Забрега и Петрушка област

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Понекад је договор о сеоским пословима и овако завршавао.

- 1857. године, пореске главе се повећавају још за 2, односпо на 55.
Убрано је и смештено у општинскп кош 2.750 ока кукуруза.

Када говоримо о општинским кошевпма треба рећи да је њих увео
Кнез Милош Обреновић. Његова наредба је била да свако село мора да
изгради сеоски заједнички кош. За време сушних година кукуруз из ових
кошева дељен је сиротињи, а у осталим годинама продајом кукуруза
издржавала се општпнска сеоска канцеларпја. Када је престала потреба за
смештајем кукуруза ови кошеви су коришћени као затвори.

Године 1859. у целој Србији спроведен је попис стоке па је то учињено
и у Забрези. Село је у то време имало:

4 коња, 37 јалових крава, 407 прасади,

3 кобиле, 19 јунади, 45 овнова,

3 ждребца, 45 телади, 991 овцу,

3 бика, 121 свињу крмачу, 130 коза,

99

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

105 волова, 14 нераста, 5 јараца,

43 краве музаре, 116 вепрова, 72 јарића,

43 кошнице

Интересантан је податак, пронађен у књизи Животе Ђорђевића, издате
1984. године под називом: “Српска народна војска 1861-1864.”.

За сва села општине Параћин дат је бројчани преглед војних обвезника
од 20 до 50 година живота.

На примеру села Забреге уочава се да је број војних обвезника старих
од 20-25 година био 23, од 25 до 30 било их је 16, од 30 - 35 година број је 11,
да би годишта између 35-40 дало само 7 обвезника. Од 40-45 било их је 5
исто као и од 45-50 година старости. Укупан број војиих обвезника тих година
је у Забрези био 67.

И музика је пратила сеоске послове: прупа Забрежана после прославе
Првог маја

100

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

У другим селима, као што је Буљане укупно их је било 148. У
Шалудовцу 47, у Горњој Мутници 100, у Извору 65, Стубици 130, Доњој
Мутници 127, Клачевици 51, Лешју 38, Бошњану 50, Поповцу 49, Плани 170,
Мириловцу 79, Давидовцу 35, Лебшш 42, Главици 67, Ћуприји 473 и
Параћину 745.

Укупно на овој територији је било 2.483 војних обвезника старих од 20
до 50 година.

Године 1863., за време владавине кнеза Михајла Обреновића спроведен
је, до тада, најкомплетнији попис становииштва. Пописана су сва домаћинства,
њихова имовина као и годишњи приход сваког домаћинства. Попис се односи
на целу ондашњу Србију коју је углавпом чинио проширени београдски
пашалук. Резултат пописа је интересаитап историјски документ. Пописане су
све мушке и женске главе са годпнама старости. Из пописа се види да је село
Забрега припадало срезу параћионском, а округу ћупријском. Село је имало
10 дана имања под утрином, 20 дана
под гором и 960 дана орања
општинске њиве.

Укупно је село имало 307
становника, од чега 149 мушких и
158 женских глава. Вредност
непокретног имања је 1.554
цесарских дуката.

После рата, одиосно 1948.
године спроведен је попис. По овом
попису Забрега је имала 191
домаћинство са тачно 1.000
становника.

Девојачка пошња на једрим
планинкама из 1956. године. Јела

Стајпћ - Милепковић и Малипа
Вучковнћ - Милутиновић.

101

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Из 1953. године имамо податак да је село имало 1.040 становника у 196
домаћинстава.

Према попису из 1961. године Забрега је имала 1.044 становника. Те
године је забележено да су 3 лица била на привременом раду у иностранству.
Такође је интересантан податак да је од 249 домаћинства, 229 њих имало своје
куће - станове.

Ову годину треба упоредити са годином 1971. када је извршен други
послератни попис. Те године је било 984. стаиовника што је пегативан индекс
у односу на 1961. годину. И уколико је број становника опао, нешто бољи
показатељи су код броја домаћинстава, који се увсћао за 266 што је позитиван
индекс.

Нешто већи број података налазимо у попису из 1981. године. Ова
година пописа исказује да је у Забрези било 906. становника, односно 203
домаћинства. Број лица на привременом раду у иностранству попео се на 6, а
три лица нису стална забрешка становника. Око 215 просторија је било
оспособљено за становање.

Те године је извршен и попис стоке. Забрега је имала:

- 276 говеда,

- 1314 оваца,

- 931 свињу

- 1514 комада живине.

Следећи попис је извршен 1991. године.

Овај попис исказује да је у Забрези било 197 домаћинства, а укупно је
било 850 становника.

У структури домаћинстава било је:

- са једним чланом 13 домаћинстава

- са два члана 21 домаћинство

- са три члана 38 домаћинстава

102

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

- са четири члана 32 домаћинстава

- са пет чланова 38 домаћинстава

- са шест чланова 35 домаћипстава

- са седам чланова 12 домаћинстава

- са 8 и више чланова 8 домаћинства.

Од 850 становника 843 су православне вере, један се декларисао као
католик, а за 6 становника није утврђена вероисповест. Од 850 становника,
417 је жена.

У старостној структури се уочава да је од 15 до 59 година било 278
мушкараца, а истог годишта 232 жене.

По националној опредељености било је:

- 834 Србина

- 4 Југословена

- 2 Црногорца

- 1 Бугарин

- 1 Мађар и

- 3 Македонца

Број активног становништва је 502 од чега је 286 жена. Забрега је
имала 208 становника у радном односу од чега 32 жене.

Укупно су користили 662 хектара земље, од чега је обрадиво било 498
хектара.

Од стоке ималп су:

- 219 говеда

- 726 свиља

- 1121 овцу

- 2.533 комада живине.

103

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Из 1953. године имамо податак да је село имало 1.040 становника у 196
домаћинстава.

Према попису из 1961. године Забрега је имала 1.044 становника. Те
године је забележено да су 3 лица била на привременом раду у иностранству.
Такође је интересантан податак да је од 249 домаћинства, 229 њих имало своје
куће - станове.

Ову годину треба упоредити са годином 1971. када је извршен други
послератпи поппс. Те годипе је било 984. становппка што је пегативан индскс
у односу на 1961. годину. И уколико је број становника опао, нешто бољи
показатељи су код броја домаћинстава, који се увећао за 266 што је позитиван
индекс.

Нешто већи број података налазимо у попису из 1981. године. Ова
година пописа исказује да је у Забрсзи било 906. становника, односно 203
домаћинства. Број лица на привременом раду у иностранству попео се на 6, а
три лица нису стална забрешка становника. Око 215 просторија је било
оспособљено за становање.

Те године је извршен и попис стоке. Забрега је имала:

- 276 говеда,

- 1314 оваца,

- 931 свињу

- 1514 комада живине.

Следећи попис је извршен 1991. године.

Овај попис исказује да је у Забрези било 197 домаћинства, а укупно је
било 850 становника.

У структури домаћинстава било је:

са једним чланом 13 домаћинстава

са два члана 21 домаћинство

са три члана 38 домаћинстава

102

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

- са четири члана 32 домаћинстава

- са пет чланова 38 домаћинстава

- са шест чланова 35 домаћипстава

- са седам чланова 12 домаћинстава

- са 8 и више чланова 8 домаћинства.

Од 850 становиика 843 су православне вере, један се декларисао као
католик, а за 6 становника није утврђена вероисповест. Од 850 становника,
417 је жена.

У старостној структури се уочава да је од 15 до 59 година било 278
мушкараца, а истог годишта 232 жене.

По националној опредељености било је:

- 834 Србина

- 4 Југословена

- 2 Црногорца

- 1 Бугарин

- 1 Мађар и

- 3 Македонца

Број активног становништва је 502 од чега је 286 жена. Забрега је
имала 208 становника у радном односу од чега 32 жене.

Укупно су користили 662 хектара земље, од чега је обрадиво било 498
хектара.

Од стоке ималп су:

- 219 говеда

- 726 свиња

-1121 овцу

- 2.533 комада живине.

103

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Свадба у породнци Милошевић.
Ако се упореди 1981. и 1991. година у број стоке уочава се пад броја
говеда од 276 на 219 брава, свиња од 931 комада па 726 брава. Скоро 200
оваца мање је Забрега имала 1991. Само је број живине порастао од 1514 на
2.533 комада.
Интересантан је податак да је Забрега 1974. године имала 749 лица са
бирачким правом. Године 1978. овај број се смањује на 705 бирача. Из
бирачког списка из 1982. године уочавамо да број активних бирача и даље
опада, тако да је те годипе било уписано 690 бирача.
Подаци из 1988. године кажу да је Забрега имала 838 ставноника.
Месна канцеларија је у Поповцу, пако ссло има просторију за месну
канцеларију од 20 квадрата и салу за одржавање састанака од 90 метара
квадратних. Месна заједница је бирала 25 делегата, у Скупштини и 9 чланова
Извршног одброа. Од 25 делегата сви су били у неком радном односу, тако да
нема ни једног пол>опривредника.

104

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Те године су Забрежани засадили 100 метара квадратних стабала.
Уреднли су око 50 метара квадратних залене површине и пошумили су око
100 м површине.
Те године је прикупљено 9.450.000 динара самодоприноса у новцу и
1.900.000 динара у радној снази.
Укупно је те године утрошено 7.990.000 динара месног самодоприноса
У атару катастарске општине Забрега има укупно 4.992 парцеле. У

Једна од прородичннх кућа у Забрези
приватној својини је 4.591 парцела, Републици Србији припада 219, а у
дриштвеној својини су 182 парцеле.

