Забрега и Петрушка област

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Одавио избачен из употребе: Разбој и ткаља Иовица Милошевић.

- Михајловић Добривоје
- Милија Миленковић
- Миодраг Миленковић

Колари: - Ранђел Милојковић
- Антоније Стојановић
- Миладин Милосављевић

Аутоелектричари:
- Зоран Милосављевић

193

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Аутомеханичари:- Живојин Милојковић

- Радосав Стојаповић

- Драган Милошевпћ

- Саша Миленковић

Кројачи: - Радомпр Миленковић

- Лала Радовановић

- Душан Стајић

- Живојин Миленковић

- Милић Радснковић

- Станојка Милосављевић

Ковачка ватра ћс дуго горсти: Ковач Добривојс Стојаповић.
194

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
- Мирослава Вучковић
- Илинка Вучковић
- Ружица Радивојевић
- Драгица Милосављевић
- Слађапа Томић
- Загорка Стајић, плетиља
- Мирослава, Мица Јанковић

Желели смо да паведемо што већи број имена Забрежана који су се
бавили неким заиатом или се и данас баве. Уколико смо неке отргли од
заборава то нам је веће задовољство.

Угоститељ по породичиој традицији. Бранко Јоваиовић са кћерком и
конобарицом.
195

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

4.4. Лов и риболов
Овај део поглавља екопомског дела, "Лов и риболов", нема намеру да
објасни настанак људске потребе за ловом и риболовом већ нам је цил> да
забележимо прве Забрежане којп су познатп заљубљеници у ову врсту
делатности.
Терени у околини Забреге су богати свим врстама дивљачи, а река
Црница пружа неизмерно задовољство зал>убљеницима у риболов
разноврсношћу и богатством риба.
Пољски терени Лесковца, Шумпца, Орница и Држице као да маме
ловце, да се у ловној сезони појаве на овим терснима. Уз мало среће и доброг

Група забрешких ловаца иа једној од акција у параћинској фазанерији
196

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Уз величаиствеии ловачки трофсј: Дејаи и Јовица Милеиковић, Микаи
Аитоиијевић и Драгаи Милосављевић

ловачког ока одстрели се по пеки дугоухи житељ, фазан, јаребица, а често се
организују и хајке на штеточине.

Планински део атара села Забрега је створен за пешачење и лов
дивљих свиња, срндаћа, лисица, јазаваца, куна и других становника плапинских
вртача и забити.

И док нису била формирана ловачка удружсња Забрежапи су имали
ловце, а најстарији међу љима био је Петар Милутиновић. Формирањем
удружења ловаца у Поповцу, у његов састав улазе и Забрежани:

Живадин Милосављевић Живадин Тодоровић

Љубисав Тодоровић Живадпн Стајић

Станимир Милошевић Тихомир Милошевић

Радомпр Милошсвић Милија Миленковић

197

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Милош Илић Милосав Милосављевић
Деспот Милојковић

Са лова у пределу Вртача:. Милосав, Ђурић гост из Буљана и Предраг
Милојковић

Нешто касније Лованко удружење мења седиште. Из Поиовца се сели у
Извор, а одатле у Параћип, општинско место. Поиово се формира ловачка
дружина, тако да су 1960. његи чланови били ловци:

Михајло Голубовић Живорад Јовановић

Милан Милутиновић Предраг Милојковић

Брапислав Николић Драган Стајић

Милоје Николић Звонко Ђурић

Радослав Милосављевић Мпкан Антоиијевић
Милен Милојевић Новица Милснковић

198

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Јовица Миленковић Ранко Матић

Тома Стајић Драган Милосављевић

Небојша Милосавлзевић Драги Милосављевнћ

Миладин Живковић Ранко Тодоровић

Сада Ловачка организација броји 36 чланова. У досадашњем периоду
годишњи број ловаца се мењао, у зависности од уплате чланарине и добијања
дозволс али у просеку је ранијс било од 6-12 члаиова. Од 1982. године број
ловаца се повећава, тако да је просечно годишње било учлањено од 25-40
ловаца.

Забрешки ловци су добри ловци. Међу великим бројем добрих можда
треба издвојити оне ловце који су се прославили одстрсливши дивље свиње
као што су Љубисав Тодоровић и Микан Антоннјевић.

Микан Антонијевић са највећим уловљеним дивљим вепром у атару села
Забрега

199

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Што се тиче највећех успеха ове ловачке дружине треба навести
одстрел шест дивљих свиња за један дан.

Риболов се у Забрези јавио још у дане доласка становништва на овај
терен. За ову врсту делатности нису потребна нека велика улагања, тако да су
риболовци скоро сви Забрежани од најмлађих до најстаријих.

Племенита риба као што је пастрмка, клен и кркуша се раније хватала
такозваним кошевима. То су, од врбовог прућа, испелетене кошаре из два
дела, из којих када на шири део уђе риба она не може изаћи назад.

Некад је река била богата једном врстом рибе која се зове пеш. Она је
обичо живела у удубљењима испод камена у води. Када се камен мирно
подигне пеш се обично не помера, те рибар са обичном виљушком убоде је.
Ова врста рибе је врло укусна. Ноћпи лов, уз било какву лампу је био још
успешнији од дневног.

Некада, а и данас дуж целе реке Црнице, све до извора у Сисевцу се
могу видети пецароши из Забреге и околине. У њиховим рукама се може
видети све, од обичних лескових прутова до најсавременијих телескопа.

У новије време Забрежани су почели да се баве и узгојом риба,
нарочито калифорнијских пастрмки. У ту сврху направљени су базени у
којима се у чистој планинској води одгајају до конзумног узраста.

Можда треба рећи да Забрежани са сетом причају о временима када је
Црница била пуна ракова, тих стаиовника чистих и бистрих вода. Њих, после
формпрања рибњака у Сисевцу више у Црпици нема.

200

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

5. ШКОЛСТВО

5.1. Оснивање и развој забрешке школе
Хатишерифом из 1830. годиие, између осталог, Србима је дато право
на отварање својих школа. Међутим и пре тога радиле су неке школе, као
1722. године у манастиру Раваиици. Познато је да је први учитељ у овој
школи био Даскал - Стефан. У овој школи су изучавана само два предмета
писање и црквено појање. Стефанови ученици су касније постајали парохијски
свештеници и учитељи других. Нешто касније, поред Стефана подучавања су
се прихватили јеромонах Глигорије, Гаврило родом из Бигренице, Симеон,

Трећи и четрврти разред школске 1938/39. годипе.
201

Николић-Милосавл>евић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Tpehn и четврти разред школске 1939/40. године.
Василије и Арсеније. Школа у манастиру Раваница радила је све до оснивања
школе у селу Сењу 1839. године, девет година од донетог Хатишерифа.

