Сеоска архитектура и руризам

:оград, 308. Систем организације насеља у општини Крагујевац. (Према часопису „Архитектура и урбанизам", Београд) 16 Сеоска архитектура 241

Радикално спречавање ерозије може се постићи најсигурније поновним пошумлЈавањем многих терена у вишим регионима територије општине, што значи одузимање могућности егзистенције становништву ових крајева. Као последица овакве политике намене и коришћења тла произилази и нужна политика постепеног расел>авања неких села у вишим регионима и то у првом реду Полома, Давидовице, Брезовице, Церове, Мутња, делова Богданице и др. Основни разлог за политику расел>авања ових села или крајева села није у чињеници што су она мала већ зато што су лоцирана на неповољном земљишту. РСЈОНСКИ ; цснтар ' r! Ссоска 'варошица Село Број до.мова 1965. Становника 1961. Површина атара у хсктари.ма i 1 1 Гојна Гора 320 1354 2970 | 1. јКамсница Богданица 198 627 2755 ' Дружетики 331 1311 3154 i 1 Свега 1 849 3292 8879 1 1 Прањани 701 2833 4087 Прањани Коштунипи 335 1262 4735 1 Љсшићи 117 355 825 1. ! Прањани Свсга 1153 4450 9648 | Брајићи 62 264 930 Тсочин 316 1178 2026 1 1 3- Брезна Брезна 134 555 1140 Срезојсвиhif 266 840 2502 ЈБевоја 66 253 466 1 Свега , 844 3090 7064 ' Свега 3 сеоске i варошн- 1 цс ! 1 1 11 села 2846 домова 10832 становника 25591 хектара Рејонски Сеоска Ссло Број до.мова 1965. 11овршина атара цситар варошица Становника v хекта1961. ри.ма 1. Bpbaini 453 1746 2023 : Брђани Се.медрсж 131 486 1226 Свега 584 2232 3249 ЈБутовница 125 »35 671 Брусница 361 1191 2285 Клатичсво 97 405 743 2. Велсреч 265 868 1434 Гори.и Мила- Певаде 158 579 1047 новац Грабовица 897 1548 ј Jk њсвица 236 925 1392 Јаблаиица 180 681 1437 | : Г. Врбава 93 340 896 | Свсга ________ _ 1739 __ 6321 11453 1 И’ Липовац 192 512 873 ; Горн.п ! Милано- Г. ЦрнуНи 143 619 1432 вац 3. Д. UpHVlill 140 898 ВраНсвшница Прњавор 54 218 816 Бело Пол.с 121 415 1066 Д. Врбава 229 1004 1391 Свсга 879 3289 6746 1 Таково 176 699 1153 Синошсвићи 271 267 401 1 4. Врнчани 189 736 984 Таково Шарани 191 697 1381 Накучани 75 293 662 Кали.манићи 94 366 502 Ручићи 125 502 979 Свега 921 3560 5762 242

Рејонски центар Сеоска варошица Село Број до.мова 1965. Становника 1961. Површина атара у хсктарима Полом 152 569 1615 Г. Бањани 88 363 758 Озрен 209 807 1 161 II Горњи Милановац 5. Бершићи Лозањ Д. Бранетићн 184 698 117 392 904 638 Дренова 196 759 1322 Лочевци 51 171 354 Свега 997 3759 675 СВЕГ/Ч 5 ссоских варошица 31 село 5120 домова и 22161 житеља 33692 хектара 309. Урбанистмчка Структура полуразбијеног села у Шумадији Рејонски цснтар Сеоска варошица Село Врој домова 1 1965. 1 житељи 1961. | Ловршина атара у хсктарима Бошковци 286 1088 2076 Угриновци 220 239 1721 | 1. Угриновци Рсвинци Крива Река 112 451 130 464 740 1026 Давидовица 75 308 570 1 Заграђс 223 1029 1762 Брезовица 48 226 375 '| Свега 1094 5505 8070 ш. 2. Трудељ Трудељ Драгољ 308 875 274 892 2426 1166 1 Рудник Свсга 582 1767 3592 з. Рудник Рудник 331 1869 2336 Свега 331 1869 2336 Мајдан 250 1123 3358 Сврачковци 149 620 1451 4. Мајдан Мутањ 81 300 677 Шилопај 114 444 699 Церова 95 346 556 Свсга 689 2833 6741 Свега 4 сеоске варошице 15 села 2696 домова и 11974 житеља 20739 хектара СВЕГА 3 12 57 10.010 42.902 83.613 16* 243

ЗАКЉУЧАК Проблеми сеоске архитектуре и руризма су код нас многоструки и обимни. Општа заосталост села, несклад постојећег стања са савременим потребама, недовољна и несавремена пољопривредна производња, захтевају студијски и оперативни рад на културном и привредном уздизању села. Сеоска архитектура и руризам морају дати свој удео у општим напорима за решавање ових задатака. Највећи део проблема односиће се на реконструкцију постојећих насеља. Оснивање нових сеоских насеља представљаће само редак задатак који произлази из неких посебних околности јер у нашој земљи нема слободних, незаузетих земљишта у размерама које би захтевале нову значајну колонизацију. Посебне околности могу бити на пример премештање старог насеља на нов положај услед неких елементарних немогућности да се оно одржи на старом месту, издвајање раселица у ново насеље у неком великом атару оснивање новог центра и сл. Број оваквих задатака је несравњено мањи од задатака реконструкције и уређења постојећих насеља. Задатак реконструкције постојећих насеља, било оних Koja су седишта нових општина, било насеља која су била седишта старих општина или и примарних насеља, мора се схватити као етапни проблем већ у студијама. У противном недовољне стручне снаге биле би концентрисане на мали број насеља и решавале би га у потпуности, а велики део осталих насеља развијао би се и изграђивао и даље неплански. Стога у архитектонској и руристичкој проблематици нашсг села правилније је и сврсисходније, са датим материјалним средствима и расположивим кадровима, решавати основне проблеме у ширим размерама а касније прилазити детаљнијим решавањима. Ипак и при таквом приступу решавања проблема просторног решења руралних региона у Србији почеће се од оних села која имају услове брзог развитка. 244

ПОСТУПАК У РЕШАВАЊУ Опредељсње задатка у њсговом опссгу утичс на поступак рсшавања. Ми ћемо посматрати поступак за решавањс оквирне проблсматикс за једну комплексну али првенствено пољопривредпу општину. Проширивање или сужавање поступка, према томе да ли задатак обухвата посматрање ширег региона или само јсдног села, може да се изведе из приказаног поступка за прстпостављени средњс велики задатак. ДОКУМЕНТАЦИЈА Основна документација обухвата податке о природним физичко-географским условима и техничким елементима изграђеним на тсрену. Главне подлоге за ову документацију чине: гевграфске секције 1:50.000, пољопривредне карте 1:25.000, катастарски нацрти насеље 1:2.500. Из ове основнс документације извлачи се и посебна документација о границама атара примарних села, старих општина и цслокупне пове општине. Други дсо основне документације јесу статистички подаци који се односе на неколико елемената карактеристичних за постојеђе стање и за перспективни развој села. Ту спадају на првом месту демографски подаци а затим привредни. Међу привредним истичу се потребни подаци о структури атара у погледу величина и распореда на терену појединих важнијих култура а везеује се директно за карте појединих атара. Друштвено-економски планови развоја општина садрже основне инструкције о развику појединих села и читавих заједница села. Изводи из географске, антропогеографске и етнографске литературе, која се односи на дати крај, представљају важан део основне документације. Анализа документације мора бити праћена непосредним упозпавањем терена, обиласком, скицирањем и снимањем, допуњавањем података. При овој анализи потребно је имати у виду могуће настале измене које нису унете у документа што се нарочито односи на географске секциЈе и катастарске нацрте. Претходна документација постоји за највећи део наших села. Међутим, даља документација може се прибавити само испитивањима на терену. Постојеће стање сеоске архитектуре са погледом на њену блиску прошлост и на тенденције њеног новијег развоја мора бити предмет посебнога испитивања у погледу: просторне структуре, начина грађења кућа и главних привредних објеката у двориштима, типичне структуре кућишта, његове величине и сл. Задатак ове документације треба да буде утврђивање типичних карактеристика свих горњих елемената. Анализа структуре насеља у целини, утврђивање функционалних подела површина и групација у зоне, испитивање раселица, анализа постојећих центара са њиховом садржином и вредношћу објеката, морају бити предмет теренског истраживања којима се даље употпуњује документација. Стање постојеће саобраћајне мреже, значајнији комплекси зеленила, ерозиони терени, плавни терени, важнији грађени објекти ван насеља, секундарна насеља, предмет су такође теренских проверавања на атару. Сва теренска испитивања у сврху проширења опште документације треба да буде вршена у заједници са представницима власти и становништва чија објашњења корисно допуњују директиа опажања самог испитивача. Продубљена анализа овако прикупљене документације мора претходити следећој радњи у поступку. УТВРЂИВАЊЕ ПРОГРАМА РАЗВОЈА Програм се утврђује обавезно у заједници са представницима локалне власти. По правилу програму треба да претходи студија о привредном развоју општине. Међутим, реално се намеће консултација општинских и среских агронома који добро познају привредну базу дате општине на основу које се могу сагледати и подлоге привредног развоја за поједина села и заједнице села. 245

Главни елементи програма треба да буду следећи: (1) Перспективс и могућности демографског развоја, као што смо раније видели, нису нарочито велике, јер постоји пренасељеност у селу, услед чега нема ни нарочитих изгледа за бројно повећавање становништва. Међутим, са извесним повећавањем се увек мора рачунати тако да се за свако насеље мора у програму предзидети могућност оснивања већег или мањег броја нових домова. Исто тако нови центри захтеваће насељавање новог стручног особља, које се мора узети у обзир за образовање нове стамбене зоне или проширивања постојећег насеља. Број овог становништва се може одредити на основу програма самог центра и особља које ће радити у његовим појединим установама. Услови перспективног развоја броја становништва утврђују се посебно за свако село у саставу целе општине и за центар посебпо. (2) Постојећа саобраћајна мрежа најчешће неће одговарати новим потребама, јер оснивање новог центра мења ранију организацију села која је била окренуета ка најближој варошици. На основу анализе постојеће мреже и положај новог центра заједнице села поставља се програм измене и употпуњавања саобраћајне мреже. При томе стара оријснтација ка старој среској варошици не сме се запостављати, јер она и даље има свој значај и ако умањен. У програму треба диференцирати поједине везе и правце према важности. Примарну важност имају везе постојећих сеоских центара са новим центром, секундарне везе истих центара са јавним саобраћајницама према оближњој варошици или граду а у трећем реду стоје унутрашње везе, на пример: задружних и економских дворишта са примарним или секундарним правцима, главни пољски путеви у поједине делове атара, итд. Детаљна саобраћајна мрежа не чини део основних решавања саобраћаја у оквиру перспективног развоја нове општине. (3) За сваки од сеоских центара и за нови центар заједнице села утврђује се програм на основу постојећег стања и нових привредних, културних и управних потреба. Програм треба да садржи набрајање свих установа са њиховим основним одликама по намени, величини и капацитетима. Под „центром" у овој анализи треба сматрати све особите елементе у насељима и у атару а то значи поред правих сеоских центара и новог комуналног центра још и: економска дворишта, секундарне радне ценетре по атару, фискултурне центре, забавне центре итд. (4) За свако од следећих кућишта: 1) сеоске породице, 2) службеника и радника у комуналном центру, 3) службеника у сеоским центрима, 4) евентуалног сељака-индустријског радника, утврђује се програм у погледу величине, саставних површинских елемената и главних грађених објеката. По потреби извесни типови кућишта могу се у истој категорији диференцирати по величини и садржини. (5) Претходни основни елементи програма морају се употпунити свим секундарним елементима, као и свим посебним елементима који су можда својствени проучаваној општини. Међу овима мора се нарочито уочити проблем снабдевања водом, јер је он у многим нашим селима тежак и може утицати на основне поставке решења. Овде спадају такође проблеми пошумљавања, исушивања и наводњавања ниских терена одбране од ерозије и сл. КОМПОЗИЦИЈА Композициопи поступак је исти као и код сваког другог урбанистичког и архитектонског задатка. У реду решавања проблема истиче се као претходна радња анализа приближних величина и габарита у основи за важпије објскте разних центара. Из ове анализе објеката и слободноих површина долази се до потребних приближних величина површина које одређени цептри морају покривати. У даљсм поступку иде се нормално од ширег ка ужем, од начелпог ка детаљном: саобраћајна мрежа, локација цснтара, функционална подела површина у атару а затим анализа постојсћих насеља и кућишта односно прсдлози за функционалну поделу површина у појединим насељима. ЕЛАБОРАТ Елаборат којим се приказује усвојено решење задатка треба да се састоји из два дела: графички прилози и текстуални описп. Графичким прилозима приказују се слсдећи елемепти решења (1) lia секцији 1:50.000: а) основна саобраћајна мрежа у кругу општине и у односу на насеља вишег реда којима гравитира општина; б) границе атара нове општине и појединих ссла и старих општина, са евентуалним прсдлогом за арондације; в) положај нових цснтара. (2) На секцији 1:25.000: а) унутрашња саобраћајна мрежа у кругу општине којом се повезују сви важнији слементи; б) положај свих центара, секундарних насеља и сл.; в) функционална подела атарских површина на потесе према разним културама (оранице, ливаде, шуме, пашњаци, воћни и виноградски потеси, плавни и ерозиони терени итд.). (3) На катастарским секцијама у 1:2.500 или 1:5.000: а) положај центара и свих посебних елемената насеља; границе грађевинског рејона; б) функционална подела површина; в) траса главних саобраћајних потеза који улазе у насеље или га тангирају. Ова решења израђују се посебно за свако насеље које улази у састав општине. (4) Урбанистичко решење новог комуналног центра у размери 1:1.000. (5) Типска решења за поједина кућишта. Текстуални прикази решења треба да садрже: 1. Сву документацију прочишћену и сређену, са резултатима анализе изнетих података а нарочито: опис физичко-географске средине, карактеристике привреде, демографске елементе, опис постојећег стања насеља, кућишта, најважнијих грађених објеката итд. Анализа ове документације мора бити праћена посебним графичким прилозима уколико нису идентични са прилозима који су дати у предлогу решења задатака. 2. Технички опис предлога решења са образложењима идејних и чињеничких мотива који су довели до датог решења. 3. Етапни план извршења разврстан по разним секторима радова. 4. Предлог за правилник којим се регулише даљи развој кућишта, кућа и главних економских зграда у оквиру стамбене зоне. 246

