Сеоска архитектура и руризам

комбиновано са земљом тј. плетер, бондрук, набој и у новијс време зидање опеком. Међу примитивним облицима, распрострањеним по целој Румунији, истичу се полуукопане земунице под сламом и бусеном, званс „бурдељи" и плетаре, без ггравог крова већ само олепљсне глином са свију страна, које се виђају у Добруџи. Заједничка карактеристика румунске сеоске куhe је давнашња и широка примена трема у скоро свим крајевима. 146. Камена кућа у селу северне Албаније БУГАРСКО СЕЛО54 на сличан начин као и румунско има два типа насеља са разликом што бугарско равничко село није друмског типа. Планинска сточарска села су разбијеног типа и релативно мала. Распрострањена су нарочито у Централној Бугарској, по Средњој Гори и Родопима и на граничним планинама према Југославији. Ова насеља су у суштини настала од старих средњевековних катуна па од потпуно разбијеног типа прерасла су у ибарски тип насеља. Назив ових насеља ,,колибе“, задржан све до данас, говори и о начину грађења који је био релативно примитиван. Најбројнија бугарска ссла имају збијена потпуно неправилна, спонтано настала и развијена, насеља. Она се простиру по свим равничким крајевима али их има и у брдским котлинама. У структури уличне мреже ипак се у њима oceha зракаста диспозиција концентрисана ка средишту насеља. Многа насеља, нарочито у Маричкој долини, настала су на чифличким газдинствима. Извесна села у северној Бугарској уз Дунав показују тип плански ушореног села. У архитектури бугарске сеоске куће разликују се две основне диспозиције: приземљуша, развијена више у равничким селима у којима су и кућишта већа и спратна кућа настала и развијена првенствено у планинским селима због веће збијености и нагнутог терена. Грађа бугарске сеоске куће је првенствено бондрук и камен. У високим планинским селима има бондручних зграда испуњених брвнима а у равничким селима има кућа од набоја и ћерпича. Међу примитивним облицима за северо-западну Бугарску у равницима поред Дунава типичне су биле бројне и развијене земунице. По Кланцу било је неколико села која су сва била у земуницама. Ови су ставови имали изграђен систем диспозиције од неколико издиференцираних просторија и називани су: бурдељ, изба, земуница. Узрок овако масовне и сталне појаве становања у полуукопаним просторијама, лежао је у скоро потпуној обешумљености краја, и у погодности лесног земљишта за укопавање, тако да су ови природни чиниоци дошли до нарочитог израза. ГРЧКО СЕЛО55 је више издиференцирано од осталих балканских села под утицајем више разноликих природних чинилаца. Овде се јасно издвајају острвска села Егејског мора и континентална села. Острвска су врло збијена због оскудице терена и због негдашњег недостатка безбедности. Кућишта су врло скучена, а то је последица неразвијеног ратарства и сточарства. У овим селима је нарочито развијено виноградарство и култура јужног 147. Улица у селу Белорусије, („Ђеревња") 148. Типична „изба", кућа централне Русије 91

149. Глаони изглед „избе" у Владиммрском крају 150. Сеоска кућа из централне Швајцарске воћа, што не захтева развијепа дворишта. Архитектура куће је потпуно специфична под упливом врло малих падавина тако да су куће под равпи.м крововима, мада су ови грађени од дрвета. Унутрашњег острвске куће има такође спсцифичну диспозицију и урсђење. Континентална села су медитеранско-приморског типа у крајевима дуж мора а у цептралним пределима, Тракији и Македонији, слнчна су са селима у Југословенској и Пиринској Македонији.'л АЛБАНСКО СЕЛО''7 показује два основна тињт планинско са потпуно разбијсним насељем и село ибарског типа. У равницама дуж мора ссла су спонтано збијена. Развој куће је био упливисан всликом привредном и културном заосталошћу и феудалним рсжимом. Грађа је разнолика но ипак у планинама преовлађујс камен а у равници плетер и бондрук. Мпогобројне куле имају порскло п састав сличнс са мстохијском кулом. Кућс Албапаца католика одликују се великим и потпуно отворсним трсмовима. РУСКО СЕЛО Руска сеоска архитектура58 развијала се всковима у народу богатом грађевипским и уметничким традицијама. Она показује оригиналне облике, уређаје и декорације, различите према условима стварања у ужим областима простране рускс зсмље. Руско сеоско насеље је друмског типа. Дуж једнога мање-више правог пута нижу се избе се својим двориштима и окућницама. У већим селима одвајају се попречни путеви који воде у поље и дуж којих се такође нижу избе. У малим селима може бити и један ред домова само с једне страпе пута. Негде у средишту, на проширсп.у главног пута, налазе се евентуално школа и црква. То је сеоски центар. Има доказа да сеоско насеље није одувск овако изгледало. У средњем вску оно је било више концентрисано и можда затвореног, округлог облика. Избе леже обично на самом путу и то окренуте својом ужом страном. Помоћне зграде у дворишту могу бити на двојак начин постављене у односу на саму избу. У северном и средњем појасу овс зграде тесно су везанс за избу, оне просторно и конструктивно чине њен саставпи део. У јужним руским карјевима помоћне зграде распорсђују се слободно по дворишту. Климатске прилике условљавају један, односно други начин изградње руског сеоског дворишта. Сама изба у свом основном облику била је тродељна зграда и састојала се из 1) избе у ужем смислу речи, 2) „сени“ и 3) клети. Изба је главни простор куће у коме се живи. „Сени“ су нека врста предсобља. Клет је простор за оставу или летња собица. Однос ових трију главних простора је увек исти: у средини сени, с јед92

не стране изба, а с друге клет. Поред ова три главна одељења јавља се увек и „крилцо". То је мали трем који стоји пред улазом у сени. Трем је дошао као последица климатских услова: он заштићује кућна врата од невремена, специјално од снега за време дугог зимског периода. Из овог основног облика тродељне куће развијала се изба даље. Нормално ово бива урастањем нових простора, односно дељењем постојећих. Тако се од избе одваја посебна собица за спавање и посебни простор за кухињу. Од сени се одвајају простори за оставе, клет се претвара у собе итд. У северном и средњем појасу изба се диже од земље на подруму. Богате руске шуме давале су главни грађевински материјал за грађење избе. Зидови, таванице, кровови покривача, све је од дрвета. Само у јужним степским крајевима, сиромашним шумама, изба се гради од набоја и покрива сламом. И унутрашњи уређај руске избе има своје оригинално обележје. Поред улаза у главни простор стоји велика карактеристична зидана neh. У супротном углу је сто. Свуда око зидова иду уграђене широке клупе. Изнад клупа, на висини од 2 метра, стоји полица. И у унутрашњости избе све је од дрвета: зидови, таваница, под и намештај. Дрво, као главни грађевински материјал, условљава и основне спољне облике избе. Она је грађена у једном паралелопипедном блоку с равним зидним платнима. Углови су јако назначени самом везом брвпа. На општем облику издваја се само „крилцо." Кров је увек на две воде с дубоко напуштеном стрехом. СЕЛО СРЕДЊЕ И ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ Јасно је да he село посматрано у тако широким територијалним размерама показивати изванредну разноликост. Овде ћемо указати само на неке одлике европског села у односу на југословенско село. Већина европских села је старијег порекла јер су тамо миграције у претходним вековима биле ређа појава због релативно мирнијих историјско-политичких прилика него у већини југословенских земаља. Због тога су европска села често развијенија, нарочито у погледу архитектуре кућа, мада и тамо има у планинским пределима извесних земаља заосталих и при.митивних облика. Нагли индустријски развој многих европских земаља, опште материјално богатство, учинили су да је у многим земљама Европе село урбанизовано, са карактеристикама малих варошица, како у погледу диспозиције тако и у погледу садржине и комуналне опреме насеља. Тако да у овим крајевима село нема вид наших села већ их једино исто занимање становништва везује у исту категорију. На супрот оваквом интензивном развоју има других крајева, који услед малог природног прираштаја и одласка у град, потпуно стагнирају у облицима који су створени још пре стотина и више година. Посебно у француској има много крајева где се на селу ништа не гради деценијама. У погледу регионалне структуре у многим крајевима Енглеске, Француске, Италије и др. постоји развијен систем фарми који се одликује постојањем већег броја изолованих кућа и кућишта по атару села а само село је релативно мала агломерација. Узрок је стари и повлачи се још из феудалног времена кад су куће биле осниване на газдинствима, као што се код нас дешавало у доба оснивања насеља у крчевинама, само што је тамо разбијеност већа. Систем фарми, и поред развијене 151. Утицај барока на архитектуру чешког села 152. Сеоско насеље у централноЈ Енглеској 153. Сеоско насеље у долини Поа, у Италији 93

путне мреже, представља знатне сметње за културно и привредно уздизање становништва у тим крајевима. У пространим оквирима негдашље Аустрије село и сеоска архитектура преживели су током XVI и XVII века снажне утицаје феудално-аристократског режима. Негде су се ови утицаји одразили само у преустројству насеља а негде су дали нове архитектонске форме. У Чешкој5’ данас још има много аутохтоних примера народне сеоске архитектуре, али исто тако и утицај племићке барокне архитектуре наметнуо је своје спољне облике, који су се нарочито одражавали у обради чеоних фасада двоводних кровова. Овај утица протегао се од 1800. године и на крајеве Угарске допирући све до у нашу Војводину. Словачка и Поткарпатска Русија међутим развијале су стално архитектуру дрвета под утицајем изванредног богатства шума. Енглеско селом је до XVIII века имало општа својства правих села. Насеља су се могла сврстати у два основна типа: 1) издужено са два низа кућа, са проширеним путем у виду трга и 2) затворено четвртастог или сличног облика. На генезу и структуру утицали су природни, саобраћајни, друштвени услови. Поред малих организованих насеља расутих на одстојањима од 4—5 км постоје по атарима још и многи засеоци и изоловане фарме. После стагнације током XIX века услед неразвијености пољоприврсде, рат 1914—1918. доноси преображај у развоју енглеског села. Оно јс данас урбанизовано У смислу комуналне и кућне опремс. У новије врсме осећа се и прилив извесног становништва из градова што омогућује снажно развијена саобраћајна мрежа. Најновије појавс и у архитектури обједињују село са градом. Двојне куће као раширена појава у приградсклм зонама захвата данас и енглеско село. Села у Француској и Италији01 су врло разнолика због велике разноликости природних и привредних услова. Најчешће то је врло збијено насеље са спратним кућама. Систем фарми је јако развијен нарочито у равничким и ратарско-сточарским рејонима, као заостатак феудалних газдинстава при коме су фарме још увек експлоатисанс закупом од поседника. Опште карактеристике апсолутних вредности старе сеоске архитектуре у Европи сличне су са одговарајућим вредностима југословенске архитектуре, са разликом што су привредни услови били тамо повољнији па су омогућили и нешто већи развој. Али посматрано са становишта савремених захтева, сеоска кућа представља свуда друштвени проблем. Друштво народа, пре другог свстског рата, извршило је анкету о условима становања по селима Европе02. Према објављеним анализама види се да сеоска кућа нигде не задовољава. Старија кућа је у скоро свим земљама сувише мала (највише има дводељних и тродељних) и нехигијенска. Економска слабост у пољопривреди скоро свуда спречава развој и нова грађења. У многим, нарочито западним земљама, постоји и тсжак проблем стана за пољоггривредне раднике беземљаше. После рата органи Уједињених нација, преко Економске комисије за Европу у Женеви, настављају рад на проучавању сеоске архитектуре и руризма. 94

ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ И ПРОБЛЕМИ СЕОСКЕ АРХИТЕКТУРЕ И РУРИЗМА У СРБИЈИ У в о д Села СР Србије показују знатне разлике у свим основним карактеристикама архитектуре и руризма. На релативно малој укупној територији: од Суботице до Призрена и између Дрине и Тимока, налазимо на све врсте насеља од густо збијених до потпуно разбијених, од плански основаних до спонтано образованих. Кућа је не мање разнолика: приземљуша и спратна, земљана, дрвена или бондручна, једнодељна и вишедељна; кућишта се састоје из једне, две или три површине итд. Све су то последице различитих друштвених чинилаца из прошлости, јер разлике физичко-географске средине постоје, али оне нису довољне да изазову оволику разноликост. Најезда Турака па затим њихово повлачен>у у току последњих векова преко територије СР Србије, замена њихове власти народном државом односно аустријском власти, временски у разним раздобљима, стављали су села СР Србије у потпуно различите друштвене, привредне и културне услове, услед чега су се на различите начине стварала и развијала сеоска насеља и образовала сеоска архитектура. Међутим, маколико да су одрази прошлости врло јасни и данас, и да представљају основу постојећег стања, не мање јасно се виде знаци одређеног смера ка уједначавању у разним крајевима целе републике. Последњих деценија општи друштвени чиниоци постали су једнаки, појачани саобраћај у заједничкој држави, извесно уједначавање привреде утичу на постепено брисање остатака различите прошлости. Али то уједначавање још је сувише далеко од стварне једнакости, и конкретна проблематика се мора посматрати увек у локалним условима а према општим основним принципима који се могу установити за смернице развоја сеоске архитектуре и руризма у СР Србији. Програм наредног поглавља обухвата, после увода са приказом чинилаца који су довели до постојећег стања нашег села, анализу и смернице даљег развоја за сваки од главних саставних елемената сеоске архитектуре и руризма и то: кућиште са двориштима и кућом, насеље, атар и сеоски регион. Будући развој сваког од ових елемената у разним крајевима мора наћи одговарајуће решење сходно постојећем стању, јер ће задаци оснивања потпуно нових села бити врло ретки. У суштини задаци ће се односити највише на реконструкцију, на мање или више корениту коректуру постојећег стања јер, маколико да је постојећи фонд застарео, са њим се мора реално рачунати. 95

