Библиотека “ др. Вићентије Ракић ” Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.
AKTYEAHO Интеграције Читаоци нашсг листа има- .ш су <јсЛ прилику da упознају неколпко информација на ову гему, запраио о друШТвСНО-CKOtlOMCKUM ПОТрС- <ia.ua интсгрисања са акцех. то.м на ефикасније укључивање у мсћупародну поделу рада и 6o.bc коршићење лудског и технолошкш noтенцијала, јсдном рсчју, на стварању .иодсрнс привреде н приврсћивања. Haapahaмо се на ову тему, баш сада, на почетку нове године због њене сталне акгуелности, после npepanvnaeaiba « плапнрања када је потреба unreipucanoi pada тако блисха са псј.чом удруженог pada. Досадашња пракса је показала da расцспклма нрњ ореда разлаже удружени pad па спјасст ситнпх јединнца које, padehii таворе a xaeopehti јсдва да испуњаeajv скопомскс норматпве које друштво као целина, поставља пред прнвреду. Зато су се и јављалц кризни у.омнти који су наметали читав колосплет реформи и решења да бнсмо се, коначно, yecptLUi да је стваоање крунних. iuu крупнијих, производних aicre.ua, разуме сс, условно узета теоминологија, нужпост и садашњости и будућностн. Може се недвосмпслено константовати да је на многим пункговима привреде nodeduo политнчки и екопомски резон no овом питању. V нашој средини овом проблему се пришло много озбиљнпје и одлучније. После низа констатација да је и на региону Општине привреда уситњсна, као таква не постаје дос.ољио акумулатиана, не даје odioeapajy. Im доходак и. зато сужава читаву сферу друштвеног рада у провинцијалне оквире, почела су да сс ломс копла у трагању за начкном кахо да. се савладају технократска мишљења и нолуприватне комбинације да би се сви уверили да јс тако интегрисан pad најбоља основа за краткорочна и дугорочна нланпрања која су успешно заночета током хове.ибра и децембра мессца. Прс извесног вре.чена Oneл:а штампа јс објавила лелпкп и nynu оглас којим rc Ilttdvcrpiiia вчнених ткапина „Бранко Крсмановић” ппедстааља јавпости као хомбинат који је, иптегриraibe.M обухватио. noped производње штофова. и пропзвод/bv конфешлпје (кројачка задруга ..Слога’*) и трнкотажа (прсбузсће „Једпнство”). Почет::ом децембра. тачније 2. децембра, у предузећу ,.CTandapdn одр. жан је рефзерсндум којим су се тамошњи padHtttiu odлучили о и^тегрпслњу са пре* дчзећем ..Bodoeod" и стамCchilm предузећем „Дом”. Као што је позпато референбу.ч је у потпгности успео н показао колико. coцијалистнчка co.uovn^авпа пракса може спонтано da наметпе потрсбу КОЈУ тпеба еконо.чским и полчтичким етуменпсча спровестп у дело. Разговори о иптегрисању у иољопривреди су на dtieeном реду, о резултатима nix акција бићв речи на прапицама листа као и о сеим кдејама које се тичу овога, тахо зпачајно1 посла. Ако се и некаба о овоме 1оворило са скепсом банас се о томс говори са станоеишта реалности и праксе, taro је најважније. јушовснска ННВЕСТНЦНОНЛ БША IMPAMH алнА ГОЛННА II БРОЈ 49 ПАРАБИН >. JAHYAP 1976. ИЗЛАЗИ СБАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕПА 1 ДИНАР ЛИСТ соЦИJАЛИСТИЧК0Г САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН У ОјМИ) Г101ЈНМ ЖШБ афндмација снвпах сиа — истакао је, у разговору са главким и одговорним уреднико.м нашег лис- ку тодимо ^10 « <>>«^Ра •» 7 * * * *■ . . КТИЧНО ВЈДЈ1, J V Ор1Лп*» та, Сашом Букићем, председник Општикске конференције ССРН, друг Милош Дракуловић — Испратили смо јсдку голину која је, по многу чему, била всо.ма значајна. Из.мсђу осталог и по динамичној активнсгсти свих социјалистичких фактора наше среднне. Посебно истнчемо уставно конституиса ње самосправне праксе. Какво*је Ваше гледање на протскли пернод? Завршетак протекле годпне је био веома богат, нспуњек динамнчкпм радо.м на остварп вањг задатака како на плану привредночфонзводне дслатно стн тако на планг дргштвенополтггичке ангажованостн и зато .можемо слободно закд»учити да су. на hiibov паше друштвено-полптичке заједнице.' олносно Општкне, све coin:јалистичке снаге у Соцнјалистичком савезу, са Савезом ко.мгниста на челу, дале свој пунн допринос на пзвршаван»у ових веома значајних и одтоворних задатака и да постигнутпм резултатима можс.мз битЈГ задоволни. Друг Тпто је, у разховорнма са руководиоцима Социјалнстичког савеза, позитпвио оценио активност овс организацијс, али је нагласно да предстојн још јаче ангажоваљс свих чланова. трађана и радннх људи. V чему је, по Вашем мишљсн»у, то што јс поззгпшно у раду нашс оргаипзацпје — Улазећи једннствено и сложеио v борбу за остваривање овпх задатака, којс пронзлазе из резолуцпје наших контреса и Устава, Социјалнс- ■пгчки савез и сви његови чиниошг су у протсклој голинп пашли своје место и улогу и V остваривању пропзводних за датака и у уставном констнтувсању самоуправног конспптисања. Та оцена јс сасвпм тачна. Јачањем пдејно-полнтпчке свести радних људи п грађана и схваташем правс улогеССРН јачањс идејног и акшгоног јсдинства СК, а кроз то јачање свеопшгег јединства свих субјекааа самоуправног друштва кроз непосредно самохттрав.^аВС и олх^пваљс у делегатско.м систему све политичке акције ССРН лобијају своју потврду и вредност као и потребу да још јачамо п учвршћујемо aKtiuie како бпс.мо материјалп зовалн све зацртане задатке којн, као што рекох. пропзлазс из Устава и полиппсе СКЈ. Q Л шта није било добро, пли исдавољно? II поред паведснс оцене да рсзулгатнма можемо бити задовољни мп не смемо бити са- .мозадово.мш, јер много тога има што морамо у свакодневном раду н понашању да мењамо. Идејним јачап»ем свес тп, правилшш схватањс.м улоге. која му је Уставом додс- .veiia. јасно.м п принцнпијелном прпмепом Стаг\аа и програмским задацнма ССРН избећи ће оно што wijc добро пли јс педовољно у овом момснту. Социјаишсшчкп савез мора и можс још чвршће да збпје своје редове. Када ово кажем. има.м у виду шпвеннцу да још пмамо појаве које су присутае ту и тамо, у нским средЈша.ма као што су нссхваiaibc улоге Савсза као једин* ственог фронта, загим појаве v некп.м мссшш заједнииама које се јављају у внду групашења v скупштш<ама месних зајсдница, појавс каријеризма мтд. шго у наредном периоду мора бити атклоњено, мада, искрено говорећи, у последнл вре.ме тога јс све мање, јер се oceha јсдлнственије н организовалнје деловањс позптпвних друштвених чшшлаца што јо итекако важан шпшлац у далој реализацији програмсклх задатака ССРН у склопу по« литаке СКЈ. Када су се, у прохладној зимској ноћи, између среде и четвртка, сказаљке поклопиле застали смо за тренутак да означимо и поздравимо долазак Нове 1976. године, верујући у долазак лепшег времеиа које ће остварити миогс људске жеље и планове. Биће то уједно и тренутак у коме смо сс појединачно укључили у остварељс онштедруштвених цил>ева који проистичу из наше стварности. Зато још једном: СРЕННА НОВА ГОДИНА! морали у даљсм радг да трансформншсмо у рад на терену, тј. на практпчном раду у реа- .шзаш1ји свпх задатака, форуми да нам буду мссго за договор како свс то да успешније \*ради.мо. Из ових разлога зато форумском раду у свим струка.ма и на сви.м местима треба дати ону фор.мг и садржај какав она треба да има, треба га форсиратп само онда када ie io неопходно а дд главну битО Какав је Ваш утисак о раду форума Социјалистичког ja всза у нашој општшш? Да ли је ангажованосг форума била на висини задатака? Да ли су закдвучци и одлу« ке фору.ма могли да инспиришу радне л»уде и rpabaне v H*iL4OB0j реализацији? Y суштини радом форума Co цијалпстичког савеза можемз битн задивољни, значи утисак ie да је тај рад био успешан мада има и закл»учака и одлука кој|! нпсу реализовали из различмшх х зрока. Али ипак с.маграм да бн форулп-ки р*Д зацијама удруженог рада, радним зајсднипама, месни.м заједницама, јер ти.ме стварамо могућност да се укључи велики број радкпх луди у све друштвене токове а самим тим сгварамо делове да сви заједНЈГЧКИ HOCJLMO терст одговор* пости v изгралњи нашег само* управпог друштва. О Шта бисте поручили радним људпма и граБанима наше Општине на почетку згове. 1976. годннс? — Y имс свега иапред наведеног. a v жељи да програмскс задатке нашс органпзаиије на основама политике Савеза KO.Mvnncia шго успешнпје реализује.мо. свнм радним људиНА СЕДНИЦИ CO ПАРАНИН Оцењено cras*e безбедности саобраћаја © На зајслшгчкоЈ ссдјпшн свнх всћа Скппптипе општпне Параћпн одржаној 30. децембра прошле lOAiuie разматрано Јс стан>с безбедносгн caoopahaja на подручју СУП-а Светозарево за 9 месжци 1975. године 0 Усвојеп извештај о нробдсмнма и ефикасиостп рада паспекццј« ских службн О Прихваћеп друштвени Договор о нзменама Друштвепог договсра о впспни средстава за опште-друштвсне н заЈсдничке потрсбе н ш:во оптсрећсња О^Р и грагана v 1975. го* дини О УсвоЈен Нацрт одлукс о одржава i.v чистоће п заштите комуналних оојската као и Одлуке о привремено.м финанспрању општкне ПараИнн за 1976. годипу, о установљешу Општин« ског друштвеног правобранпоца caMoynpar.vaii.a, о овлашћењу Центра за дечју заштнту н соци* JaAini рад за вршеи.с послока стагатс^стпа н одпећпвању органа за penin'awe п,¥ :га'бама га решењс органа старател>сп1а, о нзменп Одлуке о опшгпнскнм порезкма грађана и Одлуке о прописивању процснта за одреВпвзњс накнвдс за i p.ihcisiiHCKo зе.иљиште на територијп општнне ПараГпш. На подручју СУП-а Свстозарево у кратком временском периоду дошло је до паглог пораста друмског саобраћаја. пгго је довело до повсНан>а броја саобраћајних пезгода. Аналпизрајућн податке о бро ју саобраћајних псзгода може се закључити да се стањем безбедности саобраћаја не може бнти задовољно. Само у општпни Параћин догодпле су се 274 незгоде. Овакво станл је одраз всликог оптсрсћеља дела пута Београд — Нчш као и пута који повезгје Светозарево—Rynpujy и Параћик. Нај већи број саобраћајштх незгода догодпо се на делу nvra Београд — Ниш укгпно 18 олсто. Материјална штета насгала v свпм саобраћајним пезгодама проп^њена на лицу месга износн 6.788.450 динара. Свс ie четпћа појава да се незгоде доrabaiv у насељешш местима. a нарочнто у граловима. Ол укутшог броја саобраћапгих нсзгода на подручју СУП-а Свстозарево 46 одсто сс догодило у насељеним местима. V односу на предходну годину број cao6pahaiinfx незгода је порастао за 5.4 одсто док је број поптулпх већи за 18,4 одсто. Стање путева Послсдљих година всликп број путева на нашсм подручју је асфалтиран. Мсђупгм, модернизацијом пугева бсзбсдносг јс све слабпја. Приликом асфалтпраља путева пс водп се доволшо рачуна о бптним елемсптима пута и потрсбама садапп1.сг п будућег саобраћаја. На коловозе се навлачи асфалт што условљава повећпп»е брзипе, кретака позила. док ociaAii с.\с.ч«гш који утичу па безбедност овог кретања остају ИСП1. Пут Светозарсво — Нуприја — Параћин јс по својој важHocTJi penioHa.uior значаја a no густини caoupahaja олмах пза пута Београл — Ниш. На ово.м путу коловоз јс дотрајао и има доста рупа, а путна сигнализацпја јс нефункш1она.\иа. На љему се одвија саобраћај CBiLx врста возпла и пешака. а нарочито је развијец јавни аутобуски caoopahaj. Craia.utшта за аутобусе налазе се на самом коловозу и представл>ају најугроженија .места. Посебну смстњу за одвијање саобраћаја чинп мост на Велнкој Моравп код П^ттрије. Својом констр\кцијом днмензијама и стању коловоза неспособан је да прими садашњи саобраћај, јер му ie пропусна моћ лавпо превазнћена. У тоkv 24 часа преко моста npebc преко 11 хил»ада возила. Саобраћај у градовима Нагли пораст саобраћаја уишао је на н,егово нормално одвпјањс v градовпма. Досададпва урбаннстичка изградн»а и рекопструкцпја улпца мпјс полазпла од потребе безбедиог одвпЈапа саобраћаја. Оваква снтуаштја стварала је низ тешкоћа за цзналажеве најоппшалнијпх решеља за безбедно одвпјатве саобраћаја. Садаипвс градске улнце су углавиом уске са иепрегледним укрштаљем, слабо осветљене, са лоипгм површпнсквм одволњавање.м, а уз то са нпским степеном техничхог одржавања и слабом саобраћајном сигнализацпјом. Проблем свпх градова на нашем подручју је мирујућп саоopaliaj. Нн јсдан град нвје реМплош Дракуловић ма и грађаЈПГма наше Општине же.и«м, да јединственошћу деловања. кроз јединство мцслн и јединство акНија да се нзналазе најбоља заједничка peine ita v заједничком интересу пос ле pewnix саглсдавања и оце на свега онога ипо корнсно уралимо. V и.ме тога желпм им срећно Нови roAiiHV. да v n»oi буду cpehiiii ca добрнм здравл-см и расположсњсм. шио пробле.м паркирања тсретних возила. Организација удру. женог рада која се бави јавним превозом услсд нелостатка простора у кругу нредузећа остављају своја возпла по улицама, што овај проблем чинп још сложенпјим. Активност службе Имајући t bhav терпторију коју покрпва овај Секретарн* јат број саобраћаЈних мнлмпионера је недовол»ан. Због тога се и контрола caoopabaia не врши у довољиој мери. V изветтајном перноду на лицу места је кажњоно 8 хиљада 284 vnecmixa ' слобраћају п наплаћепо је 177.320 дпнара. На Aituv места одузето ie 322 возачкс дозволе од чега највећи број због x-npanvaiba возилом под vTiivaioM алкохола. После пз.мепе Закопа за овакве ггоехршаје изричу сс далеко стро жп1'е казне него пани1е. Међутим, возачп п дал»е седају за управл»ач пол vnniaiext алкохола и без возачке лозволе па бп пз цстпх разлога требало ioni шпвс nooinrnirrn казнстгу noAimncv н пзрипатк максимално прелвпБенс казнс. V 1гзвешта1но.м периоду служба је остваппла бол>у сарадљу са овлашћенпм центрима за вршеље технпчкпх прегледа возила на нашем полручју. Сарадња се оглсдала на само.м побољшавању нрегледа возила, уједначепостп крнтерпјума, а у 1шл»у пск^шваиа гехнпчки' неиспраанпх дотрајалпх возила нз саобраћаја. Служба се посебно ангажоиала па пословн.ма иадлора организа пија и cnpoDobciba гнутрашње контроле бсзбелности саобра. baia код организдпчјс удргженог рада које сс бапе јашпш превозом. (Нвставак на 2. стршш)
CTPAHA 2 14. A A H A БРОЈ49 HA СЕДНИЦИ CO ПАРАБИН Оцењено стање безбедности саобраћ®ја (Наставак са 1. стране) V всзи станл и одржавања пута на нашем подручју служба јс нзвршнла обплазак cuiix путсва на иашсм подручју, утврднла стањс и посебвим рсшсњсм паложпла органнзациin за старањс п о\ржавзн>с овпх нггсча пре\гзгћу за nvicве Крапјсвач OOVP Rvnouia \а олкхоки хпврћенс рсзглтате v олређсни рок. Попгго напсле* на оргавпззшпа imie посп*пн- \а по донстом рсшснд’ став- .>>ен ic захтсв за покретаил npcKuitaiiior поступка. а затпм изрсчена новчана казна од 2 хиљаде динара. V протеклом псриолу ова служба сс ангажовала п па вастгтању и образовзњу гчесника у саобрзћају. Учестши. ма у саобраћају cv дата посебиа упозопења м обапеиттсља у погледу нз.мсне п лот-не саобраћајпих ппописа. Посебна пажња посвсћсна је саобпаћајном вастттању и обоазоваљу лепе радннх лдгли. Кроз прсх грам вастптантоевентивног рада одпжан ic низ пре\апан»а v предшколскгм и шкгисчпм установама на тсму сзобраћајчн прописн и правила. На подручју сскретартата ради ссдам а\то школа xoie се баве обучаваљем кандтиата за возаче. Y avro-школама запо. елено је 41 возач-пструктор. V поступкг коптроле и налзора рада ових школа улврђено јс да поЈедпне одступају од прогшсапог Програма обуке па је за овакав рад ставл>сно 6 захтсва за покретаље прскршајног поступка који су још у току. Мере које треба предузетп На осиовг пзнетс проблема« тпхс in озс оиласти. а у нил>у унапрс^сња caounabaia нсопхом<о јс ппедгзстн нш омова. paivlm мспа копгма <5и сс noneb?ла безбелпост учесннка у raoCnahaiv. у том смислг треба предузети следеће мерее Дрпптвепо-полптпчке за. јслтпше it њтгховп органи, органнзапије улргженог рала и лруге оргапизацпјс, трсба ла сс v ппо већој .мерп ангажгју V прелузтшању олговарајгћпх мера за уредно олшпан.е саобраћаја и сгтречаваља саобраћајнпх нсзгода и других опасности на путсвнма. © Организапкје улруженог рада xoie се стараЈу о путевп. ма треЗа да предузму мерс у поглелг олржавања тптева и објската да трајно вршс контролу над стањем путне сигна* лизаипје. Из раду ®луж$јвв ■ У поднсточ нзвештаЈу којп Је разматрап пи последњоЈ седшпш Скупштине отпиппге, дата ;с позптппна оцена досадашљсг Рад ннспекцмјске службе одвијао се у току ове године углавиом прсма програму рала утврђсцом иа почстку голине. Из овог програ.ма, по појсдиним оиластима, рад ннспскцн* i<|; се одвнјао: “• У области промета робс, исна и гслуга, недозво.мног рада и слично. пзвршсн јс vкупно 321 цреглсд, сачшисн одтоварајући број записпика и рада ошгх органа 51 Утврђсне । ма удружемог рада, са.мосталним запатлпјама и угосп1тел>и« ма палаже огклањање разннх педосгагака и запрањује обављањс дслатчости бсз одобре* п»а, а ол ож>г броја rncci рсшсња сс односе па одузимање нсзаконпто рствлрспе разликс од прскрвгиоца цена у износу од 581.023,96 дннара. Изрсчено јс и 214 маидатннх казнп п том прнликом је од др. Поднето је 7 крнвнчнпх прпјава против 14 лица која су учинила приврсдна крпвнчна дсла (недозвздепа трговина, проневсре, злоупотребе службеног положаја, фллсифнкати и сл.). Тако су, на прчмер, пријаве подиете против Мкло сава Мклошсвића, из Шагча, Станоја МпЈајловпћа, зв. Тапс” из Бошњана, затнм Милу* т>ша Јопаповиђа, такоће нз Бошњана, затим Новнце Пстровића, и Мплана Стсфанопића оба из Кикипле. Сланол>уба Р^гжпНа нз Параћина и др. Поднето је 159 захтева за покретање прекршајног поступка ол чега cv 66 случајева за бесправно обавл»ање заиатске делатносги, 24 због исдозво ленс трговиие, a 69 за остале врсте прекршаја. Порел наведеног подиете су и 4 пријавс надлежном Општтшском сгду за олузкма!ће имовкнске корнсти v изпосу од преко 2.500.000 старих amtaра, збот обавлззн.а дс\атпости без одобрсн-а као и лве пријавс Комиснји за пспнтпван.е порекла вмовине лшшма која су с® v већем oGiimv бавпла недозвол*еном mroBiniOM. Донсто ie и 27 управпнх решења. KojiLM сс организацијапрекршноца наплаћсн взнос од 8.560,00 динара. Исте су изречене на лицу мсста претежно з<>ог неистицања пене робн у про.мету на .мало, закидаљу на мсри и сл. Y области сапитарне заигтпте извршена cv укупно 902 пое гледа v разнпм објекги.ма, vpa 1>ен погребан број записника и предузете одговарајуће мере. Од укупног броја нзвршетпгх прегледа 319 је са неисправним налази.ма, па је на <х> hobv утврБеног стања лонето 95 решења, којим ie наређено откланлнл угврђених недоста така. У 12 слгчајева посебним решењима забранлна је употреба пословннх просторија до отклзЈваља уочених недостатака. Полнето је 47 захтева за прекршаје и изречено 165 ман датнпх казни чија врсдност пзносп 16.500.00 дннарз. Y контроли нал запосленим v пронзводљи и промету животнпх пампршша, просветн и здравстпг, нздзором ie об\*хва ћено 1059 Aiwa од чега ie без здравственог прегледа било 43 лпна, па су полнета 22 захтева судији за прехршаје за obv врстг прскршаја, док ie 112 осо ба олстраљено са посла. Вршен јс надзор над животннм памкршшама и прехметн- '2iiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuDiiifiiiiifninniiu I I ГОЛИЦАЊЕ I = Чизма главу чува. А/ш је н гази. Чизма главу чува. Никако да наћем odioeopajyhu н О број. Епитаф: Прсскочио сам пола живота и упао у рупу. = Ссо сам у мећуградски и стигао у 30-ту годину | X. .-киаата. Г Проима је мећупародна година жеиа. Не.ча.ч ј ~ нишга нротна. Јпш увек имам нешто за. ИИ Еоримо се нротио laiahueaiba средине! Загаћујмо i ~~ mpuifiepuiy. I Тржишта су преплаољсна. По.чозимо нсплчвачшш. | г Еежао com пд а/леџија и ynao v РУ»У од закона. = | Вуци су снти. Оаце су значи сувншне. | Жнпимо у свсту аугомпбила, Па го прежиан. Лако је 6ecKti4Mcn,aiiu.-,nt. Нс.члју шта da iui мме. i Предрлг Марковпћ s S г .................................................................................... mmimiuiiiimimiiiiiiiniii о Инвесттшони програмп п пројскти за nurpajibv и рскопструкшЦу путева и’ улпца, у насељсним местима, морају, у дслу Ko.ii! се односп на саобраћајне условс, садржавати прогиозг, рсжпм и структуру саобраћаја. cnryamioim план п стацнопажу саобраћајне спгнализаиије. На пзради оваквих програма и пројеката у пуно! .мери трсба ангажоватн и стручиу службу Секретаријата. © Органн за тсхннчко регу. Aitcaibc саобраћајз. а нарочнто pery.tncaibc саобраћаја у градовпма, овом гпггању трсба да у н мере за дал>у актнсност. ма општс употребс, пз су па основу органолспппких и 44 лабораторијска преглсда допе7а два рсшсња о забрани став .van>a у промет памнркица, подпето ic 9 захтсва за покретан»е прскригзјног поступкп п 13 пријзва за учпњсне прнзрсднс прсступе. посвстс нарочиту пажљу. За иссметапо решсљс саобраћаја у градовима, потрсбно је пзврш1гп| Аифсрснцнјацпју саоGpaha iinnia прсма тсхппчким .могућиосп1ма и значајг. а у погледу транзптног саобраИаја изнаћи најпово.мшја решеља, а на ггро/кеним раскрсшшама ^тврднтн начин најбезбеднијег регулисања саобраћаја. О Због великс фреквснхшје саобраћаја, угрожсност подручја као if неприлагођеног понашања учесиика, нсопхолно је службу контроде и реплнсан>а саобраћаја боље опремитп, како у кадровском тако п у тсхнпчком погледу. У налзору вршена је контрола над отворсним срслсгвима V 23 случаја, па је на осно* вг угврђеног стаи»а доието 6 рсшења, a v 5 случајева покре нуг је прскршајни поступак код судпјс за прскршајс. Прсвсн ГИВШ1.М надзором обгхваћсна ie нзгргдња граћсвпн ских објеката при чемг ic из: вршено 124 ппсглела и лонст одговарајућп 6poi рсшења. СА МЕСНЕ КОНФЕРЕНЦШЕ ССРН Нашвак изадм иа Е Пзбори за делегате СИЗ-а успсшно спроведски □ Разматрана н усвојспа Анализа пзвршених ралова на нзгргдгон улица н канализацнја у граду у току 1975. годпне Г2 Изазраии члановп поједшшх тсла Месне конференције На Месној хонференцији ССРН града ПараћЈша одржаној 24. деце.мбра, Зијад Кад« pnh, председник Месне конфе ренипје упознао ic присутне са Информацијом о спроведсни.м изборима дслсганија СИЗ. Y пнформацпји се нстиче да је одзив грађана и радиих л>уди био масован. Од уписаних бирача гласало је 89,15 одсто шго је всћи проценат у односу на прелчодне нзборе. Бирачи су највсћим делом излазили на бирачка места v раним јутарн>им часовпма. Грешкс v би« рачким cnncKOBiLMa овом прилпком јс било знатно маље у олносу на рапије године. РазMarpaiyhii ово шггање чланови Конференције су и овом прнлнком потенцираи! питање иро сторија за окуп.мн>с грађана. Живо кнтергсоваше пзазва* ла је Анализа извршенпх ра» дова на изгралљп улица и каиадпзаиије у граду v току 1975. годнне. Из Ана.\изе се впдн да v протеклој години није v потпуности извршен план нзградње улмца. Као развој неизвршења плана наводе сс прс свега из\-зетно лоши временс* ки условн v летњим месеци* ма, затим да cv радовн били веома сложеви п скопчанп са нпзом проблема као што су: велпка дубнна копова, npncvc* тво подземнс воле, п геолошки састав терена, што ie од извођача рздова захтевало максималну пажњу. До застоја у гоку рада долазнло је и због кидања подземш!.х инсталацпја за које не постојп тачан катзо тар, као п због неуостатка азбестних цементнпх неви за капализацију којпх imjc бпло на тржпшту. Поред оваквих проблехга на оби.м и рок изврптеља ралова утнцали су it сугестмвнп фактори код извођача палова као што су: органпзација рада. ра дна дпсфшлшга« коришћење радног врсмсна и залагањс на раду. Квалитст извршешж радова је углавном у гранниама дозвољензг, с ти.м што су уочени н утврђени недостаци ipeoaiv отклонити у фази изградње и примопрсдајс објсказа. МЕРЕ И ПРЕДЛОЗИ ЗА 1976. ГОДИНУ Да би се постигао што већи ефскат и бол»а ефикасност у раду на изграл>БИ улниа и кана\изације v 1976. години потрсбно ic no мишљетБу стручне службе пнвеститора урадити следсће: О Да се програм изградњс у.иша и каналпзацпје за 1976. годину донесе на време а најкасније до 15. фебруара 1976. годпне, како би стручне службс wa време извршпле пројектовање и припреме за несмстани рад кад почнс грађевинска сезспа. • Да се изврши офпипјелни избор извођача радова за радове по програму за 1976. годину најка-сније до 1. марта како би пзвођач могао на време ла пзврши оргаиизацију и припр-зmv за рад и да се са палови.ма отпочне v рапо пролеће. • Да се на воеме обсзбсде средства п пзнаВс инвеститор за отварањс неотвореппх улниа како би швођачи могли да нсометано радс у сезони. • Да би се реализовао v пот пуиости програм изградн»с у* лица н каналпзапије у гралу потребно ie да се изпрше потребне прштреме како бн се про дужио самолопринос за напелних пет година и на тај начин обезбедпо трајан извор средсга ва. М. МпхаЈловић Са csHHiiie Кзвршиог савета траи је предлог Нацрта Друштвеног договора о снабдеван»у градова и всћих потрошачких цеитара пол>оприврсдно-прех. ра.мбс;п!Х производа на региону Шодаднје и Поморавл»а. — Разматрап јс извештај о craiay, и проблемима и сфикас. HOCH! радд ппспскцијске служ бс. — Предлог одлуке о одржава њу чисшћс и зашпгге комуиал ик.х оГПеката: — Предлог одлуке о изменама олхукс о општпнским порс* зима rpabana; — Предлог оллуке о заво&еH»v месног самодоприноса у Ра дној спази за населлно .место Док>с Впдово; — План зимске службе одржавап>а ”а пгтсзима на подруч ју општинс Параћин. Савег је рззматрао втште роnicjaa из области новинско-ттрз вне службе. М. МихаЈловиР На ссдници Извршпог савета, која јс одржана под пред« ссдни.пгаом Браннслава Кокал»а, 22. дсцс.мбра прошле годиис разматрано је вишс актуелиих гппан»а, ^тлавпом као прет ходиа фаза у припрсмама за разматран>с на седници Скупппине опшгине, а и из рсловпе делатности Савета. Прнхгаћени су Самоуправни спиразум о оснивању СИЗ за жслезпички саобраћа! за територију СР Србијс и Самоуправ нп споразум о уређпваљу односа ол -кпслинчког шггереса, ор гаипзацпји, раду н управл.ан»у v рспублкчкој шггерсоној зајед чтп”! з? гптеве. Извршпи савет је прпхватпо Друштпгнп договор о основама it мсрилнма за ггврђиваи>е ц ус кла!':гвзње личиих дохолака и оогалпх прпмања Функпнонера, Друшгвенп договор о иенаме стенпчнпх услуга. као и Друштвепи договор о пенама превоза у Јгоиградскпм насехима. Утврђен је прздлог Одлуке с прнзремеиом фпиансирању Општине за ттсва три месепа ове годнне п Нацрт решеља о ко рншћењу срелстава текуће бу истске резервс за протлу го AHHV. Иззршнн савст јс препору- »п!о Регпоналпом фонду за унапређење сточарства у Свилајнцу ла сс доделе тражена сред* ства „Агроекспорту" нз Параћи ма п ..Јухору" из Рашсвице. Сре дства ће бити утрошена за адаг тацпјх’ it гређење објеката наг мен»е:н!Х развоју сточапства. Седнтша Савета од 24. деием бпа, Koioj је ттоелседавао друЈ Милоје Вуковпћ, била је посве ћена припреми за седницу Ску гпигине разматрана су следећг питажа: — Стаље безбедкост!! саобрг baia са почручја СУП-а Свето зарсво за 9 месеци 1975.; — Друштвени договор о нз мени Догпггвеног договопа о вг сини средстава за опигтс друпггвеке и заје\нпчке потребс р inreov оптепећела OYP н гра hana’v 1975. голпнн: — О.’ итса о коиторијумимг за утврђивањс полатака знача’ пих зз народну олбрану и ме рама заштите таквих полатака' — Одлука о vcranoB.v»en.v or uiTitiicKor доуштзеног правобрг нпоиа самогир&вл>ан»а; — Одлхжа о ппотггсиванд пронснта за окпеђтгвање накналс за mnbcr’mcKo зем.мшпе пг теритгпиш Оппттнс; — Одлхтса о овлатћељу Uex тра за дсчјч aanmrrv и couuia* ini пад за воптење послова стаparescrsa и о одређнвадо ппгг на за ретазање по жалбам? птззтпв ргшељз орга.ча старател ств?. Иавоппп! савет ie донео вп ше оллх-ка о дохели траженп* coeACf’Ba. као п внше оешељг из обхастп 1шзчинско-!тоаннг слгжбе и зак.етчака дехатнос in Урбанистичко техшгчке слу жбе. Па седтпш елвета оложаноЈ 29 •**пехтбпа коЈо» ic прехседавао Брашвслав Кока.% разча« Предссднпштво ОК ССРН потврднло ie пре\ лог да се за новог глзв ног и одговорног vpeMiH ка листа ..14 дана” имену је Саша Букнћ, професоп књижевности, досадаипан дхгректоо Осм«-»вис шкгне иВура Јакшић” v Парапи HV. Саша Букнђ ie ооћен 1935. гом1не. IUkow ie \-чпо у Параћптву а фило зофски факглтст завп1Ш!о v KcorpaAv. Kv\T”O ни.м и друштснополиги ЧКИЛ! радом бавм се ол времена завршегка шко ловања па до данзс. Члаи ic _ Савеза кочхииста ол 1958. годннс. YK.bvueji ie v kvatvbhh пад као vnna вннк Градског хматсоског позсоишта. Ч\ан ie Политичког актива Оп шгине. члан Комчсше за идеолгчпки г»ад КонФереи цмје СКС. а од скооо ie прелседник Комиопе за идејна ггитаља образова н.а. H.iwe. кгутгое п нн ]>ормисан>а Mebvoni»iTi<H. же конференшпе СК UIv малпја и По\!опавл>е. Но 3’гЧ?п<*тчг»\» ЈОШ из студентских дана. Указоч Прелселнпка Републике за дутоголитњи рсволуцпопарнп, парп.јски и догигтвено-пол.гнгчки рад v току Наролноос'ободилачкс борбе, обиове и изгралље Соиија-иктичке Југославије охигковаип су: 1 OPVEHOM ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД СА ЗЛАТНОМ ЗВЕЗДОМ: — ЈОВАНИН Awrroa БУРАБ — СТОШИБ МихаЈла ВУКОСЛВ. 3. ОРДЕНОМ РЕПУВЛИКЕ СА СРРКРНИ.М ВЕНЦЕМ- - РАДОШЕВИБ Јована СТОЈАНКА ПРЛЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОЛ СА СРЕБРНИМ ЗРАЦИМА: — БИРИН Челомира СЛаВПЛЛН — МИЛИБ Лпмитрија БОРИВПТЕ — ЦВЕТКОВИН Драгохуба БРАИИСЛАВ 4 OPVEHOM ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД СА СРЕБРНОМ ЗВЕДОМ: - ФИЛИПОВИН Живојвиа ВЛАСТИМИР 5. МЕДАЉОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НЛРОД: - МИЈАТОВИН ВЛАДИСЛАВА За изгзстне напоре и самопрегопан рад v нзгралљч g земље развоју п унапоеђељу сочпјалпстичких самоуп- । рашш.х олноса олшкоазпи су: ’ ОРДЕНОМ РАДА СА ЗЛАТНИМ ВЕНЦЕМ: - АРСИБ Радогаа ВИАПТКО - БЕНИН Јоваиа СВЕТИСЛАВ 2 ОРДЕНОМ РАДА СА СРЕБРНИМ ВЕНЦЕМ: - БУРИЧИБ Трифгна Момитлло - ХАЧЦК Свстнслава ВОШГЛДВ — СЛВИБ Станпсава ВУКАДИН Олмпсовагм пм ie vpvvrro troeArev«'”.Omimme. Слободаи МмлнсоЈевић, нл саечвности ко>а ie олпжа " п водом Дана армпје, 22. дсцембра у ГаржпоиУ ЈНА у ПаРаћ1Г*У- с. Јовановић
БРОЈ 4» 14. ДАНЛ СТРАНА 3 изнашихооур .Ч‘>>: -J Заједннчком акцпјом радиика школског погопа. тсхннчке припрсме П OOYP и гвоздене калупарс, 24. дсцембра, освојеиа ie произ* рол1к» „брпоп” бочииа од 30 см’. Овс бочицс lie сс ралмти за козметпчку пндустрију »Далија” пз Београда. Како с.мо обавештенн од лнспиплинског рсферснта па iuc ралме органнзаппје, у току нове.мбра изречена је 91 днсшшлипска мера, док је 14 радника ослобођено одговорпостп. Всћнна изречсних казнп је новчанз и креће се од 3 — 10! ол месечног лнчног дохогка. HaiBehn број мсра нзречено је радниц11.ма I OOYP, укупно 50. —ОУченици стакларске шко ле, у жел»и да помогну радној организацији, нспрестано изводе радие акцнјс унутар у МГР, паковању у дорадннм одељењи.ма као и у ресторану друштвсне псхране. АКТИВНОСТ ДЕЛЕГАЦИЈА СФС 1 Година успеш^ог рада За нама остаје још једиа го лмна плодног рада делегата и делегапнја СФС Бехсжпмо по датке да је у 1975. годшш о лржапо 18 селница свпх лелс гаиија; на који.ма је прнсут* >:ост лелегата за сваку похва лу. Такав рад морао је да доиесс п позитивне рсзултате. Свака заказана седница нмала је кворум, а дпскусијс су биле плолне н конструктивне. Често пута извсстилац по поједмним тсмама имао је пунс руке посла. јер унакрсна пмтања п жел>е да се о свему продискутује, јасно говоре са колико се пажње прилазило гекућој проблематици, било да сс радп о дсчнјој заштипт, здравствч пли усмереном образован>у. И активност делегата v скупштннама самоуиравних ннтересних заједница била јс сасвим задовољавајућа. што јасно говори да су предсгавници ове радне организације оправлали поверење које им јс гказано. Избори за делегатс и дедегацпје у Скупштини самоуправне пнтересне заједнице пз области друштвене и приврелне делатности обављени су 22. деце.мбра. За квалифнкаииону структуру новоизабранлх делегата може се констатовати да су поштовани утврђенп критсријуми од странс председииштва конферешхије ССРН и OmiiTimcKor neha Син диката, — да у састав делегација ybe што више радннка — непосредних произвођача. Самоуправпе интсрсснс зајсдшше у области привредие и друштвене дел&тности чиис делегати и то: 7 са ВСС. 7 са ВШ, 12 са ССС. 26 ВКВ, Ј4 KB. 1 ПК и 13 НКВ. Овај сасгав делегација чине 10 лругарцца и 9 омладинаиа. Сигур. ini CA1O у то да he и они слсдити пуг својих претходниха, дајућн пун допринос у раду Скупштине онс интересне зајсдпице за коју су мзабранп. Д. Мнлојковмћ СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАБИН ГОД. XXI БРОЈ 235 НОВО У ПРОИЗМДНО^ ПРОГРАМУ ША5РМЕ Када су пре неколико хмљада година случајнн пропалазачи пронашлн стакло, нису нн слутили до којнх he се размера развнјати њихов проналазак. Данашњц степен развитка старларства, резултат Је искус* тва стицаиог кроз веома дуг период људског сварања. Отуда се стакларство уираја у најстаријс дслатности. Некад је стакло бнло само украс и луксуз. Вре.меном по стпјс потрсиа, тако да се данас живот човска ие можс замисдити без стакла. Почев од најосновније употребс v домаћинству (чаше, бокали, боце, таљирп, огледала), стакло добија широку примеhv v мнопш областима приврсде: — модерно граВевинарство увелнко користи тековине стакларске индустрије — стакло за прозоре, крововс, зидање, за изолацију... Ha YF машшш освојепа производља „Брион” боца — V медицинп: амиалажно стакло за лекове, ампуле, тер« мометри, медицински апараги, кварц-стакла, рендген-стакла и др. — у прехрамбеноЈ индусгрпји п парфимерији, као амб&ла жа; — у оптичкој — стакла за иаочаре, пројекторе, за прецизне апарате; — у саобраћају — опгнална стак.\а; — у аутомобилској индустрији — каљена зашпггна стакла, стакла за фаровс... — у електро-индустрији: си« јалице, цеви. изолаторн, радио и телевизијскс цевн; — у текстилкој — стаклена влакна н вуна; — у хемијској пндусгрији — стаклени уређаји за технолош* кс процесе и лабораторијска исгражнва1ва. Нрвим квалитепша. који се сваколневно истражују и постају бпојнији, стакло добија свс веИи значај н увршћујс се v ред неопходног материјала за репродукппју и широку потроппву. Запнсно од на.мсне, Moiy сс набројати слсдсћс добИз рада Синдиката ПОМОЋ ДЕЦИ У циљу noGoAiiuaiba сгандарда радиика наше радне органнзаиије са релативно ииским npjt.MaibH.Ma. кои<|)ерс!1ии* ја СМндиката донела је још 1973. гидипе одлуку о додели noMohii сш1.м радииинма који цримају дечији долатак. Обзи« рим да ipouJKonn 1пдржаваи»е децс разнс либи нису јслнакн, то је оллуком преинзираио ла сс aciui нрелиЈколског v:iраста дајс iiomoIi v писинн 25% ил осиошиде дсчнјсг додатка, лекн V прва чстири разрсда осчкчголпгчн* школс 30°/о, дсин ол 5 — 8 ртрелд осмогомппнп 35’/а, спга1мн”’’оацима 40% а студентима виших и ре особнне стакла: удовољаваibe медицинско-хигијенскпм захтевима, ватросталпост, чврстина, неутралност. слабо спроBobetbe топлоте, добра оптнчка својства, звучност, могућност нзрадс предмета свпх облика, велпчинс и боја. Да иема стакла, наша ш<вилизација не би достнгла постојећи степен развоја: — стакло нам по.маже да откријемо бактерије и микроор* ганизме и да се борпмо против њих; — стаклом прнб.\ижава.мо на шим очима удал>ене предметс и посматрамо небеска тела; — стакло иам нсправл>а ослабљен вид; — стакло нас игпггп од невре.мена а истовремено нам про пушта светлост; — стакло јс слеменат грађевинарсгва; — стакло се yrpabyje у ва« сионске бродове; — сгакло се налазн на часошппхима, у фотографским и филмскнм апаратима; — стакло служи за израду термомстара, барометара. огледала, рефлектора... — стакло нам улепшава живот, јер нема кућс у којој не блиста чаша, ваза, пепељара илн неки други предмет од стакла. Стакларска индустрнја naute земл»е пмала је после рата веома брз и успешан развој. Најachii раст постипцт је v прои« зводњп стакленс амбалаже, равног стакла и стакла за довисоких школа 50%. Ова по- .моН нсплаћујс се два пуга годишње. На ммс овс no.Mohit v прош* лој, 1975. lOAUiiif исплаћено је у јануару 255.886,40 дннара н то 586-торицн ралника за уку« lino 942 детета. V новсбру .месеиу исплаћеио ie 347.344.20 дн> нара. 646 — opiitui радника за 929-оро дсце. Ово је само јсдан ол многих пачима који.м ап1лнкал1ш opraiiiiaaiuija наше фабрикс п<>- мажс рад|111цнма — ролн1ел»има v санлађнвмву 1сшко1ш ико излржпваид и школопањз маћмнство и угостптељство, док је развој разних врсти техкичкзг. граВевивског, као и сиецијалног стакла за посебкс ламенс заосгао, тако да сс знатнс количипс овог стакла увозе. Српска фабрика стакла јс пре иише голипа почела са про 11звод11»ом неких посебннх врсти стзкла, као што су иеви за мзраду мсдшшнскнх а.мпу* ла и др. свјалнчних балона, боиа за трансфузију крви »тл. али. из онлашњих пропзводннх и тржишних разлога, пије vc* пела д.1 олржп obv произволн»у, која се каснпје нашла у програмима других иропзвођа* ча сгакла. Пошто сс калазимо у фази разраде. усаглашаваЈћа п коначног усвајзч>а планова паз* воја за псриод 1976 — 1980. г. прнлика јс да блпже олрелимо и комплстпкје разрадкмо ппеABiibeiie иовс врстс стакла. Из досалашљег раз.матрања и и> uptticHitx приппема постаје свс сиггрније ла he се nponmpeibc прон.шодно| програма Фабрпкс. порсд грговачког и а.мбалзжног стакла, развнјаш н у слс деће.м иравиу: — производиА стаклсних гра вула; — пронзводља rpab. сгакла (пена сгакло, ириз.ме...); — израда — ко.мплетирањс тер.мос посуда; — производња рсфлскгорс« ког, сигналног и полуоптичког стакла. Опредељење на ове врсте ста кла засновано je у првом реду на процењенЈ! развој потрошње, која би v следећем периоду бпла покривена углав« но.м »з наше — домаћс пролзводње. Уколико се нс наће бол>е реuieibe, стаклене грануле корн« стиле би се за ироизводњу (извлаче»»с) стакленог влакна којс се дорађује у траке за изолаш1ју и у ннз других произ вода са врло ншроко.м при.мс* ном у нндустрији. Савре.мено ipabeBiuiapciBo свс више корисги елементе и матернјале од стакла; прегпоставка је да ће развој такве производње у нашој земљи ути цати на развој потрошњс. Фабрика всћ 8 годмна производи стаклене улошке за термос посуде и целу количину J13BO3H на западно тржншге (око 2 милнона комада годншјбс). Са иностраним партнеро.м јс договорсно да, са повеhaibe.M цропзводњс уложака. no чле.мо код нас да коиплетираmo овс пропзводе, којн се пск.ћучиво увозе. Пошзо v 1976. годЈшп Фабрика прздвнћа noвећан>с пропзводње термос уложака, прилшса је да се истовре.мепи са him, организујс израда KOMiiACTHiLX термос посуда. Развој вутомобилске и оптичке индусгрпје као и саобраhajue .мрсже у нашој зе.мљи, захгсва све већс количппе одговарајућег спсцпјалног, за сада увозног сгакла, за које домака стакдарска ипдустрија нс смс да осгапс нсзапнгерссована. Yoobeibc. к ocnajaibe нових врсти стакала, посебпо технич кпх је веима тижах посао: у fuiraiby јс нова тсхполошја »а проп.шодс, који са гледпшга упогрсбе. подасжу врло строhim крптсрнјумнма квадитста. Такзв иолухваг звхтсиа анатна магсрпјалпа срелеша и now no anraxoBQibc cipyMiuuca. PaAiiif л»уди Фабрнкс го зпају, j.mi c.MJipalv A« jc iiconxoAiio, piMunjAiii cc ii y io.m npanny. II. И. V ШКОЛСКОМ norOHY Доорнм радом — нзванреднн резудтатн G Y ЧАСТ ДАНА РЕПУБЛИКЕ Y ШКОЛСКОМ ПОГОНУ ИЗВРШЕН ОСНОВНИ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 1975. ГОДИНУ Основнп план пропзводње по врсдностн v Школско.м погону за 1975. годину нзвршен је коаје.м новембра ове године. Оператнвнп план тгоонзволнл за дсис.мбар месец извршсн 8 дана прс рока, тј. 23. дсцем бра. Планирана произволн.з v Школском noronv no вреднос ти ie око 25. милиона лчпаоа за 1975. голину. За 11 мсссци оствапена ie произволња од око 28 мплнона динара. Оства peibv основног плана пропзвод ље прс рока углавном ie доп ринела добпа лоонзводња v еви.м мссецима. Глелано по ме сецима Б — 3 neh константно ie лава\а позитивне резултатс. Почев ол јануара па мз овамо. свакпм месспо.м врелност пропзволп*с ic расла. те v мс ccitv iv.v’ достиже врхунац од 3.012.810’4 днпара. Изезстно добром pa.w v Школском noronv допринсли Cl М)брн Mchvei \СКП ОДПОСИ Такођс. cana.iita Школског пз гопа са свпм остали.м OOYPима. а посебно гс.ижним јеш тгкпама, бнла ic лобра и олвч јал.т сс на задовољаваЈмћем нн nov. Сваки ралник Школског погона ic на свом ралиом мсс т\ ЛОПрННОСПО M.TKCII.MA VIO. извршава > спојс раднс ззлаткс ц тп.мс vTifuao ла се напосл паиедаш рсзултати постнгаг. Почетак поопзио\н»е v Шко\ ском noronv v 1975 голпнм за почет ic <а јед:• Фа п јслном YF машпном. Како сс коајсм маја ii ппчетком ivna на то жипт појавпла већа погреСа за смтпом амбалажом v браои боји, нароч1по за фар.мацсуг ckv 11ндгстрп|у» to ie уместо Фд маплшс v пропзполњг авпс та мсссиа ук.^учепа п лругл УГ машппа. Ова годниа ie за произвођа че Школског погона карактопи сгична n no освајању нмза no вих артакала за „Галекику — Београд, ,Л\калоид’’ Ciconie, .Ддлхију” — Београд. »Ветеринарски завзд” — Земун итл. Изузетно велпкч број нових бо иа био јс за „Галеннку — Ее оград, .Mcby којпма cv no ко апчини на прво.м месту: боца „ВндалшГ. ..Пентракспл”, мБру фен" ЈБактрим" и др. Ових да на v сарадњи са Техннчком припремо.м OOYP-а П и Гвозлс но.м калупаро.м освојена ie пронзводња „Брион” боце од 30 с.мЗ за .Даххију” — Београл. Свс су то били крутш задапи који cv на време и no плану пзвршавани. Укупнп застоји v овој години, у oAiiocv на 1975 годиму. су доста смањени а изузгтно сс пстпчс .мссец децембар, када су застојм све* ii на miihiimvm и крећу сс око 50 часова на цси мссец. Шкарт за 11 месеии one годи нс крећс се око 9,5% шго ги вори ла ic v oahocv па 1974. гоАПну досга cMaiben. Најма ibif шкарг забелсжен ic_ v OBOM noronv v Mtxcnv Ф -Gov apv 1975. голинс ол 6,30%. Hein io Dehn шкарт oa iipoccunoi бпо ic ohhx лапа кала cc vxo laiMia производн>а iiodiix apnfKaAa. Cbc cy obo показатс>»и који говорс \a ce v Школском noto nv to6po ралило v протеклом перноАУ, n да резу.иатп nncy IMOCIQAII. Прсд нама |e 1976. ro.vnia n iiohii npoiuBOAini задацк. Обећанами да Нсмо v napcv ПОЈ 1ОДИНП још oo.vc палнтч II no.'llilni ioui uo.vc ироизсолnc рсзулгатс. ПавлооиИ Писола ПЕНЗИОВЕРИ СВЕЧАНО ИСПРАЋЕНИ Радду органмзацмју nanycniAO 54 радннка... Још једна група пашпх радника напусгала пас је овпх дана завршавајућп свој раднпк век. Y протеклој 1975. год. мз наше радне оргалшзаиијс отишло je у пензију 54 радника. Од тог броја у старосну пензију ошшло јс 23 радника. у мнвалцдску — 28 радника it у породичпу псмзију 3 раднмка. За нашс новс пензионерс, а бившс члановс овог колскгиоа, у по!!едсл.ак 29. децембра бпо јс организован свечаии nenpahaj. Свмм пспзнопорпма полел-енп су поклони — 1 ранзнсторк а након тога npupcbcii јс свсчани ручак у сали Радничког савета. Иако јс ова свечаносг iipoieKA.i у весслом расположељу, кол присугннх пензиопсра осстнла се ryia што напуштају среднну у којој су провелн всћн део свог живога н своје најлспшс п пајтсжс ланс. Но, како је то п па свсчаностп рсчсно, накамо сс да he сс контакта ових л>уди са колскпшо.м п дал»с насгавити п да ‘пемо их још дуго впђатн у uainoj сзедшш. У име радног колектива ми и.м желпмо још мпого cpehiinx дана и годпна и пријатан одмор који cv часно заслужпли. Њима су као пок.\он урученн транзпсторн
CTPAHA 4 14 A A H A БРОЈ 4» НОВОГОДИШЊИ HHTEPBJY У НОВУ ГОДИНУ CA ПУНО ПОВЕРЕЊА ........................................................................ . iiiiHimiiiiiitiiiiiiimiiiifntiiiiftiiiiitiiiniifui ОСШРИ там ш 6Д BLWia и ивд Mm me 1. Како je Ваше мшп1»ењс o постпгнстпм пословшш po зултатпма y 1975. годпнп? — Иако join немамо дефчнитнван резг.пат пословања, iep се истн vrepbyjv завршчпм рачуном, ипак можемо констатоватп ла ћс резултап! v о ВОЈ ГОДШШ бнтн повол>ннји нс го v 1974. годпнн. Mcb\тич. то ие може да бгле право мсрило наипгс .могућности. *ер ie послпвање v 1974. голнчн бп ло отежано због врло ввлихог повећања трошкова и то првец ствено у снровинама н гориву. Сви напори раднпх foVAir у погледу искорншћавања vhv трашњнх резеови којп cv бцли вианк. осталп су oueaBpcbe нн таквом cinvaiuiioM. Та голи на је показа\а да се н када ie тешко. можс много УРВЛИТП. Почела ie да сс остваргје акпија штсд!1>е. Смањују се iao тоји, шкарт и полом. Сман.* ie се утропЈак снровина и горпва по једиппнн пронзвол »х:, смањења боховања п друга одсуствовања. V таквоЈ ралној агмосферп ушли смо v 1975. roaniiv. Р. зултата пословаља у I пол> robv су врло добри. Пребацу* ју се планом поставллнп задзш<. CMBfbviv сс залпхс, повећавају сс аичин дохоии а нсто тако расте н акумулација. Да се тако и д?.%с наставпло снпрно ie да би она голи* на бпла јсдна ол iiaivcn niunјих. Mebvnoj, као да ie наста- \а пека врста самоза vч»ол*сг* ва и резглтати почнпд’ ла опа дају. Пре свега смаљује сс вредност материјаднс производње, повећавију се застоји, шкарт и полом. реалнзашпа стагнира, а самим ти.м опада н пословни резултат. Девсгомесечнн обрачгн показује мно то слабијп резултат него што Је постипгут за 6 месеци. Такво стање указује на потребу брзих акција за сређивање снтуаније. Као и увек тако и сада. организација СК уз помоћ Синдиката, руководства п дру гих, врши оцену стан>а, пред« лаже низ конкретних мера, xoie се vcBajajv на органнма управл»ања н зборовима радапх људи. Тако предузете акпије уродиле cv плодом и већ од октобра месеца почињу да се поправљаји резултати, с тим да су новембар и децембар месец. v резултатнма омахви како ie било и плакирапо. Из тих разлога можемо iom једном констатовап! да резглтатт! који ће бигл остваренп v 1975. годинп, пако cv бол»п од прошлогодишњпх. HHCV PC3VA 7ат онаквог рала какав бн v ствапи могао да се постпгне. Због тога сматрам да нс може.мо да будемо зздовомш јео знамо да имамо веће могућности а гколпко н»их будсмо v наредној голпнн више користили, ако бглсмо рамип онако као на ппимер v 1974 тодини, 1976. година мора да будс бол»а. Када говорпмо о пословаид* V 1975. rottniii. це можемо а лз посебно не истакнемо п ппоб* леме везане за пласман нашпх пропзвода. Скоро ггоеко целс годипе био ie отежан пхасмаи трговачког стакла. снносно оних пронзвода Koin cv намење шг шипокој noTDoniibii. Поссбно забриљава са\зппг>а ciirvaimia слабог пласмана тчх пр> нзвола, јср ic ово пеппод апемена кал кихопа продаја гроба да 6vAe нпјвећа. Како 1ч сезопа поолаје тчх ппмппоап » бити још пеколнко месечн. лз би надокпадилм пттчптепо мораИе наша слгжба пр-*ч •»’ v наредном пеппплу ла 6vxe Miioro активнија. Код п.\ас»лапа амбалажног стакла пмамо лва перпзда. До августа м.*сспа пмали смо већу реализдик* ју ол производње. Y то.м пс јпoav долази до постспепог по већања цсна производа којп се naxviv v стакленг а.мба\аJKV (ПИВО. ВПНО. СОКОВИ П MJIнера.\на вода) тзко да с.мз осе тпли да he доћн до стагнаипје пласмапа. Ho, vsobeibcu v јуду месецу, додатног саиез* ног пореза на промег на природна /кесгика пића v виспни од 45Ј/о, нагло се повсћава малопродајна цсна тнх пропзвода и наглз опада њихов пласман. Падо.м пласмана тих тро нзвода avroxiarcKii опада и плас.ман стаклене амбалаже. Ако овоме додамо п ссзонскн карактср продаје ппва, .мнчераАних вода и сокова, онда пораст залиха ie још очппел« кнји. Но. свп тм спаљнп гтица in hhcv бнлп и јелини. II овлс може.мо пзвестн cxinniv констаташпг као и за ттоодају трговачког ci аклз v поглслу ак« тивносп! службе која радн нз 7ILM пословпма. Ha ochobv таквог стања мм v 1976. годјсну. глазнмо са зали хама чнаа ie вредност на нивзг дво.мсссчнс производње. СггледавајгНи cirrvauniv v 1976. голини. сматоамо да ће лоћи до већег пласмана наших производа мего v овој години тако да he залнхе постепено да се смањују. 2. Као поедседник Савета зз пемсталс ЈугсславнЈе и Козрдинационог тсла за усагланп. ваље ПАагоса развсја, како Ви впднтс перспектпву стакларске 1!ндус7Ш|1е v новпч ср?л ’орочном плану ол 1976 — 19S0. г. и v том контексу мера п плапа. гдс ће се наћн н ко!у he vaofv хмати наша радна op ганизација? — Граиа неметала ie Једиа од малог броја грана која за npoH3Boaii>v финалних произво ла користи углавном домаће снровинс. Као таква она је до бнла v спедњорочно.м плану 1971. — 1975. г. третман грана које треба.да сс усавршапају и да имају прноритст. Због тих cBoinx предносги кориш« Иења домаИпх спровнна н «а развој 1976 — 19S0. г. иста fe такођс сврстана v npiiooiiTciне гране. За сала ic таквпх 11 ipana на hiibov Југослзвије, глс сс прзве дрггптвеш1 догово ри о дал>см развојг. Како стакАарска пндустрнја припала гранп неметала, тако he и за стакларску нндустрију, на hiibov Југославије бкти iianpaB.vcii заједничкн план развоја јер то захтева и нацог дргштвених договора. Кад се говори о перспективн стакларске индустрије, пре свега м> рамо да кажемо да тренутна ситуација у којој се налази стакларска пндустрија v поглсду повећаља за.шха не би требала да представл>а oapebe не прспрскс за развој 1976 — 1980. г. Стаклена амбалажа ie таква врста производн»е Koia слу« жц за паковање прераде воћа и поврћа, пронзводље алкохолнпх и безалкохолних пнћа, y.va и др. Како поллпривредна производња а са н»ом и развој воћарства п виноградарства v наредном псриоду има* he подстннај развоја по гране које их прате, морају ла се pajBiiiaiv. Ha ochobv тога треба да дође и до дал»ег развоја стакларске индустрије. пре свега а.мбалажног стакла. Средњорочни план 1976 — 1980. г. па hiibov целс нндуст* рпје стакла, предвиђа пораст пронзводљс за 7—8’.о и v так« взј сипашли .'4И планирамо наш дал>и развој. Он he ithn v неколпко правана. пре свега задржавајући постојећу врсгу пронзволн>е, односно развитак амбалажног стакла и развитак трговачког стакла. MebyniM, нашнм предлогом средљорзчног плана, који треба да про be н кроз усаглашаван>с на hiibov целе земље, ми смо прелипдели н друге пронзволње, које до сада нисмо имали. Ово се односп на произволњу дела техничкнх стакала, дела стакла за граЈјевннарство п део полуоптнчкнх стакала. V псто време планнрали смо и ла ндемо v рззвој н сирзвннс* ке базе тако да ie већ почело са OApebeHifM нстражнвањима . чровина. 3. Ваше порукс раднпм л>у« лнма Колектпва Српске фабрнке сгак/.л? — Завршавајућп пословну 1975. годину, дсо тсшкоћа a прс свсга v пласману нашнх производа п то како стакдене амиалажс тако и грговачкзг сгакла, преноспмо v hobv 1976. г. Та година he биги годнна дал»с борбе за сгабнлнзашпу која је нећ отпочета v овој голинп. Прнпрема се пнз про Ш1сз »гоји треба ла обезбсде craoiiAimie посаовшбс онпм рз днп.м оргашрашпама чијп про 1I3B0AH iniuiv обсзбеђсн пласмвм. Прелазн сс на иови пачин утврђивоља пословног резгхтата ri. са факпрнсане на iianAaheirv pea \изапнјг. При:тpexiaiv се олакшице за нзвоз уз истовремено ограннчавање увоза. VTBpbviv се новп олно« сн нз.меБг дгжника и поверноиа н то како за редовно пословање тако н за ннвестнччону изгралњу. Знајући какчн нас oMexvjv vcaobh ппивређпвања мн мсрамо да пппапгодн мо н наше пословање. Значн мотпћемо да папиочалшпе послујемо. повећамо раднг и тех НОЛОШКУ ДНСШП1АННу. ОЛГОВ1Р нпје сс понашамо на раднчм местпма. сстварујемо постазл>ене планове, прзнзполимо KBaAirrerniiv po6v и то само за ohv Koiv има ттзтражнл, по већамо пзвоз а сматмтмо чфоз, ла гсавпшимо начпн нагоаћчван»а а пт»е свега ла још втпие развијамо name самоттгоавне олносе и то како vnvrap колек тива тако п ван н»ега. остваиу« јући дсАсгатски прпншш посtpb.vch Уставзм. У уверењу да ћемо успешнз оспмрнтп све поставдене задатке, користнмо прнлпку да свим наши.м радним људпма пожслпмо срећну Нову 1976. годипу. Мнлан MapKODiih, председ« ник Јсдннствене органнзације синдиката СФС. 1. Обзпром па комплсксност улоге коЈу Сннднкат има, каква Је Ваша оцена о постпгнутнм рсзултаттгиа нашс органн« зацнЈс Снндиката? — И порсд тога што се ради о деветомесечном периоду у раду од избора до данас/ГТрел« седништво конференшЈје снндиката наше радне opratпоаннје у заједниин са Извршним одборима Основних организација ашднката и шнховим органнма. ималп ov разноврснс акцнје и постигли зиачајне резултате. Тн резултати су остваренн, пре свега, на nxraiui.Ma дал»ег развоја самоуправних одноаа п самоупршог орга!П1зован»а. Оснзву те актнвносп! чјгни сргакнзсвана бсрба за развој и стабилизашНу привреде. Све акције нашег синдикатд бнле су ус.мерене на већу прздуктивHoci рз\а н лохотка, рдсподелу према резултагима оада. функциенисање делегацнја, оствзгивање самоуправне контроле, решавање OApebcHiix пигања животног стандарда радника (нзгрзлчл и подела станова, друштвена исхрана, дечнја зашти73. здравствена заштнта. одмор и рокреаичја п лр.), пдејно поЛ1ГП1ЧКО, организанизно и акшр оно оспссобл>аван,е 00 за успешнпје извршаваље својих обавеза I! задатака yrspbemix АкiiifoiniM прзграмом. статутарном одлуком и другим ставовнма п закл>учцима кашег синдиката. Поред пепосрелног ангажоваља у активпостп Председннштва конФеренцнје, Извршних одбора 00 Синдиката п н>пхових органа, у овом протеклам пврио\у остварена је заловољавајућа сарадња у прнпреми п Илпја Бупурдпја 1. Налазимо се v перноду хснве политнчке активиостн ор ганпзацнје Савсза комуипста. Непосрсдио прз спровођека нз бора, био ie задатак оргшшза* niiia СК да аналнзнрају v ко* јо| су мсрн реалпзованп зала* ии у протеклом перноду. Рсцк те пам, .молнм Вас, какве |е резултате у то! актнвпостн по стнгла наша опганнзациЈа СК? — На лрсдизборннм п изСлр нпм састаннима озганизаиија СК нашег поедгзећа. vtaobhom ic ана.и<зш>ан двоголишњп рад. На обнм састаниима ie тако1>е дата и критичка аналнза протеклог попиода. Везма се одговооно прншло прсллагањг и одабнпвшг чханова руковзхс»аа ООСК и ФаСсичке конЛе оеиције и њених органа као н за актив комуниста ралнмка нспосрсдних паонзвођача. За сва ова PVK0B0ACTB3 евнденти рано ie и изабоано 250 канлчдата. Од очаг бозја посдложеimx на избзоним састачцима ООСК и Фаб-нчко? комферечпцји изабрано ie 207 чганова СК v ова ргководства и тела. Структура изабраних одговапа cmvKWprt наше органнзације СК. тј. всћина изабраних cv ОШПНЗАЦПЈУ (ШЦШТА ОЧЕКУЈУ ВЕАИКИ ЗАДАЦН осгвариванд* зауатака са Изврш!::сч органнма организацнЈе СК, СС омла.мше, срганима самоупр&вл>ања и рукова1>ења. Дстал>нија оцена о пзстигну- ■пгч резултатнма у раду наше организаније ожииката закл>учиће се на конферсннијама 00 Сшииката хоје су заказане за прву полозиму јануара 1976. годнне. 2. Између осталнх задатака од Синдиката сс очекујс и рад на побољшању друштвеног стан дарда напгих радника. Шта очо кујстс у нарсдноЈ годинн? — Поред задатака који нас очекују у наредном перноду, као што су борба за оствапиван>е п.\анских задатака за 1976. годнну и залагање за што Malta одсуствовања са посла, за боле корншћен>е капанитета и ралног времена, остварнваље прогрхма штедње. залагање за што бољу ралну п 7ехнолошку дпсипп.ишу. за oehy продуктивност н квхиистнију пропзводнл*. расподелг према раду и такб даде, органнзацију Синликата очекују великн задацн на пол>у животног стандарда, као неразлвојног дела дргштвено економског развоја и битног чнниооа материјалнс аиурностн наших радннка. Пре свега свнма пама мора бити јасно ла је програм сталног рае7а жпвотног стандарла саставкн део програма развоја ООУР-а, а остзариваил политнке жпвотног стан\арла јелпно се може nocnihii борбом за всhy продуктивност уз рацизнално Kopninheitc nocToiehiix капацитета п радног времена. Ахо добро остварујемо планске задатке онда ћемо моћн да остварујемо, п то у још већој .мсри него до сада, стамбену нолнтику, псхрану радника уз побоА>шаље топлог оброка. организаинју летовалншта на мору н у баља.ма. на пол»у рекреаниie ралннка обухвагиће се што веђн број, на no.by здравстве нс зашппе и заштнгс на раду игд. ЗОРАН ПЕРИН, прсдседник председшпптва фабричке конференције ССО. 1. Како оцсњуЈе досадашњи рад омладинске брганнзаинЈс у склопу новонасталпх политичкнх кретања? — Рад наше Ом.^алиноке организалије ззснива се. утлавНО.М, на задаиима ССО ггроистеК.ШМ нзмеђу два Конгреса. Ми смо те задатке схватили као о бавезу и у протеклих годину дана смо добар део и реа.\изо вали. Јелан ол приоригетаих задатака бпла јс припрсма младих за пријем у чланство СК. На том пол>у смо доста учинилн. Са кандидап!.ма смо обави- .\и Biane радних састанака и логовора, ц на и»и.ма смо нх упознавалп са Статутом СКЈ, марксистичким образовањем, односно ралили смо на н>нхо во.м пдејнополитичком оспособл>авап>у. У том цил>у смо организовали, у заједниии са РК ССО и релакцнјом лнста .Scpба” омладиноку поиггпчкс шхолу. Резу.пат оваквог рада је пријем преко 50 омлалпнаца у чланство СК у претходној години. Истоаремено, наша организацпја се залаже за стално ангажовање младих у свим дру. hi гвено-по.мгтичкнм ортппапијама и форумпма, како бп се реч младих што чешће и гласније чула. Y низу активпостп које смо имами у 1975. годики вилно мссто заузима п акиија „Млади радник самоуправљач”. Оваквом акцијом стварају се услови за афнрмисање рада, као осиовног мернла вредности човска. развија се такмичарски лух, извлачење нз анокимпости вре дних, млалих ралннка и њихових резултата, као и развијаЗАДАЦИ КОМУНИСТА У НАРЕДНОЈ ГОДИНИ НИ МАЛО ЛАКИ И ЈЕДНОСТАВНИ радштп из нспосрсдне пронзводње. АнализирајуНп изабранс кандплате, дб сс вилсти ла јс всћина кандидата изабрана први пуг v ове органе н тела. Ол чстиои сскрстара оргаиизацп* ia СК, ABoinua cv први nvr секретарн организаиије СК. Задашг који cv нзнетн v рефг* ратнма на нзборннм састантг* ма па и Фабоичко! конферепинји засиованп cv на програ- ‘•.V актпвностн који ic vcboчн на Фабоичкој конференцз* in. с тн.м шго v птограму нис мо ОЈгоедили рокове и задуже* н»а али смо зато на Фабричкој конфеоенцнји донели закл»учак да новонзабрано ргководство одрсдн ова задужења и рокове кош he ?а послуже као основ за дал,п рад. Ана.\1!зира1\*ћн резглтате које смо постигли v области ма7сријалне пгонзводн»е v пгоетходном изборном перноду констатовали с.мо да су они бклн ?.здовољавајсћп алн са одпођентгм успонима и падовима. Све ic ово гтипало да не ггостнгнсмо бол>с резултатс. Мн смо те слабостн уочавалп п предгзнмалн одређсне акцик. алц онс нисг хђок даваде зчекпване резултате. Поимсра пади, наводнм да смо ми због некнх слабостн који cv настаан због нспада к недпсцип Mine као п а мсавости v раду одр жзли Фабзичкг конферечтппу СК а тгое 7ога састанке ООСК, на којима је анализипана ова појава и допстн конкретни заK.W4UH, тако да ie после тога дошао до повећан.а hdoibbov ње како v погону један, тако и V погону два. Псвед зада7ака v материјалHoi производњи, анализиоа \и смо и задатке на спровођењг гстава са поссбним освртом на афир.мзцију делегатског систс.ма. У okbiipv овог питања KOMviiiicni имају всома iaciie ра.хаткс тако да ic v склопуов or miiaiba посеЗно анализира* на axHiBROOr комуннсп v раAV ових органа, јеп ол љихопе активности v мпогомс завч на као што су органи ^ттрав. л>ап>а v ООУР, као н актнвност комуниста v друштвенополнтичкнм организацнјама. Taxobe смо констатовали ла пред oprainisausiioM СК стојн к?о залатак на ла.ус.м пазвоју СК iep с.мо v ппотсклом псриоду nPHMiLM! 102 иових чланова већина од н>их cv омладинци и радницн из непосрслне производње. Пријему нибнх чланова прел организацпiv се поставл>а задатак илеолошкосолитнчког обпазовања чланства п изграђпвање што бол>ег јединства организаније СК као нслине. Ми смо такође пое извесног времена vcbo јили једноголишњи програм идеолошкодлитичког оЗразо вања те нам прсдстоЈи задатак да овај програм у цслипи и ос тварн.мо. 2. Шта пас очекује у наредноЈ годшш? Што се тиче нарсдних задатака xoiii нас onexviv v напедној 1975. голшш. hhcv нимало лакн ни једноставни, те се пред нашом организанијом по ставл>а обавеза да усвојени програ.м актпвностн као н ос* тале задатке које смо себи поставилп на предизборним и нзборннм сас7анцима са успехом н на вземе нзвршавамо. Када ово кажемо навсшћу само јелан прпмео: задаци којм нас oMexviv v облсти мат поо изводње cv веома важнк јеру наредној годпнп нмаћемо лоета .ремонта стаклапскпх пс1ш СВЕ ВЕБД АКТШОСТ ОМПАДИНЕ ilc друштвеко-полнтнчке и са- .моуправне активностп .младпх у улружсном раду. Прошле годи.че смо организовалн радну бригаду под назнвом ..Сгакларп YU", хоја је гчествовала на акцнји .Јассновац 75", и која је добнла сва признања која се могу доделити једној радној бригади. Поред радних успеха бригада је постигла н други, знагно већи цил> — пвсрење братсгва и јединства, јер је била састављена од скоро свнх наших народа и народности га неколико регтублика. Остале акције које смо уводили такође су бнлс друштвено корисне и на њима је систематски праћен и вреднован рад на локалним акцијама као најширс базе добровледог омладкнског рада. 2. Као председттк Омладпн« ске организацнје, Јесте лп задо волзни радом омладдшаца у на* шсм колектнву? — Као прелседнЈгк Председнишгва фабричке конфоренцнie ССО задовол>ан сам досада. шшш радом наше омладнне, која јс практично доказала ла добро организована акција не може а да не уроди пдодом. 3. Вашс поргкс младима за 1976. годнну? — Млалима нашсг колсктнва бих поручно да се у будуће ioiu активније ук.х»учују v рх\. како омладипскс. тако н лрупсс друштвсно-полнтичких органнзација и да се борс за што већу производљу it новс радне по беде. Свим члановима ССО наше фабрнке чеспггам Нову 1976. годину са жсл»ом ла 1пвршесве зххатке који су им постав.мнн Уставо.м п Конгресжкм резолуцијама.
