fllfUMHtlllltlUMIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllUIIIIIIIIIIlllv I БАНКА НАШЕГ I BPEMEHA ... .....................................................................................IIIIIHIII? НАША TEMA: ЗАПОШЉАВАЊЕ НРЕБЕ CE ДЛИ ПОЛДНО Страна 6. CYCPETH СЕЛА HA ЧЕЛУ ДОЊА МУТНИЦА Страна 7. Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ^?^ БР0Ј_ 304 ■ ПАр пана АНИН 19. МАРТ 1986. 3 ИЗЛАЗИ СВЛКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ В ЦЕНА 50 ДИНАРА Y НЕДЕЈБУ 16. МАРТА ЗАВРШЕН ПРВИ KPYP ЧЕТВРТИХ ДЕЛЕГАТСКИХ ИЗБОРА MACOBAH ОДЗИВ РАДНИХ ЉУДИ ИГРАЂ- - - - - - AHA—-- - - ■ ■ Тринаесгог, чстрнаестог и шеснаестог марта на четвртим целетатским нзборима радни људи и грађани наше општине су потврдили сбоју опредељеност за делегатскн систем и са.мКЈуправљање Е По први пут бираг«з је делегација неудруженог пољоприврелнс.г нроизвођача. Завршен је први кр;т четвртих делегатских избора у нашој општини. Радни људп и грађани су 13., 14. н 16. марта масовно изашли на изборе н указали поверење најбољнма. Месне заједнице на подручју општине Параћин бирале гу 347 чланова делегација за друштвено политичкс заједннце. На кандидационим састанцима кандндовано је 426 делегата, од тога 216 радника. 102 земљорадника, 106 нз осталих структ\фа, 20 жена. 30 омладинаца и 13 учесннка НОР-а. За делегације самоуправних интересних заједннца бнрано је 340 дслегата, а кандидовано 407. Од тога 198 радника, 100 зе.мљорадннка, 104 из осталих структура, 18 жена, 49 омладинаца и 11 учесника НОР-а. Удруженн рад је бирао 593 дслегата за друштвепополнтнчке заједннце. Кандидован је 681, од тога 348 радника, 7 земљорадника, 320 из осталих структура, 196 жена и 63 омладинца. За Скупштине СИЗ-ова удружени рад је пзабрао 463 делегата. Кандидовано је укупно 252, од тога 333 радника, 7 земљорадника, 231 из осталих структура, 177 жена м 64 омладинца. М. Ж. ГЛАСАЊЕ Y УДРУЖЕНОМ РАДУ МПО ЈЕ I &0ЉЕ Гласало 83,34 одсто од упи саних бирача. Y удружсном раду у на шој О1ШГГИНИ гласало се 13. и 14. марта. Од 17.942 бираЧа гласало ,је укупио 14.952, односно 83,34 одсто. Сто од сто уписаних гласало јс у ОШ „Радоје Домавовић” ОШ у Доњој Мутници, Југопетролу, сервису „Кос.мај”, ,3анат — продукт”, ОШ „Сте ваи Јаковљевић’’ и Аутомо ib друштву. Од већих радних организадија предњачи Српска фабрика стакла, са 82,89 одсто од уписаних бирача. Када се упореди са ре зултапша на гласаљу пости пгутим у меспзш заједницама резултати у удруженом раду су могли да буду и бољи. М. Ж. МЛАДН ТРАЖЕ МОГУБЕ Страна 2. ГЛАСАЊЕ Y МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ви ПРВИМА У РЕГИОИУ @ Гласало је 91, 43 одсто од уписаних бирача На четвртим делегатским изборима v општинн ПараЈтлн бнло је укупно уписаних 49 070 бирача. На биралишта јс изашло 44.866 или 91,43 одсто од упнсаних бирача. Y месним заједницама на овим изборимд по први пут бирана је делегација неудружених пољопрпвредних произвођача као заједничка дс легација з-i впше месних зајелница. Према оцени Стаиојла BozdaHoeuha, председника Координационог одбора за спровођене избсра одговорнп људи v месним заједницама су учсшплн знатне напоре у полптпчкплг прнпре.ма.ма и организовању ових избора, а велику помоћ лружнли су пм јт чланови Политичког актива. Свс је то утлцало да одзив грађана .у месннм заједницама бгдс велики, по че.му с.мо међу првим општи нама у нашем региоиу. Сви .vnncaiHii бнрачи гласалн су v месним заједницама у Поповцу, Горњем Вндову, Снњем Виру, а близу тог процента био је одзив мештана Горње Мутнпце. Доњег Видова, Крежбиииа, односно v скоро свим месним заједннца.ма гласало је преко 95 одсто уписаних бирача. До 20. .марта биће одржане прве скупштлне новоизабраних делегација на којима ће се извршити констлтуисање делегација. Социјалистички савез и све остале друштвено-политичке организације настојаће да v даљем поступку избора делегата v делегатским скупштинама се нспоштује структура, односно да се делегнра вепи број жена о.младине и зе.мљорадника. Првн рсзултати показују да су на овнм нзборима радпн л>у ли и грађани вршили избор нај бољлх од предложених одиоспо да није вршено једноставно заокружавање. предложеннх на листи већ су међу предложенима бирани најбољи. Посебан је квалптет у томе да у деле гацнјама има много младих и нових л»удц. М. Ж. мш ШТДФЕТА КР1БЕ 31 МАРТА Тачно 31. .марта у 13 сати из ИВТКТ „Бранко Крсмановић” полази опиггинска штафета, на crioj пут кроз месне заједннцс радне организације и устанаве наше комуне. На свом пугу штафета ће ноћити у месној за једници „Знојац-Данково”, Забрези, Доњем Видову и Горњој Мутници. Локална штафета придружи ће се 4. априла савезном симболу младости на тргу НародИог хероја Бранка Крсмановића. М. Д. ИЗБОРИ ’86. ДЕЛЕГАТИ ЗА ПРОМЕНЕ V прошли четвртак и петак у основним организацијама удруженог рада и радним заједницама и у недељу у месним заједница.иа завршен је први круг једана естих послератних и четвртих no реду делегатсгих пзбора за пзбор делегата у скупштине друштвено-политичких и самоуправних инте ресних заједница и делегата за друштвено-политич- <со веће Скушитине описгине. У њима радни људи и граћани у масовном одзиву, свесном опредељепоилћу за демократске и самоупра вне принципе још једном су потврдили снагу класе п искравност пута на колш се на лазимо. Такав приступ ц јединство схватања обасеза иа једној од најважнијих стапа нашег развоја. посебно храбри. Сазнање и искуство стечеno у претходним делегатским сазивима показали су да од тога колико су нсил дслегације агсгивне зависи и каква 1гемо друштвена ме рила имати за све оно што сс уради или пропусти. Полазећи од тога садашњи избори су далеко од тога да у себи носе само карактер формалног приступа. Они заправо и пре свега носе печат значајних чињеница у којима изабране дслегације и делегати треба да ‘квалитагивно 'друкчије решавају мпога валсна питања. Зато повсрсње исказано у ови.ч пзборима треба да буде мно го вшие узвраћено него у претходном периоду, у онолико већој мери колико гражи nauia свакодневица, natua друттвена пракса и за онолико колико је искуство показало да су се у претходном псриоду и поред добрих резултата ноказивале и одрећене слабости. Од деле- ?ата се зато, пре свега оче кује чбршИи и непосреднији контакт са зборовима и другим облицима субјектибниг. снага ц то посебно онда Kada се, одлучује о најнепосреднијим ц виталним интере ciL\ta ове средине, јер био је чест случај да најишра дслегатска база није инфор- /лисана о раду делегација. Суочавање са чињенииама о успоравању, пре свега привредних токова, па и о одрећеном застоју на пусу самоуправног развоја и догpadibe политичког cucresta као услова даље демократизације друштва, јот у пртгремној фази избора определпло је улогу делегата пре свсга у кроменама стања и понашапа. Зато се ови делегатскц избори са пуним правом могу назвати изборима за мењање свега онога што успораеа и кочи ,наш цслокупан развој. To је уосталом захтев бирача п обавсза изабраних, заправо заједничка жеља исказана јединствено и енергично. Оно тто захтсва поссбну палсњу на почетку рада и свакодневне активности иза браиих делегата и чланоча дслегација је непрекидање континуитета тога рада, јер пракса ;е показала да сс у почетку активност одвија на задовољавајући начин, па ла времено.м слаби да би на крају мандатног периода до шло до кризе кворума. To је био феномен ц обележЈе једног политичког тренутка. Понављање тога би било anсолутно погубно, значило би изневеравање сопствених жс ља п ииљева. Признање да смо правили пропусте и грсшке већ даје за право да можемо очекивати да до тога поново не dobe. До коначног завршетка изборних послова остало јг join доста тога da се ypadu. MebyrtiM, главни посао јс завртен. Може се eeli сада рећи da је изборе карактери сао масован одзив padmix љуби и граћана, da је дато п.оверење онима за којг се с.иатрало da су у овом трепутку најспособнији и најпо годнији и da се са оптимизмом очекује почетак њиховог рада. Полазећи од оне народне da се дан no јутру познаје, треба се nadarп бо љем и лешием времену. С. О. II ll,,l,,,,,ll,l,,ll,l,l,,,,,llIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIII|l|l|l|tllllllll||l|ini|||||||||||||imi||||||||||||||1|||u||||||||||||,l|(|||||||||||(|||1||lll||||||1|)im|(1||1||1|||||IU|)|(|||||I11|||||||||(||(|. ВОЈНИЦИ ЗА ВОЈНИКЕ Прошлог понедљка мартовска класа војннка кренула је на своје одреднште. Исппаhaj регрута, по традициЈн био је весео и свечан. Поссбну атмосферу ncnpahaia дао ie пплг рам за регруте који су реалнзовалн •војииии ћупрпјског гаршдеона и члановн култкто. уметшгачог друштва „Бранко Крсмановић". Иа фотографијама концерт војшгка за ОуДуПС fliiinmmfiiiMfnimiiiiiHniHtiiiHiiiiiiiiiiHniiiNiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiHHtuinHHHH ......... »iiiiiiiiiiiiiiii»iiiiiiiiliiiiil||iiiil||||l|ll|ll|IIIimmillI1J
19. MAPT 1986. ® БРОЈ 504 СЕМИНАР ЗА РУКОВОДСТВА ОМЛАДИНЕ МЛАЈИ ЗШЕВАЈУ hl Новоизабрана руководства основних ерг?.»!”??'»иЈ'а crn « општлни Параћин окупила су се 14. 15. п 16. марта на Грзи, где Је за н>их прнпре.мљен Сс.минар, који трсба да и.м по.могнс у руковођењу ocHOBHiiM органнзациЈама. V суботу, 15. марта семинарце јс посетио омладински председннк Републикс Србије Зоран Анђслковнћ и задржао се у дуже.м разговору. Богати програм Семнлара спрохведен је до краја, а у недељу омладинци cv анкетом оцењнвали успех семинара. Избор тс.ма, предавачи, консул танти, културно-забавЈШ живот оцењенп су одличном оцеПРЕДСТАВЉАЊЕ Пре него што ће почети разговори са младима и н>и х'ова пнтан>а, председник Ол штннске конференције ССО, Новица Митровић рекао је: — Са пама cv предсташш ци друштвено-полптнчкнх ор ганизација и днректори ве ћих радних организација.... да „х не представља.м, вп их сви знате.. . — Представи их, захтевали cv омдадинцп. 1-1 сви су били предегавл>ени. НА ПИТАЊЕ ПИТАЊЕМ На крају разговора јсдан смладинац пмао је констатацнју: — Ако су наши функционери цошле овде на семпнар зато шо им тс функшце налажу није трсбало да долазс а ако су дошли да чују наше проблеме п помопл/ у њнховом рсшавању онда свака им часг. — Шта мкслиш, како смо дошли? одговорио 1е на ппта ње питањем председник Ску пштинс општине. ПОСЛОВАЊЕ СРПСКЕ ФАБРМКЕ СТАКЛА Y 1985. ГОДИНИ Највећа - производња до сада Y Српској фабрнци стакла у 1985. години произвсдено је укупно робе у вредности 13.861.222.020 динара и 168.840 тона по количини. Са овако остварсно.н производљом план је пребачек по количинн за три одсто и представља највећу производњу у односу на раније године. Ови резултати показују да се у прошлој години боље радило и пронзводнло, са мање шкарта и застоја. Остварени доходак за 19S5. го дину у Српској фабрици стакла ИЗНОСИ 3.712.546.000 ДИНЗра И У односу на укупан прчход чини 24.56 одсто. Обизром да јс у прстходни.м годинама проценат учс шђа дохотка у укупном приходу био испод 20 одсто л то говори да јс побољшано пословаљс фабрикс. По добијању свих обавеза чист доходак ИЗНОСИ 2.6302S0.000 динара. Проссчан нсто .тлчни доходак по раднику био јс 29.323 динара и у односу ид просечн.о исплаћсни лични доходак за претхсдну годиму бележи индекс од 174,80 олсто, а лсто личтш доходак исплаћеп по рхлннку зз децембар .мессц је 39 052 длизра. Фопдовскл сродствл пздвојена по заврш ном рдчуну v Стзклари за претходиу годмну изжке 429.504 ДИном, али и успсх полазника Семинара па тссту који је срганизован на крају Сс.минара такоБе јс на внсоком нивоу. Последњег дана семннара у госте о.младшшима дошло је целокупно општинско руковод ство заједно са директорима највећих радних органнзација. Неколвенционални разговор који је при тсш вођен огледао сс у питањима која су омладинци постављали руковод ству а они, свакл из свог домена одговарали ла 1бих. Стру ктура питаља, ат.мосфера разговс-ра, однос младих npe.ua одговору који их задовозБава или не, врло су речито указалп да су омладпнци заинтересова ли за своју садашњост и будућност. Потегнуто је питање До.ма омладине v Параћину, однос старијх другова према о.младинском раду у оргаашза цнји, затражеио одбјашњење CAMOYIIPABHO ОРГАНИЗОВАЊЕ И ПОВЕЗИВАЊЕ ПРОИЗВОБА СТАКЛА И ПЕСКА Y СР СРБИЈИ СИР И1 ООСИВИА ЗАЈЕДКИЦА Половлном фебруара одржан је други састанак на комс су би ли присутни представници Фабрикс стакла из Зајсчара и Српскс фабрикс стакла. Тада је раз говарано о даљим активностима на самоуправно.м повсзивању и организовању произвођача стакла и псска у СР Србији. У досадашљим разговорима заговара на су два облика удруживања и нара или 16t32 одсто од чистог дохотка. У Српској фабрици стакла су задовољни резултатима постигну тим у прстходној години, али сс и даље мора водити битка на сган»ен>у трошкова, а ме сме сс дозволлтл ни даље раст трошко ва камата. Производња робе за извоз јс приоритетан задатак за зву фабрику, јер се тиме решава и питање залиха и ликвиднос ти. Акција наплате потраживаља ће сс наставити и у овој годша«. Упорсдо са тим не сме се даље повсћати број радника бсз преке потребе. а једаи рд закључака је да се у овој и наредљтх година злпошљава само она радна снага која he повсћати укупан приход највсћег параћинског. колектнва. М. Ж. о обустава.ма рада, затражепо објашљсњс о неправилностима у расподели, пзнешено nil тан>с о.м.ладинских просторија у Чепуру и Плани и низ других питаља, код којих је одговор изазивао и полемлку између млађих и старијих. На крају разговора као закл.учак, председник Скупштиле општине Топлица Недсзвковнћ, најавно је скори почетак лзградње Дома о.младине за кога је ypabeii пројекат, одређена локацпја изабран извођач радова и прибављен део пара док за остатак пара, упу тио је омладинце да повећају активиост, како би предстојеЕл самодоприлос обухватио у расподели средства и њнхове потребе. Просторијс за друштвсне оргализацијс .младих као што су Феријални савсз, младп истражпвачи, извиБачи, најавио је председннк општине, бнће решене прс него што ново руководство опшпшс ступи па дужност. М.М. го на принцнпу пословнс зајсднп ucnCOVP-a, а основни циљјсда се удружс функцијс прр.мста. фи нансија и развоја. Концепт удруживања произвођача стакла и песка у Србијк радићс нека стручна институција, а пројсктни задатак радна група која јс формкрана. М. Ж I СИНДИКАТ РАЗМАТРА ПОСЛОВАЊЕ За данас је заказаан седлица Belia Савеза синдиката наше општинс. На дневком реду је пословање привреде за прошлу годнну. договор око реалнзацијс јавне расправс по питању критичке ај нализе политнчког систе.ма. На овој седницн ће се усво> јити план рада Већа Савеза । синдиката наше општипе за ову ГОДИНу И извршитл 113- бор комисија Већа. О свему овоме опппфније ћемо писати V наредном броју нашег листа. М. Ж. Клуб самоуправљача огплтине ДОБРА АКТИВНОСТ Y петак, 14. .марта у прос торијама Већа Савеза синди ката одржана је редовна се длица Председншитва Клуба самоуправљача која је на дневиом реду и.мала реализацију програма рада Клуба, затим финансијско пословање, формирање актива саралника. а разматраиа је и критична анализа фуллкци онисања полизичког система. Клуб самоуправл>ача ло казује живу активност и постиже лепе резултате у свом раду, речемо је на састанку, и треба такви.м те.мпом наставити. I М. д. CTAPTYJE COYP АИК „ПАРАЕИН” Њгапи ивии иет © За вршиоца дужности предссдника Пословодног одбора именован Топлииа Недељковић, садашњи председник Скупштине пштине V четвртак, 13. марта одржал јс састанак на ко.ме је разматрап извештај о спроведепи.м изборп.ма за пзбор делегата у Радиички савет СОУР-а АИК. ..Параћин”. На ово.м састанку јс конспвгупсан раднички савет COYP-а АИК „Параћии" у чнјем саставу су ППРО „Шу.маднја”, РО „Пара1 YO4H КОНГРЕСА СИНДИКАТА Y TOKY ПРИПРЕМЕ V нашој општипп се увсли ко врше прнпре.мс за предогојећи Ос.мц конгрес Саве за синдпката Србије који ће ')итп одржан 10., 11. и 12. априла у Београду и за Десетп конгрес СС Југославије. Де- .тегати за Ос.ми конгрес Савеза сиидиката Србпје из нашс општине су СЈ.Фбодан Букић, професор. Милорад Бурић, пензионер, Љиљана МарковиГ), КБ радник из ИВТКТ „Бранко Крсмановић", Љиљана МилошевиН. економскп техннчар из Фаб рпкс цемента п Момнр Илић маиЈпнски тсхннчар из СФС п Мнлош Стевић, садашњи председнпк Већа Савсза снндиката општине Параћии. Делегати за Десет« конгрес Савеза синдиката Југос лавије наше општнне су Јелена Симић, инжењер из ИВТКТ ,.Б. Крсмановић” и Милош Стевић, КВ. радпик, прсдседник ВСС. ОРГАНИЗОВАНО ЛЕЧЕЊЕ И ОПОРАВАК На иницијативу Председнн штва Већа Савеза Синдикатд наше општине ове годпие радници из олштине Параћи на he организовано ићи на лечење и опоравак у спе рехабилитационе цеитре v наu’oj Републицн. Организатор ове акције биће Веће Савеза синдиката заједно са ,.Аутопревозтуристом”. Y рехабилитационим центри.ма рад ницима he се пружити ко.мплетна лекарска нега. Олај вид лечења nnahahe се у зл □исности од врсте посла ко је радник ради. Радници који желе да користе овакав г.ид опораг.ка морају да сс обрате Медици ни рада ради прикупљажа потребне документације. односно Кшшљење лекара који м.м је кид опоравка потребан, обзпром на врсту посла г.ојн раде, а одлуку да радУ1пк иде 1,.з опоравак у lieки од РХ цеитара доносиће Извршни одбор синдиката у сргапизапији удруженог paha где ради. Иннка", Фабрика адитива, Зем.Борадничка задруга „7. јул” н Радна организација ,,1. мај". За председника Радничког савета изабраи је Миодраг Вељковић, дЈгплс.мираш! економиста, руководилац ко.мерцијално-финансијског сектора у Ра диој организацијн „1. мај”, a за за.мепнка продссдника Загорка Петровић. КВ радпица из „Параћинке”. ИЗ РДДА ИНСПЕКЦИЈЕ Дијагностичка испитива1Ба биhc прсдузста код крава, односно млека, ради увида и.мали обољен»а заразиог пресушења. Ово ис питиваље је обавсзно и значајiio јср сс на тај начин спречава употреба млека у коме би биле присутне бактеријс које изазивају обољсњс крајника код дсце, запаљење плућа и простатс код ■ старијлх особа. Свс ове мере су обавсзне, а сп I роводлћс их Встсринарска стани- ! ца према назначеним терминима лз накнадну комтролу. Власнлцл стоке који одблју ллл сс не прл државају обавезе цепљења л вакцисчисаља стоке, могу да рачунају на рлгорозан став Встс- , ринарскс инспекције л влооке казнс. Наставници без „домаћег" Почетком школскс годлне про светни лнспектор јс лзвршио рс довнл лнфор.мативнл преглсд у : предшколско.м. осн-овном л усме1 рсно.м образоважу. Њсгов налаз ' садржл поврсдс закона л проллса којл су у прсдшколс.ком л ос новком образоваљу закс.марљивл. међутл.м. v усмереном, то јсст у Ценгру за средњс образовање „Бранко Крсмановић”, угвр ђене су пзврсдс Закона л пр<:~ ' са којс нлкако нису безчач « : При.мећеи јс већи број учс.. у одсљсњлма од оиог којл длкм предвиђа, наставниди — прлира ' вници лсмају мснтора, лошл >хлови зд извођење ласгдве фнзичког васплтања, цддовол.чо когч । uihciBc наставних ■ срсдсгава. кг- | довољна контрола над ук\'пк<и.м । образозло-васплтним радо.м/ нс- ! ажурпо вођеље дисвнлка рада, I нгприпремљеност наставника за зд садд жзорењд ! довољнд Појаве у току прошле године, као што је епиделшја трихкнолозе оесгмло у крајевнма преко Саве и Дунава л дригс болестк које су честе у наши.м крајевима. убрзале су докошење наредбе о cripoBobciby мере здравсгвене заштите животиља на подручју наше општине. Те мере се односе на дијагностнчка испитиваља у прсвептивно.м цепљењу жпвотшва. Посебан акценат ставл>ен је на заштиту и вакциннсање свшва и прасади старнјих од два месеца против свињске куге, вакцинацију паса против беснила, јср су ове две болести најопасније, како по човека тако н по животиње. Такође је обавеза вакцинисања стокс у рејонима могућс појавс црног пришта и анаеробнпх ннфекцнја. као што су Стубица, Поповац, Забрега, Буљане, Горња Мутница, Извор. Лешје, Рашевица и Доње Видово. За вршноца дужности председника Лословодног одбора именован је Топлица НедељковпН, дипломкрани правннк, садашљи председник Скупшпг нс огтштпне. Y раднлм организацијама које сс на последњем рсферен ду.му нису изјасниле за улазак V АиК уроку од шест .месеци биће сргапнзовано понопо изјашњавање, како је то Зако-, но.м и регулнсано' п пружа се још. једна шанса да прпступе свој оргаинзаицји. М. Ж. извођење наставс. односно недо статак плсменог плана рада, нерад и незадовољавајуће лзвође- »1>с додатног л допукског рада. Цснтру је упућсно упозорење. Кројсни огласи и прописи । И порсд тога што су постигнутл зиачајнл резултати у запош- .'вавању, како у поглсду броја запосленлх радника л прлправника л с.мањеног броја прекршиоца Закона л Друштвеног договора о запошљавању, још увек један број оргаиизацлја грубо крши л Закон л Друштвенл договор. Из Инспскцлјс наводе прл.мер Поштс у Параћину која је по огласу за прлјем приправнлка ТТ моптера при.мила ллце које има грл годлпс радног и-скуства. У лсто вре.мс прсскоченл су кандидатл којл лспун»авају услове orласа л којл су на рсду по разг ллстл Зајсдницс запошл>аван>а. У ( ИВТКТ „Бранко Крс.гзновлп . лзвсдсна јс права правиич ка заврзла.ма чије бл нас л описивањс упстљало, а резл.мс свега јс, наводе у илслскцлјл. да се ка ндлдату којл јс прл.мљен на од- •рсђсло вре.мс „no .можс'’ гсучити <>5aBcuiTCibc о npecT.viKv рада на •Једзн пд уобичајснлх пачлна. по uito нс можс да се про.чађе. Млспсктор је реаговао упозорсње.м и све сс’ слсгло. Припремио: М. Мклемковпћ Иаана^ 2
,ж .м
a = I s w ft ft S 0 1 a o w o ft o 2 '■1 ■lillII11IllilltllllllllllllllllllllIIIIHIItllliiMlllltUllllllltMIIIIlfIIllllllIlllllllllll11III11lllllllllll111 Hill11lllltlllllllllfllllllIlli 11tillIIItlllllllll11llllllllIIIlllllll|||||||||||f|||11|||||||||iti |||ftIIllllllllltlllltllllllllllllltlllllllllllllllttllllllllllllllllllt111111111111111111111 1 Illi * 01 И - p O Z.S go o . S o a s p < £>£ P О ' p^’e’pg p O — И I 5!£ e? § 2 I 8g CD 2 a p p . 3 = ° oft O s X po p w o g 8 i S p И 3 5 c a o x P >r o X § ° 8 g o o 5 £ o -°o ii!.O p 8 a =45 p P P 5 C s c ^*4» S ~ 9 £ o p o s 24 2 2c 9 f o 2. 2 o o n " 9 = 2 p 2 £8^3 ' p X ais.'g * s § .^13 ? a se«-.p s > o a © c X Oft t 6^ 9-a 3 -PC 9 p £ E X B-r § 2 a = c g 0 45 C p »< w = 2 2 • a • • -J q 'O SI £ £ o-o 2 p P p o x> a 5 s o S r. t? o ° “ б 'S ° 3 ? e “ I'p-Oi-- o a y o O $ - - = и J? 2 cd o Q бхб d O a a 6 = P s o f> s x a = £ C 43 45 O P 5- c £ = K; = T5 o o Xo o o £ ° p пз 8 £ p p 'З s 4 p •seSgSfS = - ; OP x a г a r s^c ° S p ш 5 p p a o o p o 2 x & p © — o л- p ox w i. S o cz. p ; SxS^e ! v i; •< c-.ft. : r p sJ c a • JS 5 ’ — ° sj EBtg § Kra *3 £ % 3 CD £ P P S' o O £8 p a i 3И §•2 r' c . ft X , a o p o X e o > ss a 3 s ° 2 P CD "S'Slg x®«-a2 s a K 2 g p p e p 0 § M § M 41 41 Д S o X o a№ 2X c: o 5 p a p O P 9« = Q <—• X Г 2 E ° ° * 2 a c S x « •3^ 5 8 § § £ o И! = 8 p p £ >. = P X O 3 S s § б 33 I s 2 ° §s s P o o £> 3 So o s S § 3 s I -^11II111 llllfIlli11)11HillMVMIfllHIIIII111111lllllllllIIIM llllllllinilllllllllllllllllllHIlinilinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllHIIIIIIIIIIHIIIIIIIIilllllllllllllllllflllllltlllllfllllllllllflillllllltlllllltflllllllllllllllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiHHHHnuinunnn^ a 5
19. MAPT 1986. • БРОЈ 304 ГЛАСАЊЕМ Y МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ЗАВРШЕНИ ЧЕТВРТИ ДЕЛЕГАТСКИ ИЗБОРИ ИЗБОРИ У ПВН1 Гласачко место у СУП-у Када с.мо у 8 и 30 дошли ла свечало украшело гласачко место у Оплјтјглском секретаријату унутрашљих послова, дочекалп су нас, с право.м, пу жг хвале: — До сада гласало је преко 60 одсто радника Секретарија та! Очекује.мо да пре дваиаест потпуно завршимо посао. реклн су нам чланови комисије, дежурни поред кутија. Оставили смо нх. ларавло, после фотографисања „за успо.мену” ведре и расположене, аок је са транзлстора слтло плело колцс. М. М. РЕД 13Б0М - РЕД Изборно .место у До.иу здравља обележавала је невелнка парола на вратпма ЕКГ — кабинета, aia којој је било написано: „ГЛАСАЊЕ”. Унутра све чисто, бело, свечаније него обично. И кутпје су у бсло.и. Једиа је предвиђена да се у н»у спуштају листићн за избор лелегацмја, а друга се пуни гласачки.м листићлма за реферелду.м, који сс ,ето, поклопло са четвртл.и делегатским нзборлма. - До двадесет иам је у РИШИЈх сада гласало је око одсто радлпка, рекла 9 сати МАРИЦА ПЕчлан гласачке ко.мнсије са двоструким задатко.м. Очекује.ми да „правл посао” почне око поднева, објаснила нам је наводећи преподчевне обавезе лекара и осталог меди цинског особља. Узевшн да у сви гласачи — двоструко већи нат и нијс био До.иу здравља бирачи n.uajy посао, процелош. РезултаРеферсндум ц гласање нстовре мепо живању, Правллнику о ста.и тс лз кутије свн he, без су.мње. лестрп.влво очеклватл. Нс зна се које влше. Да ли оне са делегатскпм гласачким листлћлма, да ли оле са „ЗА” и „ПРОТИВ” лзмела н допуна у Статуту, Правллнику о удрубени.и однослма п Правнлнпку о стицаљу и pacnopcbiioaњу средстава ке... Једилствелл длог вре.мела, за личне дохотвлд штедље ие.ма шта! Јшовацлја „за при.мер". М. paid СА ИЗБОРНОГ МЕСТА Y ОШ „БУРА ЈАКШИН” ПРВИ СУ SM ИИИ V ионако украшело.м холу Основле школе „Бура ЈакшиН", за ову прллнку још свечалнје оппе.м.ЂСло.м, од рала јутра оку пљали су сс становлиии облл/К1Бих улица ла гласаљс. У тихој, рекли бл свечало тлхој ат- .мосфери, поздрављали су се комшлје ,уз ос.иехс, уступајућл место једли другима за сточићл.ма са оловка.ма, да заокруже и.мела очлх за које злају да су вредшг, полпели и спрс.млл да се ухвате v коштац са нимало лакл.м задатко.м делегата. Бирачкл одбор, пратеЈш ток гласања лзлео нам је да су старлјл блрачл блли и одговорннји. Иако .млоги са ловеллклм бре.мелом годлла ла лебл.ма, Mebv пррл.ма су дошлл у школу и обавпли своју граБанску дужлост Када су увечс су.млралл ре зултати, тек малл број уплсаодвојиле од куће. Преко девсдесет седам одсто гласало је. Добри резултати потврдчлн су сс 11 касније, кад су отзорсне гласачке кутлје л пребројани гласови. Импоновала је озбиљност Сирача v одлучнвању ко- .ме he дати свој глас и поклонитл повсреље да буде делегат. М. М. них, закључио је одбор. се појавио иа бирачком Mebv одсутнл.ма било није лесту. дената, ђака је сгууглавло.м, олих које јс посао и друге обавезс 1<!иана® 5 ИЗАШЛИ СМО НА ИЗБОРЕ И ГЛАСАЛИ ЗА НАЈБОЉЕ Четвртак, 13. март. Дан хладан и ветровит. налик на многе цруге. Али, по нечему је ипак различит. Бнди се то и по заставама који.м је град окићен и по свечаној ат.мосфери која у ње.му влада. Тога дана почсли су четврти делегатски избори. Прво, у удруженом раду у четвртак и петак, а у недељу 16. марта у месни.и заједницама. Са почетком радлог вре.мела отворела су блла бнрачка .места. Кренули смо у сусрст блрачл.ма да се ла ллцу места уверимо у њлхово олрсдељсл>с да се укажс поверење лајбољима. Пред отвараљс Робнс icvhc .Београд”, поред гласачке кутлјс затлчс.мо Божицу РадосављевлИ, Горала Радојевића л Гордану Јовановић. Од 129 уписанлх бчрача гласало јс 27. Гласање тек предстоји лакол псчетка рада Робне куКе. — Meby олл.ма којс гласа.мо лајвише је жела и о.младине. са полосо.м лстлче Божица. У Робој кућл „Шумадија” затекли с.мо се у .мо.мелту када су гласале Светлана ГојковиП л Славица Петровић. Рекошс нам у Kpahe.u разговору да очекују да he након ових лзбора да доБу ловл људи и да he на.м блтл боље. За са.мо сат вре.мена од отварања гласа чког места гласало је 40 одсто гласача лако се радч у смеле. Тога дана јс првл две пут у удружено.м раду гласао Топллца Марннковић, којл јс л.мао два дапа радног стажа у овој о-рганлзацији. У Зе.ил»орад1П1чкој задрузл ,,7. јул” уплсано је 52 бирача, од тога 29 жепа. До 8,30 гласало јс 49 одсто уписапих. На гласачко.м месту с.ио затеклп Михајла Јеленковића, Гордану Стевановнћ н Миомира Пе тровића. Уверавали су нас да у овој организацији nehc битн нпкаквих проблема јср су ов дс увек гласалп свл уписани бирачи. У Осиовлој задружлој организацлјл .,ПараК1Н1" уписано је 170 радника удружених земљорадника. V првим југар1LH.M часовн.иа ннјс гласао велики орој бнрача, јер су махом бп.ти на терену. По речи.ма Ружице Вучковић, која је блла задужела за гласачку кутиiv највлше љих he лзаћи на блрачко место и гласаће од 11 до 15 часова. Након отвара11>а бирачког места у Основиој школи „Радоје До.иановнћ’’ свл радницл преподневне с.мене су гласали. На блрачко.м месту је Жибо јин Борђевић, наставник као и давнс 1957. годлнс када је такоБе у једно.и Сврљишко.и селу био члал бирачког одбора. По његовим речи.ма међу предложени.и на гласачки.и лл стпћи.иа ne.ua о.иладнле што показује да овај колектнв гре ба под.иладпти, одпосно запослити .младе људе. To би укратко 61 го рапорт са гласачких места које с.ио обишли у четвртак, 13. марга. И сутрадан је ат.мосфера на гласачкпм ме стп.иа бнла слична. Свечано украшене просторије, заставе. бројне пароле, цвеће. На бирачко.м месту у оргапу управе у 7 часова и 20 мииута од 255 колико јс било на бнрачко.м списку већ јс гласало 60 одсто \ „Иивестбапци" поред гласачке кгтијс затекос.мо Душицу Дн.мктров, Раду Радованоbk'.i U Хранислава Бокнћа. До 8 часова гласало је прско 50 одс1О уписаннх бнрача a паглашавају да су више од половине предложених жене. Сриска фабрика стакла вслика организацнја и велпки број бмрачких места. Али, чини на.м се највеселије је било на бнрачком месту број 1. у контролп квалитета. Ту се гласало уз звукс музике, до душе са транзпстора, алн сасви.м доЕС1Д1О да употпуни атмосферу. НаЈБише су ангажовани Драгислав Величковил, Бпљана СтииљковиН и Ружица СтојаHOBiili ц уверавају нас да се свде свс одвија у најбољс.м реду. На гласачко.м месту орој 1. у ООУР-у „Ручно и трговачко стакло" гласало се од првих јутарљпх часова. И овдс су лзражавали незадово.вство што на гласачки.м лпстиНи.ма пе.ма довољно жена и о.младине. Миодраг Јевре.иовиБ, баикар јс гласао на друго.и бирачко.м месту у ООУР „Ручно трговачко стакло”. Први пут. јер је млад раднлк, а Борислав ДооросављевиИ, којл јс такође ту гласао изнео је својс .мншљење да .ueby лредложели.иа не.ма нс. На ово.и до 10 часова сто бирача. У ООУР-у довољно и.млади бпрачко.и гласало је „Технпчки вн” гласало се у малој Всза је функиионисала без примедбн месту 75 од1IOC.IOканцеларлјл а поред гласачке кутлјс застава. Саговорнлци су на.м билл ЈБубнца СтошнИ, Јелена Бујошевнп, Светислав Зубер Истаклл су да јс о.дзив бо.нп лего раллјлх годлна. да се гла иајчешће паузама, прс радлог времоиа, да се ис бл губило од посла. До 10 часова од 400 упнсаннх гласало је око 300 радлпка. Наш обилазак гласачклх мсста тога дана завршнлл смо ла гласачко.м месту у ООУР-у „Амбалажно стакло” За вре.ме док је гласао Мллутин ЦветковиИ, нам је лз.меоу осталог рекао да и.ма повсреља у људе које гласа, а Мнладин Стевић, Јас.мина Ташков, и Драгнша Радосављевић, које с.мо затеклн крај гласачке кутије уверавали су нас да сс п ово.м гласачком месту свс вија у најбоље.м реду. па одУмссто на њиве на изборе Недел>а, 16. март. На путу с.ио за преко.иоравскс .меснс заједннце где желимо да оудеРА<ИО AMATEPN HA Радио клуб „Франц Розип" из Параћина ј< протеклим избори.ма дао свој пуки допрлпос. Члановн овиг Клу ба су били ангажовани на тсрену, у осам сеоскнх месинх заједница које немају телефоне и својим и ручннм радио станицама обилазили бирачка места и јављали ро зултате. Радио аматери су л ово.м приликом са успехом лолоЖИЛи лспит. М. /К. Блрачка ко.мпсија најлп огољудннје месне заједплце „XI конгрес'1 мо у момелту када грађани гласају л указују повсреље онл.ма који he нх у ларсдло.м двогодишњем лериоду предста вљатл у друштвено-политлчке л самоуправле лчтересне заједнлце. На пољима нл једiror раднлка. Нл сулце које сс повре.мело појављивало лије лз.ма.млло нлкога да у љивл лс1лто радл. Свс јс подређено изоорл.ма. У Чслуру сс гласало ла два бирачка места. Првл јс гласао организованије нис.ио виделн тога дана него у просгоријама овс .месне заједнпце Одмах по стаје овог ница блех клор јасно да је житељи.иа краја града Месна ааједдругл до.и. Ту je свирала музпка, насгупао фолловсфор.мирапог градског Жлворад cvnpyro.M. коју смо a v МилосављсвиИ, са Станаја Јовановпћ 9 часова та.мо saтекли рсче да he да гласа опако како јој .муж буде рекао. Y Слље.и Виру до 9 часова 35 одсто бмрача. Поред куглје јс Предраг Благојевић којл нам рече да јс одзлв добар н да се npe.ua томе влдл л актлвчост овде претходпла. V Трешњевици која је јс уписало 1083 блрача. У ријл препгној олрача укупно прос го око 9 КУД-а а нзборл су прегворени у опште народно весеље. И ово.м прилико.м је потврђено да се у овој Меслој заједнкцк изу зетло добро ради л да је ола шлро.м отворчла врата својим суграђанима којл желе да се овде окупљају л да се баве ра зноврсни.м актлвности.ма. По речл.ма оних којл су обллазллл п друга бпрачка места у пашој onuiTiiiHi тако свечано и лепо бпло јс л у Доње.м Видову, Половиу, Стубнцн. II ла крају да каже.м да је општл утлсак. a то н резултати показују да су овн пзборн протекли без npo6.ie.ua. Join да је на бпрачки.м списковима бпло впше жена и о.младине \ти< сак би био ко.мплетннји. часова л 30 мллута разговаралл с.мо са Владетом Павлови11См, пелзломсро.м. Рече лам да од овлх избора .млого очекује. Y Рашевици се гласало у М. Живковић цјколи на Ангелика .мнсије за довољство два бирачка места. Матић, испред Колзос.ре изражава за због одзива rpabaY ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА ла а ла списку јс укупло 1192 уплсана бирача. Та.мо с.мо затеклл једлог слмпатпчлог малншана којл ла.м рече да сс зове Горан Петровнћ. Правл друштво бирачкс гласа. Нсшто ујаку којл јс крај кутнје и учл како се На пет бирачких места гласало је 1009 радннка _ _ лре десет часова у Поточцу је гласало око 70 одсто уписаних оирача. Првл пут јс гласао Зоран Марковић, који кп.јс бпо баш чпого оран за разгсвср, алп на.м јс рекао да му је пссебно драго iuto данас и он гласа. У Својнову јс у бирачке сгш скове уиисано 1400 бирача. Одзив јс од јутра био дооар, а Зораи МарЈановип, сгудслг ксга с.ио затеклл поред гласач Ке кутпјс лам је лз.иеоу осталог рекао да очекује да he се гласање свде доста брзо завршитп. Овде ла.м рекоше да на листл л.иа вишс лредложенлх лего што сс бира. Што доказује дс.мократлзам у лзосрл.иа. У Дреновцу је унисано 1815 бирача. Највећл број јс гласао после 9 часова. По речима ЈБублвоЈа Мллошсвипа, са којл.м с.ио разговаралл, за времс док je он гласао, ови изоори с\' врло дооро организовалл. II у Стрижм н Теклји гдс пас је пут такоБе лавеи до 11. чассва гласало је пешго преко 50 одсто уплсапих бирача. На крају нашег оолласка обрели смо се у Меспу заједницу „XI конгрес". Дооро да јс тако, јер бл na.u у противiio.u био ускраћен један дивап прпзор. Овде ли са кн.м ллје требало разговаратп. Нлкога Н1гшта плтатп, јср пам је свлма од.иах свс било јаспо. Нпгде впше људи, нпгде внше о.младине. нигде веселије нити il ралнипл фабрике це.мепта сталл су прел гласачке кутије 13. .uapin спремни да гкажу поверење о.чнма којл he то оправдаш: свој глас далн су снолпко т та ко.тнко cv запста би111 уверени ла he предложени npvr битн прапп ппедставнпк v скуппггипи СИЗ а плн ДРУ- ; uтпс! 1 о по.тII тлчке заједн:me. Карактср-пстпка овлх. четвртлх ио r-еду лзбора cv отворе.не листе. На прегкандчдалионн.и ск. новл.иа спонтано је пзоажена идсја ла број прсдложених кгпдпл.ла буде веНи од броја Бпвања лнсте hum зборовп.ма ло ■ прнликои сгврна кандпдациотако јс и осгаИпачс, број 0B11.U делсгација изборима свелен јс ла ла двс. На ралпји.м лзоорииа пст псловллх органлзаил ја оирало јс no трл делегације. После про шлого.тшЈве реоргаллзације, је nniuiBcna радна организацлја дала са.мо две делегаиије по 15 члалова: једлу за избор лсiciaia у СИЗ-овс друштвеннх ac.iainucTn к дру-rv за делегате у c OjiiuiTiinc друштвено-полити чклх заједница. Радничкл савет радле оргаллзацнје је послу- /|-:но кгн, дслегација за избор ne.iviaia v СИЗ-ове материјалне производЈЕе. Cue раднс јединикс давале су сраз.меран број капдидата за де .ierauHie. п за сваку радлу целлли је блло внше предложеллх кандлдата.
19. MAPT 1986. • БРОЈ 304 TEMA БРОЈА: ЗАПОШЉАВАЊЕ СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН ЖЕНА Изложбе, академије партијске књижице „Циљ је пуна продуктнвност запослекостп свнх ллца способннх га рад, јср свака скономска политнка, па и програл! стабплвзацијс, доживеће неуспех, а друштвенс противуречностн ће се заоштрити ако се овај проблем постепено н на реалној оцени не решава успсшно ове и ндуће деценнје", ово јс цнтат кз Дугорочног програма економске стабплпзацнје који је јасно указао каквог су обима наши проблемм у запошљаван>у. Врло су опггри сгавови у извештају о остварлвашу програма запошљавања у 1985. години кога јс саставио Рсгионални СИЗ запошљавања Шумадије и П<јморавља. узимајући у обзир рс зултатс згз свих дванаест општина. Проблеми запослености под дсјством прмвреднс кризе тако су се заоштрмла да су постали политички проблсми. Незапосленост је извор приврсдне штете, друштвене нестабилчости, губљен>а ллузија и разорачсња омладине, а свс то тражл посебан однос у друштв^шм нлановлма према проолемлма запосленооги. Што сс олшгине Пзралнн тиче, V току прошлс годи.-ic остварени су задовол>аваЈ.упи резултлти у областл запошљазања. гаст запослености у друшгвено.м сектору од 2 одсјО Ј1И/КИ јс од планираног (3,5 одсрз) алл је план запошл>ава1Ба премашен. План прл јема прмправника такође јс премашен. Реализован јс програм за пошљавања влсокосгручних кадрова, док је образовним актлвностима на обсзбсђењу дефицитарних радника обухваћено око три сготине незаполсенлх. Ствар на незапоолсност је смањена за 263 раднлка. План залошљавања по свим ооновама, значл на неодрсђено време, на одређено време и до меоец дана премашен је али у глобалу. План запошл>аван>а ла неодређено време, значи кваллтетно запошљавањс, рсализован је са 95 одсто, а прсбачај се углавно.м односи на запошљавање приврсменог карактера и оно до месец дана. У извештају радује податах да је број запошљеиих приттрав НЈпса највсћи у односу на прстходне годјгнс. Оео је резултат активностл Заједницс запошљаза1ва л лаахекцлјс рдца, али и пра b.uiHc променс одрсдаиа Зако на о раднлм одно^.ша у раднмм иргаалзацлЈама. Као л до сада највепи bpoj припраанмка запош л»сн је са треЛи.м сгепсном струч ности, а наЈманжи са четвртим. Евидснтан је лесклад између потреоа удружсног рада за одре ђ&нмм занимањсм л ллца са спис ка Зајсднице запошљавања. Овс сс превазилази поступцима сгруч ног оопособљавања тако да јс то ком прошле годинс преквалификовано 215 нсзапошљенмх за потребс Српскс фабрлке стакла (реглсри, возачи влл>ушкара, ста клодувачи, стаклобрусачл, л ста косликари), ИВТ КТ .Бранко Крсман-овић" чистачи влакана, ткачи, псглари) и ,,Обућа” (помсћни обућар и обуИар). Сви који су били обухваПеии поступцима стручног оспоообљаваља и прсквалифмкацијс послс завршетка обукс, упућенм су на рад па одређено време. Неки траже посао а неки су стварно незапослени Најважнија докумеигга Зајсдницс запошљавања, „свиденцлја нс запошљених” крајем прошлс го дине краћа јс за 7 одсто у односу на претходну годлну. Према квалификационој струк тури, највећи број незапошљенлх су неквалификовани и полуквалификовани радаици. На iwwc отпада влше од половинс листс. Нсшто мање од трсћине ллсте заузимају л^лца са средн»ом стручноу спремом; дупло' маае од н>их пма квалификованих радника, а три, односно два одсто су лица са вишом, однос но високо.м стручном спремом. Ако сс имзјбс земљишни поссд узима као парамстар обезбеЈН1Г - иsfee He ретко у шта.мпи се објављују разпи огласи и конкурси из области залошљаван>а, који према наведекпм условима, благоречено, прецизирају профил кадра који се тржи. Да разјаснимо, то што сс тражи „профнл” нијс грехота, али рсч је о они.ма који прописују и профмл и анфас. ..Огласи са сликом", имају обнчај да кажу редовни чптаоци рубрика „тражимо посао” п послгграчи огласних табли у заједницама за запошл»ава1Бе. Онп се јаве, нли не јаве на оглас или конкурс, а потом од всштине „фотографа” зависн хоће ли оборити конкурс, илп је н>егова садржпна подведена под клаузуле друштвених договора. Обично посматрачима лреостаје следеИе пзвлачење. Аутори оваквнх огласа, конкурса, рсшења и образложења, у најмању руку морају да будуд вештн попут Рока ПетровиИа (значи и робуснн) илп Крнигаја (значи опрезпи) или Стснмарка (значн устрајни). За н>пх је Друштвенп договор о заиошљавању слалом стаза, а „члан тај и тај", „став један, два, или три”, »ришеја та и та”. капмје кроз које онп .морају да се провуку, а за рзлнку од њиховнх колсга са снега, врс.ме за које ће проћи стазу није им важпо. Заправо. што дуже траје „вол;ња”. то је резултат успешнијн. II још по нечему се они разликују од правих слаломаша: за све време вожње они за собо.м вуку u „кандидата са слике”. II све је „у реду” кад је слнка оштра и профнл јасан, али кад и.м њнхов „ски-пул” закаже. не простудира „eraay”, па заобиђе „аликеју’’ са погрешне стране, прескочи неки „члан” или се саплете о „стаз”. Тада наступа Арбитража. Свс се врги на »replay«, пребаци на „успорено” н натенане тражи грешка. Углавном се Habe, уколнко постоји. Y сезони 1986. Арбитража је рецимо, уочнла да је Цементара грубо превидела члан 48. у Друиггвеном договору н ударили у н>ега. Била је неодггра експозиција и избор капдидата са радног места 20 због, велнког прескока од 19 кандидата са ранг листе, завршио је пред Арбитражом. Y друго.м случају, такође у Це.ментари, Арбитража Је утврднла да се Кохшсија за избор грубо насанкала на 46. члан Друштвеног договора алн н о Закон о запошљаван>у. Комисија је за једног кандндага утврдила да је женско верозатво нз имена, нзгледа перформансн) и одмах је пскључила из натецања наводећн да им треба мушко. Тројнцу са листе по броју бодова, такође је одбацпла (није познато да ли су им утвтрђнвалц мушкост) н одлучила се за следећу тројицу. Разлоге Комисија није назела. На фзмозни члап 46, који приморава да се возп опрезно, (читај: по редоследу бпратн кандпдате), налетела је и комисија „Велмортрансовог” OOYP-a „Црнкца”, Арбнтража је утврдпла да је Комнсија у залету прескочснла првог са ранг лнсте код нзбора „билетара”, ра Је ндложила радничком савету овог OOYP-a да се вратп на по етну сташшу. Цењенпм читаоцима остајемо дужни епилог ових арбнтрнрања али (останнмо у маниру), сматрамо да су се завршилн хепнендом. м. м. ђеносгл нског лица, доблја се по датак да су 48 одстр нријављсних на заводу „бсз земљаши”. три одсто и.мају пољопривредни посед, док 49 одсто лица су чланови пољопрлврсдног домаИинства. С тога их у Заједн-ици запош љаваља катсгоришу у два низа. 1-1 то на лица која траже запошЈвење и стварно нсзапошл>ена ли ца. Према задњсм попису, 73 од сго било је стварно нсзапошљено, док су остали добилм пгтулу „тражиоци запошљсња'’. Њих прати врло често и спитет да су одбили понуђсло запошл>ен»е. Дужина „стажа” На евлденциЈМ код Заједиице запошљавал>а налазл сс 30 одсто будућих учеаника огласа који већ имају радии стаж, а остали иемају у својим раднлм гавижи цама попуњену ни јсдну колану. још мало статистике по евгиденционој лисгм нсћс сметати; пајве Гш број су млади од 18 до 25 го дина, а међу н>има најбројнији радници са средњо>м стручиом спремо.м. Око десет одсто ллца старлји су од 40 годл-на и то су углавном радници бсз занимања са непотпуном осмољстком У тссној су вези школска спрема са дружином „стажа" у Заједиици запошљавања. Тако, око 40 одсто лица чека на посао ман»е од јсдне године. док око 30 одсто чека прско три подине. Преко три године, чекају 304 радника без зани.мања а њих 215, са средн>о.м стручном спрсмом, 149 полуквалификова/нмх радника, 53 квалификована радиика и седамнаесторо са вишом стручном спремом друштво км праве, и два диплолтлрана социолога у исгом су СХ)Су. У иззештају о раду Зајсднице запошљавања примећују да у овом псрлоду нијс карактеристич н-з кршење одредаба Друштве- •*от договора о запошл>аван>у и мож.е се рсћи да је једини вид његовог непоштовања било прсскакан>е редоследа при избору кандидата To сс може закључита из броја приговора нсзапошљених Арбитражи која је v 30 расправа вашла 15 повреда Друштвсног договора, И овако мала бројка прекршаја има своје каралсгеристике. Чак 14 ткхвреда десило се у првој половшги годмне што наводи на закл>учак да ie „поновл>ен1и” Закон о запошљавању постигао циљ ти.мс пгто је утврдж) обавезу по којој је радна оргаиизација која запошљава радника дужпа да лзобор врши по реду са ранг листе. KO ЗА КОГА НАВИЈА И маљи проблеми у овој иатоЈ ЗаЈединцн изазивају л»уде да се „сналазе’', а нека моли питање „како доћи до свог парчста хлсба". Неструч нн, кратковиди ц ттрнстрасни кадрови, наравно уз сагла сност 1«з врхова раднлх организација, својски помажу да се снтуација јопх впше замути. Слободно можемо да се питамо: За кога они навијају? Шта зиачи то што Цементара пз месеца у ме« сец запошљава радннке на месец дана. Шта значи то када се психолог у Заједшпш запошљавања својскп залаже за преквалнфикацију као један од излаза у решавању незапослености. ..обрађујс кандидате’’, молн нх, куми, онп се одлуче да од економиста постапу обућарн, гимназиста оде у реглере, хемпј ски техничар у пакере после седам н више година чекаља на „бироу”, а сутрадан на мала врата днрекпх) у одговарајуће радно место, врцка јући, ybe нека в-ихова млађа, летппа или „рођенпја”. колегеннца. Или пгга значи то кад нз Стакларе одбију да прпмехемијског технмчара на место гравера, са образложељем: ,3намо ми њих, тражп ће ново радпо место", а кроз три дана при.ме другог хемиЈ ског техпичара на место чистача. Можда овај други пе ће ново радно место ..из л»у бави према метлр”. — Лица к.оја иду на прек валификацнју доживљава1у то као неправду« као принуду, јер * се м>»зги са краћчм „стажом” запошљаваЈу на од говарајуђим местзма, каже пспхолог Душииз Кркнћ. He можемо овде а да се не поткрепимо ззкључцима и?. рептоналног документа којм садржн изразе каквн су: другатвена нестабчлност, губљен»е нлузпја и разочарсње омладиие. Надамо се да ни кадровцигиа, ни руково дноцпма нпје ово циљ. М. М. Празник жена обележен је бројним манифестацијама. Поред свеча>.«л акацемнје и изложби ручних радова уприличен је и при Јем за друшгвсно-политичкс радннце у Скутшггини огпптине. На свсчаној академиЈи повопримљеним другарицама — чланипа ма СК уручене су партијске књижице. ICAMATA HA i ШТЕДНЕ УЛОГЕ ’оаЗ V -'4 ИНВЕСТБАНКА — ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА ЛАРАКИН — По виђењу 7.5 одсто — Орочена на 3 месеца 6S одсто — Орочена на 12 месеци 71 одсто — Орочена на 24 месеца 73 одсто Кад с.е говори о раду Арбитра жс истиче се доприисс друштвеног правобраниоца самоупраБља н>а и илспсктора рада који скоро рсдовно учесгвују у расдравама чиме сс постиже правиллијс решаваље проблема. М. Миленковић КАМАТЕ СЕ PA4YHAJY ГОДИШЊЕ ВАЖЕНЕ КАМАТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — По внђењу 73 одето — Орочена на 12 мссеци 9 одсто — Орочена на 24 месеца 11, одсто — Орочена на 36 месецн 12,5 одсто КАМАТЕ СЕ PA4YHAJY ГОДИШЊЕ ВАЖЕНЕ КАМАТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — Депозити за ста.мбену изградњу н унапреБсње привреднс делатности HAMATE НА КРЕДИТЕ 2 одсто — Креднти за стамбену нзградљу Депозит (дииарсги и продате девизе) 16 одсто — Крсдитн за унапређењс прпврсдне делатности 16 одсто Депознт (двнарски и продг.те девизе) 16 одсто ЉУДИ, ДА ЛИ ЈЕ TO МОГУПЕ!!! ЛЕЊигиоддгки ншзик - хм Да је могуће да ћемо после ДЦР, Пољске, Француске, Мекспка, Вснецуелс, Перуа ... и ми, Параћннцн као први v Југославији н је дини уз Београђане, на пар кету Хале спортова видети чувенн Лењинградски мјузнк — хрл? Велпки балетни и играчки анса>1бл, бЈвештав и костн * ми, виртуозни на инструмен тима и осталим реквнзитима, акрсбате и .чађноничари, кловнози п вокали, који су дизалн на поге публику широм света долазе и у Параћип?! Био би то прави празник за очи, уколнко разховори који се сада еодс уродс пло дом. М. М. РАДНО ВРЕМЕ ШАЛТЕРА Шалтер М. Тнта 43 — од 6,30 до 18^0 — Попедељак од 6,30 до 17,00 — Субота од 7,С0 до 12,00 часова Шалтер М. Горког 1 — од 8,00 до 15,00 — Суботом ке ради ЕКСПОЗИТУРД РАЖАН> — од 630 до 14,30 — Субота од 7,00 до 11^0. ОБАВЕШТЕЊЕ О УПИСУ УЧЕНИКА Y ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Упнс ученика у први разред основне школе обавиће се од 1. до 11. априла 1986, године за градске основпе пгколе, а у времену од 5. до 16. маја 1986. године за сеоске основне школе. Право п обавезу упнеа имају деда рођела 1979. годаце. Поред ове деце, могу се уписати и деца роћена до 30. јуна 1980. године, на основу мншл»ен>а посебне комисцЈе, а рок за пријаву исте Је до П. апрнла 1986. годние. Остала обавештеља роднтелп могу добптп у свнм основним школама и у СИЗ-у основног образовања и васпитаља у Параћнну. Саширизични yiao И мени капље одзто — прокшињава ми кров. Какви су налх односи није нц чудо што наталхпгет опала. Нисмо сптничарн, правнмо са.мо крупне грешко. Сви органи функинонишу, а стање н даље безнадежно. Зоран ЖнзковиЛ Гледао Је нстиии у очп — затворених уст«'». Нама тону лађе зато што су поједишш посисалп сва вссла. Спуспгте руку, не знал< ко коме гледа кроз прсте. Кад би нестало зла м;: бн га направнли од добра, Зна.м за јадац — неђу да ми мерс кости. Милпјан Деспстовкћ Другови, су.чњпзо ми је што аде гурате напрсд кад сте ма увек држали у позадинн. Борсћи се за богату будућност, осиромашнсмо садашњост. Чадомир Д. Јовановиђ Државу је најлакаде погодати промашенпм инвеспшијама. Тек кад мућну главо.м поједнпцп открнвају покварене мисли. Све Је створно од својих десет — девизшпс књнжица. Иако је био лукав благајник. лиснце је упознао тек на рукама. Мирослав Чопа
