Сеоска архитектура и руризам

срсз ЛЕСКОВАЦ (стањс из 1961. годинс) НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. ГРДЕЛИЦА (варошица). В. ПРЕДЕЈАНЕ (варошица) В. ЛЕБАНЕ С. ЛЕСКОВАЦ D. ВЛАСОТИНЦИ ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА БРОЈ СТАНОВНИКА , ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 БОЈНИК 36 4432 20909 580,8 4,7 17 16 3 _ — БРЕСТОВАЦ 20 4068 20277 1013,9 5,0 4 8 7 1 — — ЦРНА ТРАВА 21 2606 12527 596,5 4 8 12 7 1 1 — _ ГРДЕЛИЦА А 37 4200 21254 574,4 5,1 23 9 4 1 — _ ЛЕБАНЕ В 38 4496 24982 657,4 5,6 13 20 5 — — — ЛЕСКОВАЦ С 50 6652 33703 674,1 5,1 17 27 5 1 — — МЕДВЕЂА 44 4391 24253 551,2 5,2 28 11 4 1 — — ВЛАСОТИНЦЕ D 46 5504 30282 658.3 5,5 18 16 12 — — — ВУЧЈЕ 30 4083 21537 717,9 5,3 13 11 6 — — — 322 40432 209724 651,3 5,2 145 125 47 5 — — % 100 45,0 38,6 14,8 1,6 - НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. АЛЕКСИНАЦ В. БЕЛА ПАЛАНКА С. БЛАЦЕ D. ДИМИТРОВГРАД Е. КУРШУМЛИЈА F. НИШ G. ПИРОТ Н. ПРОКУПЉЕ I. СОКО БАЊА срез НИШ (стање из 1961. године) 9 ОПШТИНА НАПОМЕНА _______________ 1 СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА _______________ БРОЈ СТАНОВНИКА | ПРОСЕЧАН БРОЈ | СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. СЕЛА ОД 2000 ДО 3000 СТ. 3000 ДО 5000 ! ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 АЛЕКСИНАЦ БАБУШНИЦА БЕЛА ПАЛАНКА БЛАЦЕ ДИМИТРОВГРАД ДОЉЕВАЦ ГАЦИН ХАН КУРШУМЛИЈА МЕРОШИНА НИШ ПИРОТ ПРОКУПЉЕ СОКО БАЊА СВРЉИГ ЖИТКОВАЦ ЖИТНИ ПОТОК ЖИТОРАЂА А В С D Е F G Н I 28 53 46 39 41 16 34 89 27 64 72 78 24 39 45 28 30 6587 6879 4743 4136 3766 4152 5105 5885 4024 14128 10712 7686 4135 6186 7843 2109 4229 27914 34363 20688 19556 14760 19855 23979 33573 20903 63421 49603 36273 20089 30204 32422 10181 22193 996,9 648,4 449,7 501,4 360.0 1240,9 705,3 377,2 774,2 991,0 688,9 465,0 983,4 774,5 720,5 363 6 769,8 4,2 5.0 4,4 4,7 3,9 4 8 4,7 5,7 5,2 4,5 4,6 4,7 4,9 4 9 4,1 4,8 5,3 4 18 34 25 34 4 10 70 6 13 22 49 6 11 21 22 9 14 29 8 12 7 3 18 18 16 27 38 26 10 17 14 5 14 8 6 4 2 ž 1 5 21 10 2 8 10 9 1 6 | 1 I Г 1 1 | - м - I - - 1 - I I I 1 1“ 1 1 1N 1 1Н 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 || __________ 1 753 102305 479976 637,4 5,7 358 276 105 11 3 1 — % 100 47,£ 36,5 14,1 1.5 0 4 _____ 141

срсз ПОЖАРЕВАЦ (стаљс из 1961. годинс) 10 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А ГОЛУБАЦ В КУЧЕВО С. МАЈДАНПЕК D. ПЕТРОВАЦ Е. ПОЖАРЕВАЦ F. ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ G. ЖАГУБИЦА ОПШТННА 1 НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА 1 ДОМАЋИН. СЕЛА MAIbA ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 1 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЂА ОД 5000 i БРОЈ s X м □ 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ГОЛУБАЦ А 24 3200 14110 587.9 4,4 12 10 2 _ - КРЕПОЉИН 8 1886 7899 987,4 4.2 2 3 2 1 _ — КУЧЕВО В 24 6019 25995 1083,2 4.3 8 4 11 — 1 — МАЈДАНПЕК С 6 1099 8435 1405,8 7,7 — 3 — 1 — I МАЛО ЦРНИЋЕ 19 5637 24344 871,9 4.4 3 4 10 — 2 — ПЕТРОВАЦ 3 22 7226 28868 1312,2 4.0 1 6 13 1 1 — ПОЖАРЕВАЦ Е 25 9769 41787 1671,5 4,3 — 5 15 4 _ 1 ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ F 25 5104 24411 976,4 4.8 4 9 12 — — — ВЕЛИКО ЛАОЛЕ 11 3933 17501 1591,0 4.5 2 7 1 1 — ЖАБАРИ 15 6421 25137 1675,8 3,9 1 5 6 2 1 — 1 ЖАГУБИЦА 3 8 2426 10993 1374,1 4.5 1 4 1 1 I — 1 187 52720 219480 1173,7 4,2 32 54 82 10 8 1 1 о//о 100 17,1 29,2 43,5 5.4 4,3 0,5 1 1 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. ЋУПРИЈА В. ДЕСПОТОВАЦ (варошица) С. ПАРАЋИН D. РЕКОВАЦ Е. РЕСАВИЦА И СЕЊСКИ РУДНИК F. БАГРДАН (варошица) и СВЕТОЗАРЕВО G. СВИЛАЈНАЦ срез СВЕТОЗАРЕВО (стање из 1961. годиис) II 1 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕО- | СКЕ ВАРОШИЦЕ: БРОЈ ДОМОВА БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 БАЛУШИЋ БУНАР ЋУПРИЈА ДЕСПОТОВАЦ ПАРАЋИН ПОПОВАЦ РЕКОВАЦ РЕСАВИЦА СВЕТОЗАРЕВО СВИЛАЈНАЦ А В С D Е F G 15 18 14 18 22 11 16 14 34 21 3173 2328 4312 5856 6271 3166 2377 3035 7482 6749 13732 10012 19428 22588 29091 14840 10316 11039 32927 27793 915,5 556,2 1387,7 1254,9 1322,3 1349,1 644,8 788.5 968,4 1323,5 4 3 4,3 4,5 3,9 4,6 4,7 4,3 3,6 4,4 4,2 4 9 2 3 5 4 4 2 7 7 3 7 4 3 8 6 19 7 2 2 6 9 12 6 3 3 7 10 2 3 2 3 2 1 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 - — 183 44749 191766 1047,9 4,3 33 71 60 ___18 9.8 _ 1_ 0,6 — % 100 18,0 38,7 33,0 142

срсз СМЕДЕРЕВО (стање из 1961. године) 12 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ V0OW Olr fOdS БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. МЛАДЕНОВАЦ В. СМЕДЕРЕВО С. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА D. ВЕЛИКА ПЛАНА АЗАЊА 5 3819 16367 3275,2 4.3 _ 0 3 _ 2 КОЛАРИ 14 4560 22212 1586,6 4.9 1 4 7 1 1 — МАЛА КРСНА 8 5087 22266 2782,3 4.4 - 1 2 2 2 1 МЛАДЕНОВАЦ А 21 7749 33860 1612,4 4.4 4 4 7 4 1 1 САРАОРЦИ 5 5058 21808 4361,6 4,3 — — 1 1 1 2 СМЕДЕРЕВО В 7 2905 12624 1803,4 4.4 — 3 2 1 1 — С. ПАЛАНКА С 15 6345 27479 1831,9 4,3 2 2 7 1 2 1 В. ПЛАНА D 8 4680 18525 2315,6 4,0 — 2 2 1 3 — 83 40203 175141 2110,1 4,4 7 16 31 11 11 7 % 100 8,4 19,2 37,4 13,3 13,3 8,4 срез ТИТОВО УЖИЦЕ (стање из 1961. године) 13 ОПШТИНА НАПОМ ЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ < CQ о s О t=( о БРОЈ С ТАН О ВН ИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ С ТАН О ВН ИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМ АЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. — 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 | 1 2 3 5 6 7 8 9 10 11 12 13 1 АРИЉЕ БАШНА БАШТА ЧАЈЕТИНА КОСЈЕРИЋ КРЕМНА НОВА ВАРОШ ПОЖЕГА ПРИБОЈ ПРИЈЕПОЉЕ ТИТОВО УЖИЦЕ А В С D Е F 22 34 25 26 12 32 40 33 82 28 3834 6117 3749 3855 2027 5242 6400 5515 7052 5738 18681 30985 19601 17271 10406 24771 28229 26126 39062 26071 849,1 918,3 784,0 664,3 867,2 774,1 705,7 791,7 476,4 965,6 4.9 5.1 5,2 4,5 5,1 4,7 4,4 4,7 5,5 4,5 5 6 5 12 2 9 8 14 57 5 10 14 14 11 4 17 25 13 23 16 7 13 6 2 6 5 7 4 1 6 1 1 1 1 1 1 1 | - 1 |- ~ 1 1 1 1 1 1 1 -1 1 334 49529 241203 722,2 4,9 123 147 57 3 3 1 % 100 36,8 44,0 17,1 0,9 __ 0,9 _ 0,9 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. АРИЉЕ В. ВА ЈИНА БАШТА С. ЧАЈЕТИНА D. КОСЈЕРИЋ Е. ПОЖЕГА F. ТИТОВО УЖИЦЕ 143

срсз ЧАЧАК (стањс нз 1961. годинс) 14 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. ЧАЧАК В. ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ С. ГУЧА D. ИВАЊИЦА Е. РУДНИК 1 ЦЕ < < о” — ОПШТИНА ПОМЕНА ЛА И СЕО Е ВАРОШИ сс С 2 о t=) б S I CQ о О< ОСЕЧАН □Ј АНОВНИК < 5* и о о о ЛА МАЊА . 500 СТ. ЛА ОД 500 ' 1000 СТ. ЛА ОД 100 2000 СТ. 0 ДО 3000 0 ДО 5000 I00S l.'O V4 с- h — ft. н r О ио шо о g ГјЈ L. uu cq tfl О CtflO CQ оо ич ич сч CQ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 1 ЧАЧАК А 29 6865 28252 974.2 4,2 10 7 9 3 __ __ I ДЕВИЋИ 2 9 1060 6226 691 8 5.9 2 6 1 _ _ — Г. МИЛАНОВАЦ в 37 5515 23121 624.9 4,2 14 18 5 — — — 1 ГУЧА с 22 4543 22028 1001,3 3.9 2 14 4 2 __ — ИВАЊИЦА D 38 5620 32201 847,4 5.7 9 17 12 — — — ЛУЧАНИ 12 2534 10380 865,0 4.1 2 7 2 1 — МРЧАЈЕВ. 11 4007 15830 1439,1 4.0 1 3 5 2 — —— 1 ПРАЊАНИ 11 2421 10636 966.9 4.4 3 3 4 1 — — РУДНИК Е 13 1773 7760 595,9 4.4 8 3 2 — _ _ ЗАБЛАЋЕ 17 3333 13541 796,5 4.1 3 11 3 — — 199 37671 169975 854,2 4,5 54 89 47 9 — — % 100 27,1 45,0 23,3 4.5 — -1 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. КРУПАЊ В. ВАЊА КОВИЉАЧА И ЛОЗНИЦА С. ЉУБОВИЈА D. ШАВАЦ срез ШАБАЦ (стање нз 1961. године) 15 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ ćn о S о о ia БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. ооое oir ооог ј 3000 ДО 5000 ' ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 n 12 13 БОГАТИЋ КОЦЕЉЕВО КРУПАЊ ЛОЗНИЦА ЉУБОВИЈА М. ЗВОРНИК ПРЊАВОР ШАБАЦ ВЛАДИМИРОВЦИ ВОЛУЈАЦ А В С D 14 17 22 49 28 12 12 28 29 13 8678 4121 3939 11126 4087 2326 4854 7702 6324 2903 37207 20014 23042 52713 25499 11667 20913 32694 28359 13852 2657,6 1177,3 1047,4 1075,6 910,7 972,3 1742,8 1167,4 955,2 1063,5 4,3 4.9 5,9 4 7 6,2 5,0 4,3 4,2 4,5 4,8 1 3 11 6 3 1 7 6 1 1 5 11 19 11 4 1 5 15 6 6 6 11 13 11 4 7 13 6 6 2 3 5 1 1 2 2 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 » 224 56060 265933 1187,2 4,7 39 78 83 14 8 2 % 100 17,4 35,0 37,0 6,2 3,5 0,9 144

II ВЕЛИЧИНЕ СЕЛА ПРЕМА ТЕРИТОРИЈАМА РАСПРОСТРАЊЕЊА ОСНОВНИХ ТИПОВА НАСЕЉА подручјс УЖА СРБИЈА (стање из 1961. године) 100 ПОЦРУЧЈА 1СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШ1ШЕ БРОЈ ДОМОВА БРОЈ СТАНО ВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА 1 2 3 4 5 МАЧВАНСКО - УШОРЕНО 54 21234 90814 1681,7 ПОЛУЗБИЈЕНО ШУМАДИЈСКО 757 191537 810514 1070,7 РАЗБИЈЕНО ИБАРСКО И СТАРОВЛАШКО 1116 134634 706161 632,8 РАЗРЕЂЕНО МОРАВСКО 767 185461 823074 1073,1 ЗБИЈЕНО ТИМОЧКО И ЈУЖ. МОРАВСКО 1376 208132 9S6577 717,0 4070 740998 3417140 839,6 подручјс МАЧВАНСКО — УШОРЕНО (стањс из 1961. год.) ОПШТИНА _________ 1 ВОГАТИЋ ПРЊАВОР ШАБАЦ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 8678 37207 2657,6 4.3 1 1 6 2 2 2 12 4854 20913 1742,8 4,3 1 1 7 1 2 — 28 7702 39694 1167,6 4,2 7 5 13 2 1 — А 54 21234 90814 1681,7 4,3 9 7 26 5 5 2 100 16,7 13,0 48,0 9,3 9,3 3,7 0//о НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. ШАБАЦ 10 Сеоска архитектура 145

подручјс ПОЛУЗБИЈЕНО — ШУМАДИЈСКО (стање из 1961. године') ИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. БАРАЈЕВО В ДЕО ГРАДА БЕ°ГрАДА КЖЖЕВАЦ И УМКА С. ГРОЦКА ОБРЕНОВАЦ Е. ДЕО ГРАДА БЕОГРАДА Н. ДЕО ГРАДА БЕОГРАДА. I.ЛАЈКОВАЦ (варошица) Ј ЛАЗАРЕВАЦ . ЉИГ L. МИОНИЦА (варошица) М. УБ О. ВАЉЕВО Р. АРАНЋЕЛОВАЦ G. грУЖА R- ^РАГУЈЕВАЦ S. РАЧА ТОПОЛА (варошица) U. КРАЉЕВО V. МЛАДЕНОВАЦ (варош) W. ЧАЧАК X. БАЊА КОВИЉАЧА ш , X < < Q о о os на CQ о S X S Т?т ЊА О о 2 - о ио s X < 5 X ОПШТИНА о О X ш о о_х SoО °§ <2 °§ °§ •*“с °s А ЕЕ >000 О о g°o r; ш о ШО ш О н _ ш О 5^ оо и ta О ОО ОЕЗ О^< Or( Ot=( оо X 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 н 12 13 БАРАЈЕВО 12 3563 14077 1173,1 4.0 5 6 1 — — А ЧУКАРИЦА 9 10401 35616 3957,3 3,4 2 2 • 3 В ГРОЦКА 9 4825 19993 2221,4 4 1 6 1 1 1 с ОБРЕНОВАЦ 27 10189 40206 1489,1 4.4 2 6 13 4 2 — D ПАЛИЛУЛА САВСКИ ВЕНАЦ 3 1449 6174 2058,0 4,3 4,0 — 2 11 1 — — Е СОПОТ 17 5480 22161 1303,6 2 1 3 — — F ВОЖДОВАЦ ВРАЧАР 9 6517 22393 2599,2 3,6 — 1 2 5 — 1 G ЗВЕЗДАРА 3 3139 11485 3828,3 3,7 — — — 1 1 1 Н КАМЕНИЦА 16 3129 15530 970,6 5,0 5 4 7 — — — ЛАЈКОВАЦ 18 3697 16293 905,2 4,4 4 11 2 — 1 — I ЛАЗАРЕВАЦ 33 10339 40243 1219.5 3.9 5 11 13 2 2 — Ј ЉИГ 25 4260 18240 729.6 4,3 5 16 4 — — — К МИОНИЦА 37 4904 22929 619,7 4,7 17 19 1 — — — L ОСЕЧИНА 20 4135 21702 1085,1 5,3 4 4 10 2 — — УБ 38 8111 37398 984.2 4.6 8 14 14 2 — — М ВАЉЕВО 65 9374 42190 649,1 4,5 29 21 14 1 — — N АРАНЂЕЛОВАЦ 20 8118 33951 1697,6 4,2 1 3 11 3 1 1 О КНИЋ 35 6077 25275 683,1 4,2 12 15 7 1 — — Р КРАГУЈЕВАЦ 46 9458 38422 835 3 4.1 16 15 14 1 — — R РАЧА 16 3301 14089 880,6 4,3 2 8 6 — — — S СТРАГАРИ 26 4611 19543 751.7 4,2 10 11 4 1 — — ТОПОЛА 23 6534 27558 1198 2 4,2 2 6 12 3 — — Т КРАЉЕВО 48 10169 42704 889 7 4,2 14 19 14 — 1 — u ВИТАНОВАЦ 16 3333 14948 934 3 4.5 4 6 6 — — — МЛАДЕНОВАЦ 21 7749 33860 16124 4 4 4 4 7 4 1 1 V ЧАЧАК 29 6865 28252 974 2 4.2 10 7 9 3 — — w МРЧАЈЕВЦИ 11 4007 15830 1439,1 4 0 1 3 5 2 — — ЗАБЛАЋЕ 17 3333 13541 796,5 4.1 3 11 3 — КОЦЕЉЕБО 17 4121 20014 1177.3 4.9 3 5 6 3 — — ЛОЗНИЦА 49 11126 52713 1075,8 4,7 11 19 13 5 1 — X ВЛАДИМИРЦИ 29 6324 28359 955.2 4,5 6 15 6 — 2 ВОЛУЈАЦ 13 2903 13825 1063,5 4.8 1 6 6 — _____ 757 191537 810514 1070,7 4,2 181 266 335 51 14 8 100 24,3 35,2 31,0 6,7 1,8 1,0 % 146