Треба навести да је 1813. године у Србији било око 40 школа. Посебне
школске зграде нису постојале, већ се настава одвијала по кућама које су
Турци напустили, а у селима у кућама богатијих сељака. У тим кућама обично
су учитељи и становали. Школског намештаја није било. Ђаци и учитељи
седели су на асурама или троношкама. У градовима се негде могла видети
школска клупа - скамија. Прве школске клупе су биле врло дугачке и могле
су да приме 10-12 ученика. У издржавању школе учествовале су ошптина,
Црква и нарочито ђачки родитељи.

Највећи проблем је био нсдостатак учитеља. Њих у Србији није било,
па су најчешће долазили из Војводине. Неке прописане организације школства
нпје било. Није постојао никакав наставни план и програм, већ је сваки
учитељ радио по сопственом знању, ограничавајући се углавпом на
елементарну писменост, читање и писање, а нешто ређе рачунање и црквено
појање.

202

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ГГЕТРУШКА ОБЛАСТ

Године 1833. доноси се и први Закон о школама који се звао “Устав
пародних школа у Књажевству Србије, правитељствујушчим Књазом Милоша
Теодора Обреновића I, одобрен и потврђен". Овим Законом бпле су
нредвиђепе такозване мале, срсдње и велике школе. Мале школе су биле у
сваком већем селу и варошици са по једним учитељем. Срсдње (нормалпе)
школе су биле у окружним градовима са по три разреда и три учитеља.
Велике школе су биле у Београду са по три разреда и учитеља у које долазе
учепици са завршеном средњом школом.

Навешћемо време осчгавања појединих школа у нашој околпни: у Доњој
Мутници 1844. године, Плани 1845., у Поповцу и Доњем Видову 1847., у
Спкирици 1849., Бул.ану 1890., Дреновцу 1897., Трешњевици 1911., Стубпци
1919., Рашевици, Горњој Мутници, Својнову и Поточцу 1920., Давидовцу
1922., Бошњану 1924., Извору, Крежбинцу и Стрижи 1928. године, Главици
1929., Лешју и Забрези 1931., Клачевици 1932., Шавцу 1934., Чепуру и
Шалудовцу 1942. године.

Учитељ Милорад Бранковић са сврјим учсницима

203

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Учитељ Мика Марковић са учсиицима и родитељима иа крају школске
године

204

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Припреме за изградњу школе у Забрези
Док Забрега није пмала своју школу, одлазак деце у основну школу
није био ригорозно условљаван, будућн да су школе биле удаљене у селима
Поповцу, Буљану и Стубицп. Нема поузданих података ии у једној од
наведених школа да ли је неко дете из Забреге похађало неку од школа у
суседним селима, све до школске 1919/20. годипе.

Учитељи Милорад Браиковић и Мика Марковић са геиерацијом ученика
рођеиих 1944. годипе.

Једино нејасна сећаља мештана указују да је пре 1919. године било
ученика који су похађали школу у Буљану. Ти ђаци пешаци до Буљана били
су:

205

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Здравствсни тсчај 1956/57. године кога су водилн учитељи Живорад
Цветковић - Цвеле, Драгослав Живановић - Госа и Радивоје Обрадовић -

Бели

1. Милисав Стајић 3. Милић Јанковић

2. Радун Радојковић 4. Милован Јанковић

Неправду би учинили ако не бп навели првог Забрежанина који се
описменио редовним путем. Био је то Радоје Трифуновић, звани Радоје
Тришин. Он је, заједно са ђацима пз села Стубице, ишао на описмењавање нак
у ондашњу школу у селу Сењу. Зато се сматра да је Радоје Тришин први човек
из Забреге школом описмењен.

Радоје Тришин п паведепа четворица Забрежана који су похађали
школу у Буљану, су све то чиппли још пре пзбпјања балкапскпх ратова.

За време балкапских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата
1914-1918. године ниједна школа у Србпјп пије радпла.

206

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Учитсљ Слободаи Милстић са првим и трећим разредом школске 1957/5S.
годиис.

Изградњом школе у Стубици 1919. године, Забрежани добијају
могућност редовнијег школовања. Ова школа је била најближа Забрези. Била
саграђена упрво због тога па североисточној страни села, најближем Забрези.
Идеја је била да обухватп и децу из суседних села.

Школа почиње са радом повембра 1919. годппе. Стубичка општина,
заједно са раваппчким срезом обезбеђује два учитеља, Мира Павпћевића п
Мирка Ивановића.

Почетком 1919. године, налогом среског одбора, почиње упис деце која
нису описмењена и која су била рођена 1908., 1909,. 1910., 1911. и 1912.
Сачињени су спискови стубичке п забрешке деце. Било их је укупно 105.
Управитељ школе Мирко Иваповић од њпх формира два одељења првог
разрсда.

У одељењу 1/1 уписано је 40 ученика из Стубице и 15 ученика из
Забреге:

207

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Ђорђевић Драгутина Наталија, рођена 1911. године
Јовановић Милена Радисав, рођен 1912. године
Миленковић Станојла Раденко, рођен 1910. године
Миленковић Живојина Радосав, рођен 1912. године
Милетић Љубе Радосав, рођен 1910. године
Милосављевић Жике Милосав, рођен 1910. године
Милошевић Радисава Милован, рођен 1910. године
Милошевић Кадивке Деспот, рођен 1911. године
Милутиновић Петра Милован, рођен 1911. године
Никодијевић Стојадина Војислав, рођен 1912. годнне
Раденковић Радована Милосав, рођен 1910. године

Радмила Милетић са четвртим разредом школске 1958/59. године.

208

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Радмила и Слободан Милетић са трећим разредом школске 1960/61.
Радовановић Раденка Босиљка, рођена 1911. године
Стајић Дамјана Спасоје, рођен 1911. године
Томић Раденка Миливоје, рођен 1911. године
Трифуновић Саве Ђорђија, рођена 1911. године
Истовремено од ученика нешто старијих годишта (1905 - 1910.)

