Terry Brooks - Vilenjaci Sintre

Balkandownloadjako lupalo.
Šta je trebalo da radi? Nije imao plan. Nije čak imao ni oružje. Bio je

bedno nepripremljen.
Dok su stizali na ravan deo koji se nalazio ispred mosta, Helenina

družina se raširila na obe strane, zaustavljajući se tamo gde im je ona to
govorila, još uvek petnaestak metara od najbližih barikada i vojnika. Ljudi
sa mosta su svi prišli napred do ivice, držeći spremno oružje, nervoznih
pogleda dok su čekali da otkriju šta se dešava. Na gredama mosta, još
vojnika je čučalo u metalnim gnezdima. Sa druge strane se nalazila
nekakva cistema i par sprej topova postavljenih sa obe strane kapije koja
je branila ulaz na most.

Suviše oružja i ljudi da urade ovo bez ozbiljnih gubitaka na obe
strane, pomislio je Soko. Pogledao je u Tesu, koja mu je uputila hrabar
osmeh.

“Šta ćeš sada da radiš?” Helen Rajs ga je upitala tiho.
Stajao je u mestu za trenutak, puštajući da mu se smire emocije i da
sakupi svoje razbacane misli. Sačekao je sve dok se nije smirio unutra,
sve dok nije mogao da izmeri lupanje srca i oseti ujednačeno pulsiranje
kostiju na svojoj butini. Sačekao je sve dok nije mogao da oseti njihov
odgovor na svoje razmišljanje – sve dok nije mogao da proceni da li će
usporiti ili ubrzati. Sačekao je sve dok nije mogao da oseti nešto u tom
pulsiranju koje se slivalo u njega, spajalo sa njim i postajalo više od
spoljnog prisustva.
Sačekao je da otkrije šta bi trebalo da uradi da ispuni svoju potrebu.
Sačekao je neko uputstvo i shvatanje, da ovo čudno spajanje sa
spoljašnjim svetom otkrije svoju svrhu.
“Sokole”, Tesa je prošaputala, u njenom glasu čula se nepogrešiva
užurbanost.
Krenuo je napred sam, ne pravo ka miliciji i barikadama, već ka
otrcanom zbijenom žbunju, zakržljalim stablima i osušenim puzavicama
koje su hrabro rasle sa jedne strane prilaza. Slušao je glas ali je reagovao i
po instinktu. Njegov pravac akcije bio je određen, ali nameravani rezultat i
dalje mu je bio nejasan i nesiguran. Mogao je da oseti poglede obe
naoružane grupe na sebi, skoro da je mogao da čuje šta su mislili.
Razmišljao je o gluposti milicije koja je držala most, igrala se šibicama
dok je ostatak sveta već zahvatio požar. Šta su mislili da će dobiti time što
će sakupiti putarinu – kakva god bila njena priroda – od onih koji žele da

- 251 -

Balkandownloadpređu reku? Koja je bila svrha takvog poduhvata u svetu nalik ovom?
Kleknuo je među žbunje, drveće i puzavice, prelazeći prstima preko

osušene trave i lišća.
Svet na vrhovima prstiju, koji čeka da se ponovo rodi; misao mu je

došla nepozvana. Život koji čeka da bude ubrzan.
Znam šta treba da radim, shvatio je iznenada.
Uzeo je sasušene biljke u ruke, sklopio prste oko njih nežno ali

čvrsto, vodeći računa da ne polomi njihove krhke stabljike. Držao ih je
kao što bi držao dečje prste, pruživši se naniže ka njihovom korenju samo
snagom volje. Mogao je da oseti kako se mrdaju, kako se bude iz duboke
pospanosti u koju su pale. Hranile su se, sveže i nove, njime, magijom
kojom ih je hranio, koja mu je došla iz još nepoznatog izvora, ona koja je
mogla imati poreklo ili u kostima prstiju njegove majke ili u njegovoj
sopstvenoj životnoj energiji. Ali je dolazila i iz zemlje, iz elemenata koji
bili deo njenog tla, kamenja, metala i istopljenog jezgra.

Probudite se, požurivao je biljke koje je držao prstima. Probudite se
za mene.

Ranije bi bio zapanjen i obradovan time što je u stanju ovo da uradi.
To što je u stanju da komanduje magijom bilo je ispunjenje obećanja koje
mu je dao Logan Tom kada mu je otkrio njegovo poreklo i doneo mu kosti
prstiju njegove majke. Nije se usuđivao da pomisli da je to moguće – pa
ipak je znao da tako mora biti ako želi da uradi ono za šta je bio
predodređen.

Njegovo celo biće bilo je usklađeno i u vezi sa zemljom na kojoj je
stajao i sa biljkama koje su rasle iz nje i u tom trenutku se zauvek
promenio. Više nije bio samo dečak, klinac sa ulica, bio je i magično
stvorenje, morf lutalica koji je nastao, njegov potencijal shvaćen.

Rezultat je bio trenutan. Puzavice, žbunje i trava grunule su iz zemlje
sa oba kraja ulaza na most, eksplodirale svuda oko barikada i oružja i
ljudi koji su njima rukovali. Nicale su iz zemlje kao da su izgladnele, kao
da se propinju ka nebu tražeći sunčevu svetlost, vazduh, kišu, bilo šta što
im je nedostajalo tokom njihovog sna. Ali njihova užurbanost je bila
njegovo delo i bile su poslušne pod njegovom komandom. Pale su na
barikade i branioce, na metal i ljude podjednako, zarobile ih zelenim
konopcima koji su se umotali oko njih kao kablovi koji su ih sve čvrsto
uvezali.

Milicija nije imala nikakve šanse. Nisu povukli nijedan obarač. Puške

- 252 -

Balkandownloadsu im ispale iz prstiju, a tenkovi i topovi bili su zagušeni u mestu. Sami
ljudi bili su uvezani kao konopcima, zelenilo ih je čvrsto držalo a onda se
popelo celim mostom, umotavši se oko metalnih greda i potpornih stubova,
oko svega što je činilo telo strukture sve dok se ništa više nije videlo. Na
kraju, ostalo je samo žbunasto zelenilo biljnog života koje se pružalo sa
jednog kraja na drugi, celom dužinom mosta, a barikade i branioci na njima
postali su deo ogromne džungle. Čitavo gutanje trajalo je samo nekoliko
minuta i ostavilo je posmatrače koji su stajali sa Tesom i Čejnijem u šoku.

“Oh, bože!” prošaptala je Helen Rajs tiho, govoreći u njihovo ime.

***

Starateljima je bio potreban ostatak dana da rasture logor i prebace
decu preko mosta do novog mesta koje su odabrali Helen i njeni savetnici,
onog za koje je Soko instinktivno znao da ga je lakše braniti. Nakon što su
odvezali zarobljenu miliciju, oslobodili su ih na južnoj strani mosta i
preuzeli kontrolu nad barikadama koje su vodile u njihov novi logor.

Do noći, svi su se manje-više smestili i završili prelaz preko reke.
“Ne znam kako si to uradio”, Helen je rekla Sokolu kasnije kada su
sedeli sami, blizu mesta na kome je Tesa pomagala deci. “Ali meni je ovo
dovoljan dokaz da si ti taj za koga se izdaješ.” Zavrtela je glavom. “Niko
za koga sam ikada čula nije mogao da uradi ono što si ti uradio. Čak ni
Ejndžel Perez.”
Soko nije znao šta da kaže. Još uvek se i sam mirio sa tom
činjenicom. Još uvek nije shvatao kako je uspeo da generiše tako brz rast
iz nekoliko osušenih krajeva biljaka i trave, taj talenat je bio toliko nov za
njega da mu je delovalo da mora da pripada nekom drugom. Nije mogao
čak ni da odredi kako je znao šta treba da radi.
“Deca će biti sigurnija sa ove strane”, rekao je. “Ali možda ćete
morati da branite most.”
“Ako ostanemo ovde, znam da hoćemo”, rekla je. “Bio si u pravu u
vezi sa poterom. Armija već dolazi ovamo uz obalu. Nadali smo se da će
se Ejndžel vratiti pre nego što stignu do nas. Sada ne znam.” Pogledala je
dalje u sumrak, kao da tamo može pronaći svoju prijateljicu. “Koliko će
proći pre nego što krenemo? Zvučiš mi kao da se to neće odmah desiti.”
Klimnuo je. “Neće. Ne možemo otići dok ne pronađem svoju
porodicu i dovedem je ovamo. Oni su negde severno, dolaze da se sretnu
sa mnom. Trebalo bi da se vratim sa njima za manje od nedelju dana.”

- 253 -

Balkandownload “Odlaziš?” upitala je.
“Nakratko. Ali vi morate da držite most do tada. Morate da zaštitite
decu. Ako druga deca dođu ovamo, primite i njih.” Zastao je, a onda
dodao: “Ejndžel bi to želela.”
Nije znao da li bi ona to želela ili ne, nije znao apsolutno ništa o
Ejndžel Perez osim onoga što je čuo od Helen Rajs, ali smatrao je da će
pominjanje njenog imena ojačati rešenost ostalih.
Helen je sedela u tišini na trenutak, njena vitka prilika bila je
pogrbljena, glava povijena. “Tako sam umorna”, rekla je.
Onda je ustala, na trenutak mu se nasmešila i otišla. Soko ju je
posmatrao kako odlazi. Već je pravio planove o odlasku. Sačekao je dok
logor nije počeo da pada u san, onda pronašao Tesu i rekao joj da odlazi
da pronađe Duhove. Gledao je kako mešavina straha i nesigurnosti
preplavljuje njene oči boje ćilibara i kako se glatka koža na njenom licu
zategla.
“Ne moraš da kreneš sa mnom”, rekao je. “Možeš da me sačekaš
ovde, ako hoćeš.”
Tesa se nasmejala. “Mogu ja štošta da radim. Ali ništa u čemu ti ne
učestvuješ.”
“Žao mi je zbog svega što se desilo – utvrđenja, tvoje majke i oca,
svega. Voleo bih da se to nije desilo.”
“I meni je žao zbog onoga što se desilo. Ali najviše mi je žao tebe.
Mora da je strašno, sve ovo... Iako je to u skladu sa onim što jesi.”
Nasmešio se. “Voleo bih da se tako osećam. Sve to mi deluje tako
uvrnuto.” Oklevao je. “Ideš sa mnom?”
“Šta ti misliš?”
“Želim da pođeš. Možda možemo da popričamo o onome što se
desilo tokom puta. Mislim da mi je to potrebno. Mislim da će mi to
pomoći da ovo postane stvarnije.”
Uzela ga je za ruku. “Onda je bolje da krenemo.”
Sakupili su nešto namirnica u rance i sa Čejnijem pred sobom krenuli
na zapad, prateći reku dok je vijugala kroz planinski lanac koji se pružao
sa obe njene strane.
Do ponoći, odmakli su više od petnaest kilometara odatle.

***

Findo Gask se šunjao u tami, sivi duh u noći ispunjenoj senkama,

- 254 -

Balkandownloadnebo je bilo veoma oblačno i nije bilo svetla, a šume kroz koje je prolazio
nalazile su se u dubokoj pomračini. Iza njega, logor nekad-ljudi je dremao,
njihovo režanje i hrkanje se mešalo sa cviljenjem i uzdasima robova koje
su poveli sa sobom na marš severno od Los Anđelesa. Njihovo putovanje
je bilo brzo, prelazili su zemlju pešice i kamionom sa prikolicom, svaki
dan puta trajao je šesnaest do osamnaest sati. Bilo je malo vremena za
gubljenje sada kada se morf lutalica ponovo pojavio, još manje vremena
kada se razotkrio po drugi put, kada je njegova magija postala jača i šira i
kada se nije trudio da prikrije ono što radi.

Što je bilo više nego što se demon nadao i očekivao i znao je da ne
sme da dozvoli sebi da mu ova prilika isklizne iz ruku.

Ipak, izvor magije se nalazio daleko na severu, najmanje nekoliko
stotina kilometara dalje i ovo drugo korišćenje magije nije poticalo sa
istog mesta kao prvo. To je značilo da je morf u pokretu, što je značilo da
je odredio sebi odredište ili cilj. Findo Gask nije mogao da zna njegovu
svrhu, ali je njegova potreba da ga se domogne pre nego što uspe da ispuni
tu svrhu bila je jasna. Morf je bio najopasnija pretnja za demona, jedini
sluga Reči koji je mogao da poništi sve ono za šta je demonima trebalo
toliko vremena.

Finda Gaska je i dalje bolelo to što je dozvolio morfu da pobegne pre
toliko godina kada mu se našao nadohvat ruke. Nest Frimark ga je nekako
prevarila. Osećao je to instinktivno, znao je da se vezala za ovo vilin-
stvorenje i čuvala ga od njega. Njegova pobeda nad Džonom Rosom – ili
bilo kojim od vitezova Reči koje je uklonio tokom godina – delovala je
prazno i nedovoljno. Sada ga neće zadovoljiti ništa manje od smrti morfa
lutalice.

Ništa manje ga nikada neće smiriti.
Bio je to cilj koji su očekivali da postigne. Džon Ros i Nest Frimark i
svi ostali rukovaoci magijom iz tog doba bili su mrtvi i nestali, čak i onaj
ratni veteran bakarne boje kože. Samo je on preostao. Morf lutalica, u
kakvom god obliku, bio je sam i izolovan od svog soja, a bio je,
verovatno, i nesvestan opasnosti koja mu je pretila. Kada bi samo uspeo
da stigne do njega pre nego što bude upozoren...
Ili, ispravio se, ako bi neko drugi mogao da ga se domogne umesto
njega, neko smrtonosniji i nemilosrdniji čak i od njega...
Ostavio je misao po strani dok je ulazio u najdublji deo šume, deo
gde sunčeva svetlost nikada nije dopirala, i zaustavio se na ivici jezera.

- 255 -

BalkandownloadJezero je bilo zagušeno vodenom travom i trskom i pokriveno debelim
slojem taloga, voda u njemu bila je zagađena u kulminaciji uništenja
životne sredine mnogo godina ranije. Ono što je nekada bilo bistro i čisto
sada je bilo mutno i zagađeno. Ništa što je živelo ovde više nije bilo ono
što je bilo u početku. Sve je evoluiralo. I najmanji ujed insekata je donosio
bolest ljudima. Čak su i vazduh, voda i biljke bili otrovni.

Ali Findo Gask je hodao nekažnjeno, idući bez straha od stvari koje
su mogle ubiti čoveka. Ništa mu nije prilazilo – ni zmije, ni pauci, ni
insekti koji ujedaju, niti stvorenja za koja nisu postojali nazivi. Ništa mu
nije prilazilo jer ništa nije bilo tako opasno ili ispunjeno otrovom kao što
je bio on. Stanovnici mračnih šuma prepoznavali su sebi sličnog i držali se
podalje.

Osim jednog.
Podiglo se iz gliba jezera kao levijatan koji izlazi iz dubokog okeana,
voda se penušala i komešala oko njega dok se podizalo, gasovi su bežali u
mlazevima i sa pucanjem mehurova, njihov smrad je ispunio zagađeni
vazduh svežim zadahom. Findo Gask je znao da se tu krilo ali da će osetiti
njegov dolazak i otkriti se jer mu je to bilo u prirodi. Stajao je na
bezbednom rastojanju i posmatrao kako se pojavljuje, glib i mrtva trava su
visili sa njegovih širokih leđa i povijenih ramena u vlažnim mrljama.
Posmatrao je i divio se čudovišnosti njegove demonske forme.
Kli nije ličilo ni na šta što je ranije sreo. Glava mu je bila obla
koštana ploča, spljoštena i udubljena kao da je po njoj neko udarao teškim
maljem. Njegove crte lica nalazile su se ispod kožnatog tkiva pod
obrvama, zakržljale i teško prepoznatljive, osim malih, izopačenih zelenih
očiju. Njegove dugačke teške ruke bile su obrasle dlakom i pune mišića,
šake iskrivljene i čvornovate, noge debele poput stabala i krive, sve to bilo
je obloženo mešavinom krljušti, dlaka i đubreta. Kada je izašlo iz blata i
vode, nadnelo se nad njim, zasenilo ga svojom masom i u trenu ga
zaustavilo uprkos onome što je znao o tome.
Delorin je mrzela Kli, nazivala to životinjom i gledala na to sa
prezirom kao na nemisleće čudovište koje ne zna ništa drugo osim da
ubija. Nije grešila, ali nije shvatala suštinu. Baš zbog toga što je Kli bilo
upravo takvo Findo Gask ga je smatrao korisnim.
Nekada je ono bilo čovek, davno pre nego što ga je sreo u
ruševinama grada među toliko mrtvih da je jedva poverovao da ih je
pobilo samo jedno stvorenje. Nekada, to je bilo čovek. Nije se moglo sa

- 256 -

Balkandownloadsigurnošću reći šta ga je promenilo. Kli nikada nije pričalo. Jedva je i
slušalo, a slušalo je uglavnom Finda Gaska.

