Terry Brooks - Vilenjaci Sintre

Balkandownloadzamišljao je snagu prisustva koju su odavali. Ipak, Ejndžel nije bila mnogo
starija od njega, dečjeg lica, i uopšte nije bila krupna. Držala je crni štap
svog reda, izrezbaren runama od jednog kraja do drugog, na lagan, opušten
način, pa ipak nije mogao da ne primeti posesivnost u njenom držanju.
Smatrao je da je čudna, ljudsko biće koje je delovalo manje nego što je
trebalo da bude, vitez Reči koji je delovao suviše mlado da bude nešto
takvo.

Kada je Ejndžel završila svoju priču, upitala je Kirisina da li može da
im ispriča zauzvrat ono što on zna. Uradio je tako, iako je pomalo oklevao
da otkrije da se krio sa druge strane zidova sa Erišom i starim Kulfom
kada su ih doveli pred Kralja i Visoko veće. Stvar nije bila u tome da nije
želeo da vitez Reči to sazna; bio je zabrinut da će otkrivanje njihovog
prisustva bilo kome na neki način dovesti njegovo dvoje prijatelja u
opasnost. Bio je to iracionalan strah, ali nije mogao da se pravi da nije bio
tamo.

U svakom slučaju, ispričao im je sve, uključujući i to šta se zbilo
kada mu se Elkris obratila u vrtovima. Ispričao im je kako je otišao kralju
uprkos savetima ostalih Odabranih, kako ga je kralj lagao, kako se nakon
toga suočio sa Erišom povodom onoga što je ona krila i kako su njih dvoje
napravili pakt da udruže snage. Ispričao im je kako ga je stari Kulf otkrio
sa Erišom u arhivama i odlučio da im takođe pomogne. Kratko je opisao
kako su njih troje pretražili grobove u Ašenelu da pronađu neki znak od
Pancee Rolt Kruer, gde su verovali, na osnovu jednog unosa iz dnevnika
njenog pisara, da bi mogli da se nalaze plavi Vilinkamenovi.

“Nismo ništa pronašli”, zaključio je “iako smo tražili dobar deo
popodneva. Ali nameravamo da se vratimo i bacimo još jedan pogled
prekosutra. Možda ćemo imati više sreće.”

“Dakle vi ne možete da napustite Arborlon i Sintru bez Elkris?”
upitala je Ejndžel.

“Ako odemo, ostavićemo je na milost i nemilost. Ona nema načina da
se odbrani od ljudi ili demona i njihovog oružja. Biće uništena u požaru na
koji ste došle da nas upozorite.”

“Ako se to desi, demoni zarobljeni unutar Zabrana, oni iz starog Vilin
sveta, biće oslobođeni?”

“Ako Zabran padne, to će se desiti.”
“Oni će se udružiti sa onim demonima koji već rade na tome da unište
naš svet?”

- 101 -

Balkandownload Klimnuo je. “Ne možemo da je ostavimo. Moramo da pronađemo
Vilinkamenove koji je mogu spasiti.”

Ejndžel je zavrtela glavom. “Ne razumem zašto uopšte postoji
rasprava u vezi s ovim. Ne vidim zašto vaš kralj već nije u potrazi za
Vilinkamenovima, zašto već ne radi sve što može da ih pronađe. Nema
veze da li on zna gde se oni nalaze ili ne; trebalo bi da uradi nešto. Kakav
razlog on može imati da ne želi da uradi nešto povodom onoga što ste mu
ispričali, da ne pominjem ono što smo ga mi zamolile?”

Kirisin je oborio pogled i vukao nogama po daskama na tremu. “Eriša
i ja smo se i sami stalno to pitali. Još uvek ne znamo odgovor. Čak ni Kulf
to ne razume.”

“Kralj nije pri sebi ovih dana”, rekla je Simralin tiho. “Sam si to
rekao, Mali Ki. Svi vide da se promenio i niko ne može to da objasni.”

“Pa, moraćemo da pronađemo način da ga ubedimo da uradi pravu
stvar”, Kirisin je insistirao. “Nema veze da li je pri sebi ili ne, on je kralj.
Lični problemi ne smeju da staju na put kraljevim dužnostima. Njegova
prva obaveza je da zaštiti svoje ljude i svoj grad. Ne može to da uradi ako
dopusti da se nešto dogodi Elkris.”

Svi su sedeli u tišini na trenutak, razmišljajući o kraljevom ponašanju.
A onda je Ejndžel rekla: “Postoji još jedan problem za koji morate da
znate.”

“Ejndžel”, rekla je Ejli upozoravajući je.
Ejndžel je klimnula glavom. “Znam. Rizikujemo ako ikome kažemo.
Ali potrebni su nam saveznici da otkrijemo ko je to, Ejli.”
Odrpanac je sela natrag uza zid kuće, njeno prisustvo bilo je
avetinjsko i tečno na mesečini. Više je ličila na dete od Kirisina i Ejndžel,
mala, nežna i tanana. “Reci im onda”, rekla je.
“Večeras je u odajama Veća bio prisutan jedan demon”, rekla je
Ejndžel. Prešla je pogledom sa brata na sestru i natrag. “Ejli je osetila
njegovo prisustvo, iako ja to nisam mogla. Neko se uvukao među
vilenjake.”
Simralin se nagnula napred. “Da li si sigurna, Ejli?”
Odrpanac je klimnula glavom. “Jesam. Njegov smrad je bio toliko
snažan da nije prožimao samo odaje Veća, već i predsoblje napolju, gde
smo čekali na kralja.”
“Ko je to?” upitao je Kirisin.
Ejli je zavrtela glavom. “Nisam sigurna. Znala bih kada bih bila

- 102 -

Balkandownloadnasamo sa njim, ali u sobi punoj ljudi, nisam mogla da ga izdvojim. Demon
je prerušen. Može u potpunosti da se menja, u stanju je da uzme bilo koji
oblik. Većina demona ima sposobnost da menja oblik, ali samo njih
nekoliko zapravo može da se u potpunosti transformiše. Ovo je jedan
takav.”

Ponovo su zaćutali za trenutak. “Da li to može da bude kralj?” Kirisin
je konačno upitao. “Ja znam da niko od nas ne želi da pomisli tako nešto,
ali da li je to moguće?”

Ejndžel je klimnula glavom. “Jeste. I to bi bilo veoma loše. Potrebna
nam je kraljeva pomoć da bismo uspeli u našim naporima da ubedimo
vilenjake da napuste Sintru.”

“Ali to bi jednako lako mogao da bude i Baselin?” predložila je
Simralin. “Rekla si da je preko svake mere insistirao na tome da ostali
ministri ne treba da slušaju bilo šta što imate da kažete. Nazvao je Kirisina
dečakom i rekao da ljudima ne treba verovati. Bio je napopustljiv u vezi s
tim. A kao prvog ministra, kralj ga sluša. Demon bi bio dovoljno pametan
da ubedi kralja da ne čini ništa.” Kirisin je tvrdoglavo zavrteo glavom.
“Ali kralj je taj koji se čudno ponaša, ko ne liči na sebe. Da je on demon,
to bi sve objasnilo. On je najjače zagovarao da se ništa ne čini. Pokušao je
da spreči Erišu da govori, a onda pokušao da spreči i mene. Uradio je sve
što je mogao da nas drži podalje od toga da pomognemo Elkris. Demon bi
to uradio.”

“Možda.” Ejlina krhka figura se mreškala pokraj zida, kao tečni beli
duh. “Ali iznad svega, demon bi uradio sve što je neophodno da sakrije
svoj identitet i prebaci sumnju na nekog drugog. Kralj deluje kao suviše
očigledan izbor.”

“Samo nama”, rekao je Kirisin. “Samo zato jer znamo šta je ono što
tražimo. Niko drugi ne zna za prisustvo demona.” Zavrteo je glavom. “Da
li si sigurna u to sa demonom? Da li je moguće da grešiš? Ne deluje
moguće da demon živi među nama. Koliko dugo je ovde? Zašto bi uopšte i
dolazio?”

Ejndžel se ljuljala unazad na svojoj stolici. “Demon možda nije
prvobitno došao ovde da bi uništio Elkris. Možda se izmenio i zauzeo
mesto te osobe, a onda sačekao da vidi koliku štetu može da napravi.
Mogao je da živi među vama godinama, možda čak i decenijama. Demoni
su prepredeni i podmukli. Ovaj možda pokušava da uništi Elkris, ali
takođe možda ima još neki, mnogo kompleksniji plan.”

- 103 -

Balkandownload Još neki plan, ponovio je Kirisin u sebi. Kakav drugi plan? Šta bi
demon mogao da uradi što bi bilo gore od uništenja Elkris i oslobađanja
stvorenja zarobljenih u Zabranu? Nije mogao da nešto smisli, izgledi su
bili suviše zastrašujući da bi mogao da se fokusira.

“Šta da radimo?” upitao je ostale.
Simralin se približila napred sa mesta na kome je sedela, njena vitka
prilikaje stupila na svetlost. “Ostavićemo Ejli nasamo prvo sa Arisenom
Belorusom, a onda sa Baselinom da vidimo da li je neko od njih dvojice
demon.”
“To bi bilo veoma opasno”, usprotivila se Ejndžel. “Čak i da sam ja
prisutna, ona bi bila u opasnosti. Demoni su veoma moćni.”
“Ali Simralin je u pravu”, Ejli je odjednom rekla. “Moramo da
znamo.”
“Ono što ja mislim da treba da uradimo jeste da nađemo te
Vilinkamenove”, Kirisin je izjavio. “Stalno sam mislio da ćemo ih pronaći
danas. Još uvek ne znam zašto nismo. Mislim da nešto propuštamo, ali još
uvek ne znam šta.”
Niko nije ništa govorio na trenutak, a onda je Simralin upitala: “Reci
mi ponovo koga to tražite?”
“Panceu Rolt Kruer. Ona je bila kraljica kada je njen muž umro, pre
više vekova. Ima Kruera u Ašenelu, ali nema oznake sa njenim imenom.”
Kirisin je oklevao. “O čemu razmišljaš, Sim?”
Njegova sestra je slegnula ramenima. “Pa, rekao si da je ona bila
Kruer. Ali to je bilo njeno venčano ime. Možda nije bila sahranjena pod
svojim venčanim imenom. Koje je bilo prezime njene porodice pre nego
što se udala?” Kirisin je zatreptao. “Ne znam. Nikada mi to nije palo na
pamet. Možda smo je tražili pod pogrešnim imenom sve ovo vreme.”
Ispravio se, uzbuđen. “Reći ću Eriši sutra. Ona može da pita Kulfa, a on
može da potraži njeno ime po rođenju u istorijama. Kada to saznamo,
možemo ponovo da pretražimo Ašenel.”
“Mislim da ne treba da se ponovo vraćate tamo sami”, Ejndžel je
rekla brzo. “Ejli ne greši u vezi demona. Tu je, među vilenjacima i sada
zna za tebe. Ako otkrije šta radiš, ni ti ni bilo ko ko ti pomaže neće biti
bezbedan. Ako se vraćaš tamo, trebalo bi da ja krenem s tobom.”
Iznenada je ustala, prišla mestu na kome je on sedeo i kleknula kraj
njega. “Kirisine. Slušaj me pažljivo. Ti si u velikoj opasnosti. Demoni su
nemilosrdni i ubiće dečaka poput tebe a da i ne trepnu. Madre de Dios.

- 104 -

BalkandownloadReci mi: da li su vilenjaci zaista izgubili svoju magiju? Da li vam ništa od
nje nije ostalo? Čak ni vama, Odabranima od strane Elkris? Nemate načina
da se zaštitite? Nemate magiju koju možete da prizovete?”

“Izgubljena je pre mnogo vekova”, Kirisin je odgovorio. “Vilenjaci
imaju sposobnost da se kriju i da ne budu pronađeni. Imamo isceliteljske
veštine. Imamo sredstva kojim se brinemo za zemlju i stvari koje žive i
rastu na njoj, ali ne više od toga.” Zavrteo je glavom. “Voleo bih da
imamo.”

Simralin je ustala i dotakla Ejndžel po ramenu. “Ne možemo da
uradimo ništa više večeras. Moram da vas vratim pre nego što neko otkrije
da vas nema. Ne želimo da pomisle da radite nešto drugo osim toga što
čekate kraljevu volju.”

Zbili su se jedni uz druge na tremu na trenutak na bledoj mesečini i
vilenjaci i vitez su se rukovali.

“Drago mi je što si došla”, rekao je Kirisin impulsivno.
Ejndželino lice bilo je mračno od bojazni. “Samo budi pažljiv
Kirisine. Kreći se oprezno.”

***

Vukolika zver koja je nekada bila Delorin a sada nešto gotovo
potpuno drugačije vrludala je obodom vilenjačkog grada, prateći miris
plena za kojim je tragala. Više je nije bilo briga koga je lovila niti zašto.
Jedva se sećala koja je bila svrha toga. Sve što je sada bitno jeste da
zadovolji svoju potrebu. Sve što joj je bilo važno je da pronađe i uništi
stvar koju je lovila.

Pratila ju je celim putem dovde, bio je to dug i naporan lov tokom
koga je izgubila njen miris više puta. Ali bila je uporna, tražila bi i tražila
još, sve dok ne bi pronašla miris i nastavila poteru. Jela je i pila ono što je
mogla da nađe usput tako da ne izgubi snagu, ali nije spavala. San je bio
luksuz od koga nije imala koristi. Ničemu se nije smelo dozvoliti da je
usporava.

Sada je stigla u ovaj grad, stanište stvorenja za koja je instinktivno
znala da predstavljaju plen. Mogla je sve da ih pobije po svojoj volji;
pružiće joj dane i nedelje, a možda čak i mesece uživanja. Ali prvo mora
da nađe onu koju je lovila tako dugo, onu koju mora da ubije pre nego što
se opusti. Razum nije učestvovao u njenoj proceni; ponašala se na osnovu
instinkta i gladi. Njeno ponašanje bilo je zasnovano na mešavini divljih i

- 105 -

Balkandownloaddemonskih potreba.
Približavala se svom plenu, miris je postajao sve svežiji, a onda je

odjednom osetila novi i drugačiji miris, podjednako neočekivan i trenutno
prepoznatljiv. Miris drugog demona, još jednog od njenog soja. Iznenadilo
ju je da se pojavio ovde, na ovom mestu tako duboko u divljini i tako
daleko od ljudske populacije. Oduševljena svojim otkrićem i nestrpljiva
da otkrije zbog čega je drugi demon ovde, počela je da prati novi miris.
Nije umela da objasni šta ju je mamilo, ali nije mogla ni da mu se odupre.
Njena potreba da ulovi plen koji je pratila tako revnosno je u trenutku bila
zaboravljena. Sve što je sada postalo važno bila je ova nova opsesija.

Tapkala je kroz drveće, samo jedna od senki noći, držeći se van
puteva i staza, držeći se podalje od stvorenja koja su živela ovde. Znala je
da ne sme da privuče pažnju na sebe. Tajnovitost je bila neophodna. Znala
je za toliko, iako se borila da se probije kroz maglu svog oslabljenog
rasuđivanja. Lov je uglavnom bila reakcija; instinkti su govorili šta je
potrebno.

Približavala se kući, jednoj koja se nalazila dosta daleko u šumi,
napola zakopana u šumskom tlu, kada je postala svesna drugog demona.
Pridošlica je prišla bez žurbe, ne mareći za to da sakrije svoje prisustvo,
njeni koraci bili su puni samopouzdanja i odlučnosti. Delorin je stala i
čekala, tamna njuška se podigla da uhvati njegov miris.

“Vidi, vidi, pa zar ti nisi predivna”, glas je umirivao, bestelesno
prisustvo u tami.

Demon je zakoračio na svetlost i pogledao sa strastvenim
interesovanjem u Delorinine žute oči, osmeh je osvetljavao njegovo lice.
Pljesnuo je rukama, sa nepogrešivom radošću. “Video sam nekoliko drugih
za vreme koje sam proveo ovde”, prošaptao je. “Ali ti – ti si prevazišla
moja najvatrenija očekivanja! Pogledaj je samo, lepo moje! Kakva
gracioznost i snaga!” Glas je odlutao. “Šta je ovo? Nedavno si promenila
oblik, zar ne? Još uvek postoje tragovi tvoje ljudske forme, delovi koji
štrče kroz novu kožu koju nosiš tako dobro. Ali samo u tragovima i nema
toga mnogo. Tvoja ljudskost je skoro nestala, odbačena zbog slabosti i
tereta koji predstavlja. Da. Bolje je biti ono što si ti, nego ono što sam ja,
zarobljen u nečemu tako odvratnom.”

Delorin bi počela da prede da je to mogla, ali zadovoljila se samo
režanjem od zadovoljstva. Ovaj demon je probudio nešto u njoj, potrebu za
koju nije ni znala da je ima, čežnju. To je bio razlog zašto ga je potražila,

- 106 -

Balkandownloadshvatila je. Ovaj demon je bio deo koji joj je nedostajao; to što ga je
pronašla, učinilo je da se oseti neobjašnjivo potpunom.

