"Pođite sa mnom." On pređe u susednu prostoriju, a Flint i Karbaljo odmah za njim. U toj prostoriji bilo je mnoštvo monitora, računara i elektronskih tastatura sa tasterima različitih boja. Na jednoj polici je stajala mala, zdepasta mašina, sa desetinama kompakt-diskova. Taner ih pregleda i stavi jedan, obeležen sa Dijana Stivens u mašinu. On im objasni: "Ovo je sintisajzer glasa. Glasovi gospođe Stivens i gospođe Haris digitalizovani su ranije. Obrasci njihovog govora snimljeni su i analizirani. Kad pritisnem dugme, svaka reč koju ja izgovorim kalibriše se u njihove glasove." Taner uze mobilni telefon i ispritiska neke brojeve. Začu se oprezno: "Halo?" Bio je to glas Keli Haris. "Keli! Tako mi je drago da sam te našla." Taner je govorio, ali čuli su glas Dijane Stivens. "Dijana! Na vreme si me dobila. Upravo odlazim odavde." Flint i Karbaljo su začuđeno slušali. "Gde ideš, Keli?" "U Čikago. Tamo ću da uhvatim avion sa O'Hera, pa kući." "Keli, ne možeš sada da odeš." Nastade kratka pauza. "Zašto?" "Otkrila sam šta se zaista dešava. Znam ko nam je i zašto ubio muževe." "Oh, Gospode! Kako... jesi li sigurna?" "Naravno. Imam sve dokaze." "Dijana, to... to je divno." "Dokaz je kod mene, a ja sam u hotelu Delmon, u apartmanu A. Odavde idem u FBI. Htela sam da pođeš sa mnom, ali ako moraš kući, razumem..." "Ne, ne! Ja... želim da pomognem da se završi ono što je Mark pokušavao da uradi." Flint i Karbaljo su zapanjeno slušali svaku njihovu reč. U pozadini začuše najavu autobusa za Čikago. "Ići ću sa tobom, Dijana. Rekla si, hotel Delmon?" "Da, u Osamdeset šestoj ulici. Apartman A."
"Dolazim. Vidimo se uskoro." Veza se prekide. Taner se okrenu Flintu i Karbalju. "Pola problema je rešeno. Sad ćemo se pobrinuti za drugu polovinu." Flint i Karbaljo su gledali kako Taner u sintisajzer stavlja drugi disk, označen sa Keli Hans. On zatim pomeri jedno dugme na telefonu i ispritiska neke brojeve. Gotovo odmah začu Dijanin glas. "Halo?" Taner progovori u telefon, ali oni su čuli Kelin glas. "Dijana..." "Keli! Jesi li dobro?" "Odlično sam. Imam dobru vest. Otkrila sam ko i zašto nam je ubio muževe." "Šta? Ko?" "Ne možemo da pričamo preko telefona, Dijana. Ja sam u hotelu Delmon, u Osamdeset šestoj ulici, apartman A. Možeš li da dođeš ovamo?" "Naravno. Doći ću odmah." "Divno, Dijana, čekam te." Taner isključi telefon i okrenu se Flintu. "Vi ćete ih čekati." Zatim mu pruži ključ. "Ovo je ključ apartmana A. Idite odmah tamo i čekajte ih. Hoću da ih ubijete čim uđu na vrata. Ja ću se pobrinuti da tela nestanu." Karbaljo i Taner su gledali kako se Flint okreće i žurno izlazi. Karbaljo reče: "Šta želite da ja uradim, gospodine Kingsli?" "Pobrinite se za Saidu Hernandez." *** Čekajući u apartmanu A, Flint je rešio da ne dozvoli da išta pođe naopako. Čuo je za neke šeprtlje kojih se Taner otarasio. Mene neće, pomisli Flint. On izvadi pištolj, proveri burence i zavrnu prigušivač. Sada je trebalo samo da čeka. ***
Misli Keli Haris, u taksiju, šest ulica od hotela Delmon, smenjivale su se uzbuđeno zbog onoga što joj je Dijana rekla. Mark, platiće mi za ono što su ti uradili, pomislila je. Dijana je bila grozničavo nestrpljiva. Košmar se bližio kraju. Keli je nekako otkrila ko želi da ih ubije, a našla je i dokaze. Ponosićeš se mnome, Ričarde. Osećam te u blizini i... taksista prekide Dijanine misli. "Stigli smo, gospođo. Hotel Delmon."
TRIDESETO POGLAVLJE Dok je prolazila kroz predvorje hotela Delmon, prema liftovima, Dijani srce brže zakuca. Jedva je čekala da čuje šta je to Keli saznala. Vrata lifta se otvoriše i putnici izađoše. "Idete li gore?" "Da." Dijana uđe. "Poslednji sprat, molim vas." Mozak joj je radio ubrzano. Na kakvom tajnom projektu su radili njihovi muževi, kad su morali biti ubijeni? I kako je Keli to saznala? pitala se. Ljudi počeše da ulaze. Vrata lifta se zatvoriše i on poče da se uspinje. Dijana je videla Keli pre samo par sati, ali iznenađeno shvati da joj ona nedostaje. Najzad, posle nekoliko zaustavljanja, liftboj otvori vrata i reče. "Poslednji sprat." *** U dnevnoj sobi apartmana A, Flint je čekao blizu vrata, osluškujući zvuke u hodniku. Problem je bio u vratima koja su bila neobično debela, a Flint je znao i zašto: nije to bilo da bi se zadržala buka spolja, već da zvuci iznutra ne bi izlazili napolje. U tom apartmanu do sada su održavani sastanci upravnog odbora, ali Flint se šalio da tu nikada nikome nije bilo dosadno. Taner je tri puta godišnje sazivao menadžere KIG-a iz desetak država. Po završetku poslovnog dela sastanaka, dovođene su grupe lepotica, da zabave muškarce. Flint je nekoliko puta bio u obezbeđenju orgija, i sada, dok je tu stajao i prisećao se mora golih tela devojaka koje su stenjale i valjale se po tim krevetima i kaučima, poče da mu se javlja erekcija. Flint se isceri. Ove dame će se uskoro pobrinuti za to. Hari Flint nije sebe smatrao nekrofilom. Nikada nije ubio ženu da bi imao odnos sa njom. Ali ako je ona već mrtva... *** Izlazeći iz lifta, Dijana upita: "Gde je apartman A?" "Levo, pa na kraju hodnika. Ali tamo nema nikoga."
Dijana se okrenu. "Molim?" "Taj apartman je korišćen samo za sastanke upravnih odbora, a sledeći je tek u septembru." Dijana se osmehnu. "Ja ne idem na sastanak odbora. Treba da se nađem sa prijateljicom koja me čeka." Liftboj je gledao kako Dijana skreće levo, prema apartmanu A. On sleže ramenima, zatvori vrata i pokrenu lift na dole. Prilazeći vratima apartmana, Dijana, sve uzbuđenija, ubrza korak. U apartmanu A, Flint je čekao da čuje kucanje na vrata. Koja će stići prva, plavuša ili crnka? Nije važno. Nemam predrasude. Čuvši da neko prilazi vratima, Flint prekide razmišljanje i stegne pištolj. "Keli se trudila da obuzda svoje nestrpljenje. Dolazak do hotela Delmon bio je usporen nizom zastajkivanja: saobraćaj... crveno svetlo, radovi na putu.., Kasnila je. Ona protrča kroz predvorje hotela i uleti u lift. "Gornji sprat molim vas" Dok je Dijana na petom spratu prilazila apartmanu A, vrata susednog apartmana se otvoriše i nosač izađe u hodnik unazad, vukući velika kolica puna prtljaga, on joj prepreči put. "Skloniću se sa prolaza za minut", izvini joj se on, pa se vrati u unutra i iznese još dva kofera. Dijana pokuša da se provuče, ali nije mogla. Nosač reče: "Gotovo je. Izvinite za zadržavanje." On povuče kolica sa prtljagom i skloni ih sa prolaza. Dijana priđe apartmanu A i diže ruku da pokuca, kad ču glas ih hodnika: "Dijana!" Ona se okrenu. Keli je upravo izašla iz lifta. "Keli!" Dijana požuri hodnikom, njoj u susret. U apartmanu, Flint je osluškivao. Ima li nekoga ispred? Mogao je da otvori vrata i pogleda, ali tako bi upropastio plan.
"Ubijaj čim uđu na vrata", rekao mu je šef. U hodniku, Keli i Dijana su se zagrlile, srećne zbog viđenja. Keli reče: "Izvini što kasnim, Dijana, ali saobraćaj je grozan. Uhvatila si me baš kad mi je autobus polazio za čikago." Dijana je pogleda zbunjeno. "Ja uhvatila tebe?" "Upravo sam ulazila u autobus kad si me nazvala." Za trenutak nastade tišina. "Keli... nisam ja zvala tebe. Ti si zvala mene: da mi kažeš kako imaš dokaze koji su nam potrebni za..." Ona primeti zapanjen izraz na Kelinom licu. "Nisam ja..." Obe se okrenuše i pogledaše prema apartmanu A. Dijana duboko udahnu vazduh. "Hajde da..." "Važi." One strčaše niz jedan krak stepeništa, uđoše u lift i tri minuta kasnije izađoše iz hotela. Hari Flint u apartmanu pogleda na sat i pomisli: Šta li je zadržalo kučke? Dijana i Keli su sedele u krcatom vagonu metroa. "Ne znam kako su to postigli", reče Dijana. "Glas je bio tvoj." "I tvoj, isto. Oni se neće zaustaviti dok nas ne ubiju. Podsećaju me na hobotnice sa hiljadu prokletih pipaka koje hoće da obaviju oko naših vratova." "Prvo moraju da nas nađu, da bi nas ubili", reče Dijana. "Kako su uspeli da nas otkriju ovoga puta? Bacile smo Kingslijeve vizitkarte i nismo imale ništa drugo, što bi mogli..." Pogledaše jedna drugu, pa njihove mobilne telefone.
