Манастир Раваница
Манастир Раваница
Нуприја године 1876.
Иванковац насеље
Иванковац насеље
Иванковац насеље
Моравска кућа
Моравска кућа
Тврђава манастира Манасије
Манастир Манасија
трагови ровова и могу ce са великом тачношћу утврдити места
објеката утврђења.
(Нешто je, пак, измењен део косе где ce налази споменик са
попрсјем Миленка Стојковића; засадима дрвећа из новијег доба).
Село Иванковац ce развило y односу на доба битке и покрило je
просторе главног шанца. Но оно још увек има одлике српских села
типичним за ове наше крајеве. Уз вођење рачуна о амбијенталним
одликама села y његовој будућој урбанизацији — оно може да ce
уклопи y концепт уређења ширег простора.
Највише промена je настало y околном делу који je био покри-
вен храстовом шумом. До скора je местимично било те шуме, која
je сада искрчена од стране пољокомбината.
Зачети су и други крупни захвати y правцу интензивне пољо-
привреде (и подизање великих воћарских плантажа), па ће доћи
до још већих промена изгледа и карактера пејзажа.
Саобраћајница за моторна возила пролази кроз простор, однос-
но тангира саму косу. Њено постојање много значи за приступ-
ност историјском простору. Она je и опасност за непланско изгра-
ђивање (у ослону на њу); већ ce појављује стихијна градња крај
саобраћајнице.
После историјско-споменичких одлика овога простора додајемо
његове природне вредности: он има услова да ce чува и развија
и као меморијално природни споменик.
На то je и законски обавезна комуна, скупштине општине Ћуп-
рија. И сада ћемо ce позвати на Закон о заштити природе. (Овај
нови закон донела je Скупштина СР Србије крајем новембра 1975.
године). У духу тога закона и његових дефиниција, комплекс боја на
Иванковцу спада y просторе посебних природних вредности који су
везани за историјске догаћаје. Према закону, њега треба штити од
даљих промена људском делатношћу, односно враћати ка аутохто-
ном стању y смислу реактивизације и поправљања оштећене и де-
лом измењене природне средине.
Јасно je, да ce y овом случају ради о типичном примеру на
који ce односе поменуте поставке закона. С једне стране — то je
природни оквир y коме ce одвијала историјска битка y првом срп-
ском устанку; a са друге, тај оквир, његова природа je y извесном
обиму измењена људском делатношћу.
Као општу закључну оцену могли бисмо изнети:
— Да, и ако je природни амбијент y многоме промењен, још
увек има услова да ce организованим радом побољша до
стања које ће y великом дочаравати амбијент из времена
битке.
— Да би те интервенције допринеле побољшању природне око-
лине већ и тиме што би je приближиле аутохтонијем стању.
— Да je гранично време за интервенције; јер ако ce оно пропу-
сти, практично неће имати много логике за њима.
189
Садање интервенције би биле y оквирима релативно нормал-
них мера.
— Предстојећа урбанизација може да потпуно онемогући заш-
титу, обележавање и уређивање овога терена као историј-
ског споменика — или да обезбеди пут и поступак за њего-
во трајно споменичко, историјско културно и природно ам-
бијентално очување.
Са историјско-научног становишта постоје могућности и потре-
ба да ce овај простор доведе y стање које ће имати двоструки спо-
менички значај — као културно-историјски споменик и као мемо-
ријални природни споменик.
Закаснелост y активним мерама заштите je очигледна.
Али исто тако, према досадашњим проучавањима, може ce твр-
дити да брзо доношење одговарајућих одлука може да буде сврси-
сходно y погледу остваривања циљева заштите:
— да ce очува недеградиран простор;
— да ce временом допуни природни оквир битке; и
— да ce споменички обележи сама битка.
Највреднији вегетациони споменици средине — нестали су —
закаснелошћу ове акције: отишли су столетни храстови. Зато je
нужан напор да ce реконструише део шуме која ће долазећим
поколењима причати о обнављању храстове — букове шуме, као
једног дела оквира y коме ce налазила војска устаника y време
боја на Иванковцу; и као исечка шумадијских предела Србије
(аутохтони храст и буква ce биолошки добро обнављају, јер су тако
и настали и одржавали ce на тлу које им погодује).
