Giovanni Giacomo Casanova - Memoari III

svim njegovim knjigama, popis kojih ćete naći u šupljini uveza. Gospodine,
potreban je najveći oprez kako bismo od Lorenza prikrili naše sitno

dogovaranje.

Istovetnost naše zamisli da pošaljemo popis i da pismo stavimo u
šupljinu hrpta knjige nije me iznenaĊivala, jer mi se uĉinilo da to ovisi o
zdravom razumu; ali ono preporuĉivanje opreza uĉini mi se neobiĉno
budući da je pismo, u kome sve bijaše reĉeno, bilo dostupno. Lorenzo ne
samo da je mogao već je zacijelo i otvorio knjigu, i videći to pismo, a
budući da nije znao ĉitati, mogao ga je staviti u dţep i dati da mu ga na
ulici na talijanskom proĉita prvi svećenik na koga bi naišao, te bi sve bilo
otkriveno još na samom poĉetku. Odmah sam se uvjerio da je taj otac Balbi

zacijelo neki puki nesmotrenjak.

Proĉitah onaj popis i na polovini lista napisah im tko sam, kako sam
bio uhapšen, da ne znam koji je moj zloĉin kao i to da se nadam da će me
uskoro pustiti kući. Primivši novu knjigu, otac Balbi mi napisa pismo od
šesnaest stranica. Grof Asquini nije nikada pisao. Onoga je redovnika
zabavljalo da mi napiše ĉitavu povijest svoje nevolje. Već se ĉetiri godine
nalazio u Piombima zato što je s trima siromašnim djevojkama, sve odreda
djevicama, imao tri kopileta te ih je dao krstiti nadjevši im svoje prezime.

Otac njegov nadstojnik prvi put ga je ukorio, drugi put mu je zaprijetio a
treći je put podnio tuţbu sudu, koji ga je dao zatvoriti. Otac nadstojnik
svakoga mu je jutra slao ruĉak. Njegova obrana zauzimala je polovinu

pisma, gdje je izrekao stotinu kukavnih trica. Kazao mi je da je njegov
nadstojnik jednaki tiranin kao što je i sud, te da oni nemaju nikakva prava
nad njegovom savješću. Rekao mi je da je siguran da ona kopilad pripada
njemu te da ih nije mogao lišiti ugleda što će ga steći njegovim
prezimenom, kao i to da su njihove majke ĉestite iako siromašne, jer prije
njega nisu poznavale nijednog muškarca. Zakljuĉio je da mu savjest nalaţe
da javno prizna svojom tu djecu što su mu je te poštene djevojke dale, kako
bi sprijeĉio klevetnike da ih pripisuju drugima, te da uostalom ne moţe
poricati oĉinsku narav i utrobu, što je sve osjećao prema toj jadnoj i
neduţnoj djeci. Nema opasnosti, kazivao mi je, da i njegov nadstojnik
poĉini isti grijeh, jer se njegova poboţna ljubav oĉituje samo prema
njegovim uĉenicima.

Više mi nije ni trebalo da upoznam tog ĉovjeka; bio je osebujan,
pohotan, nepromišljen, zao, glupav, neoprezan, nezahvalan. Pošto mi je u
svom pismu kazao da bi bio veoma nesretan bez društva grofa Asquinija,

kojem je sedamdeset godina, a ima knjiga i novaca, upotrijebio je dvije

stranice kako bi mi o njemu rekao nezgodne stvari oslikavši mi njegove
mane i smiješne strane. Izvan zatvora ne bih odgovarao ĉovjeku takva
karaktera, ali tamo sam morao sve iskoristiti. U hrptu knjige naĊoh olovku,
pera i papira, što mi je omogućilo da sasvim lako pišem.

Ĉitav ostatak njegova dugog pisma sadrţavao je povijest svih
zatvorenika što su se nalazili u Piombima, a koji su tamo proveli već ĉetiri
godine, koliko je tu proveo i on sam. Kazao je da je Niccolo onaj ţbir što
mu potajno kupuje sve što hoće i koji mu kazuje imena svih onih što su
uhapšeni, i pripovijeda o onome što se dešava u drugim ćelijama. Da bi me
u to uvjerio, kazao mi je sve što mu bijaše poznato o rupi koju sam

napravio. »Otud su vas izvukli da bi tamo smjestili patricija zvanog Gran

Can, te je Lorenzo trebao dva sata kako bi dao da stolar i bravar, kojima je
pod cijenu ţivota naredio da šute, jednako kao i ţbirima, zaĉepe rupu koju

ste vi napravili. Niccolo me uvjerio da biste vi, samo jedan dan kasnije,
kroz nju otišli na naĉin koji bi izazvao veliku buku, te da bi zacijelo
zadavili Lorenza jer, mada se pravio iznenaĊen kad je ugledao rupu i

premda je hinio da se na vas ljuti, posve je jasno da vam je samo on mogao
dati oruĊe da razorite pod, a vi ste mu to zacijelo vratili. Niccolo mi je
takoĊer kazao da mu je gospodin Bragadin obećao tisuću cekina ako vam
uzmogne pomoći da pobjegnete, te se Lorenzo raduje da bi ih mogao
zaraditi a da, uz pomoć gospodina Dieda, prijatelja svoje ţene, ipak ne
ostane bez sluţbe. Rekao mi je i to da se nijedan ţbir nije usudio tajniku
prijaviti što se desilo, iz straha da će se Lorenzo izvući te da će se
potkazivaĉu osvetiti tako da ga dadne otjerati iz sluţbe. Molim vas da imate
u me povjerenja te da mi podrobno ispriĉate priĉu o tom dogaĊaju, a
naroĉito kako ste došli do neophodnog oruĊa. Obećajem vam da će moja

diskrecija biti jednaka mojoj radoznalosti.«

Nisam nimalo sumnjao u njegovu radoznalost, ali sam i te kako
sumnjao u njegovu diskreciju, budući da ga je već samo to pitanje
prikazivalo kao najindiskretnijeg ĉovjeka. MeĊutim uvidjeh da s njima
moram biti obazriv, jer biće takve sklonosti izgledalo mi je upravo kao
stvoreno da izvede sve što mu budem kazao, i koje će mi posluţiti da se
domognem slobode, ĉitav taj dan provedoh odgovarajući mu, ali me neka
jaka slutnja opomenu da odgodim slanje odgovora. Mišljah da bi takva

pismena veza mogla biti Lorenzu smicalica kako bi doznao tko mi je dao
oruĊe za provalu i kamo sam ga stavio. U malo rijeĉi napisah mu da se
veliki noţ, pomoću kojega sam napravio onu rupu, nalazi ispod oslonca
prozora u hodniku ćelije gdje se nalazim, kamo sam ga prilikom ulaska ja

sam stavio. To laţno povjeravanje u manje od tri dana smiri moj duh, jer
Lorenzo nije obišao oslonac prozora, a bio bi ga obišao da je uhvatio moje

pismo.

Otac Balbi mi napisa da je znao da bih ja mogao imati taj veliki noţ,
jer mu je Niccolo kazao da me nisu pretraţili prije zatvaranja; to bijaše
poznato i Lorenzu, i ta bi okolnost moţda Lorenzu spasila ţivot da mi je
bijeg uspio, jer bi on tvrdio da je, primajući ĉovjeka iz ruku messera
granala, mogao pretpostaviti da je on već pretraţen. Messer granale bi

kazao da me je vidio kako izlazim iz postelje te da je bio siguran da nemam
uza se nikakva oruţja. Svoje je pismo završavao moleći me neka mu noţ
pošaljem po Niccolou, u kojega se mogu uzdati.

IznenaĊivala me lakovjernost tog redovnika. Kad sam vjerovao da

sam siguran da moja pisma ne idu u krive ruke, napisan mu kako nemam

snage da se uzdam u njegova Niccoloa te da svoju tajnu ne mogu povjeriti
ĉak ni papiru. MeĊutim, njegova su me pisma zabavljala. U jednom od njih
obavijestio me je o razlogu zbog kojeg u tamnici drţe grofa Asquinija koji
bijaše nepokretan, jer osim sedamdeset godina, smetao mu je i veliki trbuh
te noga koja nekoć bijaše slomljena a kasnije je slabo zarasla. Kazao mi je
da se taj grof, budući da nije bio bogat, u Udinama bavio advokaturom te
da je u gradskom savjetu branio seljaĉki staleţ od plemstva koje ga je
ţeljelo lišiti prava glasa u pokrajinskim skupštinama. Budući da su seljaĉki
zahtjevi narušavali javni mir, plemstvo se obrati sudu drţavnih inkvizitora

koji grofu Asquiniju naredi neka napusti svoje klijente. Grof Asquini
odgovori da ga gradski statut ovlašćuje da brani ustav, pa se nije pokorio;
ali inkvizitori ga šĉepaše unatoĉ statutu i baciše ga u tamnicu gdje se
nalazio već pet godina. On je kao i ja imao pedeset soldi dnevno, ali je
uţivao tu povlasticu da je sám raspolagao svojim novcem. Redovnik, koji

nikada nije imao ni prebite pare, kazao mi je mnogo zla o svom drugu i
njegovoj škrtosti. Rekao mi je da se u ćeliji s druge strane dvorane nalaze
dvojica plemića iz sedam općina[47] koji su takoĊer uhapšeni zbog

nepokornosti, a stariji od njih je poludio pa je stoga vezan. U nekoj drugoj
ćeliji bijahu dvojica biljeţnika.

Tih dana zatvoren je jedan markiz iz Verone, iz obitelji Pindemonte,
zato što se nije pokorio nareĊenju da se odazove. Taj je vlastelin uţivao
velike povlastice, pa ĉak i tu da je njegovim slugama bilo dopušteno da mu
vlastoruĉno predaju pisma. U zatvoru je ostao samo osam dana.

Kad sam odagnao svoje sumnje, moje me duševno stanje navede na
ovakvo umovanje: Htio sam se domoći slobode. Sipka koju sam imao
bijaše u odliĉnom stanju, ali nikako ne bijaše moguće da se njome
posluţim, zato što se svakoga jutra moja ćelija udarcima gvozdene poluge

provjeravala po svim zakucima osim na stropu. Nisam dakle mogao ni
pomišljati na drugo osim da izaĊem preko stropa, na taj naĉin da ga dam
probiti izvana. Onaj koji bi ga probio mogao bi pobjeći sa mnom
pomogavši mi da napravim otvor u velikom krovu palaĉe, još u toku iste
noći. Mogao sam se ponadati da će mi to poći za rukom ako na otvoru
budem imao druga. Kad se naĊem na krovu, vidjet ću šta se tamo bude
moglo uĉiniti; valjalo se dakle na to odluĉiti i poći. U obzir je dolazio samo
taj redovnik, koji je sa svojih trideset osam godina, mada nije baš bistro
rasuĊivao, ipak mogao izvršavati moja uputstva. Moradoh se dakle odluĉiti
da mu sve povjerim te da razmislim o tome kako da mu pošaljem svoju
šipku. Zapoĉeh tako što sam ga zapitao da li ţeli slobodu i da li se osjeća
sklon da poduzme sve ne bi li je se doĉepao bjeţeći zajedno sa mnom.
Odgovorio mi je da su i on i njegov drug spremni da uĉine sve samo da
skrše svoje lance, ali da je jalovo razmišljati o onome što je nemoguće. Pri
tome mi je potanko nabrojio teškoće, ĉime je ispunio ĉetiri stranice, što
nikada ne bih dovršio da sam ih htio izvesti naĉistac. Rekoh mu da me se
ne tiĉu općenite teškoće i da, uĉinivši svoj plan, nisam mislio na drugo doli
na rješavanje onih posebnih teškoća koje ne mogu povjeriti papiru. Obećah
mu slobodu ako mi da ĉasnu rijeĉ da će slijepo izvršavati moje naloge. On
mi obeća da će sve uĉiniti.

Tada mu napisah da imam zašiljenu ţeljeznu šipku dugaĉku
dvadeset palaca, koja bi mu trebala posluţiti da probije strop svoje ćelije
kako bi iz nje izišao; a kad jednom iziĊe, morao bi probiti zid koji nas
odvaja, kroz taj otvor prijeći da doĊe nad moju ćeliju, pa je odozgo probiti i
izvući me napolje. Kazah mu da neće više imati šta da radi ĉim to uĉini, jer
ću ja uĉiniti ostalo. Izvukao bih napolje i njega i grofa Asquinija.

On mi odgovori, da ću se, kad me bude izvukao iz ćelije, ipak još
uvijek nalaziti u zatvoru, koji će se od onoga prvoga razlikovati samo
veliĉinom. Napisao mi je da ćemo se naći u brlozima koji su takoĊer iza
trostrukih zakljuĉanih vrata. Veleĉasnom ocu odgovorih da mi je to
poznato te da ne ţelim da bjeţim kroz ta vrata. Moj plan bijaše uĉinjen, i
bijah siguran u njega, te od njega zatraţih samo taĉnost u izvoĊenju a

nikakve primjedbe. Trebalo je samo da razmisli o tome kako da u njegove
ruke dostavim moju šipku dugaĉku dvadeset palaca, a da onaj tko mu je

bude predavao za nju ne dozna, te da mi javi šta on o tome misli. U
meĊuvremenu trebalo je da mu Lorenzo kupi ĉetrdesetak-pedesetak slika
svetaca, dovoljno velikih da se njima pokrije ĉitava unutrašnja površina
njegove ćelije. Sve te vjerske slike neće u Lorenza pobuditi sumnju da mu
sluţe samo za to da bi njima prekrio otvor što će ga napraviti u stropu, i
kroz ikoji će izići. Za pravljenje tog otvora bit će mu potrebno nekoliko
dana, a Lorenzo ujutro neće moći vidjeti što je prethodnog dana uraĊeno,
zato što će slike biti vraćene na mjesto gdje su se ranije nalazile. Ja to
nisam mogao uĉiniti zato što sam bio sumnjiv, a nisu me smatrali toliko
poboţnim da bih mogao imati sve te slike. Rekoh mu neka to uĉini i neka
razmisli o tome kako da doĊe do moje šipke.

Misleći na to, naredih Lorenzu da mi kupi jednu Bibliju infolio koja
bijaše nedavno štampana, gdje bijaše i Vulgata I Septuaginta.[48] Pomislio
sam na tu knjigu nadajući se da ću iza uveza moći staviti polugu te je na taj
naĉin poslati redovniku; ali kad sam je primio, vidjeh da je šipka dva palca
dulja od Biblije, koja je imala taĉno stopu i po. Redovnik mi napisa da je
njegova ćelija već prekrivena slikama; a ja mu saopćih svoju nakanu s
Biblijom, kao i to da je iskrsla velika teškoća zbog duljine šipke koju nisam
mogao skratiti bez kovaĉkog alata. On mi odgovori, izrugujući se jalovosti
moje mašte, neka mu šipku pošaljem u svojoj lisiĉjoj bundi. Kazao mi je da
im Lorenzo bijaše rekao da imam tu lijepu bundu, te da grof Asquini ne bi
mogao izazvati nikakvu sumnju kad bi zatraţio da je vidi kako bi dao da
mu se kupi ista takva. Kazao mi je da je dovoljno da je pošaljem smotanu;

ali ja sam bio siguran da bi je Lorezo putem razmotao, jer smotana bunda
onoga tko je nosi više smeta negoli onda kad je razmotana. Ali, da ga ne

obeshrabrim te da ga u isto vrijeme uvjerim da nisam tako brzoplet kao on,
napisah mu neka samo pošalje po bundu. Slijedećeg jutra Lorenzo je
zatraţio, a ja mu je dadoh smotanu, ali bez šipke. Vratio mi ju je ĉetvrt sata
kasnije, kazavši mi da im se svidjela.

Sutradan mi redovnik napisa pismo u kojem je priznao da je kriv što
je dao loš savjet, ali mi je takoĊer kazao da sam pogriješio što sam ga
poslušao. Prema njegovim rijeĉima, poluga bijaše izgubljena, jer je
Lorenzo bundu donio već razmotanu, a šipku je zacijelo stavio u dţep. Sva
nada bijaše dakle izgubljena. Ja ga utješih i razuvjerih te ga zamolili neka
ubuduće bude manje brzoplet u svojim savjetima. Tada odluĉih da
redovniku šipku pošaljem u Bibliji, ali tako da upotrijebim siguran naĉin
kako bih Lorcnza sprijeĉio da pogleda krajeve debele knjiţurine. Kazah mu
dakle da ţelim proslaviti Miholje, i to uz dva velika pladnja makarona na

maslacu i s parmezanskim sirom. Htio sam dva pladnja zato što sam jedan
htio pokloniti diĉnoj osobi koja mi je posuĊivala knjige. Tada mi Lorenzo
reĉe da ta ista diĉna osoba ţeli proĉitati onu debelu knjigu što je stajala tri
cekina. Odgovorili mu da ću je poslati zajedno s pladnjem makarona, ali
mu rekoh da ţelim najveći pladanj što ga ima u kući, te da bih sam to htio
zaĉiniti. On mi obeća da će sve doslovce uĉiniti. U meĊuvremenu sam u

papir zamotao polugu i stavio je u hrbat uveza Biblije. Ona dva palca

jednoliko sam podijelio tako da je na obje strane iz Biblije virio po jedan
palac poluge. Stavivši na Bibliju onaj veliki pladanj makarona ispunjen
maslacem, bio sam siguran da će Lorenzove oĉi ostati prikovane uz maslac
iz straha da ga ne prospe po Bibliji, te da stoga neće imati vremena da se
nagledava na krajeve knjiţurine. Oca Balbija obavijestih o svemu,
preporuĉivši mu neka bude spretan dok iz Lorenzovih ruku bude primao

makarone, te neka dobro pripazi da ne uzme pladanj a nakon toga Bibliju,
već jedno i drugo zajedno, jer ako uzme pladanj, otkrit će Bibliju, pa bi
Lorenzo lako mogao ugledati ona dva preduga završetka.

