Бој на Иванковцу

стили јесте црква Матере Божје под Ретрусом у селу Лешју. Црква
Богородице Петруске била је задужбина жупана Вукослава и ње-
гових синова Држмана и Црепа, подигнута у време цара Стефана
Душана. Цар Душан је жупану Вукославу доделио једну пустош,
на којој је он основао властелинство са средиштем у граду Петрусу
и цркви у селу Лешју, коју је 1360. године, на основу повеље цара
Уроша, приложио Хиландару са свим њеним селима и засеоцима
(села: Лештије, Мутница Доња, Брестница, Зубарије и Невидово
у Заструми, као четири засеока чија имена нису поменута).41

Област жупана Вукослава и његових синова морала се и у вре-
ме прилагања цркве под Петрусом Хиландару налазити у близини
границе веђ тешко уздрманог Српског царства после Душанове
смрти (1355). Цар Урош није нашао снаге да спречи осиљеног гос-
подара Кучева и Браничева, Радича сина Бранка Растислалића, те
се овај до пролећа 1359. године одцепио од његове државе, постав-
ши вазал угарског краља. Угарска власт проширила се наредних
година и на дубљу унутрашњост земље. Познато је како је краљ
Лудвиг I у јесен 1368. године прешао Дунав код Ковина и, спустив-
ши се долином Мораве, зашао у унутрашњост земље све до града
Соколца (Соко Бања) да би помогао другом свом човеку на овој
страни, Петру де Химу. У годинама после битке на Марици (1371)
Поморавље је доспело под власт кнеза Лазара Хребељановића. Кнез
Лазар је својим северним границама избио на Дунав пошто је 1379.
године „расуо” Радича Бранковића, присвојивши тако и његову об-
ласт. Вероватно је и кнез Лазар то постигао као вазал угарског кра-
ља и на тај начин заузео место немирног и непоузданог Растисла-
лића.42

Личност кнеза Лазара утиснута је у Поморавље дубоко као ни-
једна за претходних десетак столећа. Запостављени у време цара
Душана због његових амбиција према Византији, северни делови
пређашњег Српског царства постали су у време кнеза Лазара нај-
живље политичко и културно средиште у коме је припремана об-
нова државе. Свој престони град Крушевац кнез је изградио не-
посредно после маричке битке. У породичном савезу с Вуком Бран-
ковићем и Бурђем Балшићем сломио је немирног жупана Николу
Алтомановића, а затим и Радича Бранковића. Тако се и могао на-
метнути као главна личност у старим српским земљама између Са-

41 Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега
века, Београд 1912, 438; Историја народа Југославије, I, 416; М. Динић,
Растиславићи, Зборник радова Византолошког института, 2. Београд 1953,
139—144; Р. Михаљчић, Где се налазио град Петрус, Прилози КЈИФ, Књ.
34, Св. 3—4, Београд 1968, 264—267; Исти, Крај Српског царства, Београд
1976, 25-26, 65, 213.

42 Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 217. Расправљајући о хро-
нологији горњачких повеља, Б. Сп. Радојчић (Григорије из Горњака, ИЧ,
III, Београд 1952, 88—89) закључује да је кнез Лазар још пре 1. августа
1378. био потчинио Радича Бранковића и да га је 1379. године „расуо”
због његове непокорности.

95

ве и Дунава и Скопља и постати стварни „самодржац всем Србљем”.
И поред скромне титуле кнеза, преузео је традиционално име Нема-
њића — „Стефан кнез Лазар” — а дипломатичке одлике аката по-
теклих из његове канцеларије сведоче да је словио као самодржац.43
На потоњу представу о кнезу Лазару можда је највише утицала
чињеница да је његовом заслугом 1375. године дошло до измирења
српске и византијске цркве, после кога је српска црква поново
добила своје старо место у православној васељенској хијерархији.44
Државном сабору одржано*м поводом измирења цркава уследило је
зидање Раванице, Ждрела браничевског у Млави, у позније време
прозваног Горњака и Дренче код Трстеника. Раваница и остали
споменици моравске школе изграђени су и осликани по узору на
раскошне задужбине Немањића — Жичу, Пећку патријаршију, Ду-
шанову цркву Светих Арханђела у Призрену.45

Повеље кнеза Лазара манастиру Ждрелу, Дренчи, а нарочито
Раваници, показују да се знатан део обрадиве земље и произвођач-
ког становништва, па и државних доходака од тржног промета, пре-
лаза на рекама и од рудника, налазио под црквеним властелинст-
вом.46 То је разумљиво кад се узме у обзир чињеница да је световна
власт била нераздвојна од духовне и да се без ње није ни могла
одржати. Међутим, опасност од Турака била је тада стварност и у
држави кнеза Лазара.

Као најважнији догађај у 1381. години, којом се обично датује
раваничка повеља, летописи бележе Црепов бој код Дубравнице.47
Реч је о Црепу Вукославићу, наследнику Петруса и његовог власте-
линства.48 У неким летописима, овај догађај представљен је нешто
друкчије: „Уби Цреп и Витомир Турке на Дубравнице”.49 Из тога
је изведен закључак да је и Витомир био властелин кнеза Лазара
и да се бој на Дубровници десио код Параћина. где је до скора
стављан и средњовековни град Петрус.50 Једино, Витомир — који

43 Р. Михаљчић, Кнез Лазар и обнова српске државе, О кнезу Лазару,
Београд 1975, 1—11; В. Мошин, Самодржавни Стефан кнез Лазар и тра-
диција немањићког суверенитета од Марице до Косова, Исто, 13—41;
Ф. Баришић, Владарски чин кнеза Лазара, Исто, 45—62; Г. Бабић, Вла-
дарске инсигније кнеза Лазара, Исто, 65—78.

44 Д. Богдановић, Измирење српске и византијске цркве, О кнезу
Лазару, 81—90.

45 В. Ј. Бурић, Српски државни сабори у Пећи и црквено гради-
тељство, О кнезу Лазару, 105—121.

44 Г. А. Шкриванић, Раваничко властелинство, ИЧ, XVI—XVII, Бео-
град 1970, 235—253; М. Николић, Властелинство манастира Ждрела (Гор-
њака), ИЧ, XX, Београд 1973, 149—155; Ст. Новаковић, Законски споме-
ници, 764.

47 љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, СКА, ЗЈИК,
XVI, Београд — Ср. Карловци 1927, бр. 190.

44 А. Соловјев, Једно сућење из доба кнеза Лазара, Архив за правне
и друштвене науке, XXXV, 3, Београд 1929, 3. За положај града Петруса
вид. Р. Михаљчић, Где се налазио град Петрус, 264—267.

49 Л>. Стојановић, нав. дело, бр. 589, 1096.
50 Л>. Стојановић, Цреп и Витомир, Зборник Богдана Поповића, Беог-
рад 1929, 356-357.

96

се у држави кнеза Лазара није могао пронаћи — биће да је поз-
нати Витомир из Белова, а у време боја властелин Костадина Де-
јановића.51 А село Дубравица и данас постоји, али северно од По-
жаревца, на Дунаву.

О турској провали све до Дунава сведоче многи уговори из
архиве кандијског нотара Маноли Брешана о продаји балканског
робл>а у овом млетачком граду на Криту. Ти уговори теку од 14.
маја 1381. до 11. јула 1383. године. Робл»е које је тада у Кандији
продавано под именом „Бугара” било је пореклом не само из Епира,
који је под турску власт пао 1381, нити само из области Сера, која
је пала 1383. године, него и из Прилепа, Охрида, Костура, из целе
Албаније, из Битоља, Мелника, Струмице, Скопља, Дебра, од Пчи-
ње, из Новог Брда, из целе Бугарске и са Дунава. Многи су се ка-
зали једино по господару области из које су дотерани: Деспотато,
Костено, Страцо, Лазаро.52 Јасно је да тиме бој на Дубравници још
више добија у важности. До косовске битке позната је још само
једна турска провала у државу кнеза Лазара. Године 1386. кнез Ла-
зар потукао је Турке код Плочника у Топлици. Слично је прошла
и турска провала у Босну исте године. Босански војвода Влатко
Вуковић поразио их је тада код Билеће.53 После многих напора

уложених на расветљавању битке на Косову, сада се као неспорни
узимају још једино датум и место догађаја.54 Познате су последице.

Кад је кнез Лазар издао своју повел>у ноповодигнутом манасти-
ру Раваници, међу готово сто шездесет прилога у Браничеву, Пеку,
Звижду, Мачви и Битви, а пре свега и највише у Поморављу, њеном
властелинству припојени су село Равни и брод на Равном. То је
уједно и први пут да се стари град помиње као село. Из повеље се
види да су сајмови тада држани на ставама обе Мораве у граду
Сталаћу и код манастира Раванице.55 По К. Јиречеку, грађевински
материјал са града Равног узидан је у велику кнежеву задужбину,
а касније и у задужбину деспота Стефана, манастир Ресаву.56

Раваничка повеља је најважнији извор о Поморављу и околини
Нуприје у средњем веку. Повеља је до нас доспела само у препису,
за који В. Р. Петковић с разлогом претпоставља да је преузет са
касније уништеног ктиторског натписа, који се налазио на одго-
варајућем месту у манастиру. Садржај повеље, који се састоји ис-

кључиво у топономастици, упућује управо на тај закључак.57*Услед

51 Вид. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, 72—73, 173.
“ Објавио И. Саквзов, Новооткрити документ от краа на XIV в. за
бмгари от Македонил продавани като роби, Македонски преглед, VII,
Софин 1932, 23—62. Коришћено према Н. Тодоров, Положението на
Бмгарсил народ под турското робство, Софии 1953, 17—24.
“ К. Јиречек, Историја Срба, I, 324.
54 Вид. С. М. Нирковић, Допуне и објашњења, уз дело Ст. Новаковића
Срби и Турци XIV и XV века, Београд 1960, 453—456.
55 Г. А. Шкриванић, нав. дело, нав. место; Б. Даничић, Рјечник из
књижевних старина српских, III, под Паиаћур.
“ К. Јиречек, Војна цгста од Београда за Цариград, 86.
57 В. Р. Петковић, Манастир Раваница, Београд 1922, 77.

7 Бој на Иванковцу 97

тога се на основу ње може говорити највише о распрострањености
њеног властелинства, али је зато неопходно утврдити време настанка
преписа. По једној вести, имања манастира Раванице потврдио је
25. маја 1689. године патријарх Арсеније III Чарнојевић.58 С тим је
у складу и чињеница да је један препис повеље пронађен у Болоњи,
у архиви грофа Марсиљија, који се управо тих година налазио у
аустријском штабу у Србији. У болоњском препису повеља је да-
тована у 1376/77, а у врдничком у 1381. годину.59

Ако се повеља упореди с турским земљишним књигама, у њој
се може наћи довољно елемената који указују на утицаје и интер-
полације из познијег времена, свакако млађе од катастарског по-
писа Смедеревског санџака из осамдесетих година XVI века, а нас-
тале по свој прилици управо за аустро-турских ратова у Србији
1688—1690. године. Пример тога поступка овде је примењен на под-
ручје које су у XV веку чиниле турске нахије Раваница и Ресава,
касније спојене у једну нахију Ресаву. То је подручје прве групе
прилога, а у повељи је одређено заједничким међама.60 Тај простор
је испитан помоћу два катастарска и једног харачког пописа. То
су: попис области Браничева из 1467, попис Смедеревског санџака
из 1741. и један харачки списак за 1684. годину. У првом је нај-
боље сачувана средњовековна топонимија. У другом је верно пре-
сликана топонимија с краја XVI века, с тим што је положај села
која су у претходним ратовима била запустела, тако да су многа
од њих и нестала, одређен према онима у којима је још увек било
староседелаца. Поменути харачки списак није никакав оригиналан
попис него текући књиговодствени докуменат који је био у употре-
би негде од 1662. године, али је био на снази и у време настанка
преписа повеље и, што је у овом случају важније, садржи извесне
промене на терену после XVI века, којима се у последњем ката-
старском попису из 1741. године иначе не би могло наћи трага.61
У томе се овај поступак и разликује од претходних покушаја да
се одреде границе раваничког властелинства.62

Села Сена Доња и Сена Горња: 1467. у Раваници села Долња
Сена и Горња Сена (8епа-1 Ва1а); 1741. код села Долње Сене одре-
ђена су пуста села: Батинац, Буковица, Бестревац, Саставци, Мало
Село, селиште Дољанци и манастир Раваница, а код села Горње
Сене одређено је село Стубица, које и данас постоји. Данас у Ра-
ваници постоји само село Сење.

“ Вид. Ј. Н. Томић, Десет година из историје српског народа и
цркве под Турцима (1683—1693), Београд 1'902, 89.

” Н. Радојчић, у Годишњаку СКА, ХЕУП1, Београд 1939, 349.
" В. Р. Петковић, нав. дело, 74.
“ Дефтер области Браничева из 1467/68. године чува се у Архиву
Председништва владе у Истанбулу (ВВа, МаНуе ВеНеп, 5). Дефтери
Смедеревског санџака из 1741. године налазе се у Главној катастарској
дирекцији у Анкари (ТКМ, 422).
62 На утврђивању топонимије коју садржи ова повеља највише је
досад учинио Г. Шкриванић, нав. дело, 238—241, према врдничком пре-
пису (В. Р. Петковић, нав. дело, 73—74).

98

Села Керлевци, Бестребац Горњи и Бестребац Доњи: 1467. у
Раваници постоји једино село Керлевци, а 1741. само пусто село
Бестревац, близу села Долње Сене. Назив овог другог сачуван је
у Бестревачком потоку, у чијем току се у раније време по свој
прилици налазило село Керлевци, Крљевци.

Село Буљани: 1467. „селиште Буљан, сејалиште Долње Сене” у
Раваници; 1741. постоји село Буљан у доњој Ресави, између села
Медвеђе и Суботнице. Данас постоји село Буљани источно од Нуп-
рије.

Село Буковица Доња: 1467. село Буковица у Раваници, 1741. пус-
то село Буковица код Долње Сене. Друго село Буковица пописано је
тада као пусто село код Медвеђе и Суботнице, у доњој Ресави.

Село Рибник и воденица на Топлику ниже Брда: 1467. и 1741.
не постоје, али је у харачком списку за 1684. забележено село Дај-
лан („Рибњак”) са 14 харачких кућа, коме се даље губи траг. Може
се само претпоставити да је преписивач под тим именом унео у
препис повеље село Алаке, данас Језеро, јужно од Деспотовца. Село
Алаке било је насељено и 1741. године, а помоћу њега одређена су
пуста села: Ресавица, Кованица и Бељајка, која и данас постоје. На
топонимију с краја XVII века подсећају и нека места у атару села
Језера: Алаке, Лакиско брдо, Добра вода.*64

Села Брајаковци, Свиленокапе, Неори: 1467. и 1741. не постоје.
На Свиленокапе подсећа име села Свилајнца, које је као село у
Ресави забележено 1467. године.

Село Свинари: 1467. село Свинар у Раваници. Касније се у око-
лини Равног помиње село Сињи Вир (1741).

Село Максиновци: 1467. не постоји, а 1741. између села Жидиља
и Срњака забележена су пуста села Максин и Маквиште. На том
простору, 1467. године пописана су у Ресави села Срњак и Горњи
Срњак, а Жидиље такође још не постоји.

Село Смиловци: 1467. селиште Смиловци у Раваници. Касније
му се губи траг.

Село Храњани: 1467. и 1741. непознато, али су у харачком спис-
ку за 1684. годину забележена три села са сличним именима: Хра-
њани са 20, Горње Храњево са 14 и Хранић са 8 харачких кућа. Из
тога је јасно да је село Храњани настало на подручју кадилука Ре-
саве после катастарског пописа из осамдесетих година XVI века.

Село Пахлани: 1467. не. постоји; 1741. пусто село Раљан код
Миросаве. Данашње село Паљане на потоку Миросави, северно од
Иванковца.

Села Метили, Седоње, Јарун: 1467. селиште Седанци и селиште
Јарул у Раваници. Име овог другог сачувано у потоку Јеруљ, који
се улива у Иванковачку реку.

43 Тако на секцији Раваница 1: 75.000.
* Ст. М. Мијатовић, Ресава, СЕЗ, Х1ЛТ Насеља, 26, Београд 1930, 211.

99

Село Шумице: 1467. село Шумице у Раваници. Касније му се
губи траг.

Села Миросава, Окованица Доња и Окованица Горња: 1467. село
Миросава и село Кованица у Ресави; 1741. села Миросава и Око-
ваница и пусто село Кокованица код Алаке (Језеро). Данас постоји
село Кованица, а назив ишчезлог села Миросаве сачуван у потоку
Миросави.

Село Бигреница: 1467. не постоји, а 1741. забележено као пусто
село код Миросаве. И данас постоји под истим именом.

Село Жидиље и црква св. Пантелејмона: 1467. село Жидиље не
постоји, али је у Ресави забележен манастир загонетног имена
Ајдин, коме је можда „друго Ихме” било Св. Пантелејмон. У попису
из 1741. пусто село Жидиља код Горњег Срњака. И данас постоји.

Села Медаревац Горњи и Медаревац Доњи: 1467. не постоје;
1741. пусто село Медар код Миросаве, данас потес Медаре. Разлог
за удвајање села можда је у томе што су у XVII веку у Ресави
постојала села Медар и Уљарице. Ово друго је можда касније село
Кованлук код Вел. Поповића, расељено у XIX веку.65

Село Добротеси: 1467. пусто селиште Добротијан у Раваници;
1741. пусто село Добротез код села Чимара. Крајем XVII века имало
је село Добротез 7 харачких кућа. С обзиром на близину ишчезлог
села Чимара, старо село Добротез налазило се западно од данашњих
села Исакова и Моштанице.

Село Воинци: 1467. не постоји; 1741. село Војска на Морави,
које и данас постоји.

Село Шуваинци: 1467. не постоји, а 1741. пусто село Шуваница
код Чимара. Назив сачуван у Шувајничком потоку и потесу Шу-
ваници у атару села Исакова.66

Село Еоховац: 1467. село Јеховац у Раваници; 1741. село Јехо-
вац — друго име Јеховци, помоћу кога су одређена села: Дубовни-
ца, Витанци, Трућевац и Крушковац, затим селиште Горњи Јеховац,
пописано испред пустог села Дубоке и, треће, село Мали Јеховац,
„на другој страни Мораве”. Траг селишта Јеховца сачуван је у Јо-
вачком потоку, у селу Радошину, а Мали Јеховац је данашње село
Јовац на западној обали Мораве.

Село Жировница: 1467. село Жировница и селиште Жировница
у Раваници; 1741. пусто село Жировница код Равног. Из харачког
дефтера око 1822. године види се да је још увек било насељено.67

Село Равни: 1467. село Равна у Раваници. Данас варош Нуприја.

Село Краићи: 1467. селиште Краић у Раваници; 1741. такође се-
лиште Краић код Равног. Данас место Крајић северно од Нуприје.

45 Исто, 168, 169.
“ Исто, 209.
67 Вук Стеф. Карадић, Даница, забавник за годину 1827, Дашша,
Београд 1969,108.

100

Село Некрештени: 1467. и 1741. не постоји. Можда је преписи-
вач тако крстио село Влашку, које је по харачком списку за 1684.
годину имало 9 харачких кућа, а које је 1741. пописано као пусто
село код Краића.

