Сење и Манастир Раваница

Јефимија Мићић, игуманија манастира Раванице од 1951. до 1958. године /лево/ и Гаврила Игњатовић, игуманија од 1958. /десно/ Сестринство манастира Раванице са духовницима испред улаза у манастирску порту 1980. године /из књиге Б. Вуловића, Раваница 1381-1981/ 299

Текла Стојимировић Јустина Чабрић Јелисавета Пауновић Евгенија Чабрић Доминика Тодоровић Вера Стевановић Нина Шљивић Расофорне монахиње: Дарија Тодоровић Минодора Матић Јефимија Рисгивојевић Сусана Дубљанин Пелагија Петровић Стефанија Чабрић Ефросинија Милановић Агрипина Ристановић Марта Чеперковић Серафима Матић Ана Урошевић Ксенија Марјановић Акилина Живановић Агатија Лазић Параскева Џаџић Ангелина Марковић Тајсија Стевлић Јулија Пантелић Миропија Филиповић Христина Симић Наталија Тодоровић Лукија Николић Ирина Чеперковић Магдалина Чеперковић Архелаја Стојимировић Кикилија Бачић Глигерија Стевлић Теофанија Божић Варвара Атанасковић Харитина Ћокић Агапија Марковић Агнија Атанасковић Евпраксија Ћирић Светлана Маровић Мирјана Марковић Марија Чеперковић Светлана Ђурић Од 1981. до 1992: Олга Микић Недеља Микић Валентина Микић Милица Микић Ружица Микић Тодора Ђорђевић Иларија Лазова Минка Богдановић Духовничку дужност у дужем временском периоду у Раваници врше: синђел Максим Рајчић / пострижем за монаха у Раваници 1927. године, а за јеромонаха 1934. године, и данас се налази у Раваници/, Алексеј Ромањенко /дошао из Русије као војни свештеник Леибгардијског атаманског пука и у Раваници је од 1933. године/, затим јеромонах Јован Ристивојевић, Харитон Бранковић, Ромил Ружић, монах Лука Тодоровић и Михајло Стевлић. 300

МАНАСТИРСКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ И НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ Књиге у манастиру 1. Свети Антиминс, на престолу у великој цркви. 2. Стари Антиминс, у ризници. 3. Посни Триод, штампан у Млецима 1561. 4. Лествица — Москва, 1785. 5. Свето Јеванђеље — Москва, 1782. Велико, плаво, оковано. 6. Свето Јеванђеље—Москва, 1841 /15, септем./. Велико, црвени сомот, без окова. 7. Свето Јеванђеље — Кијево, печерска лавра 1899. Мало, цело оковано. 8. Свето Јеванђеље — Москва 1852. Средње цело оковано. 9. Свето Јеванђеље — Москва, 1862. Велико, оковано. 10. Свето Јеванђеље — Москва, 1886. VII изд. Средње, оковано. 11. Петикостар — 1780 г. Москва. 12. Апостол велики — Москва, 1794. 13. Велики требник — Москва , 1800. 14. Посни триод, велики — Москва, 1811. 15. Посни триод, мањи — Москва, 1912. 16. Ирмологија — Москва, Београд, 1837. 17. Молебноје пјеније—Београд, 1838. 18. Служебник — Београд, 1838. 19. Србљак — Београд, 1861. 20. Триод цветни — В Московској синодалној типографији, 1863. 21. Октоих 5 гласова — В Москов. син. типограф., 1873. 22. Октоих 1 гласа — без првих страна. 23. Октоих 5 гласова 24. Минеј за мај, вел. формат — В Московској син. типограф., 1876. 25. Минеј за јуни, вел. формат - 1876. 26. Катавасија — Панчево, 1877. 27. Велики типик — Москва/словен./, 1879. 28. Минеј за мај — Кијев, печерска лавра, мали формат, 1866. 301

29. Минеј за септембар - Кијев, 1908. 30. Минеј за децембар ,1910. 31. Минеј за јануар — Кијев, 1911. 32. Минеј за март - Кијев, 1911. 33. Минеј за април - Кијев, 1893. 34. Минеј за мај — Кијев, 1893. 35. Минеј за јуни — Кијев, 1893. 36. Минеј за август — Кијев, 1894. 37. Библија — Београд, 1915, на српском. 38. Служебник — Москва, 1873. Црквене сасуде и записи на њима 1. Крст велики израђен од дрвених крстића, на постољу: Бл. Св. Горе Ат. на р. 1906 го.... 2. Сребрна чаша. На дар Манастиру Раваници од Милосава В. Јовановића, чиновника жел. дирекције јуна 1912. 3. Икона Благовести пресвете Богородице /у ризи/: V церков Манастира Раваница за здравије Александра и Јоаникија. 4. Икона Св. Николаја /у ризи/: От благочестивјејшеј государињи императрици Александри Теодоровњи приношеније в обитељ Раваница в Сербији. 5. Кандило посребрено /у вел. цркви/: Сергије и Дафина Станковић, за успомену 1902. 6. Кандило посребрено, велико /из капеле/: Својој Председници о прослави КСС, 30. ХП 1928, Пожаревац. 7. Сребрна кутија са моштима Св. кнеза Лазара: Свете мошти Светог Кнеза Лазара Ман. Раваница 1979. угравирано. На спољној кутији пише: Атанас Колар, 1779. ктитор приложи М. Р. Надгробни споменици и натписи у порти 1. У порти уз цркву, са јужне стране олтара: Здје леже кости раба Божијег НИКАНОРА КНЕЖЕВИЧА родом Далматинца и постриженика свјатаго Архангелског манастира Крке у Далмацији и бивши игуман сего манастира Раванице, чрез 12 љет. Поживе 46 ... августа. Умро 14.јануара 1838.године. 2. У порти до Лазарета, са северне стране олтара: Овде почива тело Архим ЈОСИФА ГАВРИЛОВИЋА, бив. старешине Ман. Раванице родом из Дулена срез Левачк. постриженик манас. Каленића. Преселио се у вечност 15. Новем. 1905. г. Спомен му! 302

Спомен подиже игуман Макарије Милетић Левчанин, стареш. Раванички са јеромонахом Исаијом, 15. августа 1911. г. 3. У порти, са јужне стране припрате, на плочи пише: Надгробник Воиводе окружија Пожаревачког цинцар ЈАНКА ПОПОВИЋА рођеног у Охриду — Мацедонији а 44-е живота свога године овде у Манастиру Раваници 24. августа 1833. упокојеног. Подигнут од верне му супруге Кумрије и деце своје 1835. 4. У порти, са југоисточне стране олтара, споменик: ИС РХ НИ КА Јосиф С. Милојевић ред 20 пука I поз. н. в. из Сења погину у 29.1.1912 — 1913. г. на Једрене шанчеве. Стеван Р. Матић ред. 20 пука I поз. н. в. из Сења умре у 23 г. 7.1.1913. г. при походу на Једрене у Муста пашу. Под. сп. им. родитељи. На другој страни споменика: Овај спомен под. отац Станисав Милојевић из Сења погинулом сину Јосиву. 5. У порти, југозападно од цркве, надгробни крст: 1896 СХИ — ИГУМАНИЈА ЈЕФИМИЈА 1958. 6. У порти, северно од цркве, поред Арх. Јосифа Гавриловића, сахрањен је Архимандрит Теодосије Тошић, рођ. 1881. у Пироту. Као старешина ман. Јошанице проживео у ман. Раваници 2 године. Умро 24. јануара 1944. год. 7. Дрвени крст и бетонска ограда у порти близу Игуманије Јефимије — Монахиња ТОМАИДА 1907—1947. 8. На улазу у зграду конака, идући из цркве, барељеф лика Макарија Милетића, игумана манастира Раванице, стрељаног на Бањици 24.02.1943. године. Био је старешина манасшра Раванице од 1908. до 1943. године /35 година/. Надгробни споменици на монашком гробљу ван порте, западно од манастира 1. 1836. Раб Божи Стеван. 2. Овде почива вечни сан Нешо Ћираковић из Жупе Никшићке у Црној Гори, живе 66 г. умре 28. XII. 1889. г. Спомен подижу му син Милисав са породицом. 3. Овде почива вечни сан Јован Радовановић свештеник Сењски умро 5. прила 1905. и живео је 33 године. Овај спомен подиже му жена Наталија. На плочи истога споменика: Под овом ладном стеном почива Јован Радовановић. 4. Благоје Ђукановић 2. 6 г. † 1942. г. Спо. под. отац Рајко. 5. Надгробни крст: Монах Јаникије Шљивић р. 1890. у Доње Видово † 13. X. 1970. Подиже син Видоје кћи Василиса и сна Милена. 6. Надгробни крст: Инокиња Анастасија Шљивић 1926 † 14. III. 1948. Подиже сестра Василиса, брат Видоје и сна Милена. 7. Надгробна плоча: Овде почива вечни сан под овом хладном плочом Светомир Протић свешт. 8. Надгробна плоча: Овде почива инокиња ФОТИНА Радовановић рођена 3. децембра 1933. у Горњој Добрињи. Умрла је 16. маја 1951. Спомен подижу родитељи и три сестре монахиње. 303

Црквена звона 1. Велико звоно. Има натпис: Сије звоно надлежит манастирја Миљков храм Воведенија Пресвјатија Богородици. Слито за владјенија г. Георгија Петровича верховнаго вожда и кавалер народа Сербскаго в Белградје 1812. Сему звону бист рукодјелац Јован Бота родом из Ердеље. 2. Средње звоно. Има натпис: Јосиф Хорнунг у Пешти 1832. Фудит Јосеп Хорнунг Пестини а 1832. При владјењу благовјерному государу књазу Серб Милошу Обреновичу. Ово звоно приложише ктитори и приложн:храму Вазнесењу Господње Раваници. 3. Мало звоно. Има натпис: Ово звоно приложи благовјерни государ и књаз Сербе Милош Обреновић М. Раваници за вјечити спомен свом оцу Теодор 1832. љета. Верна копија прслог звона преливеног 31. X. 1960. у ливници Станислава Ј. Поповића, Београд — Француска 69. Манастирски посед — земљиште У 1992. години, у атару сењском, манастир Раваница поседује следеће површине: њиве 20,41 ха, ливаде 0,73 ха, пашњаци 5,82 ха, воћњаци 0,74 ха, виногради 0,05 ха, под зградама 0,11 ха, под црквом 0,05 ха, под двориштем 0,38 ха, неплодно 0,20 ха, шуме 19,28 ха, што укупно износи 42,77 ха. Њиве и неплодне површине налазе се у потесу Подујевац и Краљево поље, а остале под потесом ,Манастирско”. Од стоке манастир има 3 краве и 1 теле. На територији деспотовачког атара Манастир поседује 16 ха под шумом и 7,60 ха под ливадама и пашњаком. Према томе, укупно манастир поседује 66,37 ха. 304

