Erich Maria Remarque - Iskra života

vijestiopovlačenjuprekologorskogradija.Odtadasukružilenajbješnjeglasinepo barakama i najzad niko više nije znao u šta da zaista vjeruje. Znalo se da s ratom stojirđavo;alirevolucijanakojusučekalidugegodinenikadanijedolazila. „Leo“, – reče broj 509, – „oni će ga izgubiti. To je kraj! Da se ono tamo dolje dogodilo u prvimgodinama rata,to ne bi ništa značilo.Ako se događa sada, poslije petgodina,značidadrugipobjeđuju!“ Lebentalseopetosvrnuokosebe.„Zaštootomegovorimo?“ Broj509jepoznavaopraznovjericubaraka.Onoštose izgovaralogubilobisna‐ gu isigurnost, a iznevjerena nada je bila uvijek težak gubitak energije.To i jest bio razlog za oprez drugih. „Ja o tome govorim jer misada o tome treba da govorimo. Došlo je vrijeme za to. Sada će nam to pomoći da izdržimo. Ovoga puta to nije za‐ hodskaparola.Nemoževišedugodapotraje.Mimoramo...“Onzape. „Šta?“–upitaLebental. Broj509nisamnije tačnoznao.Preživjeti,mislioje.Preživjeti,ijošviše. „Toje trka“,rečenajzad. „Trka,Leo,sa...“ sasmrću,mislioje, alinijeizgovorio.Pokazau pravcuSS-ovskihkasarni.„Sonimatamo!Sadanesmijemovišedaizgubimo.Kraj jenavidiku,Leo!“OnzgrabiLebentalazaruku.„Sadmoramosveučiniti.“ „A šta još moramo da uradimo?“ Broj 509 osjeti da mu se u glavi muti kao da je pio. Bio se odvikao da mnogo misli i govori. A odavno nije toliko mislio kao danas. „Evo nečega“, reče i izvadi zlatnu krunu iz džepa. „Lomanova. Vjerojatno nije upisana. Možemo li je proda‐ ti?“ Lebental je vagao grumen u ruci. Nije pokazivao nikakvo iznenađenje. „Opas‐ no.Možedaseizvedesamosanekimkojiizlaziizlogorailiimavezenapolju.“ „Svejednojekako.Kolikomožemodobitizato?Trebadaseizvedebrzo.“ „Ne ide to tako brzo. Tako nešto mora vrlo oprezno da se izvede. To iziskuje pamet,inačećemonavješala,iliostatibezijednepare.“ „Zar ne možeš još večeras to da izvedeš?“ Lebentalspustiruku sa zubom. „Slušaj ti, 509“, – reče on. „Jošjuče si bio razu‐ man.“ „Juče je bilo davno!“ Izgradasezačulom,aodmahzatimjasanizvučanglaszvona.Vatrajeizjelagre‐ de zvonika i zvono je palo. Lebentalsepreplašenošćućuri.„Štajetobilo?“upita. „Znak.“Broj509iskriviusne.„Znak,Leo,dajejučebilodavno.“

„Bilo je to zvono?Kako to da je crkva tamo dolje imala još zvono. Pa onisu sva zvona izlili u topove.“ „Neznam,moždasuovozaboravili.Dakle,kakostojistvarsazubomzavečeras? Treba nam njupe za dane bez hljeba.“ Lebental odmahnu glavom. „Danas ne može. Upravo zato ne može. Danas je četvrtak. Drugarsko veče u SS-kasarni.“ „A, tako? Danas dolaze prostitutke.“ Lebental ga pogleda. „Tako. Znaš to? Odakle?“ „Svejedno je. Ja to znam, i Berger to zna, i Buher i Ahasfer to zna.“ „Ko još?“ „Niko više.“ „Tako. Dakle, znate. A ja nisam primijetio da ste me promatrali. Moram bolje da pazim. Dobro, dakle, to je večeras.“ „Leo“,rečebroj509,„pokušajdasevečerasotarasišzuba.Tojevažnije.Ovoov‐ dje mogu ja za tebe da obavim. Daj mi novac; znam šta treba. Jednostavno je.“ „Znaš kako se radi?“ „Da. Iz udoljice.“ Lebental je razmišljao. „Ima jedan kapo kod kolone teretnih kola“ – reče. „On sutra vozi u grad.Mogao bih da probamda li će zagristi.Što semene tiče, u redu!A moždaćusejošipravovremenovratitidaovoovdjesamuradim“. On pruži zub broju 509. „Šta da radim s njim?“ – upita broj 509 začuđeno. „Pa treba da ga poneseš.“ Lebental prezrivo odbi glavom. „Tu se vidi koliko se ti razumiješ u trgovinu. Mislišli da bih ja nešto dobio za nj kada bi neko od ove braće već dobio zub u šake? Drukčije se to radi. Ako sve bude u redu, vratit ću se i uzeti ga. Za to vrijeme ga sa‐ krij. A sad pazi!“ Broj 509 je ležao u jednoj udoljici, nešto udaljenoj od bodljikave žice, ali bliže nego što je to bilo dozvoljeno. Kolje ograde bilo je tu malo utonulo i to se mjesto teško moglo osmotriti sa stražarskih tornjeva – naročito noću kad bi bila magla: veteranisu to već odavno uočili, ali je tekLebental prije nekoliko nedjelja uspio iz toga da izbijekapital. Čitavo područje je nekoliko stotinametara izvan logora bilo zabranjena zona u kojuse smjelo ućisamosaposebnomdozvolomesesovaca.Širokpojas zonebioje

potpuno očišćen od rastinja, a mašinske puške su bile uperene na nj. Lebental, kojije imao šesto čulo za sve što je bilo u vezisa hranom, primijetio je da već nekoliko mjeseci dvije djevojke svakog četvrtka uveče koriste dio širokog puta koji vodi pored Malog logora. One su pripadale „Šišmišu“, jednoj krčmi sa djevojkama za zabavu, koja se nalazila ispred varoši, a dolazile su kao gosti veselom dijelu kulturnih večeri. Esesovci su im kavalirski dozvolili da prolaze kroz zabranje‐ nu zonu; tako su uštedjele zaobilaženje od skoro dva sata. Za to kratko vrijeme, dok su prolazile, iz opreza je na ogradi Malog logora bila iskopčana struja. Logor‐ ska uprava nije ništa o tome znala. SS--posada je u općoj zbrci posljednjih mjeseci to učinila na svoju ruku. Nisu ništa riskirali; niko iz Malog logora nije bio sposo‐ bandabježi. Jedna od prostitutki u času dobroćudnosti bacila je nekom prilikom komad hljeba kroz žicu kada se baš u blizini nalazioLebental.Nekoliko prošaptanih riječi u tami i ponuda da će plaćati, bile su dovoljne; djevojke su otada ponekad donosile nešto hrane, naročito pri kišnom ili maglovitom vremenu. One su je bacale kroz žicu,pretvarajućisedanamještajučarapeiliizbacujupijesakiz cipela.Logorjebio potpuno zamračen i na ovojstranistraže su često spavale; pa čak i ako bi neko pos‐ tao nepovjerljiv, na djevojke ne bi niko pucao, adok bistigao daprovjeri,svi bitra‐ govivećodavnoiščezli. Broj 509 je čuo kako se zvonik u gradu potpuno srušio. Plameni snop izbi iz njega irasu se. Onda se žačuše dalekisignali vatrogasaca. Nije znao koliko je čekao; vrijeme je u logoru bilo beznačajan pojam. Kroz ne‐ mirnu tamu začu nenadano glasove, a zatimkorake.On se izvuče ispodLebentalo‐ vog kaputa, približise žici i oslušnu.To su bili laki koracislijeva. Pogleda unazad; logor je bio vrlo mračan, tako da nije mogao vidjeti čak ni muslimane koji su se vukli zahodu.Ali čuo je zato kako jedan od stražara dovikuje djevojkama: „Smije‐ nitćemeujedanaest.Srestćuvasjoš,zarne?“ „Naravno, Arture!“ Koraci su se približavali. Potrajalo je još nekoliko trenutaka dok broj 509 nije prema nebu razaznao nejasne konture djevojaka. Osvrnu se prema tornjevima sa mašinskim puškama. Bilo je tako mutno i tamno da nije mogao da vidistraže, a ni onenjegazbogtoga.Opreznopočedašišti. Djevojkesezaustaviše.„Gdjesi?“–prošaptajedna.Broj509podižerukuipoče

da maše. „Ahtu.Imašlinovac?“ „Da.Aštaviimate?“ „Dajnajprijelovu!Trimarke.“ Lebental je pomoću dugog štapa u kesici vezanoj koncem gurnuo novac ispod bodljikavežicevećranijenaput.Jednaoddjevojakasesaže,izvadiga,brzoprebro‐ ja, i onda reče: „Evo, pazi.“ Obadvije izvadiše krompire iz džepova svojih kaputa i počeše da ih bacaju kroz žicu.Broj 509 je pokušavao da ih pohvatauLebentalov kaput. „Sad dolazi hljeb“– rečedebljadjevojka. Broj 509 vidje kako kriške jedre kroz žicu. Brzo ih pokupi. „Tako.Tojesve“.Djevojkehtjedošedapođudalje. Broj 509 zašišta: „Šta je?“ – zapita deblja. „Možete li više da donesete?“ „Sljedeće nedjelje.“ „Ne. Kad se budete vraćale iz kasarne. Tamo vam daju šta god hoćete.“ „Jesi li ti isti onaj od ranije?“ – upita deblja djevojka i naže se naprijed. „Paonisviizgledajuisto,Frici“,–rečedruga. „Ja mogu ovdje da sačekam“, šaptao je broj 509. „Imam još novaca.“ „Koliko?“ „Tri.“ „Moramo dalje, Frici!“ – reče druga djevojka. Oponašale su za to vrijeme korake u mjestu, da straže ne bi čule kako stoje. „Mogudačekamcijelunoć!Petmaraka.“ „Ti si neki novi, je l’ da?“ – upita Frici. „Gdje je onaj drugi? Mrtav?“ „Bolestan. Poslao me ovamo. Pet maraka? Možda i više?“ „Lijepo!Vidjetćemo!Štosemenetiče,čekajtu.“ Djevojke pođoše dalje. Broj 509 je slušao kako im suknje šušte. On otpuza na‐ zadvukući za sobomkaputileže iscrpljen.Imaojeosjećajda se znoji, alijebio pot‐ puno suh. Kada se okrenuo, spazi Lebentala. „Je li klapalo?“ upita Leo. „Da.Evokrompiraihljeba.“ Lebentalčučnu.„Tebeštije!“–rečeon.„Kakvekrvopije!Paovosuskorocijene kao ovdje u logoru. Marka i po bi bilo dovoljno. Za tri marke trebalo je da bude još ikobasice.Ah,takojetokadčovjeknesvršavasam.“

Broj509nijeslušao.„Hajdedapodijelimo,Leo“,rečeon. Odšuljaše se iza barake i rasprostriješe krompir i hljeb. „Krompir je potreban meni,–rečeLebental–za sutrašnjutrgovinu.“ „Ne, sada nama samima treba sve.“ Lebentalgapogleda.„Tako?Agdjedanabavimnovaczaidućiput?“ „Ta ti još imaš nešto.“ „Šta ti sve ne znaš?“ Onisepostavišeiznenadanasve četiri;jedanpremadrugomekaoživotinje,gle‐ dajućijedandrugoguupalalica. „One će se vratiti večerasi donijeti još“ – reče broj 509. „To su stvari iz kasarne sakojimaćešlakšetrgovati.Jasamimrekaodaimamojošpetmaraka.“ „Slušaj ti“ – poče Lebental, a onda slegnu ramenima. „Ako ti imaš para, to je tvojastvar.“ Broj 509 ga promatraše netremice. Najzad, Lebental skrenu pogled i spusti se nalaktove.„Tićešmeupropastiti“, zakenjkatiho.„Štazapravohoćeš?Zaštose sad odjedanput u sve miješaš?“ Broj 509 se opirao požudi da strpa jedan krompir u usta i još jedan, brzo, sve, doknijenekodošaoprijenjega. „Kako ti to sebi predstavljaš?“ jadikovao je Lebental dalje. „Sve požderati, izdati novackaoidioti,akakoćemoondadobitinovo?“ Krompiri.Broj 509 ih je njuškao.Hljeb. Njegove ruke iznenada nisu htjele više da slijede misao. Želudac mu se pretvorio u pohotu. Jesti! Jesti! Gutati! Brzo! Brzo! „Imamo zub“ – reče s mukom i okrenu glavu. „Šta je sa zubom? Pa ipak ćemo nešto za to dobiti.Šta je stim?“ „Danas se malo moglo učiniti. Potrajat će još. A nije ni sigurno. Čovjek ima samo ono što je u vlastitoj ruci.“ Zar on nije gladan,mislio je broj 509. Šta brblja!Zarmu se želudac ne razdire? „Leo“,reče kao da mu je jezik otekao „misli na Lomana! Kad budemo došli dotle, bit ćeprekasno.Sadasvakidanvrijedi.Nemoramodamislimočitavemjeseceuna‐ prijed.“ Izpravca ženskoglogora začu se tanakvisok vrisakkaoodnekeuplašeneptice. Tamo je stajao neki musliman na jednoj nozi, pruživši ruke prema nebu. Drugi je pokušavaodagazadrži.Izgledalojekaodaobojicaizvodegroteskan„pasdedeux“ premahorizontu.Trenutak kasnije padošekao suho drvo na tlo, avrisak zamuknu. Broj 509 se opet okrenu. „Kad budemo kao ovi, ništa nam više neće pomoći“

reče.„Ondasmozauvijekgotovi.Moramosebraniti,Leo.“ „Braniti? Kako?“ „Braniti“,rečebroj509mirnije.Napadjeprošao.Opetjemogaodagleda.Miris hljeba nijega višeosljepljivao.On približi glavuLebentalovomuhu. „Za kasnije“, reče, gotovo nečujno. „Da se osvetimo“. Lebental ustuknu. „S tim neću da imam ništa.“ Broj 509 se lako osmjehnu. „To i ne treba. I ne moraš. Brini se samo za ždera‐ nje.“ Lebental je šutio neko vrijeme.Onda posegnu u džep, izbroja novac, prinese ga sasvim očima i pruži ga broju 509. „Evo tri marke. Posljednje.Jesi li sad zadovo‐ ljan?“ Broj 509 uze novac bez odgovora. Lebental razdvoji hljeb od krompira. „Dvanaestdijelova!Đavolskimalozaonepare.“Onpočedadijeli. „Jedanaest.Lomannećevišeništa.Njemuinetrebaviše.“ „Dobro. Jedanaest.“ „Unesiunutra,Bergeru,Leo!Oničekaju.“ „Uredu.Ovdjejetvoje.Hoćešliovdjedaostanešdokseonedvijenevrate?“ „Hoću.“ „Imašjošvremena.Nećeonedoćiprijejedanilidva.“ „Ništa ne smeta, ostat ću ovdje.“ Lebentalslegnuramenima. „Akonedonesuvišenegoranije, uopćenemorašda čekaš.Za te paremogu da dobijemnešto i u Velikomlogoru.Zelenaške cijene, be‐ štije!“ „Da,Leo.Pripazitćudavišedobijem.“ Broj 509 se podvuče opet pod kaput. Bilo mu je hladno. Krompir isvoj komad hljeba držao je u ruci. Hljeb ostavi u džep. Noćas neću ništa jesti, mislio je. Čekat ću do sutra. Ako to uspijem, onda... – ali nije znao šta će onda biti. Nešto. Nešto važno.Pokušao je da zamisli.Nijemogao.Krompirisumu još bili u ruci.Jedan ve‐ liki i jedan vrlo mali. Bilisu odveć zavodljivi. On ih pojede. Smrvio je mali u jed‐ nomzalogaju;velikiježvakaoižvakao.Nijeočekivaodaćegladposlijetogapostati još gora. Trebalo je da to zna; uvijek se to ponavlja, ali čovjek nikad nije vjerovao. On obliza prste, a zatimzagrize vlastitu ruku da bije zadržao od hljeba u njegovom džepu. Neću da hljeb odmah smotam kao ranije, mislio je. Tek sutra ću ga pojesti. VečerassampobijedioLebentala.Napolasamgauvjerio.Onnijehtio,alimijedao

te marke. Ja još nisam gotov. Još imam volju. Ako sa hljebom izdržim do sutra... Činilo mu se kao da crna kiša kaplje u njegovoj glavi... – onda – on stegnu šake i pogleda na crkvu u plamenu – najzad se prisjeti, – onda nisam zvijer. Nisam samo mašina za žderanje. Onda ću imati, to je – slabost se opet pojavi, bijesna glad – to je... – to sam maloprije Lebentalu rekao. Ali onda još nisam imao hljeb u džepu. Govoriti je lako, – to je – otpor – to je opet nešto kao postati čovjek – neki poče‐ tak.

