Terry Brooks - Vilenjaci Sintre

Balkandownloadšta treba da radi kada ih je upotrebio ranije u Sintri. Držao je Kamenove
opušteno i lako, njegova ruka se ispružila ka vrhu Siring i on je očistio
svoj um od svega osim od pokušaja da vizualizuje ledene pećine koje mu
je magija prikazala prethodnog puta. Stojeći u senci planine i pod nebom
iznad nje, prepustio se i utonuo u tišinu i samoću.

Zatvorio je oči i povukao se u sebe.
Zamislio je sliku ledenih pećina.
Osećao je njihovu hladnu čvrstu površinu i osećao miris metalnih
vena koje su šarale kroz njihovo kamenje.
Gledao je sunčevu svetlost koja je u svim duginim bojama kuljala
kroz pukotine i šupljine, odbijala se i krivila, prošarana blistavim bojama
koje su delovale kao da nisu sa ovog sveta.
Čuo je njihov šapat, kako ga dozivaju.
Ovo poslednje ga je toliko iznenadilo da je gotovo sprečilo njegove
napore da upotrebi Vilinkamenove. Bilo je nečeg zlokobnog u vezi sa tim
šapatom, osećaj da je glas koji ga doziva stvaran, a ne zamišljen – da ga
neko ili nešto zaista priziva.
Onda su Vilinkamenovi počeli da svetle, njihova plava svetlost je
oživela u njegovoj sklopljenoj ruci, tanki zraci su se probijali kroz
pukotine među njegovim prstima, toplina magije se širila njegovim telom i
ispunjavala ga iznenadnim naletom adrenalina. Sačuvao je prisebnost
koliko je mogao, svoje misli usredsređene, ne dozvoljavajući da ga
iznenadno oduševljenje koje je osetio preplavi. Ali bilo je teško. Želeo je
da vrisne od uzbuđenja, da naglasi ono što je osećao. Magija je bila
opijajuća, želeo je da to traje zauvek.
Sekundu kasnije, sakupljena svetlost je jurnula sa njegove pesnice i
krenula ka vrhu Siringa, prelazeći preko livade i poljskog cveća, golog
kamenja iznad, zdepastih četinara za koje im je Simralin rekla da su
hiljadama godina stari, stigavši do većih visina. U jednoj tački iznad linije
snega, ali tik iznad ivice glečera i njegovih ledenih polja, uronila je u beli
pejzaž, zatvorivši se u azurnoj svetlosti koju su pećine tražile. Video ih je
ponovo, sada jasnije nego pre, zidova izvajanih vremenom i elementima,
tavanice prostrane i osenčene van domašaja svetlosti, otopljeni sneg se
penušao u reci zamrznutoj u sredini, vodopadi su bili zamrznuti u mestu
odakle su padali sa većih visina.
Bilo je tu još nešto – nešto što nije mogao u potpunosti da razazna.
Čučalo je skroz pozadi u najvećoj odaju, stvar koja je ležala i čekala, sva

- 301 -

Balkandownloadprekrivena ledom i blistava na srebrnastoj svetlosti. Bila je masivna i
strašna; više ju je naslutio nego što ju je osetio. Nije se kretala, već je
samo čekala. Pa ipak imao je osećaj da je živa.

“Šta je to bilo?” upitala je Ejndžel tiho kada je svetlost
Vilinkamenova zamrla i ponovo su stajali u sivoj jutarnjoj magli.

Kirisin je zavrteo glavom. “Nisam siguran. Delovalo je kao nekakva
statua. Statua urezana u ledu.” Pogledao je ka Simralin. “Da li si je ikada
ranije videla?”

Zavrtela je glavom. “Nisam bila u tim pećinama. Nisam ni znala da su
tamo.”

Pogledali su jedno drugo još jedan trenutak, a onda je Sim rekla:
“Nećemo naći objašnjenje ovde. Hajde da krenemo.”

***

Ubrzo zatim započeli su svoje putovanje, odvojivši malo vremena da
jedu a onda da sačekaju da Simralin pokupi penjačku opremu koja je bila
nabijena u drvenoj korpi koju su poneli iz kolibe. Izvadila je sve za šta su
smatrali da će im biti potrebno, položila sve to na zemlju i objasnila
razloge za svoj izbor.

“Konopci su tu u slučaju da je neophodno da se penjemo. Zavrtnji za
led i štipaljke služe da pričvrste konopce. Cepin služi za kopanje i lupanje
po ledu. Ovi metalni predmeti gadnog izgleda sa zubima su kramponi.
Pričvrstite ih za čizme da možete da hodate po ledu i smrznutom snegu.
Vezovi su na zakopčavanje, otpuštaju se ovde dole kod peta.” Pokazala je
na poslednji predmet. “Budite pažljivi sa ovima. To su rukavice sa
iglicama. Nešto novo. Pogledajte dlanove.” Ponovo je pokazala. “Njihova
površina liči na ježeva leđa. Protrljajte ih uz bodlje, naniže ovako”,
napravila je pokret naniže svojom rukom, “i na desetine tankih iglica će se
zabiti u bilo kakvu površinu da naiđu. Njihov stisak će vas čuvati od toga
da skliznete ili padnete. Vrlo su jake. Popustiće samo ako ih ponovo
protrljate naviše. Rukavice se pričvršćuju vezovima na zglobovima tako
da ne mogu slučajno da spadnu.”

“Gde ste sve ovo nabavili?” Ejndžel je upitala.
“Pozajmljivali sa raznih strana.” Simralin se iscerila. “Rekla sam ti da
znamo kada treba da upotrebiti nešto dobro, bez obzira na to ko ga je
izmislio.” Pokazala je ka svežnju glatkih štapova. “Lampe. Prelomite ih i
imaćete svetla sat vremena.” Pokazala je tri lampe. “Solarne baterijske

- 302 -

Balkandownloadlampe, imaju najmanje dvadeset i četiri časa rada u kontinuitetu. Takođe,
čizme i rukavice reflektuju svetlost u mraku, za svaki slučaj.” Pokazala je
ka njihovim rancima. “Hrana i voda za tri dana – možda malo više, ako
dođe do toga. Dušeci na naduvavanje i ćebad, sve napravljeno od elijona,
vilinske tkanine, veoma lagane i tople. To je naša oprema za spavanje.
Viziri za led da smanje odsjaj. Ogrtači za sve vremenske prilike. Oružje.
Noževi za sve nas. Moj luk i strele, kratki mač i adzl.” Za ovo poslednje,
pokazala je ka čudnom kratkom koplju sa oštricom na oba kraja i trakom
uvezanom rukohvatu u sredini. “Ejndželin štap. I, naravno, ako sve ostale
propadne, Kirisinov oštar um.”

Nakezila mu se. “Bridak kao sablja, kako mi kažu.”
Kirisin je klimnuo glavom. “Mnogo smešno. Šta misliš da li se
Vilinkamenovi mogu upotrebiti kao oružje?”
Razmišljali su o tome za trenutak. “Teško je reći”, Simralin je
odgovorila na kraju.
“Bilo bi dobro da nam nije potrebno nikakvo oružje”, rekla je Ejndžel.
“Ali u svakom slučaju Kirisin nije taj koji treba da se bori.” Simralin se
složila, klimajući glavom. “Drži se dalje od bitke ako dođe do toga, Mali
Ki.”
Odvojili su vremena da sve još jednom prouče, par dodatnih pitanja
je bilo postavljeno, na njih je bilo odgovoreno i bili su spremni. Ponovo su
spakovali svoju opremu, stavili ih na ramena i krenuli.
Peli su se celog jutra, prelazeći livade, prolazeći kroz šume sve dok
nisu stigli gornje ivice linije šume ubrzo nakon podneva. Zaustavili su se
da jedu, zadihani i gladni. Kirisina su bolele butine i leđni mišići.
Pretpostavio je iz Ejndželinog izraza lica da i ona pati. Samo je Simralin
delovala kao da je kod kuće, smešeći se kao da ovaj uspon nije ništa više
od jutarnje šetnje. Pričala je i smejala se dok su jeli, opisujući im avanture
i iskustvo iz ranijih vremena i mesta koja su se ticala planina, a posebno
vrha Siring.
Jednom, pričala im je, došla je ovde sa malom ekspedicijom u kojoj
je bio i Tragen. Krupni vilenjak, koji je još uvek učio o planinama, peo se
suviše brzo po stazama, previše se napregnuo, izgubio telesnu toplotu,
dehidrirao i onesvestio se. Rekla je da mu ostali tragači nikada nisu
dozvolili da zaboravi na taj događaj; svaki put kada je dolazilo do
penjanja, predlagali su da bi možda trebalo da to izostavi.
Široko se osmehnula, zabacivši svoju plavu kosu unatrag. “Tragen ne

- 303 -

Balkandownloadmisli da je to smešno, ali on nema smisla za humor. Da ne nadoknađuje to
na drugi način, pretpostavljam da bih morala ponovo da razmislim o našem
odnosu.”

Kirisin je svojoj sestri uputio oštar pogled. “Tragen je u redu”, rekao
je, ponavljajući njene reči. “Za sada.”

Nastavili su ubrzo potom uspon, ostavljajući za sobom i poslednja
stabla i nastavljajući dalje po golom kamenu i šljunku. Staza je potpuno
nestala, a uspon postao strmiji. Kirisin je sve teže disao, ali je znao da je
vazduh redak i da će mu se pluća posle nekog vremena navići na to. Tako
mu je bar rekla Sim. U svakom slučaju, junački je nastavio dalje,
napredujući za njom dok su vijugali kroz kamenje planine, napredujući ka
snežnom pokrivaču.

Kada su stigli do ivice, Simralin ih je vodila dalje, sve dok nisu stigli
do glečera, sada visoko na planini, vetar je duvao jače, suv i ledeno
hladan. U zaklonu od masivnih stena, naredila im je da stave krampone,
navuku rukavice, stave vizire preko očiju i odvežu pijuke za led. Sada su
se kretali još sporije, izašli su iza stena i stali na led. Svuda oko njih,
glečer je mutno svetlucao na bledoj sunčevoj svetlosti. Ranije sivilo se
rasulo na ovim visinama, oblaci su sada bili ispod njih, komešajuća tamna
masa koja je pokrivala kamenje. Ali dan je prolazio, svetlost postajala sve
slabija dok se sunce povlačilo pred nadolazećom tamom. Zapadni horizont,
prelamajući promenu u intenzitetu svetlosti, već je počeo da biva obojen.

“Nema još mnogo!” Simralin im je doviknula kao ohrabrenje. Stala je
desetak metara napred i gledala ka njima.

Kirisin je usporio, tako da se Ejndžel našla kraj njega. Nadao se da je
ona u pravu. Postajalo mu je hladno, iako je bio obučen u opremu za sve
vremenske prilike i počeo je da oseća umor protiv koga se jedva borio.
Prebacio je svoj ranac u novi položaj i ponovo krenuo napred, a onda
shvatio da ga Ejndžel ne prati. Osvrnuo se. Vitez Reči je stajala tamo gde
ju je i ostavio i zurila je niz planinu. Ponovo se zaustavio. “Ejndžel?”

Pogledala ga je, njene oči bile su mutne i daleke, usredsređene na
nešto što on nije mogao da vidi. Kao da se nalazila na potpuno drugom
mestu. “Nastavi, Kirisine”, rekla je. “Pridružiću vam se za trenutak.
Moram da proverim nešto. Ne brinite se. Umem da se snađem.” “Sačekaću
te”, brzo je ponudio. “Oboje ćemo.”

Odmah je podigla ruku kada je krenuo ka njoj. “Ne, Kirisine. Moram
ovo da uradim sama. Uradi kako ti kažem. Ti i tvoja sestra idite bez mene.

- 304 -

BalkandownloadUradite ono zbog čega ste došli.”
Krenuo je da se usprotivi, ali video je u njenim očima nešto što ga je

zaustavilo. U njoj se ogledala snažna rešenost koja mu je rekla da je ona
odlučila. Šta god da je nameravala, nije želela da se bilo ko meša.
Oklevao je, još uvek nesiguran, strah mu se produbio. “Nemoj suviše
dugo. Počinje da pada mrak.”

Klimnula je glavom i krenula niz planinu ka gomili stena kraj koje su
prošli ranije. Adios, mi amigo, doviknula mu je. Lo sienio.

