Забрега и Петрушка област

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

10. Брапка Милутиповић
Рођена је 07.09.1949. године у Забрези од оца
Томе и мајке Мирославе. По завршетку осмогодишње
школе уписује - завршава гимназију у Ћуприји.
Дипломирала је и стекла звање наставника историје и
географпје на Вишој псдагошкој школи у Нишу 1968.
године.
Ради као наставпик у Београду. Удата је и од деце
има две кћерке - Сању и Сандру.
11. Радмила Димитријевић - Сврзић
Године 1949. рођепа је Радмила у Забрези од
оца Станоја и мајке Севде. Основну школу завршава
у Поповцу а гимназију у Ћуприји. На Вишој школи у
Нишу стиче звање наставника историје и географије
(равноправно).
Ради као наставник у основној школи у
Поповцу. Удата је и живи у Забрези.
12. Мирослав Милстић
Мпрослав је рођен 19.01.1954. у Забрези од оца
Стојадпна и мајке Босиљке. По завршетку осмогодишње
школе у Поповцу завршава Школу ученика у привреди у
Параћину. Ванредно завршава Вишу управну школу у
Загребу 1985. године.
Ради као рударски раднпк у Рембасу.

243

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

13. Миодраг Милосављевић
Миодраг је рођен 10.09.1964. годиие у Забрези
од оца Предрага и мајке Драгице. Основну школу учи и
завршава у Забрези и Поповцу. Средњу угоститељску
школу завршава у Параћину и Јагодини а дипломира на
Вишој угоститељској школи у Београду. Радио је на
“Светом Стефану” и у Грзп а сада ради у Фабрици
цемента “Нови Поповац” у Поповцу.

14. Рапка Ппколић - Трифуиовић
Ранка је рођена у Пећкој баљи општина Исток
1968. годиие од оца Милана и мајке Љубице. Од 1975.
годитте са породицом је живела у Гружи као
досељеници где завршава осмогодишњу школу.
Гимназију завршава у Бсограду а Вишу машипску
школу у Крагујевцу. Живи у Забрези.

15. Владан Вучковић
Рођен је 4.03.1969. годиие од оца Чедомира и мајкс
Станије. Основну школу похађа у Забрсзи и Поповцу.
Средњу електротехничку школу завршава 1988. године у
Параћииу. Дипломирао је п добио звање инжењера
електропике на Вишој техничкој школи у Нишу 1992.
године.
Ради у Фабрпци цемента у Поповцу.

16. Драгап Стојановић
Драган је рођен 5.06.1972. године у Забрези, од
оца Радосава и мајке Живке.
Као и сва остала деца четири разреда основне
школс завршава у родном селу, а остала чстири
разреда у осмогодишњој школи у Поповцу.

24

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Педагошку академију уписује у Јагодини 1987. године и на истој
дипломира 1993. године.

Радни однос заснива 1998. године Културно-просветној заједници у
Параћину.

17. Силвана Стојановић

Силвана је такође рођена у Забрези 1974.
године од оца Радосава и мајке Живке. Као и брат
Драган четири разреда основне школе завршава у
Забрези, а осмогодишњу школу у Поповцу.

Прво завршава средњу медицинску школу у
Ћуприји 1993/94. године, а затим дипломира на Вишој
медицинској школп, такође у Ћуприји 2000. године,
ванредно. У радном односу је од 1998. године на
дечјем одељењу параћинске болнице.

18. Драгомир Томић

Драгомир је рођен 17.02.1961. године у Заберзи
од оца Благоја и мајке Стојне. Четвороразредну основну
школу завршава у родном месту, а осмогодишњу у
Поповцу. Средњу графичку школу учи у Ћуприји, а
диплому инжењера графичке индустрије стиче на Вишој
школи у Загребу. Сада ради у Графичком предузећу
“Вук Караџић” у Параћину па пословима техничког
директора.

Ожењен је и живи у Параћипу.

19. Смиљка Милетић

Смиљка је рођена у Забрези од оца Милије и мајке
Милеве. По завршеној основној школи у Забрези и
Поповцу, она завршава средњу и уписује и дипломира на
Вишој педагошкој школи, где добија звање наставника
математике и физике. Живела је и радила у Новом
Пазару. Удата је и живи у Швајцарској.

245

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

20. Снежана Милосављевнћ
Снежана Милосављевић је рођена у Лешју
11.06.1962. године од оца Милутина и мајке Јагодинке.
Основну осмогодишњу школу завршава у Доњој
Мутници а средњу економску школу у Параћину 1981.
године. Након средње школе уписује Правни факултет
у Крагујевцу где стиче звање правника ( И степен), да
би на истом факултету стекла и звање дипломираног
правника.
Први радни однос заснива са предузећем
“Занат-опродукт” а сада ради па пословима секретар Општинског суда у
Параћину.

21. Јовка Милетић - Урошевић
Јовка је рођена 29. октобра 1948. године у
Забрези. Основну школу и гимназију завршила је у
Ћуприји. Звање наставника математике стиче па вишој
педагошкој школи у Нишу. Радила је у медицинској
школи, Школи за музичке таленте, основиој школи у
Сењу, а сада ради као наставник у осмогодишњој школи
"8. октобар" у Ћуприји. Живи у Ћуприји.

246

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

6. Култура и спорт

6.1. Културне активности
Нешто организованији рад на пољу културе у селу Забрези почиње тек
после ослобођења, односно после 1945. године. Већ оформљена организација
СКОЈ-а и други напредни омладинци, као и млађи повратници из
југословепске армије, почињу да се окупљају и преко импровизованих
прпредби и скечева на њима, исказују неку, за оно време добру, културну
активиост. Ако ништа друго, та група и окупљање око те омладинске групе,
показало је да се живот у Забрези враћа, те да може да се и на овај начин
задовоље пеке културне потребе. Почетак на свом послу је био пионирски,

Чланови драмске секције приказују народие обичаје
247

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

На приредби 1996. годиие фолклориа секција је извела враи,анске игре
углавном у њему је учествовала само мушка омладина. Женски део живља у
Забрезие још увек се владао по породнчним, патријархалним обичајима тако
да је било какво њихово ангажовање било искључено.