VI Nojbauerje sjedio u svojojkancelariji.Prekoputanjega nalaziose štapskiliječ‐ nikVize,malimajmunolikičovjeksapjegamairijetkimriđimbrcima. Nojbauer je bio loše volje. Imao je jedan od onih dana u kojima je izgledalo da sve ide naopako. Vijesti u novinama bile su više nego oprezne; Selma je po kući gunđala,Frejasevuklapostanucrvenihočiju;dvaadvokataotkazalasukancelarij‐ skeprostorijeunjegovojkući;asadjedošaojošiovajušljivi„pilulaš“sasvojimže‐ ljama. „Kolikoljudiželite?“–pitaojemrzovoljno. „Zasad su dovoljna šestorica. Prilično iscrpljena tjelesno.“ Vizenijepripadaologoru.Onjeposjedovaomalubolnicuispredvaroši.Taština mu je bila da bude čovjek od nauke. Kao i mnogi drugi liječnici, vršio je eksperi‐ mente na živim ljudima, a logor mu je nekoliko puta za to stavljao na raspoloženje zatvorenike. Bio je u prijateljstvu sa ranijim gaulajterom provincije, i niko zbog toganijemnogopitaoza štaupotrebljavaljude.Leševisubilikasnijeuvijekuredno predanikrematorijumu;tojebilodovoljno. „Vama dakle treba ljudi za kliničke eksperimente?“ „Da.Eksperimenti za armiju.Tajni, naravno, – zasad“.Vize se osmjehnu.Zubi ispod njegovih brkova bili su iznenađujuće veliki. „Tako,tajni.“ –Nojbaueršmrknu.Ove nadmoćne univerzitetlije nijemogao da podnosi. U sve su se miješali i istiskivali su svojim nadutim stavom stare borce. „Možete ih dobiti koliko god hoćete“ – reče. – „Mismo sretni ako su ti ljudi još za neštoupotrebljivi.Sveštonamovdjetrebajestenalogzaisporuku.“ Vize ga pogleda iznenađeno. „Nalog za isporuku?“ „Naravno.Nalogzaisporukuodmojihpretpostavljenih.“ „Alikakoto...?–Janerazumijem...“ Nojbauer nije skrivao svoje zadovoljstvo.On je očekivaoVizeovo zaprepašće‐ nje.

„Ja, zaista, ne razumijem“ – reče štapski liječnik jošjednom. „Meni još nikada takoneštonijetrebalo.“ Nojbauer je to isto tako znao. Vizeu to nije bilo potrebno, jer je poznavao ga‐ ulajtera; ali gaulajterje u međuvremenu bio poslan na front zbog nekakve mračne afere;tojedavaloNojbauerudobrodošluprilikudaliječnikunapravipoteškoće. „Sve je to stvar samo fronte“, objasni žovijalno. „Ako armija zatraži isporuku ljudizavas,dobitćeteihbezdaljnjega.“ Vizeu do toga nije bilo stalo; on je armiju upotrebljavao samo kao izgovor. I Nojbauerje to znao.Vize počenervozno da čupka svoje brkove. „Sve ja to ne razu‐ mijem. Do sada sam uvijek bez daljnjega dobijao ljude.“ „Za eksperimente? Od mene?“ „Odavde, izlogora.“ „Morada je to neka zabuna.“Nojbauer podiže slušalicu telefona. „Odmah ću se obavijestiti.“ Nijemoraodaseobavještavajerjesvetačnoznao.Poslijenekolikopitanjaspus‐ tislušalicu.„Baškaoštosampretpostavljao,gospodinedoktore!Visteranijetražili ljude za lakirad i dobijaliih.To svršava bez formalnosti naša radna kancelarija.Mi snabdijevamo dnevno čitav niz tvornica radnimodjeljenjima.Pritome ljudi ostaju podređeni logoru. Vaš je slučaj drugačiji. Vi ovoga puta zahtijevate ljude za kliničke eksperimente.To iziskuje zvaničnu isporuku.Ljudi na taj način službeno napušta‐ julogor.Azatomijepotrebnonaređenje.“ Vize je vrtio glavom. „Ijedno i drugo je bašisto“, – reče ljutito. „Iranije su ljudi bili korišćeni za eksperimente kao i sada.“ „O tome ja ništa ne znam.“ Nojbauerse zavali u stolicu. „Ja znamsamo ono što piše u aktima. A mislim da je bolje da ostanemo pri tome. Vi bez sumnje nemate interesadaskrećetepažnjunadležnihnajednutakvugrešku.“ Vize ušutje za trenutak. Primijeti da se je sam ulovio. „Da li bih dobio ljude da samihzatražiozalakirad?“–upitanajzad. „Sigurno! Pa zato i postoji naša radna kancelarija.“ „Tako. Onda molim šest ljudi za laki posao.“ „Ali, gospodine štapski liječniče“. Nojbauer je uživao u situaciji i trijumfalno predbacivao. „Otvoreno govoreći,meni nedostajuosnovedapovjerujemutakoiz‐ nenadnupromjenuvašihželja.Najprije želitedadobijete ljudekojisutjelesnotoli‐ ko iscrpljeni koliko je to god moguće, a zatimih želite za lakirad. To je protivrječ‐ no. Oni kojisu kod nastjelesno iznemogli ne mogu više ni čarape da krpe. To mi

možete vjerovati. Mi smo ovdje odgojni i radni logor vođen pruskim redom.“ Vizeprogutapljuvačku,nagloustade iuze svojukapu.INojbauerustade.Bioje zadovoljan time što jeVizea razbjesnio.Nijemu bilo stalo da od tog čovjeka stvori sebi neprijatelja. Nikad se ne može znati da li će stari gaulajter jednog dana opet bitiumilosti.„Imamdrugiprijedlog,gospodinedoktore“–rečezbogtoga. Vize se okrenu.Bio je blijed i pjege su se izrazito isticale na njegovomsirastom licu. „Molim.“ „Ako su vamljudi tako hitno potrebni,možete da zatražite dobrovoljce.To pri‐ šteđuje formalnosti. Ako zatvorenik želi da učini uslugu nauci, mi nemamo ništa protiv toga.To nije sasvimzvanično, ali to ću da uzmem na svoju savjest, naročito kod beskorisnih izjelica u Malom logoru. Ljudi će potpisati odgovarajuću izjavu i gotovo.“ Vize ne odgovori odmah. „U takvomslučaju nije potrebna čak ni naplata za radni učinak“,reče Nojbauer srdačno.„Ljudiostajuzvaničnoulogoru.Viditeisami,jačinimštomogu.“ Vize je ostao nepovjerljiv. „Ne znam zašto najednompravite toliko teškoća.Ja služim domovini.“ „Svi mi to činimo. Osim toga, ja ne pravim teškoća. Jedino sam uredan. Biro‐ kracija.Tomožda naučnomgeniju kao što ste viizgleda nepotrebno, ali za nasto je pola svijeta“. „Dakle, mogu da dobijem šest dobrovoljaca?“ „Šestoricu ili više, ako želite.Dat ću vamčak i našeg prvog lagerfirera za obila‐ zak. On će vas odvesti u našMali logor.To je šturmfirer Veber.Izvanredno sposo‐ bančovjek.“ „Dobro. Hvala.“ „Nema na čemu. Bilo mi je zadovoljstvo.“ Vizeode.NojbaueruzetelefonipodučiVebera. „Pustiteganekasedobroispra‐ ćaka.Nikakva naređenja. Samo dobrovoljce. Što semene tiče, neka ih uvjerava do iznemoglosti.Ako nijedan nebudehtio,ondamu nemožemo ni pomoći.“ On se osmjehnu i spusti slušalicu. Njegovo rđavo raspoloženje bijaše iščezlo. Baš mu je prijalo što je mogao jedanput da pokaže jednom od tih knjiških štakora da i on ima još ponešto da kaže. Ono sa dobrovoljcima je baš bila dobra ideja. Vizeu će biti teško da nekoga ukeba. Zatvorenicisu gotovo svi znali o tome. Čak je i logor‐ skiliječnik,kojijesebe takođersmatraonaučenjakom,moraodahvatažrtvepouli‐ camakadasumuzdraviljudibilipotrebni za eksperimente.Nojbauerseisceriiod‐

luči da se kasnije raspita kako se cijela stvar razvijala. „Moželiseranavidjeti?“upitaLebental. „Jedva“ – rečeBerger. – „Esesovcisigurno ne.Bio je to pretposljednji kutnjak. Vilica se sad ukočila.“ PoložilisuLomanov leš pred baraku.Jutarnje prozivanje je prošlo, čekalisu na mrtvačka kola. Ahasfer je stajao pokraj broja 509. Usne su mu se micale. „Za ovoga ne treba da čitaš kadiš7 ,stari“ – objasni broj 509. „Ovajje bio protes‐ tant.“ Ahasfer ga pogleda. „Neće mu škoditi“ – reče mirno i nastavi da mrmlja. Pojavi se Buher. Iza njega je išao Karel, dječak iz Čehoslovačke. Njegove noge su bile tanke kao štapovi, a lice majušno kao šaka, prema prevelikoj lubanji. Teturao je. „Vratise,Karel“,rečebroj509.„Ovdjejeprehladnozatebe.“ Dječak odmahnu glavom i priđe bliže. Broj 509 je znao zašto on želi da ostane. Lomanmu je ponekad davao od svoga hljeba, a ovo ovdje bila jeLomanova sahra‐ na; bila je to pratnja do groblja, bilisu to vijenci i cvijeće sa gorkim mirisima; bile su to molitve i naricanja, a sve što su još oni mogli za njega da učine bilo je da stoje ovdjeigledajusuhihočijunatijelokojejeležalonaranomsuncu. „Eno dolaze kola“, – reče Berger. U logoru je ranije bilo samo nosača leševa; onda kad se broj mrtvih povećao, uvedena sukola sakonjemzelenkom.Zelenkoje skapaoisadsuimalirashodovani ravan teretni automobilsa stranicama od dasaka kakav se upotrebljava za prijenos zaklane stoke.On je išao od barakedobarake i kupiomrtve. „Jesu li nosači uza nj?“ „Nisu.“ „Ondagamoramosaminatovariti.ZovniteVesthofaiMajera.“ „Cipele“–prošaptaLebentaliznenadauzbuđeno. „Do đavola! Zaboravili smo ih, a još su za upotrebu.“ „Da, ali nešto mora da ima na nogama. Imamo li nešto?“ „UbaracisenalazepoderaneBuksbaumovecipele.Donijetćuih.“ „Staniteunaokolo“,rečebroj509.„Brzo,pazitedamenevide!“ On kleknu pokraj Lomana. Ostali stadoše tamo da ga zaštite od teretnih kola

koja su stajala pred barakom17 i od stražara na obližnjimtornjevima.Lako je ski‐ nuo cipele. Bile su odveć velike. Lomanove noge su se sastojale jošsamo od kostiju. „Gdje je drugi par? Brzo, Leo!“ „Evo ga.“ Lebental je dolazio iz barake. Poderane cipele je sakrio pod kaput. On uđe među ostale i okrenu se tako da ih je mogao ispustiti pored broja 509. Ovaj mu do‐ dade druge u ruke. Lebental ih gurnu visoko u kaput dok ne iščezoše pod njegova pazuha i vratise u baraku. Broj 509 nataknu Lomanu poderane Buksbaumove ci‐ pelenanogeiustadeposrćući.Autojesadastajaopredbarakom18. „Ko ga vozi?“ „Kapo lično. Štrošnajder.“ Lebental se vrati. „Kako smo samo mogli da zaboravimo?“ – reče broju 509. „Đonovisujošdobri.“ „Mogu li se prodati?“ „Zamijeniti.“ „Dobro.“ Auto se približavao. Loman je ležao na suncu. Usta su se iskrivila i bila polu‐ otvorena, a jedno oko mu se bjelasalo kao žuto koštano dugme. Niko više nije go‐ vorio. Samo su ga gledali. Bio je beskrajno daleko. LeševiizsekcijeBiCbilisuvećutovareni. „Hajde“, – vikao jeŠtrošnajder. „Moždabistehtjelijošjednumisu?Nabacite te smrdljivce!“ „Hajdemo!“, rečeBerger. SekcijaDimala je toga jutra samo četiri leša.Za tri prva se joši našlomjesta, ali onda su se kola napunila. Veterani nisu više imali gdje da smjeste Lomana. Ostali suleševiležalijedannadrugomdogore.Bilisugotovosviukrućeni. „Ozgo!“izdraseŠtrošnajder.„Davamnapravimonovenoge?Nekasenekolici‐ napopnegore,vi,lijene svinje!Pa toje jošjediniposaokojiimada svršavate.Crka‐ vati i tovariti.“ Nisu mogli Lomana ozdo da podignu na kola. „Buher! Vesthof!“ – rečebroj 509. „Dođite.“ Oni leš opetspustiše na zemlju,Lebental, broj 509,AhasferiBerger pomogoše Buheru i Vesthofu da se popnu na kola.Buherje već bio skoro gore kad se okliznu i zaljulja. On se maši za uporištem, ali leš za kojise prihvatio nije još bio krut. Leš popusti i kliznu s njim zajedno dolje. Izgledao je užasno pokoran dok se tako bez

otporaskljokaonazemlju,kaodasesastojiodsamihzglobova. „Do đavola“, vikao je Štrošnajder. „Kakva je to svinjarija!“ „Brzo, Buheru! Još jedanput!“ – prošapta Berger. Dašćući guralisuBuhera gore. Ovoga puta je uspio da se zadrži. „Najprije ovaj drugileš“,rečebroj509.„Onjejošmek;moćićemolakšedagaodguramo.“ Bilo je to tijelo jedne žene.Ono je bilo teže nego što su to obično leševi bili u lo‐ goru.Imala je joši grudi, a ne samo vreće od kože.Nije pripadala ženskomodjelje‐ njukoje jegraničilosaMalimlogorom;inačebibilamršavija.Morada jepripadala logoruzazamjenuJevrejasajužnoameričkimulaznimvizama.Tamojejošbilopo‐ rodicanaokupu. Štrošnajderse uspravio na svom sjedištu i promatrao ženu. „Šta? Hoćete da se nadražite, vijarci!“ Rikao je od smijeha na svoj vic.Kao kapo odjeljenja za prijevoz leševa nijemo‐ rao sam da vozi kola; činio je to jerse radilo o automobilu.Bio je ranije šofer i vo‐ ziojekadjegodmogao.Dokjesjediozavolanom,biojeuvijekdobrevolje. Njih osmoricanajzad opetpodigošemeko tijelo gore.Drhtalisu od iscrpljenos‐ ti. Onda digoše i Lomana, dok je Štrošnajder pljuvao na njih duhan za žvakanje. Lomanjebiovrlolakposlijeonežene. „Zakačiga čvrsto!“–prošaptaBergerBuheruiVesthofu.„Uglavinjegovuruku u nečiju drugu“. Uspjelisu da jednu Lomanovu ruku gurnu kroz stranicu automo‐ bila.Rukajevisilaizmeđuletava, alipoprečnipodupiračidržalisutijeločvrstopod pazuhom.„Gotovo“,rečeBuherispustisedolje. „Gotovo, vi skakavci? Gotovo.“ Štrošnajderse smijao. Ovih deset užurbanih kostura podsjetilisu ga na ogrom‐ ne skakavce koji nose jednog ukočenog jedanaestog skakavca. „Vi skakavci!“ pono‐ vioniizbuljiseuveterane.Nikosenijenasmijao.Samosudahtaliiukočeno gleda‐ li u zadnji dio teretnog automobila iz koga su stršile noge mrtvaca. Mnogo nogu. Međunjimaipardječjihnoguuprljavimbijelimcipelama. „Dakle?“,rečeŠtrošnajder,dokseopetpeonasvojesjedište.„Kojeodvasbraće tifusara sljedeći?“ Niko ne odgovori. Štrošnajderovo dobro raspoloženje iščeze. „Seronje!“ zareža on. „Čak i za to ste preglupi.“ On dade iznenada gas. Motor zabrekta kao mašinska puška. Kosturi odskočiše u stranu. Štrošnajder klimnu obradovan i okrenu kola. Stajali su u plavom dimu motora. Lebental je kašljao. „Ta debela nažderana svinja“ – psovao je.