Keli zamišljeno reče: "Ali kako su saznali brojeve naših mobilnih telefona?" "Ne zaboravi s kim imamo posla. U svakom slučaju, ovo je verovatno najbezbednije mesto u Njujorku. Možemo ostati u podzemnoj dok..." Dijana pogleda na drugu stranu vagona i preblede. "Izlazimo odavde", reče uznemireno. "Na sledećoj stanici." "Šta? Pa sad si rekla..." Keli pogleda za Dijanom. Na jednom delu trake sa reklamama, što je išla duž vagona, stajala je fotografija nasmejane Keli sa divnim ženskim ručnim satom. "Oh, gospode!" One ustadoše i pohitaše do vrata, da tu sačekaju sledeću stanicu. Dvojica uniformisanih marinaca, koji su sedeli pored, zurili su u njih. Keli im se osmehnu, pa uze Dijanin i svoj mobilni telefon i dade ih marincima. "Nazovite nas." I one izađoše. *** U apartmanu A zazvoni telefon. Flint trže slušalicu. Taner reče: "Prošlo je više od jednog sata. Šta se dešava, gospodine Flinte?" "Nisu se pojavile." "Šta?" "Ovde sam neprekidno, čekam ih." "Vratite se u kancelariju." Taner zalupi slušalicu. Ovo je u početku bio rutinski delić posla, koji je Taner trebalo da reši. Sada je stvar postala lična. Taner uze svoj mobilni telefon i nazva Dijanin broj. Javio se jedan od marinaca, onaj koji je dobio njen telefon. "Evo me, lutko. Kako bi se vama dvema svidelo da večeras izađete u život?" Kučke su se otarasile telefona, pomisli Taner besno. ***
Bio je to jeftin pansion u jednoj sporednoj ulici, na zapadnoj strani grada. Kada je taksi prolazio pored njega, a Dijana i Keli ugledale natpis Prazne sobe, Dijana reče: "Vozaču, možete stati ovde." One izađoše i priđoše ulaznim vratima zgrade. Gazdarica, koja im je i otvorila vrata, bila je prijatna, sredovečna žena po imenu Elis Finli. "Mogu vam dati vrlo lepu sobu, za četrdeset dolara na noć, sa doručkom." Dijana reče: "To je u redu." Zatim pogleda Keli. "Šta je u pitanju?" "Ništa." Keli za trenutak zatvori oči. Taj pansion nije imao ništa zajedničko sa onim u kome je ona živela, čistila toalete, kuvala za strance i slušala kako joj pijani očuh tuče majku. Uspela je da se osmehne. "U redu je." *** Sledećeg jutra, Taner je pozvao Flinta i Karbalja na razgovor. "Bacile su moje vizitkarte", reče Taner, "i otarasile se mobilnih telefona." Flint reče: "Znači, izgubili smo ih." Taner odgovori: "Ne, gospodine Flint, ne dok sam ja živ. Nećemo mi ići za njima, doći će one do nas." Dva čoveka pogledaše jedan drugog, a zatim Tanera. "Šta?" "Dijana Stivens i Keli Haris će biti ovde u KIG-u u ponedeljak u jedanaest i petnaest pre podne.
TRIDESETPRVO POGLAVLJE Keli i Dijana se probudiše u isto vreme. Keli sede u krevetu, pogleda prema Dijani. "Dobro jutro. Kako si spavala. "Sanjala sam neke gluposti." "I ja." Odgovori Dijana. "Keli, to što si izašla iz lifta u hotelu baš u trenutku kad sam htela pokucati na vrata apartmana, je li bila slučajna podudarnost? "Naravno. I sreća je za nas obe to..." Keli pogleda Dijanu. "Kako to misliš?" Dijana odgovori pažljivo: "Sada smo imale sreće. Mislim, puno sreće.Izgleda kao da nam neko ili nešto pomaže, čuva nas." Keli ju je oštro gledala. "Misliš, kao anđeo čuvari." "Da." Keli strpljivo reče: "Dijana, znam da ti veruješ u te stvari, ali ja ne verujem. Znam da ne nosim anđela na ramenu." Dijana reče: "Samo ga još ne vidiš." Keli prevrnu očima. "Tačno." "Hajde da nešto doručkujemo", predloži Dijana. "Ovde je bezbedno. Mislim da nismo u opasnosti." Keli zagunđa. "Ako misliš da nismo u opasnosti, ne znaš kakvi su doručci u pansionima. Hajde da se o bučemo i doručkujemo napolju. Mislim da sam na uglu videla vagon-restoran." "Dobro. Treba prvo da obavim jedan razgovor."
Dijana priđe telefonu i nazva jedan broj. Javi se telefonistkinja. "KIG." "Htela bih da razgovaram sa Beti Barker." "Sačekajte trenutak, molim vas." Taner je video plavo svetio i slušao na konferencijskoj liniji. "Gospođica Barker nije u kancelariji. Možete li da ostavite poruku?" "Oh. Ne, hvala." Taner se namršti. Prebrzo da bi se otkrio trag, pomisli. Dijana se okrenu Keli. "Beti Barker još uvek radi u KIG-u, pa ćemo jednostavno morati da nađemo načina i dopremo do nje." "Možda se njen kućni broj nalazi u telefonskom imeniku." Dijana reče: "Možda, a možda je i linija ozvučena." Ona uze imenik koji je stajao pored telefona i nađe slovo koje joj je bilo potrebno. "Upisana je." Dijana nazva broj, oslušnu i polako spusti slušalicu. Keli joj priđe. "Šta je bilo?" Dijani je bio potreban trenutak da bi odgovorila. "Telefon joj je isključen." Keli uzdahnu duboko. "Mislim da mi je potrebano tuširanje." Izlazeći iz kupatila. Keli shvati da je ostavila peškire na podu. Htede da izađe, ali zastade, pa ih pokupi i uredno složi na šipku. Zatim se vrati u spavaću sobu. "Izvoli i ti." Dijana odsutno klimnu glavom. "Hvala." Prvo što je Dijana primetila ušavši u kupatilo bilo je da su svi peškiri složeni na šipki Osmehnula se. Uđe pod tuš i pusti toplu vodu. Priseti se
kako se tuširala zajedno sa Ričardom i kako im je godilo da im se tela dodiruju. Nikada više… ali sećanja će ostati uvek. Cveće. "Divno je, dragi. Hvala ti. Šta slavimo?" "Dan svetog Svitina." I još cveća. "Dan kad je Vašington prešao Delaver.... Nacionalni dan papaga- ja... Dan ljubitelja celera..." Kada je na poruci uz ruže pisalo Dan skačućih guštera, Dijana se nasmejala i rekla: "Srculence, gušteri ne skaču." A Ričard je spustio glavu u ruke i rekao: "Prokletstvo. Pogrešno sam obavešten." Voleo je da joj piše ljubavne pesme. Dijana ih je nalazila oblačeći se: u cipeli, u prslučetu, jakni... A dešavalo se , kada se on vrati sa posla da ona bude potpuno gola, na visokim štiklama. Tada bi ga pitala: "Dragi, sviđaju li ti se ove štikle?" A on bi spustio odeću na pod i odlagali bi večeru. Oni….. Ona ču Kelin glas: "Hoćemo li da doručkujemo ili večeramo." Išle su pešice do restorana. Dan je bio svež i vedar, a nebo providno plavo. "Nebo je plavo" reče Dijana. "Dobar znak." Keli se ugrize za usnu da se ne bi nasmejala. Dijanino sujeverje nekako joj je bilo simpatično. Nekoliko lokala pre restorana, prođoše pored jednog malog butika. Pogledaše jedna u drugu, isceriše se i uđoše unutra. Priđe im prodavačica. "Mogu li vam pomoći?" Keli raspoloženo reče: "Da."
Dijana je upozori: "Hajde da ne žurimo. Seti se šta se desilo prošlog puta." "Tačno. Bez žurbe." One pođoše kroz prodavnicu, uzimajući samo ono što im je neophodno. Ostaviše svoju staru odeću u kabinama za probu. "Zar nećete ovo da ponesete?" upita prodavačica. Dijana se osmehnu. "Ne. Dajte to nekoj dobrotvornoj organizaciji." Na uglu ulice nalazila se mala samoposluga. "Pogledaj," reče Keli, "polovni mobilni telefoni." One uđoše i izabraše dva aparata, oba sa po hiljadu pripejd minuta. Keli reče: "Hajde da opet zamenimo brojeve." Dijana se osmehnu. "Važi." To je potrajalo samo nekoliko sekundi. Dok je plaćala na kasi, Dijana pogleda u tašnu. "Ponestaje mi gotovine." "I meni", reče Keli. "Možda ćemo morati da upotrebimo kreditne kartice", reče Dijana. "Ne, dok ne nađemo čarobnu zečju rupu." "Šta?" "Nije važno." Kada su sele za sto u restoranu, kelnerica ih upita: "Šta da vam donesem, dame?" Keli pogleda Dijanu. "Prvo ti." "Uzeću sok od narandže, jaja sa slaninom, tost i kafu." Kelnerica pogleda Keli.
