Здравствена култура Параћина у 19 веку

ЗДРАВСТВСНА
КУЛТУРЛ

F1<XP<XRHH<X
У Х1К вш

БИОГРАФИЈА
dr mr ВОЈИСЛАВА МАРЈАНОВИЋА

Рођен је у Зајечару 15. Ш 1905. од сног факултета у Београду. Оснивач
родитеља Будимира и Цвете Марја- Сенције за историју медицине и фар-
новић, просветних радника. Основну мације СЛД 1950. и био њен сенре-
школу и нижу гимназију завршио у тар 15 година. Оснивач и 23 године
секретар Секције за историју фар-
Пожаревцу 1920. године, а вишу учио мације ФДС, а сада председнин те
у Битољу и Београду. Матурирао је Сенције. Организациони секретар На-
у П београдској мушкој гимназији учног друштва за историју здравстве-
1924, а дипломирао у Загребу на не културе Југославије 1954. и секре-
фармацији 1928. године. Као апоте- тар Друштва до 1960. Био члан редак-
кар-сарадник радио у Београду, Ва- ције часописа Acta historica medici-
љеву и Свилајнцу. Био дописник nae, pharmaciae, veterinae Jugosla-
„Фармацеутског вјесника“ за Србију viae. сарадник Југословенске енцикло-
1929. и 1930. године. Кондиционирао педије. Први рад из историје фар-
у Београду до 1933. Од 1933. сопстве- мације објавио 1929. у „Фармацеут-
ник дрогерије и козметичке лабора- ком вјеснику", Загреб, а до данас
торије, а од 1939. сопственик и апо- преко 60 стручних и научних радова.
теке и биохемијске лабораторије у Стално архивски ради и обрађује гра-
Београду. Године 1944. мобилисан у ђу кроз чланке и монографије, при-
ЈНА, где је провео до септембра купља музејске предмете и грађу за
1945. Поново грађански мобилисан од Музеј за историју фармације Фар-
1947. па до краја 1948. године, прове- мацеутског факултета у Београду.
вши ово време у Крушевцу и Горњем Држи наставу из историје фармације
Милановцу. Од 1949. управник и са- студентима VllJ семестра и упрванин
је Музеја. Докторирао у Београду
радник неколико београдских апоте- 1965. године са дисертацијом Фар-
ка, а од 1960. сарадник Фармацеут- мација у Србији у XIX вену.

Објавио монографије:
Фармација у Шапцу у XIX веку,
Шабац 1966.

Фармација у Пожаревцу у XIX вену,
Пожаревац 1967.

Фармација у Смедереву у XIX вену.
Смедерево 1969.

Фармација у Србији у XIX веку,
Београд 1970.

Фармација у Ваљеву у XIX вену.
Ваљево 1970.

Фармација у Алексницу у XIX вену.
Алексинац 1971.

Здравствена нултура Јагодине У
XIX веку, Светозарево 1972. У

Здравствена нултура Лознице
XIX веку, Лозница 1975.

Здравствена култура Параћина У
XIX веку, Параћин 1975.

Одлинован Орденом рада са сребр-
ним венцем за рад у Српском ленар-
ском друштву у Сенцији за историју
медицине и фармације 1962. (На нра-
ју ове књиге је библиографија радова
dr mr Војислава Марјановића).



Издавач МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР ПАРАЋИН

Почасни редакциони одбор
Dr МИЛИСАВ ШУБАРЕВИЋ, директор Мед. центра
Мг ВЕРА МИЛОВАНОВИЋ, начелник Службе за

медицинско снабдевање
Мг НАТАЛИЈА НИКОДИЈЕВИЋ
Мг ТОМИСЛАВ ОЦАКОВИЋ
Mr ДОБРИЛА МИЛОШЕВИЋ
Мг ЉУБИНКА ВЕЉКОВИЋ
Мг ЛАЗАР ЉУБЕНОВИЋ

Рецензент
Мг ВЕРА МИЛОВАНОВИЋ

Слика на насловној страни — Један део Народне апоте-
ке у Параћину — садашње стање

Лектор, коректор и технички уредник
ДАНИЦА АЛАГИЋ

Насловна страна
DipL ing. СТЕВАН ГАЗИКАЛОВИЋ, архитект

Штампа: Графичко предузеће „В- Караџић’’ — Параћин

БИБЛИОТЕКА ИСТОРИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ БР. 9

Dr mr ВОЈИСЛАВ МАРЈАНОВИЋ
виши научни сарадник Фармацеутског факултета у

Београду, управник Музеја, наставник Историје
фармације

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА
ПАРАЋИНА У XIX ВЕКУ

1375

ПАРАЋИН
1975.



ИНИЦИЈАТИВОМ МУЗЕЈА ЗА ИСТОРИЈУ ФАР-
МАЦИЈЕ ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕО-
ГРАДУ — КОЈИ ВОДИ ХРОНИКУ НАШЕ ФАРМА-
ЦИЈЕ И НАШЕ ЗДРАВСТВЕНЕ КУЛТУРЕ — И ДУ-
БОКИМ РАЗУМЕВАЊЕМ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА
У ПАРАЋИНУ, НАРОДНЕ АПОТЕКЕ У ПАРАЋИНУ,
ДИРЕКТОРА ЦЕНТРА И НАЧЕЛНИКА ФАРМАЦЕ-
УТСКЕ СЛУЖБЕ МЕДИЦИНСКОГ СНАБДЕВАЊА,
DR МИЛИСАВА ШУБАРЕВИЋА И MR ВЕРЕ МИЛО-
ВАНОВИЋ, А И СВИХ ФАРМАЦЕУТА И ЛЕКАРА
У ПАРАЋИНУ

ОВА КЊИГА-МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНСКЕ
ЗДРАВСТВЕНЕ КУЛТУРЕ У XIX ВЕКУ НАПИСАНА
ЈЕ ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ОСНИ-
ВАЊА ПРВЕ АПОТЕКЕ У ПАРАЋИНУ 1874 — 1974.

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ОДРЖАНА ЈЕ 1.
ЈУНА 1974. У ПАРАЋИНУ, А КЊИГА ЈЕ ИЗ ТЕХ-
НИЧКИХ РАЗЛОГА ИЗАШЛА У ДЕЦЕМБРУ 1975.
ГОДИНЕ.

* .^а**' и/е

r:Vi!

t}/

СПОМЕНИЦИ
ЗДРАВСТВЕНЕКУЛТУРЕ

У СРБИЈИ

Д< s «<Л1 а. н

sД о Оч
g sK s o£o g S5 св Q
<
^§<7 s2 «’""' Prt h ffl
s. < « o s.s§ <U 3- L
д 3 SДC
0
g Sик O CшQ S S н'<u
!-> OX .« < <c3
ai кo .K
S <D O s
°«
8 иs >—<
-
o; дд < Ctf нo

Q CL s

< « O '“ 2оз O<=> м

’§S < I•? » s 6д. S4 <П</ --!чf. 5<S

'' л<ПсX0Dч3з „_0rSr0\ OЛ& 1>oсOс! ><q2Dс«
> m o

<«D <0-3 .D
° Sg. _4C

sn
§oOso
§2 н jd
s ga<K
Их 5w <&1 S > 2н >< <[ rd
o н<кn<D
i3Sд o<РЧ5 <§ JsG
s сmнв s сЗ
s»S B.S< =« кCJ ccs
K P< оо 03 ■®
i< £ s У < >,^ «< ж <D

Q-< 0 * o<
w sg o2 <£<o
5
&E KoЛ.
ffiso°s53 sX-«^r—; sнч<_?•
Sсз Sд д2а Ss кcsc■ đj 2
o< И« g 4C -<SИ4) •
X < JS
') s< fpt.
w H2 S W =§ gи> J<o<qJuj '&Cg><i-
o § CЛlС“
a -5 л Сwв O gS
geua о<cЗu s •> H £
K >~£4

S8gSI=Он<o O
**!? o
o
g-s чh:mCS && 's

K o
es s « & 5 ] &<swнSS (D > eон- & §“ нм
o 4„R •’><£s£•„—D-<n
C O 355 шо

oo * gИ

s
a
нн
IP PO 5 s 1,S0
§S< И ,< S Ss
£ K° CJ ffi <
S
ra 9 sa лмк > 3§ 2
<D 0
’o <D
s ioнм«<i o<S
н o , £ < W ffi
o
o 'S. c
® -S н ssS E

к< <

св 2 S
К “X
ifiс<

>
св So

ч<иu/ < Љ -s,
0 O. X

O O ffi: o

Спомен-плоча постављена о 125. годишњици прве државне
апотеке у Крагујевцу, са натписом:

„НА ОВОМ ПРОСТОРУ НАЛАЗИЛА СЕ ЗГРАДА V КОЈОЈ ЈЕ
БИЛА СМЕШТЕНА ПРАВИТЕЛСТВЕНА АПОТЕКА КНЕЗ
МИЛОШЕВЕ СРБИЈЕ — ДВОРСКА И ВОЈНА — ПРВА АПО-

ТЕКА V КРАГУЈЕВЦУ

ПО ЖЕЉИ КНЕЗА МИЛОША — АПОТЕКУ ЈЕ ОСНОВАО
MR РН ПАВЛЕ ИЛИП 1836. ГОДИНЕ. СПОМЕН-ПЛОЧА ЈЕ
ПОСТАВЉЕНА О 125-ГОДИШЊИЦИ ЊЕНА ОСНИВАЊЛ И

