Сење и Манастир Раваница

Свадбени обичаји За свадбу се гости позивају буклијом окићеном цвећем и великим пешкиром. Носи је младожењин најбољи друг /младожењски момак/, који позива сву родбину и пријатеље, које је договорено да позове. На малом ражњу он носи и велику дуњу /дуњац/ у коју позвани, пошто прихвате позив, убадају покоју пару, некада и дукат. Пре одласка у цркву /манастир Раваницу/ на венчање* момак долази с музиком по младу, коју из куће изводи отац или брат и предаје је деверу /младожењином брату/. По повратку са венчања млада, пред кућом у коју долази, добија сито у коме су жито, ораси и друго зрневље, које руком захвата и баца на сватове /напред, лево и десно/, а затим празно сито баца на кров куће. Потом узима дете од 1—2 године /накоњче/, које трипут подиже увис и сваки пут га пољуби и дарује кошуљицом и сл. Затим са младожењом улази у кућу, пошто претходно од свекрве узме и стави под пазухе два хлеба, а у руке две флаше вина, како би у нову кућу ушла с пуним рукама. За остале госте испред кућног прага се постави корито пуно воде, над којим два момка држе укрштене штапове, пазећи да сваки гост пре уласка у кућу ”плати улаз” — баци новчић и прескочи корито. Затим, први улази стари сват /старојко/, брат младожењине мајке — ујак, као и девер с младом, па кум и остали. * После другог свегског рата, па све до 1990. године, склапани су само грађански бракови /регистрација код власти/, пошто венчавање у цркви није признавано од тадашње атеистичке власти. ** Све до првог светског рата невесте су од намештаја доносиле једино тзв. "невестински” сандук, који је био лепо ишаран бојама или изрезбарен, а служио им је за смештај и чување свечаног руха и разних драгоцености /накита, новца и сл./. Преко дана се игра и пева, а увече долазе гости и доносе „част” /пиће, храну, поклоне/. У току вечере један од речитијих, духовитих људи, приказује донете дарове, дижући их појединачно пред свима уз неку пошалицу, којом увећава или умањује вредност и лепоту поклона, али увек благосиљајући дародавца речима ”Ко дао увек имао”, ”Част дао частан увек био”, ”Част дао част му се вратио, кад буде он женио” и слично, све уз повремени ”туш” музике. То понекад траје и до зоре. Млада и младожења, који имају место у челу стола, повлаче се у неко доба у своју собу. Сутрадан се весеље наставља одласком код куће младе. Некада свадбе трају и 3 дана, ако су родитељи богаташи. Овде треба још рећи, да младине другарице пред свадбу сакупљају цвеће и праве венце, који се постављају на капијама /славолуци/ и изнад кућних врата. То се исто чини и код куће младожење. Девојке које спремају све ово и певају зову ”певицама”. За то време другови младожење праве тзв. ”саборник”, који лепо оките. Некада су за девојку која се удаје спремани велики дарови /ћилими, черге, јастуци, чаршави, пешкири, чарапе и много другог/ што често није могло да стане у једна кола.** Дарови су у воловска кола стављани тако да се што боље виде, а на ступце кола или палице на јарму стављане су чарапе и пешкири. Превоз је вршио тзв. војвода. Сватови су ишли пешице, уз пратњу музике, подизање флаша, песму и подврискивање. Све до другог светског рата удати ћерку није било лако, јер поред већ наведе199

них дарова, према договору са пријатељима, а било је и "тешких” преговора, уз младу се давала намештена соба, шиваћа машина и слично, па и нека ”њивица”, уз образложење да је то све што ћерке добијају, јер имање остаје браћи. Данас тога више нема, али постоје друга претеривања: аугомобили, замрзивачи, фрижидери, машине за прање веша и др., претеран број гостију, колоне аутомобила, необуздано трубљење итд. Но, свако време има своје, па и ово. Бабине, повојница, крштење* * Пре другог светског рата деца су крштавана у цркви и крштеницу /извод из књиге рођених/ издавао је надлежни парох, а од другог светског рата крштено име је само пријављивано одговарајућем органу власти, који је затим издавао изводе из књиге рођених. За време трудноће у селу удате жене нису много поштеђиване. Оне су, такорећи до пред сам порођај обављале равноправно све послове као и друге жене. Додуше, било је кућа — породица или стицај прилика где су и заштићиване. Иначе, порађале су се све у својим кућама, неке чак и у пољу или код колиба. Порођаји у болницама могли би се избројати на прсте. При порођају у кући звала се бабица из села /жена која није била школована за бабицу, већ је то постала дужим практичним радом/, а ту је на помоћи била и свекрва, да и својим искуством припомогне. У новије време све је више порођаја у болницама. У току седам дана пошто се дете роди породиљи су долазиле рођаке и комшинице, да дете дарују, донесу повојницу, седе код породиље, разговарају и часте се. Ноћу су долазили из фамилије и комшилука да ту седе и пазе да нико не заспи. Повојница је уствари част и дар који се доносио породиљи, док лежи у бабинама. Доноси се погача намазана медом и на њој кашика соли, печена кокошка, мало младог сира, вина, а за дете чарапе, капица, кошуљица, хаљиница и сл. У цркву је дете носила свекрва, да добије црквено име /које је давао поп/, док је име које ће носити целог живота дете добијало од кума /кумство је било стално/, који се трудио да изабере име које је ретко и лепо. Понекад се о томе и консултовао са мајком и оцем. Ипак, у највише случајева, деца су добијала имена по имену деде, бабе, неке омиљене и успеле особе из породице, познатих народних јунака, владара и слично. Божићни обичаји Од давнина постоје 3 божићна дана: Туцин дан, када се коље прасе — божићњак и пастрма; Бадњи дан, када се сече и у кућу уноси бадњак, и сам Божић, дан рођења Исуса Христа, сина божјег. На туцин дан се поред клања и сређивања божићњака, покупе и склоне све столице, клупе, а такође и кашике и виљушке /које се још и вежу/. 200

На бадњи дан у кућу се уноси бадњак, који је раније у току дана спремљен и са бременом сламе, која је увезана конопцем, стављен испред куће. При уношењу /увече/, домаћин иде и говори: квок, квок, квок /као квочка која предводи пилиће/, а укућани иду за њим и чупајући сламу говоре — пиу, пиу, пиу, за које време домаћица из сита баца по свима жито /пшеницу и кукуруз/ и орахе. Слама се уносила у свако одељење куће. Затим се бадњак стављао на ватру /дебло/, са неким поклонима /на разгранатом делу/. За то време домаћица је на поду — слами, на празној врећи или џаку, поставила посну вечеру. Пошто се запали свећа, сви се укућани прекрсте и седну да вечерају. За време вечере млађи чланови /дечаци и девојчице/ често устају и трче у ”кућу”, до огњишта, да провере да ли се бадњак ”провеселио”, тј. прегорео. Онај ко први то види узима дарове са њега, па раздраган саопштава то осталима. Данас мало кућа има огњиште, па се прасе пече ван куће, уместо великог бадњака уноси се мања грана са мало сламе, скоро симболично, тако да нема вечере на слами, радости саопштавања да се бадњак ”провеселио” и слично, нема оне романтике и церемонијала, што је посебно радовало младе. Сутрадан, на Божић, устајало се рано, да се наложи ватра и испече ”божићњак” - прасе на ражњу, за које се увек потруди да има и најсиромашнији домаћин. Први ко ујутру дође у кућу је тзв. положајник , /полазник/, који одмах узима грану са бадњака и њом џара ватру, говорећи: сви живи, сви здрави, колико варница толико здравља, говеда, оваца, свиња, прасића, пилића, толико живота и здравља, много пара, много дара итд. Он добија том приликом неки пригодан поклон. За положајника се увек желело неко младо чељаде, лепо и весело, јер се веровало да од тога зависи како ће у току године бити у кући и пољу, да иде све лепо или да их бије малер. За ручак је домаћица спремала посебан хлеб, тзв. чесницу од кукурузног брашна /проју/, по чијем је ободу стављала, пре печења, разна знамења и са одређеним значењем: пара-новац, дрен-здравље, пасуљ-овце, кукуруз-говеда, сламчица-родна година итд. При сечењу свако је добијао по комад проје и одмах ломио да види шта је њему запало. Сви су највише радовали ако добију пару, јер је то значило да ће у току целе године имати довољно новца. После подне се одлазило у шетњу насред села. На дан Божића није се ишло у госте — посету другима. Трећег дана /на дан св. Стефана/ сакупљала се слама по кући и односила у воћњак, виноград, стају, подрум и др. и стављала на одређено место, верујући да ће то допринети радности и бољитку. За време Божића поздравља се са: Христос се роди и Срећан божић, а отпоздравља са: Ваистину се роди, Заиста се роди и Срећан и теби. Млади, а посебно деца о божићу много пуцају. Пуца се на све стране и са свих страна из различитог наоружања: пушке /ловачке и друге/, пиштољи, прангије, кутије са карбидом, калакорије и сл. Певају се: Рождество твоје Христе боже наш и коледарске песме. 201

Ускршњи обичаји У спомен на ускрснуће Христово црква је установила празник Ускрс, односно Васкрс или Велики дан /у Сењу кажу Велигдан/, који се празнује 3 дана. Ускрс увек пада у недељу. Православни се за овај дан припремају великим постом који траје шест недеља, а после кога следује причест. За Ускрс /дан Христовог васкрсења/ фарбају се јаја у црвену боју или шарају, што посебну радост причињава деци. Јаја се боје на Велики петак, али се сутрадан не узимају у руке, да људи и стока не би добили тзв. јајчанике. На дан Ускрса, јаја добијају сви чланови продице, а носе се и на дар ако се иде у посету. При куцању /туцању/ јаја /врх у врх, а шотка у шотку/, свако се поноси ако при томе његово јаје остане цело. Негде је правило да се разбијено јаје узима. У току овог празника, поздравља се са: Христос воскресе /васкресе/ и отпоздравља са Заиста воскресе или Ваистину воскресе /васкресе/, као и општим поздравом на тај дан: Срећан ускрс. Пева се: Христос воскресе из мертвих, Смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав. Погребни обичаји Уколико се претпоставља да неко ко лежи болестан неће преживети, води се рачуна да увек неко буде крај њега, да би му у самртном часу запалио свећу, како на ”оном свету” не би био у мраку. Када неко умре, одмах се окупа, обуче му се најбоље рухо и положи у кревет док се не донесе ковчег /мртвачки сандук/. Рођаци, пријатељи, познаници долазе у кућу да се опросте од покојника, запале свећу и изјаве саучешће породици. При стављању у ковчег поред покојника стављају новац и неки предмет, односно неку ствар коју је покојник највише волео за живота. Мушкарци сродници тог дана иду без капе. На дан сахране у кућу долази свештеник, да би покојника опевао и измолио опроштење грехова. До гробља свештеник чита — држи три опела: прво у кући, друго на раскрсници пре скретања ка гробљу и треће на самом гробљу, после чега зове породицу и остале на последњи опроштај, затим се ковчег затвара и спушта у гроб. Присутни тада прилазе гробу и бацају по грумен земље говорећи: ”Лака ти била земља”. Са сахране се иде кући покојника, где се перу руке и седа за постављени сто. Обавезно се постављају столови три пута, с тим да у свакој групи /првој, другој и трећој/ буде непаран број особа. У чело стола оставља се празна столица са прибором намењеним покојнику. За време вечере домаћин и други чланови уже породице нуде госте да једу и пију, речима: ”једите и пијте и реците Бог да прости нашег М.................../ помиње се име покојника/. На ово сви одговарају са: ”Бог да му душу прости”. Обавезно се тада служи кувано жито /кољиво/ и сутлијаш /пилав/. Затим сви устају заједно и уступају место наредној групи. Испод стола на коме је покојник био постављен у току ноћи се ставља чаша са водом. 202

Од сада када неко умре, па све док не буде сахрањен, а затим и при сваком изласку на гробље, бива оплакиван од жена нарицањем. Од тог дана, па до 40-тог дана, пола године или годину дана, најближи рођаци и рођаке носе црнину, као знак жалосги. Од близине сродности носи се све црно или само марама, кошуља, флор на реверу или рукаву и сл. На прву суботу, четрдесет дана, пола године и за задушнице иде се на гроб покојника са пуно хране, пића, цвећем и свећом. Храна и пиће се стављају на гроб, цвеће уз крстачу, а свеће се, пошго се пољубе после кршћења, пале и стављају — забадају у постављени песак испред крстаче. Жене потом почињу са нарицањем, како за покојником тако и за неког од раније умрлих из своје фамилије. Када се престане с нарицањем /и по опомени неког од присутних/, свака жена од јела које је донела дели помало присутнима уз речи: ”Узми за покој душе.................За Бог да прости............”. Дају се чак и неки мали поклони. Мора се одмах рећи, да овакви обичају, посебно спремање много хране и пића, давање поклона и сл., представљају непотребне трошкове, али се обичај и даље одржава, како кажу: ”Мораш и због света” и ”Свашта би се причало”. Ипак, из године у годину тога је све мање и на гроб се иде само са свећом и цвећем, а са врло мало других понуда. Споменик се подиже до годину дана од смрти, и то се зове ”опсецање”, а подижу га потомци ”из захвалности”. Последњих година има све више споменика који се подижу, како на њима пише ”себи за живота”. То обично чине они који немају потомака или са жељом да ове тих трошкова и брига ослободе-поштеде, а неки и због непоуздања у оне који остају. Величина и изглед споменика зависи обично од материјалне могућности, али и других околности — престиж, љубав према покојнику, искупљивање греха и слично. Има и појава прављења капелица /кућица/ са столом, клупама, лежајем, радиоапаратом, па и телевизором. То је нешто што заиста прелази нормалне поступке и што треба сузбијати, јер је примитивно и неукусно. Није то никакво поштовање према покојнику, већ своје наметљиво приказивање, пршење пред другима. О смрти неког из породице — родбина, пријатељи и познаници обавештавају се усмено, телефоном и штампањем посмртница, на којима је, у зависности да ли је покојник био верник или неверник, као симбол стављан крст или петокрака звезда. На кућу се ставља црни барјак. Пошто се остави година, на гробље се иде само на дан задушница и о већим празницима. Задушнице се дају трипут годишње: пред белу недељу, уочи св. Тројице и прве суботе пред Митровдан /26. 10/. За време задушница у свакој кући се месе поскурице и спрема много других ”ђаконија”, које се износе и деле на гробљу, пошто се "поплаче” за покојницима. Сењско гробље није ограђено и нико га не чува, али се са њега не краде. На споменицима се уписују: име и презиме, дан, месец и година рођења и смрти, ко је подигао споменик. Раније ређе, а данас све чешће и више на споменицима се могу видети и слике покојника /на порцелану или уклесане/, као и да се прочита неки епитаф. 203