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА Република Србија може се поделити на три области ако се узму као подлоге за реонизацију најважнији физичко-географски елементи. Границе области поклапају се приближно са административним границама, које издвајају из укупне територије Републике две аутономне области: на северу Војводину и на југу Косово и Метохију док у средњем појасу остаје највећа област ужа Србија. Границе не предвајају ове територије оштрим прелази.ма из једне у другу област. упливисани физичко-географским чиниопрвенствено друштвено-историјским. ријала. У крајевима где је некад било више шума градило се брвнима и у бондруку. Покривач je некад био само трска и слама, данас je м њен црепом. Услови he остати непромењени и у будућности јер у пространој области Војводине нема други.х природних извора грађевинског материјала осим земље. Структура, композиција и облици нису били нарочито цима већ Војводина је изразита низија са надморском висином која се креће између: око 70 м код Банатске Паланке и 125 м код Суботице. Из простране равнице издваја се Фрушка Гора која дели слив Дунава и Саве. У Банату се јавља специјална геоморфолошка формација Велика Пешчара са највишом котом 251 м. Војвођанска равница је подељена на терасе разних надморских висина: најниже се налазе у близини Дунава и дуж Тисе, највиша је Телечка у Бачкој на коти око 120 м. Знатни ниски делови Војводине били су плавни. Каналима за одводњавање и вештачким насипима ови терени су данас заштићени од непосредног плављења и приведени су сталној пољопривредној култури. И поред неколико великих река и много мањих речних токова Војводина није добро снабдевена водом. Изданци живе воде су ретки. Подземна вода је у ниским рејонима блиска али на вишим теренима пијаћа вода је врло дубока. Многа насеља приморана су да се снабдевају помоћу артерских бунара. Већи део територије Војводине обешумл>ен је. Знатнијих комплекса шума има само у Фрушкој Гори и јужном Срему дуж Саве. Некад је шумски појас покривао више терена, али после исушивања мочвари и привођења култури извршена су знатна крчења. Но Војводина није апсолутни шумски терен. Према свом вегетационом покривачу она има неке карактеристике полустепе. И пре увођења интензивне земљорадње њени терени су били поглавито под пространим пашњацима названим некад „пустаре". Шуме су се тада низале поглавито у појасима уз речне токове. Најнижи мочварни терени испуњени су трском и шеваром. Пејзаж Војводине обележен је првенствено једнообразном равном пластиком терена а затим полустепским вегетационим покривачем. Геолошки састав тла Војводине је резултат алувијалних и еолних наноса. Дубоки слојеви леса већим или мањим процентом песка покривају највећи део терена. На Великој Пешчари у јужном Банату, на Телечки у северној Бачкој и у крају северо-иссточно од Велике Кикинде има снажних наслага песка. Стеновитих наслага има само у Фрушкој Гори и на стрмим јужним обалама Дунава. Клима Војводине је блиска умереној континенталној клими. Зиме су краткотрајне али оштре, под снажним утицајима северних хладних ветрова. У јужној Војводини oceha се јак утицај кошаве. Лета су жарка и безводна. Главни водени талози падају зими, у пролеће и у позну јесен. Физичко-географска средина, релативно једнообразна, утицала је одлучујуће и на инструктивне карактеристике сеоске архитектуре Војводине. Главни материјал за грађење зидова је земља погодна за израду набоја, за ћерпич и за опеку. Услед оскудице камена и темељи се граде од истог матеДруги појас СР Србије представља област уже Србије која обухвата Подриње са Старим Влахом, Шумадију, Поморавље и Ти.мок, ограничен на северу Савом и Дунавом, на западу Дрином, на истоку Дунавом и државном границом планинских венаца према Бугарској. На југу, према Косову, граница је мање изражена. Овај појас представља низ језерских површи, које се постепено издижу идући од севера ка југу, које су избраздали многи речни токови и из којих избијају планински венци са већим надморским висинама у јужним крајевима. Пространије равнице леже само дуж Саве, иначе сви рсчни токови образовали су шире или уже долине према својој важности. Међу овима се истичу широкс долине око Велике и Западне Мораве и око Тимока. На jyro- -западу развија се пространа висораван између Нове Вароши и Тутина на надморској висини преко 1000 м. Главна мрежа речних токова управљена јс ка северу, изузев Западне Мораве која има свој основни правац ка истоку. Свака река има врло разгранат слив који се, сплетом све мањих и мањих токова, разбија у непрекидну, благо заталасану пластику повијараца, коса и долина. Поред заравњеног алувијалног поља, које прати ток неке реке, развијају се терасасте стране које се постепено пењу до развођа ка суседној реци. Оваква образована пластика терена нарочито у средњем Подрињу, Шумадији и Поморављу била јс од непосредног утицаја на положај сеоских насеља и на формацију атара, као што ћемо касније видети. Свуда се по територији налазе многи природни изданци воде. Међутим, њихова је карактеристика да су слаби и да се за последњих неколико деценија количина живе воде у њима стално смањује, као последица интензивног крчења шума које захвата чак и брдске и планинске терене. У многим селима Србије проблем снабдевања водом поставља сг у тешком виду. Ужа Србија је боље пошумљена него Војводина. Но шуме нису равномерно распоређене по читавој територији. Велики комплекси су се задржали само на планинама, а у нижим и равничким рејонима, уколико има шуме, она је врло проређена и разбијена. Некад простране листопадне шуме које су покривале цео овај појас и које су дале име њеном централном делу, Шумадији, искрчене су за последњих 120 година услед интензивног насељавања и сталног природног прираштаја а ради привођења земље пољопривредној култури. Па ипак, како јг терен релативно погодан за подизање шума, највећи део Србије не оставља утисак шумске пустоши какав се може видети у јужним деловима Југославије, посебно у Македонији. Промене у шумском покривачу Србије биле су од непосредног утицаја и на промене у сеоској архитектури. Све до средине XIX века дрво je било једини материјал за грађење и дотле се развиЈала архитектура брвнаре. Касније, услед постепене 96

оскудице у овој грађи прслази се на бондручпи систем, а данас је всћ наЈрационалнији материјал за зидове земља односпо опска. С обзиром да је дрво погоднији материјал за грађсњс од зсмл.е, у ужој Србији није се развијала кућа од пабоја, мада погодпе земљс има свуда а нарочито у речним пољима. Клима је сличпа клими у Војводини, али јо псшто блажа у јужнијим крајевима гдс су мање тсмпературске разликс нзмеђу лста и зимо и где ветрови имају мањс оштрине пего у Подупављу Косово представља пространо пол»е ограђоно планинским венцима. За њега јс карактеристично да лсжи па знатноЈ надморској висини (просечно око 500 м). Зсмљишто је скоро потпуно обешумљено. У самом пољу зслснила пма само у пассљима, иначс је сво тло приведено ратарској култури. Систсм рсчних токова је сведен на главпи правац од ссвера ка јгугу тј. од Звечана до Качаника, на који сс надовезују бочни токови са околних планина. Метохија и Подри.ма су пространа поља кроз која се развија ниски регион речпог слива Црног Дрима. Са заиада, југа и истока оивичено су високи.м плапински.м венци.ма који сс уздижу преко 2000 м падморскс висипс. Метохија има нешто веhy проссчпу падморску висину (око 450 м) од Призрснскс Подриме (350 м) и предвојена jc од ове једном нопречном грсдом кроз коју јс Дрим усекао уску клисуру. Тло Метохије и Подримо јо, као и па Косову, потпупо обсшумљено. Прави шу.мски покривач се јавља ток па планински.м вспцима и то на висина.ма проко 1500 м али и ту само у комплексима измођу којих сс провлаче зпатнс површине пашњака. Са околпих плапина сливају сс бочпо рочнс притокс Дрима са обилни.м количинама воде. Гсолошки састав тла сачињавају рсчне и јозерске паслаге шљупка, поска и иловачо. Стеновитл слојевп се појављују свуда а нарочито у припланински.м крајсвима. С обзиром да на Косову, у Метохији и Подрими всћ одавно пема шума, сеоски градитељи су примсњивали вишс камен и земљу а мање дрво. У нским припланинским селима постоје, још старо брвнаре које сведоче да и у овим крајеви.ма нијс непознат систем грађења брвпима, али да општи природшг услови средине нису омогућавали његово развијањс. Зомља је употребљавапа зајсдно са дрвспо.м грађо.м у бопдручном систему. Зграде од чистог земљаног набоја су ретка појава и ако би по квалитету земље, нарочито па Косову, било услова да се тај систем развије. Покривач је најчешћс слама, ћерамида или ка.мена плоча. Но физичко-гсографски услови шгсу били главни одређујући чиниоци у развоју ссоске архитсктурс Косова, Метохије и Подриме. Друштвени чиниоци су оставили снажнији уплив. Међу разним факторима физичко-географске средипе најснажније се одражавао у прошлости шумски покривач и геолошки састав тла као извори сировипа грађсвинских матсријала, и то на различите начине у разним областима СР Србије. Данас су ти фактори скоро изједпачени јер су сведони само па гсолошки састав тла, а он се скоро свуда јавља на исти начин, тј. као земља погодпа за израду опеке. Изузетак чиие извесни крајсви мањег опсега гдс је и ка.мен рационални грађсвински материјал. Клима пије толико различита да би се јасно одразила и на архитскгури. У прошлости, док на кући пијс било вишс издиференцираних простоpnja по намспи, уочава се псдостатак трсма у брдским крајсвима. Њсгова фупкција потскла је првепствено од потрсбе да сс лети при великим врућипама живот ссоскс породице прснссе из затвореног у полуотворсни простор, а та потреба сз највише осећала у Војводини, у Источној Србији, на Косову и у Метохији, јер су ту овакви климатски услози вишс изражспи пего у граничним крајевима Западис Србијс и Старог Влаха. ИЗ ИСТОРИЈЕ Најстарија историјска споха из које још и данас можемо паћи заостаткс у постоЈећем стању сеоске архитектуре и пасеља на територији СР Србије jo доба турске владавине из XVII века. Прве измспе настају повлачењем Турака из Војводинг прсд надирањем Аустрије ка Балкапу. Ова с.мсна допела jc сасвим повс услове у животу војвођанског села због потпуно различитог одпоса државне аустрискс политике према селу. Ослобођење после 1918. представља за Војводину даљи историјскл догађај који јс био такође од утицаја на развој села иако у мањој мери нсго смена турске и аустријске власти. Крајсви јужно од Саве и Дунава токо.м XVIII вска прелазили су из турске под аустријску власт и опет враћени под турску. Краткотрајна аустријска окупација од 1713. до 1739. није била од нарочитог утицаја на развој села у ужој Србији. Током XVIII века преко овс тсриторијс вођени су ратови. турска државна власт јс била врло слаба, тако да јс владало опште анархичпо стање у коме је село било препуштсно всликом безвлашћу. Нациопално ослобођење, постспспо стварањс пационалнс државе почетком XIX века били су одлучујући фактори за промсне у Шу.мадији и Поморављу. Рсжим постаје рслативно стабилан што омогућује позитивап и беспрекидан развој у односу на рапијс стање. Јужни крајсви уже Србије ослооађају се тек 1878. године услед чега је њихов развој био успорен а трагови турске владавине су још видљивији. Косово и Метохија међутим улазе у састав Југославије тек после 1918. године, услсд чсга је у тим области.ма заоставштина турске владавине највидљивија, и још увск претсжна у сеоској архитсктури и насељи.ма. Материјалних остатак архитсктуре из доба Турака нема више у Војводини и у северним крајевима уже Србијс, а ретки су и у јужним крајевима. Зпатан број сеоских кућа из турског врсмена има још само на Косову и у Метохији. Тако су историјски догађаји, било сами по себи било прско других чинилаца, изазвали променс у сеоској архитсктури. Турска епоха се може сматрати статистичном, на ниском материјалном ступњу, док су у спохама које су им следовале настајале знатне промене и то архитектонски прогресивне. 7 Сеоска архитсктура 97

ПОЉОПРИВРЕДА Пољопривреда као основно занимање сеоског становништва била је од индиректног утицаја на формирање постојећих сеоских насел>а и на сеоску архитектуру. Она се одразила више у постављању потреба и захтева које је сеоско становништво имало да решава да би обезбедило своју егзистенцију на датоме тлу. То је више програмски чинилац него чинилац који је непосредно предодређивао начин решавања задатака. У свима крајевима СР Србије, у даљој прошлости до почетка XIX века, екстензивно сточарство је било врло развијено. Оно је стварало вишак прихода становништва, а ратарство је служило само за задовољење нужних породичних потреба. Извесни мањи делови нарочито планински и до данас су првенствено сточарски активни. Током XIX века извршена је постепена преоријентација од сточарства ка земљорадњи и то најпре у Војводини и у равничким крајевима уже Србије а касније и у осталим. Последњих деценија обрада земље, услед сталног прираштаја становништва, захватила је чак и крајеве и регионе који нису по општим агрикултурним условима предодређени за земљорадњу. Тако су на многим брдским регионима и до висине од 1000 м крчене шуме и претваране у њиве, што представља негативну одлику у пољопривредном развоју. Сточарство ипак није нигде напуштено јер се оно нужно спаја са земљорадњом. У XIX веку развило се у знатној мери и воћарство нарочито у брдским и припланинским пределима уже Србије и Метохије. Тако је данас пољопривреда заступљена у разним крајевима СР Србије у разној структури. Војводина, равнички крајеви Србије, Косово и Метохија имају комбиновано ратарство и ствочарство. Брдски и припланински крајеви имају мешовиту привреду ратарства, сточарства и воћарства, а планински крајеви као главну привреду имају и даље сточарство уз нешто воћарства и ратарства. Врста пољопривреде није се нарочито одражавала на развој сеоске куће. Ова је ишла независним током и више под утицајима друштвених и економских фактора. Међутим успон пољопривреде, уколико је више пружао вишкова средстава, утицао је да се кућа може позитивније развијати. Састав окућнице, економског дворишта и пољопривредних зграда које чине целину у сеоском кућишту, био је под непосредним утицајем врсте пољопривреде којом се становништво бавило у разним крајевима и разним епохама. У време старог екстснзивног сточарства, кад је домаћа животиња била у сталном покрету између летњих и зимских станишта и сточних стаја уз сеоске кућс. У тс сврхе служиле су примитивне импровизације које су пружале само заклон од непосредног утицаја невремена. У то доба од економских зграда грађена су, као стални архитектонски објект, само складишта за храну и то амбари и кошеви. Преоријентацијом на земљорадњу као главну привредну грану и преласком на више стајско гајење стоке, јавља се потреба за сталним пољопривредним објектима и за одређсном површином уз сеоску кућу: за стајским двориштем. У том погледу може се пратити и развој ссоске пољопривреднс архитектуре у СР Србији. Економске зграде током последњих 100 година напредовале су у свом развоју као и развој куће али увск са извесним временским размаком у заостајању. Сточна стаја је по правилу у датом тренутку од слабијег материјала него кућа. Није редак случај да се после грађења новог типа куће, стара користи за стају, директно или после преправке. Са еволуцијом ка земљорадњи и сточна стаја се прво развила у Војводини, а касније у ужој Србији и најзад на Косову и у Метохији. Она је и данас најразвијенија у Војводини, а најслабије грађена, са још задржаним многим одликама привремености из доба екстензивног сточарства, на Косову, у Метохији и у Старом Влаху. СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ СЕЉАШТВА Свеколико сељаштво било је у кметском односу према правим власницима и корисницима земље на целој територији данашње СР Србије. Ослобођење сељака извршено је најпре на територији Шумадије и Поморавља, у северним деловима уже Србије и то 1830. кад је специјалним хатишерифом Висока Порта укинула спахилуке и земља је тада, према одлукама кнеза Милоша, прешла у слободну и чисту сопственост сељака. У Војводини ослобођење од кметства дошло је после уредаба од 1848. и 1849. године. У окрузима јужног Поморавља кметство је укинуто 98

после 1878. год. њиховим присаједињењем са Србијом а на Косову и у Метохији после 1918. године. Кметско-чифчиски режим установљен још у Средњем веку, имао је под Турцима и под Аустријом разне видове. Основна карактеристика му је била да сељак није био сопственик земље већ само обрађивач који је делове приноса од свог рада морао уступати земљопоседнику. Но односи су били разнолики: процентуална величина давања, сталност на земљи, односно право поседника да уклони или силом задржи кмета на земљи, лични однос према поседнику итд. Где су ови односи били уређени каквим таквим регулама, социјални и привредни положај сељака је био донекле сношљив. Најтежи услови овог режима су били онде где поседници нису поштовали правила и где су насилнички експлоатисали народ. У сваком случају кметство је неповољно утицало на развој пољопривреде, јер је подстицало народ да се што више бави екстензивним сточарством које је најмање било оптерећивано и контролисано. На Косову и у Метохији кметска газдинства су били чифлуци а сељаци: кметовичифчије. Знатно мање развијени него у Македонији, чифлуци нису оставили видније трагове у насељима као организованим јединицама. Али су зато још и данас заостале понеке куће приземљуше које сведоче о ниском стандарду чифчиског живота. У бившем Београдском пашалуку током XVIII века чифчиски режим није био нарочито развијен услед врло слабе насељености и јаког отпора новог становништва да се потчини бесправним насилницима. Претежно сточарско занимање староседелаца и нових досељеника је такође спречавало увођење правог кметског режима у Србији. Он је био нешто више спровођен само у долини Мораве. У Војводини, у доба Аустрије, било је кметова на државној, на црквеној или на приватној великопоседничкој земљи. Уз ову је постојала и посебна установа Војне Границе која је обухватала многа, нарочито српска села. Граничари нису били кметови, имали су и неке посебне привилегије, али су имали дужност да кроз војну организацију чувају границе према Турској и да дају војнике за ратовање. Социјални положај кметова сељака утицао је посредно на сеоску архитектуру преко ниског привредног и културног стандарда, а под Турцима и директно, јер су они спречавали сељака да гради веће, развијеније куће као нешто недопуштено „раји“. МИГРАЦИЈЕ У слабо насељене, опустеле и плодне крајеве доссљавају се људи из ближих и даљих крајева било што су ови пасивни било због тежих друштвених, привредних или националних услова живота. На територији СР Србије миграције су током последњих векова знатно измениле становништво. Општи правац кретања био је ка севсру, и, углавном, проузрокован несноснијим стањем у Турској према стању у Аустрији и у Србији. Поред масовних повремених миграција, у историји познатих као сеобе Срба са Косова и Метохије у Угарску (1690. и 1739), постоје сталне појединачне миграције које се крећу из одређених крајева датим правцима ка новим крајевима. Антропогеографска испитивања утврдила су законитост свих других миграција на територији СР Србије.03 Најважније струје које су одлазиле у Војводину потичу са Косова, из Метохије, из Повардарја и Источнс Србије. У Срему има много насељеника из Шумадије и Подриња. Западну Србију населила је поглавито југозападна струја из Херцеговине, Источне Босне, Старог Влаха и Црне Горе. Источна Србија насељена је поглавито становништвом из Повардарја, са Косова и из Метохије и из југо-источног Поморавља. Војводина је била колонизована поглавито немачким живљсм у XVIII веку а после другог светског рата на место немачких колониста који су се повукли у стару отаџбину насељено је југословенско становништво. СТАНОВНИШТВО Густина насељености, као однос броја становништва и величине територије на којој и од које оно живи, представља један од услова у развоју села па индиректно и у развоју сеоске архитектуре и насеља. На територији Србије општа насељеност се нагло мењала за прошлих 200 година. Она је стално расла а нарочито у ужој Србији после националног ослобођења. На повећавању насељености утицале су у ранијем раздобљу миграције и колонизације а упоредно и природни прираштај. Густина насељености се у Србији разликовала и по крајевима. Плоднији равнички крајеви имали су увек јачу насељеност јер је у њима интензитет искоришћавања већи. 99

