Бој на Иванковцу

СГРШЈА 1М .

1ЛНКЕ 1870.



БОЈ НА ИВАНКОВЦУ 1805. ГОДИНЕ

АСЛ0Е.М1Е 8ЕКВЕ ВЕ8 8С1ЕЈГСЕ8 ЕТ 0Е8 АКТ8
ЕА СОММОМАПТЕ ОТМТЕКЕКЕТ А1ЈТ06Е8Т10ММА1КЕ

Е’А88ЕМВЕЕЕ СОММШАЕЕ ССРКЈЈА
ЕШТ1ОХ8 8РЕС1АЕЕ8
уо1ите ОХХП

СЕА88Е ПЕ8 8С1ЕИСЕ8 Н18ТОШОНЕ8
Мо 6

ЕА ВАТАЉЕЕ
А 1УАМКОУАС 1805.

Ке$и & 1а УШ-еге де 1а С1аззе Јез зсјепсез ћ181огјдиез 4е ГАса^пие
8егђе с!ез бсЈепсез еТ Јез Аг18 1е 22 поуетђге 1978.
К.бЈас1еиг
УАЗА СЧВШЕОУЈС, асадеппсЈеп

ВЕЕСК.АОЕ
1979

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА КУЛТУРЕ

СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ НУПРИЈА

ПОСЕБНА ИЗДАЊА
књига БХХП

ОДЕЉЕЊЕ ИСТОРИЈСКИХ НАУКА
књига 6

БОЈ НА ИВАНКОВЦУ
1805. ГОДИНЕ

Примљено на УШ-ј седници Одељења историјских наука САНУ
од 22. новембра 1978. године
У редник
академик ВАСА ЧУБРИЛОВИН

БЕОГРАД
1979

ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ
Академици Васа Чубриловић и Војислав Бурић,
пуковник др Саво Скоко, инг. арх. Братислав Стојановић, Димитрије
Гвозденовић, Алекса Панић и др Петар Милосављевић

Секретар Редакције
др Петар Милосављевић

Метђгез бе 1а КеЈасНоп
Уаза Сићпкмб е1 Уој1б1ал Випб, асабегтсјепз
<Јг 8ауо 8коко, т§. агћ. ВгаПзЈал бгојапоујс, ЦшиСпје Суохбепоујс,

А1екза Ратс е1 с!г РеГаг МПозауЈјеукЈ
8есге1а1ге Је 1а КеПасНоп
Јг РеЈаг МПо8ау1јеу1с

Рецензенти:
Академик Васа Чубриловић
Академик Петар Поповић

САДРЖАЈ — ТАВБЕ ВЕ8 МАТ1ЕКЕ8

Страна

Предговор ——— ——————— 7

Петар Милосављевић, Бој на Иванковцу 1805. године — — 11

Војислав Бурић, Бој на Иванковцу у књижевности — — 67

Радмила Тричковић, Нуприја и средње Поморавље до првог 85
српског устанка — — — — — — — — —

Драгослав Антонијевић, Нупријско Поморавље (неке антро-
погеографске карактеристике) — — — — —— 170

Братислав Стојановић, Споменик боју на Иванковцу — — 185



ПРЕДГОВОР

Писмом од 9. октобра 1975. године Самоуправна интересна за-
једница културе СО Нуприја обратила се Одељењу историјских
наука Српске академије наука и уметности да је помогне у обеле-
жавању места где се одиграо бој на Иванковцу у лето 1805. године.
По жељи Заједнице овај културно-историјски споменик би се обе-
лежио изградњом једног спомен-парка у селу Иванковцу и около
њега, где се бој одигравао.

Бој на Иванковцу, тучен између царске турске војске и српских
устаника под Миленком Стојковићем и Карађорђем Петровићем,
био је један од најважнијих историјских догађаја у току првог
српског устанка 1804—1813. Пораз турске војске код тога села имао
је многострук значај. У том боју, после неколико векова, први пут
је побуњена раја у Србији разбила у боју на отвореном пол>у једну
царску турску војску. Ова устаничка победа била је велики под-
стицај за даље ширење устанка. Народ у побуњеној земљи стекао
је самопоуздање у себе и у своју борбу. Влада у Цариграду извукла
је из пораза своје војске нове закључке. Зато је у јесен 1805. го-
дине издала заповест свима турским војскама на Балканском по-
луострву да се спреме за ратни поход против Србије у 1806. години.

Тако је бој на Иванковцу означио крај борбе против јаничара
у Београдском пашалуку и почетак рата народа Србије против
Турског царства у Европи уопште.

Ово се је имало у виду, кад се је Одељење историјских наука
САНУ одлучило да прихвати предлог Самоуправне интересне за-
једнице културе Нуприје да јој помогне при изграђивању културно-
-историјског споменика на месту боја на Иванковцу.

На својој седници од 29. октобра 1975. године Одељење исто-
ријских наука САНУ усвојило је у начелу предлог Заједнице кул-
туре у Буприји и одредило свога секретара академика Васу Чубри-
ловића да организује овај посао.

На састанку представника Самоуправне заједнице културе СО
Буприја и Одељења историјских наука САНУ одржаном 18. новем-
бра 1975. у просторијама Одељења, размотрен је предлог СО Буприја
и донети следећи закључци:

7



Др Петар Милосављевић
научни саветник Балканолошког института САНУ

БОЈ НА ИВАНКОВЦУ 1805. ГОДИНЕ

Мало је догађаја у историји првог српског устанка који су
имали тако снажан удео на његов даљи ток и развој, као што је то
случај са бојем на Иванковцу, августа 1805. године. Али, исто тако
до сада је веома мало учињено да би се детаљније проучила пред-
историја овог боја и да би се потпуније проучили утицаји које је
он извршио на догађаје који су у устанку за њим следили или који
су њиме били подстакнути. Међутим, извесно је да је бој на Иван-
ковцу оставио дубоки траг како на дал>и ток војних акција српских
устаника, па самим тим и на општу стратешку ситуацију на српско-
-турском бојишту, тако и на политички и дипломатски положај
уставших Срба. Више од тога, бој на Иванковцу представљао је
значајну психолошку прекретницу у развоју сазнања о неминов-
ности и неопходности отвореног сукоба са Портом; допринео је да-
л>ем сазревању идеје о потпуном ослобођењу српског народа од
турске владавине.

I

Историјски је доказано, да је бој на Иванковцу, односно су-
коб српских устаника под ошптом командом Карађорђа и непос-
редним руководством војвода Миленка Стојковића и Петра До-
брњца, са једне стране, и турских јединица, предвођених Хафиз-па-
шом, са друге, представљао први отворени окршај Срба са регу-
ларном војском турске царевине. Исто тако, познато је да је са
војног становишта успех Срба у овом боју био потпун, а значај
ове победе вишеструк. У боју на Иванковцу, без обзира на непо-
вол>ан по Србе бројчани однос снага, Срби су Турцима нанели те-
жак пораз и у нереду их одбацили од јужних граница Београдског
пашалука, ка њиховој полазној тачци — Нишу. Према постојећим

11

1. Да се припреми у издању Одељења историјских наука САНУ
монографија о боју на Иванковцу. То је потребно стога, што исто-
рија овог значајног боја између Срба и Турака, није била довољно
обрађивана у нашој историографији. Има и нових историјских из-
вора о томе боју, па би се могао бол>е приказати, но што је до сада
урађено.

2. Монографија ће у исто време послужити као помоћ за изгра-
ђивање културно-историјског споменика на месту, где се бој на
Иванковцу одиграо.

Монографија би била објављена као заједничко издање Одеље-
ња историјских наука САНУ и Самоуправне интересне заједнице
културе СО Нуприја.

У децембру 1975. представници Одељења историјских наука по-
сетили су Нуприју, обишли село Иванковац и прегледали места
где су се налазили положаји српске војске 1805. године. У исто
време још једном су претресли, са представницпма Самоуправне
интересне заједнице СО Нуприја, шта би требало урадити при изра-
ди монографије о боју на Иванковцу и спремању урбанистичког
решења за стварање спомен-парка у Иванковцу и око њега.

На својој седници од 28. јануара 1976. Одељење историјских
наука САНУ усвојило је предлог о сарадњи са Самоуправном инте-
ресном заједницом СО Куприја око обележавања места боја на
Иванковцу и писању монографије о томе боју. У редкациони одбор
предложени су Председништву САНУ: академик Васа Чубриловић,
секретар Одељења историјских наука као председник Одбора, ака-
демик Војислав Бурић, генерални секретар Академије, др Петар
Милосављевић, научни саветник Балканолошког института САНУ,
као секретар Одбора, инг. арх. Братислав Стојановић, и пуковник
др Саво Скоко, саветник Војно-историјског института у Београду.

На својој седници од 15. маја 1976. Председништво Српске ака-
демије наука и уметности потврдило је избор чланова овог Одбора,
а за његовог председника постављен је академик Васа Чубриловић.

Инг. арх. Братислав Стојановић узео је на себе да изради урба-
нистичко решење спомен-парка на месту боја код Иванковца. Он
ће на том послу сарађивати са Урбанистичким заводом СО Нуприја.
Одбор је утврдио да, на жалост, услед расељавања сеоског станов-
ништва под утицајем индустријализације, многа историјска места
остају пуста или полупуста. Зато је стао на становиште да се при
изради урбанистичког плана спомен-парка узме у обзир да треба
помоћи селу Иванковац да се његово, иначе малобројно станов-
ништво, не расели. Ово ће се спречити ако се, у оквиру спомен-
-парка, створе неке културне и туристичке установе. У исто време
предложиће се СО Нуприја и надлежним органима у Републици
Србији да се тамо подигне неки индустријски погон. Ово би требало
да омогући да се од тог насеља створи једна напредна заједница.
То ће, по мишљењу Одбора, бити најбоље обележавање значаја боја
на Иванковцу.

8

При спремању монографије о боју на Иванковцу Одбор је по-
лазио од становишта да се не треба само ограничити на опис самог
боја. Зато је предвидео да се напишу и неке расправе које ће обра-
дити историју средњег Поморавља и Нуприје пред први српски
устанак 1804. године.

Прилоге овога Зборника радова о боју на Иванковцу дали су
академик Војислав Бурић, др Петар Милосављевић, др Радмила
Тричковић, др Драгослав Антонијевић и инг. арх. Братислав Сто-
јановић.

Историјским радовима о боју на Иванковцу придодат је и рад
арх. Братислава Стојановића о урбанистичком решењу уређења спо-
мен-парка на месту где се одвијао овај бој. Жеља је Одељења исто-
ријских наука не само да објави монографију о овоме боју, него
и да изађе у сусрет жељи општине Буприја да јој се помогне како
би се што боље обележило место где се бој одигравао.

На својој седници од новембра 1978. Одељење историјских наука
усвојило је рукопис монографије боја код Иванковца и упутило
га Председништву Академије са предлогом да буде штампан.

Надамо се да ће ова монографија побудити интерес наше јав-
ности и припомоћи да се главни део нашег посла, обележавање тога
историјског догађаја стварањем спомен-парка, како се предлаже,

бити спроведено у живот.



Др Петар Милосављевић
научни саветник Балканологиког института САНУ

БОЈ НА ИВАНКОВЦУ 1805. ГОДИНЕ

Мало је догађаја у историји првог српског устанка који су
имали тако снажан удео на његов дал>и ток и развој, као што је то
случај са бојем на Иванковцу, августа 1805. године. Али, исто тако
до сада је веома мало учињено да би се детал>није проучила пред-
историја овог боја и да би се потпуније проучили утицаји које је
он извршио на догађаје који су у устанку за њим следили или који
су њиме били подстакнути. Међутим, извесно је да је бој на Иван-
ковцу оставио дубоки траг како на дал>и ток војних акција српских
устаника, па самим тим и на општу стратешку ситуацију на српско-
-турском бојишту, тако и на политички и дипломатски положај
уставших Срба. Више од тога, бој на Иванковцу представљао је
значајну психолошку прекретницу у развоју сазнања о неминов-
ности и неопходности отвореног сукоба са Портом; допринео је да-
л>ем сазревању идеје о потпуном ослобођењу српског народа од
турске владавине.

I

Историјски је доказано, да је бој на Иванковцу, односно су-
коб српских устаника под општом командом Карађорђа и непос-
редним руководством војвода Миленка Стојковића и Петра До-
брњца, са једне стране, и турских јединица, предвођених Хафиз-па-
шом, са друге, представљао први отворени окршај Срба са регу-
ларном војском турске царевине. Исто тако, познато је да је са
војног становишта успех Срба у овом боју био потпун, а значај
ове победе вишеструк. У боју на Иванковцу, без обзира на непо-
вол>ан по Србе бројчани однос снага, Срби су Турцима нанели те-
жак пораз и у нереду их одбацили од јужних граница Београдског
пашалука, ка њиховој полазној тачци — Нишу. Према постојећим

11

изворима у боју на Иванковцу Турци су претрпели знатне губитке
у л»удству, а заплењено им је и доста разног оружја, муниције и
другог ратног материјала. У овом боју тешко је био рањен и сам
командант турске војске Хафиз-паша, који је нешто касније, од
последица тог рањавања, умро у Нишу.