I Поточац САСТАНАК ПРВИХ ГЕНЕРАЦИЈА • ПРВЕ ЧЕТНРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСМОРАЗРЕДНЕ ШКОЛЕ Y ПОТОЧЦУ САСTARE СЕ 24. MAJA ОВЕ ГО ДИНЕ, НАКОН ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ. Поред уобичајепог протокола сусрета генерацнја: прозивке v школској клупи, одавањс поште умрлнм дру говпма и паставннцпма и рапорта, одрасли ђаци he обићи нову школу и разговарати са колективом о даљој коппшуираЕој сарадњи генерацнја и матичне школе. За протеклмх 30 година Ос новна школа „Вук Караџић” у Поточцу пзрасла је у просвстну установу са впсоким угледом, а недавно је одабрана за огледну школу по програму УНЕСК-а. Сви зашггересовани бившн Ваци овс школе могу се јавити Иницијативном одбору на адресу: Борка ПетровнН, секретар OIII „Радаојс ДомаHOBiih” v ПараГишу илп Е»а телефон 035/53-054 и 52-270. М. Д. Својново ТРАЖЕ ТЕЛЕФОНЕ Тренутно у Месној заједнпци Својиово постоје четр десет и трп телефонске Bese, али 1е број заинтересоcainix за увоБење телефонског anapaia v домаћинства далеко већн. До сада се при јзвило преко 130 мештана. AfediTini, телефокске центра Ле у Својнову још нема, иако су представннци ове Месне заједиице и OOYP-r * ПТТ више пута разговарали о овом пнтању. Због тога су представници овог села улутили жалбе Изврптом савету Скупштнне општине са молбом да пм помогне у ре шавању овог питанл. М. Д. I।------------------------------------------ Књижевни клуб „Мирко Бањевић” и његова секција НКАР позивају Вас да наручите најновија издања: 1. Момир Станисављевип: PYCKM РУЛЕТ (афориз.ми) 2. Миленце Илић: ЛАДОЛЕЖИ (приче) 3. Мирослав Чопа: МОСТ ОД СЛАМЕ (песме) 4. Славица Благојевић: ШКОЉКА (песме) 5. Иво Антић: ЛАУРИНА ЛАРВА (песме). Цена по примерку само 150 динара. На купону назначите редни број кљига које желите да купите, а купон пошаљите на адресу: Књижевени клуб „Мирко Башевић” (CM3 културе), ул. Бранка Крсмановића 47, Параћин и сачекајте поштара коме here платити наручени нзнос. (пме и презиме) (адреса) (потпис и број личне карте) КЊИЖАРА И АИТИКВАРИЈАТ „ДОРОТЕЈ”, УЛИЦА МАРШАЛА ТИТА — ПАРАНИН НАРУЏБЕНИЦА Овим неопозиво наручујем —— примерака књиге песама СЕДМОГЛАВА — Мирослава Димнтријевића no uejni од 300 дннара по примерку. Књиге ми пошаљите на адресу ----------------- -------- ---------------------------------------- (име и презиме, улица, број и место) (потпис и број личне карте и од кога је издата) (Купон попуните, пошаљите на нашу адресу н сачекајте поштара да му платите наручеио УПОЗОРЕЊЕ ПЧЕЛАРИМА ИШИ НИМЕ ф Помор пчела у последње три годинс изазвао је катастрофалне последицс у пчелињацима широм наше општине @ На многим кошницама преполовљен је број друштава, а нарочито код оних пчелара који нису на време спроводили обавезно лечење Дејство паразита сеодразило негативно и на продуктивност одгајивача. Приноси су смањени и по 20 килограма по кошници, а у просеку од 10 до 7 килограма. Смањен je и принос најпогребннјих производа за фармацеутску индустрију, прополис, матнчни млеч, полен, восак и пчелињи отров. Заразне болести по закону о спречавању и сузбнјању пчелнн>их болести се ссрставају у две групе. Заразне болести пчелињег легла н обол>ење пчела. Законски прописи о гајењу пчела обавезуЈу сваког пчелара да преузме обавезно лечење заразних болести н да љихово обољење пријави ветеринарској инспскцији нли Удружењу пче лара „Грза” у Параћину. На тржишту за све болестп има лекова са приложешш упугством и дозама за употребу. Најефикаснлја мера одувек је била превентива, однооно спрово ђење санитарно епнзоолошких мера. Да не би дошло до обољења, сваки пчелар је дужан да преузме следеће мере: На пчелињаку треба држати само јака друштва јер код јаких друштава сс ретко појављују пчелнње боУЧЕСТАЛЕ ПОЈАВЕ 3W3E1E ЖШ8ЕИ0Г ЗЕИУЖД И даље се врше заузећа друштвеног земљишта иа територији општнне Параћин и то углавном поред пугева. Мада се ради о малим површинама та заузеђа у сгвари чине велику сметн>у у кормалном коришћењу тих саобраћајница. Такође постоји заузеће бившег корита Велике Мораве код Чепура, а оно »ије посто јало јер је то земљиште било под водом. Y договору са директором Општинског геодетског завода ово земљиште треба премеритн и поново га вратлти у гграво власнпштво. Да би се спречило даље или поновно заузеће друштвеног земЈвишта, потребчо је да се све пољопривредно земљиште преда на управл>ан>е и коришћење пољопривредним органнлести и штеточине, каже хјожидар Матић, дугогодишњи пчелар и инспектор у пснзији. Хигијена кошнице такође игра врло важну улогу и на њој се мора редовно обављатн дезинфекција. He треба никако узимати нити дазати пчеларски прибор на услугу, а пре прегледа кошнице треба обавезно опрати руке. Ако се набавља ју старе већ употребљаванс кошнице или пчеларски прибор тре ба их добро дезинфиковати на пламену. Благовремено замењиватл матицу и за прехраиу пче ла не узимати мед од пчелара чија друштва су под су.хњом. Сатне оонове које су израђенс од дезлнфикованог воска су такођс гаранција здравог друштва у ко шници. Сунчеви зраци, познато је, убијају узрочникс заразних коју празну кошницу и на врсме мењагги кошницс које су биле дуже у употреби. Сваку појаву заразних болести власник треба да пријави Ветеринарској инспекцнји илн у Удружегвс пчелара „Грза”, улнца Саве Ковачевића број 7 у Параћину — саветује Божидар Матић. М. Дзацијама које ће о ц^&цу.врдити рачума,. обраБцватп, нродавати, куловати или арондирати. Радна органлзација „1. мај” пошто сада има свог геометра, кренула је у идентификацију друштвеног земљишта па свом подручју како бц сс устројила тачка евиденцнја. На основу података са терена, поднећс се захтсв за доделу нераспо ређеног земљишта. Што се тиче лзвршенл закона о проглашењу ошитенародном имовином сеоскнх утрина, пашн>ака и шума, према нзјавп директора Опшпшске геодетске управе, на нашем подручју Закон је у целости спроведен. М. Д. Лешје: ПРВА ИЗЛОЖБА По први пут у Лешју је организована кзложба ручних радова жена из овог се ла под плавином Бабом, зах ваљујући актнвности Секци је за друштвену активност и положај жена. Изложби, от вореној 5. марта присуствовала је поред гостију из По повца II Параћнна и Добри ла Борђевић. председница Конференцнје за друштвену активност 11 положај жена која је и поздравила присут не. Изложба је успела захваљујући радовнма: Јане Глнгорпјевнћ, Душнце Стојановић, Љнљане Богдаиовић, Мнре Стојановић, Олге Бла гојевић, Димчету Легајанин, Дари МилеЕаковић, Радици Лалету Миленковићу, Љиља ни Милутиновић, Душици н Браики Јевтић, и Ради Милу тнновић. Како нас Је обавестпла Славииа БлагојевиН, поедсед Inma Актива жена v Лешју, жепе овпга села 22. марта he отпутоватн на једнодневни излет v Беогј>ад п том приликом посетнће и Ме.мо пнјалии центар „Јосип Броз Трто. М. Д. ПОЧЕО ДРУГИ КРУГ „СУСРЕТИ СЕЛА ’86.” НА ЧМУ ДОБА МУТННЦА Q Са 471 бодом, односно 4 мање од водећег Извор на другом месту Приредбама Бусиловац — Сикирица, Рашевица — Забрега, и Доња Мутница — Горња Мутшша отпочео је други крут ..Сусрети села ’86" у параћинској општини. Y сусрету Сикирнце и Буснловца нмје се могао очекивати врхунски домет, јер су обе екипе прплично неспремне ушле у обо такмичење, са врло младим учесницима, од којих, наравно, не може да се ни очекује више него што би дечвји узраст дозвољавао. Сикнричани су насту1ШЛУ без народног обичаја, а максималне оцене је добио једнпо фрулаш, тако да је Сикирица завршила свој поход у „Сусретима села" освојивши у другом кругу 493 поена. Y екнпн Бусиловца није дошло до зиачајних промена, али је похвално и то што су младн уопште успели да изађу на позорницу, ако се зна да су односи у селу доста несређенп. У Рашевици 12. марта гостоваааје Забрегаиса богатим извораим блоком v коме је солиста певач максимално оцењен оо војила 220 поена Савременидео програма изведен је у пуном рит му у коме је посебно доминирао фолклор. По оцени жирија, рсжија овог дела је добро осмишљсна, а уведена је извесна новина код извођења новокомпонованих песама. Екипа Рашсвице ули ла је изворним фолклором пове рен>с екипе да успешно настави програм. Народнп обичаји овог краја, добри свирачи, певачи и оецитатори оовојили су завилан број поена. Жири у саставу Ду шан Петровпћ, Нсвица Петровић II Небојша Јеличић ставили су прихедбе на гардеробу прили МИОДРАГ ГК1ИА МАРКОВИК НАПИСАО XPOHHKY ШАБЦА, ЧЕПУРА, ДОВДЕГ ВИДОВА И СТРИЖЕ @ Наставкик разредне наставе Миодраг Гиша Марковић, административни радник у Основној школи „Радоје Домановнћ” у Параћину. двадесет-година писао хронцку четзоросеља: Шапца, Чепура, Доњег Видова и Стрнже Више од књиге © Хроника чека издавача Обиман рукопис од преко петстотина страница, писан скоро дзе деценије, садр;ии грађу о развоју четири поморавска села која су у прошлостн Вила веома блиско повезана. Меоутим, ова хрокпка пе остаје само у границама теме, веп се прелива н изван својих поглавља, баш као и Морава, превазилази своје корице и пружа нам много више од тога, даје нам слику и ширег Поморавља. После уводног дела са општим историјаким чињеницама, следи поглавље о поплавама и Морави, у коме је Миодраг Гиша Марковић деггаљно oruicao велике поплаве у Поморављу, сплаварење и пловност Мораве, а све поткрепље но докумантлма и историјским чвљеиицама. Y овом поглављу можемо наићи и на опис свадби за време поплава, затим на податке о умрлима који ни су могли бити сахрањени за времс поплава, а поглавл»е нам доноои и изванредно описан начин риболова и рибареи>а на Морави са детаљним опнсом рибарског алата и заната. Поглав.ље здравствене културе бави се описом развоја научие медшџше у овим селима, али и шире, од првих лекара, првог пелцоваља до савремене медицине. Везан чврстим коренима за народну традицију Гшпа Марковић описује и народно лечење и траварење, детаљно износећи ту старинску праксу. Поглављс о насељима доноси нове детал>е н може послужигпи аа расветљавање прошлосги овога краја. Многа насе ља, којих данас нема, била су у блиској вези са Шавцсм, Че пуром, Дон>им Ввдовом, Стрижом, а то су: Жлроаница. Врбово, Крушар, Данково, Столовци... V делу рукоплса којн описује стднрвнигцјтво датц су мно гидеггаљи о мцграцпјама п саставу становшгштва у ова четирн села са неколчко најваж inijnx генеолошклх стабала. Врло је богато поглавље о затшан>у људи у ово.м крају, затим и о стамбеашм објакти. ма, почев од оибара, бусара, сојара. чатмара, долмара, тал пара до данаппвих модарнлх граЈзеоииа. ком касгупа која нијс била прилагођена духу програма, али је и поред тога доделио 235 поена екипи до.гаћшна. Посебан доживљај збио се у Доњој Мутници у среду, 12. марта приликом гостовања екипе из Горље Мутнице. Два села која потичу од истог насеља — Златице, приказала су изванредан програм, а посебно екипа Дон>е Мутницс. У првом наступу Горн>омуткичани са врло младом екипом освојили cv равно две спутине бодова у културно-уметничком програму, а посебно добро је оценлсн наступ водчтељке Вере Шутић и певача Зорана Петровића. Дон>а Мутиица је приказала до сада најбољи програм у „Сусретима села". како један одушевљени гледалап реМиодраг Гиша Марковић 1 Посебно је зашгмљив у етнолошко.м и етнографско.м еми слу део о народном животу у По.морављу који обухвата народне обичаје, друштвенп жи вот и празновердцу. — Рођен сам у Шавцу, значи на обали Мораве, и у овом крају сам провео свој жпвотии и раднн век. Пре отприлнке четврт века наша села су обузеле корените друштве не про.мене, и траднционалне вредностп живота на селу су почеле да се нагло заборављају. Желео сам да сачувам неке детаље нз тога, па сам почео да белсжи.м неке обичаје за које са.м сматра да су карактерисшчнп за овај крај, каже аутор хронике. Међутнм, кад сам ступио у коитакт са професором МОМИРОМ ЈЕЗДИНЕМ оп ме је охрабрпо, под-, држао н упутио како да успе * uiiio наставим опај оби.иан посао. Током овог времена коче „слнемаскоп колор". Најбоља режија МиладЈша Стевановића у којој је све било на сво.м месту и природно, са богатЈБм детаљима из фолклора и етнографије, изванредна конферанса са пуно чи њенлца и богатом народно.т лексиком, најбол>а женска група пе вача, фолклори који су добили максималне оцене, изванредан народш! обичај. приказан у ефс ктном драмском тону, добри певачи, рецитатори и комплетно цела екипа Дон>е Мутвице. која је уз то и најбројнлја, допринела је да жири Милава Ђокића додели 248 бодова. односно само два ман>е од максималног броја. Са овом оценом еклпа Доње Мут кице је поново доказала да јој за сада нема премца и да воло опрехно дочекује 14. септембар и емисију „Знање — имање" ко ја he се снимати v новоизграђеној сали. До краја другог кола остали су сусрети Извор — Сиљи Вир, Дре иовац — Поточац, Буљане — Крежбинац, Голубовац — Плапа, Стубица — Текија, Дон»е Видово — Својново и Шавац — Батари. М. Д. ристио сам обимну грађу Завичајног музеја у Светозареву, архива СР Србије, архива у Светозареву, затим летслисе школа у свим сели ма, обимну стручну литературу, нисам запостављао ни ус.мена предавања п потврђена сећања људи овога краја, каже ГИША МАРКОВИН. Рецимо, интересантно је рећи да је школству у овом крају придат великп значај, да је на пример Доље Видово имало прву шко лу са интеркатом у коме су становала деца из околних села. Књнга је првенствено намељена unipOKoj читалачкој публици, свим Моравцима и оии ма који воле овај крај и ове људе, али и стручњацн могу наћи за себе понеки бисер за свој мозаик. Значи, књига је писана популистнчки, да буде драга књига у свакој по.морав ској кући, каже Марковић. Мислим да ће ове четири ме сне заједнице битн заинтаресо ване да заједничкљм онагама и средстшша објаве ову хронику, јер су и до сада ова села показала висок степен сарад4ве и соллдарноспг. Сматрам да lie и друге оргашгзацијс узети учешћа у финансиран»у лздан>а ове хронике, јер верујем да ће здравство имати интереса да се још бол»е осветлп кроз нсторију ова врло важла област, затим верујем да ће школство, такође, показати разумевање за опо поглавље у кјмгзп које говори о развоју просветних установа у овом крају, п да ће и оно учествовати у објављивању кн»иге, на да се аутор обимног рукописа који очекује издавача. Жнвог и историја људи ово га краја веазни су за Мораву. у прошлости су много зависплц од ite, која је у ствари била жнла куцавиша живота на обалама Мораве. Зато са.м сс иосло Ш1ШЛ>У да ову хронику u пазове.м „Ој Мораво, јој” ка?ке на крају Миодраг Гнша Марковнћ. М. Дшштријевцћ
19. MAPT 1986. • БРОЈ 304 ЗБИРКА АФОРИЗАМА МОМИРА СТАНИСАВЉЕВИНА „РУСКИ РУЛЕГ ЗА Ш ШЕ ® Y Бнблиотеци „Др Вићентпје Ракић' априла бићс промовисана збнрка афоризама Момира Станисављсвића под назнвом „Руски рулет” Из ложба нздаваштва у Параћпну од ослобођења до данас. Мо.мир Станисављсвип, млади лараћннскн песник, аутор библиофилског нздања „Дани терапнје", поодавно се огледа и у писаљу афоризама и на том плану постиже запажене успехс. Као рсзултат тог сатиризнчиог рада јс збирка афорнза.ма под називом ,,Руски рулет” која ових дана излази из штампе. „Рускн рулет" садржи 60 одабранпх афоризама које су | за штампање препоручнлм уреј дник „Јежа” Мпловап Вржи-ј на п књижевник и „Књижевне речп” Маринковић. уредник Предраг Књигу је ликовно чки спремио Срећко и графпЗдравкоТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА IAJMM МАТЕМАТИЧАРИ К ШКОЛЕ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЂ" IIIIIIIIIIIIIIIIHIiltllllllllllllllllllllllllllllllnilllllllttllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllll'Illlllllllllllllltllllllllllllllllllllltlllllllllllllilllllllltlllllllllllllllllllllllllllllll Такмпчсља ученнка основннх школа иаше општипс су у пуно.м јеку. Мере сс знања п способности међу најталентованијим Бацима пз разних областн. Бнјс сс битка за квалитст, за највећи бод, за свој н пласмап школе своје. Будс радости, а и noнека суза због случајне грешкс илн малсра. А нза свега тога стоји пуно рада учсннка и њпхових наставника. За ученпкс Основне школе ..Стеван Јаксвљевић" нијс би ло тре.ме која би н.м у.машпла концентрацпју и одузела иајвеће оцене пз математпкс. На општпнско.м таклшчењу 1. мар та којс јс и одржано у по.мснутој школи, ученици ове шко ле изборплн су прво место. На друго.м месту у укупном пласману јс Основпа школа „Радоје До.мановић”, а пза н>е је Y шестом разреду на првом месту је Никола Маркичевић. „С. јаковљевић" и Владимир Снмић. „Р друго.м месту „Б. Јакшић" и пз Поточца. ДомановиН”, па Miirtui Кецман. Светлана Марић Основна школа „Мо.мчило повић-Озрен". Гледајући поједпначни с.ман. у четвртом разреду noпланајвобље зпаље пз математикс је показао Марко Блажевић, учс iniK ОШ „Радоје Домановпћ’, вић, а издавач је ИКАР (Из- па другом месту је Олпвср To давачко књпжевно артистичка доровић, такође пз овс шкорадионица) и Књнжевнн клуб ,Д1ирко Бањевић”. Збирка афориза.ма „Руски ру лет” обогатнће овогодппт.н МеБународнп дан шале. Hanne. 1. априла у Библиотецн „Др. Вићентије Ракић" одржа he се Књижевно всче и прог.о висати поменута збирка. Ton, приликом у „Југобанцн", бнћс! отворема изложба пздаваштва} у Параћнну од ослобоБења до, данас. ле а на трећем Дејан Живковнћ, нз ОШ „Вук Караџић” у Поточцу л Данијела Павловић из Сикирице. С Ј. Meby х^ченицима петог разреда најбоља ,је Сузана Пстровић из школе ..Радоје ДоманоrkIi” пза ље јс Слободан СаBiili, ученик ОШ „М. Поповић”, а треНепласпрани су Ненад Станишић, ,,Р До.мановпћ" и Весна Стефановић, „М. Поповнћ". ИЗЛОЖБА СТАКЛА И YHHKATHE ТРИКОТАЖЕ Песничка олимпијада I ПЕСМА БРОЈА ВАША МЛАДОСТ ЈЕ Y НАМА СЕВЕР Север је место пуно снега, тамо Ескими живе у кућама od леда. Саша Спасић, „С. Јаковл>евић”, сед.мом разреду, Mima Петровпћ, х^ченпк ОШ најбо.вп је у иза ibera је „Р Домановић”. а па трећем Бојан Божи iiouiih, ОШ ,,М. Поповић”. Драгана Митић из Доље Мутнице најбоља је у конкуренцијп ученика ос.мог разрсда, другопласнрана је Е.мина HinccfiMh из ОШ „25. мај” пз Поповца, док је на треИсм месту Јелена Иванншевић нз школе „Стеван Јаковљевнћ". ОШ „Бура Јакшић”, а на трећс.м месту јс ОШ „Стеван Јаковљевић”. Ynopcbyjvhn појединачнс пла смане, у шесто.м разреду најбољи су фпзнчари Владимир Симпћ, .,Р. Домановић" и Милап Кецман из ОШ „Бура Јак шиИ”, на друго.м месту су Ма ја Милосављевић, „Б. Јакшић”, Весна Дшшћ, ОШ ДомаиовиН”, и Светлана Марић, „В. Kapaunh” — Поточац, док је на треће.м месту Е.милија Стаи ковић, ОШ Јакшић”. Маја Марковић, ученица ОШ „М. Поповпћ" је најбоља у гс нсрацијп ссд.мог разреда нашс општинс, другопласиран-и су Александар Вељковић. ,,Р Домановнћ”, Александар Годић, „Б. ЈакшиИ" и Снежана Стефановић, ,.С Јаковљевић’’. ^а на трећем Марковић, повнћ”. Најбољп месту јс Маја Д. ученик ОШ „М. По физичар у осмом Јасмина Жнвановић, И.з физнке добро знање разреду је ученпца ОШ „Р Домановић . Најбољл младн физичари пз основних школа name општине так.мичили су у ОШ „Радоје Школа домаћин, то показалн, п.ма знчаре, што јој се 8 марта До.мановпћ". резултати су најбоље фпје н допело прво место .V свеукупном плас .ману, друго .место је припало © За Дан жена нова изложба стакла Цветанке Вукобратовип © Прва изложба гате колекције одевних прсдмета Олге Савић Стефановић ооНенад Вељковић, из школе „Р Домановић" је па другом месту, док је Славиши ПетроBnhy пз ОШ „25. мај” из Поповца припало треће место. Драгица и Јелена најбољи рецитатори Осећа.ч да буја младост у мени, да растс дивно. као плима, ал’ нијс она ca.no .поја. и ватс младости у мсни и-па. За ову снагу, и ова крим, што иосс мојс cptic и тело, мало би једна младосг била. то је и ваше младости дсло. Јср нијс могла иодвиге ваше, тск тако побрати трава и тама. а своју љубав за слободу ја нисам умела створити сама. Ко јс мени све ово дао, HeOocaibane снове своје. осо младости, љубави део, све taro је знао, сбе што је хтео. Ја са.мо тако разумети могу ту л-ладост и снагу, тто расту као -илима, а моја младост много је лепша јер у њој ваше младости има. Игло мила игло када је кућа њи.ча свима, их чува је хладна зима. У зи.пскс вечсри каб ветар фијуче. ески.пска беца играју се icod своје кућс. Тамара То.миИ, VI-2 ЧУДНА ЗЕМЉА To 71 ii Милица Гајнћ, VI1-2 ЈЕСЕН , је зе.пља иза ccda.u гора близини разгранато? бора. иа бору томв ластааица стоји, малене nruhe нтичјим млском doju. ,1 на спрату всверица од У подножју od сеетских ниже. ораха огрлицу ниже. бора чачка, на Z псу спаза, 1 пробле.па боли је нс глаза. И док она ужива v дугиевном миру Галерија Завичајног музеја била је претесна да 6. марта прими све лосстиоце и поштоваоце уметности, пре свега рада суграђанкс Цветанкс Вукобратовнћ, дизајнсра Српске фабрике стакла. Цвста, чије је н.ме срасло са градо.м на Црници, баш за празник лссна показала је још једном да жена и поред много животних н радних обавеза успева да нскажс своје квалитете. инвентнвност, суптилност и емотивност кроз своје стваралалаштво. тав процес од кудеље до налног производа, дело је фиU.IЊена жсл,а за размпцатем граница људских могућпости, за ширен>е видпка п простора људској пракси н мисаоном напору. за брисање.м граница псжнн.м половима када су рад н стваралаштво у питаљу иска зани су и ово.м новом колекцијом стакла. — Ови лепи употребљивп предметм од стакла украшавају многе до.мве, многе друштвене простбрије у целој нашој земљи и широм света. По Цветапквним нацрти.ма опремљеии су најлепши хотели у зе.мљи. О ово.м великом дизајнеру дискутује се на Загребачком, Београдском и осталим сајмовима у нашој земљп и ши ре. Излагала је Цвета своје радове на многнм самосталннм и заједничким изложба.ма на којнма је добитник многнх прнзнања, од којих да поменемо са.мо нека: Дипломе за добар диза|н 1973. у Загребу н Београду, 1982. године у Београду, награда за дизајп 1976. у Загребу, па 1980. такође у Загребу, .медаља на Mebyiiaродној нзложбн стакла и кера.микс. Јаблонец Чехословачка 1978 Цвета се у свом уметннчком стваралаштву не понавља. Немирна духа и огромних стваралачких потенцијала, непрестано истражује, оваплоliyjc своје нове ндеје и тако обогаћује културнн лачки жнвот нашег новим изложбама. ангажовано ради и и ствараграда увск Она всо.ма на подстицању стваралаштва у радној организацпји и шире. Y то нас осведочава и овај потез да је госта ове своје изложбе открила са.ма н настојала да нам вечерас приушти задовољство да доживимо и оценнмо богат ство инвентпвности при.мсњене уметнице из народа ОЛГЕ ВАСИН-СТЕФАНОВИН, до.маћице из Светозарева, нстакла је НАДА ЈОВАНОВИЕ, сскре тар СИЗ-а основног образовања и васпитања, отварајући изложбу. Олга Васнћ-Стефановић, пред ставила се нашој средини овом приликом делом из своје богате колекције одевних пред.мета, урађенпх од природне вуне у комбинацији са свилом. Чигннпх руку. Са пуно рафинира ности, истапчаног укуса, Олга обавља овај уметнички посао. Y Н.СПОМ стваралаштву јс доминантна жеља да радној, презалопсленој жени даиас, омогуНн да са мало времена на лора може врло лепо да изгле да у њсним одевним предмети ма. — Волела can увек да сс ле по обуче.м. Ннје било могућно стп да то на другп начин постигнем Beh са.м од мајке добнјала на располагање количину вуне. Е, онда је же.ва за лепи.м ствари.ма разне ндсје претворила у стварност, чији су резултатн привлачилп пажљу. прво мојих другарица, па окда и ширс, и ето од тада па до данас „играм се” и свака та игра даје нове резултате и идем даље и не знам када ћу у томе статп, речи су Олге Ваоић-Стефановић. „Говорљпвост је ДаР душе... каже Ла Бријар. Да је то тако увернли смо се слушајућн нај бо.ве младс рецнтаторс, ученике основнпх школа наше оп штине, 6. марта у Основној школи „Момчнло Поповић- -Озрен”. која је била и домаhini овог так.мичења. Победници школскнх такмпчења * Xuiabu (I до IV) и средњи узраст (V до V^I). н>их шеснаесторо представило сс стручиом жирију одабраннм пссма.ма. Највеће оцепе, све саме десетке, дсбила је у млаbe.\i узрасту Драгнца Кантар, учснпк ОШ. „С. Јаковљевић”, освојивши ти.мс убедјвиво прво место, друго место је лрнпало Милану Јокснмовићу, ученнку ОШ „В. Kapaunh” из Поточца, а на трећс.м месту су Слободан РапВеловић, ОШ „Р. ДомаповиИ” и Снежана Петко вић пз шокле „Бура JaKUinh”. V узрасту од пстог до осмог разреда најболш рецптатор је Јслсна Кантар, такоће ученпк ОШ „Стеван Јаков.Бевић”, дру го место је припало Зорици Стевановић из школе ,.Б. Крсмановић” из Сикшрпце. а трс hen.iacnpana јс Весна Зечевнћ, ученнк ОШ „Бура Јакшић". Y укупно.м пласману. прво место у рецитовању припало је ОШ ' „Стсвап Јаковљевић” па друго.м месту су ОШ „Бура ЈакшиИ' Школа „Бранко Крс.мановић” из на треће.м месту је Домановић’. Сккирице, a је ОШ „РадоJIIIII lllllltllltlllllllllll|||||||||||||l|!|||i||||||||||||||||||l||||||||||;||lllllllllllllllllllllllllllllllllllli:illlllllllllllllllltll' Аудицнја, Аудиција, Аудицнја, Аудиција, Аудиција МЛАДИ, МАЊЕ МЛАДИ, БАЦИ, РАДНИЦИ СЕЉАЦИ И ПРИРОДНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈО За свс вас којн се осећате способним и с.матрате да имате склоностн и могућности да постанете глумац, ово је познв. Осећајте се позванпм да у понедељак, 24. марта у 19 сати дођете у Градско аматерско позорнште на аудициЈу. Потребно је на аудицнјн рсћи неки стпх, монолог или по приншшу ..покажц шта знаш" убедити. не тако строгу и опасну комнсију, у своје глумачке способности и тако постати члан хметннчке куће која већ шездесст годнна жпвн и радн у вашем граду. Служн се кафа н чај (пре.ма могућностнма). Jllllllinilllllllllllllllllili: lUllbliili>u llllllllllllllllllll 1111111111111111111111 111111111KI11] llllltllttllllllllllllllllllll||IH| i. С. ЈовановиН С. Јовановмђ ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” ПОЕТСКА Б1ИРНВДА ф Квалитет и масовност © Бројне награде и похвале за литерарно стваралаштво Сусрет са члановима литерарне секцнје Основне школе „Стеван Јаковљевнћ” пријатно је изненађен>е. Y једно.м трену тку билл с.мо по.мало и збуњенп питајући се одакле толико легшх речи. доорог стиха. талента... Јер, кад за један сат дружења чујемо преко педесетак младих песника остаје.мо без речи. A то није ништа hobo, увернле су нас Радмнла Марковић, Марија Томић, н Марија ПетровиИ, наставннце српскохрватског језика. Сваки лнтерарни час, сазнали смо, право је књижевно посело. Читају се песме, прозни састави, учц се како се пише и воли писана рсч. Отуда бројна признаља и награде ученнци.ма ове школе на многим конкгрсима у општини и шире. Таленти се pabajy, али и стварају. И ово вече посвећено „Песничкој олимпијади” биће MHoniM младим литерарци.ма подсгрек за ново стваралаштво, баш као и стихови Мирослава Днмнтријевића, Милице ЖнвковиН, Мирослава Hone. Дејана Станнсављевића и проза Милнвоја Илића, који су се као гости представилн своји.м новн-М књижевпим ства ралаштвом. С. Ј. Поглед ми ка небу скрену. а оно плаво није, из густих црних облака јесења ктиа лије. Xoda.n мокрим стазама, па dobox на главни пут и у оближњем врту запазих уместо руже оголели прут. И ластс у даљини iiecrajy лете свом другом завичају таква је ова jcceu јссен у моме крају. Внолета Борђевић, VII-2 ОКАПАЛА КАП Окапала кап да буде слап и npyTuli јсдан да будс у свету зажслео Окапало к рат страшни turaii, dajieKOM дсчак }сдан. да не буде гладан. зрно ди дрво буде окапале очи da и свс земље da да не ihiatuu .'byoc, сузе не лију, с.10бодно засгаве вију. митеви се крај њс ваљају у сиру. Таква је та зе.^га иза седа.и гора у близинц раз1ранатог бора, коме је у подножју Окапала трава Аи буде шума, и једна мачка да буде пума. Окапао слсиаи да сузе точи. и зажеле да нрирбда му подари очи. Ал' жалост, јад, тужие пес.ие нгица, не могу мајци да врате јеОинца. Осташе само лсеље пустс, уста више не могаше ншита да цзусте. Александра Пауновић, VI-1 ПЕСМА ЗА МОЈЕ ДРУГАРЕ па исиуцала кора, због тога мора позвати доктора. Никола Маркпћевић, VI-3 БРАБО СА ЛАБРАДОРА Браћо моја са Лабрадора, вратитс ми мајку, ипо ме v сну здојила, испод црвене стрехе родила Bpaho .иоја са Лабрабора. iuto .пи узесгс мајку и одвојисте од .чеие, о. браћо моја са Лабрабора. вратитс ми .чајку! Внолета Вучковнћ, V-3 ЧЕЖЊА 3 Кут зе.пље са ког с.по и са Koia смо цедилц жито же.ш. випа. зе.пља коју с.по иили и је.ш, и на oubv палили dpeera, ?dc с.по сахранили оиа ц сина. као da је cea ipod прадедоаски. крваво на.п је блиска и ceeia. Зе.чља са које с.чо јели и nu.ui. која нам јс као срце. јасиа. и нознатија од све.чиоа: ХТЕЛА БИХ ДЛ МИ ГРОБ БУДБ. За ш за из за дечаке фине Иидије и Кине. девојчице малс I вата.палс, Африканце, Жаклина Стојшић. V I XORY ДА ЗНАМ! Американце, и за другаре из Сахаре, за дсцу са целе планете пишем ове стиховс; јер жслим да нигде не буде para. да сви.ча живс .чама и тата. Да их не n.iatue већ da ten podc Да буду срећни. бомбз и пушке брескве и крушке. сити и здрави. da се широко исбо нлави. Да ншита не омете и.ихов саи. da им слобобан ceuhc da:t. Да и коб њих увек e.iada пир то жсли сваки ТИТОВ ниоиир. Зашто је јутрос умрла дсвојчица јг.дна? И, затто .чц је другарица из Етнонијс гладна и жедна? Xohy да знам! Затто v свегу постоји 'несреИно детс? Зашто сс праве ityuiKc, бо.ч.бе ц ракстс? И ЈОШ HCUITO ж.ели.ч знаги: Зашто се подједнако нс воле сви љуои наше планете. Мирјана Буднсалић, VUI-2 Драган Стојановић, V-2 к1вана@ 8 ......................................................
ДРУШТВО ЗА СПОРТ п PEKPEAUliJY пнвалида НАЈБОЉА КАРО.1ННЛ КОШАР Жеме окуп.-кеке у Друштву м спорт и рекреаццју впвадндл општнме Параћии обележиле су свој првзник — 8. март трол:ли?оналшш такмичеље.м у пзгхалу. на комс је учество- !*ало преко 40 такмичаркн. СТОНИ ТЕНИС: ОРГАНИЗАТОРА РЕПУБЛИЧКОГ ПРВЕНСТВА ЗА ЈУНИОРЕ СПРЕМНИ Ш6 Свс тсхничкс АДЗИВ припре.мс око органнзацнје № појединачног лрвенства Србпје за јуниоре н јуннорке које трсба да се игра 29. и 30. марта у параћннској Хали спортова, завршенс су. ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА РУТИНСКД ПОБЕДД Прзо место освојнла јс Каралика Кошар, друго Олмвера Марјаковнћ, а треће Бнсрека Марннковнћ, којс јс испрсд Дрх-штва поздравпо и медаље уручмо Душац Булат. Свс дру rapnue су добнле н скромне поклон честмтке. а обележавање 8. .марта по.могле су СИЗ зз соцнјалну зашиту, Фабрика бомбона н Српска фабрнка стакла. М. Д МАЛИ ОГЛАСИ Крхмже п оправка цсраде зв свс •рсте возила. Услуге експрес. Адекcaiuap Жнмноглћ, lopiba Мутнкца. Проджјем плад. 8 ари, звано место .Лслнхо брло” код Стакларс. Мирко Војвновнћ, Хајдук Ве-вка бб, ТекжЈа. Продајем термоакумглжцвопу neh 5 кв ?.txio корлшћсну Тслефон: 53-849 после 15 сати. Мнрослав. ПродаЈсм кошпет делове за Шкоjy 100 и 110 Л. Телефои: (ОЗЗј 44-505. Продајем инкгбатор капапнтста 1100 јаЈа. Слободан Симнћ, Дурмнтсрсжа 28 Параћнн пли' телефои: 56-294. Ценж пбабхЧаГ Продајем мотоцикл. Т — 12 у схигшом стаљу регнсгрован до новембра 1986. годиле. Упитатн на те лефон: 55-036. Дајем прнжатно чаесве клжвлрж, солф«15а и теорије. Телефон: 56-030. Тражим двособаи, трособан стан за стгвсглње пли празну кућу. Јавити на телефон: 55-677 Савнћ. Огпашавам неважећом радну кн.ижипу издату у CO Параћин. на имс Зсрала АхссктиЈегпћа пз Параћнпа. Оглатгвам неважећвм сведочаиетво о завршеноЈ ОсножпоЈ школи у Варварииу школске 1974/75 годппе па nut лимаие Миловановић из Сиу.Јтрмде. От.-ишавам иеиажећи.м свслочаиство о завршеиој осиовлоЈ школи измто у ОШ ,Д5. uaj" у Поповцу иа true .Мирјапе Богдановић из Бо [зилха. I Прсдсезннштво (Јтптпнског стоногс- спраза се нз Републцчко такмичсле ннског савезз оформило је оргакизацц онк одбар, а р\коЕолство такмичода нменомо Је Стоногскиски савез Србије. Одрсђенс су м су.диЈе н сзда сс чска 20. март, крајњн рок за приЈавс, када he сс обаамти у Бешраду жреб. Познву оргаппзагора, Општипског „АБРАШЕВИБ” ЗА ПАРАНИНСКЕ ПИОНИРЕ Y оквнру републичхог првенства за јунноре у стоном тсннсу. 29. мартз у Ххчн спортова са почетком у 11 часова, гостује пнокнрска трупа КУД „Абраше внћ” нз Београда. Малн пграчн из Београда всћ су по бралн европску славу па сто прнлнкс да н Пзраћпнцн виле слзвпи „пионкр ски тн.м” много славкнјсг ку.тгурно-уме тничког друштва. стонотениског савеза Tlapahini за помоћ одазвале су се Српска фабрнка стакла, ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ”, Фабрика бомбоиа, ратлука и жвакаћих гума „Параћннка” и Шта.мпарнја. Оии су обсзбедили псхар, награде н плакаге. Међупш, до поледељка ни јсдна друга прнврсдна п друштвена организ» ција ннје се одазоала на молбу да, у оквиру својих могућностк па жпро рачуну ОСТСТ 63504-678-10126, уплати noмоћ, како бн органпзацпја овог ис .Manor так.мичења протскла у реду. Стонотенисерке на републичком такмичењу Y оквнру Олимпијскпх спортскнх ига ра школскс омладннс, којс је одржало 8. марта у Баточпнн,..стоиотениска екпла Основне школе „Л1омчило. Поповић” убедљиво је освојнла прво .место и пла школскпх Оли.мп1|Јскнх »гара. Ово прво .мссто јсш јс драже кад се □на да Је у фпкалу поражена скнгз Лаповчанкк, које су у последљпх ссам годпна држалс примат у Јуннорском стоно.м тснису. Екнпа оспоелцл сј, у саставу ссстре ЛнВелноснћ, Лна и Је- .lenn, Бнљана Јованопнћ н МариЈа Мклојсвић наЈавиле су одузкмаж примата екппи „Светозар Марковић" in Лапова. Перспсктпва екппа из 0)11 „Мсглчн ло Ппповић” бранпће бојс Параћнн. * н Рсгиона на рспублвчком такмнчсњу којс сс одржава 22. и 23. марта у Београ ду. Младс стонотснкссркс предводнћс наставннк Никола ИглнкопиК, а с&вегнчч скипи, бнће Свстислав АпбелковнП, не кадашљн пграч Текстнлца и отац Ане и Јслене. Муип;а скппа ОШ из Снкнрнцс заузсла Јс друго .мссто. Y фнналг с<- пора женн од КрагуЈсвчзпа са 5:3, алн уз .мало epehe cKimn у саставу Мнлан Зла тановнћ, Ивица АлсксрН, Caiua Apanbo ловић н Слободан Јокановнћ могла јс да освојп прво .мссто. Стонотениски клуб Гекстилац прија виће обе екипе за учешће на појслина чном првенству Србије за Јунпоре у Параћнну, нако су Још пноннри. Стартовала општинска лига СТАРТОВАЛА ОПШТИНСКА ЛИГА Y пролсћко.м дслу таклтчсља у Опипмнској лигп одржала су два туринра н на табсли води склпа ,,Хало 93” са једним поразом нспрсд Будућносгп in Главицс н скнпе Бу.хана П. Преостала су Још два турнирп на којп.ма he се у днрекгном сусрету Будућностн и „Хало 93” охдучитп прсак општине, Р. Ванек I П0Р13 Y првом колу пролећног дела Јсдинство поосдило Дуоочицу са 3:0 а прошле недеље претрпело минимални пораз у Врању против JYHKA 1:0 Јединство: Богосављевнћ 7. Цвстковић 8, Пстковнћ 7, By.ni- ! ћевић 6, Паннћ 7, Мклснковнћ 6, Жпвковлћ 6, (Мирковнћ 7), Матић 6, (Дреновац —), Костић 8, Псллвановнп 6, Бабпћ 6. Kao no o6ehaiby Јсдкнство Је узвратило Лесковчаннма фср к слортском мгро.м и испратнло их кућм са трн гола у мрежк. Отпочело јс врло рано са головкма. Центрирао Јс са лсвс странс Пелииановић право на главу Костићу. Yeледно јс пласнрани ударац кога Јс дочекао МнленкопиИ п спроссо лоред Нслслвковнћа у мреЕку. Био Јс то трсћн мннут. Y 25. мииуту Костић постиже лруги гсл. Изборно сс v гужви за Јсдну лопту на iiDimtt шсснаестсрца, учинио неколико корака и спрсгно погоШУМАдаЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА МНОГО ШАНСИ ЈЕДАН БОД Борац — Темнић 2:2 Борац; Аранђеловић, Радовановић, Лазовнћ, Лукнћ, (Ра.мчић), Николнћ, Златановлћ, Мллошевпћ, Скевџнћ, Марковић, Севић и Јовановић СТРЕЉ.АШТВО: ДВЕ МЕДДЉЕ СА РЕГНОНА Y вео.ма aaini.M.i.iiiioj к оштроЈ шрц по лрохладном и лстровнтом времену, састалн су се Тс.мжић из Варварнпа ц аспнрант за I мссго домаћи Борац. Почело јс всома oiurpo, с обостраним шансама, да би locni веИ v 7. мннгту први повели прск> цснтарфора Баспђд. коЈн је искористно нес.мотреност олбра не домаћнх. _ « м. < Борац се није збушио nch -iiacmrn>a са лападнма и Скснџић у 16. мпнуту ихдазн са.м пред гозмпна Раића, али шутнра лраво у њсга. Y 19. минуту одличнп суднја Обрадовић нз Крагујсв ца после очигледног прскршаја над Севићсм досућуЈс Једанасстсрац у корисг Борца. Мнлошевик погађа мрежу са беле тачке и изједначч/је резултат. Настављају сс обострани папади да ии у тридссетчетвртом мниуту цсптарфор го стпју полопо после псспретнс лнтсрвен циЈе целокупне одбране, мадирао голмана домађнх н довео је свој тнм у вођ ство. Иначс у вео.ма заннмл.ивој утакмнцн судијска тројка иа челу са Обрадоснће.м из КрагуЈсвца одлнчно је обавнла спој посао, а жуте клртонс су добпли Лукић и Скепилћ код Борца, а ПавловиИ ц Јовановић код Тсмннћа. Борац јс лајавпо жалбу због паступа кграча Златка Икколлћа којн је до проц|лоц,-^1сссца игрио за ФК Напрсдак in ‘Крушсвца и олда рсгистрован за Ф1к^ТекЛ1иН. С. Зоговић МАЛИ ФУДБАЛ ДО ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ И овс 1ОДПНС Општински сскретаријат за укутрашн>е пословс, у част 13. .маја, Дана бсзбедности органнзује пози впи турнир у малом фудбалу. Утакмице се нграју у Хали спортова, а учествуЈу најбољн „мали фудбалерн” из Па pahiiua. На Регионалном дакмичењу у гађању сернјском ваздушиом лушко.м за нионире, пионнрке и јунлоре, одржаног 9. марта у Крагујевцу внонирка МаЈа Собек освоЈнла је хлатну мсдаљу. Y катсгорији јуниорки Евица Радоввћ освоЈила је сребрну медаху. Таклшчењс Јо настављено 15. марта наступом осталих катсгорија и ол пстнаест параћинских стрслаиа трилаесторо Је положило релублкчке лор.мс, да he они наступнтн на првенсгву Србије у национхчној класи. Три еклпе из ПараИкна заузеле су друго .месго. To су: пнониркс ИВТКТ ..Бранко Крсмаловић”, јунлори нсте дружине и сениорска екнпа ,,-Млхајло Илић — Куља”. Пржснство СрбиЈе за пионирс и јуниоре одржаће сс 22. и 23. марта у Београду а сениори he гађати 29. и 30. марта у Нишу. С. 3. ОШТРО око СЛАВЉЕНИЦА Стре.хачки савсз Ilapahitxa и Ко.мферснциЈс за друштг.ену активпост ;кена и ове годннс прнрсднли су трххлцноналпи осмо.марговскн турнлр у стре л>аштву. На ватрслу линију ступило је оса.м екипа са око 30 стрелаца. Гађало се врло добро к прво место код лиониркн освојила је скипа ОШ „Вук Каpauiih” из Попоаца пспрсд другарица из „Стсвана Јаков.тсЕић” и „РадоЈе ЈЈоманосић". Код Јуниорки најбо.-ва Јс била екипа СД „Напредак” из Својнова, а код сеннорки прва Јс скила Српске фабрпке стакла испрсд СпоЈновчанки н члаинца еклпе Фабрике цемента. Куриозитет овог турнира Је наступ екипе СД „ИВТКТ „Бранко Крсмпновић", коЈу Је сачињаоала пионнрка. јуннорка и сеннорка. Ова скипа убила је И у нпставку утакмице „Борац” лапада пли одбрана гостију одолевп, да би Севнћ у 64-о.м минуту лзванредпим ударцем са двадссст метара савладао голмана гостнју к изјсдначно рсзултат. После изјсдначења Борац наставл,а офанзивно, алп напалачи домаћнх пропуштаЈу нзванрсдис шансс. МилошсвиН у 79. минуту са три-четнрн .метара прс бацује празан гол. Цснтарфср Марковкћ у послед!ве.м мшв.ту нзлазк сам »рсд гол.мана али шутлра поново у л>сга. „СТАНДАРДТРАНС” СТАНДАРДНО Побсдник опогодишњег зкмског турПредседништЕо Општинске конферснције ССРН Параћин, иа ochobv члана 42. и 69. Закона о јавно.м инфор.мисању СР Србије, расписује КОНКVPC највнше кругова хтн кпјс могла да буде сврстана ин у јвзлу категорију. ПоЈсдиначно код пнолнркк наЈбоља Јс била МаЈа Собек, код Јунноркн Евица Радовић, код сснноркн Варадннка Мклорадовић. С. Здравковић за главног и одговорног уредника новина — листа „14 дана” Кандидати треба да испуњавају опште услове из члаиа. 69. Закоиа о Јавно.м ииформисаљу СР Србије и лосебие услове, да имају високу или вишу школску спрему или да испуњавају услове афирмисаног новииара и нај- .ман>е три године практичиог рада ла пословима ниформисаља. Уз пријаву кандидати подносе доказе о испуљавању услова коикурса, доказе да нису осуђивани, да се не иалазе лод исдрагом, кратку биографију и лодаткс о кретању у служби. Рок за подиоше>ће пријавс Је 15 дала од дана објавл>ива>оа конкурса. ПриЈаве се подиосе Општинској конфереицији ССРН Параћил. МАШИНСКО ПРАЊЕ — ТЕПИХА — ИТИСОНА — СВИХ ПОДНИХ ОБЛОГА — МЕБЛ ПРЕСВЛАКА НА ЛИЦУ МЕСТА Y ВАШИМ KYRAMA ТЕЛЕФОН: 035-56-544. (ОД 16 — 19 САТИ) МИША ЖИВКОВИП, ЗЕЛЕНГОРСКА 27. ПАРАНИН Autoprewoz Turist АУТОПРЕВОЗ TYPIICT ПАРАБИН ВОДИ ВАС Y СССР ГРАДОВИ ХЕРОЈИ МОСКВА — ЛЕЊИНГРАД — КИЈЕВ 13 и 11 ДАНА »• Поласци: 30. јуна н 5. августа. Прнјаве н обавештен>а на телефоне: 035-53-670 и 035-51-876 БРОЈ МЕСТЛ ОГРАНИЧЕН пнра у малом фудбллу кота органкзују СИЗ фнзнчкс културе, Картнзан и Центар зп физичку културу и рекреааију, јс екппа „Стандардтранса". Y фнналу су се нашлн ..Бањачк” нз Главчце, „Кафе 10”, Слога из Дссптовца н Стпидартрапс. „Кафе 10” је због нснаступаiba дкскквалнфкконан, (насгупалк фудбалсрк Јединства, ко.1п.ма Је почело првснство) а Стандард-транс показао кло најбољн. Иначе ова скипа игра дулсс г.ре.мс у истом саставу и до сала су увск бнлн у прховнма туркира у мало.м фудбалу. м. м. АДВОКАТ Слободан Драгутиновић отпочео је са радом у улици Маршала Тита број 9 (код биоскопа Авала). РАДОМИРУ — РАДЕТУ MAKCIIMOBHRY Познвамо рођаке н драго прпЈатсл.с да буду са на.ма у педе љу, када се панршава тужна годпна од ibet-one смртн. Попосно што смо ni ималс и са болом у epuy, јер on iiiiiuc Huje са иама. лно доњн десии угао гола Дубочнце. II трећи логодак постнгао је Косгнћ. Искористио је лскус«п| стрелац Бабнћсв цснтаршут са лсве стране и из тсшке ситуацлјс савладао голмапа Недељкогића. Госги у оваквој, спортској борби иису пмхлн пуно шапси. ПКВ JYMKO — ЈЕДНСТВО 1:0 (1:0) Једннство: Богосав.т>евнћ. Цве тковић. Петковић, Вулићевић, Панић, Мирковић. (Г. Живковић), Милс: • сссиИ (Ди.мић), Костић, Дреповац н Бабић. II игро.м н noiiaiuaibCM задовољни су у Једннстпу учннком тима. Једпно резултат, захпхт»ујући nccpelinoj пролснк голмана БогосазљевлНа, ле задовољива. Гол Је при.мљен посис корнсра, на којк голман „зсленнх” илјо реаговао најбол>е, па Је Милетнђ, пако је слабо шутпрао, лопту послао у io.t. Утакмнца је бнла прло фер л Јсдик стпо јс играло сиоју рутпнску игру и права јс несрећа што у 90. минуту пиЈе искоришћсна шанса koJv је стлорцо Костић, вратиошп лоптх' на главу Днмнћу. Правн крл&ац јс пллнчни гол- .ман Цакић којн је кап. cv всћ свл видели лопту, у голу маЈсторскн одбранно. Идуће недеље на стадиону Јсднлства гостује Шумадија пз Араиђеловца, cia ри зпанац и ривап пз Другс српеке лнге. Очекује се лепа утак.мица. Мајцанпск 19 Р. Зорка 19 Рудар 19 Колубара 19 Чукаричкн 19 Шу.маднЈа 19 Будућност 19 Обнлпћ 19 Крнстал 19 Јединство 19 Синђелић 19 ПКВ Јунко 19 Бердап 19 Мачва 15 7. јул 19 Дубочица 19 Радкички (O) 19 Слога 19 м. м. 12 4 3 34:15 28 10 4 5 38:23 24 9 5 4 23:15 24 9 4 6 22:15 22 8 6 5 30:26 22 7 7 5 25:18 21 7 7 3 26:24 21 9 2 8 29:24 20 6 8 5 22:18 20 7 5 7 27:27 19 586 23:16 18 577 30:31 17 6 4 9 14:27 16 9 5 9 27:31 15 6 3 10 19:23 15 559 20:27 14 2 9 8 18:34 13 5 2 12 19:37 12 7. .марта, после дуге п тешкс болести прс.мипуо је Алексаахар ј Аца Стојаноппћ, днпламирвни S економиста у Коммтсту за прив 8 рсду Скупштине општнне Пара- 8 him. Прсрана с.мрт отргла је in Р редова колсктива способног erpv Е чњака, актнвког друштвено-по- Е лптнчког радннка н изнад свсга I iieibcnor и о.михепог друга и чо- с века. За све врсме рада у Орга | ну управс бко Је Један од глап- | ннх косилаца Kpcitpaisn прнвред | не полнтнкс у овој средннн, нс | штедећн себс несебнчнш| залага ■ ibe.M н самопрегорннм радом. I Смрћу АЛЕКСАНДРА - АЦЕ | СТОЈАНОВИПА орган управз Q Скупштине опиппнс Параћин из губио Јс способцог II це>БС>1ОГ стручњака, радпц л*удц другл к оданог лријатслш. а породица дц вног и вохеног супруга п оца. ОвоЈ средннн и код оиих који су га позиавалп остаћс у ду. го.м ссћању. ОРГАН УПРАВЕ СКУПШТПHE ОПШТИНЕ ПЛРАПИП
МЗБОРН: 11.11.1945 16.011986. ИЗБПРН^ Исторнја и садашњост: Изборни митинг пред прве мзборе у слободн 11. 11. 1945. у Параћину. Избориа атмосфера у фабрици це.менга 13. 03. друге краси масовност ц жеља да сс укаже поверсње најбољима. 1986. И једнеи ПОСЛЕ ЧЕТРДЕСЕТ И ЈЕДНЕ ГОДИНЕ зжви I3E0PI . Поред стварања материјалне основе, други исто тако важан услов постављања оспова социјалистичког развпт ка земље био је стварањс, односно дограђпвање п учвршћивање нове државне о^га низације, која оснгурава пра ва радног народа и нациодел ну еманципацију свих југословенскпх парода. На реалнзацнји тог крупног и тешк<ог задатка, Комуннспгчка napтија приступила је одмах по сле ослобоБења земље. Y том погледу велики значај је имало Ш заседање АВНОЈ-а у Београду, које се у току рада 10. августа 1945. годинс претворило у Привремену народну скуппгпгну. Законо давни акти донети на заседању тицалп су се кајвеПпм дело.м припремања избора за Уставотв,орну скупштину. На првим слободним изборима, 11. новембра 1945. године, у којима су изборпо право имали сви грађани са навршеннх 18. година, без обзира на пол и сваку другу разлику, изузев колаборацп ониста и сарадника окупато ра који су брисани из бирач ких спмскова, и то на зборовнма садшх бирача. На „зборе ie изашао огро ман број бирача, а готово сви они (преко 97 одсто) гла сали су за листу Народпог фронта, на чпје.м је челу био друг Тито. Уставотворна скупштина је, на свом првом састанку v Бсограду 29. новембра 1945. годнне једногласном одлуко.м усвојила Деклсрацију о проглашењу ФНРЈ, чиме је монархнја доживела дефшшти ван пораз. Скупштнна је 31. јануара 1946. године донела Устав ФНРЈ и претворпла се v Народну скупштнну ФРНЈ. фотографија: Изборнп митинг v Параћину уочп избора за Уставотворну скупштпну, новембра 1945. године П. ПетровиН азнав Лпст СоцпЈхшстпчког сасеза радпот пзрода ооштши Иараћжн, изддЈо Центар sa Славољуб ибрацошШ, Шдавачкв савет: Нада Бранковвћ, Моичнло Вучкошсћ, Свстислаа рнвоје Марппковпћ. Цлавол>уО обрадоБић, Живота СтоЈааовић, ЖпвоЈии ГомвВ (аредссдинк) Kotr ii ЈИпрослал ШппггрнЈсвић, МлливоЈе Цлнћ (гехничкв уредипх) w Миодрм МнлекковнН вик (0Л5) 52-352, иовгшарп (035) 53 694. Претплата: годшпња 1.400 динара, попугодииање 5504-603-1923 кОД СДК ШраИна, Шгампа ГРО ,Ддас‘' Беогрзд, ВдаЈковаћева (Ц хелефоа (011) кулгур? в нлформлсаље ДЈараћив" — Цараћип. Дпректор □ главш> п одговорав ррсовм -КивковиВ, МиливоЈе Нлић. Надз Јоваповпћ, (за.мснпв арсдседпнка). Снсжапз Јоваиовнћ, Go в Јовав ГомпВ Уређује Редакцвош колегијум. Новшшрн- Сиежана 1овановкВ Мвлнц * >еса РелакциЈС: №ксимз Горког, ♦. Цоигтамскв фал JS Гелефоип? -лавни о одговор<о1 ур« 700 дшшра, sa инострапство двострукс!. Жвро рачуп Цснтра за културу а ш!формвсаМ 340-551. Тнраж 11.000
gmmnniiiinniiiiiiiiiiiiHiiiiiiimiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiv БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ОД 7—10. АПРИЛА АЕЊИНГРАДСКИ МЈУЗИК-ХОА Страна 6. СУСРЕТИ СЕЛА ДОЊА МУТНИЦА ПО&ЕДКИИ Страна 8. •iiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiniiniiiiiiitiiiiH ГОВОРЕ ДЕЛЕГА1Н ЗА КОНЕРЕС СННДИКАТА СРБНЈЕ Страна 2. Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Папађин — ГОЦИИА —ИДЕ35П8ВII ХШ I БРОЈ јЈI ■U 305 IF in а— ПЛРАНИН 2. АПРИЛ 1986. Ј - ■ —-.угп.- 3 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ а ЦЕНА 50 ДИНАРА ОДРЖАНА ТРИДЕСЕТ TPERA ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБсИН ПРНВРЕМЕНЕ МЕРЕ Y ШТИАИЛ —■ । №М1П1двинииннимннааннвшншнвв»дн8»мвншшннмнанннмввнинмиан^^уа.у.^'^ 0 Утврђен Нацрт средњорочног плана друштвено-економског развоја општине Параћин за период 1986 — 1990. године, који ће бити на јавној дискусији ® Друштвеии правобранилац самоуправљања је покренуо иницијативу за увођење привремених мера у РОГД „Вук Караџић” На заједиичкоЈ ссдпици Скупштине општине која је одржана у уторак 25. марта разматран је Нацрт средњорочног плана друштвено-економског развоја општине Параћин за период од 1986 — 1990. годкке и утврђен као полазна основа за јавну дискусију која предстоји. Уводно пзлагање на ову тему поднео је Бошко Нванковић. председник Општинског комитета за прив реду, друштвене <aiv>K6e и финанснје. Након дискусије BYKAШИНА CABHRA и БАНЕТА ПАВЛОВИПА, закључено је да Комитет за прнврсду заједно са посЛовним банкама из квше опш тине утврди креднтни биланс инвестнцпја, односно која средства ове банкс могу да обезбедс за инвестирање општине Параћнн и која су то друга средства која се могу користити за ове намене. На <овој седиици Скупштине општине поново јс било рсчи о здравству. Медицински центар и СИЗ здравствене заштите су доставили комплетан материјал. што јс од њих и захтевано на једној од последњих седнлца Скупштлне, а који се односи на рсдослед инвестиционих улагања која се планирају, трошковс здра вственс заштите за протекли средњорочни период, искаришћеност оолничких капацитета и преглед исплаћених услуга по одељењима Мсдицинског цснтра, ООУР Болнице у Ћуприји. Срба Дреноваковић, секретаи СИЗ-а здравства, Сава Димитрмјевић, директор Медицинског центра, а и остали учесници у дискусији су се сложили у то.ме да у здравству има великих лроблема, који су и објективне и субДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ јективне природе, али како рсче Сава Димитријевић, „ако буде било мање малициозности, а вишс добронамерности биће и бољих резултата у здравству". Само сс радо.м и лонашањем могу пацијети „приморати” да се лече у нашој здравсгвеној установи. Још једном је поновљено да у здравство треба много више улагати, a то треба имати на у.му приликом завођеља наредног самодоприноса. Делегати су прлхватили сугестију председавајућсг да се донекле изменд редослсд у инвестирању, односно да сс као прво на Хируршком и Ортопсдском одељењу угради лифт. БОГОЈЕ ЛАЗИЋ, друштвевв правобранилац самоуправљања је упознао делсгате са недавном обуставом рада РОГД „Вук Караџић" у Параћипу. Предложио је предузиман>е привремених мера за друштвену заштиту самоу« правних права и друштвепе својине у овој организацији, а због битно поремећених самоуправних односа и тежег оштећен>а друштвених ивтереса. У опширном образложсњу пра во браниоцанаведени сУ сви ра злози због чега правобранилац покреће инлцијативу за увођењс лривремснлх мера. Делегати Скупшпше ау прихватилн јативу друштвеног правобраниоца самоуправљања и именовали комисију за утвр1>ивањс услова за увођСЕве привременлх мера заштите самоуправнлх права л друштвснс својинс у РОГД „Вук Кадаџлћ" која треба да поднссс нзвештај Скупштини општине до 5. априла. На овој седници је усвојен Акцлонл програм пролећне сетве у општини Параћлн за ову годину, о чему је у уводном лзлага- (1>у говорло Петар Адамовић, разматран јс материјал о раду и песперктлвном развоју ООУР-а „Е лектродлстрибуцлја" Параћин и матерлјал о самоуправном оргаллзоваљу и флнанслрању месних заједнлца. Делегатлма је презентиран и програм рада Скупштинс општине и н>ених већа за ову годину и лзвештајл о раду општлнсклх правосуднлх органа за 1985. годлну, о чему је уводно лз лагаље поднсо Божидар Мадлћ, председнлк Извршног савета CO. М Ж. Уместо повзеиног лешачм прелаза - семафор Инвеститор не прихвата предлог Стакларе lllllllllllltllllllllllllHlllllllllllIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllHllll>llini>ltllll||IUn?IH< .'HillllllHI'in'IlUIIU ПОСЛЕ ОБУСТАВЕ РАДА Y ГРО „ВУК КАРАЏИН” ГРАФИЧАРИ TOHY СВЕ ННЖЕ = Зна се, већ дуже вре.мс- = на, да параћитлки графича е ри полако, али сигурно на = барометру пословности зау5 зимају скоро само дно, паи = одатле, по немогућој теоЕ рији падају још ниже. По- | кушаји да се заустави та- = кав ток крстања нису се 1 показали успсшинм. Запра- = во, они су само продужава = лн агонију V којој су све = слабости још Birrne долази | ле до изражаја. Резултат = таквог стања била је обус- = тава рада 21. марта у траја = љу од два часа, а потом и i следећег дана. А онда. у = таквим приликама ред ства = ри и епнлог скоро су свуда | нсти. = Још једном се показало i да тамо где нису развијени = или где су иарушенн самое управни одиоси ток ствари = нде силазном лиеулјом и не = миновно доводи до крупии = јнх резова, најчешће друш- = твеном интервенцијом. A Е овде, нс само да су самоуп 1 равни односи поремећенн = (у то нема сумње), могло би = се рећи да они нису нн за- = живели у оној мери која Е се подразумева и која је = неопходна за нормалан рад = if одлучивање. Од таквог = стања и одЕФса па до поја- = ве и других фактора само Е је један корак. Било је лоз 1 нато, а то јс и утлрђено, да = су битно поремећени и ме- | ђуљудски односи. Сукоби. Е нсзадовољстг.о и недисцнп- = лина су бплн скоро редов- | на појава која је представ = љала непио свакодневно, | обично. Зато сада и не чу Е ди предлог директора од = пре годину дана да се још = тада уведе принудна упра1 ва. = Y сагледавању стања и = положаја „Вука Караџпћа” = долази се до сазнања да је = нормативЕо регулатива у Е добром делу била само мис = лена именпца. Y таквој си Е туацији одлучлвало се онако како се п могло, а најче | шће ад кок и често <онако = како је ко хтео. Нормално = је да је то морало да се Е одрази и на пословање, a = самнм тим н иа личне дохо Е тке. Као бумеранг онн cv Е се поново врађали на резул Е тате пословања. Мотивиса« f ност и залагање бнвалп су Е све мањи, а реагован.а, не- = дисциплина. нсрад све већи. i Када се вгпие није имало ку = да, уследила је као логнчан, i али I еприхватљив ред ства = ри, обустава рада. ~ Такви догађаји по прави 1 лу добро уздрмају сваку сре Е дину. Нанесу и економску | и политичку штету. Али, п Е отрезне, најпрс оне у чијој Е се то средипи догађа. Зато = п обустава рада у ГРО 1 „Вук Караџић” била је непо | средац повод да се снергич I није приступи сређивању i ствари. Правобранилац са- = моуправљања поднео је пре Е длог Скугшггини општине за | увођење привремеиих при- 1 нудних мера. Скупштина је Е фордтирала комнсију, како Е јс то већ законски регули- = сано, чиме се сматра да је = покрсвут поступак за увође | н»е ових мера. Три стотине запослених у = организацијп која је преви- = ше годЕша била једна од бо i љих у овој средпни. данас 1 преживљава своје тешке = тренутке. Запала је у овак- Г ву ситуацију најпре својом = крнвицом. Y оваквој ситуа- Е цији, када су сви бежали да = леко од капија све радне = органнзације нека кадров- = ска решења спгурно је ни- = су била и најбоља, јер су = изнуђена. Алп, и ово је по- = ука, па се из ље, као и из Е сваке друге нешто корисно = може да извуче. Највећу по = уку свакако морају да из- = вуку радни људп који су Е креатори своје судбине. i С. О. 1 rilllllllllllllllllllIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIII1IIIIIIIIIIIIIIII1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIЧП1111111111г= Делегација Српскс фабрлкс стакла је на једиој претходнлх ссдница Скупштине општинс пос тавлла питање кад he блтл завр шена лзградња дела уллцс Жар ка Зрен>авина на простору од мо ста на Црнлцл до улице Мајора Mapfta. Њлх посебно занл.ма кад ћс почети радови ма лзградњи подземног пролаза на месту укр штања ван нивоа уллца 13. октобра и Жарка Зрсњанина л как ве су уговорне обавсзе Рспубллч ког СИЗ-а за путевс за схонча ван>е овс и других неизвршених обавсза. Y одговору на постављено де легатско питање који је дао Опш тинскл комитет за комуналне послове и урбанизам се кажс да према длнамичком плану лзвођа ча радова ова деонлца треба да буде завршона до 30 јуна овс гоДИНС. Пешачки подземни пролаз ис под уллце Жарка Зрењанина, a У правцу улице 13. октобар је пројектован, алл иеће бити лзграђен јер «ије неопходан. Уз то. у том дел.у се налазл врло густа мрежа уиакрснлх елсктро-хабло ва разних пресека чије извсштан»с према изјавама одговорних лз „Електродистрибуцлје" тражи доста средстава л вре.хена. Уз то је договорено да инвесгитор флнанслра комплетну семафорску оипнализацију на раскршћу уллца Жарка Зрењанина л Мајора Марка. Момлр Илић, а пото.м п ЗлЈад Кадрић су у имс делегације Стак ларе изразллл своје незадовољство одговоро.м на постављено делсгатско nirraibe. По њиховим рсчима. предложено решење »ије добро, јер he блтл далекоссж ллх послсдлца, попотово ако се зна да Стаклара има бллзу пет хиљада радника. На крају јс закључено да органи Скупштине л Стаклара формирају комиолју која треба да о овомс поново раз говара са мнвеститором и да до 15. апрлла о исходу разговора обавестл Скупштину општину. м. ж. ЛОКАЛНА ШТАФЕТА КРЕНУЛА 31. МАРТА СКУтИТИНА ЈУГОБАНКЕ ЗАД0В0ЉНИ оснивдчи И БДНКАРИ Стр^иа 2. штоадрца први носноци Локална штафета, која поси јсдинствену поруку младих Југославнје, кренула је 31. дгарта из Индустријс вунених ткаиина, конфскцпЈе и тршсотаже „Бранко Кр смановнћ”. Уз богат културно-уметнички програм, шта фета Је кренула пут месних заједница, радних организа ција, школа, да би се 4. a прнла прпкљриша савезној штафети. Савезпа штафета he као и раинјих година би ти дочекаиа н испраћена на Тргу Бранка Крсмаиовића у 8 сатп. Част да донесе н однесе иЈтафетну палицу иа свечаIV позорннцу, овс године 'е припала Светланп Љубиааљевић, радницн Фабрике л-'1ента у Попозцу.