Цела Забрега је укњижена на укупно 714 поседовних листа.
Укупна површина атара је 1.821 хектар.

105

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

2.5. Организација власти и локална управа

После пропасти српске властеле на Косову 1389. године, Турци су
почели да уводе свој систем владавине, па самим тим успостављају и аграрни
поредак у окупираној Србији. Основа тог система почива на тези да богу
(Алаху) припада сва земља, а муслиманској заједници се даје на уживање
односно коришћење. Земља се добијала на три начина:

- Ратни плен. За коришћење овако задобијене земље плаћало се
незнатно. Власник је био Турчин који располаже са читавом замљом;

- Харачка земља. То је у ствари била спахијска земља удружена у
спахилуке који су били управно-правне јединице. Услов је био да спахија има
војску под сталним војним обавезама и у ствари то је била турска коњица.
Било је две врсте спахилука у зависности од тога колики је био број војника у
спахилуку. Ако је спахилук имао већи број војника та управно-правна
јединица се звала Тимар. Са мањим бројем војника спахилуци су се звали
Зијамети.

- Харачка земља је била цела Србија. Земља је давана у закуп. Основно
правило које је важило је било да се земља није могла наслеђивати, комадати
(уситњавати) и, што је још значајније, није се могла отуђивати. Нешто
касније, тек доласком Султана Османа, син може да буде наследник ове
земље.

- Трећи начин добијања земље је била тзв. освојена земља. Турчин има
право својине али то право се односи само на уживање те земље. Наведено је
да је највећи део земље била харачка земља. Спахија је имао обавезу да
сакупља харач, таксу на сељачку баштину, таксу на зидање зграда, на пашу и
на скоро све остало. Земља се морала обрађивати и на производ се морао
плаћати порез.

106

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

У то време још није било спрске

самоуправе. Обично је једно село било

спахилук. Село је, у турско време,

обично имало око 30-40 кућа, а било је

случајева да су неколико мањих села

чинила спахилук. На челу села био је

кнез, који је поред себе имао више

кметова. Више села чинило је кнежевину

са Оберкнезом на челу. Све се одвијало

преко кнеза као једине власти у селу.

Преко њега се власт спроводила, па је

преко њега ишло све чак и лов за Турке,

кулук па и организовање потере за Живадин Тодоровић - Зуја
хајдуцима. Кнез је, ради вршења власти,

поред себе имао по неколико пандура.

Кнежевство је остајало од оца па сина, као и војводство. Уколико би Турци

некога кнеза убили они су опет за кнеза постављали његовог сина или брата.

Паша је порез ударао на нахије, а кнезови су даље између себе
разрезивали на кнежевине. Из ове чињенице се види да је у организацији

власти више кнежевина чинило нахију.
Више нахија чинило је Санџак на челу са
Белбенбегом. Неколико Санџака чинило је
Пашалук (Вилајет) на челу са Везиром.

Сељачке дажбине су биле натуралне
и иовчане, државне и спахијске. Од
државних дажбина у повцу годишње се
плаћао харач - лични данак за мушке главе
од 7 - 80 година и то по три гроша и 20
пара.

Миленко Ђурић Два пута годишње плаћао се у новцу
Везирски порез (на Ђурђев и Митровдан),
такозвани “Мирија”. Он је био променљив
али се плаћао око 100 гроша по кући.

107

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Спахији се плаћало годишње и то: два гроша на ожењеног члана, 20
пара на неожењеног, два гроша на воденицу, казан и кантар, две паре на
одрасло свињче и овцу, 20 пара на крупну рогату стоку, по 20 пара на сваких
1.000 чокота лозе, на башту, плаћана је чак и жировина.

Било је још дажбина као што је десетак у натури од сваке врсте жита,
на сваку десету кошницу, свадбарину и мртвину и то по два гроша и 20 пара.

Таква Турска власт била је све до појаве дахија. За време дахија ова
власт је насилно измењена. Место паше заузеле су дахије. Општинско-сеоска
самоуправа, када је село бирало и збацивало кнеза била је ушпптена. Сада су
у сваком селу намештене субаше са гомилом јаничара. Спахије су биле
протеране из Србије. Дахије присвајају земљу и рају на њој и почињу да уводе
беговски систем као у Босни.

На срећу, ова власт дахија није дуго трајала. Долази до Првог п Другог
српског устанка. Србија Хатишерифом 1830. и другог 1833. године добија
аутономију, пуну слободу трговине, укидају се спахилуци, добија се право на
зидање цркава и манастира и прпзнате су границе из 1812. године. Турци
остају само у градовима. Признат је Кнез Србије Милош Обреновић. Другим

Милован Радојковић - Стојан Јоцић
Миња

108

Николић-Милосављевнћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Хатишерифом 1833. године, који је Татар Богдан донео Кнезу Милошу
Србија добија још шест нахија.

Сретењским уставом од 1835. године народ Србије добија сеоску
самоуправу и почиљу да се бирају општинске власти. Та власт прикупља
порезе и један део одваја за Турску. Највећи порез био је свадбарина, тј. за
сваки склопљени брак мора се дати 2 гроша или 80 пара. На заклану свињу
(убојницу) плаћале су се 4 паре, итд. Свадбарине су биле скупе, јер су Турци
желели да онемогуће Србе да се жене и имају пород. Порез на свиље
проистиче из исламске одбојности према свињама. На сваку пореску главу
плаћало се по 2 гроша.

Ако даље пратимо организациону припадност села Забреге, уочавамо
да је 1842, 1896. - припадала Параћипском срезу. Од 1846. године па све до
1886. године имала је самосталну општипу. Те године решењем Кнеза Милана
Обреповића укинуте су посебне општине у Сељу, Стубици, Батинцу и
Забрези. Сва села су спојена у једну општину под називом “Сењска општина”,
са укупно 677 пореских глава.

Локална управа била је основна карика државне власти. На челу власти
су били кметови. Задатак кметова по селима је био да се старају о имовини,
безбедности и међуљудским односима у селу. То све није баш било лако
остварити, јер су у то време биле честе крађе, туче, убиства, самовласно
заузеће имовине, шумске сече, а посебно је било отежано прикупљање пореза.
Остало је записано да су се за кметове бирали најпослушнији, најразумнији и
најугледнији људи, а имали су и по једног помоћника.

На основу прикупљених података, углавном по сећању мештаиа, могу
се навести имена барем неких сеоских кметова у Забрези. После кмстова у
селу су се бирали председници, па н њихова имена наводимо. Нпсмо сигурни
да ли су они вршили сеоску власт баш овим редом како их наводимо, али је
битно да су ту функцију обављали без разлике на дужину љихових мандата:

Радоје Јовановић Миленко Ђурић

Богољуб Тодоровић Каменко Трнфуновић

Радош Јоцић Велисав Стојић

Миливоје Стојановић Милован Радојковић

109

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Добривоје Милутиновић Чедомир Милојковић

Радосав Миленковић Стојан Јоцић

Владимир Радовановић Миладин Стојановић

Деспот Стојић Топлица Милутиновић

Живадин Тодоровић, “Зуја” Љубиша Томић

Стојадин Јовановић Милан Трифуновић

Сада ту фупкцију обавља одборник Горан Милосављевић који је
повереник за село.

Од плејаде добрих председника сеоске оппггине тешко је издвојити
најактивније. Ипак, на основу неких резултата, у
изградњи села или по другом основу, мештани
сматрају да се могу издвојити следећи председници:

Горан Милосављевић, одборник у скупштини
општине Параћин и поверепик за меспу заједницу

Забрега

Радоје Јовановић Миленко Ђурић

Миливоје Стојановић Милован Радојковић

Живадин Тодоровић Стојан Јоцић

У послератном перподу, одмах после Другог светског рата по свим
местима су формирани Народни одбори. Први послератни народни одбор у
Забрези основан је 1945. године, под називом Народно-ослободилачки одбор
села Забреге. Године 1946. мења назив у Месни народни одбор Забреге, а од
1952. године се зове Народни одбор општине Забрега. Ово стање траје све до
1955. године, када се уводи Комуналпи систем и формира комуна са седнштем

110

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

у Поповцу. Забрега улази у састав ове комуне. Укидањем комуиалног система,
Забрега припада општини Параћин у чијем се саставу и данас налази.

Након ослобађања, 1945. године у свим местима, па и у селу Забрези,
формирају се народно-ослободилачки одбори. Нема писаних докумената али
се мештани сећају да је први председник народноослободилачког одбора био
Живадип Тодоровић, звани “Зуја”. За секретара одбора био је изабран
Радомпр Миленковић док се од чланова одбора само сећају Радосава
Миленковића - Лачка. Послове деловође обављао је Милен Миленковић -
Лена.

Од 1945. године па све до 1949. нисмо успели да пронађемо ни један
докуменат па ни књигу записника било које друштвено-политичке
организације, као ни органа власти. Тек 1949. године јавља се једна књига
записника из које могу да се виде имена забрешких функционера и чланова.

