом на смирнвању цена, плата можемо да стопирамо инфлацију. Са.мо да наведсм лример. Прс три годпне нмао са.м пст пута мању плату, а сада го рс живим. Ж11ВОРАД ЛШЛОШЕВИп, ра днпк ,,Првог маЈа’’: — Тешко nirraibc и за мсне и за онс којн водс иашу државу. Тсшко је одговориги на овако нешто. Мислим да бк смо моглл нсшто да урадкмо кала бн смо вишс радили. Ман.с прпчс, впшс рада. He трсбамо да сс завараса мо да ће нам нско друш решч | наше проблеме. Бележио: М. Илић у очв, знам кзд грсба да заж.мурнм. ГоЈко Rop^IcBith ------------------------------ ШАХОВСКИ ‘i ПРОБЛЕМ БР. 8 Ypefevje: Радомир Милошевић: MAT Y ТРИ ГТОТЕЗА М.М...МОЛ МОКНИ КРЕАТОР-ГОРДАНА ННКОЛИћ-ЗА ВАС РЕБУСИ: ПРИПРЕМА: ДЕЈАН ГОЈКОВИБ — ДА ЛИ TYЧЕТЕ СВОЈЕ ДЕ ТЕ? — ДА, Y САМО ОДБРАНИ. LIS'. SOCIJALIST ICKOG SAVEZA PADFOG F1ARODA ОР5Т1ГЕ PARAC IN вана и Решење пз прошлог броја: ИДОЛИ, ПАРАНИН ASTO F . миид гдзиа :ме«А 8040н кмСЕон С Ч2 > 1 £ О m 0 * '»УГи - те^и лепог H44USпеРо чесго ЗАНХРА 6РСГА ЛД ПАГАЗА коцкдр НЧи,А НАСА^, МА46Т / МН / МДАА | vAuu,e KO DE пре - СКАЧЕ PAiGA ■ U,u SATU i BETA? СЈПР0Т ПАСАТЗ хенА Коз A бо s и скелу OTAWOB ГРАДА Јадрац 4КПЕ-Р —енбРг. UTAAUJ * киссои ЧАС цгне спис, чун /нн / MAKG4 му ШКО им е ин^усг СиАзКА ЛЧЧНА ДАмеHUU,A АИГСТРС реуеКААиЗУЦ AUTUJSM Г) ЗЧ4У т Р <п (1 'z и > ГРА4. DP5U3U П»ГАPUHA MU Г 198G8РСТА плесА №ико име луг РвКААMHU Ачсгик WAPOA ЈКГНС име ASuoкомп. маоа -I9SG co МОКРДЧ кисе- <444 5 име ИЕе.ко 6АРА мемАн ПР6АС. селА /турц/ инс ГАУММ JAKOSC име МАРГАЛ. 8. е. ГРЧАН.Б С8Е5А □34рЖАТЦ НЕОЛСRHUK 4Ео ГСОАОгиз е РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 9: Омладашац, npepajyrni, оставнлад. р. обала, е, Ос, Ана ср, сто, е, «до, Тара тешд Деккерк, Тпса, квак, Рот, т, Иро, ан, сач, Ил б танак О aBai'irypiiH несташица, тоталЈгтет. Лист Соцнјалистичког савеза радвог варода оппгпше Параћин. Издаје« Центар за културу и информисање ЈПараћив” — Параћин. Директор! Славољуб Обрадовић. В Д. Главног и одговорног уредвика> Мврослав Димитријевић. Издавачки caeeri Живојив Томиђ (председвпк). Нада Јовавовић. Светвслав Жнвковић. Боривоје Маринковнћ. Момчпло Вучвовић, Јовав Томнћ, Добрила Ђоррђевмћ, Мирча Младеновнћ, Драгав Антић, Славољуб Обрадовип. Мирослав Дпмитријевић, Снежава Јовавовлћ н Миливоје Илић. Уређује редакциони колегпјум. Новинари» Милица Живковић, Миодраг Милевковпћ, и Миливоје Илић (техвпчки уредник.), Посло« вно-техвички секретар! Драгава Мацић. Адреса редакцнје> Максима Горког 4. Поштавски фах 38. Телефопи> главпи и одговорвв уредввв (035) 52-352. вовинари (035) 53-694. Претплата! годишаа 1.250 дивара, полугодишаа 650 дивара, за пнострааство двоструко. Жиро-рачуа Цевтра за културу в ивформпсаље 63504-603-1973 ког СДК. Параћив, Штампа> ГРО „Глас * Београд, Влајковићева 8. телефон: (Oil) S40-551. Тираж: 11000.
СЛЕДЕНЕГ YTOPKA Монографије 80ДИЧ КРОЗ НОВИНЕ СЕДНИЦА CO КЊИГА 0 ОЗРЕНУ ЛИСТ Ш ПВНРЕШ Од догађаја протсклих чсгтрласст дана лоссбно истичс.мо: девсту седпицу ОКСКС, маратонско, самопрслспитивањс члалова OK ССО, расправу око спштс и заједннчке лпроллБС, затим напоре око правог старта лИК-а ..Flapahini' и предстојсБу иптсграип ју превозлика. Покрелули смо двс лаград лс лгре v лисзгу, акцпју компјутерског оп11Смсн>ава1Ба п акцију лзбора спбртистс годчлс. Бројни ко.мслтарн и осврти треба ло бн да покрсну ла акцлју свуда где су пасивност н лерад узелп маха. Делегати сва три всћа раз.матраћс плтаЈве пореске полптике, пдан друштвено-сколомског развоја name општине за лсрнод 1986. — 1990. годлне, у 1987. годјшл., извештај о остварп вању мера сошгјалне заштлте у области животног сталдарда, незаконнто стиiiaibc iLmobhhc, питање бесправнс градп»е, инфор.мацију о пословаљу РОГД „Вук Караџић'’," као и попово одлуку о лачину л услови.ма корлшНења топлотле енергије. • На промоцији ће говори тн друг Мнлупш Милошсвић, потпредседник Извршног већа СРС. Пред Сајам Kibirra у лздању „Дечпјих ловлна” лз Горњег Милаловиа пзашла јс лз штампе „Монографија о лародно.м xepojv Момчилу Поповићу — Озрену", аутора Николе Корбутов * ског I! Миливоја Вучковиha. Про.моција овс значајлс кшлге предвићепа јс у петак 14. ловсмбра ош ПРИЗНАЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЗЛДШ ЗНАЧКЕ НАЈЗАСЛУЖНИЈИМ © „Златне значке ССРН меВуопшпшске регноналне зајелнице Шумаднје и Поморавл>а” у 1986. годшш из наше општнне добили су Месна заједнггца Шалудовац, за развнјање и неговаfte револуционарних тради ција н Станојло Богдановнћ за укупну друштвенополитнчку активност. У петак. 31. октобра дслегапија ССРН посетлла је Ннколу Вџћића истакнутог друштвено-полптичког раднпка, у пензији, и том прилнком му доделлла такође „Златну значку ССРН" за свеукупнп допринос развоју ове срединс. Прпзнањс јс уручио др\т Борђ« Петковић, доскорашњн предсе Д1П1К MOK ССРН, сада на функинјн секретара Скупштилс општпне. Регионална политичка школа 0ДА5РАНИХ Љиљана Вуковић „Момчило Поповић— Озрен’’ ГОДИНА ХШ ■ БРОЈ 321 12. НОВЕМБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОЧЕДЕЉНЕ НОВИНЕ и ЦЕНА 70 ДИНАРЛ Y срсду, 5. лове.мбра у Крагујевцу је почела са ра дом поллтичка школа МОК СКС. Y јсдалаестој генерашгјн регионалне полптичкс школе лз лашс општлне су: Мподраг Шоровнћ лз , Стандаардтранс" Драгана Илић лз ИВТКТ ,.Бранко Крс.мановић”, Снежана Петровнћ из ИВТКТ ,»Б. Крсмановић Синиша Стефановић, ИВТКТ Зоран Благојевић лз СФС, Радослав Манојловић, љуб Илнћ, СФС, МкроСФС, Радосав Радосављевнћ мз Фабрике цемента и Мнлс Петровић из Клачевицс. Девета ссдница општинског комитета савеза комуниста Руководиоцнма Медицллског центра „Здравље”: доктори.ма Сави Димитријевнћу, Мплисаву Богдаловидирентно БЕЗ МЕЂА У ПДРТИЈН ОПШТА II ЗАЈЕДШИЧКА ПОТРОШЊА Y 1987. ГОДИНИ Када смо се затворилн у OOYP-e — затворили смо се и у основне оргашгзацпје. Постали смо, такорекп, ООУР-ски Савез комуниста. Међутим ко.мунистн морају много шпрс да се повсзују. Гдс год постоји могућност треба се боље ловезатк са базом. Дато стање се показало као прллпчно леефикаоно, јер су се од млогих радллх заједлица, ла пример, створили отуБени центрл моћи, рекао јс поводом Одлуке о органнзационим променама у организацпјп Савеза комунмста у ошвтини Милан Паннћ, лредссдллк OK СКС, ла последњој седнлцл овог лајвлшег партпјског тела у лашој општини. РДСТЕРЕТИТИ ПРИВРЕДУ © На заједничкој седннцп Секретаријата за привреднн систем и текућа економска питања OK ССРН, комисије за друштвено-економске односе и самоуправљање OK СКС и комисије за друштвено-екопомске односе, расподелу it политички систем Општинског већа синдиката одржаној 28. октобра разматрано је питаше потреоа п могућности задовољавања општих друштвеннх и заједничких потреба у 1987. години. ОА ВИШЕ ВРЕМЕНА Послс лснрпле дискусије ла овом састанку јс закључело да he се све друштвело-политичке оргаипзацл јс у нашој општции у току ја влс дискуслје залагатл да средства за општс друштвећу, Борп Костићу и шефовпма Браниславу Секулиhy и Храниславу Радићу Општински комитет Савеза комуннста на ссдници од прошлог четвртка изрекао идејно-полнтичке .мере за лоше стањс у овој радној организацијц од посебног друштвеног интсреса. (Опширнијс на 2. страни) Значајни датуми за нашу средину Основни узроци заостајдња у лољопривI реди су: лоша организованост друштвсног ссктора, у комс лостојс чстири организациЈе | пољоприврсднс производњс којс међуообно I нс сарађују. затим несарадња примарве поI љопрлврсдне производњс и прерадних кана 8 цитета у „Параћинки" и Фабрлци адитива, q као и неразвијени прерадни капацитети који ј су још у лочетној фази свог развоја. Мали јс број удружсних, лндивидуалних пољоприврсд них произвођача, а они поседују 95 одсто ! по.љопривредног зсмљиигга. He постојс агро-ланац из.међу прл.марнс производње, пре радс и про.мста, па се догађа да мам рецимо велики број тона воћа и поврћа одлази га страну. Не.мамо више времена за чскање. Још ■< мало па ћсмо бележити пуну годишњицу како нам АИК — нс ради. Знамо каква с.мо Ј обећања вудлли радницима у пољопривреди, 3 која he се остварити у иовом АИК-у, ai мора 3 да схватл.мо до каквих све послсдица може ј довести даљс одуговлачсње почетка рада ’ АИК-а „Параћин ’. дохотка друштвеле прлвпсде. Збпрна стопа општипскпх доприноса и пореза лз личног дохотка из радног односа мора се v идућој годили с.мањиватп најмање за 1,5 одсто Свс самоуправне не н заједннчке потрсбс у интересие заједнинс које cv 1987. години расту пајмањс. у 1986. години нсказале вп10 одсто спорије од раста шкове морају у тој сраз.мерл смањлватп своје стопв за 1987. годилу. Тако lie сс поступитц v случају појавс впшкова п са ловоутврБснпм стопама. Y 1987, годлни је потребмо обезбедпти таквс ллструмеите у фннансијској полнтици који lie искључитп могућлост остваривал>а вншкова v са.мох правпим пптересинм заједницама п буџету општлие Мора се пастојати да се буџет максл.малпо растерети од фннансирања потреба које треба да се под.млРУЈУ V СИЗ-ови.ма нли друглм са.могправнлм облицмма финансирања. На ово.м састапку је закључено да треба зауставлтн лрпјем ловлх радника v on-. гани.ма -а, код управс. пзузев СУПСИЗ-ова Ji ООУР-а које сс фипанспрају пз срсдстава за|сдш1чкс потрошЗдравко Филиповић § УГРОЖЕНИ ГРАБДНИН Човск — rpabainni јс камсн темељац .модсрног друштва. Да бн могао мирно да живи п ради створн лравну државу л са >м>.м сс погоди: ои н>у да плаћа |< ирапи а она нлму да обсзбсди законску сигурност (лнчну, имовинску . . .) н равноправпост лрсд законом са другим rpabainiMa, бсз обзнра на постојсћс разлике Mcby љима (националнс, Јсзичкс, всрскс ...). Појсдиостављсно речсно, „вучЈи” закоки (са правом јачсг) изгубилн су одсудлу битку са врсмеком лрс два вска. Тада Је буржоаска рсволуинја у Француској исопозлво „преломила” мсконске токовс у корист закопскс једнакости људи. Тл.мс јс у човску победно човск (над латолошкн.м страстима), СоцпЈалистнчка рсволуција јс са друштвенс. сценс уклошиа лрнватии каплтал као задњу лсторијску препрску луноЈ равноправности људн, формално-правној п практичиој. За ту потауну равпоправност мн Југословени с.мо у рату платллл внсоку цслу — мкллон в ссдам стотнна хшида жнвота. Шта сс то онда у .мсБуврсмсну свс збило и збива па Јс група наших граћала са Косова рсшила да се логлсда очи у очи са својо.м државом И да јој каже (прс.ма „Политнци” од 7. новс.мбра): „¥ постоЈсћим косовским лрнлика.ма породлца Јаковљсвић лијс макар ко... Броји оса.мдссстак људц ,,Шта остајс нама осталима, малобројним и прорс- ) ђсном српском и иравосрпском породииом коко су OIUI I (... мрсдситистн ...) ударили на Јаковљсвиће ... ?” ,,Ако друштвспа помоћ и овог лута закасни и нзо- ' стаме, бранићс(мо) сс самн (!)”. И опст прсма народној мудрости: бољс Јс спречити нсго лечити; бсз обзира иа цену (и највећа Јс мал>а од пустошн коју за собом пожар оставља). 1'оначио — пема те цеие коју човек пе би платво Ј зарад слободс, частн и достојанства. Слободан АпВелккЈвић I □ ООРЕЊЕНА Y лашој општшти внше РАСТЕРЕНЕЊЕ ПРИВРЕДЕ ље. Y случају да се по.једнла радла места гпразне одласко.м раднлка извршења програ.ма рада трсба обезбеднтп ллтерном расподслом раднпка. Када јс било рсчп о ппвестпција.ма ван привреде колстатовано јс да их треба реализовати са.мо v случајевл.ма када- је то леопходно лс.ма неписмених н Драган Антић, уручио признања шко лама и просветним радници- ?ла за резултате у акцији ош< с.мењавања. 7. новсмбра у Поточцу. Прошлог петка, 7. новембра. ла прославл Дала шко лс „Вук Карацић" у Поточ цу, уручсла су прпзнаља п скромлс лаградс 27. просветних радллка, а посебна признања добилл су л коле ктлвл ословних школа „Бра нко Крс.мановић” Мутницс, впћ” впђ" II „Радоје „Стеван из Доње До.маноЈаковљеиз Параћина. „Инвестбанка"’ из Параппна донела је одлуку да својим оснивачима н депозптари.ма, корнсннцпма краткорочних кредита одобри поетварање пстих v трајпа обртна средства. To значи сви креднтп који су већ у пласману са роком од.12 мсссин, прстварају се у дугорочпс кредпте за трајна обртпа средства, са роком од 5 година п 2 годинс. грејс-псриодом од V3 плађање сал:о ка.мате. Нодд каматна стола иа овс кредоге јс 35 одсто, л уз обавезг удружпвања једног дела срсдстава. _ Извршцн одбор „Илвестбанкс” долсо јс одлуку о до дељивању кредита у излосу од једлс .н по старе милпјарде, са 20 одсто ка.мате за куиовллу зл.млице п огрева ннвалпдп.ма рада. Ако зламо да v- пашој опшпшп лма 2.800 плвалида рада којл лмају ниска нримања. изме1>у 3 н 4 мплиона старих дилара олда овакав потез лзвршпог одбора је дошао у право вре.мс, јср ови л>уди лису у стању да сами за задовољењс осповних заједнлчкпх потреба • радвлх I ИНТЕГРАЦИЈА л>\ ди а финансираље таквпх ‘ ------- Нрослављена 60 годишњица ГАП-а Трн ООЗОРИШНИ ВРРМЕПЛОВ it по сата лараћннског позоришног врсмсплова, 1. нопсмбра, ло дсстило нас на блиставс дане ГАП-а. на аматсре уметвике коЈи су проноснли славу овоЈ кућп н Параћнпу. Ввдели смо ннссртс мз пајбољих прсдстава, првлкс позоришпс сцснс ko.Iii су градили онаЈ збир од 1500 предстма, 150 премнјера н пупс витринс npiiaitaiba. ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ПРЕМИЈЕРА „МАРАТОНАЦА” ]lpcTiioc.iC3iui прсдстава иа Октобарским сусретнма позоришних ама тера, биће лрсмијерно иавоћење тек, |ста ДУШАНА КОВЛЧЕВИНА, „Маратонцц трчс почасни круг", За ову |ПремиЈсру, коЈа Јс заказана за 13. noBcxtOap, вллда вслико интсрссоaaibc, а тскст јс на сцсну поставио ДРАГЛП ЈАКОВЉЕВИК^ снепографн ју рсалмзовао ДУШАН СТАНИН, a костимс ПРЕНА РОТ ПОРТНОЈ. ' М. И. ПРЕВОЗНИКА ЈАВАШМ н КОМАСАЦИЈА Y СТРИЖИ опкао илп пабавс огрсв, зн.млнцу прппре.ме сс за зн.му. ллвестлцпја обезбеђивати са моуправпп.м споразумц.ма о слободној размслп рада. ОслобаВањс од плаћања допрн воса н пореза треба дозвоУвоВеље у посед планпрано за јесеи 1987. годинс лити само у •нзузетним равданим случдјевпма на прл.мср код губптка поспешивања извоза. Ко.млслја за комасаллј Скупштиле општлие Пагиhim свакодневло ради на ..<> словима комасацлје \ кагастарској општнли Стрлжа. мнћа, судпје Општинског су да v Параћину п председника комисијс за комасанију сви ови пословн сс раде по.моН Геодстско! завида ш riapahinia п Завода за фотогра.метрију нз Београда. Расположењем меиггана за кома Трелутно сс ла терену \пвр сацијг је лзвалредмо,-а преbyjc фактлчко стањс за сва- ма плановима мештана бн ког учесллка ко.масације, о- требало увестп у иосед v дносло за 1300 поссдплка јсссп 1987. годилс, .мада се у ла површилн од 750 хектарл и вршц процела квалитета земљишта. По речлма Радослава Спстарту са некпм пословииа касли. М. Ж. .CYCPETH СЕЛА ’86” ПРИЈАВЕ ДО 1. ДЕЦЕМБРЛ — Без всћкх промеиа у спстсму такмичсња са апострофо.м на поспсшивањс развоја друшгвсно-скоиомckilx односа на сслу, овогодпшјби „Сусрсти села", традицноналпо као и до сада одвнјаће сс у зпмској паузц лољоприврсднпх радова. Прнјављпвањс ссла за овогодишИ.С сусретс вршп сс преко Олштик. скс конфсрепцијс ССО од 1. дсцсмбра. м. м. Последња вест ГГРЕДСЕДНИШТВО ОКССРН На суштрањој седапци Председппштва ОКССРН ра справљаћс се о актуелни.м плтаншма иифор.мпсаља и социјалпс полптлкс, резултаTiLua акције НННП, као и о флпалсијском лословашу co цлјалистнчког савеза радног парода за дсвсг месеци. ДрагиН Недељковић, возач „Сталдардтранс”: — И врсмс јс да сс овакав Јавашлук прекинс. Па свако ссло л.ма аутотрапспортну сргализацију. Ако се не уједпннмо мп смо пропалп. Т^'ГТ.Т: ГИМНАСТИКА ЈУГбСЛА^ЈЕ • V зависности од програма телевизијс Бсоград, 22. пли 23. новембра у ПараИниу he сс одржатн Куп ЈугослапнЈс у ргггмлчко-спорт ској гпмнаспшн. Оргаплзаторп овог купа су гимна * стнчки савез Југославнје, СИЗ фц. зичкс културс општпне Параћнн у заједпкцц са републпчкпм СИЗ-о.м културс п општинскл савез „Партизана". М. М.
12. НОВЕМБАР 1986. • БРОЈ 321 ПРЕДЛОГ ЗА YKOP ДЕВЕТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС ПАРАНИН ПОЛИТИЧНИ ШИВОТ V ии ОТНШАН БЕЗ ПОЗДРАВА Некад лепо уреНена JieBa страна Градског кеја, где је nocabeii и Титов Гај данас пружа, жалосну слику. Након Konaiba топлово да делимично је уништен кеј, подигнуте су бетонске нлоче са стаза. По договору са инвестнтором, лева страна Кеја требала је да добнје асфалтну пресвлаку и да сређени кеј буде прсдат 13. октобра ове годпке на употребу. Посао око асвалтиран>а кеја преузео је „Партнзански пут”, делимично обавио радове, покупио машине п људе, и нестао. За радницнма Је остао кеј посипан шљунком и неизвесност када he бити положен асфалт. Од члана Оперативног одбора за реализацију самодопрнноса, ДРА ГАНА ТОМИНА, сазналп смо да су они за ове послове платили извобачу радова 300 старпх милиоиа, а када he битн настављени радови, то више нико .не зна, обапештава нас наш саговорнпк. М. И. КАЗНЕЗАРУКОВОДИОЦЕ Члак-овп Општииског комитета СК са пажњом прате ток седнице латпости пзрсчена јс — ДРУ ГАРСКА КРИТНКА, Шефу службе за опште послове и радне задатке Храпиславу Радићу због лошег обављања нопосрсдинх задатака у овој области такође, је изре чспа — ДРУГАРСКА КРИТИ КА. Случај Вукомира Дашића, зуботехиичара, који одбија да сс исели из стана који му је уступљен на привремено коришћење ћосле пожара ко јп га је задесно, иако му јс изгорели стап поново преуређен за становање, доспео „ДРУГ-ДРУГУ ’86” УСПЕЛА АКЦИЈА a Y цнљу ширења идеја солидарностц међу. људима и јачању материјалних резерви намешеиих за социјално хуманитарне задат ке Црвеног крста и у општшш Параћлн је у октобру спроведеиа једипствена акција солидарности под називом „Друг-другу”. У акцијн јс учествовало око 300 ученика основних школа, који су прикупљалн средства од организација и поједпнаца. Том прили ки.м је прикупљено 528200 динара, и сви понуђени одевнн иредмети и одећа. М. Ж. Прва тачка дневног ре да девете седнпце Општпп ског ко.митета СКС, којој јс председавао Мплан Панић, одржане прошлог четвртка, бнла јс разматрање н усваја ње Извештаја раднс 'групе ОКСКС о стању ц односпма v Медпцинско.м центру н за кључака Прсдседништва ОК са предлогом мера за уклањање сЛабости у овој организацији. После пзвештаја комисије п предлога мера, a иакоц дискусија Вукомира Дашића, Љубише БраиковнИа. Благоја Ранипа, Боре Кос Tiiha, Славпце Шабаи п Бого ја Лазића, чланови OK СКС су усвојнли понуђени материјал ц предлоге идејно полптпчких мера. Директору др Сави Ди.митријевићу, за недостатке у । нормативној делатности, недоследпе примене Пропрама развоја у области кадровске полптнке, парушенп.х међуљудских односа и због тешког финанспјског сггања радпе организаиије, пзречепа јс идејио полптнчка мера — ДРУГАРСКА КРИТИКА. Управнику ООУР-а „До.м здравља" др Мплисаву Богдановићу, због недостатака из области нормативне дела тности, високог степеиа непоштовања законске и само управне регулатнве у раду, неприпципијелностп и злоупотреба у области кадровске политике, .меБуљудскнх односа п губнтака изречеиа је идејио полЈггичка мера — ОПОМЕНА. Управнику ООУР-а „Болнц ца" др Бори Костићу, због недостатака у нормативној делатности, непоштован>у за коиитостп у раду, иедоследпог утврђпваља и вођења ка дровскс политике, нарушепих међуљудских односа п губитака, изречена је идејно полнтичка мера — ОПОМЕНА. Управннку радне заједнпцс заједнпчких служби Браниславу Секулнћу, због недостатка у нормативној деje до суда, a OK СКС предла же 00 СК да утврди одгово рност п изрекне пдејно полптнчке мере. .Председништво јс прсдложило комитеггу да послс шест мессцп поново нзвриш аналпзу п оцену сфеката предузстих мера на срсБцвању стања и одпоса у РО Meдииински центар'. Делегатц Општинског комитета СКС су затим усвојп лп н Одлуку о организационим променама у органпзацијп Савеза ко.мунпста name oniwriiuc, која доносп но вине у начнну организоваiba н рада партпјског жпвота. Делегати су зати.м разматрали и усвојили пзвештај о фииансијском послова н»у Ко.митета за девет месеци, као и ребалапс плапа за ову годину. Радно председпнштво деветс седнице ОКСКС: после 6 месецн поновна анализа у Медицинском центру ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ Y CABE3Y KOMYHHCTA НАШЕ ОПШТИНЕ ДЕЛОТВОРНИЈИ »МУНКСТА 0 На деветој седници општинског комнтета СКС, одржаној прошлог четвртка, разматран је и усвојен Нацрт одлуке о организационим променама у општинској организацији Савеза комуниста. V овој одлуцн предлажу се следећп облпцп организовања: конферепција ОО СК која се формира v ООУР п месиим заједиицама са впше ОО СК, која координира п обједиљује њпхов рад; конференција СК која се оснива у радној оргаиизацији са више ООУР-а или делова на подручју једпог .или внКонкретно питање — 11 ОДРЈВОр На бројна шггања читала ца -доклс се стигло са распи делом плацева — одговарамо iiPOBEPE ПО ПРИОВОРИМА На иедавно расписаном конкурсу за доделу плацева на 55 парцела конкурисало је 216 грађана. Након објављивања резултата сти гло је. 64 приговора. Сви прпспели приговори he битп разматрапп. наводи провераванп, и они против којих се приговара, као и оних којп приговарају. М. Ж. РЕГНОН ОТВОРЕН ПРВИ ФРИ-ШОП У мотелу Кошута поред ауто пута Београд <— Нпш отворен јс недавно први фри шоп v Шумаднјп п Поморав.Бу. Ови.м ПОСЛОВШБМ потезол! сгворен је мов извор девизних средстава, a туристима и Југословенима са дозволом за рад v иноС7ранству. омогућено да наоавс робу по повољнијим ценама. Ј. Барјактарсвнћ („Светлост”) ПОЛИТПЧКЕ МАКСИМЕ КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА тКААРША НАЈТЕЖЕ □ Општинска конференција жена и коиференција жена Српске фабрике стакла одржале су недавно заједнички састанак и«. тему „Услови рада, хигнјеиско-техничка, социјална и здравствена заштита жсна у овој радној органнзацпји" □ Састанку су присуствовали и представници синдиката, омладине, пословодног одбора и радницс које раде на радни.м мести.ма под отежаним V дискустјама које су се чуле том прилпком од .радница Срлскс фабрике стакла, условп рада су веома женс ским ству тсшки, жепе су излолошим микро-кли.мат 11еповољност1i.\ia: промаје, ниској ператури нли изузстно сокој топлоти, дејству дејтемвихемијскпх штстности, иајвише олова, а радна и лична заштитиа опре.ма је неодговарајућа за употребу. Вео.мa је лгала сарадња социјалног радника п самих раднпца на отежашш раднмм мссти.ма, али је речено да за овакво craibc су ц раднпце донекле криве. Ннје се водило рач\ша о чуваљу стсченог. На заједнпчко.м састанку донет је закључак дасе што хитннје предузму мере око рсшавања овпх пробле.ма, како бп се заштиTimo здравље радница, с.ма ibiio број шталидности и поврсда на раду. Раднице Чесчмтост у нолитнцн резу.тгат је снаге — лнце.мерје резултат је слабости. Jleibiui Полнтпка je par бсз пролскања крвн. а рат је крвава полтнка. Мао Це Тунг V взњској п1' иг. пцн не трсба се бавити филозофиЈом. Тито су ва he условима. добиле обећање чланоПословодног одбора у реа.гизацији ових кључака иматн љихову ну подршку. Да запуМирјана Жикић ше друштвено-политичких заједннца, која обједнњује п усмерава актлвност чланова и ОО СК у раз.матрању, решаваљу -ц извршавању задатака од заједничког интереса; запш акцпона ко ‘нференција СК као сталан облпк повезпвања и деловаiba члаиова н ОО СК, која се формира у СОУР-у и остали стални или повремени облици, као што су тематске и акцпоне .конференције, саветовања и зборови СК. Нацрт одлуке не предвиђа оснпвање конференције v радним заједницама. Има мишљења и предлога из радних организација да се поједини члановп СК који су сада повезанп у некој основној органпзашгјп у радној .заједницц повежу у производним ОО СК у којој су радно повезаии. На овај иачин ОО. СК у непосредној производњи кадровскц би ојачала. 00 СК у радној заједници биле бп непосредно повезапе у конференцију СК на нивоу раднс органпзације. Свп .обллци конференцпје имају делегате, а њихов број утвпђује од 15 до 45, a председништва од 5 до 9 чла нова. Очекује се да he конференција са мањтм броје.м делегата бити ефикаснпја и у погледу окупљања и у погледу актнвног учешћа v раду конфереицнје. Стојан KpcTiih СА СЕДИИЦЕ MOK ССО Јепинство И ОИГАВОцНОСТ ■ Прошлог уторка у Крагујевцу Је одржаиа седница MOK ССО региона на тему: „Остваривање функције Mcbyопштинске конфереицнје Савеза Социјалистичке омладине Шумадије и Поморавља". Седиици је претходила расправа општинских организација и састапак Председништва MOK ССО региона. Указапо је овом прилпко.м па потребу всћсг јсдинства, поштовања заједничкпх ннгереса, јачање одговорности II бољег рада делегата. Међуопштинска конференција мора да постанс место договора, заједничких акција, раз.менс пскустава и заједнпчклх ставоопштпнскпх оргаизградње ва, свих конкдас Карикатура Зораш Живковића низација ССО у нашем региону. Овог месеца v Крагујевцу he се одржати и заједг.нч ка тематска седшша М/ЈК СКС и MOK ССО „Идејно по лптички задаци СК и ССО у решавању актуелннх пробле.ма младих’*. Владимир Јанковић САМОПРЕИСПИТИВАЊЕ РАДА ЧЛАНОВА ПРЕДСЕДНИШТВА OK ССО СВИ БИЛИ НА ТАПЕТУ Прстпослед1ва оедтеица Председиишгва Општинскс коференцијс Савсза социјалистич кс о.младинс, олржана 30. октобра, протскпа јс у знаку преиспитивања досалаипБСг ра.ла члалова Прсдссдништва. На основу изветтаја Кадровскс комиоијс стекао сс утисак да he до кадровских промсна у Предссдништву (ко.мисија јс прсдложило тројс чланова за за.мсну) што се донскле и обисгпштло. Шссточасовна ссдница посвећсна анализи сопствсног рала протскла јс всома бурно. Св ако од 13 чланова Председништва нашао сс на „талету”. Изречено је много критички. *. опаски. а ни самокритика није била страна појава. Млади су показали да умеју трезвсно да размишљају и у оваквим ситуацијама. Генерална оцена овог скупа јс да су чланови Председништва у већем пол>у рада би ли активни, али да су многи задаци остали нереализоваии. Преузели су одговорност ла своја плсћа уз обећаљс да he до краја мандата (три месеца) покушати да исправе слабосги. До всликих кадровсгсих промена, иплк, није дошло. Само је један члан Председншбтва замењен због слабе активности. рсч је о ученици Средњошколског цснтра која се и порсд свих вредности није онашла у раду своје комисије. Такође, јс назначено да се поменута чланица Предссдшиштва замењује, а нс смењује, јер како је наглашено, реч Је о хвалитетном кадру који не би смео да се иопусти у даљем раду. Сводећи размишљање о овом маратонском, али 'интересантном скупу стиче се утисак да се крсће у рашчишћавање са иеактивнсш ћу у тако значајним форумима, хао што је Председништво Савеза Соцнјалистичке омладине, верујемо и да ће друге друштвсно-по литичке оргаиизације учинпти такав гтотез попут младих. М. Илић ИЗА ГОВОРНИЦЕ — АЛИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА ЧУВАЈМО КАДРОВЕ Миодраг Миленковић, радник Фабрикс цсмента „Нови Поповац”! — На жалост, ми у омладини смо сиромашни кадрови.ма. Млади који могу и y.Mcjy да раде у о.младииској организацији свс ређс залазе код нас. Зато бих прспоручио дл сачува.мо ово ^мало кадрова што и.ма.мо, ча ВИДИ-МО ГДС су ПроблСчМИ и да им по.могнсмо да их разрешс. (Са састанка Прсдседништва OK ССО Параћмн, зо. октобра) ЈАСНО И ГЛАСНО НЕСХВАТЉИВИ МЕДИЦИНДРИ Несхватљиво је да Медицински центар који постоји и живи толнко година, пема сва самоуправна акта, а н оно мало шго има његови радници их не поштују. Сада. када сс у Југославији водн борбг! иротив бирократпје н свих других облика изигравања закона, у Медиципско.м центру, јсзгру интелсктуалаца, се догаБају оваквс ствари. Посебну одговорност за овакво стање сносп руководство, али и ко.муппсти Мсдицинског центра, који нису нмалп спагс да сс пзборе до краја, рекао јс Благоје Ранпћ, радннк Српскс фабрикс сгакла. на послсдгБОј седпицп Општинског ко.митета СКС. СТВАРНО — HE ФОРМАЛНО СКУПЉД ДДРД H i 1ШЛ0 Трсбало Јс вншс од дссст годнна да сс цзгради мост на ВелккоЈ Морави. а изглсда, требаћс Још толнко док сс асфалтира кратка дсоница од дс pcnioiia.inor nyia Гиље — Варварин Интснзиван caoopahaj и времснскц услови ли су овај пољски пуг u претц опаслост ia сс ?атвори за саобраћај, што прсвозннци н најаиљуЈу. Коллка Је штета од оваквог коловоза мо;кс да се нзрачуна: хабањс вознла, губљеи.е вре.мема, цсиа горнва... Онда испада да је за друштво у це.ишн много скупљс овако, нсго цеиа асфалтираиа. На све, ово подссбамо баш сада, када се правс финансијски планови за нарсдиу годину. Ваљда he у иеком да се nabc коЈп динар и за пут од моста на Моравн до 1'ашсвицс. Владпмир Јанковпа ПО ЈЕДНА АЛИ ВРЕДНА — Кад би све што нам фактуришу СИЗ-овн здравствеме заштите из дру гих општина, пацијеити те лекове стварио и потрошили, они, снгурпо, впше не бп били међу живима, рекао је доктор Милан Миловановић на седиици Пзвршног савета Скупштине општине.
