МИГРАЦИОНА КРЕТАЊА СТАНОВНИКА ПОЧЕТКОМ 19. ВЕКА Запустела Србија је остала у таквом стању све до пред Кочину крајину 1787. године када Аустрија поново преузима кораке да ослободи српске крајеве, односно територију јужно од Саве и Дунава. У том је значајно помажу српски војници фрајкорци који смело улазе у рат Аустрије и Турске који је трајао четири године и завршио се Свиштовским миром 1791. године.Пошто се видело да Аустрија не мисли да остане у Србији на кратко досељени Срби из Војводине су поново морали да се враћају назад како би избегли турску освету. Међутим, турска царевина се опасно љуљала тако да је нова нада за повратак Срба у матицу земљу рођена 1804. године када Карађорђе подиже устанак и ослобађа целу Шумадију, Поморавље, а том приликом је 1806. године ослобођен и Параћин са околним селима, укључујући и Поточац. Стварањем Карађорђеве Србије у деветогодишњем периоду изменила се и слика српског становништва. Створивши какву такву аутономију 1816. Књаз Милош Обреновић је у Србији затекао двеста хиљада људи. Када је 1839. године абдицирао Србија је већ била густо насељена земља са 1.200.000 људи, јер је и сам Књаз Милош својом политиком доприносио томе. Наиме, он је давао земљу сељацима онолико колико су они могли да је обрађују што је привукло велики број српског живља. Србија је у то време била обећана земља за многе српске фамилије жељне мира, рада и слободе. Тих година у Србију су се сливали и сви они људи који су у околним царевинама били стављени ван закона, јер им је у Милошевој Србији гарантована сигурност и лична безбедност. И крајем 19. века досељавање у Србију није престајало, јер је и сам Јован Цвијић ходећи по Балканском полуострву сусретао дугачке колоне избеглица. “Скоро у сваком селу Шумадије, сељаци су разноврсног порекла досељени из разних крајева једни од Сјенице и Пештери, 249
други из црногорских брда, трећи из Херцеговине, четврти с Косова и Метохије или из Вардарског слива и.т.д. Тако је у свим областима моравске Србије, Ваљевских и подрињских крајева. Око 80% становништва је досељено а поглавито у последња три века.”, пише Јован Цвијић у свом капиталном делу “Балканско полуострво”. Радомир Митровић са породицом. Први зидар у селу. Озидао храм Свете Петке, главну парохијску иркву. (Снимљено у лето 1941. године.) У Србији, као и у Поморављу, Јован Цвијић је пронашао четири главне селидбене струје: динарску, косовско-метохијску, вардарско-моравску и старовлашку струју. Становништво из Херцеговине и Црногорских брда долазило је преко Сјенице и Пештери заустављајући се најпре у вишим пределима, а онда постепено силазећи у долину Велике Мораве. Косовско-метохијска струја, једна од најстаријих селидбених струја у Србији излазила је у долини Јужне Мораве преко Топлице, насељавајући успутна места и залеђа леве и десне обале Мораве. Моравско-вардарска 250
струја са становништвом централног Балкана кретала се долином Вардара и Биничке Мораве и сливала се у северну Србију, односно у наше садашње пределе. Ова струја је и најбројнија у Поморављу, а после ње значајно место заузимају становници Косовско метохијског селидбеног коридора. Разноликост српског и поморавског живља значајно је допринела и старовлашка ерска струја као и динарски елеменат, Црногорци и Херцеговци. Осим великих сеобених покрета унутар граница Србије догађале су се и мање сеобе инспирисане економским разлозима. Становништво са виших географских предела Србије кад су се створили мирнодопски услови почело је да силази у равничарске пределе, поред путева и саобраћајница. Тако је Браничевска метанастазичка струја допринела већој разноликости поморавског становништва као и досељавање влашких и цинцарских породица. Цвијићева мапа досељеничких групација на тлу Поморавља изгледа као леопардова кожа. Те етничке групе су на овом простору дошле до директног контакта мешајући се међусобно стварајући поморавски тип човека. један нов етнички амалгам какав данас познајемо под именом Поточани са делегацијом братског села Вашице из Срема, у шетњи главном улицом Поточца. Вест из листа “14 дана”, број 37, од 22. јула 1975. године 251