подручјс РАЗБИЈЕНО ИБАРСКО И СТАРОВЛАШКо (стање из 1961. године) 3 ОПШТИНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ 1БРОЈ ДОМОВА IБРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. 1СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. СЕЛА ОД 2000 ДО 3000 СТ. СЕЛА ОД 3000 ДО 5000 СТ. СЕЛА ВЕЋА ОД 5000 СТ. НАПОМЕНА 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ОСЕЧИНА 20 4135 21702 1085.1 5,3 4 4 10 2 _ _ БОСИЉГРАД 36 3650 16979 471,6 47 27 5 4 _ _ А ВЛАСИНА ОК. 13 2623 12430 956.2 4,7 6 2 3 2 _ _ НОВИ ПАЗАР 98 5950 38112 388.9 6,4 72 21 5 — _ В РАШКА 60 4937 27624 460,4 5,5 38 20 2 _ _ _ С СЈЕНИЦА 53 5956 37151 701,0 6,2 23 22 7 — 1 ТУТИН 58 4695 29817 514,1 6,4 30 25 3 — _ _ УШЋЕ 28 2481 13451 480.4 5,4 17 10 1 — _ _ БРУС 58 3928 24779 427,2 6,3 39 15 4 — _ — D ЦРНА ТРАВА 21 2606 12527 596.5 4.8 12 7 1 1 _ МЕДВЕЂА 44 4391 24253 551,2 5,5 28 11 4 1 — — КУРШУМЛИЈА 89 5885 33573 377,2 5,7 70 18 1 — — — Е АРИЉЕ 22 3834 18681 849.1 4,9 5 10 7 — — — F Б. БАШТА 34 6117 30985 918,3 5,1 6 14 13 1 — — G ЧАЈЕТИНА 25 3749 19601 784,0 5,2 5 14 6 — — — Н КОСЈЕРИЋ 26 3855 17271 664.3 4,5 12 11 2 1 — — I КРЕМНА 12 2027 10406 867,2 5,1 2 4 6 — — — НОВА ВАРОШ 32 5242 24771 774,1 4.7 9 17 5 — 1 — ПОЖЕГА 40 6400 28229 705,7 4.4 8 25 7 — — — J ПРИБОЈ 33 5515 26126 791,7 4,7 14 13 4 I — 1 ПРИЈЕПОЉЕ 82 7052 39062 476 4 5,5 57 23 1 — 1 — ТИТОВО УЖИЦЕ 28 5738 26071 965,6 4 5 5 16 6 — 1 — к ДЕВИЋИ 9 1060 6226 691.8 5,9 2 6 1 — — — L Г. МИЛАНОВАЦ 37 5515 23121 624 9 4.2 14 18 5 — — — М ГУЧА 22 4543 22028 1001.3 3.9 2 14 4 2 — — N ИВАЊИЦА 38 5620 32201 847,4 5,7 9 17 12 — — _ О ЛУЧАНИ 12 2534 10380 865 0 4,1 2 7 2 1 — — ПРАЊАНИ 11 2421 10636 966 90 4,4 3 3 4 1 — — РУДНИК 13 1773 7760 596 9 4,4 8 3 2 — — — R КРУПАЊ 22 3939 23042 1047.4 5.9 — 11 11 — — — S ЉУВОВИЈА 28 4087 25499 910.7 6.2 6 11 11 — — — Т М. ЗВОРНИК 12 2326 11667 972,3 5,0 3 4 4 1 — — 1116 134634 706161 632,8 5,5 538 401 158 14 3 2 100 50,0 35,9 14,3 1,3 0.3 0,2 % 147

подручјс РАЗРЕЂЕНО МОРАВСКО (стаље из 1961. годинс) 4 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. БАТОЧИНА (парошица) В. ВРЊАЧКА БАЊА С. АЛЕКСАНДРОВАЦ D. КРУШЕВАЦ Е. РАЖАЊ F. ТРСТЕНИК G. АЛЕКСИНАЦ Н. СОКО БАЊА 1. ГОЛУБАЦ Ј. ПЕТРОВАЦ К ПОЖАРЕВАЦ L. ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ М. ЋУПРИЈА N. ДЕСПОТОВАЦ О. ПАРАЋИН Р. РЕКОВАЦ R. РЕСАВИЦА И СЕНСКИ РУДНИК S. БАГРДАН (варошица) И СВЕТОЗАРЕВО Т. СВИЛАЈНАЦ U. СМЕДЕРОВО V. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА W. ВЕЛИКА ПЛАНА ———— ------ ■ —— — — os < cc < X s < o O . • 000 o g . o o o. • 8R C S X X sxx £<s еч H н rfU X ОПШТИНА < ffl c к б O _X X uu □ O D Z J d3 8’| ЕЛА M Д 500 < ЕЛА O 0 1000 ЕЛА O O 2000 ЕЛА 0 0 3000 ЕЛА 0 0 5000 ЕЛА Bl Д 5000 g UU — - wU uo u UEI ич uo X ___ — — — и — ___________ !___________ __ 2 3 4 _ 5 6 1 _8 9 10 __ 12 —■ БАТОЧИНА 13 3079 12421 955,5 4.0 5 4 з — 1 ВРЊАЧКА БАЊА 13 3298 17180 321,5 5.2 3 5 3 2 — в АЛЕКСАНДРОВАЦ 53 5823 33119 624,9 5,7 21 24 7 1 — - с ЋИЋЕВАЦ 11 3092 12706 155,1 4,1 5 1 з J 1 — КРУШЕВАЦ 46 9576 40249 875,0 4,2 14 20 10 1 1 г-ч D ! РАЖАЊ 22 3871 17691 804.1 4.6 6 11 4 1 — — ТРСТЕНИК 40 6532 39354 983.9 6,0 13 17 9 1 — - F 1 В. ДРЕНОВА 19 5079 22805 200,3 4.5 3 8 5 1 ВЕЛ. КУПЦИ 14 2205 10688 763,4 4,9 1 10 3 — — — В. ШИЉЕГОВАЦ 25 3739 17051 682.0 4.6 14 5 4 1 1 — АЛЕКСИНАЦ 28 6587 27914 997.0 4.2 4 14 8 — — G СОКО БАЊА 24 4135 20089 983 4 4.9 6 10 8 — —- Н ЖИТКОВАЦ 45 7843 32421 720.5 4,1 21 14 9 1 - — ЖИТНИ ПОТОК 28 2109 10181 363 6 4.8 22 5 1 — ГОЛУБАЦ 24 3200 14110 587.9 4.4 12 10 2 — — — I М. ЦРНИЋЕ 19 6537 24344 871,9 4.4 3 4 10 — ПЕТРОВАЦ 22 7226 28868 1312,2 4.0 1 6 13 1 1 — Ј ПОЖАРЕВАЦ 25 9769 41787 1671.5 4.3 — 5 15 •» — 1 К В. ГРАДИШТЕ 25 5104 24411 976 4 4,8 4 9 12 — — — L ВЕЛ. ЛАОЛЕ 11 3933 17501 1591.0 4.5 — 2 7 1 1 — ЖАБАРИ 15 6421 25137 1675.8 3,9 1 5 6 2 1 — БАЛУШИЋ 15 3173 13732 915.5 4.3 4 7 2 2 — — БУНАР 18 2328 10012 556.2 4.3 9 7 2 — — — ЋУПРИЈА 14 4312 19428 1387,7 4,5 2 3 6 3 — — М ДЕСПОТОВАЦ 18 5856 22588 1254,9 3,9 — 7 9 2 — — N ПАРАЋИН 22 6271 29091 1322.3 4.6 3 4 12 3 — — О ПОПОВАЦ 11 3166 14840 1349, \ 4.7 — 3 6 2 — — РЕКОВАЦ 16 2377 10316 644,8 4.3 5 8 3 - — — Р РЕСАВИЦА 14 3035 11039 788,5 3.6 4 6 3 1 — — R СВЕТОЗАРЕВО 34 7482 32927 968.4 44 4 19 7 4 — S СВИЛАЈНАЦ 21 6749 27793 1323.5 4 2 2 7 10 1 1 — 1 АЗАЊА 5 3819 16367 3275,2 4.3 — — 3 — — 2 КОЛАРИ 14 4560 22212 1586.6 4.9 1 4 7 1 — — М. КРСНА 8 5087 22266 2783,3 4.4 — 1 2 2 2 1 САРАОРЦИ 5 5058 21808 4361,6 4,3 — — 1 1 1 2 СМЕДЕРЕВО 7 2905 12624 1803,4 4.4 — 3 2 1 1 — U 1 С. ПАЛАНКА 15 6345 27479 1831,9 4.3 2 2 7 1 2 1 v 1 — ВЕЛ. ПЛАНА 8 4680 18525 2315,6 4.0 — 2 2 1 3 — w | 767 185461 1 823074 1073.1 1 4,4 195 272 226 45 22 7 --------1 ■ ■ — ■ ———— 100 25,3 1 35,5 29,5 5.9 —2,9 0.9 % 1 ... - - 148

лолручјс ЗБИЈЕНО ТИМОЧКО И ЈУЖНОМОРАВСКО (стапе из 1961. годиие) 5 НИСУ УКЉУЧЕНЛ СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. СУРДУЛИЦА В. ВЛАДИЧИН ХАН С. ВРА1БЕ D. ВРАЊСКА БАН>А Е. БОЉЕВАЦ F. БОР G. БРЗА ПАЛАНКА Н. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ I. КЛАДОВО Ј. КЊАЖЕВАЦ К. НЕГОТИН L. ЗАЈЕЧАР М. ГРДЕЛИЦА (варошица) N. ЛЕБАНЕ О. ЛЕС КОВАЦ Р. ВЛАСОТИНЦЕ R. БЕЛА ПАЛАНКА S. БЛАЦЕ Т. ДИМИТРОВГРАД U. НИШ V. ПИРОТ W. ПРОКУПЉЕ X. КУЧЕВО Y. МАЈДАНПЕК Z. ЖАГУБИЦА ОПШТИИА СЕЛА И СЕО- 1 ■СКЕВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА 1 1БРОЈ 1СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ | СТАНОВНИКА | ПРОСЕЧАН БРОЈЧЛАНОВА ДОМ АЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. СЕЛА ОД 2000 ДО 3000 СТ. СЕЛА ОД 3000 ДО 5000 СТ. СЕЛА ВЕЋА ОД 5000 СТ. НАПОМЕНА 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ; БУЈАНОВАЦ 59 6492 39258 665,4 6.1 35 15 7 9 ПРЕШЕВО 35 4172 26659 761,7 6.4 21 6 5 1 1 СУРДУЛИЦА 24 2787 15099 629.1 5.4 13 5 6 — А ТРГОВИШТЕ 35 2295 14409 411,7 6.3 29 4 2 _ ВЛАД. ХАН 50 5026 23665 473.3 4.7 30 18 _ R 1 ВЛАСЕ 22 1675 9140 415.5 5.5 17 4 1 _ ВРАЉЕ 66 5166 26534 402.0 5,1 50 13 3 _ с i ВРЉ. БАЉА 20 1862 10420 521,0 5.6 11 8 1 __ D БОЉЕВАЦ 18 6919 24333 1351.8 3.9 9 5 3 1 _ Е 1 БОР 14 6831 27508 1954,9 4.0 1 т 4 6 1 F ' В. ПАЛАНКА 9 2670 11670 1296.7 4.4 3 5 1 Ct I ј Д. МИЛАНОВАЦ 7 1925 8129 1 161.3 47 1 1 5 Н ! ЈАБУКОВАЦ 8 3875 15594 1949.3 4 0 2 4 _ 7 1 КАЛНА 14 2473 10787 770 5 4 4 5 4 5 _ 1 КЛАДОВО 15 3645 16245 1083.0 4 5 3 5 5 -) I КЉАЖЕВАЦ 57 7467 31473 552.2 4 2 29 22 6 _ _ Ј МИНИЋЕВО 19 3650 14047 739 3 3,9 5 10 4 _ _ _ 1 НЕГОТИН 24 7826 33050 1377.1 4 2 8 9 5 _ _ К САЛАШ 15 3347 141 10 949.7 4.2 4 5 6 _ _ ЗАЈЕЧАР 23 8118 32383 1408,0 40 1 8 10 2 2 _ БОЈНИК 36 4432 20909 5SO.8 4 7 17 16 3 _ L | БРЕСТОВАЦ 20 4068 20277 1013.9 5.0 4 8 7 1 _ 1 ГРДЕЛИЦА 37 4200 21254 574 4 5.1 23 9 4 1 _ _ М ЛЕБАНЕ 38 4496 24982 657,4 5.6 13 20 5 _ N ! ЛЕСКОВАЦ 50 6652 33703 674.1 5.1 17 27 5 1 __ о ВЛАСОТИНЦЕ 46 5504 30282 658.3 5.5 18 16 12 _ _ __ р I ВУЧЈЕ 30 4083 21537 717.9 5.3 13 1 1 6 __ _ _ БАБУШНИЦА 53 6879 34363 648,4 5,0 18 29 6 _ _ _ В. ПАЛАНКА 46 4743 20688 449,7 4,4 34 8 4 _ _ __ R БЛАЦЕ 39 4136 19556 501.4 4.7 25 12 2 _ s | 1 ДИМИТРОВГРАД 41 3766 14760 360 0 3.9 34 7 _ _ __ | ДОЉЕВАЦ 16 4152 19855 1249 9 4.8 4 3 6 2 1 _ ГАЏИН ХАН 34 5105 23979 705.3 4,7 10 18 6 _ _ МЕРОШИНА 27 4024 20903 774 2 5,2 6 16 5 __ НИШ 64 14128 63421 991.0 4,5 13 27 21 1 7 _ и ПИРОТ 72 10712 49503 688,9 4 6 22 38 10 2 _ V ПРОКУПЉЕ 78 7686 36273 465,0 4 7 49 26 2 1 _ __ \v СВРЉИГ 39 6186 30204 774 5 49 11 17 10 1 __ _ ЖИТОРАЂА 30 4229 22193 739.8 5.3 9 14 6 1 __ КРЕПОЉИИ 8 1886 7899 987.4 4 2 2 3 2 1 — КУЧЕВО 24 6019 25995 1083.2 4.3 8 4 11 _ 1 __ X МАЈДАНПЕК 6 1099 8435 1405,8 7.7 2 3 1 1 _ Y ЖАГУБИЦА 8 2426 10993 1374,1 4.5 1 4 1 1 1 — Z 1376 208132 986577 717,0 4,7 608 487 232 34 13 2 100 44,2 35,4 16.9 2.5 0,9 0,1 % 149