Nije imao pojma šta mu govori. Po načinu na koji mu je to rekla –
više sebi nego njemu – nije čak bio ni siguran da li je svesna toga koji
jezik koristi. Delovalo je kao da ga briše iz uma dok je izgovarala te reči.
Posmatrao ju je kako odlazi i pitao se da li treba da krene za njom. Nije
mu se dopadala ideja da se ovako dele, da se ne drže zajedno kada su tako
blizu toga da pronađu ono po šta su došli.

Ali većim delom mu se nije dopadalo ono što je čuo u njenom glasu.
Zvučalo je kao da odlazi.
Imao je osećaj kao da se oprašta od njih.

- 305 -

Balkandownload TRIDESET

Ejndžel Perez je bila smirena. Osećalaje duboku, prožimajuću
smirenost u sebi, nešto što nije osetila godinama. Nije umela to da objasni.
Nije bilo razloga za to. Ako išta, trebalo bi da je prestravljena, užasnuta
pred onim što je čekalo među stenama ispod. Njeni nervi su morali biti
oštri i izloženi.

Nakon svega, verovatno će umreti.
Krenula je ka gomili velikih stena, masa tamnog kamenja izgledala je
kao čeljusti zemlje u snežnoj belini koje čekaju da je prožderu. Rune
izrezbarene na glatkoj površini njenog crnog štapa su jarko blistale. Znala
je šta se krije među stenama. Demoni. Ženka sa šiljatom kosom koja se
transformisala u četvoronožni užas i pratila je na sever od njenog doma i
njen saputnik koga je našla u Sintri. Taj par je nekako otkrio njihovo
odredište i sustigao ih. To nije trebalo da je iznenađuje, i zaista i nije.
Celim putem je podozrevala da se demoni nalaze jedan korak ispred njih,
još od kada su Ejli i Eriša bile ubijene u Ašenelu. Znala je to zasigurno
kada su stigli do skrovišta za balone i otkrili da jedan nedostaje. Znala je
odmah ko ga je uzeo. Nije bilo načina da odredi da li je to istina, ali je ona
ipak nekako znala.
Još od tada ih je čekala da se pojave, znajući da će se to desiti isto
kao što je znala da će se bitka između njih završiti ovde. Stojeći na padini
dok ih je Simralin uveravala da su skoro stigli do cilja, osetila je prisustvo
demona i znala je da je vreme. Očekivala je to još od kada je pobegla od
poslednjeg napada, duboko u uništenim šumama Kalifomije, gde ju je
samo Ejlino upozorenje spasilo. Ništa nije govorila svojim saputnicima, ali
je čekala to. Sada je došlo do toga. Stigao je sukob za koji je oduvek
verovala da je neizbežan.
Pa ipak, bila je smirena.
Nije želela da Kirisin i Simralin znaju šta se dešava. Ako to budu
otkrili, želeće da stanu uz nju. Nisu joj mogli pomoći. Brinula bi za njih,
tražila način da ih zaštiti i tako bi smanjila svoje šanse za opstanak. Te
šanse su ionako bile dovoljno slabe. Ako se bude suočila sa samo jednim
od dvoje, možda će moći da ga ubije ili onesposobi. Ako je oboje čekaju,
najbolje čemu je mogla da se nada bila je brza smrt. Nije gajila iluzije.
Najverovatnije se neće izvući iz ovoga.
Pomislila je kako je čudno što se ne plaši. Bila je preplašena nakon

- 306 -

Balkandownloadsvog poslednjeg susreta sa ženskim demonom, tako uplašena da je jedva
mogla jasno da razmišlja dok su ona i Ejli pobegle od njenog napada na
merkjuriju 5 na granici sa Oregonom. Tada je znala – znala je – da će
umreti sledeći put kada bude primorana da se sukobi sa ovim demonom.
Dva puta joj je pobegla, ali jedva. Treći put će joj doći glave. Bila je
čvrsta i vešta, ali ovo stvorenje je bilo preveliki zalogaj za nju. Imala je
neverovatnu sreću ranije. Nije mogla da očekuje da će ponovo imati toliko
sreće.

Gotovo da se nasmešila zbog toga. Možda je neizbežnost onoga što je
sledilo iscedila sav strah iz nje. Možda je, sa saznanjem da mora da stane i
da se bori, postala rezignirana prema onome što je to značilo. Nije se
plašila umiranja, pa čak ni onoga što je umiranje značilo. Nije se plašila da
se suoči sa ovim čudovištem, ikao će možda patiti na načine za koje je
mislila da su nemogući. Ako je ovo smrt koja ju je vrebala još od rođenja
– kao što je neki oblik smrti vrebao svakoga ako je ovo bilo mesto gde će
se sve završiti za nju, mogla je to da prihvati. Nije mogla da objasni ovu
voljnost da prihvati svoju sudbinu, ali je u njoj našla utehu. Pronašla je
uzvišenost.

Stigla je do gomile kamenja i zaustavila se. Bar jedno od njih je
čekalo unutra, tik van vidokruga. Onaj vukoliki, onaj koji je služio starca.
Nije se ni trudio da prikrije svoj dolazak. Otkrio se otvoreno, znajući da će
ona reagovati ovako. Ili se, možda, nadao da će probati da beži tako da
može da je goni i napadne je s leđa, kao grabljivica koja hvata zeca. Šta
god da je bilo u pitanju, želeo je da ona zna pre nego što umre da ju je
pronašao i da ne može da pobegne. Uživao je u tome da je primora da
očekuje svoju smrt, da zna da nema šansi za bekstvo.

Iznenada je poželela da je Džoni tu, da stane kraj nje. Bilo bi joj
toliko lakše tako, da zna da je on ovde. Ali onda, pomislila je, možda i
jeste, duhom ako ne i telom. Možda je i dalje bio tu, njen anđeo čuvar.

Prisetila se vremena ne dugo nakon što ju je pronašao – možda je
imala devet ili deset godina – kada joj je rekao da izlazi na duže nego
obično i da će morati sama da ga čeka dok se ne vrati. Odmah je bila
prestravljena, sigurna da se neće vratiti, da će je ostaviti. Bacila mu se u
naručje, divlje jecajući, moleći ga da ne ide, da je ne ostavlja. Pažljivo,
nežno ju je utešio, mazeći njenu dugu crnu kosu, govoreći joj da je sve u
redu, da će se vratiti, da je bez obzira na to šta se desi nikada neće
ostaviti.

- 307 -

Balkandownload Kada se dovoljno stišala da ponovo bude razumljiva, rekao joj je: “Yo
no abandono a mi niña. Nikada neću ostaviti svoju devojčicu, malena.
Gde god da si, ja ću uvek biti blizu. Možda me nećeš videti, ali ja ću biti
tu. Osetićeš me svojim srcem.”

Pretpostavljala je da je to istina: da je on nikada nije zaista napustio i
da se uvek nalazio u njenom srcu. Mogla je da oseti njegovo prisustvo
kada je bila usamljena ili uplašena ako dovoljno dugo traži. Mogla je da
ohrabri sebe sećanjem na to da je uvek držao reč. Čak i kada je otišao iz
njenog života i sveta živih, neki suštinski deo njega je još bio tu.

Biće tako i ovog puta. Biće tu za nju.
Prišla je ivici stena i zastala, njuškajući vazduh u potrazi za
demonovim mirisom. Pronašla ga je gotovo odmah, bio je oduran i otrovan,
smrad nečega što je odbacilo u stranu bilo kakvu sličnost sa
čovečanstvom. Vazduh je bio ispunjen njime, slatki, čisti miris planine bio
je zagušen pod njegovim teškim slojevima. Čučao je među kamenjem, još
uvek skriven, čekajući je. Mogla je da oseti njegov bes i mržnju i potrebu
da ih zasiti njenom krvlju.
Kako da reši ovo?
Zurila je u crne senke stena, pretražujući krivudave prolaze koji su
vijugali između. Nije verovala da je pametno ući unutra. Bolje je čekati ga
ovde, naterati ga da dođe po nju.
Onda je videla prvog od mnogih proždrljivca kada je skliznuo kao
ulje sa stena, njihove senovite mrlje tečne tame. Delovalo je da im se ne
žuri, njihovo prisustvo je bilo skoro slučajno. Ali tamo gde je u početku
bila samo šačica njih, uskoro ih je bilo na desetine, a onda još nekoliko
desetina više.
Osvrnula se naviše ka padinama planine ka mestu na kome je ostavila
Kirisina i njegovu sestru. Više ih nije bilo na vidiku. Uz malo sreće, više je
nisu mogli ni čuti.
Došlo je vreme da se završi sa ovim.
“Demone!” povikala je ka stenama.
A potom je sačekala.

***

Kirisin je sustigao svoju sestru, koja se osvrnula kada je stigao do nje
i rekla: “Gde je Ejndžel?”

Zavrteo je glavom. “Rekla je da ima nešto što mora da uradi.”

- 308 -

Balkandownload“Da li ti je rekla šta je to?”
“Samo mi je rekla da nastavimo bez nje. Rekao sam joj da možemo
da je sačekamo dok ne završi sa time što radi. Ali nije to dozvolila. Bila je
prilično uporna.” Zavrteo je glavom. “Ne znam, Sim. To mi ne deluje
dobro.”
“Ne, ne deluje.” Njegova sestra je pogledala nazad niz padinu planine
do mesta gde je jedva razaznavala viteza Reči, koja je stajala kraj gomile
ogromnih stena kraj kojih su prošli ranije.
“Šta misliš, šta to ona radi?”
Oklevala je za trenutak a onda rekla: “Mislim da nas štiti. Mislim da
želi to da uradi na taj način. Bolje da uradimo ono što kaže. Dođi. Pećine
su tu pred nama.”
Prešli su uspon koji je postepeno bio sve strmiji, oslanjajući se na
krampone i pijuke da nađu oslonac. Bio je spor i naporan put, ali su stalno
išli napred, probijajući se kroz ledeno polje. Kirisin je posmatrao način na
koji je njegova sestra koristila pijuk, kako ga je zabijala u led a onda se
privlačila napred i uradio je isto. Jednom ili dvaput osvrnuo se i pogledom
potražio Ejndžel i svaki put ju je našao tamo gde ju je video i poslednji
put, kako smireno čeka na kraju stena. Jednom mu se učinilo da je nešto
povikala, ali vetar koji je duvao naniže sa visina prekrio je njene reči.
Ponovo, gotovo da se vratio nazad, imao je jaku potrebu da to uradi.
Ali, bez obzira na to, nastavio je dalje, stavljajući nogu pred nogu,
zabijajući pijuk u led i vukući se napred.
Onda je prešao uzvisinu koja je vodila na ravan kameni deo i više
nije mogao da je vidi.
“Kirisine!” pozvala ga je sestra, vičući da može da je čuje od vetra.
Pokazala je napred.
Ulaz u pećine bio je crna rupa napola zatrpana gomilom kamenja
prekrivenih snegom, ledenice su visile sa malog otvora poput smrznute
zavese. Sa mesta na kome su stajali, delovao je malo i gotovo beznačajno
u odnosu na ogromnu planinu, kao da ne predstavlja ništa više od jazbine
neke životinje. Dok su prilazili bliže, postajao je sve veći, dobijao je
jasniji oblik. Kada su stigli do njega, stali su da pažljivije pogledaju. Bilo
je teško odrediti bilo šta spolja. Ulaz se pružao naniže u planinu, uzak i
dovoljno nizak da su videli da će morati da se sagnu da prođu kroz njega.
Dalje u zadnjem delu delovalo je da se širi, ali zbog senki nisu mogli biti
sigurni. Iza toga, bilo je suviše mračno da bilo šta vide.

