Здравствена култура Параћина у 19 веку

ОСНИВАЊЕ ПРВЕ АПОТЕКЕ У ПАРАЋИНУ 1874.
ГОДИНЕ И ЊЕН РАД ДО КРАЈА XIX ВЕКА

Параћин је прво среско место у Србији XIX века
које је добило савремену јавну грађанску апотеку.

Прве вести о почецима рада на томе остварењу
имамо из средине 1872. године, када је mr Карло Ерлих,
апотекар, сарадник београдског апотекара Ивана Ми-
лутиновића, поднео молбу за оснивање апотеке у Па-
раћину 28. августа 1872. године. Ево оригиналне молбе:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Желећи да отворим Апотеку у Параћину, пошто
тамо никакове до сада нема, и пошто имам све услове
прописане § 6 Закона за апотеке, осим једног, што ни
сам поданик српски, но и то ћу за годину дана испу-
нити т. ј. у српско сажитељство ступити — молим г.
Министра унутрашњих дела, да изволи уделити ми
дозволење да могу апотеку отворити у горе именова-
ној вароши.

Способност и владање моје, може Г. Министар
увидити из Дипломе и сведоџби Апотекара у чијим сам
апотекама практиковао апотекарску радњу, под ./., које
уз ову молбу прилажем. (Апотекарска радња је апоте-
карство — dr В. М.).

У надежди, да ће Г. Министар Унутрашњи Дела
молбу моју милостиво уважити, је сам Господину Ми-
нистру Унутрашњих Дела

у Београду 28. Августа 1872. покорни слуга
Са 10. комада сведочанства Карл Ерлих ”

101

ИЗВОРИ
Министарство унутрашњих дела С — СФ Ш Р 26 1975.
год., исто, исто, исто, исто.
Министарство унутрашљих дела С — Бр. Дел. 648 из 1876.
год., Бр. Дел. 1350 из 1876. год.

Бр. Дел. 10 из 1878. год., Бр. Дел. 1162 из 1878. год., СФ I
181 из 1878. год.

СФ П 209 — 1881. год., исто, исто, исто.
СФ II 316 — 1882. год.
СФ П 151 — 1883. год.
СФ II 103 — 1884. год., исто, исто, исто, исто, исто, исто,
исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто,
исто, исто, исто.
СФ Т 107 — 1885. год., исто, исто; Мин. ун. дела С бр. дел.
прот. од 4695 до 4703 из године 1896. Исто, бр. дел. прот. 295 из
1888. год. Исто, бр. дел. прот. С — 64, 100, 123 до 3329 из 1891.
год. Исто, С бр. дел. пр. 5102 до 8222 из 1891. год. Исто, С. бр.
дел. пр. 986 до 3941 из 1892. год. СФ ХШ 1032 из 1886. год.
ЛИТЕРАТУРА
Државни шематизам од 1852. године од краја XIX века
— закључно са 1900. годином.

100

ОСНИВАЊЕ ПРВЕ АПОТЕКЕ У ПАРАЋИНУ 1874.
ГОДИНЕ И ЊЕН РАД ДО КРАЈА XIX ВЕКА

Параћин је прво среско место у Србији XIX века
које је добило савремену јавну грађанску апотеку.

Прве вести о почецима рада на томе остварењу
имамо из средине 1872. године, када је mr Карло Ерлих,
апотекар, сарадник београдског апотекара Ивана Ми-
лутиновића, поднео молбу за оснивање апотеке у Па-
раћину 28. августа 1872. године. Ево оригиналне молбе:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Желећи да отворим Апотеку у Параћину, пошто
тамо никакове до сада нема, и пошто имам све услове
прописане § 6 Закона за апотеке, осим једног, што ни
сам поданик српски, но и то ћу за годину дана испу-
нити т. ј. у српско сажитељство ступити — молим г.
Министра унутрашњих дела, да изволи уделити ми
дозволење да могу апотеку отворити у горе именова-
ној вароши.

Способност и владање моје, може Г. Министар
увидити из Дипломе и сведоџби Апотекара у чијим сам
апотекама практиковао апотекарску радњу, под ./., које
уз ову молбу прилажем. (Апотекарска радња је апоте-
карство — dr В. М.).

У надежди, да ће Г. Министар Унутрашњи Дела
молбу моју милостиво уважити, је сам Господину Ми-
нистру Унутрашњих Дела

у Београду 28. Августа 1872. покорни слуга
Са 10. комада сведочанства Карл Ерлих ”

101

'U'tU&T,

. Ч-i; -»■^-''

^će^ce/tlc. ĆCe -/&£>-f,e

^гттOt-cc^ //-^с/гс/г/ег'/C*-' ■е^е^хСС' .Z^<- ■о/><ec-ссг.ег- ^с^-ссге^'/&
c/& у/»-сг/ег 'ži/C' 'gzezz'-cczet/^ z'/.

ć-co^oo^/с/ ^e-C, ^c-c-e&tz- /g-t-c-' с-ес^гс-' ^/e-ezc/ez,, />а -e<^

/г-2/ ^с.' <%>^= ,c «У/си-<^О£^С/-£А.

c^zzz^/o1- а-£ссу■zz^e^ezzz^,. j_

о.ог/ ’e-e/ćZC-CEdC'

аа- .az>>c/ezzo// ~е» 'с/г-есг^с / £/, ССе-СС&Л^С-/^.

-//а><?/е/е. u-cze//' с-О£^->7С. &,t//c/7ee'.

Сс-^-с-ое- -ос. ■«■' ^//e^ez^o/^ž/eec,

>.//-//е-с- a&zz-e/ *

■^ccć./r/'t- s/^j^/x^e-<^c^&-e.c,
■-?'-■сгг^Со

/С-SCčO

//'^//■-ег&га. ///%.

Sć

MR КАРЛ ЕРЛИХ МОЛИ МИНИСТРА УНУТРАШ-
ЊИХ ДЕЛА ЗА ДОЗВОЛУ ДА ОТВОРИ
АПОТЕКУ У ПАРАЋИНУ

102

Када је поднео ову молбу, отишао је у Параћин и
споразумео се са општинским одбором о својој намери,
а одбор се кроз годину дана састао — 10. августа 1873.
и сагласио са оснивањем апотеке уз неке бенефиције,
које ће дати свом будућем апотекару Карлу Ерлиху,
да би му олакшао почетак опстанка апотеке у првим
годинама рада.

Дакле, да видимо став одбора по питању оснива-
ња апотеке:

„Одбор ово-општински у свези, свога закључења
од 18. Јула ове год. Но = 1454. о установљењу апотеке
у овој вароши.

ЗАКЉУЧИ:

Да г. Карла Ерлиха Апотекара из Београда прима

да отвори Апотеку у овој вароши.
Општина даде г. Ерлиху удобан стан за три го-

дине.
Да се умоли Г. Министар унутрашњих дела да би

отварање Апотеке у овој вароши изволио одобрити.
У седници Одбора општине Параћинске 10 Авгус-

та 1873. под Но = 1639 Параћин.

Саопштено ми је ово Председник одбора
Д. X. Илић
Закључење и примам се

Карло Ерлих Одборници

Апотекар

Димитрије Димитријевић
Давид С. Нешић
Л. Р. Димовић
Милан Стојановић
Милан Јоцић
Стојан Ђорђевић

Радоје Сушић

Марко Тодоровић

Никола М. Аранђеловић

Васа Ђокић

Мика М. Пешић

103

/^-f. /7/^^t'/^ C'S/'V cts/. стг

-

ЛЖЉ-ССЈ /f^ć-/C^C'/^'/Cćy/^>~' •/ & -C<- -&c/Z^r''C.C&'#-
С^€//С-ćc/c 'РЉ, ^Ć^^-CC^O/^/ ^..

/'£f-C~/ ■//f'C-' tt^Cu'C' Ć/.//ČĆ-/C (V/'Z'&C.C/C'c/, ///>

occ-c^rct^ . j_ // c^&-C'>/-c.&C'čc^t'eA.

^'/^rrcre^-z'A-ee'^/ е-ссс, e^ć^crc/ć' ///-/>*/г//с ■

аа- eUMV гсссо-сгсе,/- -. е/с/сегс/с^/ č/'/'cć' •/^сс^г/с^с7/^-//^/ ^ег-^

-'" -/-л. -fcnt-re- t'/ć'&'J/C' ■£1С'/£с//е<'

с/^е-с/р-г^/ ■/<'' ^^^сс^-ех^С/^/Г/г.

/Гсг/е-с

/ / г-ег/.ау, /, ■■/■ </^
"г/ау/ее-гс
/

7'

''C'/C-^C-

/ ^-еа^/га^у ////исгл ////.

бл, Sć:

MR КАРЛ ЕРЛИХ МОЛИ МИНИСТРА УНУТРАШ-
ЊИХ ДЕЛА ЗА ДОЗВОЛУ ДА ОТВОРИ
АПОТЕКУ У ПАРАЋИНУ

102

Када је поднео ову молбу, отишао је у Параћин и
споразумео се са општинским одбором о својој намери,
а одбор се кроз годину дана састао — 10. августа 1873.
и сагласио са оснивањем апотеке уз неке бенефиције,
које ће дати свом будућем апотекару Карлу Ерлиху,
да би му олакшао почетак опстанка апотеке у првим
годинама рада.

