Djeca vremena - Adrian Tchaikovsky

“K 7.3 DJEVA, MAJKA, BABA ako to mis liš, Pro bu di ti Lain?” Karst i Al pash okre nu li su se pre ma Hol s te nu i po kuša li pro tu mači ti njegov na glo bo lan iz raz lica. “Mis lim to što sam re kao”, od vra tio je šef osi gu ra nja zbu nje no. “Živa je?” Hol s te novi su se pr sti savi li dok se bo rio pro tiv na go na da zgra bi jednog od njih i pro tre se ga. “Zašto mi nit ko nije… zašto mi nis te… zašto je tek sad bu di te? Zašto ona ne ru kovo di ovim?” Kar stu se to oči to nije svi dje lo ali Al pash se brzo uba cio. “Pro bu di ti Baku nije nešto što se radi ola ko, to su nje ne na red be. Samo u hit nim slučaje vi ma, rek la je. Rek la nam je: kad se slje deći put pro bu dim, že lim ho da ti po ze le nom pla ne tu.” “To vam je rek la, je li?” pi tao je Hol s ten oš tro. “Rek la je mo joj maj ci, kad je ova bila jako mla da”, od vra tio je stro jar, s la koćom uz vra tivši kla sičare vi lju ti ti po gled. “Ali za bi lježe no je. Ima mo za pi se mno gih Ba kinih kas ni jih iz java.” Nag nuo se nad kon zo lu i ak tivi rao po ma lo drh tavi pri kaz. “Ali tre ba li bi smo kre nu ti. Za povjed niče…?” “Da, no, ja ću ovdje pa zi ti na stva ri, može?” re kao je Karst i bilo je oči to da se još uvi jek malo duri. “Dig ni ženu na noge pa mi se javi. Reci joj što se do gađa i da je Vi tas sprem na te da se tre bam savje tova ti s njom.” Al pash je kre nuo dub lje u brod, da lje od Ključne po sa de i veći ne pros to ra u koji ma se živje lo a s ko ji ma je Hol s ten bio upoz nat. Kla sičar je požu rio za njim, jer nije baš htio os ta ti s Kar stom, a još ma nje se iz gu bi ti u opus toše nim i trepe ravim svje tli ma osvi jet lje nim hod ni ci ma Gil ga meša. Svug dje je bila ista priča: spo ra auto liza, brod je proždi rao sa mog sebe ču pa jući ma nje bit ne di je love i sus tave kako bi nji ma popravio pro ble me višeg pri ori te ta. Zi dovi su bili otvo re ni, kos tur bro da izložen po gle du. Ekra ni su ili blješta li sta ti kom ili bili mračni po put bu na ra. Tu i tamo ugle dao bi sku tre nu sku pi nu čla nova Ple me na, još uvi jek za pos le ne održavanjem bro da, una toč tre nut noj kri zi, mrm lja jući je dan dru gom i pod sjeća jući ga na sveće ni ke koji je dan dru gom po nav lja ju dok tri nu. “Kako uopće zna te kako po pravi ti brod?” pi tao je Hol s ten Alpa she va leđa. “Prošlo je… ni sam ne znam ko li ko. Čak ne znam ni ko li ko je prošlo od Guye nove smrti. A mis liš da i da lje može te održa ti brod ak tiv nim? Samo…? Što to…? Poprav lja nje uči te na pa met ili…?” www.balkandownload.org

Al pash se okre nuo i po gle dao ga te se na mrštio. “Ne moj te mis li ti da ne znam što za povjed nik mis li kad kaže Ple me. I glav na znans tve ni ca isto. Milo im je sma tra ti nas pri mi tivci ma, ma nje vri jed ni ma. Od nas se pak oče ku je da poštu je mo nji hov – vaš ‒ auto ri tet, jer ste nam pret hod ni ci. To nam je baka na loži la. To je je dan od naših za ko na. Ali ništa ne uči mo na pa met. Sve uči mo još od ma lih nogu. Saču va li smo pri ručni ke i lek ci je i mo du le za po du ku. Naša se baka po brinu la za nas. Zar mis li te da bi smo sve ovo mo gli pos tići bez da ra zu mi je mo?” Zas tao je i bilo je sasvim jas no da je ljut. Hol s ten ga je oči to tak nuo u živac koji su mu os ta li čla novi Ključne po sa de već ogo li li. “Mi smo iz roda koji je po ložio živo te – sve svo je živo te – kako bi oču vao ovaj brod. To nam je bio i još uvi jek jest za da tak, za da tak koji obav lja mo bez na gra de ili nade za od mor: vječna skrb ko joj će kraj doći tek kad do seg ne mo obeća ni pla net. Moji ro di te lji, nji hovi ro di te lji i ro di te lji nji hovih ro dite lja, sve što su svi oni či ni li imalo je svr hu osi gu ra ti op s ta nak vas i os ta log te re ta, ko li ko god ga us pje li saču va ti. A vama je milo zva ti nas Ple me nom i sma tra ti nas djecom i div lja ci ma samo zato što ni kad ni smo vi dje li Zem lju.” Hol s ten je po di gao ruke u znak po mi re nja. “Opros ti mi. Spo me nuo si ovo Karstu? Mis lim, on ovi si o tebi. Mo gao bi… zah ti je va ti svašta.” Al pash se či nio pre ne raže nim. “U ovom tre nut ku? Kad bu dućnost našeg doma – i sta rog i novog – visi o niti? Ovo vam se za is ta čini kao pravi tre nu tak za međusob ne svađe?” Hol s ten je na tre nu tak pro učavao mla dića kao da je u pi ta nju ne kak va nova vrsta ho mi ni da od ko jeg ga raz dva ja go le mi kog ni tiv ni jaz. No dojam je nes tao a Hol s ten se stre sao. “Do bro je uči ni la kad vam je dala za ko ne”, pro mrm ljao je. “Hva la.” Al pash je to, či ni lo se, pro tu mačio kao po t vr du vri jed nos ti či tave kultu re – ili što god da se već ra zvi lo u nje govom čud nom, kla us tro fo bičnom druš tvu. “A sad ću je na po kon upoz na ti, tu na kra ju sve ga.” Prošli su kroz širo ki otvo re ni pros tor koji je Hol s ten iz ne na da prepoz nao na pola puta kroz nje ga, ugle davši po dig nu ti po dij na jed noj stra ni okružen ko ma di ma raz bi je ne maši neri je. Guyen je tu jed nom sta jao i po kušao pos tići be s mrt nost. Tu su se naj ra ni ji pret hod ni ci Al pashe va roda bo ri li rame uz rame sa svo jom ratničkom kra lji com i Kar stovim ti mom osi gu ra nja – od ko jih su neki si gurno bili nedav no po nov no pro buđe ni i još uvi jek se sjeća li do gađa ja koji za Al pa sha mo ra ju biti tek pje sma i priča i neo bično is kriv lje na le gen da. Sa mot ni je ekran vi sio pod ku tom is pod po tr ga nog ko ri je nja stro ja za uči tava nje uma a na nje mu su zlo kob no trepe ri li raš tr ka ni uzor ci. Kao da je Guye nov duh još uvijek za točen unu tra, po mis lio je Hol s ten. Go tovo is tog tre na mu se uči ni lo da je ugledao bi je som is kriv lje no lice sta rog za povjed ni ka, skrive no u bu ji ci li ni ja na ekra nu. Ili su to možda bile Kerni ne sta ro car ske crte lica. Stre savši se, požu rio je za Al pashem. www.balkandownload.org

Na po s ljet ku su došli u nešto što je ne koć vje ro jat no bilo spre mište. Sad je tu bila samo jed na stvar: jed na je di na hi berna cij ska ko mo ra. U pod nožju pos to lja bila je hrpa ma lih pred me ta – iko ne od plas ti ke termički obli kova ne kao žena: dje la njene suro gat ne dje ce i nji hove dje ce, pok lo ni maj ci zaštit ni ci ljud ske rase. Po nad tog pri ka za vje re i nade bile su prič vršće ne vrp ce tka ni ne otrg nu te s brod skih odi je la a na sva koj je bila za pi sa na neka po ru ka. Bio je to hram živoj boži ci. Ne samo živoj već i bud noj. Al pash i ne ko li ko dru gih mla dih stro ja ra sta ja lo je na pris toj noj uda lje nos ti dok je Isa Lain do la zi la k sebi, nas lo nje na na me tal ni stup. Bila je vrlo krh ka, nes ta lo je neg dašnje krup noće a os ta la je samo koža, na bo rana i obješe na s kos ti ju. Njen je gotovo će lav skalp bio pre kriven sta račkim pje ga ma a ruke su bile na lik ptičjim kan dža ma i go tovo bez mesa. Vid ljivo se gr bi la, dovoljno da se Hol s ten za pi ta jesu li iz mi je ni li hi berna cij sku ko mo ru kako bi mo gla či tava doba pres pava ti na boku. No kad je po di gla po gled pre ma nje mu bile su to La ini ne oči, bis tre i oš tre i za jed ljive. Nije bio si gu ran da bi pod nio da je tad, kao sve one pute pri je toga, rek la “Bok, starče.” No samo je kim nu la, kao da je bilo sa svim oče kiva no da će Hol s ten Ma son biti tu, iz gle da jući dovolj no mla do da joj bude sin. “Pres ta ni zu ri ti, dovra ga”, obrec nu la se tre nu tak kas ni je. “Ni ti nisi baš cvje tić, a kak vu is pri ku imaš?” “Lain…” Oprez no joj je prišao, kao da bi je već na gli po kret zra ka mo gao srušiti. “Ne mam vre me na za ro man su, lju bav niče”, rek la je suho. “Ču jem da je Karst sje bao stva ri i da mo ra mo spa si ti ljud sku rasu.” A onda mu je bila u na ručju i osjećao je nje no krh ko ti je lo tan kih kos ti ju, osjećao kako odjed nom drh ti dok se bori pro tiv us po me na i emo ci ja. “Ski daj se s mene, kre lac”, rek la je ali tiho i nije ga po kuša la od gurnu ti od sebe. “Dra go mi je što si os ta la s nama”, prošap tao je. “Za ba rem još jed nu parti ju”, složi la se. “Za is ta sam mis li la da bi me kad se probu dim mo gli doče ka ti pošte na pri rod na gravi ta ci ja i sunče va svje tlost. Zar sam previše traži la? Oči to je sam. Ne mogu vje rova ti da sad mo ram i Kar stov po sao obavlja ti.” “Ne moj biti pre oš tra pre ma nje mu”, re kao joj je Hol s ten. “Si tuaci ja… nema pre se da na.” “To ću ja pro su di ti.” Na po kon se od mak nu la od nje ga. “Ku nem se, po ne kad mi se čini da sam po s ljed nje spo sobno ljud sko biće. Mis lim da me još samo to drži.” Kre nu la je proći po red nje ga pa go tovo is tog tre na za te tu ra la, zbog čega joj je sljedeći ko rak bio puno ma nje am bi ci ozan, ko ris teći štap kao os lo nac. “Ne moj os ta rjeti”, pro mrm lja la je. “De fi ni tiv no ne moj os ta rje ti i otići u hi berna ci ju. Sa njaš snove mla dih. Za bo raviš čemu se vraćaš. Je be no ra zoča ra nje, vje ruj mi.” “Ne sa njaš u hi berna ci ji”, is pravio ju je Hol s ten. www.balkandownload.org

“Ma vidi ga, je be ni stručnjak.” Pros tri je li la ga je po gle dom. “Ili nije do zvo lje no psova ti? Oče ku ješ da bu dem je be no smjerna?” Pod nje nim se pr ko som skrivao užasan očaj: žena koja je ne koć mo gla s la koćom podči ni ti svi jet svo joj vo lji sad je mora la traži ti do pušte nje i od svi je ta i od vlas ti tog ti je la. Hol s ten joj je putem do Kar sta is pričao sve što se do go di lo. Vi dio je kako odlučno slaže ko ma diće sla ga li ce na mjes to i više puta ga je za us tavi la i traži la do datna objašnje nja. “Ti sig na li”, rek la je. “Znači raču na mo da su za is ta s pla ne ta?” “Ne mam poj ma. To… to bi valj da objas ni lo zašto je veći na sig na la pot pu no nera zum ljiva. Ali ne objašnjava onaj dio koji malo zvuči kao car ski C – tako da je možda to Kern.” “Je smo li po kuša li obra ti ti se Kern?” “Mis lim da je Karst sve nade po ložio u iz ne nad ni na pad.” “Sup ti lan je”, plju nu la je. “Raču nam da je došao tre nu tak da raz gova ra mo s Kern, ne bi li se složio?” Zas ta la je, za di ha na. “Us tva ri, idi od mah to na pravi ti. Kad dođe mo do ko mu ni ka cij ske, raz gova rat ću s Kar stom o oružju. Ti s Kern pričaj o čemu god hoćeš, saz naj što kaže. Možda baš i nije odušev lje na što po njoj pla ze pa uci. Možda nam je sad savez ni ca. Ne znaš dok ne pi taš.” Za nju se drža lo još to li ko sta rog osjeća ja svr he, po put po ha ba nog, ne koć veličans tve nog ogrtača, te je Hol s ten bio sre tan zbog toga sve dok nisu došli do komu ni ka cij ske i vi dje li pri je nos s dro nova. Lain je sta la usred pro la ska kroz okno i zu ri la u ekran, zapa nje na ko li ko i svi os ta li. Na tre nu tak su sve oči bile uprte u nju i da je u tom tre nut ku sve pro gla si la pro pa lim ne bi bilo ni ko ga da pre uz me pa li cu. Ali bila je Lain. Iz držat će i bo rit će se, bilo pro tiv sa te li ta ili pa ukova ili sa mog vre me na. “Je be mu”, rek la je pa po novi la još ne ko li ko puta, kao da joj ta ri ječ daje sna gu. “Hol s te ne, javi se Kern. Karst, po zovi Vi tas ova mo a onda mi možeš reći koji kras ni ku rac može mo po du ze ti.” S pris tu pom ko mu ni ka ci ja ma – ba rem na kon što mu je Al pash objas nio pola tuce ta za obi laz nih pro ce du ra koje su stro ja ri smis li li kako bi se no si li s nes ta bil nim sus tavom – Hol s ten se za pi tao što bi us tva ri mo gao pos la ti. Imao je frek ven ci ju sate li ta ali pla net je bio okružen ša pu tavim du hovi ma: onim sla bim sig na li ma koji, sad je mo rao priz na ti, nisu bili samo sig na li sa sa te li ta koji se od bi ja ju od površi ne pla ne ta. Po kušao je osje ti ti stra ho poštova nje zbog toga, i zbog po loža ja u ko jem se našao a za koji nije pos to jao pre se dan. No je di ni osjećaj koji je us pio pri zva ti bio je iz mo re ni užas. Kre nuo je sroči ti po ru ku na svom od ličnom car skom C, mrtvom je zi ku koji će, či ni lo se, nadživje ti ljud sku rasu. Arka Gil ga meš zove dok to ri cu Avra nu Kern… Oduswww.balkandownload.org

tao je od “Treba li vam po moć” jer mu je um vrvio nepri mje re nim mo gućnos ti ma. Dok to ri ce Kern, pre krive ni ste pa uci ma. Du bo ko je udah nuo. Arka Gil ga meš zove dok to ri cu Avra nu Kern. I bu di mo is kre ni, poz nava li su jed ni dru ge; na kra ju kra je va, bili su sta ri nepri ja te lji. Sli je ta nje na vaš planet je di no je što nam je pre os ta lo. Op s ta nak ljud ske rase ovi si o tome. Mo li mo po t vr di te da nas neće te ome ta ti. Bila je to užas na mol ba. Bio je svjes tan toga još dok je po ru ka br zi nom svje tla le tje la prema pla ne tu. Što bi Kern mo gla reći a da oni budu za dovolj ni od govo rom? Što bi on mo gao reći a da je od vra ti od nje ne mo no ma ni ja kal ne svr he? Vi tas je do tad već došla te su ona, Karst i Lain sad ras prav lja li o bit nom dok je Hol s ten brb ljao u praz ni nu. A onda je sti gao od govor, ili ba rem nešto na lik nje mu. Sti gao je s točke na mreži za koju je Karst bio pro ci je nio da je sate lit te je bio puno jači od sla bašnih sig na la koje su pret hod no ana li zi ra li. Nije bilo sum nje da je us mje ren pre ma i na mi je njen Gil ga mešu. Ako je u pi ta nju bila Kern, či ni lo se da je već odav no nema: nije to bio njen ja san, drev ni govor već samo još onog čud nog, sko ro-pa-car skog je zi ka s ko jim se već su sreo, ka osom be smis li ca i ni zova slova koji su samo liči li na ri ječi a usred ko jeg bi se tu i tamo pro našla koja ri ječ ili čak ko ma dić reče ni ce, kao da net ko nepi smen po kušava opo naša ti pi sa nje na pa met. Net ko nepi smen s pris tu pom ra di ju i spo so ban ko di ra ti sig nal. Po nov no je odas lao svoj sig nal i ovog puta za tražio Eli zu. Što je mo gao iz gu biti? Od govor je bio go tovo isti kao pri je. Us po re dio ga je s pret hod ni kom: neki su se dije lovi po nav lja li, neki su bili novi, a do sad je nje govo pro fe sional no oko moglo ra za bra ti određe no po nav lja nje uzo ra ka u di je lovi ma koje pri je nije us pio protu mači ti. Kern im je po kušava la nešto po ruči ti. Ili im je ba rem nešto po kušava lo nešto poruči ti. Pi tao se da li jed nos tav no želi reći “Od la zi te” te, ako je to u pi ta nju, radi li se sad o upo zo re nju za nji hovo do bro? Okre ni te se pri je nego bude pre kasno? Ali nisu više ima li kamo. Ovo je sad bilo jed no s mjerno pu tova nje pre ma je dinom odre dištu koje se či ni lo spa so nos nim a koje bi mo gli do seći. Pi tao se što da poša lje kako bi Kern trz nuo na trag u nešto na lik ra zum ljivoj svijes ti. Ili je Kern sad bila samo stroj u ras pa du. Bliži li se sad kraj i svim dje li ma ljud skih ruku? Nije se či ni lo pri hvat ljivim da sve mir bude prepušten tvor ci ma te mreže koja je opa siva la pla net, toj le gi ji bez um nih pu zavih stvo rova koja ni kad neće zna ti uža se i po teškoće koje je jad no čovječans tvo preživje lo. Sad su pri ma li novu po ru ku na svim frek ven ci ja ma. Hol s ten ju je tupo slušao: u pi ta nju više nije bio ni po kušaj opo naša nja je zi ka već čis ti nu me rički ko dovi. Na Hol s te novu sra mo tu, Gil ga meš ih je prepoz nao prvi. Bio je to sig nal koji je Kern nekoć dav no bila odaši lja la pre ma pla ne tu pod so bom. Bio je to njen test inwww.balkandownload.org

te li gen ci je za maj mu ne. Bez puno pre is pi tiva nja vlas ti tih mo tiva Hol s ten je sročio od govor – pred kraj se ko ris teći Gil ga meševom po moći – i pos lao ga. Us li je di la je ba raža pi ta nja – ovog puta novih. “Što je to?” Lain mu je sta ja la pored ra me na, baš kao u sta ra vre me na. Ako ne po gle da pre ma njoj, može se zava rava ti da je puno ma nje vre me na prošlo ot ka ko su zad nji put igra li ovu igru. “Kern nas tes ti ra”, re kao joj je. “Možda želi us ta novi ti je smo li vri jed ni?” “Ko ris teći test iz ma te ma ti ke?” “Ni u naj bo ljim tre nu ci ma nije ra di la pre više smis le ne stva ri. Zašto ne?” “Onda joj poša lji od govo re. Haj de.” Hol s ten je to i uči nio – bilo mu je puno brže i lakše sroči ti od govor na kon što je iz jed nadžbe uk lo nje na slože nost je zi ka. “Na rav no, ne ma mo poj ma koja je svr ha ovog”, na po me nuo je. “Ali može mo se na da ti da neka svr ha pos to ji”, od vra ti la je glat ko. Hol s ten je bio mut no svjes tan da Vi tas i Karst sto je neg dje u po za di ni, nes trp ljivo išče ku jući nastavak raz govo ra o ofan zivi. Nije bilo treće run de tes ti ra nja. Umjes to nje do bi li su još je dan mlaz iz luđu jućeg sko ro-pa-car skog-C koji je Hol s ten već vi dio. Brzo je ana li zi rao po ru ku svo jim deko de ri ma i prepoz navači ma uzo ra ka. Či ni la se jed nos tav ni jom od pret hod nih te s više po nav lja nja uzo ra ka. Po mis lio je, kao da raz go va ra s dje te tom, pa je us li je dio još je dan od onih tre nu ta ka vrto glavi ce kad se za pi tao s kime ili s čime us tva ri raz govara. Valj da Kern? Ali Kern koju su vri je me i uda lje nost uči ni li čud nom – čud ni jom. Ali iako je Kernin mali Stražar ski ha bi tat bio iz vor sig na la, dio Hol s te na bio je svjes tan da tome us tva ri nije tako. “Mogu iden ti fi ci ra ti neke od čes to ko rište nih ri ječi”, objavio je pro muk lo na kon što su on i nje govi pro gra mi dovrši li po sao. Nije mo gao suz bi ti drh ta nje svog glasa. “Našao sam nešto što je de fi ni tiv no oblik gla go la prići, i ri ječ bli zu te neke in dika to re koje bih pove zao s do pušte nje i pris ta nak.” Ta je iz java iz a zva la zas luže nu, za mišlje nu tiši nu. “Znači pro mi je ni li su pje smu”, komen ti rao je Karst na po s ljet ku. “Re kao si da je pri je bilo samo odjebi te.” Hol s ten je za us tio, ne vo ljan iz ra zi ti svo je sum nje na glas. Lain je to uči ni la za nje ga. “Ako je to uopće Kern.” “Tko bi dru gi bio?” upi tao je Karst ali u gla su mu se osje ti la oš tri na koja je dala nas lu ti ti da baš i nije to li ko tup alat kak vim ga se sma tra. “Nema ni kak va do ka za da pos to ji itko osim Kern tko bi mo gao odaši lja ti”, rekla je Vi tas oš tro. “A što je s ovim?” Hol s ten je na boo pr stom pre ma ekra nu koji je još uvi jek prika zivao što dro novi vide. www.balkandownload.org