Села Субска Горња и Субска Доња: 1467. у Раваници село Дол-
ња Субска и селиште Горња Субска, сејалиште Долње Субске; 1741.
селишта Горња Субска и Долња Субска код Крајића. Данас село
Субска.

Села Кокољевац Горњи и Кокољевац Доњи: 1467. селиште Ко-
којевац у Раваници. Ишчезло без трага.

Село Мукаве: 1467. селиште Мукаве у Раваници; 1684. село Му-
ћава са 11 харачких кућа; 1741. пусто село Мућаве. Место северо-
источно од Нуприје.

Село Церова: 1467. не постоји; 1684. село Церова са 8 харачких
кућа; 1741. пусто село Церова — друго име Равно Бучје, код села
Миросаве. Данас место тога имена између села Баставе и Сења.

Села Чрначска, Кладеље, Окопац на Морави: 1467. не постоје,
а 1741. пуста села Окопац и Клађево код села Чимара. То би била
села Кладеље и Окопац на Морави из преписа повеље. Чрначска је
по свој прилици манастир Јаковић, односно прњавор тог манастира
с краја XVII века.

Село Исаково: 1467. село Хизаково у Ресави; 1684. село Исако-
во са 6 харачких кућа; 1741. пусто село Исаково код Чимара. Посто-
ји и данас.

Село Буковч: 1467. село Буковац у Ресави; 1684. забележена су
три села тога имена, међу њима једно Долња Буковица; 1741. пусто
село Буковац код Гложана.

Село Моштаница: 1467. не постоји; 1684. село са 6 харачких ку-
ћа; 1741. пусто село Моштаница код Чимара. И данас постоји.

Села Обрасци, Гудељево, Стањевци: 1467. село Обрашци, селиш-
те Обраш и пусто селиште Стануловци у Раваници; 1684. село Об-
раж са 4 харачке куће; 1741. пусто село Обрахци код села Велухће.
Старо село Велуће налазило се у данашњем селу Глоговцу, на Ве-
лућком потоку.68 На правац расељавања старог села Обрашаца упу-
ћују топоними Обрш у селу Гладни и Обршина у Црквенцу.69

Село Јаковићи: 1467. село Јаковић у Раваници; 1741. пусто село
Јаковић код Равног. Име ишчезлог села сачувано у манастиру Ја-
ковићу на Морави, који упућује на чињеницу да су становници ста-
рог села поступно отишли на север.

Села Велухка Доња и Велухка Горња: 1467. не постоје, 1684.
село Велухка са 20 харачких кућа; 1741. село Велухћа, у чијој су
близини забележена пуста села Обрахци и Богава.

Ст. М. Мијатовић, Ресава, 110, 168, 169, 198, 216.
Исто, 196, 238.

101

Село Трстеник: 1467. не постоји; 1741. пусто село Трстеник, без
ближе ознаке о свом положају. Село Трстеник налазило се у XIX
веку код Глоговца и Малог Поповића, у које је расељено.70

Село Дражимировци: 1467. пусто селиште Дражимировац у Ра-
ваници; 1684. село Дражимировци са 24 харачке куће; 1741. пусто
село Дражимировац. Постоји и данас.

Село Дреновац: 1467. село Дреновац у Ресави, касније ишчезло.
Назив сачуван у месту Дреновцу у атару села Дражимировца.71

Село Батићи: 1467. не постоји; 1684. село Батовци са 13 харач-
ких кућа; 1741. пусто село Батинац код Долње Сене. Данас село Ба-
тинац близу Нуприје.

Села Чимари и Данаковци: 1467. не постоје. Село Чимар први
пут се јавља у попису из осамдесетих година XVI века, кад су ње-
гови становници поправљали мост преко оближње мочваре.72 У
XVII веку имало је 10 харачких кућа, а у време аустријске управе
забележено као село на сат хода од Нуприје.73 У попису из 1741.
пусто село Чимар код Исакова и Шуванице, а помоћу Чимара од-
ређен је тада положај пустих села: Моштанице, Шуванице, Добро-
теза, Клаћева и Окопца. Село Данаковци непознато.

Села Окопац Доњи и Окопац Горњи: 1467. селиште Долњи Око-
пац у Раваници; 1741. пусто село Окопац код Чимара. Данас пос-
тоји место Окопац у атару села Вирина.74 Вероватно се ту налазио
Доњи Окопац.

Села чије је раније постојање потврђено најстаријим турским
пописом из 1467. године лежала су махом у потоњој нахији Рава-
ници (Сена Доња и Сена Горња, Керлевци, Буљани, Буковица, Сви-
нари, Смиловци, Седоње — Седанце, Јарун — Јарул, Шумице, Добро-
теси — Добротез, Еоховац — Јеховац, Жировница, Равни, Краићи,
Субска Горња и Субска Доња, Кокојевац, Мукаве, Обрасци, Стањев-
ци — Стануловци, Јаковић, Дражимировац, Окопац Доњи), а само
малим делом у Ресави (Миросава, Кованица, Исаково, Буковче и
Дреновац). Из тога произилази да су се у првобитном тексту по-
вел>е могла налазити једино та старија села, а да су остала унета у
њен препис, тек крајем XVII века. Да би се та позна прерада по-
вел>е могла разумети, треба имати на уму чињеницу да је топо-
нимија Поморавља до тог времена већ била у великој мери поме-
рена и испремештана. На пример, старо село Дражимировац, које

70 Исто, 168, 169.
’* Исто, 204.
” О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник
ИМС, 7, Београд 1970, 146.
71 Г. Витковић, Извештај ексарха Максима Ратковића из 1733. го-
дине, Гласник СУД, 56, Београд 1884, 152.
74 Ст. М. Мијатовић, нав. дело, 192.

102

је 1467. године пописано као пусто селиште у нахији Раваници, кас-
није је поново никло, али северно од тада ресавских села Буковча,
Исакова и Дреновца. Тако се засад не може разлучити ко су његови
обнављачи: избеглице из старога села или пак из селишта, које је
после 1467. године могло бити оживљено у Раваници. Понегде је у
препису сачувано памћење о положају неког дотле ишчезлог села.
То је случај са старим селом Керлевци, у препис унетим заједно
с Бестревцем. То памћење потврђује се називом Стубичког потока,
који је на неким картама забележен као Бестревачки, а на другим
као Нерлевачки. У другим случајевима, памћење о старим раванич-
ким селима није било тако добро очувано, или се бар не може
потврдити средствима која су нам била на располагању. Због тога
честе интервенције преписивача остављају утисак једне намере пре-
писивача да се границама властелинства обухвати што већи број
постојећих села. То је нарочито упадљиво у његовом поступку удва-
јања села, на „горња” и „доња”. Међутим, те интервенције треба
схватити и као савремено тумачење повеље према стању крајем
XVII века. Тај покушај тумачења очигледан је и у препису граница
властелинства. Поред чисто језичких осавремењивања, каква су
„доња/доњи” уместо „долња/долњи”, вреди напоменути да се појам
„хатар”, атар, помиње једино у овом споменику.75

Међе прве групе прилога наведене су следећим редом: „... От
Кучајне на Стубице. На хатар на Церови Рт... управ на мостиш-
те... управ на Буковицу на хатар... на хатар трећи над Букови-
цу... и на четврти хатар под Буковицу над Шловеловце... на ис-
точник... у Обраижји ... и преко луга у Мораву... И низ Мораву
на Кладу у брегу у Мораве противу Копривној. И от Кладе на
Копривну и от Копривне на Шарене Букве... на Прибилове То-
рове ... на Наводниј Пањ ... на Прогари ... на Просечију на Вра-
нове Потоке... на Храњеву Орницу... на Тутоје Викалиште Бо-
гојево... на Милованов Крст... управ делом путем дубравом на
Стражиште... на Дионисијев виноград Жидилца... и преко Гар-
нога на Далакију на Крушку... и преко у поток у Липовачки и у
поток на Липу. И от Липе управ на Жарев Камен... на Бунину
Пећ ... на Лесковицу ... на Братину Букву ... у Јелово Дно ... и
преко гору Кучајну”.76

Полазна и завршна тачка наведених међника су Кучајна и гора
Кучајна. То је планина Кучај — исто што и „дабри чести гори Ку-
чајнские в странах Петрусцех”, којим се у старијим летописима
одређује положај манастира Раванице.77 Село Стубица и данас пос-
тоји, а у попису из 1467. године означено је као пазарно место. Међ-
ник Церови Рт сачуван је у месту Церовцу, североисточно од села

” Вид. Б. Даничић, нав. дело, 3, под Хатар.
76 В. Р. Петковић, Манастир Раваница, 73—74.
77 Л>. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, бр. 133; уп.
Г. А. Шриванић, Раваничко властелинство, 241'—242, идентификује их са
селом Кучајном код Кучева у Пеку.

103

Стубице. Сама та чињеница указује на премештање Стубице у прош-
лости. Преписивач је значење овог међника преиначио умећући сав-
ремени израз „хатар”, мислећи на село Церову свога времена. Ме-
ђутим, село Церова још није постојало 1467. године, а 1741. попи-
сано је са другим именом Равно Буче, као пусто село код Миро-
саве. У нахији Ресави је 1467. године постојало село Бучица, можда
на месту где је касније лежала Церова — између села Сења и Бас-
таве. Такође, и међник „мостиште” сугерише схватање по коме је
село Стубица у старо време лежало северно од реке Раванице, али
то схватање није у складу с правцем следећег међника, а то је
старо село Буковица. Тројаки помен села Буковице оставља утисак
да се оно са целим својим атаром налазило у границама власте-
линства. Зато је знак непажње преписивача што је село Буковицу
међу прилозима записао као „Доњу” — кад би она у односу на та-
дашње село Буковче (Буковч) морала бити „Горња”. То је и знак
да се једно од тих села, по свој прилици Буковче, није налазило
у првобитном тексту повеље. Међник Шловеловце под Буковицом
није могуће познати, али је у харачком списку за 1684. годину за-
бележено село Словеловци, или слично. Источник је јамачно изво-
риште Буковичког потока. На појам „дел” подсећа место Орница
у том пределу, а на „дубраву”, предео обрастао највише храсто-
вом шумом, старо раваничко село Жировница, Назив Равеничишта
сачуван је у Великој и Малој Равни. Источник у Ображији веро-
ватно је извориште Батиначког потока. Одатле је граница власте-
линства „лугом” избијала на Мораву, пределом у низини, обраслим
ситним растињем и травом. Граница властелинства ишла је водо-
делницом између река Раванице и Црнице.

Низ Мораву је граница властелинства ишла до Кладе и Ко-
привне. Положај ових ишчезлих међника на Морави може се само
приближно одредити помоћу села наведених у препису, која су
1467. године пописана у нахији Ресави. То су Буковче, Дреновац,
Исаково, Миросава и Кованица. Село Дреновац више не постоји, али
се у атару Дражимировца налазе места Дреновац и Црноклађе, а
у атару села Вирина место Клаћево.78 У XVII веку постојало је село
Клађево, које је 1741. године пописано као пусто село код Чима-
ра. Поток Чимаре, који заједно с Грљом чини Моштаничку реку,
тече источно од места Дреновца. Буковче је део села Крушара на
Морави, а место Буковче постоји и у атару Исакова и Моштанице.79
Његово име подсећа на међник Шарену Букву, а на Прибилове То-
рове поток Јаруљ, притока Миросаве. Овај назив води порекло од
романизованих влаха: израз „јар” употребљава се у Ресави као си-
ноним за стају, а иарба је румунски синоним за испашу.80 Судећи
по селишту Јарул из 1467. године, село Јарул могло се налазити у

71 Ст. М. Мијатовић, Ресава, 192, 204.
” Исто, 209.
“ Исто, 147; Румунско-српскохрватски речник, Панчево 1969, с. в.
иарба.

104

првобитном тексту повеље, као и село Седанци (у препису Седоње),
а село Метили је очито додато као ознака за мочварне пашњаке
пуне метиља, на које подсећа и међник Наводни Пањ. Од међника
Прогара јамачно је постало потоње село Паљани (у препису Пахла-
ни), пописано 1741. године као пусто село код Миросаве.

Међник Просечија јасно је означен као место у Врановим По-
тоцима. Село Иванковац пописано је 1467. године у нахији Ресави
као Вранковац (Ивранкофча). Место Врањи камен данас постоји
у атару села Кованице, што би значило да је један од Вранових
Потока био Кованички, а Просечија клисура у којој је данас смеш-
тено село Кованица, које се некад налазило јужније, на месту Се-
лишту. Велики број међника могуће је познати у местима данаш-
њег кованичког атара. На међник Храњеву Орницу подсећа потес
Орница, на Дионисијев Виноград место Виногради, на Стражиште
место Стража, на Гарни место Гарник, на Липу и Поток Липовачки
место Липа. Међник Бунина Пећ, јамачно стара рударска топионица,
у складу је са самим именом села Кованице, „ковнице”: на месту
Були налажене су раније велике рударске лампе.81 Немогуће је раз-
лучити ком су времену припадали појмови Викалиште Богојево и
Милованов Крст, али на први међник донекле подсећа место Па-
далиште у атару Кованице, преко кога се „делом, путем, дубравом”,
то јест, горњим током реке Зубраве излази на врх Стражу —
међник Стражиште. Ту је преписивач унео међник Виноград Дио-
нисија Жидилца.

Као што је поменуто, село Жидиље још није постојало 1467.
године, па је јасно да је циљ ове интервенције размицање граница
властелинства у правцу села Жидиља и Стењевца — где се налази
међник Лесковица — па чак и у извориште Јеловог потока на пла-
нини Јеловици у горњој Ресави, која је један од највећих гребена
Кучаја. Тим поступком границе властелинства постале су веома
неодређене, а тој неодређености доприноси и чињеница што су
почетни и завршни међник прве групе прилога Кучајна и Гора
Кучајна. Без сумње, повеља је највеће измене претрпела у том

делу, а првобитни међници навођени су редоследом који би одгова-
рао том циљу. Услед тога је потпуно неизвесно шта од тих међ-

ника треба узети а шта одбацити. Занимљиво је да се одређеним
редом међника у границе властелинства може ставити ток реке

Лунчевице. Ако се међник Гарни стави испред Стражишта, онда

би први одговарао врху Гаре у изворишту Зубраве, а други врху

Стражи у изворишту Лунчевице, која се, у том случају, идентифи-
кује као поток Липовачки, а међник Липа као место Липов део на

њеној левој обали. На међник Жарев Камен подсећало би место
Пожаре у том пределу, а Бунина Пећ би могла означавати неко

старо рударско место у рудном пределу јужног Кучаја. Граница

властелинства би тако левом обалом реке избијала на почетни међ-

“ Ст. М. Мијатовић, нав. дело, 208, 212, 234.

105

ник, село Стубицу у близини манастира Раванице. На тај начин
би се границе властелинства, знатно сужене, ипак поклапале са сли-
вом реке Раванице.82 Ово, међутим, само изазива помисао да је по-
веља прерађивана бар у два маха, увек са истим циљем да се грани-
це властелинства нешто размакну. С обзиром на то да прерађивач
није знао за стара ресавска села око Кованице, може се једино
претпоставити да граница властелинства није обухватала ни леву
страну Лунчевице него да је од клисуре у којој се данас налази
село Кованица, избијала на реку Раваницу негде изнад манастира.
Таквом стању одговарао би раније занемарен међник Мостиште —
ознака за нама непознати стари мост на Раваници — коме међу
левим притокама ове реке иначе не би било оправдања. Уосталом,
на други начин било би тешко објаснити и познију турску поделу
на нахије Раваницу и Ресаву.

Изложеним поступком могла су бити утврђена пре свега она
села која се у сваком случају морају искључити из првобитног
текста раваничке повеље. За села чије се постојање потврђује нај-
старијим турским пописом може се с великим степеном вероватно-
ће тврдити да су се у њему налазила. У прилог том мишљењу може
се навести чињеница да у препис нису унета баш сва стара рава-
ничка села којима се сачувао траг и после турског освајања. То
су Миомилисије и Туручани, пописана 1467. године као селишта
и Мечовац (Мачевац) и Копљево, пописана као пуста селишта. Та-
кође, у нахији Раваници постојао је у XV веку и манастир Мири-
лово.83 Вероватно се налазио на месту Мирилову у горњем току
Гарског потока, који се улива у Раваницу изнад манастира Рава-
нице. Наведена села не помињу се крајем XVII века, али се из ка-
тастарског пописа од 1741. године види да су се Туручани у прош-
лости обновили као село Турћевац код Јеховца, а Мечовац као
село Мачевац код Војске. У време пописа оба су била пуста,84 а
била су обновљена на територији која је у раније турско доба при-
падала нахији Ресави. Одсуство наведених села и манастира Ми-
рилова у првој групи прилога може се узети као знак да су наста-
ла после 1381. године. Међутим, укупна анализа прве групе прилога
вероватно довољно показује у којој је мери врднички препис ра-
ваничке повеље релативан извор за проучавање XIV века.85

За манастир Раваницу везан је култ пустиножитеља Ромила из
Видина. По житију написаном после његове смрти на Светој Гори,
Ромил је био ученик Григорија Синајита, родоначалника исихастич-
ког учења, пореклом из Клазомене код Смирне. Био је и члан си-
најитског братства у Парорији близу Једрена. После учитељеве
смрти, кад је монашко село запустело услед турских провала, Ро-

“ За идентификовање наведене топонимије коришћене су одговара-
јуће секције у размери 1:100.000, 1 : 75.000 и 1 : 25.000.

“ МАП 5, стр. 40, 85, 125, 129.
м МАБ 4276, стр. 1—3.
“ Извесни закључци вероватно се могу извући и упоређивањем
овог (врдничког) с болоњским преписом повеље.

106

мил је отишао у Свету Гору, а кад су Турци и на њу напали после
погибије деспота Јована Угљеше на Марици, побегао је у Авлону.
Одатле је са својим ученицима дошао у Србију и настанио се у
држави кнеза Лазара, у близини новоподигнутог манастира Равани-
це. Ту је, вели, после „не зело много” времена умро и сахрањен у
манастиру. Ученик Григорије написао је Ромилово житије на грч-
ком језику, па је оно доцније, за потребе култа, преведено на срп-
ски. Писац житија идентификован је као Григорије из Горњака,
један од седморице легендарних „синајита” у Поморављу и Поду-
навл>у, монашке секте заветоване на „безмолвствије”, ћутање. Пи-
сац је истакао како његовом учитељу „отац Грк беше родом, от
Блгар же мати”, али је записао да је Ромилово световно име било
Рајко. Преводилац је на том месту ставио: Руско.86

Наведена исправка, или омашка, у сваком је случају занимљи-
ва управо због тога што подсећа на једну стварну спрегу имена
савременика. Синове сличних имена — Крајко и Русин — имао
је господар овчепољске области Јован Оливер, моћни деспот „све
српске земље и поморске” из Душановог времена, чији је крај
остао таман, као уосталом и његово порекло.87 У науци је било
покушаја да се као Јован Оливер идентификује онај „славни дес-
пот све српске земл>е”, који је умро 20. јануара непознате године,
пошто се претходно замонашио и пошто је у малој схими добио
име Доротеј, а у великој схими Каливит.88 С тмм загонетним дес-
потом чудно се поклапа чињеница да су оснивачи манастира Дрен-
че били монах Доротеј и син му Данил, за које се такође мисли
да су помонашена властела.89 Из повеље кнеза Лазара Дренчи (1382)
види се да се њено властелинство претежно налазило у Кучеву и
Браничеву.90 Оливерове синове Крајка и Русина помиње у својој
повељи од 15. августа 1381. године Костадин Дејановић. Том пове-
љом Костадин је, на подстицај хиландарског игумана митрополита
Саве, а на основу старе Душанове хрисовуље Злетовској епископији,
задужбину Оливерову, манастир Лесново с његовим властелинством,
вратио Хиландару.91 Та Костадинова повеља пада у годину осни-
вања раваничког властелинства и Цреповог боја на Дубравници.

