Бој на Иванковцу

собом до сто двадесет Турака". Овај последњи био je, очито, јани-
чарски првак Ћуприје. За заштиту моста дошао je y пролеће 1784.
године са стотином људи један паша из Прокупља. Обавештајци су
поменули стари мостобран (Tête du Ront) као утврђење из аустриј-
ског времена које почиње од реке Раванице и опасује такозвану
чаршију, идући између башта и кућа до Мораве. И он je био опко-
љен јарком широким два крока, ојачаним хват високим грудобра-
ном, који je на многим местима био проваљен. Улице y паланци,
a тако и део пута до горњег моста на Раваници, биле су широке
седам стопа и помошћене калдрмом. Тај мост од дрвета био je
трошан. Нови мост на Морави био je такође од дрвета, али добро
направљен, постављен на дванаест непомичних понтона, дуг три
стотине осамнаест и широк четрнаест корачаја. На осамдесет ко-
рака низводно од моста налазила ce скела, која je радила непреста-
но изузев за кишовитог времена. Поред овог прелаза код Ћуприје,
Митесер je поменуо прелаз код Праћине, код Војске, Рајкинца и
код села Скеле. Забележио je да у Ћуприји живе, поред диздара и
моћног Сефер-аге, још и кадија и војвода.264 Кадија нахије Ресаве
и војвода београдског везира, који je требало да седи y граду Реса-
ви, на хасу мухафиза Београда.

Џамију у чаршији код моста, коју помињу обавештајци, поди-
гао je до почетка 1746. године као своју задужбину београдски
везир Јахја-паша Хатибзаде.265 Нови мост на Морави био je завршен
непосредно пре проласка ухода; градио га je домаћи коленовић
Мустафа Заимовић. Како су га поплаве увек изнова обрушавале, у
лето 1785. године одобрен je захтев из Београда да ce од раје нахије
Ресаве унајми четрдесет људи који ће чистити дрвље испод моста.
Такође, после жалбе Београђана да je борба против хајдука постала
узалудна откако je нови мост саграђен, услед тога што они ноћу
лако прелазе с једне на другу обалу, Порта je одобрила да ce на
обема странама моста поставе капије које ће бити затворене од
заласка до изласка сунца.266 Хајдуци су стварно били само једна
од многих невоља од којих je патило становништво Београдског па-
шалука, нарочито оно на цариградском друму.

Анархија која je вековима нагризала Османско царство испо-
љила ce овде y својим најпогубнијим облицима од самог повратка
турске власти y северној Србији. Услед готово непрестаних нереда,
стање у земљи постало je током пола столећа до те мере несносно
да je народ с нестрпљењем дочекао последњи аустро-турски рат да
би ce окренуо против својих господара. То je у многоме произила-
зило из самог уређења Београдског пашалука.

264 Д. Пантелић, Војно-географски описи Србије пред Кочину кра-
јину од 1783. и 1784. год., Споменик СКА, LXXJJ, 64, Београд 1936, 39—40,
57—58, 101—102.

265 Ankara, Vakiflar Aršivi, 737, стр. 239.
266 MD 183, стр. 79, 80.

147

Обнављајући Београдски пашалук на својој северној граници,
Порта je 1741. године унела значајну новину y спахијску организа-
цију Смедеревског санџака. У освојеним нахијама образовано je
седам стотина зијамета и тимара, који су њиховим поседницима
дати у оџаклук — с правом наслеђивања y ширем породичном кру-
гу, по узору на Босну — али под условом да стално живе у Београ-
ду. Гарнизони земаљске војске, јерлије, добили су оџаклук приходе
од муката и државних дажбина, преко дефтердара y Београду.
Држава je 1742. године донела одлуку о начину разрезивања и уби-
рања намета за подмиривање трошкова везирског двора y Београ-
ду, покрајинске администрације и поштанске службе на друму. Нај-
важнија улога y томе дата je нахијским кнезовима, који су морали
да стално држе двојицу својих изборних представника y Београду.
У складу с тим, војним заповедницима забрањено je да ce на било
који начин уплићу у ове послове. Међутим, Порта том приликом
није одредила и висину ове врсте намета, оставивши тиме широке
могућности за злоупотребе на рачун поданика. Услед тога ce и улога
кнезова свела на прихватање своте која je падала на њихову нахију
и јамство да ће она y одређеном року бити намирена. Висину на-
мета и његову расподелу по нахијама одређивали су y другим об-
ластима званични муслимански прваци, ајани, a y Београду војни
прваци који су тренутно били најјачи y граду. Првих година то
су биле истакнуте старешине из спахијског сталежа, али су за де-
сетак година одржали победу јаничари, припадници највеће снаге
у царевини, далеко бројем надмоћни и y Београду. У борбу за прев-
ласт у земљи јаничари су ушли са зеленашким капиталом својих
јединица, још једним моћним средством y времену безмерног по-
реског исцрпљивања поданика. Они су ce тако могли наметнути као
закупци добара која су припадала јерлијама, као господари по-
читлучених села раје чији су законити господари биле спахије и
као побирачи годишњег намета, који je овде прозван порез. Стални
нереди и повремена крвава разрачунавања међусобно зараћених вој-
ничких табора, уз све безобзирнији поступак, до краја су загорчали
живот раје, која je на све то могла одговорити једино бежањем
из земље и одметањем у хајдуке.

До најтежих злоупотреба долазило je већ првих година турске
власти приликом разрезивања и убирања пореза. Порез je одређи-
ван „на основу обичаја земље" све док Порта, после тешких криза
и крвополића није одредила бар висину мирнодопске помоћи му-
хафиза Београда. И после тога, годишње своте пореза износиле су
повремено више стотина хиљада гроша.267 Сачуване књиге из првих
година после београдског мира показују да су извесни редовни
приходи везира из нахија Ресаве и Јагодине („за сено, дрва и ћу-
мур”) утеривани преко једног од тада најмоћнијих заима, претка
познатог историчара Рашид-бега. Међу тим приходима књижене

267 Историја Београда, I, CAHУ, Београд 1974, 694—714.

148

су и глобе наплаћиване као крвнина. После неког убиства y 1744.
години, нахија Ресава платила je 300 гроша крвнине.268 Једна жалба
диздара Јагодине из тог времена открива да je ферман о кнезови-
ма и овде био сасвим пренебрегнут. Диздаревог противника, јани-
чарског сердара y Јагодини, тужили су истог дана на царском
дивану и житељи ове паланке да угрожава њихово право по коме
они сами хватају своје кривце и приводе их суду, да би после
наплатио намет за привођење, хапшење и мубашира.269 Улога кне-
зова свела ce под тим околностима на то да ce приликом задужи-
вања својих нахија код београдских каматника ујамчују y име на-
рода. Из једне тужбе кадије Абдулаха против кнезова источних
нахија сазнаје ce да ce кнез нахије Ресаве 1764. године звао Станко.270

Уређење мензила на друму, веома значајно за положај пода-
ника, такође je остало на вољи везира и домаћих првака. Тако je
ова служба временом постајала све скупља и све непоузданија. На
терету дванаест нахија (без Ниша) била су три мензила: y Београ-
ду, Хасан-пашиној Паланци и Јагодини. Порез за овај последњи
нарастао je до 1774. године на 7.800 гроша, a за наредних десет го-
дина расула раја je за три мензила дуговала више од 400.000 гроша.
Везири су уза све то уобичајили да разрезују порез за дар скеле-
џији, за превоз преко Мораве кад би долазили y Београд, најчешће
500, a према прилици 300 или 800 гроша. И без тога, путовање везира
од Ћуприје до Београда стајало je народ 15.000 гроша,271 a они су ce
смењивали безмало сваке године.272 Грађење моста на Морави такође
je урачунато y порез; трошкови су износили 25.726 гроша.273 После
je y списак пореза додато и 1.300 гроша, тобож за плаћање четрде-
сет поданика из Ресаве који ће ce старати о чишћењу наноса испод
моста.274

У десетак година од београдског мира јаничари су овладали
најпре оним селима која су већ биле почитлучиле саме спахије, a
затим наставили убрзано и насилно читлучење села, презадужених
све већим износима пореза. Њихове субаше поградиле су по селима
чардаке, из којих су своје чифчије могли држати под несравњиво
јачом стегом него ли спахије, које су само повремено навраћале да
уберу своје десетке. Другу велику невољу донеле су y села ханџије.
Многи јаничари поградили су на цариградском друму ханове, па
онда присиљавали путнике да y њима коначе, натурајући им по
вишеструким ценама зоб и храну, коју су сами будзашто отимали
од сељака. Том злу покушао je да стане y крај мухафиз Београда

268 КК 2344, стр. 1—11.
269 AD 6, мухафизу Београда, наибу Јагодине, Et N 1161.
270 AD 21, мухафизу Београда, мули, El Za 1178.
271 ВВА, Cevdet Tasnifi, Maliye (даље: CM), 22755; Topkapi Saray
Müzesi Aršivi (даље: TSMA), E37C/87.
272 P. Тричковић, Списак мухафиза Београда од 1690. до 1789. године,
ИЧ, XVIII, Београд 1971, 297—328.
273 TSMA Е37/87.
274 MD 183, стр. 79.

149

Абди-паша, порушивши неке ханове и побивши њихове ханџије.
Пред јесен 1762. године паша je послао на Порту извештај како je
овај његов поступак навео раније одбеглу рају да ce врати y села,
тражећи дозволу да поруши све јаничарске ханове. Аустријски оба-
вештајци наилазили су касније на јаничарске ханове и чардаке по
селима на свим унутрашњим путевима y Србији, једино их није би-
ло на цариградском друму између Београда и Ћуприје.275 Уза све
то, народ око друма патио je од званичника који су ce својим пре-
мештајима користили за свраћање у успутна села и гошћење на ра-
чун њихових житеља. Становници ћупријског села Моштанице и па-
раћинског села Мутнице жалили су ce Порти већ y лето 1742. го-
дине да пролазници избегавају своја путничка свратишта него па-
дају y села, те силом од раје узимају јечам, сламу, мед, масло, ко-
кошке и јагањце.276

То je свуда било обична појава, али су јој на друму давале
тежину војске које су стално долазиле y Београд, или јаничарски
буљуци, протеривани због непослушности y далеке градове на дру-
гим крајевима царевине. Ови би ce мало кад повиновали ферману
за изгнанство, окупљајући ce по рубовима београдских нахија, y
Нишу, Новом Пазару, Крушевачком санџаку. Једна таква гомила,
која je нашла уточиште код крушевачког санџакбега y Прокупљу,
кренула je 1753. године y прави поход на Београд и стигла до Ко-
лара, где ce распрснула пред војском коју je из Београда водио
пашин ћехаја.277 У време руског рата (1768—1774) Румелија и Поду-
навље преплављени су ратним бегунцима, који су запосели све пу-
теве и кланце, наговештавајући расуло пораженог Османског цар-
ства. Тих година дошли су y Београд готово сви они војни прваци
који су ce касније прочули као дахије; узалуд су слате заповести
за њихово гоњење.278 Веровало ce да их je y Београд навукао први
познати дахија, Хаџи Мехмед Климента. После Климентиног из-
гнанства из Београда и погубљења y Цариграду, изгнаници из ње-
гове дружине нападали су током 1777. године нахије око Београда,
ратујући са својим противницима, који су их истерали из града.279

Војска y Еуприји пружала je подршку овој врсти побуњеника.
Један ферман упућен je y марту 1781. године y Београд на захтев
видинског паше. Y Еуприју je побегао чувени видински силник
Омер Пазваноглу, који je пре тога био протеран из Видина. Са-
знавши где ce утврдио, Видинлије су извадиле ферман да ce Омер
ухвати и погуби, али да je њему омогућено да побегне према По-

275 Р. Тричковић, Читлучење y Београдском пашалуку y XVIII веку,
Зборник ФФ, XI—1, Београд 1970, 525—549; Д. Пантелић, нав. дело, 52—
—135.

276 AD 1, румелијском валији, кадији Крушевца, Ег Са 1155.
277 Р. Тричковић, Крушевачки. санџакбези y XVIII веку, Крушевац
кроз векове, Крушевац 1972, 89.
278 MD 169, стр. 95, 310.
279 MD 175, стр. 297—298.

150

жаревцу, и да и даље подстиче бунтовнике против Видина.280 Реч
je о оцу Османа Пазваноглуа, одметника о кога су ce као кула од
карата крајем столећа рушиле реформе султана Селима III. Фер-
ман да ce похватају и казне сви Омерови помагачи из Ћуприје y
Београду тешко да je могао доћи на ред, јер ce Буприја убрзо после
тога помиње као уточиште другог прокаженог београдског првака,
Климентиног крвника Халила. После његовог изгнанства из Београда
y Лепант, у Солуну ce почетком 1782. године пронео глас да je Ха-
лил отишао у паланку Равно. Он je увео своју војску у Београд, али
je претрпео пораз y боју вођеном y чаршији. Погубљен je y Пара-
ћину, где га je стигла потера коју je везир за њим упутио. Халилове
присталице светиле су ce касније својим противницима у Јагодини,
отеравши им сву стоку y Трстеник. Порта je y новембру 1785. го-
дине морала слати чауша ради поравнања двеју паланака.281 282

У земљи претвореној y војни логор, до народне побуне ширих
размера могло je доћи једино у крају у коме су и муслимани били
бар приближно угрожени као раја. Тако je једина побуна овог доба
избила на ужичком крилу, y чијем je западном делу, Соколској
нахији, било муслимана сељака. Вођа те побуне био je један му-
слимански првосвештеник, чувени Ужички Шејх (1747—1750).283 Из
Београда су y то време јављали да je од насиља јаничара који су
преотели закуп џизије, овчарине, ђумрука и риболова на Морави
раја побегла y Аустрију,284 a београдски дефтердар je писао како
je више од четири стотине поданика џизије из нахија Ресаве и Ја-
године побегло y Крушевачки санџак.285

Бежање y Аустрију и просто распрскавање народа био je једини
његов одговор на сваковрсна насиља. Оно je нарочито узело маха
пред нови рат, кад je изгледало да ће земља остати без сељака.
Мало ко ce усудио да мимо домаћих власти тражи највишу заштиту.
У лето 1747. године досељеници y селу Поповићу ишли су на престо
те ce жалили на спахију суседног села Велухће, који je покушавао
да их силом насели y своје село или да им наметне поданичке даж-
бине.286 Сељаке je, без обзира на то одакле су стварно дошли, y њи-
ховом отпору подржао спахија Поповића, a Велухћа ce касније по-
миње по томе што je била претворена у читлук.287 Као пример по-
јединачне упорности у одбрани свога права може ce навести једино
случај Стојка Михајловића из села Свилајнца, коме je закупник

280 MD 179, стр. 43.
281 Исто, стр. 166, 247—248; AD 40, мухафизу Београда, јаничар —
Забиту, Ег Za 1198.
282 AD 41, мухафизу Београда, кадији Ниша, Et В 1198.
283 Р. Тричковић, Буна Ужичког шејха Мехмеда 1747—1750. године,
Зборник радова Историјског института y Београду, 1, Београд 1976, 101—
—110.
284 MAD 10191, стр. 42.
285 CM 31773.
286 AD 5, мухафизу Београда, кадији, Er В 1160.
287 AD 18, мухафизу Београда, мули, Et Š 1175.