Место за први судар српских устаника са регуларном турском
војском није било случајно одабрано. Наступајући са југа, из правца
Ниша, Хафиз-паша је у реону Нуприје, у ствари, улазио у Београд-
ски пашалук. (Тадања граница између Београдског и суседног му
Лесковачког пашалука пролазила је између Буприје на северу и
Параћина расположеног нешто јужније), односно ступао је на те-
риторију која је представл>ала поприште устаничке активности
Срба. Развој догађаја за протеклу годину дана, а посебно готово
потпуно ослобођење Београдског пашалука од Турака као и избе-
гавање Срба да оружану борбу преносе за његове пределе, јас-
но су указивали да су устаници, а пре свега њихови вође, свесно
или не, већ тада овај простор сматрали за поприште своје етничке,
а вероватно и војно-политичке и друштвено-економске доминације,
па макар у даном тренутку и у општим оквирима турске царевине.
Ово је био простор у чијим се границама имала да реализује још
увек недовољно изоштрена и оформљена тежња за аутономијом
српских устаника. Повреда ове територије, односно њено поновно
враћање под турску власт и ликвидација установљених друштвено-
-економских и политичко-социјалних односа, што је у крајњој ли-
нији и био циљ похода Хафиз-паше на Београд, неминовно су зна-
чили негацију већ оствареног, чинили узалудним поднете напоре и
жртве, удаљавале устанике од намећеног циља, делале бесперспек-
тивним сва њихова стремљења, те је према томе била сасвим ра-
зумљива, исправна и оправдана њихова одлука да се Хафизово
наступање заустави и онемогући још на самој граници Београдског
пашалука.

У ствари, ова се одлука идеално допуњавала и са стратешком
важношћу овог најјужнијег реона већ ослобођене територије, реона
који су, уже посматрано, сачињавали Буприја и њена околина. А
познато је да се покрај Буприје налазио дрвени мост који су Турци
у XVII веку (1660. год.) подигли на рушевинама старог „римског
моста и који је представљао најважнији прелаз преко Мораве на
тако званом „царском” друму.1 Овај прелаз био је удаљен од Бео-
града око тридесет часова (пет дана) хода.2 То је Буприји, заЈедно
са простором око ње, давало изузетно важан стратешки значај. У
данима српског устанка Буприја Ј*е, поред економског средишта,
представљала и значајно турско војно упориште. У њој су се стално
налазили бројна војна посада и складишта војне опреме, а на ње-

1 К. Јиречек. Вој’на цеста од Београда за Цариград. Зборник Кон-
стантина Јиречека, I, САН, Посебна издања, СССХХУ1, 33, Београд, 1951.

’ В. Карић. Србија, опис земље, народа и државе. Београд, 1887, 454.

12

ним прилазима, посебно на северо-истоку, на простору око Иван-
ковца, као и нешто јужније, према Параћину, готово непрекидно
вођене су борбе.

Према подацима којима за сада располажемо, у Нуприји и на
положајима око н>е, током XVIII и почетком XIX века, није ни-
када било мање од 1.500 до 2.000 турских војника, а у њеним скла-
диштима налазило се, одједном, по 1.500 кола и по 1.200 коњских
товара различитог ратног и другог материјала.13*

На овим просторима кретале су се војске Дели-Ахмеда, Тосун-
-аге, Хаџи-Бишће, Топал-Ахмед-паше, софијског кадије Фејзулаха,
румелијског валије Абди-паше, Јусуф-паше, Осман-паше, Хаџи Мус-
тафиног силахдара Мусли-аге и многих других турских војсковођа
и достојанственика.4

Око Пуприје, крајем XVIII и почетком XIX века, у борбама са
дахијама и јаничарима, ратовали су и српски кнезови и други ви-
ђенији људи. Међу њима налазили су се обор кнез Петар из Гло-
жана, Стеван Јавоаљевић, Милија Здравковић, кнез Милисав из
Медвеђе, Стеван Синђелић, Кривокућа из смедеревског села Мар-
ковца Стојан Константиновић, ресавски капетан и остали знани
и незнани јунаци.5 На брежуљцима и по пољима око Куприје и
Иванковца славу српског оружја проносили су Карађорђе, Миленко
Стојковић, Петар Добрњац и још много других славних ратника.

Све ово показује да је Пуприја, односно прелаз преко Мораве
код Нуприје, представљао ону тачку око које су се већ од давнина,
због њене важности, сукобљавале војске. Зато је и разумљиво, што
су српски устаници одлучили да баш на тој тачци пруже отпор
регуларној турској војсци, небили је спречили да одатле на-
стави свој рушилачки поход против већ ослобођених српских кра-
јева. Одлучност и решеност устаничких вођа да пруже отпор војсци
Хафиз-паше и не дозволе јој прелаз преко Мораве није могао да
спречи ни ризик отвореног сукоба са царевином. Шта више, стиче
се утисак да су овим сукобом устаници намеравали да врховној
власти у Истанбулу ставе до знања да повратка на старо више нема
и да се будући друштвено-политички и социјално-економски односи
у овом делу царства морају заснивати на другачијим основама.

Оваква одлука, а она је била историјска, јер се њом, уствари,
стављало на коцку све што је од првих дана устанка било постиг-
нуто, дошла је као сазнање да су узајамни односи Срба и Турака,
и као резултат објективно делујућих чинилаца и као одраз тренут-

1 Турски извори о српској револуцији 1804., I. Списи царске кан-
целарије 1789—1804. Уредио и превео Хазим Шабановић, Београд, 1956,
167.

4 Др А- Пантелић. Београдски пашалук после Свиштовског мира.
1791—1794. Београд, 1927, 45, 109, 111, 112, 135 и др. Годишњица Н. Чупића,
XIII, 86, 87, 90, 91, 99, 100, 120, 192 и др.

5 Годишњица Н. Чупића, XIII, 105—106, 140, 192. К. Н. Ненадовић.
Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, II, 1884, 805, 806,
808, 816 идр.

13

ног односа снага, у свом развоју достигли ону тачку када је даљи
развој могућ само преласком у квалитетно ново стање. У овом
случају то је значило кидање са већ превазиђеним рајинским ста-
тусом српског народа у оквиру турске царевине и све израженијим
настојањима за увођењем унутрашње аутономије. У извесној мери
поменута одлука била је и плод сазнања да Порта, без обзира на
стварне историјске токове и потребе унутрашњег развоја империје,
у даном тренутку, није била спремна да прихвати српске захтеве
у погледу будућег статуса овог дела царевине; захтеве, у својој ос-
нови формулисане још за време мисије Бећир-паше под Београдом
у лето и јесен 1804. године, а касније више пута утачњаване и мо-
дификоване.

Но, вратимо се, макар и у најсажетијем виду, догађајима онако,
како су се исти одвијали, резимирајмо оно, што се збило током
прве године српског војевања, јер то и представља пролог у дога-
ђаје који су се на овим просторима збили у току 1805. године, па
у том погледу и увод у бој на Иванковцу.

II

Крај 1804. године Срби су дочекали са несумњивим успехом у
непрекидним борбама са јаничарима. Према непотпуним подацима,
током прве године ратовања Срби су одржали двадесет четири зна-
чајне победе, а међу њима победе на Сибници, Орашцу, Врбици,
Дрлупама, Ропочеву, Руднику, Баточини, Лештанима, код Топчидера,
на Врачару, код Пожаревца, Смедерева, Сопота, Кумодража, Желез-
ника, Бел>ине, на Свилеуви, Чокешини, Липници, код Ваљева, Шапца,
Лешњице, Лознице и других места.6

У 1804. години од Турака је очишћено десет округа Београдског
пашалука и ослобођене су вароши — Рудник, Крагујевац, Јагодина,
Пожаревац, Смедерево, Ваљево, Шабац, Баточина, Паланка, Градиш-
те, Палеж и Лешница. У свим ослобођеним местима постављене су
српске старешине и уведени српски судови. Исте те године у Пе-
ћанима код Остружнице сазвана је прва народна скупштина на ко-
јој су донете важне одлуке о будућем уређењу ослобођених кра-
јева. У лето 1804. ликвидиране су четири главне дахије — Аганлија,
Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочић-ага. Учињени су први по-
кушаји ради успостављања дипломатских веза са најзначајнијим

‘ Лазар Арсенијевић-Баталака. Историја Српског устанка, део I и II,
Београд 1898; Стојан Новаковић. Васкрс државе Српске, Београд 1904;
др Мирослав Борђевић. Ослободилачки рат српских устаника 1804—1806,
Београд, 1967; Миленко Вукићевић. Карађорђе, I, Београд, 1907; Коста
Протић. Ратни догађаји из првог српског устанка под Карађорђем Петро-
вићем 1804—1813; Годишњица Николе Чупића, књ. XIII, Београд 1893;
Васиљ Поповић. Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804—
1918., Београд, 1940.

14

европским државама и добијања њихове помоћи и подршке за бор-
бу која је вођена против турског угњетавања.7

Српски устаници су већ били опсели и царски град Београд и
само су их мисија босанског валије Ебу Бећир-паше и њихово сопст-
вено сазнање да још није сазрело време за отворени сукоб са Пор-
том зауставили од отвореног напада на исти.

Није потребно да овде излажемо догађаје у вези са мисијом
Бећир-паше, довољно је само указати да је Бећир-паша крајем ок-
тобра месеца 1804. године напустио Београдски пашалук и окружен
најужом пратњом отишао у Босну. Тиме је, бар у том тренутку,
његова мисија под Београдом била завршена. Истина, она није била
ни кратка, али ни лака. Дуго припремана, неколико пута одлагана,
у почетку успешна и много обећавајућа, она се на крају, према
општем мишљењу, тако поразно завршила, да Бећир-паша дуго после
ове мисије ни под каквим условима није хтео да се меша у послове
Београдског пашалука.

Прешавши у Босну Бећир-паша је написао извештај о својој
мисији и почетком новембра месеца 1804. године доставио га Порти.
У извештају Бећир-паша је сумирао резултате своје четворомесечне
мисије у Београдском пашалуку. Али, да би се утврдиле стварне
димензије и стварни резултати његове мисије, потребно је најпре
осврнути се на задатке, које су пред њега и то не једном у току
припрема и извођења мисије постављали султан и велики везир.
Ови су се задаци, како их је схватио и сам Бећи-паша, састојали у
следећем: сузбити непријатељства и свађе до којих је дошло у од-
носима између београдских јамака и српске раје; предузети енер-
гичне мере да се растуре српске устаничке формације и побуњени
Срби врате у своја села и друга места пребивања; заштити српску
рају од зулума и насиља јамака и тако одстранити узроке будућих
сукоба и немира у овом за царевину важном реону; укинути чит-
луке и спречити постављање субаша на чему су јамаци и њихове
вође нарочито инсистирали; обезбедити Турцима повратак у палан-
ке и, на крају, широм Пашалука средити прилике, увести ред и по-
редак и омогућити спровођење царских реформи.8

Ови и овакви задаци, постављени пред Бећир-пашом, произила-
зили су из схватања ситуације у Београдском пашалуку после изби-
јања српског устанка и њене генералне линије, њене стратегије,
разрађене са циљем да се таква ситуација разрсши и што пре пре-
вазиђе. А као што нам је на основу расположиве турске грађе пос-
тало јасно, та линија сформулисана је још почетком марта месеца
1804. године. Наиме, из извештја великог везира султану, упућеног
17. марта 1804. године, види се да је тих дана у Истанбулу одржан

7 Исто.
’ Каима босанског валије Бећир-паше високој Порти о резултатима
мисије у Београду, упућена 29. VII 1219 (3. XI 1804). Необјављена грађа
о српској револуциЈи 1804. године из списа царске канцеларије 1789—
1804. Прикупио и превео Хазим Шабановић. (У даљем тексту: НГЦК).

15

састанак Државног савета. На састанку се на основу извештаја
које је великом везиру упутио влашки војвода Константин Ипси-
ланти расправљало о последњим догађајима у Београдском паша-
луку. Том приликом закључено је да је устанак српске раје резул-
тат побуне и одметања јамака од царске власти и њихово супрот-
стављање спровођењу реформи. Зато се као основни задатак у да-
том тренутку наметало питање ликвидације јамака, зашта је било
потребно ангажовање свих расположивих сната. На састанку је да-
ље закључено, да би успешно решење ових задатака створило неоп-
ходне услове за спровођење у дело оних уредаба и реформи, које
су за Београд, а у оквиру реформи султана Селима III, већ давно
биле донесене.9 Још убедљивије ову мисао изразио је велики везир
у техлису султану, а поводом каиме босанског валије од 19. априла
1804. године. V поменутом техлису дословно се каже, да је султа-
нова жел>а да се организација и устанак раје против београђана
(београдских дахија) искористи као прилика за спровођење рефор-
ми, па да се тако у Београду заведу ваљан ред и поредак. За извр-
шење постављених задатака одређен је Бећир-паша, а била је раз-
рађена и одговарајућа тактика, које се он имао придржавати при-
ликом извршења добијених задатака.10

Тактичке замисли биле су изложене у двема инструкцијама —
јавној и тајној, а њихово постојање имало је да олакша постизање
постављеног циља.

Приликом састављања поменутих инструкција полазило се са
становишта да, прво, поступак Бећир-паше не сме да створи утисак
да је Порта предала јамаке раји да их она сама ликвидира. Како
се опет у Истанбулу сматрало, да не би било прикладно да се сви
јамаци, без изузетка, и у једном потезу уклоне из Пашалука, а
посебно из Београда, то се Бећир-паши препоручивало да смакне
само оне најистакнутије. Ово је било потпуно у складу са наред-
бом султана да се београдске дахије погубе, што је, како је позна-
то, српски војвода Миленко Стојковић извршио 25. јуна 1804. го-
дине.

Да се опет, са стране муслиманског живља не би могло рећи
да је Порта казнила само јамаке, док је рају, без обзира на њен
устанак, узела под своју заштиту, одлучено је да се Бећир-паши
предложи да нађе повод, па да, када се прилике у Београду смире,
погуби и неке виђеније Србе.

Будући да се као сигурно сматрало, да ће јамаци тражити по-
моћ од својих истомишљеника, како из Босне, тако и на другим
странама, то је Хафиз-аги, ондашњем муселиму нишком, затим му-
хафизу Аде, а нарочито босанском валији, наређено да затворе и

’ НГЦК. Извештај великог везира султану о најновијим догађајима
у Београду и закључцима Државног савета о планираним мерама за суз-
бијање српског устанка. Цариград, 5, XII 1218 (17. III 1804).