Тек 1950. године у селу се јавила потреба, а и жеља од омладине да се
послови културе организованије врше, те се те године формира прво
Културно-уметничко друштво под називом “Модрик”. За првог председника
друштва бира се Богољуб Тодоровић.

Прво почиње да ради драмска секција своје приредбе су изводили у
“Жилиној кафани”. Кафана није имала никакав подијум ни позорницу већ је
бипа била прављена од ногара и бурића, а патос је био од колских каната.
Завесе није било већ је преко жице и конопца био пребачен неки ћилим, који
се отварао за време извођења представе. Извођени су углавном скечеви и неки
прилози које су забрежани запамтили са војничких приредби у току служења
кадра и прнели их у своје село.

248

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Мештани се сећају да је мсђу првим позоришним комадима који је
спреман и изведен био комад звани ‘'Шаран”. Било је гостовања са овом
представом у Сењском Руднику, Сисевцу, Стубици и Буљану.

Године 1960. Културно-уметничко друштво мења име “Модрик” и
узима име “Милић Живковић - Мићко”, Забрежана који је као омладинац
погинуо у борби пегде у Босни. За председника КУД-а бира се млађи и
агилнији Бранко Р. Јовановић. Друштво се омасовило и у својим редовима већ
има п женску омладину. Једна од првпх представа које је КУД спремио, била
је и представа “Печалбари” са којом су гостовали у оближњим местима.

Године 1954. завршава се Дом културе у Забрези, који је могао укупно
да прими око 300 људи, односно дом је имао око 120 седишта.

Већ су биле формиране секције у КУД-у као што су: драмска, музичка
п фолклорна. Због њихових заслуга у обавези смо да наведемо неке чланове
ових секција али се уједно и извињавамо ако смо неког такође заслужног
члана заборавили.

Музичка секција је имала женску групу певача

249

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Драмска секција

Ова секција је најстарија секција и међу ирвим глумцима били су:

- Радивоје Милошевић - Костадин Милетић

- Богољуб Тодоровић - Каменко Трифуновић

- Видан Трифуновић - Бранко Јовановић

У каснијем раду ове секције забележена су имепа:

- Миодраг Богојевић - Драган Атанацковић

- Мара Атанацковпћ - Живан Милосављевић

- Лазар Милосављевић - Ненад. Стајић

Уз драмски приказ народпих обичаја иде и изворна пссма
250

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Забрежани кажу да је ова група врло добро одиграла представу “Слуга
Јернеј”. Ово друштво касније припрема представу “Отац”, а по сећању
мештана, у њој су играли:

- Вучковић Чедомир - Стајић Станоје

- Миладин Милетић - Јана Милосављевић

- Милинка Милошевић

Фолклориа секција

Ова секција КУД-а “Милић Живковић - Мићко” је постигла најбоље
резултате од свих секција. Запажена је 1970. године када је друштво освојило
II место у општини Параћин, а само фолклорна секција је представљала
општину Параћин на такмичењу у Рготини. Године 1978. и 1979. у сусретима
села општине Параћин заузима треће место.

Најбољи у општини су били 1999. године из дела културно-уметничког
програма. Запажено је учешће екипе из квиза знања из пољопривреде када су
неколико година били најбоља екипа у општини. Капитен ове екипе био је
Станоје Стајић.

Напомепуто је да је фолклорпа секција била од бољих секција КУД-а.
Наводимо неколико чланова ове секције:

- Звоико Ђурић - Драгољуб Срећковић

- Живота Тодоровић - Драган Милосављевић

- Миодраг Милосављевић - Зоран Милосављевић

- Милован Милојковић - Лазар Милосављевић

- Бранко Стојановић - Милан Трифуновић

- Драгослав Радивојевић - Бранко Николић

251

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Фолклорна секццја КУД-а је имала иајвише успеха
252

Николић-Милосављевнћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Од лепшег дела фолклорне секције издвајају се:

- Селинка Илић - Велиборка Ђурић

- Нада Живковић - Томанија Стајић

- Бранка Милојковић - Милева Милетић

- Латинка Милетић - Милинка Милошевић

- Даница Милојковић - Селинка Милосављевић

- Милица Милутиповић - Милоранка Цветковић

- Душка Стојановић - Слађана Стојановић

- Верица Срећковић - Евица Срећковић

- Живадинка Миловановић - Зорица Радосављевић

- Загорка Радосављевић - Сузана Радосављевић

- Мирјана Стајић - Драгана Стајић

- Милана Стајић - Снежана Стајић

- Боринка Јанковић

Забрешко културно-уметничко друштво је имало и дувачки музички
оркестар. Овај оркестар је деловао и пре оснивања друштва, али је највеће
успехе постигао као његова секција. Позната су њихова учествовања на
предтакмичењу на Златибору, где су били два пута. Два пута овај оркестар је
био учесник на чувеном Драгачевском сабору трубача у Гучи. Запажен успех
су имали на приредби “Прођох Левач - прођох Шумадију” код манастира
Каленић. Освојили су диплому и на чувеном сабору у Кучеву, “Хомољски
мотиви”.