“ Ил. Руварац, О кучајнским манастирима, Старинар, 6, Београд
1889, 36—41; Б. Сп. Радојичић, Григорије из Горњака, 85—105; Г. Остро-
горски, Света Гора после Маричке битке, Зборник ФФ, XI—1, Београд
1970, 277—281.

п Вид. Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским зем-
љама, САНУ, Посебна издања, СССХХХУ1, Београд 1960, 159—165.

“ Л. Мирковић, Две српске плаштанице из XIV столећа у Хилан-
дару, Гласник СНД, XI, 5, Скопље 1932, 113—120. По мишљењу Б. Сп.
Радојчића (Драгаши (Дејановићи), Енциклопедија Југославије, 3, Загреб
1958, 67—68), то је био деспот Јован Драгаш.

” В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњеве-
ковној Србији, Београд 1920, 131.

90 Ст. Новаковић, Законски споменици, 763—764.
91 Исти, 453—457; Г. Томовић, Повеља манастира Леснова, ИЧ, XXIV,
Београд 1977, 83—102.

107

Цреп Вукославић је пре тога с Хиландаром имао парницу око
петруског властелинства, које је још раније с братом Држманом
(у монаштву Дионисије) био одузео од српског светогорског ма-
настира. На суду пред патријархом Јефремом, Цреп је свој поступак
оправдао објашњењем да је црква Св. Богородице у Лешју, услед
небрижљиве економије Хиландараца, била доведена до „последњег
запустенија”. Кнез Лазар на том суђењу није учествовао, а Јефре-
мову пресуду у Црепову корист потврдио је доцније и патријарх
Спиридон.92 У међувремену је Црепов брат, старац Дионисије, 1375.
године био приложио села Мутницу Горњу, Петру Горњу и Параки-
нов Брод лаври Св. Атанасија на Светој Гори.93

Неке личности о којима је овде реч ушле су у рано косовско
предање, које је у познијим вековима избрисано. Један од трагова
источног предања о антиподу Милоша Обилића на турској страни
— ономе који је на Косову свезао кнеза Лазара — води до Оливе-
ровог сина Русина. У попису Браничева из 1467/68. године налазе се
села чији називи подсећају на тај велмошки дом: Оливеровац у
Ресави, Русково у Ждрелу (Млава), Крајковац у Пеку. Међутим, да
би се проникао смисао интервенције преводиоца Ромиловог жити-
ја на првобитном имену светитеља, ваља претходно испитати улогу
исихаста у најранијим турским рсвајањима. Такав посао захтева
заметно трагање за чињеницама у изворима оскудним и оптереће-
ним анахронизмима који, можда, нису баш ни случајни.94

После косовске битке, угрожени провалом угарског краља Си-
гисмунда, који је заузео градове Борач и Честин у долини Груже,
наследници кнеза Лазара ушли су у вазалски однос према Мура-
товом сину Бајазиту I. То су учинили и јужни српски династи, пош-
то је почетком 1391. године пао град Скопље. Вук Бранковић је нај-
дуже пружао отпор, а кад је у октобру 1397. године, сломљен, умро,
Бајазит је већину његових земаља дао Лазаревићима. Заузврат, мла-
ди кнез Стефан Лазаревић учествовао је у свим његовим освајач-
ким подухватима против Угарске и на Истоку. Бајазитов пораз код
Ангоре (1402) искористио је да се ослободи тешке обавезе, те је у
раздобљу борбе принчева око престола углавном пружао отпор
Турцима, само се због својих сукоба с Бранковићима мирио пов-
ремено са Сулејманом и Мусом. Окруњен у Цариграду по повратку
из ангорске битке, деспот Стефан је постао угарски вазал, добивши
за то од краља Сигисмунда Мачву с Београдом и знатне поседе у
Угарској. Међутим, опасност је претила од раздора у самој поро-
дици: његов брат Вук је после смрти кнегиње Милице (1405) оти-
шао у турске области и покушавао да уз помоћ Турака добије свој
део очевине. У повељи коју је деспот Стефан 1407. године издао
лаври Св. Атанасија на Светој Гори за једно од четири дарованих

и А. Соловјев, Једно сућење из доба кнеза Лазара, 190—193.
” Д. Н. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, Споменик СКА,
БУТ, 48. Београд — Ср. Карловци 1922, 9.
м Више на другом месту.

108

еела у Петрусу каже да су се његови становници разбежали кад
га је пленио Хасан. Вук Лазаревић је добио свој део 1409. године,
пошто је на Деспотовину довео војску крајишника Евроносовића.

Земља је од 1412. године била изложена пустошењима принца
Мусе. У пролеће 1413. године Муса је потукао деспота Стефана на
Врбници, а затим расипао његове градове у Поморављу: Липовац,
Болван, Копријан, Крушевац, Сталаћ и Петрус. Деспотов заповедник
Сталаћа изгорео је том приликом заједно са својом кулом, а Му-
сине чете продрле су у Топлицу и Браничево. Савезник принца Мех-
меда у Мусином уништењу (1413), деспот Стефан је остао у двост-
руком вазалском односу — према Угарској и султану — и тако са-
чувао своју власт и територије до краја живота. Ово потоње раз-
добље владавине деспота Стефана обележено је напретком рудар-
ства и трговине, новим полетом у градитељству, култури и науци.
По замашној предузетности на преписивању старих књига, у дес-
потовој задужбини у Ресави настала је такозвана ресавска препи-
сивачка школа. Манастир Раваница добио је значај места у коме
је од почетка негован култ косовског мученика кнеза Лазара и, пре-
ко њега, развијана владарска идеологија његовог дома.

Мир од Турака био је изгубљен још за живота деспота Стефа-
на; већ крајем 1425. године пленили су Крушевац. После деспотове
смрти (крајем јула 1427), војску под Крушевац довео је сам султан

Мурат II и заузео га пошто су се његови браниоци разбежали. Исте
јесени Турци су нападали манастир Раваницу, али су уз угарску
помоћ одбијени. Стање се трајно погоршало тиме што је заповедник
Голупца Јеремија предао град Турцима: Браничево и Поморавље
постали су од тог тренутка стално подручје турских пљачкашких
провала. У земљи је — по речима Константина Филозофа — зав-
ладала „мрзост пустоши”: „народ је један пут изгоњен, а други
пут усељаваше се”. Деспот Бурађ Бранковић је такође постао сул-
танов вазал са обавезом плаћања харача и давања помоћне војске
за његове ратне походе. Оставши без значајних градова на југу и
Београда, који је враћен Угарској, изградио је свој тврди престони
град Смедерево, а у унутрашњости земље утврдио Островицу код
Рудника и Борач у Гружи. Као залог за мир са султаном, дао му

је за жену своју кћер Мару и област Топлице и Дубочице.95

Кад је 1433. године прошао кроз Србију витез бургундског вој-

воде Бертрандон де ла Брокијер, граница с Турском била је на
Морави код Крушевца. Казали су му да је Крушевац заузет пре
шест (1427), а Ниш пре пет година (1428). Код напола разрушеног
Сталаћа стајала је турска флотила од стотинак бродића, увек спрем-
них да у свако доба пребаце људе и коње на другу страну реке.
После је сазнао да Турци и у Голупцу имају исто толику флоту
за напад на угарске територије преко Дунава. Крајишник према
Србији Синан-бег, потурчени Грк, највише је боравио у Крушевцу
и без његове дозволе у Србију нико није могао прећи. После два

” К. Јиречек, Историја Срба, I, 334—356.

109

дана путовања од Крушевца преко Западне Мораве и шумовитог
Левча, стигао је у Некудим, тада летњиковац деспотов у крају по-
годном за лов са соколовима. Витезу није промакла лепота старог
деспота Бурђа и наочитост и стаситост његових синова и дворјана,
који су носили дуге косе и браде — „јер се држе грчке вере”. У
целини, на овог савременика крвавих енглеских пустошења по Фран-
цуској и Девице Орлеанске, Србија је оставила утисак богате и
добро насељене земл>е. У угарском Београду запазио је да су ње-
гови браниоци Немци. Објаснили су му да овамо не пуштају л>уде
из Србије, зато што су они „послушни поданици и вазали Турчина”,
а да се Угри Турака толико плаше да нису у стању да сами чувају
град. Тим поводом витез се опоменуо живих знамења велике потчи-
њености и сталне претње под којима је султан држао подложне
хришћанске владаре, међу њима и деспота Србије.96 Последице тога
испољиле су се не много по његовом проласку кроз Србију.

Срби су, као и војска влашког војводе Влада Дракула, учество-
вали у турском пустошењу Угарске 1437. године, и Деспотовина је
поново постала поприште турско-угарских ратова. Угарска војска
прешла је Дунав код села Пожежена испод Голупца 18. јуна, пре-
летела Браничево и Поморавље, те код Сталаћа напала на турска
„древа” — делом их спалила, а делом пустила низ Мораву. Опусто-
шив околину Сталаћа, Угри су запалили Крушевац, а затим брзо
прешли Западну Мораву да би се повукли на Дунав. Двадесет сед-
мог јуна, они су већ прелазили преко Дунава, кад их је на Годо-
мину код Смедерева напао видински крајишник Али-бег. Овај турски
препад, међутим, завршио се поразом, а сам Али-бег је из боја једва
изнео главу. Поражени Турци су огорчено стали да пустоше Дес-
потовину. Да би искупио какав такав мир, деспот Бурађ им је
уступио Браничево. Али се Турци тиме нису задовољили него су у
лето 1438. године заузели манастир Раваницу на источној и градове
Борач и Островицу код Рудника, на западној страни. У пролеће
1439. године сам султан Мурат II повео је војску на Смедерево, је-
дину деспотову оазу у северном делу земл>е. Деспот Бурађ је кре-
нуо да тражи помоћ у Угарској, поверивши одбрану опседнутог
града сину Гргуру и шураку Томи Кантакузину. Пошто је три ме-
сеца одолевао бомбардовању из великих турских опсадних оруђа,
изгладнели град се предао, а Деспотовина пала под турску власт.
Управа у Смедереву дата је познатом скопском крајишнику Исхак-
-паши, а турска војска одвела је на повратку небројено робл>е — по
речима папе Евгенија, 200 000 душа.

После многога труда деспота Бурђа, и Муратове вишемесечне
опсаде Београда, на Западу је најзад донета одлука о крсташком
походу против Турака. На челу с Јанком Хуњадијем, крсташка вој-
ска стигла је у јесен 1443. године у Београд. Водич му је био деспот
Бурађ Бранковић, коме је путем прилазило све више Срба. Пошав

* Бертрандон де ла Брокијер, Пусовање преко мора, Београд 1950,

110

од Београда, крсташи су тек испред Ниша наишли на турски отпор,
затим испред Пирота, који су заузели и стигли у Софију. Како су
Турци затворили пролаз на Трајановим вратима, крсташи су скрену-
ли на исток од Софије и допрли до Златице у изворишту реке Вида.
Услед оскудице у храни и оштре зиме морали су се повући пре-
ма Софији и Пироту. У том повлачењу, хришћанска војска однела
је своју најславнију победу над Турцима, на планини Куновици 2.
јануара 1444. године.

На основу те победе и успешног продора у унутрашњост Турске,
деспот Бурађ је постигао привремени мир с Турцима. Према за-
себно закљученом споразуму на сегединском миру, поново је постао
вазал султана Мурата II у својој земљи. Султан је деспоту вратио
његове синове Гргура и Стефана, пре тога ослепљене, обавезавши
се да врати двадесет четири града, међу којима и давно освојени
Крушевац, па чак и Голубац.97 Тај уговор је извршен, али су Турци,
како изгледа, пред битку код Варне поново запосели земљу Мариног
мираза и градове до Мораве.98 Упркос томе, деспот Бурађ је задржао
строгу неутралност у великом боју код Варне (1444), као и четири
године доцније, кад је Јанко Хуњади доживео своје Косово. Са
око 30 000 војника, Хуњади је прегазио Поморавље и преко Расине
и клисуром која је после по њему прозвана избио на Лаб и Ситни-
цу. Угарска војска на свом путу кроз Србију пљачкала је као у
непријателкжој земљи. Зато је Јанко у бекству по деспотовом на-
ређењу ухваћен и затворен у Смедереву, где је држан док се није
обавезао на исплату надокнаде за штету коју је његова војска по-
чинила.

После смрти Мурата II (1451, нови султан Мехмед II вратио
је деспоту Бурђу царицу Мару и земље њеног мираза да би мало
затим затражио предају Голупца и Смедерева. Освојивши Цариград
(29. маја 1453), Освајач је тражио северну Србију као земљу дес-
пота Стефана Лазаревића, а деспоту Бурђу нудио је његову оче-
вину, Вукову област и град Софију. Док је деспот, тражећи помоћ,
избијао у Угарској, Мехмед II је стигао у Србију и заузео Топлицу.
У лето 1454. године повео је велику војску с којом је заузео град
Островицу код Рудника и пленио пределе до Смедерева, а преко Мо-
раве збег у Хомољу. Сводећи овај свој ратни поход на пљачку,
Мехмед Освајач се према Софији повукао са 50 000 заробљеника, од
којих је 4 000 насељено по царским селима и читлуцима у околини
Цариграда. Ради даљег пустошења нападнуте земл>е, оставио је у
Крушевцу један део војске од 32 000 људи. На челу с Хуњадијем,
ову турску војску потукла је угарско-српска војска код Крушевца,
а њеног заповедника Мехмед-бега сина Фируз-беговог заробила. Пос-
ле те победе Хуњади је продро према Нишу и Пироту, такође пус-

” К. Јиречек, нав. дело, 362—363, 439.
** Н. 1па1сШк, РИапје 8е§е<Нп8кое пига I кпга Њгзке <1г1аче, РОР,
XII—XIII, Загајеуо 1965, 286—305; О. Зиројевић, Турско војно урећење у
Србији 1459—1683, Београд 1974, 51.

111

тошећи турске пределе којима је пролазио. Кад је 1455. године пало
Ново Брдо, деспоту Бурђу остала је једино област северно од За-
падне Мораве, оптерећена старим вазалским обавезама. У пролеће
1456. године султан се спремао за освајање Смедерева и Београда.
На Морави је тада саграђено стотинак тела за бродове предвиђене
за опсаду двеју великих тврђава. Одуставши брзо од опсаде Смеде-
рева, Освајач је у опсади Београда прошао много црње него његов
отац раније, али је стање у Деспотовини постајало све сложеније.

Крајем 1456. године умро је деспот Бурађ. На његовом двору
и у самој породици завладао је раздор у питању даљег политичког
опредељења. Већ у марту 1457. године, непосредно после смрти
деспотице Ирине, пребегли су из Островице на турску територију
царица Мара, њен брат Гргур и њихов ујак Тома Кантакузин. Смрћу
деспота Лазара Бурђевића (1458) Деспотовина је постала плен на
длану. Последњи чин драме одиграо се готово у тишини наредног
лета. Најпре су у мају пали тврди град Ресава и Вишесав на Ду-
наву. Смедерево се без борбе предало 20. јуна 1459. године беглер-
бегу Румелије Махмуд-паши Анђеловићу. То је био крај српске Дес-
потовине. Од њених остатака одмах је образован Смедеревски
санџак."

Стање у коме је поречје Раванице затекла ова велика промена
показује већ помињани попис Браничева из 1467/68. године. Поред
два манастира — Раванице и Мирилова — у нахији Раваници за-
бележено је тринаест села: Равна, Шумице, Стубица, Обрешци, Јако-
вић, Јеховац, Горња Сена, Долња Сена, Керлевци, Жировница, Дол-
ња Субска, Свињар и Буковица. Осамнаест места имало је правни
статус селишта (мезра): Дражимировац, Миомилисије, Туручани,
Обреш, Жировница, Седанац, Јарул, Долњи Окопац, Мукаве, Сми-
ловци, Кокојевац, Горња Субска, Стануловци, Буљани, Крајић, Ме-
човац, Копљево и Добротијани. Као пуста селишта означена су
међу овима: Дражимировац, Стануловци, Мечовац, Копљево и До-
бротијани. Тих пет селишта несумњиво су остаци старих села, за-
пустелих у претходним ратовима. Исти је случај и са Горњом
Субском, која је до тог времена спала на „сејалиште” села Долње
Субске.100 Селиште Жировница указује на раније измештање села
Жировнице, а селиште Обреш на померање његових становника у
место у коме су они прозвани Обрешци. За преосталих десет се-
лишта — Миомилисије, Туручани, Седанац, Јарул, Долњи Окопац,
Мукаве, Смиловци, Кокојевац, Буљани и Крајић — ништа се с пу-
ном сигурношћу не би могло тврдити. Можда су нека од њих пред-
стављала и заметке будућих села, насталих у Раваници тек у овом
преломном раздобљу. Као што је напред показано, раваничка по-
веља за то питање нема доказне вредности.

Поречје Раванице постало је једна од нахија у Смедеревском
санџаку. Суштина ове територијалне поделе лежала је у тимарско-

* К. Јиречек, нав. дело, 373—389.
,в0 МАО 5, стр. 1—140.

112

-спахијској организацији земље: спахије Раванице јахале су под
барјаком Смедерева на челу са сопственим черибашом. Тако је оста-
ло до половине XVI века, кад је Раваница припојена Ресави.101 То
сажимање свакако је било покренуто дубљим разлозима, пре свега,
демографским падом и привредним назадовањем овог равничарског
краја, које се у прво време турског господства још није осећало у
великој мери. Назадовање нахије у целини морало је утицати на
смањивање броја спахија, који у таквом случају више нису могли
обављати своје административне послове самостално него су се
морали приклонити јачој нахији.

Уводећи основне установе своје власти, Турци су остављали
мање битне а корисне преостатке претходне епохе. Познато је да је
број спахија хришћана у области Браничева 1467. године био дво-
струко већи од броја спахија муслимана. Мећутим, и поред те своје
многобројности, тимари спахија хришћанске вере имали су далеко
мању укупну вредност од оних у поседу муслимана. Нови госпо-
дари су очито умели да употребе ситне старе баштинике, ново хриш-
ћанско, па и неке истакнуте личности старога племства, не само
за одржање своје власти у освојеним земљама него и за своје даље
освајачке циљеве. Јасно је да је таква политика живо подстицала
и процес исламизације земље, који је био неопходан предуслов за
дуговеку владавину над иноверним поданицима. Као најзнатнији
спахија хришћанин у Браничеву помиње се Вукосав син Раданов,
чији се тимар састојао из пет села с номиналним годишњим при-
ходом од преко 11.000 акчи. Бол>е или слабије тимаре имали су и
остали чланови његове куће — син, брат, братучед и унук. Касније,
око 1476. године, међу тимарницима Смедеревског санџака налазио
се познати деспотов војвода Милош Белмужевић — тада субаша
Јагодине — који је убрзо затим са извесним бројем својих људи
прешао у Угарску и истакао се као туркоборац.

