Забрега и Петрушка област

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Параћина. На већ постојећим зидинама он прави ново утврђење, а испод Бабе
у атару села Лешја обнавља цркву посвећену Мајци Божјој.

После смрти жупана Вукослава Петрушка област се дели. Предео око
Бабе и делови јужно од ове планине припадају Држману, а источни и северни

У средишту Петрушке области је привредии гигант фабрика цемента
"Нови Поповац"

део узима старији син Цреп.
Највероватније, да после поделе, Цреп обнавља утврђење Петрус на

брду Чокоће (Цокотина), 11 кплометара од садашњег града Параћина и са
свитом се пресељава у овај град код Забреге.

Негде, после 1370. године, Кнез Лазар обилази ове крајеве у потрази за
местом где би подигао цркву, задужбину за живота. Управо збот тога он
пређе на десну страну реке Мораве на имање војводе Црепа. Пронађе тихо
место у долини реке Раванице, скоро па граници сада Цреповог

49

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Плаи града Петруса према Феликсу Капицу
властелинства. Да би саградио цркву он од војводе Црепа откупи северни део
властелинства са свнм селима, а нека села од Црепа доби на поклон. Десило
се то 1376. године. Цреп продаје Лазару имања са селима: Горња и Доња
Сена, Батићи, Керлевци, Горњи и Доњи Бестревац, Буљапи, Буковица Доња и
воденице па Топлику. И даље у свом поседу задржава села Горњу Буковицу и
Стубицу које сада постоје међник.

Кнез Лазар н на северу од властелина Југа откупљује нека села и
имања, те се сада створило ново Лазарево властелинство. Петрушка област се
сада много смањује и постаје само Црепово властелинство са центром у граду

50

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Ковани иовац из 1666. (горе) и иовац из раног средњег
века (доле) пронађен код цркве Св.Ђорђа у кањону Црнице

51

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Петрусу на Чокоћу. Граница новог Цреповог имања сада иде од ушћа Грзе у
Црницу, па на извишење звано Ђула, те Буковичким брдом, Лесковачком
страном, на прво насеље села Стубице (на Латовици), па преко Лаза, оставља
северно место звано Вавило и спушта се на реку Црницу код цркве Светих
Арханђела. Од Црнице граница креће Дивљанском страном и излази на Горњи
Пљош. Граница даље обилази села Буљане и Горњу Мутницу и реком Грзом
отиче до њеног ушћа у реку Црницу.

Падом ове области под Турску власт, она као област и даље остаје под
именом Петрушка област. За време владавине Деспота Стефана Лазаревића,
она више не фигурира као Петрушка област већ се помиње као предео под
влашћу Лазаревих потомака. Након смрти Деспота Стефана Лазаревића
Петрус коначно протпада под турску управу, у оквиру Крушевачког санџака.

Дуго година је овај предео егзистирао у оквиру Крушевачког санџака,
односно, касније, Лесковачког пашалука. Граница између некадашњег
Цреповог и Лазаревог властелинства (Змич, Буковичко брдо, Латовица, до
Троступица), сада постају границе између Лесковачког и Београдског
пашалука. Године 1516. манастир Свети Никола код Забреге припада тимару
Мехмеда Челебије. Један податак из 1453. године каже да је Петрус те године
прппадао тимару Хасану, а касније овај тимар држи његов син Хаџиб.

Од значаја за ову област је и година 1457. када Деспот Лазар, син
Деспота Ђурђа Бранковића склапа мир са Турцима.

Те године он доноси једну новељу којом Петрушку област дарује свом
ризнпчару Радославу Михаљевићу. После две године (1459.), деспотовина се
гасп. Гаси се и управно уређење и нрви дани турске власти пролазе у знаку
“огња и мача”.

Забележено је да је тек после 100 година народ почео поново да се
окупља, гради насеља и да се множи.

После ослобођења од Турака ова област припада параћинској нахији и
коначо параћинском срезу.

Данас ова област лежи на територији двеју општина, општине Ћуприја
и општине Параћин.

52

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

2.2. Мала “Света Гора”
Наши читаоци, вероватно, постављају себи питање који су то разлози
навели некадашње житеље да баш на овом терену саграде толики број цркава
и манастира. Зашто су наши преци изабрали баш терен Петрушке области и у
њој посебно врлетни кањон реке Црпице. Ми смо сада, само на основу мало
писаних података, у могућости да донекле проникнемо у прошлост и
објаснимо околности које су довеле до бујања монашких заједница и
усамљеничких ћелија по околним брдима и гудурама кањона Црнице.

Цркве и шнастири у Петрушкој области
53

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Можда објашљење треба тражити у далекој историји, литератури, па се
вратити на период око 313. године када се такозваним “Миланским едиктом”
у Поморавл>у по први пут помиње име човека наше вероисповести. Беше то
Зосим из града Хореум Марги (данашња Ћуприја), који као епископ
присуствује сабору у Софији. Ако је овај крај имао епископа логшшо је да
извучемо закључак да је на овом терену била и вслика епископија са великим
бројем цркава и манастира. Тај велики број цркава и манастира Поморавл>а
морале су да чине и цркве у врло неприступачном терену - кањону реке
Црнице. Те неприступачне терене изабраше монаси и синаити да у миру
проведу остатак живота, сталпо молећп се свевишњем. Уз молбу, Богу су
даровали, на сваком погодном месту по једну богомољу у којој су проводили
испоснички и покајнички живот.

Епископија се проширује и већ почетком десетог века помиње се
Браничевска епископија у оквиру велике Охридске епископије. У време
крсташких похода и покрета велике војске енглеског краља Ричарда Лавље
срце и немачког војсковође Фридриха Барбаросе према Светој земљи, на
нашем терену ради чувени пустињак Петар из Алијена или како су га звали -
Кукупетрос. Даља судбина овог пустиножитеља није позната али је остало
записано његово име. Да ли назив Петрос или Петрус које носи град на брду
Чокоћу изнад Забреге има везе са именом овог пустиножитеља, остаје за нека
друга истраживања. Ми можемо логички да закључимо да управо “пустиња”
Петрос, па самим тим касније и град Петрус могу бити прозвани по
Кукупетрусу.

У време краља Милутина и архиепископа Никодима помињу се чак
петнаест епископија тако да је наша Браничевска била дванаеста по реду.

Када је реч о духовном значају петрушке области, треба навести да се
она помиње у Пећком поменику 1570. Године у редоследу митрополита под
редним бројем 35. Поменика, где стоји: “митрополит Максим из Петруса”.

Из те године постоји запис који говори о великој туги која је задесила
цркве за време владавине султана Селима Другог. Српске цркве и манастири
нагло су оптерећени плаћањем високих дажбина на тапије, што доводи до
предаје оних манастира и цркава које се нису могле искупити. У тефтеру број
567 из исте године, као порески обвезници јављају се четири манастира и то:

54

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

*

манастир Светог Николе код Забреге, Светог Николе код Брал>ине, цркве
Светог Николе код манастира Забреге и Свети Јован код Пречисте.

Што се тиче цркава и манастира у Петрушкој области, односно њихове
старости, документи говоре да су најстарије две цркве - Црква Свете
Богородице у селу Лешје и Црква светог Јована Главосека код села Забреге.
Ова друга црква носи име Светог Јована, оног пустињака који се помиње у
Новом завету.

Напоменули смо да је на овом терену живео велики број пустињака и
синаита, што говоре и документа да су Сава, краљеви Драгутин и Милутин
према њима гајили посебну наклоност. У ове крајеве они долазе из цркве
Свете Богородице са Синајске Горе преко Свете Горе.

Почетком четрнаестог века на Светој Гори јављају се исихасти. То су
малчаници, једна мистична секта која је бптисала у времену од тринаестог до
петнаестог века. Међу исихастима било је и Срба. Они су формирали
испхазам, један верски покрет мистично - аскетског карактера у Византији, у
четрнаестом веку, са центром у Светој Гори. Њихово верско учење заснива се
на томе да се визија божанске светлости (доживљавање божанства) постиже
аскетским животом и врлинама. Овај покрет се проширио на делове Србије.

После 1351. године исихастички покрет се признаје као црквено учење,
што се одразило и на терен Петрушке области. Велики број исихаста са Свете
Горе прелази у Србију, а један доста велики број за испољавање своје вере и
спровођења испосничког живота, бира терене у пећинама кањона реке
Црнице. Познато је да психасти у кањону реке Црнице стижу много раније
него када у Лазарево време стиже синаит Ромил. Наравно у Лазарево време
овај покрет се шири, те велики број пустиножитеља користи као своје
испоснице пећине око реке Црнице. Из псћина они граде цркве, а има
веровања да се после смрти неког виђенијег пустиножитеља, у његову част
морало да сагради - неко сакрално обележје, а обично су то биле црквице од
камена.

За Петрушку област и цркве у кањону реке Црнице везано је и име
прота Исака из Свете Горе. Име се помиње 1342. године када је кренуо у
Царпград као вођа дипломатске мисије ради успостављања мира. Није познато
из којих разлога ова дипломатска мисија није успела али се зна да је прота

55

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Исак је био смештен у Цркви Петра. Касније прелази у Душаново царство.
Вероватно долази и у Петрушку област где подиже Петру и друге цркве дуж
реке Црнице.

