Здравствена култура Параћина у 19 веку

по гди које и сада јоште владају но понајвише су чи-

њеним употребленијем престале.
Од куда су пак оне дошле није се могло дознати

зато што је овде друм гди трговина пролази и на једну
и на другу страну, т.ј. кад овнови за у Турску беру и из
више окружија изабрана трговина овде кроз средине о-
вог окружија покупљена трговина за клање како за Бе-
оград тако и за више други окружити вароши из краи-
њии Окружија опет кроз средине Окружија овог про-
лази, и том приликом у наше окружије почето и то ако
гди год имаде у ком крају овче Богиње овде бити мора,
јербо није могуће да се то забрани, — зато сам у више
села како у један тако и у други срез људе поучио и
ланцета им дао да свуда овце пелцују, за које ћу у
другом известију обширније јавити.

Друга какова редња у окружју овом како у људ-
ству тако и у Домаћу марву неналази се.

Но — 42, 30. Септемврија 850. год. Поручник
у Ћуприји Д. Капарис ”

Са овим извештајем закључујемо приказ здравст-
вених прилика Параћина и његовог среза током прве
половине XIX века, а сада ћемо приказати један здрав-

ствени извештај, који је Министарство унутрашњих де-
ла поднело аустријском Генералном конзулату, јер је

та размена здравствених извештаја била уведена како
би се државе равнале према кретању болести у сусед-
ству. У оригиналу извештај гласи:

„СЛАВНОМУ Ц. КР. АУСТРИЈСКОМ
ГЕНЕРАЛНОМ КОНЗУЛАТУ

СНо=427.

15ог Марта 1851. Настојећии има Чест По-

у Београду печителство Внутрени Дела

17. тек. експ. Славном Генералном Конзула-

у Београду ту Знања ради његовог, у при-

зренију (у погледу) здравља,

како људског у Књажеству овом тако и домаће стоке

за прошли месец фебруар о.г. у ниже изложеном са-
општити.

4* 51

Као што званични за истии Му Попечителству о-
воме од Касателни Надлежателства приспевши извес-
тија гласе јавно је стање здравља људског у овоме
Књажеству вообште добро, нити се где какове болести
опасне за ово време догодило.

Исто тако и домаћа Марва свуда без разлике сва-
ког рода здрава и поштеђена од сваке опасне болесне.

У смотренију оне опасне болести Говеђе Куге у
суседним овоме Књажеству пределима Турског цар-
ства свирепствујуће Попечителство Внутрени дела пе-
пропушта овим Сл. Генерални Конзулат у сојузу писма
свог од lra фебруарија тек. год. Но = 245, уведомиги,
да та говеђа зараза тамо никако не попушта, него се
све већма простире и говеда опустошава, с те стране
наша граница најстрожије чува се и Попечителство
Внутрени Дела не престано у сојузу са подведомственим
му властима деиствује да се наше отечество од такове
опустошителне болести сачува ии предохрани.

Слав. Генералном Конзулату из гореназначеног
извештаја познато је какве су мере нашим Правителст-
вом (нашом државном управом) спрам Влашке и Турске
од Видина и Ниша а и са Ц. Кр. Аустрииске стране по-
ред Саве и Дунава наређене и те наредбе због јоште не
престано трајуће од Говеђе куге непрестано постоје.

По овоме дакле нека се изволи предхваљени Ге-
нер. Конзулат уведомити, да је у Србском овом Кња-
жеству стање здравља међу људством добро и поже-
лателно а на домаћои Марви да нема никакве заразе.

Да се експедира
Dr Линденмајер ”

Овим опширним излагањем Санитетско одељење
Министарства унутрашњих дела саопштило је аустриј-
ском Генералном конзулату у Београду да говеђа куга
и даље влада у Влашкој и Турској и изазива помор код
стоке, а да у Србију нигде није продрла, благодарећи
предострожности и бризи српских надлежних власти.

Овако повољно стање здравља дочекало је и про-
леће ове, 1851. године, тако да је током марта у целом
Округу ћупријском, чију половину чини и Срез пара-

52

ћински, боловало 21 лице, од којих је током месеца
оздравило 18, а три су остала да болују.

Са овако пожељним стањем здравља ушло се у
месец април, тако да је стање здравља у првој поло-
вини било веома повољно, са малим бројем болесника
у целом Округу. Дакле, било је свега 12 болесника и
сви су оздравили.

Крај 1851. године дочекан је без великих промена
у погледу здравља, изузев што је код мале деце стално
владао велики кашаљ, код оваца богиње, али је зато
издата наредба да се овце пелцују и то од стране оних
лица која су за то била приучена.

Тако је и ова година протекла мирно, без изнена-
ђења у погледу здравља, јер нису наишле масовне ин-
фекције обичних болести а камоли куга, колера и ва-
риола.

Почетак године 1852. био је у Срезу параћинском
у погледу здравља повољан, изузев што се код оваца
појавила болест метиљ и раширила се на више општи-
на, тако да су овце у већем броју липсавале, благодаре-
ћи неефикасним лековима који су им давани. Нажа-
лост, у то време није постојао ни метиљин ни дистол,
већ се сам народ довијао, али са мало успеха. Друга
стока остала је здрава, без специфичних епидемија. Ме-
ђутим, код људи је било вулгарних обољења од каш-
ља и кијавице, као и сваке године у јануару, фебруару
и марту.

Средина године била је топла и сува, тако да није
дошло до обољевања људи. Током јула у целом Округу
ћупријском било је свега 11 болесника. Седам је током
месеца оздравило, четири је остало да болује и у ав-
густу. Код деце је било веома мало великог кашља у
благој форми, који није забрињавао а још мање је од
њега било смртних случајева, као што је било у не-
ким крајевима Србије.

Август је био без болести, па је о томе овако из-
вештено Министарство унутрашњих дела:

„Предстојећим месечним известијем своим по
струци Санитетскои относећим се, приступа Начални-
чество ово Окружно Високославно Попечителство Вну-
тренни Дела покорно известити, да је стање здравља
како по међу Народом Окружија Ћуприиског, тако воо-
пште Стоком у теченија месеца Августа тек. године по-

53

желателно, нити је у њему какове год редње ни Чрез-
вичаине болести имало. . .”

Тако добре здравствене прилике биле су до краја
године 1852. у целом Округу ћупријском, па према томе
и у Параћину и његовом срезу.

У шестој деценији XIX века у Параћин и његов
срез у ројевима је долетала голубачка мушица, која је
у више налета својим уједима изазивала смртност, на-
падајући на органе за дисање. Иначе, одбрана од ње
састојала се произвођењем дима, изазваног паљењем
многих ватри у ливадама и по сеоским двориштима, где
се стока налазила на окупу. У ово време друге одбране
од голубачке мушице није било, изузев да се униште
сви мочварни терени око места Голупца и да се затворе
све пукотине и удубљења у тврђави голубачкој, где су
мушице у масама остављале своје ларве за даље раз-
множавање. Један такав налет ове мушице наишао је
10. априла 1856. године на Срез параћински и изазвао
велики помор стоке. Тада је у самом Параћину угинуло
28 говеди, а у Срезу параћинском 28 говеди и 2 свиње,
а мушица се после тога изгубила. Тај налет је за срез
значио велики губитак у оно време, поготово што су
поједина домаћинства одмах осиромашила и остала без
стоке за рад и исхрану.

Физикус Д. Капарис напустио је Округ ћупријски
1855. године, што значи да је у њему радио око девет
година. Те исте године дошао је Јован Сибер, патрон
хирургије.

Супротно помору код стоке, током априла месеца
1856. године здравље код народа било је само како се
пожелети може.

Даљи месеци пролећа и лета били су повољни у
сваком погледу, тако да је стање здравља код људи и
стоке било веома повољно, па се са тако добрим здрав-
ственим приликатла ушло у јесен 1856. године. Као из-
раз овако добрих прилика уследио је и један распе-
вани извештај о томе:

„Настојећим Началничество ово Високославно
Попечителство Внутрени Дела (Министарство унутра-
шњих дела) у понизности својои извештава: — да је

54

Стање здравља како у Народу обојега пола, тако и вооб-
ште у сваког рода стоке за прошли месец Септемврии у
овоме окружију добро била.

Но=79., 3. Октомвра 1856. За Г.
у Ћуприји, за лекара Началника Окружн.
Подполковник Кавалер
Писар И. Коцић Окружнии Казначеи

Т. Ковачевић ”

У години 1857. у Срезу параћинском су се опет
појавиле овчије богиње и то у селима Томљанову, Иса-
кову и Давидовцу. Оне су зазвониле на узбуну и пок-
ренуле окружног физикуса и среског начелника, који
су посаветовали народ у целом срезу да се одмах при-
воли и изврши пелцовање против овчијих богиња.

Сем ових богиња у народу су се десила и два смрт-
на случаја августа текуће, 1857. године, и то: „неки
Илија Петровић из Седлара, Среза Ресавског, првог ис-
тог Месеца напит будући убио се је пушком; и неки
Јоксим Мућавац из Ћуприје ватајући Рибу 6. ист. м.

удавио се у Реки Раваници”.
Крајем године 1857. у Срезу параћинском су се

десили и други судско-медицински случајеви о који-
ма је Окружно начелство из Ћуприје известило Мини-
старство унутрашњих дела извештајем од 1. новембра:

1.,во Здравље је како у Народу обојега пола, тако
и воопште у сваког рода Стоки за предпоменуто време
у овом окружију добро суштествовало.

2.,го Чрезвичаине смрти догодиле су се и то: 4.
прошлог месеца (4. октобра) Крсјана жена Анастасија
Лазаревића из Мириловца, истеривала је свога вола из
Авлије своје на поље, по овои сирјеч воо јуришао је на
Крсјану и роговима је у трбуу ударио и пробио; од чега
су јои црева на поље излегла, и по овоме је одма умр-
ла. — 17 истог Месеца Катарина кћи Мате Јовановића из
Параћина, од три године стара седећи поред ватре у ку-
ћи Ђорђа Станковића ондашњег, запалила је на себи
имајућу хаљину, и од тога, пошто се нико није онди тре-

фио да ватру угаси, него тек доцније, умрла је на 16 сати

после запалења, и 18. истог Месеца сахрањена. ЗОог пак

55

напоменутог Месеца такође син Станка Јовановића Пан-

дура Примирителног Суда Добросав, од 3 године стар,
седећи поред ватре у кући, запалио је на себи имајућу

хаљину, и од тога, пошто се нико онди није десио да

ватру угаси, него тек доцније, умро је после 4 сата, и
сутра дан сахрањен.

ЛНо = 92, 1. Нојевра 1857. За Началника окружног
у Ћуприји Помоћник Капетан

Лекар окружни Јевта М. Теодоровић”

Нажалост, у архивској грађи нису сачувани об-
дукциони протоколи за ове случајеве, као што су са-
чувани код других случајева у неким срезовима и ок-
рузима. Тада је окружни физикус био Јован Сибер,
патрон хирургије.

Према подацима са којима располажемо изгледа
да је година 1858. била без епидемија, јер се из извеш-
таја друге половине ове године види да је здравље код
народа и стоке било веома задовољавајуће, са чиме се
и завршава ова, 1858. година.

У нашем приказу до сада смо ишли хронолошки
из године у годину, а сада смо у архивској грађи наиш-
ли на празнину, која је уништена кроз минуле деце-
није и отишла забораву заувек. Зато ћемо прескочити
1859. и 1860. годину и прећи на 1861. која ће бити за
нас занимљива због тога што су Параћин и његов срез
добили првог среског лекара. За све ово време у Окру-
гу ћупријском је стално радио окружни физикус Јован
Сибер, патрон хирургије, све до 1862. године када је
напустио Ћуприју.

