Djeca vremena - Adrian Tchaikovsky

la spo sob nim raz mišlja ti: on je strp ljiva i po sveće na in te li gen ci ja podči nje na za povi je di ma pa učje po sa de. Zračni brod vrvi mravi ma. Ova je vr sta mala ‒ rad ni ci su veći nom dva cen ti me tra dugi – ali ta kođer uz go je na za pri ma nje slože nih uvje tovanja. Ko loni ja us tva ri sama piše veći nu vlas ti tog uvje tova nja jer joj nje na stal na kemij ska ar hi tek tu ra omo gućava iz ravan pri jem in forma ci ja o sta nju bro da i re agi ranje na njih bez po tre be za in terven ci jom po sa de. Iako nema mjes ta na koje mravi ne mogu zaći, fi zičko bi kre ta nje ipak bilo prespo ro za ko or di ni ra nje nepres ta nih pre obli kova nja go le mog bro da. Pa učji su bioinže nje ri za obišli taj pro blem upo ra bom uz go je nog tkiva. Baš kao što se već gene ra ci ja ma umjet ni mišići ko ris te kao po kre tači kap su la mo nov la ka i dru gih na prava, tako je Bi an ca ra zvi la umjet ne ne ural ne mreže pove za ne s ke mij skim tvorni cama. Zbog toga sad mravi u kap suli za po sa du ne mo ra ju ho da ti do dru gih di je lova ko lo ni je ras pros trtih di ljem bro da. Umjes to toga pu tem brod skih živa ca ša lju impul se koje termi na li za tim pre vo de u ke mij ske upu te. Ne ural na je mreža – is tovreme no i živa i neživa – dio ko lo ni je, po put ne kak ve bi zarno pre tje ra no spe ci ja li zi rane kas te. Mravi joj čak mogu i mi je nja ti slože nu struk tu ru, pre kida ti jed ne veze i po ti ca ti rast dru gih. Bi an ca je vje ro jat no je di ni pauk koji se pita hoće li to što je stvo ri la – ili bo lje reći uz goji la – jed nog dana pred ma glovi tu gra ni cu koja raz dva ja nešto što je sposob no raču na ti ali nije i svjes no od onog što bi ona sama prepoz na la kao is tin ski in te lekt. Ta je mo gućnost nešto što joj se već neko vri je me mota po glavi, a za brinut će i nje ne prem ce kad na po kon raz mis le o njoj. Us tva ri, njen tre nut ni privat ni pro jekt ima veze s određe nim na gađa nji ma koji idu u tom smje ru. Na Ne be skom Gni jez du po sa da se pri pre ma zaći u više slo je ve at mo sfe re. Kapsu la ima dvos loj ni trup, sa slo jem zra ka iz među svi le nih plah ti koji će im pruža ti izo la ci ju tamo gore. Vanj ski su slo je vi kap su le i ba lo na is preple te ni sre brnas tim, trepe ravim ni ti ma or gan skog ma te ri ja la koji ras pršu je i odražava sunče vo svje tlo. Ne be sko ih Gni jez do po diže pre ma sla bašnim obla ci ma. Dvo je čla nova po sa de obu ku odi je la od la ga ne svi le kako bi prošli kroz zračnu ko mo ru i provje ri li rad božan skih stro jeva, tako na zva nih jer je nji hov ra zvoj za počeo ide jom koju im je Glas ni ca iz rav no pos la la. Pri je nego je spo me nu ta u sta rom božan skom na lo gu, niko me nije palo na pa met ko ris ti ti ro ta ci ju. Sad, bi oelek trična pola vrte pro pe le re od la ga nog me ta la koji pos to ja no odva ja ju Ne be sko Gni jez do od tla. Neki članovi po sa de gužva ju se pred trepe ravim pro zo ri ma kako bi gle da li grad koji se od go le mog po te za civi li za ci je pre tva ra u tek naš kra ba nu crtu na lik dječjem čvo ras tom crtežu. Ras po lože nje je od lično. Portia je je di na koja ga ne di je li. Ona je još uvi jek oz bilj na, in tros pek tiv na, po kušava se pri pre mi ti za vlas ti ti za da tak. Traži utje hu u sa moći te pažljivo ple te čvo rove man tre koja je nje nom na ro du su put ni ca www.balkandownload.org

već sto ljeći ma, ta drev na i umi rujuća ma te ma ti ka prve Po ru ke. Nije ona neki atavis tički is kre ni vjernik ali tra di ci ja je smi ru je i tješi baš kao i nje ne dav ne pret ke. U pred njoj ka bi ni Vi ola da znak svom ra dij skom ope ra te ru i do bi je od govor da je sve u redu. Dolje, u okru gu Ve li kog Gni jez da, Bi an ca pri ma njihovu po ru ku pa za tim poša lje vlas ti tu, ne pre ma Ne be skom Gni jez du već još da lje. Bi an ci na je po ru ka Boži ci jed nos tav na: Do la zi mo. www.balkandownload.org

P 6.2 STARAC U TEŠKOM RAZDOBLJU ro bu dio se i na mi ri sao pa lje vi nu. Na tre nu tak je, ležeći i nosa puna bla gog vonja pre op te reće ne elek tro ni ke, po mis lio, vrlo smi re no: hi berna ci ja hlad na, mi ris vreo, hi berna ci ja hlad na, mi ris vreo, baš smi ješno… A onda je shva tio da uopće nije smi ješno. Bilo je su prot no od toga a on je po novno bio u li je su, samo što je sprovod ovaj put bila kre ma ci ja a on se pro bu dio u krivom tre nut ku. Za us tio je vris nu ti ali umjes to toga se za grc nuo na otrov nom is pa rava nju koje je is pu njava lo skuče nu ča hu ru nje gova svi je ta. A onda se pok lopac po mak nuo, uz vri sak me ta la i pu canj plas ti ke, baš kako je on pri tis nuo ruke o nje ga. Bilo je kao da je na tre nu tak do bio nad ljud sku sna gu. Hol s ten je povi kao: bez ri ječi, čak i bez zvu ka koji je no sio neki određe ni osjećaj – ni strah, ni tri jumf, ni iz ne nađe nje. To je bila samo buka, glas na i bes cilj na, kao da su mu usta bila na mješte na na mrtvi ka nal. Šu ta jući i gre bući, kliz nuo je pre ko ruba hi berna cij ske ko mo re ali ovog ga puta nit ko nije uhva tio pri padu. Snažni ga je uda rac pot pu no priveo svi jes ti te je shva tio da leži na podu Ključne po sa de ne samo kao bu da la već kao bu da la koju boli i koja ima pu bli ku. Tu je bilo još tro je lju di i sad su oprez no uz mak li dok je on vi tlao udovi ma pre ma slo bo di. Na tre nutak ih nije htio ni po gleda ti. Mo gli bi biti po bu nje ni ci. Mo gli bi biti neki čud ni Guye novci koji su ga došli po nu di ti svom mrtvom ali vječno živom ki bernetičkom bogu. Mo gli bi biti pa uci pod krin kom. U tom mu se tre nut ku či ni lo da malo toga do brog može doći od toga kad su lju di oko nje ga. “Kla sičar dok tor Hol s ten Ma son”, re kao je glas, žen ski glas. “Oda ziva te li se na to ime?” “Ja… Da, zašto?” Pi ta nje je sta ja lo na sa mom rubu normal nog i čud nog. “Za bi lježi te to kao po zi tiv no od govo re no”, re kao je neki muška rac. “Dok to re Hol s ten Ma son, mo lim, us ta ni te. Pre mješta mo vas. Nema po tre be za bri gom ali vaša je hi berna cij ska ko mo ra pos ta la nes ta bil na te joj je po tre ban po pravak.” Ništa u nači nu nje gova govo ra nije se re fe ri ra lo na či nje ni cu da su ovi kla unovi upravo mo ra li strg nu ti pok lo pac s li je sa kako bi došli do mesa unu tra. “Odvest će vas do dru ge komo re i vra ti ti u hi berna ci ju ili, u sluča ju da ne bude dos tup nih funk ci onalnih ko mo ra, do privre me nog smješta ja u ko jem ćete če ka ti da ko mo ra pos ta ne doswww.balkandownload.org

tup na. Jas no nam je da vam je ovo si gurno stres no ali uvje rava mo vas po du zi ma mo sve kako bi smo po nov no us pos tavi li normal no funk ci oni ra nje brod skih sus tava.” Hol s ten ih je na po kon po gle dao. No si li su brod ska odi je la i to je mo ra lo biti do bra stvar. Na po la je oče kivao da će biti odje ve ni u kože, što je bila dvos tru ko uz ne mi ru juća po mi sao jer je na Gil gamešu u iz o bi lju bilo samo jed ne živo ti nje. Bile su tu dvi je žene i je dan muška rac i či ni li su se iz ne nađu juće čis tim i ured nima. Na tre nu tak mu nije bilo jas no što ga je to li ko uz ne mi ri lo. A onda je shva tio da bi, da je u pi ta nju hi tan slučaj i da su oni dio po sa de, oče kivao da budu ne ured ni i umorni te da muška rac bude neo bri jan. No oni su si uze li vre me na ure di ti se. Brod ska su odi je la pak sa svim oči to bila sta ra: iz noše na i po ha ba na i po krpa na – više puta. “Što se do gađa?” Muška rac koji mu je bio održao onaj mali govor po nov no je za us tio ali Hol s ten je po di gao ruku kako bi ga za us tavio u tome te se us pravio na noge. “Da, da, ra zu mio sam. Što se do gađa?” “Pođi te s nama, dok to re Ma son, mo lim vas”, rek la mu je jed na od žena. Shva tio je da je steg nuo šake u jad nom po kuša ju pri jet nje te da uzmiče. “Ne… Ne, dos ta mi je da me sva kih sto go di na budi neka dru ga ban da kre te na s ble savim ide ja ma koje ne žele po di je li ti sa mnom. Re ci te mi što se do gađa ili… ku nem se da ću…” I u tome je bila srž pro ble ma, jer će što? Što bi točno ve li ko Hol s ten Ma son mo gao uči ni ti? Bi li imao his te ričan is pad, tu usred sve mi ra? Možda bi se vra tio u svoj li jes bez pok lop ca i pre križio ruke na pr si ma i pravio se da spava vječnim snom? “Tako mi sve ga, ja ću…” za us tio je po nov no ali nije u nje mu bilo žes ti ne. Njih je tro je raz mi je ni lo po gle de, po kuša lo ko mu ni ci ra ti obrva ma i gri ma sa ma. Ba rem ga nisu po kušava li ne ka mo odvući, bar ne još. Ba cio je očaj nički po gled na pros to ri ju Ključne po sa de kako bi vi dio čega ima. Naj ma nje je pola hi berna cij skih ko mo ra bilo otvo re no. Neke su bile za tvo re ne a pa ne li sja li plavom bo jom is prav nog rada. Neke su pre la zi le u ze le no pa čak i žuto koje je vje ro jat no pri ka ziva la i nje gova ko mo ra. Prišao je jed noj ko mo ri i po gle dao u lice muškar ca za ko jeg mu se či ni lo da je je dan od Kar stovih lju di. Pa ne li su sja li ni zom ma lih uz bu na koje su, pretpos tav ljao je Hol s ten, upućiva le na loše vi jes ti na ne koj ra zi ni. “Da”, rek la je jed na od žena pri mi je tivši nje gov po gled. “Ima mo puno pos la. Mo ra mo bi ra ti tko je bit ni ji. Zato tre ba te poći s nama.” “Gle daj te…” Hol s ten se nag nuo na pri jed kako bi proči tao ime na nje nom brod skom odi je lu: “Ailen, že lim zna ti što je s Gi lom i… vi nis te Ailen.” Jer odjednom se sje tio prave Ailen, čla ni ce znans tve nog odje la: žene oš trih crta lica koja se nije baš sla ga la s Vi tas, niti s bilo kim dru gim. www.balkandownload.org

Po nov no je uz mi cao. “Ko li ko dugo je prošlo?” pi tao je oš tro. “Od čega?” Po la ko su mu pri la zi li, kao da ne žele pres traši ti kak vu pla hu živo tinju, ši ri li se oko raz bi je na li je sa kako bi mu za us tavi li uz mak. “Ot ka ko sam… ot ka ko je Guyen…” Ali neće oni to zna ti. Vje ro jat no se nisu ni sjeća li Guye na, ili je možda pos tao ne kak va de mon ska fi gu ra u nji hovom mi tološkom cik lu su. Ovi su lju di bili rođe ni na Gil ga mešu, bili su brod ska dje ca. Smi ren i rječi ti govor, brod ska odi je la, do jam ured ne učin kovi tos ti, sve je to bila var ka. Bili su tek maj mu ni koji opo naša ju dav no umr le pret ke. Ta će ‘nova hi berna cij ska komo ra’ do koje ga vode na kon što su uništi li iz vornu, na kra ju biti samo ku ti ja s par pri kače nih žica: pri mi tivan po kušaj ko pi je iz rađen ru ka ma ne ukih i na iv nih div lja ka. Ogle dao se oko sebe u po tra zi za kak vim oružjem. Nije bilo ničeg pri ruci. Pomis lio je da bi mo gao pro bu di ti dru ge čla nove Ključne Po sa de, iz vući čas ni ka osigu ra nja iz ko mo re kao da je ne kak vo ču dovište koje će ove otje ra ti. Či ni lo mu se da nje govi pro go ni te lji ipak ne bi strp ljivo če ka li da on shva ti kako se uopće budi druge. “Mo lim vas, dok to re Ma son”, rek la je jed na od žena strp ljivo, kao da je on samo neki zbu nje ni sta rac koji se ne želi vra ti ti u kre vet. “Vi ne zna te tko sam!” povi kao je Hol s ten na njih pa se sag nuo i ne ka ko mu se u ruka ma za tim našao či tav pok lo pac hi berna cij ske ko mo re i či nje ni ca da mu je reme tio rav no težu pruži la mu je neo bičnu utje hu jer je u ru ka ma držao nešto čvr sto, nešto nad čime ima kon tro lu. Ba cio ga je. Kas ni je će se sve ga toga sjeća ti s čuđe njem, tog po divlja log stran ca koji je na krat ko pos tao i koji baca pro jek til pre ko otvo re na li je sa pre ma troj cu. Pogo dio je metu, nji hove po dig nu te ruke, srušio si ih s puta pa pro ju rio po red njih i is trčao iz pros to ri je Ključne po sa de dok je odi je lo za spava nje lepe ta lo, otvo re no na leđi ma. Nije imao poj ma kuda kre nu ti pa je samo trčao, te tu rao, ju rio niz hod ni ke ko jih se sjećao ali koji su u među vre me nu pos ta li nešto stra no i is kriv lje no. Po svu da je bilo rupa od ski nu tih zid nih ploča, vid ljivih žica, ne kih po tr ga nih ili pre re za nih. Net ko je Gil ga meša gu lio iz nu tra, izla gao mu or ga ne po gle du na bez broj mjes ta. Hol s ten se nije mo gao ote ti doj mu da pro ma tra ti je lo koje pada žrtvom po s ljed njeg sta di ja kak ve za raz ne bo les ti. Is pred sebe je ugle dao dvo je lju di, još ma ni ki ra nih div lja ka u na rančas tim brodskim odi je li ma. Pet lja li su oko is preple te ne hrpe žica pa na glo us ta li kad su začu li povi ke koji su odje kiva li za Hol s te nom. Znao je da će mo ra ti proći kroz njih. U ovom mu je tre nut ku bijeg bio je di na nada jer će tako ba rem možda doći ne ka mo dru ga mo. Jer ovdje nije mo gao biti. Ovdje je sa svim jas no bilo ve li ko i de li kat no sve mir sko vo zi lo koje su ovi tr ga li iz nu tra i kako bi tu itko mo gao još dugo op s ta ti? Š www.balkandownload.org

Što se dogo di lo? pi tao se pa nično. Lain je ra di la na suz bi ja nju Guye no va ši re nja. Ja nisam mogao ničim po moći. Na po s ljet ku sam se mo rao vra ti ti u hi berna ci ju. Kako je onda došlo do ovog? Osje tio je da se u nje mu ra zvi ja do tad nepoz na ta bolj ka, nešto slično sla bos ti zbog kreta nja, iz a zva na time što mu je u pre kra tak život ni vi jek bilo na gu ra no previše di sa so ci ra nih tre nu ta ka. Zar je ovo kraj? Zar se ljud ska rasa sve la na ovo? Spre mio se na bi ti rame u div lja ke pred so bom ali oni su mu se iz mak li s puta pa je on samo pro tetu rao po red njih dok su ga oni bli je do gle da li. Na tre nu tak se vidio kroz nji hove oči: mah ni ti sta rac koji se od bi ja od zi dova, go log du pe ta. “Dok to re Ma son, če kaj te!” do ziva li su ga gla sovi iza nje ga ali nije mo gao če ka ti. Trčao je i trčao i na po s ljet ku su ga stje ra li u kut u ku po li pro ma tračni ce, dok je iza nje ga sjao bez broj zvi jez da a on se do imao sprem nim za pri je ti ti im da će skoči ti. Tad ih je bilo više od tro je: ne red je privu kao još možda tu cet njih – više muška ra ca nego žena, svi do jed nog nepoz na ti lju di odje ve ni u brod ska odi je la mrtvih ime na. Oprez no su ga pro ma tra li iako više nije imao kamo. Tro jac koji ga je pro bu dio bio je pri mjet no ured ni ji od os ta lih, čija su lica i odjeća odava li do jam poha ba nos ti. Od bor za do bro došli cu, po mis lio je suho. Na gra da za naj bo lje odjeve nog ka ni bala koje god go di ne smo sad. “Što že li te?” pi tao je, osjeća jući se kao da ga či tav sve mir pro go ni. “Tre ba mo vam do di je li ti novu ko mo ru‒” za us tio je muška rac iz od bo ra do brodošli ce onim is tim je drim, smi re nim, lažnim to nom. “Ne”, rekao je net ko dru gi. “Re kao sam vam da ne nje ga. Za ovog ima mo poseb ne upu te.” A, na rav no. “Onda mi re ci te”, re kao je Hol s ten. “Re ci te mi tko ste. Ti!” Po ka zao je na neAilen. “Tko si ti? Što se do go di lo pravoj Ailen da sad no siš nje nu kožu – odjeću, nje nu odjeću?” Osjećao je kako se du bo ko u nje mu lu di lo po kušava os lo bo di ti. Ova ga je sku pi na oz bilj nih, pris toj nih lju di u ukra de nim brod skim odi je li ma počela plaši ti više od po bu nje ni ka, više od kul tis ta u po de ra nim ha lja ma. I zašto je uvijek bilo ova ko? “Što ne va lja s nama?” Tek je zbog nji hovih iz ra za lica shva tio da je upravo to iz re kao na glas ali ri ječi se više nisu dale za us tavi ti. “Što to s nama ne valja da ne može mo živje ti za jed no na ovom je be nom bro du bez da se među sob no ko lje mo? Bez da po kušava mo kon tro li ra ti jed ni dru ge i la ga ti jed ni dru gi ma i povrije di ti jed ni dru ge? Tko ste vi da mi kaže te gdje mo ram biti i što mo ram ra di ti? Što to radi te jad nom Gil ga mešu? Ot kud ste došli, na ka ze jed ne?” Ovo je zad nje vris nuo i sa mog sebe pres trašio jer se či ni lo se da je nešto u nje mu puk lo i neće se moći više kontro li ra ti niti po pravi ti. Na tre nu tak je zu rio u svo ju mla du, tuđin sku pu bliku otvo re nih usta i svi su, uključu jući i nje ga, če ka li da vide hoće li se još nešto čuti. Ali osjećao je samo kako mu se usta krive i de formi ra ju a je ca ji gre bu i stežu www.balkandownload.org

prsa. Bilo je to pre više. Odav no je bilo pre više. On, koji je pre vo dio lu dost tisućljeći ma sta rog anđe la ču va ra. On, ko jeg su bili ote li. On, koji je vi dio tuđin ski svi jet prepun ze malj skih uža sa. On se bio bo jao. On je bio lju bio. On je bio upoznao čovje ka koji je htio pos ta ti Bog. On je vi dio smrt. Bilo je to teških par tje da na. Sve mir je imao sto ljeća ti je kom ko jih se pri la go dio šoku, ali ne i on. Nje ga su bu di li i mla ti li, bu di li i mla ti li, a hi berna ci ja mu svo jom kru tošću za us tav lja nja sve ga nije do pušta la da povra ti rav no težu. “Dok to re Ma son”, re kao je net ko od njih tom nji hovom ne umo ljivom, bru talnom pris toj nošću. “Mi smo Stro jar ski odjel. Mi smo po sa da.” A žena koju je pri je bio na pao ri ječi ma do da la je: “Ailen mi je bila baka.” “Stro jar ski odjel?” us pio je Hol s ten reći. “Po prav lja mo brod”, objas nio mu je net ko od mla dih, tako is kre nim gla som. Ta se nova in forma ci ja kovi tla la u Hol s te novoj lu ba nji po put jata šišmiša koje traži iz laz. Stro ja ri. Baka. Po prav lja mo. “A ko li ko će dugo”, re kao je drh tavim gla som, “tra ja ti po pravak?” “Ko li ko god bude tre ba lo”, rek la je Aile ni na unu ka. Hol s ten je sjeo. Sva sna ga i bi jes i pravičnost i strah is pa ri li su iz nje ga to li ko žes to ko da se osjećao okruže nim lok vom po troše nih emo ci ja. “Zašto ja?” prošap tao je. “Vašoj je hi bernacij skoj ko mo ri bila po treb na hit na pažnja. Mo ra lo vas se probu di ti”, re kao je muška rac iz od bo ra do bro došli ce. “Na mje rava li smo vam pro naći mjes to na ko jem bis te mo gli sačeka ti da vam pri pre mi mo novu komo ru, ali sad…” Po gle dao je ko le gu. “Po seb ne upu te”, po nov lje no je. “Da po go dim”, re kao je Hol s ten. “Vaš me gaz da želi vi dje ti.” Vi dio je da je u pravu, iako su u nje ga zu ri li go tovo praz novjerno. “Lain, je li tako?” re kao je sa mo uvje re no a ri ječi su po tak le bu ji cu sum nje. Moja baka, rek la je ne-Ailen. A gdje je Ailen sad? “Isa Lain?” do dao je i začuo ob nov lje ni drh taj u svom gla su. “Re ci te mi.” Vi dio se u nji hovim oči ma: pres traše ni čovjek iz van svog vre me na. “Pođi te s nama”, za mo li li su ga. Ovog je puta pošao. www.balkandownload.org