Ogromni demon se mučno izvukao iz živog peska i blata i stao blizu
njega, povijen u iščekivanju. Znalo je da je došlo iz nekog razloga, a on je
znao da je najviše žudelo za upravo tim razlogom.

“Hoću da mi pronađeš nekoga”, rekao je Findo Gask. “Vilinstvorenje,
ali biće u drugačijem obliku. Daću ti znanje o tome kako da ga osetiš i
onda ćeš moći da ga razotkriješ.”

Kli se prebacilo sa jedne noge na drugu, bio je to spor, monoton
pokret koji je označavao da razume. Negde iz dubine njegovih grudi,
zatutnjao je čudan šištavi zvuk.

Findo Gask se nasmešio. Bio je to način nakoji je Kli izražavalo
svoje zadovoljstvo.

Pružio se i hrabro dotakao demona po grudima jednim prstom.
“Pronađi ovo vilin-stvorenje, a kada to uradiš, ubij ga”, rekao je.

- 257 -

Balkandownload DVADESET ŠEST

Ponovo okupljeni pošto je Sveću oteo dečak sa unakaženim licem i
posle potrage Logana Toma za lekom protiv zaraze na mračnim ulicama
Takome, Duhovi su nastavili svoje sporo putovanje na jug. Napustivši
svoj logor van grada još u toku noći i sa velikom šansom da Senator još
uvek nije otkrio gubitak svog “vlasništva”, kotrljali su se na jug u AV-u sa
prikačenim kolima za seno kao oni po kojima su i dobili ime, senke koje
klize kroz tamu. Katalija im je pokazala put, odvodeći ih sa autoputa kroz
sporedne ulice koje su obilazile oko Senatorove utvrde i mesta na kojima
je verovatno postavio stražare da ga upozore na pridošlice. Do izlaska
sunca, nalazili su se van grada i polako se udaljavali od njega.

Sova, koja se vozila u Munji sa Rekom i Majstorom, davala je svojim
štićenicima jake doze seruma koje joj je Maca donela iz svog tajnog
skrovišta, pokrila je oboje ćebadima, okupala ih hladnim krpama i pričala
sa njima tokom njihovih grozničavih snova svojim tihim, ohrabrajućim
glasom. Oboje su gotovo odmah počeli da pokazuju znakove poboljšanja,
temperatura im je padala a njihov nespokoj se pretvorio u dubok san.

Logan je mogao da kaže sebi sa određenom sigurnošću da se stvari
dovoljno dobro kreću u pravom smera da je više nije morao da razmatra
mogućnost ostavljanja Duhova za sobom dok nastavi svoju potragu za
Sokolom. Njegovi strahovi o tome da će ga staranje o gomili dece sa ulica
usporiti i opteretiti nepotrebnim odgovornostima nestali su nakon događaja
od prošle večeri. Delovalo mu je sada, na svetlosti novog dana, da su
klinci u stanju da na svoja pleća stave odgovornost za sebe u dovoljnoj
meri da on ne mora da oseća potrebu da to radi umesto njih, i dok mu je to
naizgled dalo još bolji razlog da nastavi sam, imalo je sasvim obrnut
efekat. Ideja o napuštanju Duhova sada mu je postajala sve odbojnija i
otkrio je da mu je sve udobnije da nastavi ovako kako jeste.

Što nije moralo da znači da se neće kasnije predomisliti. Događaji
mogu jednog dana diktirati da uradi tako; nikada se ne zna. Ali za sada,
bar, mogao je da ostavi to pitanje po strani i jednostavno se koncentriše na
put pred sobom.

Jedini problem bila je Maca. Kao što se i bojao, a ona
pretpostavljala, nisu je sva deca prihvatila. Panter je bio najglasniji, što
nije bilo iznenađujuće, nazivao ju je nakazom u lice i stavio svima do
znanja da on ne misli da ona treba da bude sa njima, bez obzira na to šta je

- 258 -

Balkandownloaduradila u njihovu korist. Kreda je zauzeo isti stav i, što je bilo
iznenađujuće, Lasta. Možda je nedavno gotovo smrtonosno iskustvo koje
je imala sa Kreštavcima dok su bežali iz Sijetla uticalo na njeno
razmišljanje. Možda je u pitanju bilo nešto o čemu im nije pričala. Ali iako
je bila uglavnom tiha po ovom pitanju, klimala je dovoljno često glavom
tokom Panterovog izlaganja da Logan Tom nije imao sumnji u vezi sa
njenim stavom. Ona, takođe, nije imala koristi od devojke koja nije bila ni
jedno ni drugo.

Ostali su bili predusretljiviji. Sova je odmah prigrlila Macu i rekla joj
da su srećni što ona putuje sa njima, ignorišući režanje i poglede koje joj
je zauzvrat uputio Panter. Sveća ju je uzela za ruku i hodala sa njom
tokom njihovog prvog dana puta, što je bio mali gest zbog koga je Logan
bio ponosan na nju.

A Medved, krupan, stabilan i uglavnom tih, zakoračio je u jednom
trenutku između Pantera i Mace kada je ovaj prvi napravio nedvosmislen
pokušaj da je zastraši, prinudivši drugog Duha da se odmakne i konačno
da se okrene u stranu. Panter, koji po prirodi stvari ne bi dozvolio nikome
da mu ovo uradi, delovao je istinski zbunjen.

“Ona je samo nakaza, čovo”, promrmljao je preko ramena Medvedu.
Ali nakon toga je uglavnom ostavljao devojku na miru.

Njihovo odredište je već bilo utvrđeno i brzo su nastavili svoje
putovanje. Nalazili su se najmanje na nedelju dana od Kolumbije i
njihovog obećanog susreta sa Sokolom, tako da su imali dobar razlog da
guraju napred. Logan se iznova pitao kako bi trebalo da pronađu dečaka,
ali je znao da je dečak taj koji treba da pronađe njih. Morf lutalica koji je
bio sakriven u njegovoj ljudskoj koži do sada se pojavio i divlja magija je
preuzela kontrolu. Ovo je bilo ono što se moralo desiti, shvatio je Logan,
ako dečak treba da bude njihov spasitelj.

Njihov put ih je odveo van grada u divljinu. Zgrade su nestale iza
njih, izgubljene u izmaglici od dima i pepela kroz koje se čak ni sunce nije
moglo probiti. Ostaci vozila koji su se nalazili na autoputu su polako
nestajali, a gorki metalni ukus vazduha je poprimio ukus šume. Zemlja se
prostirala oko njih u mešavini ogoljenih polja, raštrkanih umirućih stabala,
zagađenih kanala i bara, slomljenih ograda i srušenih farmi. Gotovo da nije
bilo znakova života – poneka ptica, brzi pokreti malih životinja koje su
trčale kroz korov, ukopani glodar koji je na trenutak promolio glavu iz rupe
i par omršavelih prilika koje su otrčale daleko iz stare kuće.

- 259 -

Balkandownload Kraj svega, pomišljao je Logan više puta. Ovako će uskoro biti
svuda. Pokušao je da to zamisli i nije uspeo. Svet je bio suviše veliki za
tako nešto. Mogućnost da postane prazan i beživotan je bila suviše tmurna
za razmatranje.

Iako je znao da to dolazi.
Iako mu je to bilo prorečeno.
Vozili su se na jug tri dana, prolazeči kraj varošica koje su se nalazile
kraj autoputa, tihih i praznih. Jednom, prošli su kroz još jedan grad. Logan
nije znao njihova imena, a nisu ni Maca ni Duhovi. Znakovi koji su ih
nekada identifikovali su nestali, ostavljajući samo polomljene metalne
stalke sa iskrivljenim, nazubljenim krajevima. Dani su bili magloviti od
lošeg vazduha i slabe sunčeve svetlosti, a pejzaž je izgledao kao
fatamorgana. Autoput je krivudao kroz okeane tečne svetlosti koja je
svetlucala i krivila se. U gomilama otpada od uništenih vozila i razbacanog
đubreta, u nagomilanim srušenim zidovima i krovovima i u ogoljenim
poljima i na praznom horizontu, svet je bio grobnica.
Dok se približavalo veče trećeg dana, naišli su na novu grupu zgrada,
njihovi krovovi su se mogli videti iznad brda na grubom zemljištu koje je
bilo hladno i golo, groblje označeno kostima mrtvog drveća.
Logan je sedeo napred na suvozačevom sedištu Munje i gledao preko
ramena dok je razgovarao sa Sovom, Rekom i Majstorom sa njene obe
strane, dovoljno oporavljenima da su mogli da sede uspravno, ali koji su
još uvek bili nedovoljno snažni da hodaju. Ostatak Duhova se vozio u
kolima sa Zekom i Macom.
Panter je vozio.
Dečaku je trebalo malo vremena da se privikne na tu ideju, ali kada
je Logan onako usput pomenuo ranije tog dana da je možda došlo vreme
da proba, Panter je isto tako usput napomenuo da to ne može da škodi. Od
tada je neprestano vozio.
“Ne razumem zašto je Maca bila napolju noću na ulicama tako
sama”, Sova je pričala. “To deluje tako opasno.”
“I meni je to palo na pamet”, složio se.
“I nije nosila nikakvo oružje?”
“Ne koliko sam ja mogao da vidim.” Zastao je. “Ali mislim da je
možda mnogo sposobnija nego što deluje. Delovala je kao da se tamo
nalazi kod kuće. Naglasila je to time što me je pitala zašto sam ulazim u
grad. Delovalo je kao da misli da zna bolje od mene kako da se stara o

- 260 -

Balkandownloadsebi.”
To je zato što je nakaza, rekao je Panter u sebi, njegovo raspoloženje

se smračilo dok je iznova razmišljao o tome kako da se postavi prema
Gušter-devojci. Ponekad je želeo da je Soko ponovo glavni. Čak ni on ne
bi dovodio nakazu u porodicu.

“Hej, šta je ono?” prekinuo ih je, iznenada uočivši nešto na putu pred
njima.

Logan se okrenuo da pogleda, ugledavši nešto što je delovalo kao
gomila vozila koja su im blokirala put. “Zaustavi AV”, odmah je rekao
Pantem.

Kada je dečak to uradio, Logan je izašao iz vozila i otišao napred
nekoliko koraka, pretražujući pogledom put ispred a onda i okolinu. Ništa
se nije kretalo. Ali nije delovalo kako treba. Pogledao je nazad ka deci, a
onda ponovo napred. Put je bio prav i nije skretao; nije bilo vidljivih
raskrsnica iza hrpe vozila. Nije se moglo nigde drugde osim ako ne skrenu
u polja i brda a on nije smatrao da će kola izdržati na tako neravnom
terenu.

Vratio se i nagnuo ka Pantem. “Ja ću da odem napred. Budi odmah
iza mene. Drži otvorene oči.”

Dečakovo lice se smračilo. “Deluje samo kao neko đubre”, rekao je.
“Pretpostavljam da možemo da se okrenemo, da pronađemo drugi put.”

Logan je zavrteo glavom. “Ovde nema ničeg što može da nagovesti da
postoji drugi put. Hajde da pogledamo izbliza.”

Krenuo je napred. Panter je ispružio ruku i dotakao parkan sprej koji
je nabio između vrata i sedišta, a onda lagano pokrenuo Munju napred,
ostavljajući dobar razmak između viteza Reči i AV-a. Svi su prestali sa
pričom i počeli da gledaju unaokolo, pretražujući okolinu. Logan, koji je
hodao napred, nije video ništa, ali mučilo ga je što su ta vozila blokirala
put ovde daleko u nedođiji. Blokada ja mogla da bude rezultat nekog
davnog sudara; delovalo je tako. Ali se svejedno osećao nelagodno.

Bio je na nekoliko metara od hrpe automobila kada su mu nervi
iznenada postali oštri i ogoljeni, magija je zaiskrila sa vrhova njegovih
prstiju i on je shvatio da je ovo bila greška. Nije mogao da kaže zašto, ali
je naučio da veruje svojim instinktima. Stao je u mestu, jednu ruku je
podigao da signalizira Panteru.

“Ne mrdaj”, rekao je glas sa jedne strane.
Ne menjajući svoj položaj, Logan je okrenuo glavu i pogledao u

- 261 -

Balkandownloadpravcu govornika. Mršav čovek sa čupavom crnom kosom je izašao iza
jednog slupanog vozila. Nije bio naoružan, šake su mu bile prazne, a ruke
slobodno visile sa strane.

Logan se okrenuo ka njemu, rune na njegovom štapu su blistavo sijale
dok se magija spremala.

“Ako misliš da upotrebiš taj štap na meni, možda bi bilo dobro da
ponovo razmisliš”, rekao je čovek mirno. “Moji prijatelji su svuda oko
tebe i drže svoja oružja uperena u klince. Ti ćeš možda i da se spaseš, ali
verovatno nećeš uspeti da spaseš i njih.”

Vitez Reči se brzo osvrnuo unaokolo. Tamne prilike su ih okruživale,
više od njih desetak, pojavivši se naizgled niotkuda. Mora da su se krili u
rovovima kraj puta. Ili su se možda ukopali i čekali. Bili su odrpani i
mršavi kao i govornik i imali razno naoružanje, svo upereno u AV i kola za
seno.

Talas bespomoćnosti je prošao kroz njega. “Šta hoćete?” Govornik se
nasmešio. “Hoćemo da pođeš sa nama da vidiš nekoga. Ne bi trebalo da
traje dugo. Klinci mogu da sačekaju ovde dok se ne vratiš. Onda možete
da nastavite svojim putem.”

“Gde da pođem sa vama?”
“Ovamo preko brda.” Pokazao je ka istoku, ka planinama. “Videli
smo vas kako nailazite, znaš. Ovo nije slučajan susret. Ovo je bilo
planirano. Znamo ko si ti. Znamo zašto nosiš štap i šta on radi. Znamo sve
o vitezovima Reči. Zato Krilka Kus hoće da se sretne sa tobom.”
“Možda je jednostavno trebalo da me pita umesto da šalje ljude sa
puškama da prete ovoj deci.”
“Možda na ovaj način vodi računa da ne odbiješ.”
Logan je odmah shvatio dve stvari. Prvo, čovek je lagao. Možda im je
govorio da im se ništa neće desiti i da će ih pustiti da nastave svojim
putem, ali to ne mora da bude tako. Njihovo puštanje ili slobodan prolaz
bilo kakve vrste zavisiće od toga da li je to svrsishodno, ne od časti.
Drugo, šta god da je ovde bilo u pitanju, stvar je bila lična.
“Zašto jednostavno ne pustiš decu da idu dalje bez mene? I dalje bih
mogao da pođem sa tobom i sretnem se sa... kako si rekao da se zove?”
“Krilka Kus. Ne, neće moći tako.”
“Zašto ne?”
“Ako pustimo klince da idu, neće biti ničega što će te zadržati ovde.
Mi znamo da ne možemo da te zaustavimo ako ne želiš da budeš

- 262 -

Balkandownloadzaustavljen. Isto tako znamo da nećeš ni da daš štap. Sve sa čime imamo
da trgujemo jesu deca. Ako ti ništa ne znače onda smo u nevolji. Ipak,
kladim se da nije tako.”

Logan je klimnuo glavom. “Niko neće da ih dirne?”
Govornik je zavrteo glavom. “Neće ni dlaka da im fali sa glave.”
“Ko je Krilka Kus?”
Govornik se nasmešio. “Videćeš. Šta kažeš? Dolaziš?”
Logan je oklevao, a onda se okrenuo nazad ka AV-u.
“Ne, ne, nema toga”, govornik je rekao brzo, zaustavivši ga u mestu.
“Teško je reći šta će ti pasti na pamet da kažeš. Možda im kažeš nešto
pogrešno.”
Logan ga je pogledao. “Možda moraju da znaju šta će se desiti.”
“Možda mogu da sami to otkriju.” Čovek je slegnuo ramenima.
“Nekoliko mojih prijatelja će ostati sa njima da vode računa da ne shvate
to pogrešno.”
Logan je stajao i zurio u njega na trenutak, težina situacije je počela
da ga pritiska. Zakoračio je pravo u ovaj lom, dopustio sebi da bude
uhvaćen u zamku uprkos svom iskustvu i znanju koje je imao. Čak nije ni
razmotrio mogućnost da njegovi neprijatelji mogu upotrebiti decu protiv
njega, mogu ostvariti prednost na osnovu njegovog osećanja odgovornosti
ka njima da slome njegovu odbranu. Kakva je budala bio.
Spustio je pogled ka stopalima i zavrteo glavom. Dugo i intenzivno je
razmišljao o tome da napusti Duhove. Pitao se kako će oni to podneti ako
ode. Da li će preživeti bez njega? Da li mogu da nastave?
Pa sve će to uskoro saznati.
“U redu”, rekao je i nevoljno krenuo ka govorniku.