“Ne ma mo kako us ta novi ti što se do go di lo na tom pla ne tu. Na kra ju kra je va, to je bio eks pe ri ment. Možda je ovo što vi di mo abe ra ci ja nas ta la eks pe ri men tom, baš kao što se do go di lo sa sivim pla ne tom i nje govim gljivi ca ma. Po an ta je da je Kernin sa te lit još uvi jek pri su tan te da sig nal do pi re s nje ga”, iz loži la je Vi tas. “Ili je možda‒” za us ti la je Lain. “Mo guće je”, pre ki nu la ju je Vi tas. Či ni lo se da joj je sama po mi sao na to užasna. “Ne mi je nja ništa.” “U redu”, po držao ju je Karst. “Mis lim, čak i ako oni – ako Kern – po ruču je da dođe mo, što ćemo? Jer ako ima sve što i pri je, raz re zat će nas na ko ma de čim uđemo u or bi tu. A o ovom ka osu da ne pričam. Mis lim, ako je to nešto što ras te s plane ta, no, to je onda Kernin eks pe ri ment, nije li? Možda sluša nje ne na red be.” Nas tu pi la je ne ugod na stan ka i svi su če ka li da net ko, bilo tko, net ko za uz me dru gu stra nu, tek reda radi. Hols ten je pre vrtao ri ječi u glavi, po kušavao sroči ti reče ni cu koja nije zvuča la pot pu no po re meće no. “Sta ro je Car stvo ima lo tu jed nu tra di ci ju”, rek la je Vi tas po la ko. “Kri mi nal ci ma, za tvo re ni ci ma dali bi iz bor. Uze li bi dvo je i rek li im da pošte de ili op tuže je dan dru gog, a sva ki bi od lu ku do nio sam, bez mo gućnos ti da raz gova ra s ovim dru gim. Sve bi prošlo su per ako bi obo ji ca od luči li pošte dje ti je dan dru gog, ali bili bi u nekoj mje ri kažnje ni ako bi obo ji ca op tuži li je dan dru gog. No ako bis te bili za tvo renik koji je od lučio pošte dje ti svog pri ja te lja pa saz na li da je on vas op tužio…” Nasmi ješi la se i po tom je osmi je hu Hol s ten na po kon shva tio da ona jest os ta rje la ali da joj se sta rost je dva vi dje la na licu – da su tu sta rost skriva li svi iz ra zi lica ko ji ma se nije htje la služi ti. “Koji je onda pravi iz bor?” pi tao ju je Karst. “Kako se za tvo re ni ci iz vu ku?” “Lo gičan oda bir ovi si o ulo zi ma: odva giva nju kaz ni koje do no se raz ni is ho di”, objas ni la je Vi tas. “Bo jim se da su ulo zi i či nje ni ce u ovoj si tu aci ji vrlo jas ni i u vrlo oš trom kon tras tu. Može mo prići pla ne tu na da jući se da smo, una toč sve mu do sada, do bro došli. Kao što Karst kaže, to nas čini ra njivi ma. Ri ski rat ćemo brod ako se ispos tavi da je u pi ta nju var ka ili čak ako je Ma son nešto zez nuo s pri je vo dom.” Po gled joj je prešao pre ko Hol s tena, iz a zivao ga da se us pro tivi ali is ti na je bila da on sam nije bio ni bli zu uvje ren u vlas ti te spo sob nos ti. “Ili može mo na pas ti – koris teći prvo dro nove a za tim Gil ga meš jed nom kad priđe mo pla ne tu. Ako to uči nimo a u krivu smo, od ba cu je mo šan su za pos ti za njem ne kak va do govo ra s ne kom vr stom sta ro car ske in te li gen ci je koja se tamo na la zi.” U gla su joj se čula is kre na žalost. “Ako dođe mo u miru a u krivu smo, vje ro jat no ćemo svi umri je ti, či tava ljudska rasa. Mis lim da nema pre više ras prave o odva giva nju koje je pred nama. Za mene u ovom tre nut ku pos to ji samo je dan ra ci ona lan oda bir.” Karst je smrk nu to kim nuo. “Toj kuji ni kad ni smo bili dra gi”, re kao je. “Nema šan se da se odjed nom pre do mis li la.” www.balkandownload.org

Ne ko li ko sto ljeća i jako puno pa uko va nisu baš ‘odjed nom’, po mis lio je Hol s ten ali i zadržao te ri ječi u glavi. Lain ga je gle da la, oči to oče ku jući nje gov do pri nos raz govoru. Znači sad ih odjed nom za ni ma što kla sičar ima reći? Sleg nuo je ra me ni ma. Pret postav ljao je da će, ako kre nu u rat pod lažnim iz govo rom, gu bi ci biti puno veći nego je Vitas tvr di la ali nije se mo gao us pro tivi ti nje noj pro cje ni pot pu nog gu bit ka sve ga ako pre više po gri ješe pra teći sta zu mira. “Još bit ni je, lo gi ka je univer zal na”, do da la je Vi tas gle da jući lice za li cem. “Za ista nije bit no što nas oče ku je na tom pla ne tu. Sve se svo di na ma te ma ti ku. Naš je nepri ja telj su očen s is tim iz bo rom, s is tim odva giva njem. Čak i kad bi nas doče ka li raši re nih ruku a mi bili od govorni gos ti, čak i kad bi to pruži lo naj bo lji is hod, ci jena izda je bila bi pre vi so ka. Sto ga tre ba mo po gle da ti u um naših pro tiv ni ka. Zna mo da mo ra ju do ni je ti istu od lu ku kao mi: jer je ci je na nepo treb ne bor be puno ma nja od ci je ne oda bi ra mira i gri ješe nja time. Ta će ista lo gi ka biti te melj nji hove od lu ke, štogod oni bili, ljud ski um ili stroj ili…” Pa uci? Ali bilo je oči to da Vi tas to neće iz govo ri ti, a kad je Lain to uči ni la za nju, glav na se znans tve ni ca je dva pri mjet no trz nu la. Znači Vi tas ne voli pa uke, po mis lio je Hol s ten. No, nije bila na pla ne tu, je li tako? Nije vi dje la ta na brek la ču do višta. Po gled mu je skre nuo pre ma pri ka zu mrežom opa sa na svi je ta. Mogu li biti svjes ni? Ili je Vi tas u pravu i to je samo po re meće ni eks pe ri ment koji je pošao po krivu – ili čak pošao kako treba? Bi li Sta ro Car stvo htje lo go le me sve mir ske pa uke? Zašto ne? Kao po vjes ničar, mo ram priz na ti da su či ni li jako puno glu pos ti. “No, ide mo”, re kao je Karst. “Stišćem li gumb ili ne?” Na po s ljet ku su svi po gle da li Lain. Sta ra je stro jar ka na pravi la ne ko li ko pažljivih ko ra ka na pri jed, zvečeći šta pom po podu i zu reći u pri kaz s ka me re dro na. Nje ne oči, koje su svje doči le pro la sku sto ljeća po put kak ve stop-mo ti on ani ma ci je, tru di le su se upi ti sve de ta lje pri zo ra na ekra nu. Iz gle da la je po put žene koja su mornoj sud bi ni zuri rav no u oči. “Uništi te sa te lit”, rek la je na po s ljet ku tiho. “Ide mo u bor bu. U pravu ste, previše je toga na vagi. Sve je na vagi. Sruši te ga.” Karst je žus tro pos lao na red bu, kao da se boji da bi se net ko mo gao pre do mis li ti ili us trta ri ti. Mi li ju ni ma ki lo me ta ra da lje, na pu ta nji ko jom se Gil ga meš ne umo ljivo kretao, dro novi su pri mi li upu te. Već su bili na ci lja li me tal nu šaku sa te li ta, za toče nu u toj go le moj ek va to ri jal noj mreži. Dro novi su ima li naj bo lje la se re koje je Ple me us pje lo ob novi ti, pove za ne sa svo jim ma lim fu zij skim re ak to ri ma. Već su prišli naj bliže što su se usuđiva li, traži li pris tup ge os ta ci onarnoj or bi ti iz nad za toče nog sa te li ta uz naj ma nju mo guću potrošnju ener gi je. www.balkandownload.org

Otvo ri li su va tru, oba, gađa jući istu točku na tru pu sa te li ta. Neg dje u da lji ni Karst je bio na pet ali pri zor će već biti star u tre nut ku kad ga on bude vi dio. Je dan se tre nu tak ništa nije do go di lo dok je ener gi ja po gađa la drev nu, iz nu re nu ljuštu ru Stražar ske kap su le Brin 2. Karst je ste zao šake i žile su mu is ka ka le na čelu dok je zu rio u ekran, kao da može čis tom vo ljom pre mos ti ti vri je me i pros tor. A onda su, praće ne ni je mim pu polj ci ma va tre koja se go tovo is tog tre na uga si la, pro dorne zra ke do se gle nešto vi tal no i ras po ri le ti sućljeći ma star dom Avra ne Kern a mreže s obje stra ne nje ga smežu ra le su se i od skoči le od nje ga zbog pre ja ke vre line. Dok se nje gov sa držaj pro si pao u glad nu praz ni nu sve mi ra ra zva lje ni je sa te lit skliz nuo iz svo jih is preple te nih spo na i pro go rio si rupu u ve li koj mreži, da bi ga za tim bu ji ca tva ri iz na zub lje nih rana lan si ra la da lje od dro nova. Sami su dro novi bili dali sve od sebe jer im je palj ba is praz ni la re akto re. Za ko trlja li su se mrežom, možda da pad nu, možda da ot plu ta ju da lje. No sa te lit je če kala jas ni ja sud bi na. Pao je. Baš kao Kerni ni eks pe ri men tal ni subjek ti ne koć dav no, sa te lit je is pao iz or bi te u ruke gravi ta ci je pla ne ta, bes po moćno se u spi ra li srušio u at mo sfe ru pa ne bom za so bom os tavio pla me ni trag, tek sta ra bačva s jed nim drev nim, smežu ra nim maj mu nom, dos tav lja jući po s ljed nju po ru ku na pe tim oči ma na površi ni. www.balkandownload.org

P 7.4 KRAJ SVIJETA ro ma tra li su kako u pla me nu pre li jeće ne bom. Iako u ovim pros vjeće ni jim vre me ni ma više go tovo nit ko nije ak tiv no štovao Glas ni cu – jer što će vam vje ra kad ima te dovolj no do ka za o točnoj na ravi Boži ce? – pa uci koji su pro ma tra li taj pla me ni trag ili vlas ti tim oči ma ili suro gat nim oči ma nji hovih bi oloških sus tava bili su svjes ni da je nešto na pus ti lo nji hov svi jet. Glas nica je odu vi jek bila uz njih. Još uvi jek su se sjeća li onih drev nih, pri mi tiv nih vre mena kad je to svje tlo na nebu, u vječnom po kre tu, bilo i vo di lja i in s pi ra ci ja. Pri sjeća li su se doba kad je Hram bio na vr hun cu i naj ra ni jih raz govo ra iz među Boži ce i njene pas tve. Nešto što je bilo di je lom nji hove kul turne svi jes ti od naj ra ni jih dana; nešto što je, bili su ra ci onal no svjes ni, bilo sta ri je od same nji hove vr ste; nešto čega sad više nije bilo. U ti hoj tmi ni svoje ra di oni ce Fa bi an osjeća kako kroz nje ga stru je snažni osjećaji koje nije oče kivao. Od svih je pa uka on naj ma nje re li gi ozan. Nema on vre me na za nes poz nat ljivo, osim kad ga va lja spu ta ti eks pe ri men ti ma i ra zu mom. No ipak… Pro ma trao je do gađaj na tan kom ekra nu na ko jem je sli ku tvo ri lo ti suće sićušnih kro ma to fo ra raz nih boja koji se šire i stežu kako bi stvo ri li di je love ukup ne sli ke. Du bo ko pod tlom, jer nje gove se ko mo re tamo na la ze, nije bilo pri li ke da vlas ti tim oči ma vidi što se do go di lo. Fa bi an je bli jed, štr kljast i za pušten te ne mari pre više za sun ce; radi vlas ti tim rit mom koji nema puno veze s da nom ili noći. No, obra ti se svo joj stal noj su put ni ci, pretpos tav ljam da to po država sve što je reče no. Na rav no. Odgovor do pre iz sa mih zi dova, glas ne vid ljive pri sut nos ti koja ga okružu je po put de mon skog fa mi li ja ra. I mora te uz vra ti ti uda rac prvom pri likom. Neće vam pruži ti ni kak vu šan su. Či ni lo se da Pre mačka sku pi na za vezu pos tiže us pjeh, tik pri je toga, pri mi je tio je Fa bian. Za kriv lje ni zi dovi ko mo re oko nje ga na pi nju se i mi go lje; ti suće ti suća mrava užur ba no rade sve što ovoj ko lo ni ji – us tva ri su per ko lo ni ji, dig nutoj iz mrtvih nakon sveg ovog vre me na – omo guću je funk ci oni ra nje na onaj njen je dins tve ni način. Ni kad nis te ima li šan se za us pjeh. Dra go mi je samo što ste do bi li neo bo riv do kaz na mje ra vaših nepri ja te lja. No bri ne me stra tegi ja koju na mje rava ju upo tri jebi ti. Ču dan je taj bes tjeles ni govor. Mišićni kli povi u zi dovi ma stva ra ju vi bra ci je koje opo naša ju ele gant ne ko ra ke pa učjih nogu. Neg dje drug dje stvor još uvi jek ko mu ni ci ra pu tem ra di ja, ali www.balkandownload.org

Fa bi an s njom može raz gova ra ti kao da je u pi ta nju pa uči ca: iz nimno aro gant na i tem pe ra ment na žen ka, ali i da lje pa uči ca. Obraća mu se tim neo bičnim spo ra zu mom stvo re nim je zi kom koji su dav no razvi li za po tre be ko mu ni ci ra nja pa uka i Boži ce ali ne dav no je pos ta lo nužno na ekra nu pri ka ziva ti par fan tom skih pal pova kako bi se do dao na gla sak reče nom, te je time nas ta la neo bična inači ca pa učjeg vi zu al nog je zi ka. Fa bi anu, ko jem ni kad nije bilo pre više ugod no u druš tvu vlas ti tog soja, druš tvo stvo ra ne sme ta. Zbog toga i zbog nepo re cive vješti ne ke mij ske ar hi tek tu re i uvje tova nja Fa bian je do bio ovu ključnu ulo gu. On je Glas niči ne ruke i nje na oso ba od povje re nja. Pi tam se je li na kra ju išta os ta lo od mene. Ri ječi su spo re, iz govo re ne s ok li je va njem. Is prva se Fa bi an pita je li stroj doživio ne ka kav kvar ili se nešto do go di lo ko lo ni jinom uvje tova nju. Za tim od luči da je ovo je dan od onih tre nu ta ka kad nje gova suput ni ca iz vlači na površi nu ne kak vu in to na ci ju ili ri tam govo ra koji bi ko ris ti la u ne kom dru gom vre me nu, u ne kom dru gom obli ku. Dok to ri ce Avra na Kern, obra ti joj se. Ne voli joj se obraća ti s Glas ni ce ili Boži ce. Na kon po dužeg na te za nja pro našli su oblik na su mičnih po kre ta koji su upućiva li na ime koje je ne koć no si la. To je jed na od mno gih nje nih neo bičnos ti ko ji ma je Fa bi an vo ljan udovo lji ti. Na kra ju kra je va, nje gova je veza s Boži com vrlo po seb na. On je njen naj bliži pri ja telj. Od govo ran je za održava nje nje na isprav nog funk cioni ra nja i ras pli ta nje ikak vih greša ka u nje nom kodu. Svu da oko nje ga, u mreži tu ne la i ko mo ra čiji se ras po red stal no mi je nja, živi ko lo ni ja od sto ti nu mi li ju na in se ka ta. Nji hova in te rak ci ja nije brza kao elek tro nički sus tav građen ljud skom ru kom ali mo zak sva ke je din ke spo so ban je za po hra nu po da ta ka i do noše nje od lu ka te je sto ga sve ukup na raču nal na moć ko lo ni je kao cjeli ne to li ka da je ni ona sama nije spo sob na pro ci je ni ti. Clo ud com pu ting: nije bit na brzi na već mo gućnost bes kraj ne re kon fi gu ra ci je ši ri ne i slože nos ti. Mjes ta ima i više nego dovolj no za ski nu ti um Avra ne Kern. Dugo je tre ba lo da shva te kako to iz ves ti ali na kra ju kra je va ona je bila samo po da ci. Sve se dade sves ti na po dat ke, ako ima te dovolj no mo gućnos ti obuj mi ti ih. Dugo je tre ba lo i da se ti po da ci ko pi ra ju sa sa te li ta u po hram be nu ko lo ni ju na površi ni. Dugo ‒ jako dugo – je tre ba lo da se to što su ski nu li samo pos loži u nešto što je mo glo reći Ja je sam. Ali sad jest, i ima li su jako puno vre me na. Ko lo ni ja u kojoj Fa bi an živi i za koju se skr bi utje lov lje na je Boži ca, in karna ci ja Glas ni ce. Fa bi an otvo ri ra dij sku vezu s jed nom od or bi tal nih pro ma tračni ca i provje ri prila zak nepri ja te lja koji je još uvi jek na pu ta nji koja po t vrđu je da pla ni ra traži ti ula zak u orbi tu oko nji hova svi je ta. Sad je vri je me za če ka nje. Di ljem pla ne ta, svi če ka ju: ne samo pa uci već i vr ste pove za ne s nji ma. Svi će usko ro biti pod pri jet njom, svojom se broj nošću i do mišlja tošću su oči ti s vr stom koja ih je ne na mjerno stvo ri la te koja ih sad želi jed na ko ne smo treno uništi ti. Tu su pa uci, mrav lje ko lo ni je, oce an ski www.balkandownload.org