B 6.3 PRIČEST ian ca je već više puta raz gova ra la s Glas ni com te je pre uze la u sebe niz Ra zumi je va nja do ni ra nih od stra ne is traživača koji su širu povi jest kon ta ka ta s umjet nom boži com des ti li ra li u oblik koji je lako ana li zi ra ti. Bi an ci su ti re zul ta ti fas ci nant ni te nije si gurna je li itko pri je nje došao do is tih za ključa ka kao ona. Oči to je da je Glas ni ca svjes tan en ti tet u or bi ti oko nje na svi je ta, na uda lje nos ti od oko tris to ki lo me ta ra od površi ne. Naj ra ni ji pos to jeći za pi si Ra zu mi je va nja upuću ju da je jed no neo dređe no dugo vri je me glas ni ca sla la ra dij ske sig na le u vidu niza ma te ma tičkih sek ven ci. Re la tiv no ne dav no, gle da no iz per s pek tive povi jes ti, jed na od Bi an ci nih pret ki nja pos la la je od govor te je tako za počeo neo bičan i ne zadovo ljava jući di ja log. Iz vor Bi an ci ne op se si je leži u oso bi ni tog di ja lo ga. Pro uči la je is kus tva iz dru ge ruke svih koji su joj pret ho di li, osje ti la nji hovo dav no uvje re nje da zna tiže ljan glas koji su čuli pri pada ne kak voj in te li gen ci ji, nečem što je iz nim no za in te re si ra no za nje nu vrstu, što želi ko mu ni ci ra ti, i što po sje du je širu svr hu. Či nje ni ce te za ključke čine nepo re civi ma. Bi an ca je ta kođer svjes na, zbog zna nja koja su joj pruži la Ra zumi je va nja, da su nje ni pre ci stvo ri li niz vje rova nja koja su, gle da no una trag, ma nje provjer ljiva. Mnogi su poče li vje rova ti da je Glas ni ca od govorna za nji hovo pos toja nje a sama je Boži ca po država la tak va vje rova nja. Štoviše, neki su vje rova li da im Glas ni ca želi samo naj bo lje te je plan ko jim se navo de tak vom pre da nošću – a kasni je i pla tivši tak vu ci je nu – plan koji bi im, kad bi ga samo us pje li ra zu mje ti, pružio is ključivo do bro bit. Bi an ca je raz mo tri la sve to i nije našla ni jed nu či nje ni cu koja bi to po drža la. Svjes na je da je ve lik dio nje ne vr ste još uvi jek privržen Hra mu i vje rova nju da Glas ni ca na neki način pazi na njih, iako je to vje rova nje da nas tek puka sje na negdašnjeg žara. Do nek le ima tak ta po pi ta nju svo jih za ključa ka ali jas no je dala do zna nja da je taj tra di ci onal ni, zasta rje li po gled na Glas ni cu kao ne kak vog ve li kog pa uka na nebu ap sur dan. Ne može se po reći da je Glas ni ca en ti tet in te lek ta ši ro ka do se ga. Po ten ci jal no je taj in te lekt nad moćan, ali taj sud nije lako do ni je ti jer je sve što može za ključi ti da je Glas ničin tip in te li gen ci je iz nimno raz ličit od nje na. Oči to je da Glas ni ca uzi ma zdravo za go tovo stva ri u obi mu ka kav Bi an ca ne bi mo gla poj mi ti čak ni da napreg ne um do kraj njih gra ni ca. S dru ge stra ne, ta kođer je oči to da je mno go toga www.balkandownload.org

što su pa uci po ruči li Glas ni ci krivo pro tu mače no ili je čak u potpu nos ti iz mak lo Božiči noj moći shvaća nja. Spo sob nos ti božans tva čine se ogra niče ni ma na neobične nači ne. Sa svim je jas no da neki kon cep ti koje bi i naj ne uki ji pa učić in tu itiv no shva tio u pot pu nos ti za obi la ze Glas ni cu. A to se sve do gađa iako ima ju za jed nički je zik, s mu kom ra zvijen na po ri ma umova s obje stra ne sla be ra dij ske veze. Sto ga, i Bi an ca nije prva koja je to po mis lila, Glas ni ca nije ni bli zu sve vi dećem ili svez na jućem en ti te tu. Mora si is pi pava ti put; mora se tru di ti kako bi shva ti la; i prečes to doživ ljava ne us pjeh. Do me na u ko joj je ra zu mi je va nje naj više iz da je su os nov ne, sva kod nev ne stva ri. Glas ni ca jed nos tav no nije svjes na veći ne do gađa ja koji se odvi ja ju na pla ne tu oko ko jeg kruži. Ta kođer, bilo ka kav opis pu tem je zi ka naj češće se pokaže po traće nim na nju. Spo sob na je ra zu mje ti vi zu al ne opi se na re la tiv no os novan način ali bilo kakav iz ričaj obo jan bo ga tom pa učjom osje til nom pa le tom – do dir, okus – obično bude iz gub ljen u pri je vo du. Ono što bude naj bo lje prim lje no su bro je vi, iz raču ni, jed nadžbe: do me ne arit me ti ke i fi zi ke. Bi an ci je tak va vr sta ko mu ni ka ci je poz na ta iz dru gih iz vo ra. U moru obi tava civi li za ci ja lju ska ra s ko jom je nje na vr sta već sto ljeći ma u povre me nom kon tak tu. Os nov ni je zik ges ti ra zvi jen je kroz go di ne a po dvod na sto ma to pod ska civi li za ci ja proživje la je vlas ti te dra me i kri ze, pre vra te i re vo lu ci je. Sad ima ju ra dio i vlas ti te znans tve ni ke, iako im je teh no lo gi ja ogra niče na oko lišem i vlas ti tom ogra niče nom spo sob nošću ma ni pu la ci je nji me. Oni su je dan dru gi svi jet, i to ne samo zato što su stvo re nja vode već i zbog svo jih pri ori te ta i kon cepa ta. Je di no o čemu Bi an ca može s nji ma ras prav lja ti je ma te ma ti ka, koja je sto ma to po di ma ve li ka strast. Prove la je mno ge go di ne ra fi ni rajući i uz dižući na novu ra zi nu slože ne ar hi tektu re mrav ljih ko lo ni ja kako bi stvo ri la ala te po treb ne za svo je na pred ne eks pe rimen te. Naj slože ni ji sus tavi, kao re ci mo sa mo uprav lja juća let na kon trol na ko lo ni ja na Ne be skom Gni jez du, rade na prin ci pi ma vi so ke ma te ma ti ke i nji hova je ke mijska ar hi tek tu ra spo sob na pri mi ti brojča ne in forma ci je i re agi ra ti na njih, čak i iz vesti slože ne iz raču ne pu tem mrav ljih ti je la i ne uro na u moz govi ma mrav ljih je din ki. Bi an cu stal no pra ti mi sao o te oret skoj sličnos ti iz među Glas ni ce i dovolj no slože ne i na pred ne mrav lje ko loni je. Bi li ko mu ni ka ci ja s jed nom i dru gom bila ista? Ovih je dana ak tiv na ko mu ni ka ci ja s Glas ni com stro go ogra niče na. Tu i tamo se uvi jek nađe neka sek ta: re ci divis tičke pre mačke kuće koje su ne ka ko održa le de vijant na Ra zu mi je va nja koja su ih na po s ljet ku iz je la. Kako sva ki od govor Glas ni ce pri ma veći na pla ne ta, tak ve se skrive ne fa na ti ke vrlo brzo ot kri je i ulovi čim pos tane jas no da je net ko bez do pušte nja otvo rio ka nal pre ma Boži ci. Umjes to toga, veći gra dovi svi ima ju glas u tome tko sve ima pris tup Glas ni ci. Neki hra movi još uvi jek po kušava ju pro naći božan sku is ti nu iza zbu nju jućeg pla na koji s vre me na na vri je me bude po nov no mo lećivo odas lan. No tu privi le gi ju ipak veći nom uživa ju www.balkandownload.org

znans tve ni ci a Bi an ca si je po dva la ma, pla ni ra njem, la ska njem i us lu ga ma ku pi la pri li ku za otvo re nu i slo bod nu raz mje nu stavova. Ne be sko Gni jez do os tva ru je do bar na pre dak u svo joj povi jes noj mi si ji, pos to jano se uzdižući u at mo sfe ru. Brod ska ko lo ni ja ša lje Bi an ci iz vješta je na vlas ti toj radij skoj frek ven ci ji te joj po t vrđu je da je sve u redu dok po da ci s tri dru ga uda lje na odaši ljača tri an gu li ra ju po ložaj bro da. Ovo je la ga ni sta dij pu tova nja. Ako ga vri jeme pos luži, Ne be sko će Gni jez do po ras po re du do seći efek tiv nu ope ra tiv nu vi si nu. Glas ni ca se sad poče la iz di za ti iz nad ob zo ra i Bi an ca joj ša lje sig nal, po ziva je na raz govor. Uključi la je u po ziv određe ne formal nos ti koje je Hram ne koć ko ris tio, ne zato što vje ru je da pos to ji po tre ba za nji ma već zato što je Boži ca bo lje ras polože na ako pred njom glu mi te pravu vr stu po kornos ti. Glas ni ca je dovolj no strp ljiva da je već nadživje la mno ge ge ne ra ci je Bi an ci ne vrste i Nje ne su mis li pos ti gle tak vu si li nu da više ne obraća ju pažnju na do gađa je na svi je tu is pod nje – bar je to te ori ja. Bi an ca nije baš si gurna u to. Či nje ni ca jest da je, una toč pro pas ti koja je za de si la Hram, Glas ni ca nas tavi la od svoje pas tve traži ti nas tavak rada na stro ju. Zah tje vi su pos ta li sve od lučni ji ot ka ko su Bi an ci ni prem ci pri je ge ne ra ci ju i sit no u os novi pres ta li pos ti za ti ika kav da lji na pre dak na dos lovnom provođe nju Glas niči nih že lja u stvarnost: ni vje ra ni do mišlja tost nisu us pje li pre mos ti ti jaz iz među božan ske vo lje i smrt ničkog ra zu mi je va nja. Bi an ca je vrlo svjes na pri jet nji i upo zo re nja primlje nih s neba. Glas ni ca im je pro povi je da la do lazak neke užas ne ka tas tro fe. Ovih dana Bi an ci ni prem ci sma tra ju kako je u pi ta nju tek gru bi po kušaj po ti ca nja na traće nje još re sur sa na ne mo guć za da tak. I opet, Bi an ca nije baš si gurna u to. Ima dar za sa gle dava nje pro ble ma iz neobičnih ku tova te za mišlja nje ra di kal nih mo gućnos ti. Po teškoća je, sma tra Bi an ca, ne u tome što ona ne ra zu mi je Glas ni cu već što Glas ni ca ne ra zu mi je nju. Mo rat će se pro bi ti kroz nešto što joj se čini du bo ko usađe nim mis li ma. Povi jes ni pri mjer – za pamćen ali mut no pu tem Ra zu mi je va nja – po ka zu je da Glas ni ca nije uvi jek bila to li ko jed no um na već su je op se si ja ili frus traci ja uči ni le tak vom. Ili možda očaj, po mis li Bi an ca. Na mje rava Glas ni ci po ka za ti nešto novo. Jed no od ra me na divova na ko jem sto ji pri pa da još uvi jek živućem ko le gi koji je uz go jio ko lo ni ju mrava koji vide. U us po red bi s pa učjim taj je vid sla bašan, ali točki ce ko jih je sva ka je din ka svjes na mogu se složi ti u sli ku onog što či tava ko lo nija vidi, ko ris teći strašan ma te ma tički na por. Štoviše, tu se sli ku za tim da ko di ra ti u sig nal. Kod je jed nos tavan: niz tam nih i svi je tlih toča ka koje se u spi ra li šire iz središta te za jed no tvo re širu sli ku. To je naj u niver zal ni ji sus tav koji Bi an ca može smis li ti. Upravo ima jed nu tak vu sli ku ko di ra nu od stra ne nje ne ko lo ni je. Sa svim priklad no, to je sli ka Ne be skog Gni jez da, uhvaće na u tre nut ku kad se uz di za lo iz gra da. www.balkandownload.org

Po ruči Glas ni ci da joj se spre ma pos la ti sli ku. Nema ne kog zna ka da ju je ova ra zu mje la – jer se božan ska ti ra da po tre ba nas tav lja bez stan ke – ali Bi an ca se nada da je bar neki dio božan ske pri sut nos ti pri mio i ra zu mio po ru ku. Za tim na loži kolo ni ji da za počne odaši lja nje, svjes na da će od govor sluša ti ne ko li ko sto ti na naj boljih znans tve ni ka nje ne vr ste. Glas ni ca utih ne. Bi an ca ne može suz drža ti svo je odušev lje nje te žus tro trči zi dovi ma svo je sobe. Iako to nije re ak ci ja ko joj se na da la, i da lje je re ak ci ja. Glas ni ca pro govo ri, tražeći po jašnje nje. Znans tve ni svi jet za država dah. Boži ca je razu mje la da se nešto novo događa te je od vra ti la onim neo bičnim raz govornim nači nom ko jeg se Bi an ca sjeća iz drev nih raz govo ra u ko ji ma je Ona svoj oda bra ni na rod po dučava la za jed ničkom je zi ku. Ovo je Boži ca u sta nju u ko jem po kušava ra zu mje ti što je upravo pri mi la. Bi an ca se tru di i tru di. Glas ni ca shvaća da bi in forma ci je koje je pri mi la tre ba le pred stav lja ti vi zual nu sli ku ali čini se da je nje no de ko di ra nje ne sav la diva prepre ka. Na po s ljet ku Bi an ca raz bi je za da tak na naj jed nos tav ni je mo guće ele men te, približivši či tavu ope ra ci ju naj bliže mo guće univer zal noj ma te ma ti ci i ša ljući formu le koje opi su ju spi ra lu koja je bol no očit način či ta nja sli ke. Bi an ca sko ro pa može osje ti ti pro mje nu u Božiči noj svi jes ti. Tre nu tak kas ni je stig ne joj od govor i saz na da je zik Boži ce već sa drži ri ječ za zračni brod. U tom je tre nut ku Glas ni ca već zašla za ob zor ali Boži ca je ne za sit na. Po kaži mi još, ali Bi an ca ša lje upo zo re nja svo jim prem ci ma nek’ još ne ba ca ju drvo na ovu vatru. U sebi osjeća lju bo mo ru zbog privi le gi je što je ona ta koja je us pje la uz ne mi ri ti Boži cu. Mo gla bi nas tavi ti raz govor s njom ša ljući sig nal od odaši ljača do odaši ljača sve dok ne do seg ne dru gi kraj pla ne ta gdje će ga se opet moći odas la ti u sve mir ali volj na je priče ka ti da Boži ca dođe na trag u iz rav nu ko mu ni ka ci ju, a prem ci joj nevolj ko priz na ju iz ne nad no steče nu važnost. Glas ni ca pla net bom bar di ra upiti ma za još in forma ci ja ti je kom čega Bi an ca dođe do za pa nju jućeg za ključka: Glas ni ca ne može vi dje ti što se do gađa na pla ne tu is pod Nje. Da le ko je od sve vi deće te una toč poz nava nju kon cep ta vida, sama se čini sli jepom. Ra dio joj je je di no sred stvo vida. Bi an ca poša lje još jed nu sli ku svojoj mrav ljoj ko lo ni ji te je za tim odaši lje Glas nici čim se ova vrati na nebo iz nad nje. U pi ta nju je jed nos tavan pri zor Se dam Sta bala i slože ne divo te nje govih mreža i užur ba ne po du zet nos ti nje govih sta nov ni ka. Sli ka je nas ta la kao test ti je kom eks pe ri me na ta u ra zvi ja nju teh no lo gi je sli ka nja. Boži ca šuti. Da le ko, da le ko, Ne be sko Gni jez do je do se glo vi si nu za koju je di zaj ni ra no te u gornjim do me ti ma zra ka pro nađe svo ju rav no težu, plin ske vreće sad pola ki lo me tra duge. Bi an ca od sut no pra ti nje gov na pre dak, svjes na da će po sa da bro da tes ti ra ti svo je meha niz me i uvje tova nje ko lo ni je pod tan kim zra kom kako bi bili si gurni da www.balkandownload.org

je sve sprem no za naj o pas ni ji dio mi si je, onaj koji će po du ze ti Portia. Una toč iz o laci ji koju joj pruža du pli trup ka bine, hlad noća po sa di pravi pro ble me. Pa uci mogu do nek le uprav lja ti tem pe ra tu rom vlas ti ta ti je la i održava ti svoj me tabo li zam, ali pad tem pe ra tu re će ih sve jed no us po ri ti. Vi ola, za povjed ni ca mi si je, pri javi da na pre duju spo ri je nego je oče kiva no ali i da lje unu tar to le ran ci ja. Bi an ca još uvi jek čeka. Na pre dak mi si je Ne be skog Gni jez da sad je se kun da ran. Utiša la je Glas ni cu. Ni ko me u povi jes ti nje ne vr ste to nije us pje lo. Oči svi je ta uprte su u nju, sude joj. I ona sto ga čeka. www.balkandownload.org

