НАШИ Y БЕЛОМ CBETY ПОЗНАЈУ НАС П11ТИТУ ■ Драги земљаци, Југовићи, од овог броја започињемо рубрнку посвсћсну ва.ма, у којој ћемо лисати о свему оно.ме што вас занима, вашим радостима и тугама, проблсмима и успесима, жељама и надама, о могућностима заиошљавања у земљн, о раду клубова Југословена у иностраиству... Јавл»ајтс нам се, пишите нам о свему, а ми вам обсћавамо да ни једио вашс пнсмо. ни фотографија, неће завршити у уредничком кошу. Овога пута представл>амо породнцу Матић из Поточца, на прнвременом раду у Штокхолму. Чувају углед своје земље: породпца Матпћ С.хшља и Милс Матић су већ 12 година на привременом раду v Штокхолму. За то врсме пзродили су Any, Светлапу п Дсјана. Свп _одлично говоре швсд скп језик, а- дсца посебно. Па ипак, у љиховом говору oceha се моравски пагласак, као да и нпсу далеко од свог Поточца. С.миља ради као трговац. a Мнле је металостругар. Обојс уживају углед вреднпх и поштенпх људи и радника. Ани, Светлани и Дсјаиу школа одли чно пдс од рукс и родптељи су спремни да их даљс школују. Ана јс члан фолклорпс секннјс која је педавно рсвојила трсhe место иа фсстивалу југосло- гославијс”. венског фолклора у Катаринахорду. Дсјан јс члан дечје сце нс у градском позорлшту и главни јуиак једне представе. Сви скупа су тек поподпе од 16 часова. Тад су иајсрећнији. И.мају широк круг прнјатеља, а поссбно сс лспо ocehajy кад су у клубу „Владимнр РолоBiih”. To је Југославнја у мало.м. — М» сс у бсло.м свсту познајемо no Тпту, каже девојчпца Светлапа Матић. Ћггова личпост п дело отворили су пам пут свуда v иностранству. Трудићемо сс да тај углед никада нс срупш.мо п нччнм нс окаљами. Поносно чувамо имс Ју- ’lllllllllllllllinillllllllllllimmilllllllllllllllllllllllHIIIIHimillllllllllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIHIIIIIIIIIIHIUIUIIJ Преиорхчена uoiuiua У стамбеним зградама у Параћииу, ходницима, степа ншити.ма, улазима и подрумима влада таква нечистоћа да треба да се стидимо. Личио сам доживела чак ц то да ми кеса са смећем, бачеиа кроз прозор, умало није пала на главу. Није сра мно опоменути сваког ко не пошутје основни кућнч ред и нравила хигијенског понашања, ма ко био. Очигледно да иедостаје већа сарадња СИЗ-а, кућних савета и нојединаца. слобддно да каже.и за чистоћу у ово.н Могу да се граду брину join можда пензиоиери. И такве људе треба јавпо похвалити. Морамо i:oi:penyru акцију за ypebe- /бс града и здраву човекоev cpediucy, иа чему се V Секцији за друштвену aicruвност н ноложај жена ових дана ради. Смиља ВучковиН, Српска фабрика стакла. Jllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliilintillliilliilllllllllllillllllllltllllinilllllllllitllllllilllllllllllltllilllllllllli: Плаћање грејања Тоном келе гоанне На једпој од последњпх ссднпца Извршног савста раз.матрана јс атфор.мација о досадашње.м организовању грејања у лашој огшгпши у друштвсннм становнма и могућност повсравања свих ИВТКТ „Браико ових послова Крсмановић’’. На овој седницк је закључено да је за rpabaiic повољније да грејаше плаћају током целс године, а не само у току грејне сезонс шест месецн и препору чује се да на основу досадашњс проссчнс цснс грејања упла ћују аконтацију сваког месеца до коначног обрачуна. \ М.Ж. >■ нан пс S2 g Н2 1 SLU РАЗГОВОР СA СТОЈАНОМ ВЕЉКОВИНЕМ, председником извршног САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН НЕМА САВИЈАЊА ПРЦ ТЕШКОВАМА • Друже председниче, Извршни савет као извршнц opraw Скупштине опппине има врло одговорне и делнкатне задатке. РеЦите нам нешто коглкретније о Програму рада овог оргаиа? — Програм рада Извршног савета засноваи је на обавезама и одговорности овог органа за оргазниовањем активности и предузимаљу .мера у оквиру заједничкп утврђене политике за савладаваље проблема и те шкоћа, данас прмсутних скоро на свјш секторима друштвене репродукције. крупан и зао. Отуда фронтална акција, али свпх брганнзованих снага. Са највећим проблелшма he се хрвати Извршни савег, а многи се могу разрешавати и преко органа управе. Већ caii и paimjc рекао да Извршни са вст неће бити ничнји кишобрандасе испод isera заклања туђи нерад. He .могу се тражити већи лични до.хоци, а да се не зараде. Beha и бол>а награда иде само уз всћи и бољи рад. Уосталом н иави законски про писи то захтевају. СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА Раду част и власт МНОГО ПРОБЛЕМА — МНОГО И ХРАБРОСТИ Колико јуче удруживана су Стојан Вељковић канализацпју, улице, здравство. Главии мост на реци сс мора брзо реконструисати. Ето то је део програма рада Извршног савста. 0 Имајући у виду сложену прпврсдпу, економску и лолиО Изгледа да је време затвараља у локалне оквнре прошло, a то нам потврђују и чешћи контактп са представиицима суседннх општина. Реците нам нешто о тој сарадњи? средства за пзградљу Фабрпке стакларске амбалажс, а данас свс имамо на залвхама на нивоу двомесечне производњс. Кондиторскл производп, такоbc, пуне рафове, Штофара има највспу производљу од свог постојања, али и највећу неликвпдност. „Транспорт нам је „растурен”, у Штампарији тра ју прпвременс мерс. Y ФТМ „Пролетеру" не могу да лзаберу днректора, а развојних програлш не.ма, као уосталом и тичку ситуацнју друштву. код ГПРО „Пролетера" „13. октобар тељ” не.ма довољно саставу .,Градипосла, a „Нискоградња” лако раскопава уллцс, али их тешко приводн на.менп. „Обућа” је до ско ро била на климавим нога.ма, Уговориа организација „Сан” mia ироблема и са смештајем АИК још није заживео, а у неким селкма (Буспловац л Својново) зсмљораднпци траже формирање задружних органи зација. Фабрика це.мента је последн>пх година и.мала ниску пропзводњу, а сада кад је ситуација полравл»ена цемент сс врло слабо продаје. Некара, зоог шпекулацнја са брашном, једва нас снабдева хлебом, a какве временскс (неЈприликс имамо и организоване задруге чини се да ће.мо са брашно.м кубуритп до слсдеће жетве. бројне проблеме које сте истаклн, где he тежиште активиости ус.меритп Извршнп савет? — Дугорочнп програм економскс сгабплнзације је на известан начин свнма дао одговор на пиггатвс како прсвазићи економске тешкоЈге, из којпх се реперкутују п лолптичке, али нажалост мало тога јс у пракси спроведено. To због тога што смо правилм ком промпсе, решавали пробле.ме од данас до сутра и тимс западали у Behe м дубље тешкоће. Сада с.мо у сптуацпји кад пема више савпјаља пред тешкоћама, кад сс ле с.мс губпти самолоуздање, кад се пс могу правитп трули комлролшси, потхрањпвати парцијалпи питс реси. Дакле, нема вишс релативнзирања, не.ма бежања од проблсма ббло којс врсте. Јер п напзглед ситан проблем ако сс не решава одмах може бпти — Бирократски сепаратизам и цешралистички ушггаризам су пајвећа зла самоуправног друштва. Y праву стс и Ви, као и свакл радш! човек и поштенп rpabamiH да је време затвараЈва у локалне оквпрс прошло. Свако настоји да са комшијом одржава добре одно се. А зашто ми са нашлм први.м суседима, НупричаЈпша, не бисмо Јкмали добру сарадњу. Транспорт, здравство, образоваље, запошљавањс... је заједпичка брига. Функционери општина Параћин и Нуприја су сс већ договорллн, а у пракси је спроведено фор.мпратве заједпичке СИЗ запошл»аван>а. Сада упорно радимо па „помирењу" транспортних организација. Нећемо паралелне капацптете у здравству и школству. Видећемо шта то треба у Параћину подлзати, а шта у Бупрнји. Параћин је одувек био отворен град и спре.мап за сарадњу. Такав he и бити. Пре 22 годнне у Параћину су изграђени први кило.метри водоводнс мрсжс. Y то- ,ме јс учествовао н Алсксан дар Максимовнћ, содоимта латер и пословођа и у свих 120 до сада изграВених кило мегара уградио је — део се бе. Мукотрпан је то посао, алн Аца н његове колегс су не жале. Бсзброј непроспа, ваннх ноћи, вслнки број празннка је проведено у ро ву, а иа почетку радног дана не зна сс његов крај. Me ђутим, ои је са својим колегама са вољом стручно и на вре.мс настојао да ооави све неопходне пословс. Како 1.»ам рече, част .му је што ради у водоводу. Носилац је више друштвених призна iba. Зато се шегова лнчност уклапа у слику најоољег радника. М. Ж. САМОДОПРИНОС БРЖЕГ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА НАЧИН Y здравству, и ако је тога доста ypabcHo, остаје потреба за новпм објектима и олремом, у образовању треба завршнти нзградњу школе у Бусиловцу и Трешњевицп. Омладина тражи до.м културе, треба улепшати град уклањањем страћара у главној улици и подизаљем нових објеката. Сеоскпм месним заједница.ма треба, такође, по.моНи у њиховим актпвностпма. Захтевп су за нови.м улицама, здравом пијаћо.м водом, телефони.ма. Са нови.м самодоприносом треба решити АМЕРА ЗАМЕРА НЕУРЕБЕИИ Y солитерима два и три (у улици Лоле Рибара) жнви више стапара пего у иекнм насељепим местима наше оп штинс. Станари су овдс уссљенн пре 11 годипа. МеБутим, простор око овд прва параћпнска ..облакодера” никако да се уреди. Сваке године се нешто раскопава, расте коров, паркинг простор за аутомобиле све је ман.н, а ту ру жиу C.TJIKV одпедавно употпуњују контејгсри за смепе, јср cv каналп за бацање отпадака у самн.м зградама затворени. Милнвоје ВучковиИ САВЕТОВАЊЕ СА ПРЕДСТАВНЈ1ЦИА1А МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА НАШЕ ОПШТИНЕ Г/ituhA ЗАЈЕДнИЦА ВАЖАи ЧИнНЛАЦ Та.мо где је остварена сарадња друш1всно-лолнтнчких организација л одговоршј.ч љу дн у .месни.м заЈеднмцама ил.а напретка и вредиих резултата, а та.мо где је то изосгало таика се у месту, чуло се иа савсTOBaibii.Ma са представннци.ма сеоских месних заједпица 12. и градскпх месних заједница 1b. jy.ia, KOje су организовалп Д1Ш и Скуншткна општнне i’lapaћин. И са.мо сазлваљс и окупљаље представља корак наиред, речеио је више пута на састанци.ма, jep .MJiorn неспоразу.ми у .месшш заЈедницама су и рсзултат недовољног улажсша у срж проиле.ма од стране друштвено-полптичкс зајсднице. Огро.ман број учесника у дискусијп, живо пнтересовање за пробле.ме, отворсност у прн ступу и же.ва да .меена заједница добије одговарајуће .место крје јој ло Усгаву и закону прИпадаЈу, гбвсрн и сиремности сви.х инага да се мссна заједнпца ухвати у ксштац са нробле.мл.ма и успенхни их реши. U ирооле.ми.ма .меснл.х заЈСДница писаће.мо у иаредни.м бро јеви.ма листа много оиширнпјс конкретннје, a по< овн.х лану бокипу, председнпку Всha месних заједница Скупштние општпне, које кордииира. нодстичс и yiiaiipebyjc цслокупал живот и рад v мссипм заједницама, н он нам је рекао: — He треба да будемо забринути, јер опгимпзам који јс нзражси овом прпликом гарантује да he сс у свп.м месни.м заједнпцама крснутп на бо.ве, да he програми развоја у наредвнх . пет го шна бити ирограмв MoryhnoCTii, а не же- .'ba. а за све то пма.мо снаге. На тај начин и мссна заједница постајс основна he.uija дру штва и добија онај статус којп јој по Уставу и припада у пуно.м •cmiic.iv речи, каже Мплан Бокнћ, прсдсслнпк Beha .месних заједшта CO. Александар Макси.мовић Без речи Зоран МатиИ ПРЕДСТАВЉАМО BAM OCHOBHY ОРГАНИЗАЦИЈУ САВЕЗА КОМУНИСТА БУЉАНА Е КРИЗНИ ПЕРИОД Y РАДУ БУЉАНСКИХ KOMYHHCTA ПОСТАЈЕ ПРОШЛОСТ и КОНКРЕТНН РЕЗУЛТАТИ И АКЦИЈЕ OXPAEPYJY ГРАБАНЕ II BPABAJY BEPY V 00 СК а ОД ОКО 60 ЧЛАНОВА САМО ПО ТРИДЕСЕТАК HA CACTAHKY П ПОСТКОНГРЕСНИ ВАЖНИ ЗАДАЦИ До пре неко.шко година ОсnoDiia организација Савеза ко- .мунисга у Буљану важила је за Јсдну од iiajooibiix у џашој опшгинн. Алн in дани су из1.1ида npuui.ui. Сукоои и дусл« сања иоједннаиа на одговорки.м функција.ма, .чоша илп писарадња друштвено-по .ппичкпх организацнја, сва be и прспирке одразиле су сс иа целокупап рад и напредак села, које је почело да заоша- |е за н не uem н>... задатке средњорочног плана. Pcav.Tiai свега — нсзадово-в сгво rpabana. Таква је ситуа.ии ја потрајала све ло послетч.пх избора. Са избором нових руководстава v месној заједннци почело јс .разведравање над политпчким небо.м Буљана. Пр an важнијц успеси — асфалти раљс иута Бу.1>ане — Сисеваи iep то јс нсга .месна <aici»i' ца. реконструкција елсктричпе мрежс, оправка пута према гробљу ч рсалнп плановц з? нарсдпп псриод повратпли cv всру грађана и раднпх .л>уд»’ v Основнх организацпју Савсза комуниста От важнијих задара н довршсље коловоза до Спсевца. — Још увек п.мамо upoo.ie .ма у 00 СК, каже њен секрегар Мплан Борђевић, иначе ра дник на тер.мос-боци у Стакла ри. На сппску нас и.ма око 60 чланова, али због одласка у иностранство, студирања, ренског рада шгкада нс же.мо да се окупимо више така ппсчстојп оправка ломз о.тлука које гсмоод грндисетак. To на.м представља ироблем Порсд тога. и.ма.мо и пробле.ма са Зе.м.т>орадничко.м задругом ..7. јули” око осгзарсња продајно-откупног мага иииа п органнзовања пољопри врсдне производње. Још увек се ocehajy последице из прсд ходног иериода ц то се олражава и на целокупну активност. Али мора.мо превазнћи тс односе. јер то од нас граже pabaun. Oiin xohe конкретне cjv-iieiv ii (-*д<ии|е. <i tic оазне речп н o6ehaiba 3a ca ■a v.cciia зајелннна разн врло oupo. зати.м месна органпза ’ilia ССРН и другс н то је вс ■нко охрабренл за љуле и нас хомунпсте. поготову сала по •■.'.• конгресннх резолуцпја и мора.мо практпчкелтуре, а срстства be сс обс но спровестп v жпвлт каже сс збсднти из свих могућих изво- крстар Мнлап БорћевпН.
23. ЈУЛ 1986. • БРОЈ 313 ЗАВРШЕНИ XXIРАДНИЧКИ СУСРЕТИ СТАКЛАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ УНРАТКО УКРАТНО Штофара: НЕДОСТАЈУ ОБРТНА СРЕДСТВА Дугачпк Је спнсак нспово.гностн коЈе утичу на отежано пословање, алн Је главни - пробле.м иелостатак обртннх средстава за плаћаље свих питреба за нормални npoucc npoitj. водње. Зато Је фабрика принуђена да сс позвЈмљујс од бапвка, што је основни разлог внсоког учешћа камата у укупно.м прнходу. Порнсг каматннх стопа јс тако велнк да премашујс збир срсдстава за лнчне дохотке. ФТМ „Пролетер” ЧЕКАЊЕ ПОСЛА Када he се уговорнти пословн за потпуиу упошљсност каиашггета то нико у фабрпцн не може да кажс. Чак ни уговорснн пословн то не гарантују Јср нсма пара за куповниу рспроматсријала, а авапсн добнјенн од купаца корнстс сс за исплату ли чннх доходака. РО „Шумадија” САВРЕМЕНИ РАЧУНСКИ ЦЕНТАР Већ две годиие успешно послујс елсктронско-рачунски цснтар, коЈн водн комплстне лослов фннанскј * ског пословања робпог кн>нговодства, аутоматског фактурисања, ана лнтикс и синтетике и тако даље, и омогућава квалнтстинјс и киаитите тниЈе праћсњс ин<]>ормацијз, брзнну и уштеду у времепу. Запошљава са мо двадесст радннка. Јелица Борђсвић „МАЛОГГРОДАЈА” НАЈУСПЕШНИЈА Основпе организације коЈе сс баве промето.м за пет мессци one годнне остварилс су промст у износу од 777 милкјардн старих дииара. OOYP „Малолродаја" бележн раст од 100 одсто одпосно 440 милнЈар * ди. И пословнс јсдлннцс које сс ба вс продаЈом техничкс робс оствпрч ле су добар промет, нарочнго код беле техникс и акустичних апарата. Кајвсћи промст остварсн је у апрнлу. Бисерка Марковић Електродистрибуција: ЈАВНА РАСВЕТА До краја лета јавну расвету добнhe слсдећс улице: Моше ПиЈадс, Жарка Зрсњанина дсо Нпшке, Бра нка Крс.мановића, Борпса Кндрнча а прсдрачунска врсдност ових ин сталација износн 56.500.000, динара. Чедомир Бранковић Параћннцн најбољи у раду ® Посебно задовољство због екипне победе у радно-производцом такмичењу и другог места Душана Вукићевића у појединачној конкуренцији Органнзатор овогодишњих ,#Радпич- • Хмх сусрста стаклара Југосллввјс, ио пуларне „СтакларпЈадс", бнла Јс Радна организаииЈа „Стакло — Загрсб” коЈа ове године славп чстрдссст година успсшног жпвота п рада. Упрасо због то га, домаћпни су сс труднли на сваком кораку да удопол.е свнм захтевнма ioc гнЈу, али не може.мо рећп ла су у спсиу успелн. НаЈпнше нас јс обрадопала скнпа зп (акмпчење у раду, која Јс у всома Јаtoj конкурепциЈп освојнла прво леао. Екипу су сачии>авал11: Душан Вукпчсвић и Драгослав ЛуковнН, — луваш! н Драгослав Милошеппћ п Ратомир Хаџић — грапсрн. Појслипачно. пајбол.д сс лласпрао Душан Вукпчсвнћ, ко}ч јс заузео друго .мссто, са само Јсдпнм бо дом заостатка иза првопласираног Драга Цвстковића из самоборског „Крнстала". Што се тнчс осталег — спортсхог дс ла Стакларнјадс наши такмичарп су, xaKobe, постиглк одлнчнс рсзу.ггатс и потпуко опраодалн свој охдазак у Загрсб. Петар Буднсалић ООУР „ПРОЛЕТЕР” Летују у Маиарској I Како прошле тако н овс године ООУР „Пролетср” који је у саставу ГПРО „13. октобар' организује од.мор за чланове радног колектива иа мору у одмаралишту код Макарске. По речпма Ранка Гроздановића, члана Извршног одбора основне оргаиизаиије Савеза сни диката, радницн овог ООУР-а. плаћају 750. — дииара односво 50 одсто цене лежаја. Брачни друг радника који јс у радном односу плаћа пуну цену, односно 1.500. — динара, а онај којн ннје у радном односу пла ha 50 одсто. Децн радника до седам година организацнја синдиката регресира трошкове боравка у одмаралпшту. Y лстовалишту постоји кухин»а са трпезаријо.м, тако да радници могу сами да припремају храну. Превоз радника је бесплатан, а један број чланова овог радног колектива ко ристиће одмаралиштс бссплатно. Д. Гајнћ ПОДСЕТНИК ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Y !ПОПОВЦУз Нови производ ф Нови члан породице малтерних везива „егзоцем” за кога су граВевинари живо заинтересовани. Рсч је о „егзоцему” новом „члану породицс” малтерпих ве зпва који п.ма велику примену v граБевинарству. Његова осповна намена сс састоји у по пун>аван>у иапрслина на вепп.м rpabeBiuiCKitM објектима, под * ливаљу шппова и калбовскпх брава — једно.м речју гтрнмеibr.Bahe се где год сс у грађевпиаротву тражи изузетно висока чврстоћа и благо ширеље очррслог матерпјала. Поред овог „новитета” који је урађен v сарадњи са загребачки.м „Про.мосом’, којн обезбеђује увозне спровиие и пласман и италнјанском фир.мом „Руредил", Фабрика цемента „Нови Поповац” нз Поповиа he у сарадњи са нпститутом за пспитиваље материјала лз Љубљане реализовати програм производње маса за ињектирање и бубрепих малтера. За сада су ови програми у фазн лЗбораторијских и полуиндустрнј ских нспитивања, али и н>их ускоро треба очекпватн на тржишту. ј Момир Станнсавл>евик ТЕКИЈА Cap * са Оајреном 0 Тродневни боравак Текичана у Вајдену, три концер va и пуно леф!х утисака КУД „БРАНКО КРСМАНОВИН” Све пвзнатији Нн тешка фпнансијска ситуацнја, нн просторна скученост, као и Ш13 друпих пратећих проблема нису могли да с.мал»с пнтересоваље младих у КУД-у „Бранко Крсмановић”, који броји преко 150 чланова и пости/ке лепе успехе у свом раду. Личпо одрицаље, несебнчна по.моћ родитеља и ентузијаста, разу.мевање ИВТКТ ,Д. Крсмановић” за опрему, водилн су ово друштво — напред. КУД „Бранко Крсмановнћ" до сада је и.мао .тридесетак наступа, а најуспешннјп су на такПослс успостављања прпјатсл>» ских одпоса измсВу Месне заједнице Текија и Клуба Југословена „Младост” у Вајдену (Западна Не.мачка), уследила је прва посета културно-уметннчког друштва лз Текије, појачаног тамбурашким оркестром пз Главпце народним оркестром Томислава Мпхајловића л врсшш певачким талентима. Почстком јула у.метници и делегација наше друштвено-по лнтнчке заједнлце боравилн су у ссверно-баварском граду Вајдену, наступили на трц концерта и одушевлли наше раднике на привременом раду, али и Не.мце. — Примљени смо изузстно топло на свако.м кораку смо осећали срдачност и одушевље1бс, а при.мно нас је и секретар -мичењу у Варварину, Нуприји, баварског синднката. ДоговоВцатимо се гајвњу ноза ф Наука и пракса су доказале да разумно козарство има своје место у домаћинству. Коза дневно може да поједе 2,5 до 3 кплограма сена. Иначе, једе све врсте трава. Вишс воли мирнсне и планинске. тра вс и нс жалн труда да до њих доВе. Врло је осетљива на облик суда из којег једе коииен * трат, а радије једе онај у гранулама пего у зрну иди прекрупи. Ако концентрат није добро из.мешан бира ону храну коју више воли. КОЗА ОСЕТЉИВД НА ' ЧИСТОПУ Иако може да попасе много. нарочито ујутру, тешко конзумнра већу колнчину ако остане цео дан на пашн>аку. Зато је бол>е да на пашу нзлази два до трн пута дневно, а нарочито ујутру. Осетллва је на чи« стоћу и квалнтет воде, која мора бнтн бнстра, чпста и умерено топла, нарочито aicsui. Коза тежнне до 50 кнлограма дневно даје 5 лптара илека, a за 10 даиа пропзвеле толмко .млека колика је тешка. док крава то поспике тек за 30 дана. КОЗЈЕ МЛЕКО ВРЛО КОРИСНО ) Млеко јс врло сварљнво, по годно за исхраиу деце н старијих, а у неклм случајевима слу жи и као дијететско средство. Данас у свету се све више тра же расне козе. Поред санске посеона пажња се поклавва алпској кози, која је необнчно плодна, добре млечности и по година за држање у скромшш чсловнма. ? АЛПСКА КОЗА НАЈБОЉА I На овогодишње.м новосадском сајму носебна пажња при пала је алпској кози, по изгледу веома сличној срни, смеБс боје са црном лругом по леБима, а одгајивачп тврде да је узгој obilx коза вео.ма лак и »сплатив. Алпска коза за две годнне на свет донесе пет јари ћа са млечношКу од око 800 литара за 300 дана лактације. ! Јовак Цветковић днпл. инж. пол>опривреде Свилајнцу, затпм концерти у Ердевику, Вишњићеву и Бан>а * луци... Готово без основних ус ловафолклорна, музичка и пле сна секцнја параћинског ,,Крс.мапца" освајају срна и пленс љубав публике на свим приредба.ма. Небојша Јеличић рилн с.мо се о још присннјој са радњи, а у октобру долази делегација клуба „Младост" код нас у Параћин, каже МИОДРАГ БЛАГОЈЕВИИ, управник Градског а.матерског позорншта којп је предводио културно- -уметничко друштво. Уређује: Светлана Арсић Песничкн првенац 3. Ноли ћа под наслово.м „Песновања" појавиће сс ускоро у издању „ИКАР-а". Лешје: Трешњевица: ПЕСНИК КАО ФИЛОЗОФ Поезпја Зорана Николића је посебло „агрегатно стањо” филозофије. Семанпгчка paean пес.ме је примарна, чес то науштрб осталих елемена та поезије. Песник којн дефпнише живот као „болно враћање у небпће” доиста је ближи хладаом узлу мудраца, него сложеном емотпв но.м набоју поете МИСАО Мисао ми постаје танана Попут биљке Те снажним Иза страха • Долази велики бол Па снажење Опет Илустрацнја Цвете Вукобратовнћ МЛАДИ ПРЕУЗИМАЈУ КОРМИЛО Прсд новоформпраном ом ладинском организанпјом сг оје крупнп задаци, а за н>ихову реализацпју бринуће :с прс свсга прсдсс. пиштво: Дејан Јовановпћ, Живомир Миљковнћ, Мнлица Bacuh, Драгана Младсновић п Својан Милојковнћ, предссдппк ОО ССО. На исто.м састанку од 8. јула формирана јс и секцпја феријалног савсза, иа чнјем чслу јс Малина Петровић. Славпца Благојевић Давидовац: МНОГО УРАБЕНО — ЈОШ ТРЕБА За кратко вре.ме урађепо јс много: саобраћајнпце. мост, регулпсано рсчно корп то, реконструкција електромреже, и недавно открпвен споменик палим борцп.ма. Прсдстоје радови ца адап тацији до.ма културе, попра вци школске зграде, изградљи пстље и уређењу спортских објеката. Божпдар Петковић Горња Мутпица: НАЈВРЕДНИЈА ОМЛАДИНА Неколико радних акција, учешће иа „Сусретпма села”, нзградЈва спортског терена, обпављаЈБе так.мичења певача „Златнн глас Кучаја” и још неколико ■ значајнпх актпвности сврсталп су омладннску органпзацију у најакгпЈвнпју v селу. захваљују. 1ш и пессбично.м раду Горана и Новнце Шутића, о.мла динских руководплаца. Зоран ПетровпИ Културни дневник ПЕСНИЧКИ КАРАВАН Песнички караван Књнжс внс омладине Србије 28. јула стнже у Омладинско насеље. Књпжсвна о.младина Параћина планира са ibilm и заједничко књижевно вечеу граду. ЛЕШЈАНСКА БАЈАЛИЦА ОД БЕЖИЗАДАТА Бежизадат, стижиздат ножем ћу те исечем, тамњаном hy те imopiLu, певају петли назем, чекају звонци на небо, раздвајају се лас ко овај мас. Казнвала Славица Благојевнћ, Лешјс ШКОЛА КАСНИ Изградња новс школске зграчс нс одвија се по плану и неће бити довршсча ндућс годнне, јер нсдостају фпнап спјска срсдства. Бсз помопн друштвенс заједнице ТрсшihCBiui неКе моћи ускоро да направс нову школу. Љубиша Радосављевпћ Ратари: ТРИ БИТЊХ ЗАДАТКА Асфалтпрати свс улпие у сслу, реконструисатп нискбнапонску мрсжу и адатггиратп дом културе су најважнпјн задаии у наредном плану развоја овс меспе заје днице. Хранислав Јаћимовнћ Шавац: ПРОПАДА КОЛОВОЗ ОД ШЉУНКА/ Теигкп кампопп прстоваре ini шљунком свакодневно гшпптавају асфалтни коловоз Шавац — Параћип, ко.ји , пије предвпђеп за таква оптерећења, а претп опаспост на мостови.ма, испред којих cv шоферп поскидалп знако вс упозорења. Драгомир Жнвановнћ Поточац: Y ВАШИЦИ И ШАРЕНГРАДУ По Фрадпцпјп II овог 4. јула каравап Поточана бора впо је v братском сслу код Шида. И овај сусрет обпло вао ie богатим културним и спортским програмом, дружењсм и весељем. Y међувремсну Поточанп су обиш * лп Шареиград и положплн цвсНа па спомен-костурницу у којој су сахрањени н нзпшулп борцн из Поточца v саставу 21. српске ударне дивизије. Стојан Пстровић У богатом стваралачком опусу Живојнна Павловића роман „Зид смрти” представ ља најко.мплеплије и најзначајније оствареље. Онај ом нибус — ро.ман је и освеже 1Бе v нашој све бзгатпјој из давачкој продукцијп. Признање које је добио прошле године Је потврдио да је Жи војин Павловић ушао у гру пу наших »ајпознатијпх лп терарних стваралаца. Врло с.мотиван, заннтересован за one тамније стране човекосе природе, писац у осом ро ману прича живот својнх југ«ака са мало светлости и радостц јер је условллн >би ховом природом. Друштвенс околиости су дрпрнноси * лс да они постану веллки лсивотни губитннци, а одпос и привидан мир лрема судбинц подсећа па јупаке Борисава Станковића. Рсалиста, мајстор детаља и ат.мосфере показао је да јс човеко ва судбниа пајпресуднпЈе од рсђена сопствено.м прлро дом. i i i i i i i u i i i t i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i t i i i i i i i i t t i i i i i i i i i i i i i i i i i t i i i i i i i i i i i i i m i i i i i i i i t i i i i i i u i i n i i i u i i t i i u i i i i i i i i i i u i i i i i i i i i i i i i i i t t i
23. JYJI 1986. • БРОЈ 313 M.MM... MODA ЗА ВАС КРЕИРА ГОРДАНА НИКОЛИП, ДИПЛОМИРАНИ СЛИКАР — КОСТИМОГ РАФ Ношуља Копгуља, модно обслсжје овгаг лста. присутиа је у оде ваљу младих на трн начнпа: као класпч1.»а, за бро|а већа, уз обавсзну дезсипранг кравату која сс носи лежср но везаиа уз неколико отко пчаних дугмета (на кошул»и — наравно), дугачка као ту Hin<a или хаљина, са пропш реним, алп спуштеним раме нима, дубоког вратног изре за, са ревери.ма или бсз н>их, врло кратка тако да открнва струк (овај трећи тип препоручујемо само онима којн су поцрнели — макар п уз Мораву). Дугачке кошуље се врло често пасе једна прско друге (у већтги случајсва дон>а је дужа од горње). Најче шће су кројепе у шпиц пгго омогућава везнвање у чвор на струку плн на боковнма. Дезенп су, углавном, хавајски и геометрнјски којн под сећају на модсрио сликарство. Ово мпдно лето дозвољава комбпнацнју више раз личтггнх дезеиа у истој нлн одговарајућим бојама, али немојте претерпвати. РО „Параћпнка” Параћнн, на основу одлуке Радиичког савета број 2583 од 30. 4. 1986. годпне врши процају слсдећих моторних возила путем ЛИЦИТАЦИЈЕ 1. Возпло Застава 132/2000 годнна производњс 1979. снага мотора 82 KW, исправно, регистровано до 6. 12. 1986. године. са почетном ценом од 400.000.— динара. 2. Возило Застава Лада 1300 — Ц, година пронзпод- »>е 1982 снага мотора 48 KW, нсправно. регистровано до 2. 09. 1986. године. са почетно.м ценом од 708.000.— днна ра. Право yseuiha на лнцитацији имају сва нравна и фи зичка лица, која положе 10 одсто на име дспозита од почетхе иене г.сзила за које се јављају као купци. Лицитација he се одржати 28. 07. 1986. годнне у просторијама гараже РО „Паракинка” у улици „Б. Крс.мановиНа” 99 са почстком у 12 часоча. Возила која су прс цмет лицитацнје могу се разгледати на дал лицнтације у времену од 10 — 12 часова. По окончању лицнтацнје, уплаћенн депозит се враha учесницнма, оспдт купцима, којима се исти урачунава у цену возила. Порсз на промет н таксе падају на терет купца. РО „ПАРАБИНКА” ПАРАБИН ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА .,7 ЈУЛИ” ПАРАНИН. на основу одлуке Задружног савета ОЗО „ПАРАБИН” н „ПОПОВАЦ” број 3761 од 23. 06. 1986. год., ко.мисија за процену основних средстава расписује JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ за продају следећих основних средстава и то: 1. 2. 3. Пупшчко вознло „Лада 1500 четном ценом од 400.000.— Комбајн „Змај 780” у возном ном од 1.000.000. — дин. Комбајн „Змај 780” у возном v возном стању са стању са стању са почетном почетном поцеценом од 600.000,— 4. Застава 1300 — теретно — Hiije у возном четном ценом од 800.000. 5. Трактор „Белорус” - није у возном стању са почет- "пра^^е^на^пшптацпју пмају сва правна и физпчкал.ша' са обавезом уплате 10»/» У-ешћа од почетке стању са поЦСН вХлЛа сеТ разгледати сваког дана сем суботе Возила се ми \ 1 Сикирици, а возила под „ иодеље V ^ ра"™дати v Маршала Т..та gWV ПарХнУ ^аког ра^ог дана оскм суботе и НеДеСвСа потребна ооавештеша могу се добити на телеФ0НлХ2аЦија fie се обааити 1. 08. v « часова у машинско.м парку у Сикирици. ------------—------- ггпптиебт>аваних моторних возила на Комисија за продају \ Л novp Yc.nvra” бр. 1591'86. ПРВДаЈ¥ “;даћеГ НОТОР,<>Г В“‘’ па путехг ЛИЦИТАЦИЈЕ Омладинска сарадња БРИГАДИРИ ЗА СПОМЕН-ДОМ По пет најбољих омладииа па из сваке бригаде радило је предпрошлог уторка f.o уређетву простора Спо.мсн дома v Шалгдовцу. И ове го дине сс сарадља брнгаднра п наших 00 ССО паставља. О.младинци пз брпгзде - Цпго слчвијл” са Франк<ћ\птга ча Мајнц овнх пана ће посетнтп лва највеђа прпвредна ко лектнва п тгпоставчти ппи|а I тељскг сападтм' сп пмлапиј ном Стпклаи«? ” ПГгофарс । Брчннслав Милснкоопћ МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ЕТН0Л0ШКА АКЦИЈА О Црикупљање.м народних умотворина, веровања и рецепата млади истражпвачи Пара ћина сс укључују у прославу 200-годиш1ћице Вуковог рођења Y оквиру истраживачког про грама етнологија, .покренута је акција на прикупљању етнолошког материјала са територије наше општине. Нарочита пажња посвстнће се: народној .медишшн, народнх-ш веровањима и народшш умотворинама. v Y току су договорп са месним заједпицама у којима ће ис upamiii нсгражиааЈБа. . 1,и са да jc u.iai.iipaaa акцк|а у и»»ојвову, али се нада.мо да ни у jpviiiM cpeaiiuava nene онги iciuKona. Вдадилшр Јанковић МАЛИ ОГЛАСИ ОРБ „БРАНКО КРСМАНОВИН” HA ОРА „БАЊА ЛУКА” Крсманци шминкају Крајнну ф Радни резултати на завидном нивоу 9 Y насељу свп као један тне цене возта за којс се јављају као Kpyry OOYP-a ,.¥слу la- pUE™ v времену ол “ 71o2ok™°№.v .......ташИе уплаћенп депозит се враћа учесаи пам^нзу^в кулаа рр!.. Јс кут«, возило. и шему се уплаћени де познт sanauvnap * ” кгпропродајну iienv возила. Порсз ...... - ” падају на терет купиа. llpujiajc.M AUwuoaH irraii са иодрумо.м п гаражом. Телсфон: (036) 64.595. ооОои нродајсм њнву 52 ара у Глождаку. ибавсиггсља на гелефон: 42-313, Пла. ча. ооОои Продајем ноиу мигориу гсстеру „Ху. екварна 2100 ЦД". ООавештен>а на телсфон: 46-231, Главнца Гргјниа Apcuh. Цсна no договору. ooUvo Продаје.м трособан стан у власннштву у цснтру llapaiiMH. Телсфом: чдхз. ооОоо Продајс.м кућу вс.чнку баигту са воћс.м, гаражом к п\зпросториЈа.ма у Па раћину у улицн Јоснпа Ерјавца број 6 Телсфон: 035-53-162. ооОоо ФИАТ-125-Из, годпна производњс 1975. Pcnic-троаан до октобра, у возном ста н>у. Цена 30.000,— Чолић Свстнслав, liithcBau, телсфон; 037.811-197. ооОоо Продајем ,,1’сно 16” рси<стровзн до марта 1987. годннс и мотокултнватор ИМТ 506 С, стар годнну дана. Пптатп иа гслсфоп 42-817. Бобап. ооОоо ПродаЈсм виксидицу са воВњаком, н narpabcuiLM оборима, мссто Жс.ђнводс, телефон: 54.622, ПараИнн, ооОоо Продајсм машину за npatbc „Горење”, звучлу камеру „Мино.тга” и ди. Јапројектор „ЕУМИГ". Телсфон: 52-626, од 20 -атп. ооОоо Израђујс.м и продајем цсрадс за све врсте путничких возила, шаљсм поузе1>с.м. Тслефок: 011-181335. ооОоо ИродаЈсм ibiiny од 55 ари мс^ти ibu но „Чукара” погодно за вккснднце, цена по договору. Тслсфоп: 46.242 од 6,00 зо 9.00 часова од 19.00 до 21.00. ооОоо ПродаЈем ооћњак на Кара)х>рђсво.м брду, нзнад стакларе, површнне 7,5 арн. Тсдефон: 53.432, ооОоо Продајс се неусељива кућа, улца Теслнна 20/1. Пнтати ка телефон: 51-203. Параћнн ооОоо AleiHiM трособан стап за хва одго парајућ«« мања. Телефон: зЗ-919 ооОоо Лссковац — Параћин, меи»ам дво собан комфоран стан. 54 квадрата v цешру Лесковца за сличан нли већм 7 Параћнну. Телсфон: 016-44.415 ооОоо лснлм кућу v НуприЈи, лпчна сво. ||<на у иентру грпда за двособан илн јсднособан стан у Параћнку у своЈиini по споразуму Терефои:' 62.829 од 18 по 19 часова. Акиијашки карусел који сс ^авртео почетком јуна не застаје. иако јулске кише неште димике натапају презаскИену зе.мљу. На једном од бројннх радилишта налази се и бригада „Бранко Крсмановић” чија се акиијашења броје децсшцама. Тачније одредЈгште је Бања Лука. а у насељу, када не pane налазе, се и бригаде из Хаиића. Загреба. Нове ЦрчШтгтгарта (СР Немачка) и бри гад? пстрохемичара и нафташа Југославије. Након четрнаесгодневнвг дру жен>а на траси и шест кииших дана, параћински бригадири су на декадној свечаности добили и званичну потврду доброг рада. Проглашени су удар ном бригадом и учинак им је на самом врху бригадирске табеле радних резултата. Радне задатке на уређешу просгора дуж Босанске Крајине извршава 42 носиоца жуљева. Окосиицу бригаде чине ученици, има студената, а Ра' ме уз раме са ученицима је и деветоро радника из Штофаре, Стакларе, Пролетера, Шумадије, Цементаре и Параћинке. Ову шарену. алн вредау дружнну својим присуством и радиим еланом красе три пиони ра и један ветеран — Војин Милошевић. Када помињемо встерана Воliiiia, забележимо и следеће по даггке: На акцијије 26. нут. Cana не корисги годишњи одмор да би провео најлепше летова ње, јер одскора v н>егове данс се увукао у пензионерски ла хор. Војин, иако године стискају плећа, не да се млаћима. Нзегов учннак представља врх радне пирамиде, о чему сведоче на десстине ударништва. Прошлог викенда боравили смо у Бања Луци са члановима КУД-а „Бранко Крсмановић’’ и виделп оно што свима года. У насељу сви до једног били су лепо друштво крје са разлогом носи v себн пајсветлији амаиет Револуције — Братство ЈединСТАНОВИ, СТАНОВАЊЕ, СТАНАРИНЕ (2) Беда од стана □ Y садашњем тренутку код оез Заједнице постоје преко 400 станова који не задовољавају пстребне услове за нормално коршпћење стамбеног простораПрема ценама из 1982. тодане за адапталију tiix станова било је потребно око 16 милпЈарди сгарпх динара, цифра из снова, готово недостижна. А у тим становш1а станују 400 породица радних људи, којп исто тако плаћају станарину, додуше станаригау према условима у којима станују, станарину из које готово никад иеће моћп да се обезбеди ini јача струја, нн изградња мокрог чво ра, нп бољи подови... YCKOPO СТАНАРИНА ДУПЛО СКУПЉА Истовре.мено станариие расту и расту по стопама које забрињавају, а да од раста те станариие станар тешко шта може добитн. Све поправке су се свеле на интервентне, не ма више превентпвног одржаватва друштвевих станова, са средствима Koja сада остварује Заједница. је у могућности да поправља још само: кровове и прамариу водоводну инсталацпЈу, остало веома ретко. Y међувремену и поред оштрлх' рестрикција и покушаја да се расходом (губитком) за кога се очекује да he до краја ове годтше да се повећа можда и до 1 дшлијарде старих динара. Инфлација без милости напла ћује своје рачунс. У таквој ситуацији тешко је предложити неко решење које би било online прпхватљиво за све учесннке у овој области. Друштвена заједшта је у ocfaBTBtfно.м poky бд 1985. — 1988. године, Законом условила раст станарине по стопп од прпближно 10 одсто за ббезбеђење средстава за покрнће обавсзне амортизаиије станова и стамбених објеката. Станојло Радојковић . ..........................................................uh..... ........................................................................................................................................................................................... н£ доктор Душам А. ©ел»ковиК специјалЈиета дечја болести Тош« дар ■ V календарском смо псриоду када су спољне тсмпературе највнше у току годннс. а дејство сунца најјачс. Поред корисних својстава ови чиниоци могу врло неповољно да утичу на организам у целинп, а посебно на иентралии иервни систем. = Нпје ретка појава да v ле = тњим месецима дође до то = плотног улара. којп је, поi pen внсоке температуре сре- = дпне. условљен join н атмос- ! фероким прллнкама (висока = влажност ваздиха). нспрпк- = ладнн.м одевањсм педовољi но.м ananTitpaiionthv. конпн-’ = цијом п ннзом npvrnx индн- | вндуалнпх својстава V тпм = случајевима механнзам тер- = Monerv.nnn jc inije дово1<ш да i пзбалансира rcneciiv темпе = ратуру = Тошлотнп поремећаји уоп = штс су последнпа поремсће- | них односа из.међу vnyrpain- = ibcr стварања гоплоте, топ- = лотс околпне, регглаторннх = способиости п могућности ор = ганпзма. Појава је чешђа = код \'нпфармпсаттх лица Е због недовољног олавања то = плоте. v прегрејаннм п пре- । натппаним просторијахга, a = напочпто ie опаспа кол = отјчап! због перазвијс- | не тспморегулацпје. Ha по = ремећај терморегулацијенај | непосредније реагујс ср- = пс н крвнп судови: гбрза1вем | гпптса. пеппферпим птпоењем 1 кпрнпх сгдова, без знатпе = промене у волумену пиркулпрајуће крвп, и лабплним крвним прнтиском. Затим ре агује систем .за дисање (респнраторни систем) убрзанпм п површним дисањем, п регулпсаним ритмо.м дисања н гушењем. Осим убрзанот пулса, који досеже н до 200 у минутп, повпшенс телесне температуре, која v поче тку износп око 38—38,5 степе ни Целзијусовпх, п лабилног прптиска крвп, јављају сс још н црвепило лппа ” врата, закрваљеност очију. оток pvKy н ногу, в огппта тслеона слабосг п апатија. Поред овнх .\iorv се јавнтн п вртоглавппа, зујање v уши ма, сужење виднога поља. 1’ака жеђ п боловн у мипгићтга читавог тела. Y терминалној фазн долазп до наглог поремећаја Buna, делирантног стаља и коме. Телесна темпсратура v OBoi фази може да достигнс и 43 степепа Целзнјусова. и ако се хитпо не пружи прва помоћ, може доћи до смрти. Слпчно се дешава н кол велпкпх гибитака течностп знојењем. Овде долазп до гу бнтка течноспз! п мннералних соли. Изгубљена вода и 1 солн се надокнаБују само во = дом (жетеоци, рударп, рад- = пици крај топдих пећп).. V i првој фази долазп до пнтен = знвне жеђп, са недостцтком = апетита, без муке н rabeiba. = Касније може да дође до гу = битка осећаја жеђи, али са | муком п повраћањс.м. Ако = се Tie инггервенпше јављају i се грчевп чптаве мускглату = ре, спплептнчки нападн и ко = ма услед отока мозга. ПР- | ВА ПОМОН је првенствено = усмерена ка што бпжс.м сма е њењу телесне тсмпературе. = Пацијента треба одмах пре е нетн v захлађену. чсбро про = ветрет просторију inn у | хладовипу испод иског лр- = вста. Ставптп га ла лежи па i пеђи.ма п подпгнутим кгко- = внма. Изванредно благотвор = но делује поливање хладном | водом, купање у хладној во = лп и стављаље ледених обло Г га, уз масажу тела. Маса = жом се појачава прпферна = цнркулација а ти.ме п одава = ње телесне температуре. У = фазп када ie губптак воле = већп оп губптка соли (јака е жеђ без повраћања) довољ = но је датп болесппку да пи | је довољно воде, V тсжнм | случајевима трсба дати co | лп у biuukv. а ако то нпје | мог\'ће транспортоватп га у = болнпцу уз пнтравенско да- i ваље глпкозс п солп. .lllllllllllllllltllllllllllllllllilllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIItllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllininillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll.
ЗАВРШЕНО ПРВЕНСТВО Y МЕБУРЕГИОНАЛНОЈ ЛИГИ ПАРАЋИНКЕ ТРЕЋЕ • Наставак другог дела првен ства 10. августа. TYPHHP БРАТСКИХ ГРАДОВА ПОВДЕНО ПРНЈАШТВО ■ Традицнонални омладинскн фудбалски туриир братских и пријатељских градова Краљева. Горажда, Марнбора и Параћина, одржан је ове године у Марпбору од 10. до 13. јула. НаЈбољи младн фудбалерп нз параћннске општинс под вођством профссо ра Богдановића можс сс слободно рсћн да су достојпо рспрсзсптовалп napalniУ друтоЈ у-гакмицп рспрсзептација Марпбора Јс савладала скппу Горажда рсзултато.м 3:0. Другог дана у таккмицн за трсћс ме НаЈбољи играч, као и најбољи стрелац на Турпиру је нграч наше репревснтациЈе Жпвковић Горап којн Је за то добио и псхар од органпзатора Тур нира. Трсба нагласити аа Је он нс само у нгрн већ II у понашању вап тсрсна одржао праву лекциЈу сшм учсснчцмма како се постаје вслпкп спортнсга. • ОКК Карабурма — ОКК Параћин 72:71. V паслсдљсм колу првег дсла првснства кошаркашипс ОКК „Параћчн’’ го стовале су код трснутпо водећс екнпеу првеиству КК ,,Карабурма". Екппа Карабурме је убедљиво прва п постигла Је до сада 10 узастошшх побсда. To је екипа састављспа од бнвппсс когааркашхпх „Партпзана", „Звезде” п ,Вождавца”. Изнснађење се пнје догоднло! Параћинке нису пмале снаге п псрава да у последљнм сскундама другог полувреме хж, добру пгру крунншу успехом и на иесу први пораз лпдеру. Што се тиче нгре обе скппе тшле су своје псриоде надмоћп. „Карабурма” је дозппшрала у првом делу са највсћом прсдношћу од 8 кошсва, док су сс Параћппкс у фингапу утакмнце стабплизовалс п преузсле игру у своје рукс и водплс са 4 поена разлпке. Али драиа јс почела тачно у послсдњсм »шнуту, брзоплсто name кошаркашпце губс лопту у жељп да обезбедо сигурну победу, домаћо то кажњавају и разлпка ]е смањена па 2 поена. До краја утакмпце остало Је Још 17 секундп. Лопта је у пашсм поседу. мсћутим, тада пашс дсвојке попово пра ве кардпналну грсшку у додалању што до.маће кажп>авају тројком п то јс крај угаклшцс. Мнладин Милошевић пски фудбал. Изванрсдпо дочскаии од странс цомаћнпа у извапрсдноЈ органнзацпЈп утакмнпп које су пгране на стаднопу у „Људском врту” у Марибору наши омладннцн су прву утакмицу изгубнлп од својпх вршљака из Краљсва 1:2. На овоЈ утакмпип паши нграчп су створплп много повољпнх прилпка, a пскорнстпли су само Једпу пок су Кра љевчанп оба гола ппстпгли послс грсшака наше одбране. сто нашп омладинцн су у всо.ма лепој утакмнцп савладали скппу Горажда 4:2 док су у фнпалу Краљевчапн савладали домаћнна рсзултатом 1:0. Поред Живковића у пашој репрезен тацнји су се истакли Павловпћ, Бркић и оба Ф1шпповнћа: Зорап и Жарко. Новица Петровић ytao ФУДБАЛ: !И СЖ1И ШМИЧЕ1М 3 S НАЈБОЉА „МОРАВА 76” На традпцнопалпом фудбалском тур ниру одржаиом од 12. до 14. Јула у Шавцу v конкурспцпјп чстпрп тима нз Чепура, Дољег Впдова п села До. маћпна, побсдпла Је „Морава 76" пз Шавпа у саставу: Мплошевпћ. Ранчић, Мплошсвпћ. Јсремпћ, Пстровић, Псрпћ, Нпкоппћ, Опмпћ Богпћ п Мплошсвпћ. Раломнр Милошсвнћ ПСД „Јаворак” HA BPXY БАЛКАНА Гордана п Света Младсновнћ, Блажснка и Мирослав Јоваповпћ, Ивана Петровпћ, Зоран ДмЈггрнјсвнћ, Љгбиша Тодоровић, Мнћа Јоваиовнћ, Славко Јовановић, Гапс ДачиВ, Душан Ристпћ, Бора п најмлађи члап скспехнцнјс Јовап Мплнћсвић освојнлн су пајвиши врх на Балкану РилсЈИусалу 2925 мстара у Бугарској, 4. u 5. 1ула овс годикс. Бора Милпћевић Од такмичарске 1986/87. године на територији фуд5алског савеза Србије долази до реорганизације такмичења, а све у циљу унапређења фудбалског спорта и смањења трошкова клубова. АФОРИЗНИЦА КАД ПОЧНУ ДА ТИ СКИДАЈУ КАПУ, НИ НИ PARE НИСУ ДАЛЕКО. КАД СМО ДО САД СВЕ СВАРИЛИ, МОРА БИТИ ДА ВЕН ОДАВНО КЉУЧА. ЗАКОН ФИЗИКЕ: ЛАКА ТЕЛА БР30 ИСПЛИВАЈУ НА ПОВРШИНУ, ПА ПОСЛЕ — РУКОВОДЕ. БАШ ОНАЈ ROME СЕ ЦРНО ПИШЕ, МЕЊА БОЈУ. ПЛИВАЧКИ И ВАТЕРПОЛО КЛУБ „ЦРНИЦА” Ш 6! И лт (Ј Пако Еостојн всћ 19 годлна и трснутно окупља око стотшгу чланова Плн мчки П гатсрпозо глуб „Цршвда” није зажнвсо пуним жпвотом, због сталпог недостггка средстака ф Садашња актпвност сс углавиом одвија захваљујућн помо ћи ДК1 „Can", .ДЈнскоградЈва”, ^Градптсља’’ п лнчној жсљп неколико снгузиЈаста. Кинолошко друштво САМО ПЕДИГРИРАНИ • СПРОВОДЕ Y ПРАКСУ ЗАКОН О ЛОВСТВУ Y лов се могу водитн само педигрирани и у раду исвнтани псн птичари гоничп н јамари, искључив је Законо ловству. Међутим, иа лов ним теренима Параћпна врш љају пси судпБивог парекла који не испуљавају услопе за извођење у лов. Стањс код птичара је нешто бољс, него код друпвс врста, а ло вочуварска служба толерише овако стање. Ове годинг Кинолошко друштво покрсће акцију спровођења закона v пракси. Живојив Стевановић Од пове ссзопе у СрбиЈп постоје следсћн степсии такмпчсља: Првв Сргужа лпга у коЈој се такмичи Једннство'’ из Вараћппа, Друга Српска лнга (трн групс) немамо прсдставнике, Рсгионална лига ШумадпЈе н Поморавља учсствујо „Борац" Параћнн п ./Гскстнлац’’ Параћпн, Поморавска лига ,Ј¥Г’* учестлују . Цс.чснт” Поповац, ,,13. октобар’’ Параћин, „Нсток 63" Плана, Зсмљорадиик Стрнжа, ,,Млалост" Рашсвнца, .Младост" Снкнрица » „Иапрсзак" Дрспопац. Спп осталп клубови сс такмпчс у Оп шпшској лиги Параћпн која ћс бити подсљсиа у двс равноправнс групс (тсрнторпЈалпо) са no 16 клубооа. Y нопоЈ ссзонп свн клубопп општнискс лнгс порсд ссннорских скппа морају иматп и Јуниоре, а клубовп којн сс такмичс ван општинскнх лпга и пионирс. Клубови морају иматп ограћепс тсрепе н кабипе за резервпе пграче и служ бена лнца. ■ Такође, клубопп мораЈу пспушггп и све друге условс које јс прописао Фудбалски савез СрбнЈе, а са коЈнма су онп упознати, у протпвно.м нсћс моћи да се такхшче. Од пдуће ссзоне па нпвоу општпнс та кмичпће се преко 40 јуннорскнх скипа Јср оснм <гЈсдвнства” и „Борца" свс скнпе су подсљспс по групама на гсрн торијн ОПШТ1П1С. Све пноннрскс скипс сс такмичс на кивоу општинс. Како су сви клубовм на времс ynoiнатн са условнма за такмичсње наки.п ннх упозорспл пеће бити шгги толсрач иија. Новица Петровић ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БР. I ВАТЕРПОЛО ЛИГА СРБИЈЕ: Радннцн Разговарају два Параћинца: — Откад радпш у овом предузећу? — Откад су мн припре тили да ме избаце. дад ПОРАЗА ЦРНИЦЕ А рсзултати досад nocTxniyni су Bpno добри. Ватсрполисти „Црнице’’ Gunn су рспубличкп првали, многи појсдинцн рскодерн, а најновиЈа нада јс лспстогодншњн MiLiaii Мар|ановић, коЈп већ сада плнва сто метара за 1,33 сскупдп — краул, нако му вшпс лежп мсшовит стнл. — Дсца су у овом крају нзузстпо талснтована за овај једипв базпчап спорт код нас. Поседују спсцифпчну пздржљпвост, упорност и плвваке пм бол.с лежи од других спортова, кажс трснср ЈБубпша ЈовановиП. — Врата нашега клуба отворена су сваког дама оснм суботс и нсдељс за све узрастс од 8 и 18 сатп на базену Халс спортова. Систсматски преглсдн су утврдили да 70 одсто деце лма дсформитетс тела, а плпваил управо свс то исправља, кажс Влада МарјановпН. сек пста штста пе помоћп овом клубу. Када всћ постојс услови, било би зарстар v Плпвачком клубу. Ватсрполо гнца СрбнЈс крснула је 19. 07. 1986. годннс. Лнга нгра на жа лост само 5 спппа, јср јс „Јагодпна" из Свстозарсва отказала у послсдљсм трснутку. Учествују скнпе: „Зорка’’ — Шабац, „Студснт" — Бсоград, ,,Го. ша" — Смсдсрсвска Паланка, „Распна" — Крушсвац н „Црипца" — Параћнн. Y прво.м колу састарс су сс скнпс „Зоркс" и ,,CP"”Ue’’ Y Шабцу и Сту flcirra" и „Расинс" у Бсограду. ,,Го5и'^вљсвкћ, Драгнша Pauu;h Зорап Фцустнћ и Азубпша ’чвановић. ДРУГИ коло лн/ Дууго коло ватерполз «>г' одиграпо јз 2а Јула. Састали су се у Бсограду ст-..«»п н Црпнца, а у Шаину Зоркв —• Fi'inia. I УКРШТЕНЕ РЕЧИ (3) MlSA gaji,5' "MIG" Glavni grad Nas veliki korcediograf Kuhin, NemackJ pribor knji?.- /am./ evnik Nase nusko ine Drug©, ostalo Loran Svarc Desoto slovo lice Jedini sin italijanskt pesnik ша” Јо бла слободна. Резултати првог кола: Зорка — Црница 19:12 Сгудеит — Расина 34:4 Протпи првака Србијс наши ватсрuoncrii прнказали су изненаВујуће добру пгру и постгл частан рсзултат, пораз са 6 голова разлике. Као ш<о с.мо н очеквалп носплац игре је био Зоран Филпповнћ. Иако k стално бно на мстп оштрих лграчч Зоркс, постнгао јс 5 лспих голова и морао да напусти нгру пре краја због пичнх грсшака (2 искључсња u јсдан чстверац). Порсд Фплмловића голове су постиглп: Прсдраг Maruh 2, Ивал Ковачсвћ 3 п Љубшиа Јовановић 1. Екппа Црчпцс је наступпла у ставу: Славољуб МплснковиБ, Бранпн слав Ндић. Прсдраг Матнћ, 11ваи К<-£гчс>>пћ, Зорач Хзичћ, Спободаи Гслубовић, Жсљко Торбчца, Гсран Ми Резултати другог кола су: Студснт — Црннца 21:5 Зорка — Расина 19:12 Г-») < IV. чз Београдд пи<>сдно окр. Н.СНЧ саспав Црницс чео^> > ивано чп- •окгм резултатом. ади слишм заспужеио. Играчи Студста који нмају .v.r.or боље услове за грениш, много чншс утакмнца u на крају кра’ема MMHCio вишс снагс, побсднлм су час гако рсћч нз KOirrpe. Кад '•ад смо Gunn у снтуацији да налрамшо way п;»п нашим io.t'м гол iu<vMO ирнм * рк, Ш'О значн да с.мо ми*лн успсшч«. је да сс супроставимо Бсограћанима laMcnui'OM игром иа<о смо нсспремни зј овако тешкс утакмиие Да јс »о тако показујс трсћа че1вртина к >ју смо нзгубил са 8:1. Ову че^рпшу смз ripa.'in потпуно бсз одбоаие, нанвно желсћн Да ПОСТНП1СМО пеку год. Тада CUO осзали без кл»уч»их :.грача због г.пчннх грсшака (ФлпповнР ч Илић). љ. Јовановић ИНВЕСТБАНКА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА ПАРАНИН КАМАТЕ НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ч — По виђењу 7,5 одсто — Орочена прекоЗ месеца 42 одсто — Орочена преко 6 месеци 48 одсто — Орочена преко 12 месеци 56 одсто — Орочена преко 24 месеца 59 одсто — Орочена преко 36 месеци 61 одсто Камате се рачунају годишн>е. Jozero Aseriei Suapor Kraj dana Predeo u Srbi Save: koaunist* Baba od ailja /an./ Koaads piece Vrsta buba Osveta. vraca. istoa oeroa Trinaesto slovo cirili. Antoan Pevsner Gorki lekovi Golaan portir Bilo k4 svako bt'i'. fa. iae Vrsta uaetn. EBaauel Lasker Opstin podruc C.E Sona, reka. Zirant Litar izrasl na prstiaa NaJod kines tibec grupe Cipiko Vrsta lenskog zaniaa. Kaei izgub. Prkos Harod u Gani Kadiju Zakonak orran Tuiipa i Nasa f.auto, novae tivajc. yelea, Grcko slovo Deo ko. opreae Franc. konpoz РЕШЕ1БЕ 1КР11ПЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 2: Мајданпек. Провиђ. ма: ^н\ОмаР. Тара- с¥*. народ, Лн, Паланс, А, Аајка, ЕаС1’ Л’ краспи’ КЈ’ РеУма» пре. Лола, ороз Ела упутеЖИ, клисар, аиалитика. Шана Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћип. Издаје: Цептар за културу и информисање „Параћин” — Параћин. Директор: Славољуб Обрадовиђ. В . Д. Главног и одговорног уредпика: Мирослав Димитријевић. Издавачки савет: Живојив Томић (председник), Нада Јовановић. Светислав Живковпћ, Боривоје Маришсовић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрвла Ђоррђевић, Мирча Младеиовић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димитријевпћ, Снежана Јовановић и Миливоје Илић. Уређује редакциони колегпјум. НовиварМ! Милица Живковић, Миодраг Миленковић, и Миливоје Илић (технички уредпик) Посповио-технички сскрстар-. Драгана Мацић. Адрсса рсдакцијс'. Макси ма Горког 4. Поштански фах 38. Тслсфошп главни и одговорни урсдвик (035) 52-352, новипари (035) 53-694. Прстплата: годишва 1.250 динара, полугодишња 650 дииара, за инострапство двоструко. Жиро-рачув Центра за културу и ивформиса&е 63504-603-1973 ког СДК. Параћив, Штампа: ГРО „Глас” Београд, Влајковићсва 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 9.000.