***

Panter, sedeći na mestu vozača u AV-u i držeći podignute obe ruke da
pokaže da ne misli ništa loše, sačekao je da vitez Reči i oni koji su ga
zarobili nestanu van vidokruga pre nego što je brzo prebrojao stražare koji
su bili ostavljeni. Najmanje trojica. Možda postoji i četvrti iza kola za
seno; nije mogao biti siguran. Dvojica koja su stajala ispred AV-a bili su
ljudi, ali onaj treći je delovao veći i jači. Verovatno je bio Gušter. Svi su
bili umotani u tamnu odeću koja je delimično sakrivala njihove crte lica,
tako da nije mogao biti siguran.

Jedan od dvojice koji su stajali ispred prišao mu je i pogledao unutra.

- 263 -

Balkandownload“Ugasi AV”, rekao je.
Panter je ispružio ruku i ugasio AV, a drugom otkočio parkan sprej

uguran između svog sedišta i vrata. Ako su odvodili viteza Reči sa sobom,
neće ga vratiti, bez obzira na to šta je onaj tip rekao. Što je, zauzvrat,
značilo da im ni Duhovi neće biti potrebni kada se njega otarase. Izbor je
bio kristalno jasan. Mogli su da sede ovde i sačekaju neizbežno ili mogu
da urade nešto da se spasu.

Panterovo tamno lice se steglo od odlučnosti. Već je znao koji će
izbor on da napravi.

Stražar koji je pričao sa njim se ponovo udaljavao, izgledajući kao da
mu je dosadno. Deca, verovatno je mislio. Gubljenje vremena.

“Pantere, šta to radiš?” Sova je iznenada upitala sa zadnjeg sedišta,
kao da je predosetila njegovu nameru.

“Ništa”, rekao je tiho. “Još ništa.”
Napravio je još jedan brz pregled stražara, izbrojao ih i pogledao
oružje, procenjujući njihove sposobnosti. Bilo je teško reći nešto o ovome
dok ne bude video šta mogu. Panter nije mogao to da zna dok ne načini
svoj potez. Neće moći da stigne odmah do Guštera jer se nalazio iza njega.
Moraće da se otarasi dvojice napred a onda da se nada da može da sredi i
tog jednog posle. Biće rizično. Ostali Duhovi će biti izloženi i u opasnosti
dok se to dešava. Ako budu poginuli, biće to njegova krivica.
Ali ako on ne uradi ništa a oni poginu, i to će biti njegova krivica.
Osetio je kako mu krv struji jače. Nije bilo načina da pobedi u
ovome. Nikakvog.
Spremao se za ono što je morao da uradi, govoreći sebi da ostane
miran, ostane fokusiran, znajući da nikada ranije nije uradio nešto ovako,
nikada se nije našao u položaju da mora, kada je čuo nekoga kako oštro
doziva.
“Zeko! Vraćaj se ovamo!”
Pogledao je preko ramena. Bila je to Gušter-devojka. Silazila je sa
kola za seno i trčala za svojom glupom mačkom, koja je poskakivala ka
AV-u. Stražari su se odmah okrenuli, uzbunjeni njeni povicima. Mačka je
trčala a onda poskočila, izgledajući kao da ima grčeve ili nešto tako.
Panter je zarežao u sebi. Ovo je sve pokvarilo.
“Vidi”, stražar koji je malopre pričao sa njim pozvao je drugog.
“Pokretna meta.”
Mačka je stigla skroz napred do AV-a pre nego što je devojka stigla

- 264 -

Balkandownloaddo nje, uhvativši je baš kada su stražari podizali svoje naoružanje.
Kapuljača joj je spala sa glave, otkrivajući njeno umrljano lice. Stražari su
onda videli šta je i instinktivno odskočili unazad.

Zagrlila je mačku jače. “Oni u AV-u imaju zarazu”, rekla im je.
“Hoćete da vidite?”

“Penji se nazad na ta kola!” govornik je ljutito povikao, pokazujući
svojim oružjem.

Zurila je u njega, a onda se okrenula i krenula ka kolima. Dok je
prolazila kraj AV-a, tiho je rekla Pantem. “Ako ispališ taj sprej navući ćeš
ih sve na nas. Pusti mene da rešim ovo.”

Prošla je kraj njega pre nego što je stigao da joj odgovori. O čemu je
ona pričala, Pusti mene da rešim ovo? Kao da je ona nešto posebno.
Pogledao je preko ramena za njom, želeći da kaže nešto o tome, ali ona se
gotovo vratila u kola.

Njena glupa mačka se ponovo oslobodila i ponovo poskakivala
napred ka AV-u. Jurnula je za njom, uhvatila je baš kod vrata AV-a i
pokupila je baš kada su stražari krenuli ka njoj.

“Izađi iz AV-a”, rekla je Panteru, ne gledajući u njega. “Padni na sve
četiri i pravi se bolestan.” Dodala mu je mačku kroz prozor. Kada je
videla da on okleva, držeći mačku kao da je od stakla, zureću ka njoj u
neverici, prosiktala je: “Da li hoćeš da izađeš živ iz ovoga ili ne! Uradi ono
što ti kažem!”

Gotovo da nije. Gotovo da joj je rekao gde može da se nosi. Ali u
njenim očima bilo je nečega što mu je reklo da ne radi to. Umesto toga,
iznenadio je sebe time što je spustio mačku na pod, otvorio vrata i
isteturao iz AV-a kao da mu iznenada nije dobro, pao je na sve četiri i
ispuštao zvuke kao da povraća. Začuli su se povici i krici ostalih Duhova,
iz AV-a i otpozadi iz kola. Dva stražara ispred AV-a su dotrčala, sa
mešavinom sumnje i iznenađenja koja se ogledala na njihovim licima, još
uvek nesigurni u to šta se dešava.

Panter je pljunuo u prašinu i pogledao ka njima kao da je suviše
bolestan da uradi bilo šta drugo, u isto vreme se nadajući da ovo nije bila
greška, da devojka ima da ponudi još nešto osim reči.

Nije imao razloga za brigu. Kada su se dvojica stražara ispred AV-a
približila na nekoliko metara od njega, ona je zamahnula oko sebe, ogrtač
je poleteo u vrtlogu tkanine. Panter je uhvatio krajičkom oka odsjaj
metalnih predmeta kako lete kroz vazduh, svetlucanje na slaboj svetlosti.

- 265 -

BalkandownloadSledećeg trenutka je začuo kako su stražari kratko zaroktali i srašili se na
mestu. Još pre nego što su pali, ona je krenula na dragu stranu, čekajući da
se Gušter pojavi iza vozila. Kada se ovaj pojavio, njena raka je zamahnula
po treći put, još jedno sevanje metala je izletelo iz njene ruke. Gušter je
zakrkljao i pao na kolena, oružje mu je ispalo iz ruku. Ljuljao se kao
veliko drvo na vetru i pao.

Sve se završilo tako brzo da je Panter jedva imao vremena da
registraje šta se dešava. Uspravio se na noge i otišao do stražara koji su
ležali ispred AV-a. Komadi blistavog metala su virili iz njihovih gradi.

Devojka je stala kraj njega, ispražila ruku, izvukla metalne komade
napolje i pružila ih Panteru da ih pogleda. “Gvozdene zvezde”, objasnila
mu je. “Oružje za bacanje. Uronjene su u snažan otrov koji žrtvu ostavlja
paralisanu i na tri sata nakon što prodre u telo. Deluje odmah.”

Zurio je u nju. “’De si to naučila?” upitao je.
“Od dragih nakaza”, odgovorila je, vraćajući zvezde natrag u džepove
svog ogrtača. Pogledala ga je. “Nakaza kao što sam ja.”
Otišla je nazad ka poslednjem stražaru, ostavivši ga da zuri za njom.
Nije znao šta da misli. Možda je mnogo sposobnija nego što deluje, čuo je
kako Logan Tom kaže. Zavrteo je glavom. Bila je nakaza, ali zastrašujuća.
“Maca, a?” pozvao ju je. “Imaš ozbiljne kandže, gospođice Mačkice.”
Mahnula mu je bez osvrtanja, njeni prsti su se zgrčili kao kandže,
“Uvrnuto”, prošaptao je.

***

Dok je Maca stajala dalje sa jedne strane držeći Zeku i ignorišući
ostale, Duhovi su vezali paralizovane stražare i zapušili im usta, vodeći
računa da budu dovoljno čvrsto vezani da ne mogu da se oslobode bez
nečije pomoći. Kada su to završili, Panter i Medved su pretražili barikadu
od napuštenih vozila i brzo pronašli da je jedan deo komada bio zavaren i
prikačen na točkove što je omogućavalo da bude sklonjena sa puta kada
se određene kvake pritisnu. Majstor je prišao da im pomogne svojom
stručnošću i za nekoliko minuta otvorili su barikadu i raščistili put.

Zbijeni, Duhovi su stajali i gledali niz put koji se pružao u daljinu,
sumrak je počeo da se spušta sa zamiranjem dana. Niko nije ništa rekao,
sve oči su bile uprte u betonsku traku i magloviti horizont koji je ležao ka
jugu.

“Pa, šta čekamo?” upitao je Majstor.

- 266 -

BalkandownloadPanter je zurio u njega, a onda zavrteo glavom. “Nemamo šanse
protiv celog logora punog naoružanih ljudi.”

“Možemo da uradimo nešto! Imamo AV i oružje. Ne možemo tek tako
da odustanemo od njega! Otišao je sa njima da bi nas zaštitio!” Majstor je
bio uporan. “Sovo? Šta treba da radimo?”

Sova je sedela u svojim kolicima i zurila pravo napred. “Ne znam”,
priznala je. “Zaista ne znam šta bi on očekivao da uradimo.” Panter je
pogledao u ostale, na njegovom tamnom licu ogledala se potištenost koju
je osećao u sebi. Medved je stajao sa jedne strane, spuštenog pogleda.
Sveća je izgledala kao da je na ivici suza. Reka i Lasta su tiho pričale
jedna sa drugom, njihovi glasovi bili su suviše tihi da mogu da se čuju.
Niko nije želeo čak ni da prizna to. Svi su znali šta treba da rade, ali su svi
takođe znali da je to bilo samoubistvo. Njegova potištenost se pojačala.
Ovaj vitez čega god, on nije bio njihov problem. Ne zaista. Ne kada se
razmisli o tome. On nije bio jedan od njih.

“Ajdemo”, rekao je. “Ajdemo odavde.”
Krenuo je nazad ka AV-u kada je pogledom uhvatio Kataliju, koja je
stajala tamo i gledala u njega, mazeći svoju glupu mačku.
“Šta radiš to?” upitao ju je iznervirano.
“Čekam da odete.”
“Čekaš da...” odlutao je. “Ti nećeš sa nama?”
Slegnula je ramenim. “Ja idem po Logana Toma.”
“Sama?”
Pogledala ga je svojim tamnim očima. “Izgleda tako.”
Panter je gledao u nju sa nevericom. Da je imala nešto mozga, vratila
bi se u AV ili se popela u kola kao i ostali Duhovi i pobegla odavde.
Krenula bi odmah i ne bi više ni pomislila na Logana Toma. Jedna stvar je
bila suprotstaviti se trojici tupoglavih stražara. Jurišanje na njihov kamp
pun naoružanih ljudi bilo je nešto sasvim drugo – devojka, ništa manje,
svejedno da li sa kandžama mačkice ili ne. To nije bilo glupo; to je bilo
samoubistvo.
Nije trebalo da razmišlja o ovome ni za trenutak, donoseći ovu
odluku. Trebalo je samo da ode. “Glupost!” promrmljao je.
Otišao je do vozačeve strane AV-a, zavukao se unutra i izvukao
parkan sprej. Onda se vratio do ostalih. “Majstore, ti vozi”, rekao je
dečaku. “Povedi ostale niz put nekih par kilometara i čekajte nas sve dok
ne budete sigurni da se ne vraćamo. Onda vozi dalje. Svi ostaju sa tobom.

- 267 -

BalkandownloadPazite jedni na druge.”
“Pantere!” Sova je prosiktala u neverici. “Ne možeš to da radiš.”
“Izgleda da mogu”, odgovorio je, izbegavajući njen pogled.
“Idem i ja, Pantere”, Lasta je odmah rekla.
“Ne, luda ptičice, ne ideš. Samo ja i ona.” Pokazao je ka Kataliji.

“Samo mi. Mi idemo. Ti ostaješ ovde, ti i Medved, i pazite na ostale.”
“O čemu ti to pričaš?” pitala je Lasta. “Ti i ona? Samo vas dvoje?”
Klimnuo je glavom. “Ako dvoje ne bude dovoljno, onda verovatno

nije ni četvoro, šestoro ili osmoro. Ne znam. Samo znam da ne ide niko
osim mene i nje.”

“To nije nešto što moraš da radiš, Pantere”, Sova je rekla brzo. “Ovo
je verovatno previše za svakoga, a kamoli za dečaka i devojku. Šta mislite
da možete da uradite? Kako mislite da mu možete pomoći?”

“Ne’am pojma. Ipak, moramo da probamo.” Panter je pogledao ka
Kataliji. “Hej! Gospođice Mačkice!” pozvao ju je. “Jesi ozbiljna u vezi s
tim da spasemo tvog velikog batu od onih tupoglavaca? Misliš da imaš
kandže za tako nešto?”

Zurila je u njega za trenutak pre nego što je prišla. Stajala je tamo,
odmeravajući ga. “Misliš da možeš da mi pomogneš?”

Panter se nacerio uprkos sebi. “Pretpostavljam da ćemo to da
otkrijemo, je l’?”

Katalija je dodala Zeku Sovi. “Čuvaj je za mene dok se ne vratim.”
Pogledala je ka Panteru. “Spremna ako si i ti.”

Uprkos oštro izgovorenim molbama koje su ih pratile, otišli su u
pravcu u kome su oni ljudi odveli Logana Toma.

Nijedno nije progovorilo sa onim drugim.
Nijedno nije pogledalo nazad.

- 268 -

Balkandownload DVADESET SEDAM

Logan Tom je bio odveden sa autoputa ka krovovima zgrada
okruženim niskim brdima, oni koji su ga zarobili su se raširili oko njega sa
svih strana da bi ga bezbedno čuvali u sredini. Naterao je sebe da se ne
osvrće za AV-om, kolima i Duhovima, iz sve snage se trudeći da ne brza,
da se koncentriše na trenutak i sačeka svoju priliku. Mogao je da pobegne
u svakom trenutku. Ali bežanje je odmah značilo stavljanje dece u rizik, a
oni je bio ubeđen da mora da pronađe način da to izbegne. Još uvek je
postojala mogućnost da Krilka Kus, ko god on bio, hoće samo da
razgovara, da samo potraži njegovu pomoć oko nečega.

Morao je da pruži priliku toj mogućnosti.
Ipak, nagon da uzvrati, da zamahne svom snagom koja se nalazila pod
njegovom komandom zahvaljujući crnom štapu, bio je gotovo suviše
snažan da mu se odupre. Mogao je da razbaca ove ljude kao prah, spali ih
u pepeo i otrči nazad da oslobodi svoje bespomoćne štićenike. Mogao je
da preokrene ovo u trenu.
Možda. Ali sve što je bilo potrebno bio je samo jedan povik, jedan
ispaljeni metak, jedan nagoveštaj da nešto nije u redu.
Ljudi oko njega su se držali na distanci, hodajući opušteno i lako,
prateći čoveka koji je ranije razgovarao sa njim. Ali njihov opušteni stav
bio je samo maska koju su razotkrivali stalni prikriveni pogledi upućeni ka
Loganu kada su mislili da ih ne posmatra. Osetio je nervozu u tim
pogledima, ali i nešto drugo – uzbuđenje, nestrpljenje u vezi s nečim što su
ovi ljudi znali a on nije.
Ovo skriveno znanje je najviše mučilo Logana. Viđao je takve
poglede i ranije na licima ovakvih ljudi i oni su uvek označavali svež oblik
krvoprolića. Ali on je imao svoju posvećenost; imao je štap da ga zaštiti i
svoju obuku kao viteza Reči da ga ohrabri. Šta god da ga je čekalo,
dočekaće ga spremnog.
Prošli su kroz brda, krivudajući pokraj blagih padina ka zgradama,
ostavivši autoput i Duhove za sobom. Niko nije pričao. Logan je u par
navrata pomislio na to da postavi neka pitanja a onda odlučio da ne radi
to. Bolje je da svoju nesigurnost zadrži za sebe.
“Sada pravo napred”, rekao je čovek koji je jedini progovarao.
“Znali ste da dolazim”, rekao je Logan, predomislivši se u vezi s
ćutanjem. “Čekali ste me.”

- 269 -

Balkandownload Govornik je pogledao ka njemu. “Znali smo i čekali smo. Mi motrimo
na puteve da vidimo ko prolazi. One koji odgovaraju našim potrebama
povedemo sa sobom. Većinu ignorišemo. Ne i tebe, naravno. Znali smo da
si vitez Reči još pre dvadesetak kilometara. Taj štap. Tu nema greške.”

