Здравствена култура Параћина у 19 веку

ву.” Али ни он није дуго остао, јер је исте године тра-
жио место за окружног физикуса у Ћуприји, које је
било упражњено, па га је лако и добио: „Куфас Димит-
рије лекар Параћинског среза постављен за лекара Окр.
Ћупријског — види Димитрије Куфас лекар Параћин-
ски постављен за лекара Окр. Ћупријског Но = 1361,
1431.” То значи да је Срез параћински остао без лека-
ра. Али је и округ ускоро био угрожен, јер је током
1864. dr Хуфас тражио премештај и отишао за физи-
куса Округа ужичког.

У наредним годинама у архивској грађи нигде се
не помињу срески лекари у Параћину, а државни ше-
матизам их бележи тек од 1886. године.

После завршетка другог српско-турског рата Ср-
бија је увећана великом, у рату освојеном територијом,
на којој је живело око 300.000 становника. На тој новој
територији основана су четири нова округа: Нишки,
Пиротски, Топлички и Врањски. Тада су донети неки
нови закони и уредбе, а међу њима и Закон о уређењу
санитетске струке и о чувању народног здравља из ко-
га су поникле и неке уредбе и правилници за његово
извршење у целини, а све се почело примењивати од
1. јануара 1881. године.

Из тог времена имамо и настојања Министарства
унутрашњих дела да се упражњена лекарска места у
срезовима и општинама попуне. Овде ћемо истаћи баш
настојање које се односило на попуну места среских ле-
кара у Свилајинцу и Деспотовцу.

„ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Према Предпису Г. Министра од 15. Маја пр. год.
СНо = 1735. Началство је преко среске власти настоја-
вало и трудило се да срезови овога Округа (Ћупријског)
изјаве жел>у и донесу закл>учке како су јим потребни
Срески Лекари, те да би се услед донетих закл>учака
могао купити од народа прирез за исте (Курзив је наш
— dr В. М.), но поред свега настојавања Начелство је
добило сљедећег резултата, да Срез Ресавски (са седи-
штем у Свилајинцу) није се склонио да изјави жељу
за Срезког Лекара што нуждну потребу свагда подми-
рује са Лекаром Обштине Свилајиначке, и што прире-

10* 147

зом издржава једног Питомца медицинара; Срез Пара-
ћински што народ за више полугођа дугује државног
данка и разних приреза, и што у истом влада велика
оскудица у храни, па док му се стање непобољша, немо-
же по овоме ништа предузимати а Срез Деспотовачки,
при предаји данка предао је срескоме 3.287 Динара по-
купљеног приреза за Среског Лекара, но при предаји
ових новаца представници овог Среза изјавили су да
би народ желијо да се покупљена Сума новаца употреби
на цељ подизања нове Среске куће (у Деспотовцу — dr
В. М.), јер Лекар у овоме Срезу нема где становати.

Началник овога Среза уважив ову изјаву, позвао
је све представнике обштина и села, сем Планинских,
Медвеђских и Богавских и они су изјавили: да је њи-
хова жеља да се покупљени Прирез употреби за Срес-
ку кућу из наведених узрока, а док Среску кућу непо-
дигну да немогу пристати на скупљање приреза за Сре-
ског лекара.

Но = 9789,18 фебруара 1880. год. За
Ћуприја
Началника Окр.
Секретар Др Стевановић Помоћник

Ђ. Ц. Јанковић”

Из овог извештаја Министарству видели смо став
два среза: Ресавског и Деспотовачког, а за Срез пара-
ћински нисмо ништа дознали. Али смо ипак могли не-
што и да закључимо — да се Срез параћински служио,
поред окружног физикуса, и лекарима Општине парч-
ћинске, јер смо у приказу општинских лекара уочили
да их је често било у Параћину. Из заостале сачуване
архивске грађе и државног шематизма, констатовали
смо да их је у другој половини XIX века било шест, и
поред скоро стално присутних окружних физикуса у
Ђуприји, а Срез параћински је најближи Ћуприји. По-
менута два друга среза су доста удаљена од Ћуприје и
зато се настојало да се они што пре попуне среским
лекарима.