НАВОДИ И БЕЛЕШКЕ УЗ ТЕКСТОВЕ 1 Јован Цвијић, Балканско Полуострво, књига I, Београд, 1922, стр. 320. 2 Th. Sharp, The Antomy of the village, Penguin books, Middlesex, 1946, str. 3. 3 У извесним селима има појава да у истој кући станују одељена браћа, али то се не може сматрати утврђеним системом колективног становања већ само као одраз тренутне економске нужности. 4 Б. Којић, Пољопривредна архитектура, Београд, 1954, стр. 9. 5 Б. Којић, нав. дело, стр. 8. 0 Б. Којић, нав. дело, стр. 11. 7 У француској литератури руризам се назива: „сеоски урбанизам”. С. I. А. М. 56 Congres de Paris, Logis et Loisirs, Paris, 1937, „Urbanisme rural”. 8 Слични радови објављивани су у издањима Југословенске академије знаности и уметности у Загребу, Словеначке академије наука у Љубљани, у издањима етнографских института и музеја, географских друштава и др. 0 Цвијић, нав. дело, стр. 321 и 343. 10 Th. Sharp, нав. дело, стр. 21. 11 Б. Којић, Новија сеоска кућа у Србији, Зборник радова Етнографског института САН, књ. I, Београд, 1950, стр. 300. 12 Ови мајстори из крајева Југоисточне Србије данас се најчешће називају „црнотравци” по великом селу Црној Трави које се налази на Власини и из кога потичу многи од ових градитеља. 13 Б. Којић, нав. дело, стр. 294. 14 Директна упоредна анализа статистичких података пописа из 1931. и 1953. године не даје реалне слике еволуционих процеса јер су за време другог св. рата одиграле се многе насилне промене у нашем становништву. 15 Мијо Мирковић, Аграрна политика, Београд, 1940, стр. 188. 18 Појам минималног поседа потребног за нормалну егзистенцију сеоске породице врло је релативан и неодређен у односу на многе околности: квалитет земље, интензитет пољопривредног рада, величина породице, животни стандард породице итд. Према најчешћим процената он се креће од 3 до 7 хектара у мешовитој ратарско-сточарској привреди. 17 Село Дринске Бановице, Пољопривредна комора за Дринску Бановину, Сарајево, 1939, стр. 22. 18 Цвијић, нав. дело, стране 343 до 345. 1в L. Niderle, Manuel de l’Antiquit6, slave, II, la Civilisation, Edition Champion, Paris, 1926, str. 206. 20 Милоје Васић, Преисторијска Винча, Београд, 1932. 21 М. Гарашанин. Ископавања у Панчеву на Најевој циглани, часопис „Музеји” I, за 1948, Београд. 22 Р. Веселиновић, Старо српско насеље код Мошорина у Бачкој, часопис ”Рад Војвођанских музеја”, 2, год. 1953. -з Тодор Златев, Вугарска сеоска кућа, Софија, 1930, стр. 111, (на бугарском језику). Б. Којић, Лагумица у Сремским Карловцима, Научни зборник Матице српске, св. I, за 1950, Серија друштвених наука, стр. 227. 24 Д. Ј. Поповић, Војводина у турско доба. монографија "Војводина”, I, Нови Сад, 1939. стр. 276. 25 М. Миличић, Непозната Далмација, Загреб, 1955 стр. 39. 20 Цвијић, нав. дело, стр. 352. 27 Грађења дрвених зграда усправним ступцима има у Централној Босни и у Старом Влаху 28 Б. Којић, Горња села на полуострву Врмцу у Боки Которској, Споменик САН СШ, Београд, 1953, стр. 179. 20 С. Вурник, Словенска кмечка хиша, зборник ”Наше село”, Београд. 1929, стр. 94. 30 Т. Смичиклас, Двестогодишњица ослобођења Славоније, Загреб, 1891, стр. 25. 31 Гаваци, Преглед етнографије Хрвата, Загреб, 1940, стр. 13. 32 М. Видаковић, Анализа структуре и предлог за регулацију Подравског Ђурђевца, Загреб, 1939. стр. 36. 33 Гаваци, нав. дело, стр. 17. 34 А. Фројденрајх, Загреб, лични подаци саопштени аутору. 35 Хрватска грађевна уметност, Беч, 1904. 30 "Дворска комора” је била државна установа. под централним руководством, која је у Аустријској царевини, имала задатак да организује, управља и искоришћује царске, односно државне, пољопривредне земље. 37 „Војна граница” је била војничка установа која је у Аустријској царевини организовала сеоско становништво у војне јединице са задатком одбране границе према Турској царевини. 38 Ш. Шолдо, Типови кућа и зграда у Босни и Хергеговини. Београд, 1932, стр. 44. 38-‘ М. Кадић, Старинска сеоска кућа у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1967. 39 Цвијић, нав. дело, стр. 354. 40 Т. Златев, нав. дело, стр. 8. 41 Б. Нушић, Косово, Београд, 1905, стр. 101. 42 Назив „грачанички" овом типу куће дали смо зато што је он изразито развијен у селима око Грачанице. 43 Б. Којић, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Београд, 1949, стр. 48. 44 ”Кула” је реч арапског порекла. 45 F. Nopcsa, Albanien, Berlin, 1925, str. 61. 48 F. Nopcsa, нав. дело, стр. 53. 47 Б. Којић, Горња села на полуострву Врмцу, нав. дело, стр. 188. 48 М. С. Влаховић, Средачка жупа, Зборник за етнографију и фолклор Јужне Србије, књ. I, Скопље, 1931, стр. 30. ‘•Екстензивно сточарење, насупрот интензивном, стајском гајењу стоке, искоришћује пашњаке, 247

најчешће лети планинске а зими равничке и представља прастари начин сточарске привреде. 60 Ст. Новаковић, Село, Глас САН, св. XXIV, Београд, 1891, стр. 20—51. 51 „Чифлук" или „чифлик" је феудални посед, из турске терминологије пренет назив и у наш језик у косовско-метохијским и македонским крајевима. Нзиме се у исти мах обележава и насеље у коме станују сељаци који обрађују такво газдинство тј. „чифчије". Овај турски назив одговара називу "кмет” који је употребљава у северозападним крајсвима Југославије за сел.аке који стоје у истом односу према феудалном господару. 5- Цвијић, нав. дело, стр. 338. 53 W. Janecke. Das Rumanische Bauern und Bojarenhaus, Bukarest, 1918. м T. Златев, нав. дело. стр. 16—178. 55 G. Megas, The Greck House, Athens, 1951. A. Hadjimihali, La Maison Grecque, Athenes, 1949. 50 Цвијић, нав. дело, стр. 341. 75 F. Nopcsa, нав. дело. 59 А. И. Некрасов, Руское народное искуство, Москва, 1924. 5П Ј. Шанда , Спољни изглед чешког села, часопис "Чехословачка”, год. I, број 2, Праг, 1946, (на руском језику). ®° Th. Sharp, нав. дело. 61 G. Pagano, Architettura rurale italiana, Milano, 1946. A. Edallo, Ruralistica, Milano, 1950. 02 L’Habitation urbaine et rurale, Societe des Nations, Geneve, 1939. “ Цвијић, нав. дело, стр. 161. 84 Под изразом „кућиште” каткад се подразумева место где је некад била кућа. Међутим, сасвим је оправдано да се исти израз употреби за место на коме стоји кућа, са елементима који прате сеоску кућу, као што се и израз "двориште” употребљава за површину на којој се налази кућа, односно некад "двор”. •5 Испитивања арх. Ђ. Симоновића у селу Пиносави код Београда за 17 постојећих куђишта, 1954. године, показала су кућишта збијеног типа следећих величина: три од 2.000—3.000 м2, осам од 1.000— 1.500 м8 и шест од 750—900 м8. 80 Издање Хигијенског института НР Србије, Нацрти за сеоску кућу, економске зграде и окућницу у НРС, Београд, 1953, (слике бр. 178, 179 и 180). 67 Пописи сеоских куђа у погледу њихове старости нису систематски вршени у нашој земљи. Подаци о старости постојећих кућа више су процена директног увида на терену па стога немају документарни карактер. Уосталом ситуација се стално мења услед велике динамичности у сеоском грађењу нарочито у извесним крајевима: број кућа грађених пре првог св. рата стално се смањује замењивањем старих куђа новим објектима. 08 Б. Којић, Пољопривредна архитектура, нав. дело, стр. 8. •• Слична ситуација се види још и у многим другим земљама. (Дело наведено под 62). 70 Б. Којић, Новија сеоска кућа у Србији, нав. дело, стр. 306. 71 М. Васић, нав. дело. 78 М. Гарашанин, нав. рад. 73 Ст. Новаковиђ, нав. дело. 74 И. Синдик и Р. Ивановић, Историјско-географски значај Дечанске хрисовуље из 1930. год, САН, Историјски часопис, књ. II (1949—1950), стр. 183. 75 Цвијић, нав. дело, стр. 331. 70 Вук Караџић, Српски Рјечник, под речи „село”. 77 Цвијић, нав. дело, стр. 332 и 335. 79 F. Lotz, Neu Werbass, Novi Sad, 1935, str. 18. 7n Ф Ваничек, Историја Војничке Крајинс, св. II, Нови Сад, 1878, стр. 187 и 188: „Крајишке куће, уколико то беше могуђно, имаху се угледно и за трајно зидати и укупити, села могуће са жипим плотом обградити и само један излазак и улазак оставити како је селска стража лакшс могла на свс улазеће и излазеће припазити и како би се xajдучки нападај могао сместа спречити.” 90 Б. Којић, Насеља у Војводини генеза, садржина и урбанистичка структура прсма архивским подацима, Глас Српске академије наука, 6poj 250. Београд, 1961. 91 Ст. Станојевић Народна Енциклопедија, књ. IV, стр. 336. 88 Цвијић. нав. дело, стр. 339. 93 Д. Ј. Поповић, нав. дело, стр. 176. «• Б. Којић, Стара градска и сеоска архитектура, нав. дело, стр. 182. 65 Б. Којић, Однос сеоског насеља према атару и околини, Годишњак Техничког факултета, Београд. 1946—1947, стр. 67. 88 Цв. Костић, Сељаци индустријски радници, Београд, 1955, стр. 194. 67 Б. Којић, Пољопривредна архитектура, нав. дело, стр. 26. 88 Б. Којић, Однос сеоског насеља према атару, нав. дело. стр. 73. 80 Б. Којиђ, нав. дело, стр. 74. 00 Проблем рсконструкције разбијених насеља постављао се стално у СрбиЈи: А. Протић, Једно крупно културно питање, часопис „Глас права. судства и администрације за 1904 год.," стр. 15—22. Ч. Марковић, Основна начела о груписању и ушоравању села, нав. часопис за 1904 год., стр. 203—206. Д. Столповић, Нешто о ушоравању села, нав. часопис за 1904 год. стр. 1109—1110 ” Подаци о идејном решењу насеља Закуте узети су из дипломског рада арх. 3. Б. Петровића. 82 3. Селингер, Изградња села, часопис „Техника” за 1946, број 10. »з Подаци љубавзно уступљени од аутора арх. Шорли, Љубљана. 84 М. Видаковић, нав. дело. 05 И. Синдик, нав. дело. ne На укупно 120 сеоских насеља у Бачкој било је 16 села која су била одређена за „трговишта”, што чини размеру од 1:7. Eimann. Der Deutsche Kolonist, Pančevo, 1830. 97 Б. Максимовић, Урбанизам у Србији, Београд, 1938, стр. 63—70. n8 Кнез Милош је своје настојање за ушоравањем села тумачио народу: ..прошло је доба кад смо морали по шумама и потоцима крити се, да ми сада ... немамо нужде то чинити, да је боље у скупу, у реду, у близости... живети, него да један од другога раштркани будемо”. •• М. Филиповић, А „варошицима" у селима, Гласник српског географског друштва, Београд, св. 29, 1949, I. ••-• М. Драгић, Гружа, Српски етнографски зборник, св. 10, Београд, 1921, стране 165 и 166. 100 Ascoral, Les Trois etablissements humains, Paris, 1949, str. 64. 101 Подаци o регионалном плану бившег Гружанског среза узети су из елабората о десетогодишњем развоју среза. Идејни предлог за реорганизациЈу насеља дао је аутор у оквиру истог елабората. Пројекат је рађен пре реорганизације управних Јединица од 1955. године. 101 Рад аутора за потребе Завода за унапређење комуналних делатности, Београд, 1965. 248

