„Zapravo, Eli, biće preko njega mrtvog. Ovo je religija opraštanja. Milosrđa. Na bogu je da sudi, ne na čoveku.“ Grejs nikada nije zaboravila rabinovo saosećanje. Poželela je da je tu dok ona prolazi između nadgrobnih spomenika i statua anđela, a dah joj beo na ledenom zimskom vazduhu. Groblje je bilo ogromno. Desetine hiljada grobova, možda i više, protezalo se dokle seže pogled. Nikada ga neću naći. Ne bez pomoći. Postariji čuvar groblja uređivao je obližnju parcelu. Grejs mu je prišla. „Izvinite. Pitala sam se da li su ovde sahranjeni neki... neki poznati ljudi?“ To joj se činilo sigurnije nego da pita direktno. Starac se nasmejao, otkrivši usta puna kvarnih zuba. „Nekih? Koliko vam duša želi. Ovde je kao u magazinu Pipl.“ Udario je smrznutu zemlju motikom, ponovo se zakikotavši na svoju sopstvenu šalu. „Imamo Me Vest. Džekija Robinsona. Imamo takođe i neke trule jabuke. Divlji Bil Lovet. Znate li ko je to?“ Grejs nije znala. „Bio je gangster. Ubica. Vođa bande Bela šaka.“ „Žao mi je. Malo znam o kriminalcima”, rekla je Grejs, zaboravljajući da je bar zvanično, i ona od njih. „Ovde imamo jednog kriminalca za kojeg se kladim da znate. Leonard Brukstajn. Gospodin Kvorum. Čuli ste za njega, zar ne?“ Grejs je pocrvenela. „Da. Da, jesam. Znate li gde je on sahranjen?" „Naravno da znam.“ Krenuo je. Grejs je išla u korak s njim skoro deset minuta, pa su izgledali kao dvoje uvežbanih vodnika koji proveravaju mesto za smotru mrtvaca, dok nadgrobni spomenici stoje mirno kao vojnici. Stigli su na vrh brda. Grejs se sledila. Na dvestotinak metara ispred njih, pored jednostavnog belog kamena, stajala su i zevala dva naoružana policajca. Naime, taj nadgrobni kamen je nekada bio beo. Grejs je sa svog mesta videla da je prekriven grafitima, porukama mržnje ispisanih crvenom bojom krvi. Niko se nije potrudio da izbriše natpise. Naravno da su ovde policajci! Verovatno čekaju da napravim glupu grešku. Kao što je ova. „Šta bi?“, upitao je čuvar groblja. „Još uvek nismo stigli, znate."
„Znam, ja... predomislila sam se.“ Grejsino srce je lupalo. „Nije mi dobro. Hvala vam što ste me poveli." Pogledao ju je čudno, proučavajući njene crte lica kao da je tek sad vidi. Nadajući se da će mu skrenuti pažnju, Grejs mu je žurno tutnula dvadeseticu u ruku ukočenu od artritisa, potom se okrenula i stuštila niz brdo. Trčala je sve do stanice podzemne železnice i tekje tu šmugnula u obližnji kafić da dođe do daha i sabere se. Kako iko može da oskrnavi nečiji grob? Kakva je to osoba? Bila je predaleko da pročita bilo koji grafit, ali mogla je da zamisli otrovne reči koje su napisane. Oči joj se napuniše suzama. Niko od tih vandala nije poznavao Lenija. Kakav je častan, nežan, darežljiv čovek bio. Nekada je čak i Grejs osećala da joj on izmiče iz sećanja, da je slika stvarnog Lenija već izgubljena, smrvljena ispod planine laži i zavisti i mržnje. Govorili su da je zao, ali to je bila laž. Nisi ti bio zao, dragi moj. Svet je zao. Zao i pohlepan i pokvaren. U tom trenutku Grejs je shvatila da ima izbora. Može da se preda. Da ode u policiju, prihvati loše karte koju joj je pokvareni život podelio. A može i da se bori. Setila se reči rabina Gelera: Na Bogu je da sudi. Ne na čoveku. Možda bi Grejs trebalo da prepusti bogu uništavanje svojih neprijatelja? Da ga pusti da ispravi nepravde koje je svet naneo njoj i njenom dragom Leniju? Možda i ne. Grejs je znala šta će sledeće poduzeti. Dejvi Bukola se petljao s ključevima svoje hotelske sobe. Bio je veoma, veoma pijan. Kada mu je Grejs izmakla kroz prste, i novac mu je iskliznuo iz ruku. Izdao ju je, a ona je to saznala, a sve je to bilo uzalud. Previše depresivan da ode kod majke, Dejvi je lutao po gradu, trošeći ono što mu je ostalo od ušteđevine na striptizete i piće. „Jebena glupa stvar." Ponovo je dvaput okrenuo ključ i tek mu je onda sinulo: Na pogrešnom sam spratu. Dok se teturao niz hodnik do lifta, zidovi su se naginjali ka njemu a pod se pomerao gore-dole, gore-dole, poput broda na pučini. Dejvi se setio zabavne kuće u luna-parku u Atlantik
Sitiju gde ga je tata vodio kad je bio dete. Smučilo mu se. Ulazak u lift doneo je olakšanje. „Koji sprat?" Žena mu je bila okrenuta leđima. Čak i u pijanom stanju, privatni detektiv u Dejviju zapazio je njenu dugu kestenjastu kosu i sjajni crni kišni mantil. Ili su to dva kišna mantila? „Koji sprat?" ponovo je upitala. Dejvi nije mogao da se seti. „Treći", rekao je nasumice. Žena je ispružila ruku i pritisnula dugme. Potom je prislonila pištolj Dejviju u leđa. „Mrdni se i ubiću te." Kad su ušli u njegovu hotelsku sobu, Dejvi je seo na ivicu kreveta, trezan kao dan. „Znam kako se tebi sve ovo čini. Ali mogu da objasnim." Grejs je podigla pištolj i uperila ga pravo u njegovu glavu. „Slušam." Nabaviti pištolj bilo je mnogo lakše nego što je Grejs očekivala. Pretpostavljala je da će to biti komplikovan, opasan proces, ali ispostavilo se da se mogu kupiti na ulici. Kao kestenje. Primetila je čoveka koji tumara po uličici i uzima novac od dece iz komšiluka. Bilo je prilično izvesno da diluje drogu. Juče ga je presrela. „Treba mi pištolj. Poznajete li nekoga ko mi može pomoći?" Tip je letimično osmotrio Grejs. Zbog njene obrijane glave i džaka, te muškobanjaste odeće, okarakterisao ju je kao lezbaču, verovatno tek izašlu iz zatvora. Uopšte nije bio obožavalac ljubiteljki žbunića. S druge strane, zasigurno nije bila policajka, a dobro bi mu došao novac. „Zavisi. Koliko plaćaš?" Dogovorili su se i platila mu je dvostruko više nego što pištolj vredi. On se istog trenutka pokajao što se nije bolje cenjkao. Kako je Grejs odlazila, povikao je za njom: „Znaš li da koristiš tu stvarčicu?" Grejs je zastala, razmislila o tome, i odmahnula glavom. „Pedeset dolara, i održaću ti privatan čas. Pride dajem i nekoliko metaka, šta kažeš?" „Dvadeset", Grejs je bila zapanjena što čuje sebe kako to izgovara.
„Trideset i pet. Poslednja ponuda." „Dogovoreno." „O, Bože! Grejs, molim te! Ne pucaj!" Dejvi Bukola je jecao. Grejs je bila neobično hladnokrvna. Bilo je gotovo neukusno slušati ga kako moli za život, dok mu reke suza i slina teku niz izobličeno, prestravljeno lice. Kao da bi bilo koja njegova reč promenila njenu odluku. „Daj mi dosje." „Dosje?" „Informacije koje si mi obećao. Informacije koje je trebalo da mi daš na Tajms skveru, sećaš se? Pre nego što si postao pohlepan i odlučio da me prijaviš za dvesta hiljada dolara." „Nije bilo tako, Grejs. Pokušavao sam da te zaštitim." Grejs je savila kažiprst oko obarača. „Još jednu laž da čujem iz tvojih usta i kunem se bogom, razneću ti glavu." Dejvi je zacvileo od straha. Ozbiljno je to mislila. Ovo nije bila Grejs Brukstajn koju je upoznao u Bedford Hilsu. Ovo je bila potpuno druga osoba. Hladna. Nemilosrdna. Nemarna. „Postoji dosje, zar ne, Dejvi? Za tvoje dobro, nadam se da nisi i o tome lagao." „Ne, ne, ovde je.“ Jeste ispustio priliku da ščepa nagradu, ali nadao se da će naći kupca za svoj zlatni rudnik tajni. Do sada nijedan urednik magazina nije hteo da razgovara s njim ali on se i dalje trudio. Krenuo je da zavuče ruku pod krevet. ,,Stani!“, naredila je Grejs. Dejvi se sledio. „Drži ruke tako da ih vidim. Na glavi.“ Uradio je kao što mu je rečeno. „Bravo. Sada idi na sredinu sobe i klekni na pod.“ Dejviju se utroba raspadala na komadiće. O, bože. Klasična poza za ubijanje. Ispaliće mi metak u potiljak. „Molim te, Grejs...“
,,Tišina!“ Oprezno, držeći pištolj uperen u Dejvija, Grejs je kleknula i posegla ispod kreveta. Izvukla je smeđu papirnu fasciklu. „Je li to ovo?“ Dejvi je klimnuo glavom. „Tako mi boga, nameravao sam da je odnesem advokatu čim se uverim da si ti na sigurnom! Pomogao bih ti da uložiš žalbu.“ Grejs je pritisla fasciklu na grudi poput ljubavnika. Potom je otkočila pištolj. „Jesi li pokazao ovo nekome? Policiji, ili novinama?" Dejvi je energično odmahnuo glavom. „Nikome. Za ovu fasciklu znamo samo ti i ja.“ Bio je to pravi odgovor. Grejs se osmehnula. Dejviju laknu. Poštedeće mi život. Grejs je uzela jastuk s kreveta. Držeći ga ispred pištolja, hladnokrvno je rekla: „Izdao si me. Znaš li kakva je kazna za izdajice, Dejvi?“ Pre nego što je zinuo čuo je prigušeni zvuk pucnja, i nešto toplo, vlažno, razlilo mu se po donjem delu tela. Nakon toga, nastupila je praznina. Mič Konors je izvršio uviđaj mesta zločina. Hotelska sobarica koja je nazvala tako loše govori engleski, i bila je tako prestravljena i histerična da nije znao šta da očekuje. Ali ovo je svakako bilo iznenađenje. Uprkos sebi, Mič je prsnuo u smeh. „Nije smešno!“ Dejvi Bukola ležao je nasred sobe, go i uvezan konopcem od prozorskih roletni, baš kao pile za roštilj. Doslovno kao pile. Nakon što je izgubio svest, Grejs ga je namazala gelom za kosu i ulepila ga u perje iz hotelskih jastuka, a na čelo mu trajnim markerom ispisala Izdajica. Istim trajnim markerom, pretpostavio je Mič, koji je virio iz Dejvijevog čmara poput toplomera. ,,S mesta gde ja stojim, druškane, jeste pomalo smešno." Miču se sve više sviđala Grejs. Jedan jedini metak bio je zabijen u zid pored prozora. Na podu je ležala hrpa Dejvijeve mokre odeće. Bukola mora da se toliko prestravio
kada je Grejs ispalila hitac u jastuk, da mu je popustila petlja. „Ona je psihopata!", jecao je Dejvi. „Mogla je da me ubije! Želim da me policija zaštiti." „Aha, a ja želim da mi Žizel Bundšen poliže šlag s jaja, ali to se neće desiti", rekao je Mič suvo. „Neka ga neko odveže. Ako samo još jednu sekundu budem morao da gledam u taj šupak, trebaće mi nekakvo lečenje. Možda više nikad neću jesti piletinu." „Da prvo snimimo nekoliko fotografija, šefe? Kao dokument s mesta zločina?" „Za koga?", Mič se još više smejao. „Za pukovnika Sandersa?" „Vi ovo ne shvatate ozbiljno!" Dejvi Bukola je dao sve od sebe da zvuči ogorčeno, što nije lako izvesti sa flomasterom koji strči iz dupeta. „Grejs Brukstajn mi je pretila pištoljem. To je oružana pljačka! Zar vas nije briga?" „Za tebe, Bukola? Ne, nije me briga. I otkud oružana pljačka? Pljačka čega? Šta je ukrala?" Dejvi je oklevao. „Ili mi reci, ili ću te ovako ostaviti ovde.“ „Ako vam kažem, hoćete li mi odrediti policijsku zaštitu?" Mič je krenuo ka vratima. „Čekajte!" Dejvi je zavapio.,,U redu, u redu. Uzela mi je dosje. Informacije o smrti njenog muža. Mislimo... verujemo da je Leni Brukstajn ubijen." „Šta?" „Radio sam s Grejs. Istraživao slučaj. Zato je ona pobegla iz Bedforda. Nije nju briga za novac. Samo želi da sazna ko joj je ubio muža. Ko joj je smestio. Hoće da se osveti." Mič je razumeo osvetoljubive ljude. Setio se šta mu je onomad Grejs rekla preko telefona. „Nisam ukrala nikakav novac, detektive. Smestili su i meni i mom suprugu."Da li je to moguće? „Zašto mi, kog đavola, nisi to rekao?", povikao je. Ali čim je izrekao pitanje znao je odgovor: „Hteo si da prodaš informacije, zar ne? Ti, pohlepno govance."