151

мукате из Касабе (Ћуприје?) заузео млин y Свилајнцу, наслеђен од
оца. У пролеће 1755. године ишао je y Цариград и жалио ce на
царском дивану на основу пресуде домаћег кадије.288

Кнезови Београдског пашалука ујамчили су ce да предају своје
хајдуке и да држе на опасним местима пандуре ради њиховог го-
њења y лето 1742. године.289 Међутим, из једног фермана од 1753.
године сазнаје ce да су хајдуке y источним нахијама гонили буљуци
сејмена, чији je буљубаша седео у Пожаревцу. Том приликом уко-
рен je због нехата јаничарски заповедник Фетислама, са чије je те-
риторије ускакало до шездесет хајдука, нападајући села Београд-
ског пашалука.290 Хајдучки препади на друму били су најчешће око
Хасан-пашине Паланке и Ражња.291 Кад су хајдуци 1752. године по-
харали неке нишке јаничаре, ови су ce обилато обештетили на рачун
раје Параћинског и Алексиначког кадилука.292 Од ухваћених пак хај-
дука могао je спасти живот једино онај кога би заштитио његов
читлук-сахибија, такође заинтересован за пљачку.293 Затварање мос-
та на Морави капијама довољно показује колико су ce и хајдуци
y годинама пред последњи рат слободно кретали.

Последњи аустро-турски рат (1788—1791) запамћен je у Србији
као Кочин рат, Кочина крајина. Поколење будућих устаника иска-
зало je на тај начин своје горко разочарање због исхода тога рата,
владајуће осећање да су жртве које je y њему поднело биле уза-
лудне, прекор да су наде које je лаковерно полагало y Аустрију
биле проста превара. Такво искуство заиста je најупечатљивије са-
жето y имену Коче Капетана.

Обнављајући своју активну политику према Турској, Аустрија
je унапред рачунала са спремношћу балканских хришћана да јој
послуже y будућем освајачком рату и да ce по његовом срећном
окончању потчине њеној власти. Опште расуло y Турској и мно-
гобројне избеглице из Србије појачавали су то уверење. Они који
су народ снабдевали обавештењима о политичким збивањима изван
турских граница — трговци, пословно везани превасходно за Аустри-
ју и духовници, изнова потиштени због укидања самосталне српске
цркве (1766) — веровали су да ce народ може повући у борбу за
ослобођење од турске власти једино y рату уз неку од великих
хришћанских држава. Савез руске царице Катарине II и аустријског
цара Јосифа II чинио je такву наду оправданом. И раније, на по-
четку руског рата (1768), Порта je само благовременим разоружава-
њем осујетила устанак балканских народа ширих размера.294 Ау-
стријски официри, који су 1784. године пропутовали сву Србију од

288 AD 10, мухафизу Београда, наибу Јагодине с Ресавом, Er В 1168.
289 MD 149, стр. 28.
290 MD 155, стр. 378—379.
291 MD 165, стр. 254—255, 294; MD 182, стр. 128.
292AD 9, кадији Параћина и Алексинца; крушевачком санџакбегу,
Et М 1166; мухафизу Београда, мули, El S 1166.
293 MD 165, стр. 348.
294 Шабац y прошлости, I, Шабац 1970, 366.

152

Тимока до Дрине, узимали су не само податке о турским комуника-
цијама и утврђењима него и о привредним и демографским прили-
кама y земљи будућег рата. На тим путовањима водили су их, пре-
рушене као своје манастирске слуге, калуђери из Србије. Митесера
je по источној Србији водио раванички игуман Вићентије Јовано-
вић; овај je записао како га je један механџија y Неготину радосно
препознао.295 Раваничани су за то добили y Бечу дозволу да из ма-
настира извезу y Аустрију руске књиге.296 На основу грамате руског
оинода од 1748. године, они су сваке пете године могли одлазити у
Русију ради милостиње.297

После објаве рата Русији, Турци су y јесен 1787. године стали
да разоружавају народ, чиме су изазвали нов талас бежања преко
Саве и Дунава. Од избеглице из Србије образована су уочи рата
два добровољачка одреда, такозвани фрајкори. Коча Анђелковић
из села Кањевца код Јагодине био je y аустријским пограничним
пределима одраније познат као један од трговаца стоком из Србије.
У лето 1787. године побегао je с породицом из Турске и населио ce
одмах преко Дунава, y Ковину.298 Почетком децембра 1787. године,
заједно са својим братом Петром, увршћен je међу две стотине
добровољаца Михаљевићевог фрајкора, као једна од оних које je
окупио капетан Радич Петровић из Остужнице код Београда. Кочино
ратовање y Србији почело je с даном аустријске објаве рата Тур-
ској, 9. фебруара 1788. године.

Коча je прешао у Србију после малог пораза приликом напада
на турске бродове код Смедерева да растура y народу проклама-
ције. Одзив je био толики да je за десетак дана могао истерати
посаде из већег броја околних паланака. Кад je дошао пред Пожа-
ревац, 11. фебруара, имао je до четрдесет другова, али су ce његови
несумњиво знатно многобројнији браниоци толико препали да су
одмах отишли према Нишу. Посада паланке Колара такође ce одмах
повукла y безбедније Смедерево, a Коча je, окупљајући све већи
број побуњеника, једну за другом палио паланке y Хасан-пашиној
Паланци, Баточини и Багрдану. Кад je ударио на паланку Крагује-
вац и запленио залихе хране које je ту нашао, Коча je са собом
имао око пет стотина устаника. Они су од Крагујевца гонили позна-
тог јаничарског првака Дели Ахмеда, кога су његови противници
после првог аустријског препада на Београд били истерали из града,
a кога je везир после објаве рата позвао да ce врати; Дели Ахмед je
стигао y Београд 18. фебруара. Како су Аустријанци дан пре тога
одустали од напада на Смедерево, Коча je после ових првих успеха
прешао y Ковин. Као његови главни сарадници на растурању про-

295 Д. Пантелић, Кочина крајина, СКА, Посебна издања, LXXVIII,
32, Београд 1930. 4—5.

296 Т. Ж. Илић, Београд и Србија y документима архиве Земунског
магистрата од 1739. до 1804. године, I, Београд 1973, 576.

297 B. Р. Петковић, Манастир Раваница, 16.
298 Т. Ж. Илић, нав. дело, 670, 694—696.

153

кламација у народу помињу ce пожаревачки прота Антоније Дими-
тријевић и јагодински прота Јован Миловић; са овим последњим
Коча ce састао y Свилајнцу, вероватно, после напада на Пожаревац.
Кнез из Великог Поповића понудио ce још пре објаве рата да
окупља Добровољце за фрајкор. После ових првих Кочиних успеха,
кнезу Поповића поверен je задатак да са својим људима пресреће
турске гласнике и одузима им писма.299 Мада je Ћуприја, са осам
стотина до хиљаду две стотине војника y паланци, представљала
тада највећу препреку на друму, ови ресавски добровољци чинили
су више од оног што ce од њих тражило: Порта je првих дана
после објаве рата однекуд страховала да ће Немци најпре ударити
на Ниш, пре Београда.300

Кад je крајем фебруара по други пут прешао y Србију, Коча
je већ имао задатак да пресече везу с Београдом и омета снабде-
вање храном тако угроженог града. Најпре je (7. или 8. марта)
напао одред од осамдесет коњаника који je ишао из Ћуприје ка
Смедереву. Заваравши јагодинске извиднице, 14. марта je дочекао
y багрданском теснацу поворку новопостављеног београдског дефтер-
дара, који je y пратњи до хиљаду јаничара ишао y Београд са това-
ром брашна на две стотине коња. Коча je ову војску разбио, a
плен послао y манастир Јошаницу, свој главни стан. Дефтердар je
у овој борби погинуо. Следећи циљ после овако значајног огледања
била je Јагодина. После успешног окршаја с њеним браниоцима, y
коме je пао месни првак Хаџи Барјактар, Коча je 17. марта са
хиљаду петстотина побуњеника дошао пред Јагодину са захтевом за
предају паланке. Мада стварно уплашени за своју судбину, ови су
одбили да ce предају и направили још један испад из паланке, после
кога ce Коча повукао у Јошаницу.

По држању Јагодинаца, који ce нису хтели предати својој раји,
устаници су могли закључити да ce y Румелији припрема војска, и
да им прети велика несрећа. Њихова победа у багрданском теснацу,
кад je погинуо дефтердар, имала je другу тежину од паљења пала-
нака с домаћим браниоцима, по злу познатим и у Цариграду. Вој-
ску коју су устаници тукли код Багрдана чинили су јамаци попи-
сани y Румелији, не бољу од башибозука, a брашном које су тада
запленили могли су ce сами прехранити можда свега неколико дана,
не рачунајући збегове, којима je ова сељачка војска тако стечени
хлеб морала поделити. Кочина војска није имала праха и олова, a
због гладне године, ни хлеба.301

На Порти ce знало да ce раја на београдском друму побунила
и затворила пут пред крај марта. Тада je написан ферман за покрет
новог дефтердара и везира Осман-паше y Београд. У Ћуприју je
као појачање упућен Исмаил-паша, ваљда, крушевачки санџакбег

295 Д. Пантелић, Кочина крајина, 5—25.
300 MD 185, стр. 17.
301 Д. Пантелић, нав. дело, 26—33.

154

Ферхатовић из Новог Пазара.302 Кочини изасланици молили су гене-
рале y Ковину и Панчеву, па и самог ћесара у Земуну, за помоћ y
војсци, храни и оружју, тражећи бар једног официра да им буде
заповедник. Ово тек толико да ce народ увери како међу њима
има Немаца, да ce тиме одбију приче Турака, по којима две царе-
вине нису y рату него je Коча рају преварио. Уз нешто плотуна, и
шешира с перјаницом за Кочу, y земљу je послат капетан Јован
Брановачки с делом банатског фрајкора, такође састављеног од
избеглица из Србије. Коча je тада постављен за капетана, „на руски
начин”, ваљда, по руском правилу за Козаке. Уз помоћ Брановачког,
Коча je потукао војску коју je јаничарски првак Kapa Хасан водио
из Београда у Јагодину да би одавде довео раније пристиглу поворку
с храном. Дели Ахмеда, који je кренуо за овим, Срби су натерали
да ce повуче још од Авале. Коча je тако држао све кланце на за-
падној обали Мораве. Његов брат Петар, са станом у манастиру
Раваници, запосео je на исти начин источну обалу у пределу Ресаве,
угрожавајући одавде турске паланке према Видину. Његови људи
заробили су почетком априла једну групу видинских Турака, који
су ради купљења намета ишли y Гургусовац. Брановачки je 7.
априла y Ковину сведочио да Коча и Петар имају са собом око
три хиљаде људи, али да ce ови, немајући храну, често расипају и
да ce услед тога не би могли одупрети већој сили.

Баш тада je војска из Јагодине и Ћуприје нанела устаницима
тешке губитке. Турци су најпре 7. априла ударили на Кочин главни
стан, манастир Јошаницу, те га запалили, натеравши Кочу у оближ-
њи теснац. Коча их je ипак одбио и поново заузео Јошаницу и ра-
није положаје на друму. На другој страни, ћупријска војска напала
je 9. априла манастир Раваницу и спалила га, попалила и опусто-
шила сва околна села, чији су становници побегли y збег; рава-
нички монаси пренели су после тога манастирске ствари у мана-
стир Хопово. Побуњеници су и после овога остали на друму, али
велику војску од готово пет хиљада пешака и коњаника нису
напали.303

Војску су водили везир Осман-паша и санџакбег Анкаре Абди-
-паша. Овај последњи кренуо je почетком априла из Једрена с
наређењем да на сваки начин отвори београдски друм и обезбеди
долазак хране y Београд: да пређе Мораву, a побуњену рају да
искорени. Други део ове војске чинили су незадовољници из Нупри-
је, на које ce после мухафиз Београда Коџа Абди-паша жалио да
су самовољно дошли y Београд и изазвали битку кад je после прав-
љен списак за добијање дневног тајина хлеба.304 Из Београда je
поново изишао Дели Ахмед, пробивши ce са хиљаду људи кроз
обруч Кочиних устаника и фрајкораца Брановачког крајем априла,
те отишао преко Јагодине према Нишу, да обезбеди пут новој вели-

302 MD 185, стр. 8, 47-48, 52.
303 Д. Пантелић, Кочина крајина, 33—44.
304 MD 185, стр. 67, 92.

155

кој пошиљци хране. Дели Ахмед je успут позивао народ на предају:
претио je да војска долази са свих страна, да ће, уколико ce пре
тога не покоре, бити исечено све живо изнад седам година, a деца
одведена y робље. Те претње потврђивао je и проглас београдског
митрополита Дионисија. Овако застрашени, устаници су ce разиш-
ли да спасавају своју чељад y збегу. Са свега десетак људи, Коча
ce 3. маја повукао y Пожаревац. Затим je прешао y Ковин, где je
одмах отворена истрага о разлозима распадања његове војске.305

Стање y земљи било je очајно. Велики муфтија дао je фетву
за истребљење и искорењивање српске раје због тога што je при-
стала уз непријатеља вере и државе, напала на Београд, Ниш и
Фетислам, испречила ce на путу не дозвољавајући да прође захира
неопходна браниоцима Београда и што je поубијала многе мусли-
мане. Фетву су садржали фермани упућени румелијском и видин-
ском сераскеру.306 На такву одлуку по свој прилици су утицале
поруке из Ћуприје, одакле су најпре почеле одмазде над побуњени-
пима уништавањем околних села. Војска из Видина, која ce преко
ждрела y Млави спуштала ка Ћуприји спалила je y Хомољу девет
села, изробивши њихов живаљ и отеравши њихову стоку. С југа
су надирале арбанашке паше с војском која je до половину маја
ушла y Карановац, Крушевац, Јагодину, Параћин и Ћуприју, нате-
равши становнике успутних крајева на покорност.307 Раја ce преко
својих кнезова ујамчивала на покорност и поданство, предајући
таоце, који су даље слати y Ниш. За ово умиривање највише су
учиниле читлук-сахибије, заинтересоване да им ce раја не сатре.
Међу нахијама које су тих дана умирене помињу ce: Јагодинска,
Параћинска, Алексиначка, Крушевачка и Крагујевачка, једино о
Ресави нема таквих вести. Међутим, крајем маја, румелијском се-
раскеру Фејзи Сулејман-паши послата je заповест за истребљење и
искорењивање побуњене раје и Немаца на путу између Ћуприје и
Пожаревца.308 На Порти ce очито доста знало о Кочином кретању.