wSб <£ммWс£мм>шaо
Б > о w о S 3 2 фО оа
НААИ НА ИСПИТУ ПМАНОСТИ ОБЈЕДИЊЕНАПОЉОПРИВРЕДНАПРОИЗВОДЊА, ПРЕРАДА И ТРГОВИНА Када су у питаљу болесници, којн диЈализом одржаваЈу своЈ живот, непотребио Је наглашамтн да су то пациЈснтп са посебнмм третманом, п тешхвм ооољењсм бубрсга. Како у нашој болннцк апарати за дијализу не постојс, болссници тај процес обављаЈу у НуприЈн. Y цил>у лакшег путовања органнзован је аутобусхн лрсвоз. За болеснике из околннх села превоз се обавља болничким колима. И ту у стварх noчнњу жп.ховс мукс. Болничка кола трсба чекатп по кскад н по нскол|гко часова, а за болссника коЈи јс провео 2—3 сата под апаратом сваки минут чекања јс као вечност. Прс извесног времела група пацијената Је чскала одрсћено возило са терсна, док с.тоОодни возач нлјс хтсо да прнскочи у по.моћ и помогне болесннцима и колспг. На испиту Је пао п љсгов колсга који Је стпгао после некрлкко часова, када јс замољсн да успорн вожњу по лошем путу, одговорио: — Ма, вн стс вашс одсвирали! У н.ме болссника коЈи.ма Јс болест довол.на, апслујсмо на поменуто особље Мсдицинског цептра да мм олакша путоваие, и то Јс довољна ху.маност са ibirxoee страис. Драгиша Пандуровић АИК-КЉУЧ РАЗВОЈА ф Агро-индустријски комбинат „Параћин”, иако постоји близу годину дана, још увек није заживео као једно тело. Међутим, ових дана процес објењавања је убрзан и треба очекивати скори почетак правог живота АИК-а, какав је и предвиђен пре његовог стварања. Вре.меиа за чекаље не.ма, чуло сс овнх дана на скуповнма посвећеиим овој проолелЈатици, јср пред АИК сто јс бројнс и одговорнс инвестицпјс, зацртанс v Срсдљорочном плану. Како сс плапскн.м документпма прсдвиђа, у наредним годинама v РО „Параћинка’’ треба да сс уложи преко 100 .милијарди дпнара на модернизанију производних капацптета. У полгеиуту су.му улази и нзградња пак-иентра и наоавке уређаја за прераду п сушење самониклог бпља, ллодова II поврћа. За Фабрику адитпва предвиђена је су.ма од 40 милиСРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА јарди за мзградњу лшшјс за пронзводњг крвне плазме и хемоглобина, линпје за пронзводњу коштаног брашна. Такођс сс превиђа и да сс и у радној организацији ..0- бућа" набавп опрема за пропзводнп проиес. Средњорочним програмо.м АИК-а обухваћеп је ремонт и модернизација пекаре, цјто бп по планским рачуницама нзиосило преко 14 милијарди динара. Радна организација „ripen мај’’ бн у оквнру АИК-а Пнше: Јелнца Ивановнћ BPCIE ДРУШТВЕННХ НОРМН Човск нс може опстатп као нзоло вана јсдннка јер је у својој битн друштвепо бкћс. To значи да људн нспрегАЈДно ступају у разноврсне друштвенс односс. Y том узаЈазиЈОМ одношсњу човск увск врсдпује туВе и своје поступкс, бпло као добре, пожсљпе, лошс, xie и слпчпо, Као практпчно бпћс, човск јс сеоЈс меБу људскс односс морао регу;шсатн. Orv ла су и настале друштвенс норме, као својсврсни регулатив попашан-а људи. Свс друштвене норме можемо подслнти: Обпчајнс, моралне, ДИРЕКТОР ПО В0АЛ1 НАРОДНОЈ Место дирсктора у удружсно.м раду законски Јс регулнсано. Прсдмет овог тскста ниЈс таЈ законски дпрсктор всћ онај другн, јпто га кроз прнчу свакодневно тсшсмо из тврдокорнс жнвотнс збнље. ОД ГУБИТКА - ДО ОСТАТКА ■ За девет месеци ове године остатак дохотка од 42 мнлкјарде старих динара — Просечаи лични доходак износи 62.000 динара Прнча прва: Шофср Миле (свн осталк шофсри су возачк моторних возпла!) управо полази својом ка.мнончнлом на далски пут, кад, стоЈ: зову ra >ia састалак — news кворум а иекс ствари хктно мораЈу да се pcuic. Днректор нашнроко образлажс пзвепггаЈ о пословању: стпбилнзациЈа, инфлацнја. акумулацнја,- цирку лација, калкулацнја , . . Тако, све нсшто иа 'циа. Мнле зна шта јс ЦИА, нје да кс зна. Ко то нс бн знао ако сс ло.мата по белом свсту. Само. овс дирскторовс 'цие! Подоста нх н.ма. Миле бн да коначпо крспе на пут а дирсцгор пнкако да заврши. Y Јсдан мах Мнлс губи CTpn.’bCiss. прскида дпрсктора и кажс: — СлушаЈ, днрскторс! Слабо тн ја то, браи-, разумсм. Hero овако: прсдлажсм да даље ис чита>л. много тн дугачко. Да мн тсбн лспо прнхватнмо таЈ тноЈ извсштаЈ (днректор жнвну!). Али да знаш, ако тс твоје калкулацнЈе, и игта тнга свс зна.-л, нс обезбсдс мсни и моЈнм другарг.ма да поштено раднмо н да добро зарадимо, да тс смсннмо. Прича друга: Збор радпнх људм. Дирсктор навално да му се одрсди помоћннк- који he нспосрсдно да се стара о пронзводњи: — Ја, молим вас, нисам инжењер (речс шта Јс по струпн). Нско мора стррто да води пролзводњу. Ја пе лозиајсм тсхнолошки процес у овој фабрлцИ Дуго сам био руковолнлац, пмам нскуства . . . Могу да волнм предузећс, то ниЈс спорно. Али, ја, разумстс, ипсам стручњак за ову пронзводњу . . . Изглсла да су га разумслм. Нз жагора сс разабра јсдан храпав глас: — Па шта ћсш овдс ако пс знаш како сс произ ВОД11? Нпак, изпбрашс му помоћннка. Нс лмадоше сриа да га одбиЈу. Ирнча трсћа: Болпкца. Из опсрацноле сале нзлази доктор: нзморен, ознојсн. тск напола ..дсмонтпран'’ од сллних <1сднцн11ских по.магала, Прсд вратн.ма га чека усплахирсна хЈ1П1Јсплчарка (по старом калсндару, чнстачпца): — Днрскторе, сло.мила мн сс метла! Me даЈу ми да купим другу! — !? Прича четврта: Стручњак. Млад. здрав, прав. /Умбндлозап (неки то збву каријсрпзам). ВруЈу да јс нскусан у свом послу па му повсравају тежак задатак: да од разоадзних ка.мекчиђа паправи мозапк. Да буде за дику. * велкк, лсп. И прнхватп се човск муке. Запс нз пстних жила. Можс оп. Када he ако нсће сада — у најбољим јс годипама; време .му Јс да ствара. Повуче уз брдо. Пут иомбаст ал’ он гази. Каменчићи лрштс, на све стране. II тамаи пред врх, нешто га саплете. Опружи сс човск коллко је дуг. i Учи1ш му сс да нско рсчс: „Станм, друшкапе, куд си нав'ро! Нс можс то тако”. Човск се прндиже, отресе лрашнну са лодсранхх панталона, па збуњен крсну назад. Низ брдо. Слободан Анђелковлћ За девет месеци овс годннс план по количнни н вредности остварпли смо са 92 одсто, a v односу па прошлу годину коју с.мо имали 100 одсто. Као што сс видп. план нис.мо остварилн за S одсто ич псколико разлога, а меby њима требх истаКм померап>е ремонта пеНи. често промене артикала ради усK.iabiiBaiha са потребама тржишта, којс повлачн за coбо.м зсћи шкарт. засгоје и утиче на bjichhv счнпака. a треба помеиути н пош квалнтет домаћег псска за ампалажно стакло, когј је зпачаша ко.мпонента v остваривању како обп.ма, тако п квалитета производње. Што се тичс плас.мапа. tv нс може.мо бпти зл.кјво.впп, nororoBv код амбалажно1 стакла, jep су залихе нарасл.е изпад пор.малнвх и веро ватно да he стањс дуж ** потрајати. О nDOQ.TC.MIIMa 11DOI13BO Jibe било јс доста речп п у Фабрицп и ван ibc. Овде Нс.мо ncrahn са.мо неке од њнх: увоз стаклемс а.мба.та-же. на i иродаје произвола ко.јм се пуне v стакленој а.мбалажи. нсисклаВеносг нроизводних капаплтета са обп.мо.м домаhe norpoiuibc. cuaibcibe пзвоза и тако даље. Y Фабрппи нредузн.мамо .мере на стабплизаинјп. али he, ппак, сва ова кретаља и пробле.матпка оставпгп гаа га п па пословање Па, н поред свега паводсниг, 3axBaa>vjyhn мера.ма којс сс чнне у об.тастп до.мабпнског трошеља и пропзводњи под оваквп.м услови.ма иствари.тн с.мо позптиван фннансп.јски резу.тгат са осгатком дохотка од 42 .мн.шпори.ма које чинпмо рачх памо на побољшања. Миодраг Си.миН уложила око 25 милијарди за нзградњу подног складишта, рибњака, млекаре и уређењс зс.мљпшта, док би „Шу.мадија" требала да изгради 14 продајннх објската. М. Илнћ ПОРЕСНА ПОЛИТИНА У ШЋОЈ ГОДНИ Општинскн доку.мснтн о порсзима rpabaiia заснованк су иа олрсдбама нз Напрта републичког договора о основа.ма порескс полнтике н политпке доприноса за 1987. годнну н нацрта поссбког друштвсног доloeopa о политицн порсза н доприноса за паш рсгпоп у 1987. годнпн. и залиха а.моалажног стак.та |арде старнх динара, са псплато.м просечни.ч лмчннх до ходака по раднпку од 56.043 дпнара, а у задњп.м .месецп .ма и 62.000 дпнара. што јс још увек ниско за стакларске услове рада, алп са наАКТИВ ПРИВРЕДНИКА НА ЛИЦ¥ МЕСТА Ц1МЕНГАРН КРЕНУЛО Б Иако је заоелсжила познтиваи девето.месечни резултат, Фабрика цемента суочава се и даље с проблемима превоза, плас.мана, резервннх дслова. РАМНА ЖИВОГ ЧУВА У склаЛу с Одлуко.м да се састаје „па терену'', Актив привредника Општпне Пара hnn, комс прсдседава председиик CO Внто.мир ИваниniCBiih, обрсо сс 6. новс.мбра у треће.м велпко.м колективу наше општинс — Фабрици цсмента. Цпл» овог окупљаља бпо јс што ближс гпознавањс општппскпх привредњака с по словање.м Фабрнкс це.мснта, па је до.маћин припре.мно де таљиу информаиију о послоBaibv последњих 5 — 6 година. с посебнн.м осврт«» на тек исказани' девето.месе чни резултат. Y ус.мепо.м делу пзлагања. генералнн дпректор .мр. Млодраг 'Стефановић ближе је упозпао Актив с пробле.ми- .ма па које Це.мептара nanлази послсдњвх годипа, а кс јп су свс изразшпјп. На прво.м .месту би • бво пробле.м плас.мана, којп мучп целу це.мептну грану (због услова крсднтирања — cxiaibcibc пнвестицнја и v приватном п друштвено.м се ктору). Це.мепташе посебпо збуљујс јунска депресија v потражњн, што јс сасвп.м но ва појава и дословце диктира капацитег на врхунцу сезоне. Ha jobv 'Тсму у днскусију сс укључио Мнлосав Симић. директор „Стандардтранса" ii3iiocchii проб.тс.м одржавања возн.та. Око трећине возн.та овог прсвознпка свакодневно се налазп у радионпци, а слаба аку.мулацпја не пружа .могу huocT за издвајањс десетак милијардп за изграцњу одго варајућег објекта, за одржавањс. Предссдник CO Вигомир Ивавишевић уверавао је скуп да се наша друштвено- -полптпчка заједница ипгересујс за пробле.мс до.маћина: — -Ми с.мо с проблемо.м транспорта упознатл п ту већ развија.мо актнвностн,. a око пласмапа такоВе .можс- .мо да укључи.мо нашу про- .\ternv органпзацију. Несу.мп>пв јс пнтсрес свнх нас да капацнтетн у Цементари буду максимално искорпшћспи. Такође, стварање.м online повољније клп.ме у none ј друштлеио-политнчко.ј за једннцн мЈЈоги субјектпвни проблеми у овој фабрицн треба да буду превазпВени — пре свега днле.мс v награћивању пре.ма раду к тд. Пруга од Параћниа до Поповца својом трасом кроз Параћин ссче два регионална лута н великн броЈ улмца. Ц док су пружни прслазл нХ регионалним путеви.ма обсзбсђсни рампама, уллис коЈе пролазе лругу нсмају ову заштлту, како Јс фреквсицнја људи н саобраћаја велика. Звучнп сигнал машиновођс ниЈе довољан, а опасност се ловећава uohy Јер нема ><и светлосннх ки друмских сигнала. НајкритлчнлЈн Је прелаз лспрсд гррбља. Та улица је свакодневно промстпа због сахрана н всрскнх обичаја. На том месту воз излази из оштре кривинс, а впсоко растиње порсд пута заклања внднк. Мирослав Чопа Фабрипн цс.менга такође задајс велике тешкоће куповпна опре.ме и рсзсрвннх де лова из увоза — обзиро.м да нп јс нзвознпк. Фактор снгурпостп у раду је на нули, це.мснтара не.ма nn one рсзсрвнс моторе за кључна по стројеља, за које је рок испоруке годипу дана! Пробле.м превоза у ррганн зацпјп, кроз коју npobe око 2 .милиона .топа матернјала годншње (у оба правпа) такоБе заслужује пажњу. Aktjibv прпвредпика пзузетпо је овог пута прпсуство вао и Топлииа Недељковлћ, делегат у Скупштпнн СР Србп.јс п Савсзној скупштиии. Окупљенп прнвредннцн искормстили су ову прилику да сс упознају „из прве руке” о 'најновпји.м .мера.ма СИВ-а, н они.ма којс тек претходс, као и о поставкама Резолуцпјс о друштвело- -сконо.мско.м развоју за наредиу годипу. Н. Миловановић П.мајућн у вплу доње оквнрс односно збприс cionc порсза и допрпноса за* 19S7. to.uiiiy у ови.м доку мсшнма Haupio.M оллукс о nuiunuj- .•кнм порсзнма rpabaiia 4pc.i3iiha.iy се променс у порези.ма ipabaiia Ос новна посгавка аа фн11апсиоа".-с ипuirc norpoiuibc у Ј987. roaiiiiy је cMaibcibc цосрсдпих пореза o nnxi с пореза на примст a nouehaн.с порсза код становништва. Прс.ма рспу5и'Чко.м прсдлогу ипштлискп порез на промет као основни изоор финаисирања буиета зрсба да сс с.мањн за 2 одсто одиосно од 6 на 4. Имајућн у »иду сис напред павелспс слсмснтс прсдлажс сс ла се onштнпскп порез из лпчног дохотка радпнка noocha за 0,50 олсто и да cioпа будс 1 олсто (досадашња стола износнла јс 0,50 o.icio) са naiiefticном да јс ива стоиа била најнмж i crona у Рсгпопу. Стопа пореза из личлог дохотка зс.мљорадника за 1987. ro.niiiv прсдлажс сс 10 одсто, а за rpabanc коЈима nu.bOiipiiBpc.ia нпје основно заiniAiaibc 17 происната из paaioia uno Републнка у 1987 годкни iichc заводитн стопс за 'финанснраљс нг овог облнка којс су у 1986. iojhiiu бнде 2 происнта за зе.мљораднчче н 17 за |1езс.\см>радникс. Стопс порсза од заншскс и дрие приврс.шс дслагностп ipcj.io>.<"iic су дифсрсниирано зависно од jic.iariiociii која се обавља са товсћач.ем код појсднних лсла1носп1 јА л илcio 11 крстале би сс у 1987. годипи од најнижс 10 до највншс 20 идсго. Код осгалнх облпка порсза као uno cv; Порез из личиог дохогка од прифесиопалних дел>1Т11осп1 о.ч ауторскнх ирава, патспата и лсхничких уналрсђсња л иорсз на лоблткс од шара ua epehy cionc остају нсгс па нпвоу 1986. годипс. Cionc иореза као uno су иорез па npii.xo.tc о.1 пмовнке п iimobiiiickii.x it други.х права. порсз иа имовлиу, порсз на nac.icbc п ирклоп, порсз иа укупан прнход rpabaiia, прсузстс су као иајнижс стопс из рспублнчко! договора са наии.мспом да су задржалс впснну нз 1986. ro.uic, само cv исповиис у 1вос1ручспе aOui pacia цспа. Поесбпо трсба нстаНп да сс порез па пмопклу у 1987. гоaiiiiii n.iaha на rpabesiincKy орслпосг зграла, сганова, посливних просто рпја, гаража, 1ара:кпих месга, зграза за одмор н рекрсацпју n apyinx pabcBiiticKiix објекага. Пмивпна гра baua опорелнваће се на основу upir јзвс rpabaiia којн he бшн дужпл да сву нспокретну пмивнну tipiijaвс Управн npu.xo.ia најкаслијс до 31 jaiiyapa 1987. годпнс. ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ВАТРА № ГОРИ №Н1» ■ Много мање пожара ц десетоструко.мања штета у овој годинп у односу на прстходну, резултат добрс прсвентнвс. Са.мо пет пожара у друштвеном сектору. Стањс протнвпожарне заш тнтс у нашој општпнп у до садашљем перноду овс год ме може.мо бнтц задовољив н.мајућп v впду да јс ово пожармо угрожено подручјс h вслике штетс које су у претходни.м годннама настајале v великн.м пожарп.ма. Као илустрапију ове копстатацијс наводп.мо податак да јс за првнх 9 месецн ове годпне за око 30 одсто бнло мањц број пожара v односч па истн псрпод прошле го днне. Виснна штетс је v овој годпнп десетоструко мања. Нап.мс, у прошлој годнии укупна штета v 46 пожара износила јс 85328 000 a V овој у 35 пожара штета јс 8.165.000 дпнара. V друшгвсном сектору' догоднла cv се са.мо 5 пожара са шгето.м ол 240.000 дпнара. што значи да cv највећа oinreheiba ол пожара настала у ириватпо.м сектору У првих 9 мссецп у 30 ножара па ирпватно.м ceKiopy паста.та је штета o.i 7.919.000. цнпара. Предузето је нпз другпх превентпвних мера гако ца је стаљс противпожарне заштите знатно 6o.be \ с.дноcv па ранпје годпцс рекао на.м је Мнловап Чолнћ, заменпк начслника СУП-а Параћнн. Драгољуб ГајнИ правпе нормс. Облчајнс иорме су пајстарнје друШ1ВСПС нормс. Обнчајп су лсписана правила друштвслог понашања. Ове пор.ме сс постепсно стварају услед пспрскнлног понављања нсклх радннх поступака, прн чсму сс укорењујо навика, коју свн усвајају и по штују (мисли сс на одређелу групу, плс.ме, парод. део парода н слично), чн.ме сс она претвара у обпчај. Г.аавна одлнка обнчајлнх лор.ми Је ла таквс друштсснс нор.ме пе прати свсст н знан»е, зашто нешто трсба чинити. олносно зашто Јс неки чтш добар а зашто јс лскп друти посту пак непожељан и радл чсга се нешто вреднујс као зло. Види.мо даклс ла се обичајпе г.ормс извршавају no аугоматнзму бсз учсшћа cbccTii. Ог.а одлпка је поже љна v оиом перлоду док обпчај н.ма своју позитнвну улогу. Псгатинча страна је iuto л.удн по мавлил про дужавају ла нршс нскн обрсд, чак н када ои постаје кочнпиа за разво| ИОВИХ ЖИВОТННХ II друштвскчх садржаја. Моралне нормс cv сс исгцријски ра звплс из обичајпнх правпла: дуготрај нн.м попављан.см олређснс врстс поiiauiaiba, npahcuc o.ipebeno.M салкиијом, а стварају сс у датој друштпеноЈ срсдкнл субјсктнвче, улугра tuibc прслставс о ro-.ic ла јс иеигго .добро” п „pbano", _,лсно” и .,ру- ! жпо”, ...морално'' п „неморално’'. Tai.o сс спол.ин и објективпн одно- . си прстпарају и прсрастају у унутI pauiibc спссне н јачом друштвсио.м ; санкцпјом заштнћслс нормс — моралне нор.мс, • За овс иор.мс јс карактсрнстична cceci н 3iiaibc о томс да је нешто „лобро" и.111 ,.зло". .моралло" или ..пс.морално”. Зпачи. док be лзиршилац 'некс облчајле нормс pehu: .Па. взл.а сс” inspiftinaii моралнс пормс за свој чип рсћч lie: „То Јс добро’’, . To јс морално, врсдпо”. Пол моралом подразумсвамо кодскс мора.чннх нормн којс одрећују човскоп однос пре.ма другн.м људима. лрушгву као цс.пши, алн п пре ма са.мом себи. Морал п моралне нор.мс се нспољапају кроз моралну свсст, а морална свесг постојк v облику савссти, у облнку моралног occhaiba доброг, поштепог, часног, лостојпог и допуштелог с једне стра no. а рћавог, злог, пепоштсног, нслостојног л педопуштеног са друге странс. IIoc.ic моралпог cybciba, уколнко сс осудн иекн постуиак, дсјствује лвострука сапкцкЈа: личлз у вкду • грижс савести н колсктпвна, у об.тн ку иодсмеха, бојкота и лннча. Правпс пор.мс су најмлађи облпк дргштвенпх нормл. Пронзашле су у идрсђеном соипјплно.м сволуцијом пз об1.чајних ц моралннх nop.xiu. Фор« | мнралс су сс упоредо са пастанком класпог друиггва и израз су воље , Бладајућс класс, помоћу којнх она, : v крајшој ЛШ1ИЈН, штиги своје класнс интсресс | Правнс нормс сс састојс из два лела: први дсо чини правило које треба поштоватл, а друпг део представља. салкцпју коЈа he се npiLxieiyi ти. уколнко сс прскрши дато праBH.IO. Док лза обпчајних н моралнпх нормн, као гараш поштовлња правлла јс друштао, дотлс нза правннх нор.мн стојн држава са својо.м сн- |ло.м и принудом. Правне нор.мс he пшчезнутп зајсдло са државом, одлосно класним друипво.м. црша. u.
12. НОВЕМБАР 1986. • БРОЈ 321 МЕСНЕ ЗА1ЕЈШ11Е ПОЉОВРИВРЕЛА - СЕЛО писмо ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Крежбинац ПОГОН ИБУЂЕ ПОТОЧКЕ ЗАЕРЗЛАМЕ У ПЛУ МЛАДОПИ - МЛАДОСТ УСПАВДНА ’ Нв последњем састанку основне организацнЈс Савеза ко.мупнста разговарало Је о могућности отмрања јсдног погона зп пзралу ropinix дслова обуће у сирадња са РО „Обућа" нз Парлћнна. Захључено јс да сс с ово.м hiihuiiIutiihom упознају прелставинин лрупивспо-полнтнчког живота н Схупштнне општннс, а првн прсгооори са руковолстпом РО „Обућс” већ су обављенк. i Хранислав Макснмовнћ | Бусиловац МЛАДИ - НО БИ ДРУГ Y оквнру акцнје „Ништа нпс tic сме изнснадкти * ’ V Недељу 26. октобра омладнпцн су раднлл на срепиван»у Дома културе и none школскс зграле. Квко су резултатн пзузетпо позптив>ш, акцнја he битн Још | јсдпом поповљсна. Анђелка Арапћсловиђ I Плана: 1 УСНОРО БОЉЕ „АЛГ Сви су нзгледн ла ће се ускоро побо.миатн телсфопска всза са Плано.м, којп сала микако нс функцнонише, као што јс ‘познато. Ових дана Попгта Параћин уислико радк на зз.мени аотрзјалих проиодпнка it монтнра пов кабл од Плане ло llctnja у дужпнн од 5 киломстара. Ако сс iiaciaHii овп.м тсмио.м. Иланз ускоро можс очекивати бољу тслсфопску велу »а радост 160 прсгплатпика који спијс обавсзе релолно нзвршавају. Жарко Векпћ Комснтари №ЛАДИ НЕЋЕ ПТОРЕ II ово лсто јс протекло без лруштвсног н културног садржаЈа у Стубннн. Омладина Је опст попуклв дсбл.и крај >1 прпзиајс свој део крипицс. Мсђугим, шта сс догоднло? Млади су посталн презасппе * нн кгранкама, коЈс рсдопно посећују мајкс, очеви и баке, јср „забога ibctioj упукп можс псшто да сс догодп”. II лато дсвојке са села, коЈс не трпе вншс гуторс, прссталс су да одлазе на пгранке. Без н>мх »н мо.мцп nricy запптерссопапн за ову прсту забавс. II тако всллка зграда дома културс остала |с углавном празпа прско лста. Дсвојкс седс у собл, чптају ли спремају даровс, Јср то нм јсдипо и прсостаЈс порсд патрнЈархалнс мајкс п можда Још строжијег оца. Биљана МијзјловнН Y послед>1.е ареме у Јеку конгрссннх прппре.ма, а ц послс жих, за многнм ruDopiniua.Ma п у рсфсратнма нстакнугго |е дп су младк потис * нутн на перпфсриЈу друштвсинх збпваља. да их вео.ма мвпо цма у оргнннма упрапл.В1ва п рукоиодстви ма друштж«11о-полнт11чк11х организл цнја> IhnxoB утпца| Јс мти ц псз натан на aoiiouicit>c fiirnntx одлукз од општс друштпепог зпзчаја. С apyie страие. .младм у осппвпнм ор ганизацијазт ССО мало ton нималп ■шнс да своЈ нсзавидан лоложаЈ. молс, поболшају. С тнм у всзн руко ВОДСТВО ОПП1ТК1ГСКС копфсрснцијс ССО у Пврвђниу Је покрспуло ннн цкЈативу лв о ynpoiuiMa таквог исрада. пасивкостк п нсзашпересоип itocni, распраиља у самнм ochobiiii.m I'prniiiiaaiiiiJaMa ССО. Y ннзу обнллзака руковолство ОК ССО Је крсиуло на всћ упапред за казан састанпк у Floiomiv. Мсђу. тпм. it поред тога што Је председиик помекутс органмзациЈс Мномнр Всгковић урсдно и блпговрсмсно обавештеп о овој поссти н обапсзн да у заказано вроме оргашгзуЈс састанвк ОО ССО, чнјп је председкнк, руководство OK ССО иије впдело ни Једног Јединог омлЈдинпа тггн било какав зиак коЈн би их навсо на то да ћс тс вечери у Поточцу бити омлвдкнскп сасганак, Обнлазсћи про давннцс, погпто јс дом културе бко затпорсн, које су те всчсрн раднлв. кпко бн дош.111 до иеке гшформаап Јс о састанку коме бп трсбало да ЗАКОН О ПЕНЗШСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА (2) ОСИГУРАТИ СЕ HA ВРЕМЕ Н О Закону о пснзнјском и пквалндско.м осигурању зсмљора.чнпка разговарамо са ДобриЈом Миљковићем, по.моК нико.х. секрстара за остваривањс гтрава из пснзијскочпгвалпдског осигурања рсгноналне зајсднице. Закон јс сгулио па снагу- I. јануара 19S6. тодпнс. Јот упек нпЈе ia жнпсо, гако ла су нспсхгтплс по coint ппштинамп. а н оскогие заЈехinuie, ссакидневно нзложсне право| маиаллчп зсми>орад»|||;а — псигура iiitica н многобро|н1сл П1гпмапма |ош I'BeK нсЈаенпм у закрптнал.у цвог врло важног noc.-ia. Тако јс п наш * 11НТПК.С ynyheiio Apyrnpiiiiii Милжовнђ почсло са осковним: ко јс оси гураннк пп Закопу о пензнЈско.м и нмвалидскох< ocxrvpaiby зелтл.ораднн ка и које обавсзе н праг.а има? Члан 10. Закона рсгу-зишс тс категорпје п one су слелеће: To су зсмлоралпнпи, којп су свој рал, земЈмппте. срслстпа ра.чп одио снз лруга, срсдства у cBojicui зсмљо радиика удружилн у зсм.-|>ираднич><у задругу и другс об.гикс удружлвања зсмл>орадникв. To су зсмљорадшти коЈи ра.и средстпнма на којнлш постојн праг.о сЕОјпнс, а којл рад м срсдства нису улружнли v смислу горњег ставМ To су члановн домаћкнства зсмљо радкпка (rope напсдснн) којн сс лич ним радом бавс пол.опрпврсдном де латиошћу као |сдн|шм н основни.м занимањсм Чланови домзћинствз. носиоцд пол.опр1П5рсл,ног домаћннсгва којн јс оспгураи обавсзннм псизнјским и нивалидским осигурал,см по другом осиову, којн сс личнн.м радо.м бапг пољоприврсдно.м лелатношћу кпо јсинним пли основип.м запнмажем. Дреновчани у „Турниру духовитости” НЗПМИ - Ml ОИЗ 06М □ Предстоји реванш-сусрет између Прибоја н Дреновца 28. новсмбра у Дреновцу. Мп смо тн, брс, врло огворснн људи: нсма шта ла криЈе.мо, a one мање и да покажемо. Чак ми се чини д® јо и тојага од нас богатнја: н.ма два краја. Лл сиро.маштво има пску своју лредност: нгго |с сто мак празнпји, човск је свс храбрнјп. Затпм, опако сложсна снтуација говори да ннсмо прос народ. 11 зато нс губнте наду: н кад те положе на леђа, Још увск можеш ла доживнш исшто лспо. Јср свс Јс могућс, слежс с ра.мсна нсмогућс. Какс су цсне, из овс се кожс вишс нц у „ли купср” нс може. Ваш Здравко По.моравко ажичд 1 л м. тагепзидг Духовнта екппа Дреновчана је у суботу, 1. нове.мбпа успешно стартопала у овогодншње.м турниру духовитостп Противник им је била екипа Прибоја, која јс у првом сусрету оила до.маћнн. Екипа Дреновца јс бројна.У извођењу једноч!шкс ..Дрсновац 2.000. годнне'' коју је напмсао Дунс Петровић насТупило је 26 из вођача. Ху.мор, псс.ма. сагира и унграност екипе до стојно су одсликавали збизања у Дреновцу и околини. Тешко је нздвојити појсдинцс који с\> се па позорница највише истакли, али свакако • треба по.менутл Мнћу Милосављевића, Љубишу Мнлосављевића, Љубу Миладнновића, Весну. Миру, Сузану, Евицу, Џордана, Нсшу. Сашу ИгњатовиНа, н Дсјана Петровића, који су освојили симпатијс гледалаца. И сви остали cv деловали као добро унграна eKima. После наступа обс екипе жпри је дао предаосг домаћини.ма, дајуГт им 80. a гостима 60 бодова. Дреновчани ннсу побед^иш у гостима, што не значи да немају реалне ша-нсе да iciy даље, јер реванш тек предстоји. Ko he на крају трлјумфоватн у двобоју измећу Прибоја л Дреновца ос таје тек да се внди 28. новембра у реновираној са- .П1 До.ма ку.тгурс у Дренов UYМ. Ж. То су радли људн којп се самостално бавс рпболовои као јслнич пли осповнлм зап!1мви>ем у складу са поссбннм пропнснма. Једиако су то м рашш људи којн се бавс пол.опрпврслном дслатношћу као једшшм нли основннм запнмлие.м, a iicjiajy катастарскк прпход. СВИ ЗЕМЉОРАДННЦН MOFY ДА СЕ OCHIYPAJY — Сжи онн који су млађи од 60 годнна. мушкарил, н 55 годнна жене, а старпји су од 15 н спадају v ове катсгорпјс, обавсзпо су осигура нн по закоиу бсз обзира хтсли илп lie Одпосно. потписали илп нч потпк салн приЈаву нли сппсак, опо.мин>е другарипп Мил.ковић. Овлс вал.а во мнти рачуна јелино о благоврсмспос тп. Закон сс прн.мекује од 1. јанувра one годнлс н они коЈн још утек „е плаћпју допрниос, мораћс то ла учпие по службено! дужности. Управа прихода на оспову података Републлчкс заЈеднние донеће pcineiha о задужсн>у за cue оне којл нису евндекп1ра1П1 нарпвио, са увс ћалим трошковпмп. И остали in ropiiiitx категорпЈа коЈи су старијп од 60. олпосно 55 годпна, могу Д« се осптураЈу. С тим птто уколлко сс Јаве до краЈа 1986. имају прапа на ндјхов захтсв да mi статус осигурппггка тсчс сд почстка гопинс, н да лопринос уплате без обзира што Је прнјала касниЈс полиста. — Треба рсћи nanoMiiibC другарн ца Мпљковпћ да од дана ступања v осигурањс теку роковп за доказива ibc стажа путсм свслока. Обавезпо оснгурапкч рок за доказившве crania нстнче сс краЈсм овс годпнс. До бровољнп, (старп1в) могу стаж да доказуЈу у року од годипу дана or дана прнЈавл>1гван.а. алп под условом да посло 31. 12. 1967. нпсу билн у радном одпосу, ннтп су бчлн осн гуранк по нском другом оспову нп пепзијско — инвалнлско octrrypait.c. КоЈи се стаж доказује? — Уз дпа сведока н парапно, д<?- ку.мснта доказујс се члапстпо у се.-иа чкпм радннм зајсдшгаама, раднн одиос, слв поссбаи стаж, a то јс учсшће у НОБ-у пли врсме провеле •io V заробљешппгву, ззпрптнпа Је другарица Добрнја MiiAKouiih. М. Милснковић ВУКОВИМ ТРАГОМ МОРАВСНД П8ШАПИЦА Варварнмске бозације. катуначкс рабаипје, Обрежани Јслоњс и СвоЈнопцл блесоше, поточке попадијс, рашсвачке свнрајлиЈе, трсшкевачки вретепари и јовачки кокошари. прнсусгвују. Кад Је всћ изгубл>ена свака нада наншао је једаи омладн * нац и обавесгио руководсшо ОК ССО да ггрелседиик зиа за ову посс ту ami да од сасгаика „сћс битп HHiirra. Шта Је то уткцало на ову масовну oprainnamijy млашгх да изгуби mrfe рссоважс, елви, вожу за актквност и прсвазилажсже еопствсннх тешкоћа, да буде толико успавана. Последње је вре.ме да се и руководство ове органпз&циЈс лрсиспита шта сс то дсшава са омладпном Поточца и ко Ји Јс узрок учмалостп. Само по ссбн се иа.мсћс још јсдно литаигс коЈс нмје само nnrai^e Поточца; како ће ова месиа заЈсднпца са блкзу 500 домова п прско 400 младнх, од коЈих Је само 47 у члапству ССО, органмзоБртп цслтралпу прославу Дана младостн за нашу оппггпну и ко ће б1гги реалнзатоп те свсчаности где главни носиоим актпвности трсба п мора да буду омлад1шци, Бранислав Миленковнћ СФЕРА РЕКОРДА I Драган Борђсвић, најпрс пољопривредник, а затим гастарбајтср потом таксиста, поново се окренуо ио- .‘вопривреди и уз ггомоћ свога сина Славољуба. супруге и „њи.хових десет врс дни.х .пријатеља”, агротехника и hobiuc сазнања из упарложених леднна успео да нзвуче 20 вагона шећерне репе н заради 330 милнона старих динара. — Што наше земл>е. што унај.мљене обрађује.мо око 7 хектара. Мој снн Славољуб. супруга Добркнка и ја определилн cxio се у по следње две годинс за шећерну репу. Посејалн смо 3 хектара и када сс сада прорачунам. зарадио сам впше нсго у иностранству. Педантно „кукно књпговодство” каже да су БорbcBiihii убрали 20 вагона н 1630 килограма шећерне ре пе, и при том утрошили 21 дан на копање, 10 дана на полнвањс и 20 на вађење. — Ова година је врло лоша за репу. Да је оила као раннјс, много боље бн прошли тврдл Драган Борђевић. Његово.м искуству мора се веровати јер свака се« зона у љнхову кућу иродајом рспе доноси много. Прошле године био јс то трактор, титугови. ссјалица. Овс. шепурп сс пред куИо.м нов, новиијати дворедни комбајн за кукуруз. Да би га утерали у хангар којн се завршава морају да про шире капију. „жале се” БорБевпћи. М. Миленковнћ I ИЗВОД ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ МИОДРАГА | МАРКОВИНА-ГИШЕ i „О/, МОРАВО, ЈО1“ I $ Хроника села: Доњег Видова, Стриже, Чепура и Шавца Казивао Трнфун БорБевиИ Дворица м Моравска долнка — По.моравље, својим положајем на Балкаиском полуострву, плодношћу свога тла н умереном континенталпо.м климом. морала је током нсторкје привлачити људе од најстаријих времена. ФОТО—ВЕСТ I кнпа ассеаих Дреновчапа вас очекује 24. повсмбр.ч на смехотресну олнмшцаду. Хуморисгнчк.г, програм чин>с v 20 сатн. V мЛужремену cv се прскаллли хз Нозиато је да су се цивнлизацмЈе у прошлости углавном развиЈале у долинама велнхих рега н раскршћнма путевз. To је због тога што су per.« вола, плодло тле поред н.е и рибље богатство, пружали све могућности л.удмма за жнхову егзнстенцнЈу. Поморавл.е је лорсд тогВ, по свом положају па таквом мссту, прско кога су пролазнли сви путевп из Западне н Средл.е Европе на југ и нсток и обратно. Оно Је било као капнја за походе многпх пзрода и многи су се осваЈачи бори.тн да загосподаре 11омора *г.сх1 > Због свегв тога Поморавље н има тако бурну исторнју. Први писмени помен о Поморавл>у налаз1сио тек код грчког истлрпчара Херодота (484—425. годиие пре каше ере) лз чпјнх списа се заклучује да Је Херодот знао за Мораву и плне притохе, као и ла се Moputa улига у Дунвв. Ова чшвсница нам говорк да је Поморавл>е Још v то врше, ej;opu пре 2.500 голина. бнло касел>ено п да је имало стразегкјски значаЈ за Грчку, чим гв Је Херодот уиео у своје списе. Појам Поморав.-ва је птирокн поЈам, коЈи обухвата тернторију ЈутославнЈе са пелог слива рекс Велхке Мораае н нлних притока. Прехмет iu.naiap>a је овом прнлнком само Средхве Поморавм и то само једаи његов [ део од Craiiidia до Куприје, ла коме се налазе села оппгтиие Параћип о ко I Jn.ua he се овде говоритм. 1 1\ако је Морава, као лепотпца а уједно н горопадкиц * овнх простора, добпла f«ue? Тешко је на ово пптанх * једноставло одговорнтп. Једна лсгенда каже, да Је ><а нзвориптп’ Мораве, у планинн, жнвео леки усаu.-beim сгарац са својом ћсрко.м. Нису нлког лругог нмали. Куђнца им |с бпла на брежуљку а извориште долс, у потоку. Пошто јс старац оне- .моћао, све лословс јс обављала ћерка. Најтеже ЈоЈ Јс падало што Је стал * но морала, ндући no воду да снлази у потох. Наводно од ове речи ,,.морала” људн прозваше ову реку Моравом. Друга легенда, која Је у пароду много раширенија од првс, и.ма нешто вишс основа. Заправо ова легепда каже да Јс Морава после поплааа остаиљала праву пустош, Јср Јс народ, после тпх поплава масовно умирао од разннх Оолсштина. Даклс, Моравп Је МОРИЛА ЉУДЕ. па ЈоЈ од и.менз МОРА, МОРИЈЛ. Л1ОРИТ11. дадоше лме Морава. Y Поморављу су у говору и данас присутни изрази морнгн — уморнтн у- значен>у упшутн, умрети. Ипак су ово само легенде. Географска нмена, иако пастају споптаno, no правнлу у свом имену имаЈу нску матсрнјалну оспову. Такав Је случаЈ u са Моравом. Познато Је иа прн.мср, да ммоге рсчи у сломнским м другпм Језицнма у свом корену ншЈу оскову „мо" хоЈе су на иски начпл у везн са водом. На пример: мо-рс, мо-крктн, мо-чнти (смочити), моруна (риба). морач (Онлка хоЈа тражи много воде), Морача (реха), Мо-рлах (Влах око Дуиава) н тако даље. Све су one речи у вези са водом и у свом корспу имају „мо”. Д. Поповнћ реч „мор” објашгмва: „Тамно плава боЈа” а та боја као што зивмо, извсдеиа Јс од бојс всће — дубље водс. Пнтеосспнтно је тврБенл Мавра ОрбннпЈа гДа Јс лзмеђу внзантнј * ског цара Нсака Анђела и Стефана Нема>ве дошло до чувске бптке на рекп Чапру, 1190. ruxme”. Из нсторије нам Је познато да је до one битхе заиста дошло 1190. године алп на рецн Моравл. Дахле. Орбннп Мораву назнва Чабром а чабар, у значежу дрвенс посудс, Је опст у вези са водом. Исто тзхо реч ћуприја Је изведеха од турске речи ћуп, што опет упућуЈе па воду. НаЈадекватннје обЈашњење о пастанку и.мена рекс Мораве дала Је Др Радмила Тричковић, паводеНи да је ова рска добнла име no рпмсхом граду Хореум Маргн (дапашња НуприЈа), Ј«то у преводу значи град на водн. Xlapryc — наводл Тричковкћ, па грчком значн вода, па су Словсни вулгаризовањем речи маргус изговарали као моргус, од чега Је хасније ова реха добнла данашне иие Морава. Д» бмсмо овај наш краЈ, паш заличај, бохс упозпалн, и да бн га, позлавајући љегову бурпу прошлост, још пишс волели, као и дп бн разумели појаве, односе н уопште пачкн жлвота овог краЈа, труднћемо се да да.мо олговоре на нека пктања која интересуЈу Моравцс. УКОР И БРУКА •ч Y наведемом броју .тист „14 л»* на” од 17. сетггембра добро је речвно у хаквом је сада сталу Сисевш. Зашто је Cwcenau руинирак и аапустео то и iinje за чуђе»е, згјого је всћс чуло зашго за последњкх пва десет година нмко нијс био, нити јс сада Јакнтсресован за Сисеваи. Нису у пнтању средствв колихо је у питаму добра во.-м руховодсћих људи, а срсаства бк сс нашлв. При.мсра ради: у npotiuoj годпгт, . меспој зајсдницн Буљанс обратили сс са захгсврм друговм из сикдиката и ВМА из Бсограда са захтевом ла сс искрпи и поправи водовох у Спссоцу и. нудили срелсгва ха rwлионс динара. чак смо са пукозххком комаидантом ВМА ш Београи се обрвћалн и нодилк раиовор: са друтовнма у огшгтпни Парађш! и хч ко сс imje заимтерссовао па се тм милиони нскористе. Порсл ВМЛ пз Бсограла средства јг худно н Рембас н.з Pecasitue. Ни впкспдашн инсу прави.та nirran-s хо« лико да се платн за «одор.од и пошљупчавакс стаза и једне храђе угнtie Тс nape су осталс не.чскорш«.- ћене. Значн исма заиптересоаамнг за Сисеаап. Лко јс наша оппгпша толвко си« ромошна да ис може да среаи Сггсегап опда то трсба првпуспгсн другој која he га средити. па ће мо ее опет болс осећатн кага доћемо у Сисеваи. За Сиссеац једхом приликои када јс долззно наш пазнатн доктор Папо мз Београда рече ла је најиећа фабриха цпегшгс хрвнпх зрнаиа у Србијк. „Штл врсдн” Y листу „14. лапа” од 17. сепге- .мбра је много лепо нзгтисано о Снсев цу само бп уместо наслова „предлс.г за узрок’’ лао преллог како до Сисспац изаћс п.з крпзе и ожпвп. a то је нзграл1м пута Бу.-мне-Сисевац и yaobefbc аутобуско лнпије прек.> Буљапа. To је кајкраћи пуг llapa'tait. Спссваи п био бн ceera Z0,5 kiiio* мстра urro аначи за 16 килочетарв био бп краћн ол пута прекп Нупрн * јс н Сеп».з пл„ преко llononna и Ceiba односпо за 71 кнломееара кра hn од пута преко Грзс. < Другп прн.мер: морам ' за кажеч л«| грађанк села Бу.мна or 1972. р*. ловно убирају мсспн самолсчгрхиос за укор’’ дао прсхтог како лв Сисевна у лужицц оз око 85 .io ') кмлометара. Од овнх пара јетшо шг.» смо уралнли го je rpacnpaiw nyra i' зсмл-aiiit рл.чорп а.ш ц то взтва. лдјући Шумској секпнјн пз Пара. ћнна it месној заједпнип. Шалу.меаи који су гчествовалп у фпилц-. <- рам>у ц оге гозипе смо \paitfn аефвлтнн коловоз хроз село xojw је лео пута према Сиеевцу гз помоХ СИЗ-а за путсне из ПарзЛниа, пи за.гс нпс.мо у могуРности fte.i novohi! ca страие. a на крају axo тај лут ннје оа uniper лрушгвелог инте рсса и пнгсрсса огпотине Папађин w ако ннкомс fie ipc6a on ia п« тре б.» ini мссној зајсднкцп Бу.ллне. Златоје Лазаревић ПОЉОПРИВРЕЦШГ ПОДСЕТНИК Пише: Јован , Цветковип ЈЦВЕЋЕ Људи нагонски осећају лспоту трсперсња биљака. Онс их духовно обогаћују и | усрећују. Бсз цвсћа се не може за-, мислити рођење, свалба. с.мрт, нити било која свечаност нли рнтуал. Цвећем украшавамо столовс за свечане 'ручковс. Нема славља оез цвсћа. ЦвеНе поклањамо као знак .вубави. пријагсљства поШтовања. захвалностн н гостопрн.мства Места нашег боравка улбпшавамо вртови.ма. царкови ма и шеталнштнма, државс нсгују нацконалне парковс н вртовс. Погодно поднеб.гс наше земље, састав земљишта. a посебно љубав наших људи према ивећу представља идеалан склоп околностн за развој цвсћарства.
