Сење и Манастир Раваница

КУЋЕ И СТАНОВАЊЕ Развитак куће, једног особито значајног дела материјалне културе под одређеним историјским и економским условима, као и природним /топографски облик земљишта, клима, грађевински материјал и сл./, утицали су да је кућа еволуирала од примитивне земунице, једноделне брвнаре и плетаре, до данашњих вишесобних и вишеспратних кућа од цигле и другог савременог материјала. Према оскудним подацима и записима, као и по причању старих људи, може се закључити да су прве куће биле од плетера или брвана, покривене сламом /сламаре/, сеном /сенаре/,трском /трскаре/, шашом, и сл. /почет+ак 18. века/, док судоцније прављене од черпића—непечене цигле и камена, поред дрвене грађе. У збеговима, где су се повлачили да се склоне од непријатеља, прављене су земунице или колибе од стабала дрвећа, прошћа и сл., које су покриване коришћењем сена, шумског лишћа, папрати. Уосталом, грађење скоро провизорних склоништа било је у основи привређивања у то време /сточарење/, а то је омогућавало и лакше напуштање једног краја и прелазак у други. Из доступних описа првих кућа на овом подручју може се видети да су оне биле четвртастог облика, са двоја врата и по једним отвором уместо прозора, док је на средини било огњиште. Тавана није било. У ратним условима бежало се у планинске делове и живело у земуницама и колибама, тзв. платинарама или заплотњачама. Што се тиче материјала за градњу, док је било много шума и довољно сопствене грађе, куће су најчешће грађене од дрвета-брвана. Доцније се дрво користило само за конструкцију — носеће елементе, док је између постављеног „костура” прављен поплет /чатмаре/, стављани су ваљци /ваљчаре/ или су закиване на малом одстојању даске тзв. кованице, а између њих је убацивано блато помешано с плевом. Кровови су покривани ћерамидом, а око куће се правила калдрма. Важнији типови кућа У погледу развоја типа кућа може се рећи да је у одређеним раздобљима и у датим условима преовлађивао одговарајући тип. Грубо формулисано са данашње дис99

танце, имајући у виду најосновније карактеристике коришћеног материјала, спољног изгледа и функционалности, могла би се на овом простору издвојити четири типа: номадски, сеоски-моравски, паланачки и градски тип куће на селу. 1. Номадски тип, условно речено ,,тип”, настао је још у доба доласка наших предака у ове крајеве и трајао све до почетка 18. века. Одликовао се четвртастим обликом, зидовима од дрвета—балвана, са основом /темељом/ од четири већа камена, а некад и без њих, кровом покривеним папратом, сеном, сламом, шумским лишћем и сл., без таванице, земљаним подом, са огњиштем /ватриштем/ у средини и без димњака. На кући су била врата са 1 —2 прозора на зиду, застрта овчјом кожом или неком поњавом. Спавало се на поду прекривеном сеном или сламом, тежињавим губером или асуром, а покривало чергама или вуненим губерима. За осветљавање у току ноћи користио се луч. 2. Моравски тип сеоске куће тзв. „Моравка”, са аркадама, доксатом и тремом, настао је у 18. веку, а дошао је с јута и брзо се распростро у долини Мораве. Карактерише се четвртастим, ређе правоугаоним обликом, са 4 одељења /конком или тремом, са аркадама и первасима/, затим „кућом” /правоугаоног облика/ у којој су оџаклија, кухиња, трпезарија; затим 2 собе /једном мањом/, у којој се преко дана борави а ноћу спава, и једном већом тзв. „гостинском”, у којој се примају гости и која је у свако доба лепо намештена. Подови су у свим одељењима земљани, таваница је од греда и дасака, а кров покривен ћерамидом и без олука. Темељ се прави од камена /грубо тесаног/, а испод половине куће налази се подрум за смештај буради, каца, бачви, брашна и свега другог што се не користи у свакодневном раду. Прозори су двокрилни, са 6 мањих окана и обавезно са укрштеним шинама /металним/, ради заштите од лопова. Нужник је ван куће, у неком забаченом куту дворишта. Уз овај тип куће ишло је и одговарајуће покућство. У „конку” сто и клупа, неколико столица, у „кући” - совра са троношцима, долап за посуђе, наћве, сто, карлица за умивање, лопар, оклагија, ступа са тучком, камени жрвањ за ручно млевење жита, црепуља са сачем, земљано посуђе /ћуп, грне, паница, ибрик/ и дрвено /заструг, солар—сланик, ваган, кашике/, па метално /бакрачи, тепсије, тањири, ватраљи и сл./. У оџаклији је обавезно мотка за вешање верига, а у близини тавана мотке засушење изуђеног меса /уденице/ и сланине. У мањој соби су кревет /или два/, који се састоје од дрвених ногара, дасака на њима, сламарице, поњава, јастука, губера и черги. У једној соби, па и кревету, некада је спавала цела породица. У тој соби су још сто са неколико столица и шпорет /зидани или метални/. За огрев се користило дрво. У оџаклији се о Божићу пекло прасе /божићњак/. За осветљавање се користио луч, а затим лампице зване „чучке”, са фитиљем у уљу или гасу, док се нису појавиле и лампе са стаклом. Около куће и до бунара постављана је камена калдрма /стаза од камених облутака/. Кућа овог типа у селу је све мање. У овој години /1992/ има их само 13. Пет су у Раваничкој улици /Живадиновића, Матејића, Петковића, Ракића и Петровића, а осам у улици Цара Лазара /Маленовића, Михајловића, Богосављевића, Рајића, Кнежевића, Јовановића, Новаковић - Белетића и Љ. Кнежевића/. 100

3. Паланачки тип сеоске куће, како му само име каже, преузет је из оближњих паланки, у које је дошао са севера, одмах после првог светског рата /1919/. Куће овог типа су правоугаоног облика, без доксата, аркада и ћерамиде. Обично имају предсобље, кухињу са оџаклијом /или без ње/, једну већу собу-гостинску и две мање. Спреда гледано на средини су врата, а лево и десно од њих по један једнокрилни узани прозор, да би било светлости у предсобљу /уколико нису постављена врата са стаклом/, и по један четворокрилни прозор с леве и десне стране /два крила су краћа са по једним окном, а два дужа са по два окна/. Велики прозори су обавезно са металним шипкама, ради заштите од провале. Са обе стране зидова постојећих соба постављени су прозори, на зиду велике собе 2, а на малим собама и на зачељу кухиње по 1. Подови су од земље, сем у великој соби, која се „патоше” /поставља се дрвени под/. Таваница је малтерисана као и сви зидови блатом помешаним с плевом, а затим окречени кречним млеком. Темељ је од камена, изнад кога је постављена дрвена конструкција, а празнине се испуњавају блатом помешаним с плевом, пошто се простор између греда оплете /чатмаре/, испуни ваљцима /ваљчаре/ или окове даскама /кованице/. Кров се покрива обичним или бибер црепом, а по ободу нема олука. Испод једне половине куће налази се подрум за смештај буради, каца, зимнице и разних других ствари. Поред дрвених, у овим кућама је све више металних кревета и металног покућства и прибора, као и порцеланског посуђа, бронзаних, и плеханих пећи /фуруна/ и шпорета. У собама има више кревета и спава се одвојено. Прозори су застакљени и са завесама, столови са столњацима, а на зидовима су постављене породичне слике и понеки вез /ручни рад/. Уместо „чучки” за осветљавање се користе лампе са стаклом. Нужник је ван куће, у дворишту. Око куће, до бунара и нужника, стазе су калдрмисане. 4. Градски тип сеоске куће појављује се после другог светског рата, односно тек 1960. године, када почиње да се уводи обавеза располагања одобреним планом да би се могло зидати. Наредбодавац је прописујући зидање по типском пројекту имао више у виду убирање новца, него правилнију градњу, јер су куће изграђене по овим пројектима наружиле изглед села. Основне карактеристике ових кућа су: градња од тврдог материјала /цигла, блокови/, двоспратност, односно приземље и спрат, без подрума али са гаражом за кола, затим више соба, купатилом са WС-ом, савременом кухињом, подовима од дасака, односно паркета, зидовима омалтерисаним цементним малтером и облепљеним тапетима, кровови покривени „бибер” или медитеранским црепом и са олуцима. Вода се добија из бунара помоћу хидрофора или довођењем са бунара ископаних на узвишенијим местима /на брду/, коришћењем висинског притиска. Овај тип куће мало се разликује од градских кућа по изгледу и унутрашњем уређењу. Пошто у селу има електричне струје она је, у свим кућама овог типа /па и у другим/, уведена и користи се у различите сврхе, а највише за кућне уређаје. Прву кућу са уведеном водом и купатилом у Сењу имао је Бора Лукић /1939. године/. Разумљиво, поред овде наведених има и пуно прелазних облика — типова градње, како по величини, облику и распореду просторија, тако и по изгледу фасада и другом, али је неоспорно да су у основи одступања занемарљива. 101

Стара кућа моравског типа /Михајловића/, подигнута крајем 18-тог века Нове куће градског типа /Миловановића-десно; Стевановића-лево/ /Фото: М. Марковић/ 102

Без обзира на тип куће, од појаве фотографије, на зидовима велике собе постављане су породичне слике, а ако је из куће и неки „Солунац” онда и урамљена Албанска споменица. Такође су, на одговарајућим местима /изнад кревета, стола, шпорета и слично/ постављани ручни радови домаћица /ткани, вежени на платну, разне „куварице”, календари за текућу годину и сл./. У углу велике собе према Истоку држала се славска слика — икона са кандилом. Кућна дворишта и окућнице Сење спада у ушорена села, па је отуда и разумљиво што су у њему кућна дворишта много мања него у селима разбијеног типа.У ранијим периодима, док је домова било мање, било је већих дворишта, чак са баштом и воћњаком, најчешће шљиваром. Међутим, сталним деобама браће и подизањем нових кућа, дворишта су сведена на минимум, скоро су као у граду. Тамо где су површине окућница - дворишта 3 до 5 ари обично су формирана 2 дела дворишта. Једно је мање и налази се око саме куће и на њему се налази бунар или пумпа, гаји се цвеће, украсно шибље и понека воћка. Од куће према бунару, излазу и између цвећа постоје калдрмисане, бетониране, пошљунчане или поплочане стазе. На већем, тзв. економском делу дворишта налазе се: стаја за крупну стоку са ђубриштем, живинарник на једну воду, свињац, кош и амбар /заједно/ са надстрешницом која служи за смештај кола, справа, алата и машина, да би се заштитили од кише, снега, сунца и сл. Испод коша је често и неколико обора за свиње, тзв. „тумбаса” са испустима. У близини куће налази се и дрвљаник, где се смештају дрва за огрев и припремају за коришћење. У близини се налази и кућица за пса. У најудаљенијем делу је нужник саграђен од дасака, ређе зидани, са нужничком јамом из које се фекалије празне-чисте само у току зиме, када се замрзну. Данас је мало домаћинстава са већом окућницом, у ком случају, у наставку на економско двориште,имају воћњак или башту. Свака кућа је одувек имала неку врсту ограде, односно ограђено двориште. Неограђено двориште било је знак крајње беде, лењости или одсутности власника. Ограде су раније прављене од прућа /поплети, плотови/, затим од прошћа /при врху повезаних прућем/, па од дасака /тараба/ или летава, које су закиване за баскије учвршћене на дирецима. Капије су биле од истог материјала, и то мала за улазак људи у велика /обично двокрилна/ за улазак стоке и кола. У новије време све више се граде ограде од камена, цигле, бетона, блокова или метала, односно у комбинацији са мрежастом жицом, металним обликованим шипкама или изрезбареним тарабицама, а могу се видети и живе ограде /лигуструм, махлура, дуд, и сл./. Зиданих капија у селу нема. Реткост је видети ограду од бодљикаве жице, а ако се и види, онда је то ван села, где се усеви или воћке морају заштитити од стоке. Пре првог и до другог светског рата такве површине су ограђиване трњем. Стари причају да је у прошлости цело село било ограђено прошћем. 103

Колибе и кошаре Колибама се називају омање зграде ван села, далеко од куће, у планини или у пољу. Оне у току летње сезоне имају улогу куће. Поједина чељад проведе у њима већи део године. Претпоставља се да су у народу прво постојале колибе, а много доцније се сишло у долину, где су прављене трајније и веће куће и стварала села - насеља, обично у долинама око или поред река. Према неким предањима и Сењани, односно њихови преци су из планинског дела - Селишта стигли у данашње село, поред реке Раванице. Код колиба се сточарило, формирана су „бачила”, бачије, где се стока чувала у току пролећа, лета и јесени, да би се почетком зиме сјавила /дотерала/ у село. На бачије су обично ишли старији људи - чланови породице, док су се млађи бавили земљорадњом. За смештај стоке прављени су и посебни торови и кошаре. Неке породице су се у бачијању и удруживале, а онда на смену радиле код стоке. Колибе су прављене у виду мањих кућа с кровом и махом су покриване сламом, тамо где је било папрати и њоме, а доцније и ћерамидом, што је зависило и од имућности домаћинства. У предњем делу колибе налазило се огњиште са постељином, а у задњем мрс, наћве, а изнад је таван на коме се држала спрема. Новије колибе су прављене и са више одељења. Код колиба и стоке обично су држани пси овчари, који су се и са курјацима знали „понети”, нарочито ако су им вратови били заштићени оковратницима /кожним или металним/ са металним шиљцима. У прошлости, углавном до другог светског рата, већина домаћинстава је имала своје веће или мање колибе—појате, а поред њих и бачије, кошаре, торове, трла, на којима је у току лета увек био неко од чланова породице и где је чувана стока /посебно овце, козе, свиње и говеда/. Са све већом индустријализацијом и запошљавањем младих ван газдинства, колибе су напуштане, а самим тим и бављење сточарством. У Сењу је то учињено много раније него у суседним селима, јер су Сењани много ближе С. Руднику и Ћуприји, где су се већином запошљавали. Кошаре се разликују од колиба по томе што не личе на куће и што се у њима држи само стока /овце, свиње/ у току ноћи или за време одмора у току дана. Граде се у виду призме тако што се од дрвених гредица /стабала/ постави костур сучељавањем њихових врхова у виду крова, после чега се преко ових гредица стављају гране, па преко ових слама, сено, папрат или сл., а около направи плот да што боље држи набацани материјал. Врата се остављају само на једној страни /ужој/. У виноградима и бостаништима, у циљу спречавања крађа /а за боравак чувара-пудара/, прављене су мале ,,кошаре” тзв. колибице „шиљкаре” у облику купе. Покриване су као и кошаре, а отвор /врата/ је остављан са стране према винограду, односно на оној страни одакле би чувар имао најбољи преглед чуваног објекта /винограда или бостаништа/. У овим „колибама” су прављени и пољски кревети, снабдевени простирачем, покривачем, јастуком. Ту је била и посуда са водом, али и неопходне алатке за рад, па и оружје. 104