Свечана ношња у Поточцу с почетка 20. века. Свечана ношња младих Поточанки 1984. године. (Учеснице чувених “Сусрета села”) 252
ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА ПОТОЧЦА О пореклу и етничком саставу становништва Поточца прве потпуније истраживачке податке објавио је Станоје М. Мијатовић у већ поменутој студији “Темнић антропогеографска студија” 1905. године. Дирекгним увидом и распитивањем на терену сачинио је прву етничку мапу Поточца, са најважнијим подацима: име фамилије, број кућа, одакле су дошли и коју славу славе. Та етничка мапа Поточца није се много променила ни после једног века. Сматрали смо за корисно да читаоцу у целости пренесемо одељак из ове студије, а који се односи на порекло поточких фамилија: ”У селу, и то у Горњој Мали, ове су породице: Касавићи (40), који су досељеници са Косова из села Недељаца, одакле су пребегли побивши тамо неке Турке, али због чега су, да би се боље сакрили, променили и славу (Александра Невског). Има их још у Обрежу, Својинову, јагодинском Мајуру, Старом Аџбеговцу, Срњу. Славе Св. Аранђела.-Росићи (17) су са Косова. Славе само Ђурђев-дан.-Чепурчићи (15) су из Чепура у срезу параћинском. Славе Св. Николу.-Вељићи (15) су из Топлице. Има их у Доњој Мали. Славе Св. Андрију Првозваног и Петровдан.-Милићевци (8) су старинци. Славе Св. Николу.-Винозитићи (Стевићи) (14) су са Косова. Славе Св. Николу. У доњој су мали: Радованци (Пупљанци) (12), за које се не зна одакле су, али држи да су пореклом од Цигана. Славе само Васиљев-дан (01. 01). -Срндаљци (8) су из Срндаља у округу крушевачком. Славе Св. Тому.-Јанковићи (6) су из Лукова у округу црноречком. Славе Св. Јована зимњег и летњег.-Станисављевићи (4) су из алексиначких Трњана. Славе Св. Николу.- Јовичићи (4) су из Видова у срезу параћинском. Славе Св. Аранђела јесењег и летњег.-Костићи (4) су старинци. Славе Св. Николу.-Војиновићи (4) су из Бујимира код Ниша. Славе само Св. Лазара.-Породинци (8) су из Породина у округу пожаревачком. Славе само Св. 253
Пантелију (27 .07).-Срејићи (Петровићи) (5) су старинци. Славе Св. Николу.-Каваровићи (5) су из Кавара у Старој Србији. Славе Св. Николу.-Нишевци (8) су из Гркиња код Ниша. Славе Св. Николу.- Рашићи (5) су непознатог порекла. Славе само Ђорђа Алемпија (26. 11).-Пејчиновићи (3) су из врањанске околине. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.-Бањчани (5) су из соко-бањске околине. Славе само Аћима и Ану. У селу имају две механе, два дућана, судница, школа и три ковачнице. Ковачи су Цигани, који славе Петковицу и Ђурђев-дан. Ту су дошли однекуд још њихови стари. Сеоска је слава Св. Јован (08. 05.), заветине: Ваведење (за људско здравље), Цветни Петак (за здравље стоке) и Марков-дан (као орачка слава). Гробље је једно и налази се у Горњој Мали.”54 54. Мијатовић М. Станоје: “Темнић-антропогеографска студија”, Београд, 1905. стр. 275-277. 254
ОСНОВНЕ ДОСЕЉЕНИЧКЕ СТРУЈЕ У ТЕМНИЋУ (Према Станоју Мијатовићу) Кад се погледа порекло досељеника у Темнићу виде се две струје насељавања: једна која долази из крушевачког округа, Топлице и старе Србије, поглавито са Косова, и друга, далеко слабија од прве, која долази долином Биначке Мораве из нишког, лесковачког и врањанског краја или из скопске Старе Србије и Македоније. Ова је струја у последње време канда била нешто интензивнија. У Поморављу Голијске Мораве преовлађује прва струја, нарочито Жупљани, докле се у поморављу Велике Мораве јавља друга струја, ма да преовлађују Косовци, којих је у Поморављу Голијске Мораве мало. ЗАДРУГЕ И ФАМИЛИЈЕ После пропасти средњовековне српске државе, током