“Slatkišu”, prošaptao joj je i ispružio ruku.
Sama je sebe iznenadila kada mu je dozvolila da je pomazi.
Iznenadila je sebe još više kada je otkrila da uživa u njegovom dodiru.
“Odakle si došla?” Ruka se povukla, ne nagovestivši nikakvo
oklevanje, ostavljajući Delorin neočekivano lišenu dodira. “Pratiš viteza
Reči i odrpanca, zar ne? Šta su ti to uradili da te je nateralo da ih goniš
tako ustrajno? Prešla si dugačak put. Toliko mogu da kažem. Gonila si ih.
Da li si se borila sa vitezom?”
Delorin je ispustila nizak, grub zvuk.
“O, više nego jednom, izgleda. Pre nego što si postala ono što si sada
i pre nego što si postala tako veličanstvena. Tvoja promena tako
skorašnja, nije starija od nekoliko dana. Ali sada si toliko moćnija nego
što si bila, a kada ovaj put pronađeš viteza Reči...”
Glas je odlutao, nameravani kraj se nije mogao promašiti. Delorin je
mogla to da zamisli u svojoj glavi, mogla je da vidi kako kida meso svog
plena, mogla je da ga oseti kako se cepa u njenim čeljustima. Mogla je da
čuje zvuk lomljenja kostiju i strašne krike.
“Ali za sada”, rekao je drugi, prekidajući njene misli “moraš poći sa
mnom. Ako te vide, krenuće za tobom i uloviće te. Ne mogu da urade to
zasebno, ali moćni su jer ih je toliko mnogo. Ja to znam. Krijem se već
godinama – prepoznatljivo prisustvo među njima, a opet mnogo više od
toga što znaju – i naučio sam da budem pažljiv.”
Demon je stavio svoju ruku na vrh njene glave, mek i nežan dodir koji
je oklevao a onda isuviše brzo nestao. “Sakrićemo se i sačekati pravi
trenutak. To neće potrajati dugo, lepotice. Vitez Reči i njen vilinski
saputnik predstavljaju opasnost koju moramo da eliminišemo. Moji
planovi koji se tiču vilenjaka i njihovog dragocenog drveta i svega ostalog
što smatraju tako važnim polako se ostvaruju kao što sam nameravao. Oni
koji nas budu razotkrili postaće naši nesvesni saučesnici. Videćemo njihov
kraj pre nego što se navrši još jedan mesečev ciklus.”
Delorin je tiho zarežala, pokazujući svoje zadovoljstvo i svoje želje.
“Da, možeš da ubiješ viteza. Možeš ih sve pobiti kada budem završio sa
njima. Ubijanje pripada tebi; to je tvoja oblast i tvoje pravo. Ti treba da im
oduzmeš živote. Ali ne sada. Još ne. Moramo ih prvo pustiti da ispune
svoju korist.”

- 107 -

Balkandownload Noćni povetarac je duvao preko Delorinine kože prekrivene
krljuštima i osetila je kako je zadrhtala u odgovor. Moglabje da bude
strpljiva za njega. Bila je lovac, a svi lovci shvataju strpljenje. Ako on
traži od nje da bude strpljiva, to će i uraditi.

Nije mogla da shvati zašto ju je ovaj demon tako mamio, nije mogla
da razume zašto je bila tako nestrpljiva da uradi ono što se traži od nje. Tu
je postojala moć koju ona nije mogla da izmeri. Prevazilazila je onu kojom
je rukovao starac koga je ostavila za sobom, onaj čijeg se imena više nije
sećala i čije lice je postalo neprepoznatljiva mrlja. Fizička moć je bila
njeno polje, ali ova druga moć ju je čudno privlačila. Težila je tome da
bude u njenom prisustvu, da se kupa u njenom sjaju.

“Hajdemo”, drugi demon je prošaputao. “Spavaćemo. Došla si
izdaleka i umorna si. Odmor će te učiniti još jačom, još opasnijom. Imam
mesto na kome ćeš biti bezbedna, gde možemo biti zajedno.” Ponovo ju je
dodirnuo, sada mnogo hrabrije. “Imam toliko toga da podelim sa tobom,
lepotice. Čekao sam te dugo.”

Delorin nije mogla da shvati šta je to značilo, ali je bila dovoljno
zavedena da je nije ni bilo briga. On je bio jedan od njene vrste, demonsko
seme, stvorenje Praznine.

Pošla je za njim svojevoljno.

- 108 -

Balkandownload JEDANAEST

“Ne zanima me koliko si mislio da je to rizično, trebalo je da se vratiš
i dovedeš me!” Eriša se ljutito brecnula, njeno lice je bilo tako blizu
njegovog da je mogao da oseti vrelinu njenog daha na svom licu. “Koliko
puta to moram da ti kažem?”

Klečali su zajedno u vrtovima, radeći na ivici servorta, zemljišta
prekrivenog bledozelenim lišćem i jarkoružičastim cvećem koje se borilo
protiv nadirućeg korova i bilo veoma otporno na štetne insekte. Velika
polja ovog cveća činila su odbrambeni prostor oko Elkris, ali im je na
redovnoj bazi bilo potrebno čišćenje i zamena.

Kirisin je rezignirano klimnuo. Pričali su o istoj ovoj stvari čitavog
jutra. “Rekao sam da mi je žao. I mislio sam to. Samo sam mislio da će
biti bolje da sačekam do danas. Nije postojalo ništa više što se moglo
učiniti sinoć.”

“Mislio si na sebe!”
Uputio joj je dug, ispitivački pogled. “I sama znaš da nije tako.” Za
trenutak se ućutala, a onda teško uzdahnula. “U pravu si. Znam. Skačem
na tebe bez ikakvog razloga. Bilo je pametnije sačekati. Samo mrzim kada
sam izostavljena iz događanja.”
Razumeo je to. I on je mrzeo da bude izostavljen podjednako kao i
ona, a to se dešavalo više puta nego što mu se dopadalo, većim delom zato
što nije dozvoljavao da bude uključen svojim odbijajućim stavom. Želeo
je da je bolji u tome da bude deo nečega, ali to mu jednostavno nije bilo u
prirodi. Uvek je išao svojim putem i radeći to svesno je sebe odvajao od
ostalih vilenjaka.
“Šta misliš, kada ćemo čuti nešto od Kulfa?” rekao je, promenivši
temu.
Slegnula je ramenima. “Nije bio siguran kada će biti u prilici da
pogleda porodična stabla. Mora da to radi kada moj otac nije u blizini.
Moj otac ga je uposlio da potraži još nešto u vezi sa Vilinkamenovima i ne
može sebi da dopusti da bude uhvaćen kako radi nešto drugo.” Zastala je,
pogledavši ga sa nadom. “Možda se moj otac predomislio u vezi sa ovim,
Kirisine. Mislim, ako je poslao Kulfa da traga za informacijama o
Vilinkamenu, možda je odlučio da nam pomogne.”
Kirisin nije bio ubeđen, ali je svejedno klimnuo glavom. “Možda.”
“U svakom slučaju, ne možemo ništa drugo da radimo sada nego da

- 109 -

Balkandownloadčekamo sve dok Kulf ne otkrije ono što tražimo.”
Otišla je da potraži starca rano jutros, kratko nakon susreta sa

Kirisinom u zoru i nakon što je saznala detalje koji su se ticali onoga što
se desilo nakon što je otišla u krevet. Krenuvši sa ostalim Odabranima da
radi u vrtovima nakon njihovog jutarnjeg pozdrava, nestala je, vrativši se
ubrzo zatim da prošapuće da je pričala sa Kulfom i da će on videti šta
može da otkrije o devojačkom prezimenu Pancee Rolt Kruer.

Kirisin se vratio tome da okopava servort, iskopavajući uvenule loze
i čisteći tela insekata i biljnih vaši sa onih zdravih. Radio je polako i
lagano, što nije predstavljalo ni mučan ni težak napor za njega. Za trenutak
je pomislio na to koliko je oduvek bio darovit sa biljkama svih vrsta, kako
mu je prirodno bilo da se brine i stara o njima. Bila je to vilenjačka
sposobnost, ali u ovom slučaju i nešto više. Kao da je gotovo razumeo ono
što je biljka osećala, kao da je došao tako blizu do toga da može
komunicirati sa njima bez reči.

Da li je to bio ostatak stare magije? Da li je nasledio malo onoga što
je za vilenjake bilo izgubljeno već vekovima. Dopadala mu se ideja da u
sebi nosi nešto iz prošlosti što je nekada bilo tako važno i sada
predstavljalo nešto malo više od mita. Pitao se i ranije da li su njegove
veštine predstavljale zaostali efekat Vilin-zemlje. Nakon što ga je Ejndžel
tako jako pritisnula sinoć povodom toga što nemaju čak ni malo magije
kao Odabrani, iznova se pitao da li je možda drugačije.

Sunce je danas jako sijalo, vazduh je bio topao i ispunjen mirisima
cveća i četinara i sve to kao da se trudilo da ga ponovo uveri u sigurnost
njegovog života i doma. Ali on je znao da je to pogrešno i da ne može na
to da se osloni, trik čula koji može nestati u trenutku ako se stvari uskoro
ne promene.

“Kakav je odrpanac?” upitala je Eriša tiho, ne gledajući ka njemu dok
je revnosno i naizgled potpuno posvećeno radila na servortu.

Kirisin je razmislio o tome. “Prolazna je”, rekao je konačno. “Deluje
kao da snažan vetar može da je oduva. Uglavnom možeš da vidiš pravo
kroz nju, kao da uopšte i nije tamo. Priča i ponaša se kao i ti i ja, ali
nemam osećaj da u nekom drugom smislu liči na nas.” Zastao je. “Ima
nečega veoma tužnog u vezi s njom.”

“Verovatno joj nedostaje kuća.” Eriša je pogledala ka njemu. “A šta
je sa vitezom? Deluje veoma mlada.”

“Ali čvrsta je”, odmah je rekao. “Mnogo je jača nego što izgleda. Ne

- 110 -

Balkandownloadbih voleo da moram da se borim protiv nje. Izgleda kao da je samo
devojčica, ali je i mnogo više. Štap koji nosi je ispunjen magijom Reči.
One rune. Nikada nisam video nešto nalik njima.” Eriša je klimnula
glavom. “Kulf kaže da su štapovi simbol reda vitezova. Niko ne zna
odakle su došli, ali svi vitezovi ih nose do kraja života. Pitala sam ga kako
rade, ali on ne zna. Kaže da je vitez Reči veoma moćan i da gotovo ništa
ne može da mu se suprotstavi.”

“Možda demon može.” Kirisin je pogledao ka njoj. “Možda može
neko od čudovišta koje oni stvaraju.”

Eriša je klimnula ozbiljnog lica. “Možda. Nadam se da nećemo morati
da to otkrijemo.”

Nastavili su sa radom i malo toga je još bilo rečeno. Bilo je podne i
oboje su jeli kada se Kulf pojavio, pozivajući ih da se odvoje od ostalih.
Kirisin je bio svestan toga da ga Bijat pažljivo posmatra kada je ustao i
krenuo. Bijat ga je sada stalno posmatrao, sumnjajući još od njegovog
iznenadnog i očiglednog pomirenja sa Erišom da se događa nešto što njih
dvoje čuvaju samo za sebe. Kirisin je više puta razmišljao o tome da
porazgovara sa svojim prijateljem, ali nije mogao da smisli šta bi mu rekao
i zato je nastavio da ćuti.

“Pronašao sam ono što tražite”, starac im je rekao kada su bili na
bezbednoj udaljenosti od ostalih, skriveni iza zida šume. Izgledao je
umorno i nezadovoljno, zamršene kose i brade i lica prekrivenog znojem.
“Njeno devojačko prezime bilo je Gotrin. To je stara porodica, seže
unazad više hiljada godina u porodičnim stablima, ali svi su davno pomrli.
U jednom trenutku bili su moćniji od Kruera; većina njih bili su kraljevi i
kraljice u vreme kada su se porodice međusobno mešale. Pancea je imala
jedno dete, ali u porodičnim stablima nema pomena o njoj nakon smrti
njene majke. Ona je bila jedini direktan član porodice koji je ostao živ.
Nema ničega što govori o tome kakav je bio Pancein odnos prema porodici
njenog muža, ali možda je smatrala da su oni manje vredni i da je odabrala
da bude sahranjena sa svojima.”

Teško je huktao kada je završio, trljajući svoju bradu i ližući usne.
“Morao sam da trčim. Kralj će se vratiti svakog trenutka.” Lice mu se
zateglo. “Šta ćete da uradite?”

“Ponovo ćemo da tražimo”, Eriša je odmah izjavila. “Možeš li da
pomogneš?”

Starac je zavrteo glavom. “Ne mogu sada da radim ništa osim onoga

- 111 -

Balkandownloadšto mi tvoj otac kaže da radim. Ne znam kada ću moći. U najboljem
slučaju još jedan ili dva dana.” Zastao je. “Moraćete da obavite ovo bez
mene.”

Kirisin je stegao usne i udahnuo. “U redu. Možemo da povedemo
moju sestru da nam pomogne.”

“Vitez Reči i odrpanac su takođe rekli da će pomoći”, Eriša je brzo
dodala.

Kulf je delovao nesigurno. “Mnogo vas je. Lakše je da vas primete
kada vas je toliko. Ako se to desi, za viteza i vilin-stvorenje neće sigurno
pomisliti da su nešto drugo. To će okončati vaše napore.”

“Uradićemo to noćas”, rekla je. “Jedno od nas će stražariti dok ostali
budu radili.”

Starac je zavrteo glavom. “Ako to uradite u toku noći, trebaće vam
svetlo da pročitate šta je uklesano u spomenike. Možete slobodno onda i
da zapalite šumu i udarate u bubnjeve!”

“Neće nam trebati svetlo”, rekao je Kirisin, upavši u reč. “Mesec je
skoro pun. Osim ako nebo ne bude oblačno, trebalo bi da imamo dovoljno
svetla. Sve što moramo da uradimo je da na groblju pronađemo odeljak sa
Gotrinima, a onda je samo pitanje pretrage kroz spomenike Gotrina.”

“To deluje lako kada pričaš o tome, ali neće biti tako. Znaš to i sam.”
Erišino lice se zateglo. “Ne vidim da imamo mnogo izbora ako
hoćemo da pronađemo Vilinkamenove.”
Napravio je zvuk neslaganja. “Neki od Gotrina su bili rukovaoci
magijom, moćni vešci i veštice. To je bilo davno, ali je činjenica.
Vilenjačke rune i simboli kraj njihovih imena u porodičnim stablima
označavaju one koji su imali tu moć.” Susreo je njen pogled. “Ona je bila
jedna od takvih. Pance je bila jedna od takvih.”
Eriša je oklevala a onda slegnula ramenima. “Kao što si rekao, to je
bilo odavno. Sada je mrtva, kao i magija u njoj.”
Oštar, stari pogled je očvrsnuo. “Magija, mala gospođice, ne stari.
Ona ne prolazi. Ona se krije i čeka.”
Nastala je duga pauza dok su Kirisin i Eriša zurili u njega. “Da li ti to
hoćeš da kažeš da u grobnicama može biti nečeg opasnog?” Kirisin je
konačno upitao.
“Možda. Treba razmisliti o tome. Morate da budete obazrivi, mladi
Beloruse.”
Pogledi su im se susreli i za trenutak je Kirisin imao jasan osećaj da

- 112 -

Balkandownloadmu Kulf govori nešto što nije imalo veze sa onim o čemu su pričali.
Onda se starčev pogled pomerio u stranu. “Moram da idem. Upamtite

ono što sam rekao. Oboje. Budite pažljivi.”
“Bolje ti sam budi pažljiv”, Eriša mu je uzvratila, hvatajući ga za ruku

da ga spreči da krene. “Ejli kaže da je u odajama Veća sinoć bio demon.
Jedan od vilenjaka!”

Kulf je zurio u nju. A onda je brzo zavrteo glavom. “To nije moguće.
Demon? Sigurno je pogrešila.” “Kaže da nije. Kaže da će znati ko je on
ako zasebno vidi svakoga ko je bio tamo.” Zaustavila je pogled na njemu,
a onda mu pustila ruku i udaljila se. “To može biti bilo ko. To može biti i
moj otac.”

To što je rekla ju je koštalo nečega. Kirisin je video to na njenom
licu. Kulf je izgledao kao da će joj možda odgovoriti, njegovo izbrazdano
čelo se namrštilo. Ali umesto toga je jednostavno klimnuo i okrenuo se.
“Možda, možda nije. Svet je pun demona raznih vrsta. Bolje je brinuti o
onima koje se mogu videti i ostaviti ostale na miru.” Nastavio je da hoda.
“Obavestite me šta ste otkrili.” Nestao je među drvećem, ostavljajući
Kirisina i Erišu da mozgaju o onome da li se ono za šta su odlučili da
urade može ispostaviti kao greška zbog koje će kasnije zažaliti.