УОЧИ ОСМОГ КОНГРЕСА СИНДИКАТА СРБИЈЕ ОБУСТАВА РАДА Y РОГД „BYK КАРАЏИН” ИМАМО ШТА РЕЋИ now лични дохоци ® To поручују делегати предстојећег конгреса Свеза синдиката Србије из нашс општине, Саша Букић, Милорад Бурић, Љиљана Милошевић, Љиљана Марко вић н Момир Илић Осми конгрес Савсза синдиката Сриијс одржава се 10., 11. и iz. uiipii.ia у иешраду. „слчам за Конгрсс из нашс општинс су сАША лУКНА, професор, МИЛОРАД ЂУГП11, иензионер, ЉИ- •лаНл МАРКОВИА, кв радник из Штофарс, ЉИЈВАНА frlHJlOшЕВИЋ, еконо.мски техиичар из Цементаре, МОМИР ИЛИЋ, машински техничар из Стакларс л МИЛОШ СТЕВНЋ, прсдседник Већа Савеза смнднкатд општинс Параћин. У тс-ку су припрсмс за прсдстојећи Конгрсс, сазнали смо од Милоша Стспића, лрсдссдн-ика Всћа Савеза синдиката општинс Параћин. Проучавају сс материјали, делегати из наше општинс he сс укључивати у рад комисија којс he радити за времс Конгрсса. У жсљи да сазнамо о чсму he дискутовати на Конгрсеу, уколико и.м се пружи прилика, кахва јс њихова порука Конгрссу и шта од љсга очскују разговарали смо ових дана са дслсгати.ма. — Очекујем ла he Ос.ми конгрсс Савеза сиидиката да дефинише положај радничкс класс у данашњим друштвепо-екопомским н политичким условима, истичс САША ЋУКИЋ. Очекује.м да говорница Копгрсса буде јавна трибина на којој he сс чути аутснтична реч радчика, са изричитим захтвевам да Синдикат зауз.мс ону праву улогу у систему социјалистичког самоуправљан»а која му и прппада. Ако бих на Конгрссу говорио, говорио бих 0 гтрактичпим папорима ла се образвање приближи привреди, a пивреда образовање приближи привреда образовању, са обавезом да приврсда створи условс ца сс млада генсрација опрсдељује за производна запимања. Ту пре свсга мислим на бол>е услове рада, стимулацију н другс по годности које може да омогуђи удружсни рад. — Радничка класа л база која мс јс дслегирала управо очскују од мснс да на Конгресу практично прснсссм мишљсњс радничкс класе о сви.м девијацијама које сс јављају у нашсм самоуправном систе.му, кажс, из.мсђу осталог, Момир Илић. Амр будс.м ди скудсвао, говорићу о развоју самоуправних односа и положају ралничкс класс у ти.м односима. Међутим, нс бих испустцр из вида ни стлцањс дохотка, дохоловнс односс л ра^подслу. Највсћи пропустл који сс дсшавају ланас у дру.штву, а на штету ралнлчкс класс, управо су дсвлјацлјс сконзмске природс, почсв од расподслс стицаља дохотка, мита, корупцијс, којс радничка класа нс прихвата. _ Ја бих на Конгрссу синликата најрадијс говорир о' станлапду пснзионсра, исгичс Мллорад Ћурић. У нашој општлнл има око 5 ооо пснзионера којлма. морам да кажем. друштво не поклаша довољно пажи>с. Јсдна катсгорлја радника јс због врло нлског личног дохотка доблла малу пснзију од које нс можс да сс жлвл. Сошцалне разллкс су свс всћс, а усклађивање пензија нс идс поедвиђени.м током. Зато сматрам да би пелзијс требало повсћавати линсарно. На Конгрссу бих говорио и о томе да ic п0Т рсбно да сс старији људи којл иСА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ BERA САБЕЗА СИНДИКАТА НАШЕ ОПШТИНЕ Две или једна банна? Всће Савеза синдиката наше општнне је на својој првој седници у новом сазиву одржаној у среду 19. марта разматрало пословање привреде наше општине у прошлој годинм, усвојило план рала Bcba за ову годину и састав комисија Bella. И v прошлој години прлвреда наше општипе била је суочсна са многим пробле.мима, чуло сс у уводном излагању Радста ЈовановиНа, председника Ко.мисије за друштвено-еко ломске односс прп Всћу синдиката, и у дискусијама присуппсс на седници. У Фабрицп цемента и даље јс присутан проблем око пласи-раша пемента, о чему је говорио Миодраг Стевановић, директор поповачке Цеменгаре. Уз све покушаје Цементара не може да реши ни проблем лревоза цемента. Иначе. резултати производн>е за прва три .месеца ове године су знатно бољи од рсзултата из истог периода прошле године. — Висока нздвајања по основу камата и негативнлх кур сних разлика обезвреБују резултате који се постижу у Штофарп, рекла јс из.међу осталог у својој днскусији Србијанка Величковић, руководилац планско-аналипгчке службе, али у овој оргадгизацији је проблем недостатак обртних средстава. У Српској фаприци стакла рсзултати су бол»и него раш<- јнх година, али нсдостатак девиза утиче да једал број маипша веИ годЈшама ради без ремонта. Треба очекгаати да сс ове годоне постижу бо.1>и резултати, нагласлл) је Витомир Иванишевнћ, директор Стакллре. Ујед^к) је прелложио да се затражи од надлежних органа у Републици и Федерацији да се сннзи цела нафте и нафтиних деривата, како би резултати у привреди били још бољи. Топлица Недељковић, председник Скутпш-ине општнме Параћии је предложио да се убудуће када се раз.матра по словање привреде наше опшпвне обавезно разматра и по словање банака са наше територије. На следећој седници he се Binue разговаратн о томе да лл је нашој општинн нотребна једна или две банке, а уједно на оваквим скупови- .ма треба више разговарати о заједништву. — Да бисмо мењали одлуке у друштву, .морамо и сами да се мења.мо, рекао је између ос талог Милан Панић, председiniK OK СКС. После овог састанка, треба да се још вшие укључујемо у рад одређених структура, и помогнемо да се проблеми брже решавају. Драгић Михајловић изППРО „Шу.мадпје" је нагласио да не .мамо добру пословну оријента пију , а уз то и планове које поставл>ао не нзвршавамо. Ло речи.ма Милоша Стевића, председника Beha Савеза синднката .комиисја за друштве« но-еконо.мске односс урадиће закључке са ове седшше и до ставити нх свим основннм организацијама Снндижата. М. Ж. V четврзак, 25. марта у 14 часова дошло је до ооуставе рада у РОГД „Вук Караџић” која је трајала око 2 часа. Слсдећег дана најодговорнији љули из ове органнзацнјс су у ово.м поступку параћинских графнчара обавсстилп Милоша Стсвића. председ * ника Всћа Савсза синдиката општипе Параћин, и остале пред« ставнике друштвено-политичких Истог дапа у Штампарији јс одржан састанак са радницима који су такође одбилн да радс. Овај гсст cv правдали тнмс да су им лични дохоци много мали. а да су поједини трговачкн путници за фебруар мссец треоало да приме висок мају дугачак раднл стаж што прс пснзлонлшу како би сс стваралл условл за бржс запошљавањс младих људл. — Припремам сс ла на предсго јсћсм Ос.мом конгрссу Савеза синдиката Србијс длскутује.м о прлврсдл општлне Параћлн, са посебплм освртом на положај ИВТ КТ „Б. Крс.маловић", где сам запослсна, рекла нам је у краћсм разговору ЉИЉАНА МАРКОВИЋ. Радпичка класа од овог Ко нгреса много очекујс прс свега да сс побољша њен положај. Пробл«ми v текстллној ипдустри јл су тешкл и бременлти, а опа лх нс може сама решаватл. Зато ће моја длскуслја блтл на то усмсрена. Међутлм, морам ла кажем да всллкл број младлх у нашој општлнл очекујс посао. Проблсмл незапосленостл трсба брже да се решавају и то скраћиваи>см радпог прс.мспа и уг.ођељс.м вишссмснског рада. — И ја би.х на Конгрссу најрадм-јс говорила о проблсми.ма запошл>ава1ва, истичс Љиљана Милошевић. Општива Параћин спада у рсд општина са највећом стопо.м залошљавања, али у овој области може још много тога ла се уради. Потрсбно јс и да се рсч млади.х више и чсшћс чује и ла сс више поштује. Међутим, нс можс.мо да критикујс.мо са.мо ста ријс јср с.мо сс и ми млади доста иасивизирали. Ако ми се буле пружлла прилика, уз свс ово што са.м всђ рекла. ја hy дискутоватл и о сколошким проблемима. односно са зага!)лвал.у животлс срсдлнс, а жсли.м да прснссе.м и поруку младих нашс општлнс, ла смо против нуклсарних цснтрала, о којима се у послсдње врс.мс много говорл. Овако уочи Осмог конгреса Савсза синдлката Србије говорс дслсгати из наше општине. Наламо сс ла he сс за говорницо.м Конгреса чутл и љихова рсч, гдс he прснсти млшљсњс дслсгатскс базс, која л.м јс указала повсрсњс. М. Жлвкови!) доходак, који по жихоорганизација наше општние. вод за ооуставу рада. Радннцц ма који су у фебруару остварпли маљи лични доходак од зајемченог псплатпћс сс разлика до зајемченог личиог дохотка. из срсдстава фонда заједничкпх резерви општипе Параћин. а покриће сс и гулични во.м .мишљењу ннјс розултат рада. На овом састапку јс дбговс-рсно ла сс у року од недељу дана детаљпнје раз.мотри иовонастала ситуацнја н да се биш! овс организациЈС. Oucibeно јс да личне ка у наредном повећати за 20 дохоткс раднипериоду трсба одсто. али ћс ншхова исплата завиагги од на основу тога pcbftHc мерс. прсдложс ол- тога да ли произволње ћс сс резултати поболдпати. Послс помснуте обуставс рада ла пнвоу општмнс Параћин одр: :апо јс неколнко састанака. па којима јс обустава као мстод за рсшавање проблема у оргализацпјв удружсиог рада најоштријс осуђела. На њпма су утврђенн задани којс треба предузнматл ради санацијс пословања овс радне организације. V основи тешкоћа у пословању РОГД ,.Вук КарациГ)” по стоје бројни узроци, а псилата личног дохотка за фебруар Mecca оцењена јс са.мо као поДРУГА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОСИОВНЕ БАНКЕ „ЈУГОБАНКЕ” ПАРАИИН Скупштина општпнс је и.мсновала комиспју која треба да оцепн основаност спровоВења прнвременпх мера у РОГД „Вук Kapainih” ради заштите самоуправних права н друштве не својинс пошто јс друштвени правобранилац самоуправљања покренуо поступак за увођеље OBJix мера. Испитаћс се и могућност за удруживање РОГД „Вук Караџић" са Српском фабрпком стакла. као л са неком другом радном оргапнзацнјом. М /К. ЗАДОВОЉНН Н ОСНИВАЧН Н БАНКАРН ® Врло добри резултати у отежаним условима — оснивачи и банкари — Параћину треба основна вољити услове из новог Закона о банкама Пословањем Банкс задовољни и оанка, а прстходио треба задоУ отежаллм условима и задацлма лз крсдитно монстарнс поллтлкс зсмљс „Југобанка", Осно вна банка — Параћин, завршила јс пословну годину успсшно, која за н»у представља прекретницу у односу на ранијс године. Док још нијс била Основна банка нијс било нл оволико, ни оваквих послова. Зато, каже Живојин BejbKOBiih, длректор „Југобанке"; — Протекла година за нашу Банку представља годину фипансијске консолиданије и огромног пораста оби.ма пословаља, мсреног како финансијски, прско у* купног збира биланса и оствареног укупног прихода, тако и натурално, преко раста поједилмх врста послова. Укупан збир биланса па крају прошлс годинс повећан је за 67 одсто. Повећање је забележсно код свих катсгорија, оси.м код де позита. Највећу ставку у структури укупних срелстава представљају срсдства грађаиа, око 31 од сто и што је најинтересантнијс, ова средства су у одпосу па про шлу годину увсћана за више од два пута. Овде треба имати у Busy да је пораст остварсп уз отсжавајуће факторс, као што су рс лативно ниски лични дохоци, в>< сок раст цена, у првом рсду, најнеопходнијих животних артика ла, што се објашњава побољша н»ем услова за прихватање веher броја штедиша уз побољша ну органнзацију рада. Код пласмана, такође је остварсн раст код свих позиција. Најве he учешће у укупним пласманлма има категорија краткорочни пласмани, чак 31 одсто. Њихоп пораст има индскс 278, а мсђу њи.ма највише су пораслл храткорочни кредити за селективне намене, извоз. пољопривредна произволља, залихе. Јсдан од лајважнијих показател»а доброг пословања у прошлоЈ годинл је остварен зајсднички доходак од 78G.034 хиљада ди нара. Он јс последица раније ломенутог високог раста обима пословања, промсне у структури извора средстава, високих каматних стопа. повсћаног обима лословаља са хартијама од вредности. Одлуком Извршног одбора Банкс распорсђен је члановима Банкс према критерију.мима из Самоулравног споразума о оснивању Банкс. Нераспоређени дсо ол 50.000.000 длнара, расподслићс сс поссбно.м одлуком за потребс организација из области ло љопривредс. Оваквс резултатс топло су поздравлли дслсгати Скупштлнс, a Градлбор Илић лз фабрике цемснта. био јс и конкретан: — Ево, у ситуапији с.мо да све дилеме око тога, треба ли нам Основпа багша или нс, одбацимо. По први пут смо у ситуацији да Топлица Недељковић: Лараћину шеба банка Рекао бих нешто око буду lier статуса Банке у складу са новим Законом о банкама. Радићемо на опстајању Основне банкс у Параћину. Потребно је испунити квоту од 6 мнлијарди средстава у Банци. И да спојимо обе банке 31. децембра не можемо остварити потребну квоту. Зато ћс пам бити потребна помоћ Удружене бан ке. Вероватло да lie долазак председника Пословодног од бора „Југобанке”, који се очекујс,, још нешто разјаснитп. Што се тмче Параћнна, привреда је у овој Банци. Погребно је да и ванпрнвре да прнђе, јер јс за Параћни. врло значајно да и.ма своЈу Банку, рекао јс Топлица He дсљковић, објашњавајући став да до 31. дсце.мбра све бавке ускладе своју оргаиизацију, начин управљања н одлучнвања и низ других .лостављенпх услова. Новн закон нзричито пре двиђа придржавање еконо.м ских прннципа у пословању .банака. Поред општих услопа, у прелазнпм одредбама регулисано је да банка може наставити са радо.м ако обезбсдн у фоидовима и ороченнм динарскнм депозптн.ма друштвешЈх. правних лица и грађана средстава у нзносу од 6 милнЈрди динара. ми оснивачи делимо неки остатак дохотка из Банке. To до сада пикада није био случај. Можемо бити поносни на тс резултате и ми и радници Банке. Похвалну оцену о раду Банке дао јс и гост из Бсограда. по.моћник председника Пословодног одбора „Југобанке” — Бсоград, Власта Нешић: — Како се Банка удаљава од времсна одвајаља и консолидова ifca, „све успешпнје ради и BauKa и радпа заједница веома брзо су се укључили у систем „Југобанке" и са нама одлпчно сарађују. Моја је жсља да та сарадња и надаље има овакав ниво”. Предссдник Скупштпне Банкс Градимир Цвстковић, дирсктор ИВТКТ „Бранко Крсмановић" закључио јс рад Скупштине оисНО.М: — Уз све про.мспе у земљи, уз ликвидпост приврсде оваква каква је, рсзултатима наше Банкс можемо да будемо врло задовољни. На крају СкупштЈ/не Миша Драгојловић, директор Одслења дсвизног режима и пословшва иносгранством, предао је Златну плакету „Југобанкс" — Удуженс банкс Београд, ИВТКТ „Бранко Крсмановић", Српској фабрици стакла. Фабрици цсмснта и Производној промстној органпзацији „Шумадија", уз захвалност за дугогодишњу лословну сарадњу и исто толико друговањс. Након тога, Драгојловић јс обавсстло да је садашњи прсдссдник Скупшти не општинс Параћин Топлкца Недељковић нсдавно добио највишс признање „Југобанке", Зла тну значку. Њему је и Основна ба нка „Југобанка” Параћил уручила Златну плаксту као и Ко.митсту за приареду Скупштинс општинс Параћин. М. Милепков|Ф ____ _______________________ I Маана® 2
gs- X a-
o s s % > H 0= 9
2. АПРИЛ 1986. • БРОЈ 305 ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ ЗА ДИСКУСИЈУ ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИЧКА ШКОЛА ЗАВРШИЛА РАД Општпнска конференција Савеза соцнјалистичке омла днне и ове је годнне организовала О.младннску политнчку школу. Полазници који су са успехом заврши * ли овај вид маркснстпчког образовања награБеии су ди пломама и књигама. Свечано уручиваље признаља оба вљено је на пригодном скупу 27. марта. ОПШТс1НСКИ ОДБОР СУБНОР-а CnSHHi V Н IIСЕН • Свечано откривање за јулске празнике По програму радаСУБНОР-а Опигпшс Параћнн за 1986. годину треба да се заврше радови на пзградљи спомен-ика паЛ1Ш борци.ма у вародноослободнлачком рату, у пет месних заједннца. Сви ови радови трс ба да буду окончани до Дана борца и Дана устанка ове године. Изградња споменика у Дави довцу, затпм Спомен-чесмс у Голубовцу. и уређење Спомеи- -обелсжја жртва.ма фапшстичког терора, довршење Спо.мен- -чес.ме У Лсонни, реновирање споменика Момчилу Поповиhy-Озрену у Буонловцу, завршетак радова на Спомен-чесмп у Поповцу л уређењу терена око спо.меника па Грзи. На свим овим објекти.ма радовп су у току, а укупна вредност инвестиција извосиће 1,070.000 динара. М. Д. ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН вгаж најзадијима ® На свечаној седници Друштва за спорт и рекреацију ннвалида општине, која је одржана 27. марта у просторијама друштва, уручена су дванаест признања организацијама и појединцима у знак захвалности за допринос у развоју ове организације. Признања јс уручло прсдседнлк председништва Конференцлје друштва за спорт л рскреацлју инвалида Душан Булат, слсдсћим организацлја.ма л поједллцима. СОФК-и Параћин. Српској фабрици стакла, Фабрици бомбона, ратлука и жвакаћих гума „Параћинка", затим Млхајло Ата насковиђ, прлмаријус др Милисав Богдановић, маглстар доктор Радивоје Томашевић. Они су добили највише признање овог удружења — златиу плакету. Захвалницс за успешну сарадњу л допрлнос ма реализацлјл програма добили су: Радмила Симић, Радмила Павловић, Љиљана Лековић, Божидар Марковић, Дра го Кантар, Никола Стојаковлћ, Драгољуб Томић, Данило Радусин, Бранислав Трајковић, Бранислав Петровнћ, Рајко Јакшић, Ћорђе Драгосавац и Вукосав Милојковић. М. Д. ОБАВЕШТЕЊЕ ДАВАОЦИМА КРВИ! Црвени крст Србнје донео јс нови Правилник о признањима у области добровољног давалаштва крвн. Признања Црвсног крста Србије из члапа 2. овог Правилника су: „ЗНАК ЗА ПРВО ДАВАЊЕ КРВИ”, сребрна н златна кап, платне плакете, „МЕДАЉА ВИШЕСТРУКОГ ДАВАЊА КРВИ” — Сребрна кап са дипломом додељује се добровољно.м даваоцу крви после 5 давања крви. — Златна кап са дипломом додсљује се добровољном далаоцу крви после 10 давања крви. — „ЗНАК ЗА ПРВО ДАВАЊЕ КРВИ ДОДЕЉУЈЕ СЕ ПОЈЕДИНЦУ Y ГОДИНИ КАДА ЈЕ ПОЧЕО ДАВАТИ КРВ, КАО ПОСЕБНО ДРУШТВЕНО ПРИЗНАЊЕ”. - „ЗЛАТНА ПЛАКЕТА ДОДЕЉУЈЕ СЕ ДОБРОВОЉНОМ ДАВАОЦУ КРВИ ЗА 20-то и 35-то давање КРВИ”. — „МЕДАЉА ВИШЕСТРУКОГ ДАВАЊА КРВИ ДОДЕЉУЈЕ СЕ ПРВИ ПУТ За 50-то ДАВАЊЕ КРВИ, A МОЖЕ СЕ ДОДЕЛИТИ ИСТОМ ДАВАОЦУ ЗА СВАКО НАРЕДНО 50 ДАВАЊЕ КРВИ”. Моле се добровољни даваоци крви који по овим основа.ма треба да добиЈу признање Црвеног крста Србп * је, а ннсу ла евиденцнји општинске организацнје Црвеног крста у ПараИину, да прнјавс даван»с крви бпштинској оргаиизацији Црвеног крста до 7. IV 1986. г. ради благоврс.меног трсбоваЈва ових прпзлања. Свечако уручење знакова признања добровољним даваоцима уручиће се 11. маја 1986. г., тј. на Дан даваоца крри ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ ОРГАИИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА — ПАРАБИН | Робне резерве обавезне На једној од послсдњих седамца Извршног савета утврђена је врста и количииа производа које сачињавају сталне робнс резерве у домаћинсгвима на подручју општинс Параћин. Грађани су у обавези да за потребс свог домаћинства имају сталне резерве по врстама и количииама производа. Количина за 15 дана по члану домаћинства брашна изно си 2,5 килогра.ма, ул>а 0.5 литара, масти 0,25 килограма, шећера 0,5 килограма, пиринча 0,15 килограма, соли 0,2 килограма, коизерви меса 1,5 килограма, па суља 0.6 килограма. летерџента, сапупа 0,1 килограма, и пстролсја 2 литра. Количина за 30 дана по члану домаћинства износи: за брашно 5 килогра.ма, уље 1 литар, маст 0.5 килограма, шећер 1 килогра.м, пиринач 0,30 килограма, co 0,4 килогра.ма, конзерве меса з кллограма, пасуљ 1,2 килограма, дстерџснт. сапун 0,2 килограма и пстролеј 2 килограма. Домаћинства, однооно лица ко ја су улпгваоци ооцијалне помоћи нису у обавсзи да за потребс свог до.маћинства стварају рсзервс, всћ he се тс резерве обезбеђивати прско Цснтра за социјапни рад. Долгаћинства члји су при ходи испод просечног прихода по члану домаћинства у општини дужна су да петнаестодневнс робне рсзсрвс обсзбеде до краја овс годинс, а тридесетодневнс до краја наредне. До.маћин ства чији су приходи по члану до.мађинства лзнад проссчног прлхода, дужнл су да петнаестоднсвнс робнс рсзсрве обезбеде до половл«с, а трлдесетодневнс до краја овс годл-нс. м. ж. Фааорика цемента „Нови Поповац” OCYJEREH ПОКУШАЈ КРАБЕ В РАДНИЦК ФИЗИЧКОГ ОБЕЗБЕБЕЊА Y НОБИ ИЗМЕБУ 27. 28. МАРТА ОТКРИЛИ CY ВОЗИЛА СА ВИШКОМ УТОВАРЕНОГ ЦЕ MEHTA. Контролисано је седам ка .миона и у грп је утоварено вншс це.мента него што је потребно за 56 џакова. Решењем генералиог дирс ктора одмах су упаљени из раднс брганизацнје следећн радници: контролор гтовапа Миодраг Вучковић нз Стубице и ралници на утовару и истовару Станојло Стајић из Буљана. Светислав Ракнћ нз Стгбипе и Ми рослав Вељковпћ из Буља * на. М. Д. Акцијс за впше овакс леинх слкка Јавна дискусија треба да покаже у ком he облику бити прихваћена Одлука о одржавању чистоће, ко.муналне хигијене, уређења насеља и за^тити комуналних оојеката на територијн општине Параћип. Кроз чак 152 члана текста Одлуке, требало би да се регулише будући нзглед и живот града Параћлиа. Прсдлог Одлукс која трсба да прзђс кроз јавну длскусзЈЈу У гРа дскл.м меонл.м зајсднлцама, као л у радн’Л.м органлзацлјама задуженл.м за н>ено спровођсњс, лнолстира да од Параћлна какав јссте начлнл вслсград. У itoj је регуллсано понашањс кориснлка Свих јавнмх објската, зграда, паркова, спортсклх л забавнлх терсна, локалног прсвоза, обале л кс рлта рекс, однооно сваки делић града Параћлна не.мсњен iteroвим становницима. Друглм рсчл.ма овом одлуком сс рсгулишс начин л условл задржавања члстоће на јавним површлиама, дворлштл.ма, уређења града, као л заштита ко.муналН1ИХ објската. Прсдлог Одлуке сачлњен јс на основу Закона о остваривању посебног друштвеног лнтсреса у об ластл комуналне делатностл, Закоза о прекршајима л статута општине Параћин. Сувопарнлм правнлчкл.м рсчнл ком би сс могло рсћл да је на.мењена заштлтл здравља л грађана л обезбеђењу хмглјеноких услова жлвота л рада. Естстском унапрс ђен>у града л села, регулисању понашања обвезнлка прсдодрсбснл.м да брлиу о члстоћл и комуналној хлгијснл. У одсљку обавсзе орган к орган-изацлја на одржавању ччстоhe л комуналне хлглјенс, подељене су дужностл па тако: О парковлма л осталл.м зеленл.м површлнама, о плјацл л про сторлма лзван плјаце, о мсстима где се вршл продаја занатоких л друглх пролзвода за члју продају се вршл наплата плјачне таксе по улицама, трговима, скверови.ма л парклнг просторл.ма, организацлја којој се ови послови повере, органлзација улруженог рада за површлне којл.м онс управљају у граду, а меоне заједницс за остала нассља. ФИНАНСИРАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Иза њега од.мах дође Чепуре, које је добило 2.629.650 и 2.500.000 длнара такође за водовод. Шалудовцу. су прснета средства у влсинл од 2.053.270 и 2.800.000 длнара за изградљу опо .мен-до.ма Ћупријско-лараћинској четл. НаЈвише Доњем Ввдовд 0 Из буџета општине за финансирање делатности месних заједница у прошлој години највише је средстава пренето Доњем Видову 2.731.000 динара и додатна срсдства од 2,5 милиона динара за изградњу сеоског водовода Месна заједница Стублца током прошле годлне л.мала је потребе за много влшс орсдстава нс го уоблчајсно, због снлмања е.ми слјс „Знањс—лмањс”. Из додатних оредстава Стубичани су добл ли још мллло-н длнара за доградн»у позорнице и адаптацлју сале До.ма културе. Сисевцу у прошлој години нису пренета никаква средства, a нај.мање су добллл Забрсга 27.640 Мпанаи и Клачевица 29.620 дЈфара. 5 ОД ПАРАЋННА ВЕЛЕГРДД О аутобусклм станицама за међуградскл, меснм л остали саобрађај. организацлјс којс иправл>ају тим објекти.ма, а о аутобускл.м стајаллштл.ма ван градсклх насеља месне заједн1мце тлх нассља. О железничкој станицл надлежна организација ЖТО. О спортски.м теренлма л забавпим површлнама органлзацијс којс управљају тл.м тсренима. О зграда.ма које л.мају у складу са грађсвллско-технлчклм про плсима изграђене поссбне урсђајс за кућно смсће до љсговог лзношсња, стараћс се оргагалзацлја која управља то.м зградо.м. О вздотоцлма л обалама река, водоприврсдна органлзацлја, лнтсрссна зајсдница, као л организација којој се поверл одржаваibc члстоће v граду, за део реке Црн.ице у њено.м току кроз град. О дворишти.га, нелзграђенлм плацсвима, л отворен-лм про-торл.ма лз.мсђу л око зграда — н>лхови корлсшлци. односно органглзацлја кс-ја се стара о тлм површлна.ма. Све ово се однослло на свакодневно одржавање хиглјсне на тл.м површлнама. Одлука прсдвлђа увођење већ заборављеног односа према „свом делу улице”. Да се подсетлмо то је оно када домаћице у суботу поподне почлстс половлну улице лспред свог дворлшта. Из овог се лзузимају уллце за члју чистоћу је одгозорна органлзацлја удруженог рада која сс брлнс о н»ој. Посебан одељак регуллшс понашање л однос пре.ма споменицлма културс. споменицима значајнлх догађаја и другим спохен -обележјима. Рсгуллсана је јавиа расвета, ло калач прсвоз путнлка по граду, псрони л паркинг просторл, река саобраћајнице естстскл изглед зг рада л дворлшта, септичхв јамс и канализација водовод, гробље, чистоћа у сеоски.м нассљлма, држање жлвотлња а предвиђене су it казнене одредбе за прекрша јс O'j.ivkc. а Одлуке. Дслегате у скупштлнама меснлх зајсднлца л све раднс људе л града л осталлх насела очскујс всллкл посао да овај блтан докуменат кроз јавну длскусију ускладс са нашл.м могућностима и потребама. како би добллч докумснат члјс поштовање nehc никад доћи у питањс. М. М. Самогспринос у месним заједницама ТРИ «14 КЗ СШОИНО © Осим Бусиловца, Крежбинца и Шавца све месне заједнице на територији наше општине имале су у прошлој години заведене месне самодоприносе И у поменутпм сели.ма било крећу до д.ва радна дана гоје самодоприноса закључно са дпшњс по спосооном члану до1984. годино.м. Месне зајсдни- маНинства. це уводе самодопримосе у нов- Из ових средстава финансицу, радној снази, услугама и ране су различите делатносш матернјалу, а стопе са.модо- у месним заједннца.ма, а пре прпноса су нзносиле од један свега за изградњу и одржавадо шест одсто нз радног одно- ite путева, улица, зати.м водоса и 1,50 до 15 одсто на дохо- вода п изградњу и одржаваље дак из по.Боггрнвреде. Y рад- до.мова културе. ној снази самодопрнноси се М. Д. ОПШТИНСКА СМОТРА „ШТА ЗНАШ О CAOBPARAJY” ЗА Y4EHHKE ОСНОВНИХ ШКОЛА И YCMEPEHOE ОБРАЗОВАЊА ШМЊЕ Н40 ПРЖТИВА Овогодиипва смотра „Шта С.мотра he се одвнјати у дизнаш о саобраћају" одржаћс сцнплипа.ма: гестирање пз посс 5. априла у Основној шко- знаваља саобраћајних прописа ли „Бура Јакшнћ”. Учествују и знакова. савлаБнвање полиученици ооиовн-их школа и па гона пракгичног понашања, по pahiiwcxn средњошколци лигоиа спретности, у тгсању Смотра се одвија према пра- шгсмених састава. из области вплнику нз 1980. године уз ко- саоораћаја. као и ликовној о рншћење полигона спретности бради ове области. II какав се користи за реглоналиту смотру. М. ML
2. АГТРИЛ 1986. • БРОЈ 305 ЛЕЊННГРАДСКН МЈУЗНК-ХОЛ OIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIN Лењинградскп мјузикл-хол основан је 1966. године. Младост, шарм н лспота осаојнли су публнку Чимс овај жанр привлачн широку публпку? Својом свечаношћу, ефектношћу, сјајном демонстрацнјо.м .младости н чепотом учесника, органским јединство.м нзражајних средстава концертне ссграис и ппркуса, певањсм и играма н разним оригиналннм жанровима, режијски.м богатство.м. Једно од главнпх обележја мјузикл- -хола су велике играчке груле, чији су наступн централна оса програма. Оснивач Лењинградског дрнародног л елементи ваитарскс рсжлсср л у.мстничкн руководилац колектнва. заслужни ја внн уметнички радник Илнја Рахлин, тслспо је да свн жанрови који постојс у Мјузнкл- -холу имају у овом Театру нај боље извооачс. По це.дом СССР међу сстрадним артистима из најразличитијих области, био је расппсан конкурс. Да бн. рсцимо, употпунило основни састзв балета кога чини 60 кипара, уметннчко руководство театра посматрало је око 7.000 балернна из многих градова СССР. Четирн велике представе у Хали спортова MHO ННТЕРЕМ Лењинградски мјузик-хол у организацији „Југоконцерта" н Центра за спорт и рекреацију „7. јул° из Параћина гостоваће од 7. до 10 априла у Хали спортова са програмом „Од срца-срцу”. ЛењинграБанн су већ обишлн Њујорк, Лондон, Париз, Атшгу, Кан, добар део Латннске Америке, а пре него што прнкажу програ.м у Београду гостуЈу 4 дана у Параћииу. Улазнице се продају за организоване посете преко посжжница гАугвфевозтурнста”. Деле.мортранс”, а поједнпачпо се могу купити за било које од 4 дана у Хали спортова. М. М. Y том спсктаклу елементи народног и јеле.менти вашарскс представе, органски су се сплели са линијама савременог „Мјузикл-хола”. Орипгнално. занимљиво, интересантно cv сјсдињеии најразнородннјп жа нрови сценске уметностп: вокал, балст, естрада, панто.мима, шгркус. Класични, врцавп „канкан”. дагестанске игре на ужету, вртоглавп скокови акробата, језиво — лепа „Етлда са буАУТОПРЕВОЗТУРИСТ АУТОПРЕВОЗТУРИСТ ПА РАБИН ВОДИ ВАС ¥ СССР 1РАДОВИ ХЕРОЈИ MOCKBA — ЛЕЊИНГРАД — КИ ЈЕВ, 13 и 11 ДАНА Поласци: ЗС. јуна и 5. августа. Пријавс и обавештења на телефоне: 035-53-670 и 035-51-876. Број места ограничен. Велнки играчки ансамбл, врху пско нзвоВење, окосница је програма Лсн.-штградског .мјузик-хола. моранзи.ма”, обележени су мно тим наградама на многобројним копкурсима н фестнвалвма. Умеће солиста тсатра. Олге Сокориное. Владнслава Качуа, Татјанс Хотинои, Сергсја Овсјаникова, Галине Скигиное — нвјс ии нздалека пуни списак „адута” којн стално донссе успехе спектаклима Лењинграђана. Y том спектаклу свако је звсзда, довољно је посматрати акробатскп наступ иа ужету Драгестанца Шамхала Абакарова или гротсксног Е. Шпицка у ретро-представи „Балаган 1913”... писао је критичар ..Трибина луду” М. Меиснер. „Лењпнградскн мјузикл-хол довео јс у ускићсњс својим па ступом гледаоце ..Фрндрих Стадтпалата”, утврдио јс орган дсмохритпћанске партије Нсмачке „Хришћг.нски ехо”. „Ево нзванредног ансамбла необичних артиста”, залочео је у уводу „Сол де Мсхпко". „Виткс девојке, изводећи ди вне нгре. мађионнчарске п цир куске нумсре, приморавалн су на осмех и дсцу н одрасле. Ор кестар изводсћи композииије класнка и руског стилизованог фолклора, упечатљива декораци.ја!” — објављује Перуански лист ,.Ла пренса”. Може сс слободно рећи да јс Лељивградскп мјузикл-хол освојио прнзнање света. ЛОВ Протеклу сезону лова на лпсице добро cv мсксристили ловци из Рашевице, чланови параГшнског ловачког друштва Верољуб Петровнћ и Слободан Марјановлћ. За непуна два мессца, уз помоћ добрих јамара. који су зналн. јавља нам Синиша Цанклћ, председннк мсII Ill [Ц IIIHI ■— IIHIU IN MEMORIAM Обавештавамо друговс и приЈатеље драгог нам покојника /VVUIA — ДЦЕ СТОЈАНОВИБА Да ћемо 15. априла у 12 сати нзаћи на његов гроб поводом 40-то дневирг помепа и познвамо НОВОСТ ИЗ САОБРАНАЈНЕ МИЛИЦИЈЕ FUV-МСЖМ С8 Па лараћиискЈЕм улпцама и прмградским путсвнма. онпма о чнјој се бсзбедностн бринс ОЛШТ1ШСКН СУП. кон тролу брзппе однсдавно врUm најсавре.менијп радар, који бележн све параметрс ЕОЖ1БС. Радарскп уређај који јс MOHTHpai? на возилу милицп је опремљсн јс врло осстљивим радаро.м, ко.мпјутсром it фотоапаратом. Бсле- ;ки брзину. датум, време, место, возило и возача, што се сматра необориви.м дока зом у поступку о доказива- »by прекорачења брзипс. — Статистика показује да је највећи број caoopahaiннх незгода изазвала пребрза &ожња. Зато с.мо н наба вили овај ралар. Нска пос- ... Фотографнја доказ сне ловачке организацнје, да н по два дана остану у јами, одстрелилп 15 лисица. На слици: Добрп ловци и њкхови четвороножни помагачи ислрсд богатог трофвја, кожа од петнаест лисица. М. М. све да заједно са иама у том тужном трену ожи * ве успомсне на Ацу. Захваљујем сс СкупШТ1ШН општнне Параћин, Комитсту за прнвреду, Интерно.м одељењу Болни це, комшијама и пријатс љима за пружану no.voh и утеху у тешким трепуцима. Милка Стојановцћ лужи 1као прсвентива, рскао нам је СТОЈАДИН ТАСИН, из параћинског СУП-а. Прс.ма скалн прскорачења брзине, милиционари могу на лпцу места да наплате од pebenc казне, а уколнко во зач одбијс да плати, подпосп се прекршајна пријава, па сс казћа увсћава за трошкове поступка, трошкопе фнлма. а возач зато добије фотографију свог пргкршајаМногн параћлнски возачн ве!1 знају за нови радар, ла зато. нека вас нс чуди кад зидите човека самог у ауту којн вози и смеши се. Ко зна када пс га радар са фото-апарато.м усликатн. М. МилеикошЛ ИНВЕСТБАНКА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА ПАРАБИН KAMATA НА ШТЕДНЕ УЛОГЕ — По виђењу 7Д одсто — Орочена на три месеца 68 одсто — Орочеиа на 12 месеци 71 одсто — Орочена Ј*а 24 месеца 73 одсто КАМАТЕ СЕ РАЧУНАЈУ ГО ДИШЊЕ ВАЖЕНЕ KAMAТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — По виђењу 7.5 одсто — Орочсиа ка 12 месеци 9 одсто — Орочена иа 24 месеца 11 одсто — Орочена ма 36 месеци 12,5 одсто КАМАТЕ СЕ РАЧУНАЈУ ГОДИШЊЕ ВАЖЕВЕ КАМАТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — Депозит за стамбсну изградњу и упапређење при вредне дслатнос. 2 одсто КАМАТЕ НА КРЕДИТЕ — Кредити за стамбену пзградњу Депозит (дпнарскс п продатс девнзе) 16 одсто — Кредити за увапређење привреднс делатностн 16 одето Депозит (динарске н про датс девизе) 16 одсто РАДНО ВРЕМЕ ШАЛТЕРА Шалтср М. Tirra 43 — од 6.30 до 18.30 — Понедељком од 6,30 до 17 часова — Суботом од 7 до 12 часова Шалтср М. Горког 1 — од 8.00 до 15,00 часова — Суботом не ради ЕКСПОЗИТУРА РАЖАЊ — од 6,30 до 14,30 — Суботом од 7,00 до 11.00 часова Y СЕБАЊУ НИКОЛА КВЕСИН (1913—1986.) Док је бно жив и.мао јс јед!?у адресу. Већ четрдесет дана како сс паш драги п цнкад прежаљени отаи, дсда, прнјател. и надасве — човек НИКОЛА КВЕСИН прсселио v наша срца и ма шту, иа две вечне ацресс. Машта је најправеднији судија и не признаје границс живота и смрти. Лнк нашсг драгог покојника, 1£»егова љубав it хуманост. такоНе. не признају пролазност, ни тм било какву омеђеност, и преносиће сс с колена на колено, сијаће. као свстнoixiK иа узбурканом мору живота. Четрдссетоднсвни по.мси одржаћемо 8. апрнла 1986. на параћинском гробљу. Тота дана око његове хумке биће свн онп којс Је покојШ1к волео п сми који су му узвраћали љубав. 1вему Ннколи Квесићу, пензнонисаном утгравннку водопогона OOYP „Пролетср” и жсго ви најдражи: ћсрка Љиља * па, Гордана и Снежала, спм Ивап. супруга Славка. зето ви, удуци, рођаци и прнјатељп.
2. АПРИЛ 1986. • БРОЈ 305 ПИСМО ИЗ ПЛАНЕ ЗИЈАХ СОКОЛОВИБ НА СЦЕНИ ГАП-а АКТУЕЛНО ИЗ ИНСПЕКЦИЈЕ ПЕРФИДНССТИ ИМА АЛИ ЧИЈЕ? Г/1УМАЦ ЈЕ ГЛУМАЦ... УГОВОРИ 0 РУШЕЊУ У предпрошлом броју листа „14 дана", председник ФК „Исток 63”, Андра Милетик у тексту „Две слике једне годпне” на нерфидан и тенденциозан начин нрезе нтира искриаљену слику ми нулих догаћаја које су претходили отварању клупског бифеа. У његовом изла гању преовладаоа субјсктиоизам и једностраност с ццљем da се заобиће истина и обмане јавност. У једном делу текста он каже: .Једина просторија коју поседује Месна заједница и која одговара условима за отварање бифеа је пва у којој се ми сада налазимо. „Та просторија, коју он стално помиње, немајући храбрости da је назове правим именом је дом културе у Плани, ide се одвијао pad ДПО и организовао културно-забавни живот. Би ла то послебња „оаза” ку лтуре, мећутим, вољом фуд балских моћника претворена је у биртију. За решавање материјалне ситуације Клуба нућени су други извори финансирања. и друге адекватне просторијс за отварање бифеа, алц сви предлози су одбачени бсз правих разлога. Милетић даље каже: „Њих неколицииа који су odyeeic били против >Клуба, којима је сметао сваки успех Клуба, почели су da агитују и да убећују људе да гласају против бифеа”. Очигледно Милетић је у великој заблу ди. Нема граћанина у Планч који -је против Клуба и његових успеха. Напротив, мештани овог планинског села живе заједно с Клубом и искрено се радују сваком њсговом успеху, што покаHiac-;' ОДГОВОР AYTOPA ЧЛАНКА „ДВА ЛИЦА ЈЕДНЕ ГОДИНЕ" Писмо мог имењака и замало презимењака Миодрага Мнлсновнћа кз Плане, мада нема преке потребе, објављујемо у цслини. Објављујемо и зато што сматрамо да нема некорисних тшсама н најгорс може да послужи — као лош пример. Нијс у маннру напшх, а и Једних других новина у нашем друштву, да уступа простор онима који: ,ла перфидан и тснденциозан начин презентирају искривљене слике”, поготово ако у њнма „преовладава субјективизам и једностраиост” и далеко било, „са циљем да се за обиђе иатина и обмане јавност. „Кратко речено: у члапку „Два лпца једне године” аутор је изнео лажи. Стицајем околности аутор је и раниЈе боравио у „дотнчној” просторији, која нити је била дом, а још Malte културе, ннти је имала изглед којн данас има. Ово из разлога што дом културе, па и најсиромашнијег села, мора да испуњава основне захтеве да би се назвао тим >шеном. Тпх 60—70 квадрата у бољим условима могу да послуже тек као позорница. Овако халабука коју је Миодраг Миленовић (врло често, је ваљда грешком. потписиван Миодраг Миленковић), дигао, имала је за последицу и једнодушну осуду младих на семинару недавно, јер сложиће се сви, „од дома културе правити биртују”, »гитн је популарно, нити је политично, Наш плањански читалац тврди да он говори истину. а Милетић не. Ево, у овом броју додајемо у прилог још два виђења снтуације нз Плане у којима је ситуација — обрнута. Миодраг Д. Миленковић СТЕВАН СТОЈКОВИН, председник OK ССРН MA 1Е БИЛА ЗА Н1ЈУБ „Да би се донекле покрили трошкови Фудбалског Јслуба у Планн, повећанл због преласка у вшш! ранг, покренута је иницијатива да се просторпје у цсшру села доделе Клубу, који би у н>кма отворио бифе итако прибавио додатна средства за рад. Код мене су једног дана дошли Векић (председник СУБНОР-а села Платле) и група омладинаца и инсистирали да се просторија не да Клубу. Сутрадан дошла је друга група из села која ме је обавестпла да су про сторије одлуком друштвено политичких оргавизација се ла додељене фудбалском клубу. Обишао сам Плану и заједнички смо закључили да ни јсдна друга просторија Y селу не одговара потребал1а клуба. Друго, про сторија о којој је реч, ни у ком случају не може се назвати до.мом културе. Организован је састанак са представнимиа друштвснозује и број гледалаца на ута кмицама. Против отварања бифса у дому културе. није било, како Милетић каже неколицина, већ три масовне ДПО (осим ССРН) које он нигде не спомиње. Taicohe није тачно да је коначну одлуку о уступању просторије Клубу донео због граћача. Одлука је донешена (изнућена) на заједничком састанку свих председништава ДПО под великим притиском и утицајем „људи са стране”. Одлучено је да се нотпише. споразум о коришћењу будуће кафане од стране ДПО, Клуба и Мссне заједнице. На том скупу омладини су обећане школске просторије за припремање „Сусрета села". Me ћутим, до дана данашњег споразум није потписан, највећи део припрема за „Сусрете села" омладина је оба вила у кафани у немогућша условима за pad, а школске просторије су обезбећене Henocpedno nped прво коло, гито је основни узрок слабог старта Плањана v овогобишњим „Сусретима села”. Милетић — тако1)е апострофира писца ових редова, Haeodehu da је необјективним писањем destiHcfropMUсао јавност. He може се гооорити о необјективности ако се у cpedcretiMa информисања износе стварне чињенице које, нажалост, Милетићу и његовим истомиш љеницима не udy у прилог. Њима сигурно смета што је. истина о затварању бома културе и отварању биртије углебала светлост dona у сребстеима информисања и нашила на ocydy јавности. Миодраг Миленовић, Плана -политичкмх организадија, ко ји је био всома посећен. са јасним дискуснјама, на коме се осетиДо расположеље доброг дела мештана да се 7 а просторија да Клубу. Ом ладинцима је понуђено да се за „Сусрете села” припре лшју у школи. НиЈе ми било право. али већина се определила да ту буде клупскл бифе. Договорено је да увек, када затреба ту просторију користе омладинци за своје активно сти, као и све остале друштвено полнтичке организа циЈе села. To је врло корек тно, а мислјш да he договор битн успешно спроведен јер су људи којп воде клуб врло разумни". Ово је био део одаФвора коЈи је на ссммнару за ново изабраг.а омладинска руководства дао Стеван СтојковиЈИ, председник OK ССРН, када су некп омладинци поставили питаље односа месне заједнице према њима у Планн и Чепуру. Како захтевати од глулша који је стално раздражен, непрскидно променљив, неизбеж но растресен, лишен поседоваita свих тренутака, да узмогне да сабере мисли, зрело о н»и. *.1а да промисли, среди их, и затим напише и каже? Како чак вероватп да је од способан дами ли? ОН који Ж1ПЈЛ самоодосећаја! Који је тек некад врста ходника кроз који пролазе мисли и occhaita друтнх. Ко зна? Можда му је то и намера. Ја му се због тога чудим свакога дана. Глума!? To је об.мана и сујета, али верујем да је то тако код свих оинх који обављају неки занат или дужност с вољо.м. Понекад, из различлтах пово да, да бих себе оправдао и да бих то чуБоње и сујету понудио другима, тражим за све то неки наслов, објашњеље, план, како би се све то имало пеки смисао. Доказно је да у таквим неограннчемим истраживањима никад нема достигнутог циља. Тај позив је тек непрестана обмана. Жјгвсти у обмани и хтсти јој наћп објашљење, разлоге, разјаснити н>е не појаве, зар то није још јед на обмана, додала онима оц којих жнвимо? ПЛЕОНАЗАМ ОБМАНЕ био би можда иајбољи наслов. Желнмо ли ми ту обмаиу? Суботњс вече 22. марта 1986. као да дајс потврдан одговор на то питаље. Јер, десила сс представа. Свп елеменгсп за н*у потребни бплп су ту. Била је’ публика, био је глумац, била је сцонографија пако јс мо жда нису сви вндсли. Каквим је кваллтетом публи кс, каквим посебним сензибилностнма, била згспуњена сала!? Све то је, више него обично, учшшло слушање иеобичнијим и потпуипјим. To треба приписатп скоро нсвероватно ј комумикацији која је досегла потпуно заједнишггво, пажн>у V којој се осетило да је публика нсто тако лишена себе као и ОН који је, као сви велики глумци, умео да уједини своје глумачко ослобађање са оним што је с ону страну рампе. АДВОКАТ Слободан Драгутиновић отпочео је са радом у улици Маршала Тита број 9 (код биоскопа Авала). ДУШАН БЕЛИП, директор основне школе: ШКОЛА HE БРАНИ ОМЛАДИНИ РАД — Чим сам чуо за проблем, из приче и нов>п?а, позвао сам прсдседника омладине v Плани и секретара партијске органнзације и са 1вима се договорио око коришИења школскнх просгорија у Планн за припрсме екипе у „Сусретнма села”. Тада сам и чуо да су они раније, од помоћног службе ника тражили просторије, алн им он то ниЈе дозволио, што је и нормално, јер за то сам ја надлежан. Отуда ме чуди да појсдпии лмладннци из Плане нстичу проблем коришћења школских просторија. Нама је такоВе у пмтсресу да се у н>има одвија активност, јер у „сусретмма" учествује велики број школске омладиЕ<е из села. Према томе, никада, нп онда, ни сада, нити ће убудуће бити проблема да омладина Плане користн школ ске просторије за припрому културних и других мапкфестација. Ипанав 7 Глумац!? f To је те вечери био Зијах Соколовнћ, „извршнлац драмскс радње” у Камерном театру „55" у Сарајеву, „Звездара театру” у Београду и тамо где се нађе. Имали смо срећу да се нашао код нас и са нама. И бнло је лепо иако нико није открио шта је глумац. Зијах то није хтео да нам каже. Он нам је само био иницијална категорија да поставимо питање, шта је истина и лаж у позоришту. Лаж, то је глумац! He, то је гледалац, јер зна да то што гледа није истина. Глумац пак не лаже, јер он мора да веру је да бн могао да глуми. Ко је дакле истинољубив? Глу.мац; He није, јер не би могао да глуми варајући се до краја. Гледалац! Он је тај који му својо.м всром олакшава и допушта лаж. Да лл су дакле, гледалац и глумап — истина и лаж. Можда, јер верују и лажу, али ипак не у исто време. Па где је онда одговор и и истина? Ко зна? Можда је то намера. Чудно! А уствари, ето то је позориште. А глумац? Глумац је „Глумац... је, глумац... је, глумац" Матнћ Славољуб На основу одлуке Радничког савета OOYP-a „Амбалажно стакло” радне органнзације Српске фабрике стакла, —■ Параћин, број 60 од 12. II 1986. године Српска фабрика стакла расписује К О Н К Y Р С ЗА СТИПЕНДИРАЊЕ РЕДОВНИХ СТУДЕНАТА МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА — један студент прве године, производног смера, и — један студент II године, производног смера. Кандидати су дужни да уз молбу приложе: — биографију, — доказ о уписаном семестру — уверење о имовном стан»у — потврду о личном дохотку родитеља — пзјаву да нису користили стнпендију — лекарско уверење. Пријаве по конкурсу достављају се кадровском сектору Српске фабрике стакла Параћин у року од 14 дана од оојављнвања конкурса. - -------------------------------------------------------------------------------------- Савет Месне заједнице Бусиловац на својој седници одржаној дана 30. марта 1986. године расписује ЛИЦИТАЦИЈУ за продају школског објекта у селу Бусиловцу. 1. ПРЕДМЕТ ЛИЦИТАЦИЈЕ: — Школски објекат је од чврстог материјала поврипле 300 м*. Сазидан је опеком (цнглом) са око 60.000 комада. Кровна конструкција објекта је од резане чамове грађе. Објекат је покривен салонвпг таблама 900 комада (старим три године). — Почетна цена за понуђени објекат износп 3.000.000.00 дпнара. 2. ОСТАЛИ УСЛОВИ: ЛицнтациЈа he се обавити 12. IV 1986. годигне са почетком у 10 сати у просторијама Месне заједпице у Буснловцу. 3. Право учешћа у лнцитаиију имају сва правна и физичка лица која на благајни Мссне заједнице уплате пре почетка лицнтације 10 одсто од почетне цене. 4. Учесници у лнцитацнји могу видети објекат на лицу места сваког данр. од 7 — 18 сати. 5. Уколико се лицитација не одржи наредног даиа лбог недостатка зашггересовантх, иста he се поновнти 19. IV 1986. годинс са прчетком у 10 earn. Месиа заједшша Буспловап Сезона градгвс стижс са пролећем. Y исто време помоћнн * ци грађевинског инспектора задужеии за бесправму градњу, интензлвно обилазе терен у свим деловима града и контролишу објекте који се подижу. Ових дана закључено је више уговора са организаиијама удруженог рада које ће рушити бесправно започете објекте п односити грађевински материјал онде где нема одобрења за градњу. Неће бити поштеђен нн један објекат, поручују из инспекииЈе. ДРАГОСЛАВ ПЕТРОВИН, САМОУКИ ВАЈАР СЕЛА ® Хармоникаш, трубач, Солунац, водоноша, свирач гајди, стамена сеоска породица, вајарев can, све виђено и доживљено, под неколико длета вештом руком вођених оличено је у дрвету. Тихи Драгослав Петровић, син Живојина и Добриле, земљораднлка и домаћице, свм из Дренов ца, упловио је у ковитлаве воде уметности ношен унутрашњим набојем потребс да заустави тре нутак II прснссс га за нско буду he покол>ен>е. Шта то радиш Драгославс? — Мучим се да набавих добро дрво. Таман код некога ви-дим добро парче ораха или крушкс пођем да пцтражим а он ми кажс треба му за летве! Појачаће се контрола н у сектору друштвене изградњс, где ће бити обраћена пажља на спровођењс прописа о изградљп објеката. Инспектори поручују да овлм путем упозоравају на свој ригорозни став и предлажу да се постојеђи као и започетн објекти што пре усаглашавају преко надлежних органа, како би постали легални, јер ће у наредном периоду предузети рушење, пошто је добар део ре шења постао правоспажан и коначан. М. М. Драгослав Петровнћ Много аише жељу и рад свог сина разумеју отац и мајка: — Па, штедимо га. Mau>e ueка ради у пољу, више му ирсме на остаје за н>егову л»убав. За то време, док разговарамо у њиховој старијој, али са укуоо.м намсштеној и као суза чис тој кући, Драгослав износн прсд нас плејаду сеоских ликова. Тр,убач напстлх образа, водоноша кокетно подигнуте главе, гајдаш обгрлио мешину, хармоника монохролсатска иза н»е хармонлкаш, Солунац са „трсћом ногом" али с образима који пуцају од здравља. И све тако, редом, излази пред нас „дрвено село”. „Породица", мајка и отац сплетс ни у стуб, а под његовим окриљем будућност — деца. Све ста мено, чврсто ма зе.мљи, људи трупци. — Хоћу да забележим свс што нестаје, „правда се’’ Драгослав. И сан местаје. Један ко.мад дрвета, крушка, разграната и обликована једном од хиљаду руку природе, зауставиће и његов нестанак. Драгослав је снло, као ма ли, као мало већи и сад усиива: — Често сам у оновима, као и сви људи, „виђао" разне животи н>е којих на ово.м свету нема. Ду го сам носио у себи жељу да не ке од тих створова уобличим. Уловљени сан је пред нама. Из стуба излазе главе разнлх створова. Нлје мн.ого дорађиван. Дрво је осгало дрво а живот пзлазп из н>ега онакав каквим га Драгослав у сновима видео. Два каталога, са прошлогодиш н.сг и оног од пре годиму дана Бијснала ааивне у.метностл, одржаваног у Светозареву, носе у себи и.ме и презмме Драгосављево, као излагача а у овом другом и опсервацију селектора:... ” ле што ново видели амо у радовима Драгослава Петровића из Дреновца *'. Бојено дрво, заправо „Стоперка”, девојка са подиглутим палцем, црвено-бела, прлвук ла је пажњу посетнлаца. а како видимо л критике. — Сматрам да бојење.м дрветз појавачам љегов израз, објашњава Драгослав. Црно као зифт, црвено као крв, бело као снег-дрво, то је оно чпме ћи се и параћинска уметаичка публика у септембру срести на првој Драгослављсвој изложби у Музеју. На крају, као и у разгвору, по мињемо радију преокупацију уметнмкову. To су сликс рађсмс ссменкама разног пољског биља. Све у својој пртгродлој боји и природним мотивпма. Његове слике биле су један од главнмх експоната сеоске малифестацијс ,.Ссло моје завичају мио". Сала их више не рали, с-ве cboi’c снаге уомешоо јс на дрво. И још нешто. Псотзсан је Драгоодав кз спз је VMehe да оц добпог гпожћа кз т”'',в:1 још бољс вкчо. Има п пра co. М. МплеикоажМ
