Terry Brooks - Vilenjaci Sintre

Balkandownloadrekla je tiho nikome posebno.
Sovine tamne oči su uhvatile pogled devojčice i klimnula je glavom.

“Ne, ne bi. Povešćemo dečaka sa sobom.”
“Gluposti!” Panter se brecnuo na nju. Medved je promrmljao nešto

sebi u bradu dok se okretao. Ostali su uputili mračne poglede
neodobravanja ka Sovi, ali niko više ništa nije rekao. Logan je sačekao za
trenutak, a onda podigao unakaženog dečaka i krenuo nizbrdo za
Medvedom. Mislio je da je greška što ga vode, ali nije na njemu bilo da
nešto kaže. Još ne, u svakom slučaju. Možda kasnije. Znao je kako to
funkcioniše. Ponekad moraš da radiš ono što moraš, a ne ono što hoćeš.
Ponekad radiš ono što smatraš da je ispravno čak i kada znaš da ćeš
zažaliti zbog toga. Naučio je tu lekciju iz svog vremena provedenog sa
Majklom. Rezultat toga je bio da je nakupio dovoljno krivice da mu traje
do kraja života, ali uradio je ono što je uradio zato što je to bilo potrebno.

Sada se starao o grupi klinaca sa ulice jer nije uspeo da spase
njihovog vođu. Ne iz razloga što mu je to bilo potrebno ili zato što mu je
dato da to radi, već zato što je to delovalo ispravno.

Ipak, uhvatio je sebe kako se pita dok je posmatrao svoje mlade
štićenike, da li raditi ono što je mislio da je ispravno ima bilo kakvog
smisla.

***

Putovali su ostatak noći dok je Logan vozio Munju S-150, sa
Vremenkom i dečakom unakaženog lica vezanim na krovu, Vevercem i
Lastom koji su se vozili pozadi, Sovom na suvozačevom sedištu i
prikačenim kolima sa stvarima koje su Duhovi pronašli. Ostali su ili
hodali ili se vozili na širokim pljosnatim blatobranima, menjajući se kada
je nekome bilo potrebno da se odmori. Panter i Medved su hodali gotovo
čitav put, vozeći se samo onda kada bi im Sova naredila da tako urade,
nevoljni da odaju bilo kakvu naznaku slabosti. Logan je vozio takvim
tempom da čak ni Sveća nije imala problema da ih prati. Brzina još uvek
nije bila od značaja. Ni odredište nije bilo odmah od važnosti, što je bila
dobra stvar jer niko od njih – uključujući i Logana Toma, ili možda baš
posebno Logana Toma – nije znao gde bi trebalo da idu. Uskoro će morati
da imaju neku vrstu odredišta na umu. Ali večeras je bilo dovoljno da
održavaju ujednačen tempo koji će ih odvesti van grad u okolnu prirodu,
daleko od nekad-ljudi i njihovog ludila.

- 51 -

Balkandownload Putovali su na jug, što je bio pravac u kome ih je vodio autoput
nakon što su sišli sa dolazne rampe i onaj koji je Loganu delovao
najudobnije. On je stigao u grad sa severa i istoka i nije bio voljan da ide
nazad kroz one planinske prolaze. Možda je u pitanju bila mogućnost da se
ponovo sretne sa duhovima mrtvih ili možda njegova averzija prema tome
da se vraća istim putem jer su njegovi neprijatelji uvek bili na oprezu da
će to uraditi. Još uvek nije znao kuda treba da idu da pronađu izgubljenog
Sokola i Tesu, ali je znao da će biti srećniji da ih traži negde drugde nego
tamo gde je već bio.

Takođe je znao da će im, ako nameravaju da krenu na bilo kakvo
putovanje, trebati dovoljno velika prikolica da vuče i njih i njihove stvari.
Bilo je u redu vući se autoputem brzinom puža za večeras, ali nakon toga
će im trebati sredstva kojim će moći da se kreću brže, ako se ukaže
potreba, a Munja nije mogla da ih sve primi.

Ova i druga razmatranja su mu prolazila kroz glavu dok je lagano
upravljao AV-om niz dugačku betonsku traku ka tami, krivudajući kroz
gomile napuštenih vozila, kroz hrpe đubreta i mrtve kosti. Sada daleko, ali
još uvek vidljive, vatre sa brodova i utvrđenja osvetljavale su nebo
žućkastom izmaglicom. Uhvatio je sebe kako razmišlja o ljudima koji su
živeli u utvrđenju i koji će verovatno umreti pre nego što se ovo završi.
Posebno je razmišljao o Meike, njenim pegama i nervoznim očima. Pitao
se da li je uradila kao što joj je rekao ili je napravila lakši izbor i ostala
tamo. Odlučio je da verovatno i ne želi da zna.

Kada su se dovoljno udaljili autoputem, čak tamo do daljeg kraja
ogromnog aerodroma, skrenuo je sa puta i odvezao ih do jednog uzvišenja
koje je gledalo na aerodrom i, dalje putem kojim su došli, na grad.
Dovezao je Munju do malog šumarka gde neće biti odmah primećeni,
parkirao se i izašao napolje. Imao je par šatora i ćebadi pozadi, sasvim
dovoljno ako iskoriste i unutrašnjost vozila, svima je trebalo malo sna.
Morali su da zastanu da se odmore. Svi su bili iscrpljeni.

Iskoristivši dečake da postave šatore i Sovu da im pruži ohrabrenje,
Logan ih je sve poslao na spavanje. Sova je otišla poslednja, odvojivši
vreme da očisti ranu dečaku sa unakaženim licem pre nego što je
insistirala na tome da ga Logan stavi unutra sa Vremenkom. Logan se
složio, ali pod uslovom da bude vezan jednom rukom lisicama za alku u
zadnjem delu vozila.

Ponovo sam, krenuo je da stražari na vozačevom sedištu, gledajući ka

- 52 -

Balkandownloadputu kojim su upravo doputovali ovde. Nije očekivao da će ih neko goniti,
ali je naučio da nikada ne uzima ništa zdravo za gotovo, čak i kada se
oslanjao na Munjine sisteme za upozoravanje. Sa neujednačenim
Vremenkovim disanjem koje je dopiralo iz zadnjeg dela vozila, zurio je
napolje u tamu i pao u laki dremež.

Odlutao je negde između sna i jave kada mu je došla Gospa.

***

On oseća njeno prisustvo i pre nego što začuje njen glas, i to je
dovoljno da ga natera da ustane i ode napolje na travnato brdašce na
kome stoji Munja S-150 AV. Slabo spava ove noći, nemirnih misli,
mračnih i punih slutnji. Sećanja na propuštene prilike ga proganjaju,
dolaze kao duhovi da mu ne daju odmora. Povremeno drema na po
nekoliko minuta, ali vodi bitku koju ne može da dobije sa ličnim
demonima; nisu mu davali mira. Većinom pokušava da se pravi da je
dorastao njihovim izazovima i bolnim optužbama koje mu šapuću.

‘Logane Tome’, ona kaže, izgovarajući njegovo ime.
Ovde sam, želi da odgovori, ali grlo mu se steže i ne može da da
glasa svojim rečima.
Prolazi kroz travu koja je narasla dugačka i gusta, udišući hladan
noćni vazduh i miris vlažne kore i osušenog lišća. Nekoliko Duhova hrče,
Medved glasnije od ostalih, umotani u svoju ćebad i pribijeni blizu jedan
drugome zbog toplote. Gleda nazad ka mestu gde u ‘Munji’ čuči dečak
koji je ubio Veverca, sada budan, iako još uvek okovan. Dečak ne gleda u
njegovom pravcu. To nije ni bitno, naravno. Čak i kada bi se okrenuo, ne
bi mogao da je vidi. Nju niko nikada ne može videti osim ako ona to ne
želi. Ove noći, veruje, biće tako.
Prolazi kroz travu u pravcu njenog glasa, još uvek je ne vidi, ali zna
da je tamo. Njegov štap je položen na sedištu u ‘Munji’, kraj mesta na
kome spava. Nikuda ne ide bez njega, ali ove večeri nije ni pomislio na
to; njen glas je toliko snažan. Setivši se svoje zakletve da ga uvek nosi sa
sobom, pomalo oseća krivicu što u tome nije uspeo. Ali nema čega da se
plaši. Kada ga ona pozove, on zna da će biti bezbedan dok ide ka njoj.
‘Ovde sam’, ona kaže.
Ona stoji pravo pred njim, prolazno prisustvo, snažno zrači. Njena
odora leti sa nje kao tanak sloj vode koji izgleda kao venčanica,
sakupljajući se u barici koja se nemirno komeša pod njenim nogama,

- 53 -

Balkandownloadiako se ona ne pomera. Ona lebdi kroz vazduh, tik iznad trave kroz koju
dolazi, avetinjski bela osim tamnih jezera njenih očiju. Dugački
pramenovi njene kose padaju joj preko ramena i nabiraju se kao svila
bačena u vetar.

Ovo je prvi put da se pojavljuje pred njim još od kada ga je poslala
u Houpvel da se sretne sa Dva Medveda. Kao i uvek, on je zapanjen
prostom činjenicom da je tu i bez razmišljanja pada na kolena.

‘Hrabri viteže’, ona šapuće, ‘dobro si uradio.’
On ne može da zamisli zašto tako misli s obzirom na nered koji je
napravio. Njemu deluje da je doživeo neuspeh na svim frontovima. Ali
njena pohvala mu daje svežu nadu da je nekako pogrešno procenio
rezultat svojih napora.
On ponovo pokušava da nešto kaže i ovog puta uspeva u tome, iako
su njegove reči slabe i isprekidane. ‘Ako tako mislite...’
‘Zašto bi sumnjao u mene, Logane Tome?’ ona pita, skrativši njegov
protest. ‘Ne bih to rekla da nije tako. Obavio si dobro zadatak koji ti je
dat. Pronašao si dete divlje magije, dao si mu kosti njegove majke i
pomogao mu da otkrije istinu o sebi.’
Njen glas umiruje njegove sumnje i smanjuje njegovu nelagodu.
Zbog njega želi da veruje u to.
‘Dečak?’ on šapuće kroz svoje iznenada suvo grlo. ‘Da li je
bezbedan?’
Ona se pokreće polako u jednu stranu, klizeći kroz vazduh kao da
klizi po ledu. Grad nejasno sija iza nje, njegove vatre još uvek gore u
noć. Može da vidi delimično njihovu magličastu svetlost kroz bledo
drhtanje njenog tela, kao da je providna poput bistre vode.
‘On se odmara u rukama drugog sluge Reči, Logane. Sakuplja
snagu za putovanje koje mu predstoji. Kada se bude probudio, krenuće
na sever da potraži tebe i ostale koje će voditi. Moraš da odeš i sretneš
se sa njim.’
‘Gde da se sretnem sa njim?’ on pita, zbunjen.
‘Na obali Kolumbije. Doći će tamo da započne svoje putovanje.
Vodiće mnoštvo sa sobom. Svima će biti potrebna zaštita. Ti je moraš
pružiti, hrabri viteže, bez obzira na cenu koju ćeš platiti.’ Bez obzira na
cenu. Pretpostavlja da je oduvek znao šta to znači, šta to na kraju može
zahtevati. ‘Daću sve od sebe.’
‘Još jedan vitez Reči dolazi da stane uz tebe. Ona će dovesti

- 54 -

Balkandownloadvilenjake. Oni će doneti magiju iz svoje vilinske prošlosti, koja će biti
magija budućnosti ljudskog soja.’

Vilenjaci? Čini mu se da nije dobro čuo. Nemoguće je da je dobro
čuo. Ne postoje takve stvari kao što su vilenjaci. Ona je rekla nešto
drugo, a on je pogrešno razumeo.

Kreće da zatraži objašnjenje, ali njena ruka se podiže i zaustavlja
njegov glas. ‘Budi pažljiv kako ćeš ići, Logane’, kaže mu potom, njen glas
je tih i oprezan, kao da neko može da ih čuje. ‘Opasnosti te vrebaju.
Demoni dolaze. Oni love dečaka. Oni će ga uništiti ako mogu, čak i ako
ne shvataju prirodu opasnosti koju on predstavlja za njih. Dovoljno je što
ga se boje iz razloga koje ne mogu da objasne. On je morf lutalica koji je
prihvatio Reč, i to je dovoljno da ih ubedi da on mora umreti. Ti to moraš
sprečiti.’ Njena ruka se blago spušta dok zastaje. ‘Ne smeš me izneveriti
u ovome. Ne smeš izneveriti Reč. Moraš uraditi ono što je potrebno da
dečak bude bezbedan i pomogneš mu da stigne na svoje odredište. Čuvaj
se. Postoje znane opasnosti, ali nepoznate opasnosti će ti predstavljati
veću pretnju. Neke od njih žive u spoljnom svetu; neke žive u tvom
sopstvenom srcu. Pažljivo motri na ove. Drži ih dalje od sebe.’

Ona počinje da bledi, da nestaje natrag u noći. On pokušava da je
spreči da ode, pozivajući je. Ali njegov glas još jednom nema zvuk. On
pokušava da je zadrži prostom silom volje, ali to je kao da pokušavate da
zadržite maglu rukama. Ništa što čini ne može da je dotakne. Ona ga
posmatra bezizražajno, bez ikakvih naznaka da shvata njegovu potrebu.
Možda ne shvata, ili to možda uopšte nije bitno. Njemu je dat zadatak; od
njega se očekuje da ga ispuni.

‘Doći ću ti ponovo, hrabri viteže’, ona obećava. ‘Sada možeš da se
odmoriš. Bićeš bezbedan ove noći sve dok se ne probudiš.’

Nakon toga ona odlazi a on ostaje sam. On doživljava trenutak
spoznaje, shvatajući da je sve to san i da nije ni napustio AV i svoj krevet
i da su se njeno prisustvo i njene reči desili u njegovoj glavi.

Nakon toga on pada u san.

- 55 -

Balkandownload ŠEST

“Šta vas dvoje radite?” ponovio je glas.
Duboko u podrumima doma Belorusovih, okružen istorijama
vilenjaka među slojevima tame i senki, bestelesni glas ličio je na
nevidljivu avet. Ni Kirisin ni Eriša nisu mogli da vide ko to govori, a nisu
mogli ni da smisle šta da kažu ili urade u odgovor na pitanje.
“Maca vam je pojela jezik?” rugao im se onaj koji je govorio.
“Kulfe!” Eriša je konačno rekla, baš kada je Kirisin shvatio da se
možda zaista nalaze u opasnosti. “Ne moraš tako da nas plašiš!”
Stari čuvar istorija pomerio se ka ivici svetla koje je dopiralo sa
podnih dasaka između vilinske devojčice i dečaka, sa rukama na svojim
mršavim bokovima, tela povijenog poput stabla čvornovatog starog drveta.
Bio je nizak i suvonjavog izgleda, starac neodređene starosti. Njegovo
izborano lice nalazilo se skriveno u nečemu što je delovalo kao slabašan
pokušaj puštanja brade, a njime je dominirao par ogromnih ušiju.
“Nemaš dozvolu da budeš ovde dole, mala gospođice”, izjavio je,
ispruživši koščati prst ka devojci. “bila kraljeva ćerka ili ne. A ti”, dodao
je, pomerivši prst ka Kirisinu, “nemaš čak ni dozvolu da budeš u ovoj
kući!”
“Ja sam ga pozvala!” Eriša mu je odgovorila, više se ne plašeći,
nakostrešivši se što joj se ovako obraća neko ko nije bio član porodice.
“Jesi li?” Kulf joj je uputio oštar pogled. “Pozvala si ga ovamo na
jedno kasno čitanje, je li to u pitanju?”
Čak i na bledom odsjaju slabog svetla baklje, Kirisin je moga da vidi
da Eriša gubi živce. “Ja sam je zamolio za pomoć”, rekao je brzo,
privlačeći njegovu pažnju. “Želeo sam da vidim šta istorije govore o
Elkris.”
Starac je čučnuo kraj njih, njegov oštar pogled je prelazio sa jednog
lica na drugo. “Oh, ima li to ponovo neke veze sa tom stvari vezanom za
drvo koje je tražilo od Odabranih da upotrebe Loden Vilinkamen i zaštite
ga?” Trezveno je klimnuo glavom i Kirisin, koji je pokušavao da ne otkrije
previše, setio se da nema smisla da bude pažljiv sa Kulfom s obzirom na
to da mu je Kralj već dao zadatak da istraži tu stvar. “Znam sve o tome,
znate”, starac je rekao.
Kirisin je odlučio da rizikuje. “Pa, kralj ne veruje da je drvo pričalo
sa mnom. Ali Eriša veruje jer je drvo pričalo i sa njom. Zato smo odlučili

- 56 -

Balkandownloadda vidimo šta možemo da otkrijemo.”
“Ne prihvatajući da je ono što sam ja uradio dovoljno, je li to u

pitanju?” Kulf je rekao, gotovo ga zadirkujući. “Šta starac poput mene
može da zna o takvim stvarima, sigurno ste se zapitali. Možda čak nije
našao ni pravu knjigu, sigurno ste rekli.”