V 6.4 PROSVJETLJENJE is o ko iz nad ze le nog svi je ta, vi so ko iz nad Ne be skog Gni jez da i svih dru gih po du hva ta nje govih sta nov ni ka, dok to ri ca Avra na Kern se po kušava po mi ri ti s onim što joj je upravo po ka za no. Već je vi dje la te spo do be koje trčka ra ju i ple tu mrežu. Dron koji je pos lao Gil gameš sni mio je jed nog, u tre nut ku pri je pro pas ti. Ka me re iz ša tla koji je sruši la također su sni mi le neke pri je nego je iz go rio. Zna la je da do lje ima stvo ro va, nepla ni ranih stvo rova, zmi ja u vrtu Kerni na Svi je ta. Nisu bili dio nje na iz vorna pla na: ekosus tav je bio tako pažljivo di zaj ni ran kako bi bio dom nje nim oda bra ni ci ma. Već životi ma zna da su tamo ali pro našla je u sebi go tovo bes kraj nu spo sob nost za ne ma riva nja. U jed nom se tre nut ku može pre ne raže no za pi ta ti Što ste napravi li mojim maj mu ni ma? pa samo de set ljeće kas ni je go tovo za bo ravi ti što je vi dje la jer skrivene po druti ne pola ko oblažu uvred ljiva sjeća nja sve dok ona više ne iri ti ra ju njen um, po put bi se ra u os tri gi. Elek tro nička je unu trašnjost Stražar ske kap su le pre kr cana tak vim od bače nim sjeća nji ma, shvaća nji ma koja više ne može pod ni je ti. Među nji ma su iz gub ljene mis li o domu koji ni kad neće vi dje ti, sli ke pa uko li kih ču dovišta, pri zo ri go ruće bačve koja po gađa at mo sfe ru. Sve ga toga više nema, iz re za no je iz nje na funk ci onal nog uma a opet, nije iz gub lje no. Eli za ni kad ništa ne baca. Avra na se uvi jek vraća la na ono si gurno: njen je plan za ovaj svi jet us pio. Na kra ju kraje va, što joj dru go pre os ta je? Ne bro je ne je go di ne prove la u ti hoj or bi ti, odaši ljući bes krajan niz pi ta nja pla ne tu koji se nije oba zi rao na njih. Ne bro je ne je go di ne prove la u snu dok su ro bus ni sus tavi Stražar ske kap su le dava li sve od sebe da od go de na di ruću pli mu pro pada nja i kva rova. Kad god bi se Avra na pro bu di la, a in terva li su biva li sve duži i duži, vrišta la bi i gre ba la po unu trašnjos ti svo je male do me ne, pred li cem sve mi ra koji ne mari. Sami su se sus tavi kap su le, pod mi ni mal nim na pa ja njem, tru di li održa ti sve aktiv nim ali sve jed no je bilo žrtvi: sli jepa je, frag men ti ra na, nije si gurna gdje ona završava a gdje stro je vi poči nju. Kap su la je do maćin mnoš tvu a sva ki je pod sus tav de evo lu irao u ne kak vu gru bu ana to mi ju: u za jed ni cu men tal no za os ta lih koji ne kako sve održava ju na oku pu. Ona je sad jed na od njih. Pros tor koji za okup lja virtualan je i na gužvan po put ko košinj ca. Ona i Eli za i mno gi, mno gi sus tavi. Pro la zak Gil ga meša – i sve ono ne dos to jans tve no vrišta nje i prek li nja nje, te ko losa lan trošak ener gi je na ruše nje ša tla ulje za – sad joj se to sve čini kao san, kao da www.balkandownload.org

su ti navod ni lju di uše ta li iz neke pa ra lel ne stvarnos ti koja nema ništa s njom. Sve čemu su je na uči li bilo je da do nji hova do la ska nije za is ta poz nava la očaj. Ni je mi je pla net bio bo lji od pla ne ta kr ca tog lju di ma jer bi lju di u pot pu nos ti spri ječi li us pjeh nje ne mi si je. Neka kruži oko plane ta sve dok se Stražar ska kap su la ne ras pad ne, bar će se uvi jek moći na da ti da će se nje ni maj mu ni pri je ili kas ni je javi ti svo me tvor cu. Ne dos ta tak us pje ha nije značio ne us pjeh eks pe ri men ta. Ni u jed nom tre nut ku nije raz mo tri la svo je mo tive ili pri ori te te niti se za pi ta la zašto je to li ko kru to po sveće na iz vrše nju mi si je na uš trb sve ga os ta log. Dok je razgova ra la s onim navod nim lju di ma na arci bilo je to go tovo kao dvi je raz liči te osobe: jed na, koja se sjeća la kako je to živje ti i di sa ti i smi ja ti se, i dru ga, koja se sjeća la znača ja znans tve nog us pje ha i pos tig nuća. Nije bila si gurna ot kud je ta prva Avra na došla. Ne ka ko joj se nije či ni lo da je to ona. A onda su se maj mu ni javi li i sve se pro mi je ni lo. Is ti na, kas ni li su. Pre dviđe nih ne ko li ko sto ljeća odav no je prošlo i Stražar ska je kap su la odav no prešla život ni vi jek koji su joj nje ni tvor ci bili na mi je ni li. A ipak, u nje no su doba stva ri ra di li da po tra ju. Ako maj mu ni ma bude tre ba lo sto ti ne ili tisuće go di na, Avra na i Eli za i nji hovo mnoš tvo sus tava će ih sprem no če ka ti. Ali po ka za li su se tako tu pi ma a nji hovo raz mišlja nje tako stra nim. Tru di la se i tru di la i čes to bi se či ni lo da joj po ma lo us pi je va ali maj mu ni su ima li vlas ti te ide je – i to tako neo bične ide je. Po ne kad ne bi mo gli ra zu mje ti njen nad moćni in te lekt. Po ne kad ona ne bi mo gla ra zu mjeti njih. Maj mu ni su tre ba li biti la ga ni prvi ko rak k či tavom sve mi ru uz dig nu tih stvo re nja. Svi su je uvje rava li da će biti dovolj no bli zu lju di ma da je ra zu mi ju a opet dovolj no da le ko od njih da os ta nu vri jed ni su bjek ti. Zašto onda nisu ni ka ko mo gli sa gle da ti nje nu vi zi ju? No sad joj je jas no što ne va lja s nji hovim gle da njem. S gle da njem svih osam oči ju. Sli ka koju je pri mi la je po re meće na, fan tas tična, go le ma višes loj na i is preple te na struk tu ra li ni ja i povez ni ca i za tvore nih, za teg nu tih pros to ra koji pos to je samo privre me no. Pa ukova ima po svu da, uhvaće ni usred šu lja nja. Ri ječi koje su naj avi le sliku bile su jed nos tav ne, to li ko jas ne da ih se ne da krivo pro tu mači ti: Ovo smo mi. Avra na Kern pobjeg ne u du bi ne os ta ta ka svog uma i rida za iz gub lje nim majmu ni ma i na uči što je očaj i više ne zna što bi. Savje tu je se sa svo jim vi jećem savjet ni ka, s dru gi ma s ko ji ma di je li ovaj ras pa dajući ha bi tat. Po je di ni joj sus tavi kažu da još uvi jek obav lja ju svo je za dat ke. Glav na kon tro la ima ar hivu svih po ru ka pos la nih s površi ne. Dru gi za pi si pra te kre ta nja ne be skih ti je la oz nače nih kao za nim ljiva, uključu jući i da le ku – jako da le ku – točkicu koja se na ziva po s ljed njom na dom ljud ske rase. Ona traži da lje, kon zul ti ra se s dru gim ža rištem iz raču na s ko jim di je li kap su lu te je povre me no pri si lje na pre gova ra ti. Unu tra ih je či tava le gi ja ali Stražar ska kapsu la Brin 2 ima dva pola te ona sad po seže pre ma tom dru gom polu, pažljivo. www.balkandownload.org

Eli za, trebam tvo ju po moć. Eli za, ovdje Avra na. Do tak ne ti jek tok dru gog uma i na tre nu tak uro ni u bu ji cu koja tamo nepres tano teče: moji maj mu ni gdje su mi maj mu ni mi ne mogu po moći sad mi je hlad no tako hlad no i Eli za više ne do la zi i ne vi dim ne vi dim ne osjećam ne dje lu jem že lim umri je ti že lim umri je ti želim umri je ti… Mis li teku bes po moćne i neo buz da ne, cure iz tog slom lje na uma koji se tru di is praz ni ti ali uvi jek ima još. Avra na us tuk ne i na je dan gro zan tre nu tak svjes na je da, ako je upravo do tak la or gan ski um, onda je ona sama… ali na kra ju kra je va, nje na je spo sob nost za ne ma riva nja go tovo bes kraj na i taj tre nu tak in trospek ci je nes ta ne a s njim i bilo kak va pri jet nja ot krive nja. Os ta la je samo ta nepod nošljiva sli ka, re kons tru ira na u nje nom umu pik sel po pik sel. S tim je znači ko mu ni ci ra la sve vri je me. Maj mun ska je ma ska spa la i pruži la joj po gled na tu ru go bu. Sve su nade koje je ga ji la za svoj ve li ki pro jekt – za dos lov no po s ljed nju stvar koja joj je pre os ta la – sad po to nu le. Na tre nu tak se tru di za mis li ti kako se nje ni maj mun ski štiće ni ci skriva ju neg dje, skriva ju od zloćud ne pa učje civili za ci je, ali nje nom je pamće nju dos ta igra nja. Iz go rje li su. Sad se sjeća. Maj mu ni su iz go rje li, ali vi rus… vi rus se pro bio. To je je di no objašnje nje. O, to što vidi mo glo bi nas ta ti samo do sebe, uz koji mi li jim go di na pravih uvje ta. Vi rus je tek ka ta li zator koji to vri je me kra ti na ti sućljeća. No iz vrši telj nje na tri jum fa pos tao je us tva ri iz vrši telj nečeg čud nog i stra nog. Na rubu je do noše nja od lu ke. Pred so bom jas no vidi put k od bi ja nju: one će se svad ljive maj mun ske spo do be s Gil ga meša pri je ili kas ni je vra ti ti i pro uz roči ti kraj sve ga na onaj bez u man način na koji to lju di uvi jek uči ne. Maj mu ni ili pa uci, neće ih biti bri ga. A ona, Avra na Kern, za bo rav lje ni ge nij iz drev nog doba, po la ko će istru nu ti u or bi ti oko svi je ta pre krive nog gni jez di ma nečeg što sad ba rem no mi nal no mora pri hva ti ti kao svo ju vr stu. Nje noj će du goj povi jes ti doći kraj. Ovaj će po s ljed nji kut nje na vre me na i njenog na ro da pre bri sa ti kužne hor de nje nih da le kih i ne zas lužnih po to ma ka. Sve će biti iz gub lje no i neće os ta ti ni tra ga nje nim du gim i sa mot nim eoni ma če ka nja i osluškiva nja, nje nim us pje si ma i tri jum fi ma pa čak ni nje nom stravičnom ot kriću. Unu tar Stražar ske kap su le tek je ne ko li ko nepro mje njivih gra ni ca. Raz ni en ti te ti, što elek tro nički, što or gan ski, ne ma ju više jas nih raz djel ni ca jed ni od dru gih, i sva ki po suđu je i os la nja se na dru ge kako bi obav ljao jed nos tav ne sva kod nev ne funk ci je. Jed na ko tako povi jest se pre tače u sa dašnjost na naj ma nji po ti caj. Avra na Kern – ili ba rem stvar koja se njo me sma tra – po nov no proživ ljava svo ju povi jest sa ze le nim pla ne tom i nje govim sta nov ni ci ma; nji hov ma te ma tički od govor; po učava nje ču dovišta je zi ku; bol ne i teške raz govo re; nji hova obožava nja i mol be; zbu nju juće i tek na po la razum ljive priče o nji hovim po du hva ti ma. Raz gova ra la je s bez broj nji hovih ve li kih umova: sveće ni ci ma i as tro no mi ma, al ke miča ri ma i fi zičari ma, vođa ma i mis li oci ma. Bila je te me ljem nji hove civi li za ci je. Ni jed no ljud sko biće nije ni kad iswww.balkandownload.org

ku si lo što je ona is ku si la, niti do tak lo nešto to li ko tuđin sko. Samo što oni nisu ustva ri tuđin ci. Na kra ju priče oni su, nepo re civo, nas ta li rame uz rame s nje nom vrstom. Dije le pet sto mi li ju na go di na sta re pret ke, iz doba pri je nego se život raz dvojio na one koji će živce vječno no si ti na svo jim leđi ma i one koji će ih no si ti u svom tr bu hu. Njen na rod ni kad nije sreo niti se čuo s ikak vim tuđin ci ma. A ako i jesu, ti su sig na li prošli nepri mi jeće no: tuđin ski na način koji ih je či nio neprepoz nat ljivim kao do kaz živo ta neg dje drug dje. Kerni na su frak ci ja i nje na ide olo gi ja toga bili svjes ni, zbog čega su i ka ni li ras pros tri je ti ze malj ski život di ljem ga lak si je u što je više raz novr s nih obli ka bilo mo guće. Jer ako je to je di ni život koji pos to ji, ima li su od govornost po moći mu da preživi. Proživje la je to li ke život ne vje kove uz na rod ze le nog pla ne ta. Ona i nje na le gi ja sus tava su put ni ka uživa li su u njihovim tri jum fi ma, bili po tre se ni nji hovim po ra zima, traži li način pre mos ti ti prepre ke nepot pu nog ra zu mi je va nja. Da, sad ih vidi. Sad vidi točno što su. Oni su Zem lja. Nji hov oblik nije bi tan. Oni su nje na dje ca. Kre ne una trag, po ziva za pi se sto ljeća raz govo ra na gu ra nih u nje no elek tro ničko sjeća nje, za pi se koji su pre bri sa li po s ljed nje očaj ničke ra dij ske pje sme sta re Zem lje. Pod teškim i ne umo ljivim svje tlom sad pro učava raz govo re s maj mu ni ma koji su je to li ko dugo zbu njiva li. Pres ta ne im po kušava ti reći što da rade i počne sluša ti. Baš kao što pa uci mogu ko ris ti ti svo ja Ra zu mi je va nja kako bi si u umove za pi sali nova zna nja – iako Kern ne zna za to – tako i Kerni no tre nut no sta nje znači da si ona može pre ure di ti um na puno učin kovi ti ji način nego bi se to ljud ski um dao. Mo de li ra ge ne ra ci je raz govo ra, mi je nja svoj po gled na poši lja te lje po ru ka, pres ta je svo je štiće ni ke pro ma tra ti kao nešto samo ko rak is pod lju di. Shvaća, iako ne savrše no – jer su joj ve li ki di je lovi raz govo ra još uvi jek nepozna ni ca – ali shvaća dovolj no što joj govo re, što ih za ni ma, što vide, i to li ko joj toga sad sje da na mjes to. I na po s ljet ku ima od govor za njih. Tu sam. Tu sam za vas. www.balkandownload.org

D 6.5 SVE SE RASPADA ali su mu brod sko odi je lo. Nije baš ni kom mo gao pred oči u svo joj la bavoj odjeći za spava nje, otvo re noj na leđi ma gdje pro la ze sve ci je vi, iako je već pa ra di rao go lo guz kroz odje ljak za po sa du pri je nego su ga uhva ti li. Ime na nje govoj novoj odo ri bilo je “Mal lo ri”. Pre traživši ko ma diće sjeća nja Hol s ten nije imao poj ma tko je Mal lo ri niti je htio raz mišlja ti da li Mal lo ri još uvijek pos to ji. Bi li ra di je no sio odjeću koja pri pa da lešu ili ne kom tko bi se sva kog tre na mo gao pro bu di ti i za traži ti je na trag? Bio je za tražio vlas ti to odi je lo ali is pa lo je da je ono već odav no iz noše no. Dok je če kao odjeću, vi dio je druge lju de. Stro ja ri ove ge ne ra ci je os tavi li su ga u jed noj od znans tve nih pros to ri ja pre tvo re nih u spava oni ce. Naj ma nje je če tr de set lju di ovdje bilo na gu ra no, zi dovi načička ni ku ka ma za mreže za spava nje u ko ji ma su po ne ki još uvi jek spava li. Či ni li su se pres traše nim i očaj nim po put iz bje gli ca. Raz gova rao je s ne ko li ci nom. Kad su saz na li da je dio po sa de za su li su ga pi tanji ma. Us tra ja li su. Htje li su zna ti što se do gađa. Što je i on htio ali tim od govo rom nisu bili za dovolj ni. Veći ni je njih zad nje sjeća nje bila otrova na, umi ruća sta ra Zem lja. Neki su čak i od bi ja li povje rova ti ko li ko je vre me na prošlo ot ka ko su zadnji put sklo pi li oči u hi berna cij skoj ko mo ri. Hol s te na je za pa nji lo ko li ko su neki malo zna li o po du hva tu či jim su di je lom bili. Bili su mla di: veći na je te re ta mo ra la biti mla da jer kako bi inače započe li iz nova u ko jim god okol nos ti ma bili pro buđe ni. “Ja sam samo kla sičar”, re kao im je Hol s ten. Is ti na je bila da je znao ti suću stvari koje su se od no si le na nji hovo tre nut no sta nje ali i da o niti jed noj od njih nije htio raz gova ra ti niti mu se či ni lo da bi ih umi ri le. Naj važni je pi ta nje – ono o nji hovoj nepo sred noj bu dućnos ti – bilo je pi ta nje na koje im nije mo gao po nu di ti ni kakav od govor. A onda su novi stro ja ri došli po nje ga s brod skim odi je lom i odveli ga, praće ni žal ba ma ljud skog te re ta. Do tad je već imao i vlas ti ta pi ta nja; osjećao se dovolj no smi re nim da se nosi s od govo ri ma. “Što će biti s nji ma?” Mla da žena koja ga je vo di la mrko je po gle da la u smje ru iz ko jeg su došli. “Vraća ju se u hi berna ci ju čim bude dos tup nih ko mo ra.” www.balkandownload.org

“Na ko li ko dugo?” “Ne znam.” “Ko li ko je već prošlo?” Već mu je sam njen iz raz lica davao naz na ke od govo ra. “Naj duže što je itko proveo iz van hi berna ci je su dvi je go di ne.” Hol s ten je du bo ko udah nuo. “Da po go dim: sve ih više i više mo ra te od leđiva ti? Spre mište te re ta pro pa da.” “Da je mo sve od sebe”, obrec nu la se obram be no. Hol s ten si je kim nuo. Ne mogu se no si ti s tim. Sve je gore. “Znači gdje…?” “Gle daj te”, okre nu la se pre ma njemu. Na znački joj je pi sa lo “Te ra ta”, još jed no iz gub lje no, mrtvo ime. “Ni sam tu da vam od gova ram na pi ta nja. Imam dru gog pos la kad ovo obavim.” Hol s ten je po mir ljivo raši rio ruke. “Stavi te se u moj po ložaj.” “Pri ja te lju, imam ja dovolj no proble ma u svo jem po loža ju. A i zašto ste vi to li ko po seb ni, ha? Čemu po se ban tret man?” Go tovo joj je od vra tio s “Zar ne zna te tko sam?” kao da je ne kak va zvi jez da. Na po s ljet ku je samo sleg nuo ra me ni ma. “Ja ni sam nit ko. Samo je dan sta rac.” Prošli su po red pros to ri je s možda tu cet dje ce, što je bio to li ko neo če kiva ni prizor da je Hol s ten stao i zu rio i nije se dao po mak nu ti. Bilo im je oko osam ili de vet go di na i sje di la su na podu s ta ble ti ma u ru ka ma, gle da la u ekran. Na ekra nu je bila Lain. Hol s te na je stis nu lo u grlu kad ju je ugle dao. Bilo je i dru gih stva ri: tro di men zi onal ni mo de li, pri ka zi nečeg što su mo gle biti she me Gila. Uči li su. Ovo su bili stro ja ri u nas tan ku. Ne-Te ra ta ga je po te gla za ruku ali Hol s ten je za ko račio u pros to riju. Uče ni ci su gur ka li jed ni dru ge, šap ta li, zu ri li u nje ga ali sve što je nje ga za ni ma lo bio je ekran. Lain je objašnjava la nešto, ko ris teći pri mjer i raši re ni di ja gram koji je po ka zivao određe nu vr stu po prav ka. Bila je sta ri ja: ne glav na stro jar ka, ne rat nička kra lji ca već samo… Isa Lain, vječno ra deći naj bo lje što može s kvarnim ala ti ma koje joj je svemir pružio. “Ot kud…?” Hol s ten je po ka zao ru kom pre ma sad u pot pu nos ti sme te noj dje ci. “Ot kud su došla?” “Pri ja te lju, ako to ne znaš, ja ti si gurno neću objašnjava ti”, rek la mu je ne-Te ra ta otrov no a neka su se dje ca na to za smi ju lji la. “Ne, ali oz bilj no‒” “Ovo su naša dje ca”, rek la mu je oš tro. “Što si mis lio? Kako ćemo inače nas tavi ti s ra dovi ma?” “A… te ret?” pi tao je jer je sad razmišljao o svim onim lju di ma koji su za pe li izvan hi berna ci je na mje se ce, na go di ne. Do tad ga je us pje la odvući od uči oni ce, us put oš trim po kre tom us mje rivši učeni ci ma pažnju na trag na obra zov ni pri kaz. “Stro go pa zi mo na održava nje po pu la ciwww.balkandownload.org

je”, rek la mu je te do da la: “Na kra ju kra je va, na bro du smo”, kao da je to bila nekak va man tra. “Ako nam tre ba svježi ma te ri jal iz te re ta, uz me mo ga, ali bilo ka kav pro izvod ni višak…” i tu je njen glas na tre nu tak iz gu bio od rješi tu pro fe si onal nost, za gre bao u neku osob nu bol tako neo če kiva no da je Hol s ten osje tio bla gi ubod suosjeća nja. “Em bri je se stav lja na led, čeka se bu duća po tre ba za nji ma”, dovrši la je reče nicu mršteći se kako bi sa kri la ne ugo du. “Lakše je us kla dišti ti em brij pri je određe nog sta di ja nje gova ra zvo ja nego us kla dišti ti puno ljud sko biće.” I opet, zvuča lo je to kao ne kak va na pa met na uče na dog ma s ko jom je odras la. “Žao mi je, ja –” “Tu smo.” Došli su do Ko mu ni ka ci ja. Tek kad je sti gao do tle shva tio je kamo ga je žena vo di la. “Ali što -?” “Daj samo uđi.” Ne-Te ra ta ga je snažno gurnu la pa odše ta la. Hol s ten je dugo sta jao pred vra tima, bo jeći se pri jeći prag sve dok se na po s ljetku vra ta nisu otvo ri la sama od sebe a on se su sreo s po gle dom žene s dru ge stra ne. Nije znao što oče kiva ti. Mis lio je da možda uopće neće biti živog bića, tek lice na ekra nu koje je nešto kao La inina po s mrt na ma ska, možda i za gađe no Guye nom i Avra nom Kern i tko zna još čime što se mota po sus tavu. Ako ne to, onda se bojao da će se su sres ti s nečim na lik onom što je Guyen bio pos tao: sa suše ni neživi stvor koji je ne koć bio ljud sko biće, održavan na živo tu me ha niz mi ma sa mog broda dok u svo joj smežu ra noj lu banji sniva be s mrt nost. Bilo bi užas no vi dje ti ženu koju je poz navao sve de nu na tako nešto. Još bi gore bilo da se vra ta otvo re i pruže mu po gled na ne kog sa svim dru gog. Ali ovo je bila Lain – Isa Lain. Na rav no, bila je sta ri ja. Sad je mo ra la biti ba rem pet na est go di na sta ri ja od nje ga, ve te ran ka duge bit ke pro tiv en tropi je i nepri ja teljskih raču nal nih ulje za pro tiv ko jih se bo ri la ot ka ko su se zad nji put ras ta li. Pet na est go di na ne bi bilo ništa za lju de Sta rog Car stva. Svi su mi tovi o tom drev nom dobu tvr di li da su drevni živje li puno duže nego je bio pri ro dan ljud ski vi jek. No u ovim skraće nim da ni ma pet na est je go di na Lain či ni lo sta rom. Ne drev nom, ne ne moćnom – ne još. Bila je za pos le na žena na sa mom rubu sna ga, zu ri la niz ne iz bježni spust koji će joj odu ze ti spo sob nos ti dio po dio sva kim ko ra kom. Bila je teža nego pri je a lice joj je bilo is pi sa no univer zal nim je zi kom tego ba i bri ge. Kosa joj je bila si je da, duga, ve za na u čvr stu punđu. Ni kad je još nije vi dio s du gom kosom. No to je bila Lain: žena čiji je ra zvoj pra tio kao na sli ka ma u pe ri odu koji je nje mu bio tako kra tak a njoj či tav život. Osje tio je nava lu osjeća ja pri sa mom po gle du na nje no lice, na crte i bore koje su dava le sve od sebe da sa kriju ono poz na to, ali bez us pje ha. Č www.balkandownload.org

