Posle tame - Sidney Sheldon

Ostaju bez posla, gube zdravstveno osiguranje, postaju beznadežni. A oslanjaju se na mene da pokušam da sredim situaciju. Stoga nisam baš raspoložen za zabavu. Izvinite me.“ Onor je u užasu posmatrala kako Džek ustaje od stola i napušta prostoriju. Sinoć joj je konačno priznao da ima kockarske dugove. I onda Onor nije oka sklopila. Tako iscrpljena prasnula je na Grejs, i stoga se celog dana prekorevala. Ne zato što ju je bilo briga za Grejsina osećanja, već zbog svrhe ovog dolaska kod Brukstajnovih: morala je pokušati da se više zbliži s Grejs kako bi Leni, pod ženinim uticajem, pomogao Džeku. Džek je prošle noći vikao na nju. „Potreban mi je Leni Brukstajn! Bez tog novca, sa mnom je gotovo, razumeš li? S nama je gotovo.“ ' Onor je razumela. A evo sada je Džek odjurio kao razmaženo dete, osramotivši ih oboje pred svima. „Idem za njim", rekla je ponizno. „Izvini, Grejs. Leni." Večernja zabava se tromo nastavila. Nakon odlaska Vornerovih, svi su načinili napor da budu pozitivni, ali prazne stolice Džeka i Onor bile su poput dva duha na gozbi. Džon Merival je nazdravio, zahvaljujući Grejs na obroku, ali na pola zdravice njegovo mucanje se toliko pogoršalo da ju je Kerolajn morala dovršiti umesto njega. Koni je otišla pre deserta, pod izgovorom da je boli glava. Kada je sluškinja donela kafu, preostali gosti,nategnuto nasmešeni, ličili su na tifusare. Grejs je briznula u plač čim su ona i Leni legli. „Bilo je katastrofalno, zar ne? Zašto se sve vraća na glupu ekonomiju? Koni i Majkl ostaće bez kuće, Džek je pod stresom zbog nezaposlenosti." „Nije samo zbog toga pod stresom, dušo." „Čak su se i Kerolajn i Marija dok smo bile kod frizera žalile zbog toga što će Džon i Endru manje zaraditi ove godine. Mrzim to." Leni je pobesneo. „Marija i Kerolajn su ti se žalile? Šališ se? Srećne su što njihovi muževi još uvek rade. SEC2 nas opseda poput vaški.“ Grejs je zanemela. „Ti si pod istragom?"

„Ne brini, dušo, nije to ništa. Bedna bura u šoljici čaja. Trenutno ispituju sve velike investicione fondove. Suština je u tome da su ovo teška vremena, a Kvorum je preživeo zahvaljujući meni. Što znači da su i muževi tih 2 Securities and Exchange Commission - Komisija za hartije od vrednosti. nezahvalnih kučki preživeli zahvaljujući meni.“ „Molim te, dragi", Grejs je jecala. „Ne ljuti se. Nije trebalo ništa da kažem. Večeras ne mogu da podnesem više svađe. Zbilja ne mogu." Leni ju je zagrlio. „Izvini", prošaputao je. „Otkako smo došli bio sam pravo gunđalo, zar ne?" Grejs mu se još bliže primakla. Uvek je bila bezbedna i srećna kada se pripije uz njega. „Znaš šta? Sutra ujutru rano ustajem i sam ću isploviti brodićem. Jedrenje mi uvek razbistri um. Vratiću se kući toliko opušten da me nećeš prepoznati." „Dobro zvuči." Grejs je tonula u san. Kasnije će pokušati da se seti šta joj je tačno Leni rekao. Tako je teško razdvojiti san od jave. Kako misli, čula je: „Šta god da se desi, Grejsi, ja te volim." Ali možda je to sanjala. Jedino je bila sigurna da je te noći zaspala srećna. Poslednji put.

Džon Merival je vezao pojas i zatvorio oči čim se avion dvomotorac sa šest sedišta zatresao dok su prolazili kroz oblake. Budući najčešće nervozan prilikom letenja, sada se sasvim prestravio od ovih pufnastih žbunića. Kao da je život poverio kosilici. „Ne brinite." Žena pored njega se prijateljski osmehnula. „Izjutra je uvek truckavo, pre nego što se sunce probije kroz oblake." Džon Merival je pomislio: Može li sunce da se probije kroz oblake?, a potom se nasmejao sebi što je tako filozofski raspoložen, i to upravo danas. Ako ih kosilica ne izneveri, sleteće u Boston za dvadeset i pet minuta. Bilo je šest i petnaest ujutru. U osam i petnaest ujutru, Endru Preston je zauzeo svoje mesto u drugom avionu. U Fokeru 100 od sto sedišta šezdesetak mesta je bilo zauzeto. Pretpostavljam da malo ljudi leti iz Nantaketa za Njujork utorkom ujutru. Svi su juče otišli. Prilično se zbunio kad su ga sinoć pozvali da se hitno vrati na posao. Piter Finč, šef istražnog tima SEC-a koji je ispitivao račune Kvoruma, želeo je da se nađu oči u oči. Endru je bio prestravljen zbog sastanka. Nije mogao da se seti nijednog dobrog razloga zbog kojeg bi ga Finč zvao da se vrati u Njujork, ali nekoliko loših se prisetio. S druge strane, uopšte nije kontrolisao situaciju jer nije bio u svojoj kancelariji. Verovao je da je prikrio svoje tragove, ali ti skotovi iz SEC-a bili su poput lovačkih pasa.

U svakom slučaju, morao je da ode s Nantaketa. U onoj gostinskoj kolibi počeo je da se oseća kao u zatvoru. Pošto je Marija prethodne večeri javno ponižena, spopao ju je histeričan bes pa je psovala i vikala na Endrua, čak ga i fizički napala. Da sada zasuče rukav, još bi se videle modrocrvene ogrebotine. „Kako si se usudio da dozvoliš Leniju Brukstajnu da se tako ponaša prema nama! Napravio je potpunu budalu od mene, a ti si samo sedeo i ništa nisi preduzeo.“ Endru je savladao potrebu da podseti Mariju kako je ona započela sukob jer je pokušala da napravi budalu od Grejs. Uzdržao se i napomenuo: „Šta si očekivala da uradim? On je moj šef, Marija. On nam plaća račune." „Jedva! Plaća te manje od svoje proklete kuvarice. Zar nisi čuo šta je rekao? Zar ti to ne smeta?" Endru to jeste čuo. I jeste mu zasmetalo. Devedeset posto je bio siguran da se Leni šali. Ako kuvarica zarađuje više od njega, onda je zasigurno bila plaćena više nego što treba. Ali nije bilo nepoznato da Leni, velikodušan kakav jeste, ponekad donosi jedinstvene odluke. Pokušao je da se urazumi. Zašto bi me bilo briga kako Leni plaća nekog drugog? To je njegov novac, na kraju krajeva. Može s njim da radi šta hoće. Ali Lenijeva izjava ga je i dalje pekla. Možda mu je to osećanje ostalo u podsvesti i time se moglo opravdati ono što je Endru učinio. Marija je ležala kao u nesvesti kada ju je jutros napustio, iscrpljena od opijajućeg gneva. Probudiće se užasno mamurna. Endru je želeo da bude na sto kilometara od nje u tom času. Sada će i biti. „Posado u kabini, molim vas zauzmite svoja mesta. Polećemo." Zatvorivši oči, Endru Preston je pokušao da se opusti. Grejs se sa sestrama otišla u Klifsajd Bič klub na ručak. Nakon njihovog čudnog okršaja prethodnog dana Koni je uložila više napora da bude pažljiva prema Grejs, čak joj je poklonila prelepu školjku, ružičastu kao guava, koju je tog jutra našla na plaži. „Znam da nije bogzna šta, ali mislila sam da bi lepo izgledala na tvom toaletnom stolu.“

Grejs je bila dirnuta. Znala je koliko Koni teško padaju izvinjenja. Školjka je rekla više od bilo koje reči. Onor je upitala: „Hoće li nam se Kerolajn i Marija pridružiti?“„ Onor je izgledala iscrpljena, a to je isticala njena krem haljina iz Dž. Krua u kojoj bi i inače delovala isprano, i nemarna frizura, labav konjski rep. Grejs se pitala jesu li se ona i Džek sinoć svađali nakon što je Džek odjurio iz trpezarije, ali imala je previše takta da bi pitala. „Ne verujem. Kerolajn je u gradu, razgleda slike. A mislim da Marija još uvek spava.“ Sestre su razmenile poglede. „Pitam se šta oblači kad ide na spavanje?" Koni se zakikotala. „Versačeovu pižamu protkanu zlatom?" Bio je to lep, lagani trenutak. Grejs je konačno počela da se opušta. Došla je konobarica i one su naručile. Sedele su za jednim stolom izvan lokala, baš na plaži, ali kada je stiglo predjelo, olujni oblaci su već počeli da se gomilaju. Pojavio se upravnik. „Hoćete li da pređete unutra, gospođo Brukstajn? Dame, smestiću vas za divan sto pored prozora." U tom trenutku, svi su poskočili od glasnog udara groma. Nakon nekoliko sekundi, prve krupne kapi kiše zadobovale su po stolu. „Idemo unutra, hvala vam“, rekla je Grejs smejući se. Pomislila je na Lenija, tamo na brodu. Nadam se da je bezbedan i suv u kabini. Valjda nije na palubi, mogao bi da zaradi prehladu. Bilo je skoro četiri kada su tri sestre došle kući. Oluja je do tada dostigla punu snagu. Majkl Grej ih je susreo na ulaznim vratima. „Hvala bogu da si se vratila", rekao je, čvrsto zagrlivši Koni. „Samo smo otišle na ručak u klub, dušo." Nasmejala se. „Čemu tolika panika?" „Nisam znao gde ste, to je sve. Pomislio sam da ste možda isplovile sa Džekom. Tamo je užasno vreme." „Džek je isplovio?" Onorino bledo lice postalo je još bleđe. „Jesu ii devojčice s njim?"

„Nisu", objasnio je Majkl. „Ne brini. Bobi i Rouzi su s našim dečacima u kuhinji, igraju se zmije i merdevine. Malo im je dosadno, ali inače su dobro." ,,A Džek? Da li se neko čuo s njim?" „Ne radi mu radio." Onor su počela da se tresu kolena. Džek je još od tinejdžerskog doba bio strastveni moreplovac, ali ovakva oluja bi svačije veštine stavila na probu, pa čak i njegove. „Sve će biti redu", tešio ih je Majkl. „Obalska straža misli da ga je locirala. Uskoro bi trebalo da saznamo nešto više. Kakva je tamo ludnica, možete da zamislite, ali oni pokušavaju da sve vrate u luku. Sklonite se unutra s kiše." „Šta je s Lenijem?" Koni i Onor su ušle, ali Grejs je stajala kao ukopana na stazi ispred ulaza. Kiša joj je kapala s kose i vrha nosa. Izgledala je kao da joj je dvanaest godina. Majkl Grej se namrštio. ,,S Lenijem? Mislio sam da je u golf klubu. Tako je rekao osoblju kada je jutros otišao." Zato što je želeo da bude sam. Nije hteo da mu se ti i Džek utrpate. „Nije u klubu." Grejs se tresla. „Na brodu je." „Da li je poveo koga od posade?" „Ne. Ne verujem." Majkl je pokušao da sakrije zabrinutost. „Grejs, imaš li bilo kakvu predstavu o tome gde je otišao? Šta je planirao?" Grejs je odmahnula glavom. ,,U redu, dušo. Ne brini, pronaći ćemo ga. Uđi unutra, a ja ću pozvati obalsku stražu. Ti momci su najbolji. Za tren oka će se vratiti kući, videćeš." Džek Vorner je stigao kući u šest po podne, mokar do gole kože i veoma potresen.