BPOJ to 14 AAHA CTPAHA J НОВОГОДИШЊА Н0Ћ HA РАДНОИ МЕСТУ НаЈвеселија поћ проводп cc на најразлпчптиЈо начинс, а Јсдан посебан, свакако је онај на радном месту. Да производња стакла не стапс побрпнуло сс око стотпну радника наше Фабрикс. Са наших снимака впди се да 1Ш то ннЈе тешко пало Јср Нова годипа се дочекујс весело и за машином. Радппип основинх оргапнза* ција v саставу ралнс оргзнизапијс „Српске фабрнке стак ла" — индустрнје стакла — Параћин, на зборовима одргжа нкм од 17. до 24. 12. 1975. годп пс разматрали cv п донели од лукс о тфиступањг и усваја н»у Ш133 самоуправннх спора зума, фуштвених договора. на нрга споразума и то: — Оддука о приступаљу Лру шгесно.м договору о заједннчкнм осмовама н мерилпма за распорсБивањс и усмерапанл средстава дохотка намењеиог за општг. заједничкг н личну потрошњу ралнпка п резепвг регионадне зајсдншхс Шу.мадп је и По.мсравлл. — Ha ochobv чл. 4, 5 п 7. За кона о међусобшш односпма ра дника v улр\жено.м pa.\v и чл. 74. Друштвеног договопа о заједннчким основама и мери лима за распоређиваље и усмс равање средстава дохотка намењеном за опппт, заједннчкг и личну потрошњу радника и пезервс регионалне заједиппе Шу.маднје и Поморавл»а, чл. 30. Самоуттравног споразума о удруживању основних органи БЕЛЕШКА miiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiy Јвдиа Ewpesaa aetsis Савремен начин производње изискује и савре.мену технологију, а ова се пак не може замислнти бсз праћсња tokobo савремених пронеса. Измсђу осгалнх метода праћенл модерне технологпје свакако да спада и размена искустаиа са нстородннм прсдузећима к у зе.мл»н и у имосгранству. Из тнх разлога једна група радника гвоздепс калунаре посегнла је фир.му „ПЕРЕГО” v Милшу. ол 9 — 12. до 12. 12. 1975. годинс. Иако поменута фнр.ма не спада у врхунокн домет у опремљености п технологнји ппак је па наше радникс оставила снажан утисак. V nopcbcii.v са нашом радионицом и.ма исколико предностп. Прво uno пада v очи је велика пронзводна хала којд је омогућнла оптималап распорсд машппа. One су тако постављенс да нема повратннх гранспортних нутева. што значи да израда гарнитуре алага почиње са нрвом машнном и операцнјом на iboj, елелеити алата стављају сс на покретан плато који сс након завршене операпијс пребацујс на следеђе радпс захватс. Са опсОБИМАН РАД ЗБОРОВА зацпја v радну оргаинзацијг, ралнпип свс четнри ООУР Срп скс фабрпке стакла усвојилн су — Самоуправнп споразг м о из.менама п допгни Самогправ ног споразума о формпрлљг и корпшћсљг срсдстава заједнп чкс потрошњс и осталпх средстава за задоволкчве зајелпичкнх потреиа радника; — Прпхватили cv Наирг са моуправног споразу.ма о зајел нички.м основама и морилима за стнцање и Dacnopebiruaibo лохотка и расподслу срсдстава за личнс дохотке, за делат пост „Истраживање, пронзвод iba и прсрзда исметала п метал них минерала и промст озич производнма”. Ова област делатносгв обух вата 25 радних организашпа са t>2 ООУР-а. Иначе овај Споразум регули шс; — заједничке основе п ме рила спшаи»а и утврђпвања дохотка; — заједничке основе и мерп ла за распоређиванл дохогка, мљеношћу машинског парка отишли су далеко испред нас јер поседују внсокопродуктивне машпне алатљнке. Неколико од н»их ради по спстему бушених картпца, тако да јс могуће да јсдап радник надгледа рал вишс машина.. Поред тсхничке опремл>сносги ингересовале су нас и осталс новипс к појаве у процесу израле алата као што су.органнзација, раиионалнзаинјз, однос прс.ма раду, металпзаипја, rpaeiipaibc И конструкшпа. Намећс сс заклучак, бнло то нама право нлп нс, ла су у скоро свпм овпм сферама Hainan бол>а решења од нас. Организација рада достигла јс завпдап ниво. Нема застоја због лошс opraHiuaitnie, рокови се стриктно поштују. добија сс утисак да нема ирекобројнпх, да сваки одлпчно обав.кх поверенп му задатак. Раднп поступак раипонализован са многим додагнпм алатама као шго су рвзни зшлраулични копнрнп уређа.јп, пнеуматске спецмјалнзовапс стеге. као и много ситног алата прилагођеног потреба.ма коп кретке операције која сс на еле.менту алата изводп. Одмах — зајсдничкс основе п мери ла за расподелу средстава за лнчне дохоткс; — заједппчкс оспове и мсрн ла стииаља средсгава за личнг п зајсднмчку потрошњу. ра дппка раднмх зајсдпниа; — зајсдинчкс KPirrepifjvMC за олреВивање виспис личнпх прн Muiba раднпка која тсретс ма терпјалне трошкове: — мерс за npahcjbc м спрово be»bc овог Споразу.ма. — Одлука о подржаваљг акннје н изјашњавању за прн јсм идговарајгНег броја о:шх радника, који на бази комплет не и ол сгране шире јаввостн верифшсоване соцнјалне картс нсмају мшшму.м срсдстава за егзистснцнју, а нпсу самовол,ио pacKimvAH раднп одиос илп нсклА чени пз OOYP ... Усвојенн cv резултатп по словања па бази производње за 11 месеци и расподела за новембар .мессц 1975. г. Из овпх срелстава треба цз вршити уплату једномесечне зараде радника на и.ме елеме нтариих непогода v cmhcav vc војеног закона о елементарннм непогодама. после доласка преузели с.мо одређене кораке у смислу решавања наших проблема на I r шПђ ИЛС1.1 . IВОреВД la време посете фирми. Металнзнрање алата вршп се тек након загреваља алата до потребнс те.мперагуре у спецпјалппм пеhiLMa тако да је и ту постпгнута огромнд уштеда како у вре.мену тако и у горнву за бренерс јер комад додазн на мега Mi.wpaibe загрејап. Заннмлнво м корисно је п внВење завршнцх металограверских радова на калхиима н другнм елементнлга алата. Код нас јс к тај процес углавном сведен па ручни рад, што нзискује велпку потрошњу времсна док се тн радови тако обавл>ају .машином. Поздрављамо овакве пдејс иаших руководплаца са nanoменом да су оваквс посете ол огромнс корпсгп ч жсл»а нам јс да uno Behn број пспосрслmix пронзвођача упозиа савремена кретања па овај начин. Нс можемо а да на крају нс нстакнемо врло срдачан н топао нрпјем. на који смо напшли почсв од власннка фирме свс до последњсг човска. АША ЈОШ ОДфВМ Реалнзпрају1ш пропзводљу у OOYP-II впдимо ла се углавном ucnyibauajv па и палмашују основни илаиовп про>пводњс. Међугим. ако пзвршимо мало дубл»у анализу произволнл, одмах Ис.мо уочити да бм та произволља била далеко бол»а да су ИС машннс пспунилс својс пронзводнс залаткс. Пптамо се шта је то што јс утцало на овакав лош рад 1IC машине. Сип рно јс да ту постоји шв факторд којн утпчу на произвилњу. РазговарајуИи са непосредним руководиоцима, олржаваоцима и реглсрмма са ИС машина најчешћс помнњанп узрок овако лошс производњс јесте алат. Каква јс ситуаиија са нзрадом алата и испоруком истог. Морамо одмах да кажс.мо да наша металска ралиошша гро ефективног радног времена утроши на израду новог и оправтш сгарог алата за IIC машинс, али... Алат којп сс производп ол нашег лива врло кратко трајс. Тако да и ако металске радпounue бројчано производе довол>ан број ко.мала то ни изблиза ие можс да подмпри noтребе OOVP-II. Па се због тоia iniL\o па набавку алата п лина са странс шго је дало далеко боље резултаге. Са друre cipaue због потребе тржпшта, промене арпжала су toko честе, да то прнчшвава огромнс проблеме металсксј радпониии, јер порсд одржавзн>а и конезсрвпрања старог алата (скпнутог са машпне) сада морају да се свакодневпо врше и комплетнрања но» вог адата, а све то отежавамо и опако тешху ситуаоију. Још ако додамо дд мста.\скс радпониис често нису у моп - ћностп да испоруче комплетну нову гарнптуру него сс комбпнује нешто новог а нешто старог алата, може се схватитп какве све то потсшкоће ствара на машннама. Чине се огромни напорп да сс оваква сптуаипја прегозиbe. Извршиће се бројчако повећање лудства како за поправку тако и израду новог алата и псто тако нзвршнће се п потребна набавка техничке опрс.ме за израду и контролу ала та. Надамо се да ће свн ови папори дати резултате п да ће најзад метаска радпошша моћи да иде у корак са OOYP П. .... . ... ....................................... . ПРЕДСЈАВ/bAMO ВАМ ПГАВТ U МбПЖИЕ им 125 година БИП-а 0 СА ПРОИЗВОДЊОМ ОД 250 МИЛИОНА БОЦА ПИВА И 100 МИЛИОНА ФЛАША БЕЗАЛКОХОЛНИХ ПИНА БИП СЕ УВРСТИО MEBY HAJBERE ПРОИЗВОБАЧЕ Y ЕВРОПИ Све што колектив БИП-а има данас, a тога је лоста, постигао је за три деценије слободе и девет и по деценија постојања раннје... Године 1850 у Београду је почела ттроизводн>а пива ва модеран начин. Пенушави напитак Београђанп су добили радом првн.х машипа срсдином прошлог века, када је индустријалац Бајлони поднгао — за оно времс модерну привару — на простору данаш* н,е Скадарлије. Годнпу дана касније. ЈЗођс Вајфсрт почиње нзградљу другс такве пиварс ко,х ,Л1остара’’. Тако јс стављена тачка на лоталашљу занатску производњу „течнс храис”, а впсме је мадаљс неу.митно доноспло пновапнјс v тсхиологнјн, тако ла су обс бсоградскс пнваре увек биле па пивоу потрошачд. ДанаилБИ БИП рез\*лтат јс напора тгиза генераннја којс су раднле у тетким условима приврсћиванл. Радннии ппвара далв су jciMcbv два рата и у току рата значајан прилог ббрби ралничке класс, за остиаопвашс нлсала и цил сва luciie авангарде. На челу <а Hmko'OM Гпгло»*Ј«ћем. дејстповмла ie плејала ралпика од којих су мпоги положилн п жнвог током ослободилачкс борбе. ПРИЗНАЊЕ Најдражс прнзнањс радшгцн БИП-а добили су од друга Тита. За извакрсдне резултате и Аоприиос социјалпстичкој изградљк предссдник Рспеблике одликовао јс one голнне колектив БИП-а Ордепом рада са црвено.м заставом. — Ово високо ггоизнање, потсгрек је и обавеза, кажу у БИП-у, за hobs радне подухвате и успехс. БИП Је ттостигао светски рекорл v „убнранл^” светских признања у једној години. На међшароАном оцењивању пива у Бриселу 19721 БИП је добио три златне медаље. — Y витринама наше радне организацпје сада има равно 18 златних медаља за квалитет. Боцама пива п безалкохолних пнћа, напуњсннх са.мо прошлс године, моглл би се четирн пута опасатп транице СФРЈ! — кажу у БИП-v. Генсрални дпректор БИП-а Томислав Шешлија рскао је једном прилнком: — Давно смо увелп праксу да гпорсдо бринсмо н о производљп п кзалптету и о радпом човску — љеговом стручно.м уздпзању и његовом стаидардУНема радника у овој гпгантској радној организацији код кога није присугно сазнаibc да јс основна производња политика — поред увоБсња новс технологије — јачап»е предузећа преко сталног интеграпионог процеса и јачазБа односа преко самоуправ* ног концепта. БИП се ширио изградњом. реконструкцијама, и удруживањем. Године 1963. интегрисале су се две бсоградске пиваре — „27 jy.Aii” (Вајферт) н „Београд” (Бајлонн). Даиас оне — као OOYP-и БИП-а носс назнве ,Л1остар” п „Скаларлија”. Касннје се н>нма придружују ппвара „Овчар” нз Чачка, прелузеће „Безалко”, погон комбината „Серво Михал>“ у Крњачн (сада OOYP ,Дунавград“), сирћетна „Семберија", угостлтсл»ско прсдузећс „Слобода*' нз Љига... Y овој Јубнларној годнни БИП-v је приступнла и пнвара „20. октобар" пз Сремскс Мпгровице. САМОУПРАВЛзАЊЕ Недавио је потппсан Самоуправтш споразум нз.мећу БИП-а „Центропрома" о сарадibii н удруживању рада н средстава, а ових дана теку разговорп о потписпваљу впшс од 120 самиупрашшх споразума сд иронзноћачпма пиварског јсчма! — Применом уставннх амандмапа сгворнлп с.мо — кажу у БИП-v осам осповпнх оргапизацнја удруженог рада. Можсмо pcbn да је ново а.иандмапско oprainiJOBaibC, уствари, надградша самоупрашшх односа којп су последњих годпна neh били уходанп злхва- .byjyhii капорима целог колектпва. БИП годпшњс пропзведс у својих шест фабрнка — 250 мнлпопа иоца ппва, 8.200 тоиа слада п 100 мплиона боца осзалкохолпнх ппћа. _ . , Ове голпие, БИП је другп п\*т лоошпик Мајскс иаграде коју додељује Привредна комора Бео1рада. He трсба забораппти да јс БИП оао признанл опет добио у конкуренцпји pauiio 1.419 радпих оргаиизацпја у главпом гралу које се борс за њега пропзвол* п,ом, квалшегом и унутрашилм органпзацнјач... Удруживанл погона у Београду п Србпји, БИП је реконтруисао и модернизовао постојеће фабрике. О томе доста говоре и ,.електронски инспектори" који контролишу нс. правност сваке иапуљене боие, а спеиијални бројачн дају у сваком тренутку увнд у укупну коднчину произведеног пива. Нпје заборављепа пи оспопз — счровипе за добпјање квалитсгпог шша. Б11П градп једну од највеБпх фабрнка сдада у Епропи. Она сс палази v Чачку. а ппмг,::с се v заједшиш са пшшшћком „Требјесом". Та фабрпка he Mohn да произпедс 60 хпл,ала топа слада годпш|ве. Мало је Југословепа и многоброршх лл;- бителш ппва других земаља којп сс нпсг осведочплп у кпалптет БНП-опог пиол п белалкохолних напптака, тако да су — опа трн слова — БИП, постала спмбод квалитета ове велнкс раднс оргаппзацпјс. Ж. Р.
CTPAHA 6 14 ДАНА БРОЈ Р ДЕАЕГАТСКА ХРОНИКА > ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕАЕГАТСКА ХРОНИКА 0 ДЕЛЕГАТС КА ХРОНИКА > ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА 0 ПОСЛЕ УСПЕШНО ПРОВЕДЕНИХ ИЗБОРА Кнтересие siteie® сооемж зо ицт • Конспггуиса1БС самоуправнпх inrrcpcciurx зајсдница нзвр шспо 25. децембра прошле годнне • Око 800 делсгата потврдило прсллог за одговорнс функцијс у скупшпшама н извршнпм одборпма ® Aoiioiucibc.M одлуке о прииременом финанспрању о.могућен старт шгтереснпх зајсдшша од 1. јануара овс године ® ПрсдстоЈс зпачајнн задаци око даљег хонституисапл уАРУ* женог рада. Крај децембра прошлс године означио је и завршетак једне всома значајне фазе v практмчном спровоћсн>\’ уставног начела о самоуправном констнтуисашу удруженог рада. Послс избзра делегација у оргашоацијама удружсног рада и мескнм зајсдницама извршсsio јс конспггуисале делегахшја, мззршен је избор делегата за самоуправна та\а v иптсрсспим зајслнниама. Y овом послу ангажоване су све политичке структурс v Огтшпши а крајњн резултат овс активности показујс високп степен друштвене од говорности да сс уставна на чела оживотворе праксом. Држсћп сс утврђсннх крмтсријума, раднн л»уд« н грађанп cv. V прво.м смислу. бирали лелсгатс за делсгацнје, а члановн делетапнја су бнрали делегате за форумс интересних зајелннца. Коордпнационп одбор «а шгтала кадровскс полипгке. проширен Компсијом .«1 кадровска тттања Опигпшске конферсншпе СКС, Ко.мисијом за кадровска тш ган»а Опптшскс конференniiie ССРН и Комисијом за лзбор н пмсновања Скупumnie omunnie. позиптвно ic оиснио и потврлио ориicinauwiv прсдлога за функiuiic V органима шггерссипх зајсдтша а коиачан пред- \ог јс гпућен скгпипкнама ц извпппшм одборима 25. дсцсмбра. кала је извршено коначно конституисанл: 1. Интересна заједницз фм зичке културе: за председнцка Скупштмне именовап ic Радмпло Лазпћ, радник ПТТ једлнипс Пвоаћин, за иотпредселнпка Жарко To мнћ, професор Гимназије „13. октобар”. Предсслнмк Извршног одбора Јездпћ Ста мснко, инжењер у Српској фабриии сгакла. 2. Интересна заједнпца за локалне и некатегорисане путеве: за предоелника Скуп •ипие именован ie Душан Радцћ, »нжењер Шумске уп равс v Параћину, за потпред седшжа Милосав Ннколић, ралник Комбината „13. октобар". Прздсодшк Иззоијног одбора је Стојан Алекснћ. економиста у Српској фабршЈн стакла. 3. Јћггересна зајсдиппа осповног образован»а и вастг тања: за прелссдника Скупштине и.мснован је Радо. слав Вссић, тсхничар Индустрије вунеклх ткашша „Бранко Крсмановић'. за потпрсдседнЈГка Љил>ана Радовановић, профссор, управ ннк Гралске библиотск<з .Др Вићентмје Ракић". Прелсошик Извртног одбо ра јс Светислав Жшковпћ. инжењер у Српскиј фабрнци стакла. 4. Интересна заједница за информисање: за председшг ка Скуошгтнс пменоваи је Славол*уб Обрадовић. радмпс Органа управе CO Параћнн, за потпредседника Радомнр Мнлосавмвнћ, новинар у служби за ;шформисање при Фабр.гцк цемстГ та v Поповцу. Председник Извршног одбора је Пред. par Радојковнћ, радннкИВТ „Браико Крсмановић". 5. Интерссна заједнииа тех ничке културе: за председштка Скупшпте имвиован је БорВе Глпшнћ, радвнк Српске фабрике стзкла за потпредседника Босиљка Пав ловпћ, наставшша Основне школс „Радо.јс ДоманоБчћ*’. Председшж Извршног олбора је Пстаи Mirrponiih, радник Поповца. 6. Иптсрссна зајсдница за о.умор, рекреацију н iypnзам: за предссдшгка Скупштипе нм-иован ic Радо.гир Мнлаповнћ, правншс у Туристичком предгзсћу „1рза", .за потпродсодпика Радс Јовачовић, скснолшста v СЛК. ПредсеД1П1к Извршног олбора Мплан Панић, раднпк Српске фабрпке стакла. 7. Ингерссна заједшша за хултуру: за прелседштка Скупшпше имековал јс Miiaiinoic БорВсвнћ, инжс* н»ер v ИВТ ..Брзнко Kpcxtaиовић*', за потредседннка Гордана Милупшовнћ, рзл11ик ФТМ ..Про.ипср" Прсл* ссдвпк Извршпог одбора јс Мнлан Радоваиови11, рдлнЈгк Фабрикс иемента у Попов8. Интересна заједкчца здравствског ocinypaiba рдд »ппса и земљорадчикз: за прсдседника Скпшгпшс н.мс иован ie Милан Марковнћ. прсдседник Спндпката прн Српској фабрнцк стакла, за потпрелселника Миленко Ко cruh, професор v Екоиомскам школском пентру. Предссдник Извршиог одбо pa ic др Мнлнсав Богдано* вић, лскар-сттецијалнста у Заводу за здоавствену заштиту v Ryupwjw. 9. Интсрссиа зајсдзпша за управмимз прађсвинлаим земљнштсм: за предссдника Скрштте имснован је Момнр ИлиВ. радинк Српске фабрике стакла, за потпредселн!г*а Јован Толтћ, дпректор Робнс купе „Шу.ма дија". Иредседиик , Изврш« ног одбора ic Илнја Јаковљсенп, пеизнонср. 10. Иитересна заједница сгазкхзања: за ттредссмшка Скупштннс нменован ic Радојз IlecropoB’fh, окочзмиста. директор СДК. за иоптсдселннка Властимир nejnli, ралшгк Фабрнкс цс- .мента у Поповцу. Прсдселкик извршног оубопа ie Свс толпк Јовановић, пензионер. II. Ингсресна заједнниа дсчјс заигпггс: за председни ка Скупштипе пменоваи ic Crime Брпнп, (ралнчк Фабрпкс стакла. потпрсдссд ипка Драгол»уб Гајић, vvhтсл» ОШ ..Момчило Поповић-Огрен”. Председшпс Из пппЈног одбсра ie Миолрвг Пстровић. радник ИВТ .^ранко Крсмановнћ". 12. Интереспз заједнмца соцт1јало1е заштитс: за председшпса Скутшгпшс имено ван ie Стев-ш Милуптовић, радник ИВТ ..Браико КрсwaiKBirh", за Т1отпрелседнпка Добринка Ммлидраг. рад јпгк Српскс фабрикс сгак\а. Предсеиппс Извришог олбо ра јс Алесаидар Петковић, раДННК Службс ДруШЈВСНЈЕХ црихода. 13. Ипторесма заједнииа за запош.ктаке: за прелсздпгка Скугшггине нмено ван је'Сто|ан Жнванопић, ралнЈ<к I1BT „Бранко КрсмановиИ", за председника Милован Симнћ. ралнчк фабрике исмента v Пипозцу. Прслселник Извршниг одбора ic Повица Петровић. радник Кому*налпог предузс« ћа ..Стандарл". 14. Ичтереена заједница за развој привреде: за предссдшпса Скупштинс имено* ван је Миодраг Be.vKODiih, прзвкик v ппелгзећу „Агекс — Шу.мадија", за потпредссд јшкз Мирослав Милетн|евпћ, ралник Комбината ..13. ок* тобар". Председник Извршног одбора ie .1>и.вана Јочнћ радник Службе друштвсног кљчговодсгва. Закључии и лрепоруке депегаиије месне заједнкце Дслсгација Месне зајелнице за град Параћин, на својој ссдницн одржаној дана 29. ХП 1975. годпнс, разматрала јс до ставл»ени .матсријал па је након свестраног учешћа чланова делсгације донела закључке којима сс прнхвата нзве* титај и прелложсие мсре о стању, приблемпма и ефнкасности рада HiicncKUiijcKHX служби Скупштине општпис Парађин. Мећутим. v току раз.матрања истакнутс су слсдсће копстатацнје: — Бесправна изграднл у нашој Општнни, а посебно у граду Параћшп-, као што ie позмато, у задњих мсколпко година узпма свс више маха. a join увек сс ништа систсматскп и озбнљнпјс нс прслузима да сс сузбнЈу н>ен„ узроци; — Делегаиија сматра да вспостојањс урбаипстичких планова н дстаљних разрада за град, а у залњс врсмс и једннственог и посебног органа за спровођењс урбанистичкнх пла пова су основни узроии бесправне *нзграл1ће и пемогућности ibciior ефикасног сузбијаља: — Неблаговрсмсност нарцслаинје п препарцелашпе всћ изграБеног i раВевннског зе.млиппта и у вези с тпм кеблаховремено peuianaibc пмовинскоправннх односд непосрслно утвчу па дуго чскање граћана за решавањс љиховнх права, ciBapajv незадонодетво кол н»их п поспешавају бсспрану нзградљу; — Делсгација с.матра да јс ПРИВРЕМЕНО ФИНАНСИРАЊЕ ДО 1. AIIPILU Скупшиша је. као и свакс гилине. доиела Одлуку о привре.меном фннаксиран>у Опшгипе прва три меседа идуће године. Привремено фЈжансирање за све корнснике бгцетских средстава одвпјаће се сразмер.чо расположиви.м средствп.ма у овој годипи, одпосно ло јелне четврпше укупних буџетских средстава у овој години. Y та средсгва улазе и средства која треиа обсзбелити за пзвршењс обавсза које су донстс у овој годипп. Распоређена срелства по прнвременом финансираЈБу onlie саставни део буиетскнх срсдстава за нарслну годнну. Овлашћен је Извршни савет Скупштине општине да тро.мссечшш планом утврли распоред средстава, а корисници ових средстава су обавезнн да својим Фпчансијскмм плановнма нзврше распоред срсдстава. добпјенпх за привремепо финансираљс. грал бссправно кзградио охо 2.000 објеката и изгубио огромна срсдства на пме komviuv ног доприноса п пакнаде за уpebnsaibe граВсвинског земл>и> шта, што је и нспосрелно утицало на комуналну нсопремљеност гралских саобраћајних п лругих објеката. Y всзи са овим коистатанија.ма делсгаипја Месне чајсдницс за град Параћин, прсллаже: — Да се у структгри органа управс образгјс посебан орган уппаве ко.ме he се пскл»учиво повсритп урбанистичко-кочгналиостамбени пословн, који су садд v застоју — Да се ппо хитнтпс присгупп изради урбанпстнчкнх планопа н дстаљннх разрада за трад Параћин у склади са веЈг донетом одлуком о твпалп опих планова, нс чекаујћп крајњс рокове. — Да се што хитније ппчступи наплати накнадс за гређи« вањс грађевмпског зсмл>вшта за бссправно нзграђепс стамбснс и друге објектс н тнме створс материјалне моггћностн за бржс ренкпзњс комупалних проблема у граду. — OpiixBaiaiy се п сви остали преллозп акта кош cv лоставл>ени овој делсгацнји. с тим ла се за спровоБење Одлукс о идржавању чистоИе к заштн* тс ко.мупалних објеката. после ibcrior усвајагва, обечбеш што. ефпкаспији пал.зор свкх кених одредаба, као п ла се у краћич врс.менским размапнма пидносн пзоештај Саша БукиИ Illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilinilllllllllllllllllllillllllllllll ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА Првн корацн ПИШЕ: САША БУКИН (Наставак из прошлог броја) Сеча дрва на Црпом Врху. Прва велика акццја V ослоиоћсној Србнји. Мраз сграховпт, забележено је мпнус тридесет степсни. причају очсвиип да је пуцао камеп п лрво. Кроз заслепљујућу белину планпнскнх обро« пака сурвавалн cv сс бзлвани сечени п кресапи лромрзлнм рукама омладинана хоји су го схватмли као јсдннстпеш< дуг прсма хла- ,шим одајама болница п школских просторпја. Као да је над њнховнм главама лебдео всличапствепн лик Павке Корчагина којк. tajcAiio са комсомолцпма, својим голим пра гнг.а пркосс руској зимп у нме лспше будућпостп. Мнош су о томе*'већ п чпталп и подсећалп сс овде, ка Црпом Врху, четрдессг и чегврте годннс. О овомс чптамо и бсtcuixy из Пплетовог блока: „Дрвоссча. 25 члаиопз СКЈ-а. Из окружпог Циле. н.< спсског: Рековад: Мнлисав, Јагодмна: Bina ПсгковиИ, liynpnja: Драгап Годић Параћпн: Бо жа Crnnnjemih, СгшлаИчш: Коста. Леспото пац: Радс...”... ,До 9. I да су овлс. Орпипвоватн за м.их стан и ксхрачх. Одсћу и обућу ла понесу. Cvey xpaxv за дпа лана. Omhii v Ilapahiifi v Плгтару. На свдких 5 no 2 ccr»”* • ч I тестера.. ” Посебпу пажњу СКОЈ је посвећнвао пиоппрнма, попој организацнјп најмлаћпх. Та- ,м јс и основан ппонирскн одред ..Брзндо Крсмановић" хоји ie окупио преко 200 најмлађкх у граду. Крајем новембра 1944. голине формирана ie и органнзаинја жена АФЖ која олмах развија всома живу акгипчост. на добровољној основк формирају плетарску бригаду која јс плела иемперс. рукавкпе и чарапс за војпике који су у тпм мссецима пролазили кроз грал. ..Дсшавадп се чак. вели сс у хропици тога времепа, да војници па пролазу кроз град ПараИнн, добнју за 2 — 3 сата захржаваља оплстсн иемпер и лруге стварп, јер су у таквнм тгонликама ралпле свака по један део. Чланпис ЛФЖ-а су органпзовале широкс акшпе на сакупљању намирнипа за фропт, неговању болесиика по болнииама, осннвању чнталачких група и анафалбсгских течајева н ствању својих организапија по сешма. Друпш речима још увск под ревплуцпокдршш гсслом: за фронт и позадитЧ Посебно поглавље у овом времсне посвећено је раду Гралског наро\нппслобо\плачког одбора који јс формпрап 18. фебруара 1945. на велпком народном збору. Прслселник Одбора је Дгшан Heinnh а сскретар Милош Бојовнћ. Ради сфпкаснијег рада формиранп су рефератп са рсферентима на чслу. Посебпо је запимл»иво ла су сс на челу рефсрата прбсвсте и сопијалне политпке налазнлс жеис: Аспосава Б\т>ић п Л>убшц Блњевић. А првс седнипе Одбора била cv н прва суочаваља са крупним и сптчим жпвогннм појапа.ма п проблемпма: Мплан Мехо* внћ, ко.манмф .милшшје. добпће повећањс приналлежпости уколнко свнм службенпиима плата буде повсћана, док за сада немд фпнансијскнх срсдстапа. Благоје СтојановпН нећс доииги помоћ ,.поп1то јс пмућан човек који себн дозвољава и луксуз коикап.е...” Чедомир Vponicmih пз Сталаћа тражпп ie јодам пар опанака за ваћењс лешева у Голебовцу. Олбор јс одлучио да се ..омлиопу Чедомиру из nocToichnx залкха додслн јелан пар опанака.. Марта месеца град Параћшт је подељси на реонс јер је донета одлука да се извршп попис ciaiioBiniKa... Пошто грал тада и.ма 13.650. сгановника Одбор одлучује да сс затражи таничпо проглашеи>е ПараНпна зл трад. Epaha Теокаревић тражс ла се нсплати заостали лу г за слектрнчну CTpv jv. али по некој новој. његовој тарнфи. Олбор до* иоси одлука да ,да сума нзнесе јсдва јсдпу треИнпу тражене..." Воја БорђевиН тражи од О^бопа ослобоЈјсњс ол кулука колима. Ох\ука: ла се молбепо тражењс одбије због тога што је .молноц н.муИан човск ie јс v стаљг да кулук илати уколпко га не можс са.м обавити. Сава Јоваповић. прелседпик Огпитпг.ског народног суда н.маИе плату 6000 дпнара. Tomiko he н.матп п народне судије: Љубомир HeipoBiih. Војпслав Тасић, Днмигрнје ЈслиИ и Радомир Вел»нћ. Једио од најкруп1шјих питаља бнло јс Tinraibc пачпна разређиван>а рсквизидије. Ти ie био период ахмпннсгративног рсшавања са којнма cv морали одобрнчцп да се помирс. Зато јс, ранпјнм одлукама, тачно олрећено колмко град греба да да ншсниис. nacy.wa. сона, сламс. Обавеза јс да се то сакупн. алп јс одлука о начкну разреза била пова н рсволуционарка. Цитирам: „Да бп се ова количина хране могла нравплније распоредши на обавезпикс рсквизиције. потребно је да н само представиппггво грађанства учсствујс у разрезу и тим учсствова- !ке.м пружа сугссгијс олбора у поглелу блпжкх информација о економској моћи по« ieAiimix обавеза реквкзичнјс..И занста. на овом послу радила је група грађаиа, н.пх тридесет, на челу списка јс Марко Аранђеловић, иа зачсху Воја Рашковнћ. 28. марта почеће рад на овом послу, тако јс одлучпо Одбор „кмајућп на уму свс околноспт којс mm’ на ck'oHOMCKO-npitBpcAiiv моћ поједп« цаца.” Приврсдни рсферепт, Борђс Шалетић, зауаима оштар и правилан курс пре.ма свима онима који омстају рал ол општсг интспеса. Он наводи прп.мер који се односн iia радове око дренажс за iicviiiinuibe пзлнва реке Црнпце, иаводећп ла јсдан добар дсо лица нису ini ло данас свој улсо измиркдк к тпмс укочили online Kupnciaii rtocao. To cv саботери. Предлажс да сс пре.ма овак* bum лшхи.ма прсду.1му опппе .мсрс како би се најзал уразумчли и својнм удело.м о.миivhiiAii радове на дренажп.
СТРЛНЛ 7 ВРОЈ« 1 4. ДАН A ®тп дпкмшмш ЗаЈвдница ООУР СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈБ СК У „ШУМАДИЈИ« У недељу 21- леиембра v ЗООУК-v „Шумадпја” одржан? је изборна копференпија СК, 'на којој јв изабрак секрет.рч јат пове конферснцшс II ста\- но радно прсдссд»1пптво оа ковог сскрстара изабраи ,ie Душаи Лдгбнчпћ, а за замени ка Радовап Пантовић.Седници је npucvcTBoBao Пстко Лсковић, сскретар Општинског ко митета СК, а гост из .Агскса” био ie Мухамсд Џафпћ, члан конферецције СК v „Атексу . Рефсрат о досадашњем раду п нарсдшгм задацима komvhtiста v „Шумаднјп” подиео је новоизабранн сскретар Душан Лзубичић, који ie између оста лог рекао: — Другарнце и другови, де лагати, вама ie сигурно позна то да v нашој организацнјц до сада није фуккционисало ово тело које се првп nvr јавла. Овакав скуп комгниста засно ван је на делегатско.м принципу. ¥ свим организацијама и ру ководствима СК v .ДИумалији” треба да се настачи орга низован рад на побол»шажу co цијалне струке чланства, с тим да осмовна оријенташпа буде прије.м новпх чланова из редо ва радннка, омладине. а што смо ми зацртали v нашем про граму рала. Нска- питања ме тода рада v СК такође тгсба критнчки размотрити, собзиром да још пма слабости и несна лажеља v прппреми и воБељу актпа. Због wra се п то.ме проблсмима мора отворено го ворити тј. конкретно расправ« љати. Изборе којс смо сала спро вели, треба ла допрннеег да љем пдсјно политичко« н орга низацпоном јачању СК зз доследно реалнзоваље конгресних OAAVKa. Стога за секрстаре за меннкс и чланове секретарија та ОСК тоеба бкрати другове на ochobv гтврБених критепи ia цеитралног комитета СКС ставова Х-ог Конппеса СКЈ и VTLor Конгреса СКС. Значн тре ба бпратн оне чланове СК којн су своју класну опрелел>еност за програм и политику СК за co цијалистнчки самогправни раз вој потврдили досадвпшим ра дом на спровођењу конгрес них ставова. Цил» нам ie да обезбедимо да линпја СК доп ре до сваког ралног места. На састанке секретаријата често треба позивати pvKOBOAHone, чланови СК треба увек да изађу на састанке припремљени са aip тументнма како би нас ралничка класа прихватнла п била V3 нас. Кшггика и самокрпти ка, мора биги развијена, мора се ићи до те мере да се нерад ницвма негативних појава онн .ча који крше статут наше ор таинзације. онима који ометају рад v предузећу стане на пут, једном речју потиснути их са радних места, без .ларлоча”. Говорсћи далл о улружива љу прометних органпзација ЛзубичиИ је рекао: — Потреба за удруживажм прометних организација, 6VAVћносг ie време v коме живимо а на линији ie уставног ппсс тоојаваља a v обострано.м пнтересу како производних тако и прометних организаиија удруженог рзда. што значп треба прсдставллти основ ка да л>см удруживању v счакомс\у чају ми мсрамо бити јединствени, што се је\анпут дого воримо и када то постанс одду ка онла се мора спроводитн v живот. He смемо дозволпти да vcBoiciie одлуке остану по стра ни илн ла их неко криппсује. Док траје састакак можсмо имаги различита мишл>е!ва, али када заједнички донссе.мо одлуку морамо ie спроволитн V живот И биги V3 H>V. Ми још иемамо чисге наше педиве v СК још увек се налазе они о којима сам малопое говорио Koiu hyie, изражазају неоппс дсљеносг. Са гзквнм сс ми мо рамо обрачунавати такве мп морамо прозивати и чистити их из наших редова, тј. тражити н>ихо&у актчвност. оад, учетћс долажељс на састанке нтд ГоворсНи о раду чланова СК v счојој ралној организаинји Л>уби”ић ie далл наставио: — Унутрашњи односи v nap гији објашљсни су чисгим је зикол!, разумљнвим сваком ко муипсги. Понзато ie да пре Пи сл;а, Статгта СК нијс било до Bo.vtio гвгј.каваља партијских локумената. Партијскн рал се још ннје поттно ослободио не ких слабости, недовол»не оога низованости и неефикасности по правЈму, знамо шта, а\п не увек и ко и када треба нешто да уради. Тих и сличних траго ва опортуниста « пасивносги можемо сс ослободити ако v рсдове СК внше з-кл.уччмо рад нике и друге прогресивне п оп редељенс снаге. Увск од малнх rpvna и појединаца који cv на метнули cnoiv вол»у н иитересе осталим члановима. Јер, знамо да v средпнама где овладају самовоља и бирократскп одно сп, СК г\бп снатт подитнке СК. Такво понашање могуће је та.мо где се ћгти. где uapvie опортунизам. Такво стање гру ie однос webv људима доводн до „присвајаља’* организаиије тако да ie погребно много рзе мена да се стан>е побољша. Мо рални лик komvwhctc avro ie био v хладовпни партпјског живота а мора.\ни лик псјели ниа ie излазио на врху. Texvhe економске прилике v земљи и озбпљност проблема пред Koin ма се налази v ово.м тренугку трговина, тешкоће v послова* ндг, замрзнуте марже, повећаОБАВЕШТЕЊЕ КУПЦИМА Ооавештавамо све name купие и rpabaiic да је продапилца „Србија” (rod ;ђара) v Параћшпу од 1. 01. 1976. ГОД1ШС одпочела са сгалшш рад1Ш.м временом од 7 до 19 часова. УЈедпо нашпм к\тшима нудимо, попољне цене I! добру услугу. потiivh ВОДОВОД1Ш матерн|ал као п санитарнЈу, разне врсте алата и окова. све врсте шрафовске робе, гвожђс, лимове и алумипи|улт свнх врста н профила. Пронзводе „Искра” Крањ буппшше електрп« чне п брусалпце да1емо п на кредпт. као и хидро форе производњс МНП-а из Нуприје. н>е трошкова пословаЈва, имперагивно и неодлучно налаж\/ нам дета.^но преиспитивање v првом реду унутрашлих Фак тора који cv допринели да ос тваримо овакве рсзултате пос ловања а нарочЈпо њиховг не гативну тенеденцијг v Apvroi половшш ове године код појс диних ООУР-а. У свему томе требамо аналч зиратм место и улогу натпартијске организаиије а исто тако рад одговорност и пона шање сваког комунисте. У партијском периоду ако сс нгчч тимо уназад било ie доста про блема а што су иеки толико на оасли да cv нас могли довестн до независног положаја v оба вл>ању промета и испуњендг за цртаних планова. Овде пресве га мислим на радну и техноло шку дасциплину, недовољноза СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИНСЕКРЕТАРШАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ Параћнп, на основу Чл. 15. став 2. Закона о војној обавсзи („Службеми лнст СФРЈ” броЈ 22'74) објављује општп ПОЗИВ Позивају се сва мушка лица роБена 1959. године са сталннм местом пребивалишта — боравка на територији Скупштмне општине Flapahim, као и лица старнјкх го* дишта која сс до сала кису прнјавила нз било којих разлога, да се јавс Секретаријату за наролну одбрапу Скупштиие општипе ПараНин, радн увођетва v војну евпденцију. Уиис he се врппгги од 5. 1. 1976. до 5. 2. 1976. годинс свзког радног дапа ол 9,00 до 13,CO часова. НЕОДАЗИВЛЊЕ ПОЗИВУ КАЗНИНЕ СЕ ПО ЧЛ. 69. ЗАКОНЛ 0 ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ. СКУПШТИНА ОПШТИHE ПАРАБИН - СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ БРОЈ 840-311/75-04 од 17. 12. 1975. године — Параћпн. НАЧЕЛНИК Љубиша ГрбовнН лагањс неоправданих и оправ данпх одсуствова!wса посла, бо ловаља. неодговорност ттрема личпим обавеиама и немаран од нос према друштвеним средт<« нама, расипннштва, крађе, ви шкова. мањкова и других «ега тивнпх појава које се јавмџу v време када радничка класа коначно oxtVMvie о бнтним пн тањима пз жпвота и рада ООУР-а. Још увек се мало па жње поклатва изналаженд’ if ко ршићељу мп трашњпх резер« вн, а посебно мало има ахција на плаш* штелње. 0 потреби псбо.^шања рзлне и технолошке дисциплине да,ч#е је речено: — Још гвек има појава да се носиошг радне и техноло шке недисштлике позивајуна самоуправл>ан>е и cnoia самоу правна права и њима покуша вају да покрију csoi неодговоран одлос према раду и сред ствима рада. Крајње ie време ла повучемо паралелу измећг самол правл>ан>а с једне и радне технолошке недисциплине с друге стране, icp самоупратдо ње тражн висок степен самодч сииплкне и одговоран однос према радним задацима сваког радног човека. Потребно ie до краја заоштритн одговорпост свих чланпца п повећатч рад HV дисциплину. О радџ са.могпрактх органа v pecbeparv је речеио слелеће: — Колико Koin самоуправни оргап радп v основној органи зацији зависн н од чланова са веза комуниста и лругнх, мо рам да кажем да наша .радничка самохправна контрола која »е организована по основнпм ор ганнзаиијама још није v craifcv да nabe себе v овако сложеиим однссима п задацима наше оо ганизапије. Знам да о; постојали одређени захвати наше ра дничкс коптролс, алн то сие ни из далска нијс ловол»но. ча то предлажем да члановч СКЈ ■а који се налазе v радничкој контроли Binne себе ангажгју. јер v нашем самоуттравном idv штву велика је функција радничке контроле v заштнти дрпитвенс itMOBime и самоип равл>ан»а. Дгжност ми ie ла кажем неколико речи о спровођењу друштвене самозашти те олносно о обезбеђшЈдњу имовиие нашем тгредузећу. Ми чинимо физичко обезбеђен»е оких објеката и имовине глс ie то могуће, али зато постоји велим! 6poi објоката по сели ма и др^ттв! местима где го ки је Morvhe и не ретко долази ло обнјања тих продавница па се на тај начин причињава rare та нашој оргапнзцији и друга« tbv, без иизир што смо ми то осчп*ра.\и. За AMCKvcniv се први јавио Радисав Марић, Koin ie гпворио о дал>и.м задашгма komvhh ста и радних лдгди ООУР-а »ЈТоехрана на Maao”. Жарко Раичић, се ocbphvo ча рад радничке и унутрашње контроле. а затим cv ahckvcto валп и Петко Лековкђ, Јова Маринковпћ, Мклорад Јованавић Мнха|ло Алкозин и други. Ha Kpaiv Конференција је усвојила Акцнони програм за наредну годину и статутарне одлуке СКС. М. Д. 5АШТ0 0ИЛАДНЕА „13. ОКТОБРА" ННЈЕ УКЉУШ У АКЦНЈУ „ШЛАДН учдаи - САМОУПРАВМЧ" Грађевинско-производно пре дузеће „13. октобар" с правом се може назвати колекп1во.ч младих. Ол око хи.ваду рал»ика који cv v радном односу има o.Ulav 400 омладнмана у пет ООУР-а. Заправо тачан број младих нико није у.мео да на.м каже, јер у овом. четвртом по величшог колективу у нашој Опшпши не постоји оснрвна организацпја Савеза социјалистнчке омдадине. И поред извссних покдшаја у „Пролетеру". који су остали без резултата. ии до данас имје ништа учшБено да се овако нмпозантан број младих организације и 1Ж.ВУЧИ v Акиију ...Млади радник — са.чоуправл.ач’‘, као и друшм активностима наше ом \адине. Омладинка Слободанка Стс фановпћ, рекла нам је да до сада ни1е била упозната са неком организованијом акиијом младих у свом колсктиву. в РДДНИКА V суботу 27. децембра у Грађсвинском пропзволпом предузсБу „13. октобар** одржа.чи су састанци радничкмх caecia на којњма су усвојени преллози: за H3MCHV и допуну статута ООУР-а, за из.\ч самоуправног споразума о у дружнвању и пословника о ра д\- 'збора радника. Истог дана одржана је Ралничка скупшти на која је усвојила Прслзог Статуга радне организаиије. У понедељак 29. деие.мбра зборзви радних л*удн v свнч основним организацпјама уд* друженог рада овог предузећа усвојили су поменута доку« мента, тако да у нарелној го дипи Грађевинско производно предх зеће .може нес.метано да послује. РАДНА ЈЕДИНИЦА „ШЛјУНКАРА” Аепа перспектива Радиа јединица „Шљункара” припала Основној организацији удруженог рада „ГраАЈПељ". По стоји још од 1954. године. Од тада до даиас \nioro се што про менило. Од некадашњег најпрч .’.пггпвнијсг начина експлоатацч је шљтнка и песка ..Шљункара" се развпја у модернију ор ганпзацпју са савре.мсном сепа рацијом шљднка капацктета 34 кубнка на сат. Али, то је само почетак реалнзацпје програча чодеркизацп је. По овом програму .ЈШљункара” ће прерасти у Бетонску базу, у којој ће се произвоапгп комплетиа бетонска галатерп ја: 11тчн>апн. блокови, стубови и octa.ui граћевинси! елемонтп потребш! за савре.мено грађевп нарство. они могг н морају да дају пунк допринос бржем развоју колекгива. 0 разлоз:ша досадашље неактнвности младих у „13. октобру” говорио нам је Стојан Дннић, прелседник Општинске конференпије Савеза соци* јалистнчкс омладине: — До пре иЈгеграцпје у сва ком од овнх колектива постојала је омладннска организаинја. Али после спајања није лошло до реорганизаинје, toko да је њпхова активност потРАДНА И ТЕХНОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА ШЕСТОРИЦА ОСУЂЕНИХ О пробле.му ралне и технолошке Д1кцнп\ине ч о ме рама Koie се предузнмаЕ' sell смо лнсали и ■ 1елиом шлнх бројсва нашег лнста. Me bvniM, iai проилем и да\»с ос таје као јсдан ол најактуел нијнх v „13. октобрт”. Bpoi изо станака са посла скоро да ie остао исти. недисшшплика ie н далл npiicvnia. ситне крађе I! лоповлуци HHCV сасвпм иско peibcnii. Y уторак 26. лспембра оеће Окружног с\’да \ Светозарсш' под ттрелселипштвом Властимн ра Игњатовића. нзрехло »еппе суду шесторшш радннка ..13. окгибра” за чронсверу друштвене имовинс MifAau Стојадиновић, магационер, осуђсн ie на две гол." нс строгог затвора, Чедомир Вучковпћ, возач, на 10 месеци (ГрОГОГ затвора. Станпдшр Стс вановиИ, возач на 8, Миодраг /KifBjHoBiih возач на 6, а ауто мехшшчврп Мномцр Annih и Миодшр Па\ Houiih на четнрн месеиа ciporor затвора. са суа везом надокнаде штете. Они су, ман.ме, из .магаципа изнели гвожђе v вредносп од Али, пре тога предстопг решавање проблема механизације. За брж- и хвалшегнију про изводњу недостајс бу лдожер, Vтоваривач, возгка за ловоз сировине, одређен број мтгксера 11 тако даљс. Овај плаи требало 6« да се реализује до 1980. године, алп недостатак финансијских средстава је исновна препрека за to. Y сваком случају ол JVP „Ш.вункара" најнепосрелнпје ће зависитп темпо преорпјента Ш1је на савремен иаччн градље, чијп прпмарнп захатак у с .сдњорочиом many развоја је сте модсрнпзашгја машпнског парка. М. Д. пуно затајила. Мн смо разговарали v више наврата са о.млалиниима п секретарима СК о овом проблему, али смо наиш.\и ка пралпчну пасивност. Први посао који треба да довршимо v новој годнки биће рео;ганизашгја омладине у „13. октобру", iep ie то четвргп no величнни колектнв v наnioi Опшпши, рекао нам је на крају председннк Стојан Дннић. М. Димнтријевпћ 2 MiiuioHa и 613 хиљада старнх Ainiapa и ттоодали за милион н 820 хпл»ада старих динара. Ово није први c.wqai нестанка дгги1твене имовине vobom предузећу. Прошле годиие ie. токоБе. нестало око 2.5 гона гвожђа али крпвцц hiicv нп до данас познати. Шта се прелгзпма ла • рална к техмолошка дисиип.шна полигне па виши ннво говорио нам ie Мнлс Михајловић. секретар. — V tokv ie акцнја cpebiraa ња документаиије боловања. vraphiiBaiba \киа радника ко јн најчешће изостају са посла. Запгм прсговарамо и са Медиш1нских1 иентром око дибија ља свог лекара. V овој годи ни пок\ИЈаћеми да спшулише« мо рад v облику новчаних наг рада најбољнм радншшма. Али гговенствено радничка коитрола треба да се вишс ангажује него до сада. iep пред н>ом сго је важни залаии. чгвања и кон гролисања друштвене имовине. М. Днмнтријевић OOYP КРОЈАЧКА ЗАДРУГА „СЛОГА" ПЗЖАРКАООПОМЕНА Кројачку задр\ту ..Слога” не давно ie задесио пожар ман»нх размера, кош ie избио на глазг v подрум и складншгс. Узрок пожара је вероватно ло ша ннсталацпја. Штета није велика. и по оечима сскпетарз овог ООУР-а Станимнра Марко внћа, износп око 400 хпл»ада старпх линапа. Поред изгоре лог кројачког материјала vn» попашћено ie и пар готовнх блуза. ЗахвалдМгћн релативпо uD3oi чнтеовснтпп вагпогаса ua iu Штофарс н Градске за!е дннце. пожар је на вре.ме лока лизован. — И поред мера опрезностн п дежурства пожар се тгпак до голио, што на пекп начпн го ворн о нашим vcAOBinta оада. каже секретар МарковиН. Хоћг рећп да зграда v којо! се налаз1смо не олговапа никак впм прописима н могло ie да се логолн да п<1хар за тпенгтак захватп читав овај комлекс зграле све ло „Трн гоозла”. Пр »*ва ie срећа ла nnic, ien <*г свс one rpabcBinic прављепе ол меког матерпјала. Ово кам ie била са.мо опо мена. После ље посталп смо >ош бглнпји. п ппедгзелп смо спе мере ла се још бол»е обез белпмо ол ватрс. Увели смо и лсжгрсгво, ко1е ггос пнтсгпа niiie HUC.MO п.малц. И v tokv празнкчкнх дапа деж\п>аће iianiir добровол»нп пагпоггсмч. Xohv да кажем ла без лобmix и прописакпх ралних, поо 'Ton’iia са свпм спелсгвпма xirrnleHCKO — техшвтке загатн ге, пема нп спгуоностп. М. ДнмитриЈевпБ