“Nismo to pomislili”, Eriša se brecnula, uskačući u razgovor. “Samo
smo želeli da vidimo sami.” Oklevala je. “Istina je, nismo znali šta možeš
otkriti. Moj otac ne želi da me uključi u ovu stvar iz razloga koje ne želi
da mi otkrije. Bio je jako uporan u tome da ne radim ono što drvo traži od
mene. Bio je nepopustljiv. Tako da ne mogu budem sigurna da je ono što
mi je rekao istina. Čak ni u to da mi je rekao sve što zna. Možda postoji
još nešto.” Uputila mu je čvrst pogled. “Da li ima još nečega?”

Kulf je slegnuo ramenima. “Kako bih ja mogao da znam? Ne znam šta
ti je rekao. Znam šta sam ja njemu rekao. Ali zašto bih to rekao tebi?
Zašto jednostavno ne bih probudio tvog oca i predao te njemu. Tako to
više neće biti moj problem.”

Eriša je zurila u njega. “Bolje bi ti bilo da to ne uradiš.”
Kulf se neveselo nacerio. “Ili mogu zažaliti što sam to uradio, je li to
u pitanju? Ono zbog čega mogu zažaliti jeste da to ne uradim, a da onda
budem otkriven. Tvoj otac teško prašta ovih dana.” “Šta je sa Elkris?”
Kirisin je nastavio. “Ako ne pokušamo da joj pomognemo, ona će
jednostavno upitati nekog od ostalih Odabranih. Već je jasno stavila do
znanja da se oseća ugroženom. Zar ne misliš da je naša dužnost da nešto
učinimo?”
Oštre stare oči su se zaustavile na njemu. “Ono što ja mislim jeste da
ste možda sve to halucinirali, oboje. Kako zasigurno znate šta ste čuli?
Pomeriti Elkris koristeći Vilinkamen koji niko nije ni video ni čuo za njega
već vekovima? Pomeriti naš najdragoceniji talisman jer se približava kraj
sveta? Zar treba da prihvatim vašu reč u vezi sa tim a da ne stanem i ne
ispitam to?”
Kirisin je oklevao. Starac je imao pravo. “To što smo i Eriša i ja čuli
Elkris kako kaže istu stvar u različito vreme nešto znači. Ljudi već
godinama rade na tome da unište svet; to nije nešto što već nismo znali.
Postoje znaci sušenja i propadanja svuda u Sintri. Ako si izlazio iz ove
zgrade, sigurno si ih video. Odbaciti sve ovo kao što je Kralj uradio
opasno je i pogrešno. Kao Odabrani, mi imamo dužnost da otkrijemo
istinu. Došli smo ovamo da pokušamo da to uradimo.”

- 57 -

Balkandownload “Čitajući istorije da vidite da li se u njima negde pominju Loden ili
plavi Vilinkamenovi, da, razumem sve to.” Kulf nije delovao ubeđeno.
“Ali čak i ako pronađete te predmete, šta ćete onda da radite? Da li ćete
zaista pokušati da pomerite drvo?”

Kirisin je duboko udahnuo. “Ne znam. Bar bismo imali izbor po tom
pitanju.”

“Možda će se moj otac predomisliti do tada”, rekla je Eriša. “Možda
će se i druge stvari promeniti.”

“Kao nadolazeći smak sveta, takva neka stvar.” Kulf je šmrknuo i
počešao svoj neuspeli pokušaj brade jednom čvornovatom rukom. “Pa,
oboje delujete prilično sigurni u vezi s ovim.” “U suprotnom verovatno ne
bismo bili ovde”, Eriša je rekla.

“Da, verovatno ne biste, s obzirom na to kako bi tvoj otac reagovao
ako otkrije šta si radila. On čak ne želi ni sa mnom da razgovara o ovoj
temi, iako bi možda saznao nešto da tako učini.” Naborano lice se zateglo.
“Da li vam se čini nekako drugačiji ovih dana? Nerazumnije, kao da je
nestrpljiviji u vezi sa bilo čime?” Eriša je klimnula glavom, izgledajući
nesrećno.

“Pa, nisam onda samo ja u pitanju”, Kulf je uzdahnuo.
“Pretpostavljam da se neće mnogo toga postići time da vas predam njemu.
Iako ne treba da budete ovde dole i niste poslušni.” Razmislio je za
trenutak, proučavajući ih. “Da li ste već nešto otkrili?”

Eriša je zavrtela glavom. “Da li si ti?” Kirisin ga je odmah upitao.
“Možda.” Starac je razmatrao stvar. “Možda biste voleli da čujete šta
je to.”
Kirisin je osetio kako mu je srce poskočilo u grudima. “Voleli bismo.
Jako bismo voleli.”
Kulf se ljuljao unazad na svojim petama. “Onda ću vam reći. Ali
samo ako se svi složimo da to neće napustiti ovu prostoriju. Jer ako vam
kažem ono što znam i to stigne do kralja, ostaću bez posla, a možda će me
i proterati. Ne bi mi se previše dopalo bilo šta od toga. Rizikovaću sa
vama ako vam išta kažem. Zato sve ostaje među nama. Da li smo se
dogovorili?”
Kirisin je pogledao u Erišu. Ona je klimnula glavom sumnjičavo.
“Dogovorili smo se.”
Smestili su se mnogo udobnije na daščanom podu, nagnuvši se ka
svetlu i bliže jedan drugome, zaverenici u noći. Kirisin je jedva uspevao

- 58 -

Balkandownloadda se suzdrži; ovo je bila vrsta pomoći koja im je trebala i koju su teško
mogli da očekuju. Bio je malo iznenađen time što je Kulf voljan da podeli
sa njima ono što zna, ali možda je starčev osećaj odgovornosti prema
Elkris bio jači od odanosti prema kralju.

“Počećemo od početka”, rekao je Kulf, pljesnuvši šakama pred njima
kao što bi to učitelj uradio da privuče pažnju svojih učenika.
“Vilinkamenje je stara magija, koja datira još od vremena vilinsveta. Njih
su iskopali trolovi i dali ih vilenjacima da ih pretvore u talismane. Pošto
su ih vilenjaci ispunili svojom magijom, samo vilenjaci su mogli i da ih
koriste. Bili su različitih boja i napravljeni tako da rade različite stvari.
Napravljeni su i oblikovani u grupama od po tri kamena. Mešavina
minerala i magije učinila je svaku grupu drugačijom. Bile su potrebne
godine da se napravi samo jedna grupa. Nema više zapisa o tome šta su
tačno mogli da rade, bar ne na stranicama istorija koje mi imamo. Osim
jedne vrste. Plavi Vilinkamenovi bili su kamenovi tragači i mogli su se
koristiti da pronađu ono što je skriveno ili izgubljeno.”

“To su oni za koje je Elkris rekla da moramo da ih upotrebimo da
pronađemo Loden”, Eriša se umešala.

Kulf joj je uputio pogled koji je nagoveštavao da prekidi i nezatraženi
komentari nisu dobodošli. “Svi Vilinkamenovi su imali odbrambene
sposobnosti. Bili su ispunjeni moći koja je štitila onoga ko ih koristi.
Njihova moć je zavisila od pojedinca, predstavljala je odraz njegovih
pomešanih snaga srca, uma i tela. Kamenovi su bili nešto najmoćnije u
vilenjačkoj magiji i svi oni su bili izgubljeni kada je vilin-svet nestao.”

Uputio je još jedan pogled ka Eriši koji je sasekao ono što je htela da
kaže. “Pusti me da ispričam, mala gospođice.” Usne su mu se stegle.
“Opet, svi osim plavih Vilinkamenova. Ali oni nisu viđeni vekovima, a
mesto na kome se nalaze je misterija.”

Način na koji je to kazao rekao je Kirisinu da on zna nešto o toj
misteriji, nešto što može da ih odvede do Kamenova. Ali držao je jezik za
zubima, znajući da je bolje da pusti starca da im ispriča sve što zna na
njegov način.

“Još manje znamo o Loden Vilinkamenu. Loden je bio jedan kamen
sačinjen da ima određenu svrhu, koja je bila veoma posebna. Od svih
Vilinkamenova, samo se na Loden i Crni Vilinkamen gledalo kao da su
važniji od ostalih. Ali ne znamo zašto. Možda je, kao što vam je Elkris
rekla, Loden bio namenjen da služi kao njena zaštita. Možda može stvoriti

- 59 -

Balkandownloadštit za nju kao što ona predstavlja štit protiv demona unutar Zabrana. Šta
god da je u pitanju, mi gotovo ništa ne znamo o tome. Nema njegovih
opisa u istorijama i nema objašnjenja o tome kako se koristi. A nema ni
pomena o tome gde se može naći.”

Ponovo je zastao, posmatrajući ih umesto toga, u njegovim starim
očima video se odsjaj iščekivanja. “Ali postoji nešto.”

Onda se zaista nasmešio i to je bio stravičan prizor. Smešenje nije
bilo prirodno za Kulfa i mora da ga je nešto koštalo da to sada učini. Ali
bar je pokazivao neko interesovanje za njihove napore, pomislio je Kirisin.

“Sve što sam vam upravo ispričao stoji u istorijama i siguran sam da
biste sve to i sami pronašli.” Starac se namrštio. “Trebalo bi vam više od
jedne noći, verovatno. Meni je trebalo dva dana samo da ih iščitam kada
me je Kralj zamolio da se pozabavim ovom stvari, a ja sam već pročitao
sve istorije bar nekoliko puta do sada!”

Ponovo je zastao. “Stvar u tome je što vam poznavanje svega uopšte
nije od pomoći. Istorije su samo jedan deo naše tradicije, samo delić našeg
zapisanog znanja. Postoje i drugi izvori. Knjige koje nisu deo naših istorija.
Knjige koje nam pružaju malo poznate informacije i neočekivane uvide u
stvari. Ove knjige se takođe čuvaju u ovoj biblioteci, ali one nisu dovoljno
dobro iščitane i na njih se nije obratila dovoljna pažnja. Većina je retko
kada i otvarana.”

Zastao je. “Neke od njih nikada nije otvorio neko među živima. Osim
mene.”

“Šta si pronašao?” Eriša je upitala nestrpljivo.
“Ne tako brzo, mala gospođice”, starac se brecnuo, lupivši vazduh
pred sobom dlanovima. “Zar nisi naučila ništa o tome koliko strpljenje
vredi?”
Ali Eriša nije ni najmanja bila zainteresovana da sazna nešto o
strpljenju. Ni Kirisin nije bio nešto posebno strpljiv u ovom trenutku. Jako
su želeli da čuju šta starac zna a nije im rekao. I čekanje da im on to
otkrije bilo je pravo mučenje. “Dakle bilo je nečega u nekoj od tih
knjiga?” Kirisin je nastavio da pritiska.
Kulf mu je uputio još jedan od svojih užasnih osmeha. “Bilo je
nečega, zaista. Vrlo važna napomena vezana za plave Vilinkamenove koje
tražite. Hajde da pogledamo.”
Ustao je, nestao u tami na par minuta a onda se vratio sa tankom,
ofucanom ispucalom i izbledelom knjigom. “Dnevnik”, rekao je. “Jedan od

- 60 -

Balkandownloadizvesnog broja koje su vodili razni pisari tokom vekova. Oni se skladište
na policama na samom kraju sobe. Ovo je nezvanični zapis o životu i smrti
kraljevske porodice, koji je pre više stotina godina napisao čovek koji je
služio kao njihov lični asistent. Ja ga zovem dnevnikom jer su to lična
sećanja ovog čoveka, ne zvanični zapisi, već lični poduhvat. Pronašao sam
ga pre nekog vremena kada sam reorganizovao biblioteku, ali nisam
obratio mnogo pažnje na njega. Kada je tvoj otac podigao pitanje
Vilinkamenova, ja sam ga se setio. Nakon prilično velike potrage, otkrio
sam ono što ću vam upravo pročitati.”

Seo je dole između njih i pažljivo otvorio knjigu, okrećući poslednju
stranu. “Napisana je drevnim jezikom, starim dijalektom vilenjačkog, tako
da je moj prevod malo grub. Ali ovo je suština onoga što ovde piše:

‘Danas sam pomogao da se sahrani Pancea Rolt Kruer, kraljica
naroda i majka porodice koja je služila vilenjacima dugo i dobro. Sa
njenim odlaskom, ja napuštam svoj položaj i povlačim se u Hibling Auer
da proživim ostatak svog života. Onda ide nešto, nešto u šta nisam
siguran. Ovaj unos će biti moj poslednji. Ona leži u dubinama Ašenela sa
Kamenovima ušivenim u svoju odoru, što je bila njena odluka, donesena
mnogo godina ranije, na početku njene vladavine. Do tada je bilo
opšteprihvaćeno mišljenje da je stara magija nadživela svoju korisnost,
da vilinsko doba pripada prošlosti i da je sadašnjost vreme čoveka, i da
se taj put razlikuje od našeg. Kraljica je čvrsto verovala da korišćenje
magije sada samo dovodi naš narod u opasnost. Ona nije želela da bude
deo toga. Ali do odluke je došla bez konsultacija, i u tajnosti, a zapis
mora biti načinjen za one koji dolaze posle nas. Onda nešto piše, i ovde
još nešto. Svet se menja i niko ne zna šta nosi budućnost. Ja ga ostavljam
na tome.’

Starac je podigao pogled, njegovo izborano lice je bilo puno
iščekivanja. “Ovde se završava. Nema ničeg više. Ali ovo nam govori gde
se Vilinkamenovi nalaze. Ušiveni su u odeću mrtve kraljice, koja leži
sahranjena negde u Ašenelu.”

“Pogrebno tlo za naše mrtve!” Eriša je uzbuđeno izjavila. “Sve što
treba da uradimo je da pronađemo njenu grobnicu!”

“Da, to deluje prilično jednostavno”, Kulf je odgovorio praveći
grimasu na licu. “I ja sam tako pomislio. Čak sam i otišao u Ašenel da
pogledam. U tajnosti, naravno, tako da tvoj otac ne sazna šta pokušavam
da uradim. Pronašao sam porodičnu parcelu za kraljeve i kraljice loze

- 61 -

BalkandownloadKruer, ali nije bilo oznake koja je nosila njeno ime.” Eriša je zurila u njega,
a onda pogledala ka Kirisinu. “Kako je to moguće?”

Kirisin se namrštio i zavrteo glavom, njegov um je mučilo nešto
drugo. “Nisi pomenuo Loden. Ali Kralj je vrlo jasno dao Eriši do znanja da
zna nešto o njemu, nešto što ga je dovoljno mučilo da nije želeo da ga
njegova kćer upotrebi da pomogne Elkris. Šta si mu to rekao što ga je
nateralo da reaguje na takav način? Šta si otkrio?” Kulf je oklevao,
nesiguran izraz mu je bio u oštrim očima. “Imali smo dogovor kada smo
započeli razgovor. Da li ga i dalje imamo? Šta god da kažemo ili čujemo
ostaje u ovoj sobi?”

Kirisin i Eriša su brzo razmenili poglede. “Takav je bio dogovor”,
potvrdio je Kirisin.

“Onda ću ti reći da kralj ili zna nešto što ja ne znam ili sumnja na
najgore.” Kulfovo lice se zateglo. “Nisam pronašao ništa više o Lodenu od
onoga što sam vam rekao – nejasno pominjanje i uopšteni komentar dat u
kontekstu šire reference koja se ticala Vilinkamenova u celini. Nigde
nisam pronašao nešto što može da objasni šta bi Loden trebalo da radi.
Nisam našao ništa što govori da je Loden opasan za onoga ko ga koristi.
Ni u istorijama ni u dnevnicima i ličnim letopisima. Nigde.”

Nastala je duga tišina dok su dečak i devojčica varili ovu
neočekivanu informaciju. “Onda zašto bi zabranio Eriši da čak i pomisli na
to da ga upotrebi?” upitao je Kirisin.

Kulf je zavrteo glavom i slegnuo ramenima. “Moraćete njega da
pitate. Taj određeni savet nije došao od mene niti ima veze sa bilo čime
što sam mu ja eventualno rekao. To je zaključak do koga je došao sam, i
ja se i sam pitam odakle mu to.”

“Ne razumem”, Eriša je rekla tiho.
Nije ni Kirisin i to je bila mučna misterija. Bila je jedna stvar da
Arisen Belorus želi da zaštiti svoju kćer od opasnosti koju je otkrio
čitanjem istorija ili iz ličnog iskustva. Ali bilo je nešto potpuno drugo da
izmisli pretnju ni iz čega više od neosnovanih strahova i sumnji. Ipak, šta
je drugo moglo objasniti njegovo čudno ponašanje u vezi sa ovom stvari?
Bez ikakvog vidljivog znanja i načinu na koji je Loden funkcionisao, bez
ikakve istorije da podrži njegov stav, on je odlučio da Vilinkamen
predstavlja opasnost za njegovu kćer i zato joj je zabranio da ga upotrebi.
To je bila reakcija koja je dovoljno loša kada se radi o ocu, ali je bila
neizmerno gora kada se radilo o kralju. Kao kralj, njegova najpreča

- 62 -

Balkandownloadodgovornost bila je prema njegovom narodu, da održava njihovo zdravlje i
bezbednost. A dobrobit vilenjaka zavisila je pre svega od zdravlja Elkris.