"A vi, gospođice?" "Pola grejpfruta." "I to je sve?" upita je Dijana. "Da." Kelnerica se udalji. "Ne možeš da živiš od pola grejpfruta." "Navika. Godinama sam bila na strogoj dijeti. Neke manekenke jedu papirne maramice da bi obuzdale apetit." "Ozbiljno?" "Ozbiljno. Ali to više nije važno. Nikad više neću raditi kao manekenka." Dijana je pogleda za trenutak. "Zašto?" "To nije više važno. Mark me je naučio pravim vrednostima i..." ona ućuta, boreći se sa suzama. "Volela bih da si mogla da ga upoznaš." "I ja bih. Ali ti moraš da nastaviš svoj život." Keli reče: "A ti? Hoćeš li ti opet slikati?" Nastade duža tišina. "Pokušala sam... ne." Kada su završile doručak, pošle su prema izlazu, ali Keli primeti jutarnje izdanje novina u rafu. Dijana je išla napred, kad Keli reče: "Stani za trenutak." Ona se okrenu i uze jedan primerak novina. "Vidi!" Priča je bila data u članku na vrhu prve strane: Kingsli intemejšenal grup odaće poštu svim svojim zaposlenima čije su nedavne smrti bile uzrok opštih špekulacija. Komemoracija će biti održana u ponedeljak, u 11.15 pre podne, u direkciji KIG-a, na Menhetnu. "To je sutra." Keli pogleda Dijanu. "Šta misliš, zašto ovo rade?" "Mislim da postavljaju klopku za nas." Keli klimnu glavom. "Slažem se. Misli li Kingsli da smo dovoljno glupe da..." Keli pogleda Dijanu i zaprepašćeno reče: "Idemo!" Dijana klimnu glavom. "Ne
možemo!" "Moramo. Sigurna sam da će Beti Barker biti tamo. Moram da razgovaram sa njom." "Neću da zakeram, ali kako misliš da izađemo žive odande?" "Smisliću nešto." Ona pogleda Keli i osmehnu se. "Veruj mi." Keli odmahnu glavom. "Ništa me ne čini nervoznom kao kad neko kaže: veruj mi." Ona razmisli jedan trenutak, pa joj se lice ozari. "Imam ideju. Znam kako ovo da rešimo." "Kakva ti je ideja?" "To je iznenađenje." Dijana zabrinuto pogleda Keli. "Misliš li zaista da možeš da nas izvučeš odande?" "Veruj mi." Kada su se vratile u pansion, Keli je nazvala jedan telefonski broj. Te noći obe su loše spavale. Keli je ležala, zabrinuta: Ako moj plan ne upali, obe ćemo poginuti. Dok je tonula u san, činilo joj se da vidi lice Tanera Kingslija kako je gleda odozgo. Cerio se. Dijana se molila, očiju čvrsto zatvorenih: Dragi, ovo je možda poslednji put da ti se obraćam. Nisam sigurna da li da kažem zbogom ili zdravo. Sutra Keli i ja idemo u KIG, na vaš pomen. Mislim da nemamo velike šanse da se izvučemo, ali moram otići, da pokušam da ti pomognem. Samo sam želela još jednom, dok mogu, da ti kažem da te volim. Laku noć, najdraži moj.
TRIDESETDRUGO POGLAVLJE Komemoracija je održana u KIG parku, u zadnjem delu kompleksa Kingsli internejšenal grupa, koji je služio za rekreaciju zaposlenih. U parku, u koji se moglo ući i izaći samo kroz dvoja vrata, bilo je okupljeno stotinak ljudi. U središtu prostora dignut je podijum na kome je sedelo desetak funkcionera KIG-a. Na kraju reda sedela je Beti Barker, sekretarica Ričarda Stivensa. Bila je to privlačna žena, plemenitog izgleda, tridesetih godina. Taner je bio za mikrofonom:... "..I ova kompanija je izgrađena odlučnošću i odanošću ljudi koji u njoj rade. Poštujemo ih i pozdravljamo. Uvek sam voleo da o našoj kompaniji mislim kao o porodici, u kojoj svi streme istom cilju." Taner je, govoreći, prelazio pogledom po okupljenima. "Ovde, u KIG-u, rešavali smo probleme i ostvarivali ideje, koji su učinili svet pogodnijim za život, a nema većeg zadovoljstva od..." Na suprotnom kraju parka uđoše Dijana i Keli. Taner pogleda na sat. Bilo je dvadeset do dvanaest. On se zadovoljno osmehnu i nastavi da govori. "...Znajući da za uspehe ove kompanije treba zahvaliti vama..." Dijana pogleda prema podijumu i uzbuđeno gurnu Keli. "Eno Beti Barker. Moram da razgovaram sa njom." "Pazi se." Dijana pogleda uokolo i uznemireno reče: "..Ovo je suviše jednostavno. Imam osećaj da smo..." Ona se osvrnu i dahnu. Na jednom od ulaza pojaviše se Hari Flint i dvojica njegovih ljudi. Dijana pređe pogledom do drugog ulaza. Blokirali su ga Karbaljo i još dvojica ljudi. "Pogledaj!" Dijanino grlo bilo je suvo. Keli se okrenu i vide da šestorica ljudi blokiraju ulaz i izlaz. "Ima li još neki izlaz odavde?" "Mislim da nema." Taner je govorio:
"...Nažalost, nedavno je nastradalo nekoliko članova naše porodice. A kada tragedija zadesi nekoga iz porodice, to utiče i na sve ostale. KIG nudi nagradu od pet miliona dolara svakome ko otkrije ko ili šta se nalazi iza svega ovoga." "Pet miliona dolara iz jednog u drugi njegov džep", reče Keli tiho. Taner hladno pogleda iznad okupljenih, prema Keli i Dijani. "Danas, ovde imamo dve ožalošćene članice,gospođu Marka Harisa i gospođu Ričarda Stivensa. Zamoliću ih da se popnu na podijum." "Ne možemo dozvoliti da nas izvuče gore", reče Keli uplašena. "Moramo ostati u masi. Šta sad da radimo?" Dijana iznenađeno pogleda Keli. "Kako to misliš? Pa, ti si rekla da ćeš nas izvući odavde, sećaš se? Pokreni svoj plan " Keli proguta knedlu. "Nije upalio." Dijana nervozno reče: "Onda pređi na plan B." "Dijana..." "Da?" "Nemam plan B." Dijana raširi oči. "Misliš, dovukla si nas ovde, bez plana da se izvučemo?" "Mislila san..." Tanerov glas odjeknu iz zvučnika. "Gospođo Stivens i gospođo Haris, hoćete li da dođete ovamo, gore, molim vas?" Keli se okrenu Dijani i reče: "Ja... žao mi je." "Ja sam kriva. Nije trebalo da pristanem da dođemo." Okupljeni su počeli da se osvrću prema njima. Upale su u zamku. "Gospođe Stivens i Haris..."
Keli prošaputa: "Šta da radimo?" Dijana reče: "Nemarno izbora. Idemo gore." Ona duboko udahnu vazduh. "Idemo." Protiv volje, polako pođoše prema podijumu. Dijana je panično gledala prema Beti Barker, koja nije sklanjala pogled sa nje. Dijana i Keli su prilazile podijumu, dok su im srca lupala. Dijana pomisli: Ričarde dragi, pokušala sam. Šta god se desilo, želim da znaš da ja... Odjednom se začu neko komešanje iz zadnjeg dela parka. Ljudi su krivili vratove da vide šta se dešava. Ulazio je Ben Roberts sa velikom ekipom kamermana i pomoćnika. I njih dve se okrenuše da pogledaju. Keli, srećna, uhvati Dijanu za ruku. "Plan A je uspeo! Ben je ovde." A Dijana diže pogled i reče tiho: "Hvala ti, Ričarde." Keli reče: "Šta?" Ona odjednom shvati šta je Dijana mislila. Cinično reče: "Tako je. Dođi. Ben nas čeka." Taner je, skamenjen, gledao ceo prizor. On doviknu: "Izvinite. Žao mi je, gospodine Robertse. Ovo je privatna ceremonija. Moraću vas i vaše ljude da zamolim da odete." Ben Roberts reče: "Dobro jutro, gospodine Kingsli. Moja emisija radi TV segment sa gospođom Haris i gospođom Stivens u studiju, ali pošto smo bili sa njima, pomislio sam da biste nam dozvolili da snimimo deo komemoracije." Taner odmahnu glavom. "Ne, ne mogu vam dozvoliti da ostanete ovde." "Šteta. Onda ću povesti gospođu Haris i gospođu Stivens u studio." "Ne možete", reče Taner promuklim glasom.
Ben ga pogleda. "Šta ne mogu?" Taner je gotovo drhtao od besa. "Ovaj... mislim da... ništa." One stigoše do Bena, koji tiho reče: "Izvinite što kasnim. Imali smo važnu vest o jednom ubistvu i..." "Zamalo niste dobili važnu vest o još dva", reče Keli. "Bežimo odavde." Taner je frustrirano gledao kako Keli, Dijana, Ben Roberts i njegova ekipa prolaze pored njegovih ljudi i izlaze iz parka. Hari Flint pogleda prema Taneru, ne znajući šta da uradi. Polako odmahujući glavom, Taner pomisli: Još nije gotovo, kučke. **** Dijana i Keli uđoše u kola sa Benom Robertsom. Ekipa je išla za njima u dva kombija. Robert pogleda Keli: "Hoćeš li sada da mi kažeš o čemu se ovde radilo'.'" "Volela bih, Bene, ali ne mogu još. Kazaću ti kad budem znala o čemu pričam. Obećavam.'' "Keli, ja sam reporter. Moram da znam..." "Danas si došao kao prijatelj." On uzdahnu. "Dobro. Gdc hoćete da vas odbacim?" Dijana reče: "Hoćete li da nas ostavite između četrdeset druge ulice i Tajms skvera?" "Nema problema." Dvadeset minuta kasnije, Keli i Dijana su izlazile iz kola. Keli poljubi Bena Robertsa u obraz. "Hvala ti, Bene. Neću ti ovo zaboraviti. Bićemo u kontaktu." "Čuvajte se." One mu mahnuše i udaljiše se. Keli reče: "Osećam se bespomoćno." "Zašto?"
"Dijana, pa nemamo nikakvo oružje, ništa. Volela bih da imamo pištolj." "Imamo pamet." "Volela bih da imamo pištolj. Zašto smo ovde? Šta ćemo sad da radimo?" "Prestaćemo da bežimo. Od sada smo u ofanzivi." Keli je pogleda radoznalo. "Šta to znači?" "Znači da mi je već muka od izigravanja mete po ceo dan. Krećemo na njih. Keli." Keli pogleda Dijanu. "Mi krećemo na KIG." "Tako je." "Previše si čitala krimiće. Kako zamišljaš da nas dve oborimo najveći istraživački centar na svetu?" "Počećemo tako što ćemo naći imena svih njihovih ljudi koji su izginuli u toku proteklih nekoliko nedelja." "Zašto misliš da ih je bilo još, sem Marka i Ričarda?" "Zato što su u novinskom oglasu pomenuti svi njihovi zaposleni, pa mora da ih je više od njih dvojice." "Oh. A ko će nam reći ta imena?" "Pokazaću ti", reče Dijana. Internet kafić Lak pristup nalazio se u ogromnoj sali sa više od desetak redova boksova, opremljenih sa četiristo računara, koji su gotovo svi bili zauzeti. Kafe je bio samo jedna od karika u lancu koji se širio po celom svetu. Kada su ušle, Dijana priđe automatu da kupi jedan sat pristupa internetu. Kada se vratila, Keli upita: "Gde počinjemo?" "Pitaćemo kompjuter." One nađoše jedan prazan boks i sedoše. Keli je gledala kako se Dijana prijavljuje na internet.