Све црквене и духовне околности које се дешавају на територији
Петруса, формирање исахистичког покрета, градња Лазареве Раванице, веза
жупана Вукослава са Хиландаром преко цркве у Лешју, изградња прве цркве
Светог Јована Главосека, зидање монументалног духовног комплекса
манастира Намасије и друго, указује да јс Петрушка област, са црквама уз
Црницу, била веома значајна за духовни живот Србије. Уједно то говори да се
овде живело много пре Немање и да се водио веома богат духовни живот.

Када је реч о пустпножитељима петрушке области треба навести и
пустињака Вавила синаита и преподобног Андреју. Вавил је живео у пећини
коју је открио још Ромпл у пределу Лаза и садашњег предела званог Вавило
по синаиту Вавилу, на размеђи реке Равапице и Црнице. У ову групу спада и
духовник Сисоје, који по налогу војводе Црепа обнавља манастир Сисевац у
Сисевцу, који сада мења име по Сисоју у манастир Сисојевац.

Почетком петнаестог века духовни центар око манстира Раванице
замире. Сасвим је иормално што сада нови духовни центар постаје Петрушка
област. Цркве и манастири се обнављају и граде пови, па раније прозван овај
терен Мала “Света Гора”, сада добија на значају.

Претече цркава и манастира у Петрушкој области, као места
испосничке делатности и вероисповести, биле су околне пећине. Наводимо
само неке, као што је пећина код манастира Раванице, пећпна Ромила и
Вавила на Вавилу, пећипа звана “Масни камеп”, па левој обали реке Црнице,
па пећина на северној страни брда Чокоће у близини цркве Светог Јована
Главосека и на крају чувена Мошпиа иећииа на извору Сувачког потока.

Због свега реченог у обавсзи смо да наведемо цркве и манастире у
забрешком атару које су чиииле Малу “Свету Гору”.

56

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Црква Светог Јовапа Главосека

Ситуациони план манастирског комплекса Св.Јован Главосек
Остаци Цркве Светог Јована Главосека налазе се северно од града -
утврђења Петруса, уз саму леву обалу реке Црнице. Од такозване Крстате
Стене на Петрусу, удаљена је неколико стотина метара преко реке, на самом
почетку кањона Црнице.
Црква је димензије 3 х 10 метара, а зидана је од пешчара и сиге.
Висина очуваних зидова је око 2,5 метра. Има веровања, а Чедомир
Марјаиовић у свом раду наводи да је црква веома стара и да је саграђена пре
доласка Словена. Према облику црква би могла бити из V или VI века.
Прокић каже да је ова црква у доба Немањића могла бити станиште неког
пустиножитеља, јер и постојање пећине преко пута ње на то указује.

57

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Црква је обновљена 1509. године, а манастирски комплекс је од
неколико зграда за становање. Двориште је било опасано посебним
одбрамбеним зидом.

Бранка Кнежевић у свом раду “ Средњовековне цркве и манастири у
долини Црнице” каже да је ту манастир који је поред реке био опасан
одбрамбеним зидом, дуж којег се са јужне и западне стране виде остаци
помоћних просторија.

Од најзначајнијих открића на овом локалитету треба истаћи да је
пронађен камен са натписом. Заправо то је плоча од сивог кречњака који се
данас чува у параћинском музеју. Величина плоче је 68 х 62 х 27 см. Текст на
камену је сложен у 6 редова из уских слова високих око 5-6 центиметара.

На основу тумачења натписа на плочи, закључује се да плоча потиче из
1507. године, када је црква обновљена.

Натпис иа камену из цркве Св. Јоваиа Главосека

58

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Остаци цркве Св.Јовапа Главосека

Црква се помиње у турским тефтерима из 1536. 1570. и 1583. године.
Црква је имала два калуђера и плаћала је порез.

Црква Петруша

Ова црква лежи на
узаној, малој и равној литици,
на месту где река Црница
излази из кањона, управо на
њеној десној обали. Прилаз
цркви је врло неприступачан.
Једино место одакле се може

Ситуациони план цркве
Петруше

59

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

прићи цркви је једна мала
увалица која се спушта од
самог града Петруса.

Путописац Феникс

Каниц помиње ову цркву.

Описао ју је и притом

навео да је украшена

животописом Огњене

Марије са два светитеља

са стране. Каниц каже:

“Непојмљиво је
велики број манастира и
цркава које су српски
владарп подигли у
долинама Млаве, Ресаве,
Раванице и Црнице.
Међутим, ни једна од тих задужбина не може се похвалити таквим
романтичним положајем какав има црква Петруша, посвећена Огњеној
Марији. Сам њен положај био је довољан да распали народну машту. Али за
цркву је везано и прсдањс да су Турцп тамо извршили препад на народ
окупљен на сабору 29. јула (по старом календару) п да су све поклали. Крв је
текла у таквим млазевима да је Белица на том месту потамнела, па се од тада
зове Црница.

Према народном веровању, у тесној вези са манастиром Петрушом, је
пећина која се види високо на северној падини Чокоћа и у којој калуђерн
издржавају постове. Три огромна камена блока што леже изнад Црнице п
пећине, донела је у својој кецељи књегиња Јерина и оставила на високи плато
у дворишту свог некадашњег дворца. Уствари на Чокоћу се види један камени
блок са двема браздама подел,ен на три дела.

Младо, још свеже лесково и буково жбуње, које је избијало свуда
између стена, густе врбе уз обалу потока, музика немирне Црнице, која се
обрушавала низ каскаде и ковитлала у вртлозима - била је то заносна лепота
којом су се чула опијала".

60

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Остаци цркве Петруше
Постоји могућност да је црква била дворска и да је грађена негде после
1376. године, када Цреп обнавља Петрус и када се у њега досељава. Нађен је
податак да је ова црква, заједно са градом Петрусом порушена од стране
Турака године 1413.
Укупна спсљиа дужина цркве износи 13,7 метара, а највећа ширина је
7,5 метара. Зидови су од тесане сиге. Поред цркве евидентирана су још два
објекта са укупно пет просторија. Ова црква се касније међу црквама
Крушевачког санџака не помиње што наводи на закључак да је одмах после
1459. или најкасније 1516. године, запустела.
Бранка Кнежевић каже: “Под литицама брда Чокоћа подигнута је
црква чије се право име не зпа, а зову је Пструша, Блага Марија Петрушка и
Пајсијсвача. Испод цркве степепасто се према реци спуштају манастирске
зграде заштићене одбрамбеним зидом”.

61

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Манастир Намасија

На левој обали реке Црнице, на оштрој окуци реке, неколико стотина
метара иза кућа горње махале садашњег села Забреге, смештен је
манастирски комплекс Намасија. Плато је оријептисан према западу са благим
падом према реци. Радослав Прокић у свом раду “ Средњовековна архитектура
петрушке области” каже да о овом манастиру има помена у турским описима
из 16 века. И други истраживачи као што је Бранка Кнежевић, наводи турске
тефтере из 1516., 1536., 1570. и 1583. године. Овим тефтерима пописане су
цркве, између осталих и црква Светог Николе.

За време владавине

султана Селима I (1512 - 1526.)
помиње се село Соколари и у
њему црква Светог Николе.
Село је имало 9 кућа, три
воденице и припадало је тимару
Мехмеда Челебије. Манастир
Намасија не плаћа порез на
траву и огревно дрво.

У тефтеру из 1536.

годипе у време владавине

султана Сулејмана

Всличанственог (1520-1566.),

помиње се поново манастир

Светог Николе. Текст каже:

Ситуациони плап мапастира Намасија “Мапастир Светог Николе код
села Забреге, припада Петрушу

(даље се наводе имена

калуђера као што је Јакша, Јосиф, Захарије итд.). Мопасп жпве у споменутом

манастиру и имају у својим рукама часне заповестп раппјих султана, по којима

сваке годинс дају 300 акчп, од вииограда.”

62

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Мапастирски комплекс Намасија

Црква св Ипколе у оквиру мапастира Намасија
63

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Све до почетка XVIII века о
овом манастиру нема помена. Тек 1718.
године на картама је означен као
Манасињац, али су од свега остале само
рушевине.

Манастир Намасија, једним путем
био је повезан са манастиром Свети
Сисоје у Сисевцу, са црквама 1 и 2, у
атару Забреге и у клисури, у стубичом
атару са црквом Свети Архангели
(Михајло и Гаврило). У средишту
комплекса је црква Свети Никола.
Упутра су и подрумске просторије
намењене оставама. Ту је и трпезарија

Остаци ковачнице у Намасији

са економским делом. На јужној страпи били су стамбенн објекти. Двориште
је било цело поплочано речним облуцима. Вода из дворишта је одвођена

посебним каналима. Читав
комплекс обухвата око 2.000
метара квадратних.

Од свих сакралних места
у атару села Забреге, овај
комплекс је највише истражен.
Манасгир је имао и своју
воденицу, башту и млинове
којн су "у синору манастира и
нико не треба да тражи ушур,
ослобођени су и опроштени
диванских намета

Глава свеца из цркве Св.
Никола у Намасији

64

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

У периоду из 1570. године, за време владавиие султана Селима II (1566
-1574.) номиње се манастир Светог Николе са 6 калуђера - Макарије,
Тихомије, Хиротон и др.