Дакле, да видимо став одбора по питању оснива-
ња апотеке:

„Одбор ово-општински у свези, свога закључења
од 18. Јула ове год. Но = 1454. о установљењу апотеке
у овој вароши.

ЗАКЉУЧИ.

Да г. Карла Ерлиха Апотекара из Београда прима

да отвори Апотеку у овој вароши.
Општина даде г. Ерлиху удобан стан за три го-

дине.
Да се умоли Г. Министар унутрашњих дела да би

отварање Апотеке у овој вароши изволио одобрити.
У седници Одбора општине Параћинске 10 Авгус-

та 1873. под Но = 1639 Параћин.

Саопштено ми је ово Председник одбора
Д. X. Илић
Закључење и примам се

Карло Ерлих Одборници

Апотекар

Димитрије Димитријевић
Давид С. Нешић
Л. Р. Димовић
Милан Стојановић
Милан Јоцић
Стојан Ђорђевић

Радоје Сушић

Марко Тодоровић

Никола М. Аранђеловић

Васа Ђокић

Мика М. Пешић

103

Да је копија у ориђиналу своме верна, Суд општи-
не Параћинске тврди.

Но = 1639 Председник Суда
20 Августа 1873. г. Д. X. Илић ”
Параћин, деловођа Димитријевић

Да би овај закључак одобрило Министарство уну-

трашњих дела, Општински одбор га је упутио са образ-

ложењем о потреби оснивања апотеке, што у оригиналу

гласи:

,,У општини Параћинској има 7.000 становника,
представници Општински у име ње желе имати Апотеку
у своме кругу, па су и закључили погодбу према својој
одлуци која се под ./. у утврђеној копии прилаже са
г. Карлом Ерлихом Апотекаром из Београда станују-
ћем код Г. Милутиновића апотекара, па пошто је од
преке потребе да се отварање Апотеке у овој општини
у скори, с тога подписати у име Општине Параћинске
као њен први представник учтиво молим Г. Министра
Унутрашњих дела да г. Карлу отворење Апотеке у овој
општини што је пре могуће одобрити изволе.

20. Августа 1873. год. Покоран председник
Параћин Општине вароши Параћина

Д. X. Илић ”

После двадесетак дана Министарство унутрашњих

дела се сагласило са обадвема молбама и донело пози-
тивно решење за обадве стране — за mr Карла Ерлиха
и за Општину параћинску:

„Г. Карл Ерлих са молбом од 28. Августа прошле
године поднео је документа о изученим наукама Апо-
текарским и тражио дозволење за отварање и држање
Апотеке у Параћину.

Уверивши се Министар Унутрашњих Дела да Г.
Ерлих има способности према § 6. закона о Апотекама
и Апотекарима да сам може са Апотеком руковати.

РЕШИО ЈЕ

104

внмии

'У”/' '■ ■«?;»
н. ■■ ■'$

' Ć#«5-mrH5t »r ■■- •■■;«

;* ***** -■ ^

леЛл»»Л »

. 4..z

'л

^****?!

- ' " " '■;

''
■ ?„■■ •.'у >/.

ft/у'

ДОЗВОЛА-КОНЦЕСИЈА ЗА ОСНИВАЊЕ ПРВЕ АПО-
ТЕКЕ У ПАРАЋИНУ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШ-

ЊИХ ДЕЛА ИЗДАТА MR КАРЛУ ЕРЛИХУ
19. IX. 1873. ГОДИНЕ. ПРВА СТРАНА

105

ДРУГА СТРАНА ДОЗВОЛЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПРВЕ
АПОТЕКЕ У ПАРАЋИНУ

106

Да се дозволи Г. Ерлиху отворити и држати Апо-
теку у Параћину, а на месту, које местна полицајна
власт нађе да је за становништво најугодније и под
условима, који су прописани законом и наставлењима

MR КАРЛ ЕРЛИХ, ОСНИВАЧ ПРВЕ АПОТЕКЕ У
ПАРАЋИНУ 11. VIII. 1874. ГОД. РОЂЕН У БАЈИ

1844, УМРО У ПАРАЋИНУ 1882. ГОДИНЕ
107

за Апотеке и Апотекаре; но да предходно молиоц по-
каже Начелству да има својих 500 дуката цесарских
за отварање апотеке.

Пошто Г. Ерлих апотекар спреми и уреди да би се
лекови из ње по пропису издавати могли, он је несме
отворити нити лекове продавати, докле Апотеку коми-
сија коју he Министар Унутрашњих Дела одредити,
прегледа и за удобну непрогласи; Зато Г. Ерлих кад
своју Апотеку уреди према закону Апотекарском из-

вестиће о томе Началство Округа Ћупријског.
Ради постројења и отварања Апотеке оставља се

молиоцу време од данас за једну годину дана, тако, ако
до тог времена Апотеку у Параћину неотвори губи за
даље дозволење на отварање Апотеке у Параћину.

О овоме се молилац Г. Ерлих извештава ради зна-
ња и управљања.

СНо = 1775 Министар
19. Септембра 1873. год. Унутрашњих Дела

у Београду Јак. Туцаковић
М. П.
Писар
Видео оригинал 15-Х1-1873. r. Д. Н. Ристић ”
Теразије

Из овог одобрења министра унутрашњих дела ви-
дели смо да је концесионар mr Ерлих био обавезан да
уреди апотеку и да по уређењу тражи комисију за
преглед који би требало да буде обављен до 19. сеп-
тембра идуће, 1874. године. Пала нам је у очи и обавеза
будућег апотекара у Параћину да покаже 500 цесарских
дуката пре отварања апотеке. Намера је јасна: Мини-
старство жели да се апотека постави одмах на здраве
ноге и да се осигура сигуран почетак рада.

Како је у молби нагласио да му недостаје наше
држављанство, он је после непуна два месеца легално,
преко власти у Београду, покренуо и питање свог пре-
ласка у српско држављанство. У ту сврху он је код
Теразлјског кварта изјавио следеће:

„Писато 15. Новембра 1873. год.

Г. Карл Ерлих, дипломирани апотекар, на стану
код г. Димитрија Милутиновића апотекара овд., преста
кварту па рече:

108

Мени има 28 година, вере сам римокатоличке,
поданик сам Аустријски; родом сам из вароши Баје у
Бачкој (у Аустро-Угарској); нежењен сам; од родбине
ми имам само оца. Оцу ми је име Мато. Он живи овце
код мене у Београду.

У Београд сам дошао пре 4 године. Дошао сам из
мог места рођења, и то без пасоша. У Београду сам
прошао на овдашњем ђумруку (на царинарници). За ове
четири године радио сам код г. г. Андреје Делина и
Димитрија Милутиновића, апотекара овдашњих, у њи-
ховим Апотекама.

За време од како овде живим нисам (сам) се вра-
hao у место мога рођења, но јесам у 1872. год. одлазио
у Земун, па се онамо само један дан бавио, те се опет
амо вратио. У Земун сам ишао са српским пасошем.
Био сам у унутарности Србије, и то у Шапцу 1871.
год., где сам се само један дан бавио, па опет у Београд
вратио; и у Параћину ове године, где сам се задржавао
4. дана, а потом се амо вратио. И у Шапцу и у Параћин
одлазио сам са српским пасошем; а у оба ова места као
и у Земун, одлазио сам по моме приватном послу. Као
што тврди ова ./. копија решења Господина Министра
Унутрашњих Дела, ја ћу да отворим Апотеку у Пара-
ћину на моје име и ову hy радњу онамо упражњавати.
Па како према овоме остајем стални грађанин српски,
то треба да будем и српски поданик. Ја сам дакле рад
да ступим у српско поданство, и то с отпустом.

Са тога молим кварт, да на месту надлежном по-
дејствује, те да што пре добијем уверење.

Карло Ерлих”

У акцији за добијање поданства поднео је и две
потврде својих принципала — управника апотека —
код којих је радио у Београду. Обадве су датиране са
24. новембром 1873. године, а садрже оно што су они
изјавили код власти:

„24. Новембра 1873. год.

Ја Андрија Делини, Апотекар овдашњи, призват
па питан вели:

109

.. .... ..... .

ш

; Г>

■.

<

-

•«•■ W*».. « ** « *-■

Л*- « - 4^т -« f <nt Л-г*1Ј 'Zr:

S'PZ *■

«L.

'"^~ *■* . r- «- -СГ

< « *»

"е-1гж>е-с-е

е А «: Л<- Qot,

-«..•* - </<< л*Ч

^вс. **.« « е> *» •«. S*<r

7

- «. Fft» *W.. **^//*’ •

ех 4s>-

:-r*. rr

УВЕРЕЊЕ-ИЗЈАВА MR ДИМИТРИЈА МИЛУТИНО-
ВИЋА ДА ЈЕ MR КАРЛ ЕРЛИХ ДОБРОГ ВЛАДАЊА.

У БЕОГРАДУ 24. НОВЕМБРА 1873. ГОД.