Вратимо се даљем хронолошком приказу среских
лекара у Параћину што их је забележио државни ше-
матизам, а по подацима централе Санитетске управе
Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.

148

Године 1885. и 1886. лекар Среза параћинског био
је dr Вјенцеслав Стејскал; 1887. и 1888. dr Михајло Цви-
јетић; 1890. и 1891. Стеван Сибер; 1892. закључно са
1896. dr Ђорђе Јовановић.

Године 1897. место је било упражњено, а затим
га је 1898. попунио dr Селимир Ђорђевић. Последње две
године XIX века место среског лекара у Параћину др-
жао је dr Хранислав Михајловић, а са њиме се и завр-
шава листа среских лекара у Параћину у XIX веку.

ИЗВОРИ
Министарство унутрашњих дела С — Бр. Дел. 594, 1309
из 1862. год., Бр. Дел. 1334, 1129 из 1862. год., Бр. Дел. 607, 675,
776, 822, 850, 916, 1087, 1187, 1361, 1431 из 1863. год., СФ П 25 —
1863. год.
Бр. Дел. 652, 716 из 1864. год., СФ II 23 из 1864. год.
Бр. Дел. 2867 из 1866. год.
Бр. Дел. 641, 1122, 1259, 1543, 1670 из 1867. год.
Бр. Дел. 1679, 2215, 2312, СФ IV 93 све из 1868. год., Бр.
Дел. 340, 392, 616 ,1619, 1673, 2063, 2268, СФ IV 83, све из 1868. год.
СФ IV 171 из 1880. год.
ЛИТЕРАТУРА
Државни шематизам за године 1852. до 1900.

149

БИБЛИОГРАФИЈА

РАДОВА Dr Mr ВОЈИСЛАВА МАРЈАНОВИЋА

1. Положај апотекара у војсци, Фармацеутски вјесник, Заг-
реб, 26. IX. 1929.

2. Апотенари сарадници у Србији, Фармацеутсни вјеснин, Заг-
реб, јубиларни број № 16 од 20. Vl.ll. 1930.

3. О развићу фармације код нас, Фармацеутски вјесник,
Загреб, бр. 20 од 25. X. 1933.

4. Историјски преглед српског апотекарства, Acta pharma-

ceutica Jugoslavica — сепарат — год. IV, Загреб 1954.

5. Наша музејсна и архивсна грађа, Српски архив за цело-
купно лекарство, Београд, сепарат, LXXXI.ll.

6. Утицај Истока и Запада на развој српсне фармације кроз
векове, Зборнин 11 конгреса фармацеута Југославије, Београд 1956,

сепарат.

7. Фармација код Срба — нратан преглед, Архив за фарма-
цију бр. 3, посвећен Међународном конгресу за историју фарма-
ције, ноји је одржан у Дубровнину од 26. до 31. VUI 1959. године,
Београд 1959.

8. Matteria medica у делу Васе Пелагића, Зборник радова
са П научног састанка Југословенског друштва за историју меди-
цине, фармације и ветеринарства, Београд 1957.

9. Прне апотене и апотенари у Шапцу у XIX веку, Зборник
необјављених радова Секције за историју медицине и фармације
Српсног лекарског друштва, Београд 1960.

10. Нултурне и здравствене прилике у Србији тридесетих
година прошлог века, Јубиларни зборник радова Српског лекарског
друштва, Секција за историју медицине и фармације, Београд 1960.

11. Поглед на развој наше војне фармације, Зборник радова
Југословенског друштва за историју медицине, фармације и вете-
ринарства, нњига П, Београд 1960.

150

12. Mr Љубиша Арсеновић, Зборник радова Југословенског
друштва за историју медицине, фармације и ветеринарства, стр.
307, Београд, 1960.

13. Апотенари донтори науна у XIX вену, Архив за фармацију
бр. IV, mr dr Носта Николић, Београд 1960.

14. Прва писана дела српсне фармације, Архив за фарма-
цију бр. 2 из 1961, сепарат.

15. Нултурне и здравствене прилине у Србији тридесетих ro-
дина прошлог вена, Српски архив за целокупно лекарство, сепарат
86, Београд 1961.