Na Miholje, rano izjutra, pojavi se Lorenzo s velikim sudom u kome

su kipjeli makaroni; odmah stavih maslac na grijalicu da se rastopi i
spremih dva pladnja posipana parmezanom, kojeg mi je donio već
izribanog. Uzeh rupiĉastu ţlicu i poĉeh ih puniti, nakon svakog rukohvata
stavljajući na to maslaca i sira, a završio sam tek onda kad u veliki pladanj
namijenjen redovniku nije moglo više ništa stati. Makaroni su plivali u
maslacu koji je dodirivao rubove pladnja. Promjer toga pladnja bijaše
gotovo dvostruko veći od širine Biblije. Uzeh pladanj i postavih ga na
knjiţurinu što se nalazila pored vrata moje ćelije i, uzevši je na ruke,
poleĊine okrenute prema Lorenzu, kazan mu neka ispruţi ruke i pruţi

dlanove, te mu sve to veoma oprezno utrapih, i to polako, da maslac, koji je
izlazio iz pladnja, ne poteĉe po Bibliji. Povjeravajući mu taj vaţni teret
upiljio sam svoje oĉi u njegove, pa s najvećim zadovoljstvom vidjeh da ih
on ne odvraća s maslaca bojeći se da ga ne prospe. Htio je odnijeti
makarone a zatim se vratiti po Bibliju, ali ja mu smijući se kazah da bi tada
moj poklon izgubio svu svoju ljepotu. Napokon ga uze ţaleći se da sam
stavio odviše maslaca i govoreći da neće biti njegova krivnja ako ga prolije
po Bibliji. Bio sam uvjeren u pobjedu ĉim sam vidio Bibliju u njegovim
rukama, jer ona dva kraja šipke, koji od mojih oĉiju bijahu udaljeni za
ĉitavu širinu knjige, njemu, koji ju je drţao, postadoše nevidljivi. Nalazili

su se pored njegovih ramena, a on nije imao nikakva razloga da skrene
pogled te da zaviri prema bilo kojoj strani, gdje ga ništa nije moglo

zanimati. Jedina mu je briga bila da ravno drţi pladanj. Pratio sam ga

pogledom sve dok nisam vidio kako se spustio niz one tri stepenice da bi
ušao u predsoblje redovnikove ćelije. Ovaj se triput useknuo i time mi dao
ugovoreni znak da je sve stiglo u redu. Lorenzo se vrati da mi kaţe kako je
sve ispravno uruĉeno.

Ocu Balbiju trebalo je osam dana da u svom stropu napravi
dovoljno velik otvor, što ga je svakodnevno lako prikrivao slikom koju bi

odlijepio i ponovo prilijepio mrvicama kruha.

Osmog listopada napisa mi da je ĉitavu noć proveo radeći na zidu
koji nas je razdvajao, te da je uspio iz njega izvući samo jednu ploĉu;
pretjeravao je ocrtavajući mi teškoće oko odvajanja opeka što su bile
spojene suviše ĉvrstom ţbukom. Obećao mi je da će nastaviti, a u svim
svojim pismima ponavljao je da ćemo sebi oteţati poloţaj jer da nećemo

uspjeti. Odgovorih mu da sam siguran u suprotno.

Na ţalost, nisam bio ni u šta siguran, ali valjalo je tako postupiti ili
sve napustiti. Kako sam mu mogao reći da ni ja sam ne znam? Htio sam
otud izići, to je bilo sve što sam znao; i mislio sam samo o tome kako da
poduzmem neke korake i da poĊem naprijed te da se zaustavim tek onda
kad naiĊem na nešto nepremostivo. U velikoj knjizi iskustava proĉitao sam
i nauĉio da velike pothvate ne valja prouĉavati već ih izvoditi, ne
osporavajući sreći vlast nad svim onim što ljudi poduzimaju. Da sam te
uzvišene misterije saopćio moralnoj filozofiji oca Balbija, on bi mi rekao

da sam lud.

Njegov rad bijaše teţak samo u toku prve noći, ali kasnije, što je
izvlaĉio više opeka, utoliko mu je bilo lakše izvlaĉiti druge. Na kraju svog
posla ustanovio je da je iz zida uklonio trideset šest opeka.

Šesnaestog litopada oko jedan sat poslije podne, u trenutku kad sam
se zabavljao prevodeći jednu Horacijevu odu, zaĉuh neko toptanje iznad
svoje ćelije i tri lagana udarca šakom. Odmah odgovorih s tri jednaka
udarca; bijaše to dogovoreni znak kako bismo bili sigurni da se nismo
prevarili. Radio je do veĉeri, a sutradan mi napisa da će još istoga dana
dovršiti posao ako se strop moje ćelije sastoji samo od dva reda dasaka, jer
daske bijahu debele svega jedan palac. Uvjeravao me da će uĉiniti mali
kruţni kanal kao što sam ga pouĉio, te da će jako paziti da nipošto potpuno
ne probije posljednju dasku. Upravo to sam mu mnogo preporuĉivao, zato
što bi najmanji znak trunja u mojoj ćeliji ukazao na provalu izvana.
Uvjeravao me da će otvor biti tako dotjeran da će ga biti moguće dovršiti za

ĉetvrt sata. Taj ĉas sam već odredio za preksutradan, kako bih iz ćelije
izišao noću, da se u nju više ne vratim, jer, imajući druga, bio sam uvjeren
da ću u roku od tri-ĉetiri sata napraviti otvor u velikom krovu Duţdeve
palaĉe, da ću se popeti na sam krov pa da ću zatim već nekako potraţiti
najbolji naĉin, što će mi ga sluĉaj ukazati, da siĊem.

Tog istog dana, a bijaše to ponedjeljak, dva sata nakon podneva, baš
u vrijeme kad je otac Balbi radio, zaĉuh kako se otvaraju vrata prostorije
što se nalazila pored moje ćelije. Krv mi se sledi, ali nisam izgubio snagu
pa dvaput pokucah, što bijaše dogovoreni znak uzbune. Na taj znak trebalo
je da se otac Balbi brzo prebaci kroz rupu u zidu i vrati u svoju ćeliju. Ĉas
kasnije spazih Lorenza koji me zamoli za oproštenje što mi dovodi u
društvo nekog odrpanca i nepoćudnika. Vidjeh nekog ĉovjeka od
ĉetrdesetak-pedesetak godina, sitna, mršuljava, ruţna, slabo odjevena, s

crnom i okruglom vlasuljom, kojega odvezivahu dvojica zbira. Nisam
posumnjao u to da je to nekakav prostak, budući da mi ga je Lorenzo kao

takva najavio, i to u njegovu prisustvu, a da takvo oslovljavanje nije
zaĉudilo tu osobu. Lorenzu odgovorih da je sudi gospodar. Otišao je, pošto
mu je dao donijeti slamaricu, kazavši da mu sud daje deset soldi dnevno.

Moj mu novi drug odvrati:

— Neka mu ih bog vrati.

Razoĉaran tim nepredviĊenim dogaĊajem, pogledah tog prostaka

kojeg je otkrivala i sama njegova fizionomija. Mislio sam kako da ga
navedem na razgovor, kad on sam zapoĉe zahvalivši mi na slamarici koju
sam mu dao donijeti. Rekoh mu da će jesti sa mnom, a on mi poljubi ruku
zapitavši me moţe li ipak udesiti da mu daju onih deset soldi što mu ih je
sud odredio, a ja mu odgovorih da moţe. Tada je kleknuo i iz dţepa
izvukao krunicu, obazirući se posvuda po ćeliji.

— Šta traţite, prijatelju?

— Traţim, da prostite, neku sliku dell'immacolata Vergine
Maria,[49] jer ja sam kršćanin, ili barem kakvo ubogo raspelo, jer mi
nikada nije bilo toliko potrebno da se preporuĉim sv. Franji Asiškom, ĉije

ime nedostojno nosim, kao ovoga trenutka.

S mukom sam se suzdrţavao da ne prasnem u smijeh, ne zbog
kršćanske poboţnosti, koju sam štovao, već zbog njegova prijekorna
prizvuka. Iz njegove molbe za oproštenjem razabrao sam da me on smatra
Ţidovom, pa pohitah da mu dadnem Sluţbu presvete djevice,[50] ĉiju je
sliku poljubio, pa mi je vrati skromno rekavši da je njegov otac, robijaški

nadzornik, zanemario da ga dade nauĉiti ĉitati. Kaza mi da štuje presvetu
krunicu, o kojoj mi ispriĉa mnoštvo ĉudesa, što sam saslušao s anĊeoskim
strpljenjem, te me zamoli za dopuštenje da mi to ispripovjedi, postavivši
pred oĉi svetu sliku što se nalazila na naslovnoj stranici mog molitvenika.
Nakon krunice koju sam izmolio zajedno s njim upitah ga je li ruĉao, a on
mi odgovori da umire od gladi. Dadoh mu sve što sam imao, a on je sve
progutao proţdrljivo kao vuk, ispio je svo vino što sam ga imao, a kad je
bio pripit, poĉe plakati a zatim naklapati o svemu i svaĉemu. Upitah ga za
razlog njegovoj nevolji, i evo što mi je ispriĉao:

— Moja jedina strast na tom svijetu, dragi moj gospodaru, oduvijek
bijaše slava ove svete Republike kao i taĉno pokoravanje njenim zakonima.
Uvijek budan na lopovluke varalica, ĉiji se zanat sastoji u tome da varaju i
svog vladara lišavaju njegovih prava, kao i to da skrivaju ono što

poduzimaju, nastojao sam otkriti njihove tajne i uvijek sam messeru grandu
vjerno prenosio sve što sam uspio otkriti. Istina je da su me za to plaćali, ali
novac što su mi ga davali nikada mi nije priĉinjao toliko zadovoljstva kao
što bijaše ono koje sam osjećao videći da sam od koristi slavnom

evangelistu sv. Marku. Uvijek sam se rugao predrasudama onih koji imenu
doušnika pridaju zle primisli. To ime zvuĉi loše samo ušima onih koji ne
vole vladu, jer doušnik nije drugo doli prijatelj drţavnog dobra, pošast
zloĉinaca i vjerni podanik svoga vladara. Kad je rijeĉ o tome da pokrenem
svoju revnost, osjećaj prijateljstva — koji moţe imati stanovitog djelovanja
na druge — na mene nije nikada utjecao, a još manje ono što se naziva
zahvalnost, te sam se ĉesto zaklinjao da ću šutjeti samo da bih od nekoga
izvukao kakvu vaţnu tajnu, a ĉim bih je saznao, taĉno bih je prenio, budući
da me je moj ispovjednik uvjeravao da je mogu otkriti, ne samo zato što —
kad sam je davao — nisam imao namjeru da je odrţim, već i zato što
nikakve zakletve, kad je rijeĉ o općem dobru, ne vaţe. Moja je revnost
tolika da bih odao i vlastitog oca, a umio bih ušutkati i prirodu. Ima tome
tri sedmice kako sam na Isoli, malenom otoĉiću gdje sam prebivao,
zamijetio veliko šurovanje ĉetvoro ili petoro uglednih osoba iz grada, za

koje sam znao da su nezadovoljne vladom zbog nekakve otkrivene i
zaplijenjene krijumĉarske robe, a zbog toga su glavni krivci morali ispaštati
kaznu zatvora. Prvi kapelan ţupe, roĊen kao podanik Njenog carskog
veliĉanstva, bijaše umiješan u tu spletku, koju sam ja odluĉio rasvijetliti. Ti
su se ljudi uveĉe skupljali u jednoj prostoriji krĉme gdje se nalazila
nekakva postelja. Pošto bi nešto popili i porazgovarali, oni su se razilazili.
Jednoga dana kad sam sobu našao otvorenu i praznu, te kad sam bio

siguran da me nitko nije opazio, hrabro odluĉih da se sakrijem pod onu
postelju. Predveĉe doĊoše oni moji ljudi pa su razgovarali o gradu Isoli, za
koju su kazali da ne spada pod nadleštvo sv. Marka već pod Tršćansku
kneţevinu jer na nju se nikako ne moţe gledati kao na dio mletaĉke Istre.
VoĊi urote, koji se nazivao Pietro Paolo, kapelan kaza, ako on i ostali ţele
potpisati jedan spis, da će ga on osobno podastrijeti carskom poslaniku, te
da će se carica ne samo domoći grada već da će ih i nagraditi. Svi rekoše

kapelanu da su spremni, a on preuze na se da sutradan odnese spis, te da
odmah krene u Veneciju kako bi ga što prije podnio poslaniku. Odluĉio

sam da osujetim taj njihov podli plan, iako je jedan od urotnika bio moj
krsni kum, što je duhovno srodstvo koje mu je kod mene stvaralo
nepovrediv poloţaj, svetiji negoli da mi je roĊeni brat. Nakon njihova
odlaska, izvukoh se posve lako, prosudivši da je beskorisno da se sutradan
ponovo izlaţem novoj opasnosti krijući se ispod istog kreveta. Dosta sam
otkrio. U ponoć odoh ĉamcem i sutradan sam prije podneva bio ovdje, gdje
sam dao da mi napisu imena šestorice buntovnika, te popis odnesoh tajniku
drţavnih inkvizitora ispriĉavši mu sve o toj stvari. On mi naloţi da sutradan
zarana odem do messera, koji će mi dati jednog ĉovjeka s kojim ću poći na
Isolu kako bih mu pokazao tog kapelana, koji vjerojatno još nije otišao.
Nakon toga se nisam više trebao ni u šta miješati. Izvršio sam njegov nalog.
Messer mi dade onog ĉovjeka, povedoh ga na Isolu, pokazah mu kapelana i
poĊoh za svojim poslom. Poslije ruĉka, dade me pozvati onaj moj krsni
kum da ga doĊem obrijati, jer ja sam brijaĉ. Pošto sam ga obrijao, dao mi je
ĉašu odliĉnog refoška i nekoliko kriški kobasice s bijelim lukom. Tad mi
dušu obuze kumovska ljubav, uhvatih ga za ruku i plaĉući iz svega srca

savjetovah mu neka napusti prijateljevanje s kapelanom, a osobito neka ne
potpisuje onaj papir koji mu bijaše poznat. On mi tada kaza da on nije s
kapelanom veći prijatelj negoli s drugima i zakle se da ne zna o kakvom to
spisu govorim. Ja se na to poĉeh smijati i kazah mu da sam se šalio, te ga
napustih, pokajavši se što sam poslušao glas svog srca. Sutradan ne vidjeh
ni onoga ĉovjeka ni kapelana, a osam dana kasnije napustih Isolu i doĊoh
ovamo. Otišao sam posjetiti messera grandea, koji me smjesta dade
zatvoriti, i evo me s vama, dragi moj gospodaru. Zahvaljujem sv. Franji što
se nalazim u društvu dobra kršćanina koji je ovdje iz razloga za koje me
nije briga jer nisam radoznao. Prezime mi je Soradaci a ţenino ime je
Legrenzi; ona je kći tajnika Vijeća desetorice i pošla je za me prezrevši sve
predrasude. Bit će da je zdvojna ne znajući što se sa mnom desilo, ali se
nadam da ću ovdje ostati samo kraće vrijeme. Tu se sigurno nalazim samo
zbog tajnikove udobnosti, jer me on mora preslušati.

Nakon te drske pripovijesti, koja mi je pokazala kojoj vrsti pripada
to ĉudovište, napravih se kao da ga ţalim i pohvalivši njegovo rodoljublje
predskazah mu da će za nekoliko dana biti slobodan. Pola sata kasnije on je
zaspao, a ja ocu Balbiju sve napisah, upozorivši ga da smo dolaskom tog

nametnika prisiljeni obustaviti posao i odgoditi ga za povoljniju priliku.

Sutradan naredih Lorenzu da mi kupi drveno raspelo i sliku Bogorodice, te
da mi donese boĉicu svete vode. Soradaci od njeg zatraţi svojih deset soldi,
a Lorenzo mu prezrivo dade dvadeset. Naloţih mu neka mi donese ĉetiri
puta više vina i bijelog luka, jer to bijahu poslastice za mog druga. Nakon
njegova odlaska, iz knjige vješto izvukoh pismo oca Balbija koji mi je
oslikao svoj strah. U ćeliju se vratio više mrtav nego ţiv te je brzo stavio
svetu sliku preko otvora. Razmišljao je o tome kako bi zacijelo sve bilo
izgubljeno da je Lorenzu palo na um da Soradacija stavi u njegovu ćeliju
umjesto da ga zatvori sa mnom. Tamniĉar ga ne bi zatekao u ćeliji, a opazio

bi i onu rupu.

Saslušavši Soradacijevo kazivanje, zakljuĉih da će on zacijelo biti
podvrgnut preslušavanjima jer ga je tajnik po svoj prilici dao zatvoriti ili
zbog sumnje da je klevetao ili zbog netaĉnog izvještavanja. Odluĉih dakle

da mu povjerim dva pisma koja mi ne bi prouzrokovala ni zla ni dobra ako

bi ih odnio onima na koje bi bila naslovljena, a moglo bi mi biti od velike

koristi ako ih taj izdajnik preda tajniku da bi mu time dokazao svoju
vjernost. Provedoh dva sata pišući olovkom ta dva pisma. Sutradan mi
Lorenzo donese raspelo, sliku Bogorodice, bocu svete vode i sve ostalo što
mu bijah naloţio.

Pošto sam dobro nahranio onog prostaka, rekoh mu da bih ga htio
zamoliti za uslugu o kojoj zavisi moja sreća.

— Dragi moj Soradaci, raĉunam na vaše prijateljstvo i na vašu

hrabrost. Evo dva pisma za koja vas molim da ih odnesete na pravu adresu
ĉim vas puste na slobodu. O vašoj vjernosti ovisi moja sreća, ali morate ih

dobro sakriti jer smo obojica izgubljeni ako ih, kad budete odavde izlazili,
naĊu kod vas. Stoga morate na ovo raspelo i na ovu Bogorodicu priseći da
me nećete iznevjeriti.

— Spreman sam, gospodaru, da se zakunem na što god vi hoćete. I
odviše sam vam zahvalan a da bih vas mogao odati.

Na to poĉe plakati i nazivati sebe nesretnikom što sam mogao i
naĉas posumnjati u njegovu vjernost i iskrenost. Pošto sam mu poklonio
jednu košulju i kapu, otkrih se, ćeliju poškropih svetom vodicom, te pred

dvjema svetim slikama izgovorih rijeĉi zavjetovanja, uz prizivanja koja
nisu imala nikakva smisla, ali koja su baš zato strašno djelovala na njega, a
nakon nekoliko znakova kriţa natjerah ga da klekne i da se uz proklinjanja
od kojih bi ĉovjek zadrhtao zakune da će odnijeti ona pisma. Zatim mu ih
dadoh, a on reĉe da će ih ušiti na leĊima kaputa, izmeĊu tkanine i podstave.

Bio sam uvjeren da će ih predati tajniku i stoga sam se posluţio
svom svojom vještinom kako ne bi iz naĉina pisanja razabrali moje

lukavstvo. Bila su sastavi jela tako da su mi mogla pribaviti blagonaklonost
suda, a moţda ĉak i njegovo poštovanje. Pisao sam gospodinu Bragadinu i
veleĉasnom Grimaniju, te im kazah neka budu spokojni i neka ne tuguju

nad mojom sudbinom jer se s razlogom nadam skoroj slobodi. Kazao sam
im da će prilikom mog izlaska ustanoviti da mi je ta kazna donijela više
dobra nego zla, jer u Veneciji takav popravak ne bijaše nikom potrebniji
nego meni. Molio sam gospodina Bragadina neka mi za zimu pošalje
podstavljene ĉizme, budući da mi je ćelija dovoljno visoka da u njoj mogu
stajati i šetati. Nisam htio da Soradaci sazna da su moja pisma tako
neduţna, jer bi mu moglo pasti na pamet da se poigra ĉestita ĉovjeka i da ih

odnese na pravo mjesto.