Чланови КПЈ-е (25.04.1949.)
1. Живадин Тодоровић
2. Милија Милетић
3. Милош Илић
4. Радомир Милошевић
5. Драгутин Голубовић
6. Чедомир Милојковић
7. Стојадин Милетић

Кандидати за члапа КПЈ-е
1. Милосав Милосављевић
2. Владимир Раденковић
3. Живадин Стајић

111

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

4. Радосав Јанковић
5. Милојко Вучковић

Beh на састанку од 13.05.1949. примљени су у чланство КПЈ:
1. Радосав Јанковић, до сада кандидат за члана
2. Милан Богојевић, до сада кандидат за члана.

Истовремено повећава се број кандидта за члана КПЈ за још четири:

1. Миливоје Милосављевић 3. Добривоје Михајловић

2. Добривоје Милошевић 4. Лепомир Милосављевић

6. јуна 1949. годипс за секретара партијске ћелије бира се Милетић
Стојадип.

27. новембра 1949. пзабрани су чланови Меспог пародиог одбора.

1. Тодоровић Живадин 7. Голубовић Драгутин

2. Милетић Стојадин 8. Милосављевић Милосав

3. Милошевић Радомир 9. Милеповић Миленко

4. Милетић Милија 10. Томић Станисав

5. Илић Милош 11. Дана Јовановић

6. Милојковпћ Чедомир 12. Јелена Тодорвић

13. Матић Стеваи

Истовремено су изабрана и 13 заменика члана Месног народног одбора
села Забреге.

112

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

За председника МНО изабрап јс Тодоровпћ Живадип “Зуја”.

За секретара је изабрап Мплетић Стојадин, а у Извршни одбор долазе
још три “друга”:

1. Милија Милетић
2. Милош Илић
3. Милосав Милосављевић

Одбор Савеза бораца (8. март 1950.)
1. Милетић Милија - председник
2. Милија Радосављевић - секретар,
а у Изврпши одбор улазе:
1. Стојан Милетић
2. Милош Илић.

Руководство Антифашпстнчког фронта жена (25. мај 1950.):
1. Ружа Томић
2. Стапка Милошевић
3. Љубпца Бранковић
4. Милева Милосављевић
5. Радојка Тодоровић
6. Станица Милетић
7. Златојка Милетић

113

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

8. Дана Јовановић
9. Милунка Ђурић
10. Јелена Тодоровић

За председпицу оргапизације жена села Забрега изабрана је Дапа
Јоваповић.

Секретар ПО КПЈ (27. иовембар 1950.)
Уместо Стојадина Милетића бира се:
Радомир Милошевић, службеник у Месном народном одбору.

Као председник Земљорадиичке задруге 1950. годппе помиње се Илпћ
Милош.

Мештана села Забреге није било нити их сада има много на неким
важнијим функцијама ван села, било у органима власти или у политичким
организацијама. Часни изузеци су Стојадин Милетић, Радомир Милошевић
као и Живадин Ивановић.

Док су Стојадин Милетић и Живадин Ивановић свој
друштвено-политички рад обављали ван села , дотле је Радомир Милошевић
свој политички рад поред рада у општини више везивао за своје родно село.

Радомир је рођен 15. новембра 1927. гсдине у Забрези. Основну
четвороразредну школу завршио је у Забрези, а касније, кроз рад се
дошколовао преко средње школе до студија на Вишој управној школи.

Још за време рата 1943. године као дечак од 16 година се запошљава у
Сењском руднику, где ради до 1944. године. Јануара месеца 1945. године,
мобилизацијом одлази у Југословенску народну армију, где је био све до осмог
месеца 1948. године. По доласку из ЈНА, поново се запошљава у Сењском
руднику, да би после годину дана прешао на рад у Срески народни одбор у
Параћину, где ради све до 1950. године. Од те године је Секретар општине у
Поповцу, затим потпредседник и председник општине. Иза тога обавља

114

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Радомир Милошевић
функцију председнпка социјалистичког савеза у Поповцу. По укидању
поповачке општине прелази на рад у Параћип као тржишни инспектор.

Године 1970. постаје секретар графичког предузећа у Параћину, одакле
се 1983. године пензионише.

Што се тиче његовог рада у селу Забрези треба истаћи његово велико
аигажовање на организацији послова око изградње дома културе, око
извођења свих послова на довођењу струје и електрификацији села, па на
изградњи првог макадамског пута Поповац - Забрега и око асфалтирања тог
пстог пута, те основне школе и друго.

У друштвено-политичким организацијама село Забрега је био врло
активан у организацији партије, Социјалистичког савеза и запажен је његов
рад па пословима организације рада на културном пољу.

115

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ I

Као општински функционер два пута је био командант бригаде на
радним акцијама. Први пут на изградњи фабрике каблова у Јагодини а други
пут на изградњи аутопута “Братство-јединство” Београд - Загреб. Скоро сви
бригадири су из околних села и сви су касније били запошљени у фабрици
цемента “Нови Поповац”. Водио је групе на акцијама на сечењу дрва у
Јужном Кучају.

Радомир је и данас виталан и активан као председник инвалидске
организације општине Параћин.

Забрежани сматрају да се треба истаћи рад у друштвено-политичким
организацијама и органима власти и мештанина Миленка Ђурића.

Миленко је рођен 1923. године у Забрези. Одмах по стицању снаге и
могућности Миленко се запошљава у руднику Сисевац где ради све до војске.

Председник месне заједнице Миленко Ђурић свечано пушта пут Забрега -
Поповац 1975. годиие.

116

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

По одслужењу војног рока поново се заношљава на рударским пословима али
сада у Сењском руднику. Када почиње изградња Фабрике цемента он 1954.
године из Сењског рудника прелази у грађевинско предузеће “Рад”. Када
фабрика почиње да ради (1956.) он остаје да ради у фабрици на пословима
бушача у лапорлому. Пензионисан је као рудар у површинском копу Фабрике
цемента.

У фабрици цемента је запажен његов рад као члана Радничког савета,
председника савета радне јединице, а био је и у руководству организације
спндиката.

У Забрези је био цењен мештанин и као такав је био биран за
председника Социјалистичког савеза, те за секретара организације комуниста
и у неколико сазива за председника Месне заједнице.

Његово ангажовање је забележено на електрификацији села, на
изградњи макадамског пута, а нарочито на асфалтирању пута Поповац -
Забрега.

Сада, као угледни домаћин живи у Забрези.

117

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Као општински функционер два пута је био командант бригаде на
радним акцијама. Први пут на изградњи фабрике каблова у Јагодини а други
пут на изградњи аутопута “Братство-јединство” Београд - Загреб. Скоро сви
бригадири су из околних села и сви су касније били запошљени у фабрици
цемента “Нови Поповац”. Водио је групе на акцијама на сечењу дрва у
Јужном Кучају.

Радомир је и данас виталан и активан као председник инвалидске
оргаиизације општине Параћин.

Забрежани сматрају да се треба истаћи рад у друштвено-политичким
организацијама и органима власти и мештанина Миленка Ђурића.

Миленко је рођен 1923. године у Забрези. Одмах по стицању снаге и
могућности Миленко се запошљава у руднику Сисевац где ради све до војске.

Председник мссне заједнице Миленко Ђурић свечано пушта пут Забрега -
Поповац 1975. године.

116

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

По одслужењу војног рока поново се запошљава на рударским пословима али
сада у Сељском руднику. Када почиње изградња Фабрике цемента он 1954.
године из Сељског рудника прелази у грађевинско предузеће “Рад”. Када
фабрика почиње да ради (1956.) он остаје да ради у фабрици на пословима
бушача у лапорлому. Пензионисан је као рудар у површинском копу Фабрике
цемеита.

У фабрици цемента је запажен његов рад као члана Радничког савета,
председника савета радне јединице, а био је и у руководству организације
синдиката.

У Забрези је био цењен мештанин и као такав је био биран за
председника Социјалистичког савеза, те за секретара организације комуниста
и у неколико сазива за председника Месне заједнице.

Његово ангажовање је забележено на електрификацији села, на
изградњи макадамског пута, а нарочито на асфалтирању пута Поповац -
Забрега.

Сада, као угледни домаћин живи у Забрези.

117

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Припадник краљеве гарде
118

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

3. ДАНИ БОРБЕ И СТРАДАЊА

3.1. Хајдучија

Предели око Кучајских планина или како се звала у турско време -
Кучајска Гора још раније су били на гласу као опасно хајдучко гнездо.
Хајдуци, са првим данима пролећа силазили су са планина на цариградске
путеве, сачекивали турске караване и пљачкали их. Врло често су мете
њихових похода биле богатије турске куће. Из опљачканих кућа плен су
делили на равне части. Скоро на свим походима долазило је до убистава
Турака, а нарочито су сечене вође каравана и богатије турске главе.

Како су мете хајдучких напада углавном биле постаје на цариградском
друму у XVI веку, Турци су били принуђени да формирају специјалне одреде
за одбрану од хајдука зване Матролозе и дервенџије. У том циљу, на пример,
велики турски везир Коџа Хасан паша, да би обезбедио цариградски друм, на
свом првом походу на Србију, наредио да се подигне паланка и хан на
“опасном месту баточинском дервену у јагодинском кадилуку”. Истовремепо
се подижу станице у околини Ражња и Јагодине за одбрану од хајдука, а 1663.
године успоставља се станица у Параћину. Познате су биле матролошке
постаје за чување видинског пута постављене на улазу у клисуру код
данашњег Давидовца и на Честобродици. Ово све указује на постојање и
деловање хајдучких чета.