16. Mr Dr Јован Ђурић, Архив за фармацију 3—4 за 1961. год.
17. Mr Dr Добросав Кнез Милојковић, Архив за фармацију
бр, 5, Београд, 1961.
18. Живот и рад dr Јована Кујачића, Српски архив за цело-
купно лекарство, бр. 7—8, стр. 909, Београд 1961.
19. Прва апотека средњевековне Србије у Нотору. Зборник
радова Југословенског друштва за историју медицине, фармације и
ветеринарства са VII научног састанка, Београд 1961.
20. Оснивање прве апотеке у Јагодини, Acta historica medi

cinae, pharmaciae, veterinae, anno I, бр. 1, Београд 1961.

21. Прослава 125-годишњице Правителствене апотеке у Кра-
гујевцу, Архив за фармацију бр. 1 од 1962. године.

22. Грађа за историју фармације — апотекарски помоћници
Лаза Теодоровић и Мансим Кароиловић, Архив за фармацију бр. 1,
Београд 1961.

23. Како су попуњавана места апотенарских помоћнина сре
дином прошлог века у Правителственој апотеци у Београду, Архив
за фармацију бр. 2, Београд 1962.

24. Фармација у Србији за време првог српско-турсног рата
1876. и 1877. године. Зборник радова Југословенског друштва за
историју медицине, фармације и ветеринарства са Vl.ll научног сас-
танка, Београд 1962.

25. Преглед јавних грађансних апотена и ручних апотена ле-
нара у Србији 1863. године. Зборник радова Југословенсног друшт-
ва за историју медицине, фармаиије и ветеринарства са IX научног
састанка, Београд 1963.

26. Фармација у Србији у седмој деценији XIX вена, Зборнин
радова са X научног састанка Научног друштва за историју здрав-
ствене културе Југославије, ^еоград 1963.

27. Војно-апотенарсне установе у XIX вену у Србији, Зборнин
радова са XII научног састанна Научног друштва за историју здрав ■
ствене културе Југославије, Београд 1964.

151

28. Санитет Србије у XIX веку и његова борба против уоби-
чајене и незаконите продаје лекова и отрова. Зборник радова
НДЗИЗК Југославије са ХШ научног састанка. Скопље—Охрид,
Београд 1965.

29. Фармација у Србији у осмој деценији XIX века, Зборник
радова са XV научног састанка НДЗИЗК Југославије, Београд 1966.

30. Прослава 110-годишњице оснивања прве апотеке у По-
жаревцу 1857—1967, Архив за фармацију 1967. године.

31. Прослава 650-годишњице апотеке „Мала Браћа“ у Ду-
бровнину, одржана од 8—12 септембра 1967. године, Архив за фар-
мацију бр. 4, Београд 1967.

32. Прва апотека у Лозници и њено оснивање 1873. године

Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, Београд 1967,

бр. 1—2.
33. Срби Војвођани оснивају у Србији апотенарство у XIX

веку, Зборник радова НДЗИЗК Југославије са XIX научног састанка,
Нови Сад 1968.

34. Оснивање прве апотеке у Ужицу 1881. године, Acta his-

torica medicinae, pharmaciae, veterinae, Београд 1968.

35. Галеника — прва српска фармацеутско-хемијска фабри-
р.а и њен нагли успон, Зборник радова Српског лекарског друшт-
ва — Секција за историју медицине и фармације, бр. V, Београд
1970.

36. У иностранству на француском језику:Еа premifere phar-
macie serbe au тоуеп age, Stuttgart 1964. у Зборнику радова ca
нонгреса Међународног друштва за историју фармације, св. 24. Ре-
дакција dr mr Георг Едмунд Даии.

37. Стање апотеке у Нишу приликом ослобођења од Турана,
Зборник радова Научног друштва са XXI науч. састанна, Ниш 16—18
IX 71.

38. Оснивање прве апотеке у Пироту, 1880. године, Пиротски
зборник, Пирот 1971.

39. Поглед на здравствену културу Крушевца у XIX веку, часо
пис Багдала, Крушевац 1972, бр. 157, година XVI.

40. Оснивање болница у Србији у XIX веку, Архив за истори-
ју здравствене културе Србије, Београд, 1. I 71.