OCBPT КАКАВ ХЛЕБ ЈЕДЕМО? Ступањем на снагу Одлуке Савсзног извршног већа о повећању цена брашна и хлеба потрошачи сс сасвим сигурно нпсу обрадовали но вим ценама, али су се надали да ће произвођачи хлеба побољшати квалитет хлеба, јер се добро зна да су произвођачи брашна пекарским оргакизацнјама, очекујући нове цене брашна, испоручи вали лош квалитет брашна, а пекаре потрошачнма хлеб лошег квалитета. Наравно потрошачн су своје негодо * вање најчешће испољавали пред продавцима очекујуђи да ће прометнс органнзаци * је захтсвати од пекаре „И> вор” да побољша квалитет хлеба. Међутим, лспо је жи вети у нади, али пије побро да се купљени хлеб због лошег квалптета бана, a то се чпни. Из разговора са пословођама самоуслуга „Плавн Јадран”, „Зелена Пи јаца”, „Ла.мела” и РК „Беог рад” сазнали смо да пекара „Извор” углавном цспоручу јс 30 одсто „полубелог” хле ба, али лошег квалитста. па сс потрошачи силом прилнка опредељују за куповине „белог” хлеба, пли како га јс 1.«аша пекара ;,крстила’’ „викенд-хлеба” чија. Је, цена наравно већа од белог хлеба. Наимс. цсиа „викендвекне” од 800 гра.ма је 190 динара, а цсна векне белог хлеба требало би да је 160 дпнара. Било како било све се на крају свали ha грбачу потрошача н лош квазттет и „надувене” цсне Кад већ говорнмо о полубелом хлебу да напомснемо да при« ватнн пскар Тотај Зећнр, иако јс обавезап да потроша «има понуди 30 одсто полубелог хлеба он то пс чшт. Верујемо да пнспекторн Општинског секретарнјата за ннспекцијскп надзор врше контролу спровођења одлуке СИВ-а. алн прн томе мо рају да обрате и пажњу на то какав хлеб се »споручује потрошачима. Интересан ■mo јс напомеиути да полубе ли хлеб у продавнице стиже „хладан”, веровап.о да се пече у првој пли друтој смени, а бели хлеб је најчешће млак, што, такођс, потрошача опредељујс за ку повипу скупљег хлеба. Све ове ујдурме око хлеба нара вно највише погађају потро шаче са ннским примањима, радтлике и пензионере, зато их треба заштитити доношсн»ем одговарајућнх мера. Да напоменемо и то да испору ку полубслог хлеба треба bd шити тако да се куиовина ис тог омогућц и запосленчма по завршетку радног вргме на, а не да се све количнне испоруче у јутарњим часовима. Александар Кнсжевић | НАШИ I I gPcMEHA £!1111111111111111||Ц||||1llllllllllllllllllllllllltin>1IIIII1I>= | ПОСЛЕ МЕРА СИВ-а ХИТНО | ПРЕСТРОЈАВАЊЕ 5 ■ На заједничкој сед- | = ници Општинског кохигпг = Е та СКС са председн!Ш» = = твпма ВССО, OK ССРН и = | OK ССО, 17. јула 1986. го 1 = дине, поред осталих пита ? н>а, разматра!.' * су најно- е | вије мсре Савезног изврш = = ног всћа. = i Обавсзују сс основнс op i н ганизације СК п комуни- i 5 ств у друштвено-полвтнч 1 е ким организацијама, само 1 = управним н пословним ст. | = руктура.ма организација е = удруженог рада да подро i i бно раз.мотре најновпје s = мере СИВ-а. да аналнтич е i кн оцене какав he утица.ј i е оне иматп на њихово да- | | ље пословање, које he no 1 = следицс изазвати. и npim = 1 ремити предлогс како е | превазићн евситуалне те- = 1 шкоћс. Е iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniuiiiiiHii? ГОДИНА ХШ БРО) 314 и ПАРАЕИН 6. АВГУСТ 1986. ИЗЛАЗН СВАКЕ ДРУТЕ СРЕДЕ □ ЦЕНА 50 ДИНАРЛ УОЧИ ЗАВОБЕЊА НОВОГ САМОДОПРИНОСА НАРОДНИ ЗБОР V ШЛЛУДОВЦУ ПОВОДОМ ОТВАРАЊА СПОМЕН ДОМА „ПАРАПИНСКО-БУПРИЈСКОЈ II РУДАРСКОЈ ЧЕТИ НАРОДЈ И КОРИСТ - ЈУНАЦИМА IIIIIIIHlIIIIIIIIIIHIIIIIIIlIlillllllllllilllllllllllil^lllllHIIIII^ У СПОМЕН 0 Спомен Дом отворио Стеван Роглпћ, члан Савезног одоора СУБНОР-а Југославије 0 Међу бројиим гостима и народни херој Петар Грачанин ф Дом изграђен средствнма мештана Шалудовца, општнна Параћин, Куприја, Деспотовац уз обилату помоћ привреде / . . . k . Дугогодишња жеља бораца, поштовалаца револуцнонарннх традиција, мештана Шалудовца, да ово место слободарских надахунућа добпје право обе лежје у част Параћинско-hyпријске и рударске чете је испуњена. На народном збору. 27. јула у Шалудовцу јс открнвен Спомен-до.м партизан окој чети, V присуству 6poj них гостију, револуционара, некадашњих бораца четс. Окупљеним мештанима и гостима обратио се Стеван Ро глпћ, члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, који је уједно и предао на употре бу новосаграђени Дом. Mcby бројним званица.ма налазнла сс и легенда Рсволуцпје наро днн херој Петар Грачаннн, члан Председништва ЦК СКС. — На сутрашњи дан, 28 јула, пре 45 година, сво овдс на ово.м месту, борцн парађшкко-Бунрлјске и рударске чеге, под руководсгвом Фплп на Кљајића — Фиће, члана ОК 20. августа у 18 сати ЗБОРОВИ ГРАБАНА О САМОДОПРИНОСУ Y свим градскнм п прнгралCKitM мссшш заЈединдада 20. ав У густа у 18 сатп ( ровп rpabaiia u Ј којима he бнтн ) aaeobcita новог одржаће сс збо раднпх људн на речи о потрсбп мссног са.модоп рнноса. ПОСЛЕ ЗАВОБЕЊА ПРИВРЕМЕНИХ МЕРА ШТАМПАРИЈИ КРЕНУЛО Ha fejutoi од последљих ссдннца Извршног савста Скупштине опш1ине разматраио јс фииансијско пословаше РОГД „Вук Караџић 't о чему је усмсно излагао РадоЈ« Ракић. члап приврсменог органа v штампаријп. Први показатељп говоре да стварп крсћу набоље, а до 15. августа бићс ypabcna дегаљна анализа пословаша ове органнзаиије. м. ж. Стевац Роглнћ: Ilcuyibciia заклетва КПЈ за Београдски округ члана Главног штаба за НОП Србнје положили су заклетву. Сни су се тада и ту. а ми •= ка друп»1 мсстнма, свс зпо сГзп-залн да пушке коЈнх су се латплн, неће испуститц из руку све дотле док и наша револуција не трнјумфује. И ту своју присегу испу нилн до краја и часно. При то.ме, дубоко су iix прожн.ма * ле Фићнне речи тада изговоре не: „Куцнуо је час, другарице и другови, да се под црвеном пролетерско.м заставом са оружјем у руцп боримо против наишх непријатеља”. Потом је Стеван Роглић, под сетио на кратак, али светао пут бораца из ове четс. Y даљем пзлагању, пре него што јс предао Дом на употребу п открио плочу са именнма бораца Параћлнскоћупријске и рударске чете, Стеваи Роглпћ, члан Сав'езног одбора СУБНОР-а Југославпје осврнуо сс на друштвено-политичку и еконо.мску свту.ацију и цзразпо увсрсње, да>' враћагвс' х{зприДципнма' Ревблуш! обсзбеВује airypan пут 1 у 5удућиост. । ' , ; . м И. (Опшнрније на страпи 2) ворнн.м Коса и комбајз у заједницн: атар села Дреновца ЖЕТВА ЗАВРШЕНА П81»ИВРЕДНШ 0МШИ © Узроци лоше организације жетве на анализи, а кривце чека казна И то се завригило. Пол<1всвено је свих 2919 хектара под већ пропалом пшеницом од невремена, а просечнн прпнос се креће око 3.000 кнлора.ма по хектару. Захваљујући кншл и влапС хектолитарска те ПЛРАБШ1 и БУПРИЈА ФОРМИРАЛИ шиa lafflwosa! Прошлог петка одржана је | прва конститутивна седница но | воформиране. скупштине СИЗ-а I запошљавања за олштиие Па- I раћин и Буприја. Изабран је I Извршнн олбор и Са.моупра- I вна радннчка контрола. за I председпнка Скупштинс Нснад МиловановпН, дслегат из ₽ Еуприје, док је за секретара I новога СИЗ-а изабраи Ранко | БранковпИ За замеиика се- g кретара Жарко Јовановпћ нз Нуприје. — Очекује сс да осннвањсм овакве заједннне 'запошљавања. о.мбгућп, бдносно обезбе- I дн да се многи послови • и за- . дацн сфикасннје и квалитстннјс обављају у задово.љаваљу потреба удружелог рада п не запосленнх- лица. To трсба да сс обезбедп кроз рад постоје11их стручнпх служби у Нупрп ји и ПараНину, што » подразумева макси.малану рацнонализацнју п' корлшћсњс кадров Н ских .могуНности, рскао нам ■ је Ранко' Бранковнћ, сскре¥ар Н заједнице. м ЛНКОВНА КОЛОНИЈА „СИСЕВАЦ 86” УМЕТНИЧКЕ ЛЕГЕНДЕ ПсБа Милоеављевић и Счеван Боднаров легендс југос ловснске уметмости и ове године су учесници 12. ликов не колоније у Сисевцу, која је почела 4. и траје до 14. ангуста.. «> V колонијп бораве и професор Душко Миловановић, Јелспа и Риста Стојић, Жижа Трошић, Слободан Ст‘ојановнп, Саша Пак’П1ћ, Вера Караматијевић и Војкан ВелпчковиИ. жнна зрна смањена је и до 1500 килоЈрама по хектару. V жетвп учествовало 47 комбајна око којих је бнло много неспоразума. До сада је откупљено 1.190.048 кнлограма пше нице. Жетва '86 била је пуна пропуста и проблема. ГРА№ТИ Н ЧУ8АТИ АНБЕЛКА СТАЈИБ. продавачица цвећа: — Ја мислим да нам је са.модопрпнос лотребан Kano би се у нашем граду бржс градило, уосталом као и до сада. СЕКА ПАВЛОВИН, запослена у Српској фабрици стакла: — Самодопрннос треба поново завестн ц употреби ти га за оне сврхе које су на.м II најпотребнијс. Међу TitM. требало би днше водити рачуна о . изгр.ађеним објектима. ,
РЕ80ЛУЦИЈЛ аана СДВЕЗ МУША УИ8 6. АВГУСТ 198«. • БРОЈ 314 КОНГРЕСИ CY ОПРЕДЕЛИЛИ (II) НИСТА ИЗ УЧМАЛОСТН II ЛЕТАРГИЈЕ. ■ ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СК, ПРЕДСЕДНИШТВО И СВА РАДНА ТЕЛА. КОРИСТЕКИ КОНГРЕСНА ОПРЕДЕЉЕЊА, KPEHYRE Y ШИРОКУ ОФАНЗИВУ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК II K0MYОТКРИВЕН СПОМЕН ДОМ ПАРАБИИСКО — НУПРИЈСКОЈ II РУДАРСКОЈ ЧЕТИ ПДРТИЗАНСКН МАРШ ДсценнЈима неговала традпцц ја Mapiua. »Траго.м параћнпско. ИупрхЈскс it рударскс чете’’ н о. ос roAitiic Је окупкла младс из трн општине, Деспотовца, Бупрн јс н Параћпна. Младп су у лво Д11СВНОМ .маршу походллн сва зиачајннја мсста всзака за рат1111 пут својнх прсгходникл, a . на сам 27. јул извслн такгичку всжбу п почаснпм платупо.м поз Јравплн »сториЈу. Мештани Шалудовца и околних села добили су леп и функционалнн објс кат, До.м културе, а борцв Лука Јелић, борац Параћинско — ћупријске и ру дарске чете: Параћинско-ћупријске и ру дарске чете достојан споменик. Y месту гдс је ире 45 година партизанска чета полагала заклетву пред ле легендама револуцнје, HETPOM СТАМБОЛИНЕМ иФИ ЛИПОМ КЉАЈИПЕМ-ФИНОМ, 27. јула ове године, СТЕВАН РОГЛИБ, члан Са везног одбора CYBHOP-a Југославије предао је меш таии.ма До.м на употребу. ИЗЛОЖБА СЛИКА БОРБА НИКОЛИБА Ч: ДОПУНИТИ СПОМЕН COBY — Обрадован сам овим Спомсн домом. Жао ми Је што у Спомсн соби нема Још више фотографнја naiuux бораца. Л н>их Јс било пуно и из другмх краје ва, 113 Босне, нз Лнке н то ба iim били једшги трагови умссто гробова. Овај објекат којн би тре бао да препороди културни живот а чија се вишегодиШЈва градња са нестрпље- »>ем очекпвала, коштао је ннвеститоре једну милијарду и трн стотпнс мплиона старнх динара. Средства за ову кагпггалну градњу, обе збедили су мсштани Шалудовца самодоприносом, затим огплтиие Деспотовац, Буприја и Параћгш. а зна тна средства у изградљу је уложила и привреда овог краја. У предвечерје празника, 26. јула, Дом је на прави начин почео да живи. Проргорије библиотеке уступиле се место за изложбу експоната, сликара наиве, Борђа Николнћа, који се први пут представља и то вео.ма успешло, након дгугодншњег слпкарског рада. м. и. КОНКРЕТАН ПРЕДЛОГ РАНКО БРАНКОВИБ, секретар СИЗ-а запошљава и>а: ПАРАНИН НА СПРАТОВИМА — Нужна је рационали зација грађевинског земљишта, ПараћшЈ мора да растс у висииу, јер свако хоризонтално ширење захтева огромна средства за иифраструктуру, трговине, школе, улице... Зорана Стевановић,дирек тор Општпнске управе прихода ДОМАРИ ПОНОВО — Питање одржавања стамбеиог фонда је нерешено. Стање (не) хигијене у заједничким друштвсним просторнјама је ужасно. Немамо лица која су задужена за то — до маре. Са СИЗ-ом станова iba треба изнаћи средства за постављање оваквих лица, јер се ради и о без бедности станара и њнхо ве пмовпне. ЗДРАВКО ФИЛИПОВИБ, начелиик Општин- :ког ко.читета за привреау. ПИЈАЦАУМЗ „7. ТУЛИ” ПРОСТОР ЗА НЕСМЕТАНИ КРЕАТИВАН РАД Сам објекат састоји се «з више простора и то двораие са позорнзгцом, библиотеке, просторије за рад дру штвених оргаиизација и Спо мен собе. Најинггерссантннји део До ма је свакако споменнчки где сс иалазе експонатн који су припадали борцима Параћинско-ћупријске и ру дарске чеге„ фотографнје. мапа борбеног пута. Иначе, опомсн собу је осмислио и реализовао Предраг Пстровић, историчар Завпчајног музеја из Параћина. tlllllllllllillllllllMlllllllllllltllltllllllllllHIIIIIIItlll' Гкетар Грачанин, народни хсрој t ■■■ ! ОБЈЕКАТ ИСТОРИЈЕ — 0>о је пражи иачпн за учем мсториЈ«. Објекат нз кога ће млдда поко.1«Ба д> сазпају исгмну о НОП-у, оружаној Револу овЈв. Н«ж оваЈ дои буде сталки водспшаЈ младој гемерацнјл м боли рад, за бољу будуНпост. Горњл део града поред аутопута је идјжшшје љабдамн. Требадо би из чаћи простор н зоцмратн једну мав>у пнјаду. и самоуслуту. КОННРЕТАН СШРИМ «1 инпп сн МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА КАФАНИЦА ГВРБАВЛЦА Било бп неинтересантно да није неуобичајено за до садашњу практично-политич ку делатност. Покрсгган>е ко је се битно разликује од досадашњих. Конкрстно и роковима утврђено. Са ожи вљавањем и изразито.м одговорношћу за акцију кренуће се од сопствених редова, — Општннског комитета СК, Председнпштва, комиси ја, Актчгва СК радшгка непо средних произвођача, акиионнх конферснипја, ооновних организаипја, чланова ПОЛ1ГП1ЧКОГ актива, делегата v В1ппим органидга СК и делегатским скупштинама, пре дседника OK СК, секретара Председнииггва и извршних секретара. Акције имају карактер сталности или су везане за 10. септе.мбар. To подразулкева пзузетне напоре и мобилизацију свих ко муниста одреда. Од комуниста се тражи рад, јавност и одговориост. Комунисти се задужују да то нсто траже примером од друштвено-политичкпх организација, делегатских струк тура, самоуправних, руководпих н пословодних органа. Простор на дозвољава да се наброје сви задаци који које се тачно зна ко he да их спроводи и када трсба да и.х заврши. Задаци inicy новп, па с тога набрајање п није нсопходно, али је нов прпступ, нов метод рада. Са да нам је најважнија акпија за конкрстно. енергично решавање свакодневннх питап>а и проблема. Значи, чла нови органа и тела СК he пре свега политичко ангажо вање проводтгти у бази — основнп.м организацијама СК, међу радним људима и грађанима. Y канцеларнјама he бнти само онолико колико је најнужније. Рацио-- нализоваће се све седниие. Састанак је кратак договор за акцију и то ће се поштовати. ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ОБАВЕЗИ су до краја конкретни. за ИНФОРМИСАЊЕ Y CABE3Y KOMYHHCTA iifes ивратме нмфвртациЈе 0 Информисање на линији основне ортанизације < СК — Огпптински комитет СК и даље је нередовно и непотпуно Обавсзе основних органн зација СК су позиате, након одржаиог састанка тре ба од.мах доставити, запи-. ci-вик, нли иајкасиије седам дана по одржавању. Записници не садрже најосновније елементе — датум и време, број члаиова основ ие оргаинзације, број ирисутних, одсутш1Х, оправдано и неоправдано, закључке. Јсдал број основних организација СК још увек ни је успоставио контакт са ч-ianoBiLMa Лолитачког актива. Потребно је да секретари ООСК много озбЈЕБНије при by овјш задацнма. Y протлвном следи изрицање од говарајућлх идејно-политичклх мера. HE ДАЈУ ГЛАСА ОД СЕБЕ Y првих шест месеци ни један заиисиик о свом раду нису досгавиле педесет и три организације СК: Буљаие, Бусиловац, Горља Му тница, Дон»а Муиница, Клачсвица, Стрижа, Трештвеви ца, ОШ »ЈИомчмло IlonoBidi” ..Лроизводња ц&меита — ФЦ, „ДГтрајхгарп” — ИВТКТ,, ДСомерцијални послови” ИВТКТ, VI СФС, XI СФС, XXI СФС, РЗ „13. октобар’’, ,ЈТпскоградн>а’' .ЈГрадигељ”, МП „Пролетер”, „Заиат-сер внс . дија’ ,Водовод’ PY „ПХума „Малопродаја' .Технлчка роба”, ТТТухсдпуја, „Великапројадја" Шумадија, „7. јули” ОЗО ПараhiiH »Дудчгкносг’’, „Југопетрол”, ЗОП, ЕТД, „Космад" ПТТ. „Елеклроднстрибуција”, Мотел „Унитја'’ РК „Бе оград” АМД CYH, РЗ ДПО, Лравосудни орраии, Општинска управа друпггвених прихода, СДК, Цвнтар за дечју заштнту, Ценгар за социјални рад. СИЗ основног образовања, СИЗ здравствене заштите, СИЗ физичке културе, .Југобанка”, Раднички: униивјраитет, „14. дамаГ, Qpraai управе I, Opraw управе II, Орган \лтраве III, ,Дом здравља”. Координаггори свих активности cv председник, секретар и пзвршнн секретарн. Чланови органа и телу су V непосредном контакту, по свим питањима, са секретарпма 00 СК и председнини ма АК СК и партпјским чла нством. Секретари и председници су иницијаторн, коор дпнаторн п мобилизатори целокупног партпјског члан ства, а сви заједно су иосиоци конкретгтх акиија, са посебно утврђеннм задужен»има, обавезама и одговор ностима. Одговорност се про itokc одоздо, а повећава се у зависпости од тежине задатка и обавезс. ПАРТИЈА АКЦИЈЕ За почетак, све основне оргаиизације, органи и тела Савеза комуннста треба да иновирају своје програме и планове рада конгресним за дацима, прилагођавајући их сопствеиим условима и гготребама до 10. септембра 1986. године. Само Партија акције може да стиче ововремену револуционарност, а Савез Ко MyinicTa мора и више и боље него до сада. Радосав Петровић ПРЕДСТАВЉАМО BAM OCHOBHY/ОРГАНИЗАЦИЈУ САВЕЗА KOMYHHCTA OOYP ПТТ ПАРАБИН НЕО0ГОВОРНИ ВАН В Рекао нам је Радомир Дејановић, секретар ООСК у Пошти — Мора доћи до рашчиш ћавања у 00 СК јер у њп ма нма људи који своји.м по нашање.м и нерадом коче даљи развој. Једни су увек против, а нмшта позитивио глису предложили нитц учи нили, други су вечити ћуто лози, трећи, пак, једио прп чају на састанку, а друго међу радним људима, тако ja се диференцнјација чланова СК v нашој организацији намеће као нужна. Иај веровапшје у скоро време здстрани1нз.\1» два члана СК. који крше основну партијску дпсцмплину, каже Радо мир Дејаиовић, секретар 00 СК v пошти параћинској. Партијска организација у овом колективу који запош л>ава 100 радника броји 30 чланова. Са.мо четворо њих је из'ад.министрације, док су остали радници. Међу члановима СК и.ма 5 жјена и 3 омладинца. Комунисти OOVP ПТТ до сада су успешно окончали акцију усклађивања нормаТИВ.НИХ акагга и докумената, а сада раде на плаиу побољ шања радне и технолошке дисциплине. Формирана je радна група која ће исшгга ти све фазе процеса рааа и предложити најбоља решеља, како би рад овог котек тпва од посебног значаја за друштво, бно што бољи. Инвесгнцпје су, такоће, бплс важпе тачке на днев' лом реду ове партпјске ор ганизације. Комулисти пре дузи.мају мере да се уговор ин рокови, који Пошту оба везују, испоипују и да се квалитет радова на терену побољша. 01in се не мире Са чињеницом да ова органи запија и на даље губи углед меБу граБансггвом. — Мора се заузетп оштријн курс, повећати одговориост чланова СК, а боље је да паша организација и.ма 15 али прави.х чланова, него 30 пеактивннх. Нама је пре свсга стало да поврати мо углед и као комунисти и као радници ове органм зације од посебног друштвеног значаја, каже Радомпр Дејановић, секретар. — Кад 5s ° I Е I Mu смо заиста привилегован народ. Heке ствари се doiahajy само нама, и ником вшие. Рецимо да се из зграде месне заједнице избаци културно-уметничко друштво и усели кафана. To ие могу себи да приуtare ни Немци, iai Французи, ни Енглези, а тек тамо неки Јапанци. и Американци. Нек имају они каква хоћеш чуда технике и науке, ми и са нашом сиротињом умемо да направимо — eehe чудо. Шта he рецимо Месној заједници ,Д1. конгрес” градско културно-уметничко дру игтво „Бранко Крсмановић", кад 'не могу јадници ни за себе. да зараде, ни за оде * ло, да се предреше бар једанпут на концерту. А сви весели, играју, пмају, а шмају ни пребијене nape, кукавица ба их наштину не превари. И руководсггво месне заједнице одлучи да отвори — кафану. Добра лова, добра забава — сигурак useop прихода. Паметни људи чудом не могу да се начуде, упозора&ају, протеет&ују, заказују састанке... Ко може руководство Месне заједнице „11. конгрес” да увери да кафана није више наша јача културна страна, као у време Буре Јакшића, кад људи лепо виде да су нам кафане даноноћно пуне, па повећа ли се цена, повећа се и број кафецмја. А падне вредност динару, подигне се углед кафани. (To је можда наше привредно чудо, одговор инфлацији). Затворили су се у себе, у своју месну заједницу — тврћавицу -у кафаницу, па нит хају нити маре. A то што је та зграда pahena средствима месног значи народна кућа, а не ја, што нико не може да и намену, како му падне самодоприноса, притавна прћимења функцију напамет, једне друштвене зграде, и што месна заједница није ничији феуд-то нема везе. Ни јвдна ерлина није толико чиста, ни~ ти је сваки порок толико прљав. Али ми смо у једноме начисто: хоћемо да дока же.чо да смо прави, постојани Балканци, не само у географском смислу. И изгледа, то нам успееа. * |изАГдВ0РНИЦГ- ДПП[ 4 |~|[испред в^МЕНА| ПРОМЕНИТИ РАДНО ВРЕМЕ — На једној од 'својих последњих седници Изершни савет је покренуо питање радног еремена код нас. Мислим да би овом нредлогу требауо посветити већу жњу јер овако как>р је добро. Тужно је гдедати Крсмановић" које у се код нас ради раднице .ИВТКТ пани првим јусарњим часовима носе ‘или воде своје поспане малишане у обданиште да би већ у шест часова биле на >својим радним месгима. Тешко им je, a jota теже деци која плаћају данак нашој неадекватној организацији рада. Предлажем да се почетак радног време на помери за 8 сати како би они орнији и спремнији прилазили својим радним обавезскча, рекао је недавно *на састанку ДРАГАН KOJHR, руководилац ко.черцијалног сектора у ИВТКТ „Б. Kpcмaнoвuћ^,. смо победили Хитлера, Мусолинија, Стаљина, незнање, заосталост, немање, и друге непријатеље, можемо и тог међународ^ог еконсмско-политичког гуликожу — Међународни монетарни фонд. Стеван Роглић члан Савезног одбора CYBHOP-a на Збору у Шалудовцу
'l|llllllll>tllllllHlnillllllll||l||||||il||||||||||l||||||||||||l|||||||t||||||||||||||| |)1||||„|,|Ц111П|||111Ч111|11 ■1 < fin w o o tc o s Ви w K o w w kJ o w Ma o E(
s3 ■oo Jaaoaoa3gsaao3II 2 g 2 w « o 8^>S o \\ P S £ § all a ►< S £§ § o o r PnpaipoaoEaoOC4 o o9app Xoa S d§ ? И - 2 04 2 S s 3 ?tl T?g^ pa22o ao gr Is pO O1 o’ 71 o § ДЗ a *o s o « ° ja S g so Ii
НАШИ Y БЕЛОМ CBETY РАЗГОВОР СА МИЛОШЕМ СТЕВИБЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН СТДНДАРД ЗАВИСИ ОД РАДА Стихови „парижанке” пз Поточца, вз грађени у Францус кој. НАЈБОЉА ЉМЉАНА РАНЂЕЛОВИЋ У просторијама Савеза клубова југосаовена у Паризу 21. јула одржано је велико књижевно вече на ‘коме су се такмичили радници, песници привремено .запослени у овом граду. Прво место освојила је ЈБИЉАНА РАНБЕЛОВИБ, пореклом из Поточца, друго СЛОБОДАН ШЕБЕРОВИБ, а награду публике добио је АЈДЕ АСАН. Песма наше земљакиње ЉИЈВАНЕ РАНБЕЛОВИБ, натопљена лириком и емоцијама везаним за домовину, добила је највшиу оцену стручног жирија, — Немам рсчи да искажсм колико сам срећна што сам освојила прво место . и taro сам успела да скренем иажњу публи * ке. Нисмо били многобројни, али је то било „друштво мало, али одабрано”, рекла нам је. срсћна поетеса ЉИЉАНА РАНБЕНОВИБ, кројачнца у Паризу, која је eeh 20 година далеко од родног краја. Ускоро нсшерава да се врати, а са собом доноси и рукописну збирку песама коју жели да понуди некој нашој издаеачкој ку!ш. Светлана Радивојевнћ ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА 35250 PARACIH № 18 612 П0Х8ДПЕ ИНТЕРНОМ ЈЈДЕЉЕЊУ За четрдесет година радног стажа први нут cast боравио на интерном одељењу параћинске Болнице. V 11 дана болничггог л& чења стекао сам изузетно похвалну слику о особљу и стању на Интерном одељењу. Од чистачице до начелника докггора МИЛОРАДА МИТИБА сви свој посао обављали професионално ч имали вр.ао *коректан однос према нама пацијентима. Хигијена, брига око болесника и исхрана, све је било у најбољем ‘реду. Срдачно им се захваљујем и желим цм даљи успешан pad. Bopbe Кржа, радник ИВТКТ „Б. Крс.мановић”, Параћин •. По традицији снндикат је одувек био револуциЈонарш! део радничке класе. Како у данашњим условмма, друже председниче, син дикат остварује ту своју улогу? Синдикат јс био л остао револуционаран, само шго су се услови доста промени ли. Наша радничка класаос тварила јс своје вековие тежње — соцпјалнзам и само управљање, н ту своју теко вилу она чува као зеницу ока. To што су се појавили неки проблеми у развоју са моуправљања. не мож *е се рећи да снпдикат због тога није револуционаран. Напро тив, ои сталло тражп нов пачин и могућност да поггвр ди своју револуционарпост још више. Надам сс да be она доћи до још већег пзра жаја у реализацији конгрес нпх резолуција. ■ Конгрсси су Јаспо подвукли зиачај и акције спндиката у даљем развоју соцнјалистнчког са.моуправља1ва. Шта паш синдикат конкретно прсдузнма у остварн важу конгресннх резолуцпја? Конгресп су прошли, ос« тали су задаци које је снндлкат прнхвалпо н сада се може рећи после конгрсса: на посао, на пзвршавање за датака! Задапи синдиката происпгчу из резолуци.ја СК, па ће.мо пх заједно са Савезом комуниста, и Социјалистичким савезом пастојати да реализујемо v пракси, као л свс задатке у наредном периоду. ОДГОВОРНОСТ V свим СТРУКТУРАМА Сиидикат ће све своје акггнвпости и целокупно ангажовање усмерипг на спровођење политпке економске стабилпзације. Та мобплизаторска улога спндиката мора да дође до изражаја па овом стратешко.м правцу, јер је стггурно да ће од н>ега зависптп н брзпна са.моуправног развоја. Слнднкат lie посебно битп ангажован да сс рад п резулггати .рада па сваколг nocay п задатку мере п оцгњују,. а личнп доходак стпче од радног допрпноса сваког појединца. Наш задатак је да код радника створимо п негујемо осећање одговор ности. Морам да пстакнем ла се та одговорност радпика, чланова синдиката, недо ИНИЦИЈАТИВЕ Убдзати комасацију РАДИВОЈЕ МИЛЕНКОВИБ нз Доњег Видова, запослен у ИВТКТ „Б. Крс.мановић”: — Врло с.мо незадовол»нм како нам је 1)вогодиш1ва жегва ирганизована. Штабиви за жетву, инспекцнја и задруге добијају за iu нулу. V л;ом селу је ове године упропа шћено 35 до 40 одсто пшенице и исто толико кукуруза. Иако постоји законски пропис да Скупштнна општине може да донесс одлуку да комасира земљиште ми га не спроводимо, већ пита.мо и моли.мо да ли неко xohe нли нсће да прихвати комасацију. Комасација пије у интересу оиих коЈн су заузели ко.мшијску н општедруштвену iimobhhv. Мислим да ако је она у шггересу ове општпнс п житеља на селу треба је нзвршпти и нико ннкога за то не може да осудп. Зато прсдлажем да се на првој ссдници Скупштине општине после годишњнх одмора ово питање раз.мотрк и донесе оллука о комасацији зсмљишта V општини Параћин. М. Ж. Јбјеката за културне делатности никада nehe бпти довољно, а што је то тако, увск се наБу некн „објективни" разлози. Међутим, чиме се правда пекоришћеiba простора које поседују установе културе? Y пашсм граду, на прнмер, посгојп атријум V згради Биолпогекс, летља позорннца у дворишту До.ма синдпката, галернја старе воденице ... Y воденицн не само да се годинама ништа ие догађа, већ се овај објекат више уопште п нс срнмећује од корова. Милнвоје Вучковнћ Милош Стевић вољно оссћа код поједпних, а она мора да прожима све струкгуре — од раднпка до носилаца функција, код љих поссбно. Спндикат he после одл!ора, негде крајем септембра органпзовати семинар на ко ме ћемо све актпвисте спндиката, преко њих и све раднике гпознати са ставовима из резолуција п тиме даггп свој допршгос на превазнлажењу тешкоћа које имамо. □ Како сс сипдпкат борп за очува1ве жнвотног стандарда раднпка v условпма високе Јшфлације и писких личних доходака п који су још задацп у наредном перподу које Веће Савеза син диката мора да реалпзује, СТАНДАРЛ ЗАВИСИ ОД РАДА, A HE ОЦ СИИДИКАТА — Заштита стандарда не зависп са.мо од сшгдпката, како то мнопг мисле. всћ од резулдата рада, мотпвисаностн за рад. нзврптавања планских задатака н ствара љем услова ла радник својтг.м радом о6?збед!{ егзистенпију себи н својој породипп. Морамо пзвршитп дпфе ренцмјацпју п одвојитп пад од нерада. Сад су и добрн радннпп п нераднкшг стрпа нп у псти кош. Најшпле је ггрожеи стандард оппх који лоше раде и онпх стаппо причају како н.м спнлпкагг ппшта iic помаже. Таквп.ма пеће тш помагатп. Прс пзвесног врелгепа Bebe Савеза спндпката је раз матрало социјалну, здравст вену заштпту на раду н пре хпожило .мере и закључке и у току је њпхова реализација. СПРЕЧИТИ МАНИПУЛА« ЦИЈЕ ОКО ХЛЕБА Предузете су мере у снаб девању радника угљем, дрBiiAfa, а почеггком септембра разговараћемо како л на који начии, као и под којим условима снабдевати радни ке зиагницом. Разтлатрали смо и питање снабдевености града по.тубелпм хлебом, a то питање смо поставили и пред Извршни савсг Скуп штине општнне, па се нада мо да he оно биш решено. Такође, смо тражили да се хлеб стакдарднзује н видно обележн полубели од оста лих врста. чиме се онемогу ћава манипулација око ц«з не. ФОНД СОЛИДАРНОСТИ Покушавамо да на шгвоу оппггине формирамо фонд солидарностп чиме бисмо створпли услове и средства да најугроженијима стварно помогнемо. Наогојаће.мо да незапосленим радницима ко ји примају помоћ, исту no већамо, a то ћемо учинити н код дечијег додатка. Ypa дићемо анализу да впдимо колико је оних којима - је помоћ потребна н настоја Иемо да one буду трајног карактера. СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА _________ ј—_______ -—- УРОШИ мњон • Пре 24 годнне Ypoui Карић, Босанац са поткозарја дошао је у наш град трбухо.м за крухом и запослио се у параћпнској пека ри. Био је то крај његовог пута« и нова могућност за доказивање. За све те године предано је радио у припремању Tone Ji тоне хлеба и пешша, које су са сваким новим даном свањавале у нашим продавтшцама, а како на.м рекоше љегови руководиоци иије заостајао ни у раду друштвено-поллтпчкпх оргамнзација. Члан је СК од 1953. годпне, учеошик (впше омладипскЈкх раднпх акција, биран у свс органе и тела у друштвено-политичким оргаппзацпјама п самоуправпнд! органима. Мајстор Урош са посебHIL.M поносом говорп о годинама којс је прожпвсо у параћпнској пекари пстмчуНп своје вс.тпко пскуство у справљању белог пе.цпва п хлеба. Овај посао пије прпмамљпв за младе људе, пре свега због nohnor рада. On il\i ne замера јср се и његов сш1, пижељер определио за друго занимаље. Иако почпљу да га муче професиопалпа обољеља и дал>с са ашого ептузпјазма прилазл овом послу. Кала с првпм јутарњпм часовима осетите мирпс свежег пецпва н хлеба у вашнм продавпииама зпајгге да је у њиховом стварап»у учествовао и Урош Карпћ, месач белог пецпва п хлеба, врсдан Ji поштеи човек ко ји је ледавпо предложен за Орден рада. 1М. /К. СТАНЛАРА ВРАЂА КУ1ЦЕ — Овпх дана поново је дошло до успостављања кон такта из.меБу name Фабри кс и хемијско фар.мацеутске н козметпчке ипдустри је ,,Алкалопд” пз Скопл>а» што је за обе куће од веома велпког зпачаја. Наимс, са „Алкалопдом” смо пмали веома добру дугогодишњу сарадљу н то је бно ic дан од пашпх купаца прве категорије — како ми то кажемо. Међутп.м. у последibiix пеколико годпва дошло је до прекида сарадње и ова кућа сс у том лерподу снабдевала од других доба зљача, што је за нашу Фа брнку бпо велики губптак, јер мп у свом програму про пзводљс пма.мо асортн.ман који овај купац користи. Зато с.мо, да бн повратилп овог купиа, учшшлп додатне маркетииг напоре п са п>и.м ПОС.ТШЛИ сопразум п пспоруцп пајпрс боца од 1100 гра.ма, а затпм рачунамо п на остали асортиман сптнијег паковаља са више од десет милпопа комада. Ми се надамо да he овај купац битп задовол>ан квалитетом и роковима испо руке, те да he сарадња да се даље развпја уз обестга но задовољство, рекао је Стојан Алекспп, дирсктор. Добрнла Милетиђ ФЦ ,.Нови Поповац” БОЉЕ ПОСЛОВАЊЕ Прошлс п половиио.м овс годи не остпарепц су повољкп \слоен прпврсВнван.а у примарној расподелп, алн фннанснјскп резу.чтатп још увек ннсу одгосарп Ј\Би. Главпи раалози — нсдовољ на припзподн.а н продаЈа, па с* болл оргапнзопаиост у раду намсће као нмпепатни.
TAliEHIH ХРОНИНЛ 6. АВГУСТ 1986. • БРОЈ 314 НУЛТУРД NECHE 3AIEME А ПРАФКОРЕ Ш БРИГД Ако сте млади и поседујсте склопости ка уметностн или вауци окружснп стс очекпваљима. Од вас очекују успехс а пп очскујстс аа Лроширпте своје знање из областп која вас иитересује. А пакоп прсви ше очскпван.а следи разочараи>е, јср ваш талспат бсз рада пе може донстл успсх, а вп пс можетс раднтп бсз пчпје помоћи n подршкс. Vcnccu учсппка ЦЗСО „Брапко Крс.маиовиН” иа пол.нма уметпостп п наукс у послсдњнх пеколпко голпна су рсткп и поЈедплачпп, a no слсдица су нсдопољпс зашггсрссовапости лрофссора за додатпп рад, Као п псобавсштспости и iicopiann зованоств учеппка. П једни п друП! nuajy за то разлога. Разлози про фссора вероватно пеже у недовољпом iiarpabtinaity н прнзнавап>у њи ховог рала, а разлозн учспика у нс спгурностп, ненскуству н губ,л.сп>у пнтсрссовап>а. Бнло како бпло, талспти долазе п лролазе готово пспрп.мстпб кроз срслппу Koia cue впtuc одп.шо просско.м. Даклс ако желпмо папрсдак срс дине у култури и науци, посветпмо inline труда it вре.мсна младим талептима и награлимо рад. Ово објављгје.мо пре почстка hobo школске године у надп да lie сс иешто промспптп (ncpyjc.v.b бо.љс ла не бпсмо дошлп у ситуанпју да свс равијс успсхе учепнка проглашавамо јунаштвом н самнм тпм лх прсувслпчавамо. Невеика Лукпћ XYMAH0CT — ДА ЛИ ЈЕ ЈОШ ИМА? жна ктCPIIE ШИРОКО Дођетс до Завичајпог музсја, скрснстс у двориште н г.пдсћсте ма лу нсуглсдну кућу са лспо ypcbcлом баштом. Tv жнвп Љубнца Лулп1т у <гесном лруштвеном стану ко ји.--је сама прсурсдила. Иако јс тај лростор всличнпе „коцкс uichepa’’, прстссап it за љу, нијс јој прсдстављао дплс.му да пртш још п лодстапарс мајку н детс којс болу јс од дпстрпфпЈс, п да им пружи н тај мпнпмалин простор за жпвот. — Ако будс погрсбно спаваћу н па поду да бп мала Дубравка л.мз ла мсста. Ја сам то морала да ура дим. Јср како могу да их пставим на улиип. Становаће код мрпс док 1од то будс потребпп, a п нскоЈ падокнади пема tin рсчи, јср сам пх прнмпла као спојс наЈблнжс, кажс Љубпиа Лулпћ, жсна пле.менптог срца. После оваквс прпчо остали смо задпвљепп, јер join увек има људн лессбпчних. пзузетно хумапих, са вслики.м срцсм, којима Јсднно можс мо још pchii — хвала. Небојша Јеличић ПОДСЕТНПК ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ С1зреман>е силаже 0 Сплажа је сточна храна добивена ферментацијом без присуства кисеоника 9 Добра силажа је всо.ма укуспа сточна храна која се употребљава претежко када нема свеже зелене масе Код спре.маља сена суш тина је v то.ме да сушење.м одстрањујемо сувишну вла гу, а код снлирања пмамо сасвн.м други случај где се cnpcxiaibc вршп иа базп уки шељавања зелене масе без претходног сушења. Ако же ЛЈЕмо добру силажч морамо обезоедпти и добар степен влаж.ности масе за сплира јес, која трсба да буде у гра плцама од 65 ао 75’ одсто. ПОГОДНЕ II НЕПОГОДНЕ Б1ЈЉКЕ ЗА СИЛАЖУ Маса за свлирањс треба да нма довољну колнчину лако растворл>нвих угљенпх хидрата — шећера за стварање млечпе кмселпне и у ту групу бпљака које се лако силнрају спапају. кгкуруз, (исла бпл,ка). спрак, су нцокрет. лншће шеђерне ре пс. V групу бнљака које се тсшко ciinupajv су грахорнЦе н дете.тнне, а у групу бп љака које се не могу саме YCKOPO ПАРАНИН ДОБИЈА ДНЕВНИ ЦЕНТАР М СТАРЕ ...... ................ ............................................................... Iflllllllllllllll..........П.1.........111ИПШ......................... ,,,............................. Ill • Анкета Центра за социјалии рад је показала: старост доноси многе проблеме, па је дневни центар за старе неопходан граду Овпх дапа, када пролазите улипом Лоле Рибара од „Петруса" ка „Колпбрију", сигурно прнмећујете нову rpabcBiincKv једппицу. једно ставних линија н карактсрн стичног плаиог крова, обје кат у коме ћс у иајскорпје вре.ме наши остарелп сугра Вани решаватл бројне проблеме старооти: аруштвсну нзолацију, oceliaj иекорпсиостп, породичне одбачепос ти. беспомоћности. IIEHTAP RE ОПЛЕМЕЊИВАТИ ПОЗНЕ ГОДИНЕ Посебан квалитет ове, чп ini се. тпгвестнцпје СИЗ-а 'социјалне заштнте јс то што се v стварање њеног садрАКТИВ ПРИВРЕДНИКА ЈОШ 1000 РАЦНИХ МЕСТА П Штофара irvnn лва добра програма развоја V чеггвртак, 31. jvna у IIBTK.T „Б. КрсмановпН” одржана је друга седпппа ак тива прпврсдппка пзше оптптпне. На тој сгдштпи је разматратто пословатве п могућпост лаљег пазвоја овр вспцке раптте опгаппзаиије IIlTotbana еп-лч поограм пазвоја конФекптпе којп тп« ба да запосли join око 1000 радмтгка, махом жемске раднс снаге. као тг ппогоам лаљег пЈнрења eiieprau’e, из ко је би могао да сс roeie псо грал. Koia ол ова лва ппограма тпсба пг,во рсаппзоватп, оллучпваће n.iuuna,flnvгатвено-политичка за јетнипа М. /К. Мензс стакларс, штофаре п ћевабџиницс ИМАЈУ ЗДРАВУ XPAHY ЉУБИША ПАВЛОВИБ.са нитарни инспектор Је v зајетницп са хигијенско-епидеми олошко.м службом Меднцин ског пентра извршио преглед готове хране у мензама Сппске фабрнке стакла и ИВТКТ ,,Б. Крсмановић” и код нзколнко приватпнх ће вабииница у граду. Након узорковања хране резглта тп су показали H>env дшкро -биолошку исправност. М. Ж. гспешно сплирати долази лу нерка. соја и друге Њих мо жемо силирати у смеши са биљкама које се лако сили рају. ЛОША СИЛАЖА — ОПАСНОСТ ОД ТРОВАЊА Приликом силирања зелена маса се сецка и уситња ва, алн могућа је и без усит њавања. међути.м, квалитет силаже је слабији а губиии v хранљнвости већи. Добрим сабијањем — гажењем пстискујемо из масе кнсеонпк, јср уколико дође до процеса гњилења добија се лоша силажа са задахом a ако су ти процеси узели ма ха силажа садржн и отров не састојке. Најбоља је си лажа кукуруза и луцерке, кукуруза п coie или сунцок рста н луцерке. Јован Цветковић дипломирани )тжењер пољопривреде жајног кониепта пошло од стварних, реалпих пртреба напшх остарслкх суграђана. У томе је бнло посебнозначајно ангажоваље Центра за социјални рад. а конкрет-па активност, анкега могућих корисннка, старих, завређујс пажн>у да буде из ложена. Социјалии радници, између осталог, питали су 125 старпх суграђана: „Да лп је граду Параћпну неоп ходан Дневни центар за ста pc” II „За слх^чај да се фор мнра, да лн бнсте користилм љегове услуге". YMECTO ВАС Тражимо јефтнну ообу @ Сезонско снижење обуће, текстила, конфекције, галантерије и трикотаже у продавницама ППРО „Шумадија” Beli данас можетедакупц те сиижене чпзмице које производи „Борац". Пронзвод је I класе од прпродне може са полпуретанпетом по цени од 5383 динара у црној п браои бојц продајс се у Робиој кућп „Корзо" (стара робна кућа). Остала снпже ita обуће од друглх добављача очекују се од 10. до 15. августа а процаваћс се v Ро бној кући ..Шумаднја” и ро бној кући „Корзо”. И у другнм „Шумадпјшпш” продавннцама можете да нађете робу по сннженим ценама. Извршено је и снижење мушких одела у „Избору” по цени 7.800. — динара; ко шуља и блуза произвођача „Потекс” и ,,Рудник” у висц нп 40 одсто у продавннцама „Избор". „Корзоу”, бутпку „Ана". „Звезди", „Зеленгорп' и РК „Шумадија”. Дечп ја конфекиија, „Жупљанке” п „Краса” Сарајево, женска и дечнја галантерпја, блузе U мајппе, јефтинпја је у ппо давницама бутик „Ана" РК „Шгмадија” п „Текстил”. Женска конфекција. ком плети, сукњс „Елеганта” из Бачкс Тополе по сниженој цени cv у бутнку „Ана”, му шке кошуље „ПИК-а” Марп бор v РК „Шу.мадија”, прог рам „Јумко” Врање у бутн Kv ,.Ана” и робним кућама „Шу.мадија" и „Корзо”. па нталоне „Кнтпванкс” цз Кпи i на у РК „Шу.мадија”. Сви произво.ди „Новотекса" из РК „БЕОГРАД” Од 1. августа почело јс сезоп. ско снижење цсна конфекције, трикотаже, обуће и метражнс робе у свим Робним кућама „Бс оград”, па н у РобноЈ кућп .Београд” у Параћину. Роба је снижена до 40 одсто, а према броју артнкала који се .могу куинти по нижнм ценама може се закључнтн да Је ово Јслна од всћнх сезопскнх снижсља. По речима МИО.МИРЛ АРАНБЕЛОВИНА, днректора Робне ку ће „Београд” у Параћнну потро шачи he у августу моћп много тога да купе по ЈефтипиЈнм ценама и снабду се потребном ро бом за своју породицу. м. ж. РО „Шумадија” НОВА САМОУСЛУГА „ДЕЛИКАТЕС” Отворена је априлв месеца влп Је већ постигла добвр промет ■ стекла внсок углед мећу потрошачима. Избором сухомвсиатнх пронзвола употпуњава широк асортнман ове угледне трго вннске кућв. Бнсерка Марковнћ РЕЗУЛТАТ АНКЕТЕ — ВЕНИНА ЗА Том прплпком добијепи су следећп резултати: 111 илп 89 одсто апкетиранпх сматрало је да је граду Параћпну пеопходна таква инстнтуцпја са фупкцпја.ма клуба п сервиса за по.моН у кући. За формпрање клуба пзјасппло сс 9 или 6,4 од сто. а за формирање са.мо сервиса 3 плп 2,4 одсто ан кетпранпх. Свега 2 анкетпра на сматрала су да таква инотитуцнја није неопходна Параћину п потребама ста рих. Милан ВлаЈковић Новог Места и рТетекса’’ из Тетова снижени су 40 одсто v објектима бутик ,,Аиа” ц робним кућама „Корзо” и ..Шумаднја”. Исто тако, из вршено је снижење цена лет и.им тканина за 30 до 40 од сто. Вредпост робе која се снн жава је преко милијарду cfra рих динара и у продаји је од 1. августа у поменутим објектима ППРО „Шумадија”. Како нам је рекао Драгап Симић, шеф набавке м про даје текстнла у „Шумадији” очекује се сагласност добав љача купаћих коспша, муш 1<их одела и женске конфек цпје па ћс п у овим објекти ма по свој прилици битп про давана роба по сннжени.м ие нама од добављача „Лисца” Севница (Kvnalin кости ми) ..Славонпја” п ,.Тексо” пз Осјека, „Јастра” Крушевац. „Тетекс” Тетово, „Ynii верзал" Домжале, „Топер" Иеље и других пропзвођача. Шумадпја позива све своје потрошачс да посетс н.еие објекте и пограже свс опо пгго н.\т је потребно по сни женим ценама. М. Ж. („ВЈЕРА И СТРАХ” ФАХРИЈЕ КАПЕТАНОВИН — , ЈОВАНОВИБ; ИЗДАВАЧ ’.„ФИЛИП ВИШЊИН” БЕО1 ГРАД, 1986.) I Ова чудесна и дубоко про I живљена проза, истовре.мено је и истина и уздах, бол I и осмех опроштаја седамI десетогодишње скојевке, па крајинског кодштета СКОЈ-а । Босне и Херцеговине и два I десет година каснијс новинара .ЈБорбе”. Уједно је сво . јеврстан књижевни документ о нама. Y „Вјери и страху”^ она размишља о својој судбини, I сну на јави на попришту I историјских збивања у судару нација, идеологија н I вере, у рату и револуцији, | у смени друштвених система, у'миру 1948. године коI ја се претвара у тоталан иI деолошкн рат. Поштен»е н људски однос аутора књиге | су квалитет који поред литерарно зналачки обављеног | посла говоре и о документа рној грађи, ангажују на |пренспитиван»е и размишљање о нашем времену. ОСВРТ „ДОРОТЕГ НА ШЦИ Судбнне многих културннх шЈституција у чашој средшш су сличие. Попед огро.мних проблема мучИ их најелементарнији — „ГЛе сто под сунце.м”, односно кров над главом. Ових дана књижара и антикваријат „Доротеј” чија је културна и јавна миспја у нашсм гра ду позната, очекује принудпо исељење. Истпна, у урбанистичком развоју Hauler града и редоследу грађеља то је пеминовност, алп нашој доста посној кул турној жетви осетиће сс недостатак дсбре, зналачки одабране и стручно nouybc не књнге. Вероватно п започета књмжевпа едпција „Српски песници” сачекаћс боље дане, ако се пе uabe решење да се „Доротеј" ипак лоцира у главној ули ци и даље зрачи сјајем лепо писане речп, спретно иза бране боје, здраве н добре опаске. Нада.мо се да he СИЗ становања и овом прнликом пружитп руку „Доротеју” U омогућити му да настави успешио започету културпу мнснју. Љиљана РадовановиИ ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ „ЛАЖА” V TPABHHKY Аматсрско позориштс • ^Скеи дер KyjiciiOBiih” из Трапника упутило је познв градском аматер ском позорпшту из Параћппа да од 9. октобра гостује ла „Андри ћеви.м данима културе" са пред стпвом „Лажа п паралажа". — Са задооод>ство.м сс сјећамо мннулог БРАМС-а, дружсња н пријатсљства које смо с ва.ма ус поставпли. ЖелсЕш да пашу сарадњу продуб«»«о и још члршћг успоставимо позпвамо вас да io стујстс на „Апдрићспнм данима” — смотрп рспублпчког зпачаја", ппшс у позиву иашнм глумцпма. Е ПОЕТСКА ПАНОРАМА Уређује: Светлана Apculi ДОДИР ЛЕПОТЕ Y ово.м броју прсдстављамо Радмилу Станојловић, чија ће се кљига песама по јавити у пздаљу „ИКАР-а” до краја године. Са пајтанашџих струна бића трсперп ова лирика. Песнлкиња јс топла у својој искрености п узвишена у племенитости. I-benc пссме су отслотворен>е мпсли Е.А. Поа о Лепом, као јединој закоиитој области по езије. ЛЕПОТО, ПРОСТОРЕ МИ 4YBAJ Лепото, уселила cti се v у моје просторе и они су сада као смирај дана до дна позлаћени и толико мирни после неких вулканских лава, после неких ужасних кретњи, као кад ударају громови летњи. Лепото, просторе .ии чувај! На њима краљица си крунисана. Самртник који те .дуго чекао дубоко ти се клања. ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА M3 „Глождак”: СНАБДЕВАЊЕ И ШКОЛА „Јагодљак” је најнеснабдевенији део гра да н треба што пре отворити продавницу прехрамбене робе. Изузетно важно пита1Бе је и тескоба школског простора у ОШ „Момчило Поповић Озрен". Нерешено питашс каиализације поред школе је извор заразе и велика опасност по децу. Боса Петровић M3 „Врапчане”: ПУНО ПРОБЛЕМА После обилннх кнша и поплава, одржавање пољских путева је примарно питање, јср је ..Врапчане’* поллпривредно насеље града. 6д тешкпх камиона упропашћсне су и улице. Зграда ДПО, изграђена пре два- ••.•ест годима јс руинирана, а пе.ма довољ но срсдстава да се поправи. Y једној слободној просторији ради голубарско друштво, стонотеииска секција и фудбалски . клуб, а пзвор финансирања — бифе. Иван Просен M3 „11. КОНГРЕС”: СТОЧНА ПИЈАЦА — РУГЛО Из.мештаниг сточне пијаце из центра меспе заједнице, је проблем чије се решење још увек одлаже. Паркирање тешких камиопа па сваком метру слободног простора, такође, представља тешкоћу и опасносх по грађане. На месну заједницу су пренесепе многе одговорности и обавезе, а она пије у ситуацији да их испуни, јер нема свој извор финансирања. Станко Младеновић Лебина: СПОМЕНИК Y ИЗГРАДЊИ Започста јс изградња споменика палим борцима. Тренутно се застало у послу због недостатка 50.000 — динара. Свечано откривање споменика планирано је до краја ове године. Рашевица: СУСЕДИ — A HEMA ДОГОВОРА Пут од села до моста на Морави је у очајном стању и после постављаља тврде подлоге п за сада је најгори у Поморављу. СИЗ за путеве нема предвиђена средства за њнхозо асфалтнрање, а пет прекоморав ских села не могу да се договоре и издвоје по две стотнне старпх милиона за коначпо срсђнвање коловоза од регионалног значаја. Љубиша Илнћ ДВАДЕСЕТИ ЈУБИЛАРНИ ФЕСТИВАЛ „ПРВИ ГЛАС ЛЕВЧА И ПОМОРАВЉА” ПОБЕДНИК МОМИР ТАНАСКОВИБ Друго место ла овом рашевачком традиционалном такмичењу певача-аматсра заузелп су Љубиша Бокић нз Трешњевицс п Милан Миленовић из Бићсвца, а трсће место Валентина Вуковнћ и Радиша Миладнновић из Параћнна. Марциа Милановнћ Лешје: ССРН И ОМЛАДИНА НАЈВРЕДНИЈИ Alccua организација ССРН и секција за друштвену активаост жена, као и омладин ска органпзација представљају три најак- 'НЕвинје органнзацнје у овој месиој заједни чи, којс од педавно постнжу лепс резулта ;е. Y секцпји за друшлгвсну активносг u положај жена дошло је до промене На нславпој седници за председницу јс иза ооана Олга Благојевић, за заменпка Мир Јана Стојановић, а за члансве Извршног о »оора Слађана Лешјанш«, Милнца Вас‘--ћ, Лглљана Спмић, Круна Гајић и Вера СпаСлавица Благојевић СИРОМАХ — БАВО Волим -газду кад ка.чару дене, а сирому кад uipa do r . , мене. 1азда ћути н' уме да говори, п сирома ћавола • претвори. Казнвала: Нада Миловановић, Витошевац Записао: Југослав Костић I
ЕНОИОГНЈД интермшо ПРД8НИН пмш Зелено, волим те зелено” ЗАТШАНА „ПЛУЋА“ ГРАДА He морате да се плашите (qbo ..плашите" сс односи на пушаче), овог пута вас нећемо наговарати да оставите ваше оашљснс цшарсте. Рсч је о зе леним површинама у нашем граду. Да ли их има мало или миого и како су распоређене оставгкмо стручшацима да закључе, а ми ћемо се позабавити мало иаши-м односом пре ма њима. Није тешко закључитл да се недовољно бринемо о зеленилу. Недовољно је у овом случају блага реч ла се нзрази оно што је код нас постала свакодневна појава: поломљене гране, неретко и младе садЈгице, трављаци пуни папнра и отладака, а о гажен>у траве и да не говоримо. Очнгледно да нам дрвеће и трава сметају или смо пак оптерећенн својим проблемима, заборавили и да чувамо оно што имамо. Док на једној странп уништавамо траву газећи је и трудећи се да неким само нама знанхш пречицама што пре стигнс.мо до посла, ку ће илп једноставно на утакмтацу, на другој у кориту name реке Црницс јс и.ма папре тск. Можда бп било најбоље да сс код постављања стазнца кроз травњакс послужимо прпмером нашпх нешгго ссвер пијих rtpnjaiv.ba Француза, ко ји иајпре посаде траву по целдј планиралој површшш. a зати.м угажена места поплочају илн бетоннрају. Ако би тако нешто урадили, вероватно on- се Gap донекле поправило стање са трављако.м у Параћпну. Са дрвеђем ће већ iilin тсже, јср убедети неког да поломљена грана ггре свега нјсти самој бпљцп, а И естетct *i лелује па п>ен пзглед, изгледа да ппје баш лако. Паштрп п. отпацп су нам најмаii>ii ттроблем, јер кад их разбацујс.мо свуда (осим по свом дворптту), зашто не бпсмо и у парку. Славољуб Марић Здравко Поморавко ЛЕЗИЛЕБОВИНИ Шта сте ми се нешго на туштили, благо чича Здра вку? Па шта ако је поскупео хлеб? Сад свака бу дала вреди више бар ja десет иљаде дневно. Тако држава практично дока3\'Је да јој је стал© до сва ког попаособ и да га цени. Ал питам се сад, кад је лебац дваест нљаде, ка ко да врнемо ударац, кад не неки напршиер гађне с камен, To inije добро ни с гЛедпшга оштенародпе одбране. И зато, одсад, мора да мењамо ту посло вицу. Ко тебе с обећање — ти н»ега с песиицу. Леб може да поскупљује колико оћс, мц смо свега ситн. Нарочпто обећања. Проблеми су нам дошјти до гуше, само нам је вода на параћинск« улице и даље до колена. Ако че уведемо овај самодопш. *зс сви ће, бре, да личнмо на парадајз сос. Гра ■евннари нам поткопавау ово тло, које се ионако л»уља под ноге. Мало зд земљотреса, мало од пада стандарда. Ја сам, очију мп, скроз на скроз за самодопрнпос, Богамп, ту мож да помогну п наши земљацн у иностранство. И зато југовићи папред: алон, авантн, лос — у самолопринос. Благо чичп, све се мсч>а. сем нашег поштен.а. Мн смо н дал»е — поште ' не 1.?папппчттне Ннсмо мп от онпх коЕи раде сва (пта, ми не рачимо нпопта. А ц како ћемо кад свакц час по пекп конгрес, скуппггипа, селшша, говор, дискусија... Иако cAio посталп атенсти и ан тихристи — сви попују — како треба да се радп, a нпко да се приватн за по co. Постали смо „лезп ле бу да те Јем”. Па није ни чудо што их је толко по скупљао. Бу наврнем опет да сс попричамо Ваш Здравко Поморавко, звани Шашавко шш ИН МЕМОРИАМ Дана 18. аигуста насршава сс година дал«1 од с.мртн нашег •драгог РАДОМИРА БОРБЕВИНА - РАДЕТА БЕЛАМАЦЕ PojuiuDbi! помсн дапаћсмо 10. aurycra. супруга Радмпла, ћепкс Слободакка и Душтш и остала многобројиа родбина п пријатељи —^г:.лч.мч>п1 Дана 18- авуста наврша ва сс годпну дана како нас је заувек оставпо наш вол.сјш спн, брат, супруг и стрпц ЦРАГОЉУБ — ДРАКЧЕ СТАНКОВИН 10. августа у 13 часова даваћемо помен на параНјпјском гробљу. мајка Ра «-—cvriny га Љид»ана бпат Зоpan, снаха ^’»••па и братанци 6. АВГУСТ 19M. • БРОЈ 314 ПРАВНИ САВЕТИ Одговара: Душан Петровић, Стареишна Органа за прекршаје (Драги читаоцл, од овог броја покреће.мо рубрнку „Правни савети". а беспла тне одговоре на ваша питања даваће Душан Петровић, старешина органа за прекршаје Скушппше општине Параћни. Сва ва ша питања шаљнде на f-u шу адресу или лнректно аутору ове рубрике). ■ Љ. Тодоровић пз Сикчрние ппта: Сматрам да ннсам крив за саобраћајну иезгоду, а Сскрета ријат за унутрашње послове иије поднео здхтев за прекршајно roiteite протпв изазивача јср је чсти напустио лнпе места па мо лим да мп се одговори каква су моја даља права? Напомни>ем да пггета н> возилу износи око 10.000.— juniapa. Тодоровићу, имаш права — Према одрелбама републичког Закоиа о безбслности у саобраћају, ахо је саобраћајном незгодом изазвана само материјална штета мања од 10.000. — динара, учесници у овој незгоди су дужнл да један другоме покажу исправе о кдентптету, регистрацији, осигурању вознла н о праву на управ.т.аже возплом. При томе нису v обавезн да по знвају органе безбедности, већ да чим пре уклоне вознла са п^та п обезбе.че нормалан саоб раћај. Ако смаграте ла сте оштсћени. можете у року од годнпе лапа од лапз саобраћпјпе незголе по лнстп захтев за прскршашо гоibcibe лругог учесппка и иа оспо ву решења сулије за прскршаје затражитн накпаду штсте код одгоиарајућег запопа, пол услово.м ла је лиие возач. да је нмао регпстроиано вознло н ла нпје бно под дејством алкохола Y npoTinniou, пакнаду штете ћс те остварнти прско редовпог сула. Накнадд штете Миливоју МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм све дслове за фићу и прнколице за ауто н фрсзу. Стојан Тпмотијевић, Драгослава Мармп * копнћа 61, телефоп: Продајем две н>иве у атару Снклрнца од 29 ари звано јасење и 37 ари у атару званом ^Зезвре” по диговору. Обратити се на телефои: (Oil) 591-9S9. ИзраВујем н продајем ппраде за свс врсте путнпчких аутомобнла, шаљсм поузећсм. Телефоп: (011) 181-335. Продајсм камп приколиду >,Тр« ска” (З-ј-2). Зеленгорска 17, телефон: 53-827 од 13 до 18 часова. ПродаЈем трактор — већн. Телефон: 44-116, Светозар Спмић, село Шавац. Параћнн — Трстепик. Мењам Јед нособан стан у чентру Параћнна за Јсднособап илн двособан стан у Трстенпку. Обратнтп се »а пдресу: Његошева 2А, стан 26, Марнја. Антонић. Продајсм ковачко-браварски комплет алата. Цена но договору. Радо сав Милојковнћ, Д. Вндово, телсфон: 42-056. Оглашавам неважсћом здравствсну књижицу на вме Весна Перић из Параћина. V СЕПАЊУ ДРАГОЉУБ — ДРАКЧЕ СТАНКОВИБ Иако је већ гтрошла година, join увек Је у свежем сећању драгп лнк Дрогољуба — Дракче Стапковпћа, нашег колеге н лр,< Јатсља, вредиог друга н б.таског сараднмка, којп нас Јв нсnviMiBao топлпном и људскошћу. lavBci: захвзлнп друговп u колегс пз РО „Шумадија *' 8РЕМЕ УВЕЛО ТРЕЋУ СМЕНУ • Најбоље бригаде из Лопара и Сплита Врсмснске нспрнлике у проте кла два месеиа, продужгсм су акиијску сезону на ОРА „Аугопут” за још једну смеиу. Кл ша је омела брнгадлрс да v пот пуностн реалнзују предвпђено плаповс. нзврше корскцпју деонпце аутопута пзмсћу Буприје a Појата. Радш! сфекат је умаibcii за око 21.000 норма сати. Апгажованлм трн до чстпри омла.и1нске бригаде до краја авпста, трсбало би дз радови на овом дслу аутопута булу завршени. Прошле суботе, 2. августа завршнла је рад друга смена. Око 290 бригадира нз Лопара, Владимирахха, Новог Кнежевца, И.мотског, Београда (Палилула) л Сплита (питошхи војно-поморске средње птколе) успело ја да и порсд великог броја кишнпх да на обавн наложени задатак. Ре ализовано је 45.081 ворма сат на асоннии аутопута од Буприје ао Појата. Нзјбо.ге радне резултато остварилв су раднс бригаде ,J»fa1евички партизани” пз Лопара, ,/Драгољуб Јовичић” нз Владимпрзца и „Галебова крила из Сплита". Све су бригаде освојн пе траку акције, а за плакету Всљко Влаховић, највећс јутословенско прпзнање предложенв :у бригаде ив Лопара и Сплита. Горан Иванковић M.M.IVL.MODA За вас кренра: ГорданаНиколић, сликар костимограф НИ1Е НАКИТ СВЕ ШТО СИ1А У овом п следсћем броју помоћнћемо вам да сазш паправн тс накит. Нсће.мо вам даватн го тове формуле и шаблоне, всћ са.мо nojaiuibciba како да своји.м рукама направпте нсгато заним- .biiBO. псшто што he нматн само ои н нико други. Говорпћемо u Tcxiiiinii II материјалу, а крсamijc прспуштам вама. ВпдсВете да јс задовољство много веће када Је дсло потпуио вашс, a ни за Једну од пдеја којо вам нудим нијс потрсбан скуп алат плј! матсрмјал. НАКИТ ОД ГЛИИА1МОЛА МИНБУШЕ прапитв на сдп» чан пачпн (слнид 4), в tta во пеђпну нм залепите клнпсе, ко |с можсте да скинете са некпх старнх Minibyma. ОГРЛИЦУ раците по встом пршвдипу, али гако што Нете правптп правоугаопике (слика 5) дужпне, на арнмер, 3 центиметара, ширине 1,5 и дебљине око 2 центимстара којс here после дезеннрања увити у ролиице (слика 6). Kana су ролнпцс погпупо завршене напижпте их на кожлцу, гај тан илн пертлу (слпка7). ■ Мпливоје Лазпћ из Крежбп нца пнта: V време жетпе. мој комшија ми |е прешао преко париеле засејане кукурузом и комбајном нанео штету. Шта могу прсдузети да накпадпм штс ту учпннлап не жели да сс са мном о томе логоварк? — Ако је ваш комшија бсз ва тег опобреља прешао преко пар пеле комбајном и нанео штету, можете поднети захтев за покре Taibe прскршајпог поступка опш типском сулијп за прскршаје п уз то тражитп па ва.м се у том поступку налокнадн штста коју ће судлја решењем одредити, a на основу локаза о љеној внснни. Уколико судија оценп да је У готопо свнм кљвжарама мо жсте наћи глпнамол — с\тдиву масу за моделираље која има вслпку способност пвсчсња, тако да од ite можетс правити огрлнце ипшБушс и прпвеске у готово свим облпцима. За ПРИВЕЗАК уз.мптс мало масе глинамола, пзпвечптп јо добро п направптс облпк који желите. Ако желнте правплап геомстријскл облпк послужите се скалпепом. Macy npimicinrrc на пеку хр апаву површппу коЈа пма шггересаптпу структуру па прпмер че шаљ, виљушка махшп хсклани стол>н>ак, не бојте сс не оставља мрљс, н тако даље. (слика 1, 2, 3) V Још мекалу агасу утисппте нско inrrepccaimio дуг.ме, (слика пггета нереално захтевана пли пак није правилно проиењсна, донеће само оллуку о кажњалан>у учнноиа иггете, а вас упутнтн на грађанску парпчиу код редовног суда. 3), псрлнце, пптпе. Глнпамол се сушп v хладовшт 3—4 дпна п после тога се боЈп тсмперама, воденим плн бојама за текстпл п остаЈс вам само Још да се правптс важнп! Ера компјутера Пише: Милован Богдановнћ ф Од слог постапка човск је тежло да створи разпе направс — помагала која бн му олпкшавала свакодпевпу борбу за опста нак. Тако се дошло цо алата ол камена, точка, луха и стреле, | парно локо.мотпве, струје ... И тако корак по корак, спсжсчо п до компјутвра нли рачунара. Компјутери су посталн наша ствакодневица, a свв више п потреба. Они су појава и појам са којнма се данас врло чссто сусрсђемо. За шнрокн круг љу дл то је Још увек тајнп npenvна непозпатпх летхт.а и xtorvh * ности хоји нас, да будемо исчренп, још увек плаше. Зато heмо у неколико наврата покушати п чмтаоцу приблчжимо те ..страшнв" комлјутере. најшггерссаптпнје дстал.с са тог скупа прснессмо и читаоцу. Прво што неулуђеком човеку падне на памет јссте nniaite — шта јс то компјхтер? А најбољн одговор даје професор доктор Иваи Мццановић: компјутер је машипа која убрзава човскове рсфлсксе. (НАСТАВПБЕ СЕ) Машииа коЈа убрзава чо веков рефлекс Јува меееи * ове годппе у flv in је одржаи семлнар андрагогл Цтославије па коме је једна од се.ма била „Програми п савречена метолнчка peuieiba у оспо гобл.авап.у олраслнх за коршсђе ibe компјстера v pa.iv образова њу". Потрудићемо се да нске ПОЧЕЛА ОБУКА ВАНШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ИА ГРЗИ ВОЈНИЧКА АЗБУКА @ На обуцп 200 омлацинкп it омладпнаца нз пет оппгткиа Јуче је па Грзп почела обука ватпколске омлалппе нз општенародне одбрапс и лргпптвскс сз мозапгтвтс, коју омладпнски нас тавнн центар органнзујс за око 200 омлалпнкп н омлплппацл ге церапнје 1069. голпне пз пст оппггппа: Баточнне. Бора, Раче. Ry прнје и Параћппа. За 15 пава,' колпко трлјс настава опн млаaiihn it пепојке пмађе прилпке па стскну потребно зпапл пз ipennohnniRe обуке. '........ ' iR СТИГЛИ ДОРСМАВД0” ОКИНЕНИ ПРИЗНАЊИМА Са ОРА ,ЈВам Л.y *л^^ вротдв еубото вратвда са наЈствржја параћинска брнгада Дзрсвхо Крсмановић”. Младк жз ом ср«- диле, који су током протедлог иаседа урвђквалв Боеансжу Кра Јииу донжлж су еа еобом ■ пра зка»в. На брнгадиој весивга ва лазп с« трака акдија, а у акцнјашко.ч ^музеју похранлна” су трл ударншптва н плакета за друпгтвсне актквиостп. Десст брпгаднста Је освојило ударнпчку значку за своје прегалаппио, а псто толпко је похваљено. БРАТСТВО- -ЈЕДИНСТВО НА БЕРДАПУ ЗаЈсдпичка бригада из огпптино Мурска Собота н Параћнна од 4. августа ради на ОРА „Бер дап/Л Ову традипионалну бркгаду чтп1О 17 млодпх нз Мурока Соботе и двадесетак прова репнх акцијаша и» ове среднне. НЕОПРЕЗ Y3POK СТРАДАЊА КОБНА ЕКСПЕДИЦИЈА — Мислио сам да се планина обрушила на Me не, са руком под главом и ногом у гипсу прича у болницн Данко Јовић из Ниша, студент биологије са новосадског Природно -математнчког факултета. Двострукв прелохс подколенапе, некопико модрица и седмоча совна неизвесност, пена је истражтгвачке знатпжеље младог студснта, на кога се са висине 02 6 метара, у планшш, срушпо Јвегов друг, колега пз експедпш|је Роберт Карол. нз Чо ке. При том јс Kapoib остао неозлсђен. Треба рећи ла се ово догодило на врло непрпступачноч месту, тако да су у његовом извлачегеем пз кањопа учсствовали &п!лицпонари п параћпнски ватрогасгш са својсм опремом за спасаваље. Чптавтгх седам са титрајала је права пустоловин * Данка Јовпћа, којп се сала опо равља на Хирушком оле.-в *н.у па раћннске болннце. м. м. РАДИО КЛУБ „ФРАНЦ РОЗИН” ДРУГИ У СРБИЈИ На иедваном републичхом так кичењу у дпсодгиппш радпо мре же за опаспост (РМЗО) параћпп ска екппа у саставу: Мпрослав Вемлћ, Зоран АтанацковнН, Дра ган Мпловановић п Непад Мп. лошевнћ освојилв су лруто Macro. ЛЕНАРСКА ОРДИНАЦИЈА докторДухпан А» ВгжкомиК специјалмстаалдечја болести МЕНННГНТНС IIIIIIIIIIIIIIIIHHIIIIIIIIIIIIIIIIMIHIIN ® Летнл месеци су врло погодан период за пасгајам>е меинн пписа. One године у некнм крвјевима иаша Ревубдик« ј* дотло до гтсћаљ? укупног броја оболелнх од овог обољења. Међутим 1рсбл нагласити да нп у ком случају ннје дошло до појаве епкдеми је, по пскил! хласпнама. Број оболслих од менингптпса у нвшој сре дшш пе прсмашује броЈ уобнчајен за ово доба годипе. Знанн коЈн ее јављају код мепингитпса су обично: главобоља, попраћањс п укоченост врата, као н повишена температура, Главобоља јс тако чест симптом да код сваке температуре са бо ловима у глави мора да се помислп на мсштгппгс. Укочепост врата је такође, тигпшан снмптом за ову врсту обожсња. Огледа сс у томе ла се прн поку шају савијаља врата унапред Ја вља јака напетост мишпћа која опемогућава да брада доднрне грудпи кош. Болови могу бнтп толпко јакп да болесннк пре до зволи да га читавог поднгну но го да му се савпје врат. Код оваквнх болесннка глава Је обк чно забаченз уиазад, кичма са вијена, а ноге су повучене према трбуху. To је карактернстичан положај болеснпка са меппИП1ТПСОМ. Укоченост врата је олбранбенп феномеп п упућуЈо упек ла се радп о запаљељу мо жлдппх qpiin. Довољно је да бу. I ду н лако изражснн па да мзазо ву сумн>у на ово тешко оболење. Од највећв важности је итода тн феноменк остају позптив нм и при дубоким поремећајима свестн, тако да се овим јед ноставним и за лаика простим пстггиванлм, може макар н по сумљатп да се радн о меипнгеалном процесу. У почетшш ц лакнм случајевима укочепост врата пе мора бити тако јакп изражена. Потпупо здрава особа може без пкаквнх тешкоћа да прислонн браду на груди, a ако се ради макар ц о почетном процесу то вкше ппје могуће, тти је могуће уз јаке болове. дуж врата н чптаве кпч.ме. Поред овог капнталног знака јављају се п друге про.мене кол метшгптиса: повгапена темпера тура, малаксалост. мука. raheibe п повраћаке, епилелтпчпн нападп н друго. Пспхпчко стањл болеспика може се кретати sa потпуно бпстре свестп ло иелпрантних стања. од благе ошаму ћеностп до дубоке коме. Впрус се у органпзам уноси преко уста, бпло код људп који не одржавају хнгијеиу илп пре ко водс купањсм у рекама и језсрима у које сс слнвају отплад не воде, илн пак у базснкма у који.ма се вода нс мањс редовно н не хлорише. Прсвснтпва je онде ол посебног значаја. Руке треба често прати, нарочшо послс упогребе нужннка, јср се вирус налази напољу само ако је пзбачец нз оболелс особе. Caimpaibc стајаћпх воза и oiicxtoiyhuBaii.e слива ња отпаднкх вода на мсста пре двиђсна за купање в обавезно хлорнсањс базсна би спакако до npniic.io да сс ова болссг, ако не нскоренн. опда бар свсдс на наЈмањи могуНн ироиспат. Ако сс оболн од менпнгитиса лечсн.с је болннчко. Сада се ово обољсње врло успешно лечн и нс остав.ља практнчно никакве послсдпце. 1 рсба разбнтн веро вање у наропу ла јс мснппгптис ■'апал.ен.с мозгг. Го јс у стгарн •»ana/bcibe мекнх овојннца моз га, прн чемг можлано ткпно нн је залваћсно По нлтсчсњу могу остати попрсмено гзаппбо.1.е ко јс трају иззесно врсмс. илн пак пака раздрзжл>нвосл Таквим особдмп сс camivic башчсње на чнстом в.м iyxy ii nnfieraBaibe ли рсктног iixiaraiua сунцу.
РАЗБИБ^ИГА^ф РАЗБИБРМА • РАлБИБЉк ОДРЕД ИЗВИБАЧА "БРАНКО КРСМАНОВИН" ТАБОРОВАЊЕ НА ВЛАСИНСКОМ ЈЕЗЕРУ Од 28. јуна до 17. јула одред взвиђача и плашшкн „Б. Крсмаповнћ’’ таборовао јс ма Власпнском јсзсру, са циљсм да се члановн разних категорпја кроз тсчвјеве упознају н оспособс за поЈедине областн нз извиђачког ирограма а кроз стицаља знања нз вештарства п осваЈаља звсздк н летова. Па таборавању је било 35 чланова, којп су освојпли 98 вештарсгава, а прнзната јс јсдиа бронзана, трн сребрис и јсдна златна нзвнђачка звезда. Параћпнскн извнђачн бнлн су укључени у оргапнзовању културнс ианифсстацнЈа „Власннско лсто ’86”. Душан Јовичић ФУДБАЛСКА ПРИЈАТЕЉСКА УТАКМИЦА СА „ПАРТИЗАНОМ” НА ОПРОШТАЈУ ВЕТЕРАНА ПРДЗНИК ФУДВДЛА ПАРАНИНСКИ „БОРАЦ" ОСЕТНО ПОЈАЧАН ОЧЕKYJE НОВО ПРВЕПСТВО ПЕЛИВДНОВИЋ У ДВ9СТРУК0Ј УЛО31 ПСД „ЈАВОРАК” ПОХОД НА ТРИГЛАВ После успсптог по.чода на највишп врх Болкапа Риле-Мусаву, вова скспсдишзја > плашшарскосоортског друштва „Јаворак” креће на освајаљо пајвшпсг up ха у Југославнјн — Трнглава. Креће се 15. а повратак је прсд внђсн за 22. август. Милован Јовановић Стадпон: „Јсдннства” Глсдала ка: 6000. Сгрелцп: Буровскп у 19, Вучићсвић у 29. н 34. Стева новић у 38. и 78. Вокрп у 32. Бслмаш у 39. н Шћсповнћ у 70. шшуту. СуднЈа: РадовановиИ (Параћнп). „ЈЕДПНСТВО: БогосављсвиИ, Јовановиђ, Стсвановнћ Вулнчсвнћ, Пстковић, Мподраг Мнлићсвић, Мнленковић, Милош Ми. лпћевнћ, Дрсновац, Урошсвић, Г. Жнвковпћ, Псливановнћ, Маrnhf Костић, Мнрковлћ и С. Жи зковиН. »Д1АРТИЗАН”: Омеровнћ, Жу нић, Бајовић, Всмезовпћ, ЧапiMih, Радоваповпћ, Бељмаш, Сма ;nh, Буровски (Вучпћсвић), СтсвановпЛ н Вокри. Утакмпца nccybciior шамппона Југославије и параћипског српсколнгаша прнвукла јс бројнс глсдаоце из Параћина и околнне. Бпо је то празник фудбала органпзован у част четворице ве гсрана >Јед1шства” на њиховом зпроштају са активним нграљсм 1>удбала. У суботу, 2. августа, после 25 година играља, зсленк. дрсс свукли су Мнломмр Пели оановнћ — Ерац, дугогодшшвн капитсн, Мнрољуб Пстковпћ, је цан од најбол>нх бекова (/Једин ггва” и брзоногк Милош Мили hcDiih. Своју каријсру на. нстој утак-Miiuu завршио је и први зтрелац Српске лиге Драгољуб Состић, јсдан од најзаслужнијих. за повратак Јсдинства” у диуштво најбољих српсколигаша. • Праву сснзацпју у овом прслазпом року пзазвао јс прслазак пајбољсг параћппског фуд балсра Мпло.мира Пелипановнћа — Ерца нз „Јсдинства” у , Bopan” ф у новој ссзо1П1 Пслнва новић н трснер ц играч После вишс од двс дсиснијс верпости зслсиом дрссу, пајбољп napahinicKii фудбалср Мпломир Пслнвановпћ — Ерац одлучио јс у протсклом прслазном псриоду да напусти „Јсдипстпо” и npcbc у стакларски фудбалскк клуб. Порсд активног игран>а, Пслпвановић јс прсузсо и nobeise TiLMa, a y раду he му помага th до прошле сезонс стапдардни првотнмнп капнтсн Ccnnh и Јанковић којн ће радити са гол манпма. Порсд ПслнвановнНа ^Борцу” су приступилп Стсвпћ из >(Напредка” из Својнова, Ми лошевић из поповачког „Цсмен та”, а из .Текстилца” сс вратпо и Јсвтић. Поново су се рсактивнрали Кркић и Мнтић, тако да новн трснер Псливановнћ који је окупно 24 фудбалера п 20. ју ‘ла почсо прнпрсмс. Слободан Драгутпновић ТреПенаграђена карикатура Б. Лазића са антинуклеарног конкурса yiao НИ ЗУБ ВРЕМЕНА НА ЈЕДЕ СВАШТА. РЕЦИМО, БЕСМРТНЕ. КАД МИШЕВИ КОЛО ВОДЕ, ЗНАЧИ ДА НАСТАВЉАЈУ ФОЛКЛОРНУ ТРАДИЦИЈУ. НАЈКРАНИ РЕФЕРАТ ГЛАСИ: „ДРУГАРИЦЕ,... ОСТАЛО HEMO YCMEHO”. TO ЈЕ ТОТАЛНА НЕОБАВЕШТЕНОСТ: НАРОД МРМЉА, А ИМА ПОТПУИУ СЛОБОДУ ГОВОРА. Мирослав Димитријевић ФК „МЛАДОСТ” из РА-ШЕВИЦЕ ПЛАСИРАЛА СЕ ¥ ВИШИ РАНГ — ПОМОРАВСКУ ЛИГУ — Ј¥Г Н МДАЈУ СЕ ПСД „ЈАВОРАК” ОСВ9ЈЕНИ КК И ИЕШ Члановп ПСД Јаворак": Ива на Пстровнћ, Гораи Радосављсвић, ’Томислав Мплупшовнћ, •Миодраг Петровић п Душан Рис тић освојвли су од 26. до 30. јула врховс Клек и Громовачу, (1675 мстара) п Цриквсну (1641). а Томпслав, Ивана н Горан освојплн су још и Всликп Завижан (1676 мстара), Балпновац © Фудбалски клуб „Младост” нз Рашевнцс, члан Почорапскс лиге — ЈУГ, почео јс припрсме ia парсдну ссзону. Еклпа трснн ра од 17. Јула, трн пута псдс љно. Порсд старог нграчког ка дра клубу јс прнступнло и нсколико кпалнтстних нграча па се са оптимизмом очскујс такмичсњс у парсдно.м првенству. Трсшшзима руководи Драпипа Мплстић, трспср скнпа, који ииа па располагању 20 квшигггт * нпх играча, који за сада пока * iyjy прнмсрио лонашаљс у раiy. Мсђутим, нијс у току са.мо rpcHiipaibc скнпс. Клуо сс комiLicTiio припрсма за наредно так и довоћсље воле на самом нгралишту за полсваљс тсрсиа. Свс нс бп могло да сс реши 5сз по.моћи становнпглва ссла Рашсвмце и заљубљеннка у свој клуб. Оргаиизовапо јс ш<шс ак цпја у сслу на прикупљању иов чане помоћп, а мноп< ucurraiiii су, порсд новца прускплн и no мо!1 у радној снази. Пролрачун радова првс фазд рсновирања игралпшта износи око 1.200.000. — дпнара са.мо у човцу, порсд добровољног рада које клуб организујс. МсВутпм, itohn he да се обезбсдн само око 700.000. — динара. Клуб сс фпианспра нскључпво иреко Сио ртског друштва „Партизан”. Ис Y 20. мпнуту суднја Драгсслав Радовановић пз Параћпва заусгавио јс пгру ла встсранп к зас ivwtiii фудбуалсри уступе своia мсста xuiabiuia. Испратпо пх tc громкн аплауз са препуиих -рпбина, а руководство клуба cooi чегворппп уручило јс па растанку златне ланчнНс. Изласком чстворпис всликпх, а парочпто тапдсма Костић — Пслпваповић п пгра јс попрпмпла лругн ток. Врснп нападаin Пслпвановнћ н Костић npcwi inii.M додзвањнма н опасннм про шрима успсвалн су да угрозе лоежу Омеровића. па је Пе.игпановиИ vcrao ускраћем за блн- :тави опроштај када јс њсгова лспо пласирана лопта, одмах па почстку, прошла О.мерог.пћа, ал.1 ie — погодила стативу. Од момснта ibiixoBor нзласка (псспасстсрац ирно белнх осгао јс .закључан” за нападаче „Уелинстпа” нако јс бно видан наФИНАЛЕ ОПШТИНСКОГ ФУДБАЛСКОГ KATIA РАТАРЦ^ ШАв« Всо.ма квалптстна, фер и козсктна утак.мица ФК .Јсдпнства’’ »л Ратара н ФК ,(Раднпка” нз Цавидовца одиграна 6. јула па гтадиону „Јсднпстпа" у Парапи- »у у рсгуларном току јс запршспа псрсшсним рсзулгатом, a после бољег пзвођсња јсданасстс paua побсдом Ратарсккх фудбалера од 6:5. Ма слицн OBoroaitiiiibii шзмпиони ФК 'Јсдпистпа" пз Ратара: ПЕТРОВИБ, С. МЛРКОВИБ. Р. МАРКОВИК, Ж. БОРБЕПИп, Г. (1601) н Вслнку косу, којп окру жују Модрић-доц у пази ботаннчки врт ма површину од 50 коме сс на којп заузн хсктара. II. Петровић \IlI4ClbC. Дошло јс до комплсгног pciiOBiipaiba нгралншта. Поз чато је да је нгрхчпштс ФК „Младост” јсдно од лошијнх тс рсна it са NHiiiLuaniuiM днмспзи * јама. Тсрсн јс сада проширги, н orpabcu. На муту Јс да сс рс шн проблсм купатила са топлом тппа, за сада је нзваирсдиа сарадља са Месном зајсдннцом, и tbCH прсдседнпк Љубнша МлкИ пма пуно разумевања за лроблс ме клуба, али су срслства мссле зајсдпцс мала, а потрсбе су вслпке. пор нлспирпсаног Јединства ла Партизану пружи всћн отпор. Врло добро лрппремл^на скппа „Партизана” лако јс нзлазила ia коај са нападачима „Јслнн- :тва”, a Kaito сс показало и с* здбраном. ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА | БОЛОВАЊЕ а ћ Догодило се у једном иашсм предуI зећу: п — Зашто вас двог јица гурате једна ко- [? лица? I — Па друже диреикторе, трећи је на боловању! ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БР.2 Уређујс: Радомир Мшгошевић \1ат v Два потеза РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА БРОЈ I 1. Тфб. гф (ф2) 2. Лф8 (Лц1) мат. УКРШТЕНЕ РЕЧИ (4) СИМИН, Г. Р. СИМИБ, М. АН_____ ТИБ, Н. МНЛОВАНОВНБ, B. Ј ^°Г: СПМЈГК, С. МАРКОВПБ, Л>. MH Ј GAJI6 ЛЕНКОВПБ, Д. СМИЉЛНПГ1, 3. ‘ СИМИП И К. РЛДОЈЕВПП. Dr’avt ц хладном подом, а у плану јс . SO ... ■ . - Експеднција ПСД „Јаворка" на Велебиту Храпислав Бокић Друштво за спорт н ргкрсацију инвалида ИГРЕ HA „KPOBY СРБИЈЕ” Друштво за спорт и рскрсацц ју инвадпда општпнс llapahun јуче јс органнзовало једноднсвпи нзлст на Колаонику н спор тско такмичсње у неколико ди сциплнна. Игрв на ,,крову СрбнЈс” освежплс су ннвалндс. Жарко Векић HoBinja ПстровиН M. М. ФК „Јединство” из Parapa -. i.O®_ jfrcca drveta ^uga Erodckc Куп — лобелницн: .ПАРАБКО црта Зоран Матип Стубица ФУДБАЛСКИ ТУРНИР Фудбалски клуб „Лапреаак” кз Стубицс 9. и 10. авгусга оргаинзује традпцнопалпн позввнн пркир Радоја lopiior у фудбалу ^Меморнја.ч Вучковнћа”, у зпак ceha свог рано прсмкнулвт у др^та и спортисту. Уз зомаћнна учествова!1с скппе Буљана, (прошлогодишњп победннк), Забрсге и Сен.з. а порсд прелазног пехара побе »’лку тур нира прппалају н другс наградс. Раднша РадисављевиН Paste Hauks Napad obucu saaljli SreCnJ Bsspue лгај Sunpor Fosfor i ru5'.:o Vreta ladle Poccd, icanjo Pedetn Sieve aboced' zunenics Giienastioka spreva Italij. viollnProi:- vodJ аб кеза Sekspir ova licnost Severnoemari slikar ReSeto Grcka prrorcc. Vr-.te dupl.ja ■ Fredloi Anper urplor, ko.’s : Htuice SOLCUi .Hazdrpj *onost Kiseon irTdfju। //hrv./ OruSaci suiteb naroda Korves. koanox. bpansEa nov. ac koepos Penato Guture tlinljw Biroa Grad u Auatrd. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 3: БразндиЈа, в ванш. ел. амаро, Ади, нане, Стнг, Ирн. Аланн, Ск. смит iiiCBa,T Св’ ап’ ”нат« Р’ вРатаР» пн. нокат, суд, Унац, лал Шан, Тиман, Ић, гарант, ћилпмарке. Лист Социјалистичког савсза радног народа општине Параћин. Издаје« Центар за културу и информисаве „Параћин” — Параћин. Директор: Славољуб Обрадовић. В . Д. Главног и одговорпог уредника: Мирослав Димитријевић. Издавачки савст? Живојин Томић (председник). Нада Јовановић. Светислав Живковић, Боривојв Маринковић, Момчило Вучковнћ, Јован Томић, Добрила Ћоррђевић, Мирча Младеновић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димитријевић, Снежана Јовановић и Миливоје Плић. Уређује редакциони колегијум. Новинари> Милица Живковић, Миодраг Миленковић, и Миливоје Илић (технички урелник.) Посло впо-технички секретар: Драгана Мацић. Лдреса релакцијс: М^ксп ма Горког 4. Поштаиски фах 38. Тслефони: главнв и одк-ворна уредник (035) 52-352. новинарн, (035) 53-694. Претплата: годишва 1.250 динара, полугодишња 650 днпара. за иностранство двоструко. Жиро-рачув Центра за културу и ипформисаље 63504-603.1973 ксг СДК. Параћин. Штампа-. ГРО ..Глас” Београд, Влајковићева 8. телефон: (011) 240-551. Тираж: 8.000.