“Dakle zaustavljate samo vitezove Reči?”
Govornik se nasmešio. “Krilka Kus će objasniti.”
Krilka Kus. Čak i samo ime mu je do sada postalo odvratno. Logan je
pazio da mu se bes ne očitava na licu, namerno održavajući prazan izraz
lica. Krilka Kus će morati da odgovori na mnogo toga. Možda i na više
nego što je očekivao.
Obišli su bedem i Logan je otkrio da se kreće ka zgradi veličine
skladišta koja je delovala kao postrojenje za prodaju i skladištenje. Blede
slike traktora i mašina kojima nije znao imena bile su naslikane na
stranama napravljenim od ploča od talasastog metala, a vetrokaz u obliku
traktora stajao je na zdepastom tornju. Ogromna vrata su stajala otvorena
na dužoj strani zgrade ispred njega, grupe ljudi stajale su i pažljivo motrile
na njega sa njenih ivica. Unutrašnjost je bila bledo osvetljena dnevnom
svetlošću koja se probijala kroz vrata i sipala kroz pukotine i rupe na
tavanici i na zidovima. Ustajali mirisi zemlje, đubriva i sena mešali su se u
vazduhu, zarobljenom u niziji između brda.
Iza veće zgrade stajale su druge, male zgrade – kuće, kolibe i obori za
stoku. Iza toga nalazilo se ono što je ostalo od seoceta, čije građevine su
se raspadale, odavno napuštene i zapuštene. Proučavao je ruševine za
trenutak, a onda pogledao nazad ka većoj zgradi. Zemlja oko zgrade bila je
blatnjava i utabana, kao da je tu stalno prolazilo mnogo ljudi. Logan nije
video te ljude i pitao se zašto.
Stigli su do otvorenih vrata i ulaza u skladište i čovek koji ga je
vodio pokazao mu je da stane. “Čekaj ovde”, rekao je.
Ostavio je Logana da stoji među ostalim ljudima i ušao u skladište.
Logan je pogledao ljude oko sebe. Svi oni držali su oružje upereno u
njega, nelagodnost se ogledala na većini lica. Logan je odlučio da im ne
pruža više razloga za brigu. Seo je tamo gde se našao, prekrštenih nogu,
štapa položenog preko krila.
Nekoliko minuta kasnije, glavni se vratio. “Uđi unutra. Krilka Kus te
očekuje.”
Logan se uspravio na noge smešeći se. “Potpuno sam?”
Čovek se nasmejao. “Naravno. On nije drugačiji od tebe.” Namignuo

- 270 -

Balkandownloadje. “Videćeš.”
Logan se opirao porivu da pretvori namigivanje u nešto drugo i

prošao kroz prolaz u mešavinu senki i prigušene sunčeve svetlosti. Oči su
mu naporno radile da se prilagode na promenu dok je pretraživao
unutrašnjost. Isprva gotovo ništa nije video, ali polako je počeo da
razaznaje ogroman otvoreni prostor opkoljen jednostavnim tribinama koje
su bile postavljene uza zidove. Prazan prostor bio je ostavljen između
tribina i ulaza u zgradu i mogao je da vidi da je pod ispred tribina bio
izrovan. Prevrnuta zemlja je bila pažljivo izgrabuljana, gotovo sa ljubavlju,
bila je meka i rastresita.

Arena, pomislio je.
Prošao je kraj tribina i zakoračio u sredinu otvorenog prostora. Čovek
je sedeo na sedištima sa njegove desne strane. Podigao je ruku u pozdrav.
“Stigao si!” pozvao je, zvučeći nesumnjivo radosno zbog toga. “Umorni
putnik je pronašao put!”
Ustao je i prišao mu, zviždukajući nešto. Bio je krupan, mnogo
krupniji od Logana, a njegove tamne, naborane crte lica nagoveštavale su
da je bio i stariji. Imao je dugu crnu kosu i zapuštenu, tešku bradu. Ali čak
ni kosa ni brada nisu uspevale da sakriju ožiljke koji su mu prekrivali lice
kao paukova mreža. Jedna grupa se u živahnim crvenim linijama protezala
od usta do onoga što je ostalo od desnog uva. Druga je išla dijagonalno
preko usta. Obrve su mu izgleda bile spaljene.
“Radovao sam se ovome”, dodao je, razvukavši osmeh. “Zapravo, bio
sam prilično nestrpljiv. Ne mogu to da poreknem.”
Bio je obučen u komotnu sivu i crnu odeću koja je bila pocepana i
izlizana, ali su mu otvoreni nabori i poderotine u odeći odgovarali. Nije
nosio oružje, ali možda nije imao ni potrebe za tim: u desnoj ruci nosio je
crni, runama izrezbaren štap identičan Loganovom.
“Ja sam Krilka Kus”, krupni čovek je objavio. Pogledao je u njegov
štap i njegov osmeh se iskrivio. “Da li si iznenađen što si otkrio da sam
jedan od tvojih?”
Logan je klimnuo glavom. “Ako misliš na to da si vitez Reči,
pretpostavljam da jesam.”
“I trebalo bi. Kako si mogao da posumnjaš? Ahil ti nikada ne bi
rekao. On nikada ništa ne govori mojim gostima.” Ahil. To će biti vođa
ljudi koji su ga doveli ovamo. “Nije ni ovog puta.”
“Kako se zoveš?”

- 271 -

Balkandownload “Logan Tom.”
Krilka Kus je ispružio ruku, ali Loganju je ignorisao. “Nisam doveden
ovde uljudnim pozivom, zato hajde da pređemo na stvar. O čemu se ovde
radi?”
Krupni čovek se nasmejao, hrabro se pruživši da lupi Logana po
ramenu. “O čemu? Ovde se radi o – svemu!” Ispružio je ruke široko, a
smeh mu se produbio. “Svemu što je važno na ovom od boga
zaboravljenom svetu, u ovoj paklenoj zoni ubijanja koju naseljavaju
demoni, nekad-ljudi i grozote previše užasne da imaju ime. Radi se o tome
da napuštamo živote kao što pacovi napuštaju brod koji tone. Radi se o
tome da smo primorani da ponovo izgradimo te živote u liku naših
neprijatelja. Radi se o tome ko će umreti a ko preživeti u danima koji su
pred nama.”
Zastao je. Ožiljci na njegovom licu su bili jasno uočljivi. “Radi se o
tebi i meni, Logane. Jer kada svedemo stvari na suštinu, mi smo oni koji se
računaju.”
Logan je zurio u njega. Krilka Kus je mogao biti pogrešno shvaćen
kao neko ko je približno normalan da nije bilo njegovih očiju. Bile su to
oči koje je Logan odmah prepoznao, jer ih je već video jednom ranije, pre
deset godina, kako zure u njega sa Majklovog lica onog dana kada ga je
ubio.
Zavrteo je glavom. “Nemam predstavu o čemu pričaš.”
Krilka Kus je klimnuo glavom, kao da Logan jednostavno govori ono
što on već zna. “Daj mu vremena. Sada, hajde da vidimo da li mogu da
pogodim ko si ti. Koji od vitezova koji su još u životu. Preostala nas je još
samo nekolicina, znaš. Samo šačica, a to su stare vesti. Pusti me da
pogodim. Putuješ sa decom. To mi se sviđa. Čovek koji ima decu bori se
za još nekoga osim samo za sebe. I voziš modifikovanu Munju S-150 AV.
To govori da imaš talenta, veštine koje drugim ljudima nedostaju. Trebalo
bi da si onaj koji je uništio logore za robove svuda po srednjem delu
zemlje, oslobađajući zarobljenike tako da mogu da odjure i pronađu druge
koji će ih zarobiti tako da mogu da ponovo postanu robovi. Jesam li u
pravu?”
“Verovatno. Kako znaš za mene?”
“Glasine dopiru ovamo, ako umeš da ih čuješ. Vesti putuju na razne
načine. Stigao sam ovamo pre pet godina da pružim otpor. Borio sam se
celim putem od istočne obale dok su okeani rasli a primorje bivalo

- 272 -

Balkandownloadpoplavljeno i gradovi na njemu tonuli. Borio sam se celim putem kroz
gradove u unutrašnjosti nakon toga i gledao ih kako padaju, jedan po
jedan, pred armijama koje su vodili demoni. Uklonio sam dobar deo
demona i nekad-ljudi dok se to dešavalo i dopadalo mi se da to radim. Ali
uvek ih je bilo još, uvek je bilo drugih. Umorio sam se, Logane.” Zastao
je. “Zar to nije ono što se desilo i tebi? Zar se nisi i ti umorio?”

“Odavno”, složio se Logan. Mračna sumnja je počela da se stvara.
“Zato si pobegao na zapad da pobegneš od svega toga. Preko planina?”

“Kroz prevoje.”
“Severno, putovao si kroz ono što je nekada bila Montana?”
Krupni čovek se nasmešio. “Znaš ko sam, zar ne? Pronašao si ona
jadna stvorenja koja obožavaju planinske duhove i ispričali su ti za mene.”
Logan je klimnuo glavom, potvrdivši svoje sumnje. Ovo je bio
odmetnuti vitez Reči o kome su mu Pauci pričali kada je prelazio preko
planina na svom putu na zapad nedeljama ranije. Ovo je bio čovek koji je
pobio trideset njih zato što su se suprotstavili njegovom prolasku.
“Čuo sam da su napravili grešku što su te naljutili, pa si ubio
nekoliko desetina iz odmazde.”
“Ne iz odmazde”, Krilka Kus ga je ispravio sa zamišljenim pogledom.
“Da ih naučim lekciji. Moja reputacija nije nešto što mogu da dozvolim da
svako kalja – sigurno ne gomila Paukova. Da se glasina o tome proširila
bio bih gotov. Nisu imali prava da me izazivaju. Zato sam od njih napravio
primer. Do vremena kada sam se smestio ovde, spreman da započnem sa
pripremama, to se pročulo. Oni koji su dolazili da mi se pridruže već su
znali da neposlušnost neće biti tolerisana. To mi je uštedelo dosta
vremena. Ti bi isto uradio na mom mestu. Nemoj da se pretvaraš da je
drugačije.”
Bilo je mnogo odgovora koje je Logan mogao da mu pruži, ali blistavi
sjaj u očima ovog čoveka nagoveštavao je da nije spreman da ih sluša.
Zato je slegnuo ramenima kao da mu je svejedno. Nije mu bila potrebna
rasprava. Jednostavno je morao da ode odavde. “Šta hoćeš od mene?”
upitao je.
“Šta hoću od tebe?” Krupni čovek se iznova nasmejao. “Pa, Logane!
Hoću da mi se pridružiš! Hoću da stojiš kraj mene kada dođe vreme da im
se suprotstavimo!”
“Da se suprotstavimo kome?”
“Našim neprijateljima! Demonima i nekad-ljudima! Vojskama koje

- 273 -

Balkandownloaddolaze ovamo da nas unište! Probudi se i omiriši ruže, Logane! Ruše
utvrđenja jedno po jedno. Porobljavaju ili ubijaju stanovnike. Uništavaju
sve. Na kraju, doći će ovamo da pokušaju da urade isto. Ali otkriće da to
neće biti tako lako kada dođu.”

Nagnuo se napred zaverenički. “Spremam se za njih već skoro tri
godine. Vežbao sam svakog dana, radio na tome da načinim sebe
nepobedivim. Testirao se. Mi smo u loncu u kome sirova vrelina borbe
očvršćuje naš metal. Prolazimo kroz vatru i izlazimo čistiji i jači. Još
otporniji. Kada dođu, demoni i nekad-ljudi i bilo šta drugo što želi da me
uništi, ja ću biti spreman za njih.” Zastao je. “Sada sam spreman.”

“Zašto ne možeš da obaviš to sam?” Logan je upitao tiho. “Deluje mi
da ti je do sada dobro išlo.”

Krilka Kus mu je uputio oštar pogled. “Ne razumeš.”
Logan je klimnuo. “Možda ne. Možda bi trebalo da mi objasniš.”
“Dobro je kad je jedan, ali dvojica su bolja. Dvojica bi podelila teret
borbe, učinila je lakšom, podnošljivijom.” Njegov glas se spustio a pogled
odlutao u daljinu. “Šta uopšte postižeš, Logane? Putuješ tamo i ovamo,
napadaš jedan logor za robove za drugim, boriš se sa jednom ili drugom
grupom nekad-ljudi, suočavaš sa par demona i šta ti to donosi? Koliko ti je
bolje sada nego što ti je bilo pre deset godina? Koliko je bolje onima
kojima si pokušao da pomogneš? Neće potrajati, znaš. Tvoja sreća. Tvoja
odlučnost. Pre ili kasnije, moraće da popuste.”
“Dao sam zakletvu da ću služiti Reči”, Logan je rekao. “Radim ono
što mogu tamo gde mogu. Nema svrhe sedeti i čekati da te neprijatelj
pronađe. Moraš da izađeš i pronađeš ih. Moraš da ih uništiš pre nego što
oni imaju priliku da unište tebe.” Oklevao je. “Šta je sa tvojom zakletvom
koju su dao kao vitez Reči? Da li si je zaboravio?”
Krupni čovek je napravio pokret odbacivanja. “To je lažna zakletva
data lažnom bogu. Bilo je to obećanje dato bez adekvatnog razmatranja
posledica. Kakvu pomoć nam Reč nudi? Kakva nada nam je data? Gospa i
Indijanac, gde su oni kada dođe vreme da se borimo protiv naših
neprijateljia? Gde je bilo ko od njih? Ne, Logane, ne dugujemo nikakvu
odanost nikome osim sebi.”
Sjaj u njegovim očima se pojačao i imao je gotovo zanesen izgled na
svom licu u ožiljcima. Krilka Kus, šta god da je još bio, okrenuo je leđa
svom životu viteza Reči i prigrlio nešto što Logan još uvek nije uspevao
da definiše. Možda je nosio štap i rukovao silom Reči, ali više nije služio

- 274 -

Balkandownloadcilju kom se nekada posvetio.
Logan je zavrteo glavom. “Mislim da ne bi uspelo, ti i ja. Tvoja i

moja borba, one nisu iste. Ti si odlučio da kreneš jednim putem, ali to nije
moj put. Ja moram da sledim svoju stazu.”

“Kada mi se pridružiš, bićeš drugi u komandnom lancu moje vojske.”
Krilka Kus ga izgleda nije čuo. “Obučavao sam svoje sledbenike. Oni su
nepobedivi. Stajaće i boriti se protiv bilo kakve pretnje. Preživeće jer
nemaju strah od smrti, jer su oprobani više puta. Neću dopustiti da umru.
Ima ih na hiljade, i još više onih koji mi dolaze svakog dana. Ako se i ti
priključiš, imaćeš priliku da uradiš nešto što je bitno, priliku da nešto
postigneš. Nema više gubljenja vremena i ulaganja napora u one koji to ne
cene. Logori za robove su izgrađeni za ovce. Ti i ja, mi smo vukovi! Mi
stojimo i borimo se! Mi radimo ono što su vitezovi Reči morali da urade
mnogo godina ranije: da ostavimo ovce njihovoj sudbini i ponašamo se kao
ratnici.”

Logan je ponovo zavrteo glavom. “Štapovi koje nosimo su nam dati
da pomognemo tim ovcama. Dugujemo im da to uradimo.” “Ne dugujemo
ništa nikome!” povikao je ovaj drugi iznenada, reči su odjekivale od
metalnih zidova zgrade. “Nikome! Pokušali smo tako i nismo uspeli!
Gotovo smo bili slomljeni pokušavajući da spasemo te ovce, ta jadna
stvorenja koja neće da se bore za sebe! Potrošili smo dovoljno vremena na
njih!”

Logan je znao kuda ovo vodi i nije mogao da uradi ništa da promeni
taj smer. “Ne mogu da ti se priključim”, jednostavno je rekao.

Krilka Kus, porumeneo od strasti, zurio je u njega jedan dugačak
trenutak. “Možda bi želeo da ponovo razmisliš o odgovoru. Kreni sa
mnom.”

Poveo je Logana do jednog ugla zgrade, pozadi iza tribina gde su
senke bile duboke i slojevite. Tamo se nalazila neka vrsta udubljenja u
zidu, uvučeni deo zida možda više od četiri metara visok i devet metara
dugačak. Logan je jedva uspeo da razazna ono što je izgledalo kao niz
alatki pričvršćenih za metal vezovima i ekserima, pažljivo uređenih.

Krilka Kus je prišao susednom zidu i otvorio kapke da pusti svetlost
unutra.

Logan je zurio. Zid udubljenja bio je ukrašen oružjem, svime od
parkan sprejeva i Tajson flešetnih puški, do noževa, kopalja i mačeva,
gvozdenih zvezdi, otrov-bodlji i drugih. U samom središtu kolekcije bila su

- 275 -

Balkandownloadtri crna štapa sa izrezbarenim runama, čija je nekada ispolirana površina
bila mutna i beživotna, njihovi simboli moći sivi i hladni kao pepeo.

Logan je brzo pogledao u Krilka Kusa. “Ne grešiš”, krupni čovek je
odgovorio na neizgovoreno pitanje. “Pripadali su drugim vitezovima Reči,
muškarcima i ženama koji su stajali tu gde ti sada stojiš, muškarcima i
ženama koji su se prepustili tami u svojim srcima. Bili su zamoljeni da mi
se pridruže; odbili su. Cena odbijanja je ponekad mnogo veća nego što i
možemo da zamislimo da će biti.” “Pobio si ih?” Logan je upitao u
neverici. “Druge vitezove Reči? Pobio si ih?”