41. Пропис о болницама у Пожаревцу и Свилајенцу, Архив за
историју здравствене културе Србије, Београд 1. I 71.

42. Здравствена култура Крушевца у XIX веку, „Зборник радо-
ва са Симпосиума одржаног у Нрушевцу од 4. до 9. октобра 1971.
год“., Нрушевац 1973. год.

152

43. Проф. dr mr Андрија Мирновић, Acta historica medici
nae, pharmaciae, veterinae, Београд, anno XI, 1—2 MCMLXXI.
pharmaciae, veterinae, Београд, anno XI, 1—2, MCMLXXI.

44. Проф. dr mr Андреја Делини, Acta historica medicinae,

45. Стање апотена у Лесковцу прилином ослобођења од Ту-
рака 1877. године и оснивање прве савремене апотеке 1886. године
— Архив за историју здравствене нултуре Србије — 73-11-2.

46. Оснивање прве апотене у Карановцу — Краљеву 1880. ro

дине. — Acta b.istorica medicinae, pharmaciae, veterinae, Београд

— Нови Сад, anno XII, 1—2, MCMLXXII, anno XIII, 1.

MCMLXXIII.

47. Оснивање прве апотене у Зајечару 1880. године — Збор-
нин радова са V научног састанка Друштва за историју здравствене
нултуре Југославије — секције за САП Војводину, Нови Сад, 1973.
године.

48. Оснивање прве апотене у Врању 1884. — Зборнин радова
НДЗИЗКЈ са 23. научног састанка, одржаног у Сплиту септембра
1973, Београд 1974,

49. Иларион Анђелновић Панчевац, други физинус града Бео-
града 1849 — 1863. године. Зборник радова са VI научног састанка
секције САП Војводине НДЗИЗКЈ, Панчево 1974.

50. Mr Константин Богатинчевић из Шапца прантинује апоте-
карство у Панчеву и Великој Кикинди. Исти зборник.

МОНОГРАФИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ И ИСТОРИЈЕ
ЗДРАВСТВЕНЕ КУЛТУРЕ

51. Фармација у Шапцу у XIX вену, Шабац 1966, страна 130.
52. Фармација у Пожаревцу у XIX веку, Пожаревац 1967,
страна 166.
53. Фармација у Смедереву у XIX веку, Смедерево 1969,
страна 188.
54. Фармација у Србији у XIX вену, Београд 1970, страна 535.
55. Фармација у Ваљеву у XIX веку, Ваљево 1970, страна 237.

56. Фармација у Алексинцу у XIX вееку., Алексинац 1971,

страна 294.
57. Здравствена култура Јагодине у XIX веку, Светозарево

1972, страна 296.
58. Здравствена нултура Лознице у XIX веку, Лозница 1975,

сграна 210.
59. Здравствена култура Параћина у XIX веку, Параћин 1975,

страна 154 + (8).

153

ТНЕ HEALTH CULTURE OF PARAĆIN IN XIX CENTURY

SUMMARY

Paraćin was a district towns in Serbia in the XIX cen-
tury. It belonged to the department of Ćuprija about 12 ki-
lometres distant. Both towns are in the center of Serbia,
situated near the river Morava on the old road to Istanbul,

In this work the author has brought out the health
culture of Paraćin before the first learned physicians appea-
red. He has brught out their coming and their work befoi
the first pharmacy was founded at Paraćin and its district
as departement »fisicus-es«, Community and district physi-
cians until the end of XIX century.

The author fas shown their work in the district of Pa-
raćin at fighting inctious diseases especially the work at the
vaccination of children against variolas which was compul-
sory in Serbia in 1839. The author tells us about some dise-
ases which occasionally ravaged in the country.

In 1874 the first modern pharmacy was founded by
mr Karl Erlich born at Baja, in Bačka, Austro-Hungary. He
worked in his own рћагтасу until 1882 (only eight vears)
when he died.

After his death the рћагтасу was managed by leas-
holders and administrators until the end of XIX century.
Those were Mr Đorđe Brzaković, Mr Aristid Jovanović and
Mr Nikola Marić.