sto ma to po di, polu s vjes ne bube i tu cet dru gih stvo re nja raz nih omje ra in te lek ta i ins tin k ta, svi na neki mu tan način svjes ni da do la zi kraj svi je ta. Vi so ko gore, na or bi tal noj mreži, Bi an ca više ne može kova ti pla nove. Portia čeka sa svo jim prem ci ma, sprem na bo ri ti se pro tiv sve mir skih bo gova. No tre nutno se mogu je dino drža ti za svo je mreže dok pro duže na osje ti la koja im nji hova teh no lo gi ja omo guću je pra te kraj koji im je sve bliže. A onda je go le most Gil ga meša bli zu, na sa mom kra ju svo jeg du gog ma ne vra us porava nja ti je kom ko jeg se nje govi po tis ni ci bore doves ti brod do točke u ko joj će se iner ci ja koja gura brod po red pla ne ta is preples ti s gravi ta ci jom i uves ti arku u or bitu. Iako su svjes ni ko li ko je nepri ja telj ma sivan, što zbog vlas ti tih mje re nja a što zbog Kerni nih za pi sa, sama ve liči na Gil ga meša is pu njava ih stra ho poštova njem. Mno gi pa uci si gurno mis le, Kako ćemo se bo ri ti pro tiv nečeg tak vog? A onda arka otvo ri palj bu iz svo jeg oružja. Pri laz arke za crtan je kako bi ek va tori jal nu mrežu pos tavio u cilj nik na pri jed pos tav lje ne mreže za obra nu od as te ro ida te Gil ga meš u pot punos ti is ko rištava tu pri li ku. Mreža nema sre dište, nema vi tal nu točku čije bi unište nje uz ro kova lo šte tu na ši ro kom po dručju te sto ga la se ri bez zadrške pale sve što do tak nu, režući niti i čvo rišta, pa ra jući go le me rupe u sve ukupnoj struk tu ri mreže. Pa uci umi ru: na glo iz lože ni va ku umu, iz bače ni u sve mir ili prema pla ne tu, neki čak spa lje ni pla me nim gnje vom sa mih la se ra. Portia pri ma iz vješća o šte ti čak i dok se ona i nje na rat nička pre mačka sku pi na spre ma ju za pro tu na pad. Svjes na je da su upravo, u sve ga jed nom tre nu, iz gu bi li određen broj voj ni ka i određe nu ko liči nu oružja – sve unište no dok trep neš. Bi anca raz gova ra s njom, ra dio elek tričnim stru ja ma si mu li ra vi bra ci je ras ple sa nog rit ma govo ra. Plan bit ke je os tao isti, po t vr di joj Bi an ca. Ona ima pot pu nu sli ku sve ga što su izgu bi li i što im je os ta lo. Portia joj ne zavi di što mora ko or di ni ra ti či tavu or bi tal nu obra nu. Jes te li sprem ni za po kret? Je smo. Portia osjeća kako u njoj buja gnjev na od lučnost. Sve te smrti, unište nje Glas ni ce, bez umna bru tal nost – sve je to is pu njava praved ničkim ža rom. Po ka zat ćemo im. Po ka zat ćemo im, po novi Bi an ca zvučeći jed na ko od lučno. Vi ste naj brži, naj s nažniji, naj do mišlja ti ji. Vi ste bra ni te lji svoga svi je ta. Ako ne us pi je te, bit će kao da ni kad ni smo živje li. Sva će naša Ra zu mi jeva nja pos ta ti prah. Tražim od vas da se drži te pla na u sva kom trenut ku. Znam da neki ima ju određe ne sum nje. Ovo nije tre nu tak za njih. Ve li ki su umo vi našeg na ro da od luči li da je vaš za da tak ono što se mora uči ni ti ako že li mo oču va ti tko smo i što smo. Ra zu mi je mo. Portia je svjes na da je go le ma arka koja zas ti re zvi jez de sve bliže. Dru gi su odre di već kre nu li s lan si ra njem. www.balkandownload.org

Do bar lov, po ruči im Bi an ca svi ma. Svu da oko nje or bi tal na oružja mreže kreću u ak ci ju. Sva ko se oružje sas to ji od po jed nog ko ma da sti je ne dovuče nog or bi tal nim di za lom ili uhvaće nog u praz ni ni te drža nog pod iz nim no na pe tom mrežom – koja sada biva ot pušte na i ve li kom silom kroz va ku um baca sti je nu pre ma arci. Ali sićušne su, raz mišlja Portia. Ono čega se ona sjeća kao go le mih sti je na nije ništa za arku. Nje na ljuštu ra mora biti ot porna na tak ve pro jek ti le. Ali pa uci ne ba ca ju samo sti je ne. Pro jek ti li ima ju više od jed ne svr he ali većinom su od v lače nje pažnje. Portia osjeća kako se mreža oko nje na pi nje. Bu di te si gurni da su vam niti is prav no smo ta ne, poša lje svo jim prem ci ma. Ovo neće biti lako. Ne ko li ko se kun di kas ni je ona i nje ni prem ci bače ni su u praz ni nu, a Porti ju skoro prev la da na gla bu ji ca uža sa. No obu ka pre uz me ri ječ i Portia kre ne provje rava ti sta nje svo jih voj ni ka. Forma ci ja im se širi dok pa da ju pre ma točki u ko joj će presres ti Gil ga meš, ali još uvi jek su ni ti ma pove za ni sa sre dišnjim čvo rištem te tako tvore ko tač koji se vrti, tek je dan od mno gih tak vih na putu pre ma Gil ga mešu. La se ri arke spa le prvih ne ko li ko sti je na, za gri java jući ih dok ne eks plo di ra ju u točki koja je pažljivo sraču na ta da os tat ke iz ba ci s pu ta nje bro da. Dru ge sti je ne uda ra ju bok bro da, neke se od bi ju od nje ga a neke os ta nu za bi je ne u opla tu. Portia vidi naj ma nje je dan trag is pušte na zra ka uz ro kovan ne kim sret nim ili ne sret nim pogot kom. A onda se ona i nje ni prem ci spre ma ju za uda rac. Ra di jem sva ke se kun de prima ju upu te od raču nal nih ko lo ni ja na or bi tal noj mreži koje im po mažu us po ri ti pri laz ko ris teći male po tis ni ke i sla bašne za li he go riva. Portia je iz nim no svjes na da će ovo vrlo vje ro jat no biti jed no s mje ran put. Ne us pjeh znači da se neće ima ti čemu vra ti ti. Us po ri la je naj više što može, ot pus ti la još niti kako bi se još više uda lji la od središta ko tača i svo jih ses ta ra. Raši ri noge i nada se da je us pje la iz gu bi ti dovolj no iner ci je. Loše sle ti i ne uspi je se uhva ti ti ku ka ma na svo jim iz o li ra nim ru kavi ca ma, zbog čega se od bi je od Gil ga meševa tru pa. Dru gi iz nje na tima ima ju više sreće i sad se hva ta ju sa šest nogu pa k sebi priv lače ne sret ne prem ce, uključu jući i Porti ju. No jed na pauči ca nije ima la sreće, sle tje la je pod lošim ku tem i raz bi la si ma sku. Umi re u ago ni ji, div lje trza no ga ma i nje ni bes po moćni kri ci kroz trup do pi ru do nje nih su bo ra ca. No ne ma ju vre me na za osjeća je. Ti je lo joj prič vr ste za trup mrežom pa kre nu da lje. Na kra ju kra je va, čeka ih rat. Po ka zat ćemo im, po mis li Portia. Po ka zat ćemo im ko li ko su pogri ješi li. www.balkandownload.org

“S 7.5 MANEVRI ti je ne! Gađa ju nas sti je na ma’.” re kao je Karst za pa nje no. “Sve mir sko ka me no doba!” Je dan je ekran kon zo le za trepe rio i uga sio se a dru gi su poče li zlokob no jan tarno sja ti. “Kar ste, ovo nije boj ni brod”, obrec nu la se Lain krh kim gla som. “Gil ga meš nije di zaj ni ran ni za kak ve na po re osim ubr za nja i us po rava nja, a sa svim si gurno ne za uda re –” “Pro boj tru pa u te ret nom pros to ru”, pri javio je Al pash i zvučao je kao da mu je net ko osk vrnuo sve tište. “Unu tarnja vra ta su…” Na tre nu tak mu, či ni lo se, nije bilo jas no jesu li ili nisu ali na po sljet ku je re kao: “Za pečaće na, či tav je odje ljak zapečaćen. Bi lježi mo… gu bi tak te re ta –” “Te ret je već u va ku umu ili bli zu tome. Iz la ga nje nje mu ne bi tre ba lo na ni je ti šte tu te re tu”, uba ci la se Vi tas. “Ošteće nje če tr de set i de vet ko mo ra”, re kao joj je Al pash. “Od udar ca i od elek tričnih iz bo ja uz ro kova nih šte tom. Če tr de set i de vet.” Na tre nu tak nit ko nije imao že lju os vrnu ti se na to. Pe de set mrtvih od sve ga jednog po got ka. Trivi jal no, kad se uzme u ob zir ukup ni broj s po pi sa te re ta. No zagrep s ti pod površi nu te ri ječi, te ret i raz mis li ti o im pli ka ci ja ma bilo bi užas no. “U or bi ti smo, sto osam de set ki lo me ta ra uda lje ni od mreže”, rekao je Karst. “Mo ra mo uz vra ti ti uda rac. Ba cit će još ka me nja na nas.” “Hoće li?” upi tao je Hol s ten sla bašno. “Možda pune ci je vi.” “Dru ga šte ta?” pi ta la je Vi tas. “Ja… ne znam”, priz nao je Al pash. “Sen zo ri tru pa… nisu po uz da ni a bez ne kih smo i os ta li. Mis lim da ni je dan ključni sus tav nije oštećen ali mo glo bi biti još mjesta na ko ji ma je trup os lab ljen… sus tav kon tro le šte te nam je usre do točen na hit ne sluča je ve i kri tična po dručja.” Što je znači lo da jed nos tav no nisu mo gli održava ti či tavu mrežu. “Može mo pre mjes ti ti la se re”, re kao je Karst kao da je to naj normal ni je reći nakon pret hod nih iz java. Možda je Kar stu u glavi i bilo. “Mis lim da bi jednos tav ni je bilo pre mjes ti ti brod”, rek la mu je Lain. “Okre ni te ga tako da pro tuas te ro id ni sus tavi ci lja ju u mrežu. U or bi ti nije bit no u ko jem smo www.balkandownload.org

smje ru okre nu ti.” Karst je trep nuo na to, oči to još uvi jek privržen ide ji da bi pred nji dio bro da trebao gle da ti na pri jed, ali za tim je kim nuo. “No, kre ni mo onda. Koli ko dugo će treba ti?” “Ovi si o tome ko li ko sus tavi budu do bro re agi ra li. Možda budu po treb ni neki po pravci.” “Ne ma mo –” “Kar ste, odje bi. Dos lov no smo u is tim gov ni ma. Obavit ću to naj brže što mogu.” “No, u redu.” Karst se na mrštio, oči to se pri sje tivši da je pres tao biti v.d. za povjed ni ka bro da čim je Lain pro buđe na. Drev na se stro jar ka spus ti la pred jed nu od is prav nih kon zo la a oko nje se okupi la šači ca čla nova Ple me na. Hol s te nu se či ni la užas no umornom a opet, bilo je tu i ener gi je koje se sjećao. Vri je me i Lain tuk li su se za prev last nad tim po grb lje nim, krh kim ti je lom i vri je me je za sad gu bi lo. “Jed nos tav no neće mo moći va trom us pos tavi ti kon tro lu nad pla ne tom”, iz javi la je Vi tas. “Na rav no da hoće mo”, re kao je Karst tvr do glavo. “Oz bilj no sad, vje ro jat no može mo pre re zati či tavu mrežu, lan si ra ti je u sve mir kao… kao sta ru ča ra pu ili tako nešto.” A za tim: “Začepi, Hol s te ne”, re kao je kad se či ni lo da kla siča ru sme ta us po red ba. “Kar ste, mo lim te, provje ri ko ličinu ener gi je dos tup nu za pro tu as te ro di ne la sere”, rek la je Vi tas strp ljivo. Karst se mrštio. “Po nov no ćemo ih na pu ni ti.” “Ko ris teći svu ener gi ju koja tre nut no omo gućava rad sus tava kao što su, re cimo, održava nje živo ta ili re ak to ra”, složi la se Vi tas. “A čak i ako ti us pi je, što za tim? Što ćemo s pla ne tom, Kar ste?” “Pla ne tom?” Trep nuo je gle da jući u nju. “Na mje ravao si spus ti ti se do lje u ša tlu i za pik nu ti zas tavu u tlo? Ako je ova ko nešto u orbi ti, što nas onda čeka na površi ni? I to ćeš sve spa li ti la se rom? Ili ćeš uzeti ome tač ili pištolj? Ko li ko točno me ta ka imaš?” “Već sam pro budio i na oružao i odred osi gu ra nja i po moćne snage”, re kao je Karst tvr do glavo. “Spus tit ćemo se do lje i us pos tavi ti upo rište, bazu, poče ti se ši riti. Spa lit ćemo piz de. Što nam pre os ta je? Nit ko nije re kao da će biti lako. Nit ko nije re kao da će se do go di ti pre ko noći.” “No, mo glo bi i doći do toga”, priz na la je Vi tas. “A ako dođe, ja ću os ta ti ovdje i ko or di ni ra ti na pad i sret no vam svi ma. No na dam se da ćemo naći učin kovi ti ji način za uk la nja nje ga ma di. Lain, tre bam bar jed nu ra di oni cu i pris tup svim sta rim za pi si ma – sve mu što još ima mo a tiče se Zem lje.” “Koji je plan?” pi ta la je Lain bez da je po gle da. www.balkandownload.org

“Sku hat ćemo nešto za p-p-p… za ove is pod nas.” Ovog je puta Vi ta si no mu canje bilo dovolj no iz raže no da ga svi pri mi je te. “Mis lim da ne bi tre ba lo biti ne moguće složi ti ne ka kav otrov koji će ci lja ti artro po de, nešto što će im iz jes ti eg zo kostur ili dišni sus tav ali neće ima ti utje ca ja na nas. Na kra ju kra je va, ako su de rivi ra ni iz ze malj skih pa ukova, u os novi su pot pu no dru gači ji oblik živo ta od nas. Ni na koji način nisu kao mi.” Hol s ten ju je slušao i pri mi je tio da je pre više na gla ska dano tim riječi ma. Sje tio se krnjih po ru ka na car skom C. Je li to bila sama Kern ili nešto što je samo po navlja lo nje ne ri ječi po put pa pi ge? Na kra ju kra je va, po mis lio je, nije bit no. Ge no cid je ge no cid. Sjetio se Sta rog Car stva, to li ko civi li zi ra nog da je na kra ju za trova lo vlas ti ti ma tični svi jet. 1 evo nas, spre ma mo se ra zo ri ti je dan eko sus tav kako bi smo na pravi li mjes ta za sebe. Nit ko nije obraćao pažnju na nje ga, na roči to zato što nije na glas iz ražavao ijednu od tih mis li, te je pro našao kon zo lu koja se či ni la ba rem na po la is prav nom i pris tu pio sus tavu ko mu ni ka ci ja. Baš kako je oče kivao, s pla ne ta je tek la či tava bu ji ca ra dij skih po ru ka na ši ro kom ras po nu frek ven ci ja. Zbog unište nja Stražar skog ha bi ta ta ni jed na po ru ka više nije bila jas na kao pri je – bilo je mo guće da je na kra ju to ipak bio samo snažan odašiljač. Ali sami je ze le ni svi jet vrvio pa ničnim, ne ra zum ljivim po ru ka ma. Htio je smis li ti nešto pre div no: ne kak vu savrše nu po ru ku koja bi ne ka ko do ni jela ra zu mi je va nje, za poče la raz govor, svi ma im pruži la mo gućnos ti. No spu tava la ga je okrut na arit me ti ka Vi ta si ne za tvo re ničke lo gi ke. Ne može mo im vje ro va ti. Oni ne mogu vje ro va ti nama. Po kuša ji obos tra nog unište nja je di ni su logični is hod. Po mis lio je na ljud ske snove – i sta ro car ske i nove – o kon tak tu s ne kak vom van ze malj skom in teli gen ci jom kak vu nit ko pri je nije sreo. Zašto? Zašto bi smo htje li tako nešto? Ni kad ne bismo us pje li ko mu nici ra ti s nji ma a čak i kad bi nam us pje lo, i da lje bi smo bili dva za tvo re ni ka pri si lje na vje ro va ti – i ri ski ra ti – ili je dan dru gog prok le ti tru deći se spa si ti vlas ti tu kožu. A onda je sti gla nova po ru ka, pos la na s pla ne ta iz rav no pre ma bro du, sla bi ja nego pri je jer nije ko ris ti la sa te lit kao re lej. Samo jed na ri ječ na car skom C ali u pot pu nos ti jas na znače nja. Pro maši li. Hol s ten je zu rio, za us tio par puta, spre mao se privući neči ju pažnju pa za tim pos lao jed nos tav nu po ru ku na is toj frek ven ci ji. Dok to ri ca Avra na Kern? Rek la sam vam da ne pri la zi te, is tog je tre na sti gao zlo kob ni od govor. Hol s ten je brzo tip kao, svjes tan da pre gova ra ne samo u ime Gil ga meša već kao po s ljed nji ze malj ski kla sičar su očen s či tavom si li nom povi jes ti. Ne ma mo dru gog iz bora. Mo ra mo na pus ti ti brod. Treba mo svi jet. Pos la la sam vas do svi je ta, maj mu ni neza hval ni. Po ru ka je sti gla s pla ne ta, pul si ra jući dovolj no snažno da ju se mo glo jas no ra za bra ti u općem ka osu sig na la. www.balkandownload.org