„Nikada nisam doživeo da se oluja tako brzo približi. Nikada." Onor ga je zagrlila. Ne razmišljajući, uzvratio joj je zagrljaj. Koni i Majkl bili su na spratu, uspavljivali su decu. U kuhinji su novosti iščekivale Grejs, Onor, Kerolajn i Marija, koja je i dalje izgledala kao da joj je muka. Lenijeva jahta još uvek nije pronađena. Džon Merival se pola sata ranije vratio iz Bostona, s poslovnog puta. Prišao je Grejs i obgrlio je, ignorišući Kerolajn koja ga je streljala očima. „Pokušaj da se ne b-b-brineš. Leni je iskusan moreplovac." Grejs jedva da ga je čula. Nije prestajala da se moli. Bože, izgubila sam jednog oca. Molim te, ne dozvoli da izgubim i drugog. U osam i sedamnaest uveče zazvonio je telefon. Grejs je skočila da se javi. Nakon deset sekundi, spustila je slušalicu. Zubi su joj cvokotali. „Grejs?" Kerolajn Merival joj je prišla. „Šta je bilo? Šta su rekli?" „Pronašli su brod." Hor rečenica: „Hvala bogu" i „Rekla sam ti" razlegao se prostorijom. Kada su svi prestali da je grle, Grejs je tiho izustila: „Leni nije bio na njemu." Potom se onesvestila. Period nakon Lenijevog nestanka Grejs je zapamtila kao mutnu, dugu, nesalomivu noćnu moru. Sati su postali dani, dani su se pretvorili u nedelje, ali ništa nije izgledalo stvarno. Živela je u transu, u odvratnom poluživotu iz kojeg je samo jedna osoba mogla da je probudi. A ta osoba je nestala. Nakon tri dana, morska spasilačka ekipa obustavila je potragu. Po celom svetu štampa je brujala:

NESTAO LEONARD BRUKSTAJN, MISLI SE DA JE MRTAV GENIJE ZA INVESTICIONE FONDOVE IZGUBLJEN NA MORU STRAHUJE SE DA SE UDAVIO NAJBOGATIJI NJUJORČANIN Grejs nikada u svom životu nije pročitala ništa strašnije. Da joj je neko u to vreme rekao kako najgore tek dolazi, ne bi mu verovala. Otkud bi išta moglo biti gore od života bez Lenija? Džon Merival ju je doveo kući u Njujork. Njene sestre i ostali su se vratili kući kada je potraga obustavljena, ali Grejs jednostavno nije mogla da napusti Nantaket. „Ne možeš zauvek da ostaneš zaglavljena na ovom ostrvu, Grejsi. Svi tvoji prijatelji su u gradu. Tvoja p-porodica. Treba ti svakovrsna podrške." „Ali ne mogu da ostavim Lenija, Džone. Bilo bi kao da sam ga napustila." „Draga Grejs. Znam da je teško. V-v-veoma teško. Ali Leni je nestao. Moraš to da prihvatiš. Niko ne bi mogao da preživi nijedan dan u tim vvodama. Prošle su dve nedelje." Grejs je u svom umu znala da je Džon u pravu. Njeno srce je bilo teško u to uveriti. Leni nije nestao. Ne može da nestane. Dok sopstvenim očima ne vidi njegov leš, ne može prestati da se nada. Čuda se dešavaju. Stalno se dešavaju. Možda ga je spasao neki ribarski brod? Možda i strani brod, s običnim ljudi koji ne znaju ko je on? Možda je izgubio pamćenje? Ili se dokopao nekog ostrva? Sve su to, naravno, bile gluposti. Glasovi u njenoj glavi. Ali tih prvih dana, Grejs se grčevito držala tih glasova. Oni su bili sve što joj je ostalo od Lenija i nije bila spremna da ih se odrekne. Ne još. Kada se vratila u njihov stan u Park aveniji, Grejs je sačekalo na stotine buketa cveća. Do plafona je mogla da naslaže kartice saučešća. „Vidiš?", rekao je Džon. „Svi te v-vole, Grejs. Svi žele da pomognu."

Ali kartice i cveće nisu pomogli. Bili su neželjeni, opipljivi podsetnici da je, što se svih tiče, Leni mrtav. Na nekoliko kilometara od stana Brukstajnovih, u Federal Plazi 26, bile su kancelarije FBI-a u Njujorku. Tamo su, za jednim stolom, sedela tri muškarca. Piter Finč iz SEC-a bio je nizak, prijateljski nastrojen čovek; ćelavo teme mu je okruživao tanak venac bakarne kose pa je ličio na monaha. Finč je bio opšte poznat po svojoj dobroj ćudi. Ali tog dana nije bio raspoložen. „Ovo u šta gledamo samo je vrščić ledenog brega", mrko je izustio. „Veoma velikog prokletog ledenog brega." Hari Bejn, pomoćni direktor FBI-a u Njujorku, odmahnuo je glavom u neverici. Iako tek u četrdeset drugoj godini, bio je jedan od najuspešnijih agenata službe. Beše zgodan, šarmantan, zift crne kose i prodornih zelenih očiju; školovao se na Harvardu. Osujetio je dve najznačajnije zavere u kojima su planirani teroristički napadi na tlu SAD. To su bili veoma krupni slučajevi. No ako je tačno ono što Piter Finč govori, ovaj bi mogao biti još krupniji. „O kolikoj svoti novca govorimo? Tačno?“ upitao je Gavin Vilijams, još jedan agent FBI-a podređen Bejnu, ne podižući pogled. Nekada je i sam bio član SEC-a, ali je s gađenjem napustio tu agenciju nakon Madofovog fijaska. Taj briljantni matematičar, magistar modelovanja, statistike, programiranja i analitike, kao mladić je sanjao da postane investicioni bankar, i stoga se odmah nakon Vartona pridružio Morganovom programu obuke. Ali Gavin Vilijams nikada nije sasvim ostvario svoje planove. Nedostajao mu je snažan instinkt za komercijalno, neophodan da stigne na vrh. Uz to, nije posedovao političke i ljudske veštine zahvaljujući kojima su njegove mnogo manje bistre kolege zgrnule po više desetina miliona. Visok i snažan, veoma kratke sede kose i vojničke brade, Vilijams je bio samotnjak, strog i bezosećajan poput statue. Sjajan, moguće je. Ali u druželjubivom svetu Vol strita niko nije želeo da posluje s njim. Duboko ogorčen tim odbijanjem, Gavin Vilijams je odlučio da se posveti proganjanju onih koji jesu uspeli da se popnu na vrh, pa je

kataloški razvrstavao njihove nestašluke s luđačkom revnošću. Na početku se u SEC-u osećao nadasve svrsishodan. Ali sve se to promenilo posle Madofa. Propusti agencije u tom slučaju bili su katastrofalni. Gavin lično nije radio na tom slučaju, ali pogađala ga je kolektivna sramota. Zaslepljeni običnom piramidalnom šemom! Od pomisli na to Gavin Vilijams je još uvek dobijao nesanicu, čak i sada kad je dobio novi posao iz snova i postao glavni čovek FBI-a za finansijske malverzacije. Piter Finč je odvratio: „Još uvek nije sve jasno. Na prvi pogled, računi deluju čisto. Ali nakon što je Brukstajn nestao, svi investitori Kvoruma su poželeli da im se novac odmah vrati. Zbog tih potraživanja otkrivena je ova crna rupa. A ona svakim danom raste." „Ali ovde nedostaju milijarde dolara." Hari Bejn se počešao po glavi. „Kako može da ispari toliki novac?" „Ne može. Možda je potrošen. Ili izgubljen, ili preliven u spekulativne, neunosne privatne poslove koje su kontrolisali Leonard Brukstajn i njegovi intimusi. Biće da ih je Brukstajn negde sklonio. To moramo da otkrijemo." ,,U redu." Vispreni um Harija Bejna je radio. „Koliko vremena imamo pre nego što ovo dospe u štampu?" Finč je slegao ramenima. „Ne mnogo. Nekoliko dana, najviše nedelju. Čim investitori progovore, osvanuće u novinama. Ne moram da ističem kako bi to moglo da se odrazi na širu ekonomiju. Kvorum je bio veći od GM-a, gotovo kao AIG. Svaki mali posao u Njujorku bio je izložen riziku. Penzioneri, porodice." Bejn je shvatio suštinu. „Pažljivo ću izabrati naše najbolje ljude i oformiću operativnu grupu da radi od danas na ovome. Čim pristigne nova informacija, prosledi je Gavinu. Gavine, ti je podnesi direktno meni. Nikakva informacija iz današnjeg razgovora ne sme procuriti iz ove prostorije. Jasno? Želim da što duže zadržim medije podalje. Njujoršku policiju takođe. Uopšte nam ne treba da ti idioti jure naokolo, sabotirajući nam slučaj." Piter Finč je klimnuo glavom. Gavin Vilijams je sedeo sleđen, bezizraznog, zagonetnog lica. Hari Bejn je pomislio: Osećam se kao

Džim Kirk, koji radi sa Spokom. Obuzeo ga je poznati nalet adrenalina pred mogućnošću da se nađe na čelu tako značajne operacije. Ako uđem u trag tom novcu, biću heroj. Možda bih čak mogao pokušati da postanem direktor. Hari je pomislio na to koliko će se njegova žena Lisa ponositi. Naravno, ako omanem... Ali Hari Bejn neće omanuti. Nikada u svom životu nije omanuo. „Grejs, sledećeg meseca, dvadeset šestog, održaće se sastanak poverilaca. Važno je da prisustvuješ. Ako možeš to da p-p-podneseš.“ Prošle su dve nedelje otkako se Grejsi vratila na Menhetn. Džon i Kerolajn Merival su je pozvali kod njih na večeru. Kada je odbila poziv, Kerolajn se dovezla do njenog stana i ugurala je u taksi koji ih je čekao. Grejs je bila utučena. „Zar ne možeš da se pobrineš za to, Džone? Ja svakako neću razumeti ni reč onoga što budu rekli. Leni je uvek rešavao sve pravne stvari." „Moraš da ideš, Grejs", rekla je Kerolajn. „Džon će s tobom. Ali ti si jedina naslednica Lenijevog imanja. Biće onoga što ti moraš da odobriš." „Jesam li jedini naslednik?" Kerolajn se kratko, podrugljivo nasmejala. „Naravno da jesi, draga. Bila si njegova supruga." Grejs je pomislila: Ja sam još uvek njegova supruga. Ne znamo da li je umro. Bar nismo sigurni. Ali nije imala snage da se raspravlja. Grejs nije mogla da ne zapazi kako je Kerolajn postala prilično zapovednički nastrojena od Lenijeve... od nesreće. Džon je razgovarao s Grejs odlučno, ali uz uvažavanje. Zaista mislim to i to. Ako možeš, pokušaj da uradiš tako i tako. Kerolajn se ponašala više autokratski. Uradi ovo. Kaži ono. Pa ipak, možda mi je to sada potrebno? Bog mi je svedok, nisam u stanju da sama donesem bilo kakvu odluku. Grejs je pristala da se sastane s poveriocima. Bilo je teško tačno odrediti kada je počela promena. Kao što biva, počela je gotovo neprimetno. Prvo je prestalo da stiže cveće. Potom

više nije bilo telefonskih poziva. Presušivali su pozivi na ručkove i večere. Kada se Grejs jednog dana nagnala da izađe iz stana i otišla u teniski klub na kafu, primetila je da je mnoge njene stare prijateljice izbegavaju. Tami Ris je gotovo strugnula kada je naletela na Grejs u ženskom toaletu. Samo je promrmljala: „Kako si", i najbrže što je mogla šmugnula na vrata. Grejs je pokušala da razgovara o tome sa sestrama, ali i Onor i Koni su bile rastrojene, gotovo daleke. Nijedna nije imala vremena za ćaskanje. Grejs je čak nazvala svoju majku Holi, što beše najtemeljniji pokazatelj očaja. To je bila greška. „Verovatno umišljaš, draga. Zašto ne odeš na neko divno krstarenje? Da skreneš misli. Znaš, ja sam najednom krstarenju upoznala Roberta. Nikad se ne zna kad te može pogoditi Kupidonova strela.“ Krstarenje? Neću kročiti na brod dok sam živa. Sledećeg dana u „Bergdorf Gudmanu“ su odbili Grejsinu platinastu ameks karticu. Grejs je pocrvenela dok su žene iz reda piljile u nju. „To je sigurno greška", rekla je krotko. „Imam neograničeni račun." Prodavačica je bila ljubazna. „Sigurna sam da je to samo zabuna, gospođo Brukstajn. Ali biće najbolje da platite Amerikan ekspres karticom. Rado ću vam sačuvati torbu ako želite." Ne želim glupu torbu! Došla sam ovde ne bih li skrenula misli na pet minuta. Da zaboravim na Lenija. Kao da bih to ikada mogla postići! „Hvala vam, u redu je. Ja ću, ahm... otići ću kući i rešiti ovo." Grejs je nazvala Ameks. Jedan trut joj je rekao da je Lenijev račun ugašen. „Šta to znači? Ko je to uradio? Ja nisam ništa preduzela." „Žao mi je, gospođo, ali ne mogu vam pomoći. Račun vašeg supruga je ugašen." Gore je tek nastupilo. Počeli su da pristižu računi za neplaćene usluge. Jedan neprijatan čovek zvonio je na vrata stana i ukratko obavestio Grejs da već pet meseci nije plaćana rata hipoteke.

„Žao mi je, gospodine, ali mora da ste me pomešali s nekim drugim. Mi nemamo hipoteku." „Razgovaram li ja s gospođom Brukstajn?" „Da." „Trenutno vaša hipoteka iznosi šesnaest miliona sedamsto šezdeset dve hiljade dolara i četrnaest centi. To je na vaše ime i na ime vašeg supruga. Hoćete li da vam ponovo pošaljem izveštaje?" Tek kada je Končita, Grejsina odana sobarica, dala otkaz zbog neisplaćenih dnevnica, „Žao mi je, gospođo Brukstajn. Ali moj suprug, on neće da me pusti da i dalje dolazim ovde. Sve dok me ne isplatite", Grejs je konačno prevazišla svoju sramotu i poverila se Džonu Merivalu da ima novčane probleme. „To je ludost“, jecala je preko telefona. „Leni ima milijarde, ali iznenada mi stižu svi ti računi. Niko ne prihvata moje kartice. Ne razumem." Sa druge stane žice nastala je duga tišina. „Džone? Jesi li tu?“ „Tu sam, Grejsi. Dobro bi bilo da svratiš." Džon Merival je bio nervozan. Još nervozniji nego obično. Grejs je primetila da se stalno češe po vratu i retko je gleda u oči. Sela je naspram njega na kauč u njegovoj radnoj sobi i on je počeo da joj objašnjava. „U p-poslednje vreme kruže glasine, i u Vol stritu i među našim investitorima. Nakon Lenijeve... nakon onoga što se desilo, FBI se umešao." Grejs je izbečila oči. „FBI? Zašto? Kakve glasine?" „Leni je bio s-sjajan čovek. Čudnovato vispren investitor. Kvorum je postizao uspeh i zato što Leni nikada nije o-otkrivao svoju strategiju. Poput većine najboljih rukovodilaca investicionih fondova, svoj model je d-dobro čuvao u tajnosti." Grejs je klimnula glavom. „To je kao kad naslediš bakin recept za sos za špagete, rekao mi je. Svako ko ga jede pokušava da otkrije tajni sastojak, ali ne pogađa."