Са свега четрдесет људи, Коча je 10. маја пошао y Ресаву и
на путу до села Глоговца његов одред нарастао je на стотину. У
Јагодини je тада било 1.500, y Буприји до 3.000 војника са тринаест
топова, a видински Турци су управо долазили преко Ресаве. Уви-
девши да ce y тим околностима ништа не може учинити, Коча ce
после неколико дана вратио y Пожаревац, где je добио y помоћ
фрајкорце, са задатком да оштети велику пошиљку хране коју je
23. маја довео y Ћуприју Дели Ахмед. Четири дана касније, Дели
Ахмед je ушао y Баточину, a Коча га није напао. Веза између Ниша
и Београда била je тако слободна и Турци су напредовали према
Храму, Смедереву и Пожаревцу. Палећи села на свом путу, ова
последња колона ушла je 6. јуна y Пожаревац, који су од Кочиног

305 Д. Пантелић, нав. дело, 45—50.
306 MD 185, стр. 63, 73.
307 Д. Пантелић, нав. дело, 51—52.
308 MD 185, стр. 138, 161, 171; MD 187, стр. 19.

156

освајања y фебруару држали фрајкорци. Силан народ бежао je
пред војском ка Дунаву. На ушћу Мораве код Кулича избеглице су
ce превозиле на другу обалу док их je са сува штитио Коча са две
стотине добровољаца. Тако je 5. и 6. јуна прешло y Аустрију пет
до шест хиљада људи. Кочини људи, изгладнели, растурили су ce за
то време, па je и он напустио Кулич.

Турци су код Еуприје саставили два велика и неколико малих
бродова и чистили Мораву, намерни да ce отисну под Ковин. У
Београду ce робље продавало за 10—15 гроша. Турци су разоружа-
вали заостало становништво по селима, али су већ током јуна
поставили одређене људе под оружјем, обавезавши их да сами гоне
фрајкорце и устанике. За крчење шума поред цариградског друма
узели су три стотине људи из Левча и две стотине из околине Кра-
гујевца. Становници између Ниша и Ћуприје тешили су ce да су
посакривали пушке и да ће устати против Турака при првом ау-
стријском нападу. У таквим околностима, Коча je 23. (или 24) јуна
изишао пред ћесара y Земуну с предлогом да од избеглица из
Србије образује свој засебан фрајкор. Јосиф II je дозволио да ce
Коча са својим људима припоји фрајкору Брановачког, с тим да по-
ново пређе y Поморавље и опустоши га што више, наносећи тако
штету Турцима.

За Кочин одред пописане су избеглице из предела y којима je
пре тога ратовао, a које сада треба да доврше уништавање својих
села. Од 1. до 21. јула пописано je 509 нових фрајкораца. На списку
ce налазе избеглице из околине Ћуприје и доње Ресаве: из Супске,
Мућаве, Војске, Грабовца, Свилајнца, Жировнице, Глоговца, Сађев-
ца, Дражимировца, Богаве и Јовца, највише из Свилајнца.309 Од
Свилајнчана ce може познати совјетник из устаничког времена, Ђу-
рица Стојчић,310 a међу онима y чије листе нису унети никакви
подаци, и двојица кнезова Ресаве: Пантелија Кнежевић и Петар
Ђурђевић.311 Како су и кнезови пребегли y Аустрију, за Ресаву y
данима турског надирања није имао ко да јамчи да би ce могло
обавити њено упокоравање. Мада су устаници упућивали многе
замерке Кочиној нарави, себичности и грамзивости приликом по-
деле плена, кад je овога пута требало да ce делимично припоје
другим четама, они ce нису хтели одвојити од Коче.

Са својим одредом Коча je задњи пут прешао y Србију 24. јула,
али ce већ средином августа вратио на аустријску територију. Про-
тив њега je поведена истрага коју je проследио сам ћесар.312 Почет-
ком јула кренуо je из Ниша румелијски сераскер, с ферманом да
истера рају око друма из пећина y којима ce утврдила напустивши
рало и мотику. Крајем јула, њему je поновљено да за рају која ce
сада не покори важи раније издата фетва за истребљење. Порта je

309 Д. Пантелић, Кочина крајина, 52—78, 142—162.
310 Исто, 147, бр. 122.
311 Исто, 151, бр. 401, 402.
312 Исто, 82—93.

157

овим потврдила везиров извештај о четрдесет заробљеника раје,
које je послао y Ниш.313 Средином августа, сераскер Фејзи Сулеј-
ман-паша распоређен je за команданта Пожаревца, a y Буприју je
упућен везир Осман-паша из Београда, да заједно са Али-пашом
јањинским спроведе нову пошиљку хране за Београд.314 Са својим
новим фрајкорцима, Коча ce није могао супротставити ниједној
од ових војски. Заробљен je код Брзаске на Дунаву 7. септембра
1788. године и затим ударен на колац y Текији.

Ратовање y 1788. години свело ce тако на Кочин рат. Аустријска
војска освојила je једино Шабац (27. априла), a понела ce крајње
неславно y Банату, где je Коча доживео свој трагични крај.315 Рас-
поредивши своју армију дуж читаве турске границе, неспремна да
ce сукоби са иоле јачом војском, Аустрија je y своје велике осва-
јачке планове сувише урачунала слабости противника и удео са-
везника: Београд, с којим би одмах пала и цела северна Србија,
покушавала je да добије најпре на препад, затим помоћу издаје
Дели Ахмеда и, иајзад, заслугом побуњеника на друму, који би
изгладнеле браниоце присилили на предају града. Упркос свему
томе, побуна y Србији није ce потпуно угасила Кочином пропашћу.
Крајем септембра, кад су Турци већ имали отворен пут и на Дунаву,
сераскеру Коџа Абди-паши поновљен je ферман за искорењивање
побуњене српске раје на београдској страни. У Ћуприју je тада
одређен Имаил-паша из Охрида. На Порти није заборављено да je
њена војска читавог лета углавном ратовала против побуњене раје
на београдском друму и, на прве вести о доласку аустријске војске
на Дунав и под Београд y пролеће 1789. године, она je од Абди-паше
тражила извештај о владању раје. У Цариграду су ce проносиле гла-
сине како српска раја на коњима иде слободно све до Лесковца.316

У ствари, под притиском огромних унутрашњих тешкоћа и
претње од рата са Пруском, Јосиф II je од раног пролећа 1789.
године покушавао да ce измири с Портом, али je нови султан Селим
III одбио његове захтеве. Аустрија je била присиљена да настави
рат. Нови главни командант, фелдмаршал Гидеон Лаудон, кренуо
je стога y јулу да опседа Београд како би његовим освајањем изво-
јевао мир за Аустрију. Београд je пао 8. октобра 1789. године. После
тога, заповедник српског фрајкора, Михаило Михаљевић, заузео je
Јагодину, Ћуприју и Параћин. Тиме je био испуњен главни аустриј-
ски услов за измирење на основу пожаревачког мира, и Михаљевић
за ово добио чин пуковника. Почетком 1790. године Михаљевићев
фрајкор освојио je Крушевац. По каснијим вестима, y њему су ce
борили пређашњи Кочини војници, међу њима прота Миловић и
ресавски кнез Петар. Околно становништво полагало je пред Миха-

3,3 MD 185, стр. 183, 184, 200, 221.
314 МД 188, str. 14, 17, 19.
313 Д. Пантелић, нав. дело, 102—119.
316 MD 188, стр. 93, 96, 99, 103.

158

љевићем и његовим официрима заклетву верности ћесару.317 По-
следњи успеси фрајкораца изазвали су нове немире међу рајом
све до Прокупља, Лесковца и Софије, a с њима и нове одмазде.318

Значајна промена наступила je смрћу цара Јосифа II (20. фе-
бруара 1790). Његов брат Леополд II настојао je да што пре и по
сваку цену постигне мир с Турском, неопходан y тренутку када je
изгледало да ce Аустријско царство распадало. V северозападној
Србији остављен je после тога једино српско-босански фрајкор, a
Турци су с новим полетом надирали са свих страна према северној
Србији. Уз посредовање Пруске, 27. јула склопљен je y Рајхенбаху
споразум којим ce Аустрија обавезала да врати Турској све освојене
територије. Судбина северне Србије била je тиме решена. У јулу,
код Ћуприје je стајао Дели Ахмед са хиљаду, код Јагодине Хаџи
Бишћо са шест до седам стотина људи, a народ je поново кренуо
за војском, да ce исељава на аустријску територију. Михаљевићев
фрајкор растурио ce после закључења примирја у Ћурђеву (19. сеп-
тембра 1790), аустријска војска држала je овде још само Београд,
Шабац и Смедерево.

Почетком септембра Турци су ушли y Пожаревац, исекавши
претходно успутни народ y његовој нахији. Средином септембра, на
српском народном сабору y Темишвару и, касније, y комисији за
мировне преговоре y Свиштову, помињан je покољ две стотине
људи y манастиру Манасији, позваних на преговоре о умирању и
предаји. Сачувано писмо ресавском монаху Глигорију, са потписом
Ахмед-паше, указује на познатог Дели Ахмеда као једног од почи-
нитеља тога недела. Мада je раније био осуђен на смрт, Дели Ахмед
je тога лета уздигнут на ранг паше, како би до краја биле иско-
ришћене његове ретке способности y окупљању присталица за борбу
против фрајкораца. У његовом писму наведени су услови предаје
народа: безбедност умирене раје, опроштај пореза за три године,
дозвола за поправљање порушених и попаљених цркава. Овакви
поступци само су још више подстицали исељавање народа y Аустри-
ју, у коме су ce још увек чули гласови за борбу против Турака.319

Порта je у пролеће 1790. године страховала да ће Аустријанци
ударити на Ниш и Нови Пазар, те je румелијском сераскеру Муста-
фа-паши ставила у задатак да како зна и уме придобије побуњену
српску рају и одвоји je од Немаца. Постигавши пак споразум с
„краљем Пруске”, почетком јуна овластила je истог везира да узме
потпуну одмазду од Немаца.320 Тачно годину дана касније, кад je
дошло до кризе у мировним преговорима, она je још увек рачунала
са Дели Ахмедом. Непосредно после потписивања мировног уговора

317 Драг. М. Павловић, Србија за време последњег аустро-турског
para (1788—1791), Београд 1910, 91—98, 233.

318 MD 188, стр. 133, 135.
319 Драг. М. Павловић, нав. дело, 173, 299—300; В. Чубриловић, Дели
Ахмет, Зборник ФФ, XI—1, Београд 1970, 551—571.
320 MD 192, стр. 92, 107—8, 186.

159

y Свиштову (4. августа 1791), међу првим заповестима упућеним
новопостављеном мухафизу Београда Бећир-паши пред његов пода-
зак y Србију биле су оне за погибљене Дели Ахмеда, Kapa Хасана
и Kapa Исмаила из Пазарџика. Смртне пресуде образложене су
тиме што су ови предводници београдских јамака чинили раји
тешка насиља, која су je и натерала да ce y последњем рату удру-
жи с Немцима. Остале јамаке Порта je распоредила y друге кра-
јеве, мислећи да ће их на тај начин удаљити од Београда.321 Овим
су почеле велике промене, пресудне за даљи ток догађаја y Београд-
ском пашалуку.

У данима најцрњег очајања, кад ce аустријска војска повлачила
a народ остао беспомоћан пред турском силом која ce приближавала,
родила ce мисао да ce y Свиштову тражи стварање једне аутономне
српске области под суверенитетом султана: „да би ми турском цару
одсеком новца давали колико би ce y миру закључило, a Турци y
нас да ce не мјешају, нити њине паше и муселими нама да суде.
Но со опшченародским сагласијем да изберемо једног од наших
поглавитих људеј, који ће всем нам комендат бити, како што je
био y Влашкој Богдан бег, и он да би одсек, што би било, између
нас совокупљао и турском цару пошиљао, a ми на нашој земљи да
би могли мирно радити и себе уживати.” Тај проглас, намењен
свештеницима, кнезовима, трговцима, ратарима и војницима по свој
земљи српској, с позивом да што пре ставе своје потписе како би на
време био поднет међународној комисији y Свиштову, остао je
међу хартијама троношког архимандрита Сгевана Јовановића, a
потписали су га још једино архимандрит Студенице Василије Радо-
сављевић и јагодински прота Јован Миловић, негде на аустријској
територији. У општем расулу није ce ни могло прикупити више
потписа, a можда проглас са оваквим захтевом и не би могао доспе-
ти y Свиштов. Међутим, y највишим бечким круговима ce већ од
јесени 1790. године стало мислити о томе да ce за становништво
Србије, Босне и Црне Горе издејствује општа амнестија. Непосре-
дан повод за њено тражење дало je обавештење студеничког ахри-
мандрита Василија царском комесару на темишварском сабору о
покољу ресавских првака y Манасији.322 Првим чланом мировног
споразума Порта je преузела обавезу да ратовање своје раје на
страни Аустрије преда потпуном забораву. Самим тим, она je осује-
тила и аустријске планове око пресељавања Срба: после тешких
страдања и помора y збеговима на аустријској територији, избегли-
це су по закључењу мира почеле да ce враћају y земљу и да насто-
је код турских власти на поправљању свога положаја.

321 MD 195, стр. 12, 28, 40.
322 Ст. Новаковић, Прилог к српској историји око 1790. уз пошљедни
аустријски рат с Турцима, Гласник CУД, XX, Београд 1866, 60—61; Д.
Пантелић, Београдски пашалук после свиштовског мира 1791—1794, СКА,
Посебна издања, LXIV, 25, Београд 1927, 48.

160

Тежње народа поклапале су ce y знатној мери с великим пла-
новима султана Селима III (1789—1807) о поступном реформисању
Османског царства по узору на просвећене европске монархе. Пет-
-шест дана по склапању мира, за мухафиза Београда наименован je
силистријски сераскер Ебубекир-паша, познати Бећир-паша. Прва
заповест коју je Бећир-паша тада примио заједно са упутствима за
примопредају градова на свом подручју гласила je да придобије
срца раје, како би ce она вратила на своја огњишта и оживила
земљу.323 Сви остали фермани произилазили су из те одлуке о ствар-
ном помиловању српске раје. У том циљу, опоменут je крајем авгу-
ста и командант Пожаревца Али-паша да не чини насиља, да би ce
раја — пошто јој je обећан опроштај и заборав раније побуне —
вратила из Немачке.324 Предуслов за увођење рефорама било je
удаљавање старих јамака од Београда и погубљење тројице њихових
предводника.

