Taner je osetio kako crveni u licu. "Zašto misliš da ga treba popravljati?" Pogledala ga je u oči. "To je izmislio verovatno Metuzalem. Kada meni govoriš, hoću da govoriš ono što nikada nijednoj ženi nisi rekao." Taner ju je gledao, trudeći se da suzbije svoj bes. Sa kime ona misli da ima posla. sa nekim srednjoškolcem? besneo je u sebi. Suviše je prokleto bezobrazna za sopstveno dobro. Prvi udarac. Kučka ispada.
PETNAESTO POGLAVLJE Glavni štab Kingsli internejšenal grupa nalazio se u donjem delu Menhema, dve ulice od reke 1st. Građevina je zauzimala dva hektara zemljišta i sastojala se od četiri velike betonske zgrade, kao i dve male kuće za pomoćno osoblje; bila je ograđena i obezbeđena elektronski. U deset sati ujutru, detektivi Eri Grinberg i Robert Pregicer uđoše u hol glavne zgrade. Unutrašnjost je bila prostrana i suvremena, sa sofama i stolovima, i nekoliko stolica. Detektiv Grinberg pogleda niz časopisa na obližnjem stolu: Virtuelna stvarnost, Nuklearni i radiološki terorizam, Svet robotike... On uze primerak Vesti iz genetike i okrenu se Pregiceru. "Zar ti ne dosadi da čitaš ovo dok čekaš kod zubara?" Pregicer se isceri. "Da." Detektivi priđoše i predstaviše se službenici za prijemnim pultom. "Imamo zakazano kod gospodina Tanera Kingslija." "On vas očekuje. Pozvaću nekoga da vas otprati do njegove kancelarije." Ona dade obojici značke KIG-a. "Molim vas, vratite ih na odlasku." "Naravno." Službenica pritisnu zvonce i trenutak kasnije pojavi se jedna privlačna mlada žena. "Ova gospoda imaju zakazano kod gospodina Tanera Kingslija." "Da. Ja sam Retra Tajler, pomoćnica gospodina Kingslija. Pođite sa mnom. molim vas." Detektivi pođoše niz dug i sterilan hodnik sa vratima kancelarija načičkanim sa obe strane. Na kraju hodnika nalazila se Tanerova kancelarija. U čekaonici ispred Tancrove kancelarije, za stolom je sedela njegova simpatična, mlada sekretarica Keti Ordonez. "Dobro jutro, gospodo. Možete odmah ući." Ona ustade i otvori im vrata. Ušavši unutra, detektivi stadoše i zagledaše se sa strahopoštovanjem. Velika kancelarija bila je puno tajanstvene elektronske opreme, a zvučno izolovani zidovi bili su obloženi tankim TV ekranima na kojima su se videli
trenutni prizori iz raznih svetskih gradova. Na nekima od njih videle su se sale u kojima se održavaju sastanci, kancelarije i laboratorije, dok su drugi prikazivali sastanke u hotelskim apartmanima. Svaki od aparata je imao sopstveni zvučni sistem i, iako se zvuk jedva čuo, zvučalo je avetinjski slušati delove rečenica izgovaranih istovremeno, na desetak svetskih jezika. Na dnu slike svakog od ekrana stajali su natpisi koji identifikuju gradove: Milano... Johanesburg... Cirih... Madrid... Atina... Na suprotnom zidu nalazila se polica za knjige u osam nivoa, sa primercima u kožnom povezu. Taner Kingsli je sedeo za stolom od mahagonija sa konzolom od nekoliko raznobojnih dugmadi. Bio je u elegantnom, šivenom sivom odelu, sa svetloplavom košuljom i plavom, kariranom kravatom. Kada su detektivi ušli, Taner ustade, "Dobro jutro, gospodo." Eri Grinberg reče: "Dobro jutro. Mi..." "Da, znam ko ste. Detektivi Eri Grinberg i Robert Pregicer." Rukovaše se. "Sedite, molim vas." Detektivi sedoše. Pregicer se zagleda u slike koje su se brzo izmenjivale na nizu TV ekrana. On zadivljeno zaklima glavom. "Šta ti je naoredak! Ovo je..." Taner diže ruku. "Nije reč o današnjem stepenu razvoja, detektive. Ova tehnologija neće biti na tržištu još dve ili tri godine. Sa ovim ćemo moći da pratimo sastanke u desetak raznih zemalja istovremeno. Informacije koje se iznose u kancelarijama širom sveta, ovi računari automatski klasifikuju i snimaju." Pregicer reče: "Gospodine Kingsh, postavio bih vam jedno obično pitanje: šta jedan istraživački centar tačno radi?" "U suštini, rešavamo probleme. Iznalazimo rešenja problema koji mogu da iskrsnu. Neki centri se koncentrišu na samo jednu zonu, vojnu, ekonomsku ili političku. Radimo u nacionalnoj bczbednosti, komunikacijama, mikrobiologiji, pitanjima životne sredine... KIG
funkciomšc kao samostalan analitičar i kritičar dugoročnih globalnih posledica, za razne vlade," "Zanimljivo", reče Pregicer. "Osamdeset pet odsto našeg istraživačkog osoblja ima najviše diplome, a više od šezdeset pet odsto njih ima doktorat iz filozofije. Moj brat Endru je osnovao Kingsli internejšenal grup da bi pomogao nesvrstanim zemljama, tako da imamo mnoštvo započetih programa širom sveta." Na jednom od TV ekrana odjednom se začu grmljavina groma i bijesnu munja. Sva tojica se okrenuše da pogledaju. Detektiv Grmberg reče: "Čini mi se da sam čitao nešto o vašim eksperimentima sa vremenskim prilikama?" Taner se isceri. "Da. to je ovde poznato kao Kingslijeva ludorija. To je jedan od retkih promašaja KIG-a i od onih projekata od kojih sam najviše očekivao. Ali, zatvaramo ga." Pregicer upita: "Je li moguće kontrolisati vreme?" Taner odmahnu glavom. "Samo do izvesne mere. Mnogi su pokušavali. Nikola Tesla je još 1900. godine eksperimentisao sa vremenom. Otkrio je da jonizacija u atmosferi može biti izmenjena radio-talasima. Naša vlada je 1958. godine eksperimentisala ubacujući bakrene iglice u jonosferu. Deset godina kasnije, u projektu Popaj, naša vlada je pokušala da produži sezonu monsuna u Laosu i poveća količinu blata na Ho Ši Minovom drumu. Koristili su nukleinski agens sa srebro-jodidom. koga su generatori izbacivali u oblake, da bi izazvali kišu." "I je li delovalo?" "Jeste, ali samo lokalno. Ima više razloga zbog kojih niko nikada neće moći da kontroliše vreme. Jedan od problema je to što El Ninjo izaziva povećanje temperature na Pacifiku i tako remeti svetski ekološki sistem, dok La Ninja na Pacifiku izaziva smanjenje temperature, tako da njih dvoje skupa sasvim onemogućavaju bilo kakvo realno planiranje kontrole
vremena. Oko osamdeset odsto površine južne polulopte čini okean, dok šezdeset odsto severne polulopte čini vodena površina, čineći drugu neuravnoteženost. Sem toga, vazdušna strujanja određuju put oluja, što se nikako ne može kontrolisati." Grinberg klimnu glavom, pa reče oklevajući: "Da li znate zašlo smo došli, gospodin Kingsli?" Taner se za trenutak zagleda u Grinberga. "Pretpostavljam da je to retoričko pitanje. Inače, smatrao bih ga uvredljivim. Kingslijeva međunarodna grupa je istraživački centar. četvoro mojih ljudi je umrlo ili nestalo pod misterioznim okolnostima u roku od dvadeset četiri sata. Mi smo već pokrenuli sopstvenu istragu. Imamo kancelarije u najvećim gradovima širom sveta, sa hiljadu osamsto zaposlenih, i jasno je da ja nisam u stanju da održavam kontakt sa svima njima. Ali do sada sam saznao da je dvoje mojih, ubijenih ljudi sigurno bilo upleteno u neke nezakonite aktivnosti. To su platili životima, ali uveravam vas da Kingslijeva međunarodna grupa zbog toga neće izgubiti ugled. Očekujem da će naši ljudi to rešiti vrlo brzo." Grinberg se umeša: "Gospodine Kingsli. ima tu još nešto. Saznali smo da je pre šest godina japanski naučnik po imenu Akiro počinio samoubistvo u Tokiju. Pre tri godine, švajcarska naučnica po imenu Madlen Smit načinila je samoubistvo u..." Taner ga prekide. "U Cirihu. To nisu bila samoubistva. Ubijeni su." Detektivi ga pogledaše iznenađeno. Pregicer upita: "Kako vi to znate?" Tanerov glas otvrdnu. "Ubijeni su zbog mene." "Kad kažete..." "Akiro Izo je bio sjajan naučnik. Radio je za japanski elektronički konglomerat pod imenom Prva tokijska industrijska grupa. Upoznao sam Iza u Tokiju, na jednoj međunarodnoj industrijskoj konvenciji. Slagali smo se. Pomislio sam da bi KIG mogao da mu stvori bolju atmosferu nego ta
kompanija. Ponudio sam mu da radi ovde i prihvatio je. Ustvari, bio je vrlo uzbuđen zbog toga." Taner se trudio da zadrži mirnoću u glasu. "Dogovorili smo se da to zadržimo među nama dok ne bude mogao slobodno da napusti svoj posao, međutim on je to očito nekome ispričao, jer su i novine pisale o tome i..." Taner opet napravi dužu pauzu, pa nastavi: "Dan posle objavljivanja tog teksta, Izo je nađen mrtav u hotelskoj sobi." Robert Pregicer upita: "Gospodine Kingsli, da li bi njegova smrt mogla biti objašnjena na neki dragi način?" Taner odmahnu glavom. "Ne. Ne verujem da je počinio samoubistvo. Unajmio sam islednike i poslao ih sa nekim svojim ljudima u Japan, da pokušaju da otkriju šta se desilo. Nisu našli nikakav dokaz nameštaljke, pa sam pomislio da sam možda pogrešio i da se u Izovom životu dogodila neka tragedija o kojoj ništa ne znam." "Pa zašto ste sada tako sigurni da je ubijen?" zanimalo je Grinberga. "Kao što ste pomenuli, naučnica Madlen Smit je navodno pre tri godine počinila samoubistvo u Cirihu. Ali ne znate da je i ona htela da napusti ljude za koje je radila i da pređe u našu kompaniju." Grinberg se namršti. "Zbog čega mislite da su te dve smrti povezane?" Tanerovo lice je bilo kao od kamena. "Zbog toga što je i ona radila za kompaniju koja je ogranak Prve tokijske industrijske grupe." Nastade zapanjena tišina. Pregicer reče: "Nešto tu ne razumem. Zašto bi ubili svoju radnicu, koja bi im samo dala otkaz? Ako..." Madlen Smit nije bila samo radnica . Kao ni Izo. Bili su sjajni fizičari, pred kojima je bilo rešenje problema koji bi nezamislivo obogatio kompaniju. Zbog toga nisu želeli da bilo ko od njih pređe kod nas." "Da li je švajcarska policija istražila smrt Smitove?"