Славски обичаји Срби се разликују од других народа и по томе што имају своју славу, тј. крсно име, а то је успомена на дан када су преци појединих породица примили хришћанску веру. Крсно долази од речи "крстити”. Ко се крстио, на пример, на светог Николу, тј. на тај дан примио хришћанство, слави светог Николу и слично. Први помен о слави у Срба потиче из XI века /1018. год./. Прематоме, слава је породична светковина и остаје од оца сину, од сина унуку, и зато се сви труде да имају мушко дете, које ће наследити славу — ”да им се не угаси свећа”, како се често каже. Иначе, док је отац жив, макар синови били и ожењени, друга свећа се не пали. Ако отац за живота преда сину славу, онда ће син моћи да запали свећу и у свом дому. За славу гости се зову ибриком, а они код слављеника долазе после подне /касније/, предвече. Уочи славе домаћица меси тзв. славски колач, са крстом и ружама од теста украшен, затим кољиво /кувано жито/, а домаћин спреми свећу, вино, уље и тамјан. Свештеник у току дана обиђе све куће слављеника да свети водицу и освети колач и свећу, при чему добија поклон у натури или новцу, раније више у натури, због чега је са попом ишао и црквењак са корпом. Има домаћинстава који колач носе на освећење и у цркву /манастир Раваницу/. Увече, пошто већина гостију дође, домаћин/или његов син/ пали свећу, која се тек касно у ноћ гаси са мало вина. За сечење славског колача неопходна су најмање два мушкарца, од којих је главни домаћин. Он, пошто се прекрсти, упали свећу и прекади тамјаном, узима колач, окрене доњу страну и прекрсти је врхом ножа, па засече дубоко унакрст, затим малом кашичицом узима вино из чаше и сипа на крајевима означеног крста, говорећи: во имја оца и сина и светога духа... амин”, па наше да се вино слије у чашу, после чега колач враћа у нормалан положај, па заједно са присутним мушкарцем окрећу с лева надесно, неколико пута, затим преломе на пола, саставе половине /доње делове споје/, окрећу их и при сваком окрету љубе, говорећи: "Христос по среди нас”, а његов помоћник ”Јест да будет”. То се учини трипут, затим се пољубе, свако узме половину колача и унакрсно пружи још једном од присутних, тако да се ломљењем добију четвртине, од којих се једна одмах даје домаћици, која чека са ситом, а три постављају унакрсно једна на другу /на столу/, подупирући виљушком /да крстине буду пуне рода/, док домаћица диже сито високо да жито порасте. При ломљењу колача пази се да ”ружа” остане на домаћиновој страни. Када се све ово заврши домаћин позива госте да седну, а затим се служи оно што је за славу — госте спремљено и пије уз наздрављање: Срећна ти слава домаћине, жив нам дуго био и дуго славио и госте дочекивао и испраћао, на многаја љета итд. Као прва песма певало се: ”Ко ми пије рујно вино за славу божју, за славу божју Помогла му слава божја и сам господ Бог, и сам господ Бог... ”Ој, у чије се здравље пије рујно вино Све му здраво и весело било Домаћине све у твоје здравље Бог ти дао све што пожелео, итд.” 204

Славе и слављеници у Сењу Славу су до другог светског рата славила скоро сва домаћинства у Сењу, док је после другог светског рата /1945/ много њих из идеолошких разлога престало да слави и да прима свештеника у кућу, да би светио водицу. Неки су то одбијали не из убеђења, већ што су се плашили од власти која на слављење није гледала благонаклоно, а некад је деловала и репресивно. Старији људи се славе нису одрицали, услед чега је било сукоба са синовима који су били чланови комунистичке партије и нису смели да славе по директиви, иначе су искључивани. Распадом СК 1989. године страхови су престали и многи су се вратили старој слави. Из евиденције свештеника парохије Душана Илића за 1970. годину види се да је тада у Сењу било 347 домаћинстава која су славила и у којима је светио водицу. Према тој евиденцији у Сењу су славили: Светог Николу 1. Алексић Душан /5/ 2. Алексић Мија /2/ 3. Алексић Момчило /3/ 4. Алексић Радојко /5/ 5. Алексић Радивоје /6/ 6. Алексић Ж. Душан /6/ 7. Алексић Радомир /3/ 8. Алексић Живојин /2/ 9. Алексић Стојан /6/ 10. Андрејић Драгиша /6/ 11. Антић Бора 12. Антић Владимир /3/ 13. Антић Рајко 14. Антић Радисав /3/ 15. Аћимовић Деспот 16. Аћимовић Момчило /5/ 17. Аћимовић Мија /5/ 18. Аћимовић Милоје /2/ 19. Аћимовић Радмила /4/ 20. Аћимовић Никола 21. Аћимовић Слободан /6/ 22. Аћимовић Радован 23. Божиновић Бранислав /2/ 24. Божиновић Милован /5/ 25. Божиновић Милун /6/ 26. Богдановић Зоран /4/ 27. Богдановић Мирко /2/ 28. Богдановић Славко /4/ 29. Богосављевић Милош /4/ 30. Богосављевић Милка /3/ 31. Вујичић Предраг /11/ 32. Вукашиновић Радојко 33. Глоговац Ратко /3/ 34. Гркић Гвозден 35. Гркић Душан /3/ 36. Гркић Даница/1/ 37. Гркић Драгоња /1/ 38. Гркић Дамњан /3/ 39. Гркић Радомир /4/ 40. Гркић Радосав /3/ 41. Гркић Милан /6/ 42. Гркић Стеван /3/ 43. Дојчиновић Русим /3/ 44. Ћорђевић Александар /4/ 45. Ћорђевић Милутин /3/ 46. Ћорђевић Божидар /6/ 47. Ђурђевић Животије /3/ 48. Живковић Томислав /4/ 49. Илић Драгољуб /6/ 50. Илић Крста 51. Јовановић Катарина /1/ 52. Кнежевић Радисав /1/ 53. Кнежевић Нада /1/ 54. Константин Вера/1/ 55. Лукић Мица/3/ 56. Маленовић Бранислав /4/ У загради број чланова породице. 205

57. Маленовић Станоје /4/ 58. Маленовић Стојадин 59. Маленовић Милоје /4/ 60. Матејић Милан /4/ 61. Матејић Миодраг /7/ 62. Матејић Радоје /7/ 63. Матејић Драгољуб /3/ 64. Марковић Милутин /6/ 65. Милетић Милан /4/ 66. Миљковић Миодраг /3/ 67. Милојевић Миодраг /1/ 68. Миљковић Томислав /3/ 69. Михајловић Милан /2/ 70. Михајловић Радомир /6/ 71. Михајловић Јован /4/ 72. Михајловић Љубица /2/ 73. Недељковић Гвозден /7/ 74. Недељковић Милан /4/ 75. Недељковић Живан /5/ 76. Недељковић Станоје /4/ 77. Недељковић Стојадин /4/ 78. Николић Славољуб /4/ 79. Пајић Боривоје /5/ 80. Пајић Радојко /4/ 81. Пајић Милија /2/ 82. Пајић Роксанда /2/ 83. Петровић Душан /5/ 84. Петровић Каменко /3/ 85. Петровић Момчило /3/ 86. Петровић Милоје /3/ 87. Петровић Љубомир /2/ 88. Петровић Станојка /3/ 89. Петровић Олга /1/ 90. Петровић Стојан /1/ 91. Петровић Радомир /4/ 92. Јовановић Димитрије /5/ 93. Попадић Димитрије /4/ 94. Попадић Јован /2/ 95. Попадић Векослав /4/ 96. Попадић Милош /6/ 97. Радојковић Драги /5/ 98. Радосављевић Душан /9/ 99. Ресавац Живко /3/ 100. Стајић Александар /3/ 101. Стајић Драгомир /5/ 102. Стајић Драгољуб /1/ 103. Стајић Деспот /6/ 104. Стајић Ђорђе /6/ 105. Стајић Милосав /2/ 106. Стајић Милан /6/ 107. Стајић Мирослав /3/ 108. Стајић Владимир /1/ 109. Станковић Слободан /3/ 110. Станковић Станоје 111. Стаменковић Сретен /3/ 112. Стојановић Драги /3/ 113. Стојановић Јелисавета /5/ 114. Стојановић Радомир 115. Стојановић Радосав /7/ 116. Стојановић Милан /4/ 117. Стојановић Добривоје /5/ 118. Стојановић Никола /1/ 119. Стојановић Стојан /4/ 120. Цвијић Михајло /3/ Светог Ђорђа 1. Богдановић Бранислав /6/ 2. Богдановић Данило /6/ 3. Вујичић Александар /5/ 4. Вујичић Душан /4/ 5. Вујичић Душанка /1 / 6. Вујичић Драгољуб /5/ 7. Вујичић Добривоје /2/ 8. Вујичић Милоје /4/ 9. Вујичић Б. Милан /8/ 10. Вујичић Новица /3/ 11. Вујичић Предраг /11/ 12. Вујичић Радосав /2/ 13. Вујичић Слободан /4/ 14. Вујичић Станоје /6/ 15. Вујичић Стојан /3/ 16. Вуксановић Новица /4/ 17. Димитријевић Василије /4/ 18. Ђорђевић Велика /2/ 19. Ђорђевић Ратко /4/ 20. Ђорђевић Гордана /1/ 21. Ђорђевић Павле /3/ 22. Ћолић Станко /5/ 23. Ћолић Слободан /2/ 24. Ћурђевић Вера /4/ 25. Ћурђевић Драгомир /2/ 26. Ћурђевић Милева 206

27. Ђурђевић Христивоје /3/ 28. Јовановић Даница /1/ 29. Јовановић Стамена /5/ 30. Јоцић Вида/1/ 31. Лазић Мирко /4/ 32. Лукић Богдан /5/ 33. Лукић Станоје /5/ 34. Маленовић Даница /1/ 35. Маленовић Душан / 6/ 36. Марковић Владимир /4/ 37. Марковић Живота /2/ 38. Марковић Звонко /4/ 39. Марковић Милорад /5/ 40. Марковић Милан /4/ 41. Марковић Милоје /5/ 42. Марковић Мића /5/ 43. Марковић Добривоје /1/ 44. Марковић Драган /5/ 45. Матић Мирко /3/ 46. Милутиновић Ратко /4/ 47. Милошевић Станко /2/ 48. Милошевић Станимир /2/ 49. Митровић Нада /5/ 50. Павловић Радисав /4/ 51. Павловић Слободан /3/ 52. Пандуровић Добросав /4/ 53. Милутиновић Стојан /6/ 54. Митровић Загорка /1/ 55. Петковић Миодраг / 6/ 56. Рајић Радосав /5/ 57. Рајић Станоје /3/ 58. Стајић Александар /3/ 59. Стајић Драгомир /5/ 60. Стевановић Станоје /3/ 61. Стојадновић Божидар /5/ 62. Стојадиновић. Љубивоје /6/ 63. Стојадиновић Миленко /3/ 64. Недељковић Живорад /3/ 65. Тошић Живојин /6/ 66. Тошић Витомир /3/ Свету Петку /Петковицу/ 1. Андрејић Бранко /2/ 2. Андрејић Драгиша /4/ 3. Андрејић Милорад /5/ 4. Андрејић Милоје /2/ 5. Андрејић Радомир /4/ 6. Андрејић Рада /7/ 7. Андрејић Томислав /3/ 8. Гојковић Живомир /6/ 9. Ђорђевић Велика /2/ 10. Ђорђевић Небојша 11. Марковић Станојло /5/ 12. Миладиновић Богољуб /5/ 13. Миладиновић Томислав /4/ 14. Миловановић Милан /2/ 15. Милутиновић Бранислав /2/ 16. Милутиновић Драгољуб /6/ 17. Милутиновић Драган /3/ 18. Милутиновић Деспот /4/ 19. Милутиновић Војислав /4/ 20. Милутиновић Љубисав /5/ 21. Милутиновић Мирољуб /4/ 22. Милутиновић Стојан /7/ 23. Милутиновић Радомир /6/ 24. Нешић Борисав /2/ 25. Нешић Жива /4/ 26. Нешић Јела /5/ 27. Нешић Дара /2/ 28. Нешић Радивоје /5/ 29. Нешић Радојка /2/ 30. Нешић Миленко /3/ 31. Нешић Миодраг / 6/ 32. Нешић Милорад /6/ 33. Нешић Милојко /4/ 34. Нешић Станка /5/ 35. Нешић Олга /4/ 36. Нешић Радосав /7/ 37. Нешић Радмила /5/ 38. Нешић Радисав /5/ 39. Пандуровић Станоје /5/ 40. Петковић Боривоје /6/ 41. Петковић Борисав /4/ 42. Петковић Милија /2/ 43. Петковић Миленко /2/ 44. Петковић Милка /6/ 45. Петковић Нада /2/ 46. Стајић Мирослав /6/ 47. Тодоровић Михајло /4/ 48. Тодоровић Момчило /4/ 207

Светог Јована 1. Алексић Славко /3/ 2. Богдановић Љубиша /6/ 3. Буљанчевић Борисав /5/ 4. Буљанчевић Драгољуб /5/ 5. Буљанчевић Љубиша /4/ 6. Буљанчевић Мирко /6/ 7. Буљанчевић Добросав /4/ 8. Буљанчевић Миладин /3/ 9. Буљанчевић Јела /4/ 10. Буљанчевић Радомир /5/ 11. Ђорђевић Александар /4/ 12. Јовановић Војислав /3/ 13. Марковић Бранислав /5/ 14. Марковић Вида /2/ 15. Марковић Мија /2/ 16. Марковић Момчило /2/ 17. Матић Јован /6/ 18. Матић Радисав /5/ 19. Матић Стојан /3/ 20. Матић Милан /4/ 21. Миљковић Драгомир /6/ 22. Миљковић Мирко /2/ 23. Миљковић Мирослав /5/ 24. Миљковић Томислав /3/ 25. Попадић Димитрије /4/ 26. Попадић Момир /3/ 27. Попадић Милош /6/ 28. Попадић Јован /2/ 29. Симић Стојан /6/ 30. Стојановић Добривоје /6/ Светог Василија 1. Андрејић Слободан /4/ 2. Антић Деспот /5/ 3. Антић Милан / 4/ 4. Антић Милка /3/ 5. Антић Смиља /3/ 6. Антић Станка /5/ 7. Антић Станислав /2/ 8. Антић Раша /2/ 9. Марић Арсеније /3/ 10. Марић Драги /5/ 11. Марић Драган /8/ 12. Марић Милан /5/ 13. Марић Божидар /5/ 14. Николић Драгољуб /4/ 15. Николић Велимир / 5/ 16. Николић Будимир /6/ 17. Николић Милоје /3/ 18. Николић Роксанда /1 / 19. Николић Ружа/1/ 20. Николић Славољуб /4/ 21. Рајић Драга/2/ 22. Рајић Радмила /3/ 23. Михајловић Радмила /3/ Светог Аранђела /Аранђеловдан/ 1. Антић Богосав /2/ 2. Антић Драгољуб /6/ 3. Антић Велимир /6/ 4. Антић Ћорђе /3/ 5. Антић Милан-Чича /6/ 6. Антић Станојло /6/ 7. Митић Боривоје /2/ 8. Платинић Марија /1/ 9. Петровић Живојин /1/ 10. Станковић Томислав /4/ 11. Стојановић Дика /5/ 12. Стојковић Стева /2/ 13. Стојковић Добривоје /4/ 14. Стојковић Миле 15. Стојковић Влада 16. Јовановић Радосав 17. Јовановић Милан 18. Танасковић Десанка /2/ Светог Јоакима /Јаћима/ и Ану 1. Кнежевић Василија /1/ 2. Кнежевић Драгиња /1/ 3. Кнежевић Влада /3/ 4. Кнежевић Душан /5/ 6. Кнежевић Живојин /6/ 7. Кнежевић Марина /1/ 8. Марић Драгољуб /5/ 9. Миленковић Мирко 10. Миленковић Милан 11. Митровић Каменко /2/ 12. Митровић Милорад /2/ 13. Митровић Радисав /6/ 14. Митровић Олга /5/ 15. Симић Стојан /7/ 208