Колибе, кошаре и бунари у пољу или планини /цртеж: М. Лукић/ 105

Интересантно је истаћи да сви виноградари при резидби винове лозе, обавезно ову остављају на једну камару и чувају је за печење јагњади, пошто је, тврде, печење најбоље када се јагње пече на сувој виновој лози. Колибе у виду мањих кућица са кровом, на својим имањима у пољу или у планини имади су: Назив потеса Власници колиба Иванковачка река Р. Аћимовић, Б. Аћимовић, Т. Аћимовић, С. Јевтић, Д. Буљанчевић, А. Попадић Списка бара В. Ерић, Б. Ерић, А. Богдановић, Б.Матић .Р. и С.Миљковић Кључ-Дренак Д. Нешић. Н. Нешић, С. Вучковић, М. Михајловић Крушар М. Нешић. Д. Матић, М. Ђолић, Ж. Ђурђевић, Л. Гркић Доњи брегови Р. Аћимовић, С.Лукић Појле М. Буљанчевић Дељача-Дрљача Б. Стојановић, Ј. Стојановић-Пуша, К. Гркић, С. Антић, Р. Миљковић Смрдан М. Нешић, Ж. Нешић Дубрава Ј. Стајић, Р. Тодорорвић, Љ. Тодоровић, Д. Стајић, М. Стајић, Д. Стајић, М. Стајић, М. Антић, М. Недељковић Драгијеш С. Петковић, Д. Петковић, М. Стефановић, Г. Петковић, М. Стојановић, Г. Матејић, М. Матејић, Ћ. Матејић, Б. Милутиновић Велика шума Ж. Пајић Влашко село М. Милутиновић, Р. Милутиновић, Р. Милутиновић-Палилулац, Д. Милути- новић, М. Милутиновић Краљевопоље Б. Симић, Д. Марић. Б. Буљанчевић Садови М.Нешић Јавнички поток М. Митровић, Т. Митровић, Л. Митровић, М. Митровић, А. Попадић, С. Лу- кић, С. Миљковић, Стојан Миљковић Подујевац С.Ст ојадиновић.Ж.Миловановић Ловница М. Лазић. Ф. Вујичић, М. Вујичић, М. Миловановић, Р. Вујичић, С. Вујичић, Б. Богдановић Бостава К. Јовановић-Дрекеран Граовиште Д. Тошић, П. Тошић, С. Вучковић, М. Аћимовић Горуновац Р. Аћимовић Церова С. Јевтић Мирилово Мил. Антић, Мика Антић Цакленац К. Павловић. М. Нешић, М. Тодоровић, Ђ. Павловић Оштра главица Д. Нешић, К. Нешић. Ж. Пајић Липовица Д. Ћорђевић, Милоје Нешић, Милан Нешић Парлози М. Буљанчевић Ћелиште Ж.Милојевић,Д. Антић Урвине Ч. Марић, М. Марић, С. Кнежевић Гарје М. Тодорорвић, С. Јевтић, С. Петковић, Р. Лукић, М.-Стојановић, Ж. Нешић, М. Гркић Црвена јабука М. Нешић, Павле Стефановић, Марко Стефановић Липов део Мира Гркић, Миладин Ђолић Црвени поток Лаза Гркић Стењка Никола Пандуровић Липов лад Лазар Пандуровић 106 Назив потеса Власници колиба

Бране, јазеви и ледаре За наводњавање усева у току сушних дана, а у циљу добијања виших приноса, посебно кукуруза и поврћа, многи Сењани су на реци Раваници правили бране, тзв. јазеве, из којих је вода прокопаним јаругама одвођена до њиве природним падом. Усеви су обично заливани помоћу проточних бразди, а код поврћа и натапањем. Но, како Раваница није пребогата водом, што је посебно долазило до изражаја за време суше, око воде је било доста спорова и свађа. Људи су устајали веома рано, а често су и у току ноћи заливали. Било је доста појава „одузимања” и ,,крађе” воде, разваљивање , јаза” који се налазио узводно, да би се добила вода за свој јаз и слично. Ипак, на крају се све лепо завршавало деобом воде или договором о времену коришћења. Градњи јазева посебно су се радовала деца, јер су се у њима, у току летњих врућина, кад затворе стоку, са уживањем купала и „брчкала”, и први пут ,пропливала”. После другог светског рата пракса прављења јазева је изостала. Вероватно је то последица смањивања броја оних који живе само од пољопривреде, али и ослањања на добре године и родне хибриде. За заливање поврћа користи се вода из бунара ископаних поред реке, која се црпе моторним пумпама, а у мањој мери и ручно, помоћу кофа и канти. У овој /1993. години/ изграђен је и први рибњак. /Р. Стојановић-Челак/ Што се тиче ,ледара” оне нису познате млађим генерацијама, односно генерацијама рођеним после другог светског рата. Оне су постојале само док на тржишту није било расхладних уређаја — фрижидера /хладњака/, замрзивача и сл. Ледаре су прављене тако што су копане јаме у земљи, у које су током зиме уношене санте леда донете са Мораве и одмах покриване сламом, а затим земљом. У току лета, кад им лед затреба, власници су узимали по санту—две и одмах поново покривали сламом и земљом. Јасно, јаме за чување санти леда копане су на месту које није подводно и осунчано. Овакве ледаре најчешће су правили власници кафана - кафеџије, као и они који су планирали неку свадбу у току године. Извори, бунари и пумпе У најраније доба Сењани су за пиће користили воду са природних извора, који су постојали у подножју брда, а посебно са извора „Врело”, док су стоку напајали на реци Раваници. Воду су носили - захватали у дрвеним чабрицама—бучама, земљаним тестијама, врговима и сл. Мањи извори воде називани су ,,кладенцима”, а место где је вода извирала из неког шупљег дрвета „чубурама”. У 18. веку вода се све чешће добијала из ископаних бунара, који су озиђивани облим камењем, најчешће од црвеног пешчара, пошто се показао најбољим. Први бунари су се затварали дрвеним поклопцем у равни са површином терена, а затим су прављени тзв. сантрачи од дрвених облица, камена или бетона. Вода је вађена помоћу кофе везане ужетом или ланцем, који су ношени са собом, тј. свако је имао своју кофу за вађење воде. Доцније долази до прав107

љења сантрача са кровом и вретеном, на коме је причвршћено уже са кофом, па више није било потребе да свако доноси кофу са ужетом, већ само посуђе у које ће налити извађену воду. У пољу и код колиба вода је вађена ручно и помоћу ђерма. У току дужих суша дешавало се да неки бунари „пресуше”, па се на онима који нису пресушили, а било их је неколико, за воду чекало у реду. Прилази бунарима били су најчешће калдрмисани, а за појење стоке бунарском водом, на удаљености од 2 до 3 м, постављана су зидана /непокретна/ корита или су коришћена дрвена, која су постављана само док се стока напоји, а затим су склањана. Пошто бунаре није имало свако домаћинство, то су за воду на поједине бунаре долазиле и комшије, што је сматрано сасвим нормалним и реткост је била да неко забрањује коришћење свог бунара другима. По воду су најчешће долазили млади /девојке и момци/, који су се на њима упознавали, удварали једни другима, договарали, љубав водили, а многи доцније и брак склопили. Бунари су обично копани ближе путу, и што даље од штала и нужника. Данас се ретко копају и праве бунари са сантрачем, већ само за добијање воде која ће се пумпом или помоћу хидрофора извлачити. Тиме се уједно избегава и спољно загађивање воде. Увођење воде у куће, постављањем цеви, настало је тек после другог светског рата. Ове године се ради на изградњи водовода за цело село, коришћењем воде са природног извора „Врело”. То је свакако најбоље решење за дужи временски период, али је велика грешка што се одмах не ради и на изградњи канализационе мреже. Разлог томе је сигурно недостатак финансијских средстава. Ипак, ако није могуће упоредо грађење, томе се мора приступити одмах по завршетку водовода, иначе ће доћи до врло лоших последица. 108

УПРАВА - ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ВЛАСТИ Државна управа и власт У недостатку писаних докумената тешко је рећи нешто више о управи и власти, не само у Сењу него и на широј територији. За период до уласка у Раваничко властелинство, знамо само толико да су Сењани морали поштовати и извршавати налоге власти. Из тог времена немамо ни попис домова и становника. Писане податке о административној подели и друге, налазимо тек 1467. године у Браничевском тефтеру. Из њега се види да је тзв. Браничевски субашлук те године административно био подељен на 7 области, и то: Лучица, Ждрело, Пек, Ресава, Хомоље, Раваница и Звижд. Пре пада Србије овај крај је носио назив Браничево. Иначе, у турској царевини земља се делила на вилајете, вилајети на санџаке, санџаци на кадилуке, кадилуци на нахије, нахије на села и градове, а ови на махале. Раваница и Ресава исказиване су до краја XV века као посебне харачке области. Са издвајањем у посебни кадилук постале су јединствена харачка област. У 1640. години број хришћанских поданика у овој области опада са 4.457 харачких кућа на свега 2000, што је тако остало све до 1688. године. Пожаревачким миром 1718. године, после завршетка рата са Турском, Аустроугарска је добила територију јужно од Београда, а на југу до Сталаћа, а од Неготина на истоку до Бијељине на западу, и држала је све до 1739. године, када су поново овом територијом овладали Турци. Аустроугарска је добијену територију поделила на дистрикте и усвојила ранију турску поделу на нахије. Србија је тада имала 14 дистрикта и област Крајину са три дистрикта. Аустријанци су тада израдили карту Србије, извршили попис насеља са бројем домаћинстава и спровели друге административне мере. Паралелно са аустроугарском администрацијом, духовну власт на овом подручју имала је Београдска митрополија, која је, такође, за своје потребе вршила попис становништва. Аустријске власти су за време своје владавине - управе, вршиле неколико управних подела земље. У току 1830. године било је 10 дистрикта, али управа је била подељена на Дворску комору, која је представљала извесну цивилну власт и на Вој109

ну управу. Називи дистрикта су остали исти, али је извршена подела села. Сење се 1737. године налазило у Ресавском дистрикту /Горње Сење и Доње Сење/. За време аустријске управе формиране су и црквене власти састављене од световњака, који су имали да се брину о цркви, па и школи. Принцип је био да свака црква има своју управу. Уже црквене јединице биле су тзв. нурије. У 1759. години Ћуприја је имала деведесет турских и двадесет српских кућа, са 2 џамије, 4 кафане, 7 ханова и толико пекара. У 1820. години у Ћуприји је турски полицијски главар—муселим, звани војвода, са војном посадом. Ту живе и турске спахије, којима припадају многа села, међу којима и Сење, у које спахије шаљу своје субаше /поверенике/ да им прикупе спахијске дажбине /мед, масло, грожђе, воће, жито, десети део /десетак/ од других пољопривредних производа. Да су спахије поседовале и земљу у атару сењском доказ је и назив једног потеса, који је по спахији добио име "Спахијска бара”, данашња Списка бара. У то доба у Ћуприју се досељавају и Арнаути. Прво је дошло 15 породица са преко 200 душа, пошто је у свакој породици било просечно 13 чланова. Они су чинили највеће зулуме по селима, пљачкали и убијали, па је књаз Милош тражио да се иселе, али је то уследило тек после добијања хатишерифа - налога турског цара /1829/. Пре одласка Турака из Ћуприје /1832/ у ћупријској нахији су постојале и српске војне снаге. Из Сења су у тој војсци била 3 коњаника и 16 пешака, из Стубице само 16 пешака, из Иванковца 6 пешака, а из Бигренице 3 коњаника и 28 пешака. Турци су се из Ћуприје иселили 8. јануара 1834. године, о чему је известио Петар Ћорђевић, мајор. Спахијске дажбине у готовом новцу у селима нахије ћупријске 1833.године Село Кућа Пор. глава Главн. гроша Свиња Кошница Казана Вина 4 пара/ ока ком. гроша ком. гр. ком. гр. ока гроша Сење 75 81 162 428 21,16 109 109 4 8 6.150 651 Стубица 43 51 102 234 11,28 78 78 2 4 3.720 372 Батинац 43 50 100 298 14,36 69 69 1 2 3.267 326 Иванковац 24 27 54 238 11,38 59 59 2 4 2.338 233 Паљане 29 39 78 350 17,20 114 114 1 2 1.898 189 Битреница 93 118 236 660 33,00 240 240 5 10 2.094 209 Поред дажбина у новцу /десетак/ узимане су дажбине и у разним усевима: од пшенице, јечма, зоби, крупника, ражи, ситне проје /проса/ и кукуруза. Главна сума новца убрана је: од Сења 953 гроша, Стубице 569, Батинца 512, Иванковца 368, Паљана 411 и Бигренице 746 гроша. Године 1835. кроз Сење је прошао /свечано дочекан и испраћен/ и у манастиру Раваници боравио књаз Милош Обреновић, а поводом сахране свог пријатеља 110

Цинцар Јанка Поповића, војводе, који је умро у Ћуприји на пропутовању из Шапца за Врњачку Бању. Исте године, по књажевом налогу, избору места и новчаној помоћи, почела је изградња садашње цркве у Ћуприји. Две године доцније /8. 03. 1937./ књаз Милош је потписао Указ о ушоравању села. Тада се Сење налазило у срезу ресавском. Локална управа и власт Организационо, територијално Сење је од 1804. године до 1815. припадало срезу ресавском /Горња Ресава/, затим срезу подгорском, а од 1837. ресавском, па деспотовачком. У 1833, 1842, 1896, 1935. и 1948. години Сење се налазило у срезу параћинском. Управо од 1846. године сва су села била самосталне општине, па и Сење. Фебруара 1886. године дошло је до спајања мањих општина. Те године су, на основу решења које је донео књаз Милан Обреновић, укинуте посебне општине у Сењу, Стубици, Батинцу и Забрези и сва су ова села спојена у једну општину, под називом ”Сењска општина”, са укупно 677 пореских глава, уз пристанак свих поменутих села. После Обреновића на даљој организацији државне управе радили су Карађорђевићи, посебно после првог светског рата. За све то време Сење је имало своју општину и локалну власт. У општинским органима у дужем временском периоду, може се рећи, да је, као и у другим селима у Србији, и у Сењу постојала сопствена локална управа, без обзира на то ко је владао, јер је локална управа увек била основна карика државне власти. У кнежевини Србији то су били КМЕТОВИ. Они су бдили над имовином и безбедношћу народа на подручју своје општине /обично 1 кмет и 1 помоћник/, пазили на све што се догађа: на односе људи, крађе, пожаре, туче, убиства, потре усева, самовласно заузимање земље /шума и утрина/, шумску сечу, жировину; морали су знати све о кретању и владању појединих лица и о томе обавештавати среског начелника. Кметови су такође били дужни да прикупљају царске или државне дажбине, које су се састојале од мирије /пореза/, од харача и чибука. Порез се плаћао на непокретно имање и био је око 17 гроша по једном домаћинству /за време Милоша Обреновића/. Харач су плаћале све мушке главе од навршене 7 до 70 године живота и износио је 3 гроша и 2 паре по особи. Чибук је плаћан на име попаше оваца и коза, и то 2 паре по грлу. Све се то предавало кнежевима, а ови књазу Милошу, како Турци не би долазили у народ и они сакупљали, јер би то за народ било много теже. За кметове су, иначе, бирани "најпоштенији, најразумнији и најугледнији” људи, што је важило и за њихове помоћнике. У Сењу је 1821. године кнез села — кмет био Милоје Паунов/ић/, а 1835. године Мијаило Јанков/ић/-Ћоса. Као извршни органи власти општине су у Србији основане 1839. године. У ратним условима, а посебно небригом надлежних после другог светског рата, нестао је највећи део архивске грађе, која је чувана на тавану старе зграде општине сењ111