„Tačno tako." Džon se nasmešio. Ona zaista jeste dete. „Moj posao bio je da skupljam k-kapital za Kvorum. Uz Lenijevu pomoć, to je bilo lako. Oobrtali smo novac. Leni je investirao taj kapital. Niko,ččak ni ja, nije znao gde je ulagao novac. Do njegovog nestanka, to nikada nije bilo zaista bitno." „Ali posle?" „Uprkos veličini i ogromnom uspehu Kvoruma, ipak ga je u osnovi držao jedan čovek. Kada je Leni nestao, ljudi su ž-želeli da povuku svoj kapital. Mnogi ljudi. Svi u i-i-isto vreme." ,,I tako su nastali problemi?" Džon je uzdahnuo. „Da. Najveći deo novca je... pa, ne znamo gde je. Ne možemo da mu uđemo u trag. Složeno je to.“ ,,Shvatam.“ Grejs je nekoliko trenutaka razmišljala o tome. „Dakle, zato je FBI umešan? Ne bi li razjasnili tu zabunu?" Džon se još više češao. „Da, na neki način. Ali plašim se da ima neprijatnosti u vezi s tim. Pošto je suma toliko velika, desetine milijardi dolara, najmanje, policija misli kako je moguće da je Leni u-ukrao sve te pare." „Smešno! Leni nikada ne bi ukrao. Osim toga, zašto bi pokrao sopstveni fond?“ ,,N-ne verujem da je to uradio, Grejs, i to treba da znaš." Džon ju je uzeo za ruku. „Ali ostali, FBI, investitori, n-novine, hitro donose zaključke. Kažu da je Leni, čim je SEC otpočeo istragu, znao da će Kvorum propasti i da će ga raskrinkati. G-Grejs, oni govore da je Leni možda p-počinio samoubistvo." Grejs pripade muka. Samoubistvo? Leni? Ne. Nikada. Čak i da je ukrao nešto novca, nikada me ne bi ostavio. Nikada ne bi sebi oduzeo život. Borila se da joj glas ostane smiren. „Šta god da se desilo na tom brodu, Džone, to je bila nezgoda. Leni je bio srećan kada je otišao tog jutra. Zašto FBI nije razgovarao sa mnom? Ja bih im to rekla!" „Siguran sam da će na kraju razgovarati s tobom. Čim bude izdata umrlica, verovatno će otpočeti istraga. Sada su svi u-uusredsređeni na lociranje n-nestalog novca. Sve dok se ne otkrije gde su pare, zamrznuta je i sva imovina i tvoji lični računi."

Grejs je izgledala tako sićušna i izgubljena, sedeći na ivici kauča. Da je Džon bio taktičniji, približio bi joj se i zagrlio je, ali nije, nego je samo izustio: „Pokušaj da ne brineš. Jeste teško. Ali i ti i ja znamo da Leni nije bio lopov. Istina će se na kraju otkriti. Sve će biti u redu.“ Ne, neće. Ne bez Lenija. Ništa više nikada neće biti u redu. Sledećeg jutra se razbesnela oluja. Ljutiti investitori jurišali su na kancelarije Kvoruma, tražeći svoj novac. CNN je prikazao snimke obližnje pobune i konjičku policiju kako potiskuje svetinu. U pukih nekoliko sati Kvorumska prevara, kako su aferi nadenuli ime, postala je udarna vest širom sveta. Grejs je u šoku gledala televiziju. „Leonard Brukstajn, nekada jedan od njujorških najomiljenijih filantropa i američka ikona, danas je raskrinkan kao možda najveći lopov u istoriji SAD. Pobesneli investitori u Brukstajnov investicioni fond Kvorum okupili su se ispred Brukstajnovih bivših kancelarija i spalili njegove slike. Pretpostavlja se da je taj pedesetosmogodišnjak nastradao prošlog meseca, u strahovitoj oluji na moru. “ Zazvonio je telefon. Bio je to Džon. Grejs se slomila. „O, Džone! Da li si video šta pričaju o Leniju? Vesti... ne mogu da gledam." „Grejs, s-slušaj me. Nisi bezbedna. D-dolazim po tebe.“ „Ali to je suludo. Zašto bi iko želeo da me povredi?" „Ljudi su gnevni, Grejs. Leni n-nije ovde. Ti si sledeća na tapetu." „Ali, Džone..." „Nema a-ali. Moraš da ostaneš kod nas. Spakuj torbu. Biću tu za ddeset minuta." Deset minuta kasnije Grejs je bila na zadnjem sedištu blindiranog taun kara. Kada je napuštala zgradu, tamo se već okupila grupica bundžija. Rugali su joj se. „Gde su pare, Grejs?" „Gde ih je Leni sakrio?" „Da li je tih sedamdeset milijardi u tvojoj torbi, srce, ili ti je samo drago što nas vidiš?"

Kada ju je Džon ugurao u kola, ona je već ubrzano disala. Nikada više nije kročila u svoj stan. „Ne. Neću ga prodati. Ne mogu." Grejs je bila u sali za sastanke advokatske firme Karter i Hohstajn. Za stolom je sedelo šest muškaraca zastrašujućeg izgleda u tamnim odelima. Džon Merival ih je predstavio kao Lenijeve poverioce, ljude odgovorne da nadgledaju njegovo imanje. „Bojim se da nemate izbora. Jednostavno rečeno, gospođo Brukstajn, nemate od čega da otplaćujete hipoteku na stan. Moraćemo da stavimo sve vaše imanje na tržište. Vaš muž je u prošlosti uzimao zajmove koji su bili viši u odnosu na vrednost njegovih investicija u Kvorumu. Sada je došlo vreme da se te pozajmice vrate, a vi nemate nikakvih sredstava da ih isplatite." Grejs se u neverici okrenula ka Džonu Merivalu. „Ali kako je to moguće? Zar ne mogu, ne znam, da prodam neke akcije ili tako nešto?" Džon je delovao utučeno. „Grejs, dok se ova zbrka u Kvorumu ne reši, n-nemaš nikakve akcije za prodaju." „Gospođo Brukstajn." Kenet Grevil, najstariji partner, krenuo je da objašnjava crno na belo. „Morate da shvatite. Ogromnim sumama novca u i dalje se ne može ući u trag. Stotine hiljada investitora vašeg muža je finansijski propalo. Sve su izgubili." Grejs je pomislila: A zar ja nisam? „Sve dok vaš muž zakonski ne bude proglašen za mrtvog i dok se krivična istraga ne završi, ne možemo doneti čvrste zaključke. Kako se čini, postaje sve verovatnije da je gospodin Brukstajn bio bar donekle umešan u najozbiljniju proneveru. Ukradena suma..." ,,Ne.“ Grejs je ustala. „Žao mi je, ali ne mogu da sedim ovde i slušam to. Moj suprug nikada ništa nije ukrao. Leni nije lopov! On je dobar čovek i izgradio je Kvorum ni iz čega. Reci im, Džone." Kenet Grevil je pomislio: Još uvek govori o njemu u sadašnjem vremenu. Jadno dete se zavarava.

„Vaša odanost je za divljenje, gospođo Brukstajn. Ali moja je neprijatna dužnost da vas obavestim o vašim trenutnim, a verovatno i budućim, finansijskim okolnostima. Ne možete ostati u stanu u Park aveniji. Žao mi je." Suze se zakotrljaše niz Grejsine obraze. Osećala se kao da je prikovana za voz koji nekontrolisano juri. Život oko nje se rušio, a ona nije imala ama baš nimalo snage da to spreči. Te noći za večerom Kerolajn je posmatrala kako Grejs tupo zuri trpezarijski u zid. Jedva da je okusila supu, i onako prebledela izgledala je slabačka. „Jedi, Grejs. Po kućnom pravilu, ovde se ne baca dobra hrana. Zar ne, Džone?" Džon je video trijumfalni blesak okrutnosti u očima svoje žene. Uživa u svakoj sekundi. Likuje što se situacija konačno preokrenula na Grejsinu štetu. Ponaša se kao mačka koja se igra s mišem pre nego što ga ubije. „Kerolajn je u pravu, Grejs. Moraš se potruditi da o-održiš snagu." Grejs je prinela punu kašiku supe usnama. Bila je hladna. Obuzdala je nagon za povraćanjem. „Žao mi je. Zaista se ne osećam baš dobro. Ako ne zamerite, otići ću na spavanje." Što pre se završi današnji dan, to bolje. Nakon sastanka s advokatima bilo joj je gore nego onog dana kada joj je obalska straža saopštila užasne vesti. Ceo svet je razglabao o tom glupom novcu. Kao da je meni stalo do novca! Jedino želim da se Leni ponovo pojavi na vratima. Na vratima se pojavila sluškinja. „Žao mi je što vas prekidam, gospođo Merival. Došao je policajac i kaže kako treba nešto hitno da obavi s gospođom Brukstajn." Grejs se instinktivno uspaničila. „Ne! Recite mu da ode. Kasno je. Recite mu da se vrati ujutru." Kerolajn se nasmejala. „Ne budi šašava, Grejs. To je policajac, a ne privatni posetilac. Moraš da se vidiš s njim."

„Ne, molim te, Kerolajn. Ne mogu." Kerolajn je bila neumoljiva. „Melisa, uvedi policajca. Reci mu da će gospođa Brukstajn začas izaći." Nekoliko minuta kasnije Grejs je nervozno ušla u hodnik. Očekivala je da će zateći agresivnog agenta FBI-a koji će je ispitivati, a pred njom je stajao stidljivi mladić u uniformi. Čim je video Grejs, kulturno je skinuo šapku. Grejs je osetila da napetost u njenim ramenima počinje da popušta. „Dobro veče, policajče. Želeli ste da me vidite?" „Da, gospođo Brukstajn. Ja, ahm... treba nešto da vam saopštim. Reč je o vašem mužu. Možda biste radije seli?" Grejs se obradovala bez osnove. Živ je! Leni je živ! Pronašli su ga! O, hvala bogu. Leni će se vratiti i sve će opet biti po starom. Ponovo ćemo imati naše kuće i novac, niko nas više neće mrzeti... „Gospođo Brukstajn?" „O, neka, hvala vam. Celog dana sedim. Kažete da imate novosti za mene?" „Da, gospođo." Mladić je oborio oči. „Žao mi je što moram ovo da vam kažem. Masačusetska obalska straža je jutros pronašla telo. Verujemo da su to posmrtni ostaci vašeg supruga Leonarda Brukstajna."

Dona Sančez je uživala u poslu u gradskoj mrtvačnici. Njenim prijateljima i porodici to nije bilo jasno. „Zar te ne prestravljuju svi ti mrtvaci?" Njihove reakcije su Doni mamile osmeh. Ta Portorikanka bese kršna, s debelim prstima poput kobasica i okruglim, testastim licem. Odrasla je u velikoj bučnoj porodici a onda je i sama zasnovala veliku bučnu porodicu. Van posla, životna pesma Done Sančez bila je dečja vriska, lomljava sudova, pištanje sirena na kolima, buka televizora. Dona je volela mrtve jer su tihi. Gradska mrtvačnica u Klarkson aveniji u Bruklinu bila je bela, čista i uredna. Dona se u njoj osećala spokojno. Naravno, i dalje je imala loše dane. Čak i nakon osam godina staža uvek bi zanemela pred lešom malog deteta. A i neki stradali u nesreći bili su veoma jezivi. I samoubice, takođe. Kada je Dona prvi put videla „skakača", nedeljama je imala noćne more o unakaženim leševima: prikazivala joj se koža probijena kostima, lobanja koja pada poput trule dinje. Obično je sa žrtvama davljenja bilo najlakše raditi. Pošto su bili duboko zaronjeni u hladnoj vodi, često se telo sporije raspadalo. Dona je takođe primetila da mnogi davljenici imaju srećan, skoro svetački izraz lica. To nije važilo za ovo telo. Gnusna, voštana trupina koja je ležala u mrtvačnici nije imala lice. Ribe su se pobrinule za to. Ispod oštećenog patrljka vrata ostao je veliki, naduveni torzo. Leva ruka i šaka bile su začuđujuće netaknute, ali ostali udovi su nestali, kao da su otkinuti kleštima raka. Bilo je to, kako bi Donini prijatelji rekli, jezivo. „Da li će zaista dovući ovde njegovu jadnu ženu?“ Kao i svi ostali u mrtvačnici, Dona Sančez je znala kako policija veruje da je to leš Lenija Brukstajna. Zato je doneseno u Njujork, skoro dve hiljade kilometara od mesta na obali Masačusetsa gde su ga izbacili talasi. „Niko ne bi trebalo da vidi svoje voljene u ovakvom stanju."