ДАНАС ЗБ0Р0ВН КОМУНИСТА Данас * у )б сатн у свим градсшсм и приградским ме сним заједшшама одржаће се зборовн комуниста на који.ма he се разговаратн о конкретннм активностилт V вези спровођен>а самодоприноса. објектима који су изграђени у претходном пе риоду и онима који ће бити изграђени у наредном срсд њорочју. На збору he се разговара ти о комуналнпм потребама месних заједница и гра да и поговориће се конкретне мере и акције на успешном спровођењу самодоприноса. Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ 23. АВГУСТА ОТВАРЛ СЕ спн ■ ЈРАННО КРСШНОВНТГ V суботу 23. авгуота на све- директно из овог ссла, биће зачан вачин биће предат на упот вршена и спомен чесма палим ребу Спомен до.м „Бранко Крс- борцима. као и водовод у дому.' мановић” у Доњој Мутаици. Дсм Доњомутничави урсђују улице,’ садржи дворану од хиљаду мес- дворишта, баштс и спремно дотри, три просторије за рад месве чекују пријатеље из Чрномеца, заједнице, хол, свлачионице и општина Жалец у Словенији, са друге просторије, а коигта три којима he се такмичити пред ка милијарде и 400 милиона старих мерама Телевизије Београд, оба, динара. вестио нас је Бранислав Катић, — До 14. септембра, када се председник одбора за комуналну емисија ^Знање имање’’ снима изградњу у Доњој Мутаици. ПОЉОПРИВРЕДНА ИЗЛОЖБА Y ДРЕНОВЦУ ГОДИНА ХШ БРОЈ 315 ■ ПАРАНИН 20. АВГУСТ 1986. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 50 ДИНАРА г—VWI—1ШЦ - ' ~ ^лТЈЈцајегдкдг1. 'ДЈДИИИВДјмиииИНШЕДЗ ф Изложоу отворио Стојан Вељковић, председник Извршног савета CO Парађин ф Кукуруз од 5 метара ПОНУШАЈ ВРЕДДН ЛАЖЊЕ ПОСЛОВАЊЕ ПАРАНИНСКЕ ПРИВРЕДЕ Y ПРВОМ ПОЛУГОБУ НАША АНКЕТА: ШИ М вИШШННЕ БРАНКИЦА РАДИСАВЉЕВИН, омладинка: Самодопрннос нам је потребан, алн га пре свега треба усмерити за нзградшу дома омладине, јср ми млади за иста не.мамо услова за окупљање и рад. HE ЗАСТАТИ ЖИВОТА CTOJAHOBIIR, секретар Општннског одбобора СУБНОР-а: Опшпшски одбор С¥БНОР-а је ме ђу првима у нашој општнini одржао седницу u дао предлог да се самодопрн * нос продужи за наредни период. Без самодоприноса стаће се са свим они.м што смо већ започели. Анкетирала: М. Живковић СШОВОЛИ ДА МУГРАДБУДЕ ЛЕП ИМЛДД ■ ЦЕМЕНТАРА УСПЕШНА, СТАКЛАРА БЕЗ ГУБИТАКА, А ШТОФАРА „KPARA” ЗА 26 СТАРИХ МИЛИЈАРДИ, ИАКО ИМА ДОСАД РЕКОРДНУ ПРОИЗВОДЊУ ПОСЛЕ РАТА ■ ПРОСЕЧАН ЛИЧНИ ДОХОДАК ВЕ6И II3BO3 НЕСТИМУЛТИВАН, А ПРИМА РНА И СЕКУНДАРНА РАСПОДЕЛА БЕЛЕЖЕ ПОЗИТИВНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ На основу упоредних података Службе друштвсног књиговодства у првих шест месеци овс године раст укупног прихода износи 84,1 одсто, а трошкови пословања 77,2 одсто. Индустријска производња у овом периоду повећана је за 8,3 одсто, али је пласман успорен и залихе беле^ же раст од 176,6 одсто према parry укупног прихода од 80,5 одсто Највеће залихе има Српска фабрика стакла, ИВТКТ „Бранко Крсмановиђ" и Фабрика исмента „Нови Поповац”. Укупан приход на основу промста робе забележио је раст сд 8,8 одсто уз раст цена од 81,8 процената. 'Значи, нс.ма ни но.мчналног, а камоли реалнрг раста. Слична кретања забележена су и у области уолуга, а опада и рсални промет робс. ИЗВОЗ НЕСТИМУЛИСАН И НЕЕКОНОМИЧАН ■ЈЕпагџ-,. Извоз у ово.м перлоду бло је исдовол>но сти.мулисан л нсеконо.млчан. Подсглцајне мере нлсу блтно утлцале на лзвознлкс. јер су цсне у лзвозу нлже од до.маћлх, тако да . прлход од лзвоза бслсжл раст од 9 процената. У примарној расподсли забележенс су позитивне тенденције. па чак л у области камате, која јс и.мала спорији раст него доходак. Позитивни утлцај трошкова убрзавао је раст дохотка за 33,8 процената. У секундарној расподели такође су забележене позитивне тенгденције, односно већи просечан лични доходак. Повољна кретап>а у примарној и секундарној расподели о.могућила су да чисг доходак и.ма најбржл раст и лзносл 136,1 одсто при чему је повећан ллчнл доходак и акумулација. ВОЈНА OBYKA ВАНШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ПРОГРАМ НСПУЊЕН ® Мушка и женска омладина иа заједничкој обуци савладала основе војничких вештина Младн из опшпгне Параћпн, Нуприја, Рача, Бор и Баточина којп не noxabaју средње ус.мерено образовање. завршнли су данас војну обуку. Око 200 омладинки п омладашаца провело је 15 дана у омладипском војно-наставном центру на Грзи где се упознаПросечан лични доходак већи Просечан лични доходак у шестомесечном периоду износио је 52.287 динара и већи је за 114,4 процената, при чсму је реални раст од 17 процсната, јер трошкови живота износили су 83,3 одсто, сазнали с.мо од Драгета Нико.чића, стручног сарадника у Служби друштвсног књиговодства. ло са основама општенародне одбране и друштвене самозаштите. Новост обуке, у овој гоД1П1П је заједнички рад и мушке и женске омладине и експеримепт је no nptsieiiu старевиша који изводе обуку, успео, Ваља рећи да је обиман програм ооуке исггутБеп у. потпуности, гахваљујући резервним војним стареилшама п љнховом ' не себичном залагању и в:ппегодшпњем искуству у раду са школско.ч омладтшом. . М. И. Младц само на изложби, а не и на њнвп Традицлонална манифестацлја „Село моје завичају дшли” одржана лротеклог влкенда, ове годлне је богатлја за још једну пољопривредну манифестацију. Прошлом петка 15. августа, от ворена јс изложба дреновачких пољопрнвредннка. На овој манифестацији после двогодлшње паузе поново су мештанл лзнели најврсднлје пољопривредне пролзводе. Поред пољопривредних производа на шда ндовима. уДому културе, нашли су се и помало заборављенл домаћи спецлјаллтстл, док су подрумарл понудллл најбоље узорке влна и ракије. Такође су л жене Дреновца узеле масовно учешће износећи на светло јавСИСЕВАЧКА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ЗАВРШИЛА РАД' НОВА ДЕЛА Ф Од 4. до 14 августа у Сисевцу стварало 11 уметника, шест учесника и петоро гостију, .међу њима и легенде југословенске уметности Пеђа Милосављевић и Стеван Боднаров ПОСЛЕ ОДЛУКЕ СИВ-а О ВРАКАЊУ ЦЕНА ПРАеЕ СЕ ГШШ • ОДЛУКУ САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ BERA О ВРАRAH>Y ЦЕНА ПОЈЕДИНИМ ПРОИЗВОДИМА BERHHA ОРГАНИЗАЦИЈА, СА КОЈИМА ПОСЛУЈЕ HAJBERA ПАРАБИНСКА ТРГОВИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА „I1IY МАДИЈА”, НИ ДО ДАНАС НИЈЕ ИСПОШТОВАЛА. До закључегва листа, цене својих пронзвода врагпло је на ранијп ниво само дванаест раднпх организацпја: „Сапонија” нз Осијека, Невена" из Лескозца. „Новн до.и" из Београда. „Србнјанка” из Ваљева, ..Слаткогорска" из Слагког врха, „Ееле купа” пз Ппша, „Нови Бечеј", „Застава” пз Крагујевца. „Озренка” нз Сокобање, „Ударник” пз Зрењанина н ,.Шипад‘' нз Сарајева. Очекује ее да још 190 ор гаиизација ових дана вратп цене својтгх гтонзвода п о томе обавесте. , ,Шv v.a зпју”. Јелнца Борђевић ностл ручне радове, а са својим експонатлма представилл су се и дреновачки сллкарл — аматери. Највлше пажље на лзложбл су побудиле домаће тлкве несагледлвлх длмензлја и кукуруз оријаш Мломира Пстровлћа чпја вмслна износл, ил мање нл влше, нсго 4,60 метара. У оквлру пољопривредне изложбе одржан је и округли сго са пољопривредницима на коме су учествовали, између осталих, и Стојап Всљковић, председник ИС CO. Драган Антић, председник OK ССРН и прсдставницл АИК „Параћлн". . м.-и; Скромно м ненаметл>иво, без помле, ево већ по дванаестн пут узастопце CneeBan је пружио гостопримство и могућносг уметницима нз Југославије да се у ово.м интересантном амбијенту друже, размењују људ ска и уметничка искуства да стварају. Ове године колонија је радила од 4. до 14. августа и своје уметничко виђење света дали су нам уметинци: Душко Мпловановић, Јелена п Рнста Стојић, Жижа, Трошић, Слободан Стојановић и Саша Панчић. Поред редовнзк учесника у Снсевцу су боравили 'и стваралп његови верни заљубљеннци и ранзгјн учесни цп. а овога пута гости колоније, Пеђа Милосављевић, Стеван Боднаров, Вера Караматнјевић, Надежда Ка« раматпјевић и Војкан Beлнчковнћ. Љнљана Радовавовн11
швдиос .. t-U СДВЕЗ НОМУНИГТД У ии Т TORY ЈЕ АКЦИЈА ЗАВОБЕЊЕ НОВОГ САМОДОПРИНОСА НАРОДНА ВОЉА СПРОВОБЕЊЕ КОНГРЕСНИХ ОДЛУКА СТРОГО ЛО ПРОГРАМУ АЛО — СУТРА ■ ПОРЕД ЗАПОЧЕТИХ ОБЈЕКАТА ЗА ПРЕЧИШНАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА. ФЕКАЛНЕ И КИШНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ И АСФАЛТА, ОД НОВОГ САМОДОПРИНОСА ГРЛДИRE СЕ И НОВИ ОБЈЕКТИ ЗА ПОТРЕБЕ ВО ЦОСНАБДЕВАЊА, ДОМ КУЛТУРЕ МЛАДИХ, ПРОСТОРИ ЗА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ..ЦЕНГАР’ П .4. ЈУЛ” И ОБЈЕКАТ ..МАЈКА И ДЕГЕ”, А НАБАВИНЕ СЕ II ОПРЕМА ЗА ЗДРАВСТВО • Метоц рада прилагодитн ставова првктичном спровођењу МАЛО Крајс.м септсмбра ове годнне цстиче текући са.модопринос за радне људе и грађане Параћпна. Град сс сваким палом ширн, а пот ребе нарастају Изградило се доста. али се на гомс не можс стати Неопходло јс ммслитл на времс које дола зи, на потрсбс којс са собом доноси и на пословс који нас v томе очекују. Да бп до сада изграђенп објсктп могли да сс приведг нахтени, потребно је наставити са изградњо.м започетог и планнраног. На основу проиене да је заво1)ење новог самодопрппоса за нареднп период неопходно, покренута је акцнја за завођење новог самодоприноса. пизација пзграде. а посебпо објекти прве фазе система фекалне каналпзаиије. Ца би сс до сада cue изграБсно могло привестн намеии. noгребно јс наставитп са нзгра UbOM оаног »аиочето! ii.Ta.ni YPABEHO МНОГО - ТРЕБА ЈОШ ВИШЕ Радли људи в грађанл општине су се и 1981. годинс изјаснилн за самодопрннос који је на.мсњен за пзградн»у објеката комуналне нн фра-структурс у псрподу 1981. — 1986. годипе. V то.м времелско.м перноду изграђенн су следећи об јскти: коловоз у^40 улица у дужннп од 11770 MCiapa. ат.мосфсрска капализац|1 |а у 38 улниа v дужинн од 9344 метара, колсктор кншне канализације у дужинл од 2983 мегара, колектор фскалне канализације са отворсшЕч каналом преко лагуне v дужнни од 1440 метара. Откупљеио је 35 хектара за лагуне н снсте.м за пречишћавање, изграђен мост на отвореном каналу у .Далкову ’, пошљуичане нс асфалтиране уллцс и изграbene просторије за рад друшгвсно-политлчких органи зација у месним заједннца * ма „Врапчане’’, „Знојац — Y току реалпзаци.Јс изгра дње за определ>епс објекчс нз удружених н средстава гекупег самодопрниоса поја виле су се потрсбс п за разрешењем некнх другнх неопходних пробле.ма као што су: повп објектн v oo.iacni водоснабдспања, здравства и основног образоваља, изградња Дома културе п реконструкиија моста на рсци Црнпци у цснтру града. За рсалнзацију оваквоЈ ирограма, а обзпром на могућности финапсирања Н уби рања средстава потребан је иериод од 10 годнна. Како се 'задовољсље. то јест насгавак самодопрпноса планира за псриод од 5 година то he се радови одвнјао фаз no. олржавањс пзграбсннх обје Kata v меснпм заједнпцама 2.51 олсто. за пзградњу обје * кта ..Мајка н детс” и опрсмс за здравство 5,59 одсто н <а поправку н олржавшвс чољскнх путсва 1.11 оасто. За ове памепе Gnhe утроiuciia н срсдства ipyrnx opганизацпја и заЈсднпца. ИЗЈАШЊАВАЊЕ ПОЧИЊЕ 1. СЕПТЕМБРА ШТА RE ДА СЕ ГРАДП ОД НОВОГ САМОДОПРИНОСА Ол укуппо убрапих срслстава самодоприноса v наредпо.м петогодпшњс.м периоду за нзградњу улица н канализацпја у граду, колектора и систе.ма за пре-шшпавања отпаднкх вода утро •ujihc сс 80,73 одсто, за изrpaaibv објеката водоспаб * певања са студијама и пројектима 5.59 одсто, за пзгра дњу до.ма културе и просторија Месне заједнице Центар 4,47 одсто. За изградњу објеката за потрсбс Месне заједнпце „4. јул” као и за Новн самодопринос се заводп за период од 1. октобра 1986. године до 30. сепгсмбра 1991 годнне, а изјашњавање радних људи и гоађана о увођењу самодоприноса потписнвање.м изјаве обавиће се v времену од 1. до 9. септе.мбра ове године. Раднц људп и грађани остварују надзор над наплагом и употребо.м средстава са.модоприноса преко финан сијског плана и завршног рачуна по истеку сваке године. а најкасшгјс до .марта наредне године. Скупштпна месне заједниие подносп извсштај о извршеном програму II остварени.м средст вн.ма no ociiOBv самодоприиоса збору радних људн и rpabana. Да бп конгреснс одлукс п актуелнс задатке сировео у живот. Савез комуниста мора мзвршити одрсђенс организацпоне променс у сопственнм реловима, на правцу ндсјвог и акционог јачаи.а н сфикаснијег рала свакс ОО СК н органа Саоеза комуниста. Y ово.м мо мопту најважнијс је како се најбоље оргапизовати и методе рада прилагодити, пре свега, практичном спро вођењу ставова. Једтгно могућа решења су у конкрстнн.м задужсњи.ма чланова Опнтшског коми гста СКС и Прсдссдништва, ко.миснја, Актива СК ра> пика нспосрсднпх пропзво1>ача, акцноипх кокфсрен * ција, ОО СК, члапова Поли тичког. актнва, дслсгата у вншим органи.ма СК и дслс гатским скугпптппама, прсд содиика OK СКС, секрстара Председништва <н извршних секретара, строго се придржавајући Програма и планова рада и осталкх партпј скнх доку.мената. ПАСИВНОСТ ЧЛАНОВА ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ГОРЊЕ МУТНИЦЕ ВЕЛИКИ РЕЗ • Све друшгвено-политичке органнзације на чслу ООСК се толико пасивизирале, да Је потребно хптио раш чишћапање и буђење. — Крајње је време. a то љно је рећи да од јаиуара Милила ЖипкпвнЛ СЛИКА Данково", „Глождак" .11. a лданирана јс просторпја за не заједнице конгрес’ и ове годинс и изгдедња потребе месЛ јул”. ИЗ РЕГИОНА НОВИ САМОДОПРИНОС — ПРЕКО ПОТРЕБАН ПУТНА ПРИВРЕДА ДО 1990. До сада убрана средства месног самодоприноса v врс меиу од 1981. — 1986. године и удружена средства других кориснлка за пзградњу ко муналшис и других објеката нису била довољна да се сви планиранп комунални објекти и просторије за рад дрдч1ггвено-пол1гпгчк11Х орга „УДАРНА РУПА“ САМОУПРАВНОГ СПОРАЗУМА КОНКРЕТАН ПРЕДЛОГ О Да би се колико-толи ко путеви у Србији довели у ред. привреди је предло жено да у следећих пет го дина издвоји 131 милијарду дннара. СудеНц по тесту који је извршен на „политичком” нивоу у Регионалној привредпој комори, шу мадијско *по.моравски удружени рад то не би могао нам I! овако сложена ситуација налаже, да у нашој DOCK затворимо врата они.м члановима који се сво јим ставовима и понашаibe.vi не уклапају у политику Савсза комунпста, бсз устсзања, јавно, с пуним именом в презименом морамо указати на таквс дру ’ гове, а њнх јс доста. Светн нам се наша сопствена кадровска политпка: омпсовили смо организицнју, а као НАЈБОЉЕГ РАДНИНА резултат добИЛИ паснвност. — неодговорност. неозбиљност и неизвршавањс пословннх обазеза чланова наше партнјске организације. ДовоПРЕДЛОГ ЗА YKOP НН A Ct ИОЛНДЕ до данас нпје одржан ни јсдан састанак ООСК, каже СЛОБОДАН МАРЈАНОВНП, сскретар ООСК Мутници. Од 27 чданова. пољопрнвреднпка у Горљој прстсжио уз лико о.младпнаца, још није заменило партијске књижице, њи.ма н председник иггинс M3. Чак ни !1екон>их 8 старе .\ieby Скупакција асфалтврања пута до Лешја ллјс услслц да их тргнс пз летаргпјс л паснвпости. Чла лови СК ллсу рсаговалд нм на лзоравање пгралишта ф\дбалског клуба у селу. Очлгледло да јс рад па идсј по-политичком ослисоб.таван>у кадрова заказао, a nap тпјска организација није способла да са.ма изаБс лз крнзе без ло.моћл onummског комлтета. • СТЛРЦИ И ОД 80 ГО ДИНЛ НА ДОБРОВОЉНОЈ •Скица за портрет Драгицс Јоцић, радиицс РК „Београд” АКЦИЈИ, А НИКО ОД ОМЛАДИНАЦА НИ ДА ИАШАЛИ НЕШТО ДА РАДИ. 150 СЕ YБудуђи задапн су још Behn. Планира сс увођсње те лефонске мреже, асфалтира н>е преосталих улпца, уређеше обала реке, тако да ДРАГОЉУБ ТОМИН, председник сталне акцио не конференцнје СК гра да: Волети — значи гласати — Одлучно.м и јединствепом акцпјо.м, у окри лу Социјалистичког саве за радног народа, морамо доказатн и у овим тешким прклнкама колико волимо своЈ Параћпу, колико желимо да нам сутра буде лспшн и већп. РАДОМИР ДЕЈАНОВИБ, секретар ООСК Y ПТТ Параћпн: Мутиводе напоље — Моје мишљење је да морвмо што пре очнстити Самз комунпста од сумн»ивпх, недоличннх ц пеактмвних члаиова. Вкше нам ииЈ« шхтрвбвм спамјски пријем. Рад и одго •орност иа вндапо. да учини. „Многп су се чудилп и селекццји путш« прасе граде нлп реконструваца који би требало да ишу (приоритети су одрс ђенл према студијп Института за путеве сгарој шест година) сматрајући ца је овај рсшон помало запостављен и да мпого путева у овом крају није оправљено нп у прошлом средаорочју, пако су Oicui у плаиов1сча. Moot па Вешткој Морави код Еупрпје је екла тантан прлмер. Нема га ни у овом предлогу, a угтраво рсттубл1Г41<11 саобраћајни ннспектор забрашЈо је теретни сао □pahaj преко њега. Сличшк прн.мвра н предлога пма доста »па тпгје ии чу до што су општине своје гвентуално учешће у фз1 нанснрању изграддве и погтравке nyresa условља валс пркхватаљем њнхо вих лрихгедаба « предло га. Када јс 1973. годипс noneBa да ради у РК „Београд” Драгнца Јоцић, блла јс најпрс спремачлца, ла затим уз дошколовавањс постала је продавац у са- .моуслузи. Meby радипцн.ма ове угледце робне кућс Дра пша важи за шузетно вре дну жеиу, која не бира послове од каслрке до фпзичког рада. звено рад-но врс ме у сталном кретаљу и бризи да рафови супер.мар кета увек буду nyini. И кад су јој иуднлп неко лакше радпо место Драгпца је од 61Lia. и у шалп додала: „Мом техо»ра.м«ггу вшпе одговара овакав налоран посао и у 70X1 сталном paay, дан хш брже npobe”. Драпгца је члан СКЈ од 1978. годане, члан радничког савета жуће, члан секре тарпјата ООСК, члан кадровске комисије... мајка двоје деце и добра домаћи ца. И д-век cramie да све урада. Њенн руководиоцн су Iran о њој говрилл устима пуним хвале. Али кад су нам о н>ој гоБорштл устине колеге. прсмгапљаљу ко he да уђе у °®у р^-брнку нзтје било места. Доња Мутница овпх дана жквн у зпаку опсслап« ирипрсма за ,.3нан.с пман»е". Довршава се до.м кул туре, гради спомен-чесма, поирављају путеви и капалп. ypcbyjy двориигга и жи вотна срелппа, нзводс добровол.нс акцнје. Сви сс нзглсда апгажују оснм До младих. часил гких појсдпнаиа, шп<о од о.младинс се није прихва * тно посла. Ни да премести циглу илн цреп. А доброволла радна акција, на пример, то је губл»ењс врс- .мена за н>их, најблажс речено. Нису пзвели ни једну. А у селу има преко 150 о.младинала, све јачи чега. Недавно група ид сет бораиа извсла је Анжлца Веснћ Милица Живковић од јатрпдерадну акцију на урсђешу око спо мен Кућс »ародно! хсроја Брамка Крсмаиовића. Mcby, iucMa је било и заиста ста рих људи, и до осамдесет годииа. Ни то није постидело о.младЈгнне Дон»е Мутниие. Заиста су тврдог ,,ју начког” срца. Тблефон је. измећу осталог, справа за брзо сноразумеваше. Али ми не бисмо би- ,У1 _ ,v/g д« свс нс изврнемо у своју супротност. Код Параћинаца телсфон је иосгао снрава за спорс и дуге — неспоразуме. Јибука раздора, такорећи. Ако xohetu да п(),чутши ceojv и друштвсну хармонију, добар pad у месној заједници на при.мер, cuuMcitu са.чо — yaobeihc телефона. Нара вии, људи се сложе, јер теже напретку, зачеОу месни салгодопринос, напраое уговор са Пошто.ч нз Пара/шна и задовољно трљају руке, чекајући на уговорени рок. A рсч „рок'' коо tiaiuux поштара је пермутирала у турцизам — ЈОК. Кад ти наша Пошта обећа увоћење телефона то је. тај дан и петак. Пре heiu дочекати Годоа, него то профано — АЛО. И тако у једној месној заједници, другој, rpehoj.^ Готово да нема села које није кма.го проблема за параћинско/л том око увоћења телефона, или су неспоразуми у току. Онда крену делегације otuvehcHux од прага до прага, од врата до вра та да се жа.ле, моле и куме, прете, обећаeajy. Људи iLuajy јаке разлоге и npaea, a Пошта зна своју дужност. Мећутим, сад. и Пошта еади своје разлоге из рукава. Сае стручне и објективне, типа „вис мајор'‘ и „часна реч\ Кад измерша и извагат, овако здраво разумски, нароОски и припросто, обе стра не су у праву. Само је телефонска веза и oa.be у криву. А кривца нема. Врс.ие чрола зи, динар се топи као масло. после неколико toOuiia lloiuru се yonuice euiue не испла ти да у тој и тој месној заједницц увеОс телсфонску централу, а претилагиици и Оа љс. нормално, i раже своје анарате. Пре hem да дипломираш iuui лмтсгрираш пз области 11TT комуиикација, не /о да добнјеш телефонсКи чрихл.учак.Јиа.з. неколиКо таквих случајева. Кад би и -господин Бел, изумитељ телефона, знао за С0с ово — побелео би. Хало. да ла ,мс чујетб?! Онет аеза! ■loiau |ИЗА ГОВОРНИЦЕ • ДЛИ| јиспреД ДО ДРЕНОВЦА ЈЕДНА ЊИВА Иа нсдавно одржаном Округом сголу о пољоприореди у Дреновцу чула су сс ино ta лииаљења ц искуства пољочркврсдних произво1)ача. Питање комасације неиуб^ жно се чуло и у оао.ч разговору. Пстар Адамовић, агроном: — Ово сада говорим Као стручњак — агроно.ч, а не као директор једие пољопри вредне организацијс. Ми не можемо да бсз великог реза упутар ор очекујвмо много оо маше нољопривреде ганизације н no.uohn друштвело-по.п1ТИЧК1 rx opгаi п 1зација општнне задацп he ос тати само на папиру. — Већина паишх члапоиа .мора под лупу крлтнке, ка жс Радисав БошковиИ, члан СК од Београдскс копференције несврстаних, л је~ дан од реткпх активиста ко јп ,је редовло долазио на састанке. Наш нерад, па и неред створио је одлпчне услове за рад црквеног одбора, који је на жалост једино актЈгвно тело код нас. што јс у оваквом тренутку, када желимо јачаље улоге радничке класе, удружепог рада л аф|крмацију лдејно-полптлчке улоге СК лсдопустлво. Закључци XIII Колгреса СКЈ морају лам служлти као сталпа опомсла. подстрек н смершша за pan, кажс Радисав БотковиН. Радиша ПО Радисављевић cue дотле док нс направимо једну њшзу од Параћина до Дреновца. Тада каР то ураии .ио .иожемо и да очекује.ио и Од трал(и.ио и квалитетнију и обимнију произвоРњу хранс. ДРХТИ О НАМА: .ЈПолптика Експрес' СТАКЛАРЦИ ПИШУ МИКУЛИНУ Из „Срнске фабрике стакла” у ЈПараћину обавештавају председника СИВ-а Микулића да се колектив од 4.600 радНика ма иази лред одлуком да угаси пећи за топље ње стакла, јер су затрпанн залиха.ма. С дру гс стране, неколпко спољнодрговинских ор ганизација склопмло је компензационе пос лове са Чехословацима и увезло 30 мили oi.«a боца, Јевтннијих од домаћих за пет ди дара по комаду. Tb су, тврде Параћшшн, дампннг цепг и траже да се тај увоз регулише, количински „уоброчи” према интере сима домаћих произвођача. Стакларе је иа овакав апел твредседнику СИВ-а очнто на терала голема невоља и немоћ да кроз гра иска удружења и кохгоре на различитнм iniBomia организова1ћа остваре оно за шта верују да Је праведно и у интересу домаће сг.опомије. *4* 1ЕДНА-АЛИ ВРЕДНА — Дижете цене, а смањујете продукгивност, годинама не отваратс нова радна \:еста: где Иете ви, питам вас, да запослите своју децу; и зато пемој више да гледамо шта други радс, већ како и колико ми сами падимо. Милан Панић, председник OK СКС ма с^станку ООСК у ФТМ ..Пролвтер
<-) coo o. US M KI o« coSOSSwooД S' wowSowuw ifi S Kl H QO
48 м ° " ° u-.S Q 5 o >« P'S ° P'S X О § 5§g 3E 2 3§o o -d ? e ci y <5 o o o У jm y о o^E y -a $ g у 9 2. n p _ о a н55 81 =p §i! О = o S 3kg o a .^•gg 3 о o o w и 5. pr2. a•* 3 a o a X I И g§“ 3 3 & 3 w § ci9^ « 2 - 2 < n 3^ H “ = L! o§ as §рз о О w Н НЈ о S 9^7»оЕ^? 3 a •o (J K a2£S о о gg'p§Bh ииЗ-заа E“ ‘ 2 a 9 2 3 S 33 o^ И У ta P a X H £J Q § E w aS £ • о V О g ° X о X 3 3 » у В м о £=is 34 V X п У a С5 3 О У ?, «_. £3£<°2 ^E9S? Hil к 3 7 3 о о 9 9о X у a у 8 3 ^'Sig* ®. Е §г* o E £ £ 3 „ P X u з c ipi e 5 y §£SS H O G IM x S £ y o g 3 S E y 3 2 S o T P У o‘ r. 2. o’ o a S s o p 2 63 o 3 5 z c'9 § a » Q% “ a 8зН'31“ n » ° . a z s o H I°’o o Ie S3 !§§ ss ?> A = c и I Si-2- d E - a ° ° y « y ° O S Q yp p h? p =? £ £ y - У p EPS 1W| o ® o 2 E 2 и 5rS ° a° y y ‘€■‘3 X У o o‘2 Gl 5 У S Г a-=5§§c§^S 4 «g»3gp^yP9F®?9EFy dgfgo”? S ^§| g P a P у S 5 E 53 x a ° ci 2 o у x l|^ih s ‘Р C'u^. 2 w “q2 Is|-n8g s82z^ = 8® 3°J.sS oog o q% S§2SSgSB g *g a^.° S’g a| 8§° W X M-I ho o _E = '2 кч3 £Г? I—4 p7. x§ 3 a SI s I sSgI osЗз aw x o cj O C н C3 So PS 8 § * S O HQ i § | O’S - 3^ £ a E W a e = g .= - a o *a- P X a G 3 3 . У У P oE 25 s § y a = 33 = SI □ oS 5 § 3 8§t :Mos a pp p-f §■ - Baa.-. ssll^H®Oge^ о <9 S3 s S 2 ш 3 igl У у 6 §5 a a n O f'S I S o E 2 гћ *- S£ Z a X O б S E _2 'м У s 3 t= 8? § •§ X s -4 a *-* tJ g-5 3 3 S^o 3 2 ? б .- б Ц Т Ч И w y a ci a x is И •gE SI 3 y a a H a ia Xo X § B x £ E 2 s £ O E I | o (0I ! o “ Sax 2 8 5. £ 4 y P o x ° II. o a л v S o a 2 e* ., z: л tn w § a o 2 K =-§d a a o §\“ o p_ y 2 •§ 2 H л a I 3 s s h P o 9 3 “ * a 2 ° a o = 3g5 | 1 b§s 3” p a a 3S8 pg ЧЈ ■ОХИУИДИХ: Sgg8g|"Sf :E3li=’SiS:8 Oh 2 - y iiO-s p«g 2 P> ~ ago y 7 a 2 g g J -i .a !-||₽jliiIg! s'^=s = = 4aEog£«y S -a 2 s £ $ -- 3 2 s E E 3 z = 2 a S M s 3 o < 3 2 □ □ e 5 i 3 o' y * a X 0. £ £ H § E 3 3 o F? E o a 8 ? a 2 •_i - o _ > 2S " g F o. s S 2o x SB б " $s a x a o o 0 = ^*5 ° ci° и q w y 3 * 'У •g '5 1 c B Q G 43 3 y 1 2 фп 2 и 2 5 2.^ o o ci y i O ? z 4 O Ja X CJ o 4*3^X 9 Hi Z © 2*a •a o o a n c 2 $ a S a *< -g x O 'a S § §1.5 £ gв §aS3 1 s 2 i&’w 2 ?4 O a 2 a X 9 §“з?р << o O m -5 ••• o 9 2 3 a — o | v3 O Eg PH 2* ? £ 3 = £ = E 3 3” O p? W т o «sa y o a У х 5 У У a 5 ? o и _ • oS5 § <-.P o' ?“ 4 ^ X a o y 6 o3 S 9 s y 5,. p = r11 = И E“O *" У z a *’g a y o 2 S T-f 5 д ^2 lit! i I s *§ s к *d S£. ■2 * 1 a x *o ! i S g e> s !•? ciR S3 t_- □ E 0 *uO O *" ш У ’Sia C ~ G «a «— н a p g ,., o p 9 O § 9 3 2 2 E § E 2 E •C P ч £ a y o X-5. a c\ o ° E □ П O O 4 . E* ?§ 2 ° X a p X § "5 •> Гј § i § 8 g § E a -.a-5 x w r» s ?-.□ 2 S o,5 « i§ii Qg S rf OS g? s * w §>< § sat h S 9 .. _ - 3p° a - c y E 9 s 2 I o s I s X *U y £ o o p s w 6) = 3 3 o m & s o § X 7? S 7! Г) o o WM w X o 2 < Д s o 5 g 14 £ s o w *5 O £ M» * a
HOHIAHT НОМЕНТДР ИНТЕРВЈУ 20. АВПТТ 19S6. • БРОЈ 315 НАШИ Y БЕЛОМ CBETY „Вемо" нас онупио ф ¥ шведском граду Варбергу највише има Параћинаца који поштено зарађују, али и друже се у клубу „Вељко Влаховић” Z/а југу Шведске налази се град Варберг, који tL'.ta двадесет хиљада становни ка и у њему живе седамдесет југословенских породица. Од тога чак двадесет су из наше општине. Да би сви ови људи и.иали свој кутак, 1975. zodunc формирано је Југословенско убружење „Вељко Влахоetih” које са успехбм живи и ради више од Једне деценије. Од coaioz оснивања својим радо.и посебно се истицала спортска секдија која оиунла фудбалере, шахисте, стонотенисерс, који негују свој традиционални гоОишњи lypmip. Hoped њих са успехом рлди и фолклорна секција која постиже лепе резултате на приредбпма и такмичењима Од недавно у .удружењу се рсдовно приказују и домаћи играни филмови, што обогаћује садржај рада удружења „Вељко Влахови1г", у коме се људи лепо ocehajy Aiehy ceoju.ua. С обзиром на вслики број луди из параЈшнске ошатине, предузкмају се кораци da се Параћин ц Варберг join вшие зближе и capabyjy. Милан Мллојковић, сскрстар удружења „Вељко Влаховнћ", у Варбергу у ШвсдскоЈ 'Illlllllllllllll4ltllllllllnillllllllllllllllllllllll|ll|l|l||t|||ll|lltlllll|l|||||||||||||||| Преиоручена пошта НИШТА БЕЗ ТИХОМИРА И СТОЈА0ИНА Иако је жетва имала лоту органкзацнју и самовољне комбајнере који су се понашсМц чссто својалаво, пример који истичемо заслужује похвалу. Реч је о власнику комбајна ТНХОМИРУ СТОЈАНОВИћУ из Доњв1 Budoea н комбајнеру СТОЈАДИНУ МИЛОВАМОВИћУ нз ПараћиНп, Далматинска 18, који су показали нзузстну вољу да сакуне свако зрно шаенице. Нознато јс да је ддњовидовачки атар водокрчан и пун логаих пољских путева, пОготову атар „Вс.ибуше’*, на ком је nineннца заостала, и непожњевсна све до 29. јула. Н да нијо било ТИХОМИРА и СТО1АДИНА и данас би била на нољу. Me само да су пристали да доћу до овог терена и комбајнирају већ су сељацима помагали и око утовара. Хвала им. Љубипка Марнћ Доњс Вндобо Рад РАДНИЧНА СЕ НЕПОРИЧЕ само - Ннс.ио на- награћени. али су обећали гради за нрво мссто на такмичењу стакла рГЈигославије. Mebyru.u, не тражимо наг vadv. Ma.ua је нотребно 'т,^“£//с,6с “ raiitea/bC На оваквим скуповнма може казивањс. )гЈШМСН11 у „ро много тога U30OdlbH. нешто iuto други раде, то нисам знао, и то сада .n^{Me^yi^'aSa no.uiube, jota јсдном. nuie битна "“W1™ ech сазнање o новим метбдама раоа. иотребно јс uetahe организовати ооаква так.иичсња, са много више такмичара jep част је показати мајсторство и побеоити најбоље Mebv naj6o.ui.ua, a то је на]Л(?пша награда н потврда ба pad и само pad noВидео сам oebyje. Обуздати цене ■ Ради срећивала односа на тржипггу ц обуздавања раста цена у „Пакету мера” коЈе су донете нли се налазе у процедури за доношење садржане су бројнс новине. Посебан акцемах је на економском дсспшулнсању оријентацмје да сс прекомерним по већањем цена стиче доходак б*з рада. Y том смислу, поред иера које се предузима Ју на нивоу федераднје, 5иће нсопходно да се цонесу и одређени про- (П1си и мере у република.ма и аутономним покрајинама, као што је на пример пропнсивање на јсдинствен начин захватања дела дохотка прекомерним повеђањем цена. Предвиђају се измене пропнса којима ће се дефинисати критери- |уми н нач1ш сузбијања и санационисан>а монополског понашања на гржишту и смањити броЈ посредника у промету. као и доношења програ ма интервеитног увоза ради побољшања снабде всности и сузбијања мо нополског понашања. Y погледу регулисања цена предвиђена су бројзаконом о снстему друна решења, почев од по степсног отклаљан>а ди спаритота до заоштравања мсра друштвенс кон гроле цена. Y складу са штвене контроле цена органнзациЈе удруженог рада he и даље самосча лио образовати цене код коЈи се на успоравање раста може ефикасш<јс утицати другим мералш економске политике где постоји конкуренција на домаћем тржишту, као н .MoiyhiiocT ннтервенгпог увоза. Ради сс о ценама где досадашња кретања битније не усгупају од утврђене еконо.мске политнкс за 1986. годнну. Цеие у области енергетике и саобраћаја lie сс образоватн на основу заједничких еле.ме ната утврђених у друштвеном плану СФРЈ. Цене већег броЈа пронз вода стављене су на режим такозваног претходног обавештавања. To подразумева да организадије удруженог рада морају обавестити Саве јни завод за иене о пре двићеном повећању цена својих производа и услугу у року од 120 дана примене новнх цена. Та кође ће Се примењивати н режмм обавезне првтходне ■ сагласности Савезног завода за цене за промене цена oimx пронзвода које су у овоЈ годинн порасле зна тно нзнад орнјентациоиих параметара Савезног завода за цене, ако пре.ма економском положају одговарајуђнх организација и према сигуацији на тржишту за гакав рад нема оправда «>а. Као и до сада цене поје цнних производа које оитно утнчу на живот * ни стандар утврђиваће се на основу прописаног иачЈша образоваља цена. Y питању су, пре свега, ценс осиопних пре храмбених производа. Ради ублажавања раста цена и отклањања днспаритета у овоЈ области, биће неопходно да се у општннама, релубликама и аутономним покрајшшма компензнра део разлнке у ценама наких производа. Тре 5а нмати у виду да одлуку о врађаљу цена лроизвода чији.м су повећањем створени већи поремећаји на тржишту и ставило нх под режнм претходног обавештавања. Славољуб Марковнћ ГОВОРИ ИЛИЈА БОЖИН, ПРЕДСЕДНИКОППГГИНСКОГОДБОРА СУБНОР-а ПАРАНИН РАД И П0Ш№ПУ10Ш За данашњи разговор об братнлл смо се председнику Ошптинског CYBHOPi-a Параћим, другу Илији Божићу, најпре са питањем: • Борци cv бнли и остали у првим редовима на ше социјалисгнчке револуци је, један од најчвршћих стубова југословенског дру штва, што је и недавни Конгрес бораца потврдио. Шта се конкретно, друже председниче, после овог најзначајниЈег скупа урадило у нашој средаши? — Након котггреса свпх друштвено-ползгтпчких организација остаје нам да пређемо на извршавање за кључака. Конгреси су поставилп задатке којима нема шта да сс додаје himi одузима, већ да сс радн. Ми до данас нлсмо предузимали KOHKipcnie акције, ј Илија Божић цв-ма I светског рата у Ра Шевици и на крају круна свега је нзградња Спомен дома Параћннско-ћупријској чеп! у Шалудовцу. Тренутао се гради споменнк учеашцима ратова у jleoinni, за који тренутно недостаје 5.000 динара. Када полппвемо традтохнје Да је највећа и најзначаЈЈвца порука пас бораЦа: ЧуВање братства и јединства, части н поштенл и дрггарства. ■ И борци осећају послеДћце кризе у нашем другптву. Који Је њнхов дбпрннос на превазнлажењу Борачка ортанизација и порбд поодмаклнх годпна н»ених чланова још увек представља зиачајну полугу у живОту ове змеље чије су темеље цементирали сопствено.м крвљу. Иа претходним конгресима јасмз су доказалн дослсдност да чуваЈу тековине револуције жељу да и данас, својим нскуствима, помогну у прбвазилажењу тренутних због ћемо шш ким ти годлипБИх одмора, али заједно са свим остадруштвено-политичоргампзацијама водцсшкронизовану акцију на реализацнји задатака. © Борци и главнн носиоци KoirrpecHiix млади су акција на очувмву тековина револуције. Реците нам како се чува револуционарна традиција у нашој општнни? — Иако смо снромашшг за велике инвестиције, мп смо успели да смоптемо средства п онаге да пзградашо спомен обележје, спо мен домове. Нажалост не може.мо да смогнсмо онаге да то изграђепо и очувамо, твени иако постоји Друшдоговор о спомешжа НОБ-а јпх ратова. Лично сматрам чувању и ранида је срамота да cno.Meinut Бранку Крсмановићу после три годиие од открЈгвања будс унакажен по питању осветљеља, које је не знам ко оштетно. To може да нам служи само на срамо- .IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlinilllllllllllll'IHIIIIIIIIIIIItlllllfllllllllllllllllllitlllllllllllinilllllllllllllllllillllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllltilltlllHIIIIIIlllllllli lllllIlli ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА НЕГАТИВНОГ ПОСЛОВАЊА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Успешно полугође з Основна и најбитнија карактерисгнка овог шестомесе чног обрачунског периода је позитнвно фннансијско пословање, исказамо преко оствареног дохотка, односно чистог дохотка, чија је висина омогућила, поред покривањп исплаћешпс бруто личних доходака, и пздвајање средстава за проширење материјалне основе рада. акумулацију. Ова члњеница. свакако до бија још више на тежини, с обзиром на io да |е овакав рсзултат 'забележен први nvr после неколико гдди на негатнвног пословања, нзазђаног углааном екстериим сфектима, (курснс раз ликс, еиергОТсКа криза, ути цај примарнс расподелс UC.MOHTI1V индустрију...). на За ових шест месецц бстварел је чнсТ доходаК V ЛЗносу од 996,5 мнлнона диiiapa, из Kora су најпре г«> крнвени мсплаћени бруго лпчни дохотци, а осгатак распоређен на Фонд заједничке потрошњс (за стамПоводом Дана рудара ДРОБИЛИЦА ¥ ЛИПНИЦИ Рудннк гипса у Липниди, радна једнница Фабрике цемента, од 6. августа радн са нови.м постројењем — дробилицом капацнтета 60 тоиа на сат, за чију Је нзргаДњу утрошено 4 лшлиЈарде старих динара. Ово постројењс Је у потпупотси осабременлло рад у Липничко.м руднику гипса. пробледта са којима ту. БорШ! сматрају дужни и обавезни се сусреће наше друштво. да- су да noдижу спомен обележја, бор цима из НОБ-а, и ПрвОг светског рата, али сматрамо да су млади дуж-ни да их чувају и негују. Сиз културе је по Дртштвеном логовору за одржа ван>е споменнка дужан да обсзбеди срсдства за одр« ;каван>е и надзор, алп до сада пнје одржан ни један једимн састамак Одбора за уређеље и одржаваље спомешжа. Током прошле л ове го дине обновЈкти смо спомен бисту народном хсроју Мо и шта чини наша борачка органнзацпја на очувању стандарда бораца? — Сматрам да без рада, Поштеља. како у нронзвоДјМгат, тако И у други.м оргашшцијама пс.ма изласка из крнзе. Шесто.мссСчno пословање у нашој вреди говорн да нисмо бро радили. Друштвено лптичке органнзације, ко у прпвреди, тако у талим оргаппзацнјама при допо каморају да ставс иа дневни ред рад, иерад, педисцнплину и Другс факторе који утичу на Јтословање. мчилу Поповићу Озре1ву у Буоиловцу, затим подпгаут је споменик учесни цима I и II светског рата и IIILTOHLMa који су попшулн 6. апрттла 1941. године бранећи јутословенско небо у Давидовцу. Затнм обновљен је споменпк учесии- „Параћпнка” у првом полугођу Организашча СУБНОР *а чинн ма&сималне иапоре iia пббољшању жлвошог стандарда својнх чланова. Преостало нам је да три Гтородице токо.м ове и ндуће годГШе збрјтемо ста.мбено, а у току је п конКурс за кредптс за побољ« 1нан>е животног простора бораца. Великн је број кућа м стаиова бораца које траже неодложнА' санациЈУТакође смо уз помоћ Скупштинс ОПШТ1ШС овс лпон) н Резервнн фонд (80 милнона). Y нову пословну годину Фабрика цемента је на осhobv завршеног рачуна за 1985. годнпу, ушла с пренетим губитком од око 250 милиопа: лозптнван фннанснјски рсзултат, у смнслу фондовског издвајања, од преко 210 милиона динара практично значи да је Фабену нзградњу 17 милиопа, а остале намене 40 милио иа), Пословни фонд (131 мибрпка за првих шест месеци забележила финансијски успех од преко 450 мплиона дннара. Јовица Рајић Камера — замера СПОМЕНИК НЕМАШТОВИТОСТИ Павнљон у парку, преко пута хотела ,,Петрус’ пре рата је Служио за музичку забаву и концерге Од ослобођења до дапас, овај ннтересантап обЈекат није добно ама баш никакву функдају, оспм да сс полако, алн спгурно. распада по закопу стареља За четрдесет н пеколико послератнпх година ппкс се није сетио да у ово.м објекту прппреди музичкц преподневни или поподневни концерт, нзложбу слика, књнжевно посело, вече слободних уметппчкпх форми.». нли већ према својој машти. Али изгпеда да је овај павиљон пре свега споменнк параћннске немаштовитости. ______ Миллвоје Вучковић ИЗВОЗ ¥ СССР Сагледавањем резултата у Првом ПолугОДгДнТу мо- /Кемо констатовати да је м производња и реаЛлзација у физнчком обиму нешто ннжа, од планиране, али су фннанснјски показатељи Дозилгвнији негд у истом нериоду прошле годНне, штО је резултат повољнијих услова иабавке и рентабилности лословаља него повољних тржишнмх услова. Просечни личнп доходак од 43000 далеко од опШтин ског просека, а заостајс и од гтросечног личног дохотка и у кондиторској грани. годиие послали на опоравак нЗИемогле борце, већи ном пољопривредшже и борце са малим прнмањима. Конкретно деветора на ших другова се опоравља у Гамзнградској Бан»и, оеморо у Соко Бан>и, а двдjifiia су у Ивањшди. — Очекујемо да у другом полугођу резултати буду ловољнији, што је већ Јули наговестио, а како у то.м периоду luiaxio и производњу за извоз има мбста реалном оптнмизму. ¥ јулу с.мо на совјетско тржлште испоручили 50 тона карамела, а сада у августу треба још десет тона да поша љемо, и та сарадња остаје ко трајна оријентацмја, ре као нам је РАДИША НИКОЛИБ, комерциЈални директор „Параћинке”. СФЕРА РЕКОРДЕРА НАЈВЕНИ ПШЕНИЧАР (• ЦЕЛОКУПАН ПРИНОС ПШЕНИЦЕ СА ПЕТ ХЕК ТАРА ПРЕДАО „ЖИТОМЛИНУ" Што Се прмноса тиче, ова година ННјб ншла на руку произвођачима пшеннце, јер по хектару је у просеку убрано око три хиљаде килограма. Међутнм мдже . да ге говори о рекордерпма дру ге врсте. Радомир Милетић * -Доне, пољоприврбдиВк из Буоиловца под пшеницом Драгољуб Гајић је овог лета имао пет хектара. Целокупаи прииос са ове лодршнме продао јб »Жито.млину”. Радомир спа да у ред правпх робншх про извођача. Имаче, поседује десет хектара земље, познат је и као одгајнвач сто ке. Млекар «. велики коопе« рант Зе.мљорадничке за-ipv ге „7. јулм”. Анђелка Аранђеловџћ
ЗДПАЖДЊЛ ХРПНННД 20. АВГУСТ 1986. • БРОЈ 315 НУЛТУРД МЕСНЕ ЗД1ЕШШЦЕ ПОПОВАЧКА KO/1OHHJA АВЕГИЊСКН ГРАД Стамбено нассљс у Поповцу „Нова колонија” би ло је. некада понос села и станара, али и оних који су га изградили. Али време пролазп и све што се не одржава како треба брзо пропада. Од свакодневног минирања у оближњем каменолому великн број згра да је напукао. Станрви су унутра оштећени од пода до плафона. Додуше трофазна струја је доведена до зграда, али како ствари стоје заувек ће остати пред вратима. Дотрајали су и водовод и канализацнја, a једино по че.му колонија подсећа на Параћнн је што токо.м летњих дана нема воду као и он. Комуналцн убирају свој ,данак”, а посао не обављају како треба, па неки контејнери као да су пустили корење, уопште се не односе ипти празне. Y насељу је само једна продавница, која субото.м не ради, па је тај дан познат као „дан без хлеба” за станаре нове колоније. До недавно су радиле зубарска и лекарска орднна ција, али су их изместили у центар села. Једина веза месне заједнице н колоније је плаћање самодоприноса. Вишак стамоеног простора користи Центар за социјал ни рад. Нова колонија тако постаје ничије насеље. ЈВажно место у то.ме заузима СИЗ становања, којп не желн да улаже, али узи ма станарину, и тако наплаћује своју небригу. По њихово.м бодовању живот у оваквим условима је ком форан, па двособан стан У колонпји кошта више него исти на градско.м кеју. Ако је то заиста тако, станари су нас замолили да објавимо оглас за замену станова. Нуде супер ко.мфоран у новоЈ колонији за неотговарајући, па чак и мањи јсдноипособан у граду. Драгиша Пандуровић ТРО „ШУМАДИЈА” Y ПРВИХ СЕДАМ МЕСЕЦИ ПРОМЕТ ДУПЛО ВЕЋИ ф За седам месеци ове године „Шумадија” остварила укупан промет од 11,2 милијарде нових динара На овакав раст промета највише утицаја је н.мао внсок раст цепа, као н отварање нових продајних објеката и модерпнзација већ постојећих, чп.ме су створенн услови за повећан»е физичког оби.ма промета за око 15 одсто. Податак да је тај обим посла обављен са скоро . нстим бројем радннка као прошле ОД САДА ПА НАДАЉЕ „ТЕРЕТЊАЦИ” ВАН ГРАДА • На састанку који је ових дана одржан у згради Скупштине општнне, коме су присуствовали и представнлци Извршног савета, С¥П-а и „Стандардтранса” закључено је да теретна во зила внше немају приступа у град. Сва теретна возила која превозе це.мент морају бити паркирана у Поповцу, а ко ја возе стакло на паркингу нспред Српске фабрике ста кла. Ни један кампоп не сме внше бпти паркиран код школе „Радоје До.мано вић" и без нске преке потребе камионнма јс забра њен улазак у град. Овом прилико.м се чуло да су наручени пројекти за монтажне објекте ва плацу будуће ауто-базе „Стандард транса’ код Главнце, где he убудуће бити паркираии камиони ове организације. М. Ж. годинс, говори на.м да је продуктпвност подигнута на један вишн нпво, што није чест случај у трговини. Продуктнвност је повећа на п у Основној оргапизацији „Извор”. Укупно је произведено 3121 тона хлеба н разнмх врста пецнва, што је за 2 одсто вшие Hero за истн перпод прошле годпне, а број радника на базн ефектних часова је ос тао непромењен, сазнали С.МО од Љиљане Ракић, стручног сарадника у економско-планском сектору. Драгољуб Гајић ( КОНТРОЛА ПРИВАТНИХ ПОСЛАСТИЧАРА ОПРЕЗНО СА СЛАДОЛЕДОМ •Нечист сладолед ннспекција пронашла код Демири Иљазима ц Нпја за Меџитија Општннска санитарна нпспскцкја зајслпо са Хпгнјенским За водо.м из Пуприје почстком августа обишла је свих 11 приват nix посластнчара у Граду п »сла узорке слалолсдг и крсмова на анализу. Резултати су по казалн да јс због хеиоштовања просторије, тако п vpcbaja, и ли чпс хигијсне, бактсриолошкк неисправан сладолсд је код Де мнрн Иљаз *нми н Нијаза Мецитнја. м. ж. ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА БИТЕФ Y ПАРАБИНГУ ЈДПДНСКИ МДГБЕТ Y оквиру. како то волс да кажу „ковачи нозог језика”, деметрополизације културс, део великог позоришног фестивала допао јс Параћнну. Захваљујући ирс свега главном спонзору Српској фабрнии стакла, пмаћемо прплику да у једно.м од два позоришна четвртка септембра 18. нли 25. на сцени Градског аматорског позоришта видамо јапанску * представу са овогодишњег БИТЕФА. Токпјски ансамбл ЈУКИ- -театра доносп пред параћинску публнку Шекспиро вог „Магбета” у свом маниру. Представу чине глумци и лутке, а како смо чу лп од Олге Познатов глумице и досадашње јапанскс представс са ранијнх Битефа бпле су фасцинаптне н увек побуђивале велп ко интересовање публике. Не.ма сумњс у септембру и нас очекујс значајан позоришни догађај. СФС КАО МЕЦЕНА И „РАЧУНЏИЈА” Српска фабрика стакла п рашгјс се појављивала као суорганнзатор многих догађаја са културнп.м значаје.м. али у последдвс време oceha се значајнији помак у јавно.м иступаљу ста клараца. Треба рећи да сарадња са бвогодишњи.м Битефом ннје чисто меценарство. Име СФС биће свако дневно присутно на овом велпком 1штернациовалном фестнвалу. Уникатни ко.мади стакла биће додељивани као награда најбољим остварењима, а публнци на продају понудићс се већи број стаклених сувенира са и.меном Српскс фабрпкс стакла. М. Мнленковић ПРЕД ШТАМПАЊЕ „ПЕТРУШИА ОБЛАСГ ® Аутор Радослав Прокић, архитекта из Крагујевца Вишегодииппвн заљубљенички мстражлвачки рад архнтекте Радослава Прокића на ко.мплексу оредљовековннх спомешжа долином реке Црнице коиачно је преточен у кн»игу „Петрушка област", која уско ро нзлази из штампе. Са нестрпљељем се очекује да ова значајна завичајна rpaba угледа светлост дана. Напоргсма Републичке заједнице културе, Завода за заштиту споменика и НИРО „Светлост” из Крагујевца придружнће се и наша СИЗ образовања и културе, јер лнтересовање постоји, посебно код оних културних радннка који се пнтересују за мсторпју свог завичаја. Љнљана Радовановнћ M3 „4. јул”: РАСПОЛОЖЕЊЕ ЗА САМОДОПРИНОС Иако су у јеку годишњи од.мори активност не јењава. Напротнв. предстоЈепи са- .модопрннос ангажовао је све структуре у .месној заједници. На послсдње.м састанку од 5. августа на днсвно.ч реду су бнла питања везана за организационо-техничку страну прнпре.ма за са.модопрннос, зати.м проблсми нерегулисаних подвожњака на аутопуту, н још једно.м је истакнута потреба изградњс зграде друшгвено-полшнчкнх организација, за коју је локаци|а всп обезбећена. Повољна полнтичка кли.иа у овој месној заједници обсћава успешно изгласавањс са.модоприноса. ДА НЕКОГ HE НОЈЕДЕ МРАК ф Село на важном путу, а ноћу нема уличне расвете ЈЕДИНИ ЈУГОСЛОВЕН СА ПРИЗНАЊЕМ АЛБЕРТ АЈНШТАЈНОВЕ АКАДЕМИЈЕ ДОКТОР СА МЕДАЉОМ ГЕНИЈА Примаријус доктор МИ ЛОРАД СТАНКОВИБ. шеф Пнеумо-фтизиолошког диспанзера медицин ског центра у Параћину ове године је добио Ајнштајнову бронзану медаљу са огрлицом за изу зетне резултате које је постигао као научни рад ник на пољу медицине, коју додељује Алберт Ајнштајнова академија М. Ж. ГАВРОШ Стар око дванаест годнна. Ниског раста. Црн. Орловски нос. Фаца памтљива, препознатљива. Оригинална. Прича живо, течно, јасно. Отворен. Простодушан. Труди се да буде срдачан и остави утисак. He зна који је по реду рођења. Набраја: Ј... П... С... Прекида са бројањем. He зна ни имена ни редослед. Huje сигуран ни v шта. Почнње поново. И по трећи пут. Никако да се седи свих. Увек нешто запне. Свег гледа отвореним очима. — „Нашо ме под тезгу. На пијацу. Онај мој ме тсра да просим. Да дигнем руку од шко лу. Да крадем. Биднем бсдПОДСЕТНИК ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ Проблем уличног осветљсња у Чепуру актуелаи је всћ годивама. Сијалице се овде палс само за вре.ие „Сусрета села", а онда је село преко целе године у Aipaicy. А сви-ма је познато да се изградњом моста на Морави, пут кроз Чепуре добио је регионалнн статус. He са.мо да је добио статус, већ се то и осетило по бро ју вознла на њему. А свако такво возпло представл>а н опасност за мештане поготову нопу криз неосветљену улпцу. пупу трактора, занреге, и по.ћопривреднс .механпзанпје ко ја се epaha са њиве. СетнAio се само грагслпје од пре голнну .шна на ово.м hcio.m путу. п \ ie.ii: > luiсети.мо челге hi ’с — '• .--»ic зајелннпс нз ос’ к. гснпиЈЗЛНУ <■»« Чр.К ннје i.u’J ЈЈШ Ki-jy нл. Светлат Гашвдј—вК КРОМПНРУ ИСХРАНН СТОКЕ Као одлична хранива за стоку могу се од кртоластоупотребнти сточна мрква, сточна репа, чичока. тиква коренасте и друге биљке, поред кртола кромпира, Највећу вредност за сточ га може да има доста у hv нсхрану iL\ia крохшир. свежој корн. Потребно је Четнри KiEiorpa.ua кромпи- зпати да се вода у којој се pa itua iictv хранљиву вредност као један кнлограм ку куруза. За нсхрану стоке се корпсте са.мо снтније кртоле, које не могу служити за људску нсхрану. Кртоле кромпира садрже око 25 одсто сувс материје, где скроб преовлађује. Сварљнвост кр храниво веома подесно за гола је велика, тако на прн 95 одсто па је као такво мср ko i свнња нзносн и до 1OB. Cioiiii греба даватн нотпу; no зреле if кртоле бсз клина v свсжем стан>и. али ? бо.Ћс’ ако ипегхолно с I. uh сс CMutbije uii.um ci од алкалоида соланина. кокромпнр кува не сме давати стоци, јер садржн по.менути а-ткалоид који је отро ван, па барени илн кувани кромлир треба претходно оцеднти од течности. Код нас се кромпнр у исхрани стоке не корнсти у потребном облику због високе цене. Алп v no.ic ишни нашп.и ..иести.ма (брдско-пла нпнскн.и) скоро се редовно јавља вншак кромпнра којн сс не корпсти за људску исхрану нли прсраду, па га греба обавезно корнститп за iicxpanv стокс Јован । .! -.i.iu..... ....»I иер д вољопривреде ник II робнјаш. Ки он. Каже, ако нећеш да крадеш нема у кућу да спаваш. На ппјацу, под тезгу, за казну. И ја спавам. Тамо. Шта ћу. Стра ме од њега. Један ноћ, други ноћ. Трећн. A овако -ме није стра. И пре сам спаво под тезгу. Y Крушевац. Онда мс он нашо” — окреће се старијем човеку од себе, седом бркајлији. Овај пошао са н»им да се разјасни „како да чувам ту: ђу децу без nape". — „И онда ме он дао у школу. Идем сваки дан. Сам не.мам књиге. Ни свеске. Он оћс да ми купи ал не.ма nape. Откуд му? И он снро.ма. Отац ме не ‘тражи. Јок. И нећу да цдем код н>ега. Јок. Нећу да бадем бедник ки он. Да растурам децу по свет па да не знам ни где су ни шта су. Јок. А јок. Оћу Да бидем тамо де сам. Сам тамо". Бележп: Милан Влајковић ИЗЛОЖБА СИМПОЗИЈУМА УМЕТНИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА СТАКЛА Y КРУШЕВЦУ ДЕЛА СВЕТСКНХ ДНЗАЈНЕРА ■ Права је штета што симпозијум и ове године није одржан, јер би био богатији за још неколико дела познатих мајстора. После Зајечара и наравно изложби у Лараћину, и крушевачка публика добила је могућност да се сретне са делима светоких мајстора у-''1€ТТ111ЧКОГ обликовања стакла насталих иа досадашњим снмпозијумима у Параћину. Уметннчкп директор Сим позијума Александар Пор- ‘тној прошлог петка oiboрио је до сада највећу изложбу уметничког стакла у крушевачком лгузеју. — Велика крушевачка изложбена просторија о.мо гућила је да нашим суседнма омогућнмо заиста до бар увид у оно шта је остварено на досадашњим си.мпозијумима, каже Алсксандар ПортноЈ. М. Миленковић Бусиловац КАСНИ ИЗГРАДЊА ШКОЛЕ Баци Бусиловца нећс моћи почстко.и септембра да се уселе у вову школску зграду, јер се због недовршене финанспјске конструкције каснп са нзградшом. Те.иељ је поднгнут, предстоји изливаље плоче и монтажа еле.иената, зати.и лзградња водоводне и електричне инсталације. Све то биће готово до 29. нове.мбра. како сс предвиђа, а дотлс малишани ће учнти у до.му културе. Зоран Лазић Дреновац: ПРВИ ГЛАС ДРАГАН ПРЕДОЈЕВИН Друго место на фестпвалу , Село моје, завичају мнли" деле Ивица Главић пз Новнх Карлована и Владенка Матић из Медојевнћа. Греће место освојно јс Дјрагап Радић из Сикрице. Живка Јодоновић Плана: КРАБА ФАЗАНЧИНА За сада још увек непознат лопов у ноћи 8. августа из просторија Ловачког друштва на „Врх-потоку” украо је 6 пилића фазана, док је 180 осталих пустио вз каве-ја t и онп су страдали оД лутајућих наса. Ис- ■ трага је у току и ускоро he се обелоданити име извршиоца краће. Жарко Векић Рашевица: ПУНА АКТИВНОСТ МЕ£НЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Најесен, Рашевчанима предстојп завођен»е новог самодоприноса за реконструкцмју дома културе, асфалтирање улица и нзградњу електро-мреже. Y току је акција пошљунчавања пољских путева. Из средстава *меоне заједнице, фудбалског клуба и добровољних прилога грађана урађено је фудбалско игралиште, свлачионица и купалито за фудбалере. О.младннци уређују свој клуб, редовно органпзују игранке, а од сутра сваке недеље бићс по једна филмска представа. Љубиша Илић Y овом броју представљамо недавно објавл»ену збирку песама Петра Кухтичека „Жубор укроћене туге”. Ова се поезија пре васходно бави човековом-хултаношћу и н>еним наличјем. Чини то на начин озбиљног трагаоца за смислом, без иронисања и афектације. Аутор је свестан осипања традиционалних вредности, али, стиче се утисак, не губи веру у коначну превагу племенитости и истине у свету. Упадљиви нехај према модерним поетским токовима; изражена наративност; тежња ка истицању морално-филозофских на равоученија; прнснн, понекад исповеднн тон; необична ..илумпнираност”, јарко осветљене слике —■ црте су које обликују песнички кроки П. Кухтичека. КОНКРЕТНО ПИТАЊЕ — КОНКРЕТАН ОДГОВОР СКУПИ КОМАРЦИ Жарко АнђелковиБ, радник „Шу.мадије" пита: • ЗАШТО У П/КРАБИН? НИЈЕ ВРШЕНО ЗАПРАШИ ВАЊЕ ОД КОМАРАЦА. KOHIX ОВОГ ЛЕТА ИМА ОД- (Ј^.__ .р о-.-.и Uv.pazKu.ni од Радомира Живковића, начелника Општинске инспекцнјске службе: — Да би се извршило запрашнвање од комараца у нашој општини потребно је 140 ммлиона старих динара. После прве кише ефекта не.иа, а такође ако то исто не учине и суседпе опшпше, рекао је Живковић. ОНАЈ КОЈИ НАС ВОЛИ Онај који нас воли пружа нам руку и hyrehu се смети. Кад одлази, све нам оставља на дар. Онај који нас воли иде нам у сусрет, и радосне вести шсгају му се па чслу. И далеки трубачи поздрављају свстлост. Невидљиве војске стунају у nauiy одбрану. п 0 Е Т С К A П A П 0 Р A М A W 5 Г) S 51
ЛРЛВНИН стамбено-кол1уналних ДЕЛАТНОСТИ Ј?£?,2Ј?АН,Е ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИ^Д * ’ И ПУТЕВЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ОБАВЕШТАВА OOVI'.e, друс КДС-и грађаџе да су са 3«. јуном 1986. годнне, пресшле са раром због органнвацноннх промепа. — СИЗ-а становања, — СИЗ-а за уиравллње грађевипским земљпштем и комупалнс вслатнос-i н, и Ом-с за комупалне п некатегорисане путевс Општике Параћии. 3 !‘ЈУЛЖ 198б‘ годинс Ц*локупно пословање из делатћосги мее.ипкх СИЗ-ог,;.. обавља преко НОВО-ОСНОВАНЕ СИЗ-е СТЛМБЕ н^Јп°1«п ??ЛН’’Х ДЕЛЛТН°СТН. УРЕБИВАЊЕ ГРАВЕВИНСКО1 JEM-hllllHA If ПУТЕВЕ ОГШГГИНЕ ПАРАБИН. i.PGJ мсппо-рачуна ноао-основане СИЗ-с Јс 63504-662-224 код СДК V ПараЈтну. Молимо сва правна лнца, грађанско-прввна лнпа ц граћане хо- « nuajy обаасзс по било ком оспову према СИЗ-овима ко|и су прс сталг. са радом. п истс ПЛаћаЈу преко жиро-рачуна, да нсте уплаnyjy Horov СИЗ-у преко новог жиро-рачунп уз обамсзну назнаку гврхг- н ОСПО1Л no комо се уплпта врши Остапарпне или накнаде зн i.npinu «-i,e граћевннског земљишта н другс). јср су поједпиачнн (стлри) жиро-рачунн угашени. CTPY4HA СЛУЖБА m?v0^A?5^KUTE4PECHA ЗАЈЕДНИЦА стамбе- ^РЕБИВАЊЕ грабевинског писуЈе^утелГ општине ПАРАЕИН. расОдговара: Душан Петровић, старешина органа за прекршаје СаобраћаЈ Душан Јевтнђ из Дргаовоа: Купио сам путиичко возило на своје име, али нсмам влзачку дозволу, па гштам ла ли могу да гв регнструјсм на својс лмс? — .Можеш без обзнра на iuto немаш возачку чозволу. Издржавање Алексакдвр Рајић нз Ниша: 1 Стар са.м, a noceayjcAi непокрсг ј ИбСТ 113 TCpirTOpIfjll општинс Пз pahriu. zKeieo бп.х ла ninaise «<- мовпнс пз нски начгп pci'.ii'M алн да н.мам обсзбсђспо чуиаис и исхрану. Модим вас за савет јср немам никог од наследмика. — Најбол>е јс дв звкључнте I уговор о дожнвотном пздржава- ' н>у св способннм лппом ко|« би мс до смрти пзлржавалопосле чега би имомина прппадала даваоцу издражАвапа. Наравно уговором бн олредилп обо страпе обалез«. Кн>нжара и антнкварн јат „ДОРОТЕЈ” из 11а раШод расписује КЊИЖЕВНИ KOHKYPC За другу књигу новопокренуте сдицнје „Српски посишш’'. Право учсшћа и.мз |у call песницм на територнји Југославије, који пева ју на српскои јсзику. Рукипнсе у два примерка -тати до 31. октобра ове го дине на адрссу; РедакциЈа листа ,14 дана”, 33250 Пара ћнн. ул. Максима Горког 4. Рукопксн се не враћзју, a иаЈбол.а књвга на конкурсу блће обЈављсна у Јакуару 1987. голпнс. СИСЕВАЧКА ЛЕТЊА РАЗГЛЕДНИЦА НЕИСКОРИШЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ - - * ■ Параћинска летовалшпта празна ■ Y војно.м летовалишту пансион 1000 динара (!) ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ О Г Л A С Гуш1н,е објеката у улицп Маршала Тпта у Параћину ж тб: I ОБЈЕКАТ БИВШЕ КАФАНЕ „ЗАЈЕЧАР *' па утлу М. Тпта п улгае Саве Ковачевића. Почетна иена Је 700.000. — дипара. П ОБЈЕКАТ Y УЛИЦИ МАРШАЛА ТНТА (бпвта TPYKEPCKA ралпа до ФОТОГРАФСКЕ радње Урошевић Дулшп). Почетна пена је 300.000. — динара. Ш ОБ1ЕКА7 БИВШЕ ПРОДАВНИЦЕ ,,ЦЕНТРОТЕКСТИЛН па углу кид посласгичарпнцо ,,МОРАВА”. jj Пичетна цспа јс 50.000. — дннара. За|бднш(а је у обавезк да утоварн п одвезс шут са порушенич објекатд. ДнцнтациЈа he сс обавпти па дап 25. август 1986. голнне, у 8 00 часова у прос:орп|ама стручне службе СИЗ-а стамбсио-комуналннх nc;iaUiocni, упећпвање грабевипског зсмл>11шта н путснс општине Парзћии. улипа Крагујсвачка броЈ 4 (соба броЈ 5). Купцем павсденнх обЈеката за pynieibc сматраће се онаЈ учсснћк rtO'H попудн највећу цспу. Свн учеснппп на лнцптанпјп дужнп су да пре почстка лпцптааи|с уллате 10 одсто од врсдностн лпцитнране пепе. Го окончгп у лпцптаппје уплађснн пзнос пп пме учешћа враћз сс— yvecxiiuiiMa. маузев купцу комс се таЈ Кзнос урачунапп. РО Робна кућа „Београд” Основна органнзација , удРУЖеног рада 25 РК „Београд — Параћин" у ПараЈјину, на основу Одлуке Радннчког савета ООYP-a ЈАВНОМ ЛИЦИТАЦИЈОМ ПРОДАЈЕ ТРЕТНО ВОЗИЛО „ТАМ” 60-Т-5 ! Гозпно про1иводн>е 1978, регпстровано и у возном стању, са по ЧС-Л10М ценом од 700.000. — динара. ЛинтпацпЈа he се одржатк 10. септе.мбра 1986. годинс, у 12 00 сати. па плаи^ Робнс куће „Београд-ПараНин” у Параћнку. На лицнтацнји могу узетн учсшИа сва правна и фи.тчка лнца, с тлм да пре иочсзка лнЦитацнЈВ уплате кауцију у нзносу од 16 одст.» «д утврђепс почетнс цене возкла за продају. Уплата кауцнЈе се врши на благајнн Робне куће ..Београд-Паpahini’' у Парнђину. Порез на про.мет плаћа кулац. Возрло прсдвнђено за лнцнтацију може се разгледатн 05. 06. и 07. сетембра 1986. године, у врсмнеу од 10,00 до 13,00 сати. Ј КОМИСИЈА ЗА ПРОДАЈУ ВОЗИЛА Нскадашљи рудник Сисевац у свим плановима » жељама стоји као туристички бисер. Изванред на природа, извориште Црнице, културно историјски споменици (Манастир Сз. Сисоја), рибнлк са калифорннјском пастрмком, хотел рБорје". To је једна стра на медаље, а друга тешко и суиорна празпо ссло н напуштене IN MEMORIAM Навршавају се две тужнс годи не од трагичне с.мрти иашсг дра гог оца u супруга КоЈи нпЈе Пише са на.ма. Вечно ћс га чуватн у срцу u памтити 1мгов лик Његове: ћсрка Гордана п супруга Душлца IN MEMORIAM Навршавају се шест месеци не нзмсрне туге н бола од преране смрти нашег вољсиог тате и супруга. НЕНАДА — НЕШЕ ЖИВКОВИПА Днпломирпног екокомипе CO Параћин ЕРА KOMRJYTEPA Пише: Миловаћ Богдановић ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ ДО СВЕМИРА • Михропроцесор — мнкро цена ф Чип као савршенн уредник Компјутер снажио » незадрж.1 во улази у све nope животз Ббз куиаил н без упозорења o.iMcihvje човска у миогнм сло жеинм nponccit.ua н у спојо чп none похрањујс nanpcnanilivjx h,i број нпформацнја. Нлустраццјс радп погледај.ио како се корпсте рачунарн у разнпч облзсгнма људске дслатности. Најппшс јс загослоларпо у спстсму управл>а n>a (anMftiincTpaiiii.lii) са 28 олсто, лати.м у ciferCMV Mcpctba при палају му 25 одсто, пндусгрнјп 17. комуникапнјама 11, образовању 4,5, мсдвципи 4. транспорту' 1,5' одсто' ло1.‘ у осталнм лелатностн.иа учествује са 9 проиената. Наравно да се ово стањс Melba са појаво.м микропроцссора што јс ouonlituio нзралу мпкрорачупара и уз драстпчап пад иепа створпли су сс условн да рачупарп продру у cbiikv пору људског лслозаља. У.МЕСТО ЧОВЕКА РЛЧУНАРИ Н РОБОТИ Дб сп.да Је прнпрема рачупара била з.1стуГ1Л>енија у адмпнпстра uiijn, рачуповодсту. бапкарству п СЛНЧН11.М, углавио.м непропзво дннм дслатностима. Међутпм, у iionttje прсмс улога рачупара у пронзводпом процссу јс свс веha it значајннЈа. (Наставнће сс). МАЛИ ОГЛАСИ ПРОДАЈЕ.М АМИ 8 у возном сташу it cue дсловс за Ами. Толефок до 15 часова 45-600, послг 15 часова 56-057. ПРОДАЈЕМ BohibftK 10 ари код наплатпе ра.мие ..Параћин" Телсфон: 55-134, Вадосапњевнћ. ПРОДАЈЕМ внксндицу н 10 арп плаиа под воће.м у Лознцм, такоБе продајем Заставу 101, провзводжа 1975. годпме п ,,Бра ко’’ прнколпцу it repentv прнколицу. Тслсфон: 55-126, Шапнћ. ПРОДАЈЕМ шљика блок. Тслсфон: 55-623, Живпта ЈевтпН, Патрпса Лумумбс 20, Ппраћнн. ПРОДАЈЕМ љнву ппгодму за внкендице на мссту зввво.м , Чу кара" 55 ари (могућа парцслацнја) н tbitny од 25 Арн на .месту званом „Кључ". Љубннка AiiTtth, Главпна. Продаје.м двособан комфоран стан са подрумом н Гаражом. Телефон: (036) 64-395. КУПУЈЕМ nch на струЈу од 4—5 КВ Цср-Чачак. Можс и уз замену АЕГ од 3 КВ. Тслефон: 56-994, бсрбсрска радља код ,Мц ре". КУПУЈЕМ плац на Грзн од 5—10 ари порсд пута. Поцуде слати на телефон: (013) 515 557 од 21 сат. ИЗРАЈ5УЈЕ.М it продајем цнра де за све врстс путничких ayioмобила, шаље.м поузсћсм. Тслсфон: (011) 181-335. IN MEMORIAM Дана 6. 7. августА, после кра he и тсшке болестн остави иас заувек наш зграде што австпњс^и клоцају старачкнм „зублма”. Обилазимо Сисевац изнад хоте ла. Покоји викендаш илк пчвпар. Регистарске таблице на аугомобили.ма већином београдске и новосадскс. Нскадашња летовалншта зврје празна. Зграда на мењепа за одмор радпнка ,Па раћинкс1' празна. Са.мо Нада Јо ваповпћ проветрава јсдиу собу. Креира: Гордана Ннколић — Нема нажалост ннког«, • овдв doctoJm cm за добро лгговаже. Има соба, удобнмх пр*>ета кухижа, али Нема впгсрасом ња. Ево преко пута мас Је одмараллпгге Фабрике кекса и ту је сада двалесетак гостију. Изнзд овог одмаралипгга н<да ан се ,д1епм<ковац'' Војпомедицмнске академнје из Београла. У оомаралишту жнво. УпозмаЈе мо Драгољуба Псгрпинћа, коко бара на прппремеком pa.iv V одмаралншгу. — Јесте Ја сам олавде. Коли * ко има меиттана? Па мало 17 кућа н то всћином пензпонсра, некадашљчх рудара. Па w Ја еам пензионср одавде сзч откшаб у пензију. Преко лста радн.ч сл овггм моЈкм гостича. Добрв су не жале се и помажу м« хао да смо једиа породппа. Милица Рашевпћ мз Чији корсии потичу нз Поморав ља очиглелмо заинтрктвраиа Иа шим разговоро.ч уклучуЈа ое'у поподневну туристичку лббату. — Кад сам дошла мнслчла сам да ћо ово бпти прнмитнвмх ■ц' ризам. Али са.ч баушеалеНа.. Пч ови су људи дивни. Како нжс чувају н пазе како нас хр*м гта то Је неверомгно. Можв да И« UffiT СВЕ 01Т0 сшд V прошлом Сроју смо вам лбјаснили како да сами папраните накнт од глинамола. Надамо се да стс у томе успслп п да всН ужнвдте у њс.му. V овом броју објасниНу вам како да себе обрадујстс врло ннтерссатним мвнђушхма од: а) Дугмадн б) Пластичне фолкао a: Y свакоЈ робноЈ кући можсте да купитс всома лспу дуг мад бсз рупица са лластичпом алкицом са унутрашље стране. Тај лсо псспптс, односно истопитс загрсјпним скалпслом (скалпсл загрејте на пламснУ КУПУЈЕМ кућу у Параћику. Мплутнп Костић, Мириловпц, МЕЊАМ двособаи комфоран стан у строгом цсптру llapahiiна, други спрат, за већи no договору. Тслсфон: 54-300. МЕЊАМ двособан стан 63 кла драта за одговарајући. Маршала Тнта 55 стан 10. ОГЛАШАВАМ певажећим свсдочанство о завршсиој осповпој школн■при Раднпчком упивсрзи тсту 1958. на пме Ап.чрнјс Псшић пз riapahniia. свећс) и па љсгово мссто залспите клипсе. Тако ћстс за свеш пеколико мннута добнтн пар ле пих минђуша чију here боју ускладпти прс.ма ouchit. б) За мпнђушс . ол провмдне пластпчпе фолије које може.чо пазвати н, мииђуше за једкократну употрсбу”, пронађитс провидну пластичну фасииклу и иссцнте облпк круга, правохта оника. троугла нли слнчне. Зати.м на ту подлогу залешгге »еко слово плн број ол пластнчног ,.лстрасета” (потражнте га у књижари). Y ropibCM дслу про иушпте рупнцу кроз коју ћете провући жнчнцу која се ставла па мпнђуше којс ,,пнсе’’ (можсте је скипути са пекнх сгари.х нлн самк направнти од танке нерђајуће жинс).:Кала их булете носилн пзглсдаће врло меобично као да слова односпо бројспи лебдс у ваздуху, јср се провилна фолпја не впдн. Други пачнн јс да на фолију залспптс с јсдне н друге страпе фогографпју у боји из пеког нлу строваног часописа (на прпмер пског свог омпљсног псвача, глумца плп једносгавно обичан јсдностојии папир). Фотографнју укројнтс npc.ua облику фолијо. се Једе до бесвесги, а ммву смо данас штрудлу је.тм вп Ја мв знам тако да Је умеспм. (На грекутак се некуд нзгубила, a онда се поЈавнла са маковом штрудлом какву, барем Ја ннсам ннкада Јео). Бпла сам у мпогим војним одмаралиштнма алп ha овако нешто лспо ипсам Haftniла. Па замислитс Да панснои за нас кО1и нисмо војна лииа когп та сто хил>ада старих днкара. За невероваже, али мсптпта. Уз добру органпзаимју к ледб * јефтино летње рекреипале. Долс инжо хотслскн гостн попнјају својс хаадно пкће дхпла ■ скупље и баиају поглед на врело Црпицс. Горс нсппја се хл&лно пиће упола јефтинпје, алж зато је поглед на нагДђлтЛ^А ,л,шгкА.Мало дшпгчно зар не?. Длн турнсткчки ралкпцн моглл бн да у нском свом дуторочкк« јем плвну ос.чпсле н тај папу штени руднпх... М. Hntm IN MEMORIAM Познвамо роћакс н прпјмгеље да у недељу 24. августа 1986. го длне после шест боллих мессцн од смрти нашег драгог супруга, оца и деде. КВЕСИЛ НИКОЛЕ пензионисаког управннка ,нодопОгона" моитажиог ..Пролетсра’’ оживимо ссћања на његов лик. СУПРУГА СА ДЕЦОМ Његов лик вечно је у нашнм срци.ма. Кобна болест одлсла му Је жквот у часу пуне стваралдчке снаге н када нам је бко иаЈнотребннји. Оставио впс Ј« да нечно тугујемо и сећамо се свнх iberoBHX мука н тог траП1чиог часа када се угасно и,егов жнвот, а за н>им су otsuiiле радостн. Дана 31. августа (нслел,а) у 14,00 часова посеткћемп ц.сгев гроб и положпти квеИе на паpahKKCKOM гробљу. Ожалошћенн. .Милка са децом СЛОБОДАИ МИЛУТИНОВИН Млади офицнр ЈНА Иа Служби у Прлштннн V својој 24. години и цвсту младостн. Всчно ожалошћеПН: Отац Брвнислав п мајка Љил.нВ нз Пвраћнна н стрнц Мнка гстрина Добрила, 6palui \tuS и Ненад и сестра Олга изК Бачнпе МЕБУНАРОДНА РАЗМЕНА БАКА И СТУДЕНАТА АНА НДЕ У ТЕКСАС ■ Наша млада суграћанка Ана Петровнћ је била одлична ученнцд Сред1вошколског цертра у Параћину. Међ^пм, четвр ти разрсд Ana he завршити у Амерпцн, граду Палаииосу, др жави Таксас, иа обалн Мексичког залива, где је ових дана отпуговала-. Анпна лавнашња жеља да оде у Америку, да упозна те зеиш и још боље научи енглески Језик, ових дана се обистнкила. Оинх дана чптамо у днсвној шта.мпн о појави јсдног тсшког ooo.bciba у нским крајсвнма ко је Јс доскора бнло изузетпо рс тко. Болест се појавила у источпо.м дслу Србпјс и у ЦрноЈ Го ри. Y OKOiiitnit Тпгшрада Је рс гнстропано 25 случајепа. Због to га смо сс н мп одлучпли (без обзира in го код нас пнјс регпстрован ini ЈедПп случај обол.еља) да у паЈкраИиМ цртама н што лонуларннје обавсстпмо name чнтаоце о овом, колпко ретком, TO.HIKO п tctuxoM оОпље iby. Име јс добнла no томе што Је углавно.м иреносс пољскн мншева, а у иедкциискн.м кругопнма Је позпата као xcuopani чна грозница. lllnpol лскарскоЈ јавности Је посгала позната за времс Корсјског рагп пслесетпх голина. MebyTKh, нзглсда да је ова, за нас нова болест била nch дуго позната као локално обољсњс лскарпма Кнне, Маниу рије, Јапана н Совјетског Caneзв. И Руси п Јппппцц су смптрали за је УЗГОЧНИК ОВБ БОЛЕСТИ BUPYC, ПРПДО.ПГИ РЕ ЗЕРВОАР ГЛОДАРН, А ДА ЈЕ I1PE1IOCF HEKU СНТНП ПН СЕКТИ. ОваЈ вирус на човскл преносе ннсектк са по.гских глодара, уг лавном мишсна. Времс инкубацијс, то јсст, вре.ис од трснутка заражаван>а до појавс првнх си.мптома, варира из.мсђу 9 до 35 дана а обпчно сс крсћс измсђу 12 п 16 дана. Болсст почип.с нагло са зи.мо грожл.пвошћу илп правом * грозiiinio.u, внсоКом тс.мпсратуро.м, .главобољо.м н опште teuiKini стш1>с.м. Температура је већ прнога лана прло внсока ц крсће сс од 39 до 39,5 степсни, а следећа ana до три дапа мо:1:е достпћп it до 41 степена. Око чстпртог, пегог дана, обнчно до.ча зн ло наглог пада л тада достнже нормалне врсдностп. Глапнн сПптомн у опо.м стадпјуму боле ст» су потпупц губигак апетита, |ака главобоља, парочнто у прелелу, чсла и слепоочшшп бол V крсти.ма и спим мшпићнма. За болсст су прплично карактерпстнчни иолопи у предслу очнју нпрочптп код no.uepniba очпи\ Јабучпца, пролазнн порсмс ha|n ццда н оссћпј мрежс пред пчнма. Карактерпстпчно је да се оо- •leer panit mo погпршппа са падо.м темпсрптуре. To је токозва па гоксичиа <|>нза, кпдп болест попркма лраматнчии ток. Долазн до KpnaD.'bciba у кожн, погкожном ткиву п увутраипБНМ ор ганн.иа. Крвни прнтисак пада, а срце попушта. МсБутнм, доминирају знацп од стране бубрс га. Јавља се вслнка колнчпна беланчевнна у мокраћи, а затн.м бубрези c.uaibyjy сдоју фун кцију, па може доћи и до потПуног престанка лучсња мокраhe. С.мртност код овог oOo.bciba 'је врло висока n по пскпм цзворн.ма крећс се измсђу 15 до 50 ОДСТО ОД CDILX ОбОЛС.-HLX. Лсчељс ових болести се спроводп у впсоко спеинјалнзовани.м устапоиама, н врло често уз ирн.ме пу вештачког бубреги због отка зпвања функцпје бубрега н прео тапка лучсња мокрабе. С обзнро.м да се с.матра да бо лест прсПосс ипсектн, а да су јој природни резервоар глодари, у првом рсду пољскн мншеви. мсрс заштитс од овог тешког оОољсн.а би се састо|але у при мени Ш1сскп<цндних срсдстава, као н систсматском уништавању глодара. Са.мо тако ћемо бнтп снгурнч ла he бнта прекннут пут ппфек цкје са животнње нп чоиска, н да he чопек бити поштеђеп н>сго ног, чссто, смртоносног обољеiba. To јој јс о.могућено преко Meђународне организацнЈе за раз- •мепу о.младинс чнје је седпштс за Европу у Брпсслу, која и сносп трошкове боравка и шко пован>а. Да се ueby двадесетак омладпнкп и омладинапа пз наше земље, којн ће 11 нареднпх месе ЦП Жпв&ти у ковнм породнцлма шнром света, и тамо наставнтн тколовањс, нађе н ова шармантна девојка \тииалл су •bctiH изванрсшц рсзултата у 1ПКОЛ11, музпчко.1 п' О.1И, као н на спортском тс . з.иито је носклац многнх републмчких признања. М. Жнвковнћ