Krilka Kus je zavrteo glavom. “Ne onako kako ti misliš. Ne bih to
uradio. To nije ono što sam ja. Ubili su se sami.”

Zakoračio je u stranu tako da se našao pravo ispred Logana. “Zamolio
sam ih da mi se priključe, isto kao što molim tebe. Iz raznih razloga, odbili
su. Bili su glupi. U ovom svetu, moraš da zauzmeš stav. Ne možeš da
odeš. Ne možeš da odbiješ.”

Pokazao je ka Loganu. “Ako nisi sa mnom, onda si neizbežno protiv
mene. Možda ne danas, ne odmah, ali nekada da. Potencijal za to postoji;
nema svrhe pretvarati se da je drugačije. Oni koji nisu naši prijatelji su
naši budući neprijatelji. Ne možemo da dozvolimo da nam naši neprijatelji
pobegnu. Bilo bi glupo uraditi tako.” Logan je shvatio srž ovoga, ali još
uvek je imao problema da se pomiri sa onim što je čuo. “Kažeš da su se
sami ubili?”

“U neku ruku. Upotrebio sam ih da odmerim svoju snagu i veštinu.
Dao sam im izbor da mi se priključe ili se oprobaju u borbi protiv mene.”

Logan se gotovo nasmejao. Ako je Majkl bio lud na kraju, Krilka Kus
je otišao dalje od toga. “Naterao si ih da se bore protiv tebe?” Krupni
čovek je klimnuo, više se ne smeškajući. “Ako odabereš da mi se ne
priključiš, onda si odabrao da se postaviš protiv mene. Stvar se rešava
kroz test snage, tvoje protiv moje. Iskušavanje borbom. Da li si napravio
pravu odluku time što si odbio da mi se priključiš ili sam ja insistiranjem
da moraš? Borba do smrti će odlučiti. To nije ništa novo. To je hiljadama
godina bio legitiman metod određivanja toga ko je u pravu a ko greši.”

Pokazao je ka zidu. “Ovo troje – i svi ostali čija oružja vise ovde, oni
koji nisu bili vitezovi Reči ali koji su bez obzira na to odabrali iskušavanje
borbom – borili su se i umrli u ovoj areni. Ja sam bio jači, bolje obučen,
spremniji. Ja sam taj koji je opstao.” Zastao je. “Ja sam bio u pravu. Oni
nisu.”

- 276 -

BalkandownloadSavio je ruke preko grudi. “Sada moraš da odlučiš, kao što su i oni.
Da li želiš da me oprobaš?”

Logan je zavrteo glavom, sve veći osećaj bespomoćnosti se skupljao
u njegovom srcu. Trebalo je da pokuša bekstvo ranije; trebalo je da
rizikuje. “Želim da se vratim tamo gde si me našao, da odvedem svoju
decu i nastavim svojim putem. Pusti me da to uradim.” Krupni čovek je
zavrteo glavom. “Odaberi. Pridruži mi se ili se bori sa mnom. To su tvoje
opcije.”

“Ovo nema nikakvog smisla. Kakva je svrha toga da se dva viteza
Reči bore među sobom? Mi imamo zajedničkog neprijatelja. Pusti me da
idem. Pusti me da se borim na način za koji ja smatram da je najbolji. Ja
ću ostaviti tebe da radiš isto. Zašto ne možemo to da uradimo?”

Krilka Kus mu je uputio skrušen osmeh. “Zato što je borba način na
koji mi sve sređujemo, Logane. Zato što se svet približava kraju i bitka za
njegov spas je izgubljena. Ono što nam je preostalo, u vremenu koje nam
je preostalo, jeste prilika da se odmerimo. Da li ćemo da stojimo unaoklo
čekajući da umremo kao ovce koje tako nestrpljivo želiš da spaseš? Ili
ćemo da umremo boreći se kao ljudi kakvi jesmo? Ti znaš odgovor. U
svom srcu, znaš. Mi smo poslednji i najbolji. Koliko smo dobri?
Postavljeni jedan protiv drugoga, možemo da otkrijemo istinu.”

Logan je zavrteo glavom. “Neću da se borim sa tobom. Neću to da
radim.”

“Mislim da hoćeš. Mislim da ne poznaješ sebe toliko dobro kao što
misliš.” Spustio je ruke i dunuo u pištaljku koja mu je visila oko vrata.
“Iskušavanje borbom, do smrti. Imaš jedan sat da se pripremiš. Ahil će ti
praviti društvo do tada. Nemoj da pokušavaš da pobegneš. Ako to uradiš,
već znaš šta će se desiti tvojoj deci. Biće na tvojoj savesti. Ako me
pobediš, biće ti dozvoljeno da ih odvedeš i odeš. To je kod koji sam
uspostavio i moji ljudi će ga slediti.” Zavrteo je glavom. “Više bih voleo,
naravno, da si mi se priključio. Ali i ubiti te takođe će biti uzbudljivo.
Imaš jedan sat.” Krenuo je da se udalji, pozivajući Ahila i stražare koji su
već odgovarali na zvuk pištaljke. “Ono što nas ne ubije čini nas jačim,
Logane Tome”, doviknuo mu je preko ramena. “To je stara izreka. Probaj
da razmisliš o tome.”

Logan ga je gledao kako nestaje u senkama, izgubljen za sve. Na
kraju je bio Majkl. Bilo je ludilo.

- 277 -

Balkandownload ***
“Rešeno je?”upitao je Ahil tiho, prilazeći kraj njega. “Suočićeš se sa
njim u borbi?”
Logan ga je zgađeno pogledao. “Izgleda da on misli da hoću.” Zavrteo
je glavom. “Ne razumem. Zašto ga slediš?”
Ahilovo lice bilo je mrtvački bledo ispod čupave crne kose. “Zar nije
očigledno? Zato što je nepobediv.” Pokazao je ka zidu sa oružjem. “Zato
što preživljava u borbi protiv svih koji mu se suprotstave. Niko nije uspeo
da ga pobedi. Niko nikada neće. Ni demoni ni nekad-ljudi. Čak ni drugi
vitezovi Reči. On je preveliki zalogaj za sve njih.”
Uputio je Loganu dugačak pogled. “Videćeš. Uskoro će biti preveliki
zalogaj i za tebe.”
Ahilov osmeh bio je skrušen kada je pogledao u stranu. “Ne poznaješ
ga kao mi, mi koji ga sledimo. Pružio nam je nadu, kada nade nigde nije
bilo. On je onaj koji će nas sve spasti.”

- 278 -

Balkandownload DVADESET OSAM

Panter je provirio kroz žbunje koje ga je skrivalo od ljudi okupljenih
ispred skladišta, tražeći neki trag koji bi mu rekao šta se desilo sa
Loganom Tomom.

“Koliko dugo je uopšte unutra?” prošaptao je Kataliji.
Ona je zavrtela glavom, jedva uočljivim pokretom, njeno telo bilo je
pribijeno uz zemlju kraj njega.
“Dakle, šta misliš, šta se dešava?”
Ponovo je zavrtela glavom.
“Pa šta ćemo da radimo?”
Ona se okrenula u stranu. “Zar nemaš neki plan?” prošaptala mu je
natrag.
“Ne! Mislio sam da ga ti imaš!” Iznervirala ga je, pa se prekorno
namrgodio. “Što bi’ ja imo plan? Ovo je bila tvoja ideja!”
“Nije bila moja ideja da i ti kreneš sa mnom, to nije.”
“Bila je tvoja ideja da uopšte pođeš!”
Nije mu odgovorila i on se vratio tome da posmatra ulaz u skladište,
tražeći neki pokret u mraku.
Ništa. Koliko je on znao, Logana Toma su mogli da ubace u crnu rupu
i da ga zatrpaju.
Ležali su skriveni na uzvišici sa jedne strane ulaza u zgradu, na
bezbednoj udaljenosti iza i iznad štala i grada duhova pozadi. Znajući da bi
ih sigurno odmah izdaleka primetili kako dolaze autoputem, odabrali su da
krenu pravo za ljudima koji su uhvatili Logana Toma, rezonujući da ako se
motri na autoput, možda se neće motriti na utvrđenje tih ljudi. Do sada,
delovalo je da su bili u pravu. Nisu videli nikoga i niko ih nije zaustavio
dok su se kretali kroz klance i ravnice koje su krivudale između brda, na
kraju stigavši do pošumljenog dela u kome su se trenutno nalazili.
Ali sada kada su pronašli savršeno mesto za skrivanje, mesto odakle
su mogli da vide šta se dešava ispod a da ih ne primete, naišli su na
prepreku da ne znaju šta da urade dalje.
Ili bar Panter jeste. Pogledao je u stranu ka Kataliji. Teško je bilo reći
za nju.
Proučavao je njeno lice posuto mrljama. Čudno, na prvi pogled, ali
jednom kada se navikneš na gušterske mrlje, prilično lepo. Bila je
drugačija, isto kao i Tesa – neobična, jedinstvena. Crne kose kao Tesa, ali

- 279 -

Balkandownloadimala je bledu kožu kao Kreda. Nije umeo da objasni zašto ga je
privlačila. Naravno, deo toga je bio način na koji se borila. Svaka devojka
koja je mogla da makne trojicu ljudi tako brzo kao što je ona uradila bila
je nešto posebno. Čak ni Lasta nije mogla to da uradi. Proučavao ju je još
malo. Nije mogao da se okrene. Nije želeo. Pitao se zašto se toliko trudio
da natera ostale da misle kako je ona ružna.

Pogledala je iznenada u njega, a usta su joj se izvila u zao osmeh.
“Ne možeš da skineš pogled sa mene, zar ne?”

Okrenuo se, porumenevši od stida. Glupa nakaza, pomislio je, a onda
se odmah zgrčio nad tim rečima. Nije bilo u redu nazivati je tako, čak i ne
izgovarajući reči, nije bilo u redu misliti o njoj na taj način, još više
nagoveštavati da je na neki način loša samo zbog svog stanja.

Mrzeo je što je pomišljao i izgovarao reči pre nego što razmisli o
njima. Mrzeo je što to radi tako često. Kao kada je Logan Tom doveo ovu
devojku u kamp. Prvo što je uradio bilo je da je nazove nakazom, jezika
bržeg od pameti, kao da ne postoji veza između te dve stvari. Lasta ga je
stalno prozivala zbog toga. I Reka, povremeno. To je bilo u redu. Zaslužio
je to. Dobio je ono što je tražio.

“Žao mi je što sam reko one stvari o tebi ranije”, prošaptao je
impulsivno, ne mogavši da natera sebe da pogleda ka njoj dok je to
govorio. “Nije trebalo da te vređam. Nisi to zaslužila. Nisam tako mislio.
Nisam stvarno. Samo sam se ponašo ko glupan.”

“Daj mi tvoj sprej”, rekla mu je u odgovor, gotovo kao da ga nije ni
čula.

Oklevao je, iznenađen njenim zahtevom, ali onda joj je predao svoje
oružje. Maca ga je uzela i zavukla ga brzo pod svoj ogrtač i uradila nešto
što nije u potpunosti video kako bi ga bezbedno pričvrstio unutra.

“’Ej!” usprotivio se. “Šta to radiš?”
Pogledala je ka njemu i namignula mu. “Spasavam te od tebe. Vratiću
ti ga kada ti bude bilo potrebno.”
Ispod njih, otvoreni prostor ispred skladišta je počeo da se puni
muškarcima i ženama, svi su bili odrpani i divljeg izgleda, svi su nosili
oružje. Delovalo je kao da su se svi odjednom i niotkuda pojavili, ali
zapravo su izašli iz okolnih zgrada i iz brdovitog terena iza njih. Svi su
pričali i delovali uzbuđeno dok su se kretali napred ka otvorenim vratima
skladišta i kuljali unutra.
“Šta se dešava?” upitao je Panter.

- 280 -

BalkandownloadMaca je pogledala ka njemu, više se nije smešila. “Uskoro ćemo
saznati. Ne paniči. Videli su nas. Tačno su iza nas.”

Zurio je u nju, misleći da se šali, da je ovo samo još jedna njena igra
na njegov račun. Krenuo je da kaže nešto u odgovor, a ona je brzo stavila
prst na usne.

“Ne mrdajte”, naredio je glas.
Panter je osetio kako mu srce silazi u pete.
“Šta vas dvoje radite tu?” upitao je drugi glas.
“Samo tražimo nešto za jelo”, Katalija je odmah odgovorila, njen glas
je bio sažaljivo uplašen i očajan. “Nismo mislili ništa loše. Molim vas,
gospodine, nismo jeli već danima.”
“Ulični klinci”, rekao je još jedan glas. “Ova je nakaza. Pogledaj joj
lice. Ne dodiruj je.”
Panter je počeo da se okreće. “Rekao sam vam da se ne mrdate”,
rekao je prvi glas, sada bliže i hladna cev oružja je dotakla njegov obraz.
“Samo nas pustite da idemo, gospodine”, Katalija je molila,
zaplakavši.
“Ne bih rekao”, rekao je prvi glas. “Ne dok ne otkrijemo nešto više o
vama. Mislim da je bolje da krenete sa nama. Ustajte. Polako.”
Panter je bio besan. Znao sam da nije trebalo da joj dam ‘sprej’!
“Požurite”, požurivao ih je drugi. “Propustićemo šou.”
Cev puške se sklonila sa Panterovog lica.
Dok su dečak i devojka ustajali, Katalija je postrance uputila Panteru
pogled i ustima formirala reči “veruj mi”. Onda je rekla preko ramena
njihovim zatočiteljima, dok joj je glas drhtao. “Kakav šou, gospodine?”
Nadam se da znaš šta radiš, Panter je pomislio kiselo.

***

Kada je sat vremena dodeljenih Loganu gotovo isteklo, Ahil mu je
doneo iznošen i oštećen komplet oklopa za telo, koji je očigledno bio često
korišćen. Delovi oklopa bili su iskrivljeni, a nekoliko njih je napuklo na
pola. Logan je rekao Ahilu da ne želi oklop, da čak ne želi ni da se bori,
ali ovaj je insistirao na tome da ga on obuče. Krilka Kus će nositi i oklop i
ne želi da dozvoli bilo kakvu razliku u zaštiti ili naoružanju koji će jednom
ili drugom borcu doneti prednost. Svaki će biti identično obučen i
naoružan.

Logan je dopustio da mu nameste oklop – grudne i leđne ploče,

- 281 -

Balkandownloadštitnike za nadlaktice i podlaktice, kao i za natkolenice i kolena sa
pločama koje su se preklapale na spojevima ramena, ruku, kukova i
butina. Oklop je bio lagan i snažan, legura usavršena u zadnjim danima
bitke koja je dovela do kraja organizovane vlade i njihove armije. Majkl je
imao jedan komplet. Logan nije.

Nakon toga je ostao da stoji sam, oklop za telo je bio čvrsto
pričvršćen oko njega, štap je držao obema rukama dok je stajao okrenut ka
zidu sa oružjem, razmišljajući o tome kako ovo ne bi trebalo da se dešava,
da u tome nema smisla. O tome je razmišljao još od trenutka kada je
saznao šta Krilka Kus namerava, pa čak i sada, kada je bilo jasno da je
vreme da to uradi, nije mogao da natera sebe da prihvati stvarnost situacije
u kojoj se našao. Čak i kada je začuo zvuke glasova van zgrade, dok su se
njihova jačina i intenzitet pojačavali, a onda i unutra, pretvarajući se u
povike i krike nestrpljenja; čak i kada je čuo zvuke čizama kako se penju
na tribine i ritmičan ohrabrujući pljesak; i čak i kada je kakofonija postala
tako jaka da je prigušila sve ostale zvuke i ostavila ga prekrivenim
talasima divljine i mahnitosti, nije mogao da pronađe čvrsto tlo da stane na
njega. Nalazio se na moru, nasukan, i izgledalo je da se sve oko njega
udaljava.

Kako je trebalo da se pripremi za bitku za koju nije bio zainteresovan
da vodi? Pitanje se kotrljalo i vrtelo sa blistavim navaljivanjem sunčevih
zraka koji su se probijali kroz mračne oblake. Odjednom se upitao da li će
se ovde sve završiti za njega – njegova služba Reči, njegovi napori da
pronađe i zaštiti dečaka po imenu Soko, njegova briga o Duhovima, svi
nezavršeni poslovi u njegovom životu. Vitezovi Reči nisu dugo živeli, ali
on je nekako uvek verovao da će imati više vremena od ovoga.