“Po gle daj se, starče”, rek la mu je sla bašno. Či ni lo se da su je go di ne pri tis nu le ko li ko i nje ga. No si la je brod sko odi je lo otrg nu ta ime na, po ha ba no na lak tovi ma, po krpa no na ko lje ni ma. Os ta ci dru gog odi je la bili su joj pre bače ni pre ko ra me na, sve de ni na nešto na lik šalu ko jim se sad za mišlje no igra la pr sti ma dok ga je pro ma tra la. Hol s ten je ušao u pros to ri ju, po gle dao ko mu ni ka cij sku opre mu i pri mi je tio dva za tam nje na pa nela te je dan ko jem su išču pa li utro bu, no os ta li su se či ni li ope ra tivnim. “Ima la si pos la.” Bez i me ni joj se izraz na tre nu tak po javio na licu. “To je to, ha? To li ko je vre mena prošlo a ti još uvi jek pričaš iste stva ri?” Po gle dao ju je. “Kao prvo, nije to li ko vre me na. Kao dru go, ti si ta koja uvi jek ima sprem nu do sjet ku, ne ja.” Smi ješio se dok je to govo rio jer je upravo i htio čuti tako nešto od nje ali ona je samo zu ri la u nje ga kao da je duh. “Nisi se pro mi jenio.” Dok je to iz gova ra la pos ta lo mu je jas no ko li ko je tak va iz java is praz na ali i da lje nešto što je mo ra la reći. Hol s ten Ma son, povjes ničar koji je sad nadživio povi jest. I evo ga sad, te tu ra kroz pros tor i vri je me, gri ješi i biva besko ris tan, je di na sta bil na točka sve mi ra u po kre tu. “Je be mu, Hol s te ne, dođi ova mo. Samo dođi.” Nije očekivao suze, ne od nje. Nije oče kivao žes to ku sna gu nje nih ruku dok ga je sti ska la uz sebe, drh ta nje nje nih ra me na dok se bo ri la sama pro tiv sebe. Sad se malo od mak nu la a nje ga je za tek lo ko li ko joj či tava si tu aci ja mora biti tuđin ska. Ko li ko je nje mu normal no sres ti sta ru pri ja te lji cu i vi dje ti da se pro mi jeni la i os ta rje la, traži ti u crta ma nje na lica ženu koja je ne koć bila. Ko li ko joj užas no mora biti po kušava ti u crta ma nje gova lica pro naći star ca koji bi jed nog dana mogao pos ta ti. “Da”, rek la je na po s ljet ku, “ima la sam pos la. Svi smo ima li pos la. Ne maš poj ma ko li ko imaš sreće što pu tu ješ u te ret noj kla si.” “Reci mi”, po ti cao ju je. “Što?” “Reci mi što se do gađa. Neka mi net ko više kaže što se do gađa.” Po la ko se spus ti la u ono što je ne koć bilo Guye novo sje da lo te mu dala ru kom znak da sjed ne u su sjed no. “Što že liš? Iz vješće o sta nju? Ti si novi za povjed nik? Uče njak ne voli kad ga se drži u mra ku?” I to je sve to li ko zvuča lo kao sta ra – mlada – Lain da se na smi ješio. “Uče njak ne voli”, po t vr dio je. “Oz bilj no sad, od svih lju di koji su pre os ta li na… na bro du, ti si ona ko joj vje ru jem. Ali ti… ne znam što ra diš s bro dom. Ne znam što ra diš s ovim… lju di ma.” “Mis liš da sam pos ta la kao on.” Nije bilo po tre be za ime ni ma. “Pa, za pi tao sam se.” www.balkandownload.org

“Guyen je ra zje bao raču na lo”, plju nu la je. “Sve te bu da lašti ne oko uči tava nja uma su na kra ju završi le baš kako sam i rek la. Sva ki put kad je po kušao na ras ti tamo unu tra, uga sio bi još je dan dio Gi lo vih sus tava. Mis lim, ljud ski um, to je pun ku rac po da ta ka – a jed no če ti ri ili pet ne dovrše nih ko pi ja tuk lo se za pros tor. Pa sam se dala na po sao i po kuša la ih ogra di ti. Po kuša la sam održa ti os nov ne sus tave ak tiv ni ma: hlađe nje te re ta, sprečava nje pre gri java nja re ak to ra. To je bio plan kad si otišao u hi berna ci ju, ako se sjećaš.” “Zvuča lo je kao do bar plan. Sjećam se da si rek la da ćeš usko ro i sama u hi berna ci ju”, re kao je Hol s ten. “To jest bio plan”, po t vr di la je. “Ali došlo je do kom pli ka ci ja. Mis lim, mo ra li smo naći te ret ni pros tor za Guye nove luđa ke. Karst se sil no za bavio skup lja jući ih i stav lja jući ih na led. A do tad su neki od njih već su rađiva li s mo jim lju di ma na održava nju har dve ra. A Guyen – je be ni ar hi pe lag Guye na ras pros trt sus tavom – je stal no bježao iz blo ka de, po kušavao se ko pi ra ti, jeo sve više pros to ra. Čis ti li smo i iz o li ra li i sla li vi ru se na gada ali do tad se već bio do bra no uko pao. A kad je moj tim na po kon bio pro buđen i spre man za rad i ima la sam vje re u njih, otišla sam spava ti baš kako sam i rek la. I na mjes ti la si alarm za buđe nje. A kad sam se pro budi la, bilo je još gore.” “I da lje Guyen?” “Da, i da lje on, držao se je be nim elek tro ničkim nok ti ma za rub prova li je ali moji su lju di našli i hrpu dru gih piz da ri ja.” Hol s te na je La ini no psova nje odu vi jek po ma lo šo ki ra lo ali mu je ta kođer i na neki tabu-način bilo priv lačno. Sad su nje ne sta re usne iz gova ra le sve to kao da su sve te pret hod ne go di ne bile tek vježba za pos ti za nje ove ra zi ne ogorče nos ti. “Pro ble mi nas ta li zbog gub lje nja te re ta i pro blemi jer su se dru gi sus tavi ga si li a ni Guyen ni nje govi ogra niče ni odra zi nisu bili odgovorni. Hol s te ne, ci je lo je to vri je me tamo vani bio veći nepri ja telj. Mi smo se samo zava rava li da smo ga po ra zi li.” “Pa uci?” upi tao je Hol s ten is tog tre na, odjed nom za mišlja jući brod prepun sli jepih put ni ka sa ze le nog pla ne ta, ma ko li ko se ne mo gućim to či ni lo. Lain ga je iz muče no po gle da la. “Vri je me, starče. Bro du je sko ro dvi je i pol tisuće go di na. Sve se ras pa da. Vri je me nam je na iz ma ku.” Pro tr lja la si je lice. Ponaša la se puno mlađe, kao da bi sve te do dat ne go di ne mo gle spas ti s nje. “Mis li la sam da sam ima la kon tro lu nad tim. Stal no sam se vraća la u hi berna ci ju ali uvi jek bi bilo još nešto. Moja iz vorna po sa da… tru di li smo se ra di ti u smje na ma, di je li ti vrije me. Ali jed nos tav no je bilo pre više pos la. Iz gu bi la sam po jam o ge ne ra ci ja ma stro ja ra koji su ra di li pod mo jim vod stvom. A mno gi ni nisu htje li na trag u hi berna ci ju. Jed nom kad vi diš par pok va re nih hi berna cij skih ko mo ra…” Hol s ten je za drh tao. “Nisi… nisi po mis li la na uči tava nje?” Po gle da la ga je. “Oz bilj no?” www.balkandownload.org

“Mo gla bi ih vječno nad zi ra ti i os ta ti…” Mla da. Ali nije to mo gao reći a nije imao dru gog kra ja za tu reče ni cu. “No, osim što bi to samo us tos truči lo pro ble me s raču na lom”, rek la je. “A uz to… ta ko pi ja, taj uči ta ni um, ti je kom svih tih go di na… Po sve ti la bih ga za dat ku koji bi uključivao i nje govu smrt jer u sus tavu ne bi smje lo os ta ti preživje lih. A bi li se on ubio? Jer ako bi pože lio živje ti, sa svim si gurno bi se po bri nuo da ja umrem u snu. I bi li se na kra ju uopće sjećao tko je prava ja?” Lice joj je iz gle da lo iz muče no i Hol s te nu je bilo jas no da je o ovom već dugo i du bo ko raz mišlja la. “Ne znaš kako je… Kad bi se ti di je lovi Guye na os lo bo di li, kad bi pre uze li kon tro lu nad ko mu nika ci ja ma, sluša ti ih… čak i sad mis lim da sus tav nije u redu. A i ra dij ski du hovi, poru ke od onog je be nog sa te li ta ili čega već, ne znam… i…” Klo nu la je: že ljez na je žena ski da la ok lop, sad su tu bili samo ona i on. “Ne znaš kako je bilo, Hol s te ne. Budi za hva lan na tome.” “Mo gla si me pro bu di ti”, re kao je. Nije to bila baš naj kons truk tiv ni ja stvar koju je mo gao reći ali za mje rao je što je, bez da ga se išta pi ta lo, do bio ulo gu sret nog preživje log. “Kad si se pro bu di la, mo gla si pro bu di ti i mene.” Po gled joj je bio smi ren, uža san, ne umo ljiv. “Mo gla sam. I raz mišlja la sam o tome. Bila sam to li ko bli zu da ne bi vje rovao, kad sam bila sama s ovim klin ci ma koji nisu ima li poj ma i koje sam po kušava la po duči ti svom pos lu. O, mo gla sam te ima ti kad god pože lim, je li tako? Moja osob na sek su al na igračka.” Oš tro se na smija la nje govom iz ra zu lica. “Malo u ko mo ru, malo u mene, ha?” “Pa ja… ma…” “O, daj odras ti, starče.” Na glo joj je pres ta lo biti smi ješno. “Htje la sam”, rek la je meko. “Bio bi mi od po moći, os lo nac, net ko s kim mogu po di je li ti pro ble me. Iz gorio bi mi po put svi jeće, starče – a čemu? Zbog ovog tre nut ka u ko jem bih ja još uvi jek bila sta ra a ti mrtav? Htje la sam te pošte dje ti. Htje la sam te…” ugriz la se za usnu, “za drža ti. Ne znam. Nešto tak vo. Možda sam zna la da te ne iz lažem ovo me i to me održa lo.” “A sad?” “Sad smo te iona ko mo ra li pro bu di ti. Ko mo ra ti je sje ba na. Nepo prav ljivo, kažu mi. Pro naći ćemo ti novu.” “Novu? Oz bilj no sad, kad sam već bu dan…” “Ideš na trag. Ako bude po treb no, dro gi rat ću te i ugu ra ti u ko mo ru. Još smo dale ko od ci lja, starče.” Kad bi se tako na smi ješi la, opa ka žena sprem na bru tal no se po za bavi ti s ko jim god di je lom sve mi ra da joj se nađe na putu, Hol s te nu bi bilo jasno odak le joj te nove bore. “Kamo ide mo?” upi tao je. “Po što?” pi tao je. “Daj, starče, znaš koji je plan. Guyen ti ga je si gurno objas nio.” Hol s ten je zi nuo. “Guyen? Ali… ubi la si ga.” www.balkandownload.org

“Naj bo lja eva lu aci ja ikad”, složi la se. “Ali nje gov je plan, da. A bio ga je smis lio ne zna jući u kak vom je sta nju brod. Što nam pre os ta je, Hol s te ne? To je to. Mi smo ljud ska rasa i je be ni je us pjeh što smo dos pje li dovde una toč okol nos ti ma. Ali ovaj stroj neće vječno po tra ja ti. Sve mu dođe kraj, starče, čak i Gil ga mešu, čak i…” Čak i meni, to je bila ne iz reče na mi sao. “Ze le ni pla net”, dovršio je Hol s ten. “Avra na Kern. In sek ti i sve dru go?” “Spa lit ćemo ih, us pos tavi ti upo rište. Kvra gu sve, možda i pri pi tomi mo te pizde. Možda se pa uke može po musti. Ako su piz de dovolj no ve li ke, ja hat ćemo ih. Ili ćemo ih jed nos tav no otrova ti i očis ti ti pla net od njih. Hol s te ne, mi smo lju di. To nam ide. A što se tiče Kern, Guyen je već pos tavio veći nu te me lja. Proveo je ge nera ci je drka jući po Gilu, šti teći sus tave od nje. Ona sta ra te ra forma cij ska pos ta ja ima la je sve mo guće igračke na sebi. Može nas po kuša ti pre uze ti ili uništi ti i bit ćemo sprem ni za obo je. A nije kao da ima mo baš kamo dru ga mo. Plus, čis tom srećom smo već na putu tamo tako da se sve su per pos loži lo.” “Li jepo si to smis li la.” “Raču nam da ću prepus ti ti Kar stu da se po za bavi pi onir skim di je lom, jed nom kad dođe mo do pla ne ta”, rek la mu je. “Raču nam da ću tada biti sprem na za odmor.” Hol s ten nije ništa re kao i stan ka je pos ta la ne iz drživa. Nije ga mo gla po gle da ti u oči. Ri ječi su se na po s ljet ku os lo bo di le same od sebe: “Obećaj mi –” “Ništa”, obrec nula se is tog tre na. “Ne obećavam ništa. Sve mir nam ne obećava ništa a ja isto či nim tebi. Hol s te ne, ovo je ljud ska rasa. Po treb na sam joj. Da nas Guyen nije te me lji to ra zje bao svo jim pla nom za pos ti za nje be s mrt nos ti, onda bi možda stva ri bile dru gači je. Ali sje bao nas je i nisu dru gači je i eto nas. Usko ro idem na trag u kre vet, baš kao i ti, ali bu dim se ra ni je, jer net ko mora provje ri ti je li sljedeća ge ne ra ci ja na uči la ma te ma ti ku kako spa da.” “Onda daj da os ta nem s to bom!” re kao je Hol s ten žes to ko. “Ne čini mi se da će iko me usko ro treba ti kla sičar. Ili ikad više. Čak me i Guyen samo htio za bi ogra fa. Haj de mo –” “Ako kažeš os ta rje ti za jed no, zviznut ću te, Hol s te ne”, od vra ti la je Lain. “Osim toga, još uvi jek si po tre ban za nešto. Ima nešto što ćeš mi mo ra ti na pravi ti.” “Že liš da za pišem tvo ju priču za po tom s tvo?” upi tao je naj o trov ni je što je mogao. “Da, u pravu si, ja sam ta koja je du hovi ta. Začepi.” Us ta la je, os lo nivši se o kon zo lu i čuo je kako joj zglo bovi krčka ju. “Dođi, star ce. Dođi vi dje ti bu dućnost.” Pove la ga je kroz ne red po lu sređe nih ko mo ra i pro la za odjelj ka za po sa du, prema, ko li ko se sjećao, znans tve nim la bo ra to ri ji ma. “Ide mo vi dje ti Vi tas?” pi tao je. www.balkandownload.org

“Vi tas”, plju nu la je. “Vi tas sam is ko ris ti la od mah na počet ku ali od tad spava snom oso be u koju ne mam pre više povje re nja. Na po s ljet ku, ona si ne bi pr lja la ruke održava njem bro da a ja ni sam za bo ravi la kako je po ti ca la Guye na sve ono vrije me. Ne, vo dim te da vi diš našu ek s ten zi ju te ret nog pros to ra.” “Pos tavi li ste nove ko mo re? Kako?” “Daj šuti i strpi se.” Lain je zas ta la i vi dio je da hva ta dah ali i da se tru di ne poka za ti to. “Vi djet ćeš usko ro.” Us tva ri nije vi dio kad mu je po ka za la. Tu je bio je dan od la bo ra to ri ja, a tu, za uzima jući veći nu zida ko mo ra s uzor ci ma: ve li ke po li ce s ma lim sprem ni ci ma, sto ti ne or gan skih uzo ra ka na ledu. Hol s ten je zu rio i zu rio pa zavrtio glavom. A onda, baš kad se Lain spre ma la poče ti ga psova ti jer ne pri mjeću je ništa, pove zao je točki ce i re kao: “Em bri ji.” “Tako je, starče. Bu dućnost. Sav novi život koji naša vr sta nije mo gla pres ta ti stva ra ti ali za koji ni smo ima li mjes ta. Čim neka pre tje ra no želj na cura od luči da želi obi telj koju si, po mom mišlje nju, ne može mo pri ušti ti, ope ra ci ja pa ova mo. Grub život, ha?” “Živi su?” “Na rav no da su živi”, obrec nu la se Lain. “Jer u ovom se tre nut ku još uvi jek nadam da ljud ska rasa ima bu dućnost a da bu dem is kre na, fali nam lju di ako gle da mo stvar iz povi jes ne per s pek tive. Pa ih li jepo stavi mo na led i na da mo se da ćemo jednog dana upa li ti umjet ne ma terni ce i sve mi ru os tavi ti hrpu si roča di.” “Ro di te lji su se si gurno…” “Bu ni li? Bo ri li? Opi ra li no ga ma i ru ka ma?” Po gled joj je bio pra zan. “Da, moglo bi se reći. Ali ta kođer su zna li što će se do go di ti pa su sve jed no to na pravi li. Biološki ti je im pe ra tiv za nim ljiva stvar. Geni se samo žele ugu ra ti u još jed nu ge ne raci ju i nema veze što i kako. A na rav no, bila je tu i ge ne ra ci ja koja odras ta na bro du. Znaš kakvi su klin ci. Čak i kad im po nu diš pro tu mje re, pola ih vreme na ne ko ris te. Ne uki mali se ro nje, mo glo bi se reći.” “Ne ra zumi jem zašto si mis li la da mi je očaj nički nužno da vi dim ovo”, re kao je Hol s ten. “A, da.” Lain se nag nu la nad konzo lom i prošla kroz niz iz borni ka sve dok nije oz nači la sprem ni ke em bri ja. “Vi diš ovaj tu?” Hol s ten se na mrštio, pi ta jući se je li u pi ta nju ne kak va mu ta ci ja ili de fekt koji bi tre bao pri mi je ti ti. “Što da ti kažem?” rek la je Lain. “Bila sam mla da i luda. I bio je taj požud ni mla di kla sičar, po meo me s nogu. Veče ra li smo pod svje tlom umi rućih zvi jez da na de set ti suća go dina sta roj sve mir skoj pos ta ji. Ro man sa do boli.” Ni u jed nom trenut ku joj se rav no dušan ton gla sa nije pro mi je nio. Hol s ten je ble nuo. “Ne vje ru jem ti.” “Zašto?” www.balkandownload.org