вишевековног ропства под Турцима, српски народ је опстао захваљујући свом патријахалном друштвеном уређењу. За разлику од Црногораца који су се организовали на племенски начин, негујући ратоборног човека, хоммо хероикуса, Срби су се организовали у мирнодопске патријахалне задруге, способне да опстану у миру и на економским принципима, негујући хоммо економикуса. Међутим, патријахална зацруга је била изванредна друштвена организација и за ратне услове. Практично оба српска устанка, Балкански и Први светски рат извела је стара српска, патријахална, сељачка задруга. Вековима испробавана у најразличитијим животним условима, патријахална задруга је опстала захваљујући својој строгој организацији, својим моралним законима и развијеној естетици, етици и епици. Усмено народно прозно и песничко стваралаштво проистекло је из патријахалне свести и језика сељачке задруге, на ком су испеване све оне лирске и епске песме, јуначке, обредне, обичајне и љубавне, у којима је не само сачувана српска традиција, култура 255
и свест, већ и целокупни интегритет српског духовног бића. Све задруге су се организовале по фамилијарном основу. У једној задрузи бивало је и по тридесет-четрдесет чланова, који су сви заједно стицали и распоређивали стечено. Задруге су имале строге друштвене норме које се нису смеле прекршити. Најтежа казна за појединца је била искључивање из задружног живота. Већ у другој половини деветнаестог века задруге су почеле да се осипају и дељењем нестају. Одељење породице исте задруге остајале су на задружном имању које им је приликом деобе припало и куће су обично градиле у истом крају такорећи на окупу. Чувене задруге, касније фамилије по својој бројности биле су: Касавићи из Обрежа, којих има и данас у Поточцу, Својинову и Срњу-преко 100 кућа. Највећа задруга-фамилија у Орашју била јеЦинцаревића, а у Горњем Катуну фамилија Веселиновића. До почетка Другог светског рата процесс изумирања задруга је завршен и уместо задруга село је имало породицу као основну ћелију, односно домаћинство у којем су живела највише три колена: син, отац и деда. Ова три колена и данас чине језгро сваког домаћинства. Поточани на једној свадби 1955. године 256
Фотокопија извештаја поточког деловође за потребе формирања Завичајног музеја у Јагодини, из којег се виде многи значајни подаци за село Поточац средином 20. века. 257
258
НАЈЧЕШЋА ПРЕЗИМЕНА И ЊИХОВА ЗНАЧЕЊА До пре 150 година презимена код Срба давана су по имену оца породице, тако да су се стално мењала, што је стварало велике потешкоће, нарочито приликом преноса имовине са сродника на сродника. По иницијативи Министарства правосуђа кнез Александар Карађорђевић је 1851. године донео указ којим су се презимена у српским фамилијама утврдила једном заувек. Презимена су најчешће давана по имену најстаријег члана породице или неког заслужног и познатог претка. Презиме је породично име. У нашем породичном праву дете добија презиме према презимену једног или оба родитеља. Заједничкој деци родитељи не могу одредити различита презимена. Приликом склапања брака брачни другови се могу договорити око презимена, па чак обоје узму оба презимена. Грађанин Југославије има право да промени презиме, али и надлежни орган да то не одобри. Са моралне тачке, у историји Срба, име се може пре укаљати од презимена. Презиме не сме ни по коју цену, јер га носи цело племе, задруга, фамилија. Презиме је понос, легитимација, перјаница једне групације људи. Презиме је често заједнички именитељ за чак стотину хиљада људи-братсвеника, као што је то данас случај у Црној Гори: Васојевићи, Бјелопавлићи, и тако даље. Пошто је социјални живот у средњем веку у Србији био организован по задругама, у Поморављу је најпознатија фамилија-задруга Касавића. Потомци који сада носе друга презимена, живе у Поточцу, Обрежу, Параћину, Варварину, Бачини... О презимену код Срба, које не мора обавезно да има суфиксић, могла би да се начини поголема студија. Међутим, наш циљ је да у овом огледу кажемо нешто више о значењима најраспрострањенијих српских презимена данас. С тога, јер смо се током дугогодишњег истраживачког рада на терену уверили да преко 95 одсто наших људи не зна тачно значење свог презимена, као ни имена, сем у ретким случајевима. Презиме Петровић је сигурно најбројније у свим званичним 259