20-ГОДИШЊИЦИ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

19, новембар 1961. године Народни одбор општнне
Крагујевац, Фармацеут-
ско друштво Србије”

10

Ж

‘КГ’1шМ1>1«,‘‘ММ ,е> "***"* кшм^

^^ЖУГ. Л!? АП’ШТНИ (flM/r ■

СПОМЕН-ПЛОЧА НА ЗГРАДИ У УЛИЦИ 7. ЈУЛА БР.
8 У БЕОГРАДУ, ГДЕ СЕ НЕКАД НАЛАЗИЛА КУЋА
У КОЈОЈ ЈЕ MR МАТЕЈ ИВАНОВИЋ 1830. ГОДИНЕ
ОСНОВАО ПРВУ АПОТЕКУ У КНЕЗ-МИЛОШЕВОЈ
СРБИЈИ. СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОСТАВИЛО ЈЕ ФАРМА-
ЦЕУТСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ О СТОДВАДЕСЕТПЕ-
ТОГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА АПОТЕКЕ, 9. АПРИ-

ЛА 1955. ГОДИНЕ

11

-'U:^.^ 8вШ«•. • -г

^»хг^ЖЖАЛ!> у '• ' ■ ■ | И

■" * X I855i иЖ ■ , ■. ' i
• ■•'■■
'' i

^ПО-ЖЕШН ГРЛЧЛиАпвНТОК-.ПIГ§S. I

ИП10М1!АјЕ1ШВААП01ЕетЖ

.I-tUАnГnШViТCОUТSјЕ-tlОHТKВAВjnРOИОФМИВШЈШ«ј”у’д*лв'ди

© 1Швшаокгвтвббг MV'U'i.-:--'
2Л- .-■ ■ ' . .. ' ..

Спомен-плоча првој апотеци у Шапцу, постављена о стодесето-
годишњици оснивања у самој апотеци, са два натписа. Први
горњи је цитат преписке око оснивања апотеке и гласи:. .
„ДА ЈЕ ЖИТЕЉСТВО ОВДАШЊЕ СКЛОНО И РАДО ИМАТИ

.... .. . qV СВОЈОЈ ВАРОШИ ОВАКО СЛОБОДНУ АПОТЕКУ”

JlMil

Ш

'Uw

Спомен-плоча на тргу ОслобоВења у Пожаревцу којом је
Централна апотека обележила стодесетогодишњицу оснивања

прве апотеке у Пожаревцу, 21. V. 1967. год.
12

ММММ«мцНЦ|ЦЦ|нммннн

I У ЗГРАДИ НА ОВОМ ПРОСТОРУ

I БИЛА ЈЕ СМЕШТЕНА ПРВА АПОТЕКА.
s|
. ЈI
КОЈУ ЈЕ ОСНОВАО 1874 ГОДИНЕ 1
У ПАРАБИНУ МР. КАРЛЕРЛИХ.

I| j. ЈУН 1974. ГОД.АПОТЕН А ц

Р мМеЕдДиИпНиИнНсСкКоОгГ

■' UEHTPA ПАРАКИ!------------------------------------------------------------- *---------------------------------------------

", '

■

СПОМЕН-ПЛОЧА ПРВОЈ АПОТЕЦИ У ПАРАЋИНУ
СА НАТПИСОМ:

У ЗГРАДИ НА ОВОМ ПРОСТОРУ БИЛА ЈЕ СМЕШ-
ТЕНА ПРВА АПОТЕКА КОЈУ ЈЕ ОСНОВАО 1874.
ГОДИНЕ У ПАРАЋИНУ МР. КАРЛ ЕРЛИХ.

1. ЈУН 1974. ГОД. АПОТЕКА

МЕДИЦИНСКОГ

ЦЕНТРА ПАРАЋИН

13

Ј јјИ|

, , „л.

i■ ■

СПОМЕН-ПЛОЧА ПРВОЈ АПОТЕЦИ У СМЕДЕРЕВУ,
ПОСТАВЉЕНА О СТОДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ ОСНИ-

ВАЊА СА НАТПИСОМ:
У ОВОЈ ЗГРАДИ ЈЕ РАДИЛА ПРВА СМЕДЕРЕВСКА
АПОТЕКА КОЈУ ЈЕ ОСНОВАО MR ЈОВАН ДИЛБЕР
ИЗ ВЕЛИКЕ КИКИНДЕ 15. СЕПТЕМБРА 1859. ГОДИ-
НЕ. СПОМЕН-ПЛОЧА ЈЕ ПОСТАВЉЕНА О СТОДЕ-

СЕТОГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА АПОТЕКЕ.

12. ОКТОБРА 1969. ОПШТИНСКА СКУПШТИНА
СМЕДЕРЕВО

14

НАЈЛЕПШИ СПОМЕНИК ФАРМАЦЕУТСКЕ КУЛТУРЕ
Y СРБИЈИ

Спомен-плоча стогодишњици прве апотеке у Ваљеву 1870 —
1970. године, која се овде не види, са исклесаним рељефом у
камену старе зграде која сада не постоји и натписом: На овом
простору постојала је зграда старе општине у којој је била
смештена прва апотека града Ваљева. Апотеку је основао mr
Клаудије Прикелмајер из Славонске Пожеге 5. IX. 1870. Спо-
мен-плочу поставио Апотекарски центар у Ваљеву 7. VI 1970.

Овај споменик се налази у малом парку у Ваљеву поред
фонтане, на коме простору је била зграда старе општине

15

I ..,..-у;: r~ ■ ЧЈ||

1 ;.ЖЖ . . ;.*..-. . - «.. ' ... .. л.

/. '■■:::. .. i ;. ■ д' •'- .<-.

■' ■ ... ..- -.

.' £:м.5'^.Л-Ј,с-^-'

t>- ' . ' " .- . *■
I- : ■ - '; - z ■'Ј

■. i:

Siiii'i';rOif

... ■

z——-_________
Спомен-плоча првој апотеци у иеготину са натписом:
Y ОВОЈ ЗГРАДИ ЈЕ БИЛА СМЕШТЕНА ПРВА АПОТЕКА
ГРАДА НЕГОТИНА. АПОТЕКУ ЈЕ ОСНОВАО MR СТЕВАН
ФРИЦМАН РОДОМ ИЗ ПОЖУНА, ЧЕХОСЛОВАЧКА,

20. АПРИЛА 1870.
СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОСТАВИО МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР

О СТОГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА.
11. X 1970. НЕГОТИН”

јуајјШв if • s. fi

Д || мИ|

Rfc« ' Ш fi

'i? Ж&Ж

&ЖМ^ЖуЈ2ЖРАј1ДбМл!

и»л»1|Ж јјМ,

KđHMen ИЗ БсОТФСсШ 3 ЖТРНјфЈ

j'M -i

_ _________________ ’-- „

Спомен-плоча првој апотеци уз Алексинцу у згради Т1атар Ри-
сте Прендића. Апотеку је основао тmт1гrR„7^Аур®еллли^^Калмар из Бар -

СПОМЕН-ПфЛеОлЧдУа уПОАСусТтАрВиИјиО18М. ЕI.ДИЦИНСКИ ’ЦЕНТАР V

АЛЕКСИНЦУ 13. VI. 1971. ГОДИНЕ.

16

в®ииr-."ЖжЖј

■ •?! . IH
ft ПРВ.Ч ДПОТЕВД У ЈДГОДИПИ I

огновдада -је 185Jž. годинк
: г дзг- 'чјкклри о’ нили:МгРЗ Ш)РЖ-1

• f 33 ’ 'ГЗЗ з потом М?.pi. ипов
S-ж ■•.. -' • • ' г'иочл t поводсм- g|

3
Зј Јвгтаи№. ;■••3/ Д Ј-ДИшЊЖЖ
',, .< < )ГОДИИК MtSHUHKO.H !ttBT.W||

СЗЕТОЗАРЕВО W

i ’ " о33 ’ - З^З' '•'
1 ■•■ "i .. / :>Ф< f
<L*>- ' ■ '■ , ■~ ;. /

4 ■ ’-u '

,.- О' ; ’ ’ •' .АјЗ Гз; . ? .

СПОМЕН-ПЛОЧА ПРВОЈ АПОТЕЦИ У ЈАГОДИНИ —
СВЕТОЗАРЕВУ, ПОСТАВЉЕНА О ПРОСЛАВИ 570-

-ГОДИШЊИЦЕ ЈАГОДИНЕ 26. IX 1969.

2 17

*.w ч' ■*’■ -
л
•'
5 ** X
л- Ц <>“«□ -

Ц■<ЈГ jb wnwwm т-w”*i 1 . ...3L.

22 рх. O -^З^НЈо^О mAi'.

>• ... ..... . U4 ■
s= —■*-
gERg£S=. Z=C- t*-* -л~5Ч "тп 2* CO •;.'7
rng 3=ммммм* O- 5>c o o^вммммм
#
r1§>| —I j sL. «—«*• Чмммммв m. .m. fLmi „'мм_м_жш Z^A*
ZaaSZZ шишЛМ* :
•«?*» p■Z"»»■
в| Oz? ЗПГђ^-] чР
«ggd1
: жшммЗ , шмЗкшмк жиммшм^ -^MMu. "*м .. .£
W> 1
w
ol l.- O ЗЕ -Ps O <>>----J

£ ^чЗ □§ oSe/->$;

<5 -*ч, MIMMM^ шММ*®"

o- SМsлp
sS мјД

sl =JZJ c> -^ ■

l ,, __ ■'• ■.-.-•:

mQd 9 £§ g> - ■■■■.