“Pa nema veze šta on misli”, Kirisin se odvažio. “Mi znamo šta
moramo da uradimo i uradićemo to. Zar ne Eriša?”

Pogledao je pravo u nju dok je to govorio tako da je mogao da
odmeri njenu reakciju. Morao je da bude siguran da se ona neće
predomisliti oko toga da pomogne.

“Ne moraš to da me pitaš”, brecnula se, njen odgovor bio je ljutit.
Njen pogled je susreo njegov za trenutak, suprotstavljajući mu se, a onda
se prebacio na Kulfa. “Mislim da Kirisin i ja treba da posetimo Ašenel i
pogledamo i sami unaokolo. Ne znam da li će to nešto doneti, ali ne može
da škodi. Možda će novi pogled uočiti nešto što si ti propustio. To je
moguće, zar ne?”

Starac je slegnuo ramenima. “Naravno da je moguće. U stvari,
krenuću sa vama. Kasnije u toku dana, ako vas dvoje možete da ostanete
budni toliko dugo. Ima samo još tri sata do zore, a vi niste spavali. Ali
pretpostavljam da vama san nije potreban kao meni. Recimo da se nađemo
u podne. Ja nemam obaveza koje bi me zadržale ovde nakon toga. Kralj
neće primetiti.”

“Ti ne moraš da se mešaš u ovo”, Kirisin je ponudio. “Već si nam
pomogao i više nego dovoljno.”

Kulf se nasmejao. “Malo je kasno za mene da odlučim da se ne
mešam u ovo, zar nije tako? Koliko još treba da isturim vrat pre nego što
to postane bitno?” Zavrteo je glavom, njegovo drevno lice je odjednom
postalo ozbiljno. “Ja sam u vezi sa ovim odlučio. Mogao sam da vas
prijavim kralju. Mogao sam za sebe da zadržim sve što sam znao o
Vilinkamenovima. Ali po svemu sudeći, izgleda da znate šta radite. Ne
biste prošli kroz sve ovo da ste samo umislili da je pričala sa vama. Ne
bih želeo da razmišljam o tome šta sam mogao da uradim da pomognem
kada bude suviše kasno.”

Eriša se nasmešila. “Hvala, Kulfe. Zato što si rizikovao sa nama.”
Njegov oštar pogled se zaustavio na njoj. “Nemoj prebrzo da mi
zahvaljuješ, mala gospođice. Ne još.” Pokazao je ka tami u pravcu gde su
se nalazila vrata podruma. “U krevet, bar na nekoliko sati. Ova stvar neće
postati ništa lakša ako budete spavali dok stojite.”
Ni Kirisin ni Eriša se nisu protivili dok su ustajali i kretali nazad
putem kojim su i došli, nestrpljivo čekajući da počne novi dan.

- 63 -

Balkandownload ***

Stajali su blizu jedno drugome u senkama napolju tik ispred vrata
kroz koja je Kirisin ušao u dom Belorusovih više sati ranije, sakriveni
gustim žbunjem dok su šaputali.

“Bio je mnogo spremniji da pomogne nego što sam ikada mislila da
će biti”, Eriša je rekla. “Poznajem Kulfa još od kada sam bila mala i
nikada nisam videla da se dobrovoljno prijavio da pomogne. Retko ikada i
priča sa bilo kime.”

“Možda oseća da je ovo važno”, Kirisin je odgovorio. Osvrnuo se
unaokolo nervozno jer mu se nije dopadao način na koji su bili izloženi
svakome ko priđe dovoljno blizu da čuje njihove glasove. “Rekao je da je
napravio svoj izbor. Možda je u tome razlika.”

“Pa, preuzima veliki rizik prema mom ocu. Ako ga otkriju, moj otac
će ga proterati. Neće se mnogo dvoumiti.”

“Tvoj otac neće ništa otkriti ako mu mi ne kažemo.”
Eriša ga je oštro pogledala. “On otkrije mnogo toga što ljudi žele da
sakriju od njega. On ima uši svuda. Moramo da budemo pažljivi, Kirisine.
Ne možemo da kažemo čak ni drugim Odabranima. Nikome od njih. Ovo
ostaje između nas dvoje.”
“Oni mi ionako neće poverovati. Nisu mi poverovali u vezi sa
Elkris.”
Za trenutak su zaćutali, osluškujući zvuke noći, zureći u tamu. Kirisin
je mogao da čuje tužni huk sove negde u blizini. Mogao je da čuje zvuk
potoka koji šumi preko kamenja. “Nešto me muči”, rekao je.
Vilin devojka ga je pogledala. “Kako to misliš?”
“Mislim na to da osećam da nešto ovde nije u redu. U vezi sa
ponašanjem tvog oca. U vezi sa načinom na koji nam je Elkris rekla šta
treba da uradimo. U vezi sa tim šta je od nas tražila da uradimo. U vezi sa
time što nema ničeg zapisanog u istorijama ni o plavim kamenovima ni o
Lodenu.” Zavrteo je glavom, frustriran time što nije u stanju da bolje
objasni. “Zar ne deluje čudno što nigde nema ničega zapisanog, s obzirom
na to koliko je Vilinkamenje važno?” Zurila je u njega bez odgovora, a
onda rekla: “Možda je nekada bilo nešto zapisano, ali je to izgubljeno.”
“To mi deluje kao mnogo velika slučajnost.” Kirisin je prolazio
prstima kroz svoju umršenu kosu i trljao oči. “Ali suviše sam umoran da
sada jasno razmišljam o tome.”

- 64 -

Balkandownload“Možda smo oboje”, Eriša je rekla, stisnuvši mu ruku.
Ponovo su zaćutali, a onda je Kirisin rekao: “Hoću da znaš da sam
ponosam na tebe što radiš ovo. Za to je trebalo mnogo hrabrosti. Mogla si
da jednostavno uradiš ono što je tvoj otac želeo.” Zavrtela je glavom, očiju
uperenih u zemlju. “Znala sam da grešim što slušam oca. Znala sam da
sam potrebna Elkris i da je tako napuštam. Samo mi je trebalo da me neko
podseti.” Pogledala ga je. “Tebi je trebalo još više hrabrosti da mi se
suprotstaviš, a onda da odeš mom ocu kada su ti svi govorili da to ne
radiš. Ti si taj koji je hrabar.”
“Nisam imao mnogo da izgubim.”
“Možda i jesi.”
Nasmešio se. “Drago mi je da smo na istoj strani u ovome. Drago mi
je što smo ponovo prijatelji.”
“Imali smo mnogo lepih trenutaka, zar ne?” Nakezila se. “Sećaš se
kako smo se krili u mojoj kući sve dok svi ne bi pomislili da smo se
izgubili negde u šumama? Upali smo u veliku nevolju zbog toga, ali bilo je
zabavno.” Zavrtela je glavom pokajnički. “Nedostajalo mi je to. Ponekad
poželim da smo mogli da ostanemo u tom uzrastu zauvek.”
Slegnuo je ramenima. “Pa, možda u svom srcu i možeš. Možda oboje
možemo. I trebalo bi. To može da nam pomogne da prođemo kroz ostalo
što moramo da uradimo za Elkris.”
“Ne.” Rekla je mračno. “Mislim da ćemo možda morati da
odrastemo.” Privila se uz njega i poljubila ga u obraz. “Laku noć, rođače.
Vidimo se za nekoliko sati.”
Nestala je vrativši se nazad u kuću. Kirisin je stajao u mestu još
nekoliko trenutaka, razmišljajući kako se stvari brzo menjaju u životu, a
onda nestao u senkama i u noći i krenuo kući.

- 65 -

Balkandownload SEDAM

Sa razbesenelim urlikanjem demona koje je odzvanjalo njenim ušima i
ledenom sigurnošću da će i prebrzo uslediti potera duž puta za njom,
Ejndžel Perez je vozila merkjuri 5 na sever kroz noć. Vozila je
samoubilačkom brzinom, terajući ATV na solarni pogon do kraja njegovih
granica, ignorišući opasnost od prevrtanja ili sudara sa napuštenim
vozilima i razbacanim gomilama đubreta, njena jedina misao bila je da
napravi što je moguće veće rastojanje između sebe i svog progonitelja.

Jedna misao joj se uporno ponavljala u glavi, progoneći je svojom
strašnom upornošću.

Ona je suviše moćna za tebe.
Nikada ranije nije pomislila tako nešto, ali je sada mislila na to. Znala
je sa sigurnošću koja joj je ledila krv u žilama da će umreti ako se budu
ponovo srele i ako bude prinuđena da se bori. Nije znala u kakvo
čudovište se demon transformisao, postajući po izgledu pre zver nego
žena, ali je znala da je bio jači i opasniji od nje i da nije mogla da ga
porazi.
“Ejndžel, uspori!” Ejli je molila sa mesta gde je sedela iza nje na
merkjuriju, grabeći joj ramena, sićušni prsti su se tako čvrsto držali da je
Ejndžel mogla da oseti nokte kako joj se usecaju u ramena. Rasekotina
koju je zaradila u borbi sa demonom je pulsirala i pekla na mestu gde su je
Ejlini prsti stezali, a telo je bolelo od bitke koju je preživela. Ali ništa od
toga nije moglo da probije crvenu izmaglicu njenog straha.
“Ejndžel!”
Ovog puta je čula Ejli i shvatila je da je van kontrole, da juri ka
gotovo sigurnom sudaru, grabi ka sopstvenom uništenju. Usporila je ATV,
boreći se i sa mašinom i sa svojim emocijama da ih dovede u kontrolu.
¿Que pasa, Angelita? Ti nikada nisi ovakva!
Džonijev glas bio je oštro, brzo upozorenje u njenoj glavi, opomena
za koju nije mogla da pogreši. Stegnula je zube, pojačala stisak na
ručicama i oživela čeličnu odlučnost koja ju je provela kroz mnogo
strašnih bitaka.
Ne budi takva kukavica! Njen sopstveni glas ovog puta, njena
sopstvena oštra opomena koja je bila jednaka Džonijevoj. Umela je ona i
bolje. Dopustila je sebi da se uspaniči pred mogućnostima bez nekog
dobrog razloga. To je bila slabost koju je jedva tolerisala kod drugih a kod

- 66 -

Balkandownloadsebe nikako.
Odvezla je merkjuri do jedne strane puta i parkirala ga dok je motor

još radio, duboko je disala da se smiri, svesna toga kako jako joj srce bije
u grudima. Iza sebe, osetila je kako Ejli seda na sedište, kako njen stisak
slabi. Osetila je kako se bol vraća u njeno telo u iznenadnom talasu koji je
udario takvom silinom da se snažno trgnula u odgovor na njega.

“Izvini”, rekla je Ejli i ne okrenuvši se ka njoj.
Ugasila je motor i sela nepokretno u tišini koja je usledila, udišući
noćni vazduh, osećajući kako snažna vrelina njenog tela počinje da nestaje,
a divlje komešanje emocija splašnjava. Autoput je izgledao kao crna traka
sa njene leve strane, pružajući se na sever i jug onoliko koliko se pogled
pružao, potpuno prazan, uključujući i đubre koje je bilo toliko prisutno na
svim drugim mestima. Planine su oivičavale autoput sa obe strane, njihovi
vrhovi su se videli u jasnom kontrastu na nebu na svetlosti zvezda i pod
srebrnim svetlom meseca.
“Imala si razloga da se plašiš”, Ejli je rekla tiho.
Ejndžel je stegla zube i savila ramena da ih opusti. “Imala sam
razloga da se plašim, ali ne i da paničim. Panika je put ka uništenju, a ja
znam da ne treba da krenem tim putem.” Brzo je izdahnula. “Demon je
uspeo da me natera da to uradim tamo, ali neće uspeti to ponovo. Toliko
mogu da obećam.”
“Verujem ti”, rekla je Ejli.
Sišla je sa sedišta i otišla okolo ispred ATV-a, odakle je mogla da
vidi Ejndželino lice. Odrpanac je izgledala kao svežanj bele gaze i bledog
mesa koji su svetlucali avetinjskom prozirnošću. Njene sjajne oči su
gledale pravo u Ejndžel.
“Ja se stalno bojim”, rekla je.
Ejndžel je zurila u nju. “Zašto bi se plašila? Čega se bojiš?”
Odrpanačev pogled nije skretao. “Svega.” Tamne oči su trepnule. “Ja
se bojim svega, Ejndžel. To je stanje koje je uslovljeno prirodom mog
postojanja. Ja živim veoma kratko i znam da ostala stvorenja žive mnogo
duže. Da ne mislim i da nisam svesna dužine svog života, da sam možda
insekt, to ne bi imalo veze. Ali ja mislim i jesam svesna toga i zato mogu
da cenim koliko je moje vreme dragoceno. To što znam da sam u stalnoj
opasnosti zbog toga što jesam i kome služim nije od neke pomoći. Demoni
mrze stvorenja kao što sam ja. Zato se bojim čak i kada ne želim, pa čak i
kada ne moram.”

- 67 -

Balkandownload “To zvuči prilično neprijatno.” Ejndžel je obgrlila rukama. Odrpanci
su živeli životima majske mušice, njihov životni vek u proseku nije
prelazio trideset dana. Bili su tu i nestajali su za tren oka. “Niko ne želi da
se plaši. Čak ni ako se to događa povremeno, a kamoli sve vreme.”

Ejli je klimnula. “Naučila sam da živim sa tim. Naučila sam da se ne
stidim i da ne budem ljuta na sebe. Naučila sam da su neke stvari
jednostavno uslovljene životom i da ne možemo ništa povodom toga.”

Ejndžel je skupila usne. “Ti hoćeš da kažeš da bi trebalo da budem
više nalik tebi. Da se ne stidim i ne ljutim na sebe zbog svog straha.
Trebalo bi da to prihvatim.”

Ejlin osmeh na njenom mračnom licu bio je mali i pobednički. “Bar bi
mogla da razmisliš o tome.”

Ejndžel joj je uzvratila osmeh. “Pretpostavljam da bih mogla, mala
savesti.”

Ejli se popela nazad iza Ejndžel. “Mislim da je bolje da krenemo.
Potrebni smo vilenjacima.”

Ejndžel je klimnula. “Vilenjaci.” Protrljala je svoju gustu crnu kosu.
“Još uvek ne mogu da se naviknem na tu pomisao. Ali pretpostavljam da
je bolje da počnem.”

Ponovo je upalila mašinu, dala gas i izvezla merkjuri natrag na
autoput koji je vodio na sever, njegov motor je prigušeno urlao u noćnoj
tišini, njegovo metalno telo bilo je srebrnasto na bledoj svetlosti zvezda.

Povijene blizu jedna drugoj na postavljenom sedištu, vitez Reči i
odrpanac vozili su se na sever u potrazi za svojom budućnošću.

***

U tami iza njih, još uvek kilometrima daleko ali stalno nadirući,
demon, u svom novostečenom obliku, grabio je sredinom autoputa kao
neumorna mašina. Onaj deo nje koji je bio Delorin bio je gotovo zbrisan
njenom fizičkom transformacijom. Nekada ljudska po prirodi, ona je sada
bilo u potpunosti životinja. Njena koža se pretvorila u krljušt. Njeni prsti
na rukama i nogama pretvorili su se u kandže. Njena kosa je većinom
nestala; malo se zadržalo samo oko zašiljenih ušiju. Njene ljudske crte lica
bile su surove i vukolike. Više nije hodala uspravno, već je trčala na sve
četiri. Izdužila se sa visine od preko dva metra na više od tri. Bila je
mišićava, žilava i bilo ju je strašno gledati.

Postala je nešto potpuno dragačije i uživala je u tome.

- 68 -

BalkandownloadNikada je nije interesovao izgled, nikada nije brinula o tome kako
izgleda i šta je predstavljala onima sa kojima se susretala. Znala je šta je
bila: bila je demon. To što je mogla da postane veća, snažnija i još
opasnija bilo je sve što je bilo važno. Njen primarni cilj bila je mogućnost
da postane najopasnije stvorenje Praznine.

Nije zaboravila Finda Gaska, ne u potpunosti, ali on joj više nije bio
važan. Ni njegov bezobrazluk ni pokušaji da je motiviše da uradi ono što
joj naredi više nisu bili bitni. Starac je bio njena prošlost, nejasno sećanje
u najboljem slučaju, podsećanje na nezadovoljstvo i frustraciju, trenutno
odvlačenje pažnje koje je do sada gotovo potpuno nestalo iz njenog
sećanja. Njeni ciljevi, njena svrha, suzili su se samo na jednu preokupaciju
– da pronađe i ubije viteza Reči koji joj je do sada dva puta pobegao. Nije
gledala dalje od ovoga. Lov i uništenje viteza bilo je sve. Nakon toga,
odlučiće da li je još nešto važno. Za sada, postojala je samo potera i
zadovoljstvo koje ju je čekalo na kraju.

Njen dugački jezik klatio se između očnjaka dok je trčala, a topot
grabih šapa i grebanje oštrih noktiju po asfaltu davalo je ujednačen tempo
koji je odredio njenu brzinu. Izgubljena prilikom stvaranja svoje vitke nove
forme, jurila je sa neskrivenim nestrpljenjem i sanjala o ukusu vitezove
sveže krvi.