TRINAESTO POGLAVLJE
Soradacijeva izdaja Ť Naĉin kojim se sluţim da ga zaslijepim Ť Otac Balbi
sretno završava svoj posao Ť Izlazim iz svoje ćelije Ť Nezgodna razmišljanja

grofa Asquinija Ť Ĉas odlaska

Dva ili tri dana kasnije, kad je odbijala Terza, pope se Lorenzo i sa
sobom povede Soradacija. Videći da se ne vraća, povjerovah da ga više
neću ni vidjeti; ali dovedoše mi ga natrag predveĉe, što me malko iznenadi.
Nakon Lorenzova odlaska kaza mi da ga je tajnik osumnjiĉio da je
upozorio onoga kapelana, zato što taj svećenik nikada nije otišao do
poslanika, a kod njega nije naĊen nikakav dokument. Kazao mi je da su ga
poslije duga ispitivanja stavili posve samog u neku veoma malu tamnicu,
gdje je ostavljen sedam sati, a zatim su ga ponovo svezali i tako ga opet
odveli tajniku, koji ga je tjerao da prizna da je nekome na Isoli rekao neka
se svećenik više onamo ne vraća, što dakako nije mogao priznati jer to
nikome nije kazao. Naposljetku je tajnik pozvonio pa su ga ponovo odveli

k meni[51].

S ogorĉenjem spoznah da je moguće da ga još zadugo ostave sa
mnom. Noću napisah ocu Balbiju o ĉitavom tom dogaĊaju. Upravo sam se

tamo naviknuo na pisanje u tmini.

Sutradan, pošto sam progutao juhu, htjedoh se uvjeriti u ono u što
sam već sumnjao.

— Ţelim — obratih se doušniku — nešto dodati u onom pismu što
sam ga napisao gospodinu Bragadinu. Dajte mi ga, a poslije toga ponovo
ćete ga ušiti.

— To je opasno — odvrati mi on — jer ovog trenutka mogao bi
netko naići i zateći nas.

— Neka doĊe. Vratite mi pisma.

Tada se ono ĉudovište baci preda me na koljena i zakle mi se da ga
je, kad se drugi put pojavio pred onim strašnim tajnikom, obuzelo nekakvo
jako drhturenje i neizdrţivo tištanje u leĊima, upravo na onom mjestu gdje
su se nalazila pisma, a kad ga je tajnik upitao što mu je, nije se mogao
suzdrţati a da mu ne kaţe istinu. Ovaj je tada pozvonio i, nakon što ga je
Lorenzo odvezao i skinuo mu kaput, rašio je ona pisma, koja je tajnik
proĉitao a zatim ih stavio u jednu ladicu. Dodao je da mu je tajnik kazao da

bi se već doznalo da je kojim sluĉajem odnio ona pisma te da bi ga ta
njegova greška stajala ţivota.

Ja se tada napravih kao da mi je pozlilo. Prinesoh ruke licu, na

koljenima se bacih na postelju pred raspelo i Bogorodicu, pa ih zamolih za
osvetu protiv ĉudovišta koje me izdalo prekršivši najsveĉaniju od svih

zakletvi. Nakon toga legoh na bok, lica okrenuta prema zidu, i bijah toliko
uporan da sam ĉitav dan ostao u tom poloţaju, ne progovorivši ni jedne
jedine rijeĉi, praveći se da ne ĉujem plaĉ, krikove i pokajniĉke izjave onog
podlaca. Divno sam odglumio ulogu u komediji ĉiju sam cjelokupnu radnju
već imao u glavi. U toku noći napisah ocu Balbiju neka doĊe taĉno u
devetnaest sati, ni minutu prije ni minutu kasnije, kako bi dovršio svoj
posao te neka radi samo ĉetiri sata, tako da ode upravo onda kad zaĉuje da
izbijaju dvadeset tri sata. Rekoh mu da naša sloboda ovisi upravo o toj
taĉnosti te da se nema ĉega bojati.

Bijaše dvadeset i peti listopada, i pribliţavahu se dani kad sam
trebao ostvariti svoj plan, ili ga zauvijek napustiti. Drţavni inkvizitori, pa
ĉak i tajnik, svake su godine odlazili da prva tri dana mjeseca studenoga
provedu u nekom selu na kopnu. U ta tri prazniĉna dana svojih gospodara
Lorenzo bi se uveĉe opio, odspavao do Terze, pa bi se tek veoma kasno
pojavljivao u Piombima. Sve sam to doznao još prije godinu dana. Iz
opreza sam za bijeg morao odabrati jednu od te tri noći, kako bih bio
siguran da to neće biti otkriveno rano ujutro. Drugi razlog mojoj hitnji, što
me navelo da tu odluku donesem u vrijeme kad više nisam mogao sumnjati
u zloĉinaštvo onog svog druga, bijaše takoĊer veoma jak i ĉini mi se da
zavreĊuje da ga potanje opišem.

Najveće olakšanje što ga moţe oćutjeti ĉovjek u nevolji jest nada da
će uskoro iz nje izaći; on već vidi onaj sretni trenutak kad će ugledati kraj
svojoj nevolji, raduje se da to neće okasniti i uĉinio bi sve samo da dozna
taĉno vrijeme kada će se to desiti. Ali nitko ne moţe znati kada će se desiti
nešto što ovisi o tuĊoj volji, osim ako mu to onaj drugi ne kaţe. MeĊutim,
ĉovjek postavši nestrpljiv i slab, naposljetku povjeruje da je na neki okultni
naĉin moguće otkriti taj trenutak. Bog to zacijelo zna, kaţe on, i moţe
milostivo dopustiti da mi sluĉaj otkrije taĉno vrijeme ţuĊenog trenutka.
Dok radoznao ĉovjek tako umuje, on ne oklijeva da zapita sudbinu, bilo da
je sklon ili nesklon da povjeruje kako je neumitno sve što mu ona uzmogne
reći. Takav bijaše duh onih što su nekoć traţili savjete od proroĉanstava;
takav je i duh onih što još dan-danas zapitkuju kabale i koji otkrića traţe u

kakvom odlomku Biblije ili nekom Verligijevu stihu, što je toliko
proslavilo one sortes virgilianae[52] o kojima nam priĉaju toliki pisci.

Ne znajući kojim naĉinom da se posluţim kako bih sudbinu prisilio
da mi pomoću Biblije otkrije trenutak kad ću se domoći slobode, odluĉih se
da zapitam boţanski ep Bijesnog Orlanda od meštra Ludovica Ariosta,
kojega bijah stoput proĉitao a koji mi, tu u tamnici, još uvijek pruţaše
tolike uţitke. Oboţavao sam njegov boţanski dar, te sam vjerovao da je on
mnogo pogodniji od Vergilija da mi predskaţe sreću.

S tom pomisli postavih jedno kratko pitanje kojim sam onu toboţnju

inteligenciju zapitao u kojem se to Ariostovu pjevanju nalazi predskazanje
o mojem osloboĊenju. Nakon toga stvorih jednu obrnutu piramidu
sastavljenu od brojeva što bijahu rezultat rijeĉi mog pitanja, te

oduzimanjem svakog para znamenki od brojke devet ustanovih da mi je
posljednji broj devet. Tada utvrdih da mi se traţeno predskazanje nalazi u

devetom pjevanju. Jednakim sam postupkom saznao u kojem se odlomku
nalazi isto predskazanje, a tada rezultat bijaše brojka sedam. Radoznao da

napokon saznam u kojem se stihu tog istog odlomka nalazi ono
proroĉanstvo, istim postupkom doĊoh do broja jedan. Imajući dakle brojke
9, 7, 1, uzeh spjev i uzbuĊena srca pronaĊoh deveto pjevanje, sedmu

stranicu, prvi stih:

Tra U fin d'Ottobre, e U capo di Novembre18 Taĉnost tog stiha te
njegova odreĊenost uĉiniše mi se toliko divni da neću reći da sam u to
sasvim povjerovao, ali ĉitalac će mi oprostiti ako sam odluĉio da i ja sa
svoje strane uĉinim sve što je ovisilo o meni kako bih tom proroĉanstvu
pomogao da se obistini. Pri tome je neobiĉno to što tra U fin d'ottobre, e U
capo di novembre moţe da bude samo ponoć, a ja sam odonud izišao, kao
što će ĉitalac i sam vidjeti, taĉno na znak ponoćnog zvona trideset prvog
listopada. Uz to molim ĉitaoca neka se ne prevari, nakon tog vjernog
pripovijedanja, smatrajući me praznovjernim. Ja o tome pripovijedam zato
što je to istinito i neobiĉno, kao i zato što se moţda ne bih spasio da se
nisam na to obazirao. Ta ĉinjenica pouĉit će sve one koji još ne bijahu
iskusili da se štošta nikada ne bi zbilo da nije bilo predskazanja. Sam ĉin
pravi uslugu proroĉanstvu time što ga obistinjuje. Ako do tog ĉina ne doĊe,
predskazanje postaje bezvrijedno; ali dobrostiva ĉitaoca upućujem na opću
povijest, gdje će naći mnoga zbivanja koja se nikada ne bi odigrala da nisu

bila predskazana. Molim da mi se oprosti na ovom udaljavanju.

Evo kako provedoh ĉitavo to jutro, sve do devetnaest sati, kako bih
utjecao na duh one opake ţivotinje, kako bih u njegov slabašni razum
zaprepašćujućim slikama unio pomutnju, te da ga time onesposobim da mi
napakosti. Ujutro, pošto nas je Lorenzo napustio, rekoh Soradaciju neka
doĊe jesti juhu. Podlac je leţao, a Lorenzu bijaše kazao da je bolestan. Ne
bi se usudio doći da ga nisam pozvao. Ustade i pruţivši se potrbuške do
mojih nogu, poljubi ih i grcajući u suzama kaza mi da će još istog dana
umrijeti ako mu ne oprostim, te da već osjeća poĉetak prokletstva zbog
osvete Bogorodice koju bijah prizvao protiv njega. Osjećao je grĉeve što
mu kidahu utrobu, a jezik mu bijaše prekriven mjehurima. Pokaza mi ga, i

vidjeh da je zaista pokriven oteklinama, no nije mi poznato da li ih je imao
prethodne veĉeri. Nisam se mnogo trudio da ga pregledam, pa da vidim
govori li istinu. Za mene bijaše probitaĉnije da se priĉinim kako mu
vjerujem, pa ĉak i da mu dadnem nadu u oprošten je. Trebalo mu je dakle
dati da jede i pije. Izdajnik je moţda nakanio da me prevari, ali kako sam ja
odluĉio da prevarim njega, preostajalo je još samo da se vidi tko je od nas
dvojice vještiji. Spremio sam mu takav napad od kojeg se neće moći

obraniti.

Zaĉas poprimih izgled ĉovjeka nadahnuta milošću boţjom i

zapovjedili mu da sjedne.

— Pojedimo ovu juhu — rekoh mu — a zatim ću vam objaviti
sreću. Znajte da mi se u praskozorje ukazala Bogorodica od krunice te da
mi je naredila da vam oprostim. Vi nećete umrijete i odavde ćete izići
zajedno sa mnom. Preneraţen, pojeo je sa mnom juhu ostavši na koljenima
budući da nije bilo stolica, zatim sjede na slamaricu kako bi me saslušao.

Evo moje besjede:

— Tuga što ste mi je nanijeli svojom izdajom prouzrokovala je to
da sam ĉitavu noć proveo ne spavajući, zato što će ona pisma koja ste vi
dali tajniku, budući da su ih proĉitali drţavni inkvizitori, zacijelo dovesti do
toga da me osude na doţivotno zatoĉeništvo. Priznajem da mi je jedina
utjeha bila da ćete za tri dana sigurno umrijeti pred mojim oĉima. Budući
da mi glava bijaše puna osjećaja nedostojna jednog kršćanina, jer bog nam
nalaţe da praštamo, u praskozorje mi drijem podari pravo priviĊenje.
Ugledah ovu Bogorodicu, ĉiju sliku ovdje vidite, kako je oţivjela, kako se
miĉe, stavši preda me, otvorivši usta i ovako mi progovorivši: »Soradaci
vjeruje u moju svetu krunicu, ja ga štitim, ţelim da mu oprostiš, pa će
prokletstvo što ga je na se navukao odmah prestati da djeluje. U ime
nagrade za tvoje velikodušno djelo, naredit ću jednome od mojih anĊela da

poprimi ljudsko obliĉje, da odmah siĊe s neba i da razvali strop tvoje ćelije
pa da te za pet-šest dana izvuĉe napolje. Taj anĊeo će svoje djelo zapoĉeti
danas u devetnaest sati, a radit će sve do pola sata prije zalaska sunca, jer se
još za dana mora vratiti na nebo. Izlazeći odavde u pratnji mog anĊela,
povest ćeš i Soradacija; pobrinut ćeš se za njega pod uvjetom da se okani
doušniĉkog poziva. Sve ćeš mu kazati.« Završivši tu besjedu Bogorodica

nestade, a ja se probudih.

Zadrţavši najveću ozbiljnost, promatrah lice tog izdajnika koji se
kanda skamenio. Uzeh tada svoj molitvenik, svetom vodom poškropih
ćeliju i poĉeh se praviti kao da se molim bogu, cjelivajući s vremena na
vrijeme sliku Bogorodice. Jedan sat kasnije ona ţivotinja, koja uopće nije
progovorila, iznebuha me upita u koliko sati onaj anĊeo treba da siĊe s neba
i hoćemo li ga ĉuti dok bude razvaljivao ćeliju.

— Siguran sam da će doći u devetnaest sati, da ćemo ga ĉuti dok
bude radio te da će otići u dvadeset tri sata; a ĉini mi se da je anĊelu
dovoljno ĉetiri sata rada.

— Moţda ste sanjali.

— Siguran sam da nisam sanjao. Jeste li odluĉili da napustite
špijunski poziv?

Umjesto da mi odgovori, on zaspi, a probudio se tek dva sata
kasnije upitavši me moţe li odgoditi svoju zakletvu o tome da će napustiti

svoj zanat.

— Moţete to odgoditi — odgovorili mu, — sve do ĉasa kad anĊeo
uĊe ovamo da me povede sa sobom; ali upozoravam vas da ću vas ostaviti
ovdje ako zakletvom ne odustanete od onog vašeg opakog zanata, jer takav
je nalog što sam ga primio od Bogorodice.

Tada zamijetili njegovo zadovoljstvo, jer on bijaše tvrdo uvjeren da
anĊeo neće doći. Izgledao je kao da me ţali. Nikako da doĉekam da

odzvoni devetnaesta ura, a ta me je lakrdija jako zabavljala jer bijah siguran
da će dolazak onoga anĊela zauvijek pomutiti nesretni um te ţivotinje. To
bi, na na moju veliku ţalost, moglo biti promašeno samo u sluĉaju ako je

Lorenzo zaboravio odnijeti knjigu.

U osamnaest sati htjedoh ruĉati i napih se vode. Soradaci je ispio
sve vino a za desert izjede sav ĉešnjak što sam ga imao; to bijaše njegova
poslastica. Kad zaĉuh da izbija devetnaest sati, bacih se na koljena i glasom
od kojeg je uzdrhtao natjerah i njega da uĉini isto. Posluša me, gledajući u

me kao luĊak svojim prestravljenim oĉima. Kad sam ĉuo laganu buku koja

je ukazivala na to da netko prolazi kroza zid, rekoh mu:

— Dolazi anĊeo.

Tada se ispruţih potrbuške a u isto vrijeme udarih ga po ramenima,
što i njega baci u isti poloţaj. Za vrijeme lomljenja nastade jaka buka, te
ostadoh tako ispruţen dobrih ĉetvrt sata. Nisam li se imao ĉemu smijati
primijetivši da je onaj nitkov ostao nepomiĉan u istom stavu? Ali nisam se
smijao. U pitanju bijaše bogougodno djelo da ga natjeram u ludilo Ili barem
u stanje bjesomuĉnosti. Njegova prokleta duša mogla je postati ljudska tek
onda kad bi bila utopljena u strahu. Ja tri i po sata provedoh ĉitajući a on
moleći krunicu, zadrijemavši s vremena na vrijeme, ali se nikako nije
usuĊivao štogod zaustiti i samo bi pogledavao u strop kad god bi ĉuo
škripanje daske koju je redovnik raskidao. U svojoj gluposti glavom je
pokazivao prema slici Bogorodice, te ništa ne bijaše smješnije od toga. Kad
zazvoniše dvadeset tri sata, kazah mu neka se povede za mnom, jer anĊeo
treba da ode; prostresmo se, otac Balbi ode te više nismo ĉuli nikakve buke.
Ustavši, na licu tog opakog ĉovjeka ugledah više smetenost i stravu a
manje razumno ĉuĊenje.

Malko sam se zabavljao razgovarajući s njim da ĉujem kako on
umuje. Govorio je još uvijek plaĉući, a rijeĉi mu bijahu sumanute; bijaše to
niz misli od kojih nijedna nije imala svoj slijed. Priĉao je o svojim
grijesima, o svojim naroĉitim sklonostima, o svojoj revnosti prema sv.
Marku, o svojim duţnostima prema vladaru, te je toj zasluzi pripisivao

milost koju mu je tada ukazala Bogorodica, pa sam na to morao podnijeti
dugu pripovijest o ĉudesima krunice koju mu je ispriĉala njegova ţena, ĉiji
ispovjednik bijaše neki dominikanac. Kazao mi je da ne moţe odgonetnuti
šta bih mogao s njime uĉiniti, budući da je bio puka neznalica.

— Bit ćete u mojoj sluţbi, i imat ćete sve što vam bude potrebno te
se više nećete morati baviti opasnim i prljavim zanatom doušnika.

— Ali nećemo više moći ostati u Veneciji.

— Naravno da nećemo. AnĊeo će nas odvesti u neku drţavu koja
neće pripadati sv. Marku. Pristajete li da mi se zakunete na to da ćete
napustiti taj zanat? A ako se i zakunete, hoćete li ponovo postati

krivokletnik?

— Ako se zakunem, neću više iznevjeriti datu zakletvu, to je

sigurno; ali priznajte da bez mog krivokletstva vi ne biste dobili milost koju

vam je Bogorodica ukazala. Moja je nevjera uzrok vašoj sreći. Morate mi

dakle biti zahvalni i voljeti tu moju izdaju.

— Volite li vi Judu koji je izdao Isusa Krista?

— Ne volim.

— I sami dakle vidite da ĉovjek mrzi izdajnika i da u isto vrijeme
oboţava providnost koja umije iz zla izvući dobro. Dragi moj, vi ste dosad
bili zlikovac. Uvrijedili ste boga i Bogorodicu, i ovoga ĉasa ne ţelim od vas
više primiti zakletvu, osim ako ispaštate svoj grijeh.

— Kakav sam to grijeh poĉinio?

— Zgriješili ste ohološću, pretpostavivši da vam moram biti
zahvalan zato što ste tajniku predali moja pisma.