18

СА ИЗЛОЖБЕ МУЗЕЈА ЗА ИСТОРИЈУ ФАРМАЦИЈЕ
ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ 1956.
С лева на десно: MR ФРАНЦ МИНАРЖИК, DR MR
АНДРИЈА МИРКОВИЋ, MR ЉУБИША АРСЕНОВИЋ,
DR MR ВОЈИСЛАВ МАРЈАНОВИЋ, MR ВИНКО ВЕЛ-

НИЋ И ПРОФ. DR ПАВЛЕ ТРПИНАЦ

2* 19

DR MR ФЕРДИНАНД ШАМС, ДРЖАВНИ ХЕМИЧАР,
ИНСПЕКТОР АПОТЕКА И РЕТАКСАТОР РЕЦЕПА-

ТА У СРБИЈИ ОД 1873 — 1893.

20

DR MR АНДРЕЈА ДЕЛИНИ, БЕОГРАДСКИ АПОТЕКАР, КОЗ-
МЕТИЧАР, ДИРЕКТОР И ПРОФЕСОР СРЕДЊЕ МЕДИЦИН-
СКЕ ШКОЛЕ V БЕОГРАДУ, ОСНИВАЧ, ДИРЕКТОР И ПРО-
ФЕСОР ВИШЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ V БЕОГРАДУ, ВРЛИ
ЧЛАН ФАРМАЦЕУТСКОГ ДРУШТВА СР СРБИЈЕ, ЧЛАН УРЕ-
БИВАЧКОГ ОДБОРА „АРХИВА ЗА ФАРМАЦИЈУ”. ИСТОРИ-
ЧАР ФАРМАЦИЈЕ, ПОТПРЕДСЕДНИК НАУЧНОГ ДРУШТВА
ЗА ИСТОРИЈУ ЗДРАВСТВЕНЕ КУЛТУРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. РО-
БЕН У БЕОГРАДУ 10. VII 1899, УМРО Y БЕОГРАДУ 20. V

1972. ГОДИНЕ
21



ПРЕДГОВОР

Проучавање здравствених прилика није лак по-
сао. Велике тешкоће изазива пре свега недостатак пи-
саних података, поготово из давнашњих времена, јер у
таквим приликама истраживач не сме и не може да се
ослања једино на очувано предање. То је случај и са
Србијом, јер сваки народ, свака епоха и сваки крај
имају своје писане и још чешће и богатије неписане
обичаје, навике, ношњу, песме, приповетке, игре, бо-
лести, епидемије, лекове, начине лечења и вештину из-
раде лекова. Историја здравствене културе Србије, као
уосталом и других делова Балкана, врло је занимљива,
али је још више с л о ж е н а, јер се у том делу Европе
вековима сукобљавају и мешају снажни утицаји Истока,
Медитерана и Запада, због чега је то читав један моза-
ик научне, школске и народне медицине ратника и
пастира.

Неоспорно је да је превођење на српски класичних
медицинских дела Медитерана представљало још пре
700 година праву прекретницу у историји здравствене
културе Срба и почетак наше научне медицине и фар-
мације. И све би то тако ишло као и у земљама Запада.
Међутим, отоманска најезда у XV веку изазива застој
и пометњу, али не и прекид наше средњовековне фар-
макомедицинске културе која у та давнашња времена
није заостајала за суседним земљама и Западом. Досе-
љавањем на Балкан у земље које су припадале Визан-
тији, Срби су донели нешто своје и затекли разноврсни-

ју и богатију медицину међу староседеоцима који су

били под утицајем не само Истока, већ и Запада, пре

свега Медитерана. Ипак може се претпоставити да та

23

прастара медицина дошљака и староседелаца није мог-
ла бити на некој завидној вцсини.

Опадањем римске моћи и навалом варвара настаје
велика пометња и назадовање у свим тековинама људ-
ског духа, па и у вештини лечења и израде лекова.
Вероватно да ће истраживања моћи открити остатке
здравствених установа простране и добро уређене Рим-
ске империје на територији Параћина и његове околине.

О здравственим приликама из периода отоманске
окупације има мало писаних података. Путописци углав-
ном наводе велику заосталост народа у свим нашим
крајевима. Хигијенске прилике за време турске власти
биле су више него очајне. Исто тако и исхрана је била
нерационална и лоша. Свуда је владао страх, глад, беда,
немаштина и разне болештине. Ево шта пише један
летописац половином XV века: ,, . . .Људи су лица гре-
бали и власи трзали.. . Нису гледале жене своју децу
ни своје куће. . . И све је долазило до избезумљења.”
И док су тело српског деспота носили ка Р е с а в и, сеос-
ки клесар у Црквинама, недалеко од Младеновца урезао
је у бели мрамор: „Предобри и мили и слатки Господин
Деспот (Стеван Високи), о горе тому тко га виде на
сем месте мртва”.

Неоспорно је да су највише страдали крајеви и
места кроз која пролазе стратегијски најважнији путе-
ви, као што је Морава. Ево шта је забележио енглески
путник племић Џон Бурбури половином XVII века:
„Турске земље су таква пустиња, да често за читав дан
пута једва видите по једно село, и то како уз Дунав до
Београда, тако и у путовању (сувим) до Дренопоља (Јед-
рена).. „Стиже посланство у Баточину после 6 сати
рђавог пута. .. Шума је око овог рђавог села; и нити
овде, нити на досадашњем земљишту нема трага од ма
каква обделавања. Све вас опомиње на земљу каква је
изгледала после створења света”.

Крајем XVII века Турци огњем сагореше Равани-
цу, Рачу, Хопово и Милешеву, писао је Теофан Хопо-
вац на књизи која је однесена у Пешту.

Османлије зулумом раселише многа богата места
због чега „запусте сва земља српска”: „В том же рати
бист велико пленение и расхиштение и запуштение всеј
сербској земљи — градовом и варошам и селам и мона-

24

стирбм згорелим, јакоже и нашем монастиру Равани
ц и. .. Тогда Турци одкрише олово с монастира. . .”.

„Атанасије даскал Србин” који је преживео по-
мор, глад и покољ у најцрњим данима наше историје,
избегао је у Петроград не би ли умилостивио срца „ца-
ра и народа росијског према једнокрвној браћи и зем-
љи која вапије за њиховом помоћи”. ,, . . .Прво помор, и
потом и опет мач и помор заједно, и плењење и глад
ЉУТУ> Да су јели људи српски месо псеће и месо људи
мртви, који су помрли од глади. Све ово у дане моје
би и очи моје видеше. И лежаху лешеви помрли људи
српских по свима улицама великог Београда, и по сви-
ма земљиштима његовим, и по свима путевима његовим
лежаху мртви. И не беше оних који погребавају. А ко-
ји живи ходаху, не беше у њих изгледа ни красоте
људске, но беху поцрнели од глади и лица њихова беху
као лица етиопска. И тако скончаше и не оста десети
део људи. Они који су остали, избегоше из своје зем-
ље и оставише је пусту сву”, понавља летописац даскал
Атанасије.

„Тогда мње јединому обретох сја в животе, од
Раваничана стари, и желание имеја видети Р а-
в а н и ц у, задужбину Лазара царја сербског, (па)
јеште миру неутвердившу сја појдох и обретох пусту
и весма порушену Раваницу, и по своду древеса
узрастившу, јако на вратом и припрате познати пад-
шеј, ис темеља Турци разорили барутом многим и
сву црков изнутар опаливши огњем и сламу многу
метнувши у церков и запаливши. ..”. „Тожде лето
јегда почехом црков понављати, тогда во предели
сеј нашој велиа глад бист; не могаше се обрести жи-
та, точију прое кукурузне, и сего оскудно обреташе
се у Сервији и у месту нашем, понеже беше земља
опустела, без народа остала бјаше много лет и поа-
рана и запуштена конечно”, — пише скитач Стефап
даскал Раваничанин, који је кренуо Дунавом из Сент-
андреје.

И тако без краја и конца, јад и чемер на све стра-
не, па је с правом наш велики летописац Милорад Па-
нић-Суреп за та тешка времена нашао у свом вели-
ком делу Кад су живи завидели мртвима најдостојни-
ји начин да се одужи свом напаћеном роду.

25

Књига Здравствена култура Параћина у XIX веку
нашег еминентног историографа Dr Војислава Марјано-
вића је још један драгоцен податак и доказ да се само
у слободи и благостању може подизати и здравствена
култура сваког народа. Недвојбено је да ће и ова моно-
графија неуморног истраживача историје фармације и
здравствене културе у XIX веку у Србији још више до-
принети бољем познавању здравствених прилика у јед-
ној балканској земљи која је била тек у формирању
и која се мучно ослобађала остатака османлијске заос-
талости, зулума и другог зла, јер

„Коме закон лежи у топузу
трагови му смрде нечовештвом” (Његош)

Академик Проф. Dr ЈОВАН ТУЦАКОВ
председник Научног друштва за истори-

ју здравствене културе Југославије

ЗДРАВСТВЕНА КУДТУРА
ПАРАЋИНА У XIX ВЕКУ



ПОГЛЕД НА ПРОШЛОСТ ПАРАЋИНА

Параћин се налази у равници, на десној страни
Велике Мораве, удаљен од ње свега 3 километра исто-
чно. Са правца исток — запад код Параћина се у Ве-
лику Мораву улива река Црница. Удаљен од Београда
157 километара, Параћин је смештен на раскрсници пу-
тева исток — запад и север — југ. Баш због тога што је
био раскрсница централне Србије, кроз њега су веко-
вима пролазиле многе победничке и побеђене војске
које су за собом увек остављале трагове пустоши и
смрти. Трпећи непрестано последице ових ратних по-
хода народ је говорио: „Тешко селу куда војска прође”.