РАВАНИЧКИ НАСТОЈАТЕЉИ И СВЕШТЕНИЦИ У СЕЊУ Раванички настојатељи* * Настојатељ је био општи назив за старешину манастира, али су коришћени равноправно и други: игумен, игуман, старешина, архимандрит, управитељ. Од подизања манастира Раванице /1381/ до данас /1992/, настојатељи раванички били су учитељи вере и скромни просветитељи рода свога, духовне вође народа, родољуби и учесници у свим покретима за народно ослобођење, чувари тела кнеза Лазара, чувари и обновитељи манастира, сапатници и сапутници народа. Због свега тога овде са пијететом наводимо њихова имена, по годинама: 1381. Први настојатељ игумен Арсеније. 1512. Михаил, јеромонах раванички 1523. Игумен Дионисије 1536. Орест калуђер 1572. Наводе се само три српска монаха Раванице. 1641. Михаил игумен. Те године манастир је посетио патријарх Пајсије. 1650. Макарије игумен и јеромонах Виктор. 1668. Хаџи Пајсеј игумен и проигумен Филимон. 1671. Дамаскин игумен и јеромонах Неофит. 1672. Сава игумен. Оправљао је ћелије под кулом кнеза Лазара. 1673. Неофит и клисар Кирило. 1680. Севастијан игумен. За његово време је у Раваници писана књига Синаксар. 1682. Дамаскин игумен. За његово време у Раваници је писана књига Пролог. 1684. Севастијан игумен, Хаџи Пајсеј и јеромонах Михаил. 1686. Димитрије игумен. 1687. Неофит игумен. 1688. Ананије монах и испосник Аврамије. Погинули од Турака у манастиру Раваници. 305

1690. Димитрије игумен, проигумен Кирил, поп Филип, јеромонаси Михаил, Дамаскин, Георгије, Игњатије, Хаџи Арсеније, Стефан и Висарион. Игумен Димитрије је предводио братство при повлачењу испред најезде Турака, када су из манастира понете мошти кнеза Лазара и драгоцености. 1691. Софроније, јеромонах, био је један од чувара моштију кнеза Лазара, најпре у Сент Андреји, а затим у манастиру Врдник, где је био и настојатељ. Године 1722. изабран за владику арадског. 1693. Јеромонаси Хаџи Арсеније и Михаил, са ђаконом Захаријем, отишли из Сент Андреје у Русију да траже помоћ. Михаило Раваничанин оставио за собом записе о патњама српског народа. 1705. Димитрије игумен, јеромонах Филип и монах Леонтије, били су у братству раваничком у Врднику. 1716. Стефан Даскал игумен. Сабрат ман. Раванице до 1690, а затим /од 1716. до 1727/ њен обновитељ и настојатељ. У Раваници, узимајући и године у Врднику, пробавио 46 година /1683. до 1729/. Његовом заслугом Раваница је постала просветно средиште са првом школом оног времена за спрему свештених лица мирског и монашког реда. Оставио је за собом више записа. По повратку из Сент Андреје и Врдника цркву поправио, припрату и нове зграде подигао, које беху Турци порушили. У братству је 1720. године био и ђакон Гаврил. 1727. Висарион игумен, који је наследио Стефана Даскала. 1735. Хаџи Арсеније, до одласка у Русију да тражи помоћ, а затим Георгије игумен, који је био угледна и уважена личност. Учествовао је на Сабору карловачком, на коме је затражено да се права Срба по царским привилегијама очувају и прошире. 1746. Авакум јеромонах. Оставио је за собом два записа. 1748. Гаврило игумен. На 13 година после Хаџи Арсенија ишао у Русију и од руског Св. Синода тражио помоћ за Раваницу. 1753. Сава, Јоаникије и Герасим јеромонаси из м. Врдника прешли су у манастир Раваницу. 1768. Мелентије јеромонах. 1781. Викентије Јовановић игумен. 17?? Симеон игумен. Летописац га назива „блаженим мужем”. Живео је вероватно после Стефана Даскала /који је умро 1730/, Хаџи Арсенија, и Гаврила, у најцрњим данима које је српски народ преживео. 1786. Сименон јеромонах /даскало/. Из два записа је видљиво да је у Раваници био Симеон даскало. Надимак ,,даскало” носили су они калуђери, који су уједно били и учитељи — учили писмености, већином манастирске ђаке. Других учитеља тада у народу и није било. Не искључује се да је овај Симеон већ поменути „блажени”. 1788. Исаија Игумен. Настојатељ манастира у време Кочиног рата и био у споразуму за хајдучким харамбашама из целе околине и са њима у марту 1878, при нападу Турака на Раваницу страховито су их поразили. 1790. Сава Миловановић игумен. Одликовао се не само у одбрани имовине манастира, већ и као заштитник народа од бесних Турака. 306

1814. Исаија Гавриловић јеромонах, по смрти игумана Саве у Врднику.вратио се почетком априла 1814. године са јеромонахом Јоаникијем Теодоровићем и монахом Калиником и преузео управу манастира. 1817. Никифор јеромонах. 1823. Дионисије Сремац игумен, настојатељ до 26. јуна 1824. године. Поред Саве и Исаија и он је доста допринео да се манастиру поврате воденице и остало имање, које су Турци себи приграбили и другима препродали. 1824. Хаџи Атанасије игумен од јуна 1824. до јануара 1826, када је као стар замолио Духовно судилиште да му пошаље помоћ и добио је сабрата јеромонаха Никанора Кнежевића. 1826. Никанор Кнежевић игуман. Побегао из Далмације, где се као игумен замерио католичкој цркви у акцији унијаћења. Писао је калиграфским словима. У 1832. препокрио је и унеколико поправио Раваницу, набавио једно звоно, а 1833. је израђен садашњи иконостас у цркви. Мшрополит Петар га је уважавао као врлог духовника. Добро је чувао имовину, а прибављао је и тапијама утврђивао непокретно имање манастира. Од народа и власти увек је поштован био. Умро је 14. јануара 1832. године. Братство су од 1835.до 1839.године чинили: јеромонах Самуило Јанковић, Мелентије Поповић и Партеније Ковачевић. 1838. Самуило Јанковић настојатељ. Братство: Мелентије Поповић, Партеније Ковачевић, Милан Марковић и Сава Петровић, јеромонах. 1840. Мелентије Поповић настојатељ. Братство:Партеније Ковачевић и Глигорије Стојановић, јеромонаси, а у 1941. монах Јосиф и јером. Сава Петровић. 1842. Дионисије Поповић архимандрит /игуман 22 године, до 1864/. Био је један од најученијих духовника оног времена. Двапут је учествовао у раду Народне скупштине у Београду. За време његовог настојатељства, уз помоћ државе и књаза Александра Карађорђевића, Раваница је оправљена и покривена лимом, а просечен је и камени пут кроз клисуру од „Врела” до манастира и подигнут мостић од тесаног камена /на свод/ преко реке Раванице. Изборио се да се 1849. године манастиру призна право својине на „Бигар-Летовиште”. Тада је почето и зидање манастирског конака са 14 соба и предсобљем, са три ходника и озиданим подрумом на свод, под целом зградом. Године 1854. манастир је посетио кнез А. Карађорђевић и Дионисија одликовао златним крстом ,за велико старање око унапређења задужбине кнеза Лазара”. Био је строг, правичан и вредан. Први је у овом крају набавио два плуга од Топчидерске економије и почео неговати благородно воће. Говорио је немачки и мађарски, а служио се руским и латинским језиком. Братство манастира у овом периоду чинили су: 1842. — јеромонаси Глигорије Стојановић, Мелентије Поповић, Данил Димитријевић, Севастијан Поповић; 1843. — Глигорије, Данил, Никодим Христифоровић и Викентије Антонијевић; 1844. —Никодим, Викентије, Данил и јерођакон Јосиф Петровић; 1845. — Никодим, Данил, Варнава Марковић; 1846. — Никодим, Варнава, Данил; 1847. — Никодим, Данил, Варнава; 1848. — Данил и Симеон Станковић; 1849. — Симеон, Данил и Антоније Ћосић; 1850. — Антоније намесник, Данил, Симеон и јерођакон Генадије Симић, 1851. - Данил, 307

Варнава и Генадије; 1852. — Данил и Генадије; 1853. — Севастиан намесник, Исаија Катанић и Серапион Георгијевић; 1854. — Симеон намесник, Данил, Тимотеј, Викентије; 1855. - Симеон намесник, Мелентије и монах Јулијан; 1856/57. —Симеон намес- ник, Спиридон, Мелентије и Иринеј; 1858. — Симеон намесник, Спиридон, Мелентије и Иринеј; 1859. — Иринеј намесник, Спиридон и Иларион; 1860. — Иринеј намесник и Иларион; 1861. — Иринеј намесник, Иларион и јерођакон Јосиф; 1862. — Мелентије јером, Иларион и Јосиф; 1863. — Јосиф намесник, Мелентије Митрофан, Иларион и је- рођакон Теофан; 1864. - Јосиф намесник, Митрофан и Иларион, настојатељ од 29. 9. 1864. и јерођакон Теофан. 1865. Хаџи-Стефан Бојовић /деда војводе Петра Бојовића/. Био је вредан архимандрит и старао се за добро Раванице. У Сењу је поправљао воденице и подигао велику манастирску кафану-механу „Цар Лазар”. Био је посланик у Народној скупштини и био на поклоњење Гробу Господњем у Јерусалиму /отуда Хаџи/. Због вредноће и побожности веома је поштован и био један од најзаслужнијих духовника 19. века у Србији. Братство: 1865. - Иларион јером. и Теофан; 1867. — Данил намесник, Иларион, Мојсеј, Варнава и монах Арсеније /из Сења/; 1868. — Серафим шуман, Иларион јером., Теофан, Мојсеј, Хаџи—Јован; 1869. — Серафим игуман. Иларион јером., Теофан и монах Харитон; 1870. — Серафим игуман, Иларион јером., Теофан и монах Константин, 1871. — Теофан намесник, Исаија и монах Харитон; 1872. — Мелентије јером., Теофан, Исаија и монах Харитон; 1873. — јером. Мелентије, Теофан, Исаија и монах Гаврило; 1874. — јером. Мелентије, Исаија и монах Гаврило; 1875. — јером. Мелентије, Иларион, Самуило и Исаија, а 1876. јеромонаси Мелентије, Корнелије и Исаија. Исаија је у манастиру провео преко 46 година. 1877. Рафаило архимандрит. Братство: 1877. — јером. Леонтије, Корнелије и Исаија; 1878. — јером. Јоаникије, Мелентије, Корнелије, Исаија, Хаџи Јован и Леонтије. 1879. Хаџи Стефан Бојовић, архим. по други пут. Братство: 1879. - игум.Корнелије и јером. Мелентије, Исаија и Хаџи Јован; 1880. — игум. Корнелије и јером. Мелентије и Исаија. 1881. Корнелије игумен. Доцније епископ жички. Братство: 1881. — јером. Исаија, Хаџи Јован и Мелентије; 1882. — јером. Мелентије /Живић из Мутнице/, Исаија и Теофил. 1883. Мелентије /Стефановић/ настојатељ. Братство: 1883. - јером. Исаија, Хаџи Јован и Сава, искушеник Радич Миленковић, 1884. јером. Исаија, Хаџи Јован и монах Вићентије. 1885. Владимир архим. Настојатељ од марта до јуна 1885. и јером. Макарије /Давидовић/ од јуна до децембра 1885. Братство: јером. Исаија и Хаџи Јован. 1886. Никодим шумен. Настојатељ од дец. 1885. до краја априла 1887, а јером. Макарије /Ристић/ намесник и Захарија 1887. Захарија јером. настојатељ од априла до краја 1887. Братство:јер. Јосиф /Томић/. 308