2. АПРИЛ 1986. • ЕРОУ 305 ДОЊА МУТННЦА ПОБЕДНИК АКЦИОНИ ПРОГРАМ ПРОЛЕННЕ СЕТВЕ Фолклорна група победннчког ссла Иако коначна табсла нијс још увек направљсна, Сигурно се зиа да јс Дон»а Мутница шампион овогодишњег такмичсња. Они су свс чстири прирсдбе извели у всликом стилу. импресио.чира;>- ћи публику и жири броје.м учссника свих узраста, квалитетом извођења и рсжијом програма, та ко да су у прво.м и друго.м колу сакупили највише бодова и сигурно заузели са.м врх табслс. Como за нсколико бодова мањс за 1Бима заостајс Извор. који је ieдини бно раван протнвник рас положсни.м Мутничанима који се спрсмају да дочекају противника у „Знању имању" идуђс јесени. У квизу знања најбоља јс скипа Сињсг Вира. Овс године у ;,Су>рстима ссла" учсствовало јс 20 мссних зајсдница. у програму јс учсствовало прско хиљаду такмичара, а сале друштвених домова билс су увск препуне. О самом квалитсту програма говорилс су оцсис стручних комисија, али и аплаузи публикс. пре свсга, која дајс подршку овој акцији, али је и зато да се у љеној концепцији нсшто и измсни. Наравно на бол»с — Општи јс утисак да cv свс пријављенс екипе максимално анажовале да испоштују пропозиције што је за похвалу. Међути.м ове годнне таклнгччБе је ио први пут повсрепо UciiTpv за културу, који то, морамо рсћи, ПЧЕЛАРСТВО није оправдао повсрсњс, које му је поверсно. Наимс нп један прс дставник организатора нијс но сстио nit јсдпу прирсдбу, и тиме истварпо увид у оно што се два мсссца догађало на позорницама. To јс оно на шта убудућс трсба обратити пажњу. јср у противном организатбр није у стању да сс на врсмс упозна са цслокупном организапијом ове, no мно го чс.му значајнс манифсстацијс, рекао нам јс Милан Тзокић, прслседник жирпја. Мгђутим, „Сусрети ссла" нису вишс манифс-стацпја што су нскад бпли. Cue јс мање интерссовања, кахо код Извођача, тако и код лубликс. Али било је и таквих скипа којс је трсбало изузетно наградити и новим бројсм посна, кад би лропозицијс то доПрвн лролеШж преглед Први пролећни преглед пчела јс најделнкатнији и зато се пчеларима препоручује да овај посао обавс по лепо.м и тихом времену, без ветра. када је те.мпсратура у хладу 14 степени Цслзнјуса, а прс прегледа потребпо јс припремити сав прибор за рад. Кошница се не сме отварати ако нисмо потпуио опремљенн. Лчеле не познају свога власника it ис разликују га од другнх људи и према и»ему се понашају сходно љеговим поступцнма. Зато немојте код отвараља кошница поступатл нервозно и треба изоегавати дупањс. наглс трзајс. Пчелс не подносс стране мирисс, као ни мирис зноја, парфе.ма, зада утврди обољење. за помоћ се обраћа Удружењу плсчард ,.Грза” или Встеринарској нн спекцнЈИ Скупштннс општнне ПараИин, саветује Божидар Ма тић, дугогодишњи пчелар и инспектор. у пензији. М.Д. зволилс, као например фолклор Извора, пссмс Ратка Ипћатовиha, хармбнике браћс Костић из •Шавла, и ссстара Всљковић из Тскијс, групу девојака из Забрсге и тако лаљс. Трсбало би сигурно. органлзовати токо.м новсмбра и дсцсмбра ссминаре за руководиоце сскција из свих ссла, на којима би полазници много тога научлли, кажс Љубиша БогдаиовиИ, члан жи рија. У идућсм броју, послс скупштине такмичара it организатора, опширније о „Сусрстима ссла". м. д. СЕТВА МАЛО КАСНИ ■ За успешно гајсњс свих пролећних култура, порел благовремене и квалитетне обраде земљишта, нсопходна јс и употреба квалитстног семена и одговарајућих минсралних ђубрнва као н савремена н нсправна механизација, каже Пстар Адамовић, дирсктор Земљорадничке задруге .,7. јули”. Што се основне обрадс землдгшта тиче. она јс углавном изведена па врс.мс и кваллтстно. Скорс интензивне падавпне н отапањс снега су пзазвалс забаривањс извесних површпна, ораница н пшешше, али инје бнло већих штета. Ипак, сетва lie мало каснитн. Се.мена има довољно за све пролећне културе, а љегова цена је већа у односу на раипје године. Регрес lie се одобравати за уговореиу производњу. за пшсницу, сунцокрст. соју, шсћерну репу. кукуруз. И минераллпх Бубрива има довољно за уговорсну и неуговорепу производЈву. Бубриво сс не лагсрујс, али стално при стижс. Високе цене од 18. мар та овс године утицаНе на употребу ћубрива, јер сс пс уклапа у сконо.мску рачунлцу. каже Пстар Адамовпћ, дирек.тор 33 „7. јули”. М. Д. СЕТВА ИНДУСТРИЈСКИХ КУЛТУРА Још увек мало ф За овогодишњу пролећну сетву планиране су површине од 10.068 хектара под индустријским биљем. Од тога, најлгћим делом на иидивидуалном сектору од 960 хектара. ШеНерна репа добила јс при мат овс године и сматра сс да he она бити засејана на 748 хектара. а очекује се укупап прннос од 30.000 тона. Просечан принос шећерпс рспс требало би да износи 4.000 килограма по хектару. ггроизвоБачнма стнмулишу нх на сетву овнх култура. Да бн сс обезбедпо шећер п уље, потребно јс у општинп Параћин засејатн хил>аду хектара под шећерно.м репо.м п исто толнко хектара под сунцокрстом. М. Д. Давидовац СПОМЕНИК ЗА ДАН БОРЦА Y Месној заједници Давидовац у току су припреме за изградњу спо.меника палим борцима и жртвама фа шизма из овог села, који lie пре.ма предрачунској вре дности коштати 1.200.000 динара. Финапсирање овог објекта предвиђено јс из сред става месног самодоприноса мештана Давидовца, а за ти.м it учешћем Општипског одбора Савеза бораца. доб« ровољног учешћа радних организација и радних т»уди. Спо.мсник треба да буде завршсн до 30. јуна овс године, н у току су разматраisa око најповољннјс понудс извођача радова. Откривањс спо.меиика планирано је за 4. јул и то би био дуг мештаиа Даиндовца својим мештаннма изгинулн.м у народноослободилачкој борбн и рсволуциЈп и захвалности целе друштвенс зајсднице. М. Д. Голубовац ДВА СПОМЕН- -ОБЕЛЕЖЈА Јулске празнике мештаип Голубовца обслежиће открн ваљем спомен-чесме и спо« мен-обележја жртвама фашнстичког терора. Пре.ма предрачуну. за изградњу спомен-чссмс нотребио је 500 хиљада динара. а за спо мен-обележје 150 хнљада ли нара. Месна заједшта је обезбедпла до сзда 300 хиљада динара. док he другу половину обезбедптн Општннскп одбор СУБНОР-а н шира друштвена заједница. М. Д. дах лука и алкохола, jcp све то раздражује пчеле. А почстницима сс препоручује да замоле лскусније пчеларе, да овај први пролећни преглед обаве на прави начин. При раду треба водити рачуна да сс у кошници обезбеди маневарски простор за рад, а извађене рамове обавезно треба ставктл у оквирњачу, да не би изазвала грабеж. Ако ваддшо рамовс из средлне кошнице, са пчелама, можемо згњечитп или оштетити матицу и друштво довести у ненадокнаднв губЈГтак. Јачииа пчелињег друштва се оцељује н пре.ма броју у.иша које су пчеле запоселс, а ово важи за почетникс, да се лакше оријентишу. Јако пчслињс друштво крајем марта запоседие до десет суседних улица, слабије шест до седам, а слабо пет до шест улнца. Залнхе хране на крају .марта треба да буду најмање четирн до пет килограма мсда, а за јака друштва која имају од 40 до 60 хиљада пчела десет и више килограма, да би се развило ло багремовс паше. У недостатку хране, да не би друштво угииуло од глади, додај.мо медне логаче, док су још хладни данн. Кад се појаве први цветови можс сс на дражајво прехрањивати н шећершш снрупом. Јаком друштву по потребн прошнрујемо легла, а слабом сужавамо в утоп.вавамо. Уклања се неисправно cahe нз кошница. старо трк и вшие година и ♦а.мешује новнм основама. Уколико је потребно. преузвмамо обавезпо лечење пче.тин»нх друштава. Ако пчслар сам не .можс ШАВАЦ УМПННЧКА HONHIU НИЋ ф Дует хармоника браће Костић успешно наставља породичну традицију #Спремају прву плочу Брађа Костић Хар.монлка је већ одавно постала народни инструмент v Поморављу, шго значи најо.миљенијн. Данас у Шавцу има десетак врсних музнчара алн се пајпре издваја музичка породица Костић. У н>ој се тра дпиија свирања и певања протеже на неколико колена. Чувени Љуба Ракин, трубач надалеко познат. лмао је свој блех оркестар, његов сим Миле, чувени певач и басиста, освајао је награде на многим такмлчељи.ма, затлм 1всгов рођени брат, чгвснп Бака Костић, певач и својеврсни козер л шармер, да би се музЈпгка лоза продужила на Драгана и Горана Костића, дует хармонпка којн свс више осваја поморавску естраду. Оркестар браће Костић из Шавца није наступао на телевизији, „Зеленом кабареу" или „Смехотени” као група певача из Шавца, коју лредводе њихов отац и стриц Костић. али зато све успешније освајају сцене шнром Поморавља. Поред тога што свакодневно раде на свом музнчком усавршаваЈву, онако како су навикли у музичкој школи „Кршевац", Костићм при пре.мају врло озбиљно нумерс за своју прву плочу, чијс снпман»е lie залочети на јесен. И Горан и Драган сахш компонују кола и песме и уз корекцпју и аранжман Мнодрага и Аце Крљевца, надају се успеху. М. Д. Повртарство ВАЖНА ГРАНА ПРИВРЕДЕ Y току пролсћа, повртарске културе he бити засејане на близу 1.400 хектара. Планира се да под кргзмпи ром буде 350 хсктара. а оче кујс се прннос од 3.150 тона. Сства пасуља планира сс на 88 хсктара, а просечаи принос сс очекује од 1.200 килограма по хектару, ш,г» значн да би укулна пронз водња трсбало да износл 106 TOi’i. Грашак се планира на 50 хектара, а просечан прннос се очекује од 900 килограма no хектару. Осгалог поврНа биће па 90 хсктара, а очекујс се да укупац прнпрс износи 890 тона. М. Д. Сунцокрета he ове године би ти на површини од 210 хектара, односно само десетак хектара Binue него раније, а сматра се да lie укупна производ 1ва износити 420 тона. Соја и далс не може да ухвати чврсте корене у ово.м кра ју и њена пронзвод1Ба се очскује па свега десетак хектара, а укупна производња би трсбало да износи 20 тона. Дуван је планирап ма стотину хектара у околним ссли.ма са укуппом пронзводњом од две стотине тона. Планиране површинс под ше ћерном репом и супцокретом cv недовољне да би се обезбсдиле одговарајуће количпне шећера и сунцоркета за потребе широке потрошњс и индустрије. На седници Општинског комнтета за привреду, друппвене делатностн и финансије констатовано је да cv наведене површине мале и да iix треба повећавати. Зато се препоручл/је пољопрЈгвредни.м оргатпгзацнјама да на своjiLM површинама и па нндивидуалиом сектору, посебним акцијама и бољом сарадњом са Шпана^ 8 ЈАВНА РАСВЕТА Y СЕЛИМА ЧЕГИРИ СЕЛА У МР\НУ О Лешје, Поповац, Сињн Впр ц Текмја у прошлој години нису утрошилн ini киловат електричие енергије за јавну расвету. Од.мах пза њих је Лсбина. која је на јавну рассету утрошила само шсст кплоса за, затим Забрега са 64 кило вата. Y Ратарнма. Својнову и Стубици, цапротнв, сеоскс улицс су 'бнлс осветљене свих 12 меееци, док су Буњапцп, Плањани и Поповча1111 и.мали по месец дапа кра he Hohi.’/ расвсту. Највише киловата у прошлој годинл у ову сврху уг рошнла јс РЛесна зајсдндиа Стрпжа, 29.367 н Стубица, a за њн.ма следе Поточац, Дреновац, Плапа, Ciuciipuua. нтд. М. Д. КЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРКО БАЊЕВИБ” И ЊЕ ГОВА СЕКЦИЈА „ИКАР” — ИЗДАВАЧКО КЊИЖЕВНА АРТИСТИЧКАА РАДИОНИЦА НУДЕ BAM СВОЈА ДОСАДАШЊА ИЗДАЊА: 1. Мнлнвојс Миленцс Илић: ЛАДОЛЕЖИ 2. Момир Станисављевић: PYCKH РУЛЕТ 3. Мирослав Чопа: МОСТ ОД СЛДМЕ 4. Славица Благојевић: ШКОЉКА 5. Драгана ФнлиповнБ Антпћ: СИЛА ТЕЖЕ 6. Светлана Арсић: ОДИСЕЈ — НОСОРОГ 7. Иво Лнтић: ЛАУРИНА ЛЛВРА 8. Зборпик песа.ма ПРОЛЕПШЛЈ СЕ ОД ПЕСМЕ 9. Зборпнк пссама ДУГА НЛД ЗЛВИЧЛЈЕМ 10. Петар Кухтнчек: ЖУБОР VKPOHEHF. TYPE Цена по примерку само 150 дннара. Заокружитс ре дни број књиге. купон пошаљите на адрссу: CII3 иултуре (за Књижевни клуи) Параћип. ул. Брапка Kpcva/ioquћа 47. и сачекајтс поштара ко.ме ћете платптм 'иаручснп нзнос. (име и презпме) (адрсса, н број личпе карте) КЊИЖАРА И АНТИКВАРИЈАТ „ДОРОТЕЈ ' ИЗ ПАРА БИНА, УЛИЦА МАРШАЛА ТИТА 68, позива Вас да сс претплатитс док је вре.мс на своје прво издањс шбпгс СЕДМОГЛАВЛ Мирослава Днмитријсвића Цена примерка у прстплати 300 динара. Попуните купон. пошаљите на нашу адресу и сачекајте поштара да му платнте наручснн износ. (нме, презимс) (адреса и број личис картс)
2. А1ПРИЛ 1985. • БРОЈ 305 ......................................................................................iiimmimiiiiwiinmiimiiiinis „ПОПРАВКА” РЕФОРМИСАНОГ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА Иесничка HA ЈУГОСЛОВЕНСКОМ KOHKVPCY .Л1АШТАМ И Песма броја MOJA ПЕСМА Moja је песма чудиовата, Y цвсћу, међ’ звездама, као утвара крилата. Опа хода на валнма, у пену је ветар баца и шиба крилм.ма. Као шнрока лађа. што по небу плови. у очима остаје траг месеца што се полови. Од облака се деловн цепају п у магли н у тишинн. стихови песмс нестају. Марија Миловановић VI-I ОШ „25 мај” Поповац МОЈА ДОМОВИНА Шест република, и две нокрајине, чини 'срце, моје домовине! И плави Јадран, што се таласа, налази се око, ibcuoi појаса! Ја волим своју домовину, • јер живим у iboj, она је најбољп, пријатељ мој! Мирјана Ристић VII-3 ОШ „25 мај” Поповац одимиијада ВОЈНИК Војник је стражар на вратима рата, војник he бити и мој мали бата. Војник је био мој тата, а деда је био од почетка рата. Деда mu је причао какав војник треба бити, и да ће.чо све 'то v војсцц научити. Зорица ТрифуновиН VI-1 OIL! „25. .uaj'' По’»овац ДРУГАРСТВО Питам се: другарство ипа је? Да ли су то звезде, што Hohuua cjthje, ibiti нежни лептир који краси цвет, или нтица мала што облети свет? ■ Можда нсшто више, вредније и дуже; можда мирис руже, реци ми сад друже? ЈЕСЕН Ha dpeehy лшиће жути, ctteu облак небо мути. Снтна киша роси, лије. кишолг ветар људе мије. He чује се цркут птица, на пут се спрема ластавица. Снежана Милосављевнћ ОШ „25 мај" Поповац СЛОБОДА Слобода, реч од седам слова због које sy многи, остали без снова. Слобода, драгуљ који никад сјај не губи, за њу су гинули многи људи. Слобода, и само слобода жеља је многих поробљених парода. И зато сунце слободе нек сја вечито, као што he сјати и име Тито. ^нгелина Милосављевић, VI-2 ОШ „25 мај” Поповац JABYKA Јабука је црвене боје, она је омиљено воће моје! Има са.чо једну ману, окачена је на високу грану! слатко бих је појела, icad бих је дохватила! Каква би била epeha, да сам само мало већа! Биљана Маринковић VII-3 ОШ „25. мај” Поповац Другарстви је ватра која се не гаси, другарство је звезда која живот краси, Другарство je epeha ч padoci iiajeeha, другарице две могу све, бат све! Биљана Стојановнћ VI-1 ОШ „25. мај” Поповац МОЈЕ СЕЛО Умива га зора. што брда илави и глас пастира кад зору најави. У близини села поточић manyhe, заливају баште људи испред ieyhe. Моје село је лепше кад лето доће, док пшеница таласа и жетва не проће. Саша Ивановић ОШ „25. мај” Поповац ВОЛИМ ТИТА Усмерење од првог разреда Ф Од школске 1987/88. године средње школе радиће по новом наставном плану и програму. Пракса јс показала да садашња средња школа, оваква ка ква је, и.ма недостатака. Дуго се већ говори о променама у овој и те какој значајној гра1ги друштвене делатности. Ти.м променама настоји се да се OTK.IOHC нсдостаци. Разговори и договори по ово.м пигању су привсдени крају. Највероватније да ћс средн>ошколци ускоро учити по новом. Наиме, од 1987/88 годинс средњошколци који се први пут уписују бнраће од.мах усмерсње. 6д првог разреда опре дељељс за животни позив тре бало би да донринссс оо.ђој расподели општеооразовннх, on тшестручннх н ужестручних садржаја. Такође, битну новп ну ће представљати н прелазак на школовање такозваiMix ширнх образовних профила. У новој средњој школи не би требало да се припремају стручњаци за конкретна радна .места. Наиме ,та нова шко ла имала би за цил» да прппрема кадар који he мрћи да се npiLiarobana захтсви.ма тех нолошког развоја. Исто тако. ИЗЛОЖБА: ПЕЈЗАЖ Y СРПСКОМ СЛИКАРСТЕУ 1900—1941 ГОДИНЕ М1СИ ДВЖН8ЈМЈ 1И!Г1И i ® Упознавање публике, посебно школске омладине, са 1 једнрм сликарскрм темом и сликарском техником — ул>ем најбољих сликара од 1900 — 1941 године. Љубитељи сликарства. посебно они који су заљубљени у пејзаж пмали су прплику да се у галерији Завичајног музеја од 17. марта до 3. априла срстну са најоољим дели.\1а ове тсматнке. Наиме, такво задовољство пружила је изложба „Пејзаж у српско.м сликарству 1900 — 1941 године’ коју јс органнзовао Завнчајни музеј у сарадњп са Народним музеје.м пз Београда. Квалитст се не отнма оку већ магпчно.м моћи прнвлачн пос.матрача који гледа слику и тера га да што вншс уппје од понуђене лепрте. Управо, са таквн.м сликама с.мо се срели а љих су потпцса.Јдоп, дрред осталнх, Јовап Бјелпћ, Надежда Пстровиђ, Бета Вукановнћ, Бира Барух, Illy.uaiioBiih. Аралпца, Граовац. Коњовпћ, Пстар Добровпћ. Ивап ТабаковпИ. Квалитет и лепота. А о тој лспотн говорио јс и Влади.иир ПоповпВ, историчар уметности из Београда, н дао кратак рези.ме понуђеиог и.истпичког блага отварајуИ пзложбу. — Став паших с.шкара према прпроди од 1900 до 1930. годпме двојако се мапифсстовао: цајпре о.ча је била „.меди јум, у ко.ме сс развијалс лпр ско расположеље, у друго.м јс прерасла у фено.иен којп подстиче нзградњу слпкарскс ства рностп. V трећој спохи, 1930 — 1941, прцрода је постигла снмбол нзворностп п могућнссти субјектпвног виђења света”. О вакви односпсу jacuo пзраже ini и на слнка.ма предсла ове пзложбе. Истовре.мено она у с.мањеном ооп.му .np.y>t;a .разврј нашег сликарсггва пејзажа са цпљем да публпку, посебно школску омладину увсде н упсзма са једно.м сликарско.м те.мо.м и једпо.м сликарско.и техпико.м — уље.ч. С. Јовановић I ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА Зашто волш1 друга Тита = као родитеље своје? , I Одговор је лако дати’ = јер истина цела то је. = Херој у рату, херој у миру, i вољен у зсмљи и у свету, I голе га бели, жути и црни, i у Европи, Кини и Алжиру. = Боја коже њему не смета = зато јер је граћанин целога = с.вета. i Влдица Трифуновић VI-2 | ОШ .,25 мај” Поповац = ОЕТ ВДНШОРА ЗА HfHOH Снежана Вељић, Биљана Мијајловић, Сузана Петровић, Нена Лукић и Елизабета Стсвић представљаћс општину Параћин на регионалном такмичењу у рецитовању старијег узраста Y сали Центра за срсдње образовање „Бранко Крс.маиовић”, 27. марта одржано је општпнско такмичење у рецитован»у старијег узраста. Наи.мс. 13 такмичара, представшшса Центра „Брапко Крс.мановић". Библиотекс ,,Др Вићентпје Ракић" п Књижсвног клуба „Мир ко Бањевић” одмерило јс своје рецнтаторске способиостн, представљајућн сс са по две В.АЈА.М” СЛОБОДА Само је један живот и младост је само једна, али и изнад живота, је слобода највише вредна. Слобода данашња наша из срца неимара, поникла је из ждрела рата, из безнаћа она се ствара. На устанак смо пошли, Л у .ратно безнаће, а изнели слободу, чедо наше најслаће. Књига слобобе, штампана је животима, трудимо се да свако, сопствену слободу има. Сетимо се како смо тешко стоврили данашњи дан, пожелимо и угњетима, да свако слободу има. Славиша Павловић VIL3 ОШ „25. мај” Поповац llllllllllllllllllllllllllllllHIIIIHIlllllllllllllilllltlllllllll) ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „25. МАЈ” Y ПОПОВЦУ 6УДЕ СЕ ТДЛЕНга Ф Прави доживљај на литерарном сусрету у Основној школи „25. мај” у Поповцу ф Чланови Музичке секције школе и песници Књнжевног клуба „Мирко Бањевић” обогатили програм Када се музика и поезија удруже доживл>ај је потпун. А управо такав доживљај су нам лриредили 21. марта ученици Основне школе „25. мај" из Поповца. Ред стиха, ред музике. Чланови литерарне и музичке секције. Наставнице српскохрват ског језика Зорнца Милнћ и Славијаика Ракић и руководилац музичке секције Роксанда Јовановић направиле су са својим Бацима изузетно пријатну ат.чосферу. Вежбање и рад, сигурно, сто ји иза онога што с.мо том лрп тиком чули Вежба се и учи како се пише и волн музнка. Има добрих лесничких талсната, потенцијалних песннка. књижешгика. Уверили смо се да оу поповачки основци заво лели писану реч, да стварају добре стихове, што је за сваку похвалу. Али има и оних који су хтели да се послужс стихоBiLua већ афирмнсаннх песника. Треба знати да орнгннални стих може да послужи Бацнма само за углед, алн нс и за npennciiBaibe. Јер, циљ ове name акције је подсншање на лично стваралаиггво, на откри вање новнх талената, најбољих стнхова из пера основаца. Гости који су присуствовали овом лнтерарно.ч сусрету, песници Славица Благојевнћ, iMuлица Живковић и Мирослав Димитријевић верујемо да ће допринети да стихови постану још чешће и квалитетније срс дство пзражава!Н>а ученика Основне школе „25. мај” у Поповцу који су, досадашње бројнс зшграде и признаља то потврБују, већ изборили значајно место у лнтсрарно.ч ства ралаштву ученика основнпх школа. С. Ј. пес.мс (пз љубавне лирике југословенскпх и светских песни ка п ncca.ua по слободном пзбору.). Цонећи нзбор пес.ие, акнсптуацију, дикцнју, остварењс .мисаоно-с.мотпвннх вредностп песме и прцродпрст израза, жнри је одабрао пет рецптатора, равноправних лредставннка, за регионалну смотру. Општпну Параћнн he ово.и прилико.и представл.атп Снежана Вељнћ, Бпљаиа Мијајловпћ Сузана Петровић, Непа Jlyiuih и Елизабета Стевић. Програм општпнске с.мотрс обогатилп су најбољи рецптаторп млађег и средљег узраста, Дратца и Јелена Кантар, ученице Основне школс „Стсван Јаков.БевиН”, а вече музпчки обојпли Ана Петровпћ, Пе тар Ставановић п Александар Михајловић, учсници Ценггра „Бралко Крсмановић". Вредне наградс у књига.ма најбољн.ч рецитаторн.ма и сви.м учеснпцнма обезбедшш су Књпжевни клуб „Мнрко Баљсвпћ" и Библиотека „Др ВпНептијс Раклћ”, која јс и организатор ове култ\рнс кманифестације. С. Ј. концепт школовања занимање, посао, па даље образовање нз рада пе би требало да у будуhe буде пракса. На вр.ховима образовнпхкру гова још се дискутује жучно. Разрешавају се дплемс да ли је то повратак на стару школу »гпмназнју и школу ученика у привреди или не. Ово је само дсо поменутих новииа, алн младу генерацију снгурно чекају промене у систе.му образоваља. Зато је потребнр и у нашој средини што конкретније сагледатп право стаље, на тепанс урадити плаиове II ирогра.ме, јединствене, јер .макар математпка нма исте бројке за' све. Трсба школе опре.митп бнако како то закон палажс,’ а ђаци.ма омогуhmn да корлстс сва наставна средства. Такав приступ би свакако био једпа од гаралција да промене подигиу образовањс са места које му сада пе одговара у нашем савремено.м социјалистичком друштву. С. Јовановнћ KOBE КЊИГЕ слдвицн m нагрш © Y конкуренцији 1.200 радова, Славпца Ристић, ученица из Тршњевице, својохг скулпту ро.м освојила другу награду На југословенском конкурсу „Дечијнх новина” из Горњег Милановца са темом „Маштам и вајам” учествоваЛб је око 1.200 младих ликовшк талената из целе , Југославије. Међу њима нашла се и Славица Ристић, ученица из Трешњевнце. СкулЈггура,, рађена глиномолом, донела је трешњевачкој ученгаш другу н&фа ДУ- . с Без су.мље, резултат вредан пажње, који поткрлљује чи њенпцу, да је у овом наше.м крају открнвеп још један мла ди таленат. С. Ј. („Pyci-’ii рулет’. афоризма Мо.хнра Станисављевппа: лн^згиа н графнчка onpe.ua Срећко Здравковић; издавач .,11кар” Параћин 1986.) Афоризам је оштар и outтроумал, увек активан и ак туелан рез у срж проблема и појава, добро темпирана реченица која на муњевит начин говора о интерцији и уроВеној спорости духа, ^речемица -^- 'пречица до цил-'а,\ а 'случају вбирке афоpfic-a'Sia ^OAiii'pd СтанисављевиИа — парче жара на iiantipy. „Руски рулет” је књига пу па мудрости и киселих осмеха, али добронамерна иу интеле1стуалном смислу врло птитена. Beh сам податак да је из своје обимне прабукције, а присетимо се да је Момир СтанисављевиВ. своје афори зме објављивао у „Јежу'’, „Студенту", .Младости”, „Новом путу”, Радио — Београду,, „Правцу”, „Полити ци Експрес", одабрао само шездесет афоризама, говори п озбиљности и строгости коју СтанисављевиН ирпдајс овом књижееном роду. На .молом простору од 16 страница, или једно.м табаку, смештено је много мудрости, максима, изрека и сентенца. Шездесет реченица — мудрица, цзазваИе ос- .чехе читаоца и натерати га да и другачије раз.иишља о себи и соојој средини. Лфоризам је одувек био изазов за праве писце и кн.и жевнигсе. з’а оштра пера и с.челс духовс. Ни Момир Станисавл>еви1г пијс могао да одоли' ооо.п изазову, ла je tiCT'opuju name? мшиљења придружид н' своје, духовите и сатирично у овој уснелој збирци нод називом „Ру ски рулет”. Момиров афори.зам је у cie.iady са вре.чено.и, нрати друштвеиа збшзања, промеие и npeeupaiba ц коментарише их на сеој начин. Carnричара Станисављеви11а пајпре интересује раскорак из.меВу npedetihenoz и оствареног. „зацртаног и реализованог”, како би то политичари рекли. Његова жаока постављена је тако да читаоца тргнс. пробуди пз летаргије, д-а га натера на размшиљање, да га укључи у своју духовиту и сагирнчну орбиту разлииилања. Афоризница „Руски рулег“ је значи својеврсна дру штаена панорама, начиње на из .иало ucieoiuenoi угла, којом нам показује ко .смо Il mra смо, одакле смо п ку да кде.чо. Докле с.ио догурали. To су истине и о нама, рсчсне на другачији начин. Момир Станисав/beeuh се олредсљује пре соега за политички афоризам који је одувек био актуелан ц занимљив за све сатиричаре, али v збирци провејава и афоризам наклоњен етици и -моралу, филозофији.. ' CraHiicae/beeuha' sa/iiiAia npd свега човек, његдви про блемн и положај и оно uira се све догаћа у њему. Човек се одвајкади најбрже мења у додиру са новцме, положајем и Mohn. И ова збирка је један уметнички и интелектуални нокушај да се човек одбрани и спаси, да очува своје достојанство, да се акгтуелпзира мисао МаicciLua Горког „Човех — како то гордо звучи”. V долажењу do афорпзама, Момир Станисављевић користи taupoizy лспезу могућности. Од парафразе народне пословице до оригина лне језичке синтагме, која се нре свега одликује надахнутошћу. Српска .књижевност одуeeiz се одликоеала врсни.ч сатиричарима као што су Домановић, Hyuudi, Булато cult, ЦрнчевпЈг, Витезовић. НајмлаВа генерација сатиричара коју предводи Александар Баљак, Милешсо Пајевић, Владимир ЈовичевпН и други, успешно наставља традпццју. Није нескромно peh.ii да се илејади талентованих сатиричара придружује п Мо.мир Станисавл.евић. Њс?ов глас показује да је реч о младом, алп зре лом сатиричару, талентовано.ч и духовитом човегеу, са даром за посматрање и коментарисање, који оставља свој траг у времену. За опрему књиге побрииуо се сликар Cpehxo Здраetzoeuh, који је са скромним ттампарским матерпјапом успео да направи изванредно решење и Књигу учини необичном и допадљиво.ч. Врло успела у графичком и техничком смислу, књага „Руски — рхмет” n.xta и духовито peuietbe омота, чијп висперност не заостаје за са држаје.ч књиге. 3dpaeizoeuh је показао да ц од скромног .чатеријала .може да се пзвуче макспмум v естетском обликовању, и да и данас могу да се штампају јефтипе, а лене књиге. Присеtilmo се да је сликар решио и прстходпу библиофилску збпрку „Данп — терапијеп МолЈира Станисављеаића, tzo j(i je, vaizobe, остала \>намhena као прва књига те врсте го) нас. Гл'1рослав ДимнтрнЈевпћ
ФУДБАЛ: СРПСКА ЛИГА ЗАСЛУЖЕНИ БОД и? заЈсЧАРД Кристал — Јединство: 0:0 Градски стаднон код Краљевице. Гледалаца око 500 Суди ја: Букелић (Лазаревац) 9. ЈЕДИНСТВО: Богосављевнћ 7. Цветковић 7, Вулићевић 8, Милнћевнћ 7, Мплсшоовпћ 7. Г. Живковпћ 6, С. ЖпвковиК 6, Урошевпћ 6, (Дреновац) Пелн вановић 7, Бабпћ 6. Свн су задовољпн рсмпјсм у Зајсчару. Домаћпнп, нпти у извсштајпма, ннти у разговорима послс утакмицс ннсу плгалп замсркс па нсрсшенп нсход сусрета у ЗаЈсчару. ЛЈожда пншс да жалс остаје трачнма Јсдипства, којн су пропустилп тпп одличнс шансс. НаЈпрс, вс11 у треће.м мннугу Цветковић јс погодно стативу, а за н>)Ш Јс и Баонћ пропустиз двс прилнкс. СудиЈа БукелнИ пз Лазарсвца одлично је водпо сусрст. Ипак, кад сс свс сабсрс, Једипство је однело всликн бод пз Зајсчара: — Настутшли смо кскомплетни, каже трснер То.мпћ, Игралп смо бсз Костића, Manilla, Мнрковнћа, Љ. Стевановића н Дпмнћа. Успслн с.мо борбе ном пгром да сс паметнемо, а посебно су предпачплп у залагању Богосаач»евић и ВулпћсвнН. До сада Јединство остварујс п.чани рано, мада рсзултати >шсу свакпдашњн. Прстпрошлс недеље нспуштеп јс бод у Параћину протпв аранђсловачхс Шумадије, а сада је надокнаБсн, неочсклвано, у Злјсчару. Руководство тпма ипак највшпс 6pmiv поврсдс, због коЈнх јс добар број пграча вап строја. м. м. И лопта iniie хтсла v мрежу (снилшо В. Љубичић) ФУДБАЛ: ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА ПРВА ПОБЕДА БОРЦА Борац — Kapabopbe 2:0 (1:0) Борац: Аранђеловпћ, Павловић, Лазовић, Скендџић, Николић, Златановић, Дулић (Лукић), Стефановић, Марковић, Каштеварац,Јовановић. Борац је остварио прву побсду у паставку фудбалског првснства Шумадијско-поморавске лнге, пад скпло.м Kapabopbe из Раче са 2:0 (1:0), голоСТРЕЉАШТВО ОШТРИЈЕ ОКО ЛЕПШЕГ ПОЛА На првенству Србкјс у гађању сериј ском ваздушном пушком, одржзном 22. марта за пионире л пиопирхе у Бсограду м 30. марта у Ilniuv за ссни * оре, ссннорке н јуииоркс, најбољс рсзултате постпгле су: Маја Собек н Cana Стефановић, ппоииркс. п Вера Ра довановнћ, сенпорка Члановн мушкж ких скппа нису успели дд савладају баријсру у внду квалнфш.ацноне порме за савсзно такмччељс, те прсма томс само чланови а снског дела „репрсзентацпјс Параћппа” путују па савезно такмичсњс. Посебно Јс успилно бмо наступ Cane Стефановић, која је овс годпне дебнтовала иа рспублпчком првепству п постигла впсокп резултат од 170 кру гова, односно, пего мссто у Рспублнч дн. Маја Собск јс „убила" само два круга мапе од н»е. Стефаповићева и Собекова, 12. и 13. априла учествуЈу на првенству ЈутослалиЈе за пионнрс v Марпбору, а ссни орка Вера Радовановнћ најпрс учеству је 6. априла на прмиству СР Србпје Y Бсограду, a 18. п 19. путује на 30. шампионат Југославије у rabanay ссријском ваздушпом пушком, у Марибору. С. Здравковић РЕЗУЛТАТИ II ТАБЕЛА СРПСКЕ ЛИГЕ Бсоград: Обилнћ — Чукарички 1:1, Лазарсвац: Колубарп — Раднчкн (О) 0:2, Зајсчари: Крислал — Једннпво Лранђеловац: Шу.мадија — Мачва 0:1, Врапс: ПКБ ЈУМКО — Слога 1:0 Леско ваи: Дубочнца Раднчкп Зорка во: Будућност — во: СипђслнН — 1. Мајданпск 2. Рудар 3. Радннчки 3. 4. Чукарпчкн 5. Обплнћ 6. Шу.мадија 7. Колубара 8. БудуИност 9. Кристал 10. Јсдинство 11. ПКВ Јумко 12. Мачва 13. Бсрдап 14. Ciiiibc.uih 15. 7. јул 16. Раднпчки О. 17. Дубочица 18. Слога — Рудар 0:1, Шабац: — 7. јулн 1:1, Ваљс- • Мајданпск 0:1, Кладо Бсрдап 0:1. 21 13 5 3 35:15 31 21 11 6 4 26:15 23 21 10 5 6 39:26 25 21 9 7 5 32:27 25 21 10 3 8 30:25 23 21 7 8 6 26:20 22 21 9 4 8 22:18 22 21 7 8 6 26:25 22 21 6 9 6 23:21 21 21 7 7 7 28:28 21 21 6 7 8 32:33 1*> 21 7 5 9 30:32 19 21 7 5 9 15:27 19 21 5 8 8 23:18 18 21 6 5 10 20:24 17 21 4 9 8 23:35 17 21 5 6 10 21:28 16 21 5 3 13 20:39 13 Идућс нсдељс: Чукаричкк — Берлап, Citubeanh — Будућност, Мајдаипск — Радничкн Зорка, 7. јул — Дубочица, Рудар, — ПКВ JYMKO, Слога — Шумаднја, Мачва — Кристал, Јсднкство — Колубара, Радиички (О) — Обилнђ. вима Марковића у 28. и Јоваповлћа у 78. мннуту нгрс. Игра у првом полипрсмсну бнла је нсзанимљнва и бсз правнх шансн за гол. Борац, мако са поЈачапима (Пав лови11 из Каштсварац и Јсдинства илјс могао да повсжс својс рсдовс, па су гости лако одржаиала равнотежу на теpeny. ¥ 17 минуту Маркопић је пропустио жансу да довелс своЈ тим у г.ођство, такођс и Каштеварац у 21 мннуту. Иајзад у 28. минуту АТарковиН на цснтаршут ЈоваковиИа, шутира главом порсд пе.моћиог голмана гостију II доводн свој тим у вођство. Гостн су имали шаису у 45 мнну-ту да изједначе рсзултат, али полутка гостнЈу Нп колиИ, нсометан са 4—5 мстара шутира поред АранВсловића у гол-аут. To јс било свс што су нграчи оба тпма показали у првом полувремспу. Друго полувреме постаЈе занпмљпвнЈс н са вишс пропуиггснпх шапсп. Прво Јс рсмск дело пропустмти шансо као што су пропгстнлн Стефановић, Дулић п Марковић, код Борца н Икколнћ н EopbcBiih код гостију. Најзад у 78. мипуту, после ве.тгпге гужвс пред голом ioctiiJy Јовановпћ оштрим ударцсм са 12 мстара погпђа јсдну и другу статнву w .'lOirra се одбија y мрвжу чиме повећава резултаг на 2:0, са коЈим се и утакмнца завршава. ¥ всома фср игрп бсз жутих и прве mix картона судијска тројка нз Крушевца иа чслу са Мнлојевићем, охлично Је обавпла задатак, а бољи од осталпх v екипн Борца бплн су ЗлатановнН н Лазовнћ у одбрани, Јовано вић v иападу док је код гостнју најбо л.у nrpv приказао лево крнло Борђевнћ. С. Зоговић Ништа од (првог) пенала. ¥скоро Митић неће вндетп још један, а зати.м поништити, Костићев гол (снимио: В. Љубичић) Y ПАРАНИНУ СУДНЈА МИТИН ИЗ КЊАЖЕВЦА ИЗВИЖДАН ШОдавно се CWH на лараћинском стаднону ШН СШЕ МО ниЈс чуо онакав н ополико чссг■звнждук протсста, какав јс упућиван са трнбина књажсвачком судпји Мирославу Митнћу на утак.мпци Једнпство — ШумадиЈа (1:1) прсдпрошле »едаљс. „Ми имамо позоршдну публнку!” имају обичај да кажу фудбалсри Јсдинства, мислсћи на увек пунс трибкнс навијача заиста „отмсног” попашап.а. Бсз всллке букс, углавном јс аплауз нлн спарадично „уа!" маграда, одпосно критнка за добар или лош потсз. Прсдпрошлс мслел>е на утак.мицк 20. кола Српске лиге, та ..позоришна" публш<а тсатралио јс извнждана суди ФУДБАЛ — ЈУНИОРИ НЕМА КОМПРОМИСА ЈЕДИНСТВО — БОРАЦ 4:1 (2:0) Јунио.рп два параћинска тима одмерили оу сиаге у оквиру регионалне фудбалске лиге. Једннство се бори за врх табеле, заправо је већ у вођству 'са два бода предности од аранђеловаччке Шумадије. ¥- колико освоје прво месго, под руководством свог тренера Ми о.мира Станковића, разиграваће у квалификацијама за нај бољу јуниорску дивизију v Ср бији где би сс састајали са јунтгорима наших најбољих ти мова. Јуниори Борца, палротив, у борби су за опстанак у овом рангу, па нм овај пораз не доносн ништа лспо М. М. ........................................................................................... 1IIIIIIIII iniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii. ПОЈЕДИНАЧНО РЕПУБЛИЧКО ПРВЕНСТВО Y СТОНОМ TEHIICY ■ : еогрдда и иташдрииА © Појединачно првснство Србије за јуниоре и јуниорке одржано је 29. и 30. марта у Хали спортова. Првснство је играно у пет дисциплина: мушкарци појединачно и парови, девојчице такође појединачно и парови и мешовити парови. Спортска слава и признањс припадају стонотенисери.ма јуниори.ма из Београда и јуниоркама из Александровца. Алсксандар Жуњић (Партизан), Александар Сарић (Вождовац) и Жељко Ма шовић (ИМТ), по исто.м редсслсду освојили су прва три места. Њихове другарицс нису биле toko успешне, па су прва места освојиле Алсксандровчанке Вссна Лапчсвић и Драгана Благојевић, ЈОВАНОВИБЕВА ПЕТА Y СРБИЈИ На Оли.упијским школским играма чијс се републичко финале одржало 22. и 23. марта v Београду, млада стонотенисерка Лзиљана Јовановић, ученица ОШ „Момчило Поповић”, освојила је изванредно псто место. Пиониркс сестрс Анђелковић такођс су успешно дебитовалс плаасравшл се међу 16 најбољих. У екзпгном пласмалу Параћлнке су освојиле оомо место. Р. В. ју Мшића, старог фудбалског (и пос> ловног) прпјатсља Параћпнаца. Вероватно би баш спс бпло као у позоришту да јс публпка пмала при руцп Још и труло воћс п поврћс, наравно « покварсна јаЈа. Овако Јс чудка „рсжија” ремија са АпанВеловчанпма завршена ,,само” гро.мким протсстом са трибшш. ..Публнка Је најкорсктнпјн судиј:Г' нмаЈу обнчај да кажу пскусни фулба лскк раднкцп. Тако је бнло н овог пута. Најпрс Јс МптиИ пз чнста мира дао жутп картон Пеливаиовићу. Сгарн кашггек-прзнкца оћутао јс. Продир лс сног крнла ЈедшЈства Жнпковића, зауставио јс фаулом гол.ман гостпЈу. Жиа ковнћ јс бно н попрс!>сн v тој гол шансп, алл Митнћ досуВујс гол-ауг. Нсколико минута хаспиЈс, у всћ усијалој атмосфсри, оборен Је КостнИ у шсснасстсрцу. Сулпја Мнтић свира. али показујс да јс лопта за госге. Та чно Јс то, лопта јс погодила Костнћа у руку, али док је падао. И на крају, МитиН пошпитава гол дома1и<х због наводног офсајда. Ружис сцснс потрзаља за рукав, псов кс, „сспортгкс рсакцијс, домаћих пграча послс тога, можда и за казну, осталс су лскажи.спс, Јср к „судија и.ма душу”. Домаћшш су судију оискплн слабом оцсном, подсбсло сбразложсњс су написалн, а и делсгатоса „двоЈка”, мамсћс сс, шпис Јс дата да би сс лзбегло адмнш<стр1!ра1БС, међутцм, требало Јс чути „оцсиу” публнке, која сс Још дуто, no завршстку утакмпцс пнЈе стн шавала. Л кад јс лајс параћинска позо рпшпа публпка”, зрсба всровати да Јс режија ,1пpoчlrгaлa■■. Епплог сс десио у Бсограду: сулнЈа Митић јс суспскдогаи дпе утаклчте, због лошсг cybciba у Параћнпу. М. Миленковић чланицс Жупе, док јс трећа била Јелена Здравковић из С.мсдеревске Паланкс. Београђани су били најбољи и у дубловима по редоследу: Жуibuh—Живковић, Сарић—Милосављсвић и 3. Живковић—Tacuh. Мешовлти дублови баш су сс лзмешали. Прво место освојила је ћупријско-зе.мунска екипа Cie вић—Белец лспред паланачко-пла њанскс екЈшс Павловић—Станојловић и Жуњић—Фсрјанчић из Партизана. Код јуниорки v паровима Бслсц—Маричић из Зе.муна биле су прве испред Лапчсвићеве и Благојевићевс из Александровца и трсћих, дуета Станојловић—Здра вковић Гоша. Смедсревска Паланка. ОрганизаторЈlma. Croi1отениско.м савсзу општине Параћин, поссбно Рудију Ванеку припадају сва признања за успешну организацију овог масовног такммчсња ка комс јс учсствовало 83 такмичара из 30 клубова Србије без п> крајлна. Све јс протекло без примедби, а из штаба организатора поручуПланинарство — оријентирци „ОРИЈЕНТИСАНИ” НА МЕДАЉЕ Послс чстворомсссчкнх зпмскпх при прс.ма са првог так-.шчсња орије:гт>:рп ца овој ссзош! Нсштину крај Повог Сада 23. града, чланови ПСД ,,Јапорка" нз ПараИипа лошлн су 2 јллтис и 2 сребрнс мсдаљс. Прва мсста освојнлх су Милојконић Алсксандар, кадстски рспрсзснтагкгац — Југославијс у казегорпјк М—17 li и ИлиИ Дсјап у категоркјн М—В homo Је ово прво званичпо такмичсњс. ПрОШЛОГОДИШ1Б11 Јупиорскп рспрсзентативац Југославн1е РадопакохиП Слободан, освојпо јс П мссто у великоЈ катсгорији М—21 Е и наметпуо сс селсктору за улазак у сснпорску рснрсзентацнју Југославмјс. ¥ категориЈи М—15 друго место освојио РадовановпИ Дсјан, којн Јс у овоЈ катсгорнјн успешио замсиио свог брата Слободапа. Врсдно јс напо.мсмутк рсзултатс сста jnix чланова парпћинскс скипе: Kpcrnh Драгана. у М—17 Е псто мссто, Tacuh Душан Л1—13 седмо мссто, МихаЈлови:! Зоран у М—13 10 место, СтанкшкИ Лле ксандар М—15, 11 .мссто и Сајко Дејаи М—13, 13 мссто. Послс овог и прелходнпх успсха, којс јс забслсжила скипа орнј.-птпрлца ПСД ..Јаворак”, питамо сс, нпсу ли млади Параћипа у свој грапн планппарства лронашлп „сеоЈ” спорг. Здра бсз cy.Mibc, KopiiCTux спорт, својпм нс лраживачким прнзвуко.м окупља све всћу „планкпских луталнца". Мсдаљс хоЈс сс освајају само су потврда да орЈснтпрце за планкпски крос всжс нскрсна з.убав. PYKOMET — (МУШКАРЦИ) СТАРТОВАЛА ДРУГА СРПСКА ЛНГА — ЗАПАД ПОРАЗ Y ЗАДЊЕМ TPEHYTKY Дсспотовац: Слога — Текстилац 23:22 Y оштрој утакмпцп, правој првенственој, побгдвла је екипа можда не боља али она ко ја јс са мпого већи.м слано.м припзла борби. Текстилцн могу једино па жале што су бодовс пзгубмлн v последње.м тревутку, јср су у задњи минут ушли са изједначени.м скором. Следеће недсљс Текстилрц се састајс са краљевачкнм Металце.м у Параћину. Женска екипа Текстилца, Kobe јс почела са та1смичењем. али у првом колу била је слободна. Идуће недеље певој^е гостују v Новој Вароииј, гие се састају са Златаром. М. М. ју да „нису свс ловорике заслужили сами". Своју захвалност што јс Параћин још једно.м обслио образ о.чи изјављују сви.м рад ним и други.х организацијама којс су у оквиру свих могућности, про изводи.ма или новчано помогли успсшно окончањс појединачног првснства Србијс у стоно.м Tenney за јуниоре и јуниоркс. I ~~ Мењам двособан комфораи стан, у улнци Маршала Тита 53, улаз Б. стан 8, са парним грејаљем (Бакаруша) за два једнособна, а мо же и гарсоњера и једнособ ни, v било ко.м делу града. Павле — ПаЈа Јованоиић * * * Продајем нову, i-енамонтп рану АЕГ слектричну пећ од 4,5 кв са каблом н колнцнма. Раде Павловић * <г * На продају -бетонскп бло кови за те.мељ 25x25x50. Цена по договору. Јавити сс па тслефон 54-341 од 15 до 20 сати ПРОДАЈЕМ кућу ОД 80 квадрата, у ул11|<и Цара Дтша«’«. број 100 Вујнповић Ннкола, телсфон: 54-398. * * * ПРОДЛЈЕ сс iivba са плаце-л у улици 7. Јула број 7. Параћин. Beрослава Bc.t.ia»«M«ii, Нспи Беоц>ал, Омладпнских бригада број 4, телс- <Јх>п: (011) 604-496. * * * ПРОДАЈЕМ i.yhy новосаграђену у Параћнну, илсфоп: 56-974. Roc. .мајска бо, дослс 16 часова. w * •* ПРОДАЈЕМ јсднособап, кочфо. pan crait, поссбмо опремљсн, Лам^. ла број 2, Параћнн. ' питатп на те лефон: 54-833 од 7 до 14. часова. л * * ПРОДАЈЕМ комби НМВ, мериедссов мотор, 220 Д, у возпом ciaпу. Такођс. л * * ПРОДАЈЕМ комби „морис дпзсл”. nnie у војпо.м стању. Тслефои 55-932 (035) * * * ПРОДАЈЕМ „Амп 8” рсгнсгровац до 1. марта 1937. годипс и делове за „Псжо 304”, Тслсфоп: 51-633. Свстозара Марковкћа 19/1. Параћнп. * * * прОДАЈЕМ „Заставу 128" у 1а. ранцијп, li фолсвагсн („буба”) у добро.м стапу. Упитатм на телефоп: 54-853 од 7 до 14 часова. * * * ПРОДАЈЕМ голгбовс пнсмокоше. Упптатн на телсфом: 53-134; Mai.Tnia Жпвкопић, Гдожлачки всиац 24, Па раћпн. * * * ПРОДАЈЕМ 1'лнад ауто-пута, преко пута Стакларс. парцелу ол 5,40 ' apu, BohibaK са започедом зградоч дпмснзија 6x4 метара квадратпнх. Упитати: па тс.чсФон: 55-301. улица Јосппа ЕрЈавка. Срој 35, Параћип. л * * ПРОДАЈЕМ плац са поћњаком. ста.мбспо.м зградом у ..Лозшгцн" Упнтатл на тслсфоп: 56-117. * * * КУПУЈЕМ храстова стаб.ш. Гслелефон: (011) 652-158. , * * * КУПУЈЕМ kv’*V V плградпп пли завршсну. Упигати на тслсфон: 55-593. * * * МЕЊАМ двособан стап у укпот Борс Пстровнћа 2/3. за нстп са nap ним rpcjaibcai. За обапештспш ojpa tutu сс у поподигвппм часовнма на телефоп: 54-074. Ппаиог.пН. КУПУЈЕМ 10 ло 30 арк зечлЛшта у блпзнпк Ложкопкцс. Јашпи сс на телефон: 5! 687 no подис. * a * МЕ1БАМ двособан номфорап ciait on 60 кнадрата. о-пчап, иовргрз i’ia, сп тслсфоном, плрним mc'aibev. паркстом. у СмсдсрсвскоЈ Пглкши, 31 одговарајући у Пар: ћ’п<\'. Лсг.ч кова 116'40, телсфон (026) 36-820. Послс 9 часова. * « ♦ ОГЛАШЛВАМ кев.т.ксћом зд»апствспу К1би:н!1:|<' па п.мс Букурзја Хазири пз Парзћчпа. * * л ОГЛЛШ.ЛВА1М нсважсћом ралну кпнжицу, издагу у CO ПараАшц’, га пме Мплисоја П.лвлоппћа нз Поточца. ОГЛАШАВАМ ксвзжсћо.м мессчпу аутобуску кдрту, издату од страпс „Ослмортоансз". Cber.niu Шл>иви1|, ИВТКТ „Бганко KpcuiHonnh". ОГЛАШАВА.М исгажсћом радиу књпиишу, нздату у CO Параћнн, иа име Мирољуба ПиитнНа нз Параhinla. « * * ОГЛАШАВАМ мсважсћом дип.јому о завршснсј зрговачкој школи у Парабнну, цздату у Цсптру за средпс обрг^Јчап.е у Нараћкпу на пме Љубншс Столпћа нз Стршхс. * * * ОГЛАШАВАМ псважећнм свсјочанство осмог ризреда осповкс шко ле, издато иа ихге Снсжане Б°Р‘ beenh к.1 Допс Мутшше. V * * ОГЛАШАВАМ нсважсћлм спсло * чанство о завршепој ОсновноЈ нјколи „Момчнло Поповић — Озрс»" на пмс Зорана Apci:!ia. ОГЛАШАВАМ псважећнм сведо чапство о зазртепој ирвоЈ годпнк усмсрсвог обризоиаша Цснтра срсдпе ус.мсреио обрззовапс, издл то на нмс Внолетс Милсиковнћ. * о * ПРОДАЈЕМ куЕу у ТсслиноЈ у.тнци број 20/1. Упнтати ла телсф»>н: | 51-203. ВесслнновиН 1’адмнла, иа 14. дсиембар 3, 1. л ft * КУПУЈЕМ лммену гаражу и ко« прссор за ваздух. Тслефон: 55455. Иаана® Днст СоцпЈалжствчжог савем радвог парода ошптнвв Параћин, вждвЈв Центар аа кулгуру ■ ндформисап« „Параћин’’ — Параћлж Дврвхтор ■ гшшни в одговорнв уредш« Славољуб Обрадогаћ, Издж«а«в сааег. Нада Брвжховнћ, Момчило ВучкоанВ, Свешсоав ЖпвковнВ, Л1иливој« Иднћ, Нада Јовалошћ. (мменп арсдоедвика), Спежапа Јовапожнћ 6о ривоЈе Маршпсовнђ, СпааожуО ОбрадоЕнП, Жкжпв СгоЈавоваП, Жнвојнп Гомвв (предссдпих) ков- а Л1иросла> ДпмитржјевжА, МвливоЈе Илнћ (техиичкв уредних) е Миодраж Млзеиховић. ник (025) 32-352, новннврн (035) 33 694. Претплата: годшпља 1.400 шшара, папугодип^вв 3504-603.1973 мад СДК Шраћжа« Шгамаа П*О Бсоград, ВдаЈковићева 8, хсаефод (011) ■ Јовав Томић УревуЈ * Редакдвоив колепЈум. Ноаширвг Свежапа Јовавовнћ. Мплшш ЖИ« деса 1’ел1кци]е; Махаша Горког. 4. аоштажскв фах U Гелефонв- главнв в oaronnpim уред 700 дпнара, >а пностранство двоструко. Жпро рачун Цептра за културу а пнформнсал * 340-551. Тнраж 11.000
| БАНКА НАШЕГ | ВРЕМЕНА I nifnillltllllllilllltllllllltlllllliiiiiiiiillllllllllllllllllllli? ErCj r --- ■ --- -- - * '>,?,u ‘ .ЧП . ГОДИНА ХШ БРОЈ 306 ■ ПАРАНИИ 16. АПРИЛ 1986. 3 ИЗЛАЗИ CBAKE ДРУГЕ СРЕДЕ G ЦЕНА 50 ДИНАРА СВЕЧАНО ДОЧЕКАНА И ИСПРАНЕНА ШТАФЕТА МЛАДОСТИ BPEME ЗА ПРОМЕНЕ! ф Четвртог априла на Тргу народног хероја Бранка Крсмановића Штафета преузела поздраве из овдашње средине 0 На путу који се броји хиљадама километара Штафета, између осталих, обишла и колектив Фабрике штофова @ Светлана Љубисављевић, радница Фабрике цемента донела Штафету на свечану позорницу У раним преподпевним часовима четвртог априла, Штафс та на путу братства-једипства, походила је и нашу средину. Нај пре су је младм општинс Параћин преузели од вршшака из Варварипа, а затим је Штафета прошла кроз прскоморавска сс ла и колектив Штофарс, где је I ПОРУКЕ ОСМОГ КОНГРЕСА CABE3A СИНДИКАТА СРБИЈЕ ПРЕПСТДВЛ 31 ИДМЂЕЊЕ ... У одбрану рада срдачпо дочскана и испраћепа. Централни дочек, као и ранијих година, одвијао се пред спомеии ком народног хероја Бранка Крс мановића. Подно бронзане статуе легенде шпанског револуционарног поднсбља и организатора усганка у Србији, Бранка Крсмановиha, лепршао је богати културно- -уметнички програм. На платоу пред очима неколико хиљада Па раћинаца смеживали су се члано ви КУД-а „Бранко Крсмановић” Градског аматерског позоришта, чланови сеоских фолклорнлх дру жина, ученици истоименог сред и>ошколског центра, а величанст вену ат.мосферу употпунили су падобранци Аеро-клуба „Наша крила". Част да штафетну палицу са порукама младих Југославије да несс на свсчану позорницу припала јс Светлани Љубнсављевић, преводиоцу Фабрикс цемента у Поповцу, лелсгату за XI Конгрсс ССО Србије. И ове годинс порука младих Југославије која кружи са Шта фетом, је јединствена, а прочитао је Новица Митровић, председник OK ССО Параћин. — Штафету младости дочеку јемо у време када се у нашој социјалистичкој, самоуправној за једници све оштрије сукобљавају успеси, пропусти, јединство, подсле, могућности и жеље, када су на удару и основе нашег за једничког живота, равноправпос ти, братство и јединство, без ко јих нема Титове Југославије! Свесни смо тешкоћа с којима се суочавамо. застоја у развоЈу самоуправљања, пада производае. стандарда и бројке од преко милиона незапослених. Тито нас је учио да се ие ми римо са постојсћим. Изазови пр ед које нас стапља ово бурно вр еме, од нас тражи да јасно знамо шта хоћемо и како то мнсли мо остварити. Учествујсмо вишс у доношсљу и спровођењу свих кљ^чвих одлука наше< будућег развсја, ако желимо да придада мо планираној, а пе дочекујућој будућности. За такве променс већ смо се изјаснили v конгресним припрсмама. Оно је време за промене. Ми и другога немамо. Покажимо да смо. као генерација, спремни да се суочимо са свим изазовима, јср нисмо мање добра геиерациРАДНИК ДУТОР ЛОШНЕ ШТДФЕТЕ Локална Штафета, која је пошла 31. марга, обишла је све месне заједнице, радне организације, шкмле и сиоје путовање завршила на Тргу Бранка Крсмановића. На свечану позорннцу са по здравима свнх житеља name општине, локалрлу штафету је донео Владан Д.чмитри јевић, председник 00 ССО оскч‘!вне школе „Радоје Домановић" у Параћину. Аутор овогодишње локалне Штафете јс Славиша Рис тић, радник Српске фаорике стакла и члан Председни штва OK ССО. Занимљнво јс да се Славиша трећу годину заредом појављује као аутор штафетне палице. ја од прстходних. Зато и друштво мора у пас више всровати, за паше добро — за добро друштва у целини. И овај пут, дижемо свој глас против експлоататорских односа, ратова и блоковских надмстања. Ми своју будућпост видимо у политици песврстаности, као јецином гочпну правилнијег ypebe н»а света у комс живимо, света коЈи he бити достојан човека. Зато, пико пека нс сумња — данашња младост је титовска. Из руке у руку, дуж Трга Шта фета, симбол јединства југословснских народа, кренула је пут Бо љевца, а младимо из поменуте оп штинс Штафету је предао Брани слав Миленковић, секретар ОК ССО на свечаности у селу Извор М. Илић ' На управо завршеном осмом Конгресу Савеза синдиката Србије, на коме је 850 делегата заступало интересе око два ti no милиона запос^енпх у удруженом раду, као штг се и очекивало изчета су и покренута многа питања која су од битног уишаја за даљи положај радничке класе у Републици и :ia њен баљи друштвено- ■екипимски Г1>звој. Посебно је истакнуто да Савез счндиката и пела радничка класа морају још енергичније да се заложе за остваривање циљева и задатака који стоје пред њима, да се супротI ставе свим видовима и no- | кушајима заустављања проП гресивних токова нашег саh моуправног развоја. Савез ј синдиката у свом будућем раду мора више da се otcpeне непосредним пнтересима рабника да буде енергичниI ји у остваривању сопствених g циљева. Н Ha Kompecv је потврћена спремност рабничке класе У И СР Србији да се бори за осн тваривање. социјалистичких и самоуправних друштвено-еI кономских односа на осно- |ј вама Дугорочног програма У економске стабилизације п ■ Програма СКЈ. чиме је из- ; ражена дубока прнврженост । радничке класе у СР Србији мисли и делу друга Тиј та. Остваривање ових циље- !; ва може се обезбедити стал- ■ ним и организованим активностима свих организација гј и органа Савеза синдиката i и других субјективних социј јалистичких снага друштва. Ц Зато основни правци ак- || тивности морају бити: ости варивање задатака који проI истичу из Дугорочног про- | грама економске. стабилизаа ције, развој политичког cult стема социјалистичког самом управљања и идејно-поли- ■> тичког, организационог, кадровског и акционог оспособ- •! љавања и јединства чланој ва, организација и органа ј Сивсза синдиката. П Обавеза је синдиката да i буде стално ангажован у ■ борби за свест ц праксу да I pad и стваралаиство буду ; основ савлаћивања проблеј ма са којима се наше друм штво суочава у оствариваr iby циљева развоја. Зато орј- ганизације и органи Савеза ‘ј синдиката у свом будућем h раду морају бити политичка ’ снага која he водити акци- ] је за остваривања циљева ; друштвено-економског раз- ■ј воја и удруживања рада и И средстава на јединственом ! југословенском нростору. To i: је пут који he довестц до : рационалније употребе друштвених средстава, већег учешћа у мекународној поде- । ли рада и хомогенизације | самоуправних односа у зем- | љи. [i Синдикат мора да у свом раду иницијативама, нредло- ^^ust^^i^q^c^uta^onptmece^ КОНГРЕС СИНДИКАТА СР СРБИЈЕ много порука н зшт страна 2. ФЕСТИВАЛ ДРАМСКИХ НАША АМАТЕРА ТЕМА Лве представе ш иаље ^апошљ^вање страна 8 страна 6 радикалнијем смањивању захватања. средстава цз дохотка и да о питањима урећивања самоуправних dpyuiтвено-економских односа одлучују радници и органи управљања у складу са ставовима ЦК СКЈ о идејно-полатичкиА! mcraHiUAia уставног положаја радника у располагању дохоткол: и средcreuAta друштвене репродукције. V борби за даљи развој социјалистичких самоуправних односа Савез синдиката треба да настоји да радници остварују ссоју уставну улогу и, на тај начин, буду носиоци промена у развоју и коришћењу друштвених средстава за производњу, повећање продуЈСтивности рада, унапрекивање квалитета рада и пословања и стварање материјалних и других претпоставки за јачање акумулативне и репродуктивне способности привреде, односно за јачање основа. даљег развоја социјалистичког самоуправљања. На Конгресу су одлучно изражени захтеви за примеренијоА1 расподелом npeAta резултатима рада и cucceAta у KOAie неће бити двојних аришна no icojuAta се Atepu саAto pad запослених у непосребној npou3eodH>u, da обавезе сносе сви nodjeduaKO као и побједнаку обговорност за стање и проблеА!е, неизвршавање обавеза и задатака, da nodjeduaKo и зајебнички сви беле do6po и зло. Јер, не.ча стабилизације atzo је једни ocehajy a dpyzu су претоварени. Зато је јебан od основних 3adaraка бопба ceuAt расположиви-и cpedcreiiAia против deeaneaције padttoz морала. против схватања da се и без pada А1оже бобро живети. PadHiMKa класа једимствена и са jeduHcreeHUM интеpecuAta odaynna је da истраје на путу свог опредељења и боље и лепше бубу/шости. И на њсА1у је не А>дже нпко зауставити. С. О.