У време ратова османлијског царства са Аустријом, српска раја била је
толпко тлачена да је довело до незапамћеног отпора. Хајдучија и хајдуци, у
заштити хришћанске раје, су узела толико маха, да су ради њиховог
истребљења слате читаве турске војске. Пораз Турске под Бечом само је
подстакао хајдучију и повећао хајдучке дружине, а самим тим и борбу са
Турцима. Турска војска, повлачећи се од Беча кроз српске земље, чинила је

119

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

много недела српском живљу. То доводи до појаве да се српске мушке главе
одмсћу у хајдуке и боре са Турцима колпко је год то било могуће. Да бп се
сачувао остали српски живаљ народ се даје у збсгове скривајућп се по
пећинама и врлетима. Многа места остају пуста.

Од Турака, нарочито је на мети био манастир Раваница и његових
i ридесет монаха. 7 у судбину су делили и монаси у црквама и манастирима у
околини Забреге. Преко даиа, монасп су напуштали манастирске зидине,
склањајући се По пећипама река Равапице и Црнице и тек увече су се враћали
па богослужењс. Атанасије Србин забележио јс страдања на овим просторима
двојице пустнножитеља и књигоЛ1убаца Аврама и Ананпја, монаха раванпчкпх.
Код манастира Раванице забележена су зверства Турака, када је Јеген Осман -
паша побио око девет стотипа душа. Све је то довело до повећаног отпора
хајдука и до њпхове борбе са Турцима, тако да су у то време путеви били
закрченп телеспма Турака и Срба, како кажс Атанасије Србип. Поморављс и
обронци Кучајских планина су у лето 1689. годипе постала главна ратна

Хајдук Вељко иа платну Драгог Стојановића

120

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

попришта, па и погодна места за иптезивнија деловања хајдука. Србија се
ослобађа од Турака, али под аустријском влашћу остају само годину дана, када
се поново враћају Турци. Хајдучија не престаје. И даље се нападају царски и
трговачки каравани и богатије турске куће. Главна преокупација хајдука је
отимачина али и заштита српског живља.

Ни ближа околина села Забреге иије била поштеђена хајдучког
деловања. Овде се мисли на она деловања када су хајдуци толико ојачали да су
посталн опасност п за српске куће. Уцене, отимачине, пљачке и остале работе
нису биле намењене само Турцпма. Сада је на мети и српски живаљ. Нападали
су и српске куће ако су дознали да имају новаца и оружја. Стваране су велике
дружине хајдука нарочито од људи који су побегли из затвора и те дружине су
бпле страх и трепет за сељаке, нарочито имућне.

Хајдуке из времена турске владавине описао је и Вук Стефановић -
Караџић на овај начин:

“Народ наш мисли и пјева да су у пас хајдуци постали од турске силе и
неправде. Да речемо да где који отпде у хајдуке и без невоље, да се нанесе
хаљина и оружја по својој вољи или коме да се освети, али је то цела истина
да што год влада Турска боља и човечиија то је хајдука у земљи мање, а што
је гора и неправеднија то их је више, и за то је међу хајдуцима било кашта
најпоштенијих људи, а у почетку владе турске јамачно их је било и од праве
господс и племића.

Кад коме ударе на кућу која је богата и не нађу новце, а мисле да их
има, они га уцене иа му одведу сина или брата и воде га са собом докле год им
се уцена не донесе.

Прави хајдук нећс никада убпти човека који му ништа не чини, већ ако
га наговори какав пријатељ или јатак. Макар била п само два хајдука, опет се
зна који је харамбаша. Хајдуцп су највишс носили плаветне чохане чакшире а
на ногама чарапе и опанке. На себи су пмале чехана ћечерме и копаране. На
глави су носили ћалепуше или фесове. Од оружја су имали дугу пушку и по
двије кратке, као и велики нож. Када се хајдук засити хајдуковања он се преда
властима. Кад од паше добије бурунтију он се после слободно у народ креће.
Обичо они после тога постају добри папдури.

121

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

И Турци су имали своје хајдуке који су се звали кесеџије, имали су
коње и нису се крили као српски хајдуци. Зло су чинили јавно. Овакви хајдуци
су били и турске крџалије."

У Милошево време хајдуци постају фактор нестабилности у држави и
почињу да сметају успостављеним односима између Турске и Кнеза Милоша
Обреновића. Забележено је саслушање ухваћеног хајдука Јанка Недељковића
из Стубице 1825. године. Он је признао Чивутску поару на параћинском друму
30. маја 1825. године и када су заклали човека из села Кривог Вира. На
саслушању он каже:

“ Било нас је пет. Јаков и Мијајло из Обрежа, Миленко и Илија из
параћинскс дружине и ја. Ишли смо преко Бањске до Ртн,а и ништа нисмо
арали, само смо се гађали са сејменима те је Мијајло ранио једног сејмена не
Честобродици. После смо ишли даље али не знам каква су то места. Само
знам да смо узелн на једном месту двеста гроша, на другом четиристотине и
на трећем опет стотину гроша. Пре мене они су узели 1.800 гроша од
Забрежана где је Филип погинуо. После смо се вратили и на друму
Шупељанском узели неку чоху. Но, пре ове шупељанске поаре у Турској,
ухватили смо из Врмче једног човека званог Маринко, везали смо и за уцену
водили смо га. Но, удари на нас хајдук Мандрда под Ражену на Грабовац и ту
једног његовог момка убијемо на место пушком, убио га је Мијајло из
Обрежа, Мандрда довати он човека везана те одведе. После смо чоху на
друму поарали, отишли смо преко параћннске, узели смо пратити објаве да се
предајемо, но када смо прешли преко параћипске опет је Мијајло ранио једног
човека од Вилајета који нас је био опколио. Ондак се поврнемо, те тражимо
кога да нас преда, но кад не нађосмо, одемо у Бањску, ди сам се ранио,
зимовао сам у Бањску а Мијајло се међутим преда, које кад чујем и ја се
предам 9. маја ове године”.

Један од чувених хајдука тог времена био је и Јанко Вулетић из
Стубице. У писму кнеза Милосава Здравковића српском суду у Крагујевцу од
9. маја 1825. године се каже:

“Благодарна господо кнезови суда обште н. сербског, здравствујте.

По налогу Вашему, како сам приспео код куће одма сам узео 40-50
кметова од наше нахије п све подписате пандуре и дошао сам са њима у Сење,

122

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

те све оне лопове које су људп пз Левча поарали по Сајменцу, поватао п
повезао, за које упутујемо вас оћемо ли од њи новце овде узети и вама
послати да се оним људима наплати или ћемо их тамо у суд послати. Од стари
ајдука Јанко Вулетић из Стубице дође јутрос те се предаде, али смо га опет
прпвезали, а једаи од старих и седам нових хајдука намамили да дођу, којима
смо фамилије, стоку и пртљаг све овде сабрали и под апсом обдржавамо а
учинили смо наредбу да се сва стока из планине у поље изгна па потеру у
планипу да пуштамо. Но вас молимо да нам обзнаните оћемо ли ове фамилије
још овде обдржавати а њима поручиватп да дођу на предају, јербо н овога
којег смо јутрос везали. Но само обзнаните ми кад ћемо ове фамилије
отпремити а њих да терамо и из сва три села по два три човека који су са
хајдуцпма разговор имали поапсили смо и њи при којем за све одговара вешто
очекујемо и јесам вам к услузп."

Истовремено извештава се Књаз Милош да су ухватили ову родбину н
дотерали атаке десет хајдука из околине и биће у заробљеништву док их
потера не ухвати. Овде се ради о хајдуцима из околине: Илија Тарантуца из
Бел>ајке, Голуб Вла из Бигренице, Милоје Миленков из Раванице, Живко
Буљанац, Мијајло Јанков из Сења, Симо Мишковић, Јоца Живков из Сења,
Јанко Вулетић из Стубице, Раја Ремић, Лука Мијајлов, Стеван Кулиза, Васа
Јевтић и Стеван Ерић - сви из Сења, Првул Вла из Бигренице, Курја Вла из
Бељајке, Мнлосав из Врапчана. Лаза из Кованлука, Илија Ђурђев из Паљана,
Петко и Урош из Стубпце.

Такође су били познати хајдуци Јевта и Обрад из Буљана. Једно време
у Буљану су се толико били намножпли хајдуци, чинили много недела и
белаја, да је Милош Обреновић због тога хтео да расели село Буљане.

Из новијег времена из ове околине били су познати хајдуци Михајло
Милошевић, звани “Мика Хајдук” из Бошњана, Тимотије из Стубице и
Милосав звани “Мисаћ” из Буљана. Њихова деловања су мање - више позната.

123

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Сукоб са “Мисаћем”

Велика је фамилија Дивл>ановића, спуштајући се са планина од границе
Македоније и Косова, испред себе су гонили велика стада оваца и коза, крда
свиња и говеда.

Турци поново надиру према Србији потискујући аустријску војску.
Срби, по ко зна који пут су принуђени да мењају станиште. Узимају оно мало
имовине, јер куће нису ни имали, па са стоком и чељадима иза аустријске, а
испред турске војске.