формира се друго одељење 1/2 са 42 ученика. Уписано је 36 ученика из
Стубице и 13 ученика из Забреге:

Ђорђевић Драгутина Велимир, рођен 1909. године
Ђурић Милосава Милан, рођен 1909. године
Јанковић Љубе Злата, рођена 1909. године
Јоцић Жике Радош, рођен 1907. године
Миленковић Жике Радован, рођен 1909. године
Милетић Антонија Радисав, рођен 1910. годипе

209

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
Милосављевић Владимира Вељко, рођен 1910. године
Милошевић Милена Живоје, рођен 1910. године
Милошевић Тимотпја Станпмир, рођен 1909. године
Никодијевић Милена Милан, рођен 1909. године
Тодоровић Миладина Богољуб, рођеи 1910. године
Тодоровић Антонија Раденко, рођен 1910. године
Томић Светозара Милија, рођен 1908. године.
По завршетку школске 1919/20. годипе, дана 22.априла. 1920. године,
одржан је испит на који је изашло 73 ученика и 4 ученице. Од уписаних 105
ученика на почетку школске годппе, 28 се није појавило на испиту. Ови

Нова школска зграда

210

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

ученици вероватно нису ни похађали наставу. Испит па крају године се морао
одржати, јер је похађање наставе од ученика било врло нередовно.

Школске 1922/23. генерација ученика крја је уписала први разред 1919.
године, завршава четворогодишље школовање. Двадесет ученика је завршило
школовање из прве генерације, међу њима су п дсца из Забреге:

Тодоровић Миладина Богољуб, одличан успех.
Милошевић Радисава Милован, врло добар.
Миленковић Станојла Раденко, врло добар
Милошевић Тимотија Станнмир, одличан.
За ова четири ученика сматра се да су поред Радоја Тришиног први
ђаци из села Забреге који су завршили редовно четвороразредну основну
школу. Постигли су добар успех што говори да су од 5 одличних ђака, два из
Забреге.
Године 1931. мештани села Забреге одлуче да њихова деца даље уче
школу у самом селу. Број деце јс већ достигао цифру када може да се
формира посебна школа и када треба да се растерети школа у Стубици, јер и
код њих расте број деце. Формирани први разред од 31 ђака уписује се у
посебну самосталну школу у Забрези код учитеља Милорада Жуњића.
Истовремено ђаци II, III и IV разреда даље школовање настављају у Забрези
и ослобађају се преласка преко брда до Стубице.
Школске зграде село нема. Одлучују да се за школу користи кућа
Петра Стајића. Та кућа која више не постоји сматра се првом школом у
Забрези.

I разред 1931/32.
Ђорђевић Сретена Борика, 1924. год. - успех добар
Живковић Живадина Светомир, 1924. год. - успех добар
Јовановић Петронија Милосава, 1923. год. понавља
Јовановић Радисава Миладин, 1924. год. - добар
Јоцић Гвоздена Љубинка, 1923. - врлодобар

211

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Миленковић Радојка Александар, 1921. - одличан
Милошевић Милана Петроније, 1924. - врлодобар
Матић Димитрија Милица, 1923. - врлодобар
Милосављевић Милутнна Зорка, 1924. - понавља
Милосављевић Стаиимира Милоје, 1924. - добар
Миловановић Светислава Живана, 1924. - добар
Миловановић Миладина Чедомир, 1924. - добар
Милојковић Михајла Даница, 1924. - није похађала
Милетић Станисава Стојап, 1924. - врлодобар
Николић Божидара Радмила, 1923. - добар
Николић Љубомира Милица, 1923. - понавља
Стефановић Станимира Костадин, 1923 - врлодобар
Стајић Петра Миодраг, 1923. - врлодобар
Стајић Деспота Витомир, 1924. - зрлодобар
Стајић Милосава Драгомир, 1924. - врлодобар
Стајић Драгољуба Милосав, 1924. - понавља
Раденковић Милана Живка, 1924. - врлодобар
Радовановић Дргутина Миланка, 1924. - не похађа
Тодоровић Стаје Јаворка, 1923. - не похађа
Стојановић Милана Драгољуб, 1923. - понавља
Тодоровић Витомира Милосав, 1924. - добар
Тодоровић Љубисава Милснија, 1924. - одличан
Томић Драгољуба Јагодипка, 1923. - добар
Трифуновић Благоја Милан, 1924. - добар

212

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Трифуновић Константипа Вера, 1924. - добар
Милосављевић Миодрага Миловап, 1924. - добар.

Учитељ
Жуљић Симеона Милорад

II разред 1931/32.

Вучковић Милоја Милојко, 1923. год. врлодобар
Ђурић Милосава Миленко, 1923. год. добар
Јанковић Милића Ружа, 1923. год. добар
Матић Николе Душан, 1922. год. добар
Миленковић Радосава Живојин, 1923. год. добар
Миленковић Радојка Милија, 1923. год. врлодобар
Милојковић Деспота Живка, 1922. год. добар
Милојковић Михајла Миодраг, 1922. год. одличан
Милојковић Павла Чедомнр, 1921. год. одличан
Милосављевић Владимира Живадин, 1920. год. одличан
Николић Саве Радован, 1920. год. добар
Радосављевић Милоја Милош, 1923. год. добар
Радосављевић Живојина Петар, 1923. год. добар
Стајић Добривоја Деспот, 1922. год. добар
Стојановић Сретена Никола, 1922. год. добар
Тодоровић Душана Анка, 1923. год. добар

213

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Тодоровић Томе Милосава, 1923. год. добар
Трифуновић Драгоја Милован, 1923. год. добар

одлични - 3 ученика
врлодобри - 2 ученика
добри - 13 ученика
Свега: - 18 ученика

Учитељ
Жуњић Симеона Милорад

За ученике III разреда школске 1931/32. године нисмо у уписницама
успели да пронађемо имена, а не зна се тачно ни колико је ученика било. Зна
се једино да је учитељ у сва четири разреда био Милорад Симеона Жуњић.

IV разред 1931/32.

Вучковић Божидара Милутин, 1922. год. добар

Милетић Јована Милан, 1922. год. добар

Милојковић Милана Раден, 1922. год. вр. добар

Милутиновић Косте Тома, 1922. год. вр. добар

Стајић Милосава Живадин, 1922. год. добар

Тодоровић Томе Милосав, 1922. год. одличан

Жуњић Милорада Разуменка, 1924. год. вр.добар

одлични 1 .