Многи су Забрежани били чланови овог оркестра:

- Драгољуб Стајић - бас

- Радисав Јовановић - труба

- Драгољуб Милојковић - полубас

253

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
- Добривоје Милутиновић - труба
- Воја Николић - бубањ
- Драгоје Николић - полубас
- Милија Николић - труба
- Живота Николић - труба
- Драгоје Николић - труба
- Милосав Милосављевпћ - труба - бас
- Живојин Тодоровић - кларинет

Дувачки оркестар иа ревијалиој смотри у Хали спортова у Параћину
1983. године
254

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Једна група чланова оркестра формира посебну банду и 1980. године,
такође постиже добре резултате. То су:

- Драгољуб Богојевић - труба
- Стаја Стајић - труба
- Славољуб Богојевпћ - полубас
- Бојан Живковић, полубас
- Стојадин Богојевић - полубас
- Зоран Стајић - полубас
- Станоје Стајић - бас
- Драгољуб Радуновић - бас
- Зоран Богојевпћ - бубаљ.

Друштво је у оквиру музичке секције имало и хармоникаше:
- Милоја Николића
- Миленка Радисављевића
- Радомира Милосавл»евића
- Миодрага Милосављевића
- Драгана Стојановића и
- Малшпу Матића

"Ла Кампанела" из села
ЗаЗрега: Милоје Николић,

Миленко Радосављевић,
Миладин Стојановић
Бугарин, коитрабас

255

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Познати Забрешки фрулаши:
- Живота Тодоровић
- Станисав Јоцић
- Радољуб Срећковић и
- Радисав Јовановић - окорина
На усној хармоници свирали су:
- Звонко Ђурић и
- Живота Тодоровић.

За име Живопр
Тодоровића везано је ц
свирање на најстарпјем
народном инструменту гајдама
или карабама. Запажено ie
његово учешће као гајдаша па
већем броју такмичења широм
Поморавља.

На смотрама и бројним
такмичењима у селу и ван
њсга, одзвањале су песме и i
грла забрешке омладине.
Посебно се издвајају неки
чланови певачке групе:

Живота Тодоровић са гајдама
на приредби 1991. годннс.

256

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

- Нада Живковић - Боринка Филиповић
- Селинка Илић - Драгана Стајић
- Круна Милетић - Јасмина Милосављевић
- Звонимир Ђурић - Бранислав Матић
- Живота Тодоровић - Миладин Стојановић
- Радомир Милосављевић - Миодраг Томић
- Зораи М. Стајић - Дејан Николић
- Душан Тодоровић

Забрежани су неговалп
и изворпс народне несме, па
су због тога у оквпру друштва
имали и изворну певачку
групу.

Љу су чипилп:

- Јела Мнлснковић

- Станија Милетић

- Мирослава Стајић и

- Загорка Стајић

Ретко је да иеко ссло, Драгана Стајић - Стефановић
пмало тако успепшу групу
девојака које су играле
модерни балет. То су
забрешке девојке, све лепша
од лспше, игралс су углавпом
као ученпце основие школе.
Формпрале ову групу.

257

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

увежбале игре и са њима наступале скоро на свим приредбама у Фабрици
цемента и пшром Поморавља. Са посебним задовољством истичемо њихов рад
и имена:

Живадинка Ђурић - Милинка Ђурић

Драгана Стајић - Снежана Радивојевић

Зденка Јанковић - Радица Тодоровић.

Са уживањем су Забрежани па и други мештани општине Параћин,
гледали како се уз звуке одабране музике у складном ритму повијају небески
извајана женска тела. Она су уз покрете уносиле жнвот, одавале лепоту и
здравље. Музпка је давала дивне тонове, а тела одржавала смисао за ритам и
покрет. Са сетом се Забрежани сећају постојања ове балетске групе али пм је
и жеља да садашња женска лепота забрешке омладине то обнови. То је био
незабораван осећај, гледати забрешку лепоту.

Детаљ са Сусрста сс.та.
258

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Мало је познато широј
културној јавности да село
Забрега има сликара и
песника. Он и сада живи и
ради у Забрези, а повремсно
напише и неку песму.

Ради се о песнику и
сликару Драгију Стојановићу.
Љегова кућа је скоро пуна
слика забрешке околине али и
историјских догађаја. Можда
ћемо се огрешити али се
усуђујемо да издвојимо слику
на којој је у пастелним бојама
представљена једпа од
најстаријих кућа у Забрези.
Допала нам се, између многих
и слика која одржава живот
колибара у Лозовцу.

Прочитали смо скоро
све његове песме. У јсдној
збирци има их 135, све лепша Паивии сликар и песник Драги Стојаиовић
од лепше. Преовладава
љубавна поезија али смо ми,
без консултације са песником одабрали ову која, чини нам се, одражава
смисао ове хронике. Песма нема наслова али ће јој садржај наметнути име.
Песма каже:

Моја је долина зелени гај

Ту некад беше прави рај.

Моји дедови ту се крише

у том рају огњиште свише.

259

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Многе су војске довде дошле
од мојих дедова нису прошле
чуваше они овај рај
за синове, за унуке, за нараштај.

Зелена долино моја
у те многи се клеше
за Црницу хладну воду
многи синови мреше.
Црница река легенда жива
Многе је тајне у се сакрила
Гледаше орлови с плавих висина
крв што се у те слива.

Ој Забрего село моје
волпм свако брдо твојс
сваку стазу и пропланак
памтим сваки уранак.
Све ливаде и све горе
сваки камен твоје зоре
твојс ноћи, винограде
росна пол>а, цуре младе
сретне људе и све твоје
Ој Забрего село моје.

260

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Једна од песама која одражава менталитет самих Забрежана,
забележена је у збирци Драгог Стојановића под бројем 61. Песма такође нема
наслова:

Село мојс блиставо мало
у једну малу долипу сталс
препупо стена, црвеног блата
ту сваког чекају отворепа врата.
Ако си странац и добре душе
Нека тп нашс воде не буду мутне
С најбољег извора воде heni пити
у животу увек cpehan ћеш бити.

Жуборп наших немирних вода
причају приче ко из бајке
ако си тужан и сам
Замениће они све мајке.