1888. Макарије /Ристић/ јером. Настојатељ од 1.1.1888. до 3.9.1891. Братство: 1888. - јером. Макарије /Давидовић/ и Јосиф Томић; 1889. — Исаија, Хаџи Јован и Јосиф /Томић/, 1890. — игум. Теофило, јером. Исаија. 1891. Теофило настојатељ од 3.9.1891. до 20.10.1892. 1892. Кирил манасијски настојатељ до 19.11.1892. 1893. Нићифор синђел настојатељ до 18. 2. 1893. Братство: јером. Исаија и монах Леонид /Јегрић/, а Исаија настојатељ до јануара 1894. Братство: игум. Никодим и јерођакон Леонид. 1894. Јосиф Гавриловић настојатељ. Братство: 1894—1895. — јером. Исаија и Ђакон Леонид, пострижен јером. Дионисије; 1896. — јером. Исаија, јерођакон Михаило, монаси Рувим /Окановић/ и Герасим; 1897. — јером. Исаија и Хаџи Јован, јерођ. Рувим и Герасим; 1898. — јером. Исаија и Михаило /доцније епископ шабачки/, Рувим и Серафим; 1899. — шум. Хаџи Јован, јером. Исаија и Дионисије, јерођакон Рафаило; 1900. — јером. Исаија и Дионисије и јерођ. Рафаило /Миленковић/, 1901. — јером. Исаија и Симеон /Мавдић/ и јерођ. Рафаило; 1902. - јером. Исаија, Донисије, монах Георгије /Николајевић/; 1903. јером. Исаија, Рафаило и Дионисије; 1904. — јером. Исаија, Митрофан /Николић/ и Сергије. 1905. Гаврило јошанички. Настојатељ од 15.11. до 8.12.1905. 1906. Дамаскин. Настојатељ од 8.12.1905. до 26.11.1906. Братство: јером. Исаија и Митрофан. 1907. Гаврил /Петровић/ архим. Управник Монашке школе /од 3.11.1906. до 1.7. 1908/. Братство: архим. Симеон Богманац, јером. Исаија, монах Сава и Никанор. 1908. Макарије /Милетић/ архим. Преузео управу 1. 7. 1908. Те године у братству био само јером. Исаија. Од 1909. до 1915. у братству стално био јером. Исаија; 1911. јером. Пајсије; 1912. монах Дионисије и Серафим; 1914—1915. јером. Амфилохије. За време настојатељства архим. Макарија /35 година/ манастир је веома добро очуван, а имовина увећана. Посебно је унапређена економија звана „Бигар”. Био је на челу борбе против Конкордата /уговора са католичком црквом којим је ова добијала од државе већа права него православна/. Због помагања оних који су се борили за ослобођење /против окупатора/ ухапшен је од Немаца и стрељан на Бањици /Јајинци/ 24. фебруара 1943. године. За заслуге у рату и миру одликован је Таковским орденом /1903/, Св. Аном Ш степена /1908/, Орденом Св. Саве V степена /1911/, IV степена /1912/ и III степена /1928. године/. У 1915. години братство манастира су чинили: монаси Агатангел Хилендарац /умро у ропству/, Василије /погинуо као артиљериски официр/, јером. Манојло, Дионисије и Исаија. У времену од 1919. до 1939. године у братству су: игум. Софроније, шум. Павле, игум. Хаџи Теофило /Сгефановић/, Агатангел, јеромонаси Јувеналије, Димитрије, Мојсеј, Мелентије, Вићентије, Хризостом, Амвросије, Теофан, Варнава, Мирон Емилијан, Доситеј /Павловић/, Георгије, Пајсије. У 1939. години: јером. Максим /Рајчић/, синђел Јован, Пантелејмон, и свештеник Алексеј Ромањенко. 1942. године избеглице Венијамин Вукомановић и богослов Мирон Вуковић. 309

1943. Павле /Панић/ игуман до 25. јула 1944. године. 1944. Никанор игуман. У манастир је дошао и пензионисани епископ пећки Јеротеј. 1945. Кирил /Врга/, до 3 маја 1945, а затим синђел Методије /Ачевић/. Сабрат јером. Наум Миљковић /1946/. Од 31. октобра 1946. године Раваница постаје женски манастир 1946. Јефимија /Мићић/ игуманија. Поред материјалне обнове и изградње нових објеката, велику је пажњу посвећивала духовном уздизању сестринства и монашком усавршавању. У вечни живот се преселила 3.08.1958. године. 1958. Гаврила /Игњатовић/ игуманија. Успешно наставила путем којим је манастир и сестринство водила игуманија Јефимија. Управља и манастиром Св. Петка код Параћина, где је смештен Дом за дефектну децу. Најдуже су као настојатељи у манастиру били: Игуман Стефан Даскал /46 година/, игуман Сава Миловановић /24/ и Макарије Милетић /35 година/. Из братства манастира Раванице доцније су били епископи: арадски /Софроније, 1822/, жички /Корнелије, 1881/ и браничевски /Хризостом Војиновић, 1952- -1989/. /Податке о настојатељима и братству ман. Раванице узели смо из Споменице Видовданске прославе у м. Раваници 1389-1939, а за игуманије и сестринство из књиге „Раваница 1381—1981”, као и од настојатељке манастира — за период од 1981. до 1992. године/. Парохије и свештеници у Сењу У различитим периодима црквене парохије су носиле различита имена /сењска, раваничка, ћупријска/ и опслуживали су их, односно свештеничку дужност у њима обављали монаси и јеромонаси манастира Раванице или парохијски свештеници. Детаљније податке о свим парохијама и свештеницима нисмо нашли. Први писани документ који смо нашли је наредба београдског митрополита, односно запис у коме се каже: ,,До наредби београдског митрополита обишао је 1733. године Максим Ратковић источну страну поред Мораве и пописао парохије, њихова села, број породица и дао опис постојећих цркава /Гласник СУД 56/. Раваничку парохију сачињавала су села: Доње Сење /31/, Горње Сење /6/, Иванковац /23/, Миросава /10/, шанац Ћуприја /30/, Чимаре /14/. Свега 5 села и Ћуприја шеста, са укупно 114 домова. Раваница је тих година покривена црепом — олово је, дакле, скинуто. Има два звона. Поред цркве је виноград од 30 мотика. Калуђер је Гаврило из Бигренице. У 1735—36. години раваничку нурију чине села: Миросава /15/, Иванковац /25/, Сење Доње /37/, Сење Горње /8/, Бошњани /7/, Ћуприја /24/ и Чимари /16/. Свега 6 села /једно више са Ћупријом/. Број домова је 132.” Било је периода када је Сење дељено на две парохије. * У загради је наведен број домова. 310

Према доступним подацима у Сењу, односно у сењској парохији, независно од тога јесу ли из манастира или су били у самом селу, била су следећа свештена лица: Годииа Име Година Име 1467. поп Јован 1872. јером. Мелентије 1512. јером. Михаил 1874. јером. Исаија 1650. јером. Виктор 1878. јером. Леонтије 1671. јером. Неофит 1880. јером. Христифор Јоанић 1673. јером. Јеврем 1882. Севастиан Поповић 1690. поп Филип 1885. Младен Јовановић 1705. монах Леонтије 1888. Хаџи Јован и Андра Кнежевић 1720. ђакон Гаврил 1889. Андра Кнежевић 1746. јером. Аваком 1890. Исаија Поповић 1753. јером. Герасим 1898. Веселин Михајловић 1768. јером. Мелентије 1899. Никола Марковић, В. Михајловић, 1785. јером. Симеон Михајло Стојановић, Димитрије 1814. јером. Јоаникије Поповић 1817. поп Риста 1900. јером. Исаија и Симеон 1824. јером. Исаија 1903. Андрија Кнежевић и Јован 1826. јером. Самуило Радовановић 1838. јером. Сава 1910. Прота Сима Буквић и свешт. 1840. јером. Партеније Андрија-Андра Кнежевић 1842. јером Мелентије 1912. Андра Кнежевић и Димитрије 1845. јером. Варнава Г.Поповић 1848. Симеон Станковић 1916. М.Петровић 1849. Антоније Ћосић, Данило 1919. Д. Ристић Димитријевић 1922. Никола Коцовић 1850. Ристо Попадић 1924. Реља Пандуровић и Петар Лазаревић 1851. јером. Данило 1927. Максим Рајчић, јеромонах 1852. јером. Севастиан Поповић 1931. Александар Мирошниченко 1854. Симеон Станковић 1932. Гљеб Кљатовски 1855. јером. Данило 1933. Максим Рајчић и Алексеј 1860. јером. Иларион Ромањенко 1864. јером. Митрофан 1942. Душан Илић, прота /до 1974/ 1867. јером. Мојсије 1974. Славко Миљковић, свешт. 1869. јером. Стефан и Иларион 1992. Миливоје Цветковић С обзиром на близину манастира Раванице могло би се очекивати да се и известан број Сењана одлучио за одлазак у свештена лица или да се замонаши. Међутим, за протеклих више од 600 година из Сења је само четворо њих обукло манастирску ризу и посветило се Богу, а то су: ђакон Арсеније /1721/, поп Риста Попадић /1817/, свештеник Милоје М. Михајловић /1938/ и монахиња Агатија Лазић /1955/. Најдуже су у сењској парохији били: Андрија Кнежевић, Максим Рајчић, Алексеј Ромањенко и прота Душан Илић. 311

Досељавање Словена на Балканско полуострво Наше земље после завршетка римског владања Територије Србије 1830, 1833. и 1878. године Земље српске државе у доба: Стевана Првовенчаног, Уроша I, краља Милутина и цара Душана 312

ИЗ ГОВОРНЕ РИЗНИЦЕ СЕЊАНА Регистар аутохтоних речи и појмова, као и турцизама који се користе у разговорима или се појављују у овој хроници А аа — не, није, одрицање, одбијање нечега аба — груба вунена тканина, сукно абаџија — сукнар, кројач народног одела абер — глас, вест, обавештење аван — ступа, посуда за туцање, ситњење нечега авет — утвара, сабласт аветиња — луд, неогдоворан авлија — простор око куће, двориште ага — стара турска титула — господин, власник, газда, старешина адиђар — драгоцен предмет, накит аја — није тако; свега ајан — старешина, угледан човек, првак ајдук — одметник али и врг са дршком, којим се извлачи течност ајлук — месечна плата, награда, доходак акне — удари изненада /јако/ али и гнојнице на кожи лица акобогда — куда, камо, где си кренуо ајде — пођи, крени алав — онај ко много једе, прождрљив алал — благослов, честитка /алал вера/, опроштај /алалити/ аљкав — немаран, неуредан, запуштен, лењ алосан — предебео, претерано угојен алаукне — јаукне јако, продере се из свег гласа аман — молим, преклињем амбар — складиштење за зрнасте производе, првенствено за пшеницу амин — завршна, последња реч при кршћењу, тако је, нека тако буде аминује — одобрава, даје сагласност амрел — кишобран андрмољи — доњци, старе ствари антерија — дуга хаљина, мушки капут оивичен гајтаном, са дугим рукавима антихрист — противник Бога, неверник, распуштен човек анатема — проклетство, проклињање, бачена—упућена клетва арам — грехота, проклето /арам ти било/ аратос — далеко, бежи од мене /аратос те било/, носи се аргатлук — надничење, кулук, рад без награде аренда — закуп земље на одређено време, обично годину дана аршин — стара турска мера за дужину арум — јогунаст, ћудљив, нерадник, улежан, тврдоглав /обично коњ/ аспра - ситан турски новац у сребру аспида — змија, љута и опасна жена астал — сто асура — простирка исплетена од рогозине ат — коњ племените пасмине атак — напад 313