Будући да је Параћин, како смо рекли, био рас-
крсница путева, кроз њега су, на путу за Цариград и
обратно, пролазили и многи посланици и амбасадори
који су, после повратка у западну и северну Европу,
бележили у своје дневнике све што су на томе путу
видели. Благодарећи њима, сачувани су подаци из
прошлости овога града.

Параћин је веома старо насеље, али до данас не-
довољно испитано. Иако је Народни музеј из Београда
у два маха вршио ископавања, Параћин није системат-
ски истражен. Подаци који данас постоје о његовој
древној прошлости су фрагментарни и непотпуни, а
садрже археолошке елементе, керамику, урну и грн-
чарију. Све се то налази сакупљено на једном месту у
Параћину и биће ембрио музеја, који чека своје време
оснивања.

Најстарији помен о насељу, у непосредној околи-
ни Параћина, датира са путовања једног хаџије у Јеру-
салим, који у своме путопису помиње насеље Сарматес

29

— место где су се мењали поштански коњи — Мутацио.
То насеље је свакако било на раскрсници путева север

југ и исток — запад, јер су насеља обично ницала на
раскрсницама и ушћима река, овде Црнице у Велику
Мораву. Ако се усвоји претпоставка да је Сарматес
био 7 миља удаљен од раскрснице, онда је то био
Параћин.

Име Сарматес долази од имена племена Сармати,
које су Римљани покорили и раселили по Балканском
полуострву у Ц, III и IV веку наше ере.

Једна друга претпоставка о старости насеља дати-
ра са краја XIX века, из године 1896, када је параћин-
ски трговац Ђорђе Пешић риљао у своме винограду —
испод Карађорђевог брда више данашњег гробља — и
ту нашао мермерне плочице са уклесаним религиозним
ликовима. После испитивања плочица, утврђено је да
је на трима бог Аполон — на двема у стојећем ставу
са левом руком на лири, а десном точи вино, а на тре-
ћој плочици држи ловоров венац. Остале две плочице
посвећене су богу ловцу. Плочице су биле величине
осмине књиге. По тумачењу професора Жоржа Сераа
из Париза —- 1922. године — на том месту је постојао
извор лековите воде — односно свете воде — а плочи-
це су прилог захвалног болесника и верника, који је у
тој води нашао лека. Сматра се да је око те воде било
и веће насеље („Старинар”, страна 293. из 1922. годи-
не). Сличних ископина има по целом Балкану из Тра-
чанског, Јелинског и Римског периода са много више
елемената из здравствене културе.

Године 1930. Драгић Јоксимовић је добио новац

цара Веспазијана, нађен у Параћину из 33. године пре
наше ере, што нам потврђује да је ту било насеље.

Колонија Сармата, коју су Римљани расељавали
и насељавали на друга места, дала је овоме насељу и
друго име, потискујући старо. Ово насеље је приликом
велике сеобе народа било злостављано и материјално
исцрпљивано од племена која су надирала на Балкан:
Гота, Авара, Словена и Хуна.

У византијско доба Сарматес помиње историчар
Прокопије, па га описује као жупни град — насеље и
веће трговачко место у Поморављу. Напомињемо и то
да се на карти „Распад Душановог царства“ налази и

30

насеље Параћин. А после Прокопија о Сарматесу —
Параћину до 1375. нема више помена. То је, вероватно,
због тога што се становништво града услед најезде мно-
гих освајача преселило са удара неких 15 километара
источно у тврду и наоружану тврђаву Петрус.

Војвода града Петруса у каснијој повељи „Лаври
Св. Танасија”, на Атосу — Светој гори — поред оста-
лих дарова, дарује и метох: „И Параћинов брод”, а у
каснијим повељама помиње се као панађур.

Још један помен о Параћину налази се у повељи
монахиње Евгеније из 1398. године, где су детаљно обе-
лежене међе атара „Параћинског брода“ — прелаза
преко реке: газ, скела или понтон. Параћин је овде обе-
лежен као село са тргом.

Трећи помен о Параћину налазимо у повељи Ђур-
ђа Бранковића из 1452, датој „Лаври Св. Танасија”, али
овде не као селу Параћин, него као тргу Параћин са
панађуром. Дакле, Параћин се у то време није више
сматрао селом.

Из овог излагања можемо закључити да је стари
Сарматес био разрушен и да од његове тврђаве-града
није остало ништа, па се зато морало да ствара ново
насеље са новим именом — Параћин.

У више наврата се помиње да је код овог насеља
био брод-газ — прелаз преко реке-воде. Али које реке,
кад су ту биле две реке — Црница и Велика Морава?
Неки писци сматрају да се тај прелаз-газ налазио на
Великој Морави према Параћину, а Драгић Јоксимовић
сматра да је то био газ на Црници, јер је она тада била
много богатија водом преко које се није могло газити,
већ се ишло преко брода, а на броду се наплаћивао пре-
лаз, бродарина, како је то био обичај у средњем веку.
У прилог овог тврђења да је Црница била богата водом
говори и забелешка турског путописца XVII века —
Евлије Челебије — који је записао: „да се коњем не да
лако пребродити”. И тај се прелаз-газ звао „Параћинов
брод”. Људско име Параћин у Србији данас не постоји,
али постоји име Параћ. По загонетки коју је Вук Кара-
џић забележио излази да је постојало људско име Па-
раћин. Она гласи: „Изађе вила из пећи, пустила косу
на плећи, чека сина Параћина, да јој дође из Рудина
и донесе купу вина”.

31

Да је у средњовековној Србији Параћин био јако
трговачко место у коме су приходи од такса и троша-
рина били велики, сведоче и чињенице што су се о њега
отимали калуђери манастира Сисевца и „Света лавра”
чак са Атоса.

Параћин је почетком XV века процветао и брзо
узнапредовао, што је био случај и са осталим српским
земљама у доба Стевана Лазаревића и после Косова.
У првој половини XV века, године 1433, левом страном
Велике Мораве пропутовао је Француз Бертрандон де-
ла Брокијер и прешао Мораву код Ћуприје и Параћи-
на, поменувши „Паракинов брод”, а одатле се ишло и
старим путем — десном обалом Мораве — а на поје-
диним деоницама и старим Римским насипом.

У XVI веку, за време турске владавине, најдужи
опис Параћина дао је царски курир Јован Бецек, 1564.
на путу за Цариград, који је прошао кроз Јагодину и
преко Мораве стигао у Параћин. Он га је забележио као
,,Paraschin“) што сведочи да се име Параћин није про-
менило. Преноћио је у Каван-сарају и забележио да је
лепо уређен.

Нешто касније, 1567. године, за Цариград је путо-
вао и Антон Вранчић, печујски владика, а из Цари-
града се вратио идуће године. Он је за Параћин рекао
да је лепа варошица, односно варош, да поред њега про-
тиче река Црница, да је насељен спахијама и боље уре-
ђен од осталих места, а да му је нарочито уређен ка-
раван-сарај у који свраћају путници на починак и пре-
ноћиште. Он каже да се у њему могу да набаве живот-
не намирнице и остале путничке потребе.

Године 1573. пропутовао је за Цариград и Давид
Унгнад, чији је пут описао Стеван Герлах, члан њего-
ве пратње. Он је о Параћину записао: „И ово је велико
и отмено место, с красним баштама; кроз њега протиче
једна речица. Одавде води весео и рапав пут кроз не-
обделане њиве и поља. Види се да је у овој долини
некада било лепих поља и ливада, као што смо и сада
међу брдима видели једну добро обрађену њиву”. Вра-
ћајући се из Цариграда 1578. истим путем, Герлах је
записао да је крај око Параћина обрађен и засејан и
да су становници Параћина Турци и Цигани, што значи
да су се Срби из плодне моравске долине средином XV

32

века пред најездом Турака разбежали по брдским и
заштићеним местима, удаљеним од саобраћајница, а да
су Турци и Цигани населили њихова огњишта.

Нешто касније, 1583. године, пропутовао је овим
пределом, на путу за Цариград, царски посланик-амба-
садор Павле Ајнциг, а тај пут је описао члан његове
пратње Андрија Волф, забележивши како су се пре-
везли преко Мораве у турску варошицу „Parschin”.

Кроз годину дана, 1584, овуда је пропутовао по-
сланик X. Лихтенштајн, чији је члан пратње, путопи-
сац Мелхиор Безонд, за Параћин рекао да је рђаво
село, али да поред тога има леп караван-сарај од ка-
мена, покривен оловом, у коме су ,,са обе стране соби-
це” са димњацима, у којима путници могу да станују
и сами кувају.

После доласка Турака, средином XV века, насто-
јало се да се опустели Параћин поново обнови и да се
хаЈДУчија у томе крају прогони, јер је она угрожавала
јавни поредак и трговину, промет добара. У ту сврху
Турци су на Цариградском друму изградили утврђена
места са посадама, које су обезбеђивале саобраћај. Тако
је на истом друму од Београда до Пирота изграђено
неколико „паланки” из којих су се касније развила
следећа насеља: Пирот, Ражањ, Параћин, Баточина,
Хасанпашина Паланка и Хисарџик.