110

Врло добро познајем г. Карла Ерлиха дипломира-
ног Апотекара. Он је код мене био у радњи (на раду у
апотеци) 2. до 3. године.

Г. Ерлих је човек врло доброг владања. Ја га као
таквог познајем.

Анд. Делини”

Ево и друге изјаве апотекара Милутиновића, дате
ма позив Теразијског кварта:

„Писато 24. Новембра 1873. год. у Кв. Теразиј-
ском. Београд.

Г. Димитрије Милутиновић, апотекар овд„ приз-
ват па питан вели:

Карела Ерлиха дипломираног Апотекара, позна-
јем. Он је код мене био у радњи 1,5 год„ а и сад је код
мене на стану.

Исти ће заиста на своје име отворити Апотеку у
Параћину, јер је у стању.

Карло је човек доброг владања. Ја га као оваквог
познајем.

Д. Милутиновић”

После осам дана, Управа града Београда је цео
предмет упутила Министарству унутрашњих дела са
својим образложењем:

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Г. Карло Ерлих дипломирани апотекар овдашњи
код Димитрија Милутиновића апотекара овдашњег, ро-
дом из Баје у Бачкој и поданик Аустро-Угарски, на овом
./. протоколу, коме је додан и један прилог, моли, да
му се изда уверење да ће бити примљен у наше по-
данство, како би се тим могао набавити отпуст из доса-
дашњег поданства и у наше поданство ступио.

Он је из места рођења прешао овде у Београд пре
4. године без пасоша своје власти и бавио се у Апоте-
кама: Андрије Делина и Димитрија Милутиновића ов-
дашњих.

За то време он је само једаред с нашим пасошем
прелазио у Земун по своме послу гди се бавио један

111

дан, а по унутрашњости Србије ишао је у Шабац 1871.
године гди се бавио 1 дан, а у Параћину ове године гди
је пробавио 4 дана.

Владања је и стања доброг и усталац у своме по-
слу, а сем тога отвориће апотеку у Параћину: по доби-
веној дозволи, па се није бојати да ће општини пасти
на терет, ако му се по молби учини.

Ову молбу г. Карла Ерлиха, Управа вароши Бео-
града представља Господину Министру на решење.

Број 30910, 2. Децембра 1873. год.
Београд, Секретар, (нечитко)

Управитељ вароши Београда
Живојин М. Блазнавац”

Пратећи даље ток овог предмета за ступање у
српско поданство mr Карла Ерлиха ушли смо и у нову,
1874. годину

Четврто! фебруара 1874. министар унутрашњих
дела је једном представком упутио цео предмет Држав-
ном савету, као вишој власти, тражећи одлуку, како
би се из ње добило потребно решење-уверење за даљи
поступак код аустро-угарских власти. У представци су
цитиране већ поменуте генералије о mr Карлу Ерлиху
и на крају је изнето шта се од Државног савета тражи
да уради. Ево једног дела тог оригинала:

„ . . . Али како молиоц није провео у Србији про-
писано време од 7 година, да би редовно могао бити
примљен у српско сажитељство; то министар унутраш-
њих дела има част предложити Државном Савету, да
изволи решити:

Да се Карло Ерлих, дипломирани апотекар из Баје

у Аустро-Угарској, који живи у Београду изузме од §

44. грађанског законика пошто набави и поднесе уредан

сдпуст из свога садашњег поданства.

Јован Милићевић Помоћник
Ч. М.”

112

pt- - •--
• ■■ '
■ ■" ■■ ' ' ' "■■■'■ ■■ ■ '■ ’ ■ ." •

<7-

;>:>■;,« ■ >z$r '■■(/&&.„vfai/. /f

t'W.: . . t.

ЈЛ-,: ..■' v .■ -(/4 лгло*1њ*у ■ >.«■■ «*»•*■•« ■■"•<*'■'***

'/• ,<uu л. /•л*****.-'**' :

у Лf, ,.|

J ' ■,.»»•у*-уГ* «»«»»•»«»<»*< м«yу ffjf г/.лАт

,.»«»«»« .» ууг.уг. .. гуг.уг.г.

.'л>». ■ '"‘r,'ЛM. yii.^.,.rr . ...ул ,-.г,ч л^. . ’
*- ■
Г " ' “'
.■f/гиг/гу-.ууг.^в r^t**^*^ ♦ ',<е'

<»»#«. ./Г.л*., уп /♦**<*< »*4» \

. .. r ' ,. <xJ
■^2ј-“- "7^

5

^да^^Јим.-мА-^е^ - '” -.-,,,. • ' •(.'«
RFW t-■;-.•
Ма- ■ f ' - /7. , ' ' ■ ■■■>'.

В '" ■ . Ц'5': ■ ■

' '■' :7

s

■ ___ ..„,.3

.: . 4тЈхј&;

УКАЗ КНЕЗА МИЛАНА М. ОБРЕНОВИЋА IV КОЈИМ
СЕ MR КАРЛО ЕРЛИХ ПРИМА У СРПСКО
ПОДАНСТВО

8 113

После позитивног решења Државног савета усле-
дио је и кнежевски указ о томе:

„МИААН М. ОБРЕНОВИН IV

по милости Божјој и вољи народа

КЊАЗ СРПСКИ

По договору са Државним саветом од 9. фебруара
тек. године Но = 32, решили смо и решавамо:

„Да се Карло Ерлих, дипломирани апотекар, из
Баје у Аустро-Угарској, који живи у Београду, прими
у Српско сажитељство, изузетно од § 44. грађанског
законика, пошто набави и поднесе уредан одпуст из
свога садашњег поданства.

Препоручујемо нашем Министру унутрашњих де-
ла, да решење ово изврши.

13. фебруара 1874. год. М. М. ОБРЕНОВИЋ”
у Београду

Министар унутрашњих дела
А. Чумић

Одмах сутрадан Управа града Београда била је о
томе овако извештена:

„Управи варош. Београда

ПНо = 1397

14. фебруара 1874. год. Позивајући се на извештај

у Београду Управе од 2. децембра 1973.

Но = 30910 Министар унутр. дела шаље јој ./. уверење

с препоруком да исто преда г. Карлу Ерлиху, овд. Апо-

текару, заказавши му у исто време, да се овим увере-

њем има ползовати за годину дана (да ово уверење

може да искористи у року од годину дана). Ево ориги-

нала:

„УВЕРЕЊЕ

На основу највишег решења од 13. ов. месеца ми-
нистар унутрашњих дела издаје ово Уверење г. Карлу

114

Ерлиху, овд. дипломираном Апотекару, родом из Баје
у Аустро-Угарској; поданику исте државе да ће, по
својој молби изузетно од § 44. грађанског Закона бити
примљен у српско поданство пошто набави и поднесе
уредан одпуст из свога садашњег поданства.

Помоћник
Ч. М. ”

Концесионару mr Карлу Ерлиху остало је, поред
започетог посла да пређе у српско поданство, да пожу-
ри са уређењем апотеке у Параћину и заврши га пре
19. септембра 1874, јер је претила опасност да изгуби
концесију-дозволу за оснивање апотеке, ако прекорачи
тај рок.

Нису нам познати детаљи у чијој је згради нашао
локал за апотеку, али нам је његова унука — од кћерке
Ане Ерлих — Вукосава Печенко, која живи у Пара-
ћину, показала место где је била зграда са апотеком
њеног деде, mr Карла Ерлиха. На том месту хтели смо
да поставимо спомен-плочу, али то нисмо учинили по-
што ће се зграда ускоро рушити, а спомен-плочу смо
привремено поставили у излог садашње апотеке — не-
далеко од тог места — а чим се на месту старе апотеке
подигне нова зграда на њој ће бити постављена и спо-
мен-плоча.

У страху да не изгуби дозволу-концесију за осни-
вање апотеке, mr Карло Ерлих је благовремено поста-
вио апотеку, снабдео је прописаном количином лекова
и током лета 1874. тражио комисију за преглед апотеке
и њено пуштање у јавни саобраћај. На његову пред-
ставку да се одреди комисија, упућену Окружном на-
челству у Ћуприји, Начелство је својој претпоставље-
ној власти — Министарству унутрашњих дела — упу-
тило овакав захтев:

„Г. Карло Ерлих, апотекар, коме је решењем Го-
сподина Министра Унутрашњих Дела од 19. септембра
пр. год. СНо=1775; дозвољено да у Параћину отвори
апотеку, данас је изјавио Начелству: да је све, што је
потребно, спремио у апотеци, и молио, да Начелство

8* 115

«Г 7/« Ал—atut. f 1 jf- Ju 1-er

Н у-1и«Ч fl- Vir-Oi c q /^ ■ Žf)C ^^т-у&о

/)Л ј £ * f 44 7
гог^
] fi tu & v1 j^cv-uu ЛА<гг-Оо свигцЖЛС р '.OLr!t-a.rf ]<_ <//«-7-^ ,4. X rti •

fr-iru, ■j.i.ojŽ-О/ CfrjJl лл.
]*~ с -о^ C-frjv
л< , ^.a C'о> ч^.<л..