The whole work is illustrated by photos and photoco-
pis of the original documentes.

154

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ
ОСНИВАЊА ПРВЕ АПОТЕКЕ

У ПАРАЋИНУ

ОРГАНИЗАТОРИ
МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР ПАРАЋИН
ФАРМАЦЕУТСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ
— ПОДРУЖНИЦА ШУМАДИЈСКО-МОРАВСКО

РЕГИОНА
МУЗЕЈ ЗА ИСТОРИЈУ ФАРМАЦИЈЕ
ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

1. јун 1974. године



ЗДРАВСТВЕНА СЛУЖБА ПАРАЋИНА ОД
ОСЛОБОЋЕЊА ДО ДАНАС

Параћин је пре рата био мали град. Имао је око
8.000 становника. Иако мали, пре рата спадао је у ин-
дустријски најразвијеније градове у Србији. У оно вре-
ме имао је три велике фабрике: фабрику штофова у
којој је радило око 1.500 радника, фабрику стакла са
700 радника и фабрику цемента са око 200 — 250 рад-
ника.

Данас наш град, ни мали ни велики, са око 23.000
становника, не спада у ред најразвијенијих индустриј-
ских градова у Србији, мада је последњих година знатно
увећао своје производне снаге и изградњом нових и
реконструкцијом и проширењем постојећих индустриј-
ских капацитета, има реалну перспективу да се у ско-
ријој будућности поново уврсти у ред индустријски нај-
развијенијих градова у Србији. За ово постоје реални,
материјални и други услови.

Наш град се, попут других градова, бори и свако-
дневно решава проблеме од виталног значаја. Недавно
је увео водовод, данас изграђује градску канализацију,
врши реконструкцију путне мреже, гради станове, бо-
ри се да запосли што више људи, свакодневно решава-
јући низ проблема, живи свој живот.

Ослобођен је 13. октобра 1944. године. Одмах пос-
ле ослобођења, поред проблема око обнове и изградње,
решава и проблеме здравствене заштите и здравствене
службе.

Непосредно после рата здравствена служба састо-
јала се од:

157

— два среска лекара: Dr МИЛОСАВА БЛАГОЈЕ-
ВИЋА, садашњег пензионера и Dr ИВЕ СТЕ-

ФАНОВИЋА,
— једног лекара специјалисте за грудне болести

Dr МИОДРАГА СТЕФАНОВИЋА,
— једног уредског лекара Dr ЈЕЛИЋА,
— једног лекара на железници Dr ЈОВЕ ЈОВА-

НОВИЋА,
— две апотеке у приватном власништву,
— једног зубара са приватном праксом.

Ови лекари са малим бројем средње-медицинскиг
и административног особља постављају темељ после-
ратне здравствене службе.

Окружни уред за социјално осигурање из Ниша
основао је одмах после рата експозитуру у Параћину у
којој је радио Dr Јелић за осигуранике, а срески и оп-
штински лекари пружали су здравствену помоћ оста-
лом становништву.

1946. године здравствена служба бележи свој ус-
пон. Отварају се амбуланте у фабрикама штофова и
стакла у којима ради по један лекар искључиво за
раднике.

У уреду се оснива зубна служба. Оснива је Dr ГЕ-
ЗА НОЈЧЕК који је у њој радио до 1950. године.

Ујесен, исте године, секретар Среског комитета
Партије ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИЋ (сада на дужности
заменика секретара Централног комитета Србије) одла-
зи ондашњем председнику владе и министру за здрав-
ље Dr ЈЕКИЋУ и тражи дозволу да се у Параћину
оснује болница. По добијеној дозволи, по први пут ос-
нива се Среска болница у Параћину са 38 постеља, која
има три одсека: породилиште, опште одељење и заразно
одељење.

Опрема је добијена од УНИЦЕФ-а. Болница је
смештена у зграду бивше домаћинске школе (садашња
зграда грудног одељења). Први њен управник био је
Dr МИЛОСАВ БЛАГОЈЕВИЋ, заслужни дугогодишњи
лекар нашег града, који је самопрегорним радом учи-
нио да здравствена служба има потребан углед. Поред

158

Dr БЛАГОЈЕВИЋА у болници су радили још један пе-
карски помоћник и две бабице.