“Ali… nisi ništa rek la. Kad smo išli pro tiv Guye na, mo gla si reći…” “U tom tre nut ku ni sam bila si gurna da ima mo bu dućnost, a da je Guyen saz nao i pre uzeo kon tro lu nad sus tavom… Inače, cu ri ca je. Bit će cu rica.” I to je po nav lja nje Hol s te nu bilo znak da je Lain tako bli zu rubu. “Hol s te ne, oda brala sam. Kad sam bila s to bom, oda bra la sam. Ja sam od govorna za ovo. Spre ma la sam se… mis li la sam da će kas ni je biti vre me na… da će pos to ja ti neko su tra kad ću joj se moći vrati ti i… ali uvi jek je bilo još nešto. Su tra koje sam če ka la ni ka ko da dođe. A sad više ni sam si gurna…” “Isa ‒” “Slušaj, Hol s te ne, ideš na spava nje čim ti nađu ko mo ru, jas no? Ti si pri ori tet, na bi jem sve os ta le. Tre nut no moj po ložaj ima neke pred nos ti a prva je to što iz dajem na red be. Ideš spava ti. Pro bu dit ćeš se kad dođe mo do sus tava ze le nog pla ne ta. Sle tjet ćeš na nje ga i po bri nu ti se da se po duz me sve kako bi planet bio naš, bilo tamo lu dih raču na la ili pa uka ili nečeg trećeg. I na pravit ćeš od nje ga svi jet za nju. Ču ješ me, starče?” “Ali ti –” “Ne, Hol s te ne, evo nečeg za što možeš pre uze ti od govornost. Ja ću na pravi ti sve što mogu. Dat ću sve od sebe da to su tra sva ne. Na kon toga je sve na tebi.” Tek je kas ni je, na kon što ga je ot pra ti la do nje gove nove hi berna cij ske ko mo re, ugle dao ime još uvi jek prič vršće no na po ha ba ni šal od brod skog odi je la koji je nosi la oko ra me na. Od po gle da na nje ga ukočio se usred ula ska u ko mo ru. Za is ta? Cije lo ovo vri je me? Su očen s du gim, le de nim za bo ravom, bez ikak va jam s tva da će se po nov no pro bu di ti, bilo mu je neo bično to plo oko srca zna ti da ga net ko, ma kar to bila i ova ci nična i ogorče na žena, na kon svih ovih go di na još uvi jek voli. www.balkandownload.org

P 6.6 I DODIRNULI BOŽJE LICE ortia želi iz aći s os tat kom po sa de ali Vi ola joj je to za bra ni la. Ču vaju je za njen vlas ti ti tre nu tak. Do tad će je te toši ti kao da je kra lji ca za žrtvova nje. Ova ko vi so ko, ko lo ni ji Ne be skog Gni jez da po treb na je po moć kako bi plin sku vreću zračnog bro da održa la u pravom obli ku a sam brod funk ci onal nim. Iako se na la ze unu tar bro da, mravi ma je hlad no. Sićušni su pa ne mogu kon tro li ra ti vlas ti tu tem pe ra tu ru ti je la te ne mogu go tovo ništa ra di ti iz van sre dišta broda, zbog čega su pa uci navuk li svo ja po seb na odije la i otišli pu za ti vanj skim di je lovi ma svog lebdećeg doma, ula zeći i iz la zeći kroz tlačna vra ta koja sami is ple tu, privre me ne zračne ko mo re koje si prave po po tre bi. Vraća ju se na trag, te tu ra jući, u pa rovi ma i troj ka ma, tre nut no završe nog pos la. Neki se vraća ju na leđi ma dru gova, svla da ni hlad noćom una toč slo je vi ma svi le ko ji ma su im omo ta na ti je la te ke mij skim gri jačima pod tr bu si ma. Porti ji je ne ugod no što im ne može po moći, iako joj je jas no da je ču va ju za je dan dru gi teški za da tak. Bilo je ne ko li ko pa ukova čvr sto uvje re nih da će im, što budu bili bliže sun cu, biti sve to pli je. Ti su sad vrlo čvrsto ra zu vje re ni. Tu gore ri je dak zrak is i sava to plinu iz nji hovih ti je la po put sli jepog vam pi ra. Ali una toč tome Portia bi im se pridruži la, ra di la ko lje no uz ko lje no s nji ma, dava la sve od sebe dok se zračni brod uspi nje. Dru gi je raz log nje ne že lje za ra dom taj da si svrne mis li s onog što se do gađa tamo do lje – ili gore, ovis no o per s pek tivi. Na gla tiši na Glas ni ce utje ca la je na sve njih. Ra zum na laže da je nji hova mi si ja tek rub no pove za na – time što oba do gađaja uključu ju Bi anci nu bri ljant nost – ali baš kao lju di, pa uci su sklo ni vi dje ti uzor ke i pravi ti povez ni ce te iz slučaj nos ti is t ka ti nepri mje ren značaj. Po sa da je neo bično tje skob na, una toč tome što su zlat ni dani Hra ma dav na prošlost. Biti ovo li ko bli zu esen ci jal noj ta jans tve nos ti Glas ni ce i is tovre me no od sječe ni od sve ga što poz na ju, sve to budi neo bične mis li. Vi ola je na po s ljet ku uvje re na da će Ne be sko Gni jez do sta bil no leb dje ti te se radi jem javi tlu. Zračne stru je – koje su ti je kom pro tek lih ne ko li ko go di na gru bo mapi ra li – ih nose sve bliže točci kri ze. Portia, Fa bi ane, na po loža je, na re di ona. Portia je s poštova njem pita, sig na li zi ra jući svo jim pal povi ma, ne bi li se mi si ja mo gla jed na ko učin kovi ti iz ves ti samo s jed nim čla nom po sa de umjes to dva. Ne www.balkandownload.org

sum nja ona u Fa bi anove spo sob nos ti, već stra hu je za nje ga. Mužjaci su tako krh ki, a ona se osjeća zaštit nički. Vi ola joj po ruči da sve ide po pla nu te da taj plan traži da njih dvo je uđu u manju le tje li cu pos tav lje nu na vrh Ne be skog Gni jez da. Zvjez da no Gni jez do, tako ga zovu, koje će ih odves ti gdje ni je dan pauk ni kad nije kročio – u do me ne mita i mašte još od prvih za pi sa. Ne ko li ko je ma njih bes pi lot nih le tje li ca prišlo rubu te gra ni ce. Znans tve ni ci sma tra ju da sad dovolj no do bro ra zu mi ju uvje te na sa mom rubu svi je ta te su pri la go di li pla nove. Portia i Fa bi an mo rat će se su oči ti sa svo jim vje rova nji ma, a idu u paru zato što je mo guće da jed no od njih doživi ne us pjeh ili ne sreću. Ne be sko je Gni jez do ro bus no, spo sob no preživje ti ne mirne vre men ske uvje te koji se pro težu do same površi ne nji hova svi je ta. Ali još uvi jek je ve lik, go tovo bestežin ski pred met: oblak svi le i drve ta i vo di ka; šači ca pa učje po sa de i ne ko li ko moto ra naj teže su stva ri na nje mu. Ali i da lje nije dovolj no la ga no. Na puh nu to do kraja, Zvjez da no će Gni jez do biti tek dje lić ve liči ne i teži ne Ne be skog Gni jez da: no sit će okljaš tre nu brod sku ko lo ni ju za po tre be održava nja živo ta, ra dio, dva čla na posa de i te ret. To je nešto što su Bi an ca i nje ni prem ci ot kri li, taj sve uži kraj neba gdje je zra ka sve ma nje što je put nik sve da lje od nji hova svi je ta, ma nje i hlad ni ji je i nepo uz dani ji sve dok… Pa, još uvi jek ima raz li ka u mišlje nji ma pos to ji li kon kre tan kraj ili zrak pos ta je to li ko ri je dak da ga ins tru men ti više ne mogu ot kri ti. Na kra ju kra je va, ko li ko se mo le ku la zra ka po če tvornom ki lo me tru sve mi ra može sma tra ti produžet kom at mo sfe re? Portia ode do ko mo re za odi je va nje kako bi joj na mjes ti li odi je lo. Ono nije samo iz ola cij ski po krov ka kav nose morna ri već krup na, teška i neo bična odo ra veli kih zglo bova i na puk nu ta ab do me na, tamo gdje se na la ze sprem ni ci zra ka. U ovom tre nut ku nije pod tla kom te joj visi i neo bično je teška, sme ta joj po kre ti ma a i govo ru. Na ovoj će se mi si ji mo ra ti ogra niči ti na sig na li zi ra nje pal povi ma i ra dio. Fa bi an joj se pri druži, slično odje ven. Po kaže joj ohra bru juću gestu kako bi joj po di gao mo ral. Oda bra li su ga za nje nog se kun dan ta jer jako do bro su rađu ju ali također i zato što je čak i za mužja ka ma len, tek pola nje ne ve liči ne i ma nje od pola nje ne teži ne. Zvjez da no Gni jez do čeka dug put; na kra ju kra je va, zvi jez de su jako da le ko. Čak je i Glas ni ca da le ko, pro la zi ne be si ma sta zom koju Zvjez da no Gni jez do nikad ne bi mo glo do seći. Glas ni ca je oblik živo ta koji op s ta je u naj težim, naj s mrtonos ni jim uvje ti ma koje iko ji pauk može za mis li ti. A Portia se ne može ne za pi ta ti: Je smo li je ušut ka li dos pjevši na ovu vi si nu? Mje ri mo li sa mim ovim či nom noge s njom? Ka bi na za po sa du Ne be skog Gni jez da je pre trpa na. Strop je na tečen od sus tava zračnog bro da: gri jač, ke mij ska tvorni ca, odaši ljač/pri jem nik ra dij skih sig na la te www.balkandownload.org

mravi ogra niče nih spo sob nos ti, po sveće ni održava nju sve ga toga ak tiv nim. Portia i Fa bi an smjes te se naj bo lje što mogu unu tar ogra niče nog pros to ra. Ra dij ski pul se vi pre no se im Vi oline upu te iz ka bi ne Ne be skog Gni jez da te Porti ji na lažu dugi niz provje ra sus tava i iz vješća brod skih ko lo ni ja oba bro da koje su, na svoj način, maj ka i kćer i čije srod stvo po maže pove ziva nju ko mu ni ka cij skih sus tava ko lo ni ja. Vi ola signa li zi ra da je došao kri tični tre nu tak: uzevši u ob zir naj bo lje pro cje ne zračnih stru ja, ovo je tre nu tak u ko jem se le tje li ce mo ra ju raz dvo ji ti kako bi Zvjezda no Gni jez do ima lo op ti mal nu šan su za us pjeh. Vi oli ne ri ječi, prene se ne kao elektro nički pul se vi i time okljaš tre ne od poši lja te lje ve osob nos ti, zvuče užas no učin kovi to. Portia joj od vra ti po ru kom da su ona i Fa bi an sprem ni za odva ja nje. Vi ola joj kre ne nešto reći ali onda zašu ti. Portia zna da je upravo za uz da la kak vu is praz nu izjavu o Glas niči noj do broj vo lji. Tak ve se stva ri čine nepri mje re nim u ovom tre nutku. Do lje na površi ni tu cet pro ma tračni ca i ra dij skih pri jem ni ka na pe to išče ku je razvoj do gađa ja. Zvjez da no Gni jez do do sad se drža lo gornje površi ne Ne be skog Gni jez da poput do broćud nog pa ra zi ta. Sad kad se nje gova po sa da smjes ti la, mravi Ne be skog Gni jez da nježno ga odva ja ju pre sje kavši niz sićušnih niti te se is tog tre na Ne be sko Gni jez do uz diže i leb deći gra ci oz no po put me du ze uda ljava od ma tičnog bro da. Od mah se us pi nje više nego bi ro bus ni je vo zi lo ikad mo glo, uhvaće no zračnim stru ja ma i – za sad – krećući se kako su to za crta li znans tve ni ci koji mu ne mo ra ju povje ri ti vlas ti te živo te. Portia i Fa bi an re dovi to se ra di jem jav lja ju Vi oli i ši rem svi je tu. U među vre me nu za bav lja ju jed no dru go. Ko mu ni ka ci ja im je ogra niče na na sig na le pal povi ma a njihova teška odi je la i ti je san pros tor suz bi ja ju im mo gućnost sup til nog iz ražava nja. Hlad noća se uv lači una toč slo je vi ma svi le ko ji ma je ka bi na po sa de oblože na. Već udišu us kla dište ni zrak, ogra niče ni re surs. Portia je svjes na stro gog ras po re da ko jeg se nji hova mi si ja mora drža ti. Ke mij sko svje tlo nje nih ins tru mena ta obavještava je da se brzo us pi nju. Ra dio po t vrđu je po ložaj Zvjez da nog Gni jez da. Portia se osjeća neo bično jer upravo kroči kuda nitko još nije kročio. Ta oportu nis tička zna tiže lja pra ti njenu vr stu još od doba nje nih pre da ka, sićušnih, bez um nih lova ca. Za Porti ju uvi jek pos to ji još je dan ob zor, još jed na nova sta za. Neg dje u tom tre nut ku Glas ni ca pre ki ne svo ju ra dij sku šut nju. Portia ne sluša Božiči nu frek venci ju ali usko meša ni od govo ri s tla govo re joj da se to do go di lo. Ona sama ne govo ri tečno Božičin teški, kon tra in tu itiv ni je zik, ali pri je vo di brzo pris tižu, ju reći li cem pla ne ta brzo po put mis li. Boži ca se is priča la. www.balkandownload.org

Boži ca je objas ni la da je pret hod no krivo pro tu mači la ključne ele men te si tu aci je ali da sad jas ni je shvaća sta nje stva ri. Boži ca ih po ziva da joj pos tave pi ta nja. Portia i Fa bi an, za toče ni u svo jem sićušnom ba lončiću koji se uz diže, na pe to išče ku ju što će biti reče no. Zna ju da na tlu Bi an ca i nje ni ko le ge groz ničavo rasprav lja ju o onom što sli je di. Kak vo bi pi ta nje mo glo oz nači ti poče tak ovog novog sta di ja raz govo ra s Glas ni com? Ali na rav no, pos to ji samo jed no ključno pi ta nje. Portia se pita je li Bi an ca na pos ljet ku uopće za traži la tuđe mišlje nje ili je jed nos tav no od luči la odas la ti vlas ti ti upit kako bi spri ječi la dru ge u is tom. Sva ki pauk s odaši ljačem mo rao se naći u go le moj kušnji. Bi an ca pita slje deće: Što to znači što si ti tamo gore a mi ovdje do lje? Ima li ne kog znače nja ili je u pi ta nju tek puka slučaj nost? Jer što bis te dru go mo gli pi ta ti ki berne tičko božans tvo osim: Zašto smo ovdje? Sa svog vi so kog po loža ja dok to ri ca Avra na Kern pri pre ma se na pot pu no ra zot kriva nje: evo pi ta nja na koje se može od govo ri ti de talj ni je nego bi svi pa uci svi je ta mo gli ikad pože lje ti. Avra na Kern je utje lov lje na povi jest. Na kon ek viva len ta uzi ma nja du gog daha ni ka kav joj od govor ne pad ne na pamet. Prepu na je uvje re nja da zna ali tak va sa mo uvje re nost nema po dršku zna nja. Ar hiva po da ta ka koje sma tra svo jim sjeća nji ma nije joj dos tup na. Po ru ke o greška ma is kaču kad za traži od govo re. Nema je više. Riz ni ce onog-što-je-ne kad-bilo više nema. Ona je svje dok či tavog doba čovječans tva a za bo ravi la ga je. Ne isko rište ne za pi se pre bri sa la su ti sućljeća sna, sto ljeća jave. Zna da zna ali is ti na je da ne zna. Sve što ima je ko laž na gađa nja i sjeća nja na vri je me kad se sjeća la onog čega se više ne može sje ti ti. Ako će od govo ri ti pla ne tu, bit će to is plevši te ko ma diće u novo tka nje. Dat će im za kašnje le mi tove o pos tanku, s jako puno dog me i jako malo de ta lja. Ali očaj nički žele zna ti a pi ta nje jest do bro. Zar bi htje la da je pi ta ju za teh ničke spe ci fi ka ci je ili se rij ske bro je ve? Ne. Mora im reći is ti nu, naj bo lje što može. I sto ga im je kaže. Pita ih što mis le, što su ona svje tla na nebu: do lje na tlu su dovoljno as tro no mi da zna ju da su to ne za mis livo uda lje ne va tre. Ona su po put vašeg sun ca, kaže im. A oko jed nog od njih bio je svi jet vrlo na lik vašem, na ko jem su neke dru ge oči gle da le u ta uda lje na svje tla i pi ta le se uz vraća li im išta pogled. Tako je pri rod no po seg nu la za prošlim vre me nom iako je kon cept li ne arne prošlos ti ponešto u su ko bu s pa učjim vlas ti tim kon cep ti ma. Zem lja je za nju mrtva. www.balkandownload.org

Stvo re nja tog svi je ta bila su svad ljiva i na sil na te ih je veći na stre mi la samo ubi ja nju i kon troli i tlače nju dru gih, te otpo ru ikom tko bi po kušao po boljša ti život svo jih dru go va. Ali ne ko li ci na ih je vi dje la što može biti. Pu to va li su do dru gih zvi jez da i svje to va pa, kad bi pro našli svi jet poma lo na lik svo jem, teh no logi jom bi ga mi je nja li sve dok ne bi mogli živje ti na nje mu. Na ne kim su svje to vi ma živje li, ali na dru gi ma su vrši li eks pe ri men te. Za si ja li su te svje to ve živo tom i stvori li ka ta li za tor koji bi ubr zao rast tog živo ta; htje li su vi dje ti što će iz ras ti. Htje li su vi dje ti hoće li taj život biti sličan onom doma i hoće li ra zu mje ti. Nešto se po miče u Avra ni Kern, ne ka kav po lom lje ni me ha ni zam koji tako jako dugo nije ko ris ti la. Ali dok su če ka li, ona se des truk tiv na i ra sip na veći na bo ri la pro tiv dru gih, pro tiv onih koji su is prav no mis li li, te započe la ve li ki rat. Zna da će nje na pu bli ka ra zu mje ti ri ječi “rat” i “ka ta li za tor” te uz to i veći nu koncepa ta koje ko ris ti. I umr li su. Svi su umr li. Od svih je lju di na Zem lji os ta la tek šači ca. Stoga ni kad nisu vidje li život koji je nas tao na nji ho vim novim svje to vi ma. Ne kaže ali po mis li slje deće: Vi ste to. Moja dje co, vi ste taj život. Vi nis te ono što smo htje li, ono što smo pla ni ra li, ali vi ste moj eks pe ri ment i vi ste moj us pjeh. I taj se ne uglača ni dio nje po nov no po mak ne i ona zna da nešto mes na to, nešto za ključa no u du bi nama, po kušava pla ka ti. Ali ne od tuge već od po no sa, samo od po no sa. U svom sićušnom, iz o li ra nom svi je tu Portia sluša što Boži ca ima reći i po kušava to upi ti u sebe – baš kao što po kušava ju dru gi pa učji umovi di ljem svi je ta. Po nešto ne može poj mi ti – baš kao i puno Glas niči nih po ru ka – ali ovo je jas ni je od veći ne: Boži ca se ovog puta za is ta tru di da je ra zu mi ju. Ona postavi slje deće pi ta nje go tovo is tovre me no kad i Bi an ca: Znači ti si nas stvori la? Praće no je to teškim te re tom: zašto si nas stvo ri la? S ko jom svr hom? A Glas ni ca od vra ti: Vi ste nači nje ni od Moje vo lje, i od teh no logi je tog dru gog svi je ta, ali sve je to bilo tek kako bi vas žurni je po ve lo sta zom ko jom bis te možda i bez mene kroči li, da je bilo vre me na i pri li ke. Vi ste Moji, ali ta kođer pri pa da te i sve mi ru, a svr hu si sami bi ra te. Vaša je svr ha preživje ti i ras ti i na pre do va ti i ra zu mi jeva ti, baš kako je moj na rod to trebao, da se nisu oda li glu pos ti i skonča li. A Portia, una toč tome što ni kad nije po ho di la hram, osjeća da – dok se us pi nje u ja love kra je ve gornje at mo sfe re – is pu njava upravo taj man dat time što gura grani ce pa učjeg ra zu mi je va nja. Nji hov je us pon bio brz; Boži ca je priča la na du go i naši ro ko. Sad us po rava ju i boje vi si no mje ra upuću ju da čak i ne umo ljivo Zvjez da no Gnijez do, tek tan ka opna oko ve li ke mase vo di ka s koje visi je dva za mjet na teži na, sad do seže strop gdje at mo sfe re go tovo da i nema te sto ga nema ničeg od čega bi la gani plin bio lakši. Još uvi jek su da le ko, jako da le ko od Glas ni ce u nje noj or bi ti – www.balkandownload.org

prešli su tek treći nu uda lje nos ti do te da le ke is kre – ali ovo je naj da lje što mogu doseći. No nji hovom te re tu tek pred stoji us pon. Lan si ra nje nje ga naj ri skant ni ji je dio nji hova ri skant nog pu tova nja, tu gdje niti jed nom pa uku nije bilo na mi je nje no putova ti. Portia će u or bi tu pos la ti prvi ikad umjet ni pred met po ri jek lom s nji hova svi je ta. Pa uci su na pravi li sa te lit. U pi ta nju je stak le na ku gla dvos tru kog tru pa koja sa država ra dij ski odaši ljač/prijem nik i dvi je kolo ni je: jed nu mrava, jed nu algi. Alge su po seb na sorta koju su uzgo ji li mor ski sto ma to po di, di zaj ni ra na da pri la go di me ta bo li zam kako bi uprav lja la pro por ci ja ma oko liša u ko jem se na la zi. Pod svje tlom sun ca će bu ja ti kroz svi le na kri la koja će sa te lit raši ri ti oko sebe a rast će joj kon tro li ra ti mrav lja ko lo ni ja koja će se njo me i hra ni ti i udi sa ti njen ki sik. Sa te lit je sićušna bi osfe ra koja bi tre ba la op sta ti možda go di nu dana pri je nego joj rav no teža bude na ruše na. Služit će kao ra dijski re lej a mravi ma se po ru ka ma s tla može mi je nja ti uvje tova nje kako bi vrši li niz ana li tičkih za da ta ka. Po svo jim spo sob nos ti ma sa te lit nije re vo lu ci ona ran, ali zato pred stav lja zoru novog doba. Svr ha mu je odvo ji ti se od gon dole s koje visi, naj gušća kom po nen ta Zvjez danog Gni jez da. Ke mij ska će ga ra ke ta gurnu ti taj krat ki ko rak do sta bil ne or bi te a mravi su već obo ruža ni iz raču ni ma ko ji ma će mu u letu pri la go di ti pu ta nju. Una toč vješti ni s ke mi jom, pa uci ima ju vrlo ogra niče nu mo gućnost pro izvod nje ra ke ta s unu tarnjim sa go ri je va njem, što je i dove lo do či tavog pro jek ta Ne be skog Gni jezda/Zvjez da nog Gni jez da. Kern i njen na rod ni kad nisu o tome vo di li raču na, ali život na zele nom svi je tu po stan dar di ma ge olo gi je je vrlo mlad – pre mlad da bi posto ja lo išta na lik fo sil nim go rivi ma. Bi oteh no lo gi ja i me ha nička domišlja tost mo ra li su pre uze ti te ret na sebe. Sa te lit se nije odvo jio. Portia to otu pje lo pri mi je ti. Ona i Fa bi an s ve li kom mu kom pod no se sta nje u ko jem se na la ze. Dug i le de ni us pon obo je ih je iz mo rio. Kao vr sta su jako ne učinkovi ti što se tiče kon tro le tem pe ratu re ti je la. Do sad su obo je užas no glad ni i po je li su svu dos tup nu hra nu iako ih je hlad noća us po ri la. A sad je nešto pošlo po krivu i Portia mora na pus ti ti ka bi nu i otići na ne vje ro jat no ri je dak zrak kako bi vi dje la može li se što po pravi ti. Opas nost ras te sva kim tre nom: ako je kvar na sa te li tu, on bi mo gao po kušati upa li ti ra ke te bez da se odvo ji od Zvjez da nog Gni jez da, što bi smežu ra lo ka bi nu i za tim za pa li lo će li je s vo di kom. Fa bi an tlu do javi nji hovu si tuaci ju, pro bivši se u bu ji cu brb lja nja koje je po tak lo Glas niči no ot krive nje. Bi an ca i nje ni prem ci, svi pa uci iz rav no uple te ni u pro jekt Zvjez da nog Gni jez da, na glo umuk nu. Ko mu ni ka ci ja je teška. Fa bi an po nav lja i po nav lja po ru ku dok Portia pri pre ma odi je lo za iz la zak u nepri ja telj ski nas tro jen go tovo-sve mir oko njih. Odaši ljač www.balkandownload.org