10 НГЦК. Каима босанског валије Бећир-паше високој Порти. Трав-
ник, 8. I 1219 (19. IV 1804).

16

чувају све пролазе према Београдском пашалуку. Због чињенице
да су Хафиз-ага и Реџеп-ага већ и раније отворено иступали против
београдских јамака, то је закључено да их обојицу треба искори-
стити у цил>у придобијања и тајног подстрекивања раје против ја-
мака. Као посебан и нарочито важан задатак пред поменутом дво-
јицом истицао се непрекидан рад на спречавању, до одређеног вре-
мена, разбијања и осипања српских редова.

У јавној инструкцији говорило се да је Бећир-паши стављено
у задатак да, одбацујући било какву пристрасност и изричући од-
говарајуће казне, обема странама обезбеди сигурност. Уз то, нагла-
шавало се, јамаке треба казнити зато, што су се усудили да злос-
тављају рају, а рају, зато, што је њен поступак, њен устанак, у
супротности са њеним рајинским статусом. По убеђењу чланова
Државног савета, ова инструкција је требала да остави утисак како
Порта не иступа само против јамака, већ да на одговорност позива
и српску рају због њеног бунтарства.

V тајној инструкцији изложени су били стварни цил>еви
мисије Бећир-паше. Наиме, у њима се полазило од мисли да је на-
стала ситуација, порођена устанком српске раје, погодна да се из-
врши обрачун са јамацима и да се реформе, прокламоване неколико
година раније, спроведу у дело и учврсте. Зато се Бећир-паши пре-
поручивало да привидннм изразима симпатија и наводном жел>ом
да их узме у заштиту од побуњене раје, уствари завара јамаке;
обезбеди њихово поверење и уђе у Београд који су они држали у
своје руке, а онда их изолује, главне кривце казни, а остале или
подвргне власти султана или их протера изван граница Београдског
пашалука. Међутим, да такав његов став према јамацима, посебно
изјаве о солидарности са њима и спремности да их узме у
заштиту, не би довели до страха међу рајом, па и њеном одуста-
јању од даље борбе са јамацима, потребно је било, као што је већ
напред речено, да Хафиз-ага и Реџеп-ага, тајним путем храбре и
подстичу српску рају на даљу борбу против јамака. После уласка
Бећир-паше у Београд, а опет са циљем заваравања побуњених ја-
мака и стварања услова за увођење у београдску тврђаву знатнијих
војних снага, јер са малим одредом Бећир-паша не би могао да
савлада борбене јамаке, Бећир-паши се налагало да тајним инструк-
цијама позива српску рају да се пред Београдом понаша тако, као
да је он својом војском не може да умири. Такво држање српских
устаника дало би Бећир-паши повода да под видом прикупљања
појачања за борбу против немирних Срба, у Београд уведе одреде
Хафиз-аге и Реџеп-аге и тиме оствари бројчану надмоћност у беог-
радској тврђави, што би му дало могућност да приступи другом
делу планиране операције, обрачуну са јамацима. Касније, он би,
како му је наложено у тајној инструкцији, узимајући у обзир све
добре и лоше стране, све штетне и корисне последице и уз примену
свих мера предострожности, казнио најистакнутије јамаке и на
одговарајући начин учврстио ред и обезбедио спровођење реформи.
На крају и када више не буде постојала никаква сумња у то да су

2 Бој на Иванковцу 17

реформе учвршћене, Бећир-паша би, уз помоћ српских кнезова и
свештеника, одабрао и погубио и неколико истакнутијих српских
устаника са мотивацијом „да су поступали супротно лепом држању
и што су се одметали”.11

Султан се у потпуности сложио са закључцима Државног са-
вета и у свом хати хумајуну наредио да се догађајима око Београда
обрати нарочита пажња.

Као што се из поменутих инструкција Бећир-паши види, задаци
које је он морао да решава у вези са устанком српске раје и не-
мирима које су изазивали јамаци, били су и бројни и сложени.
У сваком случају ти су задаци одговарали важности и компликова-
ности самих догађаја, били су одраз гледања Порте на те догађаје.
У даном тренутку, сасвим је оправдано поставити питање, како је у
периоду своје београдске мисије Бећир-паша решио и решавао те
задатке. При томе, три су питања најважнија: је ли он успео да
угуши побуну јамака и ликвидира њихове вође? Је ли осигурао
спровођење реформи и, најзад, је ли му пошло за руком да умири
српску рају и поврати је на пут „реда и поретка”?

Одговор на постављена питања даје сам Бећир-паша у каими
од 3. новембра 1804. године, којом обавештава Порту о резултатима
своје делатности. О томе сведоче и већ добро познати догађаји.

У поменутој каими, Бећир-паша саопштава Порти да је од це-
лог серхата затражио да више не ствара читлуке по Београдском па-
шалуку и да не поставља по српским селима субаше. Да би био си-
гуран, да ће чланови серхата тако и поступати он их је приморао да
положе заклетву, па им је, шта више, у том смислу узео илам и
арзухал.

Нема сумње, Турци су заиста обећали да неће више читлучити
српска села и да по селима неће постављати субаше, али је исто
тако било јасно да се они, уколико су им и тамо где су им то
прилике допуштале, настојали да владају старим методима.

Што се тиче ликвидације јамака и њихове побуне, то је, као
што је познато, Бећир-паша уз помоћ Срба, као и интригама и уз
асистенцију Гушанца, успео да јамаке протера из Београда, а да
четворицу њихових првака посече. Међутим, протеривањем јамака
ситуација у Београду не само да се није побољшала, већ је постала
и сложенија. Протеривањем дахија и њихових јамака, власт у
Београду прешла је у руке Гушанца-али, а новоименовани београд-
ски мухафиз Сулејман-паша и босански валија Бећир-паша, у пра-
вом смислу речи, постали су његови заробљеници. И само захва-
љујући српским устаницима, који су за Бећир-пашу дали знатан
откуп, он је ослобођен и омогућено му је да крајем октобра месеца
1804. године напусти Београдски пашалук и оде у Босну. Овакав ис-
ход Бећир-пашиног похода против београдских дахија и јамака,
поред тога што је означавао његов пораз, остављао је нерешеним

“ Исто.

18

основни проблем око кога се током читаве 1804. године Порта ан-
гажовала у овом делу царства. Више од тога, неуспехом мисије Бе-
ћир-паше и преласком целокупне власти у Београду у руке Гушан-
ца, створени су нови проблеми чије се последице у датом тренутку
ни из далека нису могле да сагледају.12

Истина, као што је познато, а како је то показано и у званич-
ним документима босанског валије и београдског мухафиза, Срби
су још септембра месеца 1804. године, у преговорима са Бећир-па-
шом, прихватили читав низ обавеза. Српске старешине су се том
приликом сложиле да дозволе Турцима староседеоцима повратак
у паланке, одакле су ови током пролећа и лета 1804. године били
протерани или су, пак, сами побегли. Истовремено са српске стране
је обећано да се ником од повратника неће правити никакве смет-
ње и да ће свако од њих моћи да настави свој ранији живот.

Срби су Бећир-паши обећали да ће настојати да се убудуће
понашају верно и да ће се држати исправно, како то захтева њи-
хов „подложнички статус". Сушгина тог „подложничког статуса” раје,
између осталог, састојала се у обавези да на време предаје и плаћа
џизију (главарину, харач) и остале намете (текалиф) који јој се
одреде султанским и везирским наредбама. Ове дажбине плаћале би
се одсеком, а прикупљали би их специјално одређени турски чи-
новници.13

Нећемо овом приликом улазити у разлоге, зашто су српске
старешине у разговорима са Бећир-пашом прихватили овакве од-
редбе споразума. Овде ћемо указати само на то, да су Срби, када
се поставило питање испуњења преузетих обавеза, садржаних у спо-
разуму, заузели према истом негативан став.

Како сведоче постојећа документа, то се пре свега манифесто-
вало на састанку одржаном по налогу Сулејман-паше у Смедереву.
Наиме, добивши наредбу да приступи скупљању харача, мукате од
пореза на стоку и пристојбе на вуну, Сулејман-паша је позвао Србе
да се договоре о начину на који би ове обавезе биле испуњене. Са
турске стране, према одлуци београдског дивана, састанку су при-
суствовали београдски кадија Осман ефендија, капиџибаша високе
Порте мухафиз Адакале Реџеп-ага, београдски мухасил царски си-
лахшер Ибрахим-ага, ћехаја београдског мухафиза Вели-ефендија и
алајбег Смедеревског санџака Халил-бег. Са српске стране присутне
су биле све виђеније старешине са Карађорђем на челу, као и око
две до три хиљаде наоружаних српских сељака.

Претеће држање присутних Срба на поменутом састанку, како
то сведоче турски извори, показало је да устаници нису вољни да

и НГЦК. Каима босанског валије Бећир-паше високој Порти од 29.
VII 1219 (3. XI 1804); Каима Бећир-паше високој Порти. Београд, 7. V
1219 (14. VIII 1804); Арз великог везира султану. Истанбул, око 20. V
1219 (17. VIII 1804); Каима београдског мухафиза Сулејман-паше високој
Порти, Београд, 21. VII 1219 (26. X 1804).

и Исто.

19

испуне одредбе споразума постигнутог са Бећир-пашом, а чињеница
да ни три месеца после утаначења истог, Турцима није пошло за
руком да од Срба добију ни једну акчу, сведочила је да Срби више
нису били спремни да прихвате обавезе рајинског статуса.1*4

Тих дана одиграо се још један догађај који је недвосмислено
потврдио решеност Срба да спрече дал>а турска угњетавања. Радило
се о томе, да је непосредно после састанка у Смедереву, Реџеп-ага
кренуо да прикупи раније уговорени данак. Требало је сакупити
неких сто педесет хиљада гроша ради подмирења заосталих плата
људима Гушанца. Међутим, делујући по директним упутствима Ка-
рађорђа, овој се акцији Реџеп-аге супротставио баш кнез Моравске
нахије Момир, те је Реџеп-ага напустио ово подручје необављеног
посла. Убрзо је Реџеп-ага због неких неспоразума у односима са
Гушанцем, а затим и заплашен претећим држањем Срба, напустио
Београдски пашалук и прешао у Земун.15 Практично, то је значило
да се прекинула и она нит, која је у овом периоду још једино по-
везивала Србе са царским Турцима. Према неким изворима, кидању
тих веза допринео је и Гушанац. Али, било како било, битно је да
је ово био доказ више да Срби крећу једним новим путем и да
они више ни по коју цену неће пристати да се у односима са Тур-
цима врате на пређашње стање. До таквог закључка дошли су били
и сами Турци и то онда, када се испоставило да муслиманско ста-
новништво није смело да се врати у места свог раннјег пребивања,
као и онда, када су се суочили са чињеницом да су наиби, који су
нешто раније били упућени у нахије да свршавају шеријатско-прав-
не послове, под притиском устаника били приморани да се отуда
што је могуће пре врате у Београд. У својој каими, упућеној вели-
ком везиру, Сулејман-паша се жалио да су и турски војводе и му-
теселими, који су се у разним паланкама налазили на дужности
мусафира, били подвргнути малтретирању од стране Срба, па да им
је чак било ускраћено право на тајават.16 Када је нешто касније
постало јасно да Срби неће извршити ни султанову наредбу упу-
ћену им крајем октобра месеца, да после споразума са Бећир-пашом
распусте све своје одреде и врате се у своја села, Порта је изгледа
схватила сву озбиљност српског устанка. То је и приморало султана
да упозори великог везира, да је дошло време да се Србима „пока-
же граница до које могу ићи”. Шта више, султан је Србима запре-
тио строгим кажњавањем, уколико не прекину са својим устанич-
ким акцијама. Истовремено, султан је упутио захтев влашком вој-
води Константину Ипсилантију да пронађе начин и да обузда срп-
ске устанике. Прихватио је и предлог великог везира да се Бећир-

14 НГЦК. Писмо босанског валије Бећир-паше високој Порти. Беле
Воде, 29. VII 1219) (3. XI 1804); Каима београдског мухафиза Сулејман-
-паше великом везиру, Београд, 11. IX 1219 (14. XII 1804).

“ НГЦК. Исказ специјалног изасланика о приликама у Београду и
међу српском рајом. Истанбул, 25. XI 1219 (28. XII 1804).

14 НГЦК. Арз и такрир великог везира султану. Истанбул, 17. I 1220
(17. IV 1805).

20

паши упути захтев да предузме све могуће мере и да манифестаци-
јом како снаге, тако и мудрости, ликвидира новонасталу ситуацију
у Београдском пашалуку и угаси то ново жариште буна и нереда.
Нарочито се инсистирало на измирењу Срба са Реџеп-агом, преко
кога је пре горе поменутих догађаја Порта остваривала свој утицај
на Србе.