. CTPAHA 8 14. Д A H A BP0X4» ИВО AOAA РИБАР ЦЕНТАР ЗА ОБРЛЗОВАЊЕ КАДРОВЛ ГОД. I БРОЈ 4 ЗАЈЕДНИЦЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА ХЕМИЈСКОТЕХНОЛОШКЕ, ГУМАРСКЕ, МЕТАЛУРШКЕ И ПРЕХРАЛ1БЕНЕ CTPYKE СР СРБИЈЕ кзмвм ВИТЖМ: ПРИПРЕМЕ ЗА 0БРА30ВАЊЕ KB РАДННКА ГРАђЕВННСКЕ СТРУКЕ □ Y Параћнну јс 26. 12. 1975. годнне, у Цситру за образсвање кадрова „Иво Лола Рнбар", одржапа годпшњп Скупштина За'еднпцс школа Хемијскотехнолошке и прехрамбенс стрхке СР Србпје. he v иланирашу мрежс школз, политпцц профпдирања кадрова п решавању другнх битннх задатака. од животнс важно стп за рад стручннх школа. Измсђу пргдставтпгка ГраbcBjuiCKor комбпната „13. okтсбар’’ И Центра за сбразоватве кадрова „Иво Лола Рнбар” v Параћшп . BobcHii су разговори о школовању КВ радника грађевпнске струке. После неколико заједннч* ких састанака утврБено јс да посгоје израженс потребе за школовање овпх кадроза, за впшс различнтнх занп.маља. Школовањс калрова за граbcEiincKa занпмања почеће упн Упис ђака и пзиор затпшаiba вршиће сс само на основу достављеннх захтева заинтересованнх радних оргаиизација. Верификована занпмања за КВ раднике траБевинскс crpvке су следећс: — зцдарп. — тесари (тссарн, оплатари, скедарп), Y присуству делсгата из Бсограда, Лесковца. Краљева, Коушевца. Чачка, Лазаревца, \o3inme, Шапца и Параћпна и просветног саветника Републјгчког завода за срелље образовање, извештај о раду Зајелнлце полпео јс поедседник Заједницс Владета Жнвановмћ. ¥ пзвештају ic акцентовзна свс већа улога Заједниие као носиоиа ц рсалпзатора лруппвених промсча у реформп * сиразовања. Истакнупк cv зала1BI Заједниие па докошењу псвих настав1П|.х плансва п нрсграма сгручних прсдмета, праћењу, њихоис применс и нној ирању насгавне технологијс, као п залацп ппц Формнрзљу ini гсресннх позпвних заједница, запш непосредно учсшПо подкетом »звештају н усвајанш Програма рада за пе ризд 1976. до 1977. године, извршено је прихватање гумарских и метадуршктос нгкода и ново констпгуисање Ренубличких заједница. На крају рала дага је разрешшница досадашњем председнику Заједнине Владетн Жп вановнћу, директору нашег Центра Ji за новог прсдседнпка је изабрана Д1гпл. инж. тсхнологије Боснљка Дпмитрије* DJih, диосктор Хемнјскотехнолсшког-прехрамоснзг образов51ог центра v Београду. Time је седнште ове Репуиличке заједнинс, након пуних пит гомша. прсшло пз Параћи на v Београл. Лепа ралиа атмосфера са Скупштине пренета јс затим, по пзјавч нашнх гостпјг, у iom лспшу ca.iv хотсла СдавијеБИЛА CAM РУДАР Eii.ia сам руоар Који је у твом срцу Тразхио руду Eii.ia сам луталипа Која је у твојој души Тоажпла мссто Гдс да се слшри. Etcia сам земља Која јс чекала кишу. Била сам лептир Којц јс тражио цвет. Била сам пустиња Која је желела воду. Била сам девојка која је А 'Ражцда Место под сунцсм. И naui.ia га noped теие у твоч Срцу. Слободанка Ип».атовић 1/9 КВ текстплпа НЕВЕРИА ПРИРОДА Јутрос су неки цветови Дозивали Kiuuy. Улгесто ibe dotuao je град 1! земл>а cc заплакала Пс.д'бслим .ieitiCGii.ua. Мгрое-^в Чоп ПТИЦА Разшрана напушта камеп Од свпле Бетром внсока Сребром еисока Сребрном рско.и Издана Плаво.ч хаљино.и. Мирослав Чопа ЦРТИЦА сом два одсл>ења у ссптембру 1976. Јолмнс. Како се ради не само о интгресу ГраЈјевннског ко.мбината „13. октобар" као корисннка и центра за оиразовањс кад рова „Иво Лола Рнбар’’ као лаваоца услуга, већ и о шпрем интересу наше среднне и неких других радних органнзацц ја, свп разговори су прошпрени на већи круг \-чеаигка, у nn.bv зајед’п!чких глагап.а да се обсзбедс сви norpevini усло вп за школовање ових кадрива. Том прилпком је догопо.репо ла се изградља п опрема ра- .шоничког п кабннетског простора у укупиој површшш о\ 90 метара квадратннх изврши .зајелнкчким средствима нашег Центра. радннх организација ..13. октобар”. Предузећа за комуна.1не посдовс и транспорг „Параћнн” у Параћинг и Основнс заједиицс за запош л>аван>е. Ueinap поред прегзнмања дела обавсзе у нзградли и опремању простора, прегзима п сбавезу регулисаља фшгаиснрања ових оде.деи>а са Зајелинпом гс.меревог образоваiba за прнвреду н дргштвенс дслагностн СР Србпје. •Да лп he се радитн о повсhaiio.M броју .уписаних одел>еи»а, или о упису у оквиру посrojeher броја одел>ен>а, зависиhe од прилпва свршених учгшг ка оснознпх школа. — армирачи — бетонирш! (армирачи. бегонирцн. монгерн у монтажлој lurpaAiMi), — фасадерл. — пзраБивзчп завршиих украсиих облога (тесари, r:ntсарн), — керамнчари — пећари. — руковаоцн грађевпнских ма шина, — .молерп фарбари, — минерп (cno.wni, туислскн). — израђквачи гарн>ег строја пута и улица -поплочари, асфалтери), — монтерп пзолашгја (термоизолатери. хндропзолаторп. .монтерп пластнч1П1.м .маса- .ма), — монтсри Јгндуст.ријских пост ројен>а Ji чздичних кокструк ш?ја (монтери челнчннх коотрукција п .мостова. .моп терн индустрнјских посгројен»а и транспортннх vpcbaja), — стаклоресш! — стаклобргсаЧЈ1 и — дим.'«1чари. В. Живановнћ Директор Цеитра БЕЛЕШК.Х Ђаци путници Mu, hatfti нугници, има.ио • соје згоде и незгоое. Слаког јутра журе tco.wnc ученика ка аутобуској станпци. II Kada киша аиш, и кад снсг utile у очн и када суние мами у Ho.bd, ti.ui иа рск\, ћацц хитају ка аутобуској станици. Путе.и се нрича, шали, noneкад сс измсњају uot.tcdu који нешто зиаче. Аутобуси су као no неком npaetuy нуни, npenynn, зато у на.ча увек постоји страх да .in lie.\to успетц да се укрцамо и стпше.чо па врсме. Гуpaibe путника, обавезне ceahc нервозни.х, псоокс пратс наш пуг. Сваког дана мп каци путниtf«< нодо.кс.ио и ма.ш ticnnr својс коректности: да ли ће- ,чо дозво.гнтц да нас нско tuaзовом подстакне на псовку, да ли he.\to ссдети лшрно оок крај нас стоји жеиа са теретом година mi it.iehiL\ta, да ли hc.no лшрно допустпти неко.и неоиузданом оа запали цшарету, Ми знамо да смо и ван школе учепицц и да се кроз нашс понашање види шта су на.ч пруж1иц школа и породица. Зато стрпљиво нодносимо мукс свакоднсвие no »репуним аугобусима и .uaiuTa.\to о свом ћачком аутобусу. Љпл>ана Симић П-1 ХГШ-е На једиом часу у школи М,‘!Ј™!.аТ'.1КС’ Т,р>1’ссоР смиреио н ОЗОИЛ.ИО пре- . нстава дневннк и попекп пуг забринуто заврти главом као докЈор који зна судбину свог паинјенга. У гчнопиuHwr™' V-1\’ГСШлаЊС листова подсепшка и по којп тсжак । дубок хздах. Другарцца до мснс нсрвозно грника нокте као ла he npcipncni прсте, а мени сс чини да чује.м сиажно лупањс њеног срца. Ј Онс које нмају сат служе као обавсштајпа служба за тачно времс, јер прстн.ма крпјући сс показгј!* колмко нас још .мппута дслн од краја часа. ,,Јао, сад he мсне! шапну другашша н.ад менс. »Не, .менс lie, ja нншта не знам”, убацује она до н>сСадз се чујс глас који изазива талас страха у нама: ■ лајдс...! и све као да с.мо се смањплс, постале v лпцу зелсниЈе ол плоча радноТ стола. Хајдс... Baciih! Устаје прсзвапа. бледило прелазн у Јасно црвену боју. ,3нала сам, мислн v себ”. vbck ме прозове кад нс знам”. Излазпм на табду и почшвс задатак Пнше... .Замислитс. па она зма!" Наравно, кад је ту суфрен из прве клгпс „Мнра, брп шн Taj зарез... ма не, не тај.. и тако Мира најзад заврши залатак. Са осме.хом се врађа на место. „¥х, всђ је^требало ла звони!” ,.Овп лежурни као да су задремалн” — чујс.м глас пза себе. Свп дишт узргјано, шпроко отворешк очнју гледајг у прбфесора математике п у ону страшну кн»игу. „Гледај. ставила је прст на мене", рекла сам Apvjaрици до себе. „Покажп ми задатах, брже. брже! Y то.м се јавнла спасоносно звоио и јбсгово продорНо п весело: зр, зр,..." ..Остадох жпва — ломислпла сам v себи. Радосне устајемо журно са својпх места срећнп што се лсжгрпц „пробудно” у правп час. Jonnh Слађанка II—7— КВ Текстилне школе Б£РЛТЕ№ ВЕСТИ 19. децембра одржапо предаваље за ученпке, јјоводом 22. дедембра. 26. одржан састанак Хемијских школа на ко.ме су третпракп актуелш! стручнп пробле.мн. 22. лицембра — пајбољп учешшн посетнлн Гарнизон. 22. леисмбра одржано глаcatLc ралника п vueiuuca Цегпра за делегате СИЗ. л л ♦ Изиори протеклн у најбол>с.м рсдг. A * • 27. Обављају се прштреме за квиз таклтичење „Живот н рад И.Л. Рибара” у оквиру марксЈктичко-историјске сзчunj’e. Финале такммчеиа бнће 23. априла, а победнпчка екппа добија дводнздну бссплатну скскмфзнју. Жнвадинка ПрокнН Хемијска секцпја одржала састанак, ie.ua — Мазут. Vpebyjc рсдакппопн одбор Ђзци пешаци Док снег завејава внјугаву ма п мсћава.ма н сањамо о сгазу а ветар звиждп. кроз О11СМ ка1а hc w проле. no.va, ncvpiio корачамо ia и мо . , ја Apvrapima преко моста чијс ћем’ pacus^au*« лрвећем п дотрајале даске шкрипе. ппшсм у лсту доћп до trainer Снага нам је већ на пзмаку, KOicna клецају од умора, a тороа са књигста постајс свс тежа. Miicao да морамо стићи до школе покрсће нас папред. Но, упркос то.мс, ход пам поciajc свс споријн, фпјук встра свс пролорннјп, а иод иа осразнма јачп. Тај бод пзазн* ва ошгар мраз којп игпша нсзаштнћене делове лпца. Пред нама је још неколико километара пута, сказаљкс на сату ни мало не дозвол>авају да станемо, да . предахнемо. Врсмс је па измаку, морамо сптИн пре шкодског звона. Једна Др^ту бодрпмо: „Издржл јоош мало, нут нијс дуг, сшћићемо пре почегка часа”. И тако сваког дана, ђаци пешацн савлађују кроз кишу, пли снег пут од родног седа (Лебина) до Параћтгна. Свакомтевпо Ш1 путујсмо бо pehii се са певрсАШиом, олујасела новп асфалтлв пуг. ЗамешЛс оп вијугаву стазу а тада he сс у.морне ноге baка пешака одмарати у удобним зутобускма који ће кх но cimi уз брујање мотора у прад, глс ilx чека шкода други дом. Живадннка Прокић 1-9 КВ Тек.стилна школа ИЗ СПОРТА Школско првенство у кошарци Y току је прво коло школског првенства v кошарци v коме јс узело I'neiulie 24 мушке и шест женских еквпа. До сада cv постшипи слсдећи резултати: 1-2 II-2 ПМ IV-2 — III-101 — 32:26; — 1-13 —40:12; — 1-136 - 26: 4; — 1-3 - Ш-4 - 58:15; - 28:12. Већ су првс гтакмиие показалс ла ћс се водптп в-лика оштра борба за паслов првака, јер ет екипе тгодјенашвх врелностн. За освојена прза места предвпћспс су пригодие паградс. На самом почетхг такхшчења истакли су сс бројем иостппптнх кошева: Дулић, 1-12 сз 32, Камснов, 1-2 са 24; Riipnh П-2 са 20, Марннковпћ, 1-13 са 13 птл. Такмнче1вем руковоле ц уједпо суде утаклпше професорп физичког nacnirraiba Лца Милићевпћ, Л>у биша Богдаповпћ ц Милаи СаBllli. Љ. Јовановнћ
БРОЈ49 14. Д A Н A CTPAHA 9 ПОВОДОМ ДАНА JHA ЗАХВАЛННЦЕ H ПОХВАЛА ЗА ЈАЧАЊЕ T.O. Општпнскп штаб тсрпторнјалнр одбране поводом Дана Ар.мијс, 22. де цембра, доделио је зачвалнпцу Фабрицп цемента „Нови Поповац” зз успешну сарадњу и допрпнос у обуци, изгралњн и јачаљу јсдпница територијалнс одбранс општинс Параћнн. Ово прпзнаљс одато је очкгледно за напоре које чини наш колектив на ја чању терпторијалне одбпане код нас. посебно v o6vun љгдства п бојевоЈ опремљеностп једпнпце. Команда параћгшског гаоннзопа ЈНА такође је доделила захвалницу нашим радннм ллгдима ?а успешну дугогодншњу са радњу ова два колектива. Поводом дана ЈНА, похваљена је јздиница TO радне организације „Новн Поповац” за нарочите заслуге у припреми и извођењу обуке ЈТО ц постигнутих резултата на поднзању борбене готовости јединице и Штаба. AKTYEAHO ДРУШТВЕНЛ ЦМ03А1ШНТА КОД НАС Посматрајућп пређени период од формнрања службе друштвере самозаштите у радној организацпји па до данас, она јс добпла обележје организованог м повезаног деловања свих друштвених чинилацд на јачању безбедности н зашпгге нашег 'социјалмстичког салгоуправног друштва. Друтгвена са.мозаштита јс саотавпи део соцнјалистичкнх 6на& •'за лаље јачаље друштвенс улоге радннчке класе и она је редовна фуикција самоуправног друштвеног система. Наш систем самозаштитс карактернше масовна и организована припрсма становшпн* гса за општенародни отпор и борбу протпв свих видова непрнјатељске делатности. V том скупу, у нашој радпој организацији, формпрапа је ратна једннина терпторпјалне одбране и јединице цивилне заштите. Имамо и формнрану стражарску службу ради фпзичког обезбеђења н ради заштите наше радне организаиије од штетних радњи свнх видова. Формнрана је и Самоуправ* на радиичка конгрола чија лосадашња активност је оцењена високом оценом. Она сс бави питањима од битног интереса у радној организацији и своја запажања н предлоге о неопходннм мерама, да се нека негативиа појава сузбије илп спречи, доставл>ала углавном они.м органима који могу да предузму потребне мере за отклањаље к сузбијање тих негативпнх појава. Нажалост пма и таквих који су рад Радничке контроле гледал« са noдозрскем п извргавалк руглу поједпне чланове Рддпичке кон троле који су свој рад свесно обављаги. Y саставу самозаштите и безбедностн постоји и ирганизована против-пожарна заштнта са добривољним вагрогасним дррптво.ч којс се свакодневио бавп контролом и отклап>аibCN појава које бн могле да проузрокују ттетне послсдиjks радној организацији. Одељсњс заштпте ма раду је laicobe у склопу самозаштитс и бави се брнго.м о човеку на радном .мссту и обсзбеђсљу средстава за заштиту као и отKaaibaibv » указивању штетних писледнца којс се лешавају лли сс могу догоднти ка радном мссту у радној орга1шзацији. Из овога нроизилази да је f/баве.за сваког граћаннна, свдког члана СК и снаког радног чонека. да својим доприносом предузима xiepc за заштиту и пчува1М! наше слободе и недависиости и заштнти наш политнчкм и самоуправпп сис1CM. Љ. Bocuh НАШИ РАДНИЦИ О ПРОШЛОЈ години ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 150 ВОЈЛ МИТИН: КАД БИ МЕНЕ ПИТАЛИ.. ЗАЛСЖНО БНХ СЕ ЗА ЛЕПШЕ ОДНОСЕ М1ђУ љу;.нма Н ОДВАЈАЊЕ РАДА ОД НЕРАДА KAKO СМО ПОСЛОВАЛН У 75. ГОДННН Јесмо ли 33aobo<vhu радо.м ц резултатима за протеклих дванаест месеци? Друпш речпма. како и колпко с.мо радплп у 1975. годппи, и уопште — како смо пословали? Одговор на оса питаша, по.мало уобпчајсна ка Kpijy пеРИода а устварц дубоко суштнкска, нксмо потргжили нз кљига и анализа всћ од л>уди. He радп сс овде толико о нспоперсњу према подацнма и статкстици, колико о жељн да се чују луди и њихова мишљења. — Нисам задовољан резулта тима у 1975. годннп. Кад ово кажем, мислим на то да смо могли више да учннимо, каже Миле Јансвски, бушач мина у KonoBiLMa. Производња, као прво, једва је достнгла планска постављен»а, a то није наш стил рада, да тако кажем, јер смо ми ско ро редовно нзвршавали оно што смо планирали, па и пре бацива.м!. Само су две основне организације удруженог рада чешће потенцирале питање производље и дисциплине — „Производ н»а цемента" и „Површинскн копови”. Остале је изгледа то мање интересовало. Зато су нам, мислим, и резултатп такви. Ми имамо такозвану стимулацију од 3 одсто, али то нпје она права стимулација за рад и већи учинак. Ту мора неигго више да се уради у овој години. — Делимично сам задовољап ОН1Ш што смо постигли у 1975. годпни, прнча Миодраг Владановић, помоћник руковаоца „вома” пумпе. Пре свега, сматрам да се одржавање производних капацнтета мора олговорније и савесннје да обадругс планове, као што је Chao v годинн коју с.мо окончаЈелнца Урбан Воја Матић вл»а. За овај толпко важан посао иису HcicsymiBO одговорпи радншш нз службе за одржава њс, него п пз производњс и други. ПОРТРЕТИ НАШИХ РАДНИКА ДВАДЕСЕТ ГОДННА РАДН Н УЧН Инжењер Мн.шн Мнт- !Ровић-Лала, сада руководилац за одржаваље пос тројења, није од оних .sy ди који су се нагло винуди над поповачкнм небом, али су на изнепађе н>е брзо п потамиели. Миланов пут у Цементарн је спор али, рекло бн се, са вндним трагом. Он сам не воли истрчаванл и ефекте; радпје гледана свег п врсме из „позаднле”, али знатно дублл других, суштинскнјс. Ту је по мени кл»уч нашет успсха, јер ако су постројења исправна све остало ћс бити добро! — По мојој оцени. постиглп смо задовољавајуће резултате, али сал! мишл>ен>а да се могло и вншс и oo.se, каже Јелица Урбан, дактплограф. Када је свс добро, мање се шггамо зашто је тако и шга је све допринело томе. Напротив, кад се бори.мо и упнњемо да остваримо производне и Главни узрок. по мени. за „мршаву” годшгу. су застоји у Л1пле Јаневскк Миодраг Владаповкћ сиAir, нашс пнтересовање је знат но веће. Сматрам да cv се пронзводпл капашггеги могли бо- .se ла кормсте, односно да сс c.Maibc застојп \з бол>е одржаBaite. Радна it гехнолошка днсшш* Y Фабрпку је ушао још као ђак срсдњс техннчке машинске школс v време кала она нн.је пмала Hit каппју, нитп јс пзглсдада као сада. Радно је на нстоваривању делова на no.sann, поред оца п брата који cv веН били раднишг. Школу је завршцо v време кад су крснула нова постројен»а; та случајност ,рмогућнла” му је да из клупе дођс нраво у констру« кцнонп биро. Од почетка рада v Цсментари, Мплан се изглс да определио за две стварн: даље школоваље и cinuaibc искуства, ц то што птпунијег. универзалног. Наставно је ванрелно шипу машинску школу, па факултет, ана послу јс радио скоро CBv.xa, а најчешће no пот реби. Био јс днректчо v пронзволљп — шеф смене, руковошлаи машип, ског погона, опет v конструкционом бироу п сада v одржавању. За гоaiihv илн две, кад Мшponrih заппши факултет, Фабрика ће бптп богатн« днна. дакле наш став прсма радг и средствима рада, ннсу изгледа билн на висинп. Н>их кваре изостацци са посла, међуљудски односм п недовол»но одвајање рада од нерада. На то.ме вал>а обратпти пажн»у у овој годпни. Када ми је ueh омогућено да говорим прско листа, желим cbilm радним луднма. посебпо члановима нашег колектива, срећну 1976. годпну и испуњење свих жел>а и планова. — Искрено речено, нисам сасвим задовољан. јер сам увс pen да емо могли нн-мо. тврдн Воја коквалифнковани вар. више да учиManih. висо- .машинбрараду посгројења. Могло јс гурно више и бржс да сс од службс за одржавап>с, зли и л>удн пз произоо мбс нпсу Chau на висини. Није реч о руковању машинама u под.мазиванд , колико о псподударности мишљења измеВу нас п н>их у проценама интервенција и саиацији на пастројењи.ма. Наиме, ми смо увск пстицалп да се благовремено замењују лотрајали дсловн и пре стајања a iioroioBo кад сс веИ станс са производњо.м. Гесло .syAii н производних одељен.а: да сс што пре крене, често се светило! Само да додам, оваквн нашн резултати одражавају се на лруштвени и лични стандард радних л>уди. Истина, у прошлој години на то су утипалп раст цена и општа ситгација, али с.мо и ми који и.мамо оволнко средстава рада — моглп више да учпнимо. Нека нам то буде опомена за ову годину! П. М. ја још за једног инжењера машзшна који he noдједнако добро битп vnv ћсн у скоро свс гајпе пропзводње и одржава iba. Иако је Миланов до принос колективу добар до сада. од љега тек трсба очекпваги, поготозо што on сазрева у врсног познаваоиа тсхнологнје па свој начин — лагано, иечујно али сигурно! Као друштвено-полнтпчки раднпк, друт Лалч је бпо видпо запажен. Пос тао ic члан Савеза komv ниста join као младпћ, 1955. год: једно врс.ме је био заменпк секре^ара. Сада ie члан Секрегаријата Фабпичке организацнје СК. Такоће ie бирап и у органе самоупранљања код нас п у бпвшем здруженом предузећу. Члан ie комисије за Boina ninaiba н руководилац тернторпјалне јсД1ПГИЦС. Poben ie 1937. годинс у Поповцу у спромашнс ј породици. Ол 1969. годнне живп у Параћпну. Р. Мнлосавл»св11ћ Заложио бпх се за што 6o.sc односе на релацији руководилац — радмик, ралник према радни к\ н обрнуто. Да се paзумемо, односн писани; обавезе код нас су ти утврђени и прознају сс тачно JI AVtKHOCni 1! једних II других. Па ипак, V праксп није сасвнм тако. Из овог или оног ра- □лога отступа се од те Aiuuije; „лове” се грешке. сачекује ,.на крнвини", ппосто речено прижељкују се лоши поступ; uh и радње да би се онај друти ц.мао у рукама и слнчно. Фамилијарнос! такође одваја и ше луде. Све то, мање грутшилп впnic, одражава се на рад з ^*чинак. Сигуран сам међутим, да односн о којњма је реч могу да буду далеко отворенији, искренп.дру гарски, човечни. Та отвореносг и поверење рас Tepehvjy човеха п тада ПЛОДНА ПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ 0Ш1 ДЕАЕГАЦИЈА II ВИШЕ ДЕАЕГАТА У СКУШНТИМА ЕИЗ Изборо.м чланова делегаиија у скупштине nurepcciuix зајед ннцц привредних и друштве* них делатности, заокружили смо jcAiiv живу политичку актнвност, чиме cv наши радвн bVAii још једпом, иа делу, пот врдилп определ>еност делегатском систему који ipeoa у наредпо.м rrepiiOAv да још вишс саживи v naiuoj самоуцравној праксн. Да се погсетпмо, прво смо м.мал11 одржаванл каидидацисних зборова раднпх људи на којп&1а с.мо vcBojii.Mi самоуправнс споразу мс нови<|>ормира них Јгнтереснпх заједннца и угврдиди кандидагске лпсте »а избор чланова делегација. Затнм. успешно смо спровелп нзборе и тако до бнли осам делегацпја, односио no две у нашс чстпри OOYP од којих Р. Рајић Са избора: Из Услужшгх делатностн НЕВЕРОВАТНО АЛИ ИСТИНИТО ФАБРИКА У ЈЕДНОЈ СОБИ Да скоро иела фабрпка може да „стане" само у јздној просторкји, дпмензије обичпе собе за становање, мало ће ко повероватп, поготово што је реч о фабрици као што јс наша „шмптовка”. Зазста, како је to Moryhc, оснм ако ннје пека ii3Miiui.sciia, фаптастпчна прича!? Ипак, нпшта није пзмншљеno. Фабрнка о којој сс говорп постоји управо кол нас, у наше.м круп; п то у одел»ењу Лабораторије, до брзих проба. Рсч је о мшшјатурној, експерпмепталпој фабрици која ie верна копија посдератне Цемснтаре. Да нема one познате топлоте п jape чнм се ybe у просторију, у којој су смештепа „постројења", рекло бп се да ie још увек реч о играчкама. Баш toko управо изглела ова naiy.saста фабрпка. Илузнје, међутим, брзо псстану кад чујете за температуру од 1400' Целзијусовпх у ротационој пећи која је нешто дужа од четпрп метра а пречпик јој ic око 60 сантиметара. — Све је овдс као кол иравс фабрике, ночев од тсмпераггрс па до осталнх дслоса, каже /by бнша МнхајловпИ, шсф погонске контроле у Лабораторијп. Крај „nocrpojeiba" ie Власта Ilejiih. On је лапас скоро сва радна снага, која јс потребпа за рад овс технохотје, а пре свега пскач, млпнар спровппс, млинар цемента п лруго. — Када раднмо за трећа лица, као сада, зачас постају мајсторн Л>уба Bacnli, Paaiiiiolc Cue* (Наставак па 10. странн) он сву пажњу обраћа раду. Кад би мене питали, па стојао бих такође да се штогод учнни у мсрењу II одвајању рада од нсра да. Оно што има.мо на hhbov OOYP, односношто сс мп из Копова разлн* кујемо, рецимо, од радника пз Производњс нли Зајслшчких сдужби неколнко ппоцсната ше или мање од других OOYP, али то ннкако не значи да смо се сви под једнако заложили за »их. Нечпји рал прслива се на онога који је ман>е радио. Салашња мерила п нап рађивап>е, мсни лкчно вншс личс на неко содидарно награђивање а не прсма раду. Кад би мене питалп, п кад бпх био v могућноета. заложио бих се пре свега за то о говорпо. а има нерешеннх или шених питања. чему сам И ДРУГИХ мање реР м. једиа за прпвредт/ a лруттвет делатаост. друга за са укупno ISO делегата. На првим седница.ма, делсгације су сс конститунсале it утврдплс кандпдатске листс за избор ч\анова скупштика СИЗ ОПШТПНИ. региону и СР Србијп. На нзбоои.ма за чланове ску пштине СИЗ делегатп cv показали велпко једпнство јср сва ки кандпдат јс добио скоро сто одсто гласова. После овакве јелнодушнос111, са правом очекујемо да делегације и члановп скупштнна СИЗ оправлају повсрење п остваре потребпи контакт измеbv бнрача п скупштина на којнма ће сс рсшавати питања од пнтереса за све pavie л»уде и грађане опшгнне Параћин, региона и републике Србије.
CTPAHA 10 I «• A A Н Д БРОЈ 49 новогодишњл нон V ПРОИЗВОДНИМ ОДЕЉЕЊИМА Власта Пејић крај ».Ротационе псћи' „НЕКА СЕ ШВАРЕ тозаревпћ, Жнвота Антпћ, Ивко Мшсовиђ и другм нашн лаборантн, прича Власта. — Испмтивања која опде ра лимо, каже Љубпша, комплстна су тск кад прзђу кроз сва одељсња Лпбораторнје, почев од брзих проба, до аналнза и мнкроскопа. За аналнзу сировпна обраћају нам се многе фпрме нз земље п иностранства. Добнт ко ју прн овомс цма Фабрика (око двадссет хгилнона старих голншн>е) ннје наш правн цнл>. Bitшс вам Је ло рсчомеа и угледа Koic имамо. To јс npinia о nautoj најмаих>ј исмеитари аа коју многп шку зиали. Нки рад ie истииа ,.од погрсис до погрсбс". xtil је тпересантаи it рентабнлан. Иако је кашцнтст м.иша само 10 кплограма, ciipoBtuta за исittmniaibc доноси сс нз Лукавца, Кзкиа, Тиговог Вслсса и друпк места »з земле па чак >г no далскс Tanaainrie v Koioj београдски ..Епсргопројекг'' грали цеменгару. Р. MiuocaB.bcntth СМЕНА СЛАВКА ШАРЕНЦА РАДИЛА ЈЕ НА ПРЕЛАЗУ НЗ ЈЕДНЕ Y ДРУГУ ГОДИНУ дошли - отишли V месепу децембру 1975. годттне засновала је мећуеобни однос радннка у удруженом раду Љпдепа КоЈнћ, ССС скономски техннчар у OOYP „Заједнмчке службе". У истом месецу напустнли су радну организаиију следећи радницн: ДобрнвоЈе Маленовић, ВК бравар из OOYP кПронзволне услугс”, у инвалилску понзију; Макој ао СтапојсвпИ, НК утовар-истовар из OOVP „ПроизводнА пемента” у мнвалидску пензнју; РадоЈе Атпиасковић, ПК из OOVP „Птхжзполња цсмента" v ипвалндску псвзпју; Ллександар Радојковнђ, ВК из OOYP „ПроизводЈаа немента” у кнвалвдску пензнју; Рвдол»уб Мнлстнћ, КВ из OOYP „ПроизводнаЗ пе.мента”, Станко Муратовић, ПК из ООУР „Пронзводн»а цсмснта” у ЈНА: Радмнла Camih, НК из OOYP „Злјелнпчке службс” у 1П1валнлску печзнју н Алексаидар Трпфувовнћ, НСС xiiniicsnniap m OOV ₽ ,?аједннчке службе”. Борђевић ЗА ПОХВАЛУ: БРАКЛ ОСТОЈИН Далгз BcgDiis у Кал четири брата дају своју крв v јелном даиу, мак.гр u у акхсгН — како сс то гхигчпо каже. то сигурио mije пука слу- •lajuocT Ml мшто нзрежнрана ггричз. Оно шго су келапио Vчицпла 'mix че1в >р:пи. aaJc-Mio са другим naunui ралиишпга, локза 'ie xpiaHocni и величнкс ових w/лн који по исколико rrvra io?'i»!itc дају дсо сспс дру пвга. Реч јс ikuim о Cpahn Остојчћ, л Љубиеапу, Hoeimn. Схобода* ну Гораиу. Најстарнј:!, Лп'- једигом дану HoBima, Слободан м Горам такоћс имају своје објашњсње. У вишсч x.utoj породини као што јс ftitta наша. ла рата п после рлга. чссто Је нсшто нсЦеле голинс радим у три с.менс, па и у овој највеселпјој ноћи, то је занста пех, вели један млађи радник. Да нисам овде. на радно.м месту, всчерас би био са девојком... Очиглсдјго, савремена тсхнологија ннје сснтиментално наклољена уобИчцЈмим ММЖПМ расположељвда. Она захтева стално надгледанл и веште pv ке. Стајан»с ради празновања ie неупоредиво скупо, нарочнто код пзстројсња чији је про ц©с масоваи а уз то везач са огромном темпсратурон. Овде јс и пајмажн засгбј неугодна пр1гча и шок □□ машиие које су корпсне кад радс w најзлравије док се окрећу. Човек ie овлс подређен ритму ових чслнчннх грдосија али је он ипак душа v тој необичној игри. Расположпве на прагу новотоднинвс ноћн започелн су раД1пшк у другој смсчн, можда и због тога што cv знали ла ћс битп мећу својима v првим трснушша Новс године. Смена Славка Шарснна Kola јс овле дошла у прслпразнн чпо вечс, имала је пзузетау дужност да ппва затточне производву за 1976. годину. Лзудн су свсстш тс части a no понашању, рскао бнх. м поносни на мехп 'ствен начнн. Одатлс бнсав. тан јс рехсрдср; дао је прско 20 путз крв. алп и чајмлаћч, Горзн, гчинио јс то есдам пута. Љубисав јс сув и коипуњав: не шчи на д»уде којн имају и за другс крв и снагу. Рскло би се чак да и immv to трсба. Ипвх, он јс чсст давалац крви. Како то успсва? — Наш отан. Јоса. pobemi Личанин, ннје био б-з а<агс, али је на свет и збтгваља око себе вишс гледао човсчио Hero на некп другп начин, прнссha сс Ллубпсав. To је пзглсла пренео и на нас; л»уди морају да се по.мажу, да се солиларишу. ДОС1 јс - јало, TO ДО5К пом 1х и oxo најш ж»п«- и о\сћа. Човек кокпвсо, желм касин- !с дрггима и то ол cpua. Упраоо тако су сала оссћамо к..\ дпјемо крп. објаtnihtsajv Остојтшп. Сааки дапалаи крвч има иехе саоје покрстаче п моппе. Једно ie цхглсаа исто кол iun: нсссбнчиост у no»:ohii лругима. што углавнои naiMisillhc значи — св. прол’ јцц жшмттом оживстн илп јић тчпкнл; ко 50 пута. но” — кз в Човечво ф|. Bpaha Остоto ло салз ппс1 често и чс у шигу. понашан>с днрсктпрема друпша које су иаслс.мим од слог оца Јосе. р\ковзлн нзгледа Осгојнће и кад дају своју крв. Р. Мнлосаољевић Урсђује: Редак<шони одбор Урелник Радомнр Мплосављевкћ Четпрн брата: Лцбпсав, Слободан, Горан и Новнна Друже уредниче! Mo.ulu Bac da објавите ово nitc.uo jep mu jc cra.:o oa ta прочитају ohm o иојмма jc реч u ocrtLiu. Padu cc наммс o .whom i< хуманом гесту .tetcupa Дома jdpaa.ba y HapaluiHy, Miuttifc Padojcauh u Милстс Радојсвић, који ry такоре!ш бсз позмаа doiu.iu коо мојс Kyhe у Попоицу н прсмедалн мојс болссне родителе. Неко.шко Оана прс tow. одоезао сам болесне родигеље ради лекарсксн нрсмсда у Дом здравља у Параhunv. Ту смо затехлн бокгорку MtLumy и доктора Милсгу којн су иас лсно нримилм. праледа.ш болеснике, охрабрилм и њих н мснс, и некако v ша.ш обећали да Im нас 11QCCTHTH v Поппацу. Послс трм дана били смо е(Ш tiweiiabcHti п обрштнани кад су о<>о даојс лекара vtiiAit v .vo/v Kyhy, nocancToea.iti нас поноао, пошалили се и oruuuiii. Смаграм да јс пчо редак и .ten нрнмер ингересоаања лскара за бп iccite, im iim cf v itwe мојих роднтела и мојг 1ЦЧНО пскрено мхваљу^м. /KuflojiiH Tn9uf>*‘fiwiii9l, радник Ф. II. Поповац Причамо о свему а нарочито О СПрђј ■ новој rOAinffl. •— Трсбало би да v 1976. години да буде боље, каже Радо сав. У ©вој смо, чах, дуго били у нензвесностн — можемо ли да остварнмо план нли не? Питам га, да ли mv је то жел>а — да би ја запнсао. — Зашто да не, одговара ом. — Имаш ли још коју? — Да имамо топли оброк и v трсНој смсчп, а жсл>а ми је да се v мом Eomibanv отпочне са асфалтнрањсм улнца. Кафа јс готовх Покушавам да од Обрада чујемо неку жељу. — Па успешан ремонт. кажс сн. неки 6o.vh СИСТС.М награђи вања... п да Партизан будс првак. Ово послсдњс још вншв мејм расположеше; pcbajy сс примсдбе за и против. час звнждужом, час рукама. Миле покреће неке од бројних команли. Код псћи нсуобичајен пламен. Славко Шаренац прискаче. Кажг mv да је v хладњаку загушило. Нсма пром&је. Да ли да се заустави пећ? Вел»ковић ннсистнра и прилази командама: пећ гспорава, али се пламен чак враћа. Он брзо помера Apvrv хоманду, а затнм укљукује аомоћнн мотор који лага но и неприметно окреће пећ са ужареном масом и око хил.аду н по степенн темпсратуР*-Силазе сшт на хладњах. Тек сада примећујем пригушен транз1гстор; ч\ ју се честитањз, чдрашше, .отзиха. Гледам на сзт: пег мниута v Новој годнП1га да кажем н коме? Нека се прво ово нормализује; xacinije сам себе „ухватио" да ми је то бнла прва жел»а. вода уз — жељу; зар то иије шпвииер?! __ Опет смех. Штимунг Је ипах ту, и то можда више што пећ oner радп и што се пект прае тоне клпккера у 1976. годики. Напуштаг.о ову групу млалп људи. М.игновн пемента, тешхи по иеколико стопгиа тона. као нека брла. окрећу се иевероватном брз!шом и протпчу — мислиш сваког момеита. хоће да се nc4yna(v ч одваљују иекуд. Бука надвисује н најјачу грмлавнну. Онај који први пут овдс дође — сигураи са.м да пма оссћаЈ страха. Овде све пздрхтава и све је подређепо тутљави м.мтова. Чак и у одво јеној просторпјп, где смо зате кли Miikv Голубовића, млинара п Стагатсава Спасића, радниха на транспортсру, једва се 4viv рсчи. Поздрављамо се чеспггамо ло доброг расположснА Hide ла.\еко Они су свему у овој но hi- давали јсдан поссбап тон. Славко Шарсгац био јс у канцсларијн шсфова смеиа кад са.м га нашао. Тслсфон чссто јсоји. Он днжс слушалицу, разговара, с.мсјс сс, одгов tpa шздиво. Тако вгпие пута. Послс Јсапог ргсговзра. спушта слушалшц* и хажс; 3oav нас нз свих oAC.betba ла будсмо баш кол Н.ИХ v поноћ. • a to ic iicMotyhe. — Ипак, да ’ пођсмо, нродаже он н ставља шлсм. Глзда у .менв и прнме- • hyje да бн ц ја требало ла пмам то заштитно средство. — Нсће гром свуда, одгоиа- | рам у шали a v себн заиста то .мислим јср ra mi до сада I ниса.м и.мао. Код новог млпна сировинс су радоса* Раднсавл»свиН, пек.1ч н Обрад Антић, помоћник. Осетно су расположени. Нуде да нам скевају кафу п всћ ставлају. Обојииа су млали, нарочпто пекач. Дечачко лице. очп смсНс, нсмнрне. Чссто сс CMCUUI. Млиновп тутн»е па се Јсдва ’lyjeMO, ii ако смо лал>е ол »их, v просторнји гле ie командна _ табла. Под поАрхгава као да га земљотрес дрма. Захва.^ујсмо сс на кафу и одхазнмо. Успут глсдам на еат: прошло јс 11 часова. Код старпх ротанионнх пећп јс Милупш JaKOB.vcDiilb пекач. Ускоро однскуд дођс ВсАнсав Стајкћ, бркшућн руке п\ива\ом. По прнродн отворсн а мало it расположен — пктз Славка — 'гпмс ћсмо назлравити. — Внн»ако.м, одговара шсф смене. али ујутру хзд мзађс- .мо! Тракзистор свнра: смоетЈу сс кола, песме, забавнс дије, пзшалнис. Осећам „растс темпсратура” са лижавањсм поноћн. мслокако прнбПптам за жеље. — Свс омо што жели иео колектив. Y сваком случају, ла бедс још бољс него ло сала, кажс Милутин. Вслксав CO смеје: Нска се остварп половина од оног шго ia жслнм! Обсћавамо да ћсмо попово доћн. ИЛЗДО К(»л ЦОВО iiuIih. Join мало па lie лванаесгп час. Крај команлне табле ie Мнлс Стефанови11, пскач а измеbv nehii ii хладњака су Драгослав ВслковпН, пекач и Зован СтојаноппИ, полмазЈЈвач. Сасвпм су заузетн, псшто сс дсшава. Драгослав глсда пре.ма nehii п лаје нека упутства, Нову годшгу. Пнтам пх што ие ■ »tajv траизистор. — Пробапо je још раннје. али се шшгта не чује. Пада ми ма памет: свуда јс вессло, .bvAH сс радују а овде је својеврсна борба за рад ivxiioAonije no утврђеном режнму. На сату — дванаест и двздесет. Долазп Драгослав. али насмсјан. — Успели смо. кажс. Помора команде — __ трсба да кренс. Долазе и оспсћ тали пратс процсс, договарају сс н савстују. Осећам да ie техниха vxpobent. < 1Шо отреса руке од праипшс ц вадн цигарсту. — Тако Јс то. мој новннару. кажс. Показујем на сат — скоро he пола једзн. Сви су се тргли, одгазе да отрссу прашнну са одела н оперу ргке и ашхс. Врзћајг сс: чсститања. пољуп1Ш, жс.мј. Неко појача транзнсгор — музнка надјачава буку машина. — Заплдоше ми шприцери, кажс Драгослав, смејућц се. Хођеш ли и тн. шсфе? Славко ia глсда радознало a ои пуни чанп’ кисслом водом. Дижс руку као да наздравља п истгја. Смејемо се а нско npmichvje да јс то здравица напразно. — He, to ie запсга шприцер, објаипиава А1илс. Прс доласка — добро вино, ћутсћи, а сада — Е, да ми је сал да чујем Лепу Лукић, каже у шали Стакисаа. Смејемо се. Славко се пнтеpecvje за рад млчнова. На поласку питамо за же.м. Мика се дгго мисли а затим иешго прича. Ненавнкнуг на ову буку, гражим да поновн. — Нека се остваре свс лспе жсљс, каже Мика повпшеиим гласо.м it v размаку. Док смо одизили, као до су и МЛП110ВП, са стопшу нејзсних гласова. то исто понавља_хи: Нека се остваре све лепе жеље... Нека се остваре све лепе жеље... Напол>у мрак и хладно. У одељењу брзих прооа је Svna лабораната и носача про : РадивоЈе, Мплорад, Жпка, Тома... И код њих је музика. У ргка.ма епргвете. бочице. 0- ставлају то за трснутак. здравимо се, чеспгтамо. Лабзранти настављају поеао. Падају ша\е, досетке. Однекуд мнрише кафа; неко је већ скувао. Кад смо изашли наполл. ноћ је увелико одмакла. Са капова се чујс звекет челичних darepa а затим бректапе огромнш ..терекса" и „перлтшја” док силазс са околних брда: сваки од н>их носи по тридесет тона сипотпа. Ноћас cv овде пзашле првв тоне производа за 1976. годи- "V-.. Ујутру. кал смо папуштали Фабрику. срео сам опет оног младог радника. Пптао сам га како ie бпло. — Првп пуг сам радпо за Нову годчну. Ннсам верзвао ла „ овле. међ« колсгама. може да 6v.ie лепо... А било ie Minann гако — весело, лепо и рално. Раде Милосавл>сш|ћ
ПАРТИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА „СЛОГА” КОМУНИСТИ ФТМ „ПРОЛЕТЕРА" КОНКРЕТНО: НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ПР0ИЗВ0ДЊА И ЈЕДИНСТВО Расте потрошња Славољуб Mimih новн сскретар ООСК Досадашљи рад Основпе ор ганизацнје СК v Фабрпцп тек (ггнлннх иашпна ,Ј1ро\етер” оцењен јс на нзборном састан kv као задовољавајућп. К.ому нвсти су увек првн реаговали на све негативне појаве и пос вирања v колективу н дали пу ни дошшнос спеђнвању олноса н стабплпзацнјг произволње. Наравно, било ie nponvcra, па сивности нзвеснпх чланова, не довол»не одговорностп. После усвајап>а акпионогПро грама рада за 1976/77 годнну п нзбора новог руководства гтпи шло се његовој реалпзатпи који cv по ипви nvr конкпетни кораии чланова СК v „Пполе Tepv” говорио пам ie иовн сек ретар Славолдб Милетић. — На послсдње.м састанкг па шс организапије поввалм смо неколико чланова на napniiску одговорност због пасивног ВОЈНИЦИ Y ПОСЕТИ ФТМ „ПРОЛЕТЕРУ” СВИ СМО АРМИЈА Група припадннка Југословс нске народне армије касарнг „Бранко Крсмановпћ" пз Пара hinia уочи 22. дсцембра била јс госг омладшшима Фабрике гек спглних машпна .Дролетер”. V овој, иначе, традиционалној пс сети, војници cv обишлн про изволне халс и упозналп сс с? јом апарага за бојенл тексти целокупном технолошком лиш ла, по чему ie ова Фабрпка је дшгствена на Балкрпу. На свечаном коктелу друго ве пз ЈНА поздравио је Вукосаг Дашић, председник Основне ор ганизације Савеза социјалнсти чке омладтше, а реферат о на станку и развоју предузећа прс читао је Славољуб Мнлетић, се кретар партијске организације који је на крају честитајућр 22. децембар — Дан ЈНА ро као: — Овај празник више нијс само Дан ЈНА, већ општенаро/ олноса, незаинтересовакостк за рад радне организаиије и ћутан»а. Цил> нам је да створимо добру једЈШСгвсну органпзаии ју и да ie освежимо младим члановима. Ускоро ће.мо прими тп још десет омладинаца, поте нцијалппх чланова СК, којс предлажс ООССО. Ппоизво'п,а нам ie тгоимапан задатак. Радној и технолоШ’ кој Д1!сц»плвнп nocBchvieMo много више пажње, iep само v здравој радној атмосферн могу се очекпвати добрн ппо изводни резултатн. Спровођењем економске стабилизације, побољшањем лнквидностп п рационалнзашпз пословања Си тпо he се изменнтп почожај нашег предгзећа. Општс народна одбрана.лру шгвепа бсзбедносг п самозаш Tirra важна ie смерница Hamer дал>ег рада. нн празннк. Јер, дапас смо свр војнјпш. Госте из гарнпзона поздравис је п директор Томислав Арспћ који је говорно о даљим планс впма развоја „Пролетера”. V пријатној и срдачној атмс сферн војнпци су се интересс ва.\и за живот п рад својпх дру гова пз производње. за њнховс ралне пооеде п успехе. односнс за жпвог и рад у ЈНА. Срдачно дочеканн и ^тошће mi младиНи v сивомаслинастну гниформама осећали су се при јатни и снгурно, јер је ово самс јехан од многобројннх сусретг народа и војске којм потврђују чврсто јединство. л>убав н узајг мно поверење, спремност и ре шеност да се самоуправл»ан>е и слобода бране до залшег човс ка, до задњег метка. Наша зеу л>а данас има двадесет милионг војнпка, армију спремну и не победиву. М. Днмитријеви!* Порсд ових залатака, задатак сваког комунпстс јестс нрад на конкретизапији социјалне полм гике, на самоуправнии споразу мима за остваривање тграва ра дника, као што ie минули рад. лични дохолак стамбена no.v.i тика, дргштвена заштнта рад ннка, друшвена исхрана и ОД мср и рекреашпа радиика. На крају да лолам ioin н уо у свакој нашој акцијп има мо пуну подршку pvKosoieher кадра 1! верујемо да ћс се ста ibc v нашој радној органпзаии ји vckopo бнтно изметгги, за вршно ie новн секретар Славо љуб Милетнћ. М. ДимитрнЈевнћ ШТАМПАРИЈА „BYK ЈСАРАЏИН” ИИН И М тгикотлжл „ЈЕДИНСТВО Б Реализација Плана развоја кадрова наставља сс у овој години. Средљорочни План развоја Графнчко-издавачког предузећа „Вук Караџнћ” предвиНа проши рен»с пронзводнпх капацитета, куповинг нових машнна, a vno редо с гим п пријем пове радне снагс. Y том псриоду ШтампаТРАКТОРИ И РЕЗЕРВНИ ДЕЛОВИ У продавннцама ,Л1е« тал” v napahiiHv (телсdx>H 51-088) н „Шумадија” v Ражку (телеЛпн 037/89-203) .могу се наЗаВНТП TDOKTODH МППКв „Ур CV-” Н П-^5 ОМ V, и 42 коњске снаге, затнм ИМТ, Аепгусони „Тома Винковић1' ц трактори in Раковнце као п све ппнкључно машине за н»их. Од 15. lanvana v помеЈПГГПМ rmnnan»nnr”-’n 1-V. пци могу да се снабдејун резепвнн.м леловима за тракторе „Урсус” епектричне енергије Потребе за елсктричном енергијом 1гз године у годину су v сталном nopacrv како v граду тако н V сели.ма на поДРУЧЈУ општинс Параћин. Да бн' сс обсзбеднло квалптстно снабдевање домаћипства и при вреде Предузсћа за днстрибуцију елеткрнчне снершје сваке године улаже знатне иивестшшјс за caimpaibe, реконструкцију и пзградњу нових електро-енергстскнх капацнтета. Тако јс бнло и у протеклој ријн биће потребно још 60 рад ника. Прс Нове годнне започста јс реалнзапија Плана развоја кадрова. Прнмл>ено јс за сада шс сгоро пових радннка и то три прнправника и три неквалифпкована радннка. Места he битп за још око 4 .) неквалификованих, три офсетмашпнистс. два квалчфиковапа кљиговезца, два графпчка техничара и два квхшфикована слагача. V овој годннп наставнНе сс п дал»с са пспгњењем пчапа ра звојз ка хоова, гако да he ускоро још је\зн број радннка моnii да добијс стално запошллн>е. Конкоепшје о томс када и колико he рзлника бити прим* .>»ено vckopo ћс.мо вас обавестн ти. М. Д. УВЕЋАНА ПОМОЋ МАТЕРШАЛНО НЕОБЕЗБЕЂЕНИМ ЛИЦИМА О Просек основне новчане помоћи no једном корнсннку ранијс Је износно 456 динара, a сада износи 513 динара © Додатак по саужнваоцу раније је износно у просеку 279, а сада износп 320 динара О Па тернторпјн Општпне основну новчану помоћ ужива 144 дцца к 51 сау живалац. 1975. годшш. Параћин јс лобпо нсколпко нових трафо станпца, а трафотсанниа код Фабри ке штофова јс рскинструисана н дограђена. Поред тога извоћенн су радови на каблнрању високонапонске и шгсконапон ске електричнс мреже, као п реконструкшпу п доградндг ваздушнс ннсконапонске мреже. Обимнн радови извођени су и v селима на подручју Општнне. Потрошња елсктрнчне CTpvie v селима такође осетно расте, iep се повећава улична расвста. домаћинства kvnviv електричне штеиваке, бојлере ц дргге апарате, а занатлије \иолс електромоторе. Зато се сваке голмне v тон до чепгои села реконстпгшпе електро моежа п тдде нове тоафостаннце. У 1975. голпчп овп р^говп cv извођени v До ibCM Видоиг, Плани и ТпептПСШПШ. Средства за пекопcrnvKiuiiv оектромпеже v сели.ма ouesoebviv зателтотчки мтгтппбпитјг сAf’*rnfi«i’e рчепгијс п 'тесне з^Јгчшие. Овнх дана биће vсп.; '••!( НППГГ>3’’’Т ППЧ*-ТТТП”’С за Ј976. гочтну. О томе шта ћс се v ma w. а птта н v хопш <-оч«ча пзчттч обзптстпћ“чо р*’с v јсдној од мареднпх броЈева. Д. Г. Плапнрана пронзвод1г<а у дсветомессчном пепподу у Тпччг га ’.:н .Једипство”, која Је од нрошле године састашпт део Инлустпије сунепнх тканина „Бранко Крс.манош1ћ”, испуњена јс са 98 одсто. И на крају овс годпне оче кујс се испуњене плана пронз водњс. Постојн могуИност да сс план ц npeOamt за којн проце нат. РеализацнЈа у девего.мессчном печподу нспун^на је са 92 одсто. Охприлике са пстпм про цеитом рсзлпзаније завошиће се н ова раша година. Залихе су се знатно счап.члс, алп проб лем реализацијс јс Н даљс аку тан. У Ноиој голиип .Једпнство” he пасгојати ла својс прапзво де што бољс пгаснра па тржиш;\. Порсл већ пспоручснпх Осноона организација Савеза KOMViriiCTa v Кројачкој задрузп „Слој п" сппла по иастанку у млађс opraiiinaiuiie у гра ду. Фор.мипапа јс септембра месеца 1973. ioaituc, а данас upoin 20 чланооа. На недавии.м изиорним сасганцп.ма и»ен досадашњи рад јс оцсљсн као потпуно успешан. — Komvhhctii ове мале рал« нс органпзаиије, сада веН ООУР-а Фабрике штофова, да ли су пуни допринос успешном развитку колектива, рскао нам ie њен доскорашњи секретар Станнмнв Марковнћ. Увек смо првн разматрали ова пнтања од жпвотне важностн. расправ.\>а.иг смо о калровској проблематишг. радној и техно лошкој ДНСШ1ПЛИТП1. о пптањнма ве^е ппопзводње п квалптепг. Интересантно ie напоменутн >»а кпајг ове године паш OOVP нема залихе ии за једну crapv бапкг. Све што смо произвели продалп смо. Али кзз наЈвсћи vcnex у про- !”лој голнни сматрамо' интеrpainiiv. Tv cv aicnniv волилн чзанови Савеза комгнпста, пр всчстзено, и као што впдимо успешно завошпли. рскао нам је наш саговорник. За 1'овог секпетара изабпан је пал!П1К Дрппппв Павловнђ. Пред И.П.М п његовом партпјском опганизепијом стоје исто тако важш! задапп v праксн Koie he они сипрно успешпо решитн. М. Д. нроизнода v Западну Немачку. очекује се склапање нових уго всра преко „Цетротекстила’’ са пеким заннтересоважш куп цима нз Западне Европе за три котажне пропзволе. О количинн и восдностп ових нспорука знзhe сс касније. Такође п поеко „Макотскеа’-’ очекује се лобра прођа на Исто чно-свроиском тржишгу, гдс cv прспзволи из .Јслинства” већ познати п високо оисњени. М. ДимнтриЈевпН ДОК МИ СПАВАМО, ОНИ РАДЕ Четири поноћне жел»е Неустраипгеи, вични сво.м позиву, спремни на све они нам на познв илн без њега, пружају заштиту, помоћ при елсментарннм непого- .\ад1а или... Они су cnrvpни чуварп наших иигвота п 5O10BHHC. Ми их тек упознајемо и схватамо рредност и опасиост »иховог посла када нам се нађу при руци. A тада упуђујемо пм речц зах валности и похвалс. Ценећи све то жслимо да вам поедставимо једног од >ш!Х, Бранислава Јевремовпha, милиционера позор:пгка» примерног радника и нзван редног друга. Ј-Бегова трочлана поролши станује у Параћину у једнособном нскомфосном cranv. Cynnvra Радмила, домаНшда и кћерка Весна, учсница основне школе. V осмочлапој сел»ачкој породини у Драгошевцу соav опнпипе Светозарево, Бранко је ире 39 голина први пут углелао ссетлост ,шна. Tv ie завпчшо чегири разррда основне школе. а убпзо погле гога оллазн па одслгжеи»с noiiior рока. О»мах п'»г.м* o'”V4"cnor впј nor рока .'иврптава школу \ П”Т' ПП'ЧУ п и CTV па на дужносг милнционера v селу Зјум на КосмеТамо је провео пуних шест година. После тога до лази v Поповац и на крају своје послелтве угочитпте на лазп у граду на Црници. Укупно селамнаест година службовања. — Било је то 1962. године када сам се иалазпо на службавању у селу Зјум код Прпзрена, прича БраЈшслап. — Младић ie vkрао девојку, и да не бп дош ло до крвне освете што је та.мо свакодневна појава. од лучплн cv сс на бекство. Ми смо обпвештени о томе и одмах смо кренулн. Морали с.мо да их тражимо под всома тешкнм условима ду боком спсгу, зпми. Иако смо се макокмално ангажовали нисмо успелп да нх ухватимо, cchao се тог слу« чаја Братшслав. — Тала сам се налазио на сдужбовању V Поповцу. Gvnpyra Ралмила ми је била V болници у Светозарсbv. Те ноИн телефоно.м сам обавештек да сам добио kHcpkv. Олмах гам био ослобођстЈ дужности. Бескрај иа ра>пст. слввље. чесгиткс, чашћаваље u одсуство од’ три лана. Khcnxa Вссна данас мма 10 годтш. — Жел>а ми је да једном добијем «ови комфоран стан и да тако трајно реши.м своје стамбено питајбс, а друго је да кћерка Весна буде добар ђак н Да заврппт факултет. Поноћнм разговор је завршен. Небо је почело да се разводрава. Наш саговор' тпгк наставља извршаван»е својих задатака. Кренулп смо шггајући се да ли ће све же-w Бранпслава ЈевреMOBiilia битп пспуњемс. И, нс само. његове... М. Васић Брига о онима који кнсу у могућности да салш себи обез беде основне услове за живот стално се noBehaea. Анашза центра за дечју и социјалну за штиту, која је имала за ци.\» да угврди е^екте нове Одлуке о социјалној заштп :< граБана, то, уосталом. најбол>е потврђеје. Пре.ма пзнетим подацпма мо жс се констатоват да је помоћ највишс повсћапа оним ко рисницима основне новчане noмоћи ко.ји прпмају и посебан додатак. To је и разумљиво, iep је ранијом Одлуком о соцпјал ној зашпгги ipabana, лодатак псплаћнван 50 одсто од основне помоћп. По овој Одлуци 011 сс исплаћује 100 одсто. На лругом месту по повећа* љу пзноса помоћн јесу корис1пшп којп mtaiv прпходе. Помоћ се ранпје обрачупава \а по скалн, па у зависностп од прпхола скгла се умањпвала. И са да сс по.моћ обрачунава у завп сностп од Bircmie прпхола, алн на други начин, што ie утипало да ова категорпја примаоца по моћи буде на друго.м мссту по ВИСВ1П1. Повећана је помоћ и онпм кориспицима помоћи којп поред основне новчане по.моћн примају додатак за ryby пегу и помоћ, а немају прпходе ннти свој стан већ плаћају кнрнју. Њима се новчана помоћ vueћава за 200 днпара. За 100 дмна ра повећапа ie нончана помоћ оним кориснпцима без прпхода и своје куће. MebyniM, пма корисппка ос повпе матсријалне помоћн који.м нопчана nouoh inrie noneћаиа. Њњма he cc y 1976. ro* Д1пп< умаљити по.моћ за 130 односно 150 дпнара. уколтгко своје куће не предају друштвеној својинп. To cv самохрана лниа н има их 21. Н>п.ма је дат рок за изјашњавање. Уколнко не прпхвате понуду при.маћс новчану помоћ од 300 динара. Карактеристнчно ie за ову Одлуку да не предвнђа разлику у висини примања xieby корнс нпцпма помоћи пз града н са села. Нова Одлука о соцпјалној заштпти rpabana, у односу на пре тходну, прати се стре.мљење ка усавршавању п дограБнваљу крптерпју.ма п мернла за сптца ibe права на матеоијалну п дру ге врсге по.чоћи. Међутим, доса даппва пракса у прпмешт исте показала јс и пеке недосгатке, које би требало отклошпи и тако омогу11итп несметану попмену псте и тиме постићп жел»ене ефектс. Основнп недостатак Оллукс је непостојање могућностп да се лпппма која пс ucnvibaaaiy један од услова из чл. 10. 11, п 12, Одлуке, пружи соцпјална за штита у виду сталне матерпјалнс помоћи. Члан 48 Одлуке, којп за сада не пружа, алп би са изуеном нлп допуном могао то да регулнше, треба изменитп. За стручнп тим соипјалне заштите ове изменс cv неопход пс п врло важне, па сс стога предлаже п конкретна нзмена. Уместо.......поједшшм корпснн цнма пружити заштнту под поno.bHiijiiM условима".... да гласи..., „појелшпш лицнма пру Ж1ГГИ заштиту пол повољним чс ловпма"... Moryhe ie овај ч\лн AonviniTii ноппм стппом Koiii “)Ч гласпо... „исто тако, онпм лпцима који не испуњавају 1’едан од услова пз чл. 10, 11 и 12. ове Одлуке може се прпзнати ппаво на сталнг матернјх\ну помоћ ако се iiaby у изузетном стању социјалне потребе, без своје’ крпвице, а стручнн тим за сонијалн-г зашипу* Habe да је неопходна". Извесне тешкоће у праксн представља и недово.^ио регулисап статус деце о.мстене у пснхпчком и физичком развитку. Одлуком је одреВен поло* жај ле« ! тешко и среднмг ометенс у псвхнчком пазвоју. По ложај осталпх ннје одрећеп. Посебна је тепткоћа uno нијс предвнБено школованх? као услов ..д дал»е оспособљавање за живог. Заго се предлаже изпалажсње MorvhHocni смештаја за школоваљс све деце пспхичкн н Физпчки омстене која cv спо собна за школовгње законом одреБспо а која то ираво пе мзгу ла остварс на другп начпн. Тоошкове шкочовања сносиле бп Пкгересне aaicinniie за лечју и соштјалпу заштиту н Заједнппа за основно обпазо^ ватке и васпчтање v Параћину. Потребно ie нсто тако омогућити cMonnai пмбепнла по\ noвол>н11М усчовима од датнх усло ва у Оллуии. с тим да сс гтврдп ла је смештај неопхохач. Спгурпо је шго ’ешко обсдбелптн матсри«а.\на срелстпа :<а све тс потребе, алп повећа1м* брзја дспе утрожено v развоју п хуманпјн ппплаз том гтооблсmv трсба ла нас обзпеже на нзналажењг могоћ»«остп за.пппо рптетпо решаванх' оп,»' проблома. С. Јоваповпћ