Његови извештаји о здравственом стању народа
из 1861. богати су па их зато и наводимо, онако како
их је Окружно начелство саопштавало надлежном Ми-
нистарству унутрашњих дела:

„ ... 1. Време за прошли месец (јануар 1861. год.)
било је суво и хладно, за здравље људско и домаће сто-
ке врло Пожелателно, карактер болести био је од на-
зеба. 2. Особите Случајеве за прошли месец није било.
3. За јело свињеће и говеђе месо здраво, за пиће осим

56

воде Обична ово земаљска вина од шпиритуоз Ра-
кије и Рума. 4. Публична заведенија Шпитаља јавне
Апотеке нема, Основне Школе налазу се у добром ста-
њу, Апсане држу се По могућству чисто и уредно. 5. По

известију Срески Началника било је стање здравља
како у људству тако и у стоки свакога рода врло поже-
лателно било. 6. Болести које су под 6 надзерајућим
лекаром у прошлом Месецу биле јесу следујуће: од
Грознице 3, од запалења беле џигерице 2, од ревмати-
зма 1, од пролива 1, од водене болести 1, од затвора 1.
Свега 8. Од ови је један и то од водене болести умро,
други пак 7 оздравило. 7. Редње није било. 8. О Меди-
ко Судеиским и Медико Полицаиним Предметима били
су троица на телесну казну осуђени и тога ради лекар-

скои визитацији Подвргнути, и као здрави способни на-
ђени. 9. Напрасни случаи ни смртни или Убиства није

било. 10. Остали здравља људског и домаће стоке у
Оближњим Крајевима није се дознало ништа. 11. О го-
лубачкој отровној мушици ништа познато није.

ЛНо = 2., 4 фебруара 1861. Началник Окруж.
у Ћуприји Подполковник
К. Јанковић ”
лекар Ј. Сибер

У овом извештају карактеристична је 8. тачка, у
к°ј°ј Је физикус Јован Сибер известио да је прегледао
тројицу осуђених ради издржавања телесне казне ба-
тинањем, и нашао да су здрави, способни да поднесу
ту казну. Разуме се да је над овом тројицом, после кон-
статације о способности, казна извршена. То није била
реткост у Србији у XIX веку, да се физичким репре-
салијама кажњаавју кривци за поједине преступе.

Добро стање здравља пренело се на пролеће и ле-
то 1861. године, изузев свакодневних вулгарних обо-
љења за која је речено да су владала током августа у
целом округу, а овако приказана: „ . . .од жучне срдо-
боље 29, од запаленија 4, од врућице 2, од ладне гроз-
нице 14, од глиста 2, од жутице 2, од назеба 2, од раане
2, Свега 57.” Као најважније помиње се да је пелцова-
но 48 лица. У овом општем извештају нису засебно при-

казане болести по срезовима, па сматрамо да је неко од

поменутих болесника био из Параћинског среза.

57

Октобар месец протекао је без већих здравственИх

трзавица, као што је констатовано у извештају упуће-
ном Министарству унутрашњих дела:

„ .. . 1. Време је за прошли месец, за здравље људ-
ско и домаће стоке, врло лепо и пожелателно било. Ка-
рактер болести био је од запалења и назеба.

2. Особитих случајева за прошли месец није било.
3. За јело највише је овче, свињећије месо, а за
пића обична земаљска вина.

4. Публична заведенија (јавне установе), шпита-
ља и јавне апотеке овде нема. Основне школе налазе
се у добром стању. Апсане држе се по могућству чисто
и уредно.

5. По известију срески началника, било је ста-
ње здравља, како у народу тако и у стоки сваког рода
врло повољно.

6. Болести, које је лекар ово-окружни под лече-
њем имао, јесу следујуће: Од запалења 4., Од Срдобо-
ље 1., Од грознице 3., Од назеба 3., Свега 11.

7. Редње у прошлом месецу није било.
8. О Медико Судеиским (судско-медицинским) и
Медико Полицаиним предметима издата су два лекар-
ска свидетелства.
1во О случаинои смрти од капљице. 2го догодив-
шем се убиству.
9. Случаини смрти у прошлом месецу било је две.
Један је умро од капљице, због претераности у пићу.
Други један кочијаш, са своја два коња удавио се у

Морави, хотећи исту прегазити.
10. О стању здравља људског и домаће стоке у

оближњим крајевима није се дознало ништа.

11. О голубачкои отровнои мушици, ништа доз-
нато није.

12. Особити примечанија нема.

ЛНо = 29, 4ог Нојемвра 861. Началник
у Ћуприји, Окружни лекар Окружија Ћуприског

Ј. Сибер А. Туцаковић”

Током новембра у Ћупријском округу се осетио
земљотрес два пута и поплашио становништво. О ње-

58

му је физикус Јован Сибер овако известио: „ . . . 2. Осб-
бити случаја за прошли месец имало је и то два пута
се појавио земљотрес у овом Окружију први пут бга
прошлог Мца у 5 */г сати изјутра стом примедбом, да
се је у вароши Ћуприји јаче него у Параћину, у Сви-
лајенцу пак много јаче него у Ћуприји осетило. Друго
пак земљотресије било је 27. у 1V4 сати после поноћи.
но за ово друго у Свилајенцу ништа се опазило није;
поред тога било је сваки пут врло лепа месечина време
било ведро без једни облачице. . .” У следећој тачки он
даје податке о исхрани: „З.ће За јело као у посно доба,
поред Моравски риба, понајвише слане суве рибе. За
пиће обична сува земаљска вина. ..”

У следећим тачкама извештаја он је поновио да
јавних установа нема, а такође ни болнице ни јавне
апотеке. А за основне школе и затвор рекао је да су у
добром и чистом стању. У осталим тачкама навео је
разне болести са свега 9 болесника током новембра, ко-
јих је највише било у Свилајинцу.

Крај године 1861. био је значајан за Срез пара-
ћински, јер му је Министарство унутрашњих дела, пу-
тем огласа, нашло среског лекара и упутило га у Пара-
ћин, да са Среским начелством сачини уговор о правима
и дужностима за обе стране. Будући да је то први лекар
Среза параћинског и први уговор о томе делу, ми ћемо
га у продужетку донети у целини, јер ће нас обавестити
о свим његовим детаљима, односно о правима и дужно-
стима обе стране:

„УГОВОР

За Срезског лекара г. Дра Јосифа Холеца за Срез
Параћинскии у Окружију Ћуприиском.

Кои је данас између Началника Среза Параћин-
ског у име свију обштина тог Среза, и Дра г. Јосифа
Холеца Аустриског Поданика закључен, на следујуће
тачке сведен:

1. Срез Параћинскии по потреби својои и по ре-
шењу Попечителства Внутрении Дела од 17. Октомвра
СНо = 1795. узима г. Дра Јосива Холеца за свог Срезског
лекара, за једну Годину дана са годишњом платом од
500. талира, по оном теченију новаца по ком се и пра-

59

вителственим Чиновницима (државним чиновницима)
плата издаје; но по тим условијем, да лекар Јосиф ду-
жан буде свагда и у свако време по целом Срезу боле-
стнике, без разлике стања и Имања, лечити и без да
за то у име визите какову накнаду тражити може од
Житеља дотичнога Среза и у Срезу.

А лекови које он болестницима из своје Апотеке
издавао буде, наплаћиваће по такси коју правителство
одреди (коју држава одреди).

Поред тога, за свако са успехом крављим богиња-
ма пелцовано лице које лекар г. Јосиф у Срезу овоме
пелцовао буде, наплатиће узакоњену таксу.

2. Г. Dr. Јосиф пристао је драговољно на сва пред-
ложена Условија и примајући се Службе Лекара Среза
Параћинског, обвезује се исту дужност тачно и бриж-
љиво отправљати по наставлењима за лекаре од Попе-
чителства Внутрении Дела изданим, и која би се унап-
редак издала. Обвезује се даље, да ће за цело време,
док се као лекар Среза Параћинског налазио, или и
кад исте иступио буде, да ће дела која је учинио, док
је у служби био. .. (исцепан докуменат) самостално зе-
маљске власти и Судове припознавати и његовим ре-
шењима подпуно повиновати се; одричући се својевољ-
но сваког другог заузимања, или какве стране заштиге.

3. Уговор оваи има силу своју за једну годину да-
на од данас па унапредак. По истеченију овога рока ос-
таје обома странама на вољи оваи Уговор и даље про-
дужити или од њега од ступити. Зато су обе уговорне
стране дужне једна другој изјавити вољу своју на три
месеца напред. Но ако г. Јосиф неби обвезателству сво-
ме и очекивању обштина Среза Параћинског подпуно
одговорио, обштине Среза Параћинског моћиће га и пре
уговореног рока само са решењем Попечителства Внут-
рени Дела из службе своје одпустити.

4. Ако оваи Уговор по истеченију једногодишњег
рока неби био поновљен, а уговаравајуће стране прећу-
тно продуже га, он ће и у напредак за обе стране своју
Силу имати, но под тим условијем, да после како једна
страна, тако и друга од њега свагда одустати може, са-
мо да то другои страни пре три месеца објави.

Да би се по овим Условијама обе стране као што
треба управљале, сачињена су три равногласна Уговора

60

обема Странама подписана и печатом подкрепљена, од
који he се један Попечителству Внутрени Дела послати,
други код Началничества Среза Параћинског чувати, а
трећи г. Дру Јосифу предати.

3. Декемвра 1861. године Началник
у Параћину Dr Јозеф Холец Среза Параћинског
Bezirksarzt zu Параћин (Потпис нечитак)”

(Црвени восак)

После 18 дана Окружно начелство из Ћуприје
известило је надлежно Министарство о овом важном
свршеном послу овим речима:

„ПОПЕЧИТЕЛСТВУ ВНУТРЕНИИ ДЕЛА

Началничества Окр.
Ћуприиског Известије

Наименовании за лекара Среза Параћинског овог
Окружија Г. Доктор Јосиф Холец, приспео је у Пара-
ћин 2. овога месеца и дотичнии Срескии старешина с
њиим закључио је Уговор, па од тога дат је један комад
г. Холецу. Један је при истом срезском Старешини ос-
тао, а један шиље Началничество у покорности Попе-
чителству на употреблење. Тако исто од наставленија
за овог Лекара дат је један комад истоме (лекару) на
реверс кои се под ://: шиље Попечителству.

У осталом Срезскоме старешини препоручено је,
да се он према предреченоме Лекару влада, по смислу
предписанија Попечителства од 29 Нојемвра ове год.

СНо = 2071.

ЛНо = 33, 2. Декемвра 1861 Началник Окруж.
у Ћуприји, Секретар А. Туцаковић ”

(Нечитко)

Овим је завршена процедура око увођења у дуж-
ност првог среског лекара у Параћину dr Јосифа Холе-
ца, али велика нада у њега разочарала је Параћинце и

61

сеоске општине у срезу, зато што је одмах, после непу-
на четири месеца рада, хтео да напусти Параћин, јавља-
јући се на конкурсе, расписане у Српским новинама —
тада службеним новинама — за упражњена места окру-
жних физикуса.

Године 1862, 29. марта, јавио се на расписани кон-
курс за упражњено место окружног физикуса у Пожа-
ревцу, али га није добио. У тој молби потписао се уме-
сто dr Јозеф Холец са dr Јосиф Холец, без да га је неки
практикант у преписивању аката посрбио.

После непуних пет месеци, писао је Министарству
и тражио место окружног физикуса у Крушевцу, об-
разлажући зашто жели да напусти Параћин. Ево ори-
гинала:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИИ ДЕЛА!

На позив Правителства Србског (на позив српске
државне управе) прешао сам ја покорно подписании у
Србију, и имао сам срећу бити примљен као лекар у
срез Параћинскии, окружја Ћуприиског, под уговором.
Али будући, да је моја жеља у Србии станити се, и ис-
кључиво служби високог Правителства њеном посвети-
ти се, то мислим, да моја будућност није ни у колико
осигурана тиме, што сам за среског лекара примљен.
Ја би желио, да што извесније добијем, те тиме да бу-
дем у моме стању сигурнии. (Полуцрни је наш. Dr В. М.)

Из овог узрока усудио сам се ја већ једанпут Ми-
нистерству пре четири месеца молбу поднети, да ме за
окружног лекара у Пожаревац постави, гди је до скора
упразњено место било. Али на ову моју молбу нисам
био срећан, никаквог одговора добити. Међутим, оно је
попуњено.

Као што пак известно знадем, имаде од давна
празног лекарског места у Крушевцу. Оснивајући на
документе, које сам имао чест Министерству већ подне-
ти и кои се при Њему налазе, и побуђен желбом (же-
љом) да Србију и њено Правителство служим, ја се усу-
ђујем овом покорно Министерство молити, да би ме оно
благоволило за окружног лекара у Крушевцу поста-
вити, тим пре, што уговор, кои сам са срезом Параћин-

62

ским закључио, после три месеца већ истиче, а ја не-
мислим и нежелим више га поновити.

Надајући се, да he ми Министерство ову моју по-
корну молбу у милостиво призрење узети, усуђујем се
још учтиво Га молити, да би Оно благоволило ми јави-
ти, могу ли се милостивом удовлетворењу надати, ка-
ко би се и ја према томе управљати знао.