***

Ponoć se prikrala iz tame kao avet, tiho i nečujno stvorenje i mala
grupa zaverenika pratili su njen dolazak. Simralin je vodila, koristeći svoje
instinkte tragača da ih usmeri, njena snažna figura je ohrabrivala Kirisina
dok se držao blizu nje. Eriša ga je pratila, a Ejndžel i Ejli su hodale na
začelju. Mesečina, nezaklonjena oblacima ili izmaglicom sa zemlje,
osvetljavala im je put i mogli su da prođu kroz šumu Sintre i niz staze
Arborlona bez potrebe za veštačkim svetlom, kako se Kirisin i nadao.

Sreli su se ranije u njegovoj kući, najbezbedniji izbor s obzirom da su
njegovi roditelji još uvek bili odsutni. Ejndžel i Ejli su došle same, uspevši
da se neopaženo iskradu iz svojih odaja i od svojih nevidljivih stražara.
Eriša je naletela na par problema sa Kućnom stražom na dužnosti unutar i
oko kraljevske oblasti Belorusovih, ali Kulf joj je pokazao još jedan tajni
tunel, jedan koji izlazio kroz podna vrata tik ispod kolibice koja je služila
kao staro skladište u zadnjem delu domaćinstva. Čekali su sve do pred
ponoć, kada je veći deo populacije spavao, odlučni da umanje šanse da ih
neko uoči pre nego što stignu do Ašenela.

- 113 -

Balkandownload “Nema priče sve dok ne stignemo tamo gde smo pošli”, Simralin je
upozorila ostale. A onda je dodala samo zbog njega: “Nadam se da znaš
šta radiš, Mali Ki.”

Nije, naravno. Ne u potpunosti. Ući će u Ašenel, pronaći grobove
porodice Gotrin, pretražiti grobove tražeći Panceu Rolt Gotrin, a onda
odlučiti da li da iskopaju njene ostatke odmah ili da sačekaju svetlost
dana. Kako će ovo odrediti, nije mu bilo poznato. Sve što je znao je da će,
na ovaj ili onaj način, otkriti da li je ona odnela Vilinkamenove sa sobom u
grob kako je bilo zabeleženo u dnevniku njenog pisara.

Ako ne budu mogli da pronađu njen spomenik, nije znao šta će dalje
raditi.

Noćni vazduh bio je hladan na njegovom licu. Povetarac je duvao sa
jednog od viših uzvišenja u planinama, na trenutke burno, hladan od onoga
što je ostalo od večnog leda i razbacanog snega. Nije ostalo mnogo ni
jednog ni drugog sada, većina se otopila sa promenom klime i uništenjem
životne sredine. Nekada, postojale su ogromne ledene polarne kape sa
gornje i sa donje strane sveta. Ali one su se umanjile i još uvek se
smanjivale. Mora su narasla i zemlje u nizijama i priobalne oblasti bile su
poplavljene pre mnogo godina. Voda je ustuknula sa promenom klime, sa
udubljivanjem novih tesnaca koje je napravila erozija i vodenim pritokama
koje su ponovo oformile veći deo obale. Ali na hiljade vrsta nestalo je
zbog gladi i nemogućnosti da se prilagode na radijacione promene.
Njegova sestra je to najbolje objasnila, vrativši se sa jedne od svojih
ekspedicija.

Svet je promenjen, Mali Ki, a ja nisam sigurna da će se ikada
ponovo vratiti nazad.

Nije dozvoljavao sebi ranije da ga ovo muči, siguran u utočištu koje
mu je pružala Sintra, bezbedno skriven od ljudi i njihovih gluposti u svom
sopstvenom malom delu sveta. Ali razmišljajući sada kuda ga
Vilinkamenovi mogu odvesti, kada ih jednom bude pronašao, pitao se na
šta će naići. Ako je prihvatio to da i Elkris i Ejndžel Perez govore istinu i
da je Simralinina procena tačna, onda kakav svet mora biti ako se nalazi na
ivici da bude uništen?

“Prestani da se vučeš!” prosiktala mu je Eriša na uvo.
Shvatio je da je počeo da zaostaje. Bez reči, požurio je da ih sustigne,
zarumenevši se zbog prekora.
Stigli su do Ašenela ne susrevši nikoga, mesec je stajao nisko na

- 114 -

Balkandownloadnebu, ali ne tako nisko da nisu mogli jasno da vide. Groblje je bilo
ogromno, ogromna pošumljena oblast koja se protezala, koja se dizala i
spuštala u brdašcima. Nije imalo ni kapiju ni ogradu, već su zid od drveća
i podignut teren pružali prirodnu barijeru onima koji bi tu zalutali nekim
slučajem. Šikara je bila ostavljena na mestu i bila ispunjena malim
drvećem, a brežuljci i humke su ostavljeni nedirnuti. Vitke, lozom
prekrivene jove usmerene da rastu u lukovima punim lišća označavale su
ulaze sa zapada i istoka. Staze koje su vodile naviše ka groblju ovde su se
završavale.

Stajali su kraj zapadnog ulaza, gde su senke bile najgušće.
“Jedan od nas mora da ostane ovde i čuva stražu”, Simralin je rekla
tiho, okupivši ih blizu. “Možda bi trebalo to da budem ja. Verovatno ću
poznavati stražare koji će doći ako eventualno budemo otkriveni i moći ću
da nas pričom izvučem iz nevolje.”
Ejli se pružila i dotakla njenu ruku, prstima lakim kao perje. “Bolje je
da ja ostanem. Mogu da se sakrijem tako da nijedan vilenjak ne može da
me vidi. Ako nam nešto zapreti, mogu da pošaljem upozorenje mnogo brže
i tiše.”
Ostalih četvoro se zgledalo među sobom, a onda je Ejndžel rekla:
“Ejli je u pravu. Ona je najbolji izbor.”
Još jednom su pogledali unaokolo, vodeći računa da su i dalje sami, a
onda, ostavivši Ejli u senkama drveća, krenuli pravo u mračnu katedralu
Ašenela. Kirisin se još jednom osvrnuo ka Ejli, njeno dečje lice bilo je kao
bledi odsjaj vedrine na mesečini, a onda se okrenuo ne osvrćući se više.
Eriša je sada vodila, krivudajući kroz gomile kamenih spomenika,
krećući se sve dublje ka starijim delovima. Mesečina je sipala kroz grane
drveća, probijajući se kroz senke, probadajući mračnu zemlju. Na nekim
mestima, svetlo je u potpunosti nestajalo, ali su većim delom mogli da
vide kuda idu bez poteškoća. Noćne ptice su se oglašavale u skoro
potpunoj tišini a senke sova koje su preletale iznad njih prolazile su kao
aveti. Kirisin se borio sa očekivanjem koje je narastalo u njemu u sve
jačim talasima. Nije se plašio – bar ne još uvek. Ali njegov strah je virio
tik iza horizonta, prisustvo koje je moglo da ispliva na površinu u svakom
trenutku. To ga je držalo na ivici, pazeći na sebe i ostale. Moraju da budu
veoma pažljivi, rekao je sebi. Ne sme biti nikakvih grešaka.
Prošli su kroz manje spomenike i ušli u šumu grobnica, kripti,
mauzoleja i grobnica iznad zemlje, u mraku među starim stablima koja su

- 115 -

Balkandownloadse dizala nad njima. Na njima su se nalazile duboko urezane rune, simboli
i čudna stvorenja na kamenim vratima i bočnim gredama. Ove grobnice su
bile veoma stare, toliko stare da su neki od datuma na njima označavali
vreme pre dolaska ljudske vrste. Mnoge su bile ispisane na drevnom
vilenjačkom, nekoliko na jezicima koji su bili neprepoznatljivi. Izgledale
su kao kameni džinovi, čudovišta koja su spavala i čekala da budu
probuđena.

Kirisin je pogledao ka Simralin, ali nju grobnice izgleda nisu brinule,
njeno lice bilo je mirno a njeni pokreti opušteni dok je hodala ispred njega.
Oduvek je bila takva – uvek tako pod kontrolom, tako puna
samopouzdanja – i oduvek joj je zavideo zbog toga.

Eriša je stigla do dela Ašenela kojim je dominirao ogromni kameni
mauzolej, kripte i grobnice koje su ga okruživale nestajale su u njegovoj
senci. Imena na svim manjim potomcima mauzoleja bila su urezana istim
velikim kamenim slovima: GOTRIN.

Razdvojili su se da pokriju što je moguće veću površinu, probijajući
se kroz lavirint spomenika, čitajući imena i datume, tražeći pomen Pancee
Rolt Gotrin. Prošli su sve spomenike jednom i pretraživali su ih ponovo
kada je Kirisin, privučen zamršenim rezbarijama na zidovima velikog
mauzoleja, primetio čudan simbol urezan u inače ravnu i neoznačenu
površinu sa jedne strane grobnice. Zurio je u njega na trenutak, pitajući se
šta je to, krenuo nazad kada nije našao nikakvu naznaku, a onda zastao i
okrenuo se da pogleda još jednom, dok je prepoznavanje kuljalo u njemu.

Simbol se, ako se pogleda pažljivo, mogao dešifrovati. Sastojao se od
tri slova na vilenjačkom koja su bila postavljena jedno iznad drugog. Slova
su bila P, R i G – prva slova imena Pancee Rolt Gotrin.

“Eriša!” prosiktao je.
Okrenula se na zvuk svog imena i požurila ka njemu. Pokazao je ka
simbolu, izgovorio tri slova i pratio ih dok je to radio. Odmah je klimnula
slažući se sa njim.
“Zašto je ovde?” prošaptala je.
Zavrteo je glavom. “Ne znam.”
Sada su im se priključile i Ejndžel Perez i Simralin i Kirisin im je
otkrio šta je pronašao. Simralin je shvatila i objasnila Ejndžel prirodu
simbola. Vitez Reči je prošla rukom kroz svoju kratko ošišanu kosu i
namrštila se. “Da li je ovo njena grobnica?”
“To ne piše”, odgovorila je Simralin. “Ovo je porodična grobnica sa

- 116 -

Balkandownloadostacima desetina i desetina nižih Gotrina. Kraljica bi morala da ima svoju
grobnicu, odvojenu od ostalih.”

Razdvojili su, proveravajući svaku oznaku u prečniku od dvadeset
metara. Nisu pronašli nikakavo pominjanje Pancee. Ponovo se okupivši
kraj simbola, govorili su tihim, opreznim glasovima, noć je bila jedini
svedok dok su razgovarali o zagonetki.

“To je simbol, ali možda je i nešto drugo?” Kirisin je predložio.
“Kakva vrsta nečeg drugog?” Njegova sestra se približila da bolje
pogleda. “Deluje kao obična rezbarija.”
“Možda, ne znam.” Dotakao je simbol prstima, prateći ivice slova, a
onda ih pritisnuo da vidi da li se pomeraju i tražio prstima po ivicama
tražeći nešto što je možda propustio. Ponovo je zavrteo glavom. “To je
nešto drugo”, ponovio je, mrmljajući reči koje su se završavale upitnikom.
“Da li možda postoji još neko značenje osim onoga što slova
nagoveštavaju?” Eriša je upitala odjednom. “Da li možda znače nešto
drugo osim njenog imena?”
Kirisin se osvrtao u svim pravcima sada – ka drugim oznakama,
dalekim senkama, granama punim lišća na drveću koje ih je okruživalo i
ka tlu, posutom grančicama, lišćem i drvenim ostacima. Da li je nešto
propustio?
Ejndžel Perez je zakoračila napred. “Čekajte malo. Rekao si da je
Pancea rukovala magijom i da je najverovatnije bila veštica. Možda se
osigurala zbog toga. Možda je potrebna magija da se prizove magija.”
Stavila je vrh svog štapa na vilenjački simbol Gotrina i njene tamne
crte lica su se zategle dok se koncentrisala. Rune urezane u njen štap
počelu su da sijaju, postajući blistave od vilinske svetlosti. Gotovo istog
trenutka simbol je odgovorio; i on je počeo da se sija.
Onda se duboka škripa probila kroz tišinu noći, teško struganje
kamena i čitav deo tla, ne dalje od tri-četiri metra od mesta na kome su
stajali, počeo je da se pomera. Ogromna ploča, skrivena pod slojevima
prašine i ostataka, polako je propala u zemlju, van vidika, ostavljajući
rupu koja je zjapila.
Njih četvoro je prišlo do ivice i pogledalo dole. U rupi je bilo mračno
kao u rogu, ali mogli su videti da je ploča formirala platformu sa
stepenicama koje su vodile naniže.
“Šta ćemo da radimo?” upitala je Simralin.
Ejndžel Perez je zavrtela glavom, rune na njenom štapu ponovo su

- 117 -

Balkandownloadpostale tamne. Eriša je krenula da nešto kaže, a onda se zaustavila.
Kirisin je izgovorio reči koje ostali nisu mogli.
“Idemo dole”, rekao je.

***

Na zapadnom ulazu u groblje, skrivena u senkama drveća, Ejli je
uhvatila iznenadni dašak mirisa demona. Bio je nošen noćnim povetarcem i
dolazio je iz mraka na severu, duž izbočine jarka koji je označavao granice
Ašenela. Nekoliko sekundi kasnije, ugledala je dugačku, snažnu figuru
kako iskače iz tame, preskače zemljani nasip i bešumno se dočekuje
unutar groblja. Ejli ju je odmah prepoznala, bilo je to stvorenje koje ih je
pratilo celim putem od Kalifornije, stvorenje koje se dva puta borilo sa
Ejndžel i dva puta bilo osujećeno.

Sada je bilo ovde.
Ejli nije bila iznenađena time što ih je pronašlo. Bilo je vešt lovac,
opasna zver koja je mogla da pronađe bilo koga i bilo šta. Ono što ju je
iznenadilo bio je trenutak. Kako se desilo da ih je stvorenje našlo baš
sada, usred noći?
Nešto u tome nije delovalo kako treba. Ejli je posmatrala kako se
zver provlači kroz spomenike, njuškajući po zemlji, okrećući veliku glavu
tamo i ovamo, tražeći miris. Nije se brinula da li će biti otkrivena.
Odrpanci ne ostavljaju miris, a ona je bila mnogo brža i mnogo lukavija od
demona. Mogla je da odleti iz svog skrovišta kada god to poželi. Ali bila
je znatiželjna da vidi šta će demon da uradi. Imao je neku svrhu na umu,
ali njegovo lutanje kriz spomenike delovalo je tako besciljno.
Još uvek je posmatrala kada je postala svesna drugog prisustva, ovaj
je bio mnogo jači i bliži i prilazio joj je otpozadi. Trebao joj je samo
trenutak da se seti da postoji još jedan demon, onaj iz odaja Veća, onaj
prerušen u vilenjaka.
Imala je vremena samo za jednu pomisao.
Beži!
A onda više nije bilo vremena.

***

Delorin je dotapkala do mesta na kome su ostaci vilin-stvorenja već
bledeli, tonući natrag u zemlju iz koje je i bilo stvoreno, ostavljajući za
sobom samo tanku belu haljinu koju je nosilo. Delorin je polizala odeću,

- 118 -

Balkandownloadprobajući njenu vlažnost, a onda pogledala ka mestu gde je drugi demon
brisao svoje ruke o travu groblja.

“Upamti šta sam ti rekao”, rekao je ovaj, gadljivo čisteći ono što je
ostalo od Ejli. “Imamo plan, a plan se neće menjati. Ubij samo ono jedno.
Ostavi ostale za kasnije. Možeš li to da upamtiš?”

Delorin je zagrizla vazduh između njih, pokazujući svoje poveće
zube. Mogla je da upamti onoliko koliko je bilo potrebno.

Glave pogrbljene među ramenima, tela ispruženog tako nisko da je
gotovo dodirivala tlo, šunjala se ka dubokim senkama i svom bezazlenom
plenu.

- 119 -

Balkandownload DVANAEST

Dok su Kirisin i njegova družina zurili u crnu rupu koja je nastala
povlačenjem kamene ploče, dve stvari su se dogodile jedna za drugom.
Prvo su se baklje pričvršćene za kamene zidove stepeništa upalile i
oživele omogućivši im da vide stepenište koje je išlo tako duboko ispod
zemlje da im se kraj nije mogao videti. Drugo, dok su pravili svoje prve
oprezne korake naniže, ostavljajući Ašenel za sobom, kamena ploča je
kliznula natrag na mesto načinivši novi grebući zvuk koji ih je sledio u
mestu. Ploča je ponovo popunila otvor, potamnivši noćno nebo i našli su
se zatvoreni pod zemljom.