CTPAHA 12 14 Д A H A БРОЈ « HA ИНИЦИЈАТИВУ ЗАЈЕДНИЦЕ KYATYPE САШАТИ КУАТУНМ БИАИШ Прошло je 28 година od poћења tidcje o оснивању музеja града Параћина, o њсговој потреби u зпачају. И nopeo тога што се рсштиаио чссго дискутовало о тој идеји, морамо признати да се до daнас ништа коикрстно ча то.и плану није урадило. Cittypiio је ба су .\mofc потсткоће онс- .uoiyhicte пеализаичју. овс кдс је, Huiu јс uti.b био иа ствсри кућу која би сачтаа-а многа сведочансгаа натс дубоке прошлости, Оснивпње.и СИЗ Kv.iTvpe onштине Паоаћин, чочсло гс озбпљно радити иа осни^апу једне овако за нашх' cnedzuty значајне, корисчс устаиовс. За .uvscie се каже да су хпа- .иови чауке. А остатн на roue чапраељеиа би неопростива грешка. Музеј мопа бити актцван чинилац, како v нагчно.и, toko и v друштвено-поосветио.и раду. Havuno деговање ie .«.> жда ц при.иапно. a nt очо че сме никако нскљгчнтп и к\'лтурнп-ппосветнц задатск музсја. Једна оаакаа институција треба к .иара радитч за ку јавност. како би она била јсдна od п^игарннх корисника .игзеја. Свска .uvxcj чо же бити тако п—тављен da v ПОТПХПОСГЦ задоволи, стручњакс и нсучнс раднчке у њихоен.и crydiiia.ua. тпко tt све поједччче који жсле да ту нешто вадс, науче, оа сс бао на тоенутак сдвојс од » в«;- кидашњице. Зиач.ч, лп.ле/сче збирке нс треба da с.пл-.г Слио научиич раднпцама, rc’t да активно учестнују v дпуштвеној и кулгурној и д? постану неитри хчстничко/ н пооитичко?. васччтанн! цслокупнс јавности. Музеј мопа • >а представља једну л чч\- дру шгвено-културну усгаиову, која he увек зрачитн чосч/.и сазна^ч.ча г<з name прошлостн. Говорсћи о y.io'H MV3eia у наредном хнвоту. једон ое v>- ки музејски радник нстакао јс гмвне задатке. — Музеј мора ба rwernia емисао за лсно код свнх лус)м. — Музсј трсба да поостнче жглу за iipouatptteatbe.u чекуссоа tt за увећањсм хорнзонта знања. — Myscj трс га да код nanoda развн/с taro жналн ннтерес за ‘ и • '• лости, да буде aacittciHa усг, - нова. Kada сс тосорн о 6ydyh:v. музсју града Параћнна, лшхом се Mtic.itt на завичајни музсј колоисксног tuna, Шта то знс.чн? Градња којои би се oaetua оеа усганова, односнла 6ti се на праћење културно-историсkoi разооја овога краја, тако оа би била саткача од нсколико odc.be/ba: ucropujcKoi, арХвОЛОШКО!, стнолошког и природњачког. Потснцмјали су огромни, a o6u.be материјала he нам нотврдити да јс ова оиласт наcra/be/ta још у дубокој ираtiCTOpujtl. СИЗ Културс је покренула вслнку акцнју Mehy школском омлаОином у сакунљању матернЈ'а.1них 'доказа из нашс ирошлости, а всрујс.ио da hcз:о uatihu и на вс /ику нодр- /аку tt capao/by целокупног стапосништиа онштинс Параhu/i. Музсј у оснивању СИЗ културс, за сада располажу .иатериЈалом откриаени.ч чриликом коизсрваторск/vc радона па cpcd/boucKoetittM манастиpu.ua, којс јс изиодио Заиооч за заштиту сно.исника кулгуре из Кра/ујевца. О. Ш. Радоје ДоMattoauh је сиремпа Оа veryни сооју археолошку збирку, t гворену нреданим радо.и проф. М. Јездића, учсника и цс.101 колсктиаа. Слооодан СтоЈановић, роben ie 1946. годипе v Борин Лолу* код Власотннаиа. Завршио је Акадс.мијч ликопmix vmctiiocth v Бсогј>аду 1970. годнне. До сада ic нзлагао v Бзограду, Новом Бсограду. Зрс ibaniiHv, Bopv ii Параћину. Учесник Прве сликарске ко лонијо v Сисевце, предссAHIIK ликовног KAvOa и ово годншњи лобитник октооарскс награде града Параћина. ПРЕМИЈЕРА Y АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ Иваи Цавакар: БНЖ(Ж Оплемените градску средину — режија Аиа Митровић слаз Мијатошт — Најковија ппечијсра v moaћинском позоринпг лоносп једно скажго внђзње са ппсцем који је, v исгс-ријн јггосло вепске модерне књнжевностп, записан као склатаитаи nonмер пролетерског писпа, што опредсљујс наш садпшњи однос према њему, као човску и као necHHKv једног спечифи* чног жнвзта и времена. Хсгећи ла спори лични одкос лпсма фуштвен нголитпчкнм к тањима и модсрну обралу гнх крстанл, Цздкар ie стаорно кн>ижевно дело посебног ,л*ку са и млриса” v којем се пршлпћс снажан л>удски 6vht про тив неправде и сошиалног ' гљетавања и елсмснти natiaheниг људског 6nha којс. join ол младнх когу упознаје тамие cipwic жнвота, Оскоу за ‘>бичну сгзкстешшју у којој јс прсвасходна бигка за кору хлс ба и одржавање у живигу.За* то је и свуда око шега. зап;авз, такав свет .jionnncefiiix и ynpebeiuix" у којима тиња осспање горчнне иомешано са налом у бол>н жнвот за којн he се Једног дана Лвуди. нак, чзбормги. Цапкап је прсдоссhao да he та бороа бнти и тсшка и дуга. да пе тражиги ч добитп, крв и жртве јср су, на супротној страни барнкаде, јаке н моћне снаге којс јс сгво:ила та. нрвобитна аку мулација капша_\а на словсмачхом селу. Кала позоришна сцена ожпвп љсгову прпчу о силнпку Каптору мп тек сала вплимо како пзгледају „иах^удн” Kaie је направпло јсл«о време, издигло пх пзнад обнтиг света» стрпа\о нм у рукв богатство и власт и смог\ћпло да сваоају краљевства и прсстоле нрско .лешева. топлнх л»удских xcuicua”. преко прсгп©« ка које су, за ншх, понскад безначајнс. За транутак прсд Л41ма су немоћни д>уди и прав — сценографија Жнвода, п д>убав и вера. Остају са- .мо омче и всшала које чскај\ своје а;рре, чозск сс креhe нзмађу iiLix у сталној опаскосш да ие почне да виси на јсдном ОД IMIX. Редител> Ана Митровнћ, гост нз Смедерезскс Паланке. је Цанкареву драму впдео као моп/ћзост да се песннково мдсјко опредсл»ељс п?ема 6vAvhoj борби за слободу човекове личносп! нлуструја ефек пши! рсжијскнм и сценскпм слпкама, да се у пгри гуламаИа п гумачењу фа5;лс нстакне отпор протпву зла, мако* .unco да је озо спажно и прпс\п!о. Потврђека је кс.чсгатаипја да ic ова Цанкарсва драма зачетак буђења народпе свссти о својој спази која је извесна алп. стпнањем историјских С.КОЛПОСП1, још невла дају (Кантор, жупннк пдр.) Определнвши се за један моИз „Краља Бета јнове'' дернијп сцепографскп облнк, режнја пздиргава елементе модерне драмап-ргије која, за јсдно са игром 'глумаиа н сцеiic.M, уздижу писца из мелодрамскс прнче о суксбима и људској зрапши, iaku да саврсмснп гледалац пеома б?зо успоставл>а контакт са симболима Koin су прад »еговхм очи.ма. Захваљгјућц томе место збпвања ра\ње „ л>удски карактерп, којн имаче оновременске снтгаиије, nocrajv универза.\нп yK.tanaivhn сс у свс жнвотме релаццје, а крајм>а по-ука постаје истпна за коју сс треба увек борнти. V извођењу ове прсмпјере vuecTB/je цео глумачки ансамбл нашег позоришга, штојс поссбпо значајпо. И оозм прн ликом ту су се нашли искусми аматсри, прекаљени hocnoun нашег позорш; i ;ог аматернз.ма којн, и овом прплпко.м, носс на својнм плећима пајодговорннји део у.метничког посда. Ту се, пре свсга. ми сли на Мику Саковиђа (жуинпк) Петровић Еосу (Хана) Светпслава Мнннћа (старог Крнеца) Виту Жнзановнћа (су \ија) Л>пбу Џелатовића (Кантар) п Веру Павловпћ (Лужарева). V кбрак са и»и.ма су Мгде ПавловнИ Шакс), ЈоваHOBiih Миломир (Франц), Apa’.i ђеловић Јасна a naidi Слађа* на (Нпна), Марковић Ангелина (Франнка). То.иић Милош (Фран1»е\»), llaxiih Света (пристав), Стојановић Живота (над3f ••hi’1-) п Глпгорглвиђ Мволраг (Копрквсц). Вођсни нскус чом 'рслител>ско\! руком Апе Митрсгвћа, сви онп скгпа де лује сугсстнвно ц показују, по ко зна Kohr nvr, колико позогишкп аматсрнззм у нашем граду наставда caoi животнн пут цчв1 пов трлдаоег гошча v слобом<ом градг. Тхгмачећи гслпчана паше литепагне нстоопје Ohs! н сеие и нас \ вепа pair колпко ic Иван Панкао On ■> вслпки човек, борац и внзионар... Саша Букнћ Бавити сс скулпд’ром за мене значи пре свега рад, и io креативни рал. каже вајар СтоЈановић. Та л>убав за обликовање јавила се кол мене још у средљој школн. и све до сада ја се нспрекидно дружим са вајарскнм дле1O.M. • Како иисте укратко окарактсрисали трснугно стан>с у културп код нас, а поссбно у лиховноЈ? — Захва.у»ују!ш јслној групи културних радника окупл>ених~око СИЗ културе и Библиотеке тохови наше културс добнли су јаснија одрсђења и дннамнку. Сматрамда будући развој ликовне културе трсба да се оријенгин е према ликовној колонијн, стварању услова за отварањс ста.\не галерије и музсја. Свиђа ми се што постоји јсдна трупа слпкара са модсрннм изразом, али која се нпак везгје за човска и јбсгоп опстанак. О А који су Ваши планови? — Сматрам као свој уметшгчки залатак да v оквнру новпх урбаннстичких реше&а нашег града. дам свој допринос на оплемењивању наше срсдпнс, посебно тргова, зграда и других простора. Поред фонтане имам пдеју за још нсколнко скулптуралних решења на важнијим местима у граду. ИАШЕ ПОЗОРПШТЕ У ЦЕАјУ 20. лецембра 1975. годпнс. Схботићевом драмом „Људи" нашс Позориште по лруги nvr се представило Це\>у и железари.ма Штора. Прслстава је нзвелена у дворани препуној л>убител»а позоришне уметностп. на иачнн. којн ie* гледаоинма корсктно прсзенгирао лрамске преокрете људских нарави понешених вихором рата. Топли аплаузи понав%ани више шута у току и на крају представе, пспунили су извођаче осећањем ладоводетва. 1_ер очнгледно. публика је лубоко дожпвела прпказ н пскрсно наградпла извођаче. 11ел>ско гледалшите, како па.м рекоше предсгавншш култгре има публику вео.ма пстанчацог укуса, која уме да прихваш и itaipaли оио, што пннреснвнп дожини у смпслу тсксгуалног и сцсн ског извоБ^ња. СудсИи по прије.му па који смо наишлп н начину реагованл гледалаца, носимо осећање да су наши извођачи оставнлн сасвим пово V срцу су наше.ч сва твоја пространстеа: ftioHu/:e. брда u no.ba равна Бокор tay.ua, шикара, 6azpe.ua, боровњага u расцветана ружа моја. Зе.гени тепихудетелина, лиеада, златно кл асје: пшекице, јечма и ражи. Војвоћански кукурузии оксани, бујна ре пишта, еоћњаци и на брду викогради Прва љубав су: твоји план/шски огранци, кал/eibapu, ерлети и кланци Ka/bOHtt nodue.bavix бујица, ди.ич: засгсе .uai.te и сребрни облаии одриачци Прегршт лиеадског цеећа, котара tpo.xcb а, крцаси а.ибари и прспуни салаши Морска азурна обала — пучина ииасас та бескрајна n.iaoa, јата галсбова и стада КООО.1Л To је носгојбина, колевка natuux нпсдака, дсцс равничара и /ор/атага, горостаса, јунака Који тс кппз аскоае сачгааше: небкаља /tv. нсчобсд/чЈу, нсзааисну, слоиоднг If oiiux, коin кпоз кра, otaib tt накао c таорише Jyioc.taeujv нову ризницу иднакости u iwaedc C.icgom аленчана теоја бпда. планине и нп ка раана, .иноисна, часцеетана Сааки исбаљ ■ - v i.e, сааки камен. саака стсна, Kpe.bV је за.иизсна и nene.io.u лд'декн.и нокпивена У уснуло.ч dneehv, v бгокатио.ч лиша^ем обраслом гро чадно.и crctby, живе њихоае сени У псни, у »‘\бору погока v tux-uopy ц ер тло/у рсчног cv.iyat/oi воИотока У олуји оркана, \ б /секу иињс, v тхтња ии ipo.uoao, v npiLueiiy снегл, covaa: /дс јс родча ipyda Свуда: где је npouctocr опаска крвавим маче.и сулудог вихора стварана Кроз: yxiace страве. оркане, циклоне, мс теже, буре, epr.toze сзетске олује Поноре безживота, ковитлаце бескраја. б ездане безнаћа, и бауке мрака Твој пла.чеии ea.i v по.иахнитало! олуји еатре и грома сатре ропство и срам — букну слобода И донссс: светао. сунчан. аедар, распеаан, тонао iHJO.iehiui .иајски даи Нашу радост: таоји ковороћеичад у>иак ану — .\LtadocT разнграну — веселу ПролеЈта no ba: нас.исјана, разорана, зас .иејана бирићсто.ч покривену, у осслу бре.иенита од рада Аепртазих tucea лет лолских мотика зве ка и на tpodbv лелек И кад uiv.ua tuv.uopu. ц поток се гиба tt жубори, и кад река .иигољи. дивља и хучи у безнадежно! tioltii И утонули noi.tcd са орлоаских ettctiua у псвичанскс кот.шнс иорубљсне крзно.п хлороЛила. будно.и чегинара П наши извори, арела, гејзери, језсра и х\чни лечршави еодоскоци Тихе уснуле ttohti. и звезое. ччогобројнерастурене но небеској caxtohu, орагуљи . ноћи ОбзорЈа ру.иена, креаеии ovxo.u трију.ифа над мрако.и одевена, нркосна, c.ueia Хоризонт лааежа паса, рике крааа, блеја the оааца tt KVKvptntaihe пеааиа. Блистааа зора бајпа за nahaibe.u еунца из брда, нланина и нрозорских окана Твоја сељачка огњшита: diuubtiea, чаћаеа. прастара. необуздана, заосгала Ссла ушорена, куће и колибе на нобрћи ма: растурене, раштрканс, разбаиане Вртови поврћа, алеје шљивика ц јабукара на забрћу родно.ч начичканих Дах шљквице, nec.ua прела и схо вечер њих посела уз чкиљави лалтин поглед Китњастнх свадбц адет, саадбарски дрее ни обрсд Крштсња, слаае, бербс, мобе и џаскошне ceu/bCKC dahe код другова, роћака и браће Достојанствека пошгена стапина, пркоше ња времену. завичајних радости ерлина Cc.bauKti сукнсни zv/a. фута, фањела, .иа pa.ua, зар, јелек и зубун Шајкача, шубара, шешип. кече и <hec a обпаз уп»»к честнт, поштен, љх-дски DttcoKu (f/абрички dti.u/hauti. ридарска ок на, и ihitxonu поАзамни сокаии 11 аи dnvranii фабгички .иа/гтори. новаг ори. nodieuHti рудари п ви дичне зе.иље ратари Рабни састанци. упрапни одбппи, савети, зборови радника и падни задаци Јединстао речи и бсла, и ура, за нове п^бебе и остаапења Нск сија. нек блеигги, као баи саетлосг ttatuux идеја, пројеката за.иисли да npepaerv v ?орастасна остларења Да на.и ceuhv: радосна, счокојна. раздра ?ана, нова upeeuuja ivrpa За поколења ноаих односа, за лепше, бо ље и cnchiiuie evrpa У .uiipucv зноја и чрегалаштва у oKpu.by бразстеа и стааралаштиа нашег блиставо1 пута љан утнсак. Озом прпхнко.ч ни језичка баријера ннје представљала смстњу. Напротив. Гледалишге је извођсње драл!с пратнло са пажњом, као да је дсло нзвођено на сдовеначком језнку, а нзвођачи су депо поздравл>снн аплаузом, онда када јс стварно било умесно поздравити поједнне сцепс и дслове текста. Све v свему, било је ооп још једно успешно поелсгав* љанл цељској публини и уверења смо да је наше Позбрн* ште на сцешЈ у Цел»у, достојно представ.\»ало наш град, па у извсспом слшслу и нашу Републнку. Овај опис гостова*г>а ндшег Позоршша v Цел»у Зпо би непотпуц, ако не кажемо п то да смо примленн као вео.ма драгп госги, срдачно и другар* скн, да с.мо п.малн сусретс са најнстакнутнјим иредставнииима друшгвенополипнког н културног живота Цеда и да с.мо колнко је врсме хозволн* ло упозпхш град, његову аколнну и знамекитосги. нсторпј« ску п културну прошчосг, богату penoAvmioiiapiiy траднип* ју и саврс.мспи р.иг.ој. npcAcrauir.litii Ue.bu озај cvсрег сл нама ouetinvi cv кориснпм. па cv tipc\мг.н?«»< iiacraB.vaiu: конгакаш itauuix ii03up:uuia a c.M.upaiy. ла \ ncpciicKiiiun tv cana.vhy ipc6a npoiiiiipirni ii :ia лругс активности нз обшсгп кулгуре. Тако he убулуће. свакс roAiiii** ue.vciai са iianr.iu амзтеркма вршити рвзмспу кглтурннх ма ппфсстацпја. што he wccyMibii* во допринсгн бо\>ем унознанзH»V IICTOpiljCKIlX II KVArVnWlt.X HacAcba, учврп|Инван>у Mcbvcoбних веза и јачању братства и једпнства. Стсвам СтоЈковнћ
SFOJ49 14 ДАНА СТРАНА 13 ПРЕД СЕОСКИ КВИЗ „СУСРЕТИ СЕЛА 76." СВЕ ЈЕ СПРЕМНО Оа 15. јануара креће велики сеоскн Квиз „Сусрстн села 76”, саставии део такмичења „Младн поллпрнвредник — ро бни пронзвођач” и трајаћедо краја марта. Органпзаторп такмнчења су друшгвсно-полнтпчкс оргашна foiie Скупштнпа Оппгпша, Ya ружењс tniHceibcpa и тсхнпча ра пол»опривреде. Опглннлапи ia црвсног крста и СИЗ kvatv рс, а покровнтел* такмнчснл cv Општннска конференција ССО. ОК ССРН, осв. ок ск И APVIH. Такмиченл he сс одвшати у реоннма по бол систему.зна чи „Свако са сваким”. Y Axse такмнчсње пдс село које ie са купнло иајвеђи боој иодова. а уколпко два села нмају цс ти број бодова поедност нма оно село које ie сакупило ви me болова из пољопривредс. Свака екипа Koia се гакми чи v обавезном делг боојп по три члана а поаво учешће нма ју мештанп који cv стал.чо на стањенн v то.м селу. Такмичавски део састпш се из седа.м блокова: Првп део ie пољопрнвреда а одговараће се нз сточарства, воћарства. впио градарства и ратарства. Време за размншл>ан>е ie једач минут, а време давање одговора је 3 MHHvra. Овде сс може ос војитп 30 бодова. V APVTO.M 1елу одговараће се Ira познавања правила и гтро ттиса. последљег Фглбалског пр СРЕДЊОРОЧНИ ПЛАН РАЗВОЈА ПОТОЧКЕ ЗАДРУГЕ ИЕИмонадрт Y средтворочном noorpaviv ра звоја задруге v Поточцу који ie недавно сачињен, посебна па жња поклониће се развојџ впнограларсгва н шећерне репе. С обзиром на погодност тепена овог подјухорског села v 1980. годнни плантажни внногрзди пргжиће се на око стотшгг хе ктара. У сарадљи са вннагкжим npcAvaehiiMa Koia cv запнтересована за грожђе са овог подру чја, из године v годпну нииаће нови винограли, за чпју обраAV се планиоа и кгповина одго Banaivhe механнзације. Шећерна репа која је ове голпне сејана на незнатпим повошннама v 1980. годинп трсба да буде засејана на око сготпну хектара посршинс. To he on ЛИКОВИ УЗОРНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ИИЗ Борнвоје Петровић CWF из Горњс Мутнице. МИ пол.опривредом се бави од малих ногу. Поседује четири хектара обрадиве површине, која је увек на вре.ме п добро обрађена. Од недавно је удруженн произвођач задруге „Слога” из ПараНнна. Али га је као доброг пољопривредника афирмисало сточарство. За две три године гназад до 1974. године Боривоје је испоручио 9 бикова, 7 крава и већи број снтне стоке. Y прошлој години испоручио је само 6 грла, а у нзредној години овај вреднн домаћин намерава да повећа производњу. Како успева да оствари овако лепс резултате, пнтамо узорног пол>о1гриЕредника? — Има.м савре.мену стају за узгој крупне стоке, оп« ремљену модерннм апарапша, оборе за' ситну стоку и л»убав пре.ма свом позиву које се ннкад не стпдим, кажс Боривоје. Борипојс Петровп11 у стаји ТакоБс, успешно сарађујем са залругом н иоступам пс> саветнма стручшака. За обраду свог носеда механизанију позајмљујсм од залруге. Овс годмцс планирам why произваиву за око 60 одсто, иаравно уз примепу савргмсннх агротехнмчких .мера. велику помоћ у свакодневиим, иначс, тешким пословн.ма БорисоЈе Пстровић има и од својс трочлапе но роднце. х М. Радојковнћ На трннасстом кнлометру од Параћина у подножју планнне Бабе налази сс Дон>а Му* тннца, село познато по многобројпим пчеларпма. Алп поред пчелара овде пма и добрих похопрнврсдннка. Једног од ibiix смо нсдавно посетнлн. Зове сс Добрнвоје Нсшковнћ н нма 36 годнна. Пол>опрпвре* дна дслатност је код љсга застуњдепа већ 24 година. На 10 хсктара ораницс заступљене су cue no.bonpiiBpeAiic културе. Сопствена но.мпривред« на мсхапизашпа му о.могућује да своје и.ма|ве благовре- .мено п квалтггетно обрадп. И он као и његове колеге већ неколико година је кооперант поллгтривредне задруго „Сло га“ кбја му у многоме помажс. Она му обсзбећујс свс оно венства п нз југослопснске књи жевности, ОДНОСНО Its кшркев ностз! о НОБ-у. У трсћем делу ie нзвођењс слободог прогоама koiii чоже да траје од 25 до 30 минутн. Свако прекорачаде повлачи 10 казнених поена. Четирн блок обухвата здравствспо npocBchimaibe, а петп општенародну одбранг. У шестом делу јс идсјпо по Л1ГП1ЧКО образовање. гдс ~е мо жс освојнтп максимално 30 бодова. Y седмом делу сс 6oavic та клшчењс. диашплина публлкс п извођача, где сс осваја 10 бо \ова. Село победнвк добија цагоа av v воедносги од 15.000. apvfo пласирлни 8000, а трећепласн ра«.и 3000 дннара. Посебне награде доделпће се: iiaiuo.boi мезејској збпоцм 500, Hajoo.voi фолклорвој еки пи 1000, екипи из похоппивпе дс 1000. naioo.be vpebeiioi *штаоншш 300, Домг kvatv ре 3000, Hai6o.\>oi екипп iti сао браћаја 300. на’боллј екнпц ји ккижевностн 300 н најбол>ој екипи 113 Устава СРС и СФРЈ 300 дннара. Иначе ло закл»учен»а на«»*»г лпста пријавило сс OK ССО 22 села. Међгпш, како нам рс че Стојан Дннић. ггоедседннк, очекујс сс да овогодншнл та клшчењс будс најмасовнгпс н најзанзш.м!впје. М. ДпдштрпЈевпћ ти изводљнво, iep како се нада jv v задргзн, на коају спемворочног плана задругу треба да сачпшавају око 400 домаћин* става, колико отпрнлнке u има ово село. Упорело са реалнзаиијом ова ИСТИНИ Y ОЧИ ко амбшшозног плана повећаваће се п број запосленнх. тако да ће ЉЈЈхов број износити 30 радника. — Алн нећемо запоставпти ни механизашцу, мада већ нма мо AOBOban број трактола за реализацију нашег произволног плана, каже Добривојс Мк лојевнћ, директор. Од ових машина набавнћемо још један комоајн, ко.мбајн за сплажл' н opvbe за машписку обраду вмнограда. Посећујући ссло наше Опиггнне запазили смо да у најве ће.м броју сдучајева сеоска ом ладина живи и ради у прилич* но тешкн.м условима. Недостатак ггросторнја јс скоро сгална ..бољка", а затим се pebajy ма н»и нли већи проблеми различитс природе карактеопстичпп за свако село понаособ. Алм, нпак сс њнхово прнсусгво снажно oceha и даје то’н н смер самоуиоавној сошгјалис тичкој концепцнјп друштеа. И злладп Лешја којнх н.ма око трнлесет надазс се у слнчним условима. Једна простори ја у којој не могу ла се сместе ни петнаесг људи није довол>на да примн све one којп желе да присуствују састанци.ма. Постојећа сала није погодна за бнло какву 030iLbHiijy представу. Чп таошша не.ма ни једно слово. Једина друигтвена просторнја у којој се окупљају и стари и млади јесте продавтпша. Због свих ових услова младп Лешја нису нн једно.м учество Bxvji у Квнзу. а неће тт ове го днне. Тешко се одлучују и ла спре.мају приредбе. Тако би одприлике изгледалн условн пол којима радп тридесет омладиМасовпост и квалитст: са прошлогодшпњнх сусрста ОМЛАДИНЦИ СИСЕВЦА МАЛ0БР9ЈИН АО тда да делују много организова« нпјс. Свакако и малобројпосг актпва на неки начпн „огежава" cnpoBObcibc шнрнх акција, затим се намеће недос1атак чнта онице, спсркких терепа. Нзран но ту cv и друп! пратсћн проблсмн за|еднички за чптаво иаce.v»c Сисеван. Али, млади нс мисле да сс прсдају. Y току су прппрс.мс за извођење дрбровил»пе ра\не ак цнје на vpebeiby школског лво ришта. Прппреме око сакгплл ља књига се прнволе крају. A млади Сисевца узеће учешИе и V великом ссоском квизу „Cvcpeni села 76”. Како су малобро јнп да се попјаве као посебна екипа помоћи he омладинцпма Бу.%ана да што oo.bc upoby у такмичсњу. М. Радојковић Y оквпру Основне оргапизацпје Савеза соцпјалнстнчке о.м ладине Буљана жпви н ради ом лад1шски актнв у Сисевцу. Он броји 7 чланова. За прсдссднпка Је изабран Новица Стојаднновнћ. а за сскрстара Зорпца ЖнвановнИ. Mcb^riLM. омладшши овог насс л>а cvcpehy се са низом пробле- .ма којп отежавају рад и деловање. Свакако један ол иајваж Јшјих је п недостатак простори ја, где бн се одржавалн састаи1ш и други рални ckvhobh и до говори. Алп, тај пробле.м може ускоро да се реши. Наиме, постоји могућност да се једно одс .veifae школскс зградс ла младп ма, чн.ме би сс омогућило омладншшма овог ма.\ог нассл>а ИИ ИМ ЖНМ! напа овог малог п.\анпнског села. О томе како помоћи овн.м љулнма. кала и којп сс проблс ми могу ускоро решити р.мговаралн смо са Јаковом Бурнћсм. чланом Општинске конфе* ренцнје Савсза социјалистнчкс омладинс, залуженим за рад са омладнном Лсшја, којп нам је рекаи: — О овомс смо, као и о дру гпм седима, више ггута расправ љали на Прсдседннттву Општи нске конференцијс, п зак.уучиAil смо да пм се мора што прс на неки начин помоћп. Ова на ,.неки начип” подразумева просторије it биб.\нотеку. Ако сс лкннс четвороразредна школа, као нпо постојп преххог. онда he млади овога ссла добиш лепе просторнје за рад. Фор.мнра п>с бнблиотеке у Лешју мора ла постане п брига старијих којима ће такође ова зграда кори cniTH. Заједничком акцијом уз чомоћ Матичне библпотеке, као и добровохним прик\*пљан>е\1 може се у току знме завршнтп овај важан посао. To с\’ билн ттрви конкретнп кораци на побол>шан»у услова рада у Лешју. М. Дтпггрнјевић ДОМАВИНСКИ РАЗГОВОРИ АКО РАДНШ—МИ што је потребно за добру пољопривредну производн.у. — Чигајући похопривредну литературу п дружећп се са полгопривредни.м стручњаипма, својс знање пз ове об\а* стн у мпогоме сам употпунпо. кажс Добривоје. Алн п сточарењс заузима пп дно место код овог дон>омут* ннчког ггол>опр1шредппка. Heкоапко бикона, стотипу прасади као и десетак утовхсних свпња јс iberoB бпланс. ДобривоЈе Пешкоип11 нхмсрава да ове годпне комплетпра своју механнзацпју, да набави још некодпко внсоко.музнпх крава, а прошпрпћс и капацитете за тов стоке. И када говорнмо о овом no.bonpnпреднику можемо да сс послу жимо нзреком: „Ако радиш n.viahcuj”. 1 М. Пасић СРЕДЊОРОЧНИ ПЛАН РАЗВОЈА БОШЊАНА ' ДОБРА САРАДЊА - ГАРАНЦИЈА УСПЕХА Пре иего што ie усвојен План друштвсно-скоибмског развоја села Бошњана до 1980. годинс, сваком домаћинсгву је био уречсн по један прнмс* рак iberoBor нацрта, тако да јс сваки rpabaiiHH .могао ла се потпуно упозпа са нлговом садржнном. врсдношћу радова н изворима финаиспрања. Око 85 одсто граБана дадо ie соојс гласовс да сс нриступн љеговој реаднзацији. Шга садржн овај средњоро чни план развоја? Путсвнма јс и овдс дана прнмарна позицпја. Свс улпце испуњене у прошлој голннп поваљати и иоставити пропусте. Пројектовати улнис Маршала Тига н Бранка Крс.мановнћа. урадити их тврдом подлогом, а загим асфадпфатп. Пиљскн путеви he такоБс битп ношл.упченп. Довршетак ових радова треба очекпвати крајем годннс, а њнхова вредност се рач\ на на око 100 дннара. Извори срсдстава су самодопрннос, Aooponobna радна снага и матерпјална no.vtoh Фабрикс цс.мснта. Друпт важан задатак јс н мзграджа фудбалског пградишга кијс he сс лоцнратн на терену код основне школс. Довршстак сс очскује почет* ком лругот дела овогодишљег првснства. Y другој подовшш овс голипс почеће н изгралпа терсна за мале спорговс. Цеиа овнх радова ie такоБс око 100 xii.baaa динара из сзмодоприноса и помоћи фудбалског са- • До маја 1978. годинс око дома Ky.viype unhc посгаиљеиа гвозденобстонска ограда, чија вредносг he нлнетн 60 xit.ba ла динара. И овдс поред срсдстава самодопрпноса Боинванmi очекују помоН радннх органнзапија, првскствено ,.Шумадије'* н „Тргопро.мета”. ЗАДРУГА „СЛОГА” СДРД; - 0БШРАНА . О Пољопривредна организа ш<ја „Слога” у napalimiy у саставу ПИК-а Пупрпја пеома добро capabyjc са пол>опрпи> рсдшш пронзвоБачшш. Y чему сс огледа та сарадња разговара.\и смо са директором днпдодифаним ннжсњером полопрнвредс, Петром АдамовнНс.м. — Ова Осповна органнзација удруженог рада бавп се сарадњом са пољопривредним про извобачима, у ратарској и сто чарској Јгроизводљи удружени.м на неодреБено вре.ме у оквиру ње. Почетком сваке пос.Аовне roxiuie, заоеднички доносимо пронзводне планове и програме на основу којих планирамо потребна средства као н производни ефекат којн очекујемо, како бисмо бдаговремсно обезбедилн пласман добијештх no.bonpiiBpeAHnx про пзвода, као и пабавкс потрсбОМЛАДИНА ГОРЊЕГ ВИДОВА V ПРОШЛОЈ ГОДИНИ smsA лавтивзвфстд®врвв РЕЗУЛтлтва Неивно је у Горњсм Вндову олржап састаиак Осповие оргапнзацлјс Савеза социјалпсгнчкс омладине на коме јс разматрапа акгнвносг у npoiei:- лом псриоду. Извешгај о досадаипвем раду подпео је нпсдссдннк омдадине Радосап ПетpoBiih, а сасганку су прнсуствовалп п представцццц пзвршitiix органа друштвенополпгич кпх opraiauaiuija ссла. Младп Горшег Видова показали су пуну активност у проШАОј годпнп. Посебно требл пстаћн ibiixoB допрннос.г раду Осповне ооганпзацијс СК, у којој лма 28 омладпнаца-кому* ннсга, v рал\' Ск\шппп<е Мссне зајсднпцс. нзвршпог олбо ра дслсгацпјс, Vciieniiio ie ikibcvciio н iicko лпко paAinix акцпја на vpebeii.v cc.va п Дома ia vrvpc. Чн« таокица ie лобро опрсмлиша. што је рсзултат псдавнс акпи је на caKvn.baibv књпга п жсл»е омАалинаиа ла бглу добро ппфор.мпсани. Аап, могло сс п вишс учинати. To uiro сс npmivcrino ИЛП остадо педрвршсно v опо|, цч. докнаднће сс v CACwhoi годнiiii. Борпс Стефиншшћ За нову аутоматску тслефонску централу од 50 броЈсва neli је прсдвнБено мссто у До- .му културе. Y зависпостн ол почетка rpaaibc none подземнс телефонске лшшјс Параћин — Поновац завпспћс и почстак љенсг nocraB.baiba. Bch на npo.vchc млалп горапп овога села почсИе iiom.bynчаваљс терспа пзпад школс којп he се прстворнти у шкоа ски парк за олмор н рскреаЈчтју. И око спомсника палчх бсраца v-pcAiihc сс спомсн- •парк. Укупна врслност овпх радова нзноспће највероватнп јс преко 150 xn ba.va динара. Као нсопходна н свакодневна потреба Бошњапаиа намеће сс изградња аутобуског стаја лишта, која he сс урадитн v пајхнтнијс врсмс, што he копггати око 20 хиљада дннара. Средства he се издвојнти нз средстава .viecimx' самодопрп* посз. II за 1979. тодпну плапнра сс подизање објекта за встсрпнарску станицу, нзјвсроватпије на простору нза Дома културе. По садашњим прора* чуни.ма то бп коштало око 100 хмљада динара. — Укуина вредност планп* ранс нзградње обухваћене овим пданом из 1.833. хнл>адс динара, каже Мнлс Богдано* Biih, прсдседник Извршнст одбора Скупштине мсснс зајсднице. Сви наведснп објектн су псопходнп Бошњану тако дд всрујем ла ће п бнтп пзграbcini. Join јсдна гараннпја да hc.vio реадизовати средњороч- }Ц| план јестс и добра сарадња Извршпог одбора и Скгпштинс, као п vapaAita са свпм остали.м rpabaiunia it органпзацмјхма. М. Дшштријсш!Н ног репро-матерпјала н срсдстава за рад. О Каквн cv задаци овс Осповне организанпје удруженог рада v ивој обласгн npimpcbn* вања? — Наш основни задатак ie гдружнваљс индивидуалних по лхзпривредннх произвођача ра ли побољшања услова рада. у« напређење пољопривредне про нзводњс, укљ^пвање v са.моуправне соција.\лсгпчкс дргш« твеноекономске односе, проширење материјхм1е основе рала за задовохен.с потребп удружених пронзвоБача и дру штвених потреба. Надајмо се да ће се свн овп послови и ефекти, предвиђени заједничким naaiiiipaibeM, реалнзоватп v већој мери, и п<> ред познатих вео.ма тешкпх ус лова прнвређивака у no.bonрнвредп н несређеног п нсстзоилног тржншта. М. Васнћ
СТРАНА 1« ПОПУЛАРНА МЕДИЦИНА 0 6Б0ЉЕЊИМА ПРЕХПАДЕ Од важности јс п јачнна ваздушног сгрујач>а в\агс. Свакако да јачс вззлушно струјаibcoAiioaiy јодншпш врсмена всћс количппе топлотс тела. Huje без значаја ncrpciiiipaност пашег тсла у брзом и доволшо ефтгкаcifOM прилагођавању па нагла снижсња те.мпсратурс ваздушне срединс. Свакако да краткотрајла onircheiba 6iroлошке функције Иелпја не остзвл*а трајнијег трага захваљујуГш велнкој регеневативниј п репараторној слазк организма. Код понавл>аног Ј1ЛИ учссталог наглог хлаБења тсла можс да сс развија реакцнја нашег тела у лва правца: плп да дође до преосстљнвоспс тсла, н појсдшшх iberoBirx дслова на магло XAabcibe, цлн да дође до неосетлшвости однз сно нстрснпраности нашег тела и н»еговнх делова. Нс зна сс поуздано од чсга свс зависп јсдно нли друго рсаговаљс оргажпма. Рсчсно јс всћ да оштећењс биолошке врсдпости ћслија у нашем тслу из темеља меiba, услед иаглог сттжаваље телсснс топло* тс, однос између тслссних ћелија н микро ба. Слабл>С1ве општс, а нарочито локалне самоодбране органнзма у овом трајном, глад« ном рату Ислија са микробима, доводп ове послслјбс у надмоћан полжај. Они почну нагло да сс размножавају, појачавају своју снагу и токсичносг (отровност), своју агпссјтвност. За побсду микроба пч.јс потребно да Aohc до тако великог оштсћеља Нслпја. Како је веИ речено, штетно деловачл паглог xAabciba може да доиссе најраз.мпппије варпјаннјс у односу ка врсту болесгч и ло кализаинп' болестн. Поред осталнх фактора који су iich поменути, од велнке је важности и тај, да ли јс процесом наглог хлађеља тсла, обухваћс«'! читав оргачизам пли само једшш његови ле.\ори. Уза свс то треба гзети v обзпр ]ош један фактор, а то јс рефлскторно делован« наглог хлађења јсдног дела тела на удаљеие опганс, као и комтхо је х\ађени део те\а осетллгв, односно истреннран на хлађење. Тако је утврђена иесум- »ива узпочна веза нзмсђу наглог хлађења стопала и кијавицс, док је могла бггтн \твг>- Бена веза између хлађења грудн и кнјавнце, а нпкаква всза нзмеђу хлађеи>а руку и кијавице. Ова мстптгвања зона рефлскгорног дсловања иису ни ш далека завршена. Нсоспогпа ic чињечипа ла фпзтпсг* \ни Њак тсрп у атмосфери која нас окружујс играју знатпо nehy л логу у патологиш обољсно, пего Hiro се вратимо на — у којима Поомлја обнчно ппетпостав-sa. Да сс rniraibe које практично важно условнма долази до наглог губи топлоте? ie свакако јслан од иајчешћнх раздота за то. Деловањс промаје на опгачизам згчихи ол степена хладноћс наздушнс струјс. ол разлпке у топлотк лзмсђу ваздунше стргје и унхтпаппнсг ваздуха просторије. од брзнне ваздушног струјања, од влаж* иости кожс на телу и ол тога ла лп хлалиа ваздрт:а струја обгхвата читав органнзам, нли само поједине Јвеговс делове. Јасно ic да јс пбчтак телеснс топлотс утолико всћн иколико јс хладнија ваздушна струја која нас сбухвата у промаји. уколико она има p.ehv брзину crpyjaiba (само до извсснс .Mope), укошко је тсмпература унутрашњег ваз духа већа. кожа влажнија и хколихо ваз* лушна струја обухвата всћс поврипшс тела. Од анвчдја је в crenel! засићекост« влагом хлалне ваздушче струје. Губнтак телесне топлоте расте ггропориионално и са степеном загрејаности нашега тела, а, с тим у везн п са степстгом влажности кожс. Важио је напо.ма<уп| да лакшс подцосимо HCCMaibciuf губитак тслеове топло те, ако изложени хлалиој валдушпој струји, вршимо напорнпји мшипшги рад, iicix> кала мирујсмо.. У доглсду ACAouaiba паглог хлаБен.а тсла, илп ibcromix делова, дирекп1их ourrchciba ткива, оргава п зопа рсфлскторiror деловапл на удољснс оргапс, услова појачаља nnroreiiociu клнца, којс нормално, а иарочито за времс сппдсмпја, носсљавају сваки оргазшзам у ман»ој пли nchoi мсри, остајс још мпоштио неразјанпћснпх питшва, и то највећнм дело.м услсд потешкоћа да сс спровсде експери.мспталпо пронеравањс н нспхтшмим појслиннх приблсма. које у сксперпмспту трсба вспггачки изоловатп јсдис од других. Y сваком cAvuaiv борба тшотип noouaie у иашим прсдузсћпма заслужује озбиљну пажљу и папоре. Промаја мижс ла буде и корпсна. На пчммер, опа може да се коопстп за провсграваил ралиснние, алп само прс почстка рала и за врсмс подпсвнс паузс, када pavfifuii нопустс na miohiiims Про’члппнг»и,« радионииа за врсмс рада најбољс јс вршпти псмоћу вснтилатопа. а ако iwix пе.ма, отпапа нлм дслова прозора само с јслне странс радионипс. Чинн иам сс ла јс пажмо ла воата на радионииа.ма нмају vpebai за nvто.матски затвара!Бс, гколико нијс потрсбно да лужс сстајс отворева. Y условима рада промајс вмају велики значај и noBchaini губшак телеснс топлотс, којп iiacTvna ако се на нама сушп мокро одело, Aoibc рубљс плн обућа, погитову ако посао pa.vniK i нс ’зхтсва inncaiiBiiiijc мишп ћни напор. Потрсбне су огромме количипс телеснс топлотс ла се на нама ocvuin мокро одело или мокрс чарапс илн иипслс. НарочЈгго штстан угнпај пма на зупа^твено сгање сушење мокрлх стопала и когу. Те чшбснврс намеИу потребу ла ралшпш ирсгвлачс одела и обуку ако лолазе мокри у ппедсзеНс. С другс стране они тосба лт б\ ду добро затптиheini од влажпости на само.м разно.м .мссту тгомоћу гумене обгће н гу-Mnnainix кеие.ча плн маптила. И кол сгшена мокрпх дслопа олећс нли обућс вслике улогу мгра тсмпсрат\-ра ракиоште, заспћеност ваздуха влаго.м и мншићш! рал. Отшгге је позпата чнн»сЈП1иа ла дужс мпр јго craia’bc на хладном бстоиу лгоже да домссе v најмању pvifv кијавнцу због појачаног хлађетва стопала Нс може сс ипак рсћи да се у нашмм п^ехгзећима нс п?лн гз .^»птнту од хлалног бегсмског илп каменог пода. Исто је гако оппгге познато да Немо, ако загрејшш пијемо х^дно пчће, плп узимамо слалолел, неизбежно добита запа.%с»»с најчешће крајппка, а кадкада и гласчицс (промуклост) или сгомака Та чтћснипа доказхпс да и сасвнм храткотоајно x.wbcibe лелова једног ммнута, потрсбно неколпко дана б> лов^иа да сс поттрав.п. Врло често настају o6o.wjha прехладе кол осетл.ивпх АА’ли рали тога чгто сс нс корчсте правплио оделом као факшпом који помаже рсгулисању телеспе топлотс. Неће иастап! никакпа иггета ако рзмшк nsabc lev »ако олсвец ш слабо загпсјане радионицс на хладном ваздуху. али he, бар осстљпви Л>УДИ, лоб1гп1 у најман.у pvkv кијзвииг, a врло лако и гзко тсжс обол*еи>с. ако пзађу V истој олећп in заггсјанс ралпотшс на хлал ном ваздуху. Исто ie тако лоп«а гз”?жа ла зпми ис скиламо горљп капут са ссбс клла мз хладног ппостопа гла?имо V т сктијм, и m isv папо>л ппоплп чак ознојенх И у том схгчају неизбеж* но ie ко.кво бпло обо.^нл 1.-»гхлале, Из свсгз КЗЛОЖС.ЧОГ јасио јс колиху паж JW заслужујс. како дзље натамо нсгоамсчгпн»е всзс измсБу маглих промсна v топлотном ■режиму јслног организма п нојаве разппх обо^сп.а, тако и ппакпгпго г»'’”»-'пзн>е оп»»\ проблема по.моћу правплног мггијснског режи .ма v прелузећи.ма и помоћу храпствсчог про свећЈгван.а у цил»у да сс избеп1у грубс хнгнјеиекс грешкс v инвалплском хнптјенском режимх. Прим. др Милисап Богдановић КОНАЧНО CTAPTYJE Културно-уметничко друштво Тако ЖСЛ.НО И дуго очскивапо Омла/ViiicKo културио у.мстннчко друппво је пајза,\ формпрано и својпм радом настаол,аИс богату културну тралицију нашсга краја. Новофор.мнрапо келтурно-умстннчхо друппво „Брапко Крсмановнћ" јс ueh стартовало и показало запажсне резултатс. Сгручиа комиспја јс још прс фор.мирања друштва сачпннла Програм п Прзвилник рада и њп.ма су прсдвндслн број п врсгу програ.ма за 1976. годипу. За свакп празпик и слнчнс ппославе друштво бн уз обсзбеђењс финапсијских средстава и услова за рад ппирсђнвало пригоднс програмс за граbane, ралис органнзаинје, основне и срелњс шкоас п жктсд»а села наше Општпне. Програ.м би обухватао рсцигале са АоЛКЛОрОМ, XOpCKOM И MV3II4- ком пратњом. позоришни.м ко- .ма\пма н слично. Формиршвс овога друштва јс nonivHo оправдано и исправно. To јс .место гле he се ок\-п- .with .млалн, гдс he се упознавати са бспатпм традтшпјама I! генлснцијама kvatvdhov стпаралаипва. Сгрукт\та ОКУД биће веома разноврспа. а на rai начтш he сс остваопвати пршшшти it ииљсви ca.Movnnanног социјалистпчког развоја СФРЈ. Члановц су дужни ла радс всома актипно, да коигичкп н са.мокрптпчкп расправљаје о г»а м- и актиткктнма опгана ОКУД-а. о Ск^пштјшп, Извошпо.м о.убопг. о Стапту, ГТравнли слпчмо. Иначе, ово ОКУД he сс финансирати од: прихода соп- -политичких организација и заинтерссованих OVP, за рад и активност друпггва, прнхода од чланарлнс и сл. С. Јовановић ствсних активпости (приредбе, такмичења, концсрти, тј. од наплаћсних улазница; прихода од дотација СИЗ културе, прихода ол срсдстава друштвсноОснозно образвваие одраслих Прп Ралшгчком универзЈгтстк’ „Бранко Крс.мановић” у Параhitiiy н овс школске годинс vcпешно ради Школа за основно образовањс олраслмх. Порсд основног у iboj трећина полазника спгчс и професионално обпазоваље. Школу похабају радппии нз параћинскнх срганизација удруженог рада илп незапослет! радници са свиленШ!је завода за запошљавање, a viiiiiiiimiiHiiiniiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniii num.... iiiiiiiiiiiiimiimiiiiiiii: ПИСМО РЕДАКЦИЈИ HEFIOBEPEhbE KOIE CE УКАЗУЈЕ ПОТРОШАЧУ Дана h. децембра 1975. године (понсделак) навраћао ca.u v Робну kvhy „Бсоград" у Паракину, са намером оа видпм tt.ua .ш нсшто интересактно што бпх ја .uotao да кх пи.ч. Из.иеБу ocra ioi dotuao ca.u do одслсња парфи- .uepttje tt dcujttx tapauaxa tde ;.ttt cc donao jedan чсшаљ који ca.u tt куппо. llocw n.iahan.a na каси крснхго сам саојој кући. Прошло је 1 do 2 .чинхта то јест на 30 do 40 .иетара nntt пзласку из Робнс icyhe, na улпци, стшао мс јс бежирни ватрогасац ухаатп ме за рухав у .иаса народа и без нкаквот ко.исптапа реко: — Врати се дпухсе назад. Ннсп.ч хтсо да ко.иентарншси Оа иебих ttawo cv.uihuett иотрошач, јср жпвим у хгледној tt цењено! попоuHtitt. < пјт/г, ) cpu cc са n>ttM у /<\7iv a on. .ue ie otida увсо y ч'дно .ua.to оделсњс n noueo оштро npe.ua .uetttt: — lllra cn Kvttw влдм t<3 uenoea. /' '>a ca.u нога ^о cn.vo чешал xoiu ca.u n.-taruo Hine ун вср-maa r.r'i јс и м\впо no r.oiit.u tienoeit.ua da utt cc Kaenttie yecnno da ca.u 1чошач. Када са.ч га упнтао говорио је — ^опио сам обавештењс ia исправан tt поштен зашго .ие лшлтретира од продавачице da си однеHiro vKpao. Oan .ue ic заболело Jep ca.u ia Ataadu ученик .. разреда Et-onaucxoi школског пентра, a од 'гкопа ca.u u.tart CK tdc .uh je указано поасрење као добро.и tt noIV ПРЕХЛАДЕ КОД ДЕЦЕ Касна јсссн и први дани зиме представљају увск најпогодније време за прсхладе и то од најлакше кијавице до тежег обол>ен>а, за које је често тгга потребно и озбиљније лечељс. Хладноћа, повећана вла* жност, честс магле уз присугиу загађеност ваздуха, као и в!ећа MorvliHocT контакта доводе до обол»сн»а и то најчешће, горљих лмсајних путева. Често се те прехладе лаког облика излече за кратко време •vd топле натггке, В1ггаминс, аспирпнс и кратког одмора. Међутим, у мањем броју случајева уз кијавицу се појави и темпсратура, болови у грлу, хашаљ, малаксалост, слаб апстит, ломносг иелог тела, а понекад и iioepahaibe. To све захтева лскароси преглед, уредно узиманл лскова и придр* жавање савета лекара. Олојче и мало лсте су најчешћс паиијенти у овом разao6a>v in разум.\»1!зпх разлога, што cv occr.vfBiriif на прехладе и мање отпорни. Носни капалн, пототову ко\ одојчета cv уза:;и, те пе треба .\nioro а да лође до отока слгзшше и заir.uieiba носа. Већ и запушек нос предсгавља пооблем/ јер ое пдмах дсте узпемири, слаojfje спава, отежано днше и сиса. Анатомска блнзпна осталих оргаиа (ухо, плућа) н отворсп пут до »м<х представла гдоолгзн тренутак за ехспанsiiiv прсхладе, те сс код олој- «.'cia па и кол малог дстета зочас јелиа обпчка поехлада комплпчппа текшл обол»еп»има упа.\ом бронха, упадом плућа, упалом томе шена hen је скоро температура, дигестивни уха. увек При повипоремси лекару. који he након прсгледа усгановити од чсга детс болујс и преписатп лекове, Kopf he довесгп до коначног нзлечења. смислу позраћаља, систем у пролЈгва, Др Мнлах ЈЈајковскм псдијатар ттепо.и ученику. Сматрам da овакаа однос nnc.ua inabantt.ua и чотпоtaaun.ua овс Kvhc нијс копектан. Момш бих све потроtaaue да обрате пажњи ппплпко.ч уласка и изласка из овс Робпе K\ he. да пебп дожиасли оно што сам ia као пошгсни потрошач доживео да .ие нско јури на улици. Драгољуб Л>убичнћ у^еник IVt ЕШЦ „Борпс Кидрич" у Параћш<у гублтка апетига. игго са своје. странс допринос! брзом губитку тегчности из ортаиизма уч поремећај састава унутрашњс средине, која је код одојчета лабвлнија нсго код одраслпх. Нс ретко се нд високу темпсратуру и ваведене промснс надовежу п>чевц (фрас), који представл>ају врхунац панике, која захвата родитељс н околину. V сваком случају ту јс потрсбна лекарска гтомоћ, алп док се до лекаоа лође мора п може помоћп .мајка прва свом детету. Како? Прс свега мора сс смашггп телссна температура на начмн пгго се дете свуче, се нзмасира алкоходом тај те илп ракијом. уколико алкохола нсма v кућп. Порсд тога могу се ставити и облозн на груди на чело, рухе п стопала. Давањем тсчности обнчне воде, лако заслађене, чаја или воћнпх сокова надокнађује се губитак течности у оргашвму, Даванлм лекова xoiu смањуjv тсмпературу, као Андол плп пирамидон у вкду таблетс или раствора, те капиице v hoc, како бн дпсање бнло лакше. Прнкладно обучено дсте, a ис прегрпано и нзувијано у нсколјгко ћебаш, како се то чссто пракпгкујс, довисгц ле кару на преглед. Ако мајка учипи свс опо олакшаћс пуно п свом детсту ПАРАЂИН КОјИ НЕСТАЈЕ укупно их нма око ISO v 7 одел>ен>а. Запослетш полазницима раднс организацијс пружају помоћ у набавци уџбеника и школског прибора/а гле је то могућс подсшава им сс рад у сменама тако да булу слободни за nocehifsaibe часова у школи. V то.мс предњачи Српска фабрпка стакла. Поцгто се рали о младнч особама које немају не само завршену основну unco- .w, нсго су и без квалификација, за 60 ло 70 полазкика организују се курсеви за слектро и ручно заваркваље. На тај пачш1 пружа п.м се могућност да се лакшс запосле. Како на.м јс рекао управник школе. Стојан Лрснћ, успешно рз \е са: > одел>сља Koia походе л»ша са завршспим четврти.м, пстим плп шесткм разрсло.м основпе школс. Међутнм, олслсља за игколовањс непчс.мепих плп полуписмених одраслих Anna mrajy веома малп број полазмпка и ако у оргаипзап.чјама vvpvKceffor рада ралп зчатан број запослених кош зиа-* jv само да сс notnmiiy. Нпмере ла сс полуписменост изкорени постоје, али очнглелтго само на папнру. Свакзко да ралне организаиије треба да посветс пажњу и овом проблс.му ОХПОСИО »е треба ла дозооло д.з нмају полупис.мекс пропзвођачс. д. г. МАЛИ ОГЛАС Одриче.м сс своје acene Pv/Kime М. Тодоровић роБене Радосављсвић, која ie самовољно напхсти ла мој до-м и дете. Свз дугове учињенс иа моје и.мс не прпзиајем. ПовешПг бракоразвод- »IV паршпп'. Томислав Тодоровић ул. Вука Карацића 4/2 Параћнн Удружење лнковних стваралаца v Параћпну расписује К О Н К Y р С за пријем нових чланова Капди\аг треба да исттвава опште н косебнс услоlc регулисапе Правилником о иријему новпх чланова. Трсба полпеш слсдећу документацпју: — Молбу — Краћу аугобиографију — 12 радова СЛИКАРИ пег пст лвс пет цртежа (бпло којс тсхннкс) слика (акварслом) слпке — 1 y.vc п 1 темпсра ВАЈАРИ цртсжа( бнло којс техпикс) једна скудЈттура у матерпјалу двс скулпг\*рс у пптсу Пријсм ће се нзвршнпг у просторијама Заједнице културе 20. I 1976. годинс калд ћс стручни жири заседатк к одлучити о пријсму у члансгво.