Dejvi Bukola je ćutao. „Dakle, dao si joj taj dosje?" „Morao sam! Imala je pištolj..." „Imaš kopiju, zar ne? Reci mi da imaš kopiju." Manje od pet kilometara odatle Grejs je ležala u kadi, iščitavajući Dejvijeve informacije po stoti put. Iznenada se uspravila kao strela. Evo ga, crno na belo. Znam ko je ubio Lenija. Konačno, lov je otpočeo.
Endru Preston išao je niz Vol strit uz poznato stezanje u grudima. Marija je bila usred nove afere. Do sada je shvatio signale. Komoda pored kreveta puna računa iz La perle. Brazilska depilacija voskom bikini zone koju je zakazala nakon njihovog puta u Hongkong, ne pre. Ovog jutra je čak naleteo na nju dok je pevala Travijatu pod tušem. Da je samo ne volim toliko. Ništa od ovoga se ne bi dogodilo. Bilo je pola šest, a ulica je već bila prepuna trgovaca i kancelarijskog osoblja na povratku kući. Otkad se zaposlio odeljenju za monitoring i evaluaciju u Lazardu, Endru je često radio do devet ili deset uveče. Ali četvrtak je: veče za teretanu. Endruov doktor je naglasio koliko je važno da redovno vežba. „Ništa ne uklanja stres kao dobra partija skvoša. Ništa ti ne vredi da budeš budža koji drma Vol stritom ako te srce izda u četrdeset petoj." Endru je znao o čemu njegov lekar govori. Mada nije mogao a da ne preispituje pronicljivost svakog ko njega smatra budžom koji drma. Marija zasigurno nije tako mislila o njemu. Šta god da postigne, koliko god para da zaradi, nikad nije dovoljno. Endruov oldtajmer aston martin DB5 bio je parkiran u podzemnoj garaži, četiri zgrade niže od njegove kancelarije. Tarife su bile previsoke, ali dolazak na posao kolima bio je među retkim luksuzima koje je sebi dopuštao. Misleći na svoje srce nije ušao u lift nego je stepenicama sišao do parkinga 4, pritisnuo dugme za otključavanje na daljincu i uskočio na vozačko sedište. „Zdravo, Endru.“ Toliko se prepao da je zamalo vrisnuo. Grejs Brukstajn bila je sklupčana na zadnjem sedištu. Držala je pištolj i smešila se. „Odavno se nismo videli." Mič Konors nije verovao svojim ušima. „Gospodine, uz dužno poštovanje, ovo je sranje. Moramo ponovo da otvorimo istragu o smrti Leonarda Brukstajna. Ako to ne uradimo, a kasnije procuri da smo zataškali ovaj dokaz.." Kada je Mič konačno odvezao Dejvija Bukolu, zajapureni privatni detektiv mu je predao USB čip. Snimljene informacije bile su tako eksplozivne, da ih je Mič odštampao i predao šefu. „Niko ništa ne zataškava." Poručnik Dubrej je naglo zatvorio dosje. „Objasni mi, Miče, zašto si tako zapeo da započneš novu istragu kada
praviš takvu zbrku od ove na kojoj trenutno radiš. Grejs Brukstajn je napravila budalu od tebe. Celu ovu stanicu je napravila budalama." „Znam, gospodine. Ali ako je njen muž zaista ubijen, a istraga namerno pogrešno vođena, zaobišli su pravdu." Dubrej je frknuo. „Pravdu? Ćuti, molim te. Leni Brukstajn je bio kreten. Bogati, pohlepni kreten koji je nasamario ovaj grad. Ako neko jeste koknuo tog starca, učinio je svetu uslugu. Nikoga nije briga, a ponajmanje mene." Mič je ćutao. Da li Dubrej ozbiljno govori? Celokupna istraga o smrti Lenija Brukstajna bila je varka. Islednik je proglasio samoubistvo, jer je Amerika već presudila svom nekada voljenom sinu. Leni Brukstajn je bio lopov, pohlepni lažov koji je orobio siromašne i pokrao svoj sopstveni fond. Ali šta ako Amerika greši? O Leniju i Grejs? Od samog početka istrage Mičevi stavovi o Grejs Brukstajn bili su potpuno suprotni. Početnu, automatsku mržnju koju je delio sa ostalim Amerikancima ubrzo su zamenili sažaljenje i, priznao je sebi, poštovanje. Grejs je bila hrabra, odlučna i snalažljiva, a te je osobine Mič uvek smatrao predominantno muškim. Pa ipak, kada je konačno uživo video Grejs Brukstajn, nakratko, onog dana kada je podzemni voz odmicao sa stanice na Tajms skveru, lice koje je zurilo u njega bilo je potpuno ženstveno: ranjivo, saosećajno, nežno. U drugim okolnostima, u drugom životu, Mič bi se očas zaljubio u nju. Mogao bih da je spasem. Možemo da spasemo jedno drugo. Na silu se vratio u stvarnost. „Pretpostavimo da je Leonard Brukstajn nevin." Dubrej je izbečio oči. „Molim?" „Rekao sam: pretpostavimo da je nevin. Pretpostavimo da je neko drugi uzeo taj novac." „Ko, na primer? Zla vila?" „Šta je s Endruom Prestonom? S dužnim poštovanjem, gospodine, ali da li ste pročitali Bukolin dosje? Preston je godinama proneveravao fondove." Dubrej je rezignirano odmahnuo rukom. „Sića. Osim toga, u to vreme su svi tipovi iz Kvoruma bili na temeljnom ispitivanju. Znam da federalci nisu uvek najoštroumniji, ali zar
zaista misliš da Hari Bejn do sada ne bi ukapirao kako su pare kod jednog od njih? Tvoj privatni detektiv laje na pogrešno drvo." „Možda", razmislio je Mič. „Ali zar ne bi barem trebalo da proverimo Bukoline tragove? Što više proučavam slučaj Kvoruma, to više smrdi." „Pa onda prestani da ga proučavaš. Radi svoj posao. Nađi Grejs Brukstajn i vrati je u zatvor gde joj je i mesto." Čim je ušao u svoju kancelariju Mič je isključio telefon i zatvorio vrata. Da li je Grejs Brukstajn mesto u zatvoru? Više nije bio tako siguran. Pokušao je da suzbije tu pomisao, da je uguši. Ali ona je istrajno rasla i rasla, kao korov, krčeći sebi put nagore do svetlosti njegove svesti. To je nameštaljka. Istraga, suđenje, sve to. Sve je namešteno, kao inscenirana emisija uživo. Dubreja nije zanimala istina. Kao ni masačusetske policajce koji su istraživali smrt Lenija Brukstajna, krivičnog islednika, medije, pa čak ni FBI. Kvorumska prevara bila je film, a Amerika je već odredila da su negativci Grejs i Leni Brukstajn. Niko nije želeo da gleda drugi završetak, jer već su skupo platili ulaznice i već su napola pojeli kokice. Dubrej mu je naložio da zaboravi na Bukolin izveštaj: „Obriši ga, iseckaj ga, spali ga, ne zanima me. Leni Brukstajn je mrtav i sahranjen." Ali Mič neće poslušati. Taj izveštaj će ga dovesti do istine. Uz malo sreće, dovešće ga takođe do Grejs Brukstajn. Endru Preston je stisnuo zube. Ako treba da umre, pokušaće da bude hrabar. „Sve što sam uradio, uradio sam za Mariju. Veruj mi, Grejs.“ Grejs je stegla kanap oko njegovih ruku. Izvezli su se u Nju Džerzi, do nekog napuštenog ambara van autoputa 287. Napolju je bilo mračno i sipilo je. Hladna kišica kapala je kroz rupe na krovu ambara, natapajući Endruovu košulju. Stub za koji je bio vezan bolno mu se utisnuo u leđa. „Ne govori mi u šta moram da verujem. Samo mi odgovori na pitanja. Koliko si ukrao od Lenija?“„ „Nisam krao od Lenija.“„ Tvrdom ručkom pištolja raspalila je Endrua među oči. Vrisnuo je od bola.
„Ne laži me! Imam dokaz. Još jedna laž i pucaću ti u glavu. Znaš li da sam ozbiljna?“„ Klimnuo je glavom. Verovao joj je. Da je ovo stara Grejs, on bi igrao na njenu saosećajnost. Ali stara Grejs je očigledno umrla i nestala. Nije ni najmanje sumnjao da bi mu žena pred njim metkom prosvirala mozak bez oklevanja. „Koliko?“„ „Sveukupno, oko tri miliona i to godinama. Ali nisam lagao. Nisam krao novac od Lenija. Uzeo sam pare od Kvoruma. Čvrsto sam nameravao da ih na kraju vratim.“„ „Ali nisi.“ „Ne. Nisam mogao. Marijini dugovi...“ Rasplakao se. „Toliko je trošila da je pošla zelenašima. To je kod nje bolest, Grejs. Zavisnost. Ne može da odoli. Nisam imao pojma koliko je situacija bila teška. Onda su jednog dana neki ljudi upali u kuću. Nasilnici. Ubice. Ne bih mario za sebe, ali pretili su da će povrediti Mariju. Pokazali su mi slike." Stresao se. „Neću zaboraviti te slike dok god sam živ.“ Grejs odjednom vide pred sobom Lenijev naduveni, obezglavljeni leš na stolu mrtvačnice. „Pa si ukrao iz fonda, a Leni je saznao?" Endru je pognuo glavu. „Tačno tako. Pomislio sam da sam uklonio tragove. SEC nas je ispitivao, ali oni nisu ukopčali. Pretpostavljam da je Leni bio pametniji od svih njih." ,,I zato si ga ubio? Da bez opasnosti kradeš, da otplaćuješ tim gangsterima?" Endru ju je pogledao sa iskrenim iznenađenjem. „Ubio ga? Nisam ga ubio, Grejs. Krao sam od Kvoruma i to nisam smeo. Ali nikada ne bih povredio Lenija. Bio mi je dobar prijatelj." „Ma nemoj!" Grejs se gorko nasmejala. „Leni je znao šta si uradio. On i Džon su se zbog toga raspravljali na Nantaketu. Prepao si se da će te otpustiti, ili predati vlastima, pa si ga ubio." Otkočila je pištolj. Ruka joj se tresla. „Ne verujem ti da si uzeo samo tri miliona. Uzeo si sve. Ukrao si sve te milijarde i namestio da izgleda kao da je to uradio Leni." „Nisam!"
„Ubio si ga! Znam da si ti to učinio!", Grejs je bila histerična. Endru Preston je zatvorio oči. To će barem biti brza smrt. Pitam se da li ću nedostajati Mariji? Mič Konors je ležao na krevetu i čitao. Dejvi Bukola jeste bio sitna riba ali bio je pedantna sitna riba. Temeljno je sastavio izveštaj. Naravno, mnoge informacije bile su rekla-kazala, zasnovane na nezvaničnim razgovorima sa istražitelj evim saradnicima ili s nantaketskom obalskom stražom. Manje od polovine bi uvažili na sudu. Ali celokupna slika, bogataš okružen lažnim prijateljima, parazitima i prilepcima, bila je zastrašujuće istinita. Mič je zamislio Grejs dok ga čita. Ako je njemu od toga bilo muka, kako li je njoj bilo dok tumara kroz lepljivu mrežu polupoverenja, pohlepe i obmane koju su ispleli njeni najbliži i najdraži? Nije ni čudo što se nije obratila nikom svom kada je pobegla iz Bedforda. Uz prijatelje kakve su imali Brukstajnovi, zar su im trebali neprijatelji? Nije bilo lako savladati tako obiman izveštaj. Mnogi su imali motiv i priliku da ubiju Lenija Brukstajna. Mič je pomislio: Grejs prati ove tragove, baš kao i ja. Gde li će prvo otići? Endru Preston je otvorio oči. Čekao je da Grejs puca, ali za sada očekivani metak nije došao. Iznenadio se, obrazi su joj bili mokri od suza. „Hoću da priznaš", jecala je. „Reci da ti je žao.“ „Grejs. Meni jeste žao zbog onoga što sam učinio. Ali nisam ubio Lenija i to je čista istina. Bio sam u Njujorku kada je umro. Sećaš se?“ „Znam da jesi. I znam šta si tamo radio. Isplaćivao si plaćenog ubicu." Grejs je stavila ruku u ranac i izvukla fotografiju. „Donald Entoni le Bron. Pretpostavljam da ćeš mi reći kako ga ne poznaješ?" Endru je prebledeo. „Ne. Poznajem ga. I u pravu si, on je plaćenik. Radi za dominikansku bandu poznatu kao DNI. To je skraćenica za Dominikanci se ne igraju, što je pomalo preblago, kako što se ispostavlja", nasmejao se nervozno.,,I da, unajmio sam Le Brona. Ali ne da ubije Lenija." Grejs je oklevala. „Nastavi." „Rekli su da su uterivači dugova. Legitimni biznismeni, tako sebe nazivaju. Došli su mi u kuću i pokazali mi slike silovanih i osakaćenih
žena. Rekli su da će Marija biti sledeća. Potom se mesec dana pre Kvorumovog bala jedan pojavio u kancelariji. Doneo je odsečeni prst, zavijen u kuhinjsku krpu.“ Endru je zatvorio oči pri tom sećanju. „Isplatio sam ono što je Marija do tada dugovala, ali su se opet vratili po još novca. Želeli su kamatu, stotine hiljada. To se nikada ne bi završilo. Nisam mogao da odem u policiju da ne bi saznali za novac koji sam ukrao iz Kvoruma. Zato sam našao Le Brona. On i njegovi ljudi su se pobrinuli za uterivače dugova." Grejs je pokušala da shvati. Pošto je pročitala Bukoline zapise o Endruovoj proneveri i doznala za njegove kontakte s njujorškom bandom, bila je sigurna da je našla pravu osobu. Sve se uklapalo: krađe koje je Leni otkrio bile su zrno peska u pustinji. Endru mora da je, zapravo, odlivao milijarde s kvorumskog računa, prepravljajući knjige kako bi Leni ispao lopov. Potom je unajmio profesionalca da ubije Lenija, i samo je stajao i gledao dok su na Grejs svaljivali krivicu. Ali slušajući Endruovu priču, videvši s kolikim se užasom seća pretnji upućenih Mariji, bila je ubeđena da joj govori istinu. Endru Preston nije ubio Lenija. Promašila je. „Leni mi je bio kao otac, Grejs, a ja sam ga izdao. Grišće me savest do smrtnog časa. Ali nikada nisam želeo da umre. Pre je to priželjkivao Džek Vorner." Grejs je takođe pročitala Dejvijev zapis o Džeku. Znala je za kockarske dugove i Lenijevo odbijanje da ih plati. Ali to se teško moglo proglasiti motivom za ubistvo. Osim toga, Džekov alibi bio je čvrst kao stena. Obalska straža ga je spasla miljama daleko od mesta gde je pronađen Lenijev brod. „Džek je bio ljut na Lenija, znam to." „Ljut?" Endru je delovao iznenađeno. „On ga je mrzeo, Grejs. Leni je Džeka saterao u ćošak. Znao je sve njegove male prljave tajne. Svi u senatu su znali da je Džek Vorner kvorumska lutka, da glasa po uputama Lenija Brukstajna. Leni je stisnuo Džeka kao mengelama. Tip nije mogao da diše." Grejs je gledala u neverici. „Sigurna sam da nije bilo tako. Leni ne bi nikada ucenjivao Džeka. Nikada nikoga ne bi ucenjivao."