III

Пре него се одлучио на примену казнених мера против устав-
ших Срби, султан је у више наврата разним каналима покушао да
их умири и примора да поново прихвате „подложнички статус”. Нај-
чешће то је чинио преко цариградског патријарха и влашких вој-
вода.17

Већ крајем марта 1804. године, готово одмах после примања
првих вести о устанку Срба, велики везир је захтевао да цариград-
ски патријарх упути Србима писмо у коме би их позвао да се смире
и забораве на све што се збило пре њиховог устанка. И заиста, сре-
дином маја месеца, преко влашког војводе Ипсилантија, Србима је
било достављено патријархово писмо. Међутим, услед Портиног нас-
тојања које је у овом тренутку било тако очигледно, да Србе иско-
ристи у борби са одметнутим јамацима, у овом писму је поред по-
зива да се умире, Србима била упућена и порука, да је „висока сул-
танова жел>а да сама раја својом руком казни одреде Гушанца ко-
ји су у том моменту били опседнути у реону Пуприје и све остале
узурпаторе који пођу против раје”.18 Била је то охрабрујућа порука
и нема сумње наишла је на повољан одјек код Срба. Њом се, веро-
ватно, мада само и делимично може објаснити одлучност појединих
старешина у прилично напетим и неизвесним тренуцима борбе то-
ком пролећа и лета 1804. године. Објективно посматрајући, ово под-
стрекивање Срба да истрају у борбама са јамацима и крџалијама
јачало је њихову борбену способност, нарочито у моралном погле-
ду. Али, када су у једном моменту Срби постали свесни своје сна-
ге, а посебно када је после неуспеле мисије Бећир-паше под Београ-
дом постало јасно да је у борби са Гушанцем званична Порта пре-
трпела неуспех и да су сада они једина реална сила са којом се
може рачунати, тада више није било могуће зауставити њихов бор-
бени замах, нити њихове потајне жел>е спутати обећањима и број-
ним порукама. Срби постају све одлучнији, њихови су захтеви све

17 НГЦК. Ариза влашког војводе високој Порти. Букурешт, 5. XII
1218 (17. III 1804).

“ НГЦК. Кнезови и раја Београда и Ужица цариградском патријарху
о својим тешким страдањима и невољама због којих су дигли устанак.
30. IV 1804.; Извештај нишког митрополита цариградском патријарху о
обављању мисије, о стању и догађајима у Београду и суседним областима.
Ниш, 30. IV 1804.

21

радикалнији и, како у свом извештају Порти констатује К. Ипси-
ланти, почињу „да јавно показују неприкладно држање и владање”,
наравно према представницима званичне турске власти.19 У таквој
ситуацији, а осећајући да се устанак шири и да добија карактер
супротан жељама Порте и немоћан да против устаника мобилише
и упути знатније снаге, султан чини нове напоре неби ли устанике
умирио, а њихов покрет и дал>е користио за остварење својих ци-
љева. Зато се он још једном обраћа цариградском патријарху и
тражи његово ангажовање у смиривању раје.

Крајем 1804. или на самом почетку 1805. године, удовољавајући
захтеву султана, патријарх је упутио Србима писмо у коме их је,
позивајући се на верске каноне, упозоравао да је њима од стране
султана много пута указивана велика милост, али да „неће моћи на-
ћи спаса од чврсте силе високог царства ако се од сада међу њима
појаве држање, поступци и покрети који су у супротности са ра-
јинским статусом и подложничким владањем”. Ово је писмо достав-
љено српским вођама преко београдског митрополита, а донео га
је био влашки бојар Константин.20

За акцијом патријарха није изостао ни влашки војвода Ипсилан-
ти. У духу наредби које је добио од великог везира, он је током
јануара и фебруара месеца 1805. године послао у Србију два своја
поверљива човека са задатком да испитају и утврде ситуацију у
реону Београда, стање и држање српске раје и намере српских
вођа.21

Није нам познато шта су све ова двојица утврдила, јер не рас-
полажемо одговарајућим изворима, али се на основу неких других
извештаја из тог времена, као што је, на пример, извештај бившег
београдског јаничар-аге и Бећир-пашиног мухурдара, зна да је Порта
у том тренутку располагала подацима да је тада у Београдском па-
шалуку било око осамдесет до деведесет хиљада Срба. Према истом
извору, Срби су били подељени у две странке. Странка „поштених”,
како је називана у поменутом извору, сачињавала је знатнију ве-
ћину становништва. Друга-странка „разбојника” бројала је око пет
до шест хиљада људи. На њиховом челу налазио се Карађорђе, који
се у свему понашао као влашке и молдавске војводе, па је, како се
у извору говори, увео обичај да за њим воде оседланог празног
јахаћег коња и да га прати војна музика. Овакав начин испољавања

независности од стране српских старешина, изгледа да је турску су-
јету погађао више, него што је то био случај са пружањем ору-
жаног отпора. Турци једноставно нису могли да схвате, да се до-

НГЦК. Извештај влаког војводе Константина великом везиру
од 29. VII 1804.

20 НГЦК. Тахрир великог везира султану. Истанбул, 21. IX — 25. XI
1219 (24. XII 1804 — 25. II 1805); Влашки бојар Манолаки београдском
митрополиту. 9. I 1805; Каима влашког војводе Константина великом
везиру. Букурешт, 25. XI 1219 (25. II 1805).

21 Исто.

22

јучерашња раја може овако понашати, пркосећи својим вековним
господарима. Па ипак, Турци су тада још веровали, то се из из-
вештаја недвосмислено види, да уколико би се одредио један моћан
и снажан везир, па да на леп начин различитим обећањима окупи
странку „поштене” раје, тада би они који су загазили у „одмет-
ништво и разбојништво” безусловно били покорени, те би признали,
а и извршавали своје раније рајинске обавезе.

Нешто касније, априла месеца 1805. године, опет на захтев Пор-
те, кнезови Влашке и Молдавије упутили су у Србију још два своја
представника. Били су то стопар Калигора и светогорски архиман-
дрит и зоограф Серафим. У њиховој пратњи налазило се и неколи-
ко Турака. Уз помоћ Реџеп-аге сви су они пребачени у Србију баш
у време када су Срби у Пећанима крај Остружнице држали своју
скупштину. На понуду патријархових емисара да се смире и остану
и дал>е верни поданици султана, Срби су одговорили постављањем
својих услова, а као што је познато ти су се услови састојали у
следећем:

1. да султан уклони из Београда свог везира и да убудуће уместо
њега одреди једног мухазила (чиновника без звања) преко кога би
српском народу достављао наредбе и упутства у погледу управља-
ња Београдским пашалуком;

2. да Србију подели на дванаест кнежина (кадилука). На челу
сваке кнежине да се постави кнез кога би бирао искључиво српски
народ, а потврђиџао султан бератом. Ових дванаест кнезова потчи-
њавали би се једном главном српском кнезу чије би се седиште
налазило у Београду. Султанове наредбе главни српски кнез примао
би преко поменутог мухазила. Преко њега би он слао и своје пред-
логе у погледу управљања Србијом;

3. на упражњено место било ког од кнезова српски народ бира
и поставља другог;

4. сва давања султану и спахијама своде се на јединствену су-
му новца. Прикупљање ове суме врше српски кнезови, који је пре-
ко једног српског изасланика и једног мухазиловог представника
непосредно предају султану у Истанбулу;

5. да у циљу чувања и одржавања реда и безбедности у Србији,
главни српски кнез држи на окупу одређен број наоружаних Срба;

6. омогућити српском народу без икаквих ограничења слободно
исповедање вере, поправљање и подизање цркава и манастира;

7. обезбедити сваком Србину слободно бављење било којом
привредном делатношћу; омогућити му да по својој вољи купује и
продаје, односно тргује у зависности од својих потреба и могућ-
ности.22

22 Мемоари Проте Матије Ненадовића, I изд. Београд, 1867. III изд.
1931, М. Светић, Прилози за историју народа српског. ЛМС ХС1У, 1856,
стр. 118—1121; Голубица, V, стр. 277—285; Л. А. Баталака, 161—166.

23

Упознавши се са српским захтевима, изасланици су изјавили,
да нису овлашћени ни да их приме, ни да их не приме, већ да ће
са њиховим садржајем упознати и кнезове Влашке и Молдавије и
цариградског патријарха, а Србима су посаветовали да се за ре-
шење својих проблема обрате султану писменом молбом. Тако је
пропао био и овај покушај Порте да уз посредовање цариградског
патријарха Србе умири и поврати их у рајински, подложнички,
статус.

Како су Срби сличне савете добијали и од Аустрије и од Ру-
сије, то је скупштина одлучила да у Истанбул упути специјалну
депутацију, која би српске захтеве предала султану. Депутацију су
сачињавали Стеван Живковић, трговац из Ниша који је дуго живео
у Београду, па се за време дахијске страховладе склонио у Земун,
да би се у данима устанка поново вратио у Србију; Алекса Лаза-
ревић, прота из Шопића и Јован Протић из Пожаревца. Уствари,
Протић је у Букурешту требало да замени тамошњег српског пред-
ставника Петра Новаковића-Чардаклију, који би са првом двојицом
отпутовао у Истанбул.

После кратке припреме изабрани депутати су првог маја 1805.
године кренули на далеки пут, а већ двадесет осмог истог месеца
стигли су у Истанбул и посредством цариградског патријарха пре-
дали султану српске захтеве. Истина, колико је данас познато, срп-
ски депутати су султану предали захтев чији се садржај разлико-
вао од захтева који су били усвојени на скупштини у Пећанима.
До сада још није са сигурношћу утврђено, како је и под којим ус-
ловима дошло до измене првобитног садржаја српске молбе султану.
Биће потребно да се то што пре утврди, тим пре што је прва молба
била потписана од стране готово свих виђенијих људи присутних
на скупштини — старешина и свештених лица из нахија ваљевске,
београдске, грочанске, крагујевачке, ћупријске, пожаревачке и руд-
ничке, што јој је уистину давало атрибут народне петиције, док су
другу били потписали само Карађорђе и прота Матеја.

Као што је познато, текст ове друге молбе предвиђао је следеће:

1. Да Срби сами могу бирати своје старешине и њихове наслед-
нике који ће, налазећи у султану заштитника и покровитеља, уп-
рављати српским народом на начин којим се народима управља и
у другим турским провинцијама. Овде се мислило на систем управе
у Влашкој и Молдавији, тада вазалним кнежевинама.

2. Да народом изабрани старешине и из њихове средине изабра-
ни главни старешина сами од народа прикупљају данак. Прикуп-
љену суму би преко специјално изабраног представника, који би се
налазио у Константинопољу, достављали Порти. Срби су обећавали
да ће по могућности плаћати и већи данак од постојећег.

3. Срби су захтевали да сви наоружани Турци напусте српске
крајеве, а они би у замену преузели на себе обавезу да штите гра-
ницу и градове од свих унутрашњих и спољних непријатеља, као и

24

да их прогоне по околним санџацима и пашалуцима. Срби су се
обавезивали да Турцима занатлијама и трговцима гарантују миран
живот, безбедност и слободу своје професионалне делатности.23

Уз поменуту молбу Срби су Порти предали и списак укупних
новчаних издатака од почетка устанка, насталих због сукоба са да-
хијама, а посебно око мисије Бећир-паше, одређеног од стране сул-
тана да среди прилике око Београда и уопште у Србији. Укупна су-
ма свих поменутих издатака износила је 2.125.478 гроша, што је у
сваком случају представљало прилично велику суму.24

Не упуштајући се у анализу напред поменутих српских молби
и остављајући отвореном претпоставку, да је измењени текст молби
резултат деловања радикалнијих елемената у редовима српских ус-
таника, ипак се мора указати да су Срби с правом очекивали да
ће њихови захтеви наићи на разумевање код султана и да ће бити
задовољени. Ово тим пре, што се поднетим захтевима није нару-
шавао султанов суверенитет и што су Срби и у току најтежих
борби са дахијама и њиховим јамацима, па и онда, када су у тим
борбама односили несумњиве победе, настојали да ничим не повреде
права врховне турске власти и што су, објективно говорећи, у тим
борбама помагали Порти да се обрачуна са оним бунтовним турским
елементима који су иступали против настојања султана да одређе-
ним друштвено-економским и војним реформама поврати Порти
животну способност и уведе је у савременије светске токове дру-
штвеног и економског живота.

И док су Срби очекивали одговор на своје захтеве, надајући се
да ће прихватањем и потврђивањем истих од стране Порте бити
крунисани њихови дотадашњи напори у борби против дахија, раз-
вој догађаја узео је сасвим нови ток.

Мада уверени у оправданост својих захтева, упућених султану,
Срби ипак нису гајили илузије да ће они бити радо и безрезервно
прихваћени. Знали су Срби да ће у Истанбулу учинити све да њи-
хове захтеве одбаце или сведу у оквире, који би одговарали инте-
ресима царевине. Зато су још у Пећанима одлучили да своје зах-
теве поткрепе и неким акцијама које би њиховим захтевима дале
већи значај, а султана приморале да их са више пажње и благо-
наклоности размотри. Први и свакако најважнији корак у тој ак-
цији била је одлука да се устанак пренесе и прошири на неке окол-
не нахије — пожешку, ужичку и соколску.

Али, пре преласка на извршење овог плана, Срби су предузели
мере за обрачун са шабачким Турцима, који су августа месеца 1804.
године дозволили бившем дахији шабачких јаничара Мус-аги Фо-
чићу да заједно са Бегом Новљанином и доста других својих при-
јатеља уђе у Шабац и у шабачку тврђаву и да на препад убије

2ЈМ. Вукићевић, Карађорђе, I, стр. 221—223, 302, 402—406; књ. II,
стр. 240—242.

24 В. С. Караџић, Скупљени историјски и етнографски списи, I, Бео-
град, 1898, стр. 50.; М. Вукићевић, Карађорђе, II, стр. 237.

25

око седамдесет Срба. Истовремено, Срби су предузимали мере да
рашчисте с Гушанчевим крџалијама, који су се после изласка из
Београда растурили по целом Београдском пашалуку. Задатак каж-
њавања Турака око Шапца био је поверен Јакову Ненадовићу и
Јанку Катићу, који су се у овом реону налазили још од децембра
месеца 1804. године. Али, као што је познато, српски напад на Ша-
бац завршио се неуспешно; Срби су у нападима изгубили доста
људи, али је он и дал>е остао у рукама Турака.25

Нешто повољније резултате по Србе дао је њихов обрачун са
крџалијама. Прогоњени од стране Срба, посебно од одреда којима
је командовао Миленко Стојковић, крџалије, на чијем су се челу
налазили Топал-Дема, Бећир-Баковалија и Алија Призренац, повла-
чили су се према Морави у намери да пређу у пожаревачки крај,
одакле би се упутили у Турску. У непрекидним борбама, нарочито
код Градишта, Хасан-пашине Паланке и Багрдана, крџалије су пре-
трпеле тешке губитке, те је само незнатан број њих успео да се
пребаци преко граница Београдског пашалука.