16. Стојановић Милош /2/ 17. Станковић Мића /4/ 18. Стојковић Стана /1/ 19. Стојковић Драган 20. Стојковић Милош Светог Мрату 1. Илић Божидар /1/ 2. Илић Раденко /6/ 3. Јевтић Витомир /9/ 4. Јовановић Тома /3/ 5. Милосављевић Милан /5/ 6. Стојановић Милан /6/ 7. Стефановић Мика /4/ 8. Стефановић Милун /6/ 9. Стефановић Олга/1/ 10. Стефановић Станоје /5/ 11. Стефановић Милован Светог Димитрија 1. Вучковић Мирослав 2. Вучковић Ћорђе 3. Живковић Милосав /6/ 4. Живковић Милош/7/ 5. Живковић Томислав /5/ 6. Живадиновић Милош 7. Миладиновић Радош /5/ 8. Митровић Лазар 9. Раденковић Раде /4/ 10. Раденковић Радош 11. Раденковић Борка 12. Раденковић Славољуб 13. Стојановић Милош /7/ Ћурђевдан 1. Митровић Станоје /5/ 2. Стајић Драгомир /5/ 3. Стојановић Мија /3/ 4. Стојановић Стојан /4/ Цара Константина и царицу Јелену 1. Станковић Драгољуб /2/ 2. Станковић Љубиша /4/ 3. Станковић Милосав /6/ Светог Агатона 1. Ерић Бора /4/ 2. Ерић Миодраг /2/ 3. Ерић Света /3/ Светог Тому 1. Јовановић Света /5/ 2. Јовановић Мија /4/ 3. Јовановић Милан /3/ Михољдан 1. Кнежевић Владимир /3/ 2. Цвијић Михајло /4/ Светог Луку 1. Балетић Бора 2. Терзић Жика Светог Алимпија 1. Јовановић Димитрије /5/ Светог Евстатија 1. Аћимовић Живојин /3/ Светог Петра 1. Андрејић Слободан /4/ Свету Тројицу /Духове/ 1. Пинтер Милан /2/ Свети Врачи /Косма и Дамјан/ 1. Стојановић Благоје /5/ Нову Годину 1. Антић Милан 2. Антић Синиша 3. Антић Деспот 4. Антић Жива 5. Антић Брана 6. Антић Раша 7. Антић Станисав 8. Антић Славољуб 9. Антић Милоје 10. Јовановић Слободан 11. Марић Будимир 12. Марић Арса 13. Марић Раде 14. Марић Милан 15. Марић Миодраг 16. Николић Слободан 17. Николић Велимир 18. Николић Божидар 19. Николић Славољуб 20. Рајић Викторија 209

Из наведеног списка се види да у Сењу славе: светог Николу 120 домаћинстава, светог Ђорђа 66, свету Петку 48, светог Јована 30, светог Василија 23, светог Арханђела 18, светог Јоакима и Ану 20, светог Мрату 11, светог Димитрија 13, Ћурђевдан 4, цара Константина и царицу Јелену 3, светог Агатона 3, светог Тому 3, Михољдан 2, светог Луку 2, светог Алимпија 1, светог Евстатија 1, светог Петра 1, свету Тројицу 1, свети Врачи 1 и Нову Годину 20, односно укупно 372 домаћинстава. Но, данас је стање свакако нешто друкчије. Здравице у различитим приликама У одређеним приликама и прославама уобичајено је држање здравица. Оне могу бити опште, молитвене, о свадби, о слави, рођењу, зидању куће и у многим другим приликама. Ми овде наводимо неке од њих, пошто их због бројности не можемо све приказати. - Здравице за сваки дан - опште здравице: здрав си, здрав био, здрав ми био, у здравље, живео, живели. - Молитвене здравице: Боже, молимо ти се дај здравље, здравља боже дај, помоз боже и сви свеци, помоз боже и мајко божја, боже благослови рад наш, свети Николо помози нам, боже дај што даш /зло или добро/ само немој све одједном, сачувај нас боже од зла, света Петко ти помози, свети Илијо, Арханђеле итд., благослови боже, да бог помогне, бог да му душу прости, опрости му боже, пијмо за боже помози, за срећан пут, за почетак рада, за срећан повратак, у здрављу пошло, у здрављу се вратио, за опроштај, за успешно завршен посао и сл. - Славске здравице — о крсном имену: Здрав ми био домаћине и нека ти је срећна слава. У здрављу славио много лета. Славио у добру и здрављу ти, после тебе твоји синови, после њих унуци, па њихови синови и тако редом, док је света и века. Боже дај. Бог ти дао пуне руке и весело срце, никада се не застидио и уплашио, свакоме љубав и част даровао и од других примао. Госте вазда дочекивао и у здрављу и добро време с њима проводио. Жедна напојио, гладна нахранио, гола обукао, невецпу и немоћном помогао, а Бог теби и твојима. Бог ти свуда помогао и слава божја, нико ти наудити не могао. Боже дај. Дај Боже нашем домаћину, његовом дому и целој фамилији све најбоље и без невоље, највише здравља, среће и берићета, па пријатеља, лепих разговора и весеља. Своју славу дуго славио, чељадима се својим поносио, и гостима. Боже дај. Бог и слава ти помогли. Њива и ливада ти увек родили, весела чељад по кући ходила. У тору имао много оваца, у новчанику пуно новаца, кокоши пуно на буњишту, а дечице на огњишту. Дуго славио и на млађе славу оставио. Увек имао па давао и у добру ново стицао. Боже дај. Здрав да си нам домаћине. Хвала ти на части и почасти. Помогао ти завда Бог и слава коју славиш /данашњи свети Никола/. Увек у здрављу славио и госте дочекивао. Бог ти дао све што будеш искао и радом заслужио. Боже дај. Често се у току славе пије више здравица — једна до шест. Пије се за славу божју, за часни крст и крсно име, за свете Тројице, за кумове и пријатеље, за комшије и намернике, за здравље домаћина и породице, за здравље гостију итд. 210

На крају се обично изговара: ”Богу слава и држава, нама живота и здравља. Амин Боже дај”. При свакој здравици се крсти са три прста и куца чаша о чашу. - Свадбарске здравице: У здравље оба пријатеља. Нека вам је срећно весеље и пријатељство. Срећно и дуговечно. У здравље свих који смо се састали у овом честитом дому, под пријатељским кровом и дарежљивом, гостољубивом руком. У здравље младенаца, за њихову срећу и слогу, за љубав и будућу дечицу, за нова весеља и пријатељства. Драги младенци. Бог вам дао сваку срећу. Како данас свадба и весеље тако догодине крштење. Здраву дечицу изродили, весело их подигли, школовали, женили и удавали, њима се поносили и увек нас на нова весеља звали. Синови вам били ко дивови, ћерке ко виле и све се срећно удомиле. Са најлепшим жељама за вашу срећу ову ћу чашу попити, макар се нећу и опити. Ево, пијем је у ваше здравље све до малог прста, тако ми часног крста. Здраво да си невесто. Срећан ти нови дом, нова породица. Дај боже да се ти дивиш и хвалиш новим укућанима и они с тобом. Добро нам дошла и свима мила била, срећу овде нашла и бројну децу изродила, много весеља с њима и нама доживела и дубоку старост дочекала. - Приказивање части - дарова: Здраво да сте кићени сватови, куме и стари свате, домаћине и младенци, наше баке, мајке, снајке, момци и девојке и сви редом. Све вас молим за мало тишине да прикажем даре ове од милине. Ко не сме да слуша одмах нек изађе, али је боље да остане и да ми се при руци нађе. Нисам ја крив ако је неки дар мали, али у шали могу додати све што фали. Слушајте сад. Музика ”туш”, остали ”куш”! Ево дара од драгог мајчиног брата, старог свата. Лепа част — велика погача, дуга прегача, балон ко буре вина /само фали славина/, ту је и печено прасе /да скрене сват пажњу на се/. Да све прикажем треба ми време дуго, али је могао још нешто донети, не би се ни тада претрго. Ипак, све је ово помало и шала, на дару му хвала. Идемо даље. Ево и части кума. Има ту свега: хлеба, меса, вина, колача, кафе, још му фали чаја па да останемо до маја. Он младима пише и неко писма Не знам шта је у њему дао или написао. Шта ћеш. Воли народ да се дописује, као да млади немају шта друго да раде него да читају. Али нека му буде. Боље и то него да им је донео жваку. Можда је не би нашли у мраку Богами, није се обрукао ни комшија Мика. Донео је колико је могао, а могао је доста, јер није далеко. Има и овде пуно тога. Ако би сваки дар његов приказао неће ми остати времена за друге. Довољно је рећи да је овим себи осигурао место драгог и доброг комшије, и глас, а нама свима част. Донео је част и пријатељ Стева. Да видим само шга. Охо, па ово је нешто посебно. На ражњу је, печено је, а не знаш да л’ је птица ил’ прасица. Добро је што није донео живо, иначе би нам овде ршум направио. Други прилози нису печени, али су добро упаковани и од срца дани, њему на глас браћи и пријатељима на част. Иначе, при пићу се обично каже: ”Ко даје да му се не познаје, а ко пије да му ништа није”. 211

Побратимство и братимљење У прошлости се веома практиковало братимљеље, веза која се остваривала бацањем крстова, после чега су се лица која су тај обред обавила пред свештеником, међусобно звали ”брат”, односно ”сестра”. То се обично чинило у случајевима када је неко дуго болестан или ако дете не спава, у вери да ће то донети оздрављење и мир. Братимљење је постојало само између особа различитог пола. Побратимство и посестримство је такође упражњавано до пред други светски рат, што је често чињено под утицајем родитеља, да би им деца, посебно ако нису имали другог сина или кћер, имали искрене и верне другове, који би се у свему помагали. Сам чин побратимљења обављан је на различите начине, али увек веома свечано. Кумство Кумство се редовно наслеђивало од старијих, а ново се заснивало тако што је за кума узиман један од најбољих и највернијих пријатеља. Кумови су се међусобно веома ценили и поштовали. Кум је скоро као "светиња” и ко се замери с кумом био је презиран од свих. Иначе, и поред највећег попповања, кумови један код другог нису ишли у разним пригодним приликама и празницима, већ само онда када су венчавали и крстили. Детету име даје кум, то је његово неприкосновено право, али се данас о имену све чешће консултује — договара са родитељима. Данас ни кумство није као некад. Кумство се, иначе, не мења без крупног разлога. До тога може доћи, а долази, најчешће ако кум нема потомака или ако мајци деца једно за другим умиру. У овом другом случају, био је обичај, да нека старија жена, пред крштење узме дете и стави на некој раскрсници или покрај пута, да га неко нађе. Онај ко први наиђе и нађе остављено дете узима се за кума. Додоле — додолке До другог светског рата одржавао се редовно обичај, ређе и данас, да уколико киша дуго не падне, кроз село иду додолке и моле Бога за кишу. То чине девојчице окићене зеленилом /лишћем, гранчицама и цвећем/, које идући кроз село од куће до куће, певају нашироко познату песму: ”Ој додо, ој додоле”, која гласи: Ми идемо преко села Ој додо, ој додоле А облаци преко поља Ој додо, ој додоле И молимо вишњег Бога Ој додо, ој додоле Да нам пошље росну кишу Ој додо, ој додоле Да ороси наша поља Ој додо, ој додоле Да нам поља добро роде Ој додо, ој додоле итд. Слично се пева и при ношењу литије, с разликом што се као рефрен пева, уместо ”Ој додо, ој додоле” — ,,Тосподе помилуј”. Док девојчице певају и играју, домаћица узима посуду воде и пљусне преко њих, а затим им дели различите поклоне. 212

Седељке На више места у селу, најчешће на раскрсницама, наложе се ватре око којих се окупе женска чељад са кудељама, повесмама вуне, вретенима и малим троножним или другим столицама, шамницама и сл., на тзв. седељку. Ту се преде, прича и пева. У току прела долазе и момци да попричају са девојкама и пошале се, па иду даље, да обиђу друге седељке и виде где су најлепше девојке, а посебно где је девојка некога од њих. Неки долазе и маскирани у женску одећу /а жене у мушку/ или се појаве као млада и младожења са сватовима. Седељке трају до касно у ноћ, наравно када су ноћи топлије и са месечином. Ако је време лошије, седељке се одржавају по кућама. Испраћај у војску Однос према служењу војног рока /војске/ и учешће у одбрани земље веома је позитиван. Испратити сина у војску, на одслужење тзв. кадровског рока, представља понос оца, мајке и родбине, због чега је испраћај регрута увек био веома свечан и праћен свирком, песмом, поклонима, најлепшим жељама, и по којом сузом "радосницом”. Пре другог светског рата регрути су испраћани групно и са разумним трошковима, што није случај после другог светског рата. Наиме, седамдесетих година уведена је пракса да се испраћај организује појединачно и са великим трошковима /музика, храна, пиће, новчани прилози и сл./. За ту прилику закупљују се сале домова или се постављају шатори, позива се по 200-300 гостију, доводи и плаћа певачица. Што је најинтересантније и накарадније, то се не чини на дан поласка, као раније, већ на неколико дана раније, па када заиста пође одлази врло прозаично. Другим речима, правог испраћаја и нема, а оно што је било пре неколико дана то је више било у циљу доказивања, показивања пред другима, изживљавања имућнијих родитеља, такмичења, па и примитивизма. При свему томе у још тежу ситуацију су довођене породице које материјално нису у стању да то приреде својим синовима. Из много разлога добро би било да се овај обичај сведе на одговарајућу меру и испраћај обавља заједнички. Покладе Покладе и велики пост* увек падају у недељу, негде почетком марта. Тог дана зетови иду у госте тасту и ташти. Млади пуцају помоћу карбидских кутија, из прангија и сл., да се отерају нечастиве силе, а увече се на улицама постављају гомиле сламе, које се запале, а затим ватре прескачу /алалије, олалије/. У новије време овај се обичај губи. * Постило се средом и петком, затим 6 недеља пре Божића и Ускрса, 3 недеље уочи Петровдана, 2 недеље уочи Велике Госпојине. Рад о празницима сматран је грехом, а празновано је много светаца и свака недеља. Понедељак после поклада зове се ”чисти” и тада домаћице перу и чисте све у кући. Тог дана се не мрси, већ се пости или се целог дана ништа не једе. Затим долази ”Тодорова субота”, када они који су постили иду у манастир на причест. То редовно чине само старији, док млади обично не посте, па не могу ни на причест. 213