“Spremni su”, Ahil je rekao iznenada, prilazeći mu.
Logan se okrenuo ka čoveku, sa malim osmehom na licu i znao je da
niko ni na sekund nije pomislio da je ovo nešto što će moći da izbegne.
“Šta treba da radim?” upitao je.
“Izađi u arenu. Krilka će te čekati. Ostalo zavisi od vas dvojice.”
Ahil se povukao nazad. “Srećno.”
Ono što je zapravo hteo da kaže, Logan je znao, bilo je Zbogom.
Pogledao je još jedan, poslednji put ka zidu sa oružjem, zamišljajući
na trenutak muškarce – a možda i žene – koji su ih nosili u borbu.
Pogledao je još jednom tri štapa izrezbarena runama koji su pripadali
drugim vitezovima Reči, tupe i beživotne na svojim vezovima, moć je

- 282 -

Balkandownloadnestala iz njih sa životima njihovih nosilaca. Oni sigurno nisu želeli ovo
više od njega. Bilo je sramotno što su ovako završili. Krilka Kus ih je
pobio da uveri samog sebe u svoju srčanost. Pobio ih je da bi njegovi
sledbenici poverovali da je on nepobediv. Sve u šta se zakleo da će raditi
kao vitez Reči bilo je izvrnuto. Logan je osetio kako bes polako počinje da
tinja u njemu. To se nikada neće zaustaviti osim ako ga neko ne natera da
se zaustavi.

Osim ako ga on ne zaustavi.
Stegao je šake oko štapa, duboko udahnuo i izašao u arenu.
Urlik koji je pozdravio njegovo pojavljivanje gotovo ga je odbacio
unazad. Povici pomahnitalog iščekivanja su se podigli iz grla stotina
muškaraca i žena. Čizme su lupale i udarale po tribinama a ruke tapšale i
lupale po metalnim sedištima. Verni su se okupili da prisustvuju uništenju
od ruku svog vođe, spasioca i iskonstruisanog heroja. Loganu je pripala
muka, strah ga je preplavio. On nije bio imun na ovo drugo i, dok je hrabro
gledao smrti u oči stotinama puta tokom svojih napada na logore za
robove, nikada se nije susreo sa njom pod ovakvim okolnostima. Grlo mu
se steglo a stomak okrenuo dok je urlik prelazio preko njega kao okeanski
talas koji će ga povući dole i udaviti ga.
Ali ono što ga je sledilo do kostiju bilo je gomilanje proždrljivaca
svuda po tribinama, oko i ispod njih, njihovi tamni oblici bili su pogrbljeni
i meškoljili se nestrpljivo iščekujući ono što će uslediti. Nije ih video
toliko mnogo još od kada je dečak Soko, morf lutalica, bio bačen sa zidina
utvrđenja u Sijetlu. Na stotine njih čekalo je na krvoproliće. Čekalo je na
svoju šansu da se goste bolom i strepnjom, mračnim emocijama koje će
proliti borci. Ovo je bila borba između dvojice vitezova Reči i šansa da se
nahrane nikada nije pružala više zadovoljstva. Niko nije mogao da ih vidi
osim Krilka Kusa i njega. Niko čak neće ni znati da su ovde.
Logan Tom je osetio kako mu se stomak steže na tu pomisao. Krilka
Kus je stajao i čekao na drugom kraju arene. Bio je obučen u crno i sivo,
odeću i oklop za telo, i nosio je svoj crni štap udobno u rukama. Njegove
rune već su sijale bledoplavom svetlošću. Imao je izgled čoveka koji nije
bio ni uplašen ni nervozan. Čekao je bez ikakvog znaka nestrpljenja ili
iščekivanja. Ovo će za njega biti samo još jedna bitka, još jedno ubijanje.
Logan je bio vitez Reči, ali ništa više od toga. Ishod je bio predodređen;
njegova sigurnost ogledala mu se na licu.
Sačekao je sve dok se Logan nije u potpunosti pojavio iza tribina,

- 283 -

Balkandownloadstojeći otvoren i izložen u areni, a onda je raširio ruke u otvorenom pozivu.
“Dođi i bori se sa mnom, Logane Tome!” urliknuo je. “Dođi da se oprobaš
protiv mene!”

Publika je urlala, zvuk se odbijao od greda i potresao zidove od
metalnih ploča. Proždrljivci su se peli jedan preko dragoga u pokušaju da
priđu bliže. Logan je pogledao ka otvorenim vratima kroz koja je došao
ranije, još uvek pomišljajući na mogućnost bekstva. Ljudi koji su služili
Krilka Kusu bili su uglavnom sabijeni u ovom skladištu kako bi posmatrali
spektakl i bilo je malo šanse da će ga neko sprečiti da stigne do Duhova
ako uspe da se domogne vrata. Ali da bi to uradio, moraće da se probije
kroz desetak redova ljudi i žena i okrene leđa Krilka Kusu. Kakvu je šansu
imao da se probije?

Odustao je i pogledao svog protivnika. Njegovo lice sa mnogo
ožiljaka blistalo je od iščekivanja, crni štap je sada bio uperen ka njemu,
ispružen i spreman za upotrebu. Logan je zavrteo glavom i krenuo da kaže:
“Zašto ne možemo dragačije da...”

Uspeo je da izgovori toliko pre nego što je vatra Reči, kojom je
rakovao njen propali sluga, udarila u njega silinom malja i poslala ga
naglavce unazad. Silina napada bila je šokantna. Bol je prostrajala
njegovim telom a dah je izleteo iz njega u snažnom, kratkom uzdahu.
Gotovo je ispustio svoj štap; samo su ga instinkti i očajanje sprečili da to
uradi.

Ali napad je imao još jedan efekat. Gurnuo je u stranu sve oklevanje
i sumnje, sprečio u trenu bilo kakvo drugo razmatranje osim jednog. U
njegovoj glavi reči su vrištale na njega, grubo mu naređujući.

Preživi!
Njegova obuka i instinkti su preuzeli stvar i on se otkotrljao natrag na
noge u jednom tečnom pokretu. Nije se zamarao time da se odbrani protiv
onoga što je sledilo. Umesto toga je napao. Prizvao je magiju i poslao je u
letu preko arene na Krilka Kusa svom snagom koju je uspeo da prikupi.
Gledao je kako pogađa krupnog čoveka, razmrskava se o njega i svojom
silinom ga primorava da se zatetura.
Ali nije uradila ništa više. Nije ga bacila na zemlju kao što je Logan
nameravao da se desi. Nije slomilo njegovu odbranu i dalo mu razlog da
preispita svoje samopouzdanje. Ako išta, to ga je samo učvrstilo. Odbio je
udarac, uspostavio ravnotežu i podigao ruke u trijumfu, gotovo kao da je
verovao da je već pobedio.

- 284 -

BalkandownloadGomila je urlala svoje odobravanje i lupanje nogama i pljesak su se
pojačali. Nevidljivo raštrkani među njima, proždrljivci su jurnuli i povukli
se kao divlji psi.

Logan je ponovo bio na nogama, držeći štap zaštitnički pred sobom,
sa postavljenom odbranom. Krilka Kus se široko osmehnuo, pozivajući ga
bliže, izazivajući ga. Dvojica ljudi kružili su jedan oko drugoga, fintirajući,
svako je tražio slabosti u prilazu onog drugog. Logan je, odbacivši svoju
nesigurnost zajedno sa nadom da će biti u stanju da natera svog protivnika
da posluša razum, bio odlučan da brzo završi sa ovim.

Ali Krilka Kus je bio taj koji je prvi napao, ponovo bez upozorenja,
nije delovalo da će uraditi bilo šta drugo osim da se malo pomeri. Gađao
je u Loganova stopala, vatrena kugla je poletela sa donjeg kraja njegovog
štapa, okrznula tlo i okružila Loganove članke, progorevši kroz njegove
čizme i bacivši ga na kolena. Krupni čovek je odmah nastavio drugim
udarcem, ovaj put ciljajući Loganovu glavu. Logan je odbio udarac u
poslednjem momentu, boreći se na kolenima, nesposoban da se podigne,
utrnulih nogu i stopala. Izbacio je plamen Reči iz svog štapa u obliku štita
koji je slomio udarac usmeren na to da mu otkine glavu i ponovo se
zaljuljao nazad ka svojim beživotnim petama.

“Hajde, Logane Tome!” Krilka Kus je povikao ka njemu. “Sigurno
možeš bolje od ovoga!”

Ruganje se začulo iz gomile u odgovor, zvižduci, povici i bockanja
svih vrsta. Logan ih je jedva čuo, boreći se da se pokupi svoje rasute
misli, da se podigne na noge. Gubio je ovu bitku. Morao je da uzvrati
napad ka Krilka Kusu. Šta ga je Majkl naučio što bi mogao sada da
upotrebi? Šta je to što će ga održati u životu?

Krupni čovek je ponovo napao, vatra iz njegovog štapa je ponovo
odbacila Logana unazad, ovaj put skroz u prvi red tribina. Grube ruke su
ga odgurnule natrag, pesnice su tukle i čizme udarale po njegovim leđima i
ramenima. Tek se oslobodio kada ga je plamen ponovo progutao. Njegova
odbrana bila je slaba i nefokusirana, njegova koncentracija razbijena
bolom i šokom pred onim što mu se događala, pao je na kolena, hvatajući
vazduh, boreći se sa talasom mučnine. Osetio je kako se prvi proždrljivac
penje ka njemu, njegov dodir bio je hladan kao vlažno lišće po vreloj koži.

Učini nešto! Viknuo je sebi.
Ali nije mogao da smisli šta bi to nešto moglo da bude.

- 285 -

Balkandownload ***

“Molim vas, gospodine, šta se tamo dešava?” Maca je upitala svojim
uplašenim glasom male devojčice. Podigla je rake i pokrila njima uši.
“Tako je glasno.”

Panter je hteo da prevrne očima, ali ih je zadržao čvrsto upravljene ka
skladištu kraj koga su prolazili na svom putu ka kakvom god zatvoru u
koji su oni koji su ih zarobili planirali da ih smeste. Metalni zidovi zgrade
tresli su se promuklih povika i tutnjanja stopala. Dom se podizao iz otvora
za ventilaciju i kroz pukotine među metalnim pločama, a blistava bela
svetlost sevala je kroz duboki mrak skladišta. Tela su se tiskala na ulazu,
blokirajući bilo kakav pogled na ono što su se svi okupili da gledaju.

Nije imalo veze da li je mogao da vidi ili ne, Panter je pomislio.
Mogao je u dovoljnoj meri da pretpostavi sa kime je to imalo veze.

“Ne moraš to da znaš”, jedan od muškaraca se brecnuo na devojku,
dok je drugi za svaki slučaj gurnuo Pantera. “Samo nastavi da hodaš.
Požuri!”

“Propustićemo sve!” njegov prijatelj je ljutito promrmljao. “Celu
stvar!”

Prošli su kraj ulaza u zgradu, zašli za ugao sa jedne strane i krenuli ka
nizu koliba poređanih iza. Panter je imao nož u svojoj čizmi, ali nije mogao
da smisli kako da ga dohvati, pa čak ni šta da radi sa njim ako to i uradi.
Bio mu je potreban sprej, ali on je bio u Macinom ogrtaču. Ispod koga
njihovi zatočitelji nisu ni pomislili da pogledaju, dodao je ogorčeno. Bili
su tako uplašeni od njene bolesti, šta god da su mislili da ona jeste, da su
proverili samo njega. Tupoglavci, pomislio je.

Stigli su do koliba. “Dobro, nećete dalje”, rekao je jedan i krenuo
napred ka najbližim vratima i uklonio lanac koji je visio zakačen na
metalnu kuku.

“Hoćete da nas zaključate unutra?” Maca je upitala užasnuto.
“Tako je, gušterska faco”, rekao je, uputivši joj bistar osmeh. “Ne
treba uopšte da se brineš da...”
Zamahnula je rukom i gvozdena zvezda se zabila u njegove grudi. Pao
je kao pokošen. Drugi čovek je zurio u neverici, a onda pokušao da
podigne oružje. Do tada se druga Zvezda već zarila u njegov vrat.
Udahnuo je jednom, zgrabio svoje grlo i pao.
Ni Panter ni Maca nisu rekli ni reč dok su uvlačili ljude u najbližu
kolibu, zatvorili vrata i zaključali ih tako što su uvezali lanac oko kuke.

- 286 -

BalkandownloadOnda se dečak okrenuo ka njoj. “Znala si da će ovi tupoglavci da nas
zarobe i pustila si da se to desi?”

“Kako smo drugačije mogli da priđemo ovako blizu?” Pogledala je ka
njemu. “Šta? Možda si mislio da možemo da se provučemo a da nas ne
vide? Zar ništa ne znaš? Kako si uspeo da preživiš do sada?”

“Uspevao sam ja sasvim fino da preživim i pre nego što si se ti
pojavila!” povikao je na nju.

Zavukla je ruku u ogrtač, olabavila vezove, izvukla parkan sprej i
dodala mu ga. “Evo. Možda ćeš moći i sad da preživiš, ako vodiš računa
šta ja radim.”

“O, znači sada imaš plan?”
Navukla je kapuljaču tako da joj lice bude sakriveno. “Naravno.
Uđemo, nađemo ga i izađemo. Kako ti to zvuči?”
Zurio je u nju. “Zvuči idiotski.”
“Nije. Imamo faktor iznenađenja na svojoj strani.”
Još malo je zurio u nju a onda uzdahnuo. “Ne znam što bih išta
očekivao od tebe. Dobro, ajmo.”
Krenula je napred gegajući se preko otvorenog zemljišta.

***

Logan Tom je ponovo bio na nogama, magija Reči ponovo prizvana iz
njegovog štapa, njegova pocepana odbrana ga je štitila najbolje što je
mogla. Proždrljivci koji su probali da ga progutaju bili su odgurnuti u
stranu, bačeni natrag na tribine. Ništa od toga nije značilo da će ostati živ
još pet minuta. Sa druge strane, Krilka Kus je već slavio, ponovo mu se
rugajući, vrebajući ga kao što grabljivac vreba ranjenu zver. Logan je znao
da mu je potreban plan, način da uhvati krupnog čoveka spuštenog garda,
način da poništi njegovu snagu i moć. Trebalo mu je da se podseti svih
lekcija kojima ga je naučio Majkl u vezi sa borbom prsa u prsa. Ali ranjen
i u bolovima, boreći se sa sobom da se ne preda, uvideo je da mu je teško
da se bilo čega seti.

“Logane Tome! Da li si još uvek tu?” Krilka Kus se nasmejao,
fintirao napad zabavljajući se i iskoračio u stranu od zamišljenog
kontranapada. “Mislim da nećeš moći još dugo! Da li hoćeš da brzo
završimo sa ovim? Ili želiš da se i dalje razvlačimo?”

Previše siguran u svoju pobedu, otkrio je nešto što nije nameravao.
Logan ga je posmatrao kako fintira i kako se povlači, fintira i povlači i

- 287 -

Balkandownloadshvatio je da postoji obrazac po kome se kreće. Ako bude bio u stanju da
to iskoristi, možda će još uvek imati šanse.

Ne odajući ništa u vezi sa stanjem svog uma ili o svojim namerama,
počeo je da prilazi svom protivniku. Kus nije mogao da bude siguran šta
on radi; napredovanje naizgled nije ukazivalo na napad. Ako je i ličilo na
nešto, više je podsećalo na potčinjavanje, na prihvatanje sudbine.

“Gotov si, znači?” povikao je. To je bilo ono što je očekivao, ono za
šta je verovao da Logan želi. “Baci štap i obećavam ti da će biti brzo!”

Još uvek se poigravajući sa svojim zarobljenikom, počeo je ponovo
da fintira i da se povlači.

Samo ovog puta ga je Logan čekao. Onog trenutka kada je Krilka Kus
započeo svoju fintu, Logan je brzo prizvao magiju i poslao je zujeći u
prostor u koje će, sada predvidljivo povlačenje, odvesti ovog drugog.
Krupni čovek je zakoračio pravo u nju. Pokušao je da u poslednjem
trenutku promeni pravac kretanja, svestan onoga što se dešava, ali već se
pomerio i bilo je suviše kasno. Blistava vatra Reči se zabila u njega,
uhvativši ga punim udarcem, potpuno ga oborila s nogu i otkotrljala u
prašinu.

Logan je odmah jurnuo na njega, jurišajući kroz prostor koji ih je
razdvajao, koristeći svoju magiju ne za napad, kako bi ovaj očekivao, već
da se zaštiti. Kao što je i predvideo, Kus ga je napao sa mesta na kome je
ležao, pokušavajući da ga zaustavi usred trka. Ali njegova odbrana je
izdržala, podržana adrenalinom koji je strujao kroz njega i njegovom
odlučnošću. Začuo je urlik publike svuda oko sebe, zvuk koji ga je ovog
puta ohrabrio jer je odao njihovu zbunjenost neočekivanim obrtom
događaja.