- 309 -

Balkandownload Simralin ga je pogledala. “Spreman, Mali Ki?”
Klimnuo je glavom, nimalo siguran da jeste, ali odlučan da završi sa
ovim bez obzira na sve.
Njegova sestra je izvukla solarnu baterijsku lampu iz svog ranca i
uključila je. Uputivši poslednji pogled Kirisinu, krenula je napred,
pognuvši se da uđe kroz prolaz, osvetljavajući širokim opsegom svetlosti
pomračinu pred njima. Kirisin ju je pratio bez reči, sa svojom lampom u
ruci. Za nekoliko trenutaka bili su unutra, senke i kamen su ih progutali,
snežne padine planine ostale su za njima.
Na Kirisinovo iznenađenje, put pred njima bio je dovoljno svetao da
im baklje nisu bile neophodne. Svetlost je prodirala kroz pukotine u
kamenu tunela, prelamali su je ledeni prozori koji su bili trajno smrznuti
pod gornjim slojevima snega. Led je prekrivao zidove i tavanicu pećine,
izvajani na isti način kao što su bili u viziji koju su mu Vilinkamenovi
pokazali sada već dva puta, simetrično formirani talasi pružali su se duž
zidova i tavanice onoliko daleko koliko se moglo videti. Svetlost se
odbijala o talase u čudnim šarama koje su ležale svuda po površini pećine.
Tu i tamo, sijale su dugine boje, stvorene neočekivanim i slučajnim
prelamanjima, malim čudima u tami.
Pedesetak metara dalje, zamrznuti stub od izbrazdanog leda dizao se
sa poda pećine ka otvoru na tavanici. Vodopad je padao niz rupu u
tavanici pećine u drugim, toplijim periodima, sledivši se u mestu sa
nailaskom hladnoće, stvarajući ovaj čudan stub. Sunčeva svetlost koju je
led usmeravao naniže stvarala je utisak da je stub osvetljen iznutra. Kirisin
se približio i pogledao u led. Unutar njegovih maglovitih dubina, sićušna
stvorenja visila su zaustavljena u vremenu.
Pećine su nakon toga bile sve mračnije, izvori svetlosti su jedan po
jedan nestajali, mrak je prekrivao sve. Solarne lampe su postale
neophodne i put napred se mogao videti samo u delovima kako su zraci
prelazili sa jednog mesta na drago. Hladnoća je postajala sve veća i sve
više ih je prožimala, što se uklapalo u tišinu. Da nije bilo krckanja njihovih
krampona po ledom pokrivenom podu pećine i huktanja od njihovog
teškog disanja, ništa se ne bi čulo.
Pred njima, zidovi pećine su počeli da se šire a tavanica da se podiže.
Stalaktiti su kapali i postajali ledom okovana koplja, neka debela kao
ljudska noga, neka su bila duža nego što je Simralin bila visoka. Senke su
se komešale na svetlosti solarnih lampi, a sloj leda koji je prekrivao sve

- 310 -

Balkandownloadsvetlucao je u bojama koje su igrale kao plamenovi. Iz dubine, još uvek
van domašaja svetlosti lampe, voda je jurila i padala preko kamenja.

Simralin se zaustavila. “Mislim da bi trebalo da upotrebiš Kamenove,
Mali Ki.” Osvetlila je zrakom svoje lampe desno pa levo. “Vidiš? Tuneli
se granaju u nekoliko pravaca odavde. Moramo da znamo kojim putem da
krenemo.”

Kirisin je klimnuo glavom, ali je gledao unaokolo sumnjičavo. Nije
mu se dopadala ideja da proba da prizove magiju Vilinkamenova u ovako
uskom prostom. Ko zna šta može učiniti ispod zemlje? Ali je poslušno
izvukao Kamenove, stavio ih na dlan, podigao pesnicum sklopio oči i
zamislio u glavi sliku Lodena. Odgovor je bio tako trenutan da je poskočio
od iznenađenja. Vilinkamenovi su jarko zasvetleli i plava svetlost je
jurnula iz njegove ruke dole niz hodnik pravo napred da osvetli nešto što je
stajalo na sredini masivne odaje, nešto što je više ličilo na noćnu moru
nego na viziju.

Svetlost Vilinkamenova se prigušila i nestala. Kirisin je stajao u tišini
šokiran, zajedno sa svojom sestrom, i zurio naniže u crnu rupu tunela
pećine.

“Da li si videla?” prošaptao je, uzdrman.
“Videla sam nešto”, odgovorila je. “Ali mislim da nije bilo stvarno.”
“Meni je delovalo stvarno.”
“Ne, bila je to samo statua. Od leda i kamena.”
“Bio je to zmaj, Sim.”
Zavrtela je glavom. “Zmajevi ne postoje. Znaš to.”
Pa, znao je, ali nije se zbog toga osećao mnogo bolje povodom onoga
što je video. Gurnuo je Vilinkamenove nazad u džep svog ogrtača,
odjednom poželevši da nosi nešto što bi mu pružilo veću zaštitu.
“Hajde da pogledamo”, rekla je i još jednom krenula napred.
Sišli su dole niz hodnik, krećući se iz jedne odaje u drugu,
krivudajući sve dublje i dublje u planinu. Zraci njihovih lampi prosecali su
tamu, pružajući im neku sigurnost da neće biti iznenađeni. Vreme je polako
prolazilo, a tuneli i pećine su se nastavljali i nije bilo ni traga od one odaje
i njenog zmaja. Kirisin je počeo da se pita da li je zaista video zmaja.
Počeo je da se pita da li je nadmorska visina počela da utiče na njega i da
li je počeo da viđa stvari koje ne postoje.
A onda su iznenada izašli iz širokog tunela u ogromnu dvoranu i našli
se pred njim.

- 311 -

Balkandownload Zaustavili su se istog trenutka kada su ga ugledali, sićušne figure u
njegovom prisustvu. Zmaj je bio ogroman, bio je visok bar devet metara,
povijen na sve četiri noge u samom centru dvorane, njegovo telo bilo je
prekriveno krljuštima i rogovima, kožnata krila savijena unazad uz telo,
kandže su se nastavljale na krajevima krivih prstiju, šiljati rep bio je
sklupčan oko zadnjih nogu kao džinovski bič.

Ali njegova usta – ili preciznije, njegove čeljusti – odmah su privukla
njihovu pažnju. Velika glava bila je spuštena tako da su donja vilica i
dugačak račvasti jezik ležali položeni na podu pećine. Gornja vilica je bila
razjapljena do tačke pucanja, tako da je čovek visine dva i po metra
mogao uspravno da uđe do njegovog grla. Zubi su oivičavali čeljusti u
dvostrukim redovima, gore i dole, od spreda ka pozadi, kao rešetke preko
kapije koja vodi u mračnu tvrđavu.

Kirisin je zurio u čudovište, ukočen. Simralin je bila u pravu: sloj
leda pokrivao je ono što je izgledalo kao isklesani kamen, sve je bilo
smrznuto. Nije bio živ, bila je to samo skulptura.

Ali šta je radila ovde?
Iznenada je pogledao u njegove oči, maglovite kugle na strašnom licu.
Drhtaj je prošao kroz njegov vrat i on je uzmakao protiv svoje volje.
– Kirisine Beloruse –
Glas mu je prošaptao, prigušen i bestelesan, glas koji čuo ranije tog
jutra kada je upotrebio Vilinkamenove da pronađe ulaz u pećinu. Dozivao
ga je. Pozivao k sebi.
Povukao je brz udah. “Sim”, prošaptao je. “Da li si čula...?”
“Upotrebi Vilinkamenove”, prekinula je, ne slušajući ga. “Ovo mora
da je mesto na kome se nalazi.”
Kirisin je to već znao. Već je znao mnogo više nego što je želeo. Nije
umeo to da objasni, ne na racionalan način. Jednostavno je znao na način
na koji se ponekad stvari prosto znaju. Po tome kakav je osećaj kada su u
blizini. Po tome kako logika ustupa mesto instinktima. Poželeo je da nije
tako, ali bilo je. Jednostavno je znao.
Nije morao da upotrebi Vilinkamenove da otkrije gde se Loden
nalazi. Nalazio se u zmaju.
Ovo je bilo još jedno delo koje je smislila Pancea Rolt Gotrin. Magija
one vrste koja više ne postoji bila je iskorišćena da stvori ovog zmaja i da
se unutra smesti Loden. Zmaj je bio zaštitnik Vilinkamena. Bio je njegov
čuvar i stražar. Ako je neko želeo da dođe do Lodena, morao je da zađe u

- 312 -

Balkandownloadzmajevo ždrelo. Morao je da ima vere ili kakav god razuman razlog koji
može da smisli za sebe da ga ovaj pusti da prođe.

Ali kako će znati koga treba da pusti? Morao je da postoji način,
okidač na osnovu koga je utvrđivao ko to treba da bude.

“Loden se nalazi u zmaju”, rekao je svojoj sestri. “Moram unutra po
njega.”

Odmah je zavrtela glavom. “A ne. To je zaista suviše opasno.
Moramo prvo da budemo sigurni.”

Iskoračila je napred da stane pravo ispred zmajevih usta, usmerila
zrak sa svoje solarne lampe kroz redove zuba u grlo. Zrak je osvetlio
prednji deo grla i zaustavio se kao da je naleteo na zid.

“Nema ničega tamo pozadi”, izjavila je, naginjući se napred da proviri
unutra.

Kirisin je znao da nije tako. Ali Sim je morala da bude ubeđena.
Zavukao je ruku u džep i izvukao Vilinkamenove. Onda je prišao napred i
stao kraj nje. Dopustio joj je da vidi šta drži, onda sklopio ruku oko
Kamenova, stisnuo oči i ušao još jednom u sebe, u potrazi za slikom
Lodena. Brzo je stvorio viziju i još brže je došlo do odgovora. Magija je
počela da svetli u njegovoj pesnici, a njena plava svetlost je eksplodirala
ka zmajevom grlu, prošla mesto na kome se svetlost Simralinine baklje
zaustavljala i otišla dalje, prešavši rastojanje suviše daleko da se odredi,
konačno došavši do pijedestala koji je na sebi držao beli dragulj koji je
sijao blistavo kao malo sunce.

Svetlost Kirisinovih Vilinkamenova je zamrla i on je upitno pogledao
ka svojoj sestri.

“Dobro”, rekla je. “Ali ja idem sa tobom.”
Zavrteo je glavom. “Mislim da nećeš moći. Mislim da to nije
dozvoljeno. Ovaj zmaj je neka vrsta psa čuvara. Pancea Rolt Gotrin i njena
porodica su ga verovatno stvorili magijom. Stavili su Loden Vilinkamen
unutra da ga zaštite. Drži podalje svakoga kome nije dozvoljeno da uđe.
Malopre sam se pitao kako će zmaj znati koga da pusti. Mislim da su plavi
Vilinkamenovi ključ. Mislim da je to razlog zašto mi ih je Panceina sena
dala. Ko god drži Kamenove može da uđe unutra. Svi ostali bivaju...”
Odlutao je, slegavši ramenima. “Pojedeni ili nešto tako.”
“Ti to misliš, ali ne možeš to da znaš”, istakla je.
Zavrteo je glavom. “Ja tako mislim, ali tako i osećam.” Potapšao se
po grudima. “Ovde.”

- 313 -

Balkandownload Sestra mu je uputila dug, čvrst pogled. “Ne dopada mi se to. Šta ako
nisi u pravu?”

“Onda možeš da dođeš da me izvučeš. Starije sestre za to služe. U
međuvremenu, možeš ovde da sačekaš Ejndžel. Trebalo bi da naiđe sada
svakog trenutka. Mora da zna kako napredujemo.”

Mogao je da vidi kako se Simralin bori da nađe još nešto da kaže, još
uvek nezadovoljna onim što on predlaže. Ali oboje su znali da nemaju
izbora ako žele da imaju šansu da se domognu Lodena. A na kraju krajeva,
to je ono zbog čega su otišli ovako daleko. Kad sve sve uzme u obzir, to je
bilo ono što su morali da učine.

Duboko je uzdahnula i klimnula glavom. “Budi pažljiv. Ako je
posredi magija, nećeš imati mnogo zaštite.”

“Otprilike onoliko koliko sam imao u grobnicama u Ašenelu”,
odgovorio je smešeći se. “Imaj vere, Sim.”

Uzvratila mu je osmeh. “Ti je čuvaj za mene, Mali Ki.” Okrenuo se
nazad ka zmaju. Njegove čeljusti su zinule pred njim, pozivnica da uđe u
najcrnje ždrelo. Nakratko je pogledao redove njegovih zuba a onda
njegove čudne, staklaste oči, ponovo se pitajući da li je video kako se
pomeraju.

Onda je krenuo napred, držeći plave Vilinkamenove pred sobom kao
talisman.