и незваничним списковима и ово презиме је слободно можемо рећи најраспрострањеније на терену Поморавља и Србије. Презиме је грчког порекла-“петрос” што значи стена, камен. Исто значење има и латинска реч “петрус”. У најслободнијем преводу Петровићи су дакле Каменовићи, Стенићи, Стеновићи... У сваком случају постојани и вечни. Презиме Павловић је, такође синоним српског порода. Са првоспоменутим презименом скоро да се равна у свим срединама и местима, поготову централне Србије. Потиче од грчке речи “паолос” што значи мали, малени. Истоветно значење има и на латинском језику реч “паулус”. Јовановићи имају широки ареал. Име Јован потиче од хебрејског језика и значи “Бог је милостив”. Ивановићи су варијанта истог порекла и значења. Распрострањено српско презиме је и Михајловић. Библијског порекла као и сва претходна, Михаел на хебрејском значи “Боголики, онај што је као Бог”. Презиме Ђорђевић потиче од старије српско-словенске варијанте Георгијевић. “Геа” на грчком је земља. Ђорђевићи су Земљанићи, можда и Земљорадниковићи. Илићи и Илијићи воде етимолошко порекло од хебрејске речи “Елијах” што се преводи као “Јехова је мој Бог”. Лазаревићи, такође морају да потраже значењско порекло у хебрејском језику. “Елизар” са јеврејског преводи се као “Помаже Бог”, Игњатовића има, такође на све четири стране српских земаља. У преводу са латинског “игнацио” значи ватра, пламен. Јаковљевићи носе старозаветно име, Јаков на хебрејском језику значи “Онај који следи Бога”. У буквалној варијанти Јаковљевићи су Богоследбенићи. Презиме Пантић је грчког порекла у значењу Свемилостив, Свемилостивићи. Николићи су Победниковићи, Победићи, у сваком случају победници на хебрејском. Гавриловићи се управљају према “сили Божијој”, што на хебрејском значи Гаврило. 260
Лукићи су светлосно презиме, грчко-латинског порекла, пошто “лукс” значи видело, светло. Наумовићи, често презиме, су “утешитељи, тешитељи”. Филиповићи су љубавници, Љубљенићи. Врло често може да се сретне и презиме Сретеновић у српском народу. У слободном преводу то су “заштитници поседа”. Алексићи су “законски заштитници људи”, а Андрејевићи могу да се преведу као “одважни, храбри”. Дамњановићи су “кротитељи, укротитељи”, а Даниловићи су “Божија разборитост”. Марковићи су они који су рођени у марту, значи Мартиновићи, а Јеленићи су Сунчевићи. Јосићи са хебрејског се преводе као “Бог умножава”, а Матејићи су “дар Божији”. Презиме Матић, такође врло често значи-“мужевни”, док су Костићи, Константиновићи “постојани и поуздани”. Глигоријевићи су “опрезни“, а Поповићи су “народни” од латинске речи “популус”, али и од речи - поп. Поповићи су свештеничке лозе. Како би нам чудан и необичан био српски именослов када бисмо се презивали Каменовићи, Стенићи, Малићи, Богомилостивићи, Богоследићи, Ватренићи, Земљанићи, Опрезнићи, Силибожићи... уместо Петровићи, Павловићи, Јовановићи, Јаковљевићи... Као што се да видети најраспрострањенија, боље рећи најчешћа српска презимена су старозаветна и новозаветна, затим пореклом из словенског и хебрејског језика, затим грчког и латинског. Значења су у складу са извором и дубоко су повезана са религијом и вером, са Богом Вечним и Јединим. Анализа српског презимена иде на руку онима који заговарају тезу да су Срби “божански народ, небески народ”. Српска набројнија презимена су изведена углавном из имена библијских светаца и личности Свети Петар, Свети Павле, Архангел Михајло, Архангел Гаврило, Свети Илија, Свети Јаков, Свети Никодим, Свети Јован Крститељ, Свети Јован Богослов... 261