Tehničar Dvejn Tajler se sarkastično nasmejao. Taj zgodni crnac, tek izašao iz srednje škole, bio je rođeni cinik. „Sačuvaj svoje saučešće, Dona. Grejs Brukstajn ako nešto nije, onda nije jadna. Znaš li šta se čuje? Ovaj kučkin sin orobio je na hiljade ljudi. Običnih ljudi." „Znam da se to priča, Dvejne. Glasine možda nisu istinite. Osim toga, šta i da jesu? Nije njegova žena za to kriva." Dvejn žalosno odmahnu glavom. „Ne budi tako sigurna, curo. Misliš li da supruge ne znaju? Te bogate bele kučke? One znaju. Sve one znaju." Hari Bejn i Gavin Vilijams bili su u kancelariji okružnog tužioca. Bilo je opšte poznato da su roditelji Andžela Mikelea dvoje od mnogih Njujorčana koji se suočavaju sa siromaštvom zbog Lenija Brukstajna. Andželo je bio najmudrija pravnička glava u gradu Njujorku, ali Hari Bejn se pitao da li će u ovom slučaju njegovo rasuđivanje biti pomračeno. Uvodne reči okružnog tužioca nisu ga u to uverile. „Pa, želeo sam Brukstajnovu glavu na tanjiru. Čini se da sam dobio drugu najbolju stvar. Njegov torzo u mrtvačnici." „To možda nije on", rekao je Hari Bejn. „Njegova žena stiže da identifikuje telo, to jest ostatke. Onda ćemo obaviti autopsiju." „Dobro." Posao jedinice za hitne slučajeve FBI-a bio je da pronađe iščezli kvorumski novac. Ali posao Andžela Mikelea bio je da pravno goni one koji su odgovorni za tu krađu. Donekle je bio zadovoljan što su pronašli telo. Mogućnost, premda mala, da je Leni Brukstajn nekako pobegao i živi na najvišoj nozi na kakvom privatnom atolu u južnom Pacifiku, nedeljama Andželu nije davala sna. Ali s druge strane, osećao se kao da je opljačkan. Ako je Leni Brukstajn mrtav, ne može biti kažnjen. Neko mora biti kažnjen. „Da li ste napredovali s Merivalom ili Prestonom?" ,,Ne.“ Hari Bejn se namrštio. „Ne još.“ On je lično u šest navrata ispitivao tu dvojicu starijih izvršnih direktora Kvoruma ali nije bio nimalo bliži razrešavanju misterije kako je Leni Brukstajn šćapio tako

neshvatljivu sumu novca. Instinkt mu je govorio da obojica znaju više nego što govore. Za sada to nije mogao da dokaže. „Agent Vilijams je, međutim, otkrio nešto zanimljivo." Andželo Mikele je pogledao u Gavina Vilijamsa. Od tog čoveka su ga podilazili žmarci. Više je ličio na robota nego na ljudsko biće. Govorio je monotono, pažljivo izbegavajući sagovornikov pogled. „Ispostavlja se da je nedelju dana pre smrti Leonard Brukstajn promenio strukturu Kvoruma. Šta više, proizvoljno je ukinuo Džonu Merivalu partnerski status." „Prokletstvo", Andželo Mikele odmahnu glavom. Hari Bejn je nakrivio glavu na jednu stranu. „To je loše?" „Naravno. Ako je Leni Brukstajn bio jedini zakoniti partner, biće gotovo nemoguće optužiti, a kamoli progoniti, ostale igrače. Ukoliko se pokaže da je manjak od sedamdeset milijardi ušiven u Merivalove pantalone, gotovi smo." „On nije bio jedini partner." „Ali zar ne reče..." Gavin Vilijams je uzdahnuo, poput učitelja iz osnovne škole koji sedmogodišnjaku objašnjava nešto bolno jednostavno. „Rekao sam da je Leni isključio Džona iz partnerstva. Nisam rekao da je on bio jedini partner. Nije zadržao taj deo. Preneo ga je." Srce Andžela Mikelea je ubrzano kucalo. „Kome, pobogu?" Gavin Vilijam se osmehnuo. „Svojoj ženi." Dona Sančez je nežno rekla: „Jeste li spremni, gospođo Brukstajn?" Grejs je klimnula glavom. Nije bitno. Sve je ovo san, noćna mora. Kada povuče čaršav, probudiću se. „Uradićemo ovo veoma brzo. Usredsredite se na ruku. Ako prepoznate burmu, to će biti dovoljno." Dona je sklonila čaršav. Grejs je okrenula glavu i vrisnula.

Džon Merival je buljio u dokumente pred sobom, trljajući oči od iscrpljenosti. „Ovde mora daje neka g-g-greška.“ Hari Bejn je zapalio drugu cigaretu. Džonu Merivalu pripade muka od dima. „Nema greške, Džone. Ovo je Lenijev potpis. A ovo je Grejsin. Misliš da ih nismo proverili?" Dokumenta su bila pravna uputstva kojima se menjala struktura posedovanja Kvoruma. Njima su sve akcije fonda koje su pripadale Džonu prenete na Grejs. Nosila su datum osmi jun, dan pre Kvorumovog bala. Potpisali su ih i Leni i Grejs. „Suoči se s tim, Džone. Brukstajnovi su te orobili. Planirali su da zgrabe ono što je ostalo od novca i pobegnu." „Ne. Leni to ne bi uradio. N-n-ne meni." „Pročitaj, Džone! Tu je, crno na belo. Uradio je to. Oni su to uradili, zajedno. Zar nije vreme da prestaneš da ih štitiš?" Džon je čvrsto zatvorio oči. Bilo je tako teško razmišljati. Koliko dugo sam u ovoj prostoriji? Tri sata? Četiri? Pomislio je na Grejs, samu u mrtvačnici. U policiji mu nisu dopustili da pođe s njom. Jadna devojka, prestraviće se. „Leni je imao z-zakonsko pravo da restrukturira kompaniju kako je hteo. Kvorum je bio njegov poslovni poduhvat." Hari Bejn ga je pogledao u neverici. „Kažeš da ti ne smeta što te je Leni Brukstajn pokrao do gole kože?" „Kažem da me nije pokrao." „Ali jeste. Sve je ovde, napismeno." „Onda m-mora da je imao razloga. Leni je mrtav. Nije ovde pa da objasni i o-odbrani svoj ugled." „Svoj ugled!" Hari Bejn se naglas nasmejao. „Leni Brukstajn? Čovek je bio propalica, Džone. A i njegova žena je. Toliko znamo. Pitanje je: šta ne znamo? Šta kriješ od nas?" „Ništa ne k-krijem." „Zašto ga štitiš?" „Bio mi je prijatelj." Moj jedini prijatelj.

„Nije ti bio prijatelj. Iskoristio te je, Džone. Od početka te je iskorišćavao. Zašto misliš da je sjajnom tipu poput Lenija Brukstajna trebao u timu šmokljan kao što si ti, ha? Da li se ikada to zapitaš?" Sve vreme. „Zato što si mu obezbedio legitimnost, eto zašto. Zato što si bio glup i predobar i slepo odan. Kao pas." Džon je podigao pogled. U njega je piljio Hari Bejn, ali glas je bio Kerolajnin. Ti si pravo kuče, Džone. Jadan li si! Isprsi se i budi odlučan! „Ne. Nisam bio Lenijev p-p-pas. Nije tako bilo." „Ne? Pa šta si onda bio? Jer, kako ja tumačim, ili si jebeni moron koji nije video šta mu se dešava pravo pred nosom ili si znao." „Ne. N-ništa nisam znao." „Ne verujem ti. Gde je novac, Džone?" „Ne znam." „Gde si ga sklonio, ha? Ti i tvoj dobar prijatelj Leni Brukstajn. Tip koji ti je toliko verovao. Koji se oslanjao na tvoje savete. Gde ste stavili keš?" „Rekao sam ti. Ja ne..." „Možda bi trebalo da razgovaramo s Endruom Prestonom. Je li i Prestonu Leni veoma verovao?" „Naravno da nije. Leni je uvek bio mnogo b-bliskiji sa mnom nego s Endruom." „Toliko blizak da je tvoj deo dao Grejs?" Visok zviždeći ton u Džonovoj glavi postajao je glasniji, nalik na čajnik u kome voda ključa. „Gde je, Džone? Gde je novac? Ako nisi bio Lenijevo psetance, dokaži to.“ Zvižduk je bio toliko glasan da je pomislio da će mu pući bubne opne. „GDE JE JEBENI NOVAC, DŽONE?" „NE ZNAM!“ Prevalivši se preko stola, Džon Merival je zajecao.,,Ppobogu, šta vam je? Ne znam.“ S druge strane dvosmernog ogledala, Andželo Mikele se okrenu ka psihologu. „Šta vi mislite?"

„Cenim da govori istinu. Ne zna ništa. Zabezeknuo se kad je video taj dokument o partnerstvu." Andželo Mikele je klimnuo glavom. Slažem se. Pitam se da li onaj automatizovani Vilijams ima nešto više sreće s Grejs? „Gde ste bili kada ste potpisali ova dokumenta?" Grejs je pokušala da se koncentriše. Još uvek potresena od šoka što je videla Lenijevo telo, nije se mogla prisetiti gde je bila. Osoran, sed muškarac koji je sedeo naspram nje bio je iz FBI-a. Uhapsio ju je kada je napustila mrtvačnicu i odvezao je negde, ali nije mogla da se seti gde, ni koliko dugo je to trajalo. Sada su je smestili u belu prostoriju bez prozora. Slike Lenijevog unakaženog leša prolazile su joj kroz glavu poput filma strave. Čovek je nastavio da priča. „Datum je osmi jun.“ Lenijeva koža, voštana i bela, kao materija koja prebiva kožu novorođenčeta. „Gospođo Brukstajn, ova dokumenta dokazuju da ste svesno postali partner Kvorum Internešenal LLC, s namerom da nelegalno profitirate od ilegalnih trgovina, ostvarenih između 2004. i 2009. godine." Lenijev natečeni prst, koža koja puca oko njegove burme. „Šta znate o krajnjim destinacijama dobiti od sledećih transakcija: 2005. godine, šestogodišnja količina fondova Inovejšn menadžmenta, prebačena na Veliki Kajman?" „Ništa ne znam." Jedva se razabiralo šta je Grejs prošaputala. Gavin Vilijams se nagnuo preko stola i skoro joj se uneo u lice. Grejs je osetila njegov gorki dah. „Nemojte me lagati, gospođo Brukstajn. Zažalićete." Grejs je podigla pogled i videla bezosećajnu prazninu u njegovim očima. Hladna munja straha prođe joj kroz telo. „Ne lažem." „Bili ste partner u fondu svog muža."

„Partner? Ne. Grešite. Nikada nisam bila partner. Ništa ne znam o poslovanju. Partneri su bili Leni i Džon." „Poričete li da je ovo vaš potpis?" Gavin Vilijams joj je besno gurnuo list papira preko stola. Grejs je prepoznala sopstveni rukopis. Ali nikako nije mogla da se seti kakav je to dokument, kada gaje potpisala i zašto. Leni je bio zadužen za sve to. „Ništa ne poričem. Ja... ja sam zbunjena." Gavin Vilijams je vikao. „Dve hiljade peta, Inovejšn, Veliki Kajman!" „Tražim da dođe moj advokat." Grejs je bila šokirana kad je čula da te reči izlaze iz njenih usta. Zvučim kao u lošoj epizodi „Reda i zakona". „Šta?" „Ja... rekla sam da hoću advokata." Gavin Vilijams se tresao od frustriranosti. Isplatiće mu se što je uhvatio Grejs u tako ranjivom trenutku, nadao se, nateraće je da prizna, slomiće se. Ali ako traži advokata, on to ne može da joj uskrati. Kučka. „Razgovor je završen. Isključi traku." S izrazom gađenja, Gavin Vilijams je napustio prostoriju. Sledećeg jutra vest o hapšenju Grejs Brukstajn i pronađenom telu Lenija Brukstajna preplavila je novine. Onor Vorner se stresla kada je pročitala reportažu. „Pronašli su Lenijevo telo." „Da, znam", rekao je Džek bezizraznog lica. „Umem da čitam.“ „I kako onda možeš da budeš tako miran? FBI je uhapsio Grejs. Da li si video spisak optužbi? Prevara s vrednosnim hartijama, pranje novca... Grejs jedva ume da sabere dva i dva! Šta da radimo?" Džek se osmehnuo. „Da radimo? Ništa nećemo da radimo." „Ali, Džek..." „Ali, Džek, šta? Opraćemo ruke od tvoje mlađe sestre i odmaći se." Onor se užasnula. Džek joj se smejao. „O, molim te. Ne pokušavaj da se pretvaraš preda mnom kako ti je stalo do Grejs. Malo je kasno za to, draga. Zar si bila ubeđena da

dosad nisam uočio šta osećaš prema njoj?" „O čemu ti to?" „Misliš da ne znam koliko mrziš sestru? Koliko si je oduvek mrzela?" Onor je skrenula pogled, posramljena. To je istina. Ja je zaista mrzim. Ali zar da pustim da ode u zatvor? Promenila je taktiku. ,,U redu. Zaboravimo na Grejs. Šta će biti s nama, Džek? Ako protiv Grejs pokrenu proces, postavljaće joj mnoga pitanja. Ispitivače je o Lenijevim poslovnim poduhvatima, o njegovim partnerima, o tome šta se dogodilo onog dana kada je nestao. Šta ako policija sazna?" „Neće saznati." „Ali šta ako saznaju?" Džek ju je hladno pogledao. „Želiš li da budeš prva dama, Onor?" Onor jeste to želela. Više od svega. „Želiš li da me vidiš u Beloj kući?" „Naravno. Znaš da želim." „Onda prestani da paničiš. Drži usta zatvorena i pogni glavu. Leni je mrtav. Više nam ne može nauditi. Ali Grejs bi mogla. Bog samo zna šta joj je sve taj matorac rekao." Onor se stresla. Nije pomislila na to. „Ukoliko ti sestru strpaju u zatvor, to bi moglo biti nešto najbolje što nam se dešava. A sada mi dodaj kafu, molim te. Hladi se." Majkl Grej se prenerazio kada je čuo vesti. Instinktivno je zagrlio Koni. „Tako mi je žao, dušo. Mogu li nešto da učinim?" Koni je odmahnula glavom. „Šta bi iko mogao da uradi, Majk? Leni i Grejs očigledno nisu bili ono što smo mislili da jesu." Majkl se zabezeknu. „Ne misliš valjda ozbiljno da je Grejs kriva za te optužbe?" Koni je slegla ramenima. „Više ne znam šta da mislim. Svi su poludeli." „Da, ali pranje novca? Grejs?"