БИБЛИОГРАФИЈА У домаћој стручној литератури расправљана је до данас поглавито пробле.матика сеоске архитектуре а руризам. у оквирима сеоског нассља атара и рсгиона, додириван је само делимично у стручним и научним часописима. Међу најстаријим публикацијама налази се рад проф. арх. Н. Несторовића „Привредне зграде”, Бсоград, 1906, у чијем уводу налазимо кратке приказе постојећих кућишта и зграда у селима Србијс. Значајну студију сеоске архитектуре издало је Друштво инжењера и архитеката Хрватске у делу „Хрватска грађевна умјетност** Загреб, 1906. Између два светска рата било је више публикација из области сеоске архитектуре и руризма објављених у часописима или као посебна дела. која he бити наведенс у даљем попису литературе. Насупрот стручној, домаћа литература општег карактера а првенствено у областима етнографије, антропогеографије, географије и пољопривреде је богата. На првом месту, по свом изузетном значају, стоји: „Српски етнографски зборник, Прво одељење, Насеља и порекло становништва** (Српска академија наука), где је у 35 књига приказано око 80 крајева уже Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Далмације и у којима је по правилу решаван проблсм развоја сеоскс архитектуре и типова нассља у посебним поглављима. Синтезу антропогеографских испитивања дао је Цвијић у делу „Балканско полуострво", I, Београд, 1925. Важне изворе документације за студије развоја сеоских насеља и архитектуре представљају издања статистичких установа међу којима се истичу, за нашу земљу: 1. Колекција издања „Државописи Србије", из времена пре првог светског рата, 20 свезака за доба 1859—1894. год. 2. Издања Опште државне статистике за период Југославије од 1919. до 1941. године. 3. „Пољопривредна годишња статистика'*, зборник редовних годишњих издања Министарства пољопривреде за период Југославије између два светска рата, 4. Издања Савезног завода за статистику и евиденцију СФРЈ за период од 1945. године као и издања одговарајућих републичких завода за исти период. Завод за статистику и евиденцију СР Србије у свом издању под насловом: Становништво СР Србије од 1834—1953, I, Београд, 1953 — даје значајну библиографију са статистичком. историјском и етнографском садржином. У иностраној литератури ситуација публикованих студија је донекле слична са нашом. И тамо су стручни и стручно-научни радови релативно оскудни и јављају се у већем броју, синтетичког значаја. тек после другог светског рата. Извесне теоретскз поставке налазе се у радовима Интернационалних конгреса модерне архитектуре (CIAM, Париз, 1935) и у публикацији ASCORAL, Париз, 1944, којом је руководио Корбизије. Значајан нов прилог руризму дао је арх. А. Edallo у раду Ruralistica, (Сеоски урбанизам), Милано, 1950. Постојећу и стару сеоску архитектуру стручњаци су највише анализирали у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, у многим радовима већег и мањег значаја почев од краја XIX века. У Француској је започето за време рата систематско проучавање сеоске архитектуре, настављено после рата, тако да данас архива Музеја народних уметности и традиција (Musee des Arts et Traditions Populaires) располаже ca око 1.480 монографа сеоских двориштима са снимцима и описима а све према претходно утврђеном систематском упитнику. Ова богата архитектонска грађа о фрнацуској сеоској архитектури још је у обради. У новије време и у осталим земљама Европе сеоска архитектура као резултат народног стваралаштва и као проблем постављања основа и документације за њен даљи развој, предмет је сталних студија. Општа литература о сеоским насељима и сеоској кући у иностранству, посебно у делокругу географа, антропогеографа, етнографа, економиста и руралних социолога, врло је богата и старије публикације датирају још из друге половине XIX века. С обзиром на разгранатост материје која директно или индиректно служи студијама сеоске архитектуре и руризма следећи попис даје само релативно исцрпан преглед домаће стручне библиографије о сеоској архитектури и руризму а из осталих области представља само извод извесног броја важнијих и познатијих публикација. 249

СПИСИ СА ПРИБЛИЖНО АРХИТЕКТОНСКОМ САДРЖИНОМ А) ДОМАЋЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ Посебна издања (СЕОСКА АРХИТЕКТУРА У ПРОШЛОСТИ) 1. Н. Несторовић, Пољопривредпе зграде, Београд, 1901, Увод. 2. Hrvatska građevna umjetnost, Zagreb, 1904, pet svezaka, Izdanje Hrvatskog udruženja inženjera i arhitekata. 3. A. Sič, Kmečke hiše in njih oprava na Gorenjskom, I, Ljubljana, 1924. 4. Arh. Dr. B. Maksimović, Urbanizam u Srbiji, Beograđ, 1938. 5. Б. Којић, Архитектура српског села. Шумадија и Поморавље, Београд, 1941. 6. Б. Којић, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, други део, Београд, 1949. 7. Z. Strižić, Arhitektonsko projektiranje, I, Zagreb, 1952. 8. M. Miličić, Nepoznata Dalmacija, Zagreb, 1955 (ПРОБЛЕМАТИКА CABPEMEHE CEOCKE АРХИТЕКТУРЕ) 9. Д. Јовановић, O сеоској кући, Београд, 1911. и 1924. 10. Пољопривредне зграде, св. I, према плановима Ц. X. Завода, Београд, 1934, (са типским пројектима сеоских кућа). 11. Arh. Dr. М. Vidaković, Analiza strukture i predlog za regulaciju Podravskog Đurđevca, Zagreb, 1939. 12. B. Томашевић, Радови на хигијенском уређењу насеља, Београд, ЦХЗ, 1941. 13. В. Томашевић, Грађевинарство на селу, Београд, 1942. 14. Б. Којић, Проблем грађења на селу, Београд. 1941, (издање уништено на почтку II. Св. рата). 15. R. Kregar, Hiša na vasi, I, Ljubljana, 1946. 16. Mušić, Obnova slovenske vasi, Celje, 1947. 17. Нацрти за соску кућу, двориште и окућницу у СРС издање Хигијенског института СРС, Београд, 1954. 18. Б. Којић, Неки проблеми у регионалној систематизацији насеља на територији СР Србије, Савремене урбанистичке теме 2, Институт за архитектуру и урбанизам, Београд, 1965. 19. Б. Којиђ, Неколико погледа на проблематику регионалног просторног планирања, Савремене урбанистичке те.ме 3, издање Института за архитектуру и урбанизам, Београд, 1966. 20. Б. Којић, Варошице у Србији XIX века, изд. Грађевинска књига, Београд, 1970, вел. 22/30, страна 160 са 102 илустрације. 21. Симоновић Ђорђе, Центри заједница села (Сеоске варошице и сеоске чаршије), издање Грађевинска књига, Београд, 1970, вел. 22/30, страна 79 са 82 илустрације. 22. Симоновић Ђорђе, Сеоска дворишта. изд. Мала пољопривредна библиотка, Београд, 1970. 23. Симоновић Ћорђе, Услови становања у селу Железнику код Београда, изд. Институт за архитектуру и урбанизам, Бсоград. 1964. Часописи (СЕОСКА АРХИТЕКТУРА У ПРОШЛОСТИ) 1. Р. Штаудингер, О кући грчко-оријенталног типа у моравско-вардарској области, Гласник Географског друштва, Београд, 1932. 2. Б. Којић, Стара црква брвпара у Сечој Реци, Уметнички прсглед, Београд, 1940. 3. Б. Којић, Лагумица у Сремским Карловцима, Зборник научних радова Матицс српске, Нови Сад, 1950 4. Б. Којић, Новија сеоска кућа у Србији, Зборник радова Етнографског института САН, књ. I. Београд, 1950. 5. М. Mušić, Stanjel i Prilesje, Urbanizam i arhitektura, Zagreb, 1950, br. 3—4. 6. Б. Којић, (1) Сеоска архитектура у Которском заливу и (2) Горња села на полуострву Врмцу у Боки Которској, Споменик САН, III, Београд, 1953. 7. М. Mušić, Les v slovenskem Ijudskem stavbarstvu, Arhitekt, Ljubljana. 1954, br. 14. 8. Kuće Indijanaca u Severnoj Americi, Covjck i prostor, Zagreb, 1954, br. 4. 9. Б. Којић, Конаци и чифлук Авзи паше у Бардовцу код Скопља, Зборник заштите споменика културе, Београд, 1955, стр. 223. 10. Nastanbe primitivnih naroda, Covjek i prostor, Zagreb, 1954, br. 16. 11. B. Kojić, Seoska arhitektura u Boki Kotorskoj, Jugoslavija, Beograd, br. 8. 12. A. Freudenreich, Narod gradi na područiu Plitvičkih Jezera, Covjek i prostor, Zagreb, 1955, br. 27 i dalje. 13. Б. Којић, Развој, облици и структура сеоских атара у Шумадији и Војводини, Зборник радова Архитектонског факултета, Београд, 1956. (ПРОБЛЕМАТТЛКА САВРЕМЕНЕ СЕОСКЕ АРХИТЕКТУРЕ) 14. Ј. Крунић, Облици народних кућа Охрида, Киченице, Галичника и Крушева, Зборник радова Архитектонског факултета, Београд, 1951—1952, стр. 64. 15. Ј. Крунић, Шћиптарска кула Плава као тип стана, Зборник Архитектонског факултета, Београд, 1953—1956, стр. 171. 16. Ј. Крунић, Паштровско насеље на жалу, Пржно, Гласник Етнографског института, Београд, 1957 стр. 395. 250