атар — територија села аутономија — самоуправа, уживање права да се управља собом аутохтон — домаћи, прастар, исконски, из тог краја, без претходника аух — израз олакшања, олакшање ачење — измотавања, пренемагање, неприродан изговор Б баба — стара жена, ташта /мајка супруге/, подсмешљиво за плашљивце бављење — задржавање негде или око нечега, борављење, рад багаљив — сакат, хром, са недостацима багаш —посуда заузимање брашња /дрвена/ са ручицом багра — лош човек, онај који заслужује сваки прекор бакрач — котао, посуда од бакра бала — слина али и упакована роба /слама, сено и сл./ бара — устајала вода на нижем терену или у удубљењу барем — макар шта, макар нешто басамак — степеник баскија — грубо отесано тање стабло, летва, пречага /у огради/ базди — смрди, непријатно се осећа, покварено бандоглав — тврдоглав, настран баноадава — без користи, низашта, узалуд бача — башта, место где се гаји поврће бачва — велика дрвена посуда башчалук — поклон, дар, најчешће увијен у неко платно или мараму баша — старешина башка — одвојено, обашка батар — корпа од врбовог прућа /већа/ батали — остави, напусти, окане се, не дира батрга — отима се, не да се, тетура се, тешко се креће батлија — срећник, срећан човек, који доноси срећу батина — дрвена тољага, штап бега — бежи бегенише — резервише за себе, вери бег — племић, спахија, господин, газда белај — несрећа, невоља, беда белег — ознака, знак, обележје, печат, ожиљак, црта, марка, камен, део одеће, граница, грб, надгробни камен, линија за старт, белешка белегија — челична алатка за оштрење ножева бимбаша — командант већег бојног одреда, мајор, заповедник, административни старешина за време Турака бина — позорница бие — бије, удара биде — буде /говори се и бидне/ бештија — лоша, зла /жена или човек/, бесан, побеснео берићет — приход, принос, род, урод /добар/, оно што се убере бисаге — двострука торба од кострети /козје длаке/, која се пребацује преко рамена или самара битанга — скитница, нерадник, лош човек, пропалица блента — глупак блене — гледа без везе бламира — брука болан — болестан, боли га нешто, болује болештина — болест, говори се и болес бошча — шал, марама од платна, ствари увезане у мараму боца - трава која боде али и стаклена флаша 314

брав — грло стоке /овца, коза, свиња итд./ браво — честитам брадва — месарска секира са широким сечивом браник — забран, место где је забрањено сећи шуму брвно, брв — дрво, стабло, гледа или даска стављена преко реке за прелаз бре — еј ти бремза — кочи, зауставља брњичи — везује конопцем њушку брабоњак — балега /у виду куглица/ оваца, коза и зечева брлог — место где леже свиње /каљуга/, скривено место, где живе звери, јазбина, сумљиво место окупљања брич — нож за бријање, оштар нож и „брич” панталоне /француског кроја/ бритко — оштро /бритка сабља/ али и духовито /бритак одговор/ бренује — уважава или не уважава, не узима у обзир, али и дотерује /ондулира/ косу брља — премеће, преврће, замршује, квари буричка — шошкање волова роговима али и преврће, меша бушка — ровари, пробија, буши, буни, подбада бута — гура, убацује, увлачи, пробија се булумач — каша од пшеничног брашна, густа чорба од брашна и сира буклија — пљосната, округла дрвена посуда, споља украшена дуборезом, за вино буџак — угао, ћошак бујрум — изволи, заповедај буљукбаша — четовођа, старешина чета буразер — брат буњиште — место за отпатке бусија — заклон брунда — неразумљиво говори брух— кила В ваби — зове, позива стоку ваган — дрвена посуда, плитка /за храну/, дрвена чинија вајка — колеба се, жали се вакаг — време, доба, час, сат вала — хвала али и као претња /вала платићеш ми/ валов — дрвено корито за храњење и појење стоке варди — пази, посматра, на опрези је, вребе ватраљ — гвоздени предмет за џарање ватре верига — ланац са куком за вешање бакрача у окњишту вериге — окови на ногама затвореника веш — доње рубље видовњак — пророк, који унапред води шта ће се догодити видра — вредан човек / подсећа на животињу видру, која је вредна/ хитра, радна вижљаст — танак, висок, витак, живахан /као вижле — мач/ вилајет — крај, област, покрајина, дуњалук вилењак — штићеник вила, човек натприродне моћи, вештац виленица — чаробница, вила врљав — разрок, зрикав, са очном маном, оштећеним видом врљике — суве гране, цепанице, танки део стабла за ограду мотке возаљка — стаза за вожњу—санкање; рачвасто дрво за пређу вожд — вођа неког покрета војна — рат, војевање вреба — чека да се нешто или неко појави врг — врста тикве /суд за воду/ при дну широка с танком дршком, кривом враг — ђаво, сотона, оличење зла 315

врцка се — извија се у струку при ходу вренга — сифилис врлоге — омотачи за стопала у току зиме од зечје, јагњеће или јареће уштављене коже врљи — баци врне — врати вурда — сир из куване сурутке /сирутка/ вућа — удара ногом Г гаца — гази по води, блату гвири — гледа кришом, из прикрајка ге — где /ге си, ге ћеш, ге си био/ гегула — подругљиво име за сељака, геак, простак, сељачина гиџа — чокот винове лозе, глава, трс гигаље — ракљасто дрво за ходање преко воде и по блату гица — свиња од миља гиздав — удешен, дотеран, леп главиња — скита без везе и циља, лута главница — дажбине раје турском спахији али и болест жита главоња — човек с већом главом /пежоративно/ и главуџа глецав — непечен, слабо печен хлеб /гњетав и глетав/ гле — види глиб — густо, лепљиво блато гоља — пуки сиромах, голаћ грабина, грбина — леђа, грбача грдно — много ружно, наружено гребени — направа са гвозденим зупцима за гребенање вуне грне — земљани лонац за кување јела гројзе — грожђе грош — новчана јединица за време турака, различите вредности у разним раздобљима, новчић, ситна пара, парица гртко — тугаљиво грунт — земља, посед гуда — свиња, свињче /најчешће се деци показује: види гуду/ губер — покривач од грубе вуне или вунених отпадака /потка од конопљаног влакна, тежине/ гуливрат — веома посно јело /качамак са мало засољеном водом уместо млека/ гумно, гувно — место где се врше жито /млаћењем, стоком или вршалицом/ гули — љушти кожу или кору гумењаци — гумени опанци гуњ — капут од сукна на селу /до колена или нешто краћи/ гурав — погрбљен, грбав, искривљених леђа гури се — трти се, трћи се гужва — смотуљак сламе, сена и сл., али и неред, кркљанац гуцне, гутне — испије мали гутљај, проба Д дада, дака — старија сестра дамар — крвна жила, пулс, живац дангуба — беспосличар, нерадник, ленштина данак — сви облици државних дажбина, порез даскал — учитељ дахија — јањичарски старешина дације — дажбине које треба платити држави, порези двиска — двогодишња овца 316

де — где /де ћеш — где ћеш/ делија — јунак, здрав, једар човек, војник у турској војсци, јуначина дербанџија — чувар моста и преноћишта за време Турака десетак — десети део прихода који се давао феудалном господару дере — скида кожу ножем; гласно, јако говори, виче деспот — владар, тиранин, апсолутиста дибидус — сасвим, потпуно, скроз, начисто ди — где /ди је, дићеш, ди си био диза — диже, подиже долама — дуга хаљина преко које се пасао појас долап — кухињски ормарић али и точак за вађење воде /за заливање/ докон — беспослен, ко ништа не ради, ко има времена доксат — трем, конк драм — турска мера за тежину /3,25 г/ дреа — одећа /турски дреха/, говори се још и дрее, дреја дрежди — дуго чека стојећи, џоња, џупри дрикери — копче које се спајају улажењем испупченог дела у удубљени дрпа — откида, кида, краде дрка — онанише, самозадовољава се друкше — друкчије дупке — до врха попуњено, препуно дуби — стоји усправно дутиње — дудиње, плодови дуда дури се — љути се дустабанлија — са равним табанима душман — непријатељ Ђ ђаконија — одабрано јело, посластица ђаур — неверник, који не припада муслиманској вери — исламу ђерам — полуга за коју се веже посуда за вађење воде из бунара ђилкош — мангуп, обестан млад човек, нерадник, кавгаџија ђипи — нагло скочи, брзо скочи ђувеглија — заручник, момак, вереник ђуска — попупкује, поскакује у колу., игра, труска ђикља — брзо расте Е еве — ево /еве ти ово/ еј — позив /еј ти, за мушкарца или еј мори, за жену/ екмеџија — пекар ексик — мањак, нетачан ел — је ли /ел тако — је ли тако/ ене — види ерлија — Турчин варошанин, становник града еснаф — сталешка организација занатлија исте струке еспап — роба ећим — лекар /турски хећим/ ефендија — господин, учен човек, господар епитрафиљ — део који свештеници носе преко одежде у облику дуге широке траке — спреда, за време обреда ете — ето 317

ж жацне се — непријаtно се тргне, наљуш жално — жалосно, тужно жар — жеравица жвалав — онај који има жвале /обољење слузокоже на крајевима усана/ жвањка — прича без везе жзизне — јако и изненада удари, опали шамар ждера — онај који много једе жилав — који се тешко ломи, савитљив, издржљив жировница — такса која се плаћа за жирење свиња /жировина/ жиропађа — време отпадања зрелог жира жито — пшеница у пољу /али и кувана пшеница—кољиво/ заједничко име за биљке чији се плодови мељу за брашно и хлеб жмија — гњечи рукама, меље рукама жишка — варница /жиш — опомена детету да се не изгори/ жракне — кришом погледа, накратко завири 3 забран — шума у којој је забрањена сеча и уопште приступ, брањевина. Исто значење има и забео/забјел, забел/ забит — удаљено место, неприступачно загуби — изгуби, залута заврне — затвори славину, заокрене заврљачи — баци далеко задрт — тврдоглав, инаџија, неко ко закера задуван — заморен после трчања, тешко дише, убрзано дише задева — задиркује али и ставља нешто негде /заденуо/ зажди — побегне закера — уцењује, замера, извољева, ничим није задовољан зајно — заједно заинати — противи се /заинтачи, зинати/ зајац — зец, првенствено шумски, пољски зајебант — онај ко вређа, завитлава, изиграва друге замајава — задржава залева — залива запне — затвори али и прилегне на посао зачељусти — стави неки предмету уста /чељуст/ зачепрља — слабо покрије, плитко закопа у земљу или песак зачепи — затвори чепом, стави чеп запрњичи — веже за нос, њушку, брњицу, прњу запањи — зачуди заулав — беспослен и глуп заструг — дрвена посуда са поклопцем збада се — скаче, игра се збира — сабира, сакупља збичи — брзо набије, сабије, утера, сагне здими — побегне здипи — украде, зграби, смота зевзек — беспосличар, глупан, звекан зезне — поквари, превари, обмане, безобразно удари 318