ОСАТ — КРЕТАНА ГРААИТЕЛА ЂРВНАРЕ--------/800_ /840 ПИРОТ — КРЕ.ТАЊА ГРАДИТЕЛА БОНДРУЦАРЕ /830— /900 154. Миграције становништва на територији Србије у XVIII и XIX веку кретале су се поглавито у два правца: југозападна струја из Херцеговине и Црне Горе и јужна са Косова, из Метохије и из Македоније. Најинтензивније пресељавање вршило се током друге половине XVIII и прве половине XIX века, изузев масовних сеоба које су биле последице посебних историјских догађаја. Општи правац кретања био је у смеру севера и северозапада углавном у повлачењу испред Турака и силажењем у мање пасивне крајеве 100

Кад густина аграрне насељености пређе известан максимум она се одражава на природном прираштају који почиње да опада да би најзад потпуно нестао. Према пописима из 1931. и 1953. године, упоређеним са густинама насељености из ранијих периода, види се да постоји пренасељеност у многим крајевима а најјача је била у Поморављу. У Војводини насељеност није била нарочито велика, јер су знатан део земље заузимала великопоседничка газдинства а и природни прираштај, нарочито код немачких досељеника, био је сведен на минимум. Данас се задржао интензиван прираштај само на Косову и у Метохији код албанског становништва. ЕКОНОМСКО СТАЊЕ После националног ослобођења и после ослобођења од кметског режима, у свим крајевима СР Србије дошло је до позитивног економског развоја у селу. Мала густина насељености, што значи много слободније, још неискоришћене земље за пољопривреду, пружила је услове за овај економски полет и поред екстензивне, више сточарске привреде. Током XIX века приведени су култури многи терени, и ратарство је постало главна привредна грана. На њу се нужно прешло, јер се становништво стално умножавало. Али крајем века ситуација се већ потпуно изменила; нестало је слободне земље, па се чак у некад богато пошумљеним крајевима приводило ратарској култури и тло које није погодно за ову привреду. Сталном деобом газдинства су постала сувише мала да би и у екстензивној привреди могла напредовати. Даљи позитиван развој села може се постићи само преласком на интензивну пољопривреду повећањем производње на истом земљишту али бољом агротехничком обрадом. Оваква еволуција економског стања имала је непосредног одраза у сеоској архитектури. Она се позитивно развијала и то на широком плану целокупног сеоског становништва све док нису онемогућене опште економске основе. Већ крајем XIX века оштро се оцртавала у селу и имовинска диференција услед чега се јављала и све већа диференција у развоју сеоске архитектуре. Напредак у грађењу кућа и економских зграда видео се само код извесних домаћинстава, а многа нису успевала да прате напредак и морала су да живе и даље у скученим и рђаво опремљеним просторијама. 101

155. Јсдинстлсно двориштс породичнс задругс са псрифсријски распоређсним зградама КУЋИШТЕ Кућиште представља први степен у формацији људског станишта. Насељеник на новом тлу прво изгради себи заклон од невремена а одмах затим захвата одређено земљиште око куће, ограђује га и тако образује кућиште. Основна функција кућишта је да обједини и заштити разне грађене објекте, уређаје и површине који су потребни сељаку за живот и рад, за чување производа, за заштиту и гајење домаћих животиња и за извесну пољопривредну производњу која треба да се обавља у близини куће. Тако је кућиште више или мање комплексан организам у коме сваки његов саставни део: грађени објекат, уређај или површина има тачно одређену намену а сви ти елементи стоје у одређеном односу један према другоме.04 Првобитна функција сеоског кућишта остала је непромењена све до данас али његова садржина, облици, односи између елемената су се мењали кроз еволуцију и диференцирали под утицајем разних чинилаца, истих оних које смо анализирали у уводном делу. Кућиште је основни елемент сеоског насеља. Оно стоји у непосредном односу са структуром насеља, и облици, типови кућишта су предодређени обликом и типом насеља и обратно. У неразвијеном мањем селу сва су кућишта иста по намени и по типу и разликују се само према величини породице и газдинства. У савременим селима појављују се и разлике кућишта по намени на чисто сеоска и службеничка. Прва су најбројнија и типична јер су намењена породицама и домаћинствима пољопривредног занимања а друга су намењена домаћинствима разних службеника и стручњака који данас сарађују у селу на пословима управе, културе и привреде. Најразвијеније постојеће кућиште на територији СР Србије дели се на извесне површине са одређеном наменом а на свакој од њих се окупља известан број објеката, уређаја и пољопривредних култура са такође одређеном наменом. На уредном кућишту саставне површине су јасно обележене оградама и повезују се међусобно само на одређеним тачкама које одговарају претходно смишљеној организационој композицији. Основне површине кућишта су: 1) кућње двориште, 2) стајско двориште и 3) окућница. Сами ови називи указују на њихову намену. Кућње двориште чини главни саставни део кућишта. Оно је и прво настало јер се образовало одмах по изградњи куће тј. у првој развојној фази. Његова је намена да окупи све чисте површине и објекте кућишта а то значи оне у које стока и возила немају свакодневни приступ: кућа и помоћни стамбени об102

јекти, млекарник, амбар и кош, складишта воћа. Поред чисте затрављене површине, осенчене са мањим бројем дрвета и намењене животу породице на отвореном ваздуху, кућње двориште садржи још и мању површину намењену гајењу цвећа. Стајско двориште лежи непосредно уз кућње. Оно окупља све стаје и друге објекте и уређаје потребне за пољопривредни рад а скопчане са кретањем, боравком и гајењем домаћих животиња. Као засебни елемент оно је каснија формација и образовало се у сточарским крајевима кад се прешло од фазе екстензивног гајења стоке, у коме је ова била у сталном покрету између поља и планине и кад је боравила у импровизованим склоништима, — на фазу полустајског гајења које је било тешње везано за сеоско кућиште и кад се појавила потреба за сталном, грађеном стајом. Површина стајског дворишта намењена је само кретању стоке, манипулацији возила и оруђа и раду са овима. Окућница је најнеодређенији део кућишта. Она представља пољопривредне површине газдинства непосредно везане уз кућиште. У првобитној фази окућница је и целокупна земља коју насељеник приводи култури на слободном, незаузетом и необрађеном делу земље, одмах после оснивања кућишта. Она је тада била велика, знатно већа од површина које заузимају дворишта и често неограђена. Постепеним збијањем села услед прираштаја, окућнице се деле међу браћом и тако стално смањују. У данашњој фази оне су сведене на ограничене мање парцеле које су намењене најчешће воћњацима, повртњацима или мањим ратарским културама и увек су ограђене. Услед сталног смањивања и функција окућнице је промењена. Док је она у првој фази представљала обрађивану земљу једног домаћинства, данас је она само мањи део укупног поседа, а главни део обрађиване земље налази се ван кућишта, негде у атару. Сва кућишта на територији СР Србије немају овај састав и овакво развојно образовање. У Војводини је састав сличан али настојање је ишло другим путевима. У Источној Србији, на Косову и у Метохији, састав је друкчији и еволуција је далеко скученија, такорећи она тамо и не постоји. Нассљеник прво ствара кућље двориште У касниЈоЈ фази јавља се ограђивање стаЈског дворишта 156. Развитак куђишта у разбијеном насељу У последњој фази и окућница је веђ Јасно одређена 1 кућа 2 бунар 3 кош 4 кокошарник 5 дрвљаник 6 стаја 7 стаја 8 нужник 9 летња кухиња 10 башта 157. ЗбиЈ“1"» куђиште из Поморавља 103

РАЗБИЈЕНО КУЋИШТЕ Основна карактсристика овог типа кућишта је његова разуђеност површина и воћа бројност ситних грађевинских објеката. Оно је најразвијснији тип са свим површиискпм деловима јасно израженим: кућње двориште, стајско двориште и окућница. Све су ове површине релативно великс, нарочито окућница па је цело кућиште пространо, обилно испуњено зеленилом. У свом завршеном облику разбијено кућиште се јавља у крајсвима у којима је некад преовлађивало разбијено насељс старовлашке врсте, тј. у Шумадији и у србијанском Подрињу, а које јс прешло већ из фазе екстснзивног у фазу полустајског сточарења и у коме се услед сталног прираштаја извршила умерена концснтрација самог насеља. Основне карактеристике овог типа одговарају основним одликама разбијеног насеља па смо му и дали исти назив. Највишу развојну фазу имало је разбијсно кућиште у другој половини XIX века кад су се стекла два услова: стари друштвсни систем патријархалног режима одраженог у Шумадији и Подрињу у породичној задрузи (који се још одражавао) с јсднс стране, и преоријентација на земљорадњу са новим програмским захтевима с друге стране. У то доба сеоске задруге бројале су по 20 и више чланова. У заједници је живело неколико ужих породица на истом газдинству и у истом домаћинству. Задруга је имала једно кућиште, без обзира на своју величину, али структура кућњег дворишта у коме се одвијао породични живот имала је садржину и архитектонско-урбанистичко решење које је било директни одраз структуре задруге и неписаних закона који су управљали организацијом задруге. Сва непокретна имовина била је задружна својина. Сви приноси од земље коришћени су заједнички од свих чланова равноправно. Храна је спремана на једном месту и за све чланове задруге из истих резерви. Међутим, свака ужа породица имала је извесну аутономију: имала је посебну имовину која је могла бити само покретна; мушкарац је могао имати своје лично оружје, девојка је имала своју личну спрему за удају итд. Уређење дворишта одговарало је устројству задруге. Кућа је била средиште задруге. Само у њој је постојало огњиште на коме се спремала храна. У њој је била још соба за старешину задруге и евентуално гостинска соба. Свака поједина породица у саставу задруге имала је свој стан у посебној једнодељ104

ној згради, „вајату“, где су чланови само спавали и чували своје личне ствари. Таквих вајата је било више у дворишту. Тако је задруга обезбеђивала свакој породици независан лични живот у оквиру целине. Кућње двориште садржавало је обично осим ових стамбених објеката још и млекарник за прераду млека, качару за пиће, касније још и сушару за воће. Тако је број свих објеката могао ићи до 10—12 па и до 15. Разуђеност дворишта одговарала је устројству породичне задруге а у исти мах била је као систем довољно еластична да олакша постепено стварање целине: како се јављала потреба тако се градило. Простор није било нужно штедети јер су дворишта још од свог оснивања била пространа. Композиција дворишта је слободна, спонтано формирана. Па ипак се могу уочити извесне законитости у смештају зграда: кућа најчешће заузима централни положај а остали објекти периферијски положај, што опет одражава основу друштвеног система задруге: обједињујући средиште у кући, уз једино огњиште. Ако се двориште налази на нагнутом терену оно тада добија диспозицију издужену по изохипси. После разбијања задружног породичног система стара дворишта не одговарају више кнокосној породици. Она се постепено збијају смањује се број објеката, скучавају се површине. Нарочито окућница губи своју првобитну намену. Кућње двориште по правилу не лежи уз сеоски пут, до њега се долази кроз окућницу. Та диспозиција одржала се све до данас а одражава јасно још првобитну диспозицију кад се кућа налазила у центру окућнице. Апсолутне величине разбијених, полузбијених и збијених кућишта тешко се могу приказати мерама, јер су њихове површине врло различите од случаја до случаја. Нарочито се величине окућница тешко могу приказати у правим мерама. Кућња дворишта код разбијених и полуразбијених насеља често се крећу између 3000 м2 и 5000 м2. У збијеним насељима двориште је мање мада садржи и стајско двориште а мере му се најчешће крећу између 700 м2 и 1500 м2.05 1 стара кућа 2 нова кућа 3 нова кућа 4 вајат 5 млекар 6 кош 7 стаја 8 ђубриште 9 кокоши 10 вратницс 11 дрвљаник 12 свињац 13 бунар 14 пас 15 кречана 16 колница 17 пчеле 18 сењак 19 повртњак 20 ibttoa 21 воћњак 161. На стрмом терену кућиште добија издужен облик 1 кућа 2 млскар 3 вајат 4 гостинска кућа 5 стаја 6 стаја 7 складишта 8 качара 9 свињац 105

<5 UJ O O 1 KYRA 2 КА^ЛНИЦА 3 АМБАГ 4 ПЧЕЛЕ 5 кош 6 T’OP 7лиеник 0 шл>ивик 162. КуКиште из села Дубочке у Млави (из 1954. год.) ЗБИЈЕНО КУЋИШТЕ Збијено кућиште се одликује простијим саставом и већом концентрацијом објската и површина. Оно нема окућнице, све зграде и уређаји смештени су на једној истој површини, у једном дворишту, тако да се кућиште и двориште поклапају. У суштини то је примарни састав кућишта сведеног на основни захтев: кућу и потребне зграде концентрисати на једну површину и оградити их. 163. Кућиште разбиЈено из Шумадије 1. СТАРА КУЋА 2. НОВА КУЋА 3. ВАЈАТИ 4. КАЧАРА 5. АМБАР 6. СУШНИЦА 7. КОШ И НАСЛОН 8. СТАЈЕ 9. СЕЊАК 10. ДРВЉАНИК 11. ПОВРЋЕ. ЦВЕЋЕ 12. ВОЋНзАК 13. ЊИВА 14 ЛИВАДА, ДЕТЕЛИНА 15. МЛЕКАР 1. КУКА 2. етлЈ*.кош.л^ 3. ПЕК 5Л ХЛЕ5 4. 5УБРИШТЕ 5. дгељлник. 6. НУЖНИК 7 к>пн.лк 8. голублгник 9. Ц5ЕПЕ 1М. Кућиште у селу Пиносави код Београда (1953) Збијеност је већа или мања у разним крајевима а кадкад и у истом селу. Окућница се може јавити у збијеном кућишту, али подсла дворишта на кућње и стајско је рстка појава, и настала је тек у најновије време под утицајем развијеног двојног дворишта, чијих су позитивних одлика постали свесни п становнпци збијених кућишта. Збијено кућиште се простире по крајевима Источне Србије, Косова и Метохије и Македоније. Оно није имало никакву еволуцију, већ је задржало тај минпмални примарни програм и састав. Насељеници Источне Србије, придошли из јужних и југоисточних крајева, пренели су систем кућишта из старог краја, а тамо је то систем давнашњи који није претрпео еволуцију, јер није било услова у феудалном систему Турске царевине да се развија. Скученост средстава којима су располагали сељаци, чифчије, који нису били сопственици земље, који нису били сточари да би им биле потребне посебне стаје за чување домаћих животиња, становници који су живели у изузетно збијеним чифличким насељима, све је то утицало да у тим крајевима кућиште остане неразвијено, у својој првој структурној фази: групације зграда и површина у једну недиференцирану целину. У суштини, на основу географске распрострањености, порекла основних облика и структуре, произилази да се разбијено кућиште развило у систему слободног сељаштва а збијено код феудалних чифчија. Систем породичне задруге није био нарочито развијен у крајевима збијеног кућишта, а уколико је и било већих породица, њихови делови су становали по одвојеним собама исте куће. Овај систем је нашао нарочито свој нужни израз у великим албанским задругама у Метохији. 106