ске, тако да сада нисмо у могућности да наведемо имена свих лица која су била на власти у протеклом временском периоду. Наводимо, зато, само имена оних за које смо сазнали из неких доступних докумената и на основу казивања савременика, а то су: Кметови: Милоје Паунов/ић/-1821, Мијаило Јанков/ић/-1835, Блажа Миљковић-1897, Жика Ерић-1913, затим Милош Буљанчевић, Ђорђе Матејић, Андреја Пандуровић, Анта Матејић, Лазар Гркић, Радомир Стојковић, Јован Антић, Станоје Кнежевић, Јоксим Стајић, Милосав Михајловић, Станоје Лазић, Алекса Попадић, Чеда Марић, Милан Кнежевић. Одборници: Милосав Митровић, Живко Костић, Лазар Пандуровић, Никола Антић, Никола Матејић, Андреја Пандуровић, Милан Дидић, Алекса Андрејић, Драгутин Маленовић, Никола Т. Антић, Сава Матић, М. Стевановић, Милан Антић, а после другог светског рата — Љубомир Буљанчевић, Станоје Маленовић, Сретен Благојевић, Савета Кнежевић, Радосав Рајић, Станоје Матић, Димитрије Нешић, Љубомир Кнежевић, Миодраг Стојковић, Живадин Ђорђевић, Милан Антић, Витомир Тошић, Александар Стојковић, Милић Петровић, Раша Матејић, Милан Јоцић, Милоје Матић, Стеван Ерић, Деспот Стајић, Миодраг Алексић, Стојан Алексић, Витомир Матић, Милан Аћимовић, Милосав Богдановић, Александар Кнежевић, Мија Митровић и др. Председници општине: Станоје Јевтић /1838/*, Петар Богдановић /1850/, Ђорђе Јевтић /1860/, Алекса Петковић /1881/, Стеван Јевтић /1898-1911/, Стеван Ерић /1916/, Добра Буљанчевић /1928/, Блажа Богдановић, Станисав Стојановић, Драга Богдановић, Тома Митровић, Радомир Стојковић, Лаза Митровић, Милан Тодоровић /1934/, Милош Буљанчевић, Анта Матејић, а после другог светског рата: Миливоје Јовановић-Чупа /1944/, Чеда Марић /1945/, Јездимир-Дена Кнежевић /1946/, Милан-Лана Михајловић /1947/, Милан Попадић /1948/, а затим Миливоје Марић, Драгомир Миљковић, Милан Антић, Милун Стојковић, Драгољуб Милутиновић, Милосав Марковић и др. Председници општинског суда: Ђорђе Јевтић /1868/, Ђока Михајловић /1880/, Стеван Јевтић /1910/. Председници скупштине месне заједнице: Раде Маленовић, Драгомир Миљковић, Слободан Петровић, Раде Нешић, Драган Станковић, Љубомир Кнежевић, Мика Тодоровић, Љубиша Кнежевић. Шефови месне канцеларије: Милан Ж. Антић, Смајић Едуард, Љубомир Буљанчевић, Димитрије Митровић, Драган Поповић, Зоран Богдановић. Председници савета месне заједнице: Драгомир Миљковић, Мика Тодоровић, Бора Балетић, Раде Маленовић, Милан Б. Антић. Секретари: Ћока Антић, Милан Ж. Антић, Раша Матејић, Драгомир Миљковић, Мика Тодоровић, Милоје Петковић. Деловође: Миленко Лукић /1868/, Мил. М. Белић /1910/, Вуле Поповић, Божа Нешић, Милан Ерић, Драгутин Михајловић, Мика Костић. * За време председниковања Јевтића, њиховим залагањем и на њиховом плацу подигнуте су зграде општине и основне школе. Стеван Јевтић је био председник 13 година, дружио се са угледним људима и министром /Прибићевић/, побратимио се са игуманом манастира, био први акционар банке у Ћуприји и биран за нар. посланика три пута. 112

Народни посланици пре другог светског рата: Стеван Ћ. Јевтић /биран запосланика 1901,1903,1905. и 1906/ и председник општине сењске 1898-1911; десно - Радомир Стојковић, посланик 1936-1937. године Александар Кнежевић-Крка, посланик 1955. /лево/, др Јован Антић, посланик 1976-78. /у средини/ и проф. Будимир Марић, председник СО Ћуприја /1992-93. године/ 113

Благајници: Божидар М. Нешић, Драгомир Миљковић, Берислав Кнежевић, Миодраг Стојковић. Пандури: Панта Кнежевић /1915/, Светозар Ерић, Божа Марковић, Перица Миленковић, Бора Митровић, Славко Николић, Мика Петровић, Звонко Марковић. Добошари: Раденко Лукић, Анђелко Ђорђевић, Миле Станковић-Дрда, Жика Милојевић-Беља, Перица Миленковић, Драган Јовановић-Шарка, Димитрије Аћимовић-Ђева, Величко Ристић. Од 1954. године обавештавало се преко разгласне станице. Пољаци: Б. Станојевић, Р. Величковић, Милоје Миловановић-Чуља, Милоје Вујичић-Гиња, Алекса Вујичић-Лека, Аранђел Станковић-Лала, Милан Матејић-Ракиџија. Поштари: Величко Ристић, а управници поште Драгутин Михајловић, Света Јовановић-Чупа и Стојановић Станоје /1992—1993/. Шумари: Мика Стајић, Душан Петковић, Милан Андрејић, Душан Рајић, Стојан Стојановић. Народни посланици: Богосав Мијаиловић /1868/, Јова Нешић /1881-1882/, Ђорђе Пандуровић /1883-1885/, Мика Тодоровић /1890/, Радомир Стојковић /1936 -1937/, Александар Кнежевић-Крка /1953/, др Јован Антић /1974-78/. Кандидати - бирани за народне посланике: Стеван Ђ. Јевтић /на листи либерала 1901, 1903, 1905. и 1906; Лаза Митровић /1934/; Милош Буљанчевић /1936/; др Јован Антић /1992/. Председник СНО среза раваничког: Бошко Антић /1953/. Председник СО Ћуприја: проф. Будимир Марић /1992,1993/. Учешће Сењана у политичком животу Учешће Сењана у политичком животу није било ничим посебно изражено, мада је у односу на околна села било запаженије. Из Сења је, као што је напред наведено било 7 народних посланика, 4 кандидата бираних за народне посланике, 1 председник среза /СНО/ и 1 председник општине /СО Ћуприја/, а више њих је било на разним функцијама у Савезу синдиката, Савезу комуниста, Социјалистичком савезу, односно у ранијем Народном фронту и Антифашистичком фронту жена /АФЖ/ и сл. У протеклом периоду на овом подручју је било више политичких партија и странака: напредњачка, либерална, радикалска, земљорадничка, демократска, социјалдемократска, републиканска, независна радничка, југословенска национална "Борбаши”, комунистичка и др. Представници свих странака долазили су пред изборе да агитују за своје кандидате и врбују присталице, како би за своју странку обезбедили што више гласача. У току те кампање често је долазило до сукоба, свађа, па и туче. Међутим, пошто избори прођу непријатељство је престајало, а агитатора и изабраних посланика нигде није било. Сењани су, иначе, гласали према процени, зависно од тренутног стања и расположења, најчешће за земљорадничку, радикалну или комунистичку странку. 114

Извесну слику о томе даје и преглед резултата избора у 1920. и 1925. години. У 1920. години за представника комуниста гласало је 209, за земљораднике 50, за радикале 37 и демократе 25 гласача. После пет година /1925/ за радикале је гласано 114, земљораднике 106, демократе 74, републиканце 27, радничку партију 20 гласача, итд. Из наведеног се може видети да Сењани нису били опредељени само за једну партију, као и то да је 1920. године највише њих гласало за комунисте. Но, оваквом резултату највише је допринело гласање бирача из Сењског Рудника /значи радника/, јер је и за њих гласачко место било у Сењу. Већ 1925. године, када је С. Рудник имао посебно гласачко место, резултати су били другачији. У 1937. години, поводом Конкордата /споразума југословенске владе са Ватиканом/, Српска православна црква је повела снажну кампању против тог споразума. У Сењу, Ћуприји и околини на челу те борбе био је архимандрит манастира Раванице Макарије Милетић. који је у томе свесрдно подржан од свих Сењана. Сењани су се, иначе, веома интересовали за збивања у земљи и свету, нарочито средовечни и старији људи. Велики број њих читао је дневне новине /Политику/ и редовно слушао вести са радија. Волели су да причају о политици и да ”воде политику”, као и да буду у опозицији. За време окупације /1941—1945/ више њих је због тога саслушавано, хапшено и батинано. Најпре што су слушали радио Лондон, Глас Америке или Москву, потом /за време прекида односа између Југославије и СССР—а, ИБЕ-а/. Из овога се може видети да је у Сењу увек било и ”верника” и ”неверника”. После другог светског рада, у коме је учествовало 97 Сењана, више њих се активно укључило у политички живот ове среднине, не само у селу, већ и у Ћуприји, срезу и другим местима у којима су живели и радили, у којима су и бирани на различите политичке функције. Институције и објекти у Сењу После реорганизације општина/1958/ у Сењу је остао само Месни народни одбор, док је општина за Сење и остала околна села била у Ћуприји. За обављање административних послова основана је и данас ради Месна канцеларија, са шефом и једним помоћним службеником. Ова организација је свакако мало појевтинила службу, али је зато повећала трошкове и губљење времена становницима села, јер се за многе формалности, које су раније обављане у селу, сада мора ићи у седиште општине — у Ћуприју. Поред тога, о селу се не води брига као раније, без обзира на давање пореза, приреза и разних доприноса, јер се о томе не одлучује у Сењу, већ у Ћуприји, а зна се како то иде ”када си далеко од очију”. О бившим и садашњим објектима и институцијама, укратко: Општинска зграда. Стара општинска зграда /подигнута још 1838. године/ имала је 4 одељења и ходник. Док није подигнуга школска зграда, као и када се у њој због оштећености није могло радити, у једном од одељења била је школска учионица, 115

Рушење старе општинске зграде 1968. године /горе/ и штамбиљи суда општине сењске, општине сењске и месне задруге за пољопривредни кредит /доле/ 116

Факсимил потврде једне тапије из 1868. године на којој се виде потписи председника суда општине сењске Ђорђа Јевтића и првог сењског учитеља, тада деловође Миленка Лукића Стари споменик борцима изгинулим у НОБ. У позадини се назире зграда бивше општине и коша у разградњи 117

док су остала 3 служила за општинске потребе. Ова зграда је срушена 1968. године, да би се на месту где се налазила она и општински кош, сазидао нови Дом културе и пошта, односно одељења за пошту, амбуланту и месну канцеларију. Небригом оних који су рушили стару зграду уништена је архива која се налазила на тавану. Основна школа. Зграда основне школе са две велике учионице и два помоћна одељења, подигнута је 1848. године, односно 11 година после почетка рада школе 1839. године, како пише у свом обраћању Попечителству 10. фебруара 1859.године учитељ Лука Поповић. У току више ратова, а посебно од 1912. до 1918. године, школска зграда је била доста оштећена, прво од Бугара, а затим од избеглица /бежунара/ које су биле смештене у њој, тако да су ученици, док школа није поправљена после првог светског рата, опет била у општинској или некој приватној просторији. После оправке, ова школска зграда је коришћена све до 1961. године, када су ђаци прешли у новоподигнуту зграду са 8 одељења, модерну, пространу и са савременијим училима. Ова нова зграда, сада Осмогодишња школа, капацитета је до 300 ученика. У њој се чува и старо школско звоно, које је основна школа добила на дар из Вршца још 1883. године. Стара школска зграда, под утицајем невремена и запуштености због небриге "одговорних” почела је да прокишњава и обрушава се, па је као таква срушена 1991. године. Дом културе и пошта. Подигнути су 1970. године, насред села, на месту где су раније били општинска зграда, општински кош и двориште општинско. Поред простране сале дом има и све друге просторије које омогућавају успешан рад на културном пољу. У десном крилу зграде налазе се пошта и амбуланта /у приземљу/ и месна канцеларија /на спрату/. Све до подизања дома, за приредбе, масовне састанке и друге културно-просветне активности коришћена је стара манастирска кафана, као и ранија кафана Тодоровића и Ђурђевића-Врачара, док нису промениле своју намену - прва, преуређена за становање учитеља, друга за самопослугу, а трећа за продавницу мешовите робе. У 1937. години у Сењу су постојале: Соколска чета, Црвени крст и Ватрогасна чета. Земљорадничка задруга. Зграда земљорадничке задруге, која се налази у центтру села /испред старог моста од црвеног пешчара/, са десне стране, подигнута је неколико година после завршетка првог светског рата.. Задруга је основана још 1908. године, као Набављачко-потрошачка и кредитна задруга. У њој су најдуже радили Стојан Рајић, Драга Богдановић и Станоје Кнежевић-Гашњача. За време свог постојања задруга је испунила своју улогу, како у снабдевању задругара и других грађана разноврсном робом, тако и на унапређењу пољопривредне производње. Имала је своје 2 вршалице и тријер, као и 1 трактор, којима је пружала услуге задругарима и другим житељима села. Неколико година после другог светског рата ствари су се увелико измениле, рад задруге је преоријентисан, затим је припојена задрузи „Напредак” у Ћуприји, остала је само кооперација, а сама зграда је преуређена и у њој је сада Клуб пензионера ”Полет”, уствари кафана, што не служи на част онима 118

који су до свега тога довели, односно променили намену зграде и функционисање организације земљорадника. Жандармеријска и станица милиције. До другог светског рата у Сењу је постојала жандармеријска станица, а затим станица народне милиције. Прва је била смештена у кући од тврдог материјала, коју је изградио свештеник сењски Андра Кнежевић још пре првог светског рата. Ове зграде више нема. Срушена је 1951. године. Командир жандармерије у Сењу до пред почетак другог светског рата био је Иван Судар, кога Сењани не памте по добру. Како командир, тако и жандарми су тада били људи са стране, јер по ондашњим прописима нико није могао да буде жандарм у свом селу, као што је то случај био са милиционерима после ослобођења, што се није показало добрим. Поред одржавања реда и заштите имовине грађана, жандарми су имали за задатак и гоњење хајдука, којих је раније било у овом крају. Станица народне милиције /основана 24. 10. 1944/, била је у истој згради, а доцније у кући Драгољуба Тошића. Први командир је био Каменко Стојановић—Челак, затим Душан Алексић, па Мија Митровић и др. Пре 10 година ова станица је укинута, а команда милиције за сва села СО Ћуприје налази се у Ћуприји под називом Секретаријат за унутрашње послове. Здравствена амбуланта. Отворена је 1956. године у кући Д. Тодоровића, и у њу је два пута недељно долазио лекар из Здравственог центра, односно Дома здравља у Ћуприји, ради прегледа пацијената. У амбуланти је у току дана била медицинска сестра или болничар. Најпре је у амбуланте радио болничар Љубиша Маленовић, а доцније Надица Лазић. Сада је амбуланта у згради Дома културе. Општински кош. Институција општинских кошева основана је први пут 1806. године, затим 1822, па наредбом књаза Милоша Обреновића 1837. године. У Сењу је кош подигнут 1838. године, а срушен 1968. године. Иначе, кошеви су установљени у циљу самопомоћи и народног осигурања у годинама суше, градобитина, и уопште у неродним годинама. Из неких старих записа може се видети да је институција општинских кошева била врло значајна, јер тамо стоји да је један житељ, који је 1819. године запалио општински кош, осуђен на смрт. У сваком случају, ови кошеви су оправдали своју намену, јер се из њих давала позајмица онима који нису имали хране, са обавезом да у родној години врате добивено. Обавеза давања одређене количине кукуруза или неког другог жита у општински кош, са краћим или дужим прекидима, трајала је све до другог светског рата. Иначе, пред другу бербу, односно нову бербу стари кукуруз из коша излаган је продаји, како би се направило место за нови. Општински кош је постојао и у Сењу, лево од старе општинске зграде и срушен је када и она, да би се подигао нови Дом културе. О сакупљеном кукурузу смештеном у општински кош /од сваке пореске главе по 50 ока у зрну/ имамо податке за 1855, 1856. и 1857. годину, и то за Сење, Батинац и Стубицу. 119