COOPT РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА AVT ФУДБАЛ: СТАРТОВАЛА ПРВА СРПСКА ЛИГА ТРЕЂД И БОД УСПЕХ Рсгпонални фулОалскн Cane УСПЕХ ПАДОБРАНКЕ ОВЕТЛАНЕ СИМИН КУКЊДВА БЕЗ РАЗЛОГА У ЗЕМЉИ На педавном падобранском лрвенству Јутославкје Свстлана CiLMiih, члан Асро клуба „На ша крнла” нз Параћхша освојпла је трсће мссто у укуппо« пласману п друго мссто у дисшшлпнл пзвођава фпгура и тако је још једном доказала сео ју високу спортску класу. Y рсгуларном такмичсњу све време је водпла^ алп у фнналном разигравању ометсна јакнм ваздушним crpyjaibiiMa нпје успела да сачува рсзултат. Миодраг Јовановић КОШАРКА — ЖЕНЕ ДВЕ ППБЕДЕ ■ ОКК „Параћин” — КК „Беко” (Београд) 61:51 V ваставку такмиче>ћа у међу регионалној лиги кошаркашннс ОКК >,Параћин” су у премпјер * ном мечу савладале дпректног противника за прво место екнпу ОКК „Бско” из Београда. По четак утакмиис решнле су у своју корпст са 31:28. Мсђутим, у наставку аграсишшјом игром и брзим контрапападн.ма остварена јс предност од 16 uoeua разлпкс што je икпн лало сигурност до краја угакмице. ■ КК „Младост” (Смедеревска Паланка) „Параћин” 60:66 окк Узалудна су бпла страховања управе клуба и кошаркашпца пред тостовање у С.мсдеревској Палаишг, да се у сусрету са. екн пом „Младостл”, мсже догодпти непријатао изнснађсње, Meђутнм, сало у почетку утакмнце прпметнла сс нсрвоза н страх, а све што је вишс одмл цала даље, вмдела се разлика у КЈвалптету. Одлнчннм игутсвпма к добрнм играма у олбранн сте чсна је предност од 15 кошева разлнке, што је икнгт дало сппобеду за редом. На утакЈпшама су наступалс: Мшшћ, Торљапски, Симнћ, В. ПстровнН, Антонијсвић, Лазаревић, С. Пстровнћ. МладеновиП, Јанковнћ, Вукојевнћ. М. Милошевић 0 Јединство — Раднички Зорка 1:1 (1:1) ЈЕДННС-ТБО: Богосављсвпђ 6, Јог.апопчђ Стспаноинђ Мплснковпћ 6, IIcTKOBHh 7, Милнћсвић 6, Дрспопац 6 (Дипнћ) EvrnhcBiih 6, Г. Жпвковић 7, С. Жклковиђ 6. БурпН 7 (Божиnuiuih —» РАДНИЧКИ — ЗОРКЛ: Dypuh 6. Палешсвп11 7 РздованоBiih 6. Жкиаповнћ 6, Трншлћ 7. РанковнП 6, Јанковнћ 7, (ДалпваnoL'iih — ) Пстковпћ 6, СавпИ 6, Костадиповнћ 7 (Јовановпћ —) Марпнковић 6. Нграч утакмппе: Горан Жпвковкћ (Јсдппство) Стадпок: Јсднпства. Гледалаца: 500. Стрелии: Г. Живковпп V 41. за Једппство, а Костадвновић у 10. мнпуту за Зорку. Сувн.!е: Душап Букслпђ (Лазарсппц) 8. Вслпкн број навпјача Јсдппства са стрепљо.м је очекпвао старт својпх љубпмаца у јсссн>см лслу овогодиппвс Српске лиге. Подмлађенн тпм бсз Пслн вановпћа и Костнћа, својих до скорашљпх по.туга, требало је да _ супросгави реномпраном противнпку, који је Једпнству панео пораз н кад је бнло комплетно. Почетак утакмнце најав љнвао је остварењс прнпх слуTibii. Гостп су лако папалс Јслпнства a Раднпчкн оабрана јс у појсдпним момснтнма показлвала правс ,upiie pvnc”. После јсдног таквог кпкса у 10. мппуту Костадпновић јс нспоноаЂКЈ1М лобом савладао Богосављсви ђа псс.мстан вподкога. Кала cv всћ на трпбшгама утпхиулп и најватрснијк павијачп, уследио јс продор ЈсдинсЈва по десној стрикп и лсп потез Гор.лна Жип ковиИа. На скоро ндснтнчан пачин он јс савлалао у 41. мину ту гостујућсг го.тмаиа Бурица. Рсзултат од 1:1, са којпм сс огишло па одмор обсћавао јс. Кала је Јсдинство у другом полуврсмсну удвостручпло својс снагс, почели су да сс рсђају напад за напалом. Најпре je Бурнћ па Дрсновчспо долавањс про омашпо цели фудбал на самбј лпннји гола. Y слсдсћсм трепут ку Јованопнћ дионо иснтрнра са дссиог крила, а новајлија Дчннћ тра.-ваво са мстар •лаљз лопту у руке голману Бурића. Негде прн самом крају полутка гостију Јоваповић послс јсдпог од рсткпх папала noraba era тиву Богосављсвићсвог гола. До краја Једннство је нападало, плсле су се паукове мреже око гола Бурића, али н>его ва мрсжа остала је нстакнута. V више наврата, навијачи навик донео је одлуку да клуб да нграо на сво.м терену мора у кругу игралшпта обсзбсди јскат са лве свлачпошше и патнло, поссбну просторију бн да об кусулнје и Још Једну просторнЈу за службепа лнца. Наши icrydo вн својскн сс трудс да нспуне овај услоп н то бсз обзира што су за такав објскат потрсбна вс лнка иовчана срсдства. Мсђутим када нх так.мичарски органи Фудбалског савеза општиие тсрају да itcnviie najo бнчиијс услове, као што су обс лсжавање тсрена са правилн1<л< заставнцама нлн да прнЈавс утакмнцу код СУП-а, a ohii to нс учнне и за то бивају кажњенн, како ском онда па can глас кукају их неко мрзн у Фудбалсавезу. Хранислав Бокнћ ОДЛАЗАК АСОВА нутп на стића п ha, всИ лу. алп тор. лукавсгво мајстора Копродорност Пслнлановн су видсли лопту у гонсдостајао јс рсалпзаВАТЕРПОЛО ЛИГА СРБИЈЕ НД РАСТДНКУ ВЕЛИКО ХВА Гостл су задовољнп бодом иапустилн стадкрн, a (iihthmiio) н руководстно ,,зслсних” ннјс му налазкло ману. ПОРАЗИ ЦРНИЦЕ М. Мнлснковић • .Расина” и .Црннца’’ .Црннпа” 14:10 „Гоша” 10:11 СИВ лспо кн чоск доие се наредбу да се нсне појединих пронзвода врну v рикверц. Ал гиша предузећа кажу: јак! Ма ка кн! To јс назадан потсз To јс вр&ћање. А ко смсда враћа точак нсторије на траг?! II у знак свог наи редног” опредсљсп.а поди пгу ценс за још који посто. Наздрављс. Од нсзапосленос наша о.млалшта има и неки корис. Јес да не раде пишта, јуре сојке, ал зато ва ћу зјале. Каква таква вај дица. Док њихови старији другови одиосс nape у Швајцарску, ви млађп још увек само у ,,Швајцарију”. Уче се деца. Куд lie јадна. Тако одувек би ло: шофери напред — пут ницн позадп. Овај главни мос преко Црницу лнчи мп на наши закопи. Свс рупа до рупе, кн да су прошли солу!»гки фронт. Тако ми Параћишш свакодневно прелазпмо преко тог рсшета од мос. Fpabaini кој не попаду у реку, дочеку је сито цена. Па кад данаскс пређеш прско параћинкп мос, сито и решето СИВ-а, успут тс пре гријоре трговци и накуп цп, овеју препродавци п прскупци, ошљамс келне рн и осевапе саобраћајци, — увсче си фипа роба. прашкастог облика. Јесн, .мали ситан и никак ки, али си зато мек ки ду ша. liy наврисм опет ла Mano побу1 *амо и поиакарамо, ваш Здравко Поморавко званн Шашавко 3 = 3 3 к Свакп расуанак је тужап и сстак н то због врсмсна ПРОШЛИХ II оннх којн тск до лазе. Једннство сс достојно опростнло од својих асова који су толико много далк клубу. Последн,!! пут зслсни дрес у сусрсту са Партпзапо.м свуклп су Миломнр Пслпвановлћ Драгољуб Кос тић и Милош Милићевпћ. Иза н>их остале су утакхшце и утакмицс, безброј головт и леппх потсза, осталс су дивнс успомене, itoje их во де у богату и свстлу траднцију Једниства, порсд бсзброј асова минулмх времена. Параћин никад нсћс забо равитп борбсиосг, ситузнјазам и привржепост клубу једног фудбалског велсмајстора какав је био Мнломнр Пслнвановић, кажлмоп сада извођач слободннх уда раца репрсзентатпвног фор мата. Драгослав Костића ко Јк Јс у Парађнн дошао са орсолом најбољсг стрслца Jv гославпјс, а у дрссу Јсдлнства четири сезоне пграо као у најбољим даннма, да пао гололс, пзгарло н заувск постао љубнмац гра.та у ко мс јс оставпо дубок траг, не са.мо као фудбалср bcIi као II DC.THKII човск. Илп Мнлош Mitnnhcniih који јс јсдног всћ давног фудбалског лста постао ,хит” сво јпм нсдовољнн.мн бсговима по десној странп, да би у зрслнм фудбалскнм годппама пружао одлнчпс партпје и као халф. Млади који до.тазе no пе умптном фудбалско.ч н животном лравнлу на cuchv умссто асова којн одлазс у фудбалску лсгснду, трсбало ии од сваког од љнх да no нссу по нску особину. Ол свнх могу да узму псшто за једннчко — вслнку љубав прсма зсленом дрссу. МсЂу тим, нска нам ти младн не замсрс када кажсмо да ћс још много водс Цршшом протсћи дох ibiixone фудбал скс звсздо н« засјајс сЈајсм протсНи док ibiixoBC фудбал лићсвића. ОЛРЖАНА КОНФЕРЕН ЦИЈА РЕГИОНАЛНОГ ФУДБАЛСКОГ САБЕЗА Дана 16. авгусга одр.кана јс Конфсрскцнја Рсгчоналног фудбласког Савсза на којој јс доне то псколнко одлука у ПС311 ,,а’ ступајућс так.мнчарске ссзонс. Нп|важннје је то да су усвојснс Пропознције такдшчсња клу иова за такмнчарску 1986/1987 годину. Пропозпцнјама су прсдBiibciin врло оиттри условн које клубови морају да нспуне ако ;ксле да сс такмнче у рсгпоналпп.м лигама. a тн услонн су днк TiipaiiK одлукама Фулбалског сдвсза СР Србпјс. Bchiniif клубопа бнће најтежс да обсзЗедс оо јскат у кругу пгралншта са нај Maite двс свлачпошшс са купа тпло.м, поссбну просторију за су анјс п једну просторнју за слу жбспа липа. Flaunt клубовн су опом mrraiby ло сада врло мало поклан.алп пажп>у што ич сс го сада свстн. Раднјс су троишри срсдстпа на нскс друте ства нсго што су их усмсравали Слободан Драгутпновнћ ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавају се чланови Стамбене задруге „Д о м” у Параћину да је у просторијама задруге истакнут Конкурс за доделу краткорочне позајмице члановима задруге за стамоену изградњу. Конкурс је отворен од 21. августа до 5. септемора 1986. године. За ближа обавештења обратити Се задрузи или на телефон 54-740 и 52-110. на изградњу пратећих објската. Нзвсцгтајп комнспЈа које су обп лазиле игралпшта су врло поразнк и о том ninaiby Предссдкштво Регионалног фудбалског са всза мораћс озбпљно да сс позабавн. Првн пут клубовп су обавсзнл да пмају трл сслекцнЈс шрача — сенноре, омладинце н пионнрс. Такмнчење омлашшаиа и пн онира органнзују опшпшски фу дбалски савези. Y нашоЈ општинк омладкнска лнга бројаћс Стамбена задруга „Дом Пар аћин Y трећем колу '„Цршша” јс _________________________________ V Крушсвиу оправдано до:к„вела ЦЈДЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА порал. Иако пенскуспи, ватсрпо Шаховски проблеми бр 3 урђујс: РАДОМИР МИЛОШЕВИЋ лнстн „Расинс" савлалх!:! пскомплстну екнпу Парађниац-Ј бољнм пливаљем и opiaiiiiaonaнијом нгром. Головс за „Ирнниу” постигли су Стсфа’новнћ 5. Јовамовпћ 3 и Матић 2. Поразом у чствргом колу ол „Гошс” Црница јс завршнла првп круг такмнчсња бсз OonoBa. To је иајбоља потврда да клуб доживљана кризу нз које можс ла сс извучс са.мо дугогоди Iblt.M biiM олбпљним ралом сз пај.мла селскЦијама. Љубпша Јоваповић СТРЕЉАШТВО: ОПШТИНСКО ПРВЕНСТВО МШ СТРЕЛАЦА Олштинско жрвснство за сенно * рс к јуниорс оба пола, одржапо јс 10. августа на стрслншту Стакларе, н оспм домаћпна нпје се вншс појавнла нк Јсдна екх па Постнгнуги рсзугатп су Bpno слаби у троставу 3 пута 20 мстака, а пи јсдна скипа нкје олравдала свој пзостанак, осим јуниорке ЕВНЦЕ РЛДОВИЛ ко Ја је на одмору, алн иепи рсзу.т тати на трснннгу омогућују Јој да IbC Бранислав Бокић Станко Здравковић осам, а пионнрска 10 к.мицс ће се нграти тим пгго ћс пновнрн дигру омладинцнма. екипа. Ута суботом, с пграти прс Општинска салитлариа нде на рсгионалпо такмичс- : 23. августа у НулрнЈн. Р. Милошевић НА АСГФВАЊУ ШАХОВСКИ КЛУБ „ТЕКСТИЛАЦ” УСЛОВИ — НА ЕВРОПСКОМ НИВОУ Коначно Је шаховски клуб ^Тексгилац” решло питањс лро сторија. One се иалазе у Кајмак чаланскоЈ улицн, код стадиона „Текстилац" — вила број 3. Изузетно су лепо ypcbeiie са саа ременим пивептаром к другим лратећим детаљнма. пгго Је првц услов да клуб крене Још дужим корацпма ка афнрмацијп. НУДИСТА — Стидљива сам, a желим да постанем нудиста. — То је бар лако. За почетак скините се само до nojaca.i Алн са обе стране. Чат v лва потсза РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА БРОЈ 1 2: 1гф (ап пасан), Кх8 (62, д4, с1Д) 2. ф7 мат. УКРШТЕНЕ РЕЧИ РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР л. так. РГ, Касат, мар. олак, сета, од. ап, Рита, О, галнја, Ил, Алија, уро, Haie Гр ir Је: Бредп, На, стадиј, иритација. 1 ’ р ’ Лисг Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин. Издајв! Центар за културу и ивформисаае „Параћин” — Параћин. Директор: Славољуб ОбрадовиН. В . Д. Главног и одговор пог уредника! Мирослав Димитријевић. Издавачки савет! Живојив Томић (председник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Маринковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ћоррђевић, Мирча Младеновић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић. Мирослав Димитријевић, Снежапа Јовановић и Миливоје Илић. Уређује редакциони колетјум. Новивари« Милпца Живковић, Миодраг Миленковић. и Миливоје Илић (технички уредпик) Ппслп вно-технички секретар, Драгана Мацић. Адреса редакци1е' Макси ма Горког 4 Поштапсх,, фа1 38. телефош,. главн11 „ урелвпк (03S) S2-352. повинари (озз) S3-694. Прето.зага годишњ" 1.250 дпвара, □олуголишп.а sso дппара, за „ностраис.во авостру. ко. Жиро-рачуа Цеитра за културу н илформисаље 63S04-603-1S-3 каг СДК. Параћин. Штампа. ГРО „Глас” Београд. Влајаовиђева 8 телефон: (011) 340-551. Тираж: 8.000.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ ДВОДНЕВНА OBYCTABA РАДА Y РО „СТАНДАРТРАНС” ТРАЖЕ - A HE ОСТВАРУЈУ V ЗНДНУ САМОПМРИНОСА Драги читаоци овај број листа је у знаку самодопрнноса, за који се управо изјашњавамо. Алп не пропустите нп тему о песврстаности, затнм прочнтаје наше критнчке рубрике: у жижи, Предлог за укор, иза говорницс — али испред времена, освтр, коментар и друге. „Младп тражс промене” каже предссдник OK ССО, док актив приврсдника жели да АИК ојача. — Y пстак, 22. и понедељак 25. августа у рсмоптној радионици РО „Стапдартранс" у Параћнну двадссстак радпика обуставило јс рад, нсззловољпн начрном расподеле в ниским личн1Ш дохошша у јулу. Ни после разговора са руководећом структуром у прсдузсћу, штрајкачи нису хтсли да наставе рад# тражсћн п разговор са представнниимз скупштнне општинс и друштвсно- •полнтичких органпзаиија. До тог састапка је дошло у уторак, у 9 earn, ГУБИЦИ ЗБОГ НЕДОМАНИНСКОГ ПОСЛОВАЈЊА Прсма мишљењу већине присутних радника, начин исплатс личвпх доходака није добар, условв у радио ницв су тсшки, а дешко се долази и до посла у транспорту. Унутрашња организација рада јс лоша, цаРУЈУ нерад и лажна солидарност са нсраднишша, су најкраће речеио, основни проблсми у „Стандардтрансу”. ВОЗАЧИ — ЛОШИ СА.МОУПРАВЉАЧИ Мсђутим и сами радлиии су се показали као лоши самоуправљачн. Цначс, не би се догодлло да две- -три годлне нс издвоје ни длнар у фондовс, да трошс нсзараВсно, да од стотнну возила у јулу само 37 камнона је било у транспорту, a мноп! возачи годинама всћ не остварују план н нико ннје позваи на одговорпост. Лажиа солндарност, неднсииплина и неодговорност хронпчвс су појавс у „Стакдардтрансу”. ИЗМЕНИТИ СИСТЕМ РАСПОДЕЛЕ — ПОДИКИ САМОУПРАВЉАЊЕ За прсвазилажсње оваквог стања трсиа најхитније предузети мере да сс снстем расподеле боље урадн, да ч-- си^збсдм макси.мална уношљеност капаиитета и што прс размотрн мо гућност објсдињсЈва транспорта на инвоу општпне. Поссбна пажља у разговорима бнла јс посвсћена ожнвљавзњу самоуправнпх односа који су очиглсдно затајили п бољој орга- 'шзацпјн рала с акцелто.м на изриuaite строгих мера онп.м нсрадницп.ма који сс „шлепају" уз радипке. ГОДИНА XIII БРОЈ 316 ■ ПАРАНИН 3. СЕПТЕМБАР 1986. ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 50 ДИНАРА .... ................■■■■■■—чи1Wiin *iii hi । i ОД БЕОГРАДА ДО ХАРАРЕА ПОУКЕ Н ПОРУКЕ НЕСВРПАВАЊА У животу људи, народа, покрста, постојс веома важни момепти када се треба осврнути уназад да се ваљаво осмотри пређени пут и зрело размисли како тим путем поћи још чвршће и брже. За несврстане земље ти важнн моменти у њиховом покрету су самити нссврстаних зсмаља, највиши скупови н>ихових легитимних представпика на којима се оцењује шта је, како и колико урађево од онога што је договорено на претходном самиту. Истовремсно се, без обзира на разлике у екопомској моћи, језику и боји коже бројних учесника, јер испод сваке кожс, бсз обзира на њену боју, људска крв је црвена. а мир, хуманизам и прогрес недељиви, дакле у потпуно равноправном дијалогу, како и приличи таквом скупу, одговорно разговара к договара како дал>е у гигантској борби за светски мир и прогрес, и како зсмље дају још већи допринос напору светсде заједнице. Међу важнлм моментима, стоје и неки који су посебно што су јубилеји овог покрета. да несврстане у том општсм међутим, значајни, иза којих је деоннце њихове несврстане трасе покао стокоју ОТВОРЕН СПОМЕН ДОМ „БРАНКО KPCMAHOВИН" Y ДОЊОЈ MYTHIILXH HOBO 35АЊЕ ЗА „ЗНАЊЕ-ИМАЊЕ” ф Из дворане новог до.ма 14. септембра директан телевизијски пренос Y суботу. 23. августа Топлица Недељковић. делегат v Већу република п покрајина Скуттпгпгне СФРЈ симболич htlm пресецање.м врпце ггредао је на vnorpeov мештанп ма Доње Мутнице импозан тно бело здање Спомен дома „Бранко Крсмановић". По ред хале. позорницс, хола. пратсћпх просторија. комплекс Спомен до.ма садржи у себи савремену продавницу, амбуланту, nouirv и месhv канцеларију, које ће ус коро битп усељене. Већ 14. септембра из дворане Спомен-дома „Бранко Крсмановић” биће директно снЈсчана емисија „Знање-има ње” v којој Доњомугннчанп дочекују пријатеље из ме ста Вранско у словеначкој ошптинп Жалец. Званичнс делегашгје на нггвоу општи на и месних заједнипа размениле су посетс и утаначп ле целокупан програм боравка дружења и такмичења. Пријатељи из братског села Вранско v Доњу Мутницу стижу 12. септембра, исге ве чери биће одржана заједн>- чка прпредра, а следећл дан је предвиђен за сусрете ра зговоре и обиласке радних органнзација и знаменптости овог kpaja. Y недељу. 14. септембра v 12 сати југосло венском ТВ гледалишту би ће представљене две пријате љске месне заједниие и општине. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ ДРУШТВЕНИХ ПРИЗНАЊА ОНТОБАРСКА НАГРАДА СТЕАРНО НАЈБОЉНМА ■ Ближи се Дан ослобођења града и оппггине, када ће по традицији бити додељене октобарске награде и признања најбољим колективима и појединцима ■ Доноснмо основне критерију.ме за предлагање кандидата Први резултати изјашњавања радних људи и грађана у радним организацијама и месним заједницама су изузетно повољни © Готово у целини код свих мештана Параћина постоји високо расположеље и свест о значају и потреби новог са модоприноса, за бржи развој града на Црници и Изузетно позитнвни резул тати пословања за нај.мање три годнне уназад, редовно извршавање обавеза према пословним партнеризла, раз вијени самоуправш! однрси, модерннзовано и унапређено пословање. посебно ггехно лошки проиес производње, обим п квалптет производа, стално повећавање броја за послених, односно смањење запослених у радним оргапизацијама друштвених делатностн. реализација обавс за из 3YP-a и других пропп са, унапређење пр1гвредног и друштвеног развоја, развој п повезивање мањих организацпја удруженог рада п унапређењс пословне сарадње са њима и онена положаја у оквиру делатностп it групацпје на ширем полручју — основнп cv крипгеријуми за додељтпзање трнпаестооктобарских признања организацијама удруженог рада, самоуправним ннтереснп.м заједштцама п другим ооганизацијама и заједннцама. СТРОГИ КРИТЕРИЈУМИ И ЗА ПОЈЕДИНЦЕ мукотрпно граде. Управо такав јубиларни момеват је самит несврстаних у Харареу. Он означава равно 25 година тешке али плодне борбе несврстаних земаља која је у овом покрету оргапизовано отпочела на првом самиту несврстаних, у пашем главном граду — Београду, 1. септембра далеке 1961. године. Од тог београдског септембра, па тлу брдовитог Балкана, са кога се вазда голим грудима пркосило сили и неправди, па до овог садашв>ег септембра у срцу узавреле Африке, у првој борбеној линији фронта прогресивног света против јужноафричког расизма, прошло је много годнна. По много чему је то било и јесте једно бурно време у коме се уз грчсве порађа 21. век са својом технолошком револуцијом. трећом по реду кажу они који тврде да те ствари добро познају, и наглашавају — најреволуционарнијој од свих досадашњих. А управо је то, та технолошка револуција, стварна џроблемска међа ове јубиларнс релације са које несврстани данас црпу поуке своје мукотрпне прошлости и поруке за своју будућност, коју настоје да учине лепшом пего што им је прошлост била. За нас Југословене покрет несврстаности је наша политика, паш пут којим смо предвођени Титом спажпо закорачили у међународпе одпосе. Несврстаност и наша велика улога у п>ему су паш понос, али и паша ве* лика обавеза. Да бисмо у овом немирном времену остали то што смо, а убудуће се у још већој мери потврђивали као фактор несврстане и укупнс мсђуиароднс политикс, мора.мо достојно да одговоримо изазову времена садашњсг. и истовремено изазову времена будућег чији се врели дах већ осећа. Зато као социјалистичка самоуправна зајед * ница морамо бити јаки изпутра. Себе ради. његову младост. © Већ првог дана изјашњавања ком броју радних организација изјашњавало се у понедељак у раним јутарњим часовима у велии преко 70 одсто запослених на првом месту, ради покрета мсђу чијим смо прсдводницима. да за пас Југословепе баш та трсба да будемо јаки изнутра, свих других, ради нссврстаних несврстаних Зато је можиасушна поради себе и и опих који ТО нису, всроватко пајвећа интимна и поука и порука јубиларпе 25. годишгвице покрста нссврстапих и н»еговог садашгвсг самита у Харареу. Грађани сс радо пзјашњавју за са.модопринос — био би најкрађн рапорт Компсија за спровођење гласања на терену. Изјашњавање тече без икаквих компликација. А да је тако потврђују II рекорди у изјашњавњу. Y фабрици цемента „Новн Поповац’ до 12 сати изјаснило се преко 60 одсто радника. Y фабрицн адитива до 10 earn свој глас самодопрцМилисав Богдановиђ: — Свс али треба нам је потребно лзнаћи могућност да се потребе здравства фи нансирају већп.м средствиСлободан Анђелковић ма, онако како јс то рађено у суседним општинама. посу приложило је 65 одсто радних људи. КО ВРАЋА ПЛАТЕ? Прнликом нсплатс лнчних доходака у јулу Служба друштвсног кн>иговодства пернодпчном обрачуну јануар-јунп су извршллп лрекорачење псплате лнчних доходака следсће оргзннзаш! јс: OOYP ^НискоградЈва” у „13. октобру", Встерннарска станнца, радна органнзаипја .1. мај”, OOYP „Конфекпнја ИВТКТ , Б. Крс.мзповп11", OOYP занатскп ссрвпс и OOYP „Услуга” у оквиру комунална ра^нс оргаппзације „Параћин” Робна кућа Београд п Радна зајсднииа „Законптост”. По pcuiuia Жпворада Чсмсрикнћа, днректора Службс лрушхвепог књнговодства у Параћину ове организаипјс су у обавсзп да убудуће износе лнчиог дохотка испла hyjy уман.снс како би вратпли вншс исплаћен лнчнн доходак. трикотажа” констатовала да по Боја Јовановип: Из месних заједшша такође стижу ПО31ГШВНС вести. Једиоставно, Параћиицп желе свом граду лешиу и светлију будућност. И за доделг појединачинх признања крнтерпјгмп cv та кође врло строги. Степен по стпгнутих раднпх ефеката и допрннос унапређењу пронз водн»е У радној оргализанп јн, односно дршптвено-поли ттгчкој организацијп, активност у • дрхтптвено-политичком животу, поверење и углед у средини где живп и радп. број п структура пред лагача, одена претходпе аквности. ОД 1. СЕПТЕМБРА ШКОЛЕ ПУНЕ БАКА ИН1Ш11ШИВА СИНДШТА 0 Значајна помоћ материјално најугроженијим породицама © Уџбеници и приручници на кредит ЧЕСТИТАМО! м. ж. ЈБуди прихватају садопринос и издвајаље је за домаћинства безболно, али треба водпти рачуна да не дође до промашених инвестиција. Овим самодоприносо.м треба пзградпти ули цу Мајора Марка јер је то радничка улица где пролази највећи брај радника Стакларе. „8000ВОД“ ПРВН МЗГШАО Првог дана, у првом јутарљсм сату радпи људи ООУР „Водовод" се први изјаспили за нови самодопринос. Већ у 7 сати сто одсто радника потписало јс изјаве о завођењу самодоприпоса. Овакав елан и расположењс нам гараптују да he са истим жаром градити и нови водовод — прсдвиђеп самодоприносом. Иницнјатива Већа Савеза синдиката о кредитирању kv повине уџбеника наишла је на добар одјек v основном образоваљу После обављенпх разговора са руководпоцима свнх основних школа на територији иаше општпнс договорено је да се ученпцпма другог и четвртог раз реда којн жнве у материјал по угроженим условпма. о-* носно чпјп приход п0 члпцу ге прслазп 7.200 дннара, обсз беде бесплатни уибеницп. Y школама ће се актпвира тп позајмне библиотеке, a најсиромашнпјим ученнцима првенствено v првом п петом разреду, односно н v оо талим разпедима, обезбсдиће се, такођс. бесплатнп у*Ј ’ бснпцп. три месечне рате. Средства lie обезбедитп и СИЗ образовања, и културе. Ученпчке задруге ћс се вп ше ангажоватп у благовременом обезбеђивањг \'i.ioeir» ка п прпручнпка. одређеном броју гченпка биће омогућено да уџбенпке купују у Цементара: Стефановић директор Радиички савет Фабрике цемента „Но-. ви Поповац” јс на сво јој седницн одржаној 28. августа за генералиог днректора Фабрпке цемента изабрао Мирдрага. Стефановића, тсхнолога којн је п до сада вршио ову дужност.
OCBPT СДМОДОПРИНОС 86 2 3. СЕПТЕМБАР 1986. ■ БРОЈ 316 I «1И ПРЕДЛОГ ЗН УКОР ДРУГ ПЕНЗИОНЕР НИСИ ФЕР Ми нема.мо толико па.мети да бисмо могли само мислмти. Треба нешто радити и мислити, уз рад, онолико колико можемо", рекао је један паметнији човек у роду људском; Лли ми мзгледа радимо, a при .том не мислимо на онс што нс радс, што немају noсла, и чекају га као озебао сунце, па one којима јс то слам ка спасе&а. На оне кукавце што обигравају прагове СНЗ-а запошљавања и куцају на многа врата узалуд. He мислимо да и њи.ма треба хлеб, мада је и вода поскупела, а и н»у неко други плаћа уместо н»их, да и они имају породице н дсцу, | и нервозне брачне другове. А посао јс ту и за »их. Трсба само забранити допунски рад сви.м пензионерима који можда баш сво.м сину, снаји нли унуку не дају да дође до свог парчета хлеба. Тражити од инспекције да води рачуна о то.ме да свако ко је стекао право на пензију одмах и оде у заслужену ми* ровиву. Њихово даље задржа« ван>е нити унапређује рад, нити запосленост. Изанализирати свако радно место, па.метно и рационално. Hahn he сс још неки вишак послова. који се или отаљава ју или уопште нс раде како треба. Скраћеп-е радног времепа свуда тамо где услови рада то дозвољавају пружа итокакву могућност за отварањс нових радпих места. Прековремеии рад. обавсзан пријем приправника, мала при вреда, куповина радних .Meera . .. Пожуримо док милост није исцурмла из људи ,како тврде видовњаци Тарабићи. Са.мо глупом hjiko не може да докаже да је глуп. Размислимо мвло a то пас баш ништа не кошта, а може да користи и нама и незапосленима. Значи, друштву у целини. ШТА ЋЕ CE ГРАДИТИ Изградња I фазе снсте.ма за пречишИавањс огпалипх вода (таложник. лагуна 1. чрафо станица, довод електроенергпјс, цсвовод елелагуне I до станице за хлорнсаље. црпна станпиа и другп пратећи објекти). Довршење то јест довође ње у фунцију раније изгра * beiior колектора фекалне каналнзације. Изградља примарие уличие фекалне канализацпје у дужини од око 5.500 метара у улицама које су раније КО ПЛАКА САМОДО1ТРИИОС Уведени самодопрннос извршавају: радницп из нето лнчнпг дохотка из радног односа и осталих при.мања која се изједна чавају са прнмањнма из радпог односа, пецзнонерн на прн.мања no ос!.ову пензије, радни људн који обављају привредне делатности лкчним радом сред стави.ма у својнни rpaba- (ia на основицу по којој се задужују порсзом, по стопн од 3 одсто; зе.мљораднтгци односпо власни цл земљишта „з личног дохотка од пољопривредне делатности do стопн од 5 одсто. РЕГИОН КРАГУЈЕВАЧКИ YHHBEP3HTET КРЕДИТИ Пријављивап>е ст*удената за коришћење освоовнмх и кадровских кредита трајаће од 1. септембра до 10. октоб pa, а како се најавл>ује, ви-, снна кредита и ове године he пратитц раст трошкова жнвота. За основнн кредцт студената који noxabajy друштвене факултете матернјал гјн цензус је 20000 динара, а они са техничккх факулте та кредит хгогу добити, ако је висина прихода по члану домаћинства највише 28000 динара. Што се тнче кадровскнх кредита за сада Је познато, да ће „Заводн Црвена застава" датп 150 спптендиЈа студнтнмд машинског факучјтета. b Г. М. „Светлост" асфалтиране а у којима пи је лзграђена фекалпа канализаиија и то: Брегалиич * ка, Врапчанска (део), ДурКО HE ПЛАНА САМОДОПРИНОС Од обавезе плаћања самодоприноса oc.iooabajv се: грађани и раднн људн на новчана примања по основу права носилаца „Партизанске спо.мепние 1941", дечијег додатка, на кнаде за време привремене назапослености, соцнјалне помоНи, камата и добитака по јавнкм зајмовима, улозима на штед њу н осигурања; ученнци н студепти по оскову сти пендијс; пеизнонери чнје пснзпјс са заштитпнм додатком не прелазс висиглу зајемченог лнчног дохотка; радннци којн примају зајемчени личнн доходак. мпторска (део), Раваничка. Жаркд Јовановпћа Уче, Мајора Марка, Чнка Љубпна, Зеленгорска нова, део 29. нове.мбра, део Жпкице Јовано вића Шпапца, Глождачки вс нац, део Нпшке и део 27. марта. Изградља уличне ккшне капалнзацпје v улицама на веденим у којима ннјс изгра ђепа у дужини од око 3.200 метара. Изгпадња уличне фекалне и iciniHic каналпзације у ули ца.ма у којима пије изграђен коловоз. Изградља коловоза v rope наведенлм улица.ма Изградља уличне фекалне и клшне канализације V ули иама у који.ма јс пзграђена коловознд конструкција. Изградља објекта за потребс M3 „4. јули" п одржавање изграђспих објеката M3. Поправка пољских путева Детаљна хидрогеолошка израда завршних студија елабората и пројеката у цил»у захватања нових количи на воде у сливу реке Грзе м Црннце. Изградња захватних грађевина и каптажа на врслу реке Грзе и одговарајуher цевовода. Изградња Дома културе младих и простора за M3 ..Центар". Изградња објекта „Мајка и дете". -набавка опреме за потребе здравства (учешће града). M3 „4. ЈУЛ” ' ® ЈИНОГЛАСМ ■ Становницн Месне заједнице .,4. јул” су на збору rpabana на коме је бнло рсчн о завођењу новог самодо * приноса били једногласни да је самодопринос напретка потребан нашој срединн. Да без самодоприноса се у финансирање здравнс.ма напретка потврдили ства укључе и сеоске меоне су у својим дискуснја.ма заједнице, односно да се за Бранко БатиН, Тома Ран- здравство заведе општннковнћ, Златани!:. * ски самодопринос, како би сав Богдановић, Боја Јова- стаиовнпцпма нашс општиновић. Драгослав Обрадовић, Мнлан Панић, Сава Димитрнјевић и Миле Савић, алн је инснстирао да не били створепи адскватни услови за лечење. М. Ж. штд вди ш ЗБОРОВИ KOMYHHCTA И ГРАБАНА Y M3 „ГЛОЖДАК” САМОДОПРИНОС ПАМЕТНО ТРОШИТИ ■ Зборови комуниста и грађана одржани 20. и 26. августа били су добро посећени, што говори да су грађани ове месне заједнице живо заинтереовани за даљи развој града на Црннци. Није било дискутаната ло који начин негирао потребу завоБења прнноса, алн се чуло много при.медби на средстава из прошлог самодоприноса. који бн на бимесног самодоначин употребе КАНАЛИЗАЦИЈА И ВОДОВОД Комунисш разилп су квалитетом cupaita од и rpabaim изнезадовол>ство радова фипансамодопр!иioca у истицању. Оклева1вем н пролонпграи»ем многмх инвестицлја изгубл»ена су зна тна средства због поскупл>е iba радова и матерлјала, a било је и непланског трошења. Посебан акценат ста вљен је на ООУР „Нискоградњу" која се према .\шшљењу мештала ове месне заједнице није квалификовала за извоБача у наредном самодопрнносу. Било је различнтих мишљењаоко приораггета градње, али су сви били једнодушнп да треба одабрати правог извоБача. бол>е колтролпсагги ток нзградЈве. лобол>шати инфор.ммсаност грађана о реализацијн... Очигледно ..Глождак" гласа за самодопринос. водо* Хранислав Стојковић, пен зпонер: Гласаћу без двох.мљсња. Параћину јс потребна најпрс канализација, вод, здравство... ШКОЛА НЕОПХОДНА Владимир Гојковић, пспзиопер: Потрсбне cv нам и улице и капализаиија, али не заборавнмо ла нам је погребна још једна школа и го хитно. HA ОРАAKO MDPA О.иладина нам је све научила, самд .ии се чини da нас још увек није научила памегги. Изгледа da јој на то.и пламу тек предстоји добровољан pad, пошто све ,иаthe xohe на класичне радне акције. Овога лета послв 40 година, боброво.Ђни омладински pad се uaiuao у кризи. He може da се састави opuzada и icpene на ajctpijy, многе ОРА су остале без смене, бригабе стижу половичне, а организатори c.ieotcy paxtentma и сами се шичућавају. Ништа боља ситуацчја је и коб састављања параћинске opuzade „Бранко Крсманоеић”. A Motncda мо.чци a deeojxe и.иају права. Онако sdpaeu и јали, .uaadu и лепц се такмиче, и to join у pady с полустарн, стљ ри и немоћни. и.4 cyde, хвале их ц одају признања. To овсасо уотилено. Приробно. Али целог живота exto им истицали само позитивне примере. Сјајне. Светле. A образовање и васпитање је као и исхрана .чладих. Ничег сувишног, ничег премало. M3iJieda искључиво позитивни примери имају негативан ефекат. Иверје не лети балеко од клабе. Hu deца^нису што су некад била. A da ли та убарничка значка доноси њима већи број поена на 3aeody за заггошљавање, и ide се уопште учешће на омлаduHCKu.u padruiM акцијама признаје као корисна iipoTiieepedHOcr? Одлазак на акцију је постао napadepcreo. Пололиаи се padehu и Kad се вратши нико ни da ти стегне жуљевиту pyicy. Онако искрено. no.- штено. А о то.ие да ти се тај pad призна за радни стаж, још увек је са.чо udeja. Али и то је већ негито. Затим, неједнаки услови pada, отаљавање посла, великц број padHtcx акција, самим ти.и и њихово deeaaвирање, јер cad свака ошитина xohe Савезну padiiy акцију, лоша унутрашња органпзација... A Heicad је jedna година- била са.ио jedna акција: Ша.иац — Сарајево, Брчко-Бановићи, Нови Eeoipad... Данас их и.ча скоро сто jedna. (ж £1-ш&к;. киа СА НЕРАДМ; — Морамо отвараги процес обрачуна 3 са nepado.\t od врха do базе. Дозволнли Н с.ио Оа онај noped нас пишта не padu, a g Atu ништа tie пребузимамо против tbezoeoi ttepada. Od cada нерадници iteh? имати anсолутно ничију заштиту. Мора.чо бити спремни da таквом „колеги" у брк кажеAto ц чајнепријатнију истину. CaAto raiceiiAt pado.\t he.uo превазићи тренутну екоио.иску и моралиу кризу, рекао је МИЛОШ ДРАКУЛОВИН, секрегар npedcedmiuiTea OK СКС, иа састанку у „Станбарбтрансу". прастл здгонетнд ЛАЗАР МИНИћ, возач, најбољц padtaiK у „Станбарбтрансу": — Hatau руковобиоци избегавају da се лични доходак обрачуиава od бруто реализације, зато ^то беже od својих одговорностц, а шофери нису dy^iciiu du салт себи налазе nocao, eeh то треба da pade шефови. Ако три-четири Ateceua, чапример, возило tie остаарује doxodaic^ a npoтив возача ce ништа tie npedy3u.ua, ouda je no Aietiu euiuc крив руководилац tcoju to толерише, tiezo возач. Ceatzo rpeva da У padu ceoj nocao— to je npooro pciuctbe з^- 3 * гоистке. I КОНКРЕТАН ПРЕДЛОГ ПОНОВО САВЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ТОМИСЛАВ АНТИЋ. предссдник Градске копфбреоцмје ССРН: — За разрешење проблсма који постоје, фор.мирање Савс та месис заједпице био би итскако важан. Очувало би се једмлство које је красмло градске месве заједнмце и коордивирале би се све акпжје. Потребно је поново форммрати и сервнс за по.моћ месвжм заједнмцама ■ сжакој месиој заједници одредкти дм за завршаваас по|кх послова. СтаношшциМЗ „Глаждака’’: За бољи квалитет радова ПО 1ЕДНА-АЛИ ВРЕДНА НА РАДНОМ MECTY И КОД РАСПОДЕЛЕ HE СМЕ ВИШЕ ДА ПОСТОЈИ ДАЖНА И ТРУЛА СОЛИДАРНОСТ. НЕРАДНИЦИ TO МОРА Д/\ 3HAJY: ЛИЧНИ ДОХОДАК СЕ ИСКЉУЧИВО СТИЧЕ РАДОМ И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ. МИЛОШ СТЕВИП. ПРЕДСЕДНИК BERA САВЕЗА СИНДИКАТА, IIА РАДНИЧКОМ CABETY „СТАНДАРДТРАНСА”
i c:2 2 u M c x « = £-|S^g3vS 5 w "* = a « и iljIUIIIUlinilllllllllinUIIIIIHIUHIHHIftlHII ;ilkiho = 3 n s « 3 л s 8® ca 3. S 2 W £ 2 2 o s R3 3 Ф ooЖ s2 *c? S3 2C " o o 3 Hixtl a re b “ u >< ? i & Л g = c O <u X =. бђ 2^ 2 3 2 = Z 2 $ = □ s. 2 P S E?* 2 o ’ “ 32 Q g 3 c s Б 5 5§S 8 X Д л 5 .£ a Л IIIIHllIllllllllllllllll M4ooK 58 cu3 '<?toS 5- si o - g ,-?s § § o ? o a . . h—- Iб s ° til 3 5 2 □ S$ 8 2 |’<5 ’ S ^5« б 2 a s i 5 5? y « c. =■35 S * hocS o 55 3 в X c « g x a EC - 79 « x ■=: a aolQ 2 23? •3- O EC '- O ».‘-Д o 2 - rt 3 5 o s I o = o X S § 6 o £c б" & = 2 £ * S C t=C oXs£ §so ч 32 a s 5 3 O => ’ 5 IssO os 3 6 2 O « t 2oi p - - a o a 5Sqo « lidT O • ° c5 ; ou §2 ‘To ’ 8 v L> a 3 o □ § S 2 S ? £ O' 2 ° 8 2 2 o 3a i=: = ec e в - o
© SФ § o Pi p |rO з а д 9 p s w X = • a 77 P 75 O ■§3S S 3 © o° © 3'aS O <? p 13 X 3 2 « ч o’ a o§ X 533§g'S£ Д sa^l, a a a s §•§£ H P u u 3 *3.3 a S 14 3 -i S£ p o’K a « a И Л d a a B O | 5 B 8 S © p X ©pa £ e -s 244 ?S-SoE ■ o a a a 0 t? a q R p -s a O X "8 E o o p % o 4 a o E 3 a £ ° ? 5 t 0 34 a© p X ao 2 §•3 d § ©a § 8 co $ sq e! a £ 5 •< 2 § o a p g _ w - K -H j O >-l 9 C o a a o a = E И g a a a o p a « SE R ~ §1 g n 9§3 u H Д P Ja° p a ? 9 p g 2 л q p o o © B p '< S S’", -1 p 3 g s«5 E a V . G> o S'fa — q £ O E R3 p-o p £ - ■S5fS„S| 3 So §£•§ « Д К ч Ja H IgSgS'S? gop°1J2 fa g f 2 § =0 o -E a I3 a r la ° ci's C g,Ssels-^oi = gIS'g-''gs§ ^5-agggSs^c1pS°'-Q9'S^ 53--.«-.^- « g » 3 a.3.« в 4§n~©p?.d = „ Д §<59 5P|3 o © a £ ° ° 4j * a-B S « o g, iH;li EZ.^Sgh *9q<58ggpS§5«g 0о«1М.на'В3 “г=-в,г‘ K M § -2 14 •a a h la a p £-■ H W4 Q p Д §2§s g303*pS§; B.^awWaSH^i d 8 M a 4 £ o P P P la n d © © 3 аЗ^з.рбз^а •Д 6 'd'o R ° « ' « 5 »ds-? s§* Sag 5 3 4 0 S * e-g s ?° 2 3 3 ч Д E o ? P o S a § a a •' F^! £ ? s © 0 3 2 8 o .. d a ° P. o a^’s ? 9 C, O E a .0 £ 2 - O o O c 9 0 ’6*0 a £ 2 2 □ o = □ 3 P * « a 2 X n X i?p e a a © o CVC 17 5 o X > S □ g a a © o o ° o § o a © =.o u □ ro g aso *8 §- S £ Pl2|6B§ S’ A Д 75 hHii- 2lilsP= a o *o И o 24 « 3=1 E pEpla M a 5 a a a И ~ ' ' OE-S43 a o E a 24 2 E ° 8 s E ©SS-g a 5u E 5 o 3 Cl SB § 3iSs na-“9 ■a 2 -cj _ p a o 3 3d 2 © 34 a-o П o » 4 4 a-.a a- d a o § a 3 p h a □ a •a s w „ £ © 0 q rtQ-’S Sha E P d r'^ a G> p O ofiE 4?g^:a S д 4 o 5 q чзr\ 3' a <4 § H ■ a a a p ,9. 5 2 £. 1 ^7 ?O § 5 2 gSg^Bp-B Xg a сз° 2 P -i © p 3 - § ?5 8 d g o o IH ? a 3 9 7. 4 ° o E « W 3* S a a 6 o a a § П > a >gO E § M a м o w 5; 5 2 o. o ’ 3k8 S a a ° P u .'j E p и p 3ч .J o rl n » PS’S a r II a s £3S w 33o5 *is ^■8 Sd 1^1 3 «5 J4 w § o 2 a w a o o a M w 3 a c M n a 33 s m Fm V o © s w W Cl o s w a s a W 2 W s ? s a 2 rc ’X > — ya 5 8 - 7 e H a 2 S S > E м )a м ti o E pi i» a 0 d
СДМОПОПРИНОС 88 нонтлнт ИНТЕРВЈУ 3. СЕПТЕМБАР 1986. ■ БРОЈ 316 НАИ1И Y БЕЛОМ CBETY ПОГОН У ПРЕКОМОРАВЉУ? • Спремни смо да уложимо део средстава за отварање неког привредног погона у прекохморавском крају. Мислим да то желе и сви остали „гастарбајтери”, јер на тај начин би обезбедили и своју сигурну будућност, каже РАДЕ МИЛЕТИН на привременом раду у Битхејму. Л да породица Милетић стварно жслн напредак свом родном крају и селу Поточцу, доказује н чињеница што је увек прва у свакој акцијн коју води Месна заједница. Међу првима је послала новчану по- •моћ на жиро-ачурн села ixi име самодоприноса. РАДЕ МИЛЕТИН (40) н супруга БРАНКА (38) кренули су у Немачку још 1970. ГОДШ1С. Њнхова најстарија ћерка управо и има толико годпна. За то времз још су изродили ВИОЛЕТУ, CY3AHY и ДАНИЈЕЛА. Дсца нду у немачке школе, али поxabajy ii југословенску. Говорс два језика, знају ћирилицу, као и њихови вршњаци у По.морављу, играју српске народне нгре, певају старинске чобанске песме испод Јухора, добри су ђаци. Кад год имају времена чланови породице МИЛЕТИН одлазе у клуб „Загорјс” н ту се друже са својим зсмљацима. забављају и договарају око даљсг рада свог клуба. Али ако бн искрсло сигурио запослење, вратили би се и раније. ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ЗБОГ КОНТЕЈНЕРА „АТИГ Ct ЗАШШИЛЕ ■ Из „Атине 1” узели контсјнер ц закљу« чали, а ђубре бацају на паркинг. Стапари стамбеиог објекта „Атина 2” у Параћину, више пута су покушали да решс проблсм постављања контејнера у дворишту, тиме што су интервенисали код СИЗ-а становања, инспсктора рада, преко представиика Кућног савета, међутим, све се на томе завршило. Стрпљењу је дошао крај, станари су узнсмирсни јер овог ругло од контејнсра, који су постављени на пракинг простору, не може се нигде више видети. Станари „Атине 2” добили су нов коитејпер, међутим, станари „Атине 1" су исти узели, закључали и поставили га у дну њиховог дворишта, тако да сс уопште не употре * бљава, а 1)убре бацају у контејнср на паркинг простору. Тачније, на пракинг простору сс налазс два коптејиера и и»их користв! „Апше 1”, „Атине 2”, Фризерски салои, продаваицз ИВТКТ „Бранко Крсмаиовић”, стара робиа кућа н станари изнад н>е, бакаруша и приватна лица из дворишта. Љиљана Крстић прсдссдник кућног савста „АтЈша 2” Умицу заборављени S И у Параћину има много заборављених људи. Као да их је неко оставио и заувек заборавио. Последњих година све је више старачких до.маћинстава, посебно на селу, али и у граду има на стотине примера усамљених људи, који своје последње дане проводс готово заборављени од свих, између четнри зида, у тешким материјалним условима. Полазећн од чињенице да живимо у социјалистнчком друштву, да је свака месна заједннца љегова основна ћелија. морали бисмо да се преко н»е што пре организујемо и помажемо тим усамљеним људи-ма да не умиру заборављсни. Друштвено-политичке организације у свакој нашој месној заједници заједно са омлади * но.м могу организоватн групе добровољаца којн he помагати, обилазити и пружати основну помоћ остарелима. Светлана Падић И TO СЕ ДОГАБА ЗАБРАЊУЈУ САХРАЊИВАЊЕ! И то може да сс код вас догоди. Иако је извршена експропријација зе.мљшита за сеоско гробље, а решсња постала лравоснажна, неколико ранијих власника не дају да се на њиховом, али сада већ бившем и.маљу. покојници сахрањују, всћ и даље „својс” парцеле обрађују, а ожалошћешш лородицама и месној заједнпци причињавају неприлике. Жарко Векић РАЗГОВОР СА НОВИЦОМ МИТРОВИНЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ О1Ш1ТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ МЛАДН ТРАЖЕ ПРОМЕНЕ • Последњи омладински конгреси били су у правом с-мислу речи одраз спремно сти и снаге младе генерације за рсволуционарним променама. Колико је, друже председниче, наша олшадинска организација данас заиста револуционарна? Тачно је. Тако је било и па XI Конгресу ССО CpoEiјс и на XII Конгресу ССО Југославије и на коигрссима осталих република. МеБутим, мора да знамо да највеНи број младих није у ССО. Пре.ма томе п оно што се чуло 'На конгресима долази од једног дела младе генерације која је у чланству ССО и других ДПО. Мишљеља већег дела мла дих који су ван активностн ССО и других друштвено- -политнчких организација се нс чује, пако верује.м да су и Omi за промене, и ССО ако не изнађе методе ч начипс да и њих укључн у своју органивацпју, мисли.м да нске велнке промелс не може.мо очекиватп. О.младннска органнзација ве.ма статус у друштву какав би требало да има и јсдан део младих вероватно пз тог разлога није упућен у ССО. Међупш, hiiko омладииској органпзацији EEelip обезбедити добар дру штвени статус .уколико се сама оиа не избори за то. Према то.мс, мн у ССО морамо наћи начина да све младе укључимо v организааију н да се тако избори мо за свбј положај у друiltbv. Испу1<>сн>ем ова два инља мислим да he ССО постати много револуционарнија организација него што је сада. • Прилична незаинтересованост омладине за друш твено-политнчки живот, вероватно, је резултат њеног статуса у друштву. Што бн то по Вама, омладина желела да се промени и шта омладина ове оишпшске организације сама предузима на том плану? Незаиитересованост задру штвено-политички живот мислим да није само код омладане већ и код осталих друштвено-политичких оргаЕтзацпја, али ми лЕлади морамо ту незачнтересованост први искоренити, наравно уз помоћ друтих ДПО и осталих структура. Омла длна ове општине би желела да се лшого тога промени, међутим свесни с.мо да ништа не можемо садш променити п не можемо брзо променити. Y огшггинској конференцији ССО покушавамо да омладину залнтересујелЕо за рад у друштвеним органицијама које са својим про грамима свака за себе треба да привуче младе у своје редове. Са кадровски ја ко.м и масовном организацијом можемо кренути у промене. V нашој општинској организацији, мнслим да то још није случај. । • С обзиром да се ОК ССО финансира из буцета н да увек недостају средства, смемо ли да поставимо питање о наредни.м пла новима ii реализацији програма рада ове друштвено- -политнчке организације ако знамо да има близу 15.000 младих у нашој општини? OK ССО има 166 основних организација које делују у OYP-има, ochobhilm и средњој школи и месним заједннцама. Y марту, после избора све ОО ССО су донеле своје планове и про гра.ме рада. Реализација за внси од активностп чланова. Тако ЈЕмамо ситуацију да нам је о.младина активнија на селу него у градсклм месннм заједницама: „4. јули” „Глождак”, „7. ју ли”, „Бранко Крсмановић", КОМЕНТАР где имамо и проблсма око фор.мирагБс ОО ССО. За септембар с.мо планирали ЈЕСЕЊИ ШЕТ МЕРА S Најавом садржаја трећег пакета мера, који ће почетко.м јесенн бити упућен у Скупштину Југославије, Савезно извршно веће је употпуннло мозаик свог досадашЕвег рада. Налазећи се од првих дана мандата под јаким рефлекторима јавности, Савезна влада је радила одлучно, покушавајући да зауставп и обрне смер неповољних лривредних кретања, које је затекла. Рекордној инфлацији (крајем јуна нзиосила је 83 одсто) смањеном извозу и малаксалој производњи супротстављене су почетком лета прве интервентне мере. Када је у јулу распакован и други пакет мера, оштрији критичари рада Савезне владе су још једно.м посумњали у исправност таквих потеза. Бнло је, међутим. разумјбнво што се СИВ определио баш за такве, иитервентне кораке. Покушало je, наиме да добије у времену за при пему дугорочних мера и да колико-толико ублажп кризу у којој се нашла привре да. Кридпчарима је, уместо дила, као и све претходне владе, у временском теснацу. To наводп на закључак ла lie јесенас задатак СИВ-а бити деликатан: борба за опоравак југословенске при вреде. С. Марковнћ да разговарамо у ОО ССО око реализација планова и програма и да се договоримо о активностима до краја године. Отитинска конференција ССО има доста просторних и материјалних проблема, с обзиром да се финаисира из буџета. Надамо се да lie се радini људн и грађанп изјасни ти за завобеље новог са.модоприноса лз кога је и пла нирана изградња До.ма омладине и да ћемо у окви* ру њега решити највећи део пробле.ма друнггвених организација, а сашш тим и проблем окупљања младих којн сада седе у кафићима и кафанама, јер власници ових локала пре дођу до просторнја од 'било које омладинске органлзаиије. полемика в.чада прспоручила да пажљиво проуче садр жај Дугорочиог програма економске стабилизације и упореде са мерама које је ПРЕДСТАВЉАМО BAM OCHOBHY ОРГАНИЗАЦИЈУ САВЕЗА KOMYHHCTA РО „1. МАЈ” ИЗ M3 „ЦЕНТАР” С1И СЕ1ШШШ1У Y M3 „Центар” спроведена је пшрока активност око изјашњавање радних људи и грађана о пропериод 1986—1991. припрема за дужењу самодоприноса за Дана 20. августа 1986. године одржан је Збор чланова Савеза кбмутшста којн станују на територнји M3 „ЦеЕгтар”. На Збору је било зтрисутно око 70 чланова СК, посебно је био запажен већи број чланова СК који раде у Српској фабриии ста кла. О реализацији средогава Месног самодоприноса за изградњу објеката комунал не пнфраструктурс V периоду 1981—1986. годнне говорпо је Драгољуб Томнћ, а о потребама за даљом изград 1Бом ко.хгуналних н других објеката и убирање средста ва месног самолоприноса у псриоду 1986—1991. говорио јс Милап Бокић. Милан Бокић, председник Belia месних заједннца CO: — Први резултати говоре да lie се радни л>уди н граБани изјаснити за самодопринос, јер постоји расположење и потреба свих да нам град растс и блиста. неопходност продужења самодоприноса јер воле овај град и желе да учествују сво јим доприносом v његовоЈ даљој нзградљп. СЕДНИЦА СКУППГГИНЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Дана 27. августа одржана је седшша Скупштине M3 „Центар" на којој је донет закљгчак ла се нзјашњава« н»е за гвођеЕве месног само nonpimoca пзвршн давањем писмене изјаве. Спровођеебс.м изјашЕБавања руководи he Ko.MMcnia v саставу: Зоран Стевановић, председник, Александар Кнежевић. Дпагољуб Томнћ. Мирослав Дре новаковпћ п Делпнка Пантић чланови. Порсд тога. vr врћсна су задужења активп ста за спрозођење пзјашн>авања. Прелседник Скупшти нс је такође прпсгтне обаве стно о свим спроведеннм приггоемама и одржаним збо ровн.ма. Наи.ме. сачпњени су сви потребни списковп пепзионера, индгстријскпх продавнииа п лнна запосленим v п,тша члја cv селишта OOYP-a и Ралинх заједнипа v другм отпппгнама. занатскнх п пругих ралтБн и лица’ запослрних v љнма. алвоката, војних лица и друго.’ Прихваћен ie и преллог Од луке о увођеЕБу самодоприноса. Y вео.ма живој п објектив ној дискусијц дата је гтод-рш ка акцији за продужење ме спог самодоприиоса у паред них пст година. ЗБОР РАДНИХ ЉУДИ Дана 25. августа одржан је Збор грађана и радних људп на које.м су излагачн Милаи Бокић и Драгољуб То.мић прпсутне упознали о реализацији средстава Мес ног самодоприноса у периоM3 „ВРАПЧАНЕ” ЗА Д05РО Оно што сс у уторак, 26. августа чуло на збору грађа на v Месној заједници „Врап чане”, врло речнто говори да смо за самодопринос сви лис том. — Потписаћемо ми за самодопринос, био је речлт Здравко Гајнћ, стакларски радник. He за иас. него за нашу будућност, за наше унуке. Драган Komih, економиста из ИВТКТ „Б. Крсмановић” био је још јаснији: — Внди.мо ми какав је наш град. Видимо како расте и напредује. Он без самодоприноса не бн био ово шта је. пзмеГзу осталог рекао je Коцић. И сви оотали, бројии дискутанти, којн су напунили салу у Месној заједници Врапчане као један изјашљавапп cv се за самодопринос — алп. Нлједан од грађана Меснс заједнице „Врап чане” није пропустпо. а да не нзнесе своја запажања о неправилностима v реалнзапредложила. Ако је неизвесно каква ће битн судбина летошгБих мера, односно колико he им се повнновагги они који.ма не одговарају. јасно јс шта he се на1ш у треће.м, најважни јем пакету мера које доноси СИВ. Пре свега опе нсће битн ..ватрогасие”. него ћс се односити на развој и промене v прпвредном снстсму, што he peliii да he бити дугорочног карактера. Савезна влала ће ускоро уоблпчнтн својс предлдгс, подврћи их проверп у привреди и науч нп.м институцнјама, а затим упутити у редовну процедупу на усвајање. Утврдиће се јаснпја статсшја екоиомских одпоса са тптостранством. Учннпће сс ефикаснијом н друштвена контрола цена. Биће предло жена нова решења за фпнан сијску консолидацпју привреде. Мењаће се и Закон о удруженом раду. Најављеие су и промене у chctcmv рас подсле дохотка и лпчпнх до ходака. како бц они коначпо зависили од резултата тс кућег н мину.дог рада. Савезна влаца је показала да без изузетно јакпх кои трааргумсната, не одотупа од оног што предлаже, или памеоава да уради. Тп.ме до казује да сс припремила за потезе које вуче, мада јс ра »НАПРЕДИТИ РАД ■ Предводнли удруживање у АИК ■ Битка за остварење програма развоја пољопривреде ■ Успешно нзјашњавање за самодопринос ЗА АСФАЛТНЕ УЛИЦЕ Десимнр Живановнћ, Дођите у улнцу „7. јулн” да виците турску калдрму. Значи најпре су нам потребне асфалтпране улнце, па све друго Колекггив Радпе организа цпје „1. мај" у Параћину и.ма партпјску организацију која бројп 39 чланова. Међу АБп.ма је Н жена. 5 омладннаца, док су осталн чланови иглавиом из нспосредне ггро нзвод1бс. Y просеку ова ОО СК спала у ред млађих пар тијских органпзацнја, јер просечна стаоост њених чла нова је 35 годнпа. Y првог погугођу ове године комунисти „1. маја” од ржали су 5 састанака. На гтрви поглед то је можда ма ло, али ако се узме у обзир спеппфнечност посла којим сс баве. а којн захтсва сезон ско ангажоваље, тај боој н пије тако малн. На дневном реду Састанка била је текућа пробле.матика, активностп везане за конгресе, раз.ма транп су званични матерпја лтт. рлн се разговарало и о лаљем развоју ове радне ор ганпзаипје. Подсетимо сс да су icomvшестп успешно пзвелп акнн ју изгласавања, односно ре> ферепду.ма за улазак v агро нндустрнјски комбинат „Па раћин”, који полако постаје оно што сс од ЕБега и очекује. Програм развоја РО ..I. мај” предвиђа унапређење примарнс пољопривредне пронзводњс, што је п оспов иа делатпост. Y плапу разво ја прсдвпђепо је ц пеколпко важних иивестнција. као шгго је товилпште ол 2000 комада. риоебзк. млекара н обнављање машпнског парка. На том плану комунпстп мора да истрају, јер то п иа лаже данаипБи развој пољо прпвреде. Полсети.мо се да јс РО „1. мај” исушпла н привела култури око 300 хек тара до сада необраливог зе.мљишт,а. урађено подно складиште. канали за одвод ЈБаваЕБе ц тако даље. Треггутно ко.мунистн „1. ма ја" су ангажованп око пзјаШЕБаваЕБа за самодопринос и према речима секретапа Борђа Taciilia РО „1. мај” одЈГосно њепп раднпци, изгласаће самодопринос. ду 1981—1986. ii о потребама за даљо.м пзградЕБО.м односно о потреби продужења са- .модс-приноса п у ‘нарсдннх пет годпна. V договору око продужсља самодоппиноса већина ,је v својој дпскгспјц ногакла Тома Ранковић: — Ја са.м за то да ге средства са.модопрпноса тпо ше пскључнво за каналчзаиију. здравство, школстро и воду јер нам јс то и најпотребније. Бранко БатнБ: — Мора.мо сви да се изјаснн.мо за са.модопрннос. јср без тога не може.мо да ндс.мо напред Међутп.м. за здравство сс пс издваја довољно. цнји досадаш!Бнх ca.v.oionрнноса. На тапету су бпли пзвоБачн радова. они попајвпше. Нпсу Mii.Moiibctm нп налзорип оргапп, а чулп су сс п конкретнц предлозп за прсрасподслу . .процената”. Врапчанцп су захтевали више пара за пољске пуггеве, а мање за велелегтна. „неста бнлизапнјска’’ mama v пентрнма месних заједннна каква ппчу у разЕшм деловп.ма града. М. М.
I СЕПТЕМБЛР 1986. ПОРТРЕТ [2 БРОЈ 316 ПР0ИЗВ0ДЊД здоджлњд СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ВОАИМ ПРОИЗВОДЊУ АКТИВ ПРИВРЕДНИКА Q На седници Актива привредника ко ја је одржана 22. августа разматрано је организовање примарне пољопривПРОДАВИИЦК ИАИ , КАФАНЕ редне производње прераде и промета општине Параћин у оквиру COYP АИК „Параћин” ф Ојачати га кадровски и просторно Ф Без почетог капитала ф Могућност запослења и до 1000 нових радника Послс уводног излагања Вере Пантић, члана Ко.митета за привреду, друштвсне службе и фннансијс која јс говорећи о развојном програму СОУР-а АИК ,.Па раћин" упознала присутне да је АИК упнсан у судски регистар и да несметано можс да остварујесво је планове и задатке. О инвестнцнјама АИК-а говорио је и Тополица Недељковић, ВД председник пословодног одбора истичући да оне нису малс. алн да бп се њихово.м реализацијом запослило, 800 до 1000 нових радника. Милош Дракулић, секретар Предссдннштва OK СКС је такођс мишљења да треба уложити напоре да ова организација почне да живн U функционише јср по његовим речима наша пољопривредна производња је најнеорганизованија у Србији. Боривоје Балотић, полууживаоц на „вацуиг маши ии" је у Радној организапијн за производњу елекгроенергетоке опреме „Буоућност" већ 33 годинс. По geo је да ради као плетар балона, потом на израдп паркета, а након преквали фикацијс л на изради алучеличних ужади. Све ове године Боривоје путује из Доње Мугнице, стижс на време и не жали се. Задовољан је радним иестом, организацијом у це лини и личним дохотком НОВЕ ГРАНИЦЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДШ1ЦА Y ГРАДУ ж son mi Управо ових дана на јавну дискусију излази Нацрт одлуке о подручјима за које се образују месне заједнице у Параћину. По њој, Уставу и осталим законским актима. а уз пред на месне заједнице Знојац, Данково, Центар, Глождак и „IX конгрес”. М М. Градилшр Цветковић, ди ректор ИВТКТ ,,Б. Крсмановић” је говорећи о новим инвестицијама конста * товао да треба улагати тамо где је најпотребћије, најоптималније и најхитни је и сложио се са тим да треба дати приоритет АИК-у како би могао да се афирмише. По речима Драгомира Хаџића, председника Пословног одбора Српске фабрике стакла наша опредељења треба да буду искључиво примарна пољопрмв-редна производња која обезоеђују храну и предложио да се испита могућност адаптације једног дела Електродистрибуцијс за потребе АИК-а. Живојин Николић, члан Пословодног одбора СФС је истакао да је и зе.мљорадшгчким задругама Дреповац и Поточанка место у АИК-у, па речима Вукашина Милића, директора „Будућности” ту треба да се нађе и „Грза”. Иницијативу да се АИК-у помогпе и реше кадровски ц просторнп проблеми подржали су и Милош Стевић, председиик Bella савеза синдиката општине Параћш!, Зоран Вељковић, директор „Грзе”, Милоакф Миловановић, директор .,0- буће” и Витомир Иванишевић, предссдник Скупштине бпштине Параћин, који је иначе и председавао овој седниии. а како рече Топлица Недељковип, АИК-у више’ није потребна само морална подршка већ 11 почетнп капитал без ко га он не може да живи. На крају су усвојени закључци који треба да допринесу оживљавању активности у оквпру АИК-а и почетку реалнзација про грама. На следећој седшши актива привреднпка која је заказана за 4 септсмбар биће речи о орган-изацији транспорта у пашој општи нн. М. Ж. Трговци деру нежније од келнера Дрво се савија како ветар дува, а неповољни економски ветрови првтворе У олују. У t.ieny ]а тако^е, све већа „промаја". Jbydu су прину^&ни da.ce склањаЈу у бољу заветрину. Љуоитељи ообре капљице, vdicohe. Зашто једну чашицу v кафани плаћати 150 динара као у продавници „унуче” кошта 130 дина.ра. bM више ем јефтинније. Сад што ftuje пристојно таи на улици. испред продавнице, на тротоару, мање је важно. Култура нека извине, важно је dyiuy разгалити мученицом. Пије се свуда. Испред и у продавницама, v пекарама чак, а „унучића ш/а « у трафикама, замислите! Од раног јутра људи се групишу испрео продавница, пију. разговарају о скупопи и другом, заливају приче, а 'Њ шт0 од ^0-' ша не може da се ybe унутра, никога ни I брига. Што око подне „обична” муштери]а мора да пази на коју he пијаницу ба налети, како he da ybe, односно toahe, то што се у продавницама псује и галалш, то је посебна прича. Тек народ јс одувек знао odaicjie ветар дува и тражио на време за- ; ветрину. Тако и овога пута. A то не Ato- ! жемо замерити и da xohe.MO. Зашто да нас ! деру кслнери, кад трговци то раде много нежније и јефпшије. Наизглед. Мирослав Чопа Ш0 51-008 - ГАУВ ф Зашто сс на позив слабо одазнвају? са ЖСЛС.ИШЧКОГ тслсфоиа 51-008 ПОВИКА НА НЕИМАРЕ ПАРАНИНСКИХ УЛИЦА Зашто је то тако? Да би добилп одговор ла ово пптањс обратлли с.мо се шсфу станице Радивоју ПстрооиИу. И сво шта јс он одговормо: — Тачио је да нашп корисннцн прсвоза оправлаио протссгвују што iiAjajy ироолс.ма око добпвања noтрсбпп.х обавсштсња. Нанме, жслсзпнчка станпиа раод 6,5 миииона старих динара, али негодује због сва кодневних поскупљења. Иа ко су му после толико година рада иудили место портира, као лакшс радно место, одбио је, јер како сам рече, највише воли гфоизводњу где намерава ца остане до пензије. Боривоје Балотић својим иладим колегама, међу којима како сам рече лма изванредних радника служи као узор доброг радикка залгго је од радне организацлје добио похвал »ице, ручни часовник и ћлатник. 1 М. Ж. Потреба за изменом граница градских месних заједница указала се после израде и усвајања новог Генералног урбанистичког плана града, а све у циљу побољшања целокупног ураног система. Одлука о изменама одноеи се ходно прибављено мишљење радних људи и грађана месних заједница, биће утврђена нова подручја месних заједница. ПИТАЊЕ БЕЗ ОДГОВОРА: ГДЕ ЈЕ КОЦКА СА УЛИЦЕ? Као старији грађанин Параћина сећам се кад су 1954. го дине купљене коцке, плаћене 33 динара по комаду, за улицу, и стајала на гомили код „мале ваге", а затим је Фабрика цемента дала nape да се тим коцкама изгради улица од Железничке станице до Фабри хе стакла. Знамо да је коцка сихнута и уместо н>е дошао асфалт, али нико не зна где се воцка денула. Одвежена је у ■ааше м баре, до приватних вмхендица и кућа, за украшаваае дворшпта и ограда, тако да св друштвена имовина која јв, сжгуран сам имала опет своју намену распарчала на свестране. Гојко Боројевпћ Има и тога: ЛРИМАЈУ ВИШЕ ОД ШЕФА Кад је правилник о цаг рађиваљу према раду добар, као што је случај у OOYP „Великопродаја” Трговинске организације „Шумадија”, онда транспортни радници имају већи личнп доходак од ру ководиоца — диспечара. Физнчки радници ГРАДА ЈАНИБИЈЕВИН и РАДЕ САВИК примили су 80.000 динара, за 10.000 внше од свог шефа. Р. Јовановић Скорашњп зборови грађана по меоним заједницама сви одреда били су — још оштрији. Тема расписивања новог самодоприноса. у директној вези са у- 'лбшком претходног кроз квадратнс метре изграђених улица, просто је мамила л>у де да спонтано причају о, како се показало, свом огор чен>у. Повлашћенп нзвођачи радова, злоупотребљавју монопол, јер међу н»има постоји договор „да је свакп петао на свом буњпшту гла вни”, улице су пре трп године асфалтиране, а већ су пропале, само су део репертоара примедби љутих грађана упућених ООУР-у „Нискоградња”. Закључак на крају свих дискусија био је инсистирање да се упркос неписаним правилима, затражи нови понуђач који би квалитетније градио улицс. Грађани имају примедби и на рад надзорних органа. @ Досадашњи градитељ параћинских улица — OOYP „Нискоградња” за свој посао претрпео бројне критике © Мењати, ако треба извођача, али улице морају да трају He npobe ни један састанак радних људи, грађаиа или било које овеће групе, чак п неформалне, а да се н>их не потекне бујица прекора на квалитет новоизграВених, асфалтираннх улица. YKPATKO: ППРО ,ДПУМАДИЈА”: ДЕЧЈА РОБНА KJT1A Ако се нспоштују рокоза неколлко дана ПП РО ДПумадија" односно OOVP ^ШлокфОдаја' отеоpefce епеднјзјпсзирану мини робиу кућу за деиу „Зска". У овом обЈекту ма лишани из грзда и околиие задовољићс све своје патребе. ЈГ. Борђевић СМЕТА ИМ СВЕТЛОСТ! Расвета на левој обали Црнице одавно више не постоји а неонскл канделабрл су потоуно унлштенл дуж цслог кеја. Питамо се само који су то и какви људа када и.м и светлосг смета. Миллвоје Вучковић За улицу Мирослава Јоиића v Врапчану на пример, па се, како рече један учесник збора, људи плаше кад некн камион нагази на оне иштрчале шахтс, да се све не поломи и сатре. Међуим, какве се све правно техничке заорзламе овде не дешавају, најбоље осликава одговр на ову примедбу. Дао га је Јовам Томић, де легат ове месне заједнице у Скупштини општине: He може се кривитп надзорнк орган за ову улицу, јер она нпје нн примљена! To значи, улица, је техничкн неисправна, а камиони по њој јуре ли јуре. Шахте се ломе, пуца покри вач од бито шљунка, много тога мора да се ради наново, а б>ве то кошта. Нисмо у ситуацији да подносимо такав кемар и толико разбацивање, чуло се на збору грађана. Значе ли ове и овако оштре осуде неквалитетног ра да ООУР-а Нискоградња да пролази време „њнховог по влашћивања и лагодног жи вота баш захваљујући том динару из самсдоприноса”? М. Миленковић ( ЈОШ 50 ПЛАЦЕВА Како смо сазнали у СИЗ-у сгамбено-комуналmix делатности у току су ттрилреме за доделу педесетак плацева за нндивидуалну стамбену лзградњу. Конкурс за доделу плацева који ће бити објављен у нашем листу треба очекивати за месец дана. I М. Ж. 1 КОНКРЕТНО ПИТАЊЕ — КОНКРЕТАН ОДГОВОР: ЗАШТО ТЕЛЕФОНИ ЛОШЕ РАДЕ? □ V последње време тспефонске линије су изузет но лоше, па смо се обрати ли Мирку Јовановићу, директору OOYP ПТТ у Параћпну са питањем, зашто је то тако? — Пуштањем у рад нове главне ' електронске центра пе у Светозареву очекивали с.мо да ће квалитет саобраћаја у чворним центри ма па и у Параћнну бити знатно квалитетнији. Нада ња су се делимично испунила. Електроника. је учинила своје, али је дошао и до повећаЈва претплат них бројева, а да је преносни систем на релацији ■Јворна централа — главна централа спорије ширен. Ца илуструјемо то податхом да с.мо 1982. године у граду нмали 3.000 претпла сника, данас двоструко ви ле, а преноони систем се зије сраз.мерно ширио. Параћинска пошта је уговорила монтажу нових преносних каблова који he да задовоље потребе у међу.месиом саобраћају, a што по речима Мирка Јовановића треба да буде завршено до краја годнне. Када су у питању села просечан број остварених имттулса по прстплатнику је на шгвсгу Заједницс југословенских пошта. Међусим, у ООУР-у ПТТ у Параћину су уверени да ■ сс А1оже и вишс. Ових дана у Планп приступило сс монтажи новог преносног уређаја крји he о.моггћпги овој месној заједшшп боље всзе са свето.м. М. Ж. сполажс са.мо са једчпм бројем тслефона н он сс палази у каицсларијн шсфа стапнце, на исти број тслсфона може сс одазватн и .магаиин, алп пе можс вршпти познис, јср сс исза прсбацује из канцсларпјс шсфА станице која омогућапа као ипо еам рскао само јавл>апл па познп. Ако јс всза иребачспа на m.v гацнп дсшава се псома чссто да је магацконср заузст својим пословп.ма око пријема илп издвајаља робс, да сачскујс возове заЈедно са магацннскнм радинком али сс дсшава и то да капцсларнja останс бсз поссда it из других да тако кажс.мо нсоправдакп.х разлога. Због трга смо оллучпли да од Радпе јслнлнцс за саобраћајно транспортпе- послипе из- Лаппг.а захзсвамо да сс тражи још Јслан тслсфонскп броЈ од ПТТ Flapahinr, а тслсфон би био uociH&ru!ii кид отправника возова или у пупшчкој благвјпи шго би о.могућнло бо.ћс обавсштапањс корпсинка услуга же> лсзннчког прсвоза. Алексапдар Киежсвнћ ПРИЧА ИЗ ЖИЕОТА Бележи Милан Вдајковић Б A К A . Cpedibiix година' ниска, пуначка. — „Да се разјаснимо" — каже. „Ел he ово дете у школу, ел неће. Све његово друиаво у школу, a оно? Buiti'ii лекар рекао да може”. Спремност да се разјасни расплињује се као мехур сапунице. О школовању детета не.иа ни говора. Бар за сада. Flu генерацијски, нити према способностима. — „У онакав дом не може де је било. Сам у школу може. Специалну за њу. 1а не могу entile овакву да је чувам. He могу. la. имам и друге обавезе није сам' дете” — док све ово говори мења тон_ расположење, мимику, гестикулацију. Кажем no ко зна који пут: „Знаш да не може. Школа евентуално долази v об~ зир наредне године. Пре тога мора и на noновни преглед за школу" — стшиавам је истовремено. „Ако не можеш да је чуваш, дете има мајку na he.uo је предати њој”. Плане намах. „Она да чува дете. Она? Па и сам знаш да је све шунтава. Дете све на њу” — смири се усред реченице. Настави о својима: „Дете фала Богу, иије на моју фамилију. Моји сви здрави и нормални" — раскрави се, поче ц ба се смеје. — „Знат удала сс v Н. за пеког старца. Циганииа. Може отац da ју 6tidne. Н знаш шта ради. Узме теле.Фон v т>''ке ник и све no списку. Зове и које зна и ко је tie зиа. Кажу, комшикс сам дсфилујг па кафу. Кува будала целом свету. A онај старац плаћа. И нек плаћа кад је будала и ohe уладу жену". Почне joui euiiie da се смеје. „А знаш и венчача му жена iy у авлију. Па кад се noceabajy и побију. Ки...” — ,,А ово дете” — прекипе -иисао. Untie се намршти. ,Да зиаш da v do.w de јс било не da.u. He може. Cclm y школу” — заћути на час na продузки. ја мора.м да радим. Шта ме брига и за детс. hv да га веже.м с ланац за дрво па нек седи v авлију. 1а с н>нм не знам наа да радим". Резигнирано he na крају: ,.Не мож’ entile овако".