„Što li je pa to toliko nemoguće? Nakon svega, razmisli o Leniju. Svi smo ga voleli i poštovali. Ali ispostavlja se da on nije bio ništa drugo do lopov i kukavica." U Koninom glasu bilo je otrova koji Majkl nikada pre nije primetio. To ga je uplašilo. „Svi znamo da je Grejs bila opsednuta Lenijem. Ko zna za šta je kadra da ga zaštiti, ili da mu pomogne?" Marija Preston odnosila se prema Grejsinom hapšenju kao prema uzbudljivoj epizodi omiljene sapunice. „Policija govori kako je Grejs otela partnerstvo Džonu Merivalu. Kako su ona i Leni planirali da orobe i njega i investitore i pobegnu sa svim novcem! 'Grejs Brukstajn je jedini živi partner u Kvorumu, to piše ovde. 'Zato je zakonski odgovorna za sve gubitke Kvoruma.’ Možeš li da poveruješ?" Endru nije mogao da poveruje ni u šta od svega toga. Od onog sudbonosnog puta na Nantaket, jedva da je spavao. Do sada sam imao sreće. FBI juri krupnije ribe. Ali na kraju će neko pokucati na vrata. Znam da hoće. Nije ga plašilo javno razotkrivanje samo po sebi, pa čak ni zatvor. Strahovao je da ne izgubi Mariju. Sve što je uradio, uradio je zbog nje. A ona sve to smatra igrom! „Planiram da za suđenje obučem novu Diorovu haljinu. Onu drečavo ružičastu." „Ne idemo na suđenje." „Ne idemo? Ali, Endi, svi će biti tamo." „Pobogu, Marija, nije to jebena predstava na Brodveju!" Endru je retko gubio strpljenje, pa ga je Marija samo gledala. Draži joj je bio ovaj novi, muževni Endru. „Nestale su milijarde dolara. Federalci su nas preplavili poput osipa. Svi u Kvorumu su sumnjivi." „Pa, više neće biti", Marija je radosno nastavila i odsekla sebi još jedno parče panetonea. „Čini se da je FBI našao svoje žrtveno jagnje. Slatka mala Grejs koja ni mrava ne bi zgazila ide u zatvor." Endru je pomislio: Nadam se, a onda je shvatio koliko je ta pomisao užasna.

Kada to postade toliko bezobziran, toliko bezosećajan? Više ne prepoznajem sebe. O, Marija! Šta si mi to uradila? „Nećete otići u zatvor, Grejs. Da razjasnimo to od samog početka. Nevini ste i izjavićete da ste nevini. Važi?" Grejs je blago klimnula glavom. Sve ju je silno zbunjivalo. Reklo bi se da je Frenk Hamond izuzetno raspoložen, a ne kao njen prvi advokat Kevin Makgvajer. Kevin je bio stari prijatelj Grejsinih roditelja, iz Istočnog Hemptona. Grejs ga je nazvala onog dana kada je uhapšena. Želela je da je spase od nasilnog agenta sa smrtonosnim pogledom, a on je to izveo. Ali čim su ostali nasamo, pokazao je šta misli o slučaju. „Kao jedini partner u Kvorumu, zakonski si odgovorna za Lenijeve akcije, bilo da si donela neke odluke ili nisi", rekao je Grejs. „Moraš se izjasniti da si kriva." „Ali ja nisam ni znala da jesam partner." Kevin Makgvajer bio je saosećajan, ali odlučan. Neznanje bi mogla biti moralna odbrana, ali ne i zakonska. „Potpisala si ugovor, Grejs. Ako ne preuzmeš odgovornost, sudija može doneti još oštriju presudu." Odlučno se izrazio i o kauciji. „Savetujem ti da je ne tražiš." Grejs nije verovala u to što čuje. „Čekajte... to ja treba da ostanem u pritvoru? Ali mogu proći meseci dok slučaj dospe na sud." „I proći će meseci. Znam da je to teško. Ali veruj mi, Grejs, tamo ćeš biti bezbednija. Rekao bih da ne poimaš koliko su ljudi besni na tebe i Lenija." Bio je u pravu. Grejs nije shvatala. Naravno, suočila se ispred kuće s onom grupicom ljudi koji su vikali na nju ali imala je malo ili nimalo direktnog kontakta sa spoljnim svetom otkad se vratila u Njujork. Džon joj nije dozvolio da gleda televizijske reportaže, i nije dao da se unose novine u kuću. Dan nakon što je islednik zvanično proglasio da se Leni ubio, Kevin Makgvajer je pokazao Grejs neke naslove od kojih su je štitili. Č

BRUKSTAJN SE KUKAVIČKI IZVUKAO GNUSNI PREVARANT POČINIO SAMOUBISTVO, IZIGRAO PRAVDU BRUKSTAJNOVI SU NAJOMRAŽENIJI PAR U AMERICI Do pre nedelju dana Grejs bi se razbolela od tih naslova. Pošto je prošla kroz užas dok je identifikovala Lenijevo telo, sumnjala je da će je išta više u njenom veku šokirati. Samo se naprosto sledila. Isključila. Da li govore o Leniju? O meni? Zašto nas ljudi mrze?Nismo ništa loše uradili. Tvrdnja da je Leni počinio samoubistvo, pa, bila je smešna. Svako ko ga je upoznao zna da je Leni voleo život. Održavao bi se u životu do samog kraja, bez obzira na sve. Doživeo je nezgodu, u stravičnoj oluji. Niko nije ni slutio šta će se desiti tog dana. Kevin Makgvajer je uporno pokušavao da je navede da se koncentriše na sadašnjost i prihvati činjenicu da će je možda smestiti u zatvor. Ali Kevin nije razumeo. Grejs se nije plašila zatvora. Nije bilo važno šta će biti s njom. Bez Lenija, ništa više nije bilo važno. Za Grejs na svetu nije bilo radosti, nije bilo nade. Mogu i da me zatvore. Moj život je već završen. Upravo joj je Džon Merival još jednom pritekao u pomoć i naveo je da vidi smisla u traženju istine. Svi su optuživali Grejs kako je izdala Džona, kovala zaveru s Lenijem da ukrade njegove akcije u Kvorumu, ali Džonova odanost ostala je neuzdrmana. „To je greška, Grejs. Zapamti. Greška. Ne znam zašto je Leni to uuradio, ali mora da je imao razloge." „Džone, ti znaš,on nikada ne bi pokušao da te prevari. Ni on ni ja ne bismo to uradili." ,,N-naravno da znam, dušo. Naravno da znam." Kada je čuo šta Kevin Makgvajer savetuje Grejs, naterao ju je da istog časa angažuje drugog advokata.

„Ali Kevin je stari prijatelj", protivila se Grejs. „Pretpostavljam. Ali priča gluposti. Da se i-izjasniš da si kriva, svašta! To je ludost. Moramo da ti angažujemo Frenka Hamonda. On je najbolji." Džon je kao uvek bio u pravu. Frenk Hamond uleteo je u Grejsin život kao tajfun. Od trenutka kad ga je upoznala, vratila joj se nada. Nazrela je svetlo na kraju tunela. Konačno se pojavio njen vitez zaštitnik, snažan muškarac, advokat, neko ko joj veruje i ko će se boriti za nju. Samo što je seo preko puta nje, osetila se bolje. Stidljivo je upitala: „A šta mislite o kauciji? Postoji li bilo kakva mogućnost...?" „Već sam je tražio. Saslušavanje je sutra. Izbaviću te odavde." „Vi shvatate da ja... da ja nemam novca. Ne mogu da ti platim." Grejs je bilo sramota, ali Frenk Hamond se nije iznenadio. „Zaboravite na to. To je sređeno. Sad me saslušajte. Hoćete?" Grejs je klimnula glavom. „Zaboravite na optužbe. Zaboravite na suđenje, na to što ljudi napolju pričaju o vama. Moj je posao da sve to ispravim. Jasno?" „Jasno." Utešno je. Kao da razgovaram s Lenijem. „Vaš je zadatak da se čvrsto držite istine. Niste ukrali novac. Leni nije ukrao novac. Činjenica da je nestala gomila novca, znači da ga je neko sigurno ukrao. Ko god da je ta osoba, smestila je vama i vašem suprugu. To je naš slučaj." „Ali ko bi to učinio?" Frenk Hamond se osmehnuo, otkrivajući red oštrih, požutelih, staračkih zuba. Očigledno nije trošio nimalo od svojih astronomskih honorara na zubara. „Ko bi ukrao sedamdeset milijardi dolara? Devedeset i devet posto Amerikanaca, ako bi pomislili da će proći nekažnjeno." ,,U redu. Ko ih jeste ukrao?" „Nemam pojma. To nije važno. Mi se samo moramo potruditi da izazovemo razumnu sumnju. Okružni tužilac mora dokazati da ste vi i vaš muž odgovorni za to." Grejs je ćutala. Nakon nekoliko trenutaka je upitala:

„Gospodine Hamond, da li ste vi ubeđeni da se moj suprug ubio?" Frenk Hamond gledao je svoju klijentkinju pravo u oči. „Ne, gospođo Brukstajn. Nisam ubeđen u to." Od tog trenutka Grejs je znala, može potpuno da veruje Frenku Hamondu. Pobediće na suđenju. Oslobodiće me. A kada to uradi, saznaću ko je ukrao taj novac i skinuću ljagu s Lenijevog imena. Grejs Brukstajn se poigravala dugmićima na Šanelovom sakou od buklea kada su se porotnici jedan za drugim vratili u Sudnicu 14. Bila je nervozna, ali ne zbog presude. Znala je da će je proglasiti nevinom. Frenk Hamond joj je tako rekao. „Samo radite tačno ono što vam kažem, Grejs, a ostalo prepustite meni. Porota će vas osloboditi." Kada Frenk govori, kao da se oglasio propovednik. Grejs je do detalja pratila njegova uputstva, čak se i obukla kako joj je naložio. „Vaš zadatak nije da delujete pokajnički. Vi ste nevini. Želim da ponosno uđete u tu sudnicu, visoko uzdignute glave. Zapamtite, predstavljate i Lenija isto koliko i sebe.“ Leni. Dragi Leni. Gledaš li, dušo? Jesi li ponosan na mene? Ne, Grejs nije bila nervozna zbog presude. Bila je nervozna zbog onoga što će se desiti nakon što slučaj bude zaključen. Kako ću saznati ko je smestio Leniju? FBI je do sada očigledno omanuo i nisu pronašli te milijarde koje su nestale iz Kvoruma. Ako oni ne nađoše taj novac, čemu ja da se nadam? Ali ona mora da mu uđe u trag. Mora da osvetla Lenijev ukaljani obraz. Napunilo se šest meseci otkako ga nema. Već je bio decembar, skoro Božić. Moj prvi Božić u udovištvu. Iako je bio Jevrejin, Leni je oduvek voleo Božić, davanje poklona, zabave. Bio je tako darežljiv. Sudijin glas činio se dalek, nestvaran. Obratio se glavnom porotniku. „Da li ste doneli presudu?“ ' Pretpostavljam da ću Božić provesti s Merivalovima.

Božić se slavio u porodici, ali Grejs su sestre užasno razočarale. Nijedna je nije ni nazvala a kamoli posetila otkako su je uhapsili. Grejs se donekle nadala da će ih videti među publikom na javnoj galeriji kada je suđenje počelo, a donekle ih je i očekivala, ali ni Koni ni Onor uprkos očekivanjima nisu bile tamo. Čim me proglase nevinom, sigurna sam da će mi se vratiti. Tada ću im oprostiti. Trebaće mi njihova podrška ako želim da ispravim stvari. Ukoliko hoću da saznam koje ukrao taj novac. Koje smestio mom dragom Leniju. Glavni porotnik je pogledao u Grejs i nasmešio se. Grejs mu je uzvratila osmeh. Činio se kao dobar čovek. „Kako se izjašnjavate o optuženoj, po pitanju pronevere vrednosnih hartija?“„ „Kriva.“„ Okružni tužilac Andželo Mikele zamahnuo je pesnicom u vazduhu. Dakle nije postojala nikakva strategija! Veliki Frenk Hamond je zabrljao. Ipak nije tako nepobediv. Grejs je osetila prve znake panike. Pogledala je u Frenka Hamonda, ali njegove oči bile su fiksirane na sudiju. „A o optužbi za pranja novca?“„ „Kriva.“„ Ne! Nisam kriva. Ovo je greška! Uradila sam sve što mi je Frenk rekao. „O optužbi za krivokletstvo... zloupotrebu elektronske komunikacije... zloupotrebu pošte...“„ Reči su se zabijale u Grejs poput žileta. „Kriva... kriva... kriva.“„ „To je greška! Molim vas, časni sudijo. Sve je ovo greška. Ja sam nevina i moj suprug je nevin! Smestili su nam!“„ Izvikivanja i zvižduci s javne galerije bili su tako zaglušujući da je Grejs jedva čula sopstvene reči. Sudija je čitav minut uspostavljao red. Kad su se posmatrači primirili, pogledao je u Grejs sa zastrašujućim gnevom.