ЗЈЈЈј, 7 12. НОВЕМБАР 19M. • БРОЈ 32! НОМЕНТДРИ ВБРДЗОВДЊЕ-НУПТУРД АМДТЕРИ ГЛУВН МЕСЕЦ КЊНГЕ Месец књнге траЈе Још 3 данв. Међуткм, органпзатори ку.тгурнп.х манифастациЈа нмсу се потрудили да приреде тнм поводом ннјсдно књижемо аече, трибпну, сусрст ... Једннл знак јс општп плахат поГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ 1926—1986. ВРЕМЕП/1ОВ ПАРАЋННСКОГ П030РНШТА Стубовн позорнипа водом „Мессца кшигс", o.-ni чему п он. кад га ис пратн одговараЈући садржај? НајжалоспиЈе у овом случају јесте то што нема ннкаквог плвна, коорди * нвције,. сарадњс клубопа п установа. А младл нс могу самм. Додуше покушалп су. Кјшжсвно омладлна је одржала kimix:cbho вече у књижарп „ДоротсЈ", а у сарадњп са Рсдпкцијом листа ,,14. дана", расписаи јс п хкнжевнн копкурс за иаЈбољу прнчу, песму н а<рорпзам. Осим тога ишша више ниЈс учињсмо. „Књкга јс иајбо.л.м пријатсљ, и зато се рстко хо оллучује да јс изда' * у нашоЈ срсднхм нлн „огоаара” no књнжеаним посели.ма. To Је „право” прнЈатељстао, Светлана ПаниВ 9 АкадемиЈа поводом јубилеја, каквилх ретко ко може да се подичи, у суботу 1. новембра била је дирљиви сусрет прошлости и садашњег тренутка, уз узбуђења каква и приличе поновним виђсњима старих, добрих знанаца — некадашњих првака параћинске аматерске сцене и верне публике. ■ Основати позорнште, правити прсдставе. постизати на њима врхунски домет, и свс тако дугих шездссет година, нијс било ни мало лако, и тај трновит пут заслужуЈе да сс памти. И чува. РАКНЋЕВ ГРОБ У К0Р9ВУ Стицањсм околпости чешће посећујемо наше гробљс и пут ме увек води порел скром ног споменика на комс у порцслану стоји лнк локтора Вићсптија Ракића, без уписане годинс рођен>а и смрти. Спомсник је запуштсн и у руинираном стању. Само ла полссти.мо онс који нс знају, да јс то параћински ј акалсмик, члан САНУ, а његово име носи п Градска библиотека. Чини ми сс ла од л-ана подизања ло данас споменик није „осетио” иичију брижну руку чак ни миркс обмчног пољског цвсћа. У мсђувре.мену имали смо низ манифсстација и нико ла сс ссти човека, паучника, акадсмика из nauicr грала. који јс задужио ову срсдину. Бора Рупић „Позориште јс благо л»уд ско и H>croBv нсторију желе и траже сви културни људи”. рскао јс позоришнн теорстичар. Њпх чстпри стотпна, окупљеш! у сали Градског а.матерског позорипгта тс вечсри, украшсној једино свечано.м ат.мосфером, пролстсло је кроз нхест леценија, можсмо сло бодно рсћи, псторије параћинског театра. Почело је спонтаним аплаузом за још неугаслих светла, утгућеним тстка — Гвни, некала „г-ђм Поповнћки — ’’Коштани”. Првој да.ми „Првог днлстантсхог позорпшта града Параћина’’ из њсгове прве представе, 1926. године. Судбнна јс хтела ла на најболл начин покажс колико је то година прошло. Авгелппа Поповпћ, вођена рукама њених наследннца стала је на cuciry ћутећи и по сведочнла минуло. Њено ..МИМ1ГЧССКО дејство’’ запо чело је сеансу произвоВсiba стараца у .младиће. архитеката у комсдијашс, комерцијалнста у револуционарне чистуние, пензиопер« ки v нзбирачице, књпговоba у царице. Почело је позорнштс — 60 година у једпој вечери. Свако од љих: почег од Ангелнне Поповпћ, Внде Илнћ, Миољуба Нешића, Милорада Савковнћа, Цвете Немец, Рале Тоболар, Секе Иавлови!), Босилже ИетровиИ, Бранислава Ј1укиђа, Баљс Бранковнћа, Братислава Борђевића, Миодрага Ан15слковнЕ1а. Veeтнслава Минппа, Нашка Иванковнћа, Десс КрстиИ, Милене Марнчић, Горданс baibaA, Еордане МнхаЈлоЧЕТБРТА СЕДНИЦА СКУГПНТИНЕ СИЗ-а ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ НЕЗАЗВДАН ПОЛОЖАЈ СТШЕННШ1Е - СМЕТЛНШ1Е Голипама ми сс догаћа ла сс мсутодно тргнем кал уђсм у nene зградс глс су смештене службе од оггппсдруштвспог пнтерссв, глс свакоднсвно долазн всликн броЈ људн дп сс мнформнше, упутн, „заврпш спој поспо". Поссбпо сс „спрнЈатмо оссНам кал ућсм у пролнзнс просторнјс — чекаомицу, СНЗ-а за запошллnaibc, у којој младн, нсзапослсш! н псзадовол.1П1 људн глсдају у огласне табле, трвжећи нскн зрачак наде. ; гунОДућн н псрвозно бацаЈућн опушкс no поду- Vock , -с ПЗИОМ1'ушггам, знлЈућн ко све користи таЈ простор. . улиз п creiiciiinuTC. зар јс проблс.м толпко тсжак да | га иојнп одсск, СИЗ за запошљажапл, Орган за прскршајс II Релакцмја „14. дана” пс могу удруженнм снагама ла срсдс, очнстс, улрнстојс зндовс, п најззд очнсЈс степснпипс коЈс но свс лнчп, а поссбно онај дсо коЈц iioiiM у подрумскс просторпЈе, ca.no ие на CTeiiciiiiiinc јавнс установс. А спакодпсвпо чујс.мо коЈс су послсдш1с itcxnnijciic no-.кара н друтпх знакова наiuc нсмарности. Љнљана РадивановиИ • Школс су и.малс потпуну рсалнзацнју часова непосредног рада. чак вишс од прелвиБсног. а квалитет наставс добар. тако да је досадашн.п рад н рсзултати лобра основа за даљп успешан рад v настави основикх школа, најкраћн је извсштај о извршености програма за шко лску 1985786. годнну, који су разматрали делегати на последњој седннци од 7. нове мбра. Радна заједница СИЗ-а об рацрвања и културе v питпу ностн је извршила ceoie оба везе. константовалп су делсгати, који eV затпм усвојнли и годишњи програм рада ос новног образовања за нареднг годину. Што се друштвеног станларда ученпка тпче. закључено |е да је он сасви.м задовољавајуђи, алп треба и даље радити иа побољшању Поссбан пробле.м је ОШ „М. П. Озрси" која не.ма ђачку кихињу, 1шти топли оброк. СИЗ образоваша п културе јс у тешкој финансијској си туацији као и друге установс у култури п ннформиса њу. Делегати су зати.м разматралц и материјале за ia вну pacrrpaBv Реиубликс заједннце образонан.а, као и текућа питања. вић — Башановић, Милета СреИковића Драгана Мнлчића, Вито.мпра Жнвановнha. Воје Павловића, Спмке Бурић, Јелене Кантар, Бра тислава Цветковнћа, Стеве Стојковића, Чеде Јовановн ha, Славољуба Матпћа, па до свнх бнвших и садашњих чланова Градског аматерског позоршнта, имао је много тога да каже. али срећу су Кмали нзабра-ни. Пред очима пристарасне параћинске публике (позориште је такву и заслужило) продефиловала је плејада ликова. црспознатљи- । вих упркос седи.м косама, и млну.шм годинама. Сви' cv дочекани ,и испраћени I аплаузо.м, хшоги враћени на сцену. а пажња са којо.м јс испраћеиа ова (не баш коатка) позоришна светковина, најбољи јс знак. наклоности иублнкс, којој су глу.мни дубоким наклоно.м отпоздравили. Свс сс завршило пес.мо.м, сетном. зајсдничко.м, заверсничком, реклп бисмо. П публнка н глумци, симбиоза која траје. верују да јсдан друго.ме помажу, да једни друге побољшавају. Сто предесет премијера. 1500 прсдстава, 300 хиљатл глсдалаца са.мо је иратка ос лсшка и никад завршсно.м дневннку позорпшта. М. Миленковпћ ДЕЧИЈА ИГРА И ПСИХИЧКИ РАЗВОЈ Првог новслхбра ове године обележена је свечаном акаделшјом 60. годишндта позоришног аматеризма у Параћину. На свечаној академиЈи појавлло се двадесстак глумаца нз свнх епо.ха позорпшног жнвота. Ово је прилика да се при-в сетнмо 1! некнх од >вих. ДРАГАН МИЛЧИБ: Глумац из првпх позоришннх редова. Заљубл>сник Goniibe Талије из поратних дана када се и позорнште правнло на OPYK. На сцена.ма у нскадашњој „Соколани", Касније „Иартнза- * ну”, затнм v До.му синдиката одиграо је низ упечатллгвих улога. Фнни глумачки нерв који јс прнуш тно на десетине и стотнне часова гледалачког ужи тка. VPE6YJE: ГОРАН ЈОКСИМОВИН Пише: Зорана Рашић ПРАВО НА ИГРУ S Током проссчних седа.мдссетак годнна човековог жи- I вота дешавају се огромне промене у појединцу и његовом понашању, у његовој могућностк .мишљсња н закључнва * I ња као и у способности остваривања коитакта са другим 1 особама. Неке од ових промена су физичкс no nopcicay, док су друге, у основи, углавном лснхолошке прнроде. И мада је са сигурношћу утврВено да процсс рашћсња и промена почиље у тренутку зачећа- тешко је одредптп у ком се моменту завршава. (По схватању бројнпх пспхолога, смрт је једнни догађај који окончава промсне). МИКА CAKOBIIR: „ЗЕКА" ЗА НАЈМЛАБЕ Леп посгез „Шумаднје”. Специјализована минн робна кућа за децу. Свс на једно.м ме сту за малишане. Нови објект сс уклапа у постојсћу архитектуру. Мнленце Илић БОРА ЛЕКИЋ Боро ЛскнН јс pobcn 1951. године у Добрушп код Псћн. Данас радн као leKcnuinn темшчар у 11DTKT ..Бранко Крсмаповић” у Парпћииу. Лекнћ јс свакако всћ афпрмисан аиковни стваралац у нашоЈ артистпчкоЈ средпни. Поступнн рвзвоЈни пут који јс прсшао о.могућажа му да сс подЈеднако бави и фигуратнвннм н апстрактпм.м, Y љсговом су стваралаштву заступљснс готово свс слпкарскс тсхннкс алн хао да му Јс баш боја с фумато тсхпнком пајизраженнЈс слнкарско средство. Y И1ггсрссован>у за пејзаж поссбно мссто заузнма тс.матска група „Импрссијс са Црннцс н Мораве". Излагао је па трп самосталнс и ппшс групнпх нзложбн п добнтннк јс бројнпх признања. ПОЕТСКА ПАНОРАМА Глава Песпкк Мнлпјан Деспотовпђ рлћсн Је 1952. годнне. Аутор јс дссетак хмнга посзнјс. Песме су .му пре вођсне на вшпс јсзика, на нталнЈанском пма објављсну збирку. Ycпсшно се бави крптнком. Овс године у издан>у Кљнжсмшх новнна из Београда појавнла сс п збирка псса ма под насловом . Псврсме над Суб |елом' *. Y овоЈ збнрци ДеспоговиИ проговара сажето о суштпни ipaja 1м, завичаЈу, удссу аесннка којп је у всчитом трагању, спрсмап да пону дн главу за Рсч. Ypebyje: Светлана Арсић за реч ВЕПМА ПРАХ Поморам бројаницом Maiepiboxt Знмозив Y Kpcnbii ВсКма сам лрах Смсна казпвача доводи ме Пред читуМ Увсжбан тако Всћма сам Јечак умсни свнкпут Прсд велпком радшшом ILiainc грлппс Всћма Јсдна од псо.ма значаЈнпх и доминаитних актниности сваког дстета. почев од паIpainijer дстињства па спс до предшкоаског узраста, свака ко Јс игра. Игра се можс дсфнннса тн као дббровољна и споптанп акти вност чијп јс сврхв рекреаипја, уче ibc И трошсп.с пншка снсргиЈе, а ие задовољавањс оснопннх жмвотнмх потрсба. По свом карактсру нгра мо iuc fiirru ||||дппндуална и группа (co цпјална)'. Пгре олојчали к сасвнм мпле депс \иск су нндпвпдуалнс. да бн се у трећој години жпвота дсиа почсла пграти и друшгвспнх игара. За одојчс нграчхв су углавном звсч ке, лутке од цтие нпн пластике коЈс сс могу стпскатн п којпма се пронз поде разлнчити звуковп. Тс првс нг рачкс заловол-авпЈу дстстопу погрсбу за доживл>апа1всм различитих сеп зацпЈа — слушпих. внзуслннх, кнпсс тетичкнх. . . . Дететона плтреба за осстп.ма јс толпка да сс с правом може pehn да сс радп о пекој врстн сепзорнс ..глази''. Ннтерсс за лруту децу, л сапим тим. одговора iybe none игрс. Јав г»аЈу сс тск у тре hoj гоАннн. ЗрслпЈа прсдшколска дс на спс внше усвајаЈу нгрс с правк лпма, прихватаЈу у ibiixta разлн<нпе улоге, игго убрзава развиЈање њнхо пс соцнјалис свести. Истоврс.мспо развиЈају сс свс вишс п лсчпја машта п зачспл меипшзма проЈскипје. а дстс овладава сас шпрнм простором. Од разннх врста пгара, гоаорнс нгре кол депе су .всома зпачаЈпс п чссте. Всћ јс „ryxaibe" нлп вокалп зацпја олоЈчстл спојсврсна кгра, a нарочпто узастопно понапл,ање првнх слогопа. Од трсће голнпе дспа учс броЈалпцс ко.|е су иажан чсп лруштвспнх (соц||Јал11!1х) пгара. Мл. гућностн позптпвмог лелова|м гпвор пнх игара су велпкс, па се затп прс noppiyjc ролптсл,кма да сс п самп укључују у овакве мгрс сп дсцом. V прелшколскпч! васпитнм устаио * вама гопорпе нгрс су лео реловт1х ахтнвностп лспс. Зан1<мл>кво јс и всома важно паглвснтн да често и од самог пола ^авнси којнх ћс се п каквпх impa дсцв пгрдтн. Конкрегпа аналпзл нзбора играчпхв са аспскта- npiina ttioсти мушком илк жсиском nn.iv показала Је дк роднтељн углавном нс бирају играчке no нскнм ibiixosiin особснпм квал1гтстима, већ у завис * посгп од тога да лп Јс нграчка наMClbClia мушком озпосно жснском дс тету. На постав.-аено пнтањс: ..КоЈн су основнн критсриЈумн па основу којнх сс опрсдсл>ујстс зл нзбор ODC или one пграчкс”, зоиар део родитс л>а одговара тек послс дужег размиm.baiba, па сс стиче утмсак ла дпфс pciiiuilaunja играчака с обзиром на пол ппјчсшће ииЈе у потпупостп сос сна, neh јс резултат rpaaiiiiiioiia.iпнх схватања о којкма сс спсцијал но пе раз.мп1пл>а. За дево|чппе ролн Tc.bii обмчпо хупују tunpouv скалу пграчака које нмптирају намсштаЈ у кухижи, псгле, слектричнс апаратс. сервпсс за чаЈ. комплсте за ишссњс н чнтавс ссрнјс лутака рпзлич1ггпх облика н величинз. Пграчкс памеibcuc лсчаипма су зпатпо другачн1е: разна копнена и поморска трансиср тпа срсдства свих тппова к димензија, ратнп бродовп, ракетс. па чак н луковн н стрслс. TciiACinuiJa коЈу роднтел.и пслолмвају бирајући pax'innirre пграчке за дсну мушклг ii.ni женског пола пкставља сс и посгаЈс чак пзразптнЈа прнлпком пз бора играчака за децу старијег уз раста. Још једна незаобнлазна каријатида позоришног а- .матернз.ма. Глумац изванредних могућности, тапан у дожнвљајпма и сугестиван. Старијн посетпоци позоришта памтс Евегове ликове, његове .летове' * који су прелазили „рампу” и па мте га по бројнн.м ансгдота ма које се као чнчак хватају за глумачке капуте. СЕКА ПАВЛОВИБ: Културни дневник КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ Y M3 „БРАНКО KPCMAHOBIIR” За петак, 14. новембар, за казано је књижзвно всче посвсћено народиом хероју Бра нку Крсмановпћу и педесетогодншњици шпанске рсво.туције. Наступпће члановн Кшнжевног клуба „Мнрко FaEbCBiih’’ н Књижевнс омдадине Параћина, као и плесна група КУД-а ..Бранко Крсмановнћ”. Вече почнље 'V 18 сати, а организујс га Секција за друштвену ^кTiiRiiocT и положај жена. Братнслава Тодоровић иредставник средње позоришнс генерације. Жустра и агресивна на сцени. II данас активна у позорпшно.м животу. Младе гледалачке генерације памте је по упсчатљивој улозн у „Мрешћењу шарана” и дру гпм представама. М. Илић TlHPAMH ОНИ СЕ ЦЕНЕ да су впша раса, а нздржава их ннжа радннчка класа. (Епиграмн Драгишс Па ■ дуровића, нз збнрке „Ос татак савсстн")
огласн НДГРАПНД 11ГРА |£шана§ 8 12. НОВЕМБАР 19W. • БРОЈ 321 На основу члана 69 Статута Фабрике цемента „Нови Поповац” из Поповца код Параћина н Одлу« ке Радничког савета, комисија ОГЛАШАВА ПРОДАЈУ HYTEM ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Трактор ТИП-а YPCY3 — Ц — 335 у возном, стању, произведено 1981. године, са почетном ценом од 500.000,00 динара. 2. комплета шкољке, без мотора и фарова, вознла „Фолксваген 1200”, по почетној цсни од 150.000,00 динара по комаду. Предметна возила, могу се видети сваког радног дана од 7—13 часова у гаражи Фабрике. Право учешћа имају сва правна и физичка лица, са претходном уплатом од 10 одсто учсшћа од цене возила, на благајни предузећа. Купац је дужан да излицитирано возило плати 11 преузме истог дана, после лицитације. Након преузнмања возила, купац нема право рскламације. Порез на промет плаћа купац. Лицитација he се одржатн дана 17. новембра 1986. годнне, са почстком у 10 часова у сали Радничког савета Фабрике цемента. Комисија за спровођење лицитације НАГРАДНА ИГРА ДВОНЕДЕЉНИХ НОВИНА „14 ДАНА” , КОЛИКО ПОЗНА/ЕТЕ СВО| ГРАД? АУТОПРЕВОЗТУРИСТ ТУРИСТИЧКА АГЕНЦША Turisticka agencija ПОНВВННН JlUTJIPREVffZTUKIST Р A R A С I N tjltfoni (035) 53B70. SIВ7« П8М , M-Пц tx. 2533________ : САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ И КЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРКО БАЊЕВИБ” РАСПИСУЈУ: НОННУРС ЗА „ПРВУ НЊИГУ" Право учешћа н.мају свв ствараони из нашс општипе који до сада пису објавилн књигу. Рукопнсе поезије. м прозе слатл на адресу: Редакција листа >.14 дана” („Конкурс за прву кн»нгу”) Максима Горког 4 Параћнн. Рукописе прекуцати у 3 прнмсрка н послатн до 15. децембра 1986. годнне. Најбоља књнга по мишљењу стручног жирија бнћс објављсна у пдућоЈ години. Рсзултати конкурса објавићс сс v листу „14 дапа”. '______________ I МОЗГАЛИЦЕ Припрема: Миша Гајић Собе Хотел ,Све јс заузсто" пма схмо днокрсвстне и трокрсветне собе с укуппо 283 лежаја. Некн спортски савез нзабрво Јс ово мссто ла зимскс прнпремс својих члаиова. Када су спортистп стнглн, рсцепциопар Збркнћ сместпо нх Јс у трокрсветпе собс. — Свс трокреветпс собе заузелп су спортисти. Само за јелког исма мсста у ibiiMa — пожалио се упpant«. — Јао, Збрклћу! Па спортпстж су закупилк свс лгокрсвстне собс — узбудио се дмрсктор хотсла, И док наш пријатсл, ЗбркнН реша ва пасталу збрку, пн рсинте колико и.ма соба у том хотслу. РЕБУС прнлрс.ма: Д. Гојковић 06PATHH РЕБЧС Решење: а.марела Разбијени прозор Чстпри дсчака Дарко, Дутан, Мн лош r Владан пграју у лворшигу „мали фглбал". Одједпом. . . цакнг. .. р! Карактернстичаи звук лома ста кла .одсвирао” Је крвЈ утакмнне. Када се на вратнма куће поЈавио Мргоднћ. власник разбијеног прозора, сви су нстовремено узвикиули: — Ја то ннсам учннно! Мргоднћ се Још пише намргодпо, па Је зато сваки од дечака Још иешто рекао. Владан: — Прозор је разбио Ду шан! Милош: — Прозор Је ралбно Владан! — Дарко: — Душан Је лежао ма трааи, када се то догодало. Душам: — Прозор Је разбпо Дарко! Познато је да је бар лолоапна азјаве сваког дечака нстннита. Знате ли ко Је од дсчака раг.био прозор? ' ОДГОВОРИ: Укупно има 11S соба: 71 двокрсветна и 47 трокрсвегнах, спортаста је, дакако. бнло 142; Име града је Мостар; Прозлр је разбао Дарко. АНАГРАМИ-ПРЕМЕТАЉКЕ 1. Радослав Андака лечи репу. а није агроном 2. Нага, мила н руменка: штета што нису наге. Бора Рупић РЕШЕЊЕ: 1. Салвадор, Канада, Чиле, Перу. 2. Гана, Лнма и Камерун. Од овог броја, драги читаоци, Редакција лнста ,Л4 дана" покрсће наградну нгру „Колнко познајетс своЈ град?". Да би учествовалн у овој нгрн потребно је да одговоритс на постављсно питањс и да купон са тачннм одговором пошаљете иајкаснпје до петка, 21. новсмбра на адрссу Редакција лнста „14 дана” Максима Горког 4. НајсрсћниЈе добитнике очекуЈу после сваког броја следеће награ де: кристалнн сервис Српске фабрике стакла, штсдна књнжица са 10.000 динара Инвсстбанке нз Параћина, пакст „Параћиикиних” производа, комплет књига завичајннх писаца н годишн>а претплата на лнст „14 дана”. Добитници награда такође стичу право да учсствују у извлачењу новогодншње награде, коју додељује Аутопревоз-турист, по словница Параћии, a то јс 4 дочека Нове године у јсдно.м од луксузних хотсла у нашој земљн. ПИТАЊЕ БРОЈ 1. Ко јс аутор споменика изгннулим ратлнцн.ма у прво.м светсхо.м рату: 1. Тома Роксандић, 2. Борђс — Бока Јовановић 3. Си.ма Росанднћ (Заокружитс тачан одговор и пошаљнте на адресу: '..14 дана”, Макснма Горког 4) Име н прсзи.мс------------------------------------- Адреса --------------------------------------------- « Мали. о1ласи Проаајем Школу 110 Л за дсловс. Цсна 10 мнлнона. Нистнћ Спободан CC.IO Лсбина кој Парабика. Пролаје сс жснска буида од бо л.сг крзна (бизам). Тслсфип: Нуднм СИЗ-у за стамбене н ко.муналнс пословс замсиу 2 стана у уЛ11Ц11 IlyiiiitheBoj 16/4 и Ипана МнлуTtiiioniiha бро| 5 за јсдан било какав двособан стан или јслну иоро ДНЧНу Kyhy У ВС.И1ЧИ11И двособног стана. Драгослава Илпћ, улнца Нушибсва 16/4 Пролајс.м .Даставу 101". 1976. голнштс. очувапа. гаражнрана, рсгпстроваиа. Тс.1сфон: 035/51-856. снаког ла на. Миодраг Аранђсловиб. Борс ПеrpoBttha број 48, Параћип Продајсм мото-култиватор 509 днзс.1. погон за фрсзу, плуг уз ирпко лпцу, дрљачу; Љубомнр Пауновнћ, Криви Внр код желсзнпчкс ciaiiiiue. Продајсм двособаи комфоран стан, 71 квалрат у улнин Нншкој бсз Gpo ја. зграда Елмос. Тслсфоп: 55-126, Шапић. Пролајсм „Заставу 128”, пронзводње 1983. године. Зватп на телефон: 034/33-400 од 15 до 20 часокл. Продајсм повољно ко.мбп „Застава 430 К". рсгнстрован до маја 1987. „Школу 100 Л" у дслови.ма. Ближа обавсштсња на гслсфон: 52-992 нлн иа телсфон: 55-804 локал 713, као н па адрссу Курс Салаја 13/39. иглашавам. нсважсћо.м дипло.му о завршспо) хсмнјско-тсхнолошкој шко ли пздату 1967. годпнс на пмс Toмпслав Жнвковпћ из Параћииа. (Јглашавам исважсћом здравствсну књижмцу па н.ме Миросинкс ПсrpoBiih из Својнова. Оглашава.м псважсНом мсссчну аугобуску карту на pc.iauiijii Параћнн — Лсбипа на пмс Миодраг Милстнћ. Оглашавам неважсћпм свслочаиство о завршсном прпом разрслу школс учспика у прпирсди у Параћину 1973/74 годнна излато иа нмс Еалојс Pa.incaB.bconh. Оглашапам нсважсбом злравствспу књнжниу tia |1.мс Моннкс Ijopiih нз Параћина. 25. ГОДИНА СТАКЛАРСКЕ ПРОДАВНИЦЕ КАО У ГА/1ЕРНЈН СТАКЛА ■ Већ 25 годкна у машем граду постоји продавнпца ,Параћинско стакло" која послује у оквиру ППРО „Шу.мадпја” и чијп занимљнв н несвакидашњи излог плени пажњу пролазника. Пословођа продавнице Славољуб Илић и његов заменик Томислав Ружић су на.м у кратко.м разговору реклн: — Продаје.мо искључиво производс Српске фабрике стакла. која нуди потрошачима лзузетно богат избор чаша. ваза. кристала у оојп. такозваш! „иберфанг” и пружа пајповољнпје ценс, а честе су и продаје са по пистом н до 60 одсто. КарактеристЈтчна јс продаја на велико. посеоно за угостЈгтељство (тањири. чашс). а купаца л.ма »з свп.х крајева земље: Сплит, Дубровник, Ниш, Крушевац. Ови пашл купцн ослобођеш! су пореза на промет. Као допунскл асортммап јављају се порцелан из Зајечара и Тптовог Велеса. Међутим, за сада сс најбољс продају ггронзволи Српске фабрике стакла и то: пресовано стакло п роба за домаћс потребс. V од носу на претходнс године промет константно растс. — Ихдог аранжпрамо сами, н у ње.му је стална про дајна поставка. а ауторн лспо дизајнираних крпстала с\' Цвета ВукобратовиИ и Александар Портној. Шта о овој галеријн ста кла мисли јсдан од купаца Војислав Нсшић: Стални са.м купац у овој продавшти и мислп.м да је један од најснабдсвеннјих у ОКОД1ШИ. асортиман је врло разноврстан. цене изгзетно прнступачне, а услуга на висини. Драгана Мацић ■ АУТОПРЕВОЗТУРИСТ je туристнчка агенцнја која у нашем граду успсшно ради већ 15 година. Послује у оквиру сложеног систсма ЈУГОПРЕВОЗА Чачак и РО Аутопревоз, која се бави прсвозом путника и робс, угоститсљсгвом, трговпном и зурпзмом. За ових пстпаест година Аутопрсвозтурпст — туристпчка агенција у Параћпну јс успсшно развијала своју делатност,' а само у овој години прско ове агспцијс лстовало јс, од.марало п лечнло око 2.500 раднпка пз Параћина и околине. На разннм путован»н.ма у зелбвп и иностранству, и школским екскурзијама прс везено је преко 6.500 путннка УПОТПУНИТЕ И ОБОГАТИТЕ СВОЈЕ СЛОБОДНО ВРЕМЕ! МИ ВАМ НУДИМО — ВИ ОДАБЕРИТЕ КРАЈОВА — сваког четвртка (само превоз) ИСТАНБУЛ — поласии: 15. 22, н 29. новс.мбра; 13. и20 деце.мбра 1986. годиие. Прсвоз. ноћсње, разглсдањс града СОФИЈА — полазак 21. нове.мбра и 6. децсмбра 1986. (само прсвоз) КРАКОВ — 3. до 8. децсмбра, прсвоз, полупансион. посета логору Аушвиц СОЛУН — полазак 14. децембра 1986., превоз, један полупансиоп у зе.мљп СВАКЕ СУБОТЕ У ДЕЦЕМБРУ скијање НА КОПА. ОНИК! Обавештеље и пријаве у агенцнји нлп на телефоне: 53-670. 51-876 (ЕПП) I/HTAX/AAUTaBEOGRAD OOYP „КОСМАЈ” — ПАРАНИН ■ ООУР ссрвнс „Кос.мај Параћин” је организација која годинама успешно ради у иашсм граду. Сервнс „Космај” вршн поправке на свнм привредним и путшгчким возилп.ма „ЗаставС' и другнх кућа као што су: ТАМ, ФАП, РАБА, МЕР 1Ц-.ДЕС, МАГИРУС у гарантном н вангарантно.м року. ООРУ ссрвпс „Кос.мај Па раИин” једнни у Србијн ссм Београда сервиснра у гараитном року сва возпла из Мерцедесовог програ.ма. У току су и преговорн за сервиснрањс возила ТИР која већ делпмично п сервисирају када на путу остану у квару и то преко „Аутоко.мерца’' пз Љубљанс. ООУР сервпс „Кос.мај ПараКин" продаје сва возила пз „ЗАСТАВИНОГ" програма и из кооперацпјс. Годншљс прода око 1000 путничких возпла и сто кампона. ООУР -сервнс „Космај Паpahirn" је овнх дана пустио у рад универзални сто за развлачење шасија и каросерија путничкнх и полутс репшх возила, такозванн „Каролајнср”, који доводп шасије н каросеријс у првобитно стање са мнкронском^ тачпошћу. јединствен у пашој зе.мљи. Свс што јс потрсбно за вашс возило можетс добнти v ООРУ-v сервис „КОСМАЈ ПАРАНИН" ЕПП РАДИО КЛУБ „ФРАНЦ РОЗИН” KYPC ЗА РАДИО-ОПЕРАТОРЕ в До 1. дсцс.мбра one годнне свн заинтсресованн за курс радко-оператора могу да се пријавс у Bchy техникс, улица Б. Крс.мановиИа 55, тслсфои 53-720. У послсдњс врс.ме радкоклуб „Франц Розип" постижс I!3V3cthc рсзултате па так.мичсњу it v раду. Послсд п>и успсх јс друго МССТО V Републпци у конкуренинјн радпо мрсжс за опаспост V клуби радс слсдсће cciuuijc: аматерска радио-гопио.метрија. радио-опсраторп н копструкгорп. Свс је веНе nilгересован.с младих за рал v клубу, јср радио клуб рас-- полаже најсавремс11И10м опрс.мом, коју јс нсдавно пабавпо, рекао на.м је Мнрослав ВемиН, предссднпк |vv цио клуба „Франц Розин”. СКИТАМ И ПИТАМ (2) Пишс: Радомир Милосављевић ЧОВЕН ИЛИ САН Нсдс.на јс, али н ловни дап. На nota.ua с.мо још no мраку. а у свптањс на тсрспу. Крсћсмо и прстражујсмо, корак no корак прско н.ппа, слогова, нрзпна. За ловачку срсhy у мислима сс прпклаплмо бопг ibii Дпјапи. По искомс сс запсза н осмсхпс — па сс огласи пушка, п опст тншипа. Дап je уис.шко олмакао. Новаи >'и кал пс мерн и пс зпа коапко нрслсшачи. Мсриаа су чотссп н ларк Из параћпнског ripcuLin c.uo у гааDH4KII, пз у CoiuibaiicKti arap. По где који трактор opc Jc.iaii jc ncnpc.i nac, xni cc lie Kpchc, a мотор ради Човск на ibc.uy ^шрујс ca главом na волану. Нска нссрећа, по.мисли.мо. n xinpo му прплззп.мо. Нсшто про roBopiic.uo, опппасмо ra ■ и човск cc тржс. — Jc ЛП псшго .tonic, nnrauo ra. — .Jlocuc". каже on. ма нс. умо pan сам. ca.uo. Opcu joui ол iiohac, па мс савлада can. — Зашто ra ne угаспш, na o.tuopn? — He c.MCM, tie Git валлло, venaвао Git ce it прсхладпо. Бол>с овако, xixto зажмурпм, а мотор мп ne дз да се успавам. кажс БорпвоЈе Мн> лосав.гевпћ из Boiuibana, ралппк Цс ментаре. Док сс удаљавхмо on па.м добацуЈс: — Суво јс, као ппо вмлпте. али мора ла сс грабп. 3c.xi.ba зражи сво јс. Ускоро he cncr . . . Нска тн сс бразлс xiixxie. лспо с.ижу и добри ролс. дружс Боро' llaciaBiicuo да лругујсмо са Днјаhum. а у мпслпма сс враћамо чопску који cc join рпс ca iipnpo.tou п калснларом, a nohac he у своју Heмсшару. S’ трсћу с.мспу. Ha ко издржи — машипа н.ш човск?!! I МАШИНСКО ПРАЊЕ I — ТЕПИХА — ИТИСОНА — СВИХ ПОДНИХ ОБЛОГА — МЕБЛ ПРЕСВЛАКА ТЕЛЕФОН: 035-56-544 МИША ЖИВКОВИК, ЗЕЛЕНГОРСКА 27 ПАРАБИН