“Već mi se ništa od ovoga ne dopada”, rekla je Simralin.
“Od nas se ne očekuje da ćemo se vratiti”, rekla je Ejndžel. “Tu nema
greške.”
Pogledali su se međusobno. Onda, razumevši se bez ijedne
izgovorene reči, nastaviše sa silaskom. Kirisin je krenuo napred da
povede, ali ga je Simralin brzo pretekla uputivši mu pogled upozorenja
tom prilikom. Ako treba da dođe do nekih problema, govorio je taj pogled,
ona je bila spremnija da se sa njima suoči. Tome je teško mogao da se
suprotstavi i povukao se nazad, hodajući kraj Eriše. Mislio je o tome kako
nisu poneli gotovo nikakvo oružje za odbranu.
“Bilo bi dobro kada bismo se držali blizu jedni drugih”, primetila je
Ejndžel tik iza njih.
Kirisin se osvrnuo. Rune izrezbarene na njenom štapu bledo su sijale
u mraku, polako pulsirajući. Njeno lice bilo je zategnuto i koncentrisano, a
njen oči su nemirno gledale unaokolo dok su silazili, njeni koraci bili su
nečujni u skoro potpunoj tišini. Možda im u društvu viteza Reči nije bila ni
potrebna neka druga zaštita.
Osluškivao je svoje disanje, za koje mu se činilo da predstavlja
najglasniji zvuk na stepeništu. Probao je da ga utiša i nije uspeo. Srce mu
je lupalo i osećao je to kao ujednačeno kucanje u ušima i pokušao je da i
to utiša ali ni u tome nije uspeo. Vazduh je postajao sve hladniji kako su
silazili, miris suvog šumskog tla zamenio je miris vlažnog kamena i kišom
natopljenog lišća. Negde dalje ispod, mogao je da čuje kako voda prska
preko kamenja. To ga je podsetilo na planinske pećine koje je istraživao
kao dečak i na grobove mrtvih onih dana kada je padala kiša na
sahranama.

- 120 -

BalkandownloadStepenice su vodile dugo naniže pre nego što su se završile uskim
hodnikom koji je vodio u nešto što je izgledalo kao prirodni otvor. Baklje
u plamenu su nastavile da im označavaju put, male svetlucave tačke koje
su nestajale u tami. Oprezno su se kretali napred, osluškujući tišinu koja je
okruživala tihe zvuke njihovog dahtanja i njihovih koraka, napetih čula i
iščekujući da se nešto desi. Postojalo je nešto ovde dole, nešto što su bili
predodređeni da nađu onog trenutka kada su odlučili da uđu. Pitanje koje
nije imalo odgovora, što je napajalo njihove sumnje i strahove, bilo je da li
je to bilo nešto za šta će se ispostaviti da je opasno.

Odjednom je Simralin podigla ruku, pokazujući im da stanu.
“Čekajte.” Stajali su u tišini, osluškujući. Nakon par trenutaka, mogli su
da čuju tihi zvuk koji je dopirao negde spreda, tihi, piskav šapat. Kirisin je
pokušao ali nije uspeo da ga prepozna. Instinktivno je osetio, iako nije
mogao da objasni razlog za to, da je to bilo upozorenje, ali nije mogao da
kaže na šta ih je upozoravao.

Simralin ih je još nekoliko trenutaka držala u mestu, osvrnuvši se
kako bi bila sigurna da su svesni čudnog zvuka, a onda ih je ponovo
pokrenula napred. Prilaz je oštro zavijao ulevo i ponovo se ispravljao na
desno. Počeli su da se pojavljuju stalaktiti, isprva mali, a onda dovoljno
veliki da nadvise one koji prolaze ispod njih – ogromna kamena koplja iz
kojih su padale kapljice vode, ledeno hladne kada su udarile Kirisina po
licu. Pogledao je naviše i našao se kako zuri u šumu zašiljenih kamenih
spirala tako gusto zbijenih da uopšte nije mogao da vidi tavanicu.

Prolaz se završavao dvoranom kojom je dominiralo jezero crne vode
koje je ispunilo udubljenje na sredini pećine. Površina vode bila je ravna i
mirna, kao da nije bila sačinjeno od tečnosti već od neprozirnog stakla.
Sama dvorana bila je toliko velika da su zidovi nestajali u tami, nevidljivi
osim na mestima gde su sićušne baklje hrabro gorele u teškoj pomračini.

Ali ni dvorana ni jezero nisu privukli njihove poglede. Bila je to
grupa kamenih kripti i grobnica koje su rasle iz poda pećine. One najbliže
imale su natpise koji su se mogli pročitati na svetlu baklji. Na nekima je
bilo urezano slovo G. Neke su nosile ime GOTRIN.

Kirisin je zurio otvorenih usta. Koliko ih je bilo ovde? Delovalo je da
ih ima na desetine. Možda i više od stotinu.

“Oni su svi sahranjeni ovde dole”, rekao je naglas ono o čemu je
razmišljao, reči koje su mu došle nepozvane. “Oni iz Panceinog vremena,
svi su sahranjeni ovde. One grobnice iznad ne pripadaju njima.”

- 121 -

Balkandownload Nije znao kako je ovo znao; jednostavno jeste. Već je krenuo napred,
krećući se ka tom kamenom vrtu, napipavajući put ka grobnici koju je
tražio u svojoj glavi. Nije mogao da kaže zašto, ali je osetio da ga zove,
privlačeći ga kao da mu to govori neki glas. Pomerio se u odgovor na taj
tihi glas, nesvestan gotovo ničeg drugog. Ostali su ga pratili, gledajući
zbunjeno jedni u druge. Ali puštajući dečaka da ide putem koji je odabrao.

Spustio se gotovo do ivice jezera i stao pred jednim kamenim blokom
trougaonog oblika. Uklesana na vrhu, na kratkoj, pljosnatoj strani trougla,
stajala su slova P, R i G.

Odjednom je postao svestan da je šaputanje koje je čuo ranije
dolazilo upravo odavde. Ali su se visina i ton promenili i sada je to bio
manje nejesan zvuk a sve više razgovetan glas.

“Ovde je”, rekao je.
Još nije ni izgovorio reči do kraja a baklje svuda oko njih su počele
da trepere i da se mute a crna voda jezera da se vrtloži. Vetar je dunuo
tamo gde je ranije bila samo tišina, iznenadni nalet koji je dunuo sa
tavanice i prohujao preko poda pećine. Bio je trenutno snažan, nateravši
četvoro uljeza da čučnu i pokriju oči. Kirisin se sakrio iza Panceine
grobnice, obgrlivši jednom rukom hladan kamen, glave pognute da zaštiti
oči.
“Kirisine!” začuo je kako je Eriša prodahtala.
– Zašto mi dolaze živi –
Glas je bio nizak i grub kao šljunak i odjekivao je pećinom sa
nestankom vetra, tišina se iznova vratila, duboka i trajna.
Podigao je glavu i našao se licem u lice sa seni stare žene.
Sen je stajala na vrhu Panceine grobnice i on je odmah znao da je to
bila ona. Bila je mala i mršava, pognuta u ramenima kao da nosi nešto
teško, njeno lice je bilo tako izborano da je izgledalo kao koža koja se
istrošila vremenom i korišćenjem. Ali njene oči bile su oštre i mirne dok
ga je posmatrala, a njeni prsti na čijim vrhovima su se nalazile kandže
stezale su štap snagom koja je prkosila njenoj krhkoj pojavi.
Nikada nije video sen. Čuo je priče o njima, ali one su mu uvek
delovale kao plod suviše razvijene mašte. Progutao je sa teškoćom.
Misliće drugačije nakon ovoga.
Svetlost baklji, ponovo mirna, prolazila je kroz providnu priliku
starice sa treperenjem od prelamanja, a njena pojava se talasala i smirivala
kao magla.

- 122 -

Balkandownload– Zašto mi dolaze živi. Njima nije mesto ovde –
Ponovo je progovorila i ponovila pitanje. Njen glas je strugao i vukao
se preko reči. Njene oči su promenile boju i prešle iz crne u opasno
zelenu.
“Nismo imali izbora”, odgovorio je, znajući da mora nešto da kaže.
“U potrazi smo za plavim Vilinkamenovima, a dnevnik koji smo otkrili je
rekao da se mogu naći u grobnici Pancee Rolt Kruer.”
Posmatrala ga je bez reči, očiju upravljenih pravo ka njemu.
Sačekao je trenutak, a onda upitao: “Da li ste vi ona? Da li ste vi
Pancea Rolt Kruer?”
– Ja sam kraljica Pancea Rolt Gotrin. Ukaži mi poštovanje –
“Oprostite, vaše veličanstvo”, rekao je brzo. Pokušao je da smisli šta
sledeće da kaže. “Ja sam Odabrani. Ona je takođe.” Pokazao je ka Eriši.
“Elkris nas je poslala da pronađemo plave Vilinkamenove. Događa se
strašan sukob na svetu između demona i njihovih saveznika i vilenjaka i
ljudi. Demoni pobeđuju. Elkris kaže da se nalazi u opasnosti i da mora biti
premeštena. Ona kaže da moramo da upotrebimo plave Vilinkamenove da
pronađemo Loden i smestimo je unutra.”
Oklevao je, a onda pokazao na Ejndžel. “Ovo je vitez Reči, poslata
da nas upozori da će naš svet biti uništen. Reč kaže da vilenjaci moraju da
napuste Sintru. Da bismo to uradili, moramo da ponesemo Elkris sa
sobom. Zato smo došli ovde, u potrazi za mestom odakle da počnemo.”
– Započeli biste svoje putovanje sa mrtvima? Zar to nije čudno?
Mrtvi nemaju šta da ponude živima. Mrtvi pripadaju prošlosti i nikada
neće pripadati sadašnjosti. Mrtvi se ne pretvaraju da ih je briga šta se
dešava ili šta će se desiti. Mrtvi samo hoće da sačuvaju ono što je njihovo
–
Podigla je ruku i pokazala na njih, jednog po jednog. Dok je to radila,
Kirisin je osetio kako ga probada hladan bes, koji je izvirao iz mračnog
srca same seni.
– Upali ste na mesto kome ne pripadate. Ušli ste na svetu zemlju i
oskrnavili je. Vaša arogancija me vređa –
Podigla je ruke i zamahnula njima kroz vazduh sa obe strane, šaljući
čudne zrake svetlosti sa vrhova svojih prstiju. Svetlost se prelamala i
smestila po vrhovima okolnih grobnica, buknuvši nakon dodira sa svakom
od njih.
Onda je sam vazduh ustreptao i seni mrtvih Gotrina počele su da se

- 123 -

Balkandownloaddižu iz svojih grobova, podižući se u pomračini u avetinjski belim
prikazama, obrisi njihovih tela i lica treperili su kao tečnost, šapat njihovog
buđenja bio je kakofonija siktanja koja se poklapala sa onim koje su prvo
privukle Kirisina i njegovu družinu. Jedan po jedan, pojavljivale su se seni
svih veličina i oblika, duhovi su izlazili iz stena koje su čuvale njihove
posmrtne ostatke.

Kirisin je uzmakao za korak. Osećao je neizgovorenu pretnju u
njihovom prisustvu, mračnu i hladnu kao bes koji je izvirao iz Panceinog
srca. Mrtvi nisu želeli žive ovde u svom utočištu i bili su spremni da
otkriju, bez ikakvog okolišanja, šta je njegov upad značio.

“Došli smo zato što smo morali!” ponovio je u očaju. “Da li želite da
živi postanu mrtvi kao što ste vi? Da li mislite da grešimo što pokušavamo
da ih spasemo?”

Sene Gotrina počele su da se prikradaju sve bliže, ploveći na
hladnom vazduhu pećine, stežući krug oko njih. Simralin je već stajala kraj
njega i bio je svestan toga kako im prilaze i Ejndžel i Eriša. Krajičkom oka
je uhvatio Ejndželin crni štap, njegove rune bleštale su belom vatrom.

“Ako nam ne pomognete, svi vilenjaci će umreti!” insistirao je.
– Mrtve nije briga za žive i njihove probleme –
Podigla se sa poklopca svoje kripte i stala na zemlju. Bila je mala, ali
mogao je da oseti kako moć isijava iz njene nestvarne prilike u hladnim
talasima.
“Odmakni se od nje, Kirisine”, naredila mu je sestra. “Odmakni se
odmah!”
Kada nije uspeo da se dovoljno brzo pokrene, grubo ga je povukla za
rame i odvukla ga. Ali sena Pancee Rolt Gotrin je nastavila da prilazi,
napredovala je polako i neumoljivo dok je klizila kroz tamu koja ih je
razdvajala.
“Šta će biti sa magijom?” pitao je Kirisin, sada očajan. “Magijom
koju ste pokušali da zaštitite? Ako vilenjaci umru, i magija će umreti!”
– Magija ne može da umre. Magija živi čak i posle smrti –
“Ne ako nema nikoga da njom rukuje! Bez živih, ona ne može da raste
niti da se menja! Ne može da se razvije u novim pravcima. Ostaje statična
i uspavana! Na kraju, oslabiće zbog toga što je niko ne koristi i u
potpunosti nestati!”
Jedva da je i bio svestan onoga što govori, oslonivši se na instinkt,
govoreći bilo kakve reči koje će uticati na sen. Nije mogao da kaže šta bi

- 124 -

Balkandownloadto moglo biti; samo je znao da mora da pronađe način da dopre do nje.
Na njegovo iznenađenje, prestala je da se kreće. Iza nje, ostale seni su

se takođe zaustavile. Ledeni talasi koji su izbijali iz njihovih avetinjskih
prilika malo su oslabili. Pancea Rolt Gotrin ga je proučavala. Jedna
sasušena ruka se podigla i pokazala ka njemu.

– Šta ćeš uraditi sa Vilinkamenovima ako ih dam tebi? U koju svrhu
ćeš ih iskoristiti –

“Upotrebiću ih da pronađem Loden Vilinkamen, a onda Loden da
spasem Elkris i njen narod.” Oklevao je. “A onda ću uraditi sve što mogu
da ubedim vilenjake da pronađu magiju koju su izgubili.”

– Hoćeš da me umiriš. Vilenjaci nikada neće pronaći svoju magiju.
Zaboravili su njenu svrhu. Promenili su svoj način života i tako zauvek
izgubili magiju –

“Stari svet se bliži kraju”, rekla je Eriša iznenada. “U novom će im
magija možda ponovo biti potrebna. Ako žele da prežive, biće primorani
da krenu iznova.”

“Ako ne bude više vilenjaka, ako nema više ljudi, ako ostanu samo
demoni i demonski soj, kakva je svrha magije?” upitao je Kirisin. “Magiji
je potrebno da neko njome rukuje ako želi da ispuni svoju svrhu. Zar nema
načina da je povratimo? Ne može biti potpuno van domašaja.”

– Magija leži duboko u zemlji, gde se oduvek i nalazila. Magija je
elementarna i vilenjacima je bila od koristi sve dok nisu ustuknuli pred
ljudima. Zašto bi se to promenilo –

Još uvek nije bila ubeđena, ali je sada bar slušala, uzimajući u obzir
ono što joj je pričao. Kirisin je osetio nalet nade. Možda je, nakon svega,
postojao način da se ona predomisli.

Ali samo što je postao spreman da poveruje da će sene koje su štitile
ove grobnice i njihove tajne možda biti voljne da podele sa njima ono što
su čuvale skriveno, Pancea je ponovo krenula napred ka njemu, ispružene
ruke.

– Pusti me da te dodirnem –
Skupio se pred njom. Ako ga dodirnu mrtvi, seni, šta će se desiti sa
njim? Da li je samo jedan dodir dovoljan da mu oduzme život? Nije znao i
nije želeo to da otkrije.
Ispružio je ruke. “Mislim da ne bi trebalo to da radite.”
“Beži od njega!” viknula je Simralin, iskoračivši pred svog brata.
Sena se okrenula ka njoj, ispružena ruka se malo pomerila.