ПЛАНСКИ ОСНОВАНО КУЋИШТЕ Сви типови и врсте разбијених и збијених кућишта настали су спонтано и развијали се по сопственим унутрашњим настојањима. То је нормална појава ако је село било слободно. Међутим у селима подвргнутим оштрим феудалним режимима, слободни спонтани развој био је често спутаван или уопште немогућ, јер су спољне интервенције одређивале систем и смернице насељавања сељака па према томе одређивале и типове кућишта. У Турској царевини извесна чифчиска насеља имала су и типизирана, у неку руку планирана, кућишта са одређеним системом устројства. Видели смо таква насеља у Македонији (страна 79). На територији уже Србије чифчиски систем није био развијен. На Косову и у Метохији има само неких трагова, али ни тамо систем није био изграђен као у Македонији. Међутим у Војводини, за време Аустрије, интервснције државних власти и феудалаца биле су чврсто организоване и планиране у вези са интензивном колонизацијом (страна 46 и 49), па су оне нашле свог одраза и на самом кућишту. Оно је било потпуно типизирано за државна насеља, а углавном протегнуто је и на сва остала. Тако и данас још типско војвођнско кућиште, распрострањено по свим крајевима Бачке, Баната и Срема, са више или мање геометријске прецизности показује јединствено и једнообразно уређење у свим главним карактеристикама. У овом погледу Војводина представља посебну појаву. Потпуно правилног правоугаоног облика са одређеним фронтом од око 40.00 м и дубинама од 100—150 м, војвођанско кућиште се делило на три основне површине: (1) двориште са кућом према улици и стајом, (2) гувно са сењаком, плевњом и стајама за ситну стоку у средини и (3) башту, воћњак или виноград у зачељу. Површине су одељене оградама. Распоред објеката на кућишту такође је био одређен. Главна зграда лежала је бочно поред суседа на самој граници, а челом је излазила на саму уличну линију. У њеном продужењу, кадкад наслоњена на кућу, грађена је стаја за крупну стоку и колница. На суп1 кућа 2 летша кухиња 3 кош 4 стаЈа 5 остапа 6 ђубриште 7 бунар 8 дрољанмк 9 опце 10 слама 11 колница 12 свињац 165. Новије кућиште из Карловчића у Срсму (1928) 1 кућа 2 стаја 3 шупа 4 баштица 5 кош и амбар 6 ђерам 7 слама 166. Старо кућиште из Банатске Паланке (1850) 107

167. Подела и збијаље војвођанског кућишта (1) Зграде се постављају уздуж суссда 3) Постепени развитак дуж улих ду слова Г зграда у војвођансхом кућихиту (3) Крајљи развитак показује два попречна тракта: тзв. „прека кућа" ротној страни дворишта, дуж rPs Ц Другог суседа али не наслоњено на кућу, н зио се кош са амбаром и мала помоћна ку ћа. Срсдиште је увек слободно за пролаз возила и стоке ка унутрашњости кућишта. Двориште је по правилу ограђено високом густом оградом на којој се налазе мала пешачка и велика колска врата. Интересантно је да у војвођанском селу, мада је оно издиференцирано, није постигнута подела на кућње и стајско двориште. Ова се тенденција јавља тек у последњим развојним фазама. При оснивању кућишта одређиване су димензије, облик, положај куће и основна подела површина. Од друге половине XVIII века до данас војвођанско кућиште је прошло кроз нужну еволуцију која му је унеколико изменила структуру. Природни прираштај изазвао је прве измене у облику и величини кућишта. Браћа су делила кућишта по дужини и тако стварали уже парцеле. Последња могућа подела дала је кућиште ширине око 10.00 м. Даља деоба је била немогућа. Данас највећи број кућишта у Војводини представља парцеле које по ширини чине половине првобитних, тј. око 16.00—20.00 м фронта. Развој по величини, садржини и распореду објеката на кућишту ишао је по извесном реду који је диктовала основна почетна диспозиција. Први ступњеви показују издужавање куће поред суседне границе додавањем нових одељења и стварањем са супротне стране нове помоћне зграде („мала кућа“), чија је главна функција била у летњој кухињи, а која се често комбиновала са кошем у један објекат. Даљи пораст куће и стаје није ишао истим смером тј. по дужини, јер ова постаје тада нерационална и неудобна. Појављују се попречни краци у виду слова „Г“, најпре у кући на уличном фронту, а касније и у стајском блоку који сад заузима попречни положај („прека кућа“). Тако се образовало издвојено предње двориште које аутоматски постаје чисто кућње двориште. Колски и сточни пролаз је гурнут уз суседа. У овој крајњој еволуцији старо гувно сад се претвара у стајско двориште те се површина кућишта јасније и систематичније диференцира. Недостаци типичног војвођанског кућишта су у постављању сточне стаје у истом дворишту са кућом, у колском и сточном пролазу кроз средиште кућног дворишта и у постављању главне куће уз суседа услед чега нема попречног проветравања. 108

ТИПИЧНИ ПРИМЕРИ КУЋИШТЛ ИЗВАН СРБИЈЕ Кућишта могу имати друге облике и другу структуру од оних које показују кућишта у Србији. Потпуно различитс околности изазивају и различите формације у односима потребних зграда и просторија и у организацији целине кућишта. Приморско кућиште у Југославији у тесној групацији кућа је сведено на минималне површине и с обзиром на једноставну привреду има мало разрађену садржину. Алпско кућиште одликује сс тесном везом главних објеката куће и сточне стајз, спојених у један архитектонски блок. У севсро-западној Немачкој ова веза је још израженија и чвршћа. Кућиште тамо обухвата не само главне зграде него и најнужнију површину стајског дворишта, укључено све у јединствен архитектонски блок. Тсшки климатски зимски услови, са честим врло јаким северним хладним ветровима и изненадним наносима снега, нагнали су сеоско становништво ових крајева да изврши максималну концентрацију и заштиту основних елемената кућишта: куће, стаје, складишта, радног дворишта, све под један кров. Лета овде нису врела и нису претерано сува тако да близина свих ових елемената у топле дане није неподношљива. У Француској Пикардији развио се тип затвореног дворишта у коме се око једне централне површине нижу разне зграде, све оријентисане ка истом средишту. Недостатак јавне безбедности у прошлости, услед честих француско-енглеских ратовања и верских прогона, утицао је на овакву формацију кућишта. Изузев случајева кад се јављала спољна интервенција изван утицаја физичко-географских, привредних и опште културних чинилаца, кућиште се развијало спонтано и, с обзиром на разноврсност чинилаца, оно показује разнолике облике по садржини и по структури у разним крајевима, како у СР Србији тако у целој Југославији и у иностранству. 169. Сконцснтрисани комплекс зграда у сеперозападноЈ Немачкој 109

ПРОБЛЕМИ НОВОГ КУЋИШТА Основни саставни делови сеоског кућишта за индивидуалног пољопривредника остају: 1) породични стан, 2) пољопривредне зграде и уређаји и 3) окућница. Они произилазе из непромењеног занимања сеоског становништва и одређених суштински навика. Ове ће се моћи изменити само постепеним развојем у коренитој реорганизацији пољопривредног рада, после решења заосталости села у начину агротехничког рада и у општем привредном и културном стандарду. Први организациони развојни ступањ биће под утицајем прелаза на задружни систем производње. Он ће се одразити на садржину пољопривредних зграда индивидуалног кућишта које ће се смањивати пошто ће највећи део пољопривредног рада бити концентрисан у задружиом економском дворишту. Окућница везана за кућиште такође ће се смањити на меру која he више бити хигијенска него производно функционална. Програмски захтеви новог кућишта, функционално рашчлањени, најближе одговарају структури разбијеног кућишта шумадијске врсте. Но од њега се мора разликовати по величини и по организацији односа појединих елемената. Карактер разбијености старог кућишта, произишао из старог система породичне задруге у којој је подела рада могла бити спроведена међу бројним члановима породице, тако да разуђеност и одстојања нису била од нарочите важности, — данас више не одговара инокосној породици у којој највећи део рада у кућишту пада на саму домаћицу. Данас однос разних радних места на кућишту мора да одговара потреби уштеде времена и избегавања некорисног ходања. У једном разбијеном шумадијском кућишту развијенијег типа, прорачуни на конкретном примеру показали су да се реорганизацијом објеката и површина може постићи уштеда у 3 пута смањеним дужинама ходања од једног до другог радног места. Услед веће збијености насеља и смањивања целокупне површине кућишта, сви објекти у двориштима су више збијени а и услед додира суседних кућишта настаје проблем међусобног односа објеката и уређаја са околним кућиштима. У томе погледу хигијенски услови се истичу на првом месту. Они нису постојали као проблем у старом разбијеном кућишту, широко постављеном, са потпуно обезбеђеним проветравањем и довољном изолацијом слободног простора између зграда. Кућиште данашњег сеоског индивидуалног домаћинства са мешовитом, првепствено ратарско-сточарском привредом, и на газдинству великом 5—10 хектара, има следећи програм: (1) Кућње двориште са кућом, летњом кухињом, млекарником, кошем и амбаром; (2) Стајско двориште са стајама, колницом и ђубриштем и (3) Окућница са воћњаком, повртњаком и цветњаком. Везе улице и кућишта одржавају се преко два засебна прилаза: 1) пешачки за људе и 2) колски за возила и стоку, изолован оградом од кућњег дворишта. Комуникациони и радни однос појединих објеката зграда на кућишту одрсђују првенствено густина циркулације и заштита хигијенских услова између два основна објекта: куће и стаје. Захтеви су опречни, јср би комуникације требало да буду што краће, а удаљење због нечистоће и загађености ваздуха око стаје што веће. Уколико је стаја исправно грађена и уредно одржавана утолико ово удаљење може бити краће. Загађење је теже и опасније лети због мува које се легу око стаја и ђубришта. Компромисно решење проблема се тражи на разне начине увек у зависности та два опречна фактора, а према оцени јачине њихових дејстава. Поред ова два фактора јавља се и чинилац навике становништва. У Средњој и Западној Европи стаја се прикључује стану и од овога је изолована посебним простором кухиње за сточну храну. Тамо климатски услови, техника грађења и брига око одржавања реда у стаји, дозвољавају примену овог решења. У нашим условима више је за препоруку решење потпуног одвајања сточних стаја на минимално допуштено одстојање. Строги хигијенски услови постављају ово одстојање на око 20.00 м. Тешкоће се јављају код комуникација нарочито зими. Ова веза је унеколико заклоњена од невремена ако се искористи да се на њу поставе помоћни објекти: летња кухиња, млекарник, складишта. Остали објекти се постављају према њиховој функционалној повезаности. Овде се још посебно истичу хигијенски захтеви односа бунара с једне стране и ђубришта и пољских нужника с друге стране. Њихово међусобно одстојање треба да буде што веће, а у зависности је од порозности тла и од система изградње нужничке јаме. Као средња *iePa £°Ја у нашим нормалним околностима обезбеђује 110

довољну заштиту бунара од загађивања, узима се око 15—25 м. Слично одстојање треба да се држи и између ђубришта и бунара из истих разлога. У општој организацији објеката на кућишту потребно је обезбедити, осим удобних комуникација и заштите хигијенских услова, још и прегледност радних површина и приступ свим објектима из куће, односно из просторија стана у којима чланови породице најдуже бораве, тј. трпезарије и трема. Ова прегледност је потребна ради надзора и она је утолико важнија уколико су објекти међусобно удал>енији. Улога зеленила на кућишту има нарочити значај. Осим психолошких задовољстава које оно пружа породици, зеленило има и хигијенску улогу. Услед недовољних комуналних уређаја, сеоском насељу мора се обезбедити ман>а густина изграђености а слободне површине испунити ниским и високим растињем. Воћњаци у окућницама, затрављено кућње двориште, високо дрвеће свуда распоређено, обезбеђују пречишћавање атмосфере. Извесне врсте дрвећа су и инсектицидне и погодне су за изолоцију кућњег од стајског дворишта. Да не би ова баријера спречила пролаз из једног дворишта у друго требало би да се састоји од дрвећа са високом крошњом. Укупна величина кућишта је у зависности од програма и од постојећих навика у датом селу. У збијеним насељима становништво често сматра да је велико кућиште неискоришћена земља, а у разбијеном сматрају да мало кућиште не допушта добру организацију. Средња величина кућишта, компромисно утврђена на основу програмских и хигијенских захтева и на основу навика, представља површину од 2400—3000 м2. Појединачне величине саставних површина зависе од композиционих решења. Укупна површина кућњег и стајског дворишта ипак мора износити најмање 1500 м2 да би се обезбедила правилна густина изграђености. Рационални облик кућишта је правоугаоник са ужом страном уличног фронта, која ипак мора да се креће између 20.00 и 30.00 м. Распоред главних саставних површина и облик кућишта зависе од нагиба терена. У принципу правилније је да кућње двориште лежи уз пут, стајско у средини а воћњак у 172. Схема организациЈс савременог кућишта у Србији. Свс површине, објекти и уређаји гравитирају око (1) куће и (2) стаЈе 111

174. Рационалнији блока је облик издуженс парцелс по дубини (1) Две одвојене зграде у два дворишта (2) Две спојене зграда у два дворишта 175. Разне могућности односа главних објеката: куће и стаје позадини. Међутим, ако је нагиб торсна ка улици велики, може доћи до сливан>а атмосферске воде са стајског на кућње двориште, што је неповољно. Тада ће обрнута диспозиција бити правилнија као и облик издужен по изохипси. Уосталом, у многим насељима Шумадије и Западне Србије двориштима се прилази кроз воћњак, а кућа заузима повучен положај на уздигнутој коти, што такође представља преимућства, јер кућњс двориште тада лежи на истакнутом, проветрсном и оцедитом терену. Кућиште се не сме сматрати као изолована јединица јер само већа или мања група кућишта чини елеменат насеља, тако да суседна кућишта морају стајати у утврђсном односу како не би утицала неповољно једно на друго, већ се напротив допуњавала. Систем груписања кућишта представља већ проблем композиције насеља. Овде треба указати на односе непосредно суседних кућишта. Унутрашње-организациони односи и комуникационо-радни не уплићу се у ове односе. Међутим хигијенски захтеви потребних одстојања загађивача од куће и бунара морају бити посматрани у склопу са суседним кућиштем да се не би десило да се удаљавањем загађивача на једном кућишту не приближава сувише кући или бунару на суседном. Постављање зеленог појаса воћњака треба у низу кућишта да буде повезано како би се добио континуивни систем кроз цело насеље. Колски прилази стајском дворишту могу се спајати за два суседна кућишта тако да се уштеди на ширинама под коловозом. У таквој комбинацији заједнички прилаз се јавља као индивидуални слепи сокак. Осим чисто сеоских кућишта за индивидуална пољопривредна газдинства, у насељу је потребан и известан број кућишта за службенике, стручњаке и раднике пољопривредне произвођаче запослених у селу као и раднике који су запослени у непољопривредним занимањима ван села. Њихова садржина се своди на стамбено двориште са малом економском зградом и повртњаком. Величина ових кућишта је свега 600—800 м2. Слична су и кућишта за раднике који су запослени ван села али станују у селу. 112