12. НОВЕМБАР 1986. • БРОЈ 321 ■ш РЕГМЛИЕ ЛИГЕ ШУМЛДИЈЕ И 1М0ШМ АСОЦИЈАЦИЈЕ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ О ФК „ЈЕДИНСТВО” ЗЕЛЕНН" ПРЕД ФННАНСИЈСКИМ КРАХОМ 1. Бораи 12 7 3 ■ 2 30:12 17 2. Победа 12 6 4 2 21: 7 16 3. Cc.uk 12 6 4 2 25:13 16 4. Слога (Дп) 12 7 2 3 25:14 16 5. ALi.-i.ioci 12 7 2 3 24:16 16 6. Рад|!ичкц (fi) 12 6 1 5 18:15 13 /. Слога (Дс) 12 5 3 4 27:27 13 k ! ><. Knpabopbc 12 6 1 5 22:22 13 9. Буд\1111оч 12 6 1 5 23:25 13 Д0. Арсснал 12 5 2 5 25:21 12 'll. '1 скстилац 12 3 4 5 2б:20 10 (12. Млали рудар 12 3 3 6 9:18 9 113. Локомогива 12 4 1 7 15:28 9 114. llapui.ciH 12 1 5 6 18-78 7 315. Радпнчки (Св) 12 2 2 8 13:24 6 16. Рулар 12 3 0 9 15:45 6 !____ __ | 1 Јсдинство (П) 8 8 0 0 60:06 16 2. Борац 8 7 0 1 43:05 14 I 3. 13. октобар 8 6 U 2 27:21 12 4. Исток 63 8 5 0 3- 18:15 10 5. Тскстилац 8 4 1 3 36:16 9 6, Цсмент 8 3 1 4 11:29 7 7. Младист <РЈ 8 2 2 4 18:34 6 б. Напрсдак (Д) 8 1 2 5 9:35 4 9. Зс.мљораднпк 8 1 0 7 7:35 2 It. Младост (С) 8 0 0 8 4:37 0 II. ПетровпН Т A Г, Е Л Л Табсла Прве општипскс лнгс 1. Вудгћпост 10 9 1 0 38:11 19 2. ШумадиЈа 11 п 7 7 3 2 1 2 46:12 22:11 17 3. Гадинчкн 4. Једлпство (Р) 10 5 3 2 29:18 13 i 5. Слога 11 6 1 4 28:27 13 ј 6. Напрсдак (Ст) 11 5 1 5 27:21 11 |7. Јсдннство (ДМ 11 15 0 6 17:14 10 8. ЛСК 10 4 2 4 24:22 10 1 9, Хвјдук 4 2 2 21:20 10 /10, Нппрсдак (Са) 1“ 5 0 6 21:31 10 11. Јухор 11 4 1 6 24:14 9 112. Слобода 11 3 3 7 14:39 5 I1J. ХсроЈ 11 1 1 9 12:57 3 >14. Моравац 9 и 2 7 10:26 2 II Петровпћ Проблеми финанснјске природе п кадровски проблеми, прнморали спортске и друге организације и асоцијације да притекну у помоћ Фудбалском клубу „Јединство”. Нарасла потражнвања по к.вучак са два састанка Из- месец, када јс Извршни овсрилаца. неплаНени рачуни вршног одбора СИЗ-а физи- добр СЈЗ-а физичке културе п лруге обавсзс код Фу.лба чк\ култгре. Зачуђујућа је први пут разматрао. више лског клуба „Једннство’ из брзива којом потраживања пнформативно. проблсм палана у дан расту. To је за- ол клуба расту. Прс некп раслих дуговања у „ЈединКОШАРКА ЖЕНЕ: ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА Иараћша @ ОКК Параћин — Бор 80:33 9 Иво Лола Рибар — ОКК Параћин 49:70 Y првом колу јединсгвсне лиге Србије кошаркашн цс Параћина су пре.ма очскивању првн сусрет завртиле трију.мфом. Играле су вео.ма ангажовано, сфнкасно па и атрактивно, прс двођонс одлпчнпм плеј-меј ксро.м Маријо.м Лазаревић. Најбољи играч п најсфикаснијн стрелац у екипп Параћпна Лазаревпћсва постигла је 28 кошева. Y другом сусрету мало јс ко очекивао да he девојкс са Црнпие паправити сензанију v Београду и освојпти лва значајна бода. Нс памти сс на гостовањима у Београду да су Ilapahiniке играле овако надахпуто, пожртвовано и ефикаоно. Од првог минута наше девојке су кренуле силовито и тако завршиле утакмицу. Љиља Антоннјевић, Верина Јапковић п Марија Лазаревић бплс су најбољс нграчице Y трсћсм колу дућенедс љс нашс кошаркашице дочекују ОКК Беко из Београда. Утакмииа почнње у 14.30. М. Милошевић ству”, сума јс имала износ од 13 милиона динара. Про шле недеље, на заједничком састанку Извршног одбора СИЗ-а и Председнишгва СОНК-е, поменута је сума од чтггавих 20 милиона динара дугова. На исто.м састанку донет је закључак о укључивању v рсшавање проблема v Фудбалско.м клубу »Јединство”, за које је речено да нису само фннансијске природе. Таква ситуација иницирала је и данашњи састанак Председлиштва СОФК-е, Председннштва фудбалског клуба „Јединство", Извршног одбора СИЗ-а физичкс културс као и представника друштвених и политачких организашгја општине Параhiui. Овај скуп има за задатак интервентно решава11>с бремените ситуације у фудбалском клубу „Јединство" и доношење мера за што хитније њено превазилажење. М. М. ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ '86 Ко су најбржи, науспсшпији, најбољи, Е.ајспортскији поЈсдпнци ц екипе у параћи нско.м спорту токо.м протичуће годнне? Ближн сс времс одлуке, па су СИЗ физич кс културс, СОФК-а и наша Редакција спре.мни да уз no моћ читалаца, спортских ор ганизација и других органп зацнја, односио п.пхових предлога, заседну. крајем г<> дине и прогласе најбоље у протеклој спортској годпнн. V овом броју објављује.мо купон за вашс предлоге, ко јп iicnyibeii, кошал.иге на ад ресу Редакција „14 дапа”, поштански фах 38, Параћмн, до 1. деце.мбра. ¥з тражене податке ку пон треба да садржи ц краhe образложеље прсдлога. Да се подсети.мо: свакс годи не бира.мо најуспсшнпјп спо ртскп колектив, спортисту појединца и најуспешнијег спортског радника. Вашп предлозп могу да се односе па све три категорнје, а и не морају. Морају да буду реални н спортски Елприс. траснн, како би послужилн сврси ради које постоје. АКЦИЈА „БИРАМО НАЈБОЉЕ СПОРТИСТЕ '86 МОЈ ПРЕДЛОГ За За За најбољсг спортисту 1986. годинс прсдлажем: најбољу скипу 1986. годипе прсдлажем: Фудбал: Шумадијско- ■поморавска лига ЈЕШ ГОЛ • Борац — Будућностр.О Борац је у 11. колу дочекао т!Ш Будућности из Миливе и савладао голом који је већ у 8. минуту по стигао Пелзшановнћ. Још јодном су нграчи Борца ра зочарали своје навлјаче, не тојписо слабом игром, коли о<о ■■•неефикасношћу. Право ( је какве шаисе нису _Г * ис£ористили Пеливановић иајуспешнијсг спортског радника 1986. годинс предлажем: CM3 физичкс културе, СОФК и (име, прсзиме и адрсса) Рсдакција „14 дана’’ (Образложсње у прилогу купопа) (4), Стевановић (2), Дулић (3) врхунац је био када је Пеливановићу са 11 метара гол.ман ухватио лопту у руке. Уместо катастрофе. гости оу умало, могли, да изједначе резултат. СтраошАшр ЗоговиИ КАКО ДА БАЗЕН „ИСПЛИВА" I СВИМА ПРЕТПЛАТНЕ КАРТЕ Да пливачл свакп дан пли вају, да сс деца после школе купају, да запошљени са својим друговлма (и другаринама) н лети и зими имају два дана у недељи знмски базен на располагању, а да у псто вре.мс могу да се рекрсирају v Хали спортова п четири пута (недељно полажу лраво на терене за мале спортовс v „Седмом јулу", полтребно је да оц својс месе чне плате (53 хиљаде динара V просеку) одвоје 200 дннара (опет v просеку). Ово је сиже Самоуправ ног споразума који се v чет вртак нашао преч привредницима, а понудила га је ра дна група ко.ју је фор.мирао привредни актив општине Параћин. Шта њсгово усвајање доноси будућнм корис ниннма базена, литамо Небојшу Обрадовића. дтгректо. ра Пентра за спорт н рекреапију: — Уколнко прлвреда гоала ПараНина прихвати понуђени Споразум, значи да решавамо многс проблеме из домена рала Хале спортова и базена. Радна Група ко.ја је сачинила текст споразума имала је у bhzv знача.ј обје ката, као птто је рецимо по кривенп * базен, за тфад ГТара hint. Kao објекат внсоког дрг штвеног стандарда, базсн требају плпвачи из Пливач ког клуба „Цргпша". Медппи нски центар, као значајнп део физио-терапије, која од прошле годтгнс радп v iteму, 1наши најмлађп за бавље ње пливаљем, фунда.менталним спортом и наравно. .ми запошљени за ко.мллетпг ре креапију после рада v фабрикама. канцеларнјама. Средства прикупљеиа на овај лачитг п тгдеју Актива прнврешшка бнло би трајна решења за рад брзрда* и Ха ле спортова и један је од начина да сс превазиђе доса дашљи начпн „крпљеља” бп лапса н „сналажеља”, како би појсдпнп корнснпци мог ли да спровсдс своју актнв ност. М. МилснковиН ЦРВЕНИ II КАРТОН „РИОБ0РМ »АВЦГ Неколико година, уназад, траје криза играчког кадра, а чини сс и у односима у управи фудбалског клуба „Моравац” у Доње.м Видову. Велпки број искључених и опоменутих играча, су резултат не.моћи да се на терену учннн нешто вишс спортско.м борбол.. „Моравии" су у последње врсмс почели свс чешћс да спортску немоћ нзражавају физичкпм папади.ма на фудбалске судије н противника, а таквим пона шањем, у овој години, су изазвалп неколпко прекида игре. 4 Последњн прекид су изазвали у недељу, 9. новембра. а узрок прекида је напад иа судију Драгана Васпћа, који се иначе, нпје прославио суђељем ове утакмице. Утакмица је прекинута у 75. мпнучу, када су дсмаћи пграчп захтсвапи да п.м судија досудп непосгојећи једанасстераи. Иначе, утакмнца је прекннута код резултата 1:0 у корпст гостујуНе екипе Јсдпнства из Ратара. На крају, прпметимо, да друговп пз ФК Моравац Mopaiv внше да се позабавс питаљпма везаним за понашање играча. руководства п навпјача, јер нисмо yocbciiii да су за све прекиде кривп други, а онп cv, као по обнчају. бивали псвинл. Новина Петровић .iiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiimiiiuiiiiiiiii'iiiiiiiiiiiiiiitimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiitiiitimiiiiii * = УПОЗНАЈМО ИХ: ФК „МЛАДОСТ” ГОРЊА Д* МУТНИЦА к ferae ои ашгеввзма D 11ре тридесстак година група младића нз Горње Мутнице == основала је фудбалски клуб „Младост”. Са мање или вн- = ше успеха так.миче се општинским лпга.ма. Резултати им |Ц никада нису бпли спсктакуларнн, али су увек . јурпли бу- = ба мару” из љубави. Нису се служили опробаним метода- = ма. довоБењем играча из других срсднна, већ су све тнмоS ве ковали из својих, сеоских рсдова. Правп аматермза.м са одушевљеше.м за спортску и фср игру: ФК „Младост” — Г. Мутница ПРВА ОГШГГИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА БУДУННОСТ СЕ УЧВРСТИЛА НА ПРВОМ MECTY □ ДОЊА МУТНИЦА: Јединство — Слога 1:2, Крежбннац: Слобода — Будућност 0:5, ТЕКИЈА: Раднпчки — Напредак (Својново) 5:1, ИЗВОР: ИСК — Шумадија 3:3. ГОРЊЕ ВИДОВО: Моравац — Једннство (Ратари) прскпд у 75. минуту код резултата 0:1, ПОТОЧАЦ: Jvxop — Напрсдак (Стубица) 3:2. БУСИЛОВАЦ: Херој — Хајдук 2:5. ПРВА СРПСКА ЛИГА НА ТЕРЕНУ-ПО ПЛАНУ — Y недељу из Bpaita „зеленн" су се врстпли са једнпм бодом а у четрнаесто.м колу савладалн Радннчки из Обреновиа на свом терену са 2:0. Врање. Стадион: ПКВ Јумко. Гледалаца 1000. Судија: Д1шчпћ (Ннш) ПКВ Ју.мко: Р. Цакпћ —, Величковпћ 5, Стојановић 6, Милојевнћ 5, Ннколић, 5, Поповић 6, Златковић 5. С. Цакић 6, Савп11 6, Радојчић 5, (Цвстковић —), Милетић 6 Једпнство: Богосав.-вевић 7, Мирковић 5, Стевановић 6, С. Живковпћ 6 (Антић7), ПетковиН 6, Милпћевић 7, Стојановић 7, Урошевић 7. Г. Живковић 8, Велпчковић 6, Јоваловић 8. Играч утакмице: Г. Живковпћ (Једпнство), (Оценио С. Накић) ФУДБАЛ: ОПШТИНСКА ПИОНИРСКА ЛИГА „Зеленн петлићн" најбољи Први пуг ове голипе је у нашој олштини оргаиизовано првенство пионирских с кипа v фупбалу. Такмичењс се олвијало no лигашком сн стс.му. д утзк.мине cv пгравс , суботом као предигра омлалинскнм скипама. Y тги се појавило дссст скппа, а њнхсви наступи су побудилн ни TenecoBaibc поклоника фудбалског споргга Пиоппри нису калкулисали као и шиховн старпји др\' гови, всћ су нгралн за головс п no6e.iv о чему свсдочи U табсла након завршетка јессњег дсла првенства. Нажалост. дапас када се такмлче у Другој општинској лпги, увек играју у гостима. За то се побринуо један рд мештана случајно илн „грешком", изорао лгралиште и засадно пољо * привредне производс (куку руз, пшешша...). Ентузијазам младих који се највпше псказујс кроз Станојла МплосављевиИа, сигурно води овај клуб кроз фудбалска нскушсп»а: „Ови сс момш1 нс жале на судпје. јер ваљда. и онп и.мају право да погреше" коментаршЈЈС душа тима Станојло. Клуб сс пначс финансира внше него скро.мним средствн.ма из мсснс заједнице, а најчешће из џепова самих играча и навијача. Некад су путовали па утакмице. бпциклн.ма. тракторима, камионн.ма, данас својим колима без дпнара накнаде, а спортску опрему чувају као новороБснче. Еклпа јс no саставу шаренолика, има п ђака и студсната и радпика п поллпрпврадшгка. Просечна старост скипе је 25 годипа. Једпно што их забрињава то је чнљенпца да младп од 17 плп 18 годппа вишс воле да крај аут лпније седс н пуше, алп и нс да јурс за „буба маром”. Новица Петровић СТРЕЉАШТВО ’86. И поред многнх потешкоha и проблема плаи и програм општинског стрељачког савеза је реализован у потпуности. Изведена сусва таклтчења, а параћлнска екипа учествовала је « на другим надметањнма која i-Mfoy била испланирана, као иа прЈшер гостовање у Књежевцу, Грошницп, Крагујевцу п НупрЈфји. За највише такдшчење, првенство Југославпје, успело је да се пробије 6 стрелаца. Највпше успеха нмале су Маја Собек, Сања Стефановић и сешгорка Вера Радовановмћ, а од мушкараца Мирослав Тешић, Зоран Милојковић п друпг. И поред овако впднпх резултата ис.ма места самозадовољству. Ово је уједно н копстатација Председништва стрељачког савеза, које ћс учшпгоп додатне налоре да се стрел>ачкс дружнне још брже развнјају. У част Дана PerryOnике оргапизоваће се турнцр у гађаљу ваздушном пушком. Станко Здравковић
1ИШ H ДРОГД ПДНОРДМД РАЗБИБРПГА > РАЗБИБРИГА S РАЗБИБРИГА Пише: Радмила Миловановић Деца какву заслужујемо ■ Из контакта са учсннцима и њнховим родитељнма, ми који са њн.ма ради.мо, увек се пзнова чудимо и гаггамо: како јс могуће да родитељи толпко нс познаје својс дстс н какг» је могућс да га толико не occlia. ВеНпна таквих родитсља плн има пред ообом модел у које хоће пошто-пото да га уклопи, илн сс понаша стихијска, према тренутном расположсњу и глув н слеп за оно што сс прсд њим догађа. ' Деца су сама, смоцнопалпо самз и онп којс прнрода нпјс обдарп.тз борбспошћу постпју врло рано несрсћна људска Guha. Чсстк покушајп самоубнсгва, влкохолпзам, наркоманија, асоциЈално понашан.с младпх су чнненшт којо говоре у прплог томс. Формалма заиптересовапост родитеља Јс очиглсдна нз нотатака о учссталостн контаката измсђу родитсља II школс. Y току школскс го дпне »пхове посстс школи су запе марљпвс чпк u кад су проблемн очнглсднн. Зак1псрссованост сс иагло „поЈачава” кад сс прнближп крај школскс годнне и кад родпгсли почну трку за оиснама. ЈСаква Јс лкчност дстста, шта ради док јс у хпколи како сс оссћа н понаша су небнтнс ствари за всћнну родптс ља, судсћн по ономс о чсму онп питаЈу профссорс. Школа цнЈе у стању, ма колпко лоједпнп профссорп настојалн да пнтензивнрају ту сарадњу. To mm за последнпу пе само снижаван>с ау торптста школе и наставника всћ всома чссто одражава и васпнтну не моћ родитсља. Изглсда да сс дииа- »П1ЧНОСТ саврсмспс породнпс и ibciia пссигурност највишс одражава у до мсиу љспог васпнтног делопања: оку пнраии сопстпсним пробтсмп.ма роднтсљи псцпју довољно врс.мсна да дстету пружс л>убав и да му омогу lie occhaibc сигуриости и прппадап>а што јс компопснта свакс здравс личности. Тн пропустп су нснадокнаднвп и не могу сс компепзнратп ипкаквпм повцем јпггп скупом гар дсробом. Они траснрају пут у псуроз, пут v бскстпо од стварности коЈа узпсмправа, у всштачкп мнр коЈн нудн дрога Спс опо што друштво чпни (an лн чпин?) остаћс бсз одјска ако сс у породшш неигго значајно ис дого дн. Свс док роднтсљима и сгпггииCKir, а пс само на рсчнма, нспостане наЈбитипјс љнхово дстс, н.маћемо болссиу младу гспераппЈу, бар јсдап ilch дсо. Одавпо је всћ дошло врсмс, пс само да сс пптамо — шта раднмо—, всћ п да псшто суштпнскп добро ураднмо за imix. Јср, ЧН11И сс. a то и пракса потврђује, родитсљи имају дсцу какву н заслу жуЈ?« ‘ - АНКЕТА: ПРЕД ИНТЕГРАЦИЈVПАРАНИНСКИХ АУТОПРЕВОЗНИКА ЧЕТИРИ ТОЧНА СИГУРНА Драган Тафро, мсхапичар „Стандардтраис": — Треоа. да сс питегришемо. Ваљда ћс сс после нско п нас сетитн, а не да радпмо, сви, под немогући.м услови.ма, као на прпмср, ми овдс у бари. ■ Грип или инфлуенса је актуелна инфективна болест проузрокована вирусима грипа. Постоје три различита тнпа болести: Називају се инфлуенца: А> Б и Ц, а узроковани су истима, или међу собом, сличним тнповнма внруса инфлуенце. Међутим, пребољевање грипа типа А не изазива имунитет грипа Б или Ц, н обратно. Болсст сс појављује обпчно спидсмнјски (захватајућн појсдипс дсловс др;кава), нли ланде.мнјски (кадп може дв захвати н нсколико континспата). Захвата горп.с органс за ди сањс. Обично јс благс иарапи мада може бити 1! разлог смртиог завр. шстка болссти. НаЈтсжа и највсћа спидсмпја грила Јс била 1918/19 годинс. За исколнко мсссци опа јс оиишла зсмал?- ску куглу у трп таласа и усмртлла око 20 милиона људи. Смртпост је била наЈвсћа код људи у напору сиагс нзмеђу 20 и 40 годипа, а усло вилс су Јс чсстс и тсшкс плуИвс ко мпликаинјс у смислу tcuikiix запа- ,-i.ciha плућа изазваиих сскундарнам бактеријским нифекцнјама. Рахтнкујсмо двс фазс болсстп: 11п чспгу — внрусну, и другу — бакгеријску, коЈа се иадовсзујс на прву фазу. Смртнл случајсвн код грнпа редозно су v всзп са сскундарнз.м бактернјском пнфскцнјом. Ннкубација тЈ. врсмс ол трепугка nponupaiba внрусп у органпзам до појавс првпх симптома болссти трајс обичпо 1 — 3 дана. Најпре сс Jan љају грозпииа, повпшепа температу ра, клонулост, главооол.а, болови у цслом телу, исдостатак апеппга. Myna и noBpahaii>c. Боловн у ncbiiu.i м погама су обпчно јачс изражепм код старнјпх људн. Тсмпсратурд рзс тс нагло, чссто уз occliaј грозчпцс. Обпчно сс крсћс измсћу 38 —39 стс пени, а највиша је првог нли другог дапа болссти. Грозничаво стан>с трајс 1 — bt a пајчсшНс 2 — 3 дала, Y веНинн слу чајсва настајс и запал.сњ« слузокожс ждрсла прп чсму болссннк осећа сувоћу II ПСЧС1БС у грлу. Грилоз ini болссници имају обнчпо храпав глас а поискад су изразнто про.мук ли што јс послсдика запал»сн.а гркљана. Уз то почшвс н кашаљ, који јс обпчно сув. Грнп сс ирсма томс, v типнчнпм случајсвпма, манифссту јс као јсдно општс, краткотрајно ОООЛ.СН.С са повишеном тсмпсратуром. Када спаднс тс.мисратура и повуку сс општп снмптоми почињс рс конвалссисиција. Лсчсп>с грипа бсз компликација сс сводп на сиижапање тсмперагурс н c.MaibiisaibC болона, јср за сада ис лостојп лск који Ou днрсктно дс лопао на вирус rpiuia. Уз то трсба дасатн лаку. алн калоричпу хр.шу, уз оби.хс чајсва било које г.рстс. Болссник мора да дсжп док постојп погишспа тсмпсратура. и Још 2 — 3 дапа по прсстапку тсмпсратурс. Ко.т болссника са компликацнЈама као н код угрожепнх особа (старнЈи људп. мала дсца, особе са хроничним обол>с!мша срца) дају сс aimi6iioTimn. као н друга тсраппја за пгто бржи олоравак и потлуно оздрављсњс. Славиша ДиниГј, мсханичар „Црница”: — Вредп ућн у интсграпију. Уједињавањсм бисмр решнлн просторпе проблеме. Сервисирали би с.мо н оправљалп возила у нормаЛШ1М условима, а пе на перони.ма аутобуске станице. Слободан МплошевмН, ме ханнчар „Теретни саобраг ћај”: — Свакако да треба да прихватлмо ову идеју *о уједшвавању. Верујем да ако се уједшшмо, да ћс се стећп услови да боље ради мо, јер овако је стварно тешко. Треба прихватити иницијативу. Белсжно М. Илић ИШ OSIHCBMM Пише: Грујица Илић Ilaiua рсдакинја покрсИс акцију компЈутсрског oniiCMeibasaiba са цнљс.м да сс омогућп што шнрсм броЈу л>уди, нарочит<П11лади.ма, увод у област компјутсрскс тсхкикс. Свсснн својнх скромннх матсрија лнпх MorylmocTii, noKyiuahCMo да у почстку акцпјо окупнмо људс пз нашс срсдннс који ncli поссдују зна iba нз оис областн н да прско жпх, школа и друглх оиразопних цспта * pa iiiiiiuiipa.MO орпп111зовап>с ccioiiiја и клубова, разннх пре.-ихпгцнја » томс сллчпо. ТакоВе, ппсаћсмо о ра дпнм организацнја.ма којс су почс ic са корншћадвсм компјутсра у посио внс сврхс. Ilauia акцпја зависићс и од вас драги чптаоцп, јср ћсте мо tin својнм прсдлозпма, примсдбама и сугсстијама. са.ми утндатп на wen дал и ток. Како јс код нас, нажалост, први н пајваж111|Ји компјутерски корак набавка рачунара, овом прнлнком обpahaxto сс свима онима којп су одлучили да набавс овај ypcbaj. Прва днлсма поЈа сс јавл>а, код сваког почстника јс којп рачунар ку iuitii: домаћи илм страни? Домаћа индустрнја, н порсд тога шти сс нудп великн број рачупара који по квалитсту u цснн ис могу задовољити одрсђснс стандардс(?), у послсдњс врс.мс поиудила Јс нашс.м тржншту ПСКОЛИКО СОЛНД1П1Х KVilllllX рачупара који су врло добрп у својој класИ' До сада, за овс рачунаре инјс постојала добра програмска подршка, али сс ужурбапо радн п v овој областн, јср, познаго јс да од овога најонше завпсп продаја рачу нара. Прсма томс, уколнко нс хајстс за овај нсдостатик, а успут пмате и '.дсвнзнпх ироблсма’’, одлучптс се за јсдап од домаВих рачупара као што су: ,Дола 8", ,#Орао 64" или „Нова 64". Уколпко стс сс всћ одлучплп за куповипу страног рпчунара, опда стс сс Bch citrvnito, присстилп свпјнх роБака и познаника на прпврсмсиом раду у ипостранстпу који he до1т кућн за прсдстојсће празннкс *. Нс заборавптс: о nuiy рачунара тре ба пн да одлучптс! На свстском тржишту сваке годн нс лансира сс no псколпко кућних рачуиара коЈи, како по спојн.м кара ктсристикама, тако и no соојој Menu, прсдсзављају праии пзазов за љу бптељс ових Maiuuiia. За пас, колшју терскс лочетпнкс са cicpoMiimi фипансиЈским MorylntocTiiMU. оао инјс зансмарљпва Miiibciiinia јср сс прслходни модслн позпатих фнр.мп распродају по знатпо гшжпм цснама. Лист Социјалистичвог саоеза радвог варода општиве Параћин. Пздаје« Центар за културу и ивформисаае „Параћив” — Па. раћив. Директор: Славољуб Опрадовић. В Д. Главвог в одговориог уредв1ша> Мирослав Димитрвјевић. Издавачки савет! Живојмв Томић (вредседпин), Нада Јовавовић, Светвслав Живковић, Боривоје Маринковић, Мо.мчило Вучковић. Јовав Томић, Добрила Боррђеввћ, Мирча Младеновиб, Драгав Автић, Славољуб Обрадовлб, Мирослав Дпмптрпјевпћ, Спежава Јовавовпђ и Миливоје Плић Уређује редакппопи колегпјум. Новпнари! Милица Жпвковпћ. МиСаширизични yiao Припрема: Милијан Деспотовић Послсдњнх дсцепија, афоризам, поссбно сатпрични, дожнмо Ј< процват у нас. Да ли Јс то.мс допринсло врс.мс појачане крнтвчиостн, илн потрсба да се ожпви ,д1томскк ху.мор”, остаје дд се објасви г1М,жевио-!фнтичким прплазо.м овој лоЈавн. Податвк да је све вишс окпх коЈи белсже caepcaiciic сснтснцс, да им се уступа простор на страпнцама, како „великс’’, тако- к локалне штампе, заслужуЈс паж1ву амтологпчара. Избор антологпЈс новнјег сатпрнчпог афорпзма у Југослаавјж у припрсми нуди.мо чнтаоцима nauic афориз1П1це. АФОРИЗНИЦА Мој папагај Јс карпјсриста. Одговара само на пнтап>а. БОГДАН НОВАК Како да сачувамо образ кад јс свс више грсбатора? ДРАГОМИР БУРБЕВИБ Мнлитаристи од свог породичног стабла »ајрвдкје праас кундах«. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИВ Пски би хтсли да им фа.милнЈарно корсње дожнвн регенерацвЈу. ЗОРАН МУЦОВИБ ПнЈс мп због .мртвс лнсицс нв врату жснс, всћ због хнл>аду жиаих у душп! МИТАР ТУЦОВИК Почпнмо са рсшавањс.м конкрстпих проблсма. Живели! ДРАГАН ВУЈАДИНОВИН Проблсм јс што нико пнјс узео па знањс, да су неки узелм Оез знања. ЈОСИП СИРОВАЦ И чварак јс бпо слапнна прс него лк су .му почсли вадггги маст. ЗДРАВКО XOPBA1 Ле трсба да завврају оволикс раднс побсдс. Можда ћсмо се ипак, извућн. ДЕЈАН ПАТАКОВИБ За разлнку од знања, школовањс Јс обавсзно! МИЛЕНКО ПАЈОВНБ ШАЛА НАС ЈЕ ОДРНЧАЛЛ ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БР. 9 Ypebyje: Радомир Милошевић: ЧИПАВО — ДОШЛО ЈЕ ЗАИСТА ГАДНО ВРЕМЕ. — ТЈА, БОЉЕ ИШТА, НЕГО НИШТА. AYTOP: В.М МИША ГАЈИБ Попповапн читаоци, од оиог броЈа ваш лист „14. дана" покрећ« наградну игру — наградну укрштсницу, Ваш задатак је да решпте тражепи појам, осенчнтс тражгна пола. нсечетс и зхтспитс iiciCbyniiBO на дописннцу мли разглешшцу м пошаљсте па нашу адрссу: Максима Горког бр. 4. Даклс, потребно Је да решпте иојам у ТРЕПЕМ РЕДУ ВОДОРАВHO. TO ЈЕСТ: СТАНОВНИК ГРАДА Y ХРВАТСКОЈ. Ваши одговори, са уписаиим пмемо.м, прсзи.мсном н адресои, треба да стнгиу у редакцнју најкаспиЈс до 20. иовсмбра 1986. године, a iiai pane у овох’ колу су по 1 врсдна Kibiira за 5 cpehiuix добнтнпла дар ки.пжаре „Доротеј” Зорана Нолића из Il.ipahiina. Жслпмо ва.м много epehe! одраг Милевковиђ, н Миливоје ГТлиИ (Јехнмчки урелвик.) Посло * вио-гехпички ceicpeiapi Драгаиа Мациђ. Адрсса редакци]е< Максима Горког 4. U .шгански cjiax 38. 