- 125 -

Balkandownload – Glupa devojčice –
Reči su visile zamrznute u vazduhu u tišini koja je usledila. Onda su
se Panceine ruke ispružile i Simralin je poletela unazad, odnevši Erišu i
Ejndžel sa sobom i rasule su se kao lišće na snažnom vetru. Ležale su
tamo gde su pale, nepomične.
Kirisin je pokušao da se okrene i beži, ali nije mogao da se pomeri.
Uspaničio se, boreći se sa nevidljivim vezama koje su ga držale. Ništa nije
pomagalo.
– Pusti me da te dodirnem –
Sen se sada nalazila pred njim. Trebalo mu je svako zrno volje koje
je mogao da sakupi, ali se umirio i ispravio. Ako nije mogao da izbegne
ovo, uradiće šta može da se suoči sa tim na pravi način. “Molim vas,
nemojte da me povredite”, prošaptao je.
Sena se zaustavila pravo ispred njega. Oči podjednako bledih i
praznih kao beli kamenovi zurile su sa drevnog, uništenog lica.
– Ako lažeš, ja ću to znati. Ako me varaš, ja ću to znati. Ako nemaš
srca ili hrabrosti, ja ću to znati –
Njena ruka se ispružila ka njemu, dotakla mu gradi i prošla unutra.
Mogao je da oseti kako prolazi, preplavila ga je hladnoća, duboka i bolna.
Zadrhtao je, ali se držao mirno, posmatrajući kako ruka, onda zglob, a onda
konačno i cela podlaktica nestaju u njegovom telu. Isijavala je hladnoću,
ispunjavala njegove grudi u stomak, širila se dalje njegovim udovima i
konačno stigla do glave.
Bila je to drugačija vrsta hladnoće, kakvu nikada ranije nije iskusio,
koja se nije mogla porediti ni sa čim što je do tada znao.
Čekao je da umre.
Unutra, mogao je da oseti promenu u hladnoći, koja je izgleda
odgovorala sporim pokretima njene ruke u njegovim grudima.
Ja se ne plašim, rekao je sebi i poželeo da je to tako.
Onda je progovorila.
– Kirisine Beloruse. Ti ne lažeš. Ti ne varaš. Ne nedostaje ni srca ni
hrabrosti. Mlad si, ali tvoje reči su valjane. Osećam u tebi razlog da
ponovo verujem. Osetila sam to kada si dotakao moje ime urezano na
grobnici moje porodice. Osećam to sada –
Njena bleda prilika je zatreptala kada se približila, sve dok se njeno
naborano lice nije našlo na samo nekoliko centimetara od njegovog.
– Ti si zaista Odabrani. Ti si taj. Ti imaš magiju u sebi, u svojoj

- 126 -

Balkandownloadprošlosti i budućnosti. Ti imaš dar –
Polako je povukla svoju ruku iz njegovog tela. Dok je to radila,

hladnoća se osipala i onda nestala. Njene blede oči zurile su u njega.
– Daću ti ono što tražiš. Verovaću da ćeš održati reč. Spasi žive, ako

možeš. Pronađi Loden. Odvedi vilenjake na sigurno. Ali upamti svoje
obećanje. Kada se to završi, ubedićeš ih da pronađu i upotrebe ponovo
svoju magiju. Obnovićeš stare običaje –

Sačekala je na njega i on je klimnuo. “Obećavam.”
– Moraš ovo da uradiš sam –
Oklevao je. “Imam prijatelje koji će mi pomoći, Erišu, Simralin i
Ejndžel Perez, one koji su došli sa mnom.”
Njena usta su se otvorila i zatvorila u nečemu što je izgledalo kao
nečujan krik. Ruke su joj se spustile kraj bokova.
– Moraš ovo da uradiš sam –
Odlebdela je nazad ka svojoj grobnici, i dok je to radila i ostale sene
su se takođe povlačile, na desetine nestvarnih prilika se vraćalo u tamu.
Jedna po jedna, stizale su do svojih kamenih grobova i nestajale.
Ona je bila poslednja, lebdeći za trenutak dok mu je šaptala.
– Hrabri dečače. Moraš ovo da uradiš sam –
Onda je više nije bilo a tišina, koja se spustila kao prašina
uskovitlana vetrom, bila je zaglušujuća.

***

Stajao je u mestu veoma dugo. Kada se kasnije sećao toga, delovalo
je kao da su prošli sati, ali znao je da su u pitanju bile samo sekunde.
Razmišljao je o onome što je rekao, o tome kako mora da uradi ono što ga
je zamolila. Bila je tako uporna, tako sigurna. Odbacila je bilo kakvu
mogućnost da će njegova sestra, Eriša ili Ejndžel Perez odigrati neku ulogu
u tome. Nije to mogao da razume. Kako to da one neće biti uključene u
ono što on treba da uradi?

Osetio je kako hladnoća dvorane prodire u njega, drugačija vrsta
hladnoće od one nakon dodira seni, drugačije je pekla. Mogao je da oseti
miris kamena i vode, miris minerala i zemlje, stare ustajale pomračine na
mestu na koje živi nisu dolazili vekovima.

Mogao je da oseti u kojoj meri se nametnuo i u kojoj meri nije tu
pripadao.

A onda su ga okružile njegove tri saputnice, stežući ga, pozivajući ga

- 127 -

Balkandownloadpo imenu, rasejavši njegove misli u sećanja.
“Mali Ki.” Simralin je oštro izgovorila njegovo ime, jednom snažnom

rukom stežući ga za rame. “Da li si dobro?”
Klimnuo je, uhvativši njen pogled. Izgledala je nesumnjivo nervozno i

nemirno na način koji je retko viđao kod nje. Nasmešila se ohrabrujuće.
Bila je zabrinuta za njega. “A ti, Sim? Daleko te je odbacila.”

Njegova sestra je zavrtela glavom. “Ne sećam se. Sve mi se smračilo,
a kada sam se probudila ona je nestala – kao i ostali koji su bili sa njom –
a ti si stajao ovde sam.”

Pogledao je ka Eriši i Ejndžel i one su klimnule potvrdno. “Nikada
nisam nikome dozvolila da mi to uradi”, rekla je ova druga, sa gorčinom
koja je provejavala kroz njene reči. “Ne želim da mi se to ikada više
desi.” “Mrtvi vilenjaci imaju veliku moć”, rekla je Simralin. “Posebno ako
su posedovali magiju u svojim prošlim životima. Čula sam oca kako priča
o tome. Pancea Rolt Gotrin je bila čarobnica. Ponela je nešto te magije sa
sobom u grob.”

“Možemo li da idemo sada?” Eriša je upitala oštro, obgrlivši se
rukama. Njene nežne crte lica bile su izvijene u gađenju. “Moraćemo da
pokušamo nešto drugo, da pronađemo drugi način da povratimo
Vilinkamenove. Ali ne večeras. Ne želim više da budem ovde večeras.”

Simralin je obavila raku oko njenih ramena. “Ne krivim te. Meni je
još uvek hladno od toga kako su me seni naterale da se osećam.” Njen
stisak se pojačao. “Ali došli smo ovde da pronađemo Vilinkamenove i
nećemo otići bez njih...”

“I ne moramo da odemo bez njih”, prekinuo je Kirisin. Njegova ruka
je ležala na džepu tunike, pritiskajući nešto unutra. Petljao je oko preklopa
na trenutak, a onda izvukao malu kožnu vreću.

Ispružio ju je prema njima. “Upravo sam shvatio da je ovde.
Jednostavno sam to osetio. Znam šta je to. Gledajte!”

Odvezao je kanap i istresao sadržaj na dlan. Tri savršeno oblikovana
plava draga kamena su svetlucala i sjajila se na bledim zracima baklji,
jasno svetleći u tami.

“Vilinkamenovi!” Simralin je prošaptala.
“Rekla je da će mi ih dati. Bila je to pogodba koju je ona sklopila u
zamenu za moje obećanje da ću se potraditi da ubedim vilenjake da
povrate svoju magiju. Rekla mi je da mi veruje da ću uraditi ono što sam
obećao.”

- 128 -

BalkandownloadEjndžel je brzo prišla i pogledala u dragulje. “Da li si siguran u to šta
su oni?”

Kirisin je zavrteo glavom. “Niko živ nije nikada video Vilinkamen.
Ali ja znam. Ovo su Vilinkamenovi. Plavi, za traženje, kao što su knjige i
Elkris obećali.” Spustio je pogled ka kamenovima a onda ponovo
pogledao u nju. “Imamo ono što nam je potrebno da pronađemo Loden.”

Raspoloženje im je bilo mnogo bolje kada su krenuli nazad u tunel ka
stepeništu koje je vodilo naviše, njihovi prigušeni glasovi bili su uzbuđeni
i nestrpljivi dok su pričali o tome šta će dalje uraditi. Pošto su imali
Vilinkamenove u rukama, Eriša je mislila da bi trebalo da ih iznesu pred
Visoko veće i njenog oca i zahtevaju da im se dozvoli da ih upotrebe da
pronađu Loden. Ejndžel se složila. Bilo bi bolje da imaju podršku i
odobravanje vilenjačke zajednice a još bolje ako im i pomognu u njihovoj
potrazi. Sasvim sigurno neće uskratiti pomoć sada kada su imali plave
Vilinkamenove kao dokaz da je ono što je Elkris tražila od Eriše i Kirisina
moguće.

Ali Kirisin i njegova sestra nisu bili tako sigurni. Oboje je imalo
razloga da sumnja kolika će biti podrška Arisena Belorusa. Oboje je bilo
zabrinuto u vezi sa kraljevom reakcijom na njihovo otkriće. Šta ako bude
odlučio da potraži Vilinkamenove u ime vilenjačkog naroda? Kada budu
otkrili da su u njihovom vlasništvu, nisu nikako mogli da spreče kralja da
ih oduzme. Arisen Belorus je bio snažna ličnost i moćan vladar; ako on
bude odlučio da Kamenovi budu pod kontrolom prestola, kakve god bile
odlike njegovog rezonovanja, čak ni Visoko veće neće biti u stanju da mu
se suprotstavi.

Ali postojao je još jedan veći problem, onaj koji niko od njih nije
želeo da razmotri. Šta ako je kralj demon koga je Ejli osetila u odajama
Visokog veća? Kakvu šansu bi onda imali da zadrže Vilinkamenove?

Još uvek su mozgali o tome dok su se penjali stepeništem ka izlazu iz
podzemlja. Kirisinu je za trenutak palo na pamet kako će ponovo izaći ako
je teška ploča još uvek zatvorena, a onda je shvatio da će im Panceina sen
sigurno omogućiti da izađu ako im je već dala Vilinkamenove. Bilo je
upravo tako kada su stigli do vrha stepeništa i otkrili kako mesečina sija
kroz otvor, miris šume i noći se pojavio da ih dočeka. Kirisin ga je duboko
udahnuo kada su zakoračili napolje u Ašenel, hladnoća pećinskog kamena
je ustuknula pred mekoćom šumskih povetaraca.

Iza njih, kamena ploča je kliznula natrag na mesto, zatvorivši

- 129 -

Balkandownloadstepenište i podzemlje. Gotovo istovremeno, dašak vetra je naneo lišće i
grane preko; za nekoliko sekundi, nije bilo dokaza da je otvor ikada
postojao.

Kirisin, na čelu, okrenuo se ka ostalima. “Možemo ponovo da se
nađemo...”

Zaustavio se usred rečenice jer mu je pogled iznenada privukla
Ejndžel Perez. Vitez Reči se spustila u čučanj, oči su joj odmah prelazile
po okolini. Shvatio je šta se dešava trenutak pre nego što je ona uzviknula.

“Demon!”
Okrenula se napravivši krug, crnim štapom je prošla kroz tamu i
Kirisin je shvatio da ona ne zna gde se nalazi demon. Eriša i Simralin su se
upravo okrenule na njen povik kada je čudovište izletelo iz senki u
mračnom naletu. Dugačko i vitko, njegovo telo četvoronožne zveri iz
noćnih mora sručilo se među njih. Simralin, sa parom dugačkih noževa koji
su se pojavili u njenim rukama kao magijom, jurnula je ka njemu dok je
proletalo kraj nje. Čudovište je vrisnulo i izvilo svoju glavu na jednu
stranu. Eriša je bila odbačena u stranu; zamlatarala je rukama od udarca, a
sa njenih usana začuo se uzdah. Zver je navalila, sada pravo na Kirisina.
On se spustio u odbrambeni čučanj i užurbano petljao u potrazi za
bodežom.
Onda se Ejndžel našla između njih, podignuvši svoj crni štap, njegova
magija je eksplodirala pravo u demona. Silina udarca odbacila je demona
u jednu stranu, promenivši pravac njegovog napada tek toliko da promaši
dečaka. Probao je da ponovo napadne, ali su mu pokreti postali čudni, kao
da ga nešto vuče lancima. Zateturao se, ispravio, a onda ponovo zateturao.
Kada se ponovo okrenuo nazad a mesečina okupala njegovo strašno
lice, Kirisin je shvatio šta je posredi. Jedan od Simralininih noževa bio je
do balčaka zariven u njegovu očnu duplju, crna krv kuljala je preko drške.
Demon je vrisnuo još jedan poslednji put, zvuk je bio grub i ledio je
krv u žilama i svi su se skamenili na svojim mestima. A onda je nestao u
noći.
Ejndžel je jurnula za njim, lica iskrivljenog od besa a onda stala. Nije
bilo svrhe. Demon je nestao, a ona nije mogla da ga uhvati.
Simralinin preostali nož je uhvatio mesečinu dok ga je vraćala natrag
u korice.
“Seni!” prosiktala je. Njeno lice bilo je bledo i zategnuto. “Moja
oštrica je trebalo da ga ubije. Kako je još uvek živ?”

- 130 -

BalkandownloadOnda je Kirisin ugledao Erišu. Ležala je na leđima, njeno grlo bilo je
crvena mrlja na njenoj beloj koži. Krv je liptala iz strašne rane koja je
dopirala sve do kostiju njenog vrata. Uzaludno je pokušavala da govori,
rukama je pipajući tražila svoje uništeno grlo. Kirisin je jurnuo ka njoj,
dok su se Ejndžel i njegova sestra nalazile tik iza njega. Erišin pogled je
pronašao njegov, ogledalo njenog očaja i straha, njenog shvatanja toga šta
joj se upravo dogodilo.

A onda je krv prestala da lipti, ruke su joj pale kraj tela, a oči se
slepo ukočile u mestu.

“Eriša”, prošaptao je užasnut.
Nazad iz pravca kapije kroz koju su ušli, digla se vika. Kućna straža,
upozorena na njihovo prisustvo. Kirisin je zatreptao. Kako to može biti?
Kako su mogli da se pojave tako brzo? Imao je tek toliko vremena da
shvati da je to nemoguće osim ako ih neko nije upozorio ranije, a onda ga
je Simralin povukla za sobom.
“Moramo da idemo, Mali Ki”, rekla je.
Gledao je u nju u neverici. “Ali ne možemo...”
“Oni dolaze!” ljutito je viknula na njega, praktično ga bacivši ispred
sebe. “Ne možemo da im dopustimo da nas nađu! Beži!” Ejndžel je već
bežala, jureći dalje od glasova. Kirisin je bacio poslednji pogled na Erišu,
osetio je da mu izmiče sve čemu se nadao dok je to radio, a onda je počeo
da trči.

- 131 -

Balkandownload TRINAEST

Ejndžel Perez nije imala pojma kuda beži, već samo od čega beži –
Eriše, koja je ležala na zemlji, krvareći do smrti, okružena rojem
proždrljivaca privučenih mirisom i ukusom njene smrti, tamne senke koje
njeni drugovi nisu mogli videti. Povici vilenjačkih čuvara su joj davali
krila, jasno podsećanje na to kako su stvari krenule strašno loše. Još uvek
omamljena onim što se desilo u grobnicama Gotrina, još uvek se boreći sa
neizbežnim posledicama onoga što je to značilo – posledicama koje je
možda samo ona shvatila – reagovala je više vođena svojim emocijama
nego razumom.

Simralin ju je pretekla, njene duge noge su gutale razdaljinu između
njih. “Ti ne znaš kuda ideš!” viknula je dok je jurnula kraj nje. “Prati me!”

Ašenel je bio ogroman i Ejndžel je sve delovalo isto, skupine
kamenih spomenika i grobnica, mauzoleja i kripti, sećanja na mrtve među
raštrkanim drvećem i cvetnim žbunovima, sve je bilo prekriveno hladnom
belom mesečinom koja je dopirala sa tamnoplavog neba. Osluškivala je
zvuk svog disanja i svoje korake dok su krici njihovih progonitelja
nestajali u daljini. Stegla je svoj crni štap i mučno pomislila u zlokobnoj
tišini kako ponekad čak i vitez Reči može malo toga da učini.

“Ejndžel!”
Okrenula se začuvši zvuk svog imena i ugledala Kirisina kako
očajnički pokušava da održi korak. Usporila je i zaustavila se. Ispred nje,
Simralin se osvrnula, videla šta se dešava i takođe se okrenula.
Kirisin se sa mukom zaustavio pred njom. “Čekaj”, prodahtao je. “Šta
je sa Ejli?”
Bilo je krvi na njegovim šakama i na prednjem delu tunike. Erišine
krvi, od njegovih uzaludnih pokušaja da joj zaustavi krvarenje. Oči su mu
bile prazne i odsutne, gledale su a ništa nisu zapravo videle, brzo je
treptao, kao da pokušava da razbistri pogled. Izgledao je kao da je na ivici
kolapsa, grudi su mu se sa mukom podizale, lice je bilo prekriveno znojem
i prašinom, telo sve od kostiju i bez mišića delovalo je kao da će se
svakog trenutka raspasti, otrcano strašilo skinuto sa svoje motke u polju i
pušteno da ide u svet, mučeći se da nauči kako da se kreće.
“Šta je sa njom, Ejndžel?” Pao je na jedno koleno, teško dišući. “Ne
možemo da je tek tako ostavimo!”
Suze su ispunile Ejndželine oči i ona je zavrtela glavom. Mala Ejli,

- 132 -

Balkandownloadnjena samopostavljena savest, njena saputnica i prijateljica. Pomisao na
odrpanca ju je zabolela na način za koji je mislila da nikada neće proći.
“Ona je mrtva, Kirisine.”