Бећир-паши je најпре наређено да пронађе Дели Ахмед-пашу
и остале јамаке и да их све хитно пошаље на руски фронт. Нагла-
шено je да ce њихово бављење y пределима око Београда неће
трпети a оклевање да ce жртвују y одбрани вере и државе биће
узрок сасвим друкчијем поступку према њима.325 Двадесетак дана
касније, крајем августа, ново саветодавно веће царског дивана про-
учило je владање београдских јамака y протекле педесет и две годи-
не и тако одлучило њихову судбину. Укратко, њима je приписана
сва кривица за предају Београда y прошлом рату и насиља од којих
je раја и пре рата већином била побегла y Немачку, a y време
рата пристала уз Немце. Зато je, на основу фетве, и на основу
споразума с Немачком, старим јамацима забрањено да убудуће
кроче у Београд и околне паланке и нахије. Да би ce уклонили
основни узроци насиља над рајом, јамаци који ce налазе око Нупри-
је и Јагодине одређени су са својим заповедницима y друга места.
У земљу су враћене једино старе спахије, под условом да поштују
правила донета 1741. године. За гарнизоне y Београду и паланкама

решено je да ce уреде по узору на Босну, као капетаније, и да ce

војска за то попише y Босни. Наређено je да ce посеку шуме изме-

ђу Ниша и Београда, да ce обнове села на нишком и босанском
друму, и да ce у њима подигну ханови.326 У исто време, написани су

фермани Бећир-паши и његовом главном помоћнику крушевачком

Шехсувар Абди-паши, који ce тада налазио y Браили, за смакнуће
Дели Ахмеда и друге двојице првака.327 По хроничару Енверију,

Дели Ахмед je погубљен y Нишу на Бећир-пашином дивану, због

свога владања пре рата и за време рата, и због злочина које je

починио кад je са својим отпадницима постао паша и командант

323 MD 197, стр. 9, 16; MD 195, стр. 40. 161
324 MD 197, стр. 19.
323 MD 197, стр. 16.
326 MD 197, стр. 8.
322 MD 195, стр. 45; MD 197, стр. 13.

11 Бој на Иванковцу

Ћуприје.328 По памћењу домаћих људи, убијен je из заседе и на
превару. Ово je вероватније, јер je други осуђеник, Kapa Исмаил
из Пазарџика дигао побуну против везира, y којој je изгорело више
кућа, a затим утекао y оближње нахије Видинског пашалука.329

Да би их трајно удаљила од Београда, Порта je одлучила да
сва имања старих јамака узапти и прода y корист државне благајне.
Поверенику за тај посао, хоџађану царског дивана Челеби Мехмеду,
наређено je да попише и све читлуке и прода их на тапију земљо-
радницима. Он je упозорен да су спахије, a нарочито јамаци, до
рата почитлучили силом безмало сва села и да су на тај начин
починили најтежа насиља над рајом. Тако je Београдски пашалук
проглашен једином облашћу y којој je оснивање читлука било за-
брањено. О томе je обавештен и Бећир-паша.330

Почетком новембра 1791. године са Порте je послат један турна-
џи-паша да јамаке који су ce притајили y Нишу, чекајући повољну
прилику да крену према Београду, одведе y Софију, Пазаржик и
Пловдив; y сваком случају, даље од Пирота. Кад je овај стигао y
Ниш, јамаци су ce већ били разбежали: једни су отишли према
Пожаревцу, Јагодини и Ћуприји, други према Шапцу, a понеки су
ce на разне начине увукли и y Београд. Султанови поверљиви људи
из Београда кривили су за то, и за насиља чињена раји, рђаву
управу везира Бећир-паше, који je због тога најоштрије укорен.331
На Порти ce y то време знало да јаничари који су ce окупили y
Шапцу само чекају на војску која треба да дође из Босне, па да
заједно с њом уђу y Београд. Они су ce y јуну 1792. године утабори-
ли код Ваљева, али су ce поново расули после битке са Мула Ахмед-
-пашом из Сребренице.332 Средином августа, међутим, јамаци су
стајали код Пожаревца, заједно с незадовољницима из Видина и
Ниша. Најпре су заузели Смедерево, a затим, уз помоћ својих при-
сталица, београдску варош и доњи град и готово засужњили Бећир-
-пашиног последника, везира Пекмеџи Мехмед-пашу. Истерао их je
из града тек потоњи мухафиз Београда Топал Ахмед-паша. Ахмед-
-пашини и Kapa Хасонови буљуци сукобили су ce на Ресави и y
Млави код села Лаола, y првој половини новембра 1792. године.
Стигавши y Параћин, Ахмед-паша je раширио глас да ће ту прези-
мити, a онда брзо прешао Мораву. Кад je по доласку y Хасан-паши-
ну Паланку дознао да му из Београда иде y сусрет Kapa Хасан са
четири топа, паша je друмом послао свога ћехају, a сам преко Кос-
маја избио на Београд; овим путем провели су га кнезови. Преваре-
ни, јамаци су ce поново искупили y Смедереву, покушавајући да
измоле помиловање.333 Порта je остала непопустљива на Ахмед-паши-
не извештаје о њиховој беди, али je ипак објавила да су одређени

328 Istanbul, Süleymaniye Kütübhanesi, 404, Tarih-i Enverî, III, 215—216.
329 Д. Пантелић, нав. дело, 78—79.
330 MD 197, стр. 8, 20.
331 MD 197, стр. 35—36, 53—54.
332 MD 198, стр. 54; Д. Пантелић, нав. дело, 91—92.
333 Д. Пантелић, нав. дело, 100—117.

162

y Бендер, Исмаил, Никопољ и Килију.334 После тога, да би спречио
житеље појединих паланака који су јамаке помагали y њиховој
борби, Ахмед-паша их je ујамчио да сваког изгнаника који ce појави
y њиховој нахији предају војним старешинама. Глоба на коју je тада
ујамчен кадилук Ресава износила je 40.000 гроша.335 И поред тога,
у априлу 1793. године поново су ce ширили гласови да je Kapa
Хасан у Јагодини, спреман да заједно с Карановчанима крене на
Београд.336 Постојала je опасност да побуњеници преовладају и y
Нишу. Занимљиво je да je предводник побуне, угушене до средине
1793. године, био Хафиз Мустафа Хаџи Емироглу из 12. буљука, y
позније време познат као један од најоданијих поборника рефора-
ма, нишки Хафиз-паша. Избачени из Ниша, они су ce удружили с
неким изганицима из Београда и окупили ce око Гургусовца, спре-
мајући ce за напад на Београд.337 Немоћни да ce сами за то изборе,
они су потражили савезника y моћном одметнику из Видина, Осма-
ну Пазваноглу.

За разлику од предратног раздобља, после свиштовског мира у
Београду није слат дефтердар. Његове дужности обављао je најпре
Портин повереник за продају јаничарских имања, Челеби Мехмед-
-ефендија.338 У фебруару 1792. године донета je одлука да старим
београдским мукатама управља царска ковница, за чијег je заступ-
ника одређен дојакошњи мухасил острва Хиоса Азиз Али-ефендија,
за Аустријанце „велики цариник”.339 Нову велику промену за будуће
уређење пашалука значила je одлуку којом су београдске мукате
и жизја додељене новооснованој реформној благајни. За њеног
емина поново je привремено постављен Азиз-ефендија, али je у јуну
одлучено да ce управљање мукатама и џизјом поверава мухасилу.
За мухасила je именован нови мухафиз Београда Хаџи Мустафа-
-паша. Азиз-ефендија je 23. септембра опозван у Цариград, тобоже
ради полагања рачуна ковници.340 Резултат његовог бављења y Бео-
граду био je хатишериф од 4. децембра 1793. године.

Повод за настанак ове повеље било je решење питања пореза.
Међутим, њоме су изнова до појединости регулисана права спахија,
везира, кадија, мубашира, закупаца џизје и овчарине и издржавање
мензила. У њој су поновљене и све одлуке, издаване почев од закљу-
чења мира, против читлучења села, подизања ханова по селима,
тефтиша цркава и утеривања глоба. Основни текст повеље састав-
љен je y споразуму с кнезовима дванаест нахија у Београду, који
je затим Азиз-ефендија однео на Порту, где je проширен и заокру-
жен и тако je у облику свечане султанове повеље — хатишерифа
— поново послат у земљу, као нови земаљски статут.

334 MD 199, стр. 39, 40.
335 MD 199, стр. 92, 97.
336 Д. Пантелић, нав. дело, 121—122.
337 MD 199, стр. 240—241, 271.
338 MAD 9562, стр. 314-315, 447-448.
339 MAD 10234, стр. 12—14.
340 MAD 10235, стр. 72, 80.

163

У циљу укидања пореза, који je још y првом ферману за уда-
љавање јамака означен као највећа несрећа коју je раја y претход-
ном раздобљу од њих трпела, сада je за издржавање везира, кадије
и мензила одређено одсеком 300.000 гроша. Одсек je утврђен рачу-
најући са 20.000 кућа, тако да je на сваку падало по 15 гроша.
Одсек je раздељен y две годишње рате, ђурђевски и митровски
таксит. Кнезови су ce веома опирали увођењу новог намета на вино
и ракију, али ce султан није могао одрећи овог најважнијег прихо-
да реформне благајне, те je основној суми додато још 20.000 гро-
ша, по грош на сваку кућу.341 Из аустријских извора види ce да je
договор између Хаџи Мустафа-паше, Азиз-ефендије и кнезова по-
стигнут на скупштини одржаној на Велику Госпођу. Кнезови су ce
погађали око броја кућа, па ce због тога y „госпођинским уредба-
ма” наводе различите своте намета.342

Хатишериф од 1793. године представљао je својом садржином је-
дину основу на којој су ce y будуће могли одржавати односи Срба
y Београдском пашалуку са Османским царством. Као никада пре
тога на овом простору, овим јединственим закоником регулисане су
свеколике обавезе земљорадничке раје према султану, његовом на-
меснику y Београду и спахијама, па чак и њена кривична одговор-
ност на основу најважнијих принципа исламског права. За то je
битно пре свега сажимање троструке функције власти — управне,
војне и фискалне — y личности самог београдског везира. Предности
што je годишњи намет одређен одсеком такође су веома значајне:
његов износ није утврђен на основу стварног демографског стања
дванаест нахија — јер никакав попис y ту сврху није предузиман
— него на основу договореног рачуна са „20.000 кућа". Свеједно што
je тај износ одсека по свој прилици био превисок за могућности из-
нова обезљуђене земље, његово уредно исплаћивање имало je за циљ
да јамчи добар поредак. То je значило: да онемогући читав низ ста-
рих злоупотреба самих везира, кадија, ајана и побирача пореза. Та-
кође, сам појам „одсеком” обећавао je да би тај намет y повољнијим
демографским приликама, са порастом становништва, могао поста-
јати сразмерно све лакши.

У хатишерифу ce ништа не говори о улози кнезова у разрезива-
њу и прикупљању одсека, чак ce помиње и ранији „ајански намет”.
Међутим, како ce и y њему истиче да су Хаџи Мустафа-паша и Азиз-
-ефендија више пута позивали кнезове y Београд и расправљали о
појединим питањима, јасно je да je садржина ове велике повеље
дело кнезова („После рата изваде кнезови 1793. године хатише-
риф.. .”).343 Кнезови су ce благовремено ујамчили пред београдским

341 MAD 10237, стр. 10-12, 11.
342 Д. Пантелић, Београдски пашалук после свиштовског мира, 141—8.
343 Прота М. Ненадовић, Целокупна дела, Београд с. а, 21; Д. Пан-
телић (нав. дело, 141—148, 163—178) побијао je наведене речи Проте Ма-
тије, и постојање хатишерифа, полазећи од погрешног схватања да су
кнезови ради тога морали ићи y Цариград.

164

мулом да ће прикупљати укупну своту за трошкове везира и адми-
нистрације. О томе je још средином новембра 1793. године издат
ферман Хаџи Мустафа-паши с наређењем да га прочита пред свима,
и да ce раји y овој ствари не чине насиља.344 Бератом који му je
издат на звање мухасила, Хаџи Мустафа-паши je одобрено да поред
прописане личне војске држи уз себе још и шест стотина сејмена.345 346
Из аустријских извора сазнаје ce да су ти сејмени, обавезни да
чувају везира y самом Београду, били српски пандури под заиовед-
ништвом Станка Арамбашића. Као што je познато, за пандуре су
јамчили пре свега кнезови. Узимајући y обзир y којој мери je све
ово јачало кнежинску аутономију, разумљиво je да објављивање ха-
тишерифа y земљи није могло проћи без отпора и побуна y већим
муслиманским средиштима, какви су били Ужице, Шабац и Пожаре-
вац.347 Уосталом, тим новим односом царског везира и домаћих кне-
зова једино je могуће објаснити и догађаје који су довели до српског
устанка: нови поредак било je неопходно бранити истовремено и на
границама пашалука и изнутра.

После три покушаја да уђу y Београд и остану у њему, изгнати
јамаци нашли су моћног заштитиика у видинском одметнику Пазваног-
луу, a преко њега, и yсили развојачених гомила које су од прошлих ра-
това преплавиле читаву Румелију. Заједно с мноштвом крџадија и
даглија, јамаци су првих дана јуна 1795. године надирали према Па-
раћину и Јагодини. Хаџи Мустафа-паша je своју војску распоредио
дуж Мораве од њеног ушћа до Јагодине, a на његов позив одазвали
су ce и сељаци да спрече прелазак изгнаничке војске преко Мораве.
Међутим, нападачи су 10. јуна потукли пашину војску код Јагодине,
затим четири дана касније код Болеча, a онда провалили y Београд.
Истерани су из вароши тек 27. јуна, палећи у бегству према Поречу
шта стигну. Да би истребио заостале y бежању, паша je Србима про-
читао ферман по коме ce за сваку донесену главу даје награда од
2, за живог бунтовника 4 дуката. Народ je ово радо дочекао, отпо-
чевши праве „крсташке ратове” и „лов на турске главе”.348

На Порти ce крајем јуна знало једино толико да су Хаџи Бишћо,
Kapa Хасан и Kapa Исмаил кренули на Београд четокајицима, да
други иду из правца Новог Пазара, a син Хаџи Бишћа и неки Гев-
ченоглу да су с великим гомилама отпадника напали паланку Ћуп-
рију и Пожаревац. Средином јула, из Београда je стигао извештај
како су побуњеници потучени на Морави, те ce распрснули на све
стране.349 О поразу везировог дели-баше код Нуприје и уласку изгна-
ника y Београду сазнало ce из саопштења Хаџи Мустафа-пашиног та-

344 MD 200, стр. 29.
345 MAD 10237, стр. Irl.
346 Д. Пантелић, Београдски пашалук пред први српски устанак (1794
—1804), САН, Посебна издања, CXLVI, 57, Београд 1949, 42, 55.
347 MAD 10237, стр. 11.
348 Д. Пантелић, нав. дело, 33—43.
347 MD 202, стр. 18—19, 38—39.

165

тарина, који je казао да их je на Ћуприји било хиљаду осам стотина
и да су већином Видињани. Порта je после тога за протеривање бун-
товника одредила румелијског валију Хаки-пашу и јасно му нареди-
ла да у Ћуприји, и по другим местима, окупи старешине раје и мудро
ce постара да придобије њихово поверење и наклоност, да они ни y
ком случају не пристану уз протеране јаничаре.350 То je уједно био
знак и за Хаџи Мустафу-пашу да потражи савезнике y кнезовима
Београдског пашалука.