17. Симоновић, Услови становања на нашем селу, Зборник Архитектонског факултета, св. 8, Бсоград, 1957. 18. 3. Б. Петровић, Село и сеоска кућа у Боки Которској, Зборник Архитектонског факултета, књ. III, св. 9, 1957, Бсоград. 19. Б. Којић, Сеоска архитектура у Паштровићима, Гласник Етнографског института, књ. IV—VI, Бсоград, 1957, стр. 239. 20 Б. Таназевић, сеоска кућа са хигијенског и конструктивног становишта, Српски технички лист, Београд, 1910. 21. Seosko građenje, М. Petrik, Arhitektura, Ljubljana, 1934. 22. Б. Којић, Архитектура нашег села, Технички лист, Загреб, 1935. 23. Б. Теодороввић, О сељачким кућама, Техничка лист, Загреб, 1939. 24. Б. Јаракула, Сеоска кућа, Културно-привредни преглед Дунавскс бановине, Нови Сад, 1940. 25. Б. Којић, Однос сеоског насеља према атару и околини, Годишњак Техничког факултета, Београд, за 1940—1947 год. 26. Б. Којић, Руризам и пољопривредна архитектура, Реферати за I Саветовање архитеката и урбаниста Југославије у Дубровнику, Бсоград, 1950, изд. Друштва архитеката Србије. 27. Б. Којић, Изградња задружног села, Урбанизам и архитсктура, Загреб, 1950. 28. V. Tcodorović, Toplinski uvjeti u seoskim kućama, Radovi Mcdicinskog fakulteta, Zagreb, 1954, II. 29. Б. Којић, Проблеми савремене сеоске архитектурс, Преглед архитектуре, Београд, 1955, бр. 3. 30. Б. Којић, Фазе развитка сеоске архитектуре у Србији и њен данашњи преображај, Зборник радова Етнографског института САНУ, књ. 3, 1960, стр. 31—37. 31. Б. Којић, Систематизација насеља у Србији, Глас Одељења друштвених наука САНУ, Београд, 1966, стране 175—220 32. Б. Којић, Сеоска кућа и сеоско насеље у Војводини, Летопис Матице српске, мај 1966, Нови Сад. стране 471—481. Б. ИНОСТРАНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ Посебна издања (СЕОСКА АРХИТЕКТУРА У ПРОШЛОСТИ) 1. А. Ammann, Habitations humaines (reconstitućes par arch. Ch. Gamier), Paris, 1889. 2. Bauernhaus in Osterreich—Ungarn, herausgegeben vom Osterr. Ingcnieur- und Architekten Verein, Dresden, 1906. 3. Bauernhaus im Deutschen Reiche, herausgegeben vom Verbande Deutscher Architekten- und Ingenieur—Vereine, Dresden, 1906. 4. T. Златев, Бугарска кућа, I св. Сеоска кућа. Софија, 1930. (на бугарском језику). 5. О. Volckers, Dorf und Stadt, Leipzig, 1933. 6. G. Pagano e G. Daniel, Architettura rurale italiana, Milano, 1936. 7. Exposition Europeenne de l’Habitation rurale, Catalogue officiel, Paris, 1937. 9. Neiderschrift iiber die Tagung des Arbeitskreises fiir deutsche Hausforschung in Cloppenburg, Munster, 1952. (Проблематика савремене сеоске архитектуре) 10. Sircus, Regions et campagnes, CIAM, 5-e Congres de Paris, Paris, 1937. 11. N. Bezard, L’Urbanisme rural, CIAM, 5-e Congres de Paris, Paris, 1937. 12. Сеоске привредне зграде, изд. Министарства Грађевина, Софија, 1942, (на бугарском). 13. Les Trois EtabLissements Humains, Ascoral, Paris, 1945. 14. Th. Sharp, The Anatomv of the Village, Harmondsworth, 1946. 15. A. Edallo, Ruralistica, Milano, 1950. 16. B. Hultin, Urcđenje švedskih razbijenih sela, Byggasteren, 1950, br. 21 (na švedskom). СПИСИ CA ПРЕТЕЖНО АНТРОПОГЕОГРАФСКОМ И ЕТНОГРАФСКОМ САДРЖИНОМ А. ДОМАЋЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ Посебна издања 1. Ј. Цвијић, Балканско полуострво, I књ., Београд, 1925. 2. Српски етнографски зборник, Прво одељење: Насеља и порекло становништва, Српска академија наука, Београд. (Прва цифра означава књигу издања одељења). Бања, П. С. Јовановић, 17, 1924. Бањани, Св. Томић, 31, 1949. Белица, Ст. Мијатовић, 30, 1948. Београд (Околина), Р. Николић, 2, 1903. Билећеке Рудине, Ј. Дедијер, 2, 1903. Биоча (Вогошћа и), М. Филиповић. 26, 1930. Бихор и Корита, М. Лутовац, 40, 1967. Бјеласко поље и Бравско, П. Рађеновић, 20, 1925. Бјелопавлићи и Пјешивци, П. Шобајић, 15, 1923. Бока, С. Накићеновић, 9, 1913. Боровица, Мил. Филиповић, 26, 1930. Бравско (Бјеласко и) Поље, П. Рађеновић, 20, 1925. Братоножићи, Ј. Ердељановић, 6, 1909. Ваљевска Тамнава, Љ. Павловић, 8, 1912. Васојевићи у Турској Граници, Б. Лалевић и М. Протић, 2, 1903. Васојевић у Црној Гори, Б. Лалевић и М. Протић, 2, 1903. Велешка села (северна), М. Филиповић, 28, 1935. Велика (Поломље и Шекулар), А. Јовићевић, 10, 1922. Вир (Раб и Паг), Л. Марчић, 23, 1926. Височка Нахија, М. Филиповић, 25, 1928. Вишеструки Стари Влах, Ст. Трифковић, 2. 1903. Власина (и Крајиште), Р. Николић, 8. 1912. Вогошћа и Биоча у Босни, М. Филиповић, 26, 1930. Врањска Пчиња, Р. Николић, 2, 1903. Вуковско (Купрешко Равно и Гламочко) Поље. Б. Милојевић, 13, 1923. Гламочко Поље (Купрешко, Вуковско, Равно), Б. Милојевић, 13, 1923. Гокчаница (Подибар и), Р. Павловић, 30, 1948. 251

Гора и Опоље, М. Лутовац, 35, 1955. Горња Река (Мијаци и Мавровско поље), Т. Смиљанић, 20, 1925. Горње Драгачево, К. Јовановић, 4, 1907. Гружа, М. Драгић, 10, 1921. Гусињска (и Плавска) област, А. Јовићевић, 10, 1922. Дабарско Поље, (у Херцеговини), П. Шобајић. 34, 1954. Дервен (Скопски), Ј. Трифуноски, 34, 1954. Дон.е Драгачсво, Ј. Ердељановић, 1, 1902. Драгачево Горње, К. Јовановић, 4, 1907. Драгачево Доње, Ј. Ердсљановић, 1, 1902. Дробњак, Св. Томић, 1, 1902. Дубровник и околина, И. Синдик, 23, 1926. Заглавак у Тимочком округу, М. Станојевић, 9. 1913. Задарска и Шибенска острва, Л. Марчић, 26 1930. Зета и Љешко поље, А. Јовићевић 23, 1926. Златибор, Љ. Мићић, 19, 1925. Зупци (Шума и Површ), О. Ђурић, 2, 1903. Ибар, Р. Илић, 3, 1905. Ибарски Колашин, М. Лутовац, 34, 1954. Јадар (и Рађевина), Б. Милојевић, 9, 1913. Јасеница (1), Б. Дробњаковић, 13, 1923. Јасеница (2), Б. Дробњаковић, 19, 1925. Јужна Македонија, Б. Милојевић. 10. 1921. Качаничка Клисура, Ј. Трифуноски, 32, 1950. Качер, М. Ракић, 3, 1905. Кичевија, Т. Смиљанић, 23, 1935. Клисура (и Пољаница), Р. Николић, 3, 1905. К. Јовановић, 29. 1940. Кључ (и Неготинска Крајина), Колашин (Ибарски), М. Лутовац, 34, 1954. Колубара и Подгорина (Ваљевска), Љ. Павловић, 4, 1907. Колубара Шумадијска, П. Ж. Петровић, 31, 1949. Коритница, М. Костић, 34, 1954. Космај, Б. Дробњаковић, 26, 1935. Косово, А. Урошсвић, 39, 1965. Крајина и (Црногорско Приморје), А. Јовићевић. 11, 1922. Крајиште и Власина, Р. Николић, 8. 1912 Крњеуша (села парохије) у Босни. П. Рађеновић, 13, 1923. Кумановско-Прешевска Црна Гора, Ј. Трифуноски, 33, 1951. Купрешко, Вуковско. Равно и Гламочко поље. Б. Милојевић, 13, 1907. Кучи, Ј. Ердељановић, 4. 1907. Левач, Т. Бушетић, 2, 1903. Лепеница, Т. Радивојевић, 7, 1911. Лепеница, (Насеља у), Т. Радивојевић, 27, 1930. Љешко Поље (и Зета), А. Јовићевић, 23, 1926. Лужница и Нишава, Р. Николић, — IV одељење књ. 9, 1910. Љубићска села. Р. Илић, 2, 1903. Македонија (Јужна), Б. Милојевић. 10, 1921. Малесија, А. Јовићевић, 15, 1923. Мавровско Поље (Мијаци, Горња Река и), Т. Смиљанић, 20, 1925. Мијаци, Горња Река, Мавровско Поље, Т. Смиљанић, 20, 1925. Млава, Љ. Јовановић, 2, 1903. Морава (Пожаревачка), М. Миладиновић, 25, 1928. Неготинска Крајина и Кључ, К. Јовановић, 29, 1940. Нишава (и Лужница), IV одељење, књ. 9, 1910. Р. Николић. Новобрдска Крива Река, А. Урошевић, 32, 1950. Околина Београда, Р. Николић, 2, 1903. Опоље (и Гора), М. Лутовац, 35, 1955. Пива и Пивљани, Св. Томић, 31, 1949. Пјешивци (Бјслопавлићи и), П. Шобајић, 15, 1923. Пељешац (Полуострво Рат на), Н. 3. Бјеловучић, 11, 1922. Паг, (Раб и Вир), Л. Марчић, 23, 1926. Плавско-Гусињска област, А Јовићсвић, 10. 1921. Површ (Шума и Зупци), О. Ђурић. 2. 1903. Подгорина (и Колубара), Љ. Павловић, 4, 1907 Подибар и Гокчаница, Р Павловић. 30, 1948. Подунавље (Смедеревско), Б. Дробњаковић, 19. 1925. Пожаревачка Морава, М. Миладиновић, 25, 1928. Полимље, Вслика и Шекулар, А. Јовићевић, 10. 1921. Полимље и Потарје (Средње), П. Мркоњић, 1. 1902. Пољаница и Клисура, Р. Николић, 3, 1905 Порсче, П. С. Јовановић, 28, 1935 Потарје (и Полимље) Средње, П. Мркоњић, 1 1902. Поуње у Босанској Крајини, М Карановић, 20. 1925. Пчиња (Врањска), Р Николић, 2, 1903. Пчиња (Горња), Ј. Трифуноски, 38, 1964. Раб, (Паг и Вир), Л. Марчић. 23, 1926 Рама у Босни, М. Филиповић, 35. 1955. Равно (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко) Поље, Б. Милојевић, 13, 1923. Рађсвина и Јадар, Б. Милојевић, 9, 1913. Рајец (и Тиквеш), В. Радовановић. 17, 1924. Рат, (Полуострво Псљешац), Н. 3. Бјеловучић. 11. 1922. Ресава, Ст. Мијатовић, 26. 1930. Ријечка Нахија у Црној Гори 7. 1911. Рожаје и Штавица, М. Лутовац, 37, 1960. Ругова, М. Барјактаревић, 36, 1960. Рудине (Билећке), Ј. Дедијср, 2, 1903. Саничка Жупа, М. Карановић, 26. 1930 Сарајсвска околина, Ст. и Вл. Трифковић, 4, 1907. Смедеревско Подунавље, (и Јасеница) Б. Дробњаковић, 19, 1925. Соколска Нахија, Љ. Павловића, 26, 1930. Скопско Поље, Ј. Трифуноски, 35, 1955. Скопска Црна Гора, Св. Томић, 3, 1905. Скопски Дервен, Ј. Трифуноски, 34, 1954. Стари Влах (Вишеградски), Ст. Трифковић, 2, 1903. Таково, М. Филиповић, 37. 1960. Тамнава (Ваљевска), Љ. Павловић, 8. 1912. Темнић, Ст. Мијатовић, 3, 1905. Тиквеш и Рајец. В. Радовановић, 17, 1924. Тимок, М. Станојевић, 29, 1940. Ужичка Црна Гора, М. Павловић, 19, 1925. Унац, П. Рађеновић, 30, 1948. Херцеговина, Ј. Дедијер, 6, 1909. Фрушка Гора, М. Шкарић, (Живот и обичаји планинаца), IV одељење, књ. 24, 1938. Црногорско Приморје, А. Јовићевић, 11, 1922. Црна Гора (Кумановско-Прешевска), Ј. Трифуноски, 33, 1951. Црна Гора (Ужичка), Љ. Павловић, 19, 1925. Црна Гора (Ријечка Нахија у), А. Јовићевић, 7, 1911. Црна Гора (Скопска), Св. Томић, 3, 1905. Шума, Површ и Зупци, О. Ђурић-Козлић, 2, 1903. Шекулар, (Полимља, Велика и), А. Јовићевић, 10, 1921. Шибенска (и Задарска) острва, Л. Марчић, 26, 1930. Шумадијска Колубара, П. Ж. Петровић, 31, 1949. 3. Zbomik za narodni život i običaje, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb. Narodna kuća u Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, V. Vukasović, knj. I, 1896. 252