— Kakva je dakle pokora za taj grijeh?

— Evo je. Sutra kad doĊe Lorenzo, morate ostati nepomiĉni na
slamarici, licem okrenuti prema zidu i uopće ne smijete pogledati u
Lorenza. Ako vam on štogod kaţe, morate mu odgovoriti, i ne svrnuvši
pogled na njega, da niste mogli spavati. Obećavate li mi da ćete poslušati?

— Obećavam vam da ću uraditi sve što mi kaţete.

— Obećajte to ovoj svetoj slici. Brzo.

— Obećavam vam, presveta Bogorodice, da prilikom Lorenzova
dolaska neću u njega pogledati te da se neću maknuti sa slamarice.

— A ja vam se, presveta Bogorodice, utrobom Isusa Krista, vašeg
Boga i sina, zaklinjem da ću, ĉim opazim da se Soradaci okrenuo prema
Lorenzu, smjesta pritrĉati i zadaviti ga u vašu ĉast i slavu.

Upitah ga ima li nešto protiv takve moje zakletve, a on mi odvrati

da je zadovoljan. Tada mu dadoh jesti i rekoh mu neka legne jer sam se
trebao naspavati. Dva sata utroših pišući redovniku ĉitavu tu priĉu i kazah
mu, ako je otvor dovršen, da ne mora više dolaziti na strop moje ćelije,
osim za to da sruši dasku i uĊe. Rekoh mu da ćemo izići noću trideset
prvog listopada te da će nas biti ĉetvoro, raĉunajući njegova i mog druga.
Bijaše to dvadeset osmoga. Sutradan me redovnik zarana obavijesti da je
maleni ţlijeb napravljen te da se na moju ćeliju mora popeti samo da je
otvori, a bio je siguran da će to moći uĉiniti u ĉetiri minute. Soradaci je
divno izveo svoju pokoru. Pravio se da spava, pa ga Lorenzo nije ĉak niti

oslovio. Ja sam prikovao pogled na njega i vjerujem da bih ga zaista

zadavio, samo da sam vidio da je okrenuo glavu prema Lorenzu, jer za

izdaju bi mu bilo dovoljno da namigne.

Taj dan provedoh niţući mu uzvišene besjede koje ulijevahu
fanatizam, ostavivši ga na miru tek kad vidjeh da je opijen i spreman da
zaspi, ili gotov da dobije grĉeve zbog snage metafizike koja bijaše posve
tuĊa i nova njegovoj glavi, što je svoje sposobnosti razvijala samo zato da
izmišlja lukavstva doušnika.

Smeo me kazavši mi da nikako ne moţe shvatiti da je jednom
anĊelu potrebno toliko mnogo rada da provali u moju ćeliju; ali ja ga
odmah razuvjerih rekavši mu da on ne radi kao anĊeo već kao ĉovjek, a uz
to mu kazah da je njegova zlobna pomisao tog istog ĉasa uvrijedila

Bogorodicu.

— I vidjet ćete — rekoh mu — da zbog toga grijeha anĊeo danas
neće doći. Vi još uvijek mislite ne kao ĉestiti, poboţan i bogobojazan
ĉovjek, već kao okorjeli grešnik koji vjeruje da ima posla s messer
grandeom i ţbirima.

On tada briţne u plaĉ. Razveselio sam se videći ga oĉajnog kad je
odzvonilo devetnaest sati, i kad se ne zaĉu dolazak anĊelov. Ja tada poĉeh
jadikovati, što ga baci u oĉajanje, i ostavih ga da ĉitav taj dan provede u
snuţdenosti. Sutradan nije otkazao poslušnost, i kad ga Lorenzo upita je li
zdrav, odgovorio mu je a da ga nije ni pogledao. Tako proĊe i naredni dan,

sve dok napokon Lorenza ne ugledah posljednji put trideset prvoga ujutro,

kad mu dadoh knjigu u kojoj sam redovnika obavijestio neka u sedamnaest
sati doĊe srušiti pokrov na otvoru. Sada više nisam strahovao od nekog
nepredviĊenog dogaĊaja, budući da sam od samoga Lorenza doznao da su i
inkvizitori i tajnik otišli na ladanje. Nisam morao strahovati zbog dolaska
nekog novog gosta te nije više bilo potrebe da budem obazriv prema tom

podlom nitkovu.

Ali evo opravdanja koje mi je moţda neophodno pred nekim
ĉitaocima koji bi mogli krivo suditi o mojoj religiji i moralu, prema mom
zloupotrebljavanju naših svetih otajstava, kao i prema zakletvi što sam je
zahtijevao od onoga glupana te zbog laţi koje sam mu napriĉao o
Bogorodiĉinom ukazivanju.

Moj je cilj da ispriĉam priĉu o svom bijegu, sa svim njenim istinitim
okolnostima što su ga popratile, pa vjerujem da mi je duţnost da ništa ne
sakrijem. Ne mogu reći da se ispovijedam, jer ne osjećam da me mori bilo

kakvo pokajanje, a ne mogu kazati niti to da se hvalim jer sam se nerado

sluţio laţima. Da sam na raspolaganju imao neke bolje naĉine, sigurno je
da bih njima dao prednost. Osjećam da bih i danas uĉinio to isto, a moţda i
više, kako bih se domogao slobode.

Priroda mi je nalagala da se spasim, a religija mi nije mogla to
zabraniti. Nisam mogao gubiti vrijeme. Doušnika, koji je bio sa mnom i
koji mi je dao oĉit primjer svoje podlosti, morao sam moralno onemogućiti
da obavijesti Lorenza o tome da je probijen krov ćelije. Što sam mogao
uĉiniti? Postojala su samo dva naĉina, pa se valjalo odluĉiti; ili uĉiniti ono
što sam i uĉinio sputavši strahom dušu toga nitkova, ili ga zadaviti, što bi
uĉinio svaki drugi razborit ĉovjek koji bi bio okrutniji od mene. To bi mi
bilo lakše, a ne bih se imao ĉega bojati jer bih kazao da je umro prirodnom
smrću te se nitko ne bi potrudio da sazna je li to taĉno ili nije. No koji će
ĉitalac pomisliti da bi bilo bolje da sam ga udavio? Ako takav postoji, neka
ga bog izvoli prosvijetliti; njegova vjera nikada neće biti moja. Vjerujem da
sam uĉinio svoju duţnost, a pobjeda koja je okrunila moj podvig moţe biti
dokaz da vjeĉna providnost nije prijekim okom gledala na taj moj postupak.
Što se tiĉe one zakletve da ću se uvijek o njemu brinuti, bogu hvala, on me

je sam toga oslobodio jer nije smogao hrabrosti da pobjegne sa mnom; ali
da je to ĉak i uĉinio, priznajem ĉitaocu da se ne bih osjećao krivokletnikom
kad se toga ne bih pridrţavao. Tog ĉudovišta bih se otarasio u prvoj

pogodnoj prilici, pa makar bio prisiljen da ga objesim o drvo. Kad mu se
zakleh na vjeĉno pomaganje, znao sam da će njegova vjera trajati samo
toliko koliko i njegov slijepi fanatizam, kojeg bi zacijelo nestalo ĉim bi
uvidio da je anĊeo u stvari redovnik. Non merta je chi non la serba altrui19
Ĉovjek ima mnogo više prava da ţrtvuje sve zbog vlastitog odrţanja nego
što ga imaju vladari da odrţe drţavu.

Nakon Lorenzova odlaska Soradaciju kazah da će u sedamnaest sati
anĊeo doći napraviti otvor na stropu ćelije; donijet će škare, rekoh mu, pa
će on anĊelu i meni potkresati brade.

— Zar anĊeo ima bradu?

— Da, vidjet ćete ga. Nakon toga ćemo izići pa ćemo poći provaliti
krov palaĉe, a noću ćemo se spustiti na Trg sv. Marka i otići u Njemaĉku.

Nije mi odgovorio, jeo je sam, jer meni srce i duh bijahu odviše
zaokupljeni tako da nisam mogao jesti. Nisam mogao ĉak ni spavati.

Odbije sedamnaest sati, i eto anĊela. Soradaci se htjede baciti
niĉice, ali ja mu rekoh da to nije potrebno. U manje od tri minute probio je

onaj ţlijeb, do nogu mi pade lijepi okrugli komad daske i otac Balbi kliznu
mi u naruĉje.

— Evo — rekoh zagrlivši ga — vaš posao je završen; a moj tek
zapoĉinje.

Vratio mi je šipku i dao mi škare, koje ja predadoh Soradaciju da
nam odmah podreţe brade. Zaista nisam više mogao suzdrţati smijeh
videći kako ona ţivotinja zaprepašteno gleda anĊela, koji je više nalikovao
na Ċavla. Sav izvan sebe, obojici nam savršeno škarama podreţe brade.

Nestrpljiv da razgledam okoliš, kazah redovniku neka ostane sa
Soradacijem, jer ga ne htjedoh ostaviti sama. IziĊoh i utvrdih da je rupa u
zidu preuska, ali se ipak provukoh i naĊoh se na krovu grofove ćelije. UĊoh
i srdaĉno zagrlih tog nesretnog starca. Ugledao sam ĉovjeka kojem stas nije
dopuštao da srlja u teškoće i opasnosti kojima smo se u toku takvog bijega
morali izlagati na prostranom i nagnutom krovu što sav bijaše prekriven
olovnim ploĉama. On me odmah zapita kakav je moj plan, rekavši mi da
sam odviše brzopleto poduzeo te korake.

— Ja ţelim — odgovorili mu — samo to da kroĉim naprijed, sve
dok ne naĊem slobodu ili smrt.

Stegnuvši mi ruku reĉe da on ne vidi nikakva izlaska, ako sam
nakanio probiti krov i potraţiti put za silazak, hodajući po olovu, osim ako

nemam krila.

— Nemam hrabrosti — dodao je da poĊem s vama. Ostat ću ovdje i

moliti boga za vas.

Tada iziĊoh da obiĊem veliki krov, pribliţivši se što sam više
mogao boĉnim rubovima tavana. Uspjevši dotaknuti donji dio krova u
najuţem uglu, sjedoh izmeĊu greda što drţe krovište, a toga su prepuni
tavani svih velikih palaĉa. Šiljkom šipke opipah daske koje mi se uĉiniše
kao da su trule. Nakon svakog udarca polugom sve što sam probijao padalo
je pretvoreno u prašinu. Uvjerivši se da ću u manje od jednog sata napraviti
dosta širok otvor, vratih se u svoju ćeliju gdje sam ĉetiri sata utrošio reţući
plahte, ruĉnike, madrace i sve što sam imao, kako bih od toga uĉinio uţe.
Sam sam povezivao komade ĉvrstim uzlovima, jer slabo stegnuti uzao
mogao bi se odvezati, pa bi se strovalio ĉovjek koji bi se tog ĉasa našao
viseći na takvu konopu. Raspolagao sam stotinom hvati konopa. U velikim
pothvatima postoje pojedinosti koje odluĉuju o svemu, a voĊa koji
zavreĊuje uspjeh je samo onaj koji se ne uzda ni u koga.

Pošto sam napravio uţe, od svog odijela, ogrtaĉa, košulja, ĉarapa i
maramica uĉinih zamotuljak, pa sva trojica poĊosmo do grofove ćelije
ponijevši sa sobom svu tu prtljagu. Grof odmah Soradaciju ĉestita na tome
što je imao sreću da ga stave sa mnom, i to upravo u trenutku kad me moţe
slijediti. Njegov smeteni izgled natjera me u glasni smijeh. Nisam se više
ustruĉavao. Poslao sam do Ċavola onu masku licemjerja što sam je već
ĉitav tjedan zadrţavao kako bih tog dvoliĉnog nitkova sprijeĉio da me izda.
Vidjeh da je uvjeren da sam ga prevario; ali ništa od toga nije shvaćao, jer
nije mogao dokuĉiti u kakvoj sam to vezi bio s toboţnjim anĊelom kad sam
ga mogao dovesti i otpraviti u koji god sat sam ţelio. Ĉuo je kad nam je
grof rekao da ćemo se izloţiti oĉitoj pogibelji da izginemo, a budući da je
bio kukavica, u glavi je već skovao plan da se okani tog opasnog putovanja.
Redovniku kazah neka spremi svoj sveţanj dok ja budem pravio rupu na

rubu tavana.

Nisam trebao nikakve pomoći te moj otvor bijaše završen u dva sata
u noći. Smrvio sam daske. Razvaljeni dio bijaše dvaput širi nego što je
trebalo, pa sam dodirivao ĉitavu olovnu ploĉu. Redovnik mi je pomogao da
je pridignem, jer bijaše priĉvršćena ili zavinuta na rubu mramornog ţlijeba;
ali ja je oslobodili gurajući šipku izmeĊu ţlijeba i ploĉe, a zatim je
ramenima previnusmo onoliko koliko bijaše potrebno da otvor kroz koji
smo se morali provući bude dovoljno širok. Pomolivši glavu kroz rupu, na
svoju veliku ţalost ugledah jasnu svjetlost mladoga mjeseca, koji je
sutradan trebao napuniti prvu ĉetvrt. Bijaše to nepredviĊeni dogaĊaj koji je
valjalo strpljivo podnijeti i izlazak odgoditi do ponoći, naime do vremena

kad mjesec odlazi osvijetliti stanovnike suprotnog pola zemlje. U krasnoj
noći, kad je sav bolji svijet zacijelo šetao Trgom sv. Marka, nisam se
mogao izloţiti opasnosti da budem viĊen kako ondje gore šećem. Na
ploĉniku trga ugledali bi naše jako izduţene sjene; podigli bi oĉi pa bismo
im pruţili veoma neobiĉan prizor, koji bi izazvao veliku radoznalost; no
najveću bi zacijelo pokazao messer granale, ĉiji ţbiri, jedina straţa velikoga
grada Venecije, bdiju ĉitave noći. Odmah bi našao neki naĉin da gore
pošalje jednu njihovu grupu, što bi omelo ĉitav moj lijepi plan. Hitno dakle
odluĉih da ćemo otud izići tek kad zaĊe mjesec. Prizivao sam pomoć boţju
i nisam traţio ĉudesa. Izloţen hirovima Sreće, morao sam joj davati što

manje ustupaka. Da se moj pothvat izjalovio, ne bih smio sebi predbacivati
nijedan pogrešan korak. Mjesec je morao zaci u pet sati, a sunce je trebalo

da grane u trinaest i po; preostajalo nam je sedam sati potpune tame, za
koje vrijeme bijaše moguće nešto poduzimati.

Ocu Balbiju kazah da ćemo tri sata provesti u razgovoru s grofom

Asquinijem, no najprije njega samog poslah da zamoli grofa neka mi
posudi trideset cekina što bi mi moglo postati isto tako prijeko potrebno
kao što mi ona šipka bijaše prijeko potrebna za sve što sam dotad uĉinio.
Obavio je zadatak, i vratio se nakon ĉetiri minute rekavši neka poĊem sam,
jer da grof hoće sa mnom govoriti bez svjedoka. Onaj jadni starac najprije

mi blago kaza da mi za bijeg nije potreban novac, da ga on nema, da ima
brojnu obitelj, da će novac koji mi bude dao biti izgubljen ako poginem, i
još mi nabroji mnogo drugih razloga koji svi odreda bijahu kao stvoreni da
prikriju škrtost. Moj odgovor potraj a pola sata. Bijahu to sve same lijepe
rijeĉi, ali otkako svijet postoji one nikada nisu imale snage jer govornik ne
moţe iskorijeniti tu najdublju od svih strasti. To je sluĉaj nolenti baculus20
ali ja nisam imao srca da se nad tim nesretnim starcem posluţim nasiljem.
Na kraju mu kazah da ću ga na svojim ramenima nositi kao što je Eneja
nosio Ankiza, ako ţeli sa mnom bjeţati, ali ako ţeli ostati da se za nas moli
bogu, njegova će molitva biti nedosljedna jer će moliti za uspjeh stvari
kojoj nije pridonio najobiĉnijim sredstvima. Upitao me jesu li mi dovoljna

dva cekina, a ja odgovorih da mi sve mora biti dovoljno. Dade mi ih
zamolivši da mu ih vratim ako se nakon šetnje po krovu velike palaĉe
razborito odluĉim da se vratim u svoju ćeliju. Obećah mu to, malo zaĉuĊen
što misli da bih se ja mogao vratiti istim stopama. Bijah siguran da se više
neću vraćati.

Pozvah svoje drugove te pored rupe stavismo svu svoju opremu.
Razdvojih u dva sveţnja onih sto hvati uţeta, i dva iduća sata provedosmo
pripovijedajući i spominjući se, ne bez zadovoljstva, svih obrata sudbine.

Otac Balbi prvi put pokaza svoju lijepu narav kad mi je deset puta ponovio
da sam iznevjerio datu mu rijeĉ, budući da sam ga u svojim pismima
uvjeravao da je moj plan doraĊen i siguran, meĊutim da od toga nema ništa,
i još mi bezobrazno kaza kako me ne bi izvukao iz ćelije da je to predviĊao.
Grof mi s ozbiljnošću svojih sedamdeset godina kaza da bi bilo najmudrije
da ne srljam u to, jer je oĉito nemoguće sići s krova, te da bi me ta opasnost
mogla stajati ţivota. Ja mu blagim glasom rekoh da mi se te dvije
oĉiglednosti ne ĉine baš oĉiglednima, no budući da je on po zanimanju bio
advokat, bijaše to govorancija kojom me namjeravao uvjeriti. Poticala su ga

ona dva cekina, koje bih mu morao vratiti kad bi me uvjerio da ostanem.

— Zbog kosine krova — kaza mi — koji je pokriven olovnim
ploĉama, nećete moći hodati, jedva da ćete moći i stajati. Na tom krovu ima
sedam-osam prozorĉića, no na svima su ţeljezne rešetke, osim toga su

nepristupaĉni, jer su svi daleko od rubova. Uţeta što ih imate bit će vam
beskorisna zato što nećete naći ni jednog zgodnog mjesta da ĉvrsto
priveţete jedan kraj; ĉak i ako ga pronaĊete, ĉovjek koji se spušta s tolike
visine ne moţe se odrţati viseći na rukama niti se sam spuštati sve do dolje.