MfCHE 3AJFHHHUE 8авјнишивмвв ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Плана: ОПЕТ ПОЖАР ЖЕНА HA CEJIY УЗОРИ Неочскнвано џоћу пзмеђу 21. и 22. августа избио јс пожар у дворишту Радмила Снмсновића и до темсља је изгорело нсколико помоћних зграда, 1.500 килограма шиешше, 60 товљених пилића и сав убрани овогодишњи усев. Узрок пожара — примЈГПгвна елсктронпсталација. Сам домаћин једва спасао главу, буновап, пз запаљеног објскта. HillllllllllllllllllllllllllllllllHIII Лешје: ДОБРОВОЉИА АКЦИЈА Омладинци ООССО у Лсшју нсдавно извели добровоЛ}Ну радну акцију на ископаван>у будућсг базена код Врела, који би трсбало да убрза и развој сеоског туризма у овом лепом сслу под планином Бабом. Славица Благојсг.ић M3 „Знојац — Данково”: САМОДОПРИНОС — РЕШЕЊЕ Многи проблсми мучс ову мссну Зајсднниу: улице поплављене кад падне киша, многи коловози бсз тротоара, слспи сокаци, нсхишјена ... Зато грађанн очекују са.модопринос као решењс свих овнх проблс.ма. Лебина: HEMА ИХ МНОГО У СК Ф Данас су жене на сслу много активније ф Још увек нх мало има у СК Ф Са бебом у наручју — на састанак Општииска конференцнја рнтн на организованостп за друштвени положај и ак жена на селу. До сада ,су тивност жена he у наредним формиране секције V селипериоду свој рал више усме ма Лешје. Сикнрица. Давпдо ТРИНАЕСТА „РАТАРШАДА” Сторн иријатељи Ф II ове годнне по тринаети пут 23. и 24. августа сусретали су се имењацп Ратарцн, овога пута у Ратарима код Смедсревске Паланке. Пријатељство којс всћ цма лепу градииију. потврђено ie н овога пута. Представннци мссних заједница имапи су заједнички састанак, спортисти другарска над.к.- гања, а млади културни ама тери заједничку прирсдбу Свс у свему, још једнс плус, које је тако важно у □вн.м сложсним и тешким времсннма. ■ Радс Јовановмћ АКЦЕНТИ МЛАД11, A HAYKA „СТАРА” ДЕЦА БЕЗ УЖИНЕ Почела је школска година, а малишани ће и ове године бити бсз ужинс. Лебина једино нема ђачку кухињу. iiiiiiiiiiimiiiiiiiiipiiiiiiiyiiii Чепуре: БРИГА О ШКОЛИ Добровољном акцијом и новчаним издвајањем Чепурци су поправили кров на школи и преуредили учионице у ђачку кухињу. Тако су ученици добили бољс условс рада и жлвота у школи. Свстлана Радивојевић Наука јс за младе бнла н остала незаменљмв изазов л провокација нови.м пдејама и амбицијама. И норсд овак вог пнтересовања, установс којс имају задатак да разииЈају и подстичу паучио нстражпвачкц рад младмх, чине да младнма изађу у сусрет. II поред покушаја да се превазиђс класичан спстем школства, где је ученнк пасивнц објекат који се затрпава сувопарним чнњснпцама одвојеним од живота. н животне праксс, није сс ниш та урадило ако се изузму онн малобројни ентузнјасти. Y нашем друштву науку, као н бсзброј других ствари мсста које она заслужује, Једиа од последица name не брлге је да нмамо науку Kola нам стари, по својо! опремљеностн и п« љгдчма ко in се „агком баве. Нашој наупи ie потребна ..свежа крв” — младп и способни ЉУДИ. Услед недостатка oprat«чзз ваног научно-нстраживачког рада млап.их сасвнм нормад- • иа је појава Младих пстоа * I живача. организашНе «'з чиI јих би сс редовл р?грутовали буд\'ћи научни ралниин. Впеме ће показати да лч су оправдали своје постојање. Владимир Јанковић ЛКЦИЈА ОЖИВЉАВЛЊЛ СЕОСКИХ БИБЈШОТЕКА Брже qo књиге Градска бнблпотека „Доктор Вићентије Ракић", Општинска конференција ССРН, Општинска конференција ССО н Скупштина општине поиренуле су иннцнјативу ожнвљаван.а сеоскпх библиотека, како би кљи га брже и лакше дошла до читалаца. Посебна комисија обиНи he свс месне зајсдип1 це, сагледати стање н изнај Ни најбољу могућпост v сва 11<1ом селу за реакзиви)ран>е читаонпиа и књижница. вац. Д. Мутиица, Ратаре, Крежбинац, Стубица. Радује нас што cv жене са села. иако јако оптерећене послом, постале а^твније. Нијсдна од н»их не желл да изостане са састанка. Било ie примера да мајка са бебом у наручју присуствујс састанку. Жсне ссла сада (слободније учествују у дис кусијама, предлажу. захтева ју. CsojiLM радо.м се дока3VjVСЛОБОДНА ЖЕНА — СВЕСТРАНИЈА Присутни проблеми неизвесностн v пољопривредиој производњи. стицању дохотка и обезбеђењу материјалне п социјалне сигурности зс.мљораднмка. пепосредно се одражавају, и иа друштвено-економски положај жена на селу. Стога ie потребно радпти на унапреБе н>у услова живота и рада на селу и већим учешћем жена V друштвеном ц политичко.м жнвоту. Мало је жена села. члано ва СК. Општинска конференцлја ће се заложити да их v парсдном перноду буде Biiiiie Оргапнзоваће.мо предавања нз области здравства, по љопривреде Настојаћемо да се н даље врши обука жена из области руковања пољопрнвредни.м машинама. Жене села cv укључене у рад новоформираног -OOYP- •а „Домаћа радиност". Из се ла Лсшја 12 жена је склони по уговор са ово.м РО и та ко стичу допунска средсгва. што ц.м омогућава побољшан»с материјалног положа]а. Мирјана Жикић БРАШНО II ХЛЕБ Имкад 1пње 0 Од влажне н проклијале црни хлеб пшснице само гњецави, Трешњевица: СТАЛИ РАДОВИ Овог септембра ђаци немају срећс да уђу у нову школу. Израда школске зграде је у застоју због недоктатка фннансијских средстава. Нико из Месне заједнице не зна тачно када ће се радови окончати, na he школа снгурно дочскатн ново лсто нсдовршена. Бланка Павловић BYKOBHM ТРАГОМ БУСНЛ(ЗВАЧНА ЗДРАВИЦА Хвала газдс, бог тк дао лспу epeliy, дуг век, пчешку тугу, орловц нокти, Ос стао ту се гребао, дабогда сина оженио, одгодкне снау удавао, no сунцу одио ки слепо куче видо ки слепи миш лстео ки глиста. Казивао: БОЖИДАР МИЛУТИНОВИЋ (50) Бусиловап Записала: А. Аравђеловић ПРЕД БЕРБУ: KYKYPY3 ДОБРО Ако јс судити по саддш> 1бсм стац.у кукуруза, Оерба he бити богата. Mcbyriiu. »а шс дугогодмшњс ратарске ис кустоо говори да сс кукурузу нс можс всропатп. Шта кажу стручљаии у прогначн борбе чулн с.мо од агропома Жгспојипа Борђсвнћа: — Кукуруз је до са да нздржао. На сувљим теренима. међугпм, стабљпкс всћ под горевају н ако о вих даго пала киша мс жемо се надати добро.1 берби. Док v другим крајевпма Републпке. Подипављу п Војводипп брнну брпгу куда са старим залихама, ам бапп v Поморављу су празни, тако па се нови род чека као озебло сунце. М. М. ОТКУП ПШЕНИЦЕ На иогаеди месту Откуп пшеннце као после дица неорганизованости жетве завршен је са свега милион шеото хиљада кнлогра ма жита v друштвеннм а.мбарима, што је далеко испод три милнопа. Откуп се наставља, али је Параћин н да ље на последњем месту по количини откупљене nuiennце у репиону. — Очекујемо да штабови основпих и задружних орга низација и земљорадничких задруга, ипак. ураде аналнзе о протеклој жетви и да их доставе, иако је рок за то био 10. август, а они ни до дан-данас то нису учинили, рекао је Стеван Митровић, шеф одсека за пољопривреду и шумарство у комитету за приврсду скутпшпнс општине. Како с.мо сазнали на ско раиићсм сасганку удружене пекарске индустрије двадесег година уназад није било лошијсг брашна, односно од овогодишње пшенице. Али нн млнновн нису били спрелши за нспоруку полубелог брашна, па се на наши.м трпезама налазпо само бели хлеб. Y параћинској пекари полубели хлеб чини 30 одсто укупне производњс. Са 120 продајних пунктова послецњнх десет дана враћено ie 2650 килогра.ма хлеба, ко.ји ге касиије продаје по багателној иени од 50 динара или пропада. Јелица БорБевић М. Миленковић ПИЈАЧНИ БАРОМЕТАР Одоше лубенице Почео је септе.мбар, брда лубенииа се смањују, варва ринскл бостан сада кошта са.мо 30 динара по кнлограму. Парадајз „месечар" из најчгвенијег повртарског сс ла — Дољсг Катуна може да се набави и тто 100 дпнара. а првокласна паприка 10 ди нара по комаду. Ситнија парнка пде и по 30 дпнара. Цена јаја је 30 динара. али јс зато снр прескочио 1000 динара по кплограму. Виноградарске брсскве. односно праскс, врсде 60 динара, грожђе 150, колнко и крушке. СФЕРА РЕКОРЕДЕРА Миодрагов понос Пољопрнврсдник Миодраг JahiiMOBiih, пз Ратара важм за једног од најнапреднијпх поллпрнвредних пронзвоБача. не само у свом селу, всћ и шнре. Поседује 10 хектара земље, плодне моравске равнице, на којој сади пшеннцу, кукуруз и крмно биље. Мсђутим, М»- одраг је познат и . као добар одгајивач приплодне стоке. Прошле године на по.БОпривредмо.м сајму у Стрижп добно је награду за најбоље' грло у катсгорији крава. Ово му није прва награда у сточарској лроизводњн, веН само једна у низу. Мнодраг Јаћимовић са супругом. оцем и четирн унучета стнгне да обрадн имаље и све уреди око товилшта. Син му је запослен као возач. Радс Јовановић ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Предности саје I © Сматра се да води порекло из Кнне и других земаља југоисточне Азије © Соја спада у групу најважнијих њивских биљака са широком н разноврсном применом у ком погледу ретко која биљка може да се упореди са њом. Ј.ТГ, Семс coje садржи дпа пута вишс беланчсвина од 'говсђсг' ЛОВ YBIIJEH КАПИТАЛАЦ Младл. алп искусни ловци Драги Николић н Радиша Илић, из Клачевице недавно су одстрелнли днвљег вепра калиталца тсшког бли зу 300 килограма Y niy^u« Пљошје, чије кљове с поносо.м чувају. За последњих десетак година ово је најбо љи улов. ЈОШ ДВА ВЕПРА И Љубиша Бокић из Плане v размаку од десетак дана убио је две дивље свиње од по осамдесетак кплограма. затечених v чопору. Жарко ВекиН ПЧЕЛАРСКА ЗАДРУГА „ЦРНИЦА” Све на једном месту ■ Y новој продавници сав рспроматеријал за пчеларе ■ Откупна цена меда 620 динара. Крајем прошле године пче лари из наше општине организоевали cv своју Задругу. Међу пчеларима постојп велико интересовање за н>ец успешан рад, рекао нам је Предраг Ранковић, председник Пчеларске задруге „Црнвца”. Настојимо да у првом реду пчеларнма којп iLMajy вблики број пчелнњих друштава обезбедимо кредн те ради даљег развоја њихо внх пчелвњака. Кредите је обећала „Агробанка" и очекује се да he то обећање битл испуњено. Недавно је отворена продавшша у улици Саве Ковачевића v непосредној блнзини Робне куће „Шумадија", всома добро је снабдевека и пчелари у љој могу да Kyrie сав репроматеријал за пчеларство од кошница. па до најситнпјих делова, а на стојн се да се тај асортиман још впше прошнри. Захваљујући томе пчеларп мз на ше општине не морају biiluc да иду у Светозарево, КрагуЈевац и Београд радн набанке репроматеријала. у овој продавннцн вршп се и откуп меда no цени оц о20 дннара по килограму. To је најповољнија цена v нашем региону, па п Србнји. јер друге организацнје плаКају 600 па I! мањс динара по кмлограму. д. Гајнћ и CHHibCKor меса, три пута Hero јаја и око 20 пута вишс Hero кравље млеко. Зрно соје има око пет пута вишс минсралних материја од говеђег и свињског меса. По хранљивости и калоричној врсдноси кнлограм сојиног брашна врсди око 2,2 кнлограма говеђсг меса па је у Кнни и другим зе.мл>ама југоисточне Азије с правом назнвају „месо без костиЈУ". У исхрани људи користи се зрело ссме, зелено зрно н брашно. Зрело семе сс користи као вариво или пржено, а кувањем у води добија се пире којн сс додајс разним јелима. »Јз соје се добија млеко по хранљивост слично крављем а од млека разне прерађевине (кисело млеко, јогурт, кајмак, разни сиреви). Од сојиног брашпа спрсмају се разиа јела, посластице и папипи. Од брашна се меси хлеб лако варљнв и посебно погодан за људе који болују од шећерне болести. Из сојиног брашна се посеб ним поступком издваја протенискн концентрат од кога се спрема месо и разне прерађевнне од меса. Затим се добија квалитетно ул»с за исхрану л»удн, маргарин и јестива блљнп маст. У фармацеутској нндустрији од coje се производе кремови — помаде, тоалетни сапун и глицерин, а користи се у инду стрији пластичних маса и штампарских боја. Соја и.ма н поссбаи значај у исхрани свих до.маћих животиња а нарочнто стоке у гову и крава музара, било да сс користи у облнку уљаних погача, сачме, било у облнку волу.минозне сточнс хране. Соја нма н вслики агротсхнички значај као одличан прс дусев за многс шгсвскс биљке јер обогаћује земљиште азотом и поправл>а н»сговс фнзичкс особипе Јован Цветковић, дипло.мирапн ипжсњер но.воприврсдс
лшнти 3. СЕПТЕМБАР 1986. ■ БРОЈ 316 ивмкнпш 0БРД30ВДЊЕ - НУЛТУРД ФЕЉТОН злиичкл БРИГЛ РОДНА KYEA БРАНКА КРСМАНОВИПА ДРУЈШВЕИА БРИГА И ЈОНСС Када је 1978. годппе свеча но н уз прнсуство неколико хиљада грађана нашс општинс, бројгмх гостију „з Републике, КУД-а „Бранко Крсмановић”, другова п са бораца нашег народног хе роја и шпанског оорца Бра нка Крсмановића отворена (по други пут) његова родна кућа, нико iiuje пи слутЈИЗ да he и поред свих oociiaita, матсрпјалних улагања, обез бећицан.а скромних услова за њен живот и рад, ово спо.мен-обележје биги п прс истека једмг деценије пред затварањем. Мп нпсмо пн довол.но богатн, ни довољно виспренн да се нграмо средствима и већ стеченим потреба.ма да се гост туриста, намерник, ђачка екскурзнја, војник, одведе до места одакле је кренуо у свет Један од иај омиљснијих бораца наше ре волуције. Исто тако, снромашнн смо објекгима са овом наменом па утолико &еразумннје звучи одлука Да ова кућа макар н привреме но престане са радом. Напо.хшњемо да је. што се не догађа често у нашој средп нн било обезбеВено лице у сталном радном односу, које је поред улоТе кустоса би ло и књижннчар у сеоској библиотеци, смештеиој у Р° дној кућп хероја. Затварање куће значн кључ за библиотску у време кад се увели ко прича о кризн читања у сеоским срединама. Овакве одлукс треба преиспитати и пнтервептнпм спедствпма во дећп рачуна о мшнм могућ ностима наставнти запо”г,ти посао оп 1978. годинс. обога П1ТИ ITOCTaUKV цовнм документима. етно-собу. лепо ссоско дворпште које би мог ло да прерасте у етно-парк н повећати број књига и број читалаца, «ер је то наш народнп хероЈ н заслужпо својим делом. Друштвена за једннца би морала да уложп вишс наггора и средстапа у овај објекат. Љиљана Радовановпћ КУЛТУРНИ »в ИЗЛОЖБА ДРАГОСЛАВА ПЕТРОВИБА Спноћ је у фоајеу ГАП-а отворена самостална изложба скуллтура Драгослава Петровића из Дреновца. Овај самоуки сликар, члан је Музеја наивне уметности у Светозарсву и до сада јс н.мао двс групне п једну са мосталну изложбу у родно.м Дреиовцу. На овој изложби заступљсн јс са 27 скулптура: СЛИКАРИ РЕГИОНА Y току септембра сликари и уметнички фотографи са региона приредиђе аајсдиичку пзложбу у нашем граду у оргапнзацпји Ценгра за култу-ру и информисање „Параћин”. ТРИ КЊИЖЕВНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Прошлог петка Књижевни клуб, Књнжевна омлади на и Икар одржалп су заједннчкл састанак после летн>ег од.мора ц договорили се о раду у нареднам лериоду који lie обиловатп мио гим акцијама и кљ11га.ма'. УСПЕХ ДРАГИШЕ ПАНДУРОВИНА Ових дана у изданд, .Југотона" из Београла појавиле cv се две плочс Сгојапа Стс вановпћа из Бусиловца н Мп кија Гајпћа такође пз овог краја. Запп.мљпво јс да је текстописац иа обе плоче Драгиша Пандуровпћа из Ср поке фабрике стакла, познато име у том свету. коме је ПОЧЕЛА НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА ПАРАБИНСКА МУЗИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА ПОНОВО РАДОСТ НБРНГЕ ■ Од 1. септембра преко 6.000 ученика основних школа вратило се ђачкој клупи, књигама и обавсзама. Y првп разред уписано је око 750 ученика, којн су на свечан наСпгурнпји уз бакину руку — Припреме за почетак нове школске годпне извршене су па вре.ме п све осио вне шкрле па терпторпји на ше општине спремно су до чекалс септембар, каже Бра тнслав Пекпћ, секрстар СИЗ-а образовања и културе. Кад је у nirrai.by наоавка уџбенпка п прнручника нп ту нсћс бпти посебних потс шкоћа, a v договору са Општпнским већем Савеза спн диката учсснпцима из мате ријално угрожених породица биће омогућено ла до Kibiira дођу беСплатио. Бачке задругс изнаћи ћс начпн да се уибеншш купују па or плату у две-трн мессчне pare. Ни са ттрсвозом учешпса пз подрх^чнпх до матичнпх школа неће бтн проблема. тако да малпшанп могу безбрпжно да отпочнг савлађи вап>е паука п венггина. Једпно niTo ТТП1ГП1 основно школско образоваље и васпитатве јестс проблем недостатка школског простора v „Глождаку”. олноспо v ИШ ..Момчило Поповнћ — Озрен". Тамо је и ђачка трпезарија претворена v учиопн uv, тако да ученицп неће и.мати обавезнг уЖП1П’> нс' такао је на крају Боатислав Пекпћ. секретао СИЗ-а обра зовања п културе. ОСНОВНА ШКОЛА „МОМЧИЛО ПОПОВИП — ОЗРЕН” ИРЕБМРАИА ОДЕММ 0 Основна школа „Момчило Поповић — Озрен” пре 3 година, када је и отворена, имала је 650 ученика, а ову иколску годину почнње са преко 900 малишана. Чак је и »ачка кухиња претворена у учноницу. Радоог коју доносп сваки септембар ђаку прваку и н>е говом старпјем другу прпсутна јс и међу основпи.ма школе „Мо.мчнло Поповић”. Али сета која притиска овај колектпв, одражава сс ц на ученнке, јер пије лако запо четп школску годину у изу зетно тескобном проотору. ПОЕТСКА ПАНОРАМА Ypebyje: Светлана Арсић НОВИ ГЛАСОВИ V покушају да будемо вндовити и сагледамо будућност параћинскс поезије, определили смо сс за неколико нмена. Најавлл је.мо пх као one чијс вре.ме долази. Својом смелошћу, свежино.м израза, модерним сензнбнлитетом п амбициозним трагалаштвом пссници младе генерацнјс noTBpbvjv. чувену дефппицнју поезије Душана МатиНа о поезији као „непрекндној свежини света . Несклонн хорском певању, они представљају са.моталне гласовс за које lie време показати како he се коначно модулиратп. Најрационалније пскоришћен јс свакп кутак игколског простора, a то може да осети са.мо човек којп свакодневно впди како кроз школска врата умаршира преко 900 гчеиика. ПРОЈЕКАТ ИЗ 1960. Школска зграда нзграБсна је пре.ма пројекту нз 1960. године. Нема припремних одељења, а Закон нх тражи. Иаго тако, општинска п рспубличка инспекција нс дозвољава рад кухиљс каква је постојала до овог момента. Међутим, ни н>е више не ма јер је претворсна у учи оницу за још два одел.ења нрвог н петог разреда. Дого динс нема више месга ни за какву могућност такве ирпнове. БЕЗ УЖИНЕ ОНН КОЈИМА ЈЕ НАЈПОТРЕБНИЈА Структура ученика овс ВЕТАР пшоом НЕМАРНОСТИ 0К0 УЏБЕНИКД • Пре ћеш уловити жар -птицу негу уџбеник из струке Уџбенпцп као да су постали птице, довптљиве да избегну мрежи радозналих школараца, парочи то оних који су већ одаб рали зани.мање v усмерено.м образовању. Школ ска година је почела, a још увек не.ма уџбеника нз свих предмета. Школа би можда хтела да помог не ученпци.ма, ади изгледа не налази право реше-* ље. V књижара.ма добпја мо рецовне олговоре: „Ва ша школа треба да да ницијатпву односно да нам пиеда спнсак за сваку поједину струку". Старо искуство сг понавља, односно подмлађу је, књнга нсма. прсдавања почнн.у, сви слежу ра менима, ?ер се не зј«ч ко кога требл да подстакне: baiui професоре. однссно школу, школа кч.нжаре. ла се сачш загпггерссујуУглавном ппе heui уловчгн жап птнцг нсго уџбешпс нз стру ке. Светлана ПаннИ OBIIX дана Раднички савет трсћег ООУР-а одобрпо трп милнона старих динара, као по.моћ за објављивање збнрке афоризама, коју lie понудити Књижевно.м клубу ,Д1нрко Бањевић”. Доламом трчи хладно клупко праишне од миља, инати се замотуљак, темси од неба, зауставља дах. Светлана Панић Драгутин Отовић Од овог броја. драги читаоци, представљамо нова сликарска и.мена из наше средине, али нећемо запостанити ни радовс всП афирмисаних ликовнлх уметаика. Овога путл представљамо Драгутипа Отовића, рођеног 1962. године у Параћину. Отовић је сликар аматер. Запослел jc у I-1BTKT „Бранко Крсмановић". До сада није имао самосталну изложбу, али је два пута учествовао на групни.м изложбама, и оба пута био маграђен. Представља нам сс цртсжом „Кула па обали”. ДАВНО ЗАБОРАВЈВЕНОМ CHY Дотакни лшслима Ружичасте снове Слепе девојке \'злш ceehy из Мрачне цркве Сакриј глас пред Изваћеним очима Насмеј се речи.иа које ти Довлаче cehaib'e на зло. Дсјан Љутић Орах a смештен на сунчеве залиске t гледао сам га стидно ; достојан? Плакао је и венуо а кроз олуке несхватљивог Мора Битц капала је epeha распрснула no трулој води у тсиио некој количини линија немарно се. је изгубио покушаваш зашто ;е Сунцс тужно кад пеко плаче? А ја зна.\1 вене орах венг. Драган Радојковић He бој се речи док судбина спава не бој се птице што сања крај лета и кише у Atajy врати ми ccluo лепоту снова док љубав спава у твом загрља]у. Зоран Радосављевић ПЈколе јс таква да ie велики број децс добијао бесплатнс гжнну. Та деца ће вероватно настави у овој години слушати бсз уобичајеног до ручка, јер јс иако nocroie обезбсђена средства за исхрану ученика, не.ма .могуН ностп да сс она припре.ма н дели. To је оно што јс у ово.м колективу изазвало највсћу забрннутост. — Скупштина СИЗ-а обра зовања и културе јс почетко.м ове године доиела одлу ку да се доградн школскп простор у нашем дворишту. Наи.мс, у првој фази градно би сс простор за иотребс Вач кс кухиње, а у другој простор за наставу. Том догрчтњом донекле би сс решио п проблс.м чуваља доку.мента ције и админнстратлвпог де ла, као и школске .медијате кс. Припрсмс су у току, раде се пројекти ц траже се иајповољнпја решеља па ни bov Скупштиис општипе и СИЗ-а образовања. чулн смо од директора Радивоја Сми л>анића. За ову школску годипу веН је касно за било какво рсшење. Y изузетној тескоби, под тешки.м гсловп.ма стица ће се знање. Верује.мо да су сви онп који су надлежни за решавање овог проблема схватили колико ie потреба и хитност решаважа. Мора.мо да нагласимо да ie ово peuieitc са.мо прпврсменог карактсра, јср ново часеље у Глождакг захтева н нов школски просгор. Гло ждак је последњих годииа доживљавао наглг урбанизацију п ово је момеиат да се кроз самодопрниос обсзбеде срелства за hobv uikoav која бн пастеретила ОП! .Д4о.мчило Поповић — Озреи” и створила бол.с venose за образоваља и васпита ње наших малитнана. Снежана Јовановић Пише: Томислав Милосављевић ПОЧЕЦН ПРАВЕ МУЗНКЕ • Мада јс Поморављс и сам Параћпн јсдло од рсткнх подручја па Балкану којс стномузиколошки пнјс истражсно и историјскн, музвчкн, обрађсно, покушаћу да опишсм музички живот нашнх раннјих сународника којп јс континуирано тскао од самог пассљавама у овс крајсвс. Музнка, као моћпо срсдство психолошког израза, а с обзиром на културнн зиачаЈ и вслику распростра1ИНОСТ у свим друштвсним стадијумнма, иипошто нијс луксуз, всћ всо.ма значајиа културна област која нзнскује нашу најсавссннЈу пажљу и најсвсстранијс проучавањс. Дачас, за нас музнка јс „у.мстност” — пријатан додатак живота, .могућност окрспљсња н забавс, док јс за нашс даље сународиикс бнла и много вишс од гога, панмс, она јс нмала својс утврђспо обележЈе к функцију прс свих „магиЈско ослобађање, праћсње етинчкнх норми, ослооађањс кос.мнчкнх снла, закли- ||>ање демона, културна радња, нужни дсо свакоднсвког посла ...” Да бк сс схватнла паша стара музичка култура, нужно јс нс са.мо слушањс bcIi н познава1БС ванмузкчкнх околности којс су условљавалс такав музичкн развој. Као најстарију, аутснтичну, музику нашсг краја са снгурношћу можсмо сматратн гусларску траднциЈу. Ова врста вокално-ннструмеиталнс музнке јс врло раног порскла п бнла јс чарсто всзаиа за појсдкнца кзвођача (гуслара), у тој мсри да бн сс слободно могла назватн 1всгови.м власинштаом. To је к бпло најпрссуднијс да сс ова музика нспрекидно одржп \-иркос тсшким условнма владавинс Турака. Карактсристнка овс традицијс јс да су сс углавпом псвале јуначкс (спскс) псс.мс, којс су биле лпчна пмпровизација сваког гуслара, а нзвоВснс су и препошепе са колсна на колсно у оквиру јсдис тскстуалио и музички иаслсђсис шс.мс: Морава нас вода одрапила нек Морава вода и саранн. Y свим обнчајнма н обрсдима нашсг краја колективно (хорско) псвањс, тада још са.мо јсдногласно, п.мало Је всома важну улогу у HBBobciby обнчајпих и обрсдннх псса.ма којс .можсмо подслитк иа жснске (љубавнс, свадбарскс, жетслачкс, ссдслачкс, псчалбар. скс . . .) it ЈОбрсдис народпс пссмс (славске, лазаричкс, колсдарскс, крстоношкс). Всома Јс било развијсио дсчнјс п пастирско псваibc и свнрашс. Псвало сс и играло при прнпошсњу жртава, о победи Јунака, о pobciby детста, о сахрани мртваца, за жству, за кишу . . . а од музнчких ннструмсната наЈчсшћс су употрсбљаваис гуслс, дромбу.вс, фрулс, окаринс, гаЈде (одраслн Србн); чсгртаљкс, звсчкс (дсца); зурлс, трубс u разни жнчанп u ударачки ннструмситн (Турци). Карактсрнстнчно Јс да су лсвачи тог врсмспа врло чссто гласом опопашали наосдскс нпструмсктс. Псс.ма јс скоро увек пмала и пску музичку функцрју, а реч јс скоро увск бпла важна као и тои, па се чссто epehe мстрика народиог говора: Крстоношс бога .молс да удари росиа киша (псс.ма јс заннсана у Буљану, а пспапа јс па Литнјс на крсти. Изводнлн су јс група људн н дсце. која јс ишла од Записа до Запнса (кулгурно мссти, освсIicho дрво илн ка.мсн, на ко.мс Јс урсзаи ii.ui псклсcan крст — Запнс) газсћи свс прсд собо.м (жмто, u>uвс, ливадс . . .) Конструисањсм тонских лссшица тнх пссама долази.мо до закључка да Јс па фолклории .мслос нашсга краја всо.ма мцого утицала музнка азпјског nopeкла, као и црквена музнка — псиање које јс бплс под утицајем внзаптијски, лгалоазнјскс и спријскс иркоснс музнкс. Всо.ма рапо у јсдио.м краИем псркоду пијаол>\'Ј\ сс такозваин пародни свирци, плссци, шппл.мснн, нека врста жопглера, који путују по диоровима, фсудални.м и богаташким кућама, саоори.ма и вашарим: забавлшјући својо.м нгром, пссмом, глу.мом и псва ње.м народ no Србијп па су стога, исроватпо, бнлп i дсо наше музичке прошлосгп. Ношто су за саоЈ< y.Mclic бнвали плаћанн, то сс може сматрати да с’ онк првп 11рофссионал11п .музпчари коЈи су no conn јалној и друштвеној лсстиици бплп на најнпжсл ступн»у. КЊИГА — ПРВА БРИГА Препоручује: Љиљана Радовановић НЗАБРАНН ЖНВОТ ■ Катарина ИваповиН: Изабранп живот пздавачи; Кшижсвни клуб и Народпа биб билотека у Крагујевцу, 1986. Постоје људи који су пеправедно забо рављени и поред живота и дела који за служују дужну пажњу. Једна од такви: личности је и Катарина Ивановић pobent Јб8з. у Tpmibu крај Вуковара а животш шт ]с носле Тузлс, Београда, Сорбоне Смедерева, Ншиа довео у Крагујевац у кол je и умрла 1969. гоОане. Oea прва жсна филозоф у Србији t прва жепа писац средњошколског уџбени ка била је целог свог живота велики бо рац за женска ц рабничка. права. Студи рала je филозофију у Beotpady код про фесора Бране Herponujeeuha к Јовиш скерлића, а н,ени нријатељц и dpvzoeu то ко.м целог жпвота су били Алфрсд Адлер Жан Кпкто, Владислав Петковић — Дис Јаша Продановић, Исидора Секулић и дру »lira 'иаЛ11 њо^ Равн°нравног саговор Нзспц путописи, дневници, есеји и кри тчке у изоору ц редакццјц Милана Нико липа обавсзуЈу ttac да се бубоко замнслп .ио нао судоином н дело.и жене која i* uamo] културној историји дала велик! оопринос.
Ккижара и актикваријат .ДОРОТЕЈ" из Параћина расписује КЊИЖЕВНИ КОНКУРС за другу шшу новопокрснуте сдиције „Српски песккци" Рукопнсе у два примсрка слати др 31. октобрз овс годлнс на адрссу: Редакција листа „14. дана”, 35250 Параћин, Улица Макснма Горког 4. Рукописи сс не враћају, а најбол-а књига на конкурсу бнће обЈављсна у јануару 1987. године. ОДГОВ.АРА: ДУШАН ПЕТРОВИН СТАРЕШИНА ОРГАНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ CO Лазпћ Рачоданр пз Сараор иа код Смсдсрсва пша: Ових дана на napahiiiicxoj лпјаии тржишна лнспскинЈа ми јс одузсла оЗ праслћа којс сам купио ради това. Питам, да лп јс нпспсклија за КОШ1ГО поступкла, обзноом ча ја пмам угоиор са зазругом у С.мсдсрсву о поопзsoiibii и тову прасалн. ПОНОВНО ОТВОРЕНО ГИНЕКОЛОШКО- -АКУШЕРСКО ОДЕЉЕЊЕ 313№Ш ДЕТЕ MOXLHH KPeAi wW— I bwbbwmi H1ICH СМЕО, ЛАЗНКУ РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ" - ПАРАБИН Улисујс школскс 1986/87. године полазнике за слсдсћс облнкс: 1, Течајсве енглеског, немачког и франпуског језика за предшколску, школсху децу и одрасле. 2. Тсчајевс кројења н шивења (почетни) 3. Течај стенодактилографије (деветомесечни) 4. Тсчај за техничке секретаре 5. Течај за манекене и фотомоделе за омладниу и одрасле 6. Тсчај пртања и сликања за децу и омладину 7. Обуку заварнвача за електролучно и аутогено завариванх: 8. Обуку за рад са комлјутерима: — за кућне комлјутере — за наставнико Одговор: Прсма Закоку о зро.мсгу робс СРС на »лоч ним пијаиама .чоже се вринил промст сгокс само из мсђу појсдннапа под слгдсћнм условпма: ди продазац пролајс стоку ко;а јс у н»сrocof својннн п да купап ку пује ctokv само за својл noтрсбс. Како се под куповинои сто ке за својс потрсбс полразу мева са.мо куповина коју нр ше појелшрш — индпвилулл нк ле.мљора.пшни за обавља н>е пољопрплрелне геллгнлс тн п куповпна коју прше apvm појслнппи за добија>к-.‘ потрсбпс количипе мсса зл потропиву у ломаћппствч- нп стс смелп ла купујете опу коллчппу прасића. |ср ппглазп оквире лолпо.'вепог no WKony. ИнспектшЈа |е лакле е праву што јс одузела cnv колпчнну купт>еппх праснћа. g Овнх дана, тачније 20. авгусга отворено Ја инсколошко-вкушерско одељеке пвраЕчнске Болниос, i.rje је због адаптаиије било затворено од 15. јука. Ад ;игапн|а Јс била нужна због нснаменскл граћснс згралс i-'oja Јс првобитпо била плалирана за грудло олсље нл. као и због дотраЈалости инсталација, а не због спнлсмнје, како Је шнра Јавност информпсана. 111 РТЛНЦЕ 0П1Т ■ Драги малгппани у нову школскг годинукрените лепо и модерно обучени, а да бисте знали како изгледа Barna дечија мода за ову годину прочитајте следеће карактеристнке и погледаЈте цртеж. 9. Обуку возача за „А” и „Б” категорију (одобрава се обука и на кредит) Сви павсдени облнци су ван система усмсрсиог оо разовања. Уннвсрзитст he врилпи упис полазника н за сгицан.с основног образова>ћз (консултативна настава и лолагаље нслита). liffl пглдги УПИС HE СЕ ВРШИТИ 11 ЗА ДРУГЕ ОБЛИКЕ ОБРАЗОВАЊА, ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈУ И СЛИЧНО Y 3AB11CHOCT11 ОД ИНТЕРЕСОВАЊА. Радло вре.мс од 7 до 18 часоВа (пауза од 8 до 8,30). Обавсш1сл>а сс могу добитк и на телефон 53-167. >( јј, (ЈО\'Р „Трговачко, техничко, оптичко стакло и ул.),е.ме|ћ11пањс стакла” Српске фабрнке стакла — Иидустрије стакла Параћин, сходио одлуци Радничког савета број 148 од 19. августа 1986. годинс оглашава: ЈАВНО НАД.МЕТАЊЕ РАДИ ПРОДАЈЕ Доставно могорно возило „Комби — Застава 850 АФ" рсгистарске ознаке СВ 637-03, годнна производњс 1982. са почстном нсно.м од 80.000 aiuiapa. Разгледаше возпла и лицнтациЈи истог обавнћс сс 10. септе.мбра у 8 earn у кругу фабрике стакла у Па раћину. Право учешћа у надметању нмају сва правна и фпзнчка лица. Учесници надмстања су дужни да уплатс 10 одсто од почстне цене возила прс надметаља на жиро рачун број 63504—601—4954 ООУР „Трговачко, техннчко, оптнчко стакло и оплемсњивање стакла” Српскс фабрикс стакла — Индустријс стакла Параћин нли у готовом на благајни овс РО. Трошкове преноса н порез на промет плаћа купац код надлежног органа Олштине у месту станован>а. Купац се обавсзујс да вознло преузмс одмах no исллатн купопродајнс цсне, а најкасннјс у року од 7 дана no завршсном надмстању. ЈПРО ,13. ОКТОБАР'’ ООУР „ТРГОВИНА" ИЗ ПАРАНИНА НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ ЗБОРА РАДНИКА ООУР-а ЈАВНОМ ЛИЦИТАЦИЈОМ П Р О Д A J Е Путничко возпло „ЛАДА”-1200 С регистарски број СВ 887—14. Годнла лроизводње 1984. прва регнстрација 11. 1985. roaiuia са почетном ценом 300.000.— динарз. Возпло није у вознои стању. Лмцктацмја he сс одржатк 06. сслтембра 1986. године у 12,00 часова на плацу ООУР-а „Трговина” улица Моше Пијаде без броја ПараБкн. На лишпацијн могу учссгвовати сва правна и физичка лица с тпм да лрс почетка линитације уплате кауцију у лзлосу од 10 одсто од утврђене почетне nene возпла за лродају. Уплата кауције се вршн на благајнн ООУР-а „Трговина” у Параћину. Порез иа лромст ллаћа купац. Возило лрсдвиђсно за лицнтанију може се разглсдати сваког радног дана од 6,00 до 14,00 часова па плацу ООУР-а „Трговина". Овоч адалтачнјом проиторијв су npn.tarobcuc логрсбз.ма савргмеиог акушсрства, што значи да су створснп ОПТИ.М.1ЛПИ услови за рад, почсв ол пријсма трудпнца, до отпуста мајкс- са новорођенн.м летето.м. Створсни су услови за изолапију трулнине. које су под сумм>о.ч као Moryhii нзвори инфекције. To, таKobc, омогућује и смештај мајке са HOBopobcniiM легстом v случају nopobaja на путу до болнпце. Нони амбијснт одише свежиноч и чнстоћом. Нека овз светлосг н мирпс ходника буде и апел да то остане траЈно. Морамо при сзакодневио.м раду подизати ниво зцравствене свестп уз обостранн папор особља и будућих мајкх, а све то у лнтересу здравог детета. ДИСПАНЗЕР ЗА ЖЕНЕ — ПРИВРЕМЕНО У овом објекту ће битп смстптеч диспанзер за жене у зато прилагођегпш просторпјама партера. Иако х<али простор, значи делпмкчну интеграпију дела послова у оеновпој здравственој зашгитп жена. Ово решење Је прпвремено, јср ће соедствима новог самодоприноса бктп изграћен нови објекат — ,,Мајка н дете”. Јасмнна Петковић — Матић Продајсм Kapoccpnjy „Опсл рскорд каравап” и мотор „Волга — газ" пспрапан. Тслсфон 55-360. Пролајс.м кућу у ynniiit Cane Koвачсвнћа број 8. Параћип. Упнтати на тслсфон: (019) 24-811. Продајсм шллка-блок. Гелефон: 55-423, Жнвота Јсвтић, Патрпса Лумумбс 20, Параћик. Продајсм младе куниће, бслгнјске I орпЈашс. Тслсфоп: 56-542. 'Радосап I Јенчић, Параћнн. Продајс.ч трактор , Фсрггсоп 533" Миладнн ПстровиН: Рашсвнца. Кућа па продају (нопогра.ива) у СтрнГш на домак Параћнна, два спрата, струја, асфалтнп пут; доњи спрат одмах уссљпв; погодпо за дпс породице; Пма засебни улаз. Уп11. тати на телсфон: (035) 51-111 па послу, илн впдети на лнц\ "еста. Ча слав Aiibe.iKOBtih, Борисл 'хмдрича 40, ПараБпп. Тслефон: 5.' .4. Продпјсм добро очувапу , Шкоду 100 Л”. Хранислав Pa.nth, CauciM 13'1, тслсфон: 51-673, послс 14 сати. ПродаЈс.м ,,Пс;ко 304”, рсгистровач до јула 1987. годпнс. Може п у дсловн.ма. Телефон: 51-653. Милошевнћсва 2/2. ПродаЈс.м њпву у Жеровннци од 20 арн. Упптатн у Врапчанској 6. Љуба — лнмар. Продајем .Псг.пшу” 1981. годнштс. Телсфон: 52-583, поподнс, МнцнБсва 23. Мсп>ам комфорнс станове у цснтру: двособан 56 квадрала и јсднособап 44 квадрата за трособни са парнн.м грсјањсм. Телефон: 55-502 од 15 сати. Mciba.M јсдкособан сган у строгом цснтру riapahiiiia, другн спрат, за већн уз договор. Тслефон: 54-300. БЛАГОЈЕМ БОРБЕВИБЕМ пснзиопером Нн протскле лве годпне и годнне које he пролазшн не могу га одвојитп од иас. Отншао јс изкснала алн нпс јс везао вслпком л>\бавл>у и боло.м. Увек у мислнма са м>им 1БЕГОВИ НАЈМИЛИЈИ EPF! ШЖЈЧТЕРР Пише: Милован Богдановић Било = номпјутер сауда Да су могућпостн ко.мпјутсра го тово невсровап1с нска послужн oaaj при.мер. А.мсрнканин су за потрсбе обуке својих пилота употребпли ко.мпјутсре, ларавно one велпке, и направили ко.мпјутерскс сликс свнх аеродрома у свсту, трснажер за пнлоте чпја унутрашшост одговара у потпуностп кабини авиона, подигли то па виснпу од 12 метара и поставили лилоте као у стварној ситупцијп. Њи.ма сс „сервира” иа примср c.icTaibe на хонгконшкп аеродро.м чију слику пилот влди грсд собом, маглу и сличне услове. Кажу, да су .\tcpciba показала да су рад српа, крвни притисак и осгалс реакцнје органкзма пилота биле јаче изражене нсго у стварној аггуацији. Огроман је лроток информација које co не могу класшшнм мстодама нн пратнтн, а кдмоли користнтн. Ту јс рачупар човеку помагало које јс нсзхменљкво. На пример, у шта.мпарској пндустријл комлјутср нгра важпу улогу, Саврсмени рачунарл су у стању да одређенп текст по потребн нсправе, дотерају, мељају дужкпу редова, убацују и пзбацују по жсљп целе речсницс плн пасусе, једноч рсчју, компјутср јо савршен уредлнк. ОВИХ ДАНА Y НАШЕМ ГРАДУ ... Отворен први бутик цвећа Мали зслснн простор па улазу у Болницу добпо је, крајем прошле недељс, јсдан, за око л душу, веома пријатан украс. Лспо стнлпзован и вешк. \к..оп.-гсн \ скосријир, новоотворснн бутик iiseha it сувенпра не само uno плснп поглсде лролазпнка, нсго п изазнва размишљзње н оправ.тапо ncro.ioB.iibc што се за опакзп објекат пнје нашла нека бо.т>а локаннја. Кала поглеламо каквн свс кносцп и такозване булице „красе” слободне просгорс у најужем ucinpv лашег града, онда вн.тлмо колнко јс оирл-л.ана прпгс;.ба на лоцирање иовс нвсћарс. Всликп избор У.МСТНИЧКП начин>спнх нксбзна од свежсг и сувог upclia ciiMiiaiHMiiiix сувеппра н нсо.ма модерног пакита o.i ксрамнке пра- |'И <\ гкра * npc-jaaior простора бутнка, а верујсмо ла нс грсшнмо Giihe \ t.p.ic и mi-'?’ii\. кућама. Онакап објскдт заслужујс д.1 се поссти I! r-aJiaMiH Панталоаицс прошпрене у боковнма, а узанс према дну, нско.тико фалтииа у струку, на спортскнм ва ријантама пуно иепова и разних до датака као што су дрикери, шггнс, аплккацнје од кожпце н тако дал>с. Тканпне су вунене, пунпје па мучне или „џннс”, а дсзени су карирани у комбннацпјп ксколпко всселнх боја. Сукњице су. такође, са пуно фхтгица нли иеле плнснране, а кариранк лезенп у весслкм бојама или са стилпзованим геометриЈ скнм фигурама. Џемперп једнобојнп v такозваном „дуплом раду *\ јаких боја »ли у „жакару са расплшгуткм шархма, дезено.м из би.т>- ног к жквотнњског света, наравно свс спчнзовано. Детаљн: малс кра ватс, машнпце на блузама п ххт>н ннпхма, неки брошић на чвору .машне, трсгери на сукљхма н пан тхлонама. ЛЕКАРСНА орлинација доктор Душаи А. 9ел»ковић, специЈалиста за дачје болести Б О Л н V свакодневном животу реч БОЛ се употребљава у два различита смисла. Првобитно значеље те речи је бнло у вези са осећајима због неке органске повреде или поремећаја: зубобоља, главобоља, бол код опекотнна нли других повреда. У друго.м смислу ради се о болу који задире у душевни мнр: жалост због изгубљене драге особе, тешко незадовољство због неуспеха у животу и друго. Ми ћемо овога пута говорити о органском болу, односно болу који има органску подлА»-у. Рецепторк за бол су сензнбилни окрајпн који се рззграњују по површнни тела и у унутрашнлсти. На кожи постоје посебне осетне тачкс за бол, за доднр, за хладно и топло. Од свнх тих кожннх осећаја највише и.ма тачака за бол: на 1 сантиметар квадратни има нх 170, према 25 тачака за додир, 7 за хлалпо н 1 — 2 за топло. Тачкс за бол су распростран>ен“ no површпнп тсла у различнтој ryemни: највише нх нма у прсгибу колсна 232, а ја.мпци под грлом — 228, прегпба лакта — 224, шмеђу лопатица на леђима — 212, Hajxtaibe кх има на врху поса — 44, на табану — 48 н рубу \ва — 76. O.i оргака којк могу да болс на првом месту додази нервнп снстсм. Овде јс бол врло интснзнван: зубо боња због запаљен,а зубнога жнвна, ударзц у лакат свнма лобро познат no Hcvro.mocTH због повреде лакатпог жмвна (оссћој ударт струје). ВеБн лсо .масе мозга није осетљнв на бол. Од остхлнх унутрашњнх органа познати су као оссг љпвп па бол пругасти мшинћн, пикоснииа костнју — перпосг (јак бол код ударт у полколснлцу), cno.biie ткнво крвннх судовз, поребрица и друто. Изузетно јаке болове могу да дају камснци у жучнпм гптевпма, као и у мокраћннм канзлкма услед разтеззн.з ткипа, нарочито зко се покрену. Међугтш, неки оргапи, сами по себи не реагују болио на надражај: срне, јстра, бубрсзм ч плућа. Промене осетљнвости за бол \torv се н вештачки нзазвати. Наравно нз хуманнх рапога нзазиваћв се само промсне у смнслу смаљсњл бола плн потпуног укндака балнш occhaja. У тој борбп протпп бопова мсшпина употрсбљапа најразли чпшја фармаколошка средства. Нарочито јс важно уклдаље болова код опсративпнх захватз. разних врста рака у ззвршном стадијучу као и код бубрежних и жучкнх камепзпа. Постоји и психолошки поступак no.Mohv кога сс можс сугестнјо.м утппати на промсну осетЛ.НВОСТН. Међутим у меднцннској лраксн овај поступак ннје ухватко дуб.ге корене. JlaKiue јс н сигурпн- .јс то постпћи пкјскшгјама лскопа протнв болова или апсстсзпјом (нар козом). Када бп ложмат»ај бола, сам по себп, пмао сврху нлп зхчатак да очува органпзам, требхго бн очекнвати за јс жсгос ннтскзитсг у сразмери са тежином обољен.а. Међугпм, Maiba олскотина, зубобоља, ncno.iHoui.MiRa ncvpxinija |< друго дају врло јахе болопе a ;ia апсолутно ннсу опасие по живот. Са лругс стране тубсркулоза плућа потпупо јс бсзболна, а почстак рака, такоћс, нс дају бол. Познато јс ла нма белболннх тровања, па чак it пркјат1!<с» нлркотика. Осећај бола у вслнкој мерк xiвнси од луисвпог расположеља: смоцпја, патп-а, сугестившг утицаји могу мењатп бол. Пацијенту са зубобољом, који одпазн сто.матологу, бол може престаги. Војпкк може бптп paiben у борбх, а да бол осети тек касннјс. Хнпнозо.м сс такоБс може OTK.1OIHITII 6<1Л. на прим.ер nopobaj нод хпзнозом. Кол неких л.у.ш постоји Инлпферентпост на бол. Једац део лакпих особа је лгшевно заостао. Постоји н обрнуга афсктнвна реакпкја кала бол причнљава зздовољство. To се дсшава у случајенима сексгхте изопачености — мазохизам. \ лечењу бола основпи пркнпил је лечсже болести коЈа мзазква бсл. Мсђугкм то није \вск xron he na ociaje лечење бола као гаквог. V сваком случају код упоркич к |зкпх болопа. поготово ако трају !у:че прсмена. трсба сс обраттп лскарг Осногно је nponahn глрок noianii болова. Прн пслра-шпм лечсњу обсл>с1на н болова he спонтапо прсстатп.
РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА ии Вишс од годпну даиа како је фудбалскп савсз општлне формирао сскцију фудбзлскнх трснера која броји прско 50 чланова. Од осшшачко конференцнјс до даиас ннјо одржап ниједан састанак, шггп састанак бпло ког мног органа. Очпглсдло да трснсре муче другс брпгс. Оснпоан>ем сскцпјс фудбалских трснера хтсло се постлћи квалитст, uipyчност, омасовљсњс, кроз курсевс it ссмпнарс. Зато прсдсгојп тежак задатак да сс у што краћс.ч року овн програмп и остваре, а трснсри ..пробу (.*" Храннслав Бокнћ ФУДБАЛ: ИЗВАНРЕДАН Ф¥ ДБАЛСКИ ДОЖИВЉАЈ НА СТАДИОНУ „ЈЕДИНСТВА" | ПАДОБРАНКА ’ СВЕТЛАНА СИМИН ДЕМОЛНРАН „ФАП" • Јсдивстио — ФАП 4:0 (0:0) впћ 6( Стадион: ^Јсдпнсгва”. Глслалана: 1000. Стрслци: Милснг.оонИ у 63. Мллићевић у 65. н 83. и Горан Жпвковић у 85. мииуту. Судија: Стојнћ (Бсограл). Јсдннстро: Богосазљсвић 7, Јовановић 9, Стспановић 7, Мнлси ковнћ 7, IlcTKODiih 7. МплићсвиП 3, Д. Стојановић 8, ВулпћсвиГх 7, Г. Жлвковић 7, С. Жнвко- (МзтиИ —) Дрснооац 6, (3. CrojaitoDith —). Праву фудбалску носластииу no6it.ui су всрнп навијачп Jeanнства послс ирошлопсдсљног ручка. Свс cy.Mibe у псефикасност п у спагу обповљспог thus ..зслснпх”, pacnpujii.ni су го ловп.ма Мклсиковић, Mn.nihcBiih и Горан Живковнћ, а што join впшс рзлујс. спојом пгром новајлнјс Нсбојша Јозаиовпћ н Цракче Стојановнћ. Јсдинство са снага.ма којс тск греба да сс покажу у пуном cja jv. Залраво у НебојоЛ! Јоваиовпћу Jc.hihc.tbo је добн.то смгур тог бека искуспог играча којп сс изглсла „тешко пали' * п уоск у лруго.м полувремену бол»с нгра. Дсбитант Дракчс Стојанооић у Јслпнсгво јс дошао послс Звслдс it Рудара нз Костолиа и оснм младости са собом јс лопео маннре пробојног нападача н преипзпог шутерз. ПРВА У ЕВРОПИ ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Пшпе: Љубиша Богдановнћ ВЕЖБОМ ДО ЗДРАВЉА Е Од првог броја нашег листа почећемо са ссријом написа који третнрају општу проблематику фнзичког васпптања, као и значај бављења физичкпм вежбањем. Поред тога биће речп о спортским повреда.иа као п о начнну превенције и збрнњавања. Почсло )С опрсзно. Јслинство |с дугп.м напалима плсло мрсжу око гола Стојића, а гостн су, лако рскло бн сс, спрсчаиалп завршни ударац. И свс тако ло одмора. А опда пз всдра нсба груиуо јс /зслспи ураган". Трснср То.мпћ ко.манловао Јс „јуриш” по дссној страин”, којп су прсдводнлн бск Јоваиовпћ н дсбптант Дракчс Стојановић. Вишс од свсга радујс то што :мо виделн npcnopobciio, ново Дуго јс публика на крају утак мнис аплаулнрала „зсленпма”. Подјсднако јс аплауз био упуИсн капнтсну Богосављевпћу, Стсвановићу, спгурном Пстковн ћу, Вулпћсвнћу, Зорану Стојаiioniihy а значајнн део тог при siiaiba са трнбина припао јс тренсру Томићу којн споро' алн лостижно гралп тим спрам сво- |е замнслп. М. Миленковић ф Са резултатом 0,30 Саетлаиа Снмлћ освојила златиу меааљу у Аустријп. Падобранска pcnpcjciiiauiija Југославнје прс нсколико лана учествовала јс на сзропскоч првспству у Клагенфурту у Аустријп, са ког сс падобранка Светлдпа Симнћ, члан Аеро-клуба . Наша крила” вратила са освојенпм првим мссго'1 п злат ном мелал>ом. Рспрезслтаипја настав.га лрнпрсмс за свстско првснстЕО, хојс he се одржатн од 1. до 15. ссптсмбра у Анкари. а мн сс надамо још јсдном врххнском успсху нашс Свстланс Симнћ. Славољуб Годнћ АФОРИЗНИЦА Образовањс владе чак и не подразумева . н»ено дошколаван>е. Љубиша Милмћ Черпобило —било јс. Идемо даље. Драгиша Пандуровмћ Ових дана су толикс врућипе да је чак м бсли хлсб поцрпео. Југослав Ристић Престаннтс са ссчом шума, где he народ да прослави Дан устанка. Мо.мир Станисављевић Тсшко сс павикавамо иа.олвикаваае. Мирослав Чопа Бсстсслср: Фигуре проневерис. Бранислав ЂокиИ — Кан Поссбно мссто заузсћс и лична хпшјсиа oinix који се бавс слортом као н штстпа улога употрсбс алкохбла н дувана. Оиширпнјс ћсмо ппсатп о фуд балу који заузпма посебно мссто у свакоднсвно.м жпвоту п раду, и за којн сс пе бсз разлога кажс да јс „Најважнвја споредла ствар на свсту". УТИЦАЈ ФИЗИЧКОГ ВЕЖБАЊА НА ЗДРАВЉЕ II РАДНЕ СПОСОБНОСТИ Здравље прсдставља јсдап од бнтних слемсната људског живо га н прсдуслов јс за лпчну сре ћу п заповоллтво. Ову чшбсип1у су познавали још стари Рим п>ап1Г, од којнх нам јс остала и пословипа „МЕНС САНЛ ИН КОРПОРЕ СЛНО” — у здравом тслу — здрап дух. Y дапаш!М!м условима свс пс ћс урбаннзаиијс п тсхнпзацијо жпвота физичко вежбањс има поссбпс 'задаткс. I-Јажалост, све »aibii број раднпх људп и омла аннс сс укључује у спстсматско всжбањс. Разлозп су миогоброј пи н налазс се у самим људима. Свс зависп од ibiixobc свес тп и с.хватања о потреби бављеiba физичким всжбањс.м. Иаршо јс доказано да сс правндно одабрани.м дозпраннм всжбама може утнцати на нормалпзацнју раста и развој млалог органпз.ма, којпм постајс јачп и отпорнпјп лакшс сс припагобава разлкчитнм сремсиским услови.ча п промснама. Фи зпчкпм всжба.ма сс лаљс утичо иа огппту способност органпзма, па крвоток, дизаис, нервнн снстс.м. MiiunihiiM и коштанс спсгсм. Стнчу се одрећснс моторне иавикс (xoaaitc, трчање, баца1бс, скокови 1! тако дат.с)г којв човск при.мсљујс у свакодиевном жлвоту. Всо.ма јс значајан и угицај на емоционалш! жнвот, развој јјораллпх особина п карактсра. Свс ово сс маннфестује кроз потребу за одмсравањс.м скаге брзинс илп олрсђенс вешпше. Бавл,сње спорто.м кроз пгру п такмичењс развпја w смисао за колсктив, другарство, отклтсабс ссбпчности, развијањс самоконтроле, охлучносш. храбростп. толерантностн и тако даље. (V слсдсћем броју: штстиост употрсбс алкохола и нико-' тина) ФУДБАЛ: (ДРУГО КОЛО) ОБИЛИБ — ЈЕДИНСТВО 1:1 (0:1) Стадион: Обнлића. Глсдалаца 11>00. Судија: Костић (Пирот). Стрелци: Г. Живковић у 3. за Једннство н Павићсвнћ у 58. за Обилић. Једииство: БогосављевиН 7. Јовановнп 7. СгевановиН 6, Мнленковић 6, (Мпрковнћ —). Петковнћ 6, Милићевић 6, Стојановић 6. (Дреновац —Вулићевић 6, Г. Живковић 7, С. Живковић 7, Динкћ 6. Послс обазрнвс лодслс болопа на домаћсм тсрсну протпв Раднпчког — Зоркс Јсднпство јс ма по обрадовало соојс наонјачз бодом пз Бсограда, а још иишс радовала јс лобра нгра на опо.л врућем тсрспу. Са мало вишс срсће , зслсни" су могли да сс вратс нз Београла са оба бода ла јс Стојаповић при самом крају утак.мпцс био за мало прсиизкијн. м. м. СТРЕЉАШТВО: РЕПУБЛИЧКО ПРВЕНСТВО OJIYJA ОМЕЛА СРЕЛЦЕ Олујни встар ометао стрслие на републнчком првенству у Бо ру од 30. августа, тако да су по- :тнп1ути слаби резултатп у гађа- ■б\' МК пушком за ссниоре. Делегат Стрсљачког савеза Србије судкје н воћс екипа. лредложиле су да се ово гађање понпштн н извсде ново. Станко Здравкопић СТРЕЉАШТВО: ПРВЕНСТВО РЕГИОНА СЛАБИ РЕЗУЛТАТИ ! 0.1 двапасст општина Региопа ■ Шу.мзднјс и Поморавља на прI вснству у Бупрпјн појавиле се ■ само трп: Крагујевац, Нуприја н Параћпн. Резу.тгати у нслинп слаби. С. Здравковнћ КО СКАЧЕ СЕБИУ YCTA —HE БОЈИ СЕ ГЛАДИ Мн смо ти брс, некп млого несрећни народ. И.ма мо три врсте носача. Носиоци негативних појава (е онп се искилавише нк>- сећн) и они који тек тре ба да се носс... па да нам буде боље. Свп смо носећп, а овамо нам опа да наталитет. Сваки од нас, кад сс већ родио, живи у свое меото, а сви скутпа у заблуди. MebyniM, напредова лп с.мо у хгедецинн: сад и лопови опсришу па свс стране. Ал више од медеципе волсм поштсњс. Знам људе који cv све дали за то поштен>с, чак и свој образ. Молим завод за патентн да усвојн jour један наиг изум. Док други умеју да рипу само у даљ и у вис, ми скачемо себп у уста. To нам је историјски изу.м. Ко скаче себп v уста — нс треба да се боји глади. Ајд v здравље, и сачекајте ме ндући пут на исто место и у исто вре.ме. Ваш Здравко Поморавко ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРО.Ј 4 Уређујс: Радомир Милошевић ПАРАБИН СТОНОТЕНИСКИ ЦЕНТАР П Од 1. јула Центар стонотениских збивања у Шу.мадпји II По.морављу постаће Параћкн, где се из Баточине селн седиште регионадног савеза. Ипачс, Параћпн јс всћ добпо npiiaiiaibc за развој стоког тениса димс што Је за прсдссдппка рсгионалног Савсзз изабpan лнжс1Бср Стамслко Јсздпћ за сскретара Душап ЈовлчпВ. обојпиа нз Српске фабрнкс стакла. Следсћа Конферснццја Савсза одржаће сс у Параћину на којој треба да сс усвојс лропорцијс и калсндар такмичсна за 1986.—87. такмпчарску годипу, прс.ма ранијс доиетоЈ одлуцн да сс стонотенпска првспстг.а одржавајг, прсма провсрено.м пскуству иј Параћима у внду малнх турнира. који су кајбол>а пропагапда стоног тснкса. Руди Ванек OmimiHCKa копференција покрсла горана Параћин расписујс О Г Л A С ЗА ПОШУМЉАВАЊЕ ДЕГРАДИРАНИХ Н ЕРОДНРАНИХ ПОВРШИНА Y ИНДИВИДУАЛНОМ ВЛАСНИШTBV ЗА 1986/87. ГОДИНУ 1. ОдрсВујс сс рок од 30 дана од дана објављивања огласа за подпошсљс захтсва радн додслс садног матсрнјала за пошумљавањс дсградпранп.х н сродираннх површпна у пнднвидуалпом ссктору. 2. Саднп матсријал обсзбсђујс Општииска копфсрснција Покрста горана Параћим бсз накпадс. 3. Власшшк зсмљшцта су дужни да у зххтсву обавезно наведу класу зе.мљишта и врсту саднииа коју би засађнвалп, као и да прнложе копнју ллана парцслс. 4. Пошумљено зе.мљиштс остаје у својинн досадашњнх власника. 5. Захтсви са документацнјом могу се доставкти сваког радног дапа рсфсрснгу за шумарство Скупштннс општннс Параћин. РАДНА ОРГАННЗАЦИЈА ЗА КОМУНАЛНЕ И ЗАНАТСКЕ УСЛУГЕ „ПАРАБИН" OOYP „УСЛУГА” Обавсштава корисникс својих услуга да сви они који нису пзмкрилк своју обавсзу то јсст уплатили за ИЗНОШС1БС с.мсћа за прво полугоћс 1986. годннс и раније обавсзс, ако пх нису регулпсали, да то учинс до краја августа. После овога рока почшбсмо са утуживањсм. Будућн да с.мо били принуђени да у ову сврху, због ohilx којп не лзмирују обавсзу, ангажујсмо адвоката да нас заступа, трошкови поступка ти.мс сс осстно увећавају што такођс пада на тсрст дужнпка. СТОНН ТЕНИС ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО РЕГИОНА ЗА ЈУНИОРЕ Y ПАРАКИНУ Појсдиначно првснсгво јункора Рсгпона Шумадкје и По.моравља нгра сс 7. ссптембра 1986. године у Основној школк ,,Мом чнло Поповнћ” са почстком у 9 часова у Параћнну. Право наступа и.мају клубови: Мсђурегноналнс, Регпокалне п Мсђуопштннскс лнгс пашег Рсгпона п то по лва најбоља такмичара у обс днсцнллпне. ШАХОВСКИ КЛУБ „ТЕКСТИЛАЦ” БИЗНИС — Чиме се бавиш? Продајем г намештај. — И како иде? — Одлично. Већ сам продао свој. MAT У ТРИ ПОТЕЗА РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА БРОЈ 3 1. Тф4, К-.ГЗ (К:Х1) 2. О — О (Кф2), Кхр, (Кх2) 3. ТлфЗ (Тх4) MAT. УКРШТЕНЕ РЕЧИ (6) X’: ГАЈИК. 3WK>6- ЧЧНЛ. jjratv CHje. У8А С4Ч '2^ ftecro 3a гаер MVA ’ 30XA . rfAA cr'iw ТСНЛ ”4 4"Wij дтаче. МИГЧ6. в« Т7Г ■-‘•.•IP’ ft. Htttt писац. ПОДМЛАБУЈУ КАДАР У новкм просторнјама, које ускоро трсба да и аванмчпо буду отворене, клуб he у иарлдном псриоду посебну пажљу да усмерн на развој сарадн^е са основипм школама, радни.м ошаннзаппјама и мссним зајг.шпцама. Са ocHOBHini школа.ма већ постоЈч одређсна сарадња, али ће она битп још боља и хонструктивнија. Стручнк рал у хлубу бићс посебно застуллен у раду са свакшл члано.м. Радо.мир Милошевић СССф »«>$• Mtyikfcr7.-САН «ОДИТJTXl Г--ТТГ4Л бсЛПГ 6/И - r-mjf.a пскос РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 5: Еконо.мист. Далила, ле, враиа. стр. Анка, грам. Pea, Монро, др, баракс, р. јола, Ал, ој, Јсна, е. банана. СК, Ирсна. орт, нана твар сни, аро.ма, ОК. Стојан, најамнина. Лист Социјалистичког савеза радног варода општине Параћин. Издајв! Центар за културу и пвформисање „Параћин” — Параћин. Директор! Славољуб Обрадовић. В . Д. Главног и одговор ног уредниха> Мирослав Димитријевић. Издавачки савет: Живојив Томић (председник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Маринковић. Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ћоррђевић, Мирча Младеновић, Драгав Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димвтријевић, Снежана Јовановић и Мпливоје Илиђ Уређује редакциони колегпјум. Новинарш Миллца Живковић, Ми. одраг Миленковиђ, и Миливоје Илић (тсхнички уредпик.). Пословно-технички секретар: Драгана Мацић. Адреса редакције! Макскма Горког 4. Поштански фах 38. Телсфонш главни и одговорнв уредвик (035) 52-352. новипари (035) 53-694. ПретолатаЈ годишња 1:250 динара. аолугодишљз 650 дивара. за ипостранстпо дсоструко. Жиро-рачув исвтра за културу и ипфор.мисаље 63504-603-1973 ког СДК. Параћин. ИЈтампа: ГРО „Глас” Бсоград. Влајковићева 8. телефон: (Oily 340-551. Тираж: 8.000.
23. СЕПТЕМБРА Водич кроз новине СДПРШДЈНОIКРИТИЧКИ СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОЛШТИНЕ Иницијатива: Збов имењана ИЗГЛАСАН СДМОДОПРИНОС Драги чптаоцн лозптпвннм изјаши>ава1кем за самодоприиос, доказалп сте још јсдко.м колико волнте CLoj град. Л шта о овој највсћој друшпено-полнтич- ».ој акцпјн кажу чслни људи нашс општине, прочл- >ајтс иа другој страни. Y гостс су нам бпла браћа нз Словснијс, мз мсста Вранско. Како су се дружилк са Донлмутмичанима прочнтајтс на првој и пстој странн. Посебно уквзуЈемо на оопљс крмтнчких рубрика «-Д i.pee до послсдњс страке. Задруге ннсу спремнс за сству, нсзапослсни одбнјаЈу посао, у цс.мснтарн вишс оптнмизма... Наредна ссдница CO Параћнн, одржаће се 23. септе.мора 1986. године. Дслегати сва три већа разматраћс, између осталог, пнтања резултата пословаља привреде и друшвених делатности за прво полугодиште 1986. године, заштите човскове средине и пореза грађана, на којс те.мс he бити и стављен акнс нат прилпком раз.матраља истих. Љиљана Вуковић ИВТКТ „Бранко Крсмановић” и Средњошколски цеитар истог имена покрсћу нницијативу ла се убудуће свс организације и установе које iroce имс нашег народног хероја окупе 3. октоора п заједнички обележавају дач рођења Бранка Крс.мановиha (опширније страна 5) ф Изјашњавање за нови самодопрннос у нашој оппггпни успешно је спроведено. Радни људи и грађани су се доказали на још једној конкретној акцији ф Преовладала је свест да личним средствима треоа пре свега завршити започете објекте и гради ти оно што је овој средини најпотреоније. Успешан завршетак ове акције значи нове километре канализације, асфалта, пољских путева, боље водоснабдевање. дом културе младих, нови објекат „Мајка и дете”, и објекте за потрсбе месних заједннца. За новл самодопринос се изјаснило прско 70 одсто радних људи и грађана. Резултат ошптвне Параћиж Г0ДИНА ХШ ■ БРОЈ 317 ■ ПАРАНИН 17. SEPTE1MBAR 1986. GODINE ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 50 ДИНАРА јс изванрсдан, посебно када сс зна да јс акција текла у лстн>и.м месецима, у врсмс трајања годишњих одмора. Од укупног броја радника који живе у граду 100 одсто су сс изјаснили за самодопринос у ООУР-у- „Водовод", ОШ „Ђ. Јакшић", Музичкој школи, стручној служби СИЗ- -а становања, ОШ у Сикирици и Поточцу. Встсринарској станици, жслезничкој станици у Поповцу, 03 Дуиав, Модној кући „22. дсцембар", Шумској сскцији и организацији пензионера. Треба поменути и оне где је тај проценат испод сваког очекивања. и то: Велмотранс, ООУР „Теретни саобpahaj" у Поповцу. са 25 одсто. Електротсхничка деоница на жслезници 27,3 одсто, Стандардтранс 39,5 одсто, Електро дистрибуција 49.4 и ФТМ „Пролстер" са 50 одсто. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИ СТА И ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ОЈАЧАТН ПРНВРЕДУ ОСВРТ НА ДНУ ЛЕСТВИЦЕ Знамо шта нашег човска нарочито иритира. To утичс и на радне сфекте. Све више провсјава мишљсњс да сс радом добро живети. На потврђује. II дал»е патимо кој производњи колсктив ако то заслужи. Таквим маже, али све на штсту реие акумулације, а у штету будућности. Миоги колектмли су можс II са мањим жалост то пракса да у социјалистичне иде под стсчај. колективима се подоброг рада и ствокрајњој линији на ослобођени разних доприиоса пореза и других дажбина. Ослоба1)амо по кратком поступку, али ни једна органпзација друштвене делатности нијс за голико смањила свој укупан приход, већ, папротив, стопе раста задржавају исту тенденцију. Како? Оптсрећују се други колективи, а опет ни колективи много се и не бупе јер пајчешће та оптерећен>а утичу на акумулатипну способност, односно на смањеље тих средстава, што се увек лакше лрихвата. Та средства за развој углавпом су све мааа. Радници у то пису много упућени, али неко то мора да зна. Комунисти, вође синдиката, руководиоци, не можемо да прећуткујемо чмњеницу да смо па дну лествице развијености, а да шппта не чинимо да то измецимо. Мислим да, прво што морамо да урадимо то јс да повратимо ауторитст наших друштвено-политичких структура и појединаца, како бисмо могли да покренемо елан нашсг иарода ка прогресивнијој сутрашаици. Живорад Симић ДИРЕКТНО КРИЗА MtfflBSWM Н МОРАПА Код нас очигледно постоји криза руко-i вођења и морала. Она се огледа кроз злоупотребу друштвеног положаја. што се директно одражава и на самоуправљање. А са.моуправљан»е неки схватају као возачи за воланом. А сами смо допринели лошем руковођењу, јер никада иисмо расправљали о раду једног руководиоца илн директора, на пример једног секретара основне организације СК или председника осиовие организације сшаднката. Радници раде онако како се руководи. А ми очигледно лоше руководимо. Већ шест месеци не можемо да навемо директора АИК-а „Параћин , нико неће да се прихвати ове функције. Постоји проблтем Y ФТМ ”Про^тер . Тамо не можемо да с«енимо диреетора, који је уз себе узео Један op ј штам! а Фабрика није макла од почетка.^Y Ш • парији „Вук Караџић’ после ?^ења npi времених мера предузети СУ# ДР тези, али очнгледно треба ЈОШ еф^астш је. To су питања о коЈима морамо да ра справљамо као комунисти. Морамо се пре свега ^^aw^c Треба боље руководитн Без Х°ВОнРе”ш измскТиз ове ситуације, ннти напретка. Одговорност треба тражити и од нас руководилаца и од радника у производњи. Само тако можемо напредоватн. Милош Стевић ДИРЕКТАН ПРЕНОС „ЗНАЊА—ИМА ЊА” ИЗ ДВОРАНЕ ДОМА KYJITYPE Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ 1'4. СЕПТЕМБРА Почетак трајног пријател>ства и сарадње: пријатна шстња кроз Доњу Мутницу Ф Југословенски телевизијски аудито ријум имао је прилике да 14. септембра у директном ТВ преносу види све оно чиме Дон>а Мутница и општина Параћин могу да се похвале, као и успехе пријатељског места Вранско у словеначкој општини Жалец. @ Y укупном пласману Доња Мутница као домаћин емисије сакупила је 780 а Вранско 640 бодова. Међутим, то није било само такмичење, већ, пре, свега, друговање и пријатељовање. А\ггобус из Словенпје сти- невнпм часови.ма. На улазу i'ao је у Дољу Мугницу у у село дочекао пх је шпалцр петак, 12 септембра у попод мештана Доње Мутнице и са списка незапосолених АОСАО НЕМА1У - А БИРАЈУ Крајем августа од 60 незајслсних, старости до 27 го1на, позваних да се преква1фикују у стакло-дуваче, сао двојица прихватила позив. Остали су скинути са списка незапослених Заједницс запошљавања у Параћину. (Опширније страна 6.) изразпо традицпоналну добродошлпцу. Дуж главне улице гости из Вранског срдачно су поздрављенп. На платоу. испред До.ма културс „Бранко Крсмановић” било је још узбудљивије, посебJIO прпликом упознаваља но вих jiQMahin-ia н гостнју. Уве че у салп Дома културс одр жана јс заједничка прпрсдба на којој су пзабране на јуспешније тачке. Сутрадап, гостс из Вранског п општппс Жалец прпмпо је председнпк Скупштине огтштине Витомир Иванншевић. На пријему су вођени п разговори о даљој сарадњи ове двс пријатељске средине. @ Најбољи резиме пословања паг?аћин ске привреде у првих шест месеци ове године дао је Милан Панић, председ ник OK СКС, који је и водио заједннчку седницу: Планирани физички об им производње није испуњен, финансијски део је последица високог раста цена наших производа и ослобађања радних организација од пореза и до прииоса, капацитети су коришћени испод 70 процената, а залихе су повећане као и недовршена производња. Са извозом не можемо да будемо задовољни, а са губитокм је пословало 12 основних организација удруженог ра да @ Запосленост у друштвеним делатностима расте брже него што је пре двиђено. присутна је уравниловка, а ни са просечним личннм дохоцнма од 5 милиона у производњи не можемо битп задовољни, рекао је предссдник партије Милан Панић Уводно излагањс поднео јс Живорал Симић, иначс дирсктор ООУР-а „Малопродаја" у „Шу.мадији", који јс из.мсby осталог рекао: — Имамо свс добро постављено, али не функционлшс, како трсба. На пример, имамо такву општу потрошњу коју Hit знатно развијенијс привредс ме би моглс да издржс. Треба испитати кадровскс и друге могућности сваког колектива, да сс анализира досадашњи развој и даља перспектива. ОТВОРЕНИМ КАРТАМА капацитста и средстава јс испод онога што сс остварујс, и зато су нам раднс оргагоизаЦијс у св-ојим групашца.ма на дну лсствицс. Према ономс што се предузи.ма. прзгвреда he нам и надаље бити на последљем мссту. исгакао јс у својој дискусији Драги Нмколић, стручни савстнак у служби СДК. ЗАКЉУЧЦИ КОЈИ OBABE3YJY У отвореној и комунистичкој дискусијп учсствсвали су join и Града Цветковић, дирсктор I1BTKT „Брамко Крс.маТешки задаци пред привреду н друштво Највероватније од нове године ЈЕДИНСТВЕН ТРАНСПОРТ Како се чуло на последЈвем Активу привредника, до Hose године би требало да се оконча интеграција три транспортне организације из нашс општине: ООУР-а „Терстни саобраћај" из Поповца, ООУР-а „Стандартранс” п ООУР-а „Црница" — путнички саобраћај. За јединствсну радну организацију било би довољно прсла у приврсди наше општине прсебно код три велике фабрикс. О томс коначну рсч ускрро треба да дају сами радници на рефсрендуму. (Опшир1,иЈс страиа 63 Почела берба кукуруза ПРЕРОДИЛО Ових дана одјекнуо је први прасак жутих клипова кукуруза па њивама у нашрј општшш. Погоднн временски услови омогућили су сазреванл л пре ррка, тако да берба кукуруза почнње скоро месец дана раније. На 13 хиљада. хектара кукуруз је роднр као никад До са да и очекују се високи приноси. To уједио обећа ва и излазак из стрчарске кризе, очигледне овпх го днна. ПРИЈДТЕЉИ ЗА СВЛ ВРЕМЕНА — Срећни смо што нам се пружила прилпка да угостимо баш вас, драги пријатељи, и да ттам овај првп сусрегг послужи као по.чазна основа за наше будуће дружење, овпм речнма Словенце је дочекао Радивоје Јере мић v име грађана Доње Му тнице. Франц Сушник, је от поздравир у име екипе из Вранског и истакао потребу за чешћим сусретима са кон кретнијим садржајима у кул турно-спорегском и привред. ном смислу. ТВ емнсија ,Дна ње-имање” спојила је Доњу Мутаицу и Вранско, а Ержек, Марнјан, Франц, Алојз, Винко, Портник, Руди, Алберт и Павле, Радивоје, Новица, Љуба, Радисав, Милутин и други спријатељили су се за сва времена. Сскретар председништва ОКСКС Милош Дракуловић, гово рио је о понашању у производњи ai ван ње. — Понашамо сс као да пам тече мед и млеко. Цвета неодговорпост, недисциплина, лош рад, а нихо ништа не предузима, чак пи са своје руководеће функције. Кријемо се иза самоуправљања, кри јемо нашс слабости и неспремност да се хватамо у коштац са тешкоћама. Ако хоћемо да полажемо рачун лред радничком класом, онда мора да отворимо карте и да да се преиспптамо, рекао је Милош Дракуловнћ. НИКО HE ПОДСТИЧЕ ИЗВОЗ — Привреда нам јс «иско акумулативна. Изв-оз није стамулативж јер су Кенс нижс у иностралству него код нас. Нико мишта пијс предузео да подстакме извоз. Коришћење новић”. Милош Димитријеввић, помоћник директора у истој организацији, Михајло Атанацковић, Миле Стефановић, дирскгор Це.мснтаре, Милош, Стевић, председник ОВСС, и другм. Делегати су затим усвојили предлог закључака, потекао о& Комисије за друшггвено- -економсзке односе и самоуправљање OK СК општнме Параћин, који захтевају уфзавање привредног развоја, коришћен»е капацитета, оријентацију према тржлшпу, а не пр&ма залихама, амањење шка рта, вредновање производног рада, стамулацију лзвоза » одговојжосг свих руководалаца у губитаашас« органивацијама. Делегати су зати-м прспоручили скупштшги општине да разматра пооловања у друштвеним делатностима и утврди који су разлози бржег раста свих napaweraipa него у привреди, и да спроведе одређедс саикције.