На крају, наводимо и тефер из 1583. године за време владавине
Султана Мурата III (1574 - 1598.), где се помиње манастир Свети Никола код
Забреге са само 4 калуђера.

Црква Свста Петка
У самом центру села налази сс црква Свста Петка. Ова црква је
реконструисана 1925. године. Но, треба рећи да када је рсч о црквама под
овим именом - свста Пстка, мештани верују да су у средњем веку постојале
две цркве под истим именом. Једна је била на локацији данашњег гробља.
Приликом копања гробова пронађепе су зидине за које се верује да су остаци

Црква Св.Петка у Забрсззи

65

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

цркве. Само место је некако гробовима обиђеио али су зидине под земл,ом за
сада неистражене.

Када се ради о цркви у самом селу верује се да је саграђена на
постојећим остацима, зидинама средњовековне цркве светог Николе, што би
могло да наведе на зак.ључак да су биле и две цркве свети Никола, једна у
Намасији, а друга у селу Соколари. Прокић наводи да се ова црква први пут
помиње 1570. годипе, а на другом месту каже, што потврђује и Бранка
Кнежевић, да је црква у селу Соколари постојала још 1516. године. Даље се
каже да нема сумње да сс ради о цркви у селу, а ие о оној у Намасији.

На картама XVIII века стоји знак цркве под називом света Петка, а у
пописима крајем XVIII века ове цркве више нема.

Црква Светог Ђурђа ( Цркве 1 и 2 )
У клисури реке Црнице постоје још три цркве не рачунајући
манастирски комплекс Светог Сисоја.

Црква 2 или црква Св.Бур1)а, њена основа и попречни пресек

66

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
На неколико километара низводно од Сисојевца, са десне стране, у
близини девојачког камена, у стубичком атару, налазила се црква посвећена
Светим Архангелима.
Насупрот ње, преко реке на левој обали, налазе се две Цркве које
Радослав Прокић крсти као 1 и 2. Цркве су мале и када су зидане нема
података.
Прокић наводи истраживања Д. Милошевића да се у клисури реке
Црнице палази Црква Светог Ђурђа. Претпоставља се да је црква број 2
управо носила овај назив.
На месту где се помињу цркве у попису цркава из Крушевачког санџака
се каже да је ова црква пуста.
Зидови цркве се налазе у нивоу реке па их је она сваке године плавила.

67

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

2.3. НАСТАНАК СЕЛА И СТАНОВНИШТВО

Становништво и пописи

Пре доласка Словена, на просторима данашње Србије живели су
Келти, Илири, Трачани, Власи и Арбанаси. Као освајачи краће или дуже су се
задржавали Грци, Римљани, Хуни и Авари. Сви су они остављали трагове
своје културе, затим трагове у пачину жнвота, становања, производњи и
рударству.

Словенска племена, међу којима су најбројнији били Срби насељавају
прво просторе данашње Војводине, већ у петом веку. Тек касније настају
покрети из Војводине према југу, да би масовно насељавање Срба у ове
крајеве било у седмом веку.

Доласком Словепа на Балкан нарушена је византијска власт што
доводи и до њеног пада. Доласком Словена у шестом и седмом веку на
Балканско полуострво створепа су привремена, а понегде и стална словенска
насеља. Напомена да та насеља нису увек била стална говори да се српски
сељак није одмах територијално определио. То што српскн сељак није имао
сталпа места боравка није био резултат само трагање за храном и за бољим
животним територијама, већ је био производ сталних ратова и освајања који
су бнли основни покретачи сеоба и мењања територија. Може се рећи да је
све до доласка Турака на Балканско полуострво, средином четрнаестог века,
померања - миграције су билс у локалним размерама.

Најчешће та локална кретања становпиштва била су у правцу од
планина ка равници и од приморја према унутрашњости континената, што није
изазвало неке веће промене у етничком саставу становништва. Тек доласком
Турака па Балкан, настају велика померања - сеобе са југа на север и запад.
Настају значајне етничке промене.

68

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Веома су оскудни подаци о животу ових Срба. Зна се само да су
долазили као земљорадници али је преовладало сточарство. Предели Србије
су били обрасли густим и високим шумама испрецесани рекама и са пуно
дивљачи. Насељавањем шуме су крчене и шумско земљиште претварано у
обрадиво.

У наше пределе становништво је досељено са различитих страна, што
ће рећи да насељавање није било само из једног правца. О томе најречитије
говори Јован Цвијић у свом капиталном делу “Балкапско полуострво”. Он
каже да овде домшшрају досељеници са Косова, досељени такозваном
“Косовско-метохијском струјом”. То насељавање је почело много пре него
што се десио бој па Косову са надирајућом турском војском.

Од већег су зиачаја бпле миграције после Косовске битке. Иако је ова
битка била пресудна за српски народ, српска држава се одржала још скоро
седамдесет година, односно до 1459. годипе. То што сс деспотовина тако дуго

Село Забрсга: У позадини, кањоп реке Црнице

69

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

одржала после пропасти властеле на Косову, казује да се становништво није
морало селити са целог српског подручја, већ само из јужних крајева. Српска
престоница се преноси у Београд, а касније у Смедерево.

Становнитшво из скопских и призренских крајева, са Косова и
Метохије исељавало се једним делом у моравску Србију, а то је област која
обухвата долину Велике Мораве, северно од Сталаћа до Дунава. Другим
делом исељаваље је текло у Зету, Херцеговину и Боспу, а само делимичо
преко Саве и Дунава. Те сеобе склањале су се од јаничарских хорди бежећи у
збегове по врлетима и гудурама. Србпма је касније иарочито тешко падао
посебан данак који су морали да дају Турцима, а то је данак у крви.

Сваке четврте године султанови изасланици су обилазили села и
узимали петину хришћанске деце од 6 до 9 година, пажљиво бирајући
најразвијеније. Ова деца су сматрана султановим робљем, исламиизирани су и
потпуно одвојени од родитеља и саплеменика.

Стара архитектура. Кућа Перунике Милетић.

70

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Данак у крви укинут је тек 1575. године. Због свега овога многе српске
породице су се често сељакале, тражећи ново склониште од турског терора.
Многе српске породице прелазе Велику Мораву и настањују пределе од Ражња
до Бељанице.

У том периоду, па и раније, настају нека села на овом подрунју.
Позната су села из тог периода у стубичком атару као што су Стубица, Горња
и Доња Сена, Горња и Доња Буковица, Горњи п Доњи Брестовац, Краићи,
Батићи и највеће - Керлевац или Ћерлевац.

На територији садашње Забреге из тог периода позната су села
Шумицс. Орашјс и Рибпик. У делу поповачког и буљанског атара била су

лоцирана села Вранково, Курилово и
Доња Петра. Такође је битисало и
село Божиково, садашње Бошњанс.

Јован Цвијић даље каже да
када су Аустријанци почели да гоне
Турке са севера преко Саве и
Дунава, код Срба је оживела нада о
ослобођењу од Турака. Велики број
Срба се јавља у аустријску војску и
боре се против Турака као
добровољци. Аустријска војска
потискује Турке далеко на југ,
релацију Скопље, Призрен, Пећ.

Негде 1678. године

Аустријанци губе битке са Турцима

и почињу да се повлаче на север

према Аустрији.

Најстарији житељ Забреге, Станија То је био знак да сви
Живковић компромитовани Срби из јужних
крајева поново крену у сеобу.
Долази до велике сеобе Срба 1690.
године под патријархом Арсенијем
III Чарнојевићем.

71

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Обично се мисли да је ова сеоба Срба била једина и највећа што је
делимично тачно. Наиме прва сеоба Срба за Мађарску била је одмах после
Косовске битке 1389. године бежећи од Султана Бајезита и Мурата II.

Под Деспотом Стефаном Лазаревећем
је била друга сеоба Срба када овај оставља
Мађарима на расположењу Београд и неке
друге градове.

За време владавине Алберта II, 1439.
године Бранковић са великим бројем Срба
бежи испред Турака и напушта Смедерево,
што се сматра трећом сеобом Срба.

Под вођством Стефана сипа Ђурђа
Бранквића Срби 1459. године насељавају Срем
па је то четврто по реду сељеље Срба.

Године 1481. око 50.000 српских Најстарији мушкарац,
породица се сели у Срем и Банат, што је пета Војислав Никодијевић
сеоба Срба.

Када је реч о Великој сеоби Срба 1690.
године треба рећи да она пада у позну јесен или боље речено у зиму, која
својом оштрином никога није штедела. Куће су биле попаљене, иметак
развучен и уништен, а маса недужног света, одрасли и деца, људи и жене,
поубијани на најсвирепији пачин остали су поред својих згаришта неопојани и
несахрањени.