Endru se nasmešio. To je stara Grejs problesnula. Ona koja ne postavlja pitanja, koja obožava Lenija, ubeđena da ne bi mogao uraditi ništa loše. Ipak, ona nije bila kriva. Endru je znao bolje od bilo koga kako je to voleti nekoga toliko mnogo da bi ga branio bez obzira na sve. ,,Grejs“, rekao je nežno, „šta god da se dogodilo Leniju, dogodilo mu se na moru i to na dan oluje. Džek je takođe isplovio tog dana, sećaš se?“ Grejs se sećala. I Džek je, kao Majkl, bio izvanredan moreplovac. Dovoljno izvanredan da se ukrca na Lenijev brod i ubije ga? Da ga izbaci s broda i namesti da to izgleda kao nezgoda? To je bilo moguće. „Potraži izvesnu Jasmin“ , rekao je Endru. „To ti je moj najbolji savet. Ona će te možda navesti da stvari posmatraš pod drugačijim svetlom." Sledeći instinkt Mič je otišao Prestonovima. Nadao se da će propitati Endrua o njegovoj navodnoj proneveri u Kvorumu, ali se umesto toga upoznao s histeričnom Marijom. Bila je skoro ponoć, a Endru nije nazvao. Niko ga nije video otkako je u pet otišao iz kancelarije. Zvala je policiju, ali nisu je shvatili ozbiljno. Mič jeste. „Dozvolite da vam sipam brendi, gospođo Preston.“ Da li je Grejs uzela zakon u svoje ruke? Do sada je sigurno saznala da je Endru krao od Lenija. Šta ako ga je otela? Ili još gore? Ako je Grejs umislila da Endru stoji iza Lenijeve smrti, ne postoje reči kojima bi se izrazilo za šta će biti sposobna. Kada su se vrata stana otvorila a Endru ušao, Miču je laknulo barem koliko i Mariji. Košulja mu je bila krvava, a nos teško povređen, ali delovao je smireno; za razliku od svoje žene, koja mu se melodramatično bacila u naručje. „O, Endi, Endi! Šta se desilo? Izludela sam. Gde si bio?“ „U bolnici. Dobro sam, Marija. Imao sam manju nezgodu, to je sve.“ „Kakvu nezgodu?" „Smešnu, zaista. Okliznuo sam se na mokrom trotoaru i pao pravo na lice. Nazvao bih, ali zaglavio sam na urgentnom nekoliko sati. Znaš kako je tamo. Nisam želeo da brineš, draga." „Pa, zabrinuo si me. Policija je ovde."
Marija je pokazala na Miča. Endru ga je prepoznao, video ga je na televiziji,on je tip koji traži Grejs. Dao je sve od sebe da zvuči nonšalantno. „O, nebesa. Zar se zbog jednog zabludelog supruga digla čitava potera? Žao mi je ako sam izazvao probleme, detektive." „Ni najmanje, gospodine Preston. Došao sam da razgovaram s vama o nečem drugom, ali to može da sačeka. Drago mi je što ste bezbedno stigli kući. Slušajte, ovo će verovatno zvučati kao blesavo pitanje. Ali pretpostavljam da Grejs Brukstajn nije ni na koji način stupila u kontakt s vama u poslednja dva dana?" Endru je delovao zbunjeno. „Grejs? Stupila u kontakt sa mnom? Ne. Zašto bi, pobogu, to uradila?" „Ni zbog čega", rekao je Mič. „Sam ću izaći." Endru je ležao u krevetu i gledao kako njegova žena spava. Mnogo te volim, anđele moj. Dirnula ga je Marijina zabrinutost kada je stigao kući. Možda će se njihovi odnosi posle svega dovesti u red? Na tren je pomislio da detektivu Konorsu kaže istinu o Grejs i onome što se desilo tog popodneva. Ali odmah se predomislio. Grejs mu je poštedela život i oprostila mu grehe. Bar je mogao da joj vrati uslugu. Ako je Leni zaista ubijen, Endru je želeo Grejs da sa srećom nađe njegovog ubicu. Šta god ljudi mislili, Leni Brukstajn je bio dobar čovek. Ispruži ruku preko kreveta da zagrli Mariju, privuče je udišući plahoviti miris njenog tela. Blagi dašak losiona posle brijanja koji oseti izmami mu suze. On nikada nije koristio takve losione. Jasmin Delevinj se pred ogledalom divila svom nagom telu. Imala je dvadeset i četiri godine, glatku kožu boje bele kafe, duge, vitke noge i nov par savršenih silikonskih grudi, rođendanski poklon od uticajnog klijenta. Obuhvatajući ih nežno, Jasmin je pomislila: Ne. On je više od klijenta. On je moj ljubavnik. Obožavam ga. Nije bilo uobičajeno da se Jasmin veže za muškarce koji joj plaćaju da s njima spava. Ćerki francuskog biznismena i persijske princeze nije bio potreban novac koji je zarađivala prostituišući se. Radila je to iz zabave. Neverovatno joj je laskalo samo saznanje da je neodoljiva, pa toliko opija
bogate, uticajne muškarce, s lepim suprugama i još lepšim ljubavnicama, da plaćaju za privilegiju da spavaju s njom. Prošle su godine otkako je uronila u svoj poverenički fond. Svojim savršenim telom sve je platila: stan u Petoj aveniji, kabriolet oldtajmer MG, plakar pun modnih haljina i cipela od po hiljadu dolara. Drugi su je nazivali kurvom. Ljudi poput njenog oca, koji je svu svoju pažnju rasipao na Jasmininu majku, a nikada nije primećivao ćerkine napore da mu udovolji. Ali Jasmin nije bilo briga šta misle. Ja sam feministkinja. Tucam se s kim hoću, kad hoću, jer hoću. Nikome ne polažem račune. Ušetala je u svoju sobu za presvlačenje i izabrala donji veš: čokoladnosmeđe svilene la perla gaćice i odgovarajući kombinezon. Elegantno i ženstveno. Baš kao što on voli. Prošle su nedelje otkako se nisu videli pa se uzbudila. Bilo je i drugih, naravno. Svi njeni klijenti bili su zgodni, uspešni ljudi, i svi su bili dobri u krevetu. Jasmin Delevinj je bila najbolja i radila je samo s najboljima. Ali nijedan drugi muškarac nije dopro do nje kao on. Začu se zvonce na vratima. Poranio je. Želi ovo isto koliko i ja. Jasmin je nonšalantno otvorila vrata i načinila pokret rukom kao princeza. Ona i jeste princeza. „Zdravo, dragi." Zgrabio ju je za vrat. „Skidaj tu prokletu odeću. Smesta.“ Jasminine zenice su se raširile od strasti. Toliko si mi nedostajao. „Molim te! Ne!“ Gavin Vilijams je učvrstio čvorove oko ručnih zglobova Grejs Brukstajn. Potom je uzeo šipku i snažno je udario po cevanicama. Dve nove modrocrvene masnice izbile su uz ostale. Gavin se osmehnuo. „Opet te pitam, Grejs. Gde je novac?“ Plakala je. Preklinjala. Supruga Lenija Brukstajna, njegova najveća dragocenost, molila je njega, Gavina Vilijamsa, za milost. Ali Gavin Vilijams joj neće ukazati milost.
Neka grešnici budu zbrisani s lica zemlje, i neka više ne bude zlih. Postajao je surov. Ponovo je podigao šipku. „Izvinite, gospodine? Jeste li dobro?“ Maštanja su isparila. Ponovo je bio za svojim stolom u Naučnoj, industrijskoj i poslovnoj biblioteci u Medison aveniji. Bibliotekarka se nadvila nad njim. Glupa, nametljiva kučka. Zašto ne gleda svoja posla? „Dobro sam.“ „Jeste li sigurni? Mnogo ste se zajapurili. Hoćete da otvorim prozor?“„ ,,Ne“, Gavin je prasnuo. Starica je shvatila i vratila se na svoju stolicu. Bilo je smešno to što je primoran da radi u javnoj biblioteci. Nakon što je Hari Bejn potpuno isključio Gavina iz kvorumske operativne grupe, njegov šef je insistirao da uzme plaćeno odsustvo. „Pod stresom ste, agente Vilijams. Valja da se odmorite. Svima nam se to dešava." Misliš, to se dešava slabim idiotima kao što si ti. Meni,nikad. „Dobro sam. Spreman sam za posao." „Uzmite odmor, Gavine. Zvaćemo vas za mesec-dva." Za mesec-dva? Gavin je znao šta se zbiva. Džon Merival je kovao zaveru protiv njega. Trovao bunar. Svi oni misle da sam lud. Opsednut. Ali pokazaću im ja. Kada me Grejs Brukstajn odvede do onog novca, polizaće svoje reči. Blizu sam. Osećam. Izvukao je antiseptičnu maramicu iz torbe i obrisao mesto gde je bibliotekarka prstima dotakla njegov sto. Potom je zatvorio oči i pokušao da ponovo izgradi svoju fantaziju: Grejs Brukstajn, prepuštena njegovoj milosti, vezana kao životinja. Nije bilo svrhe. Nestala je. „Gospodine, pogledajte ovo." Mič se nagnuo preko kompjuterskog ekrana mlađeg detektiva. „Tražili ste da pretresem biografiju senatora Vornera. Ovaj imejl je upravo pristigao iz odeljenja za poroke." Mič je pročitao tekst. „I niko nikada nije ovo istražio?" „Izgleda da nije, gospodine. Senator Vorner veoma podržava načela njujorške policije."