Broj 509 je stajao u dimu. Možda je to dobro za uši, mislio je. Kola su išla dalje premakrematorijumu.Lomanovaruka jestršila sa strane.Naneravnojulicikolasu seklackala,arukaseklatilakaodamaše. Broj 509 je gledao za njom. Osjećao je zlatnu krunu u džepu. Jednog trenutka museučiniloda je zubtrebaloda iščezne zajednosaLomanom.Lebentalje jošuvi‐ jek kašljao. Broj 509 se okrenu. Sad osjeti u svom džepu i komad hljeba od sinoć. Još ga nije pojeo. Osjećao ga je i činio mu se kao neka besmislena utjeha. „Kako je sa cipelama,Leo?“ upita. „Koliko vrijede?“ Berger je bio na putu za krematorij um kad primijeti Vizea i Vebera. Odmah došepesa nazad. „Veber dolazi! Sa Hantkeom i jednim civilom. Mislim da je to doktor zamorčadi8 . Oprez!“ Barake se uskomešaše. Viši SS oficiri nisu gotovo nikad dolazili u Mali logor. Svakijeznaodajezatomoraodapostojinaročitrazlog. „Ovčarski pas, Ahasferu!“ – uzviknu broj 509. „Sakrij ga.“ „Misliš li da će oni pregledati barake?“ „Možda neće. Ima jedan civil s njima.“ „Gdjesu?“–upitaAhasfer.„Imalijošvremena?“ „Ima. Samo brzo.“ Ovčarskipasjeposlušno pogledaodokga jeAhasfermilovao, abroj509muve‐ zivao ruke i noge da ne bi mogao istrčati napolje. On to, doduše, nikad nije radio, ali ova posjeta je bila neuobičajena i bilo je bolje ništa ne riskirati.Ahasfermu gur‐ nu jošjednu krpu u usta, tako da jemogao da diše, ali ne i da laje. Onda ga odgurnu unajmračniji ćošak: „Ostanitu!“Ahasferdiže ruku. „Lezi!Mir!Ostanitu!“Luđak poleže. „Izići!“ povika Hantke napolju. Kosturiseizgurašenapolje istadošeuredove.Konijemogaodahoda,pomagali su mu ili ga nosili, a onda položili na zemlju.Bila je to bijedna gomila polumrtvih, umirućihiizgladnjelihljudi.VeberseobratiVizeu.„Jelitoonoštovamtreba?“ Vizeove su se nozdrve širile kao da njuši pečenje. „Izvanredni primjerci“, pro‐ mrmlja. Ondametnu naočari i blagonaklono promatraše redove. „Želite li da ih iz‐ aberete?“ upita Veber. Vizesenakašlja.„Da,–ali,pabilojeriječiojavljanju–dobrovoljcima.“ „Pa lijepo“, odvrati Veber. „Kako hoćete! Neka istupe šestorica za laki posao!“ Niko se ne pokrenu. Veber pocrvenje. Starješine blokova ponavljale su glasno komandu i počeše žurno da guraju ljude naprijed. Veberje sa izrazom dosade ho‐

dao duž redova i iznenada otkrio Ahasfera u trećem redu barake 22. „Onaj tamo! Onaj sa bradom“, razdra se. „Istupiti! Zar ne znaš da je zabranjeno nositi bradu? Starješinabloka!Štavampadanapamet?Zaštosteviovdje?Naprijed,ovajtiptu!“ Ahasfer istupi. „Prestar“ – promrmlja Vize i zadrža Vebera. „Trenutak samo! Mislim da bi to trebalo drugačije uraditi!“ „Ljudi“ – reče blago. „Vispadate u bolnicu. Svi. U logorskoj bolnici nema više mjesta.Šestoricuodvasjamoguda smjestim.Vama supotrebne supe,mesoisnaž‐ nahrana.Nekaizađušestoricakojimajetonajpotrebnije.“ Niko ne istupi. U ovakve bajke niko u logoru nije vjerovao. Veterani su osim toga prepoznali Vizea. Znali su da je on već nekoliko puta dolazio po ljude. Nije‐ danodnjihnijeseviševratio. „Imatevaljdaprevišeda žderete, a?“–obrecnuseVeber. „Toćemomi promije‐ niti!Nekaizađušestorica,alibrzo!“ Iz sekcijeBzatetura naprijedjedankosturistade. „Dobro“,rečeVizepromatra‐ jućiga.„Visterazumni,dragičovječe.Mićemovaspothraniti!“ I drugi izađe. Zatim još jedan. Bili su to novodošli. „Hajde, joštrojica“, viknu Veberljutito.Onje smatraoda jeona stvarsadobrovoljnimjavljanjemnamćorasta idejaNojbauerova.Ukancelarijisunaredili:šestorica ljudiimadabuduisporučeni i gotovo. Vizeu zaigraše uglovi usana. „Ljudi, garantiram vam lično za dobru hranu! Meso, kakao, hranljive supe!“ „Gospodine doktore“,reče Veber. „Ova banda ne razumije kad se s njome tako govori.“ „Meso?“rečekosturVasja,kojijestajaoporedbroja509kaohipnotisan. „Naravno,dragimoj čovječe!“–Vizeseobratinjemu.„Svakogadana!Svakod‐ nevno meso.“ Vasja je žvakao.Broj 509 ga gurnu laktomza opomenu.Bio je to jedva primje‐ tan pokret, ali Veber ga je ipak zapazio. „Gadna svinjo!“ On udari broj 509 u tr‐ buh. Nije to bio prejak udarac; bio je prema Veberovom mišljenju udarac za upo‐ zorenje,anezakaznu.Alibroj509pade„Ustaj!Varalico!“ „Netako,netako!“mrmljaojeVizeizadržaoVebera.„Trebajumizdravi!“ On se nagnu nad brojem 509 i opipa ga. Poslije nekog vremena broj 509 otvori oči. Nije gledao Vizea. Gledao je Vebera. Vize se uspravi. „Vi morate u bolnicu, dragi čovječe. Mi ćemo se za vas pobrinuti.“ „Ja nisam povrijeđen“, prostenja broj 509 i ustade s mukom.

Vize se smješkao. „Ja to kao liječnik bolje znam.“ On se obrati Veberu. „To bi bila još dvojica, a sadmi treba posljednji.Jedan mlađi“. On pokaza naBuhera koji jestajaosdrugestranedobroja509.„Moždaovaj?“ „Marš napolje!“ Buherstade do broja 509 i ostalih. Veber ugleda sada kroz otvor koji je nastao u redučeškogdječakaKarela.„Evojošjednopolaporcije!Hoćeteligakaododatak?“ „Zahvaljujem. Meni su potrebni odrasli ljudi. Ovi su dovoljni. Srdačna hvala.“ „Dobro. Vas šestorica javit ćete se za petnaest minuta u pisarnicu. Starješino bloka! Zabilježite brojeve! I da ste se umili, vi prljave svinje!“ Stajalisu kao da je grom udario. Niko nije govorio. Znalisu šta to znači. Samo seVasja cerio.On je biomalouman od gladii vjerovao je u ono što jeVize govorio. Trojica novih su tupo blenula u prazno. Oni bi poslušali bezvoljno svako naređe‐ nje, čak i ono da potrče na naelektriziranu žicu. Ahasfer je ležao na tlu i stenjao. Hantkegajeistukaotoljagom,poštosuVizeiVeberotišli. „Jozef!“ jedan slab glas dolazio je iz ženskog logora. Buher se nije pomakao. Berger ga munu. „To je Rut Holand!“ Ženski logor nalazio se lijevo pokraj Malog logora, a bio je odvojen od njega dvostrukom naelektriziranom bodljikavom žicom. On se sastojao samo od dviju malih baraka, koje su bile podignute za vrijeme rata kada su počela nova masovna hapšenja.Ranijeulogorunijebiložena. Buherje prije dvije godine nekoliko sedmica radio prijeko kao stolar.Pri tomje sreoRut Holand. Njih dvoje su se potajno,s vremena na vrijeme mogli da vide, da pomalorazgovaraju;zatimjeBuherbiopremještenujednodrugoradnoodjeljenje. Ponovo su se vidjeli tek kada je on dospio u Mali logor. Zatim su ponekad noću ili umaglimoglijednosadrugimdašapuću. RutHolandstajalajeizabodljikavežicekojajerazdvajalalogore.Vjetarjenosio prugastu suknju oko njenih tankih nogu. „Jozef“, zovnu ga ona ponovo. Buherdižeglavu.„Odmakniseodžice!Vidjetćete!“ „Jasamsvečula.Nemojtodauradiš!“ „Odmakni se od žice, Rut! Stražar može da puca.“ Ona je odmahivala glavom. Kosa joj je bila kratka i potpuno sijeda. „Ti ne! Os‐ tani ovdje! Nemoj ići! Ostani ovdje, Jozef!“ Buherjebespomoćnogledaobroj509.„Vratitćemose!“rečebroj509zanjega.

„On se neće vratiti, ja to znam! I ti to znaš!“ Ona je upirala šakama o žicu. „Ni‐ kadsenikonećevratiti.“ „Odmaknise, Rut!“ Buher je gledao u pravcu stražarskih tornjeva. „Opasno je stajati,“ „On se neće vratiti, svi to znate.“ Broj509ništaneodgovori.Nijebiloštoda seodgovori.Nijeviše imaonikakvih osjećanja.Nizadruge,nizasebesamog.Svejeprošlo,onjetoznao,alijošnijeosje‐ ćao.Osjećaojesamodaništaneosjeća. „Neće se vratiti“, ponavljala je Rut Holand. „Neka ne ide!“ Buherjepiljiouzemlju.Biojeisuvišepotresendabidaljeodgovarao. „Neka ne ide“,rečeRutHoland.Bilo je to kaomolitva.Monotona, bez uzbuđe‐ nja. Bilo je to izvan svakog uzbuđenja. „Neka drugi neko ide! On je mlad! Neka nekodrugiodezanjega!“ Niko ne odgovori. Svako je znao da Buher mora da ide. Hantke je popisao bro‐ jeve. A i ko bi otišao za njega? Stajalisu i gledalisu se. Oni kojisu morali da odu i oni kojisu ostajali.Gledalisu se.Da je udario gromi ubioBuhera i broj 509, bilo bi podnošljivije.Bilo je nepodnošljivo,jerje u tomposljednjempogledu bila laž, ona neizgovorena:„Zaštoja?Bašja?“–najednoji:„Hvalabogu,nisamja!“–nadrugoj strani. Ahasferse lagano dizao sa zemlje.Jošje jedan čas piljio ošamućeno preda se. Ondaseprisjeti.Počeneštodašapće. Berger se okrenu. „Ja sam kriv“, zakrešta stari odjednom. „Ja – moja brada! Zbog toga je došao ovamo?Inačebiostaotamo!Ja!“ Objema rukama poče da čupa bradu.Suzemu grunušeniz lice.Bio je preslab da iščupabradu.Sjediojenazemljiitrzaoglavudesno-lijevo.„Idiubaraku“,rečeBer‐ ger oštro. Ahasfer pogleda u nj, a onda pade ničice licem o zemlju i zajauka. „Moramo da pođemo“, reče broj 509. „Gdje je zub?“ upita Lebental. Broj509zahvatiudžepidodadegaLebentalu.„Evo“. Lebental ga uze. Drhtao je. „Tvoj bog“, promuca i pokaza neodređeno na grad i na izgorjelu crkvu. „Tvoji znakovi, tvoj plameni stup!“ Broj 509, dok je vadio zub iz džepa, napipao je koricu hleba koju nije pojeo. A štajekoristiloštojenijepojeo?PružigaLebentalu.

„Pojedigatisam“,rečeLebentalljutitoinemoćno.„Tvojje!“. „On meni više neće moći koristiti.“ Jedan musliman spazi komad hljeba. On brzo dotetura i uhvati broj 509 za ruku, a usta široko razjapi.Zijevao je za hljebom.Broj 509 ga odgurnu imetnu ko‐ mad hljeba u ruku Karelu koji je cijelo vrijeme šutećistajao kraj njega. Musliman posrnu ka Karelu. Dječak ga mirno udari tačno u cjevanicu. Musliman zatetura, a drugi ga dotukoše. Karel pogleda broj 509. „Hoće li vas podaviti plinom?“ upita stručno. „Ovdjenemagasnihkomora,Karel.Trebalobidatoznaš“,rečeBergerljutito. „To su nami uBirkenau rekli. Ako vam budu daliručnike i kazali vamda treba da se kupate, onda je to plin.“ Berger ga ukloni u stranu. „Idi i jedi svoj hljeb, jer će ti ga neko drugi uzeti.“ „Pazim ja već“. Karel je gurao hljeb u usta. On je pitao ono maločas, kao što se pita za cilj putovanja, i nije ništa zlomislio. Odrastao je u koncentracionomlogoru i nije znao ni za što drugo. „Hajdemo“, reče broj 509. Rut Holand poče da plače. Ruke su joj visile kao ptičje kandže na bodljikavoj žici. Kezila je zube i jecala. Alisuze nije imala. „Hajdemo“, reče broj 509 još jedanput. On prijeđe pogledom preko onih koji suostajali.Najveći dionjih seveć ravnodušno odvukaoubaraku.Samo suveterani i nekolicina drugih jošstajali. Broju 509 se učini iznenada kao da ima još nešto iz‐ vanredno važno da kaže. Nešto od čega sve zavisi. On se trudio svom snagom, ali nijemogaodatoosmisliiriječimadaiskaže.„Nezaboravite“,rečesamonakraju. Niko ne odgovori ništa. Vidio je da će oni to zaboraviti. Prečesto su već vidjeli takve stvari. Buher to možda ne bi zaboravio. On je bio dovoljno mlad, ali i on je moraodapođe. Teturalisu putem. Nisu se oprali.Bio je to Veberov vic; u logoru nikad nije bilo dovoljno vode. Išli su naprijed. Nisu se osvrtali. Došli su do kapije u bodljikavoj žicikojajerazdvajalaMalilogor.„Dvericrkavanja“.Vasjajemljackao.Trojicano‐ vih išli su kao automati. Prolazili su pored prvih baraka Radnog logora. Radna odjeljenja su već odavno izašla.Barake su bile prazne i neutješne; ali one su sad iz‐ gledale broju 509 kao najželjenija stvar na svijetu.Sada su iznenadno bile život,si‐ gurnost. Htio je da se uvuče i sakrije u njih, daleko od tog nemilosrdnog hoda u smrt. Dva mjeseca prerano, mislio je tupo. Možda samo dvije nedjelje. Sve je uza‐ lud, uzalud!