земљоделац — земљорадник земљак — човек из истог краја, истог места, исте земље зембил — торба плетена од рогозине или кукурузних шушки зик —чикање при сакривању од очију, провиривању зјало — отвор, рупа, ждрело злобан — завидљив, пакостан зорт — страх зовне — позове зулум — насиље, зулумћар - насилник И иза — позади извукује — извлачи изба — мала, мрачна просторија избечи — разрогачи очи уз грубе гримасе лица, успротиви ибрик — посуда од земље /за ракију/ или од бакра /за воду и кафу/ издат — надун изе — поједе измете — очисти али и промени се /измето се/ изелица — ко много једе, коме никад није доста, незадовољник исе— део исчилио — постепено нестао, изгубио се, изгубио снагу, смршао исписник — друг из војске истог годишта искорути — покрене из темеља, расклима ишчевиљио — искривио уста иска — тражи Ј јабанџија — странац, туђинац јаглук — везена марама, рубац јагма — отимање око нечега јагурида — зелени мали гроздићи на врху ластара винове лозе јама — дубока рупа јанија — турско јело с месом и зелени јаз — преграђена вода, заустављена вода браном, жљеб, канал за одвођење и довођење воде јајара — лопов, крадљивац јаја, непоштен, преварант, коме се не може веровати јапија — дрвена грађа, грађевинско дрво, дрво за градњу јапунџе — кратка кабаница од грубе неваљане вуне, огртач јањичар — војник регуларне турске војске састављене од заробљених и потурчених хришћана /деце и младића/ јарма — прекрупа за стоку јаком — тек сада или сада ћу ја јевтика — туберкулоза /и јекшка/ јебиветар — немиран, неозбиљан, површан, ветропираст човек јеге — турпија јендек — канал, јарак, ров јелек — прслук, хаљина без рукава, горњи део одеће украшен везом је — једе јесје —јесте,да јел — шта јок — није јопет — опет ју - узвик изненађења /а каже се и „ију”/ 319

к кабадахија — насилник, силеџија кади — уноси дим тамјана али и држи придику другима кадар — способан, вредан, моћан; војни кадар; службеници кадилук — подручје власти кадије /судије шеријатског права/ калабалук — много различите робе, множина, гомила калауз — путовођа /водич/; лажни кључ калфа — занатски помоћник калдрма — пут од камених облутака калафет — постоље на колима од мотки /постављених уздуж и попреко 4 краћих/ са дрвеним шиљцима, за превоз сламе, сена, снопова пшенице и кукуруза /кукурузовине/ калпи — грди, прекорева, квари казује — говори напамет, декламује кантар— вага, теразије канате — странице на воловским колима, крила, стране калкани — попречне преграде на воловским колима, којима се затвара предња и задња страна канала каки — какав али и за дете које врши нужду кара — кори, грди, прекорева али и сандук за муницију кези — показује зубе, злобно се смеје качамало — штап за мешање качамака кидише — напада, наваљује, насрће килча — килава особа, неспособан кириа — станарина, најамнина за стан кисељак — дебели пшенични хлеб замешан с квасцем, од киселог теста кириџија — човек који превози робу /воловским колима/ кладенац — ограђен извор воде у природи, студенац клонфер — лимар клопка — замка али и различита направа за хватање мишева, лисице, вука итд. клопа — храна клопара — у току кретања одзвоњава кљук — измуљано грожђе из којег се цеђењем добија вино кмет — сеоски старешина, кнез кнап — таман, пасује, добро належе, потпуно се поклапа кованлук — пчелињак кое, коем, кои — које, којем, кој, али се чије и куи кока — бије кокало — кост /већа/ колеба се — двоуме се, неодлучан, не може да се одлучи колера — опасна заразна болест са јаким проливом колиба — кућа у пољу или у планини /омања/ колир — оковратник, крагна кошуље, јака колан — појас који чврсто држи седло за коња /копча се/ комат — комад хлеба комин — оџак, димњак комина — остатак грожђа после отакања вина /ком/ комињак — вино које се добије када се комини после отакања правог вина /самотока/, дода вода и после извесног времена оточи комовица, комовача — ракија која се добије печењем превреле комине /дестилисањем/ коморџија — војник који припада војној комори комушина — омотач клипа кукуруза, који остаје после комишања копа — у купе постављени снопови везане кукурузовине /шаше, шуме/, да се суши, мањи стог, пласт корка — кора хлеба; део коре дрвета 320

коџа — доста, много али и велики, храбар, одлучан копрца — отима коска — кост котлајка — земљана посуда /грне/ са дршком и поклопцем коц — колац, притка кочина — мали живинарник, кокошињац крајцара — ситан бакрени /метални/ новац и новац уопште крајцарица — игра бацањем новчића увис или до обележене линије крежуља, крижуља — писаљка за школску таблицу после првог светског рата /за ђаке/ крља — ломи; паразит крпељ; остатак дрвета у земљи или део зуба у вилици, који се зове и „крљомак” крчка — полако се кува на тихој ватри кркаче — леђа, хрбат, носи на кркачи /леђима/ крчма — кафана, ресторан ниже категорије крме — свиња крџалија — турски хајдук крне — забоде нагло нож; шокне крупица — со у комаду /грумену/ која се даје овцама да лижу кубури — мучи се, тешко живи куга — опасна заразна болест /црна смрт/ кудрет — моћ кука — плаче, јада се, жали се; део за вешање или хватање кукља — једе на брзину куња — дрема, сневесели се, болује кулук — обавезан бесплатан рад /запрегом или лично/ према господару, држави, општини, заједници култ — поштовање, обожавање, признање кужно — заразно кукумавка — птица ћук /за коју верују да доноси несрећу/; особа која се стално жали, кука, мољака, тражи - кукумавчи купуе — купује, пазари кунина — окласак од кукуруза курталише — ослободи се, избави се купица — земљана тестија /посуда/ за воду кулиза — рђав, непоштен човек курчи се — прави се важан кућиште — место где се налази или где је била кућа, земља уз кућу, пребивалиште куш — ћути, умукне, не говори Л лабрња — губица, усна, њушка лагер — складиште, место за смештај робе; логор, део мотора лази — пуже, мили, почиње да хода лае — лаје лажигаће — дечје гаће са прорезом позади, да се не скидају за време вршења нужде /када дете каки/ лајна — белега, измет, говно ламза — трапавко лампик — казан за печење ракије лапрдање — причање без везе, блебетање леб — хлеб леген — лавор лие — сипа, просипа; заварује; топи лезилебарош — готован, ленштина лемезје, лимезје — гране везане врховима и пребачене преко стога или пласта сена, да спрече одношење ветром 321

лецка, лечка — мало, веома мало линдра — лака жена, скитница локалитет — место, предео, крај, део, потес лојзе — виноград луч — светиљка, боровина која пали и гори пламеном, буктиња Љ љигав — клизав у рукама, слузав љуљка — направа за љуљање и ношење бебе, од вунене или намучне тканине, са уплетеним ужем за ношење и вешање о дрво љуљашка — направа за љуљање одраслије деце у дворишту или у парку љуска — тврд омотач ораха, лешника, јајета; чисти од љусака љусне, љосне — падне М мазне — украде, узме; удари мал — иметак, обично покретан — роба, стока, благо мала — махала, мања улица макља — бије, туче.удара; прождљиво једе маљ — већи дрвени чекић /чук/ за набијање коља и сл. мане — остави; замахне руком мањ — сем, ако, осим, макар — бар нешто макадамски — пут од туцаника манга — мангуп, неваљалац, скитница, беспосличар манит — луд, сулуд, блесан, помаман мами — зове, позива уз лажна обећања, залуђује, заводи марва — стока масан — мастан матифла — мангуп, провејанко мачуга — штап, тољага са задебљањем на врху /буџом/, батина меденица — звоно мердевине — стубе, лестве микне — помакне, помери, макне млого — много морда — можда маша — метални опружни жарач за џарање ватре и хватање жара машка — дрвени штап за играње клиса меденица — звоно мезе — јело уз пиће, закуска мерка — посматра, процењује, одмерава, загледа мига — намигује миграција — сеоба, сељење народа или животиња мицак — мали, врло мали моба — међусобно испомагање у раду /народни обичај/ мори — узвик — у пратњи, љутњи, да се изрази дивљење или позив другој жени мочило — место потапања коноље у води да би се добило влакно мрда — креће се, покреће се, помера се мркља, мркљоше — спава претерано, дуго спава, тврдо спава мрљави — гњави при раду и јелу, ради и једе без воље и апетита мрс — масноћа мрча — намрштенко, црн, таман, гарав мрчи — гарави муфте — бесплатно, џабе мусафир — гост мустаћи — бркови 322

мустра — модел, узорак, образац, пробни примерак мућак — покварено јаје, покварен човек мотовило — направа за намотавање предива, витао, витло Н набруси — наоштри косу; наљути се /набрусио се/ навре — наиђе, надође, навали, нагрне наврне — наврати, дође, наведе воду на потребну страну наглавци — део чарапе само за стопала нагребуси — настрада, лоше прође, рђаво се проведе /и награбуси/ надживи — живи дуже од неког надзида — озида изнад, у наставку надрља — лоше се проведе надрнди — незгодно натовари, ружно истакне, криво стави наџођен — стрчи, не стоји на месту, непожељно истакнут накани — реши, донесе одлуку нахија — округ, управно подручје налбантин — поткивач сгоке назувак — плетени део само за навлачење до половине стопала натоциља — превари, наведе на зло, ували у нешто лоше натутка — наговори, подстакне против неког или на неког невољко — слабашан, ојађен, нерасположен, безвољан недра— прса, груди недођија — далека, неприступачна земља немо — немој /не чини то/ али и не чује и не говори неспоменица, непоменица — змија неотице — нехотице, није намерно, без намере ники — нико никаки — никакав ништак — лош човек, ништавило, безвредњак нутка — често и усрдно нуди, инсистира Њ њин — њихов њиска — врска /коња/ њојзин — њен њопа, њупа — храна њори — дрема, куња, ћути, болује њупа — једе њушка — мирише, тражи, претражује, испитује; нос животиње О обали — обори, повали, сруши обукује — облачи, навлачи овдек, овденак — овде одане — одахне, предахне, одмори се ожег — ватраљ, жарач омрази — замери— наступи мраз, завади се, изазове омразу опасуљи се — освести се, дође себи, сети се опие — опије се, напије се опичи — удари; дође до ”жене” осмуди — пламеном дотакне /изгори/, опрљи длаке, паперје отидне — оде /отишо/, отишао отич, отичке, отоич — малопре оџак — димњак, огњиште 323