Ne nas ta njiv, pos lao je. Dok to ri ce Kern, vi ste ljud sko biće. Mi smo ljud ska bića. Mi smo sve što je pre os ta lo od čo vječans tva. Mo li mo vas, do pus ti te nam sli je ta nje. Ne ma mo dru gog iz bo ra. Ne može mo na trag. Čo vječans tvo je pre ci je nje no, gla sio je Kernin od govor. Uos ta lom, zar mis li te da ja do nosim od lu ke? Ja sam samo savjet ni ca a nji ma se nije svi dje lo meni naj draže rješe nje pro ble ma kojeg pred stav lja te. Ima ju vlas ti te nači ne za noše nje s pro ble mi ma. Od la zi te. Dok to ri ce Kern, ne ble fi ra mo, za is ta ne ma mo iz bo ra. Ali bilo je baš kao pri je: nije dopi rao do nje. Mo lim vas, mogu li raz go va ra ti s Eli zom? Ako je bilo ičeg što je bilo samo Eli za a ne i ja, upravo ste to uništi li, od vra ti la je Kern. Zbogom, maj mu ni. Hol s ten je još ne ko li ko puta po novio ne ko li ko novih po ru ka ali za Kern je, či nilo se, raz govor bio go tov. Mo gao je čuti njen glas pun pre zi ra dok je či tao njen bespri je korni car ski C ali puno ga je više po tres la naz na ka koju mu je drev ni en ti tet dao, nazna ka da stvo re nja na pla ne tu čak ni ona ne može za uz dati. Kamo ju je njen eks pe ri ment odveo? Ogle dao se oko sebe. Vi tas je otišla u ra di oni cu, k svo jim ke mi ka li ja ma, spremna ste ri lizi ra ti ko li ko je god površi ne po treb no da bi nje na vr sta na njoj pro našla dom. Hol s ten nije bio si gu ran ko li ko bi pla net bio nas ta njiv kad bi završi la s njim. Ali što nam pre os ta je? Umri je ti u sve mi ru i prepus ti ti pla net bu ba ma i Kern? “Još uvi jek gu bi mo sen zo re tru pa”, pri mi je tio je Al pash. “Uda ri su možda iz azva li više šte te nego smo mis li li.” Zvučao je is tin ski za bri nu to, što je bila bo lest koja se go tovo is tog tre na raši ri la po či tavoj pros to ri ji. “Kako ih može mo još uvi jek gubi ti?” upi ta la je Lain oš tro, još uvi jek usre dotoče na na svoj rad. “Ne znam.” “Onda ša ljem dro na. Ba ci mo po gled”, re kao je Karst. “Evo.” Na kon malo petlja nja, pri ka zao je pri je nos s dro novih ka me ra na jed nom od ekra na dok je dron izli je tao iz han ga ra i spuštao se niz ve li ki za kriv lje ni brod ski trup. “Jebo sve, krpa no je po svu da”, ko men ti rao je. “Veći nom zbog ins ta li ra nja opre me na kon od la ska s te ra forma cij ske pos ta je”, po t vr di la je Lain. “Jako puno otva ra nja tru pa pa za tva ra nja na kon ugrad nje nove opre me ili po prav lja nja…” Utih nu la je. “Što je to bilo?” “Što sad? Ni sam ništa za us tio je Karst. “Nešto se po mak nu lo”, po t vr dio je Al pash. “Ne bu da li…” Hol s ten je zu rio u kra jo lik načičkan an te na ma i iz boči na ma. A onda je, u kutu ekra na, ugle dao žus tro kre ta nje. “Tu su”, po kušao je reći ali grlo mu se osuši lo a glas pos tao tek ša pat. “Vani nema ničeg”, re kao je Karst. Ali Hol s ten je po mis lio, Je li to bila ne kak va nit koja visi s an te ne? Zašto se sen zo ri na tru pu gase je dan po je dan? Što sam to vi dio kako se www.balkandownload.org

kreće…? “A ku rac”, re kao je Karst i odjed nom zvučao sta ri je od Lain. “Ku rac ku rac kurac.” Dron je gle dao u pola tu ce ta sivih obličja koja su žus tro gra bi la pre ko tru pa, trča la kroz le de nu, bez račnu prazni nu s pre više sa mo uvje re nos ti, čak i ska ka la prema na pri jed te se hva ta la za niti i pre ko Gil ga meševa tru pa ras te za le trag od bače nih stru na. “Što to rade?” pi tao je Al pash praz nim gla som. La inin je glas ba rem bio čvrst. “Po kušava ju ući.” www.balkandownload.org

J 7.6 RAZBIJANJE LJUSKE edan od Porti ji nih pre ma ca ko risti krup nu na pravu od svi lom omo ta na stak la koja služi kao oko, is pu nje na ko lo ni jom sićušnih mrava čija je svr ha stvo ri ti kom po zit ni pri kaz pri zo ra pred nji ma i odas la ti ga na trag or bi tal noj mreži i pla netu. Bi an ca im sto ga sva kog tre na može dati nove na red be kako bi naj bo lje što mogu is ko ris ti li svoj novi po ložaj na vanjšti ni ovog tuđin skog ulje za. Što je do bro, jer Portia inače ne bi ima la poj ma u što gle da. Sva ki je de talj bi za ran i uz ne mi ru juć, plod es te ti ke sa svim dru gog soja, teh no lo gi ja od tvr dog me ta la i ele men tarnih sila. Bi an ca sama nema puno više poj ma što ra di ti ali pri zo ri koje pri ma ša lju se do tla i go le me ko lo ni je-kom plek sa koji tvo ri Dok to ri cu Avra nu Kern ili ba rem ono što je os ta lo od nje. Kern može na gađa ti što Portia vidi te joj po nu di ti pri jed lo ge, neke od ko jih će ova pri hva ti ti a neke od ba ci ti. Kern je iz gu bi la svoj sta tus Boži ce. Ona i vođe nje na prvot na sta da ima li su oš tre raz mi ri ce o sud bi ni ljud ske rase koja se tre nut no na la zi na Gil ga mešu. Ona se prepi ra la i pri je ti la pa na kra ju mo li la i prekli nja la no u tom su tre nut ku pa uci već is pla ni ra li svoj na pad i nisu se dali smes ti. Na po s ljet ku je Kern bila pri si lje na pri hva ti ti teške od lu ke onih koji su joj ne koć bili vjerni a sad tek do maći ni. Upravo je Porti ji i dru gim sku pina ma or bi tal ne obra ne uka za la na sen zo re na tru pu. Žus tro pre la ze tru pom baš u po tra zi za Gil ga meševim oči ma kako bi ih is kopa li. Portia ne može baš za mis li ti život koji arka u ovom tre nut ku sa drži. Na in te lektu al noj ra zi ni, svjes na je da su tamo, ali njen je um usre do točen na dužnost a koncept go le ma bro da prepu na divova ras teže joj maštu do pu ca nja. A ipak, nje na men tal na sli ka pro ce sa koji se odvi ja ju u bro du začuđu juće je točna. Ot krit će nas i znat će da ćemo po kuša ti pro va li ti. U nje nom je umu Gil ga meš bio po put mrav lje ko lo nije, i to jed ne od onih sta rih, zlih, te bi u bilo ko jem tre nut ku bra ni te lji mo ra li po kulja ti van ili upo tri je bi ti ne kak vo oružje. Pos to jat će mali broj oka na koja vode u unu trašnjost, kaže im Bi an ca. Nas tavi te uništava ti sen zo re pu tem, ogra ničit ćete im spo sob nost re agi ra nja. Traži te ili ve li ki kva drat… Strp ljivo i pažljivo Bi an ca im opi su je raz ne mo guće nači ne ula za u Gil ga meš, navo deći se sjećanji ma Avra ne Kern o nje nim vlas ti tim su sre ti ma s ar kom: odak le lan si ra ju ša tlo ve, gdje se na la ze otvo ri za po tre be održava nja, zračne ko mo re, okna za dro nove… Jako je puno na gađa nja, ali Kern je ba rem ne koć bila dio iste vrste kao gra di te lji www.balkandownload.org

arke. S nji ma di je li određe ni kon tekst dok Portia pak ne može ni na gađa ti koja je svr ha ili funk ci ja pre gršti de ta lja na Gil ga meševu tru pu. Kad bi pa uci ima li određe nu vr stu od lučnos ti, mo gli bi ući u arku bez po tre be za traže njem sla bih toča ka. Na kra ju kra je va, ima ju pris tup ke mij skim eks plo zivi ma koji ima ju vlas ti ti ki sik te koje se može de to ni ra ti u va ku umu. No nji hova teh no logi ja sve mir skog doba ima ogra niče nja. Ne žele pro bi ti rupu u bro du. Ako ništa dru go, Portia i nje ni prem ci žele is ko ris ti ti zrak u arci, iako sa drži puno ma nje ki sika nego su navikli. Res pi ra to ri na pa učjim ab do me ni ma ogra niče nog su tra ja nja te je Portia vrlo svjes na da se pa uci žele i vra ti ti kući. Bo lje je iz ves ti kon tro li ra ni proboj te ga za tim za peča ti ti na kon što pa uci uđu u brod. Preplavi je neo bičan osjećaj, ni malo na lik ičem što je ikad is ku si la te joj osje ti lo do di ra za drh ti. Naj lakše joj ga je opi sa ti kao za puh vje tra ali ovdje nema zra ka koji bi se mo gao kre ta ti. Nje ni su bor ci i dru ge pre mačke sku pi ne u ovom tre nut ku usre do toče ne na na pad ta kođer su osje ti le isto. Osjet pra ti krat ki pe ri od smet nji u ko mu ni ka ci ja ma. Portia ne može zna ti da su nje ni pro tiv ni ci u bro du im provi zi ra li elek tro mag net ski puls kako bi nji me na pa li pa učju elek tro ni ku. No te su se dvi je teh no lo gi je mi mo išle go tovo bez do di ra jed na s dru gom. Čak je i Porti jin ra dio biološki. Puls će osje ti ti je dva i tek na tren: teh no lo gi ja je smrt na, rođe na kako bi umr la, te sva ka kom po nen ta ima za mje nu koja ras te iza nje baš kao što to čine zubi mor skog psa. Portia je pro našla okno, go le mi kva drat za pečaćen iza teških me tal nih vra ta. Istog tre na odaši lje svoj po ložaj obližnjim ti movi ma koji se za tim počnu kre ta ti prema njoj, sprem ni pra ti ti je u brod. Portia pozove svo ju spe ci ja lis ti cu da stu pi na pri jed i počne svo jom ki se li nom iscrtava ti obris rupe. Me tal im se opi re pa Portia stu pa no ga ma na mjes tu, na pe ta i nes trp ljiva. Ne zna što će ih doče ka ti unu tra – divov ski bra ni te lji, nepri ja telj ski nastro jen oko liš, nes hvat ljivi stro je vi. No ona ni kad nije bila sklo na če ka nju: mora ili kova ti pla nove ili dje lova ti. Ako ne može ni jed no ni dru go, bri ne se. Dok ki seli na iz je da trup na sil nom re ak ci jom čija is pa rava nja go tovo is tog tre na nes ta ju, os ta tak nje nog tima počinje ples ti zra ko nepro pus nu mrežu sin tet ske svi le ko jom će za peča ti ti pro dor čim uđu u brod. Is tog tre na iz gu be ra dio kon takt, preplav lje ni oce anom bi je log šuma. Sta nov ni ci arke po nov no su na pa li. Portia odmah počne traži ti frek ven ci ju koja nije blo ki ra na. Zna da divovi ta kođer ko ris te ra dio za govor te se mo glo oče kiva ti da će ima ti neke ka na le otvo re ne. No u među vre me nu je njen tim od sječen – kao i svi os ta li ti movi na tru pu. Ali svi zna ju koji je plan. Već su do bi li upu te kako se no si ti s ljud skom pri jet njom – kako s bud nom po sa dom tako i s go le mim bro jem spavača koje je Kern opi sa la. De ta lji iz ved be sad ovi se o Porti ji. Prva stvar na umu joj je da sta nov ni ci Gil ga meša na po kon po du zi ma ju ak tiv ne mje re obra ne. Nema poj ma kako će se to točno odvi ti ali zna što bi ona sama nawww.balkandownload.org

pravi la da na pa dači počnu na gri za ti same zi dove nje na doma. Pa uci Porti ji ne vr ste ni kad nisu bili pa siv na niti obram be na vr sta. Oni ne vre ba ju u mreži – za njih su na pad i pro tu na pad. Stvo re ni su za ofen zivu. Ko mu ni ka ci ja u bli skom do me tu je dva je mo guća bez ra di ja. Pri pre mi te se, doći će, otap ka po tru pu i trza pal povi ma. Oni koji nisu iz rav no uple te ni u pro bi ja nje tru pa sad se raši re i pro ma tra ju oko li nu svo jim mno gim oči ma. www.balkandownload.org

“H 7.7 RAT VANI a!” de rao se Karst na ekra ne. “Ode im ra dio u kras ni ku rac.” “Nije baš ko načni uda rac.” Lain je dnom dla na tr lja la oči. “Niti se bavi mo im pli ka ci ja ma činje ni ce da uopće ima ju ra dio”, re kao je Hol sten. “S čime to ima mo pos la? Zašto uopće ne pos tav lja mo to pi ta nje?” “Oči to je”, začuo se Vi ta sin od rješit glas pre ko veze. “Onda mo lim te objas ni, jer je meni jako malo toga u ovom tre nut ku jas no”, rek la je Lain. Usre do toči la se na ekra ne a Hol s te nu se či ni lo da nje ne ri ječi ima ju više veze s oz lo jeđe nošću Vi ta si nom iz javom nego ičim dru gim. “Kernin je Svi jet bio pla net za tes ti ra nje bi oinže njer stva”, objas nio je Vi ta sin bes tje les ni glas. “Ona je stva ra la ovak ve stvo rove. A za tim ih je, zna jući da se vraćamo, pro bu di la iz hi berna ci je i pos la la na nas. Is pu njava ju svoj pro gram čak i na kon unište nja sa te li ta.” Hol s ten je po kušao uhva ti ti La inin ili Kar stov ili iči ji po gled ali či ni lo se da je opet pos tao samo po za din ska buka. “Što nam to govo ri o ono me što nas oče ku je na površi ni?” upi tao je Karst s nela go dom. “Mo rat ćemo proves ti raščišćava nje ve li kih raz mje ra”, po t vr di la je Vi tas na izgled vrlo odušev lje no. “Če kaj te”, pro mrm ljao je Hol s ten. Lain je za di gla obrvu pre ma nje mu. “Mo lim vas, ne moj mo… po novi ti nji hove greške. Greške Car stva.” jer mi se po nekad čini da je to sve što či ni mo. “Zvuči mi kao da priča te o trova nju pla ne ta na s mrt, a kako bi smo mi živje li na nje mu.” “Možda bude po treb no, ovis no o uvje ti ma na površi ni. No prepus ti ti površi nu ne kon tro li ra noj bi oteh no lo gi ji bilo bi još gore” iz javi la je Vi tas. “Što ako su ra zum ni?” upi tao je Hol s ten. Lain je samo pro ma tra la a či ni lo se da Karst nije baš shva tio pi ta nje. Sad se svelo na Hol s te na pro tiv Vi tas. “Ako je tome tako”, rek la je Vi tas, “ra zum ni su samo u smis lu u ko jem bi se raču na lo mo glo sma tra ti ra zum nim. Navo dit će se upu ta ma, možda na način koji im omo guću je po pri ličan iz bor re ak ci ja na lo kal ne uvje te ali to će biti sve.” www.balkandownload.org

“Ne”, re kao je Hol s ten strp ljivo, “što ako su za is ta ra zum ni. Živi i ne zavis ni, evo lu ira ni?” Uz ne se ni, pri sje tio se iz ra za. Uz ne se nje zvi je ri. Ali Kern je bila spo mi nja la samo svo je vo lje ne maj mu ne. “Ne budi smi ješan”, obrec nu la se Vi tas i si gurno su svi sad čuli da joj glas drh ti. “U sva kom sluča ju, nije bit no. Lo gi ka za tvo re ničkog iz bo ra i da lje sto ji. Čemu god sad bili su prot stav lje ni, to daje sve od sebe da nas uništi. Mo ra mo pri mje re no uzvra ti ti.” “Još je dan dron je uništen”, objavio je Karst. “Što?” upi ta la je Lain oš tro. “Zbog uništava nja sen zo ra na tru pu pri si ljen sam pra ti ti piz de pu tem dro nova ali i njih uništava ju. Os ta la mi je samo šači ca.” “Imaš li iko jeg na oruža nog kao oni koji su uništi li Kern?” upi ta la je sta ra strojar ka. “Ne, a iona ko ih ne bi smo mo gli is ko ris ti ti. Na tru pu su. Ošte ti li bi smo brod.” “Možda je i pre kas no za to”, ko men ti rao je Al pash bez iz ražaj nim gla som. Po kazao im je je dan od zad njih pri zo ra koje je sni mio dron. Sku pi na pa ukova bila je okup lje na oko vra ta han ga ra za ša tlo ve. Vi dje la se nova crta u me ta lu, oz nače na utva ra ma ras prše ne pare koje su se pro te za le niz nju. “Piz de”, re kao je Karst smrk nu to. “Si gurni ste da ne može mo na elek tri zi ra ti trup?” To je bila tema vrlo žus tre ras prave pri je nego su po kuša li elek tro mag net ski udar. Al pash je po kušao smis li ti iz ved bu lo ka li zi ra ne elek trične mreže oko pa učje lo ka ci je ali in frastruk tu ra za to jed nos tav no nije pos to ja la a nije bilo ni go le me količi ne ener gi je potreb ne za tako nešto. Raz govor je na kon toga skre nuo pre ma primi tiv ni jim rješe nji ma. “Lju di su ti na oruža ni i sprem ni?” “Imam ci je lu je be nu voj sku. Pro bu di li smo par sto ti na naj bo ljih kan di da ta i dali im ome tače u ruke. Na rav no, ako ome tači uopće dje lu ju na male ga dove. Ako ne, pa, otvo ri li smo oružarni cu. Mis lim”, glas mu je tu na krat ko za drh tao, sa svim oči to od du bo kog, du bo kog stre sa, “brod je to li ko sje ban da još par rupa neće či ni ti razli ku, je li tako? Uos ta lom, još uvi jek ih može mo za us tavi ti pri je nego uđu. Ali ako uđu… možda ih ne bu de mo mo gli za drža ti na jed nom mjes tu.” S mu kom je iz rekao to možda jer se nje gova po tre ba za op ti miz mom bru tal no su da ri la sa zi dom okol nos ti. “Ovaj brod jed nos tav no nije iz građen s ovak vom si tu aci jom na umu. Jebe ni pre vid.” Po pra tio je to ukoče nim osmi je hom. “Kar ste…” za us ti la je Lain a Hols ten – koji je uvi jek malo ka skao za os ta li ma – je po mis lio da ga želi ušut ka ti i pošte dje ti sra mo te. “Idem se obući”, re kao je šef osi gu ra nja. Lain ga je samo ni je mo pro ma tra la. “Što je?” Hol s ten je zu rio. “Če kaj te, ne…” Karst ga je ig no ri rao, po gle da uprta u drev nu stro jar ku. www.balkandownload.org

“Si gu ran si?” Jer Lain se nije či ni la ni ma lo si gurnom. Karst je bru tal no sleg nuo ra me ni ma. “Ni kur ca ni sam ko ris tan ovdje. Mo ra mo očis ti ti tu ga mad s tru pa.” U gla su mu je bilo je dva tračka en tu zi jaz ma. Možda je če kao da ga Lain uvje ri da os ta ne. Nje no se na bo ra no lice krivi lo od neo d lučnos ti dok je traži la rješe nje nepre mos tivog teh ničkog pro ble ma. U tom je tre nut ku Hol s te nova kon zo la za trepe ri la ak tiv nošću a on je shva tio da su na pa dači pro našli ka na le koje je Karst ko ris tio za uprav lja nje dro novi ma i koje će usko ro ko ris ti ti za ko mu ni ka ci ju s bro dom. Hol s te nov je za da tak bio obavi jes ti ti sve čim pa uci otkri ju te ka na le ali sad nije ništa re kao i dio nje ga je zu rio u na glo raš tr ka ne sig na le koje su sad po nov no hva ta li Gil ga meševi preživje li pri jem ni ci, dok je os ta tak nje ga slušao raz govor koji se odvi jao iza nje ga. “Tvoj tim?” upi ta la je Lain na po s ljet ku. “Moj je os nov ni tim obučen i spre man”, po t vr dio je Karst. “Čini se da ćemo se bo ri ti čim otvo ri mo zračnu ko mo ru. Mali bi se ga dovi mo gli upravo sad pro bi ja ti u nju.” Nit ko mu se nije us pro tivio ali on je ipak nas tavio: “Ne mogu traži ti od njih da idu van dok ja os ta jem u bro du”, a za tim: “Ovom i služim, zar ne? Ja ni sam stra teg. Ni sam zapovjed nik bro da. Vođa sam svog odje la.” Sta jao je pred Lain poput ge nera la koji je ra zoča rao svo ju kra lji cu i koji sad sma tra da ima samo jed nu pri li ku za is kup lje nje. “Bu di mo is kre ni. Osi gu ra nje je uvi jek služi lo samo da drži Ključnu po sa du i te ret na mjes tu ti je kom pu tova nja. Ali ako mo ra mo biti voj ni ci, bit ćemo voj ni ci, a ja ću ih vo di ti.” “Kar ste…” za us ti la je Lain pa stala. Hol s ten se pi tao da li se bila spre ma la reći nešto bi zarno us ta ja lo, neku praz nu fra zu u sti lu Ako ne že liš ići, ne moj. Ali odav no je prošao tre nu tak za tako nešto. Nit ko nije htio si tu aci ju u ko joj su se sad na la zi li a nji hov je zik je, baš kao i nji hova teh no lo gi ja, bio okljaš tren do os nov nih život nih po tre ba. Nije os ta lo ni kak vog ci fra nja, ničeg što se nije is pla ti lo održava ti. “Idem se obući”, po novio je šef osi gu ra nja umorno i kim nuo. Zastao je kao da želi reći nešto više voj nički, poz drav onih koji se spre ma ju umri je ti, pa se za tim okre nuo i otišao. Lain je pro ma tra la kako od la zi, os lo nje na na svoj me tal ni štap, i u nje nom je drža nju bilo slične kru tos ti una toč nje noj is kriv lje noj kra lježni ci. Nje ni su košča ti zglo bovi pr sti ju bili bi je li a sve su oči u pros to ri ji bile uprte u nju. Na pravi la je dva ko ra ka do Hol ste na pa po gle dom pros tri je li la šači cu ple menskih stro ja ra oko njih. “Na po sao!” obrec nu la se na njih. “Uvi jek se ima što po pravi ti.” Na kon što im je svrnu la pažnju na dru ge stva ri, du bo ko je udah nu la pa iz dah nu la dovolj no bli zu Hol s te nova uha da je ovaj mo gao čuti kako joj pluća bla go cvi le. “U pravu je, zar ne?” rek la je vrlo tiho, samo za nje gove uši. “Mo ra mo ih očis ti ti s tru pa a osi gu ranje će se bo lje bo ri ti ako je Karst s nji ma.” Nije mu rek la da ide ali vje ro jat no ga je mo gla za us tavi ti samo jed nom ri ječju. www.balkandownload.org