— ------------------ ОДРЖАНУШКОНГРЕССАВЕЗАСИНДИКАТАСРБИЈЕ МНОГО ПОРУКА И ЗАХТЕВА © Међу бројним делегатима за говорницом VIII конгреса Савеза синдиката Србије чула се и реч Љиљане Map ковић, КВ радника из ИВТКТ „Б. Крсмановић” и Моми ра Илића, машинског техничара из Српске фабрике стакла Y суботу, 12. априла у Београду Је завршен VIII конгрес Савеза синдиката Србије. Y тродневном раду Конгреса поред многобројннх делегата и гостију нз Наше Републикс били су н делегати нз наше општипе: Саша Букић, профссор, Мнлорад Бурић. пеизпонер, Љмљана Марковић КВ радник, Љиљана Милошсвић, сконо.мски техничар, Мо.мнр Илнћ, машимски техннчар, и Милош Стсвић. председник Beha Савеза синдиката општине као гост. Послс уводног реферата Стојана Стојиљковића, прсдседиика Всћа Савсза синдиката СР Србије на тему ,,Савсз синдиката Србије у борби за развој друштвсно-економских односа и оа.моуправљаља" на првој пленарној сс дници у поздравној рсчи Иван Стамболкћ, председннк ЦК СКС јс рекао,- —У нашој је моћи матернјал * ни напредак без кога нема спокојиог гледања на развој самоуп рављања, иа независиост и слободу земље. Управо ова тсшка врс.мена показују шта нам зпачи социјалистичко самоуправљаље. Сувнше крупни мсториЈски улози читавих гснерација бораца и ревОлуциопара од СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА и ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА до ЈОСИПА БРОЗА ТИТА, доведепи су данас у велико искушење. Али cv још увск ти улози у нашим рукама. У њи ма he и остати ако чврсто стојимо и опстајемо на страни са.моуправљања, на страни рада и радлика. Конгрес јс наставио рад по ко мкоијама. У комисији за развој са.моуправљан»а. доходовних односа и расподеле дискутовао јс Мо.мир Илић и био један од рстких ко;и на Конгресу нлјс читао реферат, всћ усмено излагао, uno је пооебио поздрављено. У сво.м лзлагању Момир Илмћ јс кзмсђу осталог рскао: — Највећи непријатељ нашем даљем самоуправном соцнјалистичком развоју јс то што не пр^ мсљујсмо наше важеће законске пролисе, почев од Уставпих начела, општих, судских органа па до примене Закона о удружено.м раду и нормапвпих аката у радној организацији. Када смо у Српској фабрицн стакла у Параћипу расправљалц о Критичкој акализи о че.му је озде мало било речи, а која практично свс разрсшава. управо су покрепута сва она питања која се чују па Конгресу. Мсђутим, потрсбно је да их у праксл спровсдемо, a то зпачи да будемо мало практичнији, мало ангажованмји да практично и доследно спроводи мо наша нормативна акта и законске продисе. To у наше.м дру штвено-пОлжгичко.м систему кочи даљи папредак за ефикасно одлучивање самоуправних органа. Питам и то да ли је неко од директора радних организација пли основпе организације до сала одговарао зато што љегова организација послује негзтивно. Одговор је: не, а такав човек најчешће оде на боли положај или већу друшгвепо-полкличку функпију. To је оно што иритира ра дничку класу и што јој смета. Аплаузо.м ј< позлрјВлснд н»е- Међутим, мало сам гова оцена полтгпске цснл, носеб по да свако можс да ради шта хоће, јер се нс поштују законске санкције. Такођс је рска© да новац од разлике у ценама иде у лриватне џепочг и да је то јасна тајна коју нико не покушава да открије. Ни синдикат, додао је, на том пољу није био доследан. Љиљана Марковић је у својој диокусији говорила о тешком по ложају текстилне индустрлјс, поссбно вунараца у Тугославији и СР Срблјл, а у оквлру тога л о тешкоћама са којлма сс сукобљава Индустрија вунежус тканииа, конфскције л трлкогаже „Бралко Кромановић" у Параћииу, члји је дслсгат. — За тскстилце — пролзвођаче вуненог предива и тканина, a и за привреду у целини р<?шења треба тражити у стварању равноправних услова привређивања л кроз финансијску консолидацију радних организац,ија. To је могу he решеаем појединих проблема међу којима су за нашу радну организацију најбитнији следећи: Неопходно је отписати или врсменски разграничиити негативпс курспе разлике и камате из прстнодног псриода. Ово треба учинити пре свега за радне организације које су претежно лзвозни ци. Треба извршити репрограмирањс, односно конвсрзију краткорочних кредита у дугорочне, радк делимичног саниран»а нсдо статака сопствених обртних средстава. Нашој радној органмзацији че опходна је хитна лнтервенција од 150 мллијарди старих динара и то под лгто повољзпрјјпч условима. како би се огклонзто макар дгллмлчно недостатак обртнлх срсдстава. На овакав вид помоћи рачунамо прс свсга из реттубличких срсдстава л из вишкова прнхода Народнс банке Србгпје, као л лз друглх извора. Вунарце — тексгллце Срблјс треба вратитм на услоЕе лрлвређивања ло основу издзајања доприноса лз пореза у> перлод 1978. до 1983. године. Сматрамо да дефинитивно треба да се пре!)с са препорука и сугестија на екрно.мско подстлцањс лзноза л то једи-нсгвено за цслу земљу л селективно по робамШг рекла јс између осталог у својој длскусијл Љлљана Марковглћ. — Веома сам поносна што сам била учссник једпог оваквог радничког скупа, гдв се о проблемима радничке класе говорило отворено, са конкретним предлозима за побољшање опште ситуапије и стаља у ко.ме се палазимо, каже Љиљана Милошевић, ко ја је на Конгресу радила у коми сији за питаља социјалнс полити ке и радних и животних услова. 1пто је па конгресу био застул- ове земље. љен всома мали број омладине и то само 8,7 одсто, а ти млади љу ди су билл веома активнл учссни ци у дискусијама. Посебно ми се допала дискусија Златомира Лазића из Светозарева који је захтевао преиспитиван>е политлчко- ■органлзационс л акцлоие оспособљеностл Савеза синдиката Србије. Сматрам да је својом дискусијом доказао да мл млади жс лимо мпого влше да учествујемо у раду оваквих скупова л да желимо мпого јачу сарадњу између Савеза синдиката, Савеза комупи ста и Савеза социјаллстлчке омладипе. — Област ндукс, образовања и културс, захваљујућл вео.ма садр жајном раду Комислјс, нашао je запажено мссго на Конгрссу, кажс Саша Ђуклћ, који је учсство вао у раду о®е комлслје. Са ове конпреснс трлблнс огласло сс Ее л-икл број делегата у садржајнлм л аргументованлм настулањима са једнодушн1лм закључком да је друштвсна и економска крлза захватила и ове обласгл стварајућл читав нлз дубоклх проблсма којл могу да оставе иесагледивс последлце за дал/л развој самоуправнлх односа. Ако су обс области тсмељ нашег система, a то свакако јесу, онда засгој у разво ју и садржини овлх делатности сс рефлектују у ослромашењу ду ховног садржаја и снлжавању лн телектуалног н-ивоа савременог човска код нас. Делегатл упозоравају на заостајањс у научном раду, стихмјл и расцепканостл научиих институцаоја и то баш на лрагу уласка у нову научну револуцмју, у 21. век. Образовнл слсте.м је огггерећеи нсуспелим реформама л подељеношћу на осгменте којл не одговарају образован>у као делатности подједнакој за све људс на овим гпросторЈииа. Постоји бојазан да из школсклх клупа излазе неформиране личиости. си ромашне и нсуамеиене према правим пословима и иедефлнлсаие сопсгвене будућмости. Зато је и релатлвно ниска култура ра да у налги.м фабрикама и скоро на свл.м радним местима. Делегатл тражс боље материјално вредноваље овог рада, зато је и пооебна тема излагања била — матери!јалн-и положај раднлка у култури, науцл и образовању. Нс може се од тих раднпгх л»уди тра жлтл високи сгелен свести и одгозорностл са киским личнлм до хоцл.ма, нерешеним стамбеним проблемима, без модерних средстава за рад у оиромашним и „нечистим" гвросторијама у поји .ма ттроводе свој радни вск, како рече један делегат :јз Старе Пазове. Са говорнице ове комз<сије, не једном, чула су се упозорења на разјсдињеност, парцелаципу културнс и образовне лолитике. Затварање у локалне окнире ттредставља најгори вид „културног на ционалмзма" чија манифестација очигледно лодретва духсвни лнтсгрлггст друлггва у целмни. За то трсба инсчстлратл на оно.ме игго спаја, а ие натурати оно разочарана пгто раздваја духовне просторс Позитиван уттисак јс да лзлагања делегагга нису са.мо тлрада већ аргументована и лскрсна излагања са жељо.м да раднлчка класа у objlm областлма искорио тл својс нсотуђлво право да крсира поллтлку у овлм областлма, ствара матерлјалнс условс за пра ес садржа]'е л логлчно тр-ажл одговарајуће рсзултатс. Зато јс л нормално што је Конгрсс јсдногласно усвојио овс ставовс л податке за будућс деловаље органлзацијс СлндЈгката нашс Рспуб лике, каже Саша Ђуклћ. — Као делегат определио сам сс за рад у Комисији за развој самоуправљања, доходовних одно са и расподеле у којој је радило више од 300 делегата, каже Милорад Ћурић. Суштицу дискуслја сачињавали су проблеми радника у својим радним организацијама као што оу расподела према pafly, социјалие разлике, спутавања самоуправљања, некпформисањс раднлка, лсоправдапо трошсље друштвеиих средстава, фамилијарност, мито и коруппија, богаИењс мимо рада и друге дсвијације које су присутне у иашем друштву. Посебпо ми се допало игто су па овом скупу биле изнете препоруке делегата да се води већа брига о радном човску, о њиховом стаидарду, да се не до зволи да радник оде у пензију, a да не добијс кров над главом по сле 30 и вишс година проведенлх у радној ррганизацији. Као пензионера — лнвалида ра да, такође ме охрабрлла препору ка делегата да се влше рачуна по'веде о инваллдлма рада којл су у радно.м односу, њмхово распоређлвањс на одговарајућс раног дохотка на време, а нс посданас случај. Делегати још предлажу брже усклађивање пензлја са псрастом личних доходака и да нлје добро процентуално повећање пензлја, јер се тимс пра ве огромнс ооцлјалне разлике. — Оно што ос чуло од странс д»кжутаната на Kowrpecy даје ми наду да ће.мо и у овој борбл успети, поручује Љиљана Маркочавамо су углавном иоти, а јединсггво и упорност су наше оружје у борбл која иам предстоји. Замерам што .мсђу делегатлма Конгреса није блло влше другарица и омладлнаца. а интиммо ос надам да he мх на следећлм коноресл.ма блтл више. — Немогуће је набројати сва питаља која су разматрана па комисији у којој сам ја радио, али је највише било речи о одговорнсоти, бржем самоуправном споразумевању и договара&у, планирању и развоју, заштити самоуправних права радниха, заштити стандарда и политици цс на, запошлаважу, побољшаваљу услова рада, заштити друштвеие и.мовине, мстиче Момир Илић. Сва ова питања и многа друга уграђепа су у Акциони програм, a он .мора да обавеже ову најмасовнлју друштвеио-политичку организацију да у свом будућем раду постиже неупорсдиво бољс резултате у свим областима. Учеоници Конгреса поручллл су да he раднлчка класа и раднл људл Социјаллстлчке републике Србијс непоколебљлво насгавлтл Титовим путоказом у даллј изИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ If №№ ОДГВВОРНПСТ Пзвршни савет Скупштнне општине Параћин јс на седници одржаној 1. априла 1986. раз.матрао резултате прнвреВиваља општлнс Параћин по завршним рачунима за 1985. годину. Привреда општине Параћнн је у претходној години остварила пово’ љиији финансијски резултат у односу на 1984. годину, а на то је утнцао бржи раст цена производа и услуга приврсдс у општиии, у односу на раст цена сировина, енергнје, резервннх делова, што показује да је побољшан положај привреде у при.ма * рној расподели. Бржи раст укупног прнхода и дохотка од раста утрошеннх средства утицао је на смањење пословних губптака, а иа повећаље остатка чистог дохотка, закључено је на седници Извршиог савета. Y 1985. год1ши знатно је погоршаи положај прЈсвредс у се кундарној расподели, а на то је уптцао високи раст камата на кредите. Ка>рак.терист]<чно за пословање прквреде за прет ходну годнну је и то да је забележен пад физичког обима пронзводње за 5,2 одсто. На то је највише утнцала недовољна организованост, недисциплина, недовољна мопшиса ност радника због неспшулатЈгвпе, расподеле, непово.внн тржишни услови за плаемаа кондиторских производа и пожар у трафо станнци у Фабри ци цемента. Y извозу у прошлој годшш нису осгварсни плаиирани резу.тгати, јер је плаи подбачен, а лнчни доходак радника јс, иако повећан за 70 одсто вео.ма низак и не обезбеБује реалан раст животног стандарда радиика. Један од закључака Извршног савета Је да се обавезују ЗАВРШИЛА РАД СЕДМА ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ OK СКС НАДПРОСЕЧНИ РЕЗУЛТАТИ У уторак, 8. априла, на лригодној свечаности уручене су дипломе свршени.м полазници.ма седме генерације Политичке школс OK СКС. Политичка школа OK СКС радила је на основу Програма који јс Председништво ЦК СК Србијс утврдило за ову врсту политичких школа у Савезу комуниста Србије. Y иолитичку школу ове године уписано јс 44 полазни ка, а завршило 37. Иитересовање партијског чланства и основних организација СК за Политичку школу је у сталном порасгу, а резултати ове генерациј« су иадпросечни. Квали тет у раду школе је оеетио побол»1нач организациЈом и трансфор ' Марксистичхог центра при OK СК. М. Ж. градњи социјалистичке самоуправне и несврстане Југославије. За лредседника већа Савсза смндиката Србије изабран је Новица ФлЈШповић КВ раднлк, председник општлнског кс.млтета Савеза ко.муниста Нлш. Милица Живковић све основне организацијс удруженог рада да свестрано ана * ллзирају и преко друштвено- -политичких организацнја и ор гана са.моуправљања раз.мотре резултате пословања остварене у претходној годшш, у првом реду са становишта могућности повећан>а обима производ ње и услуга и побољшања њпховог квалитета. Посебну пажiby треба посветити усаврша * ван»у система расподеле према раду уз реално и бол>е вредноp.aibe производног н креативног рада, а у цшву повећања степена коришћења капацитета и побољшања укупних послов1шх резултата. Посебно је упозорено на потребу јачања одговорности у свим деловима ироцеса рада, при чему нарочито треба заоштрнти одговорносг пословод них органа и стручних с.т\'жби, али и одговорност надчежних органа са.моуправл>ан>а за преузи.мање дисцјшлннских и других .мера иротив свих недисциплинованих раднзска. Сви ови задаци ће се успешшгје рсализовати уколико обавештаваље радника буде објективно и пра вовремено. М. ЖИСПРАВКА Y тексту „Задовољни и ос нивачи н банкари”, објавље иом у прошлом броју, у коме се говори о пословаљу Основне банке .Југобанке” Параћин, техничко.м о.машком нспуштен је још Једак' од добитника највишег при знања Југобалке — Удруже не банке Београд, поред To плице Недељковића. НаЈпише признање за дугогодиш н.у пословну capaaiby добно Јс н Мнодраг Стефановпћ. директор Фабрике Цемента „Нови Поповац”. Ми му се овом приликом извитвавамо. Редакцмја Иванан 2
-!»..• B c H jSG '•■»ann f’ • S c-esДsosw2HPuEw3sД4wuM 2 sXw cou
akJ a w3 Ш1Н111Н1111111Ш1НИ11ШН11111И1В1Ш1||||||||||Ш11||||||||||Н1111111Ш И o ft>ao ft5E=>o Z! kJ iHss> fta3 S5 "30o =ps ?. oSS 0>>
16. ЛДРИЛ 1986. • БРОЈ 306 у фАБРИЦИ ЦЕМЕНТА НЕУСПЕО РЕФЕРЕНДУМ $ Већина радника изјаснила се против предложене поделе бодова Готово годину дана од изЈашњавања о укндању основнл.х организаипја. радници Фабрикс цемснта попово су изашли на референдум. Овог пута да бл се изјаснили о корекцијм стартног броја бодова. А како резултатн показују, нови.м пре длсго.м пије задовољна велика већина радника. Пошто су рефрелдумом укинутс основне органлзаиије, прошлог лста, спроведена је процедура доношења нових самоуправннх аката, у складу с ново.м организацијом. Систе матизација послова остављена јс за крај. као пајосетљнвнја матермја. Да би усвајањс блло ефпкасније и бржс, најпре је усвајана само систематизацнја радних места без конкретног вре дновања послова. Ова „ггрва фаза” усвојена је на зборовима раднпка прс неколико месеии, а од.мах затим приступило се израдл предлога за вредноваље послова. У сложеној процедури било је живих дискусија, много ноbilx предлога од којих су неки прихватанп, а некм поново мењапи. Атмосфера у фабрицв максимално сс загрејала, па није претерано рећи да је то почело да се одражава и на резултате рада. Референдум је, као кулминација, спроведен 11. априла. Али, умесго да дрнесе дуго очеклвано олаклгање, вратио јс процсдуру на почетну тачку. Ако сс незадовољство радплка мери бројем гласова (од 1511 радника по списку са.мо 557 је гласало „ЗА”) нови предлог за корекцију стартннх основа морао би значајно да се разликује од првобитног да би био усвојеп. Н. М ЦЕМЕНТАРА НА ПОЧЕТКУ ГРАБЕВИНСКЕ СЕЗОНЕ Купаца све више ф План производње и отпреме цемента у марту остварен је са 74°/о. | KAMfH-TfMEIbSIl ЗД Н030 ОБЖИШТЕ | Y среду, 2. априла Миодраг ПетровиИ, председник Скупштине СИЗ-а дечије заштите i = положио је камен темељац за ново обданлште на локацији старе Кланице. Ново обдани- i i шге нмаће капацнтет 160 деце, а његовом пзградњом ослободиће се простор у садашњем = = штофарском обдалншту и створити услови за рад новог објекта у две смене. Обданиште тре- = = ба да будс завршено до почетка пове школске годнне. = = М. Ж. | ~ iitiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiwiiiimiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiKiniiiiiiiii illllliiiilllllililliiliiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinin ОСНОВАНА ИНТЕРНА БАНКА Y СФС Иако се последњпх година говори о осетном паду потрош * н»е цемента, како v друштвено.м, тако и прлватно.м сектору. у Фабрнци це.мента у Поповцу тај проблем је помпњап више као потенцијална опасност и појава која прети, али није присутна. Тако је, на при мер, изузетно сунчани деиембар у Поповцу протекао у бор бн за отпрему довољнпх коли- »игна, као усред сезоне. Сада, па почетку грађевинске сезоне, на политичкнм и самоуправним телпма. говорн се ви ше пего »каа о тешкоћама са превозшгиима. о кадровскпм п техничким проблемима у пакеpajv — дакле, борба да се упакује п отпремп пемент, a нс да сс iiabc купац! Судећн по пропзводнлм резултати.ма у марту. у Поповцу hhcv баш сппемнл за пролећну налст потражњс. Уместо планнранпх 110 хнљада тона цемента произведсла је свега S6 хиљада (74°/о) н исто толи-ко отпремљено. Овакав подбачај у трећем мссецу годппе допрлнео је да укупни ре зултат првог квартала буде за 14°/о лслод пЛанираног. а искуство говорлдасе лропушгсно не надоклабује. Планскл задаци сс сустижу, а повећавају се у летн>и.м месеил.ма. Што се тиче новлмала. у мар tv je нроизведен у коллчинама всћи.м од планирани.х за 5%. Реаллзација нлјс пратила такву производњу, већ је заоста ла за двадесетак процената. И продаја кречљака јс вид но опала no завршетку радовг! на ауто-путу. Ове резултатс разматрали с\ л радничкн савет л политички акгнв (који то члии свакоЈ месеца). Неке мсрс за'побољ шан»е превоза и отпре.ме цсмента у фази су реализаиије. па се у „шпли” сезонл очекују бољи резултатл. Н Y Српској фабрицн стакла одржана је оспивачка скупшткна интерне банке на којој је извршено конституисање и нзбор взвршних органа банке. О значају осннвања пнтсрне банке го ворио нам је вршилац дужностн днректор пптерне банке Мнодраг Симић: НОВА ПЕБ Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА Роботи праве термосе Прошлог четвртка у Српској фабрици стакла пуштела је у рад neh за производљу термос уложака ламењених пскључиво извозу. Конструктор пећл инж. Борко Спаснћ, рекао нам је да је пећ са опремом лзpabeiia no принцппу заједничког улагања страног купца и Српске фабрике стакла. Y ово.м случају купац је испоручио иностраиу опрему. а нашл стручњаци и фабрика израднли су документацију и уко.мпоновали домаћу са страно.м опре.мо.м. Уједно, наши конструк тори су израдллл другу маншну за израду спољног суда и водллн нзградњу. Нова neh увећава капацитет на 18 тона стакла на дал, и.ма потпуно аутоматизовано вођен»е процеса, а на њој је уграђеи и робот, који мења досадаш1ви људски рад, један од пајтежлх у стакларству, преношењс стаклене масс загрејане на 1200 степени Целзнјусових. На извозу уложака за термос боле фабрлка ће годишње остварлти приход од 10 мллиона марака, што је повеНање за преко 80 одсто у односу на ранијч период. — Увођење роботизације у стакларство, нагласио је БОРКО СПАСИЕ, велики је корак ка хумаиизацијк послова у о-ј вој грани прнвреде, а чињени-1 на да ће један од робота ради ти у тандему са машином, коЈу су градили наши стручњацц огроман је допринос конкретној примснн знања и праксе стечених у нашој фабрици. Д. ГАЈИК — Y Српској фабрпцп стакла интензивно се ради на доградњл п унапређнвању самоуправнс организованости. Оцен>ује.мо да решења која су дата у логледу своБења садашње организсваностн на мањи број OOYP-а н радпих заједница, воде ка рационалппје.м пословању и јачању самоуправних односа. а све са циљем да се садашњл.м средствима. технлко.м л технологијо.м, уз орга1>'Изованнјп рад иостигне већи доходак. Посебно треба пстаИи новн * .чу v овој пашој организованостн. a то јс оснивање ннтерзе банке за потребе фабрике Сматрамо да овакво опредељење треба да и.ма своја оправlaiba ,а то нарав.чо треба у праксн доказати. јер се ради о веллки.м средстви.ма фабрике која се свакодневно налазе у промету. Циљ лптерне банке је управо тај да се са ти.м средствима рационалније и ефнкасније еконо.мише, то јест да се са пстп.м средстви.ма омогући уреднлје извршавање обавеза оспивача пре.ма спољном свету једноставно уведе једна боља и веНа финансијска дисциплила која lie свакако допрлнети и економлчнијем пословању п оснивача. фабрике, а л cai.te банкс. Свесни с.мо да почетак рада внтернс банке неће бити тако лак задатак, али рачуна.мо .и даље на пуну сарадњу и помоћ ваших пословннх банака преко којлх Немо л уз оснивање лнтерне банке радити. Оси.м на обезбе- 'ен»у текуће н инвестицисне ликвндности. предвлделп смо и друге послове у овој банци. као што су: исплата личних лоходака радника. штедња радника, удруживање средстава трећих лица, која нису оснивачи и тако даље. У којој мсон 1јемо успети сие ово да обавимо. показаће пракса. Наше је да се трудлмо и макснмално заложи.мо да банка заживн, почне ла ради и опра-вда своје постојање. Д. Гајић ПЛАН РЕАЛИЗАЦИЈЕ МЕСНИХ САМОДОГТРИВОСА ЗА OBY ГОДИНУ Гваииће се колектори и ш © Разговарали смо са Станимиром Шутићем, председником Оперативног одбора за изградњу улица и каДЕВИЗНЕ УПУТНИЦЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА — OCTAJY ДЕВИЗНЕ Y3 ПОТВРДУ HA СВОЈ ДЕВИЗНИ PA4YH Убудуће сви грађани. коЈи по било ком основу добијају из иностранства дсвизне упутнице, моћи he да их користе као дсвизна сред ства. Приликом исплате девизне уплатнице, потребно Је да поштар иа потврди стави датум, a овлј коме су деви * зе улућсне у року од два да на, не рачунајући дан добиЈања упутнице, са том по тврдо.м и динарско.м протнв вредношћу, коју ће му поштар исплатити, оде на шал тер бапке код које има оттворен текући рачун и прак тично истим парама откупи своје девизе. Девизе ће му бити уписане на његов текуЕи рачун. М. М. нализација Шта је написано у плану за реализацију меслог самодопрн носа односно гдс ће се утроiiiirrn средства у овој годлни? На ово питање одговара Станк.мир Шутић, председник One ративног одоора за изградњу уллца п каналнзацлја. — Y овој годпни предвиђено је да се изгради 2,5 киломе тара Kininie канализације, 2,2 кнло.метра фекалне канализације, 3 кнлометра коловоза и 750 метара преосталог дела главног колектора фекалне канализациЈе. Када је реч о ко лектору са овим се завршава цсли објекат који је дугачак више од 5 километара. Вредност ових радова износи 18 старих лшлпјарди ,а од тога је преко 80 одсто средстава из месног самодопрнноса. Порсд планиране лзградње коловоза н канализацлје из средстава месног са.модоприно са, у току ове године планира но јс да се средствима других иЈгвеститора изграде коловозп у дужннн од 4600 метара и кишна канализација у дужвни од 2900 .метара. ВеНина планиране изгради>с односи сс на најпрометпнје улице у граду п на оне које регулишу саобраћај пре.ма ауто-путу као што су улица Бориса Кидрича, Буре Баковића. Бранка Крсмановића до Поште, Ивана Милутиновнha, Моше Пијаде, Жарка Зрењанлна, део Нишке, Огљепа Прице, Патриса Луму.мбе, Кичевска и друге. | Д. Гајлћ ПЧЕЛАРСТВО ЈОШ 0К0 600 НЕУДРУЖЕННХ ПЧЕЛАРА ■ Удружнвањем у Пчеларско друпггво „Грза” стиче се н право на претплату на часопнс „Пчелар” На територији општине Параћин има око 600 неудружених пчелара у Пчеларско друштво „Грза”, значи они нису претплаћени на стручни часопис „Пчелар” за који годишња чланарина износи само два килогра_ма меда, прерачунато у натури. Значи нису у ситуадији да се благовремено обавесте о свим радовима- у пчелињаку, о болестима и начину лечеља, о савременој технолоП1ји и тако даље. Њил:а на неки начлн помаже Радио Београд саветима у јутарњој емисији .Аутобус у пола пет", у којој могу да чују све аткуслности у вези са пчелињаком. Али је сигурније да се удружпвањем претплате на овај стручни часопис, који доноси све најсавремениое методе гајења пчела. М. Д. ЗАПОШЉАВАЊЕ Y 1986. ГОДИНИ №Ш ИГПЖП Према Резолуцији друштвено-економског развоја општине за 1986. годмну број запослених у друштвеном сектору прквреде треба да се повећа у односу на претходну годину за 1153 радника или за 6,7 одсто и то у привреди за 7,4 одсто, а у друштвеним делатностима за 0,9 одсто. Прилккс.м сагледавања могућности запошљавања у овој годинл, лоред планлраног запошљавања у нови.м капаиптстима треба и.мати у влду и то да су могућности за веће запошљавање у бољсм коришћењу пролзводног капацитета, организацијп рада у више смена, већем запошљавању у пољопрлвредној пронзводњи, као u бржем осн-пваљу производних п услужпих капацитета у ооласти мале привреде. План залошл>авал>а, који је сачињен на основу потреба радних органнзаиија н радннх зајсдница за кадровлма у 1986. годлни, предвиђено је ла се за посли 1337 ралника и прплравника чп.мс треба да се обезбеди планиран пораст броја запослених као л планиран обим радне снаге, Y односу на прстхсдну годппу планиране потребс за радницима .мање су за 303 радника или за 18 одсто. У СИЗ-у запошљавања у Параћлну верују да he број запослених у току године вероватно оити Belin од планиралог броја. јер су неке органпзације у свом плану лсказале Haiti! број потреба него што у току годлна запосле, а један број орЈанизација није доставио план. већ је лсказао потребе за кадровлма. Овај закључак је изведен на основу праћеља залошљавања неколи ко последњих година. Од укупног броја планираних погреба на неодређено вре ме треба запослити 839 радни * ка или 62 одсто. На одређено 41 или 3 одсго и 457 прлправннка или 35 одсто. Пре.ма ква лификационој структури највеће учешће у плану имају ква лифлкованп радници 58 Одсто, затн.м полуквалификовани 17 одсто. без зани.мања 8 одсто, са средњо.м стручно.м спремом 8 одсто. са вишо.м 3 одсто и са високсм стручном спремом 6 одсто. ОПЕРАТИБНИ ПЛАИ ЗА СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈУ ЗА 1986. ГОДИНУ Шифра ЗАНИМАЊЕ ОспособЛ>£ПО Преквалификовапо Укуппо сп. жене св. жене св. жене 1 2 3 4 5 6 7 8 (Наставак на 6. страни) СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА 142 10 128 — 270 10 Стаклодувач 50 — 42 — 92 — Реглср стаклар. машипа 40 30 — 70 — Пом стакл радник — стаклограсер 20 10 — — 20 10 Набирач на термссу 1 n 11 кико 16 —— 44 — 60 — Брсмсраш — — 4 — 4 — Пом. стакл. радник — рсглср 16 — —— — 16 —■ Цсптрофугаш — — 8 — 8 — .,13. ОКТОБАР" — ООУР „ГРАДИТЕЉ" 120 — 100 — 220 — Зидар 70 — 50 — 120 Тесар 30 — 30 — 60 Тсрацер 20 — 20 — 40 — „ШУМАДИЈА" — ООУР „ОБУЋА" Израђив. гор. и дољ. дел. обуће ДКТ „САН" 25 17 25 17 50 34 Шивач — плетач ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ 5 5 5 5 10 10 Копфекцијски шивач 20 20 — — 20 2П СВЕГА: 312 52 258 22 570 74
16. АПРИЛ 1986. • БРОЈ 306 АКТУЕЛНО • ЗАПОШЉАВАЊЕ БРОЈ ПЛАНИРАНИХ ПРИПРАВНИКА ПО ЗАНИМАН>ИМА И ГОДИНАМА ЗА ПВРИОД 1986—1990. ГОДИНЕ МОГШОСТИ ЗАПОШЉШЊА H0 1990. ГОДИНЕ ф На новоотворена радна места треба да се запосли 3.228 радника Организације удруженог рада из ове отитнне су Самоуп * равној интересној заједници запошљавања у Параћину досташше планпране потребе за радницима и приправницима за период 1986 — 1990. године. Y том временско.м периоду тре ба да буде запослено 7.305 рад innca, а од тога 1.958 прииравника. Број од 3.228 радешка које треба запослити на новоотворежш радним местима го вори да треба очекиватн да се оствари стопа запошљавања од око 3,5 одсто, што није у складу са планираном стопо.м запошљавања, која је дата у Нацрту оредњорочног плана општине. Највећи број радника планирано је да се запосли у овој н у последњој години сре дњорочног периода. Посматрано по квалификаци оној структури планира се да се запосли највећи број КВ ра дника и то 56 одсто од укупног броја. Порсбе за радннцима без занимања и полуквалификовашш радницима нзносе 24 одсто ,са средљо.м стручном спремом 12 одсто ,са високом 5 одсто и са вишом стручном спремом 3 одсто од укупно лла нираног броја. Гледано по занимањима од полуквалифнкованих радника највшие he се тражити по.моћни стакларски радници, 500 и прегледачи — пакери 216. Од квалификованих радника најтраженији he бити бравари 567. конфекционари 368, стакло дувачи 193. реглери 179 и тесарн 161. Код радника са оре дњом стручном спремом најве he су потребе за тесарнма IV степена. 117, за економским те хничарима 75, хемијским техничарнма 66, машински техничари 65 и машинбраварима IV степена 65. Код више стручне спреме веће су потребе за еко но.мнстнма, 40 и машински.м инжењерима 31, док је код високе стручне спре.ме планирано да се запосли 57 скономиста. 52 дипломирана машинска инжењера и 33 дипломнрана цравника. План потреба за прнлравницима треба да задовољи пош товање законских обавеза, јер је проссчно годишње плашграно око 400 приправника. Пре- .ма квалификационој структури највише ће се запосллти КВ радника ,а најмање са вишом стручном спремо.м, што је било и досадашња пракса. На осиову достављених пла нова на одређено врсме треба да се запосли око 900 радника, што је нереално, јер се до сада годишње по ово.м основу запошл>авало око 50 одсто радника. У следећем табеларном прегледу дате су планиране потребе за раднишша и приправнлцима према квалифлкационој структури н времену заснивања радног односа: П РЕГЛ ЕД Квалификациона структура Y купно Неодр. Одређ. Прнправ. РБЗ 107 92 15 _ ПК 225 219 6 _ КВ 780 407 17 356 ССС Б 107 61 3 43 вшс • 36 17 _ 19 всс 82 43 — 39 Укупно: 1337 839 41 457 □ланиранлх потреба за раднлцлма у псриоду 1986—1990. годнне по заиимањлма НАЗИВ ЗАНИМАЊА Укупт3 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1 2 3 4 5 6 7 — радник без заншчања 676 118 140 149 136 133 — чистачица 26 8 4 5 4 5 — чувар—стражар 23 5 6 3 4 5 — транспортии радвик 37 5 7 6 9 10 — пуниоц бункера 30 5 11 6 — 8 —- преглсдач—пакер 216 46 44 40 43 4' 1 — брусач 45 10 10 10 5 10 — помоћ сгр. раднлк 500 100 100 100 100 100 — секач 6 2 2 1 1 — — возач влљушкара 64 15 12 13 14 10 — дактилограф 7 3 — 1 1 2 — конфекц. шлвач 70 9 11 5 17 28 — плетач 47 15 10 10 10 2 — чистнлац влакна 1 — 1 — — — — сервирка 4 1 1 2 — — помоћни радплк 17 3 3 6 3 2 — ПК бравар 1S 5 — 3 5 5 — шумски раднлк—мотор. сек. 7 2 2 1 1 1 — стгподактилограф 2 —— — 1 — 1 — курир 4 1 —- 1 1 1 — ПК кувар 6 1 2 1 2 — Полуквалификовани радници 1130 236 226 215 120 233 Квалифнковапи радници 2648 487 437 457 576 691 — ватрогасац 27 7 5 5 5 5 — возач 63 15 9 13 16 10 — пекар — произв. псцива 10 1 2 5 2 — продавап 47 16 7 8 9 7 — аутомсханичар 24 3 8 3 6 4 — машштиста 1 1 — — — — — мансвриста 1 1 — — — — аутоелектричар 5 1 1 1 1 1 — стаклосликар 36 10 6 8 6 6 — стаклодезенер 44 12 10 8 6 8 — бравар 567 87 80 124 119 157 — електричар 40 8 8 6 9 9 — брусач стакла 15 4 6 3 — 2 — стаклодувач 193 52 50 31 30 30 — металоглодач 13 5 — 2 2 4 — портир 19 3 5 2 5 4 — металостругар 65 12 13 11 13 16 — кувар 22 9 5 4 2 2 вариоц 19 5 3 5 3 3 «— ковач 15 3 3 3 3 3 — ливац 4 2 — — — 2 — зидар 80 21 19 16 15 15 — сголар 10 5 4 — —— 1 — моделар 9 3 1 3 2 — — лимар 11 2 4 4 — 1 — молер 2 — — — 2 — аутомсханичар — реглер — бушач 9 179 3 1 40 2 38 1 39 1 2 37 25 1 1Лпанаи 6 СВЕУКУПНО; — гаспл мсхапичар 7 3 — конфекциопар 368 — механ. текст. машина 3 — — сарач 1 — водоинсталатср 25 5 — машин. прелац 70 13 — машии. ткач 74 20 — апретер 2 — фарбар текстила 10 4 — возач мотор. возила 10 2 — калдрмрија 38 7 — тссар 161 40 — асфалтер 13 3 — монт. уређ. за греј. 33 5 — електроипсталатер 20 3 — енергетичар 2 1 — електромонтер 13 2 — ратар тракториста 4 1 — картонажер 5 1 — машин. словослагач 2 _ — типо-машиниста 4 2 — офсет машиниста 25 5 — репро-фотограф 2 — — ретушер 1 — — машинбравар 60 10 — бетонирац 4 1 — погопски електричар 1 —• — армпрач 44 6 — конобар — —— — руков. мехап. у површ. експл. 13 3 — површински копач 15 3 — цемснташ 54 10 — котлар-казанџија 2 — — руков. грађев. маппша 15 3 — возач дизел локомотиве 3 2 Средња стручна спрема 567 145 — хемиј. техничар 66 18 — економ. техничар 75 16 — стовар. тсхничар 2 —— — рачуновод. тсхничар — — — трговЈш. пословођа 18 2 — машин. техпичар 65 23 — електротехничар 11 3 — грађсвински тсхнлчар 2 1 — саобраћ. технпчар 6 1 — магационер 11 3 — машинбравар 65 23 — елсктротехничар 11 3 — грађсв. техвичар 2 1 — саобр. тсхничар 6 1 — машилбравар IV ст. 17 7 — мсханичар IV ст. 2 — — фипаисиј. техиичар 11 5 — прсдрадн. за енерг. уређ 2 — — ковфекциј. моделар 1 — — металостругар IV ст. 2 —■ — тесар IV ст. 117 20 — медицин, сестра 27 8 — акушерска сестра 8 1 — рсптген. техничар 3 1 — фармацеут. техничар 5 1 — лаборант. тсхничар 6 2 — зубии техничар 5 1 — стоматол. тсхничар 5 1 — биротехн. техничар 3 2 — шумарски техничар 3 —— — геодетски техничар 7 2 — комерц. техилчар 2 1 — матур. гичназијс 1 — — пољопривр. техничар 8 1 — металоглод. IV ст. 1 — — аутомехаличар IV ст. 2 —- Виша стручна спрсма 142 51 — екопомиста 40 12 — правнлк 14 6 — машипскл лнжегз. 31 16 — инжењ. технологлје 7 4 — инжењ. елсктротехнике 1 —— — виша медиц. сестра 11 3 — влши рсндгенолог 2 — — ласт. разр. наставе 16 4 — наст. истор. и геогр. 2 — — паст. српскохрватског ј. 3 —• — наст. хемлје 1 — наст. руског ј. 1 — — наст. француског ј. 1 — — олигофренопедагог 2 2 — наст. музикс 1 1 — геодет. инхсењ. 1 — — графичкл лнжеаер 5 1 — социј. раднлк 2 2 — саобрађајни ипжеа. 1 — Влсока стручпа спрема 184 66 — длпл. економиста 57 17 — дипл. правннк 33 11 — проф. ОНО 1 1 — длпл. ипж. машин. 52 17 — дипл. ипж. техпологије 21 7 — длпл. грађ. инж. (нлскогр.) 3 2 — дипл. сл. лнжењер 6 2 — длпл. хсмичар 2 1 — дипл. флзлчар 5 5 — длпл. дизајпер 1 1 — дипл. инжеа. саобраћ. 2 1 — Д1П1Л. пољопр. инж. 1 1 — дппл. гсодет. инжеп>. 1 1 — ДЈПТЛ. ПСИХОЛОГ 1 — — дипл. ветеринар 2 1 — дипл. фар.мацеут 2 —- — дипл. иижењ. сточарства 4 3 — дипл. ипжен>. ратарства 3 — дипл. инжен». виноградар. 2 1 — дипл. инж. технолог. исхр. 2 1 — лекар опште медициие 19 3 — специјал. радиолог 1 1 — неуролог 3 1 — гинеколог 4 2 — оторинолог 1 1 — хирург 2 1 — ортопед 1 — — уролог 1 — анестезиолог 2 •“ — педијатар 3 — — интерниста 2 1 — трансфузиолог 1 1 — зубни протез. 6 1 — зубни лекар 5 1 — бмохемичар 2 1 — фармацеут 4 1 5347 1103 4 РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА — ЗЛНИМАЊЕ Ухупао 198«. 1987. 1988. 1M9. 1И0. 1 20 127 220 . 1 2 3 4 5 8 7 2 1 - 1 6 11 2 23 7 13 5 10 Квалификованл радпици 1443 289 250 291 305 3OS 15 4 5 1 14 2 3 20 3 3 — пекар — произвођ. пецива — продавац — возач 6 3 120 47 2 23 9 1 13 9 1 1 27 9 1 1 29 14 1 1 20 6 10 5 6 10 — аутомеханичар 14 3 2 3 2 33 30 32 26 — аутоелектричар 3 1 — 1 1 — 2 6 5 2 9 4 4 7 2 2 6 6 — стаклогравер — стаклосликар — брусач стакла 19 17 6 5 4 3 4 4 3 5 4 2 3 2 3 1 2 3 3 3 — стаклодувач — машкнбравар 188 163 37 28 41 27 35 35 40 37 35 36 1 1 1 — металоглодач 12 1 4 1 5 1 1 1 5 1 1 5 1 5 1 1 1 5 — магациовср —1 електр. погонски — секач — кувар 3 5 2 38 1 1 4 5 7 1 2 11 1 2 2 11 1 1 1 — — металостругар — варлоц 23 6 4 1 5 1 3 2 6 1 5 1 12 11 11 16 — ковач 2 1 —— 1 — 1 1 1 — ливац 4 1 —• 1 1 1 1 7 8 17 6 — електричар — злдар 23 53 5 13 2 12 4 11 4 12 8 5 — —— — столар 4 1 2 1 2 3 3 3 2 3 3 3 — моделар — ллмар 1 3 1 1 1 1 10 2 10 4 13 1 1 11 1 5 — аутоматнчар — реглер — машин. прелац 4 115 75 1 35 17 25 18 20 1 15 20 2 20 20 1 —- — машип. ткач 89 15 13 30 20 11 — апретер 30 10 7 3 10 113 126 89 94 — фарб. текстила 2 — 2 —• — механ. за тскст. машиие 7 2 1 1 1 2 15 16 9 18 11 10 13 П — евергетичар — сарач 2 2 — 1 1 2 — — — 1 1 — молер 2 — — 1 — 1 — — — — конфекцлонар 55 10 5 10 12 18 4 5 4 3 — маш!ш. плетач 17 1 4 6 3 3 13 4 14 2 6 2 9 — водоипсталатер — тссар 13 50 4 10 2 10 3 10 2 10 2 10 2 1 1 1 1 — армлрач — монт. уређ. за цсптр. греј. 32 10 6 2 6 2 7 2 6 2 7 2 2 2 2 2 — слектролнсталатер 10 2 2 2 2 2 14 14 6 9 — руков. мехавиз. 8 2 2 2 1 1 4 2 2 — — руков. грађ. машина 11 2 2 3 1 3 —. — 1 — — цементаш 43 8 8 9 10 8 2 1 1 1 — конобар 28 5 6 5 5 7 2 3 4 1 — бетонирац 2 — 1 — 1 — — — 2 — проиав. какао и бонбона 47 5 10 9 10 13 1 2 1 2 — електрлчар — механич. 2 1 1 — 2 — — —— — ратар — тракторлста 2 — — 2 — •— 1 — — — — електромовтср 15 3 3 3 3 3 1 — — 1 — моторни секач 5 1 1 1 1 1 15 35 27 20 2 8 4 5 Срсдња стручна спрема 289 55 59 57 54 64 3 2 1 1 1 1 — —— — пекарски техничар 2 — 1 — 1 2 1 1 — рачунокод. тсхничар 8 2 1 1 2 2 1 1 1 1 — комерциј. техничар S — 2 2 1 3 1 — 2 1 — хемијски тсхнлчар 35 10 7 7 5 6 2 1 1 — — машински. техпичар 25 5 5 6 5 4 1 — — — — електротехничар 2 — — 1 3 *— 1 — 2 — скономски техшгчар 89 14 19 17 .17 22 — 1 4 — тскстилвл'техпичар 2 1 1 1 2 1 — — ■— — механ. за гекст маптине 6 2 — 1 3 — —• — — 1 — Техн. за радпе односе 2 1 —— — 1 2 3 1 1 — ел. техллчар за аутом. и рачун. 1 1 — — — — — 1 — — конфекциј. техничар 10 —- 2 5 — 3 — 2 — — — конфекц. моделар 2 — — — 2 — — прецизки механичар 5 1 1 1 — 2 24 21 24 22 — грађев. техничар 3 1 1 —- 1 — саобраћ техничар 3 1 — 2 7 6 10 5 — машинбравар IV 5 1 3 1 1 2 2 3 — металостругар IV 1 1 —- 2 5 4 4 — предр. епсргег. урсђаја 2 —— — 1 1 — 1 — —W 2 — монт. ур<1). за греј. IV 1 — 1 — — — — — 1 — слектротехн. за мотор. погове 2 — 2 —■ —• —• 3 1 2 2 — медицив. сестра 26 5 6 7 4 4 — 1 — 1 — акушерска сестра 2 1 — 1 — — 3 4 4 1 — фармацеут 7 1 1 1 3 1 2 — — — — лаборат. технлчар 4 1 — 1 2 1 1 1 — зубнл техничар 4 1 1 — 1 1 — 1 — стоматол. ссстра 9 1 1 1 3 3 1 — — — прохрамб. тсхтшчар 5 1 1 1 1 1 1 -— — — пољопризр. тсхнлчар 7 1 3 2 1 —- — — ветсрлнар. техплчар 1 1 —- — — — — — — гсодстскл технлчар 5 1 1 1 1 1 — — 1 — 2 1 1 1 Виша стручна спрема 82 22 19 10 13 18 — — — —— 1 —— — — — економиста 26 7 87 4 3 4 — социјалпи радник 2 1 — 1 — — 30 37 27 24 — мапвш. инжењср 16 4 5 2 2 3 — текстилни инжеаср 7 1 1 1 2 2 9 12 9 10 — шјжсњ. електротехнике 1 1 —— — — 5 7 4 6 — техволог конфекције 4 — — 2 2 — — органлзатор—програмер 1 —— 1 — 9 13 9 4 — правнлк 4 2 1 1 4 4 3 3 — иаст. флзичког 1 1 — — 1 — — наст. разр. ласгаве 11 3 1 2 4 1 1 1 1 1 — наст. историје 1 —— — 1 1 — — — наст. руског јсзика 1 — — _ — 1 — — •— — — васт. фраицуског јсзика 1 —- — __ 1 — — — наст. домаћин. 1 — —— — 1 — —- 1 — — наст. ОТО 1 —— — 1 — — — — наст. географије 1 — — — 1 — — — — васпитач 2 1 ,1 —— _ •— — 1 — наст. математлке 1 1 —— _ 1 —- — 1 —- 1 Висока сгручна спрема 144 40 26 22 30 26 —. 1 — 3 — — —- — дипл. еконо.миста 36 9 7 7 7 6 1 — •— — — дипл. инж. технол. исхранс 1 1 1 — — — диш1. правник 18 2 4 2 6 4 5 3 5 3 — дипл, ииж. машинства 21 6 2 4 6 3 —«• —— •— — дипл. инж. технологије 8 3 — 2 2 1 1 —- 1 — дипл. лнж ел. технике 9 1 5 2 1 1 1 — — дипл. 1шж. грађевине 8 2 1 1 2 2 _ a — длпл. инж. текстила 5 1 — 1 1 2 — дипл. политиколог 1 1 _ 1 — дипл. инж. конфекције 3 1 — 1 1 1 — — — — лекар отпте медицине 16 3 4 3 2 4 — — — зубни лекар 4 1 1 1 1 1 — 1 — дипл. фармацеуг — професор ОНО 3 1 1 1 1 1 — дипл. предагог 1 — 1 —* 1 — — — дипл. соцнолог 2 2 — _ _ — дипл. архитекта 1 1 1 2 1 1 — проф, руског језпха 1 1 ј[ — проф. хемије 1 1 — — дипл. лнж. воћарства ■ ратар 2 2 1 — — днпл. кетернпар 1 •— — 1 — 1 1 1 — дипл. ипж. ратарства 1 1 — — — — •70 1005 1072 1107 СВЕУКУПНОј 1958 406 357 380 402 413
ДОН»А МУТНИЦА СПОМЕН ДОМ ПАРАКИНСКО-НУПРИЈСКОЈ И РУДАРСКОЈ ЧЕТИ Процнм-од 10. маја ф Новоизграђена села дома културе „Бранко Крсмановић у Доњој Мутници отвара врата за програме и публику од првих мајских дана Имена за незаборав Изградњом сале дома културе заврешна је прва фаза по* дизања спомен-дома. који he носити име народног хероја Бранка Крсмановића. Изабран је и савет дома културе, на чн јем челу се налази Добривоје Нешковић. Већ 10. маја планиран је концерт „Екстра Нене”, београдске младе групе, а сав приход ићн ће на жиро- -рачун мссне заједнице и биће намењен за изградњу Друге фазс дома културе. Поред Доње Мутнице, група „Ексгра Нена” одржаће конСВОЈСТВО Економска оправданост формнрања задруге ■ Мссна заједница „Својново” броји 455 домаћинства Y којима живп 2500 становннка. Бруто доходак у прошлој години од поллпривреде износно је 15,2 милијарде старих динара, 7 продавница допело је 17,4 милијарде старнх динара, а ,ЈЕмоиа” и „Подгорка” оствариле су бруто доходак од 3,5 милмјарде старих динара. У прошлој години у Својнову је пронзведено 300 тона млека, 6000 ко.мада кокошака, стотину јунади за клање, 4000 прасадк. 1000 јагњади и тако даље, стоји у образложењу меоне заједнице које је послато Кодшснји за правл>ен>е еда- ■боратб о економској оправда- ' S V г "ности формнратва основне -за' дружне организације у Својнову. ДРЕНОВАЦ церт и у хали спортова у Параћину, и то ће бити допринос Градибора Вељковића, познатог сценаристе и организатора музичких приредби свом Meaty. — Поздрављам ову акцију и радимо на томе да је успешно реализујемо. Друго ми је што дом културе почиње да ради пуном паром и у будуће ћемо настојати да приређујемо концерте и приредбе, каже Добривоје Нешковпћ. М. Д. Поред тога, близина плашгне Јухор омогућује промет вели- , ких количина воћа, поврћа, шумских плодова, печурака, куттина и шипка, а посебно ле ковитог биља, који имају високу цену на тржлшту. Основна задружна органзоација по словала би у оквиру 'земљорадничке задруге ;,7. јули”. М. Д. Акција за изградн>у Спомен до ма ПараћЈгнско-ћупријској и рударској чети увелико тече. По плану,Дом lie бити свечано отво рсн 28. јула 1986. године. Ово he уједно бити подсећанЈе на 27. јули 1941. године када јс у Шалудовцу чета положила партизанску заклетву пред Петром Стамболиће.м и Филипом Кљајићем. Тим поводом замољени смо од стране СУБНОР-а Параћин да штампамо списак бораца поменуте чете. Уједно смо замољени да вам пренесемо поруку, да уко лико имате нове лредлоге, примедбе, допуне списка, да сс јави тс Општјотском одбору СУБНОР-а Параћин. Иначс, доле наведена имена налазила би се на спомсн плочи у Дому у Шалудовцу. Јоца Милосављевић — Багрдан, Миодраг Новаковић — Џуца, Нуприја — Павле Антић — Мириловац, Фраљо Белић — Параћип, Чедомир Богдановић, Рав па Река — Милорад Велисављевић, Параћин — Милија Вемић, Дон>а Мутпица — Воја Војиновић, Сењски Рудпик — Богомир Вујчић, Сењски Рудпик — Милан Вуковић Уча — Миодраг Гогић Босапац, Ђуприја — Сава Гогић, Сељски Рудпик — Албии Грог лер, Равна Рска — Живка Дамња новић Мала, Ћуприја — Живадип Дамњановић Жап, Ћуприја — Мита Димитријевски — Руђо ДобросављевиМ, Параћип — Јосип Ерјавец Пепи, Параћин — Петар Жалец, Сењски Рудник — Милош ЖивадиноЕић, Дон>а Мутница — Богомир Живковић, Заб рега — Мплоје Живковић, Забре га — Никола ЖивкозиИ Кола, Да видовац — Сретен ЗдравковиН, Буприја — Божа ЗлатковиН, До ња Мупшца — Димитрке Зоркић, Ссњски Рудпик — Михаил Ивановнч КалеЈвин, Сисевац — Гвозден Илић, Ћуприја — Милован Илић, Буљане — Милош Илић, Бошњапе — Михало Илић Кул>а, Параћин — Стсван Иличић Румун, Параћип — Душап Ин>ац, Раваа Река — Борпвоје Јз ковљевић, Поповац — Лука Јелић, Равпа Река — Јанпћије ЈоBith, Параћип — Ћура Ковачсвић, Равпа Река — Драган Ковачевић, Равна Река — Миле Косовац, Равна Река — Велимир Костић, Мнриловац — Илија Крга — Милнја Крстић, Доња Мутница — Војислав Вукић, Клачевица Рска — Војислав Матић, Плана — Александар Малчески, Равна — Сава Матић Вук, Црни Као — Сретсв Маринковић Шалудовац — Ди.млтрије Марјановић Микалонац, Параћин — Милојко Марјановић, Мали Поповић — Светислав Марјановић Белац, Па раћин — Градимир Марић Бош н»ане, Драгољуб Марнћ, Пара ћин Милутип Миладиновић, Јело во — Стеван Марковић, Параћин, Милутин Миладиновић, Је лово, Стеван Милекић, Равна Река — Василијс Милкановић, Равна Река — Будимир Милоше вић, Плана — Дамјав Милошевић Бошњанс — Радомир Милошевић, Буљаие — Станко Миљко вић, Доља Мутница — Милутин Мицић, Параћин — Димитрије Настић Митар, Ћуприја — Миодраг Нешић, Ћуприја — Мирко Нешић Ћуприја — Радомир Николи11 Пикола, Параћчн — Радо је Пајовић Раша, Михајло Ylejчић Мллац, Поповац — Бора Пе тровић, Дов>а Мутница — Драга Петровић, Доња Мутница — Ayman Петровић, Равна Река — Жи вка ПетровиИ, Равна Река — Миллја Петровић Ђуковац, Дон»а Мутница — Стаја Пешић, Буљане — Никола Пилипов, Равиа Рска — Виталије Полетика, Равна Рска — Божидар Радовановић, Шалудовац — МилорадРа довановић, Мали Поповић, — Ми лан Радосављевић, Бошњане — Никола Рајковић, Дон»а Мутница — Бранко Ристић Бу!)они, Поповац — Стојадин Ристић, Стељевац — Фрапц Розин Мали, Параћип — Милап Симић, Бошњанс — Радомир Симоновић Штиглица, Ђуприја — Милош Спасојевић, CeibCKit Рудпик — Живота Станисављсвић — Миле Стамснић, СеН.СКИ Рудалк — Драга Станковић Нншавац, Равна Река - Жнка Су ботић, Равна Река — Љубица Суботић, Равна Река — Лука Тарле, Равна Река — Свстомир Тасић Румун, Параћин — Атанасије Та шковић, Поповац — Никола Тодоровић, Забрега, Димитрије Трбојесић. Параћин — Милав Трбо јевић, Параћин — Милица Цснић, Ћуприја — Чаур Ђура, Равпа Река — Тодор Чоловић, Равпа Река — Драгољуј * Шаравовлћ, Се њски Рудник — Владимир Шаторић Влајко, Сењски Рудник — Шушњар Стеван, Равна Река — Фрања Шћепавик, Сисевац — Ан дрејић Мирослав Кики, Ђуприја — Димче Димовски Врањанац, Сеаски Рудвик — Воја Маринковић, Ваљево. Такође се на сттиску налази и неколико имена без тачних презимена, а то оу: Алекса Козак Рус, Извор, отишао на Озрен — Душко Црногорац, потпоручнпк поппгуо на Црном Врху 24. септембра 1941. — милан из Забрегс, рудар погинуо 24. септембра на Црном Врху и Дане рудар по пгнуо на Црном Врху 24. септем бра 1941. Побратимска сарадња Петровци — Својново ШКОЛЕ СВЕ БЛИЖЕ Сарадња Својнова и побратимске месне заједнице Петро вци код Вуковара добија све шире и значајпије димензије. Прошлог понедељка караван Својноваца вратио се из дводневне посетс Петровчанима пун лешк утасака. Посебно je вредно истаћи да је на свечаној седнЈгци друштвено-полптичких организација два села разговарано и о join тешњој сарадњи двеју основних школа. Овога пута малишани Својнова представилп су се својнм најбољим радовима вршњацима из Петровца, а ускоро ће ввдоти н њихову лзложбу у својој школи. Такође је (било речи и о ра- . ду школе у природи. Баци Петровчани провешће недељу дана на Грзи идуће јесени, a малЈ-гшани Својнова у школи у природи Петровца. М. Д. Поточац ДИПЛОМЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА I • Преко 50 пољопривредника оспособљено за руковање u одржавање механизацнје I Од 20. марта до 23. априла Y Поточцу је одржан семинар за руковање и одржавање по лхЈпривредне механизације. Ову акцију взди Клуб са.моупра вл>ача општине Параћин у сарадњи са Индустријом мотора и трактора из Београда и оттштјшском конференцијом ССРН. Завршна свечапост одр жана је 3. априла у основној школи „Вук Карацић” и том приликом, преко 50 полазника добило је зелене дипломе Индустрије мотора и трактора, као доказ да су овладалп основним знањем у руковођењу и одржаваљу пољопрпвреднпх машина. М. Д. Стубица САВ ПРИХОД ЗА ПОБРАТИМЕ Настављајући пријатељску сарадау, скива Паланчана из општине Брчко, гостовала је 21. и 22. марта у Стубици. Два културно-уметничка друштва искористила су ово време да приреде две приредбе у Бошњану Ji селу домаћиву, а сав приход, у износу од 100.000. — динара уплаћен је на жиро- -рачуп побратимскс Месве заједнице Палавка, за изградн>у дома културе у том селу. Према договору, културно- -уметничко друштво из Стуби це узвратиће сличну посету Паланчанима идућс јссени. М. д. У шу духовмтих АКТУЕЛНО ИЗ ОПШТИНСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ © Месна заједница „Дреновац поново се пријавила међу 27 екипа за „Турнир ДОЊА МУТНИЦА V „ЗНАЊУ — ИМАЊУ” ДОЧЕКУЈУ СЛОВЕНЦЕ ф Победници овогодшпње акције „Сусрети села” — Доњо-мутаичанн дочекују екипу села Врансц, општпна Жалец из СловениЈе у телевизијској емисји „Знање-имаЈве” која се снима 14. септелгора у овом месту. Месна заједиица „Доња Мутница” припрема се врло озбиљно II не само у комуналном и еконамско.м слшслу, већ и у К'улт\грно-\\\1етшгчком пролраму. Њихов нас-гуп на „Сусретима села” добио је све максималле оцсне, а нарочито је био запажен њихов изворни део, којим lie се вероватно и представнгги телевизијокој јавности. М. Д. духовитости” Y надсмејавању градава и села под називом „Турнир духовитости". поново учествује екипа Дреновчана. Млада екипа ведро расположених мештана сггреасна је да се представи јавности са најсвежијим и најдуховитијим информацијама из своје оредине, и тако покаже да се не мири са многим негативиим појавама које вуку назад. Главни покровитељ духовитих Дреновчана блће Земљорад ничка задруга „Дреновац”. — Спрелши смо да помогнемо младе нашега места, јер сматрамо да заисга раде попггено и добро, боре се и с.мешном речи да се многи пробледш превазиђу на један културан начин, каже Мирча Младеновић, директсхр Земљорадничке задруте. i САТИРИЗИЧНИ УГАО — Кад ће кривци за промашене инвестиције да одрже | = другарско вече? He верујемо у вампнре, а повампирио = | нам се нациоиализам. Богатнма социЈалне разлике не = = праве никакве неприлике. Ако је занат златан ко што = ? вели пословица, запгго га не изучавају и деца руководн? i = лаца? г Вратите га у базу, и тамо може да ћути. Нисам ја толико мали него ме ти гледаш с велике = | висине. = Чедомир ЈовановиЂ | Сви смо за сгабилизацију. To мајречитије доказујемо | = аплаузима. | = Догурали смо до зида. Зна се пгга нас после чека. | Стегли смо каипЈ. Остало Је још да затегнемо ко- i = нопад. = Био му је кратак губер, па је легао у туђ кревет. е niiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiJuiiiiiiiiiittiiiiiniiiiiiiiiiiiimiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin ВИШЕ РЕДА ПРЕД 3AHOHOIV3 Таман смо у документима и закључцима, а и практично констатовали да се о запошљавању све креће набоље, кад у последње време инспектор рада бива претрпан захтевима за заштиту закошггости, односно Друштвеног договора и Закона који недвосмислено говоре да се кандидати на ранг листама Заједнице за запошљавање прескачу „као плитки поток”. Инспектор рада и Арбитража заједнице, који прате поштовање Друштвеног договора, а од априла и Закона, miajy утисак да се ови документи крше свесно од стране органа управљања, иако стручне службе у радним организацијама упозоравају на нерегуларност. У ЕлекггродисЋрибуцији за електро-монтере пршмљени су први, четврти и шести кандидат са ранг листе, а да нмје дато посебно, друштвено и људски прлхватљиво образложење зашто су прескочени дру ги, треГш и пети. Стручна служба у ЕПС-у упозорила је Раднички савст на незаконитост, међутим, самоуправнн орган сс на упозореп>с није осврнуо. Y Земљораднпчкој задрузи „Поточанка" за књмговође при мају се трећи и четврти са ранг листе, а у .двоскоку” пре скачу се првн л друга. Н>пма TaiKobe нпје саопштено зашто су прескочеЈШ. Врло је сим,томатичан случај у ООУР-у „Црница". Параћински превозници, како то каже 1Енспектор рада. „штнмују" оглас, па уместо услова који су записапи у снстематнзацији за послове кондукггера „основна или средња стручна спрема” у огласу нстичу само оонову школу уз претходну проверу радних способностл. Тиме су најпре елиминисаии кандидати са средњо.м стручном спремом, а ставка „претходна провера" још једпа је баријера за оне који нмају профил, али нЈЕКога v комисији. Инспектор рада Радомир Жнвковпћ саопштио нам је закључак који збуњује: — Y овом ОО¥Р-у раније ннсу и.мали стручно лнце за кадровске послове, међутим ,дре шке” ове врсте ннсу се јављале. Сада, када Је прпливено стручно лице, дппломнрани пра вник »уместо да се још доследније поштују самоуправна акта и Закон, дешава се супротно. Иначе, у свим овим случајевима интарвенисао је орган инспекцпје рада и Арбнтража, који су налож!ИЈШ мере за отклан>ање утврђаних непра БИЛНОСТИ. КО ПРИМА — ПРИМА Y прошлој години веђина рздних организација у ошипшш испоштооала је обавезу прије * ма прнправшпса у раднл однос на неодређено време. Свега девет ООУР-а п радних заједница своју обавезу није нспоштовало, те ће бити по Закоиу „кажњене’’ да до 15. априла уплагге средства намен»ена непрнмљеним Ттрштравшодима Заједници запошл>ава1Ба, која ће та средства усмерити онагма што поттују Закон, а треба и ми Binue прпправника од npomicaiHor броја за пријем. Иначе, те организације имале су .могућносг да у прва три месеца исцраве своју .даборав ност”. Y овој години Медицинскл центар, ИВТКТ. „Бранко Крсмановнћ" и „13. октобар” већ оу испунили своје обавезе и примили и више ггрпправника него што су обавезни. БОЉА ЗАШТИТА ЗБОГ САНКЦИЈА Једагоси годпшње организација удруженог рада у којима постоје радна са посебнпм, отсжашш условима рада, дужне су да организују здравствене прегледе радника са тих рад пих места у Служби медшдше рада. Ранпјих годима тај посао је ишао траљаво, AiebyriLM. у последње време сви се понашају миого одговорније према раднишша који.ма обавл>ан>е свог посла може да наруши здраввље. Постоје више објашн>ен>а за повећаиу одговорност и ра дних органпзацпја ц раднлка, који су чество избегавалл прегледе. Y инспекцпји заштпте на раду износе да је ригорознијп однос према прекршноциајс ове обавезе један од нај значајнијих разлога, а да је стварва брига за сопствено здравље и здравље радника тек на другом месту. БОГАТИ ЛАГЕРИ ШВЕРЦ РОБЕ Судећи према то.ме што је тржпшна инспекција заједно са миЈвицијом у прво.м налету нерегнстрованпм трговци.ма „увозне” робе на Зеленој raijaци одузела дипггроие и фармерице вредне око 600 хиљада динара, „увознике" казнила са нај.мање 10 хпљада, а они се аа два дана појавили на истим местима са новом робо.м, легери у Ново.м селу су богатпп. Лоново су иопектори пзашлл на параћински бувл>ак са милицијом и укњижшш богатији плен и поново је препродавце судија за прекршаје казшго. Ко ће попустити у овом случају не знамо, али, ко извлачи дебљи крај може да се видн већ следеће суботе око Зелене пијаце. Припре.мно: М. Миленковпћ Поточац ЛЕП ГЕСТ ПРЕДСЕДНИКА Скупштина Мсснс зајсдншц „Поточац”, на нсдавној седпици донсла је одлуку да за досадашље резултатс у развоју села пагради прсдседника скупштине M3 СТОЈАНА ПЕТРОВИЋА са S0.000. — дииара. Председпик СТОЈАН ПЕТ РОВИЋ учипмо јо леп гсст, поклопивши ова скромла срсд ства Основној школи „Вун Караџић" за увапређење мецпјатеке. М. Д-