У сталеж спахија спадали су и највећи манастири у овој об-
ласти, Раваница и Ресава. Монаси Ресаве уживали су тимар на ос-
нову своје службе у самом граду. Раванички тимар се до 1476. годи-
не увећао, па је сразмерно порасла и војна обавеза манастира да
опрема у војни поход тројицу лаких оклопника. Свој тимар сачувао
је манастир Раваница и 1536, али је овај већ до 1516. године био
сведен на једно једино селиште, а обавеза умањена на само једног

оклопника. Монаси су до тог времена постигли да се главнина
манастирског имања сматра као вакуф — иметак стечен путем за-

вештања верника. У Раваници су тада живела двадесет и четири
калуђера, сви прости од харача и осталих државних и феудалних

дажбина. Према попису из 1476. године, ова правица манастира

Раванице била је заснована на заповести султана Мурата II. Из тога
се разуме да је потицала из времена привременог пада Деспотовине

под турску власт 1439—1444. године. Не мању пажњу заслужује бе-

101 Историја. народа Југославије, II, Београд 1959, 66—67. 113

8 Бој на Иванковцу

лешка у истом дефтеру, по којој у Раваници „леже — сахрањени
— Лазоглу и Влкоглу”.10210У3преводу, то ће рећи: „син Лазарев и син
Вуков” — деспот Стефан Лазаревић и деспот Бурађ Бранковић!
Значај ове белешке могуће је оценити тек пошто се проникне њен
прави смисао.

Правни положај насел>а у Раваници био је прилично једноличан.
Поред двају слободних манастира, изузетан правни статус око 1467.

године имала су само два раваничка села, Свињар и Буковица. Њи-
ховим житељима дата је могућност да за државу одгајају соколове
и да на основу те своје службе уживају слободне баштине. Они
су, према томе, једино били обавезни да плаћају џизју или харач.
Сва остала насеља подређена су спахијама и, у складу с тим, заду-
жена да плаћају још и спенџу — лични харач господару земље —
да дају десетке од својих производа, плаћају све таксе и пристојбе
предвиђене у царском дефтеру и учествују у свим работама и анга-
ријама везаним за војне походе на овој страни царевине. Села Равно
и Шумице припадала су 1467. године хасу смедеревског санџакбега
Али-бега Михалоглу, а остала насеља подељена су међу спахијама
нахије Раванице. Становници ове нахије добили су тиме углавном
правни статус земљорадничке раје, што значи поданика оптерећених
свим редовним личним и земљишним дажбинама и обавезама. Опро-
штених војника у овом равничарском крају није ни могло бити, а
колонизације слободних сељака са утврђеним војним и фискалним
обавезама, такозваних влаха — на које подсећа село Влашка у бли-
зини Буприје — познијег су датума. Село Равно изузето је касније
из санџакбеговог и укључено међу царске хасове.104 Тиме је Равно
постало једино царско село у нахији Раваници.

У погледу судске надлежности, област источно од Мораве сло-
вила је у XV веку као кадилук Браничево.105 Већ око средине XVI
века, овај простор био је подељен међу тројицом кадија који су
седели: један у граду Храму, други у паланци Кучајни, трећи у
граду Ресави.106 Кадија Ресаве налазио се у време султана Сулејма-
новог похода 1565. године негде око Равног, те је понекад ословља-
ван и као кадија Мораве.107 Извори из познијег времена показују
да су градови Храм и Голубац чинили један, паланке Кучајна и Мај-
данпек с касабом Пожаревац други, а да је кадилук Ресава негде у
првој половини XVII века стављен у надлежност кадије Ниша. Овај
последњи је, по устаљеном правилу, морао имати личног судског

ка рјСТОј 102—103; О Зиројевић, нав. дело, 139,159.
103 МАО 5, стр. 1—140.
104 О. Зиројевић, Цариградски. друм од Београда до Софије (1459—
—1683), Зборник ИМС, 7, Београд 1970, 113.
105 Историја народа Југославије, II, 66—67.
106 Вид. Г. Елезовић, Из цариградских турских архива. МпЈптте
ИеЦегг, САН, Зборник за источњачку историску и књижевну грађу, II,
Београд 1950, III, бр. 1749, 1П4, 1820, 1860, 1867, 1870, 1882, 1900, 1926.
1<п цСТОј бр 181,1, 1876. У исто време помињу се кадија у Јагодини и
кадилук Параћин у Крушевачком санџаку (бр. 1744, 17'51).

114

заступника у Ресави, свога наиба. Наведена судска подела била је
на снази до аустријског освајања Србије 1688. године.108 У њој се
несумњиво огледа разграничење надлежности београдског муле и
нишког кадије, а такође и хијерархија исламских учењака на подруч-
ју Смедеревског санџака.

Раваница и Ресава исказиване су до краја XV века као посебне
харачке области, али је њихова џизја рачуната у укупном збиру
Смедеревског санџака.109 Са издвајањем у засебан кадилук, ове две
нахије, претходно спојене у једну, постале су и јединствена харачка
област. До средине XVI века у области Ресаве рачунате су 5.003
харачке куће.110 Осетно опадање хришћанских поданика забележено
је овде већ у 1571. години, кад је Ресава имала 4.457 харачких кућа.111
У потоње време, до 1640. године, број хришћанских поданика у овој
области пао је на мање од половине. Тада је у сто педесет осам села
Ресаве забележено свега 2.000 харачких кућа.112 Овај последњи број
важио је све до 1688. године.113

Ова појава свакако се може објашњавати даљим ширењем Ос-
манског царства. После уништења Угарског краљевства на Мохачу
(1526), падали су једно за другим Срем, Славонија, Будим (1540) и
Темишвар (1552). И Турци су ове земље, исцрпене и запустеле ус-
лед уобичајеног начина ратовања, праћеног пустошењем и робље-
њем, могли задржати једино под условом да их населе становниш-
твом из раније освојених земаља. Међутим, то би било само дели-
мично објашњење једне појаве карактеристичне за Османско цар-
ство у целини. Други разлог несумњиво је лежао у исламизацији
хришћанског становништва, чије размере у Србији тек треба ис-
траживати. Трећи, можда, најважнији разлог био је у сталном по-
горшавању услова живота услед умножавања дажбина и појаве
првих знакова труљења вишевековног царства. Управо на то упу-
ћује и померање топонимије Поморавља било у правцу севера било
из равнице у мање доступне брдске пределе.

Мањак харачких обвезника, који се у Смедеревском и Круше-
вачком санџаку јавио 1567. године, објашњен је тиме што су се
многи поданици из двеју покрајина преселили у Темишвар, где су
прописи о џизји за рају били повољнији.114 Међутим, после једног
великог расапа харачке области Прокупља, свега осам кућа избег-
лица нађено је у Мохачу, петнаест у области Храма и Голупца, а
педесет у области Ниша и Ресаве.115 О насиљима бегова Смедеревског

ВВА, КатП Кересх 3525, 8. р; КК 3525, 8. р; КК 6598, стр. 1—11;
МАО 3289, стр. 3, 18, 19, 96.

109 О. Б. Вагкап, 894 (1488/1489) уШ Сггуезтт Таћ$ИаЛта Мићазеће
ВИап$о1ап, ТТК Ве1§е1ег, Апкага 1964, 59.

110 Н. Нас1ађе§1с, С1ауагта и озтапзкој <1г1ау1, Загајеуо 1966, 61.
МАО 4969.

112 X. Хаџибегић, нав. дело, 70—71, 73—74.
ш МАО 4276, стр. 1—3.
1,4 X. Хаџибегић, нав. дело, 65—66.
,и Исто, 76.

115

санџака и њиховом измишљању нових намета говори се у једној по-
вељи праведности султана Сулејмана Величанственог, упућеној ка-
дијама овог санџака средином 1560. године.116 Међутим, и санџакбег
је известио Порту о једној навади кадија, који су од села до села
обилазили гробља, па где нађу свеж гроб, глобе сељаке позивајући
се на своје шеријатско право да судским путем поделе покојникову
заоставштину. Кад је бег Смедерева јавио да се раја због тога раз-
бежала из својих места, 1575. године објављена је заповест да се ка-
дијска насиља ове врсте спрече.117 То се догађало у веку који је у
односу на потоњи запамћен као добра стара времена. О последи-
цама дуготрајног деловања ових чинилаца сам за себе говори и по-
датак о разрезивању државних намета званих авараиз. Куће, на
основу којих су наведени намети разрезивани, до средине XVI века
подударале су се с кућама забележеним у катастарским пописима
и харачким списковима. У другој половини XVII века дошло је до
огромног раскорака између броја харачких и авариских кућа. У
кадилуку Ресави, где је тада рачунато 2.000 харачких, рачунато је
свега 400 авариских кућа.118 Наведени однос (5:1) говори о тешком
опадању привредних способности житеља кадилука Ресаве у целини.

Близина цариградског друма још више је отежавала положај
народа. Услед тога, село Равно се није могло развити у знатније
насеље него је, упркос извесним покушајима власти, таворило у
непрестаном опадању, У време првог пописа (1467) село је имало
33 куће и једну удовицу. Поставши царско село (1476), доживело
је привремен успон, јамачно заснован на опроштају једног дела
редовних феудалних дажбина; тада је у њему забележена 41 кућа
и две удовице. Међутим, талас исељавања с војводом Милошем Бел-
мужевићем као да је потпуно однео ове становнике Равног: 1516.
године у њему је нађено само 6 кућа раје. Власи, који су у то
време доведени, нису битније поправили стање села. Крајем XVI
века у њему је било само 11 кућа и тројица неожењених поданика.
Како житељи Равног нису били у стању да сами чувају брод на
Морави, тада је наређено да им у овој државној служби помажу
још два суседна села.119 У знатно повољнијем положају била су
нешто заклонитија села у истом крају и сличној државној служби.

Житељи Миросаве су већ 1476. године уведени у дефтер као чувари
дервена, с феудалним обавезама умањеним ,јто дервенском адету”
и ослобођени авариза. Ово село је до краја XV века увек било
двоструко веће од Равног. Када је 1516. године по први пут уведено
у дефтер село Моштаница, које је такође обављало дервенџијску
службу и хранило два поштанска коња, оно се јавило као велико

116 В. Војашб, Тигзк1 гакош I гакопзкГ ргорГзг Гт. XV г XVI ^ека га
зтеЛеге^зки кгиХе^аски Г миИпзки оБ1аз1, Вео§гас1 1974, 104—105.

1,7 I. Н. ИгипсагЦЦ, О$тапН Цв\>1еИтп Нппуе 1еШ1&И, Апкага 1965,
129—130.

КК 6598, стр. 1—11.
м* О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије, 143.

116

село са 105 кућа, са 21 удовичком кућом и са 48 неожењених.120*У
другој половини XVII века, село Миросава имало је 24, Чимар 9,
а Моштаница је спала на 4 харачке куће.ш

Државни приход од прелаза на Морави код Равног уписан је
по први пут у дефтер из 1476. године.122 Законски прописи о такса-
ма на промет путника и робе на Морави — као и на Дрини и Иб-
ру— познати су од 1516. године. Они показују да је прелазак пре-
ко трију река обављан бродом, ђемијом. Једном донети прописи,
само су понављани приликом сваког новог катастарског пописа све
до краја XVI века. Од коњаника који би прешао бродом узимана
је једна аспра, а уколико би се вратио у року од три дана, могао
је по други пут прећи не плативши ништа. Такса на кола износила
је по једну аспру на сваки точак, на коњски товар две, а на бачву
четири аспре. Од говеда и свиња узимана је по једна аспра на
грло, а по једна аспра наплаћивана је на сваке две овце или четири
јагњета. Половина од уловљене рибе на Мораве припадала је сан-
џакбегу, а рибари који су ловили по блатима и млакама Мораве
били су дужни да дају редовни десетак своме спахији.123 Ови про-
писи били су на снази до новог катастарског пописа Смедеревског
санџака 1741. године.

У раније време турског господства Морава је премошћивана је-
дино у време војних похода, понтонима. Тако је било од почетка
турске владавине, или бар од устаљивања ратног правила по коме
је јаничарски корпус вођен преко реке без моста у сасвим изузет-
ним приликама. Почев од 1536. године, кнезови и примићури Сме-
деревског санџака били су обавезни у време војних похода да по-
мажу у поправљању мостова и бродова са хиљаду људи.124 Пон-
тонски мост на Морави постављен је привремено у време последњег
похода Сулејмана Величанственог 1565. године, оног који се завр-
шио опсадом Сигета. По преласку војске, бродови су Моравом од-
вучени на Дунав, а одавде под Београд, одакле су послати даље

ради постављања мостова на успутним конацима царске ордије. За
тегљење ових бродова низ Мораву до њеног ушћа у Дунав, истера-

но је том приликом више од две хиљаде рајетина из кадилука у
Поморављу почев од Крушевца.125 Растављање моста по преласку

ордије у исти мах је осујећивало бежање војника са бојишта, а
званичници и други путници, па и мање војне јединице, могли су
се превести и бродом.

У зимским месецима, кад је Морава била покривена ледом, или
кад је, надошла, ваљала крупне комаде леда и изваљена стабла,
прелазак путника био је скопчан са животном опасношћу. Истори-

120 Исто, 146.
ш МАП 4276, стр. 1—3.
122 О. Зиројевић, нав. дело, 143.
123 Д. Бојанић, нав. дело, 18—19, 35, 39—40, 54, 84.
124 Исто, 45—46.
125 Г. Елезовић, нав. дело, III, бр. 1666, 1871, 1876.

117

чар Наима забележио је случај једног цариградског муфтије који
је, журећи из Београда на нов положај, у време рата 1602. године
на путу преко Јагодине морао по леду прећи Мораву „ на једном
тесном месту”.126 Познати француски писац и конзул у Халепу Луј
Жедоен „Турчин”, који је у фебруару 1624. године стигао на зале-
ђену Мораву, прешао је пешице по леду, водећи за собом коње и
батином испитујући чврстину леда. Његов сународник непознатог
имена, који је овим путем прошао три године раније, није имао
таквих тешкоћа.127

Турски мост на Морави подигнут је тек 1658. године, у време
припрема великог везира Мехмед-паше Еуприлића за поход на Ер-
дељ. Двојица чувених француских путника и писаца о Истоку, који
су кренули заједно а затим се раздвојили, приближавају нам слику
грађења моста. Путник А. Пуле стигао је на свом путу из Београда
на Мораву у време док се мост још градио:

„...Ми прођосмо кроз мноштво врло густих шума једне пла-
нине која се зове Деве Бајири (Липар, између Багрдана и Јаго-
дине) и која на овом месту прави кланац не много дуг. Он се на
крају проширује у равницу, на чијем почетку се појављује Јаго-
дина, велика варошица, и ми стигосмо после два и по дана пута
до обале једне велике реке назване Морава. Ту се подизао мост од
дрвета да би олакшао прелазак војсци која је требало да оде у
Београд да би наставила за Ердељ. Оно што је било начињено као
дрвени скелет, у дужини од готово две трећине, изгледало је тако
савршено подигнуто како ја никада, ни на једном месту где сам
био, нисам видео. Али оно што је овај мост имао више него на-
ши били су извесни потпорни стубови од дасака прикованих у ши-
рину до извесне висине и завршених под углом, постављени испред
коља на исти начин како се граде камени стубови између два свода
на мосту да би се сузбила силина речне матице. Како ова градња
није била довршена, требало нам је читав дан за прелазак ове
реке на бродовима, и ми настависмо да идемо нашим путем кроз
мочваре, мноштво шумарака, неколико малих села, преко Ниша.. .”.128

У лето исте године, двадесетак дана по завршетку моста, пре-
шао је по њему Кикле, који га је такође описао: „... Пошто смо
прешли бару звану Митровица (то јест, Мијатовачка — Црна и Кри-
ва бара), прешли смо реку Мораву преко дрвеног моста, званог
султан-Мехмедова ћуприја, нарочито подигнутог због великог ве-
зира којег су ускоро, после Барјама, очекивали с војском у овим
крајевима. Садашњи султан наредио је да се подигне тај мост у
ту сврху; прелазе га тек отпре 20 дана, а пре су то обично чинили
скелом. Врло лепо и прикладно је саграђен, иако је сав од дрвета.

126 ^аГта ТагНи, I, 260.
127 Р. Самарџић, Београд и Србија у списима француских савреме-
ника. XVI—XVII век, Београд 1961, 170, 184.
ш Исто, 212.

118

Ту остависмо нашу пратњу, јер је прошла опасност од лопова која
је у овим крајевима обична ствар”.129

И поред све своје складности и лепог изгледа, мост од дрвета
ипак није могао да одолева силини реке. Кад је Евлија Челебија,
само две године после Киклеа, стигао на свом путу из Једрена на
нови мост, главни предмет његовог разговора на овом месту била
је брза и неукротива река Морава, о којој је одмах све сазнао.
Велики путописац приписао је нову ћуприју великом везиру Мех-
мед-паши Нуприлићу, а не султану Мехмеду Четвртом. А што је
необично за његов вазда благородни однос према готово свим оства-
рењима људског прегнућа, овде је изреком пожелео истинског до-
бротвора који би, уместо овог дрвеног, саградио један стаменији
мост:

„... Али кад би се на овом мјесту преко споменуте ријеке по-
дигао велики мост на један лук, то би била велика задужбина. Јер,
та ријека, текући нагло, однесе дрвени мост, па су путници и намјер-
ници присиљени да се превозе лађама и да тако подносе врло ве-
лике тешкоће. Ех, кад би се нашао неки добротвор, дарежљив као
Хатем-и Тај и Џафер Бермекид, па и овај мост уредио, душа би му
била блажена, јер би га људи спомињали док је свијета и вијека!”
Неуморни путник забележио је о себи како је стигао у Јагодину
„прешавши с муком и напором преко овог дрвеног моста”.130

Мост, који је већ тада морао бити озбиљно обрушен, постао
је наредних година сасвим неупотребљив. Бечко посланство, које је
1669. године ишло султану Мехмеду IV у Ларису у Тесалији, а с
којим је путовао и енглески краљевски лекар доктор Браун, код
Јагодине није прелазило на источну обалу Мораве него је, идући
на југ, прегазило Западну Мораву код села Чифлика насупрот Ја-
сике, а одатле стигао у Крушевац, запутивши се даље преко Про-
купља, Врања и Куманова. Доктор Браун је оставио занимљиву
вест о трговачком промету на Морави: Роба из Србије и из неког
дела Бугарске вози се Моравом у Дунав и после даље куда се хоће,
а из Угарске, Аустрије и околних крајева вози се уз Мораву за
горње крајеве со и друга роба”.131 Саобраћај преко Мораве био је
донекле олакшан на тај начин што је негде у другој половини XVII
века подигнут мост код Пожаревца, у близини ушћа. Због тога је
мост на Морави између Равног и Јагодине означаван по месту које
је у то доба било значајније и познатије — као „Нуприја код Ја-
године”.

Паланка код Равног помиње се 1628. године, али се о времену
њеног настанка и њеном трајању ништа више није могло сазнати.132

129 Исто, 196.
130 ЕуИја Се1еђ1, РШорГз (ргеуоЈ, ш/од 1 котеШаг Н. бађапоукЈ), 8а-
гајеуо 1967, 66—67.
131 Ст. Новаковић, Белешке доктора Брауна из српских земаља од
године 1669, Споменик СКА, IX, Београд 1891, 38.
132 О Зиројевић, Цариградски друм, 144, нап. 348.