Zvjez da nog Gni jez da ima po teškoća s do se za njem površi ne pla ne ta, još je dan komad teh no lo gi je koji je pod užas nim op te reće njem. Portia se pos tavi tamo gdje si na mje rava na pravi ti iz laz, pri dnu ka bi ne za po sadu. Ras teg ne si gurnos nu nit prič vršće nu za unu trašnjost ka bi ne pa oko sebe is ple te novi zid te za tim za peča ti svo je bra davi ce unu tar svog odi je la. Za tim si pro reže pro laz iz ka bi ne u pros tor iz među tru pova, za peča ti rupu iza sebe pa za tim po novi pos tu pak kako bi iz ašla u smrto nos nu hlad noću. Nje no se odi je lo is tog tre na na puh ne kad nje na unu tarnja za li ha zra ka re agi ra na ri jet ku at mo sfe ru ši reći se, veći nom oko ab do me na, usta, oči ju i zglo bova: di je lova koji bi mo gli naj više pa ti ti od na glog gu bit ka tla ka. Portia sad ima ne ko li ko prednos ti nad kra lježnja ci ma: nje na je otvo re na cir ku la ci ja ma nje pod ložna oze bli na ma i plin skim mje hu rići ma koje iz a ziva ju pro mje ne tla ka, a njen eg zo kos tur za država tekući nu bo lje od kože. No čak i tako joj na pu ha no odi je lo ogra ničava kre ta nje te izgle da kao da je osa kaće na. Još gore, go tovo se is tog tre na poči nje za gri java ti. Je dva je us pje la spri ječi ti da se smrz ne ali sad nema kako spus ti ti tem pe ra tu ru ti je la. Topli na koju stva ra nema kamo otići jer je okruže na s tako malo zra ka. Po la ko se poči nje ku ha ti u vlas ti toj koži. Bol no puže pre ma do lje u po tra zi za sa te li tom i kroz tan ki vi zir vidi da ga je led za li jepio za trup. Nema kako o tome obavi jes ti ti iko ga, te joj je je di na nada da je sam sa telit još uvi jek funk ci ona lan. Počne pred njim udovi ma sjecka ti i re za ti led, ali stak le na ku gla os ta je prič vršće na za Zvjez da no Gni jez do. Portia je mut no svjes na da bi se ra ke te mo gle ak tivi ra ti u bilo ko jem tre nut ku te da će vrlo vje ro jat no spa li ti či tavo Zvjez da no Gni jez do pri je nego oto pe led. Dok joj ta mi sao još pro la zi kroz smuće nu glavu, Portia ugle da prvi pri guše ni sjaj ke mi ka li ja koje se mi ješa ju i na glo stva ra ju to pli nu. Ovo je njen po sao. Zbog ovog su je oda bra li. Ona je pi onir, sklo na ri zi ci ma, pauči ca koja ni kad nije za dovolj na sje de njem i če ka njem da svi jet dođe k njoj. Ona je ju na ki nja ali ona ko joj lju di više zavi de nego je opo naša ju. Tra pavo ob gr li sa te lit te ga na po s ljet ku us pi je otrg nu ti iz za leđe nog sti ska. Sklupča stražnje noge, na ci lja pre ma čis tom pros to ru i svu sna gu koja joj je dos tupna pre toči u je dan ve ličans tve ni skok. Osjeća kako joj se odi je lo trga oko jed ne od stražnjih nogu jer je na gli skok bio više nego je svi la mo gla pod ni je ti. Hlad noća koja sad steže iz loženi ud go tovo je do bro došla. A onda ona leti kroz ri je dak, ri je dak zrak, pa da jući u luku pre ma strpljivom po te za nju pla ne ta pod nji ma. Tr za jućom kret njom šest udova od ba cu je sa telit od sebe. Ra ke te bi jes nu. Kraj nji rub nji hova pla me na repa oprži je dok se sa te lit luđačkom vrt njom uda ljava od nje i plin ske vreće Zvjez da nog Gni jez da. Ona nema poj ma hoće li moći ko ri gi ra ti svo ju pu ta nju dovolj no da do seg ne pla ni ra nu or bi tu. www.balkandownload.org

U umu joj se po javi začuđu juće ra ci onal na mi sao: Mora posto ja ti neki jed nos tav ni ji način. A onda pada i pada i iako joj noge ple tu mrežu, mreže nema. Njen spust na glo sta ne i ona sad vidi is pod Zvjez da nog Gni jez da. U odi je lu joj više nema zra ka i pre vruće joj je da bi se kre ta la ili mis li la. Po mi ri la se sa smrću. Fa bi an u tom tre nut ku već vri jed no radi. Jako je malo toga što se do go di lo vi dio ali na glo pote za nje Porti ji ne li ni je uz bu ni ga te on iz ađe van, vlas ti ta zračna ko mo ra za vlas ti tom zračnom ko mo rom sve dok je – vlas ti ta odi je la na puh nu tog i za teg nu tog – ne može povući na trag. Ko ris teći ono što mu se čini kao po s ljed nji ato mi sna ge us pi je je uko tr lja ti u ka bi nu pa svo jim očnja ci ma ras tr ga ti oba odi je la na kon što zapeča ti otvor na zidu. Leži na leđi ma, udova is preple te nih s Porti ji nim. Je di ni po kret je plit ko pul si ranje nje na ab do me na. Us pi je ne ka ko do seći ra dij ski odaši ljač i pos la ti dje lo mično ko he ren tan iz vještaj o sta nju. Začu je pri guše nu po t vr du da je sa te lit us pješno lan si ran ali ne zna jesu li ga čuli. Po nov no po kuša, odaši lje be smis li ce drh tavim pal povi ma te na po s ljet ku us pi je pos la ti: Ču je te li me? Da li me itko čuje? Ništa s tla. Više ni ne zna da li radio radi. Očaj nički je gla dan, a Porti jin je iz lazak po trošio veći nu zra ka. Za počeo je is pušta nje vo di ka, naj brže što je si gurno, ali put do tla je da lek. On i Portia ne ma ju niti ener gi je niti ki si ka za do se za nje gos tolju bive vi si ne. A onda začu je glas: Da, ču jem te. Glas ni ca ga sluša. Fa bi an osjeća vjer sko stra ho poštova nje. On je prvi mužjak koji je ikad raz gova rao s Boži com. Shvaćam u ko jem ste po loža ju, kaže mu Glas ni ca. Ne mogu vam po moći. Žao mi je. Fa bi an joj objas ni da ima plan. Pažljivo joj ga iz loži. Može te li im ga objas ni ti? E to mogu, obeća mu Glas ni ca a za tim, pri sje tivši se nečeg iz dav ni na doda, Kad su moji pre ci po seg nu li k sve mi ru i među nji ho vim je pi oni ri ma bilo smrti. Ali vri jed no je toga. Slje deća je fra za tuđin ska Fa bi anu. On ni kad neće zna ti što joj znači, Sa lu ti ram ti. Okre ne se Porti ji, koja više nema što dati. Leži na leđi ma, u ne svijes ti, ogo lje na do naj os nov ni jih re flek sa. Spo rim, teškim po kre ti ma Fa bi an joj se poči nje udva ra ti. Po miče svo je pal pove pred nje nim oči ma i do di ru je je kao da traži pa re nje, oki da spo re na go ne koje su sto ljeća civi li za ci je za trpa la ali ne i u pot pu nos ti uk lo ni la. Pos to ji samo je dan iz vor hra ne koji bi je mo gao povra ti ti. Nema dovolj no zra ka za dvo je ali možda ima za jed no. www.balkandownload.org

Vidi kako joj se očnja ci ot pušta ju i po dižu, drh tavi. Na tre nu tak ih za mišlje no pro ma tra i raz mišlja o svom poštova nju za svo ju druži cu i čla ni cu po sa de. Ona nikad neće opros ti ti ni nje mu ni sebi ali možda ipak preživi. Pre da se nje nom auto mat skom za gr lja ju. Kas ni je, kad se osvi jes ti na Ne be skom Gni jez du, Portia se osjeća prežde ra nom, ozli jeđe nom, neo bično sen zu al nom. Jed nu je nogu u pot pu nos ti iz gubi la, a na dru goj je os ta la bez dva ko ma da, te je uz to iz gu bi la vid u jed noj od se kun darnih oči ju. No živa je. Kad joj kažu što je Fa bi an uči nio da joj osi gu ra op s ta nak, jako im dugo od bi ja povje rova ti. Na po s ljet ku je sama Glas ni ca nave de da pri hva ti što se do go di lo. Portia više ni kad neće le tje ti ali bit će ključna za pla ni ra nje da ljih le tova: si gurnijih i so fis ti ci ra ni jih me to da do se za nja or bi te. Jer sad kad je Glas ni ca pro našla strp lje nje i per s pek tivu po treb ne za is prav no razu mi je va nje Svo je dje ce na po kon im može pre ni je ti upo zo re nje na način na koji će ga shva ti ti. Na po kon je pa uci ma jas no da, čak i iz u zevši Boži cu koja kruži oko plane ta, nisu sami u sve mi ru, te da to nije do bra stvar. www.balkandownload.org

7 SRAZ www.balkandownload.org

G 7.1 NA RATNOJ NOZI užva li su se u pros to ri ji za bri fing. Bilo je to kao déjà vu, ali ovih je dana to bila do bra stvar. Hol s ten je živio u sićušnom svi je tu kru gova i po nav lja nja, a ako se do gađa ji ne bi po novi li, to bi znači lo pro pa da nje. Neka svje tla nisu ra di la i to mu je za is ta po t vr di lo što se do gađa. Sva čuda tehno lo gi je koja su Gil ga meš uči ni la mo gućim, svi tri kovi koje su ukra li bo govi ma Starog Car stva… a sada ili nisu mogli na tje ra ti sva svje tla da rade ili je jed nos tav no tre ba lo obavi ti pre više dru gih, hit ni jih stva ri. Prepoz nao je niz lica. Ovo je sa svim oči to bio sas ta nak Za povjed niš tva. Tu je bila Ključna po sada – ili ba rem ono što je os ta lo od nje. Vi dio je čla nove znans tvenog tima, šači cu čla nova Stro jar skog i Za povjed nog odje la, nešto lju di iz Osi gu ranja, sve lju di koji su se ukr ca li na brod dok je Zem lja još bila mjes to na ko jem su lju di živje li. Ovim je lju di ma dano skr b niš tvo nad os tat kom ljud ske rase. Uz neke pri mjet ne iz nim ke. Je di ni pri sut ni šef odje la – ne raču na jući Hol s te na i nje gov odjel od jed ne oso be – bila je Vi tas, koja je sad ru kovo di la sas tan kom krmeljavih, nedav no pro buđe nih lju di ko ris teći ne ka kav vlas ti ti idi olet ski sus tav. Bila je tu i šači ca mlađih lica u sta rim brod skim odi je li ma – La ini na bašti na, pret pos tavio je Hol s ten. Mo gli bi proći pod ru lju koje se sjećao iz nje mu ne davnih do gađa ja ali pret pos tav ljao je da su ba rem ge ne ra ci ju uda lje ni od nje. No us tra ja li su. Nisu posta li ka ni ba li niti anar his ti niti maj mu ni. Čak mu je i taj privid sta bil nos ti pružao nadu. “Kla siča re Ma son, tu ste.” Bilo je teško reći što Vi tas mis li o nje govoj pri sut nosti. Is kre no, bilo je teško reći što mis li o bilo čemu. Os ta rje la je, ali gra ci oz no i na izgled samo malo. Hol s ten je shva tio da se pita je li uopće ljud sko biće. Možda je bila vlas ti ti samo s vjes ni stroj. Ako uprav lja brod skom bol ni com, mo gla bi vječno skriva ti taj nu… Ot ka ko je stu pio na Gil ga meš vi dio je svašta po re meće nog ali to bi bilo ko rak pre da le ko. Čak ni Sta ro Car stvo… osim ako je ona bila Sta ro Car stvo, ne ka kav anakro ni zam koji je preživio de set ti suća go di na, po go njen fu zi jom i vječan. Privre me no odvojen od ra zu ma, po seg nuo je za Vi ta si nom ru kom i zgra bio je, osje tio to pli nu ljud skog ti je la, sna gom vo lje se na tje rao povje rova ti vlas ti toj per cepci ji. Znans tve ni ca je po drug ljivo po di gla obrve. “Da, ja sam”, rek la je. “Fas ci nant no, znam. Znaš li ko ris ti ti pištolj?” Š www.balkandownload.org

“Sum njam”, iz va lio je Hol s ten. “Ja… Što?” “Za povjed nik želi da vas sve to pi tam. Već sam pret pos tavi la koji ću od govor do bi ti od tebe.” Hol s ten se odjed nom ukočio i sle dio. Za po vjed nik… Vi tas ga je po gle da la za bav lje no i pus ti la da se muči ne ko li ko tre nu ta ka pri je nego je objas ni la. “Lem Karst je vrši telj dužnos ti za povjed ni ka, za tvo ju in forma ciju.” “Karst?” Hol s te nu se to nije či ni lo do brom stva ri. “Ko li ko je loše pos ta lo kad Karst do no si od lu ke?” Zbog te ga je iz jave či tava Ključna po sa da po gle da la, neki su se mršti li a neki sasvim očito di je li li nje govo mišlje nje – uključu jući i jed nog čla na tima osi gu ra nja. Bio je to je dan od ri jet kih tre nu ta ka kad je Hol s ten pože lio biti u ma nji ni. “Pu tu je mo pre ma Kerni nom sus tavu”, objas ni la je Vi tas. Okre nu la se pre ma kon zo li iza sebe i ru kom za traži la Hol s te novu pažnju. “Neću ci fra ti pre više: jednom kad uđe mo u or bi tu oko ze le nog pla ne ta, Gil ga meševi su dani od bro je ni što se tiče lu ta nja.” To je neo bično pjes ničko iz ražava nje dalo nje nom od rješi tom tonu gla sa neoče kiva nu uzviše nost. “La ini no je ple me obavi lo od ličan po sao kako bi ga održa lo na oku pu ali to je dos lov no bila samo kon tro la šte te. A šte ta je poče la pobjeđiva ti. Sad pos to ji poveća po pu la ci ja rođe nih na bro du jer hi berna cij ske ko mo re pro pa da ju a ne daju se po pravi ti. Go tovo je s među z vjez da nim pu tova nji ma. “Što znači…?” “Što znači, Ma sone, da za sve nas pos to ji samo jed no mjes to.” Vi ta sin je smiješak bio kra tak i pre ci zan. “I mo rat ćemo se za nje ga bo ri ti pro tiv Sta rog Car stva.” “Čini mi se da se tome ra du ješ”, re kao je Hol s ten. “Ma so ne, to je cilj pla na koji se odvi ja već sto ljeći ma. Naj du go ročni ji od svih du go ročnih pla nova u povi jes ti naše vr ste, osim onog što Kern radi, što god to bilo. I na neki si način bio u pravu u vezi sa za povjed ni kom. Nije ovdje da to vidi, ali to je Guye nov plan. Bilo je tako od tre nut ka kad je ugle dao taj pla net.” “Guyen?” po novio je Hol s ten. “Čovjek s vi zi jom”, po t vr di la je Vi tas. “Na kra ju je pu kao od stresa ali s ob zirom na sve što je proživio, ne čudi me. Ljud ska mu rasa puno du gu je.” Hol s ten je zu rio u nju, pri sje tio se kako je ka tas tro fal no Guye novo uči tava nje uma pro ma tra la kao ne ka kav eks pe ri ment iz ho bi ja. Na po s ljet ku je samo progunđao, a su deći po znans tve niči noj re ak ci ji nešto od nje govih osjeća ja dalo se proči ta ti na nje govu licu. “Karst i neki iz ple me na sklepa li su kon trol ni cen tar u ko mu ni ka cij skoj pros tori ji”, rek la je Vi tas po nešto hlad no. “Ti si član Ključne po sa de tako da ćeš im tre bati tamo. Al pash!” Je dan od mla dih stro ja ra po javio joj se po red lak ta. www.balkandownload.org

“Ovo je Al pash. Rođen je na brodu”, objas ni la je Vi tas kao da se is pričava zbog ne kog urođe nog de fek ta. “Al pash, pove di Ma so na i os ta tak Ključne po sa de do zapovjed ni ka.” Obra ti la se mla diću kao da nije baš ljud sko biće, već nešto kao lju bimac ili stroj. Al pash je oprez no kim nuo Ma so nu. Ako je po Vi tas su dio o Ključnoj po sa di, vje ro jat no nije puno oče kivao od nji hovog po naša nja. Jas no se vi dje lo da je plah dok je okup ljao ne dav no pro buđe ne stro ja re, čas ni ke osi gu ra nja i slično. To je Hols te na pod sje ti lo na način na koji su se Guye novi kul tis ti po naša li pre ma nje mu. Pitao se na kak vim je le gen da ma o Ključnoj po sa di Al pash odras tao. U ko mu ni ka cij skoj pros to ri ji vi dio je Kar sta koji je iz gle dao os vježava juće isto. Krup ni je šef osi gu ra nja sti gao pus ti ti tan ku bra du na svom licu pu nom oži lja ka te se oči to nije pre više puta bu dio ot kad ga je Hol s ten zad nji put vi dio, jer je dva da je os ta rio. Dok su preživje li čla novi Ključne po sa de ula zi li u pros to ri ju, na ce rio im se iz razom lica koji je sa državao jed na ke ko liči ne išče kiva nja i na po ra. “Uđi te i sjed ni te ili sto ji te, što god že li te. Vi tas, ču ješ li me?” “Ču jem”, glas glav ne znans tve ni ce za pucke tao je iz skrive nog zvučni ka. “Nas tavit ću nad gle da ti ras pa ki rava nje, ali slušam vas.” Karst je složio facu i sleg nuo ra me ni ma. “U redu”, okre nuo se da im se svi ma obra ti, gle da jući lice za li cem. Kad je Hol s te na po gle dao u oči, ovaj nije pri mi je tio niti tračak oče kiva nog ne dos tat ka sim pa ti ja. Nes ta lo je ikak ve naz na ke da je šef osigu ra nja ikad pre više ma rio za Hol s te na Ma so na. Nes ta lo je i oče kiva ne aro gan ci je koju bi čovjek od ak ci je mo gao ima ti spram čovje ka od ri ječi. Umjes to toga, Karstov se cer smežu rao na ma nji ali is kre ni ji osmi jeh. Bio je to znak da di je le nešto, da su obo ji ca bili tamo na počet ku i još uvi jek su tu. “Ide mo u bit ku”, re kao im je šef osi gu ra nja. “Ima mo samo jed nu do bru šan su. Svi zna te što je po sri je di ili bis te ba rem tre ba li zna ti. Tamo vani je sa te lit koji će, ako do bi je pri li ku, ras po ri ti Gila. E sad, prič vr sti li smo di fu zij ske šti tove još dok smo ski da li sve što se da s te ra forma cij ske pos ta je – neki od vas nisu bili bud ni u tom tre nut ku ali pos to ji saže tak svih pro mje na koje smo na pravi li. Ta kođer smo oč vr s nu li raču nal ne sus tave kako ta kuja – taj sa te lit – ne bi po ga si la sve ili nam otvo ri la zračne ko mo re. Po du ze li smo sve mje re pre dos trožnos ti, ali još uvi jek raču nam da smo na dr lja li ako kre ne mo prsa o prsa s njom.” No po nov no se ce rio. “Ali opre mio sam par dro nova. I oni ima ju zaštiće ne sus tave te la se re za koje mis lim da bi mo gli sprži ti sa te lit. I to je plan. Naj bo lja obra na je do bar na pad i tako to. Kako bu de mo pri la zi li or bi ti, spa lit ćemo piz du i na da ti se da je to dovolj no. Inače ćemo mo ra ti ko ris ti ti Gi lo vu pred nju mrežu što će nas doves ti u do met uzvrat ne palj be.” Zas tao je pa dovršio mi sao: “Tako da se vje ro jat no pi ta te koji ku rac mi svi vi tre ba te?” www.balkandownload.org