Хајдучија у Србији није искорењена ни у XVII
веку, што се види из једне белешке Евлије Челебије,
који каже да је у Србији било још увек много хајдука
и да су градски бедеми нишке тврђаве бивали често
украшени трофејима — одсеченим главама побијених
или похватаних хајдука, натакнутим на копља. Исто
је забележио и Француз Никле који каже да је то ви-
део у Параћину године 6658. по турском календару.

Сем ових записа страних путника о Параћину има
и других записа из XVII и XVIII века. Из године 1665.
и 66. постоји забелешка аустријског посланика Леслија
о Параћину, у којој се цитира: „Путници су прешли
Мораву преко лепог и јаког дрвеног моста и ступили
У Бугарску! Задржали су се у Параћину.” Из овога се

види да су ти путници погрешно сматрали крај преко

Мораве бугарским.

33

Међутим, подаци о Параћину из XVIII века су
много богатији и тачнији. Нарочито они из прве поло-
вине века, када се водио рат између Аустрије и Турске
и када је после Пожаревачког мира, 1718. године, Ауст-
рија завладала северном Србијом све до Београдског
мира 1739. године. Тада је и Параћин потпао под Ауст-
рију и постао округ-дистрикт, са малим бројем насе-
љених места. О томе постоје и детаљи, јер је Аустрија
вршила попис становништва и педантно водила адми-
нистрацију. По томе попису постојали су Ћупријски и
Параћински окрузи-дистрикти. Параћински је био пет
пута мањи од Ћупријског, али је Параћин имао већи
значај од Ћупријског. На челу округа-дистрикта био
је провизор. Ова два дистрикта су се, према потребч
аустријске администрације, више пута интегрисали у
један, а 1723. године имали су и заједничког провизора
Јована Волтера. Провизор Градић или Крадић помиње
се у години 1731, а после две године је смењен због
дефицита. Како се територијална управа према потре-
би мењала, године 1730. помињу се дистрикти Параћин
и Ресава са селима: „Видово у Параћинском дистрикту
са селима Гложане, Грабовица, Ђонци, Јаховац (Јовацј,
Иванковац, Миросава, Орашје, Поповац, Свилајнац, Су-
ботица, Џамаре, Војска, а у Ресавском дистрикту уку-
пно 15 насеља.”

По аустријском плану, требало је искоренити хај-
дучију, али то није учињено, штавише, хајдучија је о-
јачала да би се борила против Турака и стварала про-
тивтурско расположење у масама народа.

Србија је тада била подељена на 18 војних округа
или „шанчева” а они су се делили у 4 групе. Трећу
групу, са седиштем у Параћину, чинили су: Параћин,
Пожаревац, Равно, Ресава и Сталаћ.

После Београдског мира, 1739, северна Србија је
поново потпала под турску власт, а са њом и Параћин,
који се налазио на јужној граници. Остао је под Тур-
цима до краја XVIII века и тако ушао у XIX, који му
је донео трзавице и нове догађаје од великог значаја.

Када је Карађорђе подигао први српски устанак
у Београдском пашалуку 1804. и ослободио га од Тура-
ка, он се у свом војничком налету није задржао само
у његовим границама, већ је током наредних година

34

преко њих прешао, освојивши још шест области ко1е
СУ припадале другим пашалуцима простране Отоман-
ске империје. Параћин није припадао Београдском па-
шалуку, јер је граница ишла јужно од Ћуприје.

Пре Карађорђевог освајања Турци су поделили
Београдски пашалук на 12 нахија, које су носиле име-
на градова у којима им је било седиште: 1. Београдска,
2. Смедеревска, 3. Ваљевска, 4. Шабачка, 5. Соколска,
6. Ужичка, 7. Пожешка, 8. Рудничка, 9. Крагујевачка,
10. Јагодинска, 11. Ћупријска и 12. Пожаревачка нахи-
ја. Како видимо, Параћина нема у Београдском паша-
луку.

Те освојене области — области изван Београдског
пашалука — биле су следеће: 1. Крајина са Кључем и
Црном реком, 2. Гургусовац (касније назван Књажевац

Кнежевац) са Бањом (Соко-Бањом) и Сврљигом, 3.
Алексинац са Ражњем и Параћином, 4. Крушевац (Ала-
џе Хисар), 5. део Старог Влаха са делом Новопазарске
нахије, под именом Брвеник и 6. Дрински предео сас-
тављен од Јадра и Рађевине.

Овако увећану територију Карађорђе је одржао
под својом влашћу све до своје пропасти, 1813. године.

Када су Турци савладали Карађорђа, 1813. годи-
не, они су окупирали ослобођену територију и поново
је присајединили својој империји. Тада је у Србији
владао прави хаос од турске освете која је трајала бли-
зу две године.

Пред сам крај Карађорђеве владавине, 1812. годи-
не, између Русије и Турске склопљен је уговор у Бу-
курешту, који је својом 8. тачком прецизирао ондаш-
њи географски и политички појам Карађорђеве Србије

са шест поменутих области ван Београдског паша-
лука — и тиме међународно озваничио њен територи-
јални појам.

Када је Милош Обреновић подигао други српски
устанак, 1815. године, он је поново ослободио Србију,
али само у границама Београдског пашалука са 12 на-
хија, не дирајући шест области ван њега. Али он на
њих није заборавио, већ је касније, у згодним прили-
кама, стално настојао код султана и великих сила да
их врати Србији, позивајући се на међународни акт, 8.
тачку Букурештанског уговора из 1812. године.

з* 35

После 18 година настојања и напора, Милош је
1833. и 1834. успео да присаједини тих 6 отргнутих
области. Од овако увећане територије Милош је у дру-
гом полугођу 1833. установио укупно 17 нахија, и Бео-
град као самосталну јединицу. Те новоформиране на-
хије биле су следеће: 1. Крушевачка, 2. Алексиначка,
3. Гургусовачка (Књажевачка), 4. Црноречка, 5. Кра-
јинска и 6. Варош Београд. Назив нахија је почетком
1834. замењен називом окружије а касније округ. Стари
назив из турског времена мање територијалне једини-
це од нахије кнежина и капетанија из 1830. године за-
мењен је називом срез.

Приликом ове поделе извршене су и неке терито-
ријалне групације између појединих срезова и села, па
је та територијална подела на 18 округа остала и у
наредним деценијама, све до 1878. године, када је Ср-
бија увећана територијом јужно од Алексинца, на којој
су формирана још четири јужноморавска округа: 1.
Нишки, 2. Пиротски, 3. Топлички и 4. Врањски округ.
Дакле, свега 24 округа. Та подела остала је све до 1890,
када су поједини окрузи увећали своје територије на
рачун суседних, тако да је на почетку XX века остало
свега 17 округа.

О подели Србије на округе и срезове, 1834. године,
писац Мита Петровић овако је написао:

„10. НОВО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ.
СЕРДАРСТВА. ОКРУЖИЈА. ВОЈНЕ КОМАНДЕ И КА-
ПЕТАНИЈЕ”

После добијеног султановог фермана, на измаку
1834. кнез Милош је приступио потпунијем утврђива-
ЊУ унутрашњих ствари у земљи, подели „народних
дјела” на попечитеље, уређењу земаљских власти и
војске, подизању просвете, школа и цркава и доврша-
вању разних закона. Административном поделом земље
на пет великих области кнез је започео ово уређива-
ње. То су била Велика сердарства: Рашко, Расинско, По-
дунавско, Мачванско и Тимочко.

Кад је подела земље на Велика сердарства била
завршена и одређена сердарска места: Чачак, Јагодина,
Београд, Шабац и Неготин, кнез Милош је поставио

36

велике сердаре и то: за рашког Јована Обреновића, за
расинског Милету Радојковића, за подунавског Јокси-
ма Милосављевића, за мачванског Вула Гавриловића
и за тимочког Стевана Стојановића. О овом поставље-
њу кнез је писмом од 10. марта 1834. № 1879, известио
велике сердаре:

„Као почетак внутрени наши устројенија јест по-
ставленије Велики Сердарства у Отечеству нашем.

Под сваким од ови Велики Сердарства стоје окру-
жија, која се до сада нахијама називају. Тако поста-
вио сам једно Велико Сердарство Тимочко, једно По-
дунавско, једно Расинско, једно Рашко и једно Мач-
ванско.

1. , Под Велико Сердарство Рашко, припадају о-
кружија Старовлашко, Ужичко, Чачанско и Рудничко.

2., Под Велико Сердарсгво Расинско, припада^у
окружија Крушевачко, Јагодинско, Параћинско и Ресав-
ско.

3. , Под Велико Сердарство Подунавско, подпада-
ју окружија Пожаревачко, Смедеревско, Београдско и
Крагујевачко.

4. , Под Велико Сердарство Мачванско, подпадају
окружија Шабачко, Ваљевско, Подринско и Соколско.

5. , Под Велико Сердарство Тимочко, подпадају
окружија Књажевачко, Црноречко, Крајинско са Поре-
чом.

Великим Сердаром постављам Вас и препоручу-
јем Вам, да од данашњег дана тако се и зовете, а сва
ваша исчислена окружија, која под исто Велико Сер-
дарство падау надгледате сав поредак све правосудије
и воопште сва дјела руководећи, која се у истим окру-
жијима догађају. За сада Вам толико јављам, а позније
доћиће Вам и торжествена диплома о истому досто-
инству, и уредна о дужности власти Великог Сердар-
ства. Препоручујући, да ово моје писмо у Вашем Сер-
дарству обнародујете, и да ми сваке недеље рапорт ша-
љете, шта се у Вашем Сердарству и граници догађа”.