Инстинкт за одржањем живота, покретао је и гонио народ на позив да
се више не чека, јер су им турске сабље већ за вратом. И тако се кренуло у
једну мрачну неизвесност, у даљпну у којој се није назирао крај, у туђину у
коју је већ отишао патријарх Арсеније III Чарнојевић са својим најближим.
Није тај народ знао ни куда иде ни докле ће ићи, колико ће се у туђини
задржати, али је био свестан да се пћи мора. Један део Срба са патријархом
кретао се од Косова Поља према Рагакој, па даље, остајући по Шумадији, све
преко Саве и Дунава. Други део, за пас значајнији, кретао се са Косова преко
планине Преполца, па Топлицом у Поморавље. Један део прелази Мораву и
долази у наше крајеве.

72

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА 'ОБЛАСТ

Један од проблема
који настаје за наше даље
разматрање је, тачно
дефинисати локацију, па и
време настанка данашњег
села Забрега. Ово због тога
што су писани документи
оскудни, а и оно што је
паписано није у некој
корелацији. На основу
свеукупног сагледавања може
се са сигурношћу рећи да је
село настало још у средњем

Најстарија фотографија у
Забрези.

Стоје: Радош Јоцић, Мика
и Добривоје Димитријевић,

седи: Живадин Јоцић са
пријатељем.

веку. Ако се тако посматра онда је село настало негдс у XV веку. Ово због
тога што се у писаним документима године 1516. наводи већ као формирано
село Соколари. Село је већ имало манастир Свети Никола, три воденице и
девет кућа.

По тефтеру број 55 из турског поппса крушевачког санџака, село
Соколари је имало девет кућа п девет воденица и прпадало је Мехмеду
Челебији. Село је плаћало порез од 422 акче годишње. Манастир Свети
Никола у Соколарима не плаћа порез на траву и огревно дрво. Нешто касније
1536. године помиње се село Забрега такође са манастиром Свети Никола,
који сада има десет калуђера. По ранијим наредбама турских султана све
винограде у селу као и баште не смс нико да дира, а све воденице у атару села
Забреге се ослобађају ушура. Из исте године, по тефтеру број 179, турског
пописа манастира, Забрега се први пут помиње под данашњим именом.

73

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Записано је да село има 19 кућа и два неожењена мушкарца, а спахијин приход
је износио 5.500 акчи.

Село Забрега се помиње и 1570. године, када се поново јавл>а манастир
Свети Никола али сада са шест калуђера. Порез су нешто мање плаћали.
Нови податак о манастиру Свети Никола иалазимо и 1583. године, али сада
манастир има само четири калуђера.

Из пописа у тефтеру број 567, село Забрега има 29 кућа и пет
неожењених мушкараца. Пореско задужење је износило 7.000 акчи.

Сви ови подаци о Забрези плп како сс раније звало су пронађени у
турским пописима у XVI веку.

Овде треба рећи да се овп

записи, посебно записи о манастиру

Свети Никола, односе иа мапастпр у

оквиру чувеног комплекса Намасијс,

о чему је шире написано. Тако каже

магистар Радослав Прокић у свом

познатом раду под иазивом

“ Средњовековна архптектура

петрушке области”, којс је пздао

Завод за заштиту спомсника културе

у Крагујевцу, 1986. годпнс.

Он дал>е каже да јс овај
манастир 1718. годипе био порушеи и
да “Црква није појала”. Ако је то све
било тако, онда се може
претпоставити да је на том тсрену
било и село које се са манастиром и
оно гаси.

Већ смо навели да се номпње У породичиом кругу: Димитрије
насеље под назигом Соколари. Оио Стајић са супругом Милком, унуком
се помиње за време владавине
султана Селима I (1512 - 1526.), као Јелом, сестрићем Ранком и
село и у њему црква Светог Николе. сестричином Брапком.

74

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Фотографија за успомениу: Комшије Радисав и Добривоје са супругама
Милицом и Софијом уз подмладак.

Каже се да је село имало 9 кућа, три воденице и да је припадало Тимару
Мехмеда Челебије.

Мештани говоре да је данашња Забрега прво име имала Прњавор. Под
овим називом, ни у једном ппсаном документу, нема имена овог села. Зато ми
ово узимамо као народно предање и могућносг да се некад Забрега звала
Прњавор. Ово из следећих разлога:

Литература из турског времена каже да се прњавором називао црквеии
посед и све што је у том поседу. Ако је ту била црква, а била је, опда је
логичан закључак да је око цркве било и насеље. Постојање гробља у
северном делу данашњег села, такође указује постојање насеља.

Када је већ реч о овом гробљу, сматрамо за потребним да укажемо на
обичај код Срба како и где су формирали своје гробл>е. Наиме, код Срба

75

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

постојп веровап>е да када покојник напустп овоземаљски живот он наставља
живот у неком другом свету. Одласком у тај “нови свет” покојник не губи
контакт са претходном фамилијом већ се тај контакт и дал>е одржава. Због
тога је потребно покојника укопати на неко брдо одакле ће гледати ("да пма
поглед"') на кућу из које је сахрањен. То брдо треба да је даље од села и да
пзмеђу села и гробља постоји нека вода, река нли поток, преко кога мртвац
не може да се врати. Ако су Соколари били у пределу око реке испод
комплекса Намасијс, онда постојање овог гробља одговара тпм обичајима, па
је његова локација логшша.

Када се ради о садашњем гробл.у села Забреге и оно би, обзиром на
локацију, задовољило услове о којима смо говорили.

Има веровања да је садашње гробље прво било ‘Традско гробље”,
односио да су се ту сахрањивали становпици града Петруса, а остаци цркве
Света Пстке и старих гробних места на данашњој локацији то потврђују.

Стара кућа на платну Драгог Стојановића

16

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Забрешки контраст
77

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Треба рећи да је у
забрешком атару постојало још
једно, треће гробље. Оно се
формирало у самом утврђењу
Петрус или непосредно уз њега.
Највероватније да су се на свом
гробљу сахрањивали чланови
Црепове породице. Експлоатација
кречњака за потребе фабрике
цемента “Нови Поповац” је довела
до зарушавања ових гробова, али
су остаци и материјални докази на
то указивали.

Народна ношња средином 20. века: С Када Забрежани напуштају
лева: Борнвоје и Миодраг Стајић и Намаснју и Прњавор они
напуштају и старо гробље у селу.
Обрен Матић Веровање да је то гробље
“Џидова”, што указује на живот
Јевреја у овим пределима нема
никакву основу. Можда, веровање
да је ово гробље “гробље Џидова”
и може да нађе подлогу обзиром
да се верује да су “Џидови” много
крупни људи, те да пронађене
кости на то указују. Оставимо то у
домену легенди и народног
веровања.

У закључпом делу овог разматрања треба сумирати податке. Прва села
у забрешком атару као што су Рибник, Шумице и Орашје помињу се још 1376.
и 1381. године у повељи Кнеза Лазара манастиру Раванице.

Соколаре као село треба лоцирати у пределу испод Намасије, у
садашњем горњем делу села са првим поменом у 1516. години.

Прњавор је данашња Забрега неодређене године његовог првог
помињања.

78

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Годину 1536. треба узети као годину у којој се село помиње под
садашњим именом - Забрега.

Све наведене године говоре да је постојало село, без разлике под којим
називом. То указује да су се та села формирала много раније. Због
разноразних разлога, првенствено ратова, сеоба, па и појаве куге, села су се
гасила, селила, и поново формирала. Једно је сигурно, данашње село Забрега
је средњевековно село, без обзира у којој се години формирало. Село старо
можда колико и цркве и маиастири у његовом атару.

Што се тиче састава становништва њега можемо пратити само из
“новијег” доба, односно за време и после велике сеобе Срба 1690. године.

Углавном на терену Забреге живи неколико фамилија од којих
истичемо Дивљановиће, са најстаријим чланом Мијајлом. Њих истичемо због
тога што су се доселили Косовско - метохијском струјом досељавања и што се
све ове фамилије јављају и у селима Буљану, под називом Дивљановићи и у
Стубици где су им сродници Јовановићи и Ћирковићи. Ближа локација њихове

првобитне постојбине је
околина Урошевца.

Велика је фамилија
Морачана, такође дошла по
Косовско - метохијској струји
досељавања. Морачани имају
најстаријег пронађеног у
пописима члана Мијата. Њих
има у Буљану, а једна од
највећих фамилија са једанаест

Псшто модериије облачење
забрешке младежи. С лева:
Видан Милеиковић, Радиврје

Милошевић, Бранко
Миленковић, Миленко
Милепковић и Брапко

Јоваиовић.

79

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

колена живи у Стубици. Досељени су из кршевите Морачке области у Црној
Гори, из чувене фамилије Вујовића.

Бурмази такође долазе овом струјом досељавања као Дивљановићи и
Морачани али са обала Скадарског језера.

Живићи са најстаријим чланом Живом, грана су исте струје досељавања
као напред наведене фамилије, што важи и за Пејане чији је родоначелник
Данило.

За Јоцићку, велику фамилију, са најстаријим Спасом, треба рећи да је и
она досељена Косовско - метохијском струјом досељавања.

Тимочко - браничевска
струја досељавања нам доноси
фамилију звану Бугари, а
истичемо њиховог најстаријег
члана Ђурђа.

Из села Сења долази
предак данашње фамилије
Додрњаши.

Трифунци се населише,
односно њихов родоначелник
долази, из села Доње Мутнице.