2 ПРЕГЛЕД ВЕЛИЧИНА СИЛА ПО РЕГИОНИМА ОДРЕЂЕНИХ ТИПСКИХ НАСЕЉА У ПРОЦЕНТИМА ОД УКУПНОГ БРОЈА (податци из 1961). ПОДРУЧЈЕ СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. | СЕЛА ОД 1000 | ДО 2000 СТ. 1СЕЛА ОД 2000 ДО 3000 СТ. СЕЛА ОД 3000 ДО 5000 СТ. 1СЕЛА ВЕЋА | ОД 5000 СТ. 1 2 3 4 5 6 7 УШОРЕНО МАЧВАНСКО 16,7 13,0 48,0 9,3 9,3 3,7 ПОЛУЗБИЈЕНО ШУМАДИЈСКО 24,3 35,2 31,0 6,7 1,8 1,0 РАЗБИЈЕНО СТАРОВЛАШКО И ИБАРСКО 50,0 35,9 14,3 1,3 0,3 0,2 РАЗРЕЂЕНО МОРАВСКО 25,3 35,5 29,5 5,9 2,9 0,9 ЗБИЈЕНО ТИМОЧКО И ЈУЖНОМОРАВСКО 44,2 35,4 16,9 2,5 0,9 0,1 НАПОМЕНА При дну сваке табеле дати су процентуални удели броја села према величинама. У табеларним прегледима по типским територијама колона 8 је раздвојена у две групе и то за величине села од 500—1.000 и за 1.000—2.000 становника ради детаљнијег увида у категорију средњих величина од 500 2.000 која се према првом табеларном прегледу по срезовима показала као најбројнија. Из општег прегледа се може констатовати да је најбројнија категорија средњих села која учествује са више од половине (56,7%) у укупном броју села. Међутим ако ту категорију поделимо на села од 500—1.000 и села од 1.000—2.000 становника онда видимо да прва група учествује са 35,2°/о а друга са 21,5%. Значи да села са мање од 1.000 становника јављају се у овој групи са великим уделом од више од две трећине (72,9%). Мањих и средњих села има у свим типовима у највећем проценту. Изузетак чини само ушорени мачвански тип у коме је друга већа група средњих села до.минантна са 48,0%. Упадљиво је да малих села има далеко највише у разбијеном типу како старовлашком тако и ибарском са 50,0% и у потпуно збијеном типу Источне Србије са 44,2% иако су та два типа по својој урбанистичкој структури врло различита. Објашњење се може наћи у чињеници да су та мала села углавном планинска села са заосталом пољопривредом која заузимају велике атарске територије па су стога више удаљена једна од других и чешће издељена на мање јединице. То су у исти мах и села са развијеним екстензивним сточарством (Стари Влах у разбијеним и Јужна Србија у збијеним насељима) које захтева велика пространства па се и због тога формирају мање насеобинске јединице. У каснијим студијама мораће ипак мала села разбијеног типа да се третирају на један начин а мала села збијеног типа на други начин. Интересантно је да се друга група средњих села са величинама од 1.000—2.000 становника јавља у већем проценту (осим у Мачви) још и у Шумадији (31,0%) и у Поморављу (29,5%). Ту су повољни економски услови са плодним тлом и интензивнијом ратарском производњом омогућили развитак малих села у ову средњу категорију. Анализа сређених података указује на извесне важније појаве које ћемо овде истаћи. Назовимо села са мање од 500 становника категоријом малих села, она између 500 и 2.000 категоријом средњих села, она између 2.000 и 3.000 категоријом већих села и она преко 3.000 категоријом великих села. 0— 500 мала села 500—2.000 средња села 2.000—3.000 већа села више од 3.000 велика села Већих и великих села има далеко најмање. Осим Мачве где учествују са 22,3% села ових категорија има још у Шумадији само са уделом од 6,7% и у Поморављу са 5,9% удела у укупном броју села. Објашњење за појаву већег броја села ове категорије у Шумадији и Поморављу исто је као и објашњење за појаву средњих села у претходном ставу. Уколико се детаљније размотри распоред већих и великих села по срезовима налази се да их има највише у Смедеревском Поморављу где учествују са 34,93% а овај крај спада у најплодније регионе Србије. Насупрот овом великом уделу већих и великих села у истом срезу 150

логички налазимо да малих села има свега 8,43% што је у исто време и најнижи удео у целој Србији. номске студије узимају углавном као појмове густину населзености и аграрну густину насељености. Важан проблем у развитку наших села представљаће проблем малих села која, као што смо видели, учествуЈу са више од трећине (37,7°/о) у укупном броју села. По 6pojy има их свега 1.533 са око 600.000 становника. Уколико и мању групу средгвих села додамо у проблематичну величину онда ће укупан број малих села износити 2.966 (72,9%) у коме живи укупно око 1,600.000 становника. С обзиром да мањих села има у већем броју у свим типовима и у разним срезовима са разним привредним условима проблем ће бити компликован и захтеваће комплексно посматрање. Други важан проблем у перспективном развитку села у Србији биће проблем разбијених и потпуно разбијених насеља. У данашн>ој својој структури она тешко могу опстати. Задатак ће бити као и за мала села како организовати постојећа насеља ради прилагођаван>а потребама савремене пољопривредне производње или како их реорганизовати у насеља новога типа. Из рекапитулационог табеларног прегледа величина села по типским територијама налазимо да разбијених (ибарског типа) има свега 1.116 насеља, тј. 27,2% од укупног броја села у којима живи 706.161 становник, тј. 20,6% од укупног броја становника уже Србије. Ови значајни проценти удела указују на важност проблема. Да бисмо могли правилно да сагледамо ову материју потребно је да претходно подсетимо на неке већ познате чињенице. Појам сеоско становништво у садашњим а и у будућим условима морамо разлучити у три групе: прву сачињавају они чија је једина делатност пољопривредна производња из које убирају основни доходак. Другу категорију сеоског становништва чини она група, којој је пољопривредна производња узгредан посао, а доходак за егзистенцију добијају делимично из пољопривреде а највећим делом из других привредних делатности. Оваквог становништа у садашњем прелазном периоду има на селу у великом броју. Трећу, сада бројно значајну категорију, сачињава сеоско становништво које се не бави пољопривредном производњом, већ основни доходак добија само из других делатности (радници, службеници, пензионери и сл.). Сеоски атар — територија земљишта која припада једном селу — дели се на плодна и неплодна земљишта. Према начину искоришћавања сва плодна земљишта се сврставају у осам врста. Према бонитету (плодности) свака од ових врста дели се на осам класа. По завршеном премеру сваке катастарске општине (сеоског атара) врши се катастарско класирање земљишта према начину искоришћавања (врсти културе) и бонитету (плодности) земљишта. ГУСТИНЕ НАСЕЉЕНОСТИ Густине насељености села као мерљиви показатељи дају нам податке из којих можемо да утврдимо привредну снагу села, тип насеља према урбанистичкој структури, као и структуру и величине блокова у насељу. Тек на основу ових показатеља можемо сагледати стварну проблематику једног села и сеоског насеља и донети став према његовом будућем развоју; да ли ће се оно угасити или даље развијати, на који начин ће се усмеравати његова реконструкција итд. До сада у нашој стручној литератури ова материја није обрађивана. Географске и екоГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ ТЕРИТОРИЈА — Под ОПШТОМ ГУСТИНОМ насељености села подразумева се број укупног становништва у односу на целокупну површину сеоског атара. Изражава се са: становника/ хектар. — ОПШТА ГУСТИНА АГРАРНЕ насељености је укупан број чисто пољопривредног становништва у односу на површину целог сеоског атара. И она се изражава са становника/хектар. 151

— ЧИСТА ГУСТИНА АГРАРНЕ НАСЕЉЕНОСТИ је укупан број само пољопривредног становништва у односу иа површину атара која се експлоатише, односно са које се убира доходак. Да би се добила ова густина насељености потребно је из структуре атара изузети површине наведене под „неилодно" (каменоломи, спрудови, голе стене без вегетације, вододерине, јаруге, баре, живо блато и сл.). ГУСТИНЕ НАСЕЉЕНОСТИ СЕОСКИХ НАСЕЉА Док се показатељи добијени из претходно набројаних густина насељености територије углавном користе за сагледавање привредне економске базе села, дотле се ови показатељи односе на остале напред наведене елемснте насеља. Наведене густине насељености територије могу се осим за један исти атар — катастарску општину — проширити и на шире подручје, али највише на један катастарски срез, јер се класирање земљишга обавља по катастарским срезовима. При обрачуну опште и чисте аграрне насељености једног рејона, или једног села, морају се узимати у обзир следеће чињенице. Општа и чиста густина аграрне насељености у зависности је од степена агротехничких и других мера које се примењују при производњи. Наиме, не могу се простом методом упоређивати ове густине насељености за исто подручје, а за разна временска раздобља у којима су примењиване различите мере при експлоатацији земљишта. Значи, да мања густина насељености у једном временском раздобљу, не приказује увек повољније услове од веће густине насељености у каснијем временском периоду, уколико је степен примене агротехничких и других мера при производњи напредовао. Општа и чиста густина аграрне насељености у зависности су од катастарске класе (врсте културе и бонитета) земљишта. То такође значи да се не могу простом методом за исти временски период упоређивати два села или два рејона са изразито различитим катастарским класама. Из предњег произилази да се при разматрању проблематике густине насељености територије сеоског атара или ширег рејона могу упоређивати иста или различита подручја у истим или различитим временским раздобљима само ако су неким мерним индексом изједначени услови примене агротехничких и других мера при производњи и изједначене катастарске класе земљишта. Да бисмо могли да одредимо густине насељености ссоског насеља потребно је поред броја становника одредити и његов грађевински рејон. ГРАЂЕВИНСКИ РЕЈОН сеоског насеља обухвата територију на којој су организована кућишта пољопривредног становништва са стамбеним и привредним објектима, кућишта домаћинстава која се баве делимично пољопривредном производњом с тим што основни доходак добијају из неке друге привредне делатности и најзад кућишта непољопривредног становништва. Поред стамбених групација у грађевински рејон спадају и све парцеле са јавним и другим друштвеним и комуналним објектима, слободне и зелсне површине у насељу, комуникације, и сл. Пошто су на територији уже Србије распрострањени различити типови сеоских насеља, како је напред изложено, то се код неких од њих појављују велике тешкоће у утврђивању и дефинисању грађевинског рејона насеља. У даљем ћемо описно изложити методе за утврђивање грађевинског рејона насеља, да би на основу израчунавања његове површине могли да утврдимо и густине насељености. РАЗБИЈЕНА СЕОСКА НАСЕЉА. Код овог типа постојећих насеља, без обзира да ли припадају старовлашкој или ибарској групи, грађевински рејон као посебан појам у селу се не може дефинисати. За ову групу насеља сеоски атар најчешће одговара грађевинском рејону, насеља, што значи да се два мерљива показатеља поклапају. На тај начин добијена густина насељености насеља индентична је са густином насељености територије. Да бисмо ипак добили праву густину насељености насеља можемо поступити на два начина. Први је да саберемо све површине са групацијама кућишта, или све површине посебних кућишта (код потпуно разбијеног типа) па да њихов збир означимо као укупну површину грађевинског рејона и 152

из ње израчунамо густине насељености. Други начин је да за сваку групацију кућа израчунамо густине насељености (погодно за разбијени ибарски тип насеља) с тим да утврдимо збиром групација и просечну густину насељености. Овом методом рада добили бисмо за исто насеље различите густине насељености у појединим скупинама што би нам указало које су од њих најстарије по формацији (најгушће насељене) а које млађе. ПОЛУЗБИЈЕНА НАСЕЉА. Као и код претходног типа и за ову категорију насеља се појављују тешкоће у утврђивању грађевинског рејона. Међутим код ових насеља се уочавају групације кућишта формиране или уз комуникацију или у округластим скупинама па је лакше утврдити територију које оне заузимају. У грађевински рејон ових територија спадају све групе кућишта с тим да се из њихове укупне површине излуче пољопривредне парцеле које се налазе између кућишта, а веће су од једног хектара. И код овог типа насеља густина насељености се може рачунати као и код претходног на два начина: за збир површина свих групација, и за сваку групацију посебно, с тим да се за цело насеље добије просеком. ЗБИЈЕНА НАСЕЈБА. Код типа збијених насеља, како разређених моравских тако и потпуно збијених тимочких и јужноморавских, грађевински рејон се лако одређује јер је насеље груписано. Може се догодити да се (нарочито код збијених разређених моравских села) у склопу грађевинског рејона појављују пољопривредне површине. Њих треба излучити из укупне површине насеља уколико су већа од једног хектара. УШОРЕНА НАСЕЈБА. И за овај тип насеља је лако утврдити грађевински рејон пошто су и она збијена, око комуникација које се најчешће укрштају. Поступак за утврђивање грађевинског рејона је исти као и за претходну категорију. — АГРАРНА ГУСТИНА сеоског насеља је број само пољопривредног становништва по једном хектару одговарајуће површине грађевинског рејона, која обухвата збир површина свих кућишта дотичне категорије, плус процентуални збир површина комуникација, парцела са јавним и друштвеним објектима, зеленилом и сл. —ПОСЕБНА ГУСТИНА сеоског насеља подразумева површине кућишта осталог становништва увећане за одговарајући проценат комуникација, јавних и друштвених објеката, зеленила и сл. Овакву диференцијацију при обрачуну густине насељености сеоских насеља морамо спроводити јер се кућишта пољопривредног становништва битно разликују како по величини, тако и по функцији, од кућишта остале две категорије становништва. За тачну представу о густини насељености сеоског насеља за нас је карактеристична аграрна густина, јер је посебна густина приближна насељима градскога типа са индивидуалном градњом. Овако диференциране густине насељености сеоског насеља су важне за будуће планирање и реконструкцију, а не за постојеће стање. С обзиром да су постојеће опште густине насељености насеља на територији уже Србије јако различите, што произилази из изражених разлика у постојећим типовима насеља, могу се препоручити описни мерни појмови за поједине категорије насеља: — ретко насељено насеље од 1—10 становника/хектар — средње насељено насеље 10—25 становника/хектар — густо насељено насеље преко 25 становника/хектар. ПОЈМОВИ ЗА ГУСТИНЕ НАСЕЉЕНОСТИ НАСЕЉА — ОПШТА ГУСТИНА насељености сеоског насеља подразумева број укупног сеоског становништва по једном хектару грађевинског рејона насеља. При раду код доношења препорука и закључака у вези са густинама насељености сеоских насеља, поред броја становника у односу на одговарајућу површину насеља, потребно је укључити и још један мерни фактор, грла стоке, која битишу на кућиштима пољопривредних произвођача. Пошто се број грла која су разних врста не може узети као мерило препоручује се као самерљива јединица 500 кг. живе ваге за јединицу мере, како је то већ устаљено у пољопривреди. 153

Из предњег произилази да се густина насељености сеоских насеља због своје специфичности не може упоређивати истом методом само по броју становника са насељима градског типа организованим по систему слободне индивидуалне градње, јер у број живих бића у сеоским насељима треба укључити како је изнето и сточна грла. У ком проценту и односу према становницима, то ће бити предмет даљег проучавања. У поглављу ГЛАВНИ НУМЕРИЧКИ ПОКАЗАТЕЉ ЗА ТИПСКЕ ПРЕДСТАВНИКЕ СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ текстуелно и табеларно приказане су опште густине насељености и остали мерни елементи за карактеристичне примере типских изабраних насеља. Сва мерења (површина и дужина) обављена су геодетским инструментима на катастарским снимцима насеља у размерама према насељу 1:25.000, 1:5.000 и 1:2.500. Број становника је узет из пописа 1961. године. Приближне величине густина насељености по типовима приказане су у следећој табели: Типови насеља OniiiTc густине насељсности потпуно разбијено 1-3 разбијено 2-5 полузбијено 5-25 збијено 20-30 потпуно збијено 25-40 Блокови се могу посматрати у свим типовима изузев у разбијеним и у ушореним јер они тамо и не постоје. Величине блокова су врло различите и крећу се од 0,25 хектара до 20,00 хектара. Упоређење показује да су у збијеним насељима и у старијим деловима истог насеља блокови мањи. Најчешће величине блокова се крећу од једног до пет хектара. ГЛАВНИ НУМЕРИЧКИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗА ТИПСКЕ ПРЕДСТАВНИКЕ СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ (Табела у прилогу) Као најважнији показатељ урбанистичких карактеристика насеља може се сматрати општа густина насељености. За разне типове сеоских насеља у ужој Србији она варира од 1—40 становника по хектару површине грађевинског рејона. Разграничење типова насеља помоћу густине насељености није могуће јер у сваком типу налазимо веће или мање разлике тако да се може у граничним зонама наћи мања густина у насељу веће типске збијености и обратно. Према томе густина насељености је важан показатељ али не и детерминантан за категорисање насеља по типовима. Међу показатељима саобраћајне мреже најважнија је површина улица, тргова и утрина које нису укључене у блокове. У највише случајева удео уличне површине у површини целог насеља износи око 16%. Овај удео је независан од типа насеља што се даје објаснити да уколико је општа збијеност већа утолико су улице краће и уже а нарочито уколико има мање слободних површина. Међутим за насеља разбијеног типа овај удео би се тешко дао прорачунати јер је у њима и саобраћајна мрежа нејасно одређена. Средња ширина улица показује знатне разлике крећући се од 8,00—20,00 метара. Највеће ширине видимо код ушорених насеља у Мачви што је последица њиховог планског оснивања по угледу на војвођанска насеља која имају врло широке улице. У збијеним насељима средње ширине се крећу између 8,00 до 12,00 метара. У разбијеним насељима улице су уже тако да се средње ширине крећу око 5,00 метара. Но, при овом посматрању уличне мреже мора се имати у виду да су стварне ширине у свим врстама насеља различите и да је врло често ширина стамбених улица врло мала, свега по 3,00—4,00 метара, тако да се мимоилажења возила могу вршити само на проширењима и на раскршћима. 154