У тренутку када су се Срби спремали да отпочну са преноше-
њем устанка у пожешки и ужички крај дошло је до сукоба око Ка-
рановца. Повод за овај сукоб дао је неки чувени турски делија по
имену Згура Мехмед-ага, који је својим дрским и осионим пона-
шањем веома често изазивао Србе. Уз то, са око седамдесет турских
домова од којих је сваки могао да да једног до два борца и са
Турцима који су у Карановцу дошли из Новог Пазара, Карановац
је представљао сталну опасност по ослобођену територију и по бу-
дуће оперативне планове Срба. Зато је и било одлучено да се Ка-
рановац заузме. У циљу остварења тог плана, а по наредби Кара-
ђорђа, крајем маја и почетком јуна месеца 1805. године отпочело
је окупљање српских одреда. Једна групација прикупљала се око
Тополе, у долини реке Груже, на путу који из Тополе води у Ка-
рановац. Овде су се поред Карађорђа, са својим одредима налазили
Јанко Катић, Сима Марковић, Васа Чарапић, Буша Вулићевић, ка-
петан Радич Петровић, Младен Миловановић, прота Матеја Ненадо-
вић, Јован Курсула, Лазар Мутап и још многи други.

Друга група, на чијем се челу налазио Станоје Главаш, окуп-
љала се код чесме испред Врбице, такође у долини реке Груже.

Истовремено, на граници ужичког, ваљевског и рудничког кра-
ја налазили су се одреди Милана Обреновића и Јакова Ненадовића.
Њихов се задатак састојао у спречавању Турака-ужичана да при-
текну у помоћ карановчанима.

Шеснаестог јуна српски одреди избили су на један вис над Мо-
равом према Карановцу, а већ сутрадан дошло је до првог сукоба

и НГЦК. Каима босанског валија Сејид Мустафа-паше. Травник, 11.
V 1220 (7. VIII 1805); Ариза београдског мухафиза Хафиз Мустафа-аге
великом везиру. Ниш, 11. V 1220 (7. VIII 1805); Богумил Храбак, Бој на
Карановцу, Београд, 1954; Др М. Борђевић, Ослободилачки рат српских
устаника 1804—11806.

26

између претходнице српске војске коју је предводио капетан Радић
и турских стража. Међутим, општи напад Срба на Карановац отпо-
чео је 18. јуна, када су Турци предали Србима и утврђење и град
Карановац, а сами кренули пут Новог Пазара, вукући са собом сву
своју покретну имовину.

Падом Карановца престала је потреба да одреди Јакова Нена-
довића пасивно стоје на положајима према ужичким Турцима, од-
носно према тврђави Ужице. Сазрели су били услови да се изврше
одредбе скупштине у Пећанима и Ужице ослободи. Тај задатак био
је поверен Јакову Ненадовићу, коме је у том послу помагао архи-
мандрит рачански Милентије Стефановић.

У то време Ужице је било велики град са око пет хиљада тур-
ских домова и са прилично пространом и јаком тврђавом. Град се
налазио у рукама јаничара на челу са Омер-агом, кога је на ту
дужност поставио Хафиз-паша; затим Бего Новљанином, који је
1801. године убио у Ужицу кнеза Ранка Лазаревића из Свилеуве и,
најзад, Фочић Осман-агом, брата Фочић Мехмед-аге, дахије београд-
ског, који је уочи устанка посекао у Ваљеву кнеза Алексу Ненадо-
вића.

Према расположивим подацима Срби су око Ужица располага-
ли са око три хиљаде људи и два топа. Српским одредима коман-
довали су такве познате старешине, као што су били прота Матија
Ненадовић, Милан и Милош Обреновић, прота гучански Милутин,
поп Лука Лазаревић, Цинцар Јанко, Лазар Мутап, кнез Грбовић и
капетан Радич Петровић, који је био задужен за организацију оп-
саде.

Први окршаји око Ужица отпочели су одмах по доласку Срба
у реон Ужица, тачније 19. јула 1805. године. Срби су Ужице тукли
ватром из топова коју је пратила жестока пушчана паљба. Ово бом-
бардовање није престајало целу ноћ, па је изгледало да је Ужице
било опасано ватреним обручем. Услед жестоког бомбардовања 20.
јула распрсао се био турски метериз, па су Турци били принуђени
да напуштају положаје у граду и да се повлаче ка ужичкој тврђави.
Али, под сталним притиском Срба, још истога дана по подне, Турци
су били приморани да Србима понуде примирје. Примирје је склоп-
љено на следећим основама:

1. да Турци ужичани отерају из своје средине Омер-агу, Бегу
Новљанина, Фочића Осман-агу и све њихове јаничаре и Турке дош-
љаке и присталице јаничара;

2. да Турци ужичани остану и даље у царској тврђави па и
у самом граду, заједно са својим иметком, али да не смеју излазити
никуд из Ужица међу српски народ;

3. да турски судови суде само Турцима у Ужицу, али да се не
смеју мешати у српске спорове;

4. да Срби имају своје засебне власти и своје судове и да ови
суде Србима независно од Турака и турских власти;

27

5. да Турци плате Србима на име оштете 50.000 гроша и да
српским вођама и истакнутијим војницима поклоне осамдесет
коња.26

По утврђивању услова примирја и пошто су измирили преузете
обавезе, јаничари су, предвођеним својим вођама, 22. јула 1805. го-
дине, у пратњи Срба стигли на Дрину и преко ње отишли у Босну.

Према договору о примирју, иако покорено од Срба, Ужице је
и даље остало под влашћу Турака исто онако, као што је то био
случај са тврђавама Шабац и Смедерево. Иначе, за српског старе-
шину у Ужицу и целом ужичком крају одређен је био Алекса По-
повић из Субјела.

Падом Ужица, а нешто раније и Карановца, Срби су добрим
делом реализовали своје одлуке донете на скупштини у Пећанима.
Међутим, био је то само део посла који их је тек очекивао, део
тешке и одлучне борбе, сада већ у знатно измењеним стратешким
и политичким условима, борбе против саме турске царевине, борбе
којој су тако брзо, али организовано и самоуверсно ишли у сусрет.

V

У ситуацији када су један за другим пропадали напори Порте
да путем бројних посредника умири српске устанике и примора их
на повратак својим кућама, Порта је одлучила да за остварење
свог циља потражи и друга решења.

Прихватајући савете и предлоге неких својих великодостојника
и поверљивих људи, Порта је одлучила да сређивању прилика у
Београдском пашалуку, а пре свега ликвидацији српског устанка,
приђе применом силе. У овом правцу размишљало се и раније, али
су разлози унутрашње и спољне политичке природе стајали на пу-
ту ове замисли.

По свему судећи у првим данима и месецима устанка српски уста-
ници су уживали подршку многих високих турских личности у Истан-
булу. Србима су, поред самог султана Селима III, наклоњени били
велики везир, затим бивши ћехаја убијеног Мустафа-паше тефтер-
џија Асанбег, Вели ефендија, Ибрахим Видајић, султан ћехаја Ме-
миш ефендија и многи други. Различити су били мотиви због којих
су српски устаници код ових људи наилазили на разумевање и
подршку. У једном случају радило се о намери Порте да српске
устанике искористи као оруђе у борби против јаничара, који су већ
давно представљали сметњу сређивању прилика у царевини, а по-
себно спровођењу реформи. У другом, у питању су били људи, бив-
ши великопоседници које су дахије протерали са поседа, па су у
борби Срба са последњим видели шансу за повратак својих спа-

“ Мемоари Проте М. Ненадовића 178—184. Живот и дела Карађорђа,

28

хилука. Било је ту и других интереса и рачуница, али је у датом
тренутку било важно то, да су сви они заједно представљали важан
друштвено-политички елеменат способан да устаницима у најкри-
тичнијим тренуцима борбе пружи моралну и политичку подршку.
Природно, са јачањем устаника и све снажнијим манифестовањем
стварних циљева устанка, ова подршка је бивала све слабија, а
многи од оних, који су се у почетку свим силама залагали да се
Србима да што већа подршка, па и помоћ, прешли су на сасвим
супротне позиције, постали су заговорници оружаног обрачуна са
српским устаницима. Када је крајем марта или почетком априла
1805. године у Истанбулу дошло до смене великог везира, ситуаци-
ја је за Србе постала још неповољнија. У почетку, према устанку и
устаницима опрезан и уздржан, нови везир је веома брзо, свакако
и под утицајем антисрпских елемената у Истанбулу, радикално из-
менио свој став. Већ почетком лета 1805. године он се залаже за
оштрији курс према Србима и пружа пуну подршку оним елемен-
тима, који сада већ отворено захтевају обрачун са устаницима и
њихово враћање у рајински статус.

Сређивање прилика у Београдском пашалуку захтевали су и
спољнополитички интереси Порте и страх од могућих последица и
утицаја које би српски устанак имао на хришћане у околним паша-
луцима. После дугих размишљања и већања, Порта је првих дана
априла одлучила да упути позив Бећир-паши, који се у то време
налазио у Приштини, да са својим одредима поново крене у Беог-
радски пашалук и тамо заведе мир, а пре свега ликвидира устанак
Срба. Одлука Порте достављена је Бећир-паши по специјалном та-
тарину — Јахја-аги.27

Наредних дана Бећир-паша одлази у Скопље и упознавши се
детаљније са добијеним задатком, по истом татарину, који му је
и доставио султанову поруку, шаље Порти своју каиму. У њој Бе-
ћир-паша обавештава султана да је на основу података добијених
од Реџеп-аге и војвода Влашке и Молдавије о стању у Пашалуку
дошао до сазнања да се српска раја поново дигла на устанак и да
су се београдски јамаци, уплашени размерама српског устанка, уд-
ружили са Гушанцем. Српска раја, продужавао је Бећир-паша, за-
посела је и затворила све путеве и пролазе, како у Београдском па-
шалуку, тако и на његовим прилазима и нико тим путевима више
не може проћи; раја убија и плени турску имовину. На основу све-
га тога, Бећир-паша закључује, да се раја одметнула од легалне
власти и закона и да се заиста налази у стању устанка. У таквој си-
туацији, он изражава своју спремност да испуни пред њим постав-
љене задатке; спреман је да, ако српска раја својим устаничким
радом и поступцима буде и даље наносила штету реду и поретку,

” НГЦК. Такрир великог везира султану. Истанбул, 21. IX — 25.
XI 1219 (24. XII 1805); Каима босанског валије Бећир-паше високој Порти.
Скопље, 17. I 1220 (17. IV 1805).

29

те ако се од стране највише државне власти буде осетила нужда
и потреба да се према раји покаже снага и чврстина, па се у ту
сврху осигурају потребно оружје, опрема, војска, новац и остале
потребе, прихвати царску наредбу и иступи против српске раје, вр-
шећи своју дужност прегалачки и савесно. Бећир-паша је изражавао
своју спремност да иступи и против Гушанца који се још увек на-
лазио у Београду, али је при томе изражавао и неке своје опаске.28

Пре свега, он је сматрао да је апсолутно немогуће упутити се
против Срба и Гушанчевих крџалија са пет до шест стотина војни-
ка, колико је он у том тренутку имао. Још је апсурдније, расуђивао
је Бећир-паша, упутити се са таквом војском било куда без потреб-
не ратне опреме и других средстава, посебно новчаних. Бећир-паша
је располагао са око сто педесет хил>ада кеса новца месечно, што
није ни из далека било довољно да се задовоље потребе једне овак-
ве одговорне и напорне операције. Шта више, ако би се којим
случајем на смиривање раје, писао је Бећир-паша, пошло са неким
мањим одредом војника, српска раја се, услед својих урођених ду-
шевних особина ни у ком случају не би повиновала саветима и поу-
кама слабог и немоћног турског представника и јасно је да би из
тога уследиле супротне и нежељене последице; раја би још више
настојала на свом устаничком ставу и понашању. Ако би се он послу-
жи саветима, ослоњајући се на застрашивања и силу коју нема, и
ако је уз то и сам заповедник слаб и немоћан, јасно је да раја
неће ни најмање слушати његове поуке и савете. А када на крају
поуке и опомене не буду деловале и не остане ништа друго, него
да се силом прилика на њих искали срџба, те се по наређењу
највиших власти, ради извршења казни и поновног покоравања, као
последња солуција мора да употреби сила, онда службеник задужен
за решавање овога проблема неће бити у стању да на рају изврши
притисак силом, ако се не буду предузеле претходно мере да се та
сила обезбеди, него ће бити присиљен да се повуче, да би припремио
и сакупио потребну војску и остале ратне потребе. А да се изврше
такве припреме и осигура све што треба за акцију, потребно је
доста времена и напора. А за то време, сматрао је Бећир-паша, раја
би могла још више да развије и распали устанички покрет. Окле-
вање би се сматрало очитим неуспехом, готово поразом. Такав би
поступак, осим наведених последица, према Бећир-паши, могао да
уроди још једном невољом, која је већ тада заокупљала његове
мисли, могао би проузроковати устанак раје по казама Румелије.
А такву неугодну могућност, упозоравао је он, није требало унапред
одбацивати. Овакво стање ствари навело је Бсћир-пашу на закљу-
чак, који је он отворено саопштио Порти, да уколико би раја осе-
тила потребу да и даље остане у устанку, а заповедник који би био
одређен да је смирује крене без довољно војника, хране и остале

“ НГЦК. Ариза бившег босанског валије Бећир-паше високој Порти.
Скопље, 17. I 1220 (17. IV 1805).