1 елсфони гпавни ц одговорви урсдник (035) 52 352, новивари (035) 53 694 1Јрегпла1а> годишаа 1.250 динара, волугодипнка 650 дипара. за иволраипво двоструко. Жкро-рачув Цептра за кулгуру и ивформисаае 63504-603-1973 ког СДК. Параћив, Штамиа. ГРО ,Глас" Београд, Влајковићсва * телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ новодом ДАНА РЕПУБЛИКЕ Пџазнично, и криткчни И лорсд тсшкоћа лразнпк Рспублнкс /точскујсмо новнм успссима и радним по бедама. Документа о развоју општннс у нарсдној годннп прелистајтс у нашем „Де .’•сгатском ипформатору.” Приврелн треба помоћн, у току су припремс за интеграцију превозника, нарсднз година јс исипт за свс нас. посеб/jo за комунисте, и треба добро запзсјатн дланове. _ V празппчпом. богатпјем броју, имамо <€ч'љс тсма н ргбрика којс lie вас. снгурно занкмати. Ни овога пута крнтпчност лпста нијс опала. СЕЕЧДНД АКАДЕМИЈД Y чствртак 27. новембра у сали Градског козоришта опожађс сс свечана акалеми.1а, на коЈој ћс говорити Новина Митровић. председпик OK ССО. Програм поводом 29. повембра ппнпрсмио је КУЛ. ..Боаикп Крсмановнћ” из Параћина. ГОДИНА ХШ ■ БРОЈ 322 ■ 26. НОВЕМБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОВЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 70 ДИНАРА У СУСРЕТ ДАНУ РЕПУБЛИНЕ директно И1ИЕЊАЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОНОС И ОБАВЕЗА ЈУГОСЛАВКА СТЕФАНОВИЋ, радник РО ..ОБУЋА", рођепа 5. новсмбра 1967. годинс. — Драго ми је што носим име Југославка. Поносна сам м то ме име обавезује да се исхажем и као човек, и као раднлк и као ваљани припаднпк југословснскс зајсднице. Драго ми је и што ми је падимак Југа као ск paheno лмс мојс земље. ЈУГОСЛАВ РИСТИЋ, Јшспсктор у Скупштини општинс Параћин, рођсн 26. 9. 1956. — Рођен сам на 15-то годипш>ицу зассдава у Столлцама када су донете историјскс одлуке везане за НОБ. Име Југослав, које иосим значи ми много и биће ми драго да га и оправдам. ЈУГОСЛАВ СИМИЂ, иаставнлк музике у Музичкој школи »рођсн 4. 7. 1951. — Поносан сам што послм име Југослав. Још ми је и драже што је мој датум рођсп>а пао на дссстогодишњицу Даиа борца. Све мс то чини, а ја се и трудим да будем Југословен од „главе до пете” РЕПУБЛИКА ИЗ СНОВД На ллегални.м састанцл.ма, у штрајковлдга, у робијашнн цама, у рововима Шпанлје. од прве устанлчке пушкс — Република је 6iuia сан за ко ји се живсло и гинуло. Јајце, 29. новембар 1943. Сан постаје јава. Paba се Ре публлка. Радплк, револуцпонар, ратннк постајс Mapman, председнпк... Сиови сс умножавају, за н>нх се глне и постају део жлвота. Партија. Народ. Армија. Тлто. Слобода. Новн словл. Нови живот. Нове пруге. Новл пугевн. Новс фабрикс. Нове школе. Партлја. Народ. Тлто. Зсмља сељацлма. Фабрлке рад нлцлма. Самоуправљање. Дс легатски систем. Новл односи. Новп људл. Новл л»удл у НОВОМ ЖИBOTV сањају лове сновс. Новл сиовл прелазе у жлвот. А у 2. КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ Y РИТМИЧКОЈ СПОРТСКОЈ ГИМНАСТИЦИ [ИИНОЧИИ КУ11 ЛРЖАВЕ Другл куп Југославлје v Параћлн сс показао као рптмичко спортској глмнас- добар органлзатор и доматлцл. одржан прошле субо- ћлл маддим грацијама, на.јте и ледеље v Халл слорто- бољим ритмичаркама иаше ва. протекао је v знаку вл- земље, кажу учесницц и твр шеструке ггрвакЈлве Југосла- ае да је публлка инстшрпса вијс .Милене Рељлн, чланл- „ цс Пшнастичког клуба ,.Сс« њак” из Београда. (Опширније ка 7. странл) ИНТЕГРАЦИЈА ПРЕВОЗНИКА РЕФЕРЕНДУМИ 2. ДЕЦЕМБРД Уколико радници ООУР-а „Црница". OOYP-a „Теретни саобраћај” и РО „Стандардтранс” схватс v потпуносгп значај интеграцнје и изјаснс се у већлни на рсферспдуму, који јс по.мереп за 2. деце.мбар, идућа година би тре бало да будс година афнрма цијс napahimcKor трапспорта. животу и тешкоће. Сновл се не ожлвотворују лако. Мало их је, алл кма л таквлх који не воле наш живот л наше снове. Нл оло што јс прошло, нл бољс сутра које he доћи лз нашлх сглова. Но, мл верујемо и лмамо снаге за то. „Снага јс наша — говораше нам Тлто — у лдејама које нас надахњују л циље вл.ма за које се боримо, v радничкој класн л њеној одлучујућој улози v ДРУштву... у нашој младоЈ геле рацији која је прлгрллла те ковине револуције као своје л која зна да иза себе има дужи период рада п жлвота у слободп и мнру него лјед ла претходна гснерација fxi овом тлу... у социјалнстлчком самоуправном систему... у широком фронту oprainiзованлх соцнјаллетнчких сна га са Савезом комунлста па челу ... у општенародној од брани члју ударну снагу и моћ члнл Југословевска i.«a родла армнја... у нашој не зависности и несврстаној по ллтици ... * Драган Антлћ V ДЕИЕМБРУ ПОЧИЊЕ ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ У Доњој Мутнлцл. Млрлловцу н Рашсвлии iokom децембра радлће Зимска школа за пољопрлвредллке. коју оргаллзује Клуб самоуправљача. OK ССРН н ме сле заједнице. а предавачл су стручњаци ИМТ-а са Но вог Београда. Пољопривредллцц he моћл да науче лешто Biuiie о одржаваљу и корншћсљу пољопривреднлх машлна. те хнолошким процесима v савремепој пољопрлвредл п корлшћењу беле технике у домаћлнствима. НАЈЗАД СЕТВА ЗАВРШЕНА Последњи сунчанл данл пред празник лскорлшћенл су за довршење сетве. Засејано је око 3000 хектара ла прлватном л друштвеном сектору. Извесна помањкања репроматеријала ,на тр* жлшту иису угрозила сејање. 27. И 28. НОВЕУ1БРА ПРИЈЕМ ПИОНИРА Преко 700 пионира са црвеним марамама Преко ссда.м стотина учсника првих разрсда овлх да ла добићс црвслс марамс ла Свечаним приредбама у свим школа.ма општлне н тако постаће члановл бројнс плолирскс оргаилзалпјс. ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О МОМЧИЛУ ПОПОВИБУ — O3PEHY XFPOJ ДВА ГРАДА • Аутори монографије Нлкола Корбуговски и Мића Ву чковиђ • О лику Момчнла Поповнћа, народног хероја го ворло друг Милугин Мнлошевић. потпредселнлк РИВ СР Сроије. Едлплја Дечјих новлна „Легендс пз Горњсг Мплановпа” богатлја јс за join јсдно дело посвећепо пзузетној ллчностл из бллске револуционарне прошлостл Монопрафлја о лародном хероју Момчилу ПоповлНуОзрену којл је рођен у Бусиловлу. аутсра Кољс Корбутовског л Мнливоја Вучковлћа подссћа лас на богатл животпл пут органнзатора vcTaiiKa, храброг борла п лзузетног човска. На промоплјл молографијс, 14. ловембра у ОШ ,.Момчнло Поттавлћ”. бројни.м гостлма л поштоваоцн.ма Мо.мчлловог ллка говорло јс Милутин Милошевић, потпредседпик Републнчког извршпог већа СР Србијс. — Да би схватилн величир.у и храброст овог револуиионара, морамо знати у каквпм условима се он бавио •политичким радом 1941. године. заједно са групо.м комунпста. упркос прогонима, СИНДИКАТ О ОБУСТАВАМА РАДА ПОВОДИ ОПРАВДАНИ - МЕТОДИ НЕОДРЖИВИ Од новембра прошле године до данас у нашој општини било је седам обустава рада и једна најава, у следећим радним организапијама: OOVP „Црнипа”, ФТМ „Пролетеру * ’, ФЦ „Но вом Поповцу", Штампарији, РО ..Обућп’* Стакларн, Стан дардтрансу * ’ и РО „Параћин". Разлози су углавном лоше руковођење, систем награђивања, алн н рал лру штвено-полнтнчких оргаиизација и информисања радника. Обустава као метод cv неодржнвс, нако су поводи оправдани, речено је ИТАЛИЈДИСК& ДЕЛЕГДЦИЈА ДслсгацнЈа спкднката Италкјс нз областп Умбрнје боравила јс 20. но псмбра v Параћину u том прпликом, као госг ОСВ. пбпшла Штофару it Стаклару, н упознала сс са прнврсђивањсм иашс oiiurriiuc н могућности.ма за сарадњу. УГАЉ КДО ЗЛАТО Дрва нма довољно, али пс ц угља, оси.м ..вреоца *'. Интервснтпо Јс упс зепо 500 топа брикстп. а до краја годинс сс очекују мшвс колпчннс „крекс”. СПР№И ЗА СНЕГ Чека.мо ли спрс.мнн сиег у граду? Олговор, оптпмистичкп, дао нам ic Раловап Ташић, нз комуналног: — Има.мо па залихама conn и ризле, гплаћено је још 80 топа соли, а механнзаоија. то што пмамо. је спремна. Људство ФАП раонпк. растурач соли. малц трактор за тротоаре, као н ка мион такође cv прпправнн. тс снсг МОЖСМО мирно чекати. завршно је Ташић. М. М. упркос фашпзму којл је био V’ успону. Y поробљеној зс.мљи Озрсп формира јсдан од првих партлзансклх олреда v овом делу Србије, лстакао је Мллутлн Милошевић. Говорећл о Мо.мчилу Поповнћу Озрену, Милутин Мллошевић јс нагласло ла је он херој два града Параћила и Алексинца.л да се појавом ове књлге отварају лобре могућностл за даља лстражнвања л проучавања рсволуплонарног ллка Момчила Поповлћа-Озрсна. Говорећп о раду на овој монографијп, аутори Миливоје Вучковић и Никола Кор бутовски, истакли су да је Момчило Поповић, н данас „жив” међу људима из овог краја и да су управо у н>вма и.мали изванредну помоћ v прикупљању грађе. Всче пос већено Момчнлу Поповнћу обогаћено је п пригодним програмом ученика истоиме не школе. М. Илвћ поред осталог на последiboj седнпци Општинског Be ћа Савеза синдпката којом је председавао Мипош Стевић, председник ОСВ. (Опширније на 2. страни) РЕПУБЛИЧКО ПРИЗНАЊЕ „Плакета 16. новембар” Републичке конференшпе ССО за пзузетне рсзуптате у спорту додељена Аеро клубу ,,Наша крила” пз Параћнна, једино! организаии ји v нашсм регпону. М. И. СРЕЂНИ ДОБИТНИЦИ Драган А1.тић. иредседник OK ССРН прошлог петка до нео срећу десеторипи Папаћннаца у нашим наградним играма. Извлачење п.менадо бптника обављепо је у пашој редакиији. И.мена cpeh пнх добнтника и ново награ лно пптањс објављујемо на 8. странн. АИК „ПАРАБИН” ИМЕНОВАНО РУКОВОДСТВО На последњој седнпцн Ра днпчког савета АИК .JIapa hini”, 14. новембра, и.менован јс Пословодни одбор овс сложене организације улруженог рада. За врптпоца дужности председшЈка Пословодног одбора постав љеи је Божпдар Бокић, дос корашњп директор „Првог маја”. Поред председника, Радничкн савет је п.меновао н чланове одбора. Петра Ада мовића, дпректора „Седмог јула" за питаља прпмарне пољопривредне пропзводње и прераду, Бошко Иванковић. за питања послова раз воја н Жпворап Симић за послове финансија и маркетинга. М. II.
OPT 26. НОВЕМБАР 1986. • БРОЈ 322 Предлог за укор HO 10 ХОЋЕ НЕНЗУРУ? Мсђу повпнарскпм обли- •пн.ма мало је онпх који под лежу ауторизацијн саговорника. Новпнар је по свим кодекспма »овинарског по нашања, дужан да речн сагбвирника правилно шлтерпретпра. без додавања и бсз одузнмаша. Међутпм, то и нс обавезгје новппара да не буде селективинјн у избору павода и чињенпца ко је треба да угледају светлост даиа. Основна дужност радника у ннфор.мнсаљу је да што квалнтетније и што прецизixije саопштп читаоцу, слушаоцу, гледаоцу ннформацн ју од важностп. Зашто се овог пута подсе Намо на навсдене чин.еппце. Морамо ппак да подсетимо нскс саговрнике да је некул турно и искоректно да тражп новннарски тскст на увид пре уласка у штампу. Неки стари манири су осталп н 1«ко покушава да буде цензор иако је цензура код нас нзгубила право жи вота. Уколико је неко неза довол>ан писањем новинара, којп се труди да будс максимално објективан, стоје му на располагању дс.мокра тске и законскс методе да оповргне ппсање, а нс ,,цензура”. М. Илић РЕГИОН МОК ССРН О КРИТИЧКОЈАНАЛИЗИ МЕЊАТИ — A HE ПРИЧДТИ Кроз дискусију је пскрнсталпсан став да се до промена у политпчком и привредном систему не може доћи прича.ма. Са про.менам,а трсба одмах почети. ■’"^ДбЈта је комуписпгма п ■ратппм људпма описиваља полтгпгчколГ cncicму, тс г-часају за промене, бсз одлагаља. С Цупарић, „Светлост” ОПШТИНСКИ ОДБОР СУБНОР-а ПАРАНИН ПРЕГЛЕД ЗД БОРОЕ V сарадњи са општинским СИЗ-о.м здравствеие заштитс, Медицинскнм иентром „Здравље” из Параћина оп штински одбор СУБНОР-а донео је одлуку да се 2300 бораиа подвргну системат ско.м злравственом преглсду како бп сс комплетно сагле дало ТБПхово здравствено стање и предузело одговара jyhe лечељс. Акција је већ Жарко Векиђ КЛУБ САМОУПРАВЉАЧА вилни РЕЗУЛТАТИ Захваљујући доброј сарадibii са cbiim Друштвено-иолнтичким организацијама н субјектима нашс општннс резулгатн рада Клуба самоу правл>ача опипине Параћин niicv изостали, па се ц нада ље рачуна на подршку п са радн.у' в у остваривању Про грама рада за иарсдпу годи hv који lie се остварпвати прско два основна облика рада — инститгиионално! масовног илсјног радз. рече но је па последљој седнппп Председншшва овог клгба. олржаној 21. новембра. ианги ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ пошм живот У HIIIIIIN ВЕПА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН С1ЕГН.УТИ КАИШ И ЗАГРЕЈАТИ ДЛАНОВЕ У гторак, 18. нове.мбра На одржана јс шеста заједни- на овој седнпци ie утврђе- утврђе- период од 1986. — 1990. гоРезолуцпја о политицн днне v 1987. годпни, раз.мачка седнина свих већа Ску остваривања Друштвеног трани нацрти Друштвеног пштине општпнс Параћин плана општине Параћин за договора СР Србије о осноПРЕДСЕДНИШТВО OK СК НАРЕДНА ГОДИНА ИС1ШТ ЗА КОИУНИСГЕ На седници Председништва OK СКС одржаној ових дана разматрано је пословање привреде и основна ндејно-политичка питања друштвено- -економског развоја .општине у 1987. годпни и задацн Савеза комуниста. Резултати које привреда бележи ни изблиза нису онаквп какви би требало ла буду па је један од закључака да чланови Савеза комуниста и.мају несумњиво ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН Актуелна питаља ипформисања огшггине Параћин билп cv те.ма седнице Општпнске конфсосппије СГ'”Ч. Закључпи који су том приликом донети имају за задатак да гсавршс информисан>с грађана v .месннм заједтпгцама, обезбеде потпуно фгнкпионисаље двосмерних информацпја од ckvttштинскпх органа до делегација it базе н обрнуто ,да прилагоде пнформисатве потребама делегата радних љу дл п грађана одиоспо да доnpnuecv join бп • oiincaibv niKbopMiicaiha v пашој општини. На Конференцпји јс разматрапо и оствариваље -соцнјалне полнтике. Полазећи од позитивних нскустава v досадашњем развоју дечнје заштите неопходпо је да сви субјекти v наредпом перноду дечијот' заштити посвете још hebv. 'пажн»у. Y оквпру сои>јалне политике онд 1Ј_У-ГАР£ДНом периопА' треба да редовтшм п допунскнм мера.ма буде усмсрена ка заштити жпвотног стапдарда. Пословање банака КАКВА ПРИВРЕДА — ТАКВЕ БАНКЕ На последњој седници тива прнвредннка која одржана v четвртак, 20. вембра раз.матрано је словање врло одговораи задатак оздрављењу прнвредних кова нашс општнне. на ТОСтавовп ЦК СКС о илсјно-полптичким пнтањима друштвено-еконо.мског развоја 3vjy, жене у 1987. ГОД1ПШ, обавекако комумисте задуза припрему, доношсн>е п реализацију Резолуцн јс о остваривању друштвсно-екопомског развоја СР Србије за 1987. годину, тако н комунисте у организација ма удруженог рада, самоуправним, радним и друштвено-полптичким заједнииа« ма, којн припрему, љачн и за варивање нс политике. су одговорни за а као самоупвавдоношење н оститврђсне развојАк ie нопобанака v iiaiuoj општпни и то основне банке „Југобанке” и „Инвестбанке'' Пословне јединице v Параћппу. После уводних напомена директора ових органнзација Жике Вељковића н Рате Несторовкћа уследиле су дискусијс којс су указивале на то да банке. као уосталом п привреда наше општнне noenviv v отежаним услови.ма и да нису у завидној снтуацпји. Газлогс за овакво пословање не трсба тражити ван Параћина. Ииснстирано је да сс сарадња ових банака са ко.мптентиван цаше општине не одвлја са.мо у Да би банкс положају и те прнвреду јсдном правцу. бнле у бољем могле да пратреба тражити начине за оздрављење вреде наше општпне. На наредној седниш * тива привредника која приАктреба да буде одржана почетком децембра, поред пословаља приврсде за 9 месеци разговараће се о опредељсљп.ма шта желимо и можемо са средстви.ма са којн.ма бапкс располажу. М. Ж. ПОЛИТИЧКЕ МАКСИМЕ јуЕн слпбоду. толико зжнесу к заборавс, да Јс угуше Душан Поповнћ ИајСом јс онл гзала лзја нзс \чн да владамо самн собом. Гете Ираг. пккала не може битн сутппс. Вељко Влаховнћ п.оме кп је разумс. Светозар Марковић ИНТЕГРАЦИЈД ГАРАНЦИЈА вама политике пореза и доприноса за 1987. годпну, по себно регионалног Друштвеног договора о основама политнкс пореза и доприноса и нацрт докумената о порсској политнци за 1987. годпну. После највећи одпосио ку. Поред питаља гводнпх пзлагања број дискусија сс на порсску политпдругих важннјих анализпрано ie и стање у областп бесправнс пзградњс на подручју опlUTiiiic Праћнн са опсративппм програмо.м и списком онпх објеката који ће бптп рушени. Скупштина је разматрала и пзвештај о остваpiraaiBv мера соцпјалне заштнте v области животног стапдарда п социјалне полптпке и извештај о спроBobciby Закона о пспптивап»у порекла п.мовине. РЕДОВНА СЕДНИЦА ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН © Седам ООУР-а исказало губитке од 490 милиона динара ® Обуставе рада као метода неприхватљиве ® Заборављен друштвепи стандард средњошколаца Е Дсвето.месечно пословање привреде општине Параћин било Је темељна тачка днсвног реда седнице ВСС општннс Параћин. Нажалост. ова тачка дпсвног рсда, пајвише ге морала бавити параћински.м губпташима. Према апализи Друштвсног књиговодства ссда.м радних органнзацнја је исказало губптак након дсвето.мссечног обрачгна. Mebyгубнташима су ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, и to OOYP ..КонфекциЈа и трпкотажа” и Радна заједпица зајсдннчких служби, затим основна задружна организација ..Нопо вац” ,7. jv.na”, и њнхова радна заједиииа заједничких сл\'жбн. Губптке су такођс исказали и АТРО „Велмотранс” OOYP ..Терстнп саобраћај” Поповац. „Стандардтоанс” и „Тр говпна”. „13. октобра”. По.мснуте организацијс су нсказалс губитке од 490 милиона динара- што је за 101 одсто већи у односу на истп псриод прошле годпне. Овако неповол>на' приврсдна кретања анализнрана су на ово.м скупу и вредп издво јити ггегеблпко мјтемЛБЗ. ‘ Радослав Beciili, Штофара: „Накоп шесто.месечпог обрачуна сачпнпли с.мо програме за заустављање п лпквидпрање губитака. To јс резултирало зауставл.ап,с.м раста ггбитака. Губпцп су сс у највећој мерп појавили због нереалног курса долара (ми пзвозимо прско 50 одсто пашпх пропзвода), непаплаћснс реалпзапнјс од странаца (зе.м.ље v развоју), високе ка мате” Токо.м дискуснје о овом питању чула сс и једна занп.мљнва опаска ДрагиНа Мп хајловића пз Шумадпје, који ]‘е подсетио да name радне организаиије плаћајг всо.ма впсоке ка.мате због каш ibciba плаћања. а да тс ка.ма те од својих дужника напла hyjy у спораднчнпм случаје вима. V дискуспји су учсствовали Божур Гајнћ. Медицпноки центар, ц Свстлана flynano, СДК. Завршавајући ову тачку днсвног реда закллчепо јс да сс обиђу сви OOVP-n који су исказали губитке п да се предузму мере за ликвндаиију или смањивање губи така, затим да се препоручи Два велика интеграциона захвата акцев- . ТУЈУ привредне токовс у нашој општини. Реч ( јс о мптсграцији параћинских превозника „Црница”, „Стапдардтранс" и „Тсретни саоt браћај" из Поповца и оживљаваљс рада АИК „Параћин", који објсдињава примарну по- ( л>опрв1вредпу произвошћу и арсраду и трговину. Ови захвати укрупњавања и објсдињааан>а, представљају гаранцију опстанка многих колектива, који су ушли у овај полухват. Мсђути.м, АИК, иако формиран почетком годинс, још увек нијс оно што је замишљсно и тск сада прсдстоји рсализација слабората л жсља. Фор.миран јс Раднички савст и и.менован Пословодни одбор на којима лежи олговорност и обавеза да папирпатс закључкс претворе у конкрстна дсла. На послсдњој седници Радничког савста АИК, тражено јс да се процес заживљавања убрза и да од 1. ' јануара почну да сс сливају плодови заједништва. Други интеграциони захват, како се говори ових дана, трсба да под исти кров стави три прсвозника са подручја општинс. Оваквим потезом добио би сс нс само зајсднич- ' ки кров над главо.м, всћ и сигурност у оп* станак, јср нови закон о јавном превозу • растурићс многс малс транспортне оргаиизацијс. У прслиминарним разговорима сва три колсктива начелно су прихватила ову идеју и прионула на посао. Токо.м протеклих дана урађсн јс и Самоуправни споразу.м о удруживању у радну организацију „Парађинтранс”, који јс претрпео критику и враћен радном телу на дораду. Међутим, на седници сва три радничка савета стекао се утисак да је припрема за интеграцију изве * дсна на брзину, да су рокови нереални и да многима још није јасно шта се добија, a шта губи оваквим захватом. Због тога су рокови за изјашњавање радника сва три колектива, померена за почетак децембра. Ваља напоменути да је у првим разговорима о будућем изгледу „Параћинтранса" фигурирала слика о Радној организацији са двс основнс организације удруженог рада и то „Путнички и терстни саобраћај". Овај прсдлог наишао јс на противљевс у „Стандардтрансу" и оперативно тело задужено за интеграцију је нашло ново решење. Нова 1’0 имаће три ООУР-а, практично три радне организацијс којс су и до оада радиле, али | нс под зајсдничким именом. Како сс наглз- । шава оваква шсма трсба да послужи као Изврптпом есавету и Ко.мп- слл.м да ако би сс пронзвод тету за прнвреду да преис- ни раднпк боље награпно пс ппта програ.ме послован>а и. го нецрорзвозцил.бнлц. бн да да сс поведс акнија па наплаћивању камата ника. дужПоводи оправдани — методе псодржтпзе Обуставс рада псрноду нове.мбар 1985—1986. такоћс cv сс нашле на дневном рсду. Пре.ма прнложеном материјалу регнстровано је седам обустава и једна најава II то у радпи.м органнзаппјама: OOVP ,,и.рнниа” фТМ ..Пролстер”. ФЦ ,.Но вн Поповац”, „Вук Караиић”. „Обућа”, Српско.ј фабрпцц стакла. „Стапдардтрапсу”, РО „Параћин”. Радомир Стојковић, „7. Јул”: — Снпдпкат није пожарин апаратп за кашњење штрајкова. V гашењу би највишс требало да учествују руководни органн, јср су опи пајчсшћп узропн обустава рада. Љиљана Аранђеловић, Штофара: — Код пас се укоренно обичај да кад пзбијс обустава рала обично тражимо организатора, а нс узроке. Мн Карпкатура Зорана Жнвковнћа прслазна (!). а врсмсном Ои трсбало ла се обједине два истородна ООУР-а тсрстног саобраћаја. М. Илић леко бољн резу.иагн, а п*.\ш пепроизводнп бц смо билп iiarpabeiiii твиховим апгажован.ем. Ово су само некп фрагмен тн и размпшљања о обуставама раца која јасно оправ давају „сзадовол.ства радппка. а гзрок су најчсшђе неадекватно вредноваље рада, нпскп личнп дохпн. Укључујућп се у дпскусију. Милан Панић. председнпк OK СКС је подсетно. — Метод обуставс рада као пзраз незадовољства јс непрпхватљив. Кад аналпзирамо узрокс обустава схватамо да cv раднпцп у nehiiни случајсва у прави Обично ie затајила линпја руKouobciba. систе.м narpabnвања, пнформисаље ралнпка, слаб рад дргштвспо-политичких оргапнзација. — Као закључак треба ка зати, да убудуће мора да буде већа наша прпсутност! па зборовнма радника. да I сс раднипи.ма потанко објас ни од чега свс завпсп љи-1 хов, п опако малн, лнчпп до । ходак. ЗАБОРАВЉЕНИ СРЕДЊОШКОЛЦИ Раз.матрајућц друштвсни стапларл и социјалну полиTiiKv, по поглављима; социјалнс полптпке у области дс чје заштпте. станлард х^енн ка основнпх школа и заштпта стапларпа корпснлка co цнјалне заштптс. рсчено је да је квалптст заплтптс пао по1 гдар рсстрикгивних мсра. V нским сегмснтима јс заштнта чак пспод некалаш њнх ннвоа, а главнн закл.учак је да трсба првснствсно сачуватц трснгтнп квалитет и ниво дргштвсног стандарда и сопијалнс полптпке. Говорећи о овој темн. дсла гати v Всћу су закључнли ла је из домена лрунпвсног стандарда, игром случаја. ис кључспе омладпиа срсдњошколског гзраста, за разлпку оз предшколске лепс и А-ченпка основннх тпкола и ла тај проблсм врло брзо. у општем интересу, мора ла сс нађе па преистпгпгвањг свнх организаипја п ннституција задгжених за рад са cpe iњошкоцима. ИЗА ГОВОРНИЦЕ — АЛИ ИСГТРЕД ВРЕМЕНА ШЛЕКУЛАНТН-КАПН1АЛНСТН — Свесни смо да нс можемо бити јсднаки, али нс можемо бити ни толико неједнаки. Сваким дапом капиталиста који се свс јс вишс приватних на шпекулантски начин богате, јср се нс зна ко треба да контоолише то незаконито богаћење. Шпекуланти се удружују у фирме и тако ма један лсгалан начин, а кроз махинације и мућкс стичу неслућеио богатство, рекао јс Илија Божић, председник СУБНОР-а за говорницО.м Скупштинс општине. СТВАРИО — HE ФОРМАЛНО „ДЕЛЕГАТСКН ННФОРМАТОР" — Кад говорпмо о информиса&у посебну пажљу захтсва питање „Дслсгатског инфор.матора". Добро би било да се тај специфични облик делегатског ипформисааа покрене или у оквпру листа „14 дапа" или посебно, али у сваком случају јс у ово.м трепутку псопходан, рекао јс ЋОРЂЕ ПЕТКО * ВНЋ, секрстар CO, на седници Председништва OK ССРН. ЈАСНО И ГЛАСНО И ХШМДУ нн ЈЕД4Н — Од 1.000 о.младпиаца запослеиих и"1офпса ин Јслап ииЈс учсствовао у цпјн „Нкшта иас не с.мс нзнснаднти’’. фсренција ССО Штофаре донсла Јс што мпслим да ниЈс у реду Јср се с у ч/абрпии завршној Акциона коН" такпу одлук\’ не уклапа V 1.опцслц||ју OHO. Ko he опда ла сс спрсча за одбрачу земље ако нс млади, рскао Је .МОМЧИЛО BY4- КОВИН, члаи Ирсдссдништва OK ССРН. РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ Нисни дохоци - вис^ко стппљење 0 БРАНИСЛАВ ПЛВЛОВИП. ралннк Срлскс фаб гнке пакла: — Нис.мо сс потруднлнда применнмо прсвсмтнау ла прсдупредимо обуставс уалс. Дозволвлн смо да сс компромитуЈу оенлвнс органкзацпЈе снппккат * Обусгаве су. нпаче, углавпо.м опрввдлхе. Можемо да блдсмо захвални пгго нмамо у Ffapahiuiv огакв’- iK-v.'-erny разпичку к.тасу са ниским лнчштм лох" пчма и везикнм стрпљси.см М. Илић,н