С с л о Показатсљ Рајац Цикот Скобаљ Парцанс Прњавор Општа густина иасељености 37 24 20 8 32 Средља величина блокова у ха 1,18 1,54 4,94 2,69 - Површина улица у % 16,00 16,50 15,35 12,50 17,20 Средња ширииа улица у м 8,10 10,40 15,00 9,00 17,80 Дужина улица по ха насеља 200,00 160,00 100,00 137,00 85,00 Дужина улица по становнику 5,40 6,7 4,8 6,6 2,7 Тип нассља потпуно збијсно збијеио разређсно полузбијсно ушорено Горе наведена села налазе се у следећим областима: — Рајац, Тимочка Крајина, — Цикот, околина Рековца, — Скобаљ, Смедеревско Поморавље, — Парцане, Шумадија и — Прњавор, Мачва. Посматрајући целокупну територију уже Србије можемо констатовати изванредну разноликост урбанистичке структуре, величина по броју становника и топографског положаја: од збијених са густином становника блиском густини варошице до потпуно разбијених са просечним растојањем кућа и више од стотине метара; од малих села са свега 2—3 стотине становника до села Смедеревског Поморавља са више хиљада становника; извесна насеља леже у равници, друга у подножју на граници падине и равнице, трећа на странама, четврта на гребенима повијараца итд. Разноликост се огледа и у мањим предеоним јединицама: у региону збијених насеља налазимо значајне оазе разбијених насеља; у региону разбијених налазимо разне развојне фазе полузбијених и друмских насеља итд. Уколико посматрамо мање географске регионалне јединице могли бисмо наћи извесну једнообразност али не за све главне карактеристике већ само за неке. У мањим јединицама највише разноликости показују величине по броју становника а најмање урбанистичка структура. Друга општа карактеристика сеоских насеља у Србији јесте динамизам њиховог развитка. Овај динамизам постао је позитиван још од 1833. године, тј. од укидања спахијског система и предаје земље у власништво произвођача. Развитак се огледа у многим карактеристикама насеља: стални пораст броја становника, постепена промена у урбанистичкој структури, настајање нових насеља и др. ЗАКЈБУЧАК У закључку општег разматрања урбанистичких карактеристика сеоских насеља у Србији могу се учинити извесне констатације заједничке за целу земљу или за њене регионе. Динамизам развитка је нарочито интензиван последњих година. Он се за сад огледа поглавито у трансформацији индивидуалне стамбене зграде и привредних зграда у сеоском дворишту али и у насељу као целини дошло је до коренитих промена у неким секторима са електрификацијом на првом месту. Најзад општа урбанизација села која се засад види првенствено на самим становницима, у њиховим концепцијама начина живота, у усвајању многих тековина индустрије и технике, представља позитиван предуслов за остварење даљег коренитог позитивног развитка насеља као целине. 155

РАЗБИЈЕНО НАСЕЉЕ Карактеристика разбијених насеља је велика узајамна удаљеност кућишта између којих се налази пољопривредно земљиште за обраду, шумс и ливаде. Удаљења између кућа су различита а крећу се од 50 м до 500 метара па и више. Путеви који везују поједине куће исти су као и путеви који воде кроз атар. Насеља у уобичајеном смислу те речи, којом означавамо концентрацију кућишта, овде стварно нема. Обрађена земља лежи у непосредној близини куће и чини у суштини проширену окућницу. У Србији ова насеља настала су у крчевинама57 у другој половини XVIII и првој половини XIX века. Досељеници из југозападних крајева, из Старог Влаха, долазећи постепено заузимали су земљу, крчили шуме и оснивали прва кућишта. При томс је сваки досељеник тежио да искрчи тло које ће привести култури у близини своје куће и тако је долазило до стварања типичних разбијених насеља. Вук Караџић их описује на следећи начин:7® „По брдовитијем мјестима тако су куће раздалеко да је село од 40 кућа веће од Беча, нпр. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (гдјешто по сахата или читав сахат далеко) у другоме неколике итд.“ Овако образовано насеље представља један од примарних облика људског настањивања на незаузетој и некултивисаној земљи. Развитак изграђсног система старих породичних задруга стоји у узрочној всзи са типом насеља: њихово територпјално распрострањење се поклапа: привредна аутархија и способност самоодбране задруге омогућује систем релативно усамљених станишта у разбијеном типу насеља. Временом потпуно разбијено насељс мења своју структуру сталним новим досељавањима и природним прираштајем тј. дељењем матичне породичне задруге на више пових кућишта. У Србији, у првим фазама нови досељеници заузимају слободну зсмљу између постојећих кућа крчећи шуме дал>е. Тако настаје старо-влашки тип насеља релативно равномерно разбијеног по атару. Ако сс породица дели браћа најчешће граде нове куће у близини делећи пространу окућиицу. Тако настају групације сродничких кућа разбијсне по атару, т. зв. ибарски тип разбијеног насеља. Конфигурација терена такође утиче на развијање: на јако разуђеном терсну пре настаје ибарски тип а релативно заравњен терен погодује развитку старовлашког типа.77 Даља еволуција разбијених насеља старовлашког типа доводи до њихове данашње структуре полузбијених насеља. Природни прираштај учинио је да су окућнице толико издељене да су почеле да се додирују. По неки део ових села добија вид збијених насе210. Разоитак разбијеног насеља, (1) зачетак насеља, (2) ибарски тип, (3) старовлашки тип 156

211. Околипа Рудпика (прсма сскцији 1 :50.000) jacno показуЈС структуру разбиЈеног нассља старовлашког типа л>а иако задржава неке старе одлике а међу њима највише велико кућиште и разбијени тип организације кућишта. Данас је већина села ниске Шумадије, Западног Поморавља, Посавине, овог типа. Правих разбијених насеља има у планинским пределима јужно од линије Краљево — Ужице. Геоморфолошки положај разбијених насеља у Србији има одређене карактеристике. Ма како разбијена, ова насеља у нижим регионима заузимају теренски узвишена места, тј. повијарце који се спуштају са оближњих планина или њихове присојне косе. То је изразит положај насеља у свој Шумадији и Подрињу. У планинским пределима брдска села се распоређују на странама али ближе речним токовима. Упадљиво је да насеља ретко заузимају речне долине, тј. поља или да се налазе на самим потоцима. Овакви положаји последица су занимања којима су се досељеници бавили у њиховим старим крајевима. Као сточари они су били везани за планину, а стари путеви и стазе ишли су по уздигнутим теренима кроз високе шуме док су речне долине биле зарасле у густе лугове и честаре. Тако је ерозиона пластика на језерским површинама дошла до израза у положају насеља. 212. Дељеље кућишта постепсно збија насеље 157

213. Структура збиЈених насеља у Поморапљу Јасно се разликуЈе од структуре разбиЈених насеља 214. Извадак из катастра збиЈеног насеља у Тимоку СПОНТАНО ЗБИЈЕНО НАСЕЉЕ Карактеристика збијеног насеља је његова концентрација на малом простору и то непосредним додиром кућишта и мањом развијеношћу самог кућишта. Тако се у збијеном насељу кућишта нижу на оформљеним улицама, ограде се наслањају на ограде а у склопу насеља нема или има мало пољопривредних површина. Окућнице су такође мале или их уопште нема. На Косову и у Метохији сеоска насеља су стара. Њихова збијеност је последица првенствено ратарске пољопривреде у пољима и старих планинских насеља која нису настала у крчевинама већ воде своје порекло од старих катунских збијених насеља. Феудални систем, непрекидно одржаван од српске средњевековне државе преко турске владавине до 1918. године, главни је узрок постојања збијених насеља. Феудални властодржци увек теже да сељаке држе на окупу и тако, у крајевима где је овај систем коренито уведен и дуго делује, он изазива оформљење само збијених насеља. Међутим тамо где је био неорганизован, слаб и несталан, феудални режим допуштао је да се на новим незаузетим земљама оснивају разбијена насеља — којима природно теже први насељеници — а такав је случај био у Шумадији и Подрињу у XVIII и XIX веку. На Косову 158

и у Македонији био је од давнина развијен племенски и родовски систем и он је доводио братства у сукобе у борби за испашу, стоку, земљу, а и у броби крвне освете. И ови узроци недостатка јавне безбедности утицали су на образовање и одржавање збијеног типа насеља и у равничарским ратарским и у планинским сточарским селима. У источној Србији настала су нова или се обнављала стара насеља као збијена спонтано образована од досељеника са Косова, из Метохије, из Македоније и граничних области према Бугарској. Сви су они долазили из крајева где је систем збијених насеља био чврсто уведен од давнина и сви су они своје навике преносили и у нови крај. У Поморављу специјално чифлички систем је био доста снажан па се и он одразио при оснивању насеља до 1804. године. Основне одлике структуре старијих насеља на Косову и у Метохији и новијих у ужој Србији сличне су: потпуна неправилност уличне мреже блокова и кућишта. Улична мрсжа стварала се на претходно постављеној мрежи стаза и примитивних пољских путева дуж којих су се низала нова кућишта. У распореду кућишта настајале су и групације око слепих улица, „ћорсокака“, што је редовна појава у спонтано збијеним насељима. На теренски саобраћајно погодном месту остајали су празни простори који су се гдегде развијали и у мале тргове назване сликовото „средсело“. Целокупно насеље дели се на „махале". Оне су настале као развијаље, размножавање неке веће породице или окупљање досељеника из истог старог краја који су се радо насељавали у непосредном суседству. Границе махале често се и не виде јер их дели само нека изграђена улица, али ако је терен разуђен, онда се махале деле речицама, јаругама, повијарцима. Еволуција збијеног насеља је релативно једноставна: оно се збија уколико је могуће дељењем кућишта или нараста периферијски задржавајући основну структуру. Геоморфолошки положај спонтано збијених насеља је нешто другачији од збијених. Оријентисана више на ратарство она леже на ивицама поља у подножју обалних страна или на првим терасастим заравнима изнад поља. У купираном терену збијена насеља се налазе у дну речних токова одмах поред самих токова. 215. Ссоски трг у Лоћану код Дсчана 216. Пример трга у збијено.м насељу у Млави 217. Махале у селу прсдстављају „Јединице суседства" 159

218. Село Лзаша у Смедерепском Поморављу одликује се необичном пеличином и цептралном структуром 219. Ушорено село Богатић у Мачви »20. Друмско насељс Пољанс у долини Велике Мораве СПЕЦИФИЧНЕ ВРСТЕ НАСЕЈБА Задатак и опсег књиге не дозвољавају дубљи приказ разних варијаитних врста основних типова насеља у СР Србији. У разним крајевима опште распрострањености датог основног типа, услед јачег израза неког секундарног чиниоца, каткад још недовољно одређеног, јављају се посебни облици, структУРе» разне збијености, разне уличне схеме итд. У датом крају који има генерално распростраљен известан тип јављају се енклаве сасвим другог типа. Видели смо да у Срему ушорено село има другачију структуру од општсг типа плански образованог војвођанског насеља. Утицај Војне Границе и феудалних великопоседника41 није се овде одразио кроз планирану диспозицију него само путем административних мзра збијања насеља дуж одређених више или мање правих путева, али чији склоп нема правилну схему. У Мачви су стара села разбијеног старовлашког типа, по наређењима Јеврема Обреновића, прегруписана у ушорена села са изразитим крстастим обликом у којима се две улице секу под правим углом и на свом раскршћу образују сеоски центар. Каснијим ширењем додају се нове улице, али прве две остају увек главне компоненте насеља. Изградња новог пута, уколико његова траса погодује својим положајем у економском и радном погледу, утиче да се најближа села свлаче дуж пута и тако образују друмско насеље. То је био случај, на пример са селима у Пожаревачкој Морави, која су се средином XIX века спустила дуж пута Пожаревац — Александровац — Жабари — Свилајнац. Ова насеља, настала таквим поводом, нису исто што и друмске сеоске варошице настале касније и са потпуно друкчијом садржином и наменом, а о којима ће бити речи у одељку о сеоском региону. Спонтано збијена насеља показују врло разнолику секундарну диференцијацију у којој се одражава локална пластика теропа и мрежа речних токова на којима се развија 160

село, разни миграциони центри из којих се окупља ново становништво: разна привреда којој нагињу разне групе породица у селу итд. На рслативно равном терену са хомогеним становништвом и сличном привредом по целом атару, спонтано збијено насел>е развија зракасту структуру уличнс мрсжс са најстаријим делом села у средишту у коме се нализи и центар села, али све у негеометријском, неправилном устројству. Такав пример налазимо у Јасеници, у равничким селима Доње Ресаве и др. 222. Поглсд на сеоску варошицу Штимље на Косову 11 Ссоска архитсктура 161

223. Тппични изглсд улицс у војпођанском насељу ПЛАНСКО ЗБИЈЕНО НАСЕЉЕ ВОЈВОДИНЕ 1пк|>ггп1ч>ц||"* inii>i»Tipii|i t >>ii mn liliiJLrilllLlliiiii ill LilikiiiJijJilUa.il 11 iiJ 1сжз£ стслга: з: тшшга гагаогао 224. Потпуно праоилно планско насеље (Мали Торак) 225. Планско али неправилно нассље Топола 226. Насеље Тобе у Банату У турско доба села у Војводини су била јако проређсна а насеља је било и збијених и разбијених. Разбијена су оснивали нови досељеници Срби с југа, а збијена су била старија насеља и имали су спонтано образован неправилан облик.78 Најинтензивније окупљање Срба староседелаца и досељеника из јужних крајева као и колонизација страног становништва вршени су током друге половине XVIII века из кога времена датира већина данашњих воЈвођанских сеоских насеља. Стара насеља из турског доба више не постоје, али су у многим селима сачуване успомене на њих и зна се за места називана селишта. Под руководством Дворске коморе и управе Војне границе колонизација у Војводини извршена је од стручњака. За технички део ангажовани су били геометри, цивилни и војни инжењери. Интензивна акција насељавања трајала је преко 50 година, тј. приближно од средине до краја XVIII века. Планска колонизација је непосредно интервенисала у устројству насеља тако да многа војвођанска села имају геометријски правилно постављену уличну мрежу, блокове и парцелацију кућишта. Међутим инжињерско-техничка интервенција није захватала сва села у Војводини. Нека су добила свој данашњи облик без одређене планске композиције, али су слична планским насел>и162

ма што се развијају дуж праволинијских улица и што кућишта и куће имају исти основни облик и диспозицију као и у планским.79 Стручљаци, инжењери и геометри израђивали су планове насеља са диференцираном уличном мрежом, величином блокова, распоредом кућишта и положајем куће у дворишту. Регулационе линије одређиване су повлачењем бразде плугом и грађење је вршено скупно од свих насељеника уз помоћ околног староседелачког становништва и под руководством мањег броја занатлија тако да је цело насеље било постављено у року од једне до две године. Поступак колонизације и принцип структуре насеља били су одређени посебним уредбама. Тако је основна структурна карактеристика војвођанских насеља планска основа, карактеристика коју народ обележава као „ушорено село “. Међутим у тој општој карактеристици има више варијаната. Најизразитија се види у потпуно правилном планском насељу у чијој се структури јасно одражава регулациона основа. Полуправилна насеља показују само извесна мања одступања од схеме која се не могу лако објаснити данас, а која су вероватно била проузрокована неким тренутним локалним условима на терену, или најзад што техничко особље није било на висини свог задатка. Композициона схема ових насеља није чиста, блокови нису једнаки, улице нису потпуно паралелне. Посебну групу чине неправилно организована насеља, са схемом улица која не показује одређени систем, али у којој се јасно осећа тежња да улица буде права. Оваквих насеља има нарочито много у Срему. Овде техничка улога очигледно није постојала, али се вероватно извршило угледање на правилна планска насеља, тако да она представљају покушај нетехничара да остваре технички организовано насеље. 227. Ушорено сремско насеље без планске основе __ II i 228. У Шајкашкој (Бачка) подела парцеле се каткад врши попреко на дубину стварањем нове улице у блоку 11 ’ 163

230. Група плански основаних села у Банату, прсма сскцији 1:50.000 Правилна насеља карактерише чиста правоугаона схема, спроведена доследно од уличне мреже све до положаја и облика куће, преко правилних блокова и кућишта идентичних међу собом. Често је и укупни првобптни облик правоугаоник. У таквој јсдноставној схеми истичу се само централни тргови и то не у свим правилним насељима. Облици тргова се уклапају у општу схему и настају најчешће одвајањем из суседних блокова кућишта која се претварају у трг. Диференцијације парцела по намени није било у првом плану. Садржина насеља је била само збир кућишта. За друштвене објекте није било ништа композиционо предвиђено. Општа схема подсећа на схему „идеалних градова" барока који су поникли у то доба у Европи. Детаљ плана атара истог села 231. Насеље Врачев ГаЈ збиЈеног спонтано развиЈеног типа из времена пре реконструкције у данаилве насеље, 1704. године У уличној мрежи издвајају се подужне улице на које се оријентишу кућишта и попречне које само раздвајају блокове. Трг је постављен увек у средишту насеља тј. на пресеку средње подужне и главне попречне улице. Велика ширина улица, од 25—40 м, била је прописана због опасности од пожара јер су све зграде биле покривене сламом или трском. Око насеља били су одређени терени за гувна, за повртњаке, а касније за винограде мада су окућнице биле велике. У каснијој еволуцији основна схема није поштована тако да данас периферија војвођанских правилних насеља није устројена по истој схеми по којој су она била оснивана. 164