оџаклија — соба са огњиштем, гостинска соба опајдара — лоша жена, пропалица ошљар — неко ко лоше ради, површно; ко узима где шта стигне, краде ошамућен — полуонесвешћен, онесвешћен, не зна за себе, збуњен П пабирци — плодови који остану после жетве — бербе; закржљали, са мало зрна клипови кукуруза пајван — уже /уопште/, конопац крјим се веже сгочно грло за колац, ради испаше на ограниченом простору, колико дужина конопца допусти паламар — велики комад; дебело бродско уже, клин паламида — коровска биљка /Cirssium arvense/, најчешће у пшеници паланка — мало дрвено утврђење на друмовима; мала варош, варошица палисад — дебели зашиљени дрвени ступци, као препрека /ограда од кочева/ паница — плитка земљана посуда пандур — сеоски полицијски стражар, послужитељ, поштоноша пеза — сводница, подводачица; улизица, покорна особа перваз — поруб, опшив; најчешће код кућа које имају конак /Моравски тип/ перорез — мали нож са затварањем, преклопом перушка — крило од гуске за чишћење кухињског стола /као метлица/ петљавина — човек који не зна да ради свој посао, греши, никако да крене пинтер - човек који прави бурад, бачве, каце /качар/ пирајка - дрвена лопатица за ударање веша при прању и испирању на реци пирак, пиревина — веома отпоран коров са подземним стаблом пироћанци — гумени опанци из Пирота, људи из Пирота пицан — кицош, неко ко се стално лицка, удешава пишаћа — мокраћа, пишаћка плекан — направљен од плеха плетара — кућица или стаја од уплетеног прућа, шибља плот — ограда од прућа плази — пружајезик повали — обори, сруши али и похвали повесмо — свежањ вуне, кучине или лана на преслици - кудељи подробац — јело од ситно издробљене и скуване проје појле, поиле — место на реци где се поји стока — појило покани — понуди полза — корист полог — старо јаје које се оставља у гнезду да кокошке носе попара — јело спремљено кувањем и замашћивањем издробљеног пшеничног хлеба попишмани — предомисли се праска — бресква, најчешће се односи на виноградарску брескву пркно — задњица, стражњица прпа — страх, бојазан прне, прхне — полети пропне — усправи на задње ноге протне— провуче, протури пролита — просере, добије пролив прозукло — шупљикаво, исушено, празно, мукло одзвања прогуне — прогута пуди — застрашује, плаши, тера, одгони пуса — пољубац; пусица мали пољубац пуслица — врста слаткиша путир — чаша од скупоценог метала из које се даје причест /вино/ 324

р рабаџија — превозник воловским колима разве — осим разлевци — место где се река шири и разлива, рукавци реке размеће — нескромно хвали, хвалише размирица — несугласица, расправа, свађа разрез — прорез, отвор; количина нечега што се по наредби власти мора дати, утврђена пореска обавеза рапав — храпав, нераван раскока— распукне, распадне /у природи или при кувању/ расточи — растури, оточи али и развуче, размакне рашчепрља — раскопа, опсрије распусник — распуштен и неодговоран човек, разведен ребне — добро удари са стране, у ребра, јако и изненада редов — припадник редовне војске без чина /војник/ реза —запор на вратима, засун резак — полуушкопљеник /обично бик/ резил — брука, срамота, посрамљеност реквизиција — принудно узимање за време рата на признаницу редуша — жена која спрема храну по утврђеном реду у кући /редара/ ресто — остатак рикне — јаукне, огласи се риком рипа — скаче ритне —удари ногом рња —ноздрва роптање — жалба, буњење рпа — гомила, камара, хрпа рсуз — лопов, безобразник рухо — одело, одећа, хаљине руга — исмејава, подсмева се рукне — упадне изненада рутав — длакав, маљав, руњав рукуе — рукује С сака —буре којим се развози вода или осока из ђубришта /осочаре/ сакат — без руку, дефектан у рукама санћим — тобоже, кобајаги санџак — област, управна јединица за време Турака сантрач — дрвена ограда око бунара са њи — с њима /говори се и сас њи/ сапет — везан; кратко везана глава говечета за једну ногу, да не бежи сачма — густо посејан кукуруз за исхрану стоке или силирање; ситна округла оловна зрна сатре — уништи, разори, душевно сломи, спута свађау се — свађају се свирајка — свирала свитка — свитац сврне — сврати, наврати, скрене свукује — свлачи сероња — плашљивац, слабић, неспособњаковић сиграње — играње 325

сиџима — канап од кудељног влакна, кучине сикће — љути се синор — међа, склад, граница, међаш сјајко — човек са сјајним очима /Сењани тако зову Стубичане/ сјати — слеш, сакупи на једном месту, нагрне скрља — сломи, поломи скуца се— ослаби, омршави, пропадне скарабуџи — уради од беде, било како, без везе сламњача, сламарица — навлака напуњена сламом која служи као лежај сланица — већа дрвена кутија за држање соли смандрља — лоше уради, смува на брзину, површно уради; сиђе са дрвета на брзину смица — скида, смиче, спада са нечега сметне — заборави /сметнуо с ума/ смуца —тумара; лута без циља, скита се снесе — донесе са висине; кокошка јаје снебива се — устеже се, устручава се совра — софра, округли низак сто за јело са столица троношки солар - дрвени сланик са поклопцем сомун — хлеб од белог пшеничног брашна, кисело замешен соћа— годишња дажбина у житу која се давала владару или држави у доба Немањића спадало — обешењак, шалиџија, весељак, враголаста особа, духовита спахија — власник великог поседа у турском поретку, велепоседник сплачине — помије, спирине, отпаци из кухиње списка—спљиска, потроши све до динара, улудо потроши, страћи сркне — узима мало по мало, течности, проба уз карактеристичан шум срча — комади разбијеног стакла стругне — побегне /брзо, журно/, загребе, умакне, кришом побегне стукне — коракне назад, уназад, застане изненађен сукне — плане, наљути се брзо; снажно избија пламен кроз отвор суклесан — неотесан, неваспитан, бахат /суклата—неспретан, приглуп, клипан, тикван/ сучка — сува грана, гранчица Т табарка — дрвена или метална посуда, саставни део казана за печење ракије /за расхлађивање и кондензацију алкохолне паре/ тал — део, удео таламбас — бубањ, добош /метални оквир за разапињање коже/ талуска — тала, талузина, шаша, шуша; стабљике кукуруза / каже се и тулузина, тулуска/ тапија — документ о власништву над непокретнином /земљом и др./ там — тамо, онамо тамани — уништава убијањем, искорењује тевабија — пратња, свита, дружина тегљи, тегли — вуче за собом, ради тешке послове, ринта тежак — земљорадник, ратар тежина — влакно од конопље; израз за масу у кг; терет теревенка — лумповање, весеље, оргија, бучно весеље теразије — вага са два таса тестија — земљани суд /крчаг/ за воду са грлићем и сиском теслими — уручи, преда, утрапи, тутне тескоба — скученост, недовољност простора тефтер — бележница, регистар, протокол, трг, књига и сл. тимарити — чистити стоку чашагијом и четком /говеда и коње/ тимар —спахијски посед на селу вредности до 2000 акчи тита — заповест детету да нешто не дира, да остави тинтара — глава, подсмешљиво 326

трабуња — говори без везе и смисла, прича којешта трмка — купаста кошница од прућа /вршкара/ треска — отпадак од дрвета, ивер треби — чисти, пребира трошка — мрвица хлеба /каже се и троа/ троша — мрве од проје попржене на уљу трћи, трси — труди се, прави се важним трти — истура задњицу, узалудно труди трућа — лупа, говори глупости, блебеће, брбља тутне — утрапи некоме нешто на брзину тумара — лута без циља, иде без циља тумба — котрља, ваља, преврће тур — задњи део панталона /и задњи део тела/ тунак—ту тури — стави, остави тунак /ту/ тутка — наговара, нахушкава, напујдава, подбада Ћ ћаба — светилиште ћапи — узме, зграби, украде, шчепа на брзину ћаса — округла посуда без дршки, од бакра, порцелана или печ. земље ћакнут — поремећен, сулуд, луцкаст, будаласт ћар — добитак, зарада, корист ћата — писар општински ћеф — воља, жеља, прохтев, добро расположење ћељепош, ћелепуш — мала капа коју носи свештено лице испод шешира или камилавке, мала капа уопште, од црвене чоје у Србији за време Турака ћеш — оћеш, хоћеш /ће видиш, ћу да радим, ће дием/ ћопав — без ноге, дефектан у ногама ћорав — не види на једно око, оштећеног вида ћемер — таваница на свод; мушки појас с преградом за новац ћерамида— земљани олучасти црепови за покривање кућа за време Турака ћесар — цар, владар ћуприја — мост; име града не Великој Морави /старо име Равно/ ћуп — бокаста земљана посуда /већа/ с уским грлом и дршкама са стране и поклопцем ћупи — поскочи хитро или загребе, скочи ћурчија — крзнар, кожухар ћувик — врх брда ћушка — гура У убог — сиромах, без ичега ували — убаци, уђе угурсуз — зао, опак, неваљалац, инаџија, баксуз ударан — који се веома залаже на послу, продоран, способан, вредан узо — узео /узне - узме/ уждити — упалити, запалити укеба — ухвати, улови, увреба /у нечем недопуштеном/ уклето — оптерећено клетвом, несрећно, трагично урокљив — који својим погледом може да урекне нешто што је лепо, човек — особа опасних очију урликање — викање, запомагање, завијање паса и вукова, отегнуто урнише - уништи, упропасти све урвина - провалија утрупац - из места /скакање/ 327

утаба — угази, поравна, сабије утули — угаси, смањи, пригуши светло или жеђ /угаси/ утутка — подеси, угоди, са свих страна заштити да му није хладно ушур, ујам — накнада у брашну за самлевено жито у воденици, млину ушорено — груписано, плански изграђено село учкур — узица, канап у појасу гаћа, гаћник, свитњак, ластиш утата — зачикивање уштапи — укочи, стане право, укрути Ф фала, вала — хвала фалинка — мана, недостатак фајда, вајда — корист, ћар, добит фајта — сој, раса, пасмина фаћкалица — лака жена, жена лаког морала, да се лако хваташ ферман — наредба, заповест турског цара фермен — мушки део одеће без рукава, прслук фењер — светиљка у облику застакљене кутије у којој гори свећа федремес — мали ножић /федермесер, нем/ фиранга — завеса филоксера — опасна штеточина винове лозе, веш на корену и лишћу филџан — мала шољица за кафу без дршке фарба — боја фрајер — млад човек, мангуп, нерадник, хулиган фрајкор — одред добровољаца у рату; одред Срба војника у аустријскотурском рату 1788/90. — Кочина Крајина фрас — грч који настаје од страха, нарочито код мале деце фртаљ — четвртина, четврти део фрула — свирала, народни дувачки инструмент од дрвета фрљи, врљи — баци далеко фолирање — пренемагање, обмањивање, лагање, измишљање фолклор — целокупност обичаја, напева и игара, као културна баштина једног народа флор — трака од црног материјала, која се носи на рукаву или реверу капута у знак жалост за неким: црна трака, пантљика, вео, копрена фурда — крпетине, парчад од крпе; дроб, црева фукса — уличарка, покварена жена фућкање — свируцкање у знак омаловажавања неког или нечега футрола — корица, кутија, навлака X хајдук, ајдук — одметник од турске власти; одметник уопште хан — друмска крчма, механа, гостионица и коначиште харамбаша — хајдучки старешина харамија — разбојник, лако наоружан војник, хајдук харач — лични порез на хришћане за време Турака, данак харем — женско одељење у турској кући /све жене једног муслимана/ хасна — корист хули — кука, куне, незахвалан хрпа, рпа — камара нечега хром — ћопав, без ногу храбар - смео, одважан, јунак Ц цвати — цвета цајг — штоф цакан - леп, умиљат мушкарац 328