17G. Планско куђиште може имати основне одлике разбијеног кућишта и то са одређеним преимуђствима према више концентрисаним диспозицијама. Карактеристика остаје иста као и код старих постоЈећих кућишта: програмски захтеви са разним просторијама и површинама решавају се павиљонски, путем већег броја мањих објеката у невезаним групацијама али ипак органски тако постројених да чине Једну радну цслину. Основно преимућство овакве диспозиције налази се у лакшем етапном изграђивању куђишта, објекат по објекат, у дужем временском року, што одговара навикама и могућностима веђине наших индивидуалних домађинстава. Друго преимућство налази се у лакшој примени типског решења за разне облике куђишта која у постојеђим насељима немају увек теоретски погодан облик дубоког, издуженог правоугаоника. У горњем решењу на целом кућишту предвиђено је шест разних објеката слободно стојећих. Колски прилаз ка стајском дворишту пролази бочно поред суседа. Све економске зграде приступачне су из стајског дворишта тако да возила не улазе у чисто двориште. Повратак у куђњем дворишту је непотребно смањио његову слободну површину. Бунар је погодно положен на граници двају дворишга. Намена објеката: 1) кућа, 2) кош и амбар, 3) летња кухиња, 4) бунар, 5) дрвљаник, G> пас. 7) сењак, 8) свињац, 9) стаја, 10) колница, 11) ђубриште, 12) живинарник, 13) нужник, 14) повртњак. 12000 177. Могућности композиције блокова у савремено) ортогоналној схеми 8 Сеоска архитектура 113

178. Кућиште индивидуалног пољопривредног произвођача 1 xyha 2 летња кухиња 3 млекара 4 бунар 5 амбар 6 кош 7 сило-јама 8 колница 9 стаја 17 пчеле 10 ђубрнште 18 повртњак 11 испуст 19 дрвљаник 12 свињац 13 ссњак 21 баштица 14 заклон за стоку 22 поЈило 15 живинарник 16 воћњак 23 доградња Заједница становања и рада у сеоском домаћинству поставља, теоретски посматрано, потребу да се кућа и разна радна места што више концентришу. У нашим условима није још могуће приближити стан и стаје на мања одстојања од одређеног минимума. Али зато чисти објекти могу постављати већу повезаност за себе, а стајски објекти за себе. У оваквим концепцијама постиже се бар парцијална уштеда у некорисном ходању од једног до другог радног места. Прва логична групација је оваква: кућа, летња кухиња, перионица, млекар, мада и за њихово потпуно спајање постоје сметње. Тако летња кухиња, као што се видело из анализе постојећег стања на селу, не сме да чини, по својој намени органски део главне зграде. Млекар такође мора да остане изолован од директних веза са другим просторијама. Приложена решења представљају покушаје да се горњи проблеми реше компромисно. У решењу датом на сл. 178 нижу се објекти летње кухиње, млекара и амбара у кућњем дворишту наслоњени један на други. Кош чини везни објекат ка блоку економских зграда у стајском дворишту. Стаја за крупну стоку чини са колницом и сило-јамама један блок и чврсто је везана са стајом за свиње и заједничким ђубриштем. У целокупној композицији виде се три целине: кућа, помоћне зграде и стајски блок. 114

У решењу датом на сл. 179 летња кухиња се чврсто везује за кућу, и само широко отворени трем их раздваја. Остале помоћне зграде су свака посебно поставл>ене а стајски блок је целина слична решењу датом на претходној слици. Прилаз стајском дворишту дат је заједнички за два суседа у виду слепог сокачета. Постојеће војвођанско кућиште слично је типском пројекту датом на слици 180 у низању објеката по дубини парцеле и у подели економског дворишта на радно и стајско. Но у предлогу су отклоњени главни недостаци постојећег војвођанског кућишта: стаја је издвојена из чистог дворишта, кућа је одмакнута од границе суседа, а колски пролаз иде поред суседа и не сече главно чисто двориште. Концентрација објеката је чврсто спроведена повезивањем куће и помоћних зграда у један блок, а спајањем стаја са колницом и силосима у једну целину. Међутим, развијање композиције по дужини сувише је удаљило економске објекте од стана. 179. Кућиште индивидуалног пољопривредног произвођача 1 куКа 2 летња кухиња 3 бунар 4 повртњак 5 м”*»кар 6 амбар 7 кош 8 појило 9 пас 10 колница 11 стаја 12 силоси 13 заклони 14 ђубриште I 15 свињац 16 каљуга 17 сењак 18 -»сипинарник 19 дрвљаник 20 нужник 21 ичела 115

180. Кућиште индивидуалног пољопривредног произвођача 1 куђа 2 лстн.а кухиња 3 кош, 4 амбар, 5 колски улаз 6 пешачки улаз 7 стаја 8 бунар 9 колница 10 живинариик 11 појило 12 пас 13 пчсле 14 ссњак 15 ђубриште 16 силоси 17 испусти 18 лппљаник 19 летња трпезарија 20 трем 181. Пројект за ново кућиште (арх. Ђ. Симоновиђ) 116

КУ Ћ А ПОСТОЈЕЋИ СТАМБЕНИ ФОНД 182. Новија сеоска кућа у раздобљу између два светска рата у крајевима ниске Шумадије (1935) По својим општим квалитетима стамбени фонд у СР Србији је врло неуједначен. Разлике се јављају од краја до краја, а и у истом селу разлике су велике. Прве су последица даље прошлости у којој су деловали различити чиниоци у разним регионима републике, како је напред приказано (стране 48, 54, 58, 62, 68, 91). У истом селу разлике настају услед неједнаког економског стања појединих породица. Општи поглед на стамбени фонд показује да и поред локалних разлика извесне сличности постоје у читавим регионима. Битне разлике се јављају између четири основна региона републике тј. Војводини, Шумадији и Подрињу, Источној Србији, Косову и Метохији; разлике основане на узроцима прошлости који су јасно видљиви још и данас. Међутим новије тежње показују одређено приближавање и тенденцију ка уједначавању. Те појаве су настале најпре у ужој Србији где је већ у другој половини XIX века али нарочито после првог светског рата почела да се, у разним крајевима, примењује слична концепција куће. Општа уједначена појава свих рејона је прелаз на грађење печеном опеком. Овај начин грађења зидова не примењује се још широко у планинским зонама, а у осталим, само економски слабо домаћинство гради још и данас у бондруку. Покривање црепом је најраспрострањенија зајденичка појава. Заједничка тежња се огледа и у техничком напретку грађења. Тако су новије куће грађене на високим темељима, са већим висинама просторија, са већим прозорима итд. Функционално посматран стамбени фонд у СР Србији показује знатне недостатке. Они су пре свега квалитативни: сувише је кућа премалених за величину једне породице. 183. Најновија кућа у Поморављу (1960) 117

183/1. Нопија спратна кућа у Србији око 1955. годиис ПРИ5ЕЛЛЛ>Е ПРИЗЕЛЛЛЕ 184. Послератна српска спратна кућа на Косову из 1939. године 118

Ово је посебно случај новооснованих домаћинстава која почињу са скромним кућама од свега два одељења. Друга негативна одлика данашње сеоске куће и просторно развијеније, јесте нејасна диференцираност по намени појединих просторија или неравномерна намена по функцији. Сувише је честа појава да неки чланови породице спавају у истој просторији у којој се борави целог дана, зими спрема храна и обедује. У том погледу је у прошлости стање било боље, нарочито у Шумадији и Подрињу где је породични задружни систем остваривао и ову важну функционалну подвојеност спавања и дневног боравка и у Војводини где је према типу куће кухиња била јасно издвојена у посебну просторију. У вези са скученошћу и недовољном диференцијацијом стамбених просторија стоји и трећа одлика савремене сеоске куће: недостатак опреме, уређаја, покућанства уопште, што указује и на неразвијеност културе становања. У данашњој сеоској породици нема изграђеног и уређеног система домаћег живота и рада, што у многоме изазива неуредност просторија и погоршава хигијенске услове. У постојећем стамбеном фонду нашег села бројно преовлађују куће грађсне још пре првог светског рата.67 О разним типовима ових кућа говорили смо у уводном делу књиге. Тај стари фонд је напуштан од самог становништва, јер оно га сматра преживелим гледа га као нужно зло и своје напоре усмерава ка грађењу нове куће. Између два светска рата појавиле су се у скоро свим крајевима новије куће које су потпуно напустиле стару развојну нит и кренуле новим техничким и композиционим путевима. Најпре у Поморављу а касније и у западним крајевима, јавио се нови тип тројне куће са кухињом у средини и двема стамбеним просторијама бочно положеним. Приступни простор се налази увек пред кухињом и има у разним крајевима разне видове: отворен трем, затворена веранда, мало предсобље и др. Испод једне собе налази се подрум а таван се још увек не користи. Пред почетак другог светског рата појавио се најновији тип спратне куће који у суштини представља тројну кућу претходног типа дигнуту над новим ниским приземљем у које се смешта стамбена кухиња, остава и подрум. На Косову и у Метохији се данас развијају нови разнолики типови сеоских кућа док у Војводини преовлађују типови старих кућа приказаних у уводном делу. 185. Преглед оснооа новије куће у Србији јужно од Саве и Дунава за време од 1920. до 1950. године 119

186. HoDMje кућс на Косову и у Метохији Ш. Подаци о иачииу стаиооаља за И кућа у селу niuiocaoa код Веограда из ISSO. годиие Име старсишнс домаћинства Просторни састав куће Летња кухиња Cl в 5 површине у кући Чланова Но 1 члану површиие у кући о U о. 2? до 10 год. преко 20 г. | Свсга | 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Радивоје Владимир 1 Драгомир Гајић Живан Владимр 2 Радомир Љубивоје Бранислав Живко Илија Живота Војислав Тихомир Чедомир Миливоје кухин»а 4- улаз 4- соба 4 собе 4- кух. 4- остава 3 собе 4- умаз 2 собс 4- кухиња 2 собе 4- кухиња 2 собс 4- кухиња соба 4- кухиња 4- улаз соба 4- кухиња 2 собе 4- кухиња 4- улаз соба 4- кухиња 4- улаз 2 собе 4- кухиња 2 собе 4- кухиња соба 4- кухиња соба 4- кухин»а 2 собе 4- кухиња соба 4- кухиња 4- улаз напољу* не напољу * нс нс нс нс не напољу нс не нс нс напољу не напољу 38.20 87,60 31.60 26,00 42.70 26,80 32.10 33.90 33.60 32,80 27.00 27.00 32.00 48.00 41,60 27,00 2 3 2 1 1 1 5 8 6 5 5 5 4 4 5 5 3 5 6 3 5 6 5 10 9 5 7 6 4 4 6 5 4 5 6 3 5 6 7,60 8,75 3,50 5.20 6,10* 4,50 8,05* 8,45 5,60 6,60 6.90 5,40 5,45* 16,30* 8,30 4,50 4 8 3 2 5 4 3 4 5 3 3 3 4 3 4 4 да да да не да нс нс не да да не нс нс да да да не да нс нс да да нс да нс не да да да не не да собз уз стају * импропиззцнја 1 coGa уз ст.ају зими у улазу кухпњс * нмпропизашиа * лсти а зимп 1,85 icp сви у мало) собн живе лсти а зими 3,55 јср спк жинс у кухињи лсти а зими 2.25 јср сви жипс у кухнн.и лети а зими 8,00 н 1 Укупно 960,90 90 6,23*| 62 6 8 * летњи просек искоришћене површинс__________________ 120

188. Ссоска кућа у околини Призрена ПРОБЛЕМИ СЕОСКОГ СТАНОВАЊА Основни задатак сеоског стана је исти као и сваког другог стана тј. да пружи удобан животни оквир за једну породицу. Он, међутим, има своје особености, које произилазе из одређеног специфичног занимања сеоског становништва, из постојећег стања технике грађења и опреме, из недостатка комуналних сервиса, неких укорењених навика и других елемената својствених селу. Због тога се проблем сеоског становања мора посматрати као посебан задатак. Карактеристике сеоског становања које га одликују од градског и које дају посебне захтеве у програму и композицији стана су следеће: 1) Сеоска породица станује на индивидуалном кућишту будући да је уз становање тесно везано индивидуално привредно газдовање на истом кућишту. Колективно становање, без обзира на његову већу грађевинску рационалност, не може се спроводити на селу због односа стана и рада а и због дубоко укорењених навика. Уколико данас браћа понегде и станују заједно делећи стару кућу, они то сматрају као нужно зло и теже да се што пре осамостале. 2) Породични стан у селу стоји у одређеном односу према раду. Грађанин данас, по правилу, не врши нормалан производни рад у стану, док се у селу економске зграде у којима се врши одређен рад, налазе у близини куће, што у извесној мери утиче на композицију стана. 3) Сеоска породица је тешње повезана него градска, јер су сви чланови запослени на заједничким истим радним местима и по истом општем запослењу на једном газдинству. То је знатан чинилац који сеоску породицу обједињује у целину. 4) Снабдевање сеоске породице свакодневним потребама, посебно исхраном још увек је аутархиско будући да је она истовремено произвођач ових добара. Међутим, у овој ситуацији некад потпуно израженој, данас се јављају промене које иду за тим да се из овог снабдевања искључе они радови који нарочито оптерећују домаћинство, а могу бити опште јер су једнообразне. Такав рад је нпр. спремање хлеба. Многа збијена села већ имају организоване пекаре које растерећују свако поједино домаћинство. Већа села имају и месарнице које омогућавају свакодневно снабдевање. Домаћа производња текстила се нагло гаси и замењује индустријском. 5) Живот сеоске породице је више везан са околином, са природом. Добар део овог живота може се проводити на отвореном или полуотвореном простору, у кућњем дворишту. Индивидуално становање даје могућност оваквом позитивном начину сеоског живљења и оно се мора правилно искористити. 6) Радно место сељака је чешће под отвореним небом, на њиви, ливади или у воћњаку, него у затвореном простору, у стаји и у дворишту.08 Стога се он каткад враћа са рада у стан са мокром одећом и обућом која мора да се осуши до следећег дана, што представља одређени проблем у уређајима куће. 121

189. Дпе собе за спавање потребне у просечноЈ сеоској породици. Привременим спајањем ствара се гостинска соба за домаће спечаности ПРОСТОРИЈЕ ЗА СПАВАЊЕ Просторије за спавање и у сеоском стану морају бити потпуно издвојене од осталих животних просторија. То захтсвају хигијенски услови а то представља и један од основних услова културног становања. Број спаваћих просторија и њихова диференцираност зависе од структуре и величине породице. У селу се мора рачунати са пуним породичним саставом тј. са родитељима и децом. Општи просек броја чланова сеоске породице у СР Србији не указује на различитост овог броја кад се посматрају поједине породице. Он је такође различит у разним крајевима. У неким крајевима он је свега око 4 док је у другим већи од 5 као просек. Али сеоска породица има свој сопствени динамизам у развоју који чини да она почиње, при оснивању засебног домаћинства, са 3—4 члана (родитељи и једно до два детета) па нарасте до 6—7 чланова кад се син ожени и изроде се унучићи. Ова кратка анализа нам указује да сеоски стан нормално мора садржати две спаваће просторије: родитељску собу са дечијом постељом и собу за децу. Минимални програм је само једна родитељска соба, а повећани програм је и трећа соба за жењеног сина. С обзиром да сеоска породица остаје увек у истој кући и да нема могућности да замењује стан према својим потребама као у граду, динамизам једне исте породице представља отежавајућу околност за рационално постављање програма. Једино правилно решење може се наћи у етапном дограђивању спаваћих просторија од минималног програма једне просторије, преко нормалног са две и проширеног са три просторије. Спаваће собе треба да омогуће и организовање гостинске просторије за домаће свечаности. За то је већ нађено практично решење у србијанским селима где се две суседне спаваће просторије спајају широким трокрилним вратима. За случај свечаности постеље се уклоне и кроз обе собе се провлачи једна дуга гостинска трпеза. Гостинска соба за преноћиште није више елемент програма сеоске куће. Развијенији саобраћај омогућује данас да се посете заврше у обданици. Намештај спаваћих просторија данас је у селу врло сличан градском: појединачне постеље уместо некадашњих широких колективних постеља, затворени ормани уместо негдашњих сандука. 122