30

ратне спреме, онда би читав подухват изгледао бесмислен и неразу-
ман и могао би уродити веома лошим последицама и срамотом за
читаво царство.29

На основу свега изложеног, Бећир-паша се залагао да се за из-
вршавање постављеног задатка опреми најмање четири хил>аде пе-
шака, одговарајући број коњаника и сејмена и да се та војска оп-
реми свим неопходним ратним и другим материјалом. Али и у си-
туацији када би се свим овим његовим захтевима удовољило и ка-

да би се указала неодложна потреба да се према раји у царским
земљама примене строге мере и изврше примерне казне, чак и тада,
са применом таквих мера не би требало журити. Напротив, потреб-
но је уложити труд и предузети мере како би се раји пружила
прилика да на лак и погодан начин одустане од свог устаничког
покрета и поново прихвати власт и закон. И тек онда, ако никаква
помирљивост и предусретљивост не би дали одговарајући резултат,
тек тада све досадашње поступке раје треба оценити као грех и
применити мере какве доликују власти једног великог царства об-
зиром на овештала начела о поштовању легитимне државне власти.30

У свом даљем излагању Бећир-паша је непрекидно понављао
мисао, да је бесмислено очекивати и надати се, да ће он сам, само
својом способношћу, било убеђивањем, било употребом силе, успе-
ти да успостави ред и поредак међу српском рајом.

Да би се раја, како је већ раније истакнуто, приморала на пош-
товање легалне власти и на покорност, по мишљењу Бећир-паше,
било је потребно тај задатак поверити румелијском валији. Овакав
његов предлог заснивао се на чињеници да је румелијски валија
већ имао одређени контигент војске, добро увежбане и снабдевене
свим неопходним средствима. При томе, Бећир-паша је пристајао,
под условом да Порта оцени целисходност таквог корака, да се њему
повери Румелијски ејалет. Тада би, имајући већ спремну војску, он
одмах кренуо за Софију, преузео дужност и позвао све угледне прваке
и утицајне људе румелијске и са њима се договорио о начину из-
вршења повереног му задатка у Београдском пашалуку. Према ње-
говој концепцији, он би, са једне стране, упућивањем специјално
проверених људи међу Србе, са задатком да саветима и поукама,
протканим претњама и застрашивањем, настојао да уреди стање у
побуњеним српским нахијама, тј. да на миран начин осигура пош-
товање легалне власти од стране српске раје. Са друге, пак, стране,
преузео би мере да отклони мучну ситуацију, насталу активношћу
Гушанчевих крџалија. У сваком случају, он је сматрао да све донде,
док се питање раје не реши и не приведе крају, неће бити могуће
нити завести ред међу јамацима, нити прогнати и ликвидирати Гу-
шанца.31

” Исто.
* Исто.
" Исто.

31

Захтеви Бећир-паше, ако се има у виду сложеност и одговорност
операције која му се поверавала, чини нам се да су били оправдани.
Вероватно, да и његово инсистирање на преузимање дужности ру-
мелијског валије није било резултат личних амбиција, мада се ни
таква помисао не може сасвим искључити. У сваком случају њему
је било јасно да са онако малом војском којом је располагао не
би могао да се упусти у једну тако одговорну акцију, а знао је да
формирање неке посебне војске у унутрашњости турске империје
у датим приликама уопште није долазило у обзир. Ићи, пак, нес-
преман, са малом војском и без потребне опреме, могло је по њего-
вом дубоком убеђењу да изазове крах читаве операције и да иза-
зове недогледне последице. При томе, он је упозоравао да би пораз
у сукобу са рајом имао за последицу да се устанички покрет још више
развије и разбукта. Више од тога, појавиле би се и друге невоље
које су већ и тада заокупљале његове мисли, а њих је он видео у
могућности ширења устанка и по другим казама Румелије.

Услови које је Бећир-паша изнео у својој каими, упућеној Пор-
ти, схваћени су овде као његов отказ и настојање да се ослободи
београдске мисије. Зато је велики везир у такриру и телхису упу-
ћеним султану 24. априла 1805. године предложио да се за београд-
ског мухафиза са рангом везира постави Хафиз-ага нишки и да се
њему повери операција око завођења реда у Београду и читавом
Београдском пашалуку. Својим хатихумајуном султан је наредио
да се овај предлог спроведе у дело, што је без одлагања и учињено.32

Међутим, именовање Хафиз-аге за београдског мухафиза има сво-
ју предисторију и зато ћемо се овом приликом на њој и задржати.

VI

Хафиз Мустафа-ага (у нашој историографији познат као Хафиз-
-паша) муселим нишки и капиџибаша високе Порте, још са краја
XVIII века важио је за доброг познаваоца прилика у Београдском
пашалуку и за човека који је имао одређеног утицаја и угледа ме-
ђу српском рајом.

Како извори говоре, Хафиз-паша се родио у Нишу, а потицао
је из веома сиромашне муслиманске породице. Још као младић,
у саставу турске војске, учествовао је у аустријско-турском рату
1788—1791. године где се истакао својим примерним војничким др-
жањем и храброшћу. По неким изворима, после овога рата, придру-
жио се једној од бројних група које су харале по Београдском па-
шалуку, не обазирајући се ни какве законе, ни на какву власт, па
ни турску.

Међутим, његов успон по војничкој хијерархијској лествици
започео је нешто касније, када се у саставу одреда Шашит-паше лес-

32 НГЦК. Такрир и телхис великог везира султану. Истанбул, 24. I
1220 (24. IV 1805).

32

ковачког истакао у борбама против београдских јаничара. Наиме,
после изгнања из Београда, у позну јесен 1792. године, београдски
јаничари су се углавном склонили у Видин. Нереди које су у то доба
изазивали тамошњи бунтовници против султанове власти чинили
су од Видина привлачну тачку и за све околне портине незадовољ-
нике, а бунтовнички вођа Осман Пазваноглу радо је примао све
оне елементе којима је могао да појача своје редове. Одатле су,
из Видина, јаничари у јуну 1793. године покушали да помоћу јед-
ног малог одреда од око три стотине л>уди нападну и опљачкају
Ниш, где су били позвани поводом неке свађе између самих Тура-
ка. Али лесковачки паша Шашит сазна за њихово кретање, нападне
их код Ниша и разбије, те их тако примора да у нереду одступе.
По свему судећи у тим борбама нарочито се истакао Хафиз-ага и
то како личном храброшћу, тако исто вештином командовања.

Нешто касније, тачније јула 1793. године, јаничари су отпочели
да се прикупљају на простору између Ниша и Софије, са намером
да одатле пођу на Београд. Како су се у то доба у овом реону
кретале хорде крџалија, такође одметника од власти и закона, то
је веома брзо дошло до њиховог удруживања са јаничарима. Шта
више, редовима одметника пришле су неке групе јаничара из Ви-
дина. На челу ове скупине, која је по неким подацима бројала чети-
ри до пет хиљада л>уди, што је свакако било претерано, налазио се
познати јаничарски предводник — Кара-Хасан. У другој половини
јула месеца ови су се бунтовници кретали у правцу Пожаревца,
одакле су намеравали да пођу на Смедерево, па на Београд.

Глас о новом покрету јаничара изазвао је велико узнемирење
у Београду. Међутим, нови београдски везир — Хаџи Мустафа-паша,
који је ту дужност био преузео само десетак дана раније, предуз-
ме све неопходне мере за одбрану и одбијање јаничарског напада.
Између осталог, он на одбрану од јаничара, поред осталих, позове
лесковачког Шашит-пашу и сребрничког пашу Мула-Ахмеда, који
се у то време налазио у Ваљеву, да заједно са српским кнезовима,
кметовима и рајом, пођу у помоћ Београду.33

Појачања која је Хаџи Мустафа-паша тражио почела су брзо
да пристижу. Сви приспели одреди, било турски, било српски, смеш-
тени су били у београдску тврђаву, одакле су упућивани на извр-
шење добијених задатака. Одред Срба под командом буљубаше

Станка Арамбашића из Великог Села добио је био задатак да очис-
ти од бунтовника сав пут до Ниша. У сусрет Арамбашићу из прав-
ца Ниша очекивала се војска Шапшт-паше лесковачког у јачини од
хиљаду људи. У саставу те војске налазио се и Хафиз-ага.34

Другог августа 1793. године код Колара је дошло до сукоба
између побуњеника и српско-турских одреда, после кога су побу-
њеници били приморани да одступе према Паланци и Баточини и
даље према Нуприји. Овде се један њихов део пребацио преко Мо-

31 Турски извори о српској револуцији, 1804, стр. Ш—194. 33
34 Живот и дела Карађорђа, II, стр. 157.

3 Бој на Иванковцу

раве и упутио према Видину, док се други растурио по околним
пределима, а његове присталице се ускоро јављају као обични
пљачкаши и разбојници.

Здружени српско-турски одред који је после сукоба код Ко-
лара наставио са гоњењем јаничара, сусрео се у Вуприји, у првој
декади августа месеца са војском Шашит-паше, чиме је операција
одбацивања јаничара била завршена.35

Не улазећи у детаље ове операције, то са становишта обрађи-
ване теме није битно, мора се рећи да је то, са једне стране, био
тренутак у коме се Хафиз-ага први пут сусрео са српским војним
одредима и, друго, да се он и овом приликом, као и много пута
пре тога, истакао својим одличним војним држањем и несумњивом
способношћу, што је и одиграло одлучујућу улогу у његовом пос-
тављењу за муселима, заступника покрајинског намесника у Нишу.
Истовремено, додељена му је титула капиџибаше високе Порте,
титула која се од осамнаестог века додељивала нижим војним лич-
ностима у турским провинцијама. У том својству Хафиз-ага је, за-
једно са мутесарифом (санџакбегом) Крушевачког санџака Шех-
сувар (Абди)-пашом, јула месеца 1795. године још једном нанео те-
жак пораз јаничарима, а убрзо затим, повинујући се наредби ве-
ликог везира кренуо према Београду, где је у саставу војске руме-
лијског валије Хаки-паше требало да учествује у протеривању ја-
ничара који су у међувремену били заузели Београд. Немамо пода-
така о делатности Хафиз-аге у току ове операције, али се зна да
је Ниш у то време представљао полазну тачку у оквиру припрема
за протеривање јаничара из Београда. Нишки гарнизон је Хаки-па-
шиној војсци дао своје топове, хаване и остали ратни материјал.
Из Ниша се ова војска снабдевала и храном. Једном речју, Ниш
је, налазећи се под командом Хафиз-аге, представљао најважнију
тачку у планираним операцијама, био је сигуран ослонац за борбу
против јаничара.36

Неколико година касније, када се назир Браиле Ахмед-ага, због
притиска који је на њега вршен из Видина, нашао у прилично не-
завидној ситуацији, Хафиз-аги и Шехсувар-паши наређено је било
да му пруже одговарајућу помоћ, односно да спрече продирање ви-
дињана у правцу Браиле.37 Колико се зна, Хафиз-ага је и овај задатак
извршио са пуно успеха. Али, без обзира на успешне акције које је
он изводио против јаничара, сузбијајући њихове навале према Беог-
раду, последњима је ипак пошло за руком да заузму Доњи град,
протерају сејмене београдског мухафиза Мустафа-паше, а самог па-
шу претворе у свога заробљеника. О овим догађајима Хафиз-ага
је први обавестио румелијског валију Хаки-пашу, а неколико дана
касније, преко свог поузданог човека — Емин-аге, и Порту. У својим
извештајима из тих дана, Хафиз-ага се не задржава само на саоп-

35 Турски извори о српској револуцији 1804, стр. 191—194.
36 Исто, стр. 193, 197—198.
” Исто, стр. 295—297.

34

штењу о овим важним догађајима. Он не само да обавештава Порту
о паду Београда и заробљавању Хаџи Мустафа-паше, већ даје и
конкретне предлоге како да се јаничари протерају из Београда и
ослободи Мустафа-паша. Ови његови предлози, као и његово поз-
навање прилика у Београду и читавом Смедеревском санџаку већ
тада су били запажени, па зато није необично, што је и сам ру-
мелијски валија, размишљајући о начину и мерама које треба пре-
дузети у цил»у протеривања јаничара из Београда, у првом реду
рачунао са ставовима Хафиз-аге. Шта више, и у својим писмима
Порти, он је наглашавао да при разради планова за београдску
операцију обавезно треба тражити мишљење Хафиз-аге.38

Што се, пак, тиче Хафизових планова за ослобођење Београда
од јаничара, они су у својој основи полазили од тога да је за брзу
ликвидацију побуњеника у првом реду неопходан контингент окрет-
не, способне, одабране, предузимљиве и поуздане војске. У првој
фази операција ову војску би сачињавали само Турци, док би у
другој, када би се београдски везир Хаџи Мустафа-паша нашао
изван зидина београдске тврђаве, тој војсци придружили и Срби.
Удруженим снагама наставило би се гоњење јаничара све до њихо-
вог потпуног уништења. У својим плановима Хафиз-ага је рачунао
и са применом тоталне блокаде у снабдевању побуњеника. Он је
предлагао да се око Београда са много пажње начини обруч. У том
циљу би се у оним местима, која су од Београда удаљена којих де-
сетак часова хода подигла утврђења. Од становништва београдског
кадилука и нахија тога кадилука захтевало би се да обустави снаб-
девања побуњених било каквим продуктима и другим потребшти-

нама. То би се исто затражило и од Аустрије и њених трговаца.