Hol s ten je po di gao po gled pre ma njoj i po kušao kim nu ti ali nešto je pošlo po krivu i po kret koji je us li je dio nije imao ni ka kav značaj. “Što je ovo?” upi ta la je Lain na glo, pri mi je tivši bu ji cu sig na la na njegovom ekranu. “Pro našli su našu pu ko ti nu. Odaši lju.” “Koji ku rac šu tiš?” Vik nu la je: “Kar ste?” pa priče ka la da joj Al pash po t vr di da je otvo rio vezu pre ma nje mu. “Mi je nja mo frek ven ci je, pri pre mi lju de”, na kon čega mu je dala frek ven ci ju čis tog ka na la. “Hol s te ne‒” “Vi tas je u krivu”, re kao joj je. “To nisu bi ološki stro je vi. Nisu Kerni ne lut ke.” “A kako si ti to točno skužio?” “Pre ma nači nu na koji ko mu ni ci ra ju.” Na mršti la se. “Pro bio si ga? I nisi ni kom re kao?” “Ne… ne znam što govo re ali vi dim struk tu ru govo ra. Isa, ja sam kla sičar i proučava nje je zi ka je do bar dio onog što ra dim ‒ sta ri je zi ci, mrtvi je zi ci, je zi ci iz doba čovječans tva koje više ne pos to ji. Glavu da jem da su ovi sig na li je zik a ne samo nekak ve upu te. Pre više su slože ni, pre više de talj ne struk tu re. Isa, to nije učin kovi to. Je zik nije učin kovit. Or gan ski se ra zvi ja. Ovo je je zik – pravi je zik.” Lain je zaški lji la pre ma ekra nu sve dok na kon ne ko li ko se kun di pri je nos nije naglo pre kinut jer je blo ki ra nje sig na la pro mi je ni lo frek ven ci ju. “Kak ve to veze ima?” pi ta la je tiho. “Hoće li zbog toga Vi ta si ni za tvo re ni ci iz aći iz će li ja? Neće, Hol s tene.” “Ali –” “Reci mi kako nam ovo po maže”, rek la je. “Reci mi kako nam ova spe ku la ci ja do no si ko rist. Ili je ovo isto kao sve što inače ra diš? Te orij ski i ništa više.” “Sprem ni smo”, začuo se Kar stov glas u tom tre nut ku, kao da je ci je lo vri je me pris toj no če kao da Lain završi s priča njem. “U zračnoj smo ko mo ri. Spre ma mo se otvo ri ti okno.” La ini no je lice bilo po s mrt na ma ska. Ni kad nije bilo za mišlje no ni da ona bude za povjed ni ca bro da. Hol s ten joj je na licu mo gao vi dje ti trag sva ke teške od lu ke koju je do ni je la kroz sto ljeća. “Kre ni te”, po t vr di la je, “i sret no.” Karst je imao odred od dva de set i dvo je spre man za po la zak, što je znači lo i da su sva funk ci onal na teška sve mir ska odi je la u upo tre bi. Na još se dva na est odi je la upravo ra di lo te je bio za hva lan što je Ple me mo ra lo iz la zi ti na trup zbog po pravaka, inače ne bi imao ni to li ko odi je la za svo je voj ni ke. Voj ni ke: tako je o nji ma razmišljao. Neki su za is ta i bili voj ni ci, ovog ili pret hod nog puta pro buđe ni iz te re ta i pri do da ni odje lu osi gu ra nja sva ki put kad bi se javi la po tre ba za si rovom sna gom. Dru gi su bili ve tera ni nje gova tima: Ključna po sa da koja je bila uz nje ga od sa mog www.balkandownload.org

počet ka. Poveo je sa so bom samo naj bo lje od naj bo ljih, što je u ovom sluča ju znači lo go tovo sva kog tko je imao od gova ra juću obu ku za ko rište nje sve mir skog odi je la. Jas no se sjećao vlas ti te obu ke. Tad mu se či ni la pot pu nim gu bit kom vre me na ali htio je osvo ji ti mjes to u Ključnoj po sa di Gil ga meša a tak va je obu ka bila je dan od traže nih uvje ta. Mje se ce je bio proveo pet lja jući u or bi ti, učeći kre ta nje u bes težinskom stanju i ho da nje u mag net skim čiz ma ma, privi kava jući se na mučni nu i de zori jen ta ci ju u tako nepri ja telj ski nas tro je nom oko lišu. Nit ko ni kad nije spo me nuo bor bu pro tiv voj ske pa ukova za op s ta nak ljud ske rase ali Kar stu se či ni lo da je možda čak i mo gao mašta ti o tako nečem ne kad davno, kad je bio mlad a Gil ga meš tek za mi sao. Sa svim si gurno se za mišljao kako sto ji na tru pu moćnog bro da usred bit ke i s oružjem u ruci od bi ja tuđin ske hor de. No sad mu se, u zračnoj ko mo ri, dok sluša vlas ti ti dah a odi je lo ga steže i pokre te mu čini olov ni ma, nije či ni lo ni ma lo na lik ono me o čemu je maštao. Okno kroz koje su se spre ma li iz aći bilo je ugrađe no u pod, gle da no s mjes ta na ko jem je sta jao. Kad budu iz ašli van doći će do vrto glave pro mjene per s pek tive i bit će si gurnos nom uža di ve za ni jed ni za dru ge i tru di ti se da ne od le te s bro da, odbače ni cen tri pe tal nom si lom ro ta ci je odjelj ka. Za tim će se mo ra ti po uz da ti u svo je čiz me dok se budu kre ta li površi nom koja ih stal no po kušava zbaci ti sa sebe. Perverz no je što bi sve bilo puno lakše da su usred ma ne vra ubr zava nja ili us po rava nja u du bo kom sve mi ru, gdje bi unu tarnji do jam “do lje” bio pre ma pred njem ili stražnjem kra ju bro da a ro ti ra jući odjelj ci se ne bi okre ta li, ali sad su bili u or bi ti, u slo bod nom padu oko pla ne ta te sto ga pri si lje ni laži ra ti vlas ti tu gravi ta ci ju. “Šefe!” povi kao je net ko iz nje gova tima. “Gu bi mo zrak.” “Na rav no da ‒” Za tim je zas tao, jer nije još na re dio da se vanj ska vra ta otvo re. Već su neko vri jeme sta ja li tu na rubu a ri ječi mu nisu htje le pre ko usa na. A sad ga je net ko – nešto – pri si li lo na dje lova nje. Neg dje na oknu mo ra la je biti sićušna ru pi ca kroz koju iz la zi zrak. Pa uci su si upravo u ovom tre nut ku po kušava li pro bi ti put u ko mo ru. “Svi se priveži te i ak tivi raj te čiz me”, na re dio je a kako je bio su očen s ak ci jom mis li su do la zi le glat ko i bez nepo treb nog ci fra nja emo ci ja ma. “Naj bo lje je da čučne te. Otvo ri te vanj ska vra ta naj brže što može te, bez da prvo is praz ni te zrak iz ko mo re.” Net ko iz Ple me na po t vr dio je pri mi tak upu ta pu tem sluša li ce a Karst je za tim pos lušao vlas ti te na red be. Nije bilo oče kiva nog teškog otva ra nja okna jer je net ko oči to vrlo oz bilj no shvatio naj brže što može te i aktivi rao ne kakvo hit no pre mošćiva nje koje je na glo otvo ri lo okno te je stlače ni zrak oko njih iz bio kroz novo nas ta li otvor si li nom olu je. Karst je osje tio kako ura gan gre be po nje mu, po kušava ga povući za so bom, po ka za ti mu www.balkandownload.org

go le mu praz ni nu sve mi ra. Ali i uže i čiz me su odra di li svo je i pre bro dio je olu ju. Čla ni cu nje gova tima bu ji ca zra ka is tog je tre na povuk la i bila je već na pola puta kroz otvor pri je nego ju je spa si lo si gurnos no uže. Karst je po seg nuo i zgra bio je za rukavi cu te je nes pret no povukao na trag k sebi sve dok nije ponov no sta ja la na su bjek tiv nom podu po red zja peće rupe. Tada je ugle dao frag men te: noge sa zglo bovi ma i nešto ras tr ga no što je mo ra lo biti veći dio ti je la uhvaće nog u me ha ni zam okna. A iza toga… Iza toga su bili nepri ja te lji. Bili su u ka osu, pu za li je dan pre ko drugog. De kom presi ja je od ba ci la ne ko li ci nu i Karst se na dao da će od le tje ti u sve mir ali naj ma nje troje ili če tve ro je vi sje lo na kra je vi ma niti i već se poče lo pe nja ti na trag pre ma oknu. Karst je na ci ljao oružjem. Bilo mu je ugrađe no u ru kavi cu odi je la, os vježava juće jed nos tavan ko mad opre me. U bez račnim praz ni na ma va ku uma nije bilo ničeg što bi za us tavi lo ke mij ski pogon ako sa država vlas ti ti ki sik a bez račna će praz ni na ta kođer biti raj za stri jel ce jer do met ogra ničava samo za kriv lje nost Gil ga meševa tru pa. Htio je reći nešto in s pi ra tiv no ili dra ma tično ali na po s ljet ku ga je po gled na puzeća i tr za juća ču dovišta to li ko pres travio da je sve što je us pio proci je di ti bilo “Pobij te piz de”. Tri put je pu cao i pro mašio, tru deći se pri la go di ti na dre alis tičkoj per s pek tivi te krivo pro ci je nivši uda lje nost i ve liči nu svog pli je na a nišan ski sus tav nje gova odi je la opi rao se ci lja nju ga ma di. A onda je na po kon po go dio jed nog stvo ra koji se još uvi jek držao za trup i lan si rao ga u sve mir. Nje gov je tim ta kođer otvo rio va tru, oprez no i kon tro li ra no a pa uci uopće nisu bili pri prem lje ni na tako nešto. Karst je vi dio kako po svu da lete no ga ta ti je la a leše vi vise s niti po put mor bid nih ba lo na. Neki su pa uci pak uz vraća li palj bu, što ga je pres travi lo. Ima li su ne kak va oružja, iako su im pro jek ti li bili spo ri i krup ni u us po red bi s glat kim le tom me ta ka ljud skog va tre nog oružja. Karst je na tre nu tak po mis lio da ih po nov no gađa ju kame njem ali ovi su pro jek ti li bili nešto na lik ledu ili stak lu. Ras pr s nu li bi se pri udarcu o ok lop na odi je la bez da im na ne su ikak vu šte tu. Pa uci su bili neo če kiva no ot porni, odje ve ni u ne ka kav pri pi je ni oklop zbog kojeg bi se tr za li pod hi ci ma ali kroz koji se meci, či ni lo se, nisu pro bi ja li, te su ih Karst i nje gov tim mo ra li za si pa ti ra fa li ma kako bi bili si gurni da su ih oz li je di li. No kad bi se meci na po kon pro bi li, pa uci bi vrlo za dovo ljava juće eks plo di ra ti. Ako je usko ro i bilo preživje lih, po bje gli su; Karst je zas tao na tre nu tak i pri javio sta nje Lain pri je nego je na pravio ve li ki ko rak van na trup, van pred ob zor Gilga meša. A onda nije bilo na trag – i sto ga je kre nuo da lje. www.balkandownload.org

Teška su sve mir ska odi je la bila pro pis na voj na teh no lo gi ja iako je veći na voj nih sus tava ko ji ma je Karst htio ima ti pris tup bila ne ak tiv na ili u pot pu nos ti uk lo nje na iz odi je la. Na kra ju kra je va, stro ja ri ma za obav lja nje po prava ka nisu bili po treb ni so fis ti ci ra ni nišan ski pro gra mi. I tu je, kao i u sve mu os ta lom ve zanom uz ljud sku rasu, vla da la ti ra ni ja pri ori te ta. A ipak, odi je la su ima la ojača ne zglo bove i ok lop ljeno sve os ta lo te servo mo to re koji bi od lučnom sve mir skom bo jov ni ku po ma ga li pri kre tanju. Imali su za li hu zra ka, sus tav re cik laže iz me ta, kon tro lu tem pe ra tu re te bi, da su sen zo ri na tru pu os ta li či tav, ima li i li jep mali pri kaz sve ga oko sebe. Sad se mo rao kroz okno us pe ti u svo joj dru goj koži koja mu je tor zo i sva ki ud či ni la dvos tru ko ši rim, i u ko joj mu je bilo vruće i ti jes no, i osjećao je sla bašno drh ta nje drev nih i s pažnjom održava nih servo mo to ra koji su od tre nut ka do tre nut ka razma tra li hoće li rik nu ti ili ne. Neka su odi je la ima la još uvi jek funkci onal ne mlaz ne na prt njače koje bi im omo gući le ma ne vri ra nje u sve mi ru ali go riva je bilo malo te je Karst na ložio da ih se smi je koris ti ti samo u hit nim sluča je vi ma. Nije bio uvje ren da bi ti drev ni i čes to po prav lja ni uređa ji za le te nje bili išta osim kora ka pre ma mogućoj smrti. Po gled na oko li nu kroz vi zir bio mu je skučen i za krčen a šači ca pri ka za s ka mera nje govih su bo ra ca pravi la mu je pro ble me jer pri ka ze nije us pi je vao pove za ti s po je din ci ma oko sebe. “Lain, možeš li svi ma pos la ti upu te o forma ci ji i nji hovom po loža ju u njoj?” Bilo je to kao da priz na je po raz ali odi je lo mu nije pruža lo inven tar koji je bio očekivao. “Tre bam oči upe re ne u svim smje rovi ma. Kreće mo pre ma vra ti ma han ga ra se dam. Za tvo ri te zračnu ko mo ru iza nas. Vanj ska su joj vra ta ošteće na –” “Ne za tva ra ju se”, začuo se Al pa shev glas. “Nešto… nešto je pošlo po krivu.” “No…” a onda je Karst shva tio da nema baš što reći na to. Nije baš mo gao traži ti da ih dođu po pravi ti. “No, za peča ti te unu tarnja vra ta dok se ne vra ti mo. Mi kreće mo.” A onda su sti gle La ini ne upu te: po ka za la im je naj bo lju rutu i tim osi gu ra nja pos ložio se u forma ci ju, pro ma tra jući sve oko sebe. “Lan si ra mo još jed nog dro na”, do da la je. “Pos lat ću ga da lje od bro da, da vas pro ma tra i pove zat ću ga s… ku rac.” “Što je?” pi tao je Karst is tog tre na. “Nema dro na. Kre ni te do han ga ra što brže može te.” “Haj de ti pro baj trča ti u ovom.” Ali Karst je bio u po kre tu, pre dvo dio forma ciju stri je le a nje gov ga je tim pra tio, ko rak po go le mi me tal ni ko rak. “Da po go dim: na kon han ga ra za ša tlo ve ide mo do han ga ra za dro nove?” “Bravo.” www.balkandownload.org

Dron jed nos tav no nije iz le tio iz han ga ra već je za peo u mrežu koju nje govi sen zo ri nisu mo gli de tekti ra ti. Hol s ten nije imao poj ma ka kav pris tup han gar dro nova nudi os tat ku bro da ali Lain je već slala lju de pre ma nje mu, što je dalo nas lu ti ti da su stvo re nja ušla u brod. Pri ma li su pri je nos s ka me ra koje su no si li Karst i šači ca nje govih lju di, iako ne svi, a koje su pra ti le nji hovo kre ta nje tru pom i stal no provje rava nje te re na pred njima i skraće nog ob zo ra. “Sli jepi!” za sik ta la je Lain bi jes no. Mreža sen zo ra na tru pu bila je ra sko ma da na, u sve ga ne ko li ko mi nu ta bila joj je za da na šte ta koju će se mo ra ti po prav lja ti sto tina ma sati. “No, gdje su? Gdje bi mo gli biti?” Hol s ten je za us tio – spre mao se reći nešto is praz no i bez načaj no, a onda se ogla sio alarm. “Pro boj tru pa u te ret nom odjelj ku”, re kao je Al pash rav no dušnim gla som a zatim neo bično umrtv lje nim to nom do dao: “Dru gi pro boj po redu, na kon onog pogot ka ra ni je.” “Već pos to ji rupa u te ret nom”, po novi la je Lain dok je po gle dom traži la Hol ste na. “Vje ro jat no su već u bro du.” “Čemu onda još jed na rupa?” “Te ret ni je odje ljak ve lik”, re kao je Al pash. “Vje ro jat no buše rupe di ljem bro da. Ne tre ba ju im okna. Mi…” Raši rio je oči dok je mo lećivo gle dao Lain. “Što ćemo sad?” “Te ret…” Hol s ten se sje tio ti suća spavača u ma lim plas tičnim lje sovi ma, pot puno ne s vjes nih što se do gađa. Po mis lio je na pa uke koji se ba ca ju na njih, koji kroz bes težin ski va ku um leb de pre ma svo jem pli je nu. Po mis lio je na ja jašca. Možda je Lain raz mišlja la o nečem sličnom. “Kar ste!” obrec nu la se. “Kar ste, tre ba mo vas u bro du.” “Upravo pri la zi mo oknu han ga ra”, pri javio je Karst kao da je nije čuo. “Kar ste, ušli su u brod”, us tra ja la je Lain. Nas tu pi la je stan ka iako su ka me re i da lje pri ka ziva le tim u po kretu. “Poša lji te tamo ljude koji su već u bro du. Ja ću ri ješi ti ovo pa za tim ide mo na trag. Ili že liš da ti baš dođu pred vra ta?” “Kar ste, te ret ni odje ljak nema ni gravi ta ci je ni at mo sfe re, ne mogu pos la ti –” za us ti la je Lain. “Daj da uta ma nim ovo gni jez do pa ćemo se vra ti ti”, pre ki nuo ju je Karst. “Bez bri ge, ima mo sve pod kon tro lom.” Zvučao je iz luđu juće smi re no. Pri mi li su sig nal iz unu trašnjos ti bro da, smet nja ma pre krive ne vri ske i povi ke… a onda ništa. Nas tu pi la je tiši na. Lain i Al pash i Hol s ten zu ri li su jed ni u dru ge, za prepašte ni. “Tko je to bio?” pi ta la je drev na stro jar ka na po kon. “Al pash, je smo li…?” “Ne znam. Po kušavam… Javi te se, mo lim vas, javi te se…” www.balkandownload.org