Jedan od vas trojice trebao bi dakle istovremeno onu drugu dvojicu vezati
oko pasa i spustiti ih kao što se vedro spušta u bunar; a onaj koji bi uĉinio
taj posao morao bi ostati i vratiti se u svoju ćeliju. Koji je od vas trojice
kadar da uĉini to milosrdno djelo? Pretpostavivši da se jedan od vas i
junaĉki zadovolji time da ostane, recite mi s koje ćete strane sići? Ne sa

strane trga prema stupovima, jer bi vas vidjeli. Ne sa strane crkve, jer biste
se našli u zatvorenom. Ne sa strane dvorišta palaĉe, jer onuda neprestano
obilazi straţa. Mogli biste dakle sići samo sa strane kanala. Tamo vas ne
ĉega ni gondola ni ĉamac; bili biste dakle prisiljeni da se bacite u vodu i da

otplivate do Sv. Apolonija,[53] kamo biste stigli u jadnom stanju, ne
znajući kud da u toj noći poĊete kako biste se toliko oporavili da odmah
produţite bijeg. Pomislite da se po olovu kliţe te da se ne moţete nadati da
ćete izbjeći smrt ako padnete u kanal, ĉak i ako znate plivati, jer visina je

tolika a kanal tako plitak da biste se prije zdrobili od pada negoli se utopili.
Tri ili ĉetiri stope vode nisu dovoljna zapremina tekućine da bi to ublaţilo
silinu uranjanja krutog tijela koje unutra padne. Najmanja nesreća koja vam
se moţe desiti jest da ostanete slomljenih nogu ili ruku.

Saslušah tu besjedu, nerazumnu u ovakvim okolnostima, i to sa
strpljenjem koje me inaĉe nije resilo. Redovnikova predbacivanja, izlanuta
bez ikakva obzira, rasrdiše me i potakoše da ih grubo odbacim; ali time bih
uništio svoju graĊevinu, jer sam imao posla s kukavicom koji bi mi bio u
stanju odgovoriti da još nije toliko oĉajan da bi prkosio smrti, te da prema
tome mogu poći sam, a sam samcat nisam se mogao nadati uspjehu. S tim

krhkim duhovima postupao sam obazrivo i blago. Kazah im da sam siguran
da ćemo se spasiti, iako nisam bio u stanju da im podrobno saopćim na koji
naĉin. Grofu Asquiniju kazah da će njegovo mudro zakljuĉivanje
pridonijeti da budem što oprezniji, te da je povjerenje što ga imam u boga
tako veliko da će mi ono nadomjestiti sve ostalo.

Ĉesto sam pruţao ruku da vidim je li tu i Soradaci, jer taj uopće
mije progovarao. Smijao sam se pomislivši što je sve morao preturati
svojim opakim umom, koji je zacijelo spoznao da sam ga prevario. U ĉetiri
i po sata rekoh mu neka poĊe vidjeti na kojem se kraju neba nalazi mlaĊ.
Vrativši se, kaza mi da ga se za pola sata neće više vidjeti te da je veoma
gusta magla zacijelo uĉinila olovo jako opasnim.

— Dovoljno mi je, dragi moj, i to da magla nije ulje. Stavite svoj
ogrtaĉ u zamotuljak s jednim dijelom naših konopa, koje moramo

ravnomjerno podijeliti.

Tada se iznenadili osjetivši kako me taj ĉovjek, na koljenima, hvata
za ruke, ljubi ih i plaĉući preklinje neka mu ne ţelim smrt.

— Siguran sam — kaza mi — da ću pasti u kanal; ne mogu vam biti
ni od kakve koristi. Avaj! ostavite me ovdje, pa ću ĉitavu noć provesti
moleći se za vas sv. Franji. Moţete me ubiti, ali nikada se neću odluĉiti da
poĊem s vama.

Glupan nije znao da ja vjerujem da mi njegovo društvo donosi
nesreću.

— U pravu ste — rekoh mu — ostanite; ali pod uvjetom da se
molite sv. Franji, no prije toga poĊite po sve moje knjige, koje ţelim

ostaviti gospodinu grofu.

Zaĉas me posluša. Moje su knjige vrijedile najmanje sto škuda. Grof
mi reĉe da će mi ih vratiti nakon mog povratka.

— Budite sigurni — odgovorih mu — da me ovdje nećete više
vidjeti, kao i to da mi je drago što ona kukavica nema hrabrosti da poĊe sa

mnom. Smetao bi mi, a uostalom kukavica nije dostojan da s ocem
Balbijem i sa mnom dijeli ĉast tako lijepog bijega. Zar ne, hrabri moj
druţe? — rekoh redovniku, takoĊer kukavici, kojeg sam htio ispuniti ĉašću.

— Istina je — odgovori on — samo ako sutra ne bude imao razloga

da likuje.

Tada od grofa zatraţih pero, tinte i papira, što je ovaj posjedovao
unatoĉ zabrani, jer zakoni o zabrani nisu znaĉili ništa za Lorenza, koji bi za
jednu škudu prodao i sv. Marka. Zatim napisah ovo pismo, koje nisam
mogao još jednom proĉitati, jer ga bijah napisao u tmini. Zaglavlje zapoĉeh
saţetom izrekom koja mi se u toj prilici uĉini veoma umjesnom:

Non moriar sed vivam, et narrabo opera domini.21

»Naša gospoda drţavni inkvizitori moraju poduzeti sve kako bi
krivca silom drţali u zatvoru, a krivac pak koji je sretan što nije zatvorenik
na svoju rijeĉ, mora takoĊer sve poduzeti da se domogne slobode. U osnovi
njihovog prava nalazi se pravosuĊe, a u krivca je to priroda. Baš kao što

njima nije bio potreban njegov pristanak da bi ga strpali u zatvor, tako ni

njemu nije potreban njihov pristanak da bi se spasio. Giacomo Casanova,
koji ovo piše s ogorĉenjem u srcu, zna da mu se moţe desiti nesreća da

bude ponovo uhvaćen još prije negoli iziĊe iz drţave, te da bude ponovo
predan u ruke onih istih kojima je nakanio umaknuti ispod maĉa, pa u tom
sluĉaju na koljenima preklinje ĉovjeĉnost svojih velikodušnih sudaca neka
mu ne izvole sudbinu uĉiniti okrutnijom, kaţnjavajući ga zbog onog što je
poĉinio samo zato što ga na to nagnaše razum i priroda. Preklinje da mu se
vrati, ako bude uhvaćen, sve ono što mu pripada i što ostavlja u ćeliji koju
je napustio. Ali ako ga posluţi sreća te umakne, sve ono što ostavlja ovdje
poklanja Francescu Soradaciju, koji ostaje zatvorenik zato što se boji
opasnosti kojima ću se ja izloţiti, i kome nije kao meni vlastita sloboda
draţa od ţivota. Uzvišenu krijepost Njihovih ekscelencija Casanova
preklinje neka tom nesretniku ne osporavaju dar što mu ga on ĉini.
Napisano jedan sat prije ponoći, bez svjetlosti, u ćeliji grofa Asquinija, dne

31. listopada 1756.«

Castigans castigava me Deus, et morti non tradidit me.22

Dadoh mu to pismo upozorivši ga neka ga ne daje Lorenzu već
samom tajniku, koji zacijelo neće propustiti da se popne gore. Grof reĉe
Soradaciju da će djelovanje tog pisma biti veliko, ali da će mi morati sve
vratiti ako se budem ponovo našao ovdje. Onaj mu glupan odgovori da me
ţeli ponovo vidjeti i sve mi vratiti.

Ali bijaše vrijeme da se krene. Mjesec se više nije vidio. Ocu
Balbiju vezah oko vrata polovinu uţadi s jedne strane, a zaveţljaj njegovih
bijednih prnja objesih mu o drugo rame. To isto uĉinih i sa sobom. Obojica
u prslucima, sa šeširima na glavi, upustismo se u pustolovinu.

E quindi uscimmo a rimirar le stelle.23

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Moj izlazak iz ćelije Ť Opasnost da na krovu izgubim ţivot Ť Izlazim iz
Duţdeve palaĉe, ukrcavam se u barku i stiţem na kopno Ť Opasnost kojoj
me izlaţe otac Balbi Taktika kojom sam se prisiljen posluţiti kako bih se

odvojio od njega

IziĊoh prvi, a otac Balbi doĊe za mnom. Soradaciju kazah neka
ploĉu opet namjesti kao što je i bila pa ga poslah neka se pomoli sv. Franji.
Kleĉeći ĉetvoronoške, zgrabih svoje kopaljce i pruţivši ruku gurnuh ga
ukoso na mjesto gdje su se spajale ploĉe, tako da sam sa ĉetiri prsta uhvatio
rub ploĉe koju bijah podigao i odupirući se uspio sam se podignuti do
sljemena krova. Pošavši za mnom, redovnik ĉetiri prsta desne ruke gurne
meni za pojas od hlaĉa na mjestu gdje se nalazila kopĉa, tako da sam
doţivio ţalosnu sudbinu ţivotinje koja nosi i tegli, i to još uspinjući se
kosinom vlaţnom od magle.

Na polovini tog priliĉno opasnog uspona redovnik mi reĉe neka
stanem, zato što mu se jedan od smotuljaka odriješio s vrata i otkotrljao se,
moţda ne dalje od ţlijeba. Prvi moj pokret bijaše pokušaj da ga odalamim
nogom, a više nije ni trebalo da ga svom brzinom pošaljem za onim
njegovim zaveţljajem; ali bog mi dade snage da se suzdrţim. Kazna bi bila

prevelika za obojicu, jer se sam zaista nikada ne bih uspio spasiti. Upitah
ga da li je to bio omot s uţadi; ali kad mi on odgovori da je to bio onaj u
kojem je imao svoj crni ogrtaĉ, dvije košulje i neki dragocjeni rukopis što
ga je našao u tamnici, a koji ga je prema njegovu tvrĊenju trebao obogatiti,

ja mu mirno kazah da treba biti strpljiv i nastaviti svojim putem. On
uzdahnu, i, još uvijek viseći na mojoj straţnjici, poĊe za mnom.

Pošto sam prešao preko petnaestak-šesnaestak ploĉa, naĊoh se
posve na sljemenu krova gdje sam, razmaknuvši noge, udobno sjeo kao na
konju. Redovnik uĉini to isto iza mene. LeĊa nam bijahu okrenuta prema
malenom otoĉiću S.

Giorgio Maggiore, a na dvije stotine koraka ispred nas uzdizale su
se brojne kupole Crkve sv. Marka, koja je dio Duţdeve palaĉe. To je
duţdeva kapelica, i nijedan se vladar na svijetu ne moţe pohvaliti da ima
takvu. Prvo poskidah sa sebe teret, a svom drugu rekoh da moţe uĉiniti
isto. Dosta je dobro smjestio izmeĊu butina svoju hrpu uţadi ali mu šešir,
koji htjede takoĊer onamo staviti, izgubi ravnoteţu i, nakon nekoliko

okretaja što bijahu potrebni da doĊe do ţlijeba, pade u kanal. Moj drug na
to zapade u oĉajanje.

— Loše proroĉanstvo — reĉe mi — evo već na poĉetku pothvata
ostao sam bez košulje, bez šešira i bez rukopisa koji je sadrţavao
dragocjenu i svima nepoznatu povijest svih sveĉanosti palaĉe Republike.

Manje okrutan nego onda dok sam se penjao, mirno mu kazah da
ove dvije nezgode što su mu se upravo desile ne sadrţe ništa neobiĉna, tako
da ih niti praznovjeran ĉovjek ne bi mogao nazvati proroĉanstvima, da ih ja

ne smatram takvima te da me to ne obeshrabruje; ali da mu to treba
posluţiti kao posljednja pouka da bude oprezan i razborit; kao i to neka
promisli, da mu je šešir, umjesto da padne na desnu stranu, pao na lijevu
stranu, da bismo bili izgubljeni jer bi pao u dvorište palaĉe, gdje bi ga
pokupili straţari, i, pretpostavljajući da se netko muva po krovu Duţdeve
palaĉe, ne bi propustili da obave svoju duţnost te bi već našli naĉina da nas

pohode.

Pošto sam se nekoliko minuta ogledavao desno i lijevo, rekoh
redovniku neka ostane tamo s omotima i neka se ne miĉe sve dok se ja ne
vratim. Otišao sam s tog mjesta bez ikakvih teškoća samo sa šipkom u ruci,
pomiĉući se na straţnjici i sveudilj jašući na sljemenu. Trebao mi je gotovo
jedan sat da proĊem svuda, da obiĊem, da osmotrim, prouĉim, i ne videći ni
na jednom rubu ništa na što bih mogao priĉvrstiti kraj konopca kako bih se
spustio na neko mjesto gdje bih bio u sigurnosti, bio sam veoma utuĉen.
Više se nije moglo pomišljati ni na kanal, ni na dvorište palaĉe. Gornji dio
crkve ukazivao je pogledu samo provalije izmeĊu kupola, koje ni s jedne
strane nisu vodile ni do kakvog otvorenog prostora. Da bih došao onkraj
crkve prema Canonicama,[54] morao bih prijeći krivudave kosine, a ja sam
posve prirodno odbacivao kao nemoguće sve što nisam smatrao
izvodljivim. Morao sam biti smion, no bez nesmotrenosti. Bijaše to ona
zlatna sredina, a teţeg pitanja moral ne poznaje.

Pogled mi se zaustavi na jednom prozorĉiću koji se nalazio s iste
strane s koje je bio i rio de palazzo, na dvije trećine kosine. Bio je priliĉno
udaljen od mjesta odakle sam izašao, tako da sam bio siguran da tavan što

ga on osvjetljava ne pripada nizu tamnica koje bijah provalio. Mogao je
osvjetljavati samo neku komoricu, nastanjenu ili moţda nenastanjenu,
iznad nekih odaja palaĉe, gdje bih u zoru sigurno našao otvorena vrata.
Posluga palaĉe ili duţdeve obitelji koje bi nas mogle vidjeti, vjerojatno bi
poţurila — u to bijah gotovo posve siguran — da nas izvede napolje te bi

uĉinila sve samo da nas ne preda u ruke inkvizitorskoj pravdi, ĉak i kad
bismo bili na glasu kao najveći drţavni zloĉinci. U toj misli htjedoh
razgledati prednji dio tog prozorĉića, i stoga odmah krenuh, podigavši
jednu nogu, i spustih se kliţući sve dok se ne naĊoh sjedeći na njegovu
vodoravnom kroviću, koji bijaše dug tri stope a širok jednu i po. Tada se
priliĉno nagnuh drţeći se ĉvrsto rukama za rubove, te ispruţih i pribliţih
glavu. Vidjeh ili bolje reći napipah tanku ţeljeznu rešetku, a iza nje prozor
od okruglih okana koja meĊu sobom bijahu spojena olovom. Iako je prozor
bio zatvoren, ja se nisam mnogo na to obazirao, ali premda je rešetka bila

posve tanka, ipak je zahtijevala pilu, a ja nisam imao drugog alata osim one
šipke.

Zamišljen, ţalostan i smeten, nisam znao što da uĉinim, kad jedan
posve prirodni dogaĊaj izazva pravo ĉudo u mojoj utuĉenoj duši. Nadam se
da me moja iskrena ispovijed neće uniziti u oĉima mog ĉitaoca, dobra
filozofa, ako ima na umu da je ĉovjek u stanju zabrinutosti i nevolje tek
polovica onog što moţe biti u ĉasu spokojnosti. Zvono Sv. Marka koje tog
ĉasa odzvoni ponoć bijaše ono ĉudo što mi pogodi duh, pa ga snaţnim

potresom oslobodi opasnog dvoumljenja koje ga je morilo. To me zvono
podsjeti da upravo zapoĉinje dan Svih svetih, a tada mi se trebao naći pri
ruci moj sveti zaštitnik, ako sam ga uopće imao. Ali mi hrabrost najviše
podiţe i poveća tjelesne sposobnosti ono svjetovno proroĉanstvo koje sam

primio od dragog mi Ariosta: Tra U fin d'Ottobre, e U capo di Novembre.
Ako neka velika nevolja nevjerniĉki duh preobrati u bogobojazan, gotovo
je nemoguće da se u to ne umiješa i praznovjerje. Zvuk tog zvona govorio
mi je, kazivao neka djelujem, obećavajući mi pobjedu. Leţeći potrbuške
sve do vrata, glave nagnute prema onoj maloj rešetki, gurnuh šipku u okvir
kojim bijaše okruţena i odluĉih da ga slomim i da je ĉitavu izvadim.
Trebalo mi je samo ĉetvrt sata da u komadiće pretvorim sve drvo od kojeg
bijahu napravljena ona ĉetiri nosaĉa. U rukama mi ostade ĉitava rešetka, te
je odloţih pokraj prozorĉića. Nikakvih teškoća nisam imao ni dok sam
razbijao ĉitav prozor s oknima, ne obazirući se na krv što mi je tekla iz

lijeve ruke, koju sam malko povrijedio dok sam kidao staklo.

Uz pomoć šipke posluţio sam se istim naĉinom kako bih se vratio i

ponovo uzjahao na sljeme krova, a onda se uputih prema mjestu gdje bijah
ostavio svoga druga. NaĊoh ga oĉajna, bijesna, zajedljiva; sasuo je na me
bujicu psovki što sam ga ostavio puna dva sata samog. Uvjeravao me je da
je samo ĉekao sedam sati pa da se vrati u svoju tamnicu.

— Šta ste pomislili o meni?

— Pomislio sam da ste pali u neku provaliju. — I zar se ne radujete
videći da nisam pao?

— Ta šta ste tako dugo radili?

— Vidjet ćete. PoĊite za mnom.

Privezah oko vrata opremu i uţad pa poĊoh prema onom
prozorĉiću. Kad bijasmo lijevo od njega, taĉno mu ispriĉah šta sam sve
uĉinio, posavjetovavši se s njim o naĉinu kako da obojica uĊemo u tavan.
Vidio sam da će to biti lako jednome od nas, kojega bi drugi spustio
uzetom; ali nisam znao kako da se spusti i onaj drugi, jer nisam pronašao
ništa gdje bih mogao uĉvrstiti uţe. Uvukavši se i skoĉivši unutra mogao

sam slomiti nogu, jer nisam znao koliko bi bio visok taj smioni skok.

Nakon te sasvim mudre besjede izgovorene prijateljskim glasom, redovnik
mi odgovori neka ga ja samo spustim pa da ću zatim imati dovoljno

vremena da razmislim o tome kako da i sam doprem do mjesta na koje ga

budem spustio. Bio sam dovoljno sabran da mu ne predbacim sav
kukaviĉluk tog njegovog odgovora, jer to još ipak ne bijaše dovoljno da ga
se već tada otarasim. Odmah razmotah svoj omot uţadi, vezah mu ga ispod
pazuha i oko grudi, poloţih ga potrbuške i s nogama prema dolje spustih ga
sve do krovića nad onim prozorĉićem. Ja sam sjedio na sljemenu krova
drţeći konop, a kad on stiţe rekoh mu neka uvuĉe noge sve do bokova
podupirući se laktovima o krov. Tada kliznuh niz kosinu kao što sam uĉinio
i prvi put, pa mu, leţeći na kroviću, rekoh neka se pusti i neka se niĉega ne
boji jer sam uţe ĉvrsto drţao. Kad je dospio do tavanskog poda, odvezao
se, a ja privukoh uţe i utvrdih da razdaljina izmeĊu prozorĉića i poda iznosi
oko osam metara. Bio bi to odviše opasan skok. Kazao mi je da mogu baciti
unutra konopce, ali ja nisam poslušao taj glupi savjet. Vratih se na sljeme
krova i ne znajući šta da ĉinim poĊoh prema jednom mjestu, pored neke
kupole, koje još ne bijah obišao. Ugledah zaravnjenu terasu, poploĉenu
olovnim ploĉama, kraj velikog prozora zatvorenog dvostrukim kapcima, a
u jednoj posudi ugledah ţivo vapno, zidarsku ţlicu i dovoljno duge ljestve

da bih se njima mogao spustiti do svog druga. Zanimale su me samo te
ljestve. Ispod prve preĉke provukoh uţe i ponovo objahah krov pa ih
odvukoh do prozorĉića. Zatim ih je valjalo uvući unutra. Ljestve bijahu

duge oko devet metara.