цакли — светли, сија се цариградски друм — главни пут који је у време Турака везивао Европу и Азију /Београд—Ниш—Софија—Цариград/ цванцик — некадашњи аустријски ситан новац цвилих — јако густо ланено платно, кудељно или памучно цволика — цволеника, цеваница, голен, голењача цепидлака — ситничар церека — нападно и непријатно се смеје цевка — цев, цевчица цемента — лимена посуда за воду цесарски дукат — највреднија новчаница у Кнежевини Србије /1882/, вредео 18 гроша цењка се — погађа се, трвди пазар, истерује већу цену цинкарош — потказивач цинцари — стално насељени Аромуни /највише се баве трговином/ ципчи — много ради и трпи, чека циција — тврдица, шкртац црепуља — земљана посуда за печење хлеба под сачем црнчи — ради ко црнац, под тешким условима и много црца — кукуруз са малим клиповима и ситним зрнима за кокања, кокичар цујка — слаба ракија; ко често пије, пијуцка цурик — назад цупка — скакуће премештајући се са ноге на ногу цуња - лута без циља, потуца се цуне - пољуби Ч чабар— дрвена посуда шира при дну, са две ушице на врху, које су пробушене, са отворима за ношење чабрњак — мотка помоћу које се носи чабар, пошто се протне кроз отворе на ушицама чаир — ливада, пашњак, пољана чакија, чекија — џепни ножић, перорез чалма — повез, марама омотана окофеса, турбан чами — пропада, борави у учмалости, у ропству, негде скапава чанак — дрвена посуда; коританце испод воденичног коша из којег испадају зрна жита у жрвањ чезе — лака кола са два точка, која вуче један коњ ченгеле — гвоздена двострана кука о коју се нешто веша, спаја или повезује червиш—јело од иситњеног меса с белим луком черек — четвртина нечега, на пример, заклане животиње ческа — уклања доње листовекидањем чепар — комадић разбијене земљане посуде, црепа или ћерамиде чатрља — мала кућа, уџерица, колиба од слабог материјала чибук — лула, цев од дрвета, ћилибар и сл.у коју се усађује цигара; данак на овце и козе под Турцима чирак — свећњак чибе — терање пса члови — мокри чопор — скуп живошња, крдо чури — дими, пуши дуван чуркало — ракљасто дрво за кидање куваног лишћа коприве, спанаћа чутура — округла, пљосната посуда за ношење пића /војничка/, фиг. човек који много пије — испичутура чучавац — пасуљ или грашак с ниским бокорима;врста нужника чума — кута чуља - без ушију чук -чекић Џ џабе — скоро бадава, без користи, бесплатно џада — пут, друм 329

џак — врећа џамбас — препродавац коња /вешт у јахању и дресирању/ који се разуме у коње, провејан, препреден, варалица џбане — посуда слична чабру само је затворена с горње стране, али је остављен мали отвор за прихватање ракије при истицању из цеви која пролази кроз табарку; џбан или жбан је мањи пљоснато дрвени суд /буренце/, џбања или жбања овећи земљани суд — ћуп џакање — причање, граја, разговор џандрљив — склон свађи, приговарању џбун, жбун — ниско, густо израсло шибље, које се грана при земљи џебана — муниција џибра — остатак од кома после печења ракије /комина/ џимрија — шкртица, циција, тврдица, прзница џоња — чека, очекује дуго /каже се и дупри/ џубе — дуга хаљина без рукава — одора муслиманских свештеника, обично од црне чоје /чохе/; мушке и женске дуге хаљине џуџа — човек малог раста, човечуљак, слабић; прост сељак џумбус — неред, велика гужва, галама џумле — узето све скупа, заједно џезва — мања посуда с дршком, при горњем крају сужена за кување кафе, али и за захватање воде Ш шајкача — капа с дуплим странама, уз народну ношњу, војничка капа у српској шајка — лађа, врста ратног брода /на весла/, обично речног, са оштрим гвозденим кљуном шајтов— славина за точење вина из бурета, точење пића /може бити од дрвета и метала /нерђајућег/ шамија — марама обавијена око главе, повезача шалџија — шаљивџија, духовита особа склона шалама шарак — почетак зрења грожђа шаша — кукурузовина /у Сењу је најчешће зову ,шума”/ шашав — неурачунљив, умно поремећен, луцкаст, луд шашоли — чешка, чеше веома пажљиво, без притиска шенлучи — весели се, радује уз пуцњаву шефтелија —кајсија из семна, са ситним пловодима, некултивисана шеврда — иде час тамо, час амо, кривуда, избегава, изврдава шиљкаши — врста опанака са шиљком на врху шише —боца, флашица стакленица, мала флашица шићарџија — онај који безобзирно извлачи корист шиник — дрвена посуда, стара запреминска мера за растреситу робу разне величине шлосер — бравар шлајфује — проклизава, у месту се окреће шљака — отпадак при горењу, односно после горења; рад да се нешто заради шљампав — неуредан, смакнут шмугне — брзо побегне шнустикла, шустикла — марамица, хеклани део за сто штангла — гвоздена, метална полуга, мотка, бандера штала — стаја, зграда за смештај и чување стоке штранга — конопац штрапка — траг стопала штруфна — еластична трака за причвршћавање — држање чарапа да не спадну, да се не смакну штукатор — радник грађ. струке — за гипсане радове; штукатура рад у гипсу штукне — изненада нестане, брзо нестане, изгуби се зачас шустер — обућар шунтав — луд, олесав шушумига — врдалама, превртљивац, лажов, њушкало шушке — суви листови који обмотавају кукурузни клип; комушина; отпадак у столарским радионицама после рендисања дрвета штреца се — трза се, плаши се, пробада /бол/ штуро — празњикаво, прозукло, ситно, оскудно, мршаво, шупље 330

ЛИТЕРАТУРА 1. Алексић Д.: Морава — њено садашње стање и могућности пловидбе. Гласник СУД, Београд, 1979. 2. Антонијевић Д., Милосављевић П., Ђурић В., Тричковић Р. и Стојановић Б.: Бој на Иванковцу 1805. године. САНУ — Београд и СИЗ СО Ћуприја. Нови Сад 1979. 3. Благојевић М.: Србија у доба Немањића /1168—1371/. ТРЗ ”Вајат” - ИРО - Београд, 1989. 4. Група аутора: Енциклопедијски лексикон - Мозаик знања, Српскохрватски језик. Интерпрес, Београд, 1972. 5. Група аутора: Антологија говорних народних умотворина. МС - СКЗ, Нови Сад - Београд, 1972. 6. Група аутора: Ћуприја и Раваница кроз историју. СО Ћуприја, 1989. 7. Група аутора: Ћуприја и њена околина. Алманах Поморавља са адресаром. Штампа ”Жикишон”,Параћин, 1932. 8. Група аутора: Манастир Раваница - Споменица о 600-годишњици 1381-1981. Манастир Раваница, Сење. Просвета, Београд, 1981. 9. Група аутора: Основе за коришћење пољопривредног земљишта СО Ћуприја. Завод за фотограметрију /књ. 1/. Геоинжењеринг, Београд, 1991. 10. Група аутора: Пољопривредни календар за 1899. годину. Српско пољопривредно друштво, Београд, 1898. 11. Група аутора: Споменица видовданске прославе у манастиру Раваници 1389-1939. М. Раваница, 1939. Штампа ”Хаџи Лаза”, Браћа Н. Видојковић, Параћин, 1939. 12. Ђорђевић Т.: Насеља и порекло становништва. Арх. грађа за насеља у Србији, књига 22, СКА. Архивска грађа. 13. Ђулић Д. и Милачић М.: На Морави Ћуприја - Хроника Ћуприје. СУБНОР у Ћуприји, Ђуприја 1977. 14. Ћулић Д. и Милачић Н.: Црвене воде црнице. СУБНОР, Параћин, 1969. 15. Иванић Б.: Раванички кречњаци. Дипломски рад. 16. Јиричек К.: Историја Срба, I и II. Београд, 1952. 17. Јоксимовић М. Д.: Темнићки зборник, I књига. Штампарија "Привредник”, Београд, 1952. 18. Кашић Д.: Раваница као женски манастир /Раваница 1381-1981/. Ман. Раваница, Сење, 1981. 19. Марјановић Ч.: Темнићки зборник II и III. Београд, 1936. 20. Милићевић Ћ. М.: Живот Срба сељака. Просвета, Београд, 1984. 331

21. Мијатовић С.: Ресава, насеље и порекло становништва, Београд, 1932. 22. Новаковић С.: Из Српске историје. МС - СКЗ. Нови Сад - Београд, 1972. 23. Нушић Ђ. Б.: Косово /опис земље и народа/. Просвета, Београд. 24. Пандуровић Драгослава: Сто година Сењског Рудника /1853-1953/. Сењски Рудник, Београд, 1953. 25. Перуничић Б.: Горња Ресава. СИЗ културе Деспотовац, 1989. 26. Перуничић Б.: Град Параћин. СИЗ културе, Параћин, 1975. 27. Перуничић Б.: Попис пољопривреде и становништва у срезу параћинском. Београд, 1977. 28. Петковић В.: Манастир Раваница 1381-1981. 29. Пирх Д. О.: Путовање по Србији у години 1829. Просвета, Београд, 1983. 30. Поповић Д.: Србија од пожаревачког до београдског мира /1718-1739/. СКЗ, Београд, 1950. 31. Поповић Д.: Србија и Београд, СКЗ, Београд, 1950. 32. Прица Д., Радојковић Ј.: Мијајлова јама. СУБНОР, СИЗ културе и Историјски архив Светоза- рева. Деспотовац, 1984. 33. Савезни завод за статистику: Попис индивидуалних пољопривредних газдинстава. Београд, 1960. 34. Савезни завод за статистику: Попис становника, домаћинстава и станова, Београд, 1975. 35. Савезни завод за статистику: Попис становништва, домаћинстава и станова за 1981. годину. Београд, 1984. 36. Савезни завод за статистику: Попис становништва, домаћинства и станова за 1991. годину. 37. Симоновић Ђ.: Топономастика раваничког властелинства. Гласник Етнографског института. САНУ, књ. XXIX, Београд, 1980. 38. Спасић Н.:Раваничка предања. Доња Омашница,Трстеник, 1979. 39. Стојановић М.: Браничевски тефтер. Историјски институт, Београд, 1987. 40. Тричковић Радмила: Ћуприја и средње Поморавље до првог српског устанка. Бој на Иванков- цу, САНУ, књ. 6. Београд, 1979. 41. Трујић Н., Милојевић М.: Ресава путевима борбе и слободе. ОО СУБНОР-а, Свилајнац, 1986. 42. Феликс К.: Србија - земља и становништво. СКЗ - РАД, Београд, 1985. 43. Цвијић Ј.:Сабрана дела I, II, III и IV том. САНУ и Књижевне новине, Београд, 1987. 332

Имена сарадника који су дали своје прилоге или податке за писање хронике 1. Антић др Јовица 2. Антић М. Ружа 3. Аћимовић Влада 4. Аћимовић Илија 5. Богдановић Д. Зоран 6. Богдановић Д. Момчило 7. Вељковић др Милан 8. Грујић Васа 9. Ђолић Станко 10. Игњатовић Гаврила, игуманија 11. Илић Душан, прота 12.Јовановић Света 13.Кнежевић Марина 14.Лукић Богдан 15.Лукић Б. Милева 16.Лукић Мирко 17.Марић Будимир 18.Марић Душан 19.Марић Милан 21. Марковић Драгиша 22. Марковић Момчило 23. Матић др Милоје 24. Миљковић Драгомир 25. Михајловић Ана 26. Михајловић Јован 27. Михајловић Милан 28. Михајловић Петар 29. Михајловић Слободан 30. Михајловић Станија 31. Михајловић Радомир 32. Милосављевић др Стеван 33. Милосављевић Бранка 34. Митровић Мија 35. Митровић Миодраг 36. Митровић Стеван 37. Пајић Мирко 38. Петровић Слободан 39. Попадић Алекса, Солунац 40. Попадић Александар 41. Рајчић Максим, јеромонах 42. Сретеновић Мома 43. Стојановић Душан 44. Стојановић Рака 45. Тодоровић др Милан 46. Тодоровић Мика 47. Чеперковић Марија /Агрипина/ 48. Чеперковић Марија, монахиња. Свима хвала 333