Пут их води према северу. Кренуше преко косовског Поморављл,
прескочпше планину Кукавицу и утонуше у питомину реке Мораве.
Извидница “Дивљановиђа” успут проналази привремена коначишта, па опет
пут пред ноге до затуреног места иза брега, далеко од погледа турских
кабадахија.

Чување стоке им оста главно занимање. Направише трла и бачије на
пропланцима Лозовца. Место створеног за сточарење а и живот. Дуго година
су се на трлима смењивале генерације Дпвљановића, по неки старији члан
домаћинства али углавном деца, ти вичнп чувари оваца и коза.

Дође време да старешина бачије у Див.њановића буде и деда Аксентије,
звани Сенда. Дође његово време у невреме, када од турског времена не бејаху
већи напасници, но што у то време беше хајдук Милосав Јаблановић, звани
“Мисаћ” из суседног села Буљана. Мали по величини, па зато сигурно су га и
звали “Мисаћ” али велики по неделима, уценама и њњачки. Операције је
изводио по читавом срезу параћинском па и шире. Волео је преко лета да се
крије са дружином код буљанских и забрешких бачија. Имао је обичај да отме
члана породице, да га одведе у шуму и држи све док за њега не добије
одговарајући откуп.

У том свом излежавању на обронцима Лозовца, запазио је
осмогодишњег унука старог Сенде како сваког дана чува свиње. Близина
дечака и хајдучког логора је изазивала “Мисаћа” те свој склопи план да са
дружином отму дечака и наплате добар откуп.

124

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Дође време да се замисао оствари. Једне вечери, управо пред сумрак,
када се сва стока прикупила код колибе, када су бпли сигурни да је дечак ту,
реше да га отму. Колико је лако било замислити још теже је било то и
урадити. Деда Сенда је имао три велика пса. Велика као телад и опасна као
рисови. Сва три су пмала око врата окове којп су им служили као одбрана у
честој борби са вуковима. До Ссндппе колибе се могло прићи само у
присуству неког члапа фамилије којег пси позпају. У противном претила је
опасност да буде нежељени гост растргнут.

Знали су то “Мисаћ” и његова два друга. Поред пушака, које забацише
на рамену, наоружаше се великим јасеновим моткама. Кренуше у нечасан
посао. Пси су тако нападали да је деда Сенда морао да изађе и погледа на
кога они толико јурдпшу

Опази “Mncaha” са дружипом којп њега не прнметпше, јер су
заокупљени у борб.1 са псима. Сенда виде белаја. Схвати да им је циљ
осмогодишњи унук, те га брзо дозва из колибе и рече:

- “Брзо, прескачи врљике на тору. Ухвати ову падину, па низбрдо до
пута и правац село Забрега код фамилије. Мораш брзо да трчиш да те хајдуцп
не виде и никако се не враћај. Хајде, сада брзо бежи.”

Дечак не схватајући баш до краја опасност, али послуша деду, прескочи
ограду и замаче у шипражје падине испод колибе.

Знао је само да је доле негде пут до села. Тама је већ овладала
Лозовцем тако да је видљивост била никаква. На сваки шушањ је мислио да га
хајдуци јуре. Да застане и ослушнс пије смео, једина му је мисао била: што
даље од колибе, а што ближе до куће у село. У том хрвењу са свакојаким
мислима, када му се причињавало да је свакп грм управо човек којп само њега
чека, некако се дочепа дома и осети олакшањс сада када је код својих.

За то време, док се дечак тетурао по камењару на путу до дома,
“Mncah” са дружппом пристиже до колибе. Деда Сенда, сада већ сигурап да је
унук умакао, лепо их дочека. Понуди њх да припреми качамак и препржи
сланину, па са овчијим сиром да их погости.

Хајдуци су пмали други план. Њима је требао унук и брзо упиташе
Сенду.

125

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

- Сендо, не видимо ти унука, где је?
- Отишао је у село. Па зар га вп нисте срели, јер сте из тог правца
дошлп, одговори старипа.
- Не лажи старче. Доведи унука. Нећемо му ништа жао учинпти док не
донесеш откуп за њега, продера се “Мисаћ".
Сенда оста упорап у тврдњи да је дечак отишао у село. Он уствари није
имао потребе да лаже, јер је дечака управо у село оправио.
Једап од хајдука, на миг харамбаше удари мотком по леђима старца.
Други, да не би заостао са кампањоном урадп то исто. Наста туча у којој
Сенда није имао шансе за одбрану. У неко време батињане престаде. Чуло се
само потмуло стењање старога Сенде.
Хајдуци претражише колибу, појату, а завирише чак п у свињац.
Дечака не нађоше. Око пола ноћи хајдуци се повукоше али припретише Сендн
да he се поново вратити. Можда би своју претњу и остварилп да се не деси
нешто непредвиђено. Цела дружнна хајдучка беше похватана и осуђена.
Дуго се препричавао овај догађај. И данас се он у фамнлији
“Дивљановића ” препрпчава а још више се подсећа у век када се помене пме
хајдука “Mncaha” п његове дружнне.

Издаја јатака

За време бугарске окупацпје, негде 1917. године, било је у овом крају
доста хајдука. Старо правило да се хајдуцп не издају, и даље је било на сназп.
То правило се поштовало првепствено због тога што су хајдуци у неку руку
били заштптници од тиранина али пајвише због страха од хајдучке освете. И
док је то правило важило за хајдуке, јатаци то нпсу поштовали и одавали
једни друге. Ваљда је и ту дошло оно српско, да има и издајица. И тако поче
оптужба међу јатацима, до те мере да их нп хајдуци нису могли да
контролпшу. У томс су предњачили Лаза Ивин - Лазар Мплосављевић, Мика
Голубов, Михајло Голубовић п Рајко Радовановић. Насташе међусобне

126

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

оптужбе да су хајдучки јатаци, то прихватише и други, а све то дође до ушпју
Бугара.

Сва тројица су се налазила код својих колиба иа Смрданској коси. То
место као да је уклето те на њему мора нешто да се деси. Бугари опколише
њихове бачије и похваташе их. Тако повезане доведоше их у село и показаше
пх сељацима као опомена да се други не лате посла и да чувају хајдуке.

Пресуда се унапред знала. На путу према Параћину, негде испод старе
фабрике цемента бугари стрељаше ова три хајдучка јатака. Њима на
задовољство што су их похватали, хајдуцима на тугу због јатака, а осталима за
наум да се окану ћорава посла.

Легенда о оснивању села

Легенда каже да је насеље села Забрега први подигао хајдук Ђурица.
Наиме, он долази у ове крајеве негде у време Арсенија III Чарнојевића пли
заједно са Србима из његове Велике сеобе 1690. године. Бежећи што даље од
турског прогона, бирао је место које he бити далеко од њиховог погледа, те да
се тако сачува он и његова фамилија. Он то скровито место налази источно од
града Петруса и удолини реке Црнице, на месту које ми данас именом села
зовемо, одмах испод староставне цркве Светог Јована Главосека. Мссто као
од бога дато да га сачува од турскпх јатагана, те да му мушка чељад не буду
одведена у Турску.

Скући се хајдук Ђурица направи кућу заплотњачу и формира огњиште
око кога му се окупи цела не тако велика фамилија. Брзо схвати да је место
добро за живот. Поред реке, а Богу иза леђа, далеко од другог народа. Поче
да крчи шуму и пронађе да је место погодно за гајење шљива.

Његова породица се умножи. Пронађоше зидине старих здања што их
охрабри да ту остану, јер је ту већ живео некада неки народ. Обнови он ту
стару насеобину, проширише шљиваке новим крчевинама и наста село, једно
дивно село по имену Забрега. По том Ђурицн остаде и Ћуричин вир, а у
народу оста прича да су по целој Лозовичкој падини уз саму реку дуго живели
хајдуци, потомци хајдука Ђурице, претече данашњих житеља села Забрега.

127

Николић-МилосављеБић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Плакета о додели Албаиске споменице Божидару Вучковићу
128

Николић-Милосављевић: ЗЛБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Носиоци Албанске споменице: Тома Милетић, Стојадин Стефаповић и
Копстаптин Трифуповић

Учесиици рата 1914.-1918. у иемачком заробљеиичком логору
129

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

3.2. ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ 1912 - 1918.

Неки историјски догађаји који су се
десили на територији Србије у XVIII и
XIX веку нису били од неког већег
значаја и утицаја на житеље ове околине,
па самим тим и на мештане села Забреге.
Тек догађаји почетком XX века се осетно
реперкутују на живот овдашњег
становништва. Наиме, тек у борби Србије
за решавање националног питања од 1912.
до 1918. године, велики број ратника из
ове околине су учесници у овим
догађајима. Чести нереди у Македонији,
као и затегнути односи између Грчке и

Учесник рата 1914-1918.
Раденко Томић у

заробљеничком логору

Бугарске са једне стране и Турске,
са друге, доводе до затегнутих
односа на Балкану. Године 1912.
потписује се уговор између
Бугарске и Србије који је био
одбрамбеног карактера. Убрзо

Снимак за успомену по
повратку из Првог светског
рата. Стојадин Никодијевић,

Сганимир и Михајло
Стефановић

130

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

овом уговору приступају Грчка и Црна Гора. Ове четири земље - Србија,
Бугарска, Грчка и Црна Гора, стварају јак такозвани “Балкански савез”.