Vrdnik, (na otoku Krku), J. Zic, knj. V, 1900. Gradište, V. Sime, knj. V, 1900. 190116 tursk°j Hrvatskoj), J. Klanić, knj. VI, Otok (kod Vinkovaca), J. Lovretić, knj. II. 1897 Polica, F. Ivanišević, knj. IX, 1903. Prigorje, V. Božić, knj. XII, 1907. Samobor, M. Lang, knj. XVI, 1912. Smiljan sa okolnom u Lici, B. Krimarić, knj X 1905. J Trebarjevo, K. Jajnčerova, knj. III, 1898. Cakovec, J. Božićević, knj. V, 1900. Sušnjevo, J. Božićević, knj. V. 1900. Stočarske i mljekarske zgrade planinskih stanova u dolini Vrata (Julske Alpe), D. Sabadoš knj 37, 1933. 4. Српски етнографски зборник, CAH, друго одељење Лужница и Нишава, В. Николић, књ. 9, 1910 Технички радови Срба сељака, Мијатовић-Бушетић, књ. 14, 1925. Фрушка Гора, (Живот и обичаји планинаца), М. Шкарић, књ. 24, 1938. 5. Српски стнографски зборник, САН, четврто одељење, Шумадинци (Етнолошка грађа о), Ј. Ердељановић, кн». 2, 1951. 6. Гласник српског географског друштва, Београд, Тих. Ђорђевић, Економија и еволуција насеља, св. 2, 1912. Гастон Гравије, Веза између рељефа и насеља у Шумадијп, св. 2, 1929. Тих. Ђорђевић, Збијање кућа и ушоравање села под кнезом Милошем, св. 3—4, 1914. Ј. Ердељановић, Нидерлево дело о старим Словенима, приказ, свеска 9, 1923. Ј. Ердељановић, Етнографска разматрања поводом Хаберландових испитивања, св. 6, 1921. Б. Букаров, Насеља у Потисју, св. 21, 1935. А. Јутронић, Буње и друге пољске кућице и склоништа на Брачу, св. 28. 1948/1. А. Лазић, Сеоска насеља у Хомољу, св. 28, 1948/11. Мил. Филиповић, О „варошицама” у селима, св. 29, 1949/1. 7. Geschichte der Franzfelder Gemeinde, Pancsova, 1893. 8. F. Kanitz, Das Kdnigreich Serbien und das Serbenvolk, I, Wien, 1904. 9. J. Хаџи-Васиљевић, Кумановска област, Јужна Стара Србија, I, Београд, 1909. 10. Р. Марковић, Инђија, Нови Сад, 1923. 11. П. Руњанин, Историја села Кузмина, ред. др. Н. Радојчић. 12. Наше село, посебно издање часописа „Савремена општина”, Београд, 1929. 13. В. Gušić, Mljet, I, Zagreb, 1931, Etnološka biblioteka, sv. 14. 14. B. Gušnić, Geneza i elementi mljetske kuće, čas. Građevinski Vjesnik, Zagreb, 1934. br. 11 i dalje (preštampan III odeljak iz prethodnog dela). 15. Odjeci, F. Lotz. Novi Sad, 1929. 16. F. Milleker, Geschichte der Gemeinden Weisskirchner Gegend, Bela Crkva, 1930. 17. J. Хаџи-Васељевић, Скопље и његова околина, Београд, 1930. 18. В. Радовановић, Сеоска насеља у Јужној Србији, Београд, 1930. 19. Ст. Марковић, Село Кумане, Нови Сад, 1931. 20. Шп. Шолдо, Типови кућа и зграда у Босни и Херцеговини, Београд, 1932. 21. Torža, Р. Wack, Novi Vrbas, 1935. 22. F. Lotz, Novi Vrbas. Novi Vrbas, 1935. 23. E. Gašić, Povijest župe i mjesta Morović, Đakovo, 1936. 24. Ph. Eng, Novi Sivac, Stari Sivac, 1936. 25. N. Hepp, Bačka Palanka, 26. F. Lotz, Baćko Dobro Polje, 27. B. Радовановић, Гсографске основе Јужне Србије, Скопље, 1937. 28. А. Станојловић, Монографија Банатске Клисуре, Петровград, 1938. Б. ИНОСТРАНА ИЗДАЊА 1. Taube, Beschreibung des Konigreichs Slawonien, u. a. Herzogtems Syrmien. Leipzig, 1777, 1/64. 2. R. Meringer, Das Volkstumliche Haus in Bosnien und Herzegovina, Wien, Viss. Mitth. VII str. 268. (Prevod i prikaz u Glasniku Zemaljskog Muzeja, Sarajevo, 1899). 3. W. Janecke, Rumiinische Bauem und Bojarenhaus, Bukarest, 1918. 4. A. Haberlandt, Volkskunst der Balkanlander, Wien, 1919. 5. R. Mielke, Das Deutsche Dorf, Berlin, 1920. 6. A. И. Нскрасов Русское народное искусствво, Москва, 1924. 7. F. Norcsa, Albanien. Berlin und Leipzig, 1925. 8. Celmann, Haus und Hof in Altertum, I. Berlin. 1927. 9. H. И. Лебедев, Жилишче и хозјаијствение построики Белорусскои С. С. Республики, Москва. 1927. 10. К. Schultze Jena, Makedonien, Jena, 1927. 11. K. K. Романов, Жилои дом в Заонежје, Лењинград, 1927. 12. М. Murko, Zur Geschichte des Volkstumlichen Hauses bei den Sudslawen, Wien, Mitth. der Antropologischen Geselschaft, Bd. XXXV. i Bd. XXXVI. 13. J. Brockmann, Schweizer Bauernhaus, Zurich, 1933. 14. H. Phleps, Ost und West Germanische Baukultur unter besonderer Wurdigung der landichen Baukunst Siebenburgens, Berlin, 1934. 15. G. Opresco, L’Art du paysan roumain, Bukarest, 1937. 16. E. Kulke, Vom Dcutschen Bauernhof, Munchen. 1939. 17. Ang. Hadjimihali, La Maison Grecque, Athenes. 1949. 18. G. Megas, The Greek House, Athens, 1951. 19. M. Иваниду, Колибе Саракачана, Атина, 1951. (у изд. Академије Атине), (на грчком језику). 20. А. Royer, Picardie, časopis Urbanisme, Paris, 1944, br. 101/102. 21. Ch. Parrain, La masion vigneronne en France. časopis Arts et Traditions populaires, Paris. 1955, br. 4. 253