X-• C{,c^x<. t<u

£^ујх-е-*л4г-хг»е^п-^ •АеЛС/>-4-. «гјс

А-444-^ГГ--*« ЛхУ^р <J~u ■иЛа. атг^гу.
i) tu-С-Г f cu-ar-u irUro rtt-AJ ,

■/(1OUU.«-

«и>*м. Л? ч-ГЈг-

Л ^O-tkr 5- 6- tr B-txr*J('л.- • 6- О а

хЉ-о-схС/? -о&ч Ј/ Са A-Z-e А. А**'*■

đ^V<A*-^

v'* * *#—
t—А. ^-6с<Лгхл

л№ /%8
д/л^

^Jibl/j^C-U. UJp. A._____
*<■ A-«i-/ć*irxJĆ <Л*--л.—

МОЛБА MR КАРЛА ЕРЛИХА ИЗ ПАРАЋИНА ПРЕ-
КО НАЧЕЛСТВА МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
КОЈОМ ТРАЖИ КОМИСИЈУ ДА ПРЕГЛЕДА НОВО-

УРЕЂЕНУ АПОТЕКУ У ПАРАЋИНУ

подејствује код Господина Министра, да би овај одре-
дио комисију, која ће спремљене лекове прегледати и
апотеку за удобну прогласити како би иза тога исту
апотеку одма отворити могао.

Г. Карло молио је Господина Министра да ускори
са пошиљањем комисије, како иначе не би трпио ште-
те због неотварања апотеке.

116

Молбу ову Г. Карла, Начелство част има саопшти-
ти Господину Министру на даљи поступак.

ЛНо = 188, 1. августа 1874. год. Начелник
у Ћуприји, за Секретара Округа Ћупријског,

практикант, К. М. Арамбашић В. Васић”

После шест дана Министарство унутрашњих дела
— односно његово Санитетско одељење — усвојило је
ову представку и дало одговор како да се поступи по
питању прегледа апотеке:

„Начтву Ћупријском
СНо = 1776, 7. Августа 1874.
у Београду

На достављење тога Начтва од 1. ов. месеца
ЛНо = 183, да је Апотека Г. Карла Ерлиха у Параћину
за преглед готова — Министар У. дела одредио је Г. др.
Бикла, Физика тамо окружног, г. дра Хиршла лекара
општине Параћинске, да са једним чиновником канце-
ларије Среза Параћинског, комисијоно прегледају по-
менуту Апотеку: да ли је она са свима оним стварима
и лековима снабдевена у свему онако уређена као што
је на основу параграфа 7. и 8. Закона за Апотеке и
Апотекаре прописано, параграфима 1, 8, 10, 12. и 15.

настављења за исте.
С тога се препоручује Нчтву, да оно одреди јед-

ног чиновника канцеларије среза Параћинског да са
члановима комисије при прегледу присуствује; а за
преглед Нчтво ће одредити дан и упутити г. Бикла да
се тога дана тамо нађе.

Пошто комисија преглед изврши она ће сачинити
Протокол комисијоног рада и свој извештај поднети
томе Нчтву, а оно ће их амо одма доставити.

Дијурну и подвозни трошак г. Биклу и Диурну г.
Хиршлу исплатиће апотекар одма по свршеном пре-

гледу.”

Пре него што је одређена комисија приспела у
Параћин, заинтересовани апотекар, mr Карло Ерлих,
коме се много журило упутио је у Београд Министар-
ству ургентну депешу ове садржине:

117

„Молим одредите комисију, јер штету трпим, ако
сте одредили одговорите. Одговор плаћен за Параћин...”

Поменута комисија се најзад састала у Параћину
11. августа, извршила преглед апотеке и саставила ова-
кав записник:

„Рађено 11. августа 1874. год. у Параћину
Одређена за преглед Апотеке г. Карла Ерлиха у
Параћину комисија, прегледала је данас ову — па на-
шла следујуће:

I

Апотека је смештена у свему онако,
како прописују параграфи 7. и 8. а и
остала правила закона за Апотеке

II

Апотека је снабдевена свима лекови-
ма и потребама као што прописује па-
раграф 1, 8, 10, 12. и 15. Наставленија
за Апотеке.

III

Комисија није могла ништа премети-
ти, ни у смештају апотеке, ни леко-
вима и осталим потребама, што би би-
ло противно прописима за Апотеке.

Комесари

Dr Ан. Бикл окружни лекар
Dr И. Хиршл вар. лекар

Начелник срески
А. Мариановић”

Одмах сутрадан Окружно начелство известило је
Министарство унутрашњих дела о овом прегледу:

„Началство ово има чест Господину Министру на
предпис његовии од 7. Августа т. г. СНо=1776 јавити,

118

• 4V

->г .

—.4=?^

__ =.

КОМИСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ О ПРЕГЛЕДУ ПРВЕ АПО-
ТЕКЕ У ПАРАЂИНУ MR КАРЛА ЕРЛИХА И ЊЕНО
ПУШТАЊЕ У ЈАВНИ САОБРАЋАЈ, ПРВА СТРАНА

119

ДРУГА СТРАНА КОМИСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА О
ПРЕГЛЕДУ АПОТЕКЕ

120

да је апотека г. Карла Ерлиха у Параћину одређеном
комисијом прегледана, и шиље у понизности овде под
./. приложении комисијонии протокол о пронађеном

стању исте апотеке.

ЛН: 206, 12. Августа 1874. г. Начелник окружнии
у Ћуприји, Лекар окружнии В. Васић ”

Dr Ан. Бикл

После пет дана Министарство је на овај акт овако
одговорило:

„Нчтву Ћупријском
СНо = 1900, 17. Августа 1874.

у Београду

Почем се из извештаја комисије, која је прегле-
дала Апотеку г. Карла Ерлиха у Параћину, види; да је

ЗГРАДА У ПАРАЋИНУ У КОЈОЈ ЈЕ НЕКАДА БИЛА
СМЕШТЕНА АПОТЕКА. — САДАШЊЕ СТАЊЕ
ЗГРАДЕ

121

та Апотека у свему као што треба уређена, то нека
Нчтво г. Ерлиху дозволи да своју Апотеку за публику
отвори и продаје из ње лекове с тим, да се у томе и
свему осталом раду и одржавању Апотеке исправно
придржава свију постојећих закона и Наставленија
(Правилника) за Апотеке и Апотекаре.

Ово се саопштава томе Нчтву на извештај од 12.
ов. мца ЛНо = 206 на надлежни поступак.”

Из ранијих примера прегледа апотека видели смо
да је у закључку стајало да се апотека предаје јавном
саобраћају одмах, истог дана по извршеном прегледу,
што овде није случај, али смо ми ипак 11. август 1874.
године узели као дан почетка рада апотеке, односно
датум њеног оснивања.

Из извештаја смо видели да су апотеку стручно
прегледала 2 лекара, окружни физикус у Ћуприји dr
Андрија Бикл и општински лекар из Параћина dr И.
Хиршл, са среским начелником из Параћина А. Мари-
ановићем. У комисији су, дакле, два лекара странца,
што значи да још није било довољно наших домаћих
лекара. Још нешто, раније прегледе апотеке вршио је
државни лекар хемичар из Београда, који је редовно
био апотекар. Он је састављао комисију и у њу узимао
физикуса и представника окружне власти. Тада је у
Београду био државни хемичар магистер фармације и
доктор хемије Фердинанд Шамс, који је такође био
странац. Зашто он није дошао да образује комисију на
лицу места остало је непознато, али смо се касније из
других случајева уверили да је често био претрпан су-
дским анализама, без којих суђења нису могла да се
обављају, па је зато био спречен да напусти Београд.
Његови прегледи апотека трајали су 5 до 6 дана.

До пуштања апотеке у јавни саобраћај — 11. ав-
густа 1874 — питање поданства Карла Ерлиха није би-
ло регулисано редовним законским путем, као што је
започето. Тако је дошао и крај 1874. без његовог пре-
ласка у српско поданство. Зато је он почетком 1875,
тачније 6. фебруара, дошао у канцеларију Среза пара-
ћинског и поново га покренуо уз давање својих гене-
ралија. Ранији поступци ступања странаца у српско
поданство ишли су редовним путем и свршавали се за

122

годину дана. Претпостављамо да је то у његовом слу-
чају ишло тешко, вероватно зато што је прешао у Ср-
бију илегално, без пасоша. То нас наводи на претпо-
ставку да је у обновљеном поступку тражио само за-

?/:

f sSSa^

■

*’*«^*..OuJir *-т-*~*«?****?

MR КАРЛО ЕРЛИХ ТРАЖИ ДА СЕ ПРИМИ ПОД
ЗАШТИТУ СРПСКИХ ЗАКОНА 12. IV 1875. ГОД.