Све фамилије су старе и
имају од 7 до 11 колена у
родослову, о чему he више бити
речи у делу “Родослови
забрешки”.

Примаше дарова од младе: Детаљ са
прошевине Милене Миленковић

80

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Ој Забрсго ко ти име даде?

Ој Забрего, ко ти пме даде
да ли соко што с, чукара гракће
ил, Црпица што жубором шапће
или сточар из Лозовца равиа
ил, племеиа досељена давиа?

Дал, Ђурица хајдучина љута
Ил, Морачаии са косовска пута
Дивљановићи од Урошевог града
Ил, Стајићи та колена млада?

Да лп Цреп са Петруса града
или Ага из Рибнпка села
да ли неко из Шумицс бара
илп можда из стара Соколара?

Да ли медвед што чобана стрга
Или Турчин са Јоцића брда
Неки монах из пећине масне
Исихаста Свете горе часне
Кукупетрус та старипа чудна
или светац Намасије будне

81

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Свети Јован баш у освит зоре
Или мудрац са Синајске горе?

Воденичар са Петруше доње
воденичар из махале горње
баштован са обале реке
илп пекач из кречане неке?

Да ли извор са Бачије водне
или поток са Литице жедпе
или трло са Смрданске косе
да ли бунар у долини росе?

Девојачка та велика стена
ил вирови хпровитих мена
Света петка од цркава двеју
ил, анђели што се увек смеју.
Намасија давпо изграђена
ил, тринаеста црква ненађена?

Да ли ико шта о томе знаде
Ој Забрего, ко ти име даде?

82

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Легенда о имеиу села

Некада давно, можда пре трп стотина година, у овом крају намножише
се хајдуци. То бсху јуначине који су без страха могли да изађу на мегдан
сваком турском уљезу који се усуди да покори српски народ. Када су год
Турци у околини чинили било какав зулум ове делије су се окупљале и
Турцима враћали “мило за драго”.

Често су хајдуци околних села пресретали турске караване н отимали
им опљачкапо благо српског парода. Биле су то честе појаве да су те хајдучке
акције досадиле Турцима. Покупише Турци велику војску, узјахаше бесне
коњс и исукаше брптке криве сабље. Легснда даље каже: Опколише хајдуке у

атару села Буљана, неке хајдуке у
борбп убише, а седам њих заробише.
Тако похватане и у ланце повезапе
одведоше их на губилиште иза брега
на рсци Црници.

Прсдвече Турци се вратише уз
велику халабуку п окренуше пут
Параћина. Иза брега остадоше телеса
седморице хајдука, бранилаца српског
живл>а.

Дуго је народ прспрпчавао
догађај који се деси иза брега на реци
Црници. Заборавнше се пмена хајдука
али оста место нза брега - Забрега.
Створп се лепо село и настави да
прича легенду како је добило име.

Гвоздана Милошевић у старој
девојачкој народној ношњи.

83

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

2.4. ЗАБРЕГА У ПОПИСИМА

Када се говори о спроведеним пописима становништва, кућа, стоке и
друге имовине мора се навести првп попис спроведен још давне 1444-1446.
годипе. Ради се о попису кога су спровеле турске власти у првом створеном
санџаку под називом “Санџак Крушевца, Топлице и Дубочице, или краће
паведеног ”Крушевачког санџака". У то време село Забрега (не зна се тачно
под којим именом, да ли Прњавор или Соколари, је било Тимар спахије Мусе.
Овде се ради о великодостојнику и отпаднику од Турског двора Муси, који
1413. године продре у Моравску Србију и у походе поруши градове Бован,
Летовац, Петрус и Сталаћ.

Пошто је Забрега припадала овом Санџаку, а касније Лесковачком
пашалуку, то о њој имамо мање података него о селима Смедеревског
санџака, у коме се спроводи попис и 1467. годнне. Цео период од скоро три
вска, када се ради о попису становпиштва о Забрези немамо никаквих
података.

Нешто више података о становнгаџгма села Забреге иалазимо у
такозваном Арачком тефтеру из 1833. године. Такође је пронађен и списак
спахијских прихода села Забреге, параћппске капетаније из 1834. године.

Арачки тефтер 1833.

Село Забрсга
1. Никола Мијатов - спн Станисав, унук Милета
2. Јанко Томић - браћа - Марко, Марјан и Маринко
3. Тодор Илин - брат Радосав
4. Миленко Миладипов - син Јевта
5. Миленко Раденков - син Сава

84

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

6. Радун Димитров - синови - Радозан и Милован
унуци: Илија, Сава и Васа

7. Милојко Ђурђев - синови - Сава и Димитрије
8. Здравко Милићсв - синови - Радисав, Живко и Милета
9. Стеван Ђурин - син Срећко
10. Никола Живин - браћа Радован и Голуб
11. Стаја Данилов - синови Милосав н Анђелко
12. Никола Ђорђев - синови - Сима и Добросав
13. Манојло Вељков - син Иван
14. Јоца Спасић - синови - Милован и Милосав

унуци: Трифун, Марко, Мата, Милош, Милосав и Милап
15. Миленко Пантин - брат Станоје
16. Радисав Мијаилов - синови: Миленко, Милосав, Милоје и Радован

унуци: Јован, Вучко и Мата
17. Милош Радосављев - спн Мијаило
18. Стеван Мијаилов -
19. Милета Марков - Сипови Мијајло, Миљко и Милепко
20. Милош Урошев - синови - Лазар, Јован и Иван

унук - Никодије
21. Мијајло Марков
22. Вукашин Радосављев - брат Мплутпн
23. Тодор Радоњин - брат Милош
24. Богић Николић
25. Војин Иванов - браћа Радепко и Радојко

85

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

синови - Богоје и Јоваи, братапац - Обрад
26. Ђорђе Илин - синови Јован и Стојан
27. Тривун Николин - брат Милојко, син Димитријс
28. Стеван Велисављев
Укуппо: 28 пореских глава.
89 арачких глава, односно мушких становнпка са преко 7 година
жпвота.

Параћипска капстапија

Спахијски приход 1834.- ссло Забрсга

1. Радован Радунов
2. Мијајло Вељков
3. Милосав Јоцић
4. Богић Николин
5. Никола Ђурин
6. Никола Мијаилов
7. Здравко Милићев
8. Вучко Милићев
9. Јанко Томии
10. Милосав Радисављев
11. Милош Радисавл>ев

86

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЈЈАСТ

12. Живко Анић
13. Тодор Илин
14. Ђорђе Илии
15. Милош Радојев
16. Јана Пантина
17. Тодор Радојев
18. Милојко Радивојев
19. Стаја Данилов
20. Миленко Миладинов
21. Михајло Марков
22. Милста Марков
23. Станоје Велисављев
24. Стеван Велисављев
25. Миленко Радисављев
26. Тривун Николин
27. Стеван Велисавл>ев
28. Мијајло Ђурђев
29. Стајо Николин
30. Лазар Милошев
31. Вукашин Радосављев
Приходи: 1834.
348 - ока кукуруза
944 - ока пшенице
90 - ока јечма

87

Николић-Милосављевнћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Велике тешкоће у тумачељу ових прегледа чине промене презнмена.
Обпчно су према угледној личпости потомци узимали прсзимена. Негде се
помиље отац али су честа презпмеиа по оцу.

Тек, на предлог “Попечитеља правосуђа и правосвештенства
полковпика кавалнра Алексе Симића од 8. децсмбра 1850. годипе, да се
стабилизују презимена фамилија у Срба, књаз Александар Карађорђевпћ, то
одобрава својим актом од 30. јуна 1851. годппс. Због промена у презимеипма
Турци у пописима нису правили спискове пореских обвезпика према
презимену, већ како је било приказано у ранијим пописима, па нример у

Попис стаповништва пз 1863. годипе.

Обштина поповачка, место Забрега
I. Село Забрега

1. Села Забреге имање: 10 д. под утрином, 20 д. под гором, 2 д. њиве об-
штинске — све у вредности 3 дуката цесарска. — Месечни приход: нема.

2. Станисав Николић, земљедел., стар 65 година, жена Милојка стара 50
година, синови Милан 30 година, Никола 25 година, Радош, војник, 22 године,
снаје Ката 25 година, Ристосија 25 година, унук Мијаило 3 године, Рада 2 го-
дине. — Имање: 1 кућа са мало плаца, 4 коее ливаде, 4 д. земље, ’/a д. забрана,
8 м. винограда — све у вредности 31 дуката цесарски. — Месечни приход од
ручне привреде и стоке 7 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у
III класу,

3. Милета Стаписављевић, земљедел., стар 36 година, жена Милана стара
33 године, кћи Милена 8 година, Вена 6 година, Станија 3 године, син Станко
1 годину. — Имање: 1 кућа слаба. с мало плаца, 5 коса ливаде, 2 д. орања, 1
шљивар од 40 дрвета, 2 м. винограда, ’/г д. забрана — све у вредности 25 дуката
цесарски. — Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. — По има-
њу спада у I класу, r:o приходу у II класу.