Бела недеља У току беле недеље мало се ради, а више састаје, игра, пева, свира у шали. Млади се маскирају, облаче стара одела, стављају различите маске на лице, да се не могу распознати. То су тзв. ”комедије” — ”комендије”, које иду кроз село шалећи се са свима при сусрету, а иду и по кућама, тде добијају различите дарове, махом у натури /јаја, уденице и сл./, којима се госте када заврше обилазак села. На погодним местима /неко велико дрво/ везују се љуљашке од труба изатканог сукна /да би се издужило/, на којима се љуљају момци и девојке, уз шалу и смех. У неким породицама на беле покладе, које се још зову и "проштене”, тражи се опроштај од оних које је онај ко тражи опроштај увредио. И на овај дан се пале велике ватре тзв. алалије или олалије. Алалија значи праштање. При томе, ватре се прескачу, према тумачењу старих, да оне које прескачу не уједају буве, а на ватру се бацају да изгоре и најстарија кокошија гнезда, да би кокошке биле здравије и продуктивније, носиле више јаја. Ово има пуно своје оправдање, јер су стара гнезда обично пуна ваши и веома запрљана. Цвети и Лазарева субота У суботу пред Цвети је цветна или Лазарева субота - врбица, када се ђаци, свечано обучени, са малим звонцима на украсним тракама, сакупе у школском дворишту, а затим са учитељем оду у манастир, све у реду два по два. У цркви се пева: ”Обшчеје воскресеније” прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих водзвигал јеси Лазарја, Христе боже, тјемже и ми јако отрови побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: осана во вишњих, благословен грјадиј во имја господње.” После богослужења /а некад и пре одласка у манастир/, свако дете поред реке наломи тек олистале врбове гранчице и њима се окити. Врбицај е некада спадала у један од највеселијих дана у животу ученика. На жалост, ова традиција је у претходним годинама све ређе одржавана. Надајмо се да ће се после деведесетих година овог века она вратити, на опште задовољство деце, као и школска слава Свети Сава На Цвети /у недељу/ "Лазарице”, девојке у свечаним белим хаљинама и венцима од цвећа на глави, иду од куће до куће певајући: ”Ова кућа богата, има пуно дуката Има дете малено, обучем га шарено Опашем га зелено, лепо дете малено итд. Кад заврше са песмом девојке се поклоне, а затим добију дар — понеко јаје или новац. Ђурђевдан У Сењу је Ђурђевдан слава — свечаност сваке куће. Уочи тог дана девојке, младе жене, мајке, беру у пољу и баппи разно лековито и друго биље /дрен, здравац, мајчину душицу, ђурђевак, коприву и др./. Један део набраног биља се иситњен ставља у ”јарму” и даје стоци пре сунца да једе, а други се ставља у воду у којој се купају деца, да би била здрава и чила. 214

Уочи Ђурђевдана плету се венчићи од врбових гранчица и разних трава, који се затим стављају на капије, изнад кућних врата и врата стаја за стоку. Венчић се ставља и на посуду за мужу, па се кроз њега музе у веровању да ће млекуље у току године давати више млека. Мушкарци иду у поље да у њиве и ливаде поставе одсечене прутове леске, кроз које се у доњем /дебљем делу/ у процеп стави комадић истог дрвета тако да се направи крст. Овакав прут ставља се и изнад врата куће, испод стреје, на капији, кошу, амбару, стаји и другим објектима. Литије и записи До другог светског рата и неколико година после његовог завршетка, када су атеистичке власти то забраниле, сваке године су трипут ношене литије и обнављани записи. Литије су ношене да би била родна година, а запис /урезивање крста на стаблу неког старог дрвета/ уз освећење свештеника. Неопходно је овде рећи да је запис пагански обичај. Пагани су веровали да у великом дрвету /храсту или неком другом/ борави Световид /Свети Вид, врховни словенски бог/ и због тога су га поштовали. Испод храста су одржавани и сабори, одатле се полазило у ратне походе и сл. У Сењу су литије ношене и записи прављени /обнављани/: на Марков дан, о светом Илији и на други дан Ускрса. У пољу литија је ношена у Подујевац, затим код ”Брестова”, између којих је био бунар, на имању Алексића, а одавде се враћало насред села у општинско двориште, где се налазио велики дуд са каменим столом и гвозденим крстом. Ту се одржавала завршна свечаност и слављење, док је почетак био у манастиру Раваници, где је обављено богослужење и народ је, на челу са онима који су носили црквене барјаке и иконе, пре него што је пошао у поље трипут обишао око цркве. Ношење литије све до 1991. године било је забрањено, стабла записа посечена, а сто са гвозденим крстом уништени. Прича се да су они који су посредно или непосредно у томе учествовали доживели породичне трагедије, изгубили су живот они или неки члан њихове породице. Ове године, 45 година после забране, литије су поново ношене. Народни сабор О Великој Госпојини код манастира Раванице, када је и црквена слава, одржавао се велики народни сабор, сваке године. Интересантно је овде навести да се још у Раваничкој повељи /1376. год./ помињу сајмови тада држани на ставама обе Мораве у граду Сталаћу и код манастира Раванице. На сабор, који је трајао у току целог дана у порти манастира, али је почињао још навече претходног дана /пошто су трговци, свирачи и занатлије инсталирали своје радње и почели да раде/, долазио је народ из свих оближњих села, па чак и неких која су знатно удаљена. Било је на сабору од свега помало и за сваког понешто, у зависности само од материјалне могућности. У току дана у порти је било много света, 215

тако да се једва могло пролазити. На неколико места играла су различита кола — моравско, влашко и друга, у зависности из ког су села. Ово је била прилика да се сретну стари и нађу нови пријатељи, да се упознају млади, да се изложи живописна народна ношња и богатство у накиту, од дуката до разних ђердана. Ретко која свечаност је толико света окупљала на једном месту. Били су ту посетиоци из свих генерација, свих професија, свих ступњева образовања. Довожени су и болесни, који су пожелели да још једном буду учесници свечаности на коју су редовно долазили у младости и здрављу. Многи су очекивали да у манастиру нађу себи утехе и лека. Недалеко од манастира, са десне стране реке, када се пређе стари мостић, испод пруге, у подножју, налазио се Ромилов извор звани ”Бупало”, чија је вода, према веровању посетилаца, лечила главобољу и болести очију. На камењу и дрвећу око извора могло се у свако доба запазити пуно разнобојних кончића или делова одеће, као и доста новчића, које су остављали посетиоци. Овога више нема. Бекријска слава У Сењу се слави и једна необична слава — бекријска. Она увек пада у исти дан — на чисти понедељак, када по црквеном календару почиње велики пост — ускршњи. Сваке године се на овај дан сакупљају, првенствено ловци, али и већина мештана — мушкараца, па и гостију са стране, да се уз част, музику, игру, песму и шале прослави дан бекрија. Није то дан пијанаца, како неки тумаче, већ дан свих ловаца, љубитеља добре капљице и домаћина који знају да уживају у јелу и пићу. За прославу се обавезно спрема славски колач украшен зеленим гранчицама шимшира и процветалом шљивовом граном, пободеном у средини колача. Ова цветна грана шљиве на колачу означава жељу за добрим берићетом. Уколико нема изгледа да се шљивова грана до славе расцвета на стаблу /услед хладноће/, домаћин славе је благовремено одсече и стави у воду на топлијем месту, где се убрзо расцвета. Колач доноси и целокупну славу припрема домаћин славе, који се мења сваке године. На постављене столове, поред колача, стављају се вруће погаче, бобове пихтије, пасуљ пребранац, салата од киселог купуса, тањири с прженом рибом и прибор за јело. Све сама посна јела. Вина, ракије и пива увек има доста. Ту је и музика /обично хармоникаш/. Здравице обично почињу са: Срећна слава домаћине. Нек ти добро роде шљивари и виногради, нек ти се придруже ловци млади. Тог дана ретко ко ради, чак и они запослени у предузећима. Свако ко дође на бекријску славу, обичај је, обавезно на славски колач ставља новац — по могућности и жељи, а на крају забаве када се већина разиђе, тим новцем се плати попијено пиће. Жене не долазе на ову славу, без обзира што им то није забрањено. Ипак су то мушка посла. Пре разилажења сече се колач, када се бира и нови домаћин славе за идућу прославу. Обично изаберу оног ко се највише опије. На крају, сви одлазе кући. Они који претерају у пићу, обично оду кући нагарављена лица, а остали певајући сеоским сокацима. Ова слава се слави у Сењу од 1928. године, а увели су је, по причању старијих бекрија, Драги Богосављевић—Бала, ковач и Влада Ђурђевић— Врачар, кафеџија. Први, јер је волео у друштву лепо да попије, а други из комерцијалних разлога, да заради на продаји пића. 216

ШКОЛСТВО И ПРОСВЕТА Време до оснивања основне школе До првог српског устанка у читавом овом крају није било народних основних школа. Једино место где се могло тада описмењавати била је школа у манастиру Раваници, у којој су учитељи били калуђери. Настава је била посвећена писању, читању на словенском и црквеном појању. Према доступним писаним документима Раваница је постала просветно средиште са првом школом оног времена за спремање свештених лица мирског /световног/ и монашког реда, највише заслугом јеромонаха Стефана Даскала, сабрата ман. Раванице до 1690. године, доцније /1716 — 1729/ њеног обновитеља, по повратку из Сент Андреје /1716/17. год./. Но, стварање школе при манастиру Раваници стара је манастирска традиција. Наиме, у времену када је Стефан био члан манастирског братства /1687/, после разарања Раванице, умро је раванички јеромонах Аврамије, за кога ђакон Атанасије каже да је непрестано писао књиге. И Аврамије се на једној сачуваној раваничкој књизи потписао као даскал /учитељ/. У манастирској школи су поред Стефана Даскала, предавали још духовник Василије и игуман Стефан /Љ. Стојановић: Стари српски записи и натписи, III, бр. 5302, 5307/. О томе када је тачно школа у манастиру почела да ради, ко су били учитељи сем јеромонаха Стефана /који је због тога и добио име даскал—учитељ/, а ко ученици и шта се све учило сем црквеног појања и читања, нема веродостојних података. Претпоставља се једино да ученика није било много и да су то била, највероватније, деца верника и имућнијих људи /трговаца, кнежева, војвода и сл./. Међу њима је сигурно било и деце из Сења. Ученици су у манастиру живели и обављали одговарајуће послове и истовремено се припремали за духовни живот, али и за вође храбрих чета у борби за слободу народа. Од њих су многи остајали да живе и раде у манастиру као калуђери /један од њих био је из Сења — Арсеније/, док су други као описмењени ступали у државну службу, као писари, деловође и сл., а неки су постављани и за учитеље, јер других писмених људи тада није било. Такав је случај био и са Сењанином Миленком Лукићем, 217

који је, према доступним документима, био први учитељ у селу Сењу. У кондуиту листе свих учитеља за окружје ћупријско од 28. септембра 1842. године о Миленку Лукићу пише: „Миленко Лукић из Сења, 24 године, нежењен. Сење од поч. года 1839. у месту рођења као учитељ налазио се”. Ова година се, према томе, може сматрати почетком рада Основне школе у Сењу, коју су, пошто других основних школа /сем у Ћуприји/ није било, похађала и деца из свих села у кругу од 15 км. Од оснивања школе до првог светског рата Хатишерифом од 1830. године вазална Србија је добила власт ,,да печати књиге, да отвара болнице и ствара школе ради васпитања своје деце”. Ћупријски округ је присаједињен Србији 1833. године. Те године, у децембру, срушен је турски шанац, а у следећој Турци су напустили варош. Све дотле је за села у околини постојала општа животна и имовинска несигурност од стране Арнаута из Турске посаде у Ћуприји. До 1836. године у ћупријском округу су постојале само три школе: у Свилајнцу, Параћину и Ћуприји /од 1809. године/. После тога, као прве, отварају се школе у Медвеђи /1837/ и у Сењу /1839/. Иначе, први формални закон о школама у Србији донет је 1844. године, за време Уставобранитеља /1832—1958/, под именом „Устројеније јавног училишног наставленија”, чији је творац био Јован Стерија Поповић. Школе су проглашене општинским установама и предате њима на издржавање. У то доба у Србији су постојале три врсте основних школа: државне, општинске и сеоске. Основна школа у Сењу је спадала прво у сеоске, а затим, по договору са суседним селима, у општинске. За успешан рад у том периоду није било основних услова: квалификованих учитеља и школских зграда. Проблем је био и у плаћању тих учитеља, због великог сиромаштва народа оптерећеног тешким обавезама према држави која се формирала. Да би се тај проблем решио, полицајне власти су 3. августа 1843. године постигле споразум 10 села која гравитирају Сењу, да заједнички плаћају учитеља и шаљу децу у школу. Један од докумената о томе гласи: №912-843 3. јануарија 1844. Ћуприја Високославном Попечитељству Просвештенија Од начелника среза Параћин г. Петра Маринковића добило је ово Начелство 3. 8. 1843. године извештај да су се 10 села за издржавање учитеља сењског обавезале које су суседи села Сења леже 1000 гроша на годину приреза плаћати, а обшчество Параћин само своје учитеље сталном платом издржава: првом 100 талира, другом 2000 гроша. 218

Сав народ среза ресавског обећао је од јако напредак за издржавање учитеља у Мананасији, Медвеђи и Гложанскоме — данак по 20 пара — 3718 гроша, и то првом и другом по 1000, а трећем 800 /варош Свилајнац сама плаћа учитеља 250 талира/, а 918 гроша за помоћ општини Свилајнац. Начелник Округа Ћупријског подполковник Богдан Ђорђевић, с.р. О предисторији школства, истине ради, треба рећи нешто и о односу књаза Милоша Обреновића, коме се приписује отпор против школства и образованих људи. Међутим, чињеница је да је августа 1838. године окружним начелствима препоручена „жеља пресветлог књаза да се родитељи подстичу да своју децу у школе шиљу и да ниједно дете које је за школу способно од школе не изостане”. Због традиционалног схватања о женској деци и о омладини у то време, родитељи су ретко у школу слали женску децу. Ипак, када су 1845. године почеле да раде „женске школе” /прва у Параћину/, онда су по варошима у школу у великом броју ишле и девојчице. У селима се то десило знатно доцније /1873/. Похађање школе све до 1882. године није било обавезно него су полицајне власти и кметови у селима вршили уписивање деце из имућних породица, узимајући једно мушко дете између два или више мушке деце. Узимана су и деца коју родитељи добровољно у школу дају. До 1850. године по селима је постојала општа класа или две класе деце у школи: млађа и старија. Тек од 1850. године говори се о разредима, поступно по селима уводећи и трећи разред. Четврти разред по селима се уводи тек после 1878. године. Плату учитељима давали су сељаци општим доприносом, те је њихов став уобичајено био: „Ја те плаћам, ја дете у школу шаљем кад хоћу”, а то значи да је посећивање школе био највећи проблем. У Сењу се јављају исти проблеми: неуредно похађање наставе, запуштеност школске зграде, недостатак огрева за зиму, а највећи је био изостајање деце из школе, да би чувала стоку и помагала у кућним пословима. Но, ни са учитељима није било лако. Учитељи с богословијом боравили су у школи чекајући да добију парохију, те су били незаинтересовани за сложен и тешки рад у селу, а учитељице с вишом девојачком школом нису имале потребну спрему за овај позив. Тек доласком учитеља из учитељске школе, после 1880. год., рад школа је побољшан. У сењској школи, у времену од 1839. до 1915. године, дакле за 75 година, било је 18 учитеља и 4 учитељице. Њихова имена, године у којима су радили и неке друге податке, наводимо у наредном прегледу. 219