Једпом ћеш доћп, а остати заувек
на огшишта наша света
Сто.чићеш се с природом села
а можда је тако судбина хтела.

261

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Широј културној

јавности је мало познато

да је Забрега изродила и

једног композитара

иародпих песама. То је

Душан Тодоровић син

Адама Тодоровића. Као

дечак заволео је музику

коју је упражљавао

поред столарског заната.

У овој околини није се

много исказао и тск

одласком у Црпу Гору,

тачније у Подгорици оп

иешто активније почиље

да компопује народне

песме па и музику за те

песме. Учесиик је многих

фестивала народних

песама. Са неким

песмама осваја и

награде. Од великог Душан Тодоровић са сарадницом
броја песама за које је

Душан написао текст и

музику издвојили смо песму која је освојила трећу награду жирија за

композицију на “Титоградско пролеће 1974. године”.

О.ј судбино не мучи ме
О тужни дани живота мога
што човек мора да воли кога
судбина горка осудила мене
да волим очи ја једне жене.

262

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Рефрен: Кад њу не видим ја слику њену

милујем и љубим да ми жеља мине

а судбина срцу лека дај ми

о судбино не мучи ме.

о тужни дани и судбина зла

зашто морам вечно да патим ја

због очију и косе њене

осмеха њеног због једне жене.

Рефрен: Кад њу не видим ја слику њену

милујем и љубим да ми жел>а мине

а судбина срцу лека дај ми

о судбино не мучи ме.

О Hohn тамне препуне бола

са вама оде сва младост моја

тугу нећу ја да преболим

због једне жене коју лудо волим.

Рефрен: Кад њу не видим ја слику њену

милујем и љубим да ми жеља мине

а судбина срцу лека дај ми

о судбино не мучи ме.

263

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА П ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Допрати је до мог двора

Ој месече звездо сјајна

ти путујеш сам по nohii

поздрави ми моју драгу

јер јој ја, не могу доћи.

Рефрен: Поздрави је и реци јој

да болујем од љубави

нека дође да ме впди

да ми мелем, срцу стави.

А кад драга на пут крене

ти је прати звездо сјајна

да ми успут не залута

ој месече моја драга.

Рефрен: Допратп је до мог двора

захвалан ћу теби бити

јер она ми само може

срце болно излечити.

Када драга к мени дође

ти обасјај моје дворе

док ми драга мелем стави

на рањено срце моје.

Рефрен: Ој месече сјајпа звездо

бићеш сведок на венчању

264

Николић-Милосапљевић: ЗАБРЕГА li ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

нек те срећа на пут прати
II сачувај нашу тајну.

На Фестивалу “Титоградско пролеће 1974 године” још једна п.егопа
пссма добила је награду за текст. То је пссма:

Пјсвај Приа Горо

Пјсвај Црна Горо земљо моја мила

преко плавог мора п крпшпх планина

пека твоја пјесма сваког развесели

лпјепа си и мила као цвијет румени.

Рефрен: Нека сада свако чује

да то пјсва Црна Гора

са Ловћена п Комова

и Јадранског нлавог мора.

У срцу си моме вечно урезана

п ни једна земља, тебп није равна

блисташ као сунце на истоку јарко

запјевај ми сада нека чујс свако.

Рефрен: Нека сада свако чује

да то пјева Црна Гора

са Ловћена и Комова

и Јадрапског плавог мора

265

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Вјековима ти си поносита била
зато си ми драга Црна Горо мила
поносна си пјесмом и јунаштвом твојим
пјевај Црна Горо од срца те волим.
Душаи Тодоровић сада са породицом живи у Подгорици, а повремено
се бави компоноваљем народних песама. Са посебним зидоволјСтвом се
одазвао позиву да да прилог за хронику свога завичаја, приложивши велики
број песама за које је он аутор текста и музике. Ми одабрасмо ове три по
пеком нашсм критеријуму.

266

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

6.2. Спортска догађања у селу

Село Забрега, као и сва остала села у околпии, све до свршетка рата
1941 - 1945. године пије знало ни за какву организовапу спортску активност.
Омладина, а нарочито деца су впшак енергије трошили у сеоским и чобанским
играма, као што су швињка, клис или ладно одпосно ћушкапа. У времену када
се стада оваца нађу на пландишту или када се скрде свиње, забрешки дечаци
почињу игре које су се играле скоро у свим селима. На пашњацима Лаза или
Лесковачке стране могле се видети групе дечака у такмичењу и игрању. Нису
знали, а нису имали ни могућности да се баве неким другим спортским играма.

Тек након ослобођења, односно неколико година после рата, у Забрези
се буди идеја да се напусте чобанске пгре и отпочне са организованим
бављењем неким другим модернијим играма. Омладинци почињу да праве
“крпељаче”, те прве лопте и да јуре за њима. Од колчева и канапа праве мале
голове и надмећу се ко ће боље шутнити лопту.

Било је то 1952. годпне, када почиље да се формира некаква екипа за
играње лопте. Било је доста интересантно да су могли да чак формпрају две
екипе за међусобно надметање. Наредне године, 1953. Мика Марковић,
учитељ доноси у село прву гумену лопту. Омладинцп стпчу ново исксутво, те
јурњава за лоптом и цепање опанака постаје гаггензивпије.

Долази 1954. година. Са овом годином у Забрези стиже и права
фудбалска лопта. Њу у село доиоси Ненад Стајић. Сада је иптересоваље за ову
игру постало веће, па се чак ствара и први фудбалски тим. Организацију тима
преузима Радомир Милошевић. На њиви у Лазу, брду изнад школске зграде,
импровизује се какво-такво игралиште. Стативе су биле веће камеље а пречке
иије пи бпло. Иако под тпм условима, ипак тим пгра прве утакмице са
Стубицом и Горњом Мутницом.

Стекли су се сви услови да се формира прави тим. То се чини 1956.
године и тим добија име “Полет”.