CITAHAU БРОЈ44 14 ДАНА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА АЕРО KAYEA „НАША КРИЛА’ ОД ЗМЛЈЕВД И БАПОНЛ ДО ПДДОБРШ Н ШОНЛ • Свечано обслежска 20 то годпшњшш постојаља и рада Аеро клуба „Наша крмла” • Прослави су присустоовали и представпицн ваздухоплопгнх савсза па челу са геперв«оч ппт« пуховнихом Влппсављсвићсм, прсдссдннком ВСЈ • Најзаслужнијмма су додсљспа признања Двадесетогодишњпца рзда Аеро хлуба „Наша крила" свечаж) је обелсжсна 27. децем* бра V3 прнсуство многобројних званица. Измсђу осталог свечаHocni су присуствовали предсс дник Вачдухоп \nnnor c?n<m !'’• гхлавије, генсрал-потпуковник Душан Влаисап.Ђепић, предссдник Ваздухопловногсавеза Срби је.Јанко Лутовац, генсрални сек ретар ВСЈ,‘ Милош КомчевиН. генералтш сскретар ВСС миодpar Јокснмовнћ, представник ваздухоп .овног гарт<зона Нпш, друштвено-политички, спортски и јавнн оадниии опитшс. Богата ваздгхопловна традииија Паоаћнна, крунисана ie двадесетогодшшБим плодним радом овдашњег Асро клуба ко ји је ишколовао низ одличних вазЈН/хопловаиа — спортиста. О раду у ттпотеклим дсцешцама говопио ie салапЈН-и ппелсед ник клуба Гвоздсн Стањсвић. — ТТрослава 20 година посто јан»а п рада Аеро клуба, пада у врс.ме када иео наш народ славп 1убпларну 30-то годпшљпцу победе нал фашнзмом, a наш град шсст векова од првог писаног споменнка. што овоЈ вашој прославп даЈе Join свеча нијп карактер. Неколико оскудних ттпсанпх података и сећаља поЈслпнаца говоре о томе да Је овај клуб фордптрап годшго — д«е ппед другп свстскн рат. Тадашља актпвност бнла Јс претсжно ориЈентисана па једрилпчарство п моделарство. Нажалост та ак пганост морала Је да се преккне 1941. Садашљи Аеро клуб „Наша крила” формиран је 1955. године. мада' су се и раније одржавале неке ваздухопловне мани фестаиије на параћинској утрп ни, које јс организовао ваздухопловнн савез. Историја ваздгхопловпог спо рта од тада бива потпунија и богатија. Ондашњи клуб почео јс јбез икаквих средстава за рад Ji bovKy. Тешко је било почи- . r-. -v/ ’ ; *' Гости и учеснпци свечане прославе 20-то годишњние Аеро-клуба HA KPAJV ПОАУСЕЗОНЕ Y СРПСКОЈ ФУДБАЛСКОЈ ЛИГИ „ЗЕЛЕНИ” ОСТВАРИЛИ ПЛАН • Најистакнутнјп појединцп у тиму билн су Петковић и Грбовић • Тренутни плас.ман обезбеђује миран »^јимскп сан" Победом над екипом Будућности из Ваљева у последнлм холу фулбалери Јединства су обезбедилл миран знмскп сан. Са 17 освојених бодова (rirro ie 50 одсто од могућих бодова) »зелена” су заузелл врло лобро 7. место. ПосматраЈући обЈектпвно ово ie сасвим рсаг\ан пласман, с обзиром да је наш тим дебитант у Српској лиги. ■ Успони и падовн Током повенства бнло је и успона и необ!аш»ивих падова. Стручии штаб и ворни навија чи, који су овс јессии пратили са »гитеоесовањем наступс својих љубимаоа на крају нису оста\и неизневсрсни. Y првом дслу првснства 1975/76. фудбалери Једннства из борили c пст побсда. седам пута су играли нерсшено, а пет пута су морали да тепен напусте погиутих глава. О-тварена гол дифвренција је 22:22. Прг^нство 1с почело вчшс него успешно. Првм пораз Јсди 1ваги бсз ичега, мећутим, пара ћннскп 3aA>v6.VC]U!UJ! ваздухопловства смогли су снагс да ни из чега створс. данас изван рсдне условс за рад. Y првим годинама свог постојања н рада клуб је послао свог човска на илсоловање и та ко јс добио првог наставника Рскорди, рскорди... У двадссстогодишњој исторн.|и Асро клуба „На ша крила” може сс похва.мгти изванреднпм Р«’ зултатЈпш. Обучено 1е прекч Двсс та падобранаца! Од тих двсста падобранаца остало |е 15 држав1шх и 6 светских рекорда. Још увск некп од овпх (свстских и државних рекор« да) нису оборсни. Сараднл Наш Аеро клуб већ ви ше годнна одржава стал не контакте са Аеро клубом из Прага (Пољска). Ови контактп оглелају cs у међусобном посећнваљг. Помпи су стални гостп и учесшгпп 25-то мајског падобранског купа. падобранства. Од тада падобра нство дож!гвл>ава свој пуни про цват. Паралелно са падобранством у школама фор.миране су секције селенита и моделара које су биле прва степенииа љубави према ваздухопловству. Наслов текста вероватно сликовјгто илуструје развој овог клуба, јер данас он поседује нзванредне услове за рад. Клуб је власник сттортског аеродро ма кол Давндовца, хангара, три авиона, бункера за гориво.« нство Је доживело (и то несрећно) V шестом колу протмв екипе Раковице. А онда су дошле нсобјашњиво слабе партиЈе н на пад форме. Свакако да су најслабије нгре биле против ЛТладог Радннка у Папаћлну и против Вождовна у Београду, али су зато наЈбол>е партнје пружене у мечсвима против паНачих ТПМОВВ, Лозницс н ФАП-а. По броју постигнутих голова навалгш рсд Јединства је са 22 постигнута гола осми у СрпскоЈ лиги. Најефикасипји играч „зе леинх” био је иентарфор Иван Грбовнћ, са осам постипгутнх голова, док је Пелмвановнћ постатао пст голова ■ Пстковић и Грбовнћ сту бози тима Ако би сс међу 19 фудбалера, који су облачпли зеленп дрес Једипсгва, трсбало тражи тн најпзтакнуппе појединце, свакако ла с/ то цапархалф Мнрослав Петкоаић и цешар- <|>ор Иван Грбовиђ. Y мсђувремену на аеродрому је изграоено н падобоанско насеље за обуку падобранаиа, које палобраншг и из других клубова из Србије и аутономmix покрајина корнстс. Град јс пружпо свом к.1убу све што јс могао. МеМ^тим, ни клуб нијс остао лужан. Преда ним и шггензивним радом пало бранни овог клуба пронсли су славу овог града по Југослави* јн и ван н»е. За нзванредне резултате овај клуб је у међувре мену три пута добнјао октобар ску награду Параћина, послелн>а је од 13. октобра 1975. године. Поред редовне делатностк (спортске и техничке), к\уб ве ома успешно сарађује и са дру пггвено-политичким, радним и I Неустрашиве Параћпнкс Наш клуб познат !е w као расадвшк изванредmix падобранки. Вероват но да се Још гвек сећате б.гизнакиња Лвнљане н Мпрјанс БоројевиН, коЈе cv својсвремено браниле боје државпе репрезентације, затнм Колберт Клотплда, такође репрсзентативка. Н>нх !е наследиАа медптптнска сесгра Драпша БашчаревпВ, која је такође €талш< члан државнс репрсзентације. Она |е ове године п најуспешмпја падобралка Јутославије, ко ја Је ове годпне на Балканском шампионату и државном првснству освојила шест медал>а. осталпм оргавизаиија.ма, са rap иизонима у Ilapahimy. Куприји, Нзпду... Будућност пртгпада вазду хопловцима. Ово није само фра ПетковнН је одиграо 16 утакзпша (није насгупао једино протав ФАП-а због поврсде) и по нсписаном правилу на свакој утакмини је бпо Mebv најбољима. Брз пожртвован био је велпка препрека за пропгвпнчкн нападачки ред. Иван Грбовић је и ове полусезоне потврлио свој велики играчки потешшја.\. Иако је ча свим утакмицама имао спеинја лне чуваре, постигао је осам голова и био највећа опасност за противничке одбране. Ykoлико јбсгови играчи бол»е сара byjy С IDW.V, ол овог врсног гол гетера можемо очекивати лоста голова у пролећној полусезони. Градски стаднон ће послс лрсдаха за неколнко двна попо во оживети. Тренер Радослав ЦскнН окупиће све расположи вс снагг како б»г што бол>е при прсмио тим који ЖВЛ11 да пот« врди стечени пласман. Всрујсмо да he уз извеспа оспежен.п тима, то п поћн за руком и да he српсколигаш са Цршгце достојно репрезентоватп своЈ град. Слободан Драгутнновпћ за већ реална могућност. Јср у клубу се трепутно налазе квалификовани и способни л>уди. Трлгугно у илму раде три пилота, од тога јсдан иаставник моторног летења, шсст падобра наца са дозволом, а од тога су двојпна насгавниии падобранства, Binue падобрапских почст ника, авио-.механичара. 5С0 ссле нш. Њихове су очи упрте ка раз вијању пртгередне и гуристичке авијације, ка отварању вазду« хопловног цсптра, који бн пмао и међународни карактер. О то ме Гвозден Стањсвић каже: — Же.ш овог клуба нису у топиЈа, већ реалка разлтшлл« н»а, која ће заЈеднпчким снага ма кроз нсколико годпна битн стварност. Употреба авпомсто* де у пољопривреди и неискоришћсне прнроднс лспотс п нс ториЈскп спометши, гараппија су патих размишљања. V АНКЕТЧ СПОРТСКИХ РЕДАКЦИЈА РАДИОСВЕТОЗАРЕВА И ЛИСТА „НОВИ ПУТ” И?И 818 ВМИ МЈИЈЉВ О На листп најбољих појединаиа налазе се Славица Сретеновић, Драгииа Башчарсвић п Милосав Петковић G десст најуспсшпнјих екгпа су фудбалски клуб ..Јединсгво к Стонотсниссрски клуб „Борац". V традпшЈоналној анхетн спортских редакцнја Радио Светозарсва г< Новог m ia за избор најбол»ег спортисте 1975. у Поморав\>у Ресави и Левчу параћинскн спортисти су заузели вндна мсста. У категопијп најбол»пх појединаца прво мссто прппало јс ћупријској атлетнчарки Зоои То.мецић. a Apvro нашој кошаркашЈгци Славигш Сретемовић. Сретсновпћева ie прошле године била трећа на овој лпстн. Трећепласирана на листи најбољпх 10 споргнста јс Драгица Башчаревпћ падобранка аеро клуба „Наша крила”, која је прошле године била прва. Вероватно да ни ове голпне жпри не бп много погрешио да јој је долелпо прво мссго јер то она заслужује својнм резултатнма. Трећи параћтгнскн спортпста који се нашао на овој лпсти је фудбалер Јединства. Мнлосав Петковпћ, коме је припало девето месго. Прошле године није био на листи. По првп пут ове годјшс проглашено је десет најбол>их спортских клубова у нашем региону. Сасвим заслужено ггрво место припало ie женској кошаркашкој екипп ОКК Параћин. која се тренутно такмпчн у најелитнијем друштву. Узгред напоменимо и то да је ово једина екипа са овог pentона која има статус прволпгаша. Фудбалскн клуб Јелпнсгво Је на овој лпсти заузео треће место, одмах после Бокссрског клуба Каблови. Најпрпјатнпје изнсиа1х*п>с јс свакако полатак да су се стонотенисери Борца заузелп на Гснерал-потпуковнпк Влаисавл>евнћ прима кристалну вазу Y знак успешне сарадње ВСЈ н .1 К „Наша крнла’* — ”а xpajv свечане седннпе плазог неба, данас лвгекде су „аз^ужберт Клоталда раме va раме са Драпгаом Башчаревип, Ллгбишом Шљивићем, .'\лубишом Наким спортистима, јазтпш и дру тптвено-по.Античгаш радтпптима и оргашоашпама. Међу добитнтпшма признааа палазе се и некадашљп аооки овој листи девето место. Међутм, вероватно је направллна и грешка што се њен најбол>и играч, Првослав Вукома. ИСТОЧНА ГРУПА ПРБЕ САВЕЗНЕ ЛИГЕ ЗА КОШАРКАШИЦЕ ДОБАР СТАРТ! Партизан — ОКК Параћин 47:64 (29:38) Ј. ОКК Параћин: С. Петровић. .. Торн>анскн, 8. МнрчиК 4, В. Псгрови1| 4, МаноЈловпК. A. Top ibancKif, Филиповмћ 2. Стефано вић 10, CpereiioBiih 36 и Тарановски. Помало нсочскквано. а.и< пот п\ио заслгжепо наше кошарка шиие су влсоко поразнле скнпу Партизана. Ова победа је са мо доказ више ла се екнпа на лазп у одличној формп и да he сс бортгп! за 4. место у својој групи. Овако fticok плас.ман је још јелна пзтврАз залага1ва тренера Боже БорВавпћа. којн ie ствсрио заиста чврсту и квалп л .... . — тетну екипу. Мала готће v Бео .Првг лкгу није случајност. ОКК Параћнн 74:57 (33:25) ОКК napahii'.i: С. Петровић. Ј, Торњанскп 13. Марчнћ 5, В. Петрови') 1, МаноЈловић, А. Торњанскк. ФилаповнН 2, Нико лић. Манојловић, Сретсноиић 32, Стефановић 1 н Тг.раловска 3. Кошаркашиче Параћина су зпше него успешно отпочеке др.ти круг такмиче«Ба у Првој савсзној Aunt. Екппа Уиггеерзп тета us Приштнне побећеиа ie ;а 17 поена разлике. после всо ма добре пгре иашнх кошаркашнца. Параћинке су показале сп гурну и чврсп’ нгру. Најбол>а кошаокашниа Уннверзитета Ју умовићем, који треба да проносо славу параћннског вазлухопловства. новнћ mtje нашао на лпсти за најбол-ег спортнстг. Прсма оијавхеннм резултатнма можемо бнтн задово.мш. јер најзначајнпји успесн параћпнског спорта су награћени од јавнск мњсња нашег рсгиона. граду, наше кошаркашЈше су <жле толико супериорне да miједног трснутка шгхова побе- \а није долазкла у питање. Beh на почегку наше кошаркашице приредиле су шок зд ломаћс навијачс. повсле су са 8:0. Свс до П1»л\*врсмсна наше кошарка uniue су одржавале ову разлику и нл олмор су отишле са 9 поена разлике. Кошаркашнне Паршзана су v дрггом полувремену покушале свг ла достипп* разлику. али су морале на крају да сс 'помире с поразом. Пораћинке ггред вођене изванредно.м репрезента П1ВКО.М Сретеновнћевом. потвр дпле су ла љихов пласман у Универзитет (Приштина) нику. пошуно је „шгопована" и тиме јс пола посла било оба в^ено. Снажан отпор Приштин ке су пружнле у првпх двадесет минута. алп што је игра вншс охмииала моралс су да призчајг заслужен пораз. Ова победа је веома зпачајпа. iep побеђен јс директни конкгрент у борби за опстанак у Првој савезној лигп. Сусрет су добро водиле evAide Станковнћ нз Горљег Мплаповца п YpoincBiih m Чачка. С. Д. И:.ла|е UK СТРП ЧЛНАПНН Ypebvle: Релпкинонн KiiAcmlVM ГлаПни п n.ifoRttpini ГПР •••••*■ Саша Букнћ Алркса Ре.и»;.ни|е: (liip.ihnn Б Крсмин« RiilW 16 Гсл 83-694 Шгимпа: ..ГЛА<‘* бепгрил. Плн1*п1'('Иг><а 8 Тел 333 384 Тнраж: 10.500
НАЈМЛАЂН ИАЈРАДОСННЈИ Крајсм протеклс годнне снакако да су били најралос нпјп иајмлађп суграђани. И* мали су и разлога^Очскнвалп су нх поклопп. пакстићи пуни слаткпшв... Најважннја ствар у години је долазак Дсда Мраза. Када оп лођс п подели поклопс из својс прспунс торос усхпћењс малншана достиже врхунаи. Дсда Мраз јс 30. дсиембра био иајдражи госг дсџе из дејчсг обданпшта. Онн су му даривали песмицс п игру, a Деда Мраз их је наградио пакетнћнма. УЗ ТРПЕЗУ Н ТВ ПРОГРАМ - ДОБАР ПРОВОД Мпогп иашп суграђанп дочекалп су нову годпну крај телсвизијсхих апарата, уз добру и обнлну трпезу. Пред поноћ наш фоторепортер у згради на Кеју обишао је и један дочек у домаћој режији. Домаћин је био Стојаи Крстић и супруга Жнвана. У гостима су били њиховн пријатељи Стојадии и Марпгта Тасић. Похвалили су нам сс да је телевизпјскп програл: овс тодине био добар. Уједно смо искористилн и прилику да забелсжимо љихову заједничку новогодишњу жељу: Да пред Нову годпну не нестајс струја. Да иам град буде урелнији и лепшп, да у идућој голини испукавамо своје граВанске обавезе и тиме да учинпмо друштвени стандард вишпм. А у помоћ сви смо наздравилп Новој годнпи. ТАЈ МЈ1АДИ ВЕСЕЛН СВЕТ Где год се дочеклвала Нова и весело и сви смо билп у тој годнна било јс ведро и всссло. најлуђој ноћи тај младн весеИграло се псвало н забављало ли свет. Музика и расположсњс до раио пзјутра. нису нам дали да „оствримо”. Ученици Гимназпје као н сва Сада нам остајс да „засучемо хе године 30. децембра органи« рукаве" и почнемо отпочетка, зовали су пролог Нове године. ха би нам ова година била усДо у поноћ с.мењивале су се иг- псшнија ол прошлс. Наздравље ре, избори за МИСС, најлепшу до идуће Нове... хаљину, пај... М. И Чланови спортске секинје ЕШЦ „Борпс Килрпч" органпзовали er v школп лочек. Њих шсзлесст нс би могли да сс пожале нп на трпезу ни на linnмунг. Штимунг ie бно прави но вогоднипђн. Играло сс све од бита, тангоа до кола. Онн хојн нису дсшлп на до чск v dikoav. илп пегдс прнпатпо олаЗоали су бпоскоп Радннчки. Мсћутпм у најлгђој no* ћи бноскоп јс „изгубио" cnoiv (byitKiiiijv. On ie опог min бно вслико игпалнштс за новогодиш тесачс. Увод у атмосЊ<’п\г п штпмгнг чтпео ie гз п^моћ члпнова «Бо\- к*лг>не cernnin Дома пмлаличе. И тако јс бпло свуда, велро За штизпиг у Радничком брн I нули су сс фолклорцц ! BIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIM I« Iii.iiiiiiiiiii"l:ii IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIN ИЗ КЊИГЕ „ГРАД ПАРАНИН 1815—1915” ТТо 3577. 16. иојсмврија 1836. Y КрапЈсвиу СПИСАК JOBAII ВАЈНХАПЕА Да сс скспед. Гавр. Јошг потрсбнп стварн у водсшпш napahinicKoj Но 15. 21. маја 1838. 1 V Параћину Впсокославному КЈћажсско србско.му Совсту ПААЋА РАЧУНЕ Ho 234. 12. ссптембра У Буцрцји 1838. Члсн к. србског CoBeia. полковник, Мнлосас ЗдравкопиИ Впсокославно.му кн>ажсско србскому Совету Надзнратсља ирав1ггел>ствепе наолсћс сс подснпцс у Параћнну Антс Степаповпћа — рапорт w Од пнсоког прсднисанмја високославпог књажсско србског Совета 11. т. м. за Ни 2897. примио сам под печато.м 100 талира и вндсо са.м шта ми се препоручујс да истс нов цс предам Вајнхаплу за >вегову плату два месечну. авп/ст и септе.мбар. Зато са.м му новцс изручно и од ibera квиту примио, коју прнлажем с рапортом овим и шиљем високославному кн>ажсско србско.му Совегу. Но 79. 16. сентсмбра 1838. Y Параћнну Надзирагсљ !цхммпел>ствене водснице, Л1гге Стспановић Благор г. падз11ратсл>у правнтед>ственс у Па* pahiniy волсинцс, Л11ти Стспановићу V Параћину Падзнрате.^а правитслзствене паодећс се водсницс V ПараНину Антс CicnaHODiiha — рапорг Од впсоког ирсдписиппја високославпог кнажсско србског Совста од 16. т. м. за Но 3577. видео сам и примио сам исправно 18. т. н. послату, за два мсссчну плап* Вашхаплу и јесам одма >вему предао п ол љга kbiiiv на исте новец примио, коју прплажем високославном Совету По шиогу што бало бп да смо и дсшша свршена с на сто ra.uipa квигу. се тиче нас оба позив гренрс1>с дошлн, но пије воредом. Ради с.мо доћи кал би свршена бпла равпо с рачуно.м, зато мо- \пмо препокорно до два или шп лана док ју све с радом свршнмо, лоћи Исмо оба по налогу високославног кп.ажсско србског Соиета у Крагујевцу. Но 91. 18. иојсмвра 1838. V Парзћину Надзирптел> прав1пел>ствене водснпце, г\нте Степановнћ Ввсокославпому кљажеско србскому Совету Надзиратсља правЈгтељственс наодеИс сс воденпце у Параћнну, Лнтс Степаповпћа — рапорт Јован Вајпхапсл поленнчар ственој у Параћину волсннин пвс.мом својнм ол 13. тек. Но Совста лвомссечну своју платуу правителн налазсћп сс, 20. иштс ол На захтсванл реченом Вајнхапсла, ina.vc iau Совет. нрипалајгћу му плату за лва месица у 100 залнра, по Станку Петровићу нз Hapahnna. с препоруком да ви мајстору Вај нхапелу прслате. имајући о прслајп нстн но> ваца Coucr iianccnmi. По тому препоручуЈем вам се, да вм с мај слором Вајнхапслом амо Совсгу дођсте, да се напово Взјнхапел за воленнцу тамоипву погоди. Од високо предппсанија високославног књажеско србског Совета, од 16. т. м. за Но 3577. видсо сам које мп сс прспоручује собо.м поведем Jobv .мајстора Вајнхапла. који се налази у водешшн правиге.детвене. оба да лоће.мо v Крагујевцу. Ја сам ово лана очекнвао да бн се доправпла, зато сам се задржао, већ дзнаске покрише п с мајсторима се прерачунн. По налогу оба прикодима високп славному Советг и рачун пд тпошкова лего ши.е на водеипци прш1осп.м, што досад било. Но 93. 22. нојсмвра 1838. У Параћнну Нпдзиратељ правптељсгвене воденнце, Антс Степаповић lllllllllllllllltlllllllllllllilllllllllllllllllll^ 1. Трп водеш1чна камена за млеил 2. Пакови. у којима he се храшггп брашно ло 500 комада 3. 200 комада дасака од 1 1/4 плаиа дебели 4. 2 каис и једно решето за прањс жнта 5. Вид водашчни с no.ta п унутра, малтернcani п окречши 6. Кров прек,р|гш са немачкнм црепом 7. Гвожка за разне иотрсбе, којс првн воденици окнватн треба 8. Једно закрнвало на точкове с no.vaunbc, како UM зи.ми лед досаБттвати пећс 9. Јсдну собу. где he сс жито кваагпг и при Надзнратсљ правнгеАгшвснн добара паодеће сс у Параћику. Антс СтспановиН 10. 11. уготовљаватн за мленл Једну греду од 18 шухи дгжјшс, 1 шуха пшринс п дсблчшс Јсдну брану, више сада постојсће бранс пачннип! с јсдннм сандуком за пссак Четнри дунђера параћипска за помоћ 13. Двс оке зсјтина, једну оку (Wasser Bleih odcr Eiseneshwertz) 14. Једпо хчанијс кол водсницс 15. У преправности разнс јаппје нматп и зато јошг у пгуми такова одсећп и снети дати. да пј нс тражн, кад му затребају. АЦ — Совст 6 — 1838. Високославному књажсско србско.му гправк* тслио.му Совету Надзкрател>а прав1ггел>ственн добара наодсИн сс у riapahiniy Аите Степановнћа — рапорт Усуђујем се високославному кнлжеско србском Совегу питати које се овди налазс једно 50 комада вепрова књажески на рану, којс if' јс Илнја из Јагоднне дотерао у обору да поједу оно кукуруза из горње воленицс ујам, који је сасут v амбару и један ппесек од 6.000 ока при г. Анђелка упалио сс. Послс јес.мо га превадилп у иамију, нешто по собама II ол ibcra давалп смо на ове 50 комада је ле су га док cv глачнс бпле, а сал иећеду, а сал сам почео лаватн од она бол>п. А кал би било јошт за 100 комала и док буду гладне тс би појеле она кваран. послс бп прсдузели опа oo.va ц баш добре би тодико бпави НЗН111ЛИ совим кхкурузом н очи* culm! би 113 амбара, које није више за лржа iue, у зрннма је а настаје врућнна. може сс трефит. Бојим се ла сс и он нсшто нс укали. а ја свакп дан обглелујем н чробам. ако би вндсо. да и љега растурим. Мислпо сам много коме би јавпо но сад прнходим и досаду причтшам внсокославному Сог.ету уведомпги. тн Надз. правнт. у Пара!нп<у водошцс г. АнСтспаиовпђу у Параћшп*. Од платс млинара Јована Вајнхапла за 4 месена до БурВева дне о. г. по 20 талпра ол месеца задржао јс Совет 80 талмра свсга т. ј. 800 rpouia пор. На рачун мликара ол ове сгме издао јс; Тншлеру Шварцу, кад је у Параhnii пошао 5 талира — Paoauiijaxta, који су тншлсрски алат у Параћин одвукли 5 талира — Г. Рајовнћ дао је у Београду тншлсрн.ма на трошак и подвоз до Параhinia 4 дуката — Совст је дао Вајнхаплу 10 дуката 50 гр. 50 гр. 96 гр. 240 нр.. 436 гр. S 2 Остатак пак 346. гр. у 15 луката ћесарски цвани. и 3 низамчића шмл>е Совет вам, с препоруком да иј Вајнхаплу предате, узевши од itera квлту, како је и за поменути 4 ца нлату подпупо примио п Совету је л»ите. Но 2045. 22. jyintja 183S. У Крагујевцу месепошсе експ. = Марков. Високославно.му књажсско србскому Совсту Надзирател»а прав1ггсл>ственс наодеће си воденнце у Параћнну Лнтс Стспаповића — рапорт • Vcybyjext сс високославному кљажеско србскому Совету jasimt од како смо престали мугмел ц ппочс сортс млети v волепчпи нрап1гтел»ствсној. јсдппко пастојаиам с овим мајсторима јошт прибавпо сам и лруге мајсторс, непрссгано граде. тск ла бн који час прс наместили и она два камсна ла промељу. које кал би срећно пртиествијс спстлога ктаза приспсло буле. ради смо ла 6vav онда сва три готова промлети. Но вилећи ла сс сноро рали због неке снтннце и мајсторлика њиовог, sic знам да ди he сс што моћи лондс. (Наставнћс сс)
АКТУЕЛНО ИНТРИГЕ И ИНТРИГАНТИ Када се поведе реч о Coцијалистичком јавном мпепу, његовој етичкоЈ ц coциолошкој структу ри, у прошлости и Санас, суоча вамо се са кџтегоријама које су означене насловом овог коментара, Као да су ее У последње време пред друштвену делатност ио прсчиле интриге и иптригакти хотсћи да се наметну као „иајмеродавнији" чумачц збпвања и акцнја које се v последње време <,оде на свим нивоима coцијалистичке праксе, „чајпсузданији" извор инфорчација, малтече, пајобјектнвнији и најмеробавнији арбитар у евзнтуалпим не споразумима који се у жи ооту јављају. Може се претпостаеити da tix има у свим срединама, на свим нивои- .ча, увек. cv веома активни и пуни „садржаја". Понекад су потпуно аионимни, a понекад се са чудним no11ОСОМ откривају, ееома су добро обавештени, знају да разликују истину од претпоставке па су зато убећени у исправност својих тврдњи. „Добри” су прогнозери и ненадмашни комбинатори. А интимна и друштвена сфе ра су им приступачне. својом „уверљивошћу" импресионирају саговорника. a дискретнпм познавапем све 7fi и свачега понекад постижу жељени ефект. Када су „довољно храбрн” тиау аноннмна писма и шаљу их на све стране, форумима и појединцима, уверавајући их у своју „добрпнамерпосг" у „заипити" самоуправљања и законитогти. Сма rpajy сасвнм ,Ј10рчалним” да употребе грубу реч, фалсификат turn конструкцију. Vepeda н псовка, то је доказ „храбрости" у ,днонимност” а чсприање no привасном животу је манпр без кога се не може. Посебна област њиховог ннтересовања је каоровска комбинатолика у којој је могуће наћи свакакм решења без имало критнчности и погптовања критеријума које друштоо тражи у тој сфери. У бизаршсм ствапима траже крупнс проблеме, а онда проричу будућност као да је оиа на дохват руке пл се маћионичарским штапом чоже претворити од илузије у истину, OeiL\t се ни пз далека не исцрпљују „тактика и стратегија". Чудно је свакако откуда пх је толико у вр& мену садашњем када је слобода мишљења и говорења постала елеменат изграћивања самоуправног јавног мнења и граћана у њему. У време када заједничка реч и решење постају нужност, бежи се у мусне малограћанске воде да би се тамо уловио неки сумњиви поен за себе, а кобајаги, за цело друштво. Добро је што у оваквим ситуацијама истинско социјалистичхо мнење зна да разликује дискусију од демагогије, интригу од истне, а интриганта од правог. граћанина. Из ових разчога Савез комунисга, и све социјалистичке снаге, повешће борбу da се uHrpuie и интриганги поставе иа оно месго које им и прнпада — у непријатеље социјалистичког самоуправног друиства. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦИОНА БАНКА ПАРАЋНН fiAMAi АИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ИЗ РАДД ОПШТЈЈНСКЕ ОРГДНИЗДЦИЈЕ СДВЕЗД КО^УНИСТА АКТИВНОСТ КОМУНИСТА ЈЕ ПОТПУНА • АКТИВНОСТ ОРГАНИЗАЦИЈА СК УСМЕРЕНА КА ИЗВРШАВАЊУ ДНЕВНИХ ЗАДЛТАКА И ПРОГР АМА ® ЈОШ ОДЛУЧНИЈА БОРБА ПРОТ ИВ АНТИСОЦИЈАЛИСТИЧКИХ СНАГА Саветовање чланова руковод става партијских организација Политичког актива Општине, које је одржано 10. јангара V сали Синдикалног већа, разматра.\о је најновије резултате v активностн комуниста v друштвено-полЈггичком животу наше општине. Анализа политичког стања је указала на дал>у активност комуниста и радник л>уди у реализацији закључака који су донетн на седници Комитета Конференцнје из xojiix проистиче значај иПодносилац реферата Душшгка Мнлосавдевић ПОЧИЊЕ КВИЗ „СУСРЕТИ СЕЛА 76” СПРА СЕ СТАРТУЈЕ За овогодишњн квиз „Сусрети села 76" пријавило се 22 села наше Општине. Такмичење ће се одвијати у два рсона по бод систему, а трајаће до краја марта. Ове године одговараЕво парова првог кола: Првп реоЕ Дпзидовац — Бошнлне Сгубица — Буљзне Поповац — Шалудовац Мирнловац — Забрега ГлавЈша — Г. Мутннца Другп реов Горкс Вндово — Текнја Голубовац — Лсбпна Ратаре — Д. Впдово Стрижа — Рашевнпл Крежбнавд — Чспурч М. ДкмктриЈевић ће се из пољопривреде, саобраhafa, спорта, југословснске књн ЖСВНОС1И из НОБ-а, здравсгведеолошког образоваља чланства што полразумева успешнију борбу против свих негагнБностн. V информацији о протеклим изборима за са.моуправне инте ресне заједнице значајан је податак да је велики број грађана и радннх људи изласком на бврачка места показао висок степен заинтересованости за овако значајну друштвену и уставну акцнју. V овоме свакако лежи закључак о ангажо* ваностн комуписта и чланова Политичког актива на предизборним и изборннм састанцима да се избори припреме она« ко како је потребно. Полнтнчку оцену предизборне и изборне активности даће Конференција СКС наше Општине. Марксистички центар Радни чког универзитета припремио је краћу анализу о реализаци* ји Оријентационог програма идеолошког образовања комуииста и радних л»уди. Из ин* формације се виде да касни почетак вечерњих полнтичких школа у селима док се осталн облици идеолошког образова* ња реализују према замишље ној динамици. Саветовањс је упознато са програмом семинара за руководства паргијских организација које ће се одржати краног просвсћивања, опшгенародне одбране и идејно полмтичког образовања. Поене доноси и слободан програм, дисципаина публике и извођача, ангажовање на уређењу срелине. Село побсдшпс добнја награду у вредности од 15.000 другопласирано 8.000, а трећепласирано 3.000. Посебне награле доделићесе: најбол>ој музејској збирцн 500, најбољој фолклорној екипи 1000, екипи из пољопривреде 1000, најболл уређеној чптаонјши 300, Дому културе 3000, најбољој екипи из саобраћаја 300 и из књижевности 300, као и екипи из Устава СРС и СФРЈ. Организатори такмичеаа су друштвено-политичке организације, Скупштигна општине, Удружен>е инжењера и техничара пол>опривреде, Црвени крст и СИЗ културе, а гкжровитељи су Опшгинска конференција ССО, OK ССРН, ОСВ, Опшпшски ко. мигет СК и други. јсм месеца, а према одлуци и програ.му ЦК СКС. V дискусијп су учествовали: Миодраг Милошевић, Саша Бу кић, СтоЈан Крстнћ, Слободан Анђелковнћ, Света Јовановић, Слободан Гајић и Петко ЛекоШ1ћ, секретар Општинског ко митета. С. Б. iiiiiiiiiiiinmmiiiiiiiiiiiiiiiirmiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiH I ПЕДКП I I БРОЈЕВА I S = I 1 = Када читаоци буду ли- ј 5 стали оеај број листа = 1 „14 дапа" запазиће да је : | то педесети број. Нешто | = више од годину и no дп- I 5 на, широм наше општи- | | не, па и даље свуда где = г гсча оних који се интере- 5 = сују за збивања на овом е | терену, чита се лист хо- 5 | ји је увех био, и остао, = | незаменљиви инфоршпор = | о збивањима, који реги- I ј струје до?аћајс, упознаје 1 | се са људпма и њиховим | | животчма, раду и свако- | | дпевнпм резултатима у = | овом динамичном вре.ме- | = ‘ну. Стралице листа су = | отворене и биће, за сва- | = ку активну вест. комен- = | тар, добро намерчу кри- = | тику, запажања и кон- = : сгруЈсгивни предлог. Ок Г £ чини покушаје да буде I | садржајан, окренут са- | = дашњем животу ц зашш- I | љивој прошлости, Хоће = ! и надаље да бележи са- = | држај полигичке актив- | : ности, коментаторе, пе- = | снике и прозаисте. Да у | i животу наших радних = i људи и граћана изнала.- £ | зи оне вредности које су = = характеристичне за ово £ | време, и које ће утицати i | па васпитање правог co- = I цијалистичког јавног мне- = ј ња, = Овим истинама за тре- = £ нутак посвећујемо паж- = г њу спромном јубилеју — 1 £ педесет бројева листа „14 | = dawtf’. ^iiiimniiiiiiiiitiiiiiiiiitfiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiuiinnfmimK Решењем Републичког секретаријата за мулту | ру број 413-35/76 02а од | i 13. јануара 1976. године | ослобођед посебног репу т бличког пореза на гтро i мет. I I 'rrTrTTVTTTTTTTtffff АКТНВНОСТ СИНДИКАЛНОГ ВЕМ Докле се стигли у договарању н споразумевању у области свања и расаоделе иохопи @ Информацнја о овоме разматрана на састанку стручио-полнтичке комисије, за праћсље процеса споразумевања, @ Састанку присуствовали Васа Шилић и Стева Јоваповић, члансви Политичког актива Већа Савеза сипди* ката Србије Констатовано је ла се овом питању v нашој Општчвн при шло вео.ма озбп.^по и олговорно. Формиран ie Политчч ки актив за npaheite орог посла v свим организацијама va руженог г>ада и Apvniu само управним организацнia.ua и за једнипа.ма. Y почетпој фазп посебан акценат ie био Ra гпознавањи гтредлога о кпуговима iuto ie изазвало изгзетан интерес код ралнкка. О пењена ie познтнвна акпгвност на изради рсгионалног логов-> ра ггри че.иу су ангажовапе правне службе и други органи. Дискусија, која се водила о овоме, дала ie читав низ примедбн Koie cv, или ггрихва ћене или не, као што ie случај о положају радннка код приватних пословођа као и начину коришћења средстава ПОСЕТЕ UM СЕ F3H СП WERUf KM3UU Колико је у томе успео Раднички упиверзнтет у Параћи ну, како раде центри за школовање кадрова при Вишој уп равној шко.уј и Вишој цестовној школн ii3 Загреба, колико је овакав вид образован»а потреба уже и шире средине, то су била нека од питаља о који.ма су разговарали гости Радничког универзнтета Днмитрије Димнтрнјевнћ, помоћник репуличког секретара за образовање, Малчевић, ви1Ш1 саветник у Републнчком секретаријату за образовање, Иво Орешић, декан Више цестовне школе у Загребу, Перо Насаканда, декан Више управ не школе у Загребу ц Бошко БјелаЈац, професор, члан Комисије за израду закона о високом школству СР Хрватске. Домаћини су госте упознали са условима у којњма раде цен три нових школа, са бројем студената и условима у којима студенти раде. Касније, у сусре ту са председником Општпне, за регрес за годишње олмо ре. Истакнута је спорост на окончавању ових послова, иако cv утврђенн рокови веђ гтрошли. Зато се и захтева да св утврде прави разлози закаш* (вења и одговорности за оне који су допринели овом за« кашњавању. Због тога ie сгво* пена збрка око некнх гграк« тичних гтитања нсплате л^гчних дохолака, с обзиоом да ie то повезано са гсвајањем и потппсивањем друштвеног договопа. He.ua података да ди cv све penpoAVKiiHOHe целине урадн« ле спооазуме. до сала ;е то у« рађено V групацпш нгметала, ггостител>ства и оргапа управе. Зато, апсолутно тоеба тај посао убрзати како би се пзбеглп сви, свентуални, неспоразуми. С. Б, Слободаном Милпвојевићем, 6» ло је речи о напорима које ова друштвено-политичка заједни ца чини у развнјању читавог система образовања и васпигања ученика, основних, средњих школа и студенага прн Радничком универзитету. Акценат у разговору је дат на раду центара виших школа и општи је утисак да је постојање овог Центра потреба, јер се тиме обезбеђује школоваии кадар за потребе јавне упра« ве у квалификованом тумачеibv законских и самоуправнпх аката. Изгледа да у ово.ме нема иећих пробле.ма и да постојп солидна материјална база у Општини на коме почива систе.м образовања п васпига« ња. Познтнвно су оцен>еш! напо ри Више управне и Више цсстовне школе да и даље одрже постојање овог Центра и да се досадаипиа сарадња продужи v наредном перноду. с. a
I CTPAHA 14 ДАНА БРОЈВ НА СЕДНИЦИ CO ПАРАКИН 0ЦЕЊЕ1М ДЕЛЕГАТИ УПОЗНАТИ СА САДРЖАЈЕМ ICOHiSS РАДА ВЕТЕРИНАРСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ. п И ПОРЕД ПРИМЕДБИ НА РАД ПРОТЕКЛИ ПЕРИОД СЕ МОЖЕ СМАТРАТИ ВЕОМА САДРЖАЈНИМ. AOHETH ЗАКЉУЧЦИ О ДАЉЕМ АНГЛЖОВАЊУ ИНСПЕКЦИЈСКИХ СЛУЖБИ. V извештајиом псрноду посебна активност јс испољена на органнзоваљу мера v цил>у спречавања сточпих зараза, □ приликом појава опасне болсс тп бесннла у hciuim крајсзима Републике, а посебно v суседној општинн Бохевац, како је наша Општнна била непосрсдно yipo/кена, то јс ова сдужба исполЈНла изузстно велику активност на предузимању свнх превснтпвних мера на спречаваљу шлрења овс бо лести. Укупан нзнос изреченнх казни за прекршајс no овом основу је 15200,00 динара, према до сада донетнм решењима. У контроли примеве прописа Јгз области пољопрнвредс откривена су 54 прекршаја и 18 привредних преступа, који се углавно.м односе на непоштовање прописа из области у« напређења сточарства, недозвољеном лову и риболову, квалитету намиршша бил>ног порекла, воћа и поврћа, алкохолHitt пића и др. Заштита на раду ® Заштнта на раду и радни односи имају значајно месго у активности ове инспекције. У протеклом nepiiOAv нзвршено је 150 редовних прегледа и утврћен 281 случај недостатака v погледу при.мене мера заштпте на раду. Сачињено је 189 записника и издато 37 решсња за отклаљање уочоних нсправнлности. Након тога извршена је контрбла пзвршсља датих малога кроз ова решења н утврБсно да је у 1S5 случајева поступл>ено по решењу и да су недостаци отклоњенн.* Извр шсно је 52 контролна преглсда новоотворетЈх градилишта, затим 165 превентнвних обилазаха радннх места, прегледано је 150 атеста и цертнфиката као и остала документација која се односи на исправност машп иа и уређаја и сл. Регистрзваио је 380 лзкших и четири теже повреде на раду и нзврше* но 6 увиђаја на местима где су причињене веће материјалне штсте. © У областп школства и образовања извршено је 120 прсглсда, сачињепо толнко запис ника и донето 120 решења, којима је наложено отклања* У СЛИЦМ и РЕЧИ------------------— Годинама спо.мсник борцу — устанпку, у градском парку, симболнзује једно хсројско доба и својим импозантнмм изглсдом мами пажи»у ојшх који туда пролазе. Када парк озеленц он сс утопи v хлад јасенова, а када зи.ма оголн дрвеће онла се н он јасније појавн пз бокора голих ipana. Ускоро се сели на ново место: на сквер испред довог блока зграде СУП-а глс ће, на травнатом терепу, уз цвеће н молсрпу фасалу, улеишатн тсрен и постати још импозаипшјн. (Сшмно: МплпвоЈе Илић) За инспекторе ње утврђенЈгх неправилности. Пре свега, треба папо.менхти да инспекцијски надзор у овој области обухвата подручш оп timnie Параћнн и Буприја, односно да има карактер .међуопштннске инспекиије, те да самим тим има врло озбиљан и одговоран задатак. У извеш* тајно.м периоду констатовано је да контролисане школе све више пажње посвећују правнлној прп.мени законских про писа, чему је свакако допринела одговарајућа сарадња просвстних Јгнспектора са об разованпм институцијама и сродним кнсепкцијама. ® Путеви. водопрЈгвреда и caoopahaj cv области у којима је извршено преко 1.500 прегледа. Ф У областн изградње ниво стиционих објеката и објеката rpabana треба истаћи да је v извештајно.м периоду акненат дат контроли бесправне тзв. ,дивл*е градЈве". Овакав став је имао посебну потпору V чнњеници ла је почетко.м ове године на ининијативи овог ор гана пзвршен попис бесправна пзграђених објеката v периоду од 1968. године, до почетка ове године који је показао да је ова појава узела озбиљног .маха и да је нужно да сс предуз.му све мере, укључујући и рушење бесправно изграоених објеката, како би се истој стало на пут, о чему смо већ ттисали. пуне руке послд се обезбеде потребна средства v цил>у поспешнвања ефикаснијег рада Секретарија- ® У областн одржавања чп- та за инспекцијски надзор. v стоће н заштите комуналннх првом реду за набавкг потребобјеката v извештајном пери- них возила. оду извршено је 1.034 прегледа, сачињено 446 записника, a Y 69 случајева донета су решења којим је наложено ог клан>а»е утврђеннх неправплности. На крају овог извештаја, треба истаћи да је сарадња Секретаријата за инспекцијскн надзор са орггпшма гоње ља добра, али да се jaB.sajv тешкоће у сзакодневно.м контактирању. које настају због постојеће организаиије оргача рцтрашњих послова. Мере које треоа продужити Скупштина је на крају vcboји.да слсдеће мере за дал>и рад: СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА Органтавжје д«ање у иотаско - После доношења новог Ус тава законска регулагива у З1л1ов11нскоправној области, аајвећим делом, прешла иа надлежност република и покрајина, што је повећало њнхову одговорност, као и одговврност општина за бол>у ортанизацију и већу стручност органа надлежних за и.мовјгнско-правне послове. Y мате|ријалу о организашг ји и задацљма имовинско-пра вне службе у СР Србији, са саветовања одржаног у Крушевцу нове.мбра прошле годв не, доставл>еном Извршно.м савету на размаграње, конста товане су слабости и препоручене мере за превазнлажење тешкоћа. Посеону пажњу заслужују неке од тих констатација, као: — да се обим надлежности имовинско-правне службе ста лно шири; — да је рад на пос\овима у имовинско-правној области no својој приро.џ! деликатан и сложен ггосао, па зато захтева СОЛ11ДНО правничко знање и одговорност; — да је Kpvr прописа, које п-мовинскоправна служба сва кодневно примењује велик н тпрок; — да у примени неких закона постоје отвореки пробле ми правае природе, односно дилеме око правилне при.мене појединих прописа, који отежавају, а често и онемогућавају решавање гправних предмета у пмовинској правиој области; — да садашња оргашвашр ја имовипско^прззне службе V општинама показује велике разлике у органнзованости; — да је честа појава да се, због недостатка високо стручних кадрова са потребном политнчком ширичом, са псг стајећтгм раднпцима пмовинско ппавне службе, обављају послови који ие трпе оллаган>с, a octOjUi послови се не — Да се успостави што тешн>а сарадља службе инсепкни* ie са лруштвено-политичким органпзаиијама, месним зајсднииама, органи.ма управљања раднпх орг’1низш!ја и н»иховим самоуправним унутраш* њнм контролама, а све у циљу једпнствеиог деловања на сузбијању друштвено штетнпх по јава. — Да се преко Реппналне заједннце општина Шумадије н Поморавлза ишшнра усаглашавање у једннствено« п.пимеHU пропмса и мера које из овнх проистнчу. — Да се хитно предузлгу Mope за попуну упражњених радних места v Секре1ари}агу за Јгнсепкцијски надзор. обављају. и ако су ништа ман»е значајни. Због свега овога неопходно је да се обрати пуна пажња јачању и унапређењу организације имовпнскоправне слу жбе у општинама и Републпци. Разматрајући овај материјал Извршнн савст је прихвагио у потпуности сугестије, свестан да се део изнетпх сла бости односи и на нашу Општину. Ово питајве биће и у будуће предмет разматрања.а исцрпна дискусија присутних чланова аавела је на закључак да је неопходно потребно утврдиги број дефицигарног кадра. Посебно је важно утвр дитп прегкодно личне дохотке за таква радна .места. Треба настојати да лични дохоии бу ду увећани, јер се сматра да тешкоће у обезбеђивању тога калра тгроизилази из слабот награђизања и специфпчности послова. Извршни савет је прихватпо информацију о праћењу појаве бпљче штеточине метлтге и о организован>у њеног сузбијања, као и информацијг о спровођељу Закона о кине.матографнји и Закона о нзлавачкој де катностп. Прихваћен је и јединствени програм мера злпавствене загатите стоке за 1976. голин” на егптзоотолошком подручју Крапиеваи, са гтредлогом могуће изјаве у финансираау неке од актнвности зацртане програ мом. Без примедаба ттрпхваћеп је и материјал „Прпмена друштвеног договора о ученичко.м и студентском стандапду” прп поемљен од стране Репчбличког сскретаоиЈата за ебоазоваље и Havitv и пепублпчког позајмног фонда студената. Поред овога допете су и Here друге одлуке из надлежног и Извршног савета. С. Јовановић ДВЕВНИК Крагујевац — Петнаестог фебруара ове године навршава се сто година од »Дрвеког барјака", првих радничких демонстраццја у Србији, када су радници на својој застави истакли захтев за самоуправо.м. Покровитељ прославе изузетно значајног јубилеја радничке класе и свих радних л>уди је друг Тито, а празник ће бити обедежен низо.м друштвених, полигичких и културних .манифестација. Заводи „Црвене заставе” — Остваренн резултати у протеклом периоду недвос.мис \ено потврБују да се Савез комуниста у највећем крагујевачком колективу добро организоваб, акционо и политички оспособио за реализовањс бројних питања дал>сг развоја Завода „Црвена застава". Успеси су утолико значајнији што су по стигнути у вео.ма сложеним и нестабилним условима привређивања, присутне инфлације и нсизграђених односа у областп аугомобилске индусгрије. Ово је, наиме, су. ттина дебете изречене на изборној конференцији, констатацију, да се кадровском јачању Савеза ко.муниста поклонила посебна пажња. Примл»ено је 1.203 нова члана. међу којима је највећи број радника из непосредне производЈве, затим, омладинаиа и другарица. Аранђеловац — Радови на изградњи новог хотелског комплекса теку по плану. Са десне стране пута за Букул»у у некадашн>е.м мирном пејзажу „Сарамандића воћњака , сада је велико градилиште. Нови хотел Буковичке бање ако буде све текло по плану биће готов илуће године. Биће то хотел ,Л” категорије, али није искл»у> чено^ да добије и ,Д” категорију. Он пе имати 220 соба са 520 лежаја. To ће бити један од највећих хотела на подручју Србије. Гост који у њему буде одсео имаће све што је потребно за охмор и рекреацију, лечење, за« баву и разоноду. Поред више сала и ресторана овде ће се изградити велики базен, сауна, козметички салони, банкет сале. Радове на овом гиганту изводи предузеће „Трудбеник” из Београда. Баточина — Болован»а радника у привреди оппгптне Баточина и даље односе милионе. Према почапима службе друштвеног књиговодства за 9 месеии 1945. год. на име боловања својих радника, OOVP су исплатилс 41 одсто више средстава него у истом прошлогодишљем пе риоду. Највећи пораст боловања радника забележен је v комуналној делатности где су исплате боловања пове ћане за чак 18 одсто. V индустрији, најутроженија радна организација је Тексгилна индустрија ,'Литпан Дгга.\ић'' која је за само 9 месеци ове године изгубила 90.030 раднтгс часова. На име боловања ова рачна организашгја је исплатила у поменуто.м периоду 303.000 динара. Крагујевац — Делегати сва трп већа Отптинсхе ckvппгтиие доне.ки су одлуку о образовандг Секретаријата Уннверзитета у оснивању у Крагујевцу.’ Акционпм програмом друштвено-политичких организаинја и Скгтпптине опигтине ппедвиђено је ла се Универзитет у Kparvjeвцу ocHvje у 1976. години. Због тога се присттпило образовању Секпсгаријата и донотпењу дрггих планова и аката око сгтровођен>а овртх утврђених задатака. Свп утврђени послови око осниваља Унивсрзптета, убрзаће се, како би се благовремено завпшилп у ово! годит’ч, а самим тим и Универзчтет у Кпагујсвцу уврстио у Средњорочни програм развоја високог тколства у СР Србији. С.Светлост” бр. 1—75) НајЗољи рзЈгиозд Општински штаб терпторијалне одбране Параћин је у такмичењу „Бирамо најбољу Јединицу”, поводом 22. децембра проглашсн најбољим. О раду овог Штаба разговарали смо са Гвоздено.м Стањевићем, начедником Штаба који нам је измеВу осталог рекао да је у години када цео наш народ слави 30-годишн»кцу победе над фашизмом, Штаб TO CO Параћип посебну пажљу посветио подпзаљу борбенс спремностн свих компонената општенародне одбране и то: техничком оспособл>аван>у и опре.мању једимица TO, свестраној и пнтензивној обуцм, изг радњи кадрова усавршавању организације рада. руковоћењем, командовањем. мобили* зацији птд. Овај Штаб је увек имао пред собом чињенпцу да je високо војнб-стручна обученост и морално-политичко вастаггаље старешина и борачког састава јединииа TO најважнијр елеменат борбане спремности која не представља само безбзлност земхе и главну брану од агресије. већ „ наг нажнију меру за одзраћање евентуалног агресора од агресије. Штаб је истовремено један од битннх гслова за опnrrv стабилност земље и нлн угле\ у свету. Планом обуке V 19?5. годкни био је предвнђан стручни рад и ocnocoo.w ваље за боље обављање функиионалне дужности по рагним распоредима. затим колективан рад Штаба и комапди. уо пешније руковођење и командовањг јсдиницама, бол»у унутрашњу организацију садсјства и садејства са ЈНА. бољу сарадЈву са цхвилном заштитпм и осталим структурама друштвено-политичке заједнипе у систе.му општснародне одбраие. У овој години кроз нбуку су прошле све старсшннепдобар део војничког саста ва. Ззлагање припадника TO на oovmi бидо ie изнад очекивања."а однос према наоружан»у одећи и обући правилно. Затнм је д?уг Стањевнћ нстакао саралљу Општинског штаба тернторијалне олбранз са једпн1шама ЈНА пз Параћи на и Буприје, која ie бпла свестрана и плодна, како по пнтању опипенародне одбране и друштвене самозаппите тако и по пигаљу обуке одржаваља техннке и друго. — Пређеним пггем и за.\ацима које смо поспп-дп у шипре.ми за одбрану можемо битн за\ОБол»ни. алн не и само* задовољнн. јер би нас го зауставило онде где смо ститли. Послови на изграђнвањл- снстема општенаролне олбпане hhcv п никада не могу битн з?рпп|сп!. — нам је на крају друг Стањсвић.
KPOJ SO 14 ДЛНА CIPAHA 3 НЗ НАШНХ ООУР За потребе Ветерипарског завода v Земуну ових дана се v Школском гаогопу на УГ-2 машннн пришупило реализациш новог артикла „медицинка 100 цм’’’ Првн резултати cv задово.чавајући захвалујући савесности одржаваоца у овом погону, техничке прнпреме н радника гвозлене калупаре који cv обезбедили услове за прсппавку алата. У Школском погону уме сто ФА машине ових дана поставнће се још ^елка УГ машнна. Наиме, ускоро be почети промзводња на УГ-4 машнни, па ће се гако у овом noroHv производња оа вијати на jpn УГ машинс Испуњавајући законску обазезу о сигурлоств v ваз дтлпном саобраћају, наша радна организација ie овнх дана осветлила сигналним светлом 3 највиша лимњака. Поред тога свв димња цн cv адаптирани, односно изфуговани а метални дело ви (обучн и пењалпце) су пребојени. У задње.м месецу минуле године. погоц за израду алата имао је рек.орднг производњу досада. Охрабpvie податак да је порел доСре пропзводње кових алата, захвалдпувн пзузетним напорима л>уди на попвавш! и одржазањ” п овај пооблем знатно ублажен. За одржавање овако лобре производље потребна је стална ангажованост свпх упосленпх као и набавка новије и модерније опреме. Да би пронес изоаде стаклавског алата могао да се обав.ча у овој својој ком плетности v овом месецу ће конструкоија алата постати саставни део пигона за израду алата. Тако he v бу дуће погон производкти а/.а те конструисане у сопствено.м конструкционом одеље »bv. С.матра се да he сви.м логичним решењем бити превазиђени неспоразу.ми иа релаиији консгпукција чзрада и да ће чешће кснтастграње дснети и очекиване резултате. Данас смо јачи и богатији. Некада, посебно после Другог свстског рата такви нисмо бпОДРЖАНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОО СИНДИКАТА Анализом рада до нонкретних задатана V периоду од 9 — 15. јануара о. г. у нашОЈ радној органпзацији одржане су конференције све четири Основне организације Савеза синдиката. На конференцијама су анализирани резултати, уочено стање п проблеми у реалпзациЈп акдноног програма синдиката наше радне оргаттзациЈс у раздоиљу од нзбора (у марту 1975. г.) до данас, и усвојени планови рада за псриод од јануара до децембра 1976. године. Кроз аналпзе рада основних организација синдиката оцењен је рад v протеклом перподу и утврђен допринос радвика v осгваривању Устава, односно нових социјалисгичких самоуправних односа, колико ie било учешће радннка иа спровођењу расподеле према раду и резултатн.ма рада, на развијан>и прогвама соцмјалне политике, делегатског систсма, на оспособљавању радника за учешће v самоуправном оллучнван»у, на учешћу ралшгка v остварнвањх’ политике општена ролне одбране и друпЈтаене самозапгпгте и лруго. Чланови 00 Снндиката I ООУР нису задовољни својим радом и то су у анализи и истакли: — Извршни одоори синдика.\них подружннца нису били актнвни v довол>ној мсри. већ cv очекивали по.моћ и дирек Time са сгране. To се лсто односн „ на Извршнн одбор CO синдиката. Јер у периоду нсизвршавања планских задатака ми смо затајили. ripoSvAH- /\и смо се, али касно. Синднкат на чеду са комунисгима ie та да требало да буде покретач акннје иако смо имали чврсге всзе, ставове и мишљења. MebvniM, некако смо и успели. Мд смо били свесни да план производње за 1975. г. не можемо HcnvHHTii, али с-мо настојали ла га бар колико — толико ублажимо. Испустили смо из вида да ie задатак извршних одбова ашдикалних подруокЈ-пша да после одржаних зборова радних л>уди, када је дискутовано о производњи и пробле.матици која је настала, да се Радничком савету ООУР упуте одређени закл>учци, предлози и мишљен>а. Морамо данас овде конста' товати да тога није било. Oeai вид деловаља п рада извршннх одбора синдикалне подружниие у наредном периоду мора бптп присутаи v свакој подружници јер је Акционим ттрограмом овај вид рада подружшше п предвиђен. Јер не можемо ценитн рад 00 синдиката само кроз органнзашду бесплатног слања на одмор и рекреашпу радника, обезбеђеЈве зимшше. по.моћи угрожеиим. организовање излета итд. већ и на ширем no.w питања xoia cv од Оитног значаја за OOYP Поимер досадашњег рада синдикалннх подружнииа имали смо код лончаних пећи, декорације, брусиокице и гравсршше. Остале ашдикалне подружнипе своје редовче састанке о\пжавали hhcv. Извршни одбори су прорадилн матернјал за зајелничке седнице друштвенополн тичких организашпа и органа руковоћења нашег ООУР-а. Vједно дале су свој допринос у остваривању плансклх задатака којц је и прихвађен на заједничкој седници Извршног одбора 00 синдиката, Секретарпјата ООСК. омладинс и ру ководства ООУР-а. Добро је што се пленарне седнмие дпуштвено-пзлитичклх овгапизациia одржавају no OOVP. Јер дата нам ie тгна могућност ла сагледавамо своје резглтате и пооблеме v самој ООУР а не да кривицу пвебацује.мо од јсдне до друге ООУР. У анализи П 00 синдиката каЈже се — Оснивањем основних орга низација удргжсног рада практично на нивоу радне срганизације и v основним организацијама удруженог рада, битно се променио метод и садржај рада Синдиката, при поактичHoi реализацији одлука конгресних резолуиија, a to ie: да се укључе свн радни л>уди како у креираљу политике тако и v њеном оствариванд' — односно Самоуправно.м ол\учивању. У то.м с.\П!слу настојалш смо да се рад наших синдикалиих подружница одвија v 00 синдиката где сви радни л>уди самоуправно одлг^чдЈу о свим бигним пигањи.ма која оу ол животног интереса, радног човека и радне организаније у целимл. У протеклом псриоду урчили с.мо и неке nponvcre v раду констатовали смо ie у извештају приликом избооа и олредили себи задатке да пред синдикато.м стоји обанеза да после изоора те nponvcre у будућем раду отклонимо. Данас када анализира.мо постигнуте резултаге желнмо посебно да нагласи.мо да ie било изваиредне сарадље са осталим друштвено-полипгчкЈгм opraini зацијама СК. Свакви.м заједип чк1гм радом ми с.мо v npebeno.u napnoAv много урадили: Нарсчита акгивност Синдиката се исползила v okbhpv — ООУР-а ва извршавањг планских задатака и што бол>е материја.\не производње — v том лмнслу сваког месеца се ооганнзују зборовн радника на којима се оадницц vno3iiaiv о пословању и доносс охкуке о расподели — AonvH>viv норматнвнд акта и Самоуправни спооазумп који су од животног интереса за ООУР-а. Нароч1гт\' пажљу син дикална органнзација ic поклонила приликом избооа делегата и делегацмја за Самоуттравне органе v Општинп >i ннтересннм за^едницама — к^век ie организацпја била добра а нзбор л>уди је био квамгтетан што потврђују п резулгаги v пракси да cv наши делегати и делегација врло активнп v оаду да сц изношена врло битна питања од животног пнтереса као радне организације тако и општнне v целпни. У овом периоду и.мали смо више акиија и договова све v смислу боЈвбе за нзвршавање планских задатака, међутим постојала ie могућност (реална, да се и по осталим пптањима из акционог програма нашег синдиката, развије актмвност. Највероватније да ie било утицаја што нпсмо имади sehv активност неконкретнзован акимони програм нашег стгндикага кроз тгоограм рада за одређени период ДОБРОВОЉНЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ - ШТА TO БЕШЕ ? Радна акција пре 30 година ли. Всроватно да и због тога .мењамо своје понашање. Када је гребало обновити фабрику и пустити у рад ратом обустављене погоне, затим када с.мо прштремали простор и подпза.Аи објекте за аутоматску производњу стаклене амбалаже... наши радници свих струка су, не пнтајући за матсрија.шу накнаду, уградили хиљаде добровољних радних часова у ово што ланас и.мамо и издашно користимо. Уколико се добро сећамо. иадљу озбиљппју радну акцију имали смо пре 15 годпна у периоду изградње гтроизводне и дорадне хале за трговачко стакло. Го је било времс спонтаног одушевхења н великих напора. када нам ништа mije било тешко. Време скромшпнх лвч нигх захгева и доказане спре.мности за oApiruaibc у корист 6ov>e будућпостн. Поред редовног посла на ралии.м местима, које је, узгред речено, луже трајало иего сада, натпа активност се про стпрала на све области жпво та и рала, VKXVMvivhn и добровол>не радце акшпе. А данас. тај копистан и леп обичат, Koin нам ie некада био навика, остаје само у сећаљу, icp, пзглела ла втппе wwie кол мас v ..momi”. плн сматпамо у самозадовољству. да с.мо превазптплп такав вид штсмве п да чам то вптпе тппе потребно. Наппотпв. потрсбе су веђе него раније. јер су нам н захРАДОВИ НА МАГАЦИНУ НАПРЕДУЈУ Радови на изградњи хале Магацина готове робе сзак»ги даном напредују. Моментално, у току је монтажа челлчне конструкције на халн 1. Поред тога вршп се припре.ма терена за северни анекс, а такође и израда темеља за халу Ш. По речи.ма инг. Јована Кепмана, радови се добро одвнјају, мада Је дошло до закашљења у реалпзацпјн програма због недостатка материЈала, углавном челнка. Надајмо се да lie се ово закаппБеље. од око 2 месеца у даљем раду иадокнадити и да ће обЈекат бити завршел у планпраном року. теви већи, чак знатно изнад наших мслућностн. Уђимо дубл>е у завршни рачун за минулу и предложене планове за 1976. г. па ћемо вндети да је било и да ће бити места добровољним радним акцијама. Активирајмо се на ово.м програму јер ти.ме помажемо са.ми себп, a доприиос из тога биће нам плаћен посредно, кроз бохе финанспјске резултате пословања. Прс 15 година За оргаиизацију акција и.мамо јаку синдикалну и омладинску организацију. Пре.ма то.ме. ту cv свп услови да се вратимо једном кориспо.м и лепом обичају. П. И. | како смо послоБали уI вви A i Л jA н ПРОИЗВОДЊА ПОДБАЦИЛА Осковни план радне организацмје за месец децембар подбачен Је по количинп за 8,5°/о, a no вредности за 3,7%. Лко упоредимо остварену производљу у децембру ове године са истом из децембра прошле годнне, имамо маљу производњу по количини за 1,1%, а већу по вредности за 1,5°/о. Из наведених података се види да и oboi месеца нисмо извршили постављене планске задатке и то искључиво због ман>е производње II ООУР-а. Међутим, треба рећи да је ово једна од бољих месечннх > производњи у П полугођу ове године. Иначе, сагледавајући производњу по производним ООУР-тгма имамо следећу ситуацију: — I OOYP јс подбацио плаи производдо по количшш за 8,3'70, а прсбанио по вредиости за 2,5% и остварио највећу месечну произзодљу у 1975. години. Међутим, овај OOYP би осгварио и већу производњу ла иису подбацилс VI вана и муранопсћ, а и оливото I је имала повећан шкарт. Што се тиче часова застоја и процента шкартд они су негде ча/ иивоу »з прошлог месеца и можемо рећи ла се крећу у нор.малиим гранмцама. — II OOYP је подбацио план производље гто количиим за 8,5%, a no вредности за 6,2^/с. И овог .мессца ис можемо бити задовољни оствареном производњом, јер је још увек испод реалних могућности. Ако погледамо проблематику производњс она је исга као и пред ходног месеца. Наиме, и овог месеца с.мо има- \и доста честих промена артикала, недостатак алата за ИС-8, ИС-4, и ИС-5 машину, а и овог месеца је актуелна позпата проблематика око пронзводЈБе парфи.меријског стакла. Поред' наведеинх разлога још увек високн застоји н шкарт су доста угицалп на величину производље. Овако остварена пронзводња у месецу деце.мбру није могла да допринесе бохем извршељу укупног плана производње за 1975. годнпу. Тако имамо да ie годишњп план на нивоу ралне организације подбачен по колнчини за 5,le/o, a no вредностн за 4,2%. Ако упоредимо остварену пропзводњу у 1975. години са производњом из 1974. године, тгмамо мању производњу no количини за 1,4Уо, а већу по вредности за'31,6. Треба рећи и то ла су оба пропзволна ООУР-а подбацмла планске задатке за 1975. годину и то како по количини, тзко и по вредности. Све у свему на крају можемо констатовати да јс остварена производња у 1975. годиип испод паших могућности и да у тој областн може.мо постнзати још бол>е резултатс. НАСТАВАК ОПАЛАЊА РЕЛЛИЗАЦИЈЕ ТРГОВАЧКОГ СТЛКЛА Током децембра Л1есеца прошле годиие мастав/вспо Је опадшве рсалнзације трговачког стакла, тако да је раскорак између производње и продаје релатпвно повећан. Извршеље реализације у одиосу на пропзводљу за целу 1975. годпну пзноси 88%, пгго значм да је дси шло до повећања залиха трговачког стакла. Посматрајућп само децембар месец може се врло лако уочмти да је био приоутан моменат пописа робе у трговпнскп.м организацијама које се у том случају узлржавају од нових набавки робе, тако да је реализацнја морала да буде успорена. Иначе, слаб пласман трговачког стакла током прошле године застао је, утлавно.м, као послздица стагнације реалнпх лтгчних' дохолака становништва. Јер, као игго је познато, цене у нашој земљи током прошле године у просеку оу порасле за 24 одсто, те је то утпцало на свођење границе у одређене оквпре, а пошто трговачки асортиман задовољава потребе које су мање неопходпе у олносу на прехрамбене артикле, сасвим је нормално да је морало доћи и до слабљеља шггензнтета ЈЕ>егове тражње. Поред тога, у ггрошлој годинп нисмо и.малп довол>но декорисане робе која је толпко тражена на тржншту. Разлоге овој појави треба тражити у недовољним капацитетима нашс декорацнје, те смо били принуђени ла део робе шаљомо у „Будућност” — Параћин ради даљс дорадс. Иначс, залихс, трговашсог стакла, које су у апсолутпом пзносу велнке, учсвојој структури обећавају одрећепо смаљење токо.м ове годнне. Нарочито се очекује смањење лагера робе за шнроку noipomihv током првог квартала (Јануар, фебруар, март), док опадатвс залиха угосгитељског стакла треба очекпвати почев од априла месеца када настаје сезона v угостителлко-туристачкој привреди. На иностраном тржишту смо током прошле године пласира.\и 17 бдсто производње трговачког стакла, што с.матрамо недовохним учешћем. Зато се у овој години планира повећање нзвоза, што је и главни цил> економске политике наше зе.мље. Тиме ће се на олређенн начин дати и допринос укупној стабилизацпји привреде наше земл>е п поболдпаљу њеног п.\атног бнланса. Но, остваривањс овог цнља захтева веће ангажовање на обради нс само до.маћег, већ и иностраног тржишта. Надамо се да наша радна организација има снаге Аа још већим ангажовањем сваког члана колектива у овој годинн постнгнс зза тно боље резултате. — ЗАУСТАВЛјЕН ПАД РЕАЛИЗАЦИЈЕ — Реализација амбалажног стакла у децембру месецу нмала је све карактеристнке из претходних месеци. Њеп далш пад у току де« цембра месеца је заустављсн па чак јс и лнмнја тренда почела благо да расте. У односу иа вредност производњс у децембру месецу, вредност реалмзацпЈс достиже процснат од 76’/о, док за целу прошлу годику ппоценат реалнзованс пропзподње пзносп 89,04°п. Као што се впди заустављен јс даљм пад реализацијс у децембру месецу, у oahocv на месец новембар, кала је проценат бпо 59%. Ово најбоље показује упореднп преглед пропената реалнзације за послелших пет месецп где се може вилсти да та лпшгја све блаже пада V деце.мбру месецу ц бележп пораст за чигавпх 17%.