„Druže!“ reče odjednom neko kraj njega. To je bilo pred barakom 3. Čovjeku kojije stajao pred vratima lice se crnilo od dlaka.Broj 509 ga pogleda. „Nemojte to zaboraviti“, promrmlja. Nije poznavao čovjeka. „Nećemo zaboraviti“, odgovori čovjek. „A kuda idete?“ Ljudi koji su ostali u Radnom logoru vidjeli su Vebera i Vizea. Znali su da to mora da znači nešto naročito. Broj 509 se zaustavi. Pogleda čovjeka. Odjedanput više nije bio tu. Opet je osjećao ono bitno što ima da kaže, ono što nije smjelo da se izgubi. „Ne zaboravite“, šaptao je nametljivo. „Nikad, nikad.“ „Nikad“, ponovi čovjek čvrstim glasom. „Kuda vas vode?“ „U jednu bolnicu. Kao zamorce za pokuse. Ne zaboravite! Kako se zoveš?“ „Levinski Stanislav.“ „Ne zaboravi,Levinski“,rečebroj509.Izgledalomujekaoda sa imenomsve to dobija više snage. „Levinski, ne zaboravi ovo!“ „Neću zaboraviti!“ Levinski dodirnu rukom rame broja 509. On to osjeti dublje, a ne samo na ra‐ menu. Broj 509 pogleda još jedanput Levinskog. Levinski klimnu glavom. Njegovo licenijebilokaolicauMalomlogoru.Broj509jeosjećaodajeshvaćen.Pođedalje. Buher je čekao na njega. Stigoše grupu četvorice drugih kojisu dalje šepesali. „Meso“, mrmljao je Vasja. „Supe i mesa!“... Pisarnica jemirisala na hladne pikavce i pastu za cipele. Kapo je pripremao do‐ kumente.Promatraoješestoriculjudibezizrazno.„Trebaovoovdjedapotpišete!“ Broj 509 pogleda na sto. Nije razumio šta tu ima da se potpiše. Zatvorenike su prosto upućivali, istim je bilo gotovo. Onda osjeti da ga neko promatra. Bio je to jedan od pisara koji je sjedio iza kapoa. Kosamu je bila crvena kao plamen. Kad je opazio da ga je broj 509 vidio, pokrenu gotovo neopaženo glavu s desna na lijevo i odmahoboripoglednasto.Veberuđeusobu.Svistadošemirno. „Raditedalje“,narediiuzedokumente sa stola. „Jošnijegotovo?!Hajde,potpi‐ sujovo!“ „Ja ne znam da pišem“, reče Vasja, koji je stajao najbliže. „Onda napravi tri krsta.“ Vasja napravi tri krsta. „Slijedeći.“ Trojicanovihpriđošejedanzadrugim. Broj 509 je pokušavao grčevito da se sabere. Činilo mu se da negdje mora da

bude još nekakav izlaz. Pogleda opet pisara; ali ovaj više nije digao oči. „Sada ti“, zareža Veber. „Ajde! Sanjaš li, šta li!“ Broj 509 uze cedulju. Oči su mu bile mutne. Onih nekoliko redaka napisanih strojemnijehtjelodasesmiri. „Još čitaš!“ Veber ga udari. „Potpisuj, ušljiva psino!“ Broj 509 je dovoljno pročitao. Vidio je riječi: „Ovim izjavljujem dobrovoljno da...“Onispustilistnasto.Tojebila zadnjaočajničkaprilika.Tojemisliopisar. „Hajde ti, drhtavi jarče! Da ti ja vodim ruku?“ „Ja se ne javljam dobrovoljno“, reče broj 509. Kapo ga pogleda zaprepašćeno. Pisari digoše glave i odmah se pognuše nad svoje papire.Jednogtrenutkanastadegrobnatišina. „Šta?“–upitaVebernevjerujući. Broj 509 uze dah. „Ja se ne prijavljujem dobrovoljno.“ „Ti odbijaš da potpišeš?“ „Da.“ Veber obliza usne. „Tako! Ti to nećeš da potpišeš?“ On uze lijevu ruku broja 509, okrenu je i trže je visoko preko leđa. Broj 509 pade naprijed na tlo. Veber je držao okrenutu ruku i dalje čvrsto i dizao broj 509 za njom. Trzao je i gazio ga po leđima.Broj509zavikaiumirise. Veber ga uhvati drugom rukom za kragnu i uspravi ga. Broj 509 se sruši. „Sla‐ bić“,zarežaVeber.Ondaotvorijednavrata:„Klajnert,Mihel!Uzmiteovogkukav‐ camalotamoprijekoiotrijeznitega.Ostavitegatamo!Sada ćujadoći!“ Oniizvukošebroj509napolje.„Sadti“,rečeVeberBuheru.„Potpisuj“. Buher je drhtao. Nije htio da drhti, ali nije mogao da vlada sobom. Bio je odje‐ danputsam. Broj 509 više nije bio tu. Sve je u njemu popuštalo. Morao je brzo da radi ono što je broj 509 učinio, inače će biti prekasno i on će kao automat izvoditi ono štomu se naredi. „Nijanepotpisujem“,promuca. Veberse isceri: „Gle ti!Jošjedan! Pa to je kao u starimdobrimdanima u počet‐ ku.“ Buherjedvaosjetiudarac.Nekitresak i pomrčina sručiše senanj.Kadseprobu‐ dio,Veberje stajao iznad njega.Broj 509,mislio je tupo,broj 509 jedvadeset godi‐ na stariji od mene. I njemu je učinio isto.Ja moram da izdržim. Osjećao je cijepa‐ nje,vatru,nožuplećima, nijeviše čuodaviče–aonda jepomrčinaopetdošla. Kada se probudio drugi put, ležao je pokraj broja 509 u nekoj drugoj prostoriji

na cementnom podu. Kao kroz nekišum dolazio je Veberov glas. „Mogao sam da naredimda se za vas potpiše i bilo bisvršeno.Ali neću to učiniti.Najprije ću slomi‐ ti vaš prkos. Natenane.Potpisat ćete vi to sami.Molit ćeteme na koljenima da vam dozvolim da potpišete. Ako to tada još budete mogli“. Broj 509 je gledao mračnu Veberovuglavupredprozorom.Glavamujeisprednebaizgledalavrlovelika.Gla‐ va je bila smrt, a nebo iza nje iznenadno život, život,svejedno gdje i kako,razbijen, krvav, život uprkossvemu,samo za kratak trenutak – onda u sve to prodrije drvena tupost,osjećajiseopetmilostivougasiše,iničegvišenijebiloosimmukletutnjave. Zašto se opire? – mislilo je nešto mutno u njemu, kad se opet probudio. Pa svejed‐ no je biti ovdje premlaćen na smrt, ili potpisati i biti likvidiran jednom špricom brže nego ovdje, bezbolnije. Tad začu glas do sebe,svoj vlastiti glassa kojim je izgle‐ dalodanekorazgovara. „Ne,nećudapotpišem–i akomeubijete!“ Veber se smijao. „To bi htio, zar ne, ti kosture! Da prođe, a? Ubijanje na smrt trajekodnasnedjeljama.Misadatekpočinjemo.“ On opet podiže opasač. Udarac pogodi broj 509 preko očiju. Nije ih ozlijedio; bile su isuviše duboko utonule. Drugi udarac pogodi usne. One se razderaše kao suhpergamenat.Poslijenekolikodaljihudaracaprekolubanjegvozdacemopasača pao je opet u nesvijest. Veber ga gurnu u stranu i poče da udara po Buheru. Buher je pokušavao da se zgrči. Ali, bio je isuviše spor. Udarac ga je pogodio preko nosa. On se skupi i Veber ga udarimeđu noge.Buher vrisnu. Osjetio je još nekoliko puta gvozdackakomuzasijecapotiljak, aondaopetpotonuuburupomrčine. Čuojezbrkaneglasove,alisenijemicao.Dokizgledaonesviješten,nećegadalje tući.Glasovisu prelazilipreko njega,negdjeubeskraj.Pokušavaojeda ihne sluša, alisuseonipribližavaliiboligauušiimozak. „Žalim, gospodine doktore, ali ako ljudi neće dobrovoljno... – sami vidite, Ve‐ ber ih je temeljito uvjeravao.“ Nojbauerje bio sjajno raspoložen.Njegova očekivanja bila su daleko promaše‐ na. „Jeste li vi ovo ovdje zahtijevali?“ upita Vizea. „Naravno da nisam.“ Buherje pokušao da oprezno prožmiri. Ali nijemogao da kontrolira svoje očne kapke.Onise otvoriše kao kod kakvemehaničke lutke.UgledaVizea i Nojbauera. Ondavidje i broj 509.Ibroj 509 jegledao.Veberviše nijebio tu. „Naravno da nisam“, objasni Vize još jedanput. „Kao kulturan čovjek...“ „Kao kulturnom čovjeku“, prekide ga Nojbauer „potrebni su vam ovi ljudi za vaše eksperimente, zar ne?“

„To je stvar nauke. Naši pokusispašavaju živote desetinama hiljada drugih lju‐ di.Vitomoždanerazumijete.“ „Razumijem. Ali vi možda ne razumijete ovo ovdje.To je prosto stvar discipli‐ ne. Takođe neobično važno.“ „Svako na svoj način“, izjavi Vize nadmeno. „Naravno, naravno! Žalim što vam nisam mogao bolje poslužiti. Ali mi nijed‐ nog od naših štićenika ne prisiljavamo ni na šta. A ljudi ovdje izgleda da nisu imali naklonostdanapustelogor.“ OnseobratiBuheruibroju509. „Vi zapravoradijeostajeteu logoru?“ Broj509pokrenuusne. „Šta?“upitaNojbaueroštro. „Da“ – reče broj 509. „A ti tamo?“ „I ja“, prošaputa Buher. „Vidite,gospodinedoktore“,Nojbauersenasmiješi.„Ljudivoledabuduovdje. Tu ništa ne može da se učini“. Više se nije smješkao. „Zvekani“,reče Vize prezrivo u pravcu broja 509 iBuhera. „Ovoga puta odista ništadrugonismohtjelinegodavršimoeksperimentesishranom.“ Nojbauer duhnu dimsvoje cigarete ispred sebe. „Utoliko bolje.Dupla kazna za nepokoravanje. U svakom slučaju, ako još želite da u logoru nađete druge,stojim vam na raspolaganju, gospodine doktore.“ „Hvala“, reče Vize hladno. Nojbauer zatvori vrata za njimi vratise u prostoriju.Obavijao ga jemirisni pla‐ vioblakduhanskogdima.Broj509ga jemirisaoiiznenadaosjetirazdirućupožudu uplućima.Nijeona imalanikakveveze s njim;tojebila strana,samostalna požuda, koja seukliještila u njegova prsa.Nesvjesno jeduboko udahnuo i osjećao dim, a is‐ tovremeno promatrao Nojbauera.Za jedan trenutak nije razumijevao zašto njega i Buhera nisu poslali sa Vizeom. Ali onda mu postade jasno. Bilo je samo jedno objašnjenje. Onisu odbili da poslušaju jednog SS-oficira, i zato će biti kažnjeni u logoru.Kazna semogla predvidjeti – ljude su vješalii kad samo jednog kapoa ne bi poslušali.Bilojepogrešnonepotpisati,osjetiiznenadno.SaVizeomsumoždaima‐ lijošnekušansu.Sadasubiliizgubljeni. Strašno kajanje poče da ga davi. Ono je pritiskivalo njegov želudac,stajalo iza njegovih očiju;strašno i neobjašnjivo osjećao je istovremeno bjesomučnu požudu za dimomod duhana. Nojbauerje promatrao brojku na prsima broja 509.Bio je to

nizak broj. „Koliko si već vremena ovdje?“ „Deset godina, gospodin oberšturmbanfirer.“ „Desetgodina“.Nojbauernijeni znaodajeovdje jošbilozatvorenika spočetka. Zapravo je to dokaz njegove blagosti, mislio je. Sigurno nema mnogo logora koji imaju tako nešto. On povuče dim svoje cigare. Tako što moglo bi čak jedanput da bude i korisno.Nikad se ne zna štomože da dođe. Uđe Veber. Nojbauer izvadi cigaru iz usta i podrignu mu se. Za doručak je jeo kavurmu i kajganu.Jedno od svojih omiljenih jela. „OberšturmfirerVeber!“ reče. „Ovoovdjenijebilonaređeno.“ Veber podiže pogled. Očekivao je vic, a vic nije dolazio. „Mi ćemo ih večeras prilikom prozivanja objesiti“, reče on najzad. Nojbauerusepodrignujošjednom.„Nijebilonaređeno.Uostalom,zaštoovako nešto činite sami“. Veber ne odgovori odmah. Nije razumio zašto Nojbauer traži ijednu riječ o ovakvim sitnicama. „Pa zato ima još dovoljno ljudi“, reče Nojbauer. Veberjeuposljednjevrijemepostaopriličnosamostalan.Ništanećeškoditiako i on jedanput osjeti ko ovdje izdaje naređenja! „Šta je to s vama, Veber? Izdali vas nervi?“ „Ne!“ Nojbauerse okrenu broju 509 i Buheru. Objesiti, rekao je Veber. U stvari pra‐ vilno.Aličemu?Danjeispaoboljinegoštosejemogloočekivati.Aosimtoga,bilo je sasvim dobro pokazati Veberu da sve nije moralo tako da bude kao što je on za‐ mislio. „Nije bilo direktno odbijanje neposlušnosti“,reče. „Ja samnaredio dobro‐ voljne prijave. Ovo ovdje ne izgleda tako. Dajte ovim ljudima dva dana bunkera. Daljeništa.Daljeništa,Veber!Razumijete?Htiobihdasemojanaređenjaslušaju.“ Nojbauer izađe. Osjećao se zadovoljan i nadmoćan. Veber je gledao za njim prezrivo. Nervi, mislio je. Ko ovdje ima nerve? I ko ovdje postaje mek. Dva dana bunkera. Ljutito se okrene. Trag sunčeve svjetlosti pao je na razbijeno lice broja 509. Veber ga pažljivije pogleda. „Tebe poznajem odnekle?“ „Ne znam, gospodin šturmfirer.“ Broj 509 je tačno znao. Nadao se da se Veber neće sjetiti. „Odnekletepoznajem!Veććutoiščeprkati.Gdjesidobiooveozljede?“ „Pao sam, gospodin šturmfirer.“ Broj 509 poče lakše da diše. Ovo je opet bila stara rutina. Vic, još iz početnih

vremena. Niko nikad nije smio da prizna da je bio tučen. Veber ga jošjedanput po‐ gleda. „Odnekle poznajem tu gubicu“, gunđao je. Onda otvori vrata. „Otpremite ovu dvojicu u bunker. Dva dana“. On se okrenu opet broju 509 i Buheru. „Samo nemojtemislitidasteizmakli,viđubretari!Jaćuvasjošobjesiti!“ Izvukoše ih napolje. Broj 509 zatvori oči od bolova. Osjeti uzduh napolju. Po‐ novo otvori oči. Tu je bilo nebo, plavo i beskrajno. On okrenu glavu Buheru i po‐ gleda ga. Bilisu spaseni. Bar zasad. Bilo je teško vjerovati u to.