"Jeste. Kao i mi. Ali ponavljam, ništa nismo mogli da dokažemo. Ustvari, još uvek radimo na svim tim slučajevima i očekujem da ćemo ih razrešiti. KIG ima jake veze širom sveta. Ako dođem do bilo kakve korisne informacije, rado ću vam je preneti. Nadam se da će to biti obostrano." Grinberg reče: "To je u redu." Zazvoni pozlaćeni telefon na Tanerovom stolu. "Izvinite." Priđe stolu i diže slušalicu. "Halo... Da... Istraga je vrlo zadovoljavajuća. Ustvari, upravo ovog trenutka dvojica detektiva su u mojoj kancelariji i slažu se da sarađuju sa nama." Pogleda Pregicera i Grinberga. "Tačno... Obaveštavaću vas o svim daljim novostima." Zatim spusti slušalicu. Grinberg ga upita: "Gospodine Kingsli, da li ovde radite nešto osetljivo?" "Mislite, radimo li nešto tako osetljivo, da bi zbog toga nekoliko ljudi bilo pobijeno? Detektive Grinberg, postoji više od stotinu sličnih istraživačkih centara širom sveta, a neki od njih rade na apsolutno istim problemima kao i mi. Ne pravimo mi ovde atomske bombe. Odgovor na vaše pitanje je: ne." Vrata se otvoriše i uđe Endru Kingsli sa gomilom papira. Nije mnogo ličio na brata. Crte njegovog lica kao da su bile ublažene. Imao je proređenu sedu kosu i izborano lice, i hodao pomalo zgrbljeno. Dok je Taner Kinasli pucao od žustrine i inteligencije, Endru Kingsli kao da je bio usporen i apatičan. Mucao je i kao da je sa mukom sastavljao rečenice. "Evo onih... znaš... beleški koje si tražio, Taneru. Izvini što ih nisam ranije... ranije završio." "Sve je u redu, Endru." Taner se okrenu detektivima. "Ovo je moj brat, Endru. Detektivi Grinberg i Pregicer." Endru ih nesigurno pogleda i trepnu. "Endru, hoćeš li da im ispričaš za svoju Nobelovu nagradu?" Endru ga pogleda, pa reče zamišljeno: "Da, Nobelova nagrada... Nobelova nagrada..." Gledali su kako se okreće i gegajući izlazi iz prostorije. Taner uzdahnu.
"Kako rekoh, Endru je osnovao ovu kompaniju i bio zaista sjajan čovek. Pre sedam godina, za jedno od svojih otkrića dobio je Nobelovu nagradu. Nažalost, jedan od njegovih eksperimenata je pošao naopako i... promenio ga." Zvučao je gorko. "Mora da je bio izvanredan čovek." "Nemate pojma." Eri Grinberg ustade i pruži mu ruku. "Pa, nećemo vas više zadržavati, gospodine Kingsli. Bićemo u kontaktu." "Gospodo..." Tanerov glas bio je čeličan. "Hajde da rešimo ove zločine, brzo."
ŠESNAESTO POGLAVLJE Taner nije mogao prestati da misli na veće koje je proveo sa Polom. A što je više mislio o tome kako je bila bezobrazna i kako ga je ismejala, sve više ga je hvatao bes. Tačno se sećao reči: "Popravićemo ti učinak, ljubavi. Imaš li pojma koliko je to banalno?" Činilo mu se da treba isterati đavola iz nje. Odlučio je da je vidi još jednom, da bi je kaznio po zasluzi, i da je zaboravi. Taner je sačekao tri dana, pa joj telefonirao. "Princezo?" "Ko je to?" Bio je spreman da joj zalupi slušalicu. Koliko prokletih muškaraca je naziva „princezom"? pomislio je, ali je uspeo da zadrži mirnoću glasa: "Ovde Taner Kingsli." "Oh, da. Kako si?" Glas joj je bio sasvim ravnodušan. Pogrešio sam, pomislio je Taner. Nije trebalo da je zovem. "Mislio sam da bismo mogli opet da izađemo na večeru, ali verovatno si zauzeta, pa je bolje da zaboravimo..." "Može li večeras?" Opet ga je zatekla nespremnog. Jedva je čekao da kučki održi lekciju. Četiri sata kasnije, Taner je sedeo preko puta Pole Kuper, u jednom malom francuskom restoranu, istočno od avenije Leksington. Bio je iznenađen koliko mu je drago što je opet vidi. Smetnuo je sa uma koliko je žustra i životna. "Nedostajala si mi, princezo", rekao je Taner. Osmehnula se. "Oh, nedostajao si i ti meni. Zaista si pravi. I poseban." Vraćala mu je njegove reci, vređajući ga. Prokletnica. Izgledalo mu je da će to veće biti repriza prvog sastanka. Prilikom drugih romantičnih večeri, uvek je Taner kontrolisao razgovor. Sa Polom je imao uznemirujući osećaj
da je ona uvek za korak ispred njega. Odmah mu je uzvraćala sve što bi rekao. Bila je visprena i hitra, i nije prihvatala gluposti od njega. Žene sa kojima je Taner obično izlazio bile su lepe i voljne, i prvi put u životu osetio je da nešto ne shvata. One su bile suviše lake. Sve su bile raspoložene, ali suviše raspoložene. Nije tu bilo izazova. Međutim, Pola... "Pričaj mi o sebi", rekao je Taner. Ona sleže ramenima. "Otac mi je bio bogat i moćan, i odrasla sam kao razmaženo derište, uz služavke i batlere, konobari koji služe na bazenu, Redklif* [5] i privatna škola, sve što uz to ide. Onda je otac sve izgubio i umro. Posle toga sam radila kao pomoćnica jednog političara." "I odgovara li ti to?" "Ne. Dosadno je." Pogledi im se susretaše. "Tražim nešto zanimljivije." "Sledećeg dana Taner je opet nazvao Polu. "Princezo?" "Nadala sam se da ćeš se javiti, Taneru." Glas joj je bio topao. Taner je osetio prijatnu strepnju, "Zaista?" "Da. Gde me večeras vodiš na večeru?" On se nasmejao. "Gde god hoćeš." "Hoću kod Maksima u Pariz, ali zadovoljiću se bilo kojim mestom na kome mogu da budem s tobom." Opet ga je zatekla nespremnog, ali iz nekog razloga njene reči su mu prijale. Večerali su u La Kot Bask u 55. ulici i Taner ju je tokom večeri gledao, pitajući se čime ga toliko privlači. Nije to bio njen izgled: zaslepljivali su ga njen um i njena ličnost. Celo njeno biće zračilo je inteligencijom i samopouzdanjem. Bila je
najsamostalnija žena koju je znao. Razgovarali su o mnogim stvarima i Taner je otkrio da je vrlo upućena. "Šta želiš da uradiš u svom životu, princezo?" Gledala ga je jedan trenutak, pa zatim odgovorila. "Želim moć da oživljavam stvari." Taner se osmehnuo. "Onda smo slični." "Kom broju žena si to rekao, Taneru'.'" On oseti ljutinu. "Hoćeš li prestati sa tim? Kad kažem da si drugačija od svih žena koje sam ikad..." "Ikad šta?" Taner je razdraženo rekao: "Frustriraš me," "Jadničak. Ako si nervozan, istuširaj se." Opet se iznervirao, Prekipelo mu je. Ustao je. "Nije važno. Nema svrhe pokušavati..." "...kod mene?" Taner nije mogao da poveruje u to, što je čuo. "Kod tebe?" "Da, imam stančić u Park aveniji", rekla je ona. "Hoćeš li da me otpratiš kući?" Preskočili su desert. *** Stančić je bio raskošno i divno namešten. Taner ga je razgledao, zadivljen njegovim luksuzom i elegancijom. Stan se uklapao sa njom. Zbirka eklektičkih slika, trpezarijski sto. veliki luster, italijanski divan i komplet od šest „čipendejl" stolica. To je sve što je Taner stigao da vidi, pre nego što je rekla: "Dođi, da vidiš moju spavaću sobu."
Spavaonica je bila u belom, sa belim nameštajem i velikim ogledalom na plafonu, iznad postelje. Taner se osvrnuo oko sebe i rekao: "Impresioniran sam. Ovo je naj..." "Pst." Pola je počela da mu skida odeću. "Posle ćemo pričati." Kada je završila, počela je polako i sama da se svlači. Imala je savršeno telo. Obgrlila je Tanera i stisla se uz njega, spustila usne do njegovog uva i šapnula: "Dosta je predigre." Bili su u krevetu i ona je bila spremna, a kada je ušao u nju stisla je butine pa ih opustila, zatim ih opet stisla i opustila, uzbuđujući Tanera sve više i više. Nastavila je polako da se pomera, tako da je njemu svaki novi osećaj bio drugačiji. Darivala ga je željom kakvu nije ni sanjao, vodeći ga do vrhunca uzbuđenja. Kasnije u noći, pričali su. Svako veče posle toga provodili su zajedno. Pola je neprestano iznenađivala Tanera svojim humorom i šarmom, i postepeno, u njegovim očima, postala je lepotica. Jednog jutra. Endru je rekao Taneru: "Nikad se nisi toliko smeškao. Je li u pitanju neka žena?" Taner je klimnuo glavom. "Jeste." "Je li ozbiljno? Hoćeš li se oženiti njome?'' "Pomišljao sam na to." Endru ga pogleda za trenutak. "Možda bi trebalo da joj to kažeš." Taner ga stisnu za ruku. "Možda i hoću." Sledeće večeri, Taner i Pola su bili sami u njenom stanu. Taner je počeo: "Princezo, jednom si tražila da ti kažem nešto, što nikad, nijednoj ženi nisam rekao." "Da, dragi?"