4. Јова Јанковић, земљедел., стар 20 година, мати Калина стара 50 го-
дина, сестра Анђа 17 година, Милана 11 година, Ристосија 9 година. — Имање:
’/s куће с мало плаца, 2 косе ливаде, 3 д. орања, ’/з д. забрана — све у вредно-
сти 24 дуката цеоарска, — Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира.

По имању спада у I класу. по приходу у II класу.

88

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

5. Марјан Томић, земљедел., стар 50 година, жена Недеља стара 50 го-
дина, син Димитрије 16 година, Миливоје 11 година, Милен 6 година, кћи Јела 7
година. — Имање: 1'2 куће с мало плаца, 4 косе ливаде, 3 д. орања, 3 м. вино-
града, */г д. забрана — све у вредности 31 дукат цесарски. — Месечни прикод
од ручне привреде и стоке 7 талира. — По имању спада у I класу, по приходу
у III класу.

6. Марко Томић, земљедел., стар 54 године, кћи Јованка стара 18 година,
Перса 11 година, Милева 7 година, син Живко 6 година, Радивоје 3 године. —
Имање: 1 кућа слаба с мало плаца, 4 косе ливаде, 3 д. орања, 3 м. винограда,
'/■2 д. забрапа — све у вредности 29 дуката цесарски. — Месечни приход од
ручне привреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

7. Тодор Бурмоз, земљедел., стар 65 година, жена Цана стара 60 година,
син Милан 25 година, Милен 21 годину, Младен 15 година, кћи Радојка 7 го-
дина, сна Недеља 22 године, Милана 20 година, унук Илија 1 годину. — Има-
ње: 1 кућа с плацем, 5 коса ливаде, 5 д. орања, 1 воденица с 2 камена, 8 м. ви-
нограда, 1 воћњак — све у вредности 110 дуката цесарски. — Месечни приход
од ручне привреде, стоке и земљедел. 18 талира. — По имању спада у II класу.
по приходу у V класу.

8. Никодије Стевановић, земљедел., стар 35 година, жена Милка стара 32
године, син Милисав 10 година, кћи Милица 8 година, Лена 6 година, син Ак-
сентије 3 године. — Имање: 2 косе ливаде, 3 д. орања, 2 м. винограда —■ све
у вредности 15 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде и стоке
4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

9. Илија Радосава Илића, пупила, 8 година, сестра Мица 12 година, Ста-
нија 10 година. — Имање: 1 кућа с мало плаца, 1 ’/'z коса ливаде, 3 д. орања.
2 м. винограда, 40 д. од воденице — све у вредности 20 дуката цесарски. —
Месечни приход: нема. — По имању спада у I класу.

10. Јевта Миленковић, земљедел., стар 33 године, брат Милосав 28 година,
сестра Бојана 17 година, сна Милена 22 године, синовац Сима 4 године. — Има-
ње: 1 кућа с плацем, 10 коса ливаде, 3 д. орања, 5 м. винограда, 1 дан забрана
—■ све У вредности 42 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне привреде,
стоке и земљедел. 8 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у III
класу.

11. Стојан Ђурић, земљедел., стар 62 године, жена Мара стара 60 годииа,
синови: Сава 28 година, Никола 17 година, Станко 13 година, кћи Јелена 10
година. — Имање: 1 кућа с мало плаца, 2 косе ливаде, 3 д. орања, 2 м. вино-
града, 1 шљивар — све у вредности 24 дуката цесарска. — Месечни приход ад.
ручне привреде 4 талира. — По имању спада у I класу. по приходу у II класу.

12. Радован Радуновић, земљедел., стар 70 година, син Сава 40 година,
Васа 32 године, Милија 22 године, снаје Јелена 25 година, Савета 25 година,
Митра 25 година, унука Кола 10 година, Вака 8 година, Стамена 6 година, Ни-
колета 4 године, Недеља 2 године, Неранџа 1 годину. — Имање: 1 кућа с пла-
цем, с Vž д. земље, 10 коса ливаде, 5 д. орања, 8 м. винограда, 1 д. забрана —
све у вредности 45 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привредр.
стоке и земљедел. 12 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у IV
класу.

89

Николић-Мнлосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

13. Сава Милојковић, земљедел., стар 40 година, жена Станка стара 38
година, син Милош 12 годана, Јевта 7 година, кћи Босиљка 3 године. — Има-
н>е: 1 кућа врло хрђава, 1 коса ливаде, 1 д. орања, 1 м. винограда — све у
вредности 4 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне привреде 2 талира.
— По приходу спада у I класу.

14. Димитрије Милојковић, земљедел., стар 37 година, жена Милана стара
30 година, кћи Рада 8 година, син Радосав 6 година, кћи Радојка 3 године. —
Имање: 1 кућа с мало плаца, 1 коса ливаде, 1 д. орања, 1 м. винограда ■— све
у вредности 4 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне привреде 2 талира.
— По приходу спада у I класу.

15. Мар.јан Милојковић, земљедел., стар 24 године, жена Бојана стара
25 година, син Сретен 1 годину. — Имање: 1 кућа с плацем, 1 коса ливаде, 1 д.
орања, 1 м. винограда — све у вредности 8 дуката цесарски. — Месечни приход
од ручне привреде 3 талира. — По приходу спада у I класу.

16. Никола Стаић, земљедел., стар 22 године, жена Стевка стара 18 го-
дина, ташта Аница 40 година, сваст Станија 11 година, Анђелија 8 година. —
Имање: 1 кућа с плацем, 2 ’/a косе ливаде, 3 д. орања, 3 м. винограда, 1 д. за-
брана — све у вредности 21 дукат цесарски. — Месечни приход од ручне при-
вреде и стоке 4 талира — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

17. Живко Здравковић, земљедел., стар 44 године, жена Стана стара 40
година, син Јован 13 година, Сава 11 година, кћи Милојка 8 година, Милена
5 година, син Раденко 3 године. — Имање: 1 кућа с мало плаца, 3 косе ливаде,
2 д. орања, 2 м. винограда, 1 д. забрана — све у вредности 21 дукат цесарски.
— Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. —- По имању спада у
I класу, по приходу у II класу.

18. Милета Здравковић, земљедел., стар 40 година, жена Тодора стара 38
година, кћи Спасенија 10 година, син Лазар 6 година, кћи Станојка 4 тодине.
син Светозар 2 године. — Имање: 1 кућа с мало плаца, 3 косе ливаде, 2 д.
орања, 2 м. винограда, 1 д. забрана — све у вредности 25 дуката цесарски. —
Месечни приход од ручне привреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по
приходу у II класу.

19. Никола Мијаиловић. земљедел., стар 60 година, син Обрад 20 година,
Добросав 18 година, кћи Наста 10 година, Драта 7 година. — Имање: 1 кућа
с врло мало плаца, 2 косе ливаде, 2 д. орања, 2 м. винограда, '/s д. забрана —
све у вредности 24 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне привреде 4
талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

20. Радован Мијаиловић, земљедел., стар 46 година, жена Петрија стара
40 година, син Милутин 15 година, Миливоје 13 година, Алекса 10 година, Јован
6 година, Радисав 1 годину, кћи Кадифка 3 године. — Имање: 1 кућа с плацем,
3 косе ливаде, 2 д. земље, 2 м. винограда, ’/a д. забрана — све у вредности 25
дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде и стоке 5 талира. —
По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

21. Голуб Мијаиловић, земљедел., стар 42 године, жена Јелка стара 40
година, син Михаило 12 година, кћи Неранџа 8 година. — Имање: 1 кућа слаба
с нешто плаца, 2 косе ливаде. 2 д. орања, 2 м. винограда, '/s д. забрана — све

90

Нпколић-Мплосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

у вредности 23 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне привреде и стоке
4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

22. Срећко Стевановић, земљедел., стар 50 година, оин Таса 20 година,
Анта 15 година, кћи Тодора 13 година, Ката 7 година, сна Ристосија 20 година.
—■ Имање: 1 кућа с мало плаца, 3 косе ливаде, 3 д. земље, 4 м. винограда, 1 д.
забрана — све у вредности 32 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне
привреде и стоке 7 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у III
класу.

23. Добросав Николић, земљедел., стар 32 године, жена Милуника стара
30 година, кћи Вела 1 годину. — Имање: 1 кућа с плацем, 3 косе ливаде, 2 д.
земље, 3 м. винограда, l/a д. забрана —■ све у вредности 35 дуката цесарски. —
Месечни приход од ручне привреде и стоке 7 талира. ■—■ По имању спада у I
класу, по приходу у III класу.

24. Милосав Станић, земљедел., стар 36 година, жена Станија стара 28
година, син Цветко 13 година, Сретен 6 година, Стеван 2 године. — Имање:
1 кућа хрђава, 1 коса ливаде, 1 д. орања, 1 м. винограда, */« д. забрана — све у
вредности 11 дуката цесарски. — Месечни приход: нема. — По имању спада у
I класу.

25. Милорад Стаић, земљедел, стар 30 година, жена Петројка стара 26 го-
дина, кћи Љубица 3 године, Милица 1 годину. ■— Имање: l/z куће с мало плаца,
i/2 косе ливаде, 1 д. земље, 1 м. винограда — све у вредности 11 дуката цесар-
ски. — Месечни приход од ручне привреде 2 талира. — По имању спада у I
класу, по приходу у I класу.