Тако би се, према Хафизовој замисли, постигла изолација побуње-
ника и они би, с обзиром на недостатак хране и других средстава,

били приморани на капитулацију или на напуштање београдске
тврђаве. Било је у Хафизовим плановима и неких других варијанти,

а њихова примена је зависила од конкретне ситуације око Београ-
да и у Пашалуку. У сваком случају њихово постојање је потврђи-

вало истину, да је Хафиз-ага био војсковођа који се није придр-
жавао неких одређених шаблона, већ је своје деловање усаглашавао

са приликама на театру војних операција.39

Планови и предлози Хафиз-аге наилазили су на неподељено одо-
бравање Хаки-паше, те их је овај, по правилу, препоручивао Порти
као сопствене. Хаки-паша је веровао Хафиз-аги, те је у читавом

овом периоду био у сталној вези са њим, залажући се истовремено
на његовом најпотпунијем ангажовању у извршењу задатака које

је пред њим поставила Порта у вези са гушењем побуне и ликви-

дације јаничара.40

“ Исто, стр. 293—294, 29^-299.
” Исто, стр. 297, 299, 303—305, 310—311.
* Исто.

35

Колико је Хаки-паша био уверен да је Хафиз-ага способан да
среди прилике у Београду, сведочи и чињеница, да је већ крајем
августа 1801. године у једној својој каими великом везиру пред-
лагао- да се Хаџи Мустафа-паша премести у Ниш, а да се Хафиз-ага
доведе у Београд у својству муселима, док на то место не дође
неки подеснији валија. Нема сумње, био је то знак великог пове-
рења у Хафиз-агу и његове способности, а који је са сигурношћу се
може рећи, допринео јачању Хафизовог угледа и ауторитета у Ис-
танбулу.41

Хафизово дотадање ангажовање на сређивању прилика у Беог-
раду донело му је, како славу отвореног противника јаничара, тако
исто симпатије и одређено поверење српске раје. Срби су у њему
видели одлучног противника јаничара, а самим тим и гаранта спро-
вођења у дело султанових реформи из 1793. и 1794. године. Његови
добри односи са Хаџи Мустафа-пашом, кога су Срби необично це-
нили, и његови напори да га избави од јаничарског зулума, допри-
нели су још већој Хафизовој популарности код Срба.42 Они су се
радо одазивали његовим позивима на сарадњу, те је створено оп-
ште уверење о Хафизовом великом ауторитету међу Србима. То и
такво уверење дошло је до свог пуног изражаја у данима, када
су Срби у Београдском пашалуку, притиснути тешким јаничарским
зулумима, дигли свој устанак.

И заиста, већ средином марта 1804. године, тако рећи после
првих детаљнијих извештаја који су стигли у Истанбул о устанку,
султан на предлог великог везира наређује да се у акцију за сми-
ривање и сређивање прилика у Београду, поверену Бећир-паши,
обавезно укључи и Хафиз-ага. Њему су при томе постављена
два задатка. Први, чисто војнички, састојао се у пресецању кому-
никација које су из Видина водиле према Београду и Београдском
пашалуку, а којима је београдским јаничарима стизала помоћ у
људству и материјалу од Пазваноглуа из Видина. На овом послу
Хафиз се већ више пута огледао, те није било никакве сумње у то
да ће га и овом приликом успешно извршити. Мање више, за њега
је то био рутински посао, а поред тога у потпуности се поклапао са
идејама самог Хафиза истакнутим приликом разраде планова за сузби-
јање јаничарског покрета још у периоду везирства Хаџи Мустафа-паше.
Други задатак био је сложенији и деликатнији, имао је више дип-
ломатско-политички карактер. Суштина овог задатка састојала се
у томе да се, са једне стране, правилним и мудрим потезима раја
потајно подстиче на борбу са јаничарима, а са друге, да се покрет
раје одговарајућим мерама, до одређеног времена, задржи под конт-
ролом и стави у службу отоманског царства, односно да се иско-
ристи као средство за постизање основног циља — спровођења ре-
форми. И као што је Државни савет у Истанбулу био јединствен

41 Исто, стр. 284—285, 304.
42 НГЦК. Ариза влашког војводе високој Порти. Букурешт, 5. XII
1218 (17. III 1804).

36

приликом одређивања најважнијих стратешких задатака и права-
ца деловања у сложеним војно-политичким условима и догађајима у
Београдском пашалуку у рано пролеће 1804. године, тако је исто
био јединствен у одређивању личности којој би се тако деликатан
и важан задатак поверио. Та и таква личност у даном тренутку
био је нишки мутеселим Хафиз-ага.43

Полазећи од прилично укорењеног мишл>ења да је Хафиз-ага
наклоњен раји, како се у свом извештају султану дословно изразио
велики везир, Хафизу је крајем марта издата наредба да се неизо-
ставно, са свом својом војском, стави на располагање Бећир-паши,
а да користећи се својим утицајем међу рајом задобије њено по-
верење и у крајњој линији обезбеди коначан успех мисије Бећир-
-паше. Када се имају у виду садржаји јавне и тајне инструкције
датих Бећир-паши и када је, посебно због садржаја јавне инструк-
ције, постојала бојазан да се раја уплаши и поколеба, што је
могло довести до осипања њених редова, тада постаје јасно од ко-
ликог је значаја била мисија Хафиз-аге.

Крајем априла месеца 1805. године велики везир је послао Ха-
физ-аги посебну каиму у којој му поново набраја циљеве његове
мисије у оквиру акције Бећир-паше, што је поново потврдило ко-
лико је наде Порта полагала у способности Хафиз-аге, а посебно на
утицај који је он имао на рају. Па чак и онда, како то стоји у
арзу великог везира султану, упућеном 19. маја 1804. године, када
се у извесној мери посумњало у успешан исход мисије Бећир-паше,
уверење да ће Хафиз-ага свој део задатка извршити остало је
неокрњено.44

Међутим, упоредо са свеопштим и јединственим сазнањем да
је ангажовање Хафиз-аге у београдској мисији незаменљиво, јавиле
су се и неке опаске. Страховало се да ће присуство одреда Хафиз-
-аге у саставу војске Бећир-паше изазвати паничан страх међу по-
буњеним јаничарима и појачати њихову одлучност да се намери
Бећир-паше да уђе у Беогад одупру силом, што је Порта, како из
унутрашњих, тако и спољнополитичких обзира, по сваку цену хтела
да избегне. Али и у таквој ситуацији повлачење Хафиз-аге из пла-
ниране акције није долазило у обзир, јер се сматрало да је без
његовог присуства задобијање поверења српске раје неизводљиво.
У таквим околностима, Бећир-паши је остављено да сам потражи и
нађе решење које би највише одговарало тренутном стању ствари.

Познато је како се завршила мисија Бећир-паше под Београдом,
али није познато, јер за сада о томе немамо никаквих података, шта
се у периоду бављења Бећир-паше у Београдском пашалуку збивало
са Хафиз-агом. Има неких података да је он са својим одредима

43 НГЦК. Извештај великог везира султану о догађајима у Београду
и закључцима Државног савета. Цариград, после 5. XII 1218 (17. III 1804).

44 НГЦК. Ариза великог везира султану. Истанбул, после 8. II 1219
(19. V 1804).

37

био ангажован, онако како је то и предвиђено, у чувању путева
којима би јаничари могли добити појачање из Видина. Према тим
изворима, Хафиз-ага је контролисао све путеве који су са Тимока,
преко Бање, Тресибабе и Грамаде водили ка Морави. Уколико је
то тачно, онда се може рећи да је он и овом приликом са успехом
извршио постављени му задатак, јер колико је познато, београдски
јаничари нису у току пролећа и лета 1804. године из Видина добили
никакву значајнију помоћ.

Ситуација у јесен и зиму 1804. године донела је нове, битне
промене у односима између Срба и Турака. Неуспех мисије Бећир-
-паше и несумњиви успеси Срба у првој години борбе са јаничарима
ојачали су тежње Срба за својим дефинитивним осамостаљењем од
Турака. Истина, у даном тренутку та тежња је налазила свог одраза
у настојању да се задржи већ постигнуто и остварено, па да се,
тамо где је то могуће, Турци потисну још више. Али, при свему
томе, јесен и зима 1804. године били су релативно мирни. У односи-
ма између Срба и Турака, како тако, одржавало се стање 81а1и§
дио-а, јер ни Срби, ни Турци у тај мах још нису били спремни за
било какве акције. Ипак, може се рећи, да су се Срби налазили у
положају активне заштите већ стеченог, док су Турци, све више
схватајући стварни карактер српског устанка и увиђајући његову
постепену трансформацију у правцу прерастања у национално-осло-
бодилачки покрет, покушавали да нађу решења за његово угуши-
вање и враћање Срба у оквире ранијег подложничког статуса. У
то време, у Истанбулу су путем разних канала, званичних и полу-
званичних, из извештаја Бећир-паше, влашких војвода, цариградског
патријарха, француских дипломата и других, већ били добро упоз-
нати са настојањима Срба да у Аустрији и Русији нађу ослонца
и подршку за своју борбу. Нису остала незапажена ни настојања
Срба да крајем 1804. и почетком 1805. године подигну борбену
спремност својих јединица. Љути су били Турци на Србе и због
њихових захтева да им се загарантују она иста права, којима су се
користила грчка острва и влашке кнежевине. Али, при свему томе,
највеће огорчење против Срба испољавали су босански Турци, јер
су у држању и акцији Срба видели директну опасност по своје ма-
теријалне интересе. То се, уосталом, најбоље потврдило у каими
босанског валије, марта 1805. године, послатој великом везиру по-
водом захтева сарајевских Турака да сарајевски кадија изврши оп-
шту мобилизацију и упути помоћ опседнутим ужичким Турцима.
У ствари, почетком августа 1805. године, у Травнику је у присуству
Рашид-ефендије, хаџегана царског дивана и ћехаје босанског вали-
је Сејид Мустафа-паше, одржано заседање шеријатског суда коме
су присуствовали мири-мирани, улеми, персонал дивана, јаничарски
официри и друге истакнуте личности. На заседању је констатовано,
да су устанак и одметништво раје која се налази у Београду и чи-
тавом Смедеревском санџаку, а који трају већ дуже време, прешли
сваку меру, да су уперени против муслимана, да их вређају и уби-

38

јају и да им наносе свакојаку штету. Затим је постављено питање,
какав је став шеријата у овом случају, односно како треба у да-
том тренутку поступати. Добивши одговор да су по одредбама ше-
ријата сви муслимани дужни да у оваквим случајевима прискоче
једни другима у помоћ, присутни су се специјалним иламом обра-
тили босанском дивану. У иламу се, поред осталог, говорило следе-
ће: „Будући да је верска и поданичка дужност да се пружи помоћ
за спашавање божјих робова (муслимана) који су опседнути у по-
менутој касаби у граду Ужицу из шака хајдука и разбојника, а како
је с друге стране забрањено да се из Босанског ејалета шал>е војска
у друге провинције без високе заповеди, ми молимо да се у овом
случају да дозвола и одобрење да се, обзиром на чињеницу што се
поменути кадилук Ужице налази у нашем суседству и на самој гра-
ници, дозволи да се за спасавање опседнутих правоверних робова
божјих у споменутом месту пружи помоћ из оближњих кадилука”.45

Тако су писали босански Турци, а то је својим потписом пот-
врдио и кадија Босна-Брода (Травника) Хаџи Осман. Нема сумње,
писмо и захтев у њему били су одраз муслиманске солидарности ко-
ја је своју правну потврду налазила у одредбама шеријатског права.
Неупућеним је чак могло да изгледа, да су у овом чину дошле до
изражаја моралне вредности и осећаји узајамности босанских Ту-
рака са својом сабраћом по ту страну Дрине. Међутим, нису сви
били таквог мишљења. Стварни разлози овакве активности били су
много прозаичнији. Најбоље је то схватио сам босански валија —
Сејид Мустафа-паша. У својој каими великом везиру, осврћући се
на поменути захтев да се Ужицу пружи помоћ, он јасно ставља до
знања да већину сарајевског становништва чине трговци и јаничари,
све саме оџаклије, и да они од становника Ужица, на име разних
дугова, потражују неколико стотина кеса новца. Падом Ужица у
руке Срба и протеривањем турског становништва из Ужица, шансе
да се та дуговања наплате постајале су илузорне. Ствар се могла
спасти и дугови наплатити једино у случају да се Срби одбаце од
Ужица и оно остане у турским рукама, а то се једино могло пос-
тићи уз помоћ босанске војске. Отуда и њихов захтев да босански
валија објави мобилизацију и са прикупљеном војском прискочи
у помоћ опседнутим ужичанима. У циљу остварења ове замисли,
као што се то Сејид Мустафа-паша изразио, они су читаву ствар
драматизовали до крајности. Шта више, ради заштите својих ма-
теријалних интереса, они су изабрали делегацију од 15. људи (ка-
дија Абдуллах ефендија, серденгечдија Хаџи Ибрахим-ага Бакеревић,
јаничарски ветеран Хаџи Халка и др.) и упутили их у Истанбул
да од султана затраже заштиту. Узалудна су била настојања босан-
ског валије да их од тога корака одврати, а он је био свестан да ће
они, озлојеђени и оштећени, по цариградским улицама и трговима

45 НГЦК. Илам сарајевског кадије босанском валији. Сарајево, 5.
IV 1220 (3. VII 1805); Ху<ет травничког кадије Хаџи Османа. Травник,
9. V 1220 (5. VIII 1805).

39

грдити Србе и ширити разне измишљотине и, како је сам говорио,
стварати утисак о одметништву најширих размера. Порта се у пот-
пуности сложила са мишљењем и поступком босанског валије; о
томе сведоче арз великог везира и султански хати хумајун настали
поводом поменуте каиме.46 Али, исто тако чињеница је, да је под
притиском трговачких и јаничарских кругова, не само у Босни, већ
и у другим, околним пашалуцима и њиховим казама, као и под
притиском свих оних који су страховали да и њих не задеси судби-
на карановачких и ужичких Турака, лагано попуштала и мењала
курс према раји. Сада, ма да је Гушанац још увек држао Београд,
а јаничарски испади и нереди и даље угрожавали безбедност царе-
вине, питање угушивања српског устанка избија у први план. На
све стране се траже решења и дају предлози како да се ово питање
реши. У питању је и одређивање личности којој би се овај задатак
поверио.