Ова подела остала је на снази врло кратко — до
краја 1834. и почетка 1835, а већ фебруара 1935. Сре-
тењским уставом била је промењена. Мита Петровић
је о томе овако писао:

37

„Године 1835., после обнародованог Сретењског
устава, ова Велика Сердарства постала су 4 војне об-
ласти са називима: Иодрињско-савска команда, Морав-
ско-подрињска, Подунавско-тимочка и Средоточна ко-
манда.

Срезови су названи капетаније, а велики сердари,
као и окружне и среске старешине, постали су војне
старешине, са својом униформом и нови„м називима:
ђенерали, пуковници, потпуковници, мајори и капета-
ни. Ово је учињено зато што се употребљавају често
по потреби земаљској, и војним дјелима, и како је сав
наш народ на војеној системи основан, ријешавамо да
и статским као и војеним нашим чиновницима буду сац
унапредак једни и обшчи чинови војени.”

Међутим, ова најновија подела није дуго остала,
јер је после три године и она промењена: „После три го-
дине, 1838, све окружне и среске старешине враћене
су натраг у цивилне административне чиновнике, за
отправљање чисто полицијских послова.”

Код претпоследње поделе земље на „Велика Сер-
дарства из 1834. године, Параћин се налазио у „Вели-
ком Сердарству Расинском” као Параћинска нахија,
односно Параћински округ, а 1836. он је у новом пре-
груписавању постао Срез параћински Округа ћуприј-
ског и остао као седиште среза дуги низ деценија, ве-
зан за Ћуприју и Округ ћупријски.

После свих промена дефинитивно су остали ови
окрузи. 1. Управа вароши Веограда, 2. Београдски о-
КРУГ> 3. Ваљевски, 4. Шабачки, 5. Подрински, 6. Ужич-
ки, 7. Чачански, 8. Руднички, 9. Крагујевачки, 10. Ја-
годински, 11. Крушевачки, 12. Ћупријски, 13. Алекси-
начки, 14. Смедеревски, 15. Пожаревачки, 16. Крајин-
ски, 17. Црноречки и 18. Гургусовачки (Књажевачки).

Године 1878. Србија се проширила за још четири
јужноморавска округа: Нишки, Пиротски, Топлички и
Врањски и имала је 22 округа. Последња територијал-
на промена у XIX веку уследила је 1890. године када
се пет округа утопило у суседне, тако да је остало 17
округа. Параћин је остао као седиште среза и тако
ушао у XX век. Том приликом су се Јагодински и
Ћупријски спојили у нови, велики Моравски округ са
шест срезова.

38

ЛИТЕРАТУРА

Милан Б. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876.
Исти, Краљевина Србија, Београд 1884.
Димитрије Булић и Миодраг Милачић, Црвене воде Црни-
це — Хроника Параћина (са 2 прилога), Савез Удружења бора-
ца народноослободилачког рата, Параћин 1969.
Бранимир Л>. Дакић: Параћин. Земља и људи. Популарно-
-научни зборник, свеска 6, 1956, стр. 3—7.
Буприја, Параћин и Јагодина — Историјски и културни
преглед, књ. 1. Од Римљана до пада Србије 1459. г. Написао Dr
Чед. Д. Марјановић. Темнићки зборник, књ. 3. Штампарнја
„Привредник“, Београд 1936, стр. 176; 8°.
Параћин — Окупација, 1941—1944.
Параћин — Српска фабрика стакла 1907—1972. — 65 го-
дина Српске фабрике стакла, Параћин. Главни уредник Коста
Ракић. — Параћин, Српска фабрика стакла, Штампарија Бео-
градски издавачко-графички завод, 1972; стр. 63 + (1); 8°.
Параћин — Српска фабрика стакла 1909—1959. — 50 годи-
на Српске фабрике стакла Параћин. Средио и написао Миодраг
Паскучи. „Недељне информативне новине“, Београд 1959, стр.
69; 8°. Привредна хроника.
Параћин — Индустрија вунених тканина „Бранко Крсма-
новић”, Билтен за 1955. годину, „Вук Караџић", Параћин 1955,
стр. 68; 12°.
Dr Никола Вучо, Распадање еснафа у Србији, књига 1,
Београд 1954.
Владимир Стојанчевић, Шест припојених нахија кнез-Ми-
лошеве Србије, Историјски гласник, бр. 3, Београд 1954.
Вида Стојанчевић, Етничке и етнолошке карактеристике
„Отргнутих предела" присаједињених Србији 1833. г., „Разви-
так”, Зајечар, мај—јун 1963, бр. 3. стр. 76.

39

ПОГЛЕД НА ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ ПАРАЋИНА
ПРЕ ДОЛАСКА ПРВИХ ЛЕКАРА, ЊИХОВ ДОЛАЗАК

И РАД ПРЕ ОСНИВАЊА ПРВЕ АПОТЕКЕ

Здравствене прилике Параћина и његовог среза
биле су сличне приликама у Србији и на Балкану, јер
СУ Турци, поред опште културе, спроводили и здравст-
вену културу Оријента са свим наслеђеним тековинама
старог, средњег и новог века.

Укратко, организоване медицинске и фармациј-
ске помоћи од стране државе — у европском смислу —
није било, него самоиницијативне од стране поједина-
ца, назови-лекара, који су своја знања црпили из народа
и од старих народних емпирика. То знање је у поједи-
ним породицама прелазило са оца на сина, често и са
верским примесама. Сем тога, било је код лечења и ба-
јања и гатања. Велику улогу код народа играли су
калуђери и свештеници, јер су преко рукописних књи-
га о лековима примењивали и сачували од заборава
знања старих лекарских мајстора: Грка, Римљана, Ара-
па и Византинаца. Своје лечење они су комбиновали
са молитвама. Све је то долазило са Истока и Запада.
Таквих рукописних књига о лековима — лекаруша —
било је много у народу, манастирима, библиотекама и
код појединаца. Благодарећи приљежном научном рад-
нику dr Јаши Роману, лекаруше су угледале светлост
дана и кратко приказане у књизи Југословенска библи-
ографија лекаруша и народних медицинских рукописа.

Што се тиче опипљиве материје медике — лекова
и сировина за лекове — међународна трговина доту-
рала их је са свих страна, тако да су лекови стизали
на Балкан и у Србију без икакве забране и селекције.
Без обзира да ли су лекови били отровни или не, трго-

40

вачке и занатске радње наших вароши, паланки и села
биле су напуњене овом сумњивом робом.

Овакво стање затекла је Карађорђева и Милоше-
ва Србија. Дакле, почетком XIX века требало је орга-
низовати савремену медицину и фармацију и довести
са стране школоване лекаре и апотекаре или их шко-
ловати да би се после свршених студија могли посве-
тити раду у Србији и водити тешку борбу да се више-
вековне навике код народа искорене и уведе савреме-
но, европско лечење. За време своје владавине од 9
година, 1804. до 1813. године, Карађорђе је на том пла-
ну мало успео. Једва ако му је дошао понеки лекар-
ски помоћник из суседне Аустрије да лечи рањене и
оболеле борце, јер је за поменутих девет година стално
ратовао.

Милош Обреновић је за време своје прве владе
(1815 — 1839) заорао дубоку бразду и почео са увође-
њем савремене здравствене културе директно из Ауст-
рије, донекле толеришући и затечено стање у земљи.
Позивао је и доводио здравствене стручњаке са стра-
не, углавном лекаре, апотекаре и помоћнике једних и
других и тако отпочео реформу здравствене културе.
У четвртој деценији почео је да доноси прве здравст-
вене уредбе и правилнике, а после њега следбеници су
тај посао наставили.

Један од здравствених правилника, које су доне-
ли намесници после Милошевог пада 1839, био је и
овај:

„НАСТАВЛЕНИЈА
ЗА ОКРУЖНЕ ЛЕКАРЕ И ФИЗИКУСЕ”

од 21. августа 1839. који је имао 23 тачке и представ-
љао мали практични санитетски закон, у коме је било
све предвиђено за почетак рада савремене здравствене
службе. Пре њега, 8. јула исте 1839, донета су и „Пра-
вила о каламљењу крављих богиња”, а августа извр-
шено је прво постављење окружних физикуса у не-
ким окрузима, јер их није било довољно да попуне све
округе, којих је онда било 18, како смо на почетку ове
књиге изнели.

Овим првим указом окружни физикуси постав-
љени су у следећим варошима:

41

1. За физикуса у Пожаревцу dr Максим Николић-
Мишковић, 2. у Јагодини dr Карл Белони, 3. у Крагу-
јевцу dr Јосиф Ребрић, 4. у Ваљеву dr Херман Маи-
нерт, 5. у Чачку dr Јован Цампо, 6. у Шапцу dr Антоније
Гродер, 7. у Гургусовцу (Књажевцу) Ђоко Новаковић,
магистер хирургије, 8. у Београду Флоријан Бирг, маги-
стер хирургије и магистер фармације, 9. у Смедереву
dr Константин Михајловић.

Овим Указом Ћуприја, као окружна варош, није
добила физикуса, а према томе нису га добили ни град
Параћин ни Срез параћински. Ћуприји и њеним срезо-
вима остало је да позајмљују лекара из најближег ме-
ста Јагодине, јер се Јагодина, Ћуприја и Параћин на-
лазе на раздаљини од свега 25 км.