Začu la se bu ji ca po t vr di raz nih sku pi na Ple me na i pro buđe nih voj ni ka di ljem bro da i Hol s ten je vi dio kako ih Al pash oz načava na po pi su. Pri je nego je dovršio s po pi som net ko je povi kao: “Tu su! Van, van. U bro du su!” “Po t vr di te po ložaj.” Al pa shev je glas bio na pet. “Lori, po t vr di po ložaj!” “Al pash ‒” za us ti la je Lain. “To mi je obi telj”, od vra tio je mla di stro jar. Na glo se od mak nuo od svo je pos taje. “To je naša ka bi na. Svi su tamo: moja dje ca, moj rod.” “Al pash, os ta ni na po loža ju!” na re di la mu je Lain, drh tavom ru kom držeći štap ali njen je auto ri tet – koji su joj dava li sta rost i po ri jek lo – sad otišli u dim. Al pash je otvo rio okno i otišao. “Evo ih”, začuo se Al pa shev tri jum fal ni glas iz zvučni ka, a za tim: “Gdje su osta li?” Lain je zi nu la dok su joj ekra ni priv lači li po gled. Šači ca pa ukova okruživa la je okno hanga ra, osvi jet lje na jar kim sja jem sun ca koje je niz trup ba ca lo nji hove duge, oš tre sje ne. No bilo ih je sad ma nje nego pri je i to je možda značilo da su po traži li lakše točke ula ska. Kaos gla sova iz zvučni ka jas no je davao do znanja da su stvo renja već us pos tav lja la upo rišta di ljem bro da. “Kar ste…” rek la je Lain ali pre ti ho da bi je ovaj čuo. Hol s ten je gle dao kako se je dan od pa ukova odjed nom ras pr s nuo, ras tr gan hicem koji je is pa lio Karst ih net ko iz nje gova tima. Net ko je povikao: “Iza nas!” i ka me re su se okre nu le i pruži le im po gled na trup i zvi jez de. “Uhva ti li su me!” povi kao je net ko dru gi i os ta tak tima osi gu ra nja pres tao se kre ta ti. Hol s ten je pre ko pri je no sa jed ne od ka me ra vi dio kako se net ko bori pro tiv nečeg ne vid ljivog, kako lupa po svom odi je lu i po teže ga, za rob ljen mrežom niti koje su ne vid ljive a opet pres nažne da bi ih se po tr ga lo. Pa uci su se tad po javi li, trčeći pre ko tru pa br zi nom koja je Kar stovo spo ro napre dova nje či ni la smi ješnim. Dru gi su se pa uci spušta li odoz go, s ru bova niti na ko ji ma su do sad vi sje li, us pi njući se pro tiv sile ro ta ci je koja ih je htje la od ba ci ti u sve mir; us pi njući se kako bi skoči li na Kar sta i nje gove lju de. Karst je po di gao ru kavi cu/pištolj i u kutu pri ka za ka me re vi dje lo se kako oružje blješti dok po kušava pra ti ti nove mete i ubi ja ba rem jed nu. Vi dje li su kako jed nog od Kar stovih ljudi po gađa pri ja telj ska palj ba i kako ga taj uda rac odva ja od tru pa i kako pada sve da lje od bro da sve dok na glo ne sta ne, uhvaćen ne vid ljivom niti uz koju se sad us pi nje go le mo osmo no go stvo re nje dok se on bes po moćno ba tr ga. Muškar ci i žene vi ka li su, pu ca li, vrišta li, po kušava li po bjeći olov no teškim ko ra cima. Karst je s teži nom za te tu rao dva ko ra ka una trag, još uvi jek pu ca jući, pra teći broj pre os ta lih me ta ka na pri ka zu na vi zi ru svo je ka ci ge. Više srećom nego pro sud bom www.balkandownload.org

us tri je lio je jed no od stvo re nja dok se ovo ba ca lo na ženu po red nje ga i sad su ga za su li zaleđe ni ko ma di lju ske i iz nu tri ca. Žena je bila uhvaće na u jed nu od mreža ko ji ma su mali gadovi načička li trup, ve li kim la bavim obla ci ma tan kih niti u koje je sad bilo za pet lja no pola nje gova tima. Uši su mu bile pune povi ka: nje gov tim, lju di u bro du, čak i Lain. Po kušao se sje ti ti kako uga si ti ka na le: bilo je pre glas no, nije mo gao raz mišlja ti. Grm ljavi na vlas ti tog gru bog daha za glušiva la je sve os ta lo, kao da mu neki div hi perven ti li ra na uho. Ugle dao je kako još net ko iz nje gova tima biva od bačen s tru pa, bez nači na da se vra ti. Jed nos tav no je od le tio, us pi njao se k bes kra ju. Ako je imao po tis ni ke na odi je lu, oni tre nut no nisu funk ci oni ra li. Ne sret nik je samo nas tavio le tje ti, sve da lje i da lje, kao da jed nos tav no nije mo gao iz drža ti di je li ti brod s ču dovišti ma koja žele ući u nje ga. Još je je dan pauk sle tio na za rob lje nu ženu po red Kar sta, do leb djevši do nje gole mim sko kom, is pruže nih nogu. Čuo ju je kako vrišti i za te tu rao je na pri jed, pokušao na ci lja ti stvo ra dok se žena ba tr ga la i mla ti la ga ok lop lje nom ru kom. Pauk se čvr sto držao za ženu i Karst je vi dio kako pažljivo na mješta svo ja usta ili neki me ha ni zam prič vršćen za njih te se na gi nje na pri jed i probi ja joj spoj između ok lop nih ploča odi je la na glom, ne za us tav ljivom si lom. Odi je lo će se, na rav no za peča ti ti oko mjes ta pro bo ja ali to ženi neće po moći s otrovom koji joj je upravo ubriz gan. Žena se na glo opus ti la i sad je mli tavo le lu ja la, drža na za trup mag net skim čiz mama. Što god da je bilo u pi ta nju, brzo je dje lovalo. Na po s ljet ku je us pio is ključi ti sve gla sove u svo joj glavi, os tavi ti samo svoj. Nastu pio je tre nu tak blaže na spo ko ja u ko jem mu se či ni lo da bi ne ka ko mo gao povrati ti kon tro lu nad si tu aci jom. Si gurno pos to ji ne kak va ča rob na ri ječ, ne kak va beskraj no učin kovi ta na red ba koju bi is tin ski na da re ni vođa sad iz dao a koja bi vra ti la evo lu ci ju na pravu sta zu i omo gući la čovječans tvu tri jumf nad ovim iz ro di ma. Nešto mu je sle tje lo na leđa. www.balkandownload.org

K 7.8 RAT UNUTRA ao mrav lja ko lo ni ja, po mis li Portia. Što baš i nije točno, već samo nešto što si je rek la kako bi se no si la s go le mim tuđin skim oko lišem koji se na iz gled steže oko nje. Ona do la zi iz gra da koji je šuma, is pu njen slože nim višes tra nim pros to ri ma ali ar hi tek ti nje na na ro da čak su i tu tro di men zi onal nu ge ogra fi ju sre za li na vlas ti tu veliči nu, raz di je li li nešto go le mo na nešto s čime se mogu no si ti, nešto čime mogu uprav lja ti. Divovi su uči ni li isto, na pravi li ko mo re koje su za njih možda malo skuče ne ali za Porti ju ipak zas trašu juće go le me, stal ni pod sjet nik na čis tu ve liči nu i fi zičku moć božan skih stvo re nja koja su stvo ri la ovo mjes to i čiji po tom ci na njemu još uvi jek obi tava ju. No ne umo ljiva ge ome tri ja sve ga još je gora. Portia je navik la na grad ti suća kutova, na ni zove zi dova i stro pova i po dova ras teg nu tih pod sva kim za mis livim na gibom, svi jet od nape te svi le koju se može ski nu ti i vra ti ti na mjes to, raz di je li ti i beskraj no pri la gođava ti. Divovi svo je živo te mo ra ju proves ti ogra niče ni ovim kru tim, nepro mje njivim pravim ku tovi ma, za pečaće ni unu tar ovih go le mih, čvr stih zi dova. Ništa se ne tru di opo naša ti pri rodu. Umjes to toga svi me ru kovo di čvr sta že ljez na ruka tuđin ske es te ti ke. Nje na je pre mačka sku pi na prošla kroz ra zva lje na vra ta han ga ra za ša tlo ve, proboj koji su za peča ti li čim su ušli kako bi mi ni mi zi ra li gu bi tak tla ka. Na krat ko je uspje la ra di jem kontak ti ra ti dru ge sku pi ne i raz mi je ni ti iz vješća o sta nju pri je nego su divovi pro mi je ni li vlas ti te frek venci je i sve os ta le po nov no zbri sa li ne vid ljivom olujom. U ve li kom je bro du sad šest raz liči tih pre mačkih sku pi na, ne ko li ci na u odjeljci ma koji ne ma ju vlas ti tu at mo sferu. Po kuša ji ko or di na ci je ne ma ju smis la. Sva ki je odred prepušten sam sebi. Ne du go za tim su sre li su se s prvim bra ni te lji ma: možda dva de set divova s vrlo na sil nim na mje ra ma po javi lo se pri je nego su pa uci us pje li pos tavi ti svo ja oružja širo kog po lja dje lova nja. Vi bra ci je nas ta le nji hovim do la skom služi le su kao upo zore nje gotovo ap surd nih raz mje ra te je Porti jin odred – sad tu cet pa ukova – sti gao pri pre mi ti za sje du. Prve divove uspje li su uhva ti ti u na br za ka is ple te ne mreže – nedovolj no snažne da ih za drže na dugo ali dovolj no da se slje deći divovi za bi ju u pret hod ni ke. Na oruža ni su – ne samo smrto nos no br zim pro jek ti li ma koje nji hovi su bor ci ko ris te vani već i ne kakvim usre do toče nim vi bra ci ja ma koje vrište kroz www.balkandownload.org

sva ki dje lić Porti ji na ti je la, oša muću ju sve pa uke do nepo kret nos ti, a jed nog čak i ubi ju. Pa uci za tim uz vraća ju va tru. Oružja koja im vise is pod ti je la puno su spo ri ja od me ta ka, bliža drev nim praćka ma Porti ji nih pre da ka. Stre ljivo su tro ro ge stak le ne stre li ce, obli kova ne kako bi se zavrtje le ti je kom leta. Pod gravi ta ci jom do met im je re la tiv no kra tak ali unu trašnjost Gil ga meša ionako ne do pušta da le ko met no gađa nje. Portia i nje ni prem ci su u naj ma nju ruku iz nim ni stri jel ci, od lično pro suđu ju uda ljenos ti i re la tiv no kre ta nje mete. Neki od divova nose ok lop kao oni vani; veći na ne. Kad streli ce pus te krv vrh im puk ne a sa držaj stre li ce bude ubriz gan u neo bično složen krvo točni sus tav divova te ga nji hov žus tri me ta bo li zam brzo pro ne se či tavim ti je lom. Po treb no je samo malo otrova za pun uči nak a pažljivo od mje re na mješavi na dje lu je vrlo brzo i iz rav no na mo zak. Portia pro ma tra divove kako pa daju je dan za dru gim, prvo se tr za ju a za tim ukoče. Onih par ok lop lje nih nepri ja te lja bit će po raže no ri skant ni jim pristu pom iz rav nog ubriz gava nja. Portia os ta ne bez če ti ri čla na svog odre da i svjes na je da su svi mo gli iz gi nu ti da za sje da nije upa li la. A ipak, broj pa ukova u sa mom bro du pos to ja no ras te. Iako bi rado preživje la, Portia je odu vi jek bila svjes na da pos to ji ra zum no ve li ka šan sa da će skonča ti ti jekom ove mi si je. Nje na je polj ska ke mičar ka još uvi jek živa i sprem na za nove na red be. Portia ne gubi ni tre na. Glas ni ca je rek la da će biti do vo da zra ka di ljem bro da. Točna lo gis ti ka održava nja odjelj ka za po sa du arke ops krb lje nim zra kom po malo je iz van Porti ji ne moći po ima nja, ali in forma ci je koje im je dala Avra na Kern dovolj no su im ra zum ljive. Nji hova dla kava ti je la osjeća ju po kret čak i kroz va ku um koji ih okružu je te stoga pa uci brzo pro nađu odak le do pi re sla bo kre ta nje zra ka iz dovo da. Portia zna da se tamo vani sad kreću či tave voj ske divova, sa svim si gurno oče ku jući da pa uci ponov no na pad nu. Ali to nije plan. Polj ska ke mičar ka brzo pri pre mi svo je oružje, ele gant nu mješavi nu koju će ispus ti ti u dovo de zra ka i koji će se nji ma raši ri ti bro dom. Ide mo da lje, na re di Portia kad ke mičar ka završi s pos lom. Još je puno ke mij skog oružja koje va lja pos tavi ti na mjesto. Jer, na kra ju kra je va, na bro du je ve lik broj divova. Kad su na po kon shva ti li što im Avra na Kern želi po ruči ti; kad je pos ta lo jas no da će ih sta za kojom se nji hova vr sta kreće doves ti u ne iz bježan sraz s civi li za ci jom divov skih bo gova-tvo ra ca, pa uci su u svo joj prošlos ti po traži li na dah nuće i zna nja za ko pa na još od ra nih dana povi jes ti. No povi jest je nji ma bila nešto čega se mogu sje ti ti kao da je bilo jučer. Ni kad nisu ima li pro blem sa za pi si ma ka kav su ima li ljudi: za njih ni kad nije to li ko toga bilo zdrob lje no ko tačem vre me na. Nji hovi su drev ni pre ci, ra deći ruku pod ruku s na novi ru som, evo lu ci jom ra zvi li spo sob nost ge net skog pre noše nja na uče nog zna nja i is kus tva iz rav no svo jim po tom ci ma, što je www.balkandownload.org

bio ključan ko rak za vr stu u ko joj go tovo da i nema ro di telj ske bri ge. I tako je znanje iz tog drev nog doba os ta lo de talj no oču va no, is prva pre noše no s ro di te lja na dje cu a kas ni je des ti li ra no i dos tup no bilo ko jem pa uku koji ih želi uči ni ti di je lom svog uma i ge no ma. Pa uci su na glo bal noj ra zi ni stvo ri li go le mu knjižni cu is kus tava, što im je omogući lo brz us pon do same or bi te. U toj se pa učjoj alek san drij skoj knjižni ci skriva ju ne vje ro jat ne taj ne. Pri mje ri ce: pri je puno ge ne ra ci ja, ti je kom ve li kog rata pro tiv mrava, divovi su na krat ko kroči li ze le nim svi je tom, čla novi po sa de iste arke koju Portia upravo po kušava osvo ji ti. Jed nog su diva za ro bi li i mno go go di na drža li za toče nog. Ra zu mi je va nja iz tog vre me na ne uključu ju vje rova nje da je div bio ra zu man pa sa dašnji znans tve ni ci gube živce pri po mis li na sve što su nji hovi pre ci mo gli na uči ti da su se ba rem malo više po tru di li ko mu ni ci ra ti. No to ipak ne znači da ništa nisu na uči li od za rob lje nog diva. Ti jekom nje gova živo ta, a na roči to na kon nje gove smrti, uče nja ci su se po tru di li pro uči ti bi oke mi ju i me ta bo li zam diva te su ga us po redi li s ma lim si savci ma s ko ji ma su di je li li svi jet. U svo joj knjižni ci pu noj zna nja iz prve ruke pa uci su ot kri li puno toga o nači nu na koji funk ci oni ra ljud ska bi oke mi ja. Obo ruža ni tim saz na nji ma te za li hom miše va i sličnih živo ti nja koje su služi le kao po kus ni su bjek ti – nije bilo ide al no ali nije bilo iz bo ra – pa uci su ra zvi li ve li ko oružje pro tiv na pa dača. Vo di la se bila žes to ka ras prava iz među oda bra nih pred stavni ka gra dova i veli kih pre mačkih sku pi na te iz među svih njih i Avra ne Kern. Sva su dru ga rješe nja i mo gućnos ti od baciva ne jed na za dru gom dok paučja na rav i ek strem nost si tu aci je nisu dove li do jed nog je di nog rješe nja. Portia i dru ge na pa dačke sku pi ne upravo su saz na le da rješe nje dje lu je, ba rem na krat ko. Gil ga meševi sen zo ri je dva da su pri mi je ti li nji hov pri pravak dok se ovaj ši rio brodom, zav lačio u ko mo re ro ti ra jućeg odjelj ka za po sa du jed nu za dru gom. U nje mu nije bilo iz rav nih otrova, ništa što bi bilo tre nut no štet no. Neki su ekra ni di ljem bro da poče li bi lježi ti bla gu pro mje nu sas tava zra ka ali u tom je trenut ku pod muk lo oružje već poče lo ha ra ti. Divov skim rat ni ci ma koje je Portia upravo po ra zi la ubriz gan je kon cen trat tog nar ko ti ka i Portia ih sad zna tiželj no pro učava. Gle da kako se nji hove čud ne, neobično pokret ne oči tr za ju, kako ih ne vid ljivi uža si nav lače u svim smje rovi ma dok im tvar na pa da mo zak. Sve se kreće po pla nu. Portia želi os ta ti ovdje i spu ta ti ih ali ne ma ju vre me na a ona nije si gurna da bi svi la bila dovolj na za ve ziva nje go le mih ču dovišta. Mo rat će se na da ti da će ovo prvot no ones po sob ljava nje – već za mi jeće no u tes t nim pri mjer ci ma – ima ti pla ni ra ne traj ne po s lje di ce. Ne bi bilo zgod no da se divovi opo rave. Porti jin odred kreće da lje, brzo i od lučno. Tvar nije štet na za nji hovu fi zi olo gi ju i kroz lis na ta im pluća pro la zi bez ikak va učin ka. www.balkandownload.org

Ne du go za tim pa uci dođu do pros to ri je prepu ne divova. Ovi nisu na oruža ni te ih ima ne ko li ko ve liči na, zbog čega Portia za ključi da su u pi ta nju odras li i dje ca raz nih sta di ja mi ta re nja. Već su pali žrtvom ne vid ljivog pli na zbog ko jeg sad pi ja no te tu ra ju i ruše se jer ih noge više ne drže dok zure u nešto što pos to ji samo u njihovom umu. Zrakom se širi jak or gan ski mi ris i Portia shvaća da se do bar dio njenih žrtava upravo une re dio. Pa uci provje re je li pre os tao itko spo so ban su prot stavi ti im se pa nas tave da lje. Puno još divova tre ba ju po ko ri ti. www.balkandownload.org