Природно жбуње и шибље на странама, по долинама и увалама,
ту je ... и треба га само одржавати и попунити, јер ce смањила број-
ност врста од времена битке.
Посна земља косе — даје траве и корове, као и y прошлим
временима. (Треба пажљиво смањити засађени део, a потпуно укло-
нити четинаре којих није ту било).
У селу je воће и друго дрвеће слично као и y време боја. Није
тешко допунити извесне делове села још неким врстама типичним
за ове крајеве.
Уз осећања мере и обазриво такође je лако допунити и оквире
обала речице која протиче ободом села.
Свим овим помоћи ће ce природи — да ce сама даље развија
под условима поднебља y којима je своједобно и настала.
Ван заштићене територије и даље ће ce мењати средина —
сходно планском и интензивном привређивању.
190
II
Укључивање споменпарка y текући живот
Код оваквих објеката, код нас и y свету, долази ce до одређених
ставова произашлих из искуства.
Један je — да стварна „употребна”, животна вредност ових и
сличних споменика зависи, не само од њихове објективне вредно-
сти, већ и од тога како je и колико je споменик нашао и добио
место y савременом животу.
Тешко су одрживе заштите без живота. Тако ce и дошло до
потребе ревитализације историјских споменика.
Спретно изналажење садржаја и функција, нових намена, за те
историјске споменике доприноси њиховом активном присуству y
савременом, текућем животу. Тада ce и они добро одржавају, не
представљају терет заједници, a врше своје суштинске културно-
историјске функције. (Делом и y томе леже објашњења о пропа-
дању изванредно вредних споменика — када није нађена потребна
спрега са текућим животом; односно о успешном одржавању и
чувању и мање вредних међу споменицима — када je та животна
веза успостављена). У том погледу имамо примера и из наше најно-
вије активности код подизања споменика. Многи споменици, исто-
ријски значајни, вредни као уметничка остварења, живе само од
датума до датума! Други, пак, који су добили место y текућем
животу људи, много су присутнији y срединама где су.
Коришћење споменичког простора за рекреацију и туризам
У нашем случају предлажемо и активно коришћење споменичког
простора битка на Иванковцу за рекреацију и туризам. То чинимо
јер му неки моменти предодређују такву улогу чак и када не би
био споменик. Ту ce дакле срећно допуњују ове условности.
О каквим je то условима реч?
Једна група проистиче из ширих програма и планова за развој
туризма у Србији, a друга из локалних потреба.
Од ширих планова наводимо Регионални план туристичког под-
ручја Дунава кроз Југославију. Ово je врло комплексан елаборат
који je рађен за туристички развој једног великог региона — a
укључује и нашу територију.
Иницијатива за сагледавање проблема туризма y региону Дуна-
ва кроз нашу земљу, у склопу изградње хидроенергетског система
„Ђердап”, покренута je још 1961. године y Извршном већу СР Срби-
је. Обимнији припремни радови обављени су 1963. године да би про-
грам био усвојен 1965. године; коначна верзија студије разматрана
je и усвојена на седници Извршног већа СР Србије почетком марта
1970. године.
191
Овај план je потврдио и стручно научно доказао да je регион
Дунава једно од најзначајнијих подручја Југославије за развој кон-
тиненталног туризма; a да, после приморја, заузима вршни положај
у укупним вредностима наше земље са гледишта туристичке прив-
реде.
Практично, коришћење Подунавља кроз Југославију у рекре-
ационо туристичке сврхе, организовано почиње после усвјања Ре-
гионалног плана туристичког подручја Подунавља.
У протеклом периоду, потврђивале су ce основне поставке пла-
на, и поред спорог темпа инвестиционих улагања y туристичке објек-
те као и неадекватних организационих мера за развој туризма.