Дом културе подигнут 1970. године са старим спомеником - горе, и после завршетка фасаде - доле /фото: Ј. Арабаџка/ 120

Са отварања Дома културе - почасно председништво: Н. Вучковић, Ц. Вујичић, М. Марковић, А. Ђорђевић, Н. Вујичић, М. Тодоровић /председник/, К. Ђорђевић, К. Митровић, Љ. Миљковић и М. Кнежевић - горе. Становници Сења и гости на отварању Дома 1970. године 23. маја - доле 121

Сеоске тарифе кукуруза 1855-1857. године Село 1855. 1856. 1857. Пореских глава Ока кукуруза Пореских глава Ока кукуруза Пореских глава Ока кукуруза Сење 134 6.700 141 7.050 144 7.200 Батинац 84 4.200 89 4.450 94 4.700 Стубица 91 4.550 96 4.800 102 5.00 Када су 1842. године укинути општински кошеви, односно прикупљање жита у њима, мислило се да ће се народу олакшати, пошто су се многи жалили на та давања, али се то показало штетним, јер је често долазило до градобитних и сушних година, па се народ држави обраћао за помоћ. Због тога је 1889. године, поново донета одлука да се кошеви успоставе и да свака пореска глава сваке године у кош даје по 50 ока кукуруза, све док се не накупи бар 3.000 ока, када давање престаје. Данас општински кошеви не постоје, али је питање да ли услови и потребе не указују на оправданост њиховог успостављања. Сеоске утрине, пашњаци и житородне шуме Припадали су општини, односно водили су се као општинска земља која се није обрађивала, а користила се за попашу стоке, првенствено оваца и свиња, а шуме за жирење свиња. То су обично биле површине под ниском травом, трњем и ситном шумом. За утрине се нису могле узети површине на којима се налазила велика жирородна шума /буква, храст/, макар да су се и лугом називале. Површина утрина често није била позната. Од ових површина општина је могла дати /и давала је/ извесну површину за кућне плацеве онима који плац нису имали, затим досељеницима, који нису имали ни мало земље, а извесна обрадива површина /до 1 хектара/ и основној школи за практичан рад ученика и учитељу за башту. После првог светског рата, а посебно за време окупације у другом светском рату и одмах после њега, дошло је до самовласног заузимања и разоравања утрина од стране неких грађана, односно присвајања. Општинске власти су то спречавале, али кад у томе нису успеле, на основу одлуке виших инстанци, заузећа су призната, с тим да је земља наплаћена /скоро симболично/ и да су власници на заузету земљу почели плаћати порез. Данас су површине под утринама врло мале, али и број оваца за чију су испашу најчешће коришћене. Жирородне шуме имала је и општина и појединци. У доба њихових коришћења постојала је и уредба о томе. За време кнеза Александра Карађорђевиђа /1845/ уредба је допуњена. Додуше сви имућнији сељаци имали су своје забране у којима су жирили свиње /товили, гојили/ на буковом и храстовом жиру. Они који нису имали 122

своје шуме нагонили су свиње у општинске шуме /нагоница/ и за то плаћали 32 паре по грлу. Сење је тада имало /1837. год./ 200 свиња жировница /у својим шумама жирене/ и 16 свиња нагоница. После жирења у шуми свиње су догањане кући на дотовљавање јечмом, како би им сланина била чвршћа и бела, јер је код свиња товљених само жиром била мекана до распадања и жућкаста. Пољаци и добошари Пољаци. За чување летине од потре /штете/ у селу су, према одлуци донетој у Крагујевцу 1837. године, постављани тзв. пољаци. Њихова дужност је била да чувају њиве и ливаде и хватају стоку коју нађу у штети, затворе је у општински одбор и о томе обавесте власника. Власник стоке ухваћене у штети, пошто вештаци процене штету, морао је да плати одговарајућу казну у новцу или у натури /производима/, од које је један део служио као награда пољаку. Пољак је обично наплаћивао по 4 паре од ухваћеног брава у штети. Добошари. Све до другог светског рата сва обавештења, наредбе, позиве и слично, преносио је народу сеоски добошар. За добошара, уз минималну накнаду у новцу, узиман је неко ко је имао јачи глас, тако да га људи који се сакупе, на његов позив ударањем маљицима у добош, могу боље чути. Добошар је истовремено био и писмоноша, разносач позива и другог. При обавештавању он је морао да обиће цело село /стару и нову малу/ и на сваких 200 метара даје обавештења. Од 1959. године оглашавање се обављало преко разгласне станице, а писма разноси поштоноша /поштар/. Уништавање штетних птица и вукова. Због погодних природних услова и већих површина под шумама, долазило је у ранијим периодима до пренамножавања птица и вукова, који су све више угрожавали усеве, летину и стоку сељака. Да би се то отклонило, књаз Милош је 1820. а затим 1837. године издао наређење да свака одрасла мушка глава мора годишње да убије најмање 3 штетне птице /најчешће вране/ и главе од њих преда кмету. У наредби је такође наложено да се убијају млади курјачићи /вучићи/, да би се истребили курјаци, који су наносили велику штету сточарима. У то доба, па све до пред први светски рат у Сењу су се гајили следећи усеви: пшеница, раж, јечам, овас /зоб/, крупник, хељда, просо, кукуруз, пасуљ, понегде кромпир, конопља, лан, купус, паприка, лук и др., а од стоке говеда, коњи, свиње, овце, козе, живина и понеки магарац. Пчеларство је било у успону, а винограда и шљивара било је доста. Број убијених штетних птица у окружју ћупријском /село Сење/ Године врана В р с т а сврака у б и ј е н и х сојки п т и ц а врабаца јастребова 1843. 60 30 - 120 2 1844. 30 45 5 15 - 1846. 48 74 17 150 3 1854. 350 580 - 600 123

Кулук и кулучења У стара времена народ је кулучио главарима, манастирима, на изградњи и поправци и одржавању путева и сл. У средњем веку је постојала врста кулука звана ”градозиданије”, за зидање и одржавање градова, у који су били укључени и Сењани. Кулучења су посебно била велика за време књаза Милоша Обреновића. На кулучење се ишло запрегом или само на рад са одговарајућим алатом /пијуком, будаком, лопатом, мотиком, ашовом и сл./. Има пуно података о масовном кулучењу Милошу Обреновићу на његовим добрима, оборима и ловиштима. По угледу на њега, кулук су заводиле и све старешине, па и нека службена лица, као и калуђери, манастири и кметови. У једном извештају Суда у Ћуприји 1831.године наводи се да је у ћупријској нахији кулучило: — Кнезу Милосаву Здравковићу 39 кола са 1.954 кулучара — Манастиру Раваници 4 села са 342 кулучара — Манастиру Манасији 2 села са 340 кулучара — Капетану Милану — Члану суда Петру Георгијевићу и др. Пошто се народ жалио на претерана кулучења, књаз Милош је тако прекомерна кулучења, нарочито код појединаца, забранио. Иначе, многи сеоски путеви и срески у Србији 19. века и првој половини 20. века, направљени су тешким и напорним радом — кулучењем народа. Тако је грађен и манастир Раваница. У вези са кулучењем нашли смо и једно писмо архимандрита манастира Раванице књазу Милошу, које гласи: Благородни особито мне почитајеми господару кнеже здравствујте Прежде када сам у Медвеђи код вас био, онда сам вас упитао хоћете ли ми опет Сењане дати да монастиру раде. На моју прошњу одказали сте ми да ви ништа Сењане нећете дирати нити икуда на кулук терати но оставили сте иј за монастирску работу. Сада пак чујем од кнеза Милоја, да је буљукбаша Милутин тако казао њему да Сењани морају војводи у Ћуприји /Турчину/ сено, дрва, јечам и проче работе по главама давати. Даклем, ако је тако како Милоје каже, то није могућно сењанима монастиру радити, нити они хоћеју на тај начин да раде: за које покорно јављам вашем благородију да знате на чему остаје монастир Раваница и покорно молим и просим, дајте ми писмено упутствовање да знадем шта ћу радити са виноградима да до послетка не препише се мени за невредност, и то јављам да сам монастирску парохију предао малому попу Ристи* на полак од прихода да закон исполњава, што би се у парохији случило. * Поп Риста је био Сењанин из породице Попадић, која је по њему и добила презиме /попа Попадић, а не од попадије, како неки тумаче/. 25. новембар 1817. год. Благожелателнејши Никифор, арх. Нема података када и колико је Сењана те године било на раду у манастиру, али има података за 19. август 1831. године, према коме је на рад у манастир Раваницу ишло 150 сењана из 75 кућа по 2 дана, из Стубице 43 куће по 2 дана, из Иванковца 48 из 24 куће по 2 дана, и из Паљана 58 из 29 кућа по 2 дана. 124

Јула 1835. године донет је указ којим се одређује да свака пореска глава по један дан у години кулучи кметовима или да плати по 1 цванцик у име плате. Тек 16. октобра 1837. године кулук је укинут за све, осим општенародног, тј. кулука за путеве и мостове. Сењани су мобилисани и при гашењу запаљеног ћумура у мајдану Александровац /Сењски Рудник/, марта 1858. године/, плаћено им је 2 дана по 5 гроша/, и то: 1. Тома Ковановић, 2. Јован Ђорђевић, 3. Петар Јоцић, 4. Радосав Матејић, 5. Јован Петровић, 6. Стефан Стојковић, 7. Ђорђе Јаћимовић, 8. Милија Миленковић, 9. Андрија Јовановић, 10. Радован Стефановић, 11. Бранко Миловановић, 12. Сима Живковић, 13. Ђока Јевтић, 14. Миџа Стефановић, 15. Миладин Живковић, 16. Вељко Стефановић, 17. Јован Милетић, 18. Лазар Пандуровић. Радне акције и принудни откупи Радне акције. После ослобођења, у циљу што брже обнове земље, организоване су радне акције на изградњи пруга, путева, фабрика, школа и других објеката. У многим четама омладинских радних бригада били су и млади из Сења. Они су радили као чланови али и руководиоци. Један од њих, Жика Кнежевић. био је и заменик команданта бригаде /Бакочевића/. Организоване су и локалне радне акције на уређењу села, пошумљавању, поправци путева, изградњи игралишта. Те акције су потрајале неколико година после рата и дале су видне резултате, не само у изградњи већ и у дружењу младих, развијању трајних пријатељсгава и сл. Рад није плаћан али су омладинци имали бесплатан смештај и исхрану, као и радно одело. За време радних акција одржавани су и разни курсеви /возачки, страних језика и сл./. Временом, стицајем разних околности и појава, елан је опадао и организовање радних акција престало. Принудни откуп жита и меса. Као и у другим местима широм земље, тако је и у Сењу после другог светског рата "заведен” откуп жита /пшенице/. И, ништа у томе не би било лоше да није било појединачних злоупотреба: задуживања да неко преда више жита него што је имао /било из непознавања стања или ”пизме”—освете/. При томе је било веома тешких сцена претреса, претњи, замерања, па и гушања и одвођења у затвор док се разрезана количина не намири, не питајући одакле. Но, о томе су већ написане и читаве књиге. Овде само толико да се не заборави, као што многи из тих година, па и њихова деца, још памте учињене неправде. Њима је тај поступак био тежи од "реквизиције” од стране окупатора. Не поновило се. Хајдуци и хајдучија У условима зулума и намета сваке врсте народ је почео на различите начине да се опире тиранији, турској управи, па и домаћој тортури. То се постизало и одметањем у хајдуке. Додуше, било је и оних који су у хајдуке одлазили да би избегли неке новча125

не казне или робију, па и оних који су се одметали ради пљачке. Хајдучија је ухватила маха још у току првог српског устанка. У судским документима за време Карађорђа, а доцније и Милошева времена, то је једна од најчешђе помињаних појава. Милисав Ресавац, као кнез ђупријске нахије, највише је времена проводио у истребљивању хајдучије. Колико је маха заузела хајдучија у то доба сведочи и извештај М. Ресавца од 22. 8. 1821. године, у коме пише: „Хајдуци се умножили у неким селима ћело пола људи да оде у хајдуке”, наводећи да ће хајдучке куће попалити. Другом приликом он јавља да је у селима све већа непокорност властима и одметање људи у хајдуке, ”одуздаше се људи”, да хајдучке породице расељава и да кметови треба да се подјемчују за своја села. Хајдуци су били страх и трепет за околину. Они су на ратној нози са властима и за њих скоро неухватљиви. Скривају се код јатака или рођака, којима за страх што их чувају добро плаћају. Често мењају место скривања, а када осете да су им полицијске потере за петама беже дубоко у шуме, или повремено у други крај. Због непредвидљивости где све могу да се појаве и убију неког из потере, често су и потере избегавале сукоб с њима. Из Сења је у току 1825. године било више одметника-хајдука: Стеван Ерић, Лука Мијајловић, Крста Јабанџија, Стеван Кулиза и Гаја Ремић. Они су из Сења ишли у Црну Реку, затим Јабланицу и друга села. У току ајдуковања пљачкали су оне које су пресретали на друмовима у току ноћи, а код својих кућа опљачкану робу и новац делили на равне части. Повремено су одлазили крадом до својих кућа да би породици дали средства за живот. За њима су ишле потере и после годину дана сви су похватани, сем Гаје који се крио у шумама изнад манастира Раванице, где су имали скривено оружје и опљачкану робу. Хајдуци између два светска рата У периоду између два светска рата /1918-1941/ најпознатији хајдуци у овом крају били су: Јован /Иван/ Бабејић, родом из Лознице и Дража Глигоријевић. О ова два хајдука испредане су у народу различите приче: да их метак неће, да узимају од богатих и помажу сиромашне, да их ни жандарми не смеју да нападну и да им се склањају, односно не иду тамо где су обавештени да се хајдуци налазе. Ипак, после неколико година хајдуковања и сакривања код јатака, које су добро награђивали и они су нестали. Први је тешко оболео и умро у кући свог јатака у селу Паљане /Мише Илића/, који га је, пошто су били побратими, по договору, стрељао мртвог, како би добио награду која је обећана ономе ко убије једног од уцењених хајдука. Награда је била 18.000 динара /пар волова је тада коштао 2.000 динара/. Међутим, јатак ову награду није примио, односно морао је да је врати, јер је подвала откривена. Прича се да је после примања награде на чашћење потрошио око 2.000 динара, тако да је, да би вратио целу суму коју је примио од државе, морао да прода једну њиву. Неколико месеци после смрти Бабејића, ухваћен је и погубљен и његов ортак Дража Глигоријевић. Од тога доба у овом крају нема хајдука и хајдучије, бар не такве природе. 126