„Grejs Brukstajn. Vi i vaš muž zajedno ste pokrali gotovo nezamislivu sumu novca od investitora. Stoga su mnogi i mnogi postradali. Ipak, ni u jednom trenutku niste pokazali ni trunčicu kajanja. Kako izgleda, smatrate da zbog vašeg privilegovanog statusa u društvu, zakoni ove veličanstvene nacije ne važe za vas. Ali nije tako." Galerija je klicala u odobravanju. Grejs je načula potmule pokliče gomile okupljene napolju; tamo su pratili proces preko specijalno postavljenih ekrana. „Vaša odluka da se u ovoj sudnici izjasnite kako niste krivi, iako ste svesni mnogobrojnih dokaza protiv vas, već predstavlja zločin dostojan prezira. Zbog potpunog zanemarivanja zakona i zbog patnje vaših žrtava, odlučio sam da donesem takvu presudu. Nimalo ne sumnjam kako je vaše poricanje da ste išta znali o poslovnim poduhvatima svog supruga laž, laž koju ste sramno ponavljali i ovom sudu i vlastima koje su se borile da se oduže žrtvama vašeg muža. Zbog toga ću se postarati da doveka ostanete lišeni slobode." Sudija je i dalje govorio, obrazlažući presudu, ali Grejs ga više nije čula. Šta se dođavola desilo? Šta je pošlo naopako? Frenk Hamond je zario glavu u šake. Kada ju je osetila sudski izvršitelj snažno zgrabio za ruku, Grejs je pogledala u Džona Merivala. Sa usana mu je pročitala: „Ne brini", ali njegovo zabrinuto lice je reklo sve. Čak je i Kerolajn, koja je pre suđenja bila hladna i nije pokazivala ikakvu podršku, izgledala šokirano. Grejs pripade muka, ne zbog sebe već zbog Lenija. Izneverila sam ga. Razočarala sam ga. Kako li ću sad dokazati da je nevin? Na stepeništu suda gomila je opkolila Andžela Mikelea. Masa ljudi je nagrnula da se rukuje s njim i potapše ga po leđima. Osvetio ih je, osvetio je Njujork, osvetio je siromašne, one koji su ostali bez imovine, beskućnike, osvetio je sve žrtve gramzivosti i pohlepe Brukstajnovih.

Jedan reporter obrati se Hariju Bejnu. „Pogledajte Mikelea. Vole ga. Kao da je Džo Dimadžo koji se vratio iz mrtvih ili neko toliko slavan. Čovek je rok zvezda.“ „On je više od toga“, rekao je Hari Bejn. „On je heroj.” Za Andžela Mikelea, predstava je završena. Ali za Harija Bejna i Gavina Vilijamsa tek je počela. Oni moraju da pronađu taj novac. Presuda kojom je Grejs Brukstajn osuđena na doživotnu robiju, ukupna kazna za sve optužbe iznosila je preko sto godina zatvora, bila je glavna stavka informativnih izveštaja širom sveta. Grejs više nije bila žena, osoba koja misli, nada se i kaje. Bila je amblem, simbol svega pohlepnog i korumpiranog i pokvarenog u Americi, sila zala koja su državu dovela do ekonomskog kolapsa i prouzrokovala toliko patnje i bola. Dok su s Grejs ispred sudnice čekali prevoz u kaznenopopravni zavod za žene u Bedford Hilsu, gomila žedna krvi gurala ju je i ismevala je. Jedna žena je uspela da je ogrebe po licu, zaparala joj je kožu kandžolikim veštačkim noktom. Prizor Grejs Brukstajn kako steže raskrvaren obraz dok je guraju u policijski kombi prikazan je u celoj Americi. S njom je zaista gotovo. Provela je užasnu noć sama u ćeliji. U pet ujutro su joj dopustili da telefonira. Instinktivno je pohrlila svojoj porodici. ,,Grejsi?“ Onor je zvučala kao trgnuta iza sna. „Jesi li to ti?“ Hvala bogu. Kod kuće je. Grejs je mogla da zaplače od olakšanja. „Da, ja sam. Oh, Onor, tako je strašno. Ne znam šta se desilo. Advokat mi je rekao da će sve biti u redu, ali..." „Gde si sada?“ ,,U zatvoru sam. Još uvek sam u Njujorku, ja... ne znam gde tačno. Užasno je. Sutra me premeštaju. Negde blizu tebe. U Bedford, čini mi se. To će možda biti bolje. Ali, Onor, moraš da mi pomogneš." Nastala je duga tišina, a onda se Onor oglasila: „Ne znam kako, Grejsi. Po zakonu si proglašena krivom.“ ' „Znam, ali..."

,,A i nisi baš pomogla sebi tokom suđenja. Tvoja odeća. Na šta si mislila?" „Frenk Hamond mi je rekao da se tako oblačim!" „Vidiš, opet isto. Koni je bila u pravu." „Ne razumem." Grejs je bila na ivici suza.,,U vezi s čim je Koni bila u pravu?" ,,U vezi sa tobom. Slušaj sebe, Grejs: ’Leni mi je rekao. Advokat mi je rekao. Džon mi je rekao.’ Kada ćeš početi da preuzimaš odgovornost za sopstvene postupke? Za svoj sopstveni život? Više nisi tatina mala princeza, Grejsi. Ne možeš od mene i Koni očekivati da sve sredimo za tebe." Grejs se ujedala za usnu sve dok nije prokrvarila. Očajnički joj je bila potrebna podrška njene sestre a Onor joj je na to samo pridikovala. Očigledno, i Koni je zauzela isti stav. „Molim te, Onor! Ne znam kome da se obratim. Zar Džek ne može nešto da preduzme? On je senator, mora da može uticati na nekog. Sve je ovo užasna greška. Nisam ukrala nikakav novac. A Leni ne bi nikada..." „Žao mi je, Grejs. Džek ne sme da bude umešan. Takav skandal bi mogao da nas uništi." „Da uništi vas? Onor, oni me strpaše u zatvor! Leni je mrtav, optužen za zločin koji, kako i sama znaš, nije počinio." „Ja to ne znam, Grejs. Pobogu, probudi se! Taj novac nije samo nestao. Naravno da ga je Leni uzeo. Uzeo ga je, a tebe je ostavio na cedilu." Te reči zarivale su se u Grejsino srce kao nož. Bilo je dovoljno loše što su neznanci mislili da je Leni lopov. Ali Onor ga je poznavala. Poznavala ga je. Zašto u to veruje? Onor je izgovorila zastrašujući zaključak: „Sama si sebi iskopala jamu, Grejsi. Žao mi je." Veza se prekinula. Žao ti je? I meni je. Zbogom, Onor.

Vožnja zatvorskim kombijem do Bedford Hilsa bila je duga i neudobna. U kombiju je bilo ledeno i smrdelo je, a žene su se stisnule da bi se zagrejale. Grejs je posmatrala njihova lica. Te žene nisu imale ništa zajedničko s njom. Neke su bile uplašene. Neke prkosne. Neke beznadežne. Ali sve su imale bore od siromaštva i iscrpljenosti. Gledale su u Grejs s vidljivom, ubojitom mržnjom. Grejs je zatvorila oči. Ima devet godina, u kući je u Istočnom Hemptonu s ocem. Badnje je veče. Tata ju je podigao na ramena da postavi zvezdu na vrh jelke. „Možeš ti to, Grejs. Samo se još malo protegni!" Petnaest joj je godina i stoji na podijumu okružena svojim prijateljima gimnastičarima. Sudija joj stavlja zlatnu medalju oko vrata. Grejs pogledom pretražuje gomilu ne bi li ugledala majku ali nje nema. Trener joj kaže: „Zaboravi na to, Grejs. Ako želiš da budeš pobednik, moraš da pobediš zbog sebe, ne zbog drugih." Njena prva bračna noć. Leni vodi ljubav s njom, lagano, nežno. „Ja ću paziti na tebe, Grejs. Više nikada ni o čemu nećeš brinuti." A Grejs odgovara: „Volim te, Leni. Tako sam srećna." „Napolje!" Stražarka je grubo zgrabila Grejs za ruku. Grejs čak nije ni primetila da je kombi stao. Nekoliko trenutaka kasnije je drhtala u pustom dvorištu sa ostalim zatvorenicama. Bilo je kasno popodne i već je pao mrak. Na tlu je bilo snega. Ispred Grejs je bila depresivna siva kamena zgrada. Iza nje, te sleva i zdesna pružali su se redovi ograda od bodljikave žice koja se preteći zabijala u ljubičasto noćno nebo. Grejs je zaplakala i posramila se zbog toga. „Dobro došle u Bedford Hils, dame. Prijatan vam boravak." Grejs je prošla kroz tročasovnu proceduru dok je nisu smestili u ćeliju koju će deliti s dve žene. Do tada je već znala da neće preživeti nedelju dana u Bedford Hilsu, a kamoli ostatak života. Moram da izađem odavde! Moram da stupim u kontakt sa Džonom Merivalom. Džon će me izbaviti.

Telesno ispitivanje bilo je najgori deo. Brutalno, degradirajuće iskustvo, bilo je osmišljeno da liši zatvorenike ljudskog dostojanstva. I uspeli su. Grejs je bila primorana da se skine do gola u prostoriji punoj ljudi. Zatvorski lekar ubacio joj je spekulum u vaginu i uzeo bris za Papa test. Posle je morala da se previje pa je neko prstom u lateks rukavici ispitivao njen anus, proveravajući da nije sakrila drogu. Bolno su joj počupali stidne dlačice dok su pregledali ima li vaške. Sve vreme zatvorski stražari i stražarke su se smejali i dobacivali odvratne, lascivne reči. Grejs se osećala kao da su je silovali. Nakon toga su je kao životinju ugurali pod mlaki tuš i rekli da se opere antiseptičkim sapunom koji joj je iritirao kožu. Potom je, i dalje gola, stajala u redu i čekala da joj dugu kosu ošišaju na dečačku frizuru. Šišanje je trajalo ukupno petnaest sekundi ali je to bio zastrašujući postupak, Grejs su ukrali njenu ženstvenost, njen celokupni identitet žene. Nikada više nije videla svoju odeću. Nestala je, zajedno sa svim ostalim znacima koji su karakterisali slobodnu Grejs. Čak su joj i burmu bolno strgnuli s prsta. Umesto njene odeće, dali su joj tri para donjeg veša, grudnjak koji joj nije odgovarao i grubu narandžastu preveliku zatvorsku uniformu, dva broja veću. „Ulazi. “ Zdepasta tamničarka otvorila je vrata ćelije i gurnula Grejs unutra. Dve Latinoamerikanke ležale su na krevetima u sumornoj kutiji tri i po sa tri metra. Jedna drugoj su nešto promrmljale na španskom kada je Grejs uletela, ali su je ignorisale. Skupivši hrabrost, Grejs se obratila tamničarki. „Načinjena je greška. Molim vas, povedite me upravniku. Mislim da sam prebačena u pogrešnu ustanovu." „Ma nemoj?" „Da. Ovo je najčuvaniji zatvor, za najteže slučajeve. Osuđena sam za prevaru, ne za ubistvo. Nije mi mesto ovde." Latinoamerikanke su se izbečile. Ukoliko je tamničarka bila iznenađena, nije to pokazala. „Ujutru možeš kod upravnika. Sada spavaj.“ Vrata ćelije su se zatvorila.

Grejs je legla na svoj ležaj. Nije mogla ni da trene. Mozak joj je radio punom parom. Ujutru ću razgovarati s upravnikom. Prebaciće me u bolji zatvor. To je prvi korak. Onda ću pozvati Džona Merivala i uložiću žalbu. Odmah je trebalo da pozove Džona. Nije znala kakav ju je glupi, detinjasti refleks nagnao da se obrati Onor umesto njemu. Nije se lako mirila s činjenicom da se ne može pouzdati i sopstvenu porodicu, ali bilo je baš tako. Grejs je morala da se suoči s tim. Leni je na Džona gledao kao na brata. Džon je sada moja porodica. Samo njega imam. Unajmljivanje Frenka Hamonda je očito bila kardinalna greška. Ali Grejs nije za to krivila Džona. Sada je bitno da nastavi dalje. Sutra. Sutra će sve biti bolje. Frenk Hamond je sedeo sam u svojim kolima na pustom parkiralištu. Posmatrao je poznatu siluetu svog klijenta. Približavao mu se kroz senke. Na svakih nekoliko sekundi je nervozno gledao preko ramena, plašeći se da ga neko ne posmatra. Veliki Frenk je pomislio: Tako je jadan. Tako slab. Uplašen kao zec. Niko ne bi ni pretpostavio da će takav čovek ovako odvažno postupiti. Pretpostavljam da je zbog toga prošao nekažnjeno. Čovek je ušao u kola i spustio parče papira Frenku u ruku. „Šta je ovo?“ „Priznanica. Pre sat vremena novac je elektronski prebačen.“ „Na moj ofsor račun?" „Naravno. Baš kao što smo se dogovorili." „Hvala ti.“ Dvadeset i pet miliona dolara. To je mnogo novca. Ali da li je to dovoljno? Nakon što je javno uprskao Grejsinu odbranu, ugled mu je bio na staklenim nogama. Možda ga više nikada niko neće unajmiti. Pa ipak, bilo je prekasno za kajanje. „Verujem da si zadovoljan mojim postignućem." Njegov klijent se nasmešio. „Veoma zadovoljan. Potpuno ti je verovala." „Onda je naš posao završen."