"Evo ga. Želim da se udaš za mene." Jedan trenutak je oklevala, pa se nasmejala i bacila mu se u zagrljaj. "Oh, Taneru!" On ju je gledao u oči. "Je li to da?" "Želim da se udam za tebe, dragi, ali bojim se da imamo problem." "Kakav problem?" "Rekla sam ti. Hoću da učinim nešto važno. Želim moć da stvaram, da menjam stvari. U osnovi toga je novac. Kako možemo imati zajedničku budućnost, ako nemamo budućnost'.'" Taner ju je uzeo za ruku. "Nema problema. Ja posedujem polovinu važnog biznisa, princezo. Jednog dana ću steći dovoljno novca, da ti pružim sve što želiš." Ona je odmahnula glavom. "Ne. Tebi zapoveda tvoj brat Endru. Znam sve o vama dvojici. On ne dozvoljava da vam se kompanija razvije, a meni je potrebno više nego što sad možeš da mi pružiš." "Grešiš." Taner se zamislio jedan trenutak. "Hoću da upoznaš Endrua." *** Sledećeg dana, njih troje su ručali zajedno. Pola je bila šarmantna i bilo je očito da se Endruu odmah svidela. On je bio zabrinut zbog nekih žena sa kojima je njegov brat izlazio. Ova je bila drugačija: simpatična, inteligentna i visprena. Endru je pogledao brata i klimnuvši glavom odobrio njegov izbor. Pola je kazala: "Mislim da je to, što KIG pomaže ljudima širom sveta divno, Endru. Taner mi je mnogo pričao o tome." "Zahvalan sam što možemo to da radimo. A radićemo i više." "Misliš, širićete kompaniju?" "Ne u tom smislu. Slaćemo još više ljudi u više zemalja, gde mogu biti od pomoći."
Taner je hitro rekao: "Zatim ćemo početi da uzimamo ugovore za poslove u zemlji i..." Endru se osmehnuo. "Taner je strašno nestrpljiv. Nema potrebe da žurimo. Hajde prvo da radimo ono što smo i zamislili, Taneru. Da pomažemo drugima." Taner je pogledao prema Poli. Ona je imala neodređen izraz. Sledećeg dana. Taner ju je nazvao: "Hej, princezo. Kad da dođem po tebe?" Ona je na trenutak zaćutala. "Dragi, strašno mi je žao. Ne mogu večeras da se vidim sa tobom." Taner je bio iznenađen. "Je li nešto loše?" "Ne. Jedan moj prijatelj je u gradu i treba da ga vidim." Njega! Taner oseti žaoku ljubomore. "Razumem. Onda, sutra uveče ćemo..." "Ne, ne mogu sutra. Hajde da se dogovorimo za ponedeljak?" Provešće vikend sa tim, ko god on bio. Taner, zabrinut i frustriran, spusti slušalicu. U ponedeljak uveče. Pola se izvinila. "Žao mi je zbog vikenda, dragi. Jednostavno, jedan stari prijatelj je došao u grad da me vidi." U Tanerovoj glavi bijesnu slika Polinog lepog stana. Nije to mogla sebi da obezbedi od svoje plate. Ko je ona? "Izvini, ne mogu ti reći njegovo ime. Suviše je poznat i ne voli publicitet." "Jesi li zaljubljena u njega?" Ona je uzela Tanera za ruku i rekla tiho: "Taneru. Ja sam zaljubljena u tebe. I samo tebe." "Je li on zaljubljen u tebe?" Oklevala je.
"Jeste." Taner je odmah pomislio: Moram naći načina da joj pružim ono što želi. Ne smem da je izgubim. *** U 4.58 sledećeg jutra, Endrua Kingslija probudila je zvonjava telefona. "Imate poziv iz Švedske, molim vas sačekajte." Trenutak kasnije, neki glas sa blagim švedskim naglaskom je rekao: "Čestitam, gospodine Kingsli. Nobelov komitet je odlučio da ove godine vama pripadne Nobelova nagrada za nauku, zbog inovativnog rada u nanotehnologiji..." Nobelova nagrada! Kada je razgovor završen, Endru se žurno obukao i otišao pravo u kancelariju. Čim je Taner ušao, Endru je požurio da mu saopšti vest. Taner ga je zagrlio. "Nobel! Pa to je fantastično, Endru! Fantastično!" I jeste bilo. Jer, sada su svi Tanerovi problemi bili rešeni. Pet minuta kasnije, Taner je razgovarao sa Polom. "Shvataš li šta to znači, draga? Sada, kad KIG ima Nobelovu nagradu, imaćemo sve poslove, koje možemo da prihvatimo. Mislim na dobre ugovore sa vladom i velikim korporacijama. Pokloniću ti ceo svet." "To je divno, dragi." "Hoćeš li se udati za mene?" "Taneru, želim da se udam za tebe više od svega na svetu." Spustivši slušalicu, Taner je bio oduševljen. Požurio je u bratovu kancelariju. "Endru, ženim se!" Endru diže pogled i reče radosno. "To je odlična vest. Kad je venčanje?" "Uskoro ćemo to odrediti. Pozvaćemo svo osoblje." Kada je Taner sledećeg jutra ušao u kanncelariju, Endru ga je čekao. Za reverom je imao cvet.
"Zbog čega je to?" Endru se nasmeši. "Spremam se za tvoju svadbu. Drago mi je zbog tebe." "Hvala ti, Endru." *** Vest se brzo pročula. Pošto venčanje nije bilo zvanično najavljeno, niko nije ništa govorio Taneru, ali razmenjivani su značajni pogledi i osmesi. Taner je kasnije otišao kod brata u kancelariju. "Endru, uz Nobela, svi će dolaziti kod nas. A sa novcem od nagrade..." Endru ga je prekinuo. "Sa novcem od nagrade možemo angažovati još ljudi za Eritreju i Ugandu." Taner je rekao polako: "Ali upotrebićeš valjda taj novac za unapređenje biznisa?" Endru je odmahnuo glavom. "Radimo upravo ono zbog čega smo i počeli, Taneru." Taner se jedan dugi trenutak zagledao u brata. "Kompanija je tvoja, Endru," Taner je nazvao Polu čim je doneo odluku. "Princezo, moram poslovno u Vašington. Možda ti se neću javljati par dana." Ona je izazovno odgovorila: "Samo bez plavuša, crnki i crvenokosih." "Ni slučajno. Ti si jedina žena na svetu, koju volim." "Volim i ja tebe." *** Sledećeg jutra, Taner Kingsli se u Pentagonu sreo sa vojnim zapovednikom, generalom Alenom Bartonom. "Vaš predlog mi se učinio vrlo zanimljivim", rekao je general Barton. "Upravo raspravljamo koga bismo upotrebili za test."
"Vaš test uključuje mikro-nanotehnologiju, a moj brat je upravo dobio Nobelovu nagradu za rad na tom polju." "To nam je dobro poznato." "Toliko je uzbuđen zbog toga, da bi hteo to da uradi pro bono* [6] ". "Polaskani smo, gospodine Kingsli. Ne nudi nam se mnogo Nobelovih laureata." On diže pogled, da proveri jesu li vrata zatvorena. "Ovo je vrhunska tajna. Ako bude funkcionisalo, biće to jedna od najvažnijih komponenti našeg naoružanja. Molekularna nanolehnologija može da nam omogući kontrolu fizičkog sveta na nivou pojedinih atoma. Do sada je pokušaje da se naprave čipovi još manji nego što jesu, blokirala elektronska smetnja nazvana poprečni govor, tokom koga su elektroni van kontrole. Ako taj eksperiment uspe, dobićemo značajno novo odbrambeno i napadačko oružje." Taner je rekao: "U tom eksperimentu nema opasnosti zar ne? Neću da se mom bratu nešto desi." "Ne brinite. Poslaćemo vam potrebnu opremu, uključujući tu i sigurnosna odela, kao i dvojicu naših naučnika, da rade sa vašim bratom." "Znači, možemo da počnemo'.'" "Možete." Na povratku u Njujork. Taner je mislio: Sad još samo da ubedim Endrua.
SEDAMNAESTO POGLAVLJE Endru je u svojoj kancelariji prelistavao živopisnu brošuru koju su mu poslali iz Nobelovog komiteta, zajedno sa porukom: Očekujemo vaš dolazak. Bile su tu slike velike stokholmske koncertne sale, sa gledalištem koje aplaudira nekom od laureata Nobelove nagrade, koji ide preko bine da primi nagradu od švedskog kralja Karla Gustava XVI. Uskoro ću i ja biti tamo, razmišljao je Endru. Vrata su se otvorila i ušao je Taner. "Treba da razgovaramo." Endru ie ostavio brošuru sa strane. "Da, Taneru?" Taner duboko udahnu. "Upravo sam se dogovorio da KIG pomogne vojsci u jednom njihovom eksperimentu." "Šta si uradio?" "Test je vezan za kriogeniku. Potrebna im je tvoja pomoć." Endru je odmahnuo glavom. "Ne. Ne mogu da se mešam u to, Taneru. Mi ovde to ne radimo." "To nije novac, Endru, nego odbrana Sjedinjenih Američkih Država. Važno je za vojsku. To ćeš raditi za svoju zemlju. Pro bono. Potreban si im." Taner je proveo još jedan sat ubedujući ga. Naposletku, Endru je popustio. "U redu. Ali to je poslednji put da skrećemo sa zacrtanog pravca, Taneru. Slažeš li se?" Taner se osmehnuo. "Slažem se. Ne mogu ti opisati koliko sam ponosan zbog tebe." Taner je nazvao Polu. Javila se njena sekretarica. "Draga, vratio sam se. Pripremamo jedan važan eksperiment. Javiću ti se kad ga završimo. Volim te."