НАШИ Y СТАНДАРД ’86. БЕЛОМ CBETY ТЕНИЧАНИ У ВАЈДЕНУ Почетком јула културно-^МСГН1„к ДР¥. штво, руководство месне заЈедвдце и представнвди друштвсно-политичког живота оп штине боравилн су у Вајдену, севернобаварском граду и били гостн Кжба Јхтгословена „Младост' л Заједницс клх^бова Jvroсловена у Баварској. Фолклорна секција ансамол и солисти ш.мали су неколико наступа v оквиру манифестација „Дани прнЈатељства”. Екппа је свуда наилазила на срдачан и пријатељски однос, како наших радника, тако п домаћина — Немаца. Интересаптно је иапоменути да јс Параћинце и Текићанс поздравио градоначелник Вајдена, а сталио са њима сс дружио и председник баварског сшЈдиката. И.мали- су част да пх поздравн аг лаш конзул. Другарство и пријатељство стечено за та три дана настављено јс и касније прнватпим посстама н контактима. Клуб Југословена „Младост” зашггересован је за сарадњу са нашим крајем, а ту жељу су посебно *изразили домаћиии, које зашгма туристнчка и привредна сарадља. Ових дана контакти сс иастављају и једна делегација наших радника лз Вајдена у којој ће биттг и представшпдн немачког снндиката боравнће у нашем крају. Тада he се и коначно договорити програм сарадње ове две средине. РАЗГОВОР СА МР МИОДРАГОМ СТЕФАНОВИНЕМ ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА' САВИШЕ ОПТИМИЗМА Крај првог мандата мр. Миодрага Стефановића пао је у тренутку када је сагледаван резултат шестомесечног пословања — позитиван првп пут после три године. - на- * редпо.м мандату Стефановнћев најважнији, а нимало лак. - • '* дефпннтнвно врати међу до- задатак, биће да Цементару бростојеће органнзације. ■ Одувск нозната по добром пословању и завидним личним дохоцима, Фабрика цсмента се послед»их година нашла мсђу — губиташима. И почстак ове пословнс годивс није обсћавао ништа 'добро. Чимс сс, најкраћс рсчено, у самом колективу објашњавало овакво стањс? Познато јс да лаша Радна органлзација последњих неколико годлна послујс са всллким тешкоћама, првенствено због немогућности врћања обавсза по крсдлтома узстим ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА за изградњу јс су стигле нсго што је тена у рад. иролзводња новс фабрлкс ko33 враћањс пре нова ллнлја пушРелатлвно мала због недостатка На иериферији цикилизације „Студентска” улица сс налази на периферији Параћина, алц изгледа ц иа периферији цивилизације. Годинама у њој се ие пале уличие светиљке, тако да ноћу личи на улицу у којој се снима Хичкоков ; филм. Boh две године у н>ој су разбацане цеви за колектор без реда и бриге. Становници ове улице су join пре три године уплатпли телефонске прикључке, алн их ни до дапа данашњег нису добили. О асфалту he нзглсда још дуго само маштати, газећи блато. горлва, смањсно.г пласмана у злмсклм условлма, лсдовољног прсвоза и субјективнлх слабостл разједлњсног колсктива нијс могла да створи довољна флнанслјска срсдства за покрлће створенлх обавеза л бољи стандард раднлка у Радној организацлји. Резултатл у пословању joui влшс су погоршани повећањима цсне горива због промсне курса дл нара л повећања лзноса KaMaia као л узлмаљем новлх крсдлта за нсдостајућа обртна средства. Свс ово јс условило пословање радне организацлјс са гублцпма, ОЈранлчеibc лсплате л ртагнацлју ллчних доходака, већу флуктуацију радника, нсдосгатак срсдстава за ста.мбсну лзградљу, рсгрес л тд. што је лзазвало нсзадовољство и гублтак мотивлсаностл за бољи рад једног броја раднлка. ИСКОСА Драгица Јокић Флорић, Студентска 26, Параћин Н Шестомесечни резултат У НЕДЕИЛЕД коначно је обрадовао ке Фабрикс цемента: ним чистим дохотком 100 старих милијарди всни су личнл дохоци пут после неколико попуњсни фопдови. ] । радни- : СОЛИДI ОД ОКО I покри- : и, први годива, Вишсгоуслови од мера за бољи рад л стлмулатлвно награђивањс, смањења трошкова енергија, променс асортимана као и захтевањс од шире друштвено- -поллтлчке зајсдницс да се Ра дна органлзација ослободи по јсдиних обавсза и омогућл рспрограмирање доспсллх дсвизнлх обавсза. Поссбнс активности прсдузсте су у рсорганизацији Раднс органлзацлје са ООУР-лма у просту Радпу органлзацлју цади стварања всђсг заједнлштва на реализацијл задатака којл водс бољем послован>у. Свс те мерс дале су у дру1ој половлни 1985. годлне л у о- . вој годлни дуго очеклване резултатс: ослобођснл смо нсклх обавсза за прошлу л ову годину, репрограмлране су обавезс до 1984. годпне, л боjbii јс рад у РЈ „Отпрсма цсмента" па и у нсклм друглм деловлма Радне органлзацлје. Коначно су нашс тезе о повсћању пролзводње као најзначајлијем фактору бољег пословања доблле пуну потврду у овој годлни. Познато је да смо за прва три месеца бољс лоаловалл не-го ранпје, д_а омо за првих шест месеци вратллл око 850 млллона доспелих обавсза, а да смо смшмјли на млнлму.м краткорочне кредлтс л да смо знатно повсћалл личнс дохоткс тако да су сада поново највећи у нашој друшгвсно-иоллтлчкој зајсдници, ослм нскодлко мањих органлзацлја. Додуше, треба рсћи да је првл пут од 1982. у овој годинл знатан пад ценс горлва, што је .такође утлцало на бол>е пословањс. Мнодраг Стефановић ро пословање радне органлзације. Нажалост, те могућностл нлсу до сада лскоришћене због све већег броја субјскти- . внлх слабостл, а ссзоиа сс завршава у првој половлнл новс.мбра. Обзлром да је крај трећег квартала всо.ма бллзу л да сс могу прстпоставлтл резултати пролзводњс, треба очеклва тл позитлвно пословање за тај период л. вероватно, просечни ллчнл доходак око 70.000 динара као л љегово уклапдње у законом не гранлцс. Уколико сс мањи задацл за последњл прописаплански квартал остварујс л уколлко сс некл другл утицајни факторл знатно нс погоршају нада.мо позлтлвном пословању и члтаву 1986. Свс овс члљеницс јасно сс за копосвс дишши напори коначно су дали резултате. Којс околпости су највлшс допринсле да радници фабS При крају је грађевинска ссзона и бдижи се деветомесечни обрачун. С обзиром на резултатс у производњи и про даЈИ, какав се исход обрачуна иечкује? нлнемарике цемснта најзад дишу? У члтавом овом предузимане су мере лакше перлоду руковоРсч је о улицл Ивана Милутиновића ја јс годлнама ископаиа, бсз асфалта, a нсгдс јс изникао л коров. Отпадцл на странс. У овој уллцл блтлшс нсколлко лсднлх раднлх организацлја, алл лзгледа комс нс с.мета њено стањс. Кажу: пара ма. Понекад када надођу водс (чак л од лих клша) проради рска „Шумадинка" па су радницл раднс органлзације „ШумадиЈа, принуђени да користс прелаз преко „рекс колима илл како се ко снађс. Додушс, дође по неки ровокопач, камион, довучс шодср. затрпа рупе, па их опст откопа и тако у недоглед. Можда ћсмо овлм самодоприносом успсти да побољшамо стањс овог нашсг града можда баш овс улице, ко зна... 1 л ' Јелица Ћорђевић дства и друштвсно-поллтлчких органлзацлја у крслрању најбоље пословне поллтике ко ју су омогућавалл прлсутнл Послсдњлх неколлко година поссбан лроблем у раду фабрлкс представља скоро онемогућен пласман у злмсклм месецима и знатно смањен пласман у јуну и јулу. To намсће посебне задаткс свлм запосленлм да максимално корлсте псрлодс максималне продаје уколико желлмо добЗАПАЖАЊА: Ешика са деоелом Безом Лекарока превентива кадкад,Lnlul^T^' мада за го пикада нема onPa^aHt^ лога. Дешава сс да прави случаЈ за бол ницу ие наилази увек иа РазУ^ев^вс ‘ dmiuncKOi особља. Уошите узев, .чалс< ]е сарадње засгупљено у од'1ОСУ”°^ лскара. HecyAUbtieo je <>« 5fmTa'rbe am v какво.и облику. то јс CiavpHO да времепа чпне ceoje. Дав о је го 6. локада је лекар трошио и послед- ',Ј даша,г с„сие да излеЧи паци е - та, да оправда лични статус hv која доличи његовом позиву. н',их годппа no болшшама влада '1СЛ,ар-; о да Св uuahe no који reva мак па конац са овдашњим граварт na cee v сгилч да заитаи ^Р^Р^- сгеч лечења. ' болничку nety. ие при томе критички. осврт на сопствени р U бепо.иебропа употребљива У случају ^лесги ^оага ^ vue п слично. постала je знагно попу. ! 'на и за iby треба „дебела веза . Светлана Панић КАСНН ОРГАНИЗОаДНА ЗАШТИТА Пакет мера СИВ-а је већ у оптицају, кренуо је ка свом циљу, — стабилизапији нагомлланлх економских проблема. V време најављива ља пакета СИВ-а, као нужно зло, назирали сУ се неминов ни проблеми везани за стан дард, па је Савезно веће спндиката, упутнло препору ку друштвено-полшичшвг заједницама да благовреме но припреме мере за зашти ту стандарда, оних којима је већ и овако стандард био на иввш! егзистенције, и ко ји оу, пракса ie то показала, најновијим економским мера.ма доведенн у безизлазан положај, из кога се неће и не могу, без организовацр акције свпх друштвених [ структура и помоћц синднката као верификованог носиоца ове акције, у догледпо време избавити. Коначио, свима је познато да сс број онпх којп не могу да живе искључиво од резултата рада, стално повс ћава. Услед галопирајуће ин говорс да јс пдтребно макслмално залагањс свлх запосленлх, а посебно друштвсно политичклх органлзацлја л руководстава радне организације уколлко желлмо да сигурно за бележлмо позлтлвно флнансијско пословање л још вишс повећамо ллчне дохоткс, a no ссбио створлмо и знатна фондовска срсдства како бисмо решллл годинама нагомиланс пробле.мс и уска грла у процесу проЈкзводње. На крају трсба рсћи да јс нешто боља флнанслјска слтуацлја у овој години омогућила годлнама очсклвана улаган>а (набавка опремс за копове, проширење машлнске радионлце, лзрада настрсшнлцс у пакерају, компресорска станица, лтд.) чл.ме су створсни знатно бољл условл за повсћану производњу у идућлм годлнама. Разговарала Нсвенка Миловановић ПРЕДСТАВЉАМО BAM OCHOBHY ОРГАНИЗАЦИЈУ СК Y ИЗВОРУ KO КОМЕ ЈАМУ НОПА флације, на жалост, мсреко је се ггредузимају за заштп ту њиховог стандарда, ни из близа не дају очекнване резултате, а посебно угрожени, незапосленн без нкаквпх примања, пензионери са малим пензијама, деца, —• корисниии дечијег додатка, * породице радника са ниским прнмањима, ученицц «п студенти са стипевдијама и кре дптима, лица која прштају социјалну помођ, „побољша ваће" своју сигуацију теше ћи се, тако што ће у међусобним сусретима „чачкати no BpyfiiLU темама”, што iiai ашко неће и не може оспорити, али од чега ни они сами неће имати никакве ко ристи. Крај године је на прагу, на прагу је и троцифрена инфлација, тврдс одговорни, — на прагу је и „ешадемија" социјалннх раслојавања. Тако то увек бива. — кад превентива затаји. болест се разбуктава. Љубиша Цвстковић — Луша САОБРАНАЈ МИНУЛОГ ЛЕТА ПРЕКРШАЈА Судпје Органа за прекршајс у Параћнну редовно су дежурале н нерадним данима прихватајућл рсшаваљс прекршајннх прсдмета по хи тном поступку. Уочено је да јс нова тра са ауто-пута доста угицала на смањење броја саобраћа Јних незгода и тежих прекршаја, али су на регионал шш путевима нарочито суоото.м ц недељом коловози блли испуњенц тешкпм возилима за које је важила викенд-забрана. Међутнм .драса ауто-пута донела na.it јс великн број прекршајннх пријава за лица која су пешпцс прелазила ауто-п\т на недозвољсHii.it местима * илн су сс пак кретала трасо.и ауто-пута. Таквнх је евидентирано на делу. којн гравитпра параliHHCKoj општиш! преко стотпну. Овц прекршпоци .као да су заборавили да је за такве прекршајс проплсана казна од 20.000 дниара или II TO СЕ ДОГАБА • Сукоби у Скупштини M3 Извор пренети и у ОО проширење електричне мреСК и разбили јединство ове партијске органи- тсваИ ИзвршењеПотгх11ХПла' зације нова зависи у многоме од» ■ Про.меном људи са руководећнх места у друштвено-политнчким организацијама Месне заједнице Извор, на изборима почетком године, отворсна је Пандорина кутија. Већ стеченим позицијама бивши ,.мандаторн” у ОО СК покушали су да неке своје лнчпе интерссе протуре као друштвене и тиме створили два табора. Онај, који је уз н»их и други. којн жели да иде правом линијом Савеза комуниста. . тога када ће се Пандорнна ј кутија у овој .среднни затворити. — Доња Мутница, Лешје, казна затвора до 30 дана. Њпхово кретаље по ауто-путу је вео.ма опасно н представљало је посебан проблем за возачс при пупој бр31ПП1 кретања а и за патроле caoopahajiie милиције које су обезбеВивалс саобраћај не узпмајућп при томе v обзир колико се наноси ма теријална штета кидањем жичапе ограде порсд 'Пута. Знатно је порастао прекршилаца радника привременом раду у аутоброј на иностранству, који су доласком на одмор у Југославију на овој територијц управљали возилима под дејством алкохола и проузроковалп више саобраћајних незгода. За разлику од ранијих годнна, знатно је опао број учиниоца прекршаја, странпх држављана који су дале ко внше поштовали саобраћајне прописе иа савремепој магистрали. Драгољуб Гајић Као један од.разлога за овакву подељеност чланова партијске оргаиизашце Слободан Станикпћ и ll.iuh Милић наводе покушај да сс за осам друштвених просторнја, које су издате приватнш цима, повећа кирија (од 1978. годлне до дапас она пзноси 2.500 динара), што одреБенп.м л>уд11,ма не одговара Стиче се угисак да су проблсмп п Д2УГС» можда дубље, прлроде али због родбилскнх веза, пријатељства и што CV једин на Друге упућени 24 сата у. току дана, људи пе желе трећнм лицима да изцосс отворено лр- ;вав веш" из своје куће. — Иако су пробле.ми v Hamo} организацији евидентни она ипак некако ради, каже Града Toxuih. заменик секрстара ООСК Извора и додаје Наша . органлзација броји 36 чланова од чега су два пољопривредннка, две омладинке, 16 омладинаца, а остали из радног односа. Малр је отежан рад н зато што су неки чланови запослени v 'радиим организацијама ван name општине. На жалост, сукоб прпватних и друштвених итереса почег на Скулштпни M3 пренео се и код нас. Надам сс да ie наша органлзација довољно јака да то превазиђе. Увођењем самодоприноса за период 1986. — 1990. у износу од десет одсто од по- .вопрнвреде и 3 одсто из радног односа M3 Извор обезбедиће средства за адатаиију дома културе, ако се пре тога исти не сруши, за Клачевнца н ми још 198^. склопплп смо заједнички уговор са поштом у увоРкibv телефона са централом од 800 бројева. На основу тога нашл људи су току 1983. н 1984. годцне уилаћивали 4io 30.000 дннара на жп ро рачун. исте, а о телефонпма у догледио врс.ме не.ма нн нај.мање наде. Иако најављена. акцг:ј;1 оздрављења односа v ово? срединл остаће кратког даха док год -чланови Савсза комуписта не буду спремпп да се једни према другн.ма , али и према самима На збору станара нове колоније у Педовцу. одржаном 5. септембра, одлгчено је да се упути ггужба општинском суду за поништсља бодова- |ba станова и да закључно ђа августом стаиарн престапу плаћати агаларину СИЗ-у становања. Ово није дпзањс npauuuie, нитп очајничкп потез, већ реална одлука по сле много договарања, натезања п непспуљеипх oochaња. Став 96 породица колоније је да се заједнпчкл обратс суду шго су и учшт- .111, па како јс правда пајчсшће спора решили оу да пре кину свакл контакт са СИЗо.м, чије понашаи>е сматр.ају некоректшгм. Некада отписаии становп, преко моћиј- су добплн огатус ко.мфорних'. са квадратима које цису iixiaлн ни кад је зграда направљена. Струја је слаба само за решос п пегле, пнсталаццје дотрајале, водовод и, ка нализацнја такоће ц онда је јасно да од комфорности нема ии трага оспм у бпрокра TCKI1M акпша. Драгиша Пандуровнћ ИНИЦИЈАТИВА ЗА ТРАДИЦИЈУ ПОД БРАНКОВИМ ИМЕНОМ ЗБОР себп, односе критнчки, својнм деловањем н шањем дају пример лвм мештанима и да водеКа снага у акцији да понаостабуду јединства. Уља је ионако превише на ватри. РадгЕша Радпсављсвић Бранислав Мхшенковнћ Друштвено-поллтичкс, радне, образовне и културнс организацлје у иашој општлни којс носс у свом наслову име народног хероја Бранка Крсмановлћа дужи низ година, свако за ссбс славио јс 3. октобар, дан рођења народног хсроја Бранка Крсмановлћа. ИВТКТ „Бранко Крсмановић" и Средњошколски центар „Бра нко Крс.мановић" нсдавно су позвали све установс и зајсд- <шце Бранковог имена, да заједнлчкл прославс дан роћсiba всликог сина нашс револуцијс и нашега. краја. Сачињен јс садржајан и богат програм прославс у више дана, а састоји сс из спортског, културно-уметиичког и свечаног дела. Централни део свсчаности заказан јс за з. октобар у: 9 часова. Тада сс полаже вснац на споменик Бранка Крсмановићу и очекује сс велики збор учесника Бранкових дана. На крају поменимо да и Раднички универзитет Бранковог имена даје двс бесплатне биоскопске представе у част ове манифестације 5. октобра у 9 и 11 часова. М. М.’
MEfН! ЗЛЈЕДНМЦЕ ЈЕСЕЊА СЕТВА НА ПРАГУ non СВЕРА РЕКОРДЕРА ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Мссна заједница „Центар” СТАРЕШИНЕ ЈНА И ЗАНАТЛШЕ ГЛАСАЛЕ СТОПРОЦЕНТНО Стаиовници Мсснс заЈеднице „Центар" у параћину изјаснили су се за самодопринос са 82 процснта. Ако се има у виду да уР™ мс иЗЈашњавања многи су били на годиш- »ем одмору. успех јс изванредан. Посебно радуЈе чињеница ла су сс занатлије и во<на липа из ове Мссне заједнице за Ходопри HOC изјзснили стопроцснтно. ,ОД°ПРИ Текија: Драгољуб Томић ПРВИ ПРИХВАТИЛИ руководство Месне заједнице Текија гтрво се сагласило са идејом да сс вз оредКОЈН ]е завођењем нздвоЈи 0,5 нз радног односа и 1 проценат од дохотка на пољопривредг за нзградњу објекта Мајка и детс. Бусиловац: НАПРЕДУЈЕ ИЗГРАДЊА Захваљујући сарадњи мештана и извођача радова, радови на изградњн монтажне школске зграде добро напредују. Извршена је н реконструкцнја крова старе оивше Majapc и амбуланте, а које сада служе за одржаваље наставе. АнБелка Аранћсловић Стубица: ПОСЕТА ПОБРАТИМИМА Прекосутра група од 50 Стубичана, односно фудбалски клуб н културно-уметннчко друштво одлазе у посету побратнм * ско.м селу Паланка код Брчког. са којим настављају сарадњу започету у телевизијској акцији „Знање-имање”. Радиша Раднсављевић Плана: КЉИЖЕВНО ВЕЧЕ He догађа сс често у нашој средини да се у селнма приређују књижевне вечери, па је утолико интересантније ово које најаЕљгје омладинска организација н ферпјални савсз Плане. Ускоро, на њему бн.требало Да учествује петнаестак литерарних стваралаца из ове средине, омладинаца н Бака. Синиша Јовановић Давидовац: ДОМ НА РЕДУ Први велики задатак у наредном периоду је Дом културе. Самодоцринос који тече, по стопи' од 4 одсто из радног односа и 15 одсто из дохотка на пољопривреду изнаћи ће се пропеЧат за изградн»у овог централног објекта у селу. Божидар Петковић Ратари: ДОБРА САРАДЊА Захваљујући доброј сарадњи друштвено-политичких организација и мес»е 3ajeднице, Ратарци су успели да за кратко време ураде много. Добијена су 152 телефонска прикључка, асфалтиран пут у дужинн од једног и по километара, уређено игралиште, реновиран Дом културе. Посебно радује успех фудбалског клуба његова са.мосталност у материјалном смислу. Раде Јовановнћ $ I 11Ш ■■■.... ВУКОВИМТРАГОМ | МОРАВСКА УСПАВАНКА Љуље, љуље, љушке. на. Мора&и крушке. Тумц седи тетка па ми љуља Петка. Ту ми седи деда па у крумке гледа. Неком даје једну-две, маме сину све. Казнвала: Десанка Станојевић (71) Трешњевица Записао: Славољуб СтанојевиК ЗАДРУГЕ НЕПРИПРЕМЉЕНЕ ф Y општини Параћин ове јесени пла нирано је да се шпеницом засеје 31.00 хектара, од чега на друштвеном сектору 250 хектара и на индивидуалном сектору 2.850 хектара ® На основу планираних површина под пшеницом, треба очекивати принос од око 9.550 тона @ Y зависностн од политике цена ратарских култура (шећерна репа, сунцокрет) могуће је и остваривање планираних површина под пшенуцом ■ Планиране површине под озимим јечмом износе 100 хектара и то на индивидуално.м сектору, а принос 300 тона. Ради обсзбеђсња планиране производње неолходно јс ангажовањс шире друштвено-по литичке заједнице, а пре свега радних срганмзација у области пољопривредс. За обавл»ан»е сетве радне организацијс су обавезне да обсзбсде потребне количине се менског материјала. Потребс у семенском материјалу износе код сеггве пшенице 1000 тона. НЕДОВОЉНО СЕМЕНСКЕ ПШЕНИ^Е До сада радне организашЈЈс нису обезбе^илс потребне количтенс семенске пшенице. »ЗНАЊЕ — ИМАЊЕ": Д.О- ЊА МУТНИЦА — ВРЛНСКО ТРАЈНО ПРНЈАТЕЉСТВО Озаренп и располбжснч бд првог тренутка Тродневно дружеље Словенаца из Крајовне скупине Вранско, општина Жалец и Мораваца is месне заједннце Доња Мугница донело јс много радостл и пријател.- ства. Од првог сусрета до срдачног испраћаја све је протекло у правом духу братства II јединотва. Гости из ИЗЛОЖБА ВАЈАРА НАИВАЦА Y ХОЛ¥ ПОЗОРИШТА ДРВЕНО СЕЛО ■ Центар за културу п информисање организовао је другу самосталну изложбу вајара наиваца Драгослава Петровића нз Дреновца. Изложба је отворена оД 2. септембра до 13. септембра v холу Позоришта. Драгослав Петровић, земљорадник. вајар наивац .is Дреновца, представио се параћинској публици са двадесет и шест дела дрвене пластике рађене за дугнх зимских дана, у куту крај пећи. Своју наиву, своју наивну слику света Драгослав Пегровић саоппггио је имдресивно и аутентично, без обзира на приручни атеље и исти такав алат. Његово дело и живот око 1вега чине иедељиво јединство. Бавио се људима и догађајима из свог живота н представио их је онаквихс каквим их он види, заустављене v моменту за крји сматра да је најкарактеристичнији, и да he због тога публика лакше по веровати у његову предстаау. Трубач надувених образа. водоноша кокетно забачене главе, гајдаш који грли своју ‘љубавницу — мешину хпанитељицу, Солунац са трећом ногом, са штапом јер су свп Солунци старп, ami са образима који пшдају од здравља. II тако рсдом Драгослав је представио своје ,,дрвено село”. М. МилснковнН АУКИЂ - НАЈБОЉИ Вранског били су смештенп код гостољубнвнх Мутничана, што је са.мо појачавало прпјатељску атмосферу. Размена искуства, логовори,' нови планови сарадње ... и трајно пријатељство. Мсђутам, пракса је показала да због високе цене се.ченске пшенице. дслазл до аасејавања све већнх површинз на Јшдивлдуално.м ссктору меркантилном пшеницом. У одабираљу сората пшсаице водило се рачуна о постигнутим приноси.ма у претходном периоду, тако да се на и-вдивидуално.м сектсру сеју углавном следеће сорте пш^- нице: „новосадска рана", „партизанка". и „крагујевчанка". ЗАДРУГЕ БЕЗ БУБРИВА Потребе у всштачки.м 1)убривлма за jeceity сетву износе 2.750 тона од тога погребе у азотним ђубривл.ма су око 1.100 тона а у мешаним ђубрлвима (НПК) 1650. тона. Радне организације обезбсдиле су мшшмалне количнне вештачких ђубрива за јесењу, сетву, свега 10 одсто од потребнлх количина. Осталс количлне су недостајућс. Раднс орган-изације и индивидуалнв-i сектор расп-олажу потрсбном мсханлзацијом (преко 3.000 трактора л 200 сејалица) што је довољно да се јесења сства, уколлко дозволе временски условл, обави у оптималном року. Такође, постоје сви удлови да се берба касних усева обавл на време и исти ускладиштс како на друштвеном, тако и на лндивидуалном сектору пољопривредс. Да би се бсрба и сетва обавилс на време РЈ „Југопетрол” дужна је да обезбсди, као и до сада, потребнс коллчЈгне дизел гори-ва. Због лошег квалитста пш? нице сднооно с.мањених површина и количина под се-менско.м пшеницом раднс оргаллзације семенски материјал, као и осталл рспроматсријал, морају обсзбедити на времс за јссењу сству. . Задужују.. сс радне организацијс да извршс стручну процену и одређиван.е сората пшонице за одрсђсне катастарскс општине. СПРЕЧИТИ ПОСРЕДНИКЕ ПАПРИКАР Драгослава Лукића из Чепура још једном смо вндели на телевизијн, али овога пута као успсшиог повртара. Он је пред камерама показо најбољу паприку — бабуру коју је сам однеговао у њиви од 50 ари у Чепру. Подсетимо се да је Лукић изузетан сто чар, који успешно гаји овце, затим расне свиње и говеда. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јоваи Цветковић map™ чван -0ДУШЕВШ Млада Словенац Мартин Чваи био је одушевљен гостољубивошћу Србијанаца. Каже да јс од првог контакта наишао на искреие људс и пријатсље. За три дана проведена у Доњој Мутнмци стекао је много пријатеља. Њсгово добро расположсњс побољшанр је послс побсде екипе Вранско у тоиис—фудбалу. М_артн)иа је мало зачудило што у овако развијеном селу нс постоји нски привредни погон. Прсдла^л сс Извршно.м савсту да одредл раднс органлзације лз области пољопривреде које су искључиво одповорне за органлзовањс и реа-- лизацију сетве л жетве на територији општиие Параћин и истим обезбедл одређене услове за затварање пролзводног циклуса, односно елиминлше посредиикс у сствл и жетви којл ометају извршавање свих сствених и жлтвенлх задата-ка (продаја рспроматеријала без лкаквих цругах обавеза). Стсваи Митровић НШ Ffl * • На прагу је берба ше ћерн? репе која се првенствено гаји ради произво дн»е шећера. Како је потребно да се до фабрике отпреми потпуно чиста, лишће н главе шећсрне репе ylory се употребити за исхрану стоке одмах у свежем стању пли пак као силажа. Како на лишће и главе ше Нерне репс отпада п до 30 одсто, то није занемарљнва колнчина сггочнс хране, ако знамо да је кониентрбвана храна прескупа за производ њу јефтиног меса. Главе и лишђе шеНерне репе могу да се оставе ва корсие, де ла нх прс nabeiw стока попасс али јс практич пије да се после вађења и чишћења сакупс у маљс гомиле и силирају за зимску исхрапу. Уколнк-о се лишће л главе шеКерне репс користе у свсже.м стањј^ а таква храна јс пајпогоднија за кравс музарс. за јунад п радне волсвс, тргба даватл у у.мереним количинама, како нс би дошло до појаве пролива. Такође. је врло опасно храниги стоку нечистн.м лишћем п глава.ма, јер могу да наступе тсжа обољења. V силажу треба ло дати плеву нлн сецкану сламу јер се тако поправља ква литет храинва. ДА ИЛИ HE: ДРУШТВЕНИ САВЕТ ЗА ПИТАЊЕ ПОРОДИЦЕ? Мартин сада има више пријатеља Зашто савет за питања породице v општини? Поготову у нашој? He треба битн много мудар па закључити — када се породицо.м, основпом, примарном групом сва ког појединца, групом која се Уставо.м као иајшнрим и највишим политичким актом ставља v жижу друштвене бриге и интересовања (пажње) нико у целинп не бави, када ц стручни носиоци заштите и помоћи породици делују унутар многих OYP-ских и СИЗ-овских медија и ограничења (план. средства), када су коначно и њихови утицаји п домети фрагмеитарни, парцнјалмл и скромни, указује се ocuobним да НЕКО рашти.мев ни .клавнр ресорских политика обједини, интегришс друштвену акцију у јединствен систем мера према породнци омогући свнм носиоцима деловаље које he (макар) подсетнтц ‘на могуће складне тонове сложеног друштвеног инструмента. Дакле. када наша срецпна има читав низ носилапа заттптс п помоћи породнин (OVP-и СИЗ-овн различнтог Tima и карактера, органп уп равс, правосудни и остали органи, Центар за соцнјалнн рад са Саветовалиштем). неопходно је потребно постојан>е н друштвено-политнчког коордпнатора, који he координирањем, иницирањем и праћељем различитих активности наведених носилаиа, са једног места, v крајњој линији омогућити систем (заједничког, договореног, пожељног) деловања на свс аспекте и потребе породице. ПОРОДИЦА ПОТРЕБА — САВЕТ ТАКОБЕ Иако за формнрањсм 1едног оваквог 'институга — система заштите и uo'iohn породшш постоје могућности доста дуго вре.мена. ипак. време у комс живп.мо. a при том посебно мпслп.мо на icpii3v лпчног стандарпа радних људп п грађана a тиме v крајњем случају ч породице v целпни, налаже на.м да са јецног места крс не.мо у заједничку офапзп ну, створимо и договоримо политики зашткте п по.моћп породнци у оквиру за]С1Ничких п општих. прокла.мова них друштвено-полптпчкпх и економских ннтереса.
СГПАСИ П РДВНИК <£1пана ПДНОРДМД 17. СЕПТЕМБ4Р 19M. ■ БРОЈ 317 Комисија за пронсну нредности и Јавну лицитациЈу на основу одлуке Радннчхог савета РО .Станкардтранс” брг.ј 176/8 од 29. августа 1986. го.шне шн продају следећсг моторпог жозпла путем: орЛИЦИТАЦИЈЕ ПУТНИЧКО ВОЗИЛО МАРЈКЕ »ДАСТАБА 101” гпстарсхп броЈ СВ 888-89 са почетном ценом 300.000.— дннара. од Право учешћа на лпцитациЈи нмају сва прамчи и фпзкчка лнца коЈа пре тога уложе 10 одсто лспозита ол гтчетне пене вознла за хоја се као купии. на име Јав.-кају Лппитација he сс одржатп 26. ссптсмбра, 1986. у кругу РО „Стандартранс” Параћнн, улица Пролстерска број 2 н може се разглелати у вре.мену ол 10.00 >о 12.00 сати. По окончап.у лицнтацнје уплаћенн делозит се враћа учссннцпма изузев купиа коЈи |е купио вознло, и »ему се уплаћепп лепозит урачунава у купопродаЈпу псну вознла. Порсз на промст и таксе палају на тсрет куппа. На основу логоворв са замеником председника CO, лредседкиком Нзвршног савета CO Парађпн, M3 Лебина и командантом TO, а уз сагласиост РО ,,1. маГ' у Параћипу, оппгпгнсхи пггаб TO paermeyje РО ПТТ САОБРАНАЈА СВЕТОЗАРЕВО OOVP ПТТ ПАРАВИН на основу одлуке Ралничког савета јаано.м лгшптапнјом П РОДA ЈЕ моторно вознло „ТАМ-2001" 2 тоне, производња 1986. год., per. бр. СВ. 380—34. Возпло је V возном стању. Почетна пена 1000.000,— дпн. Лицнтапија he се одржатп 01. 10. 1986. год. у 10 часова у просторијама ООУР-а ПТТ Параћив, Право учешћа на лицнтапији нмају сва правна н фнзичка лнца која непосредно пред лииитацнјом уплаге 5 олсто од почетне исне срелстава које се лнцнtnpa. Бознло се може разгледата од 19 — 30. 9. 1986. год. м на сам дан 'лппптаиије од 7 ло 10 часова К\-пац је обавезан да нзлииитирано средство преузмс у року од 3 дана, а у противно.м пбн право на ловрат учовћа јср ће се сматрати да је олустао од KynoBime. Накнадне рскламацнјс нсће се уважавати. JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ Предмет лицнтације Је: бугпењс, копање и зпдан.е бунара у Лсбинп, на парцелп „ПаЈпно”, ширпне огледала бупара 3,5 метра. а дубнне 6 метара. Право учешћа пмају сва лица коЈа знају да се баве овим послом. Лицнтација — разматрап-е попуда обавнће се 25. септембра 1986. годнне у просторнЈама штаба TO у Параћину у 12,00 часова. Разматраће се похуде прпспеле до 24. септс.мбра 1986. годнне. Командант TO, рез. мајор Гвозден Стан-свић, с. р. OOYP Електродиетрибунија „Параћин” у Параћину, улнца Тнтоградска број 1 расписује О Г Л A С За продају путе.м јавног надметаља следећих расходованих основних средстава: 1. Путничко возило ,,3астава 101” произведено 1978 голине у возном стању, не регистроваио са четном иеном од 180.000.— динара, no2. Путничко возило „Рено 4” произведено 1977. дине у возно.ч стању, не регпстровано са почетном ном од 150.000.— динара. ие3. Трн ко.мада каросерија за путничка вознла „Застава 101” произведеннх 1977. и 1978. годнне почетном ценом од 70.000.— динара. са 4. Три ко.мада неисправних моторних тестера почетном ценом од 15.000.— динара. са Пролаја и 26. јавно падметање обавиће се дана селте.мбра 1986. године са почетком у 14.00 часова у кругу ЕлектродистрибуциЈе у улпин Тптоградска број 1. Право учешћа на јавком надметан.у пмају сва правна и пунолетна, физнчка липа, која до почетка јавног надметан»а на благајнл ООУР-а уплате 10 одсто од почетне вредкости средстава за које учествују V јавном надметању. Свн заинтересованп могу да пзврше преглед срелстава изложених јавпој продаЈи на дан прода|е сз почетком у 10,00 часова. Y случају да јавно надмега!и ксуспе накнадно co одредктк н објавити термин новог надметан.а пс КОМИСИЈА ЗА ПРОЦЕНУ, РАСХОДОВАЊЕ И ПРОДАЈУ ОДГОВОР: ДУШАН ПЕТРОВИИ, СТАРЕШИНА ОРГАНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ CO Миодраг Милетић из Светозарева пита: — Овог лета налазно сам се на одмору па слм са лекпм дру. говн.ма у сеоско! кафани у Стри жи нграо домнпе. Паи1нао је мнлиииоиар, одузео hum домпне it прслочио нам да ћсмо одговз чно, fep се мн нисмо коцка.ти. •И домине су хазардна игра Одговор: Пре.ма O.uivuh Скул штнпс riapahiiii о јавном рсду н миру, забрањсно Је игран>е карата. домина и другнх хазардннх игара у Јавним ликалима, .'icribiiM баштама и терасама. Изузетно Је дозвољено играње ломкна и таблића ч ;ановима Удружења пензнонсра у дому пснзконсра н гостнма у одмаралиштнма, алн са.мо као забапа и разонола. Ако неко посгупа противно можс битк кажњен до 30.U00 ди нара уз одузиман>е npc.nicia пре кршаја. Y случају да fe учинилац .малолетиик, казнићс се роДЈгтељи. IN 27. IUIC1C бола MEM0RIAM од драгог и супруга „недеља СОЛИДАРНОСТИ” са остарелим ЛИЦИМА ТРАЖИ ДОБРУ ПРИГТРЕМУ 0С1АРЕЛИ СУ ОСТАНУЛИ МЛАДИМА М.М.М...МОЛА МОДНИ КРЕАТОР-ГОРДАНА НИКОЛНП-ЗА ВАС ста 1986. годинс наврсс двс годинс тугс и прсране смртн нашег никал прсжаљсног тагс ЖИВОЈИНА — ЖИКЕ АЛЕКСИБА Њсгов ведар. - и нае.мејап' лнк носнћс.мо увск са поносом и туiiaiuiiM срцнма Његов син Зоран и супруга Верица IN MEM0RIAM Наш драгп н никад прежаљенн син, брат, братапац сестрнћ, упук ДРАГАН МИЛЕТИН ученик IV разреда ОШ „Р. Домановић” Премннуо јс ссптсмбра 1986. годпне у својој 11 голинн кивота чаја. Всчно Мајка ссстра стрнна ЛА и сестра ЉУБ. БОРКО. после несрећног слуожалошћснн: ГОРДАНА, отац ЗОРАН, СОЊА, стриц ЗДРАВКО, БРЛНКА. браћа: HIIKOIIBA1I, тетка ЗОРИЦЛ. МАРТА, уЈак СЛАВОујнс ДОБРИЛА, сестра БОЈАНА, ДРАГИША >1 МИЛОЈЕ МНЛУИК.А и ДРАП1ЦА брат деде: бабс: и остала многоброЈпа родбпна. мдпи оглдси Потребан стан за трочлану породицу. Јавктп на телефон: 61-829 и 44-734 од 8 до 12 часова. Продајем ,,Пежо 304” рсгнстровал до јула 1987. голпне, може и у ДСЛОВ1ШЗ. Телефои: 51-653. Hviunheва 2/2. Продајеч нов котао сз бојлеро.ч — „По.двис” — Књажсвап, ККБ-26, 30,8 кплокалорија, 3 .мплнонз јевти иије од цене у пролаји Ива. 51-493 Прлдајем трособан ста" 84 кјолрзта у улпцн Mapa^a Тпта, ламе ла 7. Jaairn се на те :е<1»»54-213 О1 14,30 до 18 часова. В ..Недеља солидарности’’ са остарелнм лицима je симболичпа седмнца у којој се брига о остарелим. а заслужним људнма изузетно манифестује. To значн. да брпга о људима из „трсћег доба" не почиње 27. октобра И завршава 2. новембра, већ је то задатак трајног карактера. став је Секције за здравство и социјалну политику опш- , тинске конференције ССРН. ,3дравл>е представља потпуно телесно, друштвено и социјално благостање и не састоји се само у одсутности болести нли телесних не достатака,"- Кормстеђи ову дефшпшију здравља по Све тској здравственој .организа цији, жели.мо да ггренесемо основне па.мере учесника проширеног скупа Секретд, ријата Секније за здравство и социјалну полнтику одржане 10. септе.мбра. Ударна тема овог скупа на крме су учествовали. поред чланова Секретаријата и представницц Центра за социјалнн рад, СИЗ-а социјалне н дечије заштите и представници Конференције за друштвени положај н активност жена. На овом састанку усвојен је Програм ..Недеље солидарности'' са остарелим лтшима у општини Параћин за Kojv је одређена последita седлпша v ок+обру По програ.му, ко.мс предстоји конкретизовање са роковима и носиоцима акцнја. у свим меспи.м заједницама оп штине требало би да се распла.мса широка акција манпфестовања солидарности са људи.ма v трећем добу. У ову акцију биле би укључене све друштвенс организације н удружсња, пноннрн, омладинци и сви они ..који xohe да по.могну оиима, којн л.м то не могу воаTiiTii" што рече педавко пре.минули Душко Радовић. М. Миленковић ДЕРАТИЗАЦИЈОМ ПРОТИВ МИШИЈЕ ГРОЗНИЦЕ мчела дадтизадиЈд © Систематска дератизација на подручју општине ПараВин у циљу спречавања појаве и ширења мишије грознице обавиће се од 15. септембра до 30. октобра, беспл^тно по домаћинствима. Хе.морагијска грозница са ско-епидемполошка служба бубрежним синдромо.м, аку-Дома здравља из ПараНина тна заразна болест, познатн- уз сарадњу са саЈштарни.м, ја под и.м.еном „мншја гроз- иетеринарским п појбопрпвннца" иочетком ју.та поја-реднпм нислектбрима. вила-се у'Црној- *-Гори и про (Л<сте.\1атс8Га' *''Зе?^ги'5ацТтја ширила даље на тернторију града коштала би 3.098.000 Србнје. У Поморављу, тако-пинара, а у селнма 2.000 диbe. cv забележени случаје- пара по домаћинству. ви обољења од којих један чснрање дсратпзаци је у Деспотовцу и други v Pa-lie се из средстава жњу, граничним општинамаздравства (50 одсто) и ПараНпну, налажу да сс све астава организација Финавршп * СИЗ-а из сре удру- I снаге ангажују на превеити- женог рада. пословннх једн- ј ЈЕСЕН-ЖА SS/07’ П Иматн гардеробу по последњој моди. Најважкнје је створити свој стпл, да би се у томе успело ево најпотреб нијих података о мушкој моди јесен—зима 1986./1987. а после тога, драги мушкарци, прегледајте добро своју гардеробу. је нсшто повишеп. ногавице су широке н делпмнчно покрнпају цилеле. Кошул-а је широка, с feehnw н дужим крагнама него претходних сезона, аси.метричних иепова и ннско ywiiBciULX рукава. Кравате су свилепе, креп, вунепе н памучне, плавих, браон и зеленпх тонова уз ннјансе јаке љубичасте, бордо, upСако цма равпу, лпнију, шпрока, али зарбљсца. п благо- спуштена рамена, шнроке-рсверс (8—9 ненттшег тара) >1 једноредно II.та дворедно копчање. Дужина је у овој сезонп 78—79 цснти.метара. Панталоне су проширене у боковнма, не превише, са нсколико фалтииа у појасу, ширине 25—30 мплнметара. Струк пжоим рав-Бе1' у Нуприји и Хемпј- Л1. м. ва, ‘па је допета одлука да ница, самосталних радњи. Дератнзаццјом he битиустанова н осталпх СИЗ-ова. обухваћена сва насељена ме-То значп да v трошковима , ста V општнии Параћин, а дератизације домађииства спровешће је 333 ..Помо-не би учествовала директно. EPP, ^IJFirid^TEPFl Пише: Милован Богдановић НОМПЈУТЕР - ДЕСНД РУКА Кад с.мо већ код прпмепе комгцутера у повипарству, сети.мо се недавнс исповести дописника Полпгпке нз Њујорка, ко.ме је управо ко.м пјутерско савршенство задало главобољу. 'Наимс, и порсд тридесстак текстова у меморијп његовог рачунара дописппк се био иашао у снтуацнјн да пе можс ла пошаљс жељени текст јер се иско.мплпковало пзвлаче1ве нз ко.мпј\чсра. Зпачп, дребало је бољс позпавати ра ч^'нар п боље руковатв њнме. Првмепа компјутера јс великл у машннству, грзВевнпарству п тако даље. Могуће је па прп.мср копструпсатп мост компјутерском технико.м Ако на.м је посебно занпмљив на прпмср нски лео тс копструкцпје, репи.мо завртањ, опла је могуhe одговарајућпм лсо хлЈслпчати п онла сагледатн п проучнтп. га јаснијс Y математнпн је могуће конструпсати праву, круг плп нску другу криву niiniijy. Прнмена графике, олпосно графпчко илустрован>с полатака, процсса ■I сличпо у овој областп компјутера се тск лробија и указује па none песлућенс могућностп. Уопште гопорсћи прнмсна компјутсра је .могућа у свакој човекопој аслатностн. МАЛИ ОГЛАСИ доктор Дудам А. Вељкозић, спвцијвлисто Z& дечје болестн В Под главобољо.м се подразу.мевају сензацијс болног карактера првенствено у подручју горњег дела лобање који садржи мозак. □ Међутим болне сензације, које настају због патолошких процеса у подручју лобање неретко показују тенденцију ширења према горњем делу аветозарево, Деспотовац, Продајсм виксп.nine н 10 арн плл ца под воћем у месту званом J Ioanna II брако-прнколнцу. Телефоп: 55-126, прско целог дана. Тражим учепипу која јс лзнптерс совапа за кројача женске олеће ..Молел Вссна". V.iima Боре Станковића 42. Параћпк, телефоп2 54-655 Qi S до 12 часова. ПродаЈем ка.мпон ГАМ Mine .!:• banonnh. RannannM 'сл-bon: Продајсм xpaciuiiy шу.му површинс 1 хектар, пречппк стабала ло 80 саптпмстара. прнступачно ка.мпону. Ппфор.мацнјс код Радмила Пстровлha. пчелара. 37213 Вптошсвац. 786..207 Купујем електрпчну м.-иилпцу ?:■ бстоп. Понглс пз 51-163, Иилн Зопаiioniih. Жарко БојанпН, бпвшп <>iiiLii ипскп јавпн правобранплац отвара адвокат ску канцеларију у Параhniiy у улнци Маршала Гита без броја. прско пуга РК ..Београ-i" а Иза i иролавнине ивеђа. I Капиеларија почпп.е са радом 1. октобра 1986. го| У мсдпиинској лптсратурн ncnpsкпдпо сс обраћује проблем главобоља са свих аспската. За то постоји вшпе разлога: Главобоља је јслап од најчешћпх субјектнвних феномена болссти јавља се код ве лпког броја можлапих обол>ен.а. оoo.heiba других органа као п код општих болсстп. Ни јсдан боп нс noiaba човска тако осстљиво ду боко чссго дуготрајно, a пе баш тако рсткб н токо.м чптавог жквота као игго је главобол>а. Вслпкп број болесника пати од реиндивпрајућпх главобоља углавном фупкцпоналне прпроде, што представља врло еслпки сопијални- .медниипски проблем. Главобоља је симпто.м, којн се по пут сваког бола, ја*Бља као зпак да у оргапизму псстојп некн порсмећај. Снмптом бола често омогућује да се препозпа болест пре него што се јаве њепн јвснн фнзпкални п лабораторијски зпацп. Главобол.а је често првп н дуготрајпо једини знак неког озбпљног обољсња, како у подручју глаге (па прпмер тумор мозга), тако н неког огпптег обољења организма (високи крвни притисак). Због тог гла вобоља има п велику бнолошку вре.т пост. Она у одређеном броју случајева може послужпти као сигнал пеког озбнљпог обољсна од којпх ' су неки напред побројани. Мсђутим кол вслпког броја хропнчпнх главоболл губп се п»епо бполошко зпачеи>е. За такве болссппке главобоља ннјс корвспа опомепа п као такпа важап сигпал одбранбеног механпз.мд већ мукотрпап терет који пм загорчапа жниотпу радост и ралпу способпост уз снс послсдпце за п.п хову лпчпост V фпзпчкои и пснхпчком погледу. Саврс.мена меднцина. разчлаиившн појаву главобо.т>с у различнтс данас већ добро разЈашњене етиолош ке категоријс, иапушта ммшлкзм да главобоља може бнтн н сама по ссбн болест. Проблсм главобоља је врло сложен. Анамкеза-анализа субјсктивних дожнвљаја главобољг сасвим је заввсна од способностн болеснпка за запажање и опнсивање cboihx тсшкоћа, те зато пије сигуран ослонац. Велнкн допринос на томе пољу пружпла је оператввна медицииа парочито нсурохирургија. Зах ваљујућн разпоју опсративцих мето ла код обољења у подручју главе. бнло је могуће утврдптн која ткипа код разноврснпх надражаја реап;ју болом. Важпа су бнла и фармаколошка нсгпп1гван>а н искуство са повн.м лаковпма, парочпто са no? паратима којп . пзазивају шцрење и скупљање крвнпх судова мозга. Сма. тра се да главобољу можданог nope кла пзазивају нстезање. прптнсак. помераље илк у1!ала артерија, ве на и жнваца мозга као п кихово шкрење нлп пак pacreaaibe. Озн фд ктори механизма главобо.ге се најчешће комбинују. Раннје сс сматрало да главобосм може настатн као лрекссени бол и из лругих делова тела, нарочнто пз органа груднога коша, трбушне дуп ље п полппх органа. Наводиле су « површне н дубоке зоне осетљивости на главн које бн по својој локалнзацнји биЛв карактсристичне за бол из поједшшх органа. Новнја научна ксшппвапл су показала па fe то нрло ретко п то само код аппше пскторис, када бол зрачп у non.v вилпиу. као п у још пар случајсва.
ПСВРТ I даррдтег СЛМОЛОПРШС 86 У HUM ПРЕДЛ.ОГ 3fl уко: ДРУШТВЕНО HUJE НИЧИЈЕ ПАРШН1Ш положили ИСПИТ 60ЛУЈУ ОД „нерддитисА" Ми врло радо потцењујемо оно што имамо, а прецсњујемо оно што јесмо. За то лмамо пуно примера. Мислили смо да од Сисевца паправимо нашу туристичку Мску. Сада послс двадссетак година насел>е Сисевац заиста делује јадно. Руинирано, порушено, запустело — стравично. Трупе дом културс. Распада сс дом ДТВ „Партизан”. Зграда РО „Параћинке’' руинирана и празна. Нико је не користи. Зграда школе се додуше користи, али само десетак даиа у време трајања ликовне колоније. После тога, и прс тога, служи за обијање и одношсње ннвентара: лавабоа, славина, документације, столица ... Бивши станови за рударе, зграде, одмаралишта, све то запустело, у коров урасло, личије. А није тако. To јс друштвсно. Од наших пара прављсни су ти станови и домови, школа, продавница... Ту су улагана друштвена средства и зној и рад. Није то створсно по систему — абракадабра. Ових година туристи се поново враћају Сисевцу, „бисеру” нашег туризма. Преко лета Сисевац је жив. Али може бити још живљи. A то значи и већи приход. И тако редо.м, и пуно тога. Прошла је туристичка ссзона, али Снсевац нам остаје као тамна мрља на савести. Неискоришћен, запуштен, забатаљен пун рушевина и зидииа, празннх одаја и зграда. Сабласан. А свс то, са мало пара можс да се доведе у ред, да сс упристоји и надаљс користи за иаш такозвапи раднички туризам локални. Нисмо вал»да толико богати, да дозвољавамо да једна црда варопиша у плапини пропада прсд нашим очима, са свим својим дражима и објектима, који су ипак наши, а пе ничији. Које смо правили нашим потребама. „0,'више са.м crap да кудим, али увек млад према пешто да нсшто урадим”, рекао је Гетс. A то би становници Снсевца жарко желели. Ј1 нс са.мо они. ДЕСЕТ НАЈ50ЉИХ ШОЗНИКА [3 Колективи Шу.мадпје и Поморавља остварују размену са 50 земаља ска4- Е Традиционалнч извозници и даљс држс примат Најбољс извознс Јхзултатс у Шумадији и Паморављу за ирвих ссдам мссеци озс годивс постигли су всђ традиционални извозници са овог подручја. Листу дссет најуспешнијих чинс: Заводи „Црвенз застава” са аутомобилима, ’ Фабрика каблова „Моша Пијаде”, Индустрија „Филип Кла јић'' са галови.м ланцима, Иидустрија вунеаих тканина „Бранко Крсмаиовнћ” са текстилним производи.ма, Српска фабрика стакла из ПараИина, Рздна организација „Зел.мортранс” са транспортни.м услу- ' га.ма, Фабрика конзсрви Инекс „Црвена звезда” са месо.м ■ л месвим прерађсвина.ма, „Е- . лектропорцслан” и „Шамот' ,ч из Лранђсловца и Тскстллпа индустрчсја „Рссава” ао Свстозарсва. A. Р. (Светлост) КОНКРЕТАН ПРЕДЛОГ КО НИЈЕ СПРЕМАН, НЕКА ИЗ.АБЕ ИЗ СК И.тија Божић, председник Општинског одбора СУБНОР-а: — Ко није спреман у ово.м тренутку да сс ухвата у коштац са проблеми-мл, века изађе из Савеза комуниста, чак и не/ia напусги радно место, ако треба. Нс може.мо вшпе да се погаНамо ни и ким. Директору чијл opiAintiJHi’i-i пет-r—гпест година послује са губитком више у ниЈе место. ® Преко 70 одсто rpabaua Параћина гласало је за новн самодопринос • To Је изванредан одзив, ако се има у виду Да је акција вођена током летњих одмора « Акција изјашњавања подједнако успела н у радним организацијама и у месним заједницама • Параћинци својим издвајањем граде будућXTIxCBX,Z^Y * ШТа ° °ВОЈ наЈважниЈ°Ј политичкој акцији у овој години кажу председ.шци ОК CC1 Н, OK СКС п ОВСС: Драган Антић, прсдседник Отпптинске конференције ССРН Параћнн: Драган Антпћ — Још у припремл за увођење новог самодоприпоса б1шо је јасно да је већина радних људп и грађана Паpahinia п поред тешкоћа ко? је имају у задовољењу личних потреба спремна да и даље несебично даје свој допрннос у даљој изграда.и града. Зато је ‘само изјашњавање било својеврсна манифестација у којој су грабанн Параћпна својим потписн.ма јасно потврдили да су за лепши град, за заштиту здравља, за боље сутра. Mebyriui, при изјашњаваn»v бнло је и таквих који су били против тога. Интересантно јс да co v тој мањини нашла већина из „Електроднстрибуцнје" и електротехничке деонице ЖТО-а којц објективно пмају повУЧЕШЋЕ СЕЛА ЗА ОБЈЕНАТ ,МАЈНА И РЕТЕ‘ Добро је да нам и овако пде, како нам челни људи у месним заједницама. раое и руководе. Недавно на једно.и састанку, no војннм питањима, присуствовали су и предсебннци скушитина месннх заЈвдница name општине. Кад су сашцгарна luicneicција и прсдседник Извршног савета преоложили да свако сеоско do.uahuficreo издвоји па 200 старих хиљада за дератизацију, као прсвентиву против „митје грозннце", која се распламсава, готово свн председници cv усталн и изразплн велику сумњу у успех ове акције. Као: људи неhe, не.чају_ много ie то за једно сеоска doxtahiiHCTeo... И све v гом стилу. лашНенн положај v прнвређивању и који захваљујули томе iL\iajy углавном рсшена готово сва животна питаља, захваљујући цобрим примањпма. Уз њих су и многи из организација теретног саобраћаја и поред тога што cv доста учинили да се упропашћује оно шго с.мо до сада градилн. V мањини која је прртив самодоприноса има и поједпнаца који су нездцовол>- ни због мањих пропуста који су до сада чињени v изградњи објеката који су финансирани из средстава самодоприноса: спорост, слаб квалитет и слабо оперативно планирање рсдоследа радова). Због тога треба у месним заједннцама ia оперативие одборе бирати најодговоршце, како би се убудуће пропусти спречавали, пре свега бољн.м плапнраљем и избором извођача који би .одговорпо пошговали рокове п квалитетно обављали послове. Овнм самодоприносом поред објеката за које cv заинтересовани становници града, планиран је и обје- ј кат за здравствену заштиту мајке н децс који треба да задовољи интерсгс и n..i|Vic н сеоског становнииггва. Без учешћа сеоских месних заједница, такође самбдоприносом, он неће моћи да се изгради и опрсми на одговарајући начин. Та средства! неће угрозиги задовољење потреба у сеоским меснн.м заједницама пошто би v оиiiocv на учешће градског ста новншлтва учешће села било веома мало, рскао ie Драган Антић. Иако су iL\t другови објасннли да притпв „.uiauje грознице” не.иа лека, да је то нова болест за коју је превентиеа једини лек, да се приближила нашој отитини, јер ie У Деспотовцу једац оболели eeh мртав, да то није много кад су у питању овакве озбпљне ствари, нијс помогло. Beliuna председника месних заједница остала је при својој скепси. Тврде: iiehe да успе, па неће .. Милан Панић, председник Оттштинске конференци« је Савеза комуниста Параћин: ТРЕБА HAM ПАРТИJA ОД ИДЕЈА И АКЦИЈА — Након тромесечне акти вности, помало цезгодно вре менскн лоциране, која је во ђена у организацијама удру женог рада и месннм заједницама, носа је питање самодопрнприведено Резултати су познати. i<paiv. За Милош Стевић, председпик Већа Савеза синдиката општине Параћин: — И ®ИШ поред вео.ма тешкпх ШШ услова у којима се налази наша радничка класа радни људи и грађанп наше општине су се изјаснили за нови самодопринос. На зборовн.ма радних људи састанцима Савеза комуниста и сипдиката када је разматоана 'ова иницијатива било јс доста прпмедби на реалиbv за завођење новог самодопрнноса требало је реализовати. Међутим, било је увођење самодоприноса за изградњу комуналних и дру гих објеката у граду чзјаст нило се преко 70 одсто радних људи и грађана. Са тог аспекта акција добија задовољавајућу оцеиу. Комунисти, чији је политички утицај требало да бу де пресудан у току припрезацију досадашљег приноса, квалитета mix радова, спорост псједплпх објеката, преовладала свест и самодопзведсградље, али ie резулгати изјашњавање су позпати. Када су радни људи и грађани прихватили иншшјатиМилош Стевић дилеме како то спровести преко месних заједница као и до сада или преко основних организација снндикат£ за оне који су v радном односу. Преовладало ie мишљење да је боље изјашњавање спровести преко радних организација. Да је бнло исправно говоре резултати ко' ;и су постпгнути. Наши радни људи и грађани знају и када им је тешко да cv те тешкоће пролазие и да he своЈ1Ш самодоприносом помоћнда се превазилазе. Морам да напоменем да у појединим организацијама где cv лични дохоцп већи да су_ резултати изјашњава- ,ња лошији. To упућује на закључак да они који боља живе не осећају никакву обавезу пре.ма другим радним људима и грађанима, Такође- морам да истакнем и велики допринос листа „14 дана” и радника који у н>&- му раде на лравовре.мсном ннформисању v току спровођен>а акције око завођења месног самодоприиосз, рекао је Mtoioiu Creeuh. Милан Панић мања акције, нису до^краја испунили задатак. Зборови НОВИ СПОРАЗУМ О ЗАПОШЉАВАЊУ А не верујем да на селу н.иа таквих „социјалних случајева” који не могу да нздвоје 200 старнх хнљада да болест не dohe у њихово село, двориште, дом. Ако и има ваљда месна заједница за њнх може са свог рачуна да скине тих бедних deeera хиљада, које he eeh бчти мање, док оео читате. Уосталом, месне заједнице и служе сво.и селу ц људима у њему. На крају, нашависи се у непријатној ситуацији, као da cv предложили нетто неукусно и ненормалио предлагачи су акцију препустнли свести, и савестц људи у селу и председници.ча месних заједница. Кад овако говоре и раде челни људи у селима, најбољи, јер смо их као такве давно и бирали, шта онда очекиеати weed но носили акцију и осветлали комунистички образ. Ту пре свега треба истаћп старије чланове СК који су показали изузетну дисштлину и одговорношћу показалп млаЈзим члановима шта значи комунист од акније. Поука за младе нараштаје и порука да се комунисти по идеји и акнији разликују од других. Код 'самог чина изјашњавања, немамо за сада прецизпе податке како су се понашали комунисти. Анализе које треба да следе у ООСК и месним заједницама показаће где се ко налазио. Али1 има неких индиција да су и ко.мунисти одбијали да дају пристанак за увођењс самодоприноса. Ако анализе покажу и такво понашање ко.муниста, ООСК мораће Да примене и ону најнепопуларнију uepv — искључивање из Савеза комуниста. Време је такво да ко не положц. испит на конкретиој .акцији — мора из Савеза комуниста. Масовна Партија нам је све мање потребна — нама треба Партија маса вдејно и акционо оспособљена у сваком тренутку. To је најобјективније мерпло диференкомуниста. организовани у цијације у редовима Савемесним заједнинама, су би- за комуниста и морамо га ли слабо посећени. На тако .малобројшЈМ скуповима нешто виднију, улог\' су и.мали комунисти из СФС. Најмању заинтересованост су показали члановн СК из Штофаре и оргаиа управе. Код 'конкретног спровођсња акције опет cv комунисти имали — мали удео. изузњмајући оне који cv поштепоштовати, рекао јс Милан Паннћ. > ППРО „Шумадија СКОРО СВИ ЗА САМОДОПРИНОС НОНАЧНО УСВОЈЕН S На конференцији овлашћених представника општина Светозарево, Деспотовац, Рековац, Буприја, Свилајнац и Параћин, која је одржана у Нуприји 4. септембра 1986. године, утврђеи је коначни предлог Самоуправног споразу.ма о запошљавању. Споразум обавезује потписнике ла у оквиру својих права и обавеза предузимају актпвностн да се до краја 2000. године оствари пуна екопомска оправдана запосленост, на субрегиону Поморавља. Првобнтпи Наирт спора-јсвпа, тако да је протекло згма којн пп пл- впше од годину дана од на- је требало да покрпје рсгиоп Шумадије п Поморавља нч јс усвојеп I ;бог цступања, прво, АранI ђеловна, а каснијс и Крагуирта до коиачног предлога. Овп.м Споразу.мо.м усклаћу ју сс активности за веће запошљавање, услови и начин коришћења издвојених срсдстава због неизвршавања обавеза лријема приправни ка. примену критериЈума и мерила за утврБивање првснства v запошљавању, запошљавање поједнних категорија и незапослених лина. Новина овог споразу.ма je ia се засннва на Закоиу о радним односима и ДРУШТ' веном договору о запошљаван»у на нивоу CP Cpoiije. Нсбојша Јеличнћ За бржи развој града радници у ППРО „Шумадија" су се 90 одсто изјаснили за месии самодопринос, што доказује да свест људи присутиа » боље сутра. за чистиН лепши гцад. Јелица Борђевић другнх? Из1леда, да се њи.ча не радн В.а више отаљавају, него извршавају своју функцију ц дужност. Да раде no сисге.му: „ако закон каже”. Све друго се не мора.' A da су ca.\to прописи ц закони мотпвисалц људе, не бнс.ио имали све ово нгго имамо. Председницп су се изгледа први разболели. Од много теже болести — „нефадитиса". НДКО PUKE МОТИВИСАТИ Како објасннтц појаву незаинтересованости, односно апатијс код радника да се ствари мењају на боље? Понудцмо им правилник о квалитету — одбије се.' Израднмо правилник о стимулисању редовног доласка на ТОсао — раднницп га не прнхвате. Правплипк који боље регулише питање минулог рада не прође на зборови.ма. Правилник о побољшању радно-техполошке дисциплине — нс усвоји се v бази. Поставља се врло важно шггањс: како мотивисати раднике да се укључе у проблеме од ширег друштвеног шггереса, рекао је МИЛОШ ДИМИТРИЈЕВИБ, помоћник генералног директора ИВТКТ ,ЈБранко Крсмановић” на недавној заједничкоЈ седници OK СКС и ВСС. РЦНКЧКАСЕНЕПОРИЧЕ НИКОГ HE ПОШТУЈУ РАДОВАН БОГДАНОВИЋ, бравар у РО .Параћин" — ООУР „Стандардтранс": — Нико нема снаге у овом колсктиву да баци карте па сто, јер нико хшком не сме да каже да не ради добро. Тад би почсла разоткривања. Само 37 возила прошлог мссеца донела су нам доходак. и не зиам због чега се сада бунимо. Ми немамо трн чисте да укажемо прстом на нерадпнке. Организација посла нам нс ваља, јер дозвољавамо да се возила враћају празна чак из Грчке, Словеније и тако дал»е. Овде никб пиког не поштује, чак ни дирсктора, а кад не поштујеш оца у кући, од те куће нема ништа ПО ЈЕДНА АЛИ ВРЕДНА — Можемо ми да имамо обуставе рада колико хоћемо, али ако не радимо и стичемо доходак, то ништа неће да нам помогне. Нама нико са стране неће ништа да да, ако сами не зарадимо. Михајло АтанацковићЈ На седшпш OK СКС
ПОРТРЕТ ТРДНСТОРТ 1 ИИИИНМвИИИИИИИ1ИИИ НА1БОЉИ РАДНИК дктив приврвдникд ИВАЛИТЕТ ОДЗНИТИ СВЕ ПРЕВОЗНИКЕ ЗДПАЖАЊА ■ Када је овс године поеодом Дана самоуправљача Слободану Главићу, аутолимару, раднлку Заставе—ауто Београд ООУР Космај у Параћину додељепа новчана првомајска ваграда за изваврсдие резултате којс постижс на свом радном месту, и у раду друштвено-политичких организација за оне који га познају није то било никакво изнснађен>е јер је Слободан то и заслужио. У Космају ]'С ОД 1975. годлнс гдс ради као поолозођа. Члан је СК л биран за прсдссдаика Радничког савста. предсвднпка аиидиката, се-крстгпа 00 СК. ООУР Космај у ПараЛину постиже одличнс рсзултатс, добро сарађује са Заставом, a no његовлм речима ови одаоси би могли да буду још бољи. посебно када су у питаљу снабдевањс резервним дслови.ма и рад Друштвоно-поЛитичких организацмја Слободац је врло задовољан својим радним место.м и личним дохотко.м а исгиче' да је у овој организаиијп врло битан кналитст. Он бл морзо да се доведе на јслан ви-ur.j нилз као и диоциплина и одговорност према радним задацима Све ће то да се постигне уз још боље услове рада нарочито у зимоким месецима. А за то у овом колектову има снаге јер има раднике као што је Слободан Главић. М. Ж. ОСВРТ ПАРЧЕ ПРОСГОРА МОЛИМО , Тачнб Је да интересго оку пљање младих у друпггвене органнзације предстапља један од начина укључлвања младих v актуелна друштвена збивања, алл је исмнновно да за рад тнх органпзаци ја поред интересовања мора да постоје и одређени услЈови. OK ССО настојл да окупи пгго више младих. Ове године формирала је две nose оргамоације: Младпх истраживача и Књижевну омладину. а поред сопствених материјалних потешкоћа она помаже рад ових организацнја. Велики пробле.м рада органпзације је недостатак про стора за рад, тако да салу OK ССО порсд Омладинске задруге користе још, и фсријалци, истраживачи и кн»п жевшцомладина. Податак да ове организације окупљају преко 1500 чланова говори да заслужују много бољи третман. Ако се мало озбнљније не поразмисли ц изнађе решење Јтостоји опасгост да се постојећа плтересовања и хтења угасе, погрешно усмере нли замене другим често штетним, опасним и девијан тним. Како је сада лакше добитн локал за кафип него про сгорнју за рад друштвених организацнја неће бити пзненађујуће ако за неку го-1 дин\г имамо кафић по омладинцу. Владимир ЈанковнН Y бирању посла предњаче незапослени мушкарци радпнци без занимања. На пример њихова слремаост да сс запосле у неко.м од ста кларских или грађевимских заниман>а је изразнто ниска. Незапосленн мушкарци, радници без занимања v већини случајева не желе да се запослс v друштАеном сектору оснм на пословн.иа који cv по њиховој процен.Ј „лаки и исплативи''. Са иовећањем година живота ових незапослени.х повећава с<? и њихова спремност да радс било где али им тада то н>ихове здравствене могубностр нс дозвољавају. И поред свих вредузетмх активности Заједннца запошљавања нпје у могућностл да обезбеди довољан број радника за потребе Српске фаорике стакла. а посебно за занимање стаклодувач Годинама није уписано ни једно одељење усмеречог образовања за сгакларска зашшања. Такође стално осyajy без одзива огласи који.м се траже лица за стручно оспособл»аванЈе за заниППРО „Шумадија” OOYP „Малопродаја” НОВЕ ПРОДАВНИЦЕ Отвараљем нових пролајних објеката v Варварину. БачЛш, Обрежу, Маскзрг. Нићевцу и Дољси Мутннци „Шумадлја” је знатно гтрошлрила своје капашггете. Но восггворене пролавнице cv чиото прехрамбене, класичног типа, које запошљавајг иајвише до трп рздтптка, алн mtajv рисок чоефцци-1 јент обрта. Јелица БорћевнН Оружје, увек на мети радозналих дечака, нашло се v рукама Драгана Стгвановића, (14), Нишка 61/8. Друговима који су у уторак 11. септембра дошли код њега на нгру показивао је како се барата ловачки.м карабином. Оружје је опалило приликом репертирања и зрно ловачког метка, калнбра 8/57 прострелило је три године млађег Драгана VluACTiiha кроз десно ллућно крило и зауставило се у знду. ПовреВенн дечак пребачен је на Хнрцршко одељење па паћннске Болннце, а одатле хитно на београдски Институт за грудну хирургију. у ко.матозно.м стању. и умро. ф На састанку Актиг.а привредннка одржаном 4. септембра разматрана Је организованост у области саобраћаја у општини Параћин и потреба и могућност да она буде ооља ф Ујединнти три превозника из општине у једну велику организацију ф Подршка руководећих људн Стојан Вељковић, прсдссдник Извршног савета CO јс најпре гов&рио о садашњсм на чину орган'пзован>а организација којс се баве превозо.м у нашој ОПШТПИ01 и покушајима да се проблеми са Велмотрансом из Ћупријс што пре прсвази&у. — Ми 1Г1ди.мо шаноу да кроз другачију организованост транспортних органиЈЗЗЛија поправи.мо положај привреде наше опш-пшс рскао је из- •међу осталог Стојан Вељковић. У Фабрицл цемснта и Стаклари тра-жс лругачију орга- »изованосг транспорта, односно бољу организацију пргвоза цемента и стакла. Решсњс сс види у објсдињавању транспортних органмзација. Милосап Симић, дшректор „Стандардтранса” јс говорио о условидЈа у који.ма се ради у овој организацији, исгичуКарикатура Зоран;» Матиђа СКИНУТИ СА СПИСКА НЕЗАП0СЛЕНИХ л Сталан је проблем у запошљавању неусклађсност између потреба удружеиог рада н зашшања ллца ла свиденцији као и бирањс запослсња од странс јсдног дела незапослених. ПОСДО HEilл БИШУ Aiaibe стаклодувач и порсд повољних услова које нуди Српска фабрлка сгакла; сти пендија, трошкови сгаиииања, путовања, обезбеВена друштвепа исхрана запослење no завршетку обуке и друго. Краје.м августа поззано је (•и нсзапослених радника оез заннмаља старости до 27 година и ионуђено им стручно с>с11осоиљаваље за зали.мање стаклодувач. Од овог ороја са.мо њнх двојица cv лрсдади мо./бс за счручно оспосоС наваље. Дајс.мо слисак нсзапослених који су позванн и изјавили да не желс да прихвато стручно оспособљаваљс: Слободан Алексић, Горан Арсић, Мирослав Бра нковнћ, Дејан Богнћ, -Љубиша Бељковић, Жпвојшг Ј5оpbcBiih, Радосав Јанковмћ, Душан Јовановић, Малиша Муминовић, Горан Мијајловић, Горан Милосављевић, Драгиша Милановић, Дејан Маринковић. Југослав Мникић, Горан Рајић, Предраг РлстлН, Љубиша Станковић, Ралнвојс Симоновић,. ОРУЖЈЕ Y PYKAMA ДЕЦЕ — ГОТОВА HECPERA Од нгре до трагедије и Карабин се нашао у рукама дечака и радозналост је узела свој данак. Карабин, по 'обичају многих ловаца, стајао је у спаваћој соби, незакључан. Муннција је, такође, била на дохват руке малишанима, отац на послу, мајка у пољу, а дечцјр радозналост безгра нична. Све се склопило за несрећу. Карабин су одузели органи милиције и ловац којн га није чувао ван домашаја деце отићи ће на одговор ност. To су последице несреће произашле мз дечије игре, које ничпас не могу бн ти избрисаме, али су уз поштован>е прописа о чувању и држању оружја могле битп спречене. М. М. ћи да јс слтуација алармантна јср јс простор за рад минималан и људл најчсшће у блату псправљају камиоис. —- Без хируршког захвата у саобраћају неће ни стањс бити бољс. Треба постићи дупорочн|Јији програм са оргаимзадијама чија сс роба вози, истакао је Милосав Симић. Слободан Петковић, дирсктор ООУР-а „Теретнм саобраћај" у Поповцу је уз кратак осврт на пословање овс орга- »изације предложио да се у све споровс око дсобе имовинс <а Вслмотрансом из Ћуприје укључи и друштвеии правобранис.-м самоуправљања. Залагао се да се у области саобраћаја формира једмнствена оргализација, без ООУР-а као и да се нспрсд Фабрпкс иемснта и стакла створс минимални услови за прихвзт и сервиоирање возила која прсвозе стакло и цемснт. Мирољуб Миловановић, директор ООУР-а ..Црнтгца'' се залагао да се пре комплетне анализе саобраћаја у ПараћиДраган Антић, Славољуб Алексић, Небојша Аврамовн11, Весслнм АнБелковић, Небојша Антић, Радомир Алексић, Момчило Гајић, Звездан Дачић, Ненад Борђевић, Славомир Борђевић, Предраг Живић, Дсјан Живановић, Зораи Жнвановић, Горан Јевтић, Голуб Јаблановић, Томислав Јевтић, Горан Јеленић, Веско Козић, Мирослав Марковић, Драган Миладиновић. Драгослав Ми јатовић, Дејап Марковић, Дејан Мнлојковић, Зоран Миладиновић, То.мислав Ми летић, Зоран Николић, Србољуб Никодијевић, Слободац Петровић, Саша Павловић, Дејан Павловић, Небојша Пауновић, Добрпцл Ристић, Мирослав Савић. Зоран Си.хшНј Небојша Станојевнћ, Миодраг Танасковип, Љубослав Урошевић. Пре.ма свим лицима са првог и другог списка биће лредузете мере скидања са евиденције сходно законским прописшла. аљ ДРУГИ О НАМА: „СВЕТЛОСТ” — КРАГУЈЕВАЦ Н БОГУ П/1АКАТН ■ Некадашње одмаралшпте Крагујевчана у Сисевцу Пумих седамнаест годлиа у Сисевцу су спортске, радие и угоспггељоке организацмје крагујевца раслолагале објекти.ма намељвним за одмор, спорт и рекреадију. Колико су оредства дозвољавала од 1963. годиие радаим акци;ама чланова Друштва за телеано васпитање „Партизан”, о* .младина Крагујевца и житељи месних зајдница уложили су снаге и труда да од напуштених објеката рудни^ ,.Рембас”. за себе и Оудућс генерације, преуред« напуштеиу централу и дом. Изградили су спортскс тереи« и одржавали туђ олимпијскл базеи само да би сс у н»ему купади. Због великог интереоован>2 требало је проширхти капацлтетс озог одмаршпгшта, алм опет нијс било пара. Године 1979. објекте у исправном стању са комплетнпм лквентаром преузима, уз надокиаду од 25 милиона, Самрутгравна интересна заједница за физлчку културу Параћина. О томе како за протеклих осам годи«а зграде к ивввкну.то изврши у све три органлзације које сс тренутно баве превозом. Милан Панић, предссднмк ОКСКС је предложир да. се формира рздна група која he да ради на реализацији закључака са овог састанка и да за први сасганак Акпгва приврсдпика поднесе конкретан поедлог каква нз.м је транспортна организација потрсбна. 1'омислав Антић, директор Водовода је исгакао да је на зборовима грађана око завођења новог самодоприноса највише било рсчи да нам камионл р^ше оно што се тим средствима изгрздл. Зато се заложио да се изнађс могућносг да сс камиони паркирају ван града. Града Цветковић, дирек<ор ИВТКТ „Б. Крсмаиовић” јс у својој диокусијш наглаоио да само јединотвени, укрупњени и смишљеном. политиком имамо перспективу као општина у наредном периоду. Миодраг Стефановић, директор ФЦ ..Нови Поповац” је измсђу осгалог рекао да нова транспортна организација првснствено мора да вози робу из Параћина. Цсментара подржава ове акције око имтеграције транспортнлх 'оргамизација. али због техно-логијс производње цемента и немогућнорт! да се ова роба лагерује захтева се да превоз цемента беопрскорно функционише и да се ова роба превози и на краћим турама, кад јс зарада мања. Живојин Николић, члан пословодног одбора СФС јс истакао да ову интеграггију трсба прошлрити и на део терехнкзг cao6pahaija у радним организацијама и земл>ораднлчк!им задругама. Радоје Несторовић, директор Инвестбанкс, пословне јеД.ИНИЦС у Параћину је у својој дискуаији лстакао да је сличЈгих састанака било и ранијс али да никада н-исмо били ближи разрешењу проблема Акцију око интеграције транспортиих сргапизација по.ржао је и Живорад Симић, извршни секретар OK СКС, a Тома Миловановић инжењер из Цемснтарс је истакао да оваква интеграција може да успе оамо ако будемо имали добре кадровс. Рок за завршета елабората око интеграције транспортних организаиија У нашој ошитини јс 30. септембар, а референдум сс планира за новембар. Наредни састанак Актива при вредника биће одржан 18. ссптембра у Српској фабрици стакла. М. Ж. тар изгледају, не поотојс прави изрази, а ни простор у нашем лиагу. Укратао: док оу јсдии улагали, други су дозволили да некадаша вредност буде вандалски уништавана. Зашто не, то.јс друштвено, није (Ж^пе. Р. Миливојевић ИСТИЧЕМО ЗА ВРЕМЕ НЕДАВНОГ ЗЕМЉОТРЕСА РАДНО АМАТЕРН КАО ПРОФЕСНОНА/ШН Ноћ, 30. августа 1986. године. Тачно 23 часа и 30 минута. Земљоотрес. . . Узнемиреност, паника, плач деце са свих страна. И док су сви немоћно стајали, радиоаматери и овога пута се нису дали збунити, нјити изненадити, доказујући колико је корнстан хоби којим се они баве. За трен ока у Радио-клубу „Франц Розин” стигла је прва пнфор.мација о епицентру земљотреса. Радио-аматери ступају у контакт са колегама из Румуније, Бугарске, Русије и размењуЈу корисне информације нудепи им помоћ. ЈСваку примљену вест шаљу «ентру за обавештавање. И док су остали Mano умирени пошли на спавање, ради-аматери су крај својих станпца дежурали до јутра, доказујући још једном тако своју хуманост на делу. Драган Милошевић ЗАПАЖАЊА БАЗИШ НАШИ (НА)СУШНИ Највеће врућине су прошлс на базсну хале. Па ипак, овај лепи објекат нијс могао да пружи потпуно задовољство и освсжсњс. Малог је капацитета, без пратећих објеката, као што су; киосцп са соковима, ссидвичима, и осталим „ситницама" које би боравлк учиниле занимљивијим. Насупрот н>ему у граду постојп олимпијски базен, који на жалдст не ради, веђ 12 година. Потпуно запуштен, зарастао у коров, препуштен срозлји и људској нспризи А некада, у н»сму"су грађани налазили освсжење, игране су ватерполо утакмице, а уп?- че, поред њега приређиване мграпкс. IVTo^ да је било и покушаја да сс овај базсн спз си пропадања, али пишта конкрстно нпјг урађено. У садапшсм трспутку инфлагди;? т-? могућпост је равна чуду. А могло је ранп јих годлна да се то рсши па јсвтичији начин и задовољство гра!)ана. Мпрослав Чопа ГГРИЧА ИЗ ЖИВОТА Бележи: Милан Влајковић столицц седц скрушено. Укопано He- '^Ни,едним ЧУАОМ Укључена у свет око Аајке Жен^ сРед1^ година изП° Tyhklst ц двориUCVU.WL, убиЈене свакодневицом Mvicornnuot сеоског живога, као да Се не тиче ње Зом -прича‘“ ° љУбави Ј-ој са Зда 1:е,,ДГр^ииЊег°в°\-- Га' Л1а^уп. Млапеч хшгпп и ~ прекида ре<, мисао. Излази из оног што нрича ппостора. Затим се epaha. Наставља сучорну ThuV Жене- Са JHU. „у дОЈску отишао... И родитељи носЛ"."РУКе °д ,beia- Ко>а TO Излазак мајке немо прати. Очима HeKUMна. лицу. Остаје неппгпрт Z noZ'ehe СвС СС неконтролисано покрепе. не контролише ни слрст V полусну је.бунилу. и свест' У ње. ^Р^Р^еН1Лол^ и3 дуго.изузтсду^30^0^ Све то бола. траје А ствари полако долазе срћи Њт'iSJ’E своје стграсној, сеоска^ ^рота;^3^^ ња. 3^Хае ^ТрагГно 3-ну који је пет месеци у 'војсш, -°"пп пико пс зна. да нико „е •• ■ се прегвара v шапат. _ “"'i/ / I
АТРИЈУМ РУГЛО Већ годинама у нашем гра ду се осећа криза простора за културне актнвности и за твореног и отвуреног типа. Изузев Позорпшта и адаптиране сале биоскопа „Раднич ки”, мед којнм стоји Да.маклов мач власника, осталих простора готово и да нема. Некада популарна летња позорннца данас је гаража »I депо. павиљоп у парку место без правс намене, а атрвјум v оквиру зградс Бнблиотеке, Радничког уннверзнтета и СИЗ-а образовања и културе служи за трешен>е усисивача, бацање флашица од ракије од странс полазкзка са Радничког унп верзите,та н слободну шстљу и сунчање пацова. Истина, 6iwib је покушаја да се овај простор упристоји, осмисли и v току лста ожиBii да бн у шсму жпвели културнк садржајп. алн то су поједнначЈм иапорн п прави резултати су изостали. Прича да се нема где Hema правог оправдап>а, јер ми нпсмо средпна која нуди пзвор — всћ је наша „ве личнна” у томе да се прилагођава.мо а да застбјн у овој целовитој области не буде — јер се губн ток. Надајмо се да he опај несвакнлашњп атрактнван и у различнте сврхе употребљив простор постатн наша брига п заузети место које му припада. ЉиљаЈла Радованозић KYJITYPHE МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПОВОДОМ ДAHAОСЛОБОБЕЊА 0KTD6APCKH СУСРЕТИ © Y оквиру обележавања 13. октобра — Дана ослобођења града и општине Центар за културу и информисање „Параћин" припрема неколико манифестација. — Већ 10. октобра отвориhc сс изложба ралова са оВОГОДИШНјС ликовнс колонијс v Сисевцу. У Градском аAtaircpcKiOM позоришту 13. октобру бнће отворена п пзложба позорпшне докуМентације поводом шсздесетогоди штбсг јубилеја параћинског Позорншта. На октобарске сусрете позвано је 10 позоришта нз Србије, Босне и Хсрцеговине, Војводпне и Косова. Свечана седиица Скупштинс Општинс биће обслежена одговарајућим програмом у извођењу чланова ГАП-а, рекао нам је Славол»уб Обрадовић, днректор центра за културу. ШКОЛСКА МЕДИЈАТЕКА Пнше: Снежана Јовановн№' МОЗАК САВРЕМЕНЕ ШКОЛЕ У свету који сс мсња у друштву којс чини, none фор.мс г.-бразовања доводс до попнх структуралпих об лика школс. Промсч.скп односи > с by учсспнцнма у образовању захтсиају трансформацпју иаставс. Напушта сс свс внше, класнчна фронталпа пастава. Рад у групама рад у пДровима, нпдивплуална пастава самообразовањс, као увод у псрманентно образопањс долазс у прзн ллан. Мсња се тсхнологија, мења се - - ■----- ---------------------------------- школа и улога бнблнотскс у н.у. Ук лањају сс граннцс нзмеђу корисннка н стваралаиа информаинјс, стварају се условн да сс ученик оспособи да глсда к слуша па-.кљпвпјс, да пидн it чује noinyittijc да разлнкс мг by иојавама уочава са всћпм разумс вањсм. Kopiiuihcitc itjnopa it средста ва инфор.мациЈс трсба да буде једноставио н лако. Онн трсба да су концентрисанн на јсдном MCiy, илн ГРАДСКО KYJITYPHO-YMETHHHKO ДРУШТВО „БРАНКО КРСМАНОВИН” АУДИЦИЈА ЗА ПЕВАЧЕ И ИГРАЧЕ У недел.у, 28. сспгсмбра у 10,00 часова у просторијама Месне заједнпцс XI Конгрес, улнца Милоја Јоиића, број 2, одржаће се ауднипја за новс чланове који cv запнте ресоваин за фолклор.чу и му знчку сскцнју. Интересентн се могу јавитн на телефоп: 55-111 сваког дана од 15 до 20 часова. Небојша Јсличић КУЛТУРНИживот МЛАДИХ Y ПАРАНИНУ Пише: Славољуб Марић да бар ннформацнЈе о н>има буду на једиом мссту. To мссто Јс библнотечко-ниформацнони. мултимеднЈ ски цснтар школс, којп мазквамо — мсднЈатека. Школска бпблиотека — мсднјатска Јс бнблиотсчко — мнформациЈска rpaba (књижна н нскњижна), кн.нга, прируч|111цп лнстови, часопнси, аудпо-внзуслпи материјал, компЈутсрскк и друп! програми као и очиглсдка it друга педагоигка докумснтацкЈа нсопходпа у реалнзацнЈн происса настапс, учења и усавршаван.а. Помснуту rpaby корпстс ученнцн, пасташпшн, сарадннцп и дру ги корпсншц!, радп упапређепа васпнтно-образовног происса, учсња сталног стручног гсавршавања и ,ра ди јавнс н културне дслатности. Школска библнотека — мсднјатека допуњује сва васпнтно-образовна подручја разннм кзворима сазиаи>а. Ibcn основнп задатак јс vnanpcbiiEnibc радпнх облика и мстода иастпно-образопног рада и о.мтућаваice прпмске и дистрнбуциЈе разлнчнтпх ипфор.мацнЈа у школн. villllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIHHIIIIItllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII lllllll........ . Ypebyje: Горан Јоксимовнћ САША. ПАНЧИЋ Рођсн јс у Мостару 1965. годпнс. Y Параћнну јс завршио ос- = иовну м средљу школу, а стуДОРа »а Факултсту лнковних уметио-1 сти V Београду, v класи профссора Сивачког. Учсствовао је и био = награБиван ва низу пзложби кдко v основној. тако и у срсдшој = школи а на XV првомајској изложбп 1986. годпнс добно Је трећу = награду. ‘iKj'ichc nuTcpcconaiw испо.-иава за пртеж. Њсгов јс атрибуг = дат снитезн фил-рхшог и зпстрактног. а сама лпиија која Је ево- .-пиралз и која покззујс извесне истраживачкс склоностн мада понекад чврста, рсшава проблеме са завидном обЈсктивношћ^. To Је » уватитн V коштап са свн.м мотивнма и свим знање KOie се може ххвапгги у ______ „ . «-г>лпчтно п остатн 1м?гово ociiOBiio опредетехннкама. Цртеж ће всроватно u V Г ^пчкако свс чешћс уп^-штатп у обраду комлм: длн ћс сс Саша свакако __ _а1>и пут бнће свакако заннмљнв, јср лорнта. IberoB развој. iteroB дал.и прсд ibuw сгоји чнтав вмз могућностм. iimiutnnaiiiiiiiutiaui ....................................................................... . ПОЕТСКА ПАНОРАМА Ypebyje: Светлана Арсић Нови долазЖи Y прошлом броју представили смо неколико параћинских песипка младе генерације. Сазвучје нових гласова сада употпуњујемо још неким именима. Неизмерно радује сазнање: жнва је песничка реч на овом тлу. Но. крхка је то бнљка, мора се непрскидно нсговатн, да би се одржала. Надамо се да ова „листа” младнх песника ннјс коначна и да he онс стндљивнје и уздржаније охрабритн да проговоре. КАФИЋ ПО ГЛАВИ Ако стс тренутно у голинама које вам поред осталнх ^обавеза” дозвољавају да дневно чстири-до пег сатп „зујнте” no граду, а да стс при том у могућности да бар три до четирп пута ro.itiuiibc скокнстс до Трие или Истанбула, не моратс да фуратс на штајгу, па одатле б1,- сом у Бсоград да бисте дошлк ло изражаја. Као што град на ушћг и.ча свог ,,Koita"( ,.КБ' f ..ДругУ • „Амадеус” « »с знам шта још, тако мн п.мамо своју „Швајпарију , „Дссстку", „М”, „Гол”, „АС" а од скоро и „Вожла”, којп могу да докопом човеку ускратс тренуткс nocane пиљснд у тслевизор. Неупућепом he битн мало теже да се снађе у свим овпм пазпвнма, а камолк да одс no Tire мсста, али аутор овог текста и сам v устаљеној ше.хпг (np:i вре.мепо незапослен), покушаће ла пам предочи нскс карактсрпстикс ..културно-забавног жнвота" нашс лмладине којп сс та.мо олппја. Всћ олавно заборавл>сга Крстнна посластичар1П1па> кеј, н игранкс суботом уз .Паракикову децу" vcтутп!лк су место кафпћима. Ако вас пптсресујс ко, шта, е кн.м п како, ; најбољс јс да одете до кафнђа. А-' ко cv вам родитсљи у стању да Cane 66—250 циглп у крсч п да вам набаве „Всспу”, „Каву” нлп кску другу макипУ' најбоље је да с њом опет олете до кафнћа. Y том слу naiv вам препоручујем ..М" или ,,Дссстку” због пајвећс гужовс п могућпости да вас тамо уочп вслкки број л>удн. Ако вам „кава” фура пово перје пг морате ла размх1пл»атс гле here ла пзађсте. Јсдпом речју, кафпћп су посталн пектап свпх културних збивања у гради. Очпглсдно да cv се врсмепа пооме пнла, па иам је омлалпиа пашла лабаву no мапсГш много за Tx-pniip’ у малом фудбалу. биоскопскс и позоришне прсдставе. I’aay.ic још једна Miiibcinttia. Власник ..М"-а про.п лог .месеца пам јс лрпрсдно прчјат no iiaitciiabeibc изложпвшпп слике Миодрага Камберовнћа. Нзламо сс да ћс бар овакпих догађаја бити Г.11ШС. М МУЗНЧЛРИ Пре него што усмсри.мо .музички поглсд пр rpaHiuia нашег животног лоднсбља, мора нам иги јасно шта .можемо очскиватк од времена пуног врата како у војно-политнчком, тако и у културно- -.MV3H4KOM смислу. ______ Y периоду cpenibcr вска у ближој околшл Р - ћива лоипрано је више прквн и мапастира, тадашЉ1« средишта културе. науке па и музике. СадржаЈ н врсдпост помснутих манастира превазилазно јс рсгионалнс оквирс и знатно ^ипао, посредпо илк но посрсдно. на токовс друштвсно-полнтпчког и културног збггвања Србије па и даље. (ОпшпрниЈе о црквсној, ду.ховпој музиии у 1ICKO.M од наредних члаиака фељтона). Након првих професноналних музичара такозванн.х вародних свнраца. плесана. шпнлмена, код нас, .-узвкг 7OKOM 16, 17. н 18. вска најчсшће изводс Цигани и Турцн. To су билн музнчки надарснијн људн којч cv порсд псвања зналн да свирају па нском ннструменту и тако увесељавалн властслу и народ. Рсгрутованн обично из рсдова послуге и војскс, па-. ралелно са музпком обавллЛп су и своја редовна занимаља. Пошто су за својс Mvaimnpaibc бнвали награђнваик можсмо их сматратн нском врстом полупрофссионалпнх музичара. Потврду о томе даје нам и јсдан податак турског путописца Евдије Чсле ијс нз 1661. годнне када, на пропутовању кроз Параћин, описујући мало војпичко утврђсшс наводи и свнраIbC трубс. Свстовну (народну) музнку тог псриода можсмо поделити на сеоску и градску а уз то и на музику страпог порскла јср су у Параћпну. тада одморишtv са трго.м па главном моравско-варларском путу, рсдовно свраћали каравани, путшшн намерннцп . . . па је тако варош бпла домаћин страпим људпма разнн.х народпостн и култура- ¥ трснуцпма одмора нли прсдаха врло често би засниралн или запсвалн пссмс својп.х нацнопалнпх обслсжја. / Прсломна годпна, како у друштвено-политнчко.ч тако к у културном погледу бнла је 1717. годпна када јс аустроугарска војска протерала из ПараНина Турке. Доласком аустрпјанапа услсдио је вслики нпз рсформи које cv увслп да бн сузбилп претежно оријситалну културу коју су Турип оставпли за собом. Тс године у Параћин прелази Рссавскп дпштрик (срез) а иамија коју је подигла мајка султана Сулејмана Величанственог бива преобраћена у иркву. О музиин мз тог псриода можсмо само наслућпватн (пошто нотнпх запнса Исма) нз текстуалнс збнркс пссама нспознатог аустроугарског гранпчара познате non Н.МСНОМ „Ерлаигенски рукопнс”. Пошто јс извссно ла су сс пссмс псвале, постојс оправлапе прстпоставке да су стп.ховн са пашсг подручја псвапн у духу нашсг фолклора. Готово [е Нема ocehaja противљења Прихватам крај хладно • као увек OOjauiibaeaibe се претвара у петрпељивост Пијан славим живот Заувек сам На кога трезан ,пљујем Можда нс разумеш? Зато пијсм у здравље трезвености Заувек погнуте главе ' Које никад нема кад треба Замисли да се крећем Па онда чему она ' 'трезвеност Проклињимо ce.de. у мраку јавних WC-a Паж! Дејан Станисављевић ц Дејан Љутић ЧАСОВНИК Овај град he остати 'вечито млад јер сви његови часовници стоје Чему онда сваки нови излазак сунца, кад на њима стоји време^ ..Ви here остати вечито млади” шиие на уснулим часовницима. Душица Јовановић I Блудни син или масовна скривена онанија Начин жи^љења за 'Скидање. двоструке кринке са лица нације Прича о обичном лудчлу заједнички снимак породице Нсвснка Лукић ПРИЈАТЕЉСТВО Нож у срцу Леш идентификован као „пријатељ" Убииа ишфра „пријатељ" ■ Тако се то ради пријатељи aiojuнож у срце 2 ле нож у леВа. Јасмина Јоксимовић КУЛТУРМ ДИЕВНИК КУД Индустријс вунсних тканина „Бранко Крсмаповиђ" и плесна сскција истоимсног градског КУД-а учсствовали су на традиционалној Рспубличкој смотри културног стваралаштва „Прођох Левач, npol)ofx Шумадију", која се одржала у Каленићу од 5. до 7. августа овс године. Приказан јс пригодни получасовни програм у категорији фолклорног стваралаштва радних организација. Притом јс снимлсна и тслсвизијска рспортажа о КУД-у јср јс ИВТКТ „Б. Крс.мановић" јсдан од покровитсља овогодишњс смотрс и који у овом крају отвара јсдан од својих погона. Небојша Јсличић Сутра у ГАП-у „МАГБЕТ” ИЗ ЈАПАНА За сутра увсчс најављспа је представа јапанског театра из Токија „Магбет" која је овс годинс учествовала на чувсно.м БИТЕФ-у. Захваљујући Српској фабрици стакла, Југобанци и Позоришту видсћсмо како познато Шскспирово дело изглсда у пантомими јапанских умстника. НАЈОЉИ СЛИКЛРИ Y РЕГИОНУ Сутра увече. у холу По зоришта отвара сс излож ба најбољих ликовних радова сликара и фотоа.матсра регпона Шумадије п По.моравља, победника у Културној акцији „Сусре ти другарства”. Изложба he бити отворена до 25. сепгс.мбра. Слсдс године враћапл на орнјснталну ку.тгуру, копло cv Турпи .1739. годнис поново освијнлп Параhint, а затим долазс годипе вслнкпх прсврата: први српскп устаиак, бој на Иванковцу, другп српски устанак. сеоба Турака нз паших крајсва п тако дал.с. Какву нам слпку о .музиип и музнчко.м жипоту можс иружитп период у коме су се CMCibiina.m разпи господарн. V НСДОВОЛ.НО развнјсиом. нсписмсном Параћнну, док јс у пстом пнтсрпалу у зсмллма запалпс културс тскао барок и рококо. Про.мсп иппп усдовк наролпог жппота упутплп су п развој му.ужс новпм |1аинонал11им путеппма. Наролио стваралапппо. одражавано усмспнм предажсм тиљало је и бујало кроз свс псриоле овог раздобл>а. Пспало сс ол xepojскнх. епских н ратинчкнх пссама. прско пасторалнпх, лпрскпх, носталп1ЧШ1.х no ina.biinnx. гротсскнпх поскочина. Бнле су застхпљснс иаролне игрс. најчсшће кола. a on пнструмспата употрсб.иазапс су rvc.ic, гајлс. фрулс. окаринс. трубс н разпи жнчанн ннструмсптп Kojii су вероватмо пуклп корсис пз .toon iKpniTaiba разлнчптнх култура. Песмс су прстежпо бпле памељспе пепан.у. а тск у лругом рсду читажу ii.iii pciniTouaibV- За разумсвање мгзпчке културе тог псрнода. поред музпчког. потрсбна cv нам и пека з1П1П.а нз области нсторије, социологнјс, nciixo.ioinje, КЊИГА ПРВА БРИГА Препоручује: Љиљана Радовановић АНТ0Ј10ГИ1Д Ф Миливоје Марковић: Светиљке на путу (антологија послератне српске поезија 1950. — 1985.), Прокупље, 1986. године Незахвалан, одговорац и ep.io деликаvan посао састављача антилошје notuiuev за срнску поезију у по.чеиутом периобхQuo је изазов и испит објективиисги за ayiopa oeot залимљивое. пројекта. Истнна, он прииада средњој геисрацијц наншх к^ижевних критичара и у сио.и Оосадашњем раду је са успехом задирао у нровикативне есеистичке теме. Светиљке на nyry cv насгавак ibetueoi ангажооања у процењивању, вреднован,у и презентирању натнх литерарннх вредносги. Присуство 67 аутора почев or) Васка Hone do Милота Ко.иадине ноказх је еу1оров\- жељу да на.и у најбоље.ч свсглу прикажс вредностц name нацконалне посзи/е у окбчрп.иа заједништва с који.м се оуооко прожима. Посебну пажњу ц добар tipuAtep за нас — провннццју је ц напор Прокунља да се прнхватц о&говорног. и ne oaui јеоноставног издвајања ове књиге коja je изванредна допхна иаткм антологнјckilu издањн.ча.