Kladim se da podržava. „Ovo je sve nezvanično. Moj drugar iz odeljenja za poroke učinio mi je uslugu. Rekao sam mu da ćemo pažljivo rukovati ovim." „Imaš li adresu te devojke?" „Da, gospodine. Uzgred, stanuje u bogataškom kraju." Detektiv je pritisnuo tasterom drugi prozor. „A da joj prvo pošaljemo policajku? Ne želimo da je uplašimo." Džek Vorner sedeo je na zadnjem sedištu svoje limuzine. Adrenalin mu je strujao kroz vene. Ponovo biti s Jasmin, dodirivati je, kresnuti je, potpuno posedovati njeno telo... bio je to najlepši osećaj na svetu. Saznanje da ga cela Amerika idealizuje kao konzervativnog hrišćanina, hodajuće otelotvorenje pravdoljubivosti i porodičnih vrednosti, samo je doprinosilo uzbuđenju. Džek se setio Farelovog stava o kockanju. „Shvatam. Sav taj rizik je uzbudljiv. Ali da li je isto tako uzbudljivo kao mogućnost da postaneš sledeći predsednik Sjedinjenih Država? To moraš da se zapitaš, Džek. Mogao bi sve da izgubiš." Ah, da. Ali upravo to i uzbuđuje, zar ne? Saznanje da se sve može izgubiti. Fred Farel je znao za kockanje i za vanbračne provode. Ali nije znao za Jasmin. Samo je jedna osoba znala za Jasmin. Leni Brukstajn. A njegov leš je istrulio. Pojeli ga crvi. Jasmin Delevinj je sipala čaj iz srebrnog čajnika u dve porcelanske šoljice. Jednu je pružila mladoj policajki koja je izgledala tako staromodno: bleda, bez šminke, s kratkom crnom kosom i s debelim naočarima u plastičnom ramu. Posetiteljka je pogledala po raskošnom stanu i pomislila: Ovo nije bila pametno... „Šećera?" „Ne, zahvaljujem. Imate prelep stan." „Hvala vam. Stekla sam ga teškim radom." Jasmin se zavalila na velurski kauč ralfloren i stidljivo prekrstila duge noge. „Dakle. Želite da znate nešto o senatoru Vorneru?" Kada se pojavila nenajavljena policajka i krenula da se raspituje o Džeku i njegovom odnosu s Lenijem Brukstajnom, Jasmin se isprva uspaničila. A onda se u njoj probudila odanost. Voli Džeka. Neće da ga
izda. Ali na kraju je odnela pobedu njena treća reakcija, boriti se za lični interes. To bi mogla biti šansa da Džeka konačno rastavi od žene. On je živeo s Onor samo zato što mu je bila potrebna da dostigne svoje političke ciljeve. Bilo je logično da će mu brak umreti ako iščile njegove političke ambicije. „Koliko se dugo vas dvoje poznajete?" Jasmin je otpila gutljaj čaja. „U društvu se srećemo oko pet godina. Tri godine smo ljubavnici. Kolačić?" Ova devojka je remek-delo. „Ne, hvala. Kažete ljubavnici?" „Tako je. Verovatno bi trebalo da objasnim. Senator Vorner je moj klijent. Plaća za moje usluge." Izlagala je bez imalo srama. „Međutim, našu vezu bih okarakterisala kao poklapanje u ljubavi. Mi obožavamo jedno drugo." „Shvatam. Dakle, senator Vorner vam veruje?" „Potpuno." „Da li vam je ikad pričao o Leniju Brukstajnu?" „Jeste. Leni je znao za nas. Samo je on znao." „Džek mu je rekao?" „Ne! Naravno da ne. Odnekud je saznao. Leni je ucenjivao Džeka. Bio je pokvaren, nasilan čovek i napravio je pakao od Džekovog života. Kada sam čula da se ubio, obradovala sam se. Niko više od njega nije zaslužio da umre." Policajka se uspravila, iznenađena devojčinom otvorenošću. Jasmin je primetila tu reakciju. „Žao mi je." Slegla je ramenima. „Mogla sam da slažem, ali čemu. Mrzela sam Lenija Brukstajna. Džek i ja smo ga mrzeli. Bio je manipulator i prevarant." „Gospođice Delevinj, šta mislite, da li je senator Vorner mrzeo Lenija Brukstajna dovoljno da naruči njegovo ubistvo? Ili da ga sam ubije?" Jasmin se osmehnula. Policajka je pomislila: Čak su joj i zubi savršeni. „Da li ga je dovoljno mrzeo? Svakako. Leni je pretio da će uništiti sve što je Džek gradio. Naterao bi Džeka da obezbedi glasove u korist Kvoruma, još onda dok su prepravljali sve zakone o investicionim
fondovima, sećate se?" Policajka je klimnula glavom. „Leni je svaki put obmanjivao Džeka, ubeđujući ga da obezbedi još samo jedan glas i da će onda biti slobodan. Ali onda je tražio još, stiskajući i stiskajući.“ Jasmin je besno odmahnula glavom. „Džek je s dobrim razlogom mrzeo Lenija Brukstajna. Ali nije ga ubio." „Tvrdite?" „Sigurna sam. Džek je taj dan trebalo da provede na moru, znate. Onog olujnog dana kada je Leni Brukstajn nestao." Policajka je pogledala u svoje beleške. „Tako je. On jeste isplovio. Spasla ga je nantaketska obalska straža, osam kilometara od Sanketi Heda. Vratio se na imanje Brukstajnovih oko... šest sati uveče." „Obalska straža nije spasla Džeka. Barem ne onako kako vi mislite." „Molim?" Policajka se namrštila. „Ne shvatam." „Džek uopšte nije isplovio. Ceo dan je bio sa mnom, u kolibi na plaži na Sijaskonsetu. Obalska straža ga je zaštitila." „Kažete da su obalski stražari pružili Džeku lažan alibi? Da su lagali7." Jasmin se nasmejala dubokim, senzualnim vibratom, i celo joj je telo oživelo. „Ne budite tako šokirani. To se stalno događa. Senator Vorner je uticajan čovek. Ljudi počešu Džeka po leđima kako bi on počešao njih. Pomislila bih da ste u svojoj profesiji navikli na takve stvari. Ja zasigurno jesam." Jasmin je uljudno ispratila policajku i na vratima ju je upitala: „Dakle, policija pretpostavlja da je Leni Brukstajn ubijen? Pratila sam taj slučaj, ali nisam čula ništa o ubistvu." „Razmatramo tu mogućnost." „Znači da će svašta izaći na videlo? O meni i Džeku?" Jasmin je nakrivila glavu i tim se gestom odala. Policajka je pomislila: Dakle to je! Želi da ljudi znaju. Nada se da će tako naterati senatora da ostavi ženu. „Ne znam, gospođice Delevinj. Nije na meni da to kažem." Jasmin se zaverenički nagnula ka njoj. „Kladim se na njegovu ljubavnicu. Ta žena je hladna kao santa leda." Policajka se nasmešila.
„Sigurno grešite. Gospodin Brukstajn nije imao ljubavnicu." „Naravno da jeste: Koni Grej, svoju svastiku. Bili su ljubavnici dok je Leni nije napustio i puzeći se vratio ženi. Zar niste znali?" Policija! Otvorite vrata, gospođice Delevinj." Jasmin je uzdahnula. Opet? Šta li sada hoće? Otvorila je vrata. „Hej, mi se znamo, zar ne?“ Grejs je sišla u hol, ušla u toalet i zaključala vrata. Smakla je crnu periku i naočare, skinula policijsku uniformu, uredno je umotala i strpala u vodokotlić. Tek nakon što je vratila poklopac vodokotlića i ispravila svoju odeću, zgužvanu ispod uniforme, srušila se na pod i zaplakala. Ne. Ne Leni. Ne moj Leni. S mojom rođenom sestrom? Nije moguće. Premotala je misli unazad. Leni i Koni su se oduvek slagali. Bili su srodne duše, oboje čvrsti, oboje ambiciozni. Za razliku od mene. Setila se kako su njih dvoje plesali na Kvorumovom balu, duboko upleteni u razgovor. Kako se Koni svađala s Lenijem na plaži na Nantaketu, a potom odjurila u suzama. Mislila sam da je teši, zbogMajkla. Zbog sveg tog novca koji su izgubili. Kako sam mogla da budem tako slepa? Grejs nije marila za Koni. Njene sestre su mrtve za nju. Ali Leni! Grejsina sećanja na njihov brak, na Lenijevu ljubav prema njoj, bile su jedino istinito što joj je ostala na ovom svetu. Bez toga, nije bilo nade ni smisla, i ništa nije bilo značajno. Bez te ljubavi, bol je bio nepodnošljiv. Zavapila je u nebesa. „O, Leni. Reci mi da to nije istina!" Ali Grejs ništa nije čula, samo odjek sopstvenih reči u tišini.
Jasmin se nasmešila muževnom plavom policajcu. Obično su je zanimali samo bogataši. Ali u slučaju detektiva Miča Konorsa, možda bi napravila izuzetak. „Došao sam da porazgovaramo o vašoj vezi sa senatorom Vornerom." „Može. Premda nisam sigurna mogu li ikako više da vam pomognem. Već sam rekla vašoj koleginici sve što znam." Mič se namrštio. „Mojoj koleginici?" „Da. Ona je upravo otišla." Ona, dakle? „Ispitivala me je o Džeku, i o tome šta se desilo na Nantaketu onog vikenda kada je Leni Brukstajn nestao. Zar je niste vi poslali?" Miču se osušiše usta. Potrčao je ka liftu, pesnicom udarajući pozivno dugme. Činilo se da lift beskrajno putuje. Da čekam, ili da krenem stepenicama? Jebi ga. Gurnuo je vrata sporednog izlaza i stuštio se niza stepenice, preskačući tri stepenika odjednom. Uleteo je u hol, pogledao okolo. Prazno. Istrčao je na ulicu, pomahnitalo se osvrćući nalevo i nadesno. Peta avenija bila je krcata. Na kolovozu uobičajena popodnevna gužva a trotoar pun ljudi. Mič je vijugao između njih držeći u vazduhu značku poput talismana, grabio je svaku sitnu prolaznicu, gledao u lice svaku pored koje je prošao. Nije vredelo. Grejs Brukstajn je nestala.
Čim je shvatio da mu je Grejs umakla, Mič se trčeći vratio u Jasminin stan. „Šta ste joj rekli? Hoću da čujem sve, od reči do reči.“ Bio je to pravi razgovor. Mič je navikao da Lenija Brukstajna ismevaju kao prevaranta i kukavicu. Ali u svim zajedljivim medijskim oslikavanjima, nikada se nije čuo ni šapat o njegovom švrljanju. A ljubavna veza u punom cvetu sa svastikom? To se činilo tako netipično za njega. Nije ni čudo što je „policajka" žurno otišla. Mič je pokušao da odgonetne šta će Grejs sledeće preduzeti. Nakon toliko mnogo nedelja bavljenja ovim slučajem počeo je da se oseća kao da joj je ušao u glavu, gotovo kao da su psihički povezani. To je bilo čudno. Tehnički su se jedva poznavali. Nisu se poznavali. Pa ipak, bilo je perioda kada je Mič osećao da je bliži s Grejs Brukstajn nego s bilo kojom bivšom ljubavlju, čak i s Helenom. Prvo će otići pravo kod Koni, bio je siguran, i napašće je. Ali šta onda? Da li će pobediti zdrav razum? Bilo bi izuzetno rizično da se pojavi kod sestre. S druge strane, Grejs je pokrala Dejvija Bukolu držeći ga na nišanu. Dakle, iz dana u dan sve više srlja u opasnost.
Mič je razgovarao s obe Grejsine sestre odmah nakon njenog bekstva iz Bedforda. Stupanje u kontakt sa članovima porodice bila je rutinska procedura, jer se dešavalo da se begunac prvo javi nekome iz familije. Setio se da su i Onor i Koni, kao dve ledi Magbet, oprale ruke od Grejs i potpuno je napustile kada su joj bile potrebne. Koristoljubivi prijatelji su dovoljno bili loši, ali Grejs su, izgleda, ukleli da ima i koristoljubivu porodicu. Ako je Leni zaista zamenio privlačnu Grejs ledenom Koni Grej, sigurno je je trebalo da ide na posmatranje. Mič se u sećanju vratio na susret s Grejs u podzemnoj železnici na Tajms skveru. Izmalda mu je za dlaku, ali on nije zapamtio koliko se tad razočarao. Zapamtio je izraz Grejsinog lica, tu proganjajuću kombinaciju ranjivosti i snage. Uprkos iscrpljenosti i džakastoj, neatraktivnoj odeći, bila je neuobičajeno neodoljiva. Miča je donekle podsetila na Helen iz ranih, srećnih dana njihovog braka. Obe žene imale su unutrašnju lepotu, urođenu ženstvenost pa su privlačile muškarce kao plamen noćne leptire. Koni Grej je bila potpuna suprotnost. Konine crte lice jesu bile pravilne, a njeno telo zategnuto i vitko, ali ona je bila ženstvena koliko i sumo rvač. Možda je to Leni želeo. Transseksualnu verziju svoje žene? E, to bi zaista bilo bolesno. Majkl Grej je otvorio vrata. „Detektive. Ovo je iznenađenje." Mič je pomislio isto ono što su pomislili svi koji su upoznali Majkla. Ti si pošten, staromodan, častan čovek. Previše si dobar za ove ljude. „Imate li vesti o Grejs?" „Ništa konkretno. Istraga se grana u nove rukavce. Mogu li ponovo da razgovaram s vašom ženom?" „Naravno. Samo da pogledam da li je tu." „Sačekaću." Koni se pojavila na ulazu. Mič je pomislio: Možda sam bio pomalo oštar. U lepoj cvetnoj haljini, s plavom kosom pokupljenom rajfom, izgledala je mnogo privlačnije nego što je zapamtio. Iza nje je prelepi plavokosi dečak gurao drveni vozić po podu. Kroz dvokrilna vrata s desne strane video se stariji dečak tamnije kose kako vežba na klaviru. Sve to je podsećalo na scenu sa neke od litografija Karijera i Ajvsa. Previše dobro da bi bilo istinito?