*** Dvojica vojnih tehničara došla su da izveste Endrua o dotadašnjem napretku. On isprva nije bio raspoložen, ali što su duže raspravljali o projektu, bio je sve uzbuđeniji. Ako reše taj problem, napraviće veliki skok. Jedan sat kasnije, Endru je gledao kako vojni kamion ulazi kroz kapiju KIG-a, u pratnji dva vojna vozila za prevoz ljudstva, u kojima su bili naoružani vojnici. Izašao je da dočeka njihovog pretpostavljenog, pukovnika. "Evo ga, gospodine Kingsli. Šta da uradimo sa njim?" "Ovde ću ga ja preuzeti", rekao je Endru. "Samo ga istovarite." "Da, ser." Pukovnik se okrenuo dvojici vojnika koji su stajali kod zadnjeg dela kamiona. "Hajde da ga istovarimo. Samo pažljivo. Mislim, vrlo pažljivo." Oni su posegnuli u kamion i oprezno izvukli mali i čvrst metalni sanduk za transport. Dva pomoćnika preuzela su sanduk i, pod Endruovim nadzorom, ponela ga u laboratoriju. "Na taj sto", rekao je on, "samo polako." Gledao je kako ga spuštaju. "Dobro je." "Mogao je i jedan od nas da ga donese. Lak je", prokomentarisao je jedan od pomoćnika. "Ne biste verovali koliko je to teško", rekao im je Endru. Dvojica pomoćnika su ga zbunjeno pogledali. "Šta?" Endru je odmahnuo glavom. "Nije važno." Dva stručnjaka za herniju, Peri Stenford i Harvi Voker, izabrani su da rade sa Endruom na tom projektu. Oni su već bili u teškim, zaštitnim odelima, potrebnim za taj eksperiment. "Idem i ja da se obučem", rekao je Endru. "Odmah se vraćam." Otišao je niz hodnik, do jednih zatvorenih vrata, i otvorio ih. Unutra su bile stalaže sa punom hemičarskom opremom, koja podseća na svemirska odela, zajedno sa gas-maskama, naočarima, specijalnim cipelama i teškim
rukavicama. Endru je ušao unutra da se obuče, a Taner ga je sačekao, da mu poželi sreću. Kada se Endru vratio u laboratoriju, Stenford i Voker su ga čekali. Njih trojica su pedantno zapečatili prostoriju, da se vazduh ne bi mešao, pa pažljivo zatvorili vrata. Bili su veoma uzbuđeni. "Sve spremno?" Stenford je klimnu glavom. Voker je potvrdio: "Spremno." "Maske." Navukli su zaštitne gas-maskc. "Počnimo", rekao je Endru. Oprezno je podigao poklopac sa metalnog sanduka. Unutra je bilo šest malih epruveta, čvrsto smeštenih u zaštitnu oblogu. "Budite pažljivi", upozorio je. "Ovi zlodusi su na 222 stepena ispod nule." Glas mu je bio prigušen unutar gas-maske. Stenford i Voker su gledali kako Endru nežno vadi prvu epruvetu i otvara je. Začulo se šuštanje i iz epruvete se izvila para koja je, pretvarajući se u oblak, ispunjavala prostoriju. "U redu", rekao je Endru. "Sada. prvo što treba da uradimo... prvo..." oči su mu se raširile. Počeo je da se guši. lice mu je postalo belo kao kreč. Pokušavao je da govori, ali reči nisu izlazile. Stenford i Voker su užasnuti gledali kako se Endru stropoštava na pod. Voker je žurno zatvorio epruvetu i poklopio sanduk. Stenford je požurio do zida i pritisnuo dugme koje uključuje veliki ventilator, da bi izbacio paru ledenog gasa iz laboratorije. Kada se vazduh iščistio, dvojica naučnika su otvorila vrata i brzo izneli Endrua napolje. Taner je, dolazeći niz hodnik, video šta se dešava i uhvatila ga je panika. Pritrčao je dvojici ljudi i pogledao brata. "Šta se. do đavola, dešava?" Stenford je rekao: "Desila se nezgoda i..." "Kakva nezgoda?" Taner je vikao kao luđak. "Šta ste uradili mom bratu?" Ljudi su počeli da se okupljaju oko njih. "Zovite hitnu pomoć. Nije važno. Nemamo vremena za to. Odvešćemo ga u bolnicu našim kolima."
Dvadeset minuta kasnije, Endru je ležao na krevetu, u ambulanti prijemnog odeljenja bolnice Sent Vinsent, na Menhetnu. Na licu mu je bila maska za kiseonik, a kroz iglu uhođenu u ruku primao je infuziju. Dva lekara su stajala iznad njega. Taner je izbezumljeno hodao gore-dole. "..Morate ga izlečiti od toga što mu desilo", viknuo je. "..Odmah!" Jedan od lekara je rekao: "Gospodine Kingsli, moram vas zamoliti da izađete iz sobe." "Ne", dreknuo je Taner. "Ostajem ovde, pored brata." Prišao je krevetu na kome je Endru ležao bez svesti, uzeo ga za ruku i stisnuo je. "Hajde, bato. Probudi se. Potreban si nam." Nije bilo odgovora. U Tanerovim očima su se pojavile suze. "Bićeš ti dobro, ne brini. Dovešćemo ti najbolje lekare na svetu. Ozdravićeš ti." Okrenuo se lekarima. "Hoću posebnu prostoriju i privatne bolničarke dvadeset četiri sata, i još jedan krevet u njegovoj sobi. Ja ostajem s njim." "Gospodine Kingsli. treba da završimo pretrage." Taner pomirljivo reče: "Biću u hodniku." Endrua su hitno prebacili u suteren, zbog više ispitivanja i snimanja magnetnom rezonancom i skenerima, kao i detaljnih ispitivanja krvi. Zakazano je i snimanje finijim PET skenerom. Posle toga, prebačen je u zasebnu sobu, gde su trojica lekara brinula o njemu. Taner je u hodniku sedeo i čekao. Kada je jedan od lekara najzad izašao iz Endruove sobe, skočio je na noge. "Biće on dobro, kažite?" Lekar je oklevao. "Prebacujemo ga odmah u vojni medicinski centar Voker Rid u Vašingtonu, zbog daljih dijagnoza, ah iskreno, gospodine Kingsli, nemamo mnogo nade."
"Šta to. do đavola, pričate?" viknuo je Taner. "Oporavio: se. Bio je u toj laboratoriji samo pet minuta.'' Lekar je hteo da ga smiri, ali diže pogled i vide da su Tanerove oči pune suza. *** Taner je odleteo u Vašington medicinskim avionom, sa svojim bratom koji je bio u nesvesti. Celim tokom leta ga je hrabrio. "..Lekari kažu da ćeš biti dobro... daće ti nešto od čega ćeš se oporaviti... Treba samo da se odmaraš." Obgrlio je brata. "Moraš da se oporaviš na vreme, da odemo u Švedsku i uzmemo tvoju Nobelovu ngradu." Sledeća tri dana Taner je spavao na rezervnom krevetu u Endruovoj sobi i sedeo pored brata dokle god su lekari to dozvoljavali. Bio je u čekaonici Volter Rida, kada je do njega došao jedan od lekara koji su brinuli o Endruu. "Kako mu je?" upitao je Taner. "Je li...?" Primetio je izraz na licu lekara. "Šta je bilo?" "..Plašim se da je vrlo loše. Vaš brat je srećan što je preživeo. Kakav god bio taj gas, vrlo je otrovan." "Možemo dovesti lekare iz..." "Nema svrhe. Bojim se da su otrovi već oštetili ćelije mozga vašeg brata." Taner se trgao. "Ali zar nema leka za... to što on ima?" Lekar je zajedljivo rekao: "Gospodine Kingsli, vojska još nema ni ime za to, a vi tražite lek? Ne. Žao mi je. Plašim se da... nikada više neće biti kakav je bio." Taner je stajao stisnutih pesnica, bledog lica. "Vaš brat je sada budan. Možete ući da ga vidite, ali samo na nekoliko minuta." Kada je Taner ušao u njegovu bolničku sobu, Endruove oči su bile otvorene. Pogledao je posetioca, praznog izraza na licu. Telefon je zazvonio i Taner se javio. Bio je to general Barton.
"Strašno mi žao zbog toga, što se desilo vašem..." "Ti, gade! Rekao si da nema nikakve opasnosti za mog brata." "Ne znam šta se desilo, ali uveravam vas..." Taner mu je zalupio slušalicu. Začuo je bratov glas i okrenuo se. "Gde... gde sam ja?" promrmljao je Endru. "U Vašingtonu, u bolnici Volter Rid." "Zašto? Ko je bolestan?" "Ti, Endru." "Šta se desilo?" "Eksperiment je pošao naopako." "Ne sećam se..." "U redu je. Ne brini. Izlečiće te. Ja ću se pobrinuti za to." Taner je gledao kako Endru zatvara oči. Još jednom je pogledao brata u krevetu i izašao iz sobe. *** Pola je poslala cveće u bolnicu. Taner je planirao da je nazove, ali njegova sekretarica ga je obavestila: "Oh ona je telefonirala. Morala je da ode iz grada. Nazvaće vas čim se vrati." Nedelju dana kasnije. Endru i Taner su se vratili u Njujork. Vest o onome što se desilo Endruu proletela je kroz KIG. Hoće li istraživački centar, bez njega kao vođe, opstati? Kada je vest o tom događaju objavljena, bilo je izvesno da će ugled kompanije opasti. To nije važno, pomislio je Taner. Napraviću od njega najveći istraživački centar na svetu. Sad mogu princezi da pružim više nego što je ikada sanjala. Za nekoliko godina... Tanerova sekretarica je pozvonila. "Jedan vozač limuzine je došao da vas vidi, gospodine Kingsli." Taner je bio zbunjen. "Pustite ga unutra."
Jedan uniformisani vozač je ušao, sa kovertom u ruci. "Taner Kingsli?" "Da." "Zamoljen sam da vam ovo predam lično." Predao je, Taneru koverat i otišao. Taner je pogledao koverat i iscerio se. Prepoznao je Polin rukopis. Planirala je neko iznenađenje za njega. Radoznalo je otvorio koverat. U poruci je pisalo: Neće uspeti, najdraži moj. U ovom trenutku mi je potrebno više nego što ti možeš da mi pružiš, pa se udajem za nekoga, ko to može. Volim te i uvek ću te voleti. Znam da ćeš to teško poverovati, ali ovako će bili bolje za nas oboje. Taner je prebledco. Dugo je zurio u poruku, a zatim je bezose-ćajno bacio u korpu za otpatke. Njegov trijumf je zakasnio samo jedan dan.
OSAMNAESTO POGLAVLJE Taner je ćuteći sedeo za svojim stolom, kada mu je sekretarica pozvonila. "OvdE je odbor. Treba da ih primite, gospodine Kingsli." "Odbor?" "Da, gospodine." "Pustite ih unutra." Poslovođe iz nekoliko odeljenja KIG-a su ušle u Tanerovu kancelariju. "Želeli bismo da razgovaramo sa vama, gospodine Kingsli." "Sedite.'' Zauzeli su mesta. "O čemu se radi?" Jedan od poslovođa je rekao: "Pa, malo smo zabrinuti. Posle ovoga što se desilo vašem bratu... Hoće li KIG ostati u poslu?'' Taner je odmahnuo glavom. "Ne znam. U ovom trenutku sam još uvek u šoku. Ne mogu da verujem šta se desilo Endruu." Zamislio se za trenutak. "Evo šta ću da uradim. Ne znam kakve su nam šanse, ali daću sve od sebe da opstanemo. To vam obećavam. Obaveštavaću vas." Oni su mu se, tiho zahvalili i izišli. *** Kada je Endru izašao iz bolnice, Taner ga je smestio u kućicu za osoblje na zemljištu KIG-a, gde će se dobro brinuti o njemu, i dade mu kancelariju do svoje. Zaposleni su bili zapanjeni videvši šta se desilo sa Endruom. Sjajni i žustri naučnik postao je zombi. Veći deo dana sedeo je u svojoj stolici i, kao u polusnu, gledao kroz prozor; ali kao da je bio srećan jer se vratio u KIG, mada nije imao pojma šta se tu dešava. Zaposleni su bili ganuti načinom na koji se Taner ponaša prema svom bratu, kao i pažnjom i brigom koju mu poklanja. Atmosfera u KIG-u promenila se gotovo preko noći. Dok ga je Endru vodio, bila je opuštena. Sada je sve postalo formalnije i upravljalo se kao poslovnom, a ne dobrotvornom organizacijom. Taner je razaslao agente da tragaju za klijentima za kompaniju.