Прилике око Ћуприје у време 1829—1834. године Царски ферман—хатишериф 1829. године. По налогу књаза Милоша дошли смо с везирским човеком овде у Ћуприју, где се затекао и кнез Милета Радојковић, па су Турцима прочитали и добро "истолковали” /царски човек и још један Турчин/ - Турцима и Арнаутима /из турске посаде/. Но из следећих бележака ће се видети да тај ферман и то толковање имају мали значај. - Инцидент међу двојицом виђенијих турака у Ћуприји - Абдул спахије и Ибрахим паше, који су најпре ишли у механу и у повратку потегли један на другог кубуре. Узбунили се Турци, почело пушкарање, пушке у руке узели и Срби. То се десило 24.4.1830. године. - Турци претукли три Влаа на кладенцу 8.6.1831. године, Милосав Здравковић пише књазу Милошу како су три Влаа _из Липовице свратили на кладенац и наишли на неколико Турака, па затражили одобрење да се напију воде, на што су их Турци претукли. - Арнаути из Ћуприје секу дрва по приватним забранима. Ово је М. Здравковић јавио књазу 18.3.1832. године. у писму се јавља да Арнаути из посаде у Ћуприји секу дрва по приватним забранима немилице, а кад им се скрене пажња они потегну пушке. На пропратној белешци коментар, вероватно књажев, да треба пренети вест да ће народ убити првог Арнаутина који сече туђу шуму. Треба знати да су у то доба сви Арнаути имали своје шуме. Било је и 5 жалби да Арнаути у Супској ору приватне њиве, које су у власништву Супљана. - Турци продају имања. Из преписке М. Здравковића и књаза види се узнемиреност Турака, који међусобно препродају имања /њиве и куће/, или Србима. Књаз такође учествује у куповинама. Међу посадом /и у породицама/ Турака узнемиреност. Књаз саветује пажљиво држање Срба, покорност, никакво ликовање нити изазивање. - Случај Симе Буљу/к/баше из Сења. Иако неразјашњен /септембра, новембра 1832. године/ овај случај указује на крајње пажљив однос турског ајана из Параћина, који учтиво предаје Симу на надлежност српским властима у Ћуприји. Ћуприја је, дакле, погранично место па је крајња обазривост и дипломатија нужна с обе стране, иначе лако плане пушка. - Преурањено оснивање суда у Параћину. Књаз /23. 12. 1832/ сматра да је оснивање суда преурањено и саветује стрпљење. Он пише: ”Биће суда и свега само немојте пре времена да нападно дижете главе. Будите смерни, понизни”.* - Рушење шанца и одлазак посаде. У извештају од 24. 12. 1833.године сазнаје се да се руши шанац и муниција преноси са 140 кола, али се не види куда. Почетком 1834. године одлазе групе посада с породицама. - Турци продају њиве које нису њихове. М. Здравковић, фебруара 1834. године пише књазу Милошу: ”Пак један спахија, који су држали кованлук /пчелињак/ у ова околна села, као што су Сење, Батинац, Жировница, одузимали су њиве и ливаде од сељака и давали кованџијама својим у Сулинам пашино време. Ми пре неколико година растерамо кованџије из села. Сада би Турци хтели да продају и оне њиве и ливаде, које су одузели били, а људима је жао да купују своје њиве и ливаде”. Нема података шта је књаз одговорио. Вероватно је одбио захтеве Турака. - Имање остаје брату који је остао на имању. То пресуђује књаз Милош Обреновић 30. марта 1835. године. Наиме, под № 183 Суд окружја ћупријског пише суду округа црноречког: ”..Милоје Милутиновић, из села Сења, окружја ћупријског предстао је овде пред суд, показујући суду да је из села Добројевца, окружја црноречког и да је горе споменути морао из куће, Турака ради, побећи у Србију са свијим родитељима и другим чељадима, и већ има близу 30 година како у сепу Сењу живи. Горе споменути Милоје Милутиновић, захтева своју очевину од своје браће узету и свој припадајући тал коме хоће да прода...” * Суду Ћуприји /окружни/ основан 1838.године. Иначе, бежање из Црне Реке настало је после погибије Хајдук Вељка Петровића, јер није имао ко да штити народ од најезде Турака. 127

Зграда бивше сењске земљорадничке-кредитне и набављачке задруге - горе. Задружна вршалица и вршидба неколико година после завршетка другог светског рата и аутобус Покретне пољ. изложбе Главног савеза зем. задруга Србије 1954. године - доле 128

ПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДА Привреда земље За време Турака до 18. века феудалци - спахије уживале су земљу добијену од стране султана као награду за војну службу. Ту земљу су обрађивали сељаци и давали феудалну ренту спахији. Земљу су могли давати и у наслеђе. Од 18-ог века поред спахија јављају се установе читлук сахибије, које имају право својине на земљу. Сељак на читлуку /кмет, чифчија/ није имао свог земљишта ни куће. Он је радио код свог господара како се погоде, а држави плаћао харач. Од сељака се узимало десетак жита, по 1 грош на ожењену главу, што се звало главница, 20 пара за све што сеје у баштама /баштеница/, једна ока меда на кошницу, 2 гроша на казан, 6 пара на маторо крме и покоја кола дрва. То се све плаћало спахији. Везиру се плаћао порез по 100 гроша на главу, а цару по 3 гроша и 2 паре од арача. За време аустроугарске окупације порез и данак су повећани у новцу и на земљиште, со, ракију, дуван. У другој половини 18-тог века веома се развила трговина стоком, а самим тим дошло је и до богаћења трговаца, када почиње стварање домаће буржоазије, која почиње да држи слуге за многе послове, а посебно око гојења /това/ стоке и њеног продавања. Већ у току устанка војводе, кнезови, буљубаше — сав старешински кадар богати се злоупотребљавајући свој положај у односу на народ. Прво је дошло до присвајања турске непокретне имовине, а затим и прикупљање прихода од скела, ђумрука, трговине за себе. Посебно је био тежак тзв. „старешински кулук”. Војводе су као некада српски и турски феудалци имали своја села, чији су им становници бесплатно обрађивали имања, и то принудно. То је чинио и Карађорђе, мада је на скупштини 1811. године и сам устао против тога. Доцније и Милош Обреновић, дајући Милосаву Ресавцу повељу о проглашењу за кнеза ћупријске нахије, овога овлашћује да непослушне може најсвирепије казнити за непокорност, па чак и убити. Према томе живот српског сељака ни тада није много поправљен. Дажбине су га притискале као мора. То су биле: спахијске порезе, непосредне порезе /харач, порез, чибук/, посредне порезе, таксе, кулук. 129

Тек 1830, а дефинитивно 1833. године, дошло је до ослобођења сељака од феудалних веза и добијања права својине на земљу коју обрађује. Од тада он је могао земљу задужити, продати, купити, наследити и обрађивати по својој вољи,што је допринело поправљању његовог положаја. Од тог доба долази и до убрзанијег пораста броја становника, било већим наталитетом /рађањем деце/ или досељавањем. Препоручено је било, у то време, да се добеглице прихватају и помажу да се окуће и остану, јер је то доприносило јачању економске моћи. Досељеници су за извесно време били ослобођени и од порезе. После 1830. године долази и до постепеног прелаза из натуралне на новчану привреду и у самој пољопривредној производњи. Власт је још 1829.године предузимала одговарајуће мере за унапређење земљорадње: донета је Уредба о пољским радовима, установљена институција среских економа, дата су упутства кад се који рад има обављати, препоручено је гајење крупније стоке, установљени су сеоски одбори који су постављали пољаке за чување - заштиту усева од стоке и других штеточина. Но, с обзиром да давања нису смањена већ су само промењена, односно морала су се измиривати у новцу, сељак се силом прилика појављује на тржишту, како би продајом својих производа дошао до новца за измирење пореза. Кад није могао да одговори тим својим обавезама производима са свог имања /а то није била реткост/,морао се задуживати, а то је довело до тога да је све више постајао жртва зајмодаваца, који су му у немогућности да врати дуг узимали стоку и земљу, па и кућу. Држава је, увидевши ово, и да би спречила распродаје имовине сељака, 29. маја 1836. године донела Закон о заштити сељачког минимума, по коме кућа и баштина, 2 вола и 1 крава не могу да се продају за дуг. У циљу унапређења пољопривреде установљена је 1851. године и прва Земљоделска школа у Топчидеру /Београд/, како би се у њој школовали младићи за унапређење пољопривреде у својим селима. После школе у Топчидеру основано је још неколико пољопривредних школа: у Краљеву /1882/, Букову код Неготина /1921/, Ћуприји /1924/, и друге. Од Сењана први су пољ. школе завршили: Борисав Пандуровић /у Краљеву, 1896/, Велимир Тодоровић /у Краљеву, 1910/, Станоје Јевтић /у Букову, 1924/. На успоравање бржег побољшања живота на селу утицало је више чинилаца: уситњеност и разбацаност парцела, високе дажбине, зеленаштво, слаба механизација, рад на стари начин, неродне године, суше, град, поплаве, чести ратови, а такође и расипничко понашање приликом светковина, свадби, слава и слично. Привреда Сења У погледу развоја привреде може се рећи да је атар села Сења погодан за разноврсну производњу. Наиме, он се састоји од плодне алувијалне равнице око доњег тока реке Раванице, погодне за гајење ратарских и повртарских култура, затим побрђа погодног за гајење воћака и винове лозе, планинског дела, који је погодан за развој 130

сточарства и клисуре са кречњачким стенама за отварање каменолома, док природне лепоте, флора и фауна и постојање манастира Раванице омогућују успешан развој туризма. Када се овоме свему дода и постојање руде мрког угља и рудника, онда се може рећи да су потенцијали привреде Сења веома добри. Сењани су, највероватније, у прво време били сточари, а тек доцније, крчењем шума и разоравањем ливада и пашњака у долини реке Раванице, почели да се баве ратарством и повртарством, при чему су гајили: пшеницу, крупник, просо,хељду, јечам, раж, конопљу. лан, а у доцнијем периоду кукуруз, кромпир, шећерну репу и друге културе. Од поврћа највише су гајени: пасуљ, купус, лук — црни, бели и празилук, боб, сочиво, паприка, парадајз, а постепено и друге културе које су доношене из развијенијих центара земље и света. Притом, свако је гајио само онолико колико му је било довољно за подмирење потреба породице, ретко и нешто за тржиште. У географско-статистичком описанију Србије Вук Караџић између осталог пише: „У цијелој се Србији једе љеб кукуруза. Истина да може свуда родити пшеница, јечам и раж, али су ова жита, осим Мачве, у којој се шеничан љеб у себицу јоде, не сију по млого, а и ко посије, више продаје, него једе. Кромпири су од скора познати, и врло се мало сију /више као ријеткост, него потребе ради/, премда би могли бити од велике помоћи. Од поврћа се највише сије гра /пасуљ/, купус и лук /бијели и црни/, потом ротква, репа и блитва, а још мање грашак и сочиво. Кељ, келерабу, мркву /жуту репу/ и спанаћ готово нико не познаје, рен расте само по пољу и само се употребљава за лијек” /Вук Ст. Караџић, Даница 1827, Београд 1969,124/. Жита су се млела помоћу жрвњева у домаћинству /горњи камен се покретао руком/, затим у воденицама на води, које су држали појединци, а некад и више њих заједно /ортаци/. Од стоке највише су гајене овце и свиње, а затим козе, говеда, коњи, магарци, живина /кокошке, пловке, гуске, ћурке и мисирке - морке или дукатке/. Пчеларство је било доста развијено. Додуше, првобитно веома примитивно у вршкарама /трмкама/ из којих је мед вађен после уништавања пчелињег друштва, све док се није прешло на гајење у савременим кошницама /дашчарама/. Сељаци, посебно имућнији, имали су своје винограде, претежно посађене домаћом виновом лозом и хибридима /отело и сл./, и воћњаке у којима је највише заступљена шљива /пожегача/, а која је претежно коришћена за печење ракије. Шумарством се мало ко бавио, а први шумари су претежно били Немци. Сељаци који нису имали своју земљу или нису имали довољно, а имали су радну снагу, узимали су да раде земљу од оних који је нису могли обрађивати, и то у наполицу или закуп. Становништво и имање Сења и суседних села у 1834. години /Мешовита грађа,књ. 13.Историјски институт, Београд, 1984.године/ Сгановништво Имање Село кућа пор. глава мушких женских укупно - плугова орања коса ливада мотика винограда дрвета шљива Сење 72 76 220 220 440 219 277 200 15.965 Батинац 70 77 128 117 245 105 153 88 3.193 Бигреница 106 121 301 300 601 277 358 117 6.041 Иванковац 25 30 67 67 134 64 67 58 3.037 Стубица 49 56 155 139 294 132 211 124 4.243 Раваница 1 11 - 11 10 24 25 930 Плуг орања = 2.877 м2 ,коса ливада = 2.158 м2,мотика = 800 м2 131

Трговином су се махом бавили Грци и Цинцари, док су наши људи њоме почели да се баве тек после првог светског рата. Везе са светом биле су веома слабе. У 18-том веку у целој Србији биле су само 2 поште /у Београду и Параћину/, а трошаринске станице су се налазиле у Београду, Гроцкој, Смедереву, Пожаревцу, Параћину, Руднику, Ваљеву, Шапцу и Палежу. Од мера у то доба су коришћене: за дужину аршин /0,6858 м/, за површину ланац /5.754,64 кв. м/, за шупљину ока /1,7684 литара/, а за тежину ока /1.275 или 1.281,8 грама/ једнако 400 драма, а драм је износио око 3 грама. То су биле наше /турске/ мере, а за време владања — окупације од стране Аустрије и Немачке важиле су њихове мере. Што се тиче новца, почетком 18-тог века најнижа турска јединица била је аспра или акча. Некада је вредела као динар /српски или други/, и тада их је ишло 30 у дукат. Пара је била сребрни новац у вредности 1/40 гроша. Динар је био сребрн и средином 18-тог века вредео је 2 аспре. Мању је вредност имао тимун, који је крајем 18-тог века вредео 20, а веће вредности је био тул или тулг, који је исте године вредео 80 аспри. Грош је 1710. године вредео 240 аспри. У Турској су били у оптицају златници /синђирлије, туралије, френгије, крмелије/. Вредност дуката, цекина, мађарије била је 640 аспри. Арсланија је била немачки златник /са ликом лава/ и вредела је 240 аспри. У 1719. години форинте су замениле грош. Рајнска форинта је вредела 60 крајцара или 20 гроша. Маријаш је имао 28 1/4 новаца. Потура је била од бакра и првобитно вредела 11/2 гроша. Уопштено, може се рећи да је у то доба новац био скуп, а радна снага јевтина. Крајем 19-тог и почетком 20-тог века очигледан је напредак привреде, али ни тада равномерно и у могућности да покрије нарасле потребе. У том раздобљу престало је гајење неких култура: крупника, проса, хељде, лана, конопље, сочива, наута и сл. До другог светског рата број стоке је растао, сточарство се добро развијало, док је после другог светског рата број стоке стално опадао и дошло је до тога да се производи више за своје потребе, а мање за тржиште. До другог светског рата у исхрани становништва доминирао је кукуруз /проја и качамак/, затим пасуљ, лук, купус, кромпир, паприка, парадајз, док је гајење и коришћење мркве /шаргарепе/, салате, спанаћа и сл. било занемарљиво. Пшенични хлеб /кисељак или погача/ јео се само празничним данима. У погледу калоричне вредности исхрана је била боља у току зимских месеци. Током целе године упражњавао се пост средом и петком, затим велики пост, поста за причест и сл. После другог светског рата то је од многих напуштено, јер је утицај цркве био слабији од утицаја атеистичке власти. Но, без обзира на све околности, привреда Сења у периоду после рата бележи и неке видне резултате: стичу се нова знања, земљиште се боље обрађује, гаје се савременије сорте биљака и расе стоке, саде се нови виногради и воћњаци, набављају се савременије алатке, справе и машине за рад у пољопривреди, као и средства за заштиту биља, минерална ђубрива, што је резултирало вишим приносима у ратарству, воћарству и виноградарству. У селу се отварају дућани — бакалнице /продавнице мешовите робе/, задружна продавница, каменолом, неколико кафана, опанчарска, пекарска, коларска, ковачка и друге радионице. Затим, долази до великог запошљавања ван домаћинства и сл. У 1943. години Сење је увело и електричну струју; 1956. добија шестогодишњу, а затим и осмогодишњу школу. У току 1990. године извршена је регулација корита реке Раванице и прикупљена су средства за изградњу водовода. Имајући све ово у виду рекло би се да има доста разлога за задовољство, али није баш тако, јер резултати не одговарају природним условима и кадровском потенцијалу. Разлози томе су бројни, објективни и субјективни. Међу објективне је аграрна 132