***

Ejndžel i Ejli je trebao ostatak noći i veći deo jutra da pronađu put na
sever autoputem, a onda na istok sporednim putevima koji će ih odvesti ka
Sintri. Ovaj kraj je bio nepoznat za Ejndžel, koja nikada nije bila severnije
od južne Kalifornije, ali je Ejli, koja je po svemu trebalo da zna čak i
manje, delovala kao da tačno zna kuda treba da ide. Ejndžel je videla
nekoliko znakova koji su upozoravali putnike, koji su još odavno bili mrtvi
i nestali u svetu podjednako mrtvom i nestalom, da ulaze u nacionalni park
Vilamet. Kada je Ejndžel pitala Ejli u vezi s ovim, odrpanac je rekla da ona
ne zna kako su ovo mesto nazvali ljudi, već da samo zna vilenjački naziv.
Dodala je kako već može da oseti njihovo prisustvo.

Ejndžel je bila u nešto boljem raspoloženju sada, strah je prošao,
njena čelična odlučnost se vratila. Tama od prethodne noći sa svojim
pratećim žmarcima nelagode izbledela je sa izlaskom sunca i sa početkom
novog dana. Još uvek ga nije u potpunosti prevazišla, ali ga je držala pod
kontrolom. Kada se bude ponovo pojavio, biće spremna za njega.

- 69 -

Balkandownload Šume kroz koje su prolazile su isprva ličile na većinu onih kroz koje
su prošle putujući na sever – velike oblasti bolesne i sasušene, lišće
posivelo, kora ispucala od parazita i lišaja. Mnoga stabla su već bila
mrtva, njihovi skeletni okviri su ličili na kosti džinovskih životinja,
uspravljenih i zamrznutih u vremenu. Ali kako su stizali do planina i peli
se ka prevojima, promena slična onoj koja je počela da se manifestuje
juče, isplivala je na površinu. Tamo gde su stabla bila proređena tako da ih
gotovo nije ni bilo, sada su rasla blizu jedno drugom. Tamo gde su lišće i
kora bili zaraženi, sada su izgledali zdravo i čisto. Boje koje su izgledale
isceđeno u drugim šumama ovde su bile duboke i žive. Ejndžel se
osvrnula ka Ejli, ali odrpanac se samo tajanstveno nasmešila i uputila joj
ohrabrujući zagrljaj.

Malo kasnije, Ejli ju je uputila van glavnog puta ka zemljanoj stazi
koja je bila nešto veća od šumske stazice. Vozile su se na merkjuriju
celom njenom dužinom, nekoliko kilometara, prolazeći kroz dugačke
redove starog drveća tako masivnog da se Ejndžel osećala kao patuljak u
njihovom prisustvu. Potoci su tekli kroz metalne kanale ispod puta, voda
je žuborila i pevala pre nego što bi nestala u šumi. Jednom su uhvatile
pogledom mali vodopad u daljini. Jednom su videle jelena.

Konačno, Ejli joj je rekla da se zaustavi. Ejndžel je odvezla ATV sa
staze među drveće i parkirala ga. Zajedno su sišle i stale gledajući hladne,
senovite dubine šume. Ejndžel je mogla da čuje žubor potoka u blizini.
Mogla je da čuje pesmu ptica. Vazduh koji je udisala bio je svež i čist.
Nije uspevala da se otme utisku da su se nekako odvezle u potpuno drugi
svet.

“Šta se desilo ovde?” upitala je tiho. “Izgleda kao da otrovi nikada
nisu ni dotakli ovu šumu.”

“Vilenjaci su se desili, Ejndžel”, odgovorio je njen saputnik.
“Vilenjaci svojim veštinama i iskustvom paze na to da šuma bude čista i
živa.”

Ejndžel je zavrtela glavom u čudu, njušeći vazduh, udišući mirise,
želeći da može da ostane ovde zauvek. “Da li je ovo mesto na koje treba
da odemo?”

“Ovde ćemo pronaći vilenjake.”
“Kako ćemo to da uradimo?”
“Hodaćemo.”
Ostavile su merkjuri, sišle sa zemljanog puta koji ih je doveo do

- 70 -

Balkandownloadtamo i krenule. Gotovo istog trenutka, nestao je bilo kakav znak mesta na
kome su bile ranije i našle su se duboko među drvećem, u mešavini
sunčeve svetlosti i senke, probijajući se kroz rastinje i visoku travu koja je
rasla među stablima. Ejndžel je delovalo kao da niko nije prošao ovim
putem već decenijama. Nije bilo znakova da je nešto poremetilo šumsko
tlo, nikakvih naznaka da je nešto prošlo ovuda. Ejli je vodila, pronalazeći
put među drvećem, odabravši stazu koja je bila sasvim neprimetna za
Ejndžel. Delovalo je kao da odrpanac klizi preko trave i rastinja, jedva
pomerajući lišće dok je prolazila. Sa druge strane, Ejndžel se zakačinjala,
saplitala i bivala ogrebana pri svakom okretu. Dodatno su joj odmagale
rane iz bitke sa demonom, koje su uporno pulsirale pod iscepanim
ostacima njene odeće i celo telo ju je bolelo. Zapravo, jedva je uspevala
da održi korak.

Uprkos svemu, lagano su napredovale, vreme je prolazilo, šuma je
bila ogromna i jednolična. Ejndžel je znala da, ako bude ostala sama u
ovom trenutku, nikada ne bi mogla da pronađe put nazad do zemljane
staze, a verovatno ni da izađe iz šume. Osetila je kako postaje
klaustrofobična kako su stabla postajala gušća, senke se produbljivale, a
svetlost sunca postajala sve bleđa. Ejndžel, gradska devojka tokom celog
svog mladog života, otkrila je da je šuma jezivo mesto. Imala je osećaj da
se nalazi u jazbini punoj rupa i skrivenih mesta odakle su loše stvari mogle
da skoče na nju svakog trenutka.

Nastavile su dalje, probijajući se sve dublje i Ejndžel nije znala da
kaže u kom pravcu se kreću. Bilo je nemoguće videti i nešto sunca, a
kamoli da se orijentiše prema nečemu. Planine su u potpunosti nestale.
Jedino ohrabrenje koje je Ejndžel mogla naći bilo je ujednačeno
napredovanje Ejli, naznaka da bar odrpanac zna kuda ide. Ejndžel ju je
poslušno pratila ne postavljajući pitanja koja su imala očigledne odgovore,
boreći se sa podmuklim osećajem da se davi.

Sunce se više nije nalazilo iznad njih, već se pomerilo ka zapadu i
potpuno se izgubilo sa vidika, čineći da šuma postane tamnija, senke duže,
a vazduh hladniji. A onda je Ejli usporila kada su izašle na proplanak,
pogledala unaokolo kao da isprobava vazduh u potrazi za mirisom i
potpuno se zaustavila.

“Sačekaćemo ih ovde”, rekla je.
Ejndžel se sumnjičavo osvrnula unaokolo. Koliko je ona mogla da
vidi, nisu se nalazile nigde. Šuma je izgledala potpuno isto u svim

- 71 -

Balkandownloadpravcima, a Ejlin izbor izgledao je potpuno isto kao i bilo koji drugi.
“Vilenjaci?” upitala je, želeći da bude sigurna da dobro razume.
Ejli je klimnula. Njeno lice bilo je mirno, njeno disanje ujednačeno.

Nije izgledalo kao da je šetnja ostavila neki trag na njoj.
Ejndžel je zavrtela glavom. “Kako će znati da smo ovde?”
“Pronaći će nas. Dovela sam nas do mesta kojim će proći. Već

dolaze.”
Sela je, tako mala i nestvarna, šćućurena u visokoj travi, ličila je

Ejndžel na dete koje viri iza zavese od tankih listova. Ejndžel se odlučila
za ostatke palog drveta, našavši zaravnjen deo na njegovom deblu,
smestivši se umorno. Bila je žedna i želela je da ima nešto da popije, ali
nije htela da krene sama da traži vodu ili da uznemiri Ejli u njenom
motrenju. Pogledala je dole ka svojoj odeći i nabrala nos. Izgledala je kao
beskućnik iz Los Anđelesa, a verovala je da i tako smrdi. Prislonila je crni
štap svog reda o jedno rame i besposlena čistila prljavštinu sa njega
iscepanim komadom svoje bluze.

Vreme je prolazilo. Sporo.
Šuma je ostala tiha, jedini zvuci bili su pesma ptica i tiho šuštanje
vetra kroz lišće na granama. Nikakvi vilenjaci se nisu pojavili. Ejndžel se
pitala koliko dugo će morati da čekaju da budu otkriveni. Nije mogla da
odredi da li veruje Ejli u pogledu šansi da se to desi. Vilamet je bio veliko
mesto. Delovalo je da su šanse da neko prosto naleti na njih veoma slabe.
Ali Ejndžel je nije ispitivala o tome. Ako je odrpanac grešio,
svejedno se ništa nije moglo učiniti povodom toga. Ona je bila ta koja je
znala kako da pronađe vilenjake; Ejndžel je tu bila samo zbog vožnje.
Ili šetnje, ispravila se, pomislivši odjednom kako bi bilo dobro da
izuje čizme i pruži svojim vrelim, bolnim stopalima malo preko potrebnog
olakšanja.
“Ovde su”, Ejli je rekla tiho. Nije podigla pogled niti promenila izraz
lica. “Nemoj ništa da radiš, Ejndžel. Samo čekaj.”
Ejndžel nije imala nameru ništa da radi osim upravo toga. Prešla je
dugačak put pod teškim okolnostima da vidi ova stvorenja i bila je
nestrpljiva da se to desi. Sedela je tiho, osluškujući zvuke šume, zureći u
pravcu u kome je bila okrenuta ne fokusirajući se ni na šta posebno,
čekajući da neki pokret otkrije prisustvo vilenjaka.
Ali nije ni videla ni čula onog koji se konačno pojavio, devojku ne
stariju od nje same, koja uopšte nije izgledala kao što je ona očekivala da

- 72 -

Balkandownloadće vilenjaci izgledati. Devojka je bila visoka i izgledala je snažno, nije bila
sićušna i nežna kao odrpanci ili kao što je ona mislila da će vilenjaci
izgledati. U jednom trenutku život u šumi je utihnuo a sledećeg je devojka
stajala tamo, malo sa strane. Njene crte lica bile su neobične, ali ne
značajno drugačije od ljudskih; lice joj je bilo usko, obrve izvijene, uši
blago zašiljene na vrhovima, a njen ten beo. Nosila je svoju dugu plavu
kosu uvezanu pozadi u marami, a odeća joj je bila komotna i obojena u
zelenu i smeđu, kao i sama šuma. Nosila je luk i tobolac sa strelama preko
leđa i par dugačkih noževa na pojasu oko struka. Jednom rukom je stezala
koplje čudnog izgleda, kratko i tanko, na sredini je imalo uvezan konop za
rukohvat a kao žilet oštri metalni vrhovi bili su stavljeni na oba njegova
kraja.

Plave oči vilenjaka prelazile su sa Ejndžel na Ejli i natrag. “Vitez
Reči i odrpanac”, rekla je sa malim smeškom. “Recite mi svoja imena.”

“Ejndžel Perez”, odgovorila je Ejndžel, još uvek pokušavajući da se
privikne na činjenicu da vilenjaci nisu ono što je ona očekivala da budu.
“Ovo je Ejli.”

Devojka je prišla par koraka. “Ti si prva iz svog reda koja je došla
ovamo i ja pretpostavljam da ne bi to uradila bez dobrog razloga. Mi se
nikada ne prikazujemo pred ljudima; vi čak ne treba da znate ni da
postojimo. Odrpanac ti je sigurno rekao da to nije baš tako.”

Ejndžel je klimnula. “Jeste. Nisam joj verovala isprva, ali ume da
bude prilično ubedljiva.”

“Čula sam da još uvek ima odrpanaca na svetu. Oni stariji su mi
pričali kako oni izgledaju. Ali do danas nisam videla jednog.” Otvoreno je
zurila u Ejli na trenutak, a onda se okrenula nazad ka Ejndžel. “Ti,
međutim, nosiš crni štap svog reda. Niko ko je čuo za vitezove Reči ne
može tu da pogreši. Ja sam Simralin Belorus. Kako ste me pronašle?”

“Nismo”, rekla je Ejndžel. “Ti si pronašla nas.”
“Ali zvale ste me. Pozvale ste me po imenu. Čula sam vas.” “To sam
bila ja”, rekla je Ejli, uspevši da izgleda pomalo smeteno a da ne promeni
izraz svog lica. “Ja sam te pozvala.”
Ejndžel je zurila u nju. “Nisam te čula da zoveš nekoga.”
Ejli je klimnula. “Samo Simralin je mogla da me čuje. A možda i
vilenjaci koji su putovali sa njom.”
Simralin je ohrabrujuće podigla jednu ruku dok je Ejndžel uznemireno
gledala unaokolo. “U redu je. Rečeno im je da čekaju među drvećem dok

- 73 -

Balkandownloadne budem sigurna u vas. Nisam isprva znala ko ste vi.” Zastala je,
pomerivši se ali i dalje držeći pogled upravljen ka Ejndžel. “Sada kada
znam, recite mi šta radite ovde.”

Ejli je ustala, mali i nestvarni duh pod ogromnim šumskim drvećem.
“Reč nas je poslala”, odgovorila je.

“Reč?” Vilin devojkaje tiho izgovorila reč, kao da je i sam njen zvuk
bio svet. “Zašto bi nam Reč poslala jednog svog viteza i jednog
odrpanca?”

Ejli je pogledala u Ejndžel, čekajući. Odrpanac je sada prepuštao reč
njoj, dajući joj da objasni šta ih je dovelo. Ejndžel je osetila da je Ejli
shvatila nešto o dinamici odnosa, ne samo između njih dve, već i o
dinamici odnosa koji su uspostavljali sa vilenjacima, što je od viteza Reči
zahtevalo da preuzme vođstvo.

“Poslati smo da pomognemo vilenjacima da pronađu izgubljeni
talisman”, rekla je Ejndžel. “Vilinkamen po imenu Loden. Morate da ga
upotrebite da uzmete Elkris iz Sintre i otputujete na drugo mesto. Sigurnije
mesto. Reč veruje da ste u opasnosti da budete uništeni ako ostanete gde
jeste. Spoljašnji svet se menja. Stvari postaju sve gore. Imate šansu da
preživite ako odete, a ja imam naređenje da vam pomognem.”

Simralin Belorus je zurila u nju kao da je sa druge planete. Ejndžel je
izdržala njen pogled, čekajući odgovor. Pokušala je da ne gleda u
devojčine zašiljene uši i izvijene obrve, u zakrivljenost njenih kosti lica.
Još uvek se privikavala na ideju da na svetu zaista ima vilenjaka.

“Moraš da nas odvedeš u Arborlon da razgovaramo sa tvojim kraljem
i vilenjačkim Visokim većem”, dodala je Ejli tiho.

Devojka ju je pogledala. “Moram li?” Zastala je, a onda oštro
zazviždala u pravcu drveća koje ih je okruživalo.

Pojavila se šačica prilika, vitkih i sa istim crtama lica, par njih bilo je
svetle puti kao Simralin, a par je imao tamniji ten. Bilo ih je ukupno
četvoro, tri mlada muškarca i druga devojka. Devojka je bila niska i
žilava, mladići različitih veličina. Svi su bili obučeni na isti način kao
Simralin i nosili su slično oružje.

“Ruslan, Kve’ru, Tragen i Praksija”, Simralin ih je predstavila,
pokazavši na njih redom, završavajući sa nižom devojkom. “Mi smo vilin-
lovci, tragači u službi Kućne straže, u povratku sa dalekog osmatranja
ljudskih naseobina na istoku i severu. Nije nas bilo pet nedelja, tako da
ćete mi oprostiti što se pitam kako ste znali da nas dozovete upravo sada,

- 74 -

Balkandownloadkada nismo bili u ovoj oblasti više od mesec dana.”
Ejlin osmeh bio je dečiji i čedan. “Jednostavno jesam. Vodi me nešto

više od mojih sopstvenih instinkta.”
Simralin je zavrtela glavom. “Očigledno.” Pogledala je ka ostalim

vilenjacima. “Da li ste čuli šta je vitez Reči rekla o tome zašto su ovde? O
Vilinkamenu po imenu Loden?”

Ostali su sumnjičavo klimnuli glavom, a Praksija je rekla: “Reč je
poslala čoveka da pomogne vilenjacima?”

“Viteza Reči”, ispravio je Tragen. On je bio krupan i širokih ramena,
njegove crte lica bile su mračne i tmurne. “Ona nosi štap moći, izrezbaren
runama na stari vilinski način.”

“Možda.” Praksija nije delovala ubeđeno. “Kako da znamo da je bilo
šta od onoga što ona kaže istina? Zar treba da joj verujemo na reč? Zar
ćemo pustiti čoveka u naš grad tek tako? Zar ćemo napustiti na stotine
godina tajnosti iz ćefa? Ne dopada mi se to.” Pogledala je Ejndžel. “Zašto
mi sami ne možemo da predamo tvoju poruku kralju?”