CTPAHA 4 14 ДАНЛ БГОЈ М ШИИ 10 HOHHPETNHX ШШ Наша актнвност одшпдла се од случаја до случаја. што је врло лоша гсракса. Зато данашњој конференшгјв предлажемо сасвим конкретан програм рада по коме смо обавсзнн да одвнјамо iiamv активност. Четврта 00 Сннликата консгатовала ie v својој анализи о протекдо.м раду: — На састаншгма трсгирана cv тпгтања од блжноспј за наinv ООУР и пелу ралну ооганнзашпу као итто с*’: Програм штедње за 1975. г. зак.дочпи Оппгтинског овндикално! већа. разрада закл>гчака са послелг^ седштпе стручног савета, зајелничких седнина органа уттоавл>аља и извршких органа друштвено-полптичких организаинја п извршнпх органа друтптвено-полтгтичких организаиија и низ других тпггања о копгма је зависно од cittvawric тпебало растгоављати суочавахи смо се са тим да ie нужно макспмалио ангажовањс сваког noieдинца да се гтоевазиђе тешка cJTTvaimja v Koioi се нахаззла наша радна организација. Закључтгвно ie да се добзи резглтатн не могу постизати пасивним посматрање.м ситуације веђ само активним учешћем и пуним ангажоваљем на својим радним местима. Критички се освртало да пма и много пасивних посмаграча међу члановима синдиката и да ie баш тај недостатак инишпапгве и незаинтересованост довео до пропуста, Koie у будуће треба отклањати. Нарочнто неефикасност примсћтје се на зборовима што неби требало да Оуле карактеристика радника — самоуправљача. Прави.ипг ставо ви и постутшн Aaiv нам могућкост да допринесемо развоју не само наше ООУР веп и свеукупном развоју радне органпзацнје. Треба констатовати, д? ie v рађено доста, али да на пол»у снижавања трошкова послован»а, повећања радне дисшшлине и одговорцостм према раду пма још много да се учпни, јср радницц наше Ооновне органпзацнје јачнм залагање.м могг знатно више да постегну. Мпшљења смо да ie потребно више раднти на израдн стручних анализа које би допрпнеле откричањг жаришта повећаиих и нереалних трошкова како би се дитаектно утииало на н»ихово смаљење, а салпЈ.м тим бп се \"чинио допрннос vKvnnui стаби;\нз”шјн прнвреде наше земл»е. Чланови и руководстсо стшдиката морају v вудуће.м периоду показати више иницијативе ка стварању молерније органнзаиије нашег пословања v ск.\ал\’ са закљгчггима и ннтеншНама Конгреса ССЈ и СКЈ. Овде мислимо, ггре свега на из раду оптималних програма програма прсизводњс, како би се задовољиле потребе на тржишту. a v npouecv пепродгкцЈпе минмзирали трошкови гтооиз водње. С там вези поетстојн нам ангажовање на сгручном гсавншаванл- кадрова пазннх специјалностн кош ће бнтп у стању да v скуопу орзог сазоо ia наше прпвреде учине и дајг свој доттоинос pa3Boiv нате оадне организашпе. Стваоала чка ш-гиинјапгва свнх рздника мора, v оудгће, втпие да до.\а зи до изважаја v свим фазал«а процеса реггоздукције, јер ie то 1'едан од начина за по5ол»шање еконо.мског положаја наше радне организације. Све четари 00 Синдиката позитивно cv оиенпле рад синдиката по тгтањпма друштвеног стандарда и соиијалне полнтике. Кроз дпскуаијс које су на odilm конфсрснцијама бнле опширне, потснциранп су још мноп! проблсмн којн аналнзама ииоу GaiAH обухваћенп и на оснону гбих допетл су и закључни којн ћс.мо накнадпо објаШГП1. НАРЕДНИ ЗЛДАЦЈ1 Анализнрајући кроз luoeuiTai наш досадашњи рад грсба да утврдимо н свзје наредне задатке. Одмах да кажемо да се нареднн задаци Извршног одбора базирају на Акутном прпгралгу Јединствене организациie синдиката, његовом конкретиззвању п разрадн. Извршнп одбори синдикагз требало би да се у наредном пеоиоду ангажују да обсзбеде организовамо, активније н конкиетшце сагледавање и разрешавање проблема, ефикаснше извршавање задатака, jep ће на тај начин обезбедитп праву улогу синдиката у нашем друштву a v складу са уставнпм одпедба.ма. 1. Економска стабллизација наше радне и основне органнзације ie један од наЈважнијих задатака, при чему свој поави део, v активно.м укл>учивању радшжа v битку за eraбилизацију. тре5а да дају Извршни одбори сннднката. 2. Анализиранл и усавошаван>е политмке стицања и распо делс дохотка п средсгава за лнчне лохотке су констаитни пословн. 3. Праћење рада делегација ч дслсгата треба ла буде етадан за^агак извршних одбора. 4. Рад школе самоптоав.мча тгеба анализппати често и изналазити моггћности да Tai рад бу\е што боллг. 5. Раду з5ооова н оргзна гправ.^ања ООУР треба п^свегитц посебну пажљу iep ie 1'ачан»е самоупоав.^ања а напочито Од ситних ремонта - до нових пећи IN MEM0RIAM непссредног самоуправл>ања битан г^едуслов за развој Hamer дргштва, а самим пгм и иаше радне организације и ООУР. 6. Стално сапзађивати са advштвено П0.ШТ1ТЧКНМ организацпјама и оргагшма самоуправљвња. 7. ВрцпЈти и друге конк/петне гтослове кош се nocraBA>aiv пред овај орган, као што су укл»учиваље у органпзацпју одмарадишта. изналажење моn'hirocni за по.моћ палчицима, стараље о инфорАШсаности рад ника п др. Грађсвкнска група или грађевннско шамотерска група како је популарно радннци који раде у iBoj називају јссте појам и стварност за фабрику стакла као и за нскс срабрике v зе.мл»н и ван граннца СФРЈ. Све што су до сада постигли н што данас постижу могу да захва.\е са.мопрсгорком раду и оргапнзаиији рада коју слрбво дн пословођа ове радне јединице Милановнћ Андреја. Из речп Мплановић АндреЈе званог Андра може се доћн до сазпања који су пуг прокрчили ови радни л>уди да би поститли садашње резултате. Године 1953. општинско' грађсвинско предузеће „По.моравље", које ie изводпло грађевинске радове код Фабрике стакла, нпје ни слхтило да ће део својих радника устутшти предузећу коме изводе радове. Управо по завршетку радова део радника се издвошо нз ггредузсћа ..По- .моравље” и остао v фабр»гци стакла, да би већ 1954. годвне Формирали гоађевтгнски режијски одбор. Годинч дана касније јула месеиа 1955. г. формирана ie ппва грађевинска rpvпа Koia ie и.мала задатак да своје особље унаппеђује и усавошава за потоебе ттоедузећа. Радшши cv v то време гглавном тежнште ceoie лелатности усмелили на ремонте. погтавке и догте сличне ма^е п^\ове у OKBMpv ппе^узећа. Обзиdom да ie Лабпика стакла нз годтпЈе у годину оасла и тиирнла ceoie капатпггете. то се vnonco и гказчвала све већа потреба како за остала ггратећа о\елења. тако и за гпађевинску rpvnv. Са извесним бројем нове падне снаге ч vboђењем Mexamnaunie. гпа^вчнска гпх-па rmounmvie свп?у де- »атн^ст п почтп^е са обпмннш па5овчма на нзгпаман капатпггета од втппе лесетина хи .sa'a т^на тогтчене ст?^»\»*не масе. Vnone’n га п^п«’пшетх-ем делатности рада добтпа п eraтус шамотера грађевинара. Нова грађевинско шамотерска jpyna 1964. године почин>е да изводк радове на новим кадним пећнма које иико до тада ннје могао нн да задшсли. Зпларн шамотерп сопствсним снагама, својим рука.ма и својим знатвем, уграђују у новс пећи на хнљаде комада шамотних опека из којих ничу пећи као куле, ниче нова производња. Упоредо са ствараљем бол>их услова за производњу, раднипи грађевинске струке стварају и за себе. Уводе у ред нове машине, ви.вушкаре којп замењују раднике на местима где су морали ла се тискају раме уз раме и својим .чтппииа,ма дижу терет н гтоеко хиљаду килогра_ма. Убаш-ју се у рал нове сајласте вгчне' дизалипе које су v стан»у да, уз помоћ једног човека, терет од неколико хилада килогралта поставе на било коју висину или место. ГТостепено се у ра\ иводе и још многе двгте машине за тоанспорт. сечење. pvшење if слично, све у штл»у брже производње. Поред овога сваки палнитграђсвинац сада поседи!е свој Л1гчни опман за гап\еиобу. личHV затптитну оттоему за пад, п лепо v-пеђено купатило ко1е им OMorvhvie да се после завпшеног пз'ног впемена освеже и oav кући као да hhcv ннмало уморни. Ако те раднике неко пригпитга ко је за све to waiвнше лопртгнео. свако ће рећи да је тај човек — Андпа, човек Koin представља ттоимев дисциплинованости, доброг руководиоиа и добпог лруштвенп-полтгги^т-^г радника. За obv. 1976. г. планипани сг многобтхлни кпуттни за»атги кош по сваку пену wonaiy ла се извптпе. ien о\ стзвргпен-а т”>- залатака завчснће и будући рал н ’^воспертгтет радне орга тгзаиије. Р. М. У кругу нашег предузећа, испред Магацина техничкот материјала 4. јануара 1976. године дошло је до саобраг ћајног удсса. У оврј несрећи трагично јс настралао КВ возач вил>ушкара Маиојловиђ Алсксаидар, р> 15ен 194и. године у селу Клачевици, отац јсдног детета. У нашс.м предузећу по којни Манојловић радио је од 1972. г. Доласком у предузеће, претходно је радио као физички радник на радном месту истовар сировина и разног материјала. На кон кратког времена, као добар и лпсштлинованн радник, упућен је на курс кога је предузеће организовало за возаче виљушкара. После завршеног курсз стекао је квалнфикашгју п одоеђен је 'за возача јшлал ппсара у пстоварној групн. На овом радном месту остао је све до своје смрти. Покојни хМанојловић ie тра гичног дана дошао ла ради у другој с.мсни од 13 часова. Тога дана од сменовође добио је задатак да врши превоз потрсбног ма теријала. Припремајући се за рад са своцгм вил»ушкаро.м у 13,15 часова, кала је кренчо на одређени посао, дошло је до превртања виљушкара са којим је упправљао покојнн Манојловић и том прнликом он је трагично настпадао. Нестанком покојно! Манојловића наша радна организација нзгубпла је врсдног и дисциплиновазог радника. УрсђуЈе: Издавачкн савет Уредшпс Добрила Милетпћ -ЈОМЕНТАР ТРАГОМ ЈЕДНЕ ДМСКУСИЈЕ Osnx дана у нашој радној организзцији одржавају се конференцнје 00 спндиката sia м ш ии Завршили с.мо још једну пословну годпну н сада аналвзир. л:о резултате које смо у њој постпглн и припре.малго плапове за нарсдну која сво већ полако тече. Планове за наредну годтпгу ураднће стручпе службе а онда he на усаглашазсне и ускајањс нћн на cue форумс органа управљања и друштсено политичкпх органвзаинја. Шта о плаковнма, могуНностнма it 1'словидп г>а гер-нзорап-е мисли п^ссе*’*’ « Ра-тгш-сг савета Добрп Мијајловић, сазналп смо у краћем разговору који смо са љим обав.'‘.А11 ових дана. — Основни планови за 1976. на нивоу радне организације брже поате пословање. да прз ве анализе за сваки капацитет и да благовпемено указује нз пропусте и капацитете где се не рали продукглвно. Лично са.м оптимиста да ћемо v буд\'ће боље да падимо, да се 6o.se организујемо и да резултати неће да изосгану. праву еу ж лешври и иавцжјмта хојима се анализира дооадашњи рад и траже решења за многе проблеме који су се у протеклом пвриоду јављали. Једаи од проблема који је на више конференција потеншграно је гаггање здравствене заштите радника. У дискуснја.ма се могло чгги да лекари наше здравствене станлце, збот великог броја паиијената не могу да обавл>ају савеснчје и дубље преглед ралтака, већ да су они врло површни и рутинерски. Са друге сграие, отварање сташЈонара за наше радннке — једног oAe.seља где би оболели ралнини могли да се задрже на испнтиски. Остали услови за рад као и сарадња са фабриком сасвим су задовол>алајући. Решење свих нацлгх, а и проблама радника-пацијената је у упош .saeaHby join једног лекара. To би, свакако захтевало нова у. лагања, јер ова стантша нема још једну ординацију у којој би друти лекар радио, али и то се може решити. Отваран>е стапионира иокључпво при овој здравственој станици било би врло корисно, како за оне болесне раднике, тако и за симуланте који желе по сва ку цену да изт^де боловање. Доктор Ранка Беговић, у Hamoј здравственој стамиш’ ради само два месеца, али се у свелгу слаже са својич колсгама и напомиње да би наjoo.se реше ње било када би се оза стани иа гтоошнрила стационаром. што бн захтевало примање још једиог лекара, искл»учкво спеасијалисте Медшшне рада, као и пратећег медицинског Значи може се констатовати да су члановн колектнва у ттраву када се жале на рад медтшинзког ocod.sa злравствене станице. V праву су и лекари хоји сваком пацијенту могу да поклоне само половнну времена ко је је потребно за детал.ни прег лед, јер је езидентно да раде са лвоструко већим пашгјената но што је ђено. До кота окда лежи бројем пред.викривипа за такво стање и какви су изгледи за решење овог проблема? Одговор на ова питана потражићемо у идућам броју од одговорнттх лниа у медниинско.м центрувању илн неопходном лечен>у 1тод надзором лекара, шггање јв које се повлачк веђ годинама на оргаии.ма ynpaB.sai*>a. To је био повод да разговараAto са особ.дем наше здравствене станице, са два млала лекара који су на овој дужиости од пар мегсцн. Од №нх с.мо же.\елп да сазнамо какви ау њиховп услови за рад, са којнм се проблсмниа најчецЈће сукобљавају, и какЂИ Су ЉПХОБН ПРСД\03Н 3Q бОл>и и ефикаснијн рад овс станнце. Дохтор Боривојс Петровић у овој здравстзеној стангсци Рали шесг .месеин и како сам ка же, „Иако је ооај период врло кратак, осиовнн проблемн могу се врло лако уочнтп (УоЧИЛИ СМО ИХ U .\!И док СМО Чвкали ла будемо npHM.sejnt ход лекара на разговор). Чекапнииа |е увек пуна. Дневно у једној омеин, јел^н лехар треба да прегледа 60 — 70 nauiiЈвчата, мада је норма 35 прегледа у сменн. Hodup\но. је ла такви прегледи буду рутннерНеолговориФст ©е скуво влаћа У разговсру са лекарима злравзтзене станнце сазналм смо да је у задње вре.ме повећаз број повреда на раду. Од поврсда највећи процеиат чине повреде ока. Одговар на ово гагган>е погражнли смо од шефа ауужбе ХТЗ п он то.м при.и<ком је рекао: „Број повреда у 1975. г. у целини сс амањно. Тачно је да када се анализпрају повреде највише нма повреде ока н то v одељењима: гпаверница, металске радионнце (металостругари). контрола квалитета, и одељењу старот погона. Служба ХТЗ предузи-ма све заштитне меое како би сс позрелс г’<ан>иле н и том ОАПгслу на почетку сваке године изгоађуie се плаи потрсбнмх Фннансиј ских средстава за ајгчну и тех ничку заптгге. По плаиу за 1976. годјггу планчпЈЗпа срелст Ra CV зз Т OOYP I.O48.OOO дјјнлоа. за Т! ООУР 1.114.000 дпнара, за Ш ООУР 737.000 дднара. и за IV ООУР 814.000 ди. нара. Поред тога што се дају толика средства резултати нису адекватни. Разлог то.ме је шго у ООУР-има не постоје гердепобна одељења са орманима где би по закону ралницн чували лична заштигна срелства <већ их тосе кућама и скраћују им век употребе. Поред тога. још увек у једном броју одел>ења опрема је застарела а и не води се aobo.sho рачуна о одржавању машина и уређаја. Анализом повреда на раду у сви.м ООУР-има заклаучнли смо да се јсдан део радтеика повређује због тога што се не придржава меое заштите. Huje рсдак сдучај да неки ралппцн не корнсте лнчна зашпгт нз. сведства — конкретно нао- »rape и лр. Дешавало се и то да се радннии поввеђују због туче на рзаном месту. Поме- »-•мп глгча! пцччка Painh Чедомира којег је у тучи ieдам радник ударио по глазн металннм лонцем. Или случај радника који је у Ш сменп набрао на лулу стакло и npinc ључио компрссору па због велнког притнска ксмпросорског вазздЂа изазвао експлозију стаклене кугле од чега је један радннк задобио повреде ока те сс и данас налази на боловању. Најсвежији примео логолио се ових дапа у МГР где с\/ лвз радника истоварива ла гајбице са трактооске приколице и један ,да б.ч се нашалио" баиио је гајбнну t*a друтга чнме \гу јс повведио гла ву и око. Пропгв свих овнх радника поднета је пријава и очекујемо да ће се предузети строге маре. У везн са овом проблематиксм заказан је састанак за 10. фебруара са оперативним ру. ководство.м Фабрике на коме ће свп бнти упознати са мерама зашттгте које треба предузети на основу Самоуправног споразгма који је прзшле годгпте усвојен на зборознма радника. годнну су у фази израде и о љнма ћемо ускоро ра?говапа мо и да непосредио оиеннмо њихову пеалност. Поед свима нама прс свега биће ncoraB.se на производња. Да бисдто пгто веалније car ледали наше могућиости потре бно ie — v гшвом реду да пог ледамо како смо раднлаг у 61975. годинн да се осврнемо на грешке и проттусте xoie смо имали у тој години. А највећи део онога што смо изгубили ie последица нашега рада или бо ље речегно колико ie свако од нас укл»х^чио себе и свакоднев не задагке н то на свнм нпвоима. Анализирајући резултате рада практично доше смо оалили v летнлм париоду. a то ће уги цати н на пословање у 1976. го Д-ЧНИ. Застоји, пгкарт, педоласпи на посао, боловања и друго нпсу се много смањили и to ie vrn цало у великој мери на остварен>е планскнх задатака. Имајућл v виду потешкоће око пласмана готове робс, хте -М! .хги то или не, на.мстиуће пс обавеза да многе навике и на- <пгне на којпма смо извршава ли обавезе мсгвамо. и то од по четка пословне 1976. г. Значи да мора.мо да .мељамо начхш рада према производљи. Y 1976 гоаини прелстоје цам истакагва неких капацитега очекују нас пе.монтн појелпних машина, гп\и то не мора да значн да нам планови у односу на 1975. г. GMeiv да буду ман»и. He С.МО.МО дозволити да ца.м мг ЧНИ дпхп.ги буду НПЖЧ ОДНО су на 1975. годину треба irx олржапг на нивоу илн повећат. У то.м CMiicw мораће.чо нашу продукпшЈгост да повсћ.мо. и смањеним капашгтетима мопамо да одржи.мо исту п-рошзодн>у, да 6o.se и ефикаснхје кориспшо радно вре.ме. да пмамо веће учинке. Наша ie обапеза да планове извршавамо како их „ поставихго. Да би опоизво дња то могла ла реалнзује ппг ребно је заједачк« службе Да би се постављенн п усвоЈени плаповп спровелп п познтивно реалнзовали потребна јс максимална ангажованост сва ког члана овог колектива. Шта о раду и ангажованостн члано ва органа управљања лшсли председник Радничког савета? — Седшше оогана vnpae.saња, састанци комуниста. спндн ката или омладине су место н начин где се непоспелнп лого BapaAto како ћемо убудуће да радимо. месга где разпешавамо одређену проблемзгмку. И cktvpho ie да на базп тих дого вооа извлачнмо novxy, али и закчучак како треба да оадимо. Велики ie 6poi ралника којн cv чланови неког готзе наведеног органа. И ако би се свн они активно укл>учили на решавању актуелних. присутнпх питања chtvdho ie да би састанак био vcnennmiir z једне сгоане, a аруго, већи би боој .SVAH био тумач V базр шта ie закл>учено и обоазложио због чега је тако закллчено. Y већпни случајева закл>учцц не одређују за носиоие појединие. они снгурпо ie то оба везугг unr-ри биој радннка. И ако би се сви активно укл>учн ли V акшпу. назовимо ie тако — о1ноор'» ако бч шппг бпој нашао себе у тим закљ^чтша пезА-лтатп не могу и пгће да нзостаку. Или, буднмо мало самокри ТИЧН11. КОЛПКО С.МО П0.МС1.М1 у раду неког опга.ча своц>.м дисKvcnioM. CBoiiiM предло1ом закл»гчка. Y већшш сах^чајева пре hvrif.Mo. не изЈашгБавамо се, a спгурно ie да смо сстралан спремш! да кпитпкује.мо да да Јемо другачиЈс олговопе и.\и да хругачије тм.мачихсо п то по ђошковима погона и тд. Мооамо лтта*гг!е v бглгће да се опходи.мо и понагаа^о. Свако би од нас могао »а наће оправдање, за неголазгмс. а\и б'пц члан неког од оогана ie признање. али идто тако н оба веза коју морамо да прихваш мо.
СТРАНА S БРОЈ SO 14 ДАНА ЗПАЧАЈНА ДРУШТВЕНА АКЦПЈА АНГАЖОВАЊЕ СРЕДСТАВА ГРАЋАНА ЗА ПОТРЕБЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ • Привреда олштиис Параћии. какав Јс случај >1 са приврсдо.м друтнх општоиа у свом развоју сукобљаоа сс са проблсмом педостатка срсдстава л Kao последпца спорог развоја прпвреде у Општини броЈ незапоглених радника непрекндно сс приблнжава цнфри од 2.500 незапослсннх € Поред овог броја, близу 2.000 rpabana Општпнс калазп се на прнвременом раду у иностранству. У тсжњи да се поспешн бржи рззвој привреде у Опиггинн. на многим састанцима друипвено-полнтичкпх оргаиизанија н седшшама Скупштине општинс, истицане су бројне могућностн н задаип. Порсд осталих, пспшана јс и могућност антажовања средстава ipabana, и то како оних који се налазе на привременом paay v иностранству, тако н оо та.\их rpabana Општине. Лнгажовање средствнма грађана могуће је путем пријема лпчн1к доходака преко штедних књнжица, наменском штедњо.м rpabana на дужи рок п путем расписнвања зај.ма са посебним погодностима, уз издавање обвезница. За ве11и доходак и продуктпвност На састанку' функнионера друштвено-подитнчкпх организација и Скупштпне општине. представника прнвредних органпзација које пмају одређене програме развоја н банака, договорено је да радна rpnia сачињена од предстачнпка Секретаријата за привреду, друшгвене службе н фипанснје, Секретарнјата Скупштине. Основне заједнице, за запошљавање и Југословенске пнвестииионе банке Бсоград, филмјале у Параћину, сачнии програм ангажовања средстава грађана за развој привреде, и то у првом рсду путем наменске штедЈве на дужи рок као и да испита могућности за раашсивање зај.ма са посебним погодностима. Поступајући по овом договору, радна група предлаже следеће: 1. Основна претпоставка за алгажовање средстава грађана путем наменске штедње на дужи рок јесте постојаље реалних програма изграднл односно обсзбеђења нових ка« пацитста који пружају могућност запошљаваља већег бро* ја нових радника. V том смнcav радна група је прикупила’ информације од предузећа „Бубдућност”, Фабрнке текстилних машина ..Пролетер”, Графичког предузећа „Вук Карацић" и Фабрикс бомбона „Параћинка". Предузеће „БУДУННОСТ” може да реализујс програм проширења производнл алучеличних ужади, ширег попрсчног пресека од садашње производње. За овај npoipa.M набавиле би се пословнс Mainline на до.маћсм тржишту, a производња би била opiannзована у Поповцу, у згради овог предузсћа коју би требало адаптнрати уз минимална улагања, Овај програм може да се реализује у току од 3 месеца, а пошто су укуппа улагања у овај програм манл од 100 милиона старих динапа иијс потребиа сагласпост Коморе. Сва ова срсдства обезбедила би се путем орочене штелнл. Рсализанијом овог програма створила би се нова ироизво дпл између 700 до 800 тоца алучеличних ужадп годишње у вредности од око 2 милиона старих динара, уз остатак дохотка ол око 150 мнлиона старих динара. На овој пронзводн>и ангажовало би се 20 нових радника, док бц сс на 10 радЈтка апгажовало из реда постојеза изградљу новог пословног простора ол'1.000 до 1.200 м* за потребс пропзволње пресвучене картопске амбалажс п друге финпје амбалаже. Поред изградње пословпог простора, у оквиру овог програма набавила бп сс једиа noBa машина. Реализацијом овог програма проблем пословног простора решпо би сс трајнијс, чп.ме сс, поред осталог, стварају услови за потпуннје корпшћен»е постојећих капаиитета, За реализацију овог програма потребна су средства у износу од 650 милиона старих динара, од чега само за из- ^адњу пословног простора око 500 милиона стартгх Annapa. Реализаиијом ове ппвестицпје, према грубој процени, укупан приход прсдузећа повећао би се годишње за око једну мнлпјарду старих динара, доходак за око 400 а остатак дохотка за око 100 милиона старих дннара. Ов«м би се створила могућност за запошл>аван»е 40 нових радника, углавном жсна, што значи да би могла да се ангажују средства наменске штедње у износу од око 200 милпопа стаpiix динара. Пошто предузеће из остатка дохотка и амортизације обезбеђује око 150 мплиона старих динара, потребно јс путем кредпта и пз других извора (Самоуправна ннтересна заједпица развој прпврсдс и Самоуправна иптересна заједница за запошљавање) обезбсдити још 300 милпона дппара. За реалнзацпју ове пнвестицијс предузеће јс већ прибавидо погребну сагласпосг, осим дозволе за увоз опре.мс из Италијс, коју још ппје тражило. Уз oApebene напоре, сматра се да бп овај програм могао да се рализујс до краја 1976. године. ФАБРИКЛ ТЕКСТИЛНИХ МЛШИНА „ПРОЛЕТЕР" такође располаже инвестпционим програмом, који ћс до краја године бити разматран п усвојен од странс оргапа управл>ања. Тим програмом прсдвиђа сс набавка опремс у вредности од 356 милиона старих динара, у постоЈећим производни.м хадама. Набавко.м ове опрсме предузеће he се оспособити за освајање нопнх програма произволњс уз задржаваше постојсћег. У прошпрешу, асортнмана производљс опо прслузеће ослан.а сс на разпе облпке посаовног повезиваља ћц.х радннка који прслставл.ају вишак у предузећу. За реализацпју овог прог рама потребно јс да предузсће претходно покрије погреби за трајним обрпш.м средствп- .ма у износу од 80 мплиона старнх дннара. Из осштка који се очскује у 1975. голпни, за ове свр.хе предузеће може да издвоји износ ол 120 мклнона па бн требало тражптн изворе за join 60 мнлиона старн.х дипара. Сматра се да бн ова средства требало да обезоеди Јутословенска пнвестициона банка Београд, фплмјала у Параћину. ПРЕДУЗЕБЕ „ВУК КАРАЏИН" до краја годнне завршава елаборат са пројсктом са .,14. Октобром” Крушеваи. „Првом искро.м'* Барич и Предузсћсм ..Дунав — Тпса — Дуцав". Према грхбој npouciui, врсдносј производље „Пролетсра" nuueha.ui би сс за око милпјарду старп.х дипара, уз акумулацију ол преко 15 олсто, с обзиро.м да сс пабавко.м новс опрсме стварају могућносin за потпунпјпм коришћењем постојсћпх капацптста. НОВ/\ ОПРЕМЛ ЈЕ ДОМАБЕ ПРОИЗВОДЊЕ Набавка би се нзвршила сукцеспвно, од марта до депс.мбра 1976. годинс. Овп.м програмо.м отварају се 24 до 30 новнх раднп.х места, за запошљавањс квалпфиковаппх и впсококвалпфпкованих мсгалскпх ралппка. И прпјем радника вршио би се сукцеспвпо. С обзпром на број нових радппх мсста, предузсће би путем на.менске штсдње могло да обсзбсдм 120 до 150 мплпона старпх дпнара. Пошто опрс.му у вредпости од 84 мплнопа стари.х динара може набавитп па кредит, потребно је 120 до 150 милиона обезбедитп из других взвора. и то: сопствспа срсдства, Самоуправпа интерсспа заједница за развој привреде и отварање нових радпи.х места, банкарски кредпт и сл. ФАБРИКА БОМБОНА И РАТКЛУКА „ПАРАНИНКА” планира да приступи проишрењу погона, за пржеље и паковање кикпрнкпја, освајањем про изводње кикирики пасте. Вредност инвестиција за ову производшу износЈ! милијарду и две стотине Mii.uioiia старих динара, од чега на увозну опре.му отпада 651 мплиона старпх динара. Ова опрема може се набавитн на кредпт уз 15 одсто учешћа. Y цил»у реализације овог програ.ма, који се уклапа у програм развоја ПИК-а „Нуприја" до 1980. годппе, већ је азција и Скупштиис општинс, упућен захтсв за прибављаљс сагласности надлежпе привредне ко.морс. Порсд ове сагласности увоз опрс.мс условљсп јс прпбавл>ап>е.\( упозпс дозBOAC. Према првим проценама нова производња, која дорпппо* си повсћању степена кориш* ћсља постојећнх капацптета, нарочпто нпфраструктуре, тре ба да обезбеди укупап бруто прпход од 5 милнјардн и 700 мплиопа старих дипара доходак у нзносу ол мплпЈарлс и 400 мплпопа дипара а остатак дохогка од блпзу 900 мплпона старнх динара. При корпinhciby овн.х капацпгсга у једној смени, што бп било нужно до освајаља тржишта запослиће сс 43 нова раднпка. Према томе, под условом да оваквн програми буду рсалпзовапи, запослило бп сс 127 новпх ралникп, од чега 64 радника којн орочаиају средства и 63 радппка са епидеппије Основне за|едннцв за an11О1пл»аван,е у Параћику. За реалиЈЗ! чју оних прогрдма потребио Јс укупно 2 милијардс три стотпнс мнлнопа стари.х Aiuiapa, од чега п 650 милио* на старих дннара требало обезбеднтн намеиско.м штелн>ом ipabana. Остала средства обезбедпла би се путем креднта нспоручплаиа опре.ме. крсдита банака. пз сопствеип.х пзвира пименутих ирпвредин.х ирганизацпја и нз други.х извира (Самоуправна ннтересна .чаједница за разаој привредс и огварање новп.х раднпх места п Самоуправиа пнтересна заједшша за запош\>авање). Под условом да се ови програми у нелостн рсализују, на новим капацитетп.ма остпаривао би сс годншњп укупан прп.хол у износу ол преко 9 милијарли, доходак у изпосу од преко 2.5 ми хнјардс, остатак дохотка у пзносу ол преко милијарду сгарих дпнара. Пушгатвс у рал новпх капапптета очскује co v периоду о\ марта код „БудуНпоспГ н , Пролетсра", до лсцс.мбра код ,,Вука Караииђа" и „Параћннке". 2. Носнлац посла па прпкуnvan.v средстава rpabana бпhc Југословспска инвестшшопа банка Бсоград, Фпчнјала у riapnhiiiiy. Башса he овај посаи обављатп па основу \говора са привредннм органпзапијама за чији he рачун прпкупљатп средства rpabana. С обзпром да је иамена сред става ipabana унапред одреbena, односпо ла бамка nehc пматп никаквог утнцаја на плас.мап овпх средстава. угоноро.м пзмеђу Бапке п прнвредних организаппја трсба утврдити пакпаду Банпн за рал. Накнала би могла да се \тврдц у впду разликс пзмсђу KaMarne стопс коју би Банка плаћала грађанпма (депонентп.ма) и каматпе стопе коју би прпвредне органпзацпјс пла ћале Банци. С обзиром, да овакав облпк штедњс пружа депопенти.ма поссбпс погодиости, олносно обезбеВсљу радног мсста. с.матра се да прмвредне органпзаццје треба да користе средства прикупљања па овај начин уз каматпу стопу од 10 одсто, по којој Банка плаћа ка.мату па депозите орочепс иа две нлп више година. Y том случају, каматна стопа по којој бп Бапка обрачунавала камату депонентима била би нижа. при че.му бн разлнка у каматној стопи, односно каматп, представљала накнаду за рад банке. 3. Код реализације овог посла поставл>а сс питање која гредства се могу орочавати. Кон кретније, могу лк се наменски орочавати н средства која се већ налазс код Банкс носиоца посла, али не на намснској штедљм. Договорсно је да се наменски могу орочнтн и средства која се већ налазе код Југословенске инвестионе банке Београд, фнлнјале у Парађпну, с тим што је Банка дужна да омогућп грађанима намепско орочаван>е средстава која су код н»е всћ орочена. али безусловно. 4. Да би се овај програм успешно остварио, радне оргаппзације у чпју корпст he се орочаватп средства треба да предузму одговарајуће мере. Прс свега, потребно је да органн гправљања донссу одговарајуИе одлуке о изради ипнестпппопп.х програма, /аравно, уколнко to Beh nnje учпн»епо. С друге страпе. потребно је да ол.мах прпступс пзрадп гпх програма, како би по прпкупљап.у средстава могло да се приступп њиховој реализацпји. Упоредо са доношењем одлука о пзради ппсвестпцпоппх програма, потребпо је да oprani! управл>а»а у овим радним органпзацпјама донесу одлуке о намепском орочавању штеднпх улога rpabana. Овим одлукама потребпо јс да овласте дирсктора да закључе уговор са Бацком о прикупл>ању средстава, као п уговоре са грдђапимп улагпчпма средстава. 5. Средства прикупљепа па овај пачип радне оргпшппцпјс би враИпле у јелнаким полугодишњим nnyinoniMB. с тпм што бп првп апуптст доспео no истеку рока од годину дана рачунајућп од дана када су средстпа стаољеиа радпој органпзацијп па кррпшheibe. Друшм речи.ма, ова ередства би сс враћала у пе- ^иоду од 4 годппс. Оваквп рокови се предлажу са разлога што се с.матра да је периол од годину дана од дана паступања могућпостп за коришheibc срсдстава довољан за завршстак п пуштањс у рад повпх капацитета. 6. YiBpbcno јс да сс можс орочпги најмажс пзнос од 100.000 новп.х динара. Наравпо. rpabann могу орочаватп и мап>п пзпос, уколико желс ла дипринесу развоју прпвреде Општипс, али бсз права на гарантовање запослења. За орочаванл средстава предлажс се рок од 6 месеци. чпме сс пружа могућиост граБанп.ма да овај пзпос уплате v нсколнко рата, п то ол 1. јануара ло 30. јупа 1976. годи11C. Y случају да се убсру већа средства ол планпрапп.х, право првепства на корпшћељс погодпостп, однос.чо на обезбсћење радног места п.мали бп ipabaini који су раннје орочилн своја срсдсгва. Срелства би се орочавала па перподу од 5 годпна, прп чему овај рок почпњс да тсчс по пстек' послелљег дана рока одређеног за орочавањс средстава, одпосно ол 1. јула 1976. године. 7. Орочпти сс могу како страна средства плаћања (девпзпа средства) тако и дпнарска средсгва. To значп да срелства за ове намене могу орочаватн п грађанп који се нс палазе иа привре.мено.м раду v нносгранству. Орочавање.м средстава rpabanпп можс да обезбедп радно место како за себс. тако н за члапа својс породнис, и то брачног друга детета, родител»а. унучадп, али нс и за друге сродпнке. Поред обезбеbciba радпог места за ссбс, уплатом двоструког износа ол утврђеног мннкмума могу сс обезбедити два радна места, за тростргкп пзпос трп радна места, итд. Према томс, у погледу броја раднпх места којп можс обезбедити један лепонент, не.ма ограничен»а. УТВРБЕНА CY И ОДРЕБЕНА ОГРАНИЧЕЊА V ПОГЛЕДУ ГОДИНА СТАРОСТИ РАДНPIKA На овај начни, и то: — до 30 годпна старостп без ограшгчења у погледу радног стажа, — од 30 — 35 година старости, само радници који нмају нај.маље 5 година радног стажа, — од 35 — 40 година старос* ти, само радницп који нмају најмање 10 годнна радног стажа, Лкппјом до новпх радппх местп — од 40 — 45 годнна сгаростп, само радппцп који п.мају нпјмање 15 годпна радног стажа, — за раднпке преко 45 годипа старостп на овај пачпн не може се обезбе.мии радпо место бсз обзнра на дужину радног стажа. 8. Радпнк којп орочавањем средстава за потребе рпзпојл привреде стскпе својство раднпка у удруженом раду, нма исти положај у поглелу права и обаоеза као н остали радпицп у удруженом раду. треба запослптп no једног ралппка са свпдспипјс Осиовне зајсдппцс за запошљавање у Параћпну, број нових радннх места која сс отварају реалпзацијом овог програма треба да буде двоструко већи од броја лспопспата. 3anoiu.vaoaibc свпх радпика. даклс како оппх са еипденције псзапослеппх тако и опих којп орбчовају своја срсдства. npmiihc сс псклучпво преко Зајсцппцс за запошљавање, у складу са критсрпЈум1Ша угпрђеппм. Друштвеппм договором о запошл«аван«у. Наравно уз обапезлц npnieM опих кош су орочплп своја средства. 9. Приликом орочавања сред става, депонент закл»учује уговир са Бапко.м. Након уплате цслокуппог пзноса, депонент закључује уговор о обзбеђењу радног места са радном оргаппзаппјом у чију корист орочава своја средства. Овим уговором радпа органпзацпја се обавсзујс да депоненту обезбедп ралпо место у одређеном року. Овдс јс зпачајпо папоменутп да радпа органпзација обезбеђујс радно .место на неодpebeno време уопште. а не конкретно радно место. Према то.ме. овде сс не гарантгјс радно место према степену стручне спреме односно квалпфикацнје. Уколико се поклопе жељс радника н потребе радних органпзаиија, онда ie то срећна околност п за једне н за друге. С друте страпс бптан елсмент ових уговора јесте и рок јављања депопента на рад. Наравно, овн рокови nehe бпти фнксирани, али he радник моратп да се јавп па рад пајкаснијс последњег лапа yTDpbeHor рока. У протпвно.м. радна организапија бн морала да попунп радно мссто другнм радником. у ком случају би депо.чент пзгубио право на гарантовано радно место, па би његово залослење завпспло од могућностц п вол»е радпс органнзацнје10. Уколико се деси да се nc yoepv очекпвана средства што за последпцу има немогућност реализације свих инвестииноних програма биће пеопходпо да сс убрана средства апгажују за реалнзацијг само поједнппх програма. V том случају бнће потрсбно дз се дспопептп којп су своја средства орочили у корист радне организације чији се програм не реалпзује позову ла закључе уговор са другом радпо.м органмзацијом, чији се програм реалпзује, пли да једпоставно средства задрже код Бапке, под условгта утврђевпм њснпм прописима. To значп да извршење уговора од страпе радне организаније у чпју корист су средства орочспа трсба условитн одређеним волу.мепом убраних средстава на овај начпн. To је. управо. онај изпос средстава којп је планиран за реализацпју ипвестпцпоног програма радне органпзације. Међути.м, с обзиром на постојање више програма, готово је немогуће да се деси да грађанин који депонује утврђени износ не обезбеди радно место. Уговор са радником радна организација закључује на основу потврде Банке да је радник орочно средства. 11. С обзиром на потребе. као и на већ искристалисане ставове да поред сваког радника којн орочава средства
CTPAHA « 14 ДАНА БГОЈ 9* СА ПРЕДСЕДНИКОМ СИНДИКАЛНОГ ВЕНА: С1ШШ I! НАШЛО CIOIE Ранко Николић Сведоци смо ангажован»а Синдиката на спрово ђен»у кеколико значајннх акција око законскнх и самоуправних решења. Реците нам о којпм се то акцнјама радп какви су резултатн до сада пости гнути? Поред осталих органа и организација основни је задатак и Синдиката и стално ангажовање на остваривању Устава, пре свега на норматнвном раз раћивању' и применн у пракси. V ово.ме смнслу су постнгнутп значајни резултатн и у основним организацијама удруженог рада и у радним заједницама. Посебна активност коју Син ликат у овоме c.mhcav води, још од јула месеца 1975. године је израда и доношење самоуправних споразума о заједничким основа.ма н мсрилима стииања и распорсђивања дохотка н расподели средстава за лнчне дохотке на шгвоу кругова споразумевања, самоуправних споразума о за« једничким основама п мерили ма стицања п распоређивања дохотка и расподелп средстава за- личне дохотке у свим ООУР и другч.м самоуправннм организација.ма и радннм заје дницама, н Терпторвјалног дру штвеног договора о заједшгчким основама н мерплима за распоређпвањс u усмеравањс средстава дохотка намењеног за општу заједничку п лпчну потрошњу раднпка. Пре.ма Акционом програму Већа Савеза синдиката Србијс и Програму активностп у нашој Општпнп, свс овс послове је требало завршити до краја прошлс године. Mebvтим, у том року је урађен и потписан само Територвјални друштвенп договор. Са.моуправни споразухш по круговима споразумевања још увек нису готови, н то онсмогућава доношен>е Самоуправнпх споразума основнпх организаиија удруженог рада и других организација п заједница. Основне организације удруженог рада н радне заједнице имају урађсне споразумс, али oir.i морају бити усаглашенн споразумом у свом кругу споразумс вања. Прп крају су усаглашавана са Територнјални.м друштвеним договором. Нада.мо сс да ће сс сви овн послови завршптн у току мссеца фебруара овс године. Следећи посао, самоуправно органпзовање самоуправних нн тереснпх заједница, је успсшно и у предвиђеном року завршен.' Познато је ла с.мо у свнм ociiOBHiLxi органпзацијама удруженог рада п рздннм заједницама изабрали по двс делегације нз којих су бирани делегати у Скупштинама само управнпх интересних заједни* ца у области прпвреднњх п у областп друштвених делатности. Поред постојсћих 8 са.моуп« равних интересних заједница (Здравств. осигурање и здравствена зашпгга радннка, Запошл>авањс, Основно образовање, Култура. Физичка култура, Дечја заштита, Социјална заштита и Управљање rpabeвинским зе.мљиштем станован»а и развзј привреде), конституисано је у 4 новс (Информисањс, туризам, организација од.мора п рекреацпје, Технич« ке културе, Локални и пекатегорисанп тп/теви,). • Како Ви оцењујетс ан гажовање чланова основнпх организацнја спнди ката у току ових акција? — Поред наведених послова Синдикат је бно истоврсмено актван и на други.м значајпмм задацпма. To је изискивало посебне наггоре с обзиро.м да се радило о непосрсдној акптвностн односно, о актив* ностн целокупног чланства Смнднката. Послови су успешно завршени само ради тога што је дошло до изражаја испољавање пуне савести и одговорности чланова Синдиката п шихових руководства. <9 Има mi несналажења око израде нор.матнвних аката и другнх решења у ООУР и зајсдннцама? — Основнс организацијс удруженог рада и радне заједиline које п.мају сопственс струч ис кадрове готово да ие.мају проблема око израде нормативних акага. Ако их ипак нма, онп могу бнти само субјектив ног карактера. Код мањнх организацнја проблс.ми су зпачи нормални, утолико пре што се постојећи недовољно стручнп кадрови објектнвно не могу сналазити. Радп тога је Већс Савеза снндиката увек обезбс Бивххо стручпу по.моћ оваквим организацијама када су one то тражиле. Ф Шта зчачи бити на чслу Синдиката у садашњим друштвено-полнп! 4K1LXI околностнма? Hobjlm уставнма и документима конгреса Савеза комуни* era н савеза синдпката нашс друштво се определило за непосредно социјалистичко само управљање, чији јс основни mi.v да радпичка класа у удруженом раду одлучује о сред ствима, условима и п.\одовил!з свога рада. Ова определсња и нова уставна позиција Синднката створили су повољнс услове за актмвност наше организацпјс, што нс само мене него н свс оне којп сс налазс у руководсгвпма синдпката чини посебно одговорним у садашљем и будућсм раду. Више него икада радници су прпсутнн свуда гдс се утврђујс политика п одлучује. Посгигнути су рсзултати у друштвено-економском и самоуправном развоју нашс соцнјалисгнчке заједницс, којом јс допринела и активност Синди* ката, алн нас тп успсси обавезују на још всћу активност за још бол>е резултатс. Мислим да смо сс добро ор ганпзовали у протеклњм нзбо рнма када с.мо увсли да свака ООУР буде и 00 Синднката, фор.мира.хи смо сва шест одбора струковних синдиката, сада је задатак синхронпзова in акцпје п основннх органнзација и одбора на спровођељу, јасно зацртаних обавеза како са конгреса СК тако и са конгреса синдпката. Посебно за свс овс акније пада одговорпост на председника п сва руководства у Синдикату и снгурпо од њнховпх акцпоних способвостп v многоме ће завпспти рад п активност Синднката. о Имате прпликс да сс сусреИете са многим л»улима и ibiixoBii.M проблеми.ма. Најчсшћс о чему сс радп? — Проблеми радника па и појединаца су пробле.ми ие са- .мо спндиката него н осгалих друштвено-полнтичкнх органи зација. Најчешћс се ради о проблему запошљаваља. II ако чинимо доста напора на запошл»аваљу, отвараљу новпх раднпх места степеп запосленос* ти је код нас још увск испод просека у Републици и овај проблсм he бити прнсутан н па дал>е у нашој Општини. Када смо код овога да помс* нем и то да сс често нама радницц oopahajy за ио.моћ око CBojitx права из радних односа у те сврхе имамо компсију ко ја даје савете нашим раднииима игд. Лко би вабројао лпста би бнла дугачка. Да поменсм и новчану по.моћ за коју нам co oopahajy поред пезапошлених и један број радника са HiiciaiM примањп.ма нз CBJLX струкгура. МЕСТО • Шта бисте желелп да у овој годипи како би синдикат и дал>е био зна чајаи друштвсно-полптнчки фактор? — Усвајањем акцпоног програма Синдиката, а зати.м и плана рада Већа мислим да с.мо захватилп и одредилн нашс будуће задатке, а реализацпја пстнх у пракси би била не само .моја жел>а него су то п сгварне потребс наших рад ника. Синдикат се до сада активно укључивао у свим акцијама које се воде на нивоу општине то Иемо чинитн и у овој години са напомепом да ће.мо се залагати за још бржс решаваље неких горућих питаља за нашу Општину. Дал>е развијаље самоуправних друштвено еконо.мскпх одпоса и задатак. Симдиката п у овој години. Ми с.мо били носиоци акгивности са осгалим субјективннм снагама у Опшгипи око нзбора за самоуправне интересне заједнице, ,мц сматрамо ла ту нисмо обавили посао ако сада не учиннмо све да нам новоизабране делегације пску пштннс раде онако како треба, и н>има н њнховом раду у овој годпни мора да посвстимо посебну пажњу не само ми у Синдикату иего н остале дру штвеио-полптпчкс организације и органп Скупштине општине. Политика развоја основних ор ганизација гдруженог рада, грана и -дслатности, ће се посебно прапгги у синднкату, a to Ji3 разлога стварања могућности за брже запошљавање На крају да додам да морамо реализоватп н закх>учке Репгбличкс конференције саве за синдиката која је одржана у дсцембру прошле године, a трегирала јс питања која су од великс важностп за радппч ку класу н дал>у афирмацију синдиката. На бази закључака .мп морамо датн оцсну акционе ц кадровскс способности синдиката, за успешно вођење свих ових акција које стоје пред Синдикат п његове органе у Ошптинн. Борцима кредит и стапови V оттштини Параћин поклања се велика пажља борцима Народно-ослободилачког рата, Захваљујући општем разуме* ваљу успешпо сс рсшавају љихови стамбсни и други про« блеми. За послсдљих дссст го* дина 50 бораца који су у Народно ослободилачку борбч ступили прс 9. септсмбра 1943 године добилн су стаиовс, a 21 кредите за изградњу, до. градљу илн адаптацмју својих породичних кућа. Остало је још само три нерешена слу« чаја који ће сс решиги у току ове голине. Средства за ббрачке стапове ooe36ebyjv све органнзаиијс удруженог рада издвајањем раније осам. а сада четири процепта од срсдстава која се издвајају за стамбену изградњу. Пошто ће се на овај начин средстава и даље обезбеБивати у наредиом периоду пружаће се помоћ н бориима који су послс 9. септсмбра 1943. године ступили у борбу да решавају својс стамбене проблеме. Ево података за последље три године: У 1973. години за борачке станове прихупл>ено је укупно 750 хмљада динара од тога за кредптиран.е стамбсне изградњс даго је 100 хиљада динара а за куповинг стапова 650 хиљада. У 1974. години укупно је прикупљено 490 хиљада од тога на' име кредита дато је 280 хиљада динара a 210 хнл>ада за куповвпу станова. У 1975. години укупно је сакупљено 600 хиљала динара. од тога за куповину станова дато је 370 хил>ада, а пренето је у ову годину 230 хиљада динара. За борце народно-ослободилачког рата v општини Параћин води се брига и у другпм области.ма. Стални месечни додатак завнсно од прчхода по члану домаћинстава прима 36 бораца који су у НОБ ступили пре 9. септембра 1943. године. Поред тога знатан број борана н мајки палих бораца користе тренугну помођ за бањска илн к.\н.матска л^чења. У 1975. го\инч у том ипљу исплаНено је укупно 110 хмљада динара, а на п.ме помођи борцима за школовање деце у средљнм школама и на факултетима дато јс у прошлој годинп 30 хнљада динара. Д. г. iiiiiiiiiii4iiiiiiiiiiiiiiiiiii)it!iiiiiHitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHHHiiioiiii)iitiiiiiit<tiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiliiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii IIIIIIIUII ............................................................................................................................................................................................................................................ . ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИН/Х Пнше: Саша Буки11 (Наставак из прошлог opojai Иако су три деценије вре.менско раздобл>е које испунлва добар део човековог живота још увек су међу нама сведоци тих бур них дана када се живот враћао у домове, улице. фабрике, канцеларије. Они, заједно са на.ма, оживљавају сећања, тграве поређења и анализирају оно што j'e било са овим што је сада, са поносо.м истичу истрајност да се миоги значајни послови обавл>ају без обзира на људске и материјалне снаге са којим се онда располагало. Тако је и Илија Игњатовић, бивиш одборшгк ослободилачког одбора, први ревизор штампе у ослобође, ном граду, руководилац народне кухнње ту, пред нама, још увек крепак и добар иако се спрема за одлазак у пензнју. У његовој кући, у улици 7. јули број 19. у Параћниу, постоји малн исторпјски apxire. To су фасци кле у којима су педантио поређане всћ пожутеле хартије, списковп и признаиицс са неЧИТКЈ1М погпиагма н печатпма, развученпм наивним рукописима јгз којих о,хједном покул>а сећатое на те, како смо их назвали, лрве коракс. Одлуком Народноослободилачког одбора поставл>ен је за ревизора штампе са обавезом да после продаје изврши обрачун. Beh 23. новембра 1944. године он је адмшптстра. иији листа „Борба” предао 30.000 дЈшара о чему постоји п признаница. 19. новембра издато је опуномоћијс број 124 администрацнји листа „Омладина у којој стојп да је: „Овај Одбор v споразулгу са Ко.мандом места препо ручује друга Haiijy ИпБатовића, књижара нз Параћина, лнста .ЈОмладлна" да му уступи право продаје листа у Параћину и Срезу параћпнско.м... „поттшс” председнпка Одбо pa, М. Радој‘ковића. И Илија јс продавао штампу пове земље, свет је куповао и по.мно се упознавао са догађајима који су још увск бнли зашгм.мшч и судбоноони. Онда јс дошла одлука Одбора о фор.мирап»у кухинл при Одбору за jicxpaну сиромашиих ipabana ове варошн". „То је било 5. ХП 1944. год. а руководпонн кухшвс су Илија Игљатовић и Мподрлг Марковић, оба одборника. Први ручак скуваи је за дслегате Среске скупшпше, 6. децембра псте године А било је доста гладннх л>удн, јер ратна пустош није могла гтреко ноћи да нссгане. Tpeher фебруара 1945. годнне Илија је поднео Одбору пзвештај о раду кухиље. У :ве.му се каже: „На основу ropibc одлуке Градског народноослободЈ1лачког одбора у Параћину ми као одрсђени руковаоци за формирање по_ менуте кухнње приступили смо набавкама потребних ствари да би кухинл почела са радом. У ту сврху набавплп смо потребне сгвари већином од грађана ове вароши. После ггрикутБ^ања истнх стварн кухиња јс фор хпфала на дан 5. ХП 1944. а на дан 6. ХП 1944. године први тгут је скуван ручак за делегатс Среске скупптпгне. После овога, пошто није било потребног дрвета за кување јела, кухиња је престала са радом све до 21 ХП 1944. г. када су иста дрва набав.^на ai од тога дана почела рад са кувањем, У овој кухињи хр-анмли су се већииом мобилпслнп раднпии при Команди .места. Овај рад кухчње трајао је до 5. I 45. год. када је 1гста морала да обустави рад, пошто је ова, Команда места за своје мобилисане раднике форшграл своју кухињу, те поштојеова кухиља остала caxio са некодико чланова, то је .\topai\a да обустави дал»и рад. За то вре.ме издато је укупно 1.728 оброка хране... ,3а то времс кухиња је утрошнла најавише меса, кромтшра, купуса и вина(!) После затварања кухчњс, инвентаром јс утврђено да је преостало намЈфница: 0,25 метара дрва, 1 кг. црног лука, 11 кг. соли, 40 кг. кромппра, 150 главчца купуса, 6 кг. .мастн и 5 литара вп-на (I). Кухиња је прпмнла 70 кг. пасуља који је сав утрошен на оброке као и маст, ciiphe, зејтин, бранпго итд. Иако ј‘с, релатпвно, кратко радила, кухиња је изискивала доста послова, организа1UIOHHX способносги, адмннистрирања н ангажовања. Седиште кухнње је било у зградп кафапе „Олимп” преко пута књижаре Косте Хаипвпдојковића. V просторију је потребно унегп основнп инвентар, „стварл потребне за лсхрану грађана ове варошн*', стојн у позиву „нпже именованим кафеџијама, да у 6 earn после подне, најдаље, донесу по један астал и столпцс. Следи списак, на челу је Jonan Марковнћ, следе: Раде Пећцћ,' Стојап Живадиноввћ, Јосиф Миленковић, Сретен Еранковнћ, 5ока Мишић, Стојан Тимотијевић, Стеван Живадиновић, Рале КостиН, Стојан Јовановић u на крају браћа Михајловиђ. Столовс п столице прп.маће Миодраг званп Мнја и Илија Игњатовић, швижар п истс стварн у погпуно исправно.м стању. Претпостављамо ла су се сви одазвали позпву те onремили кухпњу основннм стварпма за обедоDaibc. При дну списка доппсано је: „Бока Мп ши11 дао само 4 столицб..." Да би процедура била нормална издаване су ттрнзнатпше. Једпа од iLHx гласи: „Потврда, на 2 стола ч 4 столицс примљене од Радосава Манојловића, каф. хгз Параћина на привремену услугу за потребе народног ресторана за исхрану сиромашпог стаповнпштва ове вароши. С. ф. с. н. Градски народноослободилачки одбор 3. ХП 44..." Mcby абонентима кухшве били су радга!- ци запбслени прп Команди места: бравари и .uLMapii. молери, столарски радпшш и обућари. Најмање је бпло молера, њих седморица, њихов руководилац је био Јаков Зајец нз улице Крапдевачке број 1. Ту су и: Божидар Илић, Нван Недељков, Борђе Стаменковић, Добросав Милојковпћ, Јован Стефановић и Милисав Марковић. Да би добија ли храну Mopa.ui су имати и одобрење које је стајало на крају сваког списка, исписано руком председника Одбора РадојконпћЗ: „Издати храну..." Руководилац групе бравара и лимара био јс Света ЖпвковмИ са дванаест другова на челу са Сретеном Јовано вићем. Највише је било столарских раднпка, н>пх тридесет се хранило у кухиаи. Руководилац јс Стојан Милосављевић. Кројачкмх радника је било осамнаест, руководилац радиониие је Милош Миленковић. Њима је дозвољено да узимају храну без чекања, Tano је наредио председник Радојковић 22. ХП ............................................................................. . l|l»lillllill|||||||t|||||||l|l||lllll||ll|||(||||l!llllllllllllll|||IUIIUflUUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIItlllllllllllllllUI|lilllllltllllillr 1944. године. Руководиоци кухпње су добијали н друге наредбе о издавању хране. Сачувана су требовања за: В.хадана Павловића, чиновника ГНОО ко.ме ће се излаватп храна ..до Aa.be наредбе" Милана Русића, коме he се стално нздавати храна п за Матилду Конфино, старицу пз Параћнна, она ће сгално примати храну и хлеб из народне кухпње. А животних иамирница није било доволг но да се на време нахрани велнки број људи који су радилп на послови.ма важним' за живот града. Морало је да се путује на стра ну, чак у Македонију. Илија је морао да се упути доле, на југ. Одсек унутрашњих послова, 16. јуна 1945. године. под бројем 7261 нздао је потврду у којој се каже: ,3а друга Илију Т. Игњатовића трг. из ПараКина који nyryj'e у Македонију ради набавке животних намирница за потребе вароши Параћпна, a KojiLx у Параћину нема. Моле се успутне власти да именованом не чине никакву сметњу ок.о набавке и преноса набавље- ]шх намирница, јер се са набављентш нампр i-шцама неће вршити шпекулација, већ ће сс продаја становништву вршитн са знањем и под контролом овог бдбора. Смрт фашизму — Слобода Народу".