политика земље после ослобођења, којом село не само да је запостављано, већ се ишло и на његово „разбијање”, претварање у привезак градовима и извор јевтине хране, сировина и радне снаге за град и индустрију. Сељаци су стављени у положај грађана другог реда. Разним законима, реорганизацијама и прописима одузета им је самоуправа — укинуте су општине, самосталне земљорадничке задруге, наметнуте су им високе цене свега што су морали да купе за живот и рад, а држане ниске цене пољопривредних производа. Другим речима све је чињено да млади оду са села. И, на жалост, у томе се доста успело, па је село остало без младих, веома је остарило, без већих изгледа да се у догледно време опорави. Субјективни разлози, проузроковани и наведеном државном политиком, огледају се у помањкању привржености свом селу, вољом и залагањем да се оно боље организује и више уради. Ишло се линијом мањег отпора и бежањем од тешкоћа. Већина школованих или добростојећих Сењана уместо да инвестира у Сењу и ту гради своју будућност, неповратно је хрлила у Ћуприју и друге градове. Бежале су девојке, бежали су и момци. Они који су остали тешко су налазили себи пара. Једино су стари остали верни свом Сењу. Додуше, последњих година доста се чини од друштва да се овај негативан процес заусгави. Надајмо се бољем. Пољопривреда Основни извор прихода становника Сења потиче од пољопривреде, којом се претежно и баве, изузимајући оне који су запослени ван села, али који у слободним часовима помажу /не сви/ у обради земље и гајењу усева, воћака, винове лозе, стоке и сл. По гранама посматрано, о пољопривреди се укратко може рећи следеће: Ратарство Од ратарских култура у најранијем периоду гајиле су се: пшеница, крупник* просо, хељда, раж, зоб /овас/, јечам, пасуљ, боб, сочиво /лећа/, купус, паприка, парадајз, разне врсте лука, и др., а после доношења из Америке и кукуруз /1576/ и кромпир /1783—1829/. Поврће се гајило поред реке Раванице. Углавном се производило за своје потребе и плаћање дажбина у виду десетка, а доцније пореза и приреза. * Једнозрна пшеница са глатким класом. Више се користила за коње, а ређе и за хлеб /по нужди/. Земља се у најранијем периоду обрађивала примитивним оруђима: ралица, плуг са дрвеним гредељом /без или са колечкама/, срп, коса, мотика, будак, ашов, трнокоп и сл., све док се није дошло до савременијих и савремених оруђа /гвоздени 133

плут са колечкама, од којих је била најпознатија марка „Саков”*/, затим плуг прашач и огртач, гвоздене дрљаче, прскалице, сејалице за пшеницу и кукуруз, до савремених мотокултиватора, трактора и комбајна. Иначе, свако домаћинство се трудило да има кола и запрежну стоку /обично 2 краве, а понеко домаћинство и 1 до 2 коња/. Било је и домаћинстава са 1 кравом, која су се сналазила тако што су се удруживала са другим домаћинством које је имало 1 краву /спрега/, и тако обављали неопходне запрежне послове. Орало се прилично плитко /до 20 цм/ и најчешће пред саму сетву. * Такав плуг је 1910. године донео у село В. Тодоровић, као I награду коју је добио као ученик Пољопривредне школе у Краљеву. Сетва пшенице се обављала ручно /омашке/. кукуруза „у бразду”, а пасуља ,,под мотику”. Пасуљ се често сејао између оџака кукуруза, као и бундеве /дулеци/. Жетва и берба у највише случајева обављане су заједнички /моба/, прво код једног, а затим код другог рођака или пријатеља, комшије. Вршидба стрних жита, док није било вршалице и комбајна, обављана је на припремљеном гумну помоћу стоке, која је терана око стожера постављеног у средини, а вејање на ветру, помоћу дрвених лопата, док се није дошло до ветрењаче и тријера. Бело жито /пшеница/ чувано је у амбарима, а кукуруз у кошевима. Обично су кош и амбар били под једним кровом, а испод њих су се налазили обори за свиње /тумбаси/, док је у наставку била надстрешница за смештај кола, алата и справа, ради заштите од невремена. Приноси пшенице и кукуруза, као најважнијих култура, били су различити,у зависности од семена, начина обраде, ђубрења и сл. Пре другог светског рата гајене су домаће сорте пшенице /банкут, белија, пролифик, црвенка, потиска/ ниског потенцијала родности, тако да су се приноси кретали од 1500 до 2000 кг по 1 хектару, док се после другог светског рата прешло на гајење високородних пшеница /увежених из Италије/, а затим оних које су створене у нашим институтима /Новом Саду, Крагујевцу, Зајечару/, чији су приноси, уз бољу обраду и ђубрење, 3, 5,6,7,па и до 10.000 кг по 1 хектару. Са кукурузом је сличан случај. Док су гајене домаће сорте /жути осмак, бели и жути зубан и сличне/ приноси су били 2 до 3.000 кг/ха. Преласком на гајење хибрида створених у Новом Саду и Земуну, приноси су знатно већи — 5 до 15.000 кг/ха. Ради поређења, овде наводимо приносе главних усева у различитим годинама. Тако је, на пример, принос пшенице био: 1893. године 1.500 кг/ха, 1898. године 1.800, а 1990. године 4.200 кг/ха. Код кукуруза је слично: 2000, према 2880, према 6.500 кг/ха. У погледу засејаних површина наводимо да је 1900. године у сењском атару било засејано: кукуруза 1136 ха, пшенице 392 ха, ражи 13 ха, јечма 332 ха, овса 556 ха, пасуља — чист усев 2,43 ха, а у кукурузу — здружена сетва 814 ха, купуса 14,2 ха, кромпира 2,56 ха, белог лука 1,5 ха, црног лука 1,39 ха. Исте године под ливадама је било 509,9 ха, детелином 1,05 ха, шљиварима 164 ха и виноградима 2,25 ха. Просечни приноси за остале културе на територији општине у периоду 1986— -1990. године су следећи: пшеница 3.700 кг/ха, јечам 3.000, овас 1.110, уљана ре134

пица 1.800, кукуруза меркантилног 3.600, кукуруза семенског 2.200, шећерне репе 30.400, сунцокрета 1.700, соје 1.400, детелине /црвене/ 2.900, луцерке 4.100, грахорице 1.600, кукуруза за силажу 22.600 кг/ха, сточ. репе 28.000, смеше трава 2.600 кг/ха. Просечни приноси повртарских биљака /1986—1990/ износе: кромпира 10.200, мркве /шаргарепе/ 5.200, црног лука 8.200, белог лука 3.600, пасуља 1.100, грашка 600, купуса 10.000, парадајза 13.000, паприке 12.600, краставаца 6.100, диња и лубеница 7.600 кг/ха. Поврће се највише гаји поред реке Раванице, где већина Сењана има своје тзв. „баче”. Бостан је гајен на риљевинама за виноград и ново разораним земљиштима. Кромпир је почео да се више гаји тек 1900. године. Од индустријских биљака раније су се гајиле биљке за влакно /лан и конопља/, од којих су се, после прераде и добијања влакна, од овог производили: платно за кошуље и гаће, затим ужарија и сл. У новије време од индустријских биљака гаје се шећерна репа, сунцокрет и соја. За исхрану стоке на њивама се већ 1926. године почела гајити луцерка /Милосав Михајловић/, затим црвена детелина /троготка/ и смиљкита, а између оџака кукуруза и сгочна репа. После жетве јечма сејан је /густо/ кукуруз тзв. „сачма”, којим је храњена стока или је силиран /ређе/. Воћарство и виноградарство На вишим деловима сењског атара и на окућницама највише се садила и гајила шљива пожегача /1834. године 15.965 стабала/, а у мањој мери ранка, тургоњ, пискавац, белошљива, џанарика. У новије време све више се гаје стенлеј, чачанка и др. Од јабука најчешће су биле домаће сорте будимка, шуматовка, колачара, сењска, а после другог светског рата црвени и златни делишес, мелрозе, ајдаред и друге које освајају терен и под утицајем расадника. У селу се још могу наћи стабла јабука из времена Турака, као и стабла крушака по њивама /појединачна стабла/. И сортимент крушака се мења. Уместо јечменке, такуше, бостанке, караманке, водњаче и друшх, сада се гаје калуђерка, вилијамовка, боскова бочица и сл. Од других воћних врста највише су заступљене бресква, кајсија, орах. дуд, дуња, трешња, вишња, а мање мушмула и оскоруша, којих је раније било. Развоју воћарства, промени сортимента, поред расадника у великој мери су допринели пољопривредни стручњаци, као и коришћење све бројније пољопривредне литературе из области воћарства. У Сењу је одувек било добрих калемара, а у сваком дворишту по неколико стабла различитих воћака. Воће се користило у свежем стању и сушено, а од шљива се правила - пекла ракија. Спремање пекмеза и других воћних прерађевина новијег је датума и није много заступљено. За кућне потребе домаћице спремају слатко од шљива, кајсија, трешања, дуња, а ређе и од ораха. 135

Од јагодастог воћа гаје се, али само за своје потребе: јагода, рибизла и малина. Приноси у воћарству, у периоду 1986—1990. године, били су: шљива 7,6 кг по стаблу, јабука 17, крушка 17,8, трешња 14,5, вишња 9,3, кајсија 12,4, бресква 12,4, орах 5,5, дуња 16,4, винова лоза 0,5, јагода 3,6 и малина 3,5 кг по стаблу. Приноси су иначе доста колебљиви. У вези са сењском јабуком познати воћарски стручњак проф. инж. Милутин Ј. Никетић, у књизи, Јабука”, Задружна књига, Београд, 1958. године, пише: „У селу Сењу постоји једна домаћа сорта јабуке о којој најлепше говоре произвођачи и потрошачи. Као таква она је уведена у расадничку производњу раваничког среза. Предложио сам да ова буде водећа сорта у срезу под именом сењска јабука”. Што се тиче виноградарства, може се рећи да више од половине домаћинстава има свој омањи виноград, подигнут недалеко од куће, углавном за задовољење својих потреба — за јело и производњу вина. Највише су заступљене винске сорте /прокупац, четерешка, пловдина, тамјаника/, а у новије време ризлинг, смедеревка, а мање стоне сорте: хамбург, афус—али, кардинал, дренак, шасла и др. У погледу неге може се рећи да се виногради боље одржавају него воћњаци. У двориштима се често могу видети и вињаге. Од винских сорти спрема се вино /самоток/, а од комине, уз мало доливања воде, точи се и ,,комињак”, док се она углавном, после превирања, користи за производњу ракије комовице. Лозовача се у Сењу не производи, јер Сењани нису вољни да целокупну грожђану масу /без отакања вина/ користе за печење ракије. Домаћице често спремају слатко од стоних сорти грожђа, док лепе, крупне и растресите гроздове чувају на тавану у евенкама. До другог светског рата за заштиту винове лозе од пламењаче сви су користили бордовску чорбу, коју су сами припремали, а против пепелнице сумпорни цвет /прах/. Сада бордовску чорбу мало њих прави. Већина користи препарате које купује у пољопривредним апотекама. Овде треба напоменути да је до појаве филоксере у Србији /1882. године/ гајена домаћа лоза и неки хибриди /отело/. Међутим, како је филоксера уништавала корен домаће лозе, прешло се на гајење лозе која је калемљена, при чему је као подлога служила америчка дивља лоза /рипарија порталис, рупестрис дилот, берландиери и друге/ које су биле отпорне према филоксери. Сељаци су у прво време прешли на гајење хибрида, које филоксера није уништавала, али је држава то забрањивала и опорезивала посебно, пошто су они лошијег квалитета и садрже супстанције штетне по здравље људи. У Србији је до 1900. године од филоксере пропало 53,56% винограда, а од пламењаче 12,09%. У 1960. години било је 458373 чокота /родних — 379.373/ и младих 79.000 чокота. Резидба се обавља на крајински начин. Последњих неколико година већина прелази на шпалирски начин гајења. Иначе, винова лоза је у овом крају позната још пре косовске битке /1389/, односно још пре подизања манастира Раванице /1381/, јер је војвода Цреп имао свој виноград на потесу који се данас по њему зове ,,Црепово брдо”. Међутим, о томе када 136

су сами Сењани почели да гаје винову лозу нема поузданих података. Једино што се може претпоставити да су то почели радити по угледу на војводу Црепа, односно на манастирски виноград. Сточарство У брдском и планинском делу сењског атара одувек је било развијено сточарство, посебно гајење оваца. Овце су гајене за подмиривање сопствених потреба у млеку, вуни, месу и кожи, а крупна стока /говеда, коњи/ за вучу, обраду земље, пренос и превоз терета, за јахање. Затим су гајене свиње, козе, живина /претежно кокошке/. Србија је у 19-том веку била велики извозник стоке, нарочито свиња, па је држава прилично помагала развој сточарства. Из тих разлога, ретка су била домаћинства без неке врсте стоке. У 1859. години број оваца у Сењу је повећан на преко 3.000 грла. Међутим, у току више година број грла стоке је знатно варирао, у зависности од услова за гајење и продају. Тако је 1960. године, због отежаних услова гајења и пласмана, сточни фонд опао за половину. Томе је допринело и запошљавање људи ван газдинства, установљење осмогодишне школе /деца више нису хтела да чувају стоку као раније/, затим погрешна аграрна политика. Све у свему, сточарство се све више запоставља и запостављено је до те мере да сада и сељаци купују сточне производе на пијаци у Ћуприји. У односу на расни састав стоке дошло је до видних промена. Уместо мање продуктиввих домаћих раса гајених пре рата /свиње — мангулица, моравка, ресавка и друге расе масног типа/, сада се гаје расе меснатог типа — бела оплемењена, јоркшир, шведски ландрас; овце — уместо домаће праменке и кривовирске све више има мелеза са мерином; козе — уместо домаће храњене врстом гаји се санска раса која се храни испашом и у стаји; коњи — уместо домаћег непознатог порекла полукрвни арапски и нониус; говеда — уместо домаћег сивог и жутог домаће шарено у типу сименталца, па и грла источно фризијске-холандске расе, црно—белог; живина — од гајења кокоши непознатог порекла на гајења раса родајланд, плимут—рок, легхорн, а затим и на хибридне расе. Овде треба напоменути да су пилићи раније извођени насађивањем квочки, док се данас то не чини, већ се купују једнодневни пилићи од ветеринарске станице. Живина се држи у живинарницима, а не као некада на дрвећу у дворишту, а говеда и коњи се држе у посебним стајама. У селу је владала говеђа куга 1824—1830. године, као и за време првог светског рата. По угледу на манастир, у Сењу је више њих почело да се бави и пчеларством, што се чини и данас, без обзира на појаву веома опасне варое, која може да уништи читава пчелиња друштва. Исхрана стоке у различитим годишњим добима била је различита, неуједначена, често и оскудна. Уствари стока је храњена оном храном којом се располагало у домаћинству. 137