19. Августа 1862. Министерства Унутрашњих Дела
у Параћину
покорни слуга
Dr Јосиф Холец
лекар среза Параћинског”

На жалост Среза параћинског ова му је молба при-
хваћена и узета у поступак, али не одмах, него после
девет месеци, после ког времена је изашао и указ кне-
за Михаила о премештају:

„МИХАИЛ М. ОБРЕНОВИЋ III

по милости Божиои и вољи народа
КЊАЗ СРБСКИИ

на предлог нашег Министера унутрашњи дела одо-
бравамо:

да се доктор Јосиф Холец, под контракт и под уо-
бичајеним условијама прими за лекара окружија кру-
шевачког.

Нашем Министеру унутрашњи дела налажемо, да
оваи предпис изврши.

18. Маија 1863. год. М. М. ОБРЕНОВИЋ’
у Београду

Министер
унутрашњи дела,

Н. Христић

И тако је dr Јосиф Холец, велика нада грађана и
сељака Параћинског среза, напустио Параћин и оти-

шао на већи положај и у веће место — Крушевац. У
ствари, он је привремено дошао у Параћин, где је био
присутан само телом, а дух му је лутао по Србији у

лову за место окружног физикуса.

63

Што се тиче окружног физикуса у Ћуприји, Јова-
на Сибера, за њега је наступило привидно растерећење
за један срез. Али ни он није дуго остао у Ћуприји, већ
само до краја 1862. године, када ју је напустио и оти-
шао у друго место.

Године 1863. у Ћуприји није било физикуса, јер је
место било упражњено и чекало на постављење, али
се током године догодило нешто изненађујуће. Суседни
Срез ресавски, са седиштем у Свилајинцу, добио је сре-
ског лекара dr Антона Соботика.

Пошто је место окружног физикуса у Ћуприји
било упражњено извештај о стању здравља за првих
15 дана јун.а месеца поднео је лично помоћник окружног
начелника Пеичиновић и у општим цртама дао приказ
здравственог стања Министарству унутрашњих дела.
Ево најглавнијег дела извештаја: ,,. . .Стање здравља у
Окружију овом, како у Народу тако и у стоци за прву
половину мца Јунија било је пожелателно, а за другу
половину појавиле су се међ народом Среза Ресавског
и Параћинског а особито у вароши Параћину — Крав-
ље Богиње од које су неколико Детета и Људи пом-
рели. Исто тако појавила се је и на овцама нека бо-
лест од које је такође неколико оваца у Параћину по-
мањкало.

ЛНо = 33, 8ог Јулија 863. год. у од. Началника окр.
у Ћуприји, за лекара II писар Помоћник

Милисав Н. Симић М. Пеичиновић”

Пошто је срески лекар dr Антон Соботик остао
сам у целом Округу ћупријском — са седиштем у Сви-
лајинцу — примио је борбу против вариоле у Срезу
Параћинском и граду Параћину. Њему није ништа дру-
го остало до да одмах прионе на пелцовање, јер је још
увек било непелцованих, којима је претила присутна
вариола.

Идуће, 1864. године, у Ћуприју је приспео нови
лекар dr Димитрије Хуфас, од кога народ није имао
велике користи, јер је и он дошао привремено. Током
1864. он је напустио Ћуприју због болести. После њега,
место окружног физикуса је 1865. и 1866. год. било уп-
ражњено, јер није нико дошао. О његовој делатности

64

остао је један извештај од 30. марта 1864, који се од-
носио на целу прошлу, 1863. годину. А за 1864. извеш-
тај је поднео привремени физикус mr Стеван Тренчини
8. новембра 1864, али само за протекли месец октобар
текуће, 1864. године.

Ево и кнежевог указа по коме је dr Димитрије
Куфас премештен из Ћуприје (његово презиме је било
Хуфас, али га је у преписивању аката кроз админист-
рацију неки практикант прекрстио у Куфас):

„МИХАИЛ М. ОБРЕНОВИЋ III
по милости Божиои и вољи народа

КЊАЗ СРБСКИИ

на предлог нашег Министера унутрашњи дела
одобравамо:

да се контрактуални лекар окружија Ћуприиског
Димитрије Куфас, по молби премести у истом Качеству
(својству) на упражњено место за лекара окружија
Ужичког.

Нашем Министеру унутрашњи дела, налажемо да
оваи предпис изврши.

11. Априла 1864. год. м. М. ОБРЕНОВИЋ”

у Београду
Министер
унутрашњи дела
Н. Христић

Када је тамо стигао, Окружно начелство у Ужицу

увело га је у нову дужност и о томе известило надлеж-
но Министарство:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИ ДЕЛА
НАЧАЛНИЧЕСТВА ОКР. УЖИЧКОГ ИЗВЕСТИЈЕ

Досадашњи контрактуални лекар Ћуприискога Ок-
ружија, кои је превисоким Књажевским предписом од
11 овога месеца премештен по молби за лекара овог
Окружија, предстао је овом Началничеству од 16. исто-
га мца ЛНо = 48, и оно га је увело у дужност, предав-
ши му на руковање све ствари, са коима је руковао
бившии ово — Окружни физикус.

5 65

О овоме Началничество извештава у понизности

Г. Министра као у одговору на предпис од 12. овога
месеца, СНо = 814.

ЛНо = 111 Началник Окр.
31. Маиа 1864. год. Ужичког

у Ужицу Пав. И. Ђелмаш”

Секретар, Сима Ч. Поповић

Вратимо се нашем Параћину и прикажимо украт-
ко какво је било стање здравља у граду Параћину и
Параћинском срезу. То ћемо видети из извештаја које
је Окружно начелство, при коме је постојао лекарски
одсек са окружним физикусом на челу, директно под-
носило Министарству унутрашњих дела. Срезови и
срески лекари нису директно слали своје извештаје
Министарству већ своме округу, из којих је физикус
са окружним начелником црпео материјал и састављао
извештај за Санитетско одељење Министарства уну-
трашњих дела.

Први извештај почиње овим речима:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Началничества Окружија
Ћуприиског Известије

Према распису Попечителства Внутрени Дела, од
25. Новембра 1859. године СНо = 2014 Началничество
ово подноси у понизности Г. Министру унутрашњих
Дела Годишње Известије своје за прошлу 1863. годину
по Струци Санитетскои као што следује:

1. У прошлој години време је било одвише сушно,
температура је била између 15 и 30 Гради топлоте у
Лето, а у Зиму између 5 и 15. Ладноћа од Петрова вла-
дали су, са изменом кошава и север, уплив на здравље
људско, и домаћои стоки било је следујуће, изузимају-
ћи редње о коима he се даље говорити, Грознице су
биле у лето здраво тешке а у зиму кашаљ, на домаћои
стоки изузимајући два Места Бусиловац и Главицу гди
су неколико Говеди која као што се види од рђавог не-
говања Липсала, био је приличан.” Извештај у своме

66

општем делу даље наводи: „ . . . 3. Меане и кафане, како
јела и пића, која се обично употребљавају била су при-
лично, тако исто и Лебарнице, даље нема се на тачку
ову шта приметити.

4. Заведенија (установе) која се овде налазе од-
носно здравља налазила се у приличном стању.” Изве-
штај даље прелази на 6. тачку и говори о болестима
које су у Округу лечене,, не одвајајући их по срезовима
већ их набраја скупно за цео Округ:

„Грозницу (Intermit. quotidian.) од 9 умрло 0.

„ ( „ terciana) 6 ‘ 0.

„ ( „ quartana) 7 0.

Пролив (Diarhoea dysenteroid) 29 0.

Febris gastrica 2 0.

Запалење џигерице (Pneumonia dextr.) 3 0.

Црвени ветар (Erysipelas) 2 1.

Венерију (Blenorrhoea Urethrae chron.) 4 0.
Syphilis secundar.
2 0.
Запалење очију (Conjuctivitis)
3 0.
Краиници (Angina fonsil. c. parotitos) 4 0.
Hemoptoe
1 0.
Шуга (Scabies)
2 0.
Lupus exulcerans
1 1.
Rheumatism. artic. acut.
4 0.
Кашаљ (Katarrh. Bronch. acut.)
5 0.
Богиње (Variola)
14 4.

Врућица (Typhus) 36 9.

Амбулани од разне болести и повреда тела били су 46.”

Што се Параћина тиче речено је следеће: . што
се пак велики богиња и врућице тиче, прве су деиство-
вале скоро цело лето, и показале су се доста опасне и
то у Параћину и овде у Ћуприји, а друго т. ј. Врућица
појавила се овде у месецу Јулију и деиствовала до
нове године, наивише и наијаче деиствовале у Новем-
бру и Декембру месецу”.

У тачки 11. истог извештаја наводе се подаци о
пелцованим у Срезу параћинском: „11. Прошле године
пелцовани су као што под ./. приложени Списак пока-
зује у Параћинском Срезу 625. лица, од ови по други
пут пелцовани су 186. а у Срезу Ресавском по известију

5* 67

местног Лекара 1052. Лица (али се не помиње његово
име); Успек (успех) је пелцовања био добар, но људи
са великом муком доносили су децу своју, а особито
на преглед, у Срезу Параћинском остала су следујућа
села не пелцована, Лешје, Д. Мутница, Клачевица,
Извор, Г. Мутница, Шалудовац, Буљани, Стубица, По-
повац, Бошњани, Сење, и Бигреница.”

У тачкама 12. и 13. истиче се да у Ћупријском
округу нема минералних вода и да ове године није
било отровне голубачке мушице.

На крају је додато ово: „У исто време подноси и
под .//. известије лекара Среза Ресавског” (а ми дода-
јемо са седиштем у Свилајинцу).

ЛНо = 19, марта 1864. год. У од. Началника Окружија

у Ћуприји Лекар, Др. Куфас Ћупријског, Помоћник,

М. Пеичиновић”

Овом општем делу извештаја прикл>учен је и спи-
сак пелцованих у целом Округу и то одвојено у Срезу
параћинском и Срезу ресавском, јер смо раније напоме-
нули да је тамо дошао dr Антон Соботик. Списак носи
општи наслов, а после износи имена пелцованих у Сре-
зу параћинском:

„СПИСАК
ПЕАЦОВАНИ АИЦА V ОКРУЖИЈУ НУПРИЈСКОМ ЗА 1863. Г.

У прошлом годину пелцована су у Срезу Параћинском
следујући:

У Ћуприју 42 мушки 34 женски свега 76.

м Параћин 35 39 » » 74.
» Текију 1» » 5.
» Г. Видово 4 6» » 19.
» Сикирицу 4 ,, » 8.
» Ратари 13 » 2» » 5.
» Дреновцу 4» 10 » » 18.
» Кошеву 3» » 4.
8» » » 12.
Стриже 4» 7» » 14.
5v 7» » 11.
» Тепуре (Чепуре) 7» 7»
» Крежбинац 4»

68

„ Доње Видово 10 мушки ; 14 женски. • свега 24.
Шавац 6„ 7 „
5 „ 6 ,, „ 13.
,, Плану 1„ 3 „ „ 11.
,, Голубовац 5„ 4 „ „ 4.
,, Лебане „ 9.
,, Бусиловац 5„ 7 „ „ 12.
,, Давидовац 3„ 5 „ „ 8.
,, Мириловац 12 „ 7 „ „ 19.
,, Супеку 11 „ 14 „ 25.
„
Влашки 7„ 5 „ „ 12.
8„ 7 „ „ 15.
,, Крушар 11 „ 15 „ 26.
,, Исаково ,,
,, Паљане 6„ 1 „
5„ 3 „ 7.
Иванковац
„ 8.

Пелцовани по други пут (revacciniert) били су 186.

СВЕГА: 625”

Даље се набрајају села у Срезу ресавском и број
пелцованих, што овде нећемо приказивати.

Из другог извештаја mr Стевана Тренчинија за
октобар 1864. издвојићемо само најкарактеристичније
тачке. У поглављу „Лекарско Полицаини Предмети” он
под словом а. каже: „Блуднице јавне протеране су из
Окружног места”, а под словом б. да су „Лекарска сви-
детелства издата само по предмету лакии повреда, или
у сврху стања здравља на приватна захтевања.” За нас
је најважнија тачка г. „Природословне појаве” у којој
се каже:

„Г. ПРИРОДОСЛОВНЕ ПОЈАВЕ

Чаури прости познати гусеница које су ове годи-
не не само ш.љиве, но и сву жирородну шуму овог и
приближними Округа обезлистили, милионима су се
претворили у лептире, и будући је том периоду њиног
живота време за њи врло згодно било, зато су мирија-
дама (милијардама) јаде наносили, кои — ако ии нека
непогода неуништи и идућим пролећем се излегу, ипак
ону исту ће штету учинити коју су ове године учинили.