СТРАНА 7 БРОЈ 50 » ДАНА КОМУНИСТИ ШТАМПАРИЈЕ КОНКРЕТНО: Нико не може ометати наш развој ТЕКСТИЛНИ КОМБИНАТ На дискуснјн план стамбене градње Колектив Графичко излавачког ирелузећа „Вук Карацић" задњих голина доживл>авд наглн vcnoii. 11родукihumoct рада in године v годину растс, економичност и организаШП’0 рала cv све бољи, као и само упраини ОАНоеи, тако ла се ова ралпа оргаппзашпз сврстала v рсд најуспе<нг1и|их V нашој OiiiiiTHini. Октобарскп тгризпаље које ie долел*епо Штампарнји за 1975. голину само потврћује исправну самоупраппу сопијалпстичку орм јенташпу графпчара V ..“уку Караџнћу". Свакако да поред осталнх сотппалнсгнчкнх снага и Основна организација Савеза коMviiHCTa има велике заслуге за постпгнуте резултате О томе пгта је све конкрегно учиљено v пр”*чапм nepwoAV говорио нам Радомнр Стефановић, донедавнп секретар: — Hama радна оргапизаиија у протеклом периолу сусретала се са ннзом проблема и то: проблем репроматеријала. про блсм посла, простора и неких унутрашњих проблема. Основна организанија СК живела је са овим проблемима и била је инииијатор за њихово успешно ретарање. V појелиним случајевима. a то је скоро и vcravena пракса делује v решавању проблема зајелно са Извршни.м одборо.м синднкалне подружнице, Активом омлалине као и поаитичким активима овог предузећа. Овакап начип Hainer рада показао ie видне резултате, јер у рсшавању проблема гчествује већи број нашнх радника. Сада није редак сдучај да се и селнпце Ралничког савета одржавају проширене са Политнчким актнвом. На око 20 састанака Основне ррганпзашгје у овом пгриоду на -дневпи ред су стављена најактуелнија питанл и проблеми предузећа. Између осталог лпскутовано ie о мећуљудскнм олносима, о проблемима v производним погонима. п (иноснма између сектора, дискутовали смо о орга низаинји' рада, нродуктнвности. екопомичности, рентабилности нзналажењу уиутраиг њих резерви н свему ономе iirro је могло ла допринесе ра звоју II стабилнзацијн нашс ралне оргашваиије. Видно место v pcnranaibv проблема нмала ie борба за квалитет. рок и поштоваље на ших пословппх партпера Ми смо ралпа организација Koia не с.ме ла радн некоалнтетно. ла не noinrvje роконе, iep гпафичка предузећа, ка<> пгго смо мп. у наше.м регнону има д<> ста, а потражнч! за графичке услуге ie мапл и губљеље по стојећих пословних партнера могло би се негативно одразити на рад предузећа. Залагали смо се и ци\» нам ie да сваки наш радник узме учешће у доношењу одлука и биди смо једпа од првих организаиија у граду која све оллуке лоноси на зборовчма. Наш радник мора да буле обавештен и питан за све оно што се рали и спроводв код нас. Као резултат нашег рада и рада целог колектива гследило је и признање од 'стране Скупигтине отптине Параћин. поволом дана ослобођеЈва града, које ie добила наша рална органнзацлја као и дирсктор предузећа Долел>ено признаље нас још више обавезује за веће ангажовање v развнјању Самоуправннх односа, на побпл>шан»е стандарда радника, на повећање укупног прихода, на побол»шан»е стандарда ралника. на повећање укупнот гпзикола. на проширењу реконструкпији и молепнизаиијн предузећа, на повећавању и стручпом оспособ\»аначд| радника. гле комунисти морају ла буду први у спровођенд' ових акшпа. V цил>у информисаља чланова Сапеза комуннста наше организације, предузимали смо благовремсно мере да се материјали добивсни од вмших партијских фору.ма презентирају члановима и да се на време обавесте о донетнм закључиима. На почетку овог периода наша Основна организаннја бројала је свега В чланова и као главни задатак ттред собом ie поставпла омасовл>апан»е организације. н за овај псрнод мип1Л»ења само да је upraHinannia показала лобре резултате iep ie v својпм оедовнма ппим veiio ioni 11 нових чланопа. To cv махом млађи ралнтши и всђииа п»пх ic in непоспелне прочзвомве, рокао нам ic на крајг Раломир Стефановић Нови секретар ООСК у П!»ампа1з:п‘и ie Слоболан Лекпћ ппимеоан палник и активан политнчкп посланик. a олне.давно н техничкп директор. — Сада кала говорпмо о наредним задаонма. морамо наставити да werviewo и шнримо оно што ie ва.^ало. а да се критички осврнемо тамо где смо слабо и недовол>но радили. Једац ол најважнијих наредних залатака јесте решење ттооблема кадрова. Мора.мо повести вшпе рачуна о структурн v пронзводњи и на руковолећим местима. Без лобрих калрова нема ни лобре пропзвол1Бе. Ми смо специфнчна рална организаппја и само квалитетппм и тачним ycAvraxia можемо издржати ' многобројну конкуренцију. Рад друштвено политичких оргакизапија мора ла буде join актквнији. а нарочито омладинске организацпје. iep на крају ту је и извор нових комуниста. Затпм предстош нам борба против недпсипплине, и кварења послова и сличних антиcaMovnpaBUHx деловања, iep нећемо дозволити да сумњиви елементи ометају наш разBoi. Из овога такође произилазе и залапи јединице иивилне заштите. коју морамо што бол»е одлучити. Идејно-политичко образовање чланства, коме смо у прошлом перноду посоетнли мало пажње, мора да постане примеран задатак у наредном периоду, завршио је нови секретар. М. Димитријевић Због врло тешке проблематике становања запослених раднида у Комбинату вунепих ткани-на, трикотаже, н конфекиије OBI1X дана дат је на дискусију План потреба п економске могућностн на решавању овог проблема за дужи пернод. Као полазна основа у изради овог докумснта пошло се од проблема н аналпза са којима се v прошлостн бавила кадровска служба, олносно психосииијална служба која има до кументацију о томе. Подаци се пз дана у дан мењају. а\и не тако битпо да не може да сс направи јелап приближнн плап решаванп проблсма. Према loGiiiei’-iM рачунииама Штофара тпеба да v доглед по вре.ме, то јест за наредтгх дссет година плн крзће како сс радни л»уди буду нзјаснили трсба изградиги 46 гарсоњера. ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА Шрнхваћен предлог смашен»а стопе здравства 12. јануара у Комбинату вуненкх гкалина, 1рикотаже и конфекције Ј>ранко ћрсмановић" одржана је прва ссдница дслегациЈе самоуправних интересних заједница друштвених делатност из свих ООУ Р-а на којој је разматраи Предлог одлуке о основвцама и доприноси-ма финансира ња здравственог осигураља радника Регионалне заједниие здравственог осигураља ралника и зе.м.^ораишка у hynријн. Укратко речено, делегациЈа је разматраха Предлог Скупштине Регноналне заједнице осигурања донег краје.м про шле гохине ла се стопа допри носа од 9 одсто смаљи на 8,7 одсто чи.ме бп се дао допринос V сгабилизацији материјалне' произволље која би на наше.м региону добила око 6 милиона нових динара. Мноп! су се тпггали; како сада да се стопа смаљује кала је пре годину да”а тражено и одобрено повећање clone? 164 jCAHOCO&liLX, 120 ДБОСООНИХ и 5 трособних стамова. А ако се узме V просеку садаииоа иена једнособиих н лвособнпх станова н просек од 30 милио на старих динара по стану то је потребно да се у те сврхе обезбеде средства до око 10 милијарди старш динара. за 335 станова. Извор средстава је стопа од 4з одсто за стамбену нзгралшу која се издвајају као и кредпти од банака. Годишње на иримењену стопу Штофара чзлваја 428 милиона старих динара што би уз орочавање и олнос 1:1 код кредита кол банака годпшње износило око 900 мт лпо ча старих линара тто би за чарелних десет година могло да се изграли. а да том прилико.м осетно не дође до поскупл>ен>а градње становаПрема Резолуцији о друпг твено-економоком развоју Југославије н СР Србије предви ђено је повећање прихода нај впше за 14 одсто у односу на остварене приходс у Фонду за протеклу годлну. 'Еконо.мски показате.\>и већ у 1975. години су показали оствариваље при* хода изнад дозвољене стопе у односу на остварене прпходе у 1974. годинн и то знатно више ол дозвол>ене са 137,6 од* сто. Према закону СДК ie бло хирао вЈПиак остварених арихода. Како се то не би десило и v oBoi години то је Скупштина пред\ожила п дала на јавну дискусију материја.* о могућноспгма за смаљење о че.му се делегација у Штофа pi« изјаснила. Делегација је прихватила и предлог о усмеравању I! тсоиген>у за посебне намене, тако да сс за ннвестиције v 87 одсто стотти садржи и стопа од 0.4 одсто. Према образложењу смањен>ем стопе ни v ком случају неће доћи у незавнлан положај, али се упућује на квалиMoryhiiocT за брже решisa« ibc стамбеног простора посгоin и V индивидуалној стамбеној градљи. Наиме, у плану сс номмље могућносг обезбеђења годитшве по 16 плаиева и даoaibc кредита кориснииима так ве rpaAibe од 10 милиона, што би за 10 година била нзграђена радничка колонија од 160 стапова. У свако.м случају да су ово врло велики плановп за које треба обезбеднти фпнансијска средства. а уз то и сохидпе пзвођаче радова. Друшгвена заједнЈша са CBoie стране трсба да уложи део срелстава и учествује v поспепп1ван>у стам бене изгралгве која у овој Фабрици годинама није власчшк обезбеђнвања сгамбеног простора за своје раднике. Р. Веспћ тетнији и садржајнији рал. По ред набројених v материјаду. делегација сматра да се већн део срелстава v плану троше« ња планира на превонтиву, a мање за болничка лечења. Рал нипи, односно делегаипја ће затражнти од надлеж1них да и.м се објасни где се и колико трошн здравствени динар. Они траже где су средства за инвестпшпе. где се троше н како. Јер се у дискусији каже да се ма\о гу учинило, з динара нигде не.ча на видело? Један од делегата је предложио да се внше поведе рачтна приликом склапања уго' всг?а о ₽ршен>х’ услуга за ову годину и да је на седницама делегацпја обавезно v будуће да прЈтоуствују одговорни из Скуиштине и зајзднице као и мелииннских центара и да чуiv миш.\*ења људи кош дајуnape, а за то не добијају од* говарајућу vc.wtv и ла се упо. знају са гтооблемнма са којима се сусрећу приликом ле чења. Р. Весић CYCPET СА РАДНИКОМ Y ИНДУСТРИЈИ BYНЕНИХ ТКАНИНА Љубавни четвороугао Драгана књиговесца Драган Јовичић, висококвалификовани књиговезац познат је меБу друговима у Шгампарији као савестан и добар радник, чак по речима н»егових колега и руководио ца један је од најбољих. За тридесст голина, колико је већ у овој радној организацији, Драган није још ни једно.м аакаснио, а гек изостао са по сла. И онда када је недел>но више пута одлазио до Бсогра да где му је супруга лежала V Болници, и кала cv га умор и мала трагелија његове жене обхрвали долазно је увек на врс.ме и своје обавезе нспуња вао до краја и коректно. За то вре.ме од колектива је до био неколико признања и наг рада а и данас је активан на друштвено по<хитнчко.м плану. Драган воли свој познв и радио uecio и до сада je no Бсзао, no н»егив«ш речима, преко 3UUU кљига. Али друженл са кљигом нс npuciaje ио исгеку раднш времсна, већ се наспавлл у принагно| оиблилеци, код куhe Овај миран и пошген човек, чије реченице су гихе, ис iiyftene, рскло би сс лаком мсланхолијом. најрадије чига ре* алисге. Поготову после читања Арагин одлази у баину, преиуну саакојаког цвсИа и воћа, коју већ годлнама иегује са пуно л>убави. Али, највећу ,\>убав Драган мма за свога сина и супругу, која Је већ дуго година всзана за пистел>у, после тешког порођаја. Он је остао крај ње у најтежим и најдраматичниЈпм тренуци.ча. Њихов син, мату рант Магематичке гимназије Драган Јовичић ускоро ће на факултет. На.мерава да упише електротехнику. Судећи пре.ма оцепама и успеху који је показао у гимназији сви верују да ће и ову .лрепреку” успешно савдадати. I Томе се нада и искусни кн>иговезац тата Драган Јовашг вић, ттроводећи своје дане у љубавном четвороуглу између сина, жене баште и библиотекс. М. Димитријевић ОДШШ 0 ЗАШТКТН — Поред личног дохотка који радник остварује својим ра дом, дужни смо да му обезбеди.мо и такве услове рада, у којима ће рационалније и више да ствара за друштво и себе, рекао јс из.међу осталог у уводном излагању директор ООУР-а Заједничке службе при Фабрици штофова, То.ма Тамбурић. I Управо из уводних речи днрсктора Тамбурића, може се пзвући резиме заједничког сасастанка, коме cv поред инспектора рада, Боројевића и Живковића, присуствовали, ди ректори ООУР-а, руководиоци радних јединица, шефови сме на. с.меновође, главни мајсто рп, и други који.ма је једна од обавеза v оквиру својих функ ција и брига о дослелном спро вођењу заштите на раду. ј Изречено ie доста критнчкпх примедби углавном на не баш алекватан однос према овој I области, од стране појединаца, а коректно сагледана и пробле.матика ранијих датума. Охрабрује чињенипа да е/ поред посленика заштите овог колектива, сви присутни прихватили сугестије инспектпра рада, које, то се слободно може рећи, нису имале други осим доброна.мсра« тон и ииљ, што на одређен начин потврђу је спремност да се пропуштено поправи, а да се свакако у дал>е.м раду нс понови, Овом заједничко.м скупу при суствовало је осамдссет чланова колектива, који ће договорепс акције пренети у својим радним средицаула. Лзубиша Цве1 ковић-Луша Како су се ближпли новогодишњи празниии нека чудна температура расла је v л>удима. Лако нестрпл»ен>е и нервоза, слатко иптчекивање, забринутост... Желели смо да што пре заборапимо онај већ толико познат збнр својих успеха и неуспеха, да олједном заборавимо тај остарели интервал времена, прироле и Hamer тела Једва смо чекалп да што пре стресе.мо то оптерећеље и уђемо лакшн у Hoey годину. Још нестрпљивији били су они који су очекивали своје најдраже нз далеке земље Аустралије, Канаде, Швсдске, Немачке... И одједном друмовп су постали претеснн, колоне прес nope за наше силне момке жел>не свега што ie завнчајно. што чини домовину. На станицама неуобпчајена гужва. брда пакета, кофсра н торби, необуздани покличи и поздрави. Сузе радоснице. загрл>ајн, с.мех... Обученн у нове западњачке дрсје размилеше се сокацима и улица.ма наших села и насел>а ти толико очекиваии драги и најдражи са поклонима I! изненађењнма за све, ти наши „југостранци" — радниии на приврсменом раду у иностранству, ти молерни европски номади што нас поздравља.ју из аутомобила, горди, поноснп... И јесте много су нам што шта показалн, поклонилн и нспричали. Али како је стечено то „богатство”, како жнве I! раде, када намеравају назад у своју Југу" разговарали смо са неколико нашпх земл>ака. Жиоота Мнлетнћ из Рашевице рали у шиедској већ пет годпна у јелној фабрпци стакла као техпичар. Срелн смо га испред Робис куће „Београд"у Параћпну. Био је „паоружан кључсвнма од кола, алн их је нервозно Bpieo. Пожалио мн се да скоро пикига од јутра нијс срео позпатог са коЈнм би могао да поседи, nomije. — Y Швсдској с.мо ја п брлт са жснама. Добро смо се снаСА ЗЕМЉАЦИМА Y ВРЕМЕ ПРАЗНИКА Све за домовину шли. Намеравамо да останемо још коју годину, па онда у завичај, И овде нас очекује посао. око куНе, домаћинсгва... Што се запослсња тнче надам се да ће за то време прилике v нагаој привреди некако да се среде и да ћу моћп да добнјем радно место, каже он. Нисам био довомно обавештен о „к\чтовннм” радних Meera код нас, а.\и сматрам да је то добра идеја. Има л>удн Koin ће то радо ппнхпатити. Новнца Поповић, из Гор»е Мугнипе ради као возач у Бечу у једној тпговинској фчрми. РоБен је 1943. годпне. Возачку дозволу је тамо добно, што је four 1’едан важан моменат за њега. — Тамо никако нпје сјајно. како можла изгледа. Мој посао је прилично тежак. а зарађујемо око 800 хил>ала у нашем новцу. V Аустрнјн ћг остати још четири године. Тамо сам са женом и дететом. Кад се вратим у село посветићу се пољопривреди. Имам око три хектара обраливе површине. Набавићу механизацнју н сматрам да ће после много лакше да иде. Чшш мн се да сам добро обавештен о сеп.м збпвањима у нашој зем.м!, јер редовно чнтам нашу дневну штампу« А н тамо имамо свој лист. Слушам и програм Радио Београда н са тугом одлазим у кревег, Сваки позлрав, сва ка „ситница” нз „Југе‘ значи нам више нсго и дневчипа. Иако сам далеко од земље, осећам се као јединка Општенвроднв одбране спрсмна да уиек помогне и бранн независност и слоболу, наш самоуправии систем. Овде међу кама у г.ђем caeiy осећа се родољубље, патрибтизам. Ту се манифестује братство и јединство нашнх нарола. А има нас из свих крајева н република. Помажемо једни другима, састајемо се v клубовима. алп недостатак радне груде не мо же се налокнадиги. Та љубав н пркос помаже нам да пздржимо на свнм овим гешкпм пословима. Сутра се враћам назад и страшно ми је тешко, каже Новица Поповић, али већ сада живим за следећи сусрет са Домовином: Гледали смо лииа наших земљака док су се паковали. куповали карте, махом, па чак н сузе брисали. OipoMHa туга зјапнла је у њима, витлала и.м као промају по плућима и сурово их односнла на север, међу стране л>уде н зсм-ve, I! чшш се ннкад више није било „извезено” гуте са овог балканског тла него после новогодишњнх празника. Али тн снажни људи, признајемо, храбрији су од нас, издржљивијн. Мукотрпно стнчу имовину, раде н тугују, далеко од домовине. Па срећан вам пут зе.мд>ацн и брзо нам се врати« ли. Очекујемо вас. М. Дпмнтрпјевнћ
ИВО ЛОЛА РКБДР ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ГОД. I »РОЈ 5 пентралном делу постојећег срелњошколског објекта, слс до дефин!гпш1111х усељсња у то.м делу Економске школе и Гимпазије. Хсмпјскотсхнолошка техннчка школа је тада прешла у крило школског об јекта којс сс налазп прсма реци. Odo крило је лва пуга катастрофално плављено 1969. н 1970. годинс, влажпо јс н нсздраво и не нспуњава услове за рад, и з здравствснчх разлога, за свакоднсвпи рад учсника. Од формирања до данас, рачунајући само прсиод рада после ослобођења, интегрнса* не школе дале су овом и другим полручјнма, слсдсћи број оквалифнкованих младих a»vди: — КВ радника хемијске струке 93 — Хемијски техничара 911 — КВ Радника текстилне струке 231 — ВКВ радника текстил« не струке 24 — Текстилних техннчара 60 војиат Е1ЕРГЕТНАИ Ревернфнкацнја Центра за образовање кадровз На основу сугестија датих иа Збору радних л>уди Центра за образовање кадрова „Иво Лола Рибар" и „а Предселпмштву школске заједннце ученика, почев од овог броја лпста „14 дана“, упозпаћемо кроз неколнко наставака градњс наше Општкне са проблематиком ревернфпкапије нашсг Центра. Цил> овог н нарслннх чланака је да се кроз шире упозиа- 'вање целокупне иаше јааноспг са овом пробле.ма гпко.м мобнлншу све cnaie у нашој Општпнн н пашн грађапп. како б„ се послопн реверифпкације (добнјшва решен.а ол Републичког секретарнјата за образовање о испуњеиости прописаних законских услова за школовање радннчких заннмања и техмзчког подмлатка), завршили у законском року до 1. сеше.мбра 193 *79. године. 1 Центар за образоваље кадрова „Иво Лола Рнбар" Формиран јс потпуном ингегра« ЦИЈОМ СрСДЊИХ СТруЧТГМХ U1KOла у Параћину за школовање радничких занимаља у ирпвредп и техничара. Извршена шггеграција школа 1. новембра 1971. године представљала је поштовање и спровођеље заиргане политнкс Скупштине општине Параћин, усвојене п формулисанс 2. јула 1971. године на Заједничкој седиици свнх всћа. О зацртаној полптини Скупштине општине Параћин ла се изврши интеграција средњих стручннх школа, које школују ученике за ралнпчка занпмања у приврсдн н тсхнпчарс, донечи су Закључци Скупштине општине. Школе које су потпуном интеграцлјом ушлс у новофор* мирани Центар за обпззован>е калрова ,.Иво Лола Рибар”, билс су: 1. Школа за ква.\'!фпкованс радннке „Димитрије Туцовпћ"; 2. Индустријска стакларска школа „Мнхајло Илпћ-Ку^а"; 3. Хсмијскотехполошки школ ски цептар „Иво Лола Рибар"; Школа за квалпфчковане радпикс постојала јс join од 1905. годинс, када је бпла основапа као занатска школа. Од 1945. годпне до 1967. годинс радила је као мешовита Школа учсника у привредн .Димитри јс Туцовић".а од 1967. rouine ускладила је свој стагус са ондашљтш Законом о средљем образоваљу као Школа за квалификоване раднике ..Днмитрвје Туцовић”. Највећим делом свота постојања бпла јс без сопствсног школског простора па је сељакаиа из зградс у зграду. Раднла је I! v баракама. Најзад је добнла свој простор у позоришном крнлу садашпег школског објекта. Индустрпјску стакларску школу „Мнхајло Илпћ-Куља” основао је Радиичкн савст Српске фабрнке стакла у Параћину, Оллуком број 133 ол 28. априла 1958. годинр. Заједничким средства.ма Српске фабрике стакла н Републичког фонда за школсгсо (у то вре.ме Републички фоид за школство звао се Реиублички фонд за кадровс) за ови ЕјКОлу бнла је изграђепа модерна школска зграда са интсрпа* том, а касније и школски погон. Школа је прво взгубила интернат, који је био један од најузорнијих у Србији. Њсга јс фабрика заузсла за потребе комерцнјалне службе. Иосле пожара управне зграде Ср пске фзбрике стакла, због настале објективно тешкс ситуације, школа је због потрсба фабрике нзгубила и свој преостали простор, наставне и друге просторнјс. Школски погон, међутнм, ннкада није ни радно као школски погон. По губитку овог школског простора ученици Индустрнјске стакларске школе лсфинитивпо су прешлн у крпло срсд њошколског објекта према рецп, чиме су створепи тотално лошп услови за рал и гушење због недостатка потрсбног про стора. Хемнјскотехнолошкп школ* ски центар „Иво Лола Рибар" бно је основан Решељем Скупштпнс општнне Параћии број 0111-2/65-01 од 7. фсбруара 1966. године, престројаваљс.м ка потребама привреде дотадашљег Хемнјскотехнолошке тсхннчкс школе и прошнрењсм њенс делатностп иа шко ловаи>с текстнлннх кадрова (Хе.мпјскотсхнолошка техничка школа основана је 1959. годинс од стране Народиог одбора среза Светозарево). Школски простор Хемијско* технолошке техничке школе. каскије Хсмијскотехнолошког школског ценгра, био јс у — КВ радника стакларске струке 298 — ВКВ радпика стакларске струке 21 — КВ раднпка металскс, елсктро, услужних делатности и других струка 1915 — ВКВ радннка мсталскс струке 120 Највећи број ових кадрова запослен је у паишм прпвредним оргаиизацијама п дајс свој допрпнос развоју нашс прнвреде и развоју нашс средпне. Када сс ради о диплсмираhum хемнјскнм техннчарима, треба нагласити да је порсд великог броја запосхспнх v нашој срединн, велики број за послен широм целе Југославијс. Знатан број хемијскич техничара нз наше школе наставпо је школовање на студијама, од којих се јелан број дипло.мнраннх ипжен.сра техполога уклучио у рад у нашмм фабрнкама. Мсђу завршеннм ученнцима нашс Хе.мкјскотехнолошке тсхннчке школе који су завршнли Технолошки факултег, нмамо 9 мзгнстра н 2 доктора наука, и сви се они налазе на раду у Југославијн. Владета Ж1гвановић (паставиће се) ИИАК.е® ^На ивици успомена, На рубу сећања, Y зора.ма времена Вечто оситра копља бола, Вечите очи магденом тугом исплакапе... Срце каменим длетом Резано у прах... На рукама нероћених свитања Сутони су бдњихани, Из бола, ницао је нови бол, Из наде Посејане у срцу Посејаре у срцу Ницала је горчина .•Li’ немир мој Још се утркује с еетром, V дну зспице Цвета пробућени дан Упркос ноћи, Сунце ми еенано тече. Бојана Петоовић 1/9 KB TeKcriLwa Ypebyje рсдакцпонп одбор Кагшја Гарнизона била јг широко отворсна, а другови војнпци су нас дочекали са гостол»убивим ос.мсхо.м на лпцу. Били су у cipojy. Громко су нас поздравилп. Почео је програм. Ученици ocHOBtuix школа су на хармоннкама интонирали хтшу а опда су се тачке забавиог програма смењнвале. Ученици су своје песме посвстиди војницнма ЈНА-е и чига.ш су их устрептала сриа. Дуги плесак је бмо најбољи доказ да је пр^грам успео. Чланови привредних организација уручнли су поклоне вој ннцима, а делегати тих организација су примилп дчпломе поводом јубнларне годишњицс ЈНА-е. Старешина се у своје и.ме и име Гарнизона топло захвалио на noceni и нстакао повезамост Армије и народа. војника и о.младине и изразно жељу да та гговсзаност буде шго чешћа и дуб?оа. Прешло се иа додел>ивање натраде војнпцима. Поглед мн јс клизио по лшцЕма војника. На соако.м лниу тнтрао је осмех. Гледа.\а са.м их радосно узбуВона. Свм су oh.ui беспрекорко уродни у својн-м уннформама. Деловали су cinypiio. поносно. И.мала сам ocehaj да су овссни да представл»ају гаранцију мира, слоболе и будуНносгн. У саврсмеаој днсштлини O4ciuiBu.Mi су да буду прозваHU и приме награду за уложс* кп груд. Прозван је војник који је требало ла ripmui награду „Најбољи војник". Из строја се нздвојио војник који је за цело сво време био кеупадл>ив. Ишао је чврстим сигурннм кораком. мирно и досгојанствено. Наши задивљенн погледи пратнли су га. Свечани тренутак —- у*ручиBaiве награде пропратмо је буран аплауз а повратак мећу другове чзазвао је срдачне честитке. Упоран рад и залага1Бе доиео је високо прлзнаље. Проглашена је и најбоља једи;иша. Старсшина те јединице примно је у име својнх вој ника заставицу. Ироглашена је и најболл сиоргска екнпа Гарнизона, а додел>ене су и дипломе војнлм старешинама за двадесетпет годлна прегалач* ког рада. 11ри доделлваљу награда шссу заборављени ни војни пензионери и н>има су за заслуге одељена признања. Телеграмска честигка Друга Тига изазвала је овације. Званични део свечаности завршен је. Oohului с.мо иростораје v којима војннци, младиЈ1И из разинх крајева наше зе.м од Триглава до Охрида про воде дане и ноћм свог војнич* ког жмвота. Холози су чисти, у н>има витрпне са књигама. полице са обућом пореБаном v редове и са ознакама чнје су, и полице са пушкалга, летњом одећом и спортскнм реквнзитнма. Собе чисте, уредне са постел»ама на спфат мало су нам необичне, а нашу пажн>у прив лаче и касете са лччним прибором које сигурно чувају по иеко писамце или фотографију друпис особа. После обнласка касарне о6HHLUI смо спортско нгралиш те на коме је однграна фудбал ска утакмпца нзмеђу војника J Н А и ученика Ekohomckoi шкоаског центра. Без обзнра што смо гости. победили су бод>и војнини. Зорнца Лазарсвнћ II-1 ХгШ-е Од ове школске године први пуг почео је наш Ценгар да школујс ученнке за квалнфиковане раднике енергстских занимања. Свршени ученнцн укључују се у послове следећих занимања: руковаоис котлова, руковаоие мотора CYC н руковаоце комиресорских постројсња. Y uiL\>v - реализације задатака постављених паставни.м планом и програмом v наставном процесу оствариће се кордннација теоријске и практичне наставе. као и практичног и производног рада. Програм практичне наставе, је у првом разреду као и за све ученике металске струке, али извођење практичне наставе у другој и трсћој години школовања изводиће се у саралњн са привредннм органнзацнјама наЉубав према старинама На свету постоје разнн л>у дп и разпе ствари. Л>уд» и ствари увек заједно, нераздво јни, од постанка света. Y борбм за жнвот, за опстанак, човек је стварао и обезбеђивао себи егзиотешшју. Стварима се помагао у мењању света и тако крчио пут у будућност. Стоарн су упшале и на мељаibe човека. Свака ствар у жмвоту људн оставл>а дубок траг п сведочи о времену у коме је настала. Ствари нам дају слнку л»удског живота. Зоог тога волим ствари, а нарочиio оне нз далеке прошлости, јер ме подсећају на тадашње време. Зато нх прикуиљам м брижљиво чувам у својој збир ци. ше Општине. У том циљу већ водимо разговоре н анализнрамо радна мсста у Фабриии стакла, ИВТ ..Бранко Крсмановић” и ФЦ Поповац, ла пркхвате ^еннке на пданску об\ - ку. Та ће се обука олвијати од 1. септембра 1976. године и по својој орга!П1зацији биће таква ла учениии овлалају овп.м занимањима всштина.ма, што ће и.м омогућитн лакше укључнвање у са.моуправне и радне односе у радни.м органнзацнјама. Напомиљемо да постоје услови и за ванредно школоваље оваквих кадрова, али ннје било интересовања до сада. Шеф о\сека Чсдомир Борђсвпћ Овнм послом бавим се прнллчно дуго још од завршегка студија I960, год. када сам по чео да радим у школи. Сама струка угицала је на развијан>е љубави према то.м послу. У овоме су мн .много помогли и помажу ученици разних генераиија на које праносим л>убав према старинама. Јер, све што је вредно не треба да буде заборав.^сно. Та плодна сарадња утицала је на стално noeehaeaibe моје збирке и обогаћивање новим предметима. Жеља ми је да једног дана ова збирка нађе своје место у просторијама нашег цеитра, а највреднији предмстн у витринама завичај ног музеја. ЗбнЈрка ћс се п дал>с увећавати, јер је и историјска сек* ција v свом прегледу рада ори јентнсана на прикупллље и сређивање старих предмета и ствари. Y богатој збирци noсебно место заузимају ордснп н .медаљс као обелсжја времеиа које одражавају. За ову прнлпку изабрао сам једпу од значајнпх медаља нз лруге половппс 19. вска. To је обележјс сваоаидрсјцима нз 1858. 1од. MeAa.va ie осмоугао- »ог облпка. На јсдној странп је натгшс: Слава вслпком Л1нлошу Слава свстоапдрсјиима, а на другој, 1858—1898., чиме је свакако обележена 40 год. Свегоандрејске скупшгинс. Д. Матћ
СТРАНА > БГОЈ SO 14 ДАНА *nmmnnmntiniiiiiimtnininiiifimini!i!iiiniiiiiniu НАШ СТУБАЦ Година I великих | i задатака I Y ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА BE/1HKH РЕМОНТ ПОСТРОЈЕЊА Има подухвата н задатака за који се може рсhn да се унапрсд осепају. Чак и кад су извршн* оии удаљснп од iwix, кад још juicy ни почели да нх решавају, расположс* ља и шкпнрације по.мажу им да унаиред вкдс остварења. Такви планови и намсре, кад им л»У* ди прнлазе отворена с1> иа, реализују се скоро без изузетка упркос број ним тешкоћама. Управо таква расположења наслућују се у разговори.ма код већине на ших радника. Спгче се утисак да је прошла година, коју НИС.МО зав>рпили „у стилу”, била скоро сва у знаку npir према за нешто веће и значајније. Као да се цеде године припрвмало да би се сад показало колико умемо и вредимо! Незнатно увећад про изводни план за ову годнну не представља чиim се неку нензвесност ни тешкоћу, поготово што се знају наше могућности и каиацитети. Посебна радост је шго су нзглсда Hujjciia rpajиија решеља у отгситхг љу застоја и ремонтова« н>у постројеЈва. Стимулаш:ја учесника квалитстпс и црже интсрзсицпје само је једна страна медаље. Друга је, боља сарадња и ’ заједнички језпк свих чпјп је Kpajiwi интерес што дужи рад машнна. Високо зредне марке исмеетга и филер аови су пронзводи који су прбшле године изашли из по воја а ове треба чв-ршће да закораче преко наших капија н 1ако продуже наш раст. Темел>и нове фабрике, највеће која he икад биTJI изграђена овде, положиће се нзгледа ове године. Усавршавање током економских и друштвених односа расподеле, процене радних места, избор нових делегата органа самоуправљања — та Kobe су‘наши задаци за ову годину. Све што је споменуто и што није. мали и велики а можда и историј ски задаци. надахњују нас на почетку н уливају неку снагу и крпла да се све оствари и учини. Има дакле подухвата н плапова за које је човск на самом почетку снтуран да ће се остварити! Р. М. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" НОВИ КАПАЦИТЕТИ ГОДИНА XIV БРОЈ 150 Ремонт Је трсиутио Јсдина прсокупација всИјшс људп у Цементари. Чак и она ироизводна настојања уступила су место настојаљима да се постројснл што болл и што пре ревовирају. Овде сада сви верују салго у ремоит, било они из производних одслења или услужннх — металци, елсктричари, rpabeвинци и друп!, јер од овог посла зависиће пре сисга изврше* ње производног задатка. To је изгледа јасно свима и све очи, може се рећи, утгрте су баш та.мо. РАНКО ДАВИДОВИН: Биће цемента за извоз Инвестиције за проширење и изградњу нових капацитета премашуЈУ шест милијарди динара. — Y средњорочном развсју нових 4,5 милиона тона цемеита. — Прошле године увезено око 550 хил,ада тона овог драгоценог грађевинског материјала Y „Полнтици" од 11. Јануара штампан Јс члаиак под насловом „Биће цемента за изпоз ’ којп се односи на разговор иовннара Бошка Самарџнђа са генералним директором „Новог Поповца”, Топлицом Нсдел>ковићем, о стању и перспективи шиустрнје цемента у Србнји, а посебно о развоЈу цементаре у Поповпу. Због актуелности темс о којој се овде гооорн, поменута напис прспоснмо у целостн у нашем листу. Дугославлја кроз пет година, можда н раиије, неће више увозити цемент. ' Ова значајиа привредна вест истовремено наговештава и важан корак у развоју домаће индустрије цемента. Разлога има више: садашња укуп на југословенска продукција цемента изиоои 8,2 милиона то на Ове године увез.ш смо око 850 хиљада тона, претходшп: далеко више. И, коначно: већ 1980. године потрошња цемента v Југосливији изиосиће 12,2 сто v средњорочним плановима. НОВИ КАПАЦИТЕТИ Поред салашње призводње југословснски цементаши ће после изградње капацнтета ^у средЈворочно.м развоју обезбедити и HOB12X 4,5 мзииона тона. Фабрика цемента у Анхову (Словенија) повећаће салашњу производњу за 920 хпљада тона, Беочин за 1,1 милион тоВ31ЛИ су се иностраш? испоручиоци опреме из Давске, СР Немачке и Чехословачке a према садашњил' рачуницал|а укупна Јшвестициоиа улагања износиће око милијарду л;шара и та средства су углавном обезбеђена. Изградња нових капапитета која су већ у току стајаће више од шест мклијарди динара. Око десет одсто средсгава Панорама Фабрике: ускоро Још Једна це.ментара милиона тона а кроз десет година чак и 15 милиона тона годишње. Све је то утицало да развој ове гране заузме значајно ме> КАД БИ МЕНЕ ПИТАЛИ ЗАЛОЖНО БНХ СЕ ЗА САВЕСННЈЕ ПРМАЖЕЊЕ СВАКОДНЕВНИМ ЗАДАЦНМА на, Какањ за 620 хил>ада тона, Поповац код Параћина_ за 800 хил>ада тона, Шар за 550 хиљада тсна, Горажде за 50 xw.va.va и Истарске творнице цемента за око 80 хиљада тона. Изградња нових капацитета и проширење садашље проивводње већ ie у току. Истовремено потрошња иемента у Србији 1980. године из носиће око 4,5 милиона тона. Другим речима то значи да ће се знатно повећати и садашња производња цемента у Србији која износи око 1,8 злилпона тона. СНАЖАН РАЗВОЈ веду што нас и д^же ла раде, али рекох, то зависм од који рукује.мо, чуY ремонт се загазило ттрвих дана јануара. Вре.ме од петна ест дана рада на овом послу већ има прве резултате: нови млин цемента приводи се крају. О то.ме шта је урађено и пословођа, рсферената и радника наше ООУР и Пронзводње. Верујем да ће.мо на овом заједиичком послу имати до краја разумева1ве и потпуну сарадњу! Ремонт: квалЈпет и рокови И.ма сигурно вишендеја и препорука које би чо зек могао да каже п пре дложи. Ипак смаграмда је основ свега — став према раду, прсма средгтви.ма, односно пре.ма Јадацима и обавсза.ма на радном месту. Hehv да нагађам коликс ефективно раде наши л.у ди за време од осам ча сова. Уосталом, то је тсшко и рећи одока. Mebyтим сигуран са.м. icp сам у Фабрици вишс годииа, да може.мо сви колико нас и.ма више дз дамо. Исто тако и наша постро јс»>а могу више дд произ вамо и оправл>амо исга. Тврди.м кад би овако од нас само мало агилније прнлазио сваколневном по слу, не би трсбало ла гтрибојавамо за план, подтхвате као шго је да ремонт и друго. ' Свп мн рали.мо палн се за чног дохотка, ради пара како то обично кажемо, али свако има н пеки свој подухват и „разлог” за овако или онако пона шање. Питач»с је међугвм колл лпко колектив, једна пелнна, може да идажава те „разлоге”. Поготот’ што нису у ннтсресу већине. О том џиновском кораку iniдустрнје цемента у Србији. разговарали смо са Топлицом Недељковићем, генералним директором фабрике це.мепта „Нови Поповац” у Поповцу кол Параћина, ииаче председии ком Коордпнационог одбора за усаглашавање развоја иидустрије иемента v СР Србији: — Већ ове голнне отпочеИе ппоизводЈва v Косјернћу од 510 хнл>ада тона гомгилве з разлику од 4,5 милиона тона, колико he износити потрош н,а цемента V Србији 1980. године, поред већ постојеће ггродукције покриће новп капапитети v Беочину, Шару и По позцу. Те нове. лодатие количнне које he обезбелтггн ове фабрике износиће око 22. мплиона тона. Што се тиче изгрхмве нове фабрике цемента у Поповцу, како нстиче Недел>ковић, све је сппемно и рачуна се да ће иећ 1978. године само поповачобезбеђују инвеститори, затим око 60 одсто домаћи произво« ђачи опреме, односно удружена прлвреда — купш! и банке путем кредита док ннострани испоручиоци опреме учествују са 30 одсто. Да ли је реално планирана потрошња цемента v Југославији и Србнји кроз наредних пет годцјна? О то.ме Неделжо вић, каже: — Овако утврђена потроштва заснЈгоа се на предвиђе.чој стопи раста до 1980. године и to v грађевинарсгву око 8 одсто, v стамбеној изградњп н нндустријп грађевтгнског матернјала 9 одсто а код индустрије такозваних грађевинских префабриката за 21 одскоје су потешкоће објаснио нам је Радивоје AliiiMOBiih, ди ректор ООУР „Производне услуге”. У припреми и планирању ре.монта радили су скоро сви, каже инжењер АИимовић, a пре свега л>уди из Производних услуга, Производње це.мен та и други. У овај посао укљу чене су и одговарајуНе службе ради набавке делова и материјала. Оно што је до сада урађепо на млину иемента број 3 ниje сасви.м оправдало наша надања. Пре свега, ннје замењен комплетан ланац на елеватору јер ниоу набавл>сни сви чланци за исти. Затим трака на шенк-ваги за клинкер та Kobe није могла до краја да буде оспособл>ена. Радови иа механичким отпрашивачпма и улазни.м гранама на силоспма били су посебио напории пошто не ради лифт. Материјали и деловн доношени су заобњказким путем или дизаии степеницама. Истина, ја са.м овде више нагласио ону лошу страну и потешкоће да би сс вндело колико се одступило од плапова, ТакоБе, дужно је да се иста кну настојања радннка предузећа „Буро Баковнћ” кол млина цемента да се решн појава губл»ен>а ул>а из редуктора. Овај посао биће сасвим решеи а исти или сличан очекује нас и на млину сировине. На питање о радној и техно лошкој дисциплиин за ово вре ме, директор Аћњмовић је рекао следеће: — Лично сам задовољан радном и технолошком дисциплином оних који су укључешЈ у овај посао. Истина, то не значи да овде не може да буде још бол>е. Акценат код овог посебно стављам на технолошку дисциплину која проис- •пгче из договора управника. По речима друга Аћимовића, од 15. јануара ошочео је ремонт линије број 3, односно на .млину сировине, пећн, хла« дњаку, допол-торњу, крану од 18 топа и осталим уређајнма. — Ово су вероватно најосетљивија места у процесу производЈве, дакле „уско грло’.’ Другим речима, битка управо овдс треба да сс добије! Поред квалитета у пословима, мора се рачунати још на једну чиtbeiiimy — време. Рекао бих, свакв сат скраћења ремонта — директно he се одразити на извршење 1одишн»ег плана a што значн за свс нас, не треба посебно наглашавати. — Друже директоре, познато је да се ради на стимулисаље л»уди који доприносе скраћењу ре.мо-ита. Шта можеre pchu о то.ме, обзиром да јс то својеврсна новнна у Фабрици? Сви су, мпслим, уверенн да треба стимулисатп квалитетан к бржи рад на овим послови* .ма из сасвп.м уверл»нвих разлога о којп.ма с.мо малопре говорили. На то.мс се истина још ради и разу.млшво је што се наилази на тешкоће. Међугпм, сипфан са.м да he се успети, чак ако то и не буду идеална мерила. На ово.ме што ће сада да се уради не би трсбало ла се стане. Сгн.мулативно HarpabneaiM вал>а уводити н у текућем одр жавању јер има исти цил> — да скрати застоје. Дубоко сам уверен да се све то нсплати, рекао је на крају дирсктор Аћи.мовпН. Ето, дакле, то је слпка о послу — ремонту који је трекутно највећа брига цементаша на почегку годнне. To је уостало.м разу.мл>иво јер од захвата који се сала изведе зз« висиће касиији резултати. A то значн много! Р. Милосављевпћ то. V таквој констелацији предвиђа се ла потрошња цемента расте по стопп од 10 одсго Рачуна се такође ла ће само у Србији, иа прнмер, порасти потрошља цемеита становнику од садашњпх на око 500 килограма. Овакав раст потрошње по 300 мента, која ће кроз пет година нзносЈГГИ 12,2 MiLVuoiia тона, прнхватили су: Скупшпша СФРЈ, Савезно нзвршно веће, Савсзнн завод за друшгвено плаиирање, ПрЈгаредна ко.мора Југоолавије, преко одговаpajyher савета, н Удружење Р. М. ке фабрике произволнтн Awuite 1,6 милиона тона мента. На расписани конкурс ред до.иаће машиноградње roueпоЈапроизвођача вије. Скупшпша ла је да ће цемстгта ЈугослаСР Србије рцанипотроипва цвмен* та 1980 године у овој републици износити 4,5 милнона тона”. Бошко Самарцнћ ИЗБОРИ ДЕЛЕГАТА И ДЕЛЕГАЦИЈА Јачање самоуправности Познато нам је да су зборови радних л»удч V децембру 1975. године донелп одлуку о продужењу мандата органпма управл>ања в њихови.м помоћним те.МЈ.ма. Оллучено је, гаKobe, да се изборп за нове лелегате у раднпчким савсгима, Раднпчкој скупштипи » Одбору самоуправне радничкс коитроле одржс по усвајању нове организацпје и конституисаљу ООУР-а на Уставним принципи.ма. Усвајање.м нове организацијс следе обимни пословн стату тарно-норматнвне-правне и економскс природе, а са.ми.м тим ту су н избори у органнма управљања. Мпшљешп смо ла је правп тренутак да баци.мо поглед на поступпк одлучивања у новнм условима п самоуправног попашања наших до легата у органпма управл»ан»а као и чланова радне заједнице на зборовн.ма радннх л»уди ООУР-а. Делегатски систем као начин самоуправног оллучивања код нас, прихваћен је и сгатусно регулпсан. Нови.м изборима потврдићемо и определнће.мо се да делегатски систем буде основа одлучивдња и да иостане иајвећп ослонац непо средног одлучиваља радних .vvAit no свим питањима у ООУР-а и радпој органпзацијп као целини. Протскли перпод самоупра« вног одлучпвања пружа доста могућностн ла саглела.мо пона шање нас дслегата п да одреднмо задатке у цил»у цобољша ња рада делегацнја н органа у целнни. Чињеннце су да је за време годишњег мандатног периода донето преко 1.165 одлука оз страпе сва четпри радничка савета и 325 одлука од стране Радппчке скупштпис, на којс нп.је бпло прп.медбп како од поједннаца тако ни ол другнх 1 (Наставак на 10. crpaiui)
CTPAHA 10 14 ДАНА БРОЈ М Члаиовн делсгацнје „Површикски коповн” органа, говори о актшнтостн нашпх органа управљаља. Такође јс важно да су свс одлуке засноване на нормативним актима ООУР-а н радне органн аапије. Међутим, ако бисмо до нетс одлуке ценплн по поступку одлучивања, може се закл>учитп да оне нису увск резул гат делегатског одлучивања. Наиме, сматрамо да није ловол>но што радне људс упознајемо са одлукама органа управљања, ако дслегати ггоетхолио нису успоставилн контакт са њи.ма и ако па седннци иаступе само v своје име. Токо.м ове roAinie одлгчиваће се по многим питањнма од битног значаја за сваког члана радне заједниие наших основних организашЈЈа удруженог рада. V првом реду ту су нормативна акта из области расподсле (аналитичке процене и стимулативно награђивање), усаглашаваЈвс свих самоуправнпх споразума са Законо.м о удруженом раду и друго. Сва ова одлучнвања морају бити резултат делегатског повезива11>а органа самогправљања са посредним и непосредним одлучивањем. Сва ова сазнања, надамо се. да ћс утииатп на наше ставове прилико.м утврђивања кандидата на зборови.ма радних л>уди и ттрилнко.м сампх избора којн ће се обавтггн токо.м идућег месеца или у марту. Р. РаЈпћ ПОРТРЕТИ Љубица из амбупанте Нс.ма ваљда члана колектива који не зна за Л»уби1П' из Амбуланте. Чак н они који нису дола зили лекару, ако гопште има таквих, snaiv за Л>убицу Миловановмђ, .мсдгг шп1ску сестру. Ова добра и жнвахна жена, благс наравн, гвек прва дочека и прЈгхвати сваког који пође да тра жи савет нлн помоћ. To је први контакт са лекаро.м је. може се рећи, онај који се управо vcnocraa- .sa баш овде. Сто испред ње vbck је препгн а ор.мани кризти картонима; и.ма их прско хиљаду — за сваког радиика и пензнонера. Адхшнистрација је изгледа неумољива: бројне cv пу бртгке, ознаке. огтис«. Гре нгке, чак и безазлене, мо гу да 6vav неггодне и кобне. Она то зна и свој посао обавлаа савеспо и педантно. а уз то стигне да одговорн, да се поша ПОПУЛ/\РНА МЕДИЦИНА ПУШЕЊЕ И СРЧДНД ОБОЉЕЊД ПИШЕ: ПРИМ. Показано је да под упшајем иикотнна пулс постајс нсшто бржл, да се крвнн притпсак нсшто повиси 11 да се садржај колестерина и масних кисс.мша у крвн повећава. Све то поспешу* је таложеи>е масних матсрпја у ћелијалЈа крвних судова и оне се закрчавају. Кад се проучавао мсханизам леловања ничотјпш у организ.му, открило се, да отрови дувана узрокују појачамо излучива"-с хормона адрсиалина 1! рсфоирсшшлина. Те матсрије п.мају зххлгак да полстичу крвну пиркулаииЈу. С тога јс јасно да и човечије срце н крвча циркуланија долазе у опао чост, ако се нсгирестапо узбу^ bviv и нодстичу на појачаи рад. Америчкн су лекари помоћу lecioea испитали већн бројпу шача и иепушача. V једној од »ч\ сЈудија је нсшгпшо 37.000 ДР МИЛИСАВ БОГДАНОВИБ ли, насмеје и ттп сваког који дође на ова вра та. Како тече Л>гбичнн ра днц дан? 0 то.ме она сама ггрича: Сваког дана имамо 50 до 60 прегледа а скоро толико л>уди дође за пнекције и ппнјављи вамл. V мнопш прилшса ма, тз јс посао за два ра дпика; овде радим сама... Прича о медицинсксн ссстри, Љубнии, била би као и свака дрхта да у то.ме нема нечег нсобичног. Она нанме нлје члан лашег колектива. Ради v фабпнчком Kpvrv скоро двадесег годнна али је радиик Медецинског исн тра у Параћину. To ми не смета, каже она. Усгварн, осећам се као члан овог колектпва, поготово што mu муж tv рали а и живпм крај саме Фаирикс. Променило се десетак лекара од када ,Л>убииа из амбуланте" ради за ра днике Цементаре. Долазн лм cv овдс, и то најчешће млади лекари, радихи, стииа>\н искуство и олла знли. Једино ie Љубииа била стално тт. Њен кок такт са људлма није се прекпдао, ни мсњао: сва кога лепо прпми ir отпгати, за свакога пмз лепу рсч или савет а понекад и осмејак. To ie прпча о Љуб>пш из амбхланте. и Медецин ског центра, а уствари о нашој Љубици! Р. Мнлосавл>евнћ пушача п непушача. Ови супаровн изабрани по великој сличпости обају паргнера: пре.ма раси, старости, тежЈгнн, велнчи пп, nopoAirnioM стању, звању, месту становаЈва (град или село), телесно.м оптерећењу, живчаној »апетостн и навикамау спаваљу. Удаљси>ем се прагило сгање тнх особа кроз дуже раздоб^е. За то је зреме умрло 1385 иушача, а само 662* непушача. Вншс него двострукн број пушача оболело је илн ухг рло од срчалог ппфракта у порсђењу са бројем непушача. Од мушкараца у средњим годи нама на 100 пушача ухгрло је 164 хцшача који нису кнхалира ли (увлачпли л»м a 220 оинх, којн су дахалнралц ајгм. Потпу но јс јслнак олиос и у погледу сГ»ол»ен/л: сграоин су пушачи ималм двосгруко већи број изоДруже уредниче, Жслим да се објави ооо мојс писмо, нс да бих нског критнковао, нсго да се зна. HatLue, join авlycra месеца прошле iodane, уписао ссим три кубна метра дрва прско нашег Синдиката, али их. пи до сада (14. јануар 76.) нисам добио. Huje Hafiope шго нпсам добио oipce. јер сам морао дп сс сналазн.и, ech што сс Синдикат ннјс шнбољс нрорачунао. Лко је преузео обавезу, мопао је да јс пзпрши. У прогивнОм. цпјс тоебало ни da сс ttpitxeaia. Мис.шм да ово треба да буде ноуха м будући pad! Радомнр Мплсновић, радник у отпрсми АНКЕТА: РАЗГОВОР НЛ TEMY И 1 WS! Знамо шта с.мо све постигли у прошлој години, али шта heмо учинити у овој?! Ова констатација и питање inicy само онај уобвчајен рефреи који се чује на прелазу из једне у дру гу годину, већ нешто што ггооговара пз сваког човека кад започиње некл посао. нешто људско. Заиста. шта ће.мо учинити и шта можемо очекиватн од гоД1П1С у коју с.мо закорачилн? — Наш прсвасходнн задатак је да остварнмо пданирану про изводњу, каже Bopbc Лазаре вић, пекач код пећи број 3. Гледано са мог радног места, односно са места пећи које се сматра „уским грлом” у про5!зводн>и, не са.мо да очекујем него сам и сигуран да ћемо остваритн планирану производн>у па и преко тога. Кад ово каже.м, подразумевам да и у другпм областима и.ма.мо vcпеха a пре свега у ре.монту, свакоднсвном чувањи и одржа ван»7 посгројења, радној и технолошксј дисшшлини н веhoj апгажованоспх Савсза ко муннста. Надам се да ћемо Binne учннптн на усавршавању расподелс. Верујем такође да ћс отпочети великн посао — проширење капацитета, »зградња 2000 тонске пећи. Ра уисав Радисавл.евић, пословођа у Лапор \ому, такође очекује оствареље плана у 1976. години. — II ако ie производни план нешто већи, убе ђен са.м да је то још увек у станака са посла иего непушачи. Др Доркеп бавио се посебно срчаним инфарктом који погаba младс л>уде, што н.ма све Behn значај. Из посматрања у три хамбуршке клшшке нашао је 205 мушкараца са срчани.м инфарктом у добу од 19 до 44 годкне. Осим двојице овп су би ли страсни пушачи. Она двојииа непушача били су јако дебели. а један је и.мао п повишени крвни прппгсак. Др Доркен је закључио, на томељу својих иагпггпвања, да срчани ннфаркт погађа младе људе ут.хавно.м због прекамерпог пушеља. Свакако, има људи који нпкад у живогу hhcv пушили па ипак добију срчани инфаркт. Медииина стварно позпаје још иеке факторе, који такође .могу изазвати срчани инфаркт. Да би сте улогу тнх разпих фактора могли схватити, обавестићемо оас о једиом важном исплтивању v Америци. Након десет година издатп су први извештаји. За то је време одређсн број становника нашнм могућностима. To исти на тражи сгалну мобплпост и будност св!1х снага у колектнву. Највише очекујем на плану пзградње нове фабрике. To је велика ствар: фабрнке се не праве сваки дан. Мислим да је данас посебна част за колекTira који има снаге и могућнос ти да дуплЈфа капацнтете. V исто време, верује.м да ће се на овај начмн више и озбнлг није урадити на очувању и заш тити човекове средине. Да дода.м још једну жел>у — прњмена аналитичке процене радних места. — Верује.м да ћемо урадити све што с.мо предвидели за ову годкну, поручује Деспот Кнрковнћ, портир. Ово кажем што и.ма.м поверење у све раднс л»у дс наше Це.ментаре. Из искуства зна.м да с.мо сваки посао добро одмеравали али и завршавали; истина понекад је то било уз веће напоре и мобилизацију, али успешно. Очекује.м да се ускоро реити питан»е теретног саобраћаја преко капије која је направл>ена за то. Всрујем да ће на овај начин да нестану свакодневна паркирања и „гужве” испред Фабрике. Надам се ла сс у овој години започне са темељом нове фабрике. — He знам зашто, али од годинс очекујем знатно више него од ранијих, прича Трооболео на срцу или ie од тога хтмро. Показало се да су највише угрожепе особе са повећаним крвиим прнтиско.м, а исто гако и оне са високим садржајем колекстрииа у крои. Јако је опасно прекамерна гоја зност. смањено тслесно кретање живчана и душевна преоптерећења.. Установљено је за пушаче да постоји много већа опасиост да добију срчани инфаркт него за непушаче. Шта нам кажу н ncmmraaiba о особал>а које не само што су дебеле. што мнопо пуше, всћ показују и повишенн садржај холестернна у крви? Њиховп изгледн да једног данз добију срчани инфаркт десет су пута већи него кад бн постојао само један од трију фактора опасности. Склеротичне про.мене на крвном суду су основа за стваpaiE«e инфаркта. Закључак: Ко желн да дуже жпви и ла смањи опасност од срчаног инфаркта, треба да искључи све факторе опзсностм, који cv под упшајем л>удске Bo.se. као што је. на пример пгшење. Ја« Станојсвић, шеф смене у Прочзводњп це.мента. Можда то чиннм зато што осећам ла с.мо сала зрелији и еигурнији да може.мо јаш боље. Пре свега верујем у квалитетан и солидан рсмонт, затим v до.маћинско руковање и чување манпгна. Код тскућих застоја у tokv године, очекујем једно свесније п заједничко прилажење послу у отклањан»у кадрова. Наши стручњаци, а ја бизс рекао и сви ми, веохха добро познаје.мо наша постројења. Стога је неопходно веће ангажовање у решавању проблематичних појава на местима која ионако представљају уско грло. He треба чекати да се стане па да сс тала сетимо т> га; на томе треба радити кад све ради, јер знамо слаба .Meera! Изградња нове Фабрике не с.ме да нас плаши. Лрагоцено искуство које већ имамо само ће нам помоћи да брже и сигурније уђемо у тај тежак посао. Очекгјем прпмеит аналитич ке ттроцене која треба 6o.se да дефинише радна места и послове. Свдниаа Секретаријата СК Секретари1ат фабричке оргаии зације СК одржао је први гтроширени састанак после избора. Поред чла.чова овога тела. v раду cv учествопали и секретаоп опганпзација СК, пое Аседници сталних ко.мисија Фабричке конференције и други. ЛИКОВИ НАШИХ РАДНИКА ДОПРИНЕО ВЕЛИНОЈ УШТЕДИ Без електроенергије ско ро сва наша пост.ројења не значе много. To је разу.мљиво сви.ма који с.мо овде, као и то да се за утрошену електро ене ргији плаћа по нсколико стотина милиона старих сваког .месеца. To ie дакле познато п јасно. MebvTH.M, мали opoi људи зна да утроше на erpvia може да се плати на два начина. За оне који то гтрви rrvr чуiv — то још гвек ништа не значм. Ако се нак каже да ie један начин пла ћања noBo.swnin a Apvrn — не. то сигптно већ не што говори. Управо, то јр cviBTWHa ове ппиче. Размишљања на ову теMV почела cv три четирв годЈгне. Почело ie, кажу, кала је требало једном ттпплпком, да се плати замашна сума за cmviv. Crovia ie истина тала плаћана, али ie остала идеја о озбил»нијем поа ћен»у потрошње ове енер niie. На томе ie најлитпе ралип Велпгмтго Радосављевић. дипломирани елекгро инжењер. — IIvHe две голпне ппа тио са.м и vnonebweao no ipowH>v и плаћањ* сваког .месеца. Иако слго лхи били потрошачи по 1едном начину, све више сам долазио до сазнаша да ie за „Нови Поповаи” з„атио повољнији упраио онај други начин плаћа- (ва. Када сам био сасвим сипгран v то, ппедложио сам да се за 1975. голину зак.иичи vroBop са дистрибгиијо.м о начииу коin ie Јефтннији за нас алн са.м и Aa.se пратио понашање и ис.ход свега. Сада Morv рсћи ла се нпсмо преварили п да УређуЈе: Рсдакционп одбор Уреднпк: Радо.мнр Милосављевпћ Родољуб Стојановић, маневри* ста, гледа ведро на изврше^ве свих задатака које смо поста вили нспред нас. Ипак, мишл>ен»а ie да од самог почетка мора озбиљно да сс запне. Оп очекује још бољи однос пре- .ма средстви.ма за рал, радну н технолошку дисциплину на висини, и веће учешће друштвено политичких снага v жиBorv колектива, а пре свега Са веза KO.MVHHcra. Веријем, поpv4vje он, да ће се остварити техничко решење утовара це« мента у вагоне о чему се дуго говорило. МаноЈло Раллсавл>евпћ, боавар каже: Очекујем пре свега производњу koi'v С-Мо планираа што није не мопће. Са мало Briuie залагања. сигурзл са.м да хгожемо и више од плаиа. Такође, надам се да ће у се OBoi години учинити далеко втппе иа гсавршаванл; политике расгго'е>е и Фппмипању ло хотка у ООУР-а. Живим у ђењт да ће мо започета а изгра ah»v нове фабрике. Ето тако говоре и хтсле на шп радкиии. Они Bepviv v to otto су на.м рекли. a нема раз^ лога да ми не верујемо! Р. Милосављевиђ Ha ckvhv је изабрано тело ко је ће vpaAHTw конкреган прог« рам рада органпзашпа и ко.ми сија на основџ дискусија п програ.ма са пзборне Ктнферениије СК одржане 13. деце.мбра. Инжењср Велимир Радосављевић смо на овај начпн итптеди .V! око 350 .мнлиона сгарих v прошлој голини У 1973. годи1П1, уштела би била око 90 милиона a у 1974. голини око 60 ми лиона. Поошла голина. дакле, била ie изразиго поволана а веп”»ем ла ће погодовати и ова п наре дне. На овај начигн. каже Велимир, није све vhhu« ho са crpvioM. Н<».»инов но ie усавршавање такозваног вршног коришђе ња електро-енерппе код наших постпојења. To је моменат када се вајвмше црпе crovia — после ста јања или ремонта. Тако прича инжељер Радосавл>евић који је. из.међт осталог, ра \ио на овом послу. Он истина не каже да ie само ои допринео v томе. да ie то исклдотво његов заслуга Он не каже, алп Avni ко ји cv упућмш v то спо- -MHW»V TV MOTVhHOCT. Мн НИСМО VAft3HAH у то. iep на.м то и iniie био uh.s. већ с.мо само ззбе лежнли — колико да се зна! Р. Милосавдевнћ