Simralin se pojavila kraj nje, zbunjenost se ogledala na njenom
snažnom licu dok je pogledom prelazila sa jednog na drugo. “Mrtva? Kako
možeš to da kažeš?” Kirisin je bio užasnut. Ejndžel je stegnula usne. “Zato
što bi nas upozorila da nije mrtva. Onaj demon nikada ne bi prošao kraj
nje.”

“Ali ne možemo to da znamo zasigurno!” Kirisin je navaljivao. Iz
načina na koji je to rekao, Ejndžel je znala da mu je bilo potrebno da
veruje u to. Trebalo mu je da veruje da je on u pravu, da još uvek ima
nade za Ejli. Možda zato što nije bilo nikakve nade za Erišu i da bi bilo
previše za njega da čuje da je izgubio obe. Ali Ejndžel je bila veteran sa
ulica i gubila je i druge koji su joj bili dragi isto koliko i Ejli. Gubitak
Džonija ju je gotovo uništio, ali je preživela to. Preživeće i gubitak Ejli.
Morala je. Živi ne mogu da vrate mrtve. Sećanja na mrtve su sve na šta
mogu da se oslone.

Krenula je da to kaže Kirisinu, ali on je već gledao preko svog
ramena. “Možda grešiš. Šta ako grešiš?”

Krenula je da kaže da ne greši ali se zaustavila. Šta ako greši? Šta
ako je, uprkos onome što je znala duboko u sebi, Ejli još uvek živa? Nije
joj delovalo kao da je to moguće, ali grešila je i ranije. Duboko je
uzdahnula. “U redu. Vratiću se da pogledam.”

“Ne.” Simralin je odmah rekla, zakoračivši ispred nje. “Ti si
poslednja koja treba da ide. Verovatno te već traže. Idem ja. Još jedan
vilin-lovac neće privući neku posebnu pažnju.”

Okrenula se ka Kirisinu. “Odvedi Ejndžel do kuće. Čekajte unutra.
Nemojte da palite lampe. Nemojte da radite bilo šta što može privući
pažnju. Ako vidite da neko dolazi, bežite odatle. Ako se izgubimo, naći
ćemo se na severnoj raskrsnici kraj Kamene kule.” Sagnula se i zagrlila ga.
“Budi oprezan, Mali Ki.”

Onda je otrčala odatle, ne vraćajući se direktno nazad u pravcu iz
koga su došli već malo udesno, odabravši da priđe izokola što će joj
omogućiti da se izvuče iz Ašenela i dođe tragačima sa leđa. Ejndžel se
nadala da oni ne znaju koga tačno traže, ili će Simralin upasti u nevolju.

Onda se dečak okrenuo ka njoj. “Onaj demon. Znao je...”
“Oni demoni”, prekinula ga je brzo. “Bilo ih je dvojica. Ali ne sada.

- 133 -

BalkandownloadKad stignemo do tvoje kuće. Onda možemo da pričamo.”
Ponovo su krenuli, Kirisin je vodio dalje. Ejndžel se držala blizu

njega, čuvajući ga, kao štit. Još uvek je bio u opasnosti, možda više nego
što je ona bila. Još uvek je razmišljala o onome što se desilo tamo, zašto
su se demoni koncentrisali na to da ubiju Erišu, zašto nisu umesto toga
pokušali da ubiju nju. Ona je bila ta koja je predstavljala najveću pretnju
za njih, posebno sada kada više nije bilo Ejli. Ako je stvarno nestala. Ako.

Ali ona je znala. Znala je to na isti način kao što je znala i da Džonija
više nema kada se nije vratio one noći pre mnogo godina.

Ubrzo potom su izašli iz Ašenela i krenuli ka grupi koliba i vrtova
duž krivudave staze koja ih je vodila bližu okolne divljine. Nije bilo
naznaka da nešto nije u redu. Svetla nisu gorela u kućama, niko nije hodao
stazama. Jednom je zalajao pas. Jednom je sova proletela blizu njih. Ništa
više. Bar ovde su vilenjaci još uvek spavali.

Kada su stigli do Kirisinove kuće, zastali su kako bi bili sigurni da ih
niko ne čeka u senkama, a onda se provukli kroz vrata, zatvorili ih i
zaključali za sobom. Kirisin ju je poveo u kuhinju, koja se nalazila u
zadnjem delu kuće, i bez pitanja joj nasuo jednu čašu piva. Nakon što je i
sebi sipao jednu, poveo ju je nazad kroz kuću do mesta blizu jednog od
prednjih prozora gde su mogli da pričaju dok motre napolje.

Kirisin je pokušao prvi nešto da kaže, mučeći se da nađe prave reči.
“Ejndžel, ja ne znam...”

Ejndžel ga je uhvatila za zglobove i stegla ih.
“Pusti me da ti ispričam ono što znam pre nego što bilo šta kažeš. To
nije sve, ali odatle možemo početi.” Nagnula se napred, pazeći da ne
povisi glas. “Čekala su nas dva demona. Osetila sam ih kada smo izašli iz
podzemlja, ali sam bila zbunjena jer ih nisam očekivala, a onda nisam
mogla da shvatim zašto mi je delovalo da se nalaze sa obe moje strane.
Onaj koji nas je napao je isti onaj koji je pratio Ejli i mene severno na
našem putu do vas. Onaj drugi, onaj koji je ostao skriven, mora da je bio
demon koga je Ejli osetila u odajama Visokog veća. Nekako su pronašli
jedan drugoga i saznali za to šta ćemo da uradimo.”
Kirisin je probao da je prekine, ali Ejndžel ga je ponovo stegla za
zglobove, ovog puta jače. “Čekaj. Pusti me da završim. Samo slušaj.”
Popustila je stisak, ali ga još uvek nije puštala. “Ti demoni su nas čekali.
Znali su kako da nas nađu i čekali su. Pažljivo su planirali napad, Kirisine.
Tačno su znali šta rade. Napali su nas tačno onog trenutka kada smo se

- 134 -

Balkandownloadpojavili iz podzemlja. Erišino ubistvo nije bilo nesrećan slučaj. Ona je
otpočetka bila njihova meta. Ona je bila ta koju su hteli da ubiju.”

Pogledi su im se susreli. “To znam”, rekla je “po tome kako je njen
ubica brzo stigao do nje, a onda ponovo uzmakao, čak i sa bodežom tvoje
sestre u oku. Nije oklevao u svom izboru žrtve. Nije ga interesovao niko
drugi, sve dok nije sredio Erišu. Taj demon me je pratio hiljadu
kilometara. Dva puta je pokušao da me ubije. Ta odlučnost ga je dovela
čak do Sintre. Ali nešto se dogodilo što mu je promenilo fokus. Onaj drugi
demon, onaj prerušen u vilenjaka, nekako je uspeo da utiče na onoga koji
me je pratio. On ima drugačiji plan, komplikovaniji, plan koji izgleda nije
fokusiran na to da ubije mene. Šta ti misliš, kakav bi to plan mogao da
bude?”

Klimnula je glavom ka njemu, dajući mu tako do znanja da sada može
da priča. Kirisin je oklevao, a onda rekao: “Da nas spreči da pronađemo
Loden?”

“Zašto vas onda nije ubio oboje? Zašto je ubio samo Erišu? Ti si bio
taj koji je zatalasao stvari pre nego što smo Ejli i ja stigle ovde. Ti deluješ
mnogo odlučnije. Zašto su napali Erišu, a ne tebe?” Kirisin je zurio u nju.
“Ne znam.”

“Ni ja ne znam, ali mi se to ne dopada. Eriša je mrtva, a ti još uvek
imaš Vilinkamenove. Još uvek možeš da ih upotrebiš da pronađeš Loden i
uradiš ono što si krenuo. Napad na groblju deluje kao da nema nikakvu
svrhu.” Videla je pogled koji se javio u njegovim očima i ponovo ga
zgrabila za zglob. “Ali nije bio. Nije bio bez svrhe. Postojao je razlog za
to. Samo moramo da otkrijemo šta je u pitanju.”

Kirisin je zavrteo glavom u neverici. “Ne razumem ništa od ovoga.
Zašto ubiti bilo koga? Zašto jednostavno nisu ukrali Vilinkamenove tako
da niko od nas ne može da ih upotrebi?”

Nešto se pomerilo u senkama među drvećem koje se nalazilo blizu
prednjeg dela kuće i Ejndžel je podigla ruku u znak upozorenja. Nekoliko
sekundi kasnije, Simralin je izašla iz mraka i užurbano prešla preko
travnjaka, a onda i trema, držeći se nisko u tami nadstrešnice.

Kirisin je brzo otišao do vrata, otključao ih i pustio sestru da se
uvuče unutra. “Šta si otkrila?” prošaptao je dok su se kretali ka mestu na
kome ih je čekala Ejndžel.

Ejndžel je već mogla da pročita odgovor na Simralininom licu.
Kirisinova sestra je pogledala kroz prozor, odmah pretražujući mrak. Onda

- 135 -

Balkandownloadse nagla bliže. Iako joj je lice bilo odmah pokraj njenog, njene reči su bile
jedva čujne. “Možda su me pratili”, prošaptala je. “Moramo da bežimo
odavde.”

Ejndželina ruka je stegla crni štap i mogla je da oseti kako je magija
odgovorila naletom iznenadne toplote. “Šta se desilo?”

Simralin je nastavila da pretražuje drveće, oštre oči su prelazile preko
svega. “Ejli je mrtva. Našla sam komad njene odeće, pocepan i umrljan,
blizu mesta na kome smo je ostavili.” Zastala je, primetivši promenu na
Ejndželinom licu. “Žao mi je. Ali još je gore od toga.” Pogledala je ka
svom bratu. “Znaju za tebe. Neko te je video kako bežiš.”

Kirisin je odmah zavrteo glavom. “To je nemoguće. Tamo nije bilo
nikoga osim nas!” Pogledao je ka Ejndžel. “Da li si ti videla nekoga?”

Ejndžel je zavrtela glavom. “Ko je rekao da nas je video?” “Nisam
uspela da otkrijem. Do trenutka kada sam ovo saznala, bila sam zabrinuta
da znaju i za mene. Morala sam da požurim nazad da vas upozorim. Mogu
stići svakog trenutka.”

Kirisin je polako seo. “Ne mogu da verujem.”
Simralin je pogledala ka Ejndžel. “Moramo da bežimo. Moramo da
odemo daleko odavde. Ako nas otkriju, ne želim ni da pomislim na to šta
može da se desi.”
Ejndžel je klimnula. “Shvatam šta hoćeš da kažeš.”
“E pa ja ne shvatam”, Kirisin se brzo ubacio. “Zašto ne možemo
jednostavno da odemo kod njih i objasnimo im? Nismo uradili ništa loše!”
Ejndžel je zavrtela glavom. “Slušaj me. Ako je Erišin otac demon –
čekaj, pusti me da završim – ako jeste, neće se mučiti time da sluša bilo
koga od nas. Uzeće Vilinkamenove i pobiti nas. Ali čak i ako nije demon,
neko blizak njemu jeste. Kralj je izgleda već pod demonovim uticajem.
Znamo to iz njegovog odbijanja da deluje povodom onoga što ste mu ti ili
Eriša ispričali. Volela bih da mogu da ti kažem da će odgovorno reagovati
kada čuje šta imamo da kažemo, ali prošlost nam kaže da neće.”
“Slažem se”, dodala je Simralin. “Demoni znaju ko smo mi i šta
hoćemo da uradimo. Uradiće sve što je neophodno da nas zaustave.
Moramo da bežimo odavde. Poslaću nekoga u koga imam poverenja da
upozori naše roditelje da se drže podalje od Arborlona dok se ova stvar ne
raščisti. Tako će biti dovoljno sigurni. Mi smo oni koji se nalaze u pravoj
opasnosti.”
Ejndžel je zavrtela glavom. “Ne znam. Ovo deluje pogrešno. Deluje

- 136 -

Balkandownloadkao da neko manipuliše nama. Demoni nas pronalaze u Ašenelu onda kada
niko ne zna da smo tamo. Dešava se ubistvo koje eliminiše jedinog među
nama koji može da ih primeti. Drugo ubistvo nema drugu svrhu nego da
razjari kralja. Neka neimenovana osoba prijavljuje Kirisina na mestu
zločina, neko koga niko nije primetio. A sada smo primorani da bežimo.
Ovde se dešava nešto što mi ne razumemo.”

“Meni deluje očigledno”, Simralin je ponovo gledala kroz prozor.
“Suština je da se svih nas otarase i ukradu Vilinkamenove.” Bilo je teško
protivurečiti tome, ali Ejndžel nije bila ubeđena. Dovoljno dobro je
shvatala mahinacije i dvoličnost demona da je analizirala i ono što deluje
očigledno. Sve se radilo u tajnosti i vrlo lukavo, sa osloncem na to da
pogrešno usmeravaju i ostavljaju lažne tragove. Krajnji rezultat je uvek bio
drugačiji nego što se činilo. Nije mogla a da ne pomisli da se tako nešto
dešava i ovde.

Njeno lice se ljutito zateglo. “Ko je još znao da ćemo biti na groblju?
Ko osim nas koji smo bili tamo? Neko je morao zanti. Neko nas je odao.”

Kirisin i njegova sestra su razmenili hitar pogled. “Stari Kulf je znao”,
dečak je rekao tiho. “Eriša i ja smo mu rekli.”

“On se, takođe, nalazio i u odajama Veća, skriven iza zidova sa
tobom, kada je Ejli osetila prisustvo demona.” Ejndžel je istakla.

“Iza zidova, ne i u samim odajama!” Kirisin se branio. Požurio je
napred. “Osim toga, on je bio taj koji nam je pomogao da pronađemo
devojačko prezime Pancee Rolt Kruer tako da možemo da pronađemo
njenu grobnicu. On nam je pomogao sa pisarevim dnevnikom i kraljičinim
imenom. Zašto bi to radio ako je pokušavao da nas spreči?”

Ejndžel nije bila ubeđena, skoro napola sigurna da su razotkrili
krivca. “Gde ga možemo naći?”

“Živi u kolibici iza doma Belorusovih”, odgovorio je Kirisin. “Ali
odlazak tamo će nas staviti pravo u centar stvari.”

“Moraćemo da pošaljemo nekoga da ga potraži.” Simralin se okrenula
od prozora. “Nekoga za koga im neće pasti na pamet da ga ispituju.”

Ejndžel je zavrtela glavom. “Kome možemo da poverimo da to
uradi?”

“Ja ću se pobrinuti za to.” Simralin se podigla iz čučnja. “Sada
moramo da se koncentrišemo na to da pobegnemo odavde.”

***

- 137 -

Balkandownload Zadržali su se još toliko da pokupe oružje, opremu za loše vreme,
ćebad i hranu za dva dana i izašli na vrata. U daljini, šuma je bila
ispunjena glasovima i pokretom. Arborlon je počeo da se budi, uzbunjen
činjenicom da nešto nije kako treba, svetlost je žmirkala iz kuća, vilenjaci
su izjazili da vide šta se dešava, tihi žamor je postajao sve jači. Morali su
da pretpostave da ih vilin-lovci već traže, razapevši široku mrežu kroz
grad u pokušaju da otkriju gde se kriju ili u kom pravcu su odabrali da
pobegnu. Kirisin je znao, po onome što je čuo od svoje sestre, da njihovi
napori neće biti vidljivi, da će se oslanjati na skrivenost i iznenađenje.
Neki od njih će biti dugogodišnji poznanici. Neki od njih će biti njegovi
prijatelji. Većina još uvek neće znati zašto ga traže, ali kada otkriju, njihovi
napori će se pojačati. To neće biti lična stvar, ali oni su bili vojnici i znali
su da treba da urade samo ono što im je rečeno. Za vojnika, naređenje je
bilo važnije od svega.

Zavukao je ruku u džep i dotakao kvrgu koju su stvarali torbica i
Vilinkamenovi. Još uvek je imao poteškoća da poveruje u to kako su
stvari loše ispale. Svi njihovi napori su bili usmereni ka pronalaženju i
uzimanju Kamenova i on je pretpostavljao da će najgore proći kada to
budu uradili. Sve što preostaje jeste da upotrebe talisman i počnu potragu
za Lodenom. Mislio je da se nalaze na pola puta do tamo.

Sada je po prvi put shvatio koliko će težak biti ostatak. To nije bilo
prosto pitanje traženja podrške od kralja i Visokog veća za njihove napore
da nastave potragu. Neće biti nikakve takve podrške; štaviše, kralj i Veće
će se potruditi da daju sve od sebe da ih ulove ako budu bežali, što će
gotovo sigurno morati da urade. Bežanje će učiniti da izgledaju kao krivci.
Ali ostajanje bi privelo kraju bilo kakav pokušaj da pomognu Elkris. Gde
god da se okrenu, šta god da odluče, biće prepušteni sami sebi.