Koni je uvela Miča u dnevnu sobu, da nasamo razgovaraju, Mič je primetio dva prva izdanja Stajnbeka na polici, a na zidu prekrivenom pločama od orahovine visila je slika koja izgleda kao rano delo Kandinskog. Grejevi su očigledno prevazišli novčane probleme. Koni je uočila da se detektiv divi slici. „Dobili smo je na poklon." „Veoma velikodušan." ,,Da.“ Koni se ljupko nasmejala, ali nije obrazlagala. „Kako vam mogu pomoći, detektive?" Mič se odlučio za direktan pristup. „Koliko dugo ste vi i Leni Brukstajn bili ljubavnici?" Krv je jurnula u Konino lice, a potom iščezla. Razmišljala je o tome da porekne ali je bolje promislila. Očigledno zna. Laganje bi ga sad samo razljutilo. „Ne dugo. Nekoliko meseci. To se završilo pre Nantaketa. Pre nego što je umro." „Ko je okončao vašu vezu?" Koni je uzela svileni jastuk i zarila nokte u tkaninu. „On." „Da li vas je to pogodilo?" Vena na Koninoj slepoočnici je vidno dobovala. „Pomalo. U to vreme. Kao što možete da zamislite, detektive, na to poglavlje svoje životne priče nisam posebno ponosna. Majkl nema pojma. Ni Grejs." Sada zna. „Lagali ste policiju." „Nisam lagala. Prikrila sam naš odnos. Nisam videla svrhu sveg tog iskopavanja. Još uvek je ne vidim." Mič je pomislio na Lenijevo telo izvađeno iz okeana, to jest na ono što je od njega ostalo. Da li je Koni bila umešana u njegovu smrt? Kao odbačena žena? Imala je gvozdeno čvrst alibi za taj olujni dan. Gomile ljudi su videle kako tri sestre Nouls zajedno ručaju u Klifsajd Bič klubu. Ali mogla je da diriguje svim tim iza kulisa. „Na šta to niste bili ponosni? Na aferu? Ili na činjenicu da vas je Leni ostavio i trčeći se vratio Grejs?" Mič je pokušavao da je uznemiri. Ako
načne Koninu kraljevsku samokontrolu, možda će joj nešto izleteti. „To mora da je bilo ponižavajuće, što ste odbačeni zbog svoje mlađe sestre." „Reći ću vam šta je bilo ponižavajuće, detektive. Lenijeva glupava opsednutost Grejs. To je bilo ponižavajuće. Takav inteligentan, dinamičan muškarac da se skrasi pored priglupe balavice? To je bilo smešno. To je bilo jadno." Žuč je kapala s Koninog jezika poput otrova. „Svi su tako mislili, ne samo ja. O, naravno, svi smo ukazivali poštovanje, laskali ljupkom paru. Ali taj brak je bio interna šala." „Voleli ste ga, zar ne?" „Nisam." „Jeste ga voleli, ali on je voleo vašu sestru." „On je bio opsednut mojom sestrom. Tu postoji razlika." „Gluposti. Grejs je bila ljubav njegovog života. Niste mogli to da oprostite ni njemu ni njoj, zar ne, Koni?" Posegavši za svojom tašnicom Koni je izvadila tabakeru i zapalila cigaretu. Duboko je uvukla dim i rekla: „Da vam ja nešto objasnim, detektive. Jedina ljubav u životu Lenija Brukstajna bio je Leni Brukstajn. Ako to ne znate, uopšte ništa ne znate o tom čoveku." „Ali vi ste ga poznavali. Potčinili ste mu se, prostituisali ste se da mu udovoljite, a potom vas je šutnuo kao pačavru." „To nije istina." „Priznajte. Bacili ste mu se pred noge!" Mišići oko Konine vilice su se vidno zategli. Na trenutak, Mič je pomislio da će konačno izgubiti kontrolu. Ali savladala je svoju plahovitost. Ugasila je cigaretu i mirno rekla: „Uopšte niste u pravu. Ako morate da znate, mrzela sam Lenija Brukstajna. Mrzela sam ga." „Jeste li ga zato ubili?" Koni je prasnula u smeli. „O, bože! Znači to se iza brda valja, detektive?" Obrisala je suze od smejanja. „Saznali ste za moju aferu s Lenijem, pa sam odjednom napuštena ljubavnica koju je obuzela ubistvena razjarenost? To je pomalo pojednostavljeno, zar ne mislite?" Mič je bio besan.
„Reći ću vam šta mislim. Mislim da ste bili tamo tog vikenda jer ste želeli da se osvetite." „Uistinu jesam. I osvetila sam se.“ Ustavši, Koni je skinula sa zida sliku kojoj se Mič nedavno divio i predala milje. „Poklon od mog dragog preminulog zeta. Lažnjak, kako se čini. Poput njega. Ali lep ukras, sigurna sam da ćete se složiti. Želela sam je, pa sam naterala Lenija da mi je da. Naterala sam Lenija da mi da mnoge stvari." „Ucenjivali ste ga? Pretili da ćete sve reći Grejs?" „Ucenjivala ga? Ma, ne." Aludiranje ju je izgleda iznenadilo. „Jednostavno sam sakupljala ono što su mi dugovali." Hodajući po sobi, diveći se retkim knjigama i umetničkim delima koja su je krasila, Koni se nasmešila od samozadovoljstva. „Majkl, duša od čoveka, misli da sam kupila ovu kuću novcem od nasledstva. Zaista veruje da mi je neka stara, bogata tetka ostavila petnaest miliona dolara." „Leni vam je dao taj novac?" „Ko bi drugi? Napisao je ček na Nantaketu, dva dana pre nego što je umro. Hvala bogu da sam ga odmah unovčila. Još koju nedelju i novac bi zaplenili administratori Kvoruma. Kao što se desilo...", samozadovoljno se nasmejala, ostavivši rečenicu nedovršenu. „Ruku na srce, detektive, smrt Lenija Brukstajna je za mene bila težak udarac. Ali ne zato što sam ga obožavala. Nisam ja ničija žrtva. Prepuštam to svojoj sestri. Ona je tako dobra u tome, znate." Te noći Mič je ležao budan, razmišljajući o Koni i Grejs, i o čoveku koga su obe volele. Leni Brukstajn je bio enigma. Nije on bio zla karikatura kako su ga novine predstavile, Mič je bar u to bio siguran. Ali nije bio ni svetac iz mašte njegove žene. Proizlazi da je bio sačinjen od gomile kontradiktornosti. Darežljiv i škrt. Odan i osvetoljubiv. Posvećen i neveran. Sjajan u poslovanju, ali nesposoban da razlikuje prijatelja od zlotvora. Da li je Leni Brukstajn zaista ukrao sav taj novac? Jeste bio sposoban. Ali da li je to učinio? Ako i jeste, jadni skot nije stigao da uživa u bogatstvu. Neko je potegao kuhinjski nož i sprečio ga. Neko koga je Leni Brukstajn poznavao i kome je verovao. Bukola je pronašao intrigantne tragove, ali svi su vodili u ćorsokak: Endru Preston, Džek Vorner, Koni Grej. Bilo je vreme da se ponovo ispita
Džon Merival. Mič je sanjao uzburkana mora, slike Kandinskog, i proganjalo ga je lice Grejs Brukstajn.
Mučnina je dolazila u talasima. Grejs isprva nije obraćala pažnju. Bila je pod stresom. Nije redovno jela. Kad je od Jasmin Delevinj čula za Koni i Lenija otrčala je u svoju bednu sobu, uvukla se u krevet i dva dana preležala. To je bilo gore od Bukoline izdaje, gore od toga što su je poslali u Bedford, gore čak i od silovanja. Ustajala je iz kreveta jedino da obavlja nuždu i da bljuje. Povraćala je sve gore, učestalije i jače. Razbolela se. Verovatno sam pokupila neki virus. Depresivna sam. Imunološki sistem mije oslabio. Nakon puna dva dana nepodnošljive mučnine Grejs je natukla bejzbol kapu na čelo, do nosa se umotala u šal i odvukla se u apoteku na uglu. Promumlala je svoje simptome apotekaru. „Aha. Kada ste poslednji put imali menstruaciju?“ Grejs je iznenadilo to pitanje. „Menstruaciju?“„ „Postoji li mogućnost da ste u drugom stanju, draga moja?“ Grejs je pokušala da blokira zvuke i slike, ali oni su uporno navirali: lice vozača kombija, njegove okrutne crne oči, njegov glas koji joj se podsmeva. Ne brini, Lizi, imamo celu noć. „Ne.“ „Da li ste sasvim sigurni?“ ' „Potpuno. Ne postoji mogućnost.“„ Grejs je kupila test za trudnoću. Deset minuta kasnije sela je na polomljenu klozetsku šolju koju je koristilo i ostalo troje stanara, i mokrila na štapić traženih pet sekundi, gunđajući u sebi zbog bačenih petnaest dolara. Ovo je smešno. Kasni mi jer sam iscrpljena. U okviru za rezultate pojavile su se dve ružičaste linije. Grejs se oznojiše dlanovi. Mora da je test neispravan. Otrčala je ponovo u apoteku i bacila još petnaest dolara. Potom još petnaest. Svaki put joj se plastični štapić rugao, dok su joj ružičaste linije igrale pred očima kao slonovi iz Damba.
Pozitivno. Pozitivno. Pozitivno. Čestitamo! Trudni ste. Grejs se zavrtelo u glavi. Prućila se na krevet i zatvorila oči. Nekako je u protekle tri nedelje uspela da blokira spomen na silovanje. Kao da je instinktivno znala da će je i samo sećanje uništiti ako pusti da je obuzme, i počne da misli na to. Ali sada ne može biti više skrivanja. Plod tog čina je tu, u njoj, raste i živ je poput neželjenog vanzemaljca, parazita koji je iznutra izjeda. Moram da ga se rešim. Odmah. Nije dolazilo u obzir da ode lekaru. Već je koristila treću lažnu vozačku dozvolu koju joj je Karen napravila u Bedfordu. Ove nedelje je bila Linda Rejnolds, konobarica iz Ilinoisa. Kartice su bile dovoljno dobre da zavaraju prodavce i recepcionare u hotelima, koji bi ih samo na sekund letimično pogledali. Ali nije mogla rizikovati da ih pokaže kakvoj previše agilnoj medicinskoj sestri koja bi ih podrobno razgledala. Moram to da uradim sama. Neke robijašice pričale su o abortusu na divljaka, užasne, odvratne zastrašujuće priče o metalnim čivilucima i krvarenju. Prisetivši ih se, Grejs je počela da se trese. Ne mogu. Ne mogu da prolazim kroz to. Mora da postoji drugi način. U mirnom kutku gradske biblioteke u Kvinsu Grejs je sela za kompjuter. Upisala je ključnu reč i na Guglu očas našla ono što je zanima. ... konzumiranje može izazvati gastrointestinalne poremećaje, spontani pobačaj, napade, komu, mogu nastati brojni krvni ugrušci, mogu biti oštećeni jetra i bubrezi i u najgorem slučaju, osoba umire. Spontani pobačaj... Nekoliko blokova dalje bila je prodavnica zdrave hrane u kojoj drže i trave. Grejs se uputila tamo. „Rimljani su je dodavali u jela, znate." Prodavačica je bila raspoložena za ćaskanje. „Nekada je bila uobičajen začin. Naravno, ovo je čisto ulje." Dala je Grejs staklenu bočicu veličine palca. „Ne možete ovo koristiti za kuvanje. Osim ako spremate gulaš za svekrvu koju pokušavate da ubijete!"
Grejs se na silu osmehnula. „Ali nekoliko kapi u kadi? Izvanredno. Vaši problemi će se istopiti." Kamo sreće. „Koliko to košta?" „Petnaest dolara i dvadeset dva centa." Prodavačica je spustila bočicu u papirnu kesu i predala je Grejs. Njeno lice se iznenada izmenilo. „Znamo li se mi odnekud? Vaše lice mi je tako poznato." Grejs joj ćušnu u ruku novčanicu od dvadeset dolara. „Ne verujem." „Sigurna sam da vas poznajem. Nikada ne zaboravljam lica." „Zadržite kusur." Grejs je zgrabila kesu i istrčala iz radnje. Prodavačica ju je pratila pogledom. Užasno je kako ljudi u ovom gradu užurbano žive. Baš je ova mušterija delovala kao veoma dobra devojka. Valjda će joj ulje pomoći da se opusti. Sigurna sam da je odnekud znam. Mič Konors se sastao sa Džonom Merivalom o ručku, u jednom restoranu u blizini centra Menhetna. „Hvala vam što ste se odazvali." Džon je ustao i ljubazno se nasmešio. Mič je bio iznenađen koliko je vižljast. Sve na njemu izgledalo je tanušno i izbledelo, od njegove bezbojne kože i vodnjikavih sivih očiju do njegovog tankog, piskavog glasa i mlitavog rukovanja. Više je duh nego čovek. ,,N-nema na čemu, detektive. Drago mi je da pomognem, ako mogu. Pretpostavljam da je reč o G-Grejs?“ „Zapravo, u pitanju je Leni.“ Ljubazni osmeh je izbledeo. „O?“ „Želeo bih nešto više da saznam o vašem odnosu s njim." „Mom odnosu? Zašto je značajan moj o-odnos s Lenijem." Mič je pomislio: To ga je žacnulo. Naglas je rekao: „Pokušavamo da izgradimo što potpuniju sliku o životu Brukstajnovih pre nego što je Grejs otišla u zatvor. Nadamo se da ćemo na osnovu toga predvideti njene poteze." „Shvatam." Džon je oprezno seo.