232. Подсони план атара граничарског села Врачеп Гај у југоисточном Банату. Обрадива земља издељена на парцеле (А-Н) и на парцеле за 158 граничарских домова и 17 нових насељеника. План Је израдио Илија пл. Орешковић први поручник влашко-илирског пука 1764. г. Насеља у Војводини80 имају извесне карактеристике које их издвајају из круга осталих сеоских насеља не само у Југославији него у целој Европи. Ове карактеристике се данас огледају у њиховој специфичној урбанистичкој структури а та структура последица је услова специфичне генезе. У фази настајања и садржина је била специфична у односу на тадашња сеоска насеља ван територије Војводине док данас садржина сеоских насеља у Војводини није посебност у оквиру других великих села. Основна специфичност насеља у Војводини је њихова планска композиција геометријског карактера настала као последица спољне интервенције техничке природе док су друга сеоска насеља ван Војводине настала спонтано услед чега је њихова композиција више или мање произвољна, неправилна, кадкад и безлична. Карактеристика планске композиције огледа се у Војводини не само у структури насеља као агломерацији станишта него и у кући, у атару а често и у читавим групама села тј. у региону. Сва данашња насеља у Војводини, са врло малим бројем изузетака показују горње карактеристике што значи да је једна значајна територија са око 450 насељених места, са око 21.500 км2 и са око 1.800.000 становника, организована и изграђивана према унапред утврђеним плановима. Насељавања великих територија страним живљем вршена су на многим местима, у новије доба, али нигде у овим размерама и са овако израженом карактеристиком одређене композиције као последице претходне планификације консеквентно спроведене у релативно кратком року. Научни интерес за познавање планификације војвођанских насеља вишеструко је важан. У доба кад је извршена реконструкција постојећих и оснивање нових сеоских насеља, покушаја ових размера и овог карактера није било нигде у Европи. У исто доба покушаји планирања насеља били су изоловане појаве док је у Војводини изведено на тај начин више стотина насеља, извршена организација територије тј. урбанистички подухват тзв. регионалног планирања, организација сеоских атара у сврху интензивне пољопривредне производње и најзад чињеница да су сви ови планификациони потези први који су вршени у ново доба, — све ове појаве заслужују посебан научни интерес. Извори за проучавање насеља у Војводини су разнолики. На првом месту по важности стоји свакако основни методски антропогеографски извор: теренско испитивање самих насеља. Међутим, она су у току еволуције од близу 200 година ипак задржала основне карактеристике чврсто постављене већ при ос165

нивању. И док по правилу за проучавање других наших насел>а немамо више извора, у Бојводини, с обзиром на наведену планирану генезу, имамо важне изворе у архивској документацији. Из времена рада на овим подухватима сачуван је у разним архивама обилан документациони материјал између осталог и техничко-урбанистичке врсте из којих се могу разазнати извесне чињенице које показују почетну урбанистичку структуру и прву садржину војвођанских насел>а. Најважнија и најобимнија документација налази се у бечким а затим у пештанским архивама. Но мада изворна и ова документација није комплетна, није сређена и није довол>но поуздана у свом документу о чему ће касније бити речи. У нашој земљи сачувана је само споредична документација у архивама неких насеља у неким локалним музејима. На жалост много оригиналног материјала који је постојао у самим селима пропало је временом тако да се само по-гдегде може наићи на заостале старе планове насеља. Многа градска насеља у Војводини имају у целини посматрана исте карактеристике као и сеоска насеља јер им је урбанистички 233. Тип збијеног спонтано развијеног данашњег насеља из долине Тимока. сличан старом насељу Врачев Гај из 1764. године. (Види слику 231) зачетак сличан а тек развој је уносио диференцијацију. Изузетак чине велика и стара насеља која су делимично очувала структуру из доба Турака и то само у својим централним деловима док највећи део њихових насеља ипак је настао на сличан начин као и већина соеских насеља Војводине, тако да у погледу генезе и основних карактеристика сва се насеља Војводине могу сврстати у једну категорију. Ратни архив у Бечу чува у посебном фонду урбанистичких планова и геодетских карата податке о 30 села наше Војводине. Пада у очи да у ратном архиву нема докумената о селима у Бачкој, да их је мало о селима у Срему а да их има највише за села у Банату (70*7°). Садржина докумената је различита. Већим делом су то нацрти сеоских атара на којима је са више или мање прецизности означено и насеље. Главна намена ових нацрта је одређивање границе сеоског атара, његова подела на потесе и кадкад и на саме парцеле укључујући у нацрт и мрежу пољских путева. Нешто мање докумената представља само насеље са мрежом улица, блокова, поделом на кућишта, кадкад и са назнаком специфичних објеката у центру насеља. Неколико нацрта представља као главни објекат атар а насеље је само означено својим положајсм без јасно изражене структуре и садржине. Научни интерес за садржину нацрта не поклапа се увек са наменом означеном у наслову односно са главним циљем представе нацрта. Услед тога није могуће тачно бројно приказати колики број докумената се односи на одређену садржину. 166

Већина нацрта представља снимке постојећег стања тј. изграђеног насеља ограниченог атара и издељене земље по потесима и парцелама али за извесне се не може ни по наслову ни по садржини утврдити да ли представљају пројекте за извршење или снимке всћ извршених радова око насељавања. Једино за нацрте села Ковачице, Дебељаче, Хомољице несумњиво се може потврдити по самом називу да су пројекти за уређење будућег атара и изградњу насеља. Оваква садржина нацрта се слаже са чињеницом да је после 1767. године почело систематско снимање Баната а да је до 1772. године већ била завршена главна фаза насељавања. Пројекти за многа нова насеља нису ни рађени или су само импровизовани тако да се нису ни сачували. Документа су оригинални цртежи рађени на белој, пуној хартији најчешће и бојени Прецизност, јасноћа, потпуност нису код свих дохумената исте. Нека документа су, истина у малом броју, чак тешко разумљива и скоро неупотребљива. Техника презснтације одговара техници оног времена. Тако и мере и углови на теренским картама нису тачни пошто у XVIII веку техника геодетског снимања није била још довољно прецизна а што се утврђује упоређењем датог документа са савременим картама и нацртима као на пример за село Качарево у Банату, за село Деспот Свети Иван у Бачкој и др. Озбиљнији недостатак многих нацрта је што не носе јасно означен датум 234. План атара села Деспот Свети Иван предијама Св. Пстар и Тараља из 1763. У средишту атара видљиво насељс збијеног спонтано развијеног типа. из времсна пре реконструкције у данашњс насеље. Ha предијама касније јс основано ново село Торжа израде. Ратни архив је ипак извршио датирање на основу других извора и доказа о њиховом пореклу тако да данас скоро сваки документ носи оловком уписану вероватну годину израде. Најстарији од испитиваних докумената потиче из 1761. а најкасније из 1794. године док их је изразито највећи број из 1772. године (око 80%). Интересантна је појава означавања неких насеља у документима словима поред навође- •ња и имена као на пример за Ковачицу где се даје ознака „Суб литт А.“, — за Дебељачу „Суб литт О“, — за Прхово „Лит Ф” и др. 167

235. Карта газдинства Војка преузетог у Војну Граннцу од властелина Бернатија 1767. године са видљивом структуром свих насеља збијеног, спонтано насталог типа Означени аутори нацрта и њихови сарадници су сва војна лица и то поглавито немачког али и српског порекла па и других народности. Тако на пример према тринаесторици разних аутора и сарадника може се са доста сигурности тврдити да је шест немачког, четири српског а по један француског, италијанског и мађарског порекла, што доказује знатан удео наших људи на раду у оснивању нових и реорганизацији постојећих насеља у Војводини. Од четири официра наше народности видимо да су двојица била на руководећем положају у овом сектору техничког рада. Нека од наведених докумената истичу се својом важношћу за сазнање и објашњење неких појава у настајању и развоју војвођанских сеоских насеља. Међу овима на првом месту стоји план атара и насеља српског граничарског села Врачев Гаја из југоисточног Баната, због тога што нам јасно показује како је изгледало старо насеље пре данашњег планираног које налазимо на терену, што у плану атара видимо метод организације и поделе земље међу сељацима, што је документ датиран, јасан, добро очуван, потписан, и са пуном легендом. Посебно су значајни и документи о селима Качареву, Црепаји, Ковачици и Дебељачи јер нам добро показују структуру и садржину насеља из времена најинтензивнијег насељавања па се могу сматрати као типски представници урбанистичке мисли која је управљала композицијом и организацијом нових села. У ратном архиву постоје посебне велике збирке мапа тј. премера читаве територије па и Војводине. У овим збиркама које садрже више стотина докумената постоје подаци и о насељима али они су углавном представљени у тако ситној размери да нису од нарочите користи за проучавање генезе, садржине и структуре њихове. 168

Архив дворске коморе у својој збирци „Мапе и планови“ има у бројном материјалу података о насељима за 81 село а о атарима за 64 села међу којима се налазе подаци за исто село и о насељу и о атару на једном документу. Техника израде, садржина, општа презентација докумената слична је са одговарајућим особинама приказаних докумената Ратног архива са видном примедбом да су документа у Архиву дворске коморе израђивана са мање брижљивости и сигурности тако да су мање корисна за проучавање. Но и поред тога недостатка употребљивости неких, остаје довољан број оних која пружају важне податке за решење проблема око генезе данашњих насеља у Војводини. Напоменули смо да се и у овим документима наилази у насловима на ознаку насеља именом и словима. Појава је важна што она помаже да се упозна организација израде планова за насеља и систем планирања насељавања уопште. У томе погледу најважнији документ Ратног архива је онај који носи наслов наведен само са ознаком „Суб литт А“ али без имена села. На истом нацрту касније је уписано оловком Нова Ковачица што значи да је насеље у Ковачици у време планирања означено само словом велико А. У непосредној околини Ковачице налази се с једне стране село Качарево (негдашњи Францфелд) чији је план насеља сигниран словом Ц а с друге стране село Идвор чији је план насеља сигниран словом Д- Чињеница је утолико убедљивија што се овај документ односи несумњиво на пројекат по коме се има изградити будуће село а не снимак готовог новоизграђеног села. На другим документима види се по скоро идентичном начину исписивање наслова, са уписаним разним словима да су рађени серијски, унапред, без претходно одређене намене тј. за још непознато село, али за одређени терон тј. за газдинства Ковачицу односно Дебељачу. На осталим документима налази се уписано у наслову име места а иза њега ознаку словом што значи да је извесно време одређено село носило два назива тј. назив словом из претходне фазс планирања а назив именом из касније фазе кад је извршено насељавање и село добило дефинитивно име. 236. Положај старог насеља Идпор из времена прс пресељења у пово данашње насеље на суседном терену са источне стране. Снимак израдио потпоручник А. Белооић, 1772. Г. 169

237. Пројекат за изградњу нассља ,,А" у јужно.м Банату. Оиакво означсно име села „Ноиа Коиачица" ие одгоиара постојсКем насељу Коиачицс 238. Однос старог и данашшег насеља Врачев Гај у Банту. Реконструкција на основу документа приказаног у слици 231 и географскс секциЈе 1:50.000 За исправност предњсг тумачења говори и чиљеница да се на карти види да према реду слова логички следи и положај одговарајућег села као на пример за сремска села Мартинце (Litt В), Шашинце (Litt С), Јарак (Litt D), Прхово (Litt F). На сличан начин су груписани и нацрти за граничарска села у дистрикту Бечкерек словима од Б до Г, за компаније од прве до шссте, идући по положају на терену од севера ка југу: прво село на северу Мокрин припада првој компанији са Кањижом и Крстуром, и означено је словом Б. а последље на југу Томашевац означено је словом Г припада шестој компанији са Идвором. Посебно су важна два документа из Архива дворске коморе од којих се један односи на западну Бачку а други на источни Срем и обадва садрже податке за већи број села. 170

Први докумнт представља збирку теренских снимака коморских газдинстава тј. села и пустара из времена 1733— 1735. годипе са њиховим атарима у којима се види и насеље по свом положају и по структури. У збирци има података за 51 дапашње село и за 4 газдинства без сталних насеља (,,предија“). Снимци су рађени у доба насељавања нових и реорганизације старих села тако да у њима налазимо податке о структури новпх (14) насеља и постојећих (33) насеља. Од парочите важности су ови подаци о облику, типу и структури постојећих насеља из прве половине XVIII века јер су поуздани. Размера у којој су насеља представљена доста је ситна али ипак довољна да се са сигурношћу могу уочити предње карактеристике. Како су снимци рађсни за пољопривредне потребе атари су за свако село представљени у потпуности, у легенди су наведени бројеви домова сваког села, величине атара, структуре газдинства итд. Други интересантан документ приказује газдинство властелина Бернатиа са 11 села у источном Срему а у вези са преузимањем газдинства у Војну Границу 1767. године. На карти се виде насеља и мада је размера релативно ситна може се утврдити структура и тип насеља из истог доба са довољно сигурношћу. Упоређено са данашњим стањем види се да 1767. године насеља нису била ушорена каква их данас видимо на терену. Карта је толико јасна да је могуће у насељима пребројати куће и њихов број се доста добро слаже са другим прописаним документима што је доказ веродостојности нацрта. Исто тако ни атари нису још реорганизовани, не виде се поделе на потесе и на парцеле из чега закључујемо да властелин није био предузимао мере за систематску орга240. Оснопа за постапљан.е новог села „О*‘ на предији Дебсљача. за 130 насељеника. Насеље је било ппанирано са оградом око села и еа улазима у правцу улица. Данашње насеље Дебељача није изведсно по овом нацрту 171

242. Основна насеља Нови Слаикамен: 1 црква, 11 парохијска куКа, 111 школа, IV официрски стан, стража, VI нечитко, Vll кавана . . . низацију атара као ни за уређење насеља свог газдинства. Архивска техничка грађа омогућује нам објашњење неких важних појава које се не би могле уочити на терену и које нису до сада биле исгражене и приказане на основу других извора. Тако на првом месту из ове грађе можемо са сигурношћу утврдити тип, структуру и садржину насеља из доба пре реорганизације што је до сад могло бити само претпостављено и делимично доказано за нека од војвођанских места. На другом месту по важности стоји могућност доказа о првим облицима, садржини и структури какви су они били у доба оснивања нових насеља, и реконструкцијо негдашњих насеља. Током двеста година еволуције данашњих насеља њихови су се извесни елементи променили па нам архивска грађа омогућује да упоредимо постојеће стање са првобитним и тако утврдимо осим примарног стање и каснији процес развоја. На жалост за неке од проблема не могу се ни у овој архивској грађи као ни на терену, наћи материјал за решење а то је питање типа и структуре сеоских насеља у Војводини у доба Турака. За сазнање о овој епохи остају за сад још увек као једини извори описи путника са свим несигурностима, непрецизностима и нејасностима које стари путописи садрже. 172

Реорганизација постојећих села и насељавање нових села вршено је од стране аустријских власти кроз дуги период од XVII до XIX века но наЈвећи део ове акције извршен је између 1750. и 1780. године што значи приближно 50—80 година после освајања појединих покрајина од 'Гурака. Тако се у целини посмартано друга половина XVIII века Јавља као оштра прекретница у историји сеоских насеља Војводине. Проблем постојећих насеља из времена пре реорганизације за нашу науку је посебно интересантан јер су у тим насељима живели становници наших народности, поглавито Срби. БроЈна документа из Архива нам пружају податке на основу којих утврђујемо да је свакако највећи број тих насеља био збијеног типа, спонтано развијен, са неправилном мрежом улица и слепих сокака, са неправилним и неједнаким блоковима и кућиштима. Поред наведених неправилности ипак се могу уочити две врсте насеља: 1) са зракасто развијеном мрежом око једног центра и 2) са издуженом мрежом у два релативно изражена правца. Овакав тип насеља идентичан је са типом збијених насеља из Поморавља, Тимока, са Косова и из Македоније. Величина истих села кретала се између 50 и 200 домова што је за средину XVIII века представљало већ велика села. Из планова је могуће даље утврдити да су главну садржину насеља сачињавала сеоска кућишта јер осим њих налази се најчешће као специјално означени објекат само једна зграда у центру насеља. Мора се претпоставити да је то била управна зграда газдинства чију су земљу обрађивали сељаци (Војна граница, Дворска комора, властелин) јер у то доба вероватно још није било ни цркава ни школа ни других друштвених установа. 243. План Опопа у Банату из 1776. год. за 225 Срба и 60 насељеника са 13 парцела специфичне намене распоређених око центара насеља. Пример разуђене ортогоналне схеме по којој је насеље и изграђено. У документима постоје још два различита нацрта за исто село вероватно рађена као студије које нису усвојене 244. План Сакуле у Банату из 1776. године, за 150 насељеника са 7 парцела специфичне намене, по коме је насеље и изграђено са слободном композицијом прилагођеном теренским условима 173