U 7.9 POSLJEDNJE UPORIŠTE žas no su dugo sluša li Kar sta kako viče i vrišti pre ko otvo re ne veze. Ka me ra nje gova odi je la pruža la im je za mućen po gled na trup, zvi jez de, dru ge fi gu re koje se ba tr ga ju. Lain je vi ka la na nje ga na puk lim gla som, govo ri la mu da se vra ti u brod ali Karst više nije slušao već se samo bo rio pro tiv nečeg što nisu mo gli vi dje ti. Su deći pre ma pet lja nju nje govih ru kavi ca, koje se tek povre me no mo glo ugle da ti u ku tovi ma pri ka za, či ni lo se da po kušava si lom strg nu ti ka ci gu s glave. A onda je na glo stao i na tre nu tak su po mis li li da je pres tao odaši lja ti ali ka nal je os tao otvo ren i sad se začu lo grglja nje, mo kro dav lje nje. Ka me ra se pres ta la div lje tr za ti a zvjez da no po lje koje je plu ta lo po red Kar sta či ni lo se go tovo spo koj nim. “O ne, ne, ne…” iz us ti la je Lain pri je nego je seg men ti ra na noga po seg nu la odne kud on kraj vi do kru ga ka me re i pri tis nu la se o vi zir Kar stove ka ci ge. Vi dje li su samo dio stvo re nja kako se smješta u čučanj na nje govu ra me nu, stišće da se bo lje na mjes ti. Dla kavi arah nid trepe rava eg zo kos tu ra i za kriv lje nih očnja ka unu tar nekak ve ma ske: čovje ka je nje gov naj drev ni ji strah doče kao na sa moj gra ni ci ši re nja čovječans tva, već oprem ljen za sve mir. U tom su tre nut ku već pri ma li iz vješća iz raz nih di je lova bro da. Timovi stro ja ra oblači li su se – la ga na odi je la bez ikak va ok lo pa ili sus tava koji su Kar stu bili od tako malo ko ris ti – i kre ta li pre ma nepri ja telj skom po dručju te ret nog odjelj ka. Drugi su po kušava li od bi ti na pa dače gdje god bi na išli na trčkava stvo re nja. No problem je bio u tome što su sen zo ri na tru pu bili unište ni na to li ko mjes ta da je Gil gameš mo gao je dva i nas lu ti ti gdje je sve došlo do pro bo ja tru pa. Lain je dugo po kušava la ko or di nira ti raz ne sku pi ne, od ko jih su se neke navo dile nared ba ma Za povjed nog odje la a dru ge su bili pri pad ni ci Ple me na na sa mo ini cija tiv nim po ho di ma ili pro buđe ni te ret koji je če kao za mjen ske hi berna cij ske ko more. A onda se nešto pro mi je ni lo oko njih. Hol s ten i Lain raz mi je ni li su po gle de, obo je is tog tre na svjes ni da je nešto pošlo po krivu ali ne i točno što. Nešto po svemašnje, nešto što ni kad nisu svjes no pri mi je ti li i što su odu vi jek uzi ma li zdravo za go tovo sad je nes ta lo. Lain je na po s ljet ku rek la: “Održava nje živo ta.” Hol s ten je osje tio kako mu se prsa stežu od same po mis li. “Što?” “Mis lim…” Po gle da la je ekra ne. “Zrak više ne cir ku li ra. Dovo di su is ključe ni.” Š www.balkandownload.org

“Što znači -?” “Što znači ne diši više nego što mo raš jer smo odjed nom jako krat ki s ki si kom. Koji ku rac…?” “Lain?” Sta ra se stro jar ka na mršti la. “Vi tas? Što se do gađa?” “Lain, uga si la sam dovod zra ka.” Glas znans tve ni ce čud no je zvučao, tona negdje iz među od lučnos ti i pres trav lje nos ti. La inin je po gled bio pri kovan na Hol s te na kao da iz nje ga želi uze ti sna gu. “Bi li objas ni la zašto?” “Pa uci su is pus ti li ne kak vo ke mij sko ili bi ološko oružje. Seg men ti ram brod, iz oli ram po dručja koja još nisu za raže na.” “Iz o li raš po dručja koja nisu za raže na?” “Bo jim se da se po pri lično proši ri lo”, po t vr di la je Vi tas go tovo žus tro, kao liječni ca koja po kušava pri kri ti loše vi jes ti osmi je hom. “Mis lim da mogu za obići ta po dručja i po nov no ak tivi ra ti protok zra ka u oni ma koja nisu kon ta mi ni ra na, ali za sada…” “Kako sve to znaš?” pi ta la je Lain oš tro. “Svi moji la bo rato rij ski po moćnici su se sruši li. Pate od ne kak vog na pa da ja. U pot pu nos ti su ne s vjes ni oko li ne.” Te je ri ječi pra tio sićušan i brzo za tom ljen drh taj gla sa. “Ja sam u za pečaće noj ko mo ri za tes ti ra nja. Ra di la sam na vlas ti tom biološkom oružju koje bi tre ba lo is tri je bi ti či tavu vr stu bez da is pa li mo i me tak. Kako smo mo gli zna ti da će nas pre du hi tri ti?” “Pret pos tav ljam da nisi pri kra ju s iz ra dom oružja?” upi ta la je Lain bez puno nade. “Mis lim da sam bli zu. Gil ga meševi za pi si na temu sta ro ze malj ske zo olo gi je po prilično su nepot pu ni. Lain, mo rat ćemo ‒” “Pre us mje ri ti ne kon ta mi ni ra ni zrak”, dovrši la je stro jar ka mi sao. Gr bi la se nad kon zo lom i drh tavim ru ka ma očaj nički na ba da la kon tro le. Či ni la se sta ri jom, kao da joj je zad njih sat vre me na na pleća na tova ri lo još či tavo de set ljeće. “Bavim se time. Hol s te ne, mo rat ćeš upo zo ri ti naše lju de, reći im da stave ma ske ili da se povu ku… kamo god ti kažem da…” Hol s ten je već davao sve od sebe, bo reći se s Gil ga meševim povre me no nepo uzda nim suče ljem, po ziva jući sva ku gru pu koju bi us pio pro naći u sus tavu. Neke mu nisu od govo ri le. Pa učje se oružje ši ri lo od odjelj ka do odjelj ka una toč Vi ta si nim i La ini nim po kuša ji ma da ga iz o li ra ju. Osje tio je bu ji cu olakša nja kad je kon tak ti rao Al pa sha. “Ko ris te plin ili –” “Znam”, po t vr dio je ple men ski stro jar. “No si mo ma ske. No neće dugo dje lovati. Ovo je opre ma za hit ne sluča jeve.” Glas mu je zvučao neo bično ushiće no, unatoč sve mu. www.balkandownload.org

“Lain pri pre ma…” prave su ri ječi pa da le na mjes to u pravom tre nut ku, “… položaj za pov lače nje. Jes te li vi dje li iko jeg ‒?” “Upravo smo ih pro pu ca li pun ku rac”, po t vr dio je Al pash žes to ko. Hol s te nu je palo na pa met da je za Ple me ovo bila sa svim dru gači ja bit ka. Da, bili su svjes ni da je Gil utočište za či tavo čovječans tvo te da op s ta nak vr ste u ovom tre nut ku ovi si o nje mu, ali Hol s te nu je to i da lje bio samo brod, samo sred stvo prela ska s mjes ta na mjes to. Za Al pa sha i nje gov na rod ovo je bio dom. “No, tre ba li bis te se povući…” a Lain je, žes to ko kon cen tri ra na i teška daha, već ima la pri prem lje nu rutu. “Vi tas?” za reža la je sta ra stro jar ka. “Još uvi jek sam živa.” Bes tje les ni glas nije zvučao ni ma lo dru gači je nego inače. “Sve će ovo raz bi ja nje na odjelj ke ogra niči ti dje lova nje tvog oružja, zar ne?” Vi tas je is pus ti la za nim ljiv zvuk: možda je to tre bao biti smi jeh, ali u tome ga je sa bo ti rao oštar trag his te ri je. “Ja… ja sam iza nepri ja telj skih li ni ja. Lain, od sječe na sam. Ako us pi jem spravi ti nešto, mogu to… mogu to od ni je ti do njih. A bli zu sam. Sve ću ih po trova ti.” Hol s ten je stu pio u kon takt s još jed nom sku pi nom bo ra ca, čuo krat ku ka ko foni ju povi ka i vri skova a za tim izgu bio vezu. “Bo lje požu ri”, re kao je pro muk lim gla som. “Je be mu”, is pa li la je Lain. “Gu bi mo si gurna po dručja.” Krši la je svo je sta re ruke. “Što je ‒?” “Kreću se bro dom”, začuo se Vi ta sin utvarni glas. “Režu pro la ze kroz vra ta, zidove, dovo de.” Glas joj je sve više drh tao. “Stro je vi, to su samo stro je vi. Stro je vi stvo re ni mrtvom teh no lo gi jom. To je sve što mogu biti. Bi ološka oružja.” “Koji ku rac bi itko ra dio pa ukove kao bi ološka oružja?” za reža la je Lain, još uvi jek re ka li bri ra jući za pečaće na po dručja i ša ljući nove upu te Hol s te nu koje je ovaj pre no sio os tat ku po sa de. “Lain…” Nešto u znans tve niči nu gla su obo je ih je na tje ra lo da zas ta nu. “Što je?” pi ta la je Lain oš tro. Nas tu pi la je duga stan ka ti je kom koje je Lain ne ko li ko puta za zva la Vi ta si no ime bez od govo ra a za tim: “Tu su. U la bo su. Tu su.” “Na si gurnom si? Za pečaće na?” “Lain, tu su”, i bilo je kao da su svi ljud ski osjeća ji koje je Vi tas to li ko ri jet ko po ka ziva la bili saču va ni baš za ovaj tre nu tak, kako bi se na gu ra li u njen drh tavi glas i vrišta li iz sva ke ri ječi. “Tu su, tu su, gle da ju me. Lain, mo lim te, poša lji ne kog. Ša lji po moć, bilo koga, mo lim te. Idu pre ma meni, oni ‒” A za tim je vris nu la to li ko glas no da je sig nal na tre nu tak prešao u sta tički šum. “Na stak lu su! Na stak lu su! Pro bi ja ju se kroz nje ga! Jedu stak lo! Lain! Lain, po mo zi mi! Lain, prek li njem te! Opros ti mi! Opros ti mi!” Č www.balkandownload.org

Hol s ten ni kad nije saz nao za što to Vi tas traži oprost od Lain. Čak se i kroz ženi no vrišta nje mo glo čuti kako stak lo puca dok se pa uci pro bi ja ju u ko mo ru za testi ra nja. A onda je Vi ta sin glas na glo utih nuo, pos tao tek drh tav iz di saj. Lain i Hol s ten raz mi je ni li su po gle de a niti jed no od njih nije ima lo pre više nade. “Al pash”, po kušao je kla sičar. “Al pash, pri javak?” Ni Al pash nije ništa re kao. Ili je nje gova za sje da i sama doživje la za sje du ili radio više nije funk ci oni rao. Kao i sve os ta lo, kao nji hova obra na sa mog bro da, ra dijska se veza ras pa da la. Svje tla su se ga si la di ljem Gil ga meša, jed no za dru gim. Si gurne su zone koje je Lain bila us pos tavi la ili brzo pa da le ili jed nos tav no nisu bile si gurne ko li ko joj je raču na lo rek lo. Sva ka se sku pi na bo ra ca su sre la sa svo jom po s ljed njom bit kom a pa ukova je u bro du biva lo sve više i bili su sve odvažni ji. A u te ret nim su odjelj ci ma de se ci ti suća lju di o ko ji ma je ovi si la ljud ska rasa još uvi jek spava li i ni kad neće zna ti da se bit ka za nji hovu bu dućnost upravo gubi. U hi berna ci ji nema noćnih mora. Hol s ten se pi tao bi li im tre bao zavi dje ti. Ali nije. Ra di je bih se s kra jem su očio otvo re nih oči ju. “Nije dobro.” Bila je to iz nim no ublaže na iz java, nje gov po kušaj da ba rem na tren Lain olakša si tu aci ju. Nje no se na bo ra no lice okre nu lo pre ma nje mu i po segnu la je i uhva ti la nje govu ruku svo jom. “To li ko smo da leko dos pje li.” Nije bilo naz na ke mis li li na brod ili samo na njih dvo je. Obo je su prove li ne ko li ko tre nu taka pro cje nju jući sve veću šte tu a za tim go tovo is tog tre na pro govo ri li. “Ne mogu ni kog do bi ti pre ko ra di ja”, re kao je Hol s ten. “Iz gu bi li smo in te gri tet u su sjed noj ko mo ri”, rek la je Lain. Samo smo mi os ta li. Ili je raču na lo opet pok va re no. Na kra ju smo jed nos tav no pre du go opsta li. Klasičar Hol s ten sma trao se je dins tve no kva li fi ci ra nim sa gle da ti put na koji ih je vri je me pos la lo. Kak va po vi jest! Od maj mu na do čovječans tva, pu tem ko rište nja ala ta, pu tem obi te lji, za jed ni ca, ov la dava nja oko lišem, na tje ca nja, rata, is treb lje nja to li kih vr sta s ko ji ma su di je li li pla net. Za tim krh ki vr hu nac koji je pred stav lja lo Sta ro Car stvo, doba kad su bili bo govi, doba kad su kroči li među zvi jez da ma i stvara li iz ro de na pla ne ti ma da le ko od Zem lje. I doba kada su jed ni dru ge po bi li na nači ne koje nji hovi pre ci maj mu ni ne bi mo gli za mis li ti. A za tim mi; na s ljed ni ci rab lje nog svi je ta koji sežu pre ma zvi jez da ma dok im tlo pod no ga ma umi re, očaj ničko ula ga nje či tave ljud ske rase u arke. Arku, jed ni na, jer ni smo ni gla sa pri mi li od os ta lih. Ali i da lje su se prepi ra li i bo ri li, prepušta li osob nim am bi ci ja ma, zava da ma, građan skom ratu. A sve to dok je naš nepri ja telj, naš nez na ni nepri ja telj jačao. www.balkandownload.org

Lain je po la ko prišla oknu, tup ka jući šta pom o pod. “To plo je”, rek la je me kim gla som. “Is pred vra ta su. Režu ih.” “Ma ske.” Hol s ten je pro našao par i pružio joj jed nu. “Sjećaš se?” “Mis lim da nam neće tre ba ti privat ni ka nal.” Mo rao joj je po moći s tra ka ma i na po s ljet ku je samo sje la, drh tave ruke po loži la pred sebe, mala i sit na i sta ra. “Žao mi je”, rek la je na po s ljet ku. “Ja sam nas ova mo dove la.” Dlan joj je bio u nje govom, hla dan i go tovo gola kost i koža; po put meke iznoše ne ru kavi ce pre ko kos ti ju. “Nisi mogla zna ti. Dala si sve od sebe. Nit ko ne bi mo gao uči ni ti više.” Što su sve do jed ne bile utješne ali praz ne ri ječi. “Ima mo li ovdje oružja?” “Fas ci nant no je za kak ve pri li ke ni smo na pravi li pla nove.” Vi dio se tračak La inina su hog hu mo ra. “Is ko ris ti moj štap. Zdro bi mi jed nog pa uka.” Hol s ten je na trenu tak mis lio da se šali ali pruža la mu je me tal nu šip ku i na po sljet ku ju je uzeo, iz ne nađen nje nom teži nom. Je li to bilo žez lo ko jim je druš tvo Ple me na drža la u redu, ge ne ra ci ju za ge ne ra ci jom? Ko li ko je iz a zivača koji su mjerka li po ložaj vođe ovim šta pom na uči la pa me ti? Stvar je bila pa go tovo re lik vi ja. To lja ga, to je bila. I u tom smis lu ljud ski pred met do same svo je srži: alat za drob lje nje, za lom lje nje, za odva ja nje si lom na onaj pro to tip ski način ko jim je čovječans tvo pris tu pa lo sve mi ru. A kako oni pris tu pa ju svi je tu? Što su pa uku os nov ni ala ti? Na krat ko je o tome raz mišljao. Oni gra de. Bila je to neo bično umi ru juća mi sao, a onda se nje gova kon zo la ogla si la i sko ro se srušio pre ko šta pa baca jući se pre ma njoj. Po ru ka? Net ko je još uvi jek bio živ. Na tre nu tak je po kušao povući vlas ti tu ruku da lje od kon zo le, vođen mišlju da je u pi ta nju po ruka od njih, ne kak va brb lja ri ja na sko ro-pa-car skom-C u ko joj će se skriva ti nji hova ne ljud ska, zloćud na i nepo re civa in te li gen ci ja. “Lain…?” začuo se mek i drh tav glas. “Lain…? Jesi li…? Lain…?” Hol s ten je zu rio. U tim je ri ječi ma bilo nečeg užas nog, nečeg što je tje ra lo na drh ta nje, nečeg ošteće nog i neo bli kova nog. “Karst”, iden ti fi ci ra la je Lain glas, raši re nih oči ju. “Lain, vraćam se”, nas tavio je Karst i zvučao je smi re ni je nego ikad pri je. “Upravo se vraćam.” “Kar ste…” “U redu je”, re kao je nji hov šef osi gu ra nja. “U redu je. Sve će biti u redu.” “Kar ste, što je bilo?” pi tao je Hol s ten oš tro. “U redu je. Sad shvaćam.” “Ali pa uci –” “Oni…” nas tu pila je duga stan ka, kao da Karst pre tu ra po vlas ti tom moz gu u po tra zi za pravim ri ječi ma. “Oni su kao mi… Oni su mi. Oni su… kao mi.” www.balkandownload.org

“Kar ste ‒!” “Vraća mo se na trag. Svi se vraćamo.” A Hol s te na je čvr sto zgra bi la stravična, ne ra ci onal na po mi sao na is i sa nu, sa suše nu ljuštu ru unu tar ok lop lje nog odi je la, na neki ne mo guć način i da lje živu. “Hol s te ne”, Lain ga je zgra bi la za ruku. U zra ku je sad bilo ne kak ve iz ma gli ce, ri jet ke ke mij ske ma gle – nije to bilo pa učje ubo ji to oružje već što god da su ko ris ti li da bi iz je li okno. A onda se bli zu do njeg ruba okna stvo ri la rupa i nešto se kre nu lo prov lači ti kroz nju. Na tre nu tak su gle da li jed no dru go: dva po tom ka drev nih pre da ka sa sta bla, veli kih oči ju i zna tiželj nih umova. Hol s ten je po di gao La inin štap. Pauk je bio go lem ali i da lje pauk. Mo gao bi ga zdro bi ti. Mo gao bi ra sko li ti nje govu dla kavu lju sku i raš tr ka ti mu is kriv lje ne noge na ko madiće. Mogao bi u tom po s ljed njem tre nut ku biti čovjek. Mo gao bi oda ti počast svo joj spo sob nos ti uništava nja. Ali još ih je upravo pu za lo kroz rupu a on je bio star a Lain je bila sta ri ja i potražio je sto ga onu dru gu ljud sku oso bi nu, u zad nje vri je me tako ri jet ku, i ob gr lio je ru ka ma, čvr sto ko li ko se usuđivao, pus tio da štap za zveči na podu. “Lain…” čuo se Kar stov utvarni glas. “Ma so ne…” a za tim, “haj de, ubr zaj te korak”, reče no svo jim lju di ma. “Prereži te ako ste za pe li.” I u tom se tračku nes trp ljivos ti čuo Karst, pravi Karst, una toč ne dav no ot krive nom spo ko ju. Pa uci su se malo raši ri li oko njih i go le me su ih oči pro ma tra le kroz čis te ma ske. Su sret s tim tuđin skim po gle dom pružio je Hol s te nu šok ka kav je do sad osje tio samo u su sre tu s vlas ti tim so jem. Vi dio je kako jed no od stvo re nja skup lja stražnje noge, na pi nje ih. Pa uci su skoči li i sve mu je došao kraj. www.balkandownload.org