ТРПЕЗАРИЈА, КУХИЊА, УСПРЕМА У свим рејонима СР Србије, изузев Војводине, у прошлости постојала је у кући просторија са називом ,,кућа“, у којој су биле сједињене функције спремања хране и обедовања и вечерњег заједничког боравка окупљене породице. Та је просторија и била највећа у целој кући. У истој просторији приман је сусед или интиман рођак и пријатељ у случајној посети. Таква стара просторија вршила је ове функције релативно повољно, јер је била интензивно проветрена кроз широки димњак и отворену таваницу. Но оваква просторија је била неудобна јер се није могла зими довољно загрејати. После преласка на грађење пуних зидова, затварања таванице и увођења затворених ватришта, ситуација се потпуно изменила: ,,кућа“ се добро грејала али врло рђаво проветравала, тако да су хигијенски услови постали немогући за време зимских дана кад се цео породнични живот, изузев спавања, концентрише у овој просторији. Међутим, разлучивање функција у више просторија разједињује породицу, домаћица највише времена проводи у кухињи па не може водити надзор над малом децом, потребно је ложити два ватришта итд., све оно што се поставља као проблем и у градском стану у вези са стамбеном кухињом, само у још оштријем виду. Тешкоћа разлучивања функција трпезарије и дневног боравишта породице од кухиње види се и у томе што се то јединство одржава стално у селу чак и у случају кад оно није условљено скученошћу простора. У Војводини је данас честа појава да се кухиња иселила из старе главне куће, где је она могла бити само кухиња па се ова преноси у нову зграду „малу кућу“ и служи као и трпезарија а у кући остају само собе за спавање. После затварања старе „куће“ и после припајања спаваћих просторија уз „кућу“ напуштањем стамбених вајата осетила се у селу нова потреба поделе стамбене организације на зимску и летњу. У нашим климатским условима специјално у нижим регионима, лети је постало неиздржљиво спавање у собама уз увек топлу кухињу и несносног пратиоца топлоте и кувања: мува. Тада се појављује све више изношење кухиње ван главне куће у посебну полуотворену зграду „летњу кухињу“ или бар испод каквог трема уз помоћну зграду а све у близини главне зграде. Летњу кухињу одмах прати и летња 190. Стара „кућа" и.мала Је функцију кухиње, трпез: рије и дневног боравишта породице 191. Савремена „кућа" према типском решењу ХИС/2 192. Савремена „кућа" према типском решењу ХИС/1 123

193. Организациона диспозиција у савременој „кући" према типском решењу ХИС, броЈ решежа 1 трпезарија иа отвореном или полуотвореном простору. Тако се јављају оправдано нови програмски захтеви као одраз двојства сеоског становања: летњег у жељи за отвореним просторима и зими за затвореним. Решење се данас мора тражити у једној просторији али тако организованој и уређеној да се до максимума избегну недостаци. Прва мера би била да се из просторије излуче уређаји и радови који су главни загађивачи. Њих треба поставити у нову помоћну просторију, „успрему “ , која ће бити непосредно везана за кухињу. Ту треба изнети: судове за чисту и употребљену воду, ложиште и уређаје за прање рубља, сушионицу за одећу и обућу, радни сто за припрему сировина за кување и сл. У кући треба јасно одвојити ватриште и кухињско радно место са уређајем за природно проветравање које ће аутоматски и сигурно функционисати. Остатак простора биће намењен трпезариди и дневном боравку породице. Величина овако организоване просторије креће се од 20.00 до 25.00 м2, без успреме. Стамбена кухиња је централна просторија куће. Она мора бити оријентисана приступима ка стајском дворишту да би се омогућила лака комуникација са овим и потребна прегледност помоћних зграда у дворишту. Она мора што непосредније да буде везана са тремом и летњом кухињом у које се добар део њених функција преноси лети. С друге стране, она треба да се погодно повеже са спаваћим и свим осталим просторијама у кући (подрумом, таваном, оставама, санитарним просторијама). Овако велики број веза, ако би се директно остваривао, учинио би стамбену кухињу сувише пролазном и животно неудобном. Директна и што краћа веза се мора остварити са успремом и то из кухињског радног места. Све остале могу се остварити преко успреме, предсобља или ходника. 124

СПОЉНЕ ВЕЗЕ И ЛЕТЊА КУХИЊА Сеоски стан има две везе са околином. Она која спаја стамбену кухињу са двориштем преко успреме је важнија. Она мора да иде најкраћим путем до летње кухиње па даље ка стајском дворишту. Овај приступ кући је највише у употреби. То је свакодневни пословни приступ. У зимско време успрема у исти мах служи и као изолациони простор у коме се може нечистоћа стрести пре но што се ступи у саме животне просторије. Друга веза је директни приступ са улице за пешаке који долазе у кућу. Он треба да непосредно спаја околину са животним просторијама и то преко малог предсобља — улаза — као изолационог простора. С обзиром на сигурно мању употребу у свакодневном животу ова веза је мање важна од прве. Трем на сеоској кући омогућује преношење живота у полуотворени простор у летње дане а по зими он може служити и као заштита приступа кући. Мада климатски оправдан и програмски функционалан, трем је на новијој сеоској кући био укинут а под утицајем новије мале градске куће која није имала трем. Међутим јасно се види на терену да је неправилно било ово укидање трема из програма сеоске куће, јер је чест случај да домаћин касније на нову кућу додаје импровизацијом простор који замењује трем. С обзиром на намену трем мора бити оријентисан према дворишту, летњој кухињи а не према путу, јер постављен према путу, он је више репрезентативан и обликовни мотив али није и стални животни простор, што мора бити права функција трема. Његов облик и величина морају омогућити постављање породичне трпезе. Летња кухиња је по својој намени део стамбеног програма и мора стајати у чврстој и лакој вези са главном кућом. Она је погодан центар да окупи још неке уређаје који решавају одређене потребе а није им погодно место у самој кући: перионицу рубља, пећ за хлеб, припрему топле сточне хране, сушионицу меса и сл. Најповољнији облик летње кухиње је полуотворен, покривен простор, заштићен бочно само од невремена а са потпуно отвореном страном према кући. Величина летње кухиње може бити минимална, довољна само да заштити уређаје и да обезбеди радно место око њих. 194. Схема веза кућн>ег трема са околином 195. Примери летњих кухиња према типским решењима ХИС: (1) спојено са кућо.м, (2) спојено са млекаром 125

196. Примитиона напраоа за полиоањс при уммвању 27 Д . В ПОПРЕЧНИ ПРЕСЕК 197. Комбинације мокрог чвора и ложишта САНИТАРНИ УРЕЂАЈИ У постојећој сеоској кући данас, практично говорећи, нема иикаквих санитарних уређаја. Проблем се решава импровизацијама, што јс један од доказа још увек ниског стандарда у култури становања на нашем селу.60 Само појединачно наилази се на духовите покушаје да се изграде уређаји и са примитивним средствима. Санитарни уређаји представљају посебно тежак проблем у сеоском стану због недостатка комуналних сервиса водовода и канализације. Локалне инсталације су опаснс, јер у случају нефункционисања санитарни урсђаји постају загађивачи. Међутим, треба решавати и градити сеоску кућу, чији је век трајања релативно дуг, под оправданом претпоставком да he у међувремену бити могуће и у селу имати саврсмене санитарне уређаје. С обзиром да су за санитарне уређаје потребне мале просторије, решење се мора тражити у обезбеђењу могућности да се касније уграде инсталацијс на унапред предвиђеним местима. Тако би савремена сеоска кућа имала одређене просторије за туш и клозет које би извгсно време служиле у друге сврхе, нпр. за рсзервне оставе или као просторије у којима би се на примитиван начин организовало само умивање и купање. Сам клозет мора засад бити изграђен као спољни, пољски, на одређеном одстојању од куће. Покушаји да се купање сеоског становништва решава скупним купатилом уз здравствени дом или уз школу нису показали задовољавајућа решсња. Лична удобност и култура становања захтсвају да породица има санитарне уређаје у самом стану из истих разлога из којих се то поставља и у граду. Проблем нужника у многим селима СР Србијс а нарочито у јужним крајевима, на Косову и у Метохији, представља стално угрожавање хигијенских услова. Подаци Хигијенског института СРС показују да сувише домаћинстава нема уопште нужник, дз многа немају исправне пољске нужнике, док је скоро безначајан проценат оних која имају потпуно исправно грађене кабине и јаме. Борбу за решење овс заосталости из тешке прошлости стално воде хигијенске службе. СКЛАДИШТА Складишта у сеоском стану се не разликују суштински по својим функцијама од складишта у градском стану. Кухињска приручна остава за храну није постојала у досадашњем програму сеоске куhe. У ту сврху су служили млекари, подруми или само долап у „кући“. Међутим, јасно је да таква решења не задовољавају данас не само по условима чувања приручне залихе хране него и због удаљених веза кухиње са овим просторијама. Пошто се сеоска породица не може свакодневно да снабдева материјалом за исхрану остава не треба да има мање од 2.00 м=. 126

Подрум у селу служи углавном за чување зимнице а често и пића. Ту функцију мора и даље задржати, али пожељно је да подрум буде довољно велики да може примити и извесне количине лигнита, јер потрошња дрвста за огрев мораће бити све више ограничена с обзиром на претерано уништавање шумског покривача. Унутрашњи прилаз подруму може се погодно решити из успреме а испод степсница за таван. Поткровље је врло мало искоришћавано у нашој сеоској кући. У Војводини оно служи као резервно складиштс зрнастс хране а у осталим крајевима једва је приступачно и не служи ничем. Како старије куће нису у опште имале таванице ни тавана, нс постоји ни смисао за његово искоришћавање. Међутим, ово би могло у знатној мери растеретити и смањити програм за помоћна складишта — нарочито зрнасте хране — за чије чување су повољни услови и на тавану. Уколико се вишс буде прелазило на задружни систем утолико he се мањс количине ове хране чувати у индивидуалном домаћинству па he погодно опрсмљен таван моћи одговарати овом задатку. Из ових разлога таван се не сме више запостављати. Он треба да има лак, удобан приступ и довољно велики профил да се човек може у њему кретати. ПОЉОПРИВРЕДНЕ ЗГРАДЕ Пољопривредне зграде на кућишту индивидуалног домаћинства представљају у маломе, комплекс нормалног пољопривредног газдинства са свим његовим саставним елементима: сточне стаје за крупну и ситну стоку, складишта зрнасте и кабасте хране, ђубриште, манипулационо двориште и др. Карактеристика пољопривредних зграда на индивидуалном газдинству је само њихова мала размера. Систем устројства је полуотворен са евентуалним груписањем сродних објеката у једну грађевинску целину. Сви општи принципи пољопривредне архитектуре применљиви су и у овим објектима. За неке од њих — нарочито за складишта зрнасте хране, кошеве и амбаре, — већ је сам народ нашао правилна принципска и конкретна решења. Велики недостаци сеског индивидуалног газдинства, осеhajy се у одсутству савремене опреме силоса, ђубришта и унутрашњости стаја. У том погледу још су трајни трагови заосалости из прошлости, али они морају ући у састав програма будућег сеоског стајског дворишта. 198. Пољски нужник према типском решењу ХИС 199. Схема плакара за сушење одеће и обуће 127

200. Народно примитивно грађсњс „на прсКОВЦС" који дају добру термичку изолацију и могу сс плафонисати лепом. Подови сс граде од дасака и од набијеног бетоиа а по нужди само од набијене земље. У техници грађења на селу нијс још увсдена изолација против продпрања влаге из тла кроз зидове. У равничким крајевима то представља велики недостатак у тсхничком и у хигијенском погледу. Олуци и олучне цеви за хватање метеорске воде са кровова, такође нису још широко уведени у ссоску праксу грађења, што такође доприноси влажности зидова. ГРАЂЕЊЕ И МАТЕРИЈАЛИ Грађеље на селу има своје посебности које се знатно разликују од услова грађеља у градовима. На првом месту стоји услов примене локалних материјала до најрационалнијег максимума. Ово се односи највише на грубе материјале за грађеље зидова. С обзиром да је дрвена грађа свуда ретка и скупа, остаје као рационални локални материјал само оно што се из непосредног тла вади: камен, земља, песак. Општа је тежња у свим крајевима да се темељи граде од камена а зидови од печене опеке у кречном малтеру и у блату. У недостатку средстава гради се ћерпичем или од набоја. По нужди још се одржава и систем бондрука „на прековце" са испуном од земље. Дрвена грађа се примењује још увек за таван и кровну конструкцију. Прозори се већ свуда граде двоструки. Цемент односно бетон улази постепено у примену, најчешће за серклажне прстенове и за мање равне плоче. Цреп је дефинитивно заменио ћерамиду и дашчане покриваче. Развијање железничке мреже и умножавање црепа омогућило је његову широку примену. Биљни покривачи се виђају још на старим кућама и по нужди на стајама и помоћним зградама. Зидови су увек олепљени и окречени споља и изнутра. Још само у планинским крајевима јужног Поморавља, на Косову и у Метохији може се видети новија кућа која није споља окречена. Каратаван се испуњава старим системом „коленика", ваљака од земље, У целини посматрано, техника грађења на селу се прилагодила на исправан начин промени услова у добавл>ању материјала. Вештина грађења је на довољној висини. У том погледу утицај града јс био позитиван. Уколико има недостатака они су узроковани само недостатком средстава а не непознавањем материјала или система грађеља који би правилно решили задатак. Организација грађеља има токођс својствене облике, који се одржавају од давнина и који се и данас примењују јер се услови нису битно изменили. Основне одлике ове организације су извођење у сопственој режији и поступносту раду са дужим роком, од прве одлуке да се гради нов објекат до његовог потпуног завршења. Само грађење изводе екипе сеоских градитеља којима каткад помажу и сами чланови породице. Некад су то биле само екипе печалбара из пасивних крајева јужног Поморавља које су преко лета одлазиле у разне крајеве уже Србије и тамо градиле. Сличне екипе и данас постоје. Али уз њих данас граде у свим крајевима и локални мајстори који на тај начин допуњавају недовољне приходе од пољопривредног рада. Радећи и по градовима ови градитељи усвајају нове техничке методе рада и преносе их на село, док су некад они самостално изграђивали своју занатску вештину грађеља. Сеоски градитељи преузимају само рад а домаћин спрема сав материјал, обезбеђује им стан и храну и даје новчану накнаду. Целокупан ток рада је релативно дуг. Породица најпре припрема груби материјал у сопственој режији путем мобе или позајмице, затим се набавља дрвена грађа непосредном сечом у шуми уколико има таквих извора у близини, најзад се набавља и цреп. Ове припреме трају каткад 2—3 године. Довођење зграда под кров изврши се обично у току једног лета и тиме је друга фаза напора завршена. Довршавање траје такође 2—3 године што углавном зависи 128