- 314 -

Balkandownload TRIDESET JEDAN

Ono što je usledilo u potpunosti je iznenadilo Kirisina Belorusa. Čim
je zakoračio na zmajev jezik, prošao prvi red zuba i zašao u sama usta, sve
iza njega je nestalo. Simralin, odaja pećine sa svojim stalaktitima i
slojevima leda, pa čak i najmanji nagoveštaj svetlosti, nestali su kao da ih
nikada nije ni bilo.

Dečak je stao u mestu, jedva prešavši prag ogromnih usta i pogledao
unazad u neverici. Zamahnuo je solarnom lampom u širokom luku, želeći
da probije tamu, ali isto tako je mogao da je uperi i u običan zid. Moćni
zrak nije uspevao da osvetli ništa van unutrašnjosti usta. Usmerio ga je
napred, u grlo zmaja i ponovo doživeo iznenađenje. Za razliku od prvog
puta, kada je Simralin neuspešno pokušala svojom, njegova solarna lampa
osvetljavala je mračan hodnik koji je vodio duboko u unutrašnjost zmaja.
Hodnik je bio neravan i izdubljen kao grlo životinje, ali se nije moglo reći
kuda vodi.

Verovatno u stomak zveri, pomislio je. Gde može da završi kao
večera.

Ali više je voleo da razmišlja o tome kao o mestu na kome će pronaći
Loden. Nakratko je razmatrao mogućnost da se vrati preko zmajevih zuba,
ali ideja da se u ovoj tački vrati delovala mu je pogrešno. Šta ako ne bude
mogao da se ponovo vrati unutra? Sada kada je bio ovde, treba da nastavi
dalje i vidi šta će se desiti.

Krenuo je napred, pažljivo hodajući, vodeći računa da ima čvrst
oslonac. Nije trebalo da se brine. Tunel, ili grlo, bio je čvrst kao kamen u
pećini izvan zmaja. Ali primetio je da nije tako hladno ovde, kao da je
zmaj bio živ i grejao ga svojom telesnom toplotom. Nije dugo razmišljao o
tome jer je bilo previše zabrinjavajuće, tako da je nastavio dalje u mrak.

Dugo je hodao – mnogo duže nego što je trebalo da bude moguće.
Hodnik je skretao i krivudao a ni to nije delovalo moguće. Povremeno je
mogao da čuje dubok zvuk, zvuk kakav pravi velika životinja. Trudio se
da ne misli o tome. Trudio se da ne misli ni na šta osim na ono što
pokušava da uradi, stavljajući nogu pred nogu, pažljivo motreći na bilo šta
što ga može čekati napred.

Takođe se tradio da ne misli na činjenicu da izgleda nije stizao
nikuda. Uprkos svem njegovom hodanju, sve oko njega je izgledalo
potpuno isto.

- 315 -

Balkandownload A onda, odjednom, ugasila mu se lampa i on je ostao da stoji u
potpunom mraku.

Za trenutak, samo je stajao tamo, ne verajući u potpunosti u ono što
se dogodilo. Povukao je prekidač napred-nazad nekoliko puta i lupio
dlanom kućište lampe. Ništa. Iskusio je trenutak čiste panike, ali se brzo
izborio sa njim. Okačio je solarnu lampu nazad za pojas i pošao da uzme
jednu od lampica kada mu je iznenada sinula ideja. Impulsivno, ispružio je
plave Vilinkamenove; upotrebivši ono što je naučio iz onoga kada ih je
ranije koristio, prizvao je njihovu magiju.

Plava svetlost je obasjala njegovu pesnicu i ispunila hodnik napred.
Na njegovo iznenađenje, nije potražila Loden kao što je mislio da hoće.
Umesto toga, jednostavno je dovoljno dobro osvetlila hodnik da može da
nastavi. Uradio je tako, prateći njen sjaj koji je lagano napredovao kroz
grlo ledenog zmaja.

Minuti su prolazili, bilo ih je suviše da ih prebroji, vreme je bilo
neopipljiva stvar koju nije mogao da izmeri.

A onda, bez upozorenja, tunel se završio i stajao je u odaji koja je
mogla biti pećina, zmajev stomak ili nešto u potpunosti sa drugog sveta.
Nije delovalo kao bilo šta što je ikada video ili zamislio. Onog trena kada
je stupio u nju, svetlost je eksplodirala svuda oko njega, dopiraći sa poda,
sa tavanice i zidova, obuhvatajući sve svojim belim sjajem. Delovalo je
kao da stoji u središtu svetlosti; nije mogao da vidi ništa drago.

Osim kamenog pijedestala koji se iznenada pojavio pred njim i Loden
Vilinkamena koji je ležao na njemu.

Nije bilo teško znati u šta gleda. Već ga je video u svojim vizijama
koje su mu prikazali plavi Vilinkamenovi. Ali i bez toga bi znao. Bio je
tako upadljiv da nije mogao biti ništa drago. Ležao je na na tronošcu
sačinjenom u potpunosti od belog plamena, svetlucajućih stranica. Vatra je
puzala oko Kamena u pucketavim trakama, njeni plamenovi su lizali ka
njemu, blistavi kao zraci sunčeve svetlosti, njihov izgled bio je gladak i
bez ikakvih mana, jasan dokaz magije koja ga je stvorila.

Kirisin je oklevajući hodao napred, našao se par metara od
pijedestala i zaustavio se. Došao je da odnese Loden sa sobom. Ali šta će
se desiti kada bude pokušao da to uradi? Veštice Gotrina su stavile Kamen
u zmaja da ga čuva. Da li će mu magija koja ga je čuvala dopustiti da se
umeša? Plavi Vilinkamenovi su mu omogućili da nađe Loden, ali nije
mogao biti siguran da će mu omogućiti i da ga uzme. Može biti da je

- 316 -

Balkandownloadpotrebno još nešto, neka druga demonstracija njegovog prava da ga uzme.
Nije imao pojma šta bi to moglo da bude.
Dugo je stajao tamo, pokušavajući da odluči šta da radi, svestan toga

da ima sve manje vremena. Gledao je kako se vatra zaštitnički uvrće oko
Kamena i smatrao je da nije bila dobra ideja da stavi ruku u tu vatru.
Smatrao je da nikome to nije bilo dozvoljeno. Morao je da pronađe način
da blokira plamen, da ga ukloni dovoljno dugo da može da ugrabi Kamen.
Odjednom se zapitao da li su plavi Vilinkamenovi bili ključ za ovo kao što
su bili ključ za dolazak ovamo. Uzdahnuo je da se smiri, ispružio je
Vilinkamenove ispred sebe, ka pijedestalu i zamislio kako plamenovi koji
čuvaju Loden nestaju.

Ništa se nije desilo. Ne samo da plamenovi nisu nestali, već ni magija
Vilinkamenova nije uspela da odgovori na njegov poziv.

Razočaran, ponovo je spustio ruku, razmišljajući ponovo o tome.
Možda je imao pogrešan pristup ovome. Plavi Vilinkamenovi su bili
tragački Kamenovi. Stvoreni su da nađu ono što je izgubljeno. Šta ako ih
upotrebi tako da pronađe način kako da učini da vatra nestane? Da li će
mu magija odgovoriti u tom slučaju?

Vredelo je pokušati. Vratio se korak unazad, ostavljajući malo
prostora između sebe i pijedestala. Svetlost sa površina odaje blistala je
svuda oko njega, kao svetlucavi jastuk. Probao je da ignoriše osećaj
izmeštenosti koji je to stvaralo, osećaj nepovezanosti. Umesto toga
fiksirao je pogled ka plamenovima koji su okruživali Loden i zamislio
kako nestaju, kako izgaraju u potpunosti i ostavljaju Vilinkamen na
pijedestalu bez zaštite.

Ovog puta magija je oživela kao blistava plava kugla svetlosti oko
njegove pesnice, rasterujući svetlost prostorije. Svetlost se pojačavala,
smirila se a onda jurnula napred ka sredini pijedestala sa strane ka kojoj je
bio okrenut. U svetlosti magije, uhvatio je nakratko oznake koje su bile tek
nešto malo jače od bledih mrlja. Kako je svetlost nestajala, on je požurio
napred ne želeći da izgubi iz vida ono što mu se prikazalo. Gurnuvši
Vilinkamenove u džep, kleknuo je i prstima ispitivao kamenu površinu
pijedestala, pokušavajući da ignoriše dosadan osećaj da u svakom
trenutku može da propadne kroz čudan sjaj sobe u šta god da je ležalo
ispod.

Odmah je otkrio ono što je tražio. Malo udubljenje, ne veće od vrha
prsta. Onda je otkrio još jedno, i još jedno, sve dok nije otkrio mesta za

- 317 -

Balkandownloadsvih pet prstiju jedne ruke. Pažljivo, popunio je sva udubljenja i pritisnuo.
Istog momenta su vatrene trake na vrhu pijedestala nestale. Kada se

uspravio, Loden je ležao dole, nezaštićen. Oprezno je ispružio ruku,
oklevajući, a onda pokupio Vilinkamen i podigao odatle. Nikakva vatra se
nije pojavila da ga spreči; nikakva magija se nije pojavila da kazni njegov
čin.

Osmeh mu je bio širok i hrabar dok je stegao prste oko Kamena. Nije
mogao biti siguran, ali je nekako shvatio da ga je magija identifikovala
preko dodira njegovih prstiju, bilo kao nosioca plavih Vilinkamena ili
nosioca blagoslova sene Pancee Rolt Gotrin. Kako god bilo, prepoznala ga
je i Loden Vilinkamen bio je njegov.

Iskoristio je malo vremena da popusti svoj stisak tek toliko da može
pobliže da prouči Kamen. Bio je to savršeno čist dragi kamen, glatke i
izvanredno izbrušene stranice odbijale su i prelamale svetlost odaje.
Unutar njegovih dubina, mali tragovi boja su se zavrteli i nestali kao ribice
u dubokoj vodi.

“Šta je to što ti možeš da uradiš?” prošaptao je Kamenu.
A onda se okrenuo, ponovo ga stisnuvši u ruci, i krenuo putem kojim
je i došao, prateći svoje korake sve do zida od svetlosti. Nije bio siguran
šta će se desiti ako proba da zakorači u njega, ali je znao da mu je jedini
izbor da proba da ode i vidi šta će se desiti.
Bar je najgore prošlo, pomislio je.
Kada je stigao do svetlosti, još malo je oklevao, a onda, nemavši
nikakvo drugo uočljivo rešenje, ispružio je ruku i dotakao ga.
Istog trena, zid je nestao zajedno sa odajom, pijedestalom i svime
ostalim što je video od kada je napustio zmajevo ždrelo i nestao u
njegovom grlu. Zažmirkao je pred iznenadnom tamom, sačekavši da mu se
oči priviknu. Kada se to desilo, otkrio je da ponovo stoji u razjapljenim
zmajevim čeljustima i viri kroz dvostruke redove njegovih zupčastih zuba
ka svetlosti Simralinine lampe.
U senkama van zmajevog ždrela, ugledao ju je kako mu prilazi u
tami.
“Tu si!” poznati glas koji jasno nije bio njen je izjavio. “Dođi ovamo,
dečače. Nemoj samo tako da stojiš razjapljenih usta.” Kirisinova usta su
zaista visila otvorena u neverici.

***

- 318 -

Balkandownload“Demone!” Ejndžel Perez je pozvala po drugi put kada nije usledio
odgovor na prvi. “Da li me se bojiš?”

Još uvek ništa. Sačekala je još malo. Nije imalo veze koliko dugo će
ovo trajati. Što duže to bolje, u stvari. Kupovala je vreme vilenjacima i što
je više mogla da im omogući, bolje će biti njihove šanse da se domognu
onoga što su došli da nađu.

Iznenada joj je postalo nelagodno, stojeći ovako na otvorenom,
izložena svemu, i počela je da se kreće nalevo, menjajući ne samo svoj
položaj već i pogled ka stenama. Proždrljivci, kojih je sada bilo više od
stotinu, kretali su se sa njom. Ona je već prizvala magiju u svoj štap,
ispunjavajući ga belom vatrom, rune su sijale kao žar u kovačnici. Osetila
je kako toplota struji kroz nju, cirkuliše kao njena krv, mera njenog života.
Neće se lako odreći tog života, rekla je sebi. Neće pomoći onima koji su
došli da je ubiju time što će se uspaničiti, pokušati da pobegne ili
prenagliti ili očajavati. Pokazaće im šta znači prava snaga.