Учитељи и учитељице у сењској школи од 1839. до 1915.године Година рада Име и презиме Напомена 1839 - 1843. Миленко Лукић Рођен у Сењу 1813. Завршио српску школу и црквено правило у манастиру Раваници. 1844 -1847. Ђорђе Марјановић- Рођен у Брзану, стар 25 год. Завршио Ђурђевић Богословију у Београду. 1850 -1851. Јевта Павловић 1851 -1852. Васа Живковић Имао је 33 ђака-ученика. 1852 - 1853. Миленко Лукић Други пут. Од 1853. деловођа у општини. Умро 1880. године. 1854 - 1856. Панта Анђелковић Ђакон. Имао је 40 ђака-ученика. 1856 -1958. Ђорђе Радовановић 1858 - 1859. Лука Поповић 1860 -1861, Јован Радуловић Умро 1869.год.у 53.год. живота 1861 - 1862, Милосав Цветић 1862 - 1869 Јован Радоњић Имао 100 оваца 1869 - 1874. Младен Јовановић 1874 -1878. Павле Несторовић 1878 - 1881. Петар Тодоровић Привремено 1881 -1886. Владимир Сганковић Од 25.8.1881. до 15.10.1886. 1886 -1887. Даринка Јовановић Од 15.10,1886. до 15.9.1887. 1887 -1890. Милева Протић Од 15.10.1887. до 28.9.1890, 1890 - 1892. Антоније Обреновић Од 23.9.1890. 1892 -1894. Димитрије Тасић 1894 - 1895. Зарија Варјачић и Стефанија Дачић 1895 - 1896, Зарија Варјачић и Стефанија Варјачић 1896 -1913. Костадин С. Миловановић Учитељ 17 година /у Сењу/ 1896 - 1914. Лепосава Миловановић Учитељица 18 година /у Сењу/ Као што се из прегледа види, најдуже су учитељи у Сењу били брачни пар Миловановић /Костадин 17, а Лепосава 18 година/. За Костадина се прича да је био толико принципијелан да је свог сина три године узастопце обарао, све док није савладао градиво као остали ученици. Учитељи су имали бесплатно квартир /стан/, огрев и башту. 220

О броју ученика у неким годинама пре првог светског рата дајемо следеће податке: Година мушких У ч е н и к а женских свега Примедба 1859. 45 45 Учитељ Лика Поповић 1964. 64 — 64 Учитељ Јован Радоњић 1873. 36 16 52 Учитељ Младен Јовановић 17 ученика из других села 1884. 70 — 70 Учитељ Владимир Станковић 1889. 28 18 46 Учитељица Милева Протић 5 ученика из других села 1899. 124 8 132 Учитељи Костадин и Лепосава Миловановић 1903. 100 5 105 Учитељи Костадин и Лепосава Миловановић 1905. 90 7 97 Учитељи Костадин и Лепосава Миловановић Повећан број ученика у појединим годинама настао је отуда што су школу у Сењу похађала и деца из Стубице и Бигренице, села која тада још нису имала своју школу. Из прегледа се види, да се ученице појављују тек 1873. године. Њихов упис је зависио од прогресивности и воље родитеља. Закон о обавезном школовању мушке и женске деце донет је тек 1903. године. У 1883. години школа је из Вршца добила на дар велико звоно, које се сада чува у холу Осмогодишње школе. Године 1899. школски надзорник Драг. Антић је забележио: „Школска зграда у Сењу је прилична, али запуштена”, а затим и „Општина сењска води парницу о заузећу шуме и имања за Сењски Рудник, а државна власт подиже сваке године хајку против хајдука и хајдучије, што за школство и културу свакако није добро”. Иначе, у случају недисциплине, а да би се учитељима помогло, прописане су одговарајуће казне /каштиге/: опомена, прекор, карање, стајање ван клупе, клечање, затвор, бој /батине/ Од казни батинања и затвора изузета су била женска деца. Није било допуштено ударање по глави и повлачење за уши, чупање косе и сл. Ударање прутом по длану одржало се све до пред почетак другог светског рата. Школа је услед почетка првог светског рата /1914/, прекинула рад и није радила 1915, 1916, 1917 и 1918. године. У 1918/1919. години, да би се бар донекле поправило стање које је оставила окупација, одржани су аналфабетски течајеви за младиће који су за време рата остали без наставе. Током окупације Бугари су као окупатори покупили све књиге на нашем језику, које су по кућама нашли, и јавно их спалили на раскрсници, а затим су покушали да организују школу на бугарском језику /почетком 1918. године/. „Ујутру смо учитељицу поздрављали љубљењем руке, а затим смо морали на бугарском да изговарамо гласно: Аз с^м Блгарин, татко ми е Блгарин, маика ми е Блгарка. Всичките смо Блгари” /Из сећања М. Марковића/. 221

Неки документи из прошлости школе Као што је напред написано, школа је у свом раду имала доста проблема, о чему сведоче и многи документи — преписке из тог доба, од којих неке овде износимо као цитате—преписе, а за неке дајемо факсимил. Ево тих докумената: /писмо — факсимил/ Из овог се писма да закључити да је школа сазидана 1848. године. Доцније следе и жалбе: Јована Радоњића, писане 20.2.1864. године, из које се виде силни проблеми школе и неангажовање учитеља око тих проблема, па Младена Јовановић, 18.2.1871. године, због баште и њиве, затим Павла Несторовића, 15.12.1877. године, којом обавештава да је распустио ђаке, да се не смрзавају. Међутим, сутрадан /16.12.1877/ већ извештава да је огрев дошао и да наставља са наставом, У писму учитеља Младена Јовановића, од 18. фебруара 1871. године тражи се додела баште: Господину Министру Просвете и Црквених дела Потписати понизно молим, да ми се са вашим налогом башта даде, ја сам за две године имао једну њиву у име баште, па ми је сада исту обштина сењска одузела, зато што истој школи више општина принадлеже, па није дужна она сама школи башту да купи, него све да се старају за башту школску, а не само општина Сењска. Јесам Господину Министру понизан Слуга Младен Јовановић учитељ Сењски, округа Ћупријског Начелништву ћупријском № 1439 9. април 1871. у Београду У одговору на писмо Начелничество од 31. пр. м№ 2486. препоручујем му, да оно закаже општини сењској да она своме учитељу да земље. најмање дан орања за башту на једном месту, да је огради и колико може ближе школе, јер учитељ на то има право по закону. АС, МПс, Ф III п. 114/1871. М. 222 Ђаци у Сењу нередовно посећују школу Високо славно Попечителство просвештенија . . . . У овом пределу Отачества нашег народ сасвим сујеверан је и непросвештен, тако да науке и заведенија училиштна код њи нијшта нису, али младића имаде коису до горереченог датума /јануар, 1859/ код мене школу посећивали, да би с временом благочестиви људи постали. Из списка сваког учитеља који је у овој школи пре мене био, видио сам да се у почетку школске године по 60 деце скупи, а кад дође годишњи испит онда нема ни 10 у школи. Зато сам се усудио најпокорније молити Попечителство, да би налог свој учинило надлежним властима, да се ђаци у школу скупе, јер од онолике красне деце само сада 16 ђака имам. 10. фебруариа 1859. год. Лука Поповић, учитељ сењски у Сењу у окр. Ћупријском, срез параћ. У писму од 7. марта 1859. године исти учитељ истиче, односно пише: о крајњој запуштености школске зграде /без огрева, стока по школском дворишту слободно шеће, нема стакла на прозорима — ругло за све који пролазе идући у посету Раваници/, Училиште није видело мајстора за ових 11 година од како је направљено, итд.

Факсимил једног дела писма учигеља Л. Поповића у коме наводи да школа није видела мајсгора за ових 11 година од како је направљена /1848/. 223

Извештај надзорника основних школа у округу ћупријском, професора Е.М. Берберовића о стању школа 9. јула 1883. год. ,,Школе од тврдог материјала су двориштанска, бигреничка, сењска, планска, доњовидовска, гложанска, женска школа у Свилајнцу у Параћину и Ћуприји, док су у осталим местима округа школе од полутврдог материјала и слабе грађе. Чистоћа није свуда повољна, а најмање је повољна у војштанској, двориштанској, сењској и у првим разредима параћинске и свилајначке мушке школе. Из српског језика није постигнут повољан успех ни у једној школи, ни са практичког ни са теоријског гледишта. Црквено појање је сасвим занемарено”. Дана 16. јануара 1911. године управитељ школе сењске Костадин Миловановић извештава Окружни школски одбор у Ћуприји да није у могућности да пошаље буџет школе, јер Школски одбор у Сењу и Иванковцу не предају школи обавезну дванаестину по сразмери прикупљених општинских прихода и приреза за издржавање школе. Затим следи писмо од 18. јануара /видети факсимил/, па писмо начелнику среза параћинског у Параћину 29. марта 1911. године, које гласи: Краљ. срп. народна основна школа Сењска ШБр.84 29. марта 1911. године Сење Начелнику среза параћинског Параћин По члану 157. тачке 4. закона о општинама да се казне новчано од 50 до 300 динара или губитком плате до 3 месеца председник и благајник, ако на крају сваког месеца редовно не предају школској благајни одговарајућу дванаестину по сразмери прикупљених општинских прихода и приреза за издржавање школе по школском буџету. Већ је ово крај трећег месеца ове године, а председник и благајник суда општине иванковачке, не само што нису предавали школској благајни на крају сваког месеца како наређује члан 157. тачка 4. закона о општинама, а већ ни до данас нису дали школи сењској баш ништа. — По буџету школе сењске за 1911. годину, који је надлежно од стране окружног школског одбора на основи члана 64. тачке 4. закона о народним школама одобрен, општина иванковачка дугује школи сењској на име школског приреза за раније године /1892, 20/ хиљаду осам стотина деведесет и два динара и 20/100 и на име школског приреза за текућу годину /286,60/ две стотине осамдесет и шест динара и 60/100. Председник и благајник општине сењске предали су до данас благајнику школе сењске /48,49/ четрдесег и осам динара и 40/100 на име школског приреза, а општина сењска дугује школи сењској на име школског приреза за прошлу годину /3,49/ три динара и 49/100 и на име школског приреза за текућу годину /683,85/ шест стотина осамдесет и три динара и 85/100. С тога, најпонизније молим вас, господин-начелниче, да одредите једног подручног чиновника, који ће у мом присуству прегледати касу и новчане књиге суда општине иванковачке и суда општине сењске, те да се утврди како су председници и благајници поступили по члану 157. тачке 4. закона о општинама. У нади сам да ћете учинити све, како би се једном подручни вам председници и благајници нагнали на тачно извршавање законских наређења, те да би и једном непотребна преписка престала. Учитељ школе сењске Костад. С. Миловановић После више захтева, којима се није изашло у сусрет, учитељ је 30. априла 1911. године послао писмо министру просвете у Београду, у коме каже ,,да је стање школе сењске најгоре и тако јадно да се више не може ни дан издржати, јер председници и благајници општине сењске и иванковачке неће ни да чују за одредбе т. 4 чл. 157 закона о општинама”. На крају писма учитељ пише, између осталог: „Потписа224

Писмо управитеља школе у Сењу К. Миловановића, у коме се жали што му није одобрен буџет за 1911. годину. 225

ти је све чинио, па се за рачун школе и лично задужио, надајући се да ће се са неке стране помоћи школи, али се у томе преварио, јер се даље више не може”. У осврту на овај период постојања и рада основне школе у Сењу, могло би се рећи, без обзира што је много појединости из тог доба остало непознато, да је било много проблема, могло би се рећи „порођајних” /недостајање школске зграде, учење у приватним кућама, једној одаји општинске зграде, недостајање учитељског кадра, учила, често неразумевање родитеља и општинских власти, затим ратне прилике и слабо економско стање/ да је она за све време извршавала свој основни циљ и да је тај рад поставио основу за успешнији наставак после завршетка првог светског рата. Иначе, од свих 22 учитеља у овом периоду нашу пуну пажњу и признање заслужује први учитељ Миленко Лукић, који је имао храбрости да пробија баријере мрака и незнања и чије би име школа у Сењу требала да носи. Затим је ту учитељ Станковић, који је са VII класом имао довољно искуства за тежак рад. Посебно заслуге припадају и свако признање заслужује и брачни пар Миловановић, који су највећи број својих година живота и рада поклонили школи и ученицима у Сењу /Костадин 17, а Лепосава 18 година/. Из наведене документације може се запазити да се учитељи својим положајем у друштву нису могли много похвалити. Школа између првог и другог светског рата У току првог светског рата, као што је већ наведено, школа није могла редовно да ради, тако да је велики број деце био ван школе. Није било ни учитеља, а школска зграда је била пуна избеглица и знатно оштећена. Из тих разлога после завршетка рата било је доста младих заосталих из школе. Да би се стање што пре поправило општинске власти су организовале курсеве — течајеве, за њихово описмењавање, да се пропуштено бар донекле надокнади. Приступљено је и оправци школске зграде. Течајеве за годишта која нису ишла у школу услед ратног стања водили су учитељ Милан Станојевић и учитељица Ружица Симић, из Куманова, супруга свештеника Ристића. Исти учитељи држали су и наставу са ученицима који су редовно пошли у школу школске 1918/19. и 1919/20. год. Бројно стање ученика /мушких, женских и укупно/ као и имена учитеља-наставника, по годинама, дато је у наредном прегледу. 226