“Vaš kralj mora da čuje reči od mene”, Ejndžel je odgovorila, ostajući
pribrana, ne dozvolivši sebi da uđe u raspravu za koju je znala da ne može
da je dobije. “Biće pitanja, a Ejli i ja smo jedine koje mogu da odgovore
na njih.”

“Morate nas pustiti da govorimo pred kraljem i vilenjačkim Visokim
većem”, ponovila je Ejli. “Reč to zahteva.”

Vilenjaci su se zgledali među sobom. “Deluju strašno sigurni
povodom ovoga”, Simralin se usudila. “Možda imaju dobar razlog za to.
Vilin stvorenje koje putuje sa vitezom Reči – kako su nas mogli naći a da
ih nisu vodila nebesa? Ona je znala kako da nas pozove kada niko ne bi
trebalo da zna da smo u blizini. Ona zna za Vilinkamenove, Arborlon,
kralja i Visoko veće. To nisu informacije koje su opštepoznate.”

“Ona zna više nego što bi trebalo”, Praksija je izjavila, sumnja se
ogledala na njenom mladom licu. Sigurno je zavrtela glavom i suočila se
sa Simralin. “Mislim da ne treba da rizikujemo sa ovim. Rizik je suviše
veliki. Mislim da treba da pitamo kralja da li želi da se sretne sa njima.”

Pogledala je ostale vilenjake. Ruslan i Kve’ru, koji do sada nisu ništa
rekli, nisu rekli ništa ni sada, prvo razmenivši međusobno poglede a onda
pogledavši u Simralin. “Ja ne znam”, rekao je Tragen. Izgledao je
neodlučno, kao da je osećao da nešto nije u redu sa ovim predlogom.

Simralin je bila ta koja je misli pretočila u reči. “Ejli je glasnik Reči.

- 75 -

BalkandownloadNišta se ne može sakriti od nje. Ako nas je pronašla tako lako, može
takođe da pronađe i Arborlon – hteli mi to ili ne.”

“To ne znamo”, protivila se Praksija.
“Mislim da znamo.” Simralin je klimnula glavom ka Ejli. “Jesam li u
pravu, Ejli?”
“Mislila sam da je najbolje ako dođemo u grad sa pratnjom”,
odrpanac je odgovorila. Njen dečji izraz lica bio je otvoren i iskren.
“Ne želimo da se namećemo. Ovde smo kao prijatelji, da pomognemo
vilenjacima, ne da im zadajemo probleme.”
Nastao je čudan momenat tišine dok je petoro tragača pokušavalo da
odluči koliku pretnju predstavljaju dve nezvane gošće. Bilo je nemoguće
pročitati Kve’ruovo ili Ruslanovo lice. Tragen je stalno izgledao zlovoljno,
čak i kada je njegov stav delovao drugačije i, mada Praksija nije davala
naznake o tome šta misli, Ejndžel je to mogla da pročita iz njenih ljutitih
očiju.
Samo je Simralin, možda zato što je bila njihov vođa, delovala voljna
da glasno kaže svoje mišljenje. “Nijedan čovek nije ušao u grad Arborlon
u zapisanoj istoriji. To će prekršiti svako pravilo koje su vilenjaci tako
pažljivo sledili ako vas povedemo unutra sada. Ja ne znam kako ćete biti
prihvaćeni.”
Ejndžel je zavrtela glavom. “Naši razlozi zbog kojih smo došli
prevazilaze bilo kakvu zabrinutost koja se tiče dočeka koji možemo
očekivati. Ali ako ste čvrsti povodom ovoga, zašto ne pošaljete nekoga
ispred ili čak i sami krenete, a mi ćemo sami da pronađemo svoj put do
kralja.”
“To bi bilo kukavički sa naše strane”, Simralin je rekla. “Samo bismo
se izmotavali i ujedno znali da to radimo. Ne možemo da vas zadržimo
napolju i nema mnogo svrhe da se pretvaramo da možemo. Najbolja stvar
koju možemo da uradimo za sve je da povedemo računa da stignete tamo
gde hoćete da idete i kažete ono što hoćete da kažete.”
Pogledala je ostale vilenjake, a onda ponovo ka Ejndžel i Ejli.
“Možda postoji način da svi sačuvamo malo ponosa. Ako ste voljni da
napravite mali ustupak protokolu?” Rukom je iza leđa izvukla marame sa
prstenova u njenom opasaču sa oružjem. “Povezi za oči. Verujem da
nemaju svrhu, ali će pomoći da ublažimo očigledno kršenje pravila ako se
pokaže da su poslužili svojoj svrsi.”
Zastala je, blagi osmeh se širio njenim licem. “Dakle. Da li ćete se

- 76 -

složiti da ih stavite?” Balkandownload
Ispružila je marame i stala čekajući na odgovor.

- 77 -

Balkandownload OSAM

Kirisin je odvukao svoje umorno telo kući sa laganim zamiranjem
svetlosti, večernje senke su se pojavljivale oko njega u sve dubljim
slojevima. Krivudao je stazama i puteljcima koji su obilazili grad i vodili
ka njegovom domu, izgubljen u mislima, narastajuća tama je odgovarala
njegovom dubokom razočaranju zbog uzaludnih napora tog dana.

Bio je tako siguran da će pronaći nešto.
Sreo se sa Erišom i Kulfom kao što su planirali na ulazu u grobnice
Ašenela nešto posle podneva, uzbuđen i nestrpljiv da započnu potragu. Ali
Ašenel je bio ogroman i pružao se daleko, šuma nadgrobnih ploča i
spomenika, mauzoleja i jednostavnih oznaka koji su se opirali bilo kakvom
lakom metodu pretraživanja. Sam teren bio je zastrašujuć, brdovit i
pošumljen, odeljci sa grobovima bili su prosečeni dubokim uvalama i
kamenim pukotinama koje su otežavale pronalaženje bilo čega. Potraga za
bilo kojim određenim grobom bez prethodnog znanja gde se nalazi
delovalo je nemoguće. Pa ipak, započeli su puni nade sa starijim delovima,
onima u kojima su članovi porodice Kruer najverovatnije bili položeni.
Prilično brzo su pronašli prepoznatljive oznake, na desetine grobova i
prostih nadgrobnih ploča pokopanih u zemlju koju su davali imena i
datume rođenja i smrti članova porodice. Začudo, za porodicu koja je
uživala takav prestiž i moć, nije bilo nikakvih grobnica u koje se moglo
ući. Završili su sa pretragom za malo više od jednog sata i nisu pronašli
ništa.
“Ponekad su ove porodice slale svoje mrtve u zemlju bez ikakve
vrste oznake”, Kulf je primetio. “Ponekad su birali da budu sahranjeni
odvojeno od porodice. Nema načina da se to sazna. Moramo da nastavimo
sa potragom dok ne budemo sigurni.”
I tako su nastavili da traže, proveli su tamo čitavo popodne,
pročešljavajući groblje sa jednog kraja na drugi, pretražujući svaki grob,
ulazeći u svaku grobnicu i tražeći bilo šta što je moglo biti oznaka
porodice Kruer i do vremena kada je postalo suviše kasno da bi se jasno
videlo, sve troje je bilo prekriveno zemljom i ostacima, bili su vreli,
znojavi i ukočeni od napora.
“Dosta je bilo za danas”, rekao je Kulf, praveći grimasu dok je
ispravljao bolna leđa. “Pretražili smo onoliko koliko smo mogli za danas.
Možemo da probamo ponovo prekosutra. To je najbolje što mogu. Naći

- 78 -

Balkandownloadćemo se u podne. Možda ćemo biti bolje sreće, ali ne bih se kladio na to.”
U ovom trenutku, ne bi ni Kirisin. Još uvek nisu pregledali sve, još

uvek su postojali veliki delovi Ašenela koje nisu uspeli da pretraže. Ono
što je najviše brinulo Kirisina sada je da je Pancea Rolt Kruer, kraljica
vilenjaka i majka kraljeva, možda odlučila da je zemlja uzme a da ne
ostavi znak o svom životu, kao što je Kulf i nagovestio. Ako je to bio
slučaj, nikada neće pronaći ni nju ni nestale plave Vilinkamenove.

Obrisao je prašinu sa svojih butina i prednjeg dela bluze i zapitao se
kako bi izgledao nekome ko bi prolazio kraj njega. Prilično loše, pomislio
je. Kao da se valjao po zemlji i lišću. Kao da se izgubio u šumi.

Pa i bio je izgubljen, itekako. Bio je tako izgubljen da mu je bilo
teško da poveruje da će ga ikada ponovo pronaći. Elkris je trebala da
odabere nekog drugog od koga će zavisiti. Sve što je uspeo bilo je da se
probija unaokolo po igralištu mrtvih, da protraći jedinu priliku koja mu je
bila data da napravi razliku. Šutnuo je zemljanu stazu, besan, iznerviran i
uplašen u isto vreme. Vremena je bilo sve manje, rekao je sebi. Nije imao
vremena za gubljenje.

Još uvek mumlajući sebi u bradu i proklinjući sebe što je bio tako
glup i beskoristan, svestan da to nije od pomoći pa čak da, zapravo, to nije
ni istina, prošao je kraj drveća koje je stajalo pred njegovom kućom i stao.

Neko je sedeo na stepenicama na verandi, oslanjajući se o stub, ruku
opuštenih na razmaknutim kolenima, sa čašom piva u jednoj ruci. To nije
bio njegov otac, a ni majka. Oni su bili odsutni, nekoliko noći biće kod
njegove babe i dede u maloj zajednici na jugu. Ovo je bio neko drugi, neko
ko je izgledao kao...

Zatreptao je u neverici. Simralin! Bila je to Simralin!
Primetila ga je i mahnula mu. “Hej, Mali Ki!” uzviknula je, nazvavši
ga po nadimku koji mu je dala.
“Sim!” uzviknuo je oduševljeno i požurio napred da je pozdravi,
preskačući stepenice, obgrlio ju je rukama i snažno zagrlio. “Vratila si se!”
“Lakše malo, možeš li? Slomićeš me!”
Nasmejala se dok je to govorila i uzvratila mu zagrljaj. Bila je snažna
i atletski građena, tako da bi trebalo da uradi mnogo više od toga da je
povredi. Kirisinova sestra je bila njegov idol, na onaj način na koji mlađa
braća oduvek za idola imaju svoje starije sestre: ne postoji niko nalik njoj
i nikada neće ni postojati. Bila je šest godina i čitav životni vek iskustva
starija od njega. Štaviše, za njega je ona bila sve ono što on nije – visoka,

- 79 -

Balkandownloadpametna i lepa. Bila je izuzetno vešt tragač, svima se dopadala i svi su je
cenili i mnogima je predstavljala prijatelja za koga se uvek nadamo da
ćemo ga pronaći i zadržati.

“Nedostajala si mi”, rekao je.
“Dobro je. Ne bih podnela da nisam.”
Spustila je pogled ka njegovoj odeći. “Gde si, za ime sveta, bio?
Valjao se u prašini? Izgledaš kao jež! I ne mirišeš baš najbolje.” Odgurnula
ga je i sela sa njim na stepenice. “Evo”, rekla je, pružajući mu čašu piva.
“Popij ovo i ispričaj mi šta si radio.”
Nije ni razmišljao o tome da joj ne ispriča. Ona je bila Simralin i on
joj je oduvek sve pričao – čak i stvari koje nikada ne bi rekao svojim
roditeljima. Počeo je sa tim kako je Elkris razgovarala sa njim i zamolila
ga za pomoć, a onda se osvrnuo na detalje svojih napora da potraži pomoć
od kralja, svog otkrića da ga je ovaj slagao, sukoba sa Erišom i kako se
ona predomislila. Završio je današnjim uzaludnim naporima da pronađu
grob vilenjačke kraljice Pancee Rolt Kruer. Objasnio je kako su on i Eriša
mislili da pronađu neki pomen o Vilinkamenovima u vilenjačkim istorijama
i kako ih je stari Kulf otkrio, pretio im da će ih razotkriti, a onda postao
njihov saveznik. Čak je i ubacio svoju zabrinutost u vezi sa kraljevim
ponašanjem i kako je delovalo čudno da je spreman da žrtvuje Elkris da
spase svoju ćerku.
Kada je završio, Simralin je zurila u njega za trenutak, kao da
razmišlja o nečemu, a onda rekla: “To je prilično čudna priča, Mali Ki. Da
li si siguran u sve ovo? Ne ulepšavaš valjda zbog mene?”
“Naravno da ne! Ne bih to uradio!” Bio je ogorčen i ljut na nju.
“Zašto me pitaš tako nešto?”
“Smiri se”, tešila ga je, pružajući se da mu stegne rame. “Rekla sam
to jer su stvari mnogo čudnije nego što ti misliš. Slušaj šta se meni upravo
desilo.”
Ispričala mu je o svom susretu sa vitezom Reči, Ejndžel Perez, i
odrpancem, Ejli. Pažljivo mu je objasnila kako se to desilo, čudan način na
koji je čula Ejli kako je doziva, kako su ih pronašli dok su čekale na njih i
kako su im otkrili šta ih je dovelo u Sintru i ka vilenjacima.
Onda mu je ispričala ono što joj je Ejndžel rekla u vezi sa Lodenom,
Vilinkamenovima i krajem sveta.
“Znao sam!” uzviknuo je sa ljutinom u glasu. “Ovo se ne tiče samo
mene i Eriše! Elkris je zaista znala da je u opasnosti, da se vilenjaci nalaze

- 80 -

Balkandownloadpred nekom pretnjom i da zahteva od nas da učinimo nešto! Nisam to samo
umislio!”

“Ali kralj ne misli tako”, nastavila je Simralin.
Kirisin je zavrteo glavom. “Ja ne znam šta on misli. Ni Eriša to ne
zna. Ali on zna nešto što mi ne znamo. U suprotnom se ne bi ponašao
ovako. Nije čak ni razmotrio da pusti Erišu da radi šta Elkris traži od nje,
a mene izbegava već danima. Lagao me je, kada smo već kod toga!”
“Možda. Ili samo možda deluje tako. Ne možeš zasigurno da znaš
koji su njegovi razlozi zašto nije želeo da deluje povodom onoga što si mu
ispričao”, Simralin je zavrtela glavom. “Naša porodica nije bliska Arisenu
Belorusu u poslednje vreme, još od razlaza sa našim roditeljima. Ali ja ga
dovoljno dobro poznajem da sumnjam u to da bi ikada uradio nešto što bi
dovelo naš narod u opasnost. On je posvećen vilenjacima. Videla sam ga
da to pokazuje mnogo puta. Mislim da tu mora da postoji nešto više.”
“Možda je i tako”, Kirisin se nije protivio. “Ali ja ne znam šta je to,
niti kako da to otkrijem. Možda Eriša to može, ali do sada nije imala
mnogo uspeha u tome. Ona kaže da njen otac deluje drugačije. Čak i stari
Kulf misli da se nešto promenilo u njemu.”
Simralin je ponovo sedela, kolena pribijenih uz grudi, tmurnog izraza
lica. Oboje su bili prekriveni senkama, noć se sada brzo spuštala, ono što
je preostalo od dnevne svetlosti bio je bledi odsjaj na zapadnom horizontu
preko zida koji je činila šuma.
“Hajde da popijemo još malo tog piva”, predložila je.
Ušla je unutra i vratila se sa punim čašama. Seli su zajedno u
narastajućoj tami i pijuckali finu tečnost boje tamnog jantara, ne govoreći
ništa neko vreme.
“Sećam se Eriše kada je bila mala”, Simralin je rekla konačno.
Napućila je usne ka Kirisinu. “Pratila te je unaokolo kao tek rođeno štene.
Mislila je da si tako pametan.” Nasmešila se. “Oduvek sam mislila da
nešto može ispasti iz toga. Posebno nakon što ste postali Odabrani.”
Kirisin je iskrivio lice. “Pa, bar priča ponovo sa mnom. Neko vreme
ni toliko nije radila.”
“Deluje kao da radi mnogo više od toga sada. Suprotstavlja se svom
ocu. Rizično, za kraljevu mladu ćerku.”
Kirisin je razmislio o tome. To i jeste bilo rizično. Ali on nije bio
siguran da li u potpunosti razume kakva je priroda tog rizika. Bilo je u
tome nečeg više od pretnje kaznom za neposlušnost, osećao je.