Šištavi zvuk se začuo trenutak kasnije, spor i izazivački, opaki šapat
koji je dopirao iz stena.

Zadržala je vazduh i čekala.
A onda se vukolika stvar pojavila, senka koja je skliznula iz drugih
senki, dugačka, vitka i gladna. Njen jezik se klatio a zubi zlokobno
svetlucali. Imala je puna tri metra u dužini a njeno vitko telo je bilo napeto
od mišića. Samo je sada izgledala manje nego vuk a više kao džinovska
mačka, njene crte su sada postale prepoznatljivo mačije, telo prekriveno
krljuštima prošlo je kroz još jednu metamorfozu. Promena ju je potpuno
iznenadila. Ali demon je i dalje bio samo demon, rekla je sebi, kakav god
oblik da uzme.
Pogledala je kraj njega u gomilu kamenja. Nije bilo ni traga od
njegovog saputnika. Da li se krio tamo pozadi, čekajući svoju priliku da je
uhvati spuštenog garda dok je ona preokupirana ovim? Šta se desilo sa
njim?
Ali i pre nego što je postavila ta pitanja znala je odgovore. Drugi
demon je bio više na planini, pratio Kirisina i njegovu sestru. Provukao se
oko nje i dok joj je ovaj odvlačio pažnju, on je nameravao da se postara za
njene nezaštićene štićenike.
Osetila je kako srce silazi u pete kada je ovo shvatila. Simralin je
bila čvrsta a Kirisin hrabar, ali nisu se mogli nositi sa demonom. Nalet
užurbanosti ju je preplavio. Morala je da završi brzo sa ovim ako želi da

- 319 -

Balkandownloadpomogne svojim prijateljima.
Acude a mi, demonio, izazvala je demona, a onda siknula kao mačka.

“Dođi, maco. Dođi da se igramo.”
Demon je siknuo kao oparen, povivši svoja ramena. Namerno se

polako klatio prema njoj. Proždrljivci su skakali svuda oko njih, nestrpljivi
i gladni, iščekujući njihovu borbu. Ejndžel se napela na snegu i ledu,
iznenada svesna toga da nije skinula krampone. Gvozdeni šiljci su utonuli
u sneg, zakucavši je u mestu. Neće moći brzo da se kreće.

Ali sada više nije bilo vremena da promeni stvari. Moraće da pruži
najviše što može.

Zauzela je odbrambeni stav dok ju je demonska mačka vrebala,
iznova se prisećajući koliko joj je malo nedostajalo da je ubije u oba
njihova prethodna susreta. Borila se protiv nje svom snagom i koristeći sve
veštine koje je mogla da prikupi i umrla bi oba puta da sudbina nije
intervenisala. Nije mogla da računa na to ovde. Nije smatrala da može da
porazi ovo stvorenje, nije smatrala da može da ga ubije a da pri tom i sama
ne strada. Pa ipak, morala je da pronađe način da uradi upravo to. Mora da
zaboravi na šanse, ignoriše prošlost i promeni ishod za koji je bila sigurna
da je očekuje.

Iznenada je primetila nešto što je istovremeno i propustila i
zaboravila. Demon je imao samo jedno oko. Simralin je uništila drugo
jednim od svojih noževa kada ih je napao u Ašenelu pre više dana.
Preostala je samo crna rupa. Osetila je iznenadni nalet nade. Ako može da
vidi samo sa jedne strane, možda je imala više šansi nego što je verovala.

A ako bude bila u stanju da mu izvadi i drugo oko...
Madre de Dios, prošaptala je.
Demon je iznenada jurnuo na nju, bacivši se preko kratke distance
koja ih je razdvajala, kandže su kopale po snegu, podižući bele oblake koji
su prštali po maglovitom vazduhu. Ejndžel je zamahnula vrhom svog crnog
štapa, zauzela položaj i poslala magiju Reči pravo u svog napadača.
Demon je bio odbijen u stranu, mlatarajući po snegu, kotrljajući se dok se
nije zaustavio.
Bez ikakve naznake da je i najmanje povređen time što mu je uradila,
demon se podigao na noge i ponovo jurnuo napred.
Tri puta je jurišao na Ejndžel i tri puta je leteo nazad. Prišao joj je na
par metara kada se podigao da krene na nju po četvrti put, ali sada je
mogla da vidi šta se događa. Demon ju je terao da istroši svoju snagu na

- 320 -

Balkandownloadnapade koji su bili beznačajni. Lomio ju je malo po malo, iscrpljivao ju je
tako da na kraju ne bude u stanju da se odbrani. Ejndžel je videla da
strategija uspeva. Demon je bio mnogo jači od nje i mogao je da primi više
udaraca. Ništa što je ona radila nije imalo efekta na njega; ona je, sa druge
strane, već počela da se umara.

Proždrljivci su mogli da osete njenu slabost i polako su stezali obruč
oko nje.

Morala je da učini nešto da preokrene stvari. Pomislila je na Džonija.
Šta bi joj on rekao da uradi?

Upotrebi ono što imaš pri ruci.
Demon je ponovo krenuo na nju. Reagovala je, ali ne dovoljno brzo.
Demon se našao na njoj pre nego što je stigla da podigne magiju. Dokačila
ga je krajem svog štapa dok je skakao na nju, padajući pri tom unazad,
puštajući da demona njegova težina odnese pravo preko nje. Manevar je
upalio. Demon se otkotrljao u sneg, drhtavih nogu. Ali oštar bol je
prostrujao njenom desnom stranom kako su joj kandže pocepale odeću i
dokačile joj meso.
Ignorisala je bol, hitro se vratila na noge, iznova se okrećući da se
suoči sa njim. Proždrljivci su visili okačeni o nju, pokušavajući da je
prožderu, ali ona ih je odbacila u stranu.
Upotrebi ono što imaš pri ruci.
Gotovo trenutno je ponovo jurio ka njoj, napadajući je na isti način.
Ali ovog puta je bila spremna za njega. Džonijeve reči su joj dale ideju i
ona je odmah znala šta treba da radi. Nije pokušavala da ga uspori svojom
magijom; pustiia ga je da dođe. Ponovo se bacio na nju, noseći je na
zemlju, pokušavajući da je pribije u mestu tako da može da je pokida na
komade. Ponovo ga je dohvatila štapom. Ali ovog puta savila noge uz telo
dok ga je bacala unazad, čizme su se izvukle iz leda, opaki metalni zubi
njenih krampona su se podigli ka demonovom stomaku. Dok je sletao na
nju ona ga je šutnula, nabijajući krampone u izloženi donji deo zveri i
kidajući naniže svom snagom koju je imala.
Demon je zavrištao. Nikada nije čula takav vrisak, strašan, iskrivljeni
krik koji je odjekivao svuda po padinama planine i po dolinama ispod.
Osetila je kako meso i mišići pucaju pod njenim čizmama i videla kako
krv pršti svuda. Zver je pokušala da čeljustima ščepa jednu njenu ruku,
kao i štap, ali ona je upotrebila magiju da spreči čeljusti da se potpuno
sklope i otkinu joj ruku zubima.

- 321 -

Balkandownload Trebalo je da bude ili mrtav ili dovoljno ranjen da ne možc da nastavi
sa borbom. Svako drugo stvorenje bi bilo gotovo. Ali ne i ovo. Već je
ponovo bio na nogama i primicao joj se, ignorišući proždrljivce, njegov
donji deo bio je masa krvi i pokidanog mesa, koju je izgleda jedva
primećivao. Ejndžel je osetila kako je hrabrost napušta. Napela se
spremajući se za napad za koji je znala da će uslediti, prizivajući magiju
koja joj je preostala.

To nije bilo dovoljno. Demon je krenuo na nju tako brzo da je jedva
imala vremena da reaguje. Vatra je jurnula sa njenog štapa, udarila u
stvorenje, probivši se kroz kožu i krljušt, meso a možda čak i kroz kost.
Ali to ga nije zaustavilo. Ignorišući njene napore da ga zadrži podalje,
udario je u Ejndžel, bacajući je nazad preko leda, izbacivši joj vazduh iz
pluća. Kandže su ponovo zagrebale i kidale. Snažni udovi su udarili.
Osetila je kako pruge žestokog bola jure naviše i naniže kroz njeno telo.
Osetila je kako joj pucaju rebra. Osetila je kako joj desna ruka trne a leva
noga popušta. Osetila je kako joj zglobovi popuštaju a u glavi joj se vrti.
Na sekund, pomislila je da će se slomiti u delove.

Ali izdržala je. Mogao je da je dokrajči tu i tada, ali demon je naleteo
na nju tako snažno da ga je nalet odneo ponovo preko nje, preko smrznute
površine snega pravo u stene iz kojih je izašao. Vrištao je i siktao dok je
leteo preko, kandžama je kopao po ledu, boreći se da uhvati oslonac bez
uspeha. Ejndžel ga je videla samo na trenutak, mračnu, senovitu noćnu
moru i zamahnula štapom ka njegovoj glavi i pojurila ga vatrom svoje
magije. Polako, uspravila se teturavo na noge i teško se oslonila o štap.
Čitava desna strana njenog tela bila je umrljana krvlju. Jedva je uspevala
da se drži uspravno. Skinula je ogrtač svojih leđa i umotala ga oko
povređene ruke, pokušavajući da je zaštiti od dalje štete. Nije bila sigurna,
ali kosti njene podlaktice su možda već bile slomljene. Iskrivila je lice.
Ako je tako, nisu bile jedine.

Posmatrala je kako se demon još jednom pojavljuje iz stena,
teturajući iz senki. Izgledao je gore od nje, ali je i dalje navaljivao.
Zavrtela je glavom u očajanju. Nije znala kako da ga zaustavi, ali nije
smatrala da je to nešto što je u njenoj moći.

Proždrljivci, pomislila je mračno, gomilali su se svuda oko njih,
iščekujući da će se gostiti na njima oboma.

Demon je ponovo jurnuo ka njoj, ne tako brzo ovog puta, njegova
izdržljivost je presušila i snaga se iscrpila. Čak i tako, nije uspela da mu

- 322 -

Balkandownloadse ukloni sa puta. Upotrebila je vatru na njegovom licu i dok se zabijao u
nju, nabila je svoju ranjenu ruku, još uvek umotanu u ogrtač i svoj štap
među njegove čeljusti, pokušavajući da blokira njegove zubi. A onda, dok
je novi bol strujao kroz njeno telo, uradila je ono što je oduvek znala da
nikada ne sme da uradi. Pustila je svoj štap i slobodnih ruku zagrebala po
demonovom licu dlanovima svojih nazubljenih rukavica.

Po drugi put je imala sreće. Jedna od rukavica je dohvatila demona
tik iznad njegovog zdravog oka i kidala naniže preko njegovog lica.

Mačka je vrisnula od bola i besa, čitava polovina njenog lica
pretvorila se u crvenu mrlju. Dok se borila da ga se oslobodi, kandže su
kidale ka njoj, otvarajući sveže rane. Ejndžel ih je ignorisala, ponovo
uspela da dohvati štap, prizvala magiju u trenutku kada su se njeni prsti
sklopili oko njega. Odbacila je demona u stranu, posmatrajući kako se trza
u slepoj mahnitosti dok klizi unazad. Još uvek oborena na stomak,
iskoristila je svoj bol i bes da pojača magiju Reči i poslala je pravo ka
svom protivniku.

Vrištala je na njega dok je to radila, u tom trenutku i sama jedva nešto
više od životinje.

Magija je udarila demona snagom koja je prevazilazila sve za šta je
Ejndžel mislila da je sposobna. Eksplodirala je na demonovoj unakaženoj
glavi, zabila se u nju i slomila je kao staklo. Glava se razletela u komade,
nestavši u trenutku. Telo je drhtalo još dosta vremena nakon toga, kao da
još uvek nije svesno toga da više nije celo, da nema ničega da ga vodi.
Proždrljivci su se spustili na njega, zatrpavši je masom vijugavih senki.
Srušilo se pod njima, još jednom se trgnulo a onda nepomično ležalo.

Ejndžel je pala na kolena, držeći štap čvrsto obema rukama, sve
slabija magija plamena Reči lizala je glatke crne krajeve kao mačji jezici.
Zurila je u demonov leš, ne shvatajući u potpunosti da je beživotan.
Čekala je da se pomeri. Čekala je da ustane i krene na nju.