„Da naručimo nešto?" Mič se odlučio za odrezak i salatu. Džon je neobično dugo proučavao jelovnik a onda je odabrao kiš. Slabo i bljutavo, kao i on, pomislio je Mič. Ali Džon Merival mora da je bio čvršći nego što izgleda. Niste mogli doći na vrh lanca ishrane u firmi poput Kvoruma osim ako nemate čvrst karakter. Ili barem visoku inteligenciju. „Poznavali ste Brukstajnove dobro kao i svi ostali", počeo je Mič. „Grejs je čak odsela u vašoj kući dok je trajalo suđenje, ako se ne varam?" „Tako je." „A vi ste joj platili advokata." Merivalu kao da postade nelagodno. „Jesam. Leni mi je bio n-najbolji prijatelj. To bi i on želeo." „Ali nikada je niste posetili u zatvoru. Zapravo, nikada se više niste čuli s njom. Zašto?" „Pokušajte da razumete, detektive. Verovao sam Grejs koliko sam god m-mogao. Kao što sam verovao i L-Leniju. Ali onda sam morao da se suočim s istinom. Oboje su me i-izneverili. Izgubio sam sve kada je Kvorum propao. Svoj u-ugled, ušteđevinu, svoje ž-životno delo. Znam da su drugi mnogo više propatili od mene. A sada s-sve vreme trošim pokušavajući da pomognem tim lj-lj-ljudima." „Govorite o istrazi FBI-a?“ „Da.“ Džon je ozbiljno klimnuo glavom. „Još uvek i sam pokušavam da u-uvidim smisao svega toga.“ Mič je pomislio: Sve što kaže je razborito. Pa zašto mu onda ne verujem? Hrana je stigla. Mič je halapljivo proždrao svoju šniclu. Posmatrao je Džona Merivala kako ubada svoj kiš Loren, uzimajući zalogajčiće kao za pticu. Pošto su završili s jelom, Mič je promenio taktiku. „Kada biste morali da pogađate, šta mislite kuda bi se Grejs uputila?" „Nemam predstavu." „Možda vam je Leni rekao gde ju je obično vodio?" „Nije." „Na neko romantično mesto koje je njima dvoma bilo značajno..." „Ponavljam", odsečno je rekao Džon. „Leni mi nije pričao o takvim stvarima."
„Zaista?", Mič je odglumio iznenađenost. „Mislio sam da ste tvrdili kako vam je bio najbolji prijatelj." „Bio je." „Vaš najbolji prijatelj vam nikada nije pričao o svom braku? O najvažnijoj osobi u njegovom životu?" „Grejs nije bila najvažnija osoba u Lenijevom životu", prasnuo je Džon. „To sam bio ja.“ Spazivši izraz Mičevog lica, pocrveneo je i počeo da se povlači. „Mislim, ne ja, lično. Kvorum. Naš z-zajednički posao. Za to je Leni živeo." Bilo je prekasno. Šteta je već napravljena. Mič je pomislio: Zvuči baš kao Koni Grej. Kao ljubomorni ljubavnik. Na to mu se koža naježi. „Podsetite me, gospodine Merivale, gde ste bili onog olujnog dana na Nantaketu kada je Leni Brukstajn nestao." Džon je dvaput trepnuo. „Išao sam u Boston, na zakazani poslovni sastanak. Odleteo sam rano i nisam se vraćao celog dana. Sve moje izjave su u dosjeu, ako želite da ih proverite." „Hvala vam", rekao je Mič. „Učiniću to." Setio se tek kasnije, nakon što je platio račun a Džon Merival se vratio na posao. Nije mucao. Kada sam ga pitao za alibi tog dana, govorio je savršeno. Grejs je legla na krevet, s bočicom ulja u ruci. Mirisalo je omamljujuće i utešno, kao da je topao letnji povetarac naneo ćuv ružmarina. Na etiketi je pisalo: UPOZORENJE: OTROVNO. SAMO ZA SPOLJNU UPOTREBU. Grejs je pomislila na skota koji ju je silovao. Pomislila je na nevini život u sebi. Pomislila je na Lenija. Kada zatvori oči, može da mu čuje glas. Šta misliš o deci? Pretpostavljam da ćeš želeti da budeš majka? Kao i svoj. Zapravo, ne. Srećna sam. Dobro je baš ovako kako je. Ništa nam ne nedostaje. Shvatila je da se odrekla majčinstva zbog Lenija. Sve je žrtvovala zbog njega, za njihovu ljubav, a i dalje se žrtvuje. Kako je mogao da je prevari s
Koni? Kako? Bila je besna i ponižena. Pokušala je da ga omrzne, da izbriše sećanje na njega, ali nije mogla. Nema svrhe. Još uvek ga volim. Uvek ću ga voleti. Otvorila je bočicu i progutala gorku tečnost. Kad li će početi da deluje? „Jeste li dobro, gospojice?" Nastojnik je pokucao na Grejsina vrata. „Da zovem doktora?" Grejs ga nije čula. Bol joj je rezao telo kao džinovski žilet koji joj se zariva u meso, u nerve. Vrištala je. Krvarila je. Udovi su joj se tresli i bacakala se, kako ju je hvatao napad, grčile su joj se i ruke i noge kao da ih pokreće sadistički lutkar. Nastojnik je otključao vrata. „Gospode! Pozvaću Hitnu pomoć!" Grejs ga nije čula. Zaglušilo ju je sopstveno vrištanje. Čula je glasove. „Linda? Linda!" „Još uvek ne odgovara. Gubimo je.“ „Ponovo je priključite na aparat za reanimaciju." Grejs se pitala ko je Linda? Osetila je kako je po rebrima pritiskaju elektrode, potom ju je neopisivo zabolelo, kao da su joj u srce zabili ražanj za kebab. Onesvestila se. Bila je u bledozelenoj sobi sa sivim, kockastim plafonom. U ruke su joj bile zabodene igle. Nekojoj se obraćao. Medicinska sestra. ,,Linda?“ Grejs se setila. Prestala je da se predstavlja kao Lizi Vuli i prešla na sledeći lažni identitet. Ja sam Linda Rejnolds. Ja sam tridesetdvogodišnja konobarica iz Čikaga. „Dobro došli nazad.“ Medicinska sestra se osmehnula. „Znate li gde ste, Linda?“
„U bolnici.“„ Grejsino grlo bilo je tako suvo i bolno, da je tu reč jedva procedila. „Vode.“ „Naravno." Sestra je pritisnula dugme za pozive. „Samo sačekajte još koji minut. Doktor će reći smete li da pijete vodu. Dolazi. Hoćete da nekoga pozovem, dušo? Rođaka ili prijatelja?" Grejs je odmahnula glavom. Nikoga. Ponovo je zaspala. Bila je u istočnom hemptonu na zabavi povodom Četvrtog jula. Imala je šest godina. Otac ju je uzeo u naručje i podigao na ramena. Grejs se osećala kao princeza, u bledoplavoj svečanoj haljinici s karnerima, sa crvenim, belim i plavim trakama u plavoj kosi. Prijatelj njenog tate im je doviknuo: „Hej, Kuperu. Ko je ta prelepa mlada dama s tobom?“ „Najlepša devojčica u Njujorku, ni manje ni više.“ Kuper Nouls se široko nasmešio. „Grejsi, udaćeš se za kralja. Svet će ti biti pod nogama, anđele moj. Svet pod nogama!" Nazuo joj je nove plave svečane cipele. Grejs se nasmejala. Smeh se pretvorio u Lenijev smeh. Bili su na terasi njihove kuće u Palm Biču. Leni je čitao novine. „Vidi ovo, Grejsi“, zacerekao se. „Čuj kako me zovu. Leonard Brukstajn, kralj Vol strita! Kako je biti udata za kralja?" „Divno, dragi moj. Volim te." „I ja tebe volim." „Linda. LINDA." Čarolija je razbijena. „Ovo je doktor Brever, psihijatar. Samo će malo proćaskati s vama, važi?" Dani su prolazili. Doktori i psihijatri su dolazili i odlazili. Nažalost, žene su često same izvodile abortuse, ali slučaj Linde Rejnolds bio je dovoljno neobičan da privuče pažnju. „Trovanje buhačom? Šta je to, dođavola?" „Neka travka pobrljavka. U srednjem veku su je žene koristile za izazivanje spontanih pobačaja. Ali to je odvratno. Onome ko popije ulje
mogu otkazati bubrezi, a može nastati akutno krvarenje materice ili se javljaju napadi." Doktori su rekli Grejs da je čudo što je preživela. Buhača je uradila svoje i ubila bebu, ali jetra će joj ostati trajno oštećena. Grejs nije marila za to. Pokušala je da plače zbog bebe, da tuguje, ali čak ni to nije mogla. Znala je da će se slomiti ako se osvrne unazad. Bitno je da je živa, da se oporavlja, da joj se vraća snaga. I sam je osećala da joj telo jača. Uskoro će izaći iz bolnice. Njen posao još nije bio gotov. U bolničkom hodniku došaptavali su se domari. Huan Benitez je rekao svom prijatelju Hoseu Galju. „Es ella. Estoy seguro. 4 “ Hose je proturio glavu kroz vrata Grejsine sobe. „Nema šanse." Njima se na poslu nije bogzna šta zanimljivo dešavalo. Brisali su hodnike i nisu ništa specijalno zapažali. Ali to nije bio razlog da Huan izmišlja. „Ella es horrible. Ružna", rekao je Hose. „Grejs Brukstajn era hermosa.“ Huan je bio uporan. „Les digo que, es ella. Quieres que la recom,pesa o no?" Hose je razmislio o tome. Želeo je nagradu. Veoma. Ali on i njegova porodica su bili ilegalni useljenici. Nije želeo da baš on dovede njujorške policajce u bolnicu, u lov na divljač. Ponovo je pogledao u pacijentkinju. Ta žena kratke, izblajhane kose, lica izboranog od bola i hladnih, otupelih očiju, nije imala nimalo one harizme kojom je zračila prelepa mlada gospođa prikazana na televiziji. Pa ipak, postojala je izvesna sličnost... Doktori su rekli Grejs da može da šeta po sobi ako joj je do toga. Izvadili su joj braunilu infuzije iz ruke. Grejs je oprezno spustila stopala na pod. Nakon nedelju dana u krevetu, noge su joj bile kao žele. Od buhače je dobila napade, a od jednog joj je pukao mišić u cevanici. Došepala je do prozora.
Dole na parkingu, mladi par je iznosio svoje novorođenče. Prestrašen i nervozan otac borio se sa sedištem u kolima, a žena ga je mimo posmatrala, ljuljajući dete u naručju. Grejs se tužno osmehnula. Kakva divna, normalna, srećna porodica. Ja to nikada neću imati. Nije bilo vremena za tužna priželjkivanja. Na parkiralištu su se zaustavila jedna policijska kola, potom još jedna, pa još jedna. Iznenada su policajaci odasvud nagrnuli u zgradu poput termita. Grejs brže zalupa srce. Da li mene traže? Plavokosa glava pojavila se iz jednih od patrolnih kola. Čak i pre nego što se potpuno ispravio, Grejs je prepoznala kršnu građu ragbiste. Mič Konors. Dakle, dolaze po mene. Adrenalin joj je strujao kroz telo. Misli! Mora da postoji izlaz. Mič Konors je ušao u lift. Jedva je disao od napetosti. Kao da ga sam izgled da će konačno uhvatiti Grejs nije dovoljno obuzeo, nego je uz to tri dana proučavao opravdavajuću priču Džona Merivala o danu kada je nestao Leni Brukstajn. Imao je toliko toga da joj kaže. A i još toliko toga da uradi. „Blokirajte sve izlaze i ulaze. Neka se momci rasporede po sporednim stepeništima, u kuhinjama, u vešernicama, svuda.“ „Izvinite!" Besna pedestogodišnja šefica odeljenja s gvozdenim „ne kači se sa mnom" izrazom lica zaglavila je ruku u vrata lifta baš kada su se zatvarala i proderala se na Miča. „Šta se, kog đavola, muvate ovuda? Ovo je bolnica. Ko vam je dao dozvolu da ovako upadnete?" Mič je munjevito pokazao svoju značku, istovremeno pritiskajući dugme za šesti sprat. Trebalo je da upozori bolničko rukovodstvo, ali dojava je bila izuzetno dobra pa nije bilo vremena za uljudnosti. „Izvinite, gospođo. Imamo pouzdanu informaciju da je Grejs Brukstajn u zgradi. Ako mi dopustite..." „Ne puštam vas! Ne zanima me ni da je Elvis Presli u zgradi. Moj posao je da spasavam živote. Nemate ovlašćenja... hej! Izlazite odatle!" Osvrnuvši se, šefica odeljenja je videla kako četiri uniformisana policajca guraju vrata operacione sale. Ugrabivši priliku, Mič ju je gurnuo iz lifta. Dok su se vrata lifta zatvarala, samo je nazreo kako trči prema njemu besna doktorka i maše pesnicom poput zlikovca iz crtaća.