Српска презимена носе огромну енергију нагомилану током векова, божанске вибрације, светачку духовност, што много обавезује, поред духовне моћи које имају. Не заборавимо да “на почетку беше Реч”. ПОПИС СТАНОВНИШТВА ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ПОПИСА СТАНОВНИШТВА Скуп свих људи настањених на једној територији у одређено време представља становништво, и његово бројно стање се утврђује пописима. Први српски попис у новоствореној Србији у 19. веку обављен је 1815. године по наређењу Милоша Обреновића и био је то такозвани арачки тефтер, односно попис пореских обавезника. Тек 1834. године обављен је попис целокупног становништва и све до 1910. године пописи су вршени на сваких пет година. Наравно да су и Турци вршили пописе насеља, кућа и арачких лица, у којима се помиње и Пoточац, као што смо видели на почетку ове студије у поглављу ЛЕТОПИС. Из времена аустријске окупације налазимо два пописа где се не спомиње насеље Поточац, већ се води као Хан или Ан. Резултати досадашњих пописа пружају нам и увид како је расло поточко насеље кроз векове, што ће се видети у наредном прегледу, али је занимљиво дати и преглед свих пописа 262
Када је реч о броју становника Поточца кроз пописе, треба рећи да је он углавном имао благ пораст броја житеља, сем у попису 1991. године када је бројао 1577 житеља, што је било мање у односу на попис 1981. године, када је број становника овог села износио 1615. Поточани са нобратимима из Товарника 1975. године
264
Породица Радоја Вељића, чувеног деловође Поточке општине. Снимљено тридесетих година 20. века. 265
266
267
268
269
270
271
272
273
ПОДАЦИ О БРОЈУ ДОМОВА, ПОРЕСКИХ И АРАЧКИХ ГЛАВА ПО СЕЛИМА НАХИЈЕ ЈАГОДИНСКЕ ЗА 1825 ГОДИНУ Нахија Јагодинска 1825. године Кнежина Темнић Число села 1. Варош Јагодина 2. Село Ланиште 3. “ Рибник 4. “ Копривница 5. “ Буковча 6. “ Пањевац 7. “ Рибари 8. “ Параћина 9. “ Ракитова 10. “ Мајур 11. “ Мијатовац 12. “ ЈовацГорњи 13. “ Остриковац 14. “ Дворица 15. “ Рашевица 16. “ Црешњевица 17. “ Поточац 18. “ Своиново 19. “ Прњавор 20. “ Обреж 21. “ Катун 22. “ Варварин 23. “ Бачина 24. “ Ораше 25. “ Избеница 26. “ Воденице 27. “ Црница 28. “ Залогојевац Кућа 354 87 21 25 24 44 104 84 34 66 48 34 42 18 76 41 58 33 06 113 92 54 112 38 22 4 21 44 274
29. “ Парацане 30. “ Падеж 31. “ Шашиловац 32. “ Вратаре 33. “ Крвавиваце 34. “ Глобаре 35. “ Бошњане 36. “ Маскаре 37. “ Јасика 38. “ Кованлук 39. “ Шанац 40. “ Срне 41. “ Крушевица 42. “ Куклин 43. “ Бела Вода 44. “ Брајковац 45. “ Коњуси 46. “ Лазаровац 47. “ Каменари 48. “ Комарани 49. “ Карановчић 50. “ Крчин Доњи 51. “ Крчин Горњи 52. “ Крушевица Мала 53. “ Толевац 54. “ Пајковац 55. “ Секурич 56. “ Драгошевац 57. “ Прњавор Ивковачки 58. “ Беочићи 59. “ Главинци 60. “ Бресе 61. “ Колари 19 25 9 29 24 18 54 30 77 34 40 23 26 111 80 20 90 23 9 5 22 26 13 10 38 17 50 27 9 24 19 25 25 Сума 2756 275
ПОДАЦИ О БРОЈУ ДОМОВА, ПОРЕСКИХ И АРАЧКИХ ГЛАВА ПО СЕЛИМА НАХИЈЕ ЈАГОДИНСКЕ ЗА 1826 ГОДИНУ Нахија Јагодинска 1826. године Кнежина Темнић Число села 1. Варош Јагодина 2. Село Ланиште 3. “ Буковча 4. “ Рибник 5. “ Копривница 6. “ Пањевац 7. “ Рибаре 8. “ Параћина 9. “ Ракитова 10. “ Мијатовац 11. “ Мајур 12. “ Остриковац 13. “ Јовац Горњи 14. “ Дворица 15. “ Црешњевица 16. “ Рашевица 17. “ Поточац 18. “ Своиново “ Својиновачки Прњавор 19. “ Обреж 20. “ Катун 21. “ Варварин 22. “ Бачина 23. “ Избеница 24. “ Ораше 25. “ Церница 26. “ Залогојевац 27. “ Парацане Кућа 358 91 23 20 23 44 113 88 32 47 61 44 36 17 41 78 59 34 06 115 94 55 114 24 35 19 47 21 276