Hol s ten je pročis tio grlo. “Pa, Vitas me pi ta la znam li ko ris ti ti oružje. Znam da ni sam veli ki tak tičar, ali ako bude po treb no ko ris ti ti pišto lje pro tiv sa te li ta, vje ro jatno smo već iz gu bi li.” Karst se na smi jao. “No, da, pla ni ram una pri jed – pla ni ram po bi je di ti. Jer ako ne po ra zi mo sa te lit, nema nam smis la išta dru go pla ni ra ti. Tako da ćemo pret pos tavi ti da ćemo ga spa li ti. Što za tim?” “Pla net”, re kao je net ko. Pros to ri jom se raši rio neo bičan val nade i zeb nje. Karst je snužde no kim nuo. “Da, veći na vas nije ga vi dje la ali vje ruj te mi, neće ga biti lako na se li ti, ba rem na počet ku. Ma so ne, je sam li u pravu?” Hol s te na je za tek lo što se odjed nom traži nje govo mišlje nje. Ali na rav no, on i ja smo je di ni koji smo bili na po vrši ni. “U pravu si”, po t vr dio je. “Tu u priču ula ze pišto lji i puške, ba rem za sve vas koji se može te po ni zi ti dovolj no da ih ko ris ti te”, re kao je Karst i na ce rio se. “Pla net je kr cat sva kak vim beštija ma – pa uci ma i bu ba ma i dru gim piz da ri ja ma. Tako da, dok bu demo us pos tav lja li bazu, mo rat ćemo i njih spa ljiva ti: raščišćava ti šumu, ras tje riva ti div ljač, is treb lju jući sve što nas ma kar čud no po gle da. Bit će za bav no. Is kre no, tako nečem se ra du jem još ot ka ko sam stu pio no gom na brod. No neće biti lako. I svi će mo ra ti po teg nu ti. Za pam ti te, mi smo Ključna po sa da. Mi i vođe novih stro ja ra, kao Al, to je sve naša od govornost. Zbog nas sve funk ci oni ra. Svi ovi se o nama. I znaj te da, kad kažem svi, mis lim dos lov no svi. Gil ga meš je sve što je os ta lo.” Pljes nuo je ru ka ma kao da mu je či tav govor povra tio sna gu i podi gao mo ral. “Tim osi gu ra nja, tko god od vas da ima ta blet s novim re gru ti ma, ras po re di te ih i na oružaj te. Na uči te ih u koji kraj da ne gle da ju. Kas ni je ćete nam se svi moći pridruži ti u lovu na bube.” Hol s ten je pret pos tav ljao da mis li na sve dovolj no ble save da kažu da kad ih je Vi tas pi ta la zna ju li pu ca ti iz va tre nog oružja. “Ple me”, re kao je Karst pa zas tao. “Neću vam po nav lja ti, već zna te što tre ba. Iona ko već dovolj no dugo to ra di te. Al pash, drži se uz mene. Že lim te kao vezu.” “Či ni lo se da se ple me od no si na stro ja re ili na nji hove na s ljed ni ke koji tre nut no održava ju brod na oku pu. Onih par ko jih se još za drža lo sad je odju ri lo, držeći se kao da je či tav sas ta nak bio nepo tre ban i do sa dan ali ta kođer svjes ni da se mo ra ju pris toj no po naša ti, po put dje ce za vri je me mise. “U redu, Ma so ne… Har len?” “Hol s ten.” “Tako je.” Karst je kim nuo ali nije se is pričao. “Za tebe je nešto po seb no, je li tako? Ti ćeš moći obavi ti svoj po sao. Sa te lit odaši lje sva kak ve piz da ri je, a ti si je di na oso ba koja bi mo gla zna ti o čemu priča.” “Odaši lje… nama?” “Da. Možda. Al pash?” “Vje ro jat no ne”, od vra tio je mla di stro jar. www.balkandownload.org

“No, što god, pove di Ma so na i ukopčaj ga. Ma so ne, ako us pi ješ išta skuži ti, javi mi. Osob no sma tram da je pot pu no lud.” “I luđi”, is pravio ga je Hol s ten a Karst se na smi jao iako u pi ta nju nije bio vic. “Svi smo u is toj kaši, ni smo li?” pi tao je go tovo raz dra ga no, ogle dava jući se oko sebe. “Svi do jed nog.” Ma ska je spa la i Hol s ten je na tre nu tak ugle dao što su napuk li ne od na pre za nja i za ri ba ni po pravci uči ni li Kar stovoj duši. Karst je odu vi jek bio pra ti telj a sad je vo dio, bio po s ljed nji ge ne ral ljud ske rase su očen s nepoz na tim pri li ka ma i naj većim mo gućim ulo zi ma. Po nešto ne urav no teže ni bri fing sad mu se či nio po put govo ra čovje ka koji se s mu kom održava smi re nim – i to je dva. Una toč svim oče kiva nji ma, Karst se no sio s pro ble mi ma. Na muci su se poz na li ju na ci. Ta kođer, bilo je mo guće da je pi jan. Hol s ten je shva tio da ne može ra zaz na ti. Al pash ga je poveo do kon zo le, još uvi jek se po naša jući kao da su Hol s ten i Karst i svi os ta li ju na ci iz le gen di, sad vraće ni u život ali su is tovre me no u živo poma lo i ra zoča re nje. Hol s ten se zapi tao, vođen pro fe si onal nom zna tiže ljom, da li se unu tar Ple me na ra zvio ka kav ludi mi to loški cik lus u ko jem su on i os ta tak Ključne po sa de bili pan te on svad ljivih bo gova, ju na ka pre va ra na ta i ču dovišta. Nije imao poj ma ko li ko je ge ne ra ci ja prošlo od nji hova zad njeg kon tak ta s bilo kim tko nije rođen na Gil ga mešu, još od… Spre mao se pi ta ti ali ko ma dić sla ga li ce je sjeo na mjes to i znao je da neće pi ta ti, ne sad. Ne kad se na po kon sje tio Lain. Jer Lain je si gurno umr la dav no, dav no. Je li ona na sa mom kra ju po mis li la na nje ga? Je li došla po gle da ti svog us nu log prin ca u le de nom spo ko ju li je sa, prin ca ko jem ni kad nije do pus ti la da joj se vra ti? Al pash se nervoz no na kašljao pri mi je tivši Hol s te novu na glu pro mje nu ras polože nja. Kla sičar se na mrštio i po kre tom ruke od ba cio bri ge. “Pričaj te mi o po ru ka ma.” Za bri nu tog po gle da, Al pash se okre nuo pre ma kon zo li. Stroj se či nio iz u bi janim, nečim što je već više puta ras tav lje no i po nov no sas tav lje no. Na boku su bili is pi sa ni ne kak vi sim bo li i gra fi ti – či ni li su se novi ma. Hol s ten je dugo zu rio u njih pri je nego ih je us pio ras ples ti u ri ječi. Ne otva raj. Unu tra nema di je lo va koje ko ris nik može po pravi ti. Na smi jao se, po mis livši da je skužio vic, crni hu mor za kak vim bi stro ja ri po segli u ek s trem nim sluča je vi ma. Na Al pa she vu licu nije bilo ni kak ve naz na ke ikak va hu mo ra niti naz na ke da je slo gan išta osim sve tog ple men skog sim bo la. Hol s ten se odjed nom osjećao ogorče no i mučno. Ona ko kako je i Kar stu mo ra lo biti. On je bio tek ko mad iz gub lje ne prošlos ti koji po kušava do seći go tovo iz gub lje nu budućnost. “Puno je toga”, objas nio je Al pash. “Po ru ke stal no pris tižu, na više frek ven ci ja. Ne ra zu mi je mo niti jed nu. Ne znam što je ta Avra na Kern ali mis lim da je za povjed nik u pravu. Zvuči po re meće no. Kao da pla net ša puće sa mom sebi.” “Pla net?” upi tao je Hol s ten. www.balkandownload.org

“Sig na le ne pri ma mo iz rav no sa sa te li ta, ko li ko smo shva ti li.” Sad kad je Al pash pos tao raz govor ljivi ji, Hol s ten je u nje govu govo ru prepoz nao neke rit move i modu la ci je – malo Lain, malo Gil ga meševih automat skih sus tava, malo nečeg novog. To je oči to na gla sak bro do rođe nih. Al pash je ak tivi rao brojča ni pri kaz koji je, či ni lo se, tre bao biti eduka tivan. “Ovdje se vidi što smo sve ra za bra ti iz pri je no sa.” Hol s ten se navi kao da Gil ga meš na cifra ovak ve po dat ke kako bi ih laik mo gao ra zu mje ti, ali či ni lo se da Ple me tako nešto ne sma tra po treb nim. U odgovor na nje gov pra zan po gled, stro jar je nas tavio: “Naj bo lja nam je pretpos tav ka da su te po ru ke us mje re ne pre ma pla ne tu, baš kao i oni iz vorni brojča ni ni zovi, te mi hva ta mo samo sig na le od bi je ne od površi ne. U sva kom sluča ju do la ze s pla ne ta.” “Jes te ti na ovom upos li ti iko jeg dru gog kla siča ra, iz vuk li ne kog iz te re ta? Mora biti ba rem ne ko li ko stu de na ta ili…” Al pash se či nio smrk nu tim. “Bo jim se da ni smo. Pre traži li smo po pis te re ta. Ispočet ka ih je bilo ne ko li ko. Vi ste po s ljed nji.” Hol s ten je dugo zu rio u nje ga, pro mišljao im pli ka ci je: raz mišljao o du goj povijes ti Zemlje pri je pada, pri je leda. Nje govo je druš tvo tako ne savrše no ra zu mi je va lo svo je pret ke koje su se stal no tru di ti opo naša ti a sad se još sve to sve lo samo na nje ga, na sa držaj glave jed nog star ca? Sva ta po vi jest a ako ja… kad ja umrem…? Nije mo gao za mis li ti da će u Kar stovom Raj skom vrtu biti mjes ta i vre me na za lek ci je iz povi jes ti. Drh tao je – ali ne zbog uobiča je nih mis li o smrt nos ti već zbog doj ma da go leme, ne vid ljive stva ri nes ta ju u ništavi lu i da ih ni ka da više ništa neće za mi je ni ti. Sumorno se vra tio po ru ka ma koje mu je Al pash po ka zivao. Ra dio je neko vri je me pa na po s ljet ku deši fri rao pri kaz dovolj no da shva ti ko li ko je točno snim ki na nje mu, k tome još vje ro jat no tek dje lić ukup nog bro ja. Što Kern iz vo di? Možda je na po s ljet ku pro lu pala do kra ja. Pris tu pio je jednoj po ru ci ali nije bila na lik ničem što su ikad pri mi li sa sa te li ta. A ipak… Hol s ten je osjećao kako se zadnji put dav no ko rište ni aka dem ski di je lovi nje gova moz ga tru de obra ti ti pažnju, vidje ti slože nost i po nav lja nje uzo ra ka. Iz veo je sve ana li ze i mo de li ra nja koja su se mo gla izves ti na kon zo li. U pi ta nju nije bila sta ti ka, ali ni sta ro car ske po ru ke koje je Kern/Eli za pret hod no ko ris ti la. “Možda je ši fri ra no”, re kao je sa mom sebi. “Pos to ji još je dan tip”, objas nio je Al pash. “Veći na je ovak va, ali ima ne kih koje se čine dru gači ji ma. Evo.” Hol s ten je pos lušao oda bra nu snim ku, još je dan niz pul sova ali ovog puta bliže nečem što se dalo pro tu mači ti kao po ru ka. “Samo ovo? Ni kak vi po zivi upo moć? Ni kak vi ni zovi bro je va?” “Samo ovo, ali ima ih ko li ko že li te”, po t vr dio je Al pash. “Ko li ko nam je os ta lo do… do počet ka?” www.balkandownload.org

“Ba rem tri de set sati.” Hol s ten je kim nuo. “Mogu li do bi ti nešto za jelo?” “Na rav no.” “U redu, pus ti me da se bavim ovim i vi djet ću ima li tu nečeg za Kar sta.” Alpash je kre nuo otići i na tre nu tak ga je Hol s ten mis lio za us tavi ti, pos tavi ti mu ono ne mo guće pi ta nje koje povjes niča ri ni kad ne pos tave u vezi s predme tom pro učava nja: Kako je to biti ti? Pi ta nje na koje nit ko ne može od govo ri ti jer se ne može dovolj no uda lji ti od vlas ti tog kon tek s ta. Uz po moć Ple me na us pio je u Gil ga meševim sus tavi ma pro naći dovolj no ala ta za tumače nje po ru ke. Do bio je što je htio te su ga za tim os tavi li na sa mo. Imao je do jam da se di ljem bro da mnoš tvo bro do rođe nih i pro buđe nih pri pre ma na tre nu tak koji do la zi već ge ne raci ja ma i sto ljeći ma sna. Bilo mu je dra go što nije dio sve ga toga. Tu, na kra ju vre me na, kla sičar Hol s ten Ma son vrlo se rado pre dao či ta nju ne razum ljivih po ru ka u bes cilj noj po tra zi za znače njem. Nije bio Karst. Nije bio ni Alpash ni nje gov soj. Star sam, star sam na to li ko nači na. Star a opet dovolj no živ da se či ni lo da će nadživje ti i samu arku. Shva tio je da iz veći ne po ru ka ne može is ci je di ti ikak vo znače nje. U pravi lu je sig nal bio slab te je pret pos tav ljao da ih se s pla ne ta odaši lje u svim smje rovi ma. Ne, od bi ja ju se. Ne odaši lju se, na rav no da ne. Trep nuo je i iz ne kog mu je nedo kučivog raz lo ga bilo ne ugod no. No što god im bilo iz vor, po ru ke su bile dovoljno da le ko od ičeg što je poz navao da nije čak mo gao biti si gu ran da su uopće po ruke, da ko ris te ikak vu ši fru ili je zik. Samo ga je uporno po nav lja nje struk tu re uvje ri lo da u pi ta nju nisu ne kak ve pri rod ne smet nje ili bi je li šum. No dru gi su sig na li bili snažni ji a ne dav na ana li za koju je na pravi lo Ple me upućiva la je da bi mo gli biti ci lja ni pre ma Gil ga mešu, kao da Kern koris ti pla net da bi im se ne su vis lo obraća la. Ili kao da se sam pla net dere na njih. Dere li se? Hol s ten je tr ljao oči. Pre du go je ra dio i sad je počeo skre ta ti sa sta ze ra ci onalnog na gađa nja. No ovi sig na li – is prva je mis lio da su brb lja nje kao i svi os ta li ali us po re dio ih je za tim s ne kim sta rim snim ka ma po ru ka sa sa te li ta i po kušao ih tre ti ra ti na isti način, is kušava jući ši fre sve dok nešto na lik po ru ci nije na glo is koči lo iz bi je log šuma. Bilo je ri ječi, ili se ba rem zava rao da ih ima. Ri ječi na car skom C, ri ječi iz povi jes ti, mrtav je zik ko jem je udah nut nov, mu ti ra ni život. Po nov no se sje tio Al pa she vog nagla ska, či ni lo se kao da su sig na li neči ji govor bar bar skom inači com tog drev nog je zi ka, ko di ra ni baš kako je Kern ne koć bila kodi ra la svo je po ru ke; ali de gra di ra ni ili evo lu ira ni, ili jed nos tav no is k va re ni po kuša jima govo ra. www.balkandownload.org

Već je samo či ta nje po ru ka bilo pravi za da tak za povjes niča ra. Sko ro pa je za boravio ne vo lju u ko joj se na la ze i sko ro se us pio pravi ti da je na rubu ve li kog ot krića za koje će svi ma ri ti. Što ako ovo nije samo ludo blebe ta nje umi rućeg raču na la? Što ako ovo ima neko dru go znače nje? Ali ako im se Kern po kušava la obra ti ti, bilo je oči to da je izgu bi la veći nu onog što je bila – jer žena/stroj koje se Hol s ten sjećao nije ima la proble ma s iz ražava njem. Što to onda sad po kušava po ruči ti? Što je više slušao naj jas ni je de ko di ra ne po ru ke – one koje su odas la ne iz rav no pu ta njom ko jom je Gil ga meš pri lazio – to mu se više či ni lo da mu se net ko po kušava obra ti ti pre ko mi li ju na ki lo me ta ra i pre ko puno većeg jaza ra zu mi je va nja. Mo gao se čak i zava ra ti da ti ko ma dići raz nih fra za po la ko tvo re nešto na lik ko he rent noj po ru ci. Ne pri la zi te. Ne že li mo se bo ri ti. Od la zi te. Hol s ten je zu rio u po ru ku. Za mišljam li ovo? Ništa nije bilo pot pu no jas no – signal je bio loš i ništa nije od gova ra lo Kerni nom ra ni jem po naša nju. No što je više či tao po ru ku, to je bivao sve uvje re ni ji da to jest po ru ka, i to spe ci fično na mi je nje na nji ma. Po nov no su ih upo zo rava li da ne pri la ze, ovog puta tu cet raz liči tih gla sova. Čak je i u onim di je lovi ma po ru ke koje nije us pi je vao ras pet lja ti mo gao ra za bra ti po je di ne ri ječi. Od la zi te. Mir. Sami. Smrt. Pi tao se što bi uopće mo gao reći Karst. Na po s ljet ku je malo od spavao pa otišao u po tra gu za v.d. za povjed ni kom u ko muni ka cij skoj pros to ri ji. “Nije ti baš puno os ta lo”, re kao mu je Karst. “Lan si rao sam dro nove pred sat vre me na. Raču nam da je os ta lo još dva sata dok ne obave što ima ju obavi ti, ako uopće bude mo guće.” “Spa li ti Kern?” “Da, je be mu.” Karst se vra tio ekra ni ma oko sebe a oči su mu bile pune po gle da očaj ni ka, u kon tras tu s bla gim osmi je hom koji se tru dio održa ti na licu. “No, ‘ajmo Hol s te ne, reci što imaš.” “U pi ta nju je po ru ka, i to na mi je nje na nama – u to sam po pri lično si gu ran.” “Po pri lično si gu ran? Je be ni aka de mi ci”, ali re kao je to go tovo do bro na mjerno. “Znači Kern nam u biti gu guće i želi da ode mo.” “Veći nu ne mogu pre ves ti ali ono što sam us pio pre ves ti pos to ja no se drži tog mo tiva”, po t vr dio je Hol s ten. U biti nije bio za dovo ljan svo jim tru dom, kao da je u ovom po s ljed njem pro fe si onal nom iz a zovu ka ri je re poči nio stu dent sku grešku. Imao je pred so bom sig na le, go le mu zbir ku ma te ri ja la na ko jem je mo gao ra di ti i stal no se osjećao kao da je na rubu ot krića koje bi mu sve uči ni lo kris tal no jas nim. No do ot krića nije došao, a sad više nije bilo vre me na da se vra ti pro učava nju sigwww.balkandownload.org