267

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Фудбалски тим из 1956. годипе. С лева на десно: први ред, Милан
Милутиповић, Боривоје Милошевић, Радомир Миловаповић, Стапоје
Стајпћ и Миодраг Богојсвпћ, у другом реду Милан Милепковић, Живадип

Ивановић, Томислав Вучковић и Миладин Вучковић.

Прво организовано такмичење фубалски клуб “Полет” има већ
1957/58. такмичарске годпне. Такмичи се у Општинској лиги општине
Поповац и заузима место у горњем делу табеле заједпо са тимовима из
Поповца, Буљана п Стубице.

Парочите успехе фудбалски тпм постиже такмичарске 1960/61. године.
Постаје најбољп тпм у Општипској лиги. Те годппе игра се и једна супер
утакмица са фудбалским тимом из Доње Мутпице, прваком општиие мутничке
и прваком поповачке општине “Полет” из Забреге. Иако је “Полет” изгубио
са 2:1 показао је одличну пгру.

268

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Треба навести још једап тим из 1956. године (с лсва на десно); Борпвоје
Милошевић, Драгољуб Николић, Неиад Стајић, Томислав Вучковић,

Радомир Миловаиовић, Миодраг Богојевић, Живадии Ивановић, Радосав
Милојковић, Станоје Стајић и Миладин Вучковић.

Супср фипале два тима 1961. годипе. Фудбалски тим “ПолеР’ из Забреге
и фудбалски клуб из Доп>е Мутнице.
269

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

“Полет” из 1961. годипе: стоје - Бранко Јоваповић, Љубомир
Миловановић, Милан Милутиновић, Живота Милојковић, Слободан
Милетић, Милосав Стајић, Звоико Ђурић и Камеико Трифуновић. Чуче -
Видан Трифуиовић, Миодраг Богојевић, Миладии Живковић, Драгољуб
Богојевић, Живан Радеиковић, Миладин Вучковић, Милан Милеиковић и

Видаи Милеиковић.

Године 1961. игра се још једна
утакмица са клубом из Доње Мутнице. Овог
пута јс била утакмица у финалу општинског
купа. Забрега је победила са 2:1 и освојила
Општински куп.

Од општине Доња Мутница и
општинс Поповац формира се једна
општпна са седиштем у Поповцу. Нова
Из Фудбалског тима 1960. године. Издваја

се у одбрапи Звонко Ђурић и у нападу
Живап Раденковић

270

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Фудбалски тим из 1974. године. Први ред (с лева на десно): Звонко
Ђурић, Славко Тодоровић, Живадин Јапковић, Петар Стајић, Радосав
Стојаповић и Милан Вучковић Чуче: Живадип Стојановић, Миладип

Живковић, Миладин Милетић, Миладин Стојановић и Радомир
општина, па се формира и нова општинска лига. Фуидбалски клуб “Полет” се
увек такмичио и био је у врху табела, све до 1965. када, из финансијских
разлога престаје да постоји.

Поново сс активира 1968. године, да би 1970. поново
престао да се такмичи.

Године 1971. клуб се активира и учествује у
општинском куп такмичењу. Успешно игра и доспева до финала. На стадиону
“Јединства” у Параћину са клубом "Будућност" из Главице игра финалну
утакмицу и губи са 2:1.

У такмичарској сезони 1972/73. године такмичи се у општинској лиги и
осваја прво место.

271

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Следеће такмичарске сезоне 1973/74. године, тим се сели у Прву
општинску лигу и осваја треће место. Ово треће место му омогућава да се
такмичи у Међуопштинској лиги Параћин-Ћуприја-Рековац, односно у
подсавезу Јагодина. Заузима горњи део табеле и овде остаје све до сезоне
РУПП8. када се тим подмлађује и прелази у нижи ранг такмичења -
општииску лигу.

Фудбалски тим из 1975. године: стоје (с лева па десно): Миодраг
Богојевић - “техпико”, Бранко Јовановић, Звопко Ђурић, Мирко Стајић,
Петар Стајић, Микан Антопијсвић, Живадин Јанковић и Ненад Ивановић.
Чуче: Живадин Стојаиовић, Миладип Стојановић, Мирко Милосављевић,

После овог времепа фудбалски клуб повремено ради да би 1990.
коначно престао са радом.

Будући да пема много фотографија из времена рада фудбалског тима
“Полет”, а велики број играча је прошао кроз тим од оснивања до данас,
сматрамо за потребним да наведемо тс најстарије играче, преузимајући ризик
да можда пског непамерно не споменсмо.

272

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Двс генерације забрешких фудбалера.
273

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Забрежани у фудбалском тиму "Једииство" из Параћина. На слици горе
трећи с лева чучи Горан Живковић. Лево доле Бојап Миленковић, а
десно Борко Милеиковић.
274

Голмани:

Боривоје Милошевић, Живота Милојковић, Драги Богојевић, Милан
Вучковић, Милосав Стајић, Славко Тодоровић, Живота Тодоровић, Бранко
Јовановић, Мирко Стајић и Данило Миленковић.

У одбраии су играли:

Ненад Стајић, Радомир Милошевић, Томислав Вучковић, Радомир
Миловановић, Радосав Милојковић, Звонко Ђурић, Милан Милутиновић,
Љубомир Миловановић - “Уда”, Слободан Милетић, Милосав Стајић,
Миладин Живковић, Петар Стајић, Милан Антонијевић, Радомир
Милосављевић, Радосав Стојановић, Првослав Ђурић, Јовица Милетић и
Мподраг Николић.

На противнички гол у нападу јуришали су:

Драгомир Николић, Миладин Вучковић, Станоје Стајић, Милан
Миленковић, Живадин Ивановић, Миодраг Богојевић, Живан Раденковић,
Драгољуб Богојевић, Живадин Јанковић, Живадин Стојановић, Миладин
Стојановић, Мирко Милосављевић, Милан Вучковић, Драган Стајић, Ненад
Ивановић, Миладии Милетић, Новица Миленковић, Брнаислав Милетић и
Горан Живковић.