123

штиту српских власти, а не поданство. Ево једног дела
изјаве коју је дао властима у Параћину: „ .. .Па како
је мени нужно да ступим формално у Србско Сажитељ-
ство без да тражим редовним путем одпуст из Аустро-

Угарско поданство, то молим власт да ме прими под за-
штиту Србских закона, јер ја никако нећу да се у Ауст-
рију вратим. Ово достављајући власти молим нека учи-
ни шта треба те да се као овдашњи поданик сматрам...”
На крају је рекао да од фамилије има само жену, што
значи да му је умро отац, кога је пре годину дана у

изјави поменуо, а да се у том раздобљу и оженио.
Око последњег тражења — да се прими под заш-

титу српских закона — развила се преписка, тако да
је од њега поново тражена прецизна изјава шта тражи:
поданство или заштиту српских закона, јер су то две
различите ствари. Зато је поново позван у канцеларију
Среза параћинског и дао ову прецизну изјаву:

„Рађено 12 Априла 1875. год. у Параћину
Кад је преслушан Карло Ерлих према акту окр.
Ћупријског од 27. Марта ове године бр. 2931. дали он
тражи да ступи под заштиту српских закона или да
се у поданство прими одговори:
Ја ништа више не тражим, него молим, да се при-
мим под заштиту Српских закона.

Карло Ерлих
Апотекар

Одостоверава Начелник Среза А. Мариановић”

Ова његова жеља-изјава спроведена је Министа-
рству унутрашњих дела са оваквом мотивацијом:

,, . . .Према предмету Господина Министра Унутрашњих
Дела од 20 Марта текуће године ПНо = 2445. Начелство
је ово саслушало накнадно г. Карла Ерлиха апотекара
из Параћина на овом под. ./. протоколу који се враћа
Господину Министру на решење.

Но=3615., 17. Априла 1875. г. За Начелника Окружног

Ћуприја Помоћник

Писар; М. Ш. Кекић Р. Ц. Јанковић ”

124

На крају је и ово питаше решено по последтвој
жељи mr Карла Ерлиха — да се прими под заштиту
српских закона, о чему је добио и званичан документ
преко Окружног начелства у Ћуприји:

„Начелству Ћупријском
ПНо = 4546, 25. Априла 1875. год.

у Београду

Министар Унутрашњих дела решио је: да се Г.
Карло Ерлих, апотекар у Параћину, Аустро-Угарски
поданик, по молби његовој прими под заштиту наших
закона.

Начелству се у одговору на извештај од 17. ов. м.
Но = 3615 препоручује, да г. Карлу ово саопшти и пре-
ма њему се од сада управља као према заштићенику
нашем.

Преписати
Ч. М. ”

Овим је окончано и његово питање примања под
окриље српских закона. Њему је остало да се сав пос-
вети апотеци, јер је имао велико подручје које је грави-
тирало Параћину, па и сама Ћуприја, која је била без
апотеке, на средокраћи између Јагодине и Параћина.
Ћуприја је добила апотеку тек 1883. године — девет
година после Параћина, а болницу две године раније,
1881.

Погледајмо сада како је у ова три града — Јаго-
дини, Ћуприји и Параћину — хронолошки текло осни-
вање здравствених установа.

Јагодина, као седиште Округа јагодинског, добила
је апотеку 22. августа 1852, а окружну болницу у дру-
гој половини 1867. године, тј. 15 година после оснива-
ња апотеке.

Ћуприја, као седиште Округа ћупријског, добила
је окружну болницу 7. августа 1881. године, а апотеку
тек 1883. године.

Параћин, као седиште истоименог среза, добио је
апотеку 1874, тј. 22 године после Јагодине, а девет го-
дина пре Ћуприје. Оснивање болнице у Параћину оста-
ло је за XX век.

125

О првим годинама битисања новоосноване апотеке
mr Карла Ерлиха нема никаквих архивских података,
што значи да је апотека нормално пословала. У томе
раздобљу није поменута никаква достава о неправил-
ном раду и лошој снабдевености.

Међутим, после извесног времена mr Карл Ерлих
је оболео од туберкулозе, па је апотека, крајем II срп-
ско-турског рата, а четири године после оснивања, 1878.
године, била у критичном стању, јер је била презаду-
жена. Овакво стање проузроковано је, вероватно, апо-
текаровом болешћу. У архивској грађи пронашли смо
овај податак:

„Апотекара Параћинског сав Еспап Апотекарски
узапћен.” Пошто је Ерлих тај терет са апотеке скинуо
почеле су да га сналазе и друге недаће. Оно што се
није дешавало првих година, догодило се сада. Године
1879. неко је доставио Окружном суду у Ћуприји да
„Апотекар Параћински скупо наплаћује лекове: лекове
против Тифуса, скупо наплаћује Апотекар Г. Ерлих, по
достави Суда Ћупријског. Но = 1804, 1819, 2010, види
К. Б.”

Даљи подаци о раду апотеке из исте, 1879. године,
сведоче нам да је апотекар mr Карло Ерлих издавао ле-
кове за затворенике Окружног суда у Ћуприји: „Ра-
чун издатих лекова Дром (доктором) Далмајером за ап-
сенике Суда Окрг. Ћупријског.”

На завршетку осме деценије, 1880. године, Ок-
ружно начелство из Ћуприје, односно физикус, захте-
вали су преглед апотеке: „Апотеке у Параћину посто-
јеће преглед од комисије које Нчтво Ћупријско одре-
дило Но = 929.”

Комисија је прегледала апотеку и нашла низ не-
правилности. Пошто је наредила апотекару да ове не-
правилности исправи и свој рад прилагоди постојећем
Закону за апотеке и апотекаре, апотека је поново от-
ворена.

Због лошег стања апотеке у Параћину, Општински
одбор у Ћуприји одлучио је да покрене питање оснива-
ња апотеке у седишту Округа.

По предлогу Општине ћупријске расписан је 1881.
године конкурс за оснивање прве апотеке у Ћуприји,
па је концесија за оснивање нове апотеке додељена mr

126

Ђорђу Брзаковићу 1. августа исте, 1881. год., који је
међу првима то тражио.

Али он није основао нову апотеку у Ћуприји у
року од године дана, него је тражио продужење рока.
Разуме се да продужење није добио, па је изгубио пра-
во на оснивање апотеке.

Mr Карл Ерлих је стално побољевао, па се, као и
сваки туберкулозни болесник, рђаво понашао према
публици у апотеци. Због тога га је и власт упозорила
да своје опхођење према публици поправи.

Баш те, 1881. године, при Министарству унутраш-
њих дела, основана је Санитетска инспекција, а за пр-
вог инспектора постављен dr Младен Јанковић. Он је
од свог министра добио овлашћење да обиђе целу Срби-
ју унакрст, да прегледа здравствене установе, а у ме-
стима где није било болнице да их оснива по кратком
поступку — у постојећим зградама које су се могле бр-
зо адаптирати. Том приликом посетио је Параћин и, ра-
зуме се, и апотеку 30. јуна текуће, 1881. године.

Ни он се, на жалост, није о апотеци боље изразио.
„Уз пут у Параћину прегледао сам апотеку за коју сам
дознао да јој се апотекар непристојно понаша. Дошао
сам око 9 сахати изјутра, и нашао сам да апотекар још
увелико спава; кад сам га дао пробудити био ми је врло
сумњивог изгледа. У апотеци види се да не ради, јер
оно што сам од њега тражио, једва је био у стању да
нађе и да ми покаже. Уопште сви ми рекоше да се одаје
пићу. Ја сам му саветовао да се окане, и нагласио да he
правителство бити принуђено предузети озбиљне ко-
раке.”

Због његове болести покренуто је питање постав-
љања администратора у апотеци, што значи поставља-
ње дипломираног апотекара који he пред законом бити
одговоран за исправност рада, пошто је Карл Ерлих био
болестан. Зато је расписан конкурс.

Почетком 1882. године, 16. фебруара, оснивач прве
апотеке у Параћину mr Карл Ерлих је умро.

На гробљу у Параћину постоји и данас споменик,
окрњен од зуба времена, са следећим натписом: „Карл
Ерлих апотекар умро 16 + фебруара 1882.”

127

НА ПАРАЋИНСКОМ ГРОБЉУ ОШТЕЋЕН СПОМЕ-
НИК MR КАРЛУ ЕРЛИХУ СА НАТПИСОМ:

КАРЛ ЕРЛИХ АПОТЕКАР УМРО 16 + ФЕБР. 1882.

Иза овог споменика има још један дупло већи за
целу породицу са натписом:

„Карло Ерлих апотекар 1844 + 1882
Страхиња Ракић 1903 + 1921
Војислав Ракић, апотекар 1865 + 1925
Марија К. Ерлих 1855 + 1944.

128

НА ПАРАЋИНСКОМ ГРОБЉУ ДРУГИ СПОМЕНИК
ДО ПРВОГ, ПОТОМЦИМА КАРЛА ЕРЛИХА СА
НАТПИСОМ:

СТРАХИЊА РАКИЋ 1903 + 1921.
ВОЈИСЛАВ РАКИЋ АПОТЕКАР 1865 + 1925.
МАРИЈА К. ЕРЛИХ 1855 + 1944.
АНА В. РАКИЋ 1878 + 1951.
ЈОЗЕФИНА ПЕЧЕНКО 11. III 1882 + 28. X 1959.