na la. Imao je do jam da se pre više držao nači na na koji je Sta ro Car stvo ra di lo stvari, baš kao i svi dru gi do sad. Da je sig na li ma možda prišao s otvo re ni jim umom a ne sa že ljom da ih uka lu pi u Kerni ne pret hod ne po ru ke, tko zna što bi pro našao? “Ma je beš nju”, bilo je Kar stovo stručno mišlje nje. “Ne ide mo ni ka mo. Više nema mo tu mo gućnost. Ovo je sve što je os ta lo, baš kako je uvi jek i mo ra lo biti. Jesam li u pravu?” “Jesi”, od vra tio je Hol s ten praz no. “Pri ma mo li išta od dro nova?” “Ne že lim da odaši lju sve dok ne budu dovolj no bli zu da se bace na po sao”, rekao je Karst. “Vje ruj mi, sjećam se za što je Kern spo sob na. Ti nisi bio u onom šatlu kad je pre uze la kon tro lu nad njim. Plu ta li smo u sve mi ru, održava nje živo ta je bio je di ni ak tiv ni sus tav dok je ona od lučiva la što će s nama. Vje ruj mi, nije bilo nima lo za bav no.” “A ipak, do pus ti la vam je da se spus ti te na pla net po nas”, pri sje tio se Hol s ten. Oče kivao je da će Karst lju ti to od vra ti ti i op tuži ti ga da je pos tao me kušac, ali lice šefa osi gu ra nja po pri mi lo je za mišljen iz raz. “Znam”, priz nao je. “I kad bih mis lio da ima mo ikak ve šan se… ali Hol s te ne, neće nas pus ti ti na pla net. Po kuša li smo to više puta. Os tat će tamo, iz nad po s ljednje šan se ljud ske rase, i pus ti ti nas da crk ne mo u sve mi ru.” Hol s ten je kim nuo. Mis li su mu bile pune zlo kob nih ša pa ta pla ne ta koji ih tje ra na od la zak. “Mogu li sla ti po ru ke s bro da? Možda bih joj čak mo gao i od vra ti ti pažnju od dro nova… Ne znam.” “Ne. Pot pu na tiši na s naše stra ne. Ako je to li ko luda da nas nije vi dje la, ne že lim da joj ti privučeš pažnju.” Karst je bio ne mi ran. Tražio je iz vješća od svo jih po dređe nih iz Osi gu ra nja; tražio je iz vješća od sta ri jih čla nova – vođa? – Ple me na. Ko račao je i bri nuo se i tru dio do bi ti pa siv ne po dat ke o na pret ku dro nova bez da uz bu ni Kern. “Za is ta mis liš da ih neće pri mi je ti ti?” upi tao je Hol s ten sum njičavo. “Tko zna? Sta ra je, Hol s te ne, jako sta ra – po pri lično sta ri ja od svih nas. Već je pri je bila luda. Možda je sad pot pu no po re meće na. Ne da jem joj ništa više nego mo ram. Ima mo samo jed nu šan su pri je nego sve pad ne na Gila. Dos lov no jed nu. Oz bilj no, sad, znaš li ko li ko energi je siše je dan pošte ni la ser? I vje ruj mi, to su mi dva naj bo lja drona – je be no sklepa ni od svih is prav nih di je lova koje smo us pje li naći.” Steg nuo je šake bo reći se pro tiv teži ne svo jih obave za. “Sve se ras pa da, Hol ste ne. Mora mo na taj pla net. Brod umi re. Ona Guye nova ble sava mje seče va baza – mrtva. Zem lja…” “Znam.” Hol s ten je po tražio kak ve ri ječi utje he ali ništa mu nije palo na pa met. “Šefe”, pre ki nuo ih je je dan član Ple me na, “stižu sig na li od dro nova. Pri la ze plane tu, sprem ni su za dje lova nje.” “Na po kon!” Karst je sko ro povi kao pa se ogle dao oko sebe. “Koji je ekran najbo lji? Koji radi?” Č www.balkandownload.org

Če ti ri su ekra na za sja la novim pri zo ri ma da bi je dan za trepe rio i crk nuo dok pre os ta la tri nas tave ra di ti. Ugle da li su poz na tu ze le nu ku glu: mjes to iz snova, obeća na zem lja. Dro novi su se kre ta li pu ta njom pre ma or bi ti sate li ta kako bi ga pre sre li i do krajči li. Nije ih bilo bri ga što vide, za raz li ku od ljud skih oči ju koje su pro ma tra le pri kaz s nji hovih leća. Karst je zi nuo. Či ni lo se da više nije spo so ban ni psova ti. Za te tu rao je una trag pre ma sje da lu pa se srušio u nje ga. Svi u pros to ri ji pres ta li su s ra dom i samo zu ri li u ekran, u ono što je bilo uči nje no nji hovom raju. Kernin sa te lit nije bio sam na straži. Oko či tave obod ni ce pla ne ta, gr leći mu ek va tor u obli ku ši ro ka pr ste na na la zi la se gole ma tra ka is preple te nih li ni ja i niti i čvo rišta: nisu to bili sa teli ti već či tava orbi tal na mreža, među sob no pove za na i nepre kid na u svom opa siva nju či tava svi je ta. Jar ko je sja la pod svje tlom sun ca, otva ra jući ze le ne la ti ce pre ma zvi jez di sus tava. Spoj ne su niti ti suće nepravil nih čvo rišta na te za le u obli ke oš trih ku tova. Stje cao se do jam užur ba nos ti, nepre kid ne ak tiv nos ti. Bila je to mreža. Bilo je kao da je ne ka kav ne za mis livi užas počeo oma ta ti pla net ča hu rom pri je nego ga po je de. Go le ma mreža u ge os ta ci onarnoj or bi ti obavi ja la je pla net a Kernin je me tal ni dom bio tek točki ca u toj go le moj slože nos ti. Hol s ten je po mis lio na ti suće i ti suće sig na la s Kerni na Svi je ta ali ne i od same Kern. Pomis lio je na ša pa te pune mržnje koji su Gil ga mešu na laga li ne mo guće, tražili da se okre ne i ode. Os tavi te sva ku nadu, vi koji ula zi te… Dro novi su se pri bližava li pla ne tu, još uvi jek tražeći Kernin sa te lit jer nisu bili pro gra mi ra ni za ovo s čim su se su sre li. Hol s ten je zu rio u go le mu spet lja nost koja je okruživa la pla net, ra za bi rući sve više de ta lja sva kim tre nom kako su se dro novi pri bližava li. Vi dio je kako se stva ri kreću nje nom površi nom. Vi dio je kako s nje u sve mir sežu duge stru ne, kao da žude za pli je nom. Či ni lo mu se da vidi kako dru ge stru ne sežu pre ma površi ni plane ta. Naj ežio se i odjed nom sje tio svog krat kog po sje ta pla ne tu i smrti po bu nje nika. “Ne”, rekao je Karst rav nim gla som. “Ne”, po novio je. “Naš je. Naš je. Treba mo ga. Bri ga me što su mu ga dovi na pravi li. Ne ma mo kamo.” “Što ćeš na pravi ti?” pi tao je Hol s ten sla bašnim gla som. “Mi ćemo se bo ri ti”, iz javio je Karst i s tim mu se ri ječi ma povra ti la od lučnost. “Bo rit ćemo se pro tiv Kern i bo rit ćemo se pro tiv… toga. Ide mo doma, ču ješ me? To je sad naš dom. To je je di ni dom koji ćemo ikad ima ti. I ako bude po treb no, bom bar di rat ću ga ci je log iz or bi te. Spa lit ćemo ih. Sve ćemo ih spa li ti. Što nam dru go pre os ta je?” Pro tr ljao si je lice. Kad je sklo nio ruke s nje ga, či nio se smi re nim. “U redu, trebam još umova za ovo. Al pash, vri je me je.” Stro jar je kim nuo. www.balkandownload.org

“Vri je me za što?” pi tao je Hol s ten oš tro. “Vri je me je da pro bu di mo Lain”, od vra tio je Karst. www.balkandownload.org

D 7.2 KAKVA SUROVA ZVIJER ale ko on kraj stru na ko ji ma su okruži li pla net, pa uci su ras pros trti još širu mrežu. Bi oteh no loški re cep to ri okruže ni hlad noćom sve mi ra pri ma ju ra dijske po ru ke i išče ku ju od govor na bez vučne po zive odas la ne u praz ni nu, po sežu k po re meća ji ma gravi ta ci je i elek tro mag net skog spek tra – po drh tava nji ma stru na koje će im dati do zna nja da je nji hov gost na po kon sti gao. Pri pre ma ju se za ovaj dan već gene ra ci ja ma. Či tav se pla net pri pre ma za nje ga ot ka ko su na po s ljet ku pre mos ti li jaz do Boži ce, vrškom noge do tak li vršak nje na pr sta. Či tava civi li za ci ja združe no radi sa svr hom, a ta je svr ha op s ta nak. Glas ni ca ih vječno po kušava pri pre mi ti, obli kova ti na svo ju sli ku i opre mi ti ih oružjem po treb nim za bor bu. Tek kad se pres ta la po naša ti pre ma nji ma kao pre ma dje ci – kao pre ma maj mu ni ma – us pje la je uči ni ti što je tre ba la još na sa mom počet ku: pre ni je ti im pro blem i do pus ti ti im da pro nađu rješe nje unu tar do se ga svo jih umova i svo je teh no lo gi je. Jed na je pred nost toga što se Boži ca pres ta la kre ta ti ne do kučivim pu tovi ma to što je či tav pla net pro našao do tad ne viđe no za jed niš tvo. Malo što usre do toči um od lučni je od pri jet nje pot pu nog is treb lje nja. Glas ni ca je bila ne umo ljiva u svo jim tvrd nja ma da će pa uci sve iz gu bi ti ako Gil ga mešu bude do pušten povra tak. Pre tres la je frag men ti ra na sjeća nja na povi jest svo je vr ste i našla samo unište nje: fa unu Zemlje koju je uništi la nje na vr sta, nakon čega se oko mi la na vlas ti tu dje cu te, kad joj na po s ljet ku nije pre os ta lo dru gih meta, samu sebe. Čovječans tvo nije trpje lo su parni ke, objas ni la je Glas ni ca – čak ni vlas ti ti odraz. Zbog toga je već ge ne ra ci ja ma po li tičko za jed niš tvo pa učjih gra dova ra di lo na stva ra nju go le me or bi tal ne struk tu re ko ris teći se svim dos tup nim ala ti ma. Pa uci su u sve mir sko doba ušli vrlo živah no, go nje ni oča jem. Bi an ca sad po diže po gled pre ma sve tam ni jem nebu i ne vid ljivom fi li gra nu Ve likog Zvjez da nog Gni jez da, or bi tal nog gra da, svjes na da bi vrlo rado da do ovog nije došlo za nje na živo ta. Nepri ja telj stiže. Ni kad ga nije vi dje la ali zna kako iz gle da. Po traži la je drev na Ra zu mi je va nja, saču va na kroz sto ljeća, iz doba kad je njen soj bio su očen s is treb lje njem če ljus ti ma puno shvat ljivi jeg nepri ja te lja. Jer ti je kom osva jačkog po ho da mrav lje su per ko lo niwww.balkandownload.org

je, Bi an ci na se vr sta su sre la s onim što da nas poz na je kao čovječans tvo. U to je doba na svi je tu bilo divova. Sad, kroz oči dav nih pre da ka, Bi an ca vidi za toče no stvo re nje koje je palo s neba – nije ga pos la la Glas ni ca, kako se ne koć vje rova lo, već ova sve bliža pri jet nja. Nisu ni slu ti li da je stvo re nje glas nik kra ja svi je ta. Teško je povje rova ti da bi nešto to li ko go le mo mo glo biti sa mo s vjes no ali iz gleda da jest. I više od toga. Tak vi stvorovi – a Glas ni ca je ne koć bila ta kav stvor – su iz vorna rasa, drev ni as tro na uti od govorni za sav život koji sad buja na Bi an ci nom svi je tu. A sad se vraća ju is pravi ti tu grešku. Bi an cu su te misli odve le iz go le mog po dručja Se dam Sta ba la pre ma naj bližem si drištu, pu tem kap su le po go nje ne umjet nim, fo to sin tet skim, sa mo dos tat nim mišići ma. Sad se is kr ca iz kap su le i osjeća go lem otvo re ni pros tor oko sebe. Veći na trop skih i umje re nih kra je va nje na svi je ta još uvi jek je pošum lje na, što zbog po ljoprivred nih raz lo ga, što zbog re zerva ta ili zato što služi kao ske la na ko joj nje na vrsta gra di svo je gra dove. Po dručja oko si drišta di za la raščišće na su te Bi an ca vidi kako se svi le ni zi dovi uz dižu sto ti ne sto pa u zrak i završava ju u točci koja se proteže u vječnost, puno da lje nego što nje ne oči mogu vi dje ti. Zna i kamo idu, gore, van iz at mo sfe re pla ne ta pa još više i više, vit ka nit koja do seže pola puta do luka mje se ca. Ek va tor ih je prepun. Ona je dav na balo nis ti ca bila u pravu: pos to jao je lakši način za iz vlače nje iz gravi ta cij skog buna ra pla ne ta i ula zak u or bi tu, bilo je po treb no samo is ples ti dovolj no snažnu nit. Bi an ca se sas ta je sa svo jim po moćni ci ma, smi re nom sku pi nom od pet žen ki i dva mužja ka, te se svi za jed no žurno za pu te u dru gu kap su lu, koju pak po kreće nešto malo više od jed nos tav nih me ha ničkih prin ci pa is ko rište nih na ve li koj ska li. Ne za mis livo da leko na la zi se uteg pri bližno iste teži ne koji se upravo spušta pre ma površi ni pla ne ta. Ko ris teći ma te ma ti ku u ko joj je Bi an ci na vr sta već sto ljeći ma tečna, Bi an ci na kap su la za poči nje svoj dug, dug us pon. Ona je ge ne ra li ca, tak tičar ka. Za uzet će svo je mjes to u užur ba noj za jed ni ci znanoj kao Ve li ko Zvjez da no Gni jezdo kako bi ru kovo di la obra nom pla ne ta od tuđinskih osva jača: od Zvjez da nih Bo gova. Na njoj leži ko načna od govornost za op s tanak nje ne vr ste. Mno gi su umovi bo lji od nje na sroči li plan koji će ona po kuša ti sproves ti, ali nje ne će od lu ke znači ti raz li ku iz među us pje ha i pro pas ti. Pu tova nje je dugo i Bi an ca ima vre me na za raz mišlja nje. Nepri ja telj s ko jim će se su oči ti di je te je teh no lo gi je koju ne mogu ni za mis li ti, na pred ni je nego što nji hovi naj bo lji znans tve ni ci mogu i sanja ti, a ko ris ti teh no lo gi ju me ta la i va tre i mu nje, što su sve sa svim prik lad ni ala ti za osve to lju biva božans tva. Bi an ca na ras po la ga nju ima svi lu, bi oke mi ju i sim bi ozu, te odvažnost svih koji su život stavi li njoj na raspo la ga nje. www.balkandownload.org

Za bri nu ta, ple te i para niti, ple te i para dok se ona i nje ni dru govi us pi nju pre ma otvo re noj tami sve mi ra i blis tavoj mreži naj većeg ar hi tek ton skog us pje ha nje nog na ro da. Portia je već u orbi ti, na tro di men zi onal noj skul p tu ri koja opa su je svi jet zva noj Veli ko Ne be skog Gni jez do, i spre ma se za bit ku. Ve li ka je ek va to ri jal na mreža načička na nas tam ba ma koje se šire jed na iz dru gih, među sob no pove zu ju, nas ta ju i nes ta ju. Pa uci ma je to pos ta lo način živo ta i vrlo su mu se brzo pri la go di li. Oni su vrsta jako prik lad na za život u stal nom slo bod nom padu. Rođe ni su za pe nja nje i ori jen ta ci ju u tri di men zi je. Stražnje im noge omogućava ju snažno ska ka nje na mjes ta koja svo jim oš trim vi dom i umom mogu preciz no na ci lja ti, a ako u nečem i po gri ješe, tu je si gurnos na nit. Na neki neo bičan način, mis le Portia i mno gi dru gi, pa uci su rođe ni za život u sve mi ru. Sta ra i teška sve mir ska odi je la koja su ne koć pi oni ri ma ba lo nis ti ma omo gući la do se za nje vanj skih slo je va at mo sfe re sad su dio prošlos ti. Portia i njen odred brzo se i učinkovi to kreću va ku umom is križa nim ske la ma, iz vo deći mane vre kako bi se pri pre mi li za na do la zeći su kob. Veći nu svo jih odi je la nose oko ab do me na; lis na ta pluća udišu zrak koji se ke mij skim pu tem stva ra po po tre bi umjes to da ga se drži u sprem ni ci ma. Ko ris teći obu ku i teh no lo gi ju i re la tiv no ne zah tje van me ta bo li zam, pa uci mogu da ni ma preživje ti u otvo re nom sve mi ru. Ke mij ski gri jač prič vršćen im je is pod ti je la, od mah po red kompak t nog ra dio uređa ja. Ma ska s leća ma šti ti im oči i usta. Na vrhu sva kog ab do me na bra davi ce se spa ja ju s ma le nom tvorni com svi le koja ple te ke mij sku svi lu koja tvo ri niti – im pre siv no snažne niti – u bez račnoj praz ni ni. I na kra ju, nose i po tis ni ke s po mičnim ci je vi ma ko ji ma navo de svoj tihi let praz ni nom. Eg zo kos tu ri su im omo ta ni pro zirnom tva ri de be lom samo jed nu mo le ku lu koja sprečava de kom pre si ju ili gu bi tak vla ge bez da im pre više ogra ničava osjet. Vršci nogu po krive ni su im iz o li ra nim ru kavi ma koji sprečava ju gu bi tak to pli ne. Oni su as tro na uti-voj ni ci. Dok prela ze s niti na nit, s la koćom pro cje nju jući sva ki skok, brzi su i po kret ljivi i u pot pu nos ti usre do toče ni. Nepri ja telj na po kon stiže, baš kako je Glas ni ca pro rek la. Kon cept sve tog rata im je stran, ali su kob koji se pri miče ima sve naz na ke is tog. Tu je drev ni nepri ja telj koji će im odreći samo pos to ja nje ako se ne budu obra ni li. Tu su oružja koja, ma ko li ko se tru di li, ne mogu ni poče ti za mišlja ti. Glas ni ca je dala sve od sebe kako bi im doča ra la teh ničke i rat ničke spo sob nos ti ljud ske rase. Stječe se uža san do jam go le ma i božan skog ar se na la te Portia ne gaji ni kak ve ilu zi je. Naj bo lja obra na dostup na nje nom na ro du je či nje ni ca da osva jači žele živje ti na nji hovom pla ne tu – što www.balkandownload.org

znači da se naj gore ze malj ske teh no lo gi je neće ko ris ti ti, inače bi na gra da za koju se obje stra ne bore pos ta la bez vri jed na. Ali Gil ga meš bi i da lje mo gao po sje dova ti či tav niz nepre dvi divih oružja. Pa uci su, ti je kom pret hod nih ge ne ra ci ja, dali sve od sebe kako bi raz mo tri li prijet nju i pri pre mi li teh no loški i fi lo zof ski naj bo lji od govor. Ima ju voj sku: Portia je jed na od sto ti na pa uka koji će se bo ri ti na fron ti, jed na od de se ta ka ti suća ko ji ma će vje rojat no doći red za bor bu. Mno gi će umri je ti – barem se tako oče ku je. Ulo zi su ve li ki: živo ti po je di na ca su odu vi jek tek ku kolj rata ali ako je ikad pos tojao prave dan cilj, ovaj je upravo to. U pi ta nju je op s ta nak či tave vr ste, evo lu cij ske povi jes ti či tavog pla ne ta. Čula je da je Bi an ca na putu. Svima je na rav no dra go što će za povjed ni ca global ne obra ne biti tu gore s nji ma, ali sama či nje ni ca da do la zi je ono što im svi ma po t vr di da je za is ta došao tre nu tak. Poči nje bit ka za su trašnji cu. Ako iz gu be, onda za njih više nema bu dućnos ti, a jed nom kad budu od sječe ni od bu dućnos ti, i prošlost će se nes ta ti. Sve mir će ići da lje ali bit će kao da pa uci ni kad nisu pos to ja li. Portia zna da su ve li ki umovi nje ne vr ste raz mo tri li mno ge raz ne pla nove i oružja. Mora vjerova ti da je strate gi ja koja joj je za da na naj bo lja mo guća: naj prihvat ljivi ja i s naj većim šan sa ma za iz vrše nje. Njen se odred oku pi oko nje pa za jed no pro ma tra ju dru ge sku pi ne voj ni ka kako jure i skaču pre ko uda lje nih di je lova mreže. Po gled joj skre ne pre ma ne be si ma. Na nji ma sad sja ji nova zvi jez da i sa mom svo jom po javom navješću je doba užas ne katak liz me i unište nja. Iza tak vih pre dviđa nja ne leži ni kak va praz novjerna as tro lo gi ja. Kraj svi je ta za is ta je došao, tre nutak ne umo ljiva pre la ska iz jed nog go le mog povijes nog cik lu sa u dru gi. Lju di do la ze. www.balkandownload.org