Број ученика ОШ Сење у периоду 1918—1945. год. Школска Број ученика година мушких женских свега Учитељи - насгавници 1918/19. Течај за први разред Милан Стојановић и Ружица Симић 1919/20. II и трећи разред Милан Стојановић и Ружица Симић 1920/21. 90 29 119 Драг. Марковић и Милица Марковић 1921/22. 86 35 121 Дан. Жеравичић, Тих. Ђорђевић 1922/23. 85 47 132 Мил. Станојловић, Дан. Зеравичић 1923/24. 101 64 165 Д. Жеравичић, Леп. Ристић, Д. Станојловић 1924/25. 93 64 157 Мил. Станојловић, Лепосава Ристић 1925/26. 95 49 144 Екатерина Забјелина /3 мес./, Драг. Станојловић, Милан Станојловић, Лепосава 1926/27. 58 7 63 Ристић и Драга Стојановић 1927/28. 66 19 85 Драг. Станојловић, Нада Симић и Живојин —Жика Аранђеловић 1928/29. 94 43 137 Жика и Живка Аранђеловић /брачни пар/ 1929/30. 101 53 154 Жика и Живка Аранђеловић /брачни пар/ 1930/31. 119 73 192 Жика и Живка Аранђеловић /брачни пар/ 1931/32. 138 71 209 Жика и Живка Аранђеловић /брачни пар/ 1932/33. 103 56 159 Жика и Живка Аранђеловић /брачни пар/ 193 3/34. 97 72 169 Жика и Живка Аранђеловић /брачни пар/ 1934/35. 139 72 202 Жика и Жика Аранђеловић /брачни пар/ 1935/36. 121 95 216 Милош Пауновић, Наталија Ракић 1936/37. 116 93 209 Милош Пауновић, Наталија Ракић 1937/38. 148 96 244 Милош Пауновић, Наталија Ракић 1938/39. 132 122 254 Милош Пауновић 1939/40. 154 130 274 М. Пауновић, Ђ. Јовић, Дар. Ђ. Петровић 1940/41. 142 147 289 Милош и Бисенија Пауновић /брачни пар/ 1941/42. 124 120 244 М. и Б. Пауновић и Ђ. Петровић 1942/43. 111 108 219 Милош и Бисенија Пауновић 1943/44. 90 92 182 М. Пауновић, Мара Тодоровић, М. Лазаревић 1944/45. 119 107 226 Милан Лазаревић, управитељ, М. Тодоровић и Б. Пауновић Напомена: Од 1920/21. школске године постојала су IV разреда. Овај период карактерише повећање броја становника у селу, пораст интересовања родитеља за школовањем деце и повећање броја ученика. Нарочито се осећа пораст броја ученика од школске 1928/29. године, пристизањем поратне генерације деце. Број женске деце у школи значајно се приближава броју мушке деце тек од 1935/36. године, а изједначује се пред сам рат и у годинама рата. Цифре о броју ученика по генерацијама треба узети условно, односно с резервом. У списковима је број обвезника и уписаних, али је проценат осипања у појединим годинама био знатан, нарочито у првим годинама после завршетка првог светског рата. У овом периоду школа је имала читав низ врло солидних просветних радника — укупно 21 /учитељица 12 и учитеља 10/, који су имали пред собом озбиљне задатке, посебно у годинама после завршетка рата, а које су успешно обавили. Пуну пажњу и признање Сењана заслужују сви, а посебно они који су у селу провели 5, 6 и више година /Жика и Живка Аранђеловић, Милош и Бисенија Пауновић и др./. Ова серија просветних радника дала је нов квалитет у историји школе — школовању деце и сарадњи са родитељима. Занимљиво је да је учитељица Мара Тодоровић за рад у другим школама и у Сењу четрнаест пута оцењена одличном оценом. 227

Зграда старе основне школе /подигнута 1848, а срушена 1991. године/ Генерација ученика основне школе рођених 1921-1922. године, са разредном учитељицом Живком Аранђеловић, 1929. године/ 228

Нова - осмогодишња школа, подигнута 1965. године. У првом плану мост преко реке Раванице, подигнут 1936. године. Са добровољне акције на уређењу дворишта око зграде нове /осмогодишње/ школе. 229

У новембру 1929. и током зиме 1930. године при школи су организована и 2 течаја кројења и шивења, као и израде белог веза. Уз услов да су им родитељи купили шиваће машине марке „Сингер” /врло скупе за тадашње прилике/, течајевима је присуствовало по 12 и више девојака узраста око 14 до 16 година. Курс је водила наставница Гина /Драгиња/ и девојке су већ крајем течаја показале завидан успех. Ови курсеви су били веома значајни за девојке, не само за припремање за брак, већ и за обезбеђење пристојнијег живота у ратним и поратним приликама, када се доста тешко живело. „И данас чувам радове сашивене и извезене у својој 15. години”, сећа се /1992. год./ једна од течајки Станојка Стефановић, тада Марковић. У томе сигурно није изузетак. Школа после другог светског рата Као што је из прегледа за период 1918—1945. године видљиво, рад школе у Сењу није прекидан за време другог светског рата, без обзира на окупацију, а повремене тешкоће су заједничким напорима превладаване. Томе је у великој мери допринео и тадашњи управитељ Милан Лазаревић, родом из Горње Шаторње, затим учитељице Мара Тодоровић, Бисенија Пауновић, као и Милош Пауновић, који је у извесном периоду и сам био управитељ. Бројно стање ученика по годинама за овај период дајемо у наредном прегледу. Број ученика свих разреда у Сењу за период 1956—1992. Напомена: Од 1953. године школа је била шесторазредна, а од 1955. године осморазредна. — У 1954. години, и поред ранијих аналфабетских течајева,утврђено је да у селу има још 67 неписмених лица, од тога је 66 жена и 1 мушкарац. — За период од 1945. до 1956. године нисмо пронашли документацију. Школска година Број ученика свега Школска година Број ученика м. ж. М. ж. свега 1955/57. 158 122 280 1974/75. 113 96 209 1956/58. 178 172 351 1975/76. 108 90 198 1958/59. 201 214 374 1976/77. 100 89 189 1959/60. 140 142 282 1977/78. 92 82 174 1960/61. 130 132 262 1978/79. 85 76 161 1961/62. 159 142 301 1979/80. 78 77 155 1962/63. 137 129 266 1980/81. 71 68 139 1963/64. 165 156 321 1981/82. 69 67 136 1964/65. 90 95 185 1982/83. 77 60 137 1965/66. 155 135 290 1983/84. 77 74 151 1966/67. 171 145 316 1984/85. 74 70 144 1967/68. 181 151 332 1985/86. 84 78 164 1968/69. 140 112 252 1986/87. 76 68 144 1969/70. 139 132 271 1987/88. 86 69 155 1970/71. 135 113 248 1988/89. 82 65 147 1971/72. 138 113 251 1989/90. 78 71 149 1972/73. 121 116 237 1990/91. 77 77 154 1973/74. 114 105 219 1991/92. 64 76 160 230

Учитељи и наставници у Сењу у периоду 1956—1980. год. 1. Антић Драган 26. Михајловић Предраг 2. Антић Стојанка 27. Митић Драгољуб 3. Арсенијевић Милка 28. Ненезић Станко 4. Белановић Анђелка 29. Нешовић Милица 5. Богдановић Градимир 30. Николић Милутин 6. Вељковић Миланка 31. Нонић Анта 7. Димитријевић Јаворка 32. Павловић Марија 8. Ђурђевић Миладин 33. Павловић Миладин 9. Ђурђевић Милица 34. Пантелић Ружица 10. Јевтић Милан 35. Пантелић Љубица 11. Јовановић Бранивоје 36. Попадић Ратомирка 12. Јовановић Љубица 37. Радивојевић Драган 13. Јовановић Милка 38. Радивојевић Мирјана 14. Матејић Анђелка 39. Раденковић Милица 15. Матејић Љубинка 40. Ристоћ Стојмир 16. Матејић Милица 41. Стојановић Љиљана 17. Милетић Милутин 42. Стојановић Милорад 18. Милетић Милица 43. Стојковић Миланка 19. Милетић Предраг 44. Татомир Нада 20. Миловановић Вукосава 45. Тирнанић Момчило 21. Милосављевић Радиша 46. Тирнанић Нада 22. Милосављевић Ст. 47. Томић Радосав 23. Мариновић Милосав 48. Томић Славка 24. Милићевић Иван 49. Цветковић Велибор 25. Михајловић Милка 50. Цветковић Смиља Учитељи и наставници у Сењу у периоду 1980-1992. год. 1. Аћимовић Милена 2. Бечановић Мирјана 3. Бјелогрлић Винко 4. Вучковић Бранка 5. Вујичић Небојша 6. Граовац Драган 7. Ђурђевић Миладин 8. Ђурђевић Мирјана 9. Ђорђевић Ненад 10. Ерић Љиљана 11. Илибашић Бранка 12. Колар Соња 13. Малакос Месуд 14. Маленовић Мирјана 15. Маловић Марија 16. Маленовић Радица 17. Михајловић Живорад 18. Митровић Димитрије 19. Недељковић Гмитар 20. Недељковић Ивица 21. Николић Радмила 22. Нонић Анта 231

23. Павловић Мирослав 24. Пејчић Душица 25. Рајковић Јасмина 26. Савић Љубиша 27. Станојевски Снежана 28. Стојановић Милорад 29. Стојановић Љиљана 30. Стајковић Ратомирка 31. Стојковић Даница 32. Симић Драгица 33. Цветковић Смиља Управитељи школе у протеклом периоду били су Михајловић Предраг, Стојановић Милорад, Матејић Љубиша, Ненезић Станко, Антић Драгољуб, Ђурђевић Миладин, Радивојевић Драган, Митровић Димитрије /1992/. Школски објекти и учила Школска зграда и учила Од почетка рада /1839/ настава је одржавана у приватној кући, затим у једној просторији зграде општине, која је направљена 1830. године. Зграда намењена за школу, од тврдог материјала, направљена је 1848. године /према наводу учитеља Луке Поповића/, док је према неким казивањима старих то учињено тек 1852. године. У првом светском рату у школи су боравили бежунари /избеглице/, којом приликом је била знатно оштећена и оправљена је тек 1926. године. До те године ђаци су опет учили у згради општине и у једној приватној кући. После другог светског рата школа је до 1953. године била четвороразредна, затим до 1955. године шесторазредна, а од те године до данас — осморазредна, осмогодишња. 1961. године ђаци су прешли у нову школску зграду, пространу са више одељења и савремених учила. Стара зграда основне школе срушена је 1991. године. Нова школа је после ослобођења добила име „Живка Дамјановић”, што је учињено по бирократском поступку, јер особа чије име носи школа нема никакве везе са сењском школом и Сењем, сем што је у току окупације долазила у Сење 1—2 пута као партијска активисткиња. Из ових разлога поставља се питање оправданости задржавања овог назива. Међутим, ако школа мора да носи нечије име онда је најлогичније да то буде име првог учитеља Миленка Лукића /који је и родом из Сења/. У погледу учила стање никада није било задовољавајуће, јер често није било довољно средстава, а некад ни разумевања надлежних. У старој основној школи, одмах после првог светског рата, инвентар и учила били су врло оскудни и састојали су се само из дотрајалих школских клупа /скамија, скамлија/, рачунаљке, сунђера и креде, док су ученици имали мале таблице са сунђером на канапу, затим крижуље /крежуље/, писанке и цртанке. За учење бројања сваки ђак је правио тзв. „дрвца”, дужине 10 цм, везаних у мале снопиће од по 10, 20 или 30 комада. После другог светског рата стање се нешто поправило, али још не толико да би се настава одвијала на најсавременији начин. 232

Школски предмети — програм У току протеклих, преко 150, година рада школе изучавани су по програму различити предмети. Заузело би много простора ако бисмо број и назив тих предмета овде детаљније наводили. Зато, информације ради, наводимо само предмете из 1895. и 1985. године, односно један програм из четворогодишње, а један из осмогодишње школе. — У четворогодишњој школи су изучавани следећи предмети: Буквар, Читање, Знање о човеку, Катехизис /веронаука/, Историја, Земљопис, Граматика српског језика, Рачуница и Писмени састав. — У осмогодишњој школи: Српскохрватски језик, Немачки језик, Историја, Географија, Познавање природе, Биологија, Физика, Хемија, Математика, Физичко васпитање, Музичка култура, Ликовно образовање, Општетехничко образовање и Домаћинство. Школска башта и практична настава До пред други светски рат сењска школа је имала своју башту на манастирском имању, где је сада ново насеље и игралиште ФК „Полет”. На том земљишту ученици су под надзором наставника правили леје за садњу белог и црног лука, сетву салате, расађивање купуса и сл., а затим ове садили, неговали и сређивали. Било је и случајева да су радили на земљишту које је учитељ добио за своју башту. У самој школи практична настава се одвијала у оквиру предмета Ручни рад. Сваки од ученика морао је, јер се то и оцењивало, да направи неку алатку, справу или шта друго из живота на селу, од дрвета или другог одговарајућег материјала. То исто је важило и за ученице, с том разликом што су њихови ручни радови били из оквира кућних послова /вез, плетење и сл./. Од школских — ученичких ручних радова приређиване су повремене изложбе, а најбољи радови су били и стално изложени. Школска слава, библиотека И одбори Школска слава Све до 1950. године школска слава је била Свети Сава. Славски колач и славу припремао је сваке године један од ученичких родитеља. Прослава је била врло свечана и велики дан како за ученике тако и за родитеље, скоро за цело село. Најбољи ђаци су за тај дан добијали да науче и рецитују патриотске и друге песме, а управитељ школе је држао пригодан говор и поздравио ученике, родитеље и госте. За ту прилику често је било и гостију из Ћуприје, па и из Београда. Променом политичког система дошло је постепено и до промене погледа на ову школску славу, 233

која је била дуго забрањена од атеистичке власти. Од 1992. године овај дан је у школама поново свечано обележен. Вероватно ће наредних година прослава бити као некад. Библиотека и читаоница Никада нису биле у завидном или бар добром положају, без обзира да ли су се налазиле у оквиру омладинске организације или школе. Ипак, када су биле у саставу школе, бар су их ђаци више користили. Услед недостатка средстава и фонд књига је био доста скроман. У ствари, библиотека је радила боље или лошије у зависности од тога ко је водио. Било је у протеклом периоду и година када је библиотека испуњавала своју намену, првенствено захваљујући ентузијазму неког од учитеља. Сада је библиотека при Осмогодишњој школи и располаже са око 2.000 књига из различитих области, укључујући и пољопривреду. На жалост, ни тај фонд се не користи довољно. Можда је томе допринело и веће праћење телевизије и читање друге штампе. Ипак, у основи је одсуство навике читања, које код ученика треба да развија школа, а она изгледа то не чини довољно. Ношењем књига из библиотеке својим кућама ученици би допринели да и старији мало више читају. Школски одбори Од оснивања до данашњих дана школом су руководили учитељи, односно управитељи, у тесној сарадњи са председником општине — општинским властима, било директно или преко школских одбора. У школске одборе су бирани најугледнији и најписменији људи — родитељи ученика и учитељи. Њихова је дужност била да се повремено састају и разматрају проблематику школе, а затим предузимају акције за решавање уочених проблема. Поред школског одбора осниван је и савет за просвету и културу. У савету за просвету и културу 1953. године били су: Николић Мара, Миловановић Миодраг, Ђурђевић Милоје, Рајић Милић, Кнежевић Станоје, Ерић Владимир, Кнежевић Александар, Богосављевић Милка и Павловић Угљеша. Школски одбор шестогодишње школе у Сењу у 1955. години, сачињавали су: Ђорђевић Ратко, Марић Миливоје, Миљковић Љубомир, Павловић Миладин, Јевтић Милан, Томић Радомир, Зарић Спасенија, Гркић Дамјан, Белетић Јегда, Павловић Жика, Кнежевић Станоје и Ђолић Станко. Као што се види, у складу са важећим системом, редовно су бирани — формирани одговарајући одбори, која су своја права користили и обавезе извршавали са различитим успехом. У сваком случају били су присутни, што није било без утицаја на рад школе. 234

Први ученици гимназије и средњих школа после првог свегског рата Напомеиа: Пре првог светског рата пољопривредну школу су завршили: Борисав Пандуровић /1896/ и Велимир Тодоровић /1910/. Ученици гимназије: Саобраћајна школа 1919/20,1920/21,1921/22. Добривоје Богосављевић Ђорђе Кнежевић Боривоје Богосављевић Радоје Нешић Коста Михајловић Миодраг Миленковић Илија Аћимовић Трговачка школа Олга Митровић Богословија Милоје М. Михајловић 1923/24. Добривоје Стефановић Ђорђе Пандуровић Милка Новаковић Надежда Лукић Владислав Попадић Момчило Марковић Софија Ракић Злата Ракић Учитељска школа Драгољуб С. Стојановић Драгиша М. Марковић Милица С. Рајић Жика Љ. Кнежевић Пољопривредна школа Станоје Јевтић Милан Митровић Милоје Митровић 1924/25. Милоје Михајловић Илија Аћимовић Мирко Антић Жика Ерић Милован Тодоровић Богомир Михајловић Рударска школа 1925/26. Олга Митровић Драгољуб Матић Радоје Стефановић Бошко Ј. Антић Миле Буљанчевић Војно-техничка школа Матић Станоје Геодетска школа Коста Михајловић Света Вељковић Завршили високе школе после другог светског рата Медицински факултет 1. Милан С. Тодоровић 2. Јован Б. Антић 3. Момчило Кнежевић 4. Владимир М. Тодоровић 5. Милан Р. Вељковић 6. Љубомир Марић 7. Момчило Марић 8. Живка Тодоровић 9. Велибор Тодоровић 235