***

Фтизиолошка служба од самог ослобођења ради
врло успешно на сузбијању туберкулозе у нашој оп-
штини и још тада постиже примерне резултате. Њен
оснивач, дугогодишњи и заслужни медицински радник
Dr МИОДРАГ СТЕФАНОВИЋ. води ову службу врло
успешно све до 1962. године, када одлази у пензију.

1948. године сазидана је експозитура Окружног
уреда из Ниша у Параћину у коју се усељавају сви
лекари заједно са службеницима социјалног осигурања.
У овој згради остао је Дом здравља све до данашњег
дана.

1953. године оснива се у Параћину Дом народног
здравља и Срески завод за социјално осигурање. Исте
године, у здравственим установама у Параћину уводи
се самоуправљање. Оснивају се први управни одбори
у чији састав улазе бирани здравствени радници и
представници друштвено-политичких и радних органи-
зација.

У 1954. години Дом народног здравља организа-
ционо и технички почиње знатно да јача. Добија два
санитетска возила марке „вилис”. Отвара амбуланту у
селу Поповцу у којој раде три пута недељно лекар оп-
ште праксе и зубар. Устројава картотеку. Сваком па-
цијенту отвара се картон у који се бележе подаци о
болестима. Формира се лабораторија и рентген кабинет.
При АТД-у отвара се грудно одељење.

Ангажују се специјалисти хонорарно, који умно-
гоме употпуњују рад лекара опште праксе и подижу
квалитет здравствених услуга. Једном недељно врше
прегледе специјалисти из Београда: интерниста Dr
Александар Рајковић, неуропсихијатар Dr Милан Ге-
ратовић, рентгенолог Dr Јелисијевић и дерматовенеро-
лог Dr Јован Спасојевић.

Исте године, у оквиру Дома здравља, издваја се
посебна амбуланта за школску децу која истовремено
обавља и вакцинације на терену. Ово је зачетак поли-
клиничког типа службе.

159

1955. године у Дому здравља у Параћину форми-
рају се саветовалишта за труднице и алкохоличаре.
Исте године оснива се Дом народног здравља у По-
повцу.

1957. године Дом здравља био је примерна и ком-
плетна установа за оно време и успешно одговарао
својим задацима. По организацији, кадровима и опре-
ми, био је један од најбољих домова у региону Помо-
равља. И баш онда, овако комплетирана установа де-
централизује се на више малих установа које остају
све у истој згради. Децентрализацијом Дома здравља о-
снива се здравствена станица, дечји диспанзер, школ-
ски диспанзер, зубна поликлиника, станица за хитну
помоћ и књиговодствени биро. Све ове установе постају
самосталне са сопственим органима самоуправљања.
Поред наведеиих, самосталне установе у граду су Опш-
та болница и АТД, а на селима: Дом народног здрав-
ља у Поповцу и здравствене станице у селу Сикирици
и Доњој Мутници.

Наредне, 1958. године, оснивају се и здравствене
станице при фабрикама стакла и штофова. Сада у гра-
ду и селима има укупно 13 здравствених установа које
самостално послују. Ова, 1958. година, значајна је у раз-
воју здравствене службе нашег града по томе што се
по први пут уводи перманентан рад лекара у здрав-
ственој станици. Дотле, ноћу, недељом и у дане празни-
ка, лекарска помоћ је добијана у приватним ордина-
цијама и приватно у стану болесника.

Истовремено и болница уводи дежурство лекара,
тако да и овде болесници имају перманентну лекарску
помоћ.

Ове мере учиниле су да је здравствена служба
Параћина била у могућности да, организационо при-
премљена, безболно прихвати укидање приватне ле-
карске праксе 1959. године.

На тај начин децентрализована здравствена служ-
ба у општини Параћин заостаје у развоју, те се 1962.
године врши прва интеграција којом се обједињују све
здравствене установе у граду, изузев болнице и АТД-а,
у јединствену здравствену установу која добија име
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ОПШТИНЕ ПАРАЋИН.