ЛНо = 96, 8 Нвра 864. у од. Началника Окр.
у Ћуприји, лекар окр. Помоћник

Ст. Тренчини М. Пеичиновић”

69

Као додатак овом извештају приложен је и списак
болести које су лечене у целом округу у месецу октоб-
ру текуће, 1864. године, у процентима, који је потписао
mr Стеван Тренчини, окружни физикус. Овај списак
нећемо износити, јер је сличан раније приказаним.

Година 1865. је значајна за здравствену културу
Србије, јер је у њој кнез Михаило Обреновић III донео
Закон о болницама, Закон за апотеке и апотекаре, Кра-
тки састав фармакопеје за Србију и Апотекарску таксу.
Овим законским прописима уследили су и правилници
који су их до танчина регулисали. О томе смо у више
наврата говорили у нашим раније издатим здравстве-
ним монографијама, па их овде нећемо износити.

Године 1866. донет је и Правилник о ручним апо-
текама окружних и среских лекара и са њиме и списак
лекова које треба да садржи једна таква ручна, путна
или домаћа лекарска апотека. Ми смо до сада помиња-
ли излечене болеснике из реферата окружних физику-
са, а нисмо нигде приказали из којих апотека су узи-
мани лекови за њихово лечење и какви су то лекови
били. Ево расписа и Правилника којим је све било пре-
двиђено, а који је послат свим окружним физикусима
преко начелстава:

„СВИМ НАЧАЛНИЧЕСТВИМА
СНо = 59. 13. Јануара 1886. год.

у Београду

Министер У. Дела прописао је наставленија (пра-
вилник са законском снагом) за лекаре, кои су дужни
држати лекове, к чему је додат и списак лекова, које
су они обвезани свагда имати; од ови наставленија (од
овог правилника) и списка, шиље се томе ./. Началниче-
ству /- један комад ради знања, с препоруком, да о томе
извести свога физикуса и сваког грађанског лекара, кои
се у његовоме подручију са лекаријом занима, и један
препис од тога им преда, ради њиховога управљања. . .”

Даље:

„НАСТАВЛЕНИЈА ЗА ЛЕКАРЕ
кои по закону морају држати своју
приватну апотеку

70

§.l. Гди у мести становања лекарског у Србији нема
јавне апотеке, лекар, било правителствени чиновник и-
ли обштински, или приватно практицирајући, дужан је
сходно § 2. Наставленија за окружне лекаре од 21. Ав-
густа 1839. год. Но = 875 сам лекове за лечење бо-

СНо = 1384
лестника држати и у путовању са собом најнуждније
носити и по потреби болестницима издавати.

Но и они лекари, гди у месту њиовог пребивања
има јавне апотеке, кад по окружију путују, морају
имати и са собом носити своју путну апотеку, да би у
нужди болестницима одма лек издати могли.

§.2. Лекари, кои су дужни лекове држати, морају
своје апотеке са свима у под ./. прикљученом списку
избројаним лековима снабдевати, а поред тога, разуме
се, и друге лекове, кои би њима потребни били на-
бавити.

Они ће од свију тии лекова тачан списак и про-
токол набавки водити и оригиналне конте (оригиналне
рачуне) набављени лекова у њима чувати.

§.3. Лекови, које лекари у своим апотекама држе,
морају бити од најбоље каквоће и у томе количеству.
колико ће за практику дотичног лекара свагда дово-
љно бити.

§.4. Да би имали већу поузданост о доброти лекова,
које лекари у својим апотекама држе, они ће такове
свагда у Србији из јавни апотека набављати.

§.5. Поред лекова, лекари су дужни имати у своим
апотекама и потребно орудије за справљање лекарија.

§.6. Лекари he своје лекове држати у прописаном
реду у нарочито за то одређеним орманима, с нуждним
преградама снабдевеним, од кои he кључ лекар свагда
код себе чувати.

Ормани са лековима неће се држати у соби гди
фамилија лекарова обитава; за то ће се нарочита соба
одредити.

§.7. Лекари су дужни свагда сами лекарије у своим
апотекама справљати; невешта друга лица за то упот-
ребљавати забрањено је.

§.8. Састављене лекарије лекари издавати ће из
своје апотеке свагда по рецептима по форми написа-

71

ним, које he одма таксирати и болестнику онако као
што је то и за апотекаре прописано.

§.9. Лекови из апотека лекарски издавати таксира-
ће се, по такси за апотекаре прописанои, као и јавне
апотеке, са додатком двадесет на сто.

§.10. Лекарске апотеке визитираће се од дотични
власти као и јавне апотеке.

У прочем и у њима обдржаваће се поредак, кои је
за јавне апотеке прописан, и издаваће се лекови из
њи по правилима, за јавне апотеке прописаним у коли-
ко се она на њи односе.

Димитри”

Овај правилник o ручним апотекама лекара са
списком лекова, који мора у свако доба да садржи та
ручна апотека, донет је пре 110 година, а данас се у
здравственој служби нигде не говори о тим ручним апо-
текама, јер свуда постоје комплетне јавне апотеке. Баш
зато, због интересантности, ми ћемо у продужетку до-
нети списак лекова да бисмо приказали чиме су лечене
толике болести у Округу ћупријском и Срезу пара-
ћинском.

Ево списка лекова:

„ СПИСАК

Лекова које ће морати имати у своим апотекама лекари
кои су дужни сами лекове за лечење болестника
држати.

1. Acetas morphii 8. Acidum phosphoricum
concentratum
2. „9f plumbi depurati purum
3. Acidim aceticum crudum
9. sulfuricum con-
4. ,, arsenicosum centratum purum
5. citricum urysta
10. „ tartaricum
llisatum 11. Aether sulfuricus
12. Agaricus chirurgorum
6. ,, muriaticum con- 13. Aloe soccotrina
centratum purum 14. Alumen crudum

7. Acidum nitricum concen-

tratum purum

72

15. Ammonia pura liquida 51. Flores Sulfuris loti
52. „ Tiliae
16. Aqua Laurocerasa 53. Folia Digitalis
54. >„> >„> in pulvere
17. Balsamum Copaivae 55. „ Sennae
56. Gummi arabicum in pul-
18. Bicarbonas sodae
vere
19. Bismuthum subnitricum 57. Herba Menthae piperitae
58. Hirudines
20. Вогах depurata 59. Hydrargyrum bichlora-

21. Camphora tum corrosivum
60. „ chloratum
22. Cantharides in pulvere
mitae
23. Carbonae Ammoniae 61. „ oxydatum

24. „ Magnesiae rubrum
62. Jodum
25. Cera flava 63. Kalii nitricum depuratum
64. Kalium jodatum
26. Chartae Explorativae 65. Kreosotum
66. Lapis causticus
27. Chloras calcis 67. „ infernalis
68. Lichen islandicus
28. Chloroformium 69. Manna
70. Mel depuratum
29. Collodium 71. Oleum crotonis Tiglii
72. >> Jecoris aselli
30. Cortex chinae fuscus 73. Menthae

31. Cortex granatorum piperitae
74. Olivarum
radicis 75. >> Ricini
76. Pilulae drasticae
32. Cremor tartari 77. Radix Jalappae in pul-

33. Cubebae in pulvere vere
78. Ipecacuanhae
34. Emplastrum anglicanum
in pulvere
35. Cantharidum
79. „ Rhei in pulvere
36. Diachylon
80. „ Salep in pulvere
compositum
81. „ Valerianae
37. и euphorbii
38. Extractum Belladonnae 82. Saccharum album

39. >> Gentianae 83. Sal Amoniacum depu-
40. „ Hyosciami ratum

foliorum 73

41. „ Nucis

vomicae

42. „ Opii aquosum

43. „ Ratanhiae

44. Farina lini

45. „ sinapis

46. Ferrum limatum alcoho-

lisatum

47. hydricum in aqua
48. >> sesquichlora tum
crystallisatum

49. Flores Chamomillae

50. „ Sambuci

84. Scila marina in pulvere 98. Sulfur auratum antimonii
85. Secale cornutum
86. Semen Lini 99. Syrupus cichorei cum
87. „ Santonici Rheo
88. „ Sinapis
89. Species Altheae 100. „ Diacodii
90. „ Amaricantes 101. Tanninum
91. Spiritus vini rectificatus 102. Tartarus emeticus
92. Spongia pressa
93. Sulfas Chininae 103. Tinctura oppii simplex
94. ,5 Cupri crystalli-
104. Unguentum Althaeae
satum 105. „ Digestivum
95. Ferri 106. „ Hydrargyri
96. Magnesiae
97. Zinci fortius
107. „ Sulfuratum
108. Zincum oxydatum

КС Н 59 Министер унутрашњи дела
13 Јануара, 1866. год. X. Христић”

у Београду

Ово је била материја медика са којом су распола-
гали окружни, срески, општински и приватни лекари
у местима где није било јавних грађанских апотека. Ја-
вне апотеке имале су до 1.000 препарата и сировина
за лекове.

Округ ћупријски остао је без физикуса одласком
dr Димитрија Хуфаса током 1864. и његовог привреме-
ног заменика mr Стевана Тренчинија, крајем 1864. Ме-
сто физикуса остало је упражњено 1865. и 1866. године.
Али је зато било лекара у суседним срезовима, који су
ову празнину попуњавали у случају потребе.

Године 1867. у Ћуприју је дошао нови физикус dr
Андрија Бикл, који ће остати наредних 11 година. Због
своје изузетне способности, вредноће и преданости, он
је кроз овај период успео да обједини и много унапреди
здравствену службу у срезовима и округу. Како ћемо
из даљег приказа видети, његови су извештаји мале
студије, које су Министарству унутрашњих дела дава-
ле детаљну и верну слику здравственог стања у срезо-
вима и округу.

74

Обзиром на ограничени штампарски простор при-
нуђени смо да у овој монографији напустимо досадаш-
њи обичај систематског приказивања свих година по
реду. Међутим, трудићемо се да, и поред прескакања
појединих година, дамо целину здравствене културе
Параћина и његовог среза у XIX веку.

Користећи се извештајима окружних физикуса
бацићемо један поглед на стање здравља у Округу ћуп-
ријском, али ћемо се задржати само на граду Пара-
ћину и његовом срезу. Почећемо са механама и кафа-
нама у граду и селима, у које су људи доста залазили.
За њих се каже да су подизане по плану и да су за оно
време биле хигијенске, за разлику од затечених уџери-
ца из турског времена, да их има довољно и да су чисте,
јер њихову чистоћу надгледа општинска и среска власт
и да у свако доба, а и у невреме, могу путницима да
пруже склониште и смештај. Даље се каже да по се-
лима има неколико старих механа, али да су и оне
чисте и пружају своје услуге, иако не одговарају оп-
штим условима ондашњих прописа.

О исхрани се каже следеће: ,, . . .Што се јела тиче,
био је лебац, као наинужнија ствар за одржање живота,
готово свуда и свакад из доброг, непоквареног брашна
мешен и добро изпечен. Говеђе месо, у колико се је до-
тични лекар уверити могао, било је свакад од здраве сто-
ке и добро, само што је било по кад кад мршаво. Свињ-
ско и овчије месо било је без разлике добро и здраво.
У време поста имало је тазе моравске рибе и суве или
усољене моруне, јегуље и т.д. са стране донешене, но
појава није било, да су те рибе покварене или здрављу
човечијем шкодљиве биле. По селима по већој части
народ се рани лебом од проиног брашна и највише ов-
чијим месом. У постно доба по уобичајеном начину уг-
лавном се за рану употребљава пасуљ, купус, бели и
црни лук, суве или тазе рибе са кадшто рђавим зеј-
тином и т. д.”

О пијаћој води се каже да се доноси из река, ре-
чица, потока, извора и бунара, да међу становништвом
има мање оних који пију вино и ракију, да их после-
дице од алкохола не би касније стигле.

За затворе — општинске и среске — речено је да
су у добром стању и да се и он" чисто држе.

75

Што се тиче дућана који по дозволи и контроли
власти држе отровне хемикалије за занатске сврхе, ис-
такнуто је да противу њих и њиховог рада није било
жалби.