Frenk Hamond je upalio kola. Njegov klijent mu spusti šaku na ruku. „Nema žalbe?" „Nipošto. Naravno, osim ako FBI ne pronađe nestali novac. Ali to se neće dogoditi, zar ne, Džone?" „Ne. Neće. N-ne u ovom životu." Džon Merival dopustio je sebi da se blago osmehne. Potom je izašao iz kola i tiho ponovo nestao u senkama. Upravnik Džejms Makintoš bio je zaintrigiran. Poput svih ostalih u zemlji, znao je ko je Grejs Brukstajn. Ona je pomogla suprugu da proneveri milijarde dolara. Potom je na suđenju izigravala Mariju Antonetu i stoga se američka javnost, luda od želje za osvetom, još više okrenula protiv nje. Upravnik Makintoš bio je umoran, razočaran čovek u ranim pedesetim. Glavu mu je jedva pokrivala retka, seda kosa, a lice krasili tanki, proređeni brkovi. Bio je inteligentan i nimalo bezosećajan, premda Grejs Brukstajn nije izazvala njegovo saosećanje. Život većine žena koje su zalutale u Bedford Hils nalikovao je na Dikensove romane. Budući da su ih očevi silovali, muževi tukli, da su već u pubertetu bile prisiljene na prostituciju i uzimanje droga, mnoge nikada nisu imale prilike ni da okuse normalan, civilizovan život. Grejs Brukstajn bila je drugačija. Imala je sve, ali je i dalje želela više. Upravnik Makintoš nije imao nimalo strpljenja za takvu pohlepu i tako ogoljenu. Džejms Ijan Makintoš došao je u zatvorsku službu jer je iskreno verovao da može biti koristan. Da može nešto promeniti. Kakva besmislica! Nakon osam godina u Bedford Hilsu, njegovi ciljevi postali su skromniji: da sačuva zdrav razum dok se ne penzioniše i dobije neokrnjenu penziju. Uopšte nije želeo da Grejs dovedu u Bedford Hils. Zbog toga se posvađao s pretpostavljenima. „Ajde, Bile, o’ladi malo. Ona je dama. Uz to je hodajući podsticaj na pobunu. Polovina članova porodica mojih zatvorenica ostali su bez posla nakon kraha Kvoruma. A druga polovina je mrzi jer je bogata i belkinja i zato što je nosila tu prokletu vizonsku bundu na suđenju."

Ali nije bilo svrhe. Baš zbog toga što je Grejs toliko omražena, poslali su je u Bedford Hils. Nigde drugde ne bi bila zaštićena. I evo, ni dan nije tu proboravila, a već izaziva probleme. Zahteva da ga vidi kao da je ovo nekakav hotel, a on direktor. Šta ne valja, gospođo Brukstajn? Posteljina vam nije dovoljno mekana? Besplatni šampanjac nije dovoljno ohlađen? Pokazao je Grejs da sedne. „Tražili ste da me vidite?" ,,Da.“ Grejs je izdahnula, izbacivši stres iz sebe. Bilo je lepo sedeti u kancelariji, razgovarati s obrazovanim, civilizovanim čovekom. Na upravnikovom stolu stajale su porodične fotografije. To je izgledalo kao mala, veoma potrebna doza stvarnosti. „Hvala vam što ste me primili, gospodine upravniče. Izgleda da se desila greška." Upravnik je podigao obrvu. „Zaista?" „Pa... da. Vidite, ovo je maksimalno obezbeđen zavod." „Stvarno? Nisam primetio." Grejs je progutala knedlu. Iznenada se unervozila. Da li se šali s njom ili je ismeva? Ovo mije prilika da mu sve objasnim. Ne smem da zabrljam. „Moj zločin... zločin zbog kojeg sam osuđena... nije bilo nasilje", počela je. „Mislim, ja sam nevina, upravniče. Ja zapravo nisam uradila ono što su rekli da jesam. Ali nisam zbog toga ovde." Upravnik Makintoš je pomislio: Hvala ti, bože, na malo milosti. Da je dobio dolar za svaku zatvorenicu koja je sela naspram njega tvrdeći kako je nevina, povukao bi se u Malibu Bič pre mnogo godina. Grejs je i dalje govorila. „Čak i da jesam uradila ono za šta sam optužena, mislim da... pokušavam da kažem kako mi nije ovde mesto.“ „Potpuno se slažem." Grejsino srce je poskočilo od sreće. Hvala bogu! On je razuman čovek. On će resiti ovu zbrku, izvući će me s ove stočne farme. „Nažalost, moji pretpostavljeni misle drugačije. Kako oni smatraju, država se mora pobrinuti da vas ne linčuju. Zabrinuti su. Možda će neke robijašice naumiti da, o, ne znam... da vas prebiju

nasmrt gvozdenom šipkom. Ili da vas zadave posteljinom. Na spavanju vam pljusnu kiselinu u lice, možda? Ko zna šta bi im sve palo na pamet." Grejs je prebledela. Utroba joj se rastakala od straha. Upravnik Makintoš je nastavio. „Iz nekog razloga, moji šefovi misle kako je manja verovatnoća da će vam fizički nauditi u Bedfordu nego na bilo kom drugom mestu. Po mom mišljenju, to je pogrešno stanovište. Nego recite mi, Grejs, šta predlažete da uradimo?" Grejs je zanemela. „Možda će promeniti odluku ako vam ovde neko zaista naudi? Mislite li da je to moguće?" Upravnik Makintoš je gledao Grejs u oči. Tada je postala sigurna. Pokušaće da me ubiju. A njega uopšte nije briga. Mrzi me isto kao i ostali. „Premestiću vas u drugo krilo. Obavezno me obavestite da li je nova ćelija više po vašem ukusu. Sada me, molim vas, ostavite..." Stražar je odveo Grejs. Grejsine nove cimerke u ćeliji bile su Kora Bads, crnkinja od sto kilograma, dilerka droge, i Karen Vilis, mršava lepa brineta u ranim tridesetim. Stražar je rekao Grejs da je Karen ustrelila momka svoje sestre. „Obe su svašta proživele. Kao i ti. Imate mnogo vremena da se upoznate." Znalački se osmehnuo. Grejs se pitala da li aludira na seks, ali je bila previše uplašena da pita. Ne smem se boriti protiv prise,naka. Sigurno je mit da su sve zatvorenice lezbijke. Grejs je oprezno osmotrila Karen i Koru i ćutke se popela na određeni ležaj. Upravnik Makintoš me je poslao ovde za kaznu. Ove žene su možda nasilne. Možda će pokušati da me povrede. Moram da ostanem na oprezu. Kora Bads je spustila svoju telesinu s ležaja i sela pored Grejs.

,,Kak’ se zoveš, srce?“ Zaudarala je na znoj i iz usta joj se širio zadah. Grejs se instinktivno odmakla. „Grejs." Iz nekog razloga, Kori je ovo bilo zanimljivo. „Grejs. Gracilna Grejs!", zacerekala se. „Zbog čega si ovde, Gracilna Grejs?" „Ahm... zbog pronevere", prošaputala je Grejs. Još uvek joj je bilo čudno i sramotno da izgovori tu reč. „Ali to je greška. Ja sam nevina." Kora se zasmejala još jače. „Pronevera, ha? Čuješ li ti ovo, Karen? Došla nam je nevina prevarantkinja. Popravlja nam se status!" Osmeh je iznenada zamro na Korinom licu. „Hej, stani malo. Kako ono reče da se zoveš?" „Grejs." „Koja Grejs?" Grejs je oklevala na minut. Koja Grejs? To je bilo dobro pitanje. Cela ova situacija bila je tako nestvarna, da se činilo kao da joj je identitet već izmakao. Ko sam ja? Više ne znam. Na kraju je rekla: „Brukstajn. Zovem se Grejs Brukstajn. Ja..." Grejs nije imala vremena ni da se izmakne. Kora ju je tako snažno udarila pesnicom u lice da je čula kako joj se nos slomio. „Kučko!", Kora je povikala. Ponovo je udarila Grejs. Krv je svuda šikljala. Karen je nastavila da čita svoju knjigu kao da se ništa ne događa. „Ti si kučka koja je ukrala sav onaj novac!" ,,Ne!“, Grejs je zamuckivala. „Ja nisam..." „Moj brat je ostao bez posla zbog tebe. Svi ti starci izbačeni su na ulicu dok ste ti i tvoja drtina jeli kavijar! Sram te bilo. Vala, Grejs Brukstajn, nateraću te ja da požališ što s’ se rodila." Grejs je stegla nos. Zacvilela je: „Molim te, pusti me. Nisam ukrala nikakav novac." Kora ju je zgrabila za narandžastu zatvorsku majicu i uspravila je na noge. Jednom rukom je pribila Grejs leđima uza zid, podigavši je lako kao daje krpena lutka. „Ćut! Da nisi jebeno pisnula, ti bogata bela kučko." Sa svakom rečju, udarala je Grejsinom glavom o zid, da potvrdi ono što izgovara.

Topla krv nakvasila je Grejsinu ošišanu kosu. Počela je da gubi svest. Karen je nezainteresovano prozborila: „Lakše malo, Kora. Čuće te Deni." „Misliš da me briga?" Uistinu, nekoliko sekundi kasnije vrata ćelije su se otvorila. Hana Denzel, poznata među zatvorenicama kao Deni (a znana i po mnogo čemu), bila je najstariji stražar u krilu A. Ta niska, debela belkinja s gustim obrvama i začecima brkova, uživala je u svojoj vlasti i obožavala je da živote zatvorenica učini jadnim i što više ih degradira. Procenila je prizor. Grejs je ležala na podu u lokvi krvi. Kora je stajala iznad nje kao King Kong s Fej Rej, samo ne tako nežna poput tog majmuna. Grejs jedva da je bila pri svesti, mumlala je nešto nepovezano. Deni je rekla: „Očistite tu štroku." Kora je slegla ramenima. „Reci to njoj. Nije moja krv." ,,U redu. Neka ona to sredi. Ali pobrini se da to i uradi. Vraćam se za sat." Te noći Grejs je ležala budna, ukočena od straha, čekajući da Kora zaspi. Pre toga je obrisala svoju krv i klečeći oribala pod, dok je Kora gledala, a Karen čitala svoju knjigu. Nakon jednog sata Deni se vratila, odsečno klimnula glavom u odobravanju, i prepustila Grejs njenoj sudbini. Grejs je legla, pokrila se i čekala da Kora otpočne još jedan napad, ali ništa se nije dogodilo. U neku ruku, poželela je da jeste. Ništa nije bilo gore od čekanja, od strašnog prevrtanja u stomaku od neizvesnosti. Tek na dvadeset minuta pre gašenja sve,tala vrata ćelije su se otvorila, a Grejs je odvedena kod zatvorskog lekara. Nakon površne dezinfekcije sa šest šavova su joj ušili duboku posekotinu na glavi, reda radi stavili na razbijeni nos flaster od koga nije bilo vajde, a potom su je poslali pravo Kori.

Grejs se tesno omotala ćebetom. Prošlo je mnogo vremena otkad se molila, ali sad je čvrsto zatvorila oči i otvorila svoje srce nebesima. Bože, pomozi mi! Molim te, pomozi mi. Nije samo Kora u pitanju. Svi me mrze, druge zatvorenice, straža, upravnik Makintoš, oni ljudi ispred suda. Čak me je i moja porodica napustila. Ne tražim ništa za sebe, Gospode. Više mi nije važno šta će mi se desiti. Ali ako umrem, ko će sprati ljagu s Lenijevog imena? Ko će otkriti istinu? Grejs je pokušala da svemu ovome da smisao. Ali kako pronađe jedan deo slagalice, drugi joj izmaknu. Šta ono kaza Frenk Hamond: „Neko je smestio Leniju.“ Ali ko, i zašto? Zašto je Leni postavio mene za partnera u Kvorumu, a Džona izbacio? Gde su sada milijarde iz Kvoruma? Bol od Korinog udarca pesnicom nije bio ništa prema Grejsinoj unutrašnjoj patnji. To što je na ovom užasnom mestu, činilo se kao ružan san. Ali nije bio san nego stvarnost. Možda je moj pređašnji život bio san? Ja i Leni, naša sreća, naši prijatelji, naš život. Da lije sve to bila fatamorgana? Da lije sve to bilo izgrađeno na lažima? Grejs je bila žigosana kao prevarant i lažov, a upravo je bilo ironije u tome što samo ona nije lagala. Lagali su svi ostali: njene sestre, njeni prijatelji, svi ljudi koji su jeli za njenim i Lenijevim stolom, koji su ih tapšali po leđima u dobra vremena, pružajući im ruke, nadmećući se međusobno da kralju izraze poštovanje. Njihova naklonost, njihova odanost, to je bila laž. Gde su svi ti ljudi sada? Svi su otišli. Prohujali s vihorom. Isparili, poput nestalih milijardi iz Kvoruma. Svi osim Džona Merivala. Dragog Džona. Grejs se probudila vrišteći. Karen joj je zapušila usta. „Pssst. Probudićeš Koru.“

Grejs se tresla. Njena posteljina bila je natopljena znojem. Upala je u košmar. Počelo je kao lep san. U crkvi na Nantaketu koračala je prema oltaru, pod ruku s Majklom Grejem. Leni ju je čekao kod oltara okrenut leđima. Tamo je bio Džon Merival, nasmejan, nervozan. Svuda su bile bele ruže. Hor je pevao „Panis Angelicus". Kako se Grejs približavala oltaru, osetila je čudan miris. Neku hemikaliju poput... formaldehida. Leni se okrenuo. Njegovo lice je iznenada počelo da kopni, topeći se poput lutkine glave na peći. Njegov torzo se nadimao sve dok mu košulja nije popucala i ukazala se naježena, i mrtvački bela koža. Potom se to odvratno telo raspalo, deo po deo. Grejs je otvorila usta da vrisne ali bila su puna vode. Ogromni morski talasi preplavili su crkvu, odnoseći svatove, uništavajući sve pred sobom, ulazeći u Grejsina pluća, daveći je. Davi se! Ne može da diše! „Probudićeš Koru." Grejs je tek posle nekoliko sekundi shvatila da je Karen stvarna. „Pobesni kada je neko trgne iza sna. Ne valja se suočiti s besnom Korom, veruj." Nakon onoga što se desilo Karenina izjava je bila toliko besmislena da se Grejs nasmejala. Potom se smeh pretvorio u plač. Grejs je uskoro jecala u Kareninom naručju, dok su se sav gubitak i strah i bol iz poslednjih šest meseci izlivali iz nje poput gnoja iz rasečenog čira. Grejs je na kraju upitala: „Zašto po podne nisi učinila nešto?" „Učinila nešto? Kad?" „Kada je Kora pokušala da me ubije." „Dušo, to nije bilo ništa. Da je Kora pokušala da te ubije, bila bi mrtva." „Ali nisi čak ni prstom mrdnula. Samo si sedela i pustila si je da me napadne." Karen je uzdahnula. „Da te pitam nešto, Grejs. Želiš li da preživiš ovde?" Grejs se zamislila. Nije bila sigurna. Naposletku je klimnula glavom. Morala je da preživi. Zbog Lenija.