Шах секција

Све до 1954-55. године Забрежани су шаховску таблу и повлачење
чудних дрвених фигура по њој, могли да виде само док су служили војску. Тек
ове године (1955). у стару школу шах су донели и први играли учитељи
Живановић Драгослав “Госа” и његов колега Цветковић звани “Бели”.
Забрежаии су шах морали сами да уче само гледајући да би се касније
осмелили и почели и сами да вуку фигуре.

Први заљубљеници у шаховску таблу од Забрежана су били:

Стојан Јанковић

Урош Милснковић и

Милан Миленковић

275

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Када је саграђена нова школска зграда, у којој се смешта и читаоница,
била прилика да се сала напуни заљубљеницима у шаховску игру. Село због
тога купује 8 нових шаховских табли и почињу шаховска надметања.

Сада се јављају и нови играчи, млађег нараштаја. То су:
Миладин Вучковић
Живадин Ивановић
Радисав Јанковић
Љубомир Радовановић
Ови играчи 1958. године на општинском такмичењу у Поповцу,
заузимају прво место.
Шахисти Забреге су све до 1960. године били најбољи у општини, када
примат преузимају шахисти Буљана.
Све до 1965. тим игра повремено, а тада се расформирава.
Данас се шах игра породишго.
Од осталих спортских активности треба споменути одбојкашка
такмичења. Није у Забрези формиран одбојкашки тим али је то сада главна
спортска разонода младих Забрежана.
Игралиште је било формирано код трафо станице број 2, где су се
играле прве утакмице. Рад замире да би се тим поново активирао 1965.
године. Игра се аматерски и рекреативно у оквиру села и данас. Резултате ван
села у одбојци Забрега није имала.
И данас на спруду поред реке разапета је одбојкашка мрежа. Могу се
видети омладинци како успешгго сервирају п смечују лопту. Од свих спортских
активпости само се понекад затресе одбојкашка мрежа. Једино место где
омладина троши вишак енергије.
Можда ће се вратити слава фудбалског тима “Полет” и шаховске
секције у Забрези.

276

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Забрега данас и сутра

Све што је речено у овој хроници је покушај да се опише историја села
Забреге и Петрушке области. Историја, какву скоро да нема ни једно село у
околини посебно са становишта постојања култних места, цркава и манастира.
Село Забрега има пуно разлога да се поноси својом богатом историјом и
деловањем предака.

А данас? Шта је Забрега данас? Од старих кућа кровињара и
заплотњача нема ни трагова. Само понегде шћућурена у некој забити може се
видети оронула и напуштена чатмара, као последње сведочанство минулих
времена.

Сада, на малом простору, се могу видети лепо саграђене спратне
зграде. Спратне не због помодарства већ из нужде да се искористи сваки
метар за градњу. Село је потпуно ушорено и скоро да нема слободног
простора за даљу изградњу. Можда ће због тога Забрежани почети да
насељавају и јужну страну дивне реке Црнице.

У приземљу зграда су помоћне просторије потребне сваком сеоском
домаћинству, а спрат је намењен дневним и спаваћим собама. Собе са
намештајем који се не разликује од намештаја у градским становима али
намештајем који одише животом и кога још понегде прати мирис дуње. Свуда
се могу видети покривачи пребачени преко кревета и отомана, прекривачи са
извеженим мотивима из сеоског живота. На зиду у кући наћи ћете икону
крсне славе поред које стоји и ретка слика предака.

Човек, кад улази у овакву кућу, има ocehaj да је испреплетана старина
и новотарија. У собама ћилими и черге са најбољим “амбасадор” ћебадима. У
кухињи судопера са топлом и хладном водом електрични штедњаци и
фрижидер. Купатило, о којем се некад само маштало, опремљено је
најсавременијим славинама, кадама, тушем и бојлером.

Економска дворишта, п ако скоро ни једно није на равној подлози,
одаје уређеност и присуство домаћинске руке. Можда још више треба радити

277

Њгколић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

на просторима за смеће и на канализацији.. Тај недостатак надомештају поред
реке расцветане баште пуне оиога што сваком домаћинству треба. Поред те
реке одвија се живот.

Кроз село пролази асфалтпп пут којим се за пет минута стиже у
Поповац. У Поповац, у Фабрику цемента у којој ради најмање по један члан
из сваке забрешке куће.

Скоро сви радницп у површинском копу Фабрике цемента су
Забрежани. Има их и у осталим погонима и па одговорпим местима. На посао
п са посла одлазе аутобусом, а не мали број користи властите аутомобиле.
Превозиа средства каква се пре пола века нису могла ни замислити да he
шпартати забрешком џадом.

Пољопривреду обрађују најмодериијим пољопривредпим машииама али
она им је сада “споредна” делатност.

Село сада располаже са 95 трактора и са 123 мотокултиватора.
Друмовима јуре 118 аутомобила разних марки чији су власници мештани села
Забреге.

Има село и два комбајна за прикупљање летине, а за превоз робе служе
им пет приватна камиона не рачунајући превозни парк фирме “Полет”.

Скоро па свакој кући се могу видети телевизијске аптепе које примају
слику са посебно урађеног репетитора. На једном броју кућа одсјај бацају
сателитске антене.