119

Биће да је и она изграђена у годинама дугог рата (1593—1606), кад
је таква мера обезбеђења била неопходна услед велике побуне у
Банату и зато што је читава земл>а пламтела од хајдучких напада.
Ибрахим Печевија, савременик и очевидац тих догађаја, казује како
се раја побунила пошто ју је војска опљачкала и нагнала да се
распе из својих насеља: „Све што је међу рајом било младић по
избору одало се хајдучији. То је дошло дотле да се ни у једној
паланци није могло опстати с мање од пет-шест стотина л>уди. Оп-
ленили су све градове и касабе. Земун, који се налази преко пута
Београда, запалили су једно два пута, а од београдских млинова
узели су харач. Опсели су све градове и касабе од Будима и Београ-
да, и нико није могао отићи из једног места у друго”.133

Планина звана Кучајнска гора била је и од раније на гласу као
опасно хајдучко гнездо. Хајдуци са Дунава сјатили би се тамо с
првим данима пролећа и уз помоћ својих јатака уобичајили да у
свакој згодној прилици „силазе на путеве, ноћу проваљују у куће,
убијају становништво и пљачкају”. Против ових хајдука и њихових
јатака слате су 1567. и 1573. године потере мартолоса и дервенџија,
а 1586. су ради заштите својих села пописани мартолоси у двема
суседним нахијама Бидинског санџака, Бањи и Црној Реци.134 Ради
обезбеђења цариградског друма од хајдука, велики везир Коџа Си-
нан-паша је на свом првом походу (1593) наредио да се подигне па-
ланка и хан „на опасном месту баточинском дервену у Јагодинском
кадилуку”. Паланку у Баточини подигао је, по Хоџи Калфи, тадаш-
њи смедеревски санџакбег Ејнехан-бег (1595/96). Са зимовника у
Београду, после поновног заузећа Јанока (Бур, Рааб, 1595), Синан-
-паша је поново наредио да се поправе сви мостови, тумбаси и бро-
дови за понтоне и да паланке на цариградском друму морају бити
довршене за предстојећи поход султана Мехмеда III на Јегар у
1596. години.135

Вероватно је тада постала и паланка за заштиту прелаза код
Равног, која се помиње 1628. године. После изградње моста (1658),
паланка је била неопходна и ради његовог свакодневног обезбеђе-
ња. Кад је мост постао неупотребљив, и паланка је могла бити на-
пуштена, тим пре што се земљано утврђење ове врсте није ни мог-
ло одржати без сталних поправки. Паланка сама по себи није била
знатнији подстицај за развитак хришћанског и муслиманског цивил-
ног насеља, вароши и касабе, јер су она постојала у оближњем Па-
раћину и у непосредној близини преко Мораве, у Јагодини. У тим
местима биле су у XVII веку предвиђене и станице на војним
походима. Растојање између Ражња и Јагодине 1594/95. године, пре

1И Ресе^г ТапћГ, II, Шапђп! 1969, 357.
134 М. Уазк, Маг(о1о81 и ји§о51о^епзк1т гет1јата роЛ (игзкот ч!а-
ЛамЈпот, Загајеуо 1967, 120, 262; П. Војашб, пау. (1е1о, 81—82.
1М Маипа ТапШ, I, 80—81, 140; Ст. Новаковић, Хаци-Калфа или ћа-
тиб-Челебија, турски географ XVII века о Балканском Полуострву, Спо-
меник СКА, XVIII, Београд 1892, 66.

120

него што је установљена станица у Параћину, рачунато је на девет,
а године 1663, пошто је станица била одређена и у Параћину, на
осам часова.1*1336 4

Аустро-турски рат који је почео другом опсадом Беча, а који
је после шеснаест година с тешким губицима окончан миром у
Сремским Карловцима (1683—1699), имао је последице од највећег
значаја за будућност земље. Међу најдалекосежнијим последицама
овог рата несумњиво је био нестанак старог становништва. Један
од његових савременика, Атанасије Србин, описао је после овај
велики рат као „второје запустеније”, другу пропаст српске земље,
узимајући да се прва њена пропаст догодила у време губитка др-
жавне самосталности у средњем веку.137

Рат против Аустрије изазвао је дотле незапамћени отпор по-
даника хришћанске вере у Османском царству. Хајдучија је већ
после објављивања првих заповести за покрет војске, разрезивање
намета, откуп жита и работа у 1682. години узела толике размере
да су ради истраге хајдука у хајке слате читаве војске по свој Бу-
гарској и Македонији. Вести о гоњењу хајдука у Србији познате
су засад за подручје између Пирота и Јагодине.138 Турски слом под
Бечом и даљи војни порази само су распламсавали одметништво
међу рајом, из простог разлога што поражену војску више нико није
могао зауздати да на повратку с разбојишта не пљачка султанове
земље и поданике. Пећки патријарх Арсеније оставио је тих дана
свој познати запис о невољама које су задесиле његове вернике,
о великим сурсатима и наметима по свој земљи.139 На Смедеревски
санџак, предвиђен за зимовник војске до новог похода на север,
разрезан је за 1684. годину откуп жита и брашна у износу од 70.000
мерица (Једна мерица износила је 20 ока, или 25,6 кг). Кадилук
Ниш с Ресавом учествовао је у том откупу са 9.660 мерица: 6.660
мерица јечма и по 1.500 мерица брашна и пшенице.140

Да би се спасао преголемих а неиздржљивих обавеза, и још го-
рих насиља која су их пратила, народ је — по старом обичају —
напуштао своја села одлазећи у збег, обично у пећине. О размерама
одметања сведоче многе вести по којима је држава већ од самог
почетка рата стала да отписује трећину харачких обвезника готово
на читавом Балкану. Та појава достигла је своју највишу тачку у
Јагодинском кадилуку, у коме је за 7. новембар 1687. године отпи-
сано више од половине пређашњих поданика.141 Атанасије Србин пи-

134 О. Зиројевић, Турско војно урећење у Србији 1459—1683, 240.
*” П. С. Срећковић, Второе запустение Атанасија Диакона Сербина,
Споменик СКА, V, Београд 1890, 28—36.
!М М. 3. Влајинац, Згон или кулучење ван места становања од сред-
њега века до наших дана. Прилог историји народног живота и рада,
СКА, СЕЗ, Х1ДХ, 21, Београд 1923, 314.

Л>. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, бр. 1824.
140 Б. РекеГе, И1е Згуада! 8сИп/1 1п <1ег Шгкгзскеп ВГпап&егхмакипе, I,
ВиЈарезГ 1955, 806—809.
,4‘ МАР 3289, стр. 94, 96, 97.

121

сао је доцније како су Турци тада много досађивали монасима ма-
настира Раванице, како су их тукли и чупали им косе и браде тра-
жећи новац и храну колико ови нису могли ни зарадити ни испро-
сити. Због тога су житељи Раванице, тридесет монаха, обдан бежали
у гору, а тек с вечери се враћали у манастир да обаве богослужење.
Као посебну занимљивост манастира приказао је Атанасије Србин
двојицу раваничких пустиножитеља и књигољубаца, Аврамија и
Ананија, од којих је први пострадао већ приликом разарања велике
цркве, а други после бегства монаха у Београд. Монах Ананије, вели,
прорекао је паши Босанцу скору пропаст турског царства и српске
земље.142

То се на најстрашнији начин почело обистињавати непосредно
после тешког пораза великог везира Сулејман-паше Мурветовића
Бошњака код Харшања близу Мохача (у новембру 1687), кад је
Порта донела одлуку да војне снаге својих северних покрајина и
финансијска средства пређашње канцеларије изгубљеног Будима
концентрише у Београду и на тај начин врати изгубљене терито-
рије. Једновремено с тим, на положај главног команданта у Бео-
граду усредсредио је своје амбиције Портин одметник Јеген Осман-
-паша, који је за свега петнаест месеци свога самовлашћа на овој
страни опљачкао сву Србију и западне бугарске области. Мада је
присилио султана да га призна управо у том звању, за одбрану Бео-
града Јеген ништа није учинио. Док је аустријска војска крајем
лета 1688. године припремала опсаду Београда и прелазила Саву,
командант његове одбране Јеген Осман-паша повукао се са својим
војничким гомилама у Смедерево и опленио га, као пре тога и Бео-
град. Срби, који су у северним земљама војевали уз аустријску
војску као добровољци, овде су најпре дигли оружје на Јеген Осман-
-пашу.

Устаници су потерали Јеген Осман-пашу док се овај из опљач-
каног Смедерева повлачио према Хасан-пашиној (Смедеревској) Па-
ланци. Они су му отели део плена, а он је, за одмазду, на свом
путу према Нишу побио хиљаду две стотине душа. После тога, да
би се осветио и оним Србима који су учествовали у освајању Фе-
тислама (Кладова), Пожаревца и Кулича, вратио се из Ниша у
Поморавље и Ресаву и спалио сто педесет успутних села, па се
брзо са заплењеном стоком поново повукао у Ниш, избегавши тако
сукоб са аустријском војском, која је из Пожаревца кренула против
њега. Помиње се како је тада само у једном збегу код манастира
Раванице (у извору: Добраница) побио осам до девет стотина ду-
ша.143 Познати раванички монах Стефан Даскал записао је тих дана
како су хришћани после пада Београда и других турских места

142 П. С. Срећковић, нав. дело, 35.
143 Ј. Н. Томић, Десет година из историје српског народа и цркве
под Турцима, 50—51, 68; А. Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад
1929, 275; Г. Станојевић, Србија у време бечког рата, Београд 1976, 103.

122

трпели тешка гоњења од Турака,144 а Атанасије Србин оставио је
апокалиптичку слику земље претворене у ратно поприште, путева
закрчених телесима побијених Турака и Срба.145

Срби са турске стране прилазили су аустријској војсци још у
време опсаде Београда, а такође и приликом заузимања градова на
Дунаву. По правилу које се усталило још од почетка рата, најистак-
нутији међу њима добијали су преко аустријских генерала капе-
танске патенте ћесара Аеополда I. V марту 1689. године капетанске
чинове тражили су, између многих других, Владислав Бијанић за
Крушевац и Сава Андрејић за — како пише — Мириву, Мораву.146
Аустријски команданти су, међутим, већ у фебруару наведене го-
дине стали разоружавати сељаке и враћати их на земл>у, да ору
и копају. Главнокомандујући у Србији, гроф Луј Баденски по свом
доласку у земљу позвао је народ на устанак против Турака, али је
истодобно наредио да се они који са стоком беже испред турске
војске преселе у Славонију. Тако је пресељено око шест хиљада
душа из околине Ужица и Поморавља.147

Околност у којима је то пресељење обављено довољно су поз-
нате. Намерни да поново заузму Београд, Турци су после уништења
Јеген Осман-паше на Косову од самог пролећа са свих страна на-
дирали у северну Србију, коју су тада бранили углавном српски
капетани. Војска која се из Босне, Новог Пазара и са Косова зале-
тала све до купиновске скеле на Сави, највише је хватала рају и
одводила је робље. Заслугом мађарског племића Текели Имреа, ви-
дински Турци су тога лета истерали српску посаду из Фетислама,
заробивши притом капетана Стефана Продана Штету са свим ње-
говим војницима. На бојном пољу код Голупца остало је око хиљаду
пет стотина мртвих и рањених српских добровољаца. Цариградским
друмом од Ниша надирала је царска ордија на челу са сердаром
Арап Реџеп-пашом, такође немилице секући успут незаклоњени"жи-
ваљ који се пред њом распрснуо.148 Народ који је бежећи испред
свих тих погибељи доспео до Саве очито није билто тешко убедити
да се пресели у испражњене пределе Славоније.

Поморавље је у лето 1689. године постало главно ратно поприш-
те. Аустријска војска концентрисана је током јуна у Хасан-пашиној
Паланци, с планом да продре цариградским друмом до Софије и
на југ до Скопља, а затим преко Босне да избије на Јадранско море
и тако одвоји од Цариграда што је могуће веће територије. Турски

144 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, бр. 1913.
145 П. С. Срећковић, нав. дело, 131-—136.
144 А. Ивић, нав. дело, 271, 273—4, 487.
147 А. Ивић, Миграције Срба у Хрватску током XVI, XVII и XVIII
столећа, СЕЗ, XXVIII, На8е1ја згрзкШ гета1ја, 16, 8иђоНса 1923, 96;
Исти, Миграције Срба у Славонију током XVI, XVII и XVIII столећа,
СЕЗ, XXXVI, Насеља 21, Суботица 1926, 126—127.
148 Тапћл ПаШ, II, 81—83.

123

успеси на Дунаву и њихов покушај да заузму и Ршаву присилили
су Баденског да се више од два месеца задржи у Подунављу. Он
је из Хасан-пашине Паланке 12. јула кренуо према Коларима, а
неколико дана касније улогорио се у селу Липе код Смедерева. Одав-
де се 23. јула повукао у Осипаоницу, а онда прешао Мораву и уло-
горио се код Пожаревца, осујетивши тиме даље напредовање турске
коњице у том правцу. Тек 20. августа кренуо је из логора код По-
жаревца на Краљево пол>е, а шест дана касније зауставио се 28. ав-
густа код села Грабовца. Дознавши за Реџеп-пашин план да га ту
опколи и уништи, Баденски је истог дана почео да пребацује своју
војску преко понтонског моста на Морави код Баточине. Тога дана
на западну обалу Мораве прешло је две хиљаде пешака и пет сто-
тина коњаника, а сутрадан у зору и већи део пешадије. Аустријска
претходница, у којој су се налазили и српски хусари с капетаном
Павлом Несторовићем Деаком, потиснула је турску војску и тиме
омогућила прелазак преко моста. У том првом окршају пало је
око четири стотине Турака и заплењено дванаест застава.

Главна битка код Баточине вођена је 30. августа. Штићена гус-
том маглом, аустријска пешадија неопажено се примакла оближњој
шуми, у којој су Турци већ били заузели положај, те им кроз шуму
зашла за леђа. Тек пошто се магла дигла, Турци су опазили непри-
јатеља и одмах прешли у напад, али их је до краја збунио изне-
надни једновремени напад с леђа и с бока. Увидевши да се не могу
повући, Турци су се дали у паничпо бекство пут Јагодине, оставивши
на бојишту више од стотину топова, сву комору с камилама и шато-
рима, па чак и заставе. О Србима, који су се одликовали у самој
бици и у даљем гоњењу Турака према Јагодини, у Бечу је касније
стигао извештај да су у логор довукли десет великих топова (поред
оних које су запленили на дан битке) и донели богат плен и велик
број турских глава.

Припремајући се за продор према Нишу, Баденски је остао у
Баточини док није постављен мост на Морави код Јагодине. Са сво-
јом малобројном војском, која је уз то патила од несташице хране
у опљачканој земљи, највеће наде за успешан исход свог подухвата
полагао је у општи народни устанак против Турака. Из стана у
Баточини Баденски је 12. септембра објавио проглас хришћанима
да устану на Турке. Посебно писмо упутио је патријарху Арсенију
да у том циљу заложи свој углед код народа. У противном, претио
је Баденски, војска ће их гонити и сећи као Турке. Његова војска
је већ трећи дан прелазила по мосту на Морави између Јагодине
и Равног кад је Баденски 15. септембра известио ћесара из Јагодине
како су Срби по свим брдима устали на Турке, како их на сваком
кораку гоне, и како су сами заузели старе градове Маглич и Козник
на новопазарском путу, у које он намерава да смести хајдуке, не
би ли имао што више својих упоришта у Србији.149 На источној

|4* Г. Станојевић, Србија у време бечког рата, 117—121.

124

страни, добровољци су још пре тога запосели град Ресаву и палан-
ку Кучајну, које су већ годину дана раније држали домаћи хај-
дуци.150

Срби који су ратовали уз Павла Несторовића Деака осведочили
су своју спремност и пожртвованост и приликом освајања Ниша.
Они су тада зашли за леђа десном крилу ордије под градом, сате-
равши је тако у Нишаву и изазвавши тиме у њој општу пометњу
услед које се Ниш предао већ првог дана опсаде, 24. септембра
1689. године. Заједно с региментом генерала Пиколоминија, они су
после тога гонили Турке према Софији и заузели Пирот и Драгоман,
а затим, као уређена српска милиција под командом пуковника
Павла Несторовића Деака, уз Пиколоминија учествовали у продору
до Скопља и Призрена. Сам Баденски је с једним делом војске оти-
шао из Ниша у освајање Видина, из кога су Турци тога лета били
заузели Фетислам и продрли Дунавом до Голупца. У Кладову је 26.
октобра 1689. године ухапсио Борђа Бранковића, потоњег изабра-
ног српског деспота Борђа II, осуђеног на доживотно заточеништво.
Важно место у истрази коју је претходно спровео непосредно по
свом доласку у Србију, у Хасан-пашиној Паланци, заузео је исказ
безименог раваничког монаха како је тобожњи деспот спреман да
земљу заузме силом, уколико ћесар Леополд I не пристане на спо-
разум. Калуђер је такође казао да је самозвани деспот Влах а не
Србин — ваљда му је нешто било познато о Бранковићевом борав-
ку на кнежевском двору у Букурешту.151 Две године пре овог (1687),
влашки војвода Шербан Кантакузин издао је манастиру Раваници
грамату којом се обавезао да му уместо 8.000 акчи годишње помо-
ћи, на коју је манастир имао право од ранијих господара Влашке,
даје мертик соли.152

Поморавље је остало под аустријском влашћу свега годину дана.
Већ крајем 1689. године Порта је нашла снаге да поврати изгубљени
ред и пробуди стари фанатизам својих војника. Томе је битно
допринео њен успех у разбијању аустријског фронта на линији из-
међу Качаника, Призрена и Пећи. Ова турска победа била је пра-
ћена једним од највећих страдања српског становништва у његовој
прошлости. Велики везир Мустафа-паша Нуприлић, у највећој ме-
ри заслужан за овакав васкрс Османског царства, повео је у лето
1690. године ордију у победоносни поход на Београд. Његов посту-
пак приликом заузимања Ниша битно је утицао на судбоносно опре-
дељење народа северне Србије и његову сеобу у Аустрију. Ниш су
Аустријанци предали под условом да се сва његова посада слободно
повуче према Београду, а велики везир је задату реч испунио само
делимично: Немце је пустио да оду, а српску милицију, заједно са

150 А. Ивић, Историја Срба у Војводини, 211—21%; П. С. Срећковић,
нав. дело, 32.

151 Ј. Радонић, Гроф Борће Бранкоеић и његово време- Београд 1911.
ш В. Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу срп-
ског народа, САН, Посебна издања, СБУП, 4, Београд 1950, 271—272.