Č 7.10 OSOBINA MILOSTI ini se da ša tlu tre ba či tava vječnost da se spus ti s ve drog plavog neba. Po pri lična se go mi la oku pi la tu na raščišće nom po lju iz van gra ni ca okru ga Ve li ko Gni jez do gra da Se dam Sta ba la. Ti suće pa ukova je zbi je no jedan uz dru gog i čeka na tlu i na okol nim sta bli ma i svi le nim struk tu ra ma. Neki se boje, neki su ushiće ni, neki baš i ne zna ju što se usko ro ima do go di ti. Tu je i ne ko li ko pro ma tračkih ko lo ni ja koje odaši lju sli ke na kro ma to for ske ekra ne di ljem ze le nog svi je ta – mi li ju ni ma pa ukova, sto ma to po di ma is pod va lova i raz nim dru gim vr sta ma koje su tako bli zu ruba svi jes ti i in te li gen ci je. Čak i Plju vači ‒ neo-Scyto des pa uci u svo jim re zerva ti ma – mogu gle da ti pri zo re ovog tre nut ka. Povi jest je u nas tan ku. Štoviše, povi jest je u začet ku: nas tu pit će nova era. Dok to ri ca Avra na Kern je svepri sut na i pro ma tra kako se nje na dje ca pri pre maju. Još uvi jek nije uvje re na, ali is pra ti to li ka ti sućljeća ci niz ma ipak se ne može brzo. Treba li smo ih uništi ti, to je mi sao koja joj se stal no vrti po glavi ali na kra ju kra jeva, una toč obli ku u ko jem tre nut no obi tava, ona je i da lje samo ljud sko biće. Ono što joj je os ta lo od za pi sa o ljud skoj ne uro ke mi ji dove lo je do ovog u kombi na ci ji s pa učjim vlas ti tim pro učava njem drev nog za toče ni ka. No ona nije bila glav ni začet nik. Sami su se pa uci dugo i teško prepi ra li oko re ak ci je na du go išče kiva ne osva jače i više su puta od bi li nego pri hva ti li nje ne savje te. Bili su svjes ni što je na kocki. Pri hva ti li su nje nu pro cje nu puta ko jim će lju di kre nu ti ako do bi ju vlast nad pla ne tom. Ge no cid – i nji hove i dru gih vr sta – je odu vi jek bio ljud ski alat. Pa uci su i sami do sad bili od govorni za ne ko li ko iz u mi ra nja ali rana povi jest s mravi ma pove la ih je u dru gom smje ru. Vi dje li su pus toše nje koja je iz a zva la, ali isto su tako vi dje li i način na koji su mravi ko ris ti li svi jet. Sve može biti alat. Sve je ko ris no. Ni kad nisu is tri je bi li Plju vače, kao što ni kad nisu is tri je bi li ni mrave, što je od lu ka koja je kas ni je dove la do te me lja nji hove na bu ja le teh no lo gi je. Su oče ni s do la skom čovječans tva, vr ste koja ih je stvo ri la, divovi ma iz le gen di, pa uci nisu po misli li Kako da ih uništi mo? već Kako da ih za ro bi mo? Kako bi smo ih mogli is ko ris ti ti? Zbog koje nas to ba ri je re žele uništi ti? Pa uci ima ju vlas ti ti ek viva lent za tvo re ničke di le me, ali za njih je tu u pi ta nju slože na među sobna pove za nost, svi jet koji nije samo vid već i stal ne vi bra ci je i miris. Za njih si tu aci ja u ko joj dva za tvo re ni ka nisu u mo gućnos ti ko mu ni ci ra ti nije www.balkandownload.org

sta tus quo već pro blem koji va lja ri ješi ti: za tvo re nička di le ma je gor dij ski čvor koji va lja pre re za ti a ne pus ti ti da vas spu tava. Odav na su svjes ni da se i u nji hovim ti je li ma i u raz nim dru gim vr sta ma di ljem pla ne ta na la zi poru ka. U drev nim su je da ni ma, ti je kom bor be pro tiv pošas ti, prepoz na li kao nešto raz liči to od nji hova vlas ti ta ge net skog koda te je pro tu mači li kao dje lo Glas ni ce. Na određe ni su način bili u pravu. Ne koć su dav no iz o li ra li na novirus u sebi. Nisu mo gli ne pri mi je ti ti da stvo re nja obli kova na slično divovi ma – miše vi i dru gi kralježnja ci za si ja ni di ljem svi je ta – ne nose na novi rus, te im sto ga ne dos ta je ta veza koja, čini se, spa ja pa uka s pa ukom i s os ta lim artro po di ma. Miše vi su samo živo ti nje. Ne čini se da je ikad pos to ja la mo gućnost da budu išta više od toga. U us po red bi s nji ma, trčci – ili tu cet nji ma sličnih stvo re nja – na pros to pršte po ten cija lom. Pa uci su dugo i vri jed no ra di li na stva ra nju i uz go ju na novi ru sa koji na pa da neuro lo gi ju si sava ca – nije u pi ta nju puni vi rus već jed nos tavan, jed no na mjen ski alat koji je vi ru len tan, pre no siv, na s lje dan i čiji se uči nak ne da pre okre nu ti. Di je love nanovi ru sa koji bi po tak li evo lu ci ju pa uci su uk lo ni li – jer su bili pres lože ni i jer ih nisu dovolj no do bro ra zu mje li – te su ne tak nu tim os tavi li samo os nov ne funk ci je vi ru sa. U pi ta nju je pan de mi ja koja na pa da um, vi rus mu ti ran kako bi iz mi je nio vrlo spe ci fične di je love moz ga si savca. Prvi je uči nak nanovi ru sa, još u doba kad je do ta kao drev ne Portia la bi ata pa ukove pri je to li ko ti suća ge ne ra ci ja, bio pre tvo ri ti vr stu sa mot nih lova ca u druš tvo. Svoj za ziva svog te su oni koje je vi rus do ta kao mo gli prepozna ti dru ga iako možda nisu ima li dovolj no men tal nih ka pa ci te ta da prepoz na ju sami sebe. Kern – i svi os ta li – pro ma tra ju kako šatl sli jeće. Gore, na Gil ga mešu, u or bi ti oko sto ti nu ki lo me ta ra uda lje noj od ek va to ri jal ne mreže i nje nih sve mir skih di za la, na lazi se jako puno za raže nih lju di a još ih više još uvi jek spava i tek tre ba ju biti za raženi viru som. To će biti jako dug za da tak ali ovo je sli je ta nje prvi korak pre ma in tegra ci ji, što će ta kođer biti jako dug za da tak. Čak se i u sa mim pa uci ma na novi rus jako dugo mo rao bo ri ti protiv urođe nih navi ka ka ni ba liz ma i ubi ja nja su pružni ka. No us pjeh mu je veći nom ogra ničen na tu vr stu. Porti di su odu vi jek bili lovci te bi ih em pa ti ja okre nu ta pre ma dru gim vrsta ma samo osa ka ti la. Ovo je bila is tin ska kušnja nji hove bi oinže njer ske do mišljatos ti. Pa uci su dali sve od sebe, provo di li tes tove na nižim si savci ma, ali is ti na se mo gla saz na ti tek na kon što Portia i nje ni prem ci pre uz mu kon tro lu nad ar kom. Za da tak nije bio samo uze ti sre za nu ver zi ju vi ru sa i re kon fi gu ri ra ti ga kako bi na pao mo zak si savca: to je samo po sebi bilo teško, ali u sušti ni be sko ris no. Prava je po teškoća koju je či tava le gi ja pa učjih znans tve ni ka mo ra la svla da ti ti je kom ge nera ci ja, ko ris teći ne ra zvod nje no zna nje svo jih pret hod ni ka, bila ljud skoj za ra zi dati spo sob nost da prepoz na vlas ti te ro di te lje: da prepoz na pri sut nost same sebe u svowww.balkandownload.org

jim pa učjim tvor ci ma i da joj se obra ti. Srod stvo na sub mi krob noj ra zi ni kako bi Gilga meševi divovi, ti strašni i ne haj ni pra povi jes ni tvor ci i bo govi po gle da li Porti ju i njen soj i u nji ma vi dje li svo ju dje cu. Na kon što šatl sle ti, pa uci se nati sku ju bliže nje mu, go le ma, dla kava, siva pli ma nogu i očnja ka i oči ju bez ka pa ka koje zure. Kern pro ma tra kako se okno otva ra i kroz nje ga stu pa ju prvi lju di. Samo ih je šači ca. Ovo je us tva ri eks pe ri ment koji tre ba po ka za ti je li frag ment na novi ru sa pos ti gao že lje ni uči nak. Lju di za ko rače u pa učju pli mu, tvr da i dla kava ti je la gur ka ju im se u noge. Nema zna kova gnuša nja niti na gle pa ni ke. Kerni nim se pre obli kova nim oči ma lju di čine sa svim opušte nim. Je dan čak po seg ne ru kom i pri jeđe dla nom pre ko leđa koja se na ti sku ju oko nje ga. Vi rus u nji ma svi ma im po ruču je, Ovo smo mi; oni su kao mi. Istu stvar po ručuje i pa uci ma jer taj osa kaće ni frag ment vi ru sa za ziva svo je slože nije rođa ke: Mi smo kao vi. I u tom tre nut ku Kern na gađa da je pa učje pet lja nje s vi ru som možda pos ti glo i više nego su mis li li. Da je u ljud skim moz govi ma već pos to ja lo sićušno zrno koje bi po ručiva lo, Mi smo kao vi; koje bi od čovjeka do čovje ka ras te glo svi le nu nit empa ti je i od niti sat ka lo mrežu pre ko či tava svi je ta – što bi se bilo do go di lo? Bi li došlo do is tih ra tova, po ko lja, pro go na i križar skih voj ni? Vje ro jat no, po mis li Kern ogorče no. Želi o ovom ras prav lja ti s Fa bi anom ali čak se i njen vjerni uče nik is krao na sun ce kako bi vlas ti tim oči ma svje dočio do gađa ju. Portia is ko rači iz ša tla na kon lju di, praće na ne ko li ci nom pre ma ca. Veći nom nije svjes na go le mog znača ja onog u čemu je su dje lova la. Samo joj je dra go što je živa: mno gi nje nu su bor ci nisu bili te sreće. Ci je na okre ta nja ljud ske rase na pa učju stranu bila je vi so ka. Ali vri je di lo je, uvje rava la ju je Bi an ca kad je Portia iz rek la što je muči. Jer na kon ovog dana, tko zna što bi smo mogli pos tići za jed ničkim sna ga ma. Na kra ju kra jeva, oni su odgo vorni za naše pos to ja nje. Mi smo nji ho va dje ca, iako do ovog tre nut ka nisu ni zna li za nas. Među lju di ma se na la zi je din ka za koju je Portia mis li la da je oz li jeđe na ili bo lesna, ali sad joj je jas no da je jed nos tav no pri kra ju svog du gog živo ta. Dru ga je din ka, mužjak, iz nio ju je iz ša tla i po ložio na tlo a pa uci su se, prem da zna tiželj ni, povuk li na pris toj nu uda lje nost oko njih. Portia vidi kako bo les na žen ka ru ka ma čvr sto grabi travu. Zuri u plavo nebo tim svo jim neo bičnim, uskim oči ma – ali oči ma u ko jima Portia vidi nešto za jed ničko, sad kad spo na na novi ru sa drži obje stra ne. To sta ro ljud sko biće umi re – a ako je Kern is prav no pre ve la, najsta ri je je ljudsko biće u povi jes ti. Ali umi re na svi je tu koji će pos ta ti svi jet nje na na ro da: svi jet koji će njen na rod di je li ti s dru gi ma. Portia ne može biti si gurna ali čini joj se da je ova sta ra ljud ska žen ka za dovolj na time. www.balkandownload.org

8 DIJASPORA www.balkandownload.org

H 8.1 HRABRO KROČITI ele na Hol s ten Lain zava li la se u svo ju mrežu i uživa u bes težin skom sta nju dok oko nje os ta tak po sa de dovršava provje re pri je po li je ta nja. Brod nosi dva ime na a oba znače isto: Put nik. Hele na ne zna da je ne koć dav no, u odav no završe nom raz dob lju, to bio na ziv ljud skog sve mir skog vo zi la koje bi čak još uvi jek, ti sućljeći ma na kon lansi ra nja, mo glo ju ri ti sve mi rom, ni je mi do kaz postig nuća koje su po tom ci nje govih tvo ra ca već odav no za bo ravi li. Odav no ras tav lje nog Gil ga meša u Put ni ku ima tek u obli ku ide ja. Sta ro ze malj ska teh no lo gi ja koju je He le ni na pra pra ba ka tako pažljivo oču va la sad je us kr s nu la, ponov no ot krive na, is ko rište na kao te melj i una pri jeđe na. Pa učji su znans tve ni ci prvo od ljudi na uči li sve što su mo gli o teh no lo gi ji me ta la i struje, raču na li ma i fu zij skim po go ni ma. Za tim su ta zna nja pre ni je li dje ci svo jih uči te lja, ali sad proši re na i po boljša na ne ljud skom per s pek tivom. Na isti su način ljud ski umovi ras ple li niti pa učje slože ne bi oteh no lo gi je i po nu di li vlas ti te uvi de u nju. Obje vr ste ima ju gra ni ce koje im nije lako pri jeći: men tal ne, fi zičke, osje til ne. To je raz log zašto su jed ni dru gi ma po treb ni. Put nik je živa stvar s fu zij skim re ak to rom za srce, go le mo dos tig nuće bi oinženjer stva pro gra ma bil nog živča nog sus tava sa sim bi ot skom mravljom ko lo ni jom koja ga re gu li ra, po prav lja i una pređu je. Ima se dam de set čla nova po sa de te po hranjen ge net ski ma te ri jal još de set ti suća je din ki i sto ti ne ti suća Ra zu mi je va nja. Put nik je is traživački brod a ne arka očajni ka, ali pu tova nje će tra ja ti mno ge go di ne sna te se či ni lo mu drim po du ze ti neke mje re pre dos trožnos ti. Dva na ro da ze le nog svi je ta sad s la koćom su rađu ju. Jed nu su ge ne ra ci ju živje li oprez no pro ma tra jući jed ni dru ge ali čim je na novi rus srušio te ba ri je re – i među vr sta ma i među po je din ci ma – već se iz bje glo to li ko po ten ci jal nih tra ge di ja. Život nije savršen i poje din ci će uvi jek ima ti mane ali em pa ti ja – čis ta ne mo gućnost da one oko sebe vi di te kao išta osim vlas ti ti na rod – na kra ju po bjeđu je. Ko mu ni ka ci ja je, He le na je svjes na, na počet ku bila ve li ki pro blem. Pa uci mogu govor čuti tek kao bla go ška klja nje nogu; dok lju di pak ne ma ju osjet ljivi do dir nužan za ot kriva nje bo gat stva pa učjeg je zi ka. No na obje je stra ne teh no lo gi ja priskoči la u po moć a uvi jek su ima li i ki se lu, re zervi ra nu Avra nu Kern. Za jed nički jezik, svači ji dru gi je zik, je onaj neobični iz o bliče ni car ski C koji su Kern i pa uci razwww.balkandownload.org

ra di li dok je ona još bila Glas ni ca a oni nje ni sljed be ni ci. Mrtav je zik nas tav lja svoj život. He le ni noj bi pra pra ba ki to sa svim si gurno bilo urne bes no. Svi su sus tavi živog bro da unu tar to le ran ci ja, stižu po t vr de s or gan skih pri ka za. He le na zbo ru po t vr di pri do da vlas ti tu i čeka po ru ku. Ona nije za povjed ni ca ove mi si je. Ta čast pri pa da Porti ji, prvom pa učjem među z vjez da nom pi oni ru. Po grb ljena u svo joj sa stro pa obješe noj mreži – no, sa za kriv lje na zida ko mo re koja je okrenu ta pre ma He le ni noj, pa uči ca nakrat ko raz ma tra tre nu tak pa raz mi je ni brze ra dijske po ru ke s pris ta ništem i svi je tom pod nji ma te se za tim obra ti sa mom bro du. Kad god že liš. Brod ski je od govor po zi tivan ali u sebi ta kođer nosi ko ma dić suhe du hovi tos ti dok to ri ce Avra ne Kern. Bi ome hanička in te li gen ci ja bro da ek s tra po li ra na je iz onog što je Kern ne koć bila: Kerni no je di je te, pu po ljak nas tao s nje nim bla gos lovom. Za div lju jućom, divov skom gra cioz nošću Put nik se pre obli ku je za op ti mal nu učin kovi tost pa se odvo ji od or bi tal ne mreže, struk tu re koja je ne mjer ljivo ve ličanstve ni ja nego kad ju je Gil ga meš prvi put ugle dao, prepu na ze le nih so larnih ko lek tora, načička na raz nim dru gim amor f nim sve mir skim bro dovi ma koji su već u karte za crta li či tav sunčev sus tav ze le nog pla ne ta. Put nik puno učin kovi ti je troši go rivo od Gil ga meša – ili čak od sta ro car skih brodova, rek la je Kern. Po ne kad je za rješe nje pro ble ma po treb na samo nova per s pektiva. Re ak tor le tjeli ce može glat ko i pos to ja no ubr zava ti i us po ravati puno duže od pret hod ni ka, a brod ska će flu id na unu tarnja struk tu ra puno učin kovi ti je zašti ti ti po sa du od ubr zanja. Pu tova nje će tra ja ti de set ljeći ma sna, a ne sto ljeći ma ili tisućljeći ma. A ipak, ve lik je to ko rak i ne tre ba ga ola ko shva ti ti. Iako je povra tak među zvijez de odu vi jek bio nešto si gurno, na čemu su obje vr ste vri jed no ra di le, nit ko nije mo gao pret pos tavi ti da će se već sad za pu ti ti među njih – a i ne bi da nisu pri mi li sig nal, po ru ku. Obra ti la im se jed na od toča ka svje tlos ti na nebu prepu nom njih. Ne po ruču je im ništa što mogu ra zu mje ti ali sa svim je jas no da je po ru ka nešto više od puke stati ke i da je nje na struk tu ra nešto više od ured nog zova pul sa ra ili bilo ko jeg dru gog poz na tog sve mirskog fe no me na. Po ru ka je, ukrat ko, dje lo neke in te li gen ci je koja pos to ji tamo gdje je ne bi tre ba lo biti. Kako da na rod ze le nog svi je ta odo li tak vom iz a zovu? Put nik za počne svo je dugo ubr zava nje, bla go na pi njući ti je la svo je po sa de, preobli ku jući svo ju unu tarnju ge ome tri ju. Usko ro će svi zas pa ti, a kad se pro bu de, doče kat će ih novi svi jet. Svi jet nepoz na tih opas nos ti i čuda i taj ni. Svi jet koji ih do ziva. Ali ne i u pot pu nos ti tuđin ski svi jet. Drev ni pre ci na ro da ze le nog svi je ta ne koć su kroči li nji me. Ucrtan je u Gil ga meševim zvjez da nim karta ma, još je dan otočić tera forma cij skog ar hi pe la ga koji je prepušten sam sebi na kon pada Sta rog Car stva. www.balkandownload.org

Na kon svih ovih go di na, na kon ra tova i tra ge di ja i gu bi ta ka, pa uci i maj mu ni vraća ju se k zvi jez da ma u po tra zi za svo jom bašti nom.

BI BLI OTE KA ORI ON 01 Ja mes S. A. Co rey: BUĐE NJE LE VI JA TA NA (2016.) 02 Ja mes S. A. Co rey: KA LI BA NOV RAT (2017.) 03 Pe ter V. Brett: OS LI KA NI ČOVJEK (2018.) 04 Adri an Tcha ikov sky: DJE CA VRE ME NA (2018.) NAK LAD NIK Han gar 7, Za greb ZA NAK LAD NI KA Iva na Vu ke lić GLAV NI URED NIK Davo rin Ho rak GRA FIČKI URED NIK Davo rin Ho rak LEK TO RI CA Mi le na Be ni ni DI ZAJN I GRA FIČKA PRI PRE MA Han gar 7 ILUS TRACI JA NA NAS LOV NI CI Davo rin Ho rak TI SAK WEB2TI SAK NAK LA DA 700 pri mje ra ka Ti ska nje završe no u stu de nom 2018. u Za gre bu

Sadržaj DJECA VREMENA 2 1 POSTANAK 4 1.1 SAMO MAJMUNARIJE 5 1.2 HRABRI MALI LOVAC 15 1.3 SVJETLA SE GASE 18 2 HODOČAŠĆE 22 2.1 DVIJE TISUĆE GODINA DALEKO OD DOMA 23 2.2 DRUGA ZEMLJINA DJECA 28 2.3 VARIJACIJE ENIGME 33 2.4 SLABI ODNOSI 40 2.5 SVI SU OVI SVJETOVI VAŠI 46 2.6 METROPOLA 61 2.7 EGZODUS 68 3 RAT 72 3.1 NEUGODNO BUĐENJE 73 3.2 OGANJ I MAČ 79 3.3 ZLO I GORE 85 3.4 PORED ZAPADNOG OCEANA 90 3.5 NOSEĆI OGNJENI MAČ 95 3.6 DULCE ET DECORUM EST 107 3.7 RAT NA NEBESIMA 114 3.8 ASIMETRIČNO RATOVANJE 121 3.9 PRVI KONTAKT 128 3.10 DIVOVI U TLU 137 3.11 OVAJ OTOK GULAG 139 3.12 GLAS U DIVLJINI 141 4 PROSVJEĆENJE 144