вр. добри 3

добри 3

214

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

свега: 7

Учитељ
Милорад Жуњић

Р. бр.шк. година Р а з р е Д свега учитељ
II III IV
I 1 18 -7 ? Милорад Жуњић
23 ? ? ? Милорад Жуњић
1. 1931/32. 3

2. 1932/33. 37

3. 1933/34. 39 28 20 16 103 Младен Стојановић

4. 1934/35. 36 27 29 17 109 Младен Стојановић
27 25 28 114 Младен Стојановић
5. 1935/36. 34 21 30 28 110 Миладин Петровић
20 23 34 120 Миладин Петровић
6. 1936/37. 31 25 23 26 119 Милинко Симић

7. 1937/38. 43 Мирослав Миловановић

8. 1938/39. 45

9. 1939/40. 48 23 30 22 123 Милинко Симић
Мирослав Миловановић

10. 1940/41. 34 22 27 17 100 Милинко Симић
Светозар Цветковић

11. 1941/42. 31 21 28 23 103 Милинко Симић
Светозар Цветковић

12. 1942/43. 41 19 29 24 103 Милипко Симић
Боривоје Ристић

13. 1943/44 26 24 18 19 87 Милинко Симић

215

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

14.1944/45. 32 20 24 17 Боривоје Ристић
15. 1945/46. 35 20 23 22 93 Милиико Симић
100 Милинко Симнћ
16. 1946/47. 23 25 20 16
Коста Младеновић
17. 1947/48. 26 19 26 15 94 Коста Младеновић
25 23
18. 1948/49. 28 13 6 ученика Мирослава Савић
86 Алек. Симић
19. 1946. аналфабетски течај 89 Милорад Бранковић

Коста Младеновпћ

Први разред и Марија Атанацковић 1963. годипе.
216

Николић-Милосав.љевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Драгомир Атапацковић са првим разредом 1970. године.
После неколико година школа из куће Петра Стајића се исељава и
налазе се бољи услови, опет у приватној кући, породнчној зградп Добривоја
Мнхајловића. У овој кући школа ради све до рата, 1941. године.
У ова два дома учитељовали су: Милорад Жуњић, Младен Стојановић,
Миладин Петровић, Мплинко Симић, Мирослав Миловановић и Светозар
Цветковић.
Врло ретке су државне народне школе које су водиле своје Летописе.
Једна од тих је и основна школа у Забрези. Летопис је својеврсна школска
историја писана сваке годипе од стране учитеља који су у школи радили.
Летопис почиње да се води 1932. године када се и форсира једно одељење
основне школе у Забрези.
Учитељ Милорад Жуњић је први учитељ у Забрези и он овако почиње
летопис:
“Село Забрега налази се у једној дубодолини у подножју Кучаја, поред
саме реке Црнице. Село је са свију страна опкољено бреговима и брдима те је
врло неприступачно иначе доста сиромашно у погледу зиратне земље али у

217

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Четврти разред са учитељицом Маријом Атанацковић 1970. годипе.
накнаду тога има доста паше, те је у погледу сточарства доста напредно. Броји
око 190 кућа и на самој је граници параћинског среза без иједпог доброг пута.

Пре 50 година (негде око 1S80. године), по причању старих људи ђаци
су ишли у школу у селу Сењу која је у то време једина и постојала. Од 1902.
године забрешки ђаци иду у школу у Бул>ане све до балканских ратова 1912.
године. Иначе село Буљане је било доста далеко и преководно, доста опасно
по децу те су после рата (1919.) прешли у школу у Стубици. Забрешки ђаци
су учили школу у Стубици све до 1932. године.

На молбу мештана села Забреге, Одлуком бановинског школског
одбора Моравске бановине бр. 3599 од 15. октобра 1931. године издвојио је
село Забрега из састава школске општине у Стубици, и образована засебна
школска општина са седиштем у Забрези.

Одлуком Краљевске банске управе у Нишу под бројем ИВ-614 од 18.
јанаура 1932. године отворена је школа у Забрези са једним одељењем. За
смештај школе узета је кућа Јанићија Стајића из Забреге, с тим да школа
ради привремено највише три године.

218

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Други и четврти разред са учитељем Драгаиом Атанацковићем.

Одлуком Министарства просвете број 9566 од 27. фебруара 1932.
године за учител,а у Забрези постављен је Милорад С. Жунпћ. Он је
учптел,овао све до 24. августа 1933. године када је одлуком Министарства
просвете број 73613/32 од 10.07.1932. године, по казни, премештен у село
Грбовче, срез Сврљишки. Школа је била без учитеља све до 19.12.1933.

Школске 1932/33. године учитељ је био Младен П. Стојановић, који је
одлуком Министарства просвете бр. 72534. од 10. новембра 1933. године
премештен из Јагличја, среза Нишког у Забрегу. У школи јс било око
стотину ученика а радила је неподељено, а настава се изводила полудневно,"
каже се у Летоппсу.

Летопис даље наводи учитеље и то:

школске 1933/34. годипе учитељица Мирослава Савић

1934/35. учитељ Младен Стојановић

1935/36. " Миладин Петровић

219

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

1936/37 " Миладин Петровић

1937/38 " Миладии Петровић

1938/39 " Мирослав Миловановић

" Милинко Симић

1939/40 " Мирослав Миловановић

" Милинко Симић

1940/41 " Милинко Симић и

" Светомир Цветковић

1941/42 " Милинко Симић

" Светомир Цветковић

1942/43 " Светомир Цветковић и

" Боривоје Ристић

1943/44 " Светомир Цветковић и

" Боривоје Ристић

1944/45 " Милинко Симић

настава се изводи у кући Богољуба Тодоровића

1945/46 " Коста Младеновић

1946/47 учитељица Мирослава Савић,

(настава се изводи у кући Богољуба Тодоровића), узима се још једна
соба.

1947/48. учитељ Александар Симић

1948/49 " Милорад Бранковић, ради и вечерњи
течај

са 60 полазника (2x30)

Почиње да се ради нова школа

220

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

1949/50. учитељ Милорад Бранковић

2. октоб ра 1949. пушта се у рад нова

колска зграда уз велику прославу.

Деца се селе у нову зграду 18. октобра 1949. године.