Подручја која су разматрана овом студијом подељена су y че-
тири зоне. Зависно од карактера зоне, обављен je одговарајући обим
пројектанског решавања. Идући од ужих ка ширим подручјима,
предвиђене су: непосредна зона, пратећа зона, и шира, тако звана
рефлексна зона, поред тога и интернационално туристичко подруч-
је Дунава. Територија споменпарка боја на Иванковцу припада
рефлексној зони. Рефлексна зона представља посебне, готово само-
сталне, туристичке вредности, које ce могу надовезати на претходне
две зоне y правцу још већег обогаћивања туристичког „асортимана”
дунавског подручја. То су најчешће „географске оазе" које ce по-
везују добрим саобраћајницама са првом непосредном зоном. У
принципу то су нека ловишта, природни шумски резервати, сред-
њевековни и други уметничко-историјски објекти, природне ретко-
сти, шпиље, извори и врела, реке, бање, и слично, што све, већ
само собом и независно од Дунава и Ђердапа, има и туристичке
вредности. То представља или може да представља лако присту-
пачне зоне ужег дунавског туристичког подручја, то богати ово
дунавско подручје и доприноси његовој комплексној туристичкој
вредности. Идући низводно рефлексну зону чине: Суботица, са гра-
витирајућим подручјем; Ковачица; Сремска Митровица; подручје
Аранђеловца и Тополе; део приобаља Млаве око Петровца; подруч-
је Горње Ресаве; и обухватније подручје Хомољских планина.
Поред већ реченог, и пратећа и рефлексна зона треба да обаве
и функцију: да својим специфичним туристичким вредностима про-
дуже боравак туриста, домаћих и иностраних, који су дошли у
првом реду y непосредну зону туристичког подручја Дунава. Све
три зоне заједно треба да пруже интересантније и разноврсније
туристичке могућности, a самим тим да остваре дуже борављење
туриста. Значајно je исто тако да ce овим може да постигне вре-
менско продужавање туристичке годшпње сезоне.
Ово подручје Горње Ресаве „носе", да тако кажемо, извесне
вредности од којих ћемо навести два средњовековна споменика и
једну природу реткост — Ресавску пећину.
Први средњовековни споменик je утврђени манастир Ресава (Ма-
насија) који ce налази y непосредној близини Деспотовца, око два-
десет и пет километара удаљен од Свилајнца. Градио га je Деспот
192
Стеван Лазаревић y периоду од дванаест година, између 1406. до
1418. године. Турци су га заузели први пут 1439. године a дефини-
тивно, за период њихове владавине нашим крајевима, 1458. године.
По својој архитектури црква припада Моравској школи.
Ресавске фреске заузимају значајно место y историји позне ви-
зантијске уметности. Композиције свечаног жанра — y којима je
изражено свечано и сценско расположење, са уношењем одеће,
људских типова и других елемената из савременог живота — y
многоме су промениле природу дотадашње црквене илустрације.
За ресавске живописце ce мисли да су поникли y солунским умет-
ничким радионицама или су ce сликарски образовали посредно,
под утицајем солунских мајстора. Одмах по завршетку манастира
усељени су најчувенији људи свога доба — књижевници, преводио-
ци, преписивачи књига и минијатуристи — да би радили на рефор-
ми писмености и богаћењу српске културе.
Ресава je била богата књигама, иконама украшеним златом и
бисером, раскошним црквеним сасудама и другим црквеним вред-
ностима. Сада je остала црква, чија je припрата новија из XVIII
века, и делови фресака, као сведоци некадашњег културно-умет-
ничког жаришта и средишта културне делатности целе деспотовине.
Сам град, око манастира (унутар кога су били књижевница и објек-
ти за становање са трпезаријом) и ако много оштећен, делом ре-
конструисан и конзервиран, један je од најлепших и најсачуванијих
наших средњовековних градова.
Други споменик je утврђени манастир Раваница (у средњем веку
— Равно). Налази ce око једанајест километара од Ћуприје. Сагра-
дио га je Кнез Лазар 1376. до 1377. Турци су га заузели први пут
1389. године па затим 1438. године.
По својој архитектури прква припада Моравској школи. И ако
ce налази на њеном почетку она носи скоро све одлике ове архи-
тектонске школе. Грађена je од камена и опеке. Фреске Раванице,
уз одговарајуће сликарске квалитете, уносе новости које су карак-
теристичне за сликарство XV века, о чему смо говорили код мана-
стира Ресаве. Остала je црква, чија je припрата новија, из XVIII
века, са прилично оштећеним живописом.
Према старим рукописима манастир je био утврђен ободним
зидом са кулама. Сада постоје конзервирани остаци оградног зида
и делова трију кула.