"Šta se sada dešava?" "Prvo ćemo pretražiti Gugl da nađemo imena ostalih žrtava koje su radile za KIG." Dijana je potražila pretraživački servis i u polju za pretragu otkucala: čitulja i KIG. Pojavio se dug spisak odgovarajućih stavki pretrage. Dijana je potražila novinske članke sa interneta i našla sijaset strana koje su je odvele do niza novih čitulja i drugih članaka, od kojih je jedan upućivao na berlinski ogranak KIG-a, pa uđe na njihov sajt. "Ovo je zanimljivo... Franc Verbruge." "Ko je on?" "Pitanje je, gde je on? Izgleda da je nestao. Radio je za KIG u Berlinu, a njegova žena, Sonja, umrla je pod nerazjašnjenim okolnostima." Dijana kliknu na drugu vezu. Nesigurno pogleda Keli. "U Francuskoj, Mark Haris." Keli duboko uzdahnu i klimnu glavom. "Nastavi." Dijana ispritiska još tastera. "Denver, Gari Rejnolds, a na Menhetnu..." Dijanin glas se slomi, "Ričard." Dijana ustade. "To je to." Keli upita: "Šta sad?" "Treba da smislimo kako da sve to sastavimo. Idemo." Na pola puta niz ulicu, Keli i Dijana prodoše pored jedne prodavnice kompjutera. "Samo trenutak", reče Keli. Dijana uđe za Keli, koja odmah priđe upravniku. "Izvinite. Ja sam Keli Haris, pomoćnica Tanera Kingslija. Potrebno nam je trideset šest vaših najboljih i najskupljih kompjutera danas posle podne. Da li je to moguće?" Upravnik se ozari. "Pa... pa naravno, gospođo Haris. Za gospodina Kingslija, sve. Nemamo ih sve ovde, naravno, ali dobićemo ih iz naših skladišta. Lično ću se pobrinuti za to. Plaćate li gotovinom ili preko računa?"
"Pri isporuci", reče Keli. Kada se upravnik udaljio, Dijana reče: "Volela bih da sam se ja setila toga." Keli reče: "Setićeš se. *** "Mislim da biste hteli da vidite ovo, gospodine Kingsli." Keti Ordonez mu pruži nekoliko papira. Naslovi su govorili: AUSTRALIJOM HARA ODBEGLI TORNADO... Prvi tornado u istoriji Australije uništio nekoliko sela. Broj poginulih nepoznat. Meteorolozi su zbunjeni novim svetskim poremećajem vremenskih prilika. Uzrok je ozonski omotač. Taner reče: "Pošaljite to senatorki van Luven sa porukom: Draga senatorko van Luven, mislim da vreme ističe. Sve najbolje od Tanera Kingslija." "Da. gospodine", reče Keti i izađe iz kancelarije. Taner pogleda monitor računara, začuvši zvuk koji mu je preneo znak za uzbunu iz obezbeđenja njegovog Odeljenja za tehnologiju informisanja. Taner je obezbedio da se njegovom Odeljenju za tehnologiju informisanja ugrade pauci, visokotehnološki softver koji neprestano češlja internet u potrazi za informacijama. On je privatno postavio pauke i da paze na one koji traže osetljive informacije. Sada se sa zanimanjem zagledao u znak za uzbunu na ekranu monitora. On pritisnu zujalicu. "Endru, dođi ovamo." Endru je u svojoj kancelariji razmišljao o svojoj nesreći i prisećao se. Bio je u svlačionici i oblačio svemirsklo odelo koje je vojska poslala. Hteo je da uzme jedno sa police, ali Taner, koji je bio tamo, dao mu je odelo i gas-masku, rekavši:
"Obuci ovo. Doneće ti sreću." Taner je... "Endru! Dolazi ovamo!" Ovaj ču naređenje, ustade i polako pređe u Tanerovu kancelariju. "Sedi." "Da, Taneru..." On sede. "Kučke su upravo napale naš berlinski sajt. Znaš li šta to znači?" "Da... ovaj, ne." Taneru pozvoni sekretarica. "Stigli su računari, gospodine Kingsli.'' "Kakvi računan?" "Oni koje ste naručili." Taner, zbunjen, ustade i pređe kod sekretarice. Tu je bilo trideset šest kompjutera, naslaganih na kolicima. Pored njih su stajali upravnik prodavnice i trojica ljudi u radnim kombinezonima. Upravnik se ozari ugledavši da Taner izlazi. "Imam upravo ono, što se tražili, gospodine Kingsli. Remek-dela. A biće nam drago da vas uslužimo sa još...'' Taner je zurio u gomilu računara. "Ko je to naručio?" "Vaša pomoćnica. Keli Haris. Rekla je da su vam potrebni odmah, pa..." "Vratite ih", reče Taner tiho. "Tamo gde ona idem neće joj biti potrebni." Taner se okrenu i vrati natrag, u svoju kancelariju. "Endru, imaš li blagog pojma za što su pristupile našem sajtu? Ja ću ti reći. Pokušaće da nađu žrtve i motive za njihovu smrt." Taner sede. "Da bi to postigle, moraće da odu u Evropu. Samo, neće tamo stići." Endru pospano reče: "Ne..." "Kako ćemo da ih zaustavimo, Endru?" Endru klimnu glavom. "Zaustavimo..."
Taner pogleda brata i prezrivo reče: "Voleo bih da razgovaram sa nekim ko ima mozak." Endru je gledao kako Taner seda za kompjuter i počinje da tipka. "Počećemo brisanjem svih njihovih sredstava. Imamo brojeve socijalnog osiguranja.'' Nastavio je da kuca i govopri. "Dijana Stivens..." zamislio se. Pomoću svog profinjenog, visokotehnološkog softvera, mogao je da pristupi i promeni bilo čije lične finansijske podatke. "Pogledaj, kompletan izveštaj o njenom bankovnom računu, penzijskom fondu, kreditima. Vidiš?" Endru proguta knedlu. "Da, Taneru. Da." Taner se opet okrenu kompjuteru. "Unećemo da je njena kreditna karta ukradena... Sad ćemo isto to da uradimo za Keli Haris... Sledeći korak je vebsajt Dijanine banke." Pristupio je sajtu banke, pa kliknuo na link Upravljajte svojim računima. Taner zatim upisa broj računa i poslednje četiri cifre broja socijalnog osiguranja Dijane Stivens, i dobi pristup. Ušavši, prebacio je sav novac na stranu kredita, pa se vratio u bazu podataka kredita i prebacio njenu liniju kredita na deo Pod naplatom. "Endru..." "Da, Taneru?" "Vidiš li šta sam uradio? Prebacio sam sva njihova sredstva pod dugove koje treba da naplate njihovi poverioci." Glas mu je bio pun samozadovoljstva. "Sad ćemo isto to uraditi i za Keli Haris." Pošto je završio. Taner je ustao i prišao Endruu. "Gotovo je. Nemaju novca, ni kredita. Nema načina da izađu iz zemlje. Zarobili smo ih. Šta misliš o svom mlađem bratu?" Endru klimnu glavom. "Sinoć sam na televiziji gledao film o..." Taner, besan, stisnu pesnicu i tresnu brata tako snažno, da Endru uz mnogo buke pade sa stolice i udari u zid. "Ti, kučkin sine! Slušaj kad ti govorim." Vrata se otvoriše i upade Tanerova sekretarica. Keti Ordonez.
"Je li sve u redu, gospodine Kingsli?" Taner se okrenu njoj. "Da. Jadni Endru je pao." "Oh, jadnik." Njih dvoje digoše Endrua na noge. "Jesam li pao?" Taner brižno reče: "Jesi, Endru, ali sad si u redu." Keti Ordonez šapnu: "Gospodine Kingsli, zar ne mislite da bi vašem bratu bilo bolje u kući?" "Naravno da bi", odgovori Taner. "Ali to bi ga slomilo. Ovo je njegov pravi dom, i ovde ja mogu da pazim na njega." Keti Ordonez je sa poštovanjem gledala Tanera. "Vi ste divan čovek, gospodine Kingsli." On skromno sležc ramenima. "Svi mi moramo da radimo ono što nam je u moći." Deset minuta kasnije, Tanerova sekretarica se vratila u njegovu kancelariju. "Dobre vesti, gospodine Kingsli. Upravo smo dobili ovaj faks iz kancelarije senatorke van Luven." "Dajte da ga vidim." Taner joj ga istrže iz ruke. Dragi gospodine Kingsli, ovim vas obaveštavam da je senatski Komitet za životnu sredinu odlučio da odmah dopuni fondove za istraživanje globalnog otopljavanja i načina za borbu protiv njega. Iskreno, senatorka van Luven.
TRIDESETTREĆE POGLAVLJE "Imaš li pasoš kod sebe?" upita Dijana. "Uvek ga nosim sa sobom kad sam u stranoj zemlji." Pa dodade: "A ova zemlja mi je u poslednje vreme postala strašno strana." Dijana klimnu glavom. "Moj pasoš je u bančinom pregratku. Uzeću ga. A biće nam potreban i novac." U banci, Dijana siđe do svog pregratka, i otvori kutiju u kojoj je držala stvari. Iz nje uze pasoš, stavi ga u tašnu i vrati se gore, do blagajne. "Htela bih da zatvorim račun." "Naravno. Vaše ime, molim." Blagajnik klimnu glavom. "Samo trenutak." On ode do niza ormara za kartoteku, otvori jednu fioku i poče da lista kartice; izvadi jednu, pogleda je za trenutak i vrati se do Dijane. "Vaš račun je već zatvoren, gospođo Stivens." Dijana odmahnu glavom. "Ne. To mora da je neka greška. Ja sam..." Blagajnik stavi karticu ispred Dijane. Na njoj je pisalo: Račun zatvoren. Razlog: Preminula. Dijana je zurila sa nevericom, pa pogleda blagajnika. "Izgledam li ja kao da sam mrtva?" "Ne, naravno. Žao mi je. Ako hoćete da pozovem upravnika, mogu..." "Ne!" Ona u trenutku shvati šta se desilo i uzdrhta. "Ne, hvala." Zatim požuri do ulaza, gde ju je čekala Keli. "Je li u redu?" "Dobila sam pasoš, ali gadovi su mi zatvorili račun u banci." "Kako su mogli? "Jednostavno. Oni su KIG, a mi nismo." Dijana se za trenutak zamisli. "Oh, bože." "Šta je sad?"