Teškoće na koje sam naišao dok sam ih ugurao bijahu tako velike da
sam se pokajao što sam se odrekao redovnikove pomoći. Ljestve sam
gurnuo prema ţlijebu tako da je njihov kraj dodirivao otvor prozorĉića, dok

je drugi kraj ljestava jednom svojom trećinom stršao izvan ţlijeba. Tada
kliznuh na krov prozorĉića, ljestve povukoh u stranu i, privukavši ih k sebi,
privezah konop na šestu preĉku. Nakon toga ponovo ih gurnuh dolje i tako
ih postavih da budu usporedne s prozorĉićem; zatim povukoh za konop; ali
ljestve sam uvukao samo do pete preĉke; jedna njihova strana naišla je na
krov prozorĉića, i nikakva ih snaga ne bi mogla dublje gurnuti. Trebalo ih
je podići s druge strane. To bi podizanje na suprotnoj strani dovelo do
spuštanja, pa bi ĉitave ljestve ušle unutra. Ljestve sam mogao postaviti i
poprijeko iznad otvora, privezati za njih uţe i pustiti se bez ikakve
opasnosti, ali bi one ostale na istom mjestu, te bi ţbirima i Lorenzu
pokazale mjesto gdje bih se moţda još uvijek nalazio.

Trebalo je dakle u prozorĉić uvući ĉitave ljestve, a budući da nisam
imao nikoga, morao sam se sam odluĉiti da poĊem do ţlijeba i da
podignem onaj njihov kraj. Ono što sam uĉinio izlagalo me opasnosti koja
bi me bez neobiĉne pomoći providnosti stajala ţivota. Usudih se ostaviti
ljestve, ispustivši uţe, ne bojeći se da će pasti u kanal jer su trećom
preĉkom bile zakvaĉene za ţlijeb. Lagano dakle kliznuh, sa šipkom u ruci,
do ţlijeba pored ljestava; odloţih šipku i vješto se okrenuh tako da budem
suĉelice prozorĉiću i da mi ljestve budu nadohvat desnice. Mramorni je
ţlijeb pruţao uporište vršcima mojih nogu, budući da nisam stajao nego
leţao potrbuške. U tom sam stavu smogao snage da pridignem ljestve pola

stope te da ih istovremeno gurnem prema naprijed. Zadovoljno vidjeh da su
ušle dobru stopu. Ĉitaocu je jasno da su one time postale mnogo lakše.
Trebalo ih je podići još za dvije stope kako bi isto toliko ušlo, i tada sam
bio siguran da ću ih potpuno uvući, ĉim se vratim na krov prozorĉića i
privuĉem konopac što sam ga vezao za preĉku. Da bih ih podigao za te

dvije stope, pridigoh se na koljena, ali zbog siline koju sam pri tome htio
upotrijebiti noţni mi se prsti okliznuše tako da mi je tijelo, sve do grudi,
bilo baĉeno iz ravnoteţe i oslanjalo se samo na laktove. Tog istog strašnog
trenutka upotrijebih svu svoju snagu, pomaţući se laktovima, da se uprem i
zaustavim na boku. I uspio sam. Pazeći da se ne pustim, uspio sam se,
ostatkom ruku sve do zglavaka, potrbuške uĉvrstiti na ţlijebu. Nisam
morao strahovati zbog ljestava koje u dva pokušaja bijahu ušle za više od
stope, a sada bijahu nepomiĉne. Našavši se na samome ţlijebu, oslanjajući
se samo na šake, slabine i gornji dio bedara, uvidjeh da ću biti potpuno
izvan opasnosti ako uspijem podići desno bedro i jedno a zatim i drugo
koljeno staviti na ţlijeb. Napor što sam ga uĉinio da izvedem svoju nakanu
izazva grĉ, ĉija je bol u stanju da obori i najsnaţnijeg ĉovjeka. To me obuze

upravo u ĉasu kad mi je desno koljeno već dodirivalo ţlijeb; ali to bolno
stezanje koje se naziva grĉem ne samo da mi uze udove već me natjera da
nepomiĉno ĉekam dok ne proĊe samo od sebe, kao što već ranije bijah
iskusio. Strašnog li trenutka! Dvije minute kasnije pokušah i, hvala bogu,
uspjelo mi je da se jednim a zatim i drugim koljenom oduprem od ţlijeba, i
ĉim mi se uĉinilo da sam skupio dovoljno daha, iako na koljenima, pridigoh

ljestve koliko sam god mogao, a to je bilo dovoljno da ih dovedem u
poloţaj usporedan s otvorom prozorĉića. Kao dobar poznavalac zakona
poluge i ravnoteţe, uzeh tada šipku i, sluţeći se uobiĉajenim naĉinom,
uspuzah do prozorĉića gdje sam sasvim lako ugurao ljestve, kojih kraj moj
drug ĉvrsto prihvati u svoje ruke. U tavan bacih uţad, svoje stvari i sve
otpatke provale te siĊoh srdaĉno doĉekan od redovnika, koji je paţljivo
uklonio ljestve. Drţeći se za ruke, obišli smo mraĉno mjesto gdje smo se
nalazili. Ono nije moglo biti dulje od trideset stopa ni šire od deset stopa.

Na jednom njegovu kraju naĊosmo vrata s dvjema vratnicama,
sastavljena od gvozdenih sipki; otvorih ih okrenuvši kvaku što se nalazila u
sredini. Tapkajući obiĊosmo zidove i, htijući proći kroz tu prostoriju,
naiĊosmo na neki velik stol okruţen stolicama i naslonjaĉima. Vratismo se

onamo gdje smo napipali prozore; otvorih jedan od njih, zatim kapke i na
svjetlosti zvijezda ugledasmo provalije izmeĊu kupola. Nisam se ni jednog
jedinog ĉaska zaustavio na pomisli da siĊemo. Htio sam samo znati kamo
idem, a ono mjesto ne bijaše mi poznato. Ponovo zatvorih kapke. IziĊosmo

iz te dvorane i vratismo se na mjesto gdje smo ostavili svoju prtljagu.
Mrtav umoran spustih se na pod, ispruţih se stavivši pod glavu omot s
uţadi. U potpunoj onemoćalosti tjelesnih i duševnih snaga ĉitavo moje biće

obuze blagi sanak. Tako sam neodoljivo zaspao da bih pristao i na smrt.
Ĉak i kad bih bio siguran da je to ona, ne bih se branio, jer nevjerojatan
bijaše uţitak što sam ga osjetio kad sam zaspao.

Moj san potraja tri i po sata. Prodorni krici i snaţno redovnikovo
potresanje napokon me ipak probudiše. Kaza mi da je upravo odzvonilo
dvanaest sati te da je u našem poloţaju spavanje nezamislivo. Njemu zaista
i bijaše, ali moj san nije bio namjeran. Priuštila ga je sebi moja progonjena
narav i izgladnjelost jer već dva dana nisam ni jeo ni spavao. Ali taj mi san
vrati svu snagu i bilo mi je drago što se tama tavana malko razrijedila.

Ustadoh kazavši:

— Ovo mjesto nije zatvor, mora da ima nekakav jednostavan izlaz
koji ćemo zacijelo lako pronaći.

Tada se uputismo prema strani što bijaše nasuprot onim ţeljeznim
vratima, te mi se uĉini da sam u jednom zakutku naslutio vrata. Napipah
otvor kljuĉaonice, gurnuh unutra šipku poţeljevši da to ne bude neki ormar.
Nakon tri-ĉetiri pokušaja otvorih, ugledah neku sobicu i na jednom stolu
naĊoh neki kljuĉ. Isprobah taj kljuĉ u vratima i vidjeh da ih zakljuĉavam.
Ponovo ih otvorih i redovniku rekoh neka brzo poĊe po naše omote, i ĉim
mi ih preda, iznova zakljuĉah ona vratašca, a kljuĉ vratih na mjesto gdje se
i ranije nalazio. IziĊoh iz te sobice i naĊoh se u nekakvoj galeriji s
udubljenjima ispunjenima sveskama. Bijaše to arhiv. NaĊoh neko kratko i
usko kameno stubište, siĊoh, naiĊoh na još jedno na ĉijem jednom kraju
ugledah staklena vrata; otvorih ih i napokon se naĊoh u dvorani koju sam
već poznavao; nalazili smo se u duţdevoj kancelariji. Otvorih jedan prozor
i vidjeh da bih lako mogao sići, ali bih se našao u labirintu sitnih dvorišta
što okruţuju Crkvu sv. Marka. Bog me oĉuvao toga. Na jednom pisaćem
stolu ugledah ţeljeznu napravu s drvenom drškom i zaobljenim šiljkom,
onu kojom se tajnici kancelarije sluţe za probijanje pergamenata, na koje
uzicom priĉvršćuju olovne peĉate. Uzeh je. Otvorih onaj pisaći stol i
pronaĊoh prijepis pisma kojim se generalnom providuru na Krfu obećavalo
tri tisuće cekina za obnavljanje stare tvrĊave. Pogledah ne bih li našao i tu

svotu, ali nje nije bilo. Sam bog zna s kakvim bih je zadovoljstvom uzeo i
kako bih se narugao redovniku da mi se usudio kazati da je to kraĊa.

Smatrao bih to darom providnosti, a osim toga, ja bih to prisvojio pravom

pobjednika.

PoĊoh do vrata kancelarije, stavih šipku u kljuĉanicu, ali u manje od
jedne minute uvjerih se da je moje kopaljce neće moći provaliti, pa se
odluĉih da brzo napravim otvor u jednoj od dviju vratnica. Izabran mjesto
gdje je daska imala najmanje ĉvorova. Dasku naĉeh u prorezu što mi ga
pruţaše spoj sa drugom vratnicom, i sve bijaše u redu. Redovniku dadoh da
pomoću one naprave s drvenom drškom širi rupe koje sam ja bušio šipkom;

zatim sam, koliko sam god mogao, gurao lijevo-desno, raskidao, parao,
trgao drvo, ne obazirući se na jaku buku koju je ta lomljava stvarala.
Redovnik je drhtao jer nas se zacijelo moglo ĉuti izdaleka. Znao sam za tu

opasnost, ali bijah prisiljen da joj prkosim.

Za pola sata otvor je bio dovoljno velik. Sva sreća, jer bih ga teško
mogao uĉiniti širim. Ĉvorovi zdesna, slijeva, gore i dolje zahtijevali bi pilu.
Rubovi te rupe izazivahu strah jer bijahu naĉiĉkani šiljcima koji kao da su
bili stvoreni da isparaju odjeću i izreţu koţu. Nalazila se na visini od pet

stopa. Ispod nje postavih stolicu na koju se pope redovnik. U otvor gurne

obje ruke i glavu, a ja ga odostraga, stojeći na drugoj stolici, uhvatih za
butine, zatim za noge, i gurnuh ga napolje, gdje bijaše veoma mraĉno. Ali

nisam se zabrinjavao, jer sam poznavao to mjesto. Kad je moj drug bio
napolju, bacih mu sve što mi je pripadalo, a u kancelariji ostavih samo
uţad.

Tada ispod rupe postavili dvije stolice jednu pored druge, a treću
stavih odozgo te se popeh na nju; tako mi se otvor našao u visini butina.
Teško sam se unutra uvukao do trbuha, osim toga sam se i oderao jer otvor
bijaše uzak, a odostraga ne bijaše nikoga tko bi mi pomogao da bolje uĊem.
Redovniku kazah neka me obujmi i neka me nemilosrdno izvuĉe napolje,
pa ĉak i u komadima ako bude potrebno. On izvrši moj nalog a ja u tišini
zatomih svu bol koju sam osjećao zbog oderane koţe na bokovima i

bedrima.

Ĉim sam se našao napolju, brzo pokupih svoje stvari, siĊoh niz dva
stubišta i bez ikakve teškoće otvorih vrata što vode u aleju gdje se nalaze

velika vrata stepenica divova, a pored njih imao je svoj ured savio alia
scrittura. Ta velika vrata bijahu zatvorena, kao i ona na dvorani, ĉetvorim
vratima. Vrata stubišta bijahu debela poput gradskih vrata; bijaše mi

potreban samo jedan pogled pa da vidim da su ona neprobojna bez ovna ili
petarde; moja šipka mi tog trenutka kanda kaza hie fines posuit24 ja ti više
niĉemu ne sluţim; bijaše to oruĊe moje drage slobode, dostojno da kao
zavjetni dar bude obješeno na oltar pokroviteljskog boţanstva. Spokojan i
miran, sjedoh rekavši redovniku da je moj posao završen i da je sada na
bogu ili sreći da naprave ostalo:

Abbia ehi regge U ciel cura del resto

O la Fortuna se non tocea a lui.25

— Ne znam — rekoh mu — hoće li pometaĉima palaĉe danas, na
dan Svih svetih, ili sutra, na Dušni dan, pasti na um da doĊu ovamo. Ako
netko doĊe, bjeţat ću ĉim ugledam ova vrata otvorena, a vi ćete me u stopu
pratiti. Ali ako nitko ne doĊe, ne miĉem se odavde, makar i umro od gladi,
jer ne znam šta da ĉinim.

Kad sam mu to rekao, onaj se jadnik rasrdi. Nazva me luĊakom,
oĉajnikom, zavodnikom, lašcem i još mnogim drugim imenima. Ja sam to
junaĉki otrpio. Odzvoni trinaest sati. Prošao je samo jedan sat od trenutka
kad sam se probudio na tavanu. Najprije sam se pozabavio vaţnom stvari
oko svog potpunog presvlaĉenja. Otac Balbi je izgledao poput nekog
seljaka, ali bijaše nedirnut. Na njemu se nisu vidjele ni podrtine ni krv; nije

rasparao ni svoj prsluk od crvenog sukna ni hlaĉe od ljubiĉaste koţe. Ali ja
sam pobuĊivao samilost i stravu. Bio sam sav poderan i krvav. Kad sam s
rana što sam ih imao na oba koljena strgnuo svilene ĉarape, one
prokrvariše. U takvo su me stanje doveli onaj ţlijeb i olovne ploĉe. Rupa na
vratima kancelarije rasparala mi je prsluk, košulju, hlaĉe, bokove i bedra;
posvuda sam imao strašne ogrebotine. Poderao sam maramice i kako sam
najbolje znao i umio od njih napravih zavoje povezavši ih uzicom, koje
sam u dţepu imao ĉitavo jedno klupko. Obukoh svoje lijepo odijelo koje je
tih priliĉno hladnih dana postalo smiješno. Koliko sam mogao uredio sam
kosu stavivši je u kesicu, a onda navukoh bijele ĉarape i ĉipkastu košulju,
budući da sam imao samo tu i još dvije druge košulje. Maramice i ĉarape
stavih u dţepove, a hlaĉe i poderanu košulju kao i sve ostalo bacih iza
nekog naslonjaĉa. Preko redovnikovih ramena prebacih svoj lijepi ogrtaĉ,
koji je na njemu izgledao kao da ga je ukrao. Bio sam nalik na ĉovjeka koji
je nakon plesa svratio u neku mraĉnu krĉmu gdje su ga operušali. Svu moju
eleganciju kvarili su zavoji što su mi se vidjeli na koljenima.

Tako dotjeran, s lijepim i zlatom izvezenim španjolskim šeširom na

glavi, s bijelom perjanicom, otvorih jedan prozor. Moju pojavu odmah
zamijetiše neki dokoliĉari što su se nalazili u dvorištu palaĉe i, ne
shvaćajući kako se netko nakinĊuren poput mene moţe tako rano zateći na
tom prozoru, poĊoše obavijestiti onoga tko je imao kljuĉ od tih prostorija.
Onaj ĉovjek pomisli da je moţda prethodne veĉeri, ne primijetivši, nekoga
ondje zakljuĉao i doĊe, pošto je otišao po kljuĉeve. To sam saznao tek u
Parizu, pet-šest mjeseci kasnije.

Ljutit što su me vidjeli na prozoru, sjedoh kraj redovnika koji mi je
govorio bezobraštine, kadli zaĉuh zveckanje kljuĉeva i nekoga kako se
penje stubištem divova. UzbuĊeno ustadoh, pogledah kroz jedan procijep
velikih vrata i ugledah samo jednog ĉovjeka, sa crnom perikom i bez šešira,
koji se polako penjao drţeći u ruci sveţanj kljuĉeva. Redovniku

najozbiljnijim glasom rekoh neka ne otvara usta, neka stane iza mene i
neka me u stopu slijedi. Dohvatih onu šipku, sakrivši je pod odjeću, i
postavih se pored vrata, da bih ĉim se ona otvore, mogao jurnuti prema
stubištu. Bogu uputih svoje ţelje da taj ĉovjek ne pruţi nikakva otpora, jer
bih u suprotnom sluĉaju bio prisiljen da ga zadavim. Ali na to sam se
odluĉio.

Ĉim se vrata otvoriše, vidjeh kako se skamenio opazivši me. Ne
zaustavljajući se i ne kazavši mu nijedne rijeĉi, siĊoh najvećom brzinom, a
za mnom i redovnik. Ne idući ni polako ni trĉeći, krenuh tim divnim

stubištem ne obazirući se na glas oca Balbija koji me slijedio neprestano
govoreći i ponavljajući.

— PoĊimo u crkvu.

Vrata crkve bijahu na desnoj strani, dvadeset koraka od stubišta.

Venecijanske crkve ne uţivaju nepovredivost koja bi štitila bilo
kojeg krivca, bilo zbog zloĉinaĉkih bilo zbog graĊanskih prijestupa. Stoga
se nitko onamo više i ne povlaĉi ne bi li time postavio zapreku ţbirima koji
imaju nalog da ga uhite. Redovniku to bijaše poznato, ali nije imao snage
da se odupre tom iskušenju. Kasnije mi je kazao da ga je vjerski osjećaj,
koji sam trebao poštovati, nukao da se uteĉe oltaru.

— Zašto niste sami onamo otišli?

— Zato što nisam imao srca da vas napustim.