Што се тиче болести: „. . .У месецу Септембру по
известију Началника среза Параћинског постојале су
богиње на овцама у селу Супскои, истог среза, и ова
болест остала ограничена на овцама истога села, и по-
сле кратког времена изчезле су пошто су предузете
биле прописане мере. . .”

Болести код људи, које је у Параћину лечио ме-
сни лекар биле су следеће: Angina phlegmanosa Catarrh.
pulmon., Pneumonia, Hemaptoe, Emphysema pulmon., Tu-
beroulosis, Peritonitis, Catarrh. ventric. chronici, Gastricis-
mus, Dyspepsia, Catarrh. intestinal., Lumbrici, Typhus abdo-
min„ Hypertrophia hepatis, Melancholia, Hysteria, Tabes,
Mastitis, Tumor lienis, Intermittens, Rheumatismus acutus,
Rheumatismus chronic., Ulc. prim., Paraphylosis, Syphil. se-
cund., Fluor albus, Amenorrhoea, Marasmus senilis, Scrophu-
losis, Ischias, Scabies, Ulcera, Meningitis basilaris, Eclam-
psia, Epilepsia; a болести опет, које су стајале под ви-
дањем (лечењем) лекара варошице Свилајинца. .. (Те
болести нећемо даље износити, али смо се из овога уве-
рили да је Свилајинац у 1870. години имао лекара).

У истом извештају за Параћин даље се наводи:

„ . . .У месецу фебруару у Параћину по кад кад појави-
ле су се мале богиње, а иста болест владала је и у срезу
Ресавском у три општине. У месецу марту по известију
лекара варошице Параћин постојала је врућица
(Typhus).. . у Параћину је по известију дотичног лекара
у месецу Априлу трајала јошт врућица, од које се
свега 28 лица разболело а само једно умрло, а иста бо-
лест концем месеца Маја престала је владати. ..”

За ову, 1870. годину, окружни физикус је из ма-
теријала среског лекара из Параћина истакао и судско-
медицинске случајеве: о напрасним смртима, о случај-
ним или намерним убиствима или самоубиствима. Он,
између осталог, каже: „Неки непознати човек, путник,
30 Јануара у вече дошао је у меану Моштаничку, среза
Параћинског, на конак; онде се посвађао са Трифуном
Миленковићем из села Крушара и овога из пушке убио

76

и потом се одао бекству. . . Ђока Молировић, слуга
Тодора Стевановића из Пољане, среза Параћинског, но-
hy између 21—22. фебруара нађен је убијен близу по-
јате газде свог. Лекарска је истрага дознала, да су сви
темени кости разбијени били, и по форми ране на глави
произведен је удар од ува секире. . . Неки Раденко Сто-
јановић, просјак из Турске, у Параћину живећи, ноћу
између 7—8 Марта, наложио је ватру у једнои старои
неупотребителнои кошари (колиби) Крсте Бранковића
из Параћина, па пошто се кошара од ватре запалила, и
он је сав изгорео. . . 22 Априла парано је било мртво
тело Катарине, кћери Тодора Миленковића из Ћуприје,
ради уверења, дали њој је сљедовала смрт усљед пов-
реде материне за време трудноће нанешене, па се наш-
ло, да је Катарина умрла од изнурења, анемије и беле-
џигеричне болести. . . 24 Маја била је прегледана једна
жена у Горњои Мутници, среза Параћинског, која је
родила ванбрачно дете; но дете није се могло наћи. . .
8 Јуна прегледана је била у Бигреници, среза Параћин-
ског, једна жена, која се тужила власти, да је она зло-
стављена била и да ће од тога умрети, но при лекарском
прегледу није се могло наћи ништа важно, и она је
већ одавно оздравила. . . 18. Јуна по налогу Началниче-
ства ово-окружног, парано је било мртво тело Николе
Костића, дунђерина из Ћуприје, који је нађен близу
вароши ове мртав и истрага је лекарска дознала, да му
је са неким оштрим орудијем прободено било срце, услед
чега он је морао одмах умрети; осим тога била пробо-
дена и бела џигерица. . . 19. Јуна парано је мртво тело
Симеона, сина Милете Нешића из Стубице, среза Па-
раћинског, који је услед дављења умро. . . 9. Августа
Јованча Миленковић, абаџија из Параћина са момком
Антонијем Н. родом из Турске спустивши се у свој бу-
нар, да га чисти, од гаса угушени су и оба мртва изва-
ђени. . . Ноћу између 10.—11. Августа Петар Николић,
слуга Анте Живановића из Параћина са свога момком,
и пошто гас из канте за осветљење наточе, упале га
свећом, одкуда се после и подрум запали, наскоро бу-
де угашен, а Петар је после три дана умро, услед пов-

реде од гаса. . . 21. Августа из јутра Стеван син Јање

Гмитровића и Војин син Пауна Ђурђевића из Исакова,

среза Параћинског, играли се у кући првоименованог,

77

па из куће, гди никог више од укућана било није, из-
вадили пушку и њоме игравши се некако одапела, и
Војина, сина Пауновог на место убила. .

Даље се износи како је текло пелцовање против
вариоле:

„11. Пелцовање крављи богиња по распису Госпо-
дина Министра Просвете и Црквених Дела од 2 Јануара
1870. г. Но = 6199 од 1869. предузето је било на ђацима
мушке школе ћуприске и Долне Мутничке са добрим
успехом свршено. Свега у овим школама каламљено је
било 27 и у женскои школи ћуприискои и у осталим ос-
новним школама среза Параћинског није се налазило
ни једно дете, што не би било пелцовано. . . Лекар варо-
шице Параћина пелцовао је сву непелцовану или сум-
нително пелцовану децу у ондашњим школама са доб-
рим успехом. По распису Министра Унутрашњих Дела
од 9. Априла 1870. год. СНо = 622 одпочето је пелцова-
ње крављи богиња од окружног лекара 5. Маја исте
године и у срезу Параћинском извршено је пелцовање
на 694 детета; 9-ог пак Јула продужено је исто пелцова-
ње у срезу Ресавском. . . Лекар варошице Параћин пел-
цовао је у ондашњои варошици 256 деца, од коих 9
никако примила нису богиње, и код 32 резултат пелцо-
вања није познат за то, што нису дошли на преглед. . .

15. Гробље вароши Ћуприје и Параћина налазе
се у доста добром стању, јер је оно чисто одржано и
свуда ограђено. По селима налази се гробље у опште
у добром стању, само што су нека гробља селима много
близу или управо у самом селу лежећа. Мртваци се
сарањују у одређено прописано време, и гробље се го-
тово свуда доста дубоко копа. . .

17. Стока по већ навикнутом обичају оставља се
самои себи у свако доба године, и до сада слабо се ус-
пело саветима одржању стоке у смислу науке и еко-
номни прописа.”

Овај исцрпан извештај, укратко приказан, дао нам
је потпуну слику здравственог живота у Срезу пара-
ћинском и варошици Параћину, благодарећи ревности
лекара из Параћина и окружног физикуса dr Андрије
Бикла.

78

Година 1872. значајна је за Параћин, Ћуприју,
Свилајинац и цео Округ ћупријски, јер се тада присту-
пило раду на оснивању прве апотеке у Параћину. За-
што у Параћину, а не у седишту Округа — Ћуприји?
Зато што је Параћин, удаљен од Јагодине (Светозарева)
25 километара, желео да уштеди труд својим грађанима
и сељацима из Среза да иду у Јагодину у којој је апо-
тека основана 1852. године, већ да имају апотеку у сво-
јој варошици. Што се Ћуприје тиче, њој је остало
да бира куда he да иде за лекове, јер се налазила ско-
ро на средокраћи између Јагодине и Параћина. У овом
подухвату одиграли су видну улогу ревносни Параћин-
ци преко свога општинског одбора.

Од почетка рада на оснивању апотеке па до пуш-
тања апотеке у јавни саобраћај требало је да протекну
две године, тако да је апотека у Параћину пуштена у
јавни саобраћај тек 11. августа 1874. године.

Пре него што је апотека отпочела са радом окру-
жни физикус dr Андрија Бикл и општински лекар у
Параћину dr Игнац Хиршл били су веома ревносни на
овоме послу, па су 8. фебруара 1875. поднели опширан
извештај за протеклу 1874. годину о стању здравља у
Параћину и његовом срезу. Извештај је, у ствари, под-
нео dr Андрија Бикл, окружни физикус, на основу ње-
му поднетог извештаја dr Игнаца Хиршла, општинског
лекара параћинског. Ево оригинала:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Подносећи своје годишње известије за 1874. год. по
струци санитетскои Началничество ово има чест Госпо-
дину Министру Унутрашњих Дела у понизности јавити
следујуће. . .” Извештај најпре описује климатске при-
лике које су током године владале у целом округу, ук-
љУчУЈући и Параћин, и истиче шта је све утицало на
здравље људи и домаће стоке. Ево једног дела извеш-
таја: „ . . .од особитих случајева у природи има се ја-
вити, да су до половине месеца Маја усљед многе кише
и нарочито на планини разстапајућег се снега, који је
до три педи од земље лежао, потоци и реке расли и

излили се по долинама, но опет знатну штету усевима

79

иису учинили. 13. Маја пр. г. био је град у Дубоки, Ра-
кинцу и Брескову, који такођер штету причинио није.
21. Јуна пр. г. приметила се на северо-западном небу
нека репата Звезда. У месецу Августу при кишном вре-
мену појавиле су се неколико дана у Ћуприји у вели-
ком количеству: Ephemerida.” То је инсект који се у
ројевима појавл>ује и врло кратко живи. Даље се гово-
ри о исхрани и задржава на разним врстама меса, ка-
рактеришући га као добро, иако је у многим случаје-
вима било мршаво. О школама и болници је рекао: „По
селима нађу се по већои части нове школе, које су це-
лисходније. Шпитаља јавног, осим војеног, у овом окру-
гу нема, нити је каква зграда одређена, гди би се сме-
стити могли изненада страдајућа лица или путници ра-
зболевши се или сиромаси, или би владала ма у којој
од вароши овога округа нека прилепчива болест”. Не-
што је речено и о културно-просветним установама:
„Читаонице по варошима овога округа одговарају уопш-
те по могућству својои цели”.

Са задовољством ћемо цитирати једно веома зна-
чајно место из извештаја, које је везано за наслов ове
књиге: „ . . .Апотека у Параћину 11. Августа пр. год.
комисијом прегледана, отворена је 24. Августа пр. год.
усљед дозвољења Господина Министра Унутрашњих
Дела од 17. августа пр. год. СНо = 1900. О дућанима у
којим постоје и продају се отровне ствари није се могло
ништа дознати, само што су ово-окружни лекар са г.
доктором варошице Параћина и са једним писаром сре-
за Параћинског по налогу Началника истог Среза 21.
Септембра пр. г. у дућану Димитрија Тодоровића из
Параћина прегледали ствари, које су љековите и по
неке отровне, ч од којих неколико је одузето и у срез-
ку канцеларију однешено.

О стању здравља домаће стоке може се казати, да
је оно повољно било, но да су се ипак појављивале на
њој болести, које се овде наводе: У месецу Марту појав-
љивале су се на овцама у Рађевцу богиње”.

Мало коментара на ова излагања. У свом извеш-
тају окружни физикус dr Андрија Бикл навео је за да-
тум оснивања апотеке 24. август — када је министар
унутрашњих дела одобрио записник о прегледу апоте-
ке. Међутим, преглед нове апотеке у Параћину извршен

80

је 11. августа, па се према томе овај дан узима као да-
тум пуштања апотеке у јавни саобраћај. Тај смо датум
и званично узели и уклесали га на спомен-плочу, пово-
дом прославе 100-годишњице оснивања апотеке у Па-
раћину.

Малопре смо цитирали да је комисија прегледала
дућан Димитрија Тодоровића у Параћину, који је по
закону држао неке отровне хемикалије за занатске
сврхе и ,,неке лекове”. Још 1837. кнез Милош је уред-
бом прописао да се отровне хемикалије за занатске
сврхе држе само у појединим дућанима, а могу се из-
давати за занатске сврхе само по дозволи лекара, а где
лекара није било те дозволе су издавали представници
општина, као јемство да их дотични занатлија неће
употребити у малициозне сврхе. Али се увек код тих
трговаца могло наћи обиље лекова, које су бесправно
држали. То смо видели и из горе цитираног случаја Ди-
митрија Тодоровића у Параћину.