Средином априла 1796. године, Хаџи Мустафа-паша je позвао кне-
зове у Београд. Тај диван, кад су они — не препознајући свога ста-
рог Аџи Мустај-пашу — по први пут пред њим стајали премештајући
ce с ноге на ногу, без кафе и дувана, a онда поново дошли и прис-
тали на његове раније изречене захтеве, описао je Прота Матија по
причању свога оца, ваљевског кнеза Алексе.351 Тада су кнезови два-
наест нахија пред београдским митрополитом Методијем положили
свечану заклетву верности султану, заблагодарили за све оно што
je дотле учињено за добробит народа, заклели ce да ће до последње
капи крви бранити своје границе и ујамчили међусобно да ће свака
нахија дати по четири стотине наоружаних људи за одбрану од сул-
танових непријатеља: по стотину за самог везира и по три стотине
за одбрану својих нахија. О томе je на Порту отишла представка
кнезова, написана на грчком језику 4. априла (по старом), сачувана
заједно с преводом на османски и међу актима личне канцеларије
султана Селима III. У књигама званичних инстанци Порте о томе
нема никаквог трага. За Ћуприју je y том поверљивом документу јам-
чио кнез Петар, који je још једном потписан као: „Петар, кнез Пе-
лигрет махалеси”.352

Аустријски погранични командант y Земуну био je овога пута
добро обавештен о важним променама које су ce догодиле на наве-
деној скушптини. Он je дознао да je у свакој нахији одређен по
један оборкнез, дужан да прикупља дажбине. Даље, да je над ових
дванаест нахијских оборкнезова изабран врховни кнез, који ће имати
да седи у Београду, да води надзор над њиховим радом, да прима
од њих прикупљену порезу и да je предаје везиру. Име врховног
кнеза забележено je на следећи начин: „кнез Петар из Великог Мо-
стара".353

Реч je о кнезу Петру из Гложана (Петар Ђуровић, Ђурковић), о
коме je Вук записао да je био y фрајкорима и да су га после „за вре-
мена Аџи Мустај-пашина држали да je најстарији и најпаметнији
кнез y Србији”.354 На то да je његов избор пао изненадно указује чи-

350 X. Шабановић, нав. дело, 196—198.
351 Прота М. Ненадовић, нав. дело, 48—51.
352 X. Шабановић, Турски извори о српској револуцији 1804, I, Списи
царске канцеларије 1789—1804, Београд 1956, 202—203.
353 Д. Пантелић, нав. дело, 98—99.
354 Вук Стеф. Караџић, Историјски списи; Р. Перовић, Прилози за
историју првог српског уссанка. Необјављена грађa, Београд 1954, 65—66.

166

њеница да je у исто време јамчио и за своју нахију. Једини траг
о томе да je он неко време обављао такву дужност остао je посредан.
У нахији га je после избора за врховног кнеза дванаест нахија за-
менио његов стари друг из Кочиног фрајкора, Пантелија Кнежевић:
месец и по дана после састављања и ћефилеме код митрополита Ме-
тодија y Београду, кнезови Петар и Пана поменути су y натпису на
Белој Цркви, коју су обновили заједно с ломничким протом Илијом,
братом кнеза Пане.355

Што je за врховног кнеза y Београдском пашалуку изабран баш
ресавски кнез Петар могла je утицати и чињеница да je новом по-
ретку највећа опасност претила из Видина. Позваноглу je већ био
потпуно завладао над великом мукатом, какву су представљале на-
хије Крајина и Фетислам, над Црном Реком, из које je заратио на
Хафиз-агу, Хаџи Мустафа-пашиног мутеселима y Нишу, a такође и
над Поречом, маликаном Roce Мустафе. Нахија Ресава била je тиме
непосредно угрожена од упада његове војске, a Хаџи Мустафа je и
пре тога покушавао да ce брани тек на Морави.

На прве вести о новом одметању Пазваноглуа, Хаџи Мустафа-па-
ша je средином априла 1797. године позвао кнезове и наредио им да
попишу народну војску, која je под именом пандура и под заповед-
ништвом Станка Арамбашића, за две недеље бројала 16.000 људи.
Међутим, док je Хаџи Мустафа-паша, y звању румелијског валије,
водио свој неуспели војни поход против даглија, Пазваноглу je преко
Пореча послао на Београд Kapa Хасана с војском од 4.000 људи, и
они су истерани из Београда тек после жестоке борбе, и уз помоћ
Gp6a. Пашин кајмакам je почетком фебруара 1798. године заузео и
Смедерево, али су побуњеници и даље остали y крајевима источно
од Мораве.356

Присиљена после Наполеонове инвазије Египта да ce поново из-
мири с Пазваноглуом, Порта je почетком 1799. године одобрила и
раније изгнатим јаничарима да ce врате y Београд. Међутим, кад су
Хаџи Мустафа-пашини сејмени убили јаничарског првака Kapa Ис-
маила, Пазваноглу je поново послао војску на Београдски пашалук.
Један део ове војске разрачунавао ce с Хафиз-агом, Хаџи Мустафа-
-пашиним мутеселимом y Нишу, a њена главнина стигла je већ кра-
јем фебруара 1800. године до Ћуприје, где ce помиње и крајем маја.357
Ову војску предводио je Тосун-ага Белградлија (из Белограчика близу
Видина), који je, како изгледа, пред само избијање устанка био му-
теселим y Ћуприји.358

Сазнавши да су београдски јаничари засужњили Хаџи Мустафа-
-пашу y граду и побили неке његове војводе y паланкама, Тосун-ага
je негде y августу 1801. године дошао са две стотине људи y Ћуприју

355 Ст. М. Мијатовић, Ресава, 222; Л>. Стојановић, Стари српски за-
писи и натписи, II, бр. 3708.

356 Д. Пантелић, нав. дело, 121—131, 147—159, 214—261.
357 Исто, 214—215.
358 Р. Перовић, нав. дело, 65—66.

167

и утврдио ce y њеној паланци. Споразуман с београдским јаничарима,
он je спречио Хаџи Мустафа-пашиног сина Дервиш-бега да уђе у
Ћуприју, те je овај продужио према Параћину, a око Ћуприје су ce
и даље окупљале присталице Пазваноглуа.359 Мало касније, Тосун-ага
je ушао са својом војском y Београд, па ce на позив свога господара
Пазваноглуа опет повукао према Видину.360 После убиства Хаџи Мус-
тафа-паше (27. децембра 1801) y земљи je настао прави грађански
рат.

Нови поредак био je уништен самим доласком јаничара y Бео-
град. За кратко време, истакнути јаничарски прваци преузели су
власт y нахијама као мутеселими, војводе и сердари. Још y време
своје побуне против Хаџи Мустафа-паше, они су тврдили да ће од-
бити Пазваноглуа од пашалука, тражећи да им ce званично одобри
постављање сердара по паланкама и повратак на старе читлуке. Пор-
та je у септембру 1801. године одговорила ферманом да ће Хаџи
Мустафа-пашине сејмене „заменити другом врстом војске”, али оста-
ле њихове захтеве није одобрила.361 У марту 1802. године она их je
још једном укорила за све наведене зулуме, и за то што су поново
почели да убиру забрањени порез.362

После убиства Хаџи Мустафа-паше најистакнутији јаничарски
прваци, дахије, поделили су пашалук на четири дела. Нахија Ресава
допала je y тој подели злогласном дахији Кучук Алији, али je прелаз
на Морави код Ћуприје узео за себе Мехмед Фочић.363 У пролеће 1802.
године, они су ce поново ујамчивали против Пазваноглуа, обећавају-
ћи да више неће помињати читлуке, сердарства и порез и молећи да
им ce пошаље везир који ћe бити мухафиз Београда.364 Јаничари су
несумњиво знали да ce у Румелији против њих припрема велика
војска.365 Међутим, сматрајући да јој највећа опасност прети од удру-
живања београдских дахија с Пазваноглуом, Порта je ради њиховог
уништавања прибегла другим средствима.

У лето 1802. године Поморавље je било у општем рату. ,,У Петров
пост” — од 20. јуна до 10. јула — са аустријске територије ускочила
je једна група Турака и Срба, старих присталица Хаџи Мустафа-паше,
са задатком да дигне народ на устанак против дахија. Поражени код
Пожаревца, они су ce повлачили уз Мораву и нешто пре 9. јула суз-
били јаничарску војску код Раванице. У том сукобу, њихов предвод-
ник Мехмед-ага Коњалија изгубио je седамдесет својих људи, али
су ce и он, и његов друг Хасан-бег са војском од осам стотина људи,
и даље држали на својим положајима. За овима je из правца Видина
долазила велика војска коју je водио Тосун-ага. И њега je дахијска

359 X. Шабановић, нав. дело, 285—305.
360 Д. Пантелић, нав. дело, 249.
361 MD 214, 172—173.
362 MD 217, стр. 44.
363 MAD 10245, стр. 34; MAD 10246, стр. 50.
364 MD 217, стр. 79—80.
365 X. Шабановић, нав. дело, 310—311.

168

војска потукла код Пожаревца, a затим ce поново утврдио y Ћуп-
рији. Ову битку за Ћуприју, y којој je на обема странама било и
Срба, описао je Гаја Пантелић.366 Зараћене стране су ce после тога
некако нагодиле, и Тосун-ага je вероватно тако постао муселим Ћуп-
рије и најбоља веза између београдских дахија и Пазаноглуа. Тосун-
-ага je запамћен као ајан и муселим ћупријски y време сече кнезова,
кад je убијен кнез Петар и на његово место постављен Стеван Син-
ђелић.367

366 Д. Пантелић, нав. дело, 320—363; Р. Перовић, Грађа за историју
првог српског устанка, Београд 1954,12—13.

367 Р. Перовић, Прилози за историју првог српског устанка, 65—66;
М. Б. Милићевић, Поменик знаменитих људи y српског народа, Београд
1959, 159—160.

169

Др Драгослав Антонијевић
научни саветник Балканолошког института CAHУ

ЋУПРИЈСКО ПОМОРАВЉЕ

(неке антропогеографске карактеристике)

Увод. — Долина Велике Мораве представља северни део морав-
ско-вардарске удолине која y меридијанском правцу просеца Бал-
канско полуострво. Горњи део Велике Мораве чини параћинско-све-
тозаревска котлина,1 y чијем ce средишњем делу налази градско на-
сеље Ћуприја као административни центар општине са својих 15
сеоских насеља: Батинац, Бигреница, Вирине, Влашка, Дворица, Иван-
ковац, Исаково, Јовац, Кованица, Крушар, Мијатовац, Остриковац,
Пољане, Сење и Супска.

У географском смислу Ћупријско поморавље чини интегрални део
параћинско-светозаревске котлине, међутим, y антропогеографском и
етничком погледу ова област иде далеко ван граница данашње ад-
министративне поделе и уклапа ce y суседне етничке и предеоне це-
лине Ресаве и Белице. Крајем прошлога века Ћуприја je била ад-
министративно седиште округа, чије су границе биле на западу Мо-
рава, на северу округ Пожаревачки, на истоку планински венци који
деле воде Тимока и Мораве, a на југу Јовановачка река.2

Захваљујући повољним географским својствима и изузетној ко-
муникативности долина Велике Мораве je још y праисторији, a на-
рочито у каснијим историјским раздобљима постала стециште раз-
них етничких група, народа и култура. О етничком, егнобиолошком
и културном континуитету тог древног изумрлог и данашњег ста-
новништва Ћупријског поморавља тешко ce може нешто поузданије
рећи, пошто ce преци данашњег становништва досељавају у ову об-
ласт пре непуна два века. Међутим, како je ова област изгледала и

1 Боривоје Ж. Милојевић, Долина Велике Мораве, Зборник радова
Географског института 3, Београд 1951, 1, 31.

2 М. Б. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 1103,

170

какве су прилике y њој владале y тим далеким временима покуша-
ћемо y најбитнијим цртама да прикажемо.

Старине. — Праисторијска и античка налазишта говоре о разви-
јеном животу и култури давно изумрлих народа који су насељавали
плодну и стратешки важну долину Мораве и њену за Ћупријско по-
моравље најважнију притоку Раваницу.

Локалитет Стублина, познат je као значајно археолошко нала-
зиште. Лежи на уласку y село Супска с десне стране сеоског пута
од Ћуприје, на брежуљку који благо пада према равници око Мо-
раве. Материјал са овог локалитета припада винчанској културној
групи, али постоји и нешто старији који одговара старчевачком кул-
турном слоју.3

На путу Ћуприја Супска по изласку из града на обали Мораве
откривена je значајна праисторијска некропола са урнама тзв. „па-
раћинског типа" које припадају бронзаном добу Поморавља.4

Свакако да je село Батинац једно од најзначајнијих праисториј-
ских налазишта y Ћупријском крају. На овом месту откопана су два
сребрна илирска појаса са палметама и неколико комада накита од
филиграна уз богату керамику бронзаног доба, тзв. „параћинског
типа".5

У атару села Мијатовца y Моравској обали према Ћуприји, от-
копан je костур од мамута, a y истом атару налазе ce и друте ста-
рине од цигала и камена, као и неке старе пећи. Нарочито поред
Велике Мораве има старих селишта на којима су некада била насе-
ља. На местима ових селишта, као и око цркава, градова и градића
налазе ce комади од старог посуђа, оружја и алата.5

Поставља ce питање етничког елемента у праисторији на овом
терену. Према доста оскудним археолошким подацима реч je о трач-
коилирским племенима, пре свега Дарданцима који су y овом делу
Балкана под јаким утицајем старе дакогетске културе.7

Према подацима које пружају Херодот и Тукидит y V веку пре
наше ере, треба идентификовати Трибале y долини Велике Мораве.
По њима река Ангро (то ће рећи Јужна или Западна Морава) која
ce улива y Бронго (Велика Морава римски Маргус), тече кроз три-
балску равницу.8

Римски налази у овој области потврђују да je она била при-
лично насељена y то доба. Ћуприја je била најважније римско на-

3 М. и Д. Гарашанин, Супска, Старинар IX—X, Београд 1959, 368.
4 Др Д. Гарашанин, Нуприја-некропола „параћинског типа”, Архео-
лошки преглед 4, Београд 1962, 65—66.
5 Др Д. Гарашанин, Батина—Нуприја. Насеље „парићинског типа”,
Археолошки преглед 4, Београд 1962, 67.
6 Станоје Мијатовић, Белица, СЕЗб LVI, Београд 1948, 47.
7 Др Д. Гарашанин, Глождар, Археолошки преглед 4, Београд 1962,
62-64.
8 Фанула Папазоглу, Средњобалканска племена y предримско доба,
Центар за балканолошка испитивања АНУБиХ 1, Сарајево 1969, 47—48.