"Moram da obavim jedan telefonski razgovor." Dijana pohita do javnog telefona, nazva jedan broj i izvadi svoju kreditnu karticu. Nekoliko trenutaka kasnije, progovorila je: "Broj glasi na ime Dijana Stivens. Punovažan je..." "Žao mi je, gospođo Stivens. Naši podaci kažu da je vaša kartica ukradena. Ako želite da predate zahtev, možemo da vam izdamo novu karticu za dan-dva i..." Dijana reče: "Nije važno", zalupi slušalicu i vrati se do Keli. "Odjavili su moju kreditnu karticu." Keli uzdahnu duboko. "Sad moram ja da okrenem par brojeva." Keli je telefonirala gotovo pola sata. Kada se vratila do Dijane, bila je besna. "Hobotnica je opet napala. Ali ja još uvek imam pariški račun, pa mogu..." "Nemamo vremena za to, Keli. Moramo odmah da odemo odavde. Koliko imaš kod sebe?" "Dovoljno za povratak u Bruklin. A ti?" "Možemo otići do Nju Džersija." "Onda smo zaglavile. Ti znaš zašto ovo rade, zar ne? Da ne bismo otišle u Evropu i otkrile istinu." "Izgleda da su uspeli." Keli zamišljeno reče: "Ma nisu. Otputovaćemo mi." Dijana poraženo reče: "Kako? Mojim svemirskim brodom?" "Mojim." *** Džozef Beri, upravnik draguljarnice u Petoj aveniji, gledao je kako Keli i Dijana dolaze, i uputio im svoj najlepši, profesionalni osmeh.
"Mogu li vam pomoći?" Keli reče: "Da. Htela bih da prodam prsten. On..." Njegov osmeh izblede. "Žao mi je. Ne kupujemo nakit." "Oh. Šteta." Džozef Beri htede da se okrene na drugu stranu. Keli otvori šaku. U njoj je bio veliki smaragdni prsten. "Ovo je sedmokaratni smaragd. okružen dijamantima od tri karata, u platini." Džozef Beri se, impresioniran, zagleda u prsten. On uze draguljarsku lupu i stavi je na oko. "Zaista je divan, ali mi, ovde imamo strogo pravilo da..." "Tražim dvadeset hiljada dolara za njega." "Dvadeset hiljada dolara?" "Da, u gotovom." Dmna je zurila u nju. "..Keli?" Beri opet pogleda prsten i klimnu glavom. "Ja... ovaj... mislim da možemo to da sredimo. Samo trenutak." On se izgubi u kancelariji. Dijana reče: "Jesi li poludela? On te pljačka!" "Zar? Ako ostanemo ovde, ubiće nas. Kaži mi: koliko vrede naši životi?" Dijana nije imala odgovor. Džozef Beri izađe iz kancelarije, smeškajući se. "Poslaću nekoga u banku, preko puta, da odmah donese gotovinu za vas." Dijana se okrenu Keli.
"Volela bih da nisi to uradila." Keli sleže ramenima, "To je samo komad nakita..." Ona zatvori oči. Samo komad nakita, pomisli. *** Bilo je to na njen rođendan. Telefon je zazvonio. "Dobro jutro, dušo." Bio je to Mark. "Dobro jutro." Čekala je da joj kaže: Srećan ti rođendan. Ali on je rekao: "Ti danas ne radiš. Voliš li da pešačiš?" Keli nije želela to da čuje. Osetila je blago razočaranje. Nedeljama pre toga razgovarali su o rođendanima. Mark je zaboravio. "Da." "Da li hoćeš da prošetamo?" "Važi." "Doći ću po tebe za pola sata." "Čekaću te." "Gde idemo?" upitala je Keli kada su seli u kola. Oboje su bili odeveni za pešačenje. "Kod Fontenbloa ima lepih staza." "Oh? Ideš li tamo često?" "Išao sam, kad poželim da pobegnem." Keli ga je zbunjeno pogledala. "Od čega da pobegneš?" Oklevao je. "Od usamljenosti. Tamo sam se osećao manje usamljenim." Pogledao je Keli i osmehnuo se. "Nisam tamo bio od kad sam tebe upoznao." Fontenblo je veličanstvena kraljevska palata, okružena gustim šumama, jugoistočno od Pariza. Kada se predivno kraljevsko imanje ukazalo u daljini, Mark je rekao:
"Mnogo Lujeva je ovde živelo, počevši sa Lujem IV." "Oh, stvarno?" Keli ga je pogledala, pomislivši: Zanima me drže li danas rođendanske čestitke. Volela bih da mi je dao jednu čestitku. Osećam se kao školarka. Stigli su do palate. Mark je ušao na jedan od parkinga. Kada su izašli iz kola i pošli prema šumi, Mark ju je upitao: "Možeš li da pređeš jedan i po kilometar?" Keli se nasmejala. "Mnogo više prelazim svakodnevno, na modnoj pisti." Mark ju je uhvatio za ruku. "Dobro. Idemo." "Sa tobom sam." Prošli su pored niza veličanstvenih zgrada i zašli u šumu. Bili su sasvim sami, okruženi zelenilom antičkih polja i starog drveća. Bio je to savršen, sunčan letnji dan. Vetar je bio topao i prijatan, a na nebu iznad njih nije bilo ni oblačka. "Zar nije ovo lepo?" upitao ju je Mark. "Divno je, Mark." "Drago mi je da si slobodna danas." Keli se setila nečega. "Zar ne bi trebalo da ti danas radiš?' "Odlučio sam da uzmem slobodan dan." "Oh." Zalazili su sve dublje i dublje u tajanstvenu šumu. Posle petnaest minuta, Keli je upitala: "Koliko još treba da idemo?" "Ima jedno mesto koje volim. Skoro smo stigli." Nekoliko minuta kasnije, izašli su na jedan proplanak, sa ogromnim hrastom na sredini. "Tu smo", rekao je Mark.
"Tako je mirno..." Na drvetu je nešto bilo urezano. Keli mu je prišla. Pisalo je, "Keli, srećan rođendan." Jedan trenutak je bez reči zurila u Marka. "Oh, dragi Mark. Hvala ti." Dakle, nije zaboravio. "Mislim da bi nešto moglo biti u stablu." "U stablu?" Keli mu je prišla. U visini očiju bila je šupljina. Gurnula je ruku unutra i napipala paketić, koji je izvukla. Bila je to kutija sa poklonom. "Šta...?" "Otvori ga." Keli je otvorila poklon i raširila oči. Unutra je bio predivan smaragdni prsten, okružen dijamantima u platini. Keli je u neverici zurila u njega. Okrenula se i zagrlila Marka. "Ovo je previše." "Poklonio bih ti i Mesec, da si ga tražila. Keli, zaljubljen sam u tebe." Držala ga je uz sebe, izugbljena u euforiji kakvu nikada pre nije osetila. I tada je kazala nešto, što je mislila da nikada neće reći: "I ja sam zaljubljena u tebe. dragi." On je bio presrećan. "Hajde da se odmah venčamo. Mi..." "Ne." Glas joj je bio promukao. Mark ju je iznenađeno pogledao. "Zašto?' "Ne možemo..." "Keli, zar ne veruješ da sam zaljubljen u tebe?' "Verujem." "Jesi li ti zaljubljena u mene?" "Jesam." A ne želiš da se udaš za mene?"
"Želim, ali ne mogu." "Ne razumem. Šta je u pitanju?" Gledao ju je, zbunjen. A Keli je znala da od trenutka kada sazna za traumatični doživljaj koji je imala, on nikada više neće poželeti da je vidi. "Ja... nikada ne bih mogla zaista da ti budem žena." "Kako to misliš?" To je za Keli bilo nešto najteže što je ikada rekla. "Mark, mi nikada ne bismo mogli da vodimo ljubav. Ja sam u osmoj godini silovana." Gledala je na drugu stranu, prema drveću, pričajući svoju pripovest prvom čoveku koga je ikada zavolela. "Seks me ne zanima. Gadi mi se i sama pomisao na njega. Plaši me. Ja sam... ja sam polovna žena. Nakaza." Disala je teško, trudeći se da ne zaplače. Osetila je Markovu ruku na svojoj. "Strašno mi je žao, Keli. To mora da je bilo užasno." Keli je ćutala. "Seks je veoma važan u braku", rekao je Mark. Keli je klimnula glavom, grizući usnu. Znala je šta će joj zatim reći. "Naravno. Zato razumem zašto ne bi želeo da..." "Ali nije to smisao braka. Brak je provođenje života sa nekim koga voliš, da imaš nekoga sa kime možeš da razgovaraš, da podeliš i dobre i loše trenutke." Ona je zapanjena slušala, ne verujući tome što čuje. "Seks naposletku prestaje, Keli, a istinska ljubav ne. Ja tebe volim zbog tvog srca i duše. Želim da provedem ostatak života sa tobom. Mogu bez seksa." Keli se trudila da zvuči normalno. "Ne, Mark, ne mogu to da ti dozvolim." "Zašto?" "Zato što ćeš jednog dana zažaliti zbog toga. Zaljubićeš se u neku drugu, koja će ti pružiti... što ja ne mogu i ostavićeš me... a to bi mi slomilo srce." Mark je pružio ruke, zagrlio Keli i privukao je. "Znaš li zašto nikada ne bih mogao da te ostavim? Zato što si ti najbolji deo mene. Venčaćemo se."