Стварање овог савеза не погодује Турској, те она на све начине
покушава да га разбије. Долази до Првог балканског рата у који од српских
савезника прво ступа, најмања, Црна Гора. Одмах затим у рат ступају и остале
савезпице. Турска губи рат. Србија након рата добија Вардарску Македонију.

Аустрија не гледа баш благонаклоно на јачање балканских држава,
посебно јој пе одговара чврст савез између четири балканске земље. На све
начине гледа да савез иаруши, у чему јој иде на руку и незадовољство
Бугарске поделом после Првог балканског рата. Аустрија успева да наговори
Бугарску да изађе из савсза и да тражи још неке територије, првенствено на
штету Србије. У граничном спору Аустрија стаје на страну Бугарске.

Производ тих односа међу бпвшим савезницима је управо нови Други
балкански рат 1913. године. Бугарска у рату са преосталим деловима
балканског савеза губи рат. Склапа се такозвани “Букурештански мир”, по
коме су Србија и Грчка изашле као велике победнице и територијално се
проширују.

Пропашћу Турске на Еалкану почињс вишс да се oceha утицај
Аустроугарске која је сматрала да јс дошао тренутак да коначо завлада
Балканским полуострвом. Сматрала је да су балканске земље у балканским
ратовима доста потрошиле своје економије и да су ослабл.ене у људству.

Долази до Првог светског рата 1914 - 1918. године. Позната је голгота
српског народа и срнске војске. Остаће забележене битке на Церу, Колубари
и Мојковцу. Остаће записан, у свету пепознат, подвиг српске војске и прелаз
преко гудура Албаније. После опоравка српске војске у Грчкој, од савезника
се ствара чувени Солунски фронт, који силовитим иалетом српске војске бива
пробијен. Више нико није могао да заустави опорављену српску војску, а на
путу према Београду није могла да је прати ни савезиичка коњица. Долази до
победе савезника над Аустроугарском и Бугарском. Србија постаје слободна,
територијално се шири и ствара се држава под називом “Краљевина Срба,
Хрвата и Словенаца.

У свим овим ратовима учсствовали су војници из Поморавља па самим
тим и из села Забреге.

131

Николић-Милосављсвпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Да се запамте

У овим ратовима своје кости по гудурама Албаиије, на Кајмакчалану,
Куманову и другим бојиштима су оставили:

Богојевић Стаја Богојевић Радивоје

Ђурпћ Стеван Јанковић Миливоје

Матић Димитрије Милошевић Драгутин

Миловановић Мика Милетић Анта

Марјановић Мијајло Милетић Миладин

Милетић Деспот Милојковић Стојан

Николић Милија Николић Јеремија

Радојковић Радојко Радојковић Антоније

Радовановић Станисав Срећковпћ Атанасије

Томић Александар

Поред ових који су у овим ратовима погинули дужни смо да поменемо
и Забрежане ратнике који су учествовали у борбама. Трудили смо се да
запишемо скоро сва имена, а то су и носиоци Албанске споменице:

Димитрије Милетић Деспот Милетић

Ранђел Милојковић Божидар Вучковић

Радосав Стајић Деспот Стајић

Константин Трифуновић Драгоје Трифуновић

Благоје Трифуновић Милић Јанковић

Јован Јанковпћ Радисав Јанковић

Димитрије Матић Алекса Томић

132

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Стојадин Никодијевић Светозар Томић
Радан Радуновић Тома Милетић
Стојадин Стефановић

Станимир Богојевић (са кецељом) са групом војника Југословепске војске

Бсг из бугарског логора

По избијању Првог светског рата и преласка српске војске преко
албанских гудура до Грчке, овим делом Србије загосподарише Бугари, ти
вечити савезници јачег, а овом приликом Аустроугарске. Ваљда из освете,
што изгубпше други по реду балканскп рат, почеше нечувени терор над
српским живљем. Нешто живља и војника који не пођоше за српском војском
преко Албаније остаде и даде се у збсгове по планинама. Ту беху и људи који

133

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

из било којих разлога нису служили војску. Бугари су управо њих сакупл>али и
одводили на рад у Бугарску нарочито у рудник Псрник.

Међу заробљеницима нађоше се и Забрежани:

Милен Раденковић Антоније Милосављевић

Милић Миленковић Стеван Ђурић

Стеван Матић Миливоје Јанковић

Божидар Милосављевић Миладин Милетић

Дида Вучковић и др.

Сви су они отерани у рудник Перник код Софије и иод стражом су
радили најтеже послове. Тешке физичке послове један број Забрежана није
могао да издржи те због исцрпљености у логору умиру.

Поред тешког физичког рада најтеже је било бугарско малтретирање.
Једини спас Забрежани видешс у бекству и стално су за то меркали прилику.
Једном приликом искористивши непажњу стражара, из логора побегоше
Мплан Раденковић, његов брат Милић, Дида Вучковић и Стеван Матић.

Бугари приметише њихов нестанак и организоваше потеру. До границе
са Србијом их не стигоше, те расписаше награду за оног ко их ухвати.

Јавише се српски изроди који за паре могу да продају и рођеног оца, те
пођоше у хајку на одбегле Забрежане.

У току бекства оријентир за кретање им је била планина Ртањ.
Планина као у небо пободена као да их мамила да истрају у јурњави са
потерама. Група успут изгуби Диду Вучковића. Остадоше браћа Раденковић
сами. Скоро на домак села стиже их потсра састављена од српског шљама.
Наста борба у којој гине Милић Раденковић. Милен с једне, а Дида с друге
стране, одвојено, доспеше до својих кућа стално се скривајући од погледа
издајица.

134

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

3.3. 1941. година

Дан је био сунчан, онакав какав је само могао бити у јулу. Дан, створен
за обављаље великог посла, за остварење неког идеала, идеала о неком новом
и бољем животу, о коме су задњих месеци слушали па састанцима чланове
Комунистичке партије млади Ћупричани и Параћинци. Свима им је у главама
стајала обавеза шта се све мора урадити у земљи након напада Немачке на
Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године. Главни задатак, који се пред њима
постављао, био је дизање устанка у овом крају и формирање партизаиског
одреда. Комунисти и чланови комунистичке омладине, ова два града, само су
чекали на одлуку Окружног комитета за Јагодину да се формира Поморавски
партизански одред. Прогласи Централног комитета КП Југославије од 12.
јула, те Проглас Покрајинског комитета КП за Србију, такође од јула 1941.
године, захтевали су од комуниста да се одмах приступи формирању
партизанских јединица.

Дан касније, од напада Немачке на Совјетски савез, односно 23. јуна,
формира се Поморавски партизански одред у чији састав треба да уђу
Беличка, Раваничка, Параћинска, Левачка и Темнићка чета. Чете ће
дејствовати самостално на својим територијама, а уз помоћ и директиву
Главпог штаба пародно-ослободилачког покрета за Србију и Окружног
комитета КП за Јагодину.

Истог дана, на Ђурђевом брду код Јагодине формира се Беличка
партизаиска чета од 35 бораца. На чело чете постављен је Жпвотије
Петровић - Жиле, а за политичког комесара Бошко Ђуричић.

Припреме, за формирање партизанске јединице на територији Ћуприје,
Параћина и Сењског рудника, су већ биле завршепе. Треба их само
реализовати. За то је одабран 28. јул 1941. године. Око шест часова по подне,
на зборно место, полазе две групе из Ћуприје. Место састанка већ раније је
одређено на коначном договору о формиран.у чете, одржаном у Лазићевој
вили у Ћупријском реону, званом “Лудо поље”.

135

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Комуиисти Параћина, будући да су били инструисани од истих људи,
имали су идентичне задатке. Отуда је формирање партизанске чете био
задатак комуииста оба града. Партијски секретар параћинских комуниста Раде
Нпколић - Пикула, држао је ову акцију под строгом коитролом, тако да се
скоро сви члаповп партије опредељују за одлазак у партизанску чету. Ово није
бпо случај са ћупријском оргапизацијом и већ на састанку у Лазићевој вилп,
осетила се извесна колебљивост, па чак су неки тражили изговор за неодлазак
у партизаиаку чету. Неодлучиост једног броја чланова партије, па и чланова
комуппстичке омладине осетила се и на договору ћупријских комуппста,
одржаиом 25. јула 1941. године. Но, ипак копачно се одлучујс да један број
остапе у граду због везе са четом, док he један део организације да одс у чету.

Поменутог 28. јула, по рапије учињеном договору, на изласку из
Параћина према Ћуприји, спојили се у једпу групу Параћинци и Ћупричани.
Циљ пм је био заједпичкп и садржан у једној речи - отпор. Отпор, мада још
тачпо пеизбалансиран и детаљно дефинисан али вођен велпком жел>ом да се
избегпу окови. Та жеља, да се пешто покрепе је кулмипирала после
тромесечпих прппрема, пошто је окупација земље донела низ нсдаћа и суровог
обрачунавања са недужним стаповништвом, пљачкањем и отимањем, гоњењем
па принудни рад, једном речју, окупацпја је допела најтеже дане у историјп
нашег народа.