Уз додатак — споменика боја на Иванковцу, довољно смо
истакли одлике због којих je одабрана рефлексна зона Горња Реса-
ва. Поред зоне, Регионални план туристичког подручја Дунава увео
je и тако зване кругове туристичких кретања. Један од њих je:
Нуприја — Деспотовац — Петровац — Кучево — Голубац — дунав-
ска магистрала, према Београду. За овај круг ослониће ce и веза
ширих делова рефлексне зоне; могуће везе — Жагубица за Петровац,
Деспотовац, Кучево ...
Као што ce види спомен простор боја на Иванковцу улази и y
овај круг туристичког кретања.
13 Бој на Иванковцу 193
Досадашњи живот и развој туризма y овом региону — потврђи-
вали су прогнозе и поставке плана. У међувремену су ce одвијале
и даље попуне и проширивања садржаја y правцу основних план-
ских поставки. У том смислу и ово повезивање историјског спомен-
парка са текућим животом представља такву попуну.
Подсетили бисмо на још две такве попуне и проширења. Прва
je намера да ce y напуштеним, угашеним, сењским рудницима осну-
је републички музеј рударства. Знано je место и значај рударства
y прошлости Србије, као и његова улога y савременијој њеној при-
вреди — и складно са тим, културно-васпитна и информативна улога
музеја који би га презентовао.
И друго je — пољокомбинат „Добричево". Савременој оријента-
цији комбината ка затварању ланца — од производње сировина,
преко њихове индустријске прераде, до пласмана производа непо-
средним потрошачима — излетничко рекреациони вид туризма y
Горњој Ресави пружа и нуди део потрошача који му „долазе на
ноге”. Да и не говоримо и о својеврсном интересовању градског,
урбанизованог, становника за доживљавањем прехрамбене производ-
ње y њеном непосредном облику.
Наравно, све ово je условљено спремношћу, y првом реду ком-
бината, да ce остваре изнете претпостављене могућности о таквој
повезаности. У том смислу, пак, има остварених примера y нашој
земљи. Подсећамо на пример Пољопривредног комбината Београд.
(Овакви интереси повезаности и обострано повољни ефекти оства-
рују ce већ више година програмима Пољопривредног комбината
Београд широм Србије и Југославије).
Дакле, није без значаја богата пољопривредно-прехрамбена око-
лина овога туристичког круга; односно могућност његовог лаког
снабдевања прехрамбеним производима, за разлику рецимо од неких
туристичких подручја која треба уз напоре снабдевати из удаље-
них делова земље.
Другу групу услова и потреба чине такозвани локални интереси.
Трограђе Ћуприја — Параћин — Светозарево je значајна урбана
агломерација чији грађани имају потребе за ширим туристичко-
-рекреационим понудама y природним амбијентима y својој ужој
околини. Једна од таквих je простор о чијем уређењу je реч. Он ce
може користити и обданице, као и y време недељних викенда; и
то практично током целе године. Знано je да je викенд туризам y
успону y Србији. Он заостаје за стањем какво je y деловима наше
земље са развијеним излетничким навикама — какве су рецимо
y Сарајеву, Загребу, Љубљани итд. Ако пођемо од скромних прогно-
за, онда ћемо добити извесну одређенију слику тих потреба за
средњорочни период.
Ова три града имају 80.000 становника; уз претпоставку да ће
на викенде излазити 40% становника, биће потребно излетничких
простора за 35.000 људи. То ће ce остварити утолико пре — уко-
194
лико ce y ширем уређењу простора остваре и смишљено одабрани
туристичко.угоститељско, рекреациони садржаји.
На крају овога дела да нешто кажемо о прогнозама и пројек-
цијама врста туризма и броја туриста за регион Дунава. У студију
— Регионални просторни план туристичког подручја Дунава (регио-
на y чије утицајне сфере смо уврстили и споменпарк боја на Иван-
ковцу) утврђује ce да ће ce туда одвијати, као главни видови,
излетнички и викенд, a потом транзитни туризам.
Анализе и прогнозе су вршене y односу на развој туризма у
Србији, потом y региону Дунава, са тежиштем на непосредну зону.
Најобимнији и најустаљенији туристички промет који ce може оче-
кивати y непосредној зони Дунава je онај који ће остваривати сами
становници непосредне зоне. Даљи пораст стандарда и личне по-
трошње, изградња саобраћајница и потребних туристичко-угоститељ-
ских капацитета; скраћена радна недеља — биће утицајни чиниоци
за све већи раст излетничког и викенд туризма. С друге стране, зна-
тан прилив излетника биће и из суседних регија; код тога y нагла-
шене изворе излетника треба убројити градове Ћуприју, Параћин
и Светозарево, a посебно Београд.