245. Осноиа за постаиљаље новог села ,,Р- на преднји Копачица за 130 насељепика. Дгнаши.е нассљс Копачица nnjc извсдспо по овом нацрту. Јасно видљив систе.м двојнс сеобраћајне мрсжс улица, са лица и у залеђу сваког куНпшта 246. План иовооснованог српског граничарског села Црепаја нз 1775. године, са разрађеном структуро.м средишног дела насел.а зракастим улицама које и данас иостојс на терену. Постојећа црква у осовини трга нијс била укомпонована у пројекат Остаје питаљс како сс ови налази слажу са путописима у којима се даје нешто друкчија слика о селима у Војводини у доба Турака управо око 100 година раније тј. из друге половине XVII века. На жалост већина путописа описујс куће а свега двојица говоре о врсти насеља и то обадва о Срему. Из ових оскудних али ипак јасних навода види се да су насеља о којима они говоре била разбијеног типа. Тако се на познатом цртежу Брауна из 1669. године виде раштркане колибе, земуницс, без дворишта, без ограда, бсз оформљених сокака. Ма како да je тај цртеж можда схематизација ипак она јасно показује разбијено насеље с једне стране и неразвијено станиште с друге стране. Други путник Кикле 1658. године такође у Срему наводи за једно велико село да је било раштркано. Сходно трасама пута које дају један и други, Браун је своју слику израдио на основу општег утиска о насељима која je видсо на правцу Товарник — Митровица — Шимановце — Земуп а Киклеово село је свакако село Голубинце јер пада између Путинаца и негдашљег села Јарковца (данас само потеса) код Старе Пазове. Међутим у истом крају Срема само 100 година касније имамо потпуно другу структуру насеља са збијеним кућама али још непланирану, не ушореним него спонтано образованим насељима. У раздобљу од 100 година природном еволуцијом разбијено насеље не може да прерасте у збијено. Но у истом раздобљу ова села су дефинитивно прешла из Турске под аустријску власт 1717. године, а Војна Граница почела је да се образује 1739. године. Решење о појави потпуно различитих типова насеља у релативно кратком временском растојању налази се у чињеници да су аустријске власти а специјално властели174

dcm Maaltf () rf 247. Ситуациони и подеони план новооснованог три потеса обрадиве земље, F ливаде, G вртови немачког села Францфелд у Банату. А насеље, В утрина, Н шума. Насеље и атар су изведени по плану 1791. годинс ни који су добили у посед земљу у Срему, наређивали скупљање раштрканих колиба у густо збијена насеља. Феудални систем је увек тежио да има подложнике окупљене на једном месту ради контроле и лакшег управљања људима. У писаним изворима и у литератури има помена о тој акцији окупљања наших људи у Војводини и Славонији од стране аустријске власти одмах по освајању земље од Турака но није било јасно да ли су та окупљања била извршена у оба плански ушорена насеља која видимо данас. Архивска грађа нам јасно показује да је постојао један прелазни тип насеља између разбијених из турског доба и данашњих, у облику спонтано збијених насеља али по наређењу а не природним развојем. Развојна фаза окупљања људи у збијена насеља извршена је у првој половини XVIII века, за Бачку нешто раније а за Срем и Банат касније али тачнији датуми за поједина села нису нам познати на осноцву техничких архивских докумената. У писаним архивским документима вероватно би се могло наћи података и о овим детаљима. У доба Турака поред разбијених насеља на која нам указују путописци свакако је морало бити збијених насеља мањих по обиму у којима су турски феудалци имали центре својих чихлика но о томе у архивској документацији нема доказа. Војвођанска насеља могу да се поделе у четири групе у погледу урбанистичких карактеристика њиховог оснивања: 1) ново насеље основано на потпуно слободном терену, 2) пресељавање постојећег насеља на ново слободно место, 3) потпуно реконструкција постојећег насеља у ново насеље на исто место, 4) нови делови насеља као проширење постојећег насеља. Теренским испитивањима може се увек наћи одговор о начину како је настало данашње насеље. Међутим упоређујући архивске податке и податке са терена у највећем броју случајева може се са сигур175 niit clom M i.lifn i

I, PLAN ubcr die im ЗаИге 1791 nnter Дег Signatur „С* angelegte OrtsUge, die иаск BeencAigung Aer Ausbđunng un<A Ansied<(WM^ dersdbcn mit den ReickscolonjsttH, im Jahre 1792 den Namen „FranzfelcA" erkielt. ERl'LARUNG,. 1. — Die wit 4ем H.NrvSl —100 brzeieln<cteii PMtze ииЛ dit darruf »feauTcH Hausev t-чЈ jeue, die <Us U»ke Делг ^eteuT hat un4 mlt 24 Joek Acfcrr, '0 Joek VVieien, 1 Зоек Wal4 und5Jock НиГм/епе aofivt ан dic Ansirdfcr iiHrgebtK wnrJtH. 2 — X. П Ш ми4 ПГ wa*en meruirt ftv Летог umt <a<-iue'>idt. * ■« F. И, И1 ип4ХШ Itere PIMie ии<( fUir ansie4e<>4e HdnJeJs- илА GemvUleutt Ves*i«iwđ. 4 - HNr»4o, 41 UHdfs j,»d bo Jer A"sl»4m«g c>k> Nđuž»i аи Cohniste« иике*е1Д tfrbheben. ииА erkieneM auf imbe>1i«mte Zeil folgrudt Ven»r«4un^. - r-. H N»v Ao als StdliensHaek« M Nr> Д1 als Sckul«, иМ Ц Nr» 95 Aerarial nirljkaus. 5 — Dle juit /.tJuoVricke" a»ig«i»/re>i Plitze иж4 Hauser s'hkI waU»e*d Jev AnsiecUu*/ иоск.ebzudekoiuiHen. G. — F. • Friedktf. — Brrnner vom Sta.i! gebauT đ 248. План ссла Францфслд у Банату у прпој фази оснивања за 100 нассљеника са 8 специфичних парцела, по коме јс нассље изграђсно са данашњим назиоом Качарево. Пример потпуно правилне ортогоналне композицијс са укомпонованим тргом ношћу добити тражени одговор. Уколико се предњи подаци допуне предањима код становништва, подацима из литературе слика постаје потпунија и сигурнија. Но ипак није данас још могуће за сва села у Војводини утврдити на који су начин настала њихова насеља јер немамо за сва села податке ни у архивима ни у другим изворима. Нова насеља на слободним теренима оснивана су поглавито за стране колонисте најчешће Немце. Типичан пример оваквог начина је село Качарево у Банату удаљено 15 км северно од Панчева. Основна карактеристика овако насталих насеља је њихова потпуна правилност у урбанистичкој структури као последица претходног техничког планирања. Било да је постојао потпун нацрт будућег насеља или само скица, извођење по плану је било могуће јер су блокови и парцеле били једнаки међу собом, улична схема правоугаона а терен на коме се насеље постављало скоро хоризонталан. Према предањима очуваним међу становништвом обележавање уличне мреже и парцела за кућиште вршено је заоравањем бразде по датим правцима. На овај начин заснована су била бројна насеља негдашњих немачких колониста нарочито у Бачкој и Банату. Улична регулациона линија кућа и ограда је изведена као права линија без изразитих неправилности што је разумљиво пошто се радило на празним скоро равним теренима. Нова насеља заснована на слободцИм тере_ нима али ради пресељења постојећих села су малобројна и односе се само на села са нашлм становништвом. За нека постоје докази у архивама као на пример за Идвор у Банату за који се у документу Ратног архива види да176

нашње планирано насеље и место на коме се налазило старо насеље означено на терену и на географској секцији са крстом а што одговара и предањима. За друга може се претпоставити дас у основана на овај начин помоћу налаза на терену да у близини данашњег насеља постоји место које се назива „селиште". Но ова чињеница се не може сматрати сигурном јер се селиштем може означити и неко старо насеље из доба Турака које се угасило још пре наређења аустријских власти за окупљање људи у првобитна збијена насеља. Међутим, ако уз појаву селишта у архивама налазимо податке да је исто село имало у првој фази аустријске владавине неправилно збијени спонтани облик, онда се може са сигурношћу из та три факта утврдити да је данашње насеље основано као ново али пресељавањем становништва и напуштањем старог насеља. Као разлози за предузимање оваквог начина реорганизације постојећих села јављају се углавном две чињенице: узроци плавног терена или потреба за спајањем више мањих насеља у једно веће а на основу регионалног плана. Урбанистичке карактеристике и начин обележавања на терену слични су као и код прве групе насеља. Трећа група насеља је карактеристична по поступку који се примењивао приликом обележавања новог насеља. У ову групу спадају такође поглавито српска села но у значајнијем броју него у другој групи. На истом месту на коме се налази постојеће збијено насеље неправилног спонтаног облика, реконструише се ново насеље на тај начин што се насилним путем руше куће, зграде разних врста, премештају ограде, пробијају зидови ради обележавања нових праваца улица. У народу је сачувана јасно успомена на овај поступак наводом да су: „зидови кућа пробијани па провлачен ланац“. Утврђивање да је извесно данашње насеље засновано на овај начин може се установити са сигурношћу кад постоји у архиви податак о положају старог насеља па се овај упореди са данашњим положајем истог села или на основу проверених података из предања кад не постоје архивски подаци. Без налаза основа у архивској документацији за поступак оснивања новог насеља насилном реконструкцијом старог, могло се сумњати у успомене становништва пошто поступак сам по себи изгледа немогућ и невероватан. Међутим, веродостојност предања је оправдана а поступак се може објаснити чињеницом да су старе куће биле мале техничке вредности а да је један од циљева оваквог поступак био и да се уништи тај стари грађевински фонд и да се осим нове регулације насеља изгради и нови стамбени фонд у складу са прописима за његову изградњу. 249. Подеони план новог граничарског ссла Нова Пазова у Срему по коме је изграђено насеље и уређен атар 12 Сеоска архитектура 177

Типичан пример овог поступка види се у примеру насеља Врачев-Гаја у јужном Банату. Докуменат Ратног архива приказује насеље из времена пре реконструкције а по положају у границама атара, тада и данас, утврђује се лако да је оно реконструисано на истом месту. Ово нарочито потврђују изводни путеви ка местима Белој Цркви, Црвеној Цркви, Банатској Паланци и другим који се подударају у старом архивском плану са данашњим стањем на терену. Северним ободом насеља пролази мали водоток који се јасно види у старом плану и који има исти положај и данас. Најзад старо и ново насеље везују се и истим положајем сеоског центра. Али зато општа урбанистичка структура, мрежа улица, облици блокова и кућишта су потпуно различити у старом и новом насељу. И за сва села источног Срема приказана у документу Архива дворске коморе на сличан начин, према положају изводних путсва, може се утврдити да су данашња нассља рсконструисана на истом месту на коме сс налазила и ранија спонтано збијена насеља. За Прхово се може одредити и раздобље кад је извршена рсконструкција јер у Ратном архиву постоји документ из 1786. године у коме се види нова структура ушореног села што значи да је реконструкција извршена између 1767. године од кад датира документ Архива дворске коморе из 1786. тј. године из које потиче документ Ратног архива. Урбанистичке карактеристике нассља ове групе нису једнообразне. Тих насеља има са релативно правилном ортогоналном схемом али има их и неправилних без изражене геометријске композиције. Међутим, за све њих карактеристично је да немају правилно извеосновано, као пример слободнс компо- 250. Ситуациони план нассља Хомољаца у ЈУ^ном ^"aT^3n°CT^j°apeH^ целине' зиције функционало везане за теренске услове, али 178

дене правце улица јер се у њима јасно виде на терену одступања од основног правца рсгулационе линије и до 2 метара. Ова појава тумачила се раније одсуством надзора стручњака приликом постављања регулационих линија. Међутим, утврђивањем метода насилне реконструкције старог насеља у ново, са потпуно различитом урбанистичком структуром али на истом месту, постаје Јасно да се нове регулационе линије нису могле са тачношћу поставити чак и уз евснтуални стручни надзор, јер су постојсће зграде ометале извлачење праваца примитивним геодетским мстодама онога времена. Провлачење ланца или конопца кроз постојсћс зграде свакако није могло обезбедити довољну тачност правца регулационе линије кућа на већим растојањима. Тако нам чињеница да у неком данашњем насељу постоје већа одступања у положају кућа према основном правцу улице може послужити као доказ да је ново насеље насилно реконструисано на истом месту на коме се налазило и старо. Постоји најзад и не ретка појава да су комбиноване методе прве и треће групе тј. да је основано ново насеље за колонисте на слободном терену али у непосредној вези са постојећим старим српским насељем, директно наслоњено на њега с тим што је касније и старо насеље насилно реконструисано. То је посебно случај у Бачкој био са селима: Нови Врбас, Нови Сивац, Бачка Паланка, Парабућ, Нове Сове. Еволуција ново-основаних или потпуно реконструисаних насеља током 200 година знатно је изменила њихову садржину и данас се не би могло . lliul tjt JfC.fhn C/?>ci<li na-.,ia n, t i/mn Cjćrniini— 251. Положај насеља Уздин на обали мочварног терсна услед чега није могла бити изведена правилна ортогонална схема плана нити бити изведена. Пример примене унапред израђеног плана без одређеног села или без познаиања терепа за који се израђује пројекат 252. Пољопривредни регионални плаи атара за јсданаест села у источпом Банату рађен у вези са оснивањсм Петровог села: А потеси њииа, Б липаде, Ц утрина, Д државне шуме, Е виногради, Ф вођњаци, ДО општинске шуме 12* 179

253. Скица насеља за граничарска насеља Ченту и Сиге у Банату као примери косоугле схеме. Насеља код којих није примењен ортоганлни него косоугли систем у композицији целине могу се сврстати као изузеци и не виде се узроци нити оправдања за оваква решсња на основу испитивања на терену са сигурношћу тврдити шта је дато насеље садржавало у доба оснивања. Међутим, архивски подаци нам дају поуздану представу за решење овог проблема. Важност познавања те првобитне садржине огледа се у чињеници јер нам она пружа слику о стварној а не само декларисаној насељеничкој политици, о политици регионалног планирања, о урбанистичкој школи итд. У исто време та првобитна садржина пружа нам слику о техничкој привредној, културној висини на којој су се налазили извршиоци насељавања и реконструкције села у Војводини и то личности, установа, власти. Основни део насеља сачињавала је стамбена зона. Површине под парцелама (кућишта) индивидуалних пољопривредничких породица покривале су око две треНине укупнс површинс пасеља и биле су у фази оснивања све једнаке по величини и по облику. Специфичну намену имао је известан број парцсла који није био намењсн уопште за становање иако су биле истс величине и истог облика. Тс су парцеле увек уоквиравале ссоски трг или главну раскрсницу а садржавале су по правилу: (1) стан за свештеника и парохијску канцеларију, (2) школу, (3) станове за официре и подофицире у граничарском селу, (4) зграду за стражу односно војну канцеларију у граничарском селу, (5) управну зграду у коморском селу, (6) кафану. Ове малобројне парцеле са специфичном наменом заузимале су око 5—6°/о од укупне површине насеља. Мањи број насеља има специјално оформљен централни трг као средишну празну површину. Ни у доба оснивања па ни данас тај трг обично није добио никакву посебну намену већ служи као празна површина. У малом броју планираних насеља централно место на тргу заузима унапред укомпонована црква док је на другим местима у центру постављен главни сеоски бунар. Величина трга је различита али се креће између 3—5% од укупне површине насеља. Изван насеља, на мањем одстојању, планирана је засебна површина за гробље. 180