16. ДПРИЛ 1986. • БРОЈ 306 Песничка РЕГИОНАЛНА СМОТРА ДРАМСКОГ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА oAUMiiujaga .................................................................................................................................................................... iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiit ii< iiiiH iiiiiiiiiiiiiiif iiiiiiiiiiiiiiiiiiii< iiiiiiiiiiiiiiiiiif iiiin it iiiiiiiit iiiiit iiiiiiiiiiit iiiiiiiiiiin n iit i ЛАСТЕ Наше ласте миле на одмору биле. Са југа су дошле, где су боравиле. Док су код нас царовали 3iL\ia, мраз и снег, а деца на санкама јурила низ брег. Ју? назвале телефоно.и, наше друге птице, добиле су телеграм: „Долазимо авионо.ч, поздрав, ластавице”. Долетеле ластавице с оне јужне стране, сусреле их друге птице исто као лане. Драгослав Станојевнћ Сикнрица ХЕЈ ПОТОЧЕ Хеј, поточе, куда. журиш, ко.че тамо jyputu, ico те та.чо чека, коме носши звуке, песме из далека. Хеј поточе, c>ghu, стани за тебе < v ови тихи звуцч одабрани, понеси их свиј деци света нека и.ч мир и слобода цвета. Саша Јовановнћ Спкирица ЗБОГОМ! Кажеш ми збого.ч. Окрећеш ми лека. Кажеш ми: „Било ми је лепо с тобом". Одлазиш сада, нема те euuie. Обрисаше нашу љубав прве пролећне кише. Љиљана Костнћ. Буснловац НЕМИРНИ ОБЛАЦИ Гледам у облаке који ми пркосе, мрачни су и без даха; јуре некуд, журе се, а моје срце је препунр 'страха. Можда се спремају He! Одговор знам. Можда — иду неком доле? У сусрет? Hei To не може бити, облаци he сигурно, сребрчоч кишом зе.чљу натопити. Маја Алексић Сикирица ВРБА Испред нагае старе куће стара врба тужно стоји, вековима ту пребива, године и дане броји. Она чува .чноге тајне благих ноћи, дугих зима, милују је зраци сунца обасјава месечина. Гордана Милојковнћ Дреновац ПРОЛЕБНО БУБЕЊЕ Још ме снагом држи сан последњег априла, а кроз прозор нови дан, блиста као свила. Лед се топи на потоку, цвета прво цвеће славуј пева, трава нова, буја сва зелена. Гордана Милојковип Дреновац СТАРИ КОШ Са.ч: без птица, ластавица, пацова и мачака, к’о дворац стари без краља, без дворана и становнцка, стари кош своје дане одбројава, Јасна Трифуновић Сикирнца ТВОЈЕ ИМЕ На ал' На песку сам писала га избрисао ветар стаблу писах име твојс име луди. твоје ал’ га накоше зли људи. На валу писах име твоје ал' га ва.1 ва.гу даде. На ста^у писах име твоје ал* стакло прсну у ко.иаде. Тад урсзах ilvc твоје v ov6uhu душе моје и ту he стајати све док буде члс deoic. Снежана Јоваповић Сикирииа ■illlillllllllHUIIIIIIIWIIlll'>111111<11Н111(1|1Н11||||IKIIIIII Песма броја HA PYKAMA МОЈЕ ЖИТО КЛАСА Пожелите ли да ходате пољанама цветнпм, да лахор пољскн о вас отре свој врелн дах, погледајтс v очн моје мајкс v њн.ма за све срећнп cBiilie дан. Желитс ли да удахнете мирис свежег хлсоа који сс {утром nviim пз свег жара. да звекет праггораца vTpeTe v can. само ћетс нежност наћп на усна.ма моје мајкс, сва топлнна света ту је нашла стан. Ако будете иекуд ходили кроз KyKypvae влажне од кнша летњих. ако будстс трчали по жнту боси знајтс ла сагло моја мајка v очима жарко лето носи, на рукама жуљеве и зној. знајте да иа своје испуцале руке сватлз Јутро по једну сузу да пустн, искласа ;кито. далеко, далско, до неба!!! Зорнца Стсвановић VIII Сикирииа ДОЛАЗИ ПРОЛЕНЕ Плавн цветић љубичице Жути цветић кукурека, и зелена мека трава пролеће на.ч дочарава. Та.ио доле у зеленој трави, пуној росе леже љубичице. Висибаба погнула је главу и говори: „Довићења, другарице". Шта то шуииса у ово.ч шу.чарку? Дал, јс зека или иеки меда? „Није, није” — кажу љубичице: то нас срна са висине гледа". И док шумом шетам ја, плави цветић ми се с.чешка: виднм, хтео би да ми да, нсжни ос.чех плавог блеска. Весна Симић Дрсновац КАКО БИ? Како би годича тужна била, кад бц била без априла! И да ме стижу са југа ласге, и да не хита трава да расте. Ца после зиме тамо у гори пробућен поток не зажубори. Пољана без цвета тужна би била када би била без свога априла. Марија Брајковић Сикирица iiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiimiiimiiiHinHinin НАШИ ПОНОВО НАЈБОЉИ Ш1111111111111111111111111111111111111П111111111И1111111Ш ф Представе „Лажа и паралажа” и „Грдило” на дечијој сцени побрали све ловорике и признања. ф „Лажа и паралажа” на БРАМС-у, једно од до сада највећих прнзиања аматерима из Параћина На регионалној смотри аматсо ског драмског стваралаштва Шумалијс и Поморавља, одржаној од 7. до 13. априла у Рачи, уз учсШће аматера из Крагујевца, Светозарсва, Ћупријс, Баточинс. Аранђсловца. Параћина и домаћи на Раче, на којој јс приказано 11 представа. прсдстава „Грдило” на дечијој сцени Градског а.матерског позоришта освојила јс прво место и тимс стскла пр аво учешћа на Репбуличкој смо три у Жабарима. За најбољу прсдставу на Дсвс тој смотри а.матсрских позориш та Шумадијс и Поморавља про глашсна јс представа Градског аматсрског позоришта из Параћина „Лажа и паралажа’’ која је тиме стскла право учсшћа на рс публичкој смотри, као и за уче нћс на БРАМС-у. Признањс за најбољу режију припало је Драгану Јаковљсвиhy за представу „Лажа и паралажа" а за најбољу сцснографл ју на с.мотри Александру Поргноју у истој прсдстави. као и Ирени Рот Портној за ва«бољу констимографију на смотри у прсд стави ,.Лажа и паралажа За најбољу жснску узогу про глашена јс улога Си.мке Ћурић у улози Јелице у предстааи „Ла жа и паралажа”. Такође. на>бољим глумци.ма на смотри прогла tucHji су Томислав Ђорђев-ih и Славољуб Матић. Признањс за иајбоље остварсну улогу дебитанта припало јс Алексини Ђор1)евић за улогу Маријс у предс гави ..Лажа и паралажа”. Признањс за најбољу улогу у дсчијој прсдстави додсљено јс Алсксандру Марниковићу за уло гу Бибсрчс у прсдставн „Грдило”. КЊИЖЕВНИ ЖИВОТ ДРСИБЕВА HA „MACHIN РУНвВДЊИМА" Параћинска пссникиља CBE ТЛАНА АРСИЋ добила jc noзив да учсствује на југословенском фсстивалу поезије у Титограду од 7. до 9. маја овс године. У конкуренцији од прско 800 песника из свих крајсва нашс земљс, Арсићева јс ушла у фипални избор од 22 песника. представљајући сс пссмама из најновијс збирке „Бисагс пола”. М. Д. ТЕМАТСКА ИЗЛОЖБА „ОГЊИШТА И ДИМЊАЦИ’ ДРАГИБА ОД САМОКОВА кжитио и мо Протеклнх дана пажњу многобројннх посетилаца привукла је једиа всома ннтересант иа изложба слмка, отворена по ОДЈЕК ИЗЛОЖБЕ ПЕЈЗАЖА Y СРПСКОМ СЛИКАРСТВУ 1900—1941. ГОДИНЕ ИИИШ 1МК НП СИМПОЗИЈУМ ОБЛИКОВАЊА СТАКЛА V ЗАЈЕЧАРСКОМ НАРОДНОМ MY3EJY ИЗЛОЖБА ЗА СВЕ Центар за културу п ннформисање „ПараИин” — РЈ Завичајни музеј у сарадњи са Српско.м фабрпком стакла, организовали су ретроспективну нзложбу међународпог Спмпозпјуиа обликовап>а стакла, који се одржа ва од 1979. године у Параhirn-v. Изложба је отворе-па v ликовном Салону Народпог музеја v Зајечару 7. an рпла. Зајечарска јавност тако јс добила прнлику да након Београда н Сарајсва упозна радовс V слаклу: Тамаре Аладиц (Финска), Маријс Месарош (МаБарска), Марвп на Липовског (САД), Мплана Хандла (ЧССР) као и миогпх другпх учесника Сп мпозијума из земл.е и иностранства. Изложба сатржи трндесст пет радова, које јс Алексан дар Портној зналачкп к са мсро.м одабрао. Водсћп при томе рачгпа да зајечарско] публиии буде представљен што Belin број аутора. Oiiшти утисак је да пзложба пргжа ко.мплегган увид у кре тање п правие, како домаћг.х тако н врхунскнх светских дизајиера, у овој специфичној грани примењене чстком априла у фоајеу Градског аматорског позоришта. Ради се, паи.\1е, о тематској првој самосталној изложбн бе оградског слнкара Драгнћа од Самокова. у циклусу који носн назив „Огњлшта и димњаци” темашка, која н-нкада ниje била разлог за ликовне iuio вације и ово.м приликом, такоbe је, у оквиру уметничког опуса и и.ма симболичан значај, аутор Драгнћ од самокова, пнсертима прошле н садашње свакодневицс говорп да је уметност нс ширина мотива веп њено објашњење мотпва. почев од микро-анатомије умстности. М. Б. до незапаженпх мотива за обичног посматрача, што и јесте задатак праве уметности. He улазећп дубље у анализу презентираних радова, за право. не гледајући очима кри тичара, оставллјуБл то другима који се баве овим посло.м, нпак иринубеии смо да наглаciluo да у целини, али и појединачно посматрајућл у.метип кова дела ,пупа су неке унутраииве таплине, носталшчностн враћања изворшсм вреднотсљма и праисконском животу, оиоме у ко.ме ле предс1а в.ва само ро.маитичну прпвлачност, већ реалпост чсвековог унапред опредељеног жпвота u опсталка. To је н својеврсна порука у којој је много тога речено, на маЈЈедноставнији. а истовремено, па најубедљивијн начин. Једноставно, ову пзложбу свакако вреди и треба видеги. Иосеаиоцп на отвараљу изло жбе лмали су и пријатно задовољсгво да чују стпхове бео градскс пеонккиЈње Љубице Ко иић, која је такође тематскл за ову прилику прочнтала неколико својих песама, као н Y оквиру вншегодишње и успешне capaflibe Центра за културу и 1шформисање „Параћпн” — РЈ Завичајни музеј н Народног музеја из Београда, организована је нзложба „Пејзаш у српско.м сликарству 1900 — 1941.” Изложба је садржала 35 слика, радова сликара који су дали печат српском па и југословенском сликарству у првој половини XX века. Компонова на ие јс тако да садржи све прав и кретања: плепернзам. НАЈМЛАБИ ЧЛАНОВИ „АБРАШЕВИБА” Y ПАРАБИНУ ПМ Ученици оновнпх школа н ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН” — СИКИРИЦА ПЕСНИЦИ НА ДОБРОМ ГЛАСУ ф Акција целе школе ф Y програму учествовали чланови музичке секције > Идеја да се штампа збирка најбољих песама литерарне секције ове школе Кад кренете у средцну која јс на добром i.iacy. постављате себи безброј питања: да ли he се и овом приликом наћи неко ко he се попети на сам врх, да ли, да ли he... Управо смо се тако осећалплн прнлнком прнлнком недавнс посете лнтерарној секдији основне птко-те „Бранко Крсмановић пз Сикирнце. ПрошлогоднпнБн победник Маја Алексић у Песничкој олимпијади ’85. и њена пес.ма „Тито” су нас на так во расположење навели. А сусрет са литерарном секцијом ове школе је и ово.м прнликом за памћење. За памhcibe no органнзациј«. Бнла је то акција целе школе. Преко 60 младпх лптерада је друговало тог дана са нама. А време кратко да се чује све оно што су вредне руке Вачке исписале. Наставнпци њпхови, Мнладија Радић, Гордана Богојевић, Љиљана Радо.мнровић и Браннслав Марковић томе ilx уче. Уче их да пишу, да Bone и поштују лепу реч. Уче их да, како нагласи водитељ овог сусрета Зорица Стефановић, служећн се Хофмановим речима „Где престаје говор, почиње музика”. И ту су сада били члановн музичке секције да ово песничко посело обогате дивним .мелодијама. Верујемо да ће и стихови песника Мирослава Димитријевића, који се представио својим најновијим остваретБе.м, допринетида кЈвижевно стваралаштво младих лнтерата постане још плодотворније ,као и ндеја руководства школе да се најбољп стнхови ове литерарне секције објаве у посебну збирку. стихове наших познатих нлка пригоддих за једну кву изложбу. Све у све.му. још једна песоваизузетна културна .манифестација у низу лшогих са којнма с.мо и.мали прилиЈке да се сусретпсмо овог npoieha. Организатор изложбс је Цен тар за културу и инфор.мацисањс „Параћин” који је у сарадњи са Цеитром за физичку културу (који је) истога дана организовао гостовање најмла biix чланова Дбрашевића” из Београда, чији је члан и сликар Драгић од Самокова. Овакав вид сарадње отвара широке .могућности да се публици у овој срединн пружп могућност да нстовремено види доста значајних ку.тп'рних доrabaja, а уједно представља новн момснат у органпзацији изузетннх културни.х и других манифестација. плгховн наставнннн и васпптачп пмали су прс кратког време на пријатан дожпвљај н прплп ку да впде п да се упознају са фолклорннм стваралаштвом п чуваљем фолклорног наслеђа својих вршњака из Бсограда окупљних v шнром света поз иатом килтурно-у.метничком дру штву ,.Абрашевић’. V двочасовпом програму нај.млађн чланови „Абрашевића” прнказалп су сплет пароднпх пгара Југоз лавнјс и одушевилн својс врш њаке лепотом. у.мешнотћу и складношНу, својственн.м правпм у.метницима. Организатори ове успелс при редбс бнли ov Споптско-рекрсацпонп цептар и Самоуправпа инте.респа заједница основког образовап>а. а покровптељ Фабрпка адптива. Коипсрт је одр жап у оквиру Републпчког првенотва јупиора у стопом Tenney. Сарадња органпзатора. покровитеља и спортских организација, што до сада није била честа прилпка допринслн су да нај.млађа параћинска публика види врхунска остварења на пољу фолклбрног а.материз.ма. Сигурно је да he то бити и добар подстицај да се н у пашој средини још више посветп пажња и неговању фолклорних традиција код нај млађпх. која је почела од скора да живп п у нашој среднIIH. Свакако пајвеће ггризнањс за пружено задовољогво нај- .млађима припада Спортско-рскреативпо.м центру. пресиокизам. сезанизам. конструктпвпзам. новн реалпзам, експресионизам и поетскп реализам, који су егзистпрали у европско.м сликарству тог периода. Од одабранлх слпка ,пз бога tilx фондова Народног музеја, формирана је темаггска нзложба, прнказан је пејзаж у српској лнковној уметностп. којн још од давнина представ ља саставнп део фигуралинх композиција којс допуњује и објашљава. Стике^ Стојана Аралпцс/ Боре Баруха, Јована Бјелкћа, Бетс Вукановић, Петра Доброви ha, Марка Мурата, Саве П1умановића и лшогих другнх зна чајних стваралаца тог времена. прпвукли су велнку пажiby параћинске ллковне па и шире јавности. Y периоду ид 17. марта до 3. априла, када је нзложба била огворена, кроз Галерију Завичајног музеја прошло јс око 2.000 посетила ца. Ова нзложба свакако да намсће обавезу Центру за култу ру и ннфор.мисање да и поред својих скромних средстава, строго води рачуна шта he приказати параћинској јавности ,бар када су ликовне приредмс у питању. Показало се више него оправданнм гостоваље једнс овакве изложбе У riapahniiy, где јавност итекако добро зна да повуче оштру гра ницу из.мсБу кича и праве ликовае вредности. To истовремено мора да послужи као основни показатељ да бројне ликовне изложбс ор ганнзоване токо.м протекле п> дине, па и ранијс нису лотребпе овој средин-и, јер су се по казале као про.машај. При roue не треба сметнути са у.ма да су са.мозваии ликовне селектори па п критичари трошнли друштвени ди.чар ,за који нам пису пружили „ништа”. М. Б. ПРОхМОЦИЈА ЗБИРКЕ АФОРИЗАМА „PYCKH РУЛЕТ’ МОМИРА СТАНИСАВЉЕВИНА НАЈУСПЕШНИЈЕ НЊИЖЕВНО ВЕЧЕ С. О 8 1^иана® Да јс садржај важнији од формс, II да ламевна реч исго тако одлсжс у пуној пли иразној просторији. показала јс н промоција збирке афоризама „Руски рулет” Момнра Станлгављевипа. -Међународни Дан шале обележен је необичном KiburoM V необичном просгору, лан уобичајених оквира. У запуштену просторију у самом центру града, пуиу старпх новина ,са виспренлм графити.ма н духовЈггим цртсжлма по зидови.ма пувим паучине осветљс!iој петролејка.ма, са столо.м без плочс и седишти ча од гајби, публика п седиштн ла кроз прозор, па попгго би прстходно била послужена чачкал!шама за уши, чула најбо.ве афоризме Момира Станнсављевнћа које су говрнди То.мица БорђевиН, Радиша Радмсављевић, Браипслав БокнН Кан п многи други. Искреност и HOBopcibC са публиком потврБујс да права реч под бнло којн-м условима изговорена снггрно долази Д° срца. За овај успели перформанс најзаслужнији је академ ски вић. ки и дет” сликар Срећко Здравкокоји је ликовно-графн4* решио збирку „Руски руМомира Станисављевнћз. м. д-
JIPBA СРПСКА ЛИГА ДВА БЕРНКЕТНА КОЛА ф БЕОГРАД: ОБИЛИК — ЈЕДИНСТВО 0:0 Једииство јс прошле нсдсље донело бод из сусрета са Обилићем, а недељу дана ран-ије р\тлн ски сазладало Колубару у Параћину са 2:0. Стадион: Обилића. Гледалаца око 500. Судије: Радисавчевић (Краљево 9). Јединство: Богосављевић 7, Цвстковић 6 (Петковић), Стевановић 7, Вулићевић 7, Милићевић 7, Милснковић 7, Рашић 6 Живковић 7, Пеливановић 7 и Костић 7. По расквашеном, веома тсшкам терену, Обилмћ и Јединсгво пружили cv одличну игру. Обе екипа играле су всома борбено, домаћики су имали више инициjantae, али по шанса.ма за голове рскло би се да је резултат нсрешен. Bch у ссдмом минуту центрарфор домаћих имао јс шансу, али је Богосавл>евић одбранио, У 32. поново лепа прилика за Обилнћ, овог тпгга лево крило слабо inv тира. Joni јсдном cv гбсти били v гол шанси, али лопта их нијс хтела. ФУДБАЛ: ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Неуспех у Гружи е МЛАДИ РУДАР — БОРАЦ 2:1 (1:0) У 20. колу првснства Борац је у Гружи заслужено пораж^н од младог Рудара. Стакларци су започсли игру са циљем да осво је један, илл чак оба бода, што пре.ма ситуацији на табели и нс би било изнанађсње, али кад сс шанса не искористи, противник обично постигнс гол. Тако је би ло и овог пута. После дивне ком бинацијс Јовановића и Дулића. Стефановић је са неколико метара ЈЈНУггиРао пРеК0 гола. од јодг ђ^ента домаћи преузимају иницијативу и у 30. минуту. пос тижу водсћи гол. У 42. минуту Стефановић поново пропушта ди вну прилику, а у другом полув ремену још три пута анемична навала „белих” пропушта шансу. Опет домаћи користс прилику и у 78. минуту Милановић пос тиже и други гол за рударс. Ла зовић смањује на 2:1 али то је био већ 89. минут и крај утакми цс. ТАБЕЛА И РЕЗУЛТАТН ПРВЕ СРПСКЕ ЛИГЕ Обреновац: Радничхв — Чукарички Г.О (0:0) Београд: Обилнћ — Јединство 0:0, Лазаревац: Колубара — Мачва 1:1 (0:0), Зајечар: Кристал — Слога 2:2 (2:1) Аранђеловац: ШуиадиЈа — Рудар 2:1 (1:1), Врање: ПКВ Јумко — 7. Јул 4:0 (3:0), Лесковац — Дубочица Мајдакпек 2:0 (1:0), Шабап: Радничхи — ЗоркаСниђелић 0:0, Ваљево: Будућност — Бер такмица ИСК — Напредак (Св) ин|е одиграна због традиииоиалног гостоваил Својновааа у Петровцн.ма ход Вуховара. Она he бк-гк одиграиа данас и вероватко he уистп про.мене у жрх табеле. Иначс, одавно сс не памти овахо ^густ ’ врх табеле у оппггхнсхоЈ фудбалсхоЈ лиги. Дап 2:0 (1:0). 1. Мајданпек 23 14 5 4 36:17 33 2. Руаар 23 12 6 5 28:18 30 3. Чукаричкл 25 10 7 6 34:28 27 4. Радиички 3 23 10 6 7 39:27 26 5. Шумадија 23 8 9 6 29:22 25 6. Обилић 23 10 4 9 31:26 24 7. Једннство 23 8 8 7 30:28 24 8. Будућиост 23 8 8 7 28:26 24 9. Колубара 23 9 5 9 23:21 23 10. Мачва 23 8 6 9 33:35 22 11. Кристал 23 6 110 7 25:25 22 12. ПКВ Јумхо 23 7 7 9 32:35 21 13. Синђелић 23 6 9 7 24:28 21 14. Радннчки (0) 23 6 9 8 25:35 21 15. Дубочмца 23 6 7 10 23:29 19 16. Бердап 23 7 5 11 15:29 19 17. 7 јул 23 6 6 11 20:28 18 18. Слога 23 5 5 14 23:42 15 Y 17. колу Прее сппттилске лнге ¥- м. м. Мпанав 9 У другом гголувремеиу још јед« ном Богосављевић спашава свој гол исгрчавањем у ноге нападачу до.маћих. И Једииство може да жали за пропуштеним. Костић је главом шутирао јако, али право у рухе голману Ђуричашту. ПоСле олличзгог корнера Милићевић је скочио највише, лопта је преско чила све играче и ишла ка ње.му али он је — промашио. Вулмћсвић јс v јслном HDODOpy. к-”»а <е и сам био у гол шанси, несеби' чно послужио младог Рашића. Међутим Рашић се спетљао. У колу Јединство јс у Параћмwy. У рутииској игри савладао Колубару са 2:0. Стрелил су били двојица најмскусиијих. Пелмвановић и Косткћ. У следећсм колу у госте нам долази Раднички из Обреиовиа па је то шанса да „зелени” још BMUIC поправс свој добар пласман на табели прве савезне лиге. М. Милеиковић Борац је овн.м резултатом умањио шансу за врх табеле. Судијска тројка из Трстеника добро је обавила посао. Борац је наступио у следећем саставу: Аракђсловић, (Map ковић), Павловић, Лазовић, Скс пџић, Лукић, Г. Марковић, Гуаевић (Савић), Стефаиовмћ, Дулић, Каштеварац и Јовановић. ........С. Зоговиђ УБЕДЉИВА ПОБЕДА НЕДЕЉУ ДАНА ПРЕ У најбољој до сада игри Борац јс у 19. колу побсдио врло чврсту скипу Јухора из Обрсжа са 3:0. Голове су постигли Дулић, два и Жабарац један. С. 3. ФУДБАЛ РЕЗУЛТАТИ И ТАБЕЛ.4 ПРВО ОППГГИНСКЕ ЛИГЕ Дажидовац: Радник — Напрадлк (Др) 1:8, Параћлн: Врапчпне — Налрадак (Ст) 3:3, Текжја: Радиичхи — Мораввн 3:2, Крежбинад: Слобода — Слога: 2:2, Бошкане: Борап. Буснловац: Херој 1. Напредак (Др) 2. Борац 3. Јухор 4. Напредак (Св) 5. ИСК 6. Једннстжо (Р) 7. Слога 8. Моравад 9. Налредак (Ст) 10. Слобода 11. ХероЈ 12. Вралчале 13. Раднв.км 14. Радлпк Јединстао (Р) 5:1, Јухор 6:5, 17 11 3 3 47:19 25 17 11 2 4 46:25 24 17 8 6 3 55:33 22 16 8 6 2 40:22 22 16 9 4 3 40:24 22 17 7 6 4 39:26 20 17 6 3 8 48:45 15 17 5 5 7 34:43 15 17 5 5 7 28:39 15 17 4 7 6 30:43 15 17 5 4 8 54:52 14 17 4 4 9 32:44 12 17 4 3 10 33:53 11 17 0 4 13 16:73 2 СТОНИ ТЕНИС БОРАЦ ПРВАК Y Параћжку Ј« 12. аарпла однграи поеледњн, четарти туриир рагнондлле лиг« Шумадије и Поморавлл. Стонотенм с«ри „Борца” бе> порааа ■ са 32 бода заузелл су прво место ■ ткмс стекли право Д« учествују мЈедно са осталмм регионалним прмджма у хмлифихацнјама за Међуопштписху стонотеинску лигу Србпје. Квалификацнје бм треблло да са одржа 28. ■ 2$. Уужа, ал>, оргагазатор ж место тажмшсм ]о«п ннеу утврВенж. Y региомалж)ј лкгж Шумадија м Поморажм од екжпа наше оепотжне учествује још ■ CYK Бужам, хоји су ма храју такмичсља заузели 5. мссто. Скијање ШМ MMnil © Биљана Томић у класи цицибана заузела прво место у велеслалому © Милш Томић пионир први у Купу Радничког на копаонику На редовном скијашко.м таКАШчењу 'републичког карактера одржано.м на Црно.м врху, Биљана То.мић у класи Ци цпбана заузела је прво место. Недељу дана касније понови. ла је успех освајањем златне медаљс на другом Купу Црновршких бригада. На исти.м та!кмичен>има, у класп пионира, њен орат Милош Томић такође заузима пр во .месго Томићима је специјалност велеслалом али то му !«<је сметало да у Купу Радничког на Копаомику освоји прво место у слалому. Ових дана брат и сестра Томић први пут одлазе на државно пр венство које ће се одржати у Словенији. Иако су ове зиме имали могућности да тренирају свега петнаест дана са селекцијом Србије, брат Ji сестра Томић одушевили су Аустријанце Хер бига и Урсулу Дешмар из Гра иа који с\/ водили тренинг. Двоје стручњака -,,на npirapeменом раду у Србији” одушевљени су техником и знањем Биљане и Милоша, и сматрају да би чешћим тренинзима Томпћи доста значили у скијашком свету Југославије. Пародица То.мић скоро сав кућни буџет трошл на скуггу скијашку onpe.xty ц путовања на такАшчењима. Тата, Жар ко To.xnih, професор физнчког вастпггаља о наследницима каже: — Све до ове године лично еам тренирао са н>има али сада су толико напредовалн да ја практично немам шта да им покажем и вшпе не могу да их тренирам. Очито да им је сада СКИЈАЊЕ ЈОШЈЕДАН БЉЕСАК HA KPAJY На крају сезоне на првенству Србије у скијању на Копаонику Биљана Томић освојцла је прво место у слалому, н друго у велеслалому, тако да је у укупном пласману прва у категорији цицнбана, такмичара до четвртог разреда. На истом таклпгчењу Милош Томић био Је први у велеслалому а други у сла лому. По свој прилици н љему је припало прво место, Јер звашгчлн извештај Још нис.мо прнбавлли. потребан прави тремер који ће усмерити тбихов рад. Пошто ПСД „Јаворак” нема ни мишшаллих средстава којим би финансттрао овај спорт, Биљи на и Милош b'iiiiOM ћрнлика прешлп су v Радннчки из Крд гујевца. Настојаћемо да се већ следеће сезоне врате у Јаворак, јер желимо изиад свега да бране боје Параћина. В .Љубичиђ ТЕКСТИЛАЦ ТРЕНИ Завршсна су такмичепа у Мсћуопштннској рсгиона.шоЈ лнги. Прво место осоојно је Партнзан иза Партизанд док друго н трсћс место деле Младост из КнЈсза и napahiutcKH Тскстилац. Текстилац н.ма свс шзпсе да сс пду ће годнне појави са своЈом подмлађсном скипом као главпн каидндат зп рс гноналиу лигу. „ХАЛО 93” ПРВАК ОПШТИНЕ Стонотенлскп клуб „Хало 93" у дирскгном обрачуну сл скипом БудуЛпости пз Главннце пзборно је прво место у опшлннској лмтн. Параћннски ватрогасцц практпчпо су се прошстали кроз опиттниску лигу н стсклн право да сс кроз падиграван-а са осталкм првацкмл општине из Светозарева, Баточннг и Аранћсловца борс за наслов у МсђуолштнискоЈ лнгн. ВРАПЧАНУ КУП ОГПИТИНЕ Нокаут такмнчеи>а, какав Јс бно куп општннске лиге у стоно.м тепнсу наЈвмгпе Је одговарао борбснпм Врапчан цима п онн су као пзнепађс>вс ocnojuлн прво место. Hajtipe су елммшпгеази Младост из Параћииа са 5:2 а затнм са 5:3 другу екипу Буљана, да би у финалу победилн п стонотепксерс нз Одрсда извнВача са 5:1. Следеће педсл>е иаставља сс огшгглп ски хуп под нмепом „Младости" н тада се укључују екнпс из пишег ранга Међуогштшске <п<ге. Победника нз ових сусрета у дпректннм борба.ма за пехар стонотениског савеза onumnie Пвраћнн очекуЈу Борап н Буљане. Последња вест „ПАРТИЗАН” Y IIAPAHHHY Фудбалски клуб „Партизан" гостује у Параћину 24. апрпла, а на зсленом терену he им се суп>зтставити овдашњн српско лигаш ,,Јединство''. Меч је за казан за 16 часова и 30 мстула. МАЛИ ОГЛАСИ ПРОДАЈЕМ штм сет ,,Тшпжба" 2x10 W. и мшти сет ,,Фшаер” 2x16 W. Телефол: 011/454-166. ПРОДАЈЕМ ирно-бсли телемзор, детаји креветац п двоЈа колпи за бебе. Градски кеј 9/2, телвфои: 56-395. ПРОДАЈЕМ цистериу од 2 тоие за лож уље, погодна за неукопаван»е. Богосажлевић, Руднвчка 18 телефон: 52-075, увече. * * * ПРОДАЈЕ.М кнвалидска кожца. Зорица Мклутиновпћ, Теслина 31/1, тслефон: 53-802. * * * ПРОДАЈЕМ непокрстну имовину и то: изкад Сгакларе пврцелу 4 врв^ изнад ауто-пута п 4 парцеле у Злга чу преко пута Југопетролж на ггуту за Буприју разне површиве. Телефон: 55-822, од 17 до 20 часова. ПРОДАЈЕМ мотоку.ттнватор ,,Лом бардннн”, италиЈанскп 10 коља. Милан Ходак, Устаничха 15, телефон: 51-396. МЕЊАМ двособан стал у прнземљу за одговараЈућн или већп па спрату. Градскн хеЈ 9/2, телсфои: 56-395. ЖЕНА псдессгнх година, чувала бп запошљеном брачиом пару децу. Душаика Мнловановнћ, Борпса Кндрнча 16 Параћкп. ОГЛАШАВАМ псважећнм сведочап ство о завршеном шсстом разреду осковнс школе у Мириловцу на име Милпце Таспћ. ОГЛАШАВАМ неважећим свсдочап ство о завршепом шестом разреду основнс пгколс „Момчило ПоповпћОзрен” на пме Снежане Ристнћ. ОГЛАШАВАМ реважсћом рацну књнжпцу на име Миодрага Млтпћа лз Извора издату у Параћину. ОГЛАШАВАМ нсважећом возачку дозволу на име Славозшра Цветковн ha пз Параћнна са станом у Y-тицп Јосигта Ерјаопл 32. ОГЛАШАВАМ неважеђом радну књнжицу пздату Y Параћпку на RMC Ненала Стонљковпћа. ОГЛАШАВАМ мсважсћихЈ смдочам ство о завршеном петом разреду основпе школе „Радоје Домаполпћ” нздату y Параћину на име Славољу ба Петровнћа. Извиђачи: „СЛОБОДА — РАДОСТ ЖИВЉЕЊА” t @ Извиђачи са првим пролећним данима појачали активност Према плану и задацима које је себи поставио Савез извиђача општпме, највеђа акти вност. нгго је и нормално, предвпђена је почетком пролећа. Од 15. до 22. марта све јединице одреда биле су укључене у акдију „Слобода — радост Ж1£вл>ен>а”. Посебан акценат извиђачп су ставнли на прнпремање зе\гуница за рад нлегалаца у запоседнутој територији. Завршна актмвност ове акције започела је дефнлеом свих јединица кроз град до спортако-рекреатЈЕвног центра „7. јул” ,где су на полигонима демснстриралм извиђачке вештине ns свнх области. Из одреда јављају дд су на овој пролећној акцијц најбол>е .резултате показали вод извпВача „Јастреб”, „Вихор" н „Леошш”. М. М. ОДБОЈКА: ШУМАДИЈСКО м. ПОМОРАВСКА ЛИГА Победа на врућем терену ОК Млади Рудар (Букових) — ОК Борац (Параћин) 2:3 (15:11, 15:12, 14:16, 17:19, 11:13) ОК Борац: Р. Борђсвнћ, Богданоппћ, Стефановић, Спасић, Н. Борћежжћ, Мжлаловаћ, Костнћ Остојнћ, Копраит, Стојановнћ. ОдбоЈкаши Борца из Параћииа вра&ж ју се пз Аранћеловца са два бода и ж« љеном победом па АТладнм Рударом. Борчевн смечери су пвд мрежом надкг ралж своје протнвнакс а овом побадвм се устолнчпли аа друго месго Јско — по.моравске лнге. м ,и. IN MEMORIAM Дана 19. апрнла у 13 часова даваћемо годишњи по.мен нашем оцу, тасту, свекру, деди и прадеди, Миодрагу С. Милошевиђу — Драгом, на сикиричко.м гробљу. Ожалошћена породгаха и МЕ»огобројна фамилија. 1 ИНВЕСТБАНКА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА ПАРАНИН KAMATA НА ШТЕДНЕ УЛОГЕ КАМАТЕ СЕ PA4YHAJY ГО ДИШЊЕ ВАЖЕБЕ KAMAТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — По виђењу 7,5 одсто — Орочена на три месеца 73 одсто — Орочена на 12 месеци 76 одсто — Орочена на 24 месеца 78 одсто — По виђењу 7,5 одсто — Ородепа на 12 месеци 9 одсто — Орочена на 24 месеца 11 одото — Орочена на 36 месеци 12,5 одсто КАМАТЕ СЕ PA4YHAJY ГО ДОШЊЕ ВАЖЕЕЕ КАМАТЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ — Депознт за стамбену изградњу и унапређење лрп вредне делатности 2 одсто. КАМАТЕ НА КРЕДИТЕ — Креднти зз ста.мбеиу из градњу Депознт (двнарске к продате девизе) 16 одсго — Кредити за унапређеље прнвредне делатности 16 одсто — Депозит (динарске и продате девизе) 16 одсто РАДНО ВРЕМЕ ШАЛТЕРА Шалетер М. Тита 43 — од 6,30 до 18,30 — Понедељком од 6,30 до 17 часова — Суботом од 7 до 12 часова Шалтер М. Горк^г 1 — од 8,00 до 15,00 часовд — Суботом не ради ЕКСЛОЗИТУРА РАЖАЉ — од 6,30 до 14,30 — Субота од 7,00 до 11400 часова
иалАДЗкУЛТЈј ДАјбдУ јИЈВ^ЛАК Штафета: ВРЕМЕ ЗА ПРОМЕНЕ Локална штафета је током боравка у месним заједницама срдачно дочекивана. Штафета младости је са трга Брак«ка Крсмановића крелула кроз шпалир, из руке у руку, и наставила пут брат ства дуж југословенских меридијана ж® На тргу Бранка Крсмаповића одвијао се програм од срца дариван. На фотографијама Бранкови нмењаци, чланови КУД-а „Бранко Крсмановнћ” п ученици истоименог школског нентла. Лењинградскн Мјузик-хол ПРОГРАМ ЗД ПДМЋЕЊЕ Ансамбл Лењинградског Мјузик-хола, који је на почетку југословенске туриеје наступио V параћинској Хали спортова, од 7. до 10. априла, покупио је свс сидхатије гледалншта. Четири даиа за редом, совјетски умет * ници су здушпо поклањалп радост игрс. Иаравно. н гле далиште се одужило нескрпвеним дпвллљсм и бурнпм аплаузима. Део спектакла за очи и ду шу, остали су записани на филмовима нашег фоторепор гера. Лист СоцпЈалистнчкот савеза раднот карода апцгганв Параћни, вздаЈо Цеатар м СлавољуО ОбрадовиВ, Илдавачкв савет: Нада Браиковић, Момчнло ВтчковнВ, Саегнслав рнвоЈе МарнпковнВ, Спаво&уО ООрадоваћ. Жнвота Стојановић, ЖввоЈнв Гомив (□редссдпих) bob' а ЛЛирослав ДпмитриЈевнВ, МвлнвоЈе Илић (технпчкп уредкнх) в Мнодра» Мнлекхонић. них (035) 52-332, повниарж (033) 33 694. Претпдата: годншаа 1.400 дннара, оапутодиобм 3504-603-1973 код сдк Шраћнн, Шхампа ГРО »Гпвс * Беосрад, Вдајкоаићеаа S, темфов (011) ТЕЛЕГРАФСКЕ ВЕСТИ ИЗ ПТТ-а OOYP ПАРАБИН ПОШТв „ИИГ (Р1МИ1Ј Параћински OOYP ПТТ свс ближи потрошачи.ма поштаиско-телсграфскнх услуга, отвара извршну јединпцу »нли Kazo би то .ми рскјш „малу пошту" у Бусиловцу. Y овој, као и у „великој пошти”. обављаћс се све уплате и исплатс, као и остали поштанскп посло ви. Y плаповима, који можда фи мансијски и не одговарају параћинским поштари.ма зацрта на су отварања истс гаквс по ште у Доњем Видову. И трад би требао да буде богатији за који шалтер. Ускоро би у згради Скупштине општи не све странкс којс су досад шетале на релацији Општина били с.мо следсће обавешдсње: — И.мамо зри понуде за изво bcibc радова на будућој подзс« мној тслефонској мрежи у Врапчану. Из ових понуда опрсделићсмо сс за извоБачс радова п сада можс.мо рећи да he радози у Врапчану отпочети токо.м априла. Будући претплатницн, ро као нам је Шусалија .нсмају новнх обазсза. Цепе остају из закључених утовора, што се мреже тиче. Ирс.ма то.ме. прстплатних јс у обавсзи, као и до сада да плати само цсну кабла сд стуба до крова, а нормално, цнсталацију у кући ра ди сам по својој лсељи. — Попгга — Општина, биле штеђенс шетљс отварањем штаиског шалтера који би бавио платнпм про.метом. по по се Такође, због ширења града биће отворена још једна „извршна јединица" параћннскс поште, само сс не зна да ли ће то бити у месној заједници „11. конгрес” или у „7. јула”. Y АПРИЛУ ТЕЛЕФОНИ Y BPATI4AHY Изузетно шггересовање влада за „прикопчавање” телефона у Врапчану код будућих претплатника, који су још да вно склогтили уговоре са параћинском Поштом, па смо се са пстим пптањем (када ће сти ћи веза у Врапчаие) обратилп Илијасу Шувалији, референту за самоуправна и правнс послове, После консултација са најодговорнијим у Поигги, доHE МОЖЕ ЦЕНТРАЛА Y СВОЈНОВО Недавно је у Својнову боравила група представника COYP-a I11T СрбнЈС. Њих су, на разговор, позвали мештани овог села тражећи ту.мачење одбијеног захтева да и ово село добије С2С”.’ телефовску цептралу: — Ми с.мо мештанпма СвоЈнова всћ раннје рекли да ово село због малог броја становника, мале удаљености од Поточца и Поште, нема право по нашим прописима на сопстве ну телефонску централу. To су и.м представници COYP-а из Београда и потврдили, кажу у Параћинској Пошти. Чак, прс ма „Генералном плану развоја ПТТ у Југославијн” критсрију.ми за самосталност оваквих једпннца још су оштрнјн. М. М. аз МЕБУОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО Ппизнање за шцбоње омладинце Пре десетак дана на свечаности у Крагујевцу, уручена су гтрнзнања најбољнм појединцима и омладинским организацијаиа региона Шумадије и Поморавља. Међу добитницима диплома, повеља и плакета су и 4 омладинца из наше општине, као и две организације. Основна организација Фабрике бомбона, ратлука и жваАКЦИЈАШКО ЛЕТО '86 ТРИ АКЦИЈЕ Овогодишњн акцијашкн ред вожње за параћпогке акцијаше отпочеНе у јулу ме сецу. Најпре he у другој смсни радити бригада ,,Бран ко Крс.мановић" на ОРА „Бања Лука”. V ксто вре.ме на ОРА „Бердал” налазиће се бригада ..Братство — једипство’’ коју lie сачшвавати млади братских општина Мурска Собота п Параћин. Завршница акцијашког лста препуштена јс „Загорско — поморавској” брнгади која ће своје дланове ожуљити на акцији „Титов Дрвар’’ у августу. ..Загорско — помо равску" брпгаду оформиће, по традицији, млади Крапине и Параћина. каћих гума „Параћпнка” прогаашена је за најбољу о.младинску организацију у регпону п њој је припала плакета MOK ССО. За најбоље вођену акцију „Млади радник самоуправљач", такође, су добили диплому MOK ССО. Од појединаца »плакету је добно Момчило Вучковнћ, за целокупан досадашњи рад Y овој друштвено-полптичкој ор ганизацији. Повељу регионалне омладине добила је О.младинска радна бригада „Бранко Крсмано * вић" пз Параћина. Слободану Вукомановићу, ра цшпсу Српскс фабрпкс стакла, прппала је диплома, као зиак признања за друго место у региону у акцији „Млади ра дник самоуправљач . За књижевно стваралаштво, диплому је добила Светлана Арсић, а за развој драмског стваралаштва То.мислав Борђе внћ. „УНИВЕРЗАЛ КОНЦЕРТ” СЛАВИ СВОЈ ДАН — 21. АПРИЛ h Оркестао os S00 музичаоа м. д. { ф Дан југословенских естрадних радника, 19. април, радна организација за музичку делатност „Универзал- -концерт” прославиће два дана касније, на датум свог оснивања Пре четири године Удружсње сстрадних радника из Ћуприје основало јс радну органи зацију за музичку делатносг v Параћину „Универзал-концсрт”. Од тала па до данашњег дана под окриљем ове фир.мс послу је око 600 музичара, којима је ово једино занимањс и извор прлхода. Ова по .много чему специфична радна организација, окупља удружене музичаре из региона Шумадије и Поморавља, а има их и из других крајсва. Они су на два начина ор ганизовани. Било као „слободни радници у култури", било као музичари у сталном радном односу. Прилика за прославу г.з на „Универзал-концерта” 5ићс искоришћена као јединствени годишњи скуп да се мвоги рЗД' ници из овс радне организаци јс срстну, упознају и измене мсђу собо.м искуства из свог скоро стечсног својства радника у удружсном раду. М. М. кушуРЕ ■ жнформлсаљл ДЈараЛив ** — Ожржћшх. Длрвктор ■ гпавш п одЈоворпв уреднш * 'Кивковађ, аШлмвоЈе Идић. Нада Јавановвћ, (жшеши< ар«дседника), Снсжаио /оканопић. Бо в Јовав Томаћ УреВујв Редакдисшв колегаЈум. Новннара; Свежаиа Јошшианђ Мнлнш Жоа ?еса РелакциЈе: Максима Горког, 4. Поштавскл фал И Гелефоно; главии о одгпворнр ур«3 700 дшгара, м иногтранство двоструко. Жиро рачун Цептрд м културу а ш!форилс«1М 340-551. Тжраж НЛ00
I БАНКА НАШЕГ BPEMEHA cihm woiim i сганшм ЧЕСТИТАМО 1. MAJ ПРАЗНИК РАДА nilinillUlltlllllllllllltlllllllltllllllllllllllllllllllllliiillii; ГОДИНА ХШ БРОЈ 307 ■ ПАРАНИН 30 . АПРИЛ 1986. ft ИЗЛАЗИ CBAKE ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 50 ДИНАРА ОДРЖАНА ПРВА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Y HOBOM CA3HBY ИЗАБРАН0 HOBO РУКОВОДСТВр ф За председника Скупштине ошптине изабран је инжењер Витомир Иванишевић, за заменика председника професор Надежда Јовановић, а за председника Извршног савета економиста Стојан Вељковић Нови сазиз скушптине општине на првој седници понедељак, 21. апрпла конспгтуисана су сва три Већа излажем са једном жељом да заСкупштине оппггине Параћин. На заједничкој седницц CO која вршетак а уједно и почетак ман је потом одржана о току изоорних активностн и критеријумима датног периода иредсгавља за за избор кандидата за најодговорније функције у Скупштини све i.ac обавезу да савезно и са општпне говорпо је Стеван Стојковић, председник општинске пуном одговорпошћу приступиконференције ССРН и том приликом је између осталог рекао: м0 свим послоаима који иас оче кују и да ћемо се својскп заложи — Утврђујући критеријуме за опредељеље ка личносгима које треба оврстати у кандидате за на родае представнике, ми смо изра зили мишљеље какав проф *л л>у ди треба имати у виду, повезујући свс то са стањем целокупвог.друштва, економског и политичког живота у општини, а изнад свега, са стање.м у нашој при вреди л прекој потреби да новоизабрани састав у сво.м манда тном времену понесе прилично велики терет и са најпунијом одговорношћу ради на даљој ко исолидацији наше привреде, н>еном унапређсњу и сталиом јача н>у. Пошли смо од тога да су <?а ла отворене широкс могућносги. јер је и кадровска основа данас, у 1986. години, всома широка м '^■lllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllliilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliiiiiiiiiiiiiiiiHiiHiiiiiiujniniinn,. У CYCPET КОНГРЕСУ ОМЛАДИНЕ | I СКУП ПАМЕТННХ ГЛАВА | Страна 12. = СКУПШТИНА ИНВЕСТ I БАНКЕ | У КОРДК I СА ПРИВРЕДОМ I Страна 4. | -ilinilllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllliiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiijiiiiiHIlllJIllllllillJiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiililllllillllh ПРОДДЈД олштикских СТАНОВА Страна 7. обезбеђује квалитативнз! аапредак. Овакав приступ, изазвао је зна чајно лнтереоовање бЈграча па је и број кандидованих био знатно већи од потребног за избор. Прс дложен је веома веллки број сас вим нових људи, qito прсдставља значајно освежсње делегатских састава, јер je прско 30 од сто новоизабранчх у садашње де легације и делегате... — Као што је веВ речепо до да пас, до овог првог заседаља новоизабране Скупштине општипе завршсни су сви изборни задаци. Ово даиапше заседаље, скуп новоизабраних делегата представља завршпицу свих наших папора и настојања да ти папори буду кру нисани успехом. Та данас овде ти за успешав рад, рекао јс на крају свог излагања Стеван Стојковић. На заједничкој седниди дслега ти су за председника Скушптипе општлне изабрали Вит >мира Ива нишсвића, инжењсра, досадашп>ег прсдседпика Пословодпог одбора Српске фабрикс стакла, за замепика председншса Надежду Јовановић, професора, до сада на функцији секретара СИЗ- -а основног образовања, а за пре дседнлка Извршног савста Стојана Вељковића, економисту, досадашн>ег директора СДК. У лме изабраних делегзта на указаном поверењу и подтмппи захвалио се Вигомир Илавцшс * вић и лзразпо веровање „да смо сзи спремни и кадои да успсшно решавамо постављенс и нарсдне задатке и налазимо излазе из сложене и тешке ситуације ко ју карактеридЈу многобројна отворена питања, дилеме и лроблеми у разни.м обласгима живота и рада". Осврнуо се и на актуелне условс привређивања и у осн-овним цртама назначио правцс деловања и тежиште акције којима he бити посвећена лосебна пажња у наредно.м перподу. Том лриликом је рекао: — Јасно 'с да из наших великих тсшкоћа и кризе, која није за хватила само привреду. мзжсмо да изађемо само нзппирим поли тичклм дем<мсратсх:»м ангджова. њем всликог 5poia људи, младих. радника, сгручљака, научника и других. .Немотуос је у нашсј да« нашњој ситуацијцстајати по страни и очекнвати да ћенеко дру гиредлгшнаше проблеме. Када, отворецо говори.мо с тешкоћа ма морамо pelin и то да нисмо беспомоћни, да имамо огромне неискоришћене стваралачке снаге, посебно у млади.м људима. Треба их само брже, одлучније н храбрије укључнвати у рад л поклонјгпј им далеко више соверељд у наредном периоду. А ова делега зска скупштина, као највигои орган власти и самоуправљанп зајсдно са органима СК, синдиката. смладине и бооаца може и мора више учинитч на сисгематском, бржем и шире.л укључивању младе генсрадчје. посебнс с-нг.х младих стручљака v чије сч.коловање и обуку нашд зајслница издвајала зна»ај.ча материјална средства He са.мо омладина взћ и друпе ДПО наше земље траже и тражиђе промсне после овогодишњих избора и конгреса, то значи да и мч морамо да гтроменлмо све оно што смета у систему рада и спровођења у живот одпука, не зато што су изабрани нови људи већ што једноставао од нас то траже садашњч и општи услови и посебно фоблеми коју дужс времена оптерећују нашу средину. Прверење v изабране вера у промсие на боље и излазак из кризе подразумсва пад а не спалажеље. дакле неговање култа рада, што можемо посгићи са.мо ако прави рад вреднујсмо на пра ви начин. Великл одзив људи на бирали шта и врло добри избори нас join више обавезују, што истоврс мено исказује и спремност и одлучност свих прађама да и сами учсствују у променама и прихватању дела повећаних напора за решавање наго.ммланих теппсоћа и проблема, рекао је ла Kpaiy свог излагања Витомир Ивани шевић. М. ЖНБК^ВНћ Y3 ПРВИ МАЈ Доследно на путу опредељења Od првог Празника pada у слободи протекла је 41 гоduna. Време у ко.ие су роћене и стасале dee padHe и самоуправљачке генерације које су наставиле започети.и пугге.ч прегтхобника и револуционара да изграде боље и раеноправније dpyuireo. У то.и еременском раздобљу .иного тога је учињено, много тога се нзменнло. Od онога што је rada изглебало само лепа внзија, балеки снови. банас је то стеарност. Па и даље od тога. Сутра је то већ превазићеност. Такав разеој, незабележен у историји, могао је da се dozodu само у dpyuiTey које је у свом историјском onpedeљe^ њу гарантовало равноправност и jednaKocr сенх људп, које је стабилност в1&ело у јачању братства и jedtiHcrea, које.и је несврстана и .иирољубива полнтика jedtmo исправна на путу очувања мира, и које је власт Had Hapodo.u заменило влашћу Hapoda. На челу са Савезом комунистп' који је нмао јасну визију о 6ydyhe.u dpytuтву чији су те.иељи ударени у HapodHOoano6odiuia4Koj борби, dozpabiieami у тешки.и поратним zoduHa.ua, створено је и изграћено ово што danac iluomo и што сви скупа мора da чувамо као зеницу свога ока. PadnuuKa класа и ceu padни A>ydu наше социјалистичке sajedHiuie поносни на прећени пут, не би били себи и ceo.u deny docnednu ако не би признали da је тај пут био тежак и трновит, da су на њему вребале многе препреке и застоји, da није све тасло онако како се замишљало и желело. Данас је то вибљивије и израженије. Суочавамо се са озбиљним пробле.ии.иа и Hedahawa. Направили с.ио озбиљан застој у сво.и развоју. Довоћењем у питање неких јасно onpedeљених циљева и sadaraxa Hainan смо се на путу изузетних тегикоћа које могу da 6ydy превазићене само noштовањем авнојевских принципа, отвореношћу, јединством и pado.u. Парцијализација интереса, то на.и је историја најбоље показала, за нас је погубна. Зато радничка класа, која не зна за деобе LiHiepeca мора da у њиховој od6panu 6yde енергичнија и da елиминише све оно што јој наноси гатету и друштву у целини. Преб на.иа је XIII Конгрес Савеза ко.иуннста. Жсља и захтев радннчке класе је da се на ње.иу потврде наша стратешка опрЉељења, почевши od оних onuiTiLx, od dajbez развоја наlutix социјалистичкнх самоуправних odHoca исказангсх у Уставу и Закону о удру женом pady, братства и јеdtiHCrea Hapoda и наробности и sajedHuiurea, do несврставања и активног ангажовања на јачању равноправности, акгтивна .иирољубиве коегзистенције, равноправне мећунаробне сарабње свих земаља. To јс захтев на Титовом путу, проверено.ч у ове четири тешке, шне деценије. Посебан захтев, реч о конкретним радничка класа али успекада је стварима, истиче у тралсењу својих права, пре | свега у уделу у расподели средстава и рада, да о њима ca.ua одлучује, да праве . вредности dohy do uspaatca- • ја, да се елшлиншиу све тен- ■ денције и слабости које коче напребак. Да се yeede више. odzoeopHOcru у свим порама dpyuiTecHoz пблитиЧ- ■ ког и економског живбта. § Ми свој пут знамо. И све г његове пребности. Сваки за- L стој на њему зато нам тако S теиисо пада. Баш. због тога, б због решености da се иа ње- Г лгу истраје, налази.ио снаге |( da нам поглеби и мисли бу- | dy упе-рени са.ио ка том ци- Б љу Ако смо умели и могли f da истрајемо Kada било s исто тако тсшко, умећемо п £ мсћи ћемо и cada. Свесни н с.ио да то можемо само уз I велике напоре и одрицања, уз многе обавезе. Али, наш | пут је такав ц корачање ка onpedeAiCHOM цпљу зависи a искључиво od нас са.иих. С. О. ■nfYrtM