26. Стојана уд. Анђелка Стаића, стара 32 године, кћи Савета 9 година,
Илинка 6 година, Латинка 1 годину. — Имање: ‘/з част куће, ’/a косе ливаде,
1 д. земље — све у вредности 9 дуката цесарски. — Месечни приход: нема.

27. Никодије Миловановић, земљедел., стар 25 година, жена Милика стара
20 година, кћи Станија 3 године, ташта Петрија 50 година. — Имање: 1 кућа
с мало плаца, 2 косе ливаде, 3 д. орања, 8 м. винограда, 1 д. забрана — све у
вредности 24 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне привреде 4 талира.
— По имању спада у I класу по приходу у II класу.

28. Маринко Стефановић, земљедел., стар 30 година, жена Јована стара
20 година, син Милош 1 годину, брат Марко 20 година. — Имање: 1 кућа хр-
ђава с нешто плаца, 2 косе ливаде, 2 д. орања, 3 м. винограда, */s д. забрана
— све у вредности 22 дуката цеоарска. — Месечни приход од ручне привреде
4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

29. Милош Милосављевић, земљедел., стар 38 година, кћи Ката 13 го-
дина, син Јован 12 година. — Имање: 1 кућа с плацем, đ/2 к»се ливаде, 4 д.
земље, 4 м. винограда, */а д. забрана — све у вредности 32 дуката цесарска.
Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. — По имању спада у I
класу, по приходу у II класу.

30. Милисав Милосавл>евић, земљедел., стар 33 године, жена Милица ста-
ра 32 године, кћи Латинка 12 година, син Иван 7 година, кћи Драга 1 годину,
брат Милан 30 година, Аврам 25 година, Михаил 20 година, снаје Наста 30 го-
дина, Лена 25 година, Синђелија 20 година, синовчад Стојан 4 године, Стоја-

91

Николић-Милосављсвић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

дин 1 годину, Станица 1 годину. —■ Имање: кућа с мало плаца, 8 коса ливаде.
7 д. орања, 8 м. винограда, 2 д. забрана — све у вредности Ш дуката цесар-
ска. — Месечни приход од ручне привреде, стоке и земл>едел_ 14 талира. — По
имању спада у II класу, по приходу у IV класу.

31. Трифун Миловановић, земљедел., стар 35 година, жена Станија стара
35 година, кћи Станица 12 година, Јула 7 година, син Радосав 5 година, Радоје
2 године. — Имање: l/a куће без плаца, 2 косе ливаде, 1 д. орања, 2 м. вино-
града, ’/2 д. забрана — све у вредности 15 дуката цесарска. — Месечни приход
од ручне привреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II
класу.

32. Марко Миловановић, земљедел.. стар 35 година. жена Цака стара 30
година. — Имање: */ž куће без плаца, 2 косе ливаде, 1 д. орања, 2 м. вино-
града, ’/a д. забрана — све у вредности 15 дуката цесарска. — Месечни приход
од ручне привреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II
класу.

33. Мата Миловановић, земљедел., стар 30 година, жена Мага стара 25
година, мати Мара 70 година, брат Стојко 20 година, сна Милојка 20 година.
синовица Кона 18 година, сна Мара 20 година, син Милан 2 године, кћи Цуна
1 годину. — Имање: 1 кућа с мало плаца, 4 косе ливаде, 5 д. земље, 5 м. вино-
града, 1 д. забрана — све у вредности 42 дуката цесарска. — Месечни приход
од ручне привреде, стоке и земљедел. 7 талира. — По имању спада у I класу.
по приходу у III класу.

34. Јова Милосављевић, земљедел., стар 40 година, жена Станија стара
25 година, кћи Стевка 9 година, Милева 7 година, Смиљка 3 године, брат Мата
30 година, Апта 19 година, Прока 15 година, сна Савка 20 година. — Имање:
1 кућа с плацем, 4 косе ливаде, 3 д. земље, 5 м. винограда, 1 д. забрана — све
у вредности 36 дуката цесарски. — Месечии приход од ручне привреде и стоке
7 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у III класу.

35. Радован Радисављевић, земљедел., стар 48 година, син Станисав 8 го-
дина. кћи Јелена 15 година, Здравка 10 година. — Имање: 1 кућа с мало пла-
ца, 1 коса ливаде, 2 д. орања, 2 м. винограда, ’/s д. забрана — све у вредности
15 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде 4 талира. — По и-ма-
њу спада у I класу, по приходу у II класу.

36. Милосав Саве Милојковића, пупила, 5 година, сестра Стана 7 година.
— Имање: 2 дана орања. ’ ■-■ м. винограда — све у вредности 6 дуката цесарски.
— Месечпи приход: нема.

37. Мијаило Милошевић, земљедел., стар 30 година, жена Аница стара 25
година. — Имање: 1 кућа с мало плаца. 3 косе траве, 2 д. орања, 3 м. виногра-
да — све у вредности 16 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне при-
вреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

38. Милојко Милетић, земљедел., стар 50 годипа. жена Богдана стара 38
година, син Панта 19 година, кћи Санда 19 година, син Стеван 9 година, сна
Мара 20 година. — Имање: 1 кућа с плацем, 3 косе ливаде, 3 д. орања, 3 м.
винограда, 1 ’/s д. забрана — све у вредности 31 дукат цесарски. — Месечни
нриход од ручпс привреде и стоке 7 талира. — По имању спада у I класу. по
приходу у III класу.

92

Нпколић-Мплосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

39. Миљко Милетић, земљедел., стар 42 године, жена Аница стара 30 го-
дипа, кћи Рада 10 гадина, Дева 7 година, Петројка 5 година, син Миладин 2
године. — Имање: ’/s куће слаба с плацем, 2 косе ливаде, 2 д. орања, 2 м. ви-
нограда, 1 д. забрана — све у вредности 24 дуката цесарска — Месечни при-
ход од ручне привреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у
П класу.

40. Миленко Милетић, земљедел., стар 35 година, жена Недеља стара 25
година, кћи Кадифка 6 година, син Радосав 4 године, кћи Радосава 2 године.
— Имање: ’/s куће с плацем, 2 косе ливаде, 2 д. орања, 2 м. винограда, 1 д. за-
брана — све у вредности 24 дуката цесарска. — Месечни приход од ручне при-
вреде 4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у П класу.

41. Јован Милошевић, земљедел., стар 70 година, жена Сара стара 50 го-
дина. син Никодије 30 година, Богдан 25 година, Никола 18 година, снаје Ста-
ника 30 година, Стана 24 године, кћи Спасенија 12 година, унук Милосав 7 го-
дина. Мијаило 1 годину. — Имање: 1 кућа с плацем, 2 косе ливаде, 3 д. земље
opahe, 3 м. винограда, ’/s д. забрана, 1 шљивар — све у вредност.и 32 дуката
цесарска. — Месечни приход. од ручне привреде к стоке 9 талира. — По имању
спада у I класу, по приходу у III класу.

42. Иван Милошевић, земљедел., стар 54 године, жена Илинка стара 30
година, син Ваоилије 9 година, кћи Ристосија 7 година, Станија 5 година, Ста-
ница 3 године, брат Милојко 22 године. — Имање: 1 кућа с плацем, 2 косе ли-
ваде. 2 д. земље, 3 м. винограда, ’/s д. забрана, мало воћњака — све у вредно-
етн 17 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде 4 талира. — По
имању спада у I класу, по приходу у II класу.

43. Живко Лазаревић, земљедел., стар 40 година, жена Илинка стара 30
година, син Василије 9 година, кћи Ристосија 7 година, Станија 5 година, Ста-
ница 3 године, брат Милојко 22 године. — Имање: 1 кућа слаба с мало плаца,
2 косе ливаде, 2 д. земље, 3 м. винограда, ’.s д. забрана — све у вредности 20
дуката цесарски, — Месечни приход од ручне привреде 4 талира. •— По имању
спада у I класу, по приходу у II класу.

44. Сава Мијаиловић, земљедсл., стар 32 године, мати Марта стара 70 го-
дина, сестра Ката 22 године, Милика 19 година. — Имање: 1 кућа хрђава, 2
косе ливаде, 3 д. земље, 2 м. винограда. ’/s забрана —• све у вредности 17 ду-
ката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде 3 талира. — По имању
спада у I класу, по приходу у I класу.

45. Милутин Радосављевић, земљедел., стар 45 година, син Петар 5 го-
дина, кћи Петрија 7 година. — Имање: 1 кућа хрђава, 1 коса ливаде, 3 д. ора-
ња, 3 м. винограда, ’/s д. забрана — све у вредности 16 дуката цесарски. — Ме-
сечни приход од ручне привреде 3 талира. — По имању спада у I класу, по
приходу у II класу.

46. Богосав Тодоровић, земљедел., стар 24 године, жена Симона стара 20
година, брат Стеван 19 година. — Имање: 1 кућа с плацем. 2 косе ливаде, 3 д.
земље, 2 м. винограда — све у вредности 15 дуката цесарски. — Месечни при-
ход од ручне привреде 3 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у
I клазу.