125

женама и децом, препустио освети својих војника.1И Тај последњи
покољ Срба догодио се 9. септембра, а само пет-шест дана касније
патријарх Арсеније Чарнојевић с неколицином митрополита Пећке
патријаршије прешао је из Београда на другу обалу. Избеглице ко-
је су до тог тренутка биле доспеле до Београда кренуле су за сво-
јим духовним поглаварем у велику сеобу.1*54

Увидевши кобни учинак претходних поступака, велики везир
Мустафа-паша Буприлић објавио је свој чувени ферман о помило-
вању раје. Тај проглас био је упућен „становницима села на путу
од Ниша до Београда, сеоским старешинама и поповима који су
прешли на сремску страну”, а посебно и онима „на страни Дунава
до Панчева”. Везир им је дао веру да се онима који пристану да
буду раја Османског царства и затраже поданство и милост неће
дирати у живот, чељад и иметак, да им се враћају старе куће и
земља, или оставља на вољу да се населе где зажеле. Од њих је
тражио да јаве у ордију своју жел>у за повратком и да се окупе
на једном месту, како би се на тој страни уклонили њима страшни
Татари и Арнаути и како би им се доделила пратња, која би их
штитила на повратку у места у којима усхтедну да се населе, све до
Софије. Овај проглас објављен је у другој половини септембра, пред
покрет ордије из Ниша према Смедереву.155

Нуприлићев проглас позива се на неке претходне случајеве ам-
нестије. У протоколу везирског већа у ордији доиста постоји вест
да је непосредно после заузимања Ниша, између 10. и 15. септембра,
била издата заштитна повеља житељима „села Јошанице у Круше-
вачком кадилуку” да се могу мирно вратити на своја стара огњиш-
та.156 Као знак очите промене у ставу највиших турских власти пре-
ма неверној раји помиње се један разговор великог везира Нупри-
лића с двојицом стараца из Јагодине, који су, вели, сеобу Срба об-
јаснили тиме што „не може раја да остане у местима у којима су
цркве порушене”.157 Резултат овог новог односа према раји био је
у сваком случају сасвим ништаван у поређењу с бројем избеглица
које су се на чуновима отиснуле низ Дунав само два дана пре пада
Београда у турске руке, и према броју оних који су, хајдукујући,
остали докле су могли у бол>е заклоњеним збеговима.

Ордија је почетком октобра пала под Београд, а незаштићени
народ око цариградског друма стао се с ферманима о помиловању
помало враћати у своја села. Такви фермани издавани су у ордији
збеговима око Мораве и на Дунаву, групама, па чак и појединцима.
У том првом, сасвим малобројном, таласу повратника били су ра-
нији житељи јагодинског села Драгоцвета и ресавског села Сви-
лајнца.158

ш Л>. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, бр. 5304.
154 Вид. Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба 1690, Београд 1954.
,в ВВА, Мићпшпе ВеНеп (даље: МБ) 100, стр. 99, 102.
136 Исто, стр. 154.
157 Аћтећ КеНк, Ре1аке1 зепе1еп, 1з1апћи1 1332, 124.
ш МО 100, стр. 99, 100.

126

Међу онима који се тада нису вратили били су монаси разо-

реног манастира Раванице. Носећи собом највећу светињу свога
храма, мошти косовског мученика кнеза Лазара и преостале цркве-
не утвари, четрдесет дана и ноћи бежали су до Будима, а одатле
отишли у Сент Андреју. Ту су се, заједно с патријархом, владикама
и многим избеглим народом, настанили поградивши хиже, земунице.
Мошти кнеза Лазара положили су у црквицу од дрвта близу обале
Дунава, коју су сами подигли. Тек 1697. године, после победе принца
Евгенија Совојског у бици код Сенте, Раваничани су дошли у
Фрушку гору, обновили запустели манастир Врдник и од њега на-
правили Нову Раваницу.159

Мост на Морави постао је у новим околностима једна од нај-
осетљивијих тачака у борби против хајдука, који су од турских
територија направили сопствено ратиште, стално нападајући хазне,
транспорте жита и оружја, па и велике војске на њиховом путу
према Београду. Непосредно после освајања Београда, пре него што
ће сам кренути у заузимање градова на Дунаву према Видину, ве-
лики везир је на цариградском друму распоредио многе везире и
паше. Чување ћуприје код Јагодине поверено је тада Исмаил-паши,
намеснику анадолског санџака Чорум.160 Одлука о грађењу по једне
паланке на обема странама моста донета је после новог тешког
пораза код Сланкамена (19. августа 1691), кад је поново загрозила
опасност да буду изгубљени Београд и сва Србија.

Припремајући свој други војни поход, који се завршио његовом
погибијом код Сланкамена, Мустафа-паша Нуприлић је наредио да
се на стари начин уреде мензили на друму до Београда, како би
ордију на њеном путу у Угарску на свакој станици спремно чекало
по 400 мерица брашна и 2.000 мерица јечма. Старање о мензилима
поверено је диздарима и паланачким агама.161 На деоници пута кроз
Србију самим тим било је неопходно поправити изгореле паланке
и поставити у њих посаде. Тај задатак Нуприлић је поверио пи-
ротском ајану Ибрахим-аги.162 Исте јесени, док је поправљао палан-
ку у Параћину, овај Шарћојлу Ибрахим-ага изнео је предлог да је
„потребно подићи једну паланку и на другој страни ћуприје на Мо-
рави”. Порта је тај предлог одобрила. Начин на који је будућа па-
ланка поменута указује на то да су на источној страни моста —
гледајући из Параћина, и из Цариграда, „на овој страни” — још
увек постојали трагови старе паланке. Одобрење се односило на
паланку са западне стране моста, код Јагодине. Њено грађење било
је тада једини начин да се мост успешније заштити од хајдука, који
су га управо нападали. Једновремено са одобрењем за грађење нове
паланке, ајану Ибрахиму послата је заповест да са четири стотине

159 Л). Стојановић, Стари српски родослови и летописи, бр. 1346, 1470,
1472, 1475.

160 МБ 100, стр. 64.
161 КК 2477, 5. р.
162 МО 101, стр. 93.

127

пешака Арнаута одбије хајдуке од прелаза на Морави. Наредних
дана наређивано је свим кадијама између Пирота и Београда, међу
њима и кадији Ресаве, да на својим подручјима попишу муслимане
и рају, пешаке и коњанике, те да их пошаљу под команду овог
Шарћојлу Ибрахима.163

За поправљање мостова на путу од Ниша до Београда задужен
је у пролеће 1692. године сам беглербег Румелије Махмуд-паша Ха-
санбеговић из Пећи. Ради обезбеђења поворке са житом, која је из
Софије ишла за Београд, Махмуд-паши је наређено да посече шуме
на овом делу пута. Паша је имао да изведе арнаутске беговиће, а
кадије почев од Пирота до Хасан-пашине Паланке и спахије Сме-
деревског и Крушевачког санџака да истерају на сечу све мусли-
мане и рају са свог подручја. Поред тога, на свим кланцима и
прелазима између Пирота и Хасан-пашине Паланке одређени су за-
поведници за гоњење хајдука са по две стотине Арнаута пешака.
Заповедник ћуприје на Морави имао је још и посебан задатак, да
на мосту хвата и зауставља војнике који беже са опасних поло-
жаја.164 Предузете мере обезбеђења нису могле спречити хајдуке,
који су у своје подухвате у Србији улазили са знањем аустријских
команданата. У западним историјама овог рата забележен је велики
хајдучки препад на хазну која је ишла за Београд, у коме је запле-
њено 200.000 талира и потучено шест стотина јаничара у њеној
пратњи. Мало затим, хајдуци су потукли и самог Махмуд-пашу пећ-
ког са његових две хиљаде коњаника. По тим вестима, хајдучки
препад и битка догодили су се у близини Јагодине, а у Србији је
тада ратовало више од четири хиљаде хајдука.165 По турским вестима,
хајдучки напад на хазну догодио се близу Ниша, на путу према
Алексинцу, а Мехмуд-пашин се пораз, разумљиво, и не помиње.166
Због тога је 1693. године поворку са- житом за Београд пратила јака
војска, коју су предводили једренски бостанџибаша, командант Пи-
рота Мехмед-паша и ћустендилски санџакбег Кучук Џафер-паша;
арбанашки бегови на путу од Драгомана до Београда стално су опо-
мињани да је заштите од хајдучких напада.167 Тога лета, док је ве-
лики везир преко доњег Дунава и Влашке водио ордију на Ердељ,
аустријска војска под командом генерала фон Кроја опсела је Бео-
град. Хајдуци су срушили мост на Морави код Пожаревца да би
задржали турску претходницу која је од Видина долазила у помоћ
опседнутом граду. Велики везир је услед тога био присиљен да
читаву војску води на горњи мост, код Равног.168 У вези с тим
аустријским покушајем занимљива је појединост да је тадашњи ра-
ванички игуман Игњатије 1692. године извадио патент којим је

1бз јјСТО( сто 9з
“* Исто, стр. 175, 203, 204, 207, 218; МО 104, стр. 81, 84.
165 Г. Станојевић, нав. дело, 208—209; А. Ивић, нав. дело, 313, 505.
*“ Тапк-1 ШЦ II, 211—212; МИ 104, стр. 206.
147 МИ 104, стр. 251, 252, 253, 266, 273.
168 Тапћ-г Ка$п1, II, 222—228; вид. и Р. Л. Веселиновић, Опсада Београ-
да 1693, Годишњак града Београда, XX, Београд 1973, 35—46.

128

ћесар Леополд I манастир Раваницу са свим њеним имањима узео
под своју заштиту.169 Избегли Раваничани су се, очито, надали ско-
ром повратку у земљу. Та надања потхрањивана су општом сла-
бошћу турске војске, али и видљивим успесима хајдучких дружина
које су се сваког пролећа одвајале од аустријских логора и, заједно
с хајдуцима из збегова и умирених села, војевале у дубокој уну-
трашњости Србије. У Цариграду се причало о „српским разбојници-
ма, који силазе с планине и у кланцима на београдском друму на-
падају Турке”.170

Четвртог августа 1695. године по мосту на Морави прешао је
нови султан Мустафа II на своме првом угарском походу. Султана
су дочекали Бекташ-бег, тада крушевачки санџакбег и заповедник
Мораве и Кучук Џафер-паша, румелијски беглербег и заповедник
хајдучких потера. Овај потоњи је био одређен да прати хазну која
је у мају послата у Београд.171 Почетком јула сукобио се с хајду-
цима код Баточине, при чему је њена паланка изгорела. По исказу
двојице хајдука заробљених у том боју, окршај код Баточине имали
су хајдуци који су ускочили у Србију из аустријског логора код
Илока. Они су дошли у немачким хаљинама, али су сви били Срби,
зато што су — како каже — знали турски. Било их је три стотине,
и многи су у боју погинули. По исказу харамбаше Захарије, који је
6. августа завршио на коцу у Хасан-пашиној Паланци, других пет
стотина хајдука ускочило је тог пролећа из Моровића на ушћу
Босута. Трећа група хајдука долазила је из аустријског логора код
Сомбора. У источним пределима, на цариградском друму до Пирота
и Софије и на тимочком путу, највећу опасност значили су хајдуци
харамбаше Карапанџе, који је сваког пролећа ускакао са Дунава.172
Име овог хајдучког харамбаше носи поток (Карапанџин поток) који
се у Ресаву слива с планине Бељанице.173 Султан је Кучук Џафер-
-пашу за заслуге у гоњењу хајдука огрнуо самуровим ћурком и од-
редио га да од Јагодине до Београда иде за царском ордијом шти-
тећи је од њихових напада.174 После је из Београда, заједно са за-
поведником Мораве и беглербегом Халепа, послат против српске ми-
лиције у Тителу, а заштита моста поверена је заповеднику пешака
из Битоља Трпан-буљубаши Осману.175 Међутим, после извештаја
београдског везира да су хајдуци озбиљно угрозили његову област
пошто је војска отишла преко Дунава, почетком октобра враћени

су с ратишта беглербег Румелије Сулејман-паша Бушатлија и ње-

гови рођаци Каплан-паша и Худаверди-паша Хасанбеговић из Пећи,

задужени за истребљење хајдука у Београдском пашалуку. Заими

169 В. Р. Петковић, Манастир Раваница, 12.
170 Г. Станојевиђ, нав. дело, 208—209.
171 МО 106, стр. 103, 106.
172 ЗПаћЈаг МећгпеЈ А§а Ртсћкћћ, МизгМпате, I, 1$1апђи1 1962, 48—
-49, 50, 54, 57—58.
173 Ст. М. Мијатовић, Ресава, 106, 112.
174 1Уи8ге1пате, I, 52.
175 МО 106, стр. 250.

9 Бој на Иванковцу 129

и спахије Смедеревског санџака одређени су да штите изградњу
раније изгореле паланке у Баточини, крушевачке спахије да чувају
Прокупље, а против хајдука око Алексинца послат је са пет сто-
тина пешака Трпан-буљубаша.176 Хајдучки рат у Србији свакако је
вођен у складу са аустријским плановима, али је на његову оштри-
ну и суровост утицала султанова одлука о разбијању збегова и њи-
ховом принудном насељавању.

И поред многих наређења највиших власти да се раја освојених
земаља у близини ратишта заштити на сваки начин не би ли се
поново скућила и стала да обрађује земљу, судећи по наплаћеном
харачу, број оних који су се вратили у стара села био је сасвим
незнатан. Између осталих, у ордију је на њеном путу према Бео-
граду у јесен 1693. године дошла раја Параћинског кадилука и из-
вадила ферман да даје султанову џизију и спахијске десетке, а
од свих осталих намета и работа, за које је потребна множина љу-
ди и које је давала док је кадилук био цветан и напредан, да је
проста и ослобођена.177 Порта је овакве молбе раје редовно усва-
јала, мада на рачун својих спахија и других војника, само да би
рају придобила и одвојила је од хајдука. Знало се да је раја која
је остала у збеговима удружена с хајдуцима. О разбијању збегова
расправљано је у јулу 1695. године, на султановом конаку у Софи-
ји. Одлучено је да се збег у Црној Гори ужичкој насели око Чачка,
збег у околини Пожегице око Ужица, збег у близини Рудника око
Хасан-пашине Паланке, збег у околини Крагујевца око Баточине, а
збег код Козника око Крушевца. Збег-раја ослобођена је за пет
година свих дажбина осим десетака господару земље. За растурање
и присилно насељавање збегова одређено је хиљаду три стотине
војника под командом нишког паше.178 У исто време, кадијама и
агама Крушевца, Јагодине, Крагујевца и Смедерева послат је фер-
ман да је раја која се ту раније населила пет година била ослобо-
ђена свих дажбина, а да ће од сада давати златник џизје, осмину
од својих производа господару земље и спенџу у износу од 32 акче.
Заими и спахије су опоменути да сами убиру своје приходе, да не
поверавају тимаре субашама.179 Хајдуци су несумњиво покушавали
да спрече растурање збегова, али се ови више не помињу. То би
значило да их је нишки паша углавном разбио тога лета, али их
хајдуци нису оставили ни наредних година. Већ у марту 1696. године
буљубаши Трпан Осману послата је заповест да изведе своје пе-
шаке и арбанашким беговима распоређеним узмеђу Нуприје и
Гроцке помогне у истребљењу хајдука.180

Припреме за други војни поход султана Мустафе II биле су оп-
сежније од претходних. На мензилима су још раније уведени пош-

174 Исто, стр. 267, 269, 273, 274, 275, 281.
177 КК 2753, 8. р.
"• МБ 106, стр. 212.
179 Исто, стр. 200.
1,0 МБ 108, стр. 144.

130

тански коњи, по петнаест на сваком. То је важило и за јагодински
мензил, који се понекад помиње и као „мензил на Нуприји”.181 Ка-
дије на друму добиле су још у пролеће заповест да на сваком мен-
зилу припреме по педесет фуруна за печење хлеба. Код моста на
Морави образован је тада нов мензил, за који је наређено да се
довезе 6.000 мерица јечма и брашна из Видина. Кола за превоз раз-
резана су на житеље Видинског санџака, а за њихову заштиту одре-
ђене су посаде Видина, Флорентина на Дунаву, Сврљига, Тимока и
Бање.182 О мосту су се старали Трпан-буљубаша са својим пешаци-
ма, заими и спахије Смедеревског санџака и заповедник Мораве
Ејуп-паша из Призрена. Они су после, заједно с крушевачким ага-
ма, ишли као претходница ордије, штитећи је од хајдучких на-
пада.183

Тога лета дошао је из аустријског логора код Петроварадина
харамбаша који се у турским изворима помиње као Маџар-војвода.
Повео је дружину уз Мораву и спустио се у околину Крушевца,
где је, по извештају Курд Мехмед-паше из Баковице, напао са две
стотина хајдука једно село. Паша је онамо послао из Ниша своју
коњицу, која се с хајдуцима сукобила на обронцима Чакар-планине.
У двочасовном боју погинуло је тридесет а заробљена су тројица
хајдука, али се Маџар-војвода, рањен, спасао побегавши у планину.
Један од заробљеника изведен је средином јула пред султана на
путу према Драгоману. Казао је да је Мађар из околине Будима,
један од две стотине Мађара који су дошли из Петроварадина, и
да је његов старешина један цењени капетан. Хајдук је ударен на
колац у Сливници,184 што значи да је био Србин, а Мађари су за-
државани за размену ратних заробљеника. Кад је десетак дана кас-
није пролазила овуда царска ордија, хајдуци су били запалили па-
ланку у Параћину. Општи утисак о Србији, забележен у дневнику
француског посланика Пе Репо1а, који је пратио султана на овом
походу, веома је суморан. Писац дневника је записао да је околина
Ниша гола и необрађена, да је равница око Јагодине „била дивна
док је била обрађена”, али да је потребан дуготрајан мир за њену
обнову и повратак на некадашње изобиље. Поменуо је малу палан-
ку у Јагодини, на месту раније напредне вароши, и у Баточини, а
код дрвеног моста на Морави, по коме је султан прешао у Јагоди-
ну 25. јула 1696. године, није запазио никакво утврђење.185*

Маџар-војвода и дружина четобаше Јанка, која је најпре отиш-
ла према Ужицу, чекали су тих дана у заседи крај пута у бато-
чинској шуми, прежајући прилику да нападну царску ордију. Дво-
јица њихових другова ударени су на колац у Хасан-пашиној Па-

КК 2753, 5. р.
,и КК 2779, 8. р.
1М МО 108, стр. 370, 372, 373, 374.
184 кизге^пате, I, 159—160.
*“ И. Божић, Француски дневник о походу Мустафе II 1696. године,
САН, Грађа XII, Историјски институт, Мешовита грађа, Београд 1956,
179, 180, 184.