28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 6« 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 57. “ 58. “ 59. “ 60. “ Глобаре Падеж Крвавиваце Вратаре Шашиловац Бошњане Маскаре Јасика Кованлук Шанац Срне Крушевица Куклин Бела Вода Брајковац Каменаре Лазаровац Коморани Коњуси Толевац Карановчић Крушевица Мала Крчин Горњи Крчин Доњи Пајковац Секурич Драгошевац Прњавор Ивковачки Беочин Главинци Бресе Коларе Воденице код Бачине 20 25 23 28 09 55 37 87 39 42 27 27 110 80 20 09 22 05 98 39 23 10 12 25 17 50 27 10 24 19 24 26 04 Сума 2815 277
ПОДАЦИ О БРОЈУ ДОМОВА, ПОРЕСКИХ И АРАЧКИХ ГЛАВА ПО СЕЛИМА НАХИЈЕ ЈАГОДИНСКЕ ЗА 1827 ГОДИНУ Нахија Јагодинска 1827. године Кнежина Темнић Число села 1. Варош Јагодина 2. Село Ланиште 3. “ Копривница 4. “ Буковча 5. “ Рибник 6. “ Пањевац 7. “ Рибаре 8. “ Параћина 9. “ Ракитова • 10. “ Мијатовац 11. “ Остриковац 12. “ Мајур 13. “ ЈовацГорњи 14. “ Рашевица 15. “ Дворица 16. “ Црешњевица 17. “ Поточац 18. “ Своиново 19. “ Обреж 20. “ Катун 21. “ Варварин 22. “ Церница 23. “ Бачина 24. “ Избеница 25. “ Ораше 26. “ Залогојевац 27. “ Парацане 28. “ Глобаре 29. “ Падеж Кућа 366 90 26 24 22 45 114 90 35 47 42 60 33 81 18 40 62 35 118 94 60 24 120 24 35 47 22 22 25 278
30. “ Шашиловац 31. “ Крвавиваце 32. “ Вратаре 33. “ Бошњане 34. “ Маскаре 35. “ Јасика 36. “ Јасишки Кованлук 37. “ Шанац 38. “ Крушевица 39. “ Срне 40. “ Куклин 41. “ Брајковац 42. “ Бела Вода 43. “ Коњуси и Љубова 44. “ Каменаре 45. “ Коморане 46. “ Лазаревац 47. “ Толевац 48. “ Крчин Доњи 49. “ Крчин Горњи 50. “ Карановчић 51. “ Крушевица Мала 52. “ Пајковац 53. “ Секурич 54. “ Драгошевац 55. “ Ивковачки Прњавор 56. “ Коларе 57. “ Беочић 58. “ Главинце 59. “ Бресе 60. “ Суваја и Прњавор Својиновачки 09 22 27 61 41 100 43 43 31 29 122 20 82 100 09 05 24 38 25 12 26 11 17 51 27 10 26 24 19 27 6 Сума 2912 279
ГЕОГРАФИЧЕСКО-СТАТИСТИЧЕСКО ОПИСАНИЈЕ СРБИЈЕ “Даница” за 1827. годину/56 56. Наведени извор, стр. 106 3) Наија Јагодинска (к. Темнић) Буковча Рибник Ланиште Копривница Рибари Пањевац Параћина Ракитова Мијатовац Јовац горњи Мајур Остриковац Рашевица Црешњевица Дворица Поточац Својиново Прњавор Обреж Катун Варварин Маскаре Бошњани Бачина Орашје Избеница Церница Залагајевац Парцани Јасика Кованлук Соње Шанац Крушевица Кукљин Бела вода Коњуси Комарани Лазаровац Брајковац Каменари Карановац Крушевица м. Крчин доњи Крчин горњи Тољевац Пајковац Секурич Драгошевац Беочићи Прњавор Главинци Колари Бресје (к. Левач) Винорача Вољавча Трнава Штипље доње Свиоковац Каленовац Црнча Међуреч Лозовик Драгоцвет Шантаровац Шуљиковац Ковачевац Бунари Белица Врба Мишевић Цикоте Урсули Лукари Ломница Слатина Лоћике Медојевац Топола Рабеновац Вукмановац Течићи Квадар Белушићи Брајиновац Волујак Пуљци Лепојевићи 280
Вратари Крвавице Шашиловац Падеж Глобаре Штипље горње Врањевац Рачник горњи Рачник доњи Деонице Калудра Опараће Полња Дренова мала Сугубина Поточац на карти ослобођене Милошеве Србије из 1828. године. Необележени део карте са Параћином и Ћупријом био је под турском управом. 281
ПОДАЦИ О БРОЈУ ДОМОВА, ПОРЕСКИХ И АРАЧКИХ ГЛАВА ПО СЕЛИМА НАХИЈЕ ЈАГОДИНСКЕ ЗА 1828 ГОДИНУ Нахија Јагодинска 1828. Число села 1. 2. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. а. Кнежина Темнић Варош Јагодина Село Ланиште “ Буковча “ Рибник “ Копривница “ Рибаре “ Пањевац “ Параћина “ Мијатовац “ Ракитова “ Јовац Горњи “ Дворице “ Мајур “ Остриковац “ Рашевица “ Трешњевица “ Поточац “ Својиново “ Суваја “ Обреж “ Катун “ Бачина “ Избеница “ Ораше “ Црница “ Воденица “ Залоговац “ Парацане “ Глобаре “ Падеж Кућа 376 92 24 27 26 112 45 87 51 44 34 19 61 41 81 42 63 36 06 127 98 122 34 37 23 03 47 22 20 25 282
31. “ Вратаре 32. “ Шашиловац 33. “ Крвавиваце 34. “ Бошњани 35. “ Маскаре 36. “ Варварин 37. “ Јасика 38. “ Кованлук Јасичкиј 39. “ Крушевица 40. “ Шанац 41. “ Срне 42. “ Куклин 43. “ Бела Вода 44. “ Брајковац 45. “ Коњуси 46. “ Каменари 47. “ Коморани 48. “ Лазаровац 49. “ Крчин Доњи 50. “ Крчин Горњи 51. “ Карановчићи 52. “ Крушевица Мала 53. “ Тољевац 54. “ Пајковац 55. “ Секурић 56. “ Драгашевац 57. “ Прњавор Ивковачки 58. “ Беочићи 59. “ Главинце 60. “ Бресе 61. “ Колари 30 09 24 66 45 63 106 44 29 47 29 121 84 24 103 09 05 25 24 12 28 11 41 16 51 26 10 24 19 28 26 Сума 3002 283