HBMfHTAPH ПРЕДВИЂДЊД ИЗВРШНИ САВЕТ CO ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН no МАГЛИ У Нацрту резолуцијс о политици остваривања плана општине у 1987. години основ ни циљеви и задаци су: повсћаље производ п>е за изпоз, јачање акумулативне и рспродук тивнс способпости приврсде, упапређење по љопривредне производњс, повсћаље продукт ивности рада, рационално коришћење свих врста снергије, развој капацитета малс лрив реде, доследнија примена паукс, рациоиално организован»е друштвсних делатности, јача- »,с система ОНО и ДСЗ и унапређиваље рад нс и животне средине. Међутим посебан акценат биће стављсн на јачање пољопривредне промзводње, јачањс транспорта, развој капацитста мале прЈгоредс и скономичније понашањс у друштвеним делатностима. Било је примедби па нскс организација ко је још пису израдиле својс планове те је из рада докумената била отсжана. Када објек тивно саглсдамо свс чињеницс морамо се упитати имамо ли права да сс љутимо на н>их? Наиме, многе организације своју производњу не могу да планирају ии до краја године, а ј сасвим је неизвссио тачио планирати за цс лу годину. Услови лривређивања за паред-ј ну годину су if даље иепознати, тржиштс неизвеспо, фипансијска срсдства су непред видива, инфлацкја сс не плапира, али је извссно да he бити висока. За извознике се још не знају стимулативнс мере, дсвизни курсје непознат те свс овс доводи радне организације у диле.му шта плаплрати, које научнс, односно искуствепе методе применити. Здравко Филиповић ЈАСНО И ГЛАСНО РЕГИОНДПНА ТВ ЗАПОСГАВЉА ПДРАЋИН — Иако јс Параћин по величини трећа општина у Региону, регионална телевизија очигледно' запоставља ову комуну. Прође и по нсколико смисија, а да се о пашој општи * ни нс чује ни рсч. Ту сс нешто мора промеиити на бољс. јср је ТВ врло важан медиј у систему инфор.мисан»а, рскао јс Недељко Гун>евић, на нсдавној седници Прсдссдништва OK ССРН. РАДНИЧКА СЕ HE ПОРИЧЕ ГРАФИЧАРА ПАРА ВАРА 1__ — Штампарија „Вук Караџић" одувск јс кубурила са графмчким кадровима. Таман кад сс заврши школовањс стручњака и очскујемо да се укључе у производљу, што сс каже да снесу јаје, бољи личнп дохоцл и услови рада одвуку нам те стручне л»уде и name инвсстицијс пропадну. рскао јс Слободап Матић, радник РОГД „Вук Караџић ". Y ПЛАЊАНСКОЈ ШКОЛИ ХИГИЈЕНА ЦАРУЈЕ У издвојеном одељсљу ОШ „Б. Крсмановић" у Плани, поред неодговорногодпосапрема нехигијени, забрињава и одсуство одговорности свих: п руководнлаца и радника v бризи за поверену друштвену нмовину, пре свега намештаја н ентеријера. Настава сс лзводи у учионицама прспунлм отпадака од семенки, на дрвенлцлма прозора пуно цркнутлх мува, а ламперлја од пластике (зпдне) п нека наставна средст ва (рсљефнс картс) лзрешстанс ударцлма учснлка, лако јс свс то постављсно само прс две годлне". (Из лнформацлјс просветног лнспекто- Ј ра Извршном савету CO) КОМЕНТАРИ ДДР — MAP ТРОТОАР После лзградње саобраћајнлце код Тимока сллка јс много лепша, а саобраИај бсзбеднлјл. Мсђутлм, тротоарл су осталл у лстом — лоше.м стању. Нарочлто јс запуштен тротоар према железнлчкој станлцл, којлм сс за врсме клшнлх дана од водс л блата не може ићл па се грађанл крсћу коловозом. Нлјс јасно зашто се упоредо са реконструкцлјом уллце нлјс асфалтлрао л тротоар. Мирослав Чопа ШКОЛСКЕ КУХИЊЕ ОПАСНОСТ ОД ЗАРАЗА Школскс KYMiibe радс пол различнтнм условима, док сс прсвоз хране no истурени.м оделлњима нс обав.1з увск v одговарајућим возилима. нити у одговарајуИим судовима. а чссто сс ни такви судовн нс покривају од cno.bibcr 3arabcn>a. Одржавапл просторнја у којима се храна узима нс одржава сс добро, па сс догаБало у нски.м истуреним одел>с11>1<ма да на узетпм бриссвнма има и трагова фекалног earabciui, а нарочпто тамо где дистрлбуинју хранс вршс помоИни службенпии, констатоса Л1» су санптарии мнспсктори после дстаљпог прсгледа. Y ЖИЖИ ДОГАБАЈА На јучерашњој седници Из вртиног савета Скупштине општине усвојен је план зи мске службе одржаваља пу тева, по ко.ме су организаци јс спрслгис за * наступајући снсг и иевре.ме. Због преко- -мерних повсћања цена занат ских провзвода и услуга у овој години, тржишна *инспе кцпја he пооштрити мерс ко итроле, али и казне. Од јану ара до септембра иримллно je 264 прЈгправника и већина организаццја поштује договор. За уопште лоше стзјбс хлгијене у основним школа ма изречене су три .мандатне казнс и уручена трп решеља за хитно отклањањс медостатка. Ни стањс хнгмје ate на откупним станвцама у селима агашс отшпипс пнје задовољавајуће због објс ктивних, али н субјективних тешкоћа, и оно се мора уна предлти што прс, с обзтгром иа употребу и значај млека у исхрани. 0 овој проблема тншг, најкраће рсчепо, бпло јс речи на јучерашчлј сс дницп Извршног савета CO. ФОРМИРАНО ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ „БРЕЗА" - СИМБОП • На иницмјативу радних људн, грађана и органнзација пз наше опнпине краје.м новембра у Параћлну је формнрано Друштво за заштиту животне среднне „Бреза”. На Оснввачкој скупштшш за председника Скупштине изаб ра» јс Радоје Песторовић. Грађанп, раднп људп, друиггвене организације, месне заједннцс, организације удПГГРО „ШУМАДИЈА” Како се надали добро послобали • Остварен промет од 14,7 милијарди. — Y односу на нсти период претходне године то је задовољавајућп резултат пословања у првлх 9 месеци ове године. С обзиром да сс раст лена за овај пернод лроцељује на око 92 одсто овакав од глјс упућује на реалан раст промета. Део радие органи зације који се бави произво дјбо.м остварно је значајне резултатс. Произвсдено је 4106 тона хлеба и разннх вр ста пецива. Укупан прпход Влњста: Ц. Вукобратовић Карџкатура: Г. Боројевнћ НА ПОДРУЧЈУ УЖЕ МЕСЕЦИ Пош/нуло • Повећан и број незгода са иастрадалим лицнма 6 одсто за V првнх девст мессин године према званичжш овс ста тистика.ма на ужем подручКомплетније информисање • Актуелна питања информисања v општини Параћин, остваривање дру штвене бриге о деци предшколског узраста, друштени стандард ученика основних школа и заштита животног стандарда корисника социјалне заштите, затим анализа акције „Ништа нас не сме изненадити ’86” биле су најважније теме 7. седнице Председншптва OK ССРН, одржане у четвртак, 13. новембра. По питању остварввања co цнјалне политике речено је да треба остварити бржи ра звој организованих облика друштвене брпге о деци н омогићити изградњу нових капацитета. Дограђнвати додатак на децу као облик друштвене помоћи породицц v неповољним материјални.м условнма, смањити разлике v развоју поједпних објека та дечије заштитс између сс ла и града и деце запосленпх и незапосленнх родитеља. Треба очувати постигну ти ниво животног стандарда иајугроженијих катсгоЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ружеиог рада, школе, радне једннвце и прлватни послодавци могу постатн члаиа ннвоу радне организанн је износн 14,7 милијарди вгго је за 70 одсто втгшс у односу на остварек прлход за 9 месецп претходне године. Драгољуб Гајић СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ЗАШТНТНА РАДНОНИЦА © Од 15. октобра у Српској фабрици стакла почела је са радом заштитна радноница у оквиру Радне заједнпце заједничкпх пислова. Y овоЈ радној једикшци запослено је 20 инвалнла рада који раде на лакшим пословима онолико колико могу и знају. у заштптноЈ радаоппци се трснутно врдп< прнјем, поправка п дистрнбуцнја дрвенпх палета, а пре.ма програму којн је сачињен следећа фаза развоја је одсљење за израду украсппх н других предмета од стакла, као н дорада производа којп сс третпраји као шкарт ручне пропзводњс, а пото.м н одељеље за пзраду картонске амбалаже Радна јединица је наследпла бившс просторнје „Сервопластикс” Преко лета сс радн на отвореном простору, д v току зи.ме у ЈЕСЕН Јсссн нам доБс, а лсто прођса тПтичнцс малс пссму прссталс. Нду киипш лани, шарсне сс кпшобранп. Маја Митић, Ш-1 ОШ „Б. Jaiuunh” аПраНнп СРБИЈЕ ЗА ДЕВЕТ 715 лица ју Србије, па путевпма је изгубило живот 715 лица, што је више за 3,2 одсто у одиосу на нсто раздобљс про шле годпне. рија становништва и изнаћи .\<1огуђносп1 да се у идућој годнни обезбеде одговарајућа средства за њега. Црвенн кврст треба још шире и интензивније да организује сошгјалну заштиту почев од прикупљања помоћи до пружања памоћи у кући старим и изнемоглим. Центар за сопијални рад већом одговорношћу и изналажењем пових форми рада мора да будс носилац свих социјално зашпггних акпгвности и и>и хов координатор. Што се тиче друштвеног стандарда учешгка пеопходно јс да сс ЧИСТОТЕ нови Друштва на добровољној основи и својим актнвним учешћем дати пун допрпнос да нам животна и радна средпна буду што лешпи, јер је у здравој срединн живот много лепшн и срећнији. Р. Живковић ДВЕ ГОДИНЕ ЗАДРУГЕ „ДОМ” МШ ЈШ - А ОИЕ HP0BD3A ® После нештсг више од две годнне рада иза ста.мбене задруге „Дом ’ у Параћину стоје впдљиви резултатп. затвореном одељењу. На овај начнн дошло јс до реализације давнашње ндсје V овој фабрици да се око 220 пивалида рада колпко пх тренутно 1Ша н раднипи са умаљеном радно.м способношћу групишу радп обављања одређеннх послова. Како смо сазнали v Стаклари дат је налог да сс нзгради монтажни објекат за продају уникатннх п украсних пронзвода којп he се производити у заштитмој радионицн М. Живковнћ и у наредном перноду план ски и организовано предузи мају све мере у циљу очуза гва достигнутог нивоа V обе збеђењу допунских оброка, превоза, рекреатнвне наставе, уцбеника п прибора. Аналпза спроведене акиије „Ништа нас не сме нзнснадити’’ показала је да је наша средина спремна у сва ком тренутку да организујс одбрану од евентуалног непрпјатеља, али да се у том систему још морају дограђп вати и изналазити нове евеп туалне могуђности. САМОДОПРИНОС КОНСТИТУИСАН ОПЕРАТИВНИ ОДБОР Y уторак, 18. новембра одржана је конститупгвна седница оперативног одбора за взградњу улица н канали зације, просторија ДПО и органа M3 града Параћина. Том прпликом је за председ ника овог одбора изабрам Јован То.мнћ, делегат Меспе заЈедшша Врапчане, а за заменика председника Стаизјло РадојковиИ, представнпк Месне заједнице „7. јул”. Изабране су и компси је које треба да допрнносе што успешнијој комуналној градњи наше општине. Завршеио је и ко.мплетно усељено десет објеката од 2.000 квадратнпх метара, са зидано it покрпвено 318 објеката, а започета је пзград н»а још 290 нових објеката. V припре.мп је изградња 197 зграда или 29.550 метара ква дратних стамбеног простора Уколико бк сс саграднлн сви започети, дели.мично пзграђени и недовршенн об јектн била би то површнна од 138 550 метара квадратиих. С.матрам да никаква ус мерена илп градња за тржн ште није у могућностп да за двс годинс започпс плц пзгради оволпко стамбсног простора, па је утолико Behn значај стамбене задруге нарочито у овим скупим врс мени.ма, рскао је Слободан Гајић, директор параћпнске стамбене задруге. Драгољуб Гајнћ МОРАЛ Пише: Јелицв Ивановић ИСТОРИЈСКИ КАРАКТЕР МОРАЛА Као и све лруге ирсте друштвепих нормн и морал је нсторнЈског карактера. To значп да мора.тн« норме нису једном за увек дате вежсће нормее He можемо говорнти о иеком опцггем моралу већ само о конкрстном исторпЈски датом мора- -ту олрсђснс друштвсне класс, односно друштвене средине. Сваком времену н одређеноЈ друштвеној средини одговараЈу дате мо ралне представе и п>има одреВене санкције. Добро п зло су зато рела тпвнн појмовн. Тако па прпмер за буржоазиЈу јо морално да експлоатише пајалте радпике, док са аспекта радничке класе то Јс краЈње неморално, Радничка класа дожквл>ава днктатуру каппталпста као нешто гнусно и неморално; меВуЈим своје методе наскља над остацима буржоазије, које примекује да би спречила контрарсБОлупију, сматра мораливм н друштвсно оправданпм. Морал Јс, дакле, нзраз првенствено друштвсно-пропзводнтгх односа. Моралне норме стварају време н условн — њнх формнрају друштвсне класе н групе управо према својој опппоЈ идејпо-класноЈ свестп. Отуда н спака класа има и своЈ специфичнп морал. To значи да п друп< слоЈеви и класс у датом друпгтву и.мају свој властитн морал коЈи одговара ibHxoBtiM условима живота. Тако у нсто време сусреће.мо једне моралнс вредностн коЈе важе за неко ссло, друге за палапку, треће за неко друго село нз другог подручја п слпчпо. Но, владајућа класа те жи да намстнс свој морал као online важсћи. Алп то што кажсмо да Јс морал класног карактсра, не зхачи да су моралне нор.мс везанс искључиво за класно друштво п то пз следећих разлога: прво, сос друштвснс зајсднпце да би сс могле одржатп (као зајсдницс) морају уважаватп неке огпите, заједннчке вредпостн. Нс мо же се срести ни јсдпа заједшша ко ја нс захтсва од својпх чланова: солидарност Mebv чланошша заЈсдннцс, помоћ и сарадњу, одржавап»а за дане рсчн, и слпчпо. II лоповн сма трају да јс нсморалпо поступио члап ibiixoBc бакде уколпко ако га ухвате властп ода своје друговс. Постоје дакле моралке вредност!! којс су нскључиво класиог каракrepa, али такођс и јсдан општп моралпи фонд пли кодекс коЈи важк у сви.м врсмспн.ма н за свс класс и зајсдицс, Друго, моралних нормп јс бнло п у првобнтној зајсднпци а биће их н у будуИем бсскласиом друштву. И to lie у ком\'Ш1з.му пматп још всћп значај јср ће нестати првпх мор- .мн — што значн да Ис моралне нор мс бптн јсдпии рсгулатнв попашаiba. Што Је друттво хетсрогенпЈе то сусрећемо вишс морала, јср свака класа и друштвена група, чак и по ссбне профсспје нмају свој морал. С обзиром да Јс соцпјалкзам ирелазни прнход од државе и нсдржавн, од класног ка бсскласном лруштву — то отуда у љс.му сусрепемо слс.мснтс старог н иовог друшгва. Додуше, како врсме пролази еле.мсп тн старог друпггва свс впше бледе. Познато је да н соцнјалкзам пије пмун од бпрократије. Отуда кад говорпмо о моралу у наше.м друштву можемо пстаћп да је моралпа струд тура југословспског друштва протн вурсчиа п внше димснзнонална^ Код нас постоје слсдсНе врсте морала: rpabaiiCKii н малограђански морал, бнрократско-тсхнократскн морал, па трнјархалнн морал и револуцнонарно-соцнјалистпчкн морал. ПРЕД ЗИМСКУ СЕЗОНУ СПРЕМНИ ЗА СНЕГ ПО ПОЛД МЕТРА • Да лн ћемо у случају јаке зиме и дубокпх снегова дожпвљавати caoopahajпе колапсе. У путној прпвредн која обпчно има највише невоља токо.м зн.ме, учпњен је до са да само први корак ка оспз собљености за рад. Наи.мс, за магистралне путеве донетн су планови зимског одрж: зања п финанспјскн пла нови према којима су ц одређена средства за одржава ље путева. Међутим, најзна чајнији део тпх пара јс већ потрошен прошле знме. (ТАШУГ)
4 26. НОВЕМБАР 1986. шт • БРОЈ 322 ЛРППРДЗКИЧИИ СТСРЕТН УЗОРИ Пцазнична „обустава" рапа Обустава рада кажу поприлично има па се о њима навелико расправља. Чују се и мишљсња да их под одређеним условима трсба легализоватл. и још много тога око обустава рада. Признајсм да има обустава рада! (шта бих друго кад их сви видс). Признајем, такођс, да сс у последње времс почешћс јаве, и у различитим формама. Слаже.м се да нису уперене против Hamer социјалистичког самоуправног система всћ против онога што није добро, односно није довољно добро, унутар тог система. Нс слажем се да обуставе рада треба легализовати, а да бисмо их отклонилл из система комс припадају већ по самој природи тог система, треба отклонити узроке који до обустава доводе. Укратко — не признајсм у ствари никакве обуставе рада у нашс.м систему. Једина „обустава” рада коју признајем јесте празнична, као што је ова сада, за Дан наше Републлке. Пошто испаде да имамо две врсте обустава, једне су вољне а друге невољне, једне су празничне а друге „радне", јсдне хвалимо а друге кудимо, да не блсмо свентуално бркали те појмове, можда би ипак било бол>е да само ове празничне „обуставе" буду обуставе рада а да оне друге обуставе буду штрајковл. Можда би блло још јасније шта је шта, пд и ко је ко. Ваљда бл тада било сасвим јасно да ли обуставе рада треба легализоватл лли нс. Изгледа да he нам због нараслих цсна у ОЕој „обустави” празнична „ћурка” бити me што мршавија а „флаша" таља. Ваља прлзнати да је под тим адутима тсшко остатл равнодушан, па макар у питању били и празнични дани када се по неком неписаном правилу треба да разговара само о финим стварима. Но, жлвот јс живот, л>уди су људи, a стомак баш и није много влчан календару — много му је лепо кад јс пун. Слободан Анђслковић Модеран и слободан Параћин са новнм радни.м победама дочскујс празни« Још један рођендан Републике славимо у миру. CYCPET НА (ЛЕДЕНОМ) РАДНОМ MECTY Границе моје домовине су у мом срцу, да се најкраћим путем стигне у одбрану, ако затреба. A g g _ п ко воли издржаће све недаће. Домовина је човеко- М©У IГ?IS WUII $ ва прва и последња љубав. ib0 S @ I W ОМ b W ОИI ПРЕДПРАЗНИЧНИ СУСРЕТИ НА РАДНОМ MECTY □ Иде зима, а грејања нема, вајкају се аутомеханичари и аутолимари нз Ауто-мото друштва „Моша Пијаде” и хукћу v дланове. I И ЗА ОДЦИЈИК О Емла је субота. Даи уобичајен н леп. На гинеколош ко-акутерско.-л одељењу параћинске болннце пристигла је нова пацијенткиња. Млада жена нз Попопца, радница ИВТКТ ,,Б. Крсмановић” је врло брзо роднла здраво дете. MebviHM, стварл тек тада почињу да се комплпкују. Јелена Јездић, начелник овог одељења и Тијана Гагнћ, дежурни лекар успеша-го Јпггервентаиу, алтт паии- (јенгкињп је потребна већа количина крви. Тога даиа крвн тгије било ни у Параћтнц'. нтг у Нуприји, ни у Светозареву, нако се пе ради о некој реткој крвној групи!, Поставило се птгга1бс живота П САфТП. Лрвн се снашао п ттрптекао у помоћ Горан Бургић, млади лекар који је на овом одељењу на спецпјалнзацпјп. Заврнуо је рукав и директио дао крв својој пацијнткиљи. To је потом урадила н Мирјаиа Драгановић, која јс на срећу имала исту крвну rpynv, a .медицинска сестра Соња Бурић јс позвала свог мужа којп је такође дао крв. Са том потребном боцом крвп пацијенткшБа је отпремљепа у нишку болипцу где се успешно опоравнла. Једно искрено браво за Јелепу, Горана, Тијану, Мпрјапу, Сољу, који су спаснли још један људскп живот уз пптањс да ли је стварно смело да дође до тога да у пае раћннској болници пе.ма нп мало крви? М. Ж. Рано јутро. муштерпје прнстпжу. Плац Аутомото друштва све је теспнји за ..разболеле” аутомобиле. Тру тгкају пред тешкнм вратима, нсстрљиви. V седам заш крипашс двери. Момцн у плавим раднпм оделима, пе вољно улазе унутра, и муштсрлје. Y хали хладно. Лако је приметитн. „А, како је па мпнус десет, можете да замислите.”, поручујс Драгпша ЉубиннН. Све сс окрећс на шалу, убрзо: ,.Дунеш у длановс н yrpejeui сс!”, палази решењс Живорад Миленовпћ. На довратку кућн пе за технпчки преглед зјапи рупа ол десетак санптнмстара: ,.Свсж ваздух не педостаје”, опст се шали, овог пуга Мнле МпхаиловнН. И \' осталпм просторпја.ма исто. V лакнрсрпнцн, Јовица Филиповпћ стрсса сс CYCPET НА РАДНОМ MECTY ЛУТА ШАМПИОН ПУТА Милутина Ннколића — JIv ту путници знају као врло савесног возача, вредног и лскусног радннка OOYP-a „Црнице" из Параћина. Посебну популарност је стекао .међу путницима у сло бодној вожњи, нзлетншшма» екскурзантима, викендашима... Посебно је популаран међу инвалидима рада, због свог коректног пона шања, спре.миости да све учтгнн да се путниии осећају пријатно, свесрдног и усрдног човека. Милутпн Ннколић је рођен 1952. године у Плани. Дозволу је стекао у Фран« цуској на привременом раду, а од пре осам година ради у „Велмотрансу”. Н>е гови нови аутобус „Дубрава” готово је стално заузет јер сви траже Луту возача. Са н>им су сигурнији и безбеднији. Жарко Векић ВИТЕЗ ПЛАВНХ ВИСИНА Предпразнични сусрети: Славољуб Годић ваздухопловнп радник — Пристижу нова значајпа признања V свст\' ваздухопдовног спорта Славољуб Годић је спнопн.м одлнчног падобран ца, који јс власник и светскпх рекорда, врсног падобранског тренера п кадасве велкки забљубљеник^^аздухопловног спорта. Од 1955. годнне када је први гцт над главом угледао сребрнасту куполу пааобранд ло данас иије престајао чежњиво да гледа V плаве виспне. Од тада, п* до данас, његово име уврПРЕДПРАЗНИЧНИ CYCPEТИ: НЕБОЈША ЈЕЛИЧИН Небојша Јеличић, је снгурно најбољи пример како омладинац треба да изгледа. Свој посар референта v управи прихода CO Параћин успева да усклади са активностшга у друштвено- -поЛ1ш1чким opraiпгзamiјама и улого.м кореографа у Небојша Јеличић КУД-у „Бранко Крсмано вић”. — Фолклором сам почео да сс бавим још 1975. годиие v београдском „Крсманцу”, а у КУД-у ,-Бранко Крсмановић" сам од 1984. године. Аматеризам је код пас доста развијен. има пуно ентузијаста, условп за рад су веома .добри. Међутим, највећи проблем ie хронични недостатак материјалних средстава, паш КУД не.ма стални пзвор прихода. Недостаје пам и играчки кадар, посебно мушкарш!, опрема јс веома скупа па се сналазимо на тај начин што нам ИВТКТ бесплатно уступа материјале, а чланице саме ’ шију ношњу. Планира *се да наши кореографи иду на семинар којн се организује за н>нх. ради даљег оспособљавања, iep недостају прави кореографн који познају пзворне обпчаје. Y плану ie и омасовљење КУД-а. Драгана Мацић Сгае™ н и®1 исг/ Мото: љубазност и пословност □ Књижара „Космос” и н»ец пословођа Драгиша Николић, прави су пример савремене трговине. Када се у једпој трговипској радљп финанснјски план из годнне у годпну дуп лира, а оствареље пребацујс планирано. Па нарочито, када то оствареље пије само резултат вртоглавог раста цена, већ, како то економис ти кажу, физнчки оби.м про даје има исти пораст, онда је више цего сигурно у пита љу фактор човек. Драгишу Николића најчешће можете срести са гоми ло.м фактура испод мнигке, како хита својим бројчим потрошачима v радним орга низацијама, а када то заврши, ето га иза тезге иас.мсјан и љубазан, спрсхган да са истом пажгБО.м прода baчку гу.мицу п тро.месечнс потребе канцеларијског матерцјала осредњсг снроа. За мене ie свакн купац истог значаја. Воли.м свој посао и сматрам да су за љегово успешно обављаље љубазност п пословност неопходни чпниоци. Када неитто од књпжарског материјала нема „код „Гилета”, знајте да га нигде нема. Драгиша Николић — Колепипша Биљана Сте вановиђ п ја за сала постнжемо да заврши.мо све послове, али са доста тр’. да. Такав начтп! рада омогућпо нам је да овс године остваримо просек личпог дохопса од око 90 хиљада. Л то значи: распаковатп робу, маркиратл је, однети купцу, услужити у радљп, средитн до кументацијг. Нпје лако, алц тако ћемо док можемо, обећава Драпгша Никслић. М. Милепковић и на помпсао да треба заро нити руке v лецсиг воду док шмиргла каросерпјс. Међутпм. цдс зима. односп ђаво шалу. Шта прс ураднтп? Да лп хукнутн, пли пл.унути v дланове? II у мсхаипчарској радиоипцц н у пимарннин и v лакирепнишг бпло јс ул>ппх псћп. One, дотрајале посталс су опзсност. Мало. мало иа се ул,с нзлијс п запалн. Ипспскппја ie забоанила u>iixobv употребу. Прсостала cv дсбела зн мска одела тг: „Јелва чскамо да се у комори ..пспече” нскп тск офарбашг аутомобил. Када се врата отворе, U.3 тбс покуља топао ваздух, па се угрејемо!" Напољу осваја шкрто новембарско сунпе. Деиембарско. јапуарско, фебруапско... join су шкртнјп. Обасјавају љеговп зрапп нову халу у дворншту. Ваљда топлију будућност. Са.мо, треба прс живети ову зиму. шћсно је v листе свих значајнијих такмичења, добнтннк јс многнх ваздухопловних признања v земљи. Meby ibii.ма бп свакако требаио издвојитп: сребрну плаксту Председништва СФРЈ ,,22. деце.мбар”, днплому „Златпи Икар’’ коју му 1® лоделно Ваздухопловни савез Војводипе за сарадњу ч рад ца огварању аеро-клу ба v Белој Црквн и најновнје признање — златну зн* чку н диплому града БоРа за дугогодиипБп рад и сарацњу. Славољуб Годић је н грепер Асро-клуба „Иаша крила". Ови.м посло.м се бави десстак година, а н.егопи падобранци Светлана Си- |‘мић и Љубиша Наумовић постижу значајне резглта- * те не са.мо код нас всН п V S свету. Шта тренутно радн • у Acpo-K.iy6v и који СУ । плановц за његов дал>н рад? — У аеро-клџбу вршс се припре.ме за наредну годи * I iiv за сва пата п светска I првенства ко.мплетне ПТНЦА Из плавс псћине сгнца слетела на дрво ноћп обрасло звездаиа. Мирослав Чопа (Мироелав Чопа пише посзију, прозу н афориз.ме. Аутор збирке песама ,.Мост од сламе”). КОНТРЛШ Нисам хтео ,,како мама кажс”, пмао саи припцип и начело: шта ми раде — ис питајте сада, lie помажс пп кожно одело. Драгиша Пандуровић ПОДРШКА Увек се у чо клсо: ..једнакост јс права стсар”, подржасмо га у напору. а он сад жнви ко цар. Драгиша ПандуровиН ОК ССРН IIdown ion 0 неки.м акгуслним пробле.мн.ма \ области лобровољног давања крви разговараћс се данас у 12 часова па седници Координаионог одбора добровољно прикупљањс крвп при OK ССРН, којн he истовре.мено битн н конституисан. На ово.м сас- . танку донећс и Програм прн кулљања крви у ошптипи Параћии за 1987. годину. it женске екнпс (како ivun * ора тако п сениора). Сле * aehe године ПараНнц ie ор’ ганпзатор падобраиског пР' венства Србнје којс ће се одржатп од 2, до 7. јула, а ол 21. маја до 25. маја до- .маћиц јс тромеча Пар?^ин — Мурска Собота — Варшава.