131

ланци крајем јула. Шаркан Ибрахим-паша јавио је из Пожаревца
о једном нападу посадника Соко Бање на хајдуке Карапанџе и
Караџе у планини Кучају.186 Видинска раја жалила се касније да су
јој хајдуци запленили волове док је возила жито на Мораву.187 Пре-
ма познијем извештају беглербега Румелије Кучук Џафер-паше, хај-
дуци су се тога лета толико намножили да су слободно ишли у бар-
јацима — као војска. Говорило се да је само на кланцу код Багрда-
на нестало неколико хиљада људи. Татарин Ислам-паша, који је са
својим људима заостао за ордијом, упао је на мосту између Бато-
чине и Хасан-пашине Паланке у бусију харамбаше Рајка. Овај га
је уценио на 41 кесу блага (21.000 гроша) и десет калпака од са-
муровине, али док је откуп био на путу, паша је умро и закопан је
негде близу Мораве. Док је ордија ратовала око Темишвара, Кучук
Џафер-паша је одређен са хиљаду Арнаута да истреби хајдуке; ње-
говим људима допуштено је да поделе све што приликом хајке зап-
лене. Паша је кренуо према Јагодини и ишао до Козника, а онда
се вратио у Поморавље. У једном лугу под Чакар-планином сударио
се с хајдуцима. Ту је, вели, погинуло сто двадесет хајдука, а остали
су, израњени и окрвављени, оставили све своје ствари и поскакали
у Мораву те се подавили. То су били хајдуци Маџар-војводе, које
је пашин ћехаја гонио између Крагујевца, Рудника и Чачка, а затим
сустигао на пустолини код ушћа Ибра. У том боју погинули су
Чолак-војвода и харамбаша Рајко и Жарко, а потера је запленила
силно оружје и по сто педесет коња и свиња. Међу заробљеницима
биле су и жене.188 У народном предању одржало се памћење о
женама и девојкама које су у време кад су овде били Татари ска-
кале у Мораву или у бездан да би избегле заробљавање. Врх планине
Јухора Девојачка стена прозван је тако по девојци која се тако
убила бежећи пред гонитељима који су терали збегове по Левчу.189
То памћење сачувано је у народној песми „Смрт војводе Пријез-
де”, забележеној већ у првој половини XVIII века.190

Међу највидљивијим резултатима ових крвавих догађаја несум-
њиво је упадљив пораст харачких обвезника у наредној години. О
успостављању неопходне контроле сведочи и занимање за стара
државна добра. Између осталог, мукату Ресаву закупио је у то вре-
ме емин београдског ђумрука за 125, а аге паланке Кучајне при-
миле су мукату Кучајну за 250 гроша.191* Београдски везир Бујук
Џафер-паша покушавао је да у паланкама на друму насели седам
стотина педесет арнаутских породица, по сто педесет у Хасан-паши-
ној Паланци, Баточини, Јагодини, Ражњу и Алексинцу. Порта је те
јесени одобрила његов предлог да се свакој насељеничкој породи-

*“ КизгеШате, I, 155—156, 159—160.
1,7 КК 2779, 8. р.
1М 1^и5ге1папге, I, 216—217.
189 М. Б. Милићевић, Кнежевина Србија, 180—181, 201—202.
1,0 Г. Геземан, Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народ-
них песама, СКА, Зборник ИЈК, XII, Ср. Карловци 1925, бр. 70.
1,1 МАО 10143, стр. 225—231; МАД 10144, стр. 237—245.

132

ци додели 5 гроша државне помоћи.192 Међутим, ни новчана помоћ
ни потере које је за њима слао везир, нису их спречиле да побегну
из места стално угрожених нападима хајдука.193

V склопу припрема за трећи утарски поход Мустафе II већ у
јануару 1697. године наређено је да се код Нуприје изгради амбар
и тај посао поверен је посебном нузул-емину. Наложено је да за
овај амбар откупи 25.000 мерица јечма и брашна са доњег Дунава.
Жито је имало доћи на бродовима из Рушчука у Кулич, где га је
требало претоварити на педесет мањих бродова званих устуачик.
Ове бродове ваљало је пустити у Мораву и довести до Нуприје,
штићене са сува посадама Смедерева и Пожаревца. Нупријски емин
задужен је да овако примљеним житом опреми мензиле у Параћину,
Јагодини и Баточини. Диздари и паланачке аге добили су заповест
да на сваком мензилу припреме по две стотине кола сена и дрва.194
Ради обезбеђењња друма од Ниша до Београда послат је из Једрена
са хиљаду пешака и коњаника Бошњак Џефер-паша у априлу, а
месец дана касније кренуо је за њим чауш да провери спремност
на путу за предстојећи пролазак ордије. Беглербегу Румелије наре-
ђено је да одвоји два санџака заима и спахија за сечу шума између
Ниша и Београда, а београдском везиру Хусејин-паши Нуприлићу и
паланачким агама да обезбеде све копнене и речне путеве на своме
подручју.195 Хајдуци су и поред тога крстарили свим пределима до
Софије.196

У султанов стан у Јагодини аге Рудника довеле су 4. августа
двојицу хајдука из дружине харамбаше Јанка, који је тог пролећа
ускочио из Моровића, разореног претходне јесени. Један од зароб-
љених хајдука, Мађар из Тате, предат је Рудничанима као роб, дру-
ги, Србин, ударен је на колац на мосту код Јагодине.197 Ордија је
још стајала на пољу Врачару кад је Маџар-војвода са четири сто-
тине хајдука напао Крушевац и запалио његову паланку и део ва-
роши. Крушевачки муслимани жалили су се како се Маџар-војвода
спрема да их поново нападне и како су остали незаштићени пошто
је њихова паланачка коњица раније отишла да чува Нуприју, те
је око 20. августа на њихову молбу враћен из ордије крушевачки
санџакбег Мехмед-паша Серхатлија.198 Ради заштите друма оставље-
ни су заими и спахије Смедеревског санџака и пешаци арнаутских
бегова и буљубаша, али су хајдуци ипак пресретали пошиљке на пу-
ту између Ниша и Хасан-пашине Паланке.199

Карапанџа и Маџар-војвода заузели су после турске погибије
код Сенте (11. септембра 1697) теснац код Багрдана и пресретали

КК 2779, 8. р.
Тапк-Г ПаШ, II, 201, 228, 229.
194 КК 2779, & р.
195 МВ 110, стр. 7, 14, 19, 21; Ми5ге1пате, I, 259—263.
1,6 МБ 110, стр. 104.
МизгеЊате, I, 275—276.
1» МисОт0>110СТ, рстр12. 21.07.

133

разбијену војску која се у нереду враћала са сенћанског разбојиш-
та. Дознавши за то, султан је с конака у Јагодини 4. октобра лично
распоредио паше и бегове између Смедерева и Ниша. На ћуприји
је оставио Ејуп-пашу из Призрена. Паша је те јесени, по сопстве-
ном извештају, разбио на Морави шест стотина хајдука, запленивши
притом два ћурка од самуровине и три стотине гуњева.200 Овај плен
показује да су уједињене дружине Карапанџе и Маџар-војводе, за-
течене на спавању, стварно бројале упола мање л>уди. Те јесени
се по први пут помиње паланка „Мост на Морави” (О8гп. ШЈбгч
Могауа): њен диздар и двојица ага паланачких пешака и коњаника
опоменути су да се не растурају после Митровдана, остављајући
преко зиме паланку празну.201 У време мировних преговора и не-
посредно по закључењу карловачког мира (9. јануара 1699) запо-
ведник Мораве био је крушевачки санџакбег Мехмед-паша Серхат-
лија.202 Хајдуци, који су се тада окупили око моста, покушавали
су да спрече размену посланства између Цариграда и Беча, али су,
одбијени великом војском распоређеном на друму за ту прилику,
ударили на Лесковац. У октобру 1700. године крушевачки Мехмед-
-паша поново је одређен на ћуприју, задужен да јамчи за безбедност
путника и трговаца.203

После карловачког мира коначно је уређен Београдски пашалук
као гранична покрајина према Аустрији под управом везира у зва-
њу мухафиза Београда. Кад је 1701. године образована и засебна
београдска канцеларија и благајна, државни приход од прелаза на
Морави код Равног остао је у склопу велике мукате београдског
ђумрука. Како је ова муката, заједно са осталим државним добри-
ма на подручју Смедеревског, Крушевачког и преосталом делу Срем-
ског санџака, била одређена у оџаклук градских и паланачких гарни-
зона на простору београдске канцеларије, управитеља-емина на пре-
лазу код Равног постављале су београдске аге, такозване јерлије.

Мост на Морави био је тада заштићен са две паланке, назване
„паланка Морава на нишкој страни” и „паланка Морава на бео-
градској страни”. Већа и важнија била је паланка на источној оба-
ли. Она је имала сто педесет посадника — као Ражањ, а више него
Параћин, Јагодина или Баточина — док је западну паланку чувало
шездесет пет јерлија, колико је било и у Ресави.204 За поправку па-
ланака у Нуприји, Параћину, Ражњу и Алексинцу тражено је у
пролеће 1702. године 4.760 гроша, али је Порта наредила да потребне
радове обаве домаће спахије Смедеревског и Крушевачког санџака.205
Београдски везир Јурук Хасан-паша побринуо се за додатно обез-
беђење од хајдука већ средином 1701. године. За чување моста од-
ређено је тада укупно шездесет јерлија посадника Ресаве, Пожа-

200 Ми5ге1пате, I, 305.
201 МО 110, стр. 124.
202 Исто, стр. 652.
203 МО 111, стр. 139, 443.
204 МАИ 10151, стр. 22—23; МАО 10306, стр. 32.
205 МАП 2545, стр. 4.

134

ревца, Јагодине и Нуприје и тридесет пандура раје из кадилука Ја-

године и Ресаве. Раја се преко својих кнезова урекла пред кадијом
да ће сама откривати и предавати своје хајдуке. На западној оба-
ли од Багрдана до моста код Јагодине одређено је по петнаест по-
садника из Паланака у Јагодини и Нуприји (Кбргиђа§1, „глава мос-
та”) и десет пандура из Јагодинског кадилука, а на источној обали
по петнаест посадника из Пожаревца и Ресаве и двадесет пандура
из кадилука Ресаве. Сви они обавезали су се да ће непрестано
чувати мост и његово подручје и да ће узајамно сарађивати у от-
кривању хајдука.206

Београдски пашалук изишао је из великог рата са једва десетим
делом свога предратног становништва. Како је толика обезљуђеност
ове прворазредне граничне покрајине изазивала велике тешкоће у
њеној управи, Порта је настојала да својим основним прописима
створи услове за њену брзу обнову и насељавање. За то је на првом
месту значајна њена одлука о укидању старих државних намета,
авариза и нузула. Поред тога, она је строго забранила да се избег-
лице нађене на овом подручју враћају и принудно насељавају у
стара места.207 Захваљујући овим правилима, која су ипак спрово-
ђена једино у северној Србији, становништво Београдског пашалука
(Смедеревски, Крушевачки и Сремски санџак) повећало се између
1704. и 1715. године од 18.000 на 25.500 харачких обвезника.208 Порта
је приликом уређења мензула после рата за држање обавезних пош-
танских коња одредила државну помоћ у износу половине њихових
трошкова; другу половину диздари су имали да подмирују из самих
кирија.209 У складу с тим општим ставом, она је и своје везире у
Београду опомињала да заштитничким и благонаклоним ставом пре-
ма раји утичу на њено насељавање, а тиме и на обнову земље.210
Можда због тога у регистрима царског дивана из овог времена и
нема тешких оптужби о насиљима владајућих над рајом. На то да
су везири ипак узимали неке намете за издржавање свога двора у
Београду указује, уз неке друге, једна пресуда коју су крајем 1702.

године исходили у Цариграду јагодински пандури. С обзиром на то

да чувају стражу између Девебагрдана и Нуприје, они су добили од-
луку да се не узнемирују тражењем намета „за ћумур и конак”.211

Та врста намета припадала је по неписаном правилу пашама, али
и сама њихова малобројност сведочи о умерености београдских ве-

зира, сасвим необичној међу покрајинским намесницима тога вре-

мена.

Положај народа у знатној мери је зависио од његових најчеш-

ћих господара, домаћег племства, сталежа заима и спахија. Према

206 МО 111, стр. 180.
т МБ 110, стр. 484, 489; МО 111, стр. 26.
м’ МАП 10151, стр. 24; МАО 10158, стр. 27.
т КК 2327, стр. 27—319; КК 2851, 8. р.
210 МО 110, стр. 606; МБ 111, стр. 56.
2,1 бВ 37, стр. 90.

135

важећем дефтеру Смедеревског санџака, у њему је било укупно
седам стотина „сабаља”, зијамета и тимара. Међутим, у овом раз-
добљу била је попуњена једва половина од тог броја. Нахија Реса-
ва састојала се од два зијамета и тридесет пет тимара. До новог
рата, овде су забележени поседници на свега дванаест лена; сва
остала била су отворена. Године 1699. заузети су били једино зија-
мет Богова и тимари Долња Сена, Бељајка и Долње Брестје; 1701.
попуњени су тимари Горња Велухћа, Долњи Радошин, Добротес и
Ломница; 1703. зијамет Орашје; 1704. тимар Кузинац друго име
Грабовац; 1705. тимари Окопац друго име Жупањевац, Обрашац и
Храстник и 1711. тимар који је чинио десетак од риболова на Мора-
ви од Параћина до Дунава.212 То да су сви остали тимари били
упражњени говори највише о затворености спахијске организације,
о споразумности спахија с београдским везирима да се у сталеж
не пуштају људи са стране. V складу с тим је и податак да су се
саме спахије овде међусобно ретко парничиле на Порти, што је
иначе сасвим необично. Из нахије Ресаве жалио се 1705. године
један спахија против војводе везира Јурук Хасан-паша у граду
Ресави, који је заузео село његовог тимара.213 Малобројност спахија
за такође малобројну рају у Смедеревском санџаку била је у сваком
случају веома повољна.

„Монаси манастира Раванице и раја нахије Ресаве" извадили су
крајем маја 1705, године царско допуштање да обнове ћелије мана-
стирске и места на цркви која су у време рата била порушена. Они
су ради тога потегли пут до Цариграда.214 Обнова Раванице припре-
мана је судећи и по грамати коју је 1702. године издао влашки вој-
вода Константин „Раваници у Подунављу ниже Београда”.215 Управо
1705. године, настојањем јеромонаха Стефана Даскала и према ње-
говим упутствима, израдио је мајстор Никола Недељковић из Чип-
ровца пореклом раскошну сребрну дарохранилницу по моделу Рава-
нице. Рад је платио монах Леонтије, а у запису су поменути избегли
патријарх Арсеније, игуман и проигуман манастира Врдника, Нове
Раванице.216 Међутим, кад се још пре закључења пожаревачког мира
1718. године, вратио у Раваницу старац Стефан Даскал, једини пре-
живели члан њене старе обитељи, нашао је манастир пуст, порушен
и зарастао у шуму толико да се ни порта није распознавала, при-
прате до темеља порушене и цркве прорасле великим дрвећем.217
Из тога излази да, и поред добијеног фермана, на обнови Раванице
1705. године ништа није учињено. Београдски везир Јурук Хасан-
паша, за чијег су намесништва обнављани мање угледни манастири,
и без фермана, јамачно је нашао разлога да не допусти обнову за-

212 ТКМ 427, стр. 2, 54—57'.
213 бО 43, стр. 11.
2,4 МО 114, 0, стр. 546.
215 В. Р. Петковић, М.анастир Раваница, 14.
216 Л>. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, бр. 2154.
217 Исто, III, бр. 5302, 5307.

136

дужбине кнеза Лазара, на чијем је култу српска црква под Аустри-
јом управо радила.218

Порта је 1716. године ушла у нови рат против Аустрије, у коме
је претрпела тешке војне поразе, коначно изгубила Темишвар с
Банатом и југостични Срем, а привремено Београд са северном
Србијом.

Велики везир Дамад (Шехид) Али-паша, сходно искуствима из
претходног рата, пре одласка из Београда према Петроварадину
одредио је у јулу 1716. године војску за обезбеђење залеђа од
хајдука. На цариградском друму су образована три упоришта, Ниш,
Нуприја и Багрдан, на сваком по један паша са шест стотина
пешака. Ебубекир-паша охридски задужен је да из Нуприје штити
мензиле у Јагодини, Параћину, Ражњу и Алексинцу, Омер-паша скоп-
ски Ниш са околином, Ахмед-паша призренски у Баградану мензиле
у Хасан-пашиној Паланци, Коларима и Гроцкој.219 Дамад Али-пашин
пораз и погибија код Петроварадина (5. августа 1716) и расуло у
војсци после тог пораза, само су појачали и хајдучки вид борбе у
дубокој унутрашњости земље. Почетком октобра, док је принц
Евгеније Савојски опседао Темишвар, заповедник Нуприје Ебубекир-
-паша известио је Порту да је ухваћен чувени хајдук Томаш и да
већина његове дружине хајдукује око Вучитрна и Приштине.220
Опасност се повећала после пада Темишвара, пошто је српска мили-
ција сишла на Дунав. Кад су крајем октобра паше и везири одре-
ђени на зимовник у Ниш, беглербег Румелије добио је заповест да
преко зиме истребљује хајдуке на београдском друму и видинском
путу. Ради заштите Дунава одређени су приштински Џин Али-паша
и ћустендилски Махмуд-паша са пет хиљада коњаника из Нустендил-
ског и Дукађинског санџака.221 Крајем године појачана је паланка
у Кучајни, а вароши у Храму и Голупцу опасане су до пролећа
паланкама. У априлу 1717. године један чауш из Београда послат је
с бујурлдијом Мустафа-паше Челића да објави истрагу хајдука у
Храму, Мајданпеку, Кучајни и Ресави. 222 Против хајдука око Нупри-
је одређен је тада Дели Хасан-бег Суљобашић из Лесковца.223

Леди Мери Монтегју, жена енглеског амбасадора на Порти који
је у то време прошао на путу из Беча у Цариград, описала је у
својим писмима то путовање кроз пусте крајеве Србије, зарасле у
честе шуме. Мада је земља плодна, сељаци су толико потлачени да
морају напустити куће и занемарити обраду земље, јер им јаничари
све опљачкају. Свакога дана плакала је гледајући како јаничари у
посланиковој пратњи, без имало сажаљења према сиромашним сеља-
цима, кољу њихову јагњад и живину и не питајући ко је власник,

м Д. Медаковић, Култ кнеза Лазара у српском бароку, О кнезу Ла-
зару, 321—335.

219 МО 125, стр. 29-30, 37.
220 Исто, стр. 59.
221 Исто, стр. 72, 73, 91.
222 О. В8М. ВБС. 27. М. 1129; 23. 8. 1129; 10 Са 1129.
223 МВ 126, стр. 33.

137

а овај то није смео ни да тражи, из страха од батина. Л>уди који
су дали кола за послаников пртл>аг узалуд су чупали косе и браде
над својим осакаћеним и угинулим коњима, нису за њих ништа
добили. Рекли су јој да је још горе кад путују паше, јер они поједу
све што могу, а онда од сељака траже новац, што су трудили
зубе једући. Посланство је ипак било заштићено са ових пет стотина
наоружаних пратилаца јер су пусте шуме Србије уточиште хајдука,
који по педесет л>уди у чети предузимају разбојничке нападе на
друму.224

Принц Евгеније Савојски почео је са искрцавањем своје војске
на Дунаву код Београда 15, а велики везир Арнаут Халил-паша,
ранији мухафиз Београда, стигао је са ордијом у Ниш тек крајем
јуна 1717. године. Пошто је тек овде видео размере хајдучког по-
крета у земљи, издао је низ фермана у циљу њеног обезбеђења и
застрашивања раје. За Буприју су тада задужени везир Али-паша
и пређашњи крушевачки санџакбег Дели Хасан-паша Суљобашић.
Паланачке аге послате су с коњаницима у околна села да упозоре
рају како ће сва бити побијена и похарана уколико се из њених
редова појаве хајдуци.225 Међутим, баш када је велики везир 29. јула
прелазио Мораву по мосту код Пожаревца, хајдуци су се примакли
Пожаревцу, истеравши претходно јерлијску посаду и левенде пеша-
ке из Кучајне.226

Судбину северне Србије за наредних двадесет година одлучила
је битка за Београд, на Јемеклуку 16. августа 1717. године. Дожи-
вевши пред Београдом потпуно расуло своје војске, велики везир
повукао се најпре у Смедерево, а сутрадан је преко Хасан-пашине
Паланке стигао на Нуприју. Ту је провео један дан, чекајући да
се прикупе расути буљуци пређашње ордије,227 заузети паљењем и
харачењем успутних села.228 Да би спречили даље напредовање српске
милиције која их је гонила, Турци су за собом порушили мост на
Морави.229 Даљим пустошењем земље они су постигли много више
него хатихумајун султана Ахмеда III о заштити раје, којим је око
20. септембра учињен покушај да се територијални губици после
пада Београда сведу на подручје до Мораве. Овај проглас био је
упућен и раји Пека, Голупца, Храма, Кулича и Ресаве.230 Колона
коју је у зиму 1717. године послао долином Мораве генерал Бате
није могла ићи даље од Параћина, не стога што је ударила на јачи
отпор противничке војске него зато што, уза сву предусретљивост

224 В. Поповић, Леди Мери Вортли Монтегју и њена књига писама
из Турске, Годишњица Н. Чупића, Х1Л7, Београд 1936, 75—78.