VII Kada jedvadanaposlije toga šarfirerBrojernaredioda sevrataotvore,oniispa‐ doše iz bunkera. Obojica su posljednjih tridesetsati padali iz polusvijesti u besvi‐ jest.Prvogadanaimalisujošsnagedasesvremenanavrijemesporazumijevajuku‐ canjem, a onda čak ni za to. Iznesošeihnapolje.Ležalisunapodijumuzaplespokraj zidakojijeopkoljavao krematorijum. Stotine ljudi ih je vidjelo; niko ih nije dirao. Niko ih nije odnosio. Svako se pretvarao da ih ne vidi. Nije dato naređenje šta s njima da se radi; zbog toga kao da nisu postojali.Ko bi ih dodirnuo,sambi dospio u bunker. Dvasatakasnijeposljednjimrtvacitogadanaunesemsuukrematorijum.„Štaje saovima?“upitalijenoesesovackojijebiodežuran.„Hoćelioniunutra?“ „Tosudvojicaizbunkera.“ „Jesuliotegli?“ „Tako izgleda.“ Esesovac vidje da se šaka broja 509 grči i opet otvara. „Nisu još potpuno“,reče. Njega su boljela krsta. Prošla noć sa Fricikom u „Šišmišu“ bila je žestoka! On za‐ tvori oči. Dobio je protiv Hofmana. Hofman je bio sa Vilmom. Flašu „Henesija“. Dobar konjak! Ali, bio je crknut. „Upitajte u bunkeru ili u kancelariji gdje spada‐ ju“, reče jednom od nosača mrtvaca. Čovjek se vrati. Za njim je žurno dolazio crvenokosi pisar. „Ova dvojica su ot‐ puštena iz bunkera“, javljao je. „Onispadaju u Mali logor. Trebalo je već u podne dabudupušteni.Naređenjekomandanture.“ „Onda ih otpremite odavde“. Esesovac pogleda pospano na svoju listu. „Ja imam38mrtvih“.Brojao je leševe kojisu ležalitačno poredani pred ulazom. „Tač‐ notridesetiosam.Tačno.Nositeoveodavde,jer ćeopetbiti zbrke.“ „Hajde četvorica! Odnesite ovu dvojicu u Mali logor“, povika kapo leševa. Četvorica prihvatiše. „Ovamo!“ prošapta crvenokosi pisar. „Brzo, dalje odmr‐ tvaca.Naovustranu!“

„Taovisu,takoreći,gotovi“,rečejedanodnosača. „Jezik za zube! Naprijed!“ Oni odnesoše broj 509 i Buhera od zida. Pisar se naže preko njih i osluhnu. „Nisu mrtvi! Donesite nosila! Brzo!“ On se osvrnu. Plašio se da će Veber naići, prisjetitise i objesiti obojicu. Ostade tu dok ljudi sa nosilima ne dođoše. Bile su to grubo istesane daske na kojima su obično prenosilileševe. „Natovarite ih! Brzo!“ Prostorokokapijekrematorijumabiojeuvijekopasan.Esesovcisusesvudamo‐ tali, a šarfirerBrojer bio je u blizini. Vrlo je nerado puštao ikoga da se živ izvuče iz bunkera. Nojbauerovo naređenje bilo je puštanjem ispunjeno i time potpuno izvr‐ šeno.Broj 509 iBuher bilisu opet divljač. Svako jemogao svoju zlovolju da iskali na njima; da ne govorimo oVeberu, čija bi čast gotovo zahtijevala njihovu likvida‐ ciju,samodajeznaodasujošživi. „Kakva je to glupost“,reče jedan od nosača zlovoljno. „Sada ih nosimo čitavim putemdoMalog logora, a sutra će ujutro sigurnomorati da budu vraćeni. Ovi neće izdržati više od nekoliko sati“. „Šta se to tebe tiče, ti, idiote“, iznenada frknu crveni pisar bijesno. „Prihvati! Naprijed! Zar među vama nema razboritog čovjeka?“ „Ima“,reče stariji čovjek i podiže nosila na kojima je ležao broj 509. „Šta je to s njima? Nešto naročito?“ „To su dvojica iz barake broj 22“. Pisarse obazre i priđe sasvim uz nosača. „To suonadvojicakojasuprijedvadanaodbiladapotpišu.“ „Šta da potpišu?“ „Izjavu za doktora zamorčadi. Drugu četvoricu je poveo sobom.“ „Šta? I ovi ovdje neće biti obješeni?“ „Ne“, pisar je išao nekoliko koraka pokraj nosila. „Treba ih vratiti u barake! Takvo je naređenje. Zbog toga to učinite brzo, prije nego što se neko umiješa!“ „Ah, tako! Razumijem!“ Nosač zakoračaodjednomtako snažno da jenosilimaudario prednjega čovjeka ispod koljena. „Šta je?“ upita ovaj ljutito. „Jesi li poludio?“ „Nisam. Hajde da ovu dvojicu najprije uklonimo odavde.Reći ću ti kasnije za‐ što.“

Pisar ostade. Četvorica nosača su sad hodali šutke i brzo, dok zgrade uprave nisu ostale iza njih. Sunce je zalazilo. Broj 509 i Buhersu ostali pola dana duže u bunkeru nego što je to bilo naređeno. Ovo malo zadovoljstvoBrojer nije dozvolio damupokvare. Prednji nosač se okrenu. „Dakle šta je? Jesu li ovi ovdje naročite glavešine?“ „Ne, ali to su dvojica od one šestorice koje je Veber u petak doveo iz Malog lo‐ gora.“ „A šta su s ovima uradili? Oni izgledaju prosto kao da su razbijeni.“ „Pa i jesu. Ito jersu odbili da odu sa doktorom koji je bio tamo. To je ona prob‐ nastanicaispredgrada–kažecrvenokosipisar.Dosadjevećčešćeuzimaoljude.“ Prednji nosač zviznu. „Do đavola! I ova dvojica još žive?“ „Kako vidiš!“ Prvi je mahnuo glavom. „A sad ih čak išalju iz bunkera? I ne vješaju ih? Šta je to?Takoneštoodavnonisamdoživio!“ Stiglisudoprvihbaraka.Bilajenedjelja.Radnaodjeljenjaradilasuprekodanai malo prije toga su se vratila. Ulice su bile pune logoraša. Vijestse proširila za tren oka. U logoru se znalo da su ona četvorica odvedena. Znalo se i to da su broj 509 i Buher bili u Bunkeru. To se brzo saznalo preko pisarnice i opet zaboravilo. Niko nije očekivao da će se oni živi vratiti.Alisad su dolazili.Čak i oni koji nisu znališta se dogodilomoglisu da vide da ih ne vraćaju zato što su neupotrebljivi, jerih inače nebitamoisprebijali. „Ded’“,reče neko iz gomile zadnjemnosaču, – „pomoći ću ti da ih poneseš.Bit će tako lakše“. On prihvati jednu ručku na nosilima, a jedan drugi čovjek priđe i prihvati prednju ručku. Tako su svaka nosila ponijela četvorica zatvorenika. To nije bilo potrebno, jer broj 509 iBuher nisu bili teški.Ali logorašisu htjeli da urade nešto za njih, u ovom trenutku jedino moguće bilo je to. Nosilisu nosila kao da su bilaodstakla,avijestse čudesnombrzinomširilaisprednjih:dvojicakojasuodbila daizvršenaređenjevraćajuseživinazad!DvojicaizMaloglogora.Dvojicaizbara‐ ka umirućih muslimana. To je bilo nečuveno. Niko nije znao da oni za živote ima‐ ju da zahvale samo Nojbauerovom hiru – ali to nije ni bilo važno. Važno je bilo samo to da su se suprotstavili i da se vraćaju živi. Levinski je stajao pred barakom 13mnogoprijenegoštosusenosilapribližila.„Jeliistina?“upitaonjošizdaleka. „Jesu li to oni ili nisu?“ Levinskipriđebližeinažeseprekonosila.

„Mislim da jesu – to je onajsa kojim sam govorio.Jesu li četvorica drugih mr‐ tvi?“ „Ubunkeru subila samo ovadvojica.Pisar kažeda su drugiotišli.Ovi nisu.Ovi su sesuprotstavili.“ Levinskise ispravilagano.On pogledaGoldštajna pokrajsebe. „Suprotstavili! Bi li to pomislio?“ „Ne bih. Ne o ljudima iz Malog logora.“ „Ne mislim to. Mislim, što su ih opet pustili.“ GoldštajniLevinskiizmijenišepogled.PriđeimMincer.„Izgledadahiljadugo‐ dišnja braća postaju mekša“, reče on. „Šta?“Levinskiseokrenu.Mincerje izgovoriobašonoštosuoniGoldštajnpo‐ mislili. „Kako dolaziš do toga?“ „Odlukastarogalično“,rečeMincer.„Veberjehtiodaihobjesi.“ „Odakle ti to znaš?“ „Pričaojecrvenipisar;onječuo.“ Levinski je stajao jedan čas vrlo miran, onda se obrati jednom malom sijedom čovjeku. „IdiVerneru“,prošapta, „ispričajmu!Recimuda jeonajkojijehtiodami ne zaboravimo jedan od ove dvojice.“ Čovjek klimnu i odšulja se duž barake. Umeđuvremenusunosačinanosilimapošlidalje.Svevišezatvorenikajeizlazi‐ lo na vrata baraka. Nekisu dolazili plašljivo i brzo do nosila i gledali tijela.Jedna rukabroja509kliznudolje ipočeda sevučepozemlji;dvojica ljudipriskočiše ipo‐ ložiše je opreznonazad. Levinski i Goldštajn su gledali za nosilima. „Kakva hrabrost od dva živa leša! Naprosto se tako suprotstavili, zar ne?“ upita Goldštajn. „Nebihtonikadočekivaoodnekogaizodjeljenjazacrkavanje.“ „Nija“.Levinskijejošuvijekgledaonaulicu.Onimorajuostatinaživotu“,reče najzad.„Nesmijudacrknu!Znašlizašto?“ „Mogudazamislim.Smatrašdaćetektadaimatipraviznačaj?“ „Da.Akocrknu,sutraćesezaboraviti.Akone...“ Ako ne, onda će oni postati za logor znak da se nešto promijenilo, pomisli Le‐ vinski, ali to ne izgovori. „Mi možemo to da koristimo“, reče on umjesto toga. „Upravo sada.“ Goldštajn potvrdi glavom. Nosačisu išli dalje prema Malom logoru. Na zapadu je nebo bilo purpurno cr‐

veno. Desni red baraka u Radnom logoru bio je krvavo obasjan. Lijevi je ležao u plavojsjeni.Lica izaprozora ivratanaosjenčanojstranibilasublijeda ibezizražaj‐ na kao i uvijek, ali na drugojstrani ljudisu bili obasjani jakomsvjetlošću koja je li‐ čila na neki nagli izliv tajnog života. Nosačisu koračali usred te svjetlosti. Ona je padala na krvlju i prljavštinom zamazana tijela na nosilima – i odjednom se učini da tamo ne nose dva prebijena zatvorenika, nego da je sve to nešto poput kakve tri‐ jumfalne povorke. Suprotstavili su se. Još su disali. Nisu bili pobjeđeni. Bergerse bavio oko njih. Lebental je nabavio juhe od bijele repe. Pilisu vode i polusvjesni opet zaspali. Onda broj 509 osjeti u jednom trenutku, dok mu je pola‐ ko nestajalo ukrućenosti, nešto toplo na ruci; nešto kao trenutno, prezavo sjećanje. Nešto daleko.Toplinu. On otvori oči. Ovčarski pas mu je lizao ruku. „Vode“, prostenja broj 509.Bergermu je premazao zguljene zglobove jodom. On pogleda gore,uze sud sa juhomi prislonijebroju 509nausta. „Evo, popijto!“ Broj 509 je pio. „Šta je sa Buherom“, upita s mukom. „Leži pokrajtebe.“ Broj509htjededaljedapita.„Živje“,rečeBerger.„Odmarajse!“ Prilikomprozivanjamoralisu da ih iznesu.Položiše ih sa bolesnicima koji više nisumoglidahodajunapodispredbarake.Već jebilomračno, anoć jebilahladna. BlokfirerBolte jevršioprozivanje.Zagledaoseulicabroja509iBuherakaošto segledajuzgaženiinsekti.„Ovadvojicasumrtvi“,reče.„Zaštoležeovdjeporedbo‐ lesnika?“ „Nisu mrtvi, gospodine šarfireru.“ „Još nisu“, objasni blokovski starješina Hantke. „Onda će bitisutra. Proći će oni kroz dimnjak. Na to se možete okladitisvojom glavom.“ Bolte brzo ode. Imao je novaca u džepu i htio se upustiti u partiju karata. „Voljno“, komandovale su starješine blokova: „Nosači hrane istupiti.“ Veterani uniješe broj 509 i Buhera oprezno nazad. Hantke to opazi i isceri se. „Ova dvojica su valjda od porculana, je l’ da?“ Niko mu ne odgovori. On je još neko vrijeme hodao unaokolo, a zatim se i on izgubi. „Ta svinja“, zareži Vesthof i pljunu. „Ta prljava svinja.“

Bergerga jepažljivo promatrao.Vesthofjeveć izvjesno vrijeme imao logorsko bjesnilo.Biojenemiran,tumaraojekojekuda,razgovaraosamsasobomizapodije‐ vaosvađu.„Budimiran“,rečeBergeroštro.„Nemojdapravišrusvaj!Misviznamo štajesaHantkeom.“ Vesthofgaukočenopogleda.„Zatvorenikkaoimi,atakvasvinja...toje...“ „To svako zna.Ima ih na desetine kojisu još gori.Vlaststvara nasilnike.Treba‐ lo jeda sito odavnonaučio.Tako, a sad pomozi da ih unesemo!“ Onisu za broj 509 iBuhera oslobodili po jedan krevet. Šest ljudi je zato spavalo na podu.Jedan od njih bio je Karel, dječak izČehoslovačke.I on je pomogao da ih unesu. „Šarfirer ništa ne razumije“, reče on Bergeru. „Tako?“ „Oni neće proći kroz dimnjak. Sutra sigurno neće. Mirno se moglo kladiti.“ Bergergapogleda.Malojeliceimalosasvimposlovanizraz.„Proćićekrozdim‐ njak“ bio je logorski izraz za krematorijum. „Slušaj, Karel“, reče Berger, „sa esesov‐ cimasesmijekladitisamoakoseznadasegubi,paiondajeboljenekladitise!“ „Onisutra neće proći kroz dimnjak. Ova dvojica neće. A oni tamo hoće.“ Karel pokazanatrimuslimanakojisuležalinapodu. Berger ga pogleda. „Imaš pravo“, reče. Karel klimnu glavom, ne ponoseći se. Bio je specijalista za te stvari. Sljedeće večerimoglisu da govore.Lica su imbila takomršava da na njima nije bilo šta da otekne.Bilisu crni i plavi, ali očisu ostale neozlijeđene, a usne samo iz‐ ranjavljene. „Nemojte ih pokretati kada govorite“, savjetovao ih je Berger. To nije bilo teško. Naučilisu to u godinama provedenim u logoru. Svako ko je ovdjebioduževremenaznaojedagovoriadanepokrenenijedanmišić. Pošto su donijelijelo,iznenada neko zakuca na vrata.Za jedan čassva su se srca stisnula–svakosepitaodaliipaknisudošlidaodveduovudvojicu. Opetse začu kucanje; oprezno, jedva čujno. „Broj 509 iBuher“, prošapta Aha‐ sfer,„pretvarajtesekaodastemrtvi.“ „Otvori,Leo“,prošaptabroj509.„Nisutoesesovci.Onidolazedrugačije.“ Kucanje prestade. Nekoliko trenutaka iza toga jedna sjena izroni iz blijedog svjetla u prozoru imahnu rukom. „Otvori,Leo“,reče broj 509. „To je neko izRad‐ noglogora.“ Lebental otvori vrata, a sjena se ušulja unutra. „Levinski“, reče ona u mraku.