Ево и болести, које је месни лекар dr И. Хиршл
лечио у Параћину током 1874. године: „332 болесници
који је Г. доктор варошице Параћин на лечењу имао,
имали су следујуће болести:

Apoplexia cerebri 4 (3 умрли)
Meningitis 6 (6 умрли)
Hydroceph. acuti 2 (2 умрли)
Neuralgia, accepit.
Neuralg. trig. 2
Stomatitis
Angina fauc. catarrh. 1
2 (умрли)
Angina fauc. catarrh c. inflam. gland. colli 31
Catarrh. laryng. acut. 1 (умро)
Catarrh. bronch. acut. 7 (1 умро)
Catarrh. bronchial. chronic. 43 (1 умро)
Hemoptoe
Pneumonia 1
Pleuritis
Tuberc. laryng. et pulmo 1
Tubercul. pulmon.
Phthysis pulm. 6 (1 умро)
Gangrena pulm.
Catarrh. ventr. acut. 2

1
4 (2 умрли)
2 (1 умро)
1 (1 умро)
74

6 81

Catarrh. ventr. et intestin. 11
Catarrh ventr. chronic. 4
Catarrh. enteric. 1 (умро)
Varicella 8
Colica enterica 3 (1 умро)
Dysenteria 10 (1 умро)
Typhus abdomin. 17 (6 умрло)
Febr. intermitt. 45
Hepatit. acut. 1 (1 умро)
Conjuctiv. catarrh. 1
Conjuctivit. limphat. 1
Conjuctiv. blenorrh. 1
Ceratitis rheumati. 1
Epididimitis
Syphil. secund. 1
Otitis 1
Lymphadenit. colli.
Mastitis 1
Escoriat. papill. manum
Fract. clavic. et costa quart. 1
Combustio femor. seg. gangrena
Kephalohemotoma in stad. suppur. 1
Caries. part. petr. oss. tempor. sinist. 1
1
Dysmenorrhea 1 (1 умро)
Morbus maculi Wertlopfii 1
Variola vera et modifica
Rhachitis 1

1
1
23 (4 умрло)

1

Поред ових болести у протеклој 1874. било је и
судско-медицинских случајева и то: „...4—5 Априла пр.
г. ексхумирана била по заповести Господина Министра
Унутрашњих дела мртва телеса Томе и Магдалене из
Сења, о којима се сумња, да су у животу отворена би-
ла. . . Г. Доктор варошице Параћина јавља, да је он пре-
гледао неког Павла Вељковића, који је претрпио fra-
ctur. radii sinist. prope capital. и многобројна отицања по
целом телу, и Петра сина истог Павла, који има рану на
malleoli extern. sinist, тако да је комад те кости одсе-
чен био; б. у Параћину у месецу Мају умро је један
човек нагло од Apoplexia cerebri ... 8. Августа пр. г.
сецирано је у Бигреници мртво тело Петра Јаношевића
из Бигренице, ради тога, да се дозна узрок смрти, који
је био: злоупотреба кадења због Syphilis inveterata,

82

услед чега Tuberc. pulm. acut... Г. доктор варошице
Параћин наводи за месец Јули у своме текућем месену
Августу послатом известију следећи медико-судеиски
случајеви:

1. Contusia columna verteb. lumbali падом из ви-
сине од 2 фата; излечено.

2. Рана од убода криво свезе првог ребра до сре-
дину помилице (manubrium sterni) идућа; излечена.

3. Отицање леве стране чела са многобројним се-
ченим ранама, ударцем са чашом, излечен.

4. Прелом 2, 3, 4. и 5 ребра, повређење левих плу-
ћа (pleura costal. et pulmon.), излаз зрака под кожу
(Emphysema autis); болесник био из Параћина одве-
ден... Отицање спољашне половице левих обрва, са Зш
дугачком раном, допирајућем до слузне кожице, оти-
цање од IV2I i површине на месту леве јарменице са
l'/jU дугачком честице до поткожног ткања, честице
до слузне кожице допирајућем.

а. 3. Септембра прошле године у Сењу прегледано
је мртво тело Павла Цуплића из Бигренице, бившег
овчара у Сењу, и нашло се, да је он умро од Gangrena
penis et testiculorum... Г. Доктор варошице Параћина
означи за месец Септембар пр. г. следећи случајеви:
1. рана од пиштоља над изванским крају леве кључа-
нице; лахка повреда. 2. отицање на месту леве темња-
че, у средини чела, левих обрва и над плећним гребе-
ном, лахка повреда. 3. Рана од убода 2V211 под левом
брадавицом; лахка повреда. 4. Отицање на левои и дес-
нои бутини и на десном рамену; лахка повреда. 7. Ок-
ктобра пр. г. прегледан је тешко рањени у Г. Мутници
Петар Ђорђевић из Г. Мутнице, који је усљед нанеше-
не му повреде умро, и лахко повредени Симеон Жи-
вадиновић из Г. Мутнице. 12. Октобра пр. г. прегледан
је убијени Милан Стевановић из Главице.

Г. Доктор варошице Параћин означи за месец Ок-
тобар пр. г. следујући случајеви: 1. Неки Милан Марко-
вић из Својине умро је седмог дана после нанешене му
на глави повреде. 2. Јован Гајић из Плане четрнаест
дана после нанешене му на глави повреде са камењем
умро је.. . За исти месец (октобар) пр. г. означени г.
Доктор варошице Параћин један случаи, по коме неки

6* 83

Момир Илиић из Буљана био са секиром у врат уда-
рен, као тешку повреду. . .

По президијалу г. Началника окружног позват
ово-окружни лекар, да одпочне пелцовање у Плани у
Параћинском срезу, коме позиву он се је и сљедовао
и од 17 Маја пр. г. до конца осмог месеца каламљено
је у селима: Плани (поред тога сви ђаци ондашње шко-
ле), Лешици, Д. Мутници (поред тога сви ђаке ондаш-
ње школе), Г. Мутници, Клачевици, Шалудовцу, Извору,
Бошњанима, Поповцу, Забреги, Буљани, Сењу (поред
тога сви ђаке ондашње школе), Стубици, Батинцу, Кру-
шару, Супскои и Влашкои.”

О самом граду Параћину састављач овога извеш-
таја dr Андрија Бикл, окружни физикус, истакао је.
„И Параћин по положају места здрављу би сходно би-
ло, али деиствују други фактори, који недозвољавају
жителству радовати се подпуном здрављу. Ови узроци,
који нарочито лети много се дају осећати, су: прање и
сушење вуне и трговина са свињама, које се гојења
ради налазе у оборима близу вароши и колико је ље-
кару познато, и у самои вароши. . . Гробља у вароши
Ћуприји и Параћину налазе се у добром стању, јер су
она свуда ограђена и чисто држана, и свилајиначко
гробље је чисто одржано, само што није свуда огра-
ђено...”

Сви следећи окружни физикуси који су службо-
вали у Ћуприји радили су по до сада приказаном и
уходаном начину. Тако су исто радили срески и општин-
ски лекари о којима ће бити речи у наредним поглав-
љима. А главни покретач здравствених акција у срезу
и општинама био је окружни физикус са својим Лекар-
ским одсеком при Окружном начелству. И када није би-
ло општинских и среских лекара, окружни физикус је
носио тешко бреме свих срезова и Општине параћинске.

ИЗВОРИ

Архив Србије, Министарство унутрашњих дела — С —
СФ II 1 — 1844. год., исто, исто.

СФ II 27 — 1846, год., исто, исто, Бр. Дел. 1010 — 1846.
год. Бр. Дел. 2137, 2335, 2348. из 1846. год.

84

СФ П 4 — 1849. год., исто, исто, исто.
СФ 1 6 — 1850. год., исто, исто, исто, исто
СФ I 84 — 1851. год., исто, исто, исто, исто
СФ II 10 + 1851., СФ II 9 — 1851. год., СФ П — 1851. год.
СФ I 57 — 1852. год., СФ IV — 5 — 1852. год , исто, исто,
СФ V 79 — 1852. год.
СФ II 74 — 1856. год„ исто, СФ III 13 — 1856. год. СФ IV
13 — 1856.год„ СФ IV 47 — 1856. год.
СФ II 46 — 1857. год. СФ Н 5 — 1857. год., СФ П 3 —
1857. год., СФ III 2 — 1857. год.
СФ VI 33 — 1858. год„ СФ VI 5 — 1858. год., СФ V 15 —
1858. год.
СФ I 39 — 1861. год., СФ IV 79 — 1861. год., СФ IV 46 —
1861. год., СФ III 93 — 1861. год., СФ I 90 — 1861. год., исто,
исто, исто, исто, СФ I 39 — 1861. год.
СФ П 28 — 1862. год.,
СФ II — 81 1863. год., СФ II 25 — 1863., исто, исто, исто.
СФ 11 32 — 1864. год., исто, исто, СФ II 202 — 1864. год..
СФ II 23 — 1864. год., исто, исто.
СФ IV 112 — 1866. год. исто, исто, исто, исто.
СФ I 83 — 1870. год., исто, исто.
СФ I 219 — 1871. год., СФ I Р 219 — 1871. год., СФ I 35
— 1871. год.
СФ I 59 — 1873. год., СФ I 88— 1873. год.
СФ III 26 — 1875. год., Министарство унутрашњих дела
П — ИС IX №—159 — 1875. год., исто, исто, исто, исто, исто,
исто, исто, исто, исто, исто.

ЛИТЕРАТУРА

Државни шематизми за године: 1852. закључно са 1900.

85

ЛЕКАРИ У ПАРАЋИНУ ПОСЛЕ ОСНИВАЊА ПРВЕ
АПОТЕКЕ 1874. ГОДИНЕ ПА ДО КРАЈА XIX ВЕКА

Оснивање савремене апотеке у Параћину, 11. ав-
густа 1874. године, затекло је као окружног физикуса
у Ћуприји dr Андрију Бикла и dr Игнаца Хиршла, као
варошког лекара у Параћину, што значи општинског
лекара. Они су са среским начелником А. Марјанови-
ћем образовали комисију, прегледали апотеку и пус-
тили је у јавни саобраћај.

Пратимо и даље рад лекара у Округу ћупријском
кроз извештаје окружног физикуса dr Андрије Бикла,
јер ће он остати у Ћуприји и наредних година, све до
1878, када је умро. Како смо више пута напоменули да
је окружни физикус давао извештаје и у име среских
и општинских лекара, јер су се њихови извештаји ута-
пали у његов извештај за цео Округ, ми смо, где год
је то било могуће, издвајали ону садржину која се од-
носила на Параћин и његов срез. (Среске и општинске
лекаре ћемо хронолошки приказати у посебним пог-
лављима: „Срески лекари у Параћину” и „Општински
лекари у Параћину”.)

Dr Андрија Бикл остао је као физикус Округа ћу-
пријског још три наредне године: 1875, 1876, 1877, а
1878. године је умро на војној дужности у Прокупљу,
као учесник II српско-турског рата. Не треба забора-
вити да су за време првог и другог српско-турског рата
у Параћину, Ћуприји, Јагодини и околним местима биле
импровизоване многе болнице које су прихватале ра-

њенике са алексиначког фронта, удаљеног око 50—80

км старим Цариградским друмом. Својим брижљивим

и педантним радом и учествовањем у српско-турском

86

р&ту као бригадни лекар, dr Андрија Бикл задужио je
народ овога краја и остао у лепој успомени.

После његове смрти место физикуса остало је уп-
ражњено 1879, а идуће, 1880. године, место је попунио
dr Ромуардо Далмајер, и остао свега 2 године: 1880. и
1881. Из његовог времена имамо један велики годишњи
извештај за 1880. годину, у коме је врло опширно при-
казао здравствене прилике у Округу, обухватајући Па-
раћин и његов срез. У њему је опширно изнео хигијен-
ске прилике у народу, осврнувши се на станове и ис-
храну народа. Нарочито је приказао стање у основним
школама по селима, којих је више било малих и нехи-
гијенских, него удобних и новоподигнутих. Па и за њих
је истакао да су нехигијенске, јер се код њиховог по-
дизања није питао окружни физикус за хигијенско
мишљење. Он је том приликом предложио министру
унутрашњих дела да се приликом грађења школа оба-
везно тражи мишљење окружног физикуса да ли так-
ва јавна грађевина одговара хигијенским условима. У
наставку извештаја он износи стање болести које вла-
ДаЈУ У гРаДУ и селима, нагласивши да j‘e туберкулоза
распрострањена у вароши Параћину, а мање и врло
ретко у селима. Да шуге — Скабиеса — и осталих кож-
них болести има нарочито у влашким селима, јер се
њихови становници нечисто држе. Код њих су веома
развијене венеричне болести и стално су у порасту. У
појединим селима свака кућа је заражена овим болес-
тима — од најсиромашније до најбогатије. У години
1880. у граду Параћину и његовом срезу није било ин-
фективних болести, изузимајући морбиле, дифтерију,
и шарлах у малом обиму. За ендемичне болести је ре-
као: „Ендемичне наступне грознице има вазда млого,
а нарочито у оним пределима. . . где има много стајаће
воде — баруштина.”