Nepovredivost kakvu sam ja traţio nalazila se izvan granica
Presvijetle Republike. Tog se trenutka već bijah uputio onamo, duhom već
bijah tamo, ali trebalo je da onamo i prevezeni tijelo. PoĊoh ravno prema
kraljevskim vratima palaĉe, zvanim Porta della Carta, i ne gledajući ni u
koga (a to je najbolji naĉin da i sam budem manje gledan) prijeĊoh
piazzette, uputih se prema obali i uĊoh u prvu gondolu koju sam našao i

naglas kazah gondolijeru koji se nalazio na krmi:

— Ţelim ići u Fuskio, pozovi brzo još jednog ĉovjeka.

Onaj drugi ĉovjek odmah stiţe, i gondola se ubrzo odmaknu od
obale. Ja se bezbriţno zavalih na srednji jastuk, a redovnik sjede na
klupicu. Videći onog redovnika bez šešira i s mojim ogrtaĉem, a mene u
neprikladnoj odjeći svak bi pomislio da sam nekakav šarlatan ili astrolog.

Tek što smo zamakli iza carinarnice, moji gondolijeri poĉeše snaţno
sjeći vodu velikog kanala Giudccca kojim treba podjednako prijeći kad se
ide u Fusino ili u Mestre, kamo sam zapravo htio poći. Kad vidjeh da smo
nasred kanala, pomolih glavu i rekoh laĊaru na krmi:

— Misliš li da ćemo u Mestre stići prije ĉetrnaest sati?

— Kazali ste mi da poĊem u Fucino.

— Ti si lud, kazao sam ti u Mestre.

Drugi gondolijer mi kaza da sam se zabunio, a otac Balbi, kao dobar
kršćanin, revan kad je u pitanju istina, takoĊer mi reĉe da sam pogriješio.
Tada prasnuh u smijeh, suglasivši se da sam se mogao zabuniti, ali da mi je

namjera ipak bila da naredim da se ide u Mestre. Ne dobih nikakva
odgovora. Gondolijer mi reĉe da je spreman odvesti me i u Englesku.

— U Mestre ćemo stići za tri ĉetvrt sata, jer idemo niz vodu i niz

vjetar.

Pogledah tada iza sebe ĉitav onaj lijepi kanal, i ne videći ni jednog
jedinog ĉamca, diveći se najljepšem danu što ga ĉovjek moţe poţeljeti,
prvim zracima divnog sunca što je izlazilo na obzorju, promatrajući onu
dvojicu mladih gondolijera koji su hitro veslali, u isto vrijeme razmišljajući
o okrutnoj noći koju sam proveo, o mjestu gdje sam se prethodnog dana
nalazio kao i o svim okolnostima što mi bijahu povoljne, dušu mi obuze
osjećaj koji se uzdiţe do milostivog boga. Sve to ganu moju zahvalnost,
raznjeţi me neobiĉnom snagom i u tolikoj mjeri da mi odjednom obilato
navriješe suze i tako mi olakšaše srce, koje se gušilo od pretjerane radosti.
Jecao sam, plakao poput djeteta koje silom vode u školu.

Moj mili drug, koji je dotad progovorio samo da bi gondolijerima
dao za pravo, pomisli da mu je duţnost da smiri moj plaĉ, kojeg mu lijepi
uzrok ne bijaše poznat, a naĉin na koji se toga latio zaista mi odjednom
pretvori plaĉ u smijeh, i to tako neobiĉan da mi je on, ništa ne shvativši,
nekoliko dana kasnije priznao da bijaše povjerovao da sam poludio. Taj
redovnik bijaše glup, a zloban bijaše zbog svoje gluposti. Našao sam se u
teškom poloţaju kad sam to morao iskoristiti, ali on me je gotovo uništio,
premda nije imao takvu namjeru, zato što je bio glup. Nikako nije htio
povjerovati da sam naloţio da se ide u Fucino u namjeri da poĊemo u

Mestre; govorio je da mi je ta pomisao zacijelo pala na um tek onda kad
sam već bio na Velikom kanalu.

Stigosmo u Mestre. U postaji nisam našao konje, ali u krĉmi K
zvonu bijaše dosta vozara koji sluţe istoj svrsi kao pošta. UĊoh u
konjušnicu i, videći da su konji dobri, vozaru dadoh sve što je traţio samo
da za sat i ĉetvrt budem u Trevisu. Za tri minute konji bijahu spremni i ja,
misleći da je otac Balbi iza mene, osvrnuh se da mu kaţem: UĊimo. Ali ne
vidjeh ga. Potraţih ga pogledom, upitah gdje je, nitko o njemu ništa ne zna.
Konjušaru kazah neka ga poĊe potraţiti te odluĉih da ga ukorim ĉak i u
sluĉaju da je otišao zadovoljiti svoje prirodne potrebe, jer bijasmo u
poloţaju kad je i to valjalo odgoditi. Kazaše mi da ga nigdje ne mogu naći.
Bio sam kao uklet. Pomislih da krenem sam, a to sam i trebao uĉiniti; ali
poslušah nekakav slabi osjećaj koji nadjaĉa moj razum i istrĉah napolje,
zapitkivah, svatko mi kaza da ga je vidio, ali mi nitko nije znao reći kamo

je mogao otići; obletjeh arkade glavne ulice, odluĉih se da pomolim glavu i
u jednu kavanu, i za tezgom ugledah njega gdje stoji, pijući ĉokoladu i
ĉavrljajući sa posluţiteljicom. Opazio me, reĉe da je ljubazna i pozva me da
i ja popijem šalicu ĉokolade. Kazao mi je neka platim, jer on nije imao ni
prebite pare. Ja se svladah i odgovorih mu da neću ĉokoladu, te mu kazah
neka poţuri, a uz to mu tako stegoh ruku da je pomislio da sam mu je
slomio. Platio sam, i on poĊe za mnom. Drhtao sam od srdţbe. Uputih se
prema kolima koja su me ĉekala pred vratima krĉme; ali jedva da sam
uĉinio deset koraka kad susretoh jednog graĊanina iz Mestre, nekog Balba
Tomasija, dobriĉinu, ali koji je bio na glasu kao doušnik suda inkvizitora.
Spazi .me, priĊe mi i uzviknu:

— Kako to da ste ovdje, gospodine? Veoma mi je drago što vas
vidim. Dakle upravo ste pobjegli. Kakvo vam je to pošlo za rukom?

— Nisam utekao, gospodine, već su me otpustili.

— To nije moguće, jer sam sinoć bio u kući Grimani u S. Polu, pa

bih saznao o tome.

Ĉitalac moţe zamisliti moje duševno stanje tog trenutka. Već mi se
uĉinilo da me otkrio ĉovjek za kojega sam vjerovao da je plaćen da me

dade uhapsiti, a dovoljno mu je bilo da namigne prvome zbiru, kojih
Mestre bijaše prepun. Rekoh mu neka govori potiho i neka doĊe sa mnom
iza krĉme. Došao je i kad vidjeh da nas nitko ne gleda, kao i to da se
nalazim pored nekog malog jarka, a s druge njegove strane bijaše prostrano

polje, desnicu stavih na ono kopaljce a ljevicu na njegov ovratnik; no on
bijaše veoma hitar te mi umaknu, preskoĉio je jarak i svom brzinom uzeo
bjeţati u suprotnom smjeru od grada Mestre, povremeno se osvrćući i
šaljući mi rukoljube kojima je kanda htio reći: Sretan put, sretan put, budite
spokojni. Izgubih ga iz vida i zahvalih bogu što mi je uspio umaknuti iz
ruku te me na taj naĉin sprijeĉio da poĉinim zloĉin, jer bio bih ga ubio, a on
nije imao zlih namjera. Moj poloţaj bijaše strašan. Bio sam sam, u
otvorenom ratu protiv svih snaga Republike. Sve sam morao ţrtvovati
oprezu i razboritosti. Šipku ponovo stavih u dţep.

Natmuren poput ĉovjeka koji je upravo izbjegao neku veliku
opasnost, dobacih jedan prezriv pogled kukavici koja je vidjela u što me je
uvalila, i uniĊoh u koĉiju. On sjede pokraj mene i ne usudi se progovoriti.
Razmišljao sam o naĉinu na koji bih se otarasio tog nesretnika. Stigosmo u

Treviso, gdje sam gazdi postaje naredio neka mi spremi dva konja koji bi

bili gotovi da krenu sat prije podneva; ali nisam imao namjeru da putovanje

nastavim poštanskom koĉijom; prvo zato što nisam imao novaca, a drugo
zato što sam se bojao praćenja. Krĉmar me upita hoću li doruĉkovati, a
meni je to trebalo kako bih se odrţao na ţivotu jer sam umirao od gladi; ali
nisam imao hrabrosti da prihvatim. Izgubljenih ĉetvrt sata moglo bi mi
postati kobno. Bojao sam se da ne budem ponovo uhvaćen i da se zbog
toga sramim sve do kraja ţivota, jer mudar ĉovjek na otvorenom polju
mora prkositi sili od ĉetiristo tisuća ljudi koja ga traţi. Ako se ne umije

sakriti, onda je glupan.

IziĊoh kroz Vrata sv. Tome kao ĉovjek koji se uputio u šetnju. Pošto
sam glavnim drumom prevalio jednu milju, skrenuli u polja namjeravajući
da iz njih više ne izlazim dokle se god budem nalazio u mletaĉkoj drţavi.
Najkraći put da se iz nje iziĊe vodio je preko Bassana, ali ja sam krenuo
onim duljim, jer mogli bi me ĉekati na najbliţem mjestu gdje bih se
pojavio, a bio sam siguran da nitko neće pomisliti da bih, izlazeći iz drţave,
mogao krenuti putem preko Feltre, što bijaše najdulji put koji je vodio do

jurisdikcije biskupa u Trentu.

Pošto sam hodao tri sata, svalih se na tvrdu zemlju jer zaista dalje
više nisam mogao. Morao sam ili nešto pojesti ili se pomiriti s time da tu i
umrem. Redovniku rekoh neka pored mene stavi ogrtaĉ i neka poĊe do
seoske kuće koju sam vidio, te neka za novac uzme nešto hrane, pa neka mi
sve to donese na ono mjesto. Dadoh mu potreban novac. Pošto mi je rekao
da me je smatrao bodrijim, otišao je izvršiti moj nalog. Taj nesretnik bijaše
snaţniji od mene. Nije spavao ali se prethodne veĉeri dobro nahranio, ispio
je ĉokoladu, bijaše mršav, razbor i ĉast nisu mu morili dušu, a uz to bijaše

redovnik.

Iako ona kuća nije bila krĉma, dobra gazdarica mi po nekoj seljanki
posla obilat ruĉak koji me je stajao samo trideset soldi. Kad sam osjetio da
će me obuzeti san, ponovo nastavih put. Ĉetiri sata kasnije zaustavili se iza
nekog zaselka i saznah da sam od Trevisa udaljen dvadeset ĉetiri milje.
Bijah iznuren, gleţnjevi su mi naotekli a cipele mi bijahu poderane. Za
jedan sat spremao se sumrak. Ispruţili se usred jednog gaja, a redovnika

posjedoh pored sebe.

— Treba da poĊemo — rekoh mu — u Borgo di Valsugana, prvo
mjesto što se nalazi izvan granica mletaĉke drţave. Tamo ćemo biti
jednako sigurni kao i u Londonu, pa ćemo se odmoriti; ali da bismo stigli

do toga grada koji pripada nadbiskupu od Trenta, moramo poduzeti
osnovne mjere opreza, od kojih je prva da se razdvojimo. Vi ćete ići kroz

šumu Mantello, ja preko planina, vi lakšim i kraćim putem, ja teţim i
duljim; vi s novcem, ja bez prebijene pare. Poklanjam vam svoj ogrtaĉ, koji
ćete zamijeniti za pelerinu i šešir, pa će vas tada svi smatrati za seljaka, jer,
srećom, tako i izgledate. Evo sveg novca što mi još preostaje od ona dva
cekina što sam ih uzeo od grofa Asquinija, to je sedamnaest livri, uzmite ih.
Prekosutra uveĉe bit ćete u Borgu, a ja ću stići dvadeset ĉetiri sata kasnije.
Ĉekat ćete me u prvoj krĉmi s lijeve strane. Noćas treba da se naspavam u
dobroj postelji, a providnost će mi pomoći da je pronaĊem, ali potrebno je

da tamo budem miran, a s vama ne mogu biti nigdje na miru. Siguran sam
da nas sada posvuda traţe i da je naš opis tako dobro dan da bi nas uhapsili
u svakoj krĉmi u koju bismo se usudili ući zajedno. Vidite u kakvom se

jadnom stanju nalazim i kako mi je potrebno deset sati odmora. Zbogom
dakle. PoĊite i pustite da sam u ovom okolišu potraţim sebi konaĉište.

— Već sam oĉekivao — odgovori mi on — sve što ste mi upravo
kazali, ali umjesto svakog odgovora podsjećam vas na ono što ste mi
obećali kad sam dopustio da me nagovorite da vam provalim u ćeliju.
Obećali ste mi da se više nećemo razdvajati; stoga se nemojte nadati da ću
vas napustiti, vaša sudbina bit će i moja, moja će biti i vaša. Za taj naš
novac naći ćemo dobro konaĉište, i nećemo ići u krĉme, pa nas neće

uhapsiti.

— Vi ste dakle odluĉili da ne poslušate dobar savjet što sam vam ga

dao.

— Jesam.

— Vidjet ćemo.

Tada ustadoh, i to me bez muke. Izmjerih koliko je visok pa to
oznaĉih na tlu, zatim iz dţepa izvukoh šipku, legoh na lijevi bok i posve
hladnokrvno poĉeh praviti malu iskopinu, ništa ne odgovarajući na sva
pitanja koja mi je on postavljao. Nakon ĉetvrt sata rada, tuţno ga
pogledavši, kazah mu da mi se kao kršćaninu ĉini da ga moram upozoriti
neka se preporuĉi bogu.

— Jer — kazah mu — ţivog ću vas ovdje zakopati, a ako vi budete
jaĉi od mene, vi ćete zakopati mene. Vaša gruba tvrdoglavost tjera me u tu
krajnost. MeĊutim moţete još pobjeći jer neću za vama trĉati.

Videći da mi ništa ne odgovara, nastavio sam da radim. Poĉeo sam
strahovati da me ta ţivotinja, koje sam se pošto-poto odluĉio otarasiti,

zaista ne natjera na ono posljednje.

Napokon, bilo razmišljanjem bilo iz straha, baci se on pored mene.
Ne znajući koje su mu namjere, okrenuh prema njemu šiljak šipke, ali
nisam imao razloga da strahujem. Kazao mi je da će uĉiniti sve što ţelim.
Tada ga zagrlih, dadoh mu ;sav novac što sam ga imao, i potvrdih mu ono
svoje obećanje da ću se s njim ponovo sastati u Borgu. Iako sam ostao bez
novaca, a trebalo je da prijeĊem i dvije rijeke, bio sam veoma radostan što
sam se oslobodio društva ĉovjeka takve ćudi. Tada sam bio siguran da ću
uspjeti izaći iz drţave.

PETNAESTO POGLAVLJE
Idem u kuću poglavara zbira na konak Ť U njoj provodim divnu noć i tu
sasvim povratim snagu i zdravlje ¦ Idem na misu, neugodan susret ¦ Prisiljen
da nasilnim putem doĊem do šest cekina Ť Izvan opasnosti Ť Dolazak u

München ¦ Zgoda s Balbijem ¦ Odlazim u Pariz ¦ Dolazak u taj grad,
ubojstvo Ljudevita XV

Na nekom breţuljku što bijaše udaljen pedesetak metara spazih
jednog pastira koji je pasao stado od desetak, dvanaestak ovaca. Obratih
mu se kako bih došao do potrebnih obavještenja. Zapitali ga kako se zove
selo, a on mi reĉe da sam u Val de Piadene, što me iznenadi zbog puta što
ga bijah prevalio. Zapitah ga za imena gospodara nekolikih kuća što sam ih
vidio izdaleka; ustanovih da su svi oni koje mi je naveo moji znanci, te da
ih ne bih smio svojim dolaskom dovoditi u nepriliku.

Vidio sam i palaĉu Grimani u kojoj se sada sigurno nalazi glava
kuće, a tada je bio on drţavni inkvizitor, pa se nisam smio pokazati.

Upitah pastira kome pripada crvena kuća što se nazirala malo dalje,
i na svoje veliko iznenaĊenje doznah da je to kuća samog pokrajinskog
kapetana koji je glavar zbira.

Oprostivši se od pastira, siĊoh nesvjesno niz breţuljak. Ni sam ne
znam što me je nukalo da se uputim prema toj strašnoj kući koje bih se
prirodno i po zdravom razumu morao kloniti. Otišao sam ravno onamo, bez
zaobilaţenja, i mogu reći da me nije gonila neka svjesna volja.

Ako je istina da svatko od nas ima svoje nevidljivo biće, genija
dobroĉinitelja, koji nas goni prema sreći, kao što se to — iako rijetko —
dogaĊalo Sokratu, uvjeren sam da me je upravo ono vodilo toj kući.
Priznajem da nikada u ţivotu nisam poduzeo nešto smionije.

Ušao sam bez oklijevanja, gotovo bezbriţno. U dvorištu se neko
dijete igralo loptom. Zapitah ga za oca, a ono umjesto odgovara otiĊe po
majku. Zaĉas preda mnom osvanu veoma lijepa ţena, trudna, i zapita me
vanredno uljudno što ţelim od njena muţa koji nije kod kuće.

— Koliko mi je ţao, gospoĊo, što mog kuma nema, toliko sam
oĉaran što sam istovremeno upoznao njegovu lijepu suprugu.

— Vaš kum? Pa onda ja razgovaram s Njegovom jasnosti
Vitturijem. Muţ mi je rekao da ste mu izvoljeli obećati da ćete biti kum

djetetu što ga nosim. Zaista mi je drago što sam vas upoznala, a moj će muţ
biti oĉajan što ga nije bilo kod kuće.

— Nadam se da će se uskoro vratiti, jer sam ga htio zamoliti
konaĉište za noćas. Ne usuĊujem se nikamo otići u ovakvu stanju.

— Bez obzira na to što ga nema, priredit ćemo vam udoban krevet i
pristojnu veĉeru, a moj će vam se muţ sa svoje strane zahvaliti na ĉasti što

ste nam je ukazali. Prije jednog sata izjahao je sa svojim ljudima, i ja ga
oĉekujem tek za tri ili ĉetiri dana.

— A zbog ĉega ga neće biti tako dugo?

— Zar vam nije poznato da su dvojica zatvorenika pobjegli iz
tamnice Piombi? Jedan je plemić, a drugi neki ĉudaković imenom
Casanova. Messer grande poslao mu je pisanu zapovijed da ih traţi. Ako li
ih pronaĊe, odvest će ih u Veneciju, a ne naĊe li ih, vratit će se kući, ali
tragat će za njima barem tri dana.

— Veoma mi je ţao, draga moja kumo, ali ja vas ne bih ţelio
smetati, to više što bih ţelio odmah leći na poĉinak.

— Za tren sve će biti u redu, a posluţit će vas moja majka. Što vam

je to s koljenima?