Ali demon je ležao tamo gde je pao, obezglavljen i beživotan. Kada
su proždrljivci počeli da se povlače, Ejndžel je konačno shvatila da se
neće nikada više pomeriti. Pokušala je da se podigne da bi mogla da ode
svojim prijateljima. Morala je da ih pronađe i da ih zaštiti. Drugi demon ih
je možda već stigao i on će završiti posao koji je ovaj započeo i Loden će
biti izgubljen a vilenjaci ugroženi i...

Borila se da ustane ali je otkrila da joj noge ne funkcionišu; mišići su
joj bili suviše slabi. Mogla je samo da se podigne na kolena.

- 323 -

BalkandownloadA onda više nije mogla ni to i srušila se u ništavilo.

- 324 -

Balkandownload TRIDESET DVA

Kirisin je zurio u prikazu koja je stajala pred njim, pokušavajući da
natera sebe da prihvati da je ono što vidi stvarno. “Mislio sam da si
mrtav!” rekao je u neverici.

Stari Kulf se zakikotao. “Pa, dobro, šta te je nateralo da poveruješ u
tako nešto Kirisine?”

“Tragen je pronašao tvoj leš!”
“Da li je to ono što ti je rekao?” Čak i u skoro potpunoj tami, Kirisin
je video sjaj u njegovim očima. “Da li ti je bilo žao zbog toga? Da li si
pomislio da su me demoni otkrili? Da li si mislio da su me uhvatili i
ubili?”
“Svi smo to mislili!” Kirisin je rekao, olakšanje ga je preplavilo.
“Nakon što su Ejli i Eriša nastradale, mislili smo da su se demoni i tebe
dočepali! Nismo imali vremena ni za šta više nego za brzu proveru; morali
smo odmah da pobegnemo iz Arborlona.”
Starac se polako primakao nekoliko koraka, spuštajući zrak svoje
solarne lampe i klimajući glavom u razumevanju. “To je bila ispravna
odluka. Nema svrhe bespotrebno rizikovati. Ja sigurno nisam. Čekao sam
sve dok nije postalo dovoljno bezbedno, a onda sam vas pratio. Pratio sam
vas celim putem dovde, do ovih pećina.” Pogledao je unaokolo.
“Impresivne su, zar ne? Vilinsko utočište.” Brzo je vratio pogled ka
Kirisinu. “Jesi li ga pronašao? Jesi li pronašao Loden Vilinkamen? Da li ga
imaš?”
Kirisin je ispružio ruku, otkrivajući Kamen obuhvaćen njegovim
sklupčanim prstima. “U zmajevom ždrelu. Zaštićen magijom Pancee Rolt
Gotrin, baš kao što si mislio da će biti. Bio si u pravu što se tiče svega.
Ne bismo ovo uspeli bez tebe.” Zavrteo je glavom. “Još uvek ne mogu da
verujem da si živ. Kako si uspeo sam da stigneš ovamo?”
Kulf je slegnuo ramenima. “Pa, imao sam pomoć. I znam ponešto o
tome kako da stignem do nekog mesta. Na primer, upravljanje balonom je
veština koju sam odavno savladao. Izađi odatle i sve ću ti ispričati. Imamo
vremena za sve.”
Kirisin je krenuo ka njemu, lagano koračajući po zmajevom ledenom
jeziku, pažljivo prešavši preko redova njegovih zuba i ponovo se našao u
pećini. Ponovo je uključio svoju solarnu lampu – ponovo je radila – ali je
držao svetlost usmerenu naniže da ne bi zaslepeo starca. Kulf je sa svoje

- 325 -

Balkandownloadstrane spustio svoju lampu, puštajući da zrak u širokom luku ispuni
prostor koji ih je razdvajao.

“Još uvek ne mogu da poverujem da si uspeo da stigneš dovde”,
Kirisin je rekao. “Čak ni da si uspeo da nas pronađeš.” “Kao što sam
rekao, imao sam pomoć.” Starac se nasmešio. A onda, iznenada, dok je
dečak stupao u krug njegove baklje, podigao je ruku. “To je dovoljno
blizu. Zašto ne ostaneš tu gde si dok pričamo?”

Kirisin se naglo zaustavio, iznenađen promenom glasa ovog drugog.
Onda je pogledom uhvatio nešto tik iza Kulfa, priliku sklupčanu na zemlji.
Simralin. Prepoznao je njenu odeću i plavu kosu. Ležala je nepomično,
okrvavljenog lica.

“Ostani gde si, Kirisine”, Kulf je tiho naredio i sada uopšte više nije
zvučao kao Kulf. “Ne pomišljaj više na svoju sestru. Dobro joj je tamo
gde jeste.”

Kirisin je zurio u Simralininu nepomičnu priliku a onda u starca. “Šta
se dešava? Šta joj se desilo?”

“Primila je udarac u glavu. Prilično jak udarac, bojim se. Ona je
snažna mlada žena.”

Kirisin je stajao sleđen u mestu, pokušavajući da nađe neki smisao u
onome što je čuo. “Da li si ti to uradio?”

Kulf je slegnuo ramenim a onda klimnuo glavom. “Morao sam. Bila je
smetnja.”

“Smetnja? O čemu ti to pričaš?” Kirisin je zatreptao. A onda ga je
preplavio hladan talas kada je shvatio. “Ti”, rekao je tiho. “Ti si...” Nije
mogao da natera sebe da kaže reč demon. “Sve ovo vreme.”

Starac je klimnuo glavom. “Sve ovo vreme.”
Kirisnu se srce spustilo u pete. Pokazao je ka svojoj sestri. “Da li si
je ubio?”
“Ubio? Ne, to ne bi imalo nikakvu svrhu. Samo sam osigurao da se
ne meša u našu stvar. Potrebna mi je živa da ti ne bi uradio nešto glupo
dok pričamo. Nećeš, zar ne? Da uradiš nešto glupo? Nećeš da me nateraš
da je zaista povredim, zar ne?”
Kirisin ga je posmatrao. “Ubio si Erišu. I Ejli. I pokušao si da ubiješ
mene. Zašto nisi? Ako si želeo da nas sprečiš da pronađemo Loden, zašto
nisi dovršio posao i ubio i mene?”
Starac je upitno nagnuo glavu. “Šta te je nateralo da pomisliš da želim
da vas sprečim da pronađete Loden? Da pronađete bilo koje

- 326 -

BalkandownloadVilinkamenove, kada smo već kod toga? Ja sam i želeo da ih pronađete,
još od prvog puta kada ste mi rekli da vam se Elkris obratila.” Zaljuljao se
unazad na petama. “Nije tako komplikovano, zaista. Ti i Eriša ste tragali
za Vilinkamenovima. Kada biste ih pronašli, mogli biste da ih upotrebite
da spasete Elkris. Smatrao sam da je to odlična ideja. Zato sam i istražio
celu stvar. Odmah sam pronašao informaciju koja mi je bila potrebna – ne
sve, ali veći deo toga. Deo toga sam pronašao u istorijama a ponešto u
ličnim zabeleškama i dnevnicima starih porodica. Kao čuvar tih
dokumenata, svi su mi bili dostupni. Samo nikome nisam rekao ono što
sam otkrio. Takođe, vodio sam računa da niko drugi ne naleti na nešto od
toga.” “Ali ti si nam pomagao!”

“Tek toliko da uradite ono što je potrebno, Kirisine. Nikada više.
Davao sam vam ponešto da biste nastavili da tražite. Nisam znao šta se
desilo tragačkim Kamenovima nakon smrti Pancee Rolt Gotrin. Znao sam
da su sahranjeni sa njom, ali ne i gde je ona zakopana. Neke stvari su čak i
za mene bile tajna. Ali ti i tvoji prijatelji ste to shvatili i pronašli ih. Ja to
nisam mogao da uradim, ni kao demon, a čak ni kao stari Kulf, čuvar
vilenjačkih istorija. Bila mi je potrebna prava osoba, Odabrani koji je
posvećen tome da spase najdragoceniji vilenjački talisman.”

“Ali to je isto tako lako mogla da bude i Eriša!” Kirisin se razljutio.
“Zašto si je ubio?”

Demon je slegnuo ramenima. “Njeno ubistvo je bio način da vas
nateram da bežite, tebe, tvoju sestru i viteza Reči. Morao sam da vas
nateram da napustite Sintru i krenete sami tamo gde ću vas se lakše
otarasiti. I naravno, trebali ste mi da tragate za Lodenom. U svakom
slučaju, Eriša nikada nije bila ta koja bi rukovala Vilinkamenovima. Svaka
budala je mogla da shvati da je suviše plitkoumna da uradi ono što je
potrebno. Uvek si to bio ti. Ti si taj koji je bio snažan. Ti si taj koji je bio
odlučan. Njeno ubistvo je bio savršen način da pojačam tu odlučnost.”

Nasmešio se i taj osmeh je posuo so na otvorenu ranu. “Živeo sam
među vilenjacima kao stari Kulf veoma dugo. Godinama. Pre toga, bio
sam neko drugi. Pre toga, opet neko drugi. Ali moje maskiranje u Kulfa je
bilo najkorisnije od svih jer mi je pružilo pristup svemu ključnom za
razumevanje istorije vilenjaka. Mogao sam da istražim njihovo nasleđe i
otkrijem njihove slabosti. Bilo je jasno svima nama koji služimo Praznini
da se u nekom trenutku moramo pozabaviti njima. Pitanje je bilo kada. I
kako to uraditi. Bili su veliki narod, iako manje brojan od ljudi. Ali ipak,

- 327 -

Balkandownloadsila sa kojom se moralo računati. Šta je trebalo uraditi sa njima kada dođe
vreme za delovanje? Posmatrao sam i čekao godinama, znajući da dolazi
vreme i da se odgovori moraju naći. Na starog Kulfa, koji je bio jedva
nešto više od kraljevog nameštaja, nikada nije pala sumnja.” Nakon što je
preživeo prvih nekoliko minuta starčevog priznanja ko je i šta je bio,
Kirisin je počeo da traži izlaz iz ove zbrke. Nije imao drugi plan nego da
pusti Kulfa da priča – da pusti demona da priča, ispravio se gorko, jer je
ova stvar maskirana u Kulfa bila demon. Sve dok je nastavljao da priča,
imao je priliku da pronađe način da pobegne. Nije delovalo da je naoružan,
nije izgledalo kao da nosi bilo kakvo oružje. Ali uspeo je da savlada
Simralin, možda čak i da je ubije. Kirisin je mrzeo sebe zbog takvih misli,
ali nije znao da li veruje da mu je sestra još uvek živa.

Gorčina se nakupila, tako snažna da je poželeo da gurne oprez u
stranu i napadne tu stvar koja je stajala pred njim. Ali je sačuvao
prisebnost – pričati, pričati i tragati za rešenjem dileme.

Najednom je osetio kako se u njemu budi nada. Zaboravio je na
Ejndžel! Ona je još uvek bila tamo napolju i dolazila je ovamo. Možda će
stići do njega na vreme da pomogne!

Ali onda se setio da demon ne bi došao sam; poveo je onu stvar sa
sobom. “Gde je tvoj... drugi demon, onaj koji je pratio Ejndžel?”

Demon se nasmešio. “Oboje su napolju. Obnavljaju staro rivalstvo,
verujem. Ako se završi onako kako očekujem, nećemo videti nijedno ni
drago ponovo.” Savio je svoje koščate ruke preko grudi. “Kao što sam ti
rekao ranije, imao sam pomoć u ovom poslu. Ali čini mi se da je potreba
za takvom vrstom pomoći na izmaku.” Kirisinova usta su se stegla.
“Možda stvari neće ispasti onako kako ti misliš. Možda ćeš zažaliti što si
nas ovako iskoristio.”

“Oh, čisto sumnjam.” Demon je mahnuo rukom odbacivši to. “U
svakom slučaju, to neće uticati na nas. Vodio sam računa da nas niko ne
uznemirava. Ovo vreme pripada samo tebi i meni, Kirisine. Zato hajde da
ga iskoristimo na najbolji način. Dugujem ti objašnjenje i dobićeš ga.”
Zastao je. “Da li želiš da znaš šta je sa kraljem? Da li želiš da znaš zašto
je bio tako odlučan da vas zaustavi?”