160

Средином наредне, 1963. године, припајају се и бол-
ница и АТД. Овако потпуно обједињена здравствена
служба носи назив МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР ПАРА-
ЋИН.

•*•

АПОТЕКА, наш данашњи слављеник у своме раз-
воју од ослобођења до данас бележи следеће:

1944. године, у моменту ослобођења, у Параћину
су постојале две апотеке у приватној својини: апотека
маг. ДУШАНА НЕШИЋА и апотека маг. БОРЕ БОШ-
КОВИЋА.

Апотека маг. Боре Бошковића, одмах је прешла у
друштвену својину, а апотека маг. Нешића нешто кас-
није, али је он остао да ради у њој све до краја 1953. го-
дине. Јануара 1954. године за шефа Прве народне апо-
теке, која се пре рата звала апотека код ,,Св. Николе”,
долази маг. ЖАРКО ШЈБИВИЋ. Он на том положају
остаје све до јуна 1969. године. Његова активност у
петнаестогодишњем руковођењу одразила се на успе-
шан развој ове службе колико су то могућности доз-
вољавале.

Другом народном апотеком, која се пре рата звала
апотека код ,,Св. Тројице”, један дужи период руково-
ди маг. МИЛЕ МАРЈАНОВИЋ, све до интеграције 1962.
године.

Треба нагласити да су ове апотеке радиле у две сме-
не, једна пре а друга после подне. У лето 1962. године
апотеке се спајају, тако што послују у једној згради и
истовремено се припајају Здравственом центру. Од тада
службу обављају непрекидно 24 часа. Перспектива ове
службе је да се што пре прошири, јер су потребе на-
расле. Неопходно је да се у најскорије време сазида
нова велика централна апотека, затим једна мања апо-
тека при поликлиници, као и неколико апотекарских
станица при сеоским здравственим станицама. На овај
начин ова служба биће у могућности да у потпуности
одговори потребама становништва наше општине.

***

Од свог оснивања па до 1959. године, до доласка
сцецијалисте интернисте Dr ГОРДАНЕ СТОЈАНОВИЋ,

11 161

Болница је била на нивоу стационара који су водили
лекари опште праксе. Доласком Dr Гордане Стојано-
вић у развоју болнице настају бољи дани. Она јача
организационо а квалитет услуга добија један виши
ниво. Са специјализације убрзо долази педијатар Dr
Љубиша Шљивић, који оснива дечје одељење са 20
постеља и који од првог дана овој служби даје потре-
бан стручни ниво и углед међу пацијентима. У почетку
дечје одељење ради у истој згради са интерним, а већ
1961. године здравствене установе Параћина, радне ор-
ганизације Параћина и СО Параћин, заједнички су са-
зидали конфорно и наменско дечје одељење.

Године 1964, доласком са специјализације Dr Шу-
баревића, формира се гинеколошко-акушерска служба
која две године касније добија конфорну зграду коју
зида Медицински центар сопственим средствима. У
склопу ове зграде постоји савремено опремљено поро-
дилиште, гинеколошко одељење са оперативним бло-
ком и диспанзер са саветовалиштима за труднице, рано
откривање рака, контрацепцију и стерилитет.

1969. године, доласком специјалисте хирурга Dr
Ивана Јосимовића оснива се хируршка служба у бол-
ници, која такође 1970. године добија нову наменски
сазидану зграду са свим потребним техничким услови-
ма. У овој служби врше се све врсте операција, велики
број прегледа и велики број интервенција.

1973. године Медицински центар оснива и диспан-
зер за кожно-венеричне болести и кабинет за очне бо-
лести у којима раде специјалисти.

***

Данас, после амандманског престројавања, наша
организација удруженог рада носи назив „Здравље” —
Медицински центар Параћин. Она има следеће органи-
зационе јединице: болницу са пет специјалистичких
одељења, службу опште медицине са 4 здравствене
станице и 3 амбуланте у селима, службу медицине рада
са 3 здравствене станице при фабрикама, службу ме-
дицинског снабдевања, зубну службу и остале пратеће
службе. У центру је запослено 330 радника од којих
21 лекар специјалиста; 20 лекара опште медицине; 9

162

стоматолога; 7 фармацеута; 9 лекара на специјализа-
цији; 111 средњег и вишег медицинског особља.