СПИСИ РАЗНЕ САДРЖИНЕ 1. Вук. Ст. Караџић, Живот и обичаји народа српског, Бсоград, 1867, (скупљена етнографска граba у редакцији Даничића). 2. М. Ђ Милићевић, Кнежевина Србија Београд, 1876; Краљевина Србија, Београд; 1884. 3. Вл. Карић, Србија, Бсоград, 1887. 4. Фр. Ваничек, Историја Војничке Крајине, Нови Сад, 1878. 5. др. Рад. Симоновић, Куга у Срему, Панчево, 1894. 6. Ст. Новаковић, Село, Глас САН, XXIV, 1891, Београд. 7. Tade Smičiklas, Dvjestagodišnjica oslobodenja Slavonije, I i II deo, Zagreb, 1891. 8. Драг. Павловић, Финапсије и привреда у Србији од 1718—1739, Глас САН, XIV, Београд, 1901. 9. Финансије и установс обновљспе Србије, М. Петровић, Београд, 1897. 10. Ј. Вујић, Путешествије по Србији, (2 свеске), Београд, 1901. 11. Чед. Марковић, Основна начела о груписању и ушораваљу села, час. „Глас судства, права и администрације" за 1904, Београд. 12. А. Протић, Једно крупно културно питање, час, „Глас судства, права и администрације”, за 1904. Београд. 13. К. Јиричек, Историја Срба, III св., Културна историја, превод Ј. Радонић, Београд, 1923. 14 L. Niederle, Manuel de l'Antiquitć slave, tome II La Civilisation, Paris, 1926. 15. M. Аврамовић, Наше сељачко газдипство, Београд, 1928. 16. К. Кочаровски, Село (као предмст проучавања), 2 брошуре, Ц. X. Завод, Бсоград. 1931. 17. др. Ал. Петровић, Бањане, Ц. X. 3.. Београд. 1932. 18. др. Ал. Петровић, Раковица, Ц X. 3., Бсоград, I део 1935, II део 1939. 19. др. Ј. Ст. Кујачић, Нудо, Ц. X. 3., Београд, 1937. 20. М. Мирковић, Аграрна политика, Бсоград, 1940. 21. Војводина, I, Од најстаријих врсмена до Велике сеобе, Нови Сад, 1939. 22. Н. Констандиновић, Сељачко газдинство у Југославији, (двс свескс), Београд, 1939. 23. Село Дринске бановине у бројевима, Сарајево, 1939. 24. Habitation urbaine et rurale, Societe des Nations, Geneve, 1939. 25. др. Ал. Петровић, Основе социјално-медицинског рада на селу, I, проучавање, Ц. X. 3, Београд, 1940. 26. Р. Поповић, Аграрна пренасељеност Југославије. Бсоград, 1940. 27. Д. Ј. Поповић, Србија и Београд од 1718. до 1739, Београд, 1950. 28. Цв. Костић, Сељаци индустријски радници, Београд, 1955. ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА Највећи део архитектонских и фотографских докумената су радови аутора. Мањи део архитектонских снимака и то из: југоисточног Баната, околине Бледа и са Бохиња, — су дело заједничког рада аутора и арх. Зорана Б. Петровића. Документа из Боке Которске су заједнички радови аутора и арх. Ђорђа Симоновића и арх. Зорана Б. Петровића. Архитектонски снимци са Косова су заједнички радови аутора и арх. Зорана Б. Петровића а снимци из Метохије су заједнички радови аутора и арх. Зорана Б. Петровића и арх. Бранислава Миленковића, и једно и друго у саставу студијске екипе Хигијенског института СРС. Извори осталих илустрација су следећи: Фото-архива Хигијенског института СРС (снимци (Дебељковић), слике под бројевима: 92, 93, 98, 102, 110, 111, 112, 119, 120, 121, 122, 123, 127, 137, 139, 188, 190, 196, 201. Фото-архив Етнографског музеја у Београду, слике под бројевима: 6/3. Публикације Хигијенског института СРС, Нацрти за сеоску кућу, двориште и окућницу, Београд, 1954. слике под бројевима: 176, 178, 179, 180, 197, 198, 199, 203, 204, 205. Пројектантски завод АП Војводине, слике под бројевима: 241,242. М. Мушић, Обнова васи, слике под бројевима: 44, 47/1. Ђ. Симоновић, слике под бројевима: 164, 187, 263. 3. Б. Петровић, слике под бројевима: 79, 160, 222, 247, 74, 76, 77, 130. Ђ. Симоновић и 3. Б. Петровић, слике под бројевима: 33, 34, 89, 162. М. Миличић, Непозната Далмација, сликс под бројевима: 7/1, 25/1, 28/А, 30. Ј. Крунић, слике под бројевима: 24. 127, 131, 136. Sch. Jena, Makedonien, слике под бројевима: 128, 129, 132, 133. Biskupin, слика број 4/1. Nicderle, Civilisation slave, II, слика број 4/2. „Arhitekt", бр. 5/52, Љубљана, слака број 27. канд. арх. Р. Фридрих, слика број 37. арх. Шорли, Љубљана, слика број 42/1 и 250. М. Видаковић, Ђурђевац, слика под бројевима 50, 51, 52, 251. А. Фројденрајх, Загреб, слика број 54/1. Хрватска грађевна уметност, слике број 53/2 и 54. П. Вак, Торжа, слика број 61/1. В. Радовановић, Географске основе Јужне Србије, слике под бројевима 124 и 126. Т. Златев, Бугарска сеоска кућа, слика број 143. Хаџи-Михали, Грчка кућа, слика број 144. Janecke, Rumanische Haus, слика број 145. Nopcsa, Albanien, слика број 146. Н. И. Лебедев, Кућа белорусије, слика број 147 и 148. ,,Schweizerische Bauzeitung, 1930, слика број 150. Th. Sharp, Anatomy of the Village, слика број 151. „Чехоловачка”, часопис број 1, за 1947, слика број 152. А. Edallo, Ruralistica, слика број 153. К. Романов, Заонежје, слика број 170. „Art et Traditions Populaires”. Париз, 1956, слика број 171. „Техника”, број 1, 1946, слика број 181, 248, 249. 254

ARHITECTURE RURALE ET URBANISME RURAL INTRODUCTION (pages 5—17) FACTEURS (pages 11—15) Les etudes de l’AR et de I’UR sont relativement recentes dans la pratique, dans les recherchcs de meme que dans l’enseignement. A la Faculte d’Architecture dc Belgrade les recherches dans ce domaine ont ćtć commencćes des avant la guerre et l’cnseignement depuis 1945. La tradition seculaire dans l’AR se perd aujourdu’hui: les tendences des villageois vont vers les constructions plus moderncs; le programme de la maison devient plus complique; la production agricolc plus intense demande unc nouvelle organisation, plus collective; la reorganisation communale recente pose des problemes nouveaux. Ainsi l’intervention des architectes devient necessaire. Du point de vue de Г AR ct de Г UR la structurc simplifiee du village comprend Maison, Cour, Agglomeration et Territoire villageois. Les formes de ces elćments son tres divcrses en Serbie, et encore plus en Vougoslavie. Etant donne que nos villages ne sont pas urbanisćs, dans les etudes l’analyse comparative de la ville et du village presente certains avantages. Ainsi la definition du village peut etre logiquement basee sur l’occupation de ses habitants dans l'agriculture. Les differences se refletent dans la densite d'habitation, le rapport du lieu de travail au logement, les services communaux, la distribution sur le teritoire geographique, l’ćtat gćneral culturel et ćconomique. Un des devoirs de l’AR et de l’UR est de collaborer a l’elimination de ccs diffćrences. Trois disciplines s’ occupent du village: AR, UR et Architecture agricole. Les deux premieres sont ćtroitement lićes la troisieme est spćcialsće. L'architecture de la maison et de la cour sont d’un caractere nettement spćcial. L’UR fait partie intćgrante de la planification rćgionale. L’intćret dcs architectes pour le village est rćcent et vient aprćs les etuđes approfondies des anthropogćographes. La situation avait ćtć semblable dans toute l’Europe. L’initative en Serbie pour une meilleure maison villageoise fut prise par les socićtćs des mćdecins. Les ćtudes se bascnt sur le mćmes principes dans la ville et dans le village mais celles-ci demandent un travail serieux prćalable dans le village meme. Divers facteurs, variable et s’ influen^ant mutnellement, agissent dans l’AR et l’UR. II est nćcessaire de lcs connaitre pour у intervenir avec succes. Ils peuvent se grouper ent facteurs Nature et facteurs Homme. La composition gćologique du sol, les vćgetaux, fournissent les matćriaux dc construction. Le climat et la configuration du sol agissent sur les formes. Le genre d’ agriculture mfule surtout sur la composition de la cour. La structure de la famille est essentielle pour le programme de la maison. Dans le passć les systemes sociaux ont determinć souvent la structure de l’agglomeration, la forme et jusqu’a l'arrangement de la maison. Lcs influences de tels systemes sont encore visibles en Mecćdoine et en Voivodina. Les grands evenements politiques tels quc: longues guerres et longues occupations, provoquent les migratons, imposent des systemes sociaux et des civilisations diffćrents, ce qui peut constituer des facteurs puissants dans l'ćvolution des AR et UR. En Serbie ce fut le cas au XVIII et XIX siecles. Les voies de communication sont tantot une attraction pour les populations villageoises tantot elles les fuient, selon que la sćcuritć publique cxiste ou non. Les groupes dcs constructeurs ambulants portent leur concćptions architecturales dans des rćgions ćloignćes. Aujourd’ hui leurs influences sont moins sensibles: il у a des tendances de nivellement par suite de l’adoption des mćthodes da travail semblables. Les facteurs ćvoluent avec Г ćvolution gćnćrale de la socićtć. Dans certaines rćgions certains parmi eux sont comme des avantgardcs pour les autres. Les seules constantes sont les facteurs Nature et encore. pas absolumcnt. L’ćtude des facteurs dans leurs interinfluences et dans leur ćvolution et tres colmplexe. II n’est pas possiblc de donner une loi qui les dćfinit. C’est pourquoi il est nćcessaire d’ etudier chaque cas en particulier. Dans l’ćvolution gćnćrale de l’AR et de 1UR on peut, quand meme, constater qu’il у a progression si: (1) le systeme social permet le dćveloppement ćconomique, (2) si la paix, la stabilitć politique permettent la continuitć de l’evolution, et (3) si l’accroissement naturel de la population est positif. L’ influence des factures Nature porte surtout su la construction, tandis que celle des facteurs Homm . surtout sur la composition. REVUE DE L’ARHITECTURE RURALE EN YOUGOSLAVIE (pages 18—94) L’AR en Vougoslavie est tres diverse parce que les facteurs principaux le materiel de construction et les conditions sociales et ćconomiques, furet trćs diffćrents suivant les regions et suivant les ćpoques. Du carst littoral, a travers les forets de Bosnie, on passe aux demi-steppes de la Voivodina et vers le sud a travers les rćgions dćboissćes de la Serbie orie ,.|ег_ qu’aux contrćes macćdoniennes aux aspecu’ _nc;aux ranćens. Les diffćrents systemes Pol,ltiqueSaVaient ocdes Etats europćens et de la Turqu!e, qu a e __ cupć pendant des sičcles les pays de la roug ont laissć leurs traces diffćrentes. 255

А part la Voivodina ou la colonisation planifiće de l’Autriche au XVII ct XVIII a fortemenl influence l'AR et l’UR, dans toutes les autres regions l'AR et l’UR, fut l’oeuvre des paysans memes et des maitrcs d'oeuvre villageois. II est difficile de fixer les aspects de l’AR, des sieclcs anterieurs au XVIII parce que les graves changements politiques et sociaux, ainsi que les constructions peu solides, nc nous ont pas laisse des restcs originaux. Depuis le XVIII, quoique l'evolution fut rapide, on peut la suivre d’apres les recherches anthropogeographiques et sur quelques restes materiels conserves. Des lcs premieres dćcades du XX on constate l'influence de la ville d’abord sur les fa^ades, ensuite dans la construction. Apres 1945 cette influence devient telle qu’elle arrete l'ancienne evolution continue. L’AR actuelle et fulture perd son caractere autochtone du passe. CONSTRUCTIONS DE LA MAISON VILLAGEOISE (pages 23—24) La maison est le representant typique de Г AR de la region et de l’epoque donnecs. La caractćristique la plus expressive provient dcs materiaux des murs et de la couverture. Un s.vsteme terminologiquc у est base. On distingue quatre catćgories principales. (1) Constructions en pierre sur le Littoral Adriatique, au Montenegro et en Hercegovine. La couvcrture en est en pierre, en paille, parfois en bois. (2) Le bois fut le principal matćriau pour la plupart des rćgions yougoslaves, soit en brvnara (poutres croisćes aux angles) soit en pan de bois. La couvcrturc est ici en paille ou en bardcux. (3) la terre est surtout employee dans la plaine pannonienne de la Voivodina. anterieurement en pise et en briques sćches, aujord' hui en briques cuites. La couverturc cst en paillc, en roseaux et dermiercment en tuiles plates. Le progres en AR sc porte d'abord sur la maison familiale. Le batiment ćconomique suit la maison avec un retard d’au moins une ćtape. TYPES D'AGGLOMERATIONS (pages 15—18) Les types basiques sont: (1) villages a maisons dissemenćes et (2) villages a maissons agglomćrćes, avec beaucoup de varićtćs, (suivant J. Cvijić, La Pćninsule Balkanique, Paris, 1918, chez Armands Collin). Cvijić dćfinit les types d’apres la mćthode gćeographique avec ćgard aussi aux facteurs sociaux, politiques et autres. Les villages disseminćs sont une crćation relativemen rćcente des immigres et apres le dćfrichment des forets. Ils occupent lcs contrćes ccntrales de la Vougoslavie. Ils furent fondćs par une population pastorale. Par l’accroissement naturel et avec le temps cette catćgorie tend a passer a la suivante. Des maintenant beacoup de villages au centre de la Serbie ont des parties a demi agglomcrćes. Les villages agglomerćs apparaisscnt surtout dans Jes plaines, comme habitat des agrriculteurs, quoique en Macćdoine il у ait de tels villages de patres sur de hautes montagnes, mais trćs vieux. LES ABRIS PRIMITIFS (pages 18—23) Les AP montrent une grande diversite basće sur les conditions locales. On les rencontre aujourd’hui surtout aux alpages comme huttes; dans le loess des rives danubiennes: comme souterrains; dans les conglomerats de la Neretva; jadis dans la plaine pannonienne, etc. Sur plan circulaire on construit les AP (1) dans des contrees centrales avec des branchages et couverts de paille, (2) dans la plaine de la Voi’vodina et aux Lacs de la Macedoine avec des roseaux, (3) en pierre dans l’Istrie et dans les iles adrriatiques. La forme ovale provient de la forme circulaire avec le but d’agrandir le volume. Les AP ne sont en realite que des toits poses directement sur le sol. La forme conique convenable au point de vue statique, prćsente un volume mal commode. On sureleva le toit et ce fut la crćation du mur. II у en a sur plan circulaire ou oval, a mi-hauteur ou a l’hauter de l’homme. Toute une sćrie des AP existe sur plan rectangulaire, construits et bois, pierre, paille. Les patres so servent de huttes mobiles sur glisieres. Ces formes des AP ne sont pas des crćations originales en Yougoslavie. On les trouve ailleurs aussi comme expression de la meme technique primitive employant les matćriaux semblables. COMPOSITION DE LA MAISON VILAGEOISE (pages 24—27) La composition de la maison corrcspond surtout a l’ćtat ćconomique et culturel de la famille villageoise. Au debut ce fut partout la maison unicellulaire, parfois partagće avec le betail. Dans les contrćes meridionales le pćristiyle allongć parait tres tdt. On en soustrait les parties extremes pour en former de nouvelles cellules. L’evolution se poursuit en horizontale par division od par addition. Dans lcs agglomerations tres serrćes, surtout sur le Littoral, la maison se dćveloppe en hauteur. L’ćtable est separće de la maison, sauf dans les Aples et en Voivodina ou elle est annexće a la maison, et encore en Macćdoine et sur le Littoral ou elle fut jadis situće sous la maison. LE LITORAL ADRIATIQUE (pagcs 27—36) Le sol pierreux dćtermine la constructions. L’ćvoLution partait de l’abri appliquć au rocher, passait par la maison au toit a une seule pente et aboutit a la maison a ćtages avec cuisine au grenier. Le rez-de-chaussće servait d’ćtable et de resereve. Les agglomćrations sont tres serrćes a ruelles tortueuses. Les transports se font a dos d’ane. Les maisons familiales se rangent les unes a cote des autres formant des groupements jusqu’a une dizaine. Les cours sont rćduites a des terrasses. Beaucoup de villages, surtout ceux de l’arriere de la cote, sont en dćpćrissement, par suite de la dissemination de la population. Au Montćnegro et en Hercćgovine karstiques la maison raste basse, ć un seul ćtage, l’agglomćration est moins serrće, la technique de la construction est plus primitive. Le toit a deux pentes est supportć par deux pieux en bois, l’atre avec deux larges bancs est placć prćs du mur. LES ALPES JULIENNES (pages 36-^4) L’agglomćration est flanquće au bas des pentes, a la sortie du courant d’eau venant de la montagne. Les villages sont vieux, du type routier avec, en gćnćral, une rue principale suivant la ligne du ni256