Jao njemu ako Grejs nije tu. Naći će se u velikoj nevolji. ,,U kojoj je sobi Linda Rejnolds?" Medicinska sestra za prijemnim stolom je oklevala. „Ne smemo da otkrivamo brojeve soba naših pacijenata. Jeste li joj rođak?" Mič je blesnuo svojom značkom. „Aha. Ja sam njen ujka Mičel. Gđe je ona?" ,,U šestici, to jest u petici", rešila je da odgovori. „Na kraju hodnika, s vaše desne strane." Mič je već trčao. Upao je u sobu s uperenim pištoljem. „Policija! Uhapšeni ste!" Prestravljeni bolničar podigao je ruke uvis. „Gospode! Šta sam uradio?" „Gde je Grejs?" Čovek je stajao u čudu. Mič se ispravio. „Mislim, Linda. Pacijentkinja. Gde je otišla, sveca mu?" ,,U kupatilo", promucao je bolničar. „Treća vrata odavde. Odmah se vraća." Grejs je pogledala u rešetku koja je pokrivala ventilacioni otvor. Iste veličine kao sanduk u kome sam pobegla iz zatvora. Dok se penjala na dasku toaleta, a potom na vodokotlić, zasuzila je od bola. Leva cevanica ju je užasno bolela. Jako se ugrizla za usnu kako ne bi vrisnula i obema rukama se uhvatila za rešetku. Bilo je lako odglaviti je. Kako ju je pomerila u stranu, oblak prašine joj upade u oči. Privremeno je obnevidela no nije bilo vremena za zastajkivanje i oporavljanje. Zarivši nokte u plafon Grejs se izdigla, skvrčila svoje malecno telo i ugurala se u ventilacioni otvor. Baš tako domaćica trpa testo u mašinicu za pravljenje rezanaca. Pažljivo je za sobom vratila rešetku. Prašina joj je još uvek pekla oči poput kiseline, ali to nije bilo važno. Pred njom nije bilo ničega osim tame. Centimetar po centimetar, puzala je u prazninu. Mič je ušao u ženski toalet. Sve tri kabine bile su prazne. Okrenuo se da ode, a onda je zastao. Ušavši u srednju kabinu, prešao je prstom preko daske toaleta. Sloj prašine je bio debeo kao šećerna glazura. Pogledao je nagore. Može li se neko ovuda provući? Vratio se u hodnik i povikao u odašiljač.
„Trebaju mi planovi ventilacionog sistema. Šematski prikazi. Kuda vode ti tuneli?" Šefica odeljenja je izašla iz lifta i pokazala na Miča. „Eno ga! Onaj u plavoj košulji." Tri krupna čuvara obezbeđenja pojurila su ka njemu. Nekoliko sekundi kasnije, poduhvatili su Miča ispod mišica i vukli ga ka sporednim stepenicama dok je šefica posmatrala, skrštenih ruku, zadovoljno se smeškajući. Hajde da ne govorimo o štrojačicama. „Pobogu! Ja sam policajac. Da li shvatate šta bih mogao da vam uradim zbog ovoga? Pustite me." Najkrupniji čuvar je promrmljao: „Šalite se, zar ne? Da li vi shvatate šta bi ona mogla da nam uradi ako vas pustimo? Verujte mi, policajče. Nemate pojma." Grejs se razbistrio vid. Ugledala je svetlost, isprva bledi zraci postepeno su postali jači. Tunel se račvao nalevo i nadesno. Svetlost je dolazila s leve strane. Grejs je krenula ka njoj. „Ako smo je izgubili zbog ovog sranja, kunem se bogom da ću se lično postarati za vas. Znate kako ćete se brinuti o pacijentima? Samo ćete smeti da im menjate hanzaplast." Mičev šef poručnik Dubrej poslao je faksom u bolnicu potrebne naloge i dozvole za petnaest minuta. Tek kada ih je uzela u ruke, šefica odeljenja je naredila svojim teškašima da puste Miča iz njene kancelarije. „Ne pokušavajte da me uplašite, detektive." Nasmejala se. „Zar se niste dovoljno osramotili za jedan dan?" Mič zinu da joj uzvrati ali u taj čas upade njegov čovek. „Šematski prikazi", dahtao je, odmotavši papir na stolu. Grejs je pogledala dole kroz rešetku. Prostorija je bila prazna. Ovoga puta je bilo teže skinuti tablu s ventilacionog otvora. Skvrčena u cevi poput mlevenog mesa u crevu kobasice, mučila se da je bar malo pomeri a od napora joj je znoj curio niz leđa i grudi Konačno je izvadila rešetku i
polako se spustila u prostoriju. Od neočekivano jake svetlost, žmirkala je, nepomična, nekoliko sekundi. Pogledala je okolo. Ja sam u prostoriji za rendgenska snimanja. Pitala se kad li će tehničar uvesti pacijenta. Da li uvek ostavljaju upaljena svetla, ili je neko izašao samo na minut? Glasovi iza vrata odgovorili su joj na pitanje. Dva muškarca su pričala. Grejs je videla kako im se senke povećavaju. Ulaze! Mič je proučio šematski prikaz. Ventilaciona cev imala je devet rešetki na šestom spratu, i svaka je bila potencijalni izlaz. Mič je na svaki poslao policajce. Loša vest je bila to što je izgubio petnaest minuta. Dobra vest je bila da ne postoji izlaz iz zgrade, niti bi neko mogao da puzi između spratova. Bio je to slučaj kada ono što ide gore, mora sići. „Koji je najbliži izlaz onom ženskom toaletu?" Policajac je prstom pratio tunel. „To bi bilo... baš ovde. Soba s rendgenom i magnetnom rezonancom." Mič je otrčao. Rešetka u plafonu sobe s rendgenom i dalje je visila otvorena. Grejs se nije trudila da sakrije svoje tragove. Ponestaje mi vremena. „Ne razumem“, rekao je tehničar. „Sve vreme sam bio ovde. Izašao sam, doslovno, na trideset sekundi. Ali ako je ona ušla dok sam bio napolju, morala bi da prođe pored našeg prijemnog odeljenja. Liza bi je sigurno videla.“ „Hmm. Kao i moji ljudi", rekao je Mič. Počešao se po glavi. „Postoji li još neki izlaz odavde?" „Ne." „Nikakav uslužni lift? Požarne stepenice? Nikakav prozor?" „Ne. Pogledajte okolo, detektive. To je to." Mič se osvrnuo. Tehničar je bio u pravu. Prostorija je bila glatka kutija, prazna, izuzev rendgena koji šumi i okrugle kapsule magnetne rezonance. Nije imala gde da pobegne, ni da se sakrije. Potom ju je iznenada ugledao. U ćošku. Korpa za veš, puna upotrebljenih medicinskih uniformi. Dok mu je srce tuklo, Mič je zaronio unutra, vadeći prljave uniforme kao izgladneli čovek u potrazi za otpacima hrane u kontejneru. Za nekoliko
sekundi pod je bio prekriven bolničkim kombinezonima i maskama. Ali ni traga od Grejs. Pokušao je da ne izrazi naglas svoje razočaranje. ,,E, da. Dakle, mora da se vratila u cev. Gde je sledeći izlaz?" Grejs je čekala dok nisu otišli. Potom je, opustivši zgrčene mišiće u rukama i nogama pomoću kojih se držala potpuno priljubljena na vrhu kapsule magnetne rezonance, pala na telo mašine, jako se udarivši u rebra. Za sada je nadmudrila Miča Konorsa. Ali koliko joj je vremena dobila? Jedan minut? Tri? Pet? Preplavio ju je očaj. Cela bolnica je opkoljena. Nikada neću izaći napolje. A da se preda? Pre nego što je saznala da se Leni bio spetljao s Koni, nikada se nije preispitivala zašto i dalje beži, zašto se i dalje bori. Sve je činila zbog Lenija. Morala je da skine ljagu s njegovog imena i učini da ga se ljudi sećaju s poštovanjem. Sada je po prvi put shvatila da to više nije dovoljno. Trebao joj je drugi, bolji podstrek. Morala je da se bori zbog sebe. Morala je da spase sopstveni život. Pažljivo se spustila sa sprave i uspravila se. Ne smem da se predam. Neću. Pokupila je lekarsku uniformu s poda i navukla je. Grejs je polako koračala ka požarnim stepenicama, trudeći se da ne hramlje. Moram da odem s ovog sprata. Ako srećno siđem u prizemlje, pokušaću da izađem na blef. Medicinska sestra na rendgenskom odeljenju gledala ju je kako prolazi ali ništa nije rekla. Osoba s natučenom plavom papirnom kapicom i hirurškom maskom preko lica, mogla je da bude bilo ko. Dva policajca su stajala iza prijemnog stola, pored njihajućih vrata. Grejs je s knedlom u grlu čekala da joj jedan zatraži ličnu kartu, ali i oni su je propustili. Bila je skoro na vratima sporednog izlaza. Samo još nekoliko koiaka. „Hej. Hej, vi u plavom.“ Grejs je nastavila da hoda. ,,HEJ!“ Glas je postao jači. „Stanite!" Hodaj. Ne osvrći se. „Ne smete tamo. Aktiviraće se...“ Grejs je otvorila vrata.
„... alarm." Zaječale su sirene. Zvona, piskava i zaglušujuća, odzvanjala su u Grejsinim ušima. Na trenutak se sledila od panike. Za nekoliko sekundi stepenice će vrveti od policajaca. Neću uspeti da siđem sa šestog sprata. Nema vremena. Pogledala je nagore i potrčala. Mičev radio je zakrčao. „Ona je na istočnim požarnim stepenicama, na šestom spratu.“ Srce mu je poskočilo. „Rasporedite se po svim izlazima." „To je već učinjeno, gospodine." „Recite svima: potezati oružje ali ne pucati. Jasno? Bez pucanja." „Da, gospodine." Iz zgrade se nije moglo izaći. Bolnicu su već opkoljavali novinari. Mič je znao da nijednom njegovom policajcu nije procurila ta priča, ali bilo je teško poslati stotinu policajaca u najveću njujoršku bolnicu a da niko ne postane radoznao. Televizijske ekipe su se sjatile, postavljali su opremu, željni da prenesu svaki korak drame. Mič je pomislio: Verovatno se nadaju da ćemo je ubiti. Koliko bi vredeli prvi snimci leša Grejs Brukstajn? Kad bi mogao da je zaštiti. Kad bi je samo sprečio da pobegne i zadržao je uza se, bezbednu. Uputio se na krov. Grejs se osvrnula naokolo. To je to. Kraj puta. Kad bi samo krovovi zgrada na Menhetnu bili kao u filmu Spajdermen, gde je lako doskočiti sa zgrade na zgradu. U stvarnosti je osmospratna bolnica bila u sendviču između dve kule od dvadeset spra,tova. S krova se može sići samo niz požarne stepenice uz koje se Grejs upravo popela, ili niz identične stepenice na zapadnoj strani zgrade. Naravno, može se skočiti. Grejs je zaglavila oboja požarna vrata iza sebe i uspuzala se na krov. Provirila je preko ivice. Da je u filmu, dole bi zgodno bio postavljen kontejner koji bi joj ublažio pad. Ili bi se kamion pun perjanih jastuka baš tad zaustavio na semaforu. Nije ona te sreće.
Čula je da treskaju vrata na istočnoj strani. Nekoliko sekundi kasnije čuše se i druga vrata. Dolaze. Grejsine oči su se ispunile suzama. Uhvatiće je. Vratiće je u zatvor. Nikada neće saznati istinu. Nije imala više za šta da živi. Vrata su se tako naglo otvorila da je metalna reza zvecnula. Mič je iskočio na betonski krov poput topovskog đuleta. Pogledao je nagore, baš kada se plava masa prevalila preko ivice krova. „Grejs! NE!“ Zakasnio je.
KNJIGA 3 Mič je šakom prekrio usta. Iz grupica okupljenih ispod dopro je uzdah iznenađenja, a potom i povici. Upravo sam nevinu ženu oterao u smrt. Zašto Grejs nije sačekala? Da je samo imao priliku da razgovara s njom. Kazao bi da joj veruje. Zna da Leni nije izvršio samoubistvo. Zna da je nevina. Počinje da se zaljubljuje u nju. Nije se mogao naterati da pogleda, premda je znao da mora. Iza njega, bujica policajaca s uperenim pištoljima prekrila je krov. Mič je polako prišao mestu gde je plava masa iznenada nestala. Čučnuo je, duboko i snažno udahnuo i pogledao dole, pripremivši se za prizor: na pločniku leži Grejsin krvav, smrskan leš. Pločnik je bio prazan. „Šta kog..." Krov je strčao oko pola metra izvan spoljnih zidova bolničke zgrade, poput čvrste bele glazure koja se preliva preko ivica svadbene torte. Ležeći na stomaku, Mič je posegao ispod ivice. Prstima je hvatao u prazno. Ništa. Puzeći kao zmija pomerao se napred još nekoliko centimetara dok mu trup nije opasno visio preko ivice zgrade. Posmatrači su ponovo zabrinuto uzdahnuli kao jedan. Iznenada je dohvatio malu, hladnu šaku. Šćućurena na izbočini prozora širokoj jedva pedalj, Grejs je pogledala Miča u oči i uputila mu tužan, poražen osmeh. „Detektive Konors. Moramo prestati da se ovako susrećemo." Senzacionalni snimci hapšenja Grejs Brukstajn obišli su celu planetu. Mič Konors iz njujorške policije preko noći je od trapavog pajkana postao nacionalni heroj. Uveliko se nagađalo gde će smestiti najtraženiju američku begunicu. Hoće li Grejs Brukstajn vratiti u Bedford Hils? Ili će je uputiti na bolje čuvanu tajnu lokaciju? Hoće li biti novog suđenja? Lov na Grejs Brukstajn je platiše poreza koštao milione dolara. Sigurno će narod zatražiti da je još strože osude.