10. Добрила Тодоровић 11. Светлана Петровић —Миљковић 12. Бранислав С. Ђолић 13. Љубодраг Петровић 14. Момир Јовановић 15. Живка Попадић 16. Јасмина Матејић 17. Зорица Гркић 18. Слађана Ненадић 19. Љиљана Станковић 20. Драган Матејић 21. Ружица Митровић 22. Златко Вујичић 23. Бојка Стојановић 3. Мирко М. Кнежевић 4. Мића Антић 5. Мирољуб Богдановић 6. Славко Кнежевић 7. Јован Попадић 8. Миодраг Миловановић 9. Љиљана Тодоровић Пољопривредни факултет 1. Милан Кнежевић 2. Богомир Михајловић 3. Милован Тодоровић 4. Градимир Аћимовић Шумарски факултет Стоматолошки факултет 1. Александар М. Кнежевић 1. Милоје Д. Матић 2. Мома Ђурђевић 3. Власта Митровић 4. Љубиша Нешић 5. Зоран Нешић Ветеринарски факултет 1. Ђорђе Стевановић Факултет политичких наука 1. Раде Ћорђевић Фармацеутски факултет 1. Мирјана Гркић 2. Славица Антић Филозовски факултет 1. Драгиша М. Марковић Дефектолошки факултет 1. Гордана Миладиновић 2. Божидар Нешић 3. Славица Николић Филолошки факултет 1. Мирјана Миловановић 2. Верица Кнежевић Академија примењених уметности Економски факултет 1. Душан Б. Марић 2. Небојша Вучковић 3. Сима Миленковић 4. Момир Митић 5. Ната Аћимовић 6. Мића Ђорђевић 7. Дракче Николић 8. Душица Павловић 9. Никола Стојановић 10. Миодраг Марковић 1. Милева Б. Лукић - Матић Грађевински факултет 1. Добривоје Пандуровић 2. Душан Р. Матејић 3. Драгомир Ћурђевић 4. Бранислав Маленовић 5. Владимир Стојковић 6. Станоје Матић Електро-технички факултет 1. Боривоје Миловановић Правни факултет 1. Момчило М. Марковић 2. Милош Марковић 2. Добрица Тодоровић 3. Светислав Антић 4. Драган Антић 236

Технички факултет Војне школе 1. Мирко Б. Лукић 1. Драгиша Пандуровић 2. Урош Ђолић 2. Момчило Стојановић 3. Владимир Ерић 3. 4. Велимир Тодоровић Милан Стојановић Машински факултет 5. Момчило Богдановић 1. Будимир Миловановић 6. 7. Милоје Антић Стојадин Марковић Факултет за физичко васпитање 8. Новица Вујичић 1. Будимир М. Марић 9. Раде Д. Ћолић 2. Даница Стојковић 10. 11. Миле Ђолић Бранислав Ђолић Природно-математички факултет 12. Миле Петровић 1. Миодраг Мигровић 13. 14. Светислав Миљковић Милован Р. Марковић Саобраћајни факултет 15. Љубиша Стојиљковић 1. Миладин Павловић 16. Момир Нешић Као што се из списка види из Сења је доста њих завршило високе школе /нека опросте евентуално испуштени из овог списка/, и одмах се укључило у привреду и остале делатности, највише у суседним градовима — Ћуприји, Јагодини и Параћину, а затим у Београду и другим местима широм земље, а има их и у иностранству. Мало је њих који раде и станују у Сењу. 237

Милосав Б. Михајловић—Ћосић народни ”видар”, 1858—1933. године /лево/ и Бора Лукић, народни ”лекар”, болничар из првог светског рата, 1893-1955. године /десно/ Први Сењанин који је завршио медицински факултет — Милан — Лана Тодоровић /1961/ и прва Сењанка која је завршила медицински факултет — Живка Тодоровић /1978/ 238

ЗДРАВСТВО Здравствене прилике до првог светског рата О здравственим приликама /и неприликама/ које су владале у Сењу у ранијим периодима нема много писаних података. Из причања старих људи и података које смо нашли у ретким документима, може се закључити да су породице имале знатно више деце, биле су бројније /са више чланова/, али је и смртност, посебно деце, била већа него данас. О томе од чега се у прошлости умирало у књигама умрлих постоје извесни записи, али су они веома уопштени и из њих се не може поуздано сазнати узрочник смрти. Тако, на пример, пише: умро од грознице, од ватре, од стомака, од гуше, од јектике - врућице и сл. Такво стање не чуди, јер није било лекара који би стручно утврдили узрок смрти, али је и из тих штурих записа јасно да су узрочници и обољења позната данас постојала и тада. У матичној књизи умрлих за период од 1903. до 1921. године, према С. Петровићу, као узрочници смрти најчешће се помињу: гушобоља, срдобоља, велики кашаљ, дифтерија, сува болест, колера, богиње, тифус, туберкулоза, пришт, шкрофуле. Умирало се и од уједа бесног пса /Милан Лукић, 1900/; убода ножем /Петар Врбић, 1908, Станојло Матејић, 1909/; дављењем у Морави /Драгољуб Милетић, 1911/; од удара коња копитом /Станоје Павловић, 1913/; на железници /Јован Митровић,.1913/; нехатом погинули /Димитрије Антић, 1914, Милоје Матејић, 1915/; од разбојника /Радосав и Милош Антић, 1916/ итд. Било је и самоубистава, неразјашњених убистава, нестанка и сл. Људи, а посебно деца, највише су, ипак, умирали у епидемијама колере, тифуса, шарлаха, куге /чуме/ и сл. Стање се обично погоршавало за време рата и окупације, као и у тзв. гладним годинама. Гинуло се и у рату, међусобним обрачунима, од грома, у саобраћају. У памћењу људи и записима најупечатљивије су остале епидемије куге /црне смрти/ 1348, 1675, 1683, 1735, 1781, 1792, затим 1797, 1837 и колере 1866-1868. године. Такође је колера владала за време рата са Бугарском /1885/ и другог балканског рата /1912—1913/. Тада су бугарски војници заражени колером на турском фронту према Чаталџи и Цариграду, пренели колеру српској војсци, а српски војни239

ци су је онда пренели скоро по читавој Србији. У Сењу је од колере умрло преко 37 лица. Прва жртва колере била је Драга жена Петра Ђорђевића /19.7.1913/, затим Светозар Лукић и његова супруга Кадивка /21. и 22.7.1913/. Друга опаснија епидемија колере била је 1837. године, шарлаха 1904. и 1921, а тифуса 1914—1916, за време првог светског рата, када је умрло много људи /у Сењу 23/, само зато што вашљивост није на време ликвидирана. Слично, али у мањим размерама десило се и у другом светском рату /1941 -1945/. Познате су и епидемије богиња 1909-1914/, шарлаха /1928-1929/, затим повремене епидемије грипа /1920/, па слинавке и шапа, жутице, шпанске грознице и сл. Све такве појаве у народу су називане редњама и моријама. У случају појаве епидемија Сењани су се довијали на различите начине: селили су се у колибе које су имали у планини или у пољу, а у кући су остављали само једног члана који је неговао већ оболелог. Остали нису долазили у село нити су ишли у С. Рудник или Ћуприју, а у јела су стављали више белог лука и свакодневно су га јели, што се показало корисним. Умрле је сахрањивало неколико њих, који су важили као пијанице—алкохоличари, које су штитили алкохол и бели лук. Говори се да су сви они преживели епидемију. Лечењем људи у то доба бавили су се разни видари, врачари, надрилекари. Тек 1833. године почела је да се поклања већа пажња народном здрављу. Уместо видара све је више школованих лекара или лекара странаца. Као и на пољу школства Сретењским уставом 1835. године, предвиђено је и уређење санитетске службе. Просечан људски век био је око 60 година, мада је било и особа које су доживеле 80, 90, 100, па и више година. Увидом у књиге умрлих наишли смо на записе од стране свештеника колико је умрли живео и од чега је умро. Но, питање је колико су ти подаци тачни ако се има у виду да су често записивани према сведочењу најближих, пошто о рођењу умрлих у то доба није било писаних докумената, односно нису вођене књиге рођених. О онима који су рођени доцније то се поуздано зна, јер су књиге рођених уредно вођене. Тако, на пример, поуздано се зна да је Чеда Марић живео 103 године, Милица Матић 103 године, Миља Николић 103 године, Јоксим Стајић 95, Богосав и Душан Лукић по 93, Ружа Антић 92 итд. Данас у Сењу такође има доста старих особа. Алекса Попадић, последњи од "Солунаца” има преко 96 година. Здравствене прилике између два светска рата На стање здравља, рађање и смртност између два светска рата /1919-1941/, позитивно или негативно, утицало је више чинилаца, међу којима се као најважнији истичу наслеђе, услови живота и рада, образованост и организација здравствене службе. — У погледу наслеђа најштетнија је била појава преране удаје, односно женидбе. Недовољно развијени, психички и физички недовољно припремљени за брак и 240

подизање потомства, они су доносили дегенерисано и неотпорно потомство. Родитељи су такве бракове некад и несвесно форсирали због потребе за радном снагом или да неко други не „уграби” добру прилику, односно девојку или момка на које су „бацили око”. Чињено је то и из материјалних разлога, када је долазило не само до малолетничких бракова, већ и бракова међу особама са видљивим манама. Не би се могло рећи да је то била општа појава, али ни занемарљива. Чудно је да се овако нешто могло десити и домаћинима који су били обазриви када одвајају семе за сетву, бирају најбоље саднице, остављају за приплод најбоља грла, јер су знали за изреку: „Како сејеш тако ћеш и жњети”, ,Kаква сетва таква жетва”. — Што се тиче услова и начина живота и рада, може се са сигурношћу рећи, да сем природних, они нису били најбољи за очување здравља и за дуг живот. Наиме, куће су биле од слабог материјала, мале, са земљаним подовима, отвореним огњиштем, недовољно подесне за одржавање чистоће. До, у току рата и пар година после првог светског рата спавало се у једном одељењу /често и у једном кревету/, због чега после тешког рада није могло ни да се честито одмори. Исхрана је била једнолична, у летњим месецима, када се највише радило, најслабија, а у зимским, када се мање радило, веома јака, масна, папрена, слана. Посебно је грешено у томе што није довољно коришћено воће и грожђе, како у свежем тако и у прерађеном стању. Такође је коришћено само неколико основних врста поврћа /пасуљ, кромпир, купус/. Јело се и превише хлеба, додуше више проје и качамака, а мање пшеничног. Штетно дејство уношења превише хране животињског порекла /месо, маст/ отклањано је у извесној мери обавезним данима поста /средом и петком/ и верским постовима у току године. — Трећи чинилац — образованост /писменост, просвећеност, обавештеност/ од утицаја је и на претходна два, пошто је то услов да се отклоне све грешке које могу довести до погоршања здравља, неправилног лечења и раније и веће смртности. Схватање „да је само дебео човек здрав”, „да нема лека ако нема века”, да се код лекара иде тек кад ништа друго што су покушали није помогло, а онда се олако говори „како, ето, ни лекар није могао да му помогне” и слично многе је пре времена одвело у смрт. Код лекара се није ишло или се закашњавало и због стидљивости, као и бојазни да се не сазна од чега болује, да не „пукне брука”, посебно ако су биле у питању полне болести, душевне болести и туберкулоза — јевтика. У томе се ишло толико далеко да је појединце и породице мање забрињавала сама болест од страха да се у селу чује и прича како је неко „туберан”, „луд” или да болује од „господске болести” - трипера. Са описмењавањем и ширим образовањем, таквих схватања и ставова је бивало све мање. — Четврти чинилац, али не и по значају, организованост здравствене службе, у Сењу се није много осећао. Ова служба је развијана, углавном, у Ћуприји. Тако је, прва апотека отворена 1833. године /власник Цинцарин Коста Нуша, стриц чувеног комедиографа Бранислава Нушића/, друга 1846. године, а трећа 1881. године. Као први апотекари помињу се, поред Косте Нуше, Јаков Манделбаум и Леополд Молнар. Од лекара први се помиње Гаврило Савић /1836. године/. Војна болница је основана у Ћуприји 1868, а цивилна 1881. године. 241

Као што се из овога види у Сењу, а не само у њему већ и у осталим селима, никаква здравствена служба није функционисала, уколико се ту не рачуна врло ретки долазак лекара из Ћуприје /среског/. У Ћуприји су између два рата живели и радили познати лекари: др Жика Поповић, др Драгица Поповић, др Здравко Ивковић, др Јова Тодоровић, др Митар Шарановић, др Милош Шарић, др Владан Лазаревић, др Светозар Томић, др Олга Андрић, др Вера Јовановић, др Милан Пантелић /зубни лекар/ и др., а од апотекара Јосип Усмијани и Милан Шурдиловић и др. Иначе, најчешћа обољења у том периоду била су: плућна и стомачна обољења /особито проливи/, срчана обољења, обољења грла, проширење вена, гангрена, реуматична обољења, богиње /код деце/, велики кашаљ, астма, кила, обољење простате, разне врсте главобоља и повреда на раду /у пољу или у шуми, код стоке и сл./. Како су у тим и таквим условима лечена поједина обољења? У невољи и тешкој доступности лекару, због удаљености, цене и других разлога, сналазили су се сами или су ишли код надрилекара, баба врачара, бајалица и познатијих народних видара. Разумљиво, таквим начином „лечења” изгубљено је доста живота. Нарочито су брзо страдала деца и младе жене. Деци бајања нису могла да помогну, а жене, да би се ослободиле нежељеног плода губиле су живот „трљањем” од неодговорних баба или употребом разних шиљатих предмета или корена траве женетрга /водопије/. Додуше, у Сењу је у то доба, према казивању старих људи, било и неких видара који су знали за 'лековитост појединих биљака и других материја, којима се болест могла ублажити, а нека чак и излечити. Тако су за: лечење рана користили хајдучку траву, за извлачење гноја жиловлак /боквицу/, против убоја црни лук, против главобоље кромпир, против крајника нишадор /удувавањем његовог праха цевчицом/, против високе температуре мазањем машћу, стављањем облога натопљених лојем, масирањем комовицом, против кашља чај од главица црног лука итд. Знали су и за лековитост белог лука, коприве, меда и сл. Трећи крајник је вађен— уништаван кажипрстом омотаним кучином /Милица Матић/, кости /ишчашене или преломљене/ намештане су од домаћих вештака /Милосав Михајловић-Ћосић, до 1933/, а зуби вађени клештима од мештана /Милосав Михајловић, Божа Марић—Русалија, Мика Михајловић—Ћосић/. Појавом више писмених и образованих људи, и сазнањем да постоје болничари и лекари, није се тако брзо мењало затечено стање и схватања, мада су Сењани удаљени свега око 10 км од Ћуприје. То је пре свега зато што је лекар, у условима кад до њега треба доћи пешице или колима и кад ту услугу у беспарици треба добро платити, био тешко доступан. Поред тога још се веровало да ће болест сама по себи проћи, и, што је још горе, говорило се: „Немамо времена, има много посла”. До нешто бржих промена долази тек пар година после рата. Томе су допринели у доброј мери све већи број школованих, затим популарна предавања која су по селима држали лекари из Ћуприје, а посебно Сењанин Боривоје — Бора Лукић, болничар из првог светског рата. Кажемо за њега „посебно”, јер је он свакодневно деловао својим опоменама и указивањем помоћи. Из тих разлога ево неколико речи о њему. 242