Болничка одељења имају укупно 245 кревета у
којима се годишње остварује 83.000 Б.О. Служба оп-
ште медицине оствари годишње око 147.000 прегледа
и око 100.000 других интервенција. Служба медицине
рада обавља просечно око 90.000 прегледа и других
интервенција, а остале службе око 380.000 прегледа и
других интервенција за једну годину.

У циљу стварања још повољнијих услова за стал-
но унапређење здравственог стања становништва, за
бољи квалитет здравствених услуга, за ефикаснију и
рационалнију здравствену заштиту, наша здравствена
радна организација, заједно са осталим здравственим
радним организацијама региона Поморавља, Ресаве и
Левча, врши припреме за организовање једне здруже-
не, а у даљој фази развоја, јединствене здравствене
организације на територији региона.

У Параћину
1. јуна 1974. год.

Директор Медицинског центра
Параћин

Dr МИЛИСАВ ШУБАРЕВИЋ
специјалиста за акушерство и гинекологију

11* 163

САДРЖАЈ 7
23
Споменици здравствене културе у Србији — — 29

Предговор — — — — — — — — — 40

Поглед на прошлост Параћина — — — — 86

Поглед на здравствене прилике Параћина пре 101
доласка првих лекара, њихов долазак и 141
рад пре оснивања прве апотеке — — — 146

Лекари у Параћину после оснивања прве апоте- 150
ке 1874. године па до краја XIX века — 154

Оснивање прве апотеке у Параћину 1874. године 155
и њен рад до краја XIX века — — —
157
Општински лекари у Параћину у XIX веку —

Срески лекари у Срезу параћинском у XIX веку

Библиографија радова Dr Mr Војислава Марја-
новића — — — — — — — —

Summary — — — — — — — — —

Прослава стогодишњице оснивања апотеке у Па-
раћину — — — — — — — —

Dr Милисав Шубаревић: Здравствена служба Па-
раћина од ослобођења до данас — — —



ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА
„БРАНКО КРСМАНОВИЋ” — ПАРАЋИН
ВАМ СЕ ПРЕДСТАВЉА:

ООУР „ПРОИЗВОДЊА ПРЕДИВА”, најбоље увозне ву-
не, савремена технологија и савремене машине гаранту-
ју вам квалитетно трико и ткачко предиво свих фино-
ha и нумера.

ООУР „ПРОИЗВОДЊА ТКАНИНА”, познати квалитет-
ни параћински штофови по савременој технологији и
најновијим модним дезенима.

ООУР „КОНФЕКЦИЈА СЛОГА”, од параћинских што-
фова производи ватрогасне униформе и заштитна одела
по мери, а у модном салону израђује савремена мушка
одела по наруџбини.

ООУР „ТРИКОТАЖА ЈЕДИНСТВО” нуди вам дечју
трикотажу, вунене мараме, шалове и остале одевне
предмете, израђене од квалитетног предива.

Преко 50 година искуства у производњи штофова и пре-
дива гаранција су квалитета и пословности.

Поклоните нам поверење и бићете задовољни квалите-
том, десеном и креацијама наших производа.

novo olakšanje
za reumatičare

■ III !■• BR^UFEN

nesteroidni
antireumatik

BR^FEN

izuzetno dobro se
podnosi
uzima se i na
prazan želudac

BRpFEN

OTKLANJA BOL
SMANJUJE
INFLAMACIJU
POBOLJŠAVA
POKRETLJIVOST
pakovanje:
kutije sa 30 drazeja

G&LENIKA.
u saradnji sa BOOTS
NOTTINGHAM ENGLAND

l£ lUDBĐHe IGESDмEfflK
■-—.-. ....... ........................................................................... ... ................................................ ...

DUOPEN II

!
EGOCIN VIT t

у ERITROMYCIN Г
fe' " '' ' V

FIDEMYCIN VIT

GARAMYCIN [
■

.

t OSPEN

. ' ■ PENICILLIN V

VIBRAMYCIN ii
■'.<

■

■d

*■*

11Ш

‘I

';Ж

I’•,■ ■*

!
/