Keli ga je pogledala u oči. "Mark, shvataš li u šta ulaziš?" On se osmehnuo i rekao: "Mislim da bi to mogla da prrformulišeš." Keli se nasmejala i zagrlila ga. "Oh, dušo, jesi li siguran da..." On je bio ozaren. "Naravno. Šta ti kažeš?" Ona je osetila suze na svojim obrazima. "Ja kažem... da." Mark je stavio smaragdni prsten na njen prst. Dugo su tako stajali zagrljeni. Keli je kazala: "Hoću sutra da te povedem u salon, da upoznaš neke od manekenki sa kojima radim." "Mislio sam da imate pravilo protiv..." "Ta pravila su promenjena." Mark je blistao. "Srediću sa jednim matičarom koga poznajem da nas venča u nedelju." Kada su njih dvoje sledećeg jutra stigli pred salon, Keli je pokazala prema nebu. "Izgleda da će kiša. Svi govore o vremenu, a niko ništa ne radi u vezi s tim." Mark se okrenuo i čudno je pogledao. Keli je primetila izraz na Markovom licu. "Oh, izvini. To je kliše, zar ne?" Mark joj nije odgovorio. U svlačionici je bilo nekoliko manekenki kada je Keli ušla. "Hoću nešto da objavim. Udajem se u nedelju i svi ste pozvani." U prostoriji je istog trenutka nastao žagor. "Je li to taj tajanstveni momak, koga nisi htela da nam pokažeš?" "Znamo li ga?" "Kako izgleda?"
Keli je sa ponosom rekla: "Kao Keri Grant u mladosti." "Oh! Kad možemo da ga upoznamo?" "Sada. Ovde je." Keli je raširila vrata. "Uđi, dragi." Kada je Mark ušao, u prostoriji je zavladao tajac. Jedna od manekenki je, gledajući ga, tiho rekla: "Je li ovo nekakva šala?" "Mora biti." Mark Haris je bio tridesetak santimetara niži od Keli, čovek običnog izgleda, sa proređenom, prosedom kosom. Kada je prvobitni šok prošao, manekenke su prilazile da čestitaju budućim mladencima. "To je divna vest." "Drago nam je zbog tebe." "Sigurna sam da ćete biti vrlo srećni." Pošto su primili čestitke, Keli i Mark su otišli. Dok su išli niz hodnik, Mark je upitao: "Šta misliš, jesam li im se svideo?" Keli se osmehnula. "Naravno da jesi. Postoji li iko, kome se ti ne bi svideo?" Zastala je. "Oh!" "Šta je bilo?" "Ja sam na koricama jednog modnog časopisa koji je upravo izašao. Hoću da ga vidiš. Odmah se vraćam." Keli je pošla prema svlačionici manekenki. Stigavši do vrata, čula je jedan glas: "Hoće li se Keli stvarno udati za njega?" Zastala je i oslušnula. "Mora da je poludela."
"Videla sam kada je odbijala neke od najzgodnijih i najbogatijih muškaraca na svetu. Šta vidi u njemu?" Progovorila je jedna od ostalih manekenki. "Pa to je jednostavno", rekla je. "Šta?" "Smejaćete se." Oklevala je. "Ma hajde." "Jeste li ikad čule frazu viđen nekoga očima ljubavi?" Nijedna se nije nasmejala. *** Venčanje je održano u Ministarstvu pravde, u Parizu, i sve Keline koleginice, manekenke, bile su deveruše. Ispred, na ulici, bila je okupljena velika masa ljudi, koji su čuli za venčanje manekenke Keli. Paparaci su radili punom snagom. Sem Medouz je bio Markov kum. "Gde idete na medeni mesec?" pitao ih je. Mark i Keli su se pogledali. Nisu se ni setili medenog meseca. Mark je rekao: "Ovaj..." pa rekao ime nasumice: "Sent Moric." Keli se nesigurno osmehnula. "Sent Moric." Nijedno od njih nije pre toga bilo u Sent Moricu, a pogled je oduzimao dah: beskrajni vidikovac veličanstvenih planina i bujnih dolina. Hotel Badrut Palas bio je ugnežđen visoko na brdu. Mark je rezervisao mesta unapred i kada su stigli, upravnik im je poželeo dobrodošlicu. "Dobar dan, gospodine i gospođo Haris. Spremio sam vam apartman za medeni mesec." Mark je zastao za trenutak. "Možemo... možemo li dobiti dva kreveta u apartman?" Upravnik je bezlično upitao:
"Dva kreveta?" "Ovaj... da, molim vas." "Pa naravno." "Hvala vam." Mark se obratio Keli. "Ovde ima mnogo zanimljivih stvari za obilazak." Izvadio je spisak iz džepa. "Muzej Engandin, Druidski kamen, fontana Svetog Mauricijusa, krivi toranj..." Kada su ostali sami u apartmanu, Mark je rekao: "Dušo, neću da se osećaš neprijatno u ovoj situaciji. Ovo radimo samo da bismo sprečili priče. Ostatak života provešćemo zajedno. Naše zajedništvo je mnogo važnije od bilo čega fizičkog. Ja jednostavno želim da budem sa tobom i da ti budeš sa mnom." Keli mu je obavila ruke oko vrata i zagrlila ga. "Ja... ne znam šta da kažem." Mark se osmehnuo. "Ne treba ništa da kažeš." Večerali su dole, pa se vratili u apartman. U spavaću sobu su donesena dva kreveta. "Hoćemo li da bacamo novčić?" Keli se osmehnula. "Ne, ti uzmi onaj, koji ti se sviđa." Kada je Keli, petnaest minuta kasnije, izašla iz kupatila, Mark je bio u krevetu. Ona je prišla i sela na ivicu njegovog kreveta. "Mark, jesi li siguran da ti ovo odgovara?" "Nikad u životu, ni u šta, nisam bio sigurniji. Laku noć, moja lepa draga." "Laku noć." Keli je legla i pustila mislima na volju. Prisećala se one noći, koja joj je promenila život. "Ššš! Da nisi pisnula... ako ikad kažeš majci za ovo... ubiću je..." To što joj je to čudovište učinilo, vladalo je celim njenim životom. Ubio je nešto u njoj, učinio da se plaši mraka... da se plaši muškaraca... i ljubavi. Stekao je moć nad njom. Neću mu to dozvoliti. Ne više. pomislila je.
Svi osećaji koje je godinama gušila, sva strast koja se stvarala u njoj, eksplodirala je kao brana kad se provali. Keli je pogledala prema Marku i odjednom ga očajnički poželela. Zbacila je prekrivače i prešla do njegovog kreveta. "Pomeri se", šapnula je. Mark je seo, iznenađen. "Kazala si da me ne želiš u svom krevetu, pa sam..." Keli sa je pogledala i tiho rekla: "Ali nisam rekla da ja ne mogu doći u tvoj krevet." Gledala je izraz, na njegovom licu kada je svlačila spavaćicu i zavukla se u krevet, pored njega. "Vodi ljubav sa mnom", šapnula je. "Oh. Keli! Hoću." Počeo je polako i nežno. Suviše polako. Suviše nežno. Ustava se otvorila i Keli ga je poželela odmah. Žestoko je vodila ljubav sa njim, i nikada u životu nije osetila nešto tako divno. Dok su, kasnije, ležali u zagrljaju i odmarali se, Keli je rekla: "Znaš, onaj spisak koji si mi pokazao?" "Da." Ona je tiho rekla: "Slobodno ga baci." Mark se iscerio. "Kakva sam glupača bila", rekla je Keli. Stisnula se uz Marka i razgovarali su, pa su opet vodili ljubav, dok oboje nisu bili iscrpljeni. "Isključiću svetio", rekao je Mark. Ona se ukrutila i čvrsto zatvorila oči. Htela je da kaže ne, ali osetivši uz sebe njegovo toplo telo, koje ju je štitilo, ništa nije rekla. Kada je Mark isključio svetio, Keli je otvorila oči. Nije se više plašila mraka. Ona je... *** "Keli? Keli!" Bila je prekinuta u razmišljanju. Ona diže pogled i opet se nađe u draguljarnici, u njujorškoj Petoj aveniji, gde joj je Džozef Beri pružao debeo koverat.
"Izvolite. Dvadeset hiljada dolara, u novčanicama od po sto dolara. kao što ste tražili." Keli je bio potreban jedan trenutak, da se sabere. "Hvala vam." Ona otvori koverat. odvoji deset hiljada dolara i pruži ih Dijani. Ova ih zbunjeno pogleda. "Šta je to?" "Tvoja polovina." "Za šta? Ne mogu..." "Vratićeš mi kasnije", Keli sleže ramenima. "Ako još budemo tu negde. Ako ne budemo, neće mi ni trebati. Hajde sad da vidimo, možemo li da odemo odavde."
TRIDESETČETVRTO POGLAVLJE Dijana zaustavi taksi u aveniji Leksington. "Kuda idemo?" "Na aerodrom LaGvardija." Keli iznenađeno pogleda Dijanu. "Zar ne znaš da će nadzirati sve aerodrome?" "Nadam se da hoće." "Šta to...?" jauknu Keli. "Imaš neki plan, je li?" Dijana potapša Keli po ruci i osmehnu se. "Tačno." Na samom terminalu La Gvardije, Keli je pošla za Dijanom na šalter Alitalija erlajnsa. Službenik na šalteru reče: "Dobro jutro. Mogu li da vam pomognem?" Dijana se osmehnula. "Da, želimo dve karte za Los Anđeles." "Kada biste hteli da putujete?" "Što pre. Zovemo se Dijana Stivens i Keli Haris." Keli se trže. Službenik na šalteru pogleda raspored. "Ukrcavanje u sledeći avion je u dva i pedeset." "Savršeno." Dijana pogleda Keli. Keli uspe da se bledo osmehne. "Savršeno." "Plaćate li u gotovom ili kreditnom kartom?' "U gotovom." Dijana mu pruži novac. Keli reče: "Zašto jednostavno ne postavimo neonski znak koji će uputiti Kingslija na nas?" Dijana reče: "Suviše brineš."