Vest o Polinoj oproštajnoj poruci brzo je obišla KIG. Zaposleni su očekivali svadbu i pitali se kako je Taner primio taj udarac. Bilo je mnogo špekulacija o tome šta će učiniti sada, pošto je tako ostavljen. Dva dana pošto je Taner primio poruku, u novinama je kratko objavljeno da se Tanerova nevesta udala za medijskog milijardera Edmonda Barklija. Jedine promene kod Tanera kao da su bile povećana ćudljivost i još veća posvećenost radu. Svakog jutra provodio je po dva sata u zgradi od crvene cigle, radeći na nekom tajanstvenom projektu. Jedne večeri pozvan je da govori u Mensu, udruženju visoko inteligentnih ljudi. Pošto su mnogi zaposleni u KIG-u bili članovi tog udruženja, pristao je. Sledećeg jutra je došao u kancelariju u pratnji jedne od najlepših žena koje je njegovo osoblje ikada videlo: latinoameričkog izgleda, tamnih očiju, maslinastog tena i senzacionalne figure. Taner ju je predstavio osoblju. "Ovo je Sebastijana Kortez. Sinoć je otvorila Mensu. Bila je sjajna." On kao da je odjednom bio mnogo opušteniji. Ušao je sa Sebastijanom u kancelariju i nisu se pojavljivali duže od jednog sata. Zatim su otišli na ručak u Tanerove privatne prostorije. Jedan od zaposlenih video je Sebastijanu Kortcz na internetu. Nekadašnja miš Argentine, živela je u Sinsinatiju, gde je bila udata za jednog poznatog poslovnog čoveka. Kada su se Sebastijana i Taner posle ručka vratili u njegovu kancelariju, njegov glas se začuo u prijemnoj prostoriji, preko interfona, koji slučajno ostao uključen. "Ne brini, draga. Naći ćemo načina da ga razradimo." Sekretarice su počele da se okupljaju oko interfona, radoznalo slušajući razgovor. "Moramo da budemo pažljivi. Moj muž je ljubomoran." "Nema problema. Srediću da ostanemo u kontaktu." Nije trebalo biti genije, pa shvatiti šta se dešava. Sekretarice su se samo kikotale. "Žao mi je što moraš baš sad da ideš kući." "I meni. Volela bih da mogu da ostanem, ali tu nema pomoći."
Kada su izašli iz kancelarije, Taner i Sebastijana bili su oličenje pristojnosti. Osoblje je uživalo jer Taner nije imao pojma da oni znaju šta se dešava. Dan posle odlaska Sebastijane, Taner je naredio da u njegovoj kancelariji bude instaliran pozlaćen telefon sa digitalnim skremblerom* [7] . Njegovoj sekretarici i pomoćnicima bilo je zabranjeno da se tu javljaju. Od tog trenutka, Taner je gotovo svakodnevno razgovarao preko pozlaćenog telefona, a krajem svakog meseca odlazio bi na dugi vikend i vraćao se osvežen. Osoblju nikada nije rekao gde odlazi, ali oni su znali. U razgovoru dveju od Tanerovih pomoćnica, jedna je drugoj natuknula: "Da li ti reč sastanak nešto govori?" Tanerov ljubavni život je oživeo i promena na njemu je bila očigledna. Svi su bili srećniji.
DEVETNAESTO POGLAVLJE Reči su odjekivale u glavi Dijane Stivens: ’Ovde je Ron Džons. Samo bih hteo da vas izvestim da smo postupili po vašim uputstvima. tačno onako, kako je vaša sekretarica kazala... Kremirali smo telo vašeg supruga pre jedan sat.’ Kako su mogli u mrtvačnici tako da pogreše? Da li je moguće da ih je, izgubljena u svom bolu, nazvala i tražila da kremiraju Ričarda? Nikako. A sekretaricu nije imala. Sve to zvuči besmisleno. Neko od njih je nešto pogrešno razumeo i zamenio Ričardovo ime sa nekim sličnim. Predali su joj urnu sa Ričardovim pepelom. Dijana je stajala i zurila u nju. Da li je Ričard zaista tu? Da li je njegov smeh unutra? Ruke koje su je privlačile... tople usne koje su se spuštale na njene... um koji je bio tako bistar i šarmantan... glas, koji je govorio „volim te"... jesu li svi njegovi snovi, strasti i još hiljadu dragih stvari u toj maloj urni? Dijanine misli prekide zvonjava telefona. "Gospođo Stivens?" "Da." "Ovde kancelarija Tanera Kingslija. Gospodin Kingsli bi želeo da zakažemo kada biste došli da se vidite sa njim." To je bilo pre dva dana, a Dijana je sada ušla u KIG i prilazila prijemnom pultu. Devojka za pultom je upita: "Mogu li vam pomoći?" "Ja sam Dijana Stivens. Imam zakazano kod Tanera Kingslija." "Oh, gospođa Stivcns! Svima nam je toliko žao zbog gospodina Stivensa. Kakva tragedija. Strašno.'' Dijana proguta knedlu. "Da." Taner je razgovarao sa Retrom Tajler. "..Očekuju me dva sastanka. Hajde da oba snimimo." "Da. gospodine." Pomoćnica izađe. Interfon zazuja. "Gospođa Stivens je došla kod vas, gospodine Kingsli."
Taner pritisnu jedno od dugmadi na elektronskoj tabli na svom stolu i na jednom od TV ekrana na zidu pojavi se Dijana Stivens. Plava kosa joj je bila podignuta pozadi u punđu, a na sebi je imala belu suknju sa tamnoplavim prugama i belu bluzu. Bila je bleda. "Pustite je unutra, molim vas." Dijana se pojavila na vratima i on ustade da je pozdravi. "Hvala vam što ste došli, gospođo Stivens." Dijana klimnu glavom. "Dobro jutro.'' "..Sedite, molim vas." Dijana sede na stolicu ispred njegovog stola. "Nema potrebe da govorim koliko smo svi bili šokirani brutalnim ubistvom vašeg supruga. Budite sigurni da će oni koji su odgovorni za to biti privedeni pravdi što je pre moguće." Pepeo... "Ako vam ne smeta, postavio bih vam nekoliko pitanja." "Da?" "Da li je vaš suprug često sa vama razgovarao o svom poslu?" Dijana odmahnu glavom. "Ne baš. To je bio zaseban deo našeg zajedničkog života, jer se ticao tehnike." U sobi za nadzor, u istom hodniku, Retra Tajler je uključila aparat za prepoznavanje glasa, analizator stresa u glasu i video-rekorder, i snimala prizor u Tanerovoj kancelariji. "Znam koliko vam mora biti teško da razgovarate o tome", reče Taner, "ali šta znate o povezanosti svog supruga sa drogom?" Dijana ga je gledala, suviše zapanjena da bi progovorila. Naposletku dođe do glasa. "Šta... šta me to pitate? Ričard nikada ne bi prihvatio ništa što ima veze sa drogom." "Gospođo Stivens, policija je u njegovom džepu našla preteću poruku mafije..." Pomisao da je Ričard bio umešan u nešto sa drogom bila joj je nezamisliva. Da li je bilo moguće da on ima neki tajni deo života, za koji
ona nije znala? Ne, ne i ne. Dijani srce poče jače da udara i ona oseti kako joj krv nadire u lice. Ubili su ga da bi kaznili mene, pomisli. "Gospodine Kingsli, Ričard nije..." Tanerov glas je bio saosećajan, ali istovremeno i odlučan. "Žao mi je što vas stavljam u ovu situaciju, ali nameravam do kraja da istražim šta se dogodilo vašem suprugu." Ja sam kraj, pomisli Dijana tužno. Mene tražite. Ričard je poginuo jer sam ja svedočila protiv Altijerija. Počela je da diše ubrzano. Taner Kingsli ju je gledao. Zatim reče: "Neću vas zadržavati, gospođo Stivens. Vidim koliko ste uznemireni. Razgovaraćemo opet, kasnije. Možda ćete se setiti nečega. Ako vam padne na pamet bilo šta, sto bi moglo pomoći, molim vas da me nazovete." Taner posegnu u fioku i izvadi reljefnu vizitkartu. "Ovde imate broj mog privatnog mobilnog telefona. Možete me nazvati u bilo koje doba dana ili noći." Dijana uze karticu. Na njoj su bili samo Tanerovo ime i broj. Ona zatim ustade, drhtavih nogu. "Žao mi je što sam morao da vas provedem kroz ovo. A sada, ako mogu išta da učinim za vas, na usluzi sam vam." Dijana je jedva bila u stanju da govori. "Hvala vam. Ja... hvala vam." Okrenula se i ukočeno izašla iz kancelarije. Prolazeći pored prijemnog pulta, Dijana ču službenicu kako govori: "Da sam sujeverna, pomislila bih da je neko ukleo KIG. Sad i vaš suprug, gospođo Haris. Svi smo bili šokirani kada smo čuli za taj užasni događaj. Strašno je tako umreti." Te reči Dijani zazvučaše zloslutno blisko. Šta se desilo mužu te žene? Dijana se okrenu da vidi kome se službenica obraća. Bila je to jedna crnkinja zapanjujuće lepote, u crnim pantalonama i svilenom džemperu uz vrat. Na prstu je imala veliki, smaragdni prsten i dijamantsku burmu. Dijana odjednom pomisli da mora da razgovara sa njom. Dijana htede da joj priđe, ali Tanerova sekretarica je preduhitri. "Gospodin Kingsli će vas sada primiti."