У нашој литератури веома је распрострањено мишљење да је
тих дана Порта била препљављена молбама оних, који су желели
да се ставе на чело војске која би угушила српски устанак и да се
међу молиоцима, који су се обраћали султану, својом упорношћу
нарочито истицао Хафис-ага. Шта више, додаје се да је он митом
успео да себи обезбеди ту привилегију, као и положај београдског
паше.47

Међутим, истраживања показују нешто друго. Порта је, како је
то напред показано, знала за Хафисофе квалитете, знала је и за
његов ауторитет међу Србима, али је, поред свега тога, у тренутку
када се одлучила да сломи покрет Срба, више рачунала на Бећир-
-пашу, него на њега. Још од краја 1804. године, а нарочито у рано
пролеће 1805. године, Порта захтева од Бећир-паше да крене у Срби-
ју и тамо заведе ред и мир. Раније мисије Бећир-паше и поверење
које је у њега имао лично султан, били су при томе од одлучујућег зна-
чаја. Уз то, не једном, султан је од великог везира захтевао да Бе-
ћир-паши пошаље пожурнице, јер му се чинило, и са правом, да
овај оклева са испуњењем повереног му задатка. И тек када је
априла 1805. године Бећир-паша замолио да буде ослобођен бео-
градске мисије, Порта се окренула Хафиз-аги и поверила му овај за
њу веома деликатан задатак.48

У Истанбулу се знало да је Хафиз-ага, мада пореклом из ни-
жих слојева турског друштва, током времена стекао такав друштве-
ни углед и утицај, те да је спадао у ред веома моћних људи. Исто
тако, познато је било да се држао као прави Османлија, чувајући
се од поступака и држања ајана и силника; да је пун амбиција и

44 НГЦК. Каима босанског валије Сејид Мустафа-паше. Травник, 11.
V 1220 (7. VIII 1805).

47 Богумил Храбак. Бој на Карановцу, Бгд., 1954, стр. 7.
4’ НГЦК. Ариза бившег босанског валије Бећир-паше високој Порти.
Скопље, 17. I 1220 (17. IV 1805); Такрир и телхис великог везира султану.
Истанбул, после 24.1 1220 (24. IV 1805).

40

да својим непрекидним прегалаштвом и преданошћу жели да служи
царству, те да тако стекне углед и славу. Па ипак, чак и онда када
је већ било речи о његовом именовању за београдског мухафиза,
ипак се са дефинитивном одлуком није журило. Било је више раз-
лога за то. Прво, није постојало сасвим сигурно уверење хоће ли
он у спровоћењу царских наредби бити довољно гибак, као што је
то, например, био Хаџи Мустафа-паша, што је на положају муха-
физа, посебно на овако осетљивом месту као што је то био Београд,
било од посебне важности или ће у спровођењу царске политике,
посебно у условима остварења реформи, испољавати крутост, не во-
дећи рачуна о специфичностима ни прилика, ни времена. Друго,
један од разлога што Порта није већ раније и одлучније кренула у
гушење српског устанка, лежао је у чињеници, што она није била
у стању да за такву акцију прикупи и опреми одговарајућу војску.
Сложност београдске мисије захтевала је бројне одреде, добро нао-
ружане и снабдевене храном и опремом, и богато плаћене. О томе
је говорио и на томе инсистирао и Бећир-паша. Порта није могла
да изиђе у сусрет његовим захтевима и он је затражио да буде
ослобођен од руковођења планираном акцијом. Порта му је изашла
у сусрет, али је сада трагала за оним ко би је у спровођењу пос-
тављеног задатка оптеретио најмањим издацима. Треће, мада се
знало да је Хафиз-ага био веома амбициозан човек, ипак се он није
никада обраћао Порти са молбом за било какво унапређење. Зато
се стало на становиште да би он, постављањем на тако важан и
висок положај, изненада и без сопственог захтева, могао схватити
то као посебно признање његовим личним способностима те се уобра-
зити и за спровођење планиране акције око гушења српског устан-
ка затражити средства, слична оним која је пре њега за исту ствар
тражио и Бећир-паша. Најзад, није постојала сигурност, да ли ће
се он уопште прихватити понуђеног задатка и положаја без обзира
на њихов значај и њихову привлачност, посебно за човека какав је
био он сам. Зато је одлучено да се прво прибави обавештење, под
којим би се условима Хафиз-ага прихватио решавања постављеног
задатка и каквим би се планом при томе руководио. Исто тако,
тражена је могућност да сам изрази жељу да му се повери положај
београдског мухафиза са рангом везира, наравно, уз давање одго-
варајућих обавеза и гаранција око извршења задатака. Свакако,
директна понуда такве врсте, понуда која би му у овом смислу
била учињена, није могла доћи у обзир. Стога је уз сагласност сул-
танову, почетком априла месеца 1805. године, одлучено да му његов
добар пријатељ, хазин нишке мукате нових царских прихода, деф-
тердар Ибрахим-ефендија, упути писмо у коме би му, између осталог,
написао и следеће: „Када су ваши дописи о решавању београдског
проблема предати великом везиру, онда су ваша обавештења о томе
питању била нарочито похваљена и примљена са одобравањем. И
не само да се у смислу ваших предлога и напомена стало на стано-
виште да се тај задатак повери једној моћној и угледној личности,

41

него се на основу наклоности и поверења које влада према вама, а
на основу мога позитивног и лепог и похвалног изражавања које
ужива поштовање, нашло за сходно да се и ви одредите у свиту
везира који ће се изабрати.

Али како је мени познато да ви на оним странама уживате вели-
ки утицај и углед и да ви налазећи се у разним службама високог
царства желите да му што бол>е послужите, пало ми је на памет да
је управо сада дошло време и прилика и за то. Да ли ће се она
остварити или не, ја не знам, па зато ову моју идеју немојте ни-
коме да поверавате. Ја се пре свега обраћам вама и вас питам. Ако
бисте се ви обавезали да ћете уредити прилике Београда и српске
раје и завести ред и безбедност на оним странама позивајући се
на мене као сведока и ја за то јемчио, могло би се издејствовати да
се вама повери београдски мухафизлук са везирским рангом.

Како ја знам да ви уживате велики утицај и углед на оним
странама и да ће те у служби царству показати прегалаштво, то
сматрам овај посао сигурном приликом, па сам вас за то из властите
иницијативе на то подсетио.

Ако бисте ви мени изложили и приказали на који начин би
се ви обавезали да ћете не преувеличавајући проблем и не уваљују-
ћи високо царство у издатке у оваквој кризи, угушити поменуту
буну и провести царске реформе; надам се да би било могуће изра-
дити одобрење да се вама повери београдски мухафизлук са ве-
зирским рангом. Зато простудирајте ово питање, па ми хитно и
детаљно пишите под којим условима би се прихватили овог посла”.49

Нема сумње да је ово писмо изненадило Хафиз-агу, јер иако
се он непрекидно трудио да својим залагањем заслужи што је мо-
гуће већа признања Порте, ипак с обзиром на своје порекло, није
могао рачунати са тако високом дужношћу као што је мухафиз,
а још мање са тако знатним рангом као што је везирски. Али, при-
лика се није смела пропустити; проговорило је у Хафизу и уро-
ђено му самол>убл>е и он је не чекајући и не размишљајући дуго,
већ 17. априла 1805. године одговорио на писмо Ибрахим-ефендије.
Одговор Хафиз-аге је гласио:

„Стигао ми је ваш високи допис у коме ми пишете како се из-
волело разматрати питање одређивања једне личности која би угу-
шила буну и завела ред у Београду и то како у тој провинцији, тако
и у самом граду; да се стало на становиште да се и овај ваш слуга
стави у свиту те личности и да сте ви својим великим умом дошли
на идеју да би овај ваш слуга уз јемство мога господара могао до-
бити Београдски мухафизлук и везирски ранг са задатком да заведе
ред у Београду и међу рајом, те ме питате на који бих начин то
питање решио и под којим бих се условима на то обавезао с тим

* НГЦК. Арз и такрир великог везира султану. Истанбул, пре 17. I
1220 (17. IV 1805); Одговор Хафиз-аге нишког дефтердару друге коморе.
Ниш, после 17. I 1220 (17. IV 1805).

42

да не обрукам свога господара и да у ово критично време не изла-
жем високо царство великим издацима.

Ја сам потпуно схватио садржај и смисао тога писма. Будући
да сам ја слуга високог царства, ја бих према сугестијама мога гос-
подара прихватио да и то питање доведем у ред. Ако бог да, ја се
ни у таквим службама не бих застидео, а ви немојте ни помишљати
да бих могао учинити нешто чим бих свога господара осрамотио.
Овај ваш слуга се не може ни на који начин наћи у таквој ситу-
ацији.

Према мишљењу и плановима овога вашега слуге он према оно-
ме што има војске овде под својом командом и што би још скупио,
могао, мислим, припремити седам хиљада војника. Осим тога бих
послао нарочите своје људе у Карановац, Ужице и Шабац да тамо
сакупе око две хиљаде војника који би се задржали и улогорили
у тим местима. Овај ваш слуга кренуо би са ове стране и кад би
прешао паланку Буприју, ја бих сакупио рају да она свом својом
снагом нападне и смакне Карађорђа и његове помагаче, под изго-
вором да он уништава државну имовину, па да је потребно очисти-
ти и обезбедити друмове. А кад бих помоћу милости божје и по-
бедоносном снагом његовог величанства носиоца круне и прега-
лаштвом царских везира то ликвидирао, онда бих с једне стране
настојао да војници из Београда изађу ван и да се ставе под моју
команду, а с друге стране настојао бих да помоћу цивилног мусли-
манског становништва Београда згодном приликом уђем с мојом
војском у сами Београд и у његову тврђаву.

Уколико ми оволико војске не би било довољно, ја бих до од-
ређеног рока сакупио потребну војску. Све док помоћу милости
божје не бих завео ред у овом питању, не бих се здрав натраг
враћао.

Не би доликовало свевишњем богу да допусти да ме осрамоте
такви ћаури, као ни онакви насилници као што су дахије и крџа-
лије. Само да ме прати милостива благонаклоност божја.

Само нама је потребан један нузул-емин. На вол>у мога гос-
подара стоји да ли ће ме помоћи са намирницама и с нешто новца
за војничке плате. Пре извесног времена ја сам склопио уговор
са војницима у погледу плате. Без тога ја ово не бих могао ни на-
писати. Ја сам се усудио да вам ово напишем да би то знала ваша
преузвишеност.. .”50

Одговор Хафиз-аге задовољио је Порту. Из садржаја његовог
писма на Порти је оцењено да у својим финансијским захтевима,
скопчаним са исплатом војничких плата и неким другим обавеза-
ма, он неће претерати и да ће се задовољити тиме, да му се упути
нузул-емин (повереник за смештај и исхрану војске) и припреме

50 НГЦК. Одговор Хафиз-аге нишког дефтердару друге коморе. Ниш,
после 17. I 1220 (17. IV 1805).

43

одговарајуће количине хране. Одмах затим, на предлог великог ве-
зира, султановим хати хумајуном од 24. априла 1805. године, Хафиз-
-ага је именован за београдског мухафиза са везирским рангом.51

VII

Одмах по именовању за београдског мухафиза Хафиз-паша је
на основу добијених инструкција приступио остварењу плана — сми-
ривању раје и ликвидацији њеног покрета. По плану који је у
ту сврху сам разрадио, а Порта одобрила, Хафиз-паша је имао на-
меру да Србима нанесе двоструки удар.

Први удар носио је чисто војни карактер и био је усредсређен
на физичко уништење живе силе устаника. У том циљу Хафиз-па-
ша је рачунао на стварање двоструког обруча око устаника. Први
обруч полазио је од Шапца (са Шапцем је Хафиз-паша рачунао као
са снажним упориштем за даљи развој операција), па се затим
спуштао до Ужица и Карановца, где су се у то време водиле жестоке
борбе између Срба и Турака, а затим је преко Ниша, Бање и до-
лином Тимока избијао на Дунав. Одавде, десном обалом Дунава,
преко Градишта и Смедерева обруч се затварао под зидинама Бео-
града. Иза овог ужег, налазио се шири обруч, у ствари, један шири
оперативни реон, који су сачињавале углавном територије Босне и
Румелије и који је у сваком случају Хафиз-паши служио као си-
гурно залеђе и извор снабдевања његових оперативних јединица.

Према замисли Хафиз-паше, на подручју омеђеног ужим обру-
чем деловали би одреди састављени од око седам хиљада војника.
Једним делом ову би војску сачињавали одреди које је Хафиз-паша
већ држао под својом командом и са којом је имао утврђене и
уговорима регулисане обавезе. Други део овог контигента Хафиз-
-паша је тек намеравао да мобилише, али с обзиром на недостатак
новчаних средстава, мало је било изгледа да он ту замисао оствари.

Хафиз-паша је рачунао да ће у Карановцу, Ужицу и Шапцу
моћи да окупи још око две хиљаде људи; тако да би у тренутку
напада на Србе, укупан број његових војника достигао цифру од
максимум десет хиљада. У многим домаћим изворима број војника
са којима је Хафиз-паша кренуо против Срба оцењује се на четрде-
сет, негде на седамдесет, па чак и на деведесет хиљада. По свему
судећи оваква тврђења су била нереална, јер тада војска Хафиз-
-паше није могла имати више од десет хиљада бораца, а можда и
нешто мање.

Хафиз-паша је рачунао и са војском, која би му у помоћ дошла
из Босне. Због тога је он многим босанским првацима слао писма

51 НГЦК. Такрир и телхис великог везира султану. Истанбул, после
24. I 1220 (24. IV 1805).

44