Iza kulisa se razbuktala bitka među agencijama. Svi su želeli pravo da pristupe Grejs. Mič je smatrao da njujorška policija ima sva prava na nju. „Imamo je i nećemo je predati FBI-u, niti bilo kome drugom, dok je mi ne ispitamo." Ali nije samo Hari Bejn iz FBI-a pritiskao Miča. Njegovi nadređeni su izgleda hitali da što pre operu ruke od Grejs. Detektiv poručnik Dubrej se s tim slagao. „Ona nije više naš problem." Mič nije posustajao. „Imam pravo da je ispitujem četrdeset i osam sati." „Nemoj mi držati predavanja o svojim pravima, Konorse. I ne budi tako prokleto naivan. Ovaj slučaj je politički dinamit i ti to znaš. Grejs Brukstajn je hodajuće otelotvorenje svega onoga što ova država pokušava da zaboravi. To misle i na vrhu. Predsednik je rekao svojim savetnicima kako Grejsino lice na vestima loše utiče na poslovanje, na povećanje radnih mesta, loše je za američki brend." „Američki brend? Ma hajte, gospodine." Mič je branio svoju teritoriju ali je znao da mu ponestaje vremena. Uskoro će mu odvesti Grejs, i više neće moći da joj pomogne. Kakva god osećanja gajio prema njoj, ili mislio da gaji, mora ih ostaviti po strani. Sada je samo istina važna. Moram je navesti da mi veruje. Grejs je pažljivo proučila Mičeve crte lica. Deluje iskreno. Ali opet, pokazalo se da baš i nisam uzorno procenjivala ljude. „Dakle, želite da mi pomognete?" „Da. Želim da vam pomognem i jedini sam na svetu. Ali ne mogu ako ne pričate sa mnom." Grejs ga je skeptično pogledala. „Pročitao sam Bukolin izveštaj", nastavio je. „Mislim da je Leni ubijen. Verujem da su oboma smestili. Ali treba mi vaša pomoć da to dokažem." „Ako znate da je Leni ubijen, zašto niste ponovo otvorili istragu o njegovoj smrti?" „Pokušao sam. Blokirali su me. Moji pretpostavljeni su više bili zainteresovani da vas uhvate nego da saznaju istinu o Kvorumu, ili o tome
što se zbilja dogodilo na onom brodu." „Ali vi ste drugačiji. U to želite da poverujem, zar ne? Da ste usamljeni borac za istinu." „Slušajte, nije ni čudo što ste nepoverljivi. Ali nemam vremena da vas ubeđujem. Za nekoliko sati vlasti će vas odvesti odavde. Možda više nikad neće biti prilike da razgovaramo. Ovo nam je poslednja šansa, vaša poslednja šansa. Recite mi šta znate." „Šta znam?", Grejs se gorko nasmejala. „Više ništa ne znam. Sve što sam mislila da znam, ispostavilo se da je laž. Mislila sam da sam bogata, ali se ispostavilo da nemam ništa. Mislila sam da sud štiti nevine, ali poslali su me u zatvor. Mislila sam da me prijatelji i porodica vole, ali oni su samo jato lešinara. Mislila sam da je Leni poginuo u nezgodi. Mislila sam da je veran muž. Mislila sam... mislila sam da me voli." Suze su joj se skotrljale niz obraze. Ne razmišljajući, Mič je obišao sto za ispitivanja i zagrlio je. Bila je tako sićušna, tako ranjiva. Obuzeo ga je nagon da je zaštiti, da je spase. „Siguran sam da te je Leni voleo", prošaputao je, mazeći je po ošišanoj, izblajhanoj kosi. „Ljudi srljaju u vanbračne veze. Slabi su. Greše." Ispričao je kako je zamalo nije uhvatio u Jasmininom stanu. „Je l’ si to zbog Koni i Lenija htela da se ubiješ?" ,,Ne!“, vatreno je rekla Grejs.,,I nisam pokušala da se ubijem. Ja..." Zanemela je. Želela je da mu kaže za pobačaj, za silovanje, ali nije nalazila reči. Mič je rekao: „Znaš, raskinuo je s Koni. Tvoja sestra ga je ucenjivala, pretila da će ti reći za njihovu vezu. Već joj je bio uplatio petnaest miliona na neki ofšor račun, ali Koni je tražila još." „Zaista? Otkud znaš?“ „Sama mi je kazala. Hvalisala se time, ako moraš da znaš. Leni se očajnički bojao da te povredi, Grejs. Nije hteo da te izgubi. Kajao se zbog onoga što se dogodilo, siguran sam." Grejs je zatvorila oči i prepustila se Mičevom utešnom zagrljaju. Otkad je niko nije zagrlio. Otkad nije osetila nežnost, toplinu, naklonost. Ovo je samo naklonost, odlučno je rekla sebi. Trenutni predah u bitki. U
drugom životu, drugom svetu, stvari bi možda bile drugačije. Kako sada stvari stoje... Neko je pokucao na vrata. „Izvinite, šefe.“ Policajac je oklevao. Voleo je Miča i mrzeo je da bude donosilac loših vesti. „Dubrej kaže da imate još pet minuta. Dobili smo naređenja direktno iz Vašingtona. Zatvorenica će biti premeštena u drugu državu.” Kada je otišao, Mič je stegnuo Grejs za ruku. Među njima je postojala veza. Opazio je da i ona to oseća. „Ispričaj mi.“ Grejs mu je iznela sve što je znala. Kada je završila, Mič je rekao: „Shvataš ko je preostao, zar ne? Ako su Endru Preston i Džek Vorner i tvoja sestra Koni nevini?" Grejs je uzdahnula. „Džon Merival. Ali nije bio on.“ „Zvučiš veoma uvereno.“ „Od početka sam sumnjala na Džona. Znam da mi je smestio na suđenju, i ko zna, možda je uzeo taj novac. Ali nemoguće da je ubio Lenija." „Zašto?" „Bio je u Bostonu tog dana kad je Leni isplovio. Dejvi je pre više meseci proverio njegov alibi." „Da, kao i ja." Mič se zamislio. Setio se ručka sa Džonom Merivalom i kako je njegovo mucanje magično nestalo čim je krenuo da pripoveda o danu kad je Leni nestao. „Pa ipak. Nešto s tim čovekom nije kako treba.“ Grejs je tupo zurila u vrata. Mič je pomislio: Više joj nije stalo. Predala se. U njenom glasu nije bilo ni straha ni radoznalosti. „Znaš li gde me odvode?“ „Ne. Ali saznaću.“ Miča je ponovo obuzeo nagon da je spase. Kojom je to svojom osobinom probudila u njemu viteza u sjajnom oklopu? „Daću sve od sebe da ti pomognem, Grejs. Naći ću ti pristojnog advokata, uložiću žalbu." „Ne želim ništa od toga." „Ali moraš..." Pogledala ga je u oči.
„Ako želiš da mi pomogneš, saznaj ko je ubio mog muža. Sad je izvesno: ostaće kriv zbog kvorumske prevare. Ali hoću da svi znaju kako nije bio kukavica i nije se ubio." „Pokušaću. Ali, Grejs, čak i ako uspem, Leni je mrtav. Ti si živa. Imaš ceo život pred sobom. Moraš da unajmiš novog advokata. Moraš da se žališ." Onaj policajac je ponovo ušao i s njim dva naoružana policajca i smrknuti čovek u odelu. CIA? FBI? „Vreme je da pođemo." Grejs je ustala. Impulsivno je poljubila Miča u obraz. „Zaboravi me." Mič je gledao kako je odvode. Nakon što je otišla, dugo je stajao u praznoj sobi za ispitivanja. Da te zaboravim? Kad bih samo mogao. Marija Preston je zabacila unazad dugu bujnu kosu boje kestena i divila se svom odrazu u retrovizoru. Imala je kožu deset godina mlađe žene, i bila je svesna toga. Ovog popodneva njena put bela kao pavlaka bila je rumena i blistava, dokaz da je upravo provela tri sata s ljubavnikom. Kakvo je uživanje biti sa čovekom koji je ceni! Marija je bila s dosta muškaraca, i mnogi su tehnički mnogo bolje vodili ljubav nego njen trenutni ljubavnik, i skoro da su svi bili fizički privlačniji. Ali žena nije mogla da živi samo od šest pločica na stomaku. Došao je trenutak u njenom životu kada joj treba više. Moć. Ljubavnik Marije Preston bio je moćan, uticajan čovek. Ne kao Endru. Jadan Endi. Nije on bio loš muž. U poslednje dve-tri godine konačno je dobro zarađivao i omogućio je Mariji život kakav zaslužuje. Godinama je bila uverena da priželjkuje bogatstvo. Sada ga je konačno imala, i bilo joj je dosadno. On joj je bio dosadan, seksualno, intelektualno i u svemu. Shvatila je: koliko god Endru zaradio, uvek će biti računovođa. A dokle god ona bude s njim, uvek će biti supruga računovođe. Marija Karmine! Udata za računovođu! Sama pomisao na to bila je apsurdna, neprirodna.
Jedino je čudo što joj je trebalo toliko dugo vremena da to uvidi. Osoba slobodnog duha kakva je ona ne bi smela biti zarobljena u tako banalnom braku, to priliči običnim smrtnicima. To bi nalikovalo pokušaju da se zamrzne vulkan ili poplavi pustinja. Nanoseći nov sloj svetlocrvenog Diorovog karmina, Marija je razmišljala o svojoj sudbini. Ja sam rođena da budem supruga velikana. Da budem njegova muza. Sada će konačno to i biti. Napokon je sve smislila: kako će njen ljubavnik napustiti ženu, kako će se osloboditi svih balasta koji ga vuku na dno i pobeći s njom. Genijalna Marija je rešila sve njihove probleme. Napustiće Endrua i početi ispočetka. Njen ljubavnik je bio presrećan kada mu je prošle nedelje saopštila plan. Uzbuđenje ga je držalo do danas, i vodio ljubav s njom toliko intenzivno i strasno da je to čak i za njega bilo neuobičajeno. Marija se osmehnula svom odrazu u retrovizoru i nasmejala se. „Nisi ti samo lepotica!“ Vraćala se u grad iz Sag Harbora. Otuda je naprosto milila, dva sata kad nije gužva, tri u špicu, ali Marijin ljubavnik nije smeo da rizikuje da ga vide s njom na Menhetnu. Osim toga, Amerikan hotel u Mejn stritu bio je toliko neobičan i očaravajući, s belim tremom i prugastom nadstrešnicom živih boja, da je vredeo tog puta. Skrenula je u Skatl Hol roud; tu je Mariju mamila Nensina poslastičarnica, jedno od njenih omiljenih mesta, izloga krcatog kolačima svih boja i ukusa. Od sveg tog seksa dobila je veliki apetit. Zašto da ne? Zaustavila se i ugasila motor, zadovoljno pevušeći kad je otvorila vrata s vozačke strane. Nensi Robertson bila je pozadi u kuhinji kada je čula eksploziju. Uzlupanog srca, utrčala je u radnju. Hvala bogu, nije bilo mušterija! Prostorija je bila uništena. Svi su se prozori polupali, a srča pomešana s različitim kremovima zalepila se po zidovima. Od bentlija Marije Preston ostala je izvitoperena olupina od užarenog metala. Mič Konors je poveo ćerku na igralište. Bila mu je to prva slobodna nedelja nakon više meseci. Helen mu je s oklevanjem dozvolila da izvede Selestu.
„Ne možeš samo da ušetaš i išetaš iz njenog života kad ti odgovara, Miče. Imaš li pojma koliko je bila razočarana što se nisi pojavio na njenoj školskoj predstavi? Nisi se potrudio ni da je pozoveš i objasniš joj.“ Ljut na sebe, Mič prasnu. „Šta da objasnim? Ja radim, Helen. Plaćam za taj krov nad vašim glavama. Osim toga, ne tražim tvoju dozvolu da je vidim. Sad je moj vikend." Dok je gledao kako Selesta zabacuje mršave noge dok je gura na ljuljašci, zažalio je što je izgubio strpljenje. Više nije bio zaljubljen u Helen. Ali nije se moglo poreći daje divna mama. On je, s druge strane, bio loš otac. Voleo je da sebi kaže kako provodi kvalitetno vreme s ćerkom, ali znao je da je to koještarija. Mič voli Selestu, ali istina je da je jedva poznaje. Čak i sada, kada se posle nekoliko nedelja prvi put video s njom, nije zaboravljao na posao. Njegove misli su plovile ka Grejs Brukstajn: gde su je smestili, i kako će, za ime boga, održati obećanje koje joj je dao. Niko nije hteo ni da čuje za njegove teorije o smrti Lenija Brukstajna. Pre dva dana Dubrej mu reče, bez ikakvih dvosmislenosti: „Pusti to, Miče. Ti si dobar detektiv, ali si se previše lično umešao u ovaj slučaj. Osim toga, šaljem te na nov zadatak. Ubistvo maloletnika, narkosa, bez tragova. Ko poručeno za tebe.“ „Možete li to dodeliti drugome? Pustite me još nekoliko nedelja, da ispitam ovo.“ „Ne, ne mogu to dati nekom drugom. Ne možeš da biraš svoja zaduženja, Miče. Od ovog trenutka si na ubistvu Bradija. A ako te uhvatim da i na minut uplićeš ljude iz ove stanice u istragu tog sranja s Brukstajnima, veruj mi, tako ću brzo izdejstvovati tvoju suspenziju da nećeš znati šta te je snašlo. Neću ti ponavljati. Ostavi se toga.“ Ostavi se toga. Zaboravi na mene. Možda će mu sledećeg puta neko naložiti da više ne izdiše ugljendioksid ili će mu narediti da spava otvorenih očiju. Zazvonio mu je mobilni. Zvao ga je kolega Karl. „Jesi li blizu nekog TV-a, draškane?" „Jok. Zašto?“