93

Николпћ-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

47. Милан Милошевић, земљедел., стар 22 године, жена Вена стара 20 го-
дина, брат Лазар 19 година, мати Вена 45 година, сестра Станојка 10 година.
— Имање: 1 кућа с плацем, 2 косе ливаде, 3 д. земље, 2 м. винограда — све у
вредности 16 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде 3 талира.
— По имању спада у I класу, по приходу у I класу.

48. Богић, Николић, земљедел., стар 55 година, кћи Анђа 21 годину, Рис-
тосија 17 година, син Лазар 12 година, Иван 7 година. — Имање: 1 кућа с пла-
цем, 3 косе ливаде, 6 д. земље, 5 м. винограда, !/а д. забрана, 'lt део воденице
— све у вредности 75 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде
и земљедел. 7 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у III класу.

49. Милош Радојковић, земљедел., стар 27 година, жена Стевка стара 26
тодина, кћи Станија 6 година, Петројка 3 године, син Петроније 1 годину, брат
Сима 13 година. — Имање: 1 кућа с плацем, */s част воденичног, 3 косе ливаде,
4 д. ор. земље, 4 м. винограда, 1 шљивар, 1 забран -— све у вредности 45 ду-
ката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљедел. 7 та-
лира. — По имању спада у I класу, по приходу у III класу.

50. Благоје Раденковић, земљедел., стар 26 година, жена Здравка стара
24 године, син Михаил 4 године, Миладин 2 године, брат Сава 22 године, сна
Милка 20 тодина, синовац Спасоје 2 године. — Имање: 1 кућа с плацем, */s
част камена воденичног, 3 косе ливаде, 4 д. ораће земље, 4 м. винограда, 1 за-
бран, 1 шљивар — све у вредности 45 дуката цесарски. — Месечни приход од
ручне привреде, стоке и земљедел. 7 талира. — По имању спада у I класу, по
приходу у III класу.

51. Фемија уд. Јове Воиновића, стара 30 година, син Павле 8 година, кћи
Марија 5 година, Кадифка 3 године, синовац Петар 15 година. — Имање: 1 кућа
с мало плаца, 2 косе ливаде, 2 д. орања, 5 м. винограда, ’/s д. забрана, */s част
камсна воденичног — све У вредности 32 дуката цесарска. — Месечни приход:
нема. — По имању спада у I класу.

52. Злата уд. Јована Ђорђевића, стара 28 година, кћи Милева 8 година,
Дева 5 година, син Раденко 1 годину. — Имање: 1 2 куће, 1 коса траве, 1 д. ора-
ња, 1 м. винограда, !/-i забрана, !/s ч. — све у вредности 10 дуката цесарски. —
Месечни приход: нема.

53. Стојан Ђорђевић, земљедел., стар 30 година, жена Митра стара 28
тодина, кћи Вана 7 година, син Милорад 1 годину. — Имање: !/s куће, 1 '/г косе
траве, 1 д. орања, 1 м. винограда, ’Л забрана — све у вредности 12 дуката це-
сарски. — Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. — По имању
спада у I класу, по приходу у II класу.

54. Митра Стојана Ђорђевића, стара 28 година. — Имање: */s куће, 3 !/s
косе ливаде, 4 !/s д. земље ораће, 6 м. винограда, 2 д. забрана, 1 д. шљивара
— све У вредности 50 дуката цесарски. ■— Месечни приход: нема. — По имању
спада у I класу.

55. Стамена уд. Трифуна Николића, стара 40 година, син Милош 15 го-
дина, Коста 8 година, Вучко 5 година. — Имање: 1 кућа с плацем, 3 косе ли-
ваде, 2 д. орања, 3 м. винограда — све у вредности 17 дуката цесарски. — Ме-
сечни приход: нема. — По имању спада у I класу.

94

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА PI ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

56. Димитрије Трифуновић, земљсдел., стар 30 година, жена Ђурђа стара
20 година, кћи Ката 7 година. -— Имање: 1 кућа рђава, 1 коса траве, 1 д. ора-
н>а, 1 м. винограда — све у вредности 8 дуката цесарски. — Месечни приход од
ручне привреде 3 талира. — По имању спада у -— класу, по приходу у I класу.

57. Рада уд. Милојка Трифуновића, стара 35 година, кћи Милица 13 го-
дина, оин Мита 11 година, Аврам 8 година, кћи Милана 4 године. — Имање:
I кућа с мало плаца, 3 косе траве, 2 д. земље, 4 м. винограда, ’/j забрана — све
у вредности 20 дуката цесарски. — Месечни приход: нема. — По имању спада
у I класу.

58. Миленко Пантић,, земљедел., стар 50 година, жена Савка стара 30 го-
дина, син Гаврило 16 година, кћери Тиосава 8 година, Видосава 7 година. —
Имање: 1 кућа рђава, 2 косе траве, 1 */г д. орања, 2 м. винограда, */< забрана
— све у вредности 17 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде
4 талира. — По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

59. Станоје Пантић, земл>едел., стар 40 година, жена Ристосија стара 38
година. — Имање: 1 волиба, 1 ’/a коса ливаде, 1 */г земље ор., 1 ’/z м. винограда
— све у вредности 10 дуката цесарски. — Месечни приход од ручне привреде
3 талира. — По приходу спада у I класу.

60. Аврам Вучка Миленковића, пупила, стар 17 година. —■ Имање: 2 косе
ливаде, 2 д. земље, 2 м. винограда — све у вредности 15 дуката цесарски. —-
Месечни приход: нема. — По имању спада у I класу.

Сума: 149 мушких, 158 женских душа; вредност непокретног имања 1554
дуката цесарска; месечни приход 255 талира; по имању спада у I класу 49, у
II класу 2; по приходу у I класу спада 10, у II класу 24, у III класу 12, у IV
класу 1 лице.

Жсне
стиријег
доба су се

овако
облачпле

95

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА il ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

попису из 1476. године

односно у попису

Смедеревског сапџака.

Прсзимена су давана према

пмену у сродству.

Из арачког тефтера из
1833. годнне се могу добро
уочптп фамилије п њиховп
родоначелници. На прпмер под
бројем 1 наведен је Никола
Мијатов, где се закључује да је
Мијат, рођен пегде око 1750.
године родоналечнпк фамилијс
Морачана. Он се јавља н у
спахијском списку из 1834.
годпне под редним бројем 6.
Ако се даљс прати родослов
морачана наћи he се име
Стаписава, Нпколиног сппа, па
онда Милете Мијатовог
праунука. Из пописа пз 1863.
годинс лако је даље пратити
Hoiuiba средовечиих жеиа: Алексија Стајпћ родослов све до данашњег
дана.

Други прпмер је
Радисав Мијаилов, наведен под бројем 16 арачког списка где је Мијајло
родоначелник велике фамилије Дивљановића. У спахијском списку од 1834.
године под бројем 8. налазимо Вучка Милпног - Милосављевог. Он је праунук
Мијајлов, унук Радисављсв, и син Милосављев. Имао је браћу Јову и Мату.
Даље није тешко успоставити везу у родослову све до данашњег дана.

Тефтер спахијских прихода нз 1834. годипе даје преглед домаћинстава
који су прикупљали спахијски приход по 14 основа. Овде су пописане пореске
главе “Главарина” (основпи порез), онда порез на воденице, свадбарине, на
казане, на свиње, на мед, вино (кљук) и друго. Порез се обрачунавао према

96

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Игранка, једпа од забава омладине: Коло у центру села са коловођом
Миланом Милутиновићем.

турском новцу “грошу” и “пари”. За грош Вук Караџић каже да је исто што и
форинта, а према другим тумачењима грош се састајао од 5 сребрних крајцера
или сребрних пара.

Даље налазимо попис Забрежана из 1835. године по коме је село имало
31. домаћинство, а имена су идентична са именима из Спахијског списка из
1834. године.

Није на одмет навести податак за читаву параћинску нахију из 1835.
године. Нахија је имала 29 села са 1.178 кућа. Укупно је пописано 1.190.
пореских глава од чега је 1.557. било способно за војску. Укупно је нахија
имала 7.689. становника од чега 4.058, мушких и 3.631. женских глава. Што
се тиче имања нахија је располагала са 3.792 плуга орања, 3.228 коса ливада,
6.164 мотика винограда и 5.271 дрва шљива.

Што сс тиче давања од стране народа у време Кнеза Милоша, впди се
да је царски харач плаћан до 1833. године, харач цигански је плаћан све до

97

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
1938. године, Чибук (пашарина на ситну стоку) укинут је 1834. године, док се
мукаде и порез на скеле плаћао до 1835. године.

Управо 1833. године био је највећи приход благајне Књаза Мнлоша
Обреновића, у току његове владавине.

Из пронађеннх докумената о селу Забрега сазнајемо још података. На
пример, сазнајемо број пореских глава. Према списку сакупљеног кукуруза у
општински кош по плаћајућој глави пореза може се пратити број пореских
глава.

- 1855. годинс, село је пмало 51 пореску главу, а у општински кош је
смештено 2.550 ока кукуруза;

- 1856. године - Број порсских глава се повећао на 53. а смештено је
2.650. ока кууруза и

После договора и снимак за успомену

98