I on još dugo neće znati – ako i kada bude znao – da li je vredelo
preduzeti taj rizik.

Simralin, na čelu, osvrnula se ka njemu, verovatno da proveri da li
može da održi korak. Klimnuo joj je da nastavi, držeći svoje misli za sebe.
Nije bilo razloga da bilo šta kaže. Ona će razmišljati o istoj stvari kao i
on. S obzirom na njenu obuku, verovatno je već bila nekoliko koraka
ispred njega.

Obišli su grad njegovim manjim stazama, osluškujući zvuke potere,
uvek bežeći od pokreta koji su mogli označiti opasnost. Tu i tamo,
Simralin ih je vodila van glavnih puteva među drveće ili u žbunje. Jednom

- 138 -

Balkandownloadsu morali da se sagnu i sačekaju. Svaki put, tražio je neki razlog za to ali
ga nije pronalazio. Ali znao je da nema potrebe da je ispituje o tome. Ona
je bila daleko najbolji tragač od svih vilenjaka Sintre, retka kombinacija
iskustva i instinkta, brzog razmišljanja i jakih nerava. Svi su govorili da je
ona najbolja. Kirisin je uvek bio ponosan na to. Večeras je bio i zahvalan
na tome.

Na stazi iza njih, Ejndžel Perez je bila tiha prilika. Osvrnuo se ka njoj
jednom ili dvaput, ali ona gotovo da nije ni gledala ka njemu, njen pogled
je bio upravljen ka okolnom drveću. Izgledala je kao tragač, bila je
potpuno koncentisana i usredsređena, kao da je bila u stanju da vidi i čuje
više nego što je on mogao. Kao Simralin. Proučavao je Ejndžel na
trenutak. Koliko je bila starija od njega? Možda par godina, ne više od
toga. Ali imala je toliko više samopouzdanja, bila je toliko staloženija.
Shvatio je da želi da sazna više o njoj. Ona je bila vitez Reči, ali šta je to
značilo? Šta je ona izdržala da zasluži tu titulu? Šta je sve preživela?

Stigli su do male grupe kuća na severnoj ivici grada, daleko od gusto
naseljenog centra, ali ne tako daleko od utvrda Kućne straže i vilin-lovaca
iznad doma Belorusovih. Delovalo je da se nalaze opasno blizu mesta na
kome ne bi smeli da budu. Ali Simralin je krenula napred ka zbijenoj grupi
kedrova između kojih je raslo žbunje i trava i pokazala im da se sagnu i tu
se sakriju.

Onda je pustila oštar i brz ptičji zov, sačekala trenutak, a onda ga
ponovila. Prošlo je nekoliko minuta, a onda su se vrata na jednoj od koliba
otvorila i pojavila se mračna prilika, oprezno iskoračivši kroz senke,
tražeći nešto.

“Sačekajte ovde”, prošaputala je Simralin.
Izašla je iz žbunja i zakoračila na bledu svetlost zvezda. Tamna
prilika je odmah krenula ka njoj, krapan i naizgled snažan muškarac.
Prišao je Simralin kao da se poznaju, ali ona ga je udaljila od sebe, rekavši
mu nešto što ga je nateralo da pogleda ka mestu na kome su se krili Kirisin
i Ejndžel. Svetlost mu je uhvatila lice, otkrivajući njegov identitet.
“Ko je to?” Ejndžel je prošaputala Kirisinu na uvo.
“Tragen”, rekao je on.
“Izgleda da ima nečega između njih dvoje.”
Izgleda da stvarno ima, pomislio je Kirisin i zapitao se zašto nije
znao za to. Posmatrao ih je kako razgovaraju, a onda im je Simralin
pokazala da izađu iz skrovišta i pridruže joj se. Uradili su tako i Tragen ih

- 139 -

Balkandownloadje, bez reči, poveo u povučenost svoje mračne kolibe i zatvorio vrata za
njima.

“Mali Ki, ti baš imaš dara da upadaš u nevolje”, rekao je mrzovoljno,
ali na njegovim usnama je bio osmeh.

“Ne znaš ništa o tome šta se dogodilo?” Simralin ga je upitala,
očigledno nastavljajući raniji razgovor.

“Spavao sam. Nisam na dužnosti sve do prekosutra – sada već sutra,
pretpostavljam. Uskoro će zora.” Krupni vilenjak je prelazio pogledom sa
lica na lice. “Šta treba da uradim za vas?”

Simralin mu je ispričala. Slušao je bez komentara, što je bilo tipično
za Tragena, koji je retko kada i inače imao šta da kaže. “Da li možeš to da
izvedeš?” završila je.

Klimnuo je glavom. “Ostanite unutra dok se ne vratim. Bez svetla.
Bez pokreta. Zaključajte vrata za mnom.”

Izašao je na vrata i čvrsto ih zatvorio za sobom. Simralin mu je dala
malo vremena da ode, a onda je stavila tešku polugu na njeno mesto.

Otišli su do senki iza zatvorenog prozora koji im je omogućavao da
vire kroz drvene rešetke u noć i spustili se dole da sačekaju.

Nakon nekoliko trenutaka tišine, Kirisin je rekao: “Da li si sigurna da
možeš da mu veruješ?”

Njegova sestra je samo klimnula glavom, bez odgovora.
“Ništa mi nisi pričala o tome šta osećaš prema njemu.”
Osetio je njen pogled na sebi dok je on studiozno gledao kroz prozor.
“Nisam imala prilike. To je novost.” Dotakla mu je rame tako da je bio
primoran da se okrene. “Osim toga, još uvek nisam sigurna u to šta
osećam.”
“On deluje prilično sigurno.” Oklevao je za trenutak, a onda slegnuo
ramenima. “Ali nema veze. Dopada mi se Tragen.”
Simralin se nacerila, lepa i rumena. “Pa, onda je uredu. Ali nemoj da
juriš pred rudu. On je interesantan za sada, ali možda ne više od toga.”
I Kirisin se nacerio njoj. Pogledao je ka Ejndžel da vidi njenu
reakciju. Ali vitez Reči je delovala kao da ne obraća pažnju, sedela je iza
njih i zurila u prazno. Hteo je nešto da joj kaže, a onda se zaustavio. Ono
što je pogrešno shvatio kao manjak interesovanja je u stvari bilo nešto
drugo. Bol se video u njenim očima, mešavina gubitka i kajanja. Mogao je
to jasno da pročita u njima i to ga je iznenadilo. Možda je mislila na Ejli, a
možda je mislila i na nekog drugog. Mora da je izgubila mnogo više u

- 140 -

Balkandownloadsvom kratkom životu od odrpanca, pomislio je. I ponovo se zapitao šta je
ona preživela pre nego što je stigla u Arborlon i među vilenjake.

Tragena nije bilo gotovo čitav sat. Kada se ponovo pojavio, prvi
odsjaji zore su počeli da se pojavljuju kroz krošnju šume i senke su počele
da se smanjuju. Izašao je iz drveća brzim hodom, ne gledajući ni levo ni
desno. Simralin je otvorila vrata da ga pusti unutra.

“Kulf je mrtav”, krupni tragač je objavio čim su se vrata ponovo
zatvorila. “Našao sam ga u spavaćoj sobi, iskidanog na komade. Bio je u
prilično lošem stanju, ali mogao sam da vidim da je to on.”

Kirisin je snažno zatvorio oči. Bili smo prespori! Okrenuo se ka
Ejndžel. “Rekao sam ti da to nije bio on! Rekao sam ti!”

“Dosta, Mali Ki”, viknula je Simralin. “Ona je samo rekla ono što
smo mi ostali mislili – da je to možda bio on, ne i da jeste.”

Zavrtela je bespomoćno glavom. “I ja sam mislila da je to bio on.
Dakle, ponovo se vraćamo na kralja.”

“Ili na nekog od njegovih ministara”, predložila je Ejndžel. “Ili na bilo
koga ko je bio u blizini kada je Ejli bila u odajama Veća. Ne možemo biti
sigurni.” Prišla je i dotakla Kirisina po ramenu. “Žao mi je zbog tvog
prijatelja.”

“Trebalo je da ga upozorimo”, dečak je prošaptao za sebe. “Trebalo
je da uradimo nešto.”

“Mislim da nije bilo mnogo toga što si mogao da uradiš”, rekao je
Tragen. “Ubijen je više sati ranije, mnogo pre kraljeve ćerke.” Pogledao je
ka Simralin i zavrteo glavom. “Ne znam šta se događa, ali nije dobro.
Kada budu pronašli starčevo telo, stvari će postati još gore. Traže vas. Sve
vas. Pretražuju grad, kuću po kuću. Morate da idete dok još možete.”

Simralin je zabacila ranac na rame. “Čini se da nemamo izbora.
Odlazimo.” Prišla mu je, propela se da mu dotakne obraz i poljubila ga u
usne. Kirisin je posmatrao, znatiželjan. “Moram da te zamolim da uradiš
još nešto. Moraš da odeš u Briar Ruan i upozoriš moje roditelje da se ne
vraćaju, da ostanu gde su dok ne dobiju poruku od mene. Hoćeš li?”

Tragen je gledao u pod. “Mislio sam da ću ići sa vama.”
Zavrtela je glavom. “Onda ćeš postati jedan od nas. Ne mogu to da
dozvolim. Osim toga, učinićeš mi veću uslugu time što ćeš upozoriti moje
roditelje. Možda će mi tvoja pomoć ponovo biti potrebna pre nego što se
ovo završi. Ovde mora biti nekoga kome mogu da se obratim za pomoć.”
Oklevao je za trenutak, a onda klimnuo glavom. “U redu, Sim. Ali ne

- 141 -

Balkandownloadmora da znači da mi se to dopada.”
Ponovo ga je poljubila, sada duže, i ovog puta je Kirisin skrenuo

pogled. “Ne mora da ti se dopada”, rekla je Tragenu. “Samo uradi tako.”
Otvorila je vrata kolibe, provirila na trenutak, a onda povela Kirisina i

Ejndžel natrag u noć. Kretali su se brzo ka senci okolnog drveća,
nestrpljivi da se ponovo sakriju, da se stope sa tamom. U daljini, južno
prema gradu, žamor je postajao sve glasniji. Na istoku, nebo je bilo
preplavljeno svetlom izlaska sunca.

Kirisin se osvrnuo i pogledao ka Tragenu koji je stajao na vratima
gledajući za njima. Krupni vilenjak je mahnuo bezvoljno i dečak mu je
mahnuo u otpozdrav.

Ali njegove misli su bile usmerene ka Kulfu, Eriši i Ejli i upornoj
neminovnosti da sve što pokuša da uradi – za vilenjake, za Elkris, za one
koji su sa njim, čak i za sebe – krene loše.

- 142 -

Balkandownload ČETRNAEST

Sa Simralin na čelu, begunci su napustili Arborlon, osvrćući se preko
ramena na svakom skretanju, pretražujući drveće i gradske staze dok su
bežali, u potrazi za nekim znakom potere. Neko vreme tih znakova je bilo
svuda – svetla su se pojavljivala i nestajala u zgradama kroz koje su se
provukli, povici i krici sa tihim rađanjem zore, senke među drvećem,
njihov strah i sumnja pojačavali su se sa svakim skretanjem. I vilenjaci i
demoni će ih loviti i šanse da budu otkriveni bile su ogromne.

Čak i kada su se zvuci utišali i broj koliba se smanjio, njihov strah da
ih ne uhvate vukao se za njima kao senka. Za Kirisina je to bio
prožimajući osećaj uzaludnosti njihovih napora. Bilo je nemoguće da ih
niko ne uhvati, da će svi napori da ih uhvate propasti. Čekao je na pokret
ili zvuk koji će potvrditi tu neminovnost. Znao je da i njegova sestra i
Ejndžel to isto čekaju. Niko nije progovarao; niko čak nije ni gledao u
ostale. Svi su gledali u šumu; svi su čuljili uši i na najmanji zvuk. Vilin-
tragači su bili suviše vešti i iskusni da budu nasamareni; demoni su bili
suviše odlučni i nemilosrdni. Jedni ili drugi će ih pronaći.

Pa ipak, nekako, ni jedni ni drugi nisu uspeli. Nekako su pobegli.
Napokon, peli su se u planine, krećući se dublje u Sintru. Visoki
prevoji bili su mnogo teži za snalaženje i zato ih je Simralin povela ovamo.
Želela je da oteža pronalaženje tragova onima koji su ih lovili tako što je
birala teren koji će najbolje sakriti bilo kakav dokaz o njihovom prolasku.
Ni Kirisin ni Ejndžel nisu dovodili u pitanje njene odluke. Oboje su
shvatali da je Simralin ta na koju se moraju osloniti da ih odvede na
bezbedno, ona koja će najbolje znati kako. Glavni ciljevi ovog dana bili su
da naprave što veći razmak između sebe i onih koji su ih pratili i da
sakriju bilo kakve znakove svog prolaska.
Dok se njihovo putovanje nastavljalo, Kirisin je otkrio da se oseća
mnogo bolje. Iako je znao da dolaze, nije bilo dokaza da ih trenutno bilo
ko prati. Možda su vilenjaci i demoni i dalje pokušavali da otkriju kuda su
otišli. Uz malo sreće, niko možda još nije shvatio da su pobegli iz grada. I
jedni i drugi možda misle da se i dalje kriju, čekajući oluju. Šta god da su
mislili, još uvek nije delovalo da ih prate.
Takođe, kretanje mu je, činilo se, pomagalo da umanji bol onoga što
im se desilo u Ašenelu. Iako je još uvek mogao da vidi Erišino lice u tim
poslednjim trenucima – zbunjeno, uplašeno i u šoku od saznanja onoga što

- 143 -

Balkandownloadjoj se dogodilo – osećaj njene skorašnje smrti se umanjivao i zamenila ga
je odlučnost da učini sve da njena smrt ne bude uzaludna. Nije mogao da
vrati svoju rođaku natrag; možda neće imati prilike ni da zadovolji pravdu
povodom njene smrti. Ali mogao je da završi ono što su zajedno započeli.
Mogao je da pronađe Loden i upotrebi ga da pomogne Elkris i vilinskom
narodu. Ništa od onoga što se desilo, koliko god to bilo užasno, nije ga
nateralo da ponovo razmisli o svojoj posvećenosti ili obećanju datom
drvetu. Izgubio je troje ljudi koji su mu značili i doživeo je čudan osećaj
povređenosti nakon njihovih smrti, ali ti gubici su samo ojačali njegovu
rešenost.

Peli su se uz planinu čitavo jutro, penjući se sve dok nisu prešli prvi
od prevoja i zašli duboko među najviše vrhove. Vazduh je bio proređen i
teško se disalo. Bilo je i hladno i Kirisin je drhtao čvrsto umotan u svoj
putni ogrtač. Svuda oko njega nebo je bilo vedro i bleštavo plavo i sjaj tog
svetla ga je terao da škilji dok je hodao. Osetio se usamljeno zbog kamena
i zemlje koji su ga okruživali kao zid, ali nije se plašio.

Pomislio je na svoje roditelje više puta, želeći da je imao priliku da
se oprosti sa njima i da im objasni šta radi i zašto. Mislio je kako bi im
bilo lakše da je mogao da im ispriča šta se dogodilo. Brinuo se da će im se
nešto loše dogoditi zbog ovog neuspeha, da će Arisen Belorus naći načina
da ih natera da pate zbog onoga što je doživljavao kao izdajstvo njihovog
sina.

Većinom je ipak razmišljao o kralju, koji je sada, gotovo neminovno u
svetlu onoga što se dogodilo, delovao kao demon koji se sakrio među
njima.

Kada su u podne zastali da na kratko ručaju, nije više mogao da se
suzdrži. “Ja jednostavno ne mogu da vidim kako neko drugi osim Erišinog
oca može da bude odgovoran za ono što se desilo”, počeo je odjednom.

Ejndžel je zavrtela glavom. “Ne dopada mi se to što je on tako
očigledan izbor. Ejli je bila u pravu. Demoni rade sve što mogu da sklone
sumnju sa sebe kada rade u tajnosti. To se događalo u prošlosti od samog
početka.”

Jeli su parče hleba i komad sira i uz to pili vilenjačko pivo, sedeći na
kamenju u zaklonu nadstrešnice koja im je pružala zavetrinu. Čak i tu,
nosio je njihove reči istog trenutka kada bi ih izgovorili, tako da su morali
da se nagnu jedno ka drugom da čuju. Iznad njih, retki oblaci vrteli su se
kao velike, penušave vetrenjače, uhvaćene u vazdušnim strujama koje su

- 144 -

Balkandownloadstvarali vrhovi.
Kirisin je pokrio oči pred zaslepljujućom kuglom sunca. “Ali kralj je

bio taj koji je rekao Eriši da ne ispuni Elkrisinu molbu za pomoć. On je taj
koji mi je rekao da ne radim ništa i ne kažem nikome sve dok mi on to ne
kaže, a onda nisam čuo ni reči od njega. On je taj koji me je lagao o tome
šta su on i Eriša znali. Čak i kada ste mu se ti i Ejli suprotstavile, pokušao
je da stvori sumnju prema onome što vi tvrdite. Blokirao je svaki pokušaj
da se Vilinkamenovi pronađu.”