- 81 -

Balkandownload “Više mi se dopada zato što je preuzela taj rizik”, rekao je.
“Pretpostavljam da je tako.”
Uputio joj je đavolasti osmeh. “Ali najviše mi se sviđa što izgleda i
smrdi isto kao i ja.”
“Kada smo već kod toga, možda bi trebalo da se opereš.” Razvezala
je svoju maramu i protresla svoju dugu plavu kosu. “Možda ću i sama
morati da razmislim o tome. Naši gosti su pozvani pred Visoko veće da
mu predstave svoju stvar, a meni je rečeno da budem prisutna. Mogla sam
i bez toga, ali nisu mi dali da biram.”
“Da li misliš da si u nevolji zato što si dovela ljudsko biće u
Arborlon? Iako si to uradila na najbolji način i iz pravih razloga?”
Slegnula je ramenima. “Verovatno. Praksija je sigurno dovoljno ljuta
zbog toga i dala je to do znanja svima koji su je mogli čuti. Biće i drugih
koji će biti podjednako nesrećni zbog toga. Ali to je bio pravilan izbor.”
“Kralj to možda neće tako videti.”
“Verovatno neće. Ali stvar je ionako rešena.”
Kirisin se nakezio. Bio je to Simralinin način da kaže kako je sve
završeno i da zato nema svrhe razgovarati o tome sada. Dopadalo mu se
što je mogla da bude tako realistična u vezi sa stanjem stvari. Nije mnogo
volela da se priseća prošlosti.
“Dakle, tu smo”, rekao je.
“Dakle, tu smo.”
Ponovo su zaćutali za trenutak, a onda je Kirisin rekao: “Razmišljao
sam. Zar ne deluje čudno što su tebe prizvali, a Elkris mene pozvala da
uradimo u suštini istu stvar? Da prenesemo poruku vilenjacima o
opasnosti u kojoj se nalaze i kako možda mogu da je izbegnu? Ti i ja, brat
i sestra, od svih mogućih izbora? To mi deluje kao mnogo velika
podudarnost.”
“Nije velika, Mali Ki.” Simralin je dovršila svoju čašu piva i protegla
se kao velika mačka. “Ogromna je.”
Kirisin se namrštio. “Misliš da je sve to isplanirano, zar ne? Da je
odrpancu bilo rečeno da dovede viteza Reči baš tebi, možda zato što smo
brat i sestra?”
“Kao što si sam rekao, Ejli je mogla da prizove sebi bilo koga iz
čitavog vilenjačkog naroda. Ali to nije bio bilo ko; bila sam ja. Deluje
namerno.”
Gledali su jedno drugo u tišini. Kirisin je rekao: “Da li mogu i ja da

- 82 -

Balkandownloadpođem sa tobom večeras? Možda može biti od pomoći ako sam i ja tamo
da kažem Visokom veću da vitez i odrpanac govore istu stvar koju je
Elkris već rekla Eriši i meni.”

Simralin je sumnjičavo zavrtela glavom. “Želeće da znaju zašto nisi
istupio ranije sa tim. Ako im kažeš da jesi, da si rekao kralju, postaćeš
veoma nepopularan član kraljevske porodice Belorus.” “Biću u dobrom
društvu”, rekao je, uputivši joj oštar pogled. Tiho se nasmejala. “Dobro je
ponovo biti kod kuće, Mali Ki. Nedostajalo mi je što te nema unaokolo.
Idi da se okupaš i presvučeš. Onda ćemo videti da li možemo da otkrijemo
kuda ovo vodi.”

***

Sat vremena kasnije, hodali su ka zgradama povezanim sa domom
Belorusovih u kojima su bile smeštene odaje gde se sastajalo vilenjačko
Visoko veće. Do sada se već smračilo, dnevno svetlo je u potpunosti
nestalo, na nebu su se nalazili raštrkani oblaci i tačkice zvezdanog sjaja.
Hodali su nazad stazama koje su išle ivicama grada, izbegavajući
uobičajene puteve. Već su kasnili i morali su da stignu do mesta na koje su
išli bez zaustavljanja. Hodali su u tišini, svako držeći svoje misli za sebe.
Ali oboje su znali o čemu ono drugo razmišlja.

Kirisin je pogledao svoju sestru a onda u sebe. Oboje su bili oprani i
obučeni u čistu odeću – komotne pantalone, bluzu koja se navlačila i meke
čizme koje je većina vilenjaka volela da nosi. Bili su pristojno obučeni,
iako nisu ostavljali neki poseban utisak. Ali ostavljanje utiska na članove
Visokog veća i kralja verovatno ionako nije dolazilo u obzir. Nije baš neko
nije znao ko su njih dvoje. Nije kao da su bili stranci.

Pa ipak, Kirisin se pomalo osećao kao da jeste.
Popravio je svoj široki pojas. Prstenovi za oružje visili su beskorisni i
prazni. Nisu nosili čak ni po dugački nož. Ako im večeras bude bilo
potrebno oružje, tu se već ništa nije moglo učiniti.
Pa ipak, Kirisin je uhvatio sebe kako želi da su poneli makar jednu
oštricu.
Nije mogao da odredi šta je izazivalo ovaj osećaj bojazni,
uznemiravajuću nelagodu koja nije imala prepoznatljiv izvor ali je bez
obzira na to bila prisutna. Osetio se glupo što dopušta sebi da ga to muči i
na silu ga je odgurnuo u stranu.
Kada su stigli do zgrade u kojoj su se nalazile odaje Veća, videli su

- 83 -

BalkandownloadKućnu stražu postavljenu na ulazu, naoružanu i opreznu. Zgrada je bila
velika, kružna građevina napravljena od međusobno povezanih trupaca
poređanih između ogromnih starih omorika i povezanih vezivnim
materijalom. Krov je bio visok i zaobljen, temelj podignut na podu od
dasaka. Ulazilo se kroz par širokih duplih vrata koja su vodila u hodnik
koji je činio spoljašnji obod kružne zgrade i okruživao same odaje, koje su
se nalazile u centru. Spoljašnjost zgrade se nije mnogo razlikovala od
okolne šume, ali enterijer, tamo gde su bile smeštene odaje, bio je gladak,
mekan i ispoliran, utočište tišine i blage svetlosti.

Kućna straža je odmah prepoznala Simralin i mahnula joj da prođe
kroz vrata i uđe u hodnik. Kirisin ju je sledio, prateći njene skute. Unutra
su se odmah naišli na Tragena. Zamišljeno lice krupnog vilenjaka bilo je
još mračnije ove noći jer se namrštio i tako pozdravio Simralin. “Koristilo
bi i da si došla malo ranije.”

Kirisin je pogledao kraj njega ka mestu gde su dve prilike sedele na
klupi postavljenoj uz unutrašnji zid, gotovo izgubljene u senkama tamnog
prostora van domašaja svetlosti baklji koje nisu odavale dim.

Jedna od njih je izgledala kao sićušna devojčica, stvorenje tako
nestvarno da je delovalo kao da će nestati na jakom udaru vetra. Imala je
dugu plavičastu kosu, oči tamne kao jezera u ponoć i kožu bledu kao
kreda. Nosila je odeću koja je delovala kao da slobodno leprša sa njenog
tela poput mahovine sa grana, delovala je nekako kao da je više deo nje
nego nešto što se nosi kao odeća. Uputila mu je radoznao pogled koji se
brzo promenio i delovalo je kao da ga je prepoznala – što uopšte nije
imalo smisla jer je nikada ranije nije video.

Druga je bila mlada žena, starija i snažnija, njena koža bila je smeđa,
kosa tamna, pogled čvrst i izazovan dok je gledala u njega. Stezala je crni
štap obema rukama, ispolirano parče drveta koje je bilo izrezbareno od
jednog kraja do drugog simbolima koje nije prepoznao. Uzvratio joj je
pogled i ona je pogledala u stranu. Njene oči više nisu delovale tako
mračne i ljutite; umesto toga, izgledale su jednostavno umorne.

“U čemu je problem?” Simralin je upitala Tragena.
Ovaj je zgađeno frknuo. “Praksija još uvek nije naučila šta je dosta.
Probala je da vitezu oduzme štap. Rekao sam joj da se ostavi toga, ali ona
je insistirala na tome da je to oružje i da se ne sme nositi u prisustvu
kralja. To nije bio njen posao, ali znaš ti Praksiju. Vitez ju je udarila tako
jako da je odletela kroz hodnik i udarila u naspramni zid. Pala je i nije

- 84 -

Balkandownloadustala.”
“Praksija”, Simralin je rekla pometeno.
“Kve’ru i Ruslan su je odneli. Ja sam ostao jer je neko morao, ali

nisam ni prišao ovima dvema. Čak se i Kućna straža drži podalje dok im
neko ne kaže šta da rade. Šta ti misliš?”

Simralin je klimnula glavom. “Tvoj savet je bio dobar. Pustite ih na
miru. One su gošće, a ne zarobljenice. Vitezovi Reči se odnose ka svojim
crnim štapovima kao simbolima svoje službe. Nikada ih ne ustupaju
nikome ni iz kakvog razloga. Štapovi su verovatno neka vrsta oružja, ali ne
smatram da su vitez i odrpanac došle ovde da ubiju bilo koga. Da su
želele da to urade, ne bi se mučile time da nas prizovu. Praksija bi to
shvatila da je stala i razmislila o tome.”

“Obavesti me kada sledeći put bude htela da tako postupi u vezi sa
bilo čime”, promrmljao je Tragen. Pogledao je ka Kirisinu po prvi put.
“’Bro veče, Mali Ki.”

Kirisin se zacrveneo. Nije znao da je nadimak koji mu je Simralin
dala opštepoznata stvar. Kada je čuo da ga koristi neko drugi osim njegove
sestre to ga je nateralo da se oseti kao mali dečak.

Simralin je prišla mestu gde su vitez Reči i odrpanac čekale i stala
pred njih. “Izvinjavam se za ono što se desilo”, rekla je Ejndžel. “Praksija
je trebalo da zna da to ne radi.”

Ejndžel je proučavala Kirisinovu sestru za trenutak, a onda klimnula
glavom. “Prejako sam reagovala. Ja sam ta koja treba da se izvini.”

Kirisin je provirio iza Simralin. “Moj brat Kirisin”, rekla je. “Izgleda
da on zna nešto o tome zašto ste došle da tražite vilenjake.” Pomerila ga je
ispred sebe. “Možda bi trebalo da on to objasni.”

Ali pre nego što je dečak uspeo da postavi bilo koje od mnogih
pitanja koja su vapila za odgovorom, vrata unutrašnjih odaja su se otvorila
i Morin Ortiš, kapetan Kućne straže, pojavio se i prišao im.

“Simralin”, pozdravio ju je. Bio je visok, vitak muškarac srednjih
godina, vilenjačke crte njegovog lica bile su naglašene, glas neočekivano
tih. “Treba sada da uđeš. Molim te, povedi svoje goste sa sobom.”

Jako je hramao nakon nesreće koju je doživeo pre nekoliko godina i
zbog koje mu je jedna noga ostala kraća od druge. Ali još uvek je imao
zapovedničko prisustvo, umirujući uticaj gde god da je išao, i još uvek se
toliko identifikovao sa svojim položajem da nikada nije došlo do
razmatranja da se smeni, čak i nakon što mu je povreda ograničila kretanje.

- 85 -

Balkandownload Pogledao je ka Kirisinu. “Šta tebe ovde dovodi, mladi Beloruse. Zar
ne bi trebalo da spavaš tako da možeš da ustaneš rano ne bi li obavio
svoje dužnosti Odabranog?”

“Nadao sam se da ću i ja moći da govorim pred Većem”, Kirisin se
usudio. “Znam nešto o razlogu zbog koga su stranci ovde.”

“To je tačno”, potvrdila je Simralin. “Njegovo prisustvo može
pomoći.”

“Možda je tako”, priznao je Ortiš, uputivši Kirisinu kratak osmeh.
“Ali Visoko veće je zatražilo da niko ne bude prisutan osim tebe i tvojih
gostiju. Ta odluka je čvrsta.”

“Ali oni moraju da znaju...” Kirisin je počeo.
Kapetan Kućne straže je podigao ruku da ga utiša. “Sam kralj je izdao
to naređenje. Niko od nas nije u poziciji da ga odbije. Možda će Veće,
nakon što čuje ono što Simralinini gosti imaju da kažu, urediti da govoriš
pred njima kasnije.”
Sam kralj. Kirisin je osetio kao mu se rumenilo širi po vratu i
obrazima. Kralj je vodio računa da se on ne umeša u stvari, da zadrži sve
što zna za sebe. Delovalo je da je tako i on je u to verovao.
“Strpljenja, Mali Ki”, rekla mu je sestra tiho.
Dozvala je viteza Reči i odrpanca i njih tri su za Morinom Ortišem
ušle u odaje Veća. Kada su se vrata zatvorila za njima, par pripadnika
Kućne straže je zauzo pozicije ispred. Kirisin je stajao na mestu, proždirala
ga je ljutnja, mislio je kako ovo nije pošteno, kako je pogrešno. Mamilo ga
je da se jednostavno probije i insistira da mu bude dopušteno da govori.
Ali to bi uklonilo bilo kakvu šansu da ubedi članove Veća da je ono što
ima da kaže istinito. Simralin je bila u pravu. Morao je da bude strpljiv.
Ali koliko dugo?
Još uvek je razmišljao o tome kada su se spoljašnja vrata zgrade
otvorila i Eriša uletela unutra.
“Tu si!” viknula je na njega, vidljivo iziritirana. Ukočeno je stala
ispred njega, teško dišući, porumenelog lica. Trčala je. “Šta radiš ovde?
Čekala sam te da dođeš po mene!”
Bio je iznenađen njenim besom, ali suprotstavio joj se bez oklevanja.
“Mislio sam da možda Simralin može da me uvede u odaje tako da mogu
da govorim pred Visokim većem. Nije uspela. Tvoj otac se postarao da
budem izostavljen.” “To sam mogla i ja da ti kažem da si se pomučio da
me uključiš u svoje planove! Zatražila sam od njega istu stvar pre nekoliko

- 86 -

Balkandownloadsati kada sam ga čula da priča sa Morinom Ortišem o tome da zatvori
vrata za sve osim za tvoju sestru i one koje je dovela u grad. Odmah me je
odbio, kao dete!” Zgrabila ga je za ruku. “Mislila sam da ćeš otići kući, a
ne ovamo! Hajdemo!”

Dozvolio joj je da ga odvuče kroz vrata. “Kuda idemo?”
Uputila mu je pogled. “Napolje.”
Njene oči su za trenutak skrenule ka stražarima i on je shvatio da ne
želi da kaže ništa što neko može da čuje.
Kada su izašli kroz vrata i malo se udaljili od zgrade, prestala je da
ga vuče i sačekala ga da uhvati korak kraj nje. Noćni vazduh bio je hladan
i sladak, mirisao je na jasmin koji je cvetao u okolini zgrade Veća.
“Nećemo da sedimo i čekamo mog oca, bez obzira šta on misli!”
Stegnula je pesnice i pogledala ga. “Šta se dešava, Kirisine? Zašto je
Simralin dovela čoveka u grad? Zar je izgubila razum? Moj otac je besan!”
“Nemoj da kriviš Simralin”, odgovorio je brzo. “Ona je znala šta radi.
Odrpanac, Ejli, već je znala gde se grad nalazi i kako da pronađe vilenjake,
pa kakve onda ima veze? A čovek, Ejndžel Perez, jeste vitez Reči. Ne
možeš magijska stvorenja da zadržiš napolju. Da ih Simralin nije dovela
kao što su tražili od nje, oni bi svejedno došli. A onda bi zaista nastao
problem.”
Eriša se ukočila, zaćutavši na trenutak. “Pretpostavljam da je tako.
Ali šta oni rade ovde? Kakve veze to ima sa nama?”
Kirisin je hitro pogledao unaokolo. “Vitez kaže da su vilenjaci u
opasnosti od demona. Ona kaže da vilenjaci moraju da napuste Sintru i
odu na sigurnije mesto, da moramo da upotrebimo Loden i uradimo tako.
Sve što nam je Elkris već rekla, ona nam ponovo govori!”
Sačekao je njen odgovor, ali tišina između njih se odužila. “Zašto se
moj otac opire ovom savetu?” upitala je tiho, gotovo pričajući samoj sebi.
Odsutno je prošla rukom kroz svoju tamnu kosu, na licu joj se videlo da je
nešto muči. “Ne razumem.”
Kirisin je zavrteo glavom. “Ne znam. Ja još uvek mislim da on nešto
krije. Šta misliš da će reći članovima Visokog veća kada im vitez Reči i
odrpanac kažu zašto su došli?”
“Ne znam”, odgovorila je Eriša. Grubo ga je uhvatila za ruku i
povukla ga napred. “Ali to ćemo da otkrijemo.”

- 87 -

Balkandownload DEVET

Eriša je vukla Kirisina sa sobom takvom brzinom da je morao
praktično da trči za njom. Nikada je ranije nije video tako odlučnu i znao
je da nije pametno da je ispituje sve dok ne dođe na neku ideju kuda su se
uputili. Približavali su se porodičnom domu Belorusovih, koja se nalazila
iza zgrade Visokog veća udaljena možda stotinu metara od nje. Prozori na
kući bili su mračni a u okolini nije bilo ničega osim senki. Izgledalo je kao
da je ovo Erišino odredište.

Član Kućne straže materijalizovao se niotkuda, video ko su, klimnuo
Eriši pristojno u znak pozdrava, a onda ponovo nestao.

“Šta to radiš?” Kirisin je upitao. “Pustila si da me onaj stražar vidi!
Reći će tvom ocu da sam bio ovde!”

“Reći ću mu sama”, brecnula se. “Prestani da brineš Kirisine. Ne
moram da odgovaram svom ocu za sve što radim!”