1950/51. учитељ Милорад Бранковић

1951/52. учитељ Милорад Бранковнћ

Миодраг Марковић

1952/53. учитељ Милорад Бранковић

Миодраг Марковић

1953/54. Драгослав Живаиовић

Мирјана Јанковић

Мирјана Маринковић

1954/55. " Ницић Ђорђс
1955/56 Ницић Љубица
Драгослав Живановић
Драгослав Живановић
Живорад Цветковић

" Радивоје Обрадовић

1956/57 Живорад Цветковић
1957/58 Љубомир Маринковић
Момчило Марковић
Слободаи Милетић

221

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

учитељ Радмила Милетић

1958/59 II Слободан Милетић

II Радмила Милетић

II Андреја Алексић

1959/60 II Слободан Милетић
II Радмила Милетић

II Андреја Алексић

1960/61. II Слободан Милетић

Н Радмила Милетић

1961/62. II Слободан Милетић

II Радмила Милетић

1962/63 II Марија Атанацковић

11 Драгомир Атанацковић

1963/64. II Марија Атанацковић

II Драгомир Атанацковић

1964/65 Марнја Атанацковић

II Драгомир Атанацковић

1965/66 II Марија Атанасковић

II Драгомир Атанасковић

Почиње настава у новој школи.

Свечано отварање је било 27. августа 1966.Г.

1966/67 II Марија Атанасковић

11 Драгомир Атанасковић

II Александар Степановић

222

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

1967/68 учитељ Марија Атанацковић
1968/69 Драгомир Атанасковић
Александар Степановић
1969/70 Марија Атанасковић
1970/71 Драгомир Атанасковић
Александар Степановић
1971/72 Властимир Крстић
1972/73 Мијајловић Ружица
Радоје Гинић
Марија Атанасковић
Драгомир Атанасковић
Ружица Мијајловић
Радоје Гинић
Александар Степановић
Марија Атанасковић
Драгомир Атанасковић
Александар Степановић
Миодраг Манић
Милица Манић
Живота Кнежевић
Миодраг Манић
Милица Манић
Миодраг Манић
Милица Манић

223

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

" Драгутин Вукић

1973/74. " Мподраг Манић

" Милија Манић

" Драгутин Вукић

1974/75 " И ове године Летопис основне школе у

Забрези се не води. Тек 30.09.1999. године имамо забелешку ушггеља

Ратомпра Милојковића. Он је забележио да је у овој школу од 1974. и да је од

укупно 40 година стажа само у Забрези провео 25 година. Из Летописа

сазнадосмо да је он од свих учитеља најдужс радио у Осиовној школи у

Забрези.

Милица Маиић са учсиицима геиерацијс 1961. године
224

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Први ђаци из села Забреге окоји су пошли у осмогодишњу школу у
Поповцу су:

Стајић Ненад Милосављевић Радослав

Милојковић Живојин Милојковић Живота

Вучковић Томислав Ђурић Звонко

Вучковић Миладин Богојевић Миодраг

Мнлосављевпћ Живан Милошевпћ Боривоје

Ивановић Живадин Милосављевић Милија

Тодоровић Драгић Вучковић Чедомир

Одмах по преласку деце из стубичке школе, Забрежани су почели да
размишљају да саграде школску зграду у селу. Припреме за изградњу школе
почињу 1935. године. Изабраше место на брду изнад села са јужне стране.
Мештапи почињу да довлаче камен и грађу за школу. Прво зидају подрум,

У nouoj школској зградн. Мика Манић са ученицима
225

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

потпуно од камених блокова. На тим каменим темељима постављају храстове
и горунове греде, те почиње да расте школска зграда - чатмара. Завршава се и
прве ђаке прима 1941. године

Зграда је имала две учионице, канцеларпју за учитеље, подрум и стан
за учитеља од две просторије. У кругу школског дворишта изграђени су
помоћни објекти: обор за свиње, кокошарник и пољски клозет. Водом су се
снабдевали од новоископаног школског бунара.

У ову школску зграду деца су учила школу све до 1966. године.
Забрежани те године завршавају у центру села нову савремену школу али и по
величини нешто већу од старе школе. Нова школа, такође има две учионице,
канцеларију за учитеља и кабинет. У оквиру зграде је и двособни стан за
учитеља. И данас ова школа ради али учитељи не станују у њој, већ путују
аутобусом.

Доношењем закона о обавезном осмогодишњем школовању и
формирањем осмогодишње школе у суседном селу Поповцу, Забрешка деца
почињу да похађају ову школу. Сва деца која заврше четири разреда основпе
школе, настављају даље школовање у осмогодишњој школи у Поповцу. За
превоз ученика користи се редовпа аутобуска линија.

Ђаци забрешке школе, поред осталог испољавају и смисао за песму.
Њихове песме одишу жељом за слободом и да расту у миру без страха и
траума. Мрзе рат, а желе слободу и живот. Издвојили смо две песме.

СВОЈ ДЕЦИ СВЕТА
Поручила бих свој деци света,
да буде срећна цела планета.
Да се не туку, да се не ломе,
да дају cpehy животу сво.ме.
Да престане рат желела бих ја,
а то би желела и деца сва,

226

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

јер рат је мрак

мрзи га свак.

Љубав у деци треба да сване

а не да им мржња поквари дане,

још једном поручујем свој деци света

да буде срећна цела плапета.

Тијапа Вучковић

РАТ

Мрзим кад напољу лете меци

и наносе страх маленој децп.

У рату гину и деца и људи

због овога рата и Бог се чуди.

У рату много душа несташе
а меци и даље све људе плаше.
Метак и бомба су брата два
Опасна и веома зла.

Када се мецима људи туку
деци стварају огромну муку.
У срцу детста видеће тугу
кад његову земљу ломе п туку.

Аутор песме, Марко
Вучковић, учспик IV разреда

227

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Са железпичке пруге у долину јорговапа

Причу о учитељском брачном пару Радмили и Слободану Милетић
почињемо под овим насловом из разлога што су обоје рођени и одрасли на
делу земље омеђеном с једне стране железпичком пругом и асфалтним путем
са друге стране. Она у тескобном делу села Главице а он у равном
параћинском селу Ратару. Слободан је рођен далеке 1934. године да би га
касније учитељска судбина више од 40. годипа пратила од школовања до
заслужене пензије.

Одмах по завршеној учитељској школи судбина их спаја и по први пут,

вољом просветних власти и својим хтењем, та иста судбина их шаље у долину

Јоргована, односно село

Забрегу. Буку железничких

локомотива и вагона п

бректање тешких камиона из

Главице и Ратара и градску

вреву Параћина и Јагодине

сада замењује сеоска идила

негде иза брега али у божјем

животном рају. Чист ваздух,

прекрасан крајолик, шум

бистре реке Црнице,

простодушни и дружељубиви

Забрежани сада су пратиоци

њиховог живота.