Немачки окупатори су своја недела, зверства и отимачине одевали у
рухо нске тобожње законитости. Земљу су преплавиле наредбе и саопштења,
од којих се скоро свака завршавала претњама о смртној казни. Они уводе
своје казнено право. Издају наредбе о полицијској казненој власти месних
команданата, о пријављивању Јеврсја и Цигана, о ценама производа, о предаји
оружја, о ограпичењу кретања и о многим другим мерама којима ће
заплашити народ и своју власт учврстити. Истовремено нарсдбама се желело
да се поробл>епо становнпштво држи што даље од збивања у свету и иа
ратиштима широм Европе. Желели су да становшпптво потчине једино својој
пропагаиди, а што се огледа управо у наредби о забрани слушања страних
радио станица.

Кретање је било ограничено. Заведен је полицијски час, где је свако
кретање у том времену, собом носило ризик да се изгуби глава. За
непоштовање, или чак нехотично огрешење, о читаву џупглу наредби и

136

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

уредби, прописа и наређења, предвиђене су дракопске казне и претње
заплепама и конфискацијом имовине.

Осетиле су се све тешкоће непријател>ске окупације али у поређењу
између Аустро-пемачке и бугарске окупације пз Првог светског рата, ове су
народу падале много теже, мада је био исти вековии непријатељ. Нарочито је
народу тешко падало и то што је пови окупатор нашао сараднпке у лицу
неких отпадника од народа. Своје сараднике је првенствеио нашао у
полицпјском апарату старе Југославије и претворио их је у своје слуге.

У околпим селима и рудпицима било је доста избеглица из свих крајева
Југославије. Овдашњи живаљ је свесно и срдачно прихватио све ове људе
избегле од усташког ножа о чему су свакодневно кружиле истините њихове
приче. Други су причали што су све доживели од бугарских окупаторских
војппка. Убиства, пљачке, силовања, прогони и остали облици мучења, само
зато што су Срби и што се нису слагали са фашистичком политиком. Свс су
то билп људи ишчупани из своје средине, отерани са својих огњишта и с тога
стално огорчени и склони освети.

У таквим условима потпуие капитулације и пуие присутности
окупацпопс властп и њиховпх сарадпика, оргаиизује сс отпор непријатељу. Но,
пепријатељ је очскивао реакцију народа, а парочито чланова комуппстпчке
партије, па су журили са њиховим хапшсњем и слањем у логоре. Тако су у
Параћпиу јуиа ухапшени Мпхајло Илић - Куља, Мирко Бањевић, Раде
Николић - Пикула али због педостатка доказа, бивају пуштсни. Јунско
хапшење је био сигнал и опомена свим члановима Комунистичке партије да
убрзају припреме за отпор и устанак.

И ево те исте групе чланова партије са још неколико симпатизера на
зборпом месту на излазу из Параћипа. Кренулп су пут Ћуприје предвече, јер
је join важио полицијски час, па зборно место у Пајкићевој баштовани, у
близпни манастирске воденице.

Раде Николић - Ппкула, као секрстар партијске ћелпје, дадс команду:

- Другови, по налогу Комунистпчке партије Југославпје и Окружног
комптета, договорили смо сс са друговима из Ћуприје, да се ноћас састапемо и
договоримо о формирању партизапске чсте на овом терсну. Зато ћемо се, из

137

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

безбедоносних разлога, до манастирске воденице кретати у колони по један,
печујно и без паљења цигарета.

У колони држите остојање али без застоја.

Покрет!

Колона крете. Напред “Пикула”, за њим “Куља”, па Бранко Ристић -
“Буђони”, па Стева званп “Румун”, Миша Трбојевић, Димитрије Марјановпћ
- “Мпкалонац”, а иа зачељу Светозар Марјаповпћ - “Белац”. Одједпом се
зачу бректање камионског мотора на путу Параћин - Ћуприја. Група застаде,
размпшљајући шта даље. Да ли да се огласи пушчаном паљбом по кампону
илп да нечујно крене даље, пут мапастпрске воденпце. Преовлада жеља да овај
првп састанак на путу ка ослобођењу, почну акцијом. Не знајући шта камион
и кога превози, одлучише да из пристојне удаљености на њега отворе пушчапу
ватру “Ппкула" нареди:

- Залегните и чекајте моју команду.

Сви залегоше на некој узвишици и припремише оно мало пушака за
дејство.

- На комапду - “Палп!”, испалитс по два метка и погнути креппте
прсма опом шумарку на истоку, поиово се огласи Раде Николић.

Камион се полако приближавао па пушкомет, а члановима групс су
срца све брже куцала од неизвеспости шта he се десети у првој акцији. У
мислпма су пребирали: шта ако је кампоп пун Немаца или жандарма ? Шта
ако имају пушкомитраљезе, па опале по нама. Шта ако крену на нас, а нас је
само седморица? Шта ако ...

- Пали! - паде команда!

Сви испалише по два договорена метка и у погнутом ставу кренуше
према шумарку. Нико се не осврте шта је са кампоном. Неки убрзаше корак
да би што пре стигли до шумарка где he бити сигурнији и у заклону од
евентуално испаљенпх метака. Не деси се ништа. Не чуше ни један пуцањ, већ
само бреку мотора камиона на путу према граду. Прибирајући се, одахнуше.

- Другови, сада убрзаним кораком на састанак са Ћупричанима, огласи
се Михајло Илић - “Куља”.

138

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

У неко доба ноћи стигоше на зборно место. Ту затекоше нешто већу
групу - њих тринаест другова. Међу њима одмах приметише своје старе
познанике, чланове комунпстичке партије: Драгољуба Димитријевића -
“Јанкова”, Петра Милеуснића и Миодрага Новаковића - “Џуџу”. Сви остали
су били чланови комунистичке омладине - СКОЈ-а.

- Шта вас задржа? Касните? - упита “Џуџа”, доста благим тоном.
Како смо се договорили о времену састанка, мало смо се забринули хоћете ли
стићи на време. “Пикула” и “Куља” се погледом сретоше са Бранком
Рпстићем - “Буђоннјем”. Ко ће објаснити недоговорену и непланирану акцију,
а након мале станке “Кулл” рече:

- Имали смо ватрено крштење. Наиђе један камиоп те ми, уз мало
задржавања, остварисмо ватру на њега. Но, стигли смо по договору, да видимо
шта даље. Ми сада знамо да нам повратка нема и да је дошло време да
оружаном борбом ослободимо земљу од завојевача и њихових слугу.

“Џуџа” и остали прихватише објашњење и честитајући им на изведеној
акцији објасни циљ окуњљања и значај борбе коју започињу. Напоменуо је, да
док чета бројчано и оружано не ојача, акције се морају обазриво изводити и
добро организовати. Све групе на овом терену морамо објединити, а
истовремено да створимо солидне базе за позадински рад. То практично значп
да се неки усмеравају на позадински рад, а неки, за које због терора, нема
повратка остају у чети. На крају рече:

- Да би даље деловали као чета и организована јединица, морамо да
имамо II руководство чете. Чета ће носити назив - Ћупријско-параћинска
партизапска чета.

По препоруци Окружног комитета партије, предлажем за командира
чете друга Драгољуба - Драгог Димитријевића - “Јанкова”. Стари је члан
комунистичке партије и служио је војску.

Свп се без примедбе сложише. Наста љубл>ење и честитање и сви му
пожелеше успех у командовању четом.

- Ноћас морамо да изаберемо и остале чланове руководства чете, поче
“Јапков”. Зато за политичког комссара чете предлажем др.уга Рада Николића

139

Нпколић-МилосавЈБевић: ЗАБРЕГА Н ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

- “Пикулу” из параћпнске групе. Стари јс члан партије, смирен човек п
одлучан у сваком погледу. Врло одан је идејама комупистичке партије.

Предлог је, такође, једногласно прихваћен.

- Да бп чета могла организовано да делује опа he, за почетак, иматп
три вода, пастави Дпмитријевић да даље објашњава оргапизацпопо устројство
чете.

- За воднике предлажем Миодрага Поваковића - “Џуџу”, Мпхајла
Илпћа - “Куљу”, оба члана иартије и Александра Станковића - “Санду” -
члана СКОЈ-а.

Бурним одобравањем свп присутни исказаше свој став на учињене
предлоге, чиме дадоше и својеврспо обећање да he их следитп и извршавати
њихова паређења.

- Другови, огласи се новоизабрани полптички комесар чете “Пикула”.
наш задатак је борба са окупатором и домаћим пздајнпцпма до копачне
победе. Да бп то постигли ми морамо бпти храбри и јединствени. Неопходпо
је да се повежемо са другпм групама на овом терепу и формирамо што јачу
партпзапску чету. Због тога, у првом реду, наша чета мора да се повсже са
друговима из Сењског Рудника, Равне Реке и Сисевца, као и са људима из
Југословенске војск,е који су спремни да се боре за ослобођсње земље. У
рудницима делују јаке партијске ћелије од рудара из околнпх места и од л>уди
којп су из другпх крајева избегли од окупаторског терора. То су наше снаге са
којпма се морамо ујединити.

Тежиштс наше борбе, настави Раде Нпколић, морамо пренети на
терепе ових руднпка и на села испод Кучаја, све до Озрен планине, а ако
добро наступамо и објаснимо пароду цил>еве паше борбс, нама he се
прпдружптп пролстери, сиромашнп сељацп и поштепа иптелигепција. Наш рад
мора да буде врло тактичан и обазрив, нарочито сада када почињемо борбу са
окупатором.