Кад се од Поповца крене за Забрегу пролази се кроз фабричко насељс
изнад којег има и по нека кућа Забрежанина пресељеног од реке. Човек
просто да не поверује. Шта је то што је те људе нагпало да оставе богом дати
рај, забораве дедовину и пређу на терен обавијен фабричким димом? Да ли је
то снобовска жеља или потреба? У ери овакве комуникације и транспортиих
могућности намеће се закључак да је ово прво. Зар је прашњави базен у
Поповцу болш од базена за купање и впрова на реци Црници у Забрези. Зар
непостојање пијаце може да замени свеже поврће из забрешких башти. Зашто
су кленови и друга риба из муљевите Црнице бољи од пастрмке поточаре и
чувене кркуше. Зар за пројино брашно треба да пређемо неколико
километара када су водепице уз кућу.

278

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

На све то можда неко има одговор. Ми га не нађосмо.

Можда одговор треба тражити у питању: Шта је то што је тренутно
успорило развој Забреге? Шта са ранијом идејом из давне 1979. године, када
се маштало да Забрега постане туристичко место? Можда се треба подсетити
на урађену студију, боље рећи програмску оријентацију за месне заједнице
брдско-планинског подручја са освртом на сеоски туризам села Забреге.
Студија каже да је село имало све условс да се развије као центар сеоског
туризма.

Сада село то само не може али ће доћи време када ће се пробудити
туристички посленици општине и рспублпкс и изнаћи средства за остварење
овог пројекта. Село је отворено место и просто зове друштво да учини напор
да сачува и још више оилемени овај Божји рај.

Опстаће Забрега још много векова. Још ће се овде чути археолошки
крамп и открити још неоткривена култна места. Можда ће се пронаћи и та
тринаеста црква са непроцењеним богатством, како прича забрешка легенда.
Боље he се објаснити постојање “Џидовског” гробља, а истражиће се терени
пекадашњих села Шумица и Орашја.

Саградиће се нове зграде. Дом кулгуре ће бити реновиран и опстаће
као место забрешког окупљања. Нићи ће кафићи и дискотеке као места
окуњљања Забрешке младежи. Изнедриће Забрега неког другог Богољуба,
Радоја, Радомира и Миленка да подстакну село. Родиће се нови Звонко и
обновити фудбалски клуб. Истаћи се неки нови Бранко Јовановић и “Сурча”
који he као и они бити великп заљубљеници у рад КУД-а и културних
збивања. Село ће добити нове шахисте уместо старих. Још дуго ће се
оглашавати пушке забрешких ловаца иа теренима Орница, Лаза, Лозовца и
Вртача. Забрешки рудари ће можда сравнити брдо Чокоће. И тако даље и
тако редом. Све he се то остваритп ако се сваке године чује граја што већег
броја деце у школи поред реке.

Данас село Забрега има 796.- становника од чега 406 мушких и 390
женских. Двеста осам Забрежана су млађи од 20 година.

Богата је са удовцима - 20, а нарочито удовицама, којих има 75. Има
140 пепзионера из радног односа и 30 пољопривредних.

279

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

ПРАГ
Кад пређеш рођени праг,
и оставиш најтоплије крило,
да би некуд у свет пошо.
Ако за собом не оставиш траг
неће се зиати је ли те било,
и куда си прошао.

М. Ћуповић
280

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Забрешки родослови

1. Дивљаповићи
2. Морачапи
3. Стајини
4. Здравкови
5. Пејапи
6. Бурмази
7. Бугарски
8. Живићи
9. Николини
10. Тујкини

281

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Називи тринаест колена у српском роду

1. Син
2. Отац
3. Деда
4. Прадеда
5. Чукундеда
6. Паврпдеда
7. Парћипаи
8. Курђел
9. Оскурђел
10. Курлебало
11. Сукурдов
12. Ожмикур
13. Курајбер

282

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

ЈЕДАНАЕСТ КОЛЕНА ДИВЉАНОВИЋА

1. Вучковићи
2. Милосављевићи
3. Милошсвићи
4. Радоваиовићи
5. Тодоровићи
6. Јовановићи
7. Иваиовићп
8. Радуновићи
9. Миленковићи
10. Милетићи
11. Милојковићи
12. Милутиновићи

Крспа слава Света Петка (Петковица)

283

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

ДНВЉАНОВИЋИ

ВУЧКОВИЋИ - РАДИСАВЉЕВИ

Прве писане податке о великој фамилији Дивљановића налазимо у
далекој 1833. години. Напме, у арачком тефтеру из 1833. године под бројем 16
палазимо име Радисава Мијајловог. Он је пописан са синовима Милепком,
Милосавом, Милојем и Радованом као и са унуцима Јованом, Вунком и
Матом.

Мушке главе испод 7 година и преко 80 година, нису пописане.
Наредне, 1834. године спроведен је попис свих домаћинстава која
спахији плаћају порез. У такозваном списку спахијских прихода, под бројем 25
помиње се само Миленко Радисављев као носилац домаћинства.
У чувеном попису становништва из 1863. године под бројем 60
налазимо само име Аврама Вучка Мплепковића.
На основу ова три пописа могли смо да сачшшмо родослов целокупне и
по броју велике фамилије Дивљановића. Као родоначелник свих Дивљановића
је Мијајло, за кога смо утврдили да је имао сина Радисава. Радисав даље има
синове: Миленка, Милосава, Милоја, Радована и Милоша.
Преко табеле 1. пратимо Миленкову лозу. Познато је да има сина
Вучка, а овај сина Аврама рођеног 1846. године. На основу ове године рођења
рекопструкцијом се долази до податка да је родоначелник Дивљановића рођен
негде око 1760. годиде. Поуздано је утврђено да Дивљановићи у свом
родослову имају једаиаест колепа. Колико је то старо каже и податак да са
једанаест колена у Забреги има само још једпа фамилија под надимком -
Морачани.
Пратећи даљи родослов Мпленка Радисављевог долазимо до Радосава
спна Аврамовог, који по деди Вучку има презиме Вучковић.