9 129

Ана В. Ракић 1878 + 1951
Јозефина Печенко 11—Ш—1882 + 28—X—1959 ”
Јозефина Печенко је свекрва Ерлихове унуке Ву-
косаве Ракић, удате Печенко. Унука Вукосава Печенко
живи и данас у Параћину. Благодарећи њој, добили
смо ове податке о породици.
Администратор у апотеци остао је mr Ђорђе Брза-
ковић, са својим помоћником Михајловићем, Кроз три
године, 1885, Брзаковић је основао прву апотеку у Про-
купљу, седишту Округа топличког, и напустио Па-
раћин.
Пратимо даље рад апотеке у Параћину са адми-
нистраторима и закупцима.
После mr Ђорђа Брзаковића, апотеку је узео под
закуп mr Аристид Јовановић и у Параћину провео до

MR АРИСТИД ЈОВАНОВИЋ ЗАКУПАЦ АПОТЕКЕ
ПОЧИВШЕГ MR КАРЛА ЕРЛИХА У ПАРАЋИНУ ОД
1885 ДО 1892, КАДА ЈЕ НАПУСТИО ПАРАЋИН И
ОСНОВАО СОПСТВЕНУ АПОТЕКУ ДРУГУ ПО РЕДУ

У ЧАЧКУ
130

18.92, тј. до оснивања сопствене апотеке у Чачку, друге
по реду. Он се оженио учитељицом Христином Трифу-

новић из Параћина.
После њега дошао је нови закупац апотеке mr

Никола Марић, родом из Смедерева. И он је сматрао
време закупа као привремено, те је исте године тра-
жио од надлежног министарства дозволу-концесију за
оснивање сопствене апотеке у Смедереву или Пожа-

ревцу.
У раније приказаним извештајима говорили смо

о болестима које су лечили окружни физикуси и оста-
ли лекари у Параћину. Више пута смо поменули и луес-
-сифилис, који је не само у Параћину, већ и у другим ме-
стима Србије царевао у многим породицама, па су зато
основане амбуланте при срезовима и окрузима за лече-
ње тих болести. Оне су негде називане болницама за
сифилистичне, а негде амбулантама. Таква амбуланта
постојала је и у Параћину и кроз њу је прошао велики

број болесника.
У првој половини XIX века луес је у тим амбулан-

тама лечен дрогом radix sarsaparile, као декактум и

инфузум, за унутрашњу употребу, а са тим леком
превијане су и луетичне ране. У другој половини века
тај лек је у Србији напуштен и замењен јодним пре-
паратима у раствору. Из последње деценије XIX века
приказаћемо серију рецепата за сифилис, које је апо-
тека у Параћину издавала болесницима сифилистичне
амбуланте. Добро материјално стојећи грађани и сеља-
ци плаћали су лекове, а сиромашни су их добијали бе-
сплатно на рачун државе. Ево рецепата из поменуте
амбуланте у Параћину из 1892. године:

1. Rp.: Kalii jodati 20.00 3. Rp.: Ungu prec. albi

Aquae fontis 400.00 100.00

D.S. 2 каш. на дан S. сгтоља

Jodi puri 0.20 0.41 дин.

bis 4. Rp.: Kalii jodati 20.00

3.84 дин. Aquae fontis 400.0

Jodi puri 0.20

2. Rp.:Kalii chlorici D.S. 3 каш. на дан
Alum. crudi aa
bis 10.0 quater (4 пута поновити)

S. прашак 6.40 дин.

Св.=14.52

9* 131

Alum crudi Св.=4.24

Kalii chlorici аа 10.0 1/12/92

S. прашак Параћин Др Ђ. Јов.
quater
За Радосава Николе Ђорђе-

0.73 дин. вића из Извора на рачун

Ungu. prec. albi 100.0 Санитетског фонда

S. маст 6. Rp.: Kalii jodati 20.0

quater Aquae fontis 400.0

7.45 дин. Jodi puri 0.20
Др Ђ. Јовановић
D.S. 3 каш. на дан

За Јеврема, Петра, Миленка 2.00 дин.
и Петрију Михаиловић из
Rp.: Alum. crudi
Бошн.ана, на рачун фонда Kalii chlorici

5. Rp.: Kalii jodati 20.0 aa 10.0

Aquae fontis 400.0 S. прашак
0.37 дин.
D.S. 3 каш. на дан
Rp.: Unguenti pr. albi
1.97 дин. 100.0

Rp.: Alum. crudi

Kalii chlorici S. маст
1.90 дин.
aa 10.0 Св.=4.27

S. прашак 5/12/1892.
0.39 дин. у Параћину Др Ђ. Јован.
За Ђорђа Петровића из Ба-
Rp.: Unguenti pr. albi тинца на рачун Санитетоког
фонда
100.0

S. маст

1.90 дин.

Ове рецепте преписао је dr Ђорђе Јовановић, сре-
ски лекар.

У архивској грађи пронашли смо 50 оваквих ре-
цепата који потичу из параћинске амбуланте. Њих је
закупац апотеке у Параћину mr Никола Марић, спра-
вио, издао, таксирао и поднео за наплату. Пошто су
рецепти исти, односно у њима је иста материја фарма-
цеутика, ми остале нећемо даље приказивати.

Из године 1892. имамо читав списак лица која су
се лечила у амбуланти, у коме су назначена имена бо-
лесника, одакле су и цене лека за сваког болесника.

132

Овде нећемо износити сва имена јер их је 35, него при-
мера ради 22, јер су интересантни:

„РАЧУН

О издатим лековима лицима која се од сифилиса
лече за месец Децембар 1892. год.:

1. Радосав Николе Борђевића из Извора 4,24 дни.
2. Марко Нешић
3. Милица и Васа Алексе Васића >> Сења 4.27 »
4. Пера Станија и Л>уба Павловић Сења 5.03 >>
5. Миланка Димитрија Николића 5.60 >>
6. Мих. Стефановић >> Лешја 2.17 >>
7. Лазар Радосављевић >> Шалудовца 4.69
8. Милета Илић
9, Радисав Ранковић и Бошњана 4.27

Никола Борђевић Обрежа 2.37
10. Борђе Пауновић Буљане
11. Божа и Пера Михајловнћ
12. Јелена Милка Марица и Лепа Батинца 4.21
Батинца 4.27
Пере Милошевића >> Бошњана 4.33
13. Станија и Мих. Катић
14. Пера Павловић, 4 сина и Витошевца 5.48
Параћина 4.67
2 снаје
15. Перса и Милосав Стевановић Лешје 26.09 >>
16. Унучићи Пере Павловића Бул>ане 9.95 »
17. Милија Радовановић Лешја 1.20
18. Никодије Благојевић Извора 4.27
Витошевца 4.27
19. Миладин и Мара Стојановић
Витошевца 8.03
20. Иван Анђелија Милија и
Пера М. Стојановић Витошевна 11.80

21. Никола Радоје Стојка Кривог Вира 10.85
Јовановић
Обрежа 8.58
22. Милосав и Мита Михајловић
и т. д. до 35 редног броја. Цео ра- 210.49
чун је изнео
63.15
али кад је на целу суму дат попуст

30%

Остало је за исплату 147.34 дин.

133

I

* ■4^м< № ШМк/

2/0 'Со.;

~rr %£L

/tf6.-

РАЧУН MR НИКОЛЕ МАРИЋА, ЗАКУПЦА АПОТЕ-
КЕ ПОЧИВШЕГ MR КАРЛА ЕРЛИХА У ПАРАЋИНУ
ЗА ИЗДАТЕ ЛЕКОВЕ МЕСНОЈ СИФИЛИСТИЧНОЈ

АМБУЛАНТИ 1896. ГОДИНЕ
134

r М' ’ ММ *

. НИКОЛА Ј. КДРИЋ „ HIKOLA l MARITS

r AUOTKKAt* M*i>T«KKKK

II Л I* Л И II II ♦ р а i: л ć i x

Т«4гф>« »ч*«» *А1Ш1 ОЛГ**ИН, T*m». NiKlT* r

i |н)М«1>ИИ. ЈК

Рагк&а

*Ллл*

^с.^km^’kimhkk ^>Ску«е И8^м*

«z * *♦ 1

< Csc^*^,

4*ли*в ^BXS-,~Z

’ЛЛв(/Г>

'i

РАЧУН MR НИКОЛЕ МАРИЋА, ЗАКУПЦА АПОТЕ-
КЕ MR КАРЛА ЕРЛИХА У ПАРАЋИНУ ЗА ИЗДАТЕ

ЛЕКОВЕ СИФИЛИСТИЧНОЈ АМБУЛАНТИ
У ПАРАЋИНУ 1896. ГОДИНЕ
135

Рачун са приложеним рецептима поднео је заку-
пац mr Никола Марић 20—-VI—1893. у Параћину, а ре-
таксирао га је у Министарству унутрашњих дела у Бе-
ограду Драгутин Марковић 9—IX—1893. год. и није ста-
вио никакву примедбу.