лп 17. СЕПТЕМБАР 1986. ■ БРОЈ 317 СП0Р1 РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА ДФОРИЗНИЦА ■ ш HMUU Стручне организацијс фу дбалског савсза учауриле се и нс желе да се баве питањи.ма за која су формиранс. У прошлом броју писали смо о пераду трснерске организације. To исто може да сс кажс и за секцију фудбалских судија. Ова секцпја се састаје само кад треба да изабсре председника, што he рећи — једном годишње. На стручној оспособљепости својих чланова не ради се ништа, замро је рад на одржаван>у физичкс конднције, тако да није чудо што нам један број судлја пије положпо тестове физичкс норме. Свс ово можо дп се уради, тим пре, што су чла нове ове секције најгрлатији на нсзваничним местима, а иа званичном пољу не желе да кроз рад изборе своје емсто које им припада. Крајње је време да се прену из учмалости. Хранислав Ђокић ФУДБАЛ: СРПСКА ЛИГА 99ЈЕДИНСТВО ДРЖИ КОРАК „Јединство —- „Будућност” 2:0 (1:0) ' " Још ннје утихвго ехо судијске пнштаљкс на старту, када је дебитант у Првој српској лиги, врло добрп судпја Томовић нз Нпша, поиово зазвшкдао. Лопта је упућена од Савс Жввковића погодила гостујућег бека у pyky, а како се све то дсснло у шеснаестерцу, Томовић Huje оклсвао. Досуђени једанасст©. рац сигурно је рсалпзовао Вулиће * В111\ Борбснп Ваљевци, немајућп ппа више да пзгубе, отлорили су пгру и cbiim снагама јуришали на Богосављевића. Мсћутнм, кзшпен boгосављсвнћ и другови сигурко в Огз много мука злустављали су њшовв сгихијске атаке. За узврат мавала Једанства долазпла Је до года госгвју, прпказнвала побру вгру елв опет само до „коица која краси дело". Y првом аолузргмеиу бележимо пропуштене шачсе Бурпћа и Byлнћевића. Д,Ј. МилеНКОВИћ СТРЕЉАШТВО ТЕШИН И МИЛОЈКОВИН НА ПРВЕНСТВУ ЈУГОСЛАВШЕ Како смо neli ппсалп у прошло.м броју о слабим рсзултатпма у Бору, п пдејл да сс лрвенство поновп, до љега је дошло, 5. ссптембра у Ваљеву. Наши репрезентативци МПрослав Теuuili II Зорап Мнлојковић пласпралн се за пајвпши ранг такмичења — првепство Југославнје. Екипа Параћнна стрслци ОД „Миханло Илић — Куља” при СФС поправила јс рсзултат за Biniic од 100 кругова и испупила учсшћс за првспство Југославијс којс he сс одржати 20. и 21. » ссптсмбра у Осијску. Стамко Здравковић I © © 3 го 3 Ударшики рад смо почели са Једиим СжрогаиовиИеи. а сад их —„Ждуроаић Како из овакве стварностн писци могу стваратилепукњижевност? Љу6шпа Милић Због недостатка магараца, скочио је с коњау „мерцедес . Југослав Ристић Друг је радио све у име народа. Чак се н обогатио. Момир Станнсављевнћ Радник је као цигарста: вреди дс« сагорева на послу. КОШАРКА—ЖЕНЕ поход Y дсрби сусрсту на Новом Београду кошаркадпше ОКК Параhint освојнле су два всома значајна бода са дирекппш коикурситом за прво мссто. Ову утакмицу су добиле рсзултатом S2:7S. Лако п убсдљпво савлалале су н скипу Јагодине рсзу.тгатом НА ВРХУ 105:63 и својом игром доказалс да заслужују место у врху табслс. Y наредком колу Параћинке побеђују ц скнпу Раднички пз Обрсновца, лако и уверљиво са . 83:47. Миодраг Милошевић ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ ПОЧЕЛО ЈЕ, ПОЧЕПО ■ После паузе од два месеца фудбалски терени у свим селима наше ошптине су поново оживели. 31. августа, почело је такмичење у органпзацији Фудбалског савеза оппггине Параћин и то 39. по реду од оснивања Савеза. 3 © Гојко Боројсвнћ Напш усмерењапи се радије одлучуЈу за шуљеве него за^св|* ранислав Бокић _ Кан СТОНИ ТЕНИС УСПЕХ „ТЕНСТИЛАЦА“ После другог кола табеле имају следећи изглед: ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ На појединачном првснству ре гнона за јуниоре п јуниорке које је одржано 7. септсх!бра у Параћпну стонотенисерке 'Гексптлца Љпљана Јовановић и Ана АнВелковић освојиле су друто it трсће место. Седам дана касније па појединачном првенству у Нупријп Ана Анђелковић јо освојнла четврто место и тпме још једном потврдала свој таленат. Градсдим стонотенисклм екипа.ма опет сс пружа могућност да треннрају у Хали спортова и чегвртком играју првенствснс сусрете од 17 до 20 часова и суботом од 9 до 12 часова. Календар и пропознције такХ(нчен>а биће лознати у петак, 26. септембра на конференцнји ОСС које he се одржатп у Meсној заједннци Центар. Сутрадан у нстој просторнјп одржаће се и конферснција регпоналног стонотсннског савсза. Руди Ванекј 1. Слога 2 2 0 0 9:4 4 2. Напредах Саетозарево 2 2 0 0 5:1 4 3. Јелинстао Р. 2 2 0 0 6:3 4 4. иск 2 2 0 0 4:2 4 5. Будућпост Г. 2 1 1 0 10:3 3 6. Шумадпја 2 1 1 0 6:2 3 7. Јсдннсгво ДМ 2 1 0 1 5:1 8 Радннчки 2 1 0 1 2:2 2 9. Хајдук 2 0 1 1 1:3 1 10. Јухор 2 0 1 1 2:5 1 11. Напредак (Ст.) 2 0 0 2 4:6 0 12. Моравиц 2 0 0 2 3:5 0 13. Слобода 2 0 0 2 1:10 о 14. Хсро: 2 0 0 2 3:14 0 ФУДБАЛ: ФК БОРАЦ НЕУСПЕХ Y РАЧИ 9 „Карађорђе” — „Борац” 3:2 (2:2) „Бсрац" је наступпо у саставу: ЛранВсловвћ, Николнћ Кксп Uiih. Каштсиарац, Милошсвић, Марковнћ, Павловић, ЈовановнН СтефаиовиП. Фллиповић, (Лукнћ), Псливановић и Дулић. Головс су постигли Дулпћ — 1:0( Спасић — 1:1, — 1:2 Борђсвнћ — 2:2 н Дсцић 2:3. ТАБЕЛА ДРУГЕ MEBYODIHTHHCKE ЛИГЕ 1. Морава (Ш) 2 2 0 0 7:2 4 7, Врапчпке 2 1 1 0 6:5 3 3. I.CK 2 1 0 1 10:3 2 4. Heipyc 2 1 0 1 5:4 2 5. Будућпост 2 1 0 1 6:6 2 6. Развшак 2 1 0 1 6:10 2 7. Моравч (ДВ) . 2 1 0 1 6:14 2 8. Радш<к ’ 2 0 1 1 1:2 1 9. Полст 2 0 1 1 1:2 1 10. Железнпчар 2 0 1 1 8:10 1 11. Младост (ГМ) 2 0 о 2 5:10 п 12. борац (—6) 2 2 0 0 10:3 —2 Новица Петровић ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ БАСПИТАЊА РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ Пише: Љубиша Богдановић АЛНОХОЛ ■=• НЕПРИЈАТЕЉ СПОРТА • Постоје извеснс супстанцс које човск од давпина употреб- . љава у својој свакодневној праксн v иил>у постизања одређеннх прцјатпости. Међутнм. те супстанце нсмају никакву бнолошку врсдност и дпрсктпо су штстис по здравље човска. НајраспрострањспиЈи облпци оваквог покашан,а су алкохолни напнци и дуванскс npcpabcniiiic. II алкохол н дуваи у саврсмсном свсту показују свс всћу тсндснцију ка масовнпјој упо трсбп, што је велика штстпост по човсково здрављс, a поссбпо код оних којн сс бавс физпчкп.м всжбањсм. /Члкохол јс отровна матсрпја која делујс дегснсративно на протоллаз.му жнвс ћслије. По грешно јс схватан>с да и мале количпне алкохола повсИаваЈу снагу спортиста јер је то само субјсктнвно occhaibc спаге п моћн. И кај.мања употрсба алкохола утпчне на процес привпкавања оргапизма на свс всПРОДАЈА СТАНОВА Обавсштавају се сва зашпсрссована лица за куповину станова на којима право кормш11сња има Скупшшна општпие Ilapahini, да he се у дапс 26. и 27. септсмбра 1986. годнпс у пословним просторијама СИЗ-а становања Параћин, почсв од 8,00 часова обавнтп продаја станова путсм лпцнтацпЈе, на качип п нод условнма којн су дати у јавном огласу објављсном у општниском ипформативиом гласилу „14 дапа” под бројс.м 307, издаљс од 30. априла 1986. године. ћс колнчпне што директпо штети спортпсти и ЈЕСговим рсзултатима. Рсцимо, п мшшмална количпна унетог алкооза доводп до cxiaibeiba оштриис впда, сужења впдног пол>а, затлм дуплог Biibciba, порсмгђзја у коордпрацпјп покрста и тако даљс. Приликом сагоревдп-а алкохопа троши сс велика колнчпна ентампна који су погребн.1 срганнзму за другс, много зпачајпнјс жпвотне процесе, а посебно код спортпстс. Физичке промене које прскомерна количина алкохола нзазива су: др.хтанс руку, нарочито нзјутра, језнка, болови у MnunihiLMa, промуклост н тако даљс. Разумљнво је да се услсд овпх процеса век алкохоличара смањујс а од спор тпсте правп бпвшсг спортисту. Значн, младп људв, а парочито oirii којн сс бавс фнзичким всжбањсм морају строго да пзбсгавају алкохол јср су лослсдицс всликс, а оштсћсња се прпмећују у тсжсм облпку тск каснвјс. и и мшк П Највећи успех постигле су кошаркашпце Штофаре освајањем првог места у региону и првом учешћу на републичкил! нграма Кад вам помрсе рачуне, испосне пам ра4VHHLIY. Мирослав Чопа УДАРНИК ! ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА' ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 5. ■ Уређује: Радомир Милогиевиђ — Зашто гураш колица на опако окренута, пита пословођа радника? — Зато што ми увек стрпају земљу у њих кад их окренем на лице. MAT Y ДВА ПОТЕЗА Решење проблема број 4. 1. Лфб. гф 2. Кф8. ф5 3. Сф7, мат. Овс годпне у радничко-спортскн.м пграма, пре.ма свиденинји комисије за РСИ Всћа савеза синдпката из наше omnrinic, у првом стспсну такмичења учествовало јс прско 3000 радника. Највсћп број учесника кмала је ПВТКТ ^Б. Крсмановић” — 400, затим СФС 340, „Параћпнка" 318. Фабрпка цсмспта 306, „13. октобар" 208. ФТМ и РО мПролстср” 106 и тако дал>с. Зашпгљпво је да јс ово годгше повећап п број жена на преко 260 такмичаркн, а најшппе пх је било нз Штофаре, Стакларе, Цементаре и OOYP „Tepenni са обраћај". У другом степспу учествовало јс седам радннх органнзацнја нлн три мање iiero годину дапа раннје, са 36 еквпа н 416 такмичара. У свих 21 дпсципллна осетно је пао н број Највнше такмнчара у другом де лу нмале су трн највећс радне ор1анкзаццјс, а затим слсде „Па раћннка”, „13. октобар” н дру, ге. Листа најбољих Прваци општине Параћпн у шаху за мушкарце ,су ФТМ и РО „Пролетер” а за жене екипа Штофарс. У стоном теннсу су најбољн Штофарци ц радннце .ДТараћинке". Пикадо за жсне је у знаку Цемснтаре. Стрслип Стакларс су нснадмашпп, а у жеиској коикуренцијп Штофарке. Y надвлачељу конопца најјачн су Штофарцн, као и фуд. балу, Стакларцн су побсдиицц у риболову и одбојцп а Штофарке првагапве општпио у ко шарци. На регноналном такхшчсњу Параћннци ннсу нмали хшого ус УКРШТЕНЕ РЕЧИ (7) AYTOP: ВМ МИША ГАЈИН лут^; (AHUft гаЈкц > пеха, oenxi кошаркашица Што фаре, које су освојиле прво место у регвону и стскле право учешћа на републичким раднич ко-спортским играма. Ратко Милетић "ОДНЕ глс pvj; /.1.VVV! •ylis;/.'- <злг> ЗЛРЛС^* b'.I.M > слд ЛАГ.ЛЗ0Р7£ '.ra-uc- СТТА-О' (Witt. S-fyTOP }>’АН •■lC'US Г(!Л)<нц 7-ДА1- ^СО А),см- ‘л,лЛ ‘?лпанс.. \пОЖ 1^^ор^Т^г°'осгрз\ ! IIHE___________'ОСГлвд I ! ПЛЕМЕ । f пс^-с СРЕН7Н ЧР>№-«Л wrnr тт.\ лЛПкТ. 7/ГРО зАлм ГМСМЛист Социјалпстичхог савеза радвог народа ошптинв Парапии. ИздаЈв: Центар за културу и ивформисаае „Параћин" — Парапив. ДиректорЈ Славољуб Обрадовић. В . Д. Главног и одговорног уредника! Мирослав Димитријевић. Издавачки савет« Живојив Т0М ■< 'председи11К). Нада Јовановић. Светислав Живковић. Бори * Boje Маринковић, Момчило Вучковић. Јовав Томић, Добрила Ђоррђевић, Мирча Младеновић, Драгав Антић. Славољуб Обрадовић. Мирослав Димитријевић. Снежана Јоваповић м МиливоЈе Илић. ypenyje редакциони колегпјум. Новивари. Милица Живковић, Ми. одраг Миленковвћ, п МиливоЈе Илић (технички уредник) вво-технички секретар. Драгана Мацић. Адреса Носло* ма Горког 4. Поштавски фах 38. ТелеФони. глаит. Максиуредлик (035) 52-352. новиварп (035) 53*94. Претл™ Ta,°XXa 1.250 дпвара. лолуголитља 650 П1гаара. за таоетрааство «о. Жиро-ралув Цевтра аа ау^р? „ ввфорМвСам изоо-вомТтз вог СДК Параћив. Штамвз, ГРО „Глас" Београд, Влајко.вће.а S телефон: (01b 240-551. Тираж: 8.000.
ШТГАЈК У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА 80ДКЧ НРОЗ НОЕИИЕ ТРАЖИЛИ НЕОСТВАРЕНО Празници слоболе ■ Двадесет и пстог септембра четири радилишта трећс г.мспе •/ Сриској фабрици стакла која ради од 21 час у ООУР „Трговачко, техничко и оптичко стакло" нису хтела да почну са радом, пезадовољни лични.м дохотком који је тог дана исалаћсп. Лични доходак за август обрачунат је по новом сисгсму (цепа по добром комаду) који је прихваћсн на реферснПРОВЕРА ОДБРАМБЕНИХ СПОСОБНОСТИ СПРЕМНИ ЗА ОДБРАНУ Богата активност у току октобра, прсдложсио тринасст кандидата за највиша општинска признања, низ нових објеката као поклон Дану побсдс читајте иа првим странама листа. Бсз Јаке прпвреде пема сигурнс будућностн, али ни без чпсте око шне. Нпз критичких рубрика, ликовшБс п поетскпх прилога. обогаћују паш свечанп срој лнста. думу јунл овс године. — Boon снстсм награРивапа ipcба да афирмипЈС добар рад и по;сб по да стимулнше надпроссчпа и> г.ршоћа, рскао нам јс поводо.м овс обустапс рада Драгомир Xau»h, з. д. предссдника Пословодпог Лбора Српскс фабрикс стакла Послс разгопора са раднииииа два рлдилишта за iipon.4BO.uby тсрмос — уложака су око 23,почсла са радом, a друга лва радилишта, са око 20 радннка ннсу радила током цсле I с.мспс. Послс свсга овога одржан јс састакак комитсга за ОНО и ДСЗ, пословодпог одбора са представннцима ме ја. су ДПО фабрике и општипс на које анализирана настала сптуаниOucibCHO је зз је на чјш који изабрали ови радннци. за рсшаeaibc проблсмл непрнхватљпв и да се ис смеју прнхвапгти неоправдаш! npimicun којп бп аеформисали noon систем narpabiioaiba прсма резул татима рзла. м. ж Недавно су инспекције Ре публичког секретаријата за народну одбралу и Рспубличког штаба тернторијалне од бранс извршиле увид у ста њс одбрамбсних способности и спремностн у случају евен туалног напада на нашу зсмљу. Војна вежба је обухваиша слсдеИе организшшје и орга не: Општкнски сскретаријат за народну озбрану, општил скн штаб терЈГтеоријалне од бранс, иеке организације управс, друштвено-поллтичке организацнје, СФС, Це.мелта ра, Меснс заједнице Поповац н „Б. Крс.мановић". Што фара и другп. Општи је утлсак пнспекци јс да је Параћин спреман, ла је свс фувкционлсало добро алп да још увск има места да се плановп ажури рају и још боље припреме. Оцена тројка је добра прелазна опенз. ПЛАНИНАРСКО-СМУЧАРСКО ДРУШТВО „ЈАВОРАК” ГОДЈ1НА ХШ к БРОЈ 318 s ПАРАНИН 1. ОКТОБАР 1986. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 70 ДИНАРА понозо: рзаци ЈУГОСААВИЈЕ ■ Јуннорн ПСД ,Јаворак” из Параћнна на првенству Југославије по други пут освојилн титулу најбољих, после многих републичких, регионалних и локалних таклшчења. Планинарско-смучарско друштво формирано је нспосредно иза рата и до сада кроз н>сга је прошло низ геиерација које су својим радом и резултатима проносили име и славу родног града. Овс године на Рудник — планини јуниори Драган Крстић, Горан Јанковић и Зоран Михајловић још једном су постали прваци ЈуЈугословенским просторима изузетно цењени и вредни. Прсдлог да сс овом друштву додели октобарска награда је сасвим оправпланинари из. Параћина у дан. Душан Ристић МЕБУОПШТИНСКА САРАДЊА Y ОБРАЗОВАЊУ Y CYCPET ПРАЗНИКУ СВЕТЛОСТ ПОБЕДА Слободу смо наслутили 12. октобра 1944. године, а поздравили јс. сутрадан 13. Октобарско пре подне дочекало је јединице Црвене армије, цвећем, песмом, noздравпма ц храном. Дан касније v Параћину су бпле и партпзанске јединице. Huje се губило вре.ие, иова лародна власт је преузела бригу о Параћину. Млади су се прихватили посла. Чекало их је брдо задатака, од чишћења заосталих експлозивних тела, укључивања у редове партизанске војске, до проналажења народних непријатеља. Својски се прионуло на посао у слободи. И они најмлаћи долазили су у комапду тражећи задатке. Наша се младост исказала и потврдила у ратном вихору. Данас млада генерација не треба и не сме да се потврћује као Hama. На њима је да негују светле традиције својих вршњака из времина ратног, и.з времена револуционарног. Ми, некадашњи њихови вршњаци им поручујемо да оно што смо стварали, a то је револуционарни дух, братство и јединство, чувају, негују као најнежнију бнљку. Иако су нам године натовариле бреме вре мешности Atu смо и даље млади као и они и no духу и no жељи да слобода остане залог младости. Илија Божић, председнмк Општинског одбора СУБНОР-а. МОЋ СЛОБОДЕ Ми нисмо деца борбе и нисмо осетили глад, муку, страдања... Нис.чо осетили ни шта' значи бити заробљен, окован. смрвљен, убијан. To знају генерације наших de дова, које нас мање или више схватају и надограћују name младе личности. Ипак, ми умемо то да поштујемо. Зашто се лгисли да смо размажени или бесни, када смо ми само мало незадовољни? Нико од нас није стао. Данашње младе генерације теже и трудс се да управо повелсу „пре и после". Традиција јесте све — и борба и револуција и вера и наша балканска тврдоглавост, али тек на н>ој чврсто стоји co што се зове социјалистичко друттво. Ми смо стра ховито талентован и паметан народ, мада умемо да будемо врло једнострани и врло уског гледишта, што често не дозвољава да се види целокупност свега постојећег. Нажалост, побећи се не може ни од историје, ни обавеза, ни будућности, жеља, хтења. али то нико и не жели. He жели се побећи ни од Слободе било ког облика — јер она са оном појавом што називамо независност чини понос и образ Човека и &еговог народа. „Човек не би могао живети ни једног тренутка, чак не би ни разумео живот без представе Слободе. Он не би могао живети зато што су све људске тежње, све no-; буде за живот само тежње da се yeeha\ Слобода”, рекао је Толстој. Александра Всљковић, ученица четвртог разрсда Средшсшколског центра гославије и доказали да су ПРАЗНИЦИ ОСЛОБОБЕЊА HOBN OEJEKTN - ПОКЛОН ПРЛЗНИКУ ф Током октобра када обележава.мо Празник слободе, Параћин he добити низ нових објеката. Дечја зубна амбуланта у ОШ „Стеван Јаковљевић’’, и реновирани Планинарски дом на Грзи бнће предати па употребу 11. октобра. Су традан. 12., отвориНс се објекат за дневнн боравак и клуб остаре.тнх ллца, а истог дана положиће се камен те.мељац за зграду Меоне заједниие „4. јул”. На Дан ослобођења, 13. октобра, раднлци Стакларе пустлћс v рад Рачунски центар и складшдте сировина за трговачко стакло. Од ку.тгурнлх манифеста ција, најзначајнија је Сусрег позорншнпх аматера од 13. октобра до 15. новем бра. а у оквиру Сусрета би he отворена н изложба поводом јубилеја Градског аматерског позоришта. Y празничио предвечеје, 10. октобра љубидељи сликарства мо&н ће да виде овогодлшњу продукцпју из ликовне Кологагје „Сисевац". Празнпчн1ш програмом предвиВене су и бројне спортскс манифестације: Спортско рекреатлвна так- .мичења месних заједница и пнвалида, стонотенпско рсгнонално првенство за пионире, стонотенискл турнир трп града Светозарево. Ryпрпја, Параћин. Такође се у програму нашло п Републичко такмичење пла-нм * нара. затим финале омладинског купа у фудбапу и вечерња трка улицама Параћина 10. октобра. Током октоора одвнјаИс се н „Бранкови дани” поводо.м роВења народног хероја Бранка Крсмановића, затим сусретп здравственпх радпнка, републичка акцнја извиђача. И на крају по.мени.мо да . he 12. октобра иа свечаној ' седиици CO бити уручена овогодншња признања опuiririie Ilapaluni. М. И. ПРЕДЛОЗИ ЗА ОКТОБАРСКА ПРИЗНАЊА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ТРИНАЕСТОРО НАЈБОЉИХ • Ко.мисија за друштвена прнзнања предложмла 13 кандидата За наредну седницу Скуп штинс општине, Комисија је сачинила списак преддога за доделу октобарсклх признања, која се додељују сваке годинс појединцнма и органлзацијама поводом Дана ослобођења општине Параћин. На листи прсдложеннх ко је he разматрати делегати иа седннцц од 7. октобра налазе се: За Плакету су предложени Републичка кон ференција Савеза социјалн стичке омладине Србије за организацију ОРА .Дутопут” н Градско аматерско позорлште. Комлсија је такође. предложила и седам кандидата за диплоаму и то: OOYP „Производња предива it тканина ИВТКТ „Бран ко Крс.мановић, Цеитар за образовање кадрова „Брпнко Крсмановић”, Илију Божнћа, председника Отптин ске организације СУБНОР-а, Добрнвоја Јерелшћа, земљо радника из Стриже, Петра Адамовића за активност на пољу Тернторијалне одбране, Андрнју Мплановнћа, радника СФС и Драгомира Митровића друштвсно-поли тичког активисту из Лебпие. На листи предлога за новчане награде налазе се: Месна заједница Шалудовац, Планннарско смучарско друштво „Јаворак”, Радослава Велпчковић, раднпца ИВТКТ „Бранко Крс.маловић”, Мнодраг Петровић, друштвено-политпчки активиста лз Параћина. М. И. ПРЕДНОСТ РАДНИЧК6М ЗАНОтЊНМА Y понедељак, 29. септембра одржан је заједнички са ставак комисија за образовање, науку и културу Светозарева, Парађина, Бупријс и представника Свнлајнца, Рековца и Деспотовца на ко.ме је разматран предлог за допуну нацрта мрежа ц структура средњег усмереног образовања у региону Шумадије н По.моравља до 2.000. године. На претходно.м састанку поменутих структура и. Већд савеза сигнднката оппггина овог дела Поморавља закључено је да се прпликом одре ђивања структура и заниман>а у свакој општини реалн > процени могућност запошља вања, да однос струка п занимања буде 70 према 30 у корист радничких занимања, да се избегне дуплира&е стргка на нивоу суб-региона и да се уведу нека нова занп мања у појединим општинама. СВАКО СВОЈЕ ДА СЧИСТИ Позивају се све радне организације, установе, самоуправнс организације и грађани да испрсд својих зграда и дворишта, а сходно одлуци скупштипе општине о чишћењу и уређсн»у града изврше чишћсње тротоара, уклоне смеће, грађевлнски и други материјал, и уреде своја двори шта, окрсче фасаду, аранжирају излоге, све са циљем да нам град буде лепши и чистији, да празни ке слободе дочскамо у лепшсм и чпстијем граду. Градска конфереиција ССРН СОЛИДАРНОСТ AWJA „ДРУГ ДРУГУ“ • II ове годнне у времеку од 9. до 12. октобра органнзоваће се акцнја ,»ДР¥г — другу”. Цнл> акције солидарности коју организују општлнскл одборп Црвеног к.рста у нашој penyojnnju је шнрењс идеје соллдарпости .\ieby људима и јачање материјалних резерви намењених за социјално-ху манитарне активнсоти Црвепог крста, како у редовним тако и у ваиредним приликама. М. Ж.
БРНГА ЗА LflOMEHHKE Лсп обнчај да се о значајним датумима полажу вснци н цвеће, на спомен обслежја знаменнтим личностима и догађајима, негује се п код нас, што је за сваку похвалу. Лепа је то пажња, а и корнсна, јер крај спомсннка се на најдиректнији начин учи родољубљу, храбростн, мудрости. Нажалост, овај обичај и.ма и своју ружну страну? ! Да, погледајте мало док шстате крај монумената. ТакореКи, сви лнче на ивстна сметлишта. Погледајте, рецимо споменик народном хероју Бранку Крс.мановићу. Под бронзаним стопалнма (24. септембра) го.мнла увелнх каранфила, ружа, а око споменика леже очерупанн и пожутслп венци, Можда пе би било то тако страшно да се спо меник налази, рецимо, у парку „7. јул”, далеко од очију јавности. али он ста мено стојн у срцу града. Всроватно је тешко ко- .муналцима, кад брезовим метлама чешљају улице, да покупе мумнфициране остатке паше пажње и нашег дивљења. Можда су се п Бранкови „имењаци” мало заборавили, али надамо се да неће трећег октобра на Бранков рођендан донети свеже цвеће н положнти га прско јулскпх цвепшх нзданака. НОШРЕДСТВДТРОШИТШМЕТНО © Самодопринос је изгласан. Шта о овој акцији кажу најнепоспеднији носиоци, и по функцији и по активности Плац злата вредан М ИЛИБ АЛЕКСАНДАР КНЕЖЕВИБ, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „ЦЕНТАР” НИИ МИHDB ГРДП ВИТОМИР ИВАНМШЕВИЋ. ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИ11Е ОПШТИНЕ ПАРАЋИН Витомир Иванпшевпћ №КАД БОЉИ одзиа llllllllllllllllllllllinillllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIlim □ Иако смо ол првих активности на уво ђен»у новог самодоприноса сви веровали у то да he овај изузетно важан и велицм подухват у спети, овако масован одзив и до сада пајвећи процснат за самолопринос изјашњених радн их људи и грађана посебно нас радује и обавсзује. Јер, када се у времену бре.менитом као ретко ком у послератном псрколу привредним и лругим проблеми.ма и тсшкоћама оволи ки број наших суграђана, међу »има и миоги чија се примава или приходи граниче са егзи :тенпијалним мини.мумом изЈасни, за издвајање »нчних средстава за улагапе у зајелничке збјекте који he служити многи.м булућим ге- »ерапкјама, овда је то пре свега олраз високе свести и лубави према свом граду. И управо овако изражена воља огромне всћине становника Параћпна обавезујс све који he у било ком виду узети учешћс у реализацији програма самодоприноса, да се на овај начин убрана срсдства наменски троше и да сс искључиво граде објекти за које су се радни људи и грађани изјаснили. A то су, као што је познато следећи објскти — радови: завршстак започетих ра дова из претходног самодопри иоса, главни колектор канализације, са системом за прсчишћавањс отпадних вода; улична фскална и кишна канализација и улицс по новоусвојсном програ.му; цснтар за мајку и детс; дом омладине; про сторије за месне заједнице Цс нтар и 7. јул, истраживања за снабдсвањс вђдом града и околних месних зајсдница. Сада је од изузетне важности да се стручно и одговорно припреми неопходна мнвсстицконо-техничка локументација и да сс по сваку цену сирсчи досадашњи спор, аљкав и некоординиран начин изгралн>е. Изабрани извођачи радова морају обезбедити прописани квалитет и уговоренс рокове завршетка појединих објекта. У томе сви ми и.мам.0 својс задаткс, укључујући и грађане који имају право и дужност да контролишу да ли се средства домаћииски троше и да ли се градм оно за шта су дали својс гласове. Само тако биће.мо сигурни да ћсмо за слсдећ угодишшипу ослобођсња нашег града бар један већи објскат дати на употребу. А да можемо много када то хоћемо и када сс лобро организујемо показујс кам управо самодопринос који јс прави олраз нашс слоге и нашсг јединства. СИЗ становаља је објавио конкурс за продају плацева у нашем граду. Ценс по ару су таквс да се обичном с.мртнику заврти у глави. Просечнд цена оваквог грађевинског зе.мљишта крсћс сс ол- 30 до 50 милиона старих динара. Ако се рсцимо, одлучите да земљиште у улици Жарка Зреаанина од 5 ари и 46 метара трсба да платитс иешто више од 250 милиона. To могу вероватно само оии који су својевремено куповали оне лажне плацевс на Флориди, фудбалске и флок-звезде и можда још по неке особе. Обичан радни човек, ко.ме јс ова су.ма, и поред инфлације недостижна бар до краја овог века- то пикада Hchc моћи да учини. Као оправдан>е за овс астровомске цене СИЗ-овци објављују податке у којима стоји да је цена плаца од 3.5 ара у Ћуприји 120 старих милиона, а У Светозареву милион дипара по квадратпо.м метру градп>с, што са | плацем од 4 ара износи око 400 милиона . динара. Ако су ови подаци тачпи, у шта не ј сумњамо, онла можете бити срећпи што ие купујете земљшпте у тим суседни.м градовима. Вероватно he бити таквих који he noмислити да као потенцијалан купац аутор овог написа излива своју жуч, а да будем искрен са оваквим примажмма и ценама једва да могу до краја живота да сакупим nape за оно парче земљишта које продаје комунално-погребно предузе>.е. Драгиша Пандуровић [ИЗА ГОВОЕНИЦЕ • АћИ| I—|(ИСПРЕД~ аптш!свет МИЛАН ЋОКИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: : рпех ЕУ псриоду од јупа до 7. септс.мбра овс године вођена }с пајшира друштвено-политичка акција код радник л>уди и ■ гра()ана Oapahniia за наставак самодоприноса који као uito I је позпато истиче 30. септембра 1986. годинс. Иако је акција । Б<фена у шзгодно време, одмах послс спроведених избора и nacrynajylic сезонс годишњих одмора, можсмо слободно да I истакнс.мо да јс код радних л>у^и и rpabana npiixBahena све1 срдно и ла смо на крају могли да копстатујемо да је добро во1;с *1<а и да су постигпути очскивани рсзултати. На сви.м скуповима јасно и педвос.мислено је изражена жеља да се започети радовп довршс и отпочнс пзградња нових објеката, јер без са.модоприноса не бисмо достнгли овај ниво v развоју града, а без новог самодоприноса сс не може.мо даље развпјатп нити одржати и користити оно што је до сада иЗграђено. Што се тиче резултата пзјашљаваља сматрамо да cv онп задовољавајућл. На нме, од 1144 запослених радника на територији Општппе Параћин а који станују на територији M3 „Центар” за самодопрпнос се изјаснило 890 радннка, то јест 77,7 одсто, само 60 радника је бпло протпв завођења самодоприноса, a н»нх 200 ппје се нзјаснило због коришћења годишњег од.мора, боловања и слмчно. Када су у питању пензионерп, с обзнром на н»нхова прпмаља. такође можемо битн задовољни. Hanne. од 456 пелзионера за vBobeibC самодоприпоса из јаснпло се 282. против је бпло 48. док се 126 петиовера нпјс изјаснлло нз разноразпих разлога. у про иентима изражено то је 61.8 oicto. Ззнатлии *. угоспгтељн и војна лица зз самодопринос cv ее илјасчп.тн 100 одсто. У радним организацијама од 9.017 радника који живс у flapahiiiiy за самодопринос cv изјаснило 6.478 или 72 одсто, а у мссним зајсдницама где су сс изјашњавали пснзионери и самосталнс занатлије, као и војна лица, тај проценат сс креће од 65 до 78 одсто зависно од тога како је акција вођена у мссним зајсднпцама. Иначе, у цслини глсдано можс.мо бити сасвим задовољни, иако аткивисти у месним заједницама истичу и тешкоћс на које су у врсме изјашњавадва Милан Бокић наилазили, као што је рецимо велики број грађана — обвезника ибо ван града, а јсдан број грађана нијс хтсо да се изјасни, углавном због споре изградње договорсног програма и неизграђених улица којс су билс у плану. Свс овс примсдбс морамо имати у виду токо.м реализацијс срсдстава самодоприноса у наредном пе риоду до 1991. године. До сада је из средстава са.модоприноса доста урађсно, а очекујс.мо да то и у нарсдном периоду будс још и више, рекао јс Милан Ћокић, прсдседник оперативног одбора за спрово ђење акције завођсња са.модоприноса. ДРАГОЉУБ ТОМИБ, ПРЕДСЕДНИК АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗ/\ КОМУНИСТА ГРАДА Строга анализа комуниста в Имајући у внду значај продужења самодоприноса, за изградњу инфраструктуре: канализацнје. водоснабдевање, до.м културе младих, дом ,Д1ајка и дете”, као дела новчаних средстава којих се радни људп и грађанн свесно одричу од својнх примања за боље сутра. за лспши град. Основне организације СК по месним заједннца.ма dune су главни покрстач за нзјашњавање за нови самодо принос. Велики број чланова СК био је ангажован у свим фазама око пзјашњаваља и савесно је пзвршавао сва ки постављеш! задатак, кДко у радним органнзацијама тако и по месшш заједница.ма, а што је условило да се у оваквој тешкој и сложеној еконо.мској ситуа цпјп постпгне завидан резултат проценат у нзјашн»а ваљг за увоћеље новог самолопрппоса. To иам и доказује да јс полнтичка сптуацпја стабплна. да нијс било нпкакrhx озбнљнпх сксцеса. ла су се чланови СК уз остале аклгеистс добро припре.мл ли 1< схватнли озбнљпост залатка којс су са успс.чом извршшш. Но, .мора.м рећи да је би ло и чланова СК (ман»и број) који су покушали од оитн извршавање задатака из разноразннх разлога, као и оних који су се изјаснили против самодоприноса. спатрајући да неће сносити одговорност због тога. Таквн њихови поступци биће размотрени на основним ор ганизацијама ,а верује.м да свим оним који су се изјаснилн против самодоприноса неће више бнти места v СК. Ово тпм пре, што је љихово „НЕ” имало и утииаја калкад на расположеi.e околине. Крајп»е је време да се наПЈС органпзације СК п v ра дним оргавизација.ма и по Драгољуб Томић месним заједвицама ослободе таквнх чланова. јср .-вака организација и њепп чланови морају бити једип ствени v извршаваљу друш вених и политпчких зада ака. He смс.чо niruie дозвс 1ПТП апатију и паснвносз код чланова СК. као авал гарле радничке класе, јср је то узело поприлично ма ха у СВП.М организација.ма. него с 1иима треба рашчнпгћавати а овн случајеви нека на.м буду почетак. Томислав Антић, ........ АреДсеДМк— ГК .СРН — Наш средњорочпи програм развоја с.мо означили као — програм квалитета. Од уласка сировине у фабрику до изласка финалког производа за тржиште све мора да подлегне строгој контроли квалитста. Ништа не сме да прође, а да прсдходно није прошло кроз сито квалитета. Последњих дана имамо заиста много при медби ка квалитет наших производа. купци нам пупо рекламирају, и то више неђемо дозволити, рекао јс Драгомир Хаџић, в.д, председника пословодног одбора, за годорницо.м скупштине општине. ВИСОКА СВЕСТ ■ Градска конференпија Социјалистичког савеза радпог народа олштине Параћин јс активио учествовала у акцији провођења месног самодоприпоса. Најпре је одржан састапак Председништва када су подељсна задужења да сваки члан Прсдседннштва на тсриторији своје мссне заједнице активно учествујс у припре.ми и техничкмм пословима око спровођсња овс акције. И поред тешкоћа око њсног реализовања због годишibitx од.мора активност сс одвијала без застоја. организо- ■ани су зборови ко.муниста и зборови бирача када су радни људи и грађани упознати са програмом извршсња текућсг и планови.ма за наставак са.модоприноса. Потписивање изјава са преко 70 одсто од укупног броја оних који живе и раде на територији срада Парађина оцељује се као изузстно повољно и успешно обзиро.м на околности врсмена у ко.мс је извршсно изјашњавање. Приликом изјашњавања гра ђани су показали високу свсст знајући да he средствима самодоприноса и удруженим срс дствима добрим делом бити разрешени комуиални проблеми града Параћииа Рсзултати акције залођен>а новог самодолриноса биће апализирани на седници градске конфеТома Aimih ренције ССВН која је заказана за 3. октобар. рскар јс између осгалог Томислав Аитић,' председник ГК ССРН. Ло јрлна али вредна Лпчпи дохоци су постали социјала, а други извори прихода служе за живоз, тако да се раднициокрећу све више приватно.м ! раду. који обара мотивацију за рад у предузећу, па се поставл>а , питаже како зауставити приватни рад. То.ма Милићсвић на седници ок СКС и ОВСС
num 3 политкчни ш ИНФОРМШР 1. ОКТОБАР 1986. • БРОЈ 318 । ДЕМАНТИ ДНРЕКТОР ДАЈЕ НЕТАЧНЕ НЗЈАВЕ — У прошлом броју листа .,14. дана" у рубрици Конкретно питан»е — конкретан одговор. објављен је чланак под насловом „зашто телефони лоше раде”. На питаље повинара М. Ж., дирсктор ООУР-а ПТТ Параћип Мирко Јовановић је између осталог изјавио: — Ових лана у Плани приступило сс монтажи новог препосног уређаја који he омогућмтн у овој месној заједници боље везе са светом. У всзи са овом изјавом разговарали смо са представницима Мссне зајсднице Плана глг нам нијс потврђсна изјава дирсктора JIo’htc као тачна. Овај посао јс уговорен join пре ^етири године. Мссна зајсдница јс изврпни.а са своје странс свс уговорнс обавс2с. шпие пјтз покушала јс ла сс споразумс са Поплом. а било јс чак и пстиција грађана, затнм сбуставс једномесечне исплатс телсфонских услуга, мсђутим, то ни;е помогло. Због тога јс прско јавног правобраниоца покренут поступак за судско утужсн»с ПТТ Параћин. И тако док дирсктор дајс нстачне изјавс 160 тслефона у Плани стојс врло чссто глувп а тслсфонска прстплата редовн- тсчс Голико, ради тачнијсг информисања јаипости. Жарко Векић ШОЧАНКА" СПР£МНД У броју 317 листа -,14. дана” у рубрици „село’’ објавили сте папис »Јсссња сства на прагу — задругс псприпремљене” II наслов и текст су нас изпенадили, јср јс паписан бсз ограда. што значи да се одпоси и на нашу задругу, те сваки пољопривредпи про- ‘извођач који прочита овај члаиак знаће да iiv одговара истини јер им је познато да наша задруга за јссењу сетву благовремено обсзбсдила can потрсбан репроматеријал. Зато вас молјбмо да у следећем броју листа објавите следећи текст. Зсмљорадничка задруга „Поточанка" благоврсмено је обавила комбајнирањс пшеницс на подручју Поточца и Својнова, углавном прс јулских киша и тиме помогла пронзвођачима да имају здраву и суву пшеницу у амбарима. Одмах после тога отпочсла јс са припрема.ма за јсссњу сству. Пшсницом he се засејат:! у овом атару 125 хсктара. За ову површину потрсбна јс 31 тон i семена. а веђ у августу било јс обсзбеђено 20 тона нсљосадскс ране. Од 125 тона минералног ђубрива колико је потребно овс јгсени. задруга сада лма на лагсру ки.уплексних и 143 тонс азотног чиме је у потпуности обезбсдила произвођачс из ближс околине. 107 тона ђубрива. своје и Стеван Рашић НРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ХВАЛА ДОКТОРУ СТЕФАНОВИЋУ Жслим да се јавно захвалим доктору за очне болести у Параћину, Стојану Стефановићу, јср ми је много помогао. Тих је, л>убазан и приступачан када прима пацијенте. Попуди одмах столицу децп и старијим паluijciiTHMa, тако да брзо нсстаис страх и тре ма. Када гочне преглед, унесе цслог себс. To нису ни најмање обични рутински прегледи. Лспо се види да сваком пацијенту хоће да ромогне као најближем свом Мени ј« еид био оштсћен скоро 50 одсто, али упорним радом и залагање.м доктора Стојана Стефаиовића из Дома здравља у Параћину, могу слободно pchu да ми сс вид побољшао за 90 одсто. Ове речи захвалности дели.м с многоброј ним лацијентима којима јс доктоп Стојан Стефановић помогао. Он јс пример лскара који сс баш нс сусрећс чссто по нашим здравственим установама. Бранко Павловић, Козарачка број 15 35250 Параћин СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИ HE ПАРАНИН ЈАКА ПРИВРЕДА БОЉА ЛУЋНОСТ ф Само рад, квалитет, мере штедње и одговорност на сваком месту могу да доведу до јачања привреде — Сетва — стратешки задатак — Y години заштите човекове средине појачана активност у циљу еколошке чистоће ■ Пословање привреде општинс Параћин у првих шест месеци ове године била је прва тачка дневнога реда на седници Скупштине општннс од 23 ссптсгибра. После врло доброг уводног нзлагања Стојана Бељковнћа, председнмка Извршног савста, које је садржало чпњеничко п апалнтичко стање, али и предлоге за што брже превазилажење постојећих проблема, у дискусију су се укључнли Вукашин Милић, председник одбора за друштвени план и развој, који се залагао за што отворенији п коректнијн одштвених делатности. Само нзузетшш ластојањима у ци.Бу нсбољшања квалитета производа за извоз и .домаће тржнштс, мере иггедње и програ.ми оздрављења привреде може се надати бољем сутра. СИЗ ДЕЧЈЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ПОМОЋ НАЈУЕРОЖЕНИЈНМ нос у приврсди ове општинс. ПРОБЛЕМ СТАКЛАРЕ ЈЕ ДРУШТВЕНИ ПРОБЛЕМ Драгомир Хаиић, вршл» лац дужностн председника пословодног одбора у Српској фабрици стакла, говорпо је о садашњем, не баш лако.м, стању у овом највећем колектпву наше комупе, објаснио је узрокс дво.месечннх залиха и тсхнолошког заостајаља, о ме рама и напорнма да нарсд новић” пзвршно је исцрпну анализу стаља у свом колектлву, објасппвши разлоге губитака у време највеће физичке производље послс рата. Нпз позитивних мера и акцнја у Штофари није довољно да сс изађе из губптака, већ је потребна ши ра помоћ друштвене заједп! me, значи и Републике и Фсдсрације, чијим су сс орга ни.ма и телн.ма штофарци всН и званично обраћали. ЛОША ЖЕТВА — ДОБРА ПОУКА Информација о жетви и припремама за јесењу сетву изазвала јс полемику за скупшт11нском говорн11ЦО.М у којој су учествовали де легати Вулс МнлосављевиВ из Рашсвшде, Милија МитиИ, днректор основне задружпс организације у Поповцу, и Драган Јовановић нз Спкирице. Једно је оста ло као чнњеннца и поука, СИЗ дечије и социјалне за штнте у Параћину бележи пуну активност на спровође њу предложених интервентних мера на заштитп животног стандарда најугроженијс категорије становништва, односно корисннка социјалне заштнтс. Од .1. августа обезбеђено је по 3.000 динара за кориснике материјалног обсзбеђења, одпосно по 1.500 динара по сауживаоцу, што јс увећање њихових претходннх примања за око 20 одсто a no 3.000 динара за све кориснике. децу и одрасле који се налазе на смештају у друпш породнцама или домови ма. За све кориснике матерпјалног обезбеђења набављен је огрев а у сарадњн са СИЗ-ом основног образоваља п културе купљене су књиге 1’ •’r>vm школски прибор за v из социјално угрожених породица. Центар за соцпјални рад и на обсзбеђнвању средстава за набавку основних животнпх наг.прница као и за набавку зп.мнпце н гардеробс за све кориснике из наme општине који се налазе на смештају у другим породицама и до.мовима. Д. Гајић СИЗ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ нп пернод будс перпод лнтета производње и о шко.м стању стакларскс дустрнје, Предложено као закључак да се што ква тепнје прс ОЈАЧАТИ ПРНВРЕДУ ШТО ПРЕ да сс овако зација жствс поновпти. лоша opFamine сме вишс закаже састанак са руководећим људима у СР Србпји који би се на лнцу ме ста упознали са стварни.м стаље.ч у највећем стаклар ском колективу у Југославијп. Предложио је и састанак са руководећом стру ктуром зајечарског региона у цнљу боље сарадње два стакларска центра, што јс и прихваћено. Из закључака које су дслсгатп усвојилп видп се да јс наша прпвреда пословала са релатнвно добрим ре зултатима, захваљујуНи повољнпјим условима у прнмарној н сскундариој расподелн, јер су фпнанснјскп показатељн под цена. Губитке је 12 оргапизаипја, су код Штофаре утицајем остварпло а највећп 329 милиШТА CY ДЕЛЕГАТИ ПИТАЛИ II ТЕКСТИЛЦИМА ТРЕБА ПОМОН ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Мнлош Днмптријевић, по моНннк генералног директора ИВТКТ „Бранко Kpc.ua она п „Стандардтранса” 40 милнона. Забрпљава висок раст залиха готовнх п педовршешух пропзвода. МеБупг.м, у друштвенпм делатностима стање јс много по вољније захваљујући повсНапом издвајању из дохот ка прпвредс у корнст друДелсгат Бранпслав Антонпјевпћ лз Чепура тражио је одговор на ттптање где су утрошена средства памењена за други канал поред пута Чепуре — Пара1Ш» кроз ко.масирано зе.мљиште, који је био предBiiben. а нпје урађен. Деле гат Јовап То.мић, тражио јс хнтан састанак општинске II републнчке руководе he структуре ло питању за стоја изградље улнца у нашем граду, које јс требало урадити на пме колшензаиија измене варијанте аутопута. У четвртак. 18. ссптембра одржана је треПа седипца Скупштине опшгинске слмоуправне интересне заједницс здравствено заплите. На овој седници размат>ани cv приходи и расходи здра вствене заштите радника и земљораднпка за првих шсст месеци ове године СИЗ-а здравственс заштите опијтпне Параћин. Раз.матран јс и захтев Меднцинског центра за покриће губитака за пословну 1985. голину. Дслегатл.ма је била презен тнрана и информација о одсутпости са посаа за првих шест месеци ове годпне а за кл.учено је да озај број још viieic треба да смањује. а када је раз.матрана информапнја радне заједнице Медпилиског центра „Злравље' V г.ези одласка лекара нз Парађина констатовано јс да је тај број доста велпки, а да узроци њиховог одласка нису познати М. Ж. САВЕЗ KOMYHHCTA II САВЕЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗАДАТТКУ 0 Међуопштинска конференција СКС Шумадије и Поморавља својим програмом предвидела је сагледавање стања у омладинској организацији и задатке на превазилажењу ције О идејно-политичким зада ии.ма Савеза комуниста п Са веза социјалистичкс омладпне v решавању актуелних проблема младих разговара проолема младе генераM3 „Знојац — Данково' и he се са ну ње се v новембру. Те.^а би реализовала *у сарадњи MOK ССО. Y међувремеплгушрано је одржавазаједничких састанака ОО СК и ОО ССО у средннама где младн живе и раде. Y функцији припреме тих састанака урађене су тезс на основу којих треба сагледати и оценитн ангажовање младнх у удруженом раду, месним заједницама, шко лама. факултетима и укупном делегатском систе.му као и идејна кретања међу младима, са аспекта колико деловање Савеза комуниста и ССО иптри просторе младим људима да постану нстинскп субјекат п иепосреднп учеснпк самоуправног од лучпвања. Истовремено је потребно сагледатн и оцеиити иепосредно анггрковање ко.муниста у ССО. односно колико се комунпсти залажу да Савез социјалпстпчке о.младине постане истински демократски фронт целокупне младе гснерацпје. Y то.м циљу формпрана је радпа група џа челу са Beром Eypoeuh, нзвршним секретаром MOK СКС за политички систем, која је 22. септе.мбра обишла п неколико организацпја у нашој општини. Расправе су вођене са комунистима и о-младинцпма Стакларс, Штофаре, Забрсге. Y свим овим срединама ко.муннсти и о.младинци су веома озбиљно приступили овом задатку и трудилн су се да нстичући све проблеме са којима се сукобљавају V раду нзнађу најбоља решеља и могућности за још успешнији рад. Има примера да v многпм о.младинскнм оргЛнпзацијама млади комунистн. Закључак јс да амбици^ младих досежу знатно даље од датог н наслеђеног. али па од Савеза комуниста и других чпнилаца социјалистичке свести завпси хође лн и у којој мери то своје рево луционарно бићс и остварнти, „јер младц могу много, али не могу сами..." Остаје на.м само да преиспитамо себе и озбиљно прнс * тупн.мо решаваљу пробле.ма На трећој седшши Скупштиле СИЗ-а стамиено-ко.му налне делатностн одржаној 24. септембра разматрани су и усвојени пзвештаји о извршењу програ.ма и финансијског плапа заједницс за првих шест месеци овс године. Скупштина је разматрала п нацрт. Статута савеза самоуправннх интереснпх за једннца СРСрби.је v стамбеној области и донела одлуку о расписивању конкурса за расподелу неизграђених грађевинских парцела.у рпшгнпн flapahini. Делегат?! cv одлучили да се одустане од изградње стамбено-пословног објекта Ламела III на углу улица Маршала Тита и Саве Ковачевића због недоетатка финанснјских срелстава. a да се са средствима са којпма се располаже купи 40 станова v Ламели IV у нассљу „Јагодњак" за потребе солидарностп. М. Ж. Знојац — Данково’ © Радна група MOK СК и MOK ССО посетила weeny заједницу „Знојац — Данково”. КОМЕНТАР младе генерације и друштвсне улоге. њене Бранислав Миленковнћ ПРЕИ ТИЦИМ& ВФМШД Галопирајућа ннфлација ствара све дубљн јаз нзмеђу oimx који су на рубу егзистенције и оних који не личним радом баратаЈу милнјардама. Органпзована заштита стандарда најугроженијих грађана је у ненадокнадивом закашњењу. Годнну дана касније када је ваљало оцсњивати шта је урађено на закључцнма СИВ-а резултатн су остали тамо где су и били. V овом тренутку сва ки започети разговор обавсзно се зачинн и темом о социјалнвм стандарду, проблемима, лијардера. Са другс сгзистспцијал- нс, у овим сложеним ном лппп1.муму одређених менима прнвређивања категорија грађана. Није ннкаква тајна да и.иамо Behn број нсзапосленнх. да ни многи запослени нису задовољнп лнчннм дохотком којим нп нзблиза не могу да покрпју цену коштања корпе у са.моуслу зи не рачунајућн зелену пијацу, месарницу, и друго. Ннје тајна да су многп иашп граБани без крова над главом, док нстовре мено меБу нама има и мидуктивност стангира, сс незарађено по принципу ураниловке. Стабнлизационе мере се споро спроводе што је условило всНањс већ постојећег социјалног раслојавања, уз све то галопирајућа инфлација донела је један слој грађана у врло тежак положај, тежи него прошле године, тако рећц на ивицу егзистенцпје. Љубиша Цветковнћ Луша Y понедељак 22. овог мессиа на заједннчком састанку основнс органнзације СК н основне организације ССО овс месне заједнице присуствовала је п радна група MOK СК и ССО п учес твовала у разговору на те.му „Идејно-политичкн задацп Савеза ко.муниста п Савеза соцнјалистичке омладане у решавању актуелнпх пробле ма". Свакако да нпје за похвалу што се овом састанку одазвало само неколпко омладинаца. -пако сс говорпло о пнтањима која се непосре дпо 1бпх тичу. Можда је овако мали одзив уједно и одговор на питање колико се бавимо младима и њиховим животним проблемима као што су запошљавање. образовање. пдејно усмеравање... Говорџло сс о органнзапнјн н раду омладине. заправо о доста слабо.м раду, недостатку фннасијских срецста ва за организовање активности ц да само постојање просторија није и једини услов за окупљање п активност омладине. Митљење присутних је да овакве разго воре треба организовати што чешће, јер да су вође-. ни и раније лакше бн се превазншли одређени пробле.\ш. Небојша Јеличић поа страврепродели Карнкатура Зорана Матпћа
ВИЂЕЊЛ ИЕШ 4 ‘~г црет ПРЛЗНИЧНИ СУСРЕТИ ига САОВЕНАЦ СА ШРАШОМ У СРЦУ ■ Песвик Кучајев Руч, од носно Руди Добровишек Huje непознат нашој срсдшш. Интерниран нз СловениЈе провео је наЈтсже године свог живота у нашој средини, радећи као дечак у Српској фабрнцн стакла. У то времс уређивао јс лист изгнанпка на словсначком језику у окупираном Параћину. Радио је као васпитач у Параћину у току 1944. годинс. За увек је заволео Параћин и Стаклару, људе овог краја. Опевао је нашу средину у својим песмама. Из његовс послсдн>е збирке у припреми „Hama хисторија" или „Југословевски венац" преносимо дсо посвећен успоменама на фабрику стакла. „Параћинска фабрика стакла ie увек била школа пролетера, вазда била школа бораца за слободу и права. Зато су радници њени сви једна чета, јединственк и сложни" ГРАД ВЕЧНО МЛАД Првн запнс из 1375. — тако стар, а тако млад ПараЈиш, врсмешни саговсрнлк натопљен искуством векова н мудрошћу цивнли зацпја, што су бродпле обалама Црнвце, одмерено и биранп.м речима прича о свему, и свакоме од нас. Зна да сачува тајну, да разуме своје суграђаие, али н да се наљути. МеБутпм, зна и да се дпви својим пзданнцима који су на крилнма, родољубља доноспли слободу. Са подјсднако љубави- при ча и о Стсви Писару, и о српским војппцп.ма што су са Солунског фронта докри лили слободу. Са полосом говори о 13. октобру 1944. годи/iic када је псвао па сав глас слободи. Нерадо сс ceha оних мучнн.х дана док су туБи табани немилоордно стискали кичму. ако се всра у слобо ду није губила. Док са пнјатето.м слнка ослободноцс, ггро.матрам лица. Лутам no улицама и тр говинама и гледам како спомен обелсжја прнањају топро, као ордеље на грудпма ратнпка. Попово сс враћа.м на лице. И поред покушаја да вскови упишу свој траг на чело времешног саговорника оно јс свс .млађс и лепшс. Гејзир младости пршти. етас постајје слегаптнији, витклји, изазовнији. Ни трс путии проблс.мн му нс повпјају плећа. Y ове октобарске дапс удишемо слободу сваком поро.м. Наш град и.ма разлогс за задовољство. Њего nil ластари обновпли су ста бло новим сокови.ма. Срелствима самодоприноса учи hhIic.mo га још млаБим н лепши.м. Саговориик младалачки — снергично устајс. Чврст сти сак рукс. Извини, алн мо рам да се видим са оста- .шма, поручуЈе лријатељ. На столу поред шољине од југарњс кафе, коју сам попио у и,ме свог града, личпа карта. У рубрпци годи на роБеља стоји 1375. година. Несвесно се отео усклик: Тако стар — а тако млад. М. Илић Min W мш чивишм Нспосрсдно прсд празнично расположсњс разговарали с.мо са младима на тсму рсволуционарности. Конкрстно питан>с било је. да лп јс садашња млада гснсрација рсволуционарна? Одговори којс с.мо добијали потврђују привржсност тсковина.ма рсволуцијс, али нс и могућност прсвазилажсња неких проблсма. @ Зораи Радосављевић, ученик Срсдњошколског центра „Бранко Крсмановић” U 4 ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ П030РИШНИХ АМАТЕРА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ТРАДИЦИЈУ СЕ ШИРИ „БРАНКОВИ ДАНИ« • Прнхваћена иницијати ва о прославн „Бранкових дана” треба да добије шире размере Y више дана са завршницом 3. октобра када ће се на свечаиом скупу положити венац пред спомеши< Бранку Крсмаповићу, ове године започшве лрослава „Браиковпх дана". Иннцијатива за обједања вање ттрославе која се на дан роВења народног хероја Бранка Крсмановића сла вила у свнм организацијама и установама којс носе Бранково jlmc, потекла је од ИВТКТ „Бранко Крс.мановић” и СрСДЈБОШКОЛСКОГ цеитра истог имена. Манифестација културног и спортског карактера оку пиће представнике из меснс заједницс, образовшгх уста нова и радне органпзацијс да на свој начин обележе дан pobeita великог сина револуције. Предложено је да се на опоменик Браика Крсмановића положи један заједни чки венац, а да се новац намењен куповпни посебних венаца уплати у фонд намењен будућим прослава ма „Бранковпх дана”. Такође, у Штофари разлшшљају о покретан>у маннфестације симпозијумског карактера на којима би се v-будуће говорило о делу и жив<Уу народног хероја Бранка Крсмановића. М. М. ДАЉИНЕ БЛИСКЕ ВЕКОВИМА Тамо, где сп огпшао, п.тевип! азалеЈе алпа мхчл тс киша, всликд род>шца биља. Млечне оашљаке отииаш а см је твоЈе. А мвјка, царпца сете, векалшпња дугокоса лспотица сања те. Бела јој постеља пзмиче сршу. Тамо, где сн отшпао, свод јс блшки копку, imnje сдговорнипн длоножаца. Нисн сам. Тамо где си отитпао ветвр се свади често. »реме је грубо угочиптте кратким дшшма. См сж нас забораамо храј Хајдп ■ њепнх звеадз. Ако млжеи джлак at мп мснежвће око таоја болесип мајке, ■ неопрезнп осмех тек тако г.тасан обојвће прсзмр у каЈаљ«. Светлак! Панић ГОСТУЈЕ МАЈБОЉА ЈУГОСАОВЕНСКА ПРЕДСТАВА Н Октобарскн сусрети позоришних аматсра, 16. по реду, отпочеће 13. октобра представом овдашњих аматера ,,Лажа и паралажа”. Коначап програм Сусрста, до закључења листа, још није потврБен, али се очекује долазак внше позоришнпх дружина. На параћинској сцони вп- вепску, аматерску прсдстадеће.мо и најбољу југосло- ву, „Шовиниспгчка фарса” у пзвођењу краљевачкпх аматера. Поред њих гостоваће аматерп пз Новс Вароши, Травника, Киквндс „Сплом муж”, Вслпкс Плане „Тетовиране душс”, Вра ња „Јовча”, Старе Пазовс „Пешпце”. Током Сусрста извешће сс и премпјера овдашњег позоришта „Маратоник трчс почаснп круг”, а у режијн Драгана Јаковљсвпћа. М.И. ЈЕДАНАЕСТОГ ОКТОБРА О Савез cwn здравствених симм ра днпка општане Параћпн у заједници са Српскпм лекарскнм друштвом организујс октооарске сусрете сто матолошких радгажа регпона. После заједпичког састал ка којн ће се одржатп 11. октобра у сали Градског позоршпта предвиђено је и отварање зубнс амбулантс у основпој школи „Стеван Јаковл>ев11ћ". За попо-дневлпм окрутлЈш столом разговараће сс о зубно-лекарciciBi матерпјалпма златарс Мајданлек. Након тога, зубарн са нашег региона посетпће фабрпку адптпва. Јасмина Петковић-Матић Везисти на »купу Традпцноналнп годишњн скуп начелника веза н центара за сбавсштагање из Региона Шумадије и По.моравња одржан је опог пута 26. септсмбра у Параћнну. Ouaj скуп бно је радног карактера, бавио се пптањииа из делатности цсптара и анализом оцена зддавних рспубличклх пнспекција народнс одбране у опшпшама рсгиона. М. М. — Гснсрација 19G8., којој ја припадам. мислим, да нијс довољно рсволуционарна за данашње условс. Наравно. то сс не односи ка свс. Општедруштвсни трснутак (нсзапослспост, лошс рсформисано школство и нјв других проблсма) отупљују оштрицу рсволуционарности мојс гснерацијс. Q Мирјана Марјанокић, наставник музичког васпитања Често на папиру — Трсбало би да буду. али нису револуционарни. Омладинска организација и н>ени функционери су више на папиру нсго у ствар ности. ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ © Y ДЕЧИЈИМ YCTAHOВАМА УПИСАНО ЈЕ 825 МА ЛИШАНА ДО СЕДАМ ГОДИ HA, А УВЕДЕН ЈЕ И РАД V ДРУГОЈ СМЕНИ Y BPTIIRY ФАБРИКЕ ШТОФОВА И ове школске године пре дшколске установе су почсле на време са спровођењем свог васпитно-образовног пр ограма. Индересовањс родител>а је бнло велико, нарочнто за полудневни боравак, којим јеобухваћено 196 малп шана шсстогодшдњака, што иамеће обавезу да се форми ра и шесга група како би се створили одговарајући условп за нормалан рад. Што се тпче вртића, месга још увек има. — Највећн наш. проблем је за сада одржаваљс дечијнх игралшпта у кругу нанп1х вртића. Ту имамо великих проблема, нарочнто у поподневним сатима, кад упадају школска деца, па чак н онладина ц уншптава ју дечије справе, ломе лро зорска стакла, упропашћују зелек-ило. Ту пам је потребна по.моћ родитеља п подрш ка ширс заједннце, рекла је Мпрјана Вељковнћ, руководплац предшколских устапова Центар за дечију заштнту „Бамбн”. Драгољуб Гајнћ РАЗМАТРАНА CTPYKTYPA СРЕДЊЕГ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА ДО 2.000 ГОДИНЕ Y ЦЕНТРУ ЗА ЗБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА „БРАНКО КРСМАНОВИП” IhiM mono Q Образовно-васпитно веће Центра за средње образовање „Бранко Крсмановић” 2. септембра разматрало пацрт мреже и структуре средњег усмереног образовања у региону Шумадије и Помордвља за период од 1986. до 2.000 године. Анализа средњег усмсреног образовања у региону Шумадије н Поморавља није строго поштована приликом израдс предлога мреже и структуре образовања већ ма1»е-внше уважава постојеће стање. Нацрт мреже и структуре одступа од договорсне друштвене политикс односа производннх и непроизводних струка и процеиата ученнка који треба да каставе школоваље. па јс всћс закључиво да јс неоправдано чинптн пзузетке. Што се тиче резултата тих огрука, а не само теканализе средЈвег образова- стплнс и сгакларске. Значи, ња за овај лериод они су параппнска onumuia у том у општинл Параћнн позп- времену тражиће раднпкс тнвнијн него у другим оп- овог степспа стручпостп. штпнама. Између осталог Рацлоналлзацпјо.м у \-о у погледу запослености и мереном образовању, закзапошљавања, у тендешшји ључује всће Центра, Парараста становнлштва и уче- him је оиггећен смањеље.и нпка it што јс најважније заступљенпх струка начиу прогнозл запошгБаваља ном за који образовпо всНе цппломираних ученика са каже да је пристрасал. Ако трећпм степеном стручно- бл се sictii прпнилли пристн, апалпза каже: ,.Y пе- менпли па другс општпнс риоду од 1986. до 1990. го- једнако би сс љпхов број днне, суфицит кадрова са смаљлвао no свим општикаrpehiL\t степеном и.мају on- ма. Behc с.матра да јс Паiimnie Баточина, Деспото- раћин лајвншс оштећен зац, Кнлћ, Рача, Рековац, преллогом који утшда слек Светозарево, Топола л Rv- тротехничку, хемпјско-дехприја. Y исто време у оп- полошку (због недостатка штнни Параћин јавља се четвртог степена), природдеф1пџ!т кадрова са трећим но-.математичку и прсхрамстепеном стручпости. Y пи- бену струку). таљу су кадровп разллчи- _ М.М. шVBI3 Цветанка Вукобратовић, дизајнеру Српској фабрици стакла © Десимир Николић, професор марк сизма у Средњошколском центру „Бра нко Крс.мановић” Нису се исназапи — Углавном; нису исказали револуционар ност. Најчешћс имитирају старије и по питању вредности и по питању вођења поли« тике. Они морају да сами себи помогну, да се кроз Савсз омладине и Савсз комуниста организују и да не играју маргиналну улогу. ® Душица Кркић, психолог у СИЗ-у за запошљавање — Млади су памстнији и способнији од нас. Њихово образовањс је на знатно вишем нивоу. Нажалост, нсзапосленост узрокује отс жано укључивањс у друштвена кретања. Они су пуии снергије која није код сваког нашла прави начин да се испољи. Нлјс тачно да су они апатични. напротив Међутим. Савсз социјалистичке омладине нема правс садржаје којима би испунио потрсбс и жсље младс, рсволуционарне гснерације. Забсл.ежло: М. Нлић
ТЕШКО СТАЊЕ V ГРДШИНДРСТВУ Годинама нагомилани проблеми, ниска акумулативност, скупа мсханизација и опрема. немогућност стандард радника лични дохоци на брига друштвене. ству које полако обнављања возног парка, на ивици егзистенције, граници понижсиа и незаједнице прете грађсвиостаје бсз Умссто разумевања и жеље персосктивс. да сс све ове тешкоћс н пробле.ми сагледају, стижу критикс о псорганпзованости грађсвипара, високмм ценама квадратног метра стана, употреби иклмзне скалс". У жељи да сс помогне у разрешавзњу проблсма правс сс и порс1)си>а са приватном шшцијативом уви-1 јсна у форму малс приврсде. Мала приврсда има перспективс, али не на овај начин,, јср у стварности вршљају квазн-стручњаии , п мешетари свих боја. Постало је нор.мил но да су за све крнви граИсвлнци. ИНВЕСТИЦИЈА HA KOJY СЕ ДУГО ЧЕКАЛО Y ЦЕМЕНТАРИ НАЈЗАД НОВЕ МАШИНЕ ® Позитивна кретања у финансијском пословању одразила су се и на инвестиције: реализоваће се дуго одлагана куповина багера, изградња надстрешннца у пакерају, проширење машинске радионице... Овог мсссца зборови радника донели су одлуке којима је усвојен инвестшшоии програм за набавку опреме за РЈ „Површински откопи”. Набавком два багера и једле бушилице решава се добрл.м дело.м проблем капашггета v експлоатацији сиМорају да поднесу сва могућа закашљсља . ровине, актуелан пракгнчно нерашчишћене локације, исрсшенс имовинско-правне односе, неспремност инвеститора за почстак радова. а цепе материјала скачу, а рок тсчс. He треба бити много па.мстан 11 а да се закључи шта је потребно за оздрав.-bcibc гра1)свинарства — кадровски и фивансијски потснцијал. А трснутно ни једног ни другог не.мамо. На тсрст стамбсног динара гради сс све и свашта. Лични дохоци радника у изградњи учсствују са 5 до 7 про цената. а за послсдљих 10 голина цене матсријала су скочилс за 17 пута, док је цсна квадратног метра стана повећана за нешто маи»с од 10 пута. Чиљсница је да грађевипци не могу самц да рсше свој пробле.м, про.мене су нужне и зато их не треба одмагати јср he ускоро да сс суоче са још всћим теuiuoha.Ma. А сетимо сс да је цео послератни развој грађсшшарство изнело на своји.м плсћима. Владимир Марјаповић И1Ш ВУ ИПШ још од пуштања двсхиљадетонкс у рад. Наи.ме. програ.мом изградibc тсхнолошке линије 2000 т/дан предвнђено је ко.мпле тно пропшрсљс капашггета, у сви.м фаза.ма производње — од снабдевања осиовним •'■ировннама до отпрсме цемента. Међутим, када је 1981. нова фабппка пуштена најпре у npooiiv пропзвод * н>у, а затнм п у рсдовну, део програма. који сс односи на опре.мање откопа остао је нсрсаллзован. Недостатак утоварсннх и транспортних средстава пратио јс пронзводњу сировина недопустпво дуго, али у веома непово љној финансијској ситуацији, која је настала баш послс пуштања нове линије v рад, није бнло могућности □а ипвестирање. ануитетске обавсзс. a v пословању је дошло до позитивни.х промена, оцењено је да јс треиутак за набавку (делимичну) опреме за коп. Куповином два багера и 6vшилнце, што је тренутно нај неопходннје. повећала би се пронзводња сировине и сигурност v раду. Са набавком остале опреме би се .иаставило, до потпуне реализацнјс програма. Овнх дана је извршеп избор испоручндаца опреме. Посебно формирана комиси ја оценнла је као најповољ * нију — понуду за багсрс не.мачкс фир.мс „Копел". Пресудни за опредељсњс cv бнле тсхнпчкс карактернстпкс багера, обзиром да се радн о вео.ма чврстом материјалу па кречњачком откопу. Осим тога. ова фнрма нуди и добре услове отплате, а цену приблнжну осталпм фнр.мама. Што сс тиче бушплиие, ко.мнсија се определила за „Хеусхер", јер таква буишлица већ ради 14 годнна у нашем копу, показала сс као изводе v нашој зсмљи и што cv радници пскусни у руковођењу и одржавању бушплиие^ ове фирме. Предрачунска вредност овс инвеспшије је заиста импозантна и износи 858 милиона динара (преко 85 старих мнлијарди). У складу са законским прописима, naiue. учешће износиће око 214 милиона, финансијски крсдит 97 милиона, а највећи део износа — 546 милиона —- кредитира сам испоручилац на перлод 3 — 5 годлна. На крају, рок чспорукс ове опре.ме је 4 месеиа (за бушилшху) и 6 месепи (за багер) од склапања уговора. Невенка МиловаЈ«ЈвиП СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ЗНДАР ИЗ МАНЕ Најзад, пошто овс и наре- добра, ‘а значајио је и то дне годинс истичу значајне што се резервни делови про РАЗГОВОР Y ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПОТРЕБА Половллом године Српска фабрнка стакла сс пнс.меллм путем обратлла надлежни.м органи.ма у нашој зе.мљл л личло Бранку Микулићу, председнлку Савезног пзвршног већа са захтево.м да сс спречи увоз стаклене амбалаже лз Чехословачкс. Послс тога одржал јс састалак у Прлвред ној ко.мори Југославије у ор ганизацији општег удружен»а пољопрлвредс и општег удружеља леметала, већих потрошача л пролзвођача стаклеле амбалаже к представиика Савсзног сскретаријата за спољиу трговину. Овом приликом јс оцењсно да је увоз стаклене а.мбалаже бло лепотребан јер је производња у лашој земљи всћа дего што cv укупле потребе. Подржан је захтев сгаклара да се промени режим уцоза ц да се за нарсдну годину изврши благовремсно блланслрање потрошње п пролзводње из чега lie про истећи реалне потребс за стакленом амбалажом. На овом састанку је било прлмедбн ла квалитег стаклене а.мбалаже и куппи cv посебло инсистирали да се v ларедном периоцу тај кваллтет побољша. Посебло cv Наша приврсда јс нерентабилпа а основни разлог за то је што сс две вслике фабрике стално борс са високим залмха.ма у рспроматеријалу и недовршеној промзводаи и готовим производима. Кад нема залиха готових промзвода знамо да сс та роба плаћа у главпом око 90 дана, a то кредитирају наше фабрике. Значи, тржиште је богато том робом и ми тсшко налазимо купцс. Трсба тражити нову производњу чији he иролзводи бити конкурентнији на тржишту, где he се средства брже окрстати, а утрошсна лакше верификовати. Требало би повећати продуктивност или кроз већу производљу или кроз друге видове. Нски колективи би могли мирне душе да се ослободс доброг дсла својих радника и да пормално паставе рад. Примера ради, штампарија „Вук Караџић” може да отпусти стотину радника и да остварује исти обим пословања, а да се трошкови пословања максимално смање. Потребно је сагледати, ко, како и колико троши у непривреди. Мислим да имамо такву општу потрошљу. где ни знатно развијеније привреде не би ћутале на овакво оптерећење, а да опет не пружају ефекте за које су плаћене. Ни једаи наш колектив није у граду паправио неки свој вслелепни објекат по коме би могао бити карактеристичан. На крају, да истакнемо да постоје све објективне могућности да се одлепимо са нивоа неразвијености и вепродуктивно * сти. Треба само боље оргапизовати субјективне снаге. оргапизацију рада, поболшати радну и технолошку дисципливу и у пракси правилно спроводити свс оно што смо кроз разна документа прсдвидсли. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ГРАДН СЕ HOBN ШАДИН ИРОМР ■ Српска фабрлка стакла се ранлјлх година у зимским месецима суочавала са проблемом снабдевања кварцним песком што је доводнло до застоја у производњп и по псколико дана. Поученп тим искуством у Стакларл су недавно приступили припреми складишног простора за кварцнн песак. Извршена Је адаптација старе зграде угљенице. Монтирани су нови транспортери н на тај начин трајно је решен проблем складишгења песка који се набавља нскључиво у Чехословачкој. Y току јенизградња скла дишног простора за амбалажно стакло које ће моћи да прихш 7.000 тола стакла као и изградња магацлна за кварцни песак, који се довози из Рогошке Слачине, који треба да буде завршен до 13. октобра. Како нам је рекао Драгомир Хаџић. в. д. председника Пословодног одбора Орпске фабрике стакла. урађели су и пројекти за реконструкцлју и адаптаг цију зграде crape мешаоллце чиме ће да се обезбедл магацлнскн простор лезадовољнл кваллтетом ?егли, због чега у колзсрвној нлдустрији настају веллке штете. Тлм поводом ie у Фабрицл стакла v Параћину одржан раднички савег другог ООУР-а и раднички савет ра длс организацлјс иа ко.ме ;с разговарано о продајн и кваллтету пролзвода. Закљу чено јс да је лотребно да се квалитету у фабрици поклони много всћа пажња м да се у том с.мислу урадл програм no6on»uiaiba квалитста. М. Ж. Да производна занимања Moiy да буду интсресантна и примамљива за младс људе потврђује своји.м примером Небојша Рајковић, зидар У ГПРО „13. октобар". Овај посао ради пуних 15 година, како рсчс по традицији јср су му се ти.мс бавили и дсда и отац. Зато га је још определила и љубав према то.м послу због сталног кснтакта са љг дима, a no љегови.м рсчи.ма тај посао и нијс тсжак, ако га неко са вољом ради. Небојша PajKOBiih no оцени својих руководилаца важи за једног од најбољих зидара, a уз то је и један од најмлађих. Посло.м је задовољан, али нс и личним дохотком који оства рује. — Млади човек би се свакако радијс одлучцо за ово занимање ако би лични доходак био већи, јср су услови рада у геђсвинарству сада неупорсдиво бољи него у врсмс када са.м ја почлњао. Небојшина порука јс подстрек за младе људе да крслг његовим стопама и да као и он себс сврстају у -рсд најбољих радника. м. ж. КОНКРЕТНО ПИТАЊЕ — КОНКРЕТАН ОДГОВОР На стрелишту у „Лапорцу” М1Б0Љ. СТРЕЛЦИ ЦЕМЕНТАРЕ за калцинлрану соду и другу робу која се лагерује у џаковима. Поред проблема које фабрика има са лагеровањем присутнл су и проблеми осцилације у квалитету сировина, што утиче и на кваллтет стакла. Хемијске анализе које су до сада рађене су дуго трајале, тако да није могло да се брзо реагује код пријема сировина и лроменн рецептуре у пролзводњи стакла. Са лнстлтутом у ВинЧи потписан је уговор по коме ће овој фабрици бнти испоручена опрема за opay контролу хемцјског састава и влаге сировина што треба бнтно да упгче пре свега на квалитет стакла, јер ће анализа битн урађена за само пола сата. М. Ж. ПРОДАЈА ПР1К0 ЈЦНОГ П0СР1ДНИКА о У Рогошкој Слатини је недавно одржан састаиак пролзвођача кристала и трговачког стакла нз наше земље. На то.м састанку је би ло речц о сарддњи v оквпру ове групације пропзвођача на плану дугорочног развоја, лласмана v земљи и нносУ/1АЗ У зграду ■ Најбољи стрелци нз редова резервних војних старешлна су радници Фа брике цемента. Y склопу cnpoBobeiba рсловног прогрхма општевојног оспособ.хавања резервних војних ста рсшина општннс Параћин, 13. ссптсмбра је обављено гађаље нз хит Продуктнвност опада драстично Због дугова тонс.мо полако, а хит пссма нацнје Је ове: „Са.мо тако. са.мо тако .. Еппграми у овом броЈу Драги шс Пандуровпћа из збиркв припремљепс за штампу под насловом „Остатак савсстн”. војинчке полуаутоматске пушке на стрелншту „Лапорац". V скипном такмичељу, од 7 прнјапљених, трочлана екппа Цс мснтарс јс освојнла прво место — пспред скнпа Месне заједнние „4. јули” и ИВТ >(Бранко Крс.мановић", Y поједкпачном такмнчељу пи казало је своју спретност у руковању војничком пушкои прско 05 резсршшх војних стареши ua. II овдс су представници цсмеитаре обслилп образ: кајбоље резултате у гаћању нмао јс Радо.мир Трпфуповпћ (рез. кап.) a Драган Крстпћ Јс лоделпо друго место са Станхом Здравковићс.м, пензионисаним мајором пз M3 „4. јули”. Пуно гтризнање нашн резерви сги доблли су п за организацчју овог успешног гаћаља. Невенка МиловановиН ПАРАКИНОВА ДЕЦА Ч.ас историјског наиада на Паракинову заоставштину. Ванбрачну. Узмите мене: дно свега, дебели језици у високој моди. Столици на две ноге. Циркус, за кловна беше твој, само црвено позориште, иа плавој позадини. He брините Паракин о овоме не мисли ништа. Драган РадоЈковнћ транству. — Ово.м прлллком ie договорено да се прицуми предлог самоуправног споразума о заједничком ластупу на Јшостраном тржишту н да се заједнички разговара са већим тргов^чклм кућама лз ове области, с обзлром на нови Закон о про.мету робе у земљп и органлзовању трговнне на велико, председшгк пословодног одлог Драгомир Хаџић. в. д. рекао нам је нзмеђу остабора Српске фабрнке стакла. To значи да ће од 1. јануара v промету робе на велико моћи да постојп само један посредшпс Како ie ова групаиија давно увела продају по малопродајним ценама оцењено је да због оваквих промена неће бнти већих проблема у наредној годашн v пласману робе. 6 свему ово.ме разговараће се у новамбру у СрпскоЈ фабрпци V Параћтпгу. М. Ж. I о Ових дана су у нашу редакцлју дошле Гордана Шуваллја, Наталија Лукнћ, Миланка Матић, Наднца Нлколлћ н Гордана Милен ковић станари зграде у улици Франца Розина која се налазн непосредно лза угтравне зграде Српске фабрикс стакла са захтевом да тшшемо о њнховом проблему. Наиме, оне сс жале да mi је након реновтграња управне зграде одузето дво рлтлте које су станарл има лл. да су сада практлчло v фабрлчко.м кругу п да је тонако малп пролаз затворен палета.ма и аутомобллима. Зградп се ле може прнћи, због чега им нпје лспоручен угаљ, а посебно опасност претп дсци од eras'ла просутог око палета. е V Стакларп лаш саговорннк на ову те.ме био је ЖИВОЈИН НИКОЛИБ. члан Пословодног одбора ове ра дне организације. Потврдио нам је да станарн ове зграде морају да се селс, алн за то још нису обезбеЧена средства. Рекао јс још ч то да ће Фабрика стакла са своЈе странс све да учнШ1 како би станари моглн несметано да живс Y овоЈ згради. М. Ж.