Бацимо поглед на Параћин, његову чаршију и на
његов срез, па ћемо видети стање и могућност развоја
здравствене службе.

Почетком пете деценије прошлог века, Уредбом
о еснафима од 1847. године извршена је организација
еснафа, када су се по њој удруживали сродни занати
на најефикаснији начин, принудно у поједине еснафске
групе. Што се тиче Ћуприје, Параћина и Свилајинца,
они су то учинили у другој половини XIX века. Али
услед малог броја чланова-занатлија, они су се удру-
живали и са трговцима, чинећи мешовите занатлијско-
трговачке еснафе, а образовали су и чисто занатлијске.

Пре образовања еснафа по Уредби од 1847. у Па-
раћину се спомињу и затечени еснафи и то: Папуџиј-
ски, Бакалски и Терзијско-кројачки еснаф. Ево прика-
за свих заната од 1842. па до краја XIX века:

1. Бакалски, основан 1—VI—1842, после више по-
раста и опадања броја чланова, имао је 1900. године
101 члана.

2. Терзијско-кројачки, основан 20—I—1846, имао
је на крају XIX века 36 чланова.

3. Мутавџијско-лончарски, основан 14—VIII—1847.
имао је на крају века, 1900. године, 12 чланова и то 6
лончара и 6 мутавџија (мутавџијски занат је произво-
дио џакове, зобнице и покровце за подове и кревете од
козје длаке).

4. Обућарско-сарачки, основан 14—VIII—1847, и-

42

мао је на крају века, 1900. године, 25 чланова занатлија
и то 23 обућара и 2 сарача.

5. Асурџијски еснаф, основан 20—X—1850, имао је
на крају века 14 чланова асурџија (тај занат је израђи-
вао „асуре”, покриваче за подове од шевара, који ра-
сте по мочварама и барама).

6. Абаџијски еснаф, основан 1851, имао је на кра-
ју века 19 чланова.

7. Ужарски, основан 14—I—1852, имао је на кра-
ју века, 1900. године, свега 16 чланова ужарских мај-
стора.

8. Трговачко-болтаџијски, основан 3—XII—1852,
имао је на крају века 23 члана и са тим бројем ушао
у XX век.

9. Мумџијски, основан 25—II—1854, имао је кра-
јем века свега 9 чланова (то је занат који је на прими-
тиван начин производио пераћи сапун за рубље).

10. Ковачко-поткивачки еснаф, основан 9—II—1857.
године имао је на крају века 31 члана и то: 5 ковача,
9 поткивача, 4 пушкара, 4 клонфера (лимара), 3 кожа-
ра, 2 прстенџије, 2 калајџије (занат који је калаисао ба-
карно посуђе: ибрике, ђугуме, лаворе, тепсије итд.),
1 шлосера и 1 златара.

11. Коларско-столарски, основан 5—V—1858, имао
је на крају века 26 еснафлија, овако распоређених по
занатима: 11 колара, 1 дунђерина и 6 качара (дунђер-
ски занат је подизао нове зграде са дрвеном конструк-
цијом).

12. Берберски еснаф, основан 28—X—1870, имао је
на крају века свега 9 чланова берберских мајстора —
сопственика радњи.

13. Опанчарски, основан 20—VIII—1895, имао је
на крају века свега 9 чланова еснафлија.

14. Бојаџијски еснаф је постојао, али није утвр-
ђено кад је основан. Он је на крају XIX века имао 8
чланова.

15. Пекарски, основан 22—VIII—1898, имао је на
крају века 18 чланова пекарских мајстора.

Што се тиче окружне вароши Ћуприје, она је има-
ла најмањи број еснафа, иако је од почетка XIX века
стално била седиште нахије, односно округа, све до
1890. године, када су се Јагодински и Ћупријски округ

43

спојили у један и образовали велики Моравски округ
са седиштем у Јагодини, данашњем Светозареву. Крајем
века, 1900. године, Ћуприја је имала свега 6 еснафа, а
Параћин 15.

Мало објашњење. Ћупријски округ је до 1871. го-
дине имао свега два среза: Параћински и Ресавски са
седиштем у Свилајинцу, када се Ресавски поделио на
2 среза — Ресавски и Деспотовачки. Седиште Ресав-
ског остало је у Свилајинцу, а Деспотовачког у Војни-
ку, а касније у Деспотовцу. Тада је цео Моравски округ
имао око 60.000 становника.

Мали поглед на статистику ових насеља. Године
1866. Ћуприја је имала 2.439 становника, Параћин 4.302
— дакле више од Ћуприје. Даље, године 1874. Параћин
је имао 4.836 становника, 1884 — 5.154, године 1890 —
5.630, а 1895. године 6.126. Последње године XIX века,
тј. 1900, Параћин је нешто опао и ушао у XX век са
5.754 становника.

Закључак. Ћуприја је по броју становника била
стално мања од Параћина, али је као окружна варош
увек била значајнија од Параћина. Она је имала сва на-
длештва која припадају округу: Окружно начелство,
Окружни суд, Пошту и телеграф, а при Начелству и
окружног физикуса, који је био надлежан за два, а
касније и за три среза. Како ћемо касније видети, Па-
раћин је добио апотеку пре Ћуприје.

Из прве листе окружног физикуса видели смо да
је у суседном Округу јагодинском први окружни фи-
зикус био dr Карл Белони, који је у Јагодини остао
непуне две године и по молби премештен у Чачак. О
њему није остало архивског трага да је деловао у су-
седном Округу ћупријском, нити посебно у Параћину
и његовом срезу.

Први нама познати физикус у Округу ћупријском
био је 1844. године dr Јован Димитријевић. Можда га
је и раније било, али о томе до данас немамо архивских
података.

О dr Јовану Димитријевићу имамо први податак
из извештаја од 3. јула 1844. године, у коме он извеш-
тава своје Окружно начелство у Ћуприји о пелцовању
против великих богиња — вариоле, а оно Министарство
унутрашњих дела у Београду, што овде цитирамо
у оригиналу:

44

„началничества окр. ћупријског рапорт

овоокружнии лекар, Г. Јован Димитријевић, при-
ступившии к каламљењу крављи Богиња, с известијем
своим од 26. пр. мца Но—43 Извештава Началничество
ово, да је од 16. пр. м., па гореименованог дана 50 особа с
добрим успехом каламио, заводећи материју, да даље
дело ово продужи.

Осведочено будући Началничество ово, како поме-
нутоме Г. Јовану Димитријевићу за руком посо оваи и
спада онако, као што се имати жели, а при томе држећи
се оно предписаниа Високославног Попечителства Вну-
трени Дела, од 7. Априла т. год. СНо = 578. Покорним
Рапортом овим, о преднаведеноме делу известити Га

усуђује се.

Но=1425, 3. Јулиа 844. Начелник Окр. Ћупријског

у Ћуприји Подполковник

Писар, Благоје Јездимировић Б. Ђорђевић

У овом првом извештају помиње се само рад ок-
ружног лекара на пелцовању у целом округу, а не по-
миње изричито Срез параћински.

Ево другог извештаја од 18. јула исте, 1844. годи-
не, где се изричито помиње његов рад на каламљењу
крављих богиња — вариола баш у Срезу параћинском:

„Колико је ово — Окружни лекар, Г. Јован Дими-
тријевић, за истекавши петнаест дана, т.ј. 2. па до дана-
шњег дана, у овоме окружију Особа са крављим Боги-

њама каламио по гласу Рапорта његовог од 17. т.м.
НО = 47. усуђује се Началничество ово Високославному

Попечителству Внутренни Дела покорно јавити да ј.е
поменутии лекар за наведено време у срезу Параћинс-
ком 90 особа каламио и прележале, а остале иошт у Пе-
риоду леже.

При овоме и то Началничество навести непропуш-
та, да реченом лекару дело ово весма добро за руком
испада, и да дело у томе успева

Но—1632, 18 Јулиа 844. За Г. Началника
у Ћуприји Окр. Ћупријског
Помоћник, Капетан
Писар, Благоје Јездимировић Јован Миленковић”

45

Дакле, у Срезу параћинском окружни физикус је
пелцовао 90 лица, што представља велики број, јер су
онда родитељи избегавали да доведу своју децу на пел-
цовање, па је ту и среска власт интервенисала да се
деца по сваку цену пелцују. Штавише, свештеници, у-
читељи и остали чиновници су по уредби морали, при-
мера ради, први да пелцују своју децу.

Исти физикус, dr Јован Димитријевић, имао је
највише успеха у пелцовању у Срезу ресавском, где je
за 15 дана — до 1. августа — пелцовао 906 лица, од
којих су 579 већ прележали пелцовање, а осталих 328
још увек ,,се иошт у Периоду истии Богиња” налазе —
још болују од вакцине.

Делокруг рада окружних физикуса није се одно-
сио само на хуману медицину, него и на ветеринарску,
јер у првој половини XIX века у Србији још није било
дипломираних ветеринара. На медицинским факулте-
тима у Аустрији предавано је и ветеринарство, па су
посао ветеринара вршили окружни физикуси, на шта
их је обавезивао један члан из поменутих „Наставле-
нија за окружне лекаре и физикусе” из 1839. године.
Раније смо истакли да су „Наставленија” била кратак
практичан санитетски закон.

Први физикус Округа ћупријског dr Јован Дими-
тријевић умро је октобра 1845. године. Њега је заме-
нио Глигорије Рибаков, познати емпирик, лекар без
дипломе, а 1847. године дошао је Димитрије Капарис.