У Забрегу стигоше
далеке 1957. године, по први

Брачии пар Радмила и
Слободаи Милетић са сином

и кћерком

228

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

пут од како школа постоји, да у љу дође учитељски брачни пар, уместо
досадашњих учитеља самаца.

Дођоше и остадоше до 1963. године у школи на брду одакле пуца
поглед на село и кањон реке Црнице. Стигоше воловским колима у место,
које због великог броја манастира и цркава прозаваше малом Светом гором.
У место са великим бројем воденица и једном ваљавицом. Прислонише се уз
народ који је волео и знао да цени учитеље и он их пригрли као своје рођене.

Радмила и Слободан осетише топлину у срцима планинаца прихватише
даровану им љубав и узвратише самопрегорним радом у школи и ван ње на
учењу и васпитању деце и омладине. И постадоше њихови. Постадоше
учитељи забрешке деце, васпитачи омладине и саветници домаћицама.

Разговор о њиховом раду у Забрези водисмо врло споитано у топлинп
породичне спратне куће у Параћину. Беше то доба дана када су два красна
унука од сииа, са којим живе у заједничком домаћипству, беху у школи те је
кућа на тренутак била без дечје граје и радозналостп. Али ако унуци физички
нису били ту они су у причи деде Слободана и бабе Радмиле увек били
присутни, ваљда и због тога што настављају њихову радост дружења са децом.

Милетићи кажу: “док су Забрешка деца своје ноге јачала на дивљој
трави у школском дворишту на брду изнад Забреге, дотле њихови унуци
градски тротоар често замене травњаком у дивно породично двориште у селу
Ратару.” Носталгија или потреба тек пензионерски брачпи пар често своје
време проводи у воћњаку у Ратару за кога мештани кажу да је увек добро
уређеп.

Разговор даље тече о данима проведенпм у Забрези. Увек пунп хвале за
те дане и сећање на забрешке горштаке са добром душом и понашањем. Са
децом рад у комбинованим одељењима I и III, а II и IV разред. Два одељења,
а четири разреда, и када се дода бројка да је у одељењу било око 45-50 детета
онда се добија јаснија слика о условима рада. Услови тешки, простор мали,
воде нема али је зато школа била пуна љубави да деца стекну што више знања
и што је важније да буду васпитана у добре и честите људе. И заиста данас
када се сретну људи из тих њихових генерација учења и васпитања, сваки
Забрежанин ће потврдити да су то добри радници и честити домаћини.

229

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Радмила и Слободан се сећају великог броја ученика. Некима само
имена. Ми успемо да забележимо само неколико имена из генерације 1958/59.
године као што су Надица, Живадинка, Дубравка, па неке из каснијих
генерација - Звонко Ђурић, Раде Николић, Драгомир Николић, Мирослава
Милетић, Милојко Милосављевић и др. Сећања навиру и на добра понашања
учепице Бранке Милутиновић, Јеве Стајић, учепика Јовице Милошевића и
других. Нису заборавили ни помоћне службенике Миленковић Нику и Живку.

Присећају се времена када су имали њиву - огледну парцелу, где су се
стицала прва знања из пољопривреде, кажу да су имали и огледну цветиу
башту, са шумским шибљем.

Радила је ђачка кухиња.

Школа није никада била празна. Пре и после подне рад са ученицима
па реализацији наставног програма а увече рад са омладином на здравственом
просвећивању и рад на описмењавању стаповника. Радиле су и шкослке
секције - рецитаторска, литерарна и фолклорна а било је и сусрета школа из
Стубице, Поповца и Буљана.

За сваког учитеља па и за Милетиће био је обавезан
друштвено-политички рад. У друштвеним организацијама и
културно-просветном друштву Слободан јс био играч у фудбалском клубу у
Забрези.

У целини Забрега им је, кажу Милетићи, остала у лепом сећању. Кажу
и то да би били јако срећни ако су и они на Забрежане оставили добар утисак.
Наша сазнања о томе су врло позитивна.

Милетић, школске 1963/64. године напуштају Забрегу и са радом
прелазе у село Крежбинац, нешто ближе Слободановој дедовини. Из
Крежбинца у Параћин па у заслужену пензију. Радмила 1992. а Слободан
1999. године.

Забрега ће им увек остати у сећању. Не само због првог учитељовања
већ и због чињенице да им се тамо иза брега родише син Млађан и кћерка
Виолета.

Остависмо Милетиће. Скромне људе веома привржене породици.
Остависмо их о даљем размишљању о минулим временима, времеиима о

230

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

којима са поносом могу да причају својим унуцима. И њима ће стари учитељи
улити веру у људе, веру у рад и поштење као што су то чинили учећи и
васпитавајући другу децу.

Код иас, после разговора оста утисак, да овај дивни учитељски пар увек
када се преслишава из своје животне биографије, као што су чинили у овом
кратком разговору, немају чега да се постиде. Напротив, ако их се сви буду по
добру сећали као што то чине Забрежани опда они могу да буду поносни.

Десет годииа са забрешком децом

У модерном породичном дому брачног пара Марије и Драгомпра

Атанацковића у Параћипу вођен је

несвакпдаппБИ разговор између домаћина и

аутора ове Хронике. Колико год да је дом

одисао укусом и топлином још више су

одзвањале реске и разговетне речи учитеља

Драгана о њпховом десетогодишњем боравку и

раду у основној школи у Забрсзи. Мплина је

била слушати овај скромнп брачни пар како

узвишеним речима и са великом дозом дивљења

говоре о Забрези и Забрежаиима, тим дивним

горштацима настањеним уз прекрасну реку

Цриицу. Скоро да не стигосмо да прибележимо

све лепе изговорене речи о доброти Забрежана,

њиховој честитости и поштењу које је избијало

из њиховог сиромаштва. Велики напор су

учинили да за Забрежане не кажу неку лошу реч

која ће помутити њихово сећање на дане

провсдене у Забрези. Имали смо утисак да су се

толико сродили са Забрежанима и њпховом

дсцом и да себе сматрају управо Забрежанима.

Кажу да су им њихове бивше комшије ту љубав

узвратиле, а да су Забрежапима остали у лепом Марија и Драгомир

Атаиацковић са сииовима

231

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

сећању уверили су се и аутори ове хронике. Свуда похвале и лепе речи за
брачни пар Атапацковић за рад у школи, КУД-у и у друштвено-политичким
организацијама.