“Pretpostavljam da to ima neke veze sa tobom”, odgovorio je dečak.
Stezao je Loden tako čvrsto da su se oštre ivice urezivale u njegovu šaku.
Opustio je stisak i prebacio Vilinkamen u džep. “Da li si rekao kralju
nešto što ga je uplašilo?” upitao je, još uvek pokušavajući da kupi vreme.

- 328 -

Balkandownload“Vrlo dobro. Tačno to sam uradio. Rekao sam mu da sam pronašao
dokaz da je Loden stvoren da zaštiti Elkris – što je, naravno, istina. Takođe
sam mu rekao da je onaj ko rukuje Kamenom u velikoj opasnosti od
magije koju priziva. Rekao sam mu da je nasleđe otkrilo da onaj ko koristi
Loden biva vezan za magiju i da je to vezivanje gotovo uvek fatalno.
Kamen iscrpljuje životnu bit onoga ko ga koristi. Jednom prizvana, magija
sama po sebi lišava života onoga ko je koristi. Ubedio sam ga da će
njegova ćerka umreti kao posledica toga. Bio je očajan da pronađe
alternativu, ali rekao sam mu da ona ne postoji. Elkris je načinila svoj
izbor i prvi prizvani je Odabrani koji mora da odgovori. Njegova jedina
opcija, objasnio sam mu, jeste da je pusti da završi svoju službu kao
Odabrani i primora drvo da odabere drugog. Odabrani koji više nije u
službi neće biti prihvatljiv. Ubedio sam ga da drvo nije u neposrednoj
opasnosti i da može sebi da priušti da sačeka. Jedva je čekao da poveraje
u to. Uradio bi skoro sve da spase svoju ćerku.”

“Ali ti si je svejedno ubio.”
Demon je slegnuo ramenima. “Baš prikladno. Bilo je važnije
primorati vas na bekstvo nego dopustiti kralju da ispuni svoju želju. Želeo
sam da se svi okrenu protiv vas tako da nemate izbora nego da uradite ono
što sam hteo – da pronađete Loden u nadi da će vam to nekako dati
sredstvo da pomognete Elkris i ubedite kralja u svoju nevinost. Priznaj –
to je ono što ste se nadali da će se desiti, zar ne?”
Kirisin je klimnuo glavom. “Još uvek ne razumem zašto si sve ovo
uradio. Zašto nisi i mene ubio. Zašto nisi jednostavno ostavio
Vilinkamenove tamo gde su bili. Da si sačekao, drvo bi umrlo i Zabran bi
pao. Dobio bi ono što si tražio, ti i ostali demoni. Kakvu svrhu ima to što
sam ja pronašao Loden? Da li si jednostavno bio zabrinut da ga neko dragi
može naći ako ja to ne uradim?”
Demon mu je uputio iskrivljen osmeh i slegnuo ramenima. “Ne,
uopšte nije tako. Mnogo je komplikovanije. Moraš nešto da razumeš.
Demoni dobijaju rat protiv ljudi. U roku od nekoliko meseci, ljudi će biti
zbrisani ili zatvoreni u našim logorima. Onda ćemo morati da se
pozabavimo vilenjacima.”
Zavukao je ruku u džep i izvukao srebrnu strunu koja je bila
provučena kroz dva srebrna prstena. Dokono je počeo da se igra tim
priborom, puštajući prstenove da klize gore-dole po struni. Delovao je
potpuno obuzet tom aktivnošću, stavljajući strunu u različite položaje što

- 329 -

Balkandownloadje omogućavalo prstenovima da menjaju svoje kretanje. Jednom ili dvaput
cimnuo je strunu tako snažno da su prstenovi nestajali u njegovoj šaci za
trenutak pre nego što bi ih ponovo pustio.

Kirisin je posmatrao prstenove dok su klizili napred-nazad,
svetlucajući na svetlosti. Onda je pogledao ponovo ka demonu. “Nisi mi
odgovorio na pitanje.”

Demon se nasmešio. “Ne, još uvek nisam. Strpljenja, Kirisine.” Sada
je pomerao strunu i njene prstenove ukrug, šake su mu opisivale široke
lukove po vazduhu pećine. “Imamo sve vreme koje nam je potrebno.”

Iznenada, iza njega, Simralinina desna noga se pomaknula. Kirisin je
oštro odahnuo.

“Problem sa vilenjacima je logistički”, demon je nastavio, još uvek se
igrajući strunom i prstenovima. Pogledom je pratio kretanje prstenova,
potpuno obuzet time. “Da bismo potčinili i na kraju eliminisali ljude, bili
smo primorani da potrošimo godine na uništavanje njihovog sistema reda,
tajno ih podstičući i podržavajući da učestvuju u sopstvenom uništenju.
Ratovi među vladama, zaraze koje su desetkovale njihovu populaciju,
trovanje njihovog sveta i erozija njihovog osećaja sigurnosti i snage
odlučnosti, u sve to je trebalo uložiti dosta vremena i napora. Ne želimo
da to ponovo radimo sa vilenjacima. Njihova populacija nije tako brojna,
ali ih ima dovoljno da se mogu pokazati problematičnim. Niti imamo bilo
kakvu garanciju da možda neće pronaći način da povrate svoju izgubljenu
magiju i upotrebe je protiv nas.”

Demon je vrteo prstenove kao svetlucave točkove oko strune. “Vidi
šta se desilo tebi, Kirisine – samo u poslednjih par nedelja! Otkrio si
nekoliko oblika magije, nekoliko talismana koji su bili izgubljeni
vekovima. Vilinkamenovi koji se mogu upotrebiti kao oružje – oružje koje
čak i demoni moraju poštovati. Šta ako postoje i drugi i ti budeš u stanju
da pronađeš i njih? Vi ste bolje uređena civilizacija od ljudi i možda ste i u
stanju da pronađete način da nas zaustavite, ako imate dovoljno vremena i
razloga.”

Kirisin je i dalje čekao da se njegova sestra ponovo pomakne, ali to
se nije desilo. Gotovo svojevoljno njegove oči su pogledale nazad ka
demonu sa njegovom strunom, prstenovima i ludilom. Posmatrao je kako
se prstenovi okreću oko strune. U čemu je svrha tako dugačkog
objašnjenja? Šta god da je u pitanju, demon je upravio načinio veliku
grešku. Otkrio je da su Vilinkamenovi oružje koje se može upotrebiti

- 330 -

Balkandownloadprotiv njega. Kirisin nije znao kako, ali otkriće. Nateraće ga da plati za tu
grešku.

Ruka mu se pomerila do džepa, prsti su mu se sklopili oko vrećice u
kojoj su bili Vilinkamenovi i počeo da radi na tome da je odveže.

“Koliko bi samo bilo zgodnije, Kirisine”, demon je nastavio. Njegove
ruke su tkale a prstenovi se okretali. “Da li gledaš?” upitao je tiho. Gledao
je. Iznenada nije mogao da skrene pogled. “Koliko bi samo bilo zgodnije
ako bismo mogli da ih sve okupimo na jednom mestu i čuvamo ih tamo
sve dok ne budemo spremni da se pozabavimo time. Koliko bolje ako
bismo sprečili bilo kakvu šansu za bekstvo. To bi uštedelo toliko vremena
i napora ako bismo uspeli. Da li gledaš?” Prstenovi su se vrteli na struni,
sijajući blistavim bleskovima. “Gledaš zar ne? Gledaš ih kako se okreću i
okreću i okreću. Tako je prelepo. Dopadaju ti se, zar ne, mali dečače?
Dopada ti se da gledaš u njihove boje?”

Kirisin je klimnuo glavom, iznenada nesposoban da razmišlja o bilo
čemu drugom, potpuno uronjen u pokrete njegovih šaka, strane i prstenova.
Nikada nije video nešto tako intrigantno. Delovalo je kao da ne može da
skrene pogled. Nije želeo da to učini.

“Dakle, ako budemo u stanju da okupimo vilenjake na jedno mesto –
recimo, unutar Loden Vilinkamena – pa, pomisli koliko bi nam bilo lakše
da ih držimo pod kontrolom! Bez brige da će bilo ko od njih odlutati u
potrazi za opasnim talismanima, bez brige u vezi sa tim koliko dugo će biti
potrebno da se odredi najbolji način da ih se otarasimo. Sve što je
potrebno jeste da nađemo nekoga ko može da rukuje Lodenovom magijom.
Potrebno je da pronađemo vilenjaka koji ima i pravo i moć. Nekoga poput
tebe, Kirisine. Nekoga ko je voljan da učini ono što je potrebno.” Demon
je zastao. “Nekoga pod našom kontrolom.”

Kirisin je pokušao nešto da kaže i otkrio da nije u stanju. Nije mogao
da učini ništa osim da stoji tamo i gleda u prstenove na struni, odsjaj
njihovog metala dok hvataju svetlost. Nejasno je bio svestan toga da nešto
nije u redu, da ne bi smeo da dopusti da se ovo dešava, ali je u isto vreme
bio strašno srećan što je tako.

“I demoni imaju pomalo magije”, starac koji je stajao pred njim rekao
je tiho, prilazeći korak bliže. “Sada pripadaš meni dečače. Ti si moj
svojevoljni sluga i uradićeš ono što ti naredim da uradiš. To je toliko lakše
od pretnji, batina i sličnih stvari. Jednostavne čini i ja kontrolišem tvoj um.
To je sve što sam oduvek želeo od tebe. Ne moraš da uradiš mnogo. Samo

- 331 -

Balkandownloadpođi sa mnom u Sintru i iskoristi Loden kao što je Elkris i tražila od tebe.
Samo stavi grad i njegov narod unutra, da budu na sigurnom. Samo ih drži
unutra sve dok ne dođe vreme da ih izvedeš napolje. Moji prijatelji će
čekati da nas pozdrave, dosta njih, čitava vojska u stvari. Prizvao sam ih
tik pre nego što sam krenuo za vama. Demone i nekad-ljude. Samo da
budem siguran da niko ne ode sve dok ne stignemo.”

Starčeve crte lica su se iskrivile u nešto ružno i zlo. “Bilo je tako
lako prevariti te. Ti si tako glup dečko. Tako voljan da pomisliš da sam ti
ja prijatelj. Muka mi je od tebe, muka mi je od tvog soja. Muka mi je da
se pravim da sam jedan od vas, muka mi je da se pravim da sam na bilo
koji način sličan vama. Hoću da svi budete mrtvi. Želim da vas istrebim sa
lica zemlje.”

Ruke su tkale a prstenovi svetlucali.
“Samo još koji trenutak, dečače, i sve će biti gotovo. Čini će biti
postavljene i ništa ih neće poništiti. Samo nastavi da gledaš.” Kirisin nije
mogao da uradi ništa drago. Čuo je starčev glas, ali nije mogao da uhvati
mnogo smisla u njegovim rečima. Zvučale su ohrabrajuće i prijatno, ali
nije mogao da shvati njihovo značenje. Stajao je kao statua u kolevci
dubokog mraka pećine, usamljena figura u malom svetlu sa solarne lampe,
staklastog pogleda prikovanog za prstenove. Neki sićušan deo njega je
urlao na njega da nešto učini, ali on je blokirao upozorenje jer je smetalo
njegovoj koncentraciji usmerenoj ka prstenovima.
Prstenovi su bili sve.
“Samo još malo, glupi dečače”, demon je prošaptao. “Želeo si da me
navedeš da pričam, zar ne? Želeo si da kupiš dovoljno vremena da
pronađeš način da mi pobegneš, zar ne? Pa, hajde! Beži! Beži tamo odakle
si došao i oslobodi me se! Šta je bilo, Kirisine? Ne možeš? Zar si zaista
toliko srećan da ne želiš da pobegneš? Zar je to moguće? Čini mi se da
možda...”
Onda je oštro udahnuo i glava mu se trgnula unazad u ukočenom
šoku. Struna i prstenovi su poleteli u tamu. Demon je zavrištao kroz
zastrašujući veo neverice i besa. Kirisin je istog trena bio istrgnut iz svog
transa, njegova koncentracija ka struni i prstenovima nestala je za tren oka.
Ponovo se nalazio u pećini i stajao pred starcem koji je bio demon, a pre
toga stari Kulf, koji je hvatao vazduh kao da je poludeo.
Simralin, propeta na laktove, zarila je svoj dugi nož skroz kroz jednu
kvrgavu nogu.