veau et une autre, perpendiculaire, montant vers la montagne. Les cours sont de forme rectangulaire avec la disposition des batiments en profondeur, ce qui fait supposer quelque intervention lointaine des seigneurs feodaux. La composition typique de la maison est donnee ill. 46, avec la „hiša” comme pidce principale, la chambrette a coucher, la cuisine et l'entrće. Le grenier est toujours tres spacieux avec de larges auvents servant de sechoirs. L’architecture des formes, resultat des fonctions et de la construction, se presente dans un style acheve et expressif. SLAVONIE (pages 44—46) Certaines descriptions du XVII, du temps, de Г occupation des Turcs, montrent les agglomerations dispersees, la maison unicellulaire avec l’ćtable anпехее. Apres l’occupation de l’Autriche les nouvelles populations immigrees fonderent de nouveaux villages. Раг l’intervention de la Frontićre Militaire les nouvelles agglomerations furent formes suivant certaines regles, quioque non suivant des plans preetablis. La nouvelle maison subit une evolution aboutissant a la formation tricellulaire avec un peristyle longitudinal. En general l’AR de la Slavonie a beaucoup de ressemblance avec celle de la region voisine de Srem (pages 48). VOIVODINA (pages 46—52) V., situee dans la plaine pannonienne, est particulierement interessante au point de vue de la genese de son AR et de ses agglomerations actuelles. Pendant la langue occupation des Turcs la region fut dćpeuplee, la terre tomba en friche, l’agriculture devint extensive. Les Autrichiens у entreprirent, pendant le XVII et XVIII, une grande organisation des territoieres, la reorganisation de la population, serbe et une intense collonisation des populations allemandes, slovaques et hongroises. Les geometres de la Hofkammer et les ingenieurs officiers de la Frontičre Militaire ćlaborerent des plans regionaux, des agglomeration, et meme des batiments types. La Hofkammer poursuivait les buts economiques tandis que la Frontiere Militaires formait la milice paysanne. Certains possesseurs feodaux suivirent cet exemple quoique avec moins de succčs. Ainsi la Voivodina prćsente une region ou l’AR est complčtement planifiee. Le systeme applique pour la structure des agglomerations est orthogonal. La parcelle est divisee en trois surfaces; cour principale, cour auxilaire et verger. La maison a toujours le meme emplacement dans la cour et la mćme composition. Divers reglements stricts determinaient la largeur des rues, les dimension desparcelles, la construction des batiments etc. Dans ses debuts la maison des collonistes fut bicellulaire. Bientot elle devint tricellulaire avec une petite cuisine — atre au milieu, maison typique pour le XIX. PLus tard, par suite du puissant developpement ćconomique, la maison grandit et s’ allongea suivant la rue et en travers de la cour. Au XX la facade principale donnant sur la rue, subit l’influence urbaine et fut fortement dćcorće en baroque et sćcession. Dans le Srem boisć, l’ancienne maison, construite en bois fut trćs, dćcorće. LA BOSNIE CENTRALE (pages 52—54) L’AR est ici tres clairement dćterminee раг le facteur Nature la foret rćgnant en Bosnie. Toute la maison est construite et amćnagće en bois. Les murs en sont formćs раг des troncs horizontaux et le toit, a tres forte pente, est couvert de bardeux. Elle resta longtemps bicellulaire. L agrandissement a ćte con?u d’une facon originale раг la formation d’une piece dans le haut grenier dont la fatjade регсе la toiture (ill. 68). Le type de l'ancienne maison de Bosnie fut геpandu раг des maitres constructeurs dans les contrees avoisinantes, en particulier en Serbie. Cette maison bicellulaire construite en bois a ćtć nommće par Cvijić ,,la maison dinarique”. ŠUMADIJA ET PODRINJE (pages 54—60) De toute la Yougoslavie ces contrees le libćrerent les premieres de la domination etrangere et formerent le premier поуаи de l’indćpendance nationale dans la premiere moitić du XIX. Ce fut la raison des progres ćconomique et culturel intenses. Ainsi la libćration du regime fćodal advint ici des 1830. Une rapide ćvolution de l’AR en fut le resultat. Partant des formes primitives du XVIII, la maison passa vite a la maison dinarique bicellulaire construite en bois раг les maitres d’ Osat. Vers le milieu du XIX se forme la troisieme piece et vers la fin du siecle la maison developće possede dćja quatre pieces. En meme temps les systćmes de construction, par suite du deboisement, changerent au pan de bois et enfin a la brique. Longtemps organisćs en communautćs familiales („zadruga”), les paysans de la Š. et P. creerent une concćption adćquate de la cour avec la maison commune au centre (avec le seul foyer prćs duquel toute la communautć prenait les repas) et des „vajats” autor, ces derniers ćtant des habitations de chaque membre marić de la zadruga. Tout le systeme correspondait bien au principes de l’organisation de la zadruga. (IU. 79). Les deux centrćes re^urent de forts courants d immigration de la population pastorale venant du Sud-Ouest. POMORAVLJE (pages 60—64) Rćgion voinsine des prćcćdantes, Po. eut au XVIII et XIX le meme sort politique, ćconomiques et social. Pourtant l’AR prćsente ici une allure gćnćrale differente рагсе que les courants d’immigartions venaient de la Macćdoine et de Kosovo, rćgions d’agriculteurs аих villages agglomćres et avec des maisons caracterisćes раг un peristyle qu’on ne voit pas dans la maison dinarique. Trćs caracteristique роиг la maison de cette contree et la formation de fausses arcades sur une construction en pan de bois. L’origine de ce motif n’est pas certaine quoique il n’apparaisse qu’a la fin du XIX. KOSOVO (pages 64—69) Dominće par les Turcs jusqu’en 1912, cette region a conservće encore des traces du rćgime fćodal. Une autre caractćristique en est le mćlange ethnique des Serbes et des Šiptars, d’origine albanaise, immigrćs ici pendant le XVIII et le XIX. Ainsi l’AR prćsente des aspects diffćrents par suite des diffćrences ethnique, 17 Сеоска архитектура 257

sociale, economique qui existaicnt parmi la population rurale de Kosovo. La maison des Siptars fut a l’origine a un etage, le rez-de-chaussee ćtant occupe раг la cuisine et l’ćtable. La maison des Serbes, habitants de plaincs et soumis au regime feodal, fut a l'origine unicelluJaire avec un peristyle et ce n’est qu’apres 1918 qu’ellc prit un essor d’agrandissement typiquemcnt en longuer (ill. 97). Dans les montagnes environant les champs de Kosovo, les Serbes plus libres de l’influence feodale, construisirent de grandes maisons a un etagc avec des pćristyles. KULA de METOHIJA (69—75) Parmi gel Siptars d’origine albanaise dc M. la vcndetta s’ćtait conservee longtcmps. C.est pourquoi la famille construisait a cdte dc la maison egalement unc forte tour („kula”) dont la principale fonction fut d’offrir un abri aux mcmbrcs masculins. Normalement la kula a trois etagcs, dont le plus bas est destine a l'etable le тоуеп, a la vie familiale, et le plus haut est une sorte d’etage noblc, destine a la reception des hotcs masculins ct temps normal comme, le selamluk des musulmans citadins. A cette fin certaines kulas presentent des dipositions compliquees dcs escaliers exterieurs qui pcrmettent d’amener l’hote mascuLin a l’etage le plus haut sans qu li puissc rencontrcr les mcmbres feminins de la famille. II est interessant de noter (ill. 115) la structure de la cour d’une grande communaute familialc de 80 mcmbres qui ressemblc prcsque a une forteresse avec murailles extćrieures, fort interieur et kula figurant comme le donjon de la derniere defense. SAR PLANINA (pagcs 75—79) Grand massif montagneux couvert de plantureux alpages, le Sar a ete de tous les temps propice a l’elevage. Les villages se disposent ent trois rangees: (1) les agglomerations basses au contact des plaines environnantes, (2) les villages sur les terrasses a тоуеппе hauteur, et (3) les villages hauts places dans les vallees encaissees. Certains de ces villages existaicnt deja au Moyen-Age. Ceux des terrasses sont les plus jeunes. Toutes le agglomerations sont a maisons concentrees. La maison est aujourd’hui a un etage avec un peristyle longitudinal, construite en pierre et en pan de bois. Dans les alpages se sont conserve des constructions primitives nous rappelant de tres anciennes formes. Au temps de l’Etat Medieval Serbe on sait que toute une serie de villages semi-nomades (,,katun”-s) s’ occupait de l’elevage et vivait dans les montagnes, piobablement dans des abris semblables. Les patres pendant leurs deplacement avec les troupeaux, s’ abritent dans des maisonnettes sur glissieres. MACEDOINE DU SUD (pages 79—83) Pendant la longue occupation des Turcs dans les plaines de la Macedoine, le systeme feodal fut tres dćveloppe. Les proprićtes des beys, ainsi que les agglomćrations de leurs paysans, sont connues sous le nom de „čifluk”. La forme de l’agglomeration qui correspondait le mieux au systeme ćtait le čifluk fermć, une composition en quelque sorte planifiće, constituee par une surface rectangulaire autour de laquelle se rangeaient les misćrables habitations des paysans soumis, tandis que au centre sc dressait la maison du maitre, de son directeur, ses magasins et scrvices gćnćraux. Ainsi cette disposition urbanistique permettait au maitre de controler, toute la vic de ses serfs ct non seulemcnt leur production. La maison des čifčis fut d’une composition minime: une seule piece pour la famillc, unc pour l'ćtablc, accolće a celle-la ct un peristyle longitudinal. Dans les viilages des montagnes, ou vivaient des paysans rćlativement libres, la maison fut plus grandc et gćnćralement a un ćtage. Dcpuis 1918 les čiflucs ont ćtć reformes puisquc le lystemc fćodal des Turcs a ćtć aboli par lc Etat Vougoslavc. MOBILIER (pages 83—87) Les amćnagements intćrieurs et le mobilier dans l'AR sont determines par les mćmes facteurs que l’architecture memc. Ainsi dans la maison dinarique de la Bosnie et de la Šumadija, construite en bois, presque tout le mobilier et les ustensiles sont cn bois. tandis que dans la maison du Littoral on rencontre des sićges, des tables, memes des rćcipients, en pierre. Dans l’intćrieur on constate une ćvolution qui fait partie de l’ćvolution gćnćrale cad. surtout l’ćvolution ćconomique et sociale. En partant du ,.bas niveau” on trouve dans lcs maisons pnmitivcs unicellulaircs, des foyers a mćmc lc sol. sans tables ni sieges, le couchage par terre. Dans la maison bicellulaire cad. dans le degre suivant, la table rondc est hautc de 30 cm., les sieges bas sont a trepied, lc foycr et la literie sont encore au sol. mais mieux organises et arrangćs. Ensuite le lit fut soulevć a hauteur normale mais toujours trćs large, pour plusieurs personnes, rappelant lc couchage par terre. Aujourd’hui presquc partout, la systćme de l’interieur est fortement influence par celui de la ville et par les produits industriels. L’ćvolution fut semblable dans toutes les rćgions de la Yougoslavie mais a dcs ćpoques diffćrentes. CONCLUSION (pagcs 87—89) L'AR se distingue par son expression fonctionnclle et constructive, par scs formes simples et claires, par i'absence de l’artisme. Son evolution a travcrs les siecles ćtait presque completement indćpendante des architectures dites ,,styles”. Les crćations dans l'AR sont l'oeuvre апопуте des nombreux maitres constructeurs qui, dc generation en gćnćration, se transmettaient lentement les moyens et les formes dont l’expćrience fut le juge pricipal. L’AR ne connait pas le projet comme methode de production. Ainsi l’AR se prćsente comme une crćation primaire. Reduite aux plus simples moyens elle cherche raremcnt a impressionner, a reprćsenter, jamais a etre monumetale. Donc elle est ćminemment humaine. L’AR seule peut etre qualifiee de populairc car elle est le rćsultat des efforts des maitrcs et ouvriers provenant directement du milieu et sans autre ćducation que l'expćrience du chantier. C’est pourquoi la rćpartition territoriale des principaux types caractćristiques de l’AR en Yougoslavie ne suit pas les limites des divisions administratives. Elle rćsulte des facteurs qui ne sont pas ethniques. Dans le passć les architectes et les historiens d’ architecture consideraient l’AR comme mineurc, sans rćelle valeur architecturale. Aujourd’hui l’intćret pour ces crćations grandit parce qu’ on у trouve certaines qualitćs requises pour l’architecture contemporaine. telles que l’ćquilibre entre la fonction- la construction 258