У извештају се даље каже да је у току 1880. го-
дине у целом округу пелцовано 1.516 деце, од које је
ревакцинисано 100 лица, и да се од пелцованих нико
није инфицирао шкрофулозом и сифилисом. Мало се
ту оградио, рекавши: „Није се приметило.” Окружни
физикус је истакао да „Сваки каламљени врло ретко
болује од богиња, а у случају да болује, врло добро пре-

боли.” Даље је напоменуо да се сукоби између поједи-

87

наца у влашким селима решавају батином, а у српским
селима ,,са сечким орудијем или са пушчаним уст-
релима.”

О продаји отрова је рекао: „Најзад продаја отрова
врши се сходно са постојећим наредбама,” што значи
да полицијска власт са лекаром и кметовима води еви-
денцију набавке и потрошње отровних хемикалија за
занатске сврхе.

У извештају се даље истиче да болесна стока ни-
кад не угине: „Што је невероватно а заиста је и истина,
није ни један комад ма какве стоке угинуо, што долази
отуда да се сваки брав кад се разболе и на кога се сум-
ња закоље и ово месо се на отвореној пијаци продаје.”

У овом извештају се потврђује и оно што је било
познато из архивске грађе и до сада објављених радо-
ва: да у Округу ћупријском има две апотеке — једна у
Параћину, а друга у Свилајинцу и да су обадве добро
снабдевене потребним лековима. За лекаре је истакао
да их има 4 у целом округу: 1 окружни, 1 војни и 2
општинска, а није рекао у којим општинама. За си-
филис који је онда суверено владао у целом крају, на-
поменуо је да у нашем сажитељству јако и обшир-
но сифилис влада, да се венчавају људи у времену кад
су сифилисом у развићу његовом заражени али и тако-
ви који се од ове заразне болести нису подпуно излечили
усљед чега пошто се то често дешава заражавају одма
и своју жену, с’тога потребно је особеним законом ус-
војити: да ниједан човек несме бити у Цркви венчан
док дотичном Свештенику неподнесе уверење издато
му од Окр. лекара да није заражен, као и ако је када
био да је подпуно излечен. Ова примедба окр. лекара
основана је на врло честим случајевима и на истинитим
фактима, који су се у овоме често дешавали.

Окр. физикус Начелник Окр.
Dr. Роман Далмајер К. Поповић”

Овај предлог dr Ромуарда-Романа Далмајера при-
вукао је нашу пажњу. Ми смо се са њим сложили, али
смо се одмах запитали како би се могла, у оно доба,
да констатује излеченост од сифилиса, јер се то деша-
вало 26 година пре проналаска Васерманове реакпије,

88

која је и данас једино сигурна за присуство или одсу-
ство спирохете палиде у организму. Дакле, Васерман
је остварио своју реакцију тек 1906. године.

(Ова његова мисао уродила је плодом код нас у
Југославији у четвртој деценији овога века, између
тридесетих и четрдесетих година, тј. пола века касније.
Донет је закон да се приликом венчања свештенику
донесу докази да младенци нису оболели од луеса. Та
предострожност је због доказаног луеса Васермановом
реакцијом, омела многе да склопе брак, па се тиме отво-
рило и политичко питање. На крају је тај закон, после
неколико година примењивања укинут, а тиме се вра-
тио стари начин ширења луеса женидбама и удадбама).

Није нам познато за које случајеве је dr Ромуардо
Далмајер мислио да су били излечени од сифилиса, да
ли само за оне где су спољни знаци на кожи уклоњепи
— излечени?! Свакако да је он само на то мислио, јер
другог лека за убијање спирохета у крви онда није би-
ло, већ се сифилис лечио само споља, лечењем рана и
краста.

Dr Ромуарда Далмајера, физикуса Округа ћуприј-
ског, наследио је 1882. године dr Јевђеније Брановачки.
И он је на исти начин продужио рад у Округу, односно
у срезовима. У извештају за август, текуће 1882. годи-
не, он каже да је током лета владала права епидемија
дизентерије у целом округу, то значи и у Параћину, а-
ли да се у августу смирила. Он не наводи број оболелих,
али каже да су двоје умрли. Било је, такође, и много
наступних грозница, али он не наводи број оболелих,
јер се већина болесника лечила само код својих кућа,
не обраћајући се лекару.

Говорећи о пелцовању он је истакао да је пелцо-
вање за ову годину завршено у целом округу, изузев
Параћина, јер је он изненада остао без лекара dr Рому-
арда Далмајера, који је био окружни физикус у Ћ.упри-
ји 1880. и 1881. године, а 1882. био је кратко време и
општински лекар у Параћину.

У извештају за септембар он извештава Минис-
тарство унутрашњих дела да је било морбила код деце
у самом Параћину, а по околним селима не. Навео је и
један случај тровања живиним препаратом од стране

89

народног лекара, једне бабе, која је лечила од шангира
једног Бугарина. Ево оригинала:

„22. Секције су две вршене (две обдукције) —
Једна над једним Бугарином који је отрован јаким мер-
куријалним лековима (лековима живиних препарата).
Имао је индурацију на тајном уду (имао је Ulous durum)
близу френулусле, те се усљед тога лечио код
једне бабе, која му је именовани лек у великој дози
дала. Цео цревни канал почињући од једника до де-
белог црева био је јако инјекован, а местимице виделе
се изгоретине.

Резултат друге секције није познат Началству.
Параћински обштински Лекар вршио је исту приликом
бављења Окр. физикуса у Округу, по изванредној ду-
жности, али није поднео у извешћу шта је нађено.”

У наставку извештаја окружни физикус предла-
же да се у целом округу врши надзор над проститу-
цијом, па према томе и у Параћину, и да се врши над-
зор над продајом отрова у повлашћеним трговинама.
За здравље домаће стоке каже: „Здравље код стоке,
у целом округу добро је, према томе нису никакве мере
предузимате.”

У наредном месецу октобру било је у Параћину
и суседном Свилајинцу инфективних болести и то: у
Параћину 27 случајева оспица, 19. шарлаха, 21 случај
дифтерије и 14 тифуса.

Из децембарског извештаја дознали смо чиме се
хранио народ села и града, па цитирамо: „У варошима
месом говеђим, овчијим, свињским, рибом и разном жи-
вином; млеком и сиром од белог смока; купусом, кром-
пиром, луком и паприком од зелени; по селима се народ
хранио махом пројом, мамаљугом (качамаком), сиром,
живином, млеком, луком и паприком.” Болести у овом
месецу децембру није било узрокованих лошом храном,
а такође и услед рђаве воде. У свим досадашњим изве-
штајима, па и у овом из 1882. године, било је речено:
„Болница има у Ћуприји; она се држи према хигијенс-
ким прописима.” Она је 7. августа 1881. године основа-
на у Ћуприји као окружна болница. Њу је основао пр-
ви инспектор санитетских завода у Србији dr Младен
Јанковић на своме инспекционом путу по земљи. Она је

90

до краја XIX века била болница за цео Округ ћуприј-
ски, односно за његове срезове: Параћински, Ресавски
и Деспотовачки.

Година 1884. обиловала је у Параћину и његовом
срезу многим болестима, тако да је окружни физикус
подносио извештаје Министарству унутрашњих дела
сваких десет дана. Ми ћемо овде приказати неке инте-
ресантне случајеве. У првих десет дана јануара било
је заразних болести па и вариоле у овом крају Србије
и то овако приказаних:

„Од заразних болести био је шарлах (Scarlatina)
у Свилајинцу (2) и Тропањи (1). Богиње (variola) биле
су у Ћуприји (9), Параћину (14), Сењу (6), Д. Мутници
(13), Дреновцу (20) и Сикирици (2) и то:

Од богиња боловало 64

» >> оздравило 12 64
3
» » умрло 2

» >> још болују 50

Од шарлаха боловало

„„ оздравило 2

„„ још болује 1”

У извештају за раздобље од 10—20 јануара, ок-
ружни физикус каже:

„1. Здравље је у опште повољно било. 2. Од зара-

зни болести биле су богиње у Ћуприји (6), Параћину
(14), у Буљанима (16) и Свилајинцу (6) и то:

Од богиња боловало 6 56
2 56
>> >> оздравило 48
» » умрло
>> >> још болују

Изненађује прва реченица која каже да је стање
здравља било повољно, а од вариоле је боловало 56
лица, од тога само у Параћину 14. То нас наводи на
мисао да се овакво стање у оно доба сматрало повољ-
ним. iep није било масовно, у ком случају је становни-

91

штво у маси умирало од ове опаке болести. Из овог
приказа видимо да је 6 болесника, који су можда раније
били вакцинисани, оздравило, па их је делимични hmv-
нитет спасао од смрти. Већ смо раније рекли да пел-
цовани болесници, иако се разболе, лако преболе.

У фебруару месецу број оболелих од вариоле није
се смањио, већ се, напротив, повећао, што се види из
извештаја за прву декаду. Иако се вариола ширила
извештач — окружни физикус — је и то стање смат-
рао повољним, рекавши: „1. Здравље је у опште повољ-
но било. 2. Од заразних болести биле су богиње у Ћуп-
рији (3), у Параћину (3), у Д. Мутници (12), у Буљани-
ма (20), Свилајинцу (14) и у Бобови (2) и то:

Од богиња боловало 85

>> >, оздравило 20

,, ,, умрло 22

,, ,, јошболују 43 = 85”

И овакво стање сматрано је повољним, иако је од
вариоле умрло 22 лица у периоду првих десет дана
фебруара.

Даље, вариола се ширила, а окружни физикус је
у извештају за следећих десет дана сматрао: „1. Здрав-
ље је у опште повољно било. 2. Од заразних болести
биле су богиње у Ћуприји (2), у Параћину (3), у Д.
Мутници (5), у Буљанима (10), у Свилајинцу (5), у Бобо-
ви (15), у Роћевцу (3) и у Проштинцу (3) и то:

Од богиња боловало 5 89
,, оздравило 89
6
,, ,, умрло 78
,, ,, још болују

Окружни физикус
Dr Јевђ. Брановачки

По наредби
Начелника Округа Ћупријског

Помоћник Ј. Милићевић ”

Вариола је много напредовала и у трећој декади
фебруара и то баш у Срезу параћинском, о којој се ок-

92

ружни физикус овако изразио за цео Округ ћупријски:
„1. Здравље је у опште повољно било сем среза Пара-
ћинског и Ресавског, где богиње владају. 2. Од зараз-
них болести биле су богиње у Ћуприји (1), Параћину
(2), у Поповцу (10), у Забреги (11), у Бошњанима (8),
у Бусиловцу (11), у Буљанима (10), у Крежбинцу (10), у
Д. Мутници (6), у Извору (10), у Свилајинцу (1), у Бо-
бови (30), у Голубовцу (2), у Горњој Мутници (6), у Сед-
ларима (5), у Прошинцу (2), у Роћевцу (3) и то:

Од богиња боловало 41 127
9 127
>> >> оздравило
>> » умрло 77
>> >> још болују

Окружни физикус По наредби
Dr Јевђ. Брановачки Начелника Округа Ћупријског
Помоћник Јова Милићевић ”

У првој декади марта исте, 1884. године, срезови
Параћински и Ресавски горели су од епидемије вариоле
— великих богиња. У своме извештају Санитетском о-
дељењу Министарства унутрашњих дела, окружни фи-
зикус dr Јевђеније Брановачки је написао:

„Извештај по струци санитетској за прошли де-
сет дана од 10 до 20 Марта 1884. године учтиво се под-
носи Господину Министру.

1. Здравље је у Срезу Деспотовачком повољно а
у Срезу Параћинском и Ресавском владају богиње.