Садржина насеља у фази оснивања показује да је политика оснивача имала два основна циља: (1) појачану заштиту границе, (2) повећано пољопривредно искоришћеље тла. Први циљ је јасно изражен у граничарским насељима. Међутим, други циљ показује да су власти очекивале само преко рада индивидуалних породица доприносе за државу јер у насељу не видимо никакав заједнички општински пољопривредни грађени објекат нити уређену површину што сведочи да се није планирао заједнички рад нити да се претпостављала некаква виша интервенција власти у организацији рада. Оваква садржина показала се убрзо недовољном тако да су се по захтеву сеоских заједница јављали убрзо и нови елементи у сасгаву насеља. У стамбеној зони додавана су специјална кућишта за занатлије. Она су по правилу била мања од пољопривредничких пошто занатлије нису имале обрадиву земљу па ни економске зграде у дворишту. На периферији насеља грађени су млинови суваче на иницијативу појединаца. Заједница је, по наређењу власти градила општинске амбаре и кошеве у којима је чувана резерва хране. Основна карактеристика, заједничка за сва новооснована или реконструисана насеља Војводине, јесте тежња да се образује праволинијска улица са једнообразним постављањем кућа и једнаким кућиштима, карактеристика за коју можемо употребити одговарајући народни термин „ушорена улица“. Али посматрањем целине јасно се уочавају разлике које нам омогућавају да поставимо класификацију у два основна типа: (1) правилно, (2) неправилно ушорена насеља, при чему у прву групу спадају насеља чија се целинска структура показује одређену правилну геометријску схему уличне мреже и блокова а у другу групу насеља чија је целинска структура састављена из произвољно груписаних правих улица. Правилна ушорена насеља настала су на основу претходно израђених планова или скица насеља и на основу њих обележена и изведена на терену о чему налазимо довољно архивских доказа. Међутим, за неправилна насеља нисмо нашли документа о претходно израђеним таквим нацртима што упућује на решење путем директне интервенције на лицу места за постављање новог насеља са ушореним улицама али без јединствене планске целине геометријске схеме. Композициона карактеристика правилних насеља је тежња за крајње упроштеним геометријским облицима, по правилу у ортогоналној схеми и са симетричном поделом. Тако има насеља која се састоје од једнострано постројених, међу собом индентичних, правоугаоних блокова, у једну целину исто тако правоугаоног општег облика. У оваквој концепцији се не издвајају ни парцеле за специфичну намену ни трг. По овој концепцији основана је већина нових насеља у Бачкој и многа у Банату. Друга композициона концепција показује јасну жељу да се покуша одређено диференцирано решење. Ова жеља се по правилу изражавала у специјално обрађеним централним партијама насеља док су остали делови задржавали једноставну композицију која одговара претходној групи решења. Ова насеља имају трг правоугаоног облика као главну карактеристику композиције. Трг се налази најчешће у средишту насеља али се каткад поставља и ексцентрично као у плану за село Книћанин у Банату. Разрађене композиционе концепције у општем саставу насеља, задржавају увек систем геометријске схеме а јављају се у најмањем броју. Такав је случај нацрта за село Црепаја које у центру свог насеља осим великог трга има и систем зракасто распоређених улица око трга. Сличну концепцију показује пројект за насеље Ковачицу са овалним тргом у средишту. У румунском делу Баната у селу Шарлотенбургу имамо једини познати пример одступања од ортогоналне схеме јер ово насеље је компоновано као кружно, са округлим тргом у средишту и само једним низом кућишта по периферији круга. Стамбене зоне у пројекту за Црепају и за Дебељачу показују специфичност у мрежи улица. Док у већини насеља појединим кућиштима прилази се само са главне улице, у овим насељима предвиђена је била двојна мрежа саобраћајница. Поред главне улице свако кућиште било је приступачно и са залеђа споредном, ужом улицом. Међутим данас се на терену те улице не виде што значи да оне нису биле изведене или су током времена заузете од стране суседних домаћина. У скицама за нека друга насеља у јужном Банту виде се исте концепције двојне саобраћајне мреже па се може претпоставити да је то био композициони систем по коме су се пројектанти владали у установама које су пројектовале ова насеља. Најзад постоји известан број посебних концепција које су појединачно специфичне у 181

свом општем склопу а за одређена насеља. Тако село Сакуле показује групацију насеља из два дела угаоно спојену са тргом у темену. Опово је компоновано из више једноставних ортогоналних делова склопљених у разуђену целину али увек у ортогоналном поретку. На сличан начин код насеља Омољице групација је следовала кривини обале Дунавског рукавца. Као изузеци могу се сматрати насеља код којих није примењен ортогонални него косоугли систем у композицији целине но ових је врло мали број и није нам могуће објаснити како је дошло до ове појаве (село Наково код Велике Кикинде). Блокови парцела су у овој групи правилног увек правоугаоног облика. Број парцела у једном блоку као и њихове величине су различити од насеља до насеља тако да има блокова разних облика тј. више или мање издужених. Ширина је одређена дубинама кућишта и креће се најчешће између 200 м и 300 м а дужина блокова се креће између 200 м и 500 м. Из попречних улица које деле блокове по правилу нема прилаза у кућишта уколико нису касније отварани. Разнородност композиција у истом методу геометријских схема показује да није било јединства у организацији припремања планова као и да су аутори били на различитим идејним и стручним висинама. Упадљиво је да су разрађене композиције, оне које показују извсене обликовне тежње, све концентрисане у Банату што је можда резултат једне воље или једне уже везане организације која је припремала планове за овај регион. Но свакако се може констатовати да и те разрађене композиције са извесним претензијама нису биле довољно правдане са функционалног гледишта тј. остала су формалистичка пошто нису са успехом повезали посебно компоноване облике централних партија са облицима стамбених зона. Општи урбанистички метод примењен у композицији војвођанских правилних насеља одговара урбанистичкој школи „идеалних градова" која је владала у урбанизму крајем XVII и током прве половине XVIII века. У исто доба основано је у Европи више значајних градова чија урбанистичка структура припада овој школи као и војвођанска насеља ма колико њихове размене и садржина биле различите. Неправилно ушорена насеља су карактеристична за Срем. У целинској групацији ушорених улица нема законитости. У неким од њих oceha се извесна центричност, конвергенција улица ка једном центру, код других се осећа извесна тежња ка ортогоналном систему у схеми целине али у највећем броју случајева то су произвољно постављени правци улица. И у случајевима где се виде одређене тежње за целинску групацију неправилност блокова је толика да не допушта да их уврстимо у правилна тј. планирана насеља. За неправилно ушорена насеља не наилази се у архивама на документа који би сведочили да су и за ова насеља били претходно рађени нацрти као што смо напрсд навели. У осталом тако што не може ни очекивати кад знамо да је у доба њихове реконструкције владала урбанистичка школа са потпуно правилним геометријским концепцијама опште структуре. Из тих разлога сматрамо да можемо тврдити да су насеља ове врсте извођена без претходних планова тј. на основу упутства даваних на лицу места. Насељеничке власти су покушале да уведу извесну систематику у урбанистичку организацију нових и реконструисаних насеља. Међу упутствима која су издавана у ову сврху истиче се Главно упутство за насељавање од 11. јануара 1772. године у коме се налази посебно поглавље са нормативима за техничку изградњу па и за уређење насеља и изградњу кућа. У тачки 14. ових Упутстава одређују се ширине главних улица на 34,00 м. до 38,00 м, а ширине споредних, попречних улица на 11,00 м до 16,00 м а у тачки 15. одређене су величине кућишта и то са дубином између 143,00 м до 190,00 м и ширином између 23,00 м до 29,00 м. Знатне ширине улица и кућишта даване су због велике опасности због преношења пожара јер су кровови били углавном покривени трском и сламом. У архивским техничким документима не види се непосредни утицај издаваних упутстава нити се она наводе као нормативне подлоге али суштина техничких прописа о нормативима урбанистичких елемената насеља била је поштована тј. ширине улица и кућишта су увек изванредно велике, што још и данас видимо на терену као једну од карактеристика војвођанских насеља и чије објашњење налазимо у поменутом упутству о насељавању. Архивски технички материјал пружа могућност да се створе извесни закључци о систему територијалног планирања у Војводини у XVIII веку, проблему интересантном јер је урбанистичко планирање територија тзв. „регионално-планирање" постало актуелна тема и у савременом урбанизму мада под различитим околностима. 182

У првој половини XVIII века у Војводини велике површине земље нису биле култивисане. Коришћене су биле само за сточарство и то врло екстензивно. У снимцима западне Бачке уз попис насељених места приказују се економске јединице под називом „предије** на којима видимо мали број кућа без правог насеља а на стотинама хектара земље. У многим нацртима територија јавља се назив „пусзта", назив који се одржао до данас као „пуста” или „пустара”, који такође представља економску јединицу која је екстензивно сточарски експлоатисана без правих сеоских насеља. У рејону Војне Границе у Банату 1788. године било је слободне, „сувишне”, земље у површини од 264.169 јутара на којој се сматрало да може да се настани око 100.000 становника. Планирање земље у територијама широких размера стајало је, приликом оснивања нових насеља и реконструкције старих, у првом плану као проблем интензивнијег коришћења тла. Многобројни планови сеоских атара одређених и обрађених као економске пољопривредне јединице, сведоче о овој првенственој интенцији. Ови економско-технички територијални планови односе се на села у Војној Граници као и на села у цивилној управи, на српска села и на села колониста, на велика и на мала села што сведочи да су представљали општи план политике насељавања. Појам територијалног планирања се не показује у плановима експлицитно али он постоји. Тако су значајне територије у исти мах, у једном потезу, предвиђене за насељавање, образовани су нови атари као производне јединице од слободних терена или прегруписавањем постојећих сеоских атара, утврђиван је могући број насељеника на новом атару, формирана су нова насеља са бројем породица који одговара територијалној подели земље, — што све карактерише територијално планирање. На општем плану већих територија у фази студија планирања па чак и оснивања нова насеља била су обележена словима а тек једном изграђена добијала су посебна имена, што смо раније видели, а што такође сведочи да се није радило по појединачним случајевима одређених села. Територијално планирање Војводине у XVIII веку било је, према савременим схватањима овога појма, једнострано јер је третирало поглавито пољопривредну проблематику али оно је ипак имало јасне карактеристике таквих подухвата. Ратни архив и Архив дворске коморе обилују техничким нацртима који приказују сеоске атаре. Они носе називе најчешће „подеони план“ тј. они садрже податке о распореду земљишта на потесе и о подели земље на индивидуалне парцеле које су додељиване на обраду појединим породицама. У легенди ових нацрта налазе се често и пописи свих парцела са подацима о намени, величини, припадности и др. Планови атара су дело геометара и инжењерских официра. Планирање атара вршено је на основу одређених принципа који су постављени у упутствима а нарочито у претходно цитираном Главном упутству о насељавању. Планови атара важни су и за познавање насеља истог ссла јер по правилу они садрже и нацрте насеља. Осим тога из истих планова видимо и односе насеља и атара тј. можемо ценити колико је била студиозна руристичка политика власти и познавање проблема од стране стручњака. Тежње су биле исправне што нам сведочи на пример прописи Главног упутства за насељавање међу којима налазимо упозорење да би насеље требало да се налази у тежишту атара али одређени нормативи о ширинама пољских путева у атару и др. Међутим, постојећи планови атара показују често непоштовање одређених тежњи на терену што ми данас не можемо објаснити. Научни интерес за познавање планификације војвођанских насеља је вишеструко важан. У доба кад је извршена реконструкција постојећих и оснивање нових сеоских насеља у Војводини покушаја ових размера овог карактера није било нигде у Европи, тако да она имају посебан значај за историју развитка сеоских насеља. У томе великом подухвату наши људи су одиграли видну улогу у организационим и техничким радовима нарочито активним учешћем у крајевима Војне Границе. Најзад, извршена организација територије као урбанистички подухват регионалног планирања, спроведена организација сеоских атара у циљу интензивне пољопривредне производње и чињеница да су ови планификациони радови вршени на основу прописаних норматива и типова — све ове појаве заслужују посебан научни интерес данас кад је територијално регионално планирање постало савремени урбанистички проблем и кад се многи архитектонски задаци решавају путем типских пројеката и на основу норматива. 183

ЗАКЉУЧАК Претходни приказ и раније изложена еволуција чинилаца који су деловали на настајању и развијању насеља у СР Србији показују нам како се у свим крајевима, изузев Косова и Метохије, пошло од квантитативно и квалитативно ниског стања, на скоро опустелој земл>и, у малим разбијеним насељима у којима је народ живео у импровизованим примитивним склоништима.83 Овакво стање била је последица турске најезде и сталног ратовања. Али у доба средњевековне Србије деспота исти крајеви били су у потпуно друкчијој ситуацији. Тада је земл>а била добро насељена, али материјална веза са тадашњим насељима није поново успостављена, и ми не знамо како су она изгледала нити где су се налазила. Нова насеља су се често образовала у близини старих, што нам сведоче многа заостала гробља и извесне цркве, али однос једних према другим остао нам је непознат. Да ли су тада села била збијена или разбијена; да ли су се налазила у долинама или на косама; каква је била структура кућишта, како су изгледале зграде, све нам је то непознато. Залазећи дубље у прошлост поставља се питање како су изгледала села у немањићско доба, каква је била организациона структура насеља, како су биле грађене сеоске куће и како су изгледала дворишта у српској средњевековној држави пре Турака. Материјалних остатака немамо нигде а унашој археологији није се још наишло на трагове ових насеља. Описи су такође врло ретки и штури да би могли да нам пруже сигурније изворе за извођење закључака. Међутим о општој организационој схеми села постоје подаци у разним писаним споменицима истог доба, и на основу њих је Стојан Новаковић извукао закључке који показују да су у средњевековној Србији постојале две врсте сеоских насеља: 1) села и 2) катуни. Села су била распоређена по жупама тј. по равницама, пољима и речним долинама у којима се становништво бавило првенствено ратарском привредом. Станови жупљана називају се „куће“ и имали су стални карактер. Катуни су пастирска насеља растурена по брдима и планинама са првенствено сточарском привредом. Њихови станови називају се ,,клети“ и, судећи према до данас одржаним значењима ове речи, то су биле привремене зграде, вероватно више или мање укопане земунице и колибе сличне онима какве се још и данас могу видети у планинским сточарским становима. Основна разлика између села и катуна види се и у разлици сталности. Катуни су имали нестална станишта полуномадског карактера, у покрету за стоком и за повољним испашама. О облику насеља немамо података. Да ли је село било збијеног типа и какве врсте, да ли су катуни били разбијеног типа, како су биле грађене куће, о свему томе могу се за сад само чинити претпоставке.84 За време Турака насеља су била нестална. Тешки животни услови, недостатак јавне безбедности, чинили су да су се мала села често премештала тражећи релативно повољније околности. О томе нам сведоче, осим предања у народу, и називи „селишта** за поједина места у атарима. Премештање станишта није било тешко за тадашње становништво због тога што су она била релативно нова, што су зграде биле привременог карактера, лако грађене примитивним средствима и што је привреда била поглавито сточарска, екстензивна, тако да ни у њу није било много инвестирано па напуштање оваквог газдинства и станишта није представљало нарочито губитке за сеоску породицу. Покретљивост сељака продужавала се у Србији све до средине XIX века мада у знатно мањој мери него за време Турака. На напуштање постојећег станишта и пресељавање на нова места али у истом атару, биле су од утицаја и заразне болести које су периодично масовно косиле народ. Медицина тада није била у стању да сузбија епидемије и народ се спасавао тиме што је напуштао загађена места у вери да he се спасти на новом чистом простору. У Војводини покретљивост је обустављена одмах по успостављању аустријске власти, која је настојала да фиксира сељаке и да их нагна на интензивније искоришћавање тла. Селишта за која се зна у Војводини указују на места где су се налазила стара насеља из доба Турака и из првих фаза насељавања Срба из јужних крајева која нису вршена према колонистичким уредбама. Дефинитивна сталност у развоју насеља није нигде постигнута и она се не може постићи јер општа еволуција чинилаца увек изазива одређене промене и нове појаве. Брзина настајања ових промена се мења, њихова јачина није увек иста, оне су у раздобљу које посматрамо у СР Србији биле најчешће прогресивне. У погледу трансформација насеља која постоје, још увек се уочава у извесним селима постепено напуштање данашњег насе184

254. Локална прсмсштан.а нассља прсма условима јавнс безбедности и скономским захтсвима у Млапи у току XVJII, XIX и XX вска ља и одлазак на нова места. Данас су томе узроци тражење бољих привредних погодности и олакшавање рада на обради земље. У ужој Србији се и данас опажа скоро свуда све веће насељавање дуж друмова силажењем из околних насеља распоређених по косама и брдима изнад долине кроз коју пролази пут. У Млавском срезу такво силажење представља чак само враћање на стара места из доба Турака, са којих су људи тада побегли у брда, у склоњенија шумска места, где их пролазници Турци нису могли узнемиравати. Силажење на друм изазива близина обрађиване земље у пољу, лакше саобраћајне везе са тржиштима и културним центрима, а каткад и секундарни услови, као нпр. лакше добијање бунарске воде. Појава расељавања на удаљене комплексе искоришћаваног земљишта је била врло развијена у Војводини. Процес се одвијао у две етапе: прва етапа представљала је изградњу секундарног центра, салаша, који је служио само за летњи сезонски рад и за држање једног дела стоке а друга етапа је била напуштање кућишта у насељу и дефинитивно пресељавање на салаш. Већа група оваквих салаша временом се претвори у засебно село. (Види одељак о хрватској Подравини). Сличних појава било је, и данас се још гдегде развијају и на територији уже Србије и у Метохији, а нарочито у крајевима где је сточарство још увек важна привредна грана. Оно се огледа у прелажењу на сточарске планинске станове, бачије, које су некад служиле само за лето и за испашу. У другој фази око бачила се земљиште приводи земљорадничкој култури, и онда се дефинитивно напушта старо насеље у долини. Овакве појаве нарочито изазива оскудица обрадиве земље у пољу, која настаје повећањем броја становника. Образовање нових планинских села представља вишеструко негативну појаву: претерано крчење шума изазива уништавајуће ерозије тла; приводи се ратарској култури земљиште које није погодно за ову сврху; насеља су сувише удаљена од саобраћајница и од културних центара па су стога више заостала од долинских села. Она су најчешће остала у фази развоја разбијених насеља у којима су људи приморани да живе на релативно примитиван начин. Из ових разлога планинска разбијена новија насеља представљају посебан проблем у србијанском руризму. Општи поглед на стварање и развој села, сеоских насеља и архитектуре у ужој Србији за последњих 200 година, посебно у Подрињу и у Шумадији, показује у скраћеном и релативно убрзаном темпу слику општег развоја од примитивних првобитхин облика који настју насељавањем људи на незаузетом земљишту, у релативној слободи од спољњих интервенција као што су страх од напада или притиска феудалца земљопоседника, преко постепеног привођења тла све интензивнијој култури, од разбијених, униформних, до збијених више диференцираних насеља, — од примитивног склоништа, преко једнодељне куће све до развијених типова кућа и до сложенијих облика кућишта. 185