Драгомпр Атанацковић је рођен 24. јула 1936. године у Скопљу. Лепша
половнна овог брачног пара Марија је рођена три године касније 24. марта
1939. годипе у Параћину. Драгомир - Драган после завршене четвороразредне
школе у Параћину похађа реалну гнмназију и после 8 година учења полаже
вслику матуру. По одслужењу кадровског рока, Драган се запошљава у
Фабрици стакла као адмпнистративни радник. Одлазак у Босну, тачније у
Тузлу користи да положи и све испите потребпе за добијање звања учитеља.
Први радни однос као учитељ му је био у Каменици у општини Теслић, где се
задржава две године.

Из Каменице, 1962. године прелази у Забрегу, где ради све до 1970.
године. Даљи радни век проводи у осповним школама у Поповцу, где је једно
време био и помоћник директора, па у Главици, а пензионише се 1997. године
као учитељ у основпој школи “Стеван Јаковљевић” у Параћину.

Драган каже:

“Најинтересантније и најдуже hy памтпти наше службовање у Основној
школи у Забрези. Ваљда и због тога што кад сам га први пут видео и осетио
чар реке Црнице, одмах га и заволео. Мој први долазак је био бициклом,
старим путем преко Забрешког гробља. Дан је био. Добро се сећам да сам
прво паишао у центар села па Мпчета кафеџију. На моје представљан>е ко сам
п зашто сам дошао и да мн је потребан представник села, он само показа
главом па један сто где се одвпјала жестока партија таблића.

Карте пљуште. Скоро да ме не примећују још четворица што су у
кафапи. Некако се упознасмо. "Ја сам председник Бранко Миленковић", рече
омањи црни човек. Други опружи руку као лопату. Види се да је радничка и
као из бунара, дубоким басомрече: “Мене зову Каменко Трифуновић”. Трећи
човек је одавао мирпог и искусиог човека и он просто рече "Милош Илић
На крају се представи и Лука. Председник добаци: "Извини учо, само да
завршимо партију."

232

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

После је све ишло глатко. Разговор не усиљен, уз част домаћина о
свему расправимо и стекох утисак као да сам се ија њима допао. Касније се то
и потврдпло.

Воловским колима из Параћпна Мара и ја пренесмо оно мало и
неопходне стварп. Уселисмо се у школскн стан за учитсл>е на брду изнад
Забреге. Ту остадох све до 1970. године. На почетку је било око 60 ђака у сва
четпрп разрсда. Ималп смо две учиоиице, па смо Мара и ја радили у
комбппованпм одел-ењима I и III, II и IV разред. Школа нпје имала воде, а
буиар је често пресушивао. Тешко је било пздржати у таквим условпма.

Поред обавеза у школи, такво јс врсме било, учител, је морао да ради и
у друштвено-политичким органнзацијама. Није се могао замислити скуп, а да
учитељ не присуствује. Због мог честог одсуствовања цела школа је била
скоро на Маријпнпм плећима. Био сам секретар оргапизације Савеза
комуписта, секретар Социјалистпчког савеза п председник Црвеног крстЗ.

Највпше времсна сам посветио раду у Културно-уметничком друштву.
Учитељи су бпли носиоцп сваког културпог догађаја. Радио сам у драмској
секцији али сматрам да је мој најбољи рад п тада, а и касније био у спрсмању
фолклорне групс.

Негде 1967/68. годпне, сећам се, па општинском такмичењу смо били
другп! Скоро сваке годпне други. Била је организована једна ревпјална
приредба у Доњсм Видову где јс учествовало и наше културно-уметничко
друштво, скоро са свим секцијама. Публика је била одушевљена нашим
фолклорнпм играма, а поссбно је био одушевљен Рака Костић, чувенп трубач
из Лукова. Обећа ои да ће увек са иама учествовати и то бесплатно.

После пола поћп ми се враћамо за Забрегу и то пешке од Поповца.
Ракина труба одзвања ио брдима п доловпма. У Забрезп незабораван дочек.
Скоро цело село је изашло испред дома. Било је и вечере са прасећпм
печењем. Весеље незаборавно.

Једпо времс сам био и одборнпк општине Параћин, када је председник
био Љуба Огњановић.

У школи је као помоћни службеник радила Живка Вучковић, а касније
Латинка Тодоровић.

233

Нжолић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Сада када се присећам тог времена и забрешких ђака, морам да
иаведем пеке који су ми највише остали у сећању. један од њих је Раде Матић,
супер ђак, па Миша Милошевић, Славомир Живковић, касније преминуо, па
садашњи лекар Стојан Раденковић, Голуб Милетић, браћа Милорад и Миле
Јовановић, Раша Милошевић и многи други.

Када је сазидана нова школа у селу, ми се пресељавамо и добијамо и
трећег колегу, Крстића. Касније нам се придружује Аца Стефановпћ, па
Ружица Мијајловић. После нашег одласка, у Забрегу долазе Мица и Миодраг
Маипћ.

Све време док је текао спонтани разговор, Марија је ћутала. Да ли је
желела да Драгана не прекида или из учтивост према госту? Желели смо да
чујемо шта опа мисли.

“Па углавном је Драган све што је релевантпо, рекао. Мој рад је више
бпо везан за школу, кућу п неговање деце п понекад сам се ангажовала у
КУД-у.

Много сам волела те Забрешке доброћудне и углавном врло
сиромашне домаћице. Шта год сам могла ја сам саветпма помогла, нарочито у
области женских пнтересовања.

Сећам се да сам једанпут у школп организовала прославу 8. марта,
Дана жена. То је у општппп бпло први пут да је прослава 8. марта била
организована у неком селу. Већина је жена било присутно.

Сећам се када смо 1963. годипе набавили први ауто. Он је служпо
скоро за све потребе у селу, а Драгап је са њпма све превозио. Када је реч о
Драгану, да кажем да je као учитељ обављао и послове ветеринара. Често је
вакцинисао кокошке у селу.

Колико су Забрежани били солидарпи говори једаи податак. У горњем
делу села изгорела је јсдна кућа. Свп укућапп су остали на улици. Е{ело село
је скупљало материјал и добровољне прнлоге и уз помоћ општпне обновили су
овом домаћину кућу и оп се у јесен могао у њу уселити.

Менп су Забрежанп у добром сећању остали. У почетку ме чудпо
њихов говор као што су сандале назпвалп “голопетке”, покривач је “губер” и
тако рсдом.