et la formc. La connaissancc plus approfondic de l’AR lui rendra sa vraie place dans l'heritagc architcctural general car ellc fut trop longlcinps mćconnue. Dc la page 95 a la fin du volume on traite plus particulieremcnt les problemes actuels de l'AR cl de l’UR en Serbic. Dans l’introduction on donne une description succinte du milieu physique, un apcr<;u dcs evencmcnt historiques des migrations, dc la situation socialc dcs pavsans dans le proche passe. des caractćristiques de lagriculture, et cnfin les principalcs donnees demographiqucs. Le premier achapitre (pages 98). traite de la cour comme elemcnt principal de l'agglomćration rurale. Apres l'analyse des principaux typcs ćxistants (disperce, agglomere, planifie) on passe au problemc dc la cour suivant les necessites actuellcs ct lcs exigences cn perspective. Dans le sccond chapitre (pages 112 a 125), apres une courte analyse de l'etat existant, on traite de l'habitation ruralc on passant en revue chacun des elements du logemcnt de la famille paysanne, suivant les conditions qui le specialisc en tant que villagcois. Les illustrations 203, 204, 205 presentent les recommandations de l’Institut d’Hvgiene de Serbie comme resulats des etudes prealables generales du probleme ct des concours architecturaux publics, pour les regions principales du pays. Lc troisieme chapitre (pages 126 a 162) cst consacre au problemc dc l'agglomeration. On distingue actuellemcnt quatre regions aux formes ct a la structure differentes: (1) Voivodina avec l’agglomeration planifiee, (2) Sumadija et Podrinje avcc les agglomerations spontanement formees ct dc densite movenne et (3) les contrees du Sud ct de l’Est aux agglomćrations denscs. D'apres l’evolution du passe et l’organisation administrative actuelle, on peut distinguer trois types d’unites: (1) village primaire. (2) village centre de l’ancicnne commune. fondee au XIX et (3) village centre de la nouvelle commune (1956). Par la suite on etudie le programme du village contemporain et on analyse divers elements de l'agglomeration: zone d’habitaion, centre civique, centre economique, rcpos et rccreation communications etc. Aux pages 149—151 on presente qulques exemples d'etudes concretes executees pour des villages, apres 1945. Une partie speciale est consacree au probleme de la reconstruction des agglomćrations existantes. Suivant les diffćrents types de celles ci on traite les qualites positives et nćgatives dc chacun, et on en propose des solutions de principe. Le chapitre suivant (pages 163 a 170) traite du territoirc villageois, „atar”, du genese et des deux types principaux: atar planifie dans la Voi'vodina et atar spontanćment forme, determinć surtout par les donnees geomorphologiques. L'amenagement du territoire est du devoir des agronomes. Les architectes sont chargćs dcs centres de travail secondaire et du resau des communications. La region rurale est traitće aux pages 171 a 182. Jadis plutot isoles et economiquement autrachiques, nos villages depuis le XIX subissent des reformes spontanees et administratives. Les voies de communications modernes provoqućrent la formation spontanće de nouveaux centres, les „bourgs routiers”, souvcnt en dehors des agglomerations villageoises existantes. Ils se placent tous les 10 Km sur les routes importantes. La premiere mesure administrative fut l’organisation des communes de plusieurs petits villages au XIX. En 1955 on ži forme de nouvelles communes, groupant plusieurs anciennes communes avec environ 10.000 habitants. Lcs nouvelles communes posent le probleme de leurs ccntres communaux avec de nouvelles fonctions culturelles, ćconomiques, adminitratives. Illustrations 275, 277 montrent les etudes regionales pour l'arrodissement de Gruža, aux villages diperces. LES AGGLOMERATIONS VILLAGEOISES DANS LA VOIVODINA (pagcs 165—183) Genese, structurc urbanistique et composition. suivant la documentation techniquc des archives. Les villages de Voivodina presentent certaines caracterisliqucs qui les distinguent des autres villages yougoslaves. D aiilcurs meme cn Europe on ne trouve pas un aussi grand nombre de villages groupes dans une seule region avcc des caracteristiques tres speciales. Plus de 400 villagcs dans la Voivodina sont organises d’ appres un systeme dctermine avec rues en ligne droite, avec les parcelles identiques, suivant les normes reglant meme la construction. Presque une moitie de ces villagcs fut errigee d'apres les plans prepares d' avance. L'action concernait ia reforme totale des villages ćxistants amsi que la creaiton de nombreux villages nouveaux pour les colonistes venant de l'etranger. La fondation des villages fut precedee раг une planification de larges territoires organisee dans le but d'intensifier la production agricole et de disposer les terroires et les agglomerations suivant une politique determinće. L’action a ete menee surtout durant la seconde moitić du XVIIIe раг les autorites militaires et civiles autrichiennes. Kriegsarhiv et Hofkammerarhiv a Vienne possedent unc riche documentation technique. quoique non complctc, de cartes et de plans des divers villages de Voivodina. Cette documentation, completee par les recherches dans les villages memes, rend possible la solution du probleme dc la genese, des caracteristiques urbanistiques speciales, de la typisation de la structure, de la composition. Depuis le XVIle on peut distinguer trois phases dans l’evolution de l'agglomeration villageoise. Certains voyageurs de ce temps avaient remarque que beaucoup de terres restaient en friche, que les rares. habitants serbes vivaićnt dans les villages disperces. Pourtant les premiers plans datant de 1763 nous montrent dans les memes rcgions de grands villages aux agglomćrations denses, formes suivant unschema tres irregulier aves des rues tortueuscs et des parccclles de formes differentes. Cette seconde phase fiit la consequence des ordres dcs autorites autrichiennes dans la but de concentrer les habitants. Ensuite vint la planification genćrale comme troisieme phase d'evolution, qui format les agglomćrations d’aciourd’hui. Suivant les conditions qui dicterent la naissance des divers villagcs, nous voyons quarte groupes de possibiltes: (1) les agglomerations nouvelles sur des terrains libres pour les nouveaux colonistes, (2) les agglomerations nouvelles sur des terrains libres mais comme deplacements dcs villages existants, (3) la reconstruction complćte dcs agglomćrations existantes sur le meme emplacement et (4) la creation de nouveaux quartiers comme ćlargissement des villages existants. Presque tous les villages d' auroud’ hui sont fondes d’apres un des modes ci dessus mais de beaucoup les plus nombreux suivant les modcs (1) et (3). On distingue deux types de structure urbanistique (1) reguliere et (2) irreguliere, basees toutes les deux sur le meme systeme de la rue droite et de la parcelle rectangulaire et identique pour tout le village. La structure reguliere montre une composition achevee 17’ 259

organisće sur le shema geometrique orthogonal. Elle est ćvidemment la consequence de l’ćxćcution suivant un plan technique prćalable. La forme la plus simplifiće presente un certain nombre de blocs pour habitations familiales (avec divers batiments economiques), disposes suivants des rues droites longitudinales et transversales, sur un trame orthogonal. Une autre forme prćsente en plus une place au centre de l’agglomeration. Certaines compositions montrent une vellćitć formale avec des places ovales et des rues rayonnantes. Vu l’ćpoque a la quelle ces projets furent ćlaborćs il parait logique de les approcher de ceux suivant les quels on a construit des villes nouvelles en Europe et en Amerique du Nord, toutes proportions gardćes, et appratenant a l’ćcole dite »des villes idćales« du XVII et du XVIII. Les agglomćrations planifićes irrćgulieres sont. composćes de rues droites mais arbitrairemnt disposćes et non suivant un shema gćometrique. Dans les, archives on ne trouve pas de projets pour ce type d’agglomćrations ce qui concordent avec les traditions conservees parmi les habitants qui rappellent une intervention forcće sur place par l’abattement des clotures, les percements des murs, la destruction des batiments memes. D’apres les plans originaux des archives on peul constater que les agglomerations a l*epoque dc leur fondation, se composaient surtout des zones d’habitat. du centre villageois avcc autour: eglise, presby tere, ecole habitations povr les officiers, sentimclle aubcrge, parfois la direction du domaine. Chaque parcelle familiale etait divisće en trois parties: la cour, l’aire et le jardin. Des instructions cherchaient ć rendre rćglementaires certaines normes telles que largcurs des rues, dimensions des parcelles, grandeurs des maisons, systemes de construction etc. II en est provenu d’ailleures cet aspect uniforme connum des villages dans la Voivodina. Le territoire villageois fut aussi planifić suivant les principes d’organisation de la production agricole au XVIIIe cad. que chaque famille disposait de trois differents parcelles de terre labourable, d'une parcelle de prairie, une de vergers, une dc jardin. Le but de toute cette action dc grande envergure etait double: rendre les terres plus productives en у colonisant de nouveaux travailleurs et en organisant les indigćnes et former une milice paysanne encadrće par des officiers de carrićre capable de monter la garde a la frontiere turque. 260