од финансијских срсдстава којима се располаже. Оно се врло често врши парцијално па се нова зграда делимично користи и пре потпуног завршења. Организација и дужина процеса градље на селу условљени су висином инвестиција новчаних, материјалних и радних. Са љом се мора рачунати и у будућности, јср систем кредитирања са накнадним отплаћиваљем није уведен у праксу сеоског грађеља. 201. Функција ствара обликс у сеоској архитсктури КОМПОЗИЦИЈА Постојећа ссоска кућа у свом композиционом склопу нс одговара новим условима, потребама и жсљама ссоскс породице. Новија као и најновија кућа показују знатне недостатке у организационом поглсду општс структуре простора и односа појединих слсмената. У њој има и програмских недостатака. Неразвијена култура становања огледа се и у неисправној композицији новијс сеоскс куће. У односу на развитак сеоске технике грађења композиција је у великом заостатку. што у сеоској архитектури одговара општој појави, познатој у етнологији, да се материјална култура лакше и брже мсња ного духовна и да је ова друга увск у заостатку према првој у развојном процесу. Анализа новијс ссоскек уће у ужој Србији70 јасно показује многе композиционе недостатке. Највећи је свакако, несређсн и неудобан мсђусобни одпос просторија. Тако најновија спратна кућа у Шумадији има јсдне животне просторије у приземљу друге у спрату, а веза између њих одржава сс преко спољних степеница. Ова кућа настала је очигледно простим уздизањем раније тројне кућс на спрат са задржавањс.м спољних степеница, којс су раније водиле само до приземља. Сеоски занатлија није успео унапрсд да савлада квалитативну разлику спратпе и приземне куће и да постави унутрашње степениште. У истој кући приземље нијс право приземљс веђ је мало укопано. Оно неправилно композиционо садржи и подрум и стамбену кухињу у истој етажи, а једно би требало да будс укопано док је друго уздигнуто. Програмски у куђи недостају оставе, одсљења за приступ животним просторијама. одељења за прањс и сл. Принципи композицијс савремсног ссоског стана су исти као и принципи савремсне композиције за сваки други архитсктонски проблем: на основу постављеног и детаљно анализираног програма, на бази расположивих материјалних и конструктивних средстава, нађи решење које ђе најбоље могуђе одговорити функционалним захтевима, на конструктивно пајрационалнији начин и које hc постићи обликовно одговарајући израз. Посебан композициони проблсм представља обликовни однос савремене и старе сеоскс архитектуре. Овај однос је утолико важнији што смо уверсни да је стара архитектура показивала суштинске позитивне одлике у датим околностима. Савремена сеоска архитектура ликвидирала је тај однос под утицајима града и у ширим слојвима сељаштва она се не гледа радо, сматра се назадном и заостатком тешке прошлости у опште. Враћање на старо наслеђе представља свакако назадност ако сс поставља без научне анализе и без дубоког и широког познавања суштине и детаља свих појава у самој архитектури и у факторима који су довели до одговарајућих појава у наслеђу. Тендснције, каткад и подсвесне, да се на осеђајној бази прилази наслеђу и да се у њему види нешто своје, национално, представљају кочницу развоја, ма у ком виду и ма у којој размери се јављале. Ово утолико пре што у самом селу тај осеhaj не постоји, јер тамо делују рационални директни чиниоци. Анализа сеоског архитектонског наслеђа у светлости данашњих захтева и могућности, може само да нам делимично помогне за решсње извесних парцијалних проблема било у просторној композицији било у уређајима или само у облицима. Никаква репродукција у сврху подсећања на старо, сликовито, које је некад и било рационално оправдано, није допустиво ако нијс и данас оправдано. Свако спутавањс, прилагођавање композиције ради постизавања обликовпих ефеката који hc нас везати за националну и локалну прошлост, негира суштинску карактеристику саврсмене архитектуре. Мсђутим многи нсизмењени услови везују нас још за постојеће стање сеоскс архитектуре и за старије наслеђе: климатски захтеви, налазиште грубих грађсвинских матсријала у непосредној околини, индивидуално становање, однос стана и радног места у једном комплексу кућишта, извесне позитивне животне навике, изазваће слична решења у новој и у старој сеоској архитектури. Ако се тражењем решења датог проблема дође до сличности, па анализом утврди да су исти чиниоци управљали рсшавањсм, то је само доказ о правилности поставке и о потпуном складу принципа савремене и старе сеоске архитектуре (види стр. 87), и о исправном путу на коме се налази савремена концепција ссоске архитктуре. Уколико овакав 0 Ссоска архитсктура 129

e=E> ДОГТЛДИЛ 202. Студија за тип нопс кућс и дворишта за село у Поморапљу (1947. година) и дворишта за брдско ссло у већем нагибу 203. Типска сеоска кућа прсма решењу ХИС, број 3 1 приступни трем 2 предсобљс 3 „кућа", дневни боравак 4 соба за децу 5 родитељска cnaaaha 6 успрема 7 санитарни чвор 8 остава 9 главни трсм 10 сушеље одећс однос не изазива револуционарне промене у ооликовној композицији сеоске куће то не значи да она није савремена. За илустрацију оваквог става према наслеђу и постојећем стању навешћемо неколико примера. Трем је појава изазвана климатским условима. Његово укидање на новијој кући је негативан утицај града. Враћање у програм је функционално оправдано и оно непосредно везује стару и нову композицију преко овог битног обликовног елемента. Стреха на старој куђи била је заштитник зида и темеља и представља логични ,.бриз-солеј“. Исту функцију заштитника стреха мора и данас да врши и она нас враћа оправдано у стари обликовни израз. Висок кров а не раван, остаће још дуже времена елеменат композиције сеоске куће, због конструктивних ну130

204. Типска сеоска кућа према решсњу ХИС, број 2 1 приступни трем 2 предсобље 3 „куНа", днсвни боравак 4 соба за децу 5 родитељска cnauaha 6 успрема 7 санитарни чвор 8 остава 9 главни трем 10 сушење одеће жности. Међутим двоводни или четвороводни кров може бити разлог сентименталне природе да се први не примени у крају где је у прошлости преовлађивао други и ако би први пружио просторна и конструктивна преимуђства. Овако образложење представљало би типичан пример спречавања и развоја без рационалног оправдања. Примена старих сликовитих димњачких глава данас је потпуно нелогична, јер се њихова функција потпуно изменила преласком са широких димњачких цеви на уске итд. Продубљено суштинско познавање соског архитектонског наслеђа, а не површинско и само обликовно, представља корисну и потребну подлогу за аналитичко посматрањ проблема савремене композиције у сеоској архитектури, за заузимање начелног става и за решавање конкретних проблема, ради чега смо му дали посебан значај у уводном делу. 1 приступки трем 2 предсобље 3 „кућа", дневни боравак 4 соба за децу 5 родитељска cnaoaha 6 успрема 7 санитарни чвор 8 остава 9 главки трем 10 сушсње одеће 205. Типска сеоска кућа према решењу ХИС, број 1 131

2UG. Садржинска схема ссоског нассља СЕОСКО НАСЕЉЕ У СРБИЈИ ПОСТОЈЕЋЕ СТАЉЕ Тло Србије погодно је за живот у свим рејонима и оно је било насељено од најстаријих времена. Многа архсолошка налазишта показују да је било бројних насеља још у преисториско доба у сливу Дунава и у Шумадији. Налази оруђа из каменог доба у разним крајевима сведоче да су већ тада насеља била распрострањена по целој територији. Основни физичко-географски услови су повољни за оснивање људских заједничких станишта: плодно земљиште, довољно воде, разнолика клима, релативно шумско тло итд. Ови услови, комбиновани са условима геополитичког положаја Србије, кроз чију територију пролазе путеви који спајају Средњу Европу са Малом Азијом и Северну Европу са Балканским полуострвом, — учинили су да су се кроз историју многи народи интересовали за земље Србије и тежили да их населе. После сваког периода пустошења и расељавања наилазила су убрзо поновна насељавања изазвана повољним физичко-географским условима тла за оснивање и развијање људске активности. О најстаријим облицима насеља, о њиховим положајима и структури не може се говорити генерално већ само појединачно на откривеним и испитаним археолошким налазиштима.71 Не можемо јасно претпоставити ни насеља из времена пре сеобе Срба у ове крајеве јер нема довољно материјалне документације,72 а ни писани споменици не дају јасну слику. Најстарији историјски период, за који имамо синтетичку представу о организацији сеоских насеља, је доба средњевековне српске државе о којем имамо ближих обавештења у радовима Стојана Новаковића,73 на основу писаних споменика. Материјални споменици о сеоским насељима истог доба нису још откривени мада нам је познато да су многа данашња села постојала и у то доба.74 Новаковићеве студије ипак дају слику о категоријама сеоских насеља за крајеве Метохије, Косова и уже Србије. Из ранијег турског доба у Србији нема засад научне грађе која би пружала слику о сеоским насељима и о сеоској архитектури. Међутим, последње фазе овог доба из XVIII века су нам познате јер су етнографска проучавања успела да утврде чињеничко стање. Но кад су Турци постепено и у раздобљу од око 200 година напуштали територију Србије, подаци о сеоском насељу у Војводини из доба Турака су најмалобројнији док на Косову и у Метохији видимо још и данас као постојећа, сва насеља из доба Турака тј. од пре 1918. год. 132

Услови настајања и развијања сеоских насел>а на територији СР Србије нису били идентични за све крајеве и у свим епохама. Услед тога развојни облици и данашње стање се разликују по крајевима. У целокупном развитку села на овој територији морамо прво обележити основне прекретнице које су деловале у овом развитку на прекид токова развитка и које означавају различите епохе. Не залазећи у дал^у прошлост, која нам није ни довољно позната у својим одразима на сеоско насеље, сигурно је да је последња позната прекретница била напуштање територије од стране Турака. За Војводину она је значила прелазак под аустријску власт током XVIII века и најзад за ужу Србију ослобођење у националну државу у првим деценијама XIX века и најзад за Косово и Метохију прелаз у састав нове југословенске државе после првог светског рата. Ова историјска прекретница није затекла ове рејоне у истој ситуацији те стога и њен одраз није идентичан: у Војводини настаје интензивна планска колонизација сеоског становништва, у ужој Србији врши се насељавање путем спонтаних миграција, у једном и у другом рејону као последица слабе насељености. Услед тога у овим крајевима сеоска насеља имају интензиван нов развој. На Косову и у Метохији међутим овај чинилац не игра битну улогу и развој нема онај значај који је имао у прва два рејона. Друга значајна прекретница је друштвенопривредног карактера: ослобађање сељаштва од феудалног система. Ово ослобођење није значило прекретницу у структурама насеља, али је било значајан чинилац у брзини развоја — јер друштвено и политичко ослобођење значило је економски полет који је био основа за брзи даљи развој. Уз ова два главна чиниоца историјскодруштвеног карактера, које обележавамо као основне прекретнице у прошлости, стално су деловали и други чиниоци који су опредељивали развој насеља у појединим крајевима услед чега је долазило и до диференцијације основних одлика насеља по врстама. У овакве чиниоце спадају миграције из различитих крајева, нагли природан прираштај, становништва на већ насељеној територији, општи културни, привредни и технички развитак, разне административне мере и др. Хронолошки положај историјских прекретница тј. повлачење Турака са разних територија Србије, комбинован са постојећом теренском материјалном документацијом и досегом научних истраживања у прошлости, показује да постојеће стање сеоских насеља има своје најраније зачетке у времену око средине XVIII века. Током овог века извршено је оснивање већине данашњих сеоских насеља. Многа села су постојала и раније али тешко можемо што тврдити са сигурношћу У коме облику и каквом локалном положају. Свакако знамо да су стара била несравњено мања по броју кућа, тако да данашња насеља можемо Схматрати као нова, јер им прави развој настаје тек кроз XVIII и XIX век. У том погледу изузетак чине Косово и Метохија у којима су многа насеља старија и имала су мирнију еволуцију из раније наведених разлога. Различити чиниоци изазвали су образовање различитих типова и врста насеља у којима се одражавају различите просторне структуре, различити геоморфолошки положаји, различите величине, садржине итд. На територији Србије јављају се два основна облика: разбијено и збијено насеље. Свако има своје врсте и подтипове који зближују или даље карактеришу поједине облике. Распрострањеност типова не поклапа се са физичко-географском и историјском рејонизацијом територије СР Србије. Збијени тип простире се по целој Војводини, источној и југоисточној Србији, по Косову и Метохији. Разбијени тип заузима остатак територије тј. Шумадију и целу западну Србију приближно од београдског меридијана на запад. Сваки од ова два типа се дели на две врсте: збијено се дели на плански основано и на спонтано настало насеље, а разбијено на право разбијено насеље и његову развојну врсту полузбијеног насеља. Разлике између територијалне расподеле типова насеља и територија са различитим физичко-географским одликама, произилазе из дејства осталих чинилаца који су на територији СР Србије били врло снажни: планска колонизација миграционо порекло становништва, старост насеља и др. Тако је дошло до образовања два различита типа у ужој Србији географски сличној, а до истог основног типа у Војводини и на Косову и у Метохији. Истријско-друштвени чиниоци су били снажнији од природних. Ови су други довелп до пунијег одраза само у архитектонском оквиру тј. на начин грађења и облицима сеоских кућа. Сеоска насеља су у сталном развоју. Та; развој је каткад бржи, радикалнији, катка; мирнији и лакши. Тако он постоји и дана< и испољава се на разне начине. Најважниј« опште карактеристике развоја сеоских насе ља у СР Србији за последњих 150—200 годинг јесу њихово стално повећавање у броју ста 133

И 0 И 0 Н □ □ □ пллнсхи оеновлнл 208. Распоред насеља средином XX века Сажета категорнзација насеља са урбанистичко-руристичког становишта се унеколико разликује од антропогеографске категоризације јер у урбанистичком методу битна је структура насеља у којој се. на основу урбанистичких одлика (схеме мреже улица односно путева, начина групације кућишта у блокове, густина насељености, величина и облика кућишта), — одређује категорија. Разбијена насеља су била до недавно у сталној еволуцији ка постепеном збиЈању. Приказ распрострањености урбанистичко-руристичких типова пружа приближну слику, стање средином XX века. ђЛЛЧ5АН(?\О ЈЕОЕНИЧКЛ BPGTA 207. Распоред типова насеља из друге половине XIX века У делу Ј. ЦвиЈића La Peninsule Balcanlque, Parls, 1918, приказана je распростра1иеност типова сеоских насс.т.а категорисаних са антропогеографског становишта У oboj категоризацији означена су два основна типа. pasunjeno и збијсио нассл.с, али су датс и разне врстс и вариЈанте ових типова. Испитиван.а на основу коЈих je утврђена горн.а категоризација вођена су крајем XIX и почстком XX века. Међутим категориЈе су се постепено развиЈале током целог XIX века тако да приказ може да сс с.матра као приближна слика стап.а у другој половини XIX пска. 134

новника и њихово постепено диференцирање по садржини и намени. Прво је последица сталног прираштаја становништва који је у прошлости био интензиван а тек у последњим деценијама показује тежњу ка стабилизацији. Друго је последица културног, привредног развоја које изазива у регионалној намени села одређене разлике које подстичу још и административне мере. Таква је на пример и последња мера стварања већих општинских јединица, спајањем неколико старих мањих општина, чија ће седишта добити другу садржину у односу на остала села исте општине. Провлачењем модерне саобраћајне мреже путева и железница изазвало је јачи развој и омогућило спонтано давање нове садржине селима ближим саобраћајницама у односу на села удаљена од ових. Најзад чисто локални услови изазивају у сеоским насељима извесне појаве које се одражавају на њиховој структури. Тако услед претеране збијености јављају се још и данас раселице, тј. напуштање насеља и стварање нових зачетака насеља, ближе или даље од основног насеља. Најчешће то бива силажењем у поље или одласком у сеоску планину, према томе да ли су привредни услови домаћинства повољнији тамо или овамо. По својој садржини стара насеља су била упадљиво слична. То је био само скуп индивидуалних кућишта организован на одређен начин. Осим ових елемената насеље је имало само заједничко гробље. Нека од њих имала су још воденице и ваљаонице. Садржинске разлике јављају се тек током XIX века: већа села граде своје цркве; оснивање старих општина у ужој Србији опредељује извесна села као центре који добијају школу, судницу, општински кош; у саобраћајно згодно положеним селима јављају се друмске механе и занатске радње. Војвођанска села, већа по броју становништва него села у осталим крајевима, имала су ову садржину развијенију, а села на Косову и у Метохији због опште заосталости задржала су и до данас скучену елементарну садржину. Тако од једнообразне садржине свих села у првим развојним фазама извесна сеоска насеља се данас издвајају по одређеним законитостима регионалног развитка. 135