,,U tom slučaju, neka ti bude jasno. Niko te neće spasti. Ni ja, ni stražari, ni tvoj advokat koji ulaže žalbu, ni tvoja mama. Niko. Ovde si sama, Grejs. Moraš naučiti da se osloniš na sebe." Grejs se setila svog razgovora s Onor. Kada ćeš početi da preuzimaš odgovornost? Više nisi tatina mala princeza. Ne možeš od mene i Koni očekivati da sve sredimo. Potom se setila Lenija. Ja ću te štititi, Grejs. Više nikada ni o čemu nećeš brinuti. „Savet je besplatan", rekla je Karen, penjući se na svoj ležaj. „Ali kada se setiš gde si sakrila sav taj novac, možda bi mogla da mi pošalješ nešto kao mali znak pažnje." Grejs umalo što ponovo nije protestovala da je nevina, ali se predomislila. Kakva je svrha? Ako joj njena sopstvena porodica ne veruj e, zašto bi iko drugi, za ime sveta? „Naravno, Karen, učiniću to." Grejs je poslušala savet svoje cimerke. U naredne dve nedelje glavu je držala oborenu, stalno je bila na oprezu, a svoje misli i strahove zadržala je za sebe. Niko mi neće pomoći. Prepuštena sam sama sebi. Moram da shvatim kako se ovde živi. Grejs je doznala da se u celoj državi Bedford Hils smatra primernom ustanovom zbog naprednih, dostupnih programa kojima se pomagalo majkama u zatvoru. Od osamsto pedeset zatvorenica, više od tri četvrtine bile su majke u srednjim tridesetim godinama. Grejs se zaprepastila kada je čula da je Kora jedna od njih. „Kora je mama?" „Zašto si toliko iznenađena?" rekla je Karen. „Kora ima troje dece. Najmlađe dete, Ana-Mej, rodila se baš ovde. Beba je poranila dve nedelje. Sestra Bernadet ju je porodila na podu prenatalnog centra." Grejs je jednom pročitala članak o bebama koje se rode u zatvoru. Ili beše čula nešto na NPR 1 -u? U svakom slučaju, seća se da se zaprepastila što su deca ovih sebičnih Majki prestupnica uz njih. Ali

to je bilo u drugom životu, u drugo vreme. U ovom životu Grejs nije mnogo zabezeknula činjenica da u Bedford Hilsu postoji dečji centar. Budući naseljen zatvorenicama i opaticama, bio je svetla tačka nade u tom trajno zlokobnom zatvorskom režimu. Grejs bi se drage volje tamo zaposlila, ali nije bilo nikakve šanse. Karen joj je rekla: „Sveže meso uvek dobije najgore poslove." Grejs su odveli da radi na poljani. Od tog posla je pucala kičma. Žene su cepale drva za izgradnju novih kokošinjaca i krčile korov da bude prostora za živinu. Ali Grejs je ubijala satnica. Dan u Bedfordu Hilsu nije imao nikakve veze sa svetlošću i tamom, niti s ritmom spoljnog sveta. Nakon gašenja svetala u pola jedanaest uveče, zatvorenice su samo četiri sata neometano spavale a onda se u pola tri ujutru palilo prigušeno svetio. Robijašice zadužene za rad u polju već su do četiri završavale doručak i izlazile su na posao po stravičnoj hladnoći. „Ručak" se služio u pola deset, u zajedničkoj hali sa stolovima. Večera je bila u dva, osam i po dugih, dosadnih sati pre gašenja svetala. Grejs kao da je bila u trajnom bunilu, iscrpljena, ali nesposobna da zaspi. „Navići ćeš se na to", rekla je Karen. Grejs nije bila tako sigurna. Najgora je bila usamljenost. Grejs često po čitave dane nije progovarala ni s kim živim osim s Karen. Ostale zatvorenice su gradile prijateljstva. Grejs je posmatrala kako se žene s kojima radi oslanjaju jedna na drugu. U pauzama su čavrljale o deci, o muževima, o žalbama. Ali nijedna se nije obraćala Grejs. „Ti si autsajder", rekla joj je Karen. „Nisi jedna od nas. Pored toga, znaš, smatraju da ste ti i tvoj starkelja krali od ljudi kao što smo mi. Tako da je mnogo gnevnih. Proći će to." „Ali ti nisi ljuta", primetila je Grejs. Karen je slegla ramenima. „Ja sam davno istrošila sav svoj bes. Osim toga, ko zna? Možda ti zaista jesi nevina. Bez uvrede, ali meni uopšte ne deluješ kao krivični ekspert."

Grejsine oči su se ispunile suzama zahvalnosti. Ona mi veruje. Neko mi veruje. Držala se za Karenine reči kao za bovu za spasavanje. „Brukstajnova! imaš posetu." „Ja?" Grejs se vraćala iz kokošarnika. Prošla su dva dana od Božića, a težak sneg napadao je preko noći. Grejsi su ruke pocrvenele i ukočile se od hladnoće, a dah joj se pretvarao u stub od oblaka, poput pare iz lončeta s ključalom vodom. „Ne vidim drugu Brukstajnovu. Vreme za posete je skoro završeno, pa bolje odmah vuci dupe unutra ili je nećeš videti." Nju? Grejs se pitala ko lije to došao. Onor. Ili možda Koni. Shvatile su da su bile prestroge prema meni. Pomoći će mi da sastavim žalbu. Stražar ju je uveo u sobu za posete. Tamo je za malim drvenim stolom sedela Kerolajn Merival. Onako u ogromnoj bundi od lisice, s prstima pretrpanim blistavim dijamantskim prstenjem, ličila je na Kruelu de Vil. Bilo joj je neugodno i skoro se komično nije uklapala u depresivnu sobu, kao da je vanzemaljac. Grejs je sela naspram nje. „Kerolajn. Ovo je iznenađenje." Tokom suđenja, dok je bila kod Merivalovih, Grejs je osetila kako Kerolajnino neprijateljstvo raste. Džon, dragi Džon, bio je odana podrška od početka do kraja. Ali Kerolajn, koju je Grejs nekada smatrala tako dragom prijateljicom, gotovo surogat majkom, bila je distancirana, ponekad čak i okrutna, kao da je uživala u Grejsinoj patnji. Nije se pomučila da prikrije koliko je nerviraju nepoželjni novinari, privučeni Grejsinim prisustvom u kući. „To je nepodnošljivo, kao da živimo u kavezu u zoološkom vrtu. Kada će se sve ovo završiti?" Uvažavanje koje je nekada ukazivala Grejs kao Lenijevoj supruzi zamenila je gordom hladnoćom. Grejs je pokušala da se ne ljuti zbog toga. Nakon svega, da nije bilo Kerolajn i Džona, ostala bi na ulici. Ne bi je branio Veliki Frenk Hamond. Ne bi ništa imala. Ali Kerolajnina gorčina ju je i dalje žigala. Ona je bila poslednja osoba koju je Grejs očekivala da vidi u Bedford Hilsu. Kerolajn se osvrnula, poput nervoznog pilota koji traži izlaz u slučaju opasnosti.

„Ne mogu dugo da ostanem." ,,U redu. Lepo je što si uopšte došla. Da lije Džon dobio moje pismo?" Grejs je pre nedelju dana pisala Džonu pitajući ga za sledeće korake. Šta bi trebalo da uradi u vezi sa žalbom, da li da unajmi drugog advokata, šta misli kad će se vlasti složiti da ponovo razmotre njen slučaj i sve tome slično. Još uvek nije odgovorio. „Primio je." Tajac. „Veoma je zauzet, Grejs. FBI i dalje traži nestali novac. Džon im pomaže najbolje što može." Grejs je pokunjeno klimnula glavom. „Naravno. Shvatam." Čekala je da Kerolajn kaže još nešto, da je pita kako joj je, treba li joj nešto. Ali ona se nije oglasila. Očajnički želeći da produži susret, prvi sa spoljnim svetom nakon više nedelja, Grejs se razbrbljala. „Ovde nije previše loše. Mislim, naravno daje loše, ali pokušavam da se naviknem. Najgore je to što su dani toliko iscrpljujući. Zbog toga je teško koncentrisati se na bilo šta. Stalno mislim na Lenija. O tome kako se ovo dogodi. Neko nam je smestio, to je toliko očigledno. Ali nakon toga, sve postaje tako zamršeno. Nadam se da će se, čim Džon uloži moju žalbu, pojaviti neko svetlo na kraju tunela. Trenutno je tako mračno. Izgubljena sam." „Grejs, neće biti nikakve žalbe." Grejs je zatreptala, poput krtice na suncu. „Molim?" Kerolajnin glas je postao oštriji. „Rekla sam da se neće pokrenuti žalba. Barem ne uz našu pomoć, ili s našim novcem. Džon se držao uz tebe onoliko koliko je mogao. Ali sada mora da se suoči sa istinom. Svi mi moramo." „Istinom? O čemu govoriš? O kakvoj istini?" Grejs je drhtala. „Prestani da glumiš Malu Jucu", prasnula je Kerolajn. „Kod mene to ne pali. Leni je orobio svoje investitore i svoje partnere. Izdao je jadnog Džona. Oboje ste to uradili." „To nije istina! Kerolajn, moraš da mi veruješ. Leni jeste promenio strukturu partnerstva, i nemam pojma zašto. Ali znam da nikad ne bi namerno povredio Džona."

„O, ma hajde, Grejs! Misliš li da su ljudi toliko glupi? Zašto ne budeš iskrena i kažeš FBI-u gde je novac?" Ovo je bio košmar. Bolesna šala. „Ne znam gde je novac. Džon to zna. Džon mi veruje!" „Ne", Kerolajn je brutalno rekla. „Ne veruje ti. Ne više. Ne želi ništa više da ima s tobom. Došla sam kako bih te zamolila da mu se više nikako ne obraćaš. Nakon svega što ste mu ti i Leni uradili, što ste uradili svima nama, bar nam toliko duguješ." Ustala je i krenula. Grejs se izborila s nagonom da joj se baci u naručje i moli za milost. U sebi se cepala od vrištanja: Ne ostavljaj me! Molim te! Ne oduzimaj mi Džona. On mi je jedina nada! A ipak je čvrsto zatvorila usta, plašeći se da neće prestati da vrišti ako ih otvori. „Izvoli." Dok je stražar bio okrenut leđima Kerolajn je ćušnula Grejsi u ruku smotuljak uvijen u papirnu maramicu. „Džon je želeo da ti dam ovo, jer je on prava, slaba, sentimentalna budala. Rekla sam mu kako je mala verovatnoća da ćeš to nositi pošto ćeš istruliti ovde!" Okrutno se nasmejala. „Ali budući da mi je to odvratno i bezvredno, baš možeš i da uzmeš." Naglo se okrenula i otišla. Grejs je paralisana sledila stražara do svoje ćelije. Sakrila je paketić u rukav i držala ga skrivenog dok nije legla i ostala na miru. Drhtavim rukama je pažljivo odmotavala papirnu maramicu. Džon Merival bio je Grejsin poslednji pravi prijatelj. Moj jedini prijatelj. Šta god da je uvio u ovaj zamotuljak, želeo je da to stigne do nje. Iz papira se promolio broš u obliku leptira, od stakla duginih boja. Grejsine oči su se ispunile suzama. Leni joj ga je kupio prošlog Božića u prodavnici polovne robe u Ki Vestu. Kada je policija zamrznula imovinu Kvoruma, zaplenili su sve Lenijeve lične stvari, uključujući i Grejsin nakit. Mora da im je broš promakao, možda jer je bezvredan. Ali za Grejs nije mogao biti dragoceniji ni da je od samih dijamanata. Bio je to poslednji deo Lenija. Poslednji simbol sreće, nade, svega što je zauvek izgubila. Bio je to njen pasoš za slobodu. Večnu slobodu.