Ратни болничар први „народни лекар” Мало је оних који су у Сењу живели између два светска рата, а да нису чули или да им у неприлици није помогао први сењски ,,доктор” Бора Лукић /1893-1952/. Он није завршио медицинске науке, али је током првог светског рата, као болничар радом и читањем стекао велико практично и теоретско знање из ове области. Но, свакоме је јасно да за овај позив није важно само знање већ и љубав према људима, спремност да им се помогне у невољи, самоодрицање, а то је све красило овог често намргођеног али благородног човека. Није се женио. Из рата је изашао као инвалид, рањен теже у ногу, због чега је при ходу морао да се поштапа, али је ипак свуда стизао, када је позиван да укаже помоћ. Био је и члан ловачког друштва, здравственог одбора у општини, као и других организација у које је биран. Овде пишемо о њему као човеку који је у Сењу спасао много живота. Он је својим интервенцијама многе излечио, многима живот продужио, помогао увек колико је могао, а да за своју помоћ никад није тражио нити је хтео да прими, надокнаду. Није претерано рећи да је за све што је учинио заслужио скромни споменик. Но, ако се то не оствари, нека спомен на њега буде ових неколико редака, као захвалност првом „доктору” у име свих којима је помогао у најтежим тренуцима — излечио или на време упутио код лекара. Његове интервенције увек су биле успешне, а дијагнозе непогрешиве, што су му признавали и лекари из Ћуприје. Он је био, као што се види, претеча плејаде младих школованих лекара из Сења, која се појавила после другог светског рата и која у Ћуприји и широм земље, часно испуњава Хипократову заклетву, положену на факултету. Здравствене прилике у Ћуприји и околини 1936. године Нешто више о здравственим приликама у предратном периоду писао је срески лекар др Милош Шарић. у књизи „Ћуприја и њена околина, 1937.”, у одељку који се односи на здравствене прилике, он пише: „Срез раванички, по терену више бреговит него раван, има све услове климатског краја. Нерационалним искоришћавањем шуме и овде, у мањој мери од Параћина, у извесно доба влада јака кошава, док су сва четири годишња доба у сваком погледу повољна како по земљорадњу, тако и по здравствено стање становништва. Свакако, кад би се социјално-економске прилике побољшале, а хигијенске узеле дубљег корена код народа, овај би срез, а нарочито Ћуприја, био један од најздравијих крајева у нашој отаџбини. . . . Употребом пресне коже, често од липсале стоке и других делова, шири се прилично заразна болест црног пришта, од које земљорадник не само да обољева, него изгуби и велики број стоке .... Највећи узрок ширењу туберкулозе, а нарочито шкрофула, јесте у тешким стамбеним приликама, нарочито тамо где у једној одаји, на земљаном поду—патосу, сва чељад једу, спавају и умивају се . .. У двориштима поред 243

бунара су обично каљуге, а мало кућа има прописан нужник. Ипак, у погледу исхране никада није било оскудице у храни, а у погледу пијаће воде исто тако, само кад би се снабдевање водом обављало на хигијенски начин. Како је срез богат одличним изворима, надамо се да ће покренута акција за спровођење водовода у најбогатијем и најлепшем селу Сењу, а нарочито у Ћуприји, придонети заувек угушењу трбушног тифуса, који сваке године у селу Сењу влада.. .. Рђава страна је што се у овом крају често удају и жене врло млади, скоро деца, те на тај начин дегенеришу пород и поколења. Што се тиче обичаја код овог народа, који такође утичу на здравствено стање, може се са задовољством констатовати да се рђави обичаји губе и то нагло, као на пример, трајање свадбе 3 до 7 дана, а нарочито задушнице, које такорећи преко ноћи осиромаше земљорадника, поред пијанке, свађе и туче на завршетку.. .. . . . Већ пуних 10 година пратећи здравствене прилике у Ћуприји и срезу раваничком са задовољством констатујем да је опште здравствено стање врло добро, осим 1927/28. год., када је владала велика епидемија шарлаха са приличним бројем жртава . . . У 1936. години у срезу је било свега 25 оболелих од акутних заразних болести, према 53 у 1935. године, 42 у 1934. години, што значи да су акутне заразне болести у осетном опадању. Од њих је, као и сваке године, велики број оболелих од трбушног тифуса у општини сењској, али смртност није велика, јер од свих 25 оболелих умро је само 1 од трбушног тифуса, и 1 од дифтерије... У срезу умире годишње од туберкулозе 70 до 120. У 1936. години пријављено је укупно 59 оболелих од полних болести. У истој години закључена су 173 брака, рођених је било 236 мушких и 276 женских, мртворођених 4, а број укупно умрлих 329”. Из наведеног извештаја је видљиво да је тада туберкулоза била једна од опаснијих болести и да је проузроковала више умрлих. Данас она не представља проблем, захваљујући производњи и употреби Бе Се Же вакцине и других лекова, али и побољшаних услова живота. Овде треба рећи и то да су предавањима о здрављу и радом Црвеног крста, на време спречене чешће појаве епидемија и ширења неких болести. Здравство после другог светског рата Овај период карактерише отварање здравствене амбуланте у Сењу, у којој је стално била једна медицинска сесгра, а лекар је долазио двапут недељно, што је допринело чешћем контакту већег броја Сењана са здравственим радницима, а самим тим и благовременом лечењу. Поправили су се и социјално-економски услови /становања, исхране, рада и сл./. Из Сења је после завршене гимназије у Ћуприји, одлазио већи број младих на високе школе, а највише се уписивало на медицински факултет. После успешно завршених студија на медицинском, стоматолошком, фармацеутском и другим факултетима, највише њих се вратило у свој завичај и данас ради у Здра244

вственом центру, Дому здравља, здравственим и друтим институцијама. Овде наводимо имена оних који су досад завршили факултете здравствене струке и њихове специјалности: 1. Прим. др мед. Милан С. Тодоровић, спец. за инфективне болести 2. Др стом. Милоје Д. Матић, спец. протетике 3. Др мед. сци Јован Антић, спец. оториноларингологије, магистар 4. Др мед. Момчило Кнежевић,спец. неуропсихијатрије /пореклом из Сења/ 5. Др мед. Јован Милановић, спец. опште медицине /пореклом из Сења/ 6. Др мед. Владимир Тодоровић, спец. ортопедије 7. Др мед. Милан Р. Вељковић, спец. урологије 8. Др мед. Љубомир Марић, спец. опште, пласт. и реконстр. хирургије 9. Др мед. Момчило Марић, спец. ортопедије 10. Др мед. Живка Тодоровић-Петровић, спец. педијатрије 11. Мр мед. сци др Велибор Тодоровић, спец. интерне медицине 12. др мед. Добрила Тодоровић, спец. интерне медицине 13. Др мед. Светлана Миљковић—Петровић, спец. неуропсихијатрије 14. Др мед. Бранислав С. Ђолић, пуковник, спец. опште хирургије, Нови Сад 15. Др мед. Љубодраг Петровић, спец. анестезиологије, Срем. Карловци 16. Др мед. Момир Јовановић, лекар на спец. из неурохирургије 17. Др стом. Власта Митровић 18. Др стом. Мома Ћурђевић 19. Др мед. Живка Попадић, специјалиста медицине рада 20. Др мед. Јасмина Матејић—Макариев, спец. интерне медицине 21. Др мед. Зорица Гркић 22. Др мед. Слађана Ненадић 23. Др стом. Љубиша Нешић 24. Др стом. Зоран Нешић 25. Др мед. Љиљана Станковић 26. Др мед. Драгана Матејић 27. Др мед. Ружица Митровић 28. Др мед. Златко Вујичић 29. Др мед. Бојка Стојановић-Богомаз, спец. медицине рада 30. Мирјана Гркић, Фармацеутски факултет, фармаколог 31. Славина Антић, Фармацеутски факултет, фармаколог Као што се из овог прегледа види из Сења је потекло много здравствених радника. Први студенти /Милан Тодоровић и Милоје Матић/ имали су и стипендију општине сењске. На студијама се и сада налази више младих из Сења, па верујемо да то обећава још боље дане у овој области. Овоме треба додати да је из Сења много њих завршило или завршава средњу медицинску школу. Када се свему овоме дода и осмогодишње школовање све деце, онда није тешко закључити да ће убрзо сви трагови заосталости убрзо бити прошлост. 245

На крају овог кратког осврта на здравство, мора се нагласити значај превентивних мера у очувању здравља и продужењу живота, које се састоји у: одржавању беспрекорне чистоће /хигијене/, разноврсној и правилној исхрани /избегавању масних, љутих и сланих јела, пушења и алкохолних пића/, благовременом вакцинисању против заразних болести, избегавању прераних бракова и као правило умереност у свему /јелу, раду, пићу, уживању, љутњи и свему другом/. У циљу предузимања превентивних мера и успешнијег спровођења акција здравствене заштите и социјалне политике, било је у Сењу неких потеза. Оснивани су одбори за здравље и социјалну политику. У случају појава неке епидемије формирале су се посебне радне групе и комисије. После другог светског рата прилична пажња је посвећена и уређењу улица, водотокова, одржавању чистоће, обезбеђењу воде за пиће постављањем пумпи, покривањем отвора бунара, постављањем хидрофора за довод воде из бунара у куће. Сада је у току рад на изградњи водовода /поменутог још у извештају др М. Шарића 1937. године/. Пропуст је једино што се упоредо са водоводом не прави и канализација. 246

СЕЊАНИ У РАТОВИМА ЗА СЛОБОДУ Као и остали становници Србије, некад у већем, а некад у мањем броју, Сењани су учествовали у свим областима живота. Уживали су плодове мирног живота, трпели у годинама ропства и гинули у борбама за слободу. У осврту на доба ратовања и робовања под турцима и аустријанцима указујемо укратко на прилике које су претходиле првом и другом српском устанку и осталим ратовима за коначно ослобођење, а затим и на учешће Сењана у тим ратовима, на основу постојећих докумената или сведочења учесника и њихових потомака. Ропство под Турцима и Аустријанцима Продором Турака у ове крајеве после косовске битке 1389. године, настало је врло тешко време. Они су у ропство из Поморавља одвели преко 200 хиљада Срба. Тада се и завршава историја Равна /Ћуприје/, као српског насеља. После пропасти Србије и спаљивања града, знатан број становника је избегао лево и десно од Велике Мораве и тако повећао број становника у припланинским и планинским насељима, међу којима и у Сењу. Године 1459. Турци су потпуно покорили Србију. Њиховом најездом нестало је средњовековне српске државе, нестала је самосталност, а стицајем историјских околности збрисане су све класне разлике. Није више било феудалаца, кметова и себра — све је сада била сиротиња раја. Турци су заузели све градове и на њиховим остацима и згариштима подизали су своје, а у опустела насеља за њима су долазили Арнаути. Многи од њих су после пљачке народа одлазили даље, али су неки остали и ту да живе уселивши се у боље куће. У рату 1683 - 1699. године, као и у рату 1716. до 1718. године, који су вођени између Турске и Аустрије, Србија је била ратно подручје и неколико пута је гажена и пустошена. Тада је пружала слику „пусте и шумом покривене земље”, јер се становништво разбежало и највећи број насеља опустео, међу којима и Сење у коме 1863. године није било становника /означава се као исељено/, док се у 1718. години бележи са само 8 домова. Исти је случај био и 1738. године. 247

У три рата између Турске и Аустрије, који су се водили на тлу Србије Срби су били уз Аустрију, а против Турака. И баш због тога, када би Турци потискивали аустријску војску, Срби су се, не чекајући долазак Турака, повлачили за аустријанцима, због чега су насеља остајала пуста. То мучење и сељакање, пропадање народа, трајало је од 1459. па све до 1815. године, дакле 356 година, и право је чудо како је све то народ издржао. После престанка опасности неки су се враћали на стара огњишта, али је више њих остајало преко Саве и Дунава. Пожаревачким миром склопљеним између Аустрије и Турске 21. јуна 1718. године Аустрија је добила северну Србију, којој је на истоку граница била Тимок, од кога је даље ишла планинским венцима према Параћину, а одатле на Сталаћ, затим северном обалом Мале Мораве до више Чачка, па планинском косом између рудничког и ужичког краја до више Лешнице на Дрини, а затим на Шабац. Тадашња Србија, без Крајине, могла је имати 90.000 до 100.000 становника. Сење је тада било у ресавском дистрикту /нахији/, у коме је било 16 насељених места са 89 поданика и 54 опустела насеља. Доње Сење је тада имало 8 домова, док је Горње Сење било ненасељено. За време Аустријанаца све је у Србији било подређено њиховим интересима. Народ на селу није значио ништа, он је спадао у „инвентар земље” и као извор прихода за администрацију, Србима је била забрањена поправка и подизање цркава. Може се слободно рећи, да двадесетогодишња аустријска управа у Србији није ништа учинила на привредном унапређењу земље, већ је само оптерећивала несносним дажбинама. Међутим, због страха од Турака, за време одласка Аустријанаца 1739/40. године, велики број Срба бежи са њима „преко”, тј. у Војводину, услед чега је дошло до новог исељавања. Године 1778. код манастира Раванице се одиграо велики окршај између Срба фрајкора /међу којима су били и неки сењани, па и данас једна фамилија у Сењу носи надимак - фрајкори/ под вођством Марјана Јовановића из Хомоља. Манастирско утврђење је том приликом помогло Србима да приморају Турке на одступање, при чему су оставили преко 500 мртвих. Али у поновном сукобу, са много јачим снагама Турака Марјан се са својим борцима морао повући из овог краја. У манастиру је једно време боравио и Петар Анђелковић, брат Коче Анђелковића, који је са својим борцима држао источну обалу Мораве. Међутим, 9. априла 1787. године турска војска је напала манастир и спалила га, затим је попалила и опустошила околна села, кад су становници отишли у збег, као и раванички монаси, који су манастирске ствари однели у манастир Хопово. У току наредних година опет нема мира. У 1789. години аустријски генерал Михаљевић са својом војском улази у Ћуприју, али је Турци поново освајају 1790. године. Овај рат је завршен Свиштовским миром /1791. године/, по коме је Србима обећана амнестија и да се јаничари више неће враћати у пашалук. Но, изгнани из других места, они су се поново почели окупљати у Ћуприји. 248