Руководство чете, всћ nohac и сутра мора разрадитп плап кретања
према рудницима п да свуда, где будемо пролазили, објаснимо иароду циљеве
наше борбе. Морамо бити храбрп, чистп п пепоколебљиви у својој намери. У
нашс редовс морамо примати само поверљиве патриотс и добре људе и добро

140

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

да пазимо да се у наше редове не увуку непрпјатељи п којекакве јајарс,
закључп полптички комесар.

- Покрет! - наредп “Јанков”. Правац село Батинац. Кретање у колоии
по један. Колона од 20 људи крсну ћуткс. Око поноћи стигоше на одредиште
у шумици пзнад села. Ту их дочека зора.

Псгде око 9 сатп спустпше сс у село. И ако јс невреме за било какве
зборе и договоре, на знак сеоскс звечке, окупи сс доста народа. Командир
чете Димитријевић и политички комесар Нпколпћ, по први пут изађоше пред
народ и одржаше говоре. Указаше ко су они и за шта се боре, те позваше да
им се придруже сви они којп желе да се боре протпв окупатора и који желе
слободу своју и свога народа.

Овај првп збор није имао сфскта у погледу пријављпвања да се ступп у
редове партизапа али јс на народ оставио утпсак да су се у Србијијавиле неке
снаге које желе да се ослободе окупаторске чпзме. Дуго сс о овомс
препричавало, што је само по ссби био допринос партизаиској борби.

Пут је чету даље водио ка Сењском Руднпку Изађошс на Влашко
поље, па преко Дубраве нзбпше на Буковичко брдо, лево од Поповца.
Ухватише се пута Параћпн - Руднпк и за један сат, преко Лесковачке стране,
избише па Латовпцу и пут којп води од Ссња до Сењског Рудника. Одатле већ
пуца поглед према Вавилу и Липовом Долу, где је следећа тачка одмора.
Пасуљанскс Ливаде су им била задња станица за овај дан.

У предвечерје 2. августа чста, после добре прппреме, извршп првп
напад на Сењскп Рудник. Једна група, са командпром на челу, прпђе Руднику
са псточне стране где су бпле рудничке штале за радне коп>е у јами. Друга
група лако дође до центра Рудника од стране Липовог дела. Скоро без
испал,сног метка разорушаше жандарме. Из жандармеријске станице узсше
неколико пушака и доста мунпцпје. Пошту п Железничку станпцу потпупо
демолираше и привремено их опеспособише за рад.

Комапдпр чете “Јанков” и политпчки комссар одржаше политпчке
говоре. Поред војппчког успеха чета јс имала и други важан успех, одреду су
приступплп тринаест нових бораца, свп рударп из овог места, а и неколико
избеглпца пз Боснс. Ова група рудара је всћ рапије била организована и
спремна за учешћс у свеопштем устанку.

141

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Група је била одлпчно организована и састојала се углавном из чланова
комунистичке партије. Чета је већ бројала преко 40 бораца релативно добро
наоружаних. После неколико дана чета добија још једанаест Рудничана, сви
оријентисани за борбу против окупатора.

Чета је стално била у покрету п акцијама. За мање акције одређивана
је мања група партизана што је омогућавало да се истовремено појаве на
разним местима, а што је код народа остављало утпсак о великом покрету
који се шири.

Један од главних задатака, који је перманентно спровођен још од
формирања чете, био је полптички рад у масама. Углавном је то чињено
одржавањем зборова по селима, на којима је објашњавана политичка
ситуација, указивапо на циљеве њихове борбе п истовремено су то билп и
позиви да се приступи њиховим радовима у борби против окупатора. Увек је у
први план истицана борба за слободу, борба да сс истера окупатор из земље.
Скоро у свим селима где су пролазили, ови говори су оставл>али позитиван
утисак на сељаке, јер су сви зналп шта су све њихови преци радили када је
одбрана земље била у питању.

Поиекад хране није било по неколико дана али није забележен случај
да је она насилно од сељака одузнмана, што само за себе говори о високој
дисциплини. Сваку набавку хране плаћао је интсндант чете Пера Жалац и ако
је у средствима оскудевано, јер јс дотур средстаса која су обезбеђивале
партијске организацијс из градова био неурсдан. Веза између чете и позадине
није била у тој мсри оргаиизована, иа је чста морала и сама на терену да се
сналазн. То је чинила обазриво увск испптујуЈш расположење код народа. Та
обазривост и постепеност у прилазу борби је била у почетку таква да су при
нападу на Сењски Рудник, Равну реку и друга места, заробл>аване жандарме
пуштали кућама уколико ови нису добровољно остајали у њиховим редовима.
Централе и управне зграде нпсу рушене, јер то нису дозвол>авали рудари у
партизанској чети. Сматралп су да треба вршпти саботаже по руднпцима али
да јаме и централе не треба упиштаватп, јер су ту радили њихови другови и
родбина, а то им је био једнии извор прихода. Једанпут су морали и стрељање
да изврше када су ухватилп групу фолксдојчера на Пасуљанским Ливадама.

Да ли је иза обазривост протумачена као колебљивост руководства
чете и да нема одлучности није баш сигурно, али у чети је нешто шкрипало и

142

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

можда је народ нашег краја очекивао већу одлучност или оштрину. За оно
време, време почетка, неке нагле ситуације можда нису ни требале.
Постепсност је увек давала резултате, размишљало се у команди чете.

Постављало се питање оштрине деловања чете да ли изазвати
непријатеља да удари на чету која је тек била у повоју или постепено
политичком борбом придобијати присталице док чета не ојача. Ову дилему
код руководства чете неки су протумачили као колебљивост и да нису дорасли
ситуацији. Долази до неких дезертирања из чете, која би се и иначе десила, јер
ти борци нису били свесни разлога свог доласка у партизане. Неки су п
отворено издали чету и ставпли се у службу окупатора. Највише зла чети је
нанео дезертер Драгутин Милетић, ђак из Ћуприје. Њсгов издајнички и
кукавички однос довео је до тога да је окупатор похватао већи број
организатора устанка и њихових симпатизера. Није презао да изда и родитеље
бораца Раваничке чете. И један број рудара био је проваљен издајом.
Ухваћени су и стреллни у Равној Реци и Сењском Руднику.

После ове провале, а и због процене да је већа могућност у снабдевању
оружјем, чета се пребацује на терен среза параћинског, те оперише на
тромеђи срезова раваничког, параћинског и бољевачког и поново око сењског
басена и околним селима. Чета је расла и јачала. Створена је нека врста
слободне територије у параћинском срезу. Формирају се и
народноослободилачкп одбори у неким селима и извршено је и неколпко
већих акција. Све је то рађено некако бојажљиво и доста обазриво, можда
спорије него што се очекивало, па је долазило до узнемирености и нервозе.
Осим дезертерства и Милетићеве издаје у чети је још нешто шкрипало. У
главама руководства се јављлло мишљење да се морало нешто више учинити.

У чету долазе чланови Штаба за Србију, не обични, него баш
организатори устанка. И они схватају да сс са четом нешто дешава. Морал се
мора подићи на виши ниво. Руководство чете мора да буде одлучније у
акцпјама.

- Нешто се дешава у главама командира и комесара чете. Нема
одлучпости и организационе смелости. Нема бескомпромисног обрачуна са
пепријатељем и њиховим слугама, рече комесар Главпог штаба.

143

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

- Да, тако мнсле и неки чланови партије из чете, сложп се оргапнзатор
устаика у Поморављу, дугопоги цвикераш.

- Овакво стање у чети сс мора прекинути, па макар то било доста
болпо за руководпоце чете. Нисмо сигурни како hc све то примити борцп чете
али им морамо улитп поверење и отворити перспективу. Постоји опасиост да
се чета бројчано смањп.

- Да не пренаглимо? Да неке драстпчпе мере не доведу до још лошијег
стања у чети. Па садашњп руководпоци су основали ову партизанску чсту. Да
пе направимо већу грешку? - понови организатор устанка за Поморавље,
подпжући замагљене наочаре.

- Ако оппро не реагујемо убудуће неће ни нас бити. Зато им морамо
судити, морамо осудити командира и комесара чете, упоран је комесар
Главног штаба.

- И поред тога што смо мп из Главног штаба Србије најодговорнији за
стање у овој партпзанској чстп, да добро размислпмо још једанпут шта пам
валл чппптп, не попушта громада од човека, стално подижући наочаре. Као
да је пмао предоссћај да преиагл,ене одлуке могу бпти погубне. Размишљао је,
да и ако то ситуација захтева, мере пе смеју бпти драстичне да не изазову
супротан ефекат. Некако је у подсвести желео да се неко из четс јавп да га
само мало подржн да у одлукама не пренагле.

- Да чујемо шта кажу чланови партије из чете, рече, упирући поглед у
“Малу" и “Џуџу":

- Није лако. Одлука мора бити оштра иако пам изгледа окрутна и
пелогичиа. Можда he сваку оштрпју одлуку јавно дочскати Илпја Узелац са
својом групом, да укаже на наше грешке. Но, да сс са штабом органпзује
суђсње командиру и комесару.

Тако и учинише. Суђење јс обавл,ено а да нико не пзнесе
контрааргументс ономе што друговп из Главпог штаба рекоше. Да ли су били
убсђени у наведене разлоге или је преовладало увсрење да више руководство
пе греши и вшпе впди, ни они сами нису били начпсто. Можда је до пзражаја
дошао и страх да их пе задесп пста судбпна.

144