“Takođe je imao koristi od Ejline i Erišine smrti”, dodala je Simralin.
Dodala je mešinu sa pivom Kirisinu, koji je žedno pio. “Pre ili kasnije,
morao bi da se nađe u Ejlinoj blizini i ona bi ga otkrila ako je on bio
demon. To si i ti sama rekla, Ejnđžel. A Erišino ubistvo mu je dalo načina
da nas okrivi za ono što se desilo i prinudi nas da bežimo. Sada može da
nas ulovi i ubije i niko ništa neće uraditi da ga spreči u tome.”

“Kulf je verovatno ubijen jer je otkrio istinu”, nastavio je Kirisin.
“Još uvek je njuškao unaokolo u istorijama, pokušavajući da otkrije nešto
više o Vilinkamenovima. Verovatno je bio uhvaćen negde gde nije trebalo
da bude.”

“Arisen Belorus nije pri sebi već neko vreme, ali sve više od
nedavno.” Simralin je uzela mešinu od svog brata i dodala je Ejndžel.
“Uvek je bio napet i temperamentan, ali zadnjih nedelja je bio posebno
osetljiv. Svako je mogao da vidi da ga nešto muči.”

Prestali su sa pričom i sačekali da vitez Reči kaže nešto u odgovor.
Ejndžel je slegnula ramenima. Namestila se udobnije na stenama, ostavivši
hranu sa strane. “Demoni žive dugo. Ovaj je verovatno veoma star i
postavljen ovde odavno. On može da menja oblike, tako da je uzimao
različite identitete tokom godina, prerušavajući se iz jednog u drugi kada je
bilo neophodno ili zgodno da tako uradi. To je isto tako lako mogla da
bude životinja koliko i osoba. Demoni koji menjaju oblike mogu da uzmu
oblik bilo kog živog stvorenja. Ali ovo treba da upamtite. Bitan je razlog
njihovog prerušavanja. Ovaj demon je bio postavljen da motri na vilenjake,
da obezbedi da se ne mešaju u stvari ljudi, da ih drži u njihovoj enklavi
Sintri sve dok ne dođe vreme da ih se otarasi.”

Vilenjaci su zurili u nju u neverici. “Kako to misliš, da ih se
otarasi?” uspeo je Kirisin da pita.

Ejndžel je zastala, pažljivo birajući reči. “Demoni i njihov soj imaju
veoma jasan cilj – da unište ljudsku rasu. Rade to na različite načine, ali

- 145 -

Balkandownloadkako god da to postižu, žele sve da nas pobiju. Kada završe sa nama,
moraće da porade na vilenjacima. Ostavljaju vas na miru za sada jer
trenutno ne predstavljate pretnju. Ja čak nisam ni znala da postojite dok mi
Ejli to nije rekla. Za ljude vi ste samo mit. Vi vredno radite na tome da to
tako i ostane, većinom držeći se po strani, ostajući skriveni. To potpuno
odgovara ciljevima demona. Do vremena kada krenu na vas – a hoće –
više neće biti ljudi koji će moći da stanu na vašu stranu. Bićete prepušteni
sebi i bićete pregaženi i uništeni. Do poslednjeg.”

Kirisin je izgledao kao da ga je nešto udarilo. “Oni žele da nas sve
pobiju?”

Ejndžel je klimnula. “Put Praznine je put uništenja.”
“Da li je to uništenje na koje nas je Elkris upozorila?” dečak je
nastavio. Pokušavao je da nađe neki smisao u onome što je čuo, ali
implikacije toga bile su tako ogromne da nije uspevao. “Kraj sveta za koji
je ona rekla da dolazi?”
“Ne znam.” Ejndžel je nastavila da jede, lica tako izluđujuće mirnog s
obzirom na ono što je upravo rekla. “Uništenje dolazi iz velikog broja
izvora i na različite načine i teško je znati kakav će oblik uzeti ono koje će
nas dokrajčiti. Vitezovi Reči su se dugo i snažno borili samo da zadrže
demona i njihove armije nekad-ljudi. Ali mi nemamo sposobnost da
vidimo tako daleko unapred da bismo znali čega moramo najviše da se
plašimo.” Odgrizla je komad hleba i žvakala ga. “Potreban je i najmanji
delić energije koju imamo samo da pokušamo da održimo u životu one
koje demoni love.”
“A sada love nas”, rekla je Simralin tiho.
Ejndžel Perez se mračno nasmešila. “Sada love nas.” Zastala je, a
njen izraz lica se odjednom promenio. Pokazala je ka padinama planine.
“U stvari, love nas čak i sada.”
Kirisin je osetio kako se sledio kada je pogledao u pravcu u kome je
ona pokazivala, negde dalje ka gustim šumama na nižim padinama. Ali nije
video ništa. Simralin je, pak, bila na nogama. “Pokret”, potvrdila je. “Imaš
dobar vid, Ejndžel. Moramo odmah da krenemo.”
Nastavili su da se kreću, probijajući se napred kroz vrhove, još uvek
putujući na istok. Njihov progres bio je ujednačen i uskoro je dugačak
potez šuma na zapadu nestao sa vidika, kada su započeli silazak niz
istočnu padinu. Pred njima su ležali kilometri i kilometri duboke pustinje –
drveće je bilo retko, tlo mešavina vulkanskog tla i prašine, a zemlja je bila

- 146 -

Balkandownloadsuva i gola. Ako budu prinuđeni da putuju kroz nju, putovanje će biti
teško. Biće malo toga za jelo ili piće i malo zaklona.

Hodali su sve dok se istočno nebo nije smračilo i sumrak počeo da se
spušta preko planina, senke su se produžile a vazduh se dovoljno ohladio
da su mogli da vide svoj dah. Nalazili su se u blizini ivice planinskog
venca, ali i dalje visoko na padini i daleko od pustinjske nizije. Iza njih,
ništa se nije kretalo naspram zida planina. Ni Simralin ni Ejndžel nisu rekli
nijednu reč o njihovim goniocima tako da je Kirisin na kraju morao da pita.

“Može biti da su skrenuli drugim putem ili se zaustavili među
vrhovima da prenoće”, njegova sestra je predložila kada ju je pitao šta je
sa opasnošću. Nasmešila se. “Ne brini, Mali Ki. Neću dozvoliti da ti se
bilo šta desi.”

Hteo je da ne govori to na način kao da mu je to toliko potrebno, kao
da je još uvek samo dečak i nije u stanju da vodi računa o sebi. Ali se
ujeo za jezik. Sim je samo pokušavala da ga uveri da nije sam u ovome.
Samo je bila njegova starija sestra.

Gotovo se smračilo kada su konačno stali na njen znak. Stajala je i
gledala naviše ka padinama planine iza njih, tražeći neki pokret, neku
naznaku potere. Kirisin se sručio i seo, bolele su ga noge i leđa, njegova
kondicija je presušila. Osećao se isceđenim, i fizički i emotivno. Koliko je
on znao, umeo je da vodi račima o sebi, prošlo je dosta vremena od kada
je bio prinuđen da to i radi, a još više vremena je prošlo od kada je išao na
tako daleko putovanje. Putovanje, podsetio je sebe, koje je tek počelo.

Ejndžel je prišla i čučnula tako da su im se oči našle u istom nivou.
“Čini mi se da smo dovoljno daleko otišli a da ne znamo kuda treba da
idemo.” Njene tamne oči su gledale pravo u njega. “Da li možeš da nateraš
svoje Vilinkamenove da nam otkriju gde je sakriven Loden?”

Simralin je pogledala ka njima. “U pravu je. Moramo da otkrijemo
kako Kamenovi rade. Da li imaš neke ideje? Da li su ti istorije ili Kulf
kazali nešto što može biti od pomoći?”

Kirisin je sumnjičavo zavrteo glavom. Nije znao ništa, naravno. Sva
njegova energija i pažnja bile su usmerene na to da pronađe plave
Vilinkamenove. Malo je razmišljao o tome šta će se desiti kada jednom
postigne taj cilj.

“Pretpostavljam da mogu da pokušam”, rekao je.
Zavukao je ruku u džep i izvukao vrećicu sa Vilinkamenovima,
razvezao kanap i istresao sadržaj na dlan. Tada je po prvi put pogledao

- 147 -

BalkandownloadKamenove još od kada su došli u njegovo vlasništvo. Tri identična
dragulja, izbrušena u isti oblik i do iste veličine, sijajući blistavo plavo,
presijavali su se meko na sve slabijoj svetlosti. Dok su druge dve virile
preko njegovog ramena, Kirisin ih je netremice proučavao, privučen
njihovom bogatom bojom i gotovo potpunom prozirnošću.

Šta treba da radi? Držao je kamenje na svom dlanu, gde su sva tri
saputnika mogla da im se dive i posmatraju ih. Ali gledanje u njih nije
doprinelo tome da se razbije njegova zbunjenost. Pogledao je ka ostalima,
a onda stegao pesnicu oko njih. Pokušao je da ih stegne, onda da ih
prebaci iz jedne šake u drugu i na kraju ih lagano protresao u šaci.
Vilinkamenovi nisu uradili ništa. Probao je da ih baci na zemlju, kotrljajući
ih kao kockice. Ništa se nije dešavalo. Bacio je i uhvatio ih. Ništa. Probao
je da ih upotrebi jedan po jedan. Još uvek ništa.

“Ne znam šta više da radim”, priznao je konačno.
“Nastavi da pokušavaš”, navaljivala je Simralin.
“Ja ne znam ništa o vilinskoj magiji”, rekla je Ejndžel tiho “ali sa
magijom Reči, prvo je neophodno da se dočara ono što želiš da se desi.”
Kirisin je pogledao ka njoj, razmišljajući o tome kako bi to trebalo da
radi.
“Želimo da nam pokažu kako da pronađemo Loden”, Simralin se
ubacila. Njene oči su nastavile da pretražuju obronke planine, koji su sada
bili skoro mračni sa prolazom sunca ka zapadu. “Probaj to da zamisliš.”
“Ali ja ne znam kako izgleda Loden.”
“Možda samo treba da zamisliš Vilinkamenove kako ti pokazuju put
ka mestu na kome je sakriven Loden”, predložila je Ejndžel. “Možda nije
važno tačno znati kako on izgleda. Sigurno postoji mnogo stvari koje neko
ko koristi ove Kamenove nikada ranije nije video.”
“U pravu je”, Simralin se brzo ubacila. “To su Kamenovi tragači.
Trebalo bi da mogu da nađu bilo šta što ima ime ili izgled. Samo probaj.”
“Ali šta ja treba...?”
“Pokušaj?” Ejndžel je naglasila ovu reč. “Ne želim da te plašim,
Kirisine, ali nemamo mnogo vremena. Upravo sam ponovo uhvatila
pogledom ono što nas prati kako se pojavljuje na prevoju i preko golih
obronaka.”
Kirisin je protiv volje pogledao na zapad ka planinama, hladnoća mu
je prostrujala niz kičmu. Želeo je da pita kako njihov progonitelj izgleda,
ali znao je da ne može da izleda dragačije nego kao senovit pokret sa ove

- 148 -

Balkandownloadudaljenosti. Demon ili vilin-lovac? Spustio je pogled ka svojoj pesnici i u
frustraciji prošao rukom kroz zamršenu crnu kosu, želeći da može da
razume makar malo od veština potrebnih za ono što je on pokušavao da
uradi. Ali niko nije držao grupu Vilinkamenova već hiljadama godina, tako
da nije bilo svrhe tražiti bilo kakvu vrstu pomoći. Neko je iznova morao
da nauči proces i izgleda da će to biti on.

Razmislio je o tome još koji trenutak, namrštio se, stegao čvrsto
Vilinkamenove. Zamisli ono što tražiš. Daj mu ime. Koliko teško to može
da bude?

Ispružio je ruku i sklopio oči. Skoncentrisao se na ono što želi da
Vilinkamenovi urade. Pokažite mi gde je skriven Loden. Pokažite mi kako
da ga nađem. Zamislio je kako tri kamena putuju ka drugom Vilinkamenu,
onom koji je sijao podjednako snažno kao i ovi, onom koji je bio
podjednako savršeno oblikovan. Dao mu je boju, a onda je promenio
nekoliko puta. Zamislio je šumu i planine kako se razmiču pred njima.
Zamislio je mrak i izmaglicu kako ponovo padaju pred sunčevom
svetlošću.

Šaka mu se još jače stegla.
Odjednom je osetio kako se nešto menja, promenu koju nije mogao
da odredi. Onda je začuo oštar uzdah jedne od žena.
Oči su mu se brzo otvorile.
Njegova čitava pesnica bila je okupana tamnoplavim sjajem. Gotovo
je ispustio Vilinkamenove u šoku, ali uspeo je da se uzdrži ohrabrivši se
time što sjaj nije boleo, činilo mu se da mu je sa rukom sve u redu, da je
ovo ono što i treba da se desi.
U sledećem momentu, zrak plave svetlosti je eksplodirao iz njegove
pesnice i probio se kroz šumu ka severu, sekući kroz sve što mu je ležalo
na putu – kroz drveće, planinu i zemlju, kao što je i zamišljao da će biti –
razdvajajući sve prepreke i pružajući se u daljinu koju nije bio u stanju ni
da počne da meri. Iz brzine koju je održavao i razdaljine koju je pokrivao,
delovalo je daleko, ogroman hvat kroz noć do jednog vrha koji se,
pokriven snegom, veličanstveno uzdizao naspram oblačnog neba. Svetlost
je pronašla vrh, tu se zadržala na trenutak, a onda se pomerila ka padinama
planine i ušla u pećine koje su bile ispunjene stalaktitima sa kojih je
kapala vlaga i koji su bledo svetleli od fosforescencije koja je sijala u
bleštavim trakama duž njenih zidova. Svetlost je jedan dug momenat
održavala viziju, blesnula jednom, kao da naglašava važnost svog otkrića,

- 149 -

Balkandownloada onda nestala.
Kirisin se držao u mestu dok je ovo trajalo, ali sada se odmakao za

korak, gotovo se srušivši, šokiran time čemu je prisustvovao. Simralin ga
je uhvatila za ruku, vraćajući mu ravnotežu dok je to radila.

“I nije bilo tako teško, zar ne?” prodahtao je, gutajući.
“Da li si video planinu, Mali Ki?” prošaptala je njegova sestra.
Klimnuo je. “Video sam. Planinu sa nekim pećinama. Daleko odavde,
čini mi se.”
Nacerila se, deleći zadovoljstvo sa njim. “Ne tako daleko. Znam tu
planinu. Znam gde je i kako da stignemo tamo.”
“Onda možda nije loša ideja da krenemo”, predložila je Ejndžel,
pokazujući glavom ka mraku Sintre i onome što ih je gonilo.
Ne sačekavši odgovor, stavila je ranac na rame i krenula, krećući se
na sever.
Kirisin je strpao Vilinkamenove nazad u vrećicu i gurnuo je nazad u
džep. “Poznata ti je ta planina?” upitao je Simralin, uhvativši korak sa njim
dok su kretali prateći Ejndžel.
Njegova sestra ga je pogledala. “I ti je znaš, iako nikada nisi bio
tamo. To je planina na kojoj su otac i majka želeli da uspostave novu
zajednicu vilenjaka Sintre pre nego što je Arisen Belorus odbio tu ideju.”
Široko se nasmešila i stegnula mu rame pokazujući svoju naklonost. “To je
vrh Siring, planina koju su naši roditelji nazvali Raj.”

***

Visoko na obroncima iznad njih, skriveni u tami retke linije šume,
demon je stavio ruku na Delorin da je spreči da dalje napreduje.
Odgovorila je trenutno, drhtaj je prošao kroz njeno telo. Nekada bi
odgovorila mnogo drugačije na dodir nečega ili nekoga. Ali ovaj je znao da
je dotakne na način koji je pružao takvo zadovoljstvo, čak i najmanjim
dodirom prstima sa kandžama, koji ju je odmah terao da poželi još. Već ju
je naučio više o zadovoljstvu nego što je zamišljala da je moguće naučiti.

“Ne tako brzo, lepotice”, njen demon je prošaptao tim grubim,
umirujućim glasom. “Pusti ih da malo odmaknu pre nego što krenemo za
njima. Pusti ih.”

Nije želela da ih pusti. Nije želela da protraći više nijedan trenutak
dok ih goni. Želela je da ih stigne i pokida ih na komade, posebno
vilenjakinju koja joj je oduzela oko. Nož ju je zaslepio; nikada neće

- 150 -