ПОДАЦИ О БРОЈУ ДОМОВА, ПОРЕСКИХ И АРАЧКИХ ГЛАВА ПО СЕЛИМА НАХИЈЕ ЈАГОДИНСКЕ ЗА 1829 ГОДИНУ Нахија Јагодинска 1829. Число села а. Кнежина Темнић Кућа 1. 2. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. Варош Јагодина Село Ланиште “ Буковча “ Рибник “ Копривница “ Рибаре “ Бањевац “ Параћина “ Ракитова “ Мијатовац “ Јовац Горњи “ Остриковац “ Мајур “ Дворица “ Рашевица “ Трешњевица “ Поточац “ Својиново “ Суаја “ Обреж “ Катун “ Варварин “ Воденице “ Маскаре “ Бачина “ Црница “ Ораше “ Избеница “ Залогојевац 380 91 24 26 27 112 45 87 40 51 36 40 61 19 78 44 62 40 07 131 98 64 04 42 126 23 37 24 48 284
30. “ 31. “ 32. “ 33. “ 34. “ 35. “ 36. “ 37. “ 38. “ 39. “ 40. “ 41. “ 42. “ 43. “ 44. 45. “ 46. 47. “ 48. “ 49. 50. “ 51. “ 52. “ 53. “ 54. “ 55. “ 56. 57. “ 58. “ 59. “ 60. “ 61. “ Парацане Глобаре Падеж Вратаре Шашајевац Крвавиваце Бошњане Шанац Јасика Срне Јасички Кованлук Крушевица Куклин Бела Вода Брајковац Коњуси Коморани Лазаровац Тољевац Мала Крушевица Каменари Карановчићи Крчин Горњи Крчин Доњи Пајковац Секурић Прњавор Ивковачки Беочићи Главинце Бресе Коларе Драгашевац 20 22 26 32 09 24 69 46 102 30 43 28 120 85 25 110 05 24 40 11 09 28 12 23 16 51 05 23 19 27 26 25 Сума 3002 285
ПОДАЦИ О БРОЈУ ДОМОВА, ПОРЕСКИХ И АРАЧКИХ ГЛАВА ПО СЕЛИМА НАХИЈЕ ЈАГОДИНСКЕ ЗА 1831 ГОДИНУ Нахија Јагодинска 1831. годину Число 1. Капетанија Темнићка села Имена села Кућа 1. Јагодина 408 2. Параћина 88 3. Мијатовац 45 4. Ракитово 37 5. Рибари 107 6. Пањевац 45 7. Ланиште 98 8. Копривница 27 9. Буковча 24 10. Рибник 22 11. Штипље Дољне 33 12. Штипље Горње 22 13. Рачник Горњи 14 14. Врановац 21 15. Рачник Дољни 32 16. Деонице 32 17. Црнча 27 18. Свијоковац 27 19. Каленовац 06 20. Винорача 40 21. Трнава 40 22. Вољавче 21 23. Драгоцвет 59 24. Међуреч 34 25. Главинце 18 26. Бресе 26 27. Коларе 25 1378 286
2. Капетанија Темнићка 1. Јовац Горњи 36 2. Мајур 66 3. Остриковац 38 4. Дворица 19 5. Рашевица 82 6. Трешњевица 40 7. Поточац 68 8. Својиново 42 9. Суваја 05 10. Обреж 132 11. Катун 102 12. Варварин 70 13. Воденице 06 14. Рачина 129 15. Црница 26 16. Ораше 36 17. Избеница 23 18. Залогојевац 47 19. Парцани 23 20. Глобаре 21 21. Падеж 25 22. Вратари 31 23. Шашиловац 09 24. Крвавице 24 25. Богињане 68 26. Маскаре 45 27. - Шанац 51 28. Јасика 101 29. Кованлук 44 30. Крушевица 28 31. Сирне 30 32. Куклин 131 33. Брајковац 26 287
34. Бела Вода 88 35. Коњуси 122 36. Комаране 05 37. Лазаревац 28 38. Каменари 09 39. Карановчићи 28 40. Дпљни Крчин 25 41. Горњи Крчин 12 42. Крушевица Мала 10 43. Толевац 40 44. Пајковац 16 45. Секурићи 54 46. Драгашевац 25 47. Беочићи 25 48. Прњавор Ивковачки 26 2117 ИЗВОД ИЗ ПОРЕСКОГ ТЕВТЕРА КАПЕТАНИЈЕ ТЕМНИЋКЕ 1837. ГОДИНЕ Число села Имена села Кућа Порески глава Сакати Просути Бесни 1. Коњуси 83 90 2 2. Брајковац 27 29 2 Каменаре 10 12 1 4. Љубава 41 47 1 5. Сашиловац 09 10 — 6. Парцане 24 26 — 7. Лазаревац 29 34 — 8. Мареново 14 15 — 9. Бела Вода 102 116 2 10. Глобаре 26 30 1 11. Залогајевац 44 46 1 12. Кукљин 128 134 4 288
13. Јасика 93 102 4 14. Срне 29 29 2 15. Крушевива В. 32 36 — 16. Падеж 32 39 — 17. Шанац 59 66 4 18. Вратаре 35 41 1 19. Крвавице 28 33 — 20. Бошњане 78 94 21. Маскаре 48 58 — 22. Бачина 130 144 2 23. Д. Крчин 30 31 2 24. Карановчић 29 38 25. Церница 25 33 26. Орашје 34 40 1 27. Крушевица М. 13 16 — 28. Тољевац 48 54 — 29. Горњи Крчин 13 16 1 30. Пајковац 13 15 — 31. Секурич 75 84 5 32. Избеница 34 38 1 33. Обреж 143 184 — 34. Својиново 48 56 2 35. Рашевица 93 112 4 36. Поточац 85 101 5 37. Катун 105 135 3 289