„Stanislav. Ko je budan?“ „Svi! Ovamo!“ Levinski opipau pravcuBergera kojije govorio. „Gdje?Neću da na nekoga na‐ gazim.“ „Ostanigdjesi.“Bergerdođeknjemu. „Evo, sjedi ovdje.“ „Jesu li obojica živi?“ „Da, evo leže lijevo od tebe.“ Levinski gurnu nešto u Bergerovu ruku. „Evo.“ „Šta?“ „Joda,aspirinaivate.Evoismotkagaze.Aovojesuperoksid.“ „Patoječitavaapoteka“,začudiseBerger.„Odakletisveto?“ „Ukradeno. Iz bolnice. Jedan od naših tamo posprema.“ „Dobro, trebat će nam.“ „Evošećeraukockama.Dajimgarastopljenoguvodi.Šećerjedobar.“ „Šećer?“ reče Lebental. „Odakle ti?“ „Odakle. Ti si Lebental, zar ne?“ upita Levinski u mraku. „Da, zašto?“ „Zato što to pitaš.“ „Nisamjazatopitao“,odvratiLebentaluvrijeđeno. „Ne znam da ti kažem odakle dolazi. Donio ga je neko iz barake 9 za obojicu. Evo još i nešto sira. Ovih šest cigareta su iz barake 11.“ „Cigarete! Šest cigareta! Neizrecivo blago!“ Svi jedan trenutak ušutješe. „Leo“, reče Ahasfer, „taj je bolji nego ti.“ „Glupost!“ Levinskijegovoriobrzo iisprekidano, kao danije imao daha. „Onisu to donije‐ li prije nego što su se barake zatvorile.Znalisu da ću doći ovamo kad logor bude si‐ guran.“ „Levinski“, prošapta broj 509, „jesi li to ti?“ „Da.“ „Ti možeš da izlaziš?“ „Pa jasno.Kako biinače bio ovdje.Ja sammehaničar.Jednostavno komad žice. Prisansamja sabravama.Osimtoga,uvijeksemože ikrozprozor.Kakovitoovdje radite?“ „Ovdje se ne zatvara. Zahodi su napolju“, odgovori Berger.

„Ah, pa da!Zaboravio sam“.Levinski zastade. „Da lisu drugi potpisali?“ upita zatimupravcubroja509.„Onikojisubilisavama?“ „Da.“ „A vi niste?“ „Mi nismo.“ Levinskisenaženaprijed.„Nismovjerovalidaćetetobitiustanju.“ „Ni ja“, reče broj 509. „Janemislimsamotoštosteizdržali.Mislimdavamsenijeništadogodilo.“ „I ja na to mislim.“ „Pustiih neka se odmaraju“,rečeBerger. „Slabisu.Zašto hoćešsve to tako tač‐ no da znaš?“ Levinski se pomaknu u mraku. „To je važnije nego što ti misliš“. On ustade. „Moram da se vratim. Doći ću opet skoro. Donijet ću još nešto. Hoću da se još o nečem s vama dogovorim.“ „Dobro.“ „Daliovdjenoćučestodolazikontrola?“ „Azašto?Dabrojimrtve?“ „Dobro.Dakle,nemaih.“ „Levinski“, šapnu broj509. „Da.“ „Hoćešlisigurnoopetdoći?“ „Sigurno.“ „Čuješ“, broj 509 je tražio uzrujano riječi. „Mismo – mi nismo još gotovi – još smo za nešto –možemo biti korisni!“ „Zatoćudoćiponovo.Neizljubavizabližnjeg,tomimožešvjerovati.“ „Dobro. Onda je sve u redu – doći ćeš sigurno.“ „Sigurno.“ „Nemojte nas zaboraviti.“ „To simi već jednomrekao i nisamzaboravio.Upravo zatosami došao ovamo. Doći ću opet.“ Levinskipipajućipođenatragdoizlaza.Lebentalzatvorivratazanjim.„Stani!“ prošapta Levinskispolja. „Ja sam nešto zaboravio. Evo!“ „Dalibihmogaodaiščeprkamodakleješećer“,upitaLebental. „Neznam.Vidjetću.„Levinskijejošuvijekgovorioisprekidanoikaobezdaha. „Evo uzmi ovo, pročitajte.To smo danas dobili.“On gurnu presavijen papirmeđu

Lebentaloveprsteikliznunapoljeusjenubaraka. Lebental zatvori vrata. „Šećer“, reče Ahasfer. „Dajte mi da opipam komad! Samo da pipnem! Ništa više“. „Ima li još vode?“ upita Berger. Lebental dodade čašu. Bergeruzedvakomada šećera iistopiih.OndaotpuzaprijekodoBuhera ibroja 509. „Popijte ovo! Polako! Svaki po gutljaj, naizmjenično.“ „Kotojede?“upitanekosasrednjegkreveta. „Niko.Kojošdajede?“ „Čujem gutanje.“ „Ti sanjaš, Amers“, reče Berger. „Ja ne sanjam. Hoću svoj dio! Vi ga proždirete tamo dolje. Hoću svoj dio!“ „Čekaj do sutra.“ „Do sutra ćete sve požderati. Uvijek je tako. Uvijek dobijem najmanje. Ja“ – Amers poče da jeca. Niko se nije osvrtao na to. Amersje bio bolestan već nekoliko danaistalnojemisliodaganekodrugivara. Lebental opet opipa put do broja 509. „Onomaločassa šećerom“, prošapta pcs‐ tiđeno, „nisam upitao da bih s tim trgovao. Htio sam samo da za vas nabavim još više.“ „Uredu.“ „Imamjošizub.Jošnisamprodao.Čekaosam.Sadćudazaključimtrgovinu.“ „Dobro,Leo.ŠtatijeLevinskijošdaonavratima?“ „Komadpapira.Nijenovac“.Lebentalgaopipa.„Izgledakaodajekomadnovi‐ na.“ „Novine?“ „Tako izgleda.“ „Šta“, upita Berger. „Imaš komad novine?“ „Pogledaj“, reče broj 509. Lebental se odšulja do vrata i otvori ih. „Tačno! Komad novine. Otkinut.“ „Možeš li ga pročitati?“ „Sada?“ „A nego kad?!“ Lebental podiže komadić papira uvis. „Nema dovoljno svjetla.“ „Otvori vrata više. Izađi napolje. Tamo je mjesečina.“

Lebental otvori vrata i sjede napolje. Okrenu otkinuti komadić papira prema nesigurnom lelujavom svjetlu. Dugo ga je proučavao. „Mislim da je vojni izvještaj.“ „Čitaj“, šaptao je broj 509. „Čitaj, najzad, čovječe!“ „Ima li ko šibicu?“ upita Berger. „Remagen“ – čitao je Lebental, „na Rajni...“ „Šta?“ „AmerikancisukodRemagena–prešliprekoRajne.“ „Šta, Leo? Jesi li tačno pročitao? Preko Rajne?“ „Datunestojineštodrugo?Kakvafrancuskarijeka?“ „Ne! Rajna – kod Remagena – Amerikanci.“ „Ma,nepričajbesmislice!Čitajtačno!Zaimebožje,čitajtačno,Leo!“ „Tačno je“, reče Lebental. „Tako piše ovdje. Sad jasno vidim.“ „Preko Rajne? Kako je to mogućno? Onda su oni u Njemačkoj! Ta čitaj dalje! Čitaj!Čitaj!“ Svi zakreštaše u glas.Broj 509 nije osjetio kako sumu se usne rastavile. „Preko Rajne? Ali kako? Avionima? Čamcima? Kako? Padobranima? Čitaj, Leo!“ „Most“,sricao je LebentaL „Onisu – most – prešli – most je – pod teškom nje‐ mačkom vatrom.“ „Most?“–upitaBergernevjerujući. „Da, most kod Remagena.“ „Most“, ponovi broj 509. „Most – preko Rajne. To onda mora – armija – čitaj dalje,Leo!Tumoradapišejošnešto.“ „Ne mogu da čitam sitni slog.“ „Zar niko nema šibice?“ upita Berger očajno. „Evo“, odgovori neko iz mraka. „Evo još dvije!“ „Uđi, Leo.“ Oniseskupišeugrupukrajvrata.„Šećera“,jadikovaojeAmers.„Jaznam!Ima‐ tešećera!Čuosam!Jahoćusvojdio!“ „Berger, daj tom prokletom psu jedan komad“, prošapta broj 509 nestrpljivo. „Ne!“Bergerjenapipavaokresalo.„Metnitećebadikaputenaprozore!Šćućuri se u ćošak pod pokrivač, Leo! Ajde!“ On kresnu šibicu.Lebental poče da čita što je bržemogao.Bila su to uobičajena zabašurivanja.„Mostjebezvrijedan.Amerikancisupodteškomvatromiodsječeni nanjemačkojobali.Prijekisudočekuječetukojanijeuništilamost.“ Šibica je dogorjela. „Most nije razoren“,reče broj 509. „Onisu ga, dakle, prešli

nedirnuta! Znate li šta to znači?“ „Mora da su ih iznenadili.“ „To znači da je zapadni bedem probijen“, reče Berger toliko oprezno kao da misli da sanja. „Zapadni bedem probijen! Oni su prodrli!“ „To mora da je armija, a ne neka padobranska grupa. Padobranci bise spustili izaRajne.“ „Bože, aminištanismoznali!MislilismodaNijemcidrže jošjedandioFrancu‐ ske.“ „Pročitajjošjedanput,Leo“,reče broj 509. „Moramo bitisigurni.Otkada je to? Imalikakavdatum?“ Berger zapali drugu šibicu. „Gasi!“ povikaneko. Lebentalpočedačita.„Otkada?“prekidegabroj509. Lebental je tražio. „Jedanaesti mart 1945.“ „Jedanaestimart1945!Akojijedanas?“ Niko nije tačno znao da li je bio konac marta ili početak aprila. U Malom logo‐ ru su zaboravili da broje. Alisu znali da je jedanaesti mart prošao već prije izvjes‐ nog vremena. „Pustite da sam vidim broj!“ reče broj 509. On je ne pazeći na bolove otpuzio u ugao gdje su držali pokrivač. Lebental se pomačeustranu.Broj509pogledapapiripočeda čita.Uskikrugsvjetla šibicekoja se gasila obasjavao je upravo jošnaslov. „Zapali jednu cigaretu, Berger, brzo!“ Bergerto učini klečeći. „Zašto si dopuzao ovamo?“ upita i gurnumu cigaretu u usta.Šibica seugasi. „Dajmi papir“, zatraži broj 509 odLebentala.Lebentalmu ga dodade.Broj 509 gapresavii gurnu pod košulju.Osjećao ga jenakoži.Ondapovučedimiz cigarete i reče: „Evo,dajdalje!“ „Kotupuši?“upitačovjekkojijedaošibicu. „I vi ćete doći na red. Svako po jedan dim.“ „Ja neću da pušim“, kukao je Amers, „ja bih šećera.“ Broj509otpuzanazaddosvogkreveta.BergeriLebentalsumupomagali.„Ber‐ ger“, prošapta on poslije nekog vremena, „vjeruješlisad?“ „Da.“ „Ipak je bilo tačno ono sa gradom i bombardiranjem.“

„Da.“ „A ti, Leo?“ „I ja.“ „Mićemoizaći!Mimoramo!“ „O svemu ćemo sutra da se dogovorimo. Sad spavaj!“ Broj 509 se zavali nauznak. Hvatala ga je nesvjestica. Mislio je da to dolazi od onogjednogdima cigarete.Mala crvena tačka svjetlaputovala je zaštićena rukama kroz baraku. „Evo“,reče Berger, „popijte joššećerne vode.“ Broj 509 popi. „Sačuvajte druge komade“, prošapta on. „Nemojte ih topiti. Njih možemo da zamijenimo za jelo. Pravo jelo je važnije.“ „Tamo ima još cigareta“, zakrešta neko. „Dajte ih ovamo.“ „Nema ih više“, odgovori Berger. „Ima. Imate ih još! Ovamo s njima!” „Ono što je doneseno namijenjeno je ovoj dvojici iz bunkera.“ „Koješta!Onojezasve!Ovamosnjima!“ „Pazi,Berger“,prošaptabroj509.„Uzmimotku.Moramocigaretedazamijeni‐ mo zahranu.Paziiti,Leo!“ „Ne brini! Već pazim.“ Čulosekakoseveteraniskupljaju. Ljudisutapkalikrozpomrčinu,padali,psovali,udaraliivikali.Idrugiukreveti‐ matakođepočešedakriješteibjesne. Berger je sačekao jedan trenutak, a onda zavika: „Esesovci dolaze!“ Začu se užurbano puzanje i guranje,stenjanje, a onda nastade tišina. „Nije tre‐ balodapočnemopušiti?“ „Tačno! Jeste li sakrili druge cigarete?“ „Već odavno.“ „Trebalo je i prvu da sačuvamo. Ali kad se tako šta dogodi...“ Broj 509 se osjeti iznenada potpuno iscrpljen. „Buher“, upita još, „jesi li i ti čuo?“ „Jesam.“ Broj 509 osjeti kako laka vrtoglavica postaje sve jača. PrekoRajne,mislio jeon i osjećao dimcigarete u plućima.Prije kratkog vreme‐ na to je već jedanput osjećao. Sjećao se – ali kada? Dimkojise požudno upija,mu‐ čan i neodoljiv.Nojbauer, da!Dimcigarete, dok je ležao na vlažnomtlu.Izgledalo mu je to već daleko. I samo ga je za trenutak strah stresao, a onda sve iščeznu. I

dođe jedan drugi dim. Dim grada koji je prodro kroz bodljikavu žicu, dim grada, dim Rajne – i on iznenada osjeti kao da leži na nekoj magličastoj livadi koja se na‐ ginje.Sve bi vrlo tiho i prvi put nije bilo straha umraku.