По методи утврђивања броја такозваних потенцијалних излет-
ника, затим пројекције броја излетника — дана (то јест колико дана
у просеку ће користити за излете у току године потенцијални излет-
ник) и сагледавања годишњих доба y којима ће ce ти излети нај-
више обављати — студија je изложила одређене бројке за непо-
средну зону Дунава. Очекује ce да ће један корисник проборавити
на излетима у 1990. години 17 дана. Друго, највећи број излетника
излазиће јула и августа, затим после првог у месецу и суботом и
недељом. На бази процењене масе корисника излета и на основи
изнетог броја коришћених дана на излетима по једном кориснику,
усмерености излетника у непосредну зону Дунава, и временске ди-
стрибуције промета, дошло ce до следеће пројекције излетничког
туризма y 1990. години:
— за период април—октобар, маса излетничких дана 11.659.000;
— за период новембар—март, маса излетничких дана 2.577.000;
— укупна годишња маса излетника дана би била 14.236.000.
Процењено je да ce у летњим месецима у току једног дана могу
наћи на излетиштима непосредне зоне до 500.000 излетника у 1990.
(Све ово ce односи на цео простор Подунавља кроз Југославију.
Рачуна ce да 70% од тока долази на непосредну зону Београда и
југоисточног Подунавља). Рефлексна зона горње Ресаве, којој при-
пада и подручје споменпарка боја на Иванковцу налази ce под ути-
цајима оваквих потенцијалних излетничких кретања па ce и она
мора приспособити за задовољење припадајућих јој обавеза. За нас
je од важности и то да ce поред изложеног, број излетника — дана
195
треба повећати и за излетнике који ће ce крећући туристичким
круговима, о којима смо већ говорили, долазити y непосредну зону
(рачуна ce да би број излетника — дана требало повећати y периоду
април—октобар за 15% a y периоду новембар—март за 10%).
Поред излетничког туризма, важно место има и транзитни тури-
зам домаћих и страних путника. Прогнозира ce да ће на истој
територији, непосредне зоне y 1990. години бити 3.800.000 моторизо-
ваних транзитних туриста. С обзиром на оваква кретања мотори-
зованих транзитних туриста, највећи број моторних возила наћиће
ce y периоду април—октобар на путевима туристичких кретања
туристичке зоне Дунава.
Неговање борбено — патриотског духа
Полазећи од трајног опредељења да ce негује здрав, физички
јак и борбено способан народ — традиционално спреман за отпор
агресору, за борбу ради очувања своје слободе... мислимо да овак-
ви споменици могу да буду места неговања таквог здравог и борбе-
иог духа и тела. Споменпарк боја на Иванковцу би, y смислу њего-
вог што пунијег укључивања y савремени живот, знатне своје про-
сторе имао уређене за овакве активности. Слободни простори биће
уређени и за одгој и васпитање према програмима општенародне
одбране. Изнаћи ће ce одговарајући спој рекреације и физичке за-
баве у природи са планским васпитањем младих за општенародну
одбрану. Са таквим приступом програмирања споменпарка — и обје-
кат музејско, културно, васпитног карактера добиће своје место y
ланцу активности и из опште народне одбране; y њему би ce одржа-
вала предавања и курсеви, семинари и из опште народне одбране;
он би имао, да тако кажемо, кабинет ошптенародне одбране.
При продубљивању и даљој разради изложеног гледања биће
потребно изнаћи оне нити које везују народну традицију витешких
вештина, игре омладине на селу... и савремене фискултурно-конди-
ционе спортске вежбе и игре. Тиме ћемо остварити два циља:
— да цео тај садржај има логичног смисла y зависности од
карактера споменпарка посвећеног борбеној традицији; и
— да ce одговори све неопходнијим потребама за фискултурно-
-рекреативним активностима људи;
a ово све повезано са оспособљавањем народа за борбу са
тешкоћама које могу да га задесе било y природним непогодама,
или при нападу на његов живот и рад, на његову домовину.