Onda se našao nad Kusom, koristeći svoj štap kao toljagu, udarajući
njime naniže ka njegovim rukama i telu kratkim, hitrim udarima, sa
namerom da probije njegove napore da ga blokira. Bio je dovoljno uspešan
da čuje Krilka Kusa kako stenje od bola, još uvek opružen na leđima na
zemlji, nesposoban da se podigne na noge. Logan mu neće dozvoliti da se
podigne. Nije smeo, ako je želeo da preživi. Mogao je da oseti
proždrljivce svuda oko sebe, kako se penju preko njih obojice, kako
navaljuju i hrane se ostacima njihove mračne borbe. Pojačao je napad,
udvostručivši svoje napore, plamen Reči je sevao sa oba kraja njegovog
štapa u odgovor na njegov bes. Plamen je kuljao i iz krajeva Krilka
Kusovog štapa, ali on nije uspevao da ga usmeri.

- 288 -

BalkandownloadOnda, možda, u očajanju, krupni čovek se zakotrljao ka Loganu,
jednom rukom ga uhvatio za noge, u pokušaju da ga obori. Odbacio je bilo
kakvu šansu da ga napadne štapom, držeći ga uz telo slobodnom rukom,
oslanjajući se umesto toga na svoju ogromnu snagu. Povio je glavu među
svoja povijena ramena, štiteći je najbolje što je mogao i počeo da kidiše na
manjeg čoveka. Logan je već gubio ravnotežu, u nemogućnosti da se
oslobodi.

Kada je pao, Krilka Kus je odmah skočio na njega, udarajući po
njemu štapom i pesnicama. Udarci su eksplodirali po Loganovoj glavi i za
trenutak je pomislio da će izgubiti svest. Preživeo je većinom zahvaljujući
instinktima i obuci, zabivši glavu u rame krupnog čoveka dok su mu prsti
napipali čvor osetljivih nerava na debelom vratu protivnika. Krilka Kus je
huknuo i vrisnuo, trzajući se da se oslobodi. Njegovi napadi na Logana su
prestali dok su se kotrljali zemljanom arenu isprepletanih ruku i nogu,
povici muškaraca i žena na tribinama su se ponovo podigli u krešendo.
Kus je bio veći i jači, ali Logan, ne tako veliki i jak, znao je više o
samoodbrani. Držeći prste učvršćene na vratu svog neprijatelja, podigao je
glavu iz pogurenosti kojom se štitio i glavom lupio krupnog čovek po licu,
slomivši mu nos. Kus je zbunjeno zaurlao a krv je prsnula po obojici.

Što je još važnije, poluslep i u očajničkom bolu, popustio je svoj
stisak kojim je držao Logana.

Logan se odmah oslobodio, zateturavši se na noge pre nego što je Kus
mogao da ga zaustavi. Plamen je buknuo celom dužinom njegovog štapa,
zaslepljujuće plavobelo blještavilo koje je izazvalo kolektivan uzdah kod
onih koji su posmatrali. Upotrebivši i poslednje atome snage koje je
mogao da prikupi, Logan je lupio plamenim štapom dragog čoveka po
glavi. Glava se povila unazad, a Krilka Kus je zadrhtao. Probijajući svoj
put kroz jato proždrljivaca koji su iznenada skrenuli svoju pažnju, Logan je
celom dužinom štapa jako udario po prstima svog protivnika, prvo na
jednoj šaci a onda i po dragoj, slomivši nekoliko. Kus je vrisnuo još
jednom, ispustio svoj štap iz uništenih šaka i sklupčao se u loptu.

Proždrljivci su se zarojili oko njega mahnito kao crna, umršena masa
senki.

Urlik okupljenih muškaraca i žena zamro je do tihog zujanja u
neverici. Logan ih je ignorisao, stojeći nad svojim neprijateljem –
neprijateljem koga nije želeo u početku ali koga je sada prihvatio kao
takvog. Krilka Kus je još uvek pokušavao da dođe do daha, pokušavao je

- 289 -

Balkandownloadda izgovori reči koje su bol i šok blokirali.
Logan se sagnuo bliže. “Ubij me”, prošaptao je ovaj, stisnutih zuba,

besnih očiju fiksiranih na njega. Odbacio je u stranu proždrljivce koji su
pretili da ga progutaju, njegovo tamno lice se krivilo od straha i gađenja.
“Učini to brzo, pre nego što me pojedu živog!”

Logan je oklevao. To je bilo ono što bi ovaj uradio njemu da su im
mesta bila zamenjena. To je bilo pametno uraditi. Pogledao je u gomilu,
pogledao u njihova lica i video da oni to očekuju. Odjednom mu je pripala
muka, magija se komešala u njemu u ujednačenim, silovitim talasima. Ubij
ga. To bi bilo tako lako.

Umesto toga on se uspravio, dohvatio štap koji je Krilka Kus ispustio
i bacio ga u stranu. “Ovo ti više neće biti potrebno”, odgovorio je, povijen
tako da ovaj može jasno da ga čuje. Šutnuo je proždrljivce, razbacujući ih
nazad na tribine. “Nakon ovoga se nećeš pretvarati da si nešto što nisi.”

“Uloviću te!” prosiktao je ovaj. Mračno lice u ožiljcima bilo je
iskrivljeno od besa. “Pronaći ću te i ubiću te, gde god da odeš. Prvo ću
pobiti tvoju decu. Sve njih! Uradiću to pred tobom!”

Logan se sagnuo bliže. “Bolje se nadaj da me nikada više ne sretneš.”
Krilka Kus mu se nacerio, sa grimasom posmrtne maske, a onda mu
pljunuo u lice. Trenutak kasnije Logan je osetio kako nešto oštro probija
njegov list i goreći ulazi u njega. Spustio je pogled upravo kada je drugi
čovek povlačio svoju ruku i video kako mu strelica viri iz noge.
Otrov-bodlja.
Proždrljivci su se istog trena vratili, komešajući se ovog puta oko
Logana.
Tada je izgubio kontrolu, udarivši celom dužinom svog štapa po
desnom kolenu drugog čoveka, smrskavši ga. Krilka Kus je glasno
zajecao. Logan je oklevao za trenutak, a onda mu slomio i levo koleno.
“Pronađi me ako možeš!” ispljunuo je. Proždrljivci su postali tamna
masa na krajevima njegovog vidokmga. Glava mu je zujala od magije i
svet oko njega je buknuo, kao sjajna crvena izmaglica. “Ulovi me ako
hoćeš! Ali moraćeš da puziš da bi to uradio!”
Nesvesna onoga što se dogodilo, gomila je slavila njegovu pobedu,
navijala i pozivala ga po imenu. U njihovim glavama, on je već zauzeo
mesto Krilka Kusa. Postao je njihov novi nepobedivi. Stajao je nepomično
usred te kakofonije, zurio u starog vođu, vatra njegovog štapa je jurila
gore-dole kao živa stvar. Proždrljivci su izgleda bili negde drugde. U glavi

- 290 -

Balkandownloadmu je bilo mutno i bio je dezorijentisan i sve oko njega počelo je da gubi
oblik i formu.

Okrenuo se ka publici. “Izlazite napolje!” zavrištao je.
Kada su oni oklevali, čekajući da vide šta će uraditi, okrenuo je štap
prema njima i zavitlao plamenove na tribine, paleći sve ono što je moglo
da gori. Oni koji su trenutak ranije oklevali sada su leteli dole preko
sedišta, bežeći ka izlazu i sigurnosti sveta van zgrade. Logan ih je
proganjao svojom vatrom, napola lud od besa i ljutnje.
Misli su mu bile mračne i destruktivne. Neka vrsta borbenog ludila ga
je preplavila, u potpunosti mu oduzevši razum.
Oni su životinje! Ništa sem životinja!
Njegov um je posrtao a telo se krivilo. Otrov se već probijao kroz
njegov organizam. Povukao se dalje unutra da bi se zaštitio, zatvorio je i
zaključao vrata, obavio lance i spustio grede.
Životinje!
Spali ih sve u pepeo!

***

Panter i Katalija, skriveni pod jednim delom tribina pod koje su se
uvukli nakon što su se provukli kroz otvor među metalnim pločama na
zadnjem delu zgrade, posmatrali su poslednji deo bitke između Logana
Toma i Krilka Kusa kroz prostor među nogama publike. Kada je vitez Reči
okrenuo vatru svog štapa na publiku, bacili su se unazad i pribili se uz pod
dok je vatra zahvatala drveni deo tribina a ljudi počeli da se bore među
sobom da pobegnu. Vrelina i plamenovi su se prelili preko njih i zgrada je
poprimila crveni odsjaj peći. Za nekoliko trenutaka gotovo svi su nestali.
Kroz dimnu zavesu mogli su videti Krilka Kusa kako leži opružen u centru
arene i Logana Toma kako stoji sam, naslanjajući se na svoj štap,
nesigurno se teturajući.

Katalija je zgrabila Panterovo rame da mu privuče pažnju, a onda se
uspravila na noge. Zajedno su se probili napolje iz tribina, izbegavajući
vatru i vrelinu, žureći da stignu do viteza Reči. Niko nije pokušavao da ih
zaustavi. Nije bilo nikoga da to pokuša.

Panter je pogledao ka zidu sa izloženim oružjem iza njih dok su
prolazili. Većina je bila oprljena ili istopljena, plamenovi su lizali drvene
kundake i drške, sam zid bio je umrljan sivilom. Samo su tri štapa sa
izrezbarenim runama delovala kao da to na njih nema uticaja, njihove

- 291 -

Balkandownloadglatke površine bile su potpuno crne i plamenovi nisu uspevali da ih
oštete.

Izvukli su se iz tribina i potrčali preko arene ka vitezu Reči. On ih
izgleda nije video kako dolaze, jedva da je bio svestan njihovog prisustva
kada su stigli do njega, pogled mu je bio dalek i prazan dok se borio da
stoji uspravno.

“Logane”, devojka ga je pozvala.
Stigla je do njega pre Pantera i bez oklevanja se spustila i izvukla
otrov-bodlju. “Drži ga, Pantere!” naredila mu je.
Pocepala mu je nogavicu i otvorila ranu, ružnu ljubičastu modricu
koja je već otekla u čvor. Panter, sa obe ruke prebačene oko viteza Reči,
zavrteo je glavom. Otrov-bodlje su uvek bile fatalne. Nije bilo leka. Ali
nije to rekao, nije rekao ništa. Samo je gledao kako Maca pravi povez oko
noge iznad rane, a onda petlja po džepovima svog ogrtača tražeći malu
tubu sa mašću koju je nanela na čvor, pokrivši ga oblogom i uvezavši ga
trakom.
“Ovo će pomoći da zaustavi širenje otrova”, rekla je objašnjavajući.
“Hajde da ga izvedemo odavde.”
Prebacivši ga preko ramena sa obe strane, dečak i devojka su počeli
da ga vode preko arene ka izlazu. Panter je u jednoj ruci držao parkan
sprej, spreman da ga upotrebi. Ali nekolicina muškaraca i žena koji su
preostali napolju pobegli su sa njihovim dolaskom.
“Težak je ko tuč”, promrmljao je, boreći se da drži Logana uspravno.
Sa druge strane, Maca je klimnula, njeno lice u mrljama se
zacrvenelo.
“Možda neće uspeti da se izvuče, znaš.” Panter je pogledao ka njoj.
“Većina ljudi ne bi.”
Usne su joj se stegle. “On nije kao većina ljudi.”
Tu nije bilo rasprave. Panter je stegao svoj stisak oko viteza Reči,
njegov um bio je preplavljen slikama bitke kojoj je upravo prisustvovao.
Ne, Logan Tom definitivno nije bio kao većina ljudi.

- 292 -

Balkandownload DVADESET DEVET

Ostavivši Larkina Kvila da se vrati nazad preko Redonelin Dipa svom
domu, da tamo sačeka njihov signal da im je potrebno da se vrate, Ejndžel
i njeni vilinski saputnici još jednom su krenuli ka vrhu Siring. Bilo je
kasno jutro kada su krenuli svojim putem na sever, ali putovanje se
pretvorilo u nešto što Ejndžel nije očekivala.

“Koliko još treba da idemo?” upitala je ona Simralin nakon što je
dovoljno vremena prošlo da počne da se brine o tome.

“Samo još nekoliko kilometara”, odgovorila je vilin devojka,
gledajući preko ramena sa svoje pozicije na čelu, nesposobna da sakrije
svoj smešak.

Ejndžel je pogledala napred. Bilo je planina, ali nalazile su se u
daljini i nijedna od njih nije bila posebno drugačija. Pretpostavila je da
jednostavno ne vidi ono što bi trebalo da vidi, da je vrh Siring izgubljen u
većoj masi ili prljavoj izmaglici koja je visila kao mrtvački pokrov preko
većeg dela onoga što je ležalo pred njima, podsećanje na to koliko je
njihov vazduh bio zagađen.

Kretali su se bez mnogo priče, napredujući onoliko koliko su mogli
kroz zemlju koja je bila zagušena suvim stabljikama korova i žbunja među
kamenim ravnicama i liticama. Ejndželine misli su odlutale ka njenom
starom životu i Džoniju, a onda ka maloj Ejli, njenoj savesti osuđenoj na
propast. Odrpanac nije imao mnogo prilika da bude ta savest, iako je na
rekla tokom njihovog prvog susreta da je ovo bio cilj koji je sama sebi
nametnula. Stvorenje koje je u proseku živelo trideset dana, a ponudilo se
da bude glas razuma vitezu Reči – vilin-stvorenje koje pokušava da
pomogne ljudskom biću. To je delovalo neprikladno i nekako tužno. Želela
je po stoti put da je mogla da nađe neki način da spase svoju sićušnu
prijateljicu.

Sada su se nalazili usred divljine, na zemlji u kojoj nije bilo zgrada,
puteva ni bilo čega živog. Ništa većeg od glodara koji je promolio glavu iz
svoje jazbine ili ptice koja kruži na nebu. Teška, mrtva stabla drveća rasla
su u gustim, koštanim skupinama, kao da su tražila utehu jedno u drugome
na kraju. Trava je bila šiljata i siva od bolesti i smrti. Prašina je gusto
ležala na tlu svuda, planine su se pomaljale mračne i goletne, ništa bliže
sada nego što su bile pre sat vremena.

“Koliko tačno još ima do vrha Siring?” Ejndžel je upitala nestrpljivo.

- 293 -

Balkandownload Simralin je stala za trenutak, otkačila svoju mešinu sa vodom i uzela
dugačak gutljaj. “Pešice, oko dve nedelje. Vazdušnom linijom više od sto
pedeset kilometara.” Pokazala je glavom ka planinskom lancu. “Sa druge
strane ovoga.”

Ejndžel je zurila. “Dve nedelje! Mi nemamo dve nedelje!”
Simralin je klimnula glavom. “Ne brini. Bićemo tamo pre mraka.”
Ponovo je prebacila mešinu preko ramena. “Videćeš, Ejndžel. Tragači
znaju kako da stignu tamo kuda žele na načine koji drugi ne znaju.”
Enigmatični komentar kome je Ejndžel osetila potrebu da se
suprotstavi, ali odlučila je da to ne radi. Pogledala je ka Kirisinu, koji je
slegnuo ramenima i tako pokazao svoje nerazumevanje ali u isto vreme je i
delovao uveren da njegova sestra može da uradi ono što je potrebno.
Ejndžel je poželela da može da ima takvo poverenje u nekoga, ali nije ga
imala čak ni u sebe.
Nastavili su još neko vreme, ne više od pola sata, stigavši do širokog,
gustog šumarka ogromnih, starih četinara, njihove nekada zelene iglice
postale su sive usled prirode i elemenata. Bio je to čudan prizor, drveće
koje se pruža kilometrima u svim pravcima, naizgled skroz do nižih padina
planina na zapadu. Bez oklevanja, Simralin ih je povela pravo u njihov
centar, hodajući puna samopouzdanja, njena plava kosa bila je svileni
drhtaj u maglovitoj noći. Ejndžel i Kirisin su je sledili, nijedno ne
progovarajući ni reč. Šuma je bila duboka i tiha i njena praznina je bila
prisustvo samo po sebi. Takva mesta su mučila Ejndžel, koja je više
volela kamenje, cigle i beton grada. U gradu se znalo kojim putem se ide.
Ovde ništa nije ukazivalo na to u kom pravcu se ide. Drveće je blokiralo
planine. Izmaglica je prelamala sunčevu svetlost. Sve je izgledalo isto.
Onda se, naglo, teren promenio od prašine i žbunja u neravno tvrdo
tlo sa koga je vetar odneo sve. Među četinarima bilo je čudnih, iskrivljenih
stabala sa šiljatim listovima i korom koja se gulila. Bilo je i visokih šikara,
nekih i viših od dva metra. Za nekoliko minuta, zašli su duboko pod nove
krošnje i Ejndžel je bila beznadežno izgubljena. Njene ruke su se stegle
oko štapa, ohrabrivši je da nije u potpunosti nemoćna. Ali šuma je i pored
toga nastavljala da joj se približava, preteći da je uguši, da je liši sve njene
moći.
“Mrzim ovo”, promrmljala je.
Kirisin je pogledao ka njoj i klimnuo, ali nije rekao ništa.
Ejndžel je upravo počela da se pita da li ovo vodi bilo kuda kada se

- 294 -

Balkandownloaddrveće otvorilo pred njima i našli su se na ivici široke, plitke klisure koja
je okruživala kamenitu ravnicu u kojoj su dve gomile žbunja prekrivale
jedan par četvrtastih predmeta; ono što je nekada mogla biti treća gomila
ležala je razbacana po kamenju u blizini.