СЕПО - ПОЉОПРИВРЕПЛ ПРОЗА 26. НОВЕМБАР 1986. NECHE ЗДЈЕАНМЦЕ пана^Е • БРОЈ 322 Клачевица: ДЕЦА ПНЈУ НЕЧНСТУ ВОДУ Водж хоЈу децж корнстс у школи Јс хсмијскп u бактсриолошки ненсправна за употребу. Y шхоли не постојн хлорппатор, Налазп и аналкзе ннспектора н лекара аише нсго обавсзуЈу мсштанс н матичку школу. Лебина: ШКОЛА ВАПН ЗА ПОПРАВКОМ Зградд основне школс просто вапи за поправком. Фасада је запуштена, нсма погодпог прилаза дворишту, hr бстонпранс стазе до школе, као нн стспсннште на улазу у дооршитс. Горња Мутница: > ХОЂЕ ТЕЛЕФОНЕ Месна заједнниа је спрсмпа да од До>и Мутнице „откупн" аишак телефопских бројсва са н.спс централе, чуло се од делегвта нз овс месне зајсднице на последнлј седиицк CO. To тражс мсштанп. Доње Видово: ШУЕШ ПРОБГНМАТНКА У Месној зајсдници Дојбс Видово која мма 570 домађинстава ових дана јс одржан састаиак прсдставника свих друштвсно-политичких организација и Скупштинс Месне заједнице села, коме су присуствовали м функционери нашс општине. Овом приликом јс разговарано о актуелним проблемима овог села који су везани за завршетак водоводнс мреже, изградњу трафо станице, изградњу путеве, адаптацију дома културс, отвара.БС поштанског шалтера « ко.масацмју. м. ж. ПРЕКСУТРА Y ДРЕНОВЦУ ХУМОРИСТИЧКИ ДУЕЛ ДРЕНОВАЦ — ПРИБОЈ СМЕХОМ ПРОТИВ НЕВОЉ • Када 28 новембра осване јесењи дан, у Дреновцу ће започстн фешта духовитосги. Приступиће се чишћењу и ypcbciby просторијс меснс заједнице где ће привремено председниковатп Јован Секулић из Гњилана, а такође и канцсларнје днректора задруге на чпој he по.туфотељи своје тело одморпти Драгољуб Кузма«)вић из Косанчића код Лссковца. Њих двојнца he отпочети са израдом предлога решсња десет горућих проб.тема Дреновца и ако се слоисе, саопштиће то увече гледаоцЈгма у сали када се одржава реизнш сусрет духовитих из Прибоја и Дреновца. Као што је већ и јављено, ова двојина cv срећни добитници преко „Политикс експрес’’ а донели cv Дреловчаннма прву награду и 30 старих милиона динара. Према посебиој режнји дочека, Дреновчани ће екипу Прибоја дочекатн на петљи аутопута код Појата ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКО ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА (3) ПОГРЕШНА ТУМАЧЕЊА © У једној дискуспји која је претходила усвајању до кумената а и v средствима информисан»а долазпло је до погрсшног тумачсња одредбн Закона и Статута, о чему разгочарамо са другарпцом Добрнјом Мпљковић, помоћником сскрстара за оствариваље права из пензнјско-инвалид ског остпурања региоиалне заЈсдшше у НупркЈи. Човек М MPSET ОСВРТИ ОПАСАН ПУТ Путни правац Параћин — Чспурс због преоптереИености, нсдостатака саобраћајнлх знакова, нсрашчишћенлх банкина, пспосеченог дрвећа, шибља и растиња захтсва опрсз ну вожн»у. Посебну опасност на ово.м коловозу представљају м теретн-и камиони нато- »арени шљунко.м кој-и су у великој мери гла вни кривци за унмштавање ове асфалтне тра ке. Пут је сав у ио.мбама, рупама и „таласи на*. На овом путу посебну опасност представљају и возачи пољопривредних машина без дозволе као и малолетна деце који.ма ро дитсљи дозвољавају да узму волан у руке. Од отварања моста до сада на овом путу је настрадало псторо људи. Инспекција би овде требало да има главну рсч, пооебно да конт ролише носивост теретних возила. Драгољуб Марковић Всроватпо у брзини, a можда и услед иедовољне обавештености, у средствнма миформисања долазило је до грешака v тумачењу прописа. услед чсга је стварана заблуда међу осигураницима Једна од најинтересантнпјих области јс прпзнавање „солидарног стажа” па су људи остајалн у недоумтшп да mt је неко ускратио право које н.м, „држава нуди”. — V Закоиу је предвнђена могућпост признавања „солидарпог стажа” лнцн.ма која ннсу обавезна на оспrypaibe под одређеннм усло * вима. Регионална заједннца пензијско-пнвалидског оснгурања радннх л>удп којн самостално обављају делатпосг личнпм радом на Скуп11ГГИШ1 х/гврдила је да се на пме солпдарности може прнзнати: , „земљорадшгку којп сс дооровољно прпјавп па осигурање и стаж оиолпко времена обављања ггољопртгерсдне делатности, пре 1. 1. 19S6; колико му недостаје за нспуњење мгшималнпх услова стажа, (15 година) а пмајг навршених 65 годнна мушкарци, односно 60 жене алн пајвишс 10 година, рачунајући v то сав стаж навршен до стнцања својства дооровољног осигурања”. Можемо лп то на примеру да са „правничког” језика прсведе.мо на свима разумл»нв? — Рецимо да је 1едан земљораднпк имао 5 година стажа у сељачким радним задругама нли некој радној организацији. Њему се на ових 5 годнна не додаје 10 годпна „солидарног стажа” всћ се оне убрајају v тих 10 солидарних година. а заостатак до минималног стажа од 15 година, осигурајп!к б1ггп v оснгурању наредних 5 годтша нлн да то време докупп Уколјгко је овакав осигурадтпЈк и учестшк НОР-а, тек онда му се време проводено v рату додаје на стаж оспптзаља и, наравно, пензлја увећава за „ратнп процепат". Заједшша пружа лпогућност доказивања овог стажа уз два сведока Могуће су грешке при потшснвању. Како н»нх oticЛО1ПТТП? — Дешава сс да сс у chuckv осип/pamiKa iraby и лнua на одслужењу војног рока, на раду у нностранству. старији од 55, односно 60 година, па прехса то.ме и донета су решења од стране огтштннских служби друш« твених прихода. Тс грешкс исправљају се, да говоримо редо.м на основу уверења о служењу војчог рока, потврде нздате од Заједнние запошљаваља или конзуларног одељења или помоћу лпчне карте. Такве доказе, осигураник погрешно обавезан на плаћање доприноса доставља Служби друштвеннх прихода нлн опиггннским службама Заједнице понзнјског осигурања. Шта са удруженим, који су своја права и обавезе извршавали преко задруга? — Удружони зе.мљораднпнп До 31. децембра 1985. гобавезг оснгурања регулисали су преко задруга. Са OBIBI датумом, односно СТ\'- пањем на сиагу Закона, обавеза задруге је престала али обЦзеза оснгураника није. Земљорадник је био дужан да се од 1. јануара ове године пријавн на осипрањс јер му обавеза плаћања н онако тече од тог датума. М. Миленковић (која је сада далеко ближа Дреновцу него Појату). Гостима ће се понудити превоз камионом ФАП изграђени.м v Прибоју. Мсђути.м, камион нећс xiohn да се креће оопствено.м с.чагом. него ће се као главнн тегл»ач наћи магарац којп јсдино зна да покаже пут из правиа Појата прс.ма Дреновцу, јер другнх путоказа нема. Да би све било сигурније, магарс ће бити ангажовано баш из Појата a пролазнло ie тим п\тем већ више од 15 година Гостн he први контакт ммати са руководиоцпма села (али привременим), девојке у народним ношљама посл\’жнће их врућом ракијом погачом и сољу, а плсхаиа музика означаваће да је Дреновцу најзад дошла слобода нзражаван.а, и да нема табора, већ свп дишу једном душом — да се дочека и поражен испратп Прибој. Целим путем до до.ма културе, народ ће поред својих капија служити госте тазом „комовицом” и ирњако.м ,лспод зрна”, а дсвојке засипати колону цвећем и речима добродошлице. Колона he 1гмати Јшпровизовани разглас кроз којп ће се народу овдашњсм стављати до знања да he бити много смешно и весело и да he Дреновчанп за 2 сата јрешити проблеме које нису моглн од ослобођења до данас. Наравно, кад су се најзад нашла два паметна човека да се договорс. Главни режисер програма Душан Петровнћ-Дуне, крије многе адуте само се прибојава да не прођс као Васовпћ код Звезде. Тешко говорн шта је све припрсмио. шта he ггоклонити капитендг Прибоја и како he га насамарппг за навек. IN MEMORIAM ДРАГОМИР МИТР08ННУЏА На кукова лето Стубица и.ма свс што јс потрсбно једном савременом селу: неколико продавница, амбуланту, пољопривредну апотеку. школу, дом културе. а недавно је саграђсна и нова зграда у којој he наћм место шалтср поште, месна каицеларија, друштво пензионсра, а ,.у догледно време” биће ту и клуб младих и диско клуб. Међутим, то „логледно време" изглела лоНи he „на куково лето" јер брзина којом се гради пружа шансу нашим унуцима а можда и праунуцима. Питамо се зашто и докле тако. да ли је крива омладина што је оправдано или неоправдано зауставила својс активности пли су пак кривци старији који немају повсрења у младе и свесно илп нссвесно их спутавају. Биљана Мијајловић I II ■ in lllHirriar.^iiroi— ВУКОВИМ ТРАГОМ ПЕЊА НОМОРДВНА — Понсдеоник — завеоник, торник, зак, ољник, среда — запреда. четвртак — заврт ак, петак — турнскн свотак, субота — мрт вачки, а недеља, божја дан. и кад могу да узме.м кудељу у руке?! Свс овс свстак до свстка! Пре !.«2колнко дана. тач није 16. новембра из наше средчне је заувек отп шао Драго.мир Митровнћ, популарни бата Џулс, човск који је био чудно наш, свнма блнзак и драг. Заљубљен у своју Лебину, њене људе н лепшу будућност, настојао је годшгама да као друштвено-политпчки радник и председник мес>.«з заједнице допрнносе разво ју ове среднне п поред свих проблема успевао је v томе. V његовом телу куцало је велнко срце, a v н>ему било је много л»у бавн за жнвот. II у најте жим тренуцима своје болести бранно се опти.мизмом, њс.му својственол! ведрино.м, духом којн је од његовог имена напра вио снноннм за човска од анегдоте. Бата Џуле је био човек несвакидашњег формата 1«;круннсаин краљ локалне боемн је, човек кога ћемо се увек радо сећати. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић ЧУВАЊЕ КРОМПИРА За успешно чување кромпнра температура је најваж 1птји фактор. У току зи.мског чувања нај.мањи г\’бит цн су на температури од О степени Целзијусовнх. Т1а нижој, услед нагомплаваља глхтсозе н сахарозе кртоле добпјају сладак укус. Оптн мана темпсратура коју треба обезбедити v току чнтавог процеса је 2 ло 4 степе на Целзнјусова. Други фак тор ie релативна влажност ваздуха која треба да сс кре he лзмеђу 90 н 95 нроцепата. Присуство светлости нн је пожељно јер у том случа ју ћелије испод покожипе по зелене, што допрпносп ства рању отровног алкалопла соланпна. Већс количине кромпира треба продатн ра дним органнзацнјам јер v нашим улсовпма нема апск ватних складишта са уграђе Hint каналима и вентплаторима за дуже ч^тање кро.м ппра. Писац Узгајао је слнку праданну v лављој шпнљи отнснутој псром у свсвнлсћс око. Хирургијом слестн одмотавао савршснстао таие крхкс пнсаљкс вида. Рибари коЈп су остнма ловилн мунлма нскасапљспо нрсмс вилали су њсгопу пссннчку душу. И што стварност Јс бнла сад бнва темсљ јсдног прслсла лотонулог v пламсн (пун тајнп — маштао Јс како да прскројн камен) Зорана Painiih (Зорана Рашлћ рођена је 1962. годнне v Нупријн. Апсолвент психологнјс. Доопгник трсће награде на последњем конкурсу КОП-а). Казивала-. Дола Павловић 1801 Рашевица Из необјављене књиге Миодрага МарковиИа-Гише „ОЈ МОРАВО,JOЈ" Поморавље Јс запамтнло многс војске н освајаче. Много јс иарода који у пљачкали н робнлн Поморавље, било днрсктиим а1ггажова1м.м да се По.моравље заузме п задржи, нли пак на тај начлн што Је оно, као сгратсгиЈска магистрала, служнло разннм војскама као пролаз за пороб.т>ава1ис других народа. To су пре свшс разна скдтачка племена: Хунн, Лварп, Татари, Готп, затим Енглези, Французи, Немцн, Поља * ин. Румунн, Бугари, Мађарк. Русн, Грци а да нс говоркмо о Турцнма. Шта Је то што је привлачнло толикс народс у Поморакм, као ма којс друге покрајине у Европн? Прс свсга то је богатство Поморакља u н.сгс>в нзухчпан стратегиЈскн зиачај. Кроз По.морааљв водс глаани путев>< нз Западкс и Срсдњс Европс за Ma.iv АзпЈу н Грчку а такоћс п путелн од Јадранског мора (долином Западнс Мораве и чсстобродичког тесааца) према Дунаву н Црном мору. Сва освајања са севсра ва југ, ззпада на • ксхок >1 овразпо, нроиутовала су кроз Поморавље. Због тога су u Римљанк осаојм.ш овс лросторе, нроз моравску долину. радн лакшга комуникадија и даљкк cciajJH.1, шграднлк „Впа милитарнс" — војничкп пут, касвпјо прозван Цзригрддскн др\м. који Је пролазно деском обалом Мораве. На ле вој оба.тп Мораве тккође Јс Још тада Спо изграђсп иут# СпоЈ оаа два путп. осим код 1>уприје, бпо јс и код Доњсг Видова а јсдно врсмс (друга полоип XIV века) прелаз код Рашсвнцс и Шавца пазпвао сс ..Краљсп прелаз" о коме ће каснпјс бнтн вшпс речи. Колико су овп прслази, нарочнто кол Доњег Вндова, билп значајни do про.мегу и приходима, внди сс it no томе што Јс Кмез Лазар, својои повелом (Уговору) поклонио приходс o.i скеле код Обрежа н Доа>сг Вндова манастнру Раванпцн. Исто тако нзграђени мост па Моравн још за време владавпне Рнмл»ана код Хорсу.м Маргп (далашља БуприЈа) показује стратегпјскп значај овог краја. Порсд навсденог, постојс снгурпи подацн да је Мораса још за врсме Рпмл>апа и много касннје бнла пловна река н да сс ikom манлм бродовнма прсвозпла роба све до Нпша а да је Бупрнја бнла uchc прнстаниште. To nonpbyjy н пронађспп остацп у Ншпу у впду надгробних споменикд у којпма са помињу морнарв (Епобате — војшчди па лађама). Нсто тако путопнсац Баргранд де ла Броклјер, паводн да јс Морава у 17 веку бпла п.товпа. Or каже „Код напола разрушсног Сталаћа стајала је турска флотнла од стопшак бродпћа, увек спрслша, да у свако дооа пребацж ауде и кољс на другу страну рскс". Учитсл, Љуба Мпљковпћ, у Шапцу 19S5. годцве a no прпчал.у Пуже Сгефановнћа нз Шапца, при ; врло ниском водоспЈу, у рејоиу старог шавачког гроблиз, открно јс у| обада дебеле дасже — »дпе, коЈо су биле натруле н дугачке око 101 мстара а бнло су поређана Једка поред др\те. Illnpmia талпн, свпх за-' једно, била је око 4 метра вал обале, алп сс очнтледно вндсло да у I обалн нхга Још овакзих угљспнсаних халпн, које су се прн додиру распа- ј дале. Сељацн су тврдпли да јо то остатак нске скелс плн дојвсг дсла воденнце, такоиаае |(моравке''. Мећутпм, учшсљ Љуба је катсгорпчкн тврдио да Је то остмак пеког uaiber Орода. Кад год јс у пољу пма чудзп осз ћај да је коначпо сткгао тамо гдс жсли; док удншс опор мприс тск узоранс зевсм као дз чујс шуи класале шпеннцс како сс лслуЈа нл встру; плп је то жубор ожедиелог кукуруза прсд кишу. Чак му ни осс дслс ibiiBc у Јесењој нагли не илглсдају тужно; подсе^ају га па ссљака док раз.хпшх.га о пог.оЈ сстпп. Можда јс csa io сз.мо драга успомсна на босоного датншство, нли пука жел-а да сс побсгнс пз Једноличне свакидашш<це. Y пољу «ма јсдан храст: citaixair^ прхосан, сам. Поље, н у пољу храст, заједно; радн судбпне сеоЈс, или н.оЈ у ннат Ту јс још н човек прп де. Тројство »скакво. Човск завпдл храсту, на внстш н спази: еоли висмну н снагу, то поштује, г.олн да га лоштују, због лпскпе н сиагс. To што v пол>у има храст човек ин да има, да буде itajcituni у пол.у, н најспажнији, да ra can впдс, издалска, да га сви поштд-Ју; зиог виснне и снагс, паравпо. Пред храстом стоји човск за.мпш љеп. Човек Јс расла осрелп.а, xicbv људима, храст је голем, а раста осредња, међу храстовнма. Давпд и ГолнЈат. Далид обори Голлјата стсчс велнку славу. II бешс му мнло, победн јачсг од себе. Ако јс снага ту где пзглела да јсстс. Око можс да вара, и взра, почешђс. II српс уме да вара. Око видн нгго срг.е ;ксли а мисао не вара, здрава му људска памет. Око п срце кадка.д изнспсрс, варљпви савезшгцн. Срце јс ту да.желп, ;ксга да вучс пап« рсд. Тск мксао зпа гдс Је то плпрсд, а гдо назад; око пи.ш иапрсд, срцс нс желп назад. Длвид впде ГолиЈата, огромпог, пред собом малв ии.м. Срцс пожсле смрт Голпјатову, па уздрхта прсд силом; врбов к.пнг if.iKic сс гвозлсин пс изблЈс. Слабашиа псснпца Дапидова за чељуст ГолнЈатову. Направп Даппд праћку. Малсну, Канап н .иало кожс. Мало овога Mano онога, само памсти доста Те камепом у гланурлу тшш—Из д - ЉШ1С. Пољс Је прострало и »г:о;о 11”тсвз. Свп се слипају у Јсдан; шпрок, прав, вод1( v ссло, пупчапа ирпцж. Утабаи. Храст је краЈ пута па мсБн inмеђу дче п>пнса Од ваЈкала, кажг. Ми лтлћа, нп грака. одакпо. Труо, скроз. Пра заорлво; са.мо кора partira, 0.10.1СВП. Прс.ч ц.ом чозск за стаие. Увск. У ставу мпрно; Бак »1рсд учнтелмем, слуша прнчу о воту тто мвну. Ссом. II oiiom будућем. Ссо.м, игга га сс туВн тиче, V њему сс fiiuic ш: птпис нс лсгу, встровп псс.му свнрг.ју. задњу изглс да бар. 1Сад год пође у пол>е cent сс н»сга, оронулог. Спрсмн сс на даћу старцу. Тако годннама. Ссљаин ra n:icy посскли, морао Јс бпти чсму, кад јс био млал. Ко\ип i јс се пс сложншс чијп јс. Ни ,дл га братски подсле. Тако надживе њнхову нсслогу коиншЈскг, братску заправо. Кад браћа остарпше остаpc it храст. Нска ia рекошс браha, за успомсну? Нск’ жнвн док жн пп, дпк му Је суђено, као н пама, Деспло сс да даннма пролази замншљеп н no лримећује да старог храста впшо кема. Пао. Нпјо било встра, опако. сам од ссбс. Парчс одскочпло на пут, саплсте чо вска. Тргну се. засталс; постпВен. Послелп.и поздраз прнјатсл.у, друго ван.у у спомсЛ' Наредног лапа Јс од трт-дог дслI ла оствлз само рззвучонл гомпла пспсла: спалплн ra cc iaun да »с смгта. Kopiicmite јс за н»пву, uepyi’.-. Добро је што су то урадпли помис.ш човсг:. з. дп'-о \ опт» се пдЈедном осгтл ПС-:?:: > усамл-с ч и тужап. Скоро ла сс стрссс од пгкс Језс. Гоже, urra ми си ког псага, пгл.утн со на своју сплГл.т. алп mv о.л тога пе бсше мчого л. Крсте нпак лв.1>о крол голл \ ва у ibcroBint чап:--л.1. .keen је на пзмаку папрасио му то пд ' плпамст, као ла Је рззпашио «?ку вг лпку тајиу. До тпздног npo.ael a је далеко; голома \.i. *:uia знмз. Тја! •Убрза корак: '.и.ч:! > је сачо тпх послоза што га ч.- лгг Сдободап Лиоепкоси'.! стиагч Ннсам проти« . ДниастнЈе”, нпак нешто tie cunba co м.лп: јсдпа Крпст.1, Алскснс п Фсл-јн, a остило cue c.imii Cr.n;eini. Драгнша Пандуродпд
ЗАБ0РАВН/1Н СВОЈ ЛИСТ Уобичајеио је да сс на пригодан начин обслсжавају јубиларнс годишњицс установа од поссбпог друштвсног интереса. Ових дана и нашс позориштс обелсжило јс 60 година свог врло успсшног и плодног живота и рада. Та свстковина подсстила јс пошговаоцс позорлшта на прошлост овс културне инстктуције, узлстс, сјајне врхунце и бројна признања. Тим поводом, како јс и уобичајсно заслужним аматерима, снтузијастима и „осталима" лодсљснс су захвалницс и повсљс. Као и свуда, у оваквим приликама, свссно или омашко.м заборавс сс нека имена, људи, који су у одрсђсном псриоду интензивпо, поштсно и прсдано радили и истински живсли са ово.м кућом. Тако и ово.м прилико.м учшвсии су пропусти и заборављен један број л>уди и ентузијаста који имају права да буду погођсни. Поставља сс питањс који су критсријуми по који.ма су нски добитници а неки заувск остали „иза кулиса". Мсђу добитницима повсља и захвалница има људи који су „плаћсни снтузијасти" јер су за свој рад у позоришту добијали и одговаpajyhg повчана срсдства. Но, то је ствар нских критсријума, а признања колико говбрс о добитницима исто толико говоре и о онима који их додељују. Ллст „14 дана” од првог броја здушно л предано пратио јс л афир.мисао рад у позоришту, белсжио готово децснлју ипо успехс и рсзултатс, писао својсврсну хронлку ове куће. Ллст који јс п највлше писао о овом позоришту. Што је нормално. Па лпак, ово гласило није ни споменуто те всчери. Са посебном горчином напомињемо пропуст што одбор није доделио признање новлнару овог ллста Снежанл Јовановић која јс скоро 15 годлна помно пратлла рал Г/\П-а и на свој иачин допрлнсла афирмацији овог колектива, а нлјс чак нл позивницу добила за свсчану акадсмију. Љиљана Радовановић SEE 6 !‘~п‘ НУ1ПУРД-0БРДЗВВАЊЕ ДНЕВНИН ———------------------ --- ----- „МАРАТОНЦН" СТАРТОВАЛН Премијера није задовољила квалитетом. Уз бољи „трепинг зоришним фестпвалнма. Последња прсдстава XVI окгопар ских сусрста прпказана јс 20. иовсмбра у прспупој са.чн Градског аматсрског лозирпшта (са ссла.м да. укупннм у.мстнпчким успешно he трчатн по посцепн Толаловнћн трапсмутпрају у накарадне „фоспле” коЈн губе све спсте.мс врсднбнап.а ocmi јслног-ноз чаног. Екстравпгантпи и порочнн, скснског изра;каваи>а глумцц су тсшко проналазпли прапс нитп ликипа којс iiM јс рсдктељ понудко. Милосаи Илпћ у прсдстапи 126-годншњак крстао сс сцспом у сво јпм колицима као на ауто трка.ма што сс мо/кс рсћи н за Вшомнра zKniiaitoDiiha којн је спојс иггаке С. лтало воље, биће бољс: предстоји увежбаваљс ра Стсвановнћа, сиров и тривнјалан, био Јс оличење нормалности н мернло изопачености Топаловнћа. .Мио.мпр Павловнћ блсдо се уклапао у колектив. Жснскн лнкови повсрсни дсбнтанткнња.ма Гордаии БркиК » Сузаии Пстковић бплн су про.машспи утолнко што сс рсдитсњ ннЈс снашао услсд нсдостагка тсксга a обплног хшзапсцеиа којп им је повс рио За крај трсба помснути н одлпчпу крсаннју МилоЈковић Зорапа-МилоЈка. Сцснограф Д\чпан Станић добро јс обавио свој посао мада Јс п.с гова „гробарски" стилнзована cueпа понскад обиловала елсмснти.ма кнча. Сценскк ефскти су билн нрснаглашсни (што сс могло закл.уч1ггп по обилпом кашљу публпке) а освст .•bcibc на всома лошс.м inraov. Музика јс била одлична али прегласна. „Маратонцн" су, може.мо закључпти, прсдстава пуна животпс ауТСНТИЧНОС1Н, добро урађена али нсдорсчсна и псувсжбана, игто се. ка дајмо сс можс лако исправитн. Од 18. до 30. новембра у Београду ИЗЛОЖБА ИРЕНЕ РОТ ООРТНОЈ У београлској галерији Си нгпдуну.м 18. октобра отворе па јс лзложба уникатнс три котаже позиатс параћинскс дизајнерке Иреие Рот — По ртиој. На ручно плетеним .модслпма савре.меног кроја преовлаВују зооморзни елс- .ментп и мотиви са тканих делова женске одећс из Бараље. После Београда изложба he бити прнказана и у Сплнту. КЊИГА — ПРВА БРИГА Препоручује: Љиљана Радовановић ДЕЛО 0 ХЕРОЈУ @ „Момчило Поповић — Озрен” Ннкола Корбутовски и Миливоје ВучковиБ, Дечје новине Горњи Милановац,1986. Овом KiwiroM наших аутора Николе Корбутовског и Млллвоја Вучковића попуљена ;с иразшгна у грађи о животу и радуовог народног хороја, познатог политлчког раддалка, сскрстара срсског комлтета КПЈ за imiwxo- -моравски крај и о-ргаишзатора устаика у ово.м дслу По.моравља. Врсмснска длстанца ол њсгове трагичзе смрти отежавала је истраживачки рад аутора али су њиховл рапори уродилл плодо.м. Вс рујс.мо да he о овој лзузетној личности блги још кљлга и да је овај првм успелл покушај добар правац и путоказ. на кашњсња). Био јс то прпн сусрет наше публикс са дсло.м Душана КовачевнБа „Маратоппн трче почаснп круг". П.мали смо лрпликс да впдн.мо једпу пупу иредставу зах ваљуЈући реднтељу Драгану Јаковл>евнћу, који јс макснмално мскорпстио свс .Morylic слемситс сцеиског изражавања, алн . .. Јаков иеbiiIi је „породлцу Топаловнћ’’ прочитао па попн иачпн п па сцсни н.м подарно ново рухо. Натријахалну гсронтократпју ТопаловпНа ирсбацио је у врс.мс садапш.е да би попако дехумаиизовапе и изопачсис лпчностп допсо до nnuie (илн нпжс) граннцс морбпдпс ипскурности коЈом их Јс обдарно КовачсвнН. Па опи купују свс љубав ocehau.a, прс варе, договоре, баве се „ексху.ма ционо.м” трговипом купопродајом „половпих" мртиачких сандука. Yбаченп у пово врсмс и срслвиу постају опомињућа .мстафора али су и псспалажљивп и нсувсрл.нвп у сцепа.ма са „пссљавањем са Косовч" и „чсрнобилском трагсдпЈом''. Свс сс завршава одлнчно.м сцено.м орг.ч јс којој следи заслспл>11ваи>с публнке фаровима аутомобила који?л Tona.ioBiihit „јурс, убнјају и газс cue прсд собом" Са чстирн iiouiix глу.мца п без пеких старих асова глу.мачкв акса.мбл дсловао јс донскле хеиднквпнрано. Нснавикнутм на non начин вукао за собом. Ипак стари глу.мац јс добро поднео терст глаг.ис улоге ‘мада Јс чссто рсцнтолао спој тскст Миодраг ГлнгоријсвиК сс солидно сналазпо у лпку главе поролнис али псдовољно ауторптагивпо. Одличан, i;ao и увск, Славољуб Матпћ је показао да Јс он главни ^зсиоп прсдсгавс. Брз, сналажљнв и всома тран сформатнван прум.ио Јс крсацнју која је v многомс допрнпсла нишс.м нпвоу цслокупног апсамбла. Здраико Куцллк као најмлаВн ТопаловиН yTipicoc МП0П1.М замуцк11вап.нма п HirroiiaTiiBiiiiM испадаљнма своји.м глумачким даром успео Је да Миркову побуну прстворп у апсолутнн конформнзам. Бснка Баво БранпмиГоран Павловић РОК ПОГЛЕД Пише: Саша Векић БЉЕСНУО ФЛЕШ Зоран Радојковић (бас), Драган КундаковиН (гптара). Небојша Цоњић (бубн»еви). Иван Дслчев (вокал) чланози cv .младе групе „Флеш" наДЕЧЈА ИГРА II ПСИХИЧКИ РАЗВОЈ Пише: Зорана Рашић стале од „Марије” п „Ока ллавог”. До сада су ималн низ концерата у Варварину, на Грзи, v Еуприји, вишс пута v Параћину и тако даље. Оснм једног члана сви су залосленп н у просеку и.мају по 20 годипа. По речима ИY МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ШПШ ВЕЧЕ > flffl МЛДДИХ Књижевна о.младива Пара ћина. Књлжевни клуб ,.Мир ко Бањевић” и КУД „Бранко Крсмаиовпћ” одржали су књпжевно вече посвећено педесетогодишњици шпаиске рсволуппје, v среду, 19. ловембра. На вечерн, коју јс организовала секција за дру штвену активност и положај жсна, иаступили су: Миливоје Илпћ. Светлана Арсић, Светлана Ilaiinh. Мо мир СтанисављепиН, Дејаи Станисапљевић, Мирослав Чопа, Јелииа Борђевић, Љиљана Гојковпћ. Спсжана Be љић, Јелена Трпковић и пле cini шсамбл КУД-а „Бранко Крс.мановић”. Драгапа Мадић KAWA - ЗАМЕРА ПАРКИРАЊЕ HA TPOTOAPY Аугомоиилисти из дзна у дан свс више одузимају „животли простор” псшацнма. Власници возила користс тротоарс као паркиралишга, а псшаци се у сво-м царству саплнћу, и провлачс нс бн ли стиглн иа плапнранн циљ. Ова слнка испред зградс Скупиггинс оиштпвс рсчпто говори о нсмнлосрдности возача. №ЕРА - ПОХвАЈБУЈЕ УРЕБЕНЛ РАСКРСНИЦА КОД „ТИ.МОКА” Цепреглс н нсл.и с.з рлекр<пииз код некадаш- , овнх лзна је npcypcbena и омо* (1... J..,.,.,,,'.m и !!<!■>ипnil■.<a cmvpnifje крстањс. Г.е- 'ч л v посгажљена сигналнзација, VK.by4Ci.il CV ссмзфориЕ Усмеравање активности детета ка нграчкама л игpa.ua које су „тлпнчне” за његов пол. убрзава полно типизирање, то јест, доводи до бржег стпцаша типично мушког (женског) лонашања још у рано.м детињству Наравно. дететово усвајаље улоге сопствелог лола није условљено искључиво одреbeiin.u изборо.м играчака, већ у основи тог процеса лсже и дп.оге друге комлоненте међу којима избор играчака пгра значајну улогу. Родитељи инснсзирају да сс дсвојчице играју лугкама Јср се та игра с.матра обуком за њпхову каспнју y.ioiv мајкс, док be малкшана који показује таквс склоностн риднтсљи иастоЈати да запнтсрссују за нскс агрссизнпје и так.мичарскс пгре. Диферспцпјација у игри иамсњсна дсвојчнцама и дечацп.ма јс таква да сваки захтен дстста који по родитељспи.м крптсрпјумн.ма ннЈс адекватан аа шеron пол зпачп да се ilciobo полно тнпизирањс нс одпија на адскватан начин. Опрсдсл.авајући се за „одговараЈуИу" играчку, дсвојчица сс учи паснвностн, оданостн, нсагрсснвности... и tilmc сс рспроДукуЈе траднцнопални тип жснс, док пграчкс намсњснс дечацима подсгичу ibiixoey крсативност, ЈаKOHKYPC ЗА ЕДИЦИЈУ „СРПСКИ ПЕСНИЦИ” MAA©" ^ЗДАВАЧА На конкурс „Доротеја” стигло око 40 рукописа За младе и талентоване пнсце као да су сва врата пздавачких кућа затворена. Свс јс теже младо.и човеку да ла светло дана изнесе своја литерарна казлваља. Тај раскорак потрсба л могућносги, све чешће лопуњавају алтернативни из давачн, поједпнцн, ауторске групе, књлжевни клубо ви, секције. Авантхра издаваље кн>иге, поред списатељског дара тражн и огромна фпналсиј ска улагања. Едицпја „Срп ски песшши”, коју јс покрелуо л финасира Зоран Нолић, власник књмжаре „Доротеј”. уродила је леплм плодом. Beh је нзашла и прва књпга „Сед.моглава", лесника Мнрослава Ди.мЈГгријевића, а у току је конкурс-за другу књпгу лз ове едцције. Оло чега су се и пајBelin оптимисти прибојавали, да lie можда одзлв бптл слабпјн, на epehv иије се пспунило. До сада је па адресу стигло око чстрдесет рукописа н слободпо се може ргНи нз свих крајева српскохрватског говор ног подручја. Са.ма ова чињеница говори о пшрој ди мепзнјп ове пле.мепнтс акције. Мебутим, медаља има и друго лице. Књижара „Доротеј” и њел власннк Зоран Нолић су у могућностп да се iiaby на улици. Локал v ко.ие се налази књижара треба ускоро да се рушн и за сада другог noKana не.ма. Y свако.и случа jv треба по.моћи књижари „Доротеј”, јер за ово време, колнко живи, је спноним добре и јефтине књнге, а удо.мила је бројне књижевне вечери и љубитеље лепе речи. — И v колико не пађем локал не одустајем од едп ције „Српски песници”. Beh v деце.мбру lie бити про.мовисапа прва књига ..Седмо глава’’, а тада ће се знатп и члји ћс се песнички рукопис наћп у другом то.му едлцпје, поручује Зоран Нолић, власлпк књижаре ..Доротеј’ и лздавач едицпје „Српскн песнили". М. Илнћ чају так.мичарскн дух и стпарају oceliaibc cyncpiiopiiocTii. Јасно јс, стога, да јс основна фупкцнја ^мушкнх", односно „жснских" нграчака, разпиЈаже свнх битипх карактсристшса ..пдсалног’’ модсла. Унраво описапи иринцпп избора играчака, порсд осталог, представљаЈу и Један од врло важппх фактора којима сс одрасли корнстс да би усмерили своју децу још од пајранијсг дстпн.ства на репродукЦпЈу п развој традпцнопалпих односа пзмсђу полова. Мсђутнм, не запс.марујући све што јс до даиас учпњено у поглсду рушења старих, традиционалних одиоса, н.пхова суштппа сс нс можс п нсће бптно изменпт|1 свс док none анализе нзбора играчака са аспекта прппадиости мушком ii.ni женском no.iv нс постану заиста непотребпс. Будућп да нгра п.мп огро.мну важпост за целокупап разпој дстста. разумљиво јс да постоЈс бројна теоријска објашњсн.а тс актнвиости. Па првом јс месту обJaiuibanaibc вгре као наЈпогодниЈег начина усва|анл ппформацпја ц разлпчитих опсрацнја. Y процссу игрс, учен.с сс нс одвнја у реа.лпнм всћ у симулирапим сптуацијама. Y таквим ситуапнјама мотивацкја за учсље пе пестаје пакоп рсшеiba проблема већ н дал.с тра.1е, чнме је учсњс v зпачајпоЈ мсри побољшапо. Са друге страпс, разлнчитс психоаиалитичкс теорнЈе, у највсћој мери сроднс, ту.маче нгру као решаванд: одређенпх детнњих конфликата, паравно, на симболичком плану. И.мајући у nn.iv мноштво различитпх o6iainibciba смисла игрс, јасно Је да су. с једпе стране. игрс толнко разноврспе и разполпке да се ие могу објаснптн само једном теориЈом. а, с друге страие, да актпвностп игре пису још довољпо исгражепс н прогчсне. Потребно јс са сигурношАу установитп којс дечије игрс нмаЈу већу васпмтну врсдносг, а нарочито трсба испптати всома опсежлу проблсматпку дсчнјнх кграчака. Даиас је произво.ива пграчака одрсbena Maibe-Biiuic комерцнЈа.шнм noтребама произиоћача. Уместо тога, играчкс би првснстгсно морале служпти психпчком развлју деце, морале бн. дакле, пматп паглашену васпитау y.iorv. НаЈзад, важно Јс пагласити да деца и.мају право >гд нгру, а одрасли.ма је дужност да обслоедс условс за реализацнју тог осповииг дечјег права. вана Делчева. група треба да свпра пзворпп рокен-рол, онако како они то желе и occliajy. без утицаја прослављепнх бекдова. На само.м почетку наилазе на велпке проблеме. Првп, можда лајвећи, је што ова средпна доста тешко прихвала ову врс-rv .музике, понајвише none групе. Велнки број младих у Параћину волп рок музику, али јс истина Да и всћина тнх младих не.ма никакав музички ниво, a то се објашњава н недостатком честих коицерата, јер како јс позиато Параћлп још увск не.ма до.м културе. Члапови Флеша планирају да у сарадњи са Музнчком школо.м оснују неку врсгу музлчког клуба, а до краја ове голине завршићс де.ио-снимке н понудити диско-кућама. Познвају вас да 28. лове.мбра чујете љихову свирку у сали Фабрнке штофова. оонлон У оквпру тралнцпопалнс акипје „Мсссц књиге ‘86" Ра днпчки уппверзптет . Бранко Крс.мановиН’’ поклонпо јс Градској бпблнотсцц 350 књига пз нсторпје, соппологије, марксизма н уметнпсти. Овај вредан поклон је утолико дражи због недовољног броја наслова нз ових области у књпжевно.ч фонду библиотеке. Ово није први пут да Ралнпчки у пиверзитет поклаља кљпгс. А ис бп бпло згорега аа и другс организацијс које нмају „мртве фондовс" да нх па овај начнн актнвпрају. ЈБпљама РадовановиИ ХЕРОЈСКИ ВРАПЦИ Хоћу да гледам, како барициасги вск наш као бесмртмк, тврди ловац ■i.iocrab.'baui, ко.мадајућк лукавс звсри сиис Јсдини, брате моЈ. л>убл>ени. Хсројски врабац у теби Јс. И кад дођсш no мрвицу задозол>ства обупи сс хладннм зазорнма. Зпам да си као пас веран Occliau. срсћа Је наша благословљепа. Само патње влаче се дрсшсњем пакости у иас. Звери. лоици, синоии, браћс л>убл>ен1< херојскн нрапдн mo.Iii. Светлана Панић ФОРМИРАНА MY3H4KA ОМЛАДИНА Круг друштвених организацнја, од прошлог чствртка богатпјп јс за повофор мирапу Музичку омладину. Пословс око фор.иирања и Bobcii,a музнчке омладлис. преузсла је овдашња .музич ка школа „Миленко Живко вић”, а за прсдссдника јс изабран наставиик музике Југослав Симић. М. и.