— Говеда су храњена кукурузовином /шумом/, сеном, сламом, закржљалим клиповима кукуруза /пабирцима/, дулецима, јармом, испашом, покошеном травом, мухаром, зеленим кукурузом /сачмом/, а некад и репиним резанцима из Фабрике шећера у Ћуприји. — За коње је коришћено сено, слама, зоб /овас/, кукуруз у зрну. — У исхрани оваца поред сена и мекиња, коришћен је и лисник спремљен у току лета кресањем дрвећа /храста, бреста, багрема и сл./, а у једном углу овчарника обавезно је стајала крупица соли за лизање. У току лета овце су биле на пашњацима. — Свиње су храњене кукурузом у клипу и зрну, дулецима, куваним кромпиром, очинцима који су остали после чишћења жита, пшеницом која није била погодна за мељаву и хлеб, кухињским отпацима, џибром, а у току лета истериване су на пашу. Товљене су кукурузом, мећом од прекрупљеног кукуруза, жирењем. Уколико су товљене жирењем, у завршном тову је даван јечам, да би сланина била бела и чврста. Пре стављања у тов свиње /нерастови и крмаче/ подвргаване су штројењу. — Живина је храњена кукурузом у зрну, отпацима при тријерисању пшенице, пшеницом, отпацима из домаћинства, разним зеленишем /детелина, трава и др./, а за пловчиће и пилиће припремана је смеша куване коприве и кукурузног брашна, добро уситњено и измешано. У новије време у великој мери се користе концентрати, који убрзавају раст, али поскупљују производњу и смањују квалитет производа. О развоју сточарства у разним периодима у извесној мери говоре и подаци о бројном стању стоке, па неке од њих овде наводимо. Број оваца и коза 1834. године /Тевтер чибучки/ Домаћии Брава Домаћин Брава 1. Марко Мијаилов 130 2. Илија Мишков 45 3. Живко Стојков 20 4. Јован Пандуровић 220 5. Мијаило Јанков 42 6. Анта Прокић 43 7. Живко Јеремин 115 8. Мита Петков 90 9. Јоца Симонов 12 10. Марко Николић 101 11. Првул Тодоров 11 12. Мијаило Јованов 20 13. Милован Милутинов 30 14 . Стеван Милојев 112 15. Момир Радивојев 120 16. Маринко Марков 75 17. Милутин Николић 50 18. Стеван Матин 36 19. Стојко Јаћимов 13 20. Крста Тодоров 22 21. Сима Јеремин 192 22. Илија Стојанов 7 23. Јеремија Паунов 72 24. Глиша Сгојанов 35 25. Петар Миљков 25 26. Мален Јованов 45 27. Патар Матеин 10 28. Станоје Јованов 60 29. Сава Антонијев 21 30. Илија Радивојев 46 31. Алекса Јованов 30 32. Стојко Станков 60 33. Анта Јанков 72 34. Павле Матин 30 35. Стефан Стојанов 10 36. Неша Радивојев 65 37. Живко Буљанац 30 38. Тоша Симонов 5 39. Стојан Младенов 31 40. Милован Радивојев 10 41. Стефан Пандуровић 58 42 Мијаило Паунов 28 43. Јован Радоњић 100 44. ВасаЂак 48 45. Стојан Стефанов 58 46. Цујка Милутинов 21 47. Павко Кованџија 25 48. Станко Крстин 10 49. Здравко Јанков 13 Укупно: 2.524 138

Број стоке /по врстама/ у неким годинама, у Сењу Напомене: 1. У 1834. години исказане су козе и овце заједно 2. У 1895. години магараца 14, а 1951. године 12 3. У 1961. години од 142 кошнице, 20 је вршкара Година Говеда Коњи Овце Козе Свиње Живина Кошница 1834. 2.524 428 _ 109 1859. 584 41 3.177 617 1.151 — 100 1866. 527 53 1.880 180 864 — 70 1869. 527 53 3.502 754 1.119 — 96 1893. 670 109 — — — — — 1895. 551 105 2.451 735 453 — 96 1951. 587 112 2.978 301 820 2.978 54 1961. 711 16 1.437 11 1.757 3.381 142 1981. 378 — 667 — 1.454 8.332 139 1991. 195 12 675 — 991 5.119 75 Стање сточног фонда на подручју општине Ћуприја Врста стоке 1981. 1985. 1987. 1988. 1989. године Говеда 6.412 9.058 8.399 7.780 7.544 Свиње 19.386 25.634 25.892 19.682 23.857 Овце 7.606 8.191 7.587 7.556 5500 Коњи 594 607 559 515 558 Живина 74.539 74.454 90.226 81.724 80.540 Као што се види из наведених бројки, кретање бројног стања стоке, како у Сењу тако и на територији општине Ћуприја, није у складу са природним условима и колеба се из године у годину, што је штетно за свако домаћинство појединачно и за заједницу у целини. Надајмо се да ће мере предузете од стране надлежних органа у држави допринети повећању и устаљивању броја стоке на овом подручју. * * * На развој сточарства и измену расног састава стоке, као и уопште на унапређењу пољопривреде, видан допринос је дало суседно Пољопривредно добро ,,Добричево”, при чијем је формирању и од сењског атара ,,откупљено” преко 200 хектара земљишта, због чега, иако се не налази у склопу сењског атара, дајемо о њему основне податке. Ово добро, на 2,5 км од Ћуприје идући према Сењу, основао је као Државну ергелу Александар Карађорђевић 1852. године, са 6 пастува и 50 кобила купљених од грофа Банфија за тадашњих 63.000 динара. После 4 године /1856/ већ је било 19 пастува и 111 кобила. Међутим, у априлу 1860. године књаз Милош Обреновић је наредио да се ергела пресели у Пожаревац, на његовом имању „Морава”, које је поклонио држави и у част кнегиње Љубице дао јој 1862. године има „Љубичево”, док је у Ћуприји остала само филијала „Добричево”. „Добричево” је 1895. године имало 486 ха ливада, пашњака и шума, а поред чистокрвних арапских и енглеских пастува и кобила, држало је и 40 волова, 10 крава, неколико бикова, приплодне овце и овнове, затим кошнице пчела, воћњак и упражњавало је друге видове узорне пољопривредне производње, што је свакако имало одраза и на пољопривреднике у Сењу. Они су на ,Добричеву” могли много што-шта да виде како се ради и шта се гаји, па су нешто и сами примењивали на својим имањима. Неки су и радили на ,,Добричеву”. Исти је случај и данас. Иначе, пре 100 година, поред неколико чиновника, који су становали и радили на имању, запослено је било још 50 радника и око 160 кажњеника. У 1900. години за потребе Добра откупљено је још око 1000 хектара земљишта, тако да сада ,,Добричево” располаже са преко 2000 хектара површине, а налази се у саставу ПИК „Поморавље” — Ћуприја. Из Добричева је често набављано сортно семе пшенице и кукуруза, узимана расна грла коња, говеда, оваца и свиња итд. У току неколико година после другог светског рата директор ПД ,,Добричева” био је и један Сењани — Дипл. инж. агр. Милан Кнежевић. 139

Задругарство Земљорадничка задруга у Сењу формирана је још 1908. године, али је њен непрекидан и успешнији рад ометан у ратним годинама /1912—1918/, када је само на папиру постојала. Међутим, одмах по завршетку првог светског рата указала се велика потреба за бољим снабдевањем становника робом за свакодневну потрошњу и за рад у пољопривреди, због чега је задруга реорганизована, односно дошло је до оснивања Земљорадничке набавно — потрошачке и кредитне задруге /1923/. Оваква задруга је веома успешно радила све до на неколико година после другог светског рата. Поред робе широке потрошње она је обезбеђивала и снабдевање бољим семеном, расном стоком, садним материјалом. Задруга је имала и своје две вршалице које су у време сређивања жита стављане на располагање члановима, па и нечлановима задруге, уз наплату ујмом /у натури/. Такође је обезбедила и тријер за пречишћавање жита /пшенице/ задругара. После другог светског рата задруга је држала и две кафане, каменолом и кречану. Задружна зграда, подигнута пар година после првог светског рата, насред села, испред самог моста од црвеног пешчара, постоји и данас, али се, на жалост, не користи од стране задругара, већ је претворена у кафану, у њој је клуб пензионера. Док је постојала, задругом је руководио управни одбор, чији су чланови бирани на одређено време, а надзор је вршио надзорни одбор и инспекција Главног савеза земљорадничких задруга. Председници управног одбора, били су: Милан Тодоровић, Радоје Миљковић, Божидар Марић, Стојан Рајић, Михајло Михајловић, Радомир Стојковић, Драгомир — Драга Богдановић, Влада Ерић, Света Тодоровић, Милоје Ћурђевић, Станоје Ћорђевић, Жика Митровић и други, а магационери: Станоје Кнежевић, Љубомир Кнежевић, Влада Ерић, Милоје Ђурђевић, Милић Рајић. Најдуже су као магационери радили Станоје Кнежевић — Гашњача и Ђорђе Антић. У ери оснивања сељачких радних задруга, у Сењу је /1951. године/ основана сељачка радна задруга у коју је ушло 19 домаћинстава. Задруга је основана с циљем да утиче на социјалистички преображај села и унапређење производње. Међутим, убрзо се увидело да то неће бити тако лако и једноставно. Задругари се нису слагали са максимумом окућнице од 1 ха, нису редовно долазили на рад, почели су да шпекулишу и краду из задруге /додуше не сви, али је било и таквих/ и нису имали поверење у задругу. Но, и поред запажених негативних појава, захваљујући упорном раду неколико политичких активиста задруга је како — тако функционисала до 1956. године, када је узалудност њеног постојања и одржавања постала очигледна, па је најзад расформирана. То се десило тих година и са сељачким радним задругама у другим крајевима земље, о чему је одлука донета и од стране политичког врха у држави. Као што смо напред поменули, задруга је у циљу обезбеђења ванредних прихода једно време имала и свој каменолом, који се налазио на почетку Раваничке клусуре, недалеко од извора „Врело” и садашњег мотела „Лазарев конак”. Овај каменолом је најинтензивније радио за време изградње аутопута Београд — Ниш, а затворен је 140

када је потреба за каменом на путу престала. Камен је испоручиван и Фабрици шећера у Ћуприји. У селу је затим, извесно време, постојала Задружна економија — коперација, која је била укључена у Општинску задругу „Напредак” у Ћуприји. Сада задруга не постоји, већ су Сењани појединачно, мање њих, уговорима везани за задругу у Ћуприји. Месна задруга за пољопривредни кредит. Од 1. јануара 1929. године, па све до почетка другог светског рата, у Сењу је постојала Задруга за пољопривредни кредит, која је имала 51 члана. Председник задруге је био Душан Ерић, секретар и благајник Радомир Стојковић, предс. надзорног одбора Душан Петковић, а чланови управног одбора Мијајло Мијајловић, Станоје Симић, Живадин Ђорђевић и Тикомир Гркић. Кредити су давани под повољним условима /камата 10%/, а за подизање засада, набавку расне стоке, сточне хране и сл. Рударство и железница За привреду овог краја и Сења, посебно за запошљавање великог броја Сењана, проналазак мрког угља и отварање Сењског Рудника, имали су огроман значај: остваривање ванредних прихода, школовање деце, остварење боље везе са осталим деловима земље и светом, обезбеђење квалитетнијег грејања итд. У Сењском Руднику, а доцније и у рудницима Равна Река, Сисевац, Баре, Ресавица, као и на новоизграђеној прузи узаног колосека, посао је нашла скоро трећина Сењана. Проналазак мрког угља О проналаску мрког угља и његовом проналазачу Лазару Пандуровићу /1829 —1898/, у књизи „Сто година Сењског Рудника”, која је штампана 1953. године, пише: „Било је то 1849. године, у дане када је Србија ослобођена од Турака... Општини сењској у то време припадале су огромне букове шуме у којима су Сењани сјесени дотеривали свиње на жирење. У тим шумама, на око 12 км од Сења, било је и имање породице Пандуровић, у потесу тзв. ,,Липов лад”, где је Лазар као најстарије мушко чељаде терао у жир чопоре свиња. Он је тада имао 20 година и био је писмен и отресит младић... Једног јесењег дана те године, Лазар остави другове с којима је чувао свиње и лутајући зађе у један крај, који није довољно познавао, јер се тај део налазио на крају имања његовог оца. И ту, на једном пропланку, угледа разбацано неко чудно, мрко, сјајноцрно камење разне величине. Заинтересован изгледом тог камена, узео је један од њих и покушао да га разбије, нашта се овај распаде на два — три комада, које Лазар поново почео да загледа и преврће... По свему изгледа да ово није прави камен, већ неки други „нездрав”, мислио је у себи. Он дохвати један, па пође до своје појате, и сасвим случајно „нездрав камен” баци у ватру која је горела. Није трајало дуго, а Лазар се поново зачуди. Од „нездрава камена” прво се указа сјајноцрвена ужарена маса, 141

а затим се претвори у густ сиви пепео. Лазар је дуго стајао запањен тим чудом, а затим дође до оног пропланка и донесе још један већи, такав исти камен. Успут позва и своје другове чобане да им покаже шта је нашао. На велико чуђење свих њих и са овим каменом се десило исто. Онда их Лазар одведе да им покаже то место, одакле су понели пуно таквог камења и натрпали на ватру. После кратког времена све се то претвори у ужарену масу, која им је тако остајала и светлила до дубоко у ноћ. Сви су се најзад сложили да је то неки ,,нездрав камен”. Те ноћи Лазар није могао дуго да заспи. Стално је мислио на тај камен и ужарену масу, пепео... Ја не знам шта је ово. Неће знати сигурно ни у селу. Али отићи ћу у Ћуприју да ми они кажу, мислио је у себи. Сутрадан није могао да издржи да остане до краја јесени, већ покупи своје свиње и са неколико комада тог „нездравог камена” крену у село. Сви су се зачудили његовом пребрзом повратку. Селом се рашири вест, како је Лазар пронашао неки „нездрав камен”, који гори, даје жар, као и то да је отишао у Ћуприју да тамо „виши” кажу шта би то могло да буде. У Ћуприји Лазар оде право чувеном окружном начелнику Татар — Богдану /Богдан Ђорђевић/, показа му шта је пронашао на свом имању и како тај камен гори. Татар — Богдан ни сам није знао шта би то могло да буде, али верујући да би можда могао да буде од користи, пошаље га у Београд на испитивање, а Лазара врати у село. Кад је ,,нездрав камен” приспео у Београд, Министарство народне привреде позвало је одмах из Срема /који се тада налазио у оквиру Аустроугарске/ рударског инжењера Василија Божића и послао га на испитивање терена. Инжењер Божић је отишао прво код Татар — Богдана а овај га упути у Сење на Лазара Пандуровића. Долазак инжењера Божића мало је уплашио Лазара, а село се узнемирило. Лазар је отишао са инж. Божићем на своје имање и показао му место где је пронашао „нездрав камен”. Стручњак је брзо утврдио да се овде на малој дубини налазе веће количине угља. Вест о пронађеном угљу уместо ,,нездравог камена” рашири се брзо по селу и целој околини. Инж. Божић је отишао за Београд, а Лазар са својим селом остаде да слави случајан проналазак руде мрког угља, тамо у старој буковој шуми, која ће дати Србији богат рудник и много промена, не само њиховом селу, него и целом крају. Нећемо се више бавити само орањем плугом и товити свиње за господаре. Наша деца ће, ако не ми стари, да постану занатлије, рудари. Леп ће и добар да буде рудник. Ех, да ми је да поживим још коју годину, па да га видим, говорило се међу старијим људима у селу.” Проналазач угља је то доживео. Од првог дана радио је у руднику, све до одласка у пензију. Одлуку у његовом постављењу потписао је сам кнез Александар Карађорђевић. Време је пролазило, Лазар, иако већ стар, обављао је свој посао ревносно. Млађи би кад га виде говорили: „Ено га наш деда Лаза, пошао опет у гору”, и после рада ишли с њим да попричају, пошто многима није био познат постанак и развој рудника, па им је деда Лаза о томе нашироко причао. „Овде су записани сви моји дани”, говорио им је старац. ,,Провешћу још коју годину па ће бити доста и мени живота”. 142