225 МО 126, стр. 101, 102, 104, 105, 107.
224 Исто, стр. 113, 114.
227 ^изгећгапге, II, 305.
228 Драг. М. Павловић, Пожаревачки мир (1718), Летопис Матице
српске, 207, Нови Сад 1901, 46, нап. 1.
225 К. С. Протић, Путовање кроз Србију 1719. и 1720. године, Отаџбина,
VII, Београд 1889, 624.
230 МО 126, стр. 178.

138

становништва, од њега није уогтште могла добити хране за људе
и стоку.231

Београд и северна Србија припали су према пожаревачком миру
(21. јула 1718) Аустрији. Источна граница од ушћа Тимока до Вели-
ке Мораве споразумно је одређена тако да Сврл>ишка Бања и Ра-
жањ са околином остану Турској, а Ресава, Параћин и Сталаћ при-
падну Аустрији. У августу је образована комисија за разграничење,
коју су предводили пуковник Најперг и везир Мустафа-паша Челић,
пређашњи мухафиз Београда. Без већих тешкоћа, они су границу
између Ражња и Параћина повукли од Самањца развођем Шупе-
љачке (Јовановачка) и Крежбиначке реке, преко Шупељачке реке
изнад њеног ушћа у Мораву близу Бићевца, па затим Моравом
до села Сталаћа, обухватајући и град Сталаћ на Јужној Морави.232
Нахије Ресава и Петрус остале су тиме на самој граници према
Турској.

Редовну управу у освојеним крајевима Србије Аустрија је уве-
ла у јесен 1720. године; дотле су они били под привременом војном
управом генерала Одовјера. У Београду је основана Администрација
Србије, зависна од две највише инстанце, Дворског и Ратног већа.
За њеног председника дошао је принц Александар од Виртемберга
(1720—1733), један од најистакнутијих војсковођа у бици за Бео-
град. Као земља коју је ћесар Карло VI по праву мача узео под
своју личну власт, Србија је подељена на дистрикте који су, у
ствари исто што и пређашње турске нахије. Управа у њима била
је чиновничка. На челу дистрикта стајао је провизор, профос,
испод њега био је ишпан и два нижа службеника, иберајтери, а
свака канцеларија имала је своје послужитеље и пандуре. Сви су
добијали плате из државне касе.

Ресава и Параћин пописани су после пожаревачког мира као
два дистрикта, али су имали заједничког провизора, који је седео
у Параћину, где је обављао и царинску службу. Како Аустрија
ништа није учинила на одвајању судске власти од војне и управне,
провизори су, заједно с кнезовима и кметовима, једновремено били
и судије. Смртне пресуде извршаване су до 1730. године само у
Београду, према војном закону, а отада и по дистриктима, ради
уштеде. Један од најважнијих задатак провизора била је наплата
контрибуције, при чему су они били упућени на сарадњу с пред-
ставницима домаће самоуправе, сеоским и нахијским кнезовима.
Ови последњи прозвани су у овом раздобљу обор-кнезовима. Њихо-
ва улога приликом одређивања висине контрибуције и њеног уби-
рања била је значајна из простог разлога што су средства добијена
од овог пореза била намењена издржавању војске и чиновништва.

в' Драг. М. Павловић, Аустриска владавина у северној Србији (од
1718—1739), Београд 1901, 85—87, нап. 1.

И2 Д. Пантелић, Попис пограничних нахија после пожаревачког ми-
ра, Споменик САНУ, ХСУ1, 75, Београд 1948, 5—9.

139

Контрибуција је била државна такса на земл»у, а одређивана је
према броју поданика односно домова.

Према Најперговом попису из 1718. године, у Петрусу је нађено
свега девет насељених места са четрдесет осам поданика, а у Реса-
ви шеснаест места са осамдесет девет поданика. Међу овима је
било и село Равна (КеМпа), са свега пет поданика. Чињеница да
се, макар и крајње невешто пописана села, слабо подударају са
онима чији су житељи 1714. године писали прилоге за благослов
Београдској митрополији, па и са мало каснијим пописима, говори
о новим померањима становништва изазваним последњим ратом.
Ревносно повећавајући број поданика контрибуције, коју су нове
власти разрезале још пре закључења мира, аустријски пописник
уписао је међу параћинска насеља и два места под називом бгозб
Везсћта, К1ет Везсћта — „Велика и Мала Пећина” — очито неки
пећински збег.223433

Аустрија је покушала да као основу за разрезивање контрибу-
ције уведе земљишну јединицу звану сесија, те су 1721. и 1723. годи-
не предузимана два пописа земље. У дистрикту Ресави забележено
је најпре 234, а затим 147, у Параћинском дистрикту прво 107 а
после свега 33 сесије.235 У тевтерима Београдске митрополије, од
1723. до 1735. године рачунато је у параћинској парохији 135, у
ресавској и раваничкој укупно 348 домова. Једино је 1734. године за
ресавско село Стењевац записано: „раселио се, не има ничто”. Нуп-
рија је у овим тевтерима вођена као место са двадесет четири
дома.236 Услед сиромаштва народа, овај важан порез из године у
годину се могао утерати у све мањем износу. У дистриктима Пара-
ћину и Ресави највећи износ наплаћен је у 1722. години, 4.225
форината; до 1727. пао је поступно на 3.000, а наредних година се
опет попео на 3.350 форината.237

Редовну војску Аустријанци су држали највише у Београду и
по већим местима. Раније турске паланке и граничарску службу
препустили су народној милицији под заповедништвом домаћих ка-
петана. Српску милицију чинили су коњаници и пешаци, хусари и
хајдуци. Као сељаци са војничким уређењем, хајдуци су добили
најбољу земљу и незнатне плате, а заузврат су били обавезни да се
старају о обезбедности земље, да чувају страже по шанчевима и
чардацима на граници, а нарочито на цариградском друму. Хајдуци
у прво време нису плаћали никакве дажбине, а од 1728. године и
даље су били поштеђени личног пореза и десетака, али су заду-
жени контрибуцијом, порезом на земљу. То је било неопходно јер

233 Драг. М. Павловић, нав. дело, 2—50.
234 Уп. Д. Ј. Поповић, Граћа за историју Београда од 1711—1739. год,
Споменик СКА, ЕХХУШ, 61, Београд 1935, 47; Д. Пантелић, нав. дело,
21—22; Д. Руварац, Митрополија београдска око 1735. године, Споменик
СКА, БХП, 37, Београд 1905, 129, 153.
235 Драг. М. Павловић, нав. дело, 157.
236 Д. Руварац, нав. дело, 129—132, 153.
237 Драг. М. Павловић, нав. дело, 121—127.

140

је у милицији било две хиљаде триста деведесет људи, распоређених
у десет шанчева и седамдесет чардака, насељених у деведесет од
укупно четири стотине четрдесет шест села у Србији. Капетанима
је наређивано да своје компаније попуњавају досељеницима из Тур-
ске, ускоцима. Њихови покушаји да врбују у хајдуке младиће из
земљорадничких села изазивао је отпор кнезова. О једној таквој
тужби кнезова на српске официре, које је народ звао господа, пред
генералом Одовјером у Јагодини, говори се у опису пута ћесарског
посланства на повратку из Цариграда 1720. године.238 Српска мили-
ција била је првих година подељена у тринаест, а од 1730. у осам-
наест компанија, сврстаних у четири групе. Капетан Коста Димитри-
јевић у Параћину био је заповедник над Компанијама распоређеним
у шанчевима Сталаћа, Ресаве, Равног и Пожаревца.239

И под хришћанском влашћу, српска црква била је организа-
ција која се мора трпети да се земља не би сасвим раселила. Аустри-
ја је помагала ширење католичке цркве у Србији и, поред већег
броја католичких редова у Београду, основала до 1726. године като-
личку епископију у Смедереву. Од укупно петорице каноника у
варошима, један је постављен у Јагодини, други у Параћину. Од
старих цркава које су у то доба обновљене треба на првом месту
поменути Раваницу, чија је нова припрата завршена до 1721. го-
дине. Познати Стефан Даскал отворио је у Раваници школу, у ко-
јој су поред њега предавали духовник Василије и игуман Стефан.240
Раванички и ресавски јеромонаси обављали су уједно свештеничку
дужност у овим двема парохијама. У Параћину, где је црква — као
и у Јагодини — преуређена од старе џамије, постојала су два свеш-
теника.241 У случају Ресаве власти су биле мање попустљиве, те се
митрополит Вићентије Поповић жалио цару да ће ова стара за-
дужбина српских владара пропасти због тога што се забрањује да
се њен кров поправи. Тражећи већа права за подизање цркава,
митрополит се позивао на то да је народ тешко задивљао.242 Доиста,
грађани Беча повремено су се могли забављати читајући узбудљи-
ве извештаје о вампирима у Србији, комисијски установљене и про-
писно уништене. Митрополитове претње проклетством биле су сла-
бе да сузбију сујеверје у коме је народ огрезао, али које је го-
лицало не само иначе бахате аустријске чиновнике него и саме
краљеве. Митрополит је чак био присиљен да одржи саслушање по-
водом случаја у коме је мајка свештеника у Паланци била оптуже-
на да је вештица, те је стављана на испит у води пред капетаном

*• К. С. Протић, нав. дело, Отаџбина, VIII, Београд 1889, 76—77.
239 Драг. М. Павловић, нав. дело, 116—120.
240 Л>. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, бр. 5302, 5307;
В. Р. Петковић, Манастир Раваница, 14; Г. Витковић, Извештај ексарха
Максима Радковића из 1733. године, 124, 135, 150, 151; Д. Руварац, нав.
дело, 104.
241 Д. Руварац, нав. дело, 105, 129.
242 Драг. М. Павловић, нав. дело, 53—81.

141

Станишом Млатишумом — да би могао казнити хушкаче.243 О оп-
штем паду моралних норми у народу тога доба довољно сведоче
и већ помињане егзаршке визитације.

Двадесетогодишња аустријска управа у Србији у целини је оце-
њена негативно. Аустрија није ништа учинила на привредном уна-
пређењу земље, коју је само оптеретила несносним дажбинама. Нес-
рећан избор људи у управи, суровост официра и чиновника, теш-
ке злоупотребе провизора, незаситост закупаца државних десетака,
који су на овде омрзнути начин долазили у великом броју и оду-
говлачили с наплатом да би се током целе године могли по селима
гостити, само су допринели да народ у њима види господаре горе
од Турака, па и да се исељава у Турску.244 То се убрзо јасно пока-
зало у новом аустро-турском рату 1737—1739. године.

Аустрија је у овај рат ушла да не би пропустила повол>ну при-
лику за даља бсвајања у тренутку кад се турска војска налазила
на фронту против Русије. Аустријанци су прешли границу између
Парађина и Ражња 19. јула, сутрадан пошто је из главног штаба
отишао официр с писмом нишком паши о објави рата. Беспомо-
ћан, Ниш се без икаквог отпора предао већ 28. јула, а аустријска
војска запосела је пределе до Пирота и Цариброда и преко Крушев-
ца и Прокупља продрла до Новог Пазара. Народни устанак против
Турака предводио је сам патријарх Арсеније IV Јовановић. Међу-
тим, после првог пораза и ошамућености, Турци су сабрали све сво-
је снаге и на свим странама стали задавати тешке ударце стварно
неспремној аустријској армији, у Босни код Бања Луке, затим на
Тимоку и око Новог Пазара. Беглербег Румелије Ахмед-паша Нуп-
рилић био је средином октобра под Нишем, који се три дана кас-
није, без борбе, поново нашао у турским рукама. Порта је за свега
три месеца вратила све своје области, а народ који је избегао првим
одмаздама поново је бежао на север.245

Осведочивши се у потпуну неспремност аустријске армије, Пор-
та је припремала војни поход на пролеће ради освајања земаља
раније изгубљених на основу пожаревачког мира. Циљ овог похода
био је Београд. Велики везир довео је ордију у Ниш почетком јуна,
а крајем месеца помиње се заповедник Нуприје Гего Махмуд-паша.
О напорима српске милиције да задржи овај важан стратешки по-
ложај говори вест о тридесет четири хајдука ухваћена на турској
територији и окована у Нишу, ради чијег је спровођења у Софију
био послат један ага. Заробљени хајдуци јамачно су припадали
компанији капетана Косте, који је претходног лета био запосео
Пирот. Мост који је пре почетка рата био постављен ради преласка
аустријске војске, српска милиција је приликом повлачења пору-

243 Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба, 264—274.
244 Драг. М. Павловић, нав. дело, 15—42, 140—152.
245 М. Костић, Устанак Срба и Арбанаса у Старој Србији против
Турака /737—1739. и сеоба у Угарску, Гласник СНД, VII—VIII, 3—4, Скоп-
ље 1930, 203—230.

142

шила. Зато је крајем јула послат на Нуприју и Дели Хасан-паша
Суљобашић, скопски и крушевачки санџакбег, одређен за мухафиза
Јагодине са задатком да поново постави мост на Морави.246 Велики
везир је тога лета ипак отишао под Адакале и тек после његовог ос-
вајања, крајем августа, на Мораву се спустила сва румелијска вој-
ска. Беглербегу Румелије Генч Али-паши поверен је амбар на Мо-
рави, магацин код Равног (Равена) који су Аустријанци подигли
прошлог лета пре него што се њихова војска улогорила на Краље-
вом пољу. Уз мухафиза Јагодине Дели Хасан-пашу послати су заими
и спахије Смедеревског санџака и државна коњица. За мухафиза
Равног одређен је Арнаут Хасах-паша, син недавно умрлог Гего
Махмуд-паше. Нови румелијски беглербег Али-паша син Абди-паше
заузео је до половине септембра Смедерево и продро све до Гроцке,
тако да су у Равно и Хасан-пашину Паланку могли бити упућени
и гарнизони.247

Док су капетани српске милиције пожртвовано бранили сваку
стопу земље из које се аустријска војска лако повлачила, народни
представници из околине Београда ступили су средином 1738. годи-
не у везу са заповедником Мораве Гего Махмуд-пашом и изразили
пред њим своју жељу да поново приме османско поданство. Паша
их је послао великом везиру у Ниш, где су 29. јуна добили бујурул-
дију о заштити избеглица са аустријске на турску територију, о
заштити збегова на аустријској територији, па чак и избеглица са
турске територије, пређашњих устаника, којима се опраштају ра-
није кривице. Они су морали дати вредне таоце Гего Махмуд-паши,
а овај је опоменут да од народа не тражи џизију. После смрти Гего
Махмуд-паше, тај посао поверен је новом заповеднику Мораве Арс-
лан-паши, који је претходне јесени крваво умирио околину Пиро-
та. Овај Арслан-паша послао је у Ниш народне представнике Ре-
саве, Смедерева, Пожаревца и Јагодине. У име пет јагодинских села
по бујурлдију је дошао кнез Жарко, а за тринаест села Ресаве —
Јовановац (Иванковац), Миросаву, Чимаре, Орашје, Јеховац, Грабо-
вац, Медвеђу, Бонце, други Грабовац, Свилајнац, Гложан, Војску и

Сену — јамчили су њихови представници Илија, Павле и Еирко.248

Средином августа Арслан-паши на Морави и емину амбара код Рав-
ног Сулејману наређено је да умире рају у пећинама на источној

обали Мораве и да је питају колико може дати ордији од нове
жетве.249 Кад су турски пописници касније дошли у Ресаву, село
Чимар било је пусто, Свилајнац толико разорен да је ушао у попис

као селиште (мезра), а Иванковац је као селиште тек накнадно при-
јављен и уведен у дефтер.250 Можда су то биле непосредне после-
дице умиривања раје. Ипак, Турци су до јесени 1738. године успос-

246 МБ 145, стр. 151, 152, 157,159.
247 Исто, стр. 186, 187, 193, 198, 204, 205, 206, 212, 216, 319.
248 Исто, стр. 485—486.
249 Исто, стр. 181, 182, 183, 184; МАО 8498, стр. 135.
250 ТКМ 424.

143

тавили своју власт у северној Србији изузев у непосредној околини
Београда и Шапца. Коначни исход рата одлучила је велика турска
победа код Гроцке, 22. јула 1739. године. На основу београдског
мира (18. септембра 1739) Београд и северна Србија поново су пот-
пали под турску власт.

Обнављајући Београдски пашалук, Порта је наредила да се у
освојеним областима спроведе катастарски попис, први после онога
с краја XVI века. Попис је завршен до средине 1741. године. У
нахији Ресави забележено је сто педесет места, али је свега два-
десет осам било насељено рајом, укупно четири стотине десет об-
везника спенџе, личног харача господару земље. Остала места по-
писана су као „пуста, без раје”, што значи да у њима није било
старе раје, с тапијом на земл>у коју ради. Мухафизу Београда при-
пао је приход од града Ресаве, стари хас смедеревског санџакбега;
остала села раздељена су у педесет тимара. Нахија Ресава имала
је само једно крупније лено, зијамет Сађицу, назван по селу које
се налазило између Свилајнца и Црквенца. Село Равно, „друго име
Земљана Паланка, сада паланка код Главе моста”, са четрдесет по-
даника и номиналним годишњим приходом од 18.000 акчи, разде-
љено је на три тимара. Под тимар је стављен и манастир Раваница,
у коме су у време пописа затечена тројица калуђера, избеглице из
јужних крајева.251 Ранији Раваничани избегли су у јесен 1737. го-
дине у Аустрију и вратили се у своје старо уточиште, манастир

Врдник.252
Нахија Ресава имала је првих година после београдског мира

засебног наиба, који је био судски заступник нишког кадије, док
паланачке аге нису пресекле судску зависност своје нахије од Ниша
везујући је за Београд. Крајем 1744. године био је у Цариграду наиб
Ресаве Мехмед да се жали против диздара, азап-аге, топџибаше и
једног спахије из паланке Равне, оптужујући их да се одају друм-
ском разбојништу. Они су подговорили неке јаничаре, те су га оп-
љачкали кад је раније ишао у Ражањ.253 Без обзира на пресуду царског
дивана у корист оштећенога, ћупријски прваци изгонили су на овај
начин наиба из Ниша и њихов судски заступник помиње се касније
као „наиб кадилука Јагодине с Ресавом”, који је био човек бео-
градског муле.254 Аге Равног имале су довољно разлога да својим
наметањем кадијског заступника наметну своју превласт над на-
хијом јер им је измакао из руку један од најважнијих извора бо-
гаћења на овом месту, мост о коме су се старале.

и‘ Исто; ТКМ 422.
233 Д. Руварац, Описа фрушкогорских манастира 1753. године, Ср.
Карловци 1903, 62.
253 АВ 3, мухафизу Београда, кадији Ниша, Ег 2а 1157; истима, Е1 2
1157.
254 АБ 5, мухафизу Београда, наибу кадилука Јагодине с Ресавом,
Ег В 1160; АВ 10, мухафизу Београда, наибу Јагодине с Ресавом, Е1 В
1168; истима, Ег В 1168.

144