Kirisin nije odgovorio. Bila je to drugačija Eriša od one ni četrdeset
osam sati ranije, više nije bila neodlučna i uplašena, više nije bila deo
rituala poslušne ćerke oca. Umesto toga je razvila snagu i odlučnost koji
su nagoveštavali da ne postoji ništa što ne bi uradila da dokaže svoju
nezavisnost. Bio je to potpuni preokret i on nije bio siguran šta da misli o
tome.

Povela ga je do istih onih vrata kroz koja ga je uvela prethodne noći
kada su pretraživali vilenjačke istorije da pronađu neki pomen o
Vilinkamenovima. Bez zastajkivanja, otvorila ih je jednim trzajem i
povukla ga za sobom.

“Da li si ga pronašla?” upitao je ljutiti glas.
Došao je negde iz mraka i Kirisin je poskočio i bio spreman da
pobegne kada je shvatio da je glas Kulfov.
“Pokušavao je da uđe u odaje Veća uz pomoć svoje sestre”,
odgovorila je Eriša. Nastavila je da vuče Kirisina dalje. “Požuri! Nemamo
mnogo vremena.” Krenuli su kroz kuću bez svetiljki, Kirisin je slepo pratio
svoju rođaku. Mogao je samo da razazna povijenu Kulfovu priliku dok ih
je starac vodio kroz tminu, avetinjska figura koja je mrmljala sebi u bradu.
“Kulf je bio prisutan kada je Morin Ortiš došao da kaže mom ocu za
dolazak viteza i odrpanca”, Eriša je prošaptala. “Čuo je sve, uključujući i
razlog zbog koga su došli u Arborlon. Zato je rizikovao i pokušao da ubedi
mog oca da je vreme da kaže članovima Visokog veća za Elkris. Zadržao

- 88 -

Balkandownloadje za sebe ono što je znao o tebi, ali ga je snažno ubeđivao u vezi sa
mnom. Moj otac je odbio da ga sasluša. Zato je Kulf pronašao mene.
Rekao mi je da nam neće biti dozvoljeno da uđemo u odaje Veća, ali da
postoji drugi način.”

“Drugi način?” Kirisin je škiljio ka njoj u mraku. “Koji je to način?”
“Podzemni tunel koji povezuje kuću sa odajama”, Kulf je odgovorio
iz mraka. “Nalazi se tu već vekovima. Većinom je služio kraljevima i
kraljicama da ulaze u odaje a da ne budu viđeni.” Suvo se zakikotao. “Ali
takođe pruža ulaz i nama koji znamo za njega.”
“Tunel se završava skrivenim vratima koja vode u odaje kroz jedan
deo zida”, Eriša je nastavila. “Ali pre nego što se prođe kroz njih, postoji
mali deo za gledanje, koji omogućava onome ko koristi tunel da prvo
proviri u odaje i vidi da li koga ima unutra. On gleda sa zadnje desne
strane na jednu stranu podijuma gde sedi kralj i oko koga se okuplja Veće.
Ako možemo da stignemo do tamo a da nas ne uhvate, možemo da
slušamo sve što se tamo kaže.”
Nastavili su kroz mrak do soba za sastanke u zadnjem delu kuće i
ušli su u jednu malu odaju udaljenu od ulaza koja se završavala jednim
udubljenjem bez prozora. Kulf, još uvek na čelu, zakoračio je u sklonište
praznih zidova tako duboko izdubljenih da su bili jedva vidljivi na bledoj
svetlosti baklje koja se probijala kroz jedan par uskih prozora spolja.
Petljao je nešto jedan trenutak i Kirisin je čuo škljocanje brave. Onda se
zadnji deo udubljenja širom otvorio i Kulf je zakoračio u mrak iza.
Pokazao im je da ga prate, zatvarajući skrivena vrata za sobom.
Trenutak kasnije, starac je upalio bezdimnu baklju i krenuli su naniže
nizom uskih stepenica u još veću tamu. Na kraju stepeništa pronašli su
tunel i krenuli su njime, baklja je odavala dovoljno svetlosti da im
pokazuje put. Prolaz je krivudao kroz mrak, grubo otesani hodnik poduprt
drvenim stubovima i završavao se daščanim podom odignutim od zemlje.
Zidovi i tavanica uglavnom su bili od zemlje i korenja. Tunel je izgledao
kao da je tu već mnogo vremena, ali neko ga je održavao i sekao korenje i
skidao paučinu. Kada je Kirisin dotakao zemljane zidove, otkrio je da su
čvrsti, suvi i glatki. Vazduh je bio težak i ustajao ali moglo se disati. Iako
je bilo tako, to ga je podsetilo na kripte iz Ašenela i želeo je da što pre
izađe odatle.
Tunel se završavao drugim nizom stepenica koje su vodile naviše.
Kulf se okrenuo i stavio prst na usne upozoravajući ih. U tišini su se

- 89 -

Balkandownloadpopeli uz stepenice i dok su se bližili vrhu, tračak svetlosti je postao
vidljiv u daljini. Kulf je ugasio baklju i poslednjih nekoliko stepenica su
prešli u tami i prikradali se ka svetlosti. Ivice vrata postajale su polako
vidljive sa jedne strane, usečene horizontalno u zid, sa uskim prorezom.

Kada su stigli do proreza, mogli su da vide mesto na kome su članovi
Visokog veća sedeli na stolicama u podnožju podijuma. Kralj je sedeo na
vrhu podijuma, čija su zadnja i desna strana okvira bile jedva vidljive.
Simralin je stajala u podnožju podijuma, okrenuta ka kralju i Veću. Morin
Ortiš se smestio dalje sa jedne strane, ravnodušnog i mračnog lica. Ejndžel
Perez i Ejli su čekale pozadi, blizu ulaza u odaje, u društvu dvojice
pripadnika Kućne straže.

Kralj je govorio.

***

“Ne postoji presedan za ono što si uradila, Simralin”, Arisen Belorus
je govorio. “Znaš da strancima – a posebno ljudima – nije dozovoljeno da
uđu u naš grad. Nikada im nije bilo dozvoljeno da uđu. Znaš zašto je to
tako: naš opstanak zavisi u velikoj meri od naše sposobnosti da održimo
tajnost našeg postojanja. Ako nema izuzetaka, nema rizika.”

Napravio je dramsku pauzu, a onda napravio široki gest ka Ejndžel i
Ejli. “Ali nikada nismo imali prilike da vitez Reči i odrpanac traže da ih
primimo. Za vilinska stvorenja i ostale koji služe Reči kaže se da dele
našu zabrinutost vezanu za dobrobit zemlje i njenih bića. One nam ne
dolaze kao neprijatelji; one nam dolaze kao prijatelji. Njihovo dovođenje
ovde, u ovom svetlu, mora da ti je delovalo kao ispravna stvar. Okolnosti
nas ponekad prinude da pravimo izuzetke od pravila. Sklon sam tome da
poverujem da je ovde takav slučaj. Tvoja odluka je procenjena kao
razumna, Simralin, a tvoje akcije prikladne.”

Zastao je, čekajući na njen odgovor, čvrstog pogleda.
“Hvala vam, veliki gospodaru”, zahvalila se.
On je klimnuo glavom. “Možeš ići, Simralin. Sačekaj napolju.”
Ejndžel, koja je pažljivo posmatrala, odmah je shvatila iz trzaja
iznenađenja koji je prešao preko glatkog lica tragačice da ovo nije bilo ono
što je očekivala. S obzirom da je bila pozvana na početku, očekivala je da
joj bude dozvoljeno da ostane do kraja. Ali ovaj vilenjački kralj, ovaj
Arisen Belorus, bio je naviknut da kontroliše stvari, da vodi računa da oni

- 90 -

Balkandownloadoko njega nikada u potpunosti nisu sigurni na čemu su. Videla je to na
licima članova Veća kada je ušla u sobu – u njihovim skrivenim pogledima
i njihovoj nepogrešivoj pokornosti. Bio je to snažan kralj – na šta bi brzo
podsetio svakoga ko je izlazio pred njega. Ovako naglo otpuštanje
Simralin bio je očigledan primer.

Tragačica se naklonila bez reči i izašla kroz vrata odaja Veća. Nije se
osvrtala.

Kralj je okrenuo svoju pažnju ka Ejdnžel i Ejli. “Priđite”, naredio je,
pokazujući im da ustanu i priđu.

Ejndžel je prišla napred, sa Ejli kraj sebe. Okupala se i presvukla u
čistu odeću, njena je bila tako jako isprljana i pocepana da su je vilenjaci
jednostavno bacili. Otkrila je da joj se dopada vilenjačka odeća, koja je
bila meka i komotna i davala joj slobodu pokreta koja ju je ohrabrivala.
Njene rane, očišćene, povezane zavojima i tretirane vilenjačkim lekovima,
nisu bolele tako jako kao ranije. Osećala se nekako čudno nova, dok je
stajala tamo; osetila je neku vrstu fizičkog preporoda.

Duboko je udahnula dok se suočavala sa kraljem i članovima Veća.
Još uvek se jako trudila da ne zuri – u njihove vilenjačke uši, obrve i uska
lica. Veoma se tradila da se pravi da je to samo dragačija vrsta ljudi. Ali
nije mogla da ignoriše ono što joj je Ejli rekla o njihovoj istoriji, istoriji
koja se mogla pratiti unazad do vremena pre nego što su ljudi i postojali i
u kome su magijska i mitska stvorenja bila stvarna i živa.

Niti je mogla da zaboravi Ejlino upozorenje koje joj je uputila ranije
ove večeri o tome šta može da očekuje da će se desiti.

Upamti da ćeš ti njima delovati manje čudno nego oni tebi, rekla joj
je odrpanac dok su još uvek bile same. Oni su proučavali tebe i tvoj svet
dok si ti bila isključena iz njihovog. Oni ne vole ljude i ne veruju im.
Veruju da su ljudi ukrali njihov svet za sebe, a onda ga uništili. Tvoj
status kao viteza Reči neće učiniti da zaborave u potpunosti na prirodu
tvog porekla. Iskoristiće tvoju neodlučnost u vezi s njima protiv tebe.
Pokušaće da te nateraju da se braniš. Budi svesna njihovih namera.

I bila je, ali je isto tako bila nesigurna oko toga kako da im priđe. Bar
je mogla da razume njihov jezik. Ejli joj je ispričala da će biti u stanju da
to radi zbog magije koju joj je Reč dala preko štapa i do sada je odrpanac
bila u pravu.

“Možete se predstaviti članovima Visokog veća”, naredio je kralj.
Već je rekla njihova imena i Simralin i Morinu Ortišu, tako da je

- 91 -

BalkandownloadArisen Belorus mogao i sam da ih predstavi. Ali on je tražio nešto više.
Želeo je da jasno razumeju da se od njih očekuje da rade ono što im se
kaže. Želeo je da bude siguran da shvataju da neće tolerisati bilo kakav
oblik otpora njegovim naređenjima.

Testirao ih je kao što je testirao svakoga.
Pošteno, odlučila je. Uradiće ono što bude morala.
“Ja sam Ejndžel Perez”, odgovorila je, ispravivši se malo, njene
tamne oči su gledale pravo u Kraljeve. “Ja sam vitez Reči. Moj saputnik je
odrpanac. Ona se zove Ejli.”
Kralj se udobno zavalio u svojoj stolici, ne pozivajući ih da sednu.
“Dozvolili smo vam da uđete u naš grad uprkos pravilima koja to
zabranjuju.” rekao je. “Ovo znate iz mojih komentara upućenih Simralin.
Dozvolili smo vam to zbog onoga ko ste zato što smo navedeni da
poverujemo da je vaš dolazak u Arborlon od velike važnosti. Sada je
vreme da nas ubedite da to jeste tako.”
Kralj je bio krupan, snažan muškarac, sa zgodnim crtama lica i
mekim, zapovednim glasom. Koristio je taj glas i veličinu da zastraši i
ubedi. Ejndžel je videla kako je efikasan mogao da bude kada je
prekorevao Simralin. Pokušaće da istu stvar uradi i sa njom. Ali ona je
bila dete sa ulica i preživela je mnogo gore stvari od kralja sa kojim se
srela. Biće jača od njega.
“Reč nas je poslala vama”, rekla je, uputivši svoje reči ne prema
kralju, već ka Veću. “To je naše prvo i najvažnije uveravanje.”
“Reč nije razgovarala sa nama o tome”, rekao je kralj hitro.
“Reč sa nama uopšte i ne razgovara”, dodao je drugi muškarac. On je
bio pogrbljen, imao lice nalik sokolu i nije se smešio.
“Možda ne direktno i ne na način na koji biste to očekivali”, Ejndžel
je odgovorila. “U svakom slučaju, Reč pazi na vas i brine o vama. Zato
smo poslane ovde kao glasnici. Vilenjaci su u velikoj opasnosti. Svet van
Sintre se menja. Demoni i njihovi sledbenici pobeđuju u ratu protiv
ljudske rase i žele da je unište. Da bude gore, uništiće sam svet.
Neophodno je da se vi zaštitite ako hoćete da preživite. Da biste ovo
uradili, morate da napustite Sintru i odete na bezbednije mesto, negde gde
uništenje ovog mesta neće uticati na budućnost vaše rase.”
“Da napustimo Sintru?” prekinuo ju je u neverici član Veća koji je
ranije progovorio. “Na osnovu onoga što nam govoriš i ničega više? To je
smešno!”

- 92 -

Balkandownload“Dosta, Baseline!” Arisen Belorus je presekao bilo šta što je ovaj
hteo da kaže. Okrenuo se ponovo prema Ejndžel. “Shvatićete, gospo viteže
od Reči, ako oklevamo da poverujemo u ovo. Ljudi su ti koji su uništili
svet, ponašajući se glupo i nesmotreno kada god su imali prilike. Demoni
su podsticali takve postupke, ali ljudi su ih izvršavali. Mi smo ostali
bezbedni tako što smo ostali gde smo. Sada nam kažeš da treba da idemo?
Da li ćeš nam reći gde se nalazi to mesto na koje se očekuje da odemo?”

“Mi to ne znamo”, odgovorila je Ejndžel.
Arisen Belorus ju je pogledao kao što bi pogledao nevaljalo dete. “U
redu. Prenele ste svoju poruku i ispunile svoju svrhu dolaska k nama.
Razmotrićemo stvar i doneti odluku. Slobodne ste da idete.”
Ejndžel je zavrtela glavom. “Ima još. Da biste napustili Sintru,
moraćete da upotrebite Vilinkamen po imenu Loden. Poslate smo da vam
pomognemo da pronađete taj Vilinkamen.”
Nastala je zabezeknuta tišina. Niko nije bio voljan da nešto kaže, čak
ni Kralj, čiji izraz lica je nagoveštavao da odlučuje da li želi da se ovaj
razgovor nastavi. “Mi nemamo Loden Vilinkamen”, rekao je konačno. A
onda, shvatajući da jednostavno pojačava ono što je Ejndžel već rekla,
dodao je: “Nemamo Vilinkamenove bilo kakve vrste. Svi su izgubljeni već
vekovima. Ne postoji način da saznamo šta se desilo sa njima.”
“Možda postoji”, Ejli je odjednom rekla, njen mali glas bio je
iznenađujuće snažan u velikoj odaji. “Možda neko među vama već zna
kako.”
Možda je nagađala ili je možda znala nešto što nije rekla Ejndžel. Ali
izraz na Kraljevom licu, koji se istog trenutka postao mračan, ljutit i
preplašen, jasno je ukazivao da je nešto od toga tačno. Znao je više nego
što je govorio bilo kome u ovoj prostoriji, a sada su svi to shvatili.
“Istorijski”, rekao je drugi član Veća, stariji muškarac koji se nije
obraćao kralju, već Ejndžel, “trebalo je da Loden Vilinkamen zaštiti Elkris
u vreme opasnosti. Legenda, kako je zabeležena u dnevnicima moje
porodice, kaže da Loden poseduje magiju koja mu omogućava da obavije
drvo i zaštiti ga dok se premešta.”
Sada su svi gledali u kralja. “Stare priče iz starih vremena”, Arisen
Belorus je rekao odbacujući to. “Ne možemo da se oslonimo na takve
priče, Ordana Fre. Ti bi, od svih ovde, trebalo to da znaš najbolje.”
“Ono što ja znam”, rekao je ovaj, okrećući se blago ka njemu, “jeste
da takve priče imaju više od jednog izvora. Ne možemo da odbacimo tek

- 93 -

Balkandownloadtako mogućnost da one mogu otkriti važnu istinu. Mnogo toga iz naše
tradicije dolazi do nas u vidu starih priča i legendi zapisanih u ličnim
pismima. One nisu same po sebi obavezno plod piščeve mašte.”

“U svakom slučaju, bilo bi glupo i nesmotreno delovati po pitanju
ovoga što su nam ovi glasnici ispričali bez nekog većeg dokaza”, umešao
se Baselin, nagnuvši se odjednom unapred na svom mestu. “Nemamo
načina da proverimo istinitost njihovih priča. One možda veruju u ono što
kažu, ali one mogu i skrivati nešto od nas.”