Dijana je gledala kako Keli Haris ulazi u Tanerovu kancelariju. Taner ustade da pozdravi Keli. "Hvala vam što ste došli, gospodo Haris. Jeste li prijatno leteli?" "Da, hvala." "Da li biste nešto popili? Kafu ili...'' Keli odmahnu glavom. "Znam koliko vam je sada teško, gospođo Haris, ali moram da vam postavim nekoliko pitanja." U nadzornoj sobi, Retra Tajler je, snimajući prizor, gledala Keli na TV ekranu. "Da li ste bili bliski sa svojim suprugom?" pitao je Taner. "Vrlo." "Da li biste rekli da je bio iskren prema vama?" Keli ga pogleda ne shvatajući. "Nismo imali tajni. Mark je bio najiskrenije, najotvorenije ljudsko biće koje sam ikada upoznala. On..." Keli nije mogla da nastavi. "Je li vam često pričao o poslu?" "Ne. Markov posao je bio vrlo komplikovan. Nismo mnogo pričali o tome." "Jeste li vi i Mark imali mnogo ruskih prijatelja?" Keli ga pogleda zbunjeno. "Gospodine Kingsli, ne shvatam čemu ova pitanja..." "Da li vam je suprug pomenuo da će dobiti neki veliki posao i zaraditi veliki novac?" Keli poče da se nevira. "Nije. Da je to očekivao, Mark bi mi i rekao." "Da li vam je Mark pominjao Olgu?" Keli odjednom oseti strepnju. "Gospodine Kingsli, o čemu se tačno ovde radi?" "Pariška policija je u džepu vašeg supruga našla poruku. U njoj je pomenuta nagrada za neku informaciju, a potpisana je sa Volim te, Olga."
Keli je bila zapanjena. "Ja... ne znam šta..." "Ali kazali ste da je o svemu pričao sa vama?" "Jeste, ali..." "Prema onome što smo mi saznali, vaš suprug je očito bio imao nešto sa tom ženom i..." "Ne!" Keli je ustala. "Vi ne pričate o mom Marku. Kazala sam vam da među nama nije bilo tajni." "Sem tajne koja je, kakva god bila, izazvala smrt vašeg supruga." Keli odjednom oseti slabost. "Vi... moraćete da me izvinite, gospodine Kingsli. Ne osećam se dobro." Taner odmah poče da se povlači. "Shvatam. Želim da vam pognem na svaki način." Zatim izvadi, svoju reljefnu vizitkartu. "Na ovaj broj možete me dobiti u bilo koje doba dana, gospođo Haris." Keli, kimnu glavom, nesposobna da odgovori, naslepo izađe iz kancelarije. Dok je izlazila iz zgrade, u Kelinom umu je vrilo. Ko je Olga, šta je Mark radio sa Rusima? Zašto bi..." "Oprostite. Gospođa Haris?" Keli se okrenu. Da?" Ispred zgrade je stajala jedna zgodna plavuša. "Ja sam Dijana Stivens. Htela bih da razgovaram sa vama. Preko puta ima jedan bife i možemo..." "Izvinite. Ja... sad ne mogu da razgovaram." Keli pođe dalje. "O vašem suprugu." Keli stade u mestu i okrenu se. "O Marku? Šta o njemu?" "Možemo li da razgovaramo negde, gde je mirnije?"
*** U Tanerovoj kancelariji, iz interfona se začu slas sekretarice. "Gospodin Hajolt je ovde." "Pustite ga unutra." Trenutak kasnije, Taner ga pozdravi. "Dobar dan Džone " "Dobar? Dan je paklen, Taneru. Izgleda da nam ljude u kompaniji redom ubijaju. Šta se to, do đavola, dešava?" "To mi pokušavamo da otkrijemo. Ne verujem da je smrt troje naših ljudi samo slučajnost. Neko pokušava da okrnji ugled kompanije, al, biće otkriveni i zaustavljeni. Policija je pristala da sarađuie sa nama, a ja sam poslao ljude da istraže kuda su se u zadnje vreme kretali naši ubijeni ljudi. Voleo bih da čuješ dva razgovora, koje sam snimio. To su udovice Ričarda Stivensa i Marka Hansa. Jesi li spreman?" "..Pusti." "Ovo je Dijana Stivens," Taner pritisnu dugme i snimak njegovog razgovora sa Dijanom Stivens pojavi se na ekranu. Na desnoj strani ekrana video se grafikon, čija je linija išla gore-dole dok je Dijana govorila. Šta znate o povezanosti svog supruga sa drogom? Šta... sta me to pitate? Ričard nikada ne bi prihvatio ništa, što ima veze sa drogom. Slika grafikona ostala je nepomična. Taner pritisnu dugme za brzo premotavanje. "Ovo je supruga Marka Harisa, čiji je muž bio gurnut ili je pao sa vrha Ajfelove kule." Da li vam je Mark pominjao Olgu? Gospodine Kingsli, o čemu se u stvari ovde radi? Pariška policija je u džepu vašeg supruga našla poruku. U Njoj je pomenuta nagrada za neku informaciju, a potpisana je sa „Volim te, Olga". Ja... ne znam šta... Prema onome što smo mi saznali, vaš suprug je očito bio imao nešto sa tom ženom i...
Ne! Vi ne pričate o mom Marku. Kazala sam vam da među nama nije bilo tajni. Linije na grafikonu bile su mirne. Kelina slika nestade. "Kakva je ono linija na ekranu?" upita Džon Hajolt. "To je CVSA, analizator stresa u glasu. Registruje mikro-drhtaje u ljudskom glasu. Ako subjekat laže, modulacije audio-frekvencija rastu. Umetničko delo. Nisu mu potrebne žice, kao detektoru laži. Ubeđen sam da su obe žene govorile istinu. Moraju biti zaštićene." Džon Hajolt se namršti. "Kako to misliš? Zaštićene od čega?" "Mislim da su u opasnosti, jer podsvesno znaju više nego što misle da znaju. Obe su bile bliske sa muževima. Ubeđen sam da je negde moralo biti rečeno nešto što im u tom trenutku nije bilo važno, ali im je ostalo u podsvesti. Ima šansi da će se, ako počnu da razmišljaju, setiti šta je to. Od tog trenutka životi će im biti u opasnosti, jer ko god da im je pobio muževe, možda planira da pobije i njih. Pobrinuću se da im se ništa ne desi." "Daćeš da ih prate?" "To je bilo juče, Džone. Danas je to elektronska oprema. Staviću stan Stivensove pod nadzor kamere, telefone, mikrofone, sve. Upotrebićemo svu raspoloživu tehnologiju da ih zaštitimo. Ako iko pokuša da ih napadne, mi ćemo to odmah znati." Džon Hajolt se za trenutak zamisli. "Šta je sa Keli Haris?" "U hotelu je. Nažalost, nismo uspeli da uđemo u njen apartman, da ga pripremimo. Ali moji ljudi paze spolja, iz hola, i ako se pojavi neki problem oni će ga srediti." Taner je zastao. "Hoću da KIG ponudi nagradu od pet miliona dolara za hapšenje..." "Stani malo, Taneru", zaustavi ga Džon Hajolt. "To nije potrebno. Rešićemo to i..." "Dobro. Ako KIG to ne uradi, ja ću lično ponuditi nagradu od pet miliona dolara. Moje ime se poistovećuje sa nazivom kompanije." Glas mu otvrdnu. "Hoću da, ko god bio iza ovoga, bude uhvaćen."
DVADESETO POGLAVLJE U bifeu preko puta direkcije KIG, Dijana Stivens i Keli Haris sedele su u jednom separeu u uglu. Keli je čekala da Dijana progovori. Dijana nije bila sigurna kako da počne. Pitala se da li da jednostavno pita: Kakva se to užasna stvar desila vašem suprugu, gospoĐo Haris? Je li ubijen, kao i Ričard? Keli nestrpljivo reče: "Pa? Kazali ste da hoćete da razgovarate sa mnom o mom mužu. Koliko ste poznavali Marka?" "Nisam ga poznavala, ali..." Keli je bila besna. "Kazali ste da..." "Kazala sam da želim da razgovaram o njemu." Keli ustade. "Nemam ja vremena za ovo, gospođo." Ona pođe odatle. "Stanite! čini mi se da obe imamo isti problem i možda bismo mogle da pomognemo jedna drugoj." Keli stade, "O čemu to pričate?" "Molim vas, sedite." Keli se nerado vrati na svoje sedište u separeu. "Kažite." "Htela sam da vas pitam da li..." Prišao im je kelner sa jelovnikom. "Šta bi dame želele?" Da odem odavde, pomisli Keli, rekavši: "Ništa." Dijana reče: "Dve kafe, molim vas."
Keli pogleda Dijanu i nervozno reče: "Meni čaj." "Da, gospođo." Kelner se udalji. Dijana reče: "Mislim da vi i ja..." Prekide je jedna devojčica, koja je prišla njihovom stolu i obratila se Keli: "Mogu li dobiti vaš autogram?" Keli je pogleda. "Znaš li ko sam ja?" "Ne, ali mama kaže da ste poznati." Keli reče: "Nisam." "Oh." Gledale su devojčicu dok je odlazila, a Dijana zbunjeno pogleda Keli. "Da li bi trebalo da ja znam ko ste?" "Ne." Keli zatim dodade svrsishosno: "I ne volim da mi se nametljivci petljaju u život. O čemu se ovde uopšte radi, gospođo Stivens." "Dijana, molim vas. čula sam da se vašem suprugu desilo nešto ružno i..." "Da, ubijen je." "I moj suprug je ubijen. A obojica su radili za KIG.'' Keli nestrpljivo reče: "Je li? Pa, kao i hiljade drugih ljudi. Ako se dvoje od njih prehladi, da li biste to nazvali epidemijom'?" Dijana se nagnu napred. "Čujte, ovo je važno. Pre svega..." Keli je prekide usred reči: "Izvinite. Nisam raspoložena da to slušam." Ona uze svoju tašnu. "Nisam ni ja raspoložena da pričam o tome", odseče Dijana, "ali moglo bi biti vrlo..." Dijanin glas odjednom odjeknu kroz bife. U sobi su bila četiri muškarca...