СПИСАК СЕЛА СРЕЗА ТЕМНИЋКОГ ПО РЕШЕЊУ ОД 17. ЈУЛА II Срез Темнићки (Канцеларија у Варварину, 6 сати од Јагодине удаљена) Број Назив села Кућа Порески Сата до Примедбе Глава среске канцеларије 1. Варварин 116 146 Од броја 1. до 31. дојакошњег среза темнићког 2. Секурич 122 141 3 3. Рашевица 124 129 2 1 / 2 4. Поточац 110 111 2 5. Својиново 77 87 1 3 / 4 6. Обреж 221 271 1 1 / 2 7. Бачина 182 233 1 8. Церница 32 43 1 1 / 2 9. Избеница 42 47 1 1 / 2 10. Орашије 50 61 1 1 / 2 11. Тољевац 60 64 2 1 / 2 12. Пајковац 15 14 2 13. Доњи Крчин 39 44 2 3 / 4 14. Горњи Крчин 18 21 2 3 / 4 15. Карановчић 44 56 3 16. Мала Крушевица 28 29 3 1 / 2 17. Катун 159 202 1 / 2 18. Маскаре 87 100 1/ 2 19. Бошњане 120 "153 1 20. Падеж 46 51 1 1 / 2 21. Вратаре 40 49 1 1 / 4 22. Шанац 76 93 2 1 / 4 290
ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕЛА ЈАГОДИНСКОГ ОКРУГА Попечитељству просвете Да би се теретном саобраштају народа у окр. јагодинском са својим властима полицајном помогло, а властима опет полицајним умножени званични послови умалили, ја сам сагласно са закључењем Савета од 16. т. м. Но 925. на предложење попечитељства внутрени дела од 22. пр. м. ПНо 3223. одобрио: 1. Да се окр. Јагодинско које се до сада из 2 среза састојало, сада на 3 среза подели: на срез левачки који ће 48, на срез темнички који ће 43 и на белички који ће 53 села имати. Првога да буде канцеларија у Рековцу, другога у Варварину, као што је и досад било, а трећег новог среза у Јагодини. 2. Да се од 1. јунија до конца ов. рач. године на трошкове који ће отуда произићи може издати из касе правитељствене 5530 гр. пор. из које ће суме бити плаћени: срезки старешина и писар, 2 пандура и кирије за кућу у којој ће бити школа смештена почем ће се у школском зданију канцеларија среза темнићког сместити. 3. Да се од садањи старешина срезова може одузети по један пандур и дати старешини среза белићког, како ће сваки срез по 4 пандура имати. Попечитељству просвете саобштава се ово распоређење ради знања и управљања његовог. ВНо 2870. Милош Обреновић 17. јунија 1859. У Београду Књаж. представник, Попечитељ, иностр. дела, полковник, кавалер, Цв. Рајовић Села и срезова окружеја јагодинског (по превисоком решењу од 17. јунија 1859. год. В. Но. 2870.) 291
II Срез Темнићки (Канцеларија у Варварину, 6 сати од Јагодине удаљена) Број Назив села Кућа Порески Глава Сато до Примедбе среске канцеларије 1. Варварин 116 146 31. Од броја 1. до дојакошњег среза темнићког 2. Секурич 122 141 3 3. Рашевица 124 129 2 1 / 2 4. Поточац 110 111 2 5. Својиново 77 87 1 1 / 2 6. Обреж 221 271 1 1 / 2 7. Бачина 182 233 1 8. Церница 32 43 1 1 / 2 9. Избеница 42 47 1 1 / 2 10. Орашије 50 61 1 1 / 2 11. Тољевац 60 64 2 1 / 2 12. Пајковац 15 14 2 13. Доњи Крчин 39 44 2 3 / 4 14. Горњи Крчин 18 21 2 3 / 4 15. Карановчић 44 56 3 16. Мала Крушевица 28 29 3 1 / 2 17. Катун 159 202 1 / 2 18. Маскаре 87 100 1 / 2 19. Бошњане 120 153 1 20. Падеж 46 51 1 1 / 2 21. Вратаре 40 49 1 1 / 4 22. Шанац 76 93 2 1 / 4 23. Јасика 99 92 24. Гавез 8 11 2 3 /4 25. Велика Крушевица 49 53 26. Срње 34 41 27. Кукљин 103 166 3 3 / 4 28. Бела Вода 126 145 4 29. Брајковац 37 45 4 30. Коњуси 130 140 4 1 / 2 31. Љубава 66 53 4 1 / 2 32. Лазаревац 48 54 4 33. Парцане 33 45 2 1 / 2 34. Глобаре 47 53 2 1 / 2 Од броја 40. до. 35. Шашиловац 20 22 2 1 / 2 43. села су из 36. Каменаре 17 18 3 дојакошњег 292
Главна сума 3084 3599 37. Крвавица 44 54 2 1 / 2 среза левачког 38. Залогојевац 54 72 2 39. Мареново 20 17 2 1 / 2 40. Милутовац 147 151 4 41. Страгаре 59 66 4 1 / 2 42. Мала Дренова 58 64 4 1 / 2 43. Селиште 77 92 4 1 / 2 Попис становништва и домаће стоке у Краљевини Србцји од 31. децембра 1895. Поточац је и тада имао статус општине. 293
СРЕЗ ТЕМНИЋКИ - (Варварин)/57 Поточац је и почетком 20. века био општинско место. 57. Извор: Општа управа-бановине, Алманах Краљевине Југославије Загреб, 1932. 294
295
296
297
298