— Pao sam za vrijeme lova u gori, ogrebotine su znatne, a izgubio
sam i priliĉno krvi.

— O, jadni gospodine! No moja će vas majka izlijeĉiti. Ona je
pozove i ode pošto joj je rekla što mi je sve potrebno.

Ova zgodna redarstvenikova ţenica nije imala nimalo njuha muţeva
zanata, jer ništa nije bilo toliko nalik na izmišljotinu kao priĉa što sam joj je
netom ispriĉao. Na konju u bijelim ĉarapama! U lov u svilenom odijelu!
Bez ogrtaĉa, bez sluge! Kad joj se vrati muţ, dobrano će joj se narugati.

Njena majka njegovala me je s toliko uglaĊenosti kakvu bi ĉovjek
oĉekivao samo od najotmjenijih osoba. Poĉela je govoriti majĉinskim
tonom, pa me je, viĊajući mi rane, neprestano nazivala svojim sinom. Da
nisam bio u takvu poloţaju, ja bih joj, na njenu ljubaznost, uzvratio ţarkom
zahvalnošću, ali mjesto gdje sam se nalazio i opasna uloga što sam je
zaigrao, odviše su me ozbiljno zaokupili, pošto je pregledala moja koljena i
bedra, rekla mi je da ću morati malko otrpjeti, ali da ću sutra osvanuti
zdrav. Samo je valjalo drţati na sebi vlaţne ubruse što ih je starica privila
na moje rane, i ostati nepomiĉan ĉitave noći.

Dobro sam veĉerao i zatim se predao njenoj brizi. Usnuo sam dok
se još bavila mnome, jer se i ne sjećam kad je otišla. Mora da me je svukla
kao dijete. Ja niti sam govorio, niti na išta mislio. Jeo sam. da utaţim silnu
potrebu za hranom i zaspao sam popustivši neodoljivoj ţelji. Razum kao da
bijaše u meni zaspao.

Bio je jedan sat veĉeri kad sam utolio glad. Kad sam se izjutra
probudio i ĉuo kako odbija trinaest sati, sve mi je izgledalo kao ĉaroban
san, jer mi se uĉinilo da sam usnuo u ĉasu kad sam se probudio.

Trebalo mi je više od pet minuta da mi se razbude osjetila, da mi se
duh vrati u obiĉno stanje, pa da se uvjerim kako je moj poloţaj stvaran,
jednom rijeĉju da se od sna sasvim razbudili. Ĉim sam došao k sebi,
oslobodili se ubrusa i sa ĉuĊenjem ustanovili da su se moje rane sasvim

dobro zatvorile.

Odjenuh se za tren oka, sam uredih kosu i iziĊoh iz sobe koja uopće
nije bila zatvorena. SiĊoh niza stube, prijeĊoh dvorište i napustili kuću, ne
obazirući se na to što su tamo stajala dva ĉovjeka koji oĉito bijahu ţbiri.

Udaljio sam se od mjesta gdje sam naišao na uljudnost, dobru

hranu, zdravlje, potpuni oporavak svih svojih snaga, udaljio sam se s
osjećajem groze od koje su me prošli srsi, jer sam shvatio da sam se veoma
nerazborito izloţio najvećoj od sviju opasnosti. Zaĉudilo me da sam ušao
upravo u tu kuću, a još više što sam iz nje izišao. Jednostavno nisam mogao

vjerovati da me nitko ne slijedi.

Hodao sam pet sati bez odmora po šumama i planinama, a da nisam

susreo nijednog seljaka, a da se nisam nijednom obazreo za sobom.

Još nije bilo podne kad sam, idući tako svojim putem, zaĉuo zvuk
zvona. Gledajući s uzvišice na kojoj sam se nalazio, spazih u nizini malu
crkvu odakle je dopirala zvonjava i budući da sam vidio kako ljudi ulaze u
nju, zakljuĉih da idu na misu. PodiĊe me ţelja da joj prisustvujem. Kad je
ĉovjek u nevolji, sve što mu padne na pamet smatra nadahnućem.

Bio je upravo Dušni dan. SiĊoh, uĊoh u crkvu i iznenadili se kad u
njoj spazih gospodina Marcantonija Grimanija, nećaka drţavnog
inkvizitora, i njegovu suprugu gospoĊu Mariju Pisani. Ugledavši me,
zgranuše se. Poklonio sam im se i prisustvovao misi.

Kad sam izlazio iz crkve, gospodin poĊe za mnom, a gospoĊa
ostade u crkvi. On mi pristupi i reĉe:

— Što radite ovdje? Gdje vam je drug?

— Dao sam mu sedamnaest livri da se spašava drugim, lakšim
putem, a ja idem do granice ovim, teţim, i nemam ni prebijene pare.

— Ja vam doduše ne mogu ništa dati, ali putem ćete susresti jednog
pustinjaka koji neće dopustiti da umrete od gladi. No priĉajte mi kako vam

je uspjelo probiti se iz tamnice.

— To je veoma zanimljivo, ali i dugaĉko, a pustinjaci bi mi dotle

mogli sve pojesti.

Rekavši to, duboko mu se poklonih. Usprkos krajnjoj nevolji u kojoj
sam se nalazio, obradovalo me što sam mogao dobiti milostinju. Smatrao
sam se daleko većim gospodinom od njega. U Parizu sam doznao da ga je
ţena grdila zbog bezdušnosti. Nema sumnje, osjećajnost je ĉešća u ţena no
u muškaraca.

Hodao sam do sunĉeva zalaska. Umoran i gladan zaustavili se kod
neke usamljene kuće pristojna izgleda. Zatraţio sam da govorim s
gospodarom, a vratarica mi reĉe da je otišao u svadbu s onu stranu rijeke
gdje će provesti noć, ali da joj je naredio da lijepo primi njegove prijatelje.
I kao dokaz tome dade mi izvrsnu veĉeru i veoma udoban leţaj. Prema

adresama na nekolikim pismima razabrao sam da se nalazim kod gospodina
Rombenchija, konzula, zaboravio sam već koje zemlje.

Napisao sam mu pismo i ostavio ga zapeĉaćena. Nakon krepka sna
brzo se odjenuh, prijeĊoh rijeku obećavši laĊarima da ću im prijelaz platiti

na povratku, i nakon pet sati hoda jeo sam u nekom kapucinskom

samostanu.

Poslije ruĉka hodao sam do dvadeset i dva sata da bih stigao do
kuće ĉovjeka koji mi bijaše prijatelj. Bijaše to jedan od poznatih mi seljaka

u tom kraju.

UĊoh, upitah za gazdu i ukućani mi pokazaše vrata sobe u kojoj se
bio, sasvim sam, udubio u pisanje. Pohrlih da ga zagrlim, ali on tek što me
spazi ustuknu i reĉe mi neka se smjesta udaljim, pravdajući se ništavnim i

uvredljivim razlozima.

Ja mu objasnih svoj poloţaj, izloţivši svoju nevolju, i zatraţili
šezdeset cekina uz svoj potpis koji mu jamĉi povratak tog novca kod
gospodina Bragadina. On mi odvrati da mi ne moţe pomoći, ĉak ni
ponuditi ĉašu vode, jer dok sam kod njega strepi od straha da ga ne stigne
nemilost Suda. Bio je to ĉovjek šezdesetih godina, trgovaĉki posrednik koji
mi je mnogo dugovao. Njegova bezobzirnost i kukaviĉluk djelovali su na

me posve drugaĉije no odbijanje Grimanija. Bilo iz bijesa ili gaĊenja, ili iz
prava što mi ga davahu razum ili priroda, zgrabih ga za kaput i pokazavši
mu bodeţ zaprijetih mu smrću ako pisne ijednu rijeĉ. Dašćući i
podrhtavajući cijelim tijelom, on izvadi iz dţepa kljuĉ i pokaza na pisaći
stol u kome se nalazio novac, promucavši neka uzmem koliko ţelim. No ja

mu zapovjedili da ga otvori on sam. Uradi tako i otvori mi ladicu stola u
kojoj je bilo zlatnika. Tad mu rekoh da mi odbroji šest cekina.

— Vi ste kazali šezdeset.

— Da, onda kad sam ih namislio dobiti prijateljski, ali kad moram
na silu — uzet ću samo šest i neću ti potpisati potvrdu. Vratit ću ti ih u
Veneciji kamo ću već sutra pisati na što si me natjerao, ti bijednice
nedostojan ţivota.

— Oprostite, zaklinjem vas, uzmite sve!

— Neću. Odlazim i savjetujem ti da me pustiš s mirom, ili ću se
vratiti da ti potpalim kuću.

Hodao sam dva sata i kako se stala spuštati noć, zaustavili se kod
neke seljaĉke kuće, gdje nakon loše veĉere prespavah na slami. Ujutro sam
kupio stari redengot i produţio put na magarcu pošto sam u okolici Feltra
kupio par ĉizama.

Tako sam prošao straţarnicu zvanu La Scala. Straţar me ne upita ni

za ime. Tu sam sjeo na taljige s dva konja i stigao rano u Borgo de
Valsugana gdje u krĉmi naĊoh oca Balbija. Da mi se nije javio, ne bih ga
uopće prepoznao. Zeleni ogrtaĉ i šešir nabijen povrh pamuĉne kape
posvema su mu izmijenili izgled. Reĉe mi da mu je sve to dao neki
zakupnik u zamjenu za moj kaput i još jedan cekin priĊe, i da je stigao
jutros i dobro se najeo. Završivši svoju govoranciju reĉe mi veoma
dostojanstveno da me uopće nije oĉekivao, jer se nije odviše pouzdavao u
iskrenost mog obećanja da ću odrţati zadanu rijeĉ.

U toj sam krĉmi proveo ĉitav naredni dan i napisao, ne izlazeći iz
kreveta, više od dvadeset pisama za Veneciju, od ĉega dvanaestak u kojima
sam opisao što sam morao uĉiniti da bih dobio onih šest cekina. Redovnik

je pisao bezobrazna pisma svom superioru, ocu Barbarigu, i svojoj
patricijskoj braći, a galantna sluţavkama koje bijahu uzrokom njegova
pada. Skinuo sam ukrasne vrpce s odijela i prodao šešir, jer je takva raskoš

bila upadljiva.

U ponedjeljak sam spavao u Perginu, gdje me je posjetio neki mladi
grof d'Alberg, budući da je ĉuo — nikad nisam saznao kako — da smo mi
ljudi kojima je uspjelo umaći iz Mletaĉke Republike.

Prešao sam u Trento a odatle u Bolzano, i kako sam trebao novaca
da se odjenem i kupim košulju, predstavih se jednom starom bankaru koji
se zvao Mench. On mi pronaĊe povjerljiva ĉovjeka kojeg sam poslao u

Veneciju s kreditnim pismom na gospodina Bragadina. Trgovac Mench
odveo me u jednu gostionicu, u kojoj sam proveo šest dana u krevetu,
upravo koliko je trebalo onom ĉovjeku da ode i da se vrati.

Vratio se s mjenicom od pet cekina koja je glasila na istog Mencha.
Tim sam se novcem odjenuo, ali najprije sam, što se tiĉe odijevanja, izvršio
svoju duţnost prema svom drugu koji mi je danomice postajao sve
nepodnošljiviji. Neprestance mi je govorio kako se bez njega ne bih spasao,
podsjećao me kako sam obećao da ću s njime dijeliti napola sve što moţda
steknem. Zaljubljivao se u sve sluţavke, a budući da nije bio ni takva stasa,
ni takva obliĉja da bi mu se dragovoljno predavale, nagraĊivale su njegova
udvaranja zvonkim ćuškama, koje je on podnosio s primjernom
strpljivošću. I to je za mene bilo jedino zadovoljstvo.

Otputovali smo poštanskim kolima i trećeg dana stigosmo u
München. Ukonaĉio sam se u gostionici Kod jelena gdje sam odmah
saznao da tu već neko vrijeme stanuju dva mlada brata iz Venecije od
obitelji Contarini i da su u društvu veronskog grofa Pompeja. No kako me
oni nisu poznavali i kako više nije bilo potrebe da susrećem pustinjake da
bih preţivio, nisam se potrudio da im iskaţem svoje poštovanje. Ali sam to
uĉinio grofici Coronini koju sam bio upoznao u Veneciji, u samostanu sv.
Justine. Ona bijaše osoba veoma utjecajna na dvoru. Ta otmjena gospoĊa,
tada već sedamdesetih godina, primila me veoma lijepo i obećala mi da će

odmah razgovarati s izbornim knezom kako bi mi isposlovala siguran azil.

Sutradan, izvršivši svoje obećanje, reĉe mi da vladar nema ništa
protiv mene, i da se mogu smatrati sigurnim u Münchenu i ĉitavoj
Bavarskoj, što meĊutim ne vrijedi i za Balbija, budući da je on redovnik i

bjegunac, pa bi minhenski nadstojnik njegova reda mogao zahtijevati
njegovo izruĉenje, a da on kao vladar ne ţeli nikakvih neprilika s

redovnicima.

Grofica mi savjetova neka ga što prije odvedem iz grada i neka se
skloni negdje drugdje, pa će tako izbjeći moţebitnim neugodnostima, što bi
mu ih mogla prirediti njegova subraća.

Kako su mi savjest i ĉast nalagali da se brinem za tog nesretnika,
otiĊoh dušobriţniku izbornog kneza da ga zamolim neka bijednom
redovniku napiše preporuku za neki od gradova u Švapskoj. Taj me je
dušobriţnik, inaĉe juzuit, primio da ne moţe gore. Rekao mi je prezirnim
tonom da me u Münchenu i te kako dobro znaju. Zapitao sam ga odluĉnim
glasom daje li mi taj savjet kao dobru ili lošu vijest, a on mi ne odgovori i
prezirno me ostavi, a jedan mi svećenik reĉe da je otišao provjeriti ĉudo o
kome je govorio ĉitav München.

— Carica — objasni on — udova Karla VII, koje je tijelo u dvorani
još izloţeno pogledu poboţne javnosti, ima tople noge, iako je nedvojbeno

mrtva.

Reĉe mi da mogu i ja otići da vidim to ĉudo svojim oĉima. Bio sam
veoma radoznao i sav ponosan što ću se moći pohvaliti da sam bio
oĉevidac jednog ĉuda, za me neobiĉno zanimljivog, jer su moje noge bile
uvijek ledene. Stoga odoh da vidim uzvišenu pokojnicu koja je zaista imala
tople noge, no tome bila je uzrokom uţarena peć koja se nalazila veoma
blizu mrtvog carskog veliĉanstva.

Tu je bio i neki plesaĉ koji me je dobro poznavao, te mi on priĊe i
ĉestita na sreći o kojoj je već govorio ĉitav grad. Taj me je plesaĉ pozvao
na veĉeru, i ja sam poziv prihvatio sa zadovoljstvom.

Zvao se Michele da l'Agata, a njegova ţena bila je ista ona Gardela
što sam je upoznao šesnaest godina ranije, kod starog Malipiera, koji me je
onako izlupao trskovaĉom kad sam se bio šalio s Teresom. Gardela je
postala slavna plesaĉica, i još uvijek jednako lijepa, bijaše oĉarana što me
vidi i što će iz mojih usta saznati sve potankosti o ĉudesnom bijegu.
Pokazala je brigu i za redovnika, ponudivši se da mi napiše preporuku na

svog prijatelja, Bolonjca, kanonika Bassija u Augsburgu, biskupu kaptola
sv. Morica. Odmah napisa pismo, uvjeravajući me da neću više morati
voditi brigu o redovniku, jer je sasvim sigurna da će se biskup pobrinuti ĉak
i za to da zataška njegovu aferu u Veneciji.

Oduševljen što sam ga se otarasio na tako ĉastan naĉin odjurih u
krĉmu, sve mu ispripovjedih i dadoh mu preporuku, obećavši da ga neću

ostaviti ako ga biskup ne primi dobro.

Već sutradan, u sam cik zore, poslao sam ga na put u dobrim
kolima. Pisao mi je nakon ĉetiri dana da ga je biskup krasno primio, da se
ukonaĉio kod njega, da ga je odjenuo kao svećenika i predstavio kardinalu,
koji je jedan od d'Armestatovih. Biskup mu je meĊu inim obećao da će ga

zadrţati kod sebe sve dok ne dobije iz Rima sekularizaciju za svećenika i
dopuštenje da se vrati u Veneciju, jer će, kad prestane biti redovnik,
ugasnuti i njegova krivica pred sudom drţavne inkvizicije.

Na kraju pisma otac Balbi zamolio me da mu pošaljem nekoliko
cekina za njegova omiljela jela, jer je odviše plemenit a da bi zatraţio

novac od biskupa, koji se nije sjetio da mu ga punudi. Nisam mu

odgovorio.

Ostavši sam i miran odluĉih da njegujem zdravlje, jer mi od napora
i pretrpljenih muka ţivci bijahu napeti kao strune, što je moglo imati

ozbiljnih posljedica.

Za manje od tri sedmice, miran naĉin ţivota i briţljivo lijeĉenje
posve mi povratiše zdravlje.

Baš tih dana doĊe iz Dresdena gospoĊa Riviére sa sinom i dvjema
kćerima, od kojih se starija namjeravala udati u Parizu. Sin joj je s
uspjehom uĉio na sveuĉilištu i bio besprijekoran u svakom pogledu, a
starija joj kći, koju je namjeravala udati za nekog glumca, bijaše i lijepa i
nadarena, divno je svirala klavesen, voljela društvo i blistala svim ĉarima
mladosti. Ĉitava je ta obitelj bila ushićena što me je susrela.

Veoma sam se obradovao kad mi je gospoĊa Riviére, pogaĊajući
moje ţelje, dala na znanje da bi joj bilo milo ako bih je pratio na putu u
Pariz. O plaćanju puta nisu htjeli ni da ĉuju. Budući da sam se i onako
kanio nastanili u Parizu, taj mi je mig Fortune predskazao da me sreća ĉeka
na mom pustolovnom putu kojem ću se posvetiti u gradu u l.njem jedinom
na isvijetu slijepa boţica dijeli svoju naklone::! onima koji joj se utjeĉu. I
nisam se prevario, kao što će se ĉitalac uvjeriti kad doĊe vrijeme za to, ali

milost Fortunina bje uzaludna, jer sam sve pokvario svojim ludim

postupcima.

Za petnaestomjeseĉnog zatvora u strašnoj tamnici imao sam

vremena da upoznam sve slabosti svog duha, no mislih da sam u njoj trebao
duţe proboraviti, pa bih tek onda došao do takvih zasada koje bi me mogle
izlijeĉiti.

GospoĊa Riviére, kojoj je zaista bilo stalo da je pratim, nije mogla
odgoditi svoj odlazak, a ja sam morao ĉekati na odgovor i novac iz
Venecije, koji je morao stići svakog dana. Ona mi kaza da će se zadrţati u
Strasburgu osam dana, te se ja ĉvrsto ponadah da ću joj se ondje pridruţiti.