171

сеље Horreum Margi, на путу Viminacijum (Костолац) — Naissus
(Ниш) на платоу између Раванице и Мораве био je римски кастел,
a на десној обали Раванице цивилно насеље. Најранији спомен
града Horreum Margi налазимо код Птоломеја (средином II века).
Неколико векова то je било највеће градско насеље Горње Мезије,
центар за израду оружја и највеће складиште жита, по чему je и
добио име житница Мораве. Хуни су срушили Horreum Margi, a
један век касније обновио ra je Јустинијан I.9 Како за време Рим-
љана, тако и кроз све потоње векове Нуприја je имала највећу важ-
ност по томе, што je лежала на месту где je био главни прелаз
преко Мораве. Римљани су ту имали зидани мост, a по мосту што
су га Турци саградили ова je варош добила име Нуприја.10

Године 1381. сазидан je манастир Раваница, задужбина кнеза
Лазара. Око манастира je био подигнут град са седам кула, a сама
дрква je, како бележе савременици, била раскошно украшена. V
повељи даровној манастиру стоји да je кнез Лазар поклонио многа
села манастиру заједно са земљом међу којима Сење, Жировницу
и Равно (Буприју) и засадио многе воћњаке и винограде.11

Равно ce почиње да помиње од средине XII века. На карти
арапског географа Идризија Равно je означено као Арабна. Равно je
уствари постало на развалинама старог римског града Horreum Мар-
ги. Арнолд из Либека који je описао пут Хенриха Лава прошао je
кроз Равно 1172 идући за Свету Земљу. Он помиње Равно под
именом Rabnel-Rabenelle. Даљи помен о Равну имамо из 1183. године,
када je Фридрих Барбароса с крсташима овде дочекало изасланство
Немањино. Y другој четвртини XIII века Равно су прегазили Татари,
a вероватно je онда било и разорено, јер y повељи даровној Рава-
ници кнез Лазар га назива селом и упоређује га са Жировницом,
Сењем и другим селима.12

Села која je кнез Лазар даровао Раваници, a која су и данас
задржала своја средњовековна имена су: Сеђе (Горње и Доње),
Бигреница (Жировница), Супска, Исаково и друга која не улазе y
састав данашње општине Нуприја.13

Матерјалних остатака из турског доба y овој области нема. Y
та времена Буприја je била „паланка” станица на Цариградском
путу и преноћиште за одмор путника и стоке. Y њој ce налазила
турска посада и турско становништво. За време војних похода
Сулејмана Величанственог (1521—66), Нуприја са привременим пон-
тонским мостом на Морави, јавља ce као град Морава и као седи-
ште кадилука, касније ce зове Морава Паланка или Морава Хисар
(Морава град). Од друге половине 17 века пошто je Мехмед-паша

9 Enciklopedija Jugoslavije 2, 637.
10 В. Карић, Србија, Београд 1887, 806.
11 Вл. Петковић, Манастир Раваница, Београд 1922, 127.
12 Др Чед. Марјановић, Нуприја, Параћин и Јагодина, Темнићски
зборник III, Београд 1936, 84—86.
13 Ibid.

172

Ћуприлић подигао стални мост-ћуприју, град почиње да добија да-
нашње име. У 16, 17 и 18 веку Ћуприја je и пристаниште на Великој
Морави.14

За напредовање Ћуприје y то време поред Цариградског друма
од значаја je и пловидба Моравом. Интересантне податке и потврде
налазимо код Брауна (1669), који пише да ce роба из Србије вози
Моравом y Дунав и после даље куда ce хоће, a из Угарске, Аустрије
и околних крајева вози ce уз Мораву за горње крајеве, обично со
и друга роба.15 Има доказа да ce Моравом бродило до почетка XIX
века. Y једном опису Србије који je угледао света године 1822 каже
ce: Пловице, с којима ce обично на Морави служи, јесу као и оне
на Дрини, корабли који дубље од две и по стопе не тону.16

Становништво. — По ономе што je Јован Цвијић y свом капи-
талном делу „Балканском Полуострву” утврдио, може ce најкраће
рећи, да je у пределу Ћуприје настањено становништво веома шаро-
лико по своме саставу, у коме учествује више метанастазичких
струја, досељених са разних страна и области даљих и ближих, али
у коме доминантну чине досељеници са Косова. Полазећи од ових
запажања, пришли смо и сами конкретном утврђивању порекла и
састава становништва овога краја, покушавши да узроке и време
миграција сагледамо y склопу најбитнијих историјских и друштве-
них догађаја.

Када ce после пораза на Марици 1371. године и на Косову 1389,
државни центар српске државе померио с југа на север, крајеви
у моравској долини и око Ћуприје, особито за време кнеза Лазара
и његових наследника деспота Стевана, добили су врло велики зна-
чај. У та релативно мирна времена овај крај насељава приличан
број становника, нарочито после Косовске битке становништво ce
из јужних предела померало на север, прелазило Саву и Дунав,
али и задржавало y границама Деспотовине, где ce привремено
смештало и мешало са затеченим домородцима, па je тако Деспо-
товина y то доба била добро насељена.17 Константин Филозоф пише,
да je у Деспотовини било богатих рудника, плодног земљишта, при-
родног богатства, питомине и лепоте.18 У првој половини XV века
кроз Деспотовину je пропутовао Bertrandon de la Brokier, који je
записао да je пропуговао „кроз врло лепу земљу и врло добро насе-
љену, покрај Мораве”.19

14 Enciklopedija, ор. cit.
15 Ј. Ердељановић и P. Т. Николић, Трговачки центри и путеви,
Београд 1899, 192.
16 В. Карић, ор. cit. 799.
17 Боривоје М. Дробњаковић, Становништво y Србији за време првог
устанка. Посебна издања Српског географског друштва 32, Београд
1954, 37.
18 Ibid.
19 Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, Библиотека ис-
ториског друштва HP Србије, Београд 1950, 121—131.

173

После пада Смедерева 1459. године, a нарочито после пада Бео-
града 1521. године падају и последњи остаци српске државе, a са
овим годинама може ce сматрати да je завршена прва фаза У по-
гледу насељености ових крајева, али и почетак интензивнијих од-
сељавања становништва.20 Тако ће ce са турском окупацијом па
све до првих десетина XIX века становништво стално кретати.
Доласком Турака велики део становништва одведен je y ропство,
у времену од 1478. до 1483 године, y Угарску je прешло око 200.000
Срба, од којих je скоро половина из предела y долини Мораве. Да
je слаба насељеност била y овим крајевима у то време обавешта-
вају нас путници који су из средње Европе путовали на исток Цари-
градским друмом, као што су Герлах, Швајгер, Синцендорфс и др.
Све ce њихове изјаве слажу y томе, да je пут долином Мораве био
скоро непроходан од шуме, a предели око њега пусти и ненасе-
љени.21

Као што смо нагласили, становништво у доба Турака често
мења место становања, исељава ce или досељава, склања од насиља
у збегове или повремено враћа на разорена огњишта. Године 1689.
аустријске власти преводе велики део српског становништва управо
„са обале реке Мораве” и насељавају га y Славонију.22 Са повлаче-
њем аустријске војске 1690, маса становништва из долине Велике
Мораве придружила ce снажној миграционој струји из косовско-
-метохијских области тзв. „Великој сеоби” под Арсенијем Чарноје-
вићем, прешавши Саву и Дунав и населивши ce чак до иза Будима.
Из спискова грађана будимских архива, види ce да je било Срба
са свих страна, па и из околине Ћуприје. Стефан, игуман манастира
Раванице који je и сам избегао 1690. па je 1718. поново дошао у свој
манастир, казује да je за време аустријско-турског рата било велико
расељавање народа, a да су манастири, вароши и села потпуно
опустели, a неки сасвим изгорели.23

После Пожаревачког мира 1718. године области Београдског
пашалука биле су са врло проређеним становништвом. На то ука-
зује и списак капетана и обер-капетана у окупираној Србији постав-
љени после Пожаревачког мира, наиме, од петнаесторице 11 њих
нису били из тадашње Србије, „што показује да староседелаца
није било или су они били ретки”.24 У путопису Леди Монтеги која
je 1717. пропутовала кроз Србију види ce да je Србија у то време
била пуста и највише покривена шумом.25 Може ce закључити, да
je y време аустро-турских ратова од 1688. до 1699. и од 1716. до
1718. међу највише настрадалим нахијама била и Ћупријска. При-

20 Боривоје М. Дробњаковић, ор. cit.
21 Ibid., 38.
22 Ibid.
23 Тих. Р. Борђевић, Становништво y Србији после велике сеобе
1690 године, Годишњица Николе Чупића XXXVI, Београд 1927, 5.
24 Боривоје М. Дробњаковић, ор. cit., 39.
25 Тихомир Р. Борђевић, Из Србије кнеза Милоша, становништво-
-насеља, Београд 1924, 14.

174

мера ради наведимо; да су према Најперговом попису из 1718. села:
Сење, Влашка, Супска, Бигреница, Исакова и друга, била потпуно
ненасељена, то ће рећи пуста, y Иванковцу je било само два пода-
ника, a у Јовцу четири.26 Према исписима из турских дефтера за
период 1739—1741. Батинац, Бигреница, Влашка, Исаково, Мијатовац
и друга села, била су потпуно пуста без становништва.27

После 1739. године настаје извесно смиривање y исељавању и
бежању становништва. Као да ce у напуштена насеља враћа избегло
становништво или насељава сасвим ново, a чак ce заснивају и нека
нова насеља. Главни досељеници били су из западних, јужних, па
чак и источних крајева, који су били услед турских насиља, a још
више због неугодности на лошијем, планинском земљишту, сишли
у пусте, боље и жупније земље.”

Међутим, крајем XVIII века, са аустро-турским ратом 1788. и
познатом „Кочином крајином", настала су нова кретања становниш-
тва. После аустријског пораза становништво из долине Велике Мора-
ве, мигрира на север преко Саве и Дунава, a нарочито из Ћупријског
краја, Темнића, Белице и Левча, што нам потврђују бројне вести
тога времена. Ови крајеви су остали поново пусти, тако да није, како
очевидци доказују, било „ни певца да запева, ни пса да залаје".29
Дакле, „Кочина крајина" може ce узети као прекретница, као доба
којим ce углавном завршава период исељавања, и откада настаје пе-
риод интензивног досељавања предака данашњег становништва уста-
ничке Србије, које достиже максимум y првим деценијама XIX
века, нарочито у току првог устанка.30

За етнички састав становништва Ћупријског краја од највећег
значаја су била досељавања y времену од краја XVIII, па до краја
прве половине XIX века, то ће рећи y доба, a нарочито после првог
устанка, када су ce углавном населили преци данашњег становништва
овога краја. И у суседним областима Ресави, Темнићу, Белици и
Левчу, најмасовније насељавање je било после Кочине крајине, тј. у
доба устанка.31

На основу податка којим располажемо, Ћупријски крај населило
je неколико метанастазичких струја досељавања: косовско-метохиј-
ска, јужно-моравска и тимочко-нишавска, односно браничевска. У
долинским насељима највише су заступљени досељеници из јужно-
моравских области. Ови досељеници су дошли углавном путем који
je водио преко ражањске удолине.32 Најстарији преци данашњег ста-

26 Др Душан Пантелић, Попис пограничних нахија Србије после по-
жаревачког мира, Споменик САН XCVI, Београд 1948, 21—23.

27 Исписи из катастарског пописа који су Турци извршили 1739—
—1741. године. (Подаци добијени од Радмиле Тричковић, асистента Ис-
торијског института СР Србије).

28 Тих. Р. Борђевић, Становништво y Србији после велике сеобе
1690. године, ор. cit., 21.

29 Станоје М. Мијатовић, ор. cit., 40.
30 Боривоје М. Дробњаковић, ор. cit., 42.
31 Ibid, 44.
32 Боривоје Ж. Милојевић, ор. cit., 54.

175

новништва ове области су Косовци, који су ce доселили далеко пре
устанка и представљају иајјачу миграциону струју досељавања. Они
су долазили долином Ибра и превојима који су ишли преко Топли-
це. Само y источном делу имамо досељенике из Тимока и Нишаве.
Има и инверсних миграција, али и старинаца за које ce не може
утврдити место или крај одакле су досељени. Један број досељеника
припада тзв. унутрашњем сељакању и пресељавањима, најчешће по-
водом женидбе или орођавања.

Илустрације ради, навешћемо и неке конкрегне примере досе-
љавања. Село Кованица y источном делу области према испитива-
њима Станоја Мијатовића, на почетку нашега века имала je 60 кућа
са 4 рода, сви пореклом са Косова. За ове Косовце традиција вели
да су дошли са великим буљуцима оваца.33 Село Мијатовац поред
саме Мораве, има родова највише досељених из јужно-моравских
области.34 У Ћуприју су ce средином XIX века преселили становници
села Жировнице, Мућаве и Мрчевца села која су лежала y долини
Мораве, a крајем XIX века y југоисточни део вароши досељени су
Банаћани и Сремци, како би унапредили начин обрађивања земље
у овом крају.35

У исто време када ce насељавају Косовци или нешто касније,
што значи y периоду између средине XVII, па до половине XIX
века, имамо и миграцију Влаха, тзв. Унгуријана-планинаца, који и
данас живе у неким селима самостално или инкорпорирани са срп-
ским становништвом. Овај други талас насељавања Влаха y ове кра-
јеве чува досељеничку традицију. Наиме, сви знају одакле су ce до-
селили (углавном из Угарске), па чак и тачна села и рођаке које
су тамо оставили, како нас о томе обавештава Тихомир Борђевић.36
Међутим, први талас насељавања Влаха у ове крајеве, везује ce за
крај XV и почетком XVI века. Наиме, проређивање српског земљо-
радничког становништва, које ce, како смо показали исељавало пре-
ко Саве и Дунава, пружало je повољне услове за миграцију сточара
Влаха из динарских области старе Српске државе и њихово насеља-
вање y ове делове Србије. Они су ce дакле насељавали y земљорад-
ничке крајеве, Великог поморавља, долазећи из области Старог Вла-
ха са Дрине, из Херцеговине и Црногорских Брда. Око 1516. године,
у Смедеревском санџаку морало je бити преко 12.000 влашких кућа.
„Од колике су важности за Смедеревски санџак били ти сточари
види ce из тога што су они y том санџаку пописивани y посебне
дефтере. Године 1527. Турци су Влахе Смедеревског и једног дела
Крушевачког санџака пописали у два велика дефтера”.37

Из досада реченог, јасно ce види да ce Ћупријски крај одликује
становништвом разноврсног порекла, за разлику од крајева y запад-

33 Станоје Мијатовић, Ресава, СЕЗБ XLVI, Београд 1930, 212.
34 Станоје Мијатовић, Белица, ор. cit., 69.
33 Боривоје Ж. Милојевић, ор. cit., 48.
34 Тихомир Р. Борђевић, Из Србије кнеза Милоша, ор. cit., 92.
37 Istorija naroda Jugoslavije II, Beograd 1960, 81.