1. ОКТОБАР 19М. • БРО.Т 318 Питање без одговора I КАКО УНАПРЕДИТИ ЗАШТИТУ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ ИОТНА СРЕДИНЛ ЈДПДЖДЊД ЗАШТО УЛИЦЕ БЕЗ ТРОТОАРА? Није малп број улица у нашем граду које се овим н.меном не могу назвати. To cv заправо са.мо коловози без пешачких стаза. Коме смо оставнли да градп тс тротоаре? А обично cv баш улице које воде поред наших школа управо без 1бих. To јс опасност која свакодневно прети нашим малишанима. ГоЈко Боројсвнћ ЧНСТА СРЕДННА - — Y информацији о проблему заштите човекове срсдине са предлогом мера за њено унапређењс која Је прсзентирана делегатима на послсдњој скупштнни општине јасно се каже да кад сс сви држимо слова закона, немамо пробле.ма са загађеном човековом средином. ЗДРАВН односн УДРУНИЊЕ шжшних РАДНаКД ■ Y Медицинском центру у Параћину има око 500 запослених радника од чега ве ћину чини особље са сред њом и вишом стручном спре мом, па је деловање кроз уд ружење здравствених радни ка постало неминовмзст. V садашњем. не тако повољном тренутку за радну организацпју, свака позлтивна активност значл и жел>г за про.меном на боље. Удружење здравствених радника досадашњо.м реализацнјом плана рада доста учинило на остваривању самоуправнпх права, постигнута је сарадња са друштвено-политичким о^гаиизација.ма и ицокос- 'шјх брганн.ма установе. Суручно.м усавршавању сс локла!ва доста пажње, као Ј< сарадњи са мећуопштпнским н региопалним удружењи.ма. Извори фннансираџ>а су чланарнна, средства од прикупљања секун * дарШ!Х сировипа и повремена по.моћ СИЗ-а здравствене заштите. Правилна расподела о.могућује ннз актпвностп, па се тако ни културно-забавни живот не запоставља. Y заједипци са Конференцијом жена Медициноког центра група радника је учинила посету ВМА у Београду, где су сс раднпци ближе упозиали са најсавре.менијим достпгнућима и инструмен тима. После краћег прекида у раду Удружењс наставља своју актнвност, захва љујући ентузнјазму Предсодннштва п председнице • Бнсеркс Гајић, што обсћава добрс резултате. Јасмина Петковић — .МатнН Загађеност ваздуха, воде и водотокова, загађиваи>е зем лишгга п комунална хипгјена предмет су информације коју је сачннио општински секретаријат за инспекиијски надзор а са њеним налазима и предлознма мсра упознао делсгате скупштинс општннс. Понашаље загаВивача чо вскове срсдпне строго јс рс гулисао закон. Поссбнс одредбе ypebyjy однос загаВи вача ваздуха, посебно загаБп ваче вода и водотокова. зсмљишта а и комупална хиги јена регулисана је општпнскпм одлукама. Ваздух у Параћипу углавиом је загађен сумпор-днок сидо.м, чаБу, таложним ,материјама и угљен-.моноксидом. Y зимски.м мссеци.ма ва здух претежно загаВују чађ н сумпор-дпоксид што гово ри да је у питању загаВење пз ложиигга за загреван>е. Фабрике су прешле на земни гас, што јс умпогомс умајбпло присуство свих асрозагаћпвача. а и прслазак на централно грејање смањујс концентрацију загађеи>а из ложишта. Што сс аеро-загаВења од моториих возлла л камнона п лче. н ту треба очскивати смањење оловллх талога „прогерлвањем тешклх возл ла са градскџх уллца". Једилл аеро-загађивач који lie се тешко „одвлћп” тога јесте Фабрлка цемслта. Фабрлка сталло пратл аерозагађсље преко своје службе и то јс још једлло што ради јер илтервелцијс ла флл терлма, бнло због техполошког процеса, блло због лема рлог одлоса људског фактора, hiicv родлло плодом. Воде и водотокови у Пара ћчну, лако Закол о вода.ма обавезујс да се отпадлс воле Morv лспуштати v приро i ле водотоковс л рсчле рспп ллјелтс ллл подзе.мље тек лакон пречлшћавања, одлазс урекс л подземље „леллр лутс". Разлог.је лепосгојање главпог колсктора отпадллх вода, који је у лзградљл, као п уређаја у ипдусгрпјама лз чијлх пролсса лзлазл загаће ла вода. Новл самодопринос пешпћс добар део овлх проб лема, а л Српска фабрпка стакла ла прегу је рсшен.а својлх отпадилх вода. Закљу чел је уговор са „Хлдролнжењерингом” лз Љубљале о лзрадл пројекта слсгсма за пречишћавал>е лндустријски склх и саллтарннх вода. Загађсл»с земљпш1а има сллчне узрокс л адекватла рсшсња са пробле.мом загађнваља вода. V плтаљу су септичке јаме које то у ства рл ллсу јер свој садржај по пут поплрућих бунара iicnvшгају у подзе.мље. Другн ра злог су деповије прлручле, које несавесни грађали ства рају свуда и ла сваком мссту лод окриљем ноћи. Нп градска дсполија лијс уређе ла по проппсима сточла ппјала такође, па tv трсба тра жлти загађпваче тла. Комгпалла хлтјепа јс сле дећп став v инфор.мацијп a ппоблеми л решегБС прсклапају сс са садржајем стања зсмљлшта. Закључип којл cv прслложелп и vcBoieiin углавном позивају ла попггонал>с Закола и гколико сс макар тај део лспоштује Параћлн бп могао ла поста.јс јелал од еколошки заштлћенлх градова. М. М СМЕЛО ЦВЕЋЕ Уназад. нсколико година срсдња школа нс памти рад литсрарне секције. Професори као да немају жсљу да негују новс песничке сласти, младе литсрате, као да им је утихла било каква активност на том полу. Но дссило сс нешто посве чудно: песника посвуд, а нема иницијатора да их окупи и повсде. Међутим, окупља их сопствена „Tyra’’ и иницијатива ка било каквом облику дружсжа. Углавиом се одмори користе за кратке консултације, размену искуства. брзо читаке песама ... Организованији облик рада литсрарпс секције још увек нс постоји иако ова пссничка генерација која се тренутно оглалшва прско двонсдсљних новина „14 дана има заиста шансс да останс у памћсн»у. Спстлана ПаниК lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!lllll|l|||l||llllllllllllll||l|f||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||l|l|||ll|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||t||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| Зидање песме Кад уградим ри.ие у зидне речи, запутим мисао у невремен пут. За излазницу савест узимам ко доказну ствар Mota путешејства. Размичем била Корачам у јаз Да не омакнем Страх Трне у мени Неугра1јене остале риме а невре.иен пуг нсма онравдања Јелица БорВевић ОМЛАДИНСКА ЗАДРУГА НУДИ ДОБАР ЏЕПАРАЦ ПОСАО И ДА СЕ @ Преко 1.200 задругара за осам месеци испунили финансијски план од 3,5 старе милијарде ® За највредније једноднева зарада од једног старог милиона — стварност Двогодишњи жлвот омладинске задруге v Параћину, показао јс да се млади ле лнбе посла л да cv распопожени да сами стварају свој доходак (иепарац). Највлше v прчлог овој тврдњи говори податак да је 1,200 задругара остварило свој финалсијски план за годину даиа већ у августу, а л>нхова бруто зарада лзноснла је завлдних 3,5 милијарди старих динара. Радомир Милутиновић, ре ферслт за радпо ангажова * л»е, предочавајућл ла.м овс податке наводи ц цлз конкретних npiLucpa којп лду у прилог о.младчлском задругарству. SIM шњнце од рођења Вука Kap<«niha, оца чаше писменостк ко начно морали да разрешимо језичку дилему, каже ли сс плац мли плач? Ја мнслим да се кал<с плац, мој колсга грађевинац употрсбљага рсч плач, па сс питам шта јс правилно? Рсч влац не можс да се модификује у плач, ссм ако се нс кука, а за то нс постоји потрсба, јср су понуђснс локације лзванредне, цене субвснционисанс. Слободан Стојановић, акалемски вајар Плац, шта је то? У нашим условима јс део национализованог грађсвинског зс.мљишта, површински дсфинисано вољом дстаљнс урбанистичкс разрадс за одрсђсно подручје, које сс уз одређену цсну уступа на трајно коришћсњс срсћнику који узмогнс да га купи. ДИНАМИКА РАСПОДЕЛЕ ПЛАЦЕВА Полазсћи од трајног опрсдс л»сн>а да сваки грађанин трсба да учсшћсм личних средстава да соптсвени допринос рсшавању свог стамбеног про блсма, своје породице, средњорочним планом Заједнице за управљањс грађсвинским зсмљиштсм прсдвиђсна јс обавсза рсдовног годишњег припремања одрсђених локација за потребс индивидуалнс стамбене изградњс. Број плацсва који се дају на конкурс зависи од финансијске способности Зајсдницс да у датој години финансира трошковс рашчишћавања будућих локација за потрсбс индивидуалне ста.мбснс изградње. У којим улицама се д«уу нови плацеви, њихова величина, услови градње и слично дсфинисани су урбанистичко-техничким условима којс, у оквири.ма важећег генсралног урбанистичког плана, дајс стручна служба Ко митста за урбаннзам и ста.мбсно-ко.муналнс послове. KAKO СЕ ОДРЕЂУЈЕ ЦЕНА ПЛАЦА KOJ1I СЕ ДАЈЕ НА КОНКУРС Цена као новчани израз вре дности ллаца одрсђује сс калкулативни.м поступком и садржи свс трошковс рашчишћавања и комуналног опрсмања земљишта којс сс дајс за плацсвс објектима комуналнс инфраструктурс: надокнада за земљишта, коловоз, ат.мосфсрску и фекалну канализацнју, улична нисконапонска слсктро мрсжа и птт мрсжа. Висина укупних издатака за овс намснс искључиво зависи од извођачке цене за изградњу овлх објската које диктирају тржишни услови, односно извођача радова а која сс утврђујс јавно путсм конку- .рса, прикупљањсм понуда од 'всћсг броја извођача радова. KAKO ЈЕ УТВРЂЕНА ЦЕИА ЗА ПЛАЦЕВЕ КОЈИ СУ САДА НА КОНКУРСУ? Полазсћи од наведсног поступка, који јс иначс дефинисан у Одлуци о грађсвинском земљишту, утврђсна јс и цена плацсва који су сада на конкурсу. Међутим како су тс цснс прс.ма оцсни делсгата Скупштинс заједница који о н.ој доносе коначну одлуку, биле првобитно доста високс, предложсно јс љихово снижс1бс у неке оквирс за којс сс прсдпоставља да могу да нађу својс купцс на конкурсу. За разлику извршсног снижсља донста јс одлука да сс изврши субвснција на тсрст дсла средстава која сс фор.мира|\ из накнадс за коришћење гра Прсма томе, примсра ради, цс дског грађсвлнског зе.мљлшта на плаца по ару у улица Марлна Држића нлје 450.000 — како је то дато у конкурсу Hero 550.000.— длнара. Мсђутим, ради боље обавештености члталаца, лстлчсмо да обично ло потпуног уређеља тлх плацева изградњом поменутих објската та цена будс још већа, нарочлто сада у услови.ма инфлације. — Са великнм бројем радних организација успоставили с.мо добру сарадњу. Ну де младима посао, а они га обављају па обострано задовољство. Најчешћс задругари радс у Српској фабрици стакла, Штофари, „Вслетрансовом” OOYP-y „Црница”, Пошти, „Шумадији”, a велики број је ангажован и у 7. јулу. Међутим, и.ма неки пута и послова којс би могли да обављају задругари, а они сс нуде наднпчарнма, као на пример летос у „1. мају". Нањмс. no сао на заламању метлпца код семенског кукуруза нудили су мешташЕма околних села, а на тим пословима могло је да сс ангаЖују средњошколни ко.ји су увслико билп на распусту. Зарада чланова задруге у зависности од посла крећс се у просеку од 1600 до 6000 динара на дан, v зависности од врсте посла. Било је и таквих послова на који.ма је и цели милнон .могао да сс разради за један дан! Послови које обављају за другари најчешћс се крсћу у скали од препакивања стаклене амбалаже, чишћењс печурака, земљани радовн, брање поЛ1Оприврсдних пролзвода до послова попут кондуктера пли билетара у саобраћајнп.м организацпјама. Y раду задруге ЈављаЈу сс п пробле.ми који се директна одражавају на расположење. па и на џсп оип.х којп радс преко овс друштвепо .корисне организацпје. A опи сс најпре могу н.мсновати закашљењс.м уплата од странс послодаваца, затп.м плаћања мсппцама као Што фара, Шумадија, плп Фабрн ка адптпва. Новац каспи. a потребе су вслике. Такоћс, tiCTimv.y Задрузп да пм вслику главобољу задају н про сторије. За рад се корпстп заједничкп простор са фсрпјалцима, младпм истражнвачп.ма. Y време кад је највише посла и по 300 заинтересованпх окупнрају невелпк простор, а онда ни вндри није лако да се снаbc. Сезона убнрања лстнне је већ почела. Ови послови тра жс велико ангажовање мануелне радне снаге и то је још једна могућност да сс радно расположене руке покажу. Y задрузп noTopbyjy да постоји могућност да ускочс v овс послове и да ва њих треба рачунати. Такође с.мо у разговору сазналн да тренутно и.ма више послова него слободних омладинаца и да постоји .моп ћност н да сс бирају пословн. Још један мотнв Biiuic да сс ради. М. Илић РАДНИЧКА PYKA Радничка рука јака ко челик Ради.мо сложно дуг нам је велик. ЖИЛАВ СОЈ Најгоре је када се Неко за реч јавн, прихвати се днскуспје па жилави, жилави. . ______________________________• КЉУЧ ЗА НЕСАНИЦУ (ОЧИ) Снага им је у кренком гледању V утопљсиим маглама које сс изливају Кад tut нарасте Водостај Котрлају се шумно ка насуканим зрацилш Ссстлост им разлшцала Излокану Нсвидљивост Кад се склопе Сцpe.uaју веишла за несашшу i Зоран Рашић I КАМ ЊЕМ ПРОТНВ КАМНОНЏНЈА Асфалт у повој колонији у Поповцу изграђен јс издвајањсм станара у месни са.модоприпос, али ћс ускоро бити потпуно уништен од теретних возила Велмотранса и Стандардтранса. Возачи који ту станују паркирају своја друмска чудовишта на тротоару, па чак и у травпацима и тако ломе и раскопавају оно зашто су грађани одвајали од себе. После вишегодишаих обијања прагова, обећања инспскцијс, руководиопа терстног саобраћаја, кућни савст јс организовао акцију на скверу, који су камионџијс всћ буквалпо разорнлс и оградили га ка.мепим громадама, и тако спрсчили паркирање камиона. А стајаћс свс дотлс, каже Златко ЂорђсвиИ. док се возачи не науче гдс се и како парккрају возила. Драгпша Пандуровић W ХОБ[- СШЕ1ДАЈУ — Василијс и Дссимир Милошевић из Шавца, Милош Мнлошсви!) из Параћпна, Велимир Ћорђевић и Милун РадошсвиК иј Чспура. Светислав Раднвојсвић из Параћипа, хтели бн да обрађују и оно зсмљиште које више по закону пијс њихово. Постојс многи власници пољопривредног зс.мљмшта у комасираном подручју Чспура који прсоравају путно зсмљиштс, псвсћавају својс површинс. а многи га нс уступају. по готову ако јс на н»сму било засада, шумс, воИњака и винограда. Нс можемо а да та лица нс имснујсмо јср њихово nonaiuaibc изазива оправдан рсволт грађана. To су Василијс и Десимир Милошсвић, Милош Милошсвић, Вслимир Ђорђсвић, Милун Радо * шевић, Свстислав Радивојсвић. Ко.мисија за заузсћс друштвсног зсмљишта ових дана he изаћи на лицс мсста и утврдити сва заузсћа од странс несавссних власника и прско Јавног правобранилаштва поднсти пријавс за повраћај и кривичну одговорност. Драгољуб Марковић НА ПРУЖНИМ ПРЕЛАЗИМА ЛОМЕ БРАННК1 У ПОСЛСД1БС врс.мс CBC јс BChn број оштс ћсња на аутоматским полубраницима на прузи СталаИ—Лапово која правс нссавесни возачи моторних возила. Како сс прс наиласка воза полубраници спуштају два мннута ранијс и аутоматски дижу по проласку воза, многи нсуљудни возачи нсћс ла сачскају то кратко врсмс пред затвореном ра.мпо.м. Они и даљс иродужавају пут између полубраникл и то.м приликом чссто лолази до oiuTChciba услед чсга сс ствара застој и у жслсзничко.м и у друмско.м саоCpahajy. — Несавссни возачи уједпо излажу и себс и своје путнике животној опаспости. a случајеви погибије па рампама пису рсткм, рекло па.м јс Момчило Јовановић. шсф за сигурносно-сигналнс уређаје на железнипи — дсоница Параћин. Драгољуб Гајић
intent ЗЛНАНШЕ ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ј Лешје: Пољопрнвредна станнца за празннк За 10. октобар предвиђено је свечано от- , варан>с нове зграде — станице за откуп млека. У оквиру н>е радиће и магацин за откуп пољопривредних производа. затим магацин за хемијску робу, а постављеиа јс и вага за I мерење. У Лешју се дневно откупи око 250 литара млека или од 7.500 до 9000 литара месечно. Славица Благојевић Својново: Солндарност са пострадалнма Пожар који је недавно задесио домаћинство Миливоја Живића, однео је зграду и целокупну овогодишњу летину. Штета се процењује иа око пола милијарде и само захваљујући брзини ватрогасаца мз Параћи- ! иа није Још већа. Месна заједница је одмах I покренула акцију добровољног скупљања новца, а и сама he из својих фондова одвојити вовац да се пострадало домаћмнство [ Живића колико-толико санира. ■ Ммлутмн Бркмћ i ♦ Чепур« Повратак поверења До 1990. године прсдвиђено је да се доврши Дом културе, мзпради телефонска Ј мрежа и асфалтирају улице по селу. На овај начин село би добило све што му је потребно и повсћало могућност задржавања омладине у н>ему. Ово би сс урадило из срсдстава месног самодоприноса чије заво- ; .inJWfre предстоји. । ____ Тренутно месна заједница и грађани раде иа препокриваљу зграде основне школе, ' 1даптацч]и просторија за ђачку кухињу и грпезари<у и преуређењу вишка просторија за потребе меснс заједнице. Вредност са- ■ кЈПљених средстав 1 износе преко 3.000.000 линара, а Властимир Милосављввић, пред- ; седниг Скупштине месве заједнице задово- ! љан је одзивом и разумевањем д>уди који f су добровољно радили око школе. To је ■ доказ да јс нов сазив у Скупштини месне ча- { једнмце вратио поверсње и углед међу грае ђакима. Драгољуб Марковиђ Стубица У походе Паланчаннма Ј Предпрошлог викенда педесеторо младих из Стубице посстило је своје побратиме у Паланци у оштини Брчко. Током боравка Стубичани су са својим домаћмнима играли фудбал, шах, а надметали су се и у културно-забавном програму пред расположеном побратимском лубликом. Вођени су и разговори о даљем унапређењу сарадње и новим могућиостима зближавања две средине. Бранмслав Ммленковић САЈАМ СТОКЕ Y СТРИЖИ КВАДНТЕТНИЈН СТОЧНН ФОНД • Сајам стоке и излож- стоке у Стрижи очекујемо ба пољопривреднЈгх произ- добра грла, квалптетнија у вода одржаће се у петак, односу на раније године, 3. октобра у Стрнжн. рекла на.м јс Нада Станковић, .матичар. На овогодишњој манифестаиији изложбу пол>опри- Очекује се учешће 20 вивредних пронзвода и сајму сококвалитегнијих јуница у конкуренцпји за најлепше Сточари су успелн да после ip.io и звање шампиоиа. Та свогодишње cyme, новопрн кођс, иа изложои he се по- стиглом храном врате у фор јав!гти 60 крава, и по чети му своја грла, па ће^по свој ри бокса оваца и свиња. прилици и цене бити на Оваква конкуренција ггре- вишем нивоу. ма речима Наде Станковић ’ привућп ће доста купаиа. М. М. БЕРБА ГРОЖБА ТЕШКА САОБРАЂАЈНА НЕСРЕЋА 21. СЕПТЕМБРА Чокот у запеПку ■ О грожђу се ових дана најмање изјашаавају они који су најодговорнији. Последњих година се са овом културо.м нзјвише манипулисало. Иако је изванрсдно родило, још увек не значи да ће се тако и продати. Сећамо се врло лоших искустава из прошлих година, али изгледа није много предузето да се стање измени на боље. Винарски подруми и организација још увек не дају званичне изјавс о гоме шта са овогодишњим родом грожђа. ПараЛинско подручје рачуна на подјухорско виногорје и источну страну обронака кучајских планина. На н»их рачуна и фиктивном, али нс и у стварном смислу. Последдвих година стварно се ништа нијс предузело да се уради нешто ' конкретније на унапрсђсњу ви ноградарства. Ни једна мст у последњих десет, па ни дв.’ л десет година није предузст. да се виноградарство унапрс- , ди. Друштвена заједница као да не мари за ово.м културном биљком. Оно што је остало у чокотима, то је искључиво приватна жеља и инипијатива домаћинстава понаособ. Са вином се одувек изванредно манипулисало. Па зашто не би и са грожђем. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић CETdA ПШЕНИЦЕ Пшеница је биљка старога света, у првом реду Азнје ц јужних делова Европе, одакле се проширила »а друге континенте. Гаји се више од 10.000 годипа, а према некима 50.000 година и једна је од најстарнјих културннх бил>ака. Данас најраспрострањенија н економскп најзначајнија врста је т. вулгаре. Пшенпцп најооље одга- „Југославија”, „Новосадска варају низина и брежуљ- ра»на2”, „Партизанка ниска”, касга зе.мљпшта. Да би се „Звезда". „Балкан кг 58”. постнгли BiicoKJi прлноси Најповољније време сетве није довољно одабратаи са је од друге недеље октоора мо оарту већ и одговарајућу до друге недеље новембра. агротехнику, почев од прет Пожељно је да пшешпда уходног усева па до жетве. ђе у зи.му са 4-5 листова. У повољне предусеве за пшеницу спадају: грахорline, Јрашак, пасуљ, соја, де гелина, луцерка и слично. Ове биљке остављају земљи шту више азота. У повољне предусеве долазе још и кромпир, рани кукуруз, сун цокрет и друго. Међутим у иапгим условима кукуруз је главни предусев за пшсницу. Opait>e земљишта за сетву пшаише треба обавити одмах после скидања предусева, до дуб!ше од 25 центимертара. Колична byбрива зависи од потребс бн љака. За цринос од 100 килограма зрна пшеница утро ши 3 килоарама азота, килограм фосфора и 2,5 кпло гра.ма калпјума. Што се ти че сората пшеиице избор је велики а у нашим крајевима најбоље успевају: КОБНА ПОМОЋ 3 Помажући у рашчкшћавању пута, на уласку у Главницу погинули РАДОМИР ИЛИЋ (49) из Клачевице и ДРАГИША САВЛЋ (30) из Крсжбинца. На н>их је својим „Рероом — 18" налетео МИЛИВОЈЕ ЋУРЂЕВИЋ (47) из Рашевице. Наишавши на незгоду у ко- ; 'ј је „Лада" Витомира Мијаisitha из Извора налетела '. запрегу Михајла Митића i Главице, група радника .‘•’С, покушала је брзо да уклони запрсгу из опасне кривине, да не би дошло до друге нсзгоде. Нажалост, на двојицу од њих великом брзином из правца Параћина налетео је „Рено — 18" са возачсм Миливојем Ђурђевићем из Ра шевице. Покосио је Радомира Илића и Драгишу Савића, носио их педесет метара на хауби и онда зауставио. Илић је на месту погинуо, а Савић је у београдској болници подлегао повредама. М. Миленковић ПОКУШАЈ УБИСТВА НА ИСПРАЋАЈУ ВОЈНИКА □ У рапи.м јутарнлш часовима 15. септе.мбра у Улици Ха јдук Станка после прспирке и туче, Драган Михајловић (33), Хајдук Станка број 45, радник ИВТКТ „патент-иожем" убоо у срцс Жикомира Јовановића (24), без запослеља из улицс 27. марта број S5. Ha испраћају војника — кот мшијс, нспозвани гости послс неколико чашица ракије спорсчкали сс, а иа улици наставили тучу. Другарство је увукло Мирољуба Глигоријевића да помири зава!)енс Драгана Михајловића к Жељка Марковића Као што обично бива „помиритељ" јс извукао батинс. а ње.му v иомоћ ппи чс Живомир Јовановић. Он јури Драгана Михајловића који га, прсма изјавама свсдока сачекујс у свом дворишту, и када га Јовановић хвата за грло, убада га ножем „скакавцем" у груди. Тешко повређсног Јовановића оперисали су хирурзи у параћинској болници и послс чстворосатне интервенцијс, спасли му живот зашивши му срце (необјашњиво) прободено на два места. Драгана Михајловића, који јс после свега отишао да спава, из кревета диже милиција 11 одврди га у притвор. Против љега је поднета кривична пријава ра покушај убиства. м. м. ЈАСНО И ГЛАСНО: ВУЛЕ МИЛОСАВЉЕВИБ ДЕЛЕГАТ CO |®на играња — Ko he да убедп нашег сељака да после овако Home органпзоване жетве опет сеје пшеницу па већој површини од потребпе? А Рашевица на прнмер, има 1818 хекггара обраднве по вршпнс. За сада сеје caxto око 90 хектара, а могла би равно 200 хектара да засеје белим житом. Цео град Па раћин да исхрани. Међутн.м, после овако ло ше жетве у организационо.м смислу, тсшко he нско да убеди нашег сељака да сеје више него што му је потребно, рскао је Вуле Ми лосављевић, делегат у Скуп штинн општине из Рашевпце. ЈЕГЕНШ 0 10ШН11И ВУКОВИМ ТРАГОМ МОРАВСКИ АРХАИЗМИ Једноничити — једанпут дневно јести Вистра — удробљена проја У воду Гуливрат — качамак са качамала Паспал — брашнена прашииа у млину. Ђопке — дреје, прн»е, одело. Казивао: Добривоје Нешковић До»а Мутница Канавац — пешкир. убрус Сиџима — уже, штрангла, канап ГЈерима — проклетиња Зђутурмљено — збијено, састављено. Казквао: Драгољуб Павловкћ Рашевпца „ЗАНАТПРОДУКТ” ЗАБРАНА И ПРИЈАВА ЗБОГ ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ ЗА КОЈЕ НИЈЕ РЕГИСТРОВАН Орнјаве за привредни преступ Због обавл.зна посла за који није и.мао дозволу против Гаврила Дедића, директора задруге „Зпнат-продукт” из Flapahinia као одговорног лпца и задруге тржишни инспектор Лоднео пријаву за прпвредпн преступ ■ Имовинска корист од прско 7.600.000 остварена прометном секундарннх спровнна предложено да се одуз.ме. друга у овнм пословн.ма ос тварнла п.мовинску корист V износу од 7.621.000 annapa, пнспектор је прсдложно одузимање овог повиа стсченог прив|рсдппл! преступом. Вршећи коптролу токо.м августа у пословању запатске задруге „Занат-продукт’ тржпшни пнспектор је утордно да је ова органп зацпја токо.м прошле годи ле обављала промет секундарних сировина, а да на го није и.мала право. Збт чрпвредвог прсступа протпв запатскс задруге и Гаврнла Дедића, дпректора »адругс поднета је пријава Окружпом јавном тужилаштву. а уједно је инспектор забранио задрузи да се бавп прометом секундарнпх спро вппа. Утврдпвши да је заЗадруга, односпо одговор но лице прекршила је одрс дбе Закона о удруженом раду ла је стога ппснектор ггредложпо овакво сапкцпоонпсање. М.М. ГОСТ — УМЕТНИК Карнкатуриста Зорац Матић Дубоко у Г.ТЈВОЈ плами убога чобаннаа је пожудно упијала причв старнјих о мшарима за којима мма свега што се само пожепетн може. Једнога дана одлучи да и сама поbc на вашар. Рано намири овце, нз једе сс кача.мака, а за далекк пуг набсре нешто оскудних планпнскик ш_љива. После дугог пешачеил по планинско.м беспућу пред н.ом се изненада отвори шпрока равнииа и указа шарена гомнла свста као какав мра вињак. Чобаница за.товољно закључи да то мора бптп тај вашар на хоји је пошла. Узбуђена и npeepehна пгго је коначно стигла куд је наумпла, дубоко одахну. V истл мах осети ве.тики умор: потбм жећ и глад. Посебну за оиим својим шљивама, али се прнсети да на вашару нма свега и свачега па зашто онда да једе мршавв планинске шљиве, које јој внше н ннсу потребне. Баип шљиве иза некавве врзиие а онда чучну и помокри их да се њима ни нико други не би око ристио. На вашару је заиста било свакојаких ћаконија али се бсз „овца нису моглс добнтк што нашој исукој чобаиици раније није лало на ум. Додуше начула је она још одавно да за вашар трсба имати досга пара, али она свог новца никада није и.мала. А и urra бн са јмш у планпнн јс свс бесплатно. Има она у ствари једаи новчлћ. Жут. Баба ка же да је златан, само што јс потам нео. Каже да и злато тамни ако се нс иосп. Окачила би радо тај свој новчнћ о врат али не.ма рупину за конап. Зато мора често да га чисти. Tape га руком о сгкњу али неће да засија. Треба ланска сукња, а ова и>спа јс од вуис. Нска, нијс важно, златан јс он п ако нс сија; баба јс to iboj лспо рекла; илиа баба све зпа. Какаи иашар! He би дала новчић, ии за какав вашар. Чува га под јастуком, да јој доносл epehy. И то јој је бабачреклгу Слаг ка luciia бабнца; свс ора.н-рј каже. •( Тдј iiQBMilh је <Јр.ма зар^злар, када . јс први пут са укуКанима ломила божнћну погачу. Тада је баш н>ој запао лсо у ко.ме јс мајка ставила новчцИ. Од тала ta чува и не бл iu дала ии за шта па свету. Он јој стварпо донрсн epehy: овис су Јој лепе, спака по лва јапвста доноси.- II све отало, cue јој је лспо. Баш јс срећна, нсча шта Какав ђавољп вашар! He да новчић ш< за какав вашар. Само бољз да га очисгп, па нск’ заспја. нек' буде сјајнијп н сд one звсзде коју уввче посматра кроз рсшетке на прозорчету крлибе. Што јс време впше одмнцало чобпппца је биоала свс жеднија и гла дпнја. ЖсВ јс уголила- па некакпом бунару око кога се гурало мноттпо свста алп ,е глад тврдоглаво шткпала по жслуцг. Све тсжс је заобплазила оне столове на којима су се пушчли румспп уцпипнп. Па опла ош! колачнИи са слнкама, куд год погледаш . . Рај божјн! Тсшка срца одлучи да сс вратн у '•воју планнпу. Тамо he сс бар најс сти и папптн ло мнле боље, а н овце he ла поцркају у тору; ноћ лн јс за пашу. На вашар се нпЈе оспртала свс док није стнгла до оце врзине изл које су билс њене шлише. Снлно се обрадова кала их углела тамо где пх јс остапнла. !<ао роду рођсном. Нзгледале су joj још зрслкје к леп шс. Помислн ла јс добро штб их је помокрнла да их ппко не лира алн у псти млх се л.утну ча ссбе шго је то уралила јср да ппје сада би могла ла их појсле Прпсетп се цепол.но како их је мокрнла па јој I се учнип ла је тала некс ирсскочила па тс почс ла тражи. Узс прво јслну која је изгледала потпуно чпста п бојажљиво јс поједе. Затпм неколнко прескочи па појсде join јсдпу. Ова јој се учинн скусннја од one првс. После трсћс вишс нцјз пробпрала. MoKpciua сс г.оиово сети тек кал вцшс не бсше пн једне ucbiiHc. Свс joj to v осгалом сала и ппјо пзглслало тако страшно. Нд крају крајева то је н<сча мокраћа, з сноја баш н не смрдц. Ову стару прнчу о 4c6aiiniiii mciui је често прпчзла мп>а иокојнл бзбл чепнсмсиа богпбоја:к.'1.нна ссвднка, ia бц мс убеднла како ие требд тра ■•кити .леба преко погачв". Бабина педагогнја’ Ја сам мпју бабу посдушао п од тала се уллам само . у сс’ п у своје кл,усе". iep н ло моје ..кл.усе’* јаче ie u од ппог наЦачег кога псмам. Гако мени бг">з папрпча ту коррсну причу; вал.ла је н »■ој iwna. Ја |е причам croIkmd h тако рело.м; с' колсиа на котсно — лок јс света « нека. Слободан АнБелковнћ
Mil ИЕЕИ« -та- ОБРАЗОВДЊЕ-КУЛТХРА! ФЕЉТОН ОПШТИНСКИ ПОХОД ПИОНИРА „СТАЗАМА СЛОБОДЕ’86” • с ^згл^динцд - Већ доста дуго, а у по' следње време и све чешће, једна појава забрињава слу чајне пролазнике крај „хнпи долпне”, зслене површине лза споменика народног хероја Бранка Крсмановића, на кеју. Без обзнра на време, а најчешће у подне вним сатима, груштце учеинка Средњошколског центра са школским торбама, значи при повратку нз шко ле, седн на клупама н паздравља алкохолни.м nnliiiма. Најчешће је то љута ракија, а две флаше којс круже од руке до руке потврђују да ове „јуноше" већ нмају навику друговања са малиганима. Ту пролазе људи, гледају их п ра- } дници. мз околних зграда, пролазе професорн, али забава се несметано пастав * ља. To је свакодневна слика коју повре.мено освежи по који зајапуренп дувач лепка, занет и неспособан па реагује на гласне опомене. Некп покушаји да се пажн>а друштвено-полмтмчких, васпитних и других фактора усмери у ово.м пра вцу који није весела перспектива нашс омладине остали су без резултата, a недавно је на скупшттшп СИЗ-а образовања н културе констатовано да нисмо само у могућности да купимо филм о алкохолизму и користимо га као средство против друштвенох зла, које озбиљно прети на ма н нашој омладини посе бно. С обзпром да се многе значајне навике и потребе младих људн формирају у овим годинама, ова појава алармантна « неопходЕО је, ако већ и нмје касно, да се овом злу поклони пажња, јер he последице плаћати породице, школа и друштвена заједнмца, сви ми који данас незаинтересовано пролазимо крај н»их. Љиљана Радовановић СЛОБОДИ НА ИЗВОРЕ iiiiiiiiiiaiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinniiiiiiiiNiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiD © Поход пионира општине Параћин изведен 25. септембра — Маршрута: Параћин — Крушевац — Краљево — Врњачка Бања — Параћин Историја је отвормла своју читанку. На корици у црвеној бојп отпснута реч — слобода. На првој странн златотнсак ммена највећег спна нашег народа — Тнта. По четпри пионира нз сваке од 8 матичнпх школа са по једиим наставмнком, 25. септембра пажљиво су је прелнставали. Прво учсњс са страннце на којој је револуционар н народни хсрој Браико Крсмановић. чије име и носп здружеим пнонирски одред. Свечанн поздрав цвеће па сггоменпку, пошта и одрсд креће даље. Пут води поред школе „Момчило noповпћ’’. Још један херој упнсан је у дневник дванаестогодмшњака на страшпди која носи датум 25. септембар. Сшсирпца и школа са пменом Бранка Крсмановића. Подсећанл на хероја пз Доње Мутнпце. Командант одреда Драгослав Динић објашњава сваку раскрсницу, споменик, фабрику, културну установу поред којпх се про лази. Дгбравка Гајпћ брине да све тече по плану. Крушевац, народнн хгузеј, сусрет са експонатмма од праисторије преко средњег века витештва до данашњег дана. Слобрдшите. Птм це поломљсних крила, симболи .MHonix прекинупЈх живота. Бедем од црвенот шибља голпца радозналост пионира. To је подсећање па поток крвп који је тскао долином смрти, крви родољуба Ji партпзана расинског одреда. Псставка Народиог музеја у Краљеву, фотографије, документи, прнча о мрачннм ноћмма које су прогутале око 6.600 грађаna Краљева. Мермерни симболи у облику пресеченпх стабала на краљевачко.м спомен-гробљу подсећају на прекинутс жпсоте. Лсже на спо.мен-гробљу у Краљеву Срби, Хрвати, Сло венци, Албанцн, родољуби који нису трпели тнр^нију, који су умрлп за братство и једнкство. Пиоммри Параћина на извору слободе уче како се она бранн и воли. Y питомој Врњачкој бан>н слобода се occha у вазI ШКОЛСКА МЕДИЈАТРИЈА Пише: Сенжана Јовановић НОВН ДУХ ПЕДАГОГНЈЕ Грађа у школској библиотеци — медијатеци сасгојп се из два дела (фонда) ученичког и наставничко-сарадничког. Оба дела су доступна свим корисницима. Ученичкн део садржн комплетне уџбенике, лектнру, сликовницс, научно-популарну лектиру, лектиру за учење страннх језика. приручнике, енциклопедије, лексиконе, атласе. дечије и омладинске листове, научно-популарне часописе, графо -фолије, дијапозитиве, дијафилмове, филмове, грамофонске плоче, магнетофонске записе. касете, компјутерске и друге програме. Наставничко-сараднички вп школске библиотеке-ме део обавезно садржи кн»е- дијаггеке. су ученици, на ге периодику, п другу бпб ставниии и стручпн сарадлиотечко-информацпјску гра шшп, као и друга заинтеby, односно педагошко-ди- ресована лица са терптодактичку, психолошку, ме- рије н друштвевно-полнтитодичку, социолошку „ ма чке заједнице. Све услуге ркснстичку литераггуру и медијатеке су бесплатне. другу стручну лмтерату- Прво и основно што треру и периодику. Члано- ба и.мати на уму и знати духу, дишс сс. Безбрмжна пгра дсце у парку п сдмор одраслих. Хлеб и слобода на.ма јс псто. порука је понета са слободишта пз Крушевца биће подсетник за садашљсст и будућност учесника овогодншњег по.хода пмонира Параћина „Стазама слободе’ 86”. Ову лскцију из историје прмредила јс зајечиица осиовног образоваља и културе. Снежана Јовановиђ када је реч о бнблнотекама јс да оне нису складишта кЕвнга и аудиовизуелног материјала, већ ново организационо решење које подстичнс п одражава потпуну про.мену односа у стицању и коришћењу зчаEta. Медијатека је нозо стање педагошког духа v школи н вап ље у широј друштвеиој заједпици. Да би се остварнлн ов:е веома значајнп васпптно-образовни задаци пеопходпо је о- ’безбедитн условс и програме рада. Ocii.m стручпог лп ца — медијатекара у овој пссао мора да буду укључени сви. од управс школе до ученика. no<ii УМЕТНМ МУЗ® Y трскутку када Јс Вук нз нароаног и »mcthumkoi кљижсвног блага извсо законе српског jeuiKa. <> процуктивниЈсј уметннчкој музиии >«>■’ <-Рба пије uor.t: битн ни говора. Тск током изгрзди.с граВанског сталсжа у 19. вску, јбсговнм јачап.см н полптичкнм утп. циЈем у држави стварају сс услови за нзградњу пд г.ионалне умстиичкс музнкс. која сс у Параћнну манп фесгуЈо у облику хорског псвања. кар пзраза култур не ромннацијс грађаиства. После дугогодишЈве турске домпнације и оријсцгалнс културс, доласком Мнлотз Обреповића на сласт, у Параћину сс отвара и прва школа, а сз н>ом и први контакти са умстничком муликом прско исто ииеног предмста. Mcby првим учнтсљима те школг бпс је и Teopnijc Крстић, учигсљ музичког образова цл који је музнку нзучавао у Карлбвцу. Указом нз '866. године Параћин постаје ..срезска варошииа” a убрзо добија читаошшу и формнра псвачко друштво. V то вре.мс иакон забране pa.i;< некнх . vcxana са сумн-ивим жснскшБз.ма ради увесељаваи>а публикума” код госпођс Кате, прско пута школе почпњу да нпчу кафане са музиком по свропском углслу, којс \тичу на формиранл укуса, а п.пховн рсловпи посетпоци су 61L1H трговцн. занатлијс. чкиовчпип, школован н пос пован свст. Mcby првима су ,tTpi! шараиа”. отвооона 1гездсссгих година 19. вска затим „Пропсћс”, „Бос па” и тако даље. д Y лргој половнни 19 вска хорско певале п градска читанниа постају иситар параћинске културс. На фирмираље културних упншја врло еажну улогу пгрг ..vjesHibciia ovni-Hiiita српска” чпји сс идеје и дслзт iioctw прпсгиру порсз ПОЛНП1ЧКОГ н иа културно-му- ■ичкпм пол.у Из.међу многих заслужппх људп нужно је пстаћи Стоноја Ј. Е-Епколићп. који јс својим ралох: 80-пх го иина прошлог вска уззпгао ппво музичке културс у Параћпну. 0» јс бно хокорарип наставник ..музккс п Honior ncsatba" у ni.Miiaaiijii п подучапао свирању па пиолннн и обзр.-као лужност хоровође у певачком дру ипвг. Рсч јс о великом ентузпјасту и музкчком струч п.аху тог времсна. који јс музнку учпо кол Стевапа Мскрањиа р Стспапа Шра.иа. Оз штал:папкх лела поз nine су mv збиркс .Лсчјс пссмс” за шг.ку осчонпу школу, .Збирка пссама” за ученпке П1мпа.чн|с. Tenрија музпке”, за ученпке epenitnx школз. п ппе •’OnoKe народнн.х песама п пгара обраћсппх за ic.niv и inOnia Цпнкрајцер јс рођсн 1965. годнне у Бупрпји. Основпу школу у којоЈ је стекао грва ллкопна сазпања од наставннка Анћелковнћа, кии п срсд»>у заершно јс у Параћпну. Данас рада као слсктротехничар у Српској фабрпци стакла у Пзраћипу. До сада је кмао дае групне и једну самосдтлну нздожбу. ' Y пашој умспшчкоЈ стЋарпостп постоји хшшљсљс да без доброг ajHaTcpiEBia игмз »п« деброг профсспопалпзма. Ллп кад аматер креие у рехпиваље ппстракпптх ликовнпх проблсма, онда је то внше од доброг »чдтеризмз. А слижарстпо Саше ЦвнкрзЈцсра управо показује тенденцп jy дж се пссбнчно смело п искрено упушта у рсшавање баш таквнх, апсграктпкх про&имз п то пре свсга цртежвм п акварелом. Када сс похвати фигуЈЈатимпх н фпгуралпих облнка опла пх рсптава кубнстич 'кп н 1Н»:.тз I* то хбтд^-ће највшве трсба обратптп пажљу јср би такв> развој свакако био најинтсрссантпнјп. ПОЕТСКА ПАНООРАМА Ypefeyje: Светлана Apculi [рокрака мум cehw Пред нама је збирка пссама „Ипак” Слободана Жикмћа, Звонимира Костића и Живорада БорВевића објављена недавно у издању Народнс библпотеке „Радислав Ннкчевнћ” у Светозареву. Одмах се намеће занимл>пва концепција аутора који су правили јединствену књигу, а не триптих од засебних, строго одвојенпх целина. Прп читању ове кЕвиге треба битн „слеп за разлнке, видовит за сличиостп”, треба пронаћп ЈЕДАН КЉУЧ који отвара троја врата и yliii у ЗАЈЕДНИЧКУ светлост трију светиљака, у блесак трокраке, муње сећања”. Кроз (шднвмдуалне постске пдноме оречује се један псти свет; провмнцијске слике пројектоване на огромно платно светске псторије, трагање за идентитетом, сјај дечнје душе... Круг те.ма се овим, паравио, нс исцрпљује, алп је то оно језгро књнге које најјаче зрачи заједннчко.м светлошћу. г.полине, п тпп .хорскпх п пкстргмснталппх i;nvno.ifi ш:Ја Кала је ппсле једпог мпспскпнкког »'чпаскл п« мпазпје од стране мшшстра проспсте п цркронпх гкх * лова лобпјао псгатпвку оцепу прелази сл слгжбом v Зајсчар, потом v Београл, глс осппва пва прло полна га певачка цруштва ..Мплошсвац" п ..Каћански". КЊИГА — ПРВА БРИГА Препоручује: ЈБиљана Радованов1& НИ РЕЧИ ЗА СОБОМ V пакстима стижу црви Из домовш1с су, треба их појесгп Стижу колачп с дахом ружа Из баште у којој смо расли с бмљсм Стижу писма. Y п>има гпппс: Сви с.мо добро н здраво Стпжу пакети за мртве ззробљсннке Цнгарсте за браћу, чоколаде за верепикс За љутог стражара рукадице Од коже љутих змнја Пун сталак Отровних кгтија Сем смртп овде ннко не долази Док упознајеш другу страну свести. знаш: Иза жпце нп у ког ие пматп поверен>а Своје место таЈно запосести II вероватп истрајно само у своју смрт Она ће доћи или је сам потражн Наслонп пушку па срце Док радпш cast у шајнп Нико неће знатп за дослух с метком Док му упућујеш поглед опроштајнп Нагрнуђе из пакета мнрнси завнчаЈнн Мнлован из ссла Липовца Паслони пушку на срцс Пнсаће у дпевнику нсспрстном п кратко.м Пк рсчи за собом Ннјс оставио Слободан Жикић ГОДИНЕ Y BYKYPIIIOBCKOJ KYRH Годинс у Буркошсвој кућп пуне шарлаха п батниа ноћв када сс пацов крај тсбс npylin гладан ко година Огромнн војшши под пушкама у дукатастим ципелама од сламс страже коЈе се смељују с богшвама и заушкама недеље с пухпком о-дс-сно-ра-ме Смех од мастл п плач до хлеба дапп од Впдојеве пиљарнице до чврстог спа са страшне гране змај кућу врсба н прагуша змпја о томо зпа Године у Буркошевој кућп тренуци слаткнх и страшних сана Из куће изаћи v кућу ућн с младошћу коњског н.нска н мудрушћу пања Жнворад Борђевић Y ОПЕРАЦИЈИ WEISS У опсрацнји Шспсс вндсо сам Како борац полудсо од глади Ссче пожсм кожу ко>аа под собом ЕЕ како ту кожу кида II како је у уста трпа II како јсде (Ссојкм са.м очи.мз то вмдео Онс гадне one годинс 43-с) А под ibiiM сс увнја сирота Мршава бедпз гладна рага ,#Ас ти Госпе — каже јахач, — Ја морам нсшто јест!’’ Дрггови мојп, дсцо моја драга, Нсмојмо Јести коп>е Којп нас носс у нашој славноЈ рсволуцији Поставпмо КОП.СКО пптаље по Марксу п Енгелсу II по лругу Буђоннју, »шнпстру за важпо Пктаљс коњарства, ие скрећнмо с ’лпнијс Будпмо прјамолпнејпи, другови мнли Нсмојмо Јестн коње, друговц „оЈн цраги, Немојмо их јестп док нас опи несебично носе Звонимир Костпћ ф Татјана Осречки: „Потоп” (песме) Крагујевац 1986. година Свс чешћс на радост оних који воле м поштују лепо казану и записану реч, и ван Београда, у издањима СИЗ-овд или кљижевних клубова у провинцији, појављују сс добре књиге поезије и прозс, чија појава охра брује да се са овим напором и не баш захвалним послом издавања истрајс до краја. Појава књигс ..Потоп” Татјане Осречки јс право освежењс. Песникиња изразитог, несвакидашЕвег и осебујног сснзибилитета, У једном даху, прича своју причу и затвара круг. Њена визија света ппјс вессла. Има много тамних и тсшких облака, камених зидова, стаза бсз излаза... Ову младу, емотивну жену интересујс проблем трајања и про I лазности, напор и нагон живота. Збирка ,»Потопскромна по обиму, а богата '0 дожиI вљају који пружа широк дијапазоп доживљаја читаоцу.
w Д- < eoSS<owД< ft. ocS fin cu 1ЦОИ
wо20i5
ом 1. ОКТОБАР 1986. • БРОЈ 318 САМ0УПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, УРЕБИВАЊЕ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И ГГУТЕВЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, HA OCHOBY ЧЛАНА 46. И 49. ОДЛУКЕ О ГРАБЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ („ОПШТИНСКИ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК”, БР. 19/84) ОД 13. 07. 1984. ГОДИНЕ И ЧЛАНА 7. CTATYTA ЗАЈЕДНИЦЕ, НАСЕДНИЦИ ОД 24. 09. 1986. ГОДИНЕ, 1. Предмег овог конкурса јс нензграђено градско грађевинско земљннгге намсњено за лндивпдуалну ста.мбену лзградњу, и то: р асписуј е Рсл. Улниа у којој сс бр. парпсла налази Кр. бр. Повр. шина Предвиђена изград1ћа Накнала за парн. по 1. ару 1 2 3 4 5 6 1. Патриса Лумумбс 48131 3,58 Сут. пр. пот. (алтерпатт) 300.000 — 4813'2 3.S? Пар. пр. спр. 3. 4S13/3 3.82 9.50 х 12 мах 4. 4SI3/4 3.S2 4813 5 3.82 6 481.3/6 3.8’ 7. 4813'7 3.82 8- 4813'8 3,82 •• 9. <813 9 3.8’ >* 10. 4813/10 3,8’ >» •• 11. 4813'11 3.8’ ч 12. 4813/12 3.82 .. •• 13- 4813/13 3,32 .. н „ 4813 14 3,82 ft >5 4SI3/15 3.8’ ft 16. 4813 16 4.73 п. 4813'18 3,82 18. 4813 19 3,82 »» 19. 20. Угао Мнлапа 4313/20 3,82 »» Ракнћа и ул. Ј 4791/9 4.67 .. 300.0.0 — 21. Сутјсска 4749/3 3 42 Сут. пр. HOT. 300 000,— 22. 4749’4 3 4.) (алтернат.) м 23 ■1749/5 3.55 Нарт. пр. слр. f. 24. 25. 4700 A 4799'6 3.08 3,93 9,00 х 12 мах. «• 26. 4799/7 4 01 27- 4799 8 4.19 >* »» 28. 4800'2 4,16 •• »» 29. Ул. IV ..Гложлак’ 4791/29 3 73 м 30. 4792 15 3,7? м 31. 4795/12 3,97 32 Марина Држића 2396'2 3.64 Сут. пр. noy 450.000,— 33. 2397/13 3.64 (алтсрнат.) 34. 2397/12 3.64 Папт. пр. спр. 35. 2397/11 3.64 9,50 х 12 мах. >* 36. 2X97 10 3.64 >, 37. 2397'0 3.54 ft 38. 2307 х 3.64 .. t* 39. 2X07 '7 .3 64 ■ ■ It 40. 2392 6 361 It 41. 2392 1 4.60 м 42 Студснтска 1078/6 4.62 150.000,— 43. 1078 5 4.59 44. 1078 4 4 17 ,1 45. 1078'3 4.26 >• 46 1079'4 5.0.3 •f 47. 1080/1 5 02 п It 4е. 1080’3 5.00 >» 49. 10S0/4 5.00 50. Брегалннчка 51. Жарка 5548 27 3.94 Сут. приз. пот. 400 000,— Зрсњаннпа 2290 14 3.75 9.00 х 12 мах 52. 2290/15 3.75 Cvt. прил. спр. 450.000,— 53. 2290 16. 3.75 9.00 5 12 мах. >. 54. 2290/17 4.75 f 55. 2290/18 5,46 >> за давање на трајно коришћење неизграђеног градског грађевинског земљишта у Циљу изградње породичних стамбених зграда НАПОМЕНА: Код предвлђсллх услова лзградн>е за улицу Патриса Лумумбе, мо rylie јс да дође до извесних лз.мена о чс.му lie будући ко рпснлци бити лакнадно обавсштени. — месна телефонска мрежа бсз прикључка, — улична водоводна мрежа са прикључком. ж) За парцсле у уллцч Жар ка Зрењалнна Понуде поднете протнвно услови.ма пз конкурса или после одре!зеног рока, пеће се узимати у обзир. 8. Отвараље понуда н рангирање захтева извршиће се дана 16. 10. 1986. годдше у 10,00 часова. Након утврђивања приори рнтета и распореда парцела од сгране Комисије истакни. he се .редослед кандидата на огласној таблн. На утврђени редослед може се лоднети писмени приговор Изврш« ном савету CO Параћин, у року од 8 дана од дана иотицања редоследа на огласној чгабли. Коначни предлог за Скупштлну општине утврдиће Из вршнн савет-а Одлуку о даван»у земљишта на трајио коришћење донеће на својој седици CO Параћии. 9. Исплата плаца: — учесник на конкурсу ко ји добије плац, дужан је да исти исплати на следећи на члн: — Одмах по пријему Одлу ке о давању зе.мљпшта на трајно корлшћење 60% од коначне цене, — Другу рату у року од 90 дана од склапања уговоРа 40%. 9. Нови корисник је дужан Да приликом закључивјања уговора са овом Заједницом лриложи меницу у влслнл ДРуге рате, као средотво обе ^Вења плаћања.. 10. За сва обавештења за- »нтересовани се могу обратнти стручној службл СамоУправне инггересне заједниие стамбено-комуналнпх делатности, уређивање грађевинског земљнша н путеве ОпI штнне Параћлн. глина Кра- ! гујевачка број 4 (бпвша згпа да СУП-а) ппп ча Телефон: 51-014 лли 52-013. О бразложе ае Висина накнаде за уступљено земљишгге л накнаде за уређивање грађевллског земљишта, што представља конкурсну ne«v за париеле пз овог конкурса, утвођеиа је ла бази ствартптх пена на дан вршеља обрачуна. однос но v време расписивања коч курса. Оваква пена требала бтг бигпг задржана до Knaia ове године. а за нареоиг гоBjjHv lie веповатно доћи до промене пепа. Очекује се да свс парцеле неће блтп расподељене, па је због тога остављена Morvliиост конкурсом ла сс задржи отворен конкурс за слободне парпеле до 31. 12. 86. године. ' Радл упоређлвања дајемо податке о влсини накнаде (цене) за плапеве у суседним градовнма, које смо прлбавнлл телефоном за време штампап»а овог копкурса. Y Нупрлји пена плаца всллчине од 3,50 арп лзносл 120 милиопа старих дииара у коју је грачуната л нена свлх прлкључака лзузев телефонских. Y Светозареву јс иена фпк слрана на један мнллон era рлх длнара по квадратло.м мегру планлране градњс ста мбепог простора будућег објекта (пзмеђу 200 н 400 мили опа старлх динара), са обезбеђепом комплеггном инфра структуром и прикључцпма, а веллчнна парцелс износи 2 до 4 ара. 2. Ко.мунално опре.мал»е земљлшта обухвата, и то: а) За парцеле v уллцл Патрлса Лумумбе — асфалтирапа уллиа — слектро НН мрежа са јав но.м расветом бсз прикључка, — нор.ма телефопска мрсжа бсз прикљк^ка. — улпчна фскалла капалпза ција са дслом прикључка, — лсо глпчне клшне канали заиије. — уллчна водоводна мрежа са прлкључком. б) За парцелг' у уллци Мплана Ракића — асфалтлрапа глица, — слектро НН мрежа са јавном расветом без прикључка. — месна телефоиска мрежа без прлкллучка, — улична фскална калалпза пија са дело.м прикључка, —. део уллчнс кпшле калаллзацлје, — уллчнд водоводла мрсжа са прлкључком. в) За парцеле у уллцп Сутје екој — пошљулчена улппа — елсктро НН мрсжа са јавно.м расветом без пршсључка, — месна телефонска мрежа без прлкључка, — гллчла фекална капалпза ппја са делсш прлкључка, — део глнчне кншпе каналн зацпје, — уллчна водоводна мрежа са прикључком г) За парцеле у улици IV — — „Глождак” — асвалтлрана улппа — електро Нн мрежа са јавном расветом бсз прпкључка, — месна телефонска мрежа без прикључка, — улична фекална канализа ција са делом прпкључка, — део улпчпе клшле каналл зације, — улична водоводла мрсжа са прнкључком. д) За парцеле у улпци Мари ла Држлћа — асфалтирана улица, — слектро НН мрежа са јав «' ном расветом без прикљу чка. — месна телссћопска мрсжа бсз прлкључка, — уллчна фекална калаллза ција са прикључком, — део уличне клпгне калали зације, — уллчпа водоводла мрежа са прпкључком. b) За парцелс у улллн Студентској — асвалтлрана улпиа — слектро НН мрсжа са iaвлом расвето.м без лрхкл>учка — месна тепефонска мрежа бсз прикључка, — улична фекалпа капалпза ппја са делом прлкл>учка. — део гличпе клшне канали заппје — уллчна водоводна мрежа са прлкључком. ц) За парцелу v улицл Брсгалнлчкој — пошљуичепа улпиа — електро НН мрежа са јав лом расвето.м без прик.ву чка, — асфалтлрана улица, — слектро НН мрежа са јав ном расвегом без прикл»у чка, — месна телефонска мрежа без прикључка, — улична фекална канализа цлја са прлкључком — дсо уллчне клшнс каналн зације, — улична водоводна мрсжа са прлкључком. Условп у погледу опре.мљености завлслће од броја датих парцсла по ово.м конкурсу. 3. План париелације са локацијом објеката и урбаннстлчко техничким условлма бнћс лстакнут у просгорлјама Радне заједнице СИЗ-е, улина Крагујевачка број 4 ц огласној таблл СЦЛ ПараНпн. План парцелације саставни је део овог конкурса. 4. Учесилцп на конкурсу могу конкурлсатл за највише три парцеле ла проплсаном обрасцу којп сс добија у Радној заједници СИЗ-с, уллца Крагујевачка број 4. 5. Прпорлтет за давагве земљлшта утврђује се према мерилл.ма из члапа 48 Одлуке о грађевпнском земљншtv и члану 4 Упутства за спровођење мерлла за утв»рБлвањс приорлтета за давајвс грађевилског земљишта за ста.мбсну нзградн»у п лзражава се бодовпма: Сваки учесиик на конкурсу подпете уз прлјаву и одговарајуће доказе л изјавс које служе за одреолвањс прноритста, а добијају се код Радне организације, ме * сне заједнице л надлежног органа Скупштлне општлне Параћин. 6. Оотали услови: — учеснпцп Конкурса уплаггпће гарантнц лзлос у вислни од 100.000. — динара, ла жлро рачуп бро.ј 63504- 662-224 Самоуправне интере. сне заједнлцс сталтбено-кому лалнпх делатностл, уређивање грађевлмког зс.хгљпшгга п путсве Општпне Параћлн, коју прллаже уз захтев за додсљлвање парцеле, — \А|ссплцл.ма који буду до бллл парцеле ла коришћење путем конкурса, гарантни лз нос се урачунава у укупну накнаду за добпјено земљипгге, — учеснлцпма којп одустани од уступљеног земљпшта гарантнп износ се пс враћа, — лпла која добију парпело no ово.хг конкурсу, плаћа ју накнаду за исто по доноihcibv рсшен.а од странс CO Параћпн. а у складу са уговором Kojir су дужнп да закллгче у року од 30 дана са Самоуправном плтересном зајединцом ста.мбело-ко муналне дслатностп, уређнван.с гпађевинског земл.чшта и путсве Општинс Параhnn. од дана побијаља реше Уколлко сс учесннк на ко HKvpcv пс придржава тхжа пз постходпог става губи пра во н"1 лодсљено земљлпгге. 7. Поступак за конкурисањс: Захтсв за лобијаље грапског грађевписког земљпшта попносн се v затвореним ковердама са назнаком за „Коп кгрс” Самоуправној пнтере сној заједнпци стамбено-комуналних делатпостн, уређп. вал>е грађевппског земљпптта п путева, непосредно илн пугем поште, у року од 15 Стамбене, радне и социјалне прнлике а) Стамбене прилике: — нема стан 30 бодова — има стан v друштвеној својнни, а према друштвено.м договору о раиноналном коритћењу стана има довољно простора за огановање свих чланова до.маћинства и не уступа стан — 30 „ — и.ма стан у друштвеној својини п уступа га 20 — има стан у својини а лре.ма Друштвеном договору о рационалном коришћењу стана не.ма довољан простср за становање свих чланова до.маћинства 8 „ — л.ма стан у својини а пре.ма Друштвеном договору о рационалноА! коришћењу стапова л.ма вншак сталгбеног простора за становањс свпх чланова до.маћинсггва — 30 „ б) Радне прилике: — за радне ттрпликс (рад под тежим условнма за који се стаж ослгурања рачуна у продужеиом• трајању) 3 „ ц) Соцнјалле прллпке: — веГш број малолетие децс, становаљс у неусловннм просторијама за сггановање, болест чланова породлие и сл. 2 „ За учешће у НОР-у: а) носилац „Партизанске спо.меннце 194Г* 15 „ б) учеснлк пре 9. 09. 1943. год. 8 ” ц) Учеоник после 9. 09. 1943. год. 6 „ За инвалидиост: а) Ратни војни п.чвалидп лрве н друге групе, пнвалиди рада прве категорије 10 „ б) ратнп војпи пнвалидп треће п четврте групе и пнвалиди рада друге категорије 5 и) Осталн ратлп војнл илвалидп п пнваллдп рада треће категорнје 3 „ Зарада односно стан учесника конкурса Предвпђена јс за рушење радн изградње објскта за реализацпју урбанпстпчког плана 30 бодова Зграда односно етан, односго земљиште: Налази сс у делу града у коме ппје дозвољеиа ста.мбсна нзградња под условом да пе.ма v својини зграду илн стан на другом месту 30 „ Дужина радног стажа: — дужина стажа осигурања до 5 год. 5 — за стаж оспгурања преко 5 год. 0 5 за сваку пелу годпну, а највнше до 15 Број чланова породице за које се решава Ста.мбепо плтаље лзградњом породичнс ста.мбене зграде: — за сваког члапа породпцс који живп у заједничком домаћлнству * 2 Решавање стамбених питања кадрова Нсолходнлх за организацију- односно заје.-^иоду 20 Изградња породичлих стамбених зграда добровољним прллозвма io Изградња стамбенпх зграда за потребе социјално незбринутнх лица 10 дана од дана објављиваља Конкурса v лнстк „14. Даиа”. За парцслс којс остану слд бодне — за које пема запнте ресованнх учесника па конкурсу, конкурс је отвореи до 31. 12. 1986 године Захтев се подлосп на посебно.м oopacuv који сс доби ја у просторпја.ма СИЗ-а.
OTTHE