Dijana i Keli se, iznenađene, okrenuše prema zvuku. Dijanin glas se začuo iz televizora iznad šanka. Bila je na stolici za svedoke, u sudnici. ..Jedan od njih je bio u stolici, vezan. Gospodin Altijeri kao da ga je ispitivao, a preostala dvojica su stajala pored njega. Gospodin. Altijeri je izvadio pištolj, viknuo nešto i - pucao tom čoveku u glavu.' Na ekranu se pojavi spiker: ’To je bila Dijana Stivens, na svedočenju u suđenju za ubistvo optuženom šefu mafije, Entoniju Altijeriju. Porota je upravo donela odluku da on nije kriv.’ Dijana je sedela, zapanjena. "Nije kriv?" Entoni Altijeri je optužen da je ubio jednog od svojih ljudi pre gotovo dve godine. U prkos svedočenju Dijane Stivens, porota je bila naklonjena svedocima koji su joj protivrečili. Keli je raširenih očiju zurila u televizor. Na stolici se pojavio novi svedok. Džejk Rubinštajn ga upita: Doktore Rasel, da li imate praksu u Njujorku? Ne. Radim samo u Bostonu. Da li ste dotičnog dana lečili gospodina Altijerija? Da. Oko devet sati pre podne, zadržao sam ga na posmatranjn ceo dan. Znači, on 14. oktobra nije mogao biti u Njujorkn? Ne. Na ekranu se pojavi još jedan svedok: Gospodine da li biste nam rekli svoje zanimanje? Ja sam upravnik hotela Boston Park. Da li ste radili 14. oktobra koji je ovde u pitanju? Da, radio sam. Da li se bilo šta neobično dogodilo tog dana? Da. Primio sam hitan poziv iz gornjeg apartmana, da odmah pošaljem lekara.
Šta se zatim dogodilo? Pozvao sam doktora Džozefa Rasela i on je odmah došao. Otišli smo u gornji apartman, da pregleda jednog gosta, Entoniju Altijerija. Šta ste tamo videli? Gospodina Altijerija, koji je ležao na podu. Pomislio sam da će umreti u našem hotelu. Dijana je prebledela. "Lažu", reče promuklo. "Obojica." Ispitan je i Entoni Altijeri. Izgledao je slabašno i bolesno. Planirate li nešto u bliskoj budućnosti, gospodine Altijeri? Sada, kad je pravda pobedila, smiriću se neko vreme. Altijeri se bledo srneškao: Možda ću vratiti neke stare dugove. Keli je bila zapanjena. Okrenu se Dijani. "Vi ste svedočili protiv njega?" "Da. Videla sam kako ubija..." Keli drhtavim rukama proli malo čaja i obori slanik. "Idem ja odavde." "Zbog čega ste tako nervozni?" "Zbog čega sam nervozna? Pokušali ste vođu mafije da pošaljete u zatvor, a on je oslobođen i hoće da vrati nekoliko starih dugova, i pitate zašto sam ja nervozna? Vi treba da budete nervozni." Keli ustade i baci nešto novca na sto. "Ja ću platiti račun. Vi bolje čuvajte novac za put, gospođo Stivens." "..Stanite! Nismo razgovarale o našim muževima ni..." "Zaboravite." Keli pođe prema vratima, a Dijana protiv volje za njom. "Mislim da preterujete''. uzvrati Dijana. "Zaista?" Kada su stigle do vrata. Keli reče: "Ne shvatam kako možete bili toliko glupi, da..." Neki starac, ulazeći na štakama, okliznu se i poče da pada. Keli se u tom trenutku učini da je u Parizu, a da pada Mark, i ona se sagnu da ga zadrži;
istovremeno i Dijana se pokrenu da ga uhvati. U tom trenutku, sa druge strane ulice odjeknuše dva pucnja, a meci udariše u zid, gde su žene trenutak ranije stajale. Pucnjevi istog trena vratiše Keli u stvarnost. Nalazila se na Menhetnu, gde je upravo popila čaj sa jednom luđakinjom. "Bože moj!" uzviknu Dijana. "Mi..." "Ovo nije trenutak za molitvu. Gubimo se odavde!" Keli izgura Dijanu do ivičnjaka, gde ih je Kolin čekao. On otvori vrata, a Keli i Dijana upadoše na zadnje sedište. "Kakva je to buka?" upita Kolin. Njih dve su samo sedele, šćućurivši se na sedištu, nesposobne da progovore. Naposletku Keli reče: "To, ovaj, mora da je pukao neki auspuh." Okrenuše se prema Dijani, koja je pokušavala da se sabere. "Nadam se da ne preterujem'', reče sarkastično. "Odbaciću vas. Gde živite?" Dijana duboko udahnu vazduh i reče Kolinu svoju adresu. Dve žene vozile su se bez reči, uzdrmane svim što se upravo desilo. Kad su se kola zaustavila ispred njene zgrade, Dijana se okrenu Keli. "Hoćete li da uđete? Malo sam nervozna. Imam osećaj da bi još nešto moglo da se desi." Keli ljubazno reče: "I ja imam sličan osećaj, ali neće se desiti meni. Doviđenja, gospođo Stivens." Dijana za trenutak pogleda Keli i htede nešto da kaže, ali samo odmahnu glavom i izađe iz kola. Keli je gledala za Dijanom, koja uđe u predvorje zgrade i pođe uz stepenište, do svog stana na prvom spratu. Keli odahnu sa olakšanjem. Kolin upita: "Gde biste želeli da idete, gospođo Haris?" "Natrag, u hotel. Koline, i..." Iz zgrade se začu prodoran krik. Keli se u trenutku ukoči, pa otvori vrata i otrča unutra. Dijana je ostavila vrata svog stana širom otvorena. Stajala je na sredini prostorije i drhtala.
"Šta se desilo?" upita Keli. "Neko... neko je provalio ovde. Ričardova aktentašna je ostala ovde, na stolu, a sad je nema. Bila je puna njegovih dokumenata. A njegova burma nije ni dirnuta." Keli nervozno pogleda okolo. "Pozovite policiju." "Da." Dijana se seti kartice koju joj je detektiv Grinberg ostavio na stolu u predsoblju. Ode do njega i uze je. Minut kasnije, zatražila je: "Detektiva Erla Grinberga, molim vas." Kratko je sačekala. "Ovde Grinberg." "Detektive Grinberg, ovde Dijana Stivens. Nešto se desilo. Pomislila sam, možete li da dođete kod mene i... Hvala vam." Dijana duboko udahnu vazduh i okrenu se prema Keli. "Doći će. Ako vam ne smeta da sačekate dok..." "Ne smeta mi. To je vaš problem. Neću da učestvujem u njemu. A mogli ste da pomenete i da je neko upravo pokušao da vas ubije. Ja odlazim za Pariz. Doviđenja, gospođo Stivens." Dijana je gledala kako Keli izlazi i odlazi do limuzine. "Kuda?" upita je Kolin. "Natrag u hotel, molim vas." Tamo će biti bezbedna.
DVADESETPRVO POGLAVLJE Vrativši se u svoju hotelsku sobu, Keli je još uvek bila pod stresom zbog onoga što se desilo. Bilo je zastrašujuće naći se tako blizu smrti. Sad mi je najmanje potrebna neka praznoglava plavuša koja pokušava da me ubije, pomisli ona. Keli sede u sofu da bi se smirila, i zatvori oči. Pokušala je da meditira i koncentrisala se na mantru, ali uzalud. Bila je suviše potresena. Duboko u sebi osećala je neku prazninu i usamljenost. Nije mogla zaustaviti svoje misli: Mark, toliko mi nedostaješ. Ljudi kažu da će mi, sa vremenom, biti lakše. Nije tačno, dragi. Svakim danom je sve teže. Zvuk kolica sa hranom koja prolaze hodnikom, ispred sobe, podseti Keli da ceo dan nije jela. Nije ni bila gladna, ali bila je svesna da mora da čuva snagu. Nazvala je Sobnu poslugu. "Htela bih salatu od račića i vruć čaj, molim vas." "Hvala. Stići će za dvadeset pet do trideset minuta, gospođo Haris." "Dobro." Keli spusti sušalicu. Sedela je tako i prisećala se susreta sa Tanerom Kingslijem, osećajući se kao da je upala u neki jezivi košmar. Šta se to dešava? Zašto joj Mark nije pominjao Olgu? Je li to bio poslovni odnos? Veza? Mark dragi, želela bih da znaš da ti, ako si imao neku vezu, opraštam, jer te volim. Uvek ću te voleti. Ti si me naučio da volim. Bila sam hladna i ti si me zagrejao. Vratio si mi moj ponos i probudio me kao ženu. Pomisli na Dijanu. Ta prišipetlja me je dovela u opasnost. Nju treba izbegavati, što neće biti teško. Sutra ću biti u Parizu, sa Anđelom. Njeno razmišljanje prekide kucanje na vratima. "Sobna posluga." "Dolazim." Pošavši prema vratima, Keli zbunjeno stade. Naručila je tek pre nekoliko minuta. Prebrzo je, pomisli. "Samo trenutak", doviknu. "Da, gospođo." Keli diže slušalicu i nazva Sobnu poslugu. "Moja narudžbina još nije stigla."
"Spremamo je, gospođo Haris. Stići će za petnaest do dvadeset minuta." Keli spusti slušalicu, dok joj je srce lupalo. Zatim nazva recepciju. "Neko... neki čovek pokušava da uđe u moju sobu." "Odmah ću poslati obezbeđenje, gospođo Haris." Dva minuta kasnije, ponovo začu kucanje. Ona oprezno priđe vratima. "Ko je to?" "Obezbeđenje." Keli pogleda na sat. Prebrzo, pomisli. "Momenat!" Ona požuri do telefona i opet nazva recepciju. "Zvala sam vas zbog obezbeđenja. Je li..." "Pošao je, gospodo Haris. Trebalo bi da stigne za minut-dva." "Kako se zove?" Glas joj je bio napet od straha. "Tomas." Keli je čula tihi šapat u hodniku. Ona pritisnu uvo na vrata, dok se glasovi ne stišaše. Stajala je tako, puna slepog straha. Minut kasnije, začu se kucanje na vratima. "Ko je to?" "Obezbeđenje." "Bil?" upita Keli. Zatim zadrža dah. "Ne, gospođo Haris. Ja sam Tomas." Keli hitro otvori vrata i pusti ga unutra.On je osmotri za trenutak,pa reče "Šta se desilo?" "Neko... neki ljudi su pokušali da uđu ovde." "Jeste li ih videli?" "Ne. Ovaj, čula sam ih. Da li biste me ispratili napolje, do taksija?" "Naravno, gospođo Haris." Keli se trudila da primora sebe da ostane mirna. Previše toga se dešavalo za tako malo vremena. Tomas je išao odmah uz Keli dok su ulazili u lift.