Пише: Хратклив Бокић ДРУГИ КУП ЈУГОСЛАВШЕ Y РИТМИЧКО-СПОРТСКОЈ гимнастици РАСПОРЕД УТАКМИЦА ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛНГЕ 1. ШУМАДИЈА 12 8 3 I 49.п ._ 2. БУДУБНОСТ 12 8 2 2 34-18 « 3. РАДНИЧКИ 12 7 3 2 23*12 7 4. ЈМИНСТВО Г. 12 7 3 2 36;“ 5 п 7 1 4 !з 1CR 12 5 2 5 27-23 12 7. ЈЕДИНСТВО ДМ. 12 6 0 6 J8-14 3 S. НАПРЕДЛК С. 12 6 0 6 ; ХЛЈДУК -2 11 5 2 4 ; 1»- JV.XOP 12 4 1 , :2, “ |1 НЛПМДАКСТ.-4 12 5 1 6 ^24 7 '■\CEPO^A “737 7 XtP0J 12 1 1 in 14.А, * Н-МОРЛВАЦ п 0 2 10° 32 ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛНГЕ МЛАДИХ h Је'^?.Р 12 9 1 2 19 ХЕРОЈ 12 7 2 з 37:26 )б 3. РАДНИЧКИ 12 7 2 3 32:23 16 4. СЛОБОДА 12 6 4 2 25:22 16 Ј 5. БУДУПНОСТ 12 7 1 4 64:3| 15 6. ЈЕДИНСТВО ДМ. 11 6 1 4 ',8-19 13 7. ЈЕДПНСТВО Р 12 4 3 5 ^■'■’9 м 8. МОРАВАЦ И 4 2 1 21:25 10 9. НАПРЕДАК Ст. 11 4 1 6 23-28 9 ЈО. НАПРЕДАК Св. 12 4 1 7 18:26 9 11. ХАЈДУК 11 4 0 7 19 29 8 12. ИСК 11 3 1 7 20:36 7 13. СЛОГА 9 1 з $ 11-27 5 14. ШУМАДИЈА 10 2 0 8 12:45 4 Субота, 22. 11. 1986. год. 1. Д. МУТНИЦА: ЈЕДИНСТВО - ШУМАДИЈА у 13,30 час. дел. С. Милетић. Млади играју са почетком у 11,30 час. Недбла, 23. 11. 1986. год. 1. ТЕКИЈА: РАДНИЧКИ - СЛОГА у 10 час. дел. В. Севнћ 2. КР1ЖБИНАЦ: СЛОВОДА - ИСК у 13,30 дал, М. Милаловић S, БУСИЛОВАЦ: ХЕРОЈ - НАПРЕДАК Св. 13,30 д«па С. Стефжновнћ 4. СТУБИЦА: НАПРЕДАК - ХАЈДУК у 13,30 дел. П. Ллзнћ Млади играју са лочбтхом у 11,30 а у Тбкији са почетхом у 12. САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, УРЕБИВАЊЕ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШГА И ПУТЕВА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, објављује in«:/ . исправку Конкурса за ддваље на трајно кОришћење неизграћеиог градског граћевинског земљишта у циљу изградње породичних стамбених зграда, обЈављсиог у .'.нсту „14 Дана” бр. 318, од 1. октобра 1986. голцпв, 1ачка 2. Комунално опремање земљишга обухвата, н •о: под в) за париеле у улици Сутјеској, уместо — — пошљунчена улииА, да стоји: — „асфалтирана улица”. СТРУЧНА СЛУЖБА, gliililiiilllililllilllilllllllilllllllllllllllillllllllllllilililiiiilliiiillilliliiiiiilllillllllilllililliliililliilllliiiltiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiniiituiiniiiii ...... . I ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА „ЈЕДИНСТЗО” [ Y 10 МЕСЕЦИ 1 ДУГОВИ ДО ГУШЕ ШК „ТЕКСТИЛАЦ” НОВИ ЧЛАН СРПСКЕ ЛИГЕ ИСТОК □ Y недељу. 16. новембра ове године завршспо је такмичсљс у регпоналиој Л лигп Шу.мадије и Поморавља убсдљивпм трнју.мфом ШК -.Текстилца” којн је освојио 57,5 поена. Тако је Текстилац стекао право да се так.мичн у српској лигп — Исток. ф На заједничком састанку Председ нпштва фудбалског клуба, прсдссдништва СОФК-е и извршног одбора СИЗ-а физичке културе оцењено је да фудбалски клуб „Јединство” за нормалан рад п такмичење у овом рангу захтева стално финансирање а да до садашње неизмирене обавезе од око 17,5 милоина нису резултат недомаћинског пословања, ве.ћ несразмерног пораста трошкова, односно цена • Нссклад између прихода и расхода уочен у послова м>у фудбалског клуба .Јединство" иницирао је ширу друштвену акцију у коју су се укључили Председииштво СОФК-е. Извршни одбор СИЗ-а физпчке културс као п самиуправна контрола СИЗ-а. Очмгледно да су надања у самоуправнп спбразум о финансирању Јединства из.међу клуба п СИЗ-а изневерена. Усмеравањем 40 одсто чистог прихода од томболе, део прихода од буиета и улазница по казала су се педовољним. После 10 мессци ове годпне салЗо Јелинства био је негативан за 17.615.963 дпнара, колико су изисснле неизмирене обавезе. Са.моуправца контрола у чпје нме је говорпо Рудн Ванек изнела је на састанку ол 12. нове.мбра неколико ставки за којс се сматра да су изузетно високе али међу н>и.ма помннирао је ..гобнтак" из претходпе годнне. који vnpxoc поговорпма ни]’с бно покрпвен. ђпшнлаи лужностп прсл сетаика клуба Boroic Јовановић пзнео је податкс нз којнх се гочава раскорак растг ттонхола и расхода Лок cv првп расли по ипзексг о,1 219 oicto. npvni cv каскалв са 226 одсто! V исто време нзвори финапспрања фулбапског клуба cv вади.тп са ..50 одсто капачитета” — PvKOBO.lCTBO CO поомс HH.io. чзворп фипансираља ne ncnviBaeaiv својс логовореис обавезс. истакао је ........................................ ....... .... . У знаку Милене Рељин Побсднпцс ги.мнастичког купа • Милепа Рсљни, вишеструка првакиња Југославије и победнипа са многих међународних надметања v ри т.мичко-спортској nivm.ci цп, апсолутна је победница дводневног надмсташа најбо.т»и.х ритмичаркм државс на другом кутгу. Најбоље пласиране рит.ми чаркс са недавпог ттрвенства државе у Приштини, н>нх JO v сениорској и 5 јунпорској конкуренцији прошле суботе н недеље надметале су се за титулу носиИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ ’86 Поедлаиште најбоље Ko cv најбржи, најбољи, најуспешнији, најспортскији појединцн и екипе v параћннско.м спорту током прошле годнне. Прошла је још једна спортска година и као и увек СИЗ физичке културе, СОФК-а и наша Редакција спремни су да уз по.моћ читалаца спортских п друтх организација п.рогласе и најбоље v протскло.м периоду. И v овбм броју објављујемо купон за вашс предлбге АКЦИЈА „БИРАМО НАЈБОЉЕГ СПОРТИСТУ '86" За најбољег спортисту 1986. годиме прсдлажс.м:--------------- За најбОЈву екипу 1986. годмнс предлажем:--------------------- За најуспешкијсг спортског радника прсдлажсм:--------------- (И.мс, прези.мс и адреса) (Образложењс у прилогу овог купона) Богоје Јовановић, мислећп па руководство у друштвс1 {јополптпчкоi заједнит।. Јединство v првој српској лигн обавезпо је да и.ма 3 селекције по 25 нграча н обавезно јс да нм за труд на терену ncn.iahyie хранаpiniy. што пије ма.ла ставка п ове голппс v 10 мссспн изпоси 13,5 милиона динара, одпосно и.ма индекс пораста од 270 одсто. Досадашњи први човек Једннства Миомпр Мплова. повић истакао јс да стварни губитак пзносу 5,75 милиона и да так.мнчсње v овом рапгу захтева много buiuc новаца, нс са.мо друштвеног, всћ врло често сопствеиог. Посто.јс п диле.мс о томс да ли по сваку uchv задржати садашњи. скупн ранг такмичсња или сс пружити прс.ма губеру” како то речс Милош ДракуловиН, секрстар Општннског комнтета СК. — Већ сам пре 10 годниа био v прилицп да рсшава.м губиткс Јединства. Треба да зна.мо шта хоћемо од спорта, треба на.м решеље ислокупно а не гасити од пожара до пожара. Ако сс определи.мо да се Једпнство так.мпчи у другој српској лигн. it за то треба обсзбсдитц потребна срсдства. Треба раз.мпслптп о довоben>y играча и трошковима којн они чпне. To nine логика садаппвег врс.мспа закључио је Дракуловић. Y складу са овим потс као јс предлог, а на крац ч усвојеп да сс Јсдинство окрснс прпвредн, ia потрзжи разумеваље за своју ситуацијг п код банака. Са ти.м сс сложила'и заменпца председнпка општнне Налз Јовановић пстакавшн да клуб н л»уди ко.ји раде v њсmv заслужују помоК дргшгвс но-полигпчкс заједнице. МсI’VTiiM, Bimie систематичностн у na.iy nehe бпти на ол.мет. Рсзултатп на терепг попсли су актсре. М. Милеиковић оп'.а Купа Југославије за 1986. годнпу. Инсгтнрисане захвалиом параћинско.м ттуб.игком при казале cv се v најлепшем светлл’. Ипак, Милена РеЉ1П1 чланица псмнастичког клуба „Сењак” из Београда за нијансу била јс боља од свих. Рељинова је апсолут1П1 победник освоЈЈшшп у свим дисцнплинама иајви * ше оцене а за вежбу са тра ко.м чак чисту десетку. „Примадону спортског бале та" како cv у Параћину на који испуњеи пошаљите на адресу: Редакција „14. дана'’, поштонски фах 38 ло понедељка, 8. децембра. ¥з купоц пошаљите и кра ће писмено образложеље предлога за иајбољег спортисту, најуспешнијег спорг ског радш-гка и колектпв. Вашн предлозп могу да се односе на све три катсгорије, а и не морају. Мора да буду реални и спортски непристрасни. звали Милену Рељин, Y сти nv је пратила н>ена клупска другарииа Данијела Симић. Њој cv припале све сребрне медаље. Tpehe име, a no мшЈССМлву сгл\Ч1п' ка । ' стичарка свстле ђудућности Доминика Канпв. чланииа гимиастичког кл\ба ,,Народни дом *' нз Љубљане само v вежби са лоптом препу CTiuia је треће место Наташи Перин нз „Сењака”. најавила је високи -скок v врх ритмичкс гимнастикс. По завршеном Кгтгу. саве зви селектор Јасна Томин изабрала је јуниорску релрезентаинју Југославијс на прегледном такмпчењу. Ка ко се показало у вишебоју првога дана, југословенска рптмичка ги.мнастика не мо ра да брине за своју будућност. Младе спаге cv најавилс да Милена Рел>ин и Данијела Си.мић iLviafy достојне Наследнице. СТОНИ ТЕНИС: КУП ПАРАБИНА ДАРКО POP • Стонотениски куп Пара ћина, 29. по реду, одржан 15. новембра у Хали спортова 7. јули, протекао је у над.моћц играча Црвсне зве зде. V фиЕ«злу су се борилл звездаши КоцпН и Дарко Роп у којем је победу изво јевао Роп са 2:0. Y општппској лиги за сада јс неизвеоно. Три иепоражене екипе боре се за врх ОДБОЈКА ОК БОРАЦ — OK МОРАВА (Нупрнја) 1:3 Y дербију одбојкашке лиге Шумад.ше и Поморавља. претпрошле недеље ,,мсгдаи” cv делцле две 1сдиме екипе без пораза. Прсд малобројннм гледалиште.м водила се равноправна борШАХ Најнстакнутијн поједннцц v ово.м такмпчен.у били су капптен Ралсмпр МилошеBiili са 7 irocn-.i пз 8 парги ја, Бојан БокиК, То.мислав Bniaiionnh. Чсломрр Mii.nih, Борпсав Трпфуновпћ. Ивап ВучковнИ, Маја Мп.к.јковнИ СПОРТСКИ КОМЕНТАР Нешто ново Нешто ново се догаБа у параћпнском спорту. Женска екипа кошаркашпца „Па pahniia” као да не.ма праву конкурепцпју у веома јакој зимској лиги Србије. „Једин ство” од младих играча ства ра чврст him ко|и и.ма јасну перспективр. Кошаркашки клуб уппсује пноннрс, отпара школу кошарке. Карате клуб отвара врата пнопирн- .ма у караге школн. Стони тенис је v ексгппмпЈи јер пи онирн воле овај спорт, a клубовн нх окупљају. Плива чки клуб уписуЈе всликн број пионира п пионпрки у плнвачку и ватерполо школу. Ипак, најзначајипје је да у граду nociojii мпого ви ше разу.мевања за спорт и фнзичку културу него раннје. Опо је посебно значајно јер је градска привреда тре нутио v тешкој ситуацији. На разлнчитпм нивоима рас правл>а сс о материјалиим п другпм проблеми.ма Јеии« ства. пливача п о об!ектнма фнзичке културе. Конач Параћинска публика показала се као дрбар познавалаи ритмпчке гплшастикс, госталом ово није првн сусрет ритмичарки и њс, ценећи аплауз!ша нијансе у квалитету. Руководство таклшчења а н саме учесшше билс cv изнснађене овакви.м односом публшсе и по свој прилици из Параћлиа носе пријатне успсмсне. Да би слика била комплегиа, наломенп.мо да К* главчи спонзор, Српска фабрика стакла за ову прплику \-вела iioBiniv V облпку медаља. којс пису као и до сал „златне'', „сребрне" н ..бронзане", већ, по идеји Алсксандра Портноја, ,.меааље" cv нзрађенс *v облиkv дивних стаклених српа. нравог облика који каракте рише. овај лепи, младц, грациозни спорт. М. Милержовић ПОБЕДННК табеле: Врапчине, Електро сервпс, БудуЈтност. На позитивном турниру Србије за пионире, пграном у Леоковцу наш региои су представљале Ана АнВелковић и Љиљаиа Јовановић, иг рачице Текстилца, којс cv освајаљем сед.мог и ос.мог места достојено репрезенто вале овај спорт. Руди Ванек ба, али је ришс живаиа и.мала гостујућа eKima и заслужено остала на првом месту без пораза, док су Параћшши морали да се зацовољс друпЕМ местом. МеБутим, и друго мссто на табсли ,јс гаранци.ја прсласка у втип ралг такмпчења. п Зорпца Јевремовпћ, Заслугс за овај вредан успех при падају'н осталим члатови.ма скппе н веома агплно.м Извршно.м одбору клуба на че{ лу са прсдседником Мизд-1 раго.м Бокићс.м. но смо схватили да досадаш ња небрига водп Халу спор това н покрпвени базен у пропаст. Нико не жсли да овп објсктп дпживс судбнну Градског базена, поповач * ког базепа ц „7. јула”. Док други градовн раснпсују са модопрпносе ца градс хале п базене мп нисмо бпли у стању да наше завршене објекте одржавамо и користи \io. Средства потребна да об јекти раде неупоредпво су маља од пггета због којих i-д стају гсодржавања п некорн шИсња. Рсшсње је iiabeuo кроз самоуправни споразум који треиутно потпнсују падне организације града. Сре дства која трсба да пздвоји свакн запослсни су симболп чна, а за узврат ирата спор 1CKHX објеката биће широ.м отворена и свс органнзације he лсбнги бссплатие термине. Пнонирп града коначно CTH4V услове да слобсдно време кописго проведу бапећи се счопто.м. Љубиша Јовановпћ Офуцани таш Председништво Фудбалског савеза општине Параћин разматрало је „актуел на питан»а развоја фудбалског спорта v општнни Параћнп’’ са поссбннм освртом на стање објеката и финан сирање фудбалског спорта. Том прпликом је истакнуто лоше стаље свих фудбалских терена у општшш. a посебго градског стадиорл којн користи ФК „Једпнство”. Од како је изграђен, а н.ма томе око 40 година, v њега тако рећи нијс впше ништа улагано, па објекти иа њему су у тако лошем стању да је готово nevoryhe користити п ис би било никакво изнснађење када би' падлежпи оргапи забрамгли однтавање утаклшца па н>е му. Зато је потребно хптно извршити реконструкцију п адаптацију свих објеката на стадиону како бп се обезбе дили минимални техтшчки условп за таклшчења, и да добије ону сврху коју је не када и.мао кад су на њему одржавани слетови и осталс мапифестације. КРИВДГ 9 Да лп v нашпм фудба.тским клубовима лострје речи: критнка и са.мокритика? Зашто сс у осо.м трснугку поставља такво шггањс? Јсдпн броЈ фудбалскнх клубова осуо је паљбу „дрлљем” п „камс1всм" па фудбалскк савсз општинс, innocchir да јс њнховим лошпм рс зултатпма и н>пховом лошс.м стан.у V комс сс палазе кумовао фудбал« ски сапез. Иптсресаитно јс' да својс оптужбб упућуЈу мпогобројнич оргалнма п фору.ми.ма у општипа и шнре, a ini једног трснутка сс но обрађаЈу ФСО, кога блате и оцрњу * ју, ла се впди ко. ко.мс и у чсму правп с.мспве, заборављајући да Је ФСО Једппо мссто гдс ссц иеспора зуми, ако пх уопштс има, трсбају да се отклоне. Још нешто поссбно Јс заннмљнво за нашс клубовс. Кадп к.тубу иде добро, када постиже добре резулта тс онда сс хвали Фудбалски савсз како јс то оргаппзацпја коЈа изсаи редпо ради, а када су им лошп рсзултатп и лоше стањс у клубу за спс јс крив Сапсз Мора сс ппок рсћп да Јс то пракса са.мо Јсдпог Matter бпоја к.ту бопа. Дз лп Је Сг.всз крпв ако клуб, ..шерцујуИн" нгрзчс ппггбн утакми цу? Да лн Је Сзвсз крип ако пгра41! и рукоподстпо клуба због физпчког иапала на суднју и остале слу жбена лшш бглу кажљени? Сигурпо ic да Саве.з tv пс мо:ке да Gvле крнв пего тн клуоовц треба кри вицу да потражс у својпм средппама.. Одлуке сргаип Савеза зоносс сс у цсведесетдеист посто слу. чајсва јса.ногласно, дз на одлуке пма врло мали број талСч«, а ни Једпа одлука Савеза ни1с .to сада ооорсна од В1ППН.Т органа. To гопо. рн да се одлука допосс у складу са одговорајућим пррписима. Ни ј« дап клуб којп vnyhvjc речн критнке Савсзу није упутио нп јоппу жал бу на одлуке органа Сдвсзл. Овпм Савез нс *.кели да се брани, Јср нема нп од чсга. а врата су coinia отворс! а у кнЉу сазпап.а истпне. Да oil се појасппле стоарн мора се нпак рећи ко је Фудпалскк caeca? Фудбалски савез Је асоцијацнја удружеиих спнх клубпва на тсрн торкји Опгаттпс. 1\опфсреш<н|и п оргапнма Савеза рале само лелегатп клубова н нако ишис, трсћсг нема. Прсма то.ме, пко Савсз не радц како взл.а то зиачн да лелегатн клу. бова не раде какб ’ трсба, Жалосно Је то пгго ича дслегата у органпма н телу Савсза учсствују у крелрању по.твтике Савсза н доно me.’bv одлуке, а каснгЧс папнлају. Са вез. Мора да сс зна да полнтику Сапсза водс клубовн н >:п«о други Изглсда да се ш дслсгатн двоструко понашају. Једно мислс н раде у Сапезу, а друго у свонм срсдипамв. Зато клубовн морлу да еолс рачупп када врше изиор дслсгата за Коцфсрепцнју Савеза. Хранпелав Бокић
26. НОВЕМБАР 1986. ЛИЦИТДЦИЈЕ • БРОЈ 322 НДГРДДНА ИГРА ПРДВНИН « САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОС ТИ, УРЕЂИВАЊЕ ГРАЂћВИНСКОГ ЗЕМЉИШ ТА И ПУТЕВА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН. растгисгупс Оглас даван>е у oaicyn землдпита лу <гем НАГРАДНА ИГРА „КОЛИКО ПОЗНАЈЕТЕ СВОЈ ГРАД’ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Ради обрадс у кољопривредне сврхс I. Друигпвено ••землмшгае које сс иалази иза мензе Фабрчхе штбфа м то: Н КП. бр. 3842, П. = 88,21 ар, I класа •i кп. бр. 3363/1 и 2 п. = 94,86 ар. I класа II. Почстиа цена за закуп земљмшта по 1 ару износи 1.000. — динара, с обзиром да се радл о зе.мљишту I класе. III. Закупцем навсденог земљ-ишта сматpahc сс онај учеоник на лицлтацији који понуди најповољнЈгју цену.. IV. Предметно зсмљлштс дајс сс у закуп за период од 1 године и то оамо за 1987. годииу, а закупац јс дужандадоЗ!. 10. 1987.ro дине, лодигнс усевс са парцеле ai парцелу врати закуподавцу оиакву какву јс прмлшо у закуп. V. Закупци.ма пред.метног зе.мљишта показаће сс праиице парцела на лицу места од стране стручнс службс м. гео.мстра (а о врс- :мену мзласка. догово-рлћс сс самој лицлта цијм). VI. Закупацие.ма право да закупљено зем љиште ограђујс нлтл да Другом лицу даје у подзакуп. н . су то ни VII. Сви учеаници на лицитацији дужни да лре почетка лицитације уплате 10 одсод почетнс вредности закупниме, на благај СИЗ-а. VIII. Лицитација ћс се одржати 2. 12. 1986. године у 10,00 часова у просторија-ма стручне службе СИЗ-а, ул. Крагујевачка бр. 4. (бивша зграда СУП-а) канцсларија бр. 6. На основу Одлукс Збора радмика,, Встпром” ООУР-а „Параћин". у Параћину. Комиаца за спровођење јавне ли-цлтације продају употребљававих моторн-лх возлла за ОГЛАШАВ A Продају моториог возлла путсм јавне цитације и то: ли — једног теретнот возлла, маркс ТАМ, типа 110 Т 10, нослвостл 5,5 тона, у возном стању, пролзведсно 1977. годинс. Почетна цсна је 900.000. — ди-нара. Трошкови прсноса власнлштва падају на терет купца. Лицитација ћс се одржати у пословном кругу „Ветпром” ООУР-а „Параћин’' у Пара ћлну, ул-ица Моше Пијадс број 23, на дап 12. дсце.мбра 19S6. годиие, са почстко.м у 10 чаоова. За најповољнијег понуђача сматраћс оно лицс које понуди пајвишу цену. сс ■ I Право учешћа на лицлтацији ммају правна и физичка лица која положс 10 сва одсто од почетне ценс возила на м.мс депозита. По окончању лицитацијс дспозит сс враћа. изузев купцу комс he сс депозит урачунати у купопродајну цену. Возило сс налазп у пословно.м кругу „Вст про.м” ООУР-а „Параћин” и може се разглсдати сваког радног дана од 7 до 14 часова. b НЗВУЧЕНИ ПРВН ДОБНТННЦН Одговара: Душан петровић Мирољуб Лазарсвић из Светозарева пита: ПИТАЊЕ БРОЈ 2: KO ЈЕ AYTOP СПОМЕНИКА НАРОДНОМ ХЕ POJY BPAHKY КРСМАНОВИНУ? До петка, 21. нове.мора ггристпгло је у нашу Рздакцпју 54 купона са тачним од 1. Ото Лого 2. Антун Аугустинчнћ 3. Душан Џамоња (Заокружите тачан одговор н пошаљпте на адресу ..14 даиа”, Максима Горког 4, Параћип.) Име и презиме ------------- Адреса: ------------------------ - говорима. Драган Антнћ, председник општиноке конференције ССРН извукао је ОСНОВНА ПРИВРЕДНО-ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА Y БЕОГРАДY— ИНВЕСТБАНКА УНИВЕРЗАЛНА ЛОСЛОВНА ВННИЦА У ПЛРЛБИНУ • Уливерзална Пословна заједница у Параћину присутна је v овом граду од 1972. године. Она послује у систему Инветбанке једне од највеђнх Основних банака у Југосла вији. Инвестбанка — Yнивepзaлнa Пословна једшшца у Bapaliinry има своје пунктове у улицн Маршала Тига број 4 где се обављају послови са корисницима друштвених сре дстава, а услуге грађанима пружају се иа шалтсрима улици Маршала Tina број 53 и ” “ број 1. Своју делатност усмерава па у-друживању рада и средстава за потребе обнављања и прошмрмваља матерпјалне основе рада органмзација удружеиог рада, удруживаљем новчаних средстава радннх људп н грађана за одређенс намене, удруживање, прикупљање п усмеравањс средстава за потребс друштвсно усмерене стамбене п комуналне изградibe, прикупљање депозпта. динарско п девизно пословање са становнпштвом, једном речјг пружа све врсте банкарскпх услуга ИНВЕСТБАНКА — Уннверзалац Пословна јединиЦа Да у улмца Максима Горког у Параћину је апре.мна прати сваки програм организациЈа удруженог рада којп обезбеђује већи извоз, производњу омергије ц промзводњу хранс. Инвестбанка у Параћнну пружа услугс граВанима сваког радног дана од 6,30 до 18,30 часова па шалтеру у Улмцн маршала Тмта број 53, а на шалтеру v Yлпци Максима Горког број 1 оц 8 до 15 часова. Сва обавештеља могу сс добитп на телефоне: централа 55-102, дмректнп: 53-884, 53-885, 53-894. 52-148. Телекс 17830 ЈУ ИБ ПАР. (ЕПП) Оглашаиам кеважсћнм свсдочакство о завршсном другом п трећсм разрсду гимназије у Параћпну издато 1975. годчнс на име Горана Мплојковпћа. Оглашавам нсважсћом диплому о завршсној средњој школп 1973. routine на нме Бпљана Мнловановнћ из Параћнпа. ХОРСКА MY3HKA ИЗМЕБУ ДВА СВЕТСКА FATA Y ПАРАБИНУ Пише: Томислав Милосављевић ПОЕТСКД ПАНОРДМА Ypebyje: Светлана Арснћ Кскоса бачено светло Песник Власта Младсновић присутап је у посзмјн sell 15 година, а до сада пијс имао објављску kimifv. Нспргвду напокон „исправља” Књпжевна омладпна Србијс пздаваљсм збпркс пссама под пасловом „Дисл дснтк корачају улнцом Фрашис д' Епареа". Власта МладсповпГ| јс песппк одмсреког израза, ЗГ.ВО.ЧЉИВС мслодијс благо горкс пронпјс филигракског склопа, преипзнс пссннчкс слике. Рссолуцпја је Miipcitc садашп>сг са претходнп.м. Постоје два начпна да бп мн всровала: крспп уз бордо, стиснп се уз встар или пустп да то вода носп, вранс. Она зна пут кроз шсвар, шипраг да учпни проходнпм зна. Брдо Је Око Промстсјсво, брдо ћсш пожслети, алн вода пе можс натраг, чобаницс моја дапна. Власта Младеновнћ Музпчка култура Параћнна, која јс прошла тсжак 1« постспсп развојпи пут, нма свој корсн првобитно у прастарпм нзводнма Словспскс родовскс културс a it угпцај разних етпичкнх групација на нашем тлу допрппслс су јсдном спсцнфнчном шарспплу музнчког фолклора града. Страпп слемснти којп су утнцалп на всома богат и разповрсии музичкн живот града, повод јс и пнспирацнја за Јсдпо мзузстно плодио изражава1кс и бављсњс музнком, Прожимап>а разлпчитпх култура п сткнчких обслсжја били су слагородпп 11 сачиплвалн су пспрссушнн пзвор са ксга су сс напаЈалн композиторн u нзвоИачи ствараЈућп II пзводсћп своја дсла мсђу којима хорска мчзпха заузима иаЈвншс мссто нс само у Параћину всћ и у цслпЈ Србкји па и у Југославијп. Главну улогу Y формпражу музнчког жпвота СропЈе ммалн су аматерскн хорови којн су Y ДРУ * штвеном животу Срба били жаршпта културнс, наШ!оналне и полнтнчкс свести. Mcby првнм формиpainiM хоровпма у Србнјн бпло јс „Параћинско пева«ко друштво” али прави процват н прт успоп како \'мспп1чко пзражаЈнн, тако п квалнтативни, хорска музика у Параћнку дожпвљава »змеђу два сгстска рата када су у граду истовремепо радпла чстпрп мсшовита хора чији члаиопи ннсу и.малп право паступа за „конкурентски" хор. Сви хоровп имају својс управс, статуте помажуће члановс, касу, чланске кљнжицс, псчатс . . . плакатирају своје редовпс п ванрсдне конперте коЈн су у првом рсду бнлп пропагатори умстничког израза а затлм п осталог. Хор ,,Прво napahtntcKo певачко друштво” фориппано половином XIX века радпло је до окулациЈе 1941. годпне. IlaMcby два рата пма педссстак сплних члапова, хором упрапља учнтел, Жпван Маиарсвнћ. Тридесетих годипа овог века хор јс на так1>1 *чен>1гма хорова Србнје у самои врху. a 1934. осваја п Г место. Јсдна пнсгдота говори о спазп и снтузиЈал.му л»\’ДИ који су тпда псвали. Пошто јс пекако имена срећних добитника. Прва награда крнстални сер вис СФС припала јс Драгану Миловановићу, Патриса Лумумбе 3, Ilaipahinr. Штедну књижицу са улогом 10.000 динара, поклоп Ипвестбалке мз Параћнна добила је Љиљана Даниловнћ, 14. децс мбра 1/9 Параћин. Пакет „Параћинских” производа добио је Мића Штрбац, Бра нка Крсмановића 56/2, Пара ћнн. Комплет књига завнчај них писаца, поклон Књижев ног клуба и СИЗ-а образова ња п културс добио је Миша Милетић, Моше Пијаде 80/1 — 5, Параћин. Једногодп шња претплата на „14 дана” прмпала јс Стевану Тимилијевићу, Бранка Крсманови ћа 16 Параћин. Награде ће бнтп уручене попггом до краја године. Тачан одговор, на питање број 1. гласи: Борђе — Бока Јовановић. ПИТАЊЕ БРОЈ 2: Ко је Отпочсо сам са изграднлм стамбснс зградс у Параћину бсз одоорсља паддсжиог ор гана, па мп је грађевински инспсктор решењем забранио даљу изградњу и нагове стио да he поднегп прнјаву по којој hy обавсзно бигн ка жњен затвором. Да ли јс то ЗА БЕСПРАВНУ ИЗГРАДЊУ ЗАТВОР Мали огласи Продајс се кућа са вслпким плацсм у центру Параћнна, улнца Ми инћсва број 6, Пнтати на тслсфон: (011) 143-399 Продајсм рапнд 2000 11 (035) 21-790. 1600 блокова за зпдање, (шссиаестица) грађсвин * ско гвожђе (двапаестица), 500 кплограма н осмпца 500 кплограма. Пптатн на адресу: Војпк Снмић, Жквке ПетровпИ број 1 Параћнн од 15 до 17 часова. Продајсм два плапа вслнчннс 6 п 13 арн у Главнци. Опбсн Савнћ, Поповац, тслсфон 41-124, Продајс сс жснска бупла од бољсг крзна (бпзан). Тслсфон: 5>2-621. Драган АнтпН, председник ОКССРН, извукао је срећнс добитнике аутор споменика народнсм хероју Бранку КрсмановиJiv: • Пре.ма Закону о пзградн»и објеката, говчаном казном од 30.000 до 60.000 дмнара II казиом затвора до 30 дана казннће се за прскршај грађаиин ако приступи грађењу или реконструкцији објеката без одобреља надлежног органа. Према томс, друже Лазаревићу, грађевински инспектор Вам је дао дооро обавештење. Али, треба знати да порсд забране следи н рушење бесправпо започете изграднл објекта. СКИТАМ И ПИТАМ (3) ,..Пише: Радомир Милосављевић Продајсм пеисправан радпо. Топлнца Милановић, Плана. Продајем двособан комфоран стап, 71 квадрат у улици Нишкој бсз броја. зграда Елмос, Тслсфон: 55-126 Ularnib. Подне је, а из „Швајцари је” допирс гласна музика Испред и около зграде су млади, углавном средљошколци. Одевени су v модри и избледели тексас, али су ту п друге упадљиве боје. На улазу натпис: Кафе-ре стораи ,,Младост”л Унутра дискретна светла у свим бојама. Пуио је младих око шанка: стоје, разговарају, пијуцкају кафе и соковс. По неко се повремено повије у рит.му музпкс. Y сали за сто ловима су мирнијп, чак озбиљни. Отварају уста, не чујс сс од музике, п смеју се. Шта то млади разговарају? И зашто баш овде, Шта их то прпвлачп п зашто окупљају? — Измењамо мишљења сле наставс. похвалимо или се нзјадамо, кажу. смо — да сс видимо, да се ПО се Ту сс договорпмо. као што раде старијп v класпчним кафана.ма. Затпм, неко некога овде сачека, пеко јс зато што зна да he неко да наврати, а неко само да некога ошацује Овде је два пута недсљно дпско. Али ц да ннје то, осс ha.\io да је ово наше на нскн начии. Јсдноставно, прпјатно нам је овде а другп нам нс с.метају. Кад vby ста •рији не гледамо их као што они нас одмеравају v другим кафана.ма. Старнји овдс па.мте салу биоскопа п До.м здравља. Са ДаЈе ту складиа „Швајцарк ја” алиас кафе ресторам „Младост” и свратиште за младе. Овде се cnrv-рно зачи њу многа пријатељства али и љуоави. Ако младима није понуђоно ништа бољс н осмишљеније, добро је и ово. Рдди оних пријатељства и љубави! РЕПОРТАЖА Y то врсмс оболсо ibHXOB хоровођа, учитељ МаџареLiih и 1шје могао да се крсћс, проое су одржавапе \ дворишту јбсговс кућс, а на финалном наступу хором је дпрпговао Влада Станковић — опанчар. КулмЈшапија јс бпла оног трспутка када сс дпригснт прско радпЈа (вршсн дпрсктан пренос Радно Београда) чувшп псвање сопствсног хора, тргао и оборио пулт са нотама, у псдоумици шта да радн, паставио јс дирнговап>с напамст и хор јс побсдио. Још јсдиа ансгдота красн и узднжс квалптет хора, панме на мећумссном такмпчењу хорова 1936. године одржаног у главној кафанп y Кнћсвцу, оргапнзатор је пмао огромпнх проблсма код паступа Параћпнаиа јср су појсдина мсста побсдпнчкс партптурс ,(Ловачкп збор код Всбсра” псвали толпко снаиско да су сс карбптнс лампс стално гасллс н прстио је потпупн мрак. Тс годппс фнпалс хорова Србпје одржано Јс у Параћнну и хор Јс заузсо П мссто пза ..Обплића’’ алн сс дуго причало да Јс за такав пласв*ан „бпла крпва домаћппска куртоазиЈа”. Хор је редовно прирећивао копцсртс у Гранд колском дому а карте су до задљс продате. Гадпички хор „Цапкар” фор.мирап вска, радп до ослобоВсња 1945. годикс. лчггриЈе Борћевић — чика Митке, Главни рспсртоар хора сачиплвале којпма су маннфестоване пдејс и радпог човска. Хор јс интопатпвпо хотелу п Соупапрсд бнлс почетком Дирпгснт ДквоЈни музичар. су композицијс борба за права био врло добро увсжбан п често пзводпо тада забраљсну ^Иптернашоналу" алп ако би сс поЈавили жандари, бплк су спре.мнн п способни да истог тренутка бсз припрсг.с и помоћи днрпгеита, прсђу па псваље xinnic crape ЈугославпЈс „Божје правде”. Y склопу друштва разно стара појнс би у Је п блсх орксстар ко1н Је на такмнчељу оркс1936. годнне заузео I место испрсд ..Нпшкс музике”. Сваке недеље и празпиком оркссгар павпљону парка под патропажом„друштва за гсг.шаваље града” прпрећивао кеимссе (шепш no парку уз cBnpaibe орксстра од 16—20 часова обавезно плаћање у.ТВзнипа) а затнм од 20 часова па га даље, хор н орксстар су прирећивали хонцсрте v друтарске вечери у неком од хотела коЈп су тра- |али до pane зоре. Између два рата. у градг cv паралелио радилз 1ош трп мешовнта хора: ..Kapahopbe”. , Јухор", и ,.Хор рускпх сокола” о чиЈем ћс раду битн рсчк у нском од иаредпих броЈева. Путуј да упознаш S Путуј светом да би се осетио његовим становннком, путуј земљом својом — да сазнаш ко си Јутро је обећавало сунчап дан. Километри су бнли бројнп алн V равномерној вожњи остајали иза нас. Beh смо у западном поморављу. поред престониие кнеза Лазара, да бп мас пут даље довео до Краљева, које је v десетом веку било насеобина словена Јанок. Ратне жртве v другом светском рату бројне cv и износе 5.750 родољуба. Недалеко, v раним јутарљим прохладним сатима доживљавамо велелепно здање Жиче, сапрађено почетком 13 века Студенпца је река, лева притока Ибра, која пзвире испод Голије Студенима јс и импозантна лревиа грађевпна, Немањпна задгж бина, најлепши пример архигектуре у 12. веку. Осам векова Студеницс. ’ Пред њим осети.мо дух мииулих времена, богатство u сјај средљовсковне Српскс културе. Све широко п светло пзнутра пас просијава и стопљенп са овом лепотом постајемо исто, а није лп то и мајузвишенијп с.мнсао живота. Са жсл>ом да се*ту 1пто дуже буде остапл»амо Студеницу и пут пас води до Сопоћана. Архитектгра сјајна, рани 13. вск, диван лример paiuKiix споменика. Као да је високо кубс нонело са собом у висинс читав овај крај. Опасан масовним зидом комплекс делује пмпозантно и дирљиво у својој усамљености. Жнвописи су овде најлетшш међу којима и најчувснији „лепм Јоваи”. На путу према Грачаницц сагледавзмо животшсно, валовито и питомо Косово чије је срце Приштмна, некада Милутинова и Душанова престонпua, а данас модеран, rpalСкопље је обновљена лепота која дужобала Вардара с ро мантичнпм мостовнма живи Ж1шот европског града. Архи тсктонскм букети занимљиви и складни пасупрог топлој. дрвеној оријенталној градibir. Старо Скопљс са уским и чистим уличицама ушушкано питомим људмма, радњчцама м бутицима наш је Иста.мбул. Све је овде укрш тсно, укомповано и складко и оставља утисак лепотс, вредпс здравс нације, Вра1бс старо н ново још тражн свој лик. Бора ово друго, давно започсто није волео а старјо је топло уткало у својс спрашше и носп га кроз време. Параћин. ПрмЈатни умо<р у топлом крплу града ца Црници v ком heмо наново, по ко зна који пут довршавати паша путовања. Путуј земљом својом и собо.м да сазнаш ко сн. Радмила СтаноЈловнћ
НПП .OH! uirqr r O o o £ s o *
£22£ П1
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ |Даана^ 26. НОВЕМБАР 1986. • БРОЈ 322 ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТИАНИНА КОНФЕКЦИЈЕ И ТРИКОТАЖЕ БРАНКО КРСМА *!ОВИЋ 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ свим РАДНИМ ЉУДИМА
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ ИЗЗИГ “■ч°ж“‘ мецгаиш оаљопинвреанв иигисти „1. MAJ" I I врдаије се ј празничним | честиткама ! । ZANAT~PRE)E!11KT -И- I ZANATSKA ZADRUGA 0 PARACIN и т А । М ° I д Празничне н честитке I УДРУЖЕНИМ е I ЗАНАТЛИЈАМА у | И КОРИСНИЦИМА л | НАШИХ н । УСЛУГА Е
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУКЕ шана^ 1 СРПСКД ФДБРШ стдш © ИНДУБТРИЈА GTAKAA—ПАРАБИН ■: з’Ус.> свнм радним људнма честитамо 29. HOBEIE Г ДАН РЕПУБЛ - I _ ■V-W LJ П .„ELEKT^OSRBrJA^ PREOUZSCE ZA PROlZVODNJlL! EllSTr’IBUCljU ElEKTRlCNt ENERGU?; •PR0JEKTOYANJE4-UGRAONW-KR AUJ EVO POUR .ELEKTRODISTRlBUCfJA ..„Psracl^ <! | ПРИДРУЖУ1ЕМ0 Ct । DPUNPMM ^СИТКШ CBE БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАЋИНСТВО ШТЕДИШАМА, ПОМОВННМ ПРНЈАТЕЉИК Н СВИМ РАДННМ Ш ЧЕСТИТАМ© ДАН РЕПУБЛИКЕ
ПРАЗНИЧНЕ ПОРУНЕ 26. НОВЕМБАР 1986. • БРОЈ 322 /3 I FEROTEKS ПАРАЋИН Пословним пријатењима, радним људима и грађанима Честитавио fl I СОУР - пни „ППМ0РА8ЉЕ" ПАРАћНН A ФАБРИКА БОМБОНА, РАТЛYKA ИЖВАКАБИХГУМА . ‘ ПАРАНИН I 3 MRAttM YUGOSLAVIA атшштаам RADNA ORGANIZACIJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRACAJU 35250 PARACIN PROLETERSKA br. 2 20. шембар Дан Републике Fabrika adfciva Paracin PABACINh Придружујемо ce празничним честиткама < ПИК „ПОМОРАВЉЕ^ ЋУПРИЈА^ Честитамо Дан Републике ГРЗА • G R Z А“ Уз празничне честитке, позивамо вас да посетите наше објекте