Сем овога, имамо још један рачун из 1894. године
који ће нас обавестити за колику је суму новца издао
лекове апотекар mr Никола Марић за седам месеци:

„НАЧЕЛСТВУ среза параћинског

Под данашњим част ми је приложити овом Начел-
ству рачун са придодатим рецептима, о издатим лекови-

ма лицима, која се од сифилиса лече у месецима:

Јулу 1893 Сума Динара 114.80
98.15
Август »» 143.92
205.85
Септембар » »
Октобар » » 147.12

Новембар » » 136.85

Децембар » »

Свега Динара 846,69,

с’молбом, да изволи преко Начелства Окр. Моравског
г.: Министру Ун. дела, на одобрење послати.

ll/II, 1894 год. Никола Ј. Марић
Параћин Апотекар ”

За оно време ово су биле велике суме новца које
су сваког месеца улазиле у апотеку. А колики је био
приход од ручне продаје и приватних рецепата изра-
ђених у апотеци? Када кажемо да је у оно време плата
учитеља била 50—60 динара, а професора до 100 динара

месечно, онда је то био велики приход. На ове суме ле-
кова, магистрално израђених у апотеци, зарада апоте-

кара била је вишеструка. На наплаћену суму од 846.69
динара, по одбитку цене коштања и 30% попуста, оста-
ло је чисто око 600 динара. То је време када се држава
бранила од увоза готових лекова, а штитила је само ма-

136

I■- - А .A-M

^ ^*^*“*
"HMtKtU ---------- --

л ** ,
Ин4/ Jl '4»
***У č&ia.,

. . . .4

РЕТАКСАЦИЈА РЕЦЕПАТА MR НИКОЛЕ МАРИЋА,
ЗАКУПЦА АПОТЕКЕ ПОЧИВШЕГ MR КАРЛА ЕРЛИ-

ХА ИЗ ПАРАЋИНА ОД 16. IX 1896. ГОДИНЕ
-137

гистралне, јер им је била позната садржина. Из тог
времена су у нашем народу и поникле изреке: скупо
као у апотеци, тачно као у апотеци, чисто као у апоте-
ци, живи као апотекар итд.

Зашто је тако било у сиромашној Србији, која се
тешко дизала и развијала из оријенталског примити-
визма, а живела од земљорадње и сточарства?!

Зато што је савремено апотекарство пренето у Ср-
бију из Европе, где је публика имала неприкосновено
поверење у израђени лек у апотеци. Знало се тачно шта
је све морала да има апотека у свако доба. Речи „нема
овог лека” нису биле уобичајене и за њих је сваки уг-
рожени грађанин могао да тужи апотекара. Због свега
тога дат је велики проценат зараде, плус рад за справ-
љање лека. То је била последња реч савременог апо-
текарства.

Из године 1894. имамо и ове податке о њему: ,,Ни-
кола Ј. Марић апотекар из Параћина исплата лекова за
1892 из кредита 1893. Но = 1696.” Друго: „Никола Ма-
рић магистер фармације молба за Апотеку на Сави
Но = 953.” Овде је реч о апотеци која је била отворена
у Сава-мали.

Ево још једне вести из 1896. године о апотеци у
Параћину: „Апотеке г. Карла Ерлиха апот. из Параћи-
на преглед Но = 566.”

Идуће, 1897. године, место апотекара било је опет
упражњено, па је покренуто питање одговорног апоте-
кара, администратора, који ће радити и управљати апо-
теком. Ситуација за потомке Карла Ерлиха који су жи-
вели од прихода апотеке била је још тежа када је пок-
ренуто питање оснивања друге апотеке у Параћину, чи-
је би отварање угрозило опстанак прве. Његови потом-
ци били су: удовица Марија и њена деца: најстарија
кћерка Јелка, син Димитрије и најмлађа кћерка Ана.
На јединца Димитрија чекало се да заврши фармацију
и да преузме очеву апотеку. Међутим, он је умро као
студент фармације од галопирајуће туберкулозе.

Године 1898. апотеку је преузео зет почившег Кар-
ла и Марије Ерлих, муж најмлађе кћерке Ане, која се
удала за магистра фармације Војислава Ракића и од
тог времена је скинуто са дневног реда вечито питање
ко ће водити апотеку. Мг Војислав Ракић је радио у ма-

138

сеној апотеци породице Карла Ерлиха, делећи приход
са члановима породице.

Апотека у Параћину ушла је у XX век са бољом
перспективом. Mr Војислав Ракић је тек 1903. године
откупио од породице апотеку и постао н>ен сопственик.
Он је имао сина Страхињу који је живео свега 18 го-
дина (1903—1921). Mr Војислав Ракић умро је 1925. го-
дине. Будући да је био болестан, он је месец дана пре
смрти апотеку продао mr Бори Бошковићу. Тако је по-
родична апотека Ерлихових после 51 годину ра-
да отуђена и прешла у власништво mr Боре Бошковића.

ИЗВОРИ

Министарство унутрагаљих дела - Санитетско одељење -

Вр. Дел. 1475 из 1872. год.
Бр. Дел. 1684 из 1873. год., Бр. Дел. 1775 из 1873. год.
Бр. Дел. 1836 из 1874. год., Бр. Дел. 1776 из 1874. год.

Министарство унутрашњих дела — Санитетско одеље-
ње — С — СФ IV 75 — 1874. год., исто, исто, исто, исто, исто,
исто, исто, исто, исто, исто, исто.

Министарство унутрашњих дела П — ПФ IX 159 — 1875. год.
исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто.

Министарство унутрашњих дела С — Бр. Дел. 648 из 1876.
год., Бр. Дел. 1350 из 1876. год., Бр. Дел. 10 из 1878. год„ Мин.
ун. дела Бр. Дел. 1804, 1819, 2010 из 1879. год., Бр. Дел. 1847,
1857. из 1879. год., Бр Дел. 929 из 1880. год., Бр. Дел. 4434 из 1880
год., Бр. Дел. 69 из 1880. год., Бр. Дел. 1122 из 1881. год., Бр. Дел.
2741, 2842, 2878 из 1881. год., Бр. Дел. 4248, 4995, 5018 из 1881. год

Народно здравље, Бр. 18, година I, страна 204 од 28. септе-
мбра 1881. год.

Бр. Дел. 390, 550, 2980 из 1882. год., Бр. Дел. 762, 1620, 390.

353 из 1882. год.
Бр. Дел. 1816, 2284 из 1883. год.
Бр. Дел. 7758 из 1885. год.
Бр. Дел. 225 из 1888. год.
Бр. Дел. Н-882 из 1892. год.
Бр. Дел. 1696, 953 из 1894. год.
Бр. Дел. 566, 2337 из 1896. год., Бр. Дел. 5428, 5471, 5804,

1039, 6638, 8159 из 1897. год., Бр. Дел. 3375, 5223, 4497, 4852, 5233,

59, 409, 393, 571 из 1898. год.

139

ЛИТЕРАТУРА

Покушај да се прикаже развиће апотекарске струке у

Србији за последњих 100 година 21 — „6Н. августа 1881. год.

СНо=3133 одобрено је Ђорђу Брзаковићу отварање и одржа-
вање апотеке у Ћ.уприји”.

Писац овог рада је разговарао са госпођом Вукосавом

Печенко, унуком Карла Ерлиха у Параћину 22. V 1974. године

у Народној апотеци и она је дала податке о својој породици,

које смо користили за биографију оснивача прве апотеке у

Парађину.

СФ П из 1892. год. исто, исто, исто, исто, исто, исто,
834

исто, исто.

ОПШТИНСКИ ЛЕКАРИ У ПАРАЋИНУ У XIX ВЕКУ

Због уништене архивске грађе нисмо могли да
пратимо њихов рад пре седме деценије. Можда је није
ни било, или ако је било о томе се нисмо могли увери-
ти. Током 1886. године Општина параћинска је преко
Министарства унутрашњих дела тражила да јој се по-
стави општински лекар. До године 1864. у Ћуприји је,
са малим прекидима, стално боравио окружни физикус,
а од 1864. па до 1867. место окружног физикуса било је
упражњено. Зато је општина и тражила то постављење.
Те године јавио се Министарству унутрашњих дела
dr Адолф Фемен из Вараждина и тражио једно лекар-
ско место у Србији.

Њега је Општина параћинска поставила за свога
лекара, али се он није дуго задржао. Већ идуће, 1868.
године, тражио је од МинИстарства да га негде преме-
сти и постави за среског лекара. И, заиста, Министар-
ство га је поставило за среског лекара у Трстенику, Ок-
руг крушевачки, о чему је остао овакав запис: ,,Бр.
Дел. 1673, од 16 септембра 1868. Адолф Фемен лекар
општине Параћинске 12. септемвра, моли да се за ле-
кара Среза Трстеничког, округа Крушевачког поста-
ви. . .” „3. октобра 1868. г. Постављен је за лекара среза
Трстеничког и препоручено Начелству да по овоме по-
ступи 7 истог.”

Он је са Општином параћинском имао уговор у
трајању од годину дана, а није за даље време обнов-
љен, па кад је уговор истекао Општина га је разрешила
дужности, о чему је остао овакав административни
траг: ,,Бр. 2063 — 5. новембра 1868. — Начелство Ћуп-
ријско ЛНо = 128, 30 октв., јавља да је Адолфа Фемена
Општина параћинска почем му је рок уговора истекао,

141

из службе одпустила СНо = 1673” — „у акта”. О њего-
вом одласку на нову дужност остао је у архиви следе-
ћи податак: ,,Бр. Дел. 2268 — 2 Децембра 1968, Начал-
ство Крушевачко ЛНо = 552, 10 новембра, јавља да је
Адолф Фемен уведен у дужност лекара Среза Трстени-
чког СНо = 1673” — „у акта”.