VIII Zahod je bio prepun kostura. Stajalisu u dugomredu i dovikivali jedni drugima dabrzosvrše.Jedan dioonihkojisučekaliležaojena zemljiiprevijaoseodgrčeva. Drugisuprestravljenosjedilikrajzidovaiispražnjavalisekadnisuvišemoglidase uzdrže. Tu je uspravljen stajao jedan čovjek kao roda na jednoj nozi, oslonjen ru‐ komo baraku.Otvorenih usta buljio je u daljinu.Tako je stajao izvjesno vrijeme, a ondapademrtav.Dešavaloseponekadda sekosturikojisujošjedvamoglidapužu iznenadno i s mukom usprave; stajali bi tako neko vrijeme, praznih očiju i padali mrtvi, kao da im je posljednja želja prije skončanja bila: da stanu jošjedanput us‐ pravnokaoljudi. Lebental zakorači oprezno preko mrtvaca i pođe prema ulaznoj kapiji. Odmah začu uzbuđeno gakanje. Oni kojisu čekali mislilisu da on hoće da se ugura preko reda. Vukli su ga nazad i udarali ga mršavim pesnicama. Nijedan se pri tom nije usudio da napustired. Ostali ga ne bi pustili nazad na njegovo mjesto.Ipak su kos‐ turi uspjeli daLebentala obore i daga počnu gaziti nogama.Ali,malo sumu naško‐ dili; nisu imalisnage. On se uspravi. Nije htio da ih prevari. Tražio je Betkea iz transportnog odjelje‐ nja.Reklisu mu da jeBetke pošao ovamo. Neko je vrijeme još čekao na izlazu, na pristojnom odstojanju od reda koji je psovao. Betke je bio mušterija za Lomanov zub. Nikako nijedolazio.Lebental nijemogao ni da shvati kakvog bi on to poslamo‐ gaodaimauovomušljivomzahodu.Doduše,iovdjeseponeštotrgovalo, aliglave‐ šinakaoBetkeimaojezatomnogoboljeprilike. Lebental najzad ostavi čekanje i prijeđe u baraku za pranje. Ona se sastojala od jednog manjeg odjeljenja u produženju zahoda i imala je duga cementna korita, preko kojih su bile postavljene vodovodne cijevisamalimotvorima. Grozdovi lo‐ gorašaguralisuseokonjih;najvećidionjihzbogpića,ilidanatočiulimene sudove vode i da je ponese. Vode je uvijek bilo premalo za istinsko pranje – a ko bise svu‐

kao da to pokuša uvijek je bio u strahu da će mu stvari u međuvremenu ukrasti. Perionica je bila mjesto za nešto bolju crnu burzu. Kod zahoda su u najboljem slučaju bile u prometu kore hljeba, otpaci i nekoliko cigareta. Umivaonica, napro‐ tiv,bilajevećmjestozamalekapitaliste.Ovamosudolazili čakiljudiizRadnoglo‐ gora. Lebental se gurao polako kroz gomilu. „Štaimaš?“upitaganeko.Leoošinučovjekakratkimpogledom.Bioje topode‐ ranlogoraškojijeimaosamojednooko. „Ništa.“ „Ja imammrkve.“ „Nemam interesa“. Lebental je u umivaonici odjedanput izgledao odlučniji nego ikad u baraci 22. „Prostačino!“ „Sam siprostak!“ Lebental je poznavao neke od trgovčića.Cjenkao bise i okomrkve samo da da‐ nas nije vrebao Betkea. Ponudišemu još kiselog kupusa, jednu kost i nekoliko krompira po lihvarskim cijenama.On ih odbii pođedalje. Ukrajnjemuglu barake primijeti on jednogmladića sa ženskimcrtamakoji nije izgledao kao da spada ovamo.On je nešto požudno jeo iz jedne kutije od konzerve, aLebentalprimijetidatonijesamorijetkajuha;mladićjeižvakao. Kraj njega je stajao jedan dobro uhranjen zatvorenik od nekih četrdeset godina, koji također nije spadao u ovu prostoriju. On je bez sumnje pripadao logorskoj aristokraciji.Njegovaćelavamasnaglavasepresijavala,arukamujepolakoklizila preko mladićevih leđa. Mladićeva kosa nije bila ošišana. Bila je dobro očešljana i imalarazdeljak.Onnijebioniprljav. Lebental se okrenu. Htio je da se vrati razočaran prodavaču mrkve, kad opazi Betkea kako se bezobzirno gura preko ćoška u kome je mladić stajao. Lebental ga presrete.Betkegagurnuustranuistadepredmladića. „Tako!Tusise sakrio,Ludvig!Tifukso!Eto,ipaksamte jedanputuhvatio!“ Mladićgajegledaoukočenoibrzožvakao.Ništanijeodgovorio. „S prokletim ćelavkom! tim kuhinjskim bikom!“ dopuni Betke otrovno. KuhinjskibiksenijeobaziraonaBetkea.„Jedi,mladiću“–rečetromoLudvigu. „Ako budeš još gladan, dobićeš još.“ Betkese zacrveni.Udarišakompokutijikonzerve.Sadržina seprosuLudviguu lice.Komadkrompirapadenazemlju.Dvakosturasjurišesenanj,trgošegaipoče‐

še da se tuku oko njega. Betke ih ćušnu nogom u stranu. „Zar ne dobijaš od mene dovoljno?“ Ludvig je držao kutiju objema rukama čvrsto uz prsa.On iskrivi bojažljivo lice, gledajućičasBetkeačasćelavka. „Izgledane“,izjavikuhinjskibikupravcuBetkea.„Ništase tinesekiraj!“–reče on onda mladiću. „Jedi dalje, a ako ti nije dovoljno, bit će još. Osim toga, od mene ne dobijaš batine.“ IzgledalojekaodaćeseBetkeoboritinaćelavka;ali,nije seusuđivao.Nijeznao koliko onaj drugi ima protekcije. To je u logoru bilo izvanredno važno. Ako je će‐ lavko imao punu protekciju kuhinjskog kapoa, tuča bi mogla rđavo da se svrši po Betkea.Kuhinjajeimala sjajneveze, abilojepoznatodaje imala sumnjiveposlove sastarješinama iraznimesesovcima.Betkeovkapomeđutimnijemumnogovjero‐ vao. Betke je znao da se on ne bi mnogo zauzeo za njega. Davao mu je premalo mita.Logorje bio pun takvih intriga.Betke je glatkomogao da izgubisvojemjesto i da opet postane prosti kažnjenik, da nije bio oprezan. A to bi bio kraj podnošlji‐ vihposlovavanlogorazavrijemeputovanjanastanicuiliumagacine. „Štasvetotrebadaznači?“upitaćelavkomirnije. „Šta te se to tiče?“ Betke progunđa. „Tiče me se.“ Okrete semladiću. „Zarti nisam nabavio odije‐ lo?“ Ludvig je žurno jeo dok jeBetke govorio sa ćelavkom. Tad ispusti kutiju i pro‐ gura sebrzimneočekivanimpokretomizmeđunjihdvojice iumače izlazu.Nekoli‐ ko kostura počeše da se gušaju oko kutije, da bi je ostrugali. „Dođi opet!“ – dovik‐ nukuhinjskibikzamladićem.„Kodmeneimauvijekdovoljno.“ On se nasmija. Betke je pokušao da zadrži momka, alise pri tom spotakao pre‐ ko kostura na podu. On se bijesno uspravi i nagazi na njihove prste. Jedan kostur zacvili kao miš. Drugi umače sa konzervom. Kuhinjski bik poče da zviždi valcer „Ruža sjuga“ i prođe izazivački polako po‐ kraj Betkea. On je imao veliki trbuh i bio dobro ugojen. Vrckao je stražnjicom. Skoro su svi zatvorenici u kuhinji bili dobro uhranjeni. Betke otpljunu iza njega. Pljunuo je tako oprezno da je pogodio samo Lebentala. „A tu si“, reče glupo. „Šta hoćeš?Ajdesamnom!Otkudaznašdasamovdje?“ Lebental ne odgovori ni na jedno pitanje. Sad je bio u poslu, a tu nije bilo vre‐ mena za nepotrebna objašnjavanja. On je imao dvojicu ozbiljnih mušterija za Lo‐ manov zub. Betkea i jednog predradnika iz Radnog odjeljenja. Obojici je trebao

novac. Predradnik je bio smrtno zaoopan u izvjesnu Matildu, koja je radila u istoj tvornici u kojoj i on, a s kojom se za novac s vremena na vrijeme sastajao nasamo. Ona je imala skoro sto kila i činila mu se nadzemaljski lijepom; težina je u logoru gladi bila mjerilo ljepote. On je Lebentalu ponudio nekoliko kila krompira i pola kilemasti.Lebentaljeodbio isada je sebina tome čestitao.Malopređašnju scenuje munjevito iskalkulirao i sada se nadao mnogo čemu od tog naduvenog Betkea. Smatrao je da je nenormalna ljubav spremnija na žrtve negonormalna.Prema ono‐ me što je vidio odmah je umislima povisio i cijenu. „Je li zub kod tebe?“ upitaBet‐ ke. „Ne, nije.“ Stajali su napolju. „Ne kupujem ništa što ne vidim.“ „Krunajekruna.Kutnjak.Teško,solidno,mirnodopskozlato.“ „Đubre! Najprije da vidim. Inače nema ništa.“ Lebental je znao da bi mu mno‐ go snažnijiBetke prosto uzeo zub da ga je vidio i ništa ne bi mogao da učini. Da se jepožalio–objesilibiga. „Lijepo, onda nema ništa“, reče on mirno. „Drugi ljudi nisu tako teški.“ „Drugi ljudi! Brbljivko! Nađi ih najprije!“ „Znamihja!Bašmaločasjejedanbioovdje.“ „Tako.Toga bih htio da vidim!“Betke se prezrivo osvrnu.Znao je da zubmože dabudeodkoristisamonekomekojijeimaovezenapolju. „Tisimogakupcavidioisamprijejedneminute“,rečeLebental.Bilajetolaž. Betke se zabezeknu. „Ko? Kuhinjski bik?!“ Lebental slegnu ramenima. „Pa valjda ima nekakav razlog što sam baš ovamo došao. Možda neko želi za nekoga drugoga da kupi kakav dar. I trebaju mu pare. Zlatosenapoljumnogotraži,ahranezazamjenuimadovoljno.“ „Ti, lopužo“, reče Betke bijesno. „Ti, mangupčino!“ Lebentalpodiže teškekapke iopetih zaklopi. „Neštočegau logorunema“,nas‐ tavionbezuzbuđenja.„Neštosvileno,naprimjer.“ Betke se skoro gušio. „Koliko?“ – prokrklja. „Sedamdesetpet“,rečeLebentalodlučno.„Specijalnacijena“.Ahtiojedazatra‐ ži trideset. Betke ga prostrijeli pogledom. „Znašliti da te jednamoja riječmože dovesti na vješala?“ „Sigurno. Ako mogneš da dokažeš. A šta ćeš imati od toga? Ništa. Tebi treba

zub. Razgovarajmo dakle poslovno“. Betkeušutje za trenutak.Onda reče: „Paranema!Za hranu!“ Lebental ništa ne odgovori. „Jedan zec!“ reče Betke. „Jedan mrtav zec. Pregažen. Kako ti se to čini?“ „Kakav zec? Pas ili mačka?“ „Kad ti kažem, zec! Sam sam ga pregazio.“ „Pas ili mačka?“ Gledali su se netremice neko vrijeme. Lebental i ne trepnu. „Pas“ – reče Betke. „Ovčarski pas?“ „Ovčarski pas! A zašto ne slon! Srednje veličine. Kao terijer. Mastan!“ Lebental nijeništaodavao.Pasjebiomeso.Bio je to nevjerojatno sretan slučaj. „Ne možemo da ga skuhamo“ – reče. „Ni da ga oderemo. Nemamo ništa za to.“ „Mogu da ga liferujemodranog.“Betke postade vatreniji.Znao je da ga kuhinj‐ ski bikmože, dajući jelo, kodLudviga lako da istisne.Stoga jemorao da dobije ne‐ što izvan logora, da bi mogao da konkurira. Donje gaćice od umjetne svile, mislio je.To bi djelovalo, a i njemu samombi pričinilo zadovoljstvo. „Dobro, čak ću ti ga i skuhati.“ „Ipak, teško će ići. Moramo uz to da imamo i nož.“ „Nož? čemu nož?“ „Nemamo noževa. Moramo da ga rasiječemo. Kuhinjski bik mi je...“ „Dobro, dobro“, prekide ga Betke nestrpljivo. Dakle i nož uz to“. Gaćice treba dabuduplaveililjubičaste.Ljubičastebibilebolje.Tamokrajmagazinanalazilase radnja u kojoj je bilo takvih plavih...Kapo će ga pustiti da ode do nje.A zub će pro‐ dati kod dentiste preko puta. „Što semene tiče, neka bude i nož!Alistimje završe‐ no!“ Lebental je vidio da u tomtrenutku neće višemoći da istjera. „Naravno, i jedan hljeb“ – reče. – „To ide uz to.Kada?“ „Sutrauveče.Kadpadnemrak;izazahoda.Donesimizub,inače...“ „Jelitomladterijer?“ „Otkud ja da znam? Jesi li poludio? Tako, srednji. Zašto?“ „Inače mora duže da se kuha.“ Betke je izgledao kao da će skočiti u liceLebentalu. „Ašto bi jošizvolio“, upita tiho. „Sos od brusnica. Kavijar?“ „Hljeba.“

„Koještaohljebugovorio?“ „Kuhinjski bik.“ „Začepi gubicu!Vidjet ću!“Betkeu se odjedanput vrlo žurilo.Htio je daLudvi‐ ga potkupi.Gaćicama. Što se njega tiče, kuhinjski bik jemogao da ga hrani, ali ako bi on imao gaćice u rezervi, to bi odlučilo. Nož je mogao da ukrade. A ni hljeb nije bionekateškoća.Aterijerjebiosamodakl. „Dakle, sutra uveče“, reče on. „Čekaj kod zahoda.“ Lebentalse vraćao.Jošnije sasvimvjerovao u svoju sreću.Ubaraci će kazati da je to zec. Ne zato što je to bio pas, jer to nikog nije plašilo – bilo je ljudi kojisu po‐ kušavali da jedu meso mrtvaca – nego zato što je to spadalo u radosti trgovanja. Osim toga, on je volio Lomana. Zato je njegov zub trebalo zamijeniti za nešto iz‐ vanredno. Nož je u logoru lako mogao da proda. Od toga bi dobio novi novac za trgovinu. Posaojebiozaključen.Uvečesenaoblačilo,abijelioblacivuklisusekrozlogor. Lebentalsešuljaokrozpomrčinunazad.Nosiojepsaihljebsakrivenpodjaknu. Nekako pred barakomprimijeti jednu sjenu koja se klatila posred ulice.Odmah opazi da to nije niko od običnih logoraša; onise nisu tako kretali.Trenutak kasnije prepoznao je starješinu barake 22. Hantke je hodao kao da je na brodu. Lebentalu odmah postade jasno šta to znači. Hantke je imao svoj dan; mora da je negdje do‐ bio alkohola.Nijebilo višemogućno proćineopažen pored njega u baraku dabisa‐ krio psa, a druge upozorio.Lebental klisnu zbog toga tiho iza stražnjeg zida barake isakriseusjenu. Vesthofje bio prvi na koga jeHantke nabasao. „Hejtitamo!“ Vesthof zastade. „Zašto nisi ubaraci?“ „Na putu sam u zahod.“ „Sam si zahod! Dođi ovamo!“ Vesthofsepribliži.KrozmaglujenejasnovidioHantkeovolice. „Kako se zoveš?“ „Vesthof.“ Hantkeseljuljao.„NezovešsetiVesthof.Tisezovešsmrdljivajevrejskasvinja. Kako se zoveš?“ „Ja nisam Jevrejin.“