176

ној Србији где преовлађује динарско и косовско становништво, или
y источној, где преовлађује тимочко-браничевско становништво. „По-
менута разноврсност y саставу становништва потиче отуда, што до-
лина Велике Мораве представља пространу, ниску и плодну област
која je привлачила становништво из виших, брдовитијих и неплод-
нијих крајева на западу и на истоку37а. Зато ce може с правом рећи
да je „из те сложене етничке мешавине, на тлу посебне географске
средине и y одређеним друштвеногеографским условима израстао
човек посебних психичких, a донекле и соматских особина кога бис-
мо могли назвати Моравцем”.38

Јован Цвијић je узроке овим снажним метанастазичким крета-
њима од краја XIV па до првих десетина XIX века нашао y исто-
ријским догађајима као непосредним поводима, почевши још од
најезде Турака и бежања становништва пред завојевачком војском,
нарочито после пропасти Деспотовине, за време аустро-турских ра-
това, Кочине крајине, првог и другог устанка. Затим, y тешком еко-
номском стању најчешћем узроку бројних исељавања становништва,
глад и помор стоке, неродне године, пасивна земља и велики при-
раштај. Овде je додао и психолошке и моралне мотиве као што су:
неправде, злочини, зулуми и крвна освета. Да би ce тачно могао
одредити који je узрок преовлађивао, историјски, економски или пси-
холошки, морао би ce засебно испитивати сваки метанастазички слу-
чај.39 Међутим, једно je тачно, плодна и ненасељена Србија нарочито
у доба устанка привлачила je досељенике из многих крајева. Ка-
рађорђе их je радо примао, и како каже предање „сагонио их je у
Шумадију и Поморавље, где je било доста пусте земље, или je слао
људе који су из неослобођених крајева позивали досељенике”.40

Насеља. — На основу изнетих археолошких података, може
ce закључити да je у данашњем Ћупријском крају од давнина било
насеља и насељених места. Писани извори такође дају податке о
тим давнашњим насељима, нарочито о онима у средњем веку о
чему je било говора. Путописци који пролазе кроз овај крај доносе
извесне, али доста штуре вести. У својој „Даници” за 1827. годину,
Вук Караџић бележи да je y Ћупријској нахији било 72 села. Од
тих насеља на истоку од реке Мораве само 11 припадају данашњој
Ћупријској општини, сва остала насеља су y саставу етничке и
предеоне целине Ресаве. Она четири насеља у долини Мораве на
њеној левој обали, нису били обухваћена Вуковим пописом. И на-
родна традиција je сачувала успомену на та стара насеља у топо-
нимима као што су: селишта, кућишта, гробишта и сл.

Већина данашњих насеља често je премештана са једног места
на друго. Узроке овој појави треба тражити, по нашем мишљењу,

37а Боривоје Ж. Милојевић, ор. cit., 54.
38 Удолина Велике и Јужне Мораве, Зборник радова Географског ин-
ститута 22, Београд 1969, 71.
39 Јован Цвијић, Балканско полуострво, Београд 1966, 144.
40 Боривоје М. Дробњаковић, ор. cit., 49.

12 Бој на Иванковцу 177

y тешким политичким и друштвеним приликама нарочито y доба
Турака. У то време она су остајала пуста и мењала број станов-
ника, a како бележе путописци била су обавијена густом шумом и
удаљена од главне комуникације Цариградског друма. Пустош je
настајала не само за време извођења ратних операција као на пример
1683—1699. или оних y 18. веку 1716—1718. 1737—1739. a особито
1788—1791. године, него и услед кретања турске војске, услед јани-
терасе. Као што смо напоменули, ови предлози су током 16. 17. 18. и
je била честа баш y годинама пред први устанак”.41

После Свиштовског мира Турци су настојали да ce избегло ста-
новништво врати на своја огњишта y своја села и неколиким фер-
манима обезбеђивали су извесне повластице становништву. Отуда
и имамо појаву враћања људи и збегова и емиграције и обнавља-
ња порушених села и кућа.41а

Територија на којој леже насеља Ћупријског краја представља
углавном два изразита рељефа: први, алувијалну раван Велике Мо-
раве и доњег дела њене десне притоке реке Раванице, и други,
благо нагнуте површи и терасе које ce степенасто спуштају према
овим рекама. Мање речице и потоци су ce усекли y ове површи и
терасе. Као што смо напоменули, ови предели су током 16, 17, 18 и
прве половине 19. века били под густим шумама. Сам Цариградски
друм који je пролазио кроз Ћуприју и суседна моравска села био
je под густом шумом. Спомињемо Цариградски пут овде, пре свега
због тога, што je био од великог утицаја на формирање градског на-
сеља-Ћуприја, y коме су никли ханови за одмор и преноћиште пут-
ника и каравана. За разлику од овог градског насеља, y коме je
живело претежно турско становништво, сеоска насеља су ce y вре-
ме Турака склањала од главних комуникација којима су ce кретале
војске, увлачећи ce y скровита места. Бежање са отворених места
и путева због личне и имовинске сигурности „било je олакшано и
тиме што ce становништво тога времена поглавито бавило сточар-
ством”.42 Што ce тиче величине села y погледу броја кућа, може ce
рећи да су била малена и углавном разбијеног типа.

Сеоска насеља Ћупријског краја по своме положају су разно-
врсна, нека од њих леже y самој равни Велике Мораве и то су тзв.
долинска насеља. Примера ради поменимо село Крушар које лежи
изнад високе десне Моравине обале. Подривањем Мораве ова десна
висока обала ce непрестано обурвава и односи добар део плодне
земље због чега ce насеља померају даље од реке. Почетком XIX
века приликом једне поплаве Морава je Крушар раздвојила на два
дела.43 У равни изнад меандра лежи већим делом село Мијатовац
на левој обали Мораве као типично долинско насеље. На прелазу

41 Миленко С. Филиповић, Село y Србији крајем 18 и почетком
19 века, Посебна издања Српског географског друштва 32, Београд 1954,74.

41а Ibid.
42 Ibid., 76.
43 Боривоје Ж. Милојевић, ор. cit., 38.

178

између моравске равнице и заравни je село Јовац. Делом на благој
страни, делом y моравској равници су Дворица и Остриковац.44 На
десној страни Мораве на додиру алувијалне равни и терасе лежи
село Супска и Влашка. Ова села су заштићена од поплава и алуви-
јалну раван искоришћавају за влажне културе и за сточарство, a
више земљиште за суве културе.45

Другу групу чине брдска села која ce простиру по благим пле-
ћима овећих коса или брда, као што су Исаково, Вирине и друга,
са нешто већом окућницом. Њих просецају један до два уздужна
пута или више попречних, y средини села су некада куће биле зби-
јеније, a на крајевима ређе.46

Планинска села су y клисурама или карсту, y жљебовима река
или потока, например Кованица и Бигреница. Ова села су збијеног
типа, јер je земљиште такво да куће не могу бити разређене. Услед
овога оне често немају ни окућнице. Она су на највишим тачкама
на висинама од 400—500 метара. За села са влашким становништвом
карактеристична je раселица.47

Раселица су једна врста насеља која постаје услед одлажења на
трла, појате, бачије или салаше. Становници ce пресељавају из раз-
лога што им je тамо лакше и угодније за живот. Тамо им je већи
део имања и стока, вода, дрва за огрев и др. И близини трла су
сточни торови, кошаре, сточна храна. Овде ce живи обично лети,
али многи тамо и зиму проводе, нарочито Власи.48

Према испитивањима насеља y погледу распореда кућа y овом
крају, може ce рећи да су y долинама куће доста близу, a y побр-
ђима даље једна од друге односно раштркане.

Кућа. — Развитак куће, једног особито значајног дела матери-
јалне културе под одређеним историјским и економским условима
и природним (топографски облици земљишта и клима, као и грађе-
вински материјал што га пружа околина), непрестано ce мењао и
еволуирао од примитивне једноделне брвнаре и плетаре, до данашње
вишесобне од опека зидане куће. Могу ce издвојити неколике етапе
у њеном развитку како y типу, архитектонском обликовању, функ-
цијама и датовању, тако и y појави неких локалних црта и каракте-
ристика. Развитак сеоске куће Ћупријског краја имао je еволутив-
ни пут на коме je свака следећа етапа представља један виши сту-

пањ у развитку куће.
Према оскудним вестима из 1783. године које ce односе на кућу

из Великог Поморавља, може ce закључити, да су куће биле од пле-
тера или брвана углавном једноделне, покривене сламом или трс-
ком.49 То потврђује и народно предање у коме je очувана жива ус-

44 Станоје Мијатовић, Белица, ор. cit., 14.
45 Боривоје Ж. Милојевић, ор. cit., 39.
46 Станоје М. Мијатовић, Ресава, ор. cit.
47 Ibid.
48 Ibid.
49 Миленко С. Филиповић, ор. cit., 83.

179

помена на негдашње куће, једноделне плетаре и лубаре, или брвна-
ре.50 За брвнару каже Ј. Цвијић, да je силазила y Мораву и прелази-
ла je, a могла ce наћи y Источној Србији до Ртња.51 Према војно-ге-
ографском опису Србије пред Кочину крајину од 1783. и 1784. го-
дине Ћуприја je имала поред кућа од ћерпича и камена, једну џа-
мију и 12 кућа од дрвета.52 Дрвене куће y Ћуприји биле су саграђе-
не y облику чардака,53 a по селима оне су биле четвртастог облика
са двоја врата и по један отвор уместо прозора. На средини je било
огњиште.

У ратним периодима у збеговима y планинама, a како то потвр-
ђује и народно предање, живело ce y бурдељима-земуницама укопа-
ним у земљи, колибама тзв. „платинарама" и „заплотњачама”, прими-
тивним склоништима која су била правоугаоног или кружног обли-
ка. Ове колибе су ce сачувале до данас као склоништа за стоку у
планинском делу области.54

Временом због недостатака шуме y искрченој плодној моравској
равници куће су ce почеле зидати углавном од черпића или цигала
са кровом од ћерамиде или црепа. Тако су преовладала два типа
зграда за становање. С југа je дошла кућа са доксатом покривена
ћерамидом. Као што je познато, овај тип куће захваљујући отворе-
ном доксату, на коме ce преко лета могло и спавати, распрострањен
je y читавом Јужном поморављу. Са севера y ову област већ у току
прве половине XIX века продрла je кућа северног типа, која je била
без доксата и без ћерамиде, зидови ове куће су били од цигала, a
кров од црепа.55

Из типа куће са доксатом y последњој четвртини XIX века раз-
виће ce карактеристична кућа „моравка” с аркадама и тремом и ве-
ћим бројем одељења. Са моравском кућом (која je заступљена у ви-
ше варијаната, како y распореду и величини просторија, тако и y
положају трема и могућности његовог комуницирања), подигао ce
животни стандард онога доба и културни напредак. Област je еко-
номски била прилично ојачала, a ратарско-сточарски начин привре-
ђивања учврстио ce као најважнија пољопривредна грана, што je
повећало материјалне приходе становништва, a тиме и могућност за
реално проширење стамбеног простора, што je нови тип моравске
куће, иначе познат у читавој долини Мораве то и пружао.

Кућа je и даље еволуирала, нарочито после проласка железничке
пруге и побољшања саобраћаја. У новије време праве ce хигијенске

50 Ibid.
51 Јован Цвијић, ор. cit., 285.
52 Душан Пантелић, Војно-географски опис Србије пред Кочину Кра-
јину од 1783 и 1784 год., Споменик LXXXII, Београд 1936, 57.
53 Душан Пантелић, Ухођење Србије пред Кочину Крајину, Глас СКА
CLIII, Београд 1933, 136.
54 Рабија Хасанбеговић, Архитектура сеоске куће и привредних згра-
да y Ресави, Гласник Етнографског музеја 28—29, Београд 1960, 100.
55 Боривоје Ж. Милојевић, ор. cit., 42.

180

куће од тврдог материјала по плану, нарочито y долинским насе-
љима.

Око кућа ce налазе економске зграде, амбари, кошеви, стаје за
стоку. У моравској долини по њивама могу ce видети трла и колибе
које служе y привредне сврхе. Трла поглавито има y висииским пла-
нинским деловима изнад Раванице y којима преко лета борави
стока.

Привреда. — Какве су привредне прилике владале y Ћупријском
крају y прошлости, a нарочито y доба устанка, покушаћемо y најса-
жетијем виду да прикажемо. Тешкоћу y приказима ове врсте чине
у првом реду веома оскудни извор, a за разумевање савремених при-
вредних кретања и перспективе њеног развоја, потребна су посебна
теренска проучавања, што овом приликом излази из оквира постав-
љеног задатка.

Према својим природно-географским особинама, у овој области
можемо издвојити на првом месту плодну алувијалну раван око Мо-
раве и доњег дела Раванице, на другом, побрђа врло повољна за
разне биљне културе и на трећем, планински део на истоку, погодан
за сточарство. Наравно, y доба које нас интересује, привреда није
била диференцирана као данас a на то су утицале на првом месту
друштвене и историјске прилике тога доба.56

Још у средњем веку, како ce види из записа, гајили су ce коњи,
говеда, овце, козе и свиње. Крај манастира и цркава било je веома
развијено пчеларство, a има помена да ce гајила и свилена буба.
Исто тако и рибарство je било на гласу како на Морави, тако и
y рибњацима крај манастира. Као изузетну реткост напомињемо,
да ce у средњем веку у овом крају гајио тур или зубар. „Кад су
краљ Андрија и Првовенчани измењали дарове у Равну 1216 године,
онда je краљ Андрија као реткост поклонио Првовенчаноме једног
тура и турицу”.57

Ратарство y то време je нарочито било развијено у долини
Мораве. Није ce знало за кукуруз и кромпир, међутим, гајени су
стрмна жита: пшеница, раж, јечам, овас и просо, a такође и повр-
ће, нарочито у манастирским баштама.58

Виноградарство и воћарство je исто тако било развијено. Из по-
веље Раваници види ce да je кнез Лазар засадио винограде и воћ-
њаке.59

Међутим, после доласка Турака и исељавања становништва, у
долини Мораве je зарасла у непроходну шуму о којој говоре многи
путописци. И Баталака пише „да je Србија по већој части била
пуста, па мало по мало као таква y непроходне пгуме претворила

56 Милисав Лутовац, Привредно-географске прилике и саобраћајне
везе Србије првог устанка, Посебна издања Српског географског друштва
32, Београда 1954, 53.

57 Др Чед. Марјановић, ор. cit., 160.
58 Ibid.
59 Ibid.

181

ce. Ретко ce где опазити могла равна чиста пољана, луг, њива и
клас пшенични.. ,”60 Из овога примера ce лепо види да и најплод-
нији крајеви под неповољним друштвеним и историјским условима
постају за привреду сасвим безначајни, a такав ce случај управо
десио са Ћупријским поморављем.