30. АПРИЛ 1986. • S?OJ 307 ................ iiiiiiiiiiiiintiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii* ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ВИТО.МИР ИВЛНПШЕВИН poben je 1932. годпне y Кочаннма. Panic годнне провео je у Бољскцу. n no oc лобођењу ca иоролнцом ce ce.in y Порпћин. 'MiiiiiiiiniiiinniiiiiiiiniinnnniiiiiiinniiiiiinniiinnniiniiiiiiHiiiiiiiiiiiinniniiniiHiiiiiininnininimtiiiuiiinttiiiiiiiiiniiiiniiniiiiiiiiiiiiitiiiKiiniii Срсдљу технпчку школу запршпо Је у Зрсн.анину, као стнпендпета Мииистарства ллко пндустријс, u no одслужвњу војнсг рока упксујс co па Технолошко-мстплур1икн факултег у Бсограду. Као пзузетан пктнвиста за врсме стуапЈа 1957. годппе примљец је у чланстпо СК. Нп« non зааршеткв студпјп повсрснл му Јс дужност управника погона за производњу амбааажног стакла, где даје значајак допрнпос побо.тллању произволне технпкс м тсхнологкјс. Нахоц тога прсузима so'bcibc секто ра за развој фабрнке, а потом дуж iiqct технпчког директсра, да бн 1977. годнпс бнв пзабран за гснсрг.л ног директора, a 1980. за предссд * инка Пословолцог одбора Српско фабрике стакла у ГТараћипу. Од додаска у стаклпру био ,јо пи шс иута бнрап у оргапе управл>ана фабрпкс фасјрпчкп комитет СК, Општнпскн комктст СК, Опппппску конферспциЈу СК к Mcbyonunihickii ксмнтст СК, 11.1 осиоиу доприносл развоју Bjnue друштвспо-политичкс зајсдницс у двадссетосмогодншп>сч раду on Јс олпчење комунистс, орггинзатора. приврсдника, рукоаоднofia п всчитог прсгаоиа за стпарањс ббљсг сутра. За залагпње н плузетнс рсзултатс 1972. годпкс одлпкопан јс Ордепом рада са златним венцс.м, a 1984. го дипе Ордсном засдуга за народ са срсбринм зрацпмп. Добптшн; Јс н Октобарскс паградс, >in|nnuicr приз нања општиис Ilapahiin. ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ НАДЕЖДА ЈОВАНОВИГ * јс pobcна 1937. годпкс у Kuiihy у сиромашној радпнчко| короднци, Учптсљску школу занршила Јс у Свсго.т,- ptny послс чсгн itGuinho са рпдо.п кпо учнтсљнца у Оснопвој uiko.hi у CiiKiipniiii, а погом у Оспопиој шк > ли v ПараИкпу. Иако пзузетно niita лосапа па noc.iv злвршапа Фнлозоф скн факултст — српсксхрпатскн Је зкк и југослопепску кп.пжепносг и у нстоЈ школн радп као профссор. а затим у дпа мапдзта и као днргк тор, Послсдњнх lojnina налазпла се иа функццЈц секретара Спмоуправче ) шгтсреспс зајсдппце основиог обра зовап.а. Друи1твсно-по.'>|.-тпчким радом поi чсла јс да сс басп лоста раио. Члвп Савсза колцинстл 1с од 1935. годнпе. У Biiuic мандгта јс бпла чппч Општипског комитсза СК, сскрсзар OnnmniCKor комптета омлпчинс у Спкирпцн н члап Срссгог комитста ; у Сг.етоз:1репу сскрстар octiouiie op гаиизаццјс Саве.<а комунпста. члаи VebyoniuTiniCKo коифсрснцпЈс СК. a снда Је предссшшк КомпепЈе за нпфор.мисапл MOK СКС п члан Комп срјс за пнформпсањс MOK СК н члап КомпспЈо зл кпфорипсан.с ЦК СКС. Огроман допринос дала јс у обрд зовању п савремепнм токопи.ма ;>руипвево-скопомспог развоЈа. За спој рад лобила је вишс друштоенпх npnsnaiba и лохвала. Носплац јс Ор дсна заслуга за народ са срсбрппм зраинма и Златпог слова за опчсмс n.anaibc одраслпх у општини НдраInin. ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СТОЈАН ВЕЛ.КОВПН pobcii јс 1944. годнкс у Планк код Параћппа. Завршио Јс Економску школу у Па pahinty, а поточ Еконо.мскн факултст у Крагујевцу. По дппломирању здпочсо јс са радои у СрпсхоЈ фаи ркцн стакла, а пото.м прслазп па дужпост руког.одноца привредпора чунског ссктора у РО , Стапдард-. Rpahc прсмс ради у Загоду за прнп рсдпц ц друштсепи развој Скугиигц. не опигпшс, кио инспсктор у Служ 61’ друштвсног кн.иговодства, по.-ле чсга Јо изабран за директора овс службе и ту дужност је обавл.ао до избора за председнпка Нзвршног са вста. 1’аио је почсо да сс бави друшirciio-no.iimiKKiv.i радом, наЈпро у НародноЈ омладинн. а потом п у друпг.м друштвеис-11ол1пичкнм оргапи:>ац||Ја.ма. НдјвеИи допрццзс дао јс у раду н развоју Месис зпЈедцц ис Плана. Бнрпн јс п ла члаиа делагоццЈс н дслсгата у Регионплном СИЗ-у за пу тевс. Y Служб.1 друштаепог Kibiiroводства је био продседавајућп деле гацнја, сскретар 00 СК. члзц Санс та рпдпс заЈсднике фн.лцјалс у Саг. тозарсву. Бпран Јс |( за 11рг;|С,. UI1I ' а Одбора за друштвепи плап ц прлпрслни развој Скупштине опшп * »с napahim, за члана Предссднпш. тва општшкког комнтста СК, прсдссдвпка КомнспЈе за друштиечоскоиомскс одцрсс ц самоуправљтм члана Комисије за избор и имепо * ван.а п прсдссдника Сапста маркснз тичког центра. За спој рад добно Јс Bbuie друштпеичх npnaiiaiba н по\- лала. ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СК РАЗМАТРАО ДОКУМЕНТА ЗА ПРЕДСТОЈЕБЕ КОНГРЕСЕ штевш тмш у кддровсетЈ пштнцн —миЕииамв»лвзивдтв«г№.лЈ,^.г&1 ај @ Потребно је веће изоштравање одговорпости Tpcha седница Општинског ко.мнтета СК Параћин бпла јс у знаку јавнс расправе о Нацртн.ма докумената ХШ Конгреса СКЈ и X Конгреса СКС. На овој седници проширсној предссдници.ма акционих конференцпја СК, председницмма комисија, члановнма Секретаријата Актива СК пепосредних промзвођача н делегатнма за партијске Конгресе, nobsua јс сводна расправа пошто су по.менута доку.мента раз.матрана у основним организацијама СК. Највећу пажњу прнсутних „зазвао јс Нацпт резолуцпјс о идејно-полптичко.м, организацпопом, акционсм п кадровско.м оспособљавању ц деловању СК за ХШ Конгрес и задаци СКС у развоју међунацноналнпх односа нз Нацрта резолуције X Конгреса СКС. Највсћи број дискутаната је констатовао да постоји застој у раду самоуправљања, али спрсмност комуниста да се сдан»е мсља. Зато су се залагали да промене наступе најпрс у Савсзу комуниста. а онда у сферама сконо.мског и политичког живота Почстни корак треба да будс до краја изведена идејно-полптлчка диференцијација у Савсзу комуни-ста по основу рада и понашаи>а. To подразумсва освежаваљс организација нови.м чланови.ма, првенствсно радницима нспосрсдни.м произво1)ачима, зс.мљорадницима. омладинцима и жснама. Да би Партија и даље остала авангарда раднлчкс класс потрсбнс су извссие про.мспс у самом """.. '"""....................... ......... ....... ......................... .... ...... ......................... XI КОНГРЕС ССО СРБИЕ СРКК?ГРЕТ XI КОНГРЕС¥ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ • • - ■ ■ - i Ј,- . 1 © Делегати иа Конгресу Светлана Љубисављевић, радница Фабрикс Цемента и Новица МитровиИ, председццк OK СКС ф Конгрес почињс 8. а завршава сс 10. маја бићу ООСК, пре свега продубљипан.с унутар партијскс дсмократије. уз стриктно поштовање Про грама и Статута, уз пуно уважаваљс дс.мократског цснтралкзма, јачањем стваралачке критике п самокритикс, јачатвем колсктивног рада. У јавној расправи је истакнуто да посебнс промсне треба да прс трпи кадровска политика. Међу кадровима на разним функцијама трсба да будс што вишс радника и других стваралаца из разних области друштвеиог жиBora. Кадровска политика трсба да сс води у правцу борбс за квалитст и кадровско оспособљавап>с уз одлучпију борбу за дспрофесионализацију политичких фун кција. Уз свс то потрсбна. је и свс всћа идсЈНО-политичка оспоооблсност и марксистичко образова!Бс чланова. ИстакнуШ су захтсви да Марксистички цснтар кадровски ојача како би се вишс окрснуо мстраживачко.м раду. Оп штински комитст зајсдно са Марксистички.м цснтром има поссбнс задатке на пружан»у сталне и кваллтстнс по.моћи основним оргаиизацијама СК. Уз још известан број измена тскста поменутих рсз0луц!<д у јавној расправл је захтсвано изоштравањс одговорности д<> крајп.их консеквснци, на сви.м пивоима и у свим партијски.м средина .ма. Потрсбно је и разрадити ме- ■;д1гизам рада у Општинском' комитсту СКС. Прсдседииштву и свим други.м тсли.ма, уз стрикгно наглашаван>е неких мсђузависиости из.мсђу права на одлучиваЈБс' и одговорности за донетс одлукс и њихову практичну реализацију, колективно и појединачно, конкретно са именом и презименом, одговорнс истицати како би служили за пример, а неодпсворнс кажњавати. како бм сс извлачиле при.мернс поукс. Мсрило вредно-сти сваког радног чо вска и грађан.ипа јс рад и знан.с, а сваког самоуправљача акција и одговорност. М. Ж hlllllllllllllllllllllllllllllllllll IIIIIIIHIIIIHnillllllllinillin lllllllllinilllinillllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllltinitllllllllllllllllllllHIIIIIIIinilllll = ПРЕДСЕДНИЦИ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ 3а предсенпка Друштвено-полити чкиг већа Скупштннс ООШТИНО НпpuhiiH нзабран јс Милан Hpoiuih, делегат Reba Саисза синднката. M i лан ПрокиИ јс гавршио школу уче ннка у прнврели. Од 1962. Јс у ИВТКТ ,_Б. Крсмаповић”, прво као RB радпик у столарници, а потс л као рсферсит противпожарне заш тмте. ¥ току свог рада био je npei седлик и секрстар фабричког комп тста Савеза омладпне, прсдсс.иглк Гаднпчког caneia радпе оргаппзапнЈе, секрстлр COCK, члан Секрсча ријата фабричког хомшста и члап Општинског коиптста СК, прсдсси ваЈгћи Акцнопе конференипјс Са.с за комуииста. За предсслпика Bcha удружсног рада Скупиггинс општопс изабран јс Алексапдар Цаеткоинћ, дслегт РО ..Шумалкја", кпмсрцнЈалистл з» набавку и продлју. Ллексапдар Цв: ткопић Је завршио Бишу скономску школу, а сада јв на функцијн up-t ссдиика Акцмопс > опфсрспнчк * СК у своЈоЈ ралној организаииЈн. I'J cn.ia Је ппшс пута бираи за сскр *- тара ООСК, прслсединка озипвне о.з гвпнзаичЈе Сапеза синдпкага. за члапа Разлпчког савета OOVP-a н ралне оргапнЈДЦнјс. Зз своЈ рлд добио Јс niniic npiriHaiba н похпдлаЗа прсзседпцка Bcha месппх зз|сднппа Сиуппгтппе општиис изабрл« Је Милап Бокнћ, nacinciniK, дс icгат Мсспс заЈедпппе „1’сптар”. Мп лан Боккћ до садз 1е гнпге пута 'п ран за секретарл ООСК np?ie *inn ка оспоспе op’-jninarpije стпиитжгп п у два 'пидагл f=inwm <е ла ппелс' дннка скупигппм? M3 ..Цгптзр ’ ■реме впшеп. • <?•' !п:цп|л прсгсслпч ка месне та1ел.1и”с от мсспа чч?' нлпа Је добпла 15. октобзрец.-, • зпање. Д|1П.КШУ Сги п-;:т<;<с I пе. Зт гвој дуго»о ипнн г« pai n'ni I 1е Г.ИШ' ппц-капл it novr.,-! Ц., ј снлап >1 Op.’er'i pi’* са сгсбрп-.-.: I веппсм. ПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ Y СТАРОМ САСТАВУ по искуство ф Усвојен средњорочни план друштвепо-скономског развоја општине У четвртак, 17. апрпла одр жана је 34. заједпичка седнииа свих Bcha Скупштине општинс. послелве v старом сазиву. На оиој седннци јс усвојец средЈБорочнм man Лруштвеко скопомског разво ја ОПШТП1ЧС Параћин за псрнод 1986. — 1990. година и разматрано иословање прнврсдс по завршнпм рачунима за 1985. год-.i.iv, Саслушан је п пзвешггај Комисије за утвр1зпваи>с усдова за увоНен>е привременмх м.сра у РОГД ,.Вук КарациН” н донета одлгка да сс у овој органпзацијл увсду приврсмеие мс ре Делегатп су разматра.ди из г.сштај са нсдавног путовања председника CO и прсдседштка опптшског Комитета за припргду v САД, што је уостадом бпло и делегатско г.нтаже. ТОПЛНЦА НЕДЕЉКОВИБ, прсдссдник CO и г.р шилац дужиостп прсдссдк!- ка Пословодпог одбора АИК а ..Параћин” и БОШКО ИВА HKGBJIR, председник Комнтста за привреду у оргаипзаипји спољно-трговниске орга иизације „Уппверзал” п холандскс фнр.ме „СТЕКО-ХОЛЛНД ’, генерачиог заступпн ка амернчке фирме „Аерошг/Kcibepnur” за Европу к Африку. обавили су службено путоваи>с у САД, одпосно Флориду. Сврха овог нутова ite је упознаван>е са спсцпфичном технзлогијом v производњи поврћа и гајењу риба. Путовањс је извршено на основу одлукс Ко.мптета зд привреду is Радничког савс- *га АИК-а, а у информацијн су изнете основне карактери стнке пропзводљс и тсхполо гије. Прп.медба дслегата јс била да је уочи пута требало уиззнат!! делегате Скупштнне оттштине, а у делсгаипји јс обавсзно .морао да бсде и пољопрпвреднн струч љак. М. Живковпћ ДЕЛЕГАТИ ЗА СКУПШТИHY MP3 ШУМАДИЈЕ И ПОхМОРАВЉА Надежда Јовановић, Витомнр Ивапишсвић, Миодраг Ж. Нешпђ, Мнлан БокиН. Жнворад Микић, Драгал Раднћ, Миодраг Инванковић, Снежапа Си.мнћ, Александар ЦветковиН. I I Новпца Митровнћ Светлана Љубисављепа’] За који дан, тачппје 8. маја, у Београду he се окуппти прсд ставнлци Омладинскс организације Сроије и am XI конгресу CO сагледати својс место у друштву, апалпзирати досадашњи рад и донети планове активности до наредног Конгреса. Из наше општине младу генсрацију представл>ају Светлана Љубпсављевић. руко водплан у Фабрици цомсита у Поповцу и Новица МитроBirh, председиик Општииске ксифервнцијс ССО. У овс прстконгресне дане разговарали смо са делегатп- .ма о младој генерацији, о љеном положају. о томе што би нзнели за конгрес.чу говорпицу. Светлана Љубисављевић, пре дстазЈшк јсдног од пајмлогољуднијих колектива између осталог каже: — Бити делегат на конгрссу младнх, где ћс се окуппти младе, паметне главе, прсдстазља у свако.м случају и част и обавезу. Верујем да he сс чути пуно паметнпх предлога. Међутнм, ле могу да сс отргпс.м утиску и прибојавам сс да сви ти предлозн нсИс бити у целости реализованн, miajyhn у виду раније искуство. Нисам пссимиста, али та боЈазац постоЈи због односа старијих према малдима. Копкретно, ка да доВе млад школован човек у радну органпзацију, ссп око itera обигравају са обсћањи- •ма. са рсчима да су млади ти коЈи треба да мен»а]у свет. да iiiecy жпвост. међутим, прло брзо видс да су то само лепе приче. Старији су се утаборили на кључнн.м мести.ма и сво јом пезаинтересованошђу убнјају сваку нницијативу. Затим и код старијих колега из дру гих друштвспо-политичкпх оргшшзацнја постоји потцењмва чки односп поема омладинској оргаиизацпји. И пород сиво сбојснс слнке омладинскс реалности Свстлана тврдп да млади' могу и имају знања и вољс да сс меп>а оцо што нс ваља, али им је Ј( потребна помоћ ц разумсва- , љс старпјих. . - Новпца Митровић, први човск омладииске органпзацнје спгурно је пајупућенијп у про блс.мс који море младе овс > средине и зато прича: — Наш најзпачајннјп задатак у Општиин Параћин јс изградља Дома о.младинс. Внл>а pehii да су пројек-rh за будућп До.м ураВепн и да сс пре двиђа локаццја код популарпе ..ШваЈцарпје". Пре.ма првпм процепама изградња До.ма би коштала 14 милјарди старих дннара, а до сада је обсзбсђсно ссдам. Другу полопину морали бп с.мо да обсзбеди.мо нз средстава месног самодоприноса, као што су урадили на« ши суседи у Нупрпјн и Светозареву. Изградњом Дома омла дпне нс б.ч се само решпо проблем забавс и окупл>а№4 младих. Belt би то било и трај no peiucibe за с.мештај бројннх друштвсних организацпја које окуп.Ћају младе. Дом чружа могућност и за сигурније рсшаватБс финансијских проблсма организација којс окупљају младс, јер сада порсд недостп тка адекватног простора највепу главобољу задаје хроиична несташнца лара за све вп довс ОМладииске актнвиости. Ово су са.мо псколико фрагмената нз живл>ења млади.х Biibeaii очима дслегата Копгрс са. а они he бити полазпа основа за гласно размншљан>с на конгресу п тражеље адеква тнпх решења за пробле.ме којс пратс младу гсиерацпју. М.И. ЦЖанав
SO. АПРИЛ 1986. Ф БРОЈ 307 ЗАВРШИЛА РАД СЕДМА ИЗБОРИ Y СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ CABE3Y генерација ПОЛИТИЧКЕ 1ПКОЛЕ И САВЕЗА СИНДИКАТА ЈОШ ЈЕДНА »СПЕШНА ГЕНЕРАЦИЈА ■ у ДОСАДАШЊИХ СЗДАМ ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛИТИЧКУ ШКОЛУ САВЕЗА СИНДИКА ТА ЗАВРШИЛО ЈЕ 219 ПОЛАЗНИКА Оиих дапа |е на прнгодној свсчаностм Y Behy Савеза схпдиквта општпне Парзћнн обележсн завршетак рала ссдме генерацнЈе Политхчке школе Савеза сннликата. Наставнн плаи и програм садржао јс 24 тс.ма разврстаних у чстирн тематска подручја, а школу јс завршило 30 полазннка и то: квалификованих радннка, чстири тсхничара, пст просвстннх радннка, два ini>i:e>bcpa и трп из осталих структура. И ова генсрацпЈа Политнчкс школе Савеза сппднката општинс Пара1и:и Јс успешно остварнла спој пастапин план м програм, а стсчсно, односно прошпрено знан,с полазпнка бићс корисно за њпхозу даљу актнвност, пре свега у оснонним организаинјамп синдиката ка лстварнвању задатака снндкката у сви.м областнма нашег рада и развоја. Y лосадашн.их ссдам гспсрацнја Политичку школу Савсза смпдпката општние Параћип завршнло Је 219 иолазника. М. Ж. IABHA РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА ЗА XI КОНГРЕС ССО СРБИЈЕ XI КОНГРЕС ССО СРБИЈЕ NEЊДЈМО ЦД НДС IE IPOMEHE ННКАД ВЕКЕ ОБАВЕЗЕ 111111111111|[|1111111111Л11И1111И111111!11111111111111М1111111М Политичка школа у СФС УСПЕШАН РАД V уторак. 22. апрплл v Српској фабрнцп стакла је одржаиа прпгодна свеиано^т у част завршетка рада Вечер н.е полнтичке школе Савеза KOMVi’icxa у овој фабриин. Па ово1 свсчаностн говорио ie РАТКО ДАПАЛО, председник Савета школе. нствч * hn ла (е интерес чл-'i'za СК за овакав внд пдсјно-политп.чког образовања v попасту. V obv школу yinicann ie 30 полазника пз 21 DOCK, a са A'cnexou ie заппшпло школовањс 26 полазника. М. Ж. Јавпа раоправа која је вођена о документима за омладински Конгрес, показала је да су млади и те како заинтересовани за свој положај и за рад омладинске органнзацнје. У расправн је било пуно п критичких и самокри тпчких топова. Но, о свему томе најбољс he рећи нареднн редовн овог текста. Расп,рава је показала да су овн једнодушнн у оцени актнвности ССО Србпјс од прошлог Konipeca до данас п огшгги закључак наводи на чињеинцу да се од о.младинс тражило много и да је сав герет решаваља горућпх про бле.ма у друштву и поднела смладцпа. Од ље се тражиno да за решавање проблема под.метне своја леђа, а исто вре.мено јс потискиваиа па ксрнферији друштвених зби ваља. Дал»с у анализи се закључујс да нам систем одговорiiocrii није добро, илн уопштс ннје функционисао. Младпма је мањкала револуциопгрнсст, били су успаватиш пред мпогпм псправплностима не.моћнп. Y таквој аиуацнјн постављепо је питање: Да ли се Конгрсс одржава зато што су прошле четнри годпне, пли што мислпмо да је сада трепмтак за кореммте про.менс? Уз речеиицу на плакату за XI Конгрес СР Србпје „Мењајмо да нас пс промене", уписана јс констатацнја: „Училн.мо то штб пре да не закаснимо". Доста је било примедби на Статут ССО Србије и полемпке око атаросне гранине. Средњошколци су билп једнодушни у оцени да на оиладинске функцнје пе треба бирати старије од двадсссг седам година, радниии су предложилп да се гранииа помери ца двадссет девет го дина, док је један део младих био за садашље решење да се могу бпрати и старијп од двадесетседам година. vколнко то желе. Када је реч о акцнсно-полптичко.м програму ССО, Barta рећи да су млади закључ ли да сс v наредно.м псрио; ду поклонп макси.малпа паж н>а IЈдеолошко-полптпчко.м образовању потребиог кадра за рад v омладшнској органн зацији, да сс пооштри систсм одговорностн, што би vc ловнло п јачање самс омладинске оргапнзацијс. Овнх неколпко фрагмената из сведеиог х«атерпјала са Јавие дискусије, дов»ољно од слпкава жељу младе генераније да се нс препустп токови.ма који успављују. Изато кажу на крају матсријала да је изражзна једнодушна жеља да прсдстојећн конгре си Савеза социјалистичке о.м ладине не буду само рутппска промена у ходу, веП да паправе коренпте промене п да са максималипм ентузпја змо.м п вољом вриопу на рсшавањс постијећих 'проблем'а. М. И. @ Место и улога организације Социјалистичког савеза у сложеним условима у коме се налази наше друштво значајна и незаменљива 0 Стратешки циљевп могу се остварити координираним раадом свих друштвено-политичких организација и свих суојеката друштва S Изоори крајем маја месеца Предстојећим изборима у Социјалистичком савезу, чије су припреме отпочеле всћ одавнс;, а сада улазе у своју најдинамлчнију фазу, завршава се изузетно значајна акција у нашс.м друштвеном и политичком животу — спроводи се смена у самоуправним и руководећи.м телима и структурама и уједно наставља континуитет рада у врло сложсни.м условима живота и рада. По лазећи од тога избори у Соци * јалистичком савсзу радног народа Србије су значајап политички задатак за свс организацијс л органе Соцлјаллстлчког савсза, доуштвено-политичке и друштвс не органчзацијс и удружења граl):uia. Кроз л»их треба оценитл ргзвој л активност оргатгизација, рад органа л облика деловања. појачатл ангажованост у рсшавању актуелних друштвенмх плтања и утврдлтп задатке за наредни период. Изборп у Социјалистичком савсзу се одржавају у времс припре.ма за Конгрес СКЈ. Конгрес СК Срблјс л у условима одлучнс борбс за остварлвање циљсва л задатака друштвено-економ ске л политичке стабилизације, учвршћивања и даљег јачања братства и јсдинства, равноправностл л зајсдииштва народа и народностл. не о досадашњем раду морају се дати одговори на питање, као што су: колико Социјалистичкл савез доприноси иокрстаљу инлцијатва у решавању плтања л проблема од иепосредног интереса за радне људе л rpabane; ка ква је укупна ахтивност друштвено-политичких и друштвсних организација у оквиру Соцлјалистичког савеза као фронта; која су досадашња искуства у унапређивању метода и садржаја рада органа и облика деловаља, а нарочито развијање секцијског рада; у којој мери се остварује колсктивни рад и јача лична одговорност делегата; са колико ширлпс се развија масовпи идејно- -политички рад у Соцлјалистичком савсзу; какво је информисањс радпих људи и rpaf/ша; у којој мери сс остварују функције Социјалистичког савеза у области најшире друштвене контроле, и тако даље. Разматрање и рсшаван>е ових питања и проблема тог становлшта је .чеопходно да друштвено-поллтлчке органлзаци јс оцсне свој допрлнос у јачан>у озаквс улоге Социјалистичког савсза, као л актлвност својих делегата у органима и облицзћма дслован-а л да кроз конкретно са мокритлчно сагледавањс досадашње праксе утврђују своје нарсднс задаткс. Организације, органл л облици деловања ССРН лмају веллку одговорност л уставну сбавезу да својо.м укупно.м актлвношћу обсзбеде да сс у н»има соде рдсправс л утврђују ставови о најзначајнијлм плтањи.ма друштвелог л сконс.мског развоја. To захтсва да сс у органима и облицима дсловања ССРН. на свлм нивои.ма организовања, садржаји актлвностл и програми рада више темеље на непооредној самоуправљачкој пракси, ко-нкретним питањи.ма л пробле.мима радног човска л грађанина, на проблемима лз рада делегацлја и делегатКритичко преиспитивање сопствене праксе У избориим активностима нспосредан је задатак Социјалистичког савеза као и свих организација којс га чине фронтом, да критички и стваралачки оцене стаље у својој средини и утврде кснкретне програмске задатке за даљу активност, а посебно у остваривању његових уставних и друштвсних функција. Кроз оцеПОВОДОМ ЗАВРИ1ЕТКА РАДА ПОЛИТИЧКИХ ШКОЛА Након избора у другнм Друштвено-политичким организацијама, предстоје нзборн у ССРН-у ЗБОГ „КОЗМЕТИЧКИХ” ПОСЛОВА НА AYTO-IIYTY Још једао адфнжо лето — Прва бнтна карактеристика рада политичкпх школа, рекао је Слободан Анђелковић, управник Марксистичког центра у недавном разговору са нашим сарадником Драгољубо.м Гајићем, у овој школској годнни јесте настављање прошлогодишње тенденцнје благог раста интересовања радннка и омладине за организоване облкке марксистичког образоваша и вдсјно-полнтичког оспособљаван.а у полнтнчким школама на територији општнне. В И ове године ОРА „Аутопут Братство-јединство” у Параћину Ове школске годнле су, прво, као и впшс година упазад, успешно радплс политичкс школе Општипског комнтета СК и Beha Савсза снндиката општпне. Друго, постпгн-ут је задовол.авајући резултат у ра ду друге генерацнје Омладинске полнтичке школе, ipehe, a то посебно желп.м ла истакборби за развој н јачање социјалистлчког самоуправљања, како данас тако и убудуће. V разговору са замеником команданта бмладмкке рад не аклије „Ауто-пут Братство јединство” Драгољубом Крстићем сазнали с.мо да he омладинци и ове године рааити на дотеривању банкина п косина на ауто-путу. Очскују се да he акцнја трајати два месеца са 12 бригада, које ће и ове године бити смештене у омладинском насељу „7. јул". Осим бригада из свих наших републмка и покрајина, овог лета на уређсњу ауто-пута радиће и бригада са стављека од деце наших мсе .љеника из Аустралије, М. М. треба да буде у фуикцији даље идејно-политичке изградњс и акционс оспособљспости Социјалистичког савеза. За Соцлјаллстлчкл савез л друштво у целинл од посебнс јс важ!ности да се даље унапређује његово деловање као фронта организованих соцлјалиспичклх сиа га л дсмократског савсза свлх самоуправно опредсљснпх раднлх људл л грађана села п града. С склх скупштлна. Нужно је сбезбсдити да Соцлјаллстлчки caeca постане стварнл чинллац демскратске сарадње, косрдлнацијс л ефикасилјег деловања свих органлзованих социјалистичких сна га у ibe.uy. У протлвно.м радићс се на стари начил што he умањлвати укупну снагу CCPEI као фронта једлнственс акције. с. о. ОРГАН ЗА ПРЕКРШАЈЕ ДОБИО ЈОШ ЈЕДНУ ПОТВРДУ СВОГ ДОБРОГ РАДА Д. Гајић нем, послс вадпросечпи.и вршлла су I дужс паузе, резу.ттати.ма са заДЕЛЕГАТИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ CY ПРЕСУДИЛИ HOBO Y ФАБРИЦИ © рад оделења Вечењг полнгпчкс школе Савеза ко.муипста v фабрика.ма стакла ч штсфова. Друга бнтпа карактеристика у овсгодишње.м раду полн тичклх школа је јсш изразнтије no.uepaibc тсжлшта рада са класпчног облазовања ка мдејно-пелптпчко.м марксистлчко.м lo.bauaiby за потре бе прзктичног поллтичког рада, i.pe свега у удружено.м раду, лпо је чесу.мљиво лотична исслелица нашег укуплог иастојања ла лјто прс иihc.v.o тешкола у кој и.иа се сада налази.мо. To са једне стралс овако ло н без са друге. ia сс из смнх reiuicoha трајiviio изићн пс може маркси. 11 41 разовггосм образовању лпсхо и као нс л итог свладаваља iu'im знањс.м и обн разуме сс, том ciroBapajyher ueполнтнчког y.ueiba, квалитста ^'’онлазног друштвеног револгцконарној Шиана^ ПРИИЖ На 34. заједничкој МЕРЕ седници ¥ свнх ИИШ већа Скупштине општкне, последњој v овом сазиву, која је одржана 17. апр.чла раз.матран је извештај Комисије за утврђивање услова за увођењс привре.мених мера у РОГД „Вук Караџић” Делегатн су донели одлуку о предузимању привременнх мера друштвеие заштите у овој организацијн због битно поргмећених самоуправних односа и теже оштећених друштвснпх интерсса. Пре.ма РОГД „Вук Кара unh" предузпмају се следеНе г.ривремене мере друштвеке заштнте: cueityjy се са дуж пости днректор раднс орга низације, коиерцијал! «i ру коЈаоднлац. финансијскн ру ководилац. техничкп руково дилап и пуководплац опшге службе. Pacnynrrajv се Рад нички савет. Дисциплннска комнсија п Одбор самоупра nue радничке контроле, a приврс.ино се ограннчава ос 1вариван>е самоуправних пр ава радних глрављања. Скупштина привре.мсни л.уди и органа је нменовала орган V чијем саставу су Ракнћ Радојс. ди ДА ЧЕКАЊЕ БУДЕ ЛАКШЕ Ф Возачи кам-ноиа и цистернп чекаће ред за утовар цемента у пријатни.и просториja.ua jyhe то.ме сада дана уз телевизор и одговараугостптељске услуге. О се већ дуже причало, a је извеоно. Већ за месец биће испоручен и монтиОд 115 општина у СР Сроијп Параћински Орган за прекршаје најажурнији Овлх дана објављени су подацп Републичког секретаријата за правосуБе и управу СРС о ажурности органа за прекршаје у првостепено.м прекршајном поступку у 1985. годинп. Пре.ма ти.м подацпма Орган за прекршаје у Параћину је најажурнији, јер је код решавања предмета прекршаја у протеклој години постигао ажурност од 99,60 одсто. За љи.ма следе Бела Паланка, Власотинце н Голубац, Житорађа м Велико Градиште, углавном мале општипе са много мањнм обимом посла. пломирани економиста за председ1Х1ка овог органа, a за чланове Момира ИлнИа, машинског техничара и Радисава ОбрадовпИа, дипломн раиог правника. Прнвременп орган lie пре узети функцију инокосног нослоиодног органа, радннкд са посебиим овлашћсњима и одговорностима, Радпичког савета, органа самоуправне радннчке контролс и Дисци пликке комиснје. Прнвреме не мере he трајати до елпмн нпсање узрока који су дове ли до јбиховог предузимаља, а најдуже 12 месеци. М. Ж. pan објекат од 320 квадрата на простору мсцред теретне ка raiije Фабрлке це.иента, чија he првснствена ламеиа бпти да олакша дуге сате чекања. Овај леп објекат садржаће и послован л функцпоналаи простор за дислечере, али и npocrop'iije где he возачи док чекају ред за утовар, .иоћи да гледају ТВ програ.м, играју шах н кориоио прекраћују вре ме. ТУП „Грза” јс прлхватпла да објекат опре.ми п организујс угоститељске услуге. Обје кат ће бити отворен преко целог дала п ноћн, а приступ ћс и.матн само возачп Iфевознвгка Фабрап<е Испоручп.тац објекта ваја” 113 Завпдовића. редовшгх цемента. је „КриН.М. Нсдавно с.мо у наше.м ллсту објавлли податак да јс Орган за прскршајс у Параћину био најврсднлји у Рсгиону. Међути.м. сагледавањем укупних рсзултата рада у прошлој гсдлнп о-зај влсоки пласман задржан је и послс раз.матрања рада свлх Органа за прекршајс у Рспублици. Судије за прскршаје у Параћллу су рсшилл 6076 пред.мета, a са.мо 2-1 су осгала нерешена на крају годи-нс. Разлозл што нлсу решени су оправданл. јср су пристлглл крајсм годллс, када ллјс било времена да сс лзвсдс доказни поступак. Параћинскс судпјс су у протсклом периоду мессчно решавале у просеку по 138 пред.иста. иако је републлчка нор.ма 100 пред.мета по судлји. Оно што прати ажурност у лоношсњу одлука је п извршсн>е казни по донетим решењима. И ту јс Оргап за прекршајс у ПаpahinHy влсокопласиран, заузи.маjyhn лза општлне Бела Паланка, Голубац, Трговлште л Рачс, четвртз мссто у Србији. Но, псбројане општине, „пласлране” лспрсд нашег Оргала за прекршаје, лма ле су далеко ман>и број пред.мета у извршењу (Бела Паланка 1018 предмета Голубац 172 предмста, Трговлштс 185 лрсдмста, Рача 192 прсдмста, док параћлнскп Орган за прекршаје по броју прсд.мета далекр превазила"^ ibiix (1748 предмета), што и одражава влсоку ажурност у извршел>у лзречених казни. Свакако да је овај резултат ра да Органа за прскршајс допринео да it Регион по ажурностл у решавању предмета зауз.ме високо Tpehe место у Срблји одсто. одмах иза Ваљсва еог Ужица. Опакав резултат рада са 90,08 и ТлтоОргана за прекршаје у сваком случају је добар примср — за углед. М. М.
ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦША ИНВЕСТБАНКЕ —- ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ Y ПАРАНИНУ АКТУЕЛНО ИЗ ИНСПЕКЦИЈЕ: ПОНОВО СЕ МЕЊА ЗАКОН О РАДНИМ ОДНОСИМА НЕРДД У НЕМНЛОСТН О Копфсрешшји присуствовао и Стојап Дабнћ, потпредседник Основнс банке Београд Банкарн прате захтеве прнвреде — Рад Инвестбанкс, Пословне Јсдннпце у Параћшгу у 1985. годинп карактернше интензивна актпвност на прикупљању и удруживању средстава током читаве године, тако да се тр одразило на знатпо повећање бплансие суме Послов-:е једнннце. Плаciipai&e распололшБих средстава вршено је уз одржавање потпуне ликвидности Пословне једтшцс, сигурностн пласмана п рентабилности пословања. Оваква активиост омогућила је потпуно извршавање задатака постављених планом кредитпог биланса за 1985. годидку, уз нстовремено поштовање мера монетарно-кредитпе политике п Резолуцпје о развоју земље за 1985. годину, рекао је у уводном излагању Слободаи Кундаковнћ, на Конференцпји Ипвест банке Пословне јединице у Параћину, Х)држаној 18. априла. На овој Конференцији размдтран је нзвештај о пословању ове Пословне јединице за претходну годину. Позитивни ефекти пословаша у 1985. годнни миу сс изразити следећим показатељима: билансна сума, заједно са средствима комисисна износи 7.725,027 хиљада динара, што је у односу на крај- 1984. године номинално повећаље за 71 одсто. Срсдства крс дитпог потенцијала износе 7.094.899 хиљада динара и чине 92 одсто билансне суме Пословне јединице. У односу на стање потенцијала на крају 1984. годline остварено је ловећање за 60 одсто. Средства формирана по сснову комисионог односа повсћана су за 10 пута, а у рочној структури кредитног потенцијала краткорочна срсдства учествују са 58 одсто. а дугорочна са 42 одсто. Послујући са прикупљснп.м, прп бављеним и удруженим средствима Пословна једииица је у про шлој години остварила укупне ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО После шшцнјативног састанка колте су прпсуствовали н представ1л’1ц Књпжевне омладипе Србвје, оенпвачка скупштина треиа да донесе п звашгану одлуку о формнрању кљижевне ом^днне ПараНгна. За ову ссдницу позваш! су представннцп Књнжевне омладине Србпје НИКОЛА ВУЈИЧИН, МИјЂУ РКО ВУКАДИНОВИБ п ПРЕ ДРЛГ МАРКОВШг, поред itux, скупштинп he прпсус« т^овати предстаглпши кн.ижевног клуба „Мнрко Бан>еhuh”, средњошколског цсптра, оппгппјСде КОнфс-per.jjb је ССО, н наравпо младп лптерарни стБарзоци нз оп::> тпне ПараНпн, |авл.а н?м ' јан Станисавгссић. М. Дприходе од 1.435.764.182 динара и укулнс расходе од 1.117.395.696 динара. Вишак прихода над расходи.ма нс исказује се као остварсни заједнички доходак јер јс Пословна јсдиница вишком прихода над расходом покрлла негативнс курспс разлика којс су настале из пословања Основие бапке. И порсд рестриктивне монетар ло-кредитнс политикс, влсоке ин флације и даљег опадања живо тног сгандарда радних људи укд’^ пна штедња грађана у односу на 1984. годину порасла је за 90 одсто, тако да укупна средства грађана на крају 1985. године износс 2.585.757.000 дииара, Из године у годлну учешће средстава грађана у укупном потенцијалу Пооловне једипице је све веће Ппвестпцнје уз оцему пројекта тако да на крдју протскле године je изнооило 36,5 одсто. У укупним срсдствлма грађана динарска средства учестзују са 49 одсто, з дивезна са 51 одсто. Од укуппих средстава штедље 31 одсто апгажопан је у пласманс грађанмма, a 69 одсто за кредигирање текуће » лроширене рспродукцијс оснивача, односпо кохмитсната банке. У 1985. години гра1)анима, штсдиша.ма банке укупно јс одобрспо 1.153 кредита у изцосу од 447.969.000 дипара. Инвестбанка — Пословна једиЈгица у Параћину јс у прошлој годшгл успешно пратила својс комитенте, чуло сс у дискусији на овој конференцији. Међути.м. постоји могућност за већу сарадн»у између њених ко.митената. По речЈша Стојапа ДабиИа, потпредседиЈгка Ооновнс банке Инвсст банке Београд по резултатима Пословна једиигица у ПараИину је мсђу најбољима у систему Инвестбанке. Одговарајући на питања присутних, а која су сс одаоаила на трансфор.мациЈу бан ке и одобравање крсдита за инвсстиције у охвиру систсма Инвсст банкс Стсјап Дабпћ јс рскао да Инвест банка садржава исту организацију какву је имала до сада, а да he инвсстиције да одобрава посебан одбор банке који има обавезу да врши one ну пројекта и да прати н>егову рсализацију. М. Живковић МАЛОЛЕТНИЧКА ДЕЛИКВЕНЦИЈА ПРЕД СУДОМ Општинскп суд у Еупријп, надлежан за малолетничку деликвенцију у Параћину закључује да је овај вид криминала у опадању, али да се на овим закључцима не треоа за^ставити Од 1972. године општински суд у Ћуприји надлсжан је да лоступа no кривичним предметима ма лолетлика са подручја општинских судова Деспотовац, Ћупрлја л Параћин. Из овог суда Извршно.м савету скупштине општпне стигао је извештај о крстажу криминадитета малолетних лица за последп>е 4 годинс. Из извсштаја може се закључлти да за разлику од претходних година у који.ма сс бележи стални раст броја пријава за малолетнички криАтинал, у последње две године број пријава опада па је са 20 пред.мета из 1982. односно 32 у следећој годкнм број предмета малолетничкс деликвенције опао на 15 предмета у 1984. односно 13 предмета у прешлој години. To што се тпче припре.миог поступка. Прошле године у 8 случајева изречсна је дисциплинска мера малолетницима. У једвом случаЗадњнх година више пута јс мсњан Закон о радним односнма, а дешавало се да претрпи промсне и по дна пута годнштбс To је повлачило обавезс основних организација удруженог paua да усаглашавају своја акта о радпи.м односи.ма са многп.м промснама. One честе npo.v.enc указују на чињеницу да у пракси брзо прсвазнлази.мо нека решења која даје законодавац плп да доноси.мо рсшсња која су нспрнхватљива п но спроводе се у жнвот. Предлог измена Закона о раднп.м односи.ма којп следи. уноси нпз значајпих повииа, како у погледу запошљаван>а, тако и код проштравања одгокорности раднпка а и руко водиоца Њнме се pciy.inine један број питања која до сача нпсу била уређена НанешИе.мо најзначајнпје повпнс ro.ie су дате у предлоп' ЗаKona’ Код преузи.мања радника из једнс основне организације у другу бгз конкурса. мвеаена ;е новина н то се можс спровести ако се преузима стручни и висок образовип ралник пз нсдово.дно развпјсној тери торпјн плн у погпапичној општими. као и због техничкнх илп техполошкпх унапређеља ијпј због удруживаЈБа осповhi lx органпзација V вези запош.1.аван>а прнпразнвка на iieo.ipcbeiio време утврђује сс обавеза скупштлне општине да својом одлуко.м можс повећатн број нзвпиопсца, то јест измени обавезу поједпцп.м осковиим органпзаиијама. Пружа се всha могупност ссновнп.м организацијама да запошљавају приправночс на одређено времс. а такође се поново потенufipa запошљаваље два приправшгка са половино.м радпог времена тто до сада није п поред могућности -зажмгедо у пракси. План запошљавања прпправнпка у будуће мораће да се угврди до 30. новембра за наредпу годину. Код основних органпзанија у областн здравства, образовап>а, науке. културе н других друштвешгх лепатности утвр1?ује се обавеза закључиваља споразу.ма којим ћс сс прснпзпратп број прпправника за прпјем, алн јс дата могућносг „удружпвања”. Практпчно то зпачн да уколико једна од оваквлх органнзацпја може да прими витпе прпправннка, с.матрд се да јс нспуњепа оба веза и за другу органнзапију. ју изрсчен јс појачани надзор од стране родитеља, псторици по јачанн надзор Центра за социјални рад а један малолетник упућеп је у васпитно — поправни дом у Крушсвцу. Разлог њиховог доласка па суд углавном је краba. Четири пута кра1)а јс мзвршена код приватних лица a 8 пута у друштвеиом сектору. Забслежен је и јелап случај тешке крађе и два кривичпа дела ОДУзимаља возлла. Једап малолетник осуђсп јс за кривичпо дсло педозвољепог преласка прско границе. Суд закључује да малолетнички кримилал нема тенденцију пораста. Јавла сс све ман>и број малолетника пред судо.м и крађа је главнл разлог. Такође, суд закључује да јс озо вероватно због тога „што је запажсно да стаидард опада код свих нас”. Нсто тако, каже се у извештају, због нерешспог питаља организације школства лри.мећује сс с ти.м да 'укупан број припрашшка мора да буде нспуи.еп пре.ма обавсзама за ову годину. С*во сс односп. наравно, кад? су у питању истороднс ралне органнлаппје. Скраћсњс радног времена и „повратак у базу” Y везп скпаћ' *и>а раднег врс меча ло сала пијс прецизно рсгулисан с.менскп рад. а сала је изрпчнто речепо да јс органнзапија дужна ла угврдп п увсле скраћспо радпо вре.ме на пословима у нспосредној пронзволп>н гле сс рали у три с.менс ако тај рад траје дуже ол 6 мсссци Голпuiibii одмор за раднике којп бп радпли скраћено ралцо вре.ме може ла пзносп пајвпше 45 раднпх дача Уволп се новниа за радннке којп cv се палазили ца функпијама п то у државнрм оргапу, друштвено-по.чптичкој органнзацнји, привредној коморп и самоуправним пнтереснпм заједппцама. Ови сс праћају на својс радно место у основну органнзацију без конкурса а могу да у нстој основној организацијн буду запошљени н на другцм пословнма којн одговарају стру Пнвестицвје уз оцену пројеката спосооности радника. Заје.мчен« лични доходак обрачупаваћс сс сразмерно времену које је радппк провео на раду п то према резул татима рада које постпже, тс сс мора заралптп као п редов на аконтација личног лохотка Још једна је новпна уведена код заје.мчспог лпчпог лохотка Уколнко радппк у року од 3 мссеиа пс заради Компснја за ралпе односе утврлп да је до тога дошло љегово.м крнвнцом, раднику пре стаје радип одиос због теже поврсде радпс обавезе. Нс могу да раде прековремено ралшгшг ако би такав да сс много вишс пажн>е обраћа wupujuiiaiby деце а далвки њихово.м васишању. Сматрашо, кажу судије, да је ово једаи од лроблсма који he у догледној будућиости лзазвати више проблема у вези крилпшалитета малолстника. На крају, закл»учује суд, сграипутице много више вребају децу чији су родитељл одласком на лривремеии рад у јшостранство иовсрили дедама и бабама без лшого могућиости да коитролишу њихово iiotiauiatbc. Што се тиче сарадње са центри.ма за социјални рад, суд је оцењује као врло позитивну тако да на основу исказаних података, може.мо бити задовољни радо.м званичних служби, задужснлх за сузбијаље малолетничког криминаллтета. Посебно треба обратити пажн>у решаваљу питања организоваи»а и окупљања о.младине како би се и у селу и у градовима на тај начин младалачка енергија усмерила према друштвено кори сни.м стварима. To би требало да булс главни задатак не само омладинсклх всП м лругих друштвсно-полптичкпх организаггија. М. Миленковић pa:L no налазу лекарске комиснје могао да погорша н>ичоио здразствено стаЈве. Кривци за губитак морају напоље гХко радник који обавља фучкцију пословодног opi. 1 /inn други ралник са поссбiin.v. овлашћсљи.ма и одговор носгнма својп.м радо.м u попаша.ч-ем догпзнпссе ла основна ор.....пзацнја пословну годиiiv завршн са већим губитко.ц, таквпм раднкцп.ма престаје . дин одпос због <ежс поврсv дужности. Продуженп су рокови за воћење лнсцпплннског посц-п * ка ло једне одпосио две године ако повреда ралне обавсзе послставља u кривнчно зело Поступак се може тада воднтп до рока застарелости гоњеп>а за кривично аело До сада суспензију нз panne организације пије могао аа пзрпче дпрекгор OOVP-a. Прсдложепп.м пзменама предвиНа сс и таква могућпост. И.ма промепа п у вези пензиописања. До сада је радннк морао да пде у пензпју са 40 година стажа осигурања. a надаље he бпти важан псизнјски стаж, с тпм да сс учетКе v ПОР-у као п стаж којп се р.ччуна војпп.м инралпдима са увећаинм трајање.м. че рачуна у пепзијски ста:... Такобе се пооштравају казне за одгорорпо лццб у оргакизацијв iia 20.000, — дппара, р за опганнзаиију до 100.000. — дпнара Из предложеиих нз.мепа произплазп да јс ццљ законодазца био впшеслојап. На прнмер да сс створп простор за join oelie зопошљавања приправпика, да се пооштрп олнос пре.ма нераднпцп.ма п да се недпсциплиновапим раднацима почев од директора па до ноквалпфикованих радника. Лрипремио: М. МилепковпН ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ТРЕЋД ИЗЕОРНД Ш1ШН1Л —- Y периоду од 1983. године до данас друштво је постагло добре резултате у омасовљавању и рекреацијн инвалн * да и добнло је две златне пла кете Савезног и Републичког значаја, речено јс на трећој изборној копференцијп. одржаној 28. априла у просторијама овог друштва. Y односу на пре три годнпс када је друштво бројнло само 120 чланова учињен је видап напредак у окупљан»уи о.масовљавању чланства, тако да данас друштво броји 250 члалова. Y области спорта н рекрсације, такође, су постшиутн запажепп резултати на општп нским и ретоналшш такмнчсндгма ипвалпда, а у овом периоду развпјана је п изузетпа сарадња са здравствепим оргапизацијама у регпону и сарадља са други.м организацкјама удружсног рада. Делегати су ycBojn.ni про грам рада за нареднп период којн садржн ннз актпвностн. М. д. Мпанав 4
30. АПРИЛ 1986. ® БРОЈ 307 ПРЕТПРАЗНИЧНИ CYCPETI1 Ранно шофер - врло фер PE3YJITATH ТАКМИЧЕЊА „CYCPETA СЕЛА '86.” ДОЊА МУТНИЦА УП8НИ В05ЕДНИК ф Највећа културна манифестација „Сусрети села '86” је завршена пре месец дана, довољно време да се сумирају резултати постигнути у овом масовном и традиционалном такмичењу аматера ф Плањашш Ранко Милетић, возач OOYP-a „Црница” примеран радник и активан у Месној заједници, важи за угледног човека у селу Путницима који путују на релацијл Параћин — План врло добро је познато и.мс Ранка Милетића, возача ООУР-а „Цриица” из Параћина. Својим људским понашсњсм Ранко плени си.мпатијс путника, ведрим расположсibc.M и спремношћу да увск помогне, сачека, разуме и младс л старс. У зимском псриоду на залеђеној Млриловачкој узбрдмци м-ного пута је долазило до немилих сцена, али су искуснс рукс Ранка Милстића увск побсђивалс и спашавале живот људн. Ранков аутобус је увек на врсме паркиран на псрону број 5 аутобускс станице у Параћину л нијс сс никад дсоило да закасни било у повратку или одласку. У врсме сезонских пољопривредних послова Ранхо уме ла за трс нутак застане и уорсд поља и истовари или прими десетинс пољоприврсдника. У својој мссној заједници тридесетосмогодлшњи Ранко Милетиђ важл за активног и поштсног човска. Увек јс испуњавао својс обавсзс нрема меоној зајсднлци. а посебно сс лстакао придиком лзградњс сеоских улица и пута до Млриловца, када јс својим трактором добровољно прсвезао неколико стотлна кублка материјала за лзградњу. На свом пољопрлврсдном лман>у, такође, важи за углслног и примерн-ог зсмљорадника л пролзвећача. а његов машински парк сапржн сву потоебну механизаплју. У аутобусу Koiu.M управља Ранко Мллетић увск сс oceha поссбан штммунг л расположење путпика. Жарко Пекић • Смотра у.мећа, вештнне и талента. ПТОМЕБНА СЕТ7А ЕЈ Укупнн победшж је скипа села Доња Мутница која је готово у свим дисциплинама надмашила остале културно-уметшјгчке ппограме као и у квизу знања. За неколнко нијанси слабнјн бно је програм Извора, који се с правом борио за назив шампиопа, а треће место је освојила екипа Поточца. @ Овом пољопривредном културом засејађе се површина од преко 12.000 хектара у параћинској општнни Пршгрема за сетву на „музејски” начин • ч Рх I Већ десетак дана на пољлма око Параћлна траје сетва кукуруза. Пољопривредници се журе да у оптлмалнрм року засеју ову најважнлју културу у оквлру блљне пролзводње. Механлзације има довољно, семенскл кукуруз је допремљен на све пунктове земљорадталчке задруге, али му је цена висока, уосталом као л цсна хербицлдлма и друглм заштитним срсдствл.ма. Млмералног ђубрива, којс Недавно захлађење и мразевл јс у односу на прошлу годину нпсу оштетили пшеницу која за три пута скупљ?, такође, и.ма сада напредује пзванредно. Предовољмо, али само за угов^рену виооке цене заштитних средстаY KBH3V знаља најбољу екнпу из пољопрнвреде имала је SaOpera, у области прва помоћ најбоље се пласмрала Дојбд Мутница, из области Закона о лензнјско.м и инвалпдском ооигурању иајбоље оу Cinaiрица п Сшбп Внр а у саобраhajy Доња Мутница, тако да је Доња Мутнпца п овде укупнп победник. Најбоља група жена певача је лз Извора. а изворну песму најбоље су лсвалп срлпсти из Крежбинца ai Дреновца. Најнзворнпје пгрс приказали су До ља Мутиица и Извор, а епску пес.му најбоље је рецитовао ре цптатср из Поточца. Прво место у пзворно.м инструменту деле СикЈврпца, Поточац, Д. Мурница, Спљи Вир, Рашевица, Извор и Својново. Једпак број лоена за новокомпонрвану пес.му добпли су певачл из: Поточца, Д. Мутпи ис. Г Мутиице, Шавца, Својно ва, Забрсге п Д. Видова, а нај Giibii дует је из Доље Мутнице. Најаутентпчнијп народпп обича| впделп с.мо у Д. Мутници, Г. Мутници, Извору и Сеојнову, Најбоље iirpe у кореографпјн приказала је балетска група акз Забреге. Прво место рецптовању деле рецитатори из Стубице, Д. Мутнице и Извора. На инструменталиом извоБељу доказали су се хармопикаши из Д. Мутнице п Својнова. Најбол>е водите.вс вндели смо и чулп v Поточцу. Д. Мутииии, Ра шсвици и Забрези. Најбољу рсжију и најдисцнплиноваиију публика срели смо у Д. Мутници. Свим овпм победиицима дипломс ће бпти уручене на свсчаној скупштпни „Сусреги села '86" а о дату.му њеног одржавања ученици he бити посебно обавештени. М. Д. НОВЕ КЊИГЕ РЕГИОНАЛНА ПРИРЕДБА „CYCPETH СЕ ЛА ’86” — 5. МАЈЛ Пред регионалном Комисијом нашу општину представљаће ника, a нумера програм Доље Мутнице, апсолутног пооедпоред ње видећемо још 20 најуспешнијих У прлсуству годлшње акцлје организатсра ово- '87", затлм представнлка беднпка, чланова жлрија влтсља, договорено је срсдс, да се реглонална ..Сусрети села села по и покро прошлс прлрсдпроизводњу. Недавно једноссдмлчно погоршање времена преклнуло је најважнлјл посао овог пролећа, алл нлје нанело посебне проблеме зсва и минералног ђубрива блће најважнлји кривцл уколико дођс до мањег приноса од оног који се очекује, јер пољопривреднлцл ОД АПРИЛСКОГ МРАЗА НАЈВИШЕ СТРАДАЛА РЕПА мљорадницима. време послужзл сства кукуруза на на време. Уколико ведро пољопрлвреднике he блти обављелх корлсте у омањеним нама илл их уопште не чсње.м његови стлховл коллчлкорлстс. м. д. доблјају САЧЕКАТИ ДА РЕПА ИЗНИКНЕ ДО КРАЈА mop ЖОШЕ ПТЕ ф Петар Кухтичек: „Жубор укроћене туге”; издавач књижевни клуб „Мирко Бањевић” 1986. годпна Иако настала у потпуној тами светлости л боја, сјаја л колорлпосзија Пстра Кухтичска пуна јс та. Слажцл.м удутрашњим озраједан, члнл ми се флуоресцснтни сјај. као да су изашлл из са, ме сржл певања, светлс у тами као оријентир човексвог неуниш твог оптимлзма л жељс да гне савршенству л врхунац те. Да не.ма доказа, ни дан доселеподанас Касш! највише ге усева пи. коју н»у. Зато апрмлски мразевп су нашкодпли што тнче. шећерној ре су затекли у мииасе ирепоручује поба одржи 5. маја у Хали спортова у Параћлну са почетком у 20 сатл. Доња Мутнлца, овогодлшњи шамплон поновлће свој програм пред члановлма реглоналног жлрлја, а поред њлх још he учествоватл и следеИе нумере: лзворна група певача из Извора, лзвордни солисти из Крежбинца и Дреновца, изворна фолклорна група пз Извора, рецитаторка епске песме лз Поточца, фрулаш из Доње Мутнице, солиста новокомпоноване псс.мс из Забрегс, рецитаторка из ОгубиДАВИДОВАЦ Саширизични yuio He сагоревајмо толпко на послу — noBchahc се izjличине с.мога. Ни Коперник, да је жив, нс би могао неки.м нашим руководноцима да докаже да се свет не врти око њих. Странке су већ навнкле да их бирократи стављају у фасцикле. Статистика нас лаже на научан начин. Мале богиње су дечја болест, а мали боговн друштвено зло. Чедо.мир Д.Јовановић це, псвач из Дреновца, затим фрулаш из Сињег Вира, дует псвача из Доњсг Видова, фолклори Поточца, Стубицс п Забреге и инструменталисти из Својнова п Поточца, као и монолог из истог села. Програм ће водити најбољи водитељц из Поточца и Горњс Мутнице. о о о ф ф ф Плана YPAHAK НА ПЛАНИНИ — ПЛАЊАНИ И МЕШТАНН СЕЛА IJA ПАДИНАМА БАБЕ ПО ЧЕТРДЕСЕТ И ПР ВИ П¥Т ДОЧЕ1САЕЕ ПРАЗНИК РАДА HA СВАКОЈ ОМ ИЉЕНОЈ ПЛАНИНИ. не бисмо повсровали да су Филип Впшњић, Старац Милија, Хо- . мср и други могли да у својрј та.ми створе онако сјајна дела. У СЛИЧНОЈ СМО ПРИЛИЦИ I! код посзијс Пстра Кухтичека. Нсколико н>егових песама заиста су пзванредне, носе у себи нешто од оног митолошког и орфеЈефског сјаја. Петар Кухтичек као да жели да оповргне мисао Бранка Миљковића да „Несрсћан човек не можс бити песник”. Тематски разноврсна, у слободном стиху, коме можс да сс упути и по која замерка, прва збирка поезије параћинског песника и професора Петра Кухтцчска „Жубор укроћенс тутс” превазилази свој наслов, не да се лако укропгтп, хоће да ос излијс П'< корица, носећи у ссби дубокс љу дске, алтруиспгчке и ху.манисти чке поруке. љопривредницнма да сачека ју док репа потпуно не мзннкне it да онда процене да ли треба на одређенпм местима репу прееејавати а можда и поИово парцеле засеја ти другом културом. Познато је да uichepua репа најчешће оболева од репи не пипе н бувача па сс препоручује пољапривредиицн * ма да токо.м вегатације у првим месецима обрате пажњу на ове болести а у случају СОЛИДАРНОСТ ПЕНЗИОНЕРА м. На вест о трашчној смртн шадог Драгомира Петровића нз Давндовца, месно удружење пензионера од.мах је притекло у помоћ унесрећеној по родицп, доделнвши јој вз фон па солттдариостн 4 000. дн- ❖ Ф ❖ ф о М. Д. Шпана^ 5 њихове појаве „Галатионом’', „Талкрром’’. да употребе „Децнсо.м”, м. д. нара, Накнадном акцијом доброврљппх прплога сакупл>ено је још 54.000, — динара, н у овој хуманој no.'.iohu одазвалн су се свп пензнонери Давиж>- вца. м, д. ЗАРАЖЕН НУНУРУЗ Нрегледом семенске робс од стране пољопрнвредне инспекцпје општнне Параћнн у продавницама у нашој општинп нпје нађен семенски кукуруз произведен и увезен пз САД, заражен болешћу, о чему св у последње време доста говорн, а што узнемирава пољопрнвредне ЈОВАН ЦВЕТКОВИЕ, пољопривреднн поручује пољопрнвредним тгронзвоНашша, скн кукурз купили ван наше огшггине, да произвоВаче. внспектор ирекојн су семенпрнјаве инспекцији и да већ засађене њиве не преоравају, како би се до краја пратио развој тих биљака. м. ж. Друштвено-полптнчке орга нпзације Месце заједшше „Плама' већ су пзвршиле све потребне припроме за прво- .мајскн уранак па планини Баби. Тога дапа у освгвг Пра зннка рада засвпраће трубе оркестра Раке Коотића н започетп траиицпонално народно весеље уз богату и непзбежнг изворау кухињу, јавко лам паш доппсник Жар Beicnh. ДРЕНОВАЦ М. Д. ДРУГА КЊИГА ДОБРИВОЈА ЈЕВТИБА Дреповчацпн Добрпвоје Јевтић, писац аматер ових дана је сбјавпо другу кн>нгу прозе. Под наслово.м „Свет мора да се обнавља” и поднасловом „Последњи дани добре мајке" на седамедесет и четирп стране тече прича о же» ini п мајцц тсшко оболелој од карцинома. приповсст која v ссбн 1кма и драматичност н изненаВења. — To јс е.моционална и довол.но мисаона проза, занпмл>иво п акционо штпво, које се може чптатч без иервозе, niuiie у предговору рецензент Драгомир Бодић. М Д.