Током 1846. године у суседним земљама: Влашкој,
Молдавији и у пространом Отоманском царству појави-
ла се говеђа куга која је харала и изазивала велики
помор говеда. Да куга не би продрла у Србију — Ми-
нистарство унутрашњих дела је преко свога Санитетс-
ког одељења послало распис о предострожним мерама
како ова опака болест не би продрла у Србију и изазва-
ла помор стзке. У ту сврху оно је окружним физикуси-
ма, окружним и среским начелницима дало и кратка
упутства о откривању ове болести. Упутство је упозо-
равало на: „утробу каквог липсаног, прекланог али и
закланог болесног Говечета; јер се од туда, како у усти-
ма тако и у душнику у цревима и бурагу онакови знаци
по гласу споменутог расписа појавити морају, да се иста
болест лако и без велике вештине познати може. . .” У

46

суседним земљама куга је стално харала у периоду
1846—1851, али се Србија против ње успешно бранила
на својим границама, карантинима и полукарантинима.

У тој одбрани од говеђе куге и Срез параћински је
приложио свој удео у предострожности да Морава не
донесе неку говеђу лешину заражену кугом. Цео овај
посао ишао јс преко среске власти и окружног физи-
куса Димитрија Капариса, магистра хирургије, поруч-
ника, јер је са тим чином из војске ступио у грађанску
лекарску службу.

Он је редовно извештавао о кретању болести у
народу свога Округа ћупријског, па је за прву половину
јануара 1849. рекао:

„У ови прошли 15. дана клима је била Промен-
љива, карактер се није дао закључити, Болестника
имао сам свега 12. и то од разни Болести болујући, од
кои 10. оздравили су и 1. умрео, а прочи јошт болују,
Редња (епидемија) каква по окружију овоме у људству
или у домаћу марву за сада ми није познато да имаде.

Но = 4, 15. јануара 849 год. Лекар окр. Ћупријског
у Ћуприји поручник

Димитрии Капарис ”

Овако добро стање здравља у обадва среза потра-
јало је до краја јануара, а већ фебруара се пореметило
и то баш у Срезу параћинском. У целом Округу ћуприј-
ском у другој половини јануара боловало је свега 9 ли-
ца од разних болести. Од њих је до краја месеца 7 озд-
равило, а 2 остала да болују.

Поред осталих болести: „кијавичаве грознице” и
реуматизма, почетком фебруара у Срезу параћинском
појавиле су се велике богиње у селу Сењу, које је до-
нео сељак Милија Тошић из суседне земље Аустрије,
где је ишао без дозволе и карантинирања. Срески на-
челник Алекса Вељковић наредио је лекару Капарису
да оде тамо и да пелцује непелцовану децу од прошле
1848. године. Те године је у Сењу владао велики ка-
шаљ код деце и зато лекар није ишао тамо да пелцује.
Он је тамо отишао тек по налогу, пелцовао децу и од
њихових краста умножио мају-вакцину у већој коли-
чини у случају ако би се у истом или суседним сели-
ма појавиле богиње код оних из непосредне околине

47

клицоноше Милије Тошића, који је богиње поднео и
прездравио. После пелцовања у Сењу, запретила је опа-
сност да се богиње појаве и у другим ближим и даљим
селима, па је окружни лекар очекивао наредбу окруж-
ног начелника за масовно пелцовање у целом Ћуприј-
ском округу. Међутим, окружни начелник је за такву
дозволу 17. фебруара молио и чекао на одговор.

У међувремену, док одговор из Министарства још
није био стигао, окружни лекар Капарис је 1. марта
известио свог окружног начелника о здрављу у целом
округу, па је истакао да поред Сења великих богиња
има и у селу Грабовцу, Среза ресавског. Због занимљи-
вости ове акције, цитирамо један део овог извештаја
окружног лекара, упућеног своме окружном начелнику:

„Потоме што је познато Похваљеном Началничест-
ву да су се наравне Богиње у селу Сењу среза Пара-
ћинског и у селу Грабовац среза Ресавског појавиле,
покорно јављам му да сам у оба поменута села и то у
првом 48 (у Сењу), а у другом (Грабовцу) 58, свега дак-
ле 106 лица, која пелцована била нису, пелцовао, но то
приметити имам Предхваљеном Началничеству да је
пре доласка мога у село Грабовац нека Баба за коју ћу
у одговору на Налог Славног Началничества у смотре-
нију (у погледу) овог датог ми, обширније јавити, 7. ли-
ца мали и велики од Наравне Богиње пелцовала, а пре
њеног пелцовања 5. лица су сама приимила од кои је
једно умрло и једно готово да умре.

Богиње су како у једно тако и у друго село из
Сирига (вероватно Ирига) у цесарии донешене.

У прочем како у Народу тако и Домаћои марви
свуда по Окружију овом у колико је мени познато,
повољно здравље влада.

Но=17. 1 Марта 849. год. Поручник
у Ћуприји Димитрии Капарис ’’

Нас овде интересује став Министарства унутраш-
њих дела, Санитетског одељења, поводом акције о којој
је окружни начелник известио 17. фебруара. Дакле, по-
сле 8 дана, 25. фебруара, уследио је похвалан одговор
за врло умесну акцију окружног физикуса Капариса
у Срезу параћинском, па га зато у оригиналу доносимо:

48

„НАЧАЛНИЧЕСТВУ ОКРУЖИЈА ЋУПРИЈСКОГ

Но = 260., 25. фебр. 1849 Из спроведеног овамо та-
у Београду
Експ. 1. марта т.г. мошњим Началничеством
Милоиковић под 17. т.м. Но = 815 пет-

наестодневног Известија
његовог Окружног лека-

ра, увидило је Попечите-
лство Внутрени Дела да су се у селу Сењу велике бо-
гиње појавиле, и да је противу њи лекар одма пелцо-
вање крављи богиња предузео.

Одобравајући Попечителство Внутрени Дела и
похваљујући поступак таи, што је одма тако спасително
дело каламљења вопросни (о којима је реч) заштителни

богиња у реченом селу започето, налаже Началничест-
ву, да оно свом Окружном лекару наложи, да то пре-
дузето пелцовање, почем се већ време приближава, у
које треба исто свуда воопште наредити, никако непре-
кида, но да неотложно настави и даље непрестанно про-
дужава, како би се тим јединим средством и новорође-
ни, и они кои иошт пелцовани нису, обезбедити могли.

Да се експедира
Dr Линденмајер ”

Детаљи како су велике богиње заустављене у Па-
раћинском и суседним срезовима нису сачувани, али ве-
роватно успешно, пошто се у другој половини 1849. го-
дине о њима више није говорило.

У другој половини 1849. Министарство унутраш-
њих дела је преко свог Санитетског одељења предузело
и акцију противу шуге, која је тада у народу била вео-
ма распрострањена, а пошто се од ње није умирало смат-
рала се у народу као неопасна болест. Међутим, ондаш-
ња здравствена служба није тако мислила и зато је из
Министарства потекла акција преко окружних физи-
куса, свештенства, учитеља и свих државних чинов-
ника да се штампаним упутствима приступи широком
сузбијању ове распрострањене болести. Крајем 1849 —
13. децембра — Окружно начелство из Ћуприје одго-
ворило је да је и оно на својој територији предузело
ову акцију сузбијања, али се не помињу резултатЦ.,Д*У^\

4

Почетак године 1850. био је веома хладан и обилат
снегом, тако да је хладноћа проузроковала и реуматич-
не болести. Окружни физикус Димитрије Капарис је
31. јануара забележио да је током јануара у целом Ок-
ругу ћупријском било 12 случајева реуматичних обоље-
ња, од којих је његовом интервенцијом, са лековима, 7
лица оздравило, а 5 је остало да болује. У самом Пара-
ћину било је неколико случајева обољења од великих
богиња, због којих је физикус Капарис извршио пелцо-
вање у једном делу града, а у осталим деловима је не-
прекидно пелцовао. Није никакво чудо што су се вели-
ке богиње, и поред главног карантина у Алексинцу
где је карантинирање било веома строго често појављи-
вале, јер је увек било могуће да неко лице илегално
пређе границу из Турске, са истока или југа, и да их
унесе у Параћински срез. Све епидемије колере, куге
и вариоле доношене су у Србију, са малим изузетком,
из великог Отоманског царства.

И епидемија великих богиња у Параћину и њего-
вом срезу, која се појавила почетком 1850. године, била
је пелцовањем сузбијена, тако да се о њој почетком
лета није више говорило. У другој половини године ви-
ше није ни помињана.

Један извештај окружног физикуса за последњих
15 дана августа месеца дао нам је сасвим другу слику
о кретању болести код људи и стоке, зато ћемо га у
продужетку и донети:

,,Од 15. пр.мца Августа до конца клима је била
сува, дани врући а Ноћи поладне. Карактер Реомати-
чнии.

Болестника сам имао свега 32, кои су понајвише од
реоматичнии и таинни Грозница боловали, од кои су 21.
оздравили а прочи (други) су иошт болестни остали.

Од почетка пак овог мца до сада непрестано је
клима променљива била и то наивише влажна. Карак-
тер Реоматично кијавичавии.

Болестника сам имао 64. и то понаивише од Реома-
тично кијавичави и жучни Грозница од кои су 43. озд-
равили а прочи јоште болују.

Болест срдобоља, која је се у село Сење појавила
била престала је, а над овцама Богиње које су се у
срезу Ресавском и то у неколико села појавиле биле,

50