Keli i čovek iz obezbeđenja izađoše napolje i kada su stigli do taksi-stanice, ona reče: "Hvala vam mnogo. Zahvalna sam vam." "Pripaziću da sve bude u redu kad se vratite. Ko god da je pokušao da vam provali u sobu, za sada je otišao." Keli uđe u taksi. Osvrnuvši se kroz zadnji prozor, ugleda dvojicu ljudi kako žurno ulaze u jednu parkiranu limuzinu. "Kuda?" upita taksista Keli. Limuzina je prišla i stala iza taksija. Napred, na uglu, policajac je upravljao saobraćajem. "Vozite pravo napred", reče mu Keli. "OK." Dok su se približavali semaforu na kome je bilo zeleno svetlo, Keli uzbuđeno reče: "Hoću da usporite i sačekate da se svetlo promeni u žuto, a onda brzo skrenete levo." Vozač je pogleda preko retrovizora. "Šta?" "Nemojte ići kroz zeleno svetio, dok se ne promeni u žuto." Videla je izraz na vozačevom licu. Keli se na silu osmehnu. "Pokušavam da dobijem opkladu." "Oh." Keli je videla da se zamislio. Prokleti, šašavi putnici. Kada se svetlo promenilo, Keli reče: "Sad!" Taksi brzo skrenu levo, dok se menjalo u crveno. Saobraćaj iza njih zaustavi saobraćajac. Ona dvojica u limuzini se pogledaše poraženo. Kada je taksi stigao do sledeće raskrsnice, Keli reče: "Oh, zaboravila sam nešto. Moram ovde da izađem." Vozač stade uz vičnjak, a Keli izađe iz kola i dade mu nešto novca. "Izvolite."
On je gledao kako Keli žurno ulazi u jednu medicinsku ustanovu, pomislivši: Nadam se da ide kod psihijatra. Na onom semaforu, čim se upalilo zeleno svetlo, limuzina skrenu levo. Taksi je bio dve ulice ispred i oni jurnuše da ga stignu. Pet minuta kasnije, Keli zaustavi drugi taksi. *** U stanu Dijane Stivens, detektiv Grinberg reče: "Gospođo Stivens, jeste li uspeli da vidite osobu koja je pucala na vas?" Dijana odmahnu glavom. "Ne, desilo se vrlo brzo..." "Ko god bio, ozbiljan je. Balističari su izvadili zrna iz zida. Kalibar je 45, sposoban da probije oklop za ljudstvo. Imali ste sreće. Imate li neku ideju o tome ko bi imao razloga da vas ubije?" Dijana se seti Altijerijevih reci: "Smiriću se neko vrcme i možda vratiti neke stare dugove." Grinberg je čekao odgovor. Dijana je oklevala. Izražavanje rečima učinilo bi sve suviše stvarnim. "Jedini, ko bi možda imao motiv, jeste Entoni Altijeri." Grinbeg je pogleda za trenutak. "Shvatam. Proverićemo to. A imate li pojma šta je moglo biti u toj, nestaloj aktentašni?" "Nisam sigurna. Ričard ju je svakog jutra nosio u laboratoriju i uveče vraćao kući. Jednom sam videla neke od tih papira, i bili su suviše stručni za mene." Grinberg uze burmu koja je stajala na stolu. "Kažete da vaš suprug nikada nije skidao burmu?" "Da, tako je." "Da li se vaš suprug, onih dana pre smrti, ponašao neuobičajeno, kao da je pod nekim pritiskom ili zabrinut zbog nečega? Sećate li se, je li rekao ili uradio bilo šta neobično kad ste ga poslednji put videli?"
Dijana se seti: Bilo je to rano ujutru. Bili su u krevetu, goli. Ričard ju je nežno pomilovao po butini i rekao: "Radiću večeras do kasno, ali sačuvaj sat ili dva za mene, kad se vratim, dušo." Ona ga je dodirnula tamo gde mu je to prijalo i rekla: "Hvalisavče." "Gospođo Stivens..." Dijana se vrati u stvarnost. "Ne. Nije bilo ničega neobičnog." "Pobrinuću se da dobijete zaštitu", reče Grinberg. "I ako..." Začu se zvonce na vratima. "Očekujete li nekoga?" "Ne." Grinberg klimnu slavom. "Ja ću otvoriti." On priđe vratima i otvori ih. Keli Haris uleti pored njega. Ona priđe Dijani. "Treba da razgovaramo." Dijana je pogleda iznenađeno. "Mislila sam da ste na putu za Pariz." "Pošla sam zaobilazno." Priđe im i Grinberg. "Ovo je detektiv Eri Grinberg. Keli Haris." Keli se okrenu Grinbergu. "Neko je upravo pokušao da mi provali u hotelsku sobu, detektive." "Jeste li to prijavili hotelskom obezbeđenju?" "Da. Ali već su otišli dok je čovek i obczbeđenja stigao." "Imate li pojma ko su oni?" "Ne."
"Kad kažete da je neko pokušao da provali, mislite li da su pokušali da provale vrata?" "Ne, oni... samo su stajali ispred, u hodniku. Predstavili su se kao sobna posluga." "Jeste li nešto naručili od sobne posluge?" "Jesam, ali..." Dijana se ubaci: "Onda verovatno uobražavate zbog onoga što se desilo jutros i..." Keli je preseče: "Čujte, kazala sam vam da ne želim da imam ništa sa tim, ni sa vama. Spakovaću se i ovog popodneva odleteti za Pariz. Kažite svojim mafijaškim prijateljima da me ostave na miru." Keli se okrenu i izađe. "O čemu se to radi?" upita Grinberg. „I njen muž je ubijen. Radio je za istu kompaniju kao i Ričard, za Kingsli internejšenal grup." *** Vrativši se u predvorje svog hotela, Keli priđe recepciji. "Odjavljujem se", reče. "Hoćete li, molim vas da mi rezervišete mesto u prvom letu za Pariz?" "Naravno, gospođo Haris. U nekoj posebnoj kompaniji?" "Samo me pošaljite odavde." Keli prođe kroz, predvorje, uđe u lift i pritisnu dugme za četvrti sprat. Dok su se vrata zatvarala, dvojica ljudi se uguraše i uđoše. Keli ih pogleda za trenutak, pa hitro izađe u predvorje. Sačekala je da se vrata lifta zatvore, pa otišla do stepeništa i pešice pošla gore. Nema potrebe da bilo šta rizikujem, pomislila je. Kada je stigla na četvrti sprat, neki krupan čovek joj stade na put, "Izvinite", reče Keli. Htede da prođe pored njega. "Pst!" Uperio je u nju pištolj sa prigušivačem. Keli preblede. "Šta to...?"
"Zaveži. Kladim se da imaš tačno određen broj rupa. damo. Ako ne želiš neku viška, ne pravi buku. Mislim, umukni. Ti i ja idemo dole." Čovek se smeškao, ali pogledavši ga malo bolje, Keli primeti da mu oštra brazda na gornjoj usni izvija usta u nepromenljivu grimasu. Oči su mu bile najhladnije koje je Keli ikada videla. "Idemo." Keli pobesne. Ne! Neću da umrem zbog one kučke. "Stanite za trenutak. Imate pogrešnu..." Oseti kako joj je pištolj nabijen u rebra tako oštro, da htede da vrisne. "Rekao sam ti da zavežeš! Idemo dole." Držao je Keli za ruku snažno, kao kljastima, skrivajući pištolj u ruci iza njenih leđa. Keli je bila na rubu histerije. "Molim vas", reče tiho. "Ja nisam..." On joj gurnu ćev pištolja u leđa tako da je osetila strahovit bol. Stezao ju je za ruku tako jako, da je osećala kako joj krv ističe iz nje. Pođoše niz stepenište. Stigoše do predvorja. Bila je gužva i Keli pomisli da li da pozove u pomoć, ali čovek joj reče: "Nemoj ni da pomišljaš na to." Izađoše napolje. Pored ivičnjaka je čekao karavan. Dva vozila ispred, saobraćajac je pisao kaznu za parkiranje. Otmičar je poveo Keli do zadnjih vrata karavana. "Ulazi", naredio je. Keli pogleda prema saobraćajcu. "U redu", reče zatim glasno i ljutito: "Ući ću, ali hoću nešto da ti kažem. To što hoćeš da ti uradim koštaće te još sto dolara. To je odvratno." Policajac se okrenu i pogleda. Rmpalija se zagleda u Keli. "Šta to, do đavola..." "Ako nećeš da platiš, zaboravi, bedniče." Keli žurno pođe prema policajcu. Onaj čovek je gledao za njom. Usne su mu se osmehivale, ali pogled mu je bio smrtonosan. Keli pokaza prema njemu.
"Onaj perverznjak mi je dosađivao." Osvrnu se i vide da policajac ide prema siledžiji. Ona uđe u taksi koji je tu stajao. Onaj čovek htede da uđe u karavan, ali policajac reče: "Samo trenutak, gospodine. U ovoj državi je protiv zakona tražiti usluge prostitutki." "Ma nisam..." "Pokažite mi dokumente. Kako se zovete?" "Hari Flint." Flint je gledao kako Kelin taksi odlazi. Ta kurva! Ubiću je, i to polako, zakle se u sebi.
DVADESETDRUGO POGLAVLJE Keli po drugi put izađe iz taksija ispred Dijanine zgrade, odjuri do ulaznih vrata i oštro pritisnu zvono. Vrata opet otvori detektiv Grinberg. "Mogu li...?" Keli ugleda Dijanu u dnevnoj sobi i prođe pored detektiva. "Šta se dešava?" upita Dijana. "Rekli ste…." "Kažite vi meni šta se dešava. Opet su pokušali da me otmu. Zašto vaši mafijaški pajtaši hoće da ubiju mene?" "Ja... nemam pojma. Ne bi... možda su nas videli zajedno i pomislili da smo drugarice, pa..." "Mi nismo drugarice, gospođo Stivens. Oslobodite me toga." "Šta pričate? Kako ja...?" "Isto kao što ste me uvalili u to. Hoću da kažete svom pajtašu Altijeriju da smo se tek upoznale i da me ne poznajete. Neću dozvoliti da me ubiju zbog neke vaše gluposti." Dijana reče, "Ne mogu ja..." "Oh, možete. Razgovaraćete sa Altijerijem, i to odmah. Ne odlazim odavde pre toga." Dijana reče: "..Vi tražite nemoguće. Žao mi je ako sam vas uvukla u to, ali..." Ona se zamisli jedan dugi trenutak, pa se okrenu Grinbergu. "Mislite li da bi nas Altijeri, ako bih razgovarala sa njim, ostavio na miru?" Grinberg reče: "To je zanimljivo pitanje. Mogao bi, naročito ako misli da ga mi nadziremo. Da li biste razgovarali sa njim lično?'' Dijana reče: "Ne. ja..." Keli se ubaci: "Hoće da kaže da." ***