30. АПРИЛ 198«. • БРОЈ 307 ВЕЛИКИ УСПЕХ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИЛЕНКО ЖИВКОВИН” СНИМЉЕНА ЛП ПЛОЧА СЛ ПРВОГ ПТОСЛОВЕНСКОГ ФЕСТИВАЛЛ ДЕЧШИХ IIЕСАМА Д1АРАБИН ’86" Промоција почетком маја Упрасо ових дана у тчаh»v продукцнје гралг чскнх плоча РТБ појави се ЛП плоча c.'i к.озшозшшја.ма са првог Фестпвала лечнјнх песама одржаног протлс го дннс v Параћину. На радост деце и љубптел»а музике, промоцчја he се обавптн на сзечапости у Му зичкој школн првнх дана ма ја. М. д. РАФАЛ НАГРАДА © Y конкуренцији четрдесетосам музичких школа из СР Србије са покрајинама, на 30. Фестивалу музичких школа, који је одржан од 7. до 12. априла у Пожаревцу, представници Музичке школе „Миленко Живковић” из Параћина забележили су изванредне успехе Музички талепт младог Владимира Снмнћа дошао 'је и овога пута до нзражаја. и у конкуренцијн кларлиета он јс освојно прво мссто. Ученица Јасмнна Станковић по оцеип жприја, такоВе, спада у сам врх својс талентоване генерацпје п па ово.м такмпчен>у освојила ј.е 2. место у конкуреицпјп хармоникс. Гнтариста Маја Митић осваjaibc.M 3. места још једном је потврдила да и.ч параћннске .чузнчкс- школе пзлазс. надарепи музпчари — инструЛенталисти. Емплнји Станковић је такоpehii за нијансу измакла иаграда. али јс освајањем 4. мсста такоБе доказала свој пеоспорнп талепт. Похвалу је добио и квартет харо.моника у саставу: Станковић Јасмина, ДРУГИ ФЕСТИВАЛ ЛЕЧИ.ТИХ ПЕСАМА ..ПАРАЕИН ’86” Песме и свих страна @ Дриги фестивал дечијих песама „Параћин ’86” одржаће се 24. маја, уочи Дана младости у дворани Градског аматерског позоришта са почетком у 19 cam АнтиВ Виктор, Лазић Клара и Тодороппћ Јасна. V сваком случају. успех талсптовапих учечшка Музичке школс дошао је као резултат доброг рада и стручпог нзвоbe-ња паставе. Побсдп ПараВинаца допрпнелп су профееори: То.мислав Милосављсвнћ, ПрсЗа овогодишњи жири је одасрао дванаест композиција, аутсра лз десетак градова наше зе.мље За назив најбољсг такмичиће сс компоФсстпвал ји ученици основнпх ткола са територпје наше општине, a пнтерпретаггоре he пратнти пле сни оркестар удружених музпчара Параћииа. Пупријс п ИВвИИИИИИВВИИНИИКИПЗИВВ драг Асановић, Мнодраг Радосављевић и Спо.мснка Сл.мић. М. Д. УСПЕХ СВЕТЛАНЕ ПАНИБ Elaipaga за микро Млада параћинска песникијбз Светлаиа Паиић, једна од победница овогодишњег коикурса за прву књигу, 'забележила је још један значајан ЛЈгтерарин успех. На конкурсу Кљижевне омладине Србије за песму, паролу и сваку другу литерарну фор.му пнспприсану предстојсћим конгресом о.младпнс. yui.ia је у избор од пет најбољих мла дих писаца, п тп.мс стскла пра во на једну од награда. Наиме. н,еп мпкро-есеј „Без наслова” допао сс члановпма жи рија, а у мсВувре.мепу је и објавл.си у „Књпжевној речи". листу Књижевне о.младине Ср бпје. М. Д. .'iiiiiiiiiiini 1 Песми^ка = Песма броја | нон = На небу месец i свстли нежношћу i н вилински.м прстима = сањива милује окна. 1 Нсгдс на крову 1 својим хуком i сова сујеверје тка. = Саш у пољг = бојажљнви цврчак псва = химну таласавом класју 1 п трептавнм искрама. = Миленковнћ Мила VHI-1 ОШ „Бура Јакшић ПРЕДПРАЗНИЧНИ СУСРЕТИ СА УМЕТНИЦИМА зиторп: Новак Радуловић (Мој тата), Мнле Мрђанов (Чудесаи свет), Е.мил Главник (Домовпно), Предраг Асановић (Нуранијада), Жанка Милосављевић (Југославија), Бора Мајданац (Стонога на скијан»у), Југослав Си.мпИ (Сврака и сврак). Ди.мптар Христовскн (Досте таковци), Владпмир Јовановић (Лето). Анђелка Мн лосављсвнћ (Пчсла н iinehek Александар Мигош (Кад сс бу дале с.меју) и Мин»а Борђевпћ (Пар). Извођачи су најталентовани Светозарева. Жнрпјској тројци и овога пута he председавати Коста БабпИ, професор Музичкс академије у Београду, а гости Фестнвала ouhe Драган ЛакоBiih п дечјн хор ..Колибри”. Органмзатор југословенског Фестпвала дечијпх песама је музнчка школа „Миленко ЖиBKOBiih". а покровитељи су. ГИД сгчовног образоваља и васпптања, СИЗ културс п Скупшти>на општине. М. Д. worn стшог ншм @ Y среду 23. априла у Завичајном музеју у Светозареву отворена је изложба Миомира Благојевић, уметнице нз Лешја. Публнка је овом приликом видела тридесетак радова цртежа н колажа сликарке која за собом има 8 самосталних, велики број групних нзложби п = МОЈА ЖЕЉА = Мењај се toduiio ова. е ие oydu као стара. = осгааи патњу и сузе, = што беци срцс разара. е Допеси padocr и epehy. = emue птицу коју, н пека сва беца хсивс cpelino | и не doneKajv с^бину моју. е Моје су желге .чале, = а ипак тако далеке, ако ne eudiiM те очи cada, ? нека tix eudu.u zodnne неке. l Никола Шубарановић V-4 | ВИСИБАБА е Шта се то иза гр.ча свија = и ceojy ?.iaent(y крије: = бели цветак провирује, Z висибаба чк се осмехује. Е Тај цветак белс бојс 1 увек је doope воље, = ншсоме пикад не прети 1 као ластавица каб лсти. = Ивапа Ћслић IV-3 ОШ „Ђура Јакшић" OAUMUUjaga МЕСЕЧЕВЕ КГРЕ Kad руке месеца луталице, чаробпу игру започпу изпад мога лица, eudiiM тајапствепе даљине и море свитаца. И у мепи се Tada cee усковитла и запспп, cnaia се пека пова јавља, и ја више не знам da ли је то can пли јава. Даљине трепере, и отварају се пова врата na dsopuy 6ydyhnoCTii, њихов сјај као da ме зове, о dneiie in cv мессчеве tape oee. It no стазама пеким ч-.> nanepje меким бчзим :еое како >-а ’срилима ое~ра летпм. II \-ada сЈ-ј за.-лслим, могу у чеч.је. cnoee da слеткм. i\ad рх ке .\;rcei,a луталице, чаробпу 1лру започну, ја ма.чаам пхчујем и путујем... Данијсла Петровић V-4- ПЛАВООКА СРНА Волео сам jedny српу, jedny српу плавооку, волео је и dtieno, њеном тампо плавом оку. Kada npohe ја уздахпем, и rada je оком ппатим, a i’.i љубав inije стала, jep \te leeiia c.nnca nparu. To je ona љубав npaea. љ\бав која пема краја, ro ic ona л>\бав npaea, t\ 6aii npan j do бескраја. Нпап Пауповић V-2 ОШ „Ђура Јакшић” ВИДЕЛИ СМО II ЛЕЊИНГРАДСКИ МЈУЗИХ-ХОЛ наг;рада Магистар Миомира Б лагоjeeiilt pobena јс 1954. ?одине, дипломирала је на Факултету лшсовлих у.иетности у Београду у класи Мише Поnoeuha 1979. годлис, a 1983. годипе завршила је u посгдллло.иске студије код истог професора. Члан јс удјасно открива. У умстности, као и у жипоту влада закоп сталне промспе, само је јсдпо константно, то што буди емоцијс, каже уметница Миомира. Полазити од елементарnot. то значи nohu од тачBBS - ш Бљсштава позорница, младост, лспота, склап покрста и врхунско умеће свих учесника великог лењинградског спсктакла, би ли су ових дана те.ма Параћинаца и нс само грађана нашег града. Лењинградски мјузик-хол своЈУ југословснску прс.мијсру л.мао је 7. априла у параћинској Хали спортова. Насулрот нсподобности простора, огсо.мном послу у припрсми мамутске сценс па и вре.мснској тескоби, када је бљеснуло стотину сијалица, на десетинс рефлектора, када је раскошна младост подигла руке иа по здрав, рампа јс лрескочена. Измсђу гледалаца и извођача није вишс било баријерс. Ни те, ни ШШ ЗАЛ0ГЛ1 слсдећс всчсри, ни треће, н-и задњс. Импоновала је пажња и достојанство публике којој сс указала прилика да још једном у Параћину види једну светску пре дставу. Импонује наишм топлим, нска нс буде замерено, помало локално настројеним срци.ма и сазнање да је велики мајстор ссгра дне сцснс Илија Рахљин користио сваку приллку у каснији.м разговорима приликом гостовања мјузик-хола у нашој метрополи, да и-стакне гостопримство, срдачност и утиске из једног малог града у каквом мамутски лсњинградски мјузик-хол сигурно вишс неће гостовати. He мало пута питали су сс многи: Заигго баш у Параћину? • ружења ликовнцх уметника Србије од 1980. године. Мио.иира Благојевић до сада је излагала на само сталним изложбама у: Бсограду, Новом Саду, Градачцу, Грачаници, Сребренику, Модркчи и тако даље. За досадашњи pad добила је награду Скупштине ошитине Савски венац, затим награdv . за скулптуру „Владета ricrpuh", награду Републичке заједиице за култ\-ру: уметничке галерије у Градачцу и награду ,,Митар Трифуновић — Учо" у Босанско.ч Шамцу. — Лопта, цилиндар, пирамида, ваљак, купа, то су примарнс форме које светлост кг или линнје од јсдноставH'i површине, од једноставне компознције повришне. Полазити од простора, од Јнегове тајне и допустити да нас он окупира. V простору ствари се крећу слободно, право и криво, без цкља, без иослушности јер се кретаthe разуме са.чо no себи. Постоји са.ио један принцип: кретати се. Кретање као стална промена првобитног стања, објатњава пам уметница свој сликарски кредо. После Светозарева, изложбу Мио.иире Благојевић noреклом из Лешја eudehe и параћинска ликовна публика. М. Д. = МОЈА ЦИПЕЛА = Имам jcdiiy ципслу = it стално клапара; = бацићу је јср јс = врло стара. = Пишта ми ne epedu, = da je шијем, крпим, e ал' не могу моју босу E иогу da истрпим. E Kynuhy ja iioey, = a.in пемам napa. E /7 ona he nexad' = бити врло стара. Божиловић Дејан IV-1 ОШ „Ђура Јакшић” ШТАФЕТА Из руке v pv/cv Kpenyhe uiTaifiera iinipoM name. земл>е toe tod bvoau цвета. Hocuhe je млади из ce.ia u града jep je ona сп.ибол јединства u pada. V iboj cee cy жсље cnojene y jedny miry кунемо ce нашем dpaio.u dpyzy Tury. Јаковљсвић Јслена VI-2 ОШ „Ђура Јакшић" ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „EYPA ЈАКШИБ' ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ МИРОСЛАВА ЧОПА V ФАБРИЦИ СТАКЛА СТИХОВИ КАО КРИСТАЛ ■ Збпрку псса.ма „Мост од сла.ме" Мирослава Чопа зајсдничкп нздалп Кљмжсвпп клуб и Српска фабрика стакла Прошле среде у салп радничког савега у Српској фабрици стакла свечано је прсд стављена збнрка песама Мирослава Чола ...Мост ол сламе” ралннка-топара v овој органпзацпјн п пстакнутог песника Кппжевног клуба ricpei тгпдссетак љгбитеља поезлјс Ki' чг’. јс пшчнтавала глгмнп? Бурић, а о iboj јс г: ’ ?•! » песппк Мирослав п ........ jeciih V програму с -'јвз.тп II чдаповп Kiwi • " "'a . 'Лпрко БаЈћеви * ч!ј Славица Благ',‘ ' - Миливоје Ил:1!> .згирччар Мо.мнр Стакисапљевн’). каји cv допрннелн да овај сусрет потпуио успе, а пелнтчка реч зазвонн као кгчстал. М. Д. Не.ма бољег одговора него: Из истог разлога што и кинсски ниркус! Што и државни ансамбл „Мојссјев"; Што и ревија „Хало Пари"... Зато што Параћин уме да организује, дочека и ислратл оис који својс уметничко сазна ње несебично представе тО^ ТРа ду. Није лако збринути стотину у.метничких душа са хиљаду._.,му Јпица" у глава.ма, са прохтевима који пису увск свакидаП1н»и. б'ити прави домаћин, а врло често превазићи куртоазне нор.мс. Видели смо мјузик-хол, после нас га јс вилео Београд. спилог су обострано лепи Коме треба захвалчти што је девст хиљада Параћинапа видсло лељчнграпски шоу. Ла ли јс то гаиоока акпија отшгптнске конференције ССРН, да ли јс то Сппска Фабоика стакла. таоа. Бгдућност. обе немен- , банке. ,.13 октобар". Фабрпка адитива. Штофара, CM3 културе, Занат-пролукт. „Шу.мадија. „Зслени ло" или центар за спорт п рекрсaii’ijv? Сигурно да нису само онп хзслужнли похвале. Има jour л.у- .in v Параћипу који њсгов глас, 'јски се трудећи — преноге ча гтзлеко. О они.ма који глзс Паоаs!f4.a „ппоносе join и лаље" овог • ri Hchc.Mo писати. М. Миленковић Време за иеснике Бројне награде на општинском нивоу и шире © Млађи ученици вредни литерарци Чланови литсрарнс секцијс Основне школс „Ђура Јакшић" успешно рспрезснтују име својс школе и средине v којој живе л раде. Потврда то.ме су бројне награде на так.мичењима paamtx нивоа. Знају млади литсрарци да и.из Региона и Републике донесу награде. Познају млади талеити лепу реч, воле је и поштују. воле је јер cv их томе научили њихови наставници. И овај недавни сусрет са литерарно.м секцијом ове школе то .потврђује. Ученици, млађи са свс јодт учитељицом Станом Арсић и старл;и са наставницкма српскохрватског јсзика Драганом Шћепаповићем, Радом Антић и Љиљаном Станојсвић, поклонили су нам прави букет стихова. Te>ie разноврсне. богатс. јјДдаиаи 6 Запазили смо да су врсднији мла!)и ученици. Сигурно је да за ову школу тек предстоји време још бољих песника, који he. всрујс.мо, корачајући већ утабаним стаза.ма, и даље успешно прсноси ги имс својс школе. С. Ј. СТАРА СВЕСКА На тавану мрачном свом стара свсска спава сном чека неко da је уз.ис da је неко dere дирне da напшие неку реч неку песму, неки сксч. Тако једна стара свеска на тавану мрачном сво.и чека верног спасиоца свог. Ивана Поповић IV-1 ОШ „Ђура Јакшић" | MAMA i Мама јс нетто најлешис = на свету, = мама је цвет у башти, е она је пчелица у лету = и зумбул црвенкастц. е Маме имају косу плаву, = руке као dee дуге, е које пазе da ца de4ujy главу = не слети неки облачак туге. Е Њене очи су dea светла = пламена, = лице као латице каранфила, 1 душа попут dpazoz камена i и усне као трешња румена. Е Милојковић Милисав V-4 | ПРОЛЕНЕ Z Пролеће је дошло = oipejao док е мала пчела почела = da сакупља сок. = Лептир шири крила = лсп је као can, Е лети od цвета do цвсгга 2 у пролеНни dan. е Bpedan .upaenh почео = da cpebyje стап. e мрвицу no мрвицу | за знмски dan. е Бистра eoda жубори i спушта се низ лкт е љубпчице плаве = миришу уз њих. Е Супце cjajno просипа = своје златпе пити, = заиграјмо, запевајмо е cee he живо бити. Е Ивана Аитић V-1 ~ ОШ „Ђура Јакшић" *lllllllllllllllllllllilllllllllllllllll||||||||||||t||||tllllUltll|l|||| ГРЗА Грза је река која брзо тече, и оштро камења гобинама сече. 7 а река пева песму еечиту, и праеи друштво усамљенбм лугу: Постоје природна dea речпа срца, jedno је Грза, а друго Честобродица: Та деа срца ушће праве, и пмају доста зелепе траве. To је река која мами децу,' da воле и da хрле npo.iehy. Грза је река која брзо тече, и оштро камење и баље сече. Милосављсвић Игор 1V-3 ДОБИ, ПРОЛЕИЕ! Доћи, пролеће, птпце те зову ч ласте чекају па спежпом крову. Поток те тражи жуборо.и обзеања, а зечић Душко ирквице caiba. Поолази зима zpeje нас супца сјај dobu. поолеће. п у паш завпчај. Видојковић Златица VI-1 ■ =
30. АПРИЛ 1986. • БРОЈ 307 ОПШТИНСКА КОМИСША СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЗА ПРОДАЈУ СТАНОВА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРДЦИН, HA СВОЈОЈ СЕДНИЦИ ОД 4. 4. 1986. ГОДИНЕ, РАСПИСАЛА ЈЕ: ОГЛ AC 0 ЈД8Ш аМДАЈИ СТАНОНА А) ОГЛАШ/ША СЕ ЈАВНА ПРОДАЈА СТАНОБЛ НЛ КОЈНМА ИМА ПРАВА РАСПОЛАГЛЊА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПА РАПШ1. Б) НРЕДМЕТ ПГОДАЈЕ CY НЕКОНФОРНИ СТАНОВИ — ЗГ.РЛЦЕ: Рсд. бр. Улнца и број стала Категориј стапа Годкна Попрш. Почст. врсд нзградњс у м= стана за Осиов. Догра- лицнтацпју ПРИМЕДБА 1 2 3 4 5 6 7 8 1. М. Тнта бр. 142/2 кп. бр. 3134 2 собс н кухиња 1905. 33,5 — 1.693.250 стап адаптир. 2. М. Тпта 141/3 1 соба и iyxiiiba 1905. 23 - 950.690 — 3. М. Горког 75 кп. 978 јсдносо. 1948. 29 - 1.161.840 стан са пос. плацем 4. Мнрослава Јоцића 15 кл. бр. 1785 двособ. 1910. 59 — 3.451.500 — 5. Мирослава Јоцића 17 кп. 1783 двособ. 1925. 52 — 3.042.000 — 6. Савс Ковачсвића 1 ил бр. 3 јсдпос. 1940. 62,50 — 3.7I4.7S0 стан адаптир. 7. Мостарска бр. 14/а од. 18 кп. 2783 ДБОСОб. 1961. 53 - 4.334.520 стан адапгпраи ■I на UOCCU. плацу 8. Бурс Јакшића 3 кп. бр. 1682 соба 1920. 27 — 135.000 нпјс за улотребу 9. Бурс Јакшнћа 3 кп. бр. 1682 соба 1920. 17 - 442.000 другн корис. 10. Глождачдп псиац 19 п.т.1 21 кп. 2783/1 двособ. 1961. 48 — 3.768.960 стан адаптпр. ■1 на посебнпм плацу 11. Hyuinhcsa 111 кп. 2723 Јсдпос. 1958. 27 - 1.337.050 стан адаптпр. могућа догрп. 12. llytuiilicna 1/2 1958. 27 — 1.309.165 могућ. догра. 13. Нушнћева 1/3 1958. 27 — 1.232.950 14. Нушпћева 1/4 1958. 27 — 1.232.690 15. Нушпћсва 1/5 195S. 27 — 1.362.790 16. Нушпћева 1/6 1958. 27 ' — 1.219.790 •• 1§ Нушпћева 2/1 1958. 25 9,85 . I • 1.530.100 стан дограђ. 11?. НушпИсва 2/2 1958. 27 9,85 1.255.540 могућ. догра. _ 19. Иушићсва 2/3 1958. 25 — 1.321.320 20. Нушићева 2/4 •• 1958. 27 — 1.248.390 >» 21. Нушнћева 2/5 1958. 27 4,00 1.444.300 стан дограЈз. 22. Нушнћева 2/6 1958. 30 3,00 1.571.570 » 23. Нушмћева 2/7 1958. 25 10,95 2,300.870 24. Нушићсва 12/1 1958. 27 — 1.201.200 ■могућа доград. 25. Нушнћева 12/2 1958. 27 — 1.201.200 26. Hyunihcua 12/14 1958. 25 17,50 2,116.400 стап дограБ. 27. Нушнћсва 12/5 1958. 25 5,70 1.250.665 пема могућ. дограђ. 28. Нушићсва 14/1 ** 1958. 27 — 1.179.360 доградње 29. Нушићсва 14/2 1958. 27 — 1.170.000 »9 30. Нушићева 14/3 1958. 27 — 494.000 9» 31. Нушнћева 14/4 1958. 27 — 1.036.750 могуђа. догр. 32. НушпИева 14/5 1958. 27 — 1.219.790 >> 33. Нушнћсва 14/6 1958. 27 — 1.219.790 »» 34. Нушићсва 16/1 1958. 27 — 1.368.650 99 35. Hyunihcua 15/2 1958. 27 — 1.234.090 36. Вушићсва 16/3 1958. 27 — 1.430.000 Moryha догр. 37. Пушићева 16/5 1958. 27 1.206.920 38. Ilyuiiihcua 16/6 195S. 27 — 1.220.650 99 39. Иушићева 18/1 диособ. 1958. 51 6,75 3.517.800 стак дограђ. 40. Hyunihcua 18/2 1958. 51 — 2.631.200 могућа догр. 41. Hyunihcua 18/3 1958. 51 6,03 3.415.698 стан дограђ. 42. Hyunihcua 20/1 1958. 51 — 2.619.500 стан адашпр. 43. Hyunihcua 20/2 1958. 51 — 2.891.200 »» 4. Hyunihcua 20/3 1958. 51 — 2.860.600 45. Драг. MapniiKouiiha 14 кп. up. 3711 Једнос. 1958. 36 - 2.187.120 ■осебан плац стак адаптир. могућ. догр. 46. 29. itouc.Muap 54 kii. 2650 1955. 44 - 3.045.120 поссбан п.шц стан дограђ. адаптнраи 47. 29. ноисмбар 52 кп. 2644 » 1955. 44 — 2.586,480 могућ. догр. 48. 29. повс.мбар 46/1 кп. 2635 1955. 44 — 2.722.480 стан адаптир. могућа догр. 49. Глождачки вснац 14/а кп. •• 1960. 33 8,00 2.860.000 стап дограћ. 50. Г. всиац 14/а 1960. 33 — 1.859.000 могућ * догр. сган адапгир. 51. Г. вснац 14/а 1960. 33 — 1.694.550 мигућ. догр. 52. Рудничка 4/2 1959. 25 ■ — 1.222.650 стаи адаптнр. .Morvha догр. 53. Рудннчка 4, 4 99 1959.. 25 — 1.186.900 могућа догр. 1 54. Рудпичка 4/5 1959. 25 — 1.384.004 могућа догр. | 55. Рудпичка 4, 6 1959. 25 ■ — 1 Ј88.400 56. Рудничка 5/1 1959. 25 — 1315.600 57. Рудничка 6/2 9’ 1959. 25 — 1.258.400 99 58. Рудничка 6/3 1959. 25 — 1.151.150 99 59. Рудиичка 6, 4 1959. 25 — 1.151.150 99 60. Рудничка 6/5 једнос. 1959. 23 7,17 1.804.660 стан дограђ. 61. Рудничка 6 6 1959. 25 15,80 2.262.260 могуђа догр. 62. Ф. К.ЂајпПа I t. 1 1964. 33 — 1.694.550 могућа догр63. Ф. Кл^Ј::1:а И 1964. 33 8,60 2.484.630 ствп дограђ. 64. Ф. КљаЈића Г- 2 ■■ 1964. 33 3,40 2.159300 65. Ф. Кљајића 14 4 •• 1964. 33 — 1.766.050 могућа догр. 66. Церска 26/1 1964. 233 17,50 2.877.875 стап дограђ. 67. Цсрска 26Л 1964. 33 3,75 2.203.957 стап дограђ. 68. Цсрска 26/3 1964. 33 — 2.002.000 могуИа догр. 69. Цсрска 26/4 1964. 33 — 1.827.540 70. М. КраљевнНа 18 кп. 4019 1964. 41 - 4.169.880 псссб. плаи npOMCIb. кор. 71. 13. октобра 12/1 кп. 2267 •• 1930. 23 - 1.014.000 72. 13, октобра 12/2 1930. 26 — 1.053.000 -• 73. 13. октобра 12/3 rapcoib. 1930. 19 — 988.000 74. Спссвац двособ. - 59,50 — 1.199.250 — 75, Сиссвац — 59,50 16,70 _______ 773.500 дслимпчно адинтирап Једмство застало 'llllirilllllllllllllllllllllllllltlllltll'IllllllllltinilllllllllllinilllllllllltllllillllltllllllllllllllllllUIIIKIIIllllllllllinilltHl. МАЧВА ЈЕДИНСТВО 4:2 (1:0) ШАБАЦ — Стадмои Мачве. Глсдалаца: 1.500. Стрелцн: Гнзпић у 30. и 61, Ми3iuO:oniih у 46. и Павловпћ у 68. за Мачву, а Бабнћ у 68. н Стсвановнћ у 71. за Јединство. Судија: Дгшаи Букс- ;»П1 (Лазарсвац) 9. МАЧВА: Васнћ 6, Давидовнћ 6, Ренсзчевнћ 7 (Jair<oeuh 6), Томић 7, АрccitoBiih 7, Ксссровић 7 (Алшшић 6), Новаковпћ 6. Ризннћ 9, Павловнћ 9, Мнхаиловић 8, .Мллинковнћ 7. ЈЕДПНСТВО: Богосављевнћ 6, Петровић 6, Мнрковнћ 5, Дрсновац 6, (Стевалопић 5), ПаниН 6, Милснковнћ 5, Бурић 5 (С. Живковпћ 5), Г. Жлвковић 6, Урошевић 6, Пеливановић 7 и Бабић 6. Играч утакмнце: Милан ПАВЛОВИК (Мачва). И бсз понајбољнх Златарића и Јошиha Мачва Је одлнчном нгром савладала солндно Јсдинство. Поссбно треба нстаћи да јс игра протехла у фер борби без нјсдног жутог картона. Ц) Цраво учсшћа иа огласу имају Д) Сваки учесппк у јавиој продајп СИЗ-а становања уплатн на имс кауцијс сва фнзичка и правна ллца. — куповшш дужап јс да на благајнп нзнос од 50.000 динара, у року од 5 дана пре заказапс лнцнтацијс. П11инОпај изиос урачунаИс сс у купопродпЈну цспу купцу ' тацији б{де најповољииЈи поиубач а одустанс од куповино губи право на по noupaiiaj кауцпјс. Е) Kynau је дужан да од nocinniyrc купопродајлс ценс уплатп пзнос од 25‘/. v року од 30 дана од дана утирВсне лпцптацнЈс. а остатак од • пупап п.килац cvauarcKP-- права плаћа у месачним Јсднаким рдтама у рику ОД - година сн каматом прсдвцБеном за стгунбсне баичипс крсднт«. Kynmi Koltt инсу посиоци стапарског права на становпма којп су предмст продајс iiLii.tahyjy исли постигнут нзнос новца на јавној продзЈИ у posy од 30 дана по одржапоЈ лицптацпји. Ф) Ако ча Јавној продаји стаи - зграду купн лпцс коЈс и»Јс носилаи станарског правз нсти купује неусељивс п бсз обавсзс продавца на нспражжс^ 113 купљсног сгана односно зграде, а носноцн станарског права уколико купе предмстин стан - зграду задржавају стсчсио прасо (станарско). ‘ Б) ^на ДРЧАЛЈа.одржаНе сс дана 9. н 10. маја 1986. са почетком у 8 часова у вро^орпјама СИ^-а сгановања општннс Пзраћмм, ул. kparyjcu^ п.. tic број 4. Оглас објазпти у листу „14. дана". као и на други подобан пачнн. V ПараНнну дана ‘4. 4. 1986. ПРЕДСЕДНИК КОМПСНЈЕ Снннша Bopbcinih, с. р. Својим цењеннм потрошачима и лослошшм пријатељима честитамс 1. hi пшнин рш Самостална тргопинска радља ,5шг Добривоје Саздић, Борс ПстроппНа број 5. РУКОМЕТ fee жн raepsft • Мушкарци; Гоч — Текстилац 28:14 • ЖЕНЕ: ТЕКСТНЛАЦ - БО РАЦ (ЧАЧАК 16:19) IIcMinioBiia смсна генсрицпја у обо екипе руко.мсташа Тскстцлцд пролнзи врло тсшко. II дсвоЈке н мушкарии прошлс цсдсљс илатнли су дпиак цсцскуству. Можс да се кажс; порацн су очскнааки. мсћутим, да лп Јс баш то моУСЛУЖНА РАДЊА „РАДИНА II ЛЕЛА” МИЛОЈЕВМВ МИЛАП Вршп прдње постеллша све врсте, ћсбнди, a v Стц новима својнх муштерпја псре свс прсте теппха, игисона, тапнсона п оста« јих подких простиркп. Можете нас позватн нл тлефон 56-186 илп се об’ PATIITI! V РИДЉИ, У УЛИЦИ Светозара Марковнћа бро 25. Препоручујемо се. рало да буда 14 разлиис у Врц.пчкпЈ oaihit, одиосно сцгурнцх 19:6 зд roiuhe нз Чачка у Ilapahiiity — iniraiuc јс којс би могло да заиктсрссујо и руррводстао спортског друштва Тскстилац, Од трсисра дсвојака Драгаца ИвапliuBitha сазналк смп да су против Чачаики наступплс свс .млада цграчцце осим Једнс. Otic itucy могл« да нздржс прравноправиу барбу с:» свуга дпе ц.ш три утакмпцо „у рукама" у сцојих 13 клн 16 година. Рукомсташк laitobc плоћаЈу динак смсни reiicpqiuija, Стдрн исмаЈу мот»1- иацпја, а младнмд нсдостајс спс гОСИМ ЖСЛ>0. 11» свему суде!н< од рудометашл зррба очскивати боље резултате гск кроз извссно врсмс. За маЈсие празнпке утлклшцс цграЈу у Ilapaluiny, tin его шалсс ла yj увсрцми v оптнмизрм ру«пводо<ич к.чуба, М. Милепкоинб Фудбал РОМАНТИЧАРИ ЗА ОКО II Д¥ШУ ® 13. октобар — Слога 3:1 (2:0) 13. октобар: Карић, Ж. СгоЈаповић, Љ. JoBauoBitii, Поповнћ, С. Јогмиозић, Ilcutoitiih. Борђввић, Cit.Miih, Гајнћ (Л>. Стојановпћ). Токић и МаиоЈловнћ. V утик.мкин са гостима из Вољсвча „ро.мантнчарн" су, као и гости, играли отпорсно 11 нападачки. Рсзултат јс могао да будс п убедљивији да су cue шансс цскоршићсне. Било Је пуно лспкх комбннацпја пи обс странс, алп су .VJMAllII . бнлн знцтно бол.11. Y овој. <1>ср •.-гакмкцн два гола постпгао је Снмић .1 јсдан Токнћ. Иајбољи на терсну био јс ЈБ. Стојановић. С. Драгутиновпћ Стони Teiy.ic ’ ГОДИНИ РЕГВОНАЛНИ KYH Фннале рсгпоналпог купа у стоном спису одржано јс 26. апрнла. Настусу прлацп општнна нз ЛранђсловБаточпне, Свстозарсва и Параћииа. Оси.м н»их у борба.ма за Куп Југослави- ;е у ого.м nai’.rv прндружнли су сс још t Пивара и Радиичкн нз Крагујсвца. л-.годипа из Светозарева и Иупрнјски Радпичкп. Општину Параћпн предсчаиљалс су екипс Борца н Текстилца. Обе •.•V у полуфиналу нзгубилс од свстозарсзачке Јагодпнс, односпо Радннчкш ■13 Крагујсвца са по максималннх 5:0 ¥ фииалу Јагодина је надпграла Крај-ујсвцацс л освојила всликн пехар, дар Српскс фабрнке стакла, а ујсдно прсдстављаћс рсгион Шумадије и Помора * вља у борбама у фипалу стонотенис- .<»£• купа Србијс. 1>удбал ЗАДОВОЉНИ БОДОМ • Партизан — Борац 1:1 (1:0) БОРАЦ: Аранђсловић 7, Скснџић 5 (Јо вановић 7), Лазовнћ 6, Лукић 6, Николпћ 7, Марковпћ 6, Павловнћ 8, Бамдука 7, МплошсвнН 7, Стефановнћ 7 н Каштаварац 7. Стакларскп „бели" вратнли су се задовољни из Партизана, иако су на пут пошли са надом да he освојити п оба бода. Рачуннцу им јс помрсно прцстрасни суднЈа, који је у ссдмом минуту досудпо једанаестерац за домаћс, кади Јо такозвапа папуцана лопта погодила Лукића у руку. Дома1ш су повелн у седмом шшуту из дог једанаестерца, а неколнко мкнута касније судија Борцу ниЈе свнрао истн такав прекршај у шеснаестсрцу Партнзана. Игра је била занимљива u томе је у.много.ме допринео актпвни напад Борца. Сви су у навали играли добро, a под Борцу донео Јс врло добри Бандука, изједначившц у 72. мннуту, како бн иего главо.м, послс јсдног корнера. С. Зоговић ПОБЕДА YHPKOC CBEMY © Тскстилац — Kapabopbc 1:0 (0:0) МАЛН ОГЛАСИ Продајсм eehii број нарцсда у мнрплогачком ainpy и две парнслс V гдавпчкои игару код пстл-е, Оба- | псштсЈва па адрссу: 29. нопсг.пар I броЈ 49 ».in на зслсфор 54-703, Пај pahnti. • « « Продајем шаторс погоднс за вессља п вашарс. За сва обавсштења «. пцтати возача 1 прнве прнхода Сло |ииа Ннколнћа, од 6,30 до 14,30. Продајеи кућу са локалом у улн ци .Млјпра Марка 45, упитатп па те сфоп 51-708. • « « ПродаЈса комбч 1I.MB са „Мерцсцес" MGTopo.u. Гсл1строван. Ко.мбч Г1.МП са „Морнс” дизсл — могором. !!|<Јо регпстриици. Тедсфон: 035-33-932. ПродиЈс.ч зндану гаражу од твр- ;кн- матсрнјала са каналом у улици 29. иовсмбар бр»1 31. Шаннћ, тслефни: 53-070 од 19 сатп. Мси>ам двособчн комфоран стап у самом исптру Параћнна са тслефоиом, за слцчпн win Behn у КрагуIciniy. Вслпчина стана јс 66 квадрата. Toinaniih АнћелпЈа улнца Мар1П.1ЛВ Тцта 55, ipchir спрзт, стан 5, КараПнн; Телефрн: 52-016. • * * Смсдсрспска Паланка — Пара- |>нн. Мсиам двссобан комфоран сган 60 m2, cyiniaii, новоградња, са тслефоном, парнпм грсјаљем н гара л.ом у СмедеревскоЈ Паланцп за од ronapaivhn у Пара1»шу. JleiMinoBn 116/40, телсфсп (026) 16-802 пос.чс 19 сатн. « » о Дајсм часопс математике оспов цима. Апђслкл АраиђсловпН село Бусвлаова, тслсфоп: 42-654. • « * Оглашавам нвнажсћом днплому о iiiinpinciioj Екпномској школи v Па раћину, издату иа пмс Жилковнћ Слцвние (роћено Радуловнћ). • • Оглашдмм пепажсћпм спедочанстпо о зппршеном осмом разрецу OcilODHC школс „Момчило Поповпћ — Озрсп", издато у Пираћипу, на I IIMC Николпћ Ирснс. ТЕКСТИЛАЦ: Мптић 7, РадисављсвнН 7, Пауповнћ 8, Ммлошевић 8, Miuiojeuiih 1, Стојановић 8, Дцнић 5, Живковн11 7, CiLMiih 7, Kojiih 5, СтефакрвцЦ 5 (Гагић —) Пграч утаклшце: СтојановцЦ,, / По спарном вре.мсну, по врло тсшки.м условима, Текстилац је приказао врло добру игру. ¥з добро суђсн>с штофаршша сс јсднпо можс прсбацнти да нпсу нскорнсгнли u иреостшшх 4 — 5 шанси. Такође, искусни МнлојевиЗ није искористио, оправдано досуђенн, једанасстсрац. О игри својих мо.мака трснср, Жарко Милановић, кажс: — Углавио.м су сви пграли како јс трсбало да сс »гра. Бнло јс шаиси у овој утак.мицн коЈс inicy искоршпћсlie, али много вишс трсба да жалимо за реашшм шансама које су постојале па почетку паставка овог првенства да будемо први. Међутн.м, нмали с.мо проблс.ма у руковођсњу клубом. И проблсmu још увек трају, па сто, одражавају се и на рсзу.тгат. Укратко рсчено, ис.ма.мо услова за рад. М. М. Стони тенис ТЕКСТИЛЦУ СУПЕРФИНАЛЕ — БОРАЦ ПОБЕДНИК У супсрфиналу за „Куп младости” 19. апрнла ловорнкс су припалс стонотеннсернма Тексталда. На овом такмнчсњу учествовалс су скмпе нз Опппннске и MebyomirritiiCKC лнце са тсриторп е Параћнна. Вкдслп смо стонотекисере Врапчаиа, Одрсда извнБача, другу скнпу Буљапа и Младост нз Општннскс лигс и Текстнлца, скнпу Борац П, Параћинку н Младост из Горње Мутшше. Најбољн су билн штофарци. Текстнлац јс у полуфиналу са 5:0 савладао мутничку Младост, а у фикалу врло тсспо Врапчане са 5:4. Тн.мс јс Текстнлац освојко супсрфмналс Купа Младости у свом рангу н квалификовао сс за разигравањс у коме су га очекпвалн прва екнпа Борца, Буљаис, клубовн из вншсг piutra. Y noлуфкналу н Буљапе јс прегажено, али су прсд Борце.ч штофарии поклеклн. Стонотснпссрн Борца, члаповк Рсшоналне лиге, славнлп су побсду од 5:1 н ibiiua јс прнпао „Куп младостп" оггпггнiie Ilapahini. Р. В. КОШАРКА ЖЕНЕ БЕКО НА ИСПИТУ Y среду почиње кошаркашко првенство за жене. Параћннке у првом колу гостују у Београду протнв Бека, а у другом колу, у недељу дочекује Младост из Смедеревске Паланке.
РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА Индустрија вунених тканина, конфекције и трикотаже „БРАНКО КРСМАНОВИЋ“ ПАРАЋИН ВИМ РАДНИМ О ИМА 13HMK
aitwtnniliimtllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiL- < S S -И s< II o s o w sr M jiiiiuilillIliilliiiiiiiiiliiiiliiHiiiiiiui.iiiiiiilliiiiiiiiiiniiiiiiii: g MHa S3 M w 4 w cu E 5 Ph s o E w % £ £ o K o s § S3Q « w 1 3 0 B ra o o c □ a © o o 'Л. n o CJ fa O S PC o iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiuiiiiBiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiie
Ф ЗС0г& 4S 05Ф S?и© тј |S5 Sф WmОгп тзmЕmFmg> 04 4©. i v - ; •• “ ■ ■/ 51 "5O IM xO CM
I АГРО ИНДУСТРНЈСКН КОМБННАТ 1 -■ s „ПАРАЋИН" | РО „Шумаднја" Параћин I Са ООУР-има I РО „Обућа" Параћин I РО „Параћннка" Параћин । РО „1 маГ Парашн I РО „Адитиви“ Параћин | 33 „7. Јул“ Парапмн | Са основним задругама I ЈЦ Е £ТЦ Ј0Д | 1.МДЈ I ПРАЗНИК РАДА
РАДА ШЕКТНВ СТАКЛДРЕ СРПСНЛ ФШШ ПШ1 fc? ИШСТРИЈА СТАКЛА — ПАРАЋИН Hz ПРАЗ Евим радим људнма
•III ГПРОСА ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА И РАДНОМ ЗАЈЕДНИЦОМ PARACN РАДНИМ ЉУДИМА честитамо ПРАЗНИК РАДА ДЕЛАТНОСТИ СА УДРУЖЕНИМ ЗАНАТЛИЈАМА И РАДНИМ ЈЕДИНИЦАМА ф ИЗРАДА ПРЕДМЕТА ОД МЕТАЛА, НЕМЕТАЛА, ПЛАСТИКЕ, КОЖЕ И ТЕКСТИЛА < ОДРЖАВАЊЕ ЕЛЕКТРО YPEEAJA ЗА ДОМАНИНСТВО > ДРВЕНА ГАЛАНТЕРИЈА < РАД НА СИЦ И НАРОДНА РАДИНОСТ УДРУЖЕННМ ЗАНАТДНЈАМА ПОСЛОВННМ ПРИЈАТЕЉНМА Н СВНМ ГРАТјАННМА честитамо ПРАЗННК РАДА IIE
iiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiij I Г /.ELEKTMdSRtofjA’t ■pREDUZECE -ZA. PROIZVOOWl) kDlSTPIBUCIJU ELEKTRlCNE. feNERQFjf; PROJEKTOVANJE. I-IZORAONJU — KRA L:J E.V O POUR ELEHTRODISTRIBUCiJA „Рa racin'' I I i е = = СВНМ РАДННМ ЉУДНМА Н ГРАђАННМА ОПШТННЕ ПАРАЋИН ПотроШачима н пословннм прнјатељима упућујемо срдачне =- | == I = I 3 = = I 11 i | S = = I Е 3 честнтамо ПРАЗНИЧНЕ ЧЕСТИТКЕ = = = I Е = 1 = = i = 1 1 ........................................ .................... ............. ................................................. © САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСИА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ 1 < САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА СОЦИЈАЛНУ 3Aштиту i 1 © ЦЕНТАР ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ | ft UEHTAP ЗА СОПИЈАЛНУ ЗАШТИТУ Радним људима и I i i I грађанима општине I = E ПараПмн честитамо IПРАЗНИКРАДА I I I = = 5 = 5 = ^lllllllllllllinilllllllilllllllinnilJIIIIlHIIIIIinilllllllllllllllllllllllliiii.i...........14 •"HIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIII"11- = 9 = ’ s — = = = ПРАЗНИК РАДА L МАЈ Друнпвемшпггнчке оргамзацф шпше Парађнн = niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiJiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiruiiiniiiliii
ЈУГОБАИКА ПАРАЋИН Штедншама н комннтентима Основне банке Параћнн честитамо празннк рада 1. МАЈ • RADNA ORGANIZACIJA POSTANSKOG, TELECRAFSKOG I TELEFONSKOG SAOBRACAJA SVETOZAREVO РагаСЗ-П OSNOVNA ORGANIZACIJA UDRU2ENOG RADA РТТ ... .......... ......... RADNA ZAJEDNICA ZAJEDNICKE SLUZBE SVETOZAREVO------------- - ---- Радннм људнма, корнсннцнма наших услуга честитамо међународнн празннк рада 1. МАЈ o FEROTEKS I iapaiiMH придружујемо ce п рв o м a jcKH м честнткама НОЛЕКТИВ ФЕРОТЕКСА Шмна^ Ј1ИС1 СоцпЈалнстичко! сасеза раднох аарода оашппи Параћив, ааддЈС Центар аа жудгуру п ниформисал * „Нараћнц- - tlapahiiu Aiipeiovp . ошмнш . хиишфмм vtM. Славољуб ОбрадошШ, Иадавачкв савет: Нада бранковнП, Момчило Ву’мииићЈ Свегнслал кинковнп, AIiuimboJc Илић, м«;и Јоианимип. (шмемн *. чрелие.шнкаЈ ^неч<вн» 1ошн«»нма ршшЈс МвринковцВ, илаоољуб иорадовић, /Кииота СтоЈаноммП, ЖнвоЈнв Гомић (иредсегшик) ц Јаван 1омић VpeByje (*едакцмиш> «ш1сгнјум ttunHiwpw Снмжмн« н>ш *1шннћ Милиц * сов’г> Д1иросли> ЦвмитриЈшмт. Мнлкноје Unub (гсжничкм урелмих) • Миолра« МиленкипнК .есв 1*елхкн1!|е; Максимз 1орк<м *. цицпински м> ie-хфонн п»шг» •> ми<имфн» ннк (035) 52-352, иовпнарн (035) 53 694. Претилата: годишња 1.400 динара, аолугодкоаће 700 дппара, аа киогграиспо ииоструко. Жнро рачув Центра >а кучиуру • ■мформм 55O4-6U3-1923 код СДК ИараИнн. Штамоа 1TO „1дас" Бсоград, ВдаЈковићм * а, геиефов (Ш1) 340-551. Тирмж H.W0
IIIIIIIU I БАНКА НАШЕГ I ВРЕМЕНА ....................................................................................iiiiiiiniii^ НОВА ПЕН Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ТЕРМОС УЛОШЦИ ЗА НЕМЦЕ СТАКЛАРЦИ Y СИВ-у Поводом пуштања у рад нове пећи за производњу термос боца у Српској фабрнцц стакла потпредседник, Савезног Извршног Већа Борисав Сребрић је 30. апри ла примно представнике фа. брике стакла из Параћико, Енца Цимермана, доктора економије, власника фабрике за дораду термос боца нз Западне Немачке и представ нике „Генекса". Y разговорц Л1'а' jiojiL_.су_. толт приликом вођенп врло позитивно је оцсљена сарадња измсђу западнонемачког партнсра и параћинскс Стакларс п пружена пуна п»)дршка оваквом заједничком улагању у циљу веће производње и нзвоза. Савезно Извршно Всће је своји.м ак«гажовањем помогло — реализацију овог пројекта. Српска фабрика стакла прско двадесет година производи стаклене улошке за тер.мос боцс. У том временском периоду стално сс рад-лло на усавршавању тог производног програма. Капацлтет пећл на којој су сс производили тсрмос улошци постао јс мали да би сс задовољиле потребе партнера из Западнс Немачке, који их годинама купујс. Зато је 29. апрлла у Српској фабрици стакла пуштена у рад нова neh за производњу термос уложака капацитета 16 тона стаклене масе на дан. Почетак рада нове пећл означио јс Марко Трифуновић, ВКВ стаклар на промзводн>и термос уложака. Нова пећ је врло модерна, са електрлчни.м паљење.м, што под— разумсва већу могућност производље и бољи квалитет произво-- да. На њој је уграђена опрема ко ја замењује човека на најтежој олерацији у производњи, на набирању стаклене масе где сс и највеће температуре. На њој ће моћи да се ради комбиноваио и ручно и машЈгнско набиран>е стакленс масс. Ова neh је саграђена заједнички са купцем. Страии партнер је уложио материјал и опрему, Стаклара је купила део до.маћс опреме, а н>ени стручњаци су извршлли монтлрање. Анцо Цимерман, доктор економије, влаоник фабрике за дораду термос боца је лично прлсуствовао пуштању у рад нове пећи. Дугогодишљи је купац тсрмос уложака и о сарадњи са Ста кларом је том приликом нашем репортеру рекао: — Са Српсхом фабриком стакла сарађујем већ 22 године. Дуго година сам везан са Стакларом, али као у свакој вези има проблема, али се опи увек дају решити. Пре двадесетак тодива почео сам пословну сарадњу са Митровићем, тадашњим директором Стакларе. a то је значило и поЗАВРШЕН XI КОНГРЕС ССО-СРБИЈЕ ПРОМЕНЕ НЛН „ПРОМЕНЕ" СИНДИКАТ ОПШТИНЕ ГУБИЦИ ОПОМИЊУ Страна 2. НЕКА ДОЂУ ТУРИСТИ Страна 6. Марко Трифуновић, ВКВ стаклар пустио у РаД нову пећ за производњу термос уложака 0 Пригодној свечаности присуствовао и Анцо Цимерман, доктор економије, власник фабрике за дораду термос боца из Западне Немачке. Нова neh за производњу тер.мос уложака четак нове производње. Постоје параграфи и закони, али када се сретну два човека као што смо Митровић и ја није битан ни протокол ни параграфи. Тако је дошло до сарадње између моје фирме и СФС и она је увек почлвала на људском поверељу и свако јс у тим односима учинио оно што је и могао. Сгмбол те сарадње и односа човека према човеку је ова neh коју смо данас пустили у рад. Ви иматс другачијл систем и неговорлмо истим језиком, алл постоји и оно што нас спаја, a то је материја, стакло, јер кад ви не можете без стакла нс могу нл ја, рекао је Анцо Цимерман. Послс пушггаља пећл у рад л уходавања очекујс се знатно по29. МАЈА ВЕЛНКА АРХЕОЛОШКА НЗЛОЖБА Y Завнчајном музеју у Параћииу, 29. маја, у 12 сати огворићс се велика изложба „Заштата археолошког ископавања на локалитету Слатина — Параћин 1985”. веђање пролзводљс и извоза тсрмос уложака. To је и шалса за запсшљавање нове раднс онагс л обуку младих радника за ручну производњу стакла. Један број радника се већ обучава, алл и да л>е остају потребе за кадрови.ма. Већ дужи низ година у Стаклари се говори о потреби фи-наллзације термос боца. Мсђути.м, до реаллзације овог пројскта доћи ће тек онда када буду могле да се пролзведу толикс количинс стакленлх уложака којс he моћи да под.мире потребе лностраног партнера и да осгане за фднализацлју у самој • фабрици. To је уостало.м зацртано у срсдњорочном програму развоја до 1990. го диие. М. Живковић УОЧИ ПРАЗНИКА РАДА BU0 ПРИЗНАЊЕ НОЛЕКТИВУ ШТОШДРЕ СТРАНА 4. Страна 2. I ТРИ СЕДМИЦЕ ПОСЛЕ ЧЕРНОБИЛА ПРЕД I ИЗАЗОВОМ I ВРЕМЕНА = Све је очигледннје, погото | ву данас после ЧернЈобилске | хаварије, да свет у сво.м тех- = нолошком развоју нде исп- | ред свести и сазнања о мое гућим последнцама таквог | развоја и поимања о угро1 жавању сопственог опстан- | ка. Немогућност одупирања 1 нзазову времена да жпви у | изобиљу и да му притнсак | па дугме буде најтежи по- | сао, што је н ци.т> овако саз1 даног бића какво је човек, | одредила је правап оваквог = технолошког развоја у ко- = ме је много тога нецознато, | али како јс ограничена спо Е собност проЕвлажења дру- | гих, бољих ттутева, човек иде 1 овим чије се последице па | жалост, могу наслупгги. = Свет је могао и другим пу- = тем, безбеднијим, али наи- = шао је на свај који је Шо | вероватно некоЈ логицн сте1 пена развоја дошао као пр1 ви, или случајни и нашао | се ту где је. Тешко је, веро | ватно и немогуће сада кре- = нутн друппт путем. i Али, вратимо се копкрет- = ним стварима. V Чср.чобилу = покварм>з се један реактор = од могућа четири. Нске пос = ледице су већ познате, за 1 геке можда нсћемо, бар ми = викада ни сазнатн. Овс позi нате указују да атоми не = знају за гранпце, не бирају = места где ће се зауставитп. = Тамо где их је облак пропео v неком степену људп су оз- = рачени, озрачена је и храна. = Само од једног реактора! A = шта би било да су одгггће- = на и пре>остала три? А није 1 било далеко од тога. Или, = шта ће бнтц ако једиога да = на из неких разлога непозна | тих нама обичиим смртнчцн 1 ма па н научницима почну = један по један да отказују, Е од 360 колико нх данас у | свету има. 1 Ono lltto сс десило, десчло = се тамо у Украјини. Десило 5 се уствари међу нама, људи = ма. Сада на.м јс много јасни 1 је колико с.мо самоповезанп = блиски, без граница, малп. е Сазнали смо колпко смо бли rilillliiuiiiliiillliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiliiiiiiiiiiiiiiiiiillliilililliiiilinilliliir Колектив ИВТКТ „Бранко Крсмановић” Указом Председништва СФРЈ, одликован је Орденом рада са црвеном заставом. Ово високо друштвено признање за истакнуте производне резултате и остварен пзвоз, уручио је 29. априла, на свечаном митингу, Милутин Милошевић, потпредседник Скупштнне СР Србије зу самоуништења ако не будемо уложили напоре да свој ум и своју свест усмеримо ка сопствеиој будућно сти. Јер, Чернобил може сут ра да се понови у свако.м ме сту. Како пзбећи изазову времена, питање је са којим се и ми сусрећемо. Можемо ли п смемо ли да се определимо за технолошко заостаЈање? Или да одговорнп пред будућношћу кренемо споријим путем? Y ствари, да ли је то уопштс могуће? Али, шта ако би се и код нас поновио Чернобил, Југославија је по пространству мала зем ља. Човек не сме бнти песими ста. To 1£>ему и ннје своЈстве но. Ипак, свс смо ближе нстини да је планета Земља у свом постојању била колевка неке, или нских претходпнх цивплизација које су ве роватго на свом високом степену развоја кренуле овим путем Kojmi п лш корачамо и које изазовом врсме на ннсу дЛзгле да га заобпby и крену друпш. И уништиле су себе. Све је вероватно кренуло из почетка. Само, оне су својом свешћу бнле можда нспред. мало мудрије. Оставиле су семе човека н за будућу цивплнзацију. Ми ту шансу вероватно ие би искористили. Јер, атома је толико да им се не може одупретм нн-.ро^- ђена мајка Зсмља. Рекгасмо да човек нс смс бити песимиста. Па нека остане тако. Можда још увек времена има да г.еки други, бсзбеднији технолошки развој, у комс би било места и за човеков опстанак. Y комс бн човек владао технологијсм, а кс она њнме. Наша визија друиггва је хуманистичка. Y њедту пема места за било какву зависност. Право време да се о томе размишља. С. О.
14. MAJ 2986. • БРОЈ 308 ЗАВРШЕН РАД XI КОНГРЕСА ССО СРБИЈЕ •>ЛР01И И JNH | 13. MAJ — ДАН БЕЗБЕДНОСТИ IДАН БЕЗБЕДНОСТИ I СЛАВИ СЕ РАДНО ■ ОД 8. ДО 10. МАЈА МЛАДИ СРБИЈЕ HA СВОМ КОНГРЕСУ ОДЛУЧНО ЗАХТЕВАЛИ ПРОМЕНЕ ■ НА КОНГРЕСУ. ИЗМЕБУ ОСТАЛИХ, УЧЕСТВОВАЛИ II ПРЕДСТАВНИЦИ МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПАРАПИНА, СВЕТЛАНА ЉУБИСАВЉЕВИБ. ВАРАДИНКА МИЛОРАДОВИН, НЕВЕИКА ТОДОРОВИБ, МОМЧИЛО BY4KOBHR. И НОВИЦА МИТРОВИБ. ■ КОНГРЕС, ПО МИШЉЕЊУ ПАРАБИНСКИХ ДЕЛЕГАТА, НИЈЕ У ПОТПУНОСТИ ИСПУНИО МОТО „МЕЊАЈМО ДА НАС HE ПРОМЕНЕ” Радинка Мнлорадовнћ Светлана Љубисављевић „Много је речи утрошено да би се описала тсжина нашс скономскс и лруштвенс ситуацијс, а још више за позип па акцију и аигажованост субјсктивних спага. Иа па.ма, учссници.ма XI Конгрсса Савеза социјалистичке о.младинс Србијс, јс да што маи>с рсчи са говорнице овог Копгрсса оде у празпо и да Копгрес нс буде само један у пизу скупова који се бурно и дуго најављују, а брзо заборављају. II због тога порука „МЕЉАЈМО ДА ИАС HE ПРОМЕНЕ" — са којо.м смо почсли припрс.мс Кокгрсса — join niiiuc нас обавезујс. Она па иајбољи начип изражава актуслно расположсљс, и то нс са.мо омладнне. Како ствари стојс. и.ма.мо шта да мсњамо: и у друштву, и у својој организацији, м са.мп да се мсња.мо." Ово су речи ЗОРАНА АНЂЕПКОВНT1A, доскорапшсг прсдссдпика РК ССО којима је отвореи скуп младих Србијс. Онс довољно јасно к рсчито говорс о жсљи младс гснсраиије да ссби прокрчи нови и квалитстнији пут v булућпост. Током три копгрсспа дана, па плснарним сслницама и у ко.мисија.ма, млади су потврдили жсљу ла испоштују мото свог Конгрсса, али су изразили и увсрељс да оии сами, бсз полршкс старије гснерације, нсћс моћи много и битно да промсис. „ПРОМЕНИЛИ смо РУКОВОДСТВО’ ра за РК ССО. Јсланаест општипских oprai мзација из Шу.мадије и Попоравља није дало „впзу” Свстлани Мацури из Аранђсловца да пас заступа у највпшем ом ладинском тслу Рспублике. Мсђутим, на волшсбап начип, прсдложсна другарица је тајним гласањем пзабрана за нашсг представника. Све то дово.бно речито говори о то.ме како се всди кадровска полптпка. Лично нс.ма.м ништа ни против Свстлаис нп против осталих чланова Прсдставшпвтва, алн ако жсли.мо да мсљамо а да нас пс промспс, мора.мо да .мсља.мо кадровску политику Док на.м год по биографијама пишс на који.м смо фупкцијама били, а нс шта с.мо урадили. малс су могућности за промсне. Ниса.м пссимиста Ворујс.м да he сс ипак псшто про.мснити. Варадинка Милорадовиђ јс ралила у Комисији за интсрсспо организовање младих, добровољнс омладинскс раднс активности, физичку културу и рад са пионирима. КАДРОВП ЗА ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈУ Из Фабрике цсмспта „Нови Поповац" у Поповцу у Сава-цснтру. У конгрссној „фотсљи", налазила се и Светлана Љубисављс виђ, која јс узсла учсшћс у раду Комисијс за идсјни рад. образоeaibc, науку. културу и информисањс. за олрсђснс пословс, морала би всћ у првом уписном року да сс престроји за школовањс оних кадрова за којима вапи производни процсс. Нама није потрсбна школа која lie да школује капдидатс за ку рсспс за прсквалификацију, била би основна порука овог сегмсп. та Конгреса, тачније цсле младе генсрацпје која са зсок.о.м стеже дппло.мс које у жнвоту пс зпачс нпшта, ко.мептарише наша саговорнпца Светлана Љубисављевић. НЕРЕАЛНА ОЧЕКИВАЊА Предссдник OK ССО Новица Митровић, такође делсгат на Конгресу омладинс Србије придружује сс размишљаљу прстходних саговорника. — Всрујсм да дсли.м мишлсп>е iichime учсспика Конгрсса. Ни сам у потпупости задовољап. Мпого сам очекивар, мислио сам да ћс.мо вмше добити. На жалост, бојн.м сс да lie всИина ствари остати по старом. Морам да прнметпм да нпсмо у потпуиосги радилп у духу порукс пашсг конгреса „МЕЊАЈМО ДА НАС HE ПРОМЕНЕ". Испустили смо, па примср, да у псриоду када с.мо разговарали о кандидатима за пајвишс Рспубличко руководство проанализнрамо у потпуности iiiiiiiiiiiiiiiiiiitiKiiiimiiiiiiiiittiiiiiii ...................................... .................................................... BEfiE САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТ1ГНЕ ПАРАПИН РАЗМАТРАЛО ИНФОРМАЦИЈУ O OCTBAPHBAH>Y ПЛАНОВА ПРОИЗВОДЊЕ ГУ.ВИЦИ ОПОМИЊУ њихов рад. Због тога, донеклед оправдава.м опаску јсдног делегата на Конгрссу, да би цсло Прсдссдништво РК ССО из претходног сазива требало да д& оставку. 9 Да нисмо остали доследни себи доказује и рад у комисији у којој сам ја радио, а радио сам у Компспји за оргапнзационо ага тутарна питања ССО. политички систем, кадровску политику, ОНО и ДСЗ, и међународну сарадњу. На пример, чуле су се бројне кориснс дискусијекок су нуди * лс и питап»а и одговоре. алн смо доживели и то, да се делегати препуцавају преко конгрсснс говорнице, конкрстно делсгати из ужс Србије и покрајина. Но свс то ипак илуструје жељу свих учссника Конгрсса да нсшто променимо. а колико ћемо промснити. to he време показати. У раду Конгреса. поред помепутих дслсгата учествовали су Мо.мчмло Вучковкћ, члан Републпчке конференције ССО у прет ходном сазнву, којп је радио у Ко.мнсији за органнзацноно-ста тутарна пигања ССО, полптпчки спстем. кадросску полптнку, ОНО п ДСЗ и Mcbvnapo.mv сарадн>у. Млалс град!пел.е Ауто-пута са пстонмене акцпје, црсдставља ла је Нсвенка Тодоровпћ ко.ја ie радила у Комисији за пнтереспо организовањс младих, добровољни омладински рад, физичку културу и рад са пионирима. Овс репликс, којс не одишу баш ружичасти.м бојама. сликови то говорс о томс, колико јс овај Конгрсс „продр.мао" младу гснсрацију. У прстходним рсчсницама дслсгата, критичку нотј' која прсовладава у размишљањима, нс трсба схватити као критизсрство. Свс нсказано „незадовољство", јс у ствари провокација и својсврстан подстрск ла сс пуно пута понављана максима „МЕЊЛ ЈМО ДА ПЛС HE ПРОМЕНЕ", рсализујс. М. Илић I 1 I 1 i = б I I Z = 1 I I = 1 = 1 ј = I I=Z I= I 1 1 ј S I Y складу са значајннм ак тивефстимв на даљем развоју друштва, а гтре свсга у складу са одрисаваљем ко.чгрсса свих друштвсно-полнтичких оргаиизација и Саве за комуниста, 13. мај — Дан безбедности прослављен је Y складу са нашнм данашнитм тренутком. МногоброЈпе манифестације које су се јуче широм Југославнјс одржавале, олра * жавале су општа друштвена кретаља и прожимаље служби органа безбедностк и свих раднпх људи и грађана Југославије. У третгутку када opraijn безбедности, чшшоци паше снгурностц и.мају веома одговорне задатке, када је нсопходно јачаљс акционог јсдинства ове службе, морални лик припадиика органа унутраипБих послова. његова стручна достигиућа, раднн резултати п комплетна афир мација његовог рада, ца ју чсраипБим п fjc само јучера шњим манифестацпјама добили су прпзнање тог друш тва о коме се брину. Дсдељена су многа признан»а у облику редошггх и паиредних награда. Одржане академиЈе, другарски сусретн, догодили су се спсчани сусрстп v рад1'чм колсктнвпма и другим оргашгааинјама ко ји су показалн да Служба и парод чнне јсдпо. Ова се гоцина поклапа са јубиле1ом 40. година од ства рања Народне мнлиинјс. Од Радпнчке одбране, тгоеко пап тизанских н народтшх стпажа у tokv Ilapopно-ослоболплачке борбс, изоасла ie Нарочна мплпцнЈа. Првп Ycтав Дсмокоатске Фодспатив не Ђтославпје од 31. Јануара 1946. годнне отпорпо ie пут лоношењу Закона о На родпој мнлнпнји кпајсм тс нстс годннс. Пут који је ппе ђен перасккдкво је всзап са путем Југословснског друштва. Четрдесст гсдипа радимо и жпвпмо у мнру, изграВуЈе.мо наше друштво. па по нскад заузетн свакод! »гвкнцом овог нашсг ..псликог сскако сс свс чешћс пазнва свет заборављамо на пожутелс страпицс нашнх co цијалистичкнх почстака. Дац безбсдности, једна је од прилика да се сстимо ка ко је ра.ме Y3 раме са Југословенском армијо.м путсм ослобоВења корачала н једна друга Јсдиница, она чији је задатак бпо да се бори против пајпрњих снага иеп ријатељских и издајннчких, оних који су скинули yixiфор.му али злокобне идејс нпсу напустили. Припадници КНОЈ-а односно ОЗН-с рсорганнзованк ускоро у Уп раву државне бсзбсдпости, Народну мплицнју и Крпми налистичку службу, били су спрсдши да помажу нспуње н»с всликог задатка коЈп нас је чекао. Са развоје.м друштва развпјала сс н Народна милицнја. Убрзани развој друш тва ог&гућио Је и убрза». *л развој .хптлиције, њсиу модерпизацију, али п побољшан>е ефнкасностп у извршавању веома одговорне фу нкциЈе. Као прпмер нска послужн следеће: милпцпоиарп у све тло-снвн.м упмформама, на коњима. „замењенп” су ускоро покрст.БИВијнм л»удпма у плавом ка бпциклу. Мо тоцикли, кожнн комбпнезони п кациге „убрзалп су” прппадника овс сл\'жбс. Још су то више учинилн снлжни аугомобилп. да би хеликоптерн, v >»аше.м времеш'. бпли ти којн су Јој омогућпли да буду кадрп и сву.ча стппгу. Прппадншш one слижбе прославплп су 1уче своЈ пиа знпк. Мн па ова! иачкн пгд сећамо па дсо прсћсног avia. јер нас па то обавезтЈе нс само прошлост и трепгтпк пвославе. всћ п рсзулта tii у раду п деловаи.у. углед којп оза служба мма. нс само у нашоЈ земљп. алп н пле iaia оннх ко1и cv пзвртпава јући одговопне за.чатке палч па том noc.iv. Јед»’3ко 3hc.1v радног човеха п oiiii cv гра дилп р-мпе Л1ПИ1ТЧО. vmam вшп ссбе у iceroBc тсмел.е. I i. I I I I I IS м. м. Са.мо јс јслан дан протскао ол завршне, плснарнс ссдниис конгреса омладинс Србије, и још сс утисци нису најбоље запаковали v нсзаборав, а ми смо разоварали са учссници.ма Конгрсса из овдашље средине. Нис.мо их „замаралм" стсрсотипним питажи- .ма, шта су очскивали а шта добилл ол овог скупа. већ смо и.м дозволили да без новинарских „проБОкација'’ говоре о сво.м раДУПрва „за реч” сс јавпла Варадидка Милорадовпћ. радница „Занат-сервиса” из Параћина. чија је реплика у току изборг •'»г поопеса за чланове Председништва РК ССО, узбуркала духове. Њена реплика нашла се на ударним местима днсвне штампс, која је здушно пратила овај скуп. Наиме, рсч 1е о противљснд/ Варадинке Милорадовић. а преносеђи став оидашпе омладинске оргапизапије, на избор Светлапе Manyре из Арапђеловпа за члана Председннштва РК ССО. — На жалост. пезадовољна сам овим Конгресо.м. Гачно, ово је био Конгрес про.меча. али чини ми се, да се само руководство променило. Јс.тина ствар која је здушно npnxr.aheiia је Резолуцц ја протчв чзградме п>клеарнит електрана. Конкретно шта на јвк ше за.мерл.м ом идинској организацнјч, -о јест нама, јер Bobeiuc ’•.адрозске полптнке током нзбо- — Са нескривеним задовољство.м радила сам у комисији где јс било пуно талептованих, амбицнозних младих иптслектуалаца. Пуно јс паметних и зрелих размишљапа изрсчено за говорницом ове комиснје. Највишс се говорило о бразовању. а најбројнији и најрсчитији су били срсдљошколци. IbiixoBO размишљап>е, гснерално би се могло свести у јсдну рсченицу: „Ми смо на кон срсдње школе неупотребљиви". Да би сс ова ано.малија мсправила, говорници су захтевали да се под хитно промени школа тачнијешколскн програм и да све друштвено-политичке заједнице сагледају своје потребе за одређешш кадровнма. Тачнпје, треба сачннити рсалне плаг-зве оиих профнла који су нам. збиља, нсопходни. Зашто у недоглед,кзо на бесконачној траци штанцовати екоиомскпе техничаре, кад су се за њима задовољиле потребе са две генерацпјс, нли бнло које друге кадрове. Модерва школа мора да буде сластичва и да се брзо уклапа у интересе за потрсбпим кадрови.ма. На примср, ако је у претходне две гснерације ишколовала довољно кадрова В УКУПНИ ГУБИЦИ Y ПРИВРЕДИ НАШЕ ОПШТИНЕ Y ПРВОМ TPOMECE4JY ОВЕ ГОДИНЕ ИЗНОСЕ 40 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА. S ИЗВРШНИ САВЕТ RE СЕ УКЉУЧИТИ Y РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ПРЕВОЗА ЦЕМЕНТА ОД СТРАНЕ „СТАНДАРДТРАНСА” П НАЈОШТРИЈЕ ОСУБЕН YBO3 БОЦА И ТЕГЛИ У прво.м тро.месечју one годннс укупаи приход у прнврсди наше опшпшс већи Је за 71 индсксннх поена, а оствапени доходак за 150 индексних посна, што говорн да је и даље прнсутан велики раст цсна. Највеће остварсЈБс фнзнчког обима производ1Бс. односно ллаиских задатака има ИВТКТ „Бранко Крсмановић’’. Српска фабрпка стакла је остварују hn планнрапу пронзводњу, како у физичко.м тако и вредносном обн.му побољшала сво jv репродукивну л акумглатп BHV способност. Y фабрпци цемента пропзведено је 18 хнљада тона цемента, што прсд ставл>а 86 индексних поена од плашфаппх колнчнна. Када је у плтању ова организанија поставља се пнтаље објектпвности плаиирања, што је дадеко од производних мотућности. У радној срганизацији №Пара1ншка" остварен обим произвоД1БС јс на ннвоу прошлогодишњег, док је произвол1ва у РО „Вук Караштћ” по физичком обиму xiaita за 18 пндекспих поена. РО „Будућпост" остварује п дагве висок шијо пропзводње. а највпше проблема у остварпвању физичког оби.ма пронзводЈБе пмају Фабрика аднтнва и Фабркка текспиппд машнна и процеспе опреме „Пролетер”. Ykxthhi губнци у привреди наше општинс у прво.м тромессчју ове године у одпосу иа лрошлу смањени су за 42 пндексна поспа и износс 40 мнлијарди динара. Остварнло их је 20 OCHOBH-.IX оргаппзацпја удружсног рада са 6.627 запослених. Највсће тубитке за три месеца има ГПРО „13. октобар". Највећи пзвозпик је Стаклара, а укупан нзвоз је векц за 130 индексшгс лоена. Извоз је знатно повећала РО ..Будућност". V друштвеним де латпостпма укупан приход је већи за 118,4 угрошена средства за 216.7, а остваренм доходак за 119,7 индексних поена. Ови подаци који сс односе на остваривап>е планова производњс у привреди наше оппгпше за прво тромсссчје ове гсдппе чулп су се нз уводног iianaraita Си.мкс БуриП, стручиог сарадннка у Већу Савеза сипдиката иашс општипс на седнтш Већа одржаној 9. Maja. ¥ . дискусијама на овој ссднмии, као 11 вишс ггута до сада највише јс било речи о потре бп бољег кср.чшпења инсталисаних калацитста и већој одговорпости. Како рсче јсдап ол дискутаната када сс у сргапизанпјама разпЈвара о пблцима 'шгједно.м рсчју се не по- .мињс одговорност неког појсдница за насталу ситуацију. па испада да идеално радимо, а да су рсзултати самп no ссби негатЈгвнн. Трсба pelin и то да је прво тромессчјс за привреду општпис неповс.вно и због тога што јс роба која сс пронзводн у наши.м фабрпкама сезонског карактера. По рсчима Вито.мира Иванишевића, председника Скупштп ие опиггине излаз мсрамо тражитп у таквој пропзводњн ко ја be бити високоакумулативна, а послован.с прпвреде тре ба раз.матратп на заједничком састанку друштвено-политпчких срганизација, како бп сс заузимали јсдинствени ставови, а оно што сс договори и рсализујс. Разматрајући план уписа ученпка у школску 1986/87. годину закључено јс да јс потрсбно школсвати учсника за она занимања која су неопходпа nauioj ттривреди. Формирана јс колшсија која he да саглсда стаље приврсде и школства у нашој општини као н то који се кадар школује у -суседпим општина.ма и да предложи најадекватппја pciucita. Бнћс ypal?ena п пнфор.мација о радничким занпмпЈБИМа у којнма he битп налнамен рок за запошљавање наков завршетка UUCO71C. (Наставлк на 3. страки)
s w ft, h 3 < < H • •••••••«• 6® « © ®
r>w M Д o 2 Д O и o o *0 >< X B ? o >3 PI i o £ -J 53 o w > o H > es o 2 w 3 i 515 o i ........... ............................................ .