Овакав став, даље, омогућава и организовања извесних такмиче-
ња, скупова омладине из области Ћуприје, можда и шире, y одређене
дане, поводом одговарајућих националних датума... и томе слично.
196
III
Урбанистичко решење
Све ово тражи јасна, дугорочна програмска и планска опреде-
љења. Затим средњорочна решења и годишње оперативне програме.
Просторно плански израз тога je урбанистичко решење споменпарка
боја на Иванковцу. Зато ћемо, полазећи од изложених констатација,
оцена и могућности, изнети најглобалнији концепт просторног спо-
меничког уређења овога дела територије на подручју општине Ћуп-
рије.
Ово je специфичан урбанистички план — он je тематски усме-
рен, просторно и садржајно дефинисан ван уобичајених урбани-
стичких планова градова или насеља. Истина, њега иницира и на
свој начин предвиђа и републички закон о заштити споменика кул-
туре. У досадашњој пракси смо имали примера таквих урбанистич-
ких планова; навешћемо урбанистички план споменпарка „Чучали-
ца” y Пожаревцу, рађен још од 1952. године; и случај за спомен-
парк „Шумарице” y Крагујевцу.
Наша урбанистичка делатност обогатила je праксу и теорију
тако званим тематским урбанистичким плановима — који, поштују-
ћи опште законе урбанизма, наглашено обрађују и решавају просто-
ре са становишта посебних одлика тих простора, као што су излет-
ничко-туристичке, или какве су — национални паркови, или примар-
но привредни базени... односно, споменпарк какав планирамо да
буде простор боја на Иванковцу.
Посебност садржаја уноси и неке различитости и y самом план-
ском урбанистичком елаборату (у односу на сталност форме и
садржаја урбанистичких планова насеља или градова). Овај план je
y суштини урбанистички израз, превођење споменичке идеје на
простор. Он истовремено разрешава и усклађује просторни развој
области коју решава са споменичким циљевима које je друштво
поставило да ce искаже y том простору.
Отуда овакав тематски, овде споменичко-тематски, урбанистички
план (пошто ce уради) треба да буде присутан при изради других
просторних планова, као што су републички просторни план, регио-
нални, или генерални урбанистички планови насеља која обухватају
и ову територију.
Урбанистичко решење, урбанистички план, простора боја на
Иванковцу, y друштвеном смислу — треба да буде на свој начин
верификован и усвојен. То ce обавља y два вида, y програмском
делу; a затим и као плански докуменат — елаборат, донет од тери-
торијалног органа комуналне самоуправе.
Изложене поставке о споменпарку боја на Иванковцу, као идеј-
ни приступ, су y бити — програмски приступ, програмски део так-
вог тематског урбанистичког плана.
197
Село Иванковац
Пошто тематски урбанистички планови једноставно само не пре-
воде тематски програм на простор; то га они укључују y развојно
кретање свеукупности живота y простору. Тако спрегнут специфични
програм са осталим животним компонентама, добија снагу дугороч-
ног битисања.
Зато y овом урбанистичком плану значајно место добија пер-
спективно решење развоја села. Оно je урбана агломерација која
има стално животно радне потребе... и зависно и од њих и њихо-
вог смера — наш програм и став за укључивањем споменпарка y
текући живот биће успешнији или дефектини. Ако дугорочна пер-
спектива села, његових мештана, буде спрегнута са концепцијом
споменпарка, тада je нађено право решење. Урбанистички план тада
бива просторно-планска основа за материјализацију изложених гле-
дања о укључивању споменпарка y текући живот.
Мишљења смо да je оријентација о укључивању споменпарка
y текући живот врло повољна и за само село и његову дугорочну
стабилност и сигурност y развоју.
Сведоци смо брзе урбанизације, наглог пораста градова и стаг-
нације сеоских насеља. Ta стагнација води ка споријем, местимично
и наглом, изумирању тих насеља.
Наиме, промене у процесу, y технологији, пољопривредне произ-
водње (све већа индустријализација пољопривреде, почев од про-
изводње основних сировина па до готових прехрамбених производа)
изазвале су нагло ослобађање сеоске радне снаге, дотле апсорбова-
не y уситњеној пољопривредној производњи. С друге стране, наше
прерастање из неразвијене y развијену привредну земљу, y вези са
тим и порасг свеукупне индустријске производње, изазвало je по-
требу за новом индустријском радном снагом. Тако ce одвијао исто-
добни процес ослобађања радне снаге на селу и пораст радне снаге
y индустрији. И даље, неравномерна и не увек усаглашена ова кре-
тања довела су до неједнаких односа ослобођене радне снаге и
моћи индустрије да je прихвати y целини, па зато и до привременог
одлива те радне снаге и у иностранство.