Po prvi put, Simralin je oklevala, njeno čelo se namrštilo od brige.
“Trebalo bi da ih bude tri”, rekla je, većim delom sebi, ali dovoljno glasno
da je njeni saputnici čuju. “Šta se desilo sa trećim?”

Ejndžel se primakla za nekoliko koraka, odmah do ivice klisure i
provirila u ona dva koja su još uvek bila pokrivena. “Da li su to nekakve
korpe?” upitala je iznenađeno.

Simralin je klimnula glavom. “Jesu. Ali trebalo bi da bude još jedna.
Čekajte ovde.”

Prešla je preko klisure, sišla u nju i popela se sa druge strane, a onda
krenula ka odbačenom žbunju, gledajući napeto u tle. Kada je dovoljno
videla, pogledala je po okolnoj šumi a onda ka njima. “Nisam sigurna.
Zemljište je suviše kamenito da mogu jasno da pročitam. Jedna osoba, čini
mi se. Ali može ih biti i više. Ne razumem ovo. Mi u ovom trenutku
nemamo tragače koji su krenuli ovamo.”

Kleknula je, proučavajući tragove po drugi put. “Ništa posebno u vezi
sa ovih par tragova koje mogu da razaznam.” Zavrtela je glavom. “Ako su
ovo bili demoni, mogla bih da nađem tragove onog velikog što liči na
mačku. Ali ako je samo bio drugi...” Odlutala je. “U redu. Dođite.”

Ejndžel je prešla tamo sa Kirisinom i stajala posmatrajući tlo tako
tvrdo i kamenito da joj nije reklo apsolutno ništa. Nije mogla da razume
kako je Simralin razaznala onoliko koliko jeste. “Šta se dešava?” upitala
je. “Šta radimo ovde?”

“Izvuci jednu od onih korpi”, odgovorila je. “Kirisin može da
pomogne. Uklonite sve što nađete upakovano na dnu, razdvojte i raširite
po zemlji. Ne pokušavajte da sklopite bilo šta od toga. Ostavite to meni.
Vratiću se za trenutak.”

Otišla je nazad do klisure, napolje sa druge strane i napolje ka drveću
sve dok je više nisu mogli videti. Ejndžel je pogledala ka Kirisinu i
zajedno su prišli najbližoj korpi, iščupali opale grane i žbunje koje su je
skrivali – Ejndžel je palo na pamet dok su to radili da bi ovakvo skrovište
funkcionisalo samo u odnosu na nekoga ko gleda odozgo na njih, ne u
odnosu na nekoga ko naleti na njega – i pogledali u unutrašnjost korpe.
Korpa je bila podeljena na četiri odeljka, međusobno povezanih delova

- 295 -

Balkandownloadkoji su razdvajali unutrašnjost i služili kao potpora za stranice. Čvrsto
umotan komad materijala bio je nabijen na dnu zajedno sa raznim
konopcima, metalnim kopčama i crevima.

“Šta je ovo?” Ejndžel je upitala dečaka.
Kirisin je zavrteo glavom. “Ne znam. Nikada nisam video nešto
ovakvo.”
Zajedno su ispraznili sadržaj korpe na tlo, položivši sve delove
razdvojeno kao što im je Simralin rekla da urade. Materijal je ispao
nekakva lagana tkanina koju Ejndžel nije mogla da prepozna, tanka ali
jaka, prljavosive i bele boje. Razmotana i raširena, poprimila je
prepoznatljiv oblik.
“Ovo izgleda kao balon.” rekla je Ejndžel.
“Balon na vreli vazduh”, Simralin ju je ispravila, izlazeći ponovo iz
klisure. “I to je ono što će nas odvesti tamo kuda idemo.”
Nosila je nekoliko solarnih ćelija i nešto što je izgledalo kao mali
motor. Stavila je solarne ćelije u korpu i motor na zemlju pored otvora
balona.
“Ovo je gorionik”, rekla je, pokazujući ka motoru. Zakačila je jedan
kraj creva za izduvnu cev a drugi u otvor na balonu. “On zagreva vazduh i
njime puni vreću, koja se naduvava. Kada se vreća napuni, podiže korpu i
putnike sa zemlje.”
Uključila je prekidač i gorionik je proradio, prekidajući tišinu.
Lagano, balon je počeo da se puni. “Vilin-tragači koriste ove balone za
daleka putovanja. Držimo ih skrivene na šačici mesta sa obe strane
planina. Ljudi su ih izmislili, ali i mi smo uvideli korist od njih. Naši
tragači su počeli da ih primenjuju pre tridesetak godina. Koristili smo ih
čak i pre nego što je vaša vlada pala, ali počeli smo češće da ih koristimo
pošto su ratovi počeli. Postalo je nemoguće kretati se kao nekada. Veći
deo zemlje bio je preplavljen milicijom i mutiranim stvorenjima. Većina
njih bila je opasno otrovna. A i vreme putovanja postalo je važan faktor u
mnogim slučajevima. Baloni su nam pomogli da rešimo ove probleme.”
“Vilenjaci koji koriste ljudsku tehnologiju”, Ejndžel je promrmljala,
vrteći glavom.
“Povremeno.” Simralin se osmehnula. “Dovoljno smo pametni da
iskoristimo dobru stvar. Pokazaću ti još jedan primer kada budemo stigli
do vrha Siring.”
Uputila je kratak pogled žbunju nagomilanom sa strane. “Imali smo

- 296 -

Balkandownloadtri, ali neko je uzeo jedan. Uzeo je i neke ćelije i gorionik. Sva ta oprema
bila je skrivena pozadi među kamenjem. Samo tragači koji idu daleko
znaju gde se sve to nalazi; teško je verovati da je neko naleteo na njih
slučajno.”

Zavrtela je glavom, okrenuvši se konopcima i kopčama. “Ovamo.
Pomozite mi da pričvrstim ove za balon i korpu”, rekla je.

Pod njenim uputstvima, pripremili su balon i gledali kako se vreća
puni i počinje polako da se podiže sa zemlje. Do tada su je čvrsto povezali
i smestili gorionik i svoju opremu u korpu. Konopci vezani za stara debla i
uvenulo drveće držali su korpu na zemlji dok se propinjala ka nebu. Kada
je Simralin bila zadovoljna i smatrala da su spremni, naredila je ostalima
da uđu u korpu, popela se za njima i odvezala konopce, a onda su krenuli.

Madre de Dios, pomislila je Ejndžel.
To nije bilo nalik ničemu što je do tada iskusila. Zemlja je ponirala
dok su se peli naviše u podnevno nebo, drveće, stene, reke i jezera
postajali su sve manji, pejzaž se širio i postajao minijatura. Osim u
trenucima kada je Simralin koristila kompresor da pusti još vrelog vazduha
u vreću, bili su okruženi tako dubokom i intenzivnom tišinom da je Ejndžel
delovalo gotovo kao da ostavlja sve užasno u svom životu za sobom.
Korpa je lagano njihala na vetrovima, ali je većinom samo visila, mirno i
glatko letela dok je Simralin upravljala ka planinama na severu i zapadu.
“Kako ti se dopada?” tragačica ju je upitala u jednom trenutku.
Ejndžel se nasmešila i klimnula. “Da li postoji opasnost da se vreća
izduva?”
Simralin je zavrtela glavom. “Tkaninu smo mi razvili. Vrlo je jaka,
vrlo čvrsta. Kiša joj ne smeta. Čak je otporna i na sečiva. Udar munje je
najveća briga, ali vreme je dobro.” Nasmešila se. “Mnogo je bolje od
hodanja. Bićemo tamo do zalaska sunca.”
Leteli su ujednačenim tempom ka prolazu u planinskom lancu, vetrovi
su pogodovali letu na severozapad. Ali Ejndžel je uvidela da je Simralin
imala znatno letačko iskustvo, radeći opušteno na tome da održi balon na
kursu koji ih je nosio otprilike u potrebnom pravcu, upravljala udarima po
vreći koji su se javljali i prestajali, otpuštajući male količine vazduha da
uhvati momenat ili podesi visinu. Naučila je da čita i odmerava pokrete
vazdušnih struja i, pošto je prikačila dodatna creva na stranama korpe,
mogla je da menja pravac. To nije bila savršena nauka, čak ni kada je sve
to bilo skrpljeno zajedno. Povremeno bi odlutali sa kursa, ali vilin-tragač

- 297 -

Balkandownloadje uvek pronalazio način da ih vrati nazad, okrećući se prvo na jednu, a
onda na drugu stranu.

Časovi su se vukli, prelaz koji očajnički nije odgovarao hitnosti
njihovog poduhvata. Ejndžel je motrila tlo koje su prelazili, tražeći nešto
više od promena u terenu. Znake života. Znake potere. Neku opasnost za
koju je znala da je ne može videti, ali je svejedno bila prisutna. Delovalo
je sigurno leteti stotinama metara visoko kroz vazduh. Ali znala je da je taj
osećaj lažan.

Stigli su do druge strane vrhova i uhvatili pretežno južne vetrove duž
zapadne strane lanca koji su ih nosili na sever. Vetrovi su se pojačavali i
slabili sa prolaskom popodneva, ponekad navaljivali svom snagom,
ponekad u potpunosti zamirali. Leteli su preko ogoljenog drveća koje se
pružalo kilometrima duž podnožja brda, držeći se podalje od viših vrhova
planinskog lanca, izbegavajući kanjone i tesnace u kojima su vetrovi bili
promenljivi i koji su mogli da ih odbace na litice. Iako je Kirisin bio pun
pitanja, njegova urođena znatiželja je zahtevala odgovore koje je njegova
sestra morala da mu pruža, Ejndžel je bila zadovoljna time da samo
posmatra, preferirajući luksuz tišine koji im je ovaj čudesan let pružao.
Tišina se nije lako mogla pronaći u gradu. Sve dok ne budete mrtvi,
naravno, kao Džoni, a onda je to bilo zauvek.

Bližio se zalazak sunca kada su stigli do Vrha Siring. Vetrovi su se
malo pojačali i oni su nailazili na udare koji su ih cimali tamoamo, što je
primoralo Simralin da odustane od napora da odgovara na Kirisinova
beskrajna pitanja i posveti se tome da ih održi stabilnim. Ejndžel je
uhvatila sebe kako se čvrsto drži za ivicu korpe. Svi su odjednom ugledali
prizor snegom prekrivenog vrha, ogromnu ploču od kamena, snega i leda
kako se uzdiže na horizontu dok su se pomaljali iza skupine nižih planina,
njena masa se uzdizala daleko iznad njih; nadvisujući niže planine,
prostrane delove zemlje, iznad svega što se moglo videti golim okom. Bio
je to najveći monolit koji je Ejndžel ikada videla, ali je bio i najlepši.
Ovde je, kao nigde drugde na njenim putovanjima, osim Sintre, vazduh bio
čist i bistar i detalji planine i njene okoline su skočili na nju kao naglo
olakšanje. Zurila je u neverici kako je sve što je okruživalo ovog
vulkanskog džina bilo čisto, kao da je ruka Majke Prirode očistila sa ovog
jednog veličanstvenog mesta sve zagađenje i bolest sveta.

Kada je postavila pitanje u vezi sa tim, želeći da sazna kako je to
moguće, Simralin joj je rekla da je to uglavnom zahvaljujući radu vilenjaka

- 298 -

Balkandownloadkoji su živeli na padinama Raja, ime koje je bilo dato ovoj strani planine.
Njeni roditelji su želeli da vilenjaci naprave naseobinu ovde, ali najviše
što su uspeli da postignu boreći se sa protivljenjem Arisena Belorusa bilo
je da oforme malu zajednicu staratelja. Njih nekolicina je radila sa ono
malo vilin-magije kojom su mogli da upravljaju da pomešaju elemente
zemlje, vazduha i vode da drže podalje trulež i otrove koji su na drugim
mestima bili tako duboko ukorenjeni. Vilenjaci su imali dovoljno veštine
za ovo, iako je postajalo sve jasnije da je to bitka osuđena na propast.
Njihovi napori u Sintri su već postajali uzaludni.

Upravljala je balonom ka livadama koje su prekrivale niže padine,
ogromne zelene mrlje istačkane poljskim cvećem za koje je Ejndžel mislila
da više ne postoji. Probala je da se seti kada je poslednji put videla toliko
cveća. Nikada, zaključila je. Čak i u Sintri bilo je ograničeno na male
oblasti. Ovde se protezalo u prekrivačima koji su stvarali raznobojnu
granicu između šuma niže i golog kamenja i leda visoko iznad. Pretražila je
lice planine u potrazi za znakovima života, misleći da će videti neke Vilin-
staratelje koje je Simralin pomenula. Ali nije bilo nikoga.

Kada je upitala gde su oni, Simralin je zavrtela glavom. Bilo ih je
samo nekolicina i oni su bili raštrkani po nižim padinama planine. Bilo je
malo verovatno da će sresti nekoga od njih bez nekih većih napora.
Staratelji su bili naviknuti na povremeno prisustvo tragača i, većinom,
ostavljali su ih njihovom poslu osim ako nisu pozvani. Nije bilo razloga da
ih uznemiravaju.

Sunce je do sada bilo daleko na zapadu, senke su se produžile po
planini u velikim, mračnim mrljama. Boje su nestajale sa sveta a vazduh
postajao sve hladniji. Ejndžel je pogledala ka snegom prekrivenom vrhu;
sve slabije svetlo se odbijalo od ledenog polja.

“Moraćemo da se negde smestimo pre mraka”, rekla je Simralin. “Ili
ćemo se smrznuti na smrt.”

Usmerila je balon naniže do ivice jedne od livada, ugasila gorionik i
upotrebila zakrilca u vreći. Korpa se nagnula na stranu dok su sletali i
balon ju je povukao po zemlji na kratko pre nego što se vazduh probio
napolje i oborio ga. Troje putnika su se izvukli iz korpe i prikupili tkaninu,
presavivši je onako kako im je Simralin pokazala, sakupivši sve kanape i
vezove. Kada su sve prikupili i rastavili, pokazala im je kako da to smeste
u korpu.

“Niko je neće dirati”, rekla je. “Upotrebićemo je za povratak nazad,

- 299 -

Balkandownloadkada završimo ovde. Hajde da nađemo neko sklonište i napravimo nešto za
jelo.”

Pošto su pokupili svoju opremu, povela ih je napred ka grupi četinara
sa desne strane livade, zviždeći tiho u dubokoj planinskoj tišini.

***

Proveli su noć u kolibi koju su staratelji koristili tokom svojih
obilazaka padina planine, malo sklonište smešteno u drveću bilo je gotovo
nevidljivo sve dok se praktično ne dođe do njega. U skloništu je bilo
slamarica koje su bile savijene i smeštene na policama, kao i nešto malo
namirnica. Posetioci su upotrebili slamarice za spavanje ali su ostavili
namirnice na miru. Do hrane i vode se teško dolazilo, a nosili su dovoljno
svojih tako da nisu morali da uzimaju bez pitanja.

Izlazak sunca se probio, siv i maglovit, što je bila promena u odnosu
na prethodni dan i tip vremena koji se nije često javljao. Posmatrajući
uskomešane oblake, Kirisinu je delovalo da će možda čak pasti i kiša.
Doručkovali su, a onda im je Simralin rekla da stave veći deo svoje
opreme u drvenu korpu. Biće im potrebna topla odeća da ih zaštiti na
većim visinama i hrana i voda za tri dana. Za uspon će im trebati jedan, i
još jedan za silazak. To je ostavljalo treći dan za potragu i pronalaženje
Lodena.

“To je dovoljno vremena”, izjavila je Simralin.
“Ako se tamo nalazi”, Kirisin se brzo umešao.
Njegova sestra je slegnula ramenima. “Zašto to ne bismo otkrili?
Upotrebi Vilinkamenove. Sada smo dovoljno blizu da ne možemo da se
odamo ako to uradimo.”
Izašli su napolje, prošli kroz šumu i zakoračili na livadu koja je
pokrivala zemlju naviše odakle je počinjalo golo kamenje a raštrkano
drveće prestajalo. Vazduh je ovde bio ređi i Kirisin je već primećivao da
se teže diše. Ali je u isto vreme bio svež, čist i mirisao je na četinare i
hladnoću, tako da mu nije smetalo. Vazduh u Sintri je takođe bio dobar, ali
nije bio tako treperav i živ kao ovde gore.
Kada su se našli dovoljno daleko na otvorenom odakle je jasno
mogao da vidi vrh – vizuelna pomoć nije bila neophodna ali je mogla biti
od koristi kad su već ovde – Kirisin je izvukao vrećicu sa
Vilinkamenovima, prosuo sadržaj na dlan i počeo proces oživljavanja
magije. Imao je bolji osećaj za ono što je bilo potrebno ovog puta, otkrivši

- 300 -