Тада је Лаза имао преко 70 година живота* и 40 година напорног рударског стажа. Своје последње дане провео је у Сењу, поштован и цењен од својих сељана, чијој је промени живота својим проналаском много допринео. * У књизи стоји ,,преко 70 година”, међутим, писац ове књиге је на надгробном споменику Лазара Пандуровића прочитао: „Лазар Пандуровић из Сења, поживео 68 година, умро 8. новембра 1898. године. Вечна му памјат”. Отварање и рад рудника „Рано у пролеће 1853. године Министарство народне привреде упутило је прве рударе из Мајданпека, који су са Лазаром и још неколицином Сењана почели први коп. Одмах испод првих бусенова земље, наишли су на наслаге угља. Тако је почео рад на вађењу угља у „Александровцу”, који је то име добио по Александру Карађорђевићу, тадашњем владару Србије. После је име промењено у „Сењски Мајдан”, а по свршетку првог светског рата добио је име „Сењски Рудник”. Први рудари, радили су више на испитивању терена и крчењу шуме око првог откопа. За надзорника над овим радовима, Српска влада је поставила Лазара Пандуровића, ретко писменог човека за оно време, са платом од 200 талира. У првим годинама по отварању рудника, прокрчен је пут од рудника до Сења и угаљ се за Тополивницу у Крагујевцу и за Београд возио воловским колима, све док није, десет година после изградње пруге Београд — Ниш /1882/, изграђена пруга узаног колосека Ћуприја — Сењски Рудник /1892/. Први вагони натоварени угљем, свечано окићени, кренули су 1.12.1892. године. Тада је престала употреба воловске вуче. Угаљ се у С. Руднику товарио у вагоне железнице узаног колосека и тако превозио до Ћуприје, где се претоварао у вагоне нормалног колосека.” Иначе, Сењски Рудник се налази у једној ували, отвореној према југу, а опкољеној према осталим странама света, стрмим планинама. Од Ћуприје је удаљен 22 км, а од Сења 12 км. По свом географском положају налази се у западној групи источне зоне веначних планина. У 1895. години рудник је достигао производњу од око 43.000 тона угља и имао око 600 радника. Из података о продаји угља види се да је он продаван Српским државним железницама, затим надлештвима, приватним лицима и војсци. Цене угља по тони франко рудник, биле су: комад 16 динара, коцка 14 динара, орах 10 динара и ситан угаљ 3 динара. Због тешких услова рада и становања, у руднику је 6. августа 1904. године организован велики штрајк рудара, који се и данас слави као Дан рудара Србије. За време првог светског рата рудник су упропастили Бугари, док је у другом светском рату експлоатисан од стране Немаца. После првог светског рата рад је обновљен, односно одмах се приступило отварању и рестаурирању, отворено је ново окно од 100 метара дубине. У 1936. години остваривана је дневна производња до 30 вагона. За време другог светског рата, као 143

што смо навели, експлоатацију су вршили Немци /из појединих јама/, али је ова била нешто разумнија од оне за време првог светског рата, мада су наслеђене рђаве последице експлоатације и у овом случају. После ослобођења /1945. године/ нова власт је предузела низ потребних мера да се производња у руднику унапреди, како експлоатација тако и услови рада и становања рудара. Све до 1955. године угаљ је извожен пругом узаног колосека С. Рудник — Ћуприја, а извесне количине су брикетиране у Брикетници у Ћуприји. Како је потреба за угљем била све већа, а резерве у С. Руднику све мање, организовани су истражни радови у циљу утврђивања залиха — резерви угља у околини. При тим истраживањима је утврђено да у реону Ресавице постоје огромне резерве угља и одмах се прешло на експлоатацију угља у Ресавици, одакле је он извожен пругом нормалног колосека, преко Деспотовца. Угаљ из С. Рудника, који је и даље вађен /копан/, такође је извожен преко Ресавице, због чега је престала потреба за пругом до Ћуприје, па је она, на жалост многих у С. Руднику и Сењу, уклоњена 1966. године, и на тој траси изграђен је асфалтни пут. Сада је целокупна управа и организација у Ресавици, а радници овог басена су удружени у предузеће под називом Ресавско-моравски басен — „Рембас”. Производња угља је савременија и услови рада рудара знатно побољшани. Административно рудник је сада у надлежности и атару СО Деспотовац. Околина и природа Сењског Рудника и Ресавице је веома лепа и импресионира сваког човека који први пут дође у ове крајеве. Ово посебно отуда што при одласку из Ћуприје може да посети мотел „Лазарев конак” у Сењу, да се диви лепоти манастира Раванице и околине, а затим прекрасном Раваничком клисуром стигне до туристичког излетишта Сисевац, па у С. Рудник, Равну Реку и Ресавицу, а потом долином реке Ресавице дође до манастира Манасије, Ресавске пећине, Деспотовца и Деспотовачке Бање. * * * У прошлости С. Рудника било је доста промена, међу којима је био и спор којој општини да припадне рудник, јер се тежило да он припадне општини Деспотовац, као економски слабијој од Ћуприје. Из тог времена цитирамо неколико докумената. Настојање сењске општине да подручје Сењског Рудника припадне атару ове општине Рађено 7. марта 1910. године у Сењу На позив председника данас јс сакупљен одбор Општине сенске у своју редовну седницу, па је утврђено да ова Општина има 10 одборника и 5 замењеника изабраних по закону о општинама од 3. децембра 1915. године. У седници су били председник суда, као председник одбора, 7 одборника и 2 замењеника, према чему у седници је дошао довољан број одборника, те да пуноважно може решавати. Остали одборници или замењеници нису дошли и изостанак оправдали су својим домаћим хитним пословима. Предлажући даље на оцену предлога председниковог, а из разлога изнетих у предлогу одбор налази: да ова Општина има право да наплаћује касапску аренду и механски акциз од бара144

кера и осталих на Сењ. руднику, који кољу стоку и месо продају и који крчме и продају пиће на своју занатску добит, па је стога, а по довољном споразуму на основу чл. 86, т. 81 зак. о општинама донео одлуку: Да ова Општина има право да наплаћује касапску аренду и механски акциз у овој години, а и у будуће, са њеног атара у коме атару спада и Сењски рудник и тиме увећава своје приходе ради одржавања општине. Аренда на месо да се наплаћује по 0,10 пара дин. од 1 кг меса, а акциз на пиће по кирији зграда која се плаћа, односно коју кирију одбор општински утврди. /М.П./ Председник суда и одбора С.Ћ. Јевтић Милан Дидић Алекса Андрејић Драгутин Миленковић Одборници Никола Т. Антић Сава Матић М. Стевановић с.р. Милован Нешић с.р. Дим. Кнеженић с.р. Милош Стојановић с.р. /с.р. својеручно потписали, док је остале потписао М. И. Белић, деловођа/ Н° 2691 14. октобар 1910. год. у Сењу Деловођа Мил. И. Белић Председник суда Стеван Ћ. Јевтић Краљ. срп. Министарство унутрашњих дела Полицијско одељење ПН° 19983 17. октобра 1910. год. Београд Начелству округа моравског Пошто је потписом министра унутр. дела ПН° 20002 од 18. октобра ове године објашњено томе Начелству, да према одлукама надлежних власти Општина сењска има право да наплаћује касапску аренду и акциз у реону Сењског рудника, — то се шаље Начелству овај предмет с препоруком, да се сењској општини да тражена заштита. 12. новембра 1910. у Београду По наредби Министра унутр. дела Начелник М. Вујичић Мин. унутр. дела ПН° 20002 18. октобра 1910. у Београду Р е ш е њ е Држ. савета о наплати акциза и наплати касапске аренде у реону Сењског рудника Министар вам шаље овај акт с препоруком да настанете, да се у вези прописа ПН° 20002 од 18.10.1910. године заштите права Општине сењске као и предозначени потписник /Стеван Јевтић, предс. Општ. сењске/. Комесар полицијски у Сењском руднику биће одговоран, ако органима општине сењске не да потребне заштите и ако им не омогући вршење дужности. 16.11.1910. Начелник /потпис нечитак/ 145

Зграда бивше железничке станице са столетном липом која је засађена у години када је прорадила пруга /1892/, са некадашњим шефом И. Аћимовићем, испред — горе. Доле локомотива са једним путничким вагоном на сењској прузи. У позадини се назире каменолом. 146

Сењска пруга и Сењани Пругу Ћуприја — Сењски Рудник сви су звали Сењском пругом. Имало је у том називу много симболике, јер заиста се не може тачно одвагати да ли је она била више сењска или Сењани више њени. Од децембра 1892. године, када је први пут кроз Сење прошла композиција овог воза, дочекана са радозналошћу и радошћу, па све до њеног укидања 1962. године, када су последњи пут чули писак локомотиве која је одлазила у неповрат, њихов живот је био повезан с њом. Она им је довела свет, она их је одвела у свет. Уз сењску пругу Сењани су се рађали, одрастали, описмењавали се, младалачке дане проводили, женили се и децу своју подизали, славе и друге празнике славили, куће градили, са њом су живели, старили и умирали. На овој прузи су они за живот и школовање своје деце зарађивали. На њој су своје најмилије испраћали у школу, у војску, рат, на рад и издалека раширених руку дочекивали. Према возу су се управљали и време мерили — одређивали. Будили су се из сна, говорећи: „Ето првог воза, време је да се устане и на посао иде”, или жене ,,Ију, ево и другог воза, а ја још нисам леба замесила”, или ,3ар већ путнички”. Кад услед неког квара није било првог воза, сви су о томе бринули: ,,Шта ли је могло бити”, питали су се. Да није можда испао? Распитивали су се сви међусобно и забринуто. Чак су и дечаци бринули о томе, јер су једва чекали да воз наиђе, како би се на кривинама /где он улагани кретање/ пентрали, да би се мало провозали или /у ноћи/, да би крупице угља на ивицу вагона наређали и гурнули када воз дође наспрам њихове куће, а затим сишли, покупили га и однели кући трљајући руке од задовољства што су обезбедили огрев за неколико дана. Као „слепи путници”, у шупљинама вагона, возили су се они и до Сењског Рудника и назад. За дивно чудо колико је било слободе према том возу, није било много несрећа. Чували су се, изгледа, као да су заиста неки род — Сењани и сењски воз. За време од 70 година /читав један људски век/, иако је пруга вијугала кроз средину села целом његовом дужином, није било много погибија деце или људи. Додуше, било је неколико смртних случајева и губљења ногу, али ни издалека како је то било на другим пругама. Томе је свакако допринело и особље воза, на првом месту пажљиве возовође и машиновође. Овај воз је био сењски и по томе што је много Сењана било запошљено на сењској прузи као пружни радници, десетари, чувари пруге, возовође, машиновође, кочничари, кондуктери, отправници возова, шефови станице и сл. Са пругом се дуго живело као са најмилијим и добрим комшијом. Нико се никада на њу није пожалио. При сваком проласку махали су рукама особљу у знак поздрава. Често су им добацивали плодове јабука, крушака и другог воћа, а машиновође су им отпоздрављале и захваљивале писком локомотиве /парњаче/. 147

Међутим, једног лепог јесењег дана проструја вест селом: Укинуће сењску пругу. Многи су сматрали да је то немогуће, невероватно. Коме је то уопште могло пасти на памет? Шта ћемо ми без пруге?. Но, све је било као неслана шала, као нечија провокација, док нису схватили да се воз заиста укида и колосек уклања. Пролазак последњег воза пругом од Сењског Рудника према Ћуприји /1962. године/, уз тужан писак локомотиве, измамио је испред кућа у Сењу младо и старо. Тужан је био кордон људи кроз који се лагано провлачила последња композиција ,,њиховог” воза. Било је много псовки и прекора онима који су тако одлучили. Било је као на сахрани неког најмилијег. У неверици Сењани су дуго ћутећи остајали крај опустелог колосека и питали се — зар је могуће да свој воз више неће видети, да их неће више будити, да их неће возити, да неће поред њега и с њим живети. Данас, скоро 30 година после укидања сењске пруге, старији о њој причају са поносом и сетом /неких њених вршњака више и нема/, док већина младих и не зна да је ту некада постојала пруга. Они се радије возе аутомобилима асфалтним путем, који јс изграђен на бившој траси пруге. Живот иде даље својим током. Остала привреда, занати и услуге Трговина Када дође јесен и зима појављивали су се трговци — откупљивачи стоке, посебно дебелих свиња, на којима су добро зарађивали, јер су их јевтино куповали, а скупо продавали. Продавана је и купована и друга стока. Интересантно је навести, да је било година, после првог светског рата, када су у пролеће јагњад продавана за 7 до 8 динара, а кожа од њих је коштала и до 9 динара. Било је и Сењана који су се бавили трговином — куповином и продајом /препродајом/ стоке. По томе су били познати: браћа Милош и Радосав Антић, Радосав и Светозар Лукић, Никола Антић, Димитрије Антић,Тома и Добривоје Пандуровић. Трговало се и дрвима. Продавало се у кубицима или пак по дужном метру /једна кола/. Своју стоку Сењани су продавали /ситну и крупну/ на пијацама у Ћуприји, Параћину, Јагодини, Сењском Руднику. Пошто су је гонили пешице, устајало се рано ујутру /у зору/, да би се на пијацу стигло на време и постигла боља цена. Новцем добијеним за продату стоку, а често и бело жито /пшеницу/, одмах би се измиривао порез и куповало оно што је домаћинству било неопходно, водећи рачуна о сваком динару који је у то доба био на цени /конвертибилан/ и до кога се веома тешко долазило. Домаћице су на пијацу износиле поврће, сир, воће, живину, јаја и друге мање кабасте производе и у мањој количини, колико су могле понети. Често су своју робу до рудника или града носиле пешице, путујући по 2 сата, јер је превоз железницом био скуп. Као трговци — продавци робе у село су долазили: бомбонџије и лулаџије, који су своју робу држали у плитком дрвеном сандучету на ногарима, затим ,,Далма148