„Šta?“Hantkegaudaripolicu.„Izkojegsibloka.“ „Iz 22.“ „Još i to. Iz moga vlastitog! Propalico! Koja soba?“ „Soba D.“ „Lezi!“ Vesthofse nije bacio na tlo. Stajao je i dalje. Hantke mu se približi. Sada Vest‐ hof opazi njegovo lice i htjede da pobjegne. Hantke ga udari po cjevanici. Kao sta‐ rješina bloka bio je dobro uhranjen i mnogo jači no ma ko u Malom logoru. Vest‐ hofpade,aHantkegaudariuprsa.„Lezi,jevrejskasvinjo!“ Vesthofsepružipozemlji. „Soba D, izlazi!“ razdera se Hantke. Kosturi izađoše. Već su znališta će se dogoditi.Jedan od njih bit će izbatinan. Hantkeovi pijani danisu se uvijek tako završavali. „Jesu li to svi“, zapita Hantke. „Dežurni!“ „Izvolite“,javiseBerger. Hantke je buljio kroz maglovitu pomrčinu u redove. Buher i broj 509 stajali su među ostalima. Teškom mukom su mogli da stoje i hodaju. Ahasfera nije bilo. On je ostao u baraci s ovčarskim psom. Da je Hantke pitao gdje je,Berger bi ga prijavio kaomrtvog.AliHantke je bio pijan, a ni trijezan senebisjetio.On je nerado ulazio u barake iz straha od dizenterije itifusa. „Kojošovdjeodbijadasluša!“Hantkeovglaspostadedeblji.„Ušljivi,ušljiviJe‐ vreji!“ Nikonijeodgovarao.„S...sstajatimirno!Kaokultur-kulturniljudi!“ Onisu stajali uspravno. Hantke je piljio u njih jedan trenutak, a onda se okrenu i poče udarati nogama Vesthofa koji je ležao na zemlji. Vesthof je zaklonio glavu rukama. Hantke ga je udarao neko vrijeme.Bilo je tiho i ništa se drugo nije čulo do tupih udaraca Hantkeovih čizama o Vesthofova rebra.Broj 509 osjeti kako seBu‐ herpokrajnjegamiče.Onuhvatinjegovzglavakna rucii zadržaga čvrsto.Buhero‐ va ruka se trzala. Broj 509 ga ne ispusti. Hantke je tupoglavo udarao dalje. Najzad se umiri i podskoči još nekoliko puta na leđima Vesthofa. Vesthof se nije micao. Hantke se vrati.Licemu je bilomokro od znoja. „Čifuti!“ reče. „Vas treba zgaziti kao uši! Šta ste vi?“ On pokaza nesigurnom rukom na kosture. „Čifuti“, odgovori broj 509. Hantke klimnu glavomi nekoliko sekundi je gledao turobno u zemlju. Onda se okrenu i ode do ograde od bodljikave žice koja je razdvajalaMalilogor od ženskih

baraka. Stajao je tamo i čulo se kako stenje.Ranije je bio knjigovezac i dospio je u logor radi kriminala seksualne nastranosti. Već prije godinu dana bio je starješina bloka. Poslije nekoliko minuta se vrati i otaba, ne brinućise ni za koga, niz logor‐ sku ulicu. Berger i Karel okrenuše Vesthofa. Bio je bez svijesti. „Je li mu polomio rebra“, upita Buher. „Udarao ga je po glavi“, odgovori Karel. „Ja sam vidio.“ „Dagaunesemounutra?“ „Ne“,rečeBerger. „Ostavitegaovdje.Zasadmujeboljeovdje.Unutra imapre‐ malo mjesta. Ima li još vode?“ Imalisujošjednukutijuodkonzervipunuvode.BergerraskopčaVesthofovka‐ put. „Nije liipak bolje dagaunesemo?“upitaBuher. „Ona strvinabisemoglavrati‐ ti.“ „Taj neće više doći.Ja ga poznajem. Sada se izbjesnio.“ Lebentalse išulja iza ćoška barake. „Je li mrtav?“ „Ne, još nije. Udarao ga je nogama“,rečeBerger. „Inače samo tuče.Mora da je dobio više rakije nego ranije.“ Lebental stisnu ruku uz kaput. „Imam hrane.“ „Tiho. Inače će to čuti čitava baraka. Šta imaš?“ „Mesa“, prošapta LebentaL „Za zub.“ „Mesa?“ „Da. Mnogo. I hljeba.“ Nije rekao ništa o zecu. Sad za to više nije bila prilika. Gledao je tamno tijelo na poduporedkojegjeBergerklečao. „Možda će ipakneštood ovogamoćidapojede. Skuhano je.“ Maglajevećbilagušća.Buherjestajaopreddvostrukomžičanomogradomkoja je dijelila ženski logor. „Rut! Rut!“ šaptao je. „Rut!“ Jedna sjenka priđe. Gledao je prijeko, ali nije mogao da prepozna spodobu. „Rut“,prošaptajošjednom.„Jesilitoti?“ „Da.“ „Možeš li da me vidiš?“ „Da.“

„Imam nešto za jelo. Vidiš li moju ruku?“ „Da, da.“ „Meso je. Bacit ću ti ga prijeko. Sada.“ On uzemali komad mesa i baci ga preko obje ograde od bodljikave žice.Bilo je to pola obroka koji je on dobio.Ču kako na drugojstrani pade. Sjenka se saže i po‐ tražinazemlji.„Lijevo,lijevoodtebe“,šaptaojeBuher.„Moradaležiotprilikeme‐ tarlijevoodtebe.Jesiliganašla?“ „Ne.“ „Lijevo;jošjedanmetardalje.Kuhanomeso.Tražiga,Rut!“ Sjenka se zaustavi. „Jesiliganašla?“ „Da.“ „Dobro. Pojedi ga odmah. Je li dobro?“ „Da. Imaš li još?“ Buherustuknu.„Nemam.Svojdiosamvećpojeo.“ „Imaštijošnešto.Bacipreko!“ Buher priđe tako blizu žice da sumu bodlje ulazile u kožu.Unutrašnje ograde u logorunisubilenaelektrizirane.„TinisiRut!JesilitiRut!“ „Da, Rut. Još baci!“ Iznenadamu sinu da to nijeRut.Rutsve to ne birekla.Magla, uzbuđenje,sjene išapatgajeprevario.„TinisiRut!Recikakosezovem?“ „Pst! Tiho! Baci!“ „Kako se zovem?Kako se zovem?“ Sjena neodgovori. „Meso je za Rut! Za Rut!“ šaptao je Buher. „Daj ga njoj!“ „Da, da. Imaš li još?“ „Nemam. Daj ga njoj! Ono je njeno! Nije tvoje! Njeno!“ „Da, naravno.“ „Dajganjojilićuja...“ On ustade. Šta je mogao da učini. Znao je da je sjena onaj komad mesa već odavno progutala. Očajan pade na tlo, kao da ga je neka nevidljiva šaka udarila. „Oh,ti, prokleta zvijeri – crkla, crkla od njega!“Bilo je to previše.Poslije toliko mjeseci komadmesa.Aondaga izgubititako idiotski.Jecao jebez suza.Sjena pre‐ koputaješištala. „Daj još! Ja ću ti pokazati! Gle!“

Izgledalojekaodadižesuknju.Pokretjebioizobličenzbogbjeličastemagle.Iz‐ gledalojekaodatamoukozjimskokovimaigranekagrotesknaneljudskaspodoba. „Ti, strvino!“ siktao je Buher. „Ti, strvino! Crkni! Ja idiot! Ja idiot!“ Trebalo je tačno da upita prije nego li je bacio meso; ili je trebalo da sačeka dok se ne bude vidjelo. Ali dotle bi ga možda već pojeo. On je htio brzo da ga dadne Rut,amaglamuseučinilakaosretanslučaj.Asad?–ječaoje iudaraošakamaotlo. „Jaidiot!Štasamučinio?“Komadmesajebiokomadživota.Mogaobidaseizblju‐ jeodjada. Svježina noći ga probudi. On otetura nazad. Pred barakom pade preko nekog. Onda primijeti broj 509. „Ko je tu? Vesthof?“ „Da.“ „Je li mrtav?“ „Da.“ Buhersenaže sasvimdolicana zemlji.Bilojevlažnoodmagle, aimaloje tamne masnice od Hantkeovih udaraca. Gledao je lice, a mislio je na izgubljeni komad mesa, i oboje mu se odjednom učini da sada spada zajedno. „Prokletstvo!“ reče. „Zašto mu nismo pomogli?“ Broj 509 ga pogleda. „Šta govoriš gluposti?“ – upita. „A zar smo mogli?“ „Da.Možda.Zaštone?Moglismovećitežestvari.“ Broj509jeušutio.Buhersespustidonjega.„MismoprošlikodVebera“,reče. Broj 509 je zurio u maglu. Eto, opet je bilo tu, mislio je. Lažno junaštvo! Stara bijeda! Ovaj mladić je osjetio prvi put poslije mnogih godina malo bunta koji se dobro završio – i već nekoliko dana poslije toga mašta je započela sa romantičnim obmanama koje su zaboravljale na opasnosti. „Ti misliš ako smo kod samog lagerfirera prošli, da bi to i kod jednog pijanog starješine bloka upalilo,jel’ da?“ „Da, zašto ne?“ „A šta je trebalo da učinimo?“ „Ne znam.Ma šta! Ali nismo smjeli dopustiti da jednostavno izudara Vesthofa nasmrt.“ „MoglismonasšestoricailiosmoricadanapadnemoHantkea.Tomisliš?“ „Ne. To ne bi ništa pomoglo. On je jači od nas.“ „A šta je onda trebalo da uradimo. Da govorimo s njim? Da mu kažemo da bude razuman?“

Buher ne odgovori. On je znao da ni to ništa ne bi pomoglo. Broj 509 ga je pro‐ matraonekovrijeme. „Slušaj“,rečeonzatim, „kodVeberanismoimalištada izgu‐ bimo. Mismo se oprli i imalismo u tome nepojmljivu sreću. Da smo međutim po‐ duzeli nešto protivHantkea, on bi ubio jošjednog ili dvojicu više, a baraku bi prija‐ viozbogpobune.Bergerinekolicinadrugihbibiliobješeni.Vesthofusvakomslu‐ čaju.Vjerojatnoiti.Uskraćivanjehrane zanekolikodanabilabisljedećamjera.To biznačilodesetinemrtvih.Jelitotačno?“ Buher je oklijevao. „Možda“, reče on najzad. „Znašli nešto bolje?“ Buher je razmišljao. „Ne.“ „Ni ja.Vesthofje imao logorsko bjesnilo.Isto kao i Hantke.Da je rekao ono što je Hantke htio prošao bisa nekoliko udaraca. On je bio dobar čovjek. Mogao nam jebitiodvelikekoristi.Ali,biojeluda.“ Broj 509 se okrenuBuheru. Glas mu je bio pun gorčine. „Mislišli da si ti jedini ovdje kojisjedi irazmišlja o njemu?“ „Ne.“ „Možda bi on držao jezik za zubima i još živio da nas dvojica nismo prošli kod Vebera. Možda ga je bašto danas učinilo neopreznim.Jesi li ikada o tome razmiš‐ ljao?“ „Nisam“. Buher se zagleda u broj 509. „Zaista misliš?“ „Može biti.Ja samdoživio i veće gluposti.I kod boljih ljudi. A što je čovjek bio bolji, utoliko je češće ludost bila veća kad je smatrao da treba pokazati smjelost. Proklete knjiške gluposti! Poznaješli Vagnera iz barake 21?“ „Da.“ „Onjeruševinaodčovjeka.Alibioječovjekiimaojesmjelosti.Isuviše.Vraćao jeudarce.Dvijejegodinebionasladaesesovaca.Vebergajegotovovolio.Aondaje bio gotov. Zauvijek. A zašto? Mogli smo dobro da ga upotrijebimo. Ali on nije umio da savlada svoju smjelost. Takvih je bilo mnogo. Malo je njih sada ovdje. A joših jemanje koji nisu slomljeni. Zato samte večeras zadržao kad je Hantke uda‐ rao po Vesthofu. I zato sam odgovorio ono kad je pitao šta smo. Razumiješ li to najzad?“ „Ti misliš da bi Vesthof...“ „Svejedno je. On je mrtav.“ Buher zašutje.Sada jevidiobroja509jasnije.Magla sedigla, ana jednommjes‐ tu jemjesečina slabo prodirala.Broj 509 se već uspravio.Njegovo lice je bilo crno, plavo i zelenoodizlivakrvi.Buherse iznenadaprisjetisvihpričaonjemuiVeberu

koje je slušao.On sammorada je jedanputbiojedanodljudiokojima jegovorio. „Slušaj“,reče broj 509, „i dobro slušaj! Prokleta je fraza iz romana da se duh ne može slomiti.Ja sampoznavao silne ljude, kojisu bili jošsamo zvijeri koje urlaju. Gotovo se svaki otpormože slomiti; zato je potrebno samo dovoljno vremena i pri‐ like. A to imaju oni tamo – on učini pokret prema SS-kasarnama – oni su to vrlo dobro znali i uvijek bi istjerali svoje. Kod otpora se radi samo o tome šta se njime postiže; ne o tome kako on izgleda. Besmislena smjelost je sigurno samoubistvo. Ovo malo našeg otpora je jedino joššto imamo. Moramo ga prikrivati da ga ne ot‐ kriju i upotrijebiti ga samo u krajnjoj nuždi – kao što smo to učinili kod Vebera. Inače...“ Trak mjesečeve svjetlosti pade na Vesthofovo tijelo. Preleti preko njegovog lica i potiljka. „Nas nekoliko mora da preživi“ – prošapta broj 509. „Za kasnije. Sve ovo ne smijedabudeuzaludno.Nekolikokojinisuslomljeni.“ Onseosloniiustuknuunazad.Razmišljanje jeiscrpljivalokaoitrčanje.Najčeš‐ ćetonijebilomogućnozboggladiislabosti.Ali,ponekadjedolazilanekačudnala‐ koća,sve je postajalo potpuno jasno i za kratko vrijememoglo bise daleko unapri‐ jedsagledati–dokmaglazamorenostinebiopetsvezamračila. „Nekolicina koja neće biti slomljena i koja neće htjeti da zaboravi“, reče broj 509. On pogleda Buhera. On je dvadeset godina mlađi od mene, pomisli. On može jošmnogo dauradi.On nije skršen.Aja?Vrijeme,pomisliiznenada očajan.Ono je proždiralo i proždiralo. Ono će se osjetiti tek kad ovo ovdje bude prošlo, čovjek će zaista vidjeti da li je slomljen kad izađe napolje i bude htio da ponovo započne ži‐ vot. Onih deset godina u logoru vrijedilo je dvostruko i trostruko. Ko je još imao dovoljnosnage?Amnogoćesnagebitipotrebno! „Kad budemo odavde izašli, neće pred nama pasti na koljena“, reče broj 509. „Sve će poricati i htjeti da zaborave. I nassame! A mnogi od nas će također htjeti dazaborave.“ „Janećuzaboraviti“,odgovoriBuhermračno.„Niovonibiloštadrugo.“ „Dobro“.Talasiscrpljenostisvejejačenadolazio.Broj509zatvorioči,aliihod‐ mah otvori.Bilo je još nešto što jemorao da izgovori prije nego štomu opet izmak‐ ne. Trebalo je da Buher to zna. Možda je on jedini koji će preživjeti. Bilo je važno da on to sazna. „Hantkenijenacista“,rečeonsmukom. „Onje logoraškaoimi.Napolju vjero‐

jatno nikad ne bi ubio čovjeka. Ovdje on to čini jer mu je za to data vlast. On zna da nam ništa ne vrijedi ako se potužimo. Imat će pokriće. On nema nikakve odgo‐ vornosti. U tome i jeste stvar! Vlast bez odgovornosti – prevelika vlast u površnim rukama.Previševlastiuopće–umakojojruci–razumiješli?“ „Da“, reče Buher. Broj 509 klimnu glavom. „To je ono drugo – lijenost srca – strah – oglušenje savjesti–tojenašezlo.Otomesamrazmišljaocijeloveče.“ Zamorje sad bio težak kao crn oblak kojise s bukompribližava.Broj 509 izvadi komad hljeba iz džepa. „Evo! –meni nije potreban – ja sampojeo svojemeso, – daj ga Ruti!“ Buher ga pogleda i ne maknu se. „Sve samčuomaločasprijeko“,reče broj 509 teškimglasompunimklonulosti. „Dajga njoj!Važno je!“– glavamu klonu nagrudi, alion je jošjednomuspravi,ita lubanjašarenaodizlivakrviodjednomsenasmiješi.–„Ivažnoje–neštodati!“ Buher uze hljeb i ode do ograde koja je dijelila ženski logor. Magla je sada leb‐ djela do visine ramena. Ispod nje je bilo sve vidljivo. Izgledalo je sablasno kako muslimani teturaju bez glave prema zahodu. Poslije nekog vremena dođe Rut. Ni ona nije imala glave. „Sagnise“ – prošaputa Buher. Oboje sjedoše na zemlju. Buher baci hljeb. Pre‐ mišljao je da li da joj kaže da je imao i mesa za nju. Ali ne reče ništa. „Rut“, progo‐ vorion–„mislim,izaćićemoodavde.“ Ona nije mogla da odgovori. Usta su joj bila puna hljeba. Široko razrogačenim očima gledala ga je netremice. „Sada sam siguran u to“, reče Buher. Nije znao zašto je najednomu to vjerovao.To je imalo neke veze sa brojem509 is onimšto je on govorio.Vratise nazad.Broj 509 je čvrsto spavao,Glavamu je le‐ žala odmah uz Vesthofovu glavu. Oba lica su bila puna izliva krvi, aBuher gotovo nije mogao da razlikuje ko od njih dvojice još diše. Nije probudio broja 509. Znao je da je on već dva dana ovdje napolju čekaoLevinskog.Noćnije bila isuviše hlad‐ na. Ali Buher ipak skide sa Vesthofa i dvojice drugih mrtvaca jake i potkri njima broj509.