Kada su prolazile pored šaltera Ameriken erlajnsa, Dijana zastade i priđe službeniku na šalteru. "Želimo dve karte za Majami u prvom sledećem avionu." "Naravno." Službenik provcri raspored. "Taj avion poleće za tri sata." "Dobro. Mi smo Dijana Stivens i Keli Haris." Keli zatvori oči na trenutak. "Kreditnom kartom ili u gotovom?" "U gotovom." Dijana plati i službenik joj dade karte. Pošto su se udaljile, Keli upita: "Je li ovo način da nadmudrimo te genije? Ovo ne bi prevarilo ni desetogodišnjaka." Dijana pođe prema izlazu sa aerodroma. Keli požuri za njom. "Kuda idemo?" "Idemo..." "Nije važno. Nisam sigurna da me zanima." Ispred aerodroma stajao je red taksija. Kada su njih dve izašle sa terminala, jedan od taksija izađe iz linije i doveze se ispred ulaza. Keli i Dijana uđoše u kola. "Gde idemo?" "Na aerodrom Kenedi." Keli reče: "Ne znam hoće li oni biti zbunjeni, ali ja sigurno jesam. Još uvek bih volela da imamo neko oružje, da bismo mogle da se zaštitimo." "Ne znam gde bismo mogle da nađemo neki top." Taksi pođe. Dijana se nagnu napred iz svog sedišta i pogleda kopiju dozvole za rad na vozačkoj tabli. Mario Silva. "Gospodine Silva, možete li da nas odvezete do aerodroma Kenedi, a da nas niko ne prati?" U ogledalu videše kako se osmehnuo. "Obratile ste se se pravom."
On stisnu gas i iznenada napravi polukružni okret. Na prvom uglu skrenu, poveze do pola ulice i skrenu u jedan prolaz. One su gledale kroz prozor, iza njih nije bilo drugih kola. Mario Silva raširi osmeh. "OK?" "OK", reče Keli. Sledećih trideset minuta, on je neočekivano skretao i prolazio vozio kroz sporedne uličice, da bi se uverio da ih niko ne prati. Naposletku, njihov taksi se zaustavi ispred glavnog ulaza aerodroma Kenedi. "Evo nas", objavi Mario Silva pobednički. Dijana izvadi iz tašne nekoliko novčanica. "Ovde ima i mali dodatak za vas." Vozač uze novac i osmehnu se. "Hvala, gospođo." Ostao je sedeći u taksiju i gledajući kako njegove putnice ulaze na terminal Kenedija. Kada su mu nestale iz vidokruga, uzeo je svoj mobilni telefon. "Tanera Kingslija, molim vas." *** Na šalteru Delta criajnsa, službenica pogleda tablu. "Da, imamo dve karte na tom letu. Poleće u pet i trideset popodne; ima prekid putovanja od jednog sata u Madridu, i sleće u Barselonu u devet i dvadeset pre podne." "To nam odgovara", reče Dijana. "Hoćete li na odloženo ili u gotovom?" "U gotovom" Dijana pruži službenici novac i okrenu se Keli. "Hajde da sačekamo u čekaonici." *** Trideset minuta kasnije. Hari Flint je mobilnim telefonom razgovarao sa Tanerom.
"Imam informaciju koju ste tražili. One lete Deltom za Barselonu.Avion im poleće sa Kenedija večeras u pet i pedeset pet, sa jednosatnom pauzom u Madridu. U Barselonu će stići ujutru, u devet i dvadeset." "Dobro. Vi ćete odleteti avionom kompanije u Barselonu, gospodine Flinte, i dočekati ih kada stignu. Računam da ćete im prirediti toplu dobrodošlicu." Kada je Taner spustio slušalicu, uđe Endru. Imao je cvet u reveru. "Evo rasporeda za..." "Šta je, do đavola, to?" Endru se zbuni. "Tražio si da donesem..." "Ne pričam o tome. Mislim na taj tvoj glupi cvet." Endruovo lice se ozari. "Nosiću ga na tvom venčanju. Pa, ja sam ti dever." Kingsli se namršti. "Šta to, do đavola...?" A tada odjednom shvati. "To je bilo pre sedam godina, kretenu, a venčanja nije ni bilo. Sad se gubi odavde!" Endru je stajao zbunjen, pokušavajući da shvati šta se dešava. "Napolje!" Kinglsli je gledao kako mu brat izlazi iz kancelarije. Trebalo je da ga negde sklonim, pomisli. Taj trenutak se bliži. *** Uzletanje za Barselonu proteklo je mirno i bez problema. Keli je gledala kroz prozor, prema Njujorku, koji je bledeo u daljini. "Misliš li da nam je uspelo'?"' Dijana odmahnu glavom. "Ne. Pre ih posle, naći će nam trag. Ali ćemo biti preko." Ona izvadi iz tašne odštampani papir i zagleda se "Sonja Verbruse u Berlinu, mrtva, muž nestao.., Gari Rejnolds u Denveru..." Oklevala je. "Mark Ričard..." Keli pogleda papir.
"Znači, idemo u Pariz. Berlin. Denver i nazad." " Tačno. Preći ćemo u Francusku u San Sebastijanu." Keli se radovala povratku u Pariz. Želela je da razgovara sa Semom Medouzom. Imala je osećaj da on može da im pomogne. A i Anđela je čeka. "Jesi li ikad bila u Španiji?" upita Dijana. "Mark me je jednom odveo. To je bilo naj..." Keli je zaćutala. "Znaš li šta će me mučiti do kraja života, Dijana? Nema na celom svetu nikoga sličnog Marku. Znaš, kada si dete, čitaš kako se ljudi zaljube i svet odjednom postane čarobno mesto. Takav brak smo imali Mark i ja.'' Pogleda Dijanu. "Ti verovatno nešto slično osećaš prema Ričardu." Dijana tiho reče: "Da." Zatim upita: "Kakav je bio Mark?" Keli se osmehnu. "Bilo je u njemu nečega neobično detinjastog. Uvek mi se činilo da ima um deteta u mozgu genija." Tiho se nasmejala. "Šta?" "Njegov način oblačenja. Na prvom sastanku nosio je sivo odelo koje mu je loše stajalo, smeđe cipele, zelenu košulju i svetlocrvenu kravatu. Pošto smo se venčali, shvatila sam da se on tako uvek oblači." Ućutala je. Kada je progovorila, glas joj je bio puknut. "Znaš šta? Dala bih bilo šta da opet vidim Marka u tom sivom odelu, smeđim cipelama, zelenoj košulji i sa svetlocrvenom kravatom." Kada je pogledala Dijanu, oči su joj bile vlažne. "Mark je uživao da me iznenađuje poklonima. Ali najveći njegov dar je bilo to što me je naučio da volim." Obrisala je oči maramicom. "Pričaj mi malo o Ričardu." Dijana se osmehnu. "Bio je romantičan. Uveče, kad legnemo, govorio je: 'Stisni moje tajno dugme', a ja bih se nasmejala i rekla: 'Drago mi je da ovo niko ne snima.'" Pogledala je u Keli, pa rekla: "Njegovo tajno dugme bilo je telefonsko dugme ne smetaj. Ričard mi je kazao da smo u zamku i sasvim sami, i da je to dugme na telefonu brana za spoljni svet." Ona se seti nečega i osmehnu. "Bio je sjajan naučnik i uživao da radi oko kuće, popravljao je slavine kad
procure i kratke spojeve, i uvek sam posle Ričarda morala da zovem majstore. Nikad mu to nisam rekla." Razgovarale su gotovo do ponoći. Dijana pomisli kako je to prvi put da pričaju o svojim muževima. Bilo je to kao da je nestala neka nevidljiva prepreka između njih. Keli zevnu. "Treba da odspavamo. Imam osećaj da će sutra biti uzbudljivo." Nije ni sanjala koliko je u pravu. *** Hari Flint se laktovima probi kroz gužvu na aerodromu El Prat u Barseloni i pođe prema velikom, panoramskom prozoru iznad piste. On okrenu glavu, da pogleda tablu dolazaka i odlazaka. Avion iz Njujorka je prema rasporedu trebalo da signe za trideset minuta. Sve je bilo po planu. Flint je seo, da sačeka. Trideset minuta kasnije, putnici iz Njujorka počeše da se iskrcavaju. Svi su izgledali uzbuđeno, kao tipična grupa bezbrižnih turista, trgovačkih putnika, dece i parova na medenom mesecu. Flint je pazio da bude neprimetan sa izlazne rampe, dok je gledao kako se mala reka putnika uliva u terminal i na kraju zaustavlja. Namrštio se. Nije bilo ni traga Dijani i Keli. Flint sačeka još pet minuta, pa pođe ka izlazu na pistu. "Gospodine, ne možete tuda da prođete." Flint ga prekide: "FAA* [8] . Imamo informaciju koja se tiče nacionalne bezbednosti, da je neki paket sakriven u toaletu ovog aviona. Naređeno mi je da to odmah proverim." Flint je već produžio dalje, prema pisti. Kada je stigao do aviona, Posada je počela da izlazi. Jedna od stjuardesa ga upita: "Mogu li da vam pomognem?" "FAA inspektor", reče Flint. On pođe uz stepenište, u avion. Nigde nije bilo putnika. Stjuardesa upita: "Ima li problema?" "Da. Moguća bomba."
Ona je gledala kako Flint žuri do kraja kabine i otvara vrata toaleta. Kabine su bile prazne. Žene su nestale. "Gospodine Kingsli, one nisu bile u avionu." Tanerov glas je bio opasno tih. "Gospodine Flinte, jeste li videli kada su se ukrcale u avion?" "Jesam, gospodine." "I bile su unutra dok avion nije uzleteo?" "Da, gospodine." "Onda mislim da možemo slobodno pretpostaviti da su iskočile na sred Atlanskog okeana bez padobrana, ili se iskrcale u Madridu. Slažete li se sa tim?" "Naravno, gospodine Kingsli. Ali..." "Hvala vam. To znači da nameravaju da iz Madrida odu u Francusku." Zastao je. "Imaju četiri mogućnosti: mogu da odlete direktno u Barsclonu, ili se odvezu vozom, autobusom ili kolima." Taner razmisli na trenutak. "Autobusi, avioni i vozovi će im se učiniti suviše zatvorenim. Logika mi kaže da će se odvesti do granice u San Sebastijanu, da bi prešle u Francusku." "Ako..." "Ne prekidajte me, gospodine Flinte. Potrebno im je pet sati vožnje od Madrida do San Sebastijana. Evo šta hoću da uradite. Odletite natrag, u Mardid. Proverite sve agencije za iznajmljivanje kola na aerodromu. Otkrijte koja kola su iznajmile, boju, marku, sve." "Da, gospodine." "..Zatim hoću da odletite natrag, do San Sebasijana i iznajmite kola. Velika. Čekajte ih negde na autoputu. Ne želim da stignu u San Sebastijan. I, gospodine Flinte..." "Da, gospodine?" "Zapamtite, neka izgleda kao nesreća."