Богородица са Христом на престолу, са арханђелима. Архијереј. Причешће апостола. Архијереј. Попрсја светитеља у медаљонима. Архијореји из великог входа. Олтарска апсида

ДЕО ЖИВОПИСА МАН. РАВАНИЦЕ /Б. Живковић/ Јужна певница

Лвћци Сења у Раваници 1960. Сење - испред горње кафане - 1929. год. С лева на десно: 1. монах из Раванице, Ваљевац; 2. Жика Ерић; 3. Коста Михајловић; 4. Драги Настосављев - Стојановић; 5. Илија Аћимовић; 6. Момчило Марковић; 7. Драги Богосављевић; 8. М. Попадић; 9. Д. Попадић 336

Воловска запрега /снимљено 29.11.1955.год. у Сењу/ Балда Ђурашић један од првих власника аутомобила у селу Сењу /1930/ 338

САДРЖАЈ Предговор ....................................................................................................................................... 5 Реч аутора.........................................................................................................................................8 СЕЛО СЕЊЕ..................................................................................................................................9 ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СЕЛУ СЕЊУ ...................................................................................... 11 Географски положај................................................................................................................. 11 Рељеф, земљиште и клима....................................................................................................... 12 Биљни и животињски свет...................................................................................................... 15 Саобраћај................................................................................................................................... 17 Кратак водич кроз село............................................................................................................ 18 Локалитети у сењском атару са топонимим.......................................................................... 22 Раваничка клисура и пећине .................................................................................................. 32 Важнији статистички подаци................................................................................................. 34 ИСТОРИЈАТ СЕЛА СЕЊА.......................................................................................................... 39 Далека прошлост и старине.................................................................................................... 39 Долазак Словена у ове крајеве............................................................................................... 40 Настанак насеља — села......................................................................................................... 42 Име насеља - села.................................................................................................................... 43 Предања о Сењу и Раваници.................................................................................................. 44 Сење у делу Ф. Каница........................................................................................................... 46 СТАНОВНИШТВО - ПОРЕКЛО, ПОПИСИ, НАДИМЦИ И ОСОБИНЕ............................... 51 Порекло становништва........................................................................................................... 51 Пописи становништва 1467,1820,1826,1835,1851, 1863. и 1992. године ..................................................................... 55 Породични и лични надимци Сењана................................................................................... 89 Карактер - основне особине Сењана...................................................................................... 93 Број домова и становника у различитим периодима............................................................ 94 КУЋЕ И СТАНОВАЊЕ............................................................................................................... 99 Важнији типови кућа............................................................................................................. 99 Кућна дворишта и окућнице..................................................................................................103 Колибе и кошаре ....................................................................................................................104 Бране јазеви и ледаре.............................................................................................................107 Извори, бунари и пумпе.........................................................................................................107 УПРАВА - ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ВЛАСТИ............................................109 Државна управа и власт...........................................................................................................109 Локална управа и власт............................................................................................................111 Учешће Сењана у политичком животу...................................................................................114 Институције и објекш у Сењу ............................................................................................ ...115 Сеоске утрине, пашњаци и житородне шуме........................................................................122 Пољаци и добошари................................................................................................................123 Кулук и кулучења.....................................................................................................................124 Радне акције и принудни откупи............................................................................................125 Хајдуци и хајдучија ................................................................................................................125 Прилике око Ћуприје у време 1829-1834. године.................................................................127 339

ПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДА .......................................................................................... 129 Привреда земље .................................................................................................................... 129 Привреда Сења.......................................................................................................................130 Пољопривреда........................................................................................................................133 Задругарство...........................................................................................................................140 Рударство и железница......................................................................................................... 141 Сењска пруга и Сењани ....................................................................................................... 147 Остала привреда, занати и услуге........................................................................................148 НАРОДНИ ЖИВОТ....................................................................................................................159 Говор Сењана.........................................................................................................................159 Народна ношња .................................................................................................................... 162 Услови и начин живота.........................................................................................................167 Игре и песме...........................................................................................................................177 Псовке,клетве,похвале, поздрави, поруке.......................................................................... 182 Најчешће пословице . ... ...................................................................................................... 185 Најчешће изреке ....................................................................................................................186 Веровања и празноверице ................................................................................................... 189 Гатања о времену ..................................................................................................................194 Гатања о животу.................................................................................................................... 196 Обичаји и празници...............................................................................................................197 ШКОЛСТВО И ПРОСВЕТА..................................................................................................... 217 Време до оснивања основне школе..................................................................................... 217 Од оснивања школе до првог светског рата....................... ............................................. 218 Неки документи из прошлости школе................................................................................ 222 Школа између првог и другог светског рата...................................................................... 226 Школа после другог светског рата . . .... ............................................................................ 230 Школски објекти и учила .................................................................................................... 232 Школска слава, библиотека и одбори................................................................................. 233 Први ученици гимназије и средњих школа после првог светског рата...........................235 Завршили високе школе после другог светског рата ....................................................... 235 ЗДРАВСТВО...............................................................................................................................239 Здравствене прилике до првог светског рата .................................................................... 239 Здравствене прилике између два светска рата................................................................... 240 Здравствене прилике у Ћуприји и околини........................................................................243 Здравство после другог светског рата.................................................................................244 СЕЊАНИ У РАТОВИМА ЗА СЛОБОДУ................................................................................247 Ропство под Турцима и Аустријанцима............................................................................. 247 Први и други српски устанак...............................................................................................249 Рат с Бугарском, српско-турски и друш балкански рат с Бугарском...............................253 Први светски рат/1914—1918/ ............................................................................................254 Сећање на претке, рат и ратовање ......................................................................................258 Други светски рат/1941—1945/........................................................................................... 263 Сењани у НОБ ...................................................................................................................... 266 Политички живот у Сењу после ослобођења.....................................................................271 СЕЊАНИ У ЗЕМЉИ И СВЕТУ............................................................................................... 273 Сењани са завршеним факултетима у земљи.....................................................................273 Сењани у иностранству........................................................................................................ 275 340

МАНАСТИР РАВАНИЦА................................................................................................................. 277 ИЗ ПРОШЛОСТИ МАНАСТИРА РАВАНИЦЕ......................................................................279 Место, подизање и значај..................................................................................................... 279 Спољни изглед манасшра..................................................................................................... 282 Унутрашњи изглед - живопис...............................................................................................284 Раваничко властелинство . ...................................................................................................284 Страдања манастира..............................................................................................................287 Пут до манастира...................................................................................................................290 Ромилова пећина....................................................................................................................290 Раваничани.............................................................................................................................291 Јефимијина ”Похвала” кнезу Лазару................................................................................... 291 Братство манастира ............................................................................................................ 292 НОВИ ПЕРИОД У РАЗВОЈУ....................................................................................................295 Раваница као женски манастир............................................................................................295 Обнова културног блага и рестаурација............................................................................. 296 Прослава 500 и 600 година Раванице.................................................................................. 297 Враћање моштију света кнеза Лазара у Раваницу ....... .....................................................298 Сестринство манастира Раванице и Св. Петке...................................................................298 МАНАСТИРСКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ И НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ...............................301 Књиге у манастиру.............................................................................................................. 301 Црквене сасуде и натписи на њима.....................................................................................302 Надгробни споменици и натписи у порти...........................................................................302 Надгробни споменици на монашком гробљу.....................................................................303 Црквена звона ..................................................................................................................... 304 Манастирски посед - земљиште у 1992. години ................................................................304 РАВАНИЧКИ НАСТОЈАТЕЉИ И СВЕШТЕНИЦИ У СЕЊУ............................................. 305 Раванички настојатељи....................................................................................................... 305 Свештеници у Сењу.............................................................................................................. 310 ИЗ ГОВОРНЕ РИЗНИЦЕ СЕЊАНА....................................................................................... 313 Регистар аутохтоних речи и појмова, као и турцизама који се користе у разговорима или се појављују у овој хроници ..... ............................................................ 313 ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................... 331 Имена сарадника који су дали своје прилоге или податке за писање ове хронике................................................................................................................333 341

Претпоставља се да су имена првобитних насеља Сена Доња и Сена Горња, проистекла из назива за ове локације на којима су у дужем временском периоду били груписани стовоћи сена на подручју тадашњег Раваничког властелиства.

СIР — Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 908(497.11 Сење) МИХАЈЛОВИЋ, Богомир М. Сење и манастир Раваница / Богомир М. Михајловић. - Београд: Одбор за проучавање села САНУ: ТАНЈУГ: Институт за економику пољопривреде: Завод за проучавање културног развоја Србије;Ћуприја: Скупштина општине, 1994 /Београд: ТАНЈУГ/. — 337 стр.:илустр.;24 ст. —/Библиотека ,,Хронике села”; 25/ Тираж 1000. - Из говорне ризнице Сењана: стр. 313-330. - Библиографија:стр. 331-332. 726.7 (497.11) а/ Манастир Раваница б/ Сење ИД=24849932 Лектор Анета Гога Коректор Анета Гога Технички уредник Бранко Шуман Тираж 1000 примерака Штампа ТАНЈУГ, Графичка делатност.Обилићев венац 2, Београд

БЕЛЕШКЕ О ПИСЦУ БОГОМИР М. МИХАЈЛОВИЋ је рођен 17. децембра 1922. године у селу Сењу, недалеко од Ћуприје, од оца Михајла и мајке Милице /рођене Стајић/. После основне школе завршио је Нижу пољопривредну школу у Краљеву и Средњу пољопривредну школу у Ваљеву, а затим Пољопривредни факултет у Земуну. У свом четрдесетогодишњем раду налазио се на следећим дужностима: руководилац пољопривреде среза топличког у Прокупљу, планер у Министарству пољопривреде НР Србије у Београду, руководилац огледних парцела и биљне производње у Централној метохијској мелиорационој станици у Пећи, затим у Заводу за посебно ратарство Пољопривредног факултета у Земуну, руководилац Покретне пољопривредне изложбе Главног савеза земљорадничких задруга Србије у Београду, уредник ИП „Задружна књига”, Београд, уредник „Нолита”, Београд и уредник и директор НИП „Мала пољопривредна библиотека”, Београд. Био је учесник НОБ и има својство ратног војног инвалида. За заслуге у рату одликован је Медаљом за храброст и Медаљом заслуга за народ, а за рад у служби Орденом рада са сребрним венцем. Написао је више књига и брошура, као и чланака за поједине листове, часописе и пољопривредне календаре. Од написаних и штампаних књига наводимо: „Како ћемо повећати приносе пшенице и кукуруза”, „Земљиште”, „Ђубрива”, „Аматерски воћњаци”, „Гајење баштенског цвећа”, „Роковник радова у пољопривредни”, „150 савета о ђубрењу воћака и винове лозе”, „Чување свежег воћа, грожђа и поврћа у домаћинству” и „Лечење воћем, грожђем и поврћем”. Са др С. Булатовићем написао је „Воћарски приручник”, а са др М. Јовановићем хронику „Сто година пољопривредне школе у Краљеву”. Има још три рукописа припремљена за штампу. У току уредничког рада уредио је преко 1000 књига из различитих области пољопривреде, задругарства, домаћинства, аграрне политике и др. Сада живи у свом родном селу Сењу и у Ћуприји.