234

Николић-Милосављевпћ: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Када Beh издвајамо неке ђаке, слажем се са Драгановим избором али
би учинили пеправду ако неби навели Селпнку Живковић - Илић. Добар је
ђак била, одлнчна певачица и фолклорни играч. Каснпје је то прва жена из
овс околипе која је завршила металостругарскп занат."

Остављамо Атанацковиће са убеђењем да смо све коректно
забележили али и са утиском да је мало таквих учитеља који су свој рад
посветили сеоској деци.

Школске 2000/2001. године школа у Забрези има 35 ученика.
У забрешкој школи ради и одељење за предшколско васпитање. Ово
одељење ради већ преко 15 година. Школске 2000/2001. године обухваћена је
генерација рођена 1994. године.
Живковић Стефан
Матић Зорап
Миленковпћ Милан
Милојковић Нпкола
Раденковић Нсвена
Стојановић Катарина
Гојковпћ Катарпна
Трифуновпћ Тања
Обрадовић Марија

235

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

У школској 2000/2001. години школу у Забрези похађа 35 ученика:
I разред
Јован Милетић
Марија Миленковић
Александар Милојковић
Невенка Милојковић
Милнца Милошевић
Милан Томпћ
Марко Стојадиновић
Наставник разредне наставе
Александра Пауновић

236

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

II разред
Милена Матић
Милан Милетић
Милош Милетић
Стеван Милутиновић
Александар Миленковић
Алексаидра Стојановић
Наставник разредне наставе
Слађана Јовановић

237

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

III разред Дарко Живковић
Јелена Ђурић Младен Милосављевић
Марко Матић Радиша Радуновић
Александар Милосављевић Иван Радовановић
Дејан Стајић Славиша Тодоровић
Иван Стојадиновић
Александар Николић
Наставник разредне наставе
Александра Пауновић

238

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

IV разред Алсксандар Живковић
Дијана Голубовић Милан Марковић
Јелена Матић Марина Милетић
Немања Милетић Александар Милосављевић
Сања Миленковић Светлана Стајић
Стеван Милосављевић
Дијана Стојановић
Наставник разредне наставс
Слађана Јовановић

239

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Први школовани Забрежани

1. Мр Милојко Милосављевић

Један од првих Забрежана који јс отишао на даље школоваље је
Милојко Милосављевић. Он је рођен 22.04.1948. године у Забрези.
Четвороразредну основну школу завршава у Забрези, а гимназију у Ћуприји и
Јагодини. Након средње школе уписује и завршава Вишу педагошку школу у
Нишу одсек физика, математика и хемија. Звање дипломираног инжењера
заштите на раду такође стиче у Нишу. На Центру за мултидисциплинарне
науке у Београду 1990. године стиче звање магистра наука. Радио је у ЈАТ-у а
сада ради у Београду у државним органима.

2. Драгомир Милојковић

Рођен је у Забрези. После основне и
осмогодишње школе завршава металостругарски
занат. Као занатлија почиње да ради и упоредо да учи.
Прво завршава средњу техничку школу а потом
машински факултет. Ради у МИП-у у Ћупрпји као
дипломирани машински инжењер.

3. Мирослава Милстић - Опачић

Мирослава је рођена 24.05.1950. године у Забрези
од оца Стојадина и мајке Даринке, Прва четири разреда
основне школе завршава у Забрези а осмогодишњу
школу у Половцу. Гимназију је учила у Параћину а

240

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Правии факултет је завршила у Београду 1977. године. У браку са Душапом
Опачићем, професором руског језика живи у Бољевцу. Ради у Бољевцу на
пословима секретара општине и општинског јавног правобраниоца. Има троје
деце.

4. Живојип Милетић

Живојин је рођен у Забрезп. Основну школу
завршава у Забрези, а после средње школс уписује Војну
техиичку школу - академију и на њој стиче диплому
дипломираиог машинског инжењера. Имао је и чин
капетана југословенске војске. Живео је у Сарајеву где
гине у последњем босанском рату.

5. Стојап Радеиковић

Стојап је рођен 16.08.1957. године у Забрези од
оца Милића и мајке Томаније. Основну
четвороразредну школу је завршио у Забрези а
осмогодпшњу у Поповцу. Гимназију је завршио у
Параћипу а дипломирао на Медицинском факултету у
Нишу 1983. године.

Као лекар је радио на Интерном одељењу
болнице у Параћину, а сада ради у Здравственој
стаиици у Поповцу.

6. Ангелипа Милутиповић - Марииковић

Ангелина је рођена 1965. године у Забрези од
оца Војислава и мајке Малине. Основну
четвороразредну школу је завршила у Забрези а
осмогодишњу у Поповцу. По завршетку средњег
усмереног образовања природно-математичког смера
у Параћииу, уписује факултет у Београду. На
факултету за примењену физику дипломира 1996.
године. Ради у Београду.

241

Николић-Милосављевић: ЗАБРЕГА И ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

7. Драгаиа Милосавл>евић
Тринаестог децембра 1969. године рођена је
Драгана у Забрези од оца Милоша и мајке Наде. Као и
сва забрешка деца четвороразредиу основну школу
завршава у Забрези а осмогодишњу у Поповцу.
Гимназију завршава у општинско место Параћин а
дипломира на Филолошком факултету у Београду 1996.
године. Ради као професор руског језика и
књижевности у Гимназији у Ћуприји.

8. Живојин Милутиновић
Отац Тома и мајка Мирослава дана 7.05.1944.
године добише сина Живојина у Забрези. По завршетку
основне школе у Забрези и осмогодишње у Поповцу
Живојин уписује и завршава средњу машинску школу у
Нишу. Звање инжењера машинства стиче на Вишој
машинској школи у Чачку 1979. године ванредно
студирајући. Од почетка радног века ради у Фабрици
цемента “Нови Поповац” у Поповцу па пословима
машинског одржавања.
9. Живота Јоваповић
Живота је рођен 28.05.1944. године у Забрези. По
завршетку осмогодишње школе уписује и завршава
Средњу пољопривредну школу у Свилајпцу. Године 1981.
завршава Вишу пољопривредну школу у Прокупљу.
Апсолвирао је на пољоприврендом факултету у Земуну.
Радио је у ПИК - Ћуприја на унапређењу
пољопривредне производње.
Године 1990. због болести одлази у инвалидску
пензију. Живи у Забрези.

242