TRIDESETPETO POGLAVLJE Dijana i Keli su bile na madridskom aerodromu, Barahasu. Mogle su da iznajme kola od Herca, Juropkara, Avisa i drugih, ali izabrale su manje poznatu agenciju Alesa. "Kako možemo najbrže da stignemo u San Sebastijan?" upitala je Dijana. "To je vrlo jednostavno, senjora. Izađite na N-1 do francuske granice u Hondaribiji, pa desno za San Sebastijan. Vožnja nije duža od četiri-pet sati." "Gracijas" Keli i Dijana pođoše dalje. *** Kada je, sat kasnije, mlazni avion, vlasništvo KIG-a. sleteo u Madrid, Hari Flint je žurno krenuo od jednog do drugog šaltera za iznajmljivanje kola. "Trebalo je da se ovde nađem sa sestrom i njenom prijateljicom, lepom crnkinjom, a mimoišli smo se. One su doletele u devet i dvadeset iz Njujorka. Da li su ovde iznajmile kola?" pitao je na svakom šalteru. "Ne, senior…" "Ne, senjor…" "Ne, senjor..." Na šalteru Alese, Flintu se sreća osmehnula. "Oh, da, senjor. Zapamtio sam ih. One..." "Sećate li se šta su iznajmile?" "Bio je to pežo.' "Koje boje?" "Crvene. Bio nam je jedini..." "Imate li broj registracije?" "Naravno. Samo trenutak." Službenik pred Flintom otvori knjigu, da pogleda. Reče mu broj. "Nadam se da ćete ih naći." "Hoću."
Deset minuta kasnije, Flint je leteo natrag, u Barcelonu. Iznajmiće kola, pratiti ih do nekog mesta sa ređim saobraćajem, gurnuti ih sa puta i obezbediti da ostanu mrtve. *** Dijana i Keli su bile samo tridesetak minuta od Barcelone, i vozile se u prijatnoj tišini. Na autoputu nije bilo gužve i brzo su napredovale. Provincija je bila divna. Plodna polja i voćnjaci ispunjavali su vazduh mirisom nara, kajsija i narandže, a pored puta su bile stare kuće, zidova prekrivenih puzavicom jasmina. Nekoliko minuta pre srednjovekovnog gradića Burgosa, okolina poče da se pretapa u podnožje Pirineja. "Još malo, pa smo stigle", reče Dijana. Ona pogleda napred, namršti se i poče da pritišće kočnicu. Šezdeset metara ispred njih, neka kola su gorela i ljudi su se okupljali oko njih. Drum su blokirali ljudi u uniformama. Dijana je zbunjeno gledala. "Šta se to dešava?" "Sad smo u Baskiji", reče Keli. "To je ratna zona. Baski se poslednjih pedeset godina bore protiv španske vlade." Neki čovek u zelenoj uniformi, sa zlatno-crvenim oznakama i crnim opasačem, cipelama i beretkom, izađe na drum ispred kola i diže ruku; zatim pokaza sa strane puta. Keli tiho reče: "Ovo je ETA. Ne smemo da stanemo, jer bogzna koliko će nas tu zadržati." Oficir priđe kolima i obrati im se. Ja sam kapetan Iradi. Molim vas, izađite iz kola." Dijana ga pogleda i osmehnu se. "Zaista bih volela da vam pomognem u vašem ratu, ali mi vodimo sopstveni", pa udari nogom papučicu gasa, obiđe zapaljena kola i odjuri dalje, probijajući se kroz masu naroda, izazivajući povike.
Keli je zatvorila oči. "Jesmo li najzad stigle?" "U redu smo." Otvorivši oči, Keli pogleda u bočni retrovizor i ukoči se. Za njima je išao crni sitroen Berlingo i ona poznade njegovog vozača. "To je Godzila!" dahnu Keli. "U kolima iza nas." "Šta? Kako nas je našao tako brzo?" Dijana stisnu papučicu gasa do kraja. Sitroen ih je stizao. Dijana pogleda dvostruki brzinomer. Jedan je pokazivao: 175 kilometara na sat, a dragi 110 milja na sat. Keli nervozno reče: "Kladim se da voziš prebrzo za trkačku stazu u Indijanapolisu." Kilometar i po dalje, Dijana primeti carinsku kontrolu između Španije i Francuske. "Udari me", reče Dijana. Keli se nasmeja. "..Samo sam se šalila. Samo..." "Udari me." Dijana je zvučala grozničavo. Sitroen se približavao. "Šta to...?" "Odmah!" Keli preko volje pljesnu Dijanu preko lica. "Ne. Udari me jako." Između njih i sitroena sada su bila samo dvoja kola. "Požuri", uzviknu Dijana. Keli zažmuri i udar Dijanu pesnicom u obraz. "Jače." Keli je opet udari. Ovoga puta, njena dijamantska burma poseče Dijanu po obrazu i ovoj pođe krv. Keli prestravljeno pogleda Dijanu. "Izvini, Dijana. Nisam htela da..." Stigle su do carinarnice. Dijana zakoči i stade. Jedan carinik priđe njihovim kolima. "Dobar dan. dame."
"Dobar dan." Dijana se okrenu tako, da je mogao da primeti da joj curi krv sa obraza. On zapanjeno pogleda. "Senjora, šta se desilo?" Dijana se ugrize za usnu. "Moj bivši muž; uživa da me tuče. Sud mu je zabranio da mi prilazi, ali ne mogu da ga zaustavim. Stalno me prati. Evo ga, ide za nama. Znam da nema svrhe da zatražim vašu pomoć. Niko ne može da ga zaustavi." Carinik se namršteno osvrnu, da pogleda red kola koja su se približavala. "U kojim je kolima?" "Onaj crni sitroen. dvoja kola iza nas. Mislim da je naumio da me ubije." "Je li, zaista?" zareža carinik. "Vi, dame, produžite. Ne treba više da brinete zbog njega." Dijana ga pogleda i reče: "Oh, hvala vam. Hvala vam." Trenutak kasnije, prešle su granicu i uvezle se u Francusku. "Dijana..." "Da?" Keli joj spusti ruku na rame. "Strašno mi je žao zbog..." Ona pokaza Dijanin obraz. Dijana se osmehnu. "To nas je spasilo Godzile, zar ne?" Ona pogleda Keli. "Pa ti plačeš." "Ne, ne plačem", šmrknu Keli. "To je prokleta maškara. Ovo što si uradila, ti nisi samo obična lepotica, je li?" upita Keli, tapkajući Dijaninu povredu maramicom. Dijana pogleda ogledalo i napravi grimasu. "Ne, nisam više." *** Kada je Hari Flint stigao do graničnog prelaza. carinik ga je čekao. "Izađite iz kola, molim vas."
"Nemam vremena za za to", reče Flint. "Žurim. Moram da..." "Izađite iz kola." Flint ga pogleda. "Zašto? U čemu je problem?" "Dobili, smo dojavu da se u vozilu sa ovom registracijom švercuje droga. Moraćemo da rastavimo kola." Flint ga pogleda. "Jeste li poludeli? Kažem vam da žurim. Droga nikako nije švercovana...?" On ućuta i osmehnu se. "Kapiram." Posegnu u džep i pruži cariniku novčanicu od sto dolara. "Izvoli. Uzmi ovo i zaboravi sve." Carinik uzviknu: "Hoze!" Kapetan u uniformi priđe. Carinik mu pruži novčanicu od sto dolara. "Ovo je pokušaj podmićivanja." Kapetan reče Flintu: "Izađite iz kola. Uhapšeni ste zbog podmićivanja. Pređite tamo..." "Ne. Ne možete sad da me uhapsite. Usred sam..." "I opiranje hapšenju." On se okrenu cariniku. "Zovi podršku." Flint duboko uzdahnu, pogledavši napred, duž autoputa. Pežo se više nije video. Flint se okrenu kapetanu. "Moram da obavim jedan telefonski razgovor." *** Dok su jurile francuskom provincijom, Dijana progovori: "Rekla si da imaš prijatelje u Parizu?" "Da. Sema Medouza. Radio je sa Markom. Imam osećaj da bi mogao da nam pomogne." Keli gurnu ruku u tašnu, izvadi novi mobilni telefon i nazva jedan broj u Parizu. Telefonistkinja reče: "KIG." "Mogu li da razovaram sa Semom Medouzom, molim vas?" Minut kasnije, Keli ču njegov glas.
"Halo!" "Seme, ovde Keli. Opet sam u Francuskoj." "Gospode! Premro sam od brige za tebe. Jesi li dobro?" Keli je oklevala. "Mislim da jesam." "Ovo je košmar", reče Sem Medouz. "Još uvek ne mogu da verujem." Ni ja, pomisli Keli. "Seme, moram nešto da ti kažem. Mislim da je Mark ubijen." Odgovor Sema Medouza učini da je prođe jeza. "I ja." Keli sa mukom progovori. "Moram da saznam šta se desilo. Možeš li da mi pomogneš?" "Keli, mislim da o tome ne bi trebalo da razgovaramo telefonom." Trudio se da zvuči sasvim opušteno. "Ja... ja, razumem." "Zašto ne razgovaramo večeras? Možemo da večeramo kod mene." "Dobro." "U sedam sati?" "Doći ću", reče Keli. Ona isključi telefon. "Neke odgovore ću dobiti večeras." "Ja ću za to vreme da odletim u Berlin i razgovaram sa ljudima koji su radili sa Francom Verbrugeom." Keli odjednom zaćuta. Dijana je pogleda. "Šta je bilo?" "Ništa. Samo, mi smo tako dobra ekipa. Ne volim da se razdvajamo. Zašto ne odemo zajedno u Pariz i..." Dijana se osmehnu. "Ne razdvajamo se, Keli. Kad završiš razgovor sa Semom Medouzom, nazovi me. Možemo da se nađemo u Berlinu. Do tada ću imati neke