Пространи пашњаци и ливаде пружали изванредне услове за
преовладавање екстензивног сточарења, које je углавном било ве-
зано за најближу околину. Пашњаци су задовољавали потребе не
само домаћих сточара, него и оних из других врло удаљених кра-
јева, било сточара номада или полуномада који су са стоком навра-
ћали y овај крај. Позната je заповест Карађорђева упућена Миленку
Стојковићу да раздели устаницима више од 10.000 „арнаутских”
оваца које су ce затекле y Пожаревачкој нахији.61

„Једине привредне гране пред први устанак биле су сточарство,
земљорадња и воћарство, пише Милисав Лутовац, па и оне су биле
слабо развијене. Сем сточарства оне су носиле обележје аутаркич-
ности. Свако je гајио онолико жита, воћа и винограда колико му je
подмиривало домаће потребе или мало локално тржиште. То je
доба праве натуралне привреде, која почиње престајати још y
доба устанка”.62

И мада су природни услови били веома погодни за ратарске
културе, ипак оне су заузимале незнатни део. Као главни разлог
свакако су неповољне друштвене и историјске прилике, ратови на
првом месту, a заједно с њима и веома тешки намети које су тур-
ски феудалци наметали обесправљеној раји. После ослобођења, при-
лике су ce сасвим измениле те „земљорадња ослободивши ce намета
почела je напредовати”.63 Она je била појачана и приливом придош-
лог становништва, коме je за исхрану била потребна већа коли-
чина жита. Главни усеви су били: пшеница, кукуруз, овас, раж,
хељда и просо.64

У географско-статистичком описанију Србије Вук Караџић из-
међу осталог пише: ,,У цијелој ce Србији највише једе љеб куку-
руза. Истина да може свуда родити и пшеница, јечам, и раж, али су
ова жита, осим Мачве, y којој ce шеничан љеб у себицу једе, не
сију по млого, a и ко посије, више продаје, него једе. Кромпири
су од скора познати, и врло ce мало сију (више као ријеткост, него
потребе ради), прем да би могли бити од велике помоћи. Од поврћа
ce највише сије гра (пасуљ), купус и лук (бијели и црни), по том
ротква, pena, и блитва, a још мање грашак и сочиво. Кељ, келерабу,
мркву (жуту репу) и спанаћ готово нико и не познаје, рен расте
сам по пољу и само ce употребљава за лијек’’.65

60 Лазар Арсенијевић-Баталака, Историја српског устанка I, Београд
1898, 218—220.

61 Милисав Лутовац, ор. cit., 55.
62 Ibid., 57.
63 Ibid., 56.
64 Ibid., 57.
65 Вук Стеф. Караџић, Даница за 1827, Београд 1969, 124.

182

Као што смо раније нагласили, услови за бављење сточарством
били су далеко повољнији. Најбројнија врста ситне стоке биле су
овце, тзв. планинке. За њих je било довољно хране, a од њих je
било и највише користи. Оне су ce највише гајиле y источном пла-
нинском делу Нупријског краја. У нижем делу области нарочито y
долини претежно ce гајила крупна стока говеда. Због пространих
храстова шума услови за гајење свиња били су веома повољни.
Познато je какав и колики значај имала je трговина са свињама
y то доба.66

Сем побрајаних врста стоке много су ce гајиле и козе, јер je
било доста шума за њихову исхрану, због тога су домаћинства др-
жала неограничен број коза, које су биле врло рентабилне јер су
давале више млека од оваца.67 Једном речи, сточарство je било глав-
на привредна грана, што je одговарало и специфичним условима
живота тога доба.

У свом друштвено-историјском развитку људи Ћупријског краја
су различито користили природне услове и датости на пољу прив-
редне делатности. „Тако и имамо да je појава једне привредне
гране утицала на повољни развој или опадање друге, a то je све
у тесној вези са природним и друштвеним условима”.68

И данас, захваљујући изванредним природним својствима алуви-
јалне површине, нарочито у долини Мораве искоришћавају ce за
ратарство. Богати пашњаци који су лоцирани у источном планин-
ском делу области повољно искоришћени за сточарство. Поред то-
гa, рудно богатство y источном делу као и идустријски објекти y
Ћуприји, отварају нове перспективе y даљој социјалистичкој из-
градњи.

**

Уместо закључка, на крају овог сажетог прегледа, може ce
рећи, да Ћупријски крај y антропогеографском и етнографском
погледу нема неких посебних карактеристика које би га издвајале
од суседних етничких и предеоних целина Ресаве и Белице. Због
тога je и Станоје Мијатовић y својим антропогеографским студија-
ма за нека од данашњих Ћупријских насеља рекао, да припадају
Белици (Дворица, Јовац, Оштриковац и Мијатовац), и Ресави (Ви-
рине, Исаково и Кованица). Ако пођемо од говора, видећемо да ос-
нову чини косовско-ресавско наречје, са малим одступањима y не-
ким долинским насељима y којима ce осећа утицај јужноморавског
говора донетог са досељеницима из јужних крајева. У народној

66 Бранимир Љ. Дакић, Привредно-географска посматрања каракте-
ристика слива Раванице, Зборник радова Географског института 9, Бео-
град 1954, 141.

67 Ibid.
68 Ibid., 132.

183

ношњи, иначе веома значајном етнографском показатељу срећу ce:
ресавски зубун (са богатим и типичним орнаментима y претежно
црвено-црној боји, да ce бело сукно једва назире), трвељи, ручаник
и др. У архитектури такође нема неких посебних особености. Оби-
чаји су слични или истоветни са обичајима суседних области, на
пример: мобе, седељке, позајмице, свадбени обичаји и др. Све то,
само потврђује наш закључак, да ce Ћупријски крај не може тре-
тирати као посебна антропогеографска и етничка целина, него као
једна мање више прелазна зона на простору између Ресаве и Бе-
лице.

184

Дипл. инж. арх. БРАТИСЛАВ СТОЈАНОВИЋ

СПОМЕНИК БОЈУ НА ИВАНКОВЦУ

Заштићен и уређен културно-историјски
и меморијално-природни простор

Урбанистичко уређење u споменичко обележавање

После претходних изучавања расположиве историјске грађе,
упознавања стања на терену, по обављеним консултацијама са пред-
ставницима друштвено-политичких органа и организација Ћуприје
уз сарадњу Одељења историјских наука Српске академије наука и
уметности — аутор овога дела монографије излаже виђење уређења
простора боја на Иванковцу. Овај предлог je делом присутан y
досадашњим припремама чињеним y току 1976. године за доноше-
њем потребних одлука и за израдом одговарајућих стручних елабо-
рата. Предлог полази од уређења својеврсног СПОМЕНПАРКА: за-
штићеног културно-историјског и меморијално-природног простора
на коме ce одвијала БИТКА НА ИВАНКОВЦУ У ПРВОМ српском
устанку, августа 1805. године.

Концепција споменика има више идејно-програмских полазишта;
она су:

I Реконструкција материјалних сведока догађаја и једног де-
ла природног амбијента — простора на коме ce била битка.

Заштита природно — меморијалног простора.
Обележје, симбол: y спомен догађају.

II Укључивање Споменпарка y текући живот.
III Генерално урбанистичко уређење ширег простора.

185

I

Према подацима војно-политичког карактера (из докумената,
литературе, карата) и на основу увида на терену, јасно ce могу
утврдити места битке: положаји устаника, правци наступања турске
војске, итд. тако да je могуће, да употребимо израз, реконструиса-
ти географску карту битке y размери 1:1.

То констатовање положаја битке и реконструкција објеката
утврђења (шанчева, редута, палисада и коверки) биће први и неизо-
ставни вид активности на уређивању споменпарка.

Наравно, не могу ce данас обновити сви ти објекти. Поред оста-
лога и зато јер je простор делом изграђен сеоским зградама; a
није нам ни циљ — тотална реконструкција по сваку цену. Оно што
je врло повољно, постојеће стање омогућава реконструкцију, рекли
бисмо, главног стратешког положаја који je и најинструктивнији.
Док ce већина осталих објеката може трајно обележити адекватним
спомен знацима без ометања постојећег стања и текућег живота.

Ова бележења осталих објеката и места значајних за битку
представљаће даљи рад на уређивању историјског простора иванко-
вачке битке.

Најпотпунија реконструкција би ce обавила на узвишици —
ледини званој „Лудо брдо”, која je и остала y истом или врло слич-
ном стању y каквом je била и y време битке. У историјско-споме-
ничком смислу и y композиционо — просторном погледу то би била
и централна тачка споменпарка. Са ње ce има најбоља прегледност
положаја битке, a са ње ce имају и најлешпи погледи на околни
пејзаж.

Због свега тога на њој треба подићи и симбол-обележје: y спомен
догађају — y спомен битке на Иванковцу. Тај објекат, уметничко
ликовно дело — je споменик борби, борцима и победи. Он није
споменик једној личности. (Ово ce износи ради појашњавања става
y односу на присутне идеје о споменику Миленку Стојковићу и
Петру Добрњцу или сличним идејама). У комплексном уређењу спо-
менпарка, биће могућности и за расчлањенија обележавања, па и
за одговарајућа истицања одређених личности из устанка, односно
истакнутих бораца y овој бици.

Овај споменик — ликовни симбол би ce, кроз конкретизацију
идеје, повезао, композиционо и садржајно, и са архитектонским
функционалним споменичким објектом. Идеја je да тај архитектон-
ски део споменика буде своје врсте музеј, да има музејско-инфор-
мативно васпитну функцију. Значи он би имао изложбени простор
за историјско споменичке експонате, затим део за окупљање посе-
тиоца и предавања, уводна излагања, пре обиласка споменпарка.
У њему би ce могла да држе предавања, семинари и курсеви из
оквира општенародне одбране, васпитања омладине y духу борбе-
них традиција; и слично.

У ову концептуалну област спада и заштита одређеног простора
(који ce дефинише урбанистичким решењем) као културно-историј-

186

ског и меморијално — природног простора. Ta заштита ce оствару-
је по два основа, два закона: на основу Закона о заштити спомени-
ка културе и Закона о заштити природе. Овај простор, као што ће-
мо доцније образложити, има споменичка својства по оба закона.

Крајње je време за тим заштитама као остварењем започете
културне иницијативе и обавеза према прошлости као и према
природи.

Све до сада изложено о реконструкцијама материјалних сведо-
ка боја на Иванковцу, о споменику, о заштити културно-историјског
и меморијално-природног простора — наћи ће своја планско-про-
сторна решења y урбанистичком плану споменпарка. Ово урбани-
стичко решење обухватиће шири простор — поред дела где ће ce
реконструисати објекти, изградити споменик, оно ће укључити и
село Иванковац и његову околину, као и део карактеристичног при-
родног залеђа. Овакво комплексно урбанистичко решење дефини-
саће и укључивање споменпарка y текући живот; a то значи да ће
обрадити, поред перспективног развоја села, излетничко рекреатив-
не и туристичке намене и друге садржаје y овоме комплексу.

Споменик културе

Важећи Закон о заштити споменика културе, по свом духу и
деловима неких од одредби, обавезује, y првом реду непосредни
територијални орган управе, да ce штите и одржавају подручја од
историјског и научног значаја — y каква спада и подручје боја на
Иванковцу.

Као што je познато, републички Закон о заштити споменика кул-
туре, његов пречишћени текст, донет je 28. септембра 1965. годи-
не. Тај закон je y много чему превазиђен (па je y припреми нови);
између осталог зато што претежно обрађује и регулише односе према
споменицима културе y ужем смислу речи, a недовољно дефинише
односе и обавезе према историјским и научним споменичким вред-
ностима. И такав он даје довољно основа и намеће обавезу за
заштитом подручја боја на Иванковцу. Већ y члану 2. он каже да
су споменици заштићени самим постојањем закона без обзира да ли
су они и формално регистровани и заштићени. Даље треба тума-
чити — да закон под уошптеним називом „споменик културе” под-
разумева и историјске и научно-културне вредности, почев од по-
кретних предмета, преко непокретних предмета и објеката, до ши-
рих просторних целина. То ce види и из члана 35. где помиње и
заштићено подручје; или из члана 55. када говори о задацима
„одбора за заштиту једног или више споменика културе”, па каже
и..." да врши послове y вези са популарисањем историјске умет-
ничке, односно научне вредности споменика културе... Можда je
закон најближе нашем проблему и задатку са чланом 42. када гово-
ри о изради урбанистичких планова за просторе са споменичким
својствима за њихово уређење као урбанистичких целина.

187

У свему, мислимо да нас, уз остале разлоге о којима говори ова
монографија, и Закон о заштити споменика културе подстиче и оба-
везује на активни однос y правцу заштите, уређења и презентова-
ња простора и као историјско-културног наслеђа наших народа.

С друге стране не постоје разлози који би нас онемогућавали
у реализовању програма за уређење простора боја на Иванковцу,
— као места значајног за новију историју српског народа, као
природне вредности, и као излетничко рекреационог подручја у
околини Ћуприје.

Овде смо ce задржали на упуте Закона о заштити споменика
културе, док о самим војно-историјским одликама боја говоре по-
себни написи. Ради континуитета излагања подсећамо на неке од
тих одлика.

Историјска je чињеница да je бој на Иванковцу био први отво-
рени окршај српских устаника, под општом командом Карађорђа
и непосредним руководством Миленка Стојковића и Петра Добрњ-
ца, са регуларном турском војском, предвођеном Хафиз-пашом. У
том боју Срби су извојевали победу над бројнијом и наоружанијом
војском Отоманског царства — натеравши je на повлачење према
Нишу.

Ta победа je имала изванредан морални значај за борце и читав
српски народ.

Стечено самопоуздање ce изражавало и кроз нове победе y
даљем развоју догађаја у успону устанка.

Полазећи од војно-историјских чињеница и Закона о заштити
споменика културе, ми смо и језиком просторног планирања гово-
рили о заштити и уређењу ширег овог подручја.

Сада бисмо нешто више рекли и о његовим природним одли-
кама.

Природне одлике

Читав шири део, место битке и његова околина, служи за по-
љопривредну обраду. Место становања и живљења у том делу je
село Иванковац. Без досадашње веће урбанизације, овај терен je
сачувао основне рељефне и привредне особине. Благо разуђеног ре-
љефа, са отвореним видицима, потоцима и речицама; са својим пито-
мим пејзажима — он представља исечак природе типичне за овај
део Србије. Само село je имало успорен развој и није изашло из
оквира, није изменило одлике, рељефа где ce сместило.

Ужи простор битке на Иванковцу данас je осетно измењен у
односу на време битке 1805. године. Међутим, он и данас буди успо-
мену на своје време. Један његов део, доминирајућа коса, где су
ce налазили „редути”, остао je сличан времену битке. Наиме, коса
није изграђена нити je интензивно пољопривредно обрађивана, те
и сада служи за природну испашу. На овом простору ce откривају

188

Kapaђopђe Петровић

Миленко Стојковић

Петар Добрњац

Петар Јокић

Станоје Главаш

Карађорђева фишеклија
(Историјски музеј Србије — Београд)

Карађорђево оружје

Устанички топ
(Историјски музеј Србије — Београд)

Споменик устаницима на Иванковцу