2. Сем богиња није било заразних болести. Од бо-
гиња је боловало у Ћуприји (2), у Срезу Ресавском (42)
и то: у Свилајинцу, Бобови, Седларима, Купиновцу,
Проштинцу и Роћевцу.

У срезу Параћинском 92. и то: у Параћину (3),
Бусиловцу (12), Крежбинцу (13), Сењу (11), Клачевици
(15), Мириловцу (5), Лебини (3), Поповцу (2), Забрегу
(5), Бошњанима (3), Г. Мутници (5), Извору (10) и Ша-
лудовцу (15).

93

Од богиња боловало 134

» >> оздравило 28

» >> умрло 16

>> >> још болују 90 = 134

Окружни физикус Начелник Округа Ћупријског
Dr Јевђ. Брановачки Богић ”

У марту и априлу вариола је мало стагнирала, од-
носно мало је опала и задржала се на приближно стал-
ном броју оболелих.

За раздобље од 10. до 20. марта о стању здравља
физикус је реферисао: „1. Здравље је у опште пово-
љно било у срезу Деспотовачком, а у Срезу Ресавском
и Параћинском владају „богиње”. 2. Сем „богиња” није
било других заразних болести. Од великих богиња бо-
ловало је у Ћуприји 3, у срезу Ресавском 44 а у срезу
Параћинском 43 и то: у Параћину (3), у Сењу (4), у Кла-
чевици (11), у Бусиловцу (12) и у Крежбинцу (13).

Од богиња боловало 23 90
8
» оздравило 90 ”
>> умрло 59
>> >> још болују

И за последњих десет дана марта стање оболелих
од вариоле у Срезу параћинском било је 87.

У месецу мају број оболелих од вариоле био је у
опадању. Зато се физикус овако изразио за раздобље
од 10. до 20. маја: „1. Здравље је у опште повољно. 2.
Од заразних болести владају велике богиње у Срезу
Ресавском и по који случај у срезу Параћинском и Дес-
потовачком. У опште је та зараза свуда јако попустила.
У срезу Ресавском има у Свилајенцу (14) и Бобову (6).

Од богиња боловало 4 20
>> >> оздравило 2
» умрло 14 20 ”
>> још болују

Током наредних месеци: јула и августа вариола се
изгубила и преселила у друге крајеве.

Током октобра 1884. године није се ништа изван-
редно догодило, изузев што је угинуо један во од зат-

94

вора, о чему је известио лекар Среза параћинског свога
окружног физикуса dr Јевђенија Брановачког, како
би то унео у свој извештај за цео округ.

Даље износимо шта се збило у месецу децембру
текуће 1884. године. Пошто је био велики пост, физи-
кус је овако формулисао исхрану народа: „У овом ме-
сецу народ се највише хранио хлебом, пројом, кача-
маком, пасуљом, сочивом и кромпиром — због поста.”

За срески и општински затвор речено је да се
налази у чистом стању и да међу затвореницима није
било „редне болести”. А за опаке заразне болести фи-
зикус је рекао: „Било је вариоле у Свилајинцу (20) и
Дубници (27). Морбили у Свилајинцу (30) и Ћуприји
(17). Tus. convulsiva у Параћину (12)”. Од ових болести
умрло је 19 лица. За друге болести каже: „Наступне
грознице било је 12, туберкулозе 10.”

О обављеним обдукцијама физикус је рекао: „Јед-
на је прављена у Срезу параћинском, где је нађено:
повреда јетре и кичме пушчаним зрном.” А за болести
код стоке: „Била је болест шап, „устобоља” на говеди,
овцама и свињама,” нагласивши „да су против ове бо-
лести примењена упутства лечења Министарства уну-
трашњих дела од 19 Дец. 1884. год. СНо = 8084.”

У другом полугођу текуће, 1884. године, иако се
вариола скоро изгубила, ипак је увек претила опас-
ност да та латентна жаришта не букну и поново иза-
зову масовна обољења.

Dr Јевђеније Брановачки напустио је место окру-
жног физикуса у Ћуприји, тако да је 1885. место фи-
зикуса била упражњено.

После њега дошао је нови физикус dr Милан Ва-
сић и остао у Ћуприји наредне четири године — 1886,
1887, 1888. и 1889. годину.

После њега дошао је dr Јован Данић и остао три
године — 1890, 1891. и 1892. годину. Њега је заменио
dr Стеван Сибер, који је остао на раду у округу нареп-
не четири године: 1893, 1894, 1895. и 1896. годину.

Из досадашњег приказа видели смо да су се по-
једини физикуси задржавали и по више година, што
неће бити случај за последње четири године XIX века.

95

Године 1897. окружни физикус био је dr Ђока
Јовановић, 1898. dr Станоје Нешић, 1899. dr Михаито
Цвијетић, а последње године XIX века, 1900, dr Јосиф
Видаковић, са којим је закључена листа окружних фи-
зикуса у Округу ћупријском у XIX веку.

Сви поменути физикуси, после dr Јевђенија Бра-
новачког, продужили су уходани пут рада у округу
како за време затишја, тако и за време поновног јав-
љања опасних болести, од којих је претила стална
опасност. Овде мислимо на следеће заразне болести:
луес, вариолу, трбушни и пегави тифус. А та стална
опасност претила је из Отоманског царства, јер су кугу
и холеру преносила лица која су без пасоша и ван
карантина тајним кпналима улазила у Србију, што није
био редак случај.

У раздобљу од 1844. па до краја XIX века, закључ-
но са 1900. годином, кроз Ћуприју су продефиловали
ови окружни физикуси:

1. dr Јован Димитријевић, 2. Глигорије Рибаков,
емпирик, 3. поручник Димитрије Капарис, хирург, 4.
Јован Сибер, патрон хирургије, 5. dr Димитрије Хуфас,
6. dr Андрија Бикл, 7. dr Ромуардо Далмајер, 8. dr
Јевђеније Брановачки, 9. dr Милан Васић, 10. dr Јован
Данић, 11. dr Стеван Сибер, 12. dr Ђорђе Јовановић,
13. dr Станоје Нешић, 14. dr Михаило Цвијетић и 15.
dr Јосиф Видаковић.

Завршавајући поглавље о окружним физикусима,
донећемо и две кондуит листе, које ће нас обавестити
о њиховом раду и кретању у служби. Кондуит листа је
службенички лист, који је установљен још 1840. Наше
листе су из каснијих година, јер са ранијим не рас-
полажемо, које би се односиле на лекаре у Ћуприји
или Параћину.

” КОНДУИТ ЛИСТА

ЛЕКАРА И ДОКТОРА НАЧЕЛСТВА ОКРУГА Ђ.УПРИЈСКОГ

ЗА 1872. ГОДИНУ

Звање Лекар и Доктор окружни V
Име и лрезиме класе

Андреја Бикл

96

Одакле је родом, јели жењен жењен, има једно мушко дете
и колико деце има

Колико година има родио се 18. фебруара 1831. г.

где је науке особито лекарску У Прагу, диплома из Пеште
слушао и какву диплому или
декрет има

јели гди служио или прива- био у Будимском шпитаљу го-

тизирао и колико година дину дана

кад је у садашњу службу од 11. фебруара 1874. г. СН—248
ступио под контрактом примљен за окр.
лекара, 7. Марта исте године у
дужност уведен

Колико година свега служи у од 20. Јула 1864. г. — до 1. Ма-
Србији рта 1866 г. као лекар среза Мла
'вског, и од тог времена до сада
.као окр. лекар 8 год. 6 месеца
1 дан

Које језике говори Ческии, немечкии, латинскии.
србскии

зна ли србскии говорити, чи- Има приличне вештине за свој

тати, писати и како рад званич. што му треба

распитује ли и испитује ли Доста се ползује са извешта-

појаве у народу болести јима Среских и Општ. Лекара

даје ли прописна лекарска Даје
извешћа

на ком језику и како сачиња- На Српском доста добро
ва извешћа

јели точан и савестан у дава- доста добро врши
њу извешћа по струци лекар-
скои

иде ли болесницима који га Ово се неда за сада оценити јер
зову приљежно овдашњи свет млого уздање за
помоћ лекарску имаде, у докто-
ра војног Верминског

држи ли прописну ручну апо- Има апотеку и даје лекове по
теку, и даје ли по такси леко- такси

7 97

јели приљежан и тачан у ка- за оваи посао доста приљежава
ламљењу богиња

сочињавали и подносили уре- Сачињава и уредно води
дно протоколе о каламљењу

Какав је према свима боле- Тек стручна знања дају оцени-

сницима и уопше према љу- ти какав је према болесницима

дима а у Опште са људима је добро

Какав је према својим прет- Добар
постављеним властима

какве је нарави Добре

јели здрав и снажан Често побољева и зато у 1872
год. имао је одмор од дужности,
и конструкције је доста слабе
како се види

Примедба

ЛН=19 Началник окружнии
21. Јануар 1873. r. К. Стоиковић ”

У Ћуприји

Ево и друге, из 1886. а односи се на рад физику-
са у 1885.

КОНДУИТ ЛИСТА

Др МИЛАНА ВЛАД. ВАСИЋА

Текући број

Звање: контрактуални или Лекар Округа Ћупријског деис-
деиствителни твителни

И.ме и презиме Др Милан Влад. Васић

Одакле је родом Из Београда

Колико има година 30 година

Је-ли ожењен и колико има Ожењен но деце нема
деце?

На коме је универзитету свр- На париском универзитету до-
шио лекарске науке и који ктор целокупног Лекарства
степен академски има?

98

Је ли пре, где и колико год-и- Служио у Срезу Рамоком и
на служио? Ресавском

Које језике говори Српски и француски

Колико годип-а служи? назна- Указом од 13. августа 1883 год.
чивши годгну, дан и нумеру постављен је за Лекара Ср. Ре-
сваког указа или предписа са савског где је служи-о.
кој-им се на звање поставља. Указом од 28. Јуна 1884. год. СН
Ако је деиствителан да -се на- = 5690 постављен је за Лекара
значи, колико му је година Среза Рамског, где је -служ-ио.
санитетске службе уважено, Указом од 18. Маја 1885. г. по-
годину и решење и н-ајзад ко- стављен за Лекара Окр. Ћуп-
лика му је годишња плата? ријског где и сада служи.

Година 2, месеци 6, дана 8

Распитује ли и испитује ли Све што треба у овом погледу
болести у -народу? чини

Даје-ли прописане лекарске Свагда у овоје -време даје
рапорте?

Је-ли тачан и савеотан у да- Врло тачан и савестан
вању рапорта по судскиј
делима? Кад га год позову одма следу-
је позиву
Иде-ли болесницима кад га
зову?

Је-ли пажљив и приљежан Врло тачан и приљежан
при каламљењу богиња

Сачињава-ли и подноси-ли Сачињава и подноси
уредно протоколе каламље-
ња деце?

Какав је наспрам својих бо- Као што се од лекара тражи да

лесника и других? буде

Какав је према ста-ријему? Као што се то од једног чинов-
ника захтева

Какав је у нарави? Као што треба
Има ли каквих порока? Нема

Је-ли здрав и снажан? јесте

ЛБр. 115 Началник
28. Фебруара 1886 год. Ант. Пантовић”

Ћуприја

7* 99

ИЗВОРИ
Министарство унутрашњих дела С — СФ III Р 26 — 1975.
год.( исто, исто, исто, исто.
Министарство унутрашњих дела С — Бр. Дел. 648 из 1876.
год., Бр. Дел. 1350 из 1876. год.
Бр. Дел. 10 из 1878. год., Бр. Дел. 1162 из 1878. год., СФ I
181 из 1878. год.
СФ II 209 — 1881. год., исто( исто, исто.
СФ II 316 — 1882. год.
СФ П 151 — 1883. год.
СФ II 103 — 1884. год., исто, исто, исто( исто( исто, исто,
ИСТО( исто( исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто(
исто( исто( исто.
СФ I 107 —1885. год., исто, исто, Мин. ун. дела С бр. дел.
прот. од 4695 до 4703 из године 1896. Исто, бр. дел. прот. 295 из
1888. год. Исто, бр. дел. прот. С — 64, 100, 123 до 3329 из 1891.
год. Исто, С бр. дел. пр. 5102 до 8222 из 1891. год. Исто, С. бр.
дел. пр. 986 до 3941 из 1892. год. СФ ХШ 1032 из 1886. год.

ЛИТЕРАТУРА

Државни шематизам од 1852. године од краја XIX века
— закључно са 1900. годином.

100