284

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Радосав је ожењен Магдаленом родом из Паљана и са њом је има
шесторо деце: Синове - Велисава, Милапа, који рано умире, Станоја и кћерке
- Милицу и Радојку. Милица је удата за Радисава Јанковића, Радојка за
Витомира Илића. Велисав, први Радосављев син је ожењен са Петројком
родом из Буљана, рано умире и ие оставља пород. Станоје, други Радисављев
син се два пута жени. Прво са Даницом Стојановић са којом има кћерку
Малину и близанце - Чедомира и Ковиљку. У другом браку са Анђом Вранеш
из Гламоча има кћерку Бил.ану. Биљана се удала за Драгана Иванчевића из
Подгорице и са њпм има кћер Нину и сина Велжа.

Даиица Вучковић и Косаиа Матић
Прва Станојева кћерка Малина је у браку са Војиславом
Милутиновићем, док је Ковиљка удата за Петра Стајића. Чедомир је зидарски
радник и у браку са Станијом Николић из Стубице има Владана и Драгана.

285

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Из табеле 1. се види да је трећи сии Аврамов - Радисав у браку са
Цветом и има кћерку Стојану. Она се удаје за Љубисава Тодоровића и доводи
га иа мираз.

Спасоје је други син Аврамов. Он је у браку са Стојом Милетић
изродио три сина - Божидара, Миливоја и Милију. Родослов њихов се прати
преко друге табеле.

Божидар је радник. Ожењен је Миленијом Стојановић из Забреге и са
њом има два сина - Милоја и
Милутина. Милоје из брака са
Илинком Милојковић из Забреге
има Миладина и Миланку.
Миланка се удавала два пута.
Прво за Стојана Тодоровића са
којим има кћерку Бисерку, а затим
за Милована Обрадовића у
Стубици са којим има сина
Мирослава и кћерку Мирјану.

Миладин је у браку са
Браниславом Радисављевић из
Стубице и са њом има сина
Славишу.

Брапислава, Миладин и Славиша Милутин, други син
Вучковић Божидара и Миленије, у браку са
Живком Милојковић из Забреге
има Милку и Милана. Милка је за
Станоја Стајића док је Милан по
занимању висококвалификовашг
слектричар и у браку са Стојаном
Милосављевић из Забреге има
сина Радишу.

Миливоје је други син Спасоја и Стаје. У браку је са Љубицом
Марјановић из Забреге са којом има четири детета. Кћерку Станку и синове
Дилу, Живадина и Милојка. Станка је удата за Тихомира Милошевића. Дила

286

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

умире као дете. Живадин се женио два
пута. Прво са Љубицом са којом нема
деце, па са Милосавом Тодоровић са
којом има три кћерке - Боринку,
Миру и Милоранку. Боринка је удата
за Ацу Миловановића из Ћуприје са
којим има Владу и Ану.

Мира је правник, такође удата
у Ћуприји за Бранислава Марјановића
са којим има две кћерке - Сенку и
Милену. Милоранка није удавана.

Милојко, трећи син Миливоја и Тома Милутиновић и Живадии
Љубице се женио два пута. Прво са Вучковпћ - Зула
Радом Радуновић из Забреге и са њом
има Костадинку, Планинку и Голуба,
а потом са Милком Милосављевић из
Забреге, са којом има Кћерку Ружицу.
Костадинка је удата за Бранислава
Ракића у Стубици са којим има синове
Горана и Зорана. Плапинка умире као
дете. Ружица се удаје за Горана
Ђорђевића из Доње Мутпице са којим
има кћер Јовану и сина Николу.

Голуб је рударски радник. Ожењен је Јованком родом из Босне и са
њом има две кћерке Наташу и Сању.

Преко табеле три пратнмо родослов Милије, трећег сина Спасоја и
Стоје. Милија је ожењен Мирославом Васић из Бул,ана, а од деце има кћерку
Новицу и сина Томислава.

Новица је удата за Радивоја Милошевића из Забреге. Томислав је у
браку са Селинком Димитријевић нз Забреге и са њом има сина Милана.
Милан се жени Снежаном Радеиковић из Забреге са којом има кћсрке Ану и
Тијану и сина Марка.

287

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Томислав Вучковић са супругом Селинком и сииом Милаиом

288

Николић-МилосавЈвевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
289

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
290

. Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
291
М и ЈаЈЛ0’

Вучковићи
Спасојеви

Табела

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

ДИВЉАНОВИЋИ

МИЛОСАВЉЕВИЋИ - ЈОВИИИ

Милосав је други син Радисава, а од деце је имао сина Милоја, који
рано умире, сина Радисава и кћерку Кадивку. Кадивка је удата за Добросава
Николића из Стубице. Радисав је други син Милосављев и он има четири
детета - Јову, Мату, Анту и Проку.

Јова је ожењеп Станијом, са којом има три кћерке - Стевку, Милеву и
Смиљку. Стевка и Милева рано умиру, а Смиљка се удаје два пута. Прво за
Мијајла Миловановића, па за Милојка Лазаревића, са бугарске границе и
доводи га на мираз. Са њим има кћерке Станицу и Станку и сина Станисава.
Станисав са Талком има кћерку Јагодинку, док се Станка удаје за Гвоздена
Јоцића кога доводи иа мираз.

Преко табеле бр. 5
пратимо родослов Мате, другог
сина Радисављевог. Мата је
земљорадиик и женио се два
пута. У браку са Савком
Милошевић из Поповца има сина
Аксентија, а из другог брака са
Миленом Мицкић из Горње
Мутнице има кћерку Персу, која
је удата за Љубомира Милетића.

Аксентије - Сенда је био
ожењен Радом из Иванковца из
ког брака се изродише деветоро
деце, синови - Владимир,
Божидар и Велимир и кћерке -
Дана, Јела, Цвета, Милка, Ана и
Ружа. Јела, Цвета и Милка рано
умиру.

Рада Милосављевић Дана, најстарија кћерка се
удаје за Стојадина Никодијевића

292