Začulo se mrmljanje odobravanja od nekoliko drugih članova Veća, a
kralj je odjednom pokazao na Ejndžel. “Ti kažeš da si ovde da nam
pomogneš da pronađemo Loden Vilinkamen. Kako predlažeš da to
uradimo? Da li znaš nešto o njegovoj lokaciji? Da li ti je Reč pružila neki
uvid u ono što mi nemamo?”

Ejndžel je oklevala i Ejli je pružila odgovor. “Uvid koji vam je
potreban mora se naći među tvojim narodom, veliki gospodaru. On se
može naći među Odabranima.”

Lice Arisena Belorusa poprimilo je tamnocrvenu boju i, za trenutak,
Ejndžel je pomislila da je Ejli prevršila svaku meru. Opet je ovo bilo nešto
o čemu odrpanac nije pre toga razgovarala sa njom, tako da nije bila
sigurna zašto su njene reči bile tako uznemirujuće za kralja, ali je bilo
jasno da jesu.

“Mladić koga ste oterali”, Ejli je nastavila. “Kirisin. On zna.”
Sada su se svi članovi Veća okretali ka kralju, njihova promrmljana
pitanja i usklici si se valjali jedni preko drugih dok su tražili neki smisao u
onome što čuju. Nisu odrpančeve reči izazvale ovakvu reakciju, shvatila je
Ejndžel. Reči, iako zastrašujuće, nisu same po sebi provocirale. Bilo je to
nešto u načinu na koji su izgovorene, nešto u Ejlinom glasu, što je slomilo
zid ćutanja koji je držao Visoko veće u Kraljevoj vlasti i oslobodilo ih da
ga ispituju.
“Mir!” Arisen Belorus je iznenada zaurlao, skačući na noge. Članovi
Veća su utihnuli i kralj je prešao nekoliko koraka na podijumu ka Ejndžel i
Ejli sa strašnim izgledom na svom snažnom licu. “Kirisin Belorus, sin mog
rođaka i njegove žene, Simralinin brat, voljen je dečak, prijatelj moje ćerke
i Odabrani u službi Elkris. On mi se zaista obratio po ovom pitanju, što je
nešto što sam ja izabrao da ne iznosim pred Veće.”
Napravio je dramsku pauzu. “Za to postoji dobar razlog. On veruje
da zna nešto, ali ne može da ponudi nikakav dokaz koji će podržati

- 94 -

Balkandownloadnjegovo uverenje. On mi je došao sa pričom koja je slična onoj koju ste vi
ispričali, glasnici Reči. Rekao mi je da ga je Elkris zamolila da pronađe
Loden Vilinkamen i stavi drvo unutar njega. Stara magija, po svemu
sudeći. Magija odavno izgubljena za nas. Ali niko drugi nije čuo tu
opomenu. Štaviše, Elkris ne govori ni sa kim osim u vreme odabira.
Kirisin nije mogao da objasnio zašto je to uradila sada. On je bio siguran u
to da je ispravno čuo, ali nije imao da ponudi nikakav dokaz. Ja mu nisam
poverovao, niti je bilo ko drugi od Odabranih.”

Vilica mu se stegla. “Ali ja sam kralj i znam svoju dužnost. Rekao
sam mu da sama njegova reč, bez ikakvog drugog dokaza, nije dovoljna da
ubedi Veće da podrži njegov pohod. Rekao sam mu da ću ispitati stvar.
Kulf, koji služi kao naš istoričar već godinama, bio je otposlat da pokuša
da pronađe u vilenjačkim istorijama odgovore na Kirisinova pitanja. Nije
pronašao ništa. Jedva da je bilo nekog pomena o Vilinkamenovima. Sve
što je magično, svi talismani koji su nekada bili od velike važnosti za naš
narod, pripadaju prošlosti. Mi to znamo. Niko ko je živeo u poslednjih dve
hiljade godina nije video Vilinkamen. Ili ako jesu, zadržali su to za sebe jer
ništa bitno o tome nije zapisano. Ono što imamo jesu privatni dnevnici
neke vrste, koje čuva naš ministar javnih poslova.” Klimnuo je ka Ordani
Freu. “Neki od tih unosa su tačni zapisi, a neki nisu. Neki su jednostavno
prosto razmišljanje. Šta nam može pomoći da odredimo šta je šta i da li
postoji potvrda ili ne u vezi sa ovim unosima negde u našim zvaničnim
istorijama.”

Ponovo je zastao. “U ovom slučaju, ne postoji ništa.”
“Gospodaru”, Baselin ga je brzo prekinuo. “Mogu li da govorim?”
Kralj je klimnuo glavom. “Možeš, prvi ministre.”
“Mislim da smo dovoljno čuli”, rekao je muškarac sa licem sokola.
“Dovoljno o spekulacijama i divljim maštarijama. Ova stvar koja se tiče
opasnosti koja preti Elkris i vilenjačkom narodu se u potpunosti zasniva na
dva izvora – na dečaku jedva dovoljno starom da zna svoje mesto u
zajednici i na ovom ljudskom biću i njegovom saputniku. Dečak... pa, on
je samo dečak. Mlada žena i dete koje je prati su nam nepoznati. Od nas
se traži da promenimo čitav svoj način života – da se iselimo iz Sintre, da
presadimo Elkris i da uradimo ko zna šta još. Sve to na osnovu reči ove
mlade žene. Na reč ljudskog bića. Ljudskog bića, gospodaru. Kada su
ljudi bili uzrok tolikim patnjama i uništenjima. Teško mi je da odjednom
zaključim da možda ovog puta imaju nešto vredno da ponude. Ja sam

- 95 -

Balkandownloadskeptičan povodom svega što sam čuo. Ja se protivim tome da delujemo
po ovom pitanju.”

Seo je nazad, njegovo lice bilo je crveno i ljutito. “Trebalo bi svi da
budemo protiv”, dodao je, njegove oči su gledale pravo u Ejndžel.

Kralj je klimnuo glavom. “Sklon sam tome da se složim sa svojim
prvim ministrom”, rekao je tiho.

“Dakle nećete uraditi ništa?” nastavila je Ejndžel.
Kralj je gledao u nju, a onda se okrenuo, otišao nazad do svoje stolice
i seo. Pokazao je ka njoj ogorčeno. “Moj prvi ministar ima uverljivu
poentu. Da li treba da prihvatim bez ikakvog dokaza da je ono što kažete
istina? Da i vi niste i sami na neki način prevareni? Da opasnost o kojoj
pričate zaista postoji? Nisam to prihvatio kada mi je Kirisin to ispričao.
Sada kada ste vi došli u Arborlon, priznajem da postoji svež razlog da se
pitam da li je možda u pravu. Ali šta mi možemo da uradimo povodom
toga? Još uvek nemamo načina da pronađemo Loden Vilinkamen.”
“Možda je potrebna dalja pretraga vaših istorija”, Ejndžel je ponudila.
“Možda ponovni razgovor sa Kirisinom može pomoći. Ono što se ne može
opovrgnuti jeste da opasnost koja preti vilenjačkom narodu ne može biti
izbegnuta time što će se ignorisati njeno postojanje. Nešto se mora učiniti,
veliki gospodaru.”
“Nije neophodno, gospo viteže od Reči, da mi objašnjavate moje
dužnosti kralja vilenjačkog naroda. Znam ih mnogo bolje od vas. Uradiću
ono što je potrebno, kada bude bilo potrebno.”
Zurio je u nju kako bi bio siguran da je shvatila, a onda dodao:
“Urediću dalju, mnogo širu pretragu vilenjačkih istorija i ostalih letopisa ili
papira koje imam u svom vlasništvu. Ako je bilo koji član mog Veća u
poziciji da pomogne, možda pretragom kroz svoje lične zapise, može
slobodno da tako uradi. Ponovo ćemo se sastati za dva dana da ispitamo
ono što smo otkrili.”
“Veliki gospodaru”, Ejndžel je rekla brzo. “Volela bih da i sama
razgovaram sa Kirisinom. Ako uporedimo ono što znamo, možda ćemo
tako otkriti nešto korisno.”
Kralj je oklevao, njegove oči su odavale neodobravanje, a onda je
slegnuo ramenima kao da to nije važno. “U redu. Urediću da se to desi.”
Nestalo je nešto od arogancije koja je bila toliko očigledna ranije, i
kralj je i sam delovao uznemireno i nesigurno. Ejndžel je razumela nešto o
potrebi da se uspostave osnovna pravila kada je neko vođa. Shvatala je šta

- 96 -

Balkandownloadto učini čoveku, kako to hrani i aroganciju i grubost ako nije pažljiv. Nije
ga osuđivala zbog njegovog stava; jednostavno je želela da razume šta ga
vodi i verovala je da je to nešto više od njegove pozicije kralja vilenjaka.

“Zahvalna sam, veliki gospodam”, rekla mu je i zaista je to mislila.
Klimnuo je glavom. “Dozvoljavam vam slobodu koju bih u
normalnim okolnostima uskratio. Ali želim da se ova stvar reši. Ako
Kirisin može pomoći, onda želim da otkrijete kako. Uradite sve što
smatrate da treba.”
Ustao je i pokazao ka članovima Visokog veća. “Dosta rasprave za
večeras. Zasedanje je završeno.”

***

Dok su Ejndžel i Ejli sledile Morina Ortiša iz odaja u hodnik iza,
Ejndžel je čula kralja kako moli članove Veća da ostanu još nekoliko
trenutaka da ponovo prođu kroz ono što su čuli. Ejndžel je odmah shvatila
šta to znači. Kralj će sačekati da budu na bezbednoj udaljenosti i van
dometa i onda će kada ostanu sami izjaviti ono što misli da Veće zapravo
treba da radi. Izjedalo ju je to što će uraditi tako kada je toliko toga na
kocki. Ali Ejli ju je upozorila da vilenjaci ne veruju ljudima, bez obzira na
njenu uzvišenu titulu viteza Reči, ona je bila prvo i pre svega čovek. Ako
vilenjaci budu verovali da je ona štetna po njihovu sigurnost, bez obzira
koliko ona tvrdila suprotno, verovatno će pokušati da je uklone sa scene.

Pitala se da li su u stanju da joj naude kada nije učinila ništa što je
moglo da to isprovocira.

“Da li si čula? Nameravaju da nam rade iza leđa”, šapnula je Ejli dok
su izlazile iz zgrade Veća u hladan noćni vazduh. Ortiš je odmakao napred,
pozivajući Simralin koja je stajala i čekala u senkama da ih odvede u
njihove odaje.

“Mnogo je gore nego što misliš”, odrpanac je prošaptala. Njene oči
bile su crna jezera bez dna dok se naginjala ka Ejndžel, a njen glas se još
spustio. “Neko se već uvukao među vilenjake.”

Ejndžel je stala u mestu. “Kako to misliš?”
“U odajama Veća bio je prisutan demon.”
“Videla si ga? Ja nisam ništa osetila!”
Ejli je zavrtela glavom. “Nisam ga videla, ali sam osetila njegov
smrad. Nosi masku vilenjaka, tako da ne mogu da kažem koji je od njih.
Očigledno je talentovan i dovoljno pametan da sakrije svoje prisustvo od

- 97 -

Balkandownloadviteza Reči, ali ne može da se sakrije od vilinstvorenja.”
Odrpanac se iznenada stresla, kao da je priznanje sledilo do kostiju.

“Bio je tamo. Bio je jedan od njih.”

- 98 -

Balkandownload DESET

Kirisin se provukao nazad kroz podzemni tunel par koraka iz Eriše i
Kulfa, svako od njih bio je izgubljen u svojim mislima. Ćutali su iz dva
razloga – da izbegnu rizik da budu otkriveni i da imaju prostora da
razmisle o onome što su upravo čuli. Pričaće o tome kasnije, kada budu
mogli da to rade na sigurnom. Kirisin je stalno razmišljao o tome da je ono
što nije bilo rečeno gotovo podjednako važno kao i ono što jeste. Erišin
otac je bio veoma pažljiv da ne otkrije da je i obeshrabrivao i ometao
Kirisinove napore da deluje povodom onoga što ga je Elkris zamolila.
Takođe je bio jako pažljiv da ne otkrije ništa o umešanosti svoje ćerke u
to. Ništa od toga mu nije delovalo ispravno sada, prisećajući se. Sve što je
čuo nateralo ga je da oseti nelagodnost.

Kada su stigli do doma Belorusovih, poželeo je laku noć ostalima,
izvukao se kroz zadnja vrata i krenuo kući. Bilo je suviše opasno za njega
da ostane duže kada je delovalo će se kralj ubrzo vratiti. Nisu mogli sebi
dopustiti da urade bilo šta što je moglo rizikovati da bude otkriveno ono
što su nameravali. Videće se sa Erišom u zoru kada budu ustali da ispune
svoje dnevne dužnosti Odabranih i onda će pričati.

Pa ipak, Kirisin nije razmišljao ni o čemu drugom dok je hodao nazad
kroz drveće ka svojoj kući. Dolazak viteza Reči i odrpanca bio je dokaz
koji mu je bio potreban da potvrdi da Elkris nije pogrešila kada je
verovala da su ona i vilenjaci u opasnosti. Ako je postojalo nešto u šta je
Kirisin sada bio ubeđen, onda je to bilo da mora da deluje brzo na njenu
molbu da joj pomogne. Posebno hitna bila je potreba da pronađu nestale
Vilinkamenove. Delovalo je da su tako blizu pre samo nekoliko sati – on,
Eriša i stari Kulf, pretražujući Ašenel – da nije mogao da natera sebe da
poveruje da je to bio uzaludan napor. Bilo je potrebno krenuti iznova,
novim pristupom možda, ali odustajanje u ovom trenutku nije dolazilo u
obzir.

Ponovo je mozgao o Kraljevoj suzdržanosti, pokušavajući da rasvetli
njen izvor. Nešto se dešavalo sa Arisenom Belorusom što niko od njih nije
mogao da shvati, nešto što ga je teralo da se ponaša na način koji je bio
stran njegovom karaktem. To što je sumnjao u Ejndžel Perez nije bilo
iznenađujuće; većina vilenjaka je bila sumnjičava prema ljudima. Ali
njegova reakcija je u ovom trenutku delovala potpuno van razuma. To što
ga je odrpanac suočila sa istinom o tome šta on zna – posebno u vezi sa

- 99 -

BalkandownloadKirisinom – bio je jedini razlog što je otkrio nešto. Sve vreme, kralj je
zadržavao sve što mu je Kirisin ispričao za sebe; nije o tome pričao ni sa
jednim članom Visokog veća. Niti je, činilo se, delovao nekako po tom
pitanju.

Vetar je oštro duvao preko njegovog užarenog lica, nateravši ga da se
trgne kada je došlo do kontakta. Bilo je neke hladnoće u vazduhu koja nije
pripadala ovom godišnjem dobu, hladnoće koja se poklapala sa hladnoćom
u njegovom srcu. Protiv svoje volje pogledao je sa nelagodnošću
unaokolo. Ovo je bio njegov dom, jedini dom koji je ikada imao. Proveo je
ovde čitav svoj život. Znao je sve puteve i staze, većinu porodica i mnoge
njegove tajne. Nikuda nije mogao da ode a da se ne oseti kao da je na
poznatoj teritoriji.

Pa ipak, noćas je Arborlon delovao kao čudno i neugodno mesto; on
sam kao uljez koji nije tu pripadao i možda čak bio u opasnosti.

Nastavio je da korača, povivši ramena, bacajući poglede levo i desno
u senke, tražeći stvari za koje je znao da ih tamo nema, ali za koje ga je
instinkt upozoravao da se mogu svejedno pojaviti.

Kada je stigao do svoje kuće, svetla su gorela unutra i Simralin je
ponovo bila na stepeništu trema, čekajući. Nije bila sama. Ejndžel Perez i
odrpanac, Ejli, čekale su zajedno sa njom.

Sklonio je svoju vetrom razbarušenu kosu iz očiju, skupio hrabrost za
ono za šta je znao da će uslediti i krenuo ka svojoj sestri. “Malo je kasno
za posetioce, Sim”, rekao je.

“Kasnije nego što misliš”, odgovorila je, sa ukočenim izrazom lica.
“Ali one imaju da ispričaju nešto što ti moraš da čuješ. Dođi i sedi.”

Uradio je kako mu je bilo rečeno, smestivši se u jednu od vrbovih
stolica sa visokim naslonima okrenutih ka tremu na kome su sedele vitez
Reči i odrpanac. Setio se kako ga je ova druga pogledala sa takvim
intenzitetom nekoliko časova ranije, na način koji je delovao kao da ga
prepoznaje iako se nikada ranije nisu sreli. Sada, dok je Ejndžel ponavljala
sve što se desilo u odajama Veća, setio se toga. Ejli je znala da je Elkris
pričala sa njim, da ga je zamolila da joj praži pomoć. U suprotnom, ne bi
mogla da upotrebi njegovo ime pred kraljem kao što jeste.

Dok je Ejndžel pričala, većim delom ponavljajući ono što je već
saznao prisluškujući iza zidova odaja Veća, on ju je proučavao. Čuo je za
vitezove Reči od Simralin, znao šta oni rade i koliko je to važno. Stvorio je
sebi sliku o njima u svojoj glavi, o njihovim fizičkim karakteristikama,

- 100 -