(Не улазећи y анализу појава и продубљавање проблема у це-
лини — што излази из оквира наше теме — подсетили смо на поме-
нута кретања, под чијим дејством ce нашло и село Иванковац.)
Ево нешто података.
У време Боја, село je имало неколико кућа.
Села Србије су касније имала сличан развој. По ослобођењу од
Турака, под кнезом Милошем, она су ce груписала и „ушоровала”.
Између два светска рата оформила су своје типичне руралне фи-
зиономије и територијална пространства. После другог светског рата
одвијао ce и даље траје, процес који смо приказали. И Иванковац
ce исто развијао.
198
За стабилније даље развијање села Иванковца видимо и могућно-
сти y програму за уређење простора боја на Иванковцу.
Пре, још пар речи о неким искуствима код нас и y земљама
Европе која указују на могуће путеве стабилизације села. Помену-
ћемо три таква могућа пута: један je, неговање такозване мале
привреде — основе за дугорочну перспективу, савремених малих
насеља, као продужни развој досадашњих села. При томе развијање
и оне пољопривредне производње која je по свом карактеру блиска
индивидуалној производњи; као што су повртарство, нека воћарства,
пчеларство, извесна цвећарства... гајење лековитог биља, итд.
Други je — јачање терцијалних делатности, тамо где има усло-
ва за излетничко-рекреациони туризам: сеоски туризам, домаћа ту-
ристичка делатност... и већ како ce све зову, активна укључивања
сеоских домаћинстава и целих села y „туристичке понуде".
И последњи, лоцирање одговарајућег индустријског погона, као
сачиниоца сложених индустријских организација удруженог рада.
Мислимо да je будућност Иванковца y коришћењу сва ова три
вида привређивања. Неки од привредних погона, чист и нештетан
y односу на природну средину, ангажовао би одговарајући број
мештана и значио сталан производни пункт за квалификоване инду-
стријске произвођаче из села. Сагласно са комуном Ћуприје, ре-
публичком привредном комором и уз подршку Републике — дефи-
нисао би ce такав погон: као део прехрамбене индустрије пољоком-
бината „Добричево”; као јединица индустрије троградња Ћуприја,
Параћин, Светозарево; или, пак, као један од дисперзираних погона
за потребе општенародне одбране.
Друго, поред запошљавања дела становништва села y пољоком-
бинату, сами мештани би преузели пољопривредну произвоњу коју
они могу рентабилно да обављају a за којом ће бавити све веће
потражње при развијеном сеоском туризму; код чега ће сеоски
произвођачи бити и директни продавци, без посредника, и тако по-
стати како произвођачи, тако и продавци услуга и производа y
оквиру сеоског туризма.
На крају, део становништва ће ce запошљавати y угоститељству
и другим терцијарним делатностима потребним планираном туриз-
му y зони овога споменичког комплекса.
Оваква привредна основа пружа услове за развијањем таквог
насеља — малог по обиму, ниског по изграђености, најдиректније
везаног за природу уз пуно коришћење њених незамењивих вредно-
сти — каква бивају све жељенија y савременим кретањима.
(Није потребно нагласити значај природне околине за живот и
рад људи y ово време све већег поремећаја здравих односа човек —
животна средина; y вези са тим каква je повољност становати y
насељима са оствареном пуном повезаношћу са природом. Такође
je непотребно посебно наглашавати значај производње хране ... y са-
временом свету y коме ce озбиљно брине о несташици хране).
На оваквим примерима ce прелама и пракса y односу на судби-
ну села. Пасивно праћење стихијних кретања раслојавања села и
199
као урбане творевине, затим као привредне заједнице, најзад као
фактора y прерастању земље y привредно и организационо разви-
јену — значило би и мирење са њиховим изумирањем.
Кроз урбанистичко решавање, о каквом смо говорили — ме-
ђутим, спроводили би став активне трансформације села ка савре-
меној урбаној творевини. произашлој из изложене. трансформације
пољопривредне и остале производње.