ВЕЛИЧИНА НАСЕЉА ће се оснивати цео систем организације и појединачни односи међу члановима организације. Број становника је усвојена карактеристика за величину неког насеља. У селу би се могла посматрати и површина атара као карактеристика за величину али те две карактеристике су везане јер у принципу на већем атару живи већи број људи и обратно. Истина да у том односу игра улогу и квалитет земље пошто на плоднијој земљи може наћи већи број људи услове за егзистенцију. У селима Србије тај однос се креће у размерама од око 0,75—1,50 хектара површине атара по једном становнику. Ми ћемо у даљем излагању посматрати само број становника и то на основу пописа становништва из 1961. године. За урбанистичку политику перспективног развитка величина села је важан фактор. Пре свега у организацији пољопривредне производње село игра основну улогу производне јединице. Организација савремене пољопривредне производње има своје принципе о величинама и организацији производних једидиница па се из упоређења тих величина долази до основног закључка о подобности села да има улогу самосталне производне јединице. Сувише мала села могу немати својства за самосталност у производњи а велика села могу захтевати поделу на више производних јединица. Свакако да ће величина датог села играти улогу у студији организације савремене пољопривредне производње. Всличина села је основ за чисто урбанистичко уређење насеља јер, као што је познато у урбанистичкој науци и пракси, систем организације јединице насеља одговара степену његове величине. Сувише мала насеља посматрана изоловано немају услове за рационалну организацију основних служби и извођење уређења насеља. Велика села, слично већим насељима градског типа, представљају проблеме унутрашње поделе. Ова подела значиће специфичност јер искуства из насеља градског типа не могу се једноставно пренети на сеоска насеља с обзиром на опште разлике у постојећем стању и на различитост функција које ће увек постојати између села и града. Најзад у регионалној организацији неке групе сеоских насеља, величине појединих села he бити прворазредни фактор на којима У приложеним табелама изнети су резултати сређивања величина села уже Србије по срезовима у првој групи и по територијама распрострањења основних типова насеља у другој групи. Из те две групе табела извучсна су два прегледа у којима су дати само процентуални односи удела разних величина како по срезовима тако и по типским територијама. Основне табеле дате су по општинама из 1961. године. За сваку општину дате су апсолутне величине за следеће категорије: 1. Назив општине. 2. Број села. 3. Број домова. 4. Број становника. 5. Просечан број становника по насељу. 6. Просечан број чланова домаћинства. 7. Број села до 500 становника. 8. Број села од 500—2.000 становника. 9. Број од 2.000—3.000 становника. 10. Број села од 3.000—5.000 становника. 11. Број села већих од 5.000 становника. ПРЕГЛЕД ВЕЛИЧИНА СЕЛА ПО ПРОЦЕНТИМА ОД УКУПНОГ БРОЈА (подаци из 1961. годннс) СРЕЗОВИМА У СРЕЗ СЕЛА МА1БА . ОД 500 СТ.__ СЕЛА ОД 500 | IДО 1000Ј2Т.__ | СЕЛА ОД 1000 1 ДО 2000 СТ. | СЕЛА ОД 2000 ! ■ДО 3000 СТ.___; IСЕЛА ОД 3000 1ОД 5000 СТ. IСЕЛА ВЕЋА | ОД 5000 СТ. 1 2 3 4 5 6 7 БЕОГРАД 6,7 14,6 46,0 20,2 5,6 6,7 ВАЉЕВО 30,6 39.7 25,8 2,8 1,2 — ВРА1БЕ 66,4 22,3 9,4 1,1 0,6 0,3 ЗАЈЕЧАР 21,9 34.0 29,0 8,2 2.2 0.4 КРАГУЈЕВАЦ 26,8 33,5 33,0 5,0 1,1 0,6 КРАЉЕВО 53,7 34,0 11.2 0,5 0 3 0,3 КРУШЕВАЦ 38,0 39,0 18,2 2,6 2,2 — ЛЕСКОВАЦ 45,0 38,6 14,8 1,6 — — НИШ 47,5 36,5 14,1 1,5 0,4 — ПОЖАРЕВАЦ 17,1 29,2 43,5 5,6 4,3 0,5 СВЕТОЗАРЕВО 18,0 38,5 33,0 9,8 0,6 — СМЕДЕРЕВО 8,4 19,2 37,4 13,3 13,3 8,4 ТИТОВО УЖИЦЕ 36,8 44,0 17,1 0,9 0,9 0,3 ЧАЧАК 27,1 45,0 23,3 4,5 — — ШАБАЦ 17,4 35,6 36,9 6,6 3,8 0.9 136

ПРЕГЛЕД ВЕЛИЧИНА СЕЛА ПО СРЕЗОВИМА (подаци из 1961. године.) СРЕЗ | БРОЈ СТАНОВНИКА 1 ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА 1 ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋ. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 __________ . 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 | БРОЈ СЕЛА БРОЈ ДОМОВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 БЕОГРАД 89 45560 173105 1945,0 3,8 6 13 41 18 5 6 ВАЉЕВО 252 47949 214525 851,3 4,5 77 100 65 7 3 ВРАЊЕ 360 35748 194593 540,5 5.4 239 80 34 4 2 1 ЗАЈЕЧАР 223 58046 239329 1073,2 4,1 51 79 68 19 5 1 КРАГУЈЕВАЦ 179 41174 171259 956.8 4,2 48 62 57 9 2 1 КРАЉЕВО 374 40869 220987 590,9 5,4 201 128 41 2 I 1 КРУШЕВАЦ 313 50449 247447 790,6 4,9 119 123 56 8 7 ЛЕСКОВАЦ 322 40432 209724 651,3 5,2 145 125 47 5 НИШ 753 102305 479976 637,4 4,7 358 276 105 1! 3 ПОЖАРЕВАЦ 187 52720 219480 1173,7 4,2 32 54 82 10 8 1 СВЕТОЗАРЕВО 183 44749 191766 1047,9 4,3 33 71 60 18 1 СМЕДЕРЕВО 83 40203 175141 2110,1 4,4 7 16 31 11 11 7 Т. УЖИЦЕ 334 49529 241203 722,2 4,9 123 147 57 3 3 1 ЧАЧАК 199 37671 169975 854,2 4,5 54 89 47 9 ШАБАЦ 224 56060 265933 1187,2 4,7 39 78 83 14 8 2 4075 743464 3414443 837,9 4,6 1533 1441 874 148 59 20 __________________________ % 100 _______________ 38,0 35,4 21,3 3,6 1.3 0,4 I ВЕЛИЧИНЕ СЕЛА ПО СРЕЗОВИМА срез БЕОГРАД (стање из 1961. године) j ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ варошице! БРОЈ ДОМОВА 1 БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА 1 ДОМАЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 БАРАЈЕВО 12 3563 14077 1173,1 4,0 _ 5 6 1 ЧУКАРИЦА А 9 10401 35616 3957,3 3,4 2 1 2 1 3 ГРОЦКА В 9 4825 19993 2221.4 4,1 _ 6 1 1 ОБРЕНОВАЦ С 27 10189 40206 1489,1 4,0 2 6 13 4 2 ПАЛИЛУЛА D 3 1449 6174 2058,0 4,3 2 1 — СОПОТ Е 17 5480 22161 1303,6 4,0 2 1 11 3 ВОЖДОВАЦ F 9 6517 23393 2599,2 3,6 — 1 2 5 — 1 ЗВЕЗДАРА G 3 3139 11485 3828,3 3,7 — — — 1 1 1 89 45560 173105 1945,0 3,8 6 13 41 18 5 6 ---- --------------------------------- % 100 6,7 14,6 46,0 20,2 5,6 6,7 Ј™У..УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. ДЕО ГРАДА ВЕОГРАДА, КНЕЖЕВАЦ И УМКА В ГРОПКА С ORPF НОВАЦ D. ДЕО ГРАДА БЕОГРАДА Е. СОПОТ F. ДЕО ГРАДА ВЕОГРАДА G. ДЕО ГРАДА БЕОГРАДА ^ ОБРЕ137

срез ВЛЉЕВО (стаље из 1961. годинс) ОПШТИНА < I ш 3 о с < I 1СЕЛА И СЕОСКЕВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА ........ 1 БРОЈ СТАНОВНИКА | ЕЧАН i ОВНИКА ПРОСЕЧАН I БРОЈ ЧЛАНОВА 1 ДОМАЋИН. СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ОД 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. СЕЛА ОД 2000 ДО 3000 СТ. 3000 ДО 5000 111ОС. БРОЈ СТАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 КАМЕНИЦА 16 3129 15530 970,6 5,0 5 4 7 ЛАЈКОВАЦ А 18 3697 16293 905,2 4,4 4 11 _ 1 ЛАЗАРЕВАЦ В 33 10339 40243 219.5 3.9 5 11 13 2 2 ЉИГ С 25 4260 18240 729,6 4,3 5 16 4 МИОНИЦА D 37 4904 22929 619,7 4,7 17 19 1 _ _ ОСЕЧИНА 20 4135 21702 1085,1 5,3 4 4 10 2 УБ Е 38 8111 37398 984,2 4,6 8 14 14 2 __ ВАЉЕВО F о5 9374 42190 649,1 4,5 29 21 14 1 252 47949 214525 851,3 4.5 77 100 65 7 ■ 3 % 100 | 30,6 39,7 25,8 2.8 1.2 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. шица) Е. УБ F. ВАЉЕВО ЛАЈКОВЛЦ (варошица) В. ЛАЗЛРЕВАЦ С. ЉИГ D. МИОНИЦЛ (варосрез ВРАЊЕ (стање из 1961. године) 1 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕО- 1 СКЕ ВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА БРОЈ СТАНОВНИКА ! ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА | | ПРОСЕЧАН , IБРОЈЧЛАНОВА ! IДОМАЋИН. СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 1 2 Г з 4 5 6 7 8 9 10 11 БОСИЛЕГР. А 36 3650 16979 471,6 4,6 27 5 4 — БУЈАНОВАЦ 59 6492 39258 665,4 6,0 35 15 7 — ПРЕШЕВО 35 4172 26659 761,7 6,4 21 6 5 2 СУРДУЛИЦА В 24 2787 15099 629,1 5,4 13 5 6 — ТРГОВИШТЕ 35 2295 14409 411,7 6,3 29 4 2 — ВЛ. ХАН c 50 5026 23665 473,3 4,7 30 18 2 — ВЛАСЕ 22 1675 9140 415,5 5,5 17 4 1 — ВЛАСИНА ок. 13 2623 12430 956.2 4,7 6 2 3 2 ВРАЊЕ D 66 6166 26534 402,0 5,1 50 13 3 — ВР. БАЊА Е 20 1852 10420 521,0 5,6 11 8 1 — 360 35748 194593 540,5 5,4 239 80 34 4 % 100 66,4 22,2 9,4 1.1 0,3 НИСУ УКљУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. БОСИЛЕГРАД В. СУРДУЛИЦА С. ВЛАДИЧИН ХАН D. ВРАЊЕ Е. ВРАЊСКА БАЊА 138 ooos 110 учла I-! I I I I I I I I I I ooos tfo уч.на

срез ЗАЈЕЧАР (стан.с из 1961. године) 4 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕВАРОШИЦЕ l __ _ Ј БРОЈ ДОМОВА 1_____________ КРОЈ СТАНОВНИКА | __________ 1 ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 БОЉЕВАЦ А 18 6219 24333 1351.8 3.9 _ 9 5 3 1 — БОР в 14 6831 27508 1964,9 4.0 1 2 4 6 _ 1 БРЗА ПАЛАНКА с 9 2670 11670 1296,7 4.4 _ 3 5 1 __ ДОЉИ МИЛАНОВАЦ D 7 1925 8129 1161,3 4,2 1 1 5 _ _ _ ЈАБУКОВАЦ 8 3875 15594 1949.3 4,0 — 2 4 __ 2 _— 1 КАЛНА 14 2473 10787 770.5 4.4 5 4 5 — __ __ КЛАДОВО Е 15 3645 16245 1083.0 4.5 3 5 5 2 _ __ КЉАЖЕВАЦ F 57 7467 31473 552.2 4,2 29 22 6 — —— — НЕГОТИН G 24 7826 33050 1377,1 4,2 2 8 9 5 — — МИНИЋЕВО 19 3650 14047 739.3 3.9 5 10 4 __ — САЛАШ 15 3347 14110 940.7 4,2 4 5 6 — — —— ЗАЈЕЧАР Н 23 8118 32383 1408.0 4,0 1 8 10 2 2 — 223 58046 239329 1073,2 4,1 51 79 68 19 5 • 0//0 100 21.9 34,0 29,0 8,2 2,20 0,4 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. БОЉЕВАЦ В. БОР С. БРЗА ПАЛАНКА D. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ Е. КЛАДОВО F. К1БАЖЕВАЦ G. НЕГОТИН Н. ЗАЈЕЧАР срез КРАГУЈЕВАЦ (стање из 1961. године) 5 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЉА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 1ВЕЋА ОД 5000 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 АРАНЂЕЛОВАЦ А 20 8118 33951 1697,6 4.2 1 3 11 3 1 1 БАТОЧИНА В 13 3079 12421 955,5 4,0 5 4 3 1 — КНИЋ С 35 6077 25275 683,1 4,2 12 15 7 1 — —— КРАГУЈЕВАЦ D 46 9458 38422 835,3 4,1 16 15 14 1 — — РАЧА Е 16 3301 14089 880,6 4,3 2 8 6 — —— СТРАГАРИ 26 4611 19543 751,7 4.3 10 11 4 1 — — ТОПОЛА F 23 6530 27558 1198,6 4,2 2 6 12 3 — — 179 41174 171259 956,6 4,2 48 62 57 9 2 1 % 100 26,8 33,5 33,0 5,0 1,1 0,6 139

срсз КРАЉЕВО (стаље из 1961. године) 6 1 . § < < < о о os CQ О < s . о о s ио о S S S X s < S ISl <<s <П C-t 1 о !-( ОПШТИНА 25 о S<<CQ S CQО i CQ ш О °g о О о • Е < чш о Оо< °ož Ш 5о ^2* ш О § 8 ш SC ии м So С wU оо U4 сч S ш 1 i 2 3 4 5 6 7 8 10 11 12 13 КРАЉЕВО А 48 10169 42704 889,7 4,2 14 19 14 — 1 — НОВИ ПАЗАР В 98 5950 38112 388,9 6,4 72 21 5 — — — РАШКА С 60 4987 27624 460,4 5,5 38 20 2 — — — СЈЕНИЦА 53 5956 37151 701,0 6,2 23 22 7 — — 1 ТУТИН 58 4695 29817 514,1 6.4 30 25 3 — — — УШЋЕ 28 2481 13451 480 4 5.4 17 10 1 — — — ВИТАНОВАЦ 16 3333 14948 934,3 4,5 4 6 6 — — — ВРЉАЧКА БАЊА D 13 3298 17180 1321,5 5,2 3 5 3 2 — 374 40869 220987 590,9 5,4 201 128 41 2 1 1 % 100 ________ _____ 53,7_ 34,0_ _1U _0.5 0.3 _ °-1 НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. КРАЉЕВО В. НОВИ ПАЗАР С. РАШКА D. ВРЊАЧКА БАНзА НАПОМЕНА: НИСУ УКЉУЧЕНА СЛЕДЕЋА НАСЕЉА: А. А. АЛЕКСАНДРОВАЦ В. БРУС С. КРУШЕВАЦ D. РАЖАЊ Е. ТРСТЕНИК F. ВАРВАРИН срез КРУШЕВАЦ (стање из 1961. године) 7 ОПШТИНА НАПОМЕНА СЕЛА И СЕОСКЕ ВАРОШИЦЕ БРОЈ ДОМОВА БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИН. СЕЛА МАЊА ОД 500 СТ. СЕЛА ОД 500 ДО 1000 СТ. СЕЛА ОД 1000 ДО 2000 СТ. 2000 ДО 3000 3000 ДО 5000 ВЕЋА ОД 5000 1 г 3 4 5 6 7 8 9 10 П 12 13 АЛЕКСАНДРОВАЦ А 53 5823 33119 624,9 5,7 21 24 7 1 — — БРУС В 58 3928 24779 427,2 6,3 39 15 4 — — — ЋИЋЕВАЦ 11 3092 12706 1155,1 4,1 5 1 3 1 1 — КРУШЕВАЦ С 46 9576 40249 875,0 4,2 14 20 10 1 1 —- РАЖАЊ D 22 3871 17691 804,1 4,6 6 11 4 1 — — ТРСТЕНИК Е 40 6532 39354 983,9 6.0 13 17 9 1 — — ВАРВАРИН F 25 6604 29005 1160,2 4,4 3 12 7 1 2 — В. ДРЕНОВА 19 5079 22805 1200,3 4,5 3 8 5 1 2 — ВЕЛ. КУПЦИ 14 2205 10688 763,4 4,9 1 10 3 — — — В. ШИЉЕГОВАЦ 25 3739 17051 682,0 4,6 14 5 4 1 1 — 313 50449 247447 790,6 4,9 119 123 56 8 7 — % 100 38,0 39,0 18,2 2,6 2,2 — 140