- 332 -

Balkandownload“Veštice!” vrisnuo je demon, okrećući se da je šutne.
Ali ona ga je uhvatila za nogu, obavila obe svoje ruke oko njenih
zglobova i povukla ka sebi. Lice joj je bilo napeto od koncentracije pod
krvavom maskom koja ga je prekrivala, njeni snažni mišići su se napeli od
napora da drži demona u mestu. Ali demon, iako je izgledao kao krhki
starac, bio je mnogo snažniji od nje i uspeo je da se iščupa. Ponovo ju je
šutnuo i ovog puta nije promašio, dokačivši je po licu, cimnuvši joj glavu
unazad. Kirisiri ju je čuo kako je zarežala od bola dok se otkotrljala u
stranu a potom nepomično legla.
Ćopajući, demon je krenuo za njom.
“Kulfe!” Kirisin je povikao.
Demon se okrenuo, očiju podivljalih od besa. Dok je to radio, Kirisin
je dohvatio plave Vilinkamenove iz džepa i ispružio ih ispred sebe. Imao je
tek toliko prisustvo duha da se seti šta su u stanju da urade. Oružje koje
čak i demoni moraju poštovati, rekao mu je njegov neprijatelj. Stegao je
Kamenove u pesnici i usmerio ih ka demonu, zamišljajući ono što je želeo.
Demonova reakcija bila je trenutna. Povukao se od njega, okrenuo se
podignutih ruku želeći da ga otera. Kirisin je osetio kako je nalet strašnog
zadovoljstva prošao kroz njega.
“Glupi dečko!” demon je vrisnuo, rukama je brzo i oštro mahao u
tami.
Prekasno. Plava vatra je jurnula, obuhvativši demona u blistavom
plamenom prekrivaču. Demon je vrištao, pokušavajući da se izbori sa
plamenovima ali nije uspevao. Počeo je da gori, prvo odeća i meso a onda
šta god da je ležalo ispod. Uzaludno se trzao dok ga je vatra gutala. Kirisin
nije popuštao; držao je vatru usmerenu na njega, održavao je moć
Vilinkamenova jakom, smirenom i usmerenom. Stari Kulf je nestao. Sve
što je makar malo ličilo na vilenjaka je nestalo. Ono što je ostalo bio je
skelet crn kao noć, dečji crtež čudovišta.
A onda je čak i to nestalo, progutano i svedeno u sitan pepeo, talog
koji je plivao po vazduhu u mutnom svetlu baklje, plutajući u sićušnim
mrvicama sve dok na kraju nije pao na led i sneg poda pećine, sićušni
ostaci konačno prevaziđene virusne zaraze.
Kirisin je spustio ruku. “To je bilo za Erišu”, prošaptao je. “To je bilo
za Ejli. To je bilo za Sim i Ejndžel i sve one koje su tvoje crne lažljive reči
dotakle!”
Drhtao je od besa i skoro da se srušio. Činilo mu se da može da oseti

- 333 -

Balkandownloadkako mu se srce lomi sa sećanjima koje su izrekle njegove reči. Osećao je
suze u očima i gorčinu u ustima za koju mu se činilo da će je osećati
zauvek.

U hladnoj tišini ledenih pećina obgrlio se rukama da ne bi izgubio
kontrolu nad sobom.

- 334 -

Balkandownload TRIDESET TRI

SUMRAK NA PUTU
Panter je hodao na čelu sa Lastom, njegove tamne oči su pratile
zalazak sunca koje je padalo iza ivice južnog horizonta. Mesec je već
izašao, tri četvrtine pun, bela kugla na sivom, maglovitom nebu. Brda su
postala smeđa i gola od suše i otrova koji su ih dotakli u prolazu, kruta i
prazna osim malih grupa zgrada koje su ih tu i tamo prekrivale kao
životinje koje su izašle iz svojih jazbina da oprezno pogledaju unaokolo.
Dalje, iza brda, vrhovi planina su se videli, crni i nazubljeni.
Panter se osvrnuo. Katalija je hodala par koraka iza, njeno lice u
mrljama bilo je prekriveno kapuljačom njenog ogrtača, pogled joj je bio
spušten ka autoputu kojim su hodali. Zeka je skakutala ispred nje,
vraćajući se kada bi otišla suviše ispred. Mnogo dalje iza njih, Majstor je
vozio Munju AV. Sova i Reka su bile u kabini sa njim, vodeći računa o
vitezu Reči u komi. Ostatak Duhova se vozio u kolima za seno, zbijeni
među svojim sve manjim zalihama hrane i oskudnom imovinom, čuvajući
stražu dok su senke postajale sve duže.
Kraj dana bio je tih osim tihog zujanja AV-ovog motora na solarni
pogon, tihog šištanja guma na asfaltu i šapata blagog vetra.
Panter je shvatio da sigurno po stoti put u poslednjih sat vremena
misli na Logana Toma. Njegovo spasavanje od Krilka Kusa i njegovih
tupoglavih sledbenika bila je jedna stvar. Spasavanje od samog sebe bilo
je nešto sasvim drugo. Nije delovao toliko loše kada su ga doveli nazad
ostalima, nije delovalo da je toliko povređen. A onda, odjednom, više ga
nije bilo.
Šutnuo je površinu puta. “Je l’ niko ne može ništa da uradi da ga
izvuče iz ovoga?” iznenada je upito Lastu.
Ona je pogledala ka njemu, vrteći svojom plavom glavom. Izgledala
je umorno. “Mora sam da se probudi, kada bude bio spreman.” “Ali nije ni
mrdnuo dva dana! Ne jede i ne pije. Čova ne može dugo da živi tako,
znaš?”
“Znam. Ali tako to biva sa ovakvim stvarima. Gadno je povređen,
tako da je otišao negde u sebe da pokuša da se izleči. Samo još uvek nije
završio sa time.” Slegnula je ramenima. “Osim toga, Sova radi sve što
može za njega. Rane mu prilično dobro zarastaju. Izgleda da čak neće doći
ni do kakve infekcije od otrov-bodlje, a ona je morala da ga ubije. Šta god

- 335 -

Balkandownloadda nije u redu, nalazi se negde u njegovoj glavi.”
Panter je mislio da je sve to gomila gluposti, ali zadržao je to za sebe.

“Čova će da umre”, rekao je umesto toga.
“Nemoj to da pričaš”, Katalija se brecnula na njega sleđa.
Iskrivio je lice. “Dobro, dobro, samo sam napravio... opservaciju, to

je sve.” Devojka čuje kao soko, pomislio je ljutito.
Soko. To je bila još jedna misterija koja se nikako nije bližila rešenju.

Ptica nestane sa zida, padne u svetlost – zar se to ne dešava kada umreš?
– i sada bi trebalo da ga nađu negde tako što će samo da idu na jug. Kao
da će to da se desi. Vizija je rekla da hoće, ali Panter nikada nije imao
mnogo vere u vizije. Čak ni u one koje je Soko nekada imao, one koje je
Sova pretvorila u priče o dečaku i njegovoj deci. Dopadale su mu se te
priče, sviđao mu se način na koji ih je Sova pričala. Ali nije zaista verovao
u njih. Verovanje u takve priče je ono što će te ubiti u ovakvom svetu.
Ako želiš da veruješ u nešto, bolje veruj u parkan sprej ili Tajsonovu
flešetnu pušku. Nešto što možeš da uzmeš u ruke i upotrebiš da pobiješ
svoje neprijatelje.

I Maca je u to verovala, mislio je. Praktična devojka, nema
besmislica. Možda je pola nakaza, ali više je ličila na njega od svih
ostalih. Još uvek nije mogao da poveruje kako se otarasila onih klovnova
iz milicije. Ona je bila žestoko opasna, nego šta.

I verovatno je mislila isto kao i on o ovom jurcanju unaokolo za
Sokolom. Gubljenje vremena.

Ponekad ga je to teralo da se zamisli o stvarima. Radili su stvari koje
su naizgled imale svrhu, ali koliko toga je zapravo bilo važno? Upravo
sada, u ovom trenutku, osećao se kao davljenik koji pliva usred okeana.

“Znaš, nećemo ga pronaći”, rekao je Lasti. “Pticu, mislim. Možemo
da ga tražimo sve dok svi ne odemo pod zemlju kao Veverac, ali nikada ga
više nećemo videti.”

Ona nije gledala ka njemu. Gledala je pravo napred, u daljinu.
“Možda i hoćemo”, rekla je tiho.

Zurio je zbunjeno u nju, način na koji je to rekla bio je čudan, a onda
je pomerio pogled napred ka mestu ka kome je ona gledala. Tri prilike su
upravo ulazile u vidokrug iz podnožja brda, zakoračivši na autoput i
okrenuvši se ka njima.

Dečak, devojka i snažan pas ružan kao guzica.
Panterova vilica se otvorila. “Prokletstvo!” prošaptao je.

- 336 -

BalkandownloadŠirok osmeh je preplavio lice Laste i sumorne crte njenog lica su se
transformisale. Klonulost je nestala. Svežina je procvetala. Bez reči,
potrčala je ka prilikama koje su se približavale, pozivajući ih po imenima,
zvuk njenog glasa bio je svetionik koji je pozivao ostale.

“Prokletstvo!” ponovio je Panter, a onda je i on počeo da trči.

***

SUMRAK U PLANINAMA
Ejndžel Perez se probudila u skoro potpunoj tami i na ledenoj
hladnoći. Ležala je tamo gde je pala nakon svoje bitke sa demonom,
opružena licem nadole na ledu i snegu, sa ogrtačem vezanim oko
povređene ruke, crni štap ležao je privijen uz njeno telo. Svuda je bilo krvi
i veliki delovi belog prostranstva planine bili su spaljeni i još uvek su se
dimili od vatre Reči. Ostaci demona ležali su sa jedne strane, skoro
neprepoznatljivi osim donjih delova. Ejndžel je brzo skrenula pogled. Čak
i u smrti, bio je čudovišan.
Bila je svesna toga da mora da ustane i pronađe sklonište, da će se
smrznuti na smrt ako to ne uradi. Svetlost je skoro nestala sa neba, a
temperatura se brzo spuštala. Možda je zima praktično nestala iz svih
ostalih krajeva Sjedinjenih Američkih Država, ali ovde je postojala.
Pokušala je da se pomeri i otkrila da se to ne dopada njenom telu. Sve ju
je bolelo, ali verovala je da joj hladnoća pomaže da umrtvi bol i uspori
krvarenje. Znala je da ima povređena rebra a možda i ruku. Znala je da
gubi krv iz par desetina dubokih posekotina. Nije mogla biti sigurna ni u
šta drugo.
Za trenutak je počela da pipa u potrazi za unutrašnjim povredama, a
onda se brzo zaustavila. No toques, prošaputala je. “Ne pipaj. Ne želiš da
znaš. Ne želiš da misliš o tome.”
Odvojila je jedan trenutak da prikupi snagu, dišući sporim, dugačkim
udisajima, učvršćujući svoju rešenost. Onda je čvrsto zgrabila štap i
podigla se na noge. Skoro da nije uspela, teturala se i saplitala prešavši
par koraka napred, bol je strujao kroz nju kao vreo nož kroz puter. Borila
se da se održi uspravno, znajući da ako padne verovatno više neće ustati.
Odmotala je ogrtač i obukla ga. Trebalo joj je dosta vremena, a kada
je završila, izgledala je kao skitnica. Sva u poderotinama i krpama. Krv je
ostavljala tamne mrlje. Imala je gotovo nikakvu zaštitu od hladnoće.

- 337 -

Balkandownload Ranac joj je nestao, a njoj se nije išlo u potragu za njim. Ono što je
morala da uradi jeste da se sakrije. Odmah. Boreći se za vazduh,
oslanjajući se na štap, pogledala je napred ka ledenim pećinama, u potrazi
za ulazom.

Nije ga mogla videti.
Nema veze, pomislila je. Znam da je tamo. Znam da mogu da ga
nađem. Znam da moram da ga nađem.
“Drži se Kirisine, drži se Simralin”, prošaputala je vetru, noći i
hladnoći. “Dolazim.”
Polako, počela je da tetura naviše uz planinu.

Vilenjaci Sintre se ovde završavaju.
Priča će se završiti sa sledećim delom.

KRAJ

- 338 -