ПРОБЛЕМИ УРЕЂЕЊЛ СЕОСКОГ НАСЕЉА Постојеће стање сеоског насеља у многоме не одговара савременим захтевима и потребама сеоског живота и пољопривредног рада. Проблем даљег развоја насеља поставља се на разне начине будући да и облици данашн>ег насеља нису исти у свим крајевима СР Србије. У највећем броју случајева проблематика овог развоја односиће се на постојеће стање, односно на њихову реконструкцију или нови правац развоја. Но пре погледа на конкретне проблеме реконструкције нужно је најпре анализирати начелне смернице за решавање нових захтева и потреба и поставити извесне принципе на основу којих се мора упућивати даљи развој сеоског насеља. Постојеће стање не одговара више данашњим захтевима с тога што је садржина насеља у многоме измењена и што облици, устројство и положај извесних типова насеља не одговарају савременим тежњама у развоју села. Настала и развијана кроз два прошла века у различитим околностима и на основу друкчијих чинилаца, данашња насеља ће морати временом да претрпе измене које би их довеле у склад са новим гледањима на проблеме нашег руризма. Војвођанско насеље на први поглед најуређеније и најурбанизованије међу разним типовима насеља у СР Србији, производ је једне грубе колонизације чији је циљ био само квантитативно насељавање људи, а сваки квалитативни обзир и настојање су изостајали. Мере које су некад диктиране на основу опасности од пожара, неразумно делују у данашњем посматрању јер су потпуно беспредметне. Полузбијено насеље у Шумадији, настало од разбијеног, са раселицама које га поново разбијају, основано на систему старих великих породичних задруга са аутархијском привредом и патријархалним режимом, данас онемогућује културни и привредни развитак у коме су заједница, блиска сарадња и утицај стручњака, нужни услови за бржи успон. Неке основне карактеристике села остају у важности и даље па се и њихов одраз у структури насеља, постављсн и оформљен у прошлости, има задржати; неке од еволутивних позитивних смерница већ су се оцртале у данашњем стању сеоског насеља, а извесним новим захтевима и потрсбама мора се дати ново решење које није још решавано у селу. Проблематика развоја села мора имати у виду и диференцијацију села која се всћ стотину година раније појавила приликом образовања старих општина, или услед развијања модерне саобраћајнс мреже, и која диференцијација иде даље у разном степеновању села по важности, с обзиром на њихов географски положај, садржину и улогу у кругу већег броја села. Оснивање нових општина, које имају сасвим другу садржајну улогу од старих, представља важан нов степен у диференцијацији села, која ће свакако повући и друкчију проблематику за оно село које ће обухватити комунални центар нове општине. Основна карактсристика сеоског насеља, без обзира на његову еволуцију, остаје иста као и некад, јер она представља и суштинско обележје села, а то је да оно окупља у организовану заједницу становништво које се бави одређеним главним занимањем: пољопривредним радом. Ова основна карактеристика међутим не стоји у супротности са тежњом да се село изједначи са градом. Ово изједначење у архитектонској проблематици представља тежњу да се омогући и постигне што пре да и село користи све тековине савремене науке, технике, уметности. Али суштинске разлике остају и даваће друкчије карактеристичне одразе у насељу и у архитектури, као што ће оне увек постојати и између разних врста градских насеља. Приближавање села и града биће све тешње и тешње уколико се у пољопривредни рад буде могао да уведе пун индустријски метод, за шта постоје још увек неке природне сметње. 186

ОРГАНИЗАЦИОНИ ПРИНЦИПИ 1) Индивидуално становаље остаће свакако, за дужи наредни развојни период, основ организације сеоског насеља у његовој најважнијој стамбеној зони. То захтевају дубоко укорењене навике, скопчане са индивидуалним газдинством које се и у развијеном задружном систему задржава мада у сведеном облику. Индивидуално газдинство у селу, поготову мало, повлачи близину и заједницу становаља и рада, услед чега се и намеће основни услов да свака породица има своје иидивидуално кућиште, на коме организује породични живот и газдовање. Тек потпуна индустријализација пољопривредног рада моћи ће да одвоји рад од становања, потпуна урбанизација села моћи ће да реши свс проблеме аутархијског снабдевања села, — па ће тада моћи да се евентуално разматра и други принцип организације становања а не само индивидуални. 2) Међу најважнијим савременим потребама села, које могу да имају највише одраза на структуру и развој будућег села, јесте приближавање друштвено-културних и привредних установа селу, појачавање њихове улоге у селу, стављање њихове службе непосредно на корист селу. Данашња ситуација, по којој је ова служба смештена углавном у варошима и варошицама, није ефикасна због удаљености. Као што су школе распоређене по селима и постале приступачне за сву децу, тако и здравствена, саобраћајна, привредна, трговинска служба мора постати непосредно приступачна селу и делати у њему самом. Ово је неопходан услов за бржи и потпунији приврдено-културни успон села. 3) Савремено село мора се развијати као тип збијеног насеља јер само у таквој заједници може ефикасно деловати сва служба, о којој је реч у претходном ставу, а породица може бити користан члан заједнице ако није изолована у сопствени животни круг као у типу разбијеног насеља. 4) Положај насеља у односу на атар као обрађивану земљу, треба да омогући минималан збир кретања људи и транспорт материјала ради уштеде у некорисном раду и изгубљеном времену.85 5) Структура насеља као и његови елементи морају рачунати са перспективним развојем задругарства у разним видовима, нарочито на привредном сектору. Извесни програмски захтеви развијеног задругарства морају имати своја предвиђена решења без обзира што евентуално данашњи програм исте не садржи. ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА СЕЛА Диференцијација села по својој намени и величини има непосредан одраз на садржину сеоског насеља. Данашњи административноорганизациони систем у нашој земљи разликује три основне врсте села: примарно село, село као средиште бивше општине, односно месног одбора, и село као седиште нове општине, комуне. Примарно село је најмања јединица карактерисана посебним атаром који се зна од давнина, и који је данас утврђен катастром. Садржина примарног села је најједноставнија јер оно данас нема никаквих посебних друштвено-културних и привредних установа, већ је сведено само на скуп кућишта. У будућности село ће добити свој задружноекономски и забавно-фискултурни центар. Ових најмањих јединица у систему диференцијације села не мора свуда бити. На пример, у Војводини, већина села била су и са^мосталне старе општине. Село у коме је било седиште старе општине има данас најчешће образован мањи центар у коме се налази школа, управна зграда, задружни дом, евентуалне продавнице и слично. Све ове установе остају и даље у својој функцији али у овој врсти села савремени развој захтева неке нове елементе као, на пример: задружно-економске и забавно-фискултурне центре, дечја обданишта и др. што данас не постоји. Село у коме се данас налази седиште нове општине најчешће је било седиште једне од старих општина које су ушле у састав нове веће општине. У њему перспективни развој поставља двојаке нове захтеве: 1) употпуњавање потреба које захтева само село слично захтевима постављеним у претходном ставу, и 2) образовање потпуно новог комуналног центра који мора да садржи нове установе и нове службе које ће опслуживати целу нову општину. Урбанистичко решење комуналног центра поставља нов задатак нашем руризму који ће бити и најактуелнији, јер преношење нових установа и нових служби у близину самих села представља један од главних циљева организације нових општина. Посебну диференцијацију села можемо наћи у врсти привреде којом се његово становништво бави. У СР Србији села су највећим делом ратарско-сточарска, 187

:n/w-i; iHA' 8 ЕКО-ДЗОРИШ' g ©метлиште 10. 'КОЛС 11. ФиС?!<УЛТуРА TŽ^POFAE Г гл’ трг и па?д- 2 здр-етлмицл 3. AEMit.'t ЈА(?ЛВ 4. OGrr ЦЈКОЛЛ 5 елухБ- куке t.nOVE ’ 255. Схема садржине сеоског насеља типа старе општине (Л) Се.чо примарног типа (Б) Село са центром старе општине (В) Село са комуналним центром нопе општине 256. Структура саоремених села или ратарско-сточарско-вођарска, али у извссним крајсвима ссла с<* баве и специјализовапом приврсдом: виноградарство.м, повртарством и сл. Ова дифоренциЈ.ши ia нсма нарочитог утицаја на нассљс као цслину, Beh се одражава виш< у појединачпим куђиштима и у задружпо-екопомском цснтру. Најзад постојс и т. зв. приградска села која he у будућности свакако изгубити свс традиционалнс одликс и функцијс села и претворити у сатслитска нассл.а града. Мсђутим у прелазној фази косгзистснције села и града у овим нассљима постављају се одређени спсцифични проб.теми приградских ссла. HORA САДРЖИНЛ НАСЕЉЛ ГлавЈП! саставни де.тови новог насеља групишу сс на слсдеКи начин: 1) стамбена зона са извссним просветно-културним објектима, 2) цснтар насс.ља са друштвсним објсктима. 3) задружни скопомски цснтар, 4) забава, одмор, зслипило, 5) помођни комунални ссрвиси и објекти. Сваки од ових слсмената има разну садржину прсма карактеру ссла и његовој функцији у оквиру своје општине и свог рсгиона. Комунални центар седишта новс општине, као поссбан саставни дсо inijc укључсн у горњу схему. Садржинска разлика прсма програмима и саставним елсмептима градског насеља огледа сс нарочито у недостатку проблема саобраhaja и у sehoj једноставности задатака. Овако постављсн програм сеоског насеља сличан је програ.му јсдног градског микронасеља уз додатке извесних специфичности које произилазе из пољопривредног рада којим се бави становништво. Извесну сличност сеоско насељс показујс и са стамбсним насељсм всликог државног пољопривредног добра и то углавном у погледу занимања становништва. Али организација рада на оваквом добру, које је јединствена производна јединица и које јс по правилу мсханизовано, чини да је насеље знатно мање по броју стаповника за исту величину атара и да породица нсма уопште индивидуално газдинство. Услсд тога насеље уз вслико пољопривредно добро има вишс карактер индустријске стамбспе колоније него сеоског насеља. Задругарство као перспектива развоја нашег села, у садржиии нассља одражава се у потрсби прсдвиђања и правилног постављања задружног економског центра, који у суштини представља пољопривредно двориште задружног газдинства.”7 188

АНАЛИЗА ЕЛЕМЕНАТА НАСЕЉА СТАМБЕНА ЗОНА Стамбсна зона представља основни део сеоског насеља. Она покрива највећи део површине и захтева најзначајнији део инвестиција. Установљени принцип збијеног типа насеља са индивидуалним парцелама, кућиштима, предодређује и основну структуру ове зоне. Њена густина насељености је мала у поређењу са густином градских насеља. Ако се усвоји просечна величина за једно кућиште око 2500 м2 за будућу породицу са просечним бројем чланова од око 5, добија се општа густина, укључиво улице и зелене површине, мање од 20 становника по хектару. Први проблем у анализи стамбене зоне јесте њена апсолутна величина посматрана у перспективном развоју села. Општа анализа аграрне насел>ености наше земље показујс да је она у СР Србији врло висока. Анализа запослености расположиве радне снаге на селу такође показује да ње има више нсго што је потребно за обраду земље којом у просеку располаже једна породица. Опадаље природног прираштаја сведочи такође о истој ситуацији односа расположивог пољопривредног тла и броја становништва који од њега живе у СР Србији. Најзад постепено увођење механизације рада у пољопривреди смањиваће потребан број сеоског радног становништва за обраду датог атара. Сви ови аргументи говоре да у нашем селу нема услова за његово повећање а поготову развитак из прошлости не би смео бити база за механичко продужавање кривуље пораста становништва. Због свега тога не постоје потребе да се за стамбене зоне досадашњег села предвиђа нарочито перспективно повећање броја становника односно броја домова тј. кућиштва. Утицаји увођења механизације рада у пољопривреди снажно утичу на смањење сеоског становништва које живи од пољопривреде. У неким развијеним земљама Западне Европе проценат овог становништва према укупном спао је на мање од 10% док је он код нас још увек око 50%. Најправилније решење проблема перспективног броја сеоског становништва може се постићи агрономском анализом атара. Према природним условима атара и сходно савременим принципима агротехничког рада, одређују се културе у појединим потесима, плодореди, па према томе и потребна радна снага за обраду целокупног атара. На основу овог броја потребних радника и просечног броја радника у једној породици долази се до броја домова који одговара датом атару. Сва пртеходна разматрања односе се на основно сеоско становништво које се бави пољопривредним радом. У становништво села потребно је још урачунати све службенике и раднике, стручњаке који врше управну, просветну, приврсдну, здравствену и другу службу у селу. Број овог становништва зависи првенствено од карактера села и у другој линији и од величине села. У примарном селу као основној јединици, број ових стручњака је најмањи. Данас их уопште нема а у перспсктиви радиће у задружно-економском центру као стручњаци за пољопривредни рад и производњу. У селу, седишту нове општине, где ће се окупити већи број нових установа, стамбена зона стручњака и службеника добиће значајније размере. У развијенијем комуналном центру биће потребно, са временом, да ова зона садржи око 100 станова. Број службеничких станова може се релативно тачно одредити на основу програма и величине установа у којима ће они бити запослени. Однос ове стамбене зоне према зони сановања правог сеоског становништва представља посебан проблем. Међутим код процене перспективног развитка броја становника неког села морају се узети у обзир и следеће чињснице. У будућности у селу ће становати многи радници и службеници запослени у оближњим градовима. У ужој Србији било је таквих становника села око 15% од укупног сеоског становништва. У новије време јављају се и извесни знаци расељавања становника из већих градова који беже од неудобности живота у савременој урбаној средини. Тако у будућности становништво села неће бити хомогено као што је било у прошлости. 189

СЕОСКИ ЦЕНТЛР 257. Сеоски цснтар порсд пажне саобраћајнице 258. Сеоски центар у кругу ширсг зелснила 259. Предлог за ссоски центар у Словенији Центар у сеоском насељу окупља објекте опште службе и образује мање слободне површинс за збориште становништва. Стари центри, а специјално у разбијеним селима, образовали су се најчешће око школе и цркве на пространом зе_ леном простору. Богато осенчен високим дрвећем, са много ширине а мало објската у слободној поставци, овај центар је пружао одговарајући оквир за збориште становника и за „коло” омладине о свечаним данима. Међутим, данас се те функције морају разлучивати Ссоски центар постаје свс више пословни чвор нассља где се окупљају: управна зграда, задружни дом, продавнице, занатске радионице, евентуално место за откупну пијацу, ватрогасна станица. Слободне површине своде се на мању меру од старих. За село у комс се налази седиште старе општине од око 300 домова, довољно је резервисати око 2000—3000 м® за трг. Високо и ниско зеленило мора да испуњава веће делове трга јер он остаје угодно место где се концентрише друштвени живот села, где се људи у слободним часовима одмарају, дискутују и решавају многе заједничке проблеме. Школа у мањем селу може сс налазити у близини центра али није пожељно да чини његов непосредни саставни део због пословне функције самог центра који није у складу са функцијом школе. У сличном односу са главним центром стоји и здравствена станица, уколико чини део програма насеља. Извесне занатске радионице данас се налазе у средиштима села али овакав њихов положај не би био даље у складу са новом организацијом и функцијом центра. То су поткивачнице, грађевинске радионице и сл.. које производе буку или могу бити загађивачи. Оне се логичније везују за задружно-економски центар јер опслужују сложени инвентар задружног дворишта као што их користи и становништво. Као што је напред наговештено центар заједнице села који се организује у седиштима нових општина има нову, знатно веђу и сложенију садржину од центра старе општине. Својим значајем, величином и садржином он представља више нову зону у насељу него само један трг око кога би се могли окупити уређаји и површине, који he служити читавој новој општини. Сходно својој намени која обухвата више села, центар заједнице Села би могао бити основан и независно, као ново насеље. Међутим, будући да изградња великог центра мора трајати дужи перпод времена парвилно је да он чини органски дсо насеља у чијем се седишту налази. Тако he села која су постала седиште нових општина имати у ствари два центра: стари центар и нови, комунални центар. Правилно је да они буду одвојени али с обзиром на близину и припадност истом селу они се морају програмски допуњавати. 190