Пошто dr Фемен током 1868. није хтео да проду-
жи уговор о службовању са параћинском општином,
она је тражила конкурсом другог лекара и изабрала
dr Самуила Попса, лекара Општине чачанске. Из вео-
ма сиромашне архивске грађе нисмо могли да закљу-
чимо докле је остао у Параћину.

Године 1874. Општина параћинска је опет конкур-
сом тражила лекара и изабрала dr Игњата Хиршла, о
чему је остао овакав запис: ,,Dr Хиршла Игњата изаб-
рала је Општина Параћинска за свога лекара Но = 460”,
СФ I 88 из 1874. год. И о њему нема података колико
је остао.

После 3 године Општина је изабрала другог лека-
ра, за кога није речено где је отишао: „Општина Пара-
ћинска узела за свог варошког лекара dr Илију Јова-
новића Но = 1480 види Но = 1362 од 1878. год. пренето.”
Даље о његовом постављењу: ,,Dr Илије Јовановића по-
стављење за лекара Општине Параћинске Но = 1362,
2276”, СФ II 16 из 1878. год. О његовом раду знамо да
га је начелство из Ћуприје упутило да изврши пелцо-
вање по Срезу параћинском. То је година када је завр-
шен други српско-турски рат и када је dr Андрија
Бикл умро не вративши се са војне дужности у Па-
раћин.

После Илије Јовановића за општинског лекара до-
шао је, 1882, dr Ромуардо Далмајер, који је раније био
физикус у Ћуприји.

Године 1884. за општинског лекара постављен ie
dr Риста Михајловић, родом из Јагодине. Он је завршио
медицину у Цариграду, а пошто му Министарство уну-
трашњих дела није признало цариградску диплому, о-
тишао је на Париски медицински факултет и са годи-
ном допуне завршио студије, па је и тамо добио дип-
лому. Министарство унутрашњих дела признало му је
звање доктора целокупног лекарства и магистра фарма-
ције. Он је завршио студије између 1860. и 1865. године.

142

После Ристе Михајловића Општина је узела за
свог лекара dr Фрању Арха 1885. год., а после њега до-
шао је dr Стеван Јовановић, који је најдуже остао у
Параћину — 1888, 1889, 1890, 1891, 1892. О њему, на
жалост, нису сачувани подаци, па их овде не можемо
изнети.

После њега дошао је, 1895. године, нови лекар
dr Сима Говедарица и остао следеће четири године: 1895
1896, 1897, 1898.

Листу општинских лекара у Параћину у XIX веку
завшио је dr Коста Ристић, који је био последње две
године, 1899. и 1900.

Када смо говорили о раду окружних физикуса,
увек смо износили шта се догађало на плану здравља у
Параћину и његовом срезу, а нисмо истицали о којима
је лекарима реч: општинским или среским. То смо чи-
нили зато што смо грађу о томе црпли из извештаја
окружних физикуса, који су били сачињени из извеш-
таја среских и општинских лекара, али се њихова име-
на нису помињала. Једноставно, њихови извештаји су
се утапали у општи „Извештај окружног физикуса”,
као што су се и њихова имена на исти начин изгубила.

Да закључимо: током XIX века кроз град Параћин,
односно Параћинску општину, продефиловало је девет
лекара:

1. dr Адолф Фемен, 2. dr Игњат Хиршл, 3. dr Или-
ја Јовановић, 4. dr Ромуардо Далмајер, 5. dr Риста Ми-
хајловић, 6. dr Фрања Арх, 7. dr Стеван Јовановић, 8.
dr Сима Говедарица и 9. dr Коста Ристић.

Ово су била имена општинских лекара у Параћи-
ну, што их је забележио Државни шематизам, а са дру-
ге стране смо се уверили да је између dr Ристе Михај-
ловића и dr Стевана Јовановића у Параћину био dr
Фрања Арх и то између 1884. и 1887. Зато у продужењу
износимо и његову Кондуит листу — Службенички
лист.

143

„КОНДУИТ ЛИСТА

Текући број звање—контрак-контрак. варошки лекар
туални или деиствителни

Име и презиме Фрањо Арх

Одакле је родом? из Чабра у Хрватској

Колико има година? 32 године

Јели жењен и има ли деце није жењен нема деце

На коме је универзитету свр- Свршио је медец. факултет на

шио лекарске науке и који Бечком универзитету. Др. цело-

степен академски има купног лекарства

Јели гди пре и колико годи- Једну годину служио је у опш.
на служио. болници у Бечу као секунд. ле-
кар 1 год. у Далмацији као ва-
рошки у Рабу и Дернишу; и
41/2 године у Србији

Које језике говори Срггски, немачки, латински и
чита француски

Колико година служи назна- 10. Септембра 1881. год. постав-
чивши годину, дан и нумеру љен Указом ЕЕ>. В. за среског
сваког указа или преписа са лекара у Бањи.
којим се на звање поставља. 14. Маја 1884. г.постављен за во-
Ако је деиствителни да се на- јног лекара при Крагујевачкој
значи колико му је година са- војној болници.

нитетске службе уважено, го- 20. Јула 1885. г. примљен за ва-

дину и дан кад их је наврш- рошког лекара у Параћину.

ио и решење којим су му пе-

риоде уважене и најзад коли-

ка му је годишња плата

Распитујели и испитујели бо- Распитује и испитује болести
лести у народу у народу.

Даје ли прописане лекарске Даје уредно и тачно
рапорте

144

Јели тачан и савестан у дава- Тачан и савестан при давању
њу рапорта по судским дели- рапорта у судским делима
ма

Иде ли болесницима кад га Иде уредно на позив
зову уредно

Јели пажљив и приљежан Пажљив и приљежан
при каламљењу богиња

Сачињавали и подносили уре- Сачињава и подноси уредно
дно протоколе каламљене де-
це

Какав је наспрам својих бо- Врло учтив наспрам све уопште
лесника и наспрам других

Какав је према старијему Уљудан

Какав је у нарафи Веома благе

Има ли каквих порока Нема

Јели здрав и снажан Здрав је и снажан

Примедба

ЛН=115 4 Марта 1886. г. Окружни физикус
Ћуприја Др Васић”

Из ове Кондуит листе dr Фрање Арха видели смо
да је њега оценио окружни физикус из Ћуприје dr
Милан Васић за службовање у години 1885, као што
смо у више махова истакли да се здравствена полити-
ка водила из округа преко срезова и општина.

ИЗВОРИ
Министарство унутрашљих дела С — Бр. Дел. 2867 из 1866.
год., Бр. Дел. 1679, 2215, 2.312 из 1868. год., Бр. Дел. 1619, 1673,
2063, 2668, 2268, 1868 из 1868. год.

Бр. Дел. 460 из 1874. год., СФ I 88 из 1874. год.
Бр. Дел. 1480 , 1362 из 1877. год.,. Бр. Дел. 1362, 2276 из 1878.
год., СФ П 16 из 1878, Бр. Дел. 1311 из 1878. год. СФ XIII 1032
из 1886. год.

ЛИТЕРАТУРА

Државни шематизам од 1852. до 1900. закључно.

10 145

СРЕСКИ ЛЕКАРИ У СРЕЗУ ПАРАЋИНСКОМ
У XIX ВЕКУ

У поглављу ове књиге „Поглед на здравствене
прилике Параћина пре доласка првих лекара, њихов
долазак и рад пре оснивања прве апотеке”, приказали
смо и среског лекара у Параћину dr Јосифа Холеца, за
кога сматрамо да је био први срески лекар. То смо
закључили из нама доступне, сачуване архивске грађе.
Када смо говорили о њему, изнели смо и садржину уго-
вора, који је закључио са Среским начелством у Пара-
ћину 3. децембра 1861. године на годину дана: „3. Уго-
вор оваи има силу своју за једну годину дана од данас
па унапредак. По истеченију овога рока остаје обема
странама на вољи оваи Уговор и даље продужити или
од њега од ступити. Зато су обе уговорне стране дуж-
не једна другој изјавити вољу своју на три месеца нап-
ред. Но ако г. Јосиф неби обвезателству своме и очеки-
вању обштина среза Параћинског подпуно одговорио,
обштине среза Параћинског моћи ће га и пре уговоре-
ног рока само са решењем Попечителства Внутрени Де-
ла из службе своје одпустити.”

И, заиста, он је и пре истека рока од годину дана
изразио жељу да напусти Параћин, о чему је и остао
овај податак: „Јосифа Холеца лекара среза Параћинс-
ког молба да му се подари звање Окр. физикуса у По-
жаревцу Но = 594,1309, пренето у 1863.” Та жеља му
није била испуњена, али је по конкурсу изабран за ок-
ружног физикуса Округа крушевачког.

Њега је 1863. у Срезу параћинском заменио dr
Димитрије Хуфас, о чему је остао овакав запис: „Куфас
Димитрије постављен је за лекара среза Параћинског
види Но = 1187 на противнои страни Куфас молбу њего-

146