Наравно, ни равномерна урбанизација земље (која je предуслов
за изложену урбану трансформацију села и, с друге стране, за избе-
гавање стихијног и прекомерног нарастања градова) ни осавреме-
њавање села, не значе свођење сеоских насеља на шаблоне градске
урбанизације. У ствари ce ради о отклањању производне заостало-
сти, уклањању комунално — хигијенско — културне заосталости...
и y том смислу о приближавању стандарда урбанизације било којих
и каквих насеља, градских или сеоских; a при томе ни једног мо-
мента не заборављајући, и никако не губећи, све вредне одлике ма-
њих агломерација, чији су ембриони села.
Нове пејзажне вредности
Задржали смо ce на селу Иванковац — док ће урбанистичко
решене обрадити и друге значајне делове, као што су, неке спонтане
и изворне вредности околине, или, пак, обрадиве површине комбина-
та „Добричево”. Код комбината желимо да осветлимо настајуће и
још недовољно валоризиране нове пејзажне вредности.
Реч je о променама y односима „покривача” рељефа.
После великих комплекса под шумама, који су присутни на по-
четку XIX века, y време боја на Иванковцу — култивисана индиви-
дуална пољопривредна производња ткала je све питомији и чаро-
ликији ћилим шумадијског пејзажа; сачињен од њива сејаних куку-
рузом, ражом, пшеницом ... малих забрана, воћњака ... јесењих
купа шаше, стрњика, од ливада и стоке y паши; све проткано ме-
стимичним, кућицама расутих сеоских домаћинстава.
(Део сличног пејзажа покушавамо да „урамимо” кроз урбани-
стичко уређење најуже околине села Иванковца. Остала површина
промењена je и неповратно ce мења путем савременог пољоприв-
редог привређивања.)
Хектаре, десетине хектара ораница, после батерија трактора,
прекривају исте културе: ове године жита... идуће кукурузи, сун-
цокрети итд. Толике и сличне површине су постале и плантаже
воћа, раних, јеењих: трешања, бресака, крушака, јабука... већ пре-
ма микрорељефним и микроклиматским рејонирањима. Добијају
ce нови просторни и бојни односи: увек једнобојни, највећи теписи
који су икада „исткани” y овим деловима Србије... на какве смо
навикли и какви су одлика наших војвођанских пејзажа.
Ту су и годишња доба — y широким потезима и бојама израже-
на: зеленим y пролеће, златним бојама зрелих житарица y лето и
200
јесен; док цветни фон воћњака, смењује y лето једро зеленило...
до јесењих боја родова воћа ...
Индустријска пољопривреда има својих и естетских вредности.
Оне су резултат процеса производње, али и дело културе радне
средине и рада.
О њима ће нешто рећи и урбанистички план ширег подручја
споменпарка. A много ће требати да ce казује кроз даље развијање
пољокомбината и општи раст његових произвођача; као и путем
узајамног утицаја становништва регије, људи који су потрошачи не
само финалних производа комбината, но и корисници природе као
оквира y коме живе и стварају.
Указали смо на основне одлике овога урбанистичког решења;
истовремено смо и заокружили приказ о урбанистичком уређењу и
споменичком обележавању простора боја на Иванковцу.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
1. Закон о заштити природе, „Службени гласник СР Србије” бр. 51/75.
2. Закон о заштити споменика културе, „Службени гласник СР Србије"
3. Регионални просторни план туристичког подручја Дунава, Београд
1968. година.
4. Арх. Братислав Стојановић, Регионални план туристичког подручја
Дунава кроз Југославију, „Техника” 1971. бр. 2, 3.
5. Др Петар Милосављевић, Из историје боја на Иванковцу, рукопис,
март 1976.
6. Статистички годишњак СР Србије.
201
Издају
Српска академија наука и уметности
и
Самоуправна интересна заједница културе
Скупштине општине Ћуприја
Ликовна опрема
Димитрије Гвозденовић
Технички уредник
Др Петар Милосављевић
Тираж: 7000 примерака
Штампање завршено децембра 1979. године
Штампа: РО штампарија „Будућност”, Нови Сад
На основу мишљења Републичког секретаријата за културу СР Србије број 413-834/73-02
ова књига je ослобођена плаћања посебног републичког пореза на промет производа и
услуга y промету