CTPAHA It етоЈ so 14 ДАНА СВЕЧАНОСТ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ У „ШУМАДИЈИ” ЊИХОВО ИСИУСТВО IE ДРДГОЦЕН0 Колектив „Шумадије” не заборавља своје бивше раднике, пензионере ц инвалнде рада, чијим је леђима и подизана ова сада већ јака трговннска орга' низаиија. Пред Нову годину, 28. децембра одржана ie свечаност за пензионере, и то.м прлликом грк/чене су и.м поклсн честитке у вредностп од 500 динара. Имена раднпка коЈп су добнлв поклон чесппкс: Драгослав Анђелковић, Станислав Радошевнћ. Жпвота Борђстнћ, ДобрпвоЈс Снмвћ, Мподраг Таннћ, Љубомир АнВслкоонћ, Здравко нНколиИ. Влвднмнр Апдрсјцћ, Млрославз Илпћ, Нала Бнзетнћ. Радосав СгоЈковпћ, Лухд ВуЈаснновпћ, Раднвојс Стошнћ, ■Момчпло МоЈснловнћ, Драгп Стефановнћ, Живојпп Пстровпћ, Маривко Сијић, Драгослаз Мпљкопнћ, Милнца Цветковпћ, Мнлоје Жпвановпћ, Даппслав Да. нпловнћ, Мплорад Богдановнђ, Будпмка Мнлошевпћ, Одивсра Стамснковнћ, Мнодраг Совпћ. Светолик Марпћ, Момчкло Мирковић, Рждмила Мигровнћ, Бурђе Тодоровпћ, Добривоје Бошковнћ, ДпмптриЈе Бшгојевпћ, Дра гољуб Белдмарковвћ, Љубомпр Вучковић, РаднвоЈе Маркоппћ, Мвлепко Стсрле, Душан Киссслац, Ннкола Љубпсавллвић к Алсксапдар Спмнћ. Свечаности су присуствовалп представнзшп друштвено-полн’ тичких организација „Шумади је", а Божидар Илнћ, председиик СЈпииката, п Јова Марин« ковић, директор, упознали су сзоје другове са напори.ма ц постнгнутп.м резултатима у развоју предузећа, као и о наредним задацима. Тридесет н осам пснзнонера показало ie велнко шггерссовање за све догађаје и проблеме свог колскгива, у коме су дор.едавно раднли п нзразили жељу да буду што чсшће и пот Еунпје обавештаваки о свему што се збива у „Шумадији". — Желнмо да и љих уклучимо v наш самоуправни развој. да онн не осете да cv више непотребни. Напропга њгахово искусгво и знање нам је драгоцено, каже тгое^седник Синднката Божндар Илић. ПОРТРЕТ ШШЂИ ЕНЗМР У КОЛЕКТИВУ Живојин Митпћ ie сада вероватно најмлаБи пензионер у napafemv. Прз неколико дана опростио се од CBoiiix другова у „Шумадији" на скромној свечаности, захвалио се на сарадњи и разумевању, а они њему на поштеном раду и допринооу v развоју колек тива и отишао у заслужену пензију. Али кад цеко има радни стаж од 38 година, 1 месец и 14 дапа, за сво то вре.ме је успео да1 сачува углед доброг радника и самоуо« оавл>ача, 3acAV>icvje да се о њему више сазна. Л уттраво таквог човека и.ма.мо за хсаговорлика, педесетпетогодишјбсг Живојина Митића, учгивог и врздног човека, ко ме животие бриге нису с.мрачнле лице и замутилс поглед. Рођен ie v Лесковцу 1920. године v трговачкој породиди. Tv је" и заводео рад за тезго.м, јер to mv је „V крв.ч”. Још ibcroB деда б.чо је чувеаи трговац. ‘Јписује се v вечерњу трговачку школу, а затнм успева да заврши и Вишу трговачку. Како шпс имао моп/ћности да стулира 1954. године доТакође и ми водимо рачуиа о њиховнм пробле.мкма, о матернјалном и здравственом стању. Увек када нам се обрате за било какву помоћ трудимо се да им изађемо Y сусрет и помогнемо. Напримср, помогли смо пензионеру Добривоју Бошковићу из Доње Мутнице, да набави неке скупоцене леко ве из инострапства, а п другима ћемо помоћи кад нам се обрате, за било какву потешко’ ћу. HOBO V ПРОДАВНИЦАМА „ПГУМАДИЈЕ” СП .ИКШ" KPOiffiUf По први пут v Стоваршпту грађе и грађевииског материјала „Грађа” (телефон 51018) наши потрошачи могу да виде комдлетан асортњман производа „Инлес” из Рибнице, као и v продавницз! „Грађевинар” у Ражљу (телефон 037/89-227) и „4. јули” у Новом Брачину. „Шумадија” је са „Инлесом” склопила уговор о пословнотехнолошкој сарадњи, заједни чким улагаљЈша у основна средствз. о подели добити и заједничког ризпка. Крајем јануара почеће са продајом OBITX производа. И са „Гарењем” из Велења склопљен ie vrosop о продаји Овде се сада уздиже робна кућа лази v Параћин и исггрва ради х »Звезди”. Убрзо затим постаје шеф ».Плавог Јадрана” па „Ц-рницс", па после интеграције свих трговачких предузећа постајс члан колекгива „Шумадије”. И тако до пре неколико дана: „Сталне обавезе”, како рече. Док cBoiy скупоцевч’ низу палиих часова премеће као бројанице трудимо се да сазмамо о тешкнм н срсћним тренуцима, о нсиспуЈвс ним жељама и љубави.ма. Живојин радо говорн о минулим временима kvtio- »aibv на „тачкице", о мрековременим часовима које никад није тражио да нап лати, о првим корацима раз воја послератне зе.мл>е. — Ту је требало иматп вол>е и снагс и и.ма4и смо је, па и ја, каже нам. КастпЈје се економско стз №е побол>шава, земл»а постајс богатија. Данас више ни пред једном продавнпцом не чекају редови. Добч ли смо лве робие куће, вс .vfKM број самопослуга, none cTD’suie кадрове. Л то све ie резултат наших напора. Наши другови пензионери могли су да набаве и зимницу као и сви други радници нашег колектива, а преко лета моћи ће под истим условндЈа да користе и олмаралипгга на мору и у Сисевцу. Можда ie ове године вредност поклон чеспггка била релапгзно мала, али илуће сигур. но he бити всћа, рекао нам је на крају председник Спндиката. М. Дпмитријевић пољопривредних уређаја свих врста, посебно мотокултиватора. Пронзводи ове реномиране куће могу се набавнти у пзродавницама „Метал” (телефон 51088) и „Шумаднја” у Ражњу (телефон 037/89-203). Хидрофорп д други резервsin делови: пумпе, 1гњектори, манометри, склопке, повратнн венти.ш и друге прошводње ,Л1ИП” — Rynpiija, могу се добити на потрошачки креднт иа 12 месеци са 20 одсто учешћа и 63 одсто прерачунате камате. М. ДимитрнЈевић Живојпн Митић Л.\и те напоре apvditbo је црпзнало и наградило Тако Живојин и.ма- великн 6poj похвала и диплома, ручне часовнике, IIoBe.bv ралног самоуттрављања, и неколико друптх награда и нризнан>а. И тако дојучерашњп члан радиичког савета, делегат, комуниста, чосусни радник ,.чика Жика” чим г.ране пролеће отићн he v свој мали виноград, који је недавно купио, потрудиНе се ако може да направи и викенднцу, да се посвети Биноградарству. Али он не ми&ш да се осамн. И.ма чика Жпка и добре другове, а још бол»е играче сан са I! преферанса. Па ће п> некад онако уз чашицу да иаздрави за успех својих млађих укућана и овога колектива. М. ДимитријевиИ О ЗИДАРИМА „13. ОКТОБРА” ЗИДАРАУК ME НСХРАННО Огро.мни црвенп кран врти се изиад глава. Под привидним нехајем те гигантске казаљке што откуцава ново време, сваког тренутка велика бе тонска тврђава већа је за неколико сантиметара. Дојучер најлепше куће у овом крају постадоше неугледне, смањиле су се н још внше стионуше једна уз другу. Клокоћу мешалице пуне моравског шљунка, брекћу ками они, лају чекићи ... Зидари „13. октобра’’ журе да на вре- „Потка” за бетонску тврђаву .ме заврше зграду будуће Станнце Милшшјс. — Ono ми је једна од најгежпх грађевппа, каже Милисојс МиладиновиИ, послооођа иа ово.м објекту, један од иајстаријих п најискуснпјих радника v предузећу. Свс на оловку држпм. Мало с.мо у закашњен>у алп сс надамо ла Немо до јула месеца, кала ie крајши рок успети да предамо гогову зграду Верујемо јер на овом објекtv pajc свс 4CKVCMH мијстори, дутогодишњи „дунБери” којп cv свој занат „пекли" на многим објекти.ма у граду и околиим мести.ма, односно свуда тде је раније „Градитељ" нмао градилишта. ЦИГЛЕ СМО ДИЗАЛИ НА „ВРАПЦА” Томнслав Жнвановнђ, из Об режа, од 1958. годинс корача РАДНА ЈЕДИНИЦА ЗА ЗАВРШНЕ РАДОВЕ V „ПРОГРЕСУ” НИКАД БЕЗ ПОСЛА Радна јединица за залршне занатске радове послује v са ставу ООУР „Прогрес '. Посгоји већ 12. година. Бројн 118 рад ника, све внсококвалпфпковани.х, и по квалификационој структурл спада у нацаче у „13. oktoopv”. Онн изводе керамичарске, фасадерске, вииазер ске. подополагачке и молеро- -фарбарске радове. Карактеристично је рећи и то да овај ЈУР нпкада не оста је без посла. Поменп.мо само иеке објекте где ie он изволио завршие радове: Школски цеп тар, Пројектантскп завод згра да цркве и безброј доугих v месгу п околним градовима. •Од пословних партнера са ко jra.ua ради ЈУР за завршне ра дове наведи.ио „Ташмајдан" цз Београда, „Велика Морава” пз Нићевца, Koia углавном изводн радове у Крушсвцу и тако да .ве. Што се тиче основнпх срсл става она за сада задовољавап потребе. Ллн у цилдг модеЈрни зације и бржег извођења пало ва купљена је самоноссћа фа зарна дизалпца која vcicopo треба да стнгне. Њона вредност скелама и високим зидина.ма. V ово.м предузећу је био »дмегрт” а сада је висококвалифи* ковани мајстор. цењен међу друговима и руководионима. Радио јс на првој вишеспратници у граду, на старој Рсбној кући, на солитерима поред кеја. А како је то некада изгледало? — Прво смо све радили„помоћу штапа н канапа” што но кажу л>уди. Цигле сам носио на „самару", на торгама. По десетак свега. А онда Драги Калеа је „измислио” дизалицу на котур и сајлу. To је било право открнће, које ie умногоме олакшало нама, „просгим" радниии.ма. После смо цигле п други мате ријал дизали иа „врапца”. To је гакође била дизалнца, али мало савршеппја. А онла смо употребл»авали скппове и тако ла- ■\>е свс до овог крана кога видите, 1шо доиоси материјал где замислпш*'. До сада сс мајстор Томислав нпје за.мерио ни са кпм. To потврђујс п његов послово ba Малнвоје. — Тачно, тачно. Отају и прсковремеио ако затреба. He питају за пару. Рецимо стигне крсч 20 тона. Ko ће да га скине? А веИ је прошло радно вре мс. Он и његови шест другова остају без поговора. Па док се не завршн посао. — Моја плата у просеку је око 240 хиљада. Али зна.м да договор кућу гради, већ по мало нестрп.шш Томпслав се припрема да завршнмо разгосс креће око 100 000 динара. У с.мо v ситуацији да већ сада n.xanv ie и куповина два пара позај.мљује.мо раднике из дручелпчних дизалица заиии he се гих сродних' предгзећа. Када уложпти 180 000 динара. грапе пролеће и грађевинскн — Због обиља послова тре- ралови добију v интепзитету HVTiio се осећа потреба за join морађе.мо да примимо т«м број 20 радника, каже Мномир Ге- раднпка. ленек, директор ООУР-а. Јер М. Дпмнтријевмћ If овде су радници „Прогрсса" нзвслн завршпс радопв вор, који се води у пространој соби руководиоца радилишта. ЗИДАРЛУК ME ИСХРАНИО Са Толшславом Живковнђем је и Душав Антониснјевић пореклом чз Црне Траве. Из Кривог Дола. РоБен је 1936. године. Зидарски занат је традиционалан у његовој породн ци. И прадеда му се оавио њмм од пантивека. — Занат сам „украо” од оца Стојиљка 1952. гбдине. Године 1968. дошао сам у Светозарево где сам се запослио у ондашље „Поморављс”. Онда сам времено.м прешао у ПараНин. Зидарлук ме је исхранио. Од њега сам направио Kvhy и децу извсо на пут. И.мам две hepxe и сина. Али син је „изнсзерио” траднцију. Завршио је машинобраварски занат, a сада је у војсци. Једну ћсрку сам удао, а друга је у S разре ду основне школе. — Па никад ја нисам имао слободног времена. У зи.мским данима због брзог смркавања, а лети што чекају послови. Чн там новине помало, али више гледам телевизију. Тако говори Душан Антони* сијевић, „дунВер" из Црнс Тра ве, вреднн и запажени мајстор у „13. октобру”, о свом слобод ном времену када не држи ви сак н цнгле. Y кратком, предаху, у време доручка, били су io разговорп са двојицо.м најбољп.х мајстора иа згради Сганицс Милиције, онако, сногу, док су одјекивали чекпћи шкрппала дизалица. — Питање топлог оброка мо ра под хнтно да се решп. To he да буде итекако корисно. разговор наставлл пословоБа. Међути.м, ХТЗ опре.му и скоро сва ’заштитна средства и.мамо. Остаје да нас само вре.ме послужи па да што пре завршимо објекат. Несвесно смо погледали у висину. Плаво децембарско не бо, са беличастим дукатом зимског сунца падало је тамо далеко на јужне планине, можда на Црнотравски крај према ко.ме се Душан и његови зел1л>аци, којих има доста, окрену понекад са највиших зграда које зидају. М. Димитријевић
СТРАНА 12 14. ДАНА Е?ОЈ М ЊИХ ТРЕБА ЗАП НЕЗАПОСЛЕНИ РАДНИЦИ СА СР ЕДЊОМ И ВИШОМ CTPV4HOM СПРЕМОМ ЧИЈИ МЕСЕЧНИ ПРИХОДИ ПО 4AAHY ДОМАНИНСТВА HE ПРЕЛАЗЕ ИЗНОС ОД 500,— ДИНАРА И КО.Ш СЕ НАДАЗЕ НА ЕВИДЕНЦИЈИ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЗАПОШЉАВЛЊЕ ПАРДКИН НА ДАН 31. VIII 1975. ГОДИНЕ Ратко Жнвадчновић, Параћин Кичсв* ска бб, Милан Шутић, Г. Мутница, Лепо сава Павловпћ, Параћнн, М. Пијаде 42, Надпиа Живковић, Параћин, Церска 31, Внтомирка Сретеновнћ, Параћин, С. Марков. 5, Миојана Ристић, Параћпн, И Мнлутин. 31, Јерс.мија Марјановпћ, Параћнн, Охридска 5. Радииа Мнлкић. Параћпн, В. Караи. 3/1, Јелипа Фнлиповнћ, Параћин, Л. Рибара 47, Мкрјана Борђевић, Hanahan, Дринска 2, Слобо\ан Јанковић. Параћпн, Цспска 26а, Надииа Станковчћ, Параћин, Врзпчанска 14. Милана Раднћ, Паоађчн, М. Станка 1, Мчлнјана Тскано впћ, Поповац, СтоЈана Мачковиђ, Попо вац, Дара Станковић, Flapahini. Партизан. 12, Јаворка Марковиђ, Поповац, Драгослав Шубарановић, Парађин, Б. Крсман. 57, Смихка Мпљковнђ. Парађин М. ITniaде S1, Смнљана Алексиђ, Параћин, Ко смај. 31, Светчслав Ристић. Поточпц, Милан Тошић. Парађпн. М. Маока 86, Милан Ристнћ. Плаиа. Слобохан Петровић. Паоаћнн. 14. деце.мбар, 4/8. Зоран Тчмотајевнћ. Параћнн. Савска 20. Никола Манчић, Паоаћчн. Савска 32. Славо.чуб Сто јпл>ковчћ, Параћнн, М. Бгрсаћа 23, Мчлан Илић. Паоађин. Л. Рпбара. Мн.мга Попо вић. Г. Мгтншха, Зоран СтоЈковиђ. Папаћпн. Врапиапска 45. Небошта Сансгов”ћ, Паоађин. 7 јули 10. Миодоаг Ристић, Параћин. М. Тита 131. Доаппта Стзнковпђ, Чепуре, Ми'омпп Величков»»ђ. Г. В,ж\ово, Драппла Стефановнћ, Забпега. Бгође Илпћ. Папаћчн. Ачалска 13. М»п?а Геопгпјевска, Паоаћпн С. Спем^а 35, Ралхта Савиђ. Пар?*ин. М. Т”та 55. Дпап”'а МилгтпновпК. Параћин. Космај. 35. Милнпа Некнћ, Сикирнпа. Живојин Ж"вкочић, Извоп. Дпагомип Станковпђ. Папађин, Впапчан. 14. Мнлопанка Сичпћ. Сво;чово, Милангп Глшп, Р^шевчиа. Mvoinna М”*о јевпђ. Стгбипа. Нчлежха Мапко^чћ. ПЈавац. Светисд^в Глпгопи’*зић. П?паћ”Н, Впагтчска 33. Радипа Мап^аночпђ, Аебина. Рп \о',ттп Митп^ћ, П&пађ^н. Мнл. Јоjn’ha 123, Жчвпта Ра\ивп1евиђ. ГТ^пађин, 13 октоб. 14/1. Б”\и?<чп Павло’”<ђ, Ратаре, Алекса Маоко°нћ. Папаћин Впапчан. 6. Олга Гтапков«ћ. Папаћин. М. Гопког 54, Рада Ра;’<овић. ПлпзЦтпј. Б. КтР^чча 40, Зорига М”\г”хов”п. К»а»’*в’п»а. Мтгха’’лот,’,ћ. Папаћчн, М. Г^пког 2*77. В\аданка Тимотијевиђ, Параћин. Врапчанска 18. С П И С A К НЕЗАПОСЛШИХ РАЛМКА /ЖЕНД) НА ЕВИЛГ.ЧТТНЈИ 0CH0R4F. ЗАЈГЛТЈЦ. ПЕ 5-1 здпг)1П^лпаw у плрл^^рг, KOWMA JF. ППТР^БИО ОБЕКГДрти ЗАПОГЛЕН^Е ДО Л'РДМ ЛПРМ.4Л 7976. ГОДИНЕ. JFP JIMAJV ГЈРНХОЛЕ ЈЈГГТП 1 500.— АЧЧАРЛ ПП пд.1Г7у ЦОРОДИ11Е. ОДНОСНО ДОМАЋИНСТВА. Анка Антпћ. Папаћчч, Нттшк* 71: Зорка Алекснћ, Параћшт, Новосел. 22; Ралмнла Антић, Парађин, Далматнн. 19ц; Каја Алип, параћин, М. Горког оз; Малина Aiyшсвпп, n'apahjiH, Ирсшернова 5; Загорка Антил, Главица; Светлана Бркнћ, нараћин, М. lnijaac 9б; Слоооданка Богдановпн, дрениваи; драгица мтанацковкА, 1_иаваи; oii.vana Бош.кОвшј, Параиин, 'ппова зу, Сузана Бранковип, Параппн, Дрварска 13; Јслсна оогдановии, Ареновац; Милуша Буковип, Главица; Милица иуколЈанивпп, иарапин, франи Розвпа У; Анвелка Басип, Нарапнн, >ж<. ДамњановиИ 4; Мирослаиа ipyjiiii, Парапин 11. думумбе 5; мирјана IpyjHh, Нараћнн, b. Caaaja 14/46; Злша 1ојкоЈап, au'pahini, Мил. Jotuiha иб; Душанка Г,\лгоријсвип, Стража; Љиљана ДулиР, Главица; СлоЗоданка ДпннН, Главпца; Радииа Бокнп, 11лана, Мнлоранка Борпевир, Нараћин, Д. Марпнков. 50; Живадинка БуриН, Нараћин, Космајска 10; Милка Живковић, параћин, Савска 11; Зорица ЗдравковнА, Параћмн, Л. Рибара 24/11; Слоооданка Златковић, Главнца; Миросвнка Искреновип, Параћнн, Коларчева 2; Каја Ивановнћ. Параћин, В. Путника 23; Босиљка Илић, Параћин, М. Г1нјаде 17; Олга Илић, Текија; Снежана Јевтиа, Параћин, 29. новсбр. 65/2; Олпша Јевдссаћн, Параћин, Гл. венаи 8; Жизка Јанковић, Параћин, Др. Маринков. 51; Бисснија Јаков^евић, Параћин, Ј. Ерјавца; Зорица Јовановнћ, Параћин, Ро.маниј* ска 18; Мирослава Јаћимознћ. Ратери; Рад.мпла Јовановнћ, Параћин, Гл. Венац 26а; Надежда Јереми, Параћин, М. Горког 69/1; Милица Јевтпћ, Клачевица; Нада Јеленић, Параћнн, Мил. Јоциђа 67; Рижчиа Лазаревнћ, Параћин, 14. деисмб. 3/22; Милоранка Сајко, Параћин, 13. октоб, 14а; Николнја Стојковић, Паоаћин, М. Марка 47/1; Драгица Стсфановић, Текија; Снежана Свозић, Параћин, Његошсва 2/П; Радица Стајић, аПраћин, Далматинска 10; Мипјана Стојнћ. Стрижа: Милипа Ставрпћ. Паоаћнп, Рудничка 11: Борпнка Пстровнћ, Папаћ”Н, Ж. Јовановић 13: Јелена Стефановнћ, Параћин. Пполетеп. 66; Рала Стсвановнћ. Тскнја; Добрнла Стевановић, Параћин, Првомајска 32: Биљана Стојко вић, Плана; Славииа Стојановић, Д. Вндово: Жнвка Спмић. Крежбинац; Драпша Савић, Парађнн, С. Душана; Драпгаа Станисав.чсвнћ, Параћин, Пролстер. 92; Малина Тодоровић. Поповац; Мплка To мић, Параћнн, М Гупиа 24; Радмнла Поповић, Параћин, Кенедпјева 16; Бранка Трифуновић. Параћин, М. Пијаде; Омил>ена Урошевмћ. Дреновац; Радмила Цонић, ПараГигн. М. Горког 60; Вера Цветковић. Параћин, Јадранска 6; Бранка Цвстковић, Нарађнн, Св. Марјанов. 14; Стојанка Тошић. Параћнн, Б. Јакшнћа; Снсжана Савић, Параћпн, Л. Рибара 3/36; Мира Раденковпћ, Буљане; Озренка Станимировић, Параћин, Ст. Главаша 49; Лаубица Стефановић, Параћин, С. Главаша 4; Бисерка ЛазнН, Параћнн, Кснеднјева 2; Олга Љубисављевиђ, Параћин, Пролстсрска 47; Ж1<вка Днмитријсвнћ, Главица; Мпломир* ка Апђслковић, Параћин, Дурмиторска 20; Добрила Стојановић, Пара1)ип, 27 јули 7; Дара Aimth. Д. Видово; Бранка Николнћ, ГРараћин, Псћска бр. 7; Мирјана Јоиић, Параћин, Савска 23; Слашпха Нешић, Параћин, М. Пијаде; Мнлоранка Рајић, Параћпн. Првомајска 12/21; Мнлева Нико лпћ, Параћпн, Мнл. Јоцића 89; Живка Николић. Д. Мутнииа; Анђелха Љубисав.чсB!ih, TTapahim, Пполстеп. 47/1; Мпрославка Митрођић, Папаћкн. Тсслина по 10: Станојкд овановчћ, Паоаћпн. Д. Марјачов. 37; Невенка Станојевчћ, Паоаћии, 7 ivah 10; Славица Пернћ, Папаћин, Нуптићева 37; Анђслка Векић, Параћин, М. Маока 82; Напша Здравковић, Парађин, Б. Крсмансвпћа 70; Олпша Борђевиђ, Паоаћин, Б. Салаја 6/3; Љубннка Кридаковић, Параћин, М. Горког 53; Радица Станковић, Параћин, Кичезска бб; Бранка Милосављевић, Параћин, Ламела бр. 8; ГГеоуника Петровнћ. Параћнц, Сапишка 48; Горлана Стојановиђ, аПраћин, 27 јули 35; Даннца Спасић, Трешљевица; Рајка Рад1гвојевић, аПраћин, Л. Рибара 20; Веспа Богнћевчћ, деце.мбар 6/2; Малнна Манојловпћ, Параћин, Ф. Кљајића 21; Радмила Милојевић, Главица; ованка Миливојевић. Параћин, 29. нозембап 58; Божана Костић. Параћин, Сг. Г\аваша: Љубипка Милетнћ, Параћттн, М. Мгпка бб; Љичат Мнлојковић, Параћ*ш. 13. октобар 8; Радмила Милотпсвић, Гараћин. Ж. Дамњановч. 35/ц; Схавка Мнлошсзић. Папађтгн. Ст. Г*авап»а 31: Д1п»пп.’а Милетић. Параћин. Фр. Розина 948; Јаворка Матпћ. Папаћнн, 27 м?пт 69: Је.*’чп Миленковнћ. Папаћпн, Ц. Душана 49/1: Светлана Микнћ. Г. Видово; Оађ?«а Минчћ. Папађин. Мнл. Јоцића 123; Надкча Милгтнновпћ. Папаћчн. Ф. Кљатћа 24: Мил^чка Миховачовпћ. Диенов?”: Та-пага Матчћ. Папађин, Ппска 36; Го~*ана Мнлетчђ, Рагаеччпа: Бпапчслава Моптопинап. Папзђин. Про*етео. 21; Станија Миленковпђ. Параћин. Пполетеп. 108/1; Добпија Милорадовпћ, Параћин. Ф. Кљајића бб; Стојанка Милиђ, Параћин, Мир. Јоцића 8/а; Радмила Марковпћ, ПачЖМ .................................................................................................................................................................................................................................................... ........... pahim, И. Милутин. Со4/20; Јулија Миао 1евић, Параћии, Д. Марјанов. 25; Милошсвић, Параћин, Л. Рибара 45; Мил>ана Милетић, Параћин, Савска II; Малина Михајловић, Бошнлпс; Вера Милетић. Параћин, Београдска 38; Рало|‘ка Милутиповић, Парађин, Ро.манијска 9; Милосија Манојловпћ. Мириловац; Мироспнка Милојковић, Клачевииа; Славииа Николић, Параћин. Гл. вснац 44; Јслипа Несторовска Параћин, 27. март 21; Малина Обра» довић, Параћин, Цсрска 61: Радипка Петровиђ. Параћин, 4 луја 4; Ружнца Пстро вић, Стрижа; Всоица Павловчћ, ТскиЈа; Вера Павловнћ. Параћин, Б. Салаја; Милена Псшић, Забрега; Аика Пстровић. Стрижа; Јаго\а Пстоовић, Параћчн, Гавр. Приниа 1: Мира ГТстоовић, Д. Мутнииа; Душанка Петровић. Паоаћич, Титога 153; Јел1'”а Поповић. Параћнн, 27. јули; Жнвка Радосављсвпћ, Стрижа: Рамша Раиђеловић, Поточаи; Л>нл»ана Ра”чћ. Пар^ћтш, Скадапска 1/1; Мпроггавч Ристић. Папаћин, И. Мнлгпгпоч. 17; Свстлгпа Ра.,пвановић. Пачаћги, М. Гугпта: Св"тл?ча Ран* ћслозић, Папаћин. 29. повсм. 53: Гоп*ана РаадЛ. Д. Ви'опо: Впшсл?вкч РлхованоDHh. Лебчна: Л^бипа Ракнћ. Гар^тгм. Чсгарска 17; Милан’"х Pa.vrAOB”h, Паоаћпн, Др?г. Мариг"ов. 39; Да«'П'а Ра*озан^м<ћ, Д. Вј»*овл; Мпла Рггтнћ. Па^ђ.чн. Стпгтпка 32; .Тавгпка Стојапо^чћ. Паоа^ин. Б. Станковића 30: Или»»ка Ма^чнк^чић. Тпеппвевцца: Ра"ти*а Јтчћ. Папаћ”Ч, Мчд. Јорчђа 103; Мтг^ана Пто’чччћ, Папл*'’!н, С. Г.шњгм 4П: Ж1"'ч Бопђср”ћ. Папрђ«и, 29. новемб. 4П,2: Ми-;ана Г.г;^р’”>в”ћ. Папаћин. Ог. Ппипе 15; П^тпгчка AvF”h, Пао^ђтги. Змај Јовкча 7а: Слпбо^анка Милетић, Ргп^ччча; Тапопгл Д. Рчлово; Сто;анка А»лксчћ. П?"аћтгн. Нас. ТекнЈа *б: Јелчпа Пе**'ов’'ђ. .Т«лена Милал^овчђ. ПапаВ”ч. М. F^nvor 32: Л>и*'?ча Јоч?»товић. Д. Вч<ово: Спбијанка Г-чиђ. Pa^-B’^a: Ве””па Мап»пт. ковчђ. TIanab’r4. М. 35: М^псита Млно;,ов”ћ. М”чпловаи; Нз‘лжла Ма-^о вић. Паоа**тч4. Мопа^ка 6; Мпллшечић. Паплђнн. Кос^.ска 29: Гор‘пна Манојловрћ, Папаћин, тт. Д^пчан?: О'га Милоше^ић. Пап-hr’’t. Кпсмајс^х Ц: НаБпанковчђ, Пап?*ин. Ппп~мајсча 15: Гоп*ана Мапчнковпђ, Папађтгн. М. Марка 20; Николић. ут VA, 13. пктобап 14/2: Дпапта пап?*ин, М. Пч^аде 96; Ибпић Папа^чн, Б. П^-тов^ђ 62'2. Спб”;анха Обпа^пћ, Па->а*”'н. Мпа. ТошФа 41: Пгтпо вић. Папаћин. М”'. .Тптшђд 105: ка Милснковић, Параћин, Адакадска 21. С П И С A Н НЕЗАПОСЛЕНИХ РАДНИКА НА ЕБИДЕНЦИ ЈИ ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЗАПОШЛзАВАЊЕ Y ПАРАНИНУ, КОЈИМА ЈЕ ПОТРЕБНО ОБЕЗБЕДИТИ ЗАПОСЛЕЊЕ ДО КРАЈА АПРИЛА 1976. ГОДИНЕ, ЈЕР ИМАЈУ ПРИХОДЕ JICПОД 500.— ДИНАРА ПО 4AAHY ПОРОДИЦЕ, ОДНОСНО ДОМАБИНСТВА Миро.чуб Аврамовић, Pam©- вица, Бо1жидар Алексиђ, Пара ћин 27. марта 122, Млад^н Бо гдановнћ. ПарађЈгн, Кччевска 12/1, Станојдо Богојевић. Забрега. Живота Велжовнћ. Снпирица, Јанко Виленов, Папаћин. Рудничка 2, Живота Векић Плана, Милан Велчсавл»евић, Својмово, Велнмир ГоАгбовић, Парађин, Београдска 50А, Л>убомио Гавоиловић, Извор. Тра 1’ко Давидовнћ, Параћин 27 ма рта 39, Боанислав Бопђевић, Парађнн, Поолетепска 28 Дпа ган Борђевић. Параћнн Мил. Јоцића 111, Богомно Бгрђевнћ, Плана, Зоран Живковић, Пава ђин Космајска 34. Милап Жив ковић Главииа, Тпмпслав Жив ковић. Чептпс, Миливоје Жн вчновић. Пап^ђии, Тлкочска 25, Десимир Живковнћ, Пото чац, Миоолдгб Илпћ, Парађин Београдска 5/А. Илић Миле Параћми, Авп\ска 13. Мнвослав Илнћ Паоаћин, Беогпад. 5/, Живота Huth, Поточац, Станко Јовић. Параћин 27 ма рт 59. Боо”воЈе Јевтић. Клачевица, Доаган Јпвл”пвић Паозћин, Пролетео. 52. Спстозар Косгић, Папаћин. Roi Илића 4, Мирослзв Костић Пзраћин Вој. Илиђа 4. Дрзгомир Мрјровић, Паоаћин Нпшкл 19. Сло бодем Мнлопановић. Л — Му тлгпј^ Радосав МллегтковиЂ, Д. Вплово. Зоран Миладино вић. Бтљане, Поедраг Mh.vko вић Сикирчца, Момчило Миладнновиђ, Кдачевииа, Миладнн Мнловановнђ Рашевица, Мпо доаг Маиковић. Извоо. Мподраг Маојановић, Лебина, Мирољуб Мојснловић, Рашсвииа, .b^TSoAinp Манојловиђ. Клачевипа, Стева Мплановски Пара ћпк. Савска 55, Раде Марко* впћ. Својново, Миодпаг Мптро вић, Параћпн. Мил. Јоплћа 53 Радисав Марковић, Својновп Станко Јањић, Параћнн, 27 март 59. Мирољуб Мнгић. Параћпн Ф. Кљајпћа 13А, Зојкан Млтровић. Текија, МпохрагМа рковић, Парађин, Савска 32 Милош Милетчђ, Параћнн Новоссдска 7/а. Радомпв Марко виђ, Параћпн Пролетерска 70 Бранислав Мплошевиђ. Својно во. Л>убтпиа Ннколнћ. Идраћпн Титогралска 15. Мирослав Нн колић. Cboi'hobo. Жнвар Паг новнћ, Шавац, Мирослав Пет ровчћ. Доеноваи. Иван Пет пов. Паоађпи Огн>. Припе 8, Дпагн Петровкћ Плапл Сло бодан Петровић. Параћнн Мил. У последње вре.ме све чешћа је и свс актуелнија те.ча како и на који начкн се обрачунавати са сви.м наслеђи.ма, која, на овај илл онај начин, објективни или субјективни неповољно утичу на стварање дохотка. Нимало важан фактор у стварању дохотка су, ако је веровати статистици, све већа одсуствовања са посла под разним видовима. У структури запослених има још гвек оних Kojuva доходак остварен v фабрикама нијс пптање егзистенцнје. јер је егзио тениија везана за друге делат ностп, најчешће за пол>опривреду. Они којп. како се v нас то упрошћено каже „не жнве од пдатс” углавном и у најмасовннјем делу одсуствују с по сла. Један од облпка одеуство вања са посла је и одсуство вање на основу боловања. Ако је тако онда, хтели или не, морамо да рачгнамо п на пропусте. Кад већ помињемо ово онла је и сасвим оправлана друтптвена акција чијп је јелан од цил»ева и гвид у корншћење ooAOBaiba. Готово да нема радне органп заиије која нема неки орган или комисију која бн на лиц\’ места угврднла корпсти лн се болованл онако како бн одреБивала терапија лекара и да \и се правилним лечењем посгиже иил> озлравл>ења и оспособл»аван»а за наставл>ан>е рсдовног посда? Лекари кажу да завпсно од прчродс болестп одређује се ч терапија. Из досадаптње пра ксе могле су се уочтгш и ано малије ла се бохеспипн не прп лржавчју препоруке лекара, a 6иао је сдучајева злоуиотребе Јоиића 35, Радохотр Пстровић, Д. MviHHua, Славко Павловић Параћин М. Горског 26/13, Зо ран Ранђеловнћ, ПаоаЈиш Ф. Кљајића 15, Миле Радесављевић Параћин Ф. КљаЈић.а 8. Ма рјан Рајц, Параћин, М Тпта 55, Градимир Радивојевлћ. Г. Мутница, Момир Радосављо вић, Коежбинап, Радовар Радо вановиђ. Параћин, Церска 34. Бранко Ристић, Бгл>ане. Дра гол>уб Ристић. Лебина, Драган РанБеловић, Поточац, Боривоје Ристиђ, Параћин Мир. Јоциђа 32/А, Миливоје Стојановнћ Д. Видово, Мнодраг Стдчковић Рашевица, Радивоје Си.мић, Дреновап, Димитрије Стефано вић, Параћин. Јухорска 2. Мплан Стојковић. Плана, Мила« днн Стојадиновпћ, Сгубипа, Милал Милетиђ, Параћнн МГорког 97, Браннслав Лазаревић, Бгл>ане. Станојс Маринковнћ, Буљане, Прока Филппо вић, Стубица, Драгослак Јовп« чић. Поточац. Радомир Лаллћ. Мирнловац Никола Лалић. Пз раћин, Ф. Кл>ајића 18. Мидан Милжовић, Параћин 27 мчр1 61, Милорад Николић. Рашеви иа. МиАадпн Стојановпћ. Забре га Мирослав Спмпћ ' Дреноваи. Живорад Спасојевић, Г Видо во, Момчиао Симић, Поточаи ДрагосАВв Трифуновић, Клаче ЕЈша. Нчкола Мплојковпђ Дпсн^зап. Тољмша Миленковпћ, Забрега. ПОВОДОМ СВЕ АКТУЕЛНИЈЕ ТЕМЕ: ЗЛОУПОТРЕБА БОЛОВАЊА болованл што је изазивало и сасвим оправдану одговарајућу санкцију. У добром делу ра лних организација предузете су и друге мере. Утврђена је гтракса да ое са стварно болесним радчицима одржавају пре вентивни контакти као и са њиховн.ч лекарима. Онима који ма је боловање заиста нужно, а и оптерећује породичне буцете, омогућен је опоравак и дечење, другим речнма пуна пажља средине. За разлику од оваквих има и колектива v којима се, на жалост, онима који су на боловању одржава ју искључиво адхптистратив1ги контакти па се због тога и не удази у праве разлоге све чешћег одсуствовања са посла. Зато сс и дешава да поједмни болеснн радниш! под притиском својих радних места и дале раде од чега радне органнзаиија немају много корпсти. Све ово нас нагонч да чујемо и мии1,\>ење оних. који о својим етичким нормама мора ју да воде рачуна о томе кога како и где треба лечити. Коме уз лечење н терапију треба олредши и боловање. Ови л>ули од којнх очекујемо да now гују своју етпку и нс дозволс ЗАОупотрсбу на тему боловањз нерадо дају одговоре или како обично кажу да су болова ња спсцифичан проблем везан за снјасет фактора днчне прп родс, пре свега човекове личнссти, али сс сдажу ла је то област која, сасвнм оправдачо, подлеже друштвену контролу. Напори радннх органнзаци1а да се спречи злоупотреба бодовања cv сасвим оппав- \ани, истичу нелвосмпс»е»Јо ле кари, да како ла се водч оачуна о томе треба ли илн не по ред друте тсраппје одредити и боловањс. .Међутнм, нма на релацијн лекар — паццјент vnлитања у стручност и етичке нор.ме од стране поједнннх ру* ководилаца и на тај начин се ствара конфликг којим се отежава правилно леченл и v извесној мери удара на лекарску етику. To може да ко.мпромитује друштвену акцију п ауторитет медшхине чија је обавеза да човеку пружи адекватну помоћ без икаквпх гтпцаја са стране, па ма од кога они до хазили, јер колико је важно борити се прзпгв злоупотребе боловања толико ie важно и не уплитатн се у посао лекара. нека он по сопствгној савеств и лекарској етицп гкаже помођ пацнјетггу што подрззумева и њсгово иск.Хзучиво право да оххучује хође ли v сврхт лечења одредити и боловање. Да ли је свс ово тема за дпс кусију? •bvSinna ЦвепсовнА
БГОЈ 50 14 ДАНЛ СТРАНА 15 OOYP „ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА" Y 1976. ГОДИНИ Фабрикз, машнне, iwunna Основна организација удру женог рада — „Пољопривредна производна” у Параћину која послује у саставу предузећа .Лгроекспорт" нз Београда прошле јесснн на својој економијп засејала је 200 хектара високородно.м ттшенниом. углавном семенске производње коју he испоручитн прсдузећу „Житомлин" у Свстозареву о чему јс уговор закл»учен. Пшеница је у добром стању н за сада нема ннкаквих оштећења. Планом за ову полопрпврсдну годнну предвиђено је да се у пролсће засеје 175 хск тара пиварским јечмом, 100 хсктара шсћерно.м репом. 150 хектара сунцокретом. 20. хсктарз сојом „ 50 хектара кукурузо.м. За производњу лунерке одреБено је 90 хектара. Ове године поново ћс сс нћп на гајање раног поврћа н то на 40 хектара. Поврће ће се пспоручивати конзервној пндус* трнји о чсму су уговори углавном закључеш!. 1Ито се тичс това јупадп, ова Основва организација планира да у току овс голинс утовв хпљаду п две стотинс грла која ће пспоручитн кланичкој индустрији која послујс у саставу предузећа ..Агроекспорт". Да сс овај план това оствари предузете су мере да се адаптацијом објеката повећа њихов капаиитет за 120 јунадн у једној турп. Поред тога у областн пнвестиипоне полнтнке, како нам је рекао дпректор основне оргаИЗ ПОТОЧЦА: Село се изграђује Према Плану друштвсноеко но.мског развоја од 1975. годи не до 1985. годнне, велика па /.чња у овој години бпће поклоњена комуналној изградњи Извршиће се реконсгрукиија електричне мреже са прелас ко.м од монофазне на трофазну струЈУ У свим сеоским улпнама. Изградиђс сс лве трафо станице, а постојсћи дрвени стубовн замениће се новнм, бетонским. Главна улица нмаће живине сија-мше, а у осталнм бчћс пот. пуно улична расвета. Вредиост радова износи 60 хнљада дина pa, а средства обезбеђују Mecwa заједница пз средстава ме сног самодопоипоса у внсиип 50 одсто, a 50 одсто Електро- -дистрибуције Параћпн. Друти важан задатак ie оеконстргкција путне .мреже. Свс vAiine у селу морају се попраrhth. и на исги*.: поставпђе се савремена коловозна асвалтна Y ГОРЊЕМ ВИДОВУ Ограда н вода у школи V Основној школн „Бранкс Крсмановић” у Горљем Впдо ву ових дана се ради на уво ђен»у воде и ограђивању дво ришта. До сада су прокопанв канали и постављене цеви, з ускоро треба да се радови при веду крају н здрава пијађз вода поцури из чесме. Вред ност ових радова износи око 20000 динара. Половину сред става оодбрила је Месна заје дница, а лругу половину шко ла. V акцији увођења воде по ред омладинапа посебно су се истакли грађани СтанислаБ Миленковић, Жпва Жпвковић Катарина Стефановпћ и други. Ограђивање школског дворишта се приводи крају. Наи ме, остало је још да се састави 40 метара. V том послу посе бно су се истак.Аи омладинш? и радници друнЈТвепо-политич ких организацпја којп су добровол>ном радном акцпјом помогАл својим просветним радницима v ово.м послу. Укупнз вредност ових радова креће се до 850 хиљада ст. дннара. Да кажемо још н то да је и у овој школи опао број ученика нз свега 29 у свнх 4 разреда. Виљега: Д. Ружпђ трака. V оквиру овог посла биhe изграђеи потребан број мо стова нз пропуста у дужкни од 4 до 8 киломегара. Рад лзи ће се изводпти поступно п по фа зама, завпспо од мигућносЈП обезбеђеља крелчта. Бредпосп радова ћс бити ол 4*4) ло 500 хнл>ада дтшара рачуиајуНн гу радну слагу и ггревз< материја.\а.’ Новац је обезбеђен из средстава Месног самолоприноса грађана за и чталтих' nvia до моста на Велпкиј Моравп, и 50 одсто учешћа пз путног фонда Скутпвпгнс ошигпнс 1мраћин. Триста хиљада динара ће бпти уложено у изгралњг пове школске зграде v Потопцг. Школа ће имати доволлн број просторија за наставг и поо сгорше за продужснп ооравак деце као и просторије за бпб лиотеке. М. Васић Па и поред тога ови малиша нп показују вредне резултате, посебно у ваннаставним актн вностима. Већи број приред би, академнја и другн облици рада to noiBpbvjv. Сви.м овп.м акцијама руководе просветни радншш Гордана Торњански w Иванка Јовановпћ. С. Стефановић Б. СтефановиН ЦРТИЦА „Стигао Милан из Немачку“ Уттраво пред новоголдшЈњу гужву, низ блатњави сеоски асвалт, „гегуикао” се Милан пренатрпан коферима, торба ма, кссама! Кратак зи.мски ка пут скрпвао ie, лелимично, карврано одело. Y Немачку је пошао са измашњеним шешпром полом .мених нвипа, а сада се на глави „кочопери" зслеии „тнролац‘‘,смешно мали за велпку главу испод које кппги коврџава коса. Радознала, безпослсна дечур лпја, угледавшн необичну прплику, дуго су из прикрајка внрила. Одједном проломише сс дечијн гласовп. — Видн. стнгао Мплан, Мп лунов, из Нсмачку! Глас се брзо пропесе кроз село. Сјатилн се мештани. — Ди си бре Мплане? Ал си се угојио! Прија шпапска хра на... Он рсдо.м отпоздравл%а. Лзу базни меиггани преузимају кофере и кссе. Радознало заглсдају и испитују садржнну пакета умотаннх у uiapciiy хартију. Стигао је Милан nyhii иепова пунпх .марака, а празно! срца. Дошао |е на „урлауб” да испуни своје испражљсно н смоцијама раљено срцс. низацнје, Драган МклоЈевић планира се набавка трактора Гуссннчара са прикљученпм машпнама у врсдности ол милио» и 500 хиљада динара. Y току ове годннс бићс запршсна и изград|{>а фабрпке ад!гп1ва која he пронзводитп нсопходпс додатке за потребе кланичке, прехрамбепе и дело.м фармацеутскс инлустријс. Пошто ова фабрика као си ровину користп обрано млеко планира сс п изградља млека ре капапптета 20 хиљада лп тара млека дневно. Изградња млекаре економскн је пе са мо оправдана него п неопхол на, а за н»у ћс бпти потребнс око 40 процепата мање нпвсстнција него обично, пошто јс љсна локација уз саму фабрпку адитива моћи ће да корпстп расхладне уређајс, водоводну мрежг, канализанију п електроннсталаш|је. Изградња млекарс н.ма велнки значај п за да.%е унапређењс сточарства у опшгнни Параћин, нарочито код нндивпдуалнпх по- ^оприврсдних произвођача код којих производња млека нз голпне у годину осетпо расте Д- Г. МЛАДИ СИКИРИЦЕ Спфемнмји ове Г8ДНМ8 Акшвност Омладннскс орга низацијс Сикириис у ирошлој годпни није се потпуно олви јала према предвпђеном тем тту н плану рала, па сампм тп.м к резултати пису сасвим за довол>авајуНн. Могли с.мо и вп ше ураднти, ч\ ли смо од Прс драга НиколиИа, предссдника комисије за културно забав нн живот у селу, и члана Оп штинсг.се конфереиције ССО. Са ноколико доброволпшх акшгја по.могиуго јс Меснај заједшпш да заврши orpabir вање rpoo.va и пош.\>гнча путсве. Дате cv и двс прнредбе v заједницп са ученнцнма Ос новпе школе. сваке суботе о \?ж?.ва\е су сс нграпке, а као \спсх трстнра сс и реоргамп зовање фудбалског клуба „Младост". — У години у коју смо веђ закорачилп морамо сс што вв шс ангажовати и покренутн све снаге како бпсмо испуни ли план акпшности. чули смо од поменутог саговорника. Први задатак бпће идејнополитичко образовање и васV куђп одушевљењу нигде краја. — Тата шта сп ми кхтшо? — Сине јсси лп донео појплице?... Овде су скупс. — Седи Мнлане, одморн лушу. Јел стварно ћсш да мн купнш машнну за веш?... Много пптања на која Мнлан одговара кратким: „Ја, ја...” Мплујс децу н шара погледом по ссбп ... Дођоше празнпци. Нова година, божић ... Мнлан саставља лап п иоћ по госткнски.м собама п мемл>ивим кафанииама. Прпча надугачко и нашнроко како cv чуднп и паметни онн v Нема чкој. Прича о безграннчној псvainiiocTii која neh прелази и ситкнчавост... Џепови са маркама бпвају празнијм, а срце пуннје. V прохладно јануарско јутро, тешко Ainiiyhn и кашљући напуштао је село скривепо у магли. Y ушима још увек одзвањају речи пајблнжих. — Тата купи ми ауго. Сине ииди тамо за хидрофор, овле су скупл>и! Иле Милаи у Немачку, празних руку II иеппва, алн пуног срча. До наредног „урлауиа". Можда he парелнп „ур лауб" битп п последнл... . М. II. НАРЕДНИ ЗАДАЦИ KOMYHHCTA ИЗ ШАЛУДОВЦА Идејно и економско јачање Мало планинско село Шалудовац задЈБИ.х голина очпгледно доживл»ава убрзани развој. Друштвсно економскн је свс јачс о чему сведочи прнлн чан број .мбторних возила, те левизора и другпх апарата, па ^поредо с тнм и културмо-по литички је .моћннје н јсднос тавшсјс. TpciiviJio јс у току пзгради>а асфалтиог нута нрема Бу л»апу, који he бптп довршеп највероват!шјс до срслнне овс годнне. Пољски путевн су по сипанв, а у плану је н асвал тирање осталих улпиа v селу Новн и модеран спомен до.м у Шалудовцу јс чини се >KC.va скоро свих мештана, зашто he сс и за.\ожши да се ова пдс ia п осгвари до 1980. годнне Можемо још доси да каже.ми о спсднлрочно.м плану разво ја Туладовца, алп да внднмо једну другу страиу. Иза свих ових акцнја и ус пеха стоје углавно.м млалп љу лд — комунистн. Онп vy II гдавни носноцн рсализацпје. Њих двадесетак чнне ослонаи организаиијс СК која јс всросатно по просску годииа једна од најмлађих v општнни. Успелн су брзо да задобнју повирен>с луд« п оправдалн га. За право, оправдали га постигнутнм резултагнма. Снгурно ла међу њи.ма има п нсколико пптање младих. Омладипска органнзаш|ја Сикирице бројм 147 о.млалннаиа. Од зога су свега 10 омла.мтаца. што је прилично мало. После семина ра н политичкс школе предло Muihe.Mo још јсдан број мла* Alix за СК. Затим ибновпИсмо рал К¥Д „Hyunih", које је бпло узорно прс пстнаестак година. Тако ћс.мо за свакл празнпк датп сБечапу академнју, а успоставићемо још теснију сарадњу са свпм друштвено-полнтичK1IM организацнја.ма. Како ће главни задатак McCue заједшше у овој годннп битп асвалтирање пута то ћемо моратн да ту и тамо датп свој допрннос. Све у све.му верујемо да ћемо успешније радити у овој него у прошлој годинн. М. ДпмитрцЈевпћ ВЕСТИ ИЗ СЕЛА: ЧЕПУРЕ: РЕДОВНА АУТОБУСКА ЛННИJA Од 25. јануара аутобуси „Велмортранса" шест пута днев по саобраћаће па релацнјв Чепуре — Параћип. Добровољнпм радом Чепурцп су припремнли ттут за стал ну аутобуску линију, која има впшеструкн значај за мештанс овог села, као п за грађапе преко.моравских села. Д. Марковић ПОТОЧАЦ: ШКОЛА ЗА ОДРАСЛЕ Школа за осповно образован>е одраслнх при Радничком узпгверзитету у ПараШгну отворпло јс у Поточцу истурено одељење, које треиутно похађа 40 полазника из иреко.морав* ских села који пису успелп да стекну потпуно основно образоваи>с. М. Д. старијих искусних комуниста, чији саветч н по.моН су драго цени. Акција.ма м поштеннм eraво.м, a v складу са гставшсм начелима и линији СКЈ комунисти Шалудовца лопрнносе да се село „размрда” ла ,.оздрави" да се покрепе. — Ypaben је само једап лео пашсга плана, каже Боривоје Марикковић, сскрстар ООСК. Тск предстојс задаци и пробле.мп које морамо решити како бп наша среднна иостхха још културнија. Л којп cv то задацп прел њсговом Ооновко.м оргаипзапијо.м СК? — Главни акценат бацамо на идејно-по.мггичко узднзаљс члалства и омлалнне, као и на кадровско јачаље. а затим на друштвено економски напредак и нроспоритег. спровођењу уставшгк начела, успешннјсм раду делегације ... Обратићсмо achy пажњу и у.уружнвашу по.^оирпвредиич пронзвођача, јср до сада v седу иемамо пи јсдног удруженог пол>опр11Вредннка, рекао иам је нови секретар МаринitOBiih. М. Дилопријевић Модерно пчеларење: Десимир Јовановић ПЧЕЛАРСКО ДРУШТВО „ГРЗА" ГОДИШЊА СКУПШТИНА Y недељу 11. јануара Пчеларско дру ппво „Грза" пз Параћина одржало је редо виу годишњу Скупштину. Њој су поред великог броја пчелара присуствовали пред седник пчеларског савеза Србије, Јаико Ба Иевић, гтредставницн ћићевачке пмпрегна оије, начелннк дијап -ктччке станице из Светозарева, друг Бурђевић н бројни гоств из Крагујевна, Деспотовца и других места. Уводно нзлагање поднео је председннк Спма Новаковић, који је говорио о резултатима рада у ттротекдој години. Између осталог је рекао: — Поошла 1975. годнна нама пчеларима није донела шппта лепо, већ само разочарења. Лоше временске прилпке, затим, тровања пчела појединим пчелаоима пчелињаии су 6il\ii преполовл»ени. На овој Скупштчни усвојен је план рада за ову голину, а изабран је и нови уттпавнп и назорни одбор. За ттредседника Пчеларског друиггва .,Грза” поново је изабоан Сима Новаковнћ. а за потггредседнпка Живота Радпвојевпђ На истој Скуппгтини ттчелари су ималп прплике да виде п два филма о заразној болести пчела: „Амерпчка кута" „Жјгвот н рад пчела.” Заинтересованп пчеларн cv добнлн бесплатно мелопосно семс за своје пчелпкакс. М. Васпћ ЧИТАОЦИ — КРИТИЧАРИ Угушити „дивље^ радио~станице V нашој отитини нагло се ншри јсдна незахвална работа. Наиме, реч је о све већем броју „дивљих" радио станица. To је прошло у неку врс ту моде. Толико су се „иамножијш11 да нико ке зна ко се п одакле јавља. Додуше, иадлежни органи су нешто поку тали к занлснили добар дса њихових станица. Али као да законске санк tinje на ibiix много не утцчу, aeli и даље „иичу" као псчур ке иосле кшие. ?1 tura се може чути иреко ■tux радио станица? Е, то је прича за себе. Од лсие .иузике (пе-чало ншита против), пл преко чеких плоча чији теа се забрањујв за јаоно елштобање, до пајсочиијчх псовки и вулгарних израза. Вероватно „уредници" да бп били слушанији бирају оио најгоре, „леве исс.чс" и псов кс. /1 пе размишљију da tix, .мо- .жда, слуша неко од ibuxoeux родителч!, роћака, пријатсља ц неоцке дечице. Е, па друго ш! „уредници" исовки, сами себи ускочите у грбух јср ваtuc безобраз.1уке нико чеће да трпи! Докле he то тако tihu иико ие зна, алп јс сигурно да над лежни морају што хитније ч сФикаснцјс реагочати, Слободан Спаснћ Поточаи ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИЧКА ШКОЛА V СЕЛИМА Велико нптеизсзвање младих Прс десетак дана оттточела јс са радо.м Омладинска • политичка школа у Плани, Aetujy. Клачсвици, Стубнии н Забрези. Школу he похађатп порел члапова Савеза комуниста из овпх п околних ссла п поллпрпврслшшн и омладинпп. Организатор ових предавтБа јс Ценгар за маркспстичко обрззовањс п nacniiraibe прн Рад чичком упиверзнтету „Брднко Крс.маиот|ћ“ у Параћину. Поред овога Омладинска политнчка школа и.ма преко 200 полазнпка у Центру за образоваЈвс кадрова, Гимназнји и Еконо.мској школи. Међу средњошколском о.младином влада велнко пнтсресоваље за поха baitc ове школе, односно зз лгарксизам, па и порсл, тога ^leiiinui са слабијим успехом пнсу укљученп. Предавачи су члановп Политичког акпгеа отитпне, члаиови ЦК СК Србнје и професорн са Београдског уннчерзитега. М. Д.
CTPAHA 14 14 ДАНЛ БРОЈМ БОЖИДАР РАНЧИН УЛОГА 0БРА30ВН0Г ФИЛМА У ПРОЦЕСУ 0БРА308АЊА Кад поменемо фидм, увек помисли.мо на биоскоп и мадп екран. Углавно.м на разоноду. To је, свп знамо, вео.ма важан део кинематографнје: тај филм за великн екран, за кино лвоpane, па и за тв екран. Алп, ми смо потпуно заборавнлв на њен други део: НА ОБРАЗОВНИ ФИЛМ, НЛ НАСТАВНЕ. ИНСТРУКТИВНЕ, РАЗНЕ ТРЕ НИНГ, ДОКУМЕНТАЦИОНЕ. НАУЧНЕ ФИЛМОВЕ. To јс псто тако важан део кинсмато* графпје, као онај велики филм са глумцима. To јс кинетомато графија која ж-пвн у школскнм учионицама, фабрпчким халама, задружннм домовима — свуда где се одвија процес стварања и рада. To су опи фил.мови који помажу стручном, општем, идеолошко-полнтичком образовању и чнне да дам предавања, учења буду угнтересантна и ефнкасна. Нажалост, ми смо у СР Србији тај вид кинематографијс ПОТПУНО ЗАНЕМАРИЛИ. Без икаквог озбиљног разлога лишиди смо се улоге образовног фил.ма који би требало да будс смештен у нашим непостојсћим школским, фабрнчким и другим филмотекама. Вероватно је помпсао да је свакп фплм велика инвестицнја отклонпла свако озбиљно раз.мишл>ан>е О РЕАЛИЗАЦИЈИ И УВОБЕЊУ ОБРАЗОВНИХ ФИЛМОВА V УЧИОНИЦЕ СВИХ ТТТКОЛА, ЗАДРУЖНИХ ДОМОВА НА СЕЛУ. Лишнлп с-мо се због тога наставнзгх филмова нз свих области и грана науке као саставног дела свакодневног образовања. Сви ми добро знамо тита значи високо образпваи самоуправљач. Заблуда о велиKi-гм срсдствима око увођења образовног фихма у наше ггрограме сгручног, оптптег п пдсолошко-подитичког образовања наносп пам ненадокнаднвс пгтете. • КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ: СДАВА ОБРАДОВИЋ КАДА СУ ЂАЦИ МАРШИРАЛИ Октобар рани, а кишшј дан, Сипи од раиог јутра, сипи и неда сунцу да макар за тренутак провирн кроз оловну копрену смркнутог неоа. Одоздо точкови ритмичкп ударају на размакнутим спојевкма шина, одозго на лименом крову сшш и шуштп као да жели да продужн прекннути сан дремл»ивих и покпслпх путника. Зидови Г-е вагона по ћошковима су мокри и понегде већ кишне капи клизе, кидају сс и падају на влажан под. Отегнутп писак локо.мотиве наговештава да се гтриблнжавамо железничкој станици. ,Да ли ће имати места за све путнике? Гадно је ово време да се на степеница.ма виси.” Киша по лицу боде, а прстп трну. Зашкрппаше кочнице, ритмичко ударање на спојевима шина постадс спорије, па споро, да бп на крају прсстало. Полетесмо мало напред. Неко опсова, алп сс псовка изгуби у граји и бату стотинс корака у оба правца н са обе стране вагоиа. Стпгли с.мо на станицу. — Отварај врата. вичу људи споља. Песнице ударају м лете молбе п псовке. Они најближи вратмма отварају. • — Нема месга л>уди, зар пе видите, — Видимо, алц помакнпте се још маао, ioni само мало... Места заиста нема, али л»улп улазе. У,\азс ралннш!, улазе жсне са коопама. тгако ie то само вагон за ђаке. Vbonie сви. TeniKO се дптпе Вагон ie био већ гптн у Нићевну а пошто је пл Сталаћз. ТТун. а ггоиммо ie nvnnrxe v Ареночцу. nn сала V Сикирици. Места мора ла 6vAe за сваког ттггнпка. Сви rrvrviv возом va олмопе ноге, «ер лпста се пчтоиило пмште, запрегом. Путовало се данима, годштама. Како пзгледа једна фнлмоте* ка прн школама. фабрикама, v оквиру пољоприврсдних ко.мбината, научних институцнја, здравству птд? Колнко она кошта при формираљу п касније? Фнлмотека се састоји од КИТ1ОПРОЈЕКТОРА 16 м.м п OPMAHA ЗА ФИЛМОВЕ. Смсштена је у углу већ постојећс библиотеке, салс за састанке ресторана, лр\титвене поосторије, гчиоште, бараке на градилпп:ту и слично. Кинопројектор 16 мм са добро.м слпком и топо.м кошта од 20.000.-— до најшппс 30.000.— динара. Има нх са помоћшш уређајима за спнемаскоп, за накнадно стш.мање тона итд. Такав кјгногтоојсктор може да се инсталира почев од малс канпеларнје, преко учионице и фабричкс хале до отвореиих ппостора. Обука у руковању траје јелан лан. Пројекцпје могу да глсдају од једног до хнљаде гледалаца. Пројектор 16 мм. покреће нормална слектрична енерпгја пз мреже илн мали агрегат. To знашг да може да се употреби у свако време и доба. Фнлмови у фнлмотетш најкраћим ттутс.м обавеиггавају све затгнтересоване у техиолошком ироцесу ироизводње, о свјгм новпгама у технологији једне ООУР. Они чине да на.м iipeдавања буду шггересантнија, помажу к ттоедавашгма и слушаоцима. Због тога ћс формиран>е филмотеке v cBoioi срединп поздравптп сваки радник. Једна мала инвеститпа осавре мењује паше састанке, паше спЈцање знања, помаже onuiтем образоваљу самоуправл>ача. Формирањем наше фабрттчке, задружне, школске филмотскс ми спрово.мгмо v тгоаксу, v дело од\икг VII КОНГРЕСА СКСг ..ПОСТИЗАЊЕ ШТО БОЉЕГ КВАЛИТЕТА И ВИСОКЕ ЕФИКАСНОСТИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ ЗАХТЕВА ПРИМЕНУ САВРЕМЕНИХ НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА И МЕТОДА РАДА. ТЕХНОАОШКУ МОДЕРНИЗАЦИЈУ НЛСТАВНОГ ПРОЦЕСА И ДРУГИХ ОБЛИКА УЧЕЊА". (Kimiга VII Конгрес СКС, страна 152). Сва бесплатна упугства око формзграња фнхмотекс и начину пројсцирања и чувања филмова, као п избор образовннх cbiLVMCicHX остварења даћс нам Центар филмских радних зајед Н1ша СР Србијс. Чена се ■а шнопа За коју годчпму основна школа „Бранко Крсмановнћ” из Сиклрице прерашће у потпуно опремљену школу за пзвођењс савремене наставс. За сада школа 1£ма hcko.wiko кабннета, аи\и то није још увек ДОВОЛ.НО да се настава изводп прсма савременнм метода.ма. Према нормативу опремљено ctii основних школа из поједпних прелмста недостају учпла за око 60 процената. Једаи великн проблем је пзградња фискултурне салс и уређењс спортског полпгона за згзвођеЈБС настапс на слободлом простору. He очекује сс велика no.uoh од Месне зајелницс која јс 1ренутно преокупирана прппремзма за асвалтирање пута. Због свјех тих потешкоћа настава фкзичког васпиташа he сс изводнтн још пар годипа Y тесним учноннцама. Наш canGBopiniK јс бно лиректор ове школе Лзуоомир Богојевић коме с.мо ма крају по ставнли питање. Пошто се сада иде на увоБсње целодневне наставе. шта је \-рађено да се тај проблем рсШ1! у овој школи? I — Увођеље целодневне нас1зве v овој школј! ие може се још очекиватн, јер нзискујс велнка материјална глагања. Ж. Микић запрегом. Путовало се данима, годинама.” „Само да повуче „Бира". Да не исггусти пару". Једна шшгтаљка се огласп, па још једна. ,Д1оже мајсторе", чује се кроз све влажније зидове Г-с вагона. Отегнутн ппсак сирене са једнпм краткпм прекидом огласи полазак воза. Трзај: Полетес.мо напрсд. Још један трзај и још једном напред. И „Нира” крену. Треба, ако нс испусти пару да стигнемо за двадесетак мпнута. Онп што путују id Сталаћа ц Бнћевца заузели су места по ћошковима вагона и лакше дишу. На свакој станипи док улазе путници одуппремо сс леђи.ма и задржава.мо малу „резерву” простора. Он1 каснијп заузнмају средину. А ту је н најтеже. Ппшисло са свнх страна. Панталоне су окренуте за девсдесет степенп, алп јс најважније да чврсто држимо торбе п гашне, јер ако пспадну цз ргку пди са рамена нема тпппта више mi од н>пх, тпт од књига. Још увек сјгпи н све се теже дшие. A.ui, важно је да се не идс пешице. ,,Rv ра” вози у град, у фабрнке, школе, возп v »^ви живот, у прву слободну годтпц-. И баш због тога нс осећамо много стискање н мрак у ва-ону, не осећамо нелагодност у мокрп.м опаниима. Уствапи. већ доброј половпни и нпсу мокре ноге. Гуме од изгорелпх камиона, гумена црева од вагона. послужили су за израду орипталвих опа нака н ципела. Са п/кченим панталонама. блузама свпх родова п војски и школ скпм торбама, плетенчм. шттпентш или од картопа жипом cnoieinix упопппкавали смо орнпшалну опремљеност ђака у БИБЛИОТЕКА НАРОДНА КУБА Библмотвка ,Др Влћснтије Ракић” јс најактивмија културна институција на територији наше Општине. Иако ра соплаже всома скромним финанстцјскт.м средстви.ма yen©- ла је да обезбсди солидне услове за рад, да увећа и обно* ви фоод Kibirra и штампе. Како смо сазналн из разговора са управником Библнотеке, Љиљано.м Радовановић. фонд Матичнс библиотеке »змоси 36.000 Kiwira, а пувктови no селпма око 10.000 књита. Фонловп Kiblira су углавном белетристпка. исторнја, филозофија, лннгвисгнка, марксистичка литератуоа. У последње врсме посебна пажња сс поклања марксистпчкој лптератури и у вблико се прппрсмају услови за oreapaibe noсебног одељења ове врсте литературе у заједници са Центром за марксистичко образовање при Радничком универ зитсту н клубом самоуправл>а ча при Опшпшском синдикал но.м већу. Библиотака бројп преко 5.000 сталнпх чланова. Ова бројка ie сзакако вредна пажн»е. али би била још идшозаитнија да је сттруктура чнталаца шареноликија. Још увек. као по неко.м пеписаном правилу, је највећи број ученика. За сваку похвалу је ангажо вање Бнблиотеке v налажењу пуног разумевања са месним заједшвдама села око адаптације просторнја за кљижнице и читаонипе п у обнављању књижног фонда. Библиотека настојн да свако село у Ошитинн и.ма по једио лнцс за послове меоне заједшгце и рада v књижницн, које бн и мало сталнп раднп однос и већу одговорност за рад. СвоjitM за.\агањсм успела је да конкрето обезбеди бпблиотс ке у 20 ссла Општине а и остала ссла треба по угледу на актпвпост Горњег Впдова, Дроновца, Чепура, Својнова, да својим житељима нруже што више могућности да неигго пово научс и сазнају, МеБупш, како смо сазналп, једап велнкЈЦ проблем је цена књигс. Цене су последљ/нх година баснословио порасле п угрозиле доступ књпгс кроз бнблпотсчку мрежу, што је без суупве к\»учпЈ| предуслов за њспу Јппензивнију чпталачку упогребу, Сама та чињеwma ua.'.tehc потребу чувања Kiwire, јер њен век завпси од самц.х чнталаца. Иако је данашљи темпо живота донекле смаљио интеп зптет чптања. нли га бар довео у стагнацију, годишњс се v овој кућп прочита око 60 хпл>ада књига а штампу гграгн преко 10.000 чшалаиа. Са пуни.м правом може се рећи да је ова Библиотека народна кућа, јер просечно око 200 корисннка дневно до15c w дуже или гораће се задржи у њеним простоппјама. €. Јовановић првим месашма после четворогодишњег рата. „Бира” је овога пута дадржао. Јест са мало закашњења, али је ипак стнгао. Са железнпчкс станпце свако је кренуо својим путом. Само мн, baun окупл>али смо сс на у.шци испред стажгце. И то свако на истом месту на коме је и j^ie стајао. Баци-п^тшши * су формпралм војнпчки строј. Ко.мандант и командири вршили су прозивке, бележпли запажања п понашање ученика. Одједном глас ко.манданта је загрмео: „Напред, марш!” Од железничке станице па до Гимназпје (садапгња Библиотека н Раднпчки ушгеерзтгтет) разлздале су се паргизанске песме. песме о пзгралњп и обнови. На прозорима кућа поред улица којнма смо пролазили провиривала су поспана деца и .махала, старији се смешкали, а пролазнпan застајали. Сви су се ahbilmi. У овим јсдиницама наоружаним стотпна.ма најразличптијих торби гледали су будуће стручњаке. градитеље новог жнвота. нове Југославијс. Бат склалних корака одјекпвао је у кишно, октобарско југро, велико јутро испун>е1Ба нових радних задатака. На вратп.ма зграде преко пута Гпмназпје, директорка. комх-ниста и педагог Стојанка Радошевић. врши смотрг. Ми видимо на њеном лицу смешак и знамо да је ова бригада бораца са ђачким topбама била беспрекорна v своме строју. II зна.мо да ћемо тога јутра опет бптп похваленп. Октобар paini, а кишнп дан. У срцњма топло, греје нас слобода. С УМЕТНИК И ДЕЛО ) Зорал Ивановић, poben ie 1952. године у ВитомиРИ1О1 код rieliii. Средњу уметничку школу завр шио ie у Пећи, а сада је студснт Факултета примсњених уметности v Бео граду. Сликарством се ба ви од 1971. годнне Групне изложбе је имао yjleћи, Књажовцу и Параћи- «у. Три пута уззстопно био ie победник Фести вала културе млздих у Књажсвцу 1973, 1974. м 1975. Поред сллкања гппие и поезију. Овнх дана изла зи му из штампе прво збирка пссама „Нежнп дпсач ваздуха”. ПОНИРАЊЕ у НЕСВЕШ За мене је слика поновљени доживљај који јс само инстинкту остао у сећању. Посредством маште, инстинкт прераста у форму, a онда рутина и способност гтредставља теме, тај пмагинарнп доживљај преобразе у реалност на слишк Зато се сликајућп потпуно предајем пројекиији инстинкта, који ме одводи у несагледиве дубнне душе, која је у вечптој борби свог постојања. Сваки забележен моменат на с.иши пун ie поетске нмагипације, која своје оправдање тражп у детињству душс и најфннијнм звуковима псснпчког мистпцизма. Понпрање у пределе несвесног је покушај ла се приближим некој неухватној реалности која је присутна у на.ма самима, а маиифестује се кроз осећања која су сурогат духовних пејзажа. Из с.ишарског дневннка „Нежнн дисач ваздуха” ПОСВЕТА Речима можда unatt нећу моћи да ти. кажем У срцу што осећам док те мирно гледа.к Живот што имам поделио би с тобом И хтео бих да си моја^ ником да те не дам Црвеним ружама окктио бих твоју косу А лепотом твојом закитио бих мене Благом целога света окитио бих ти ногу босу Лепша би била од сваке друге жене. Ако мислиш да су моје речи празне Гром и .\iyiba нека изваде срце из .иене О шта бих учинио за те лепе очи твојс Јади су моје тешке, срце за тобом вене. Ето рекох ти укратко истину праву Волим те, и yeeiz ћу те лудо волеги И мислићу само на тебе, а ти Нути, јер мање he ж болети. Зоран СтаноЈевић радннк СФС Параћив
БРОЈ » 14 ДАНЛ СТРАНЛ И ИСТОЧНА ГРУПА ПРВЕ САВЕЗНЕ ЛИГЕ ЗА КОШАРКАШИЦЕ IEE11ПОБЕДЛ НОШДРШИЦА ОКК ПАРАИИН - СЕВОЈНО - ТИТОВО УЖИЦЕ 75:62 (38: 22) ОКК Параћин: I. Торњански 14, Мнрчић 6, В. Петровић, Манојловић 4. А. Тор^ански 1, Мнхајловић Николић, Фили повић 4. СтеФановнђ 18, Сретеновић 28 и Таоановски. Сипрном. ебикасном. а на моменте и атрактивном игром, кошаркашипе Паваћина изборнле cv и своју nerv победу. Побеђена ic чвпстат екипа Севојна. која је покушала све не ои ли освошле важниЈе бодове. али ie мооала да поклекне пред, и овогд гплга много бол>им пвотивником. У првих лесет мпнуга гледа .и« смо гглавиом оавноправну борбу. Мада cv Параћинке непреотално волиле ггротјгвник је ипа-к гспевао да одржи рав нотежу. Но средином полувремена наше кошаокашиие су потпуно преузеле игру и са не ФУДБАЛЕРИ ЈЕДИНСТВА ЗАПОЧЕЛИ ПРИПРЕМЕ ЗА НАСТАВЛК ПРВЕНСТВА слш У thaiv нема новихuимена. ре, а затим id ћемо радити на али cv зато сви стандардни стииаљу кондиције п излржљпипрачи на окупу. Почетак про- вости. Већ око 25. јануара плалећне сезоне 7. марта. нпрали смо прве прнјатељске фудбал ie поново крснуо на утаклпше, на коЈима ћемо заГрадски стадион. После 1’едно- почети уигравање тима за промесечне памзе, играчи .Једин- лећну сезону. Вероватно да ћества” окуттили cv се 15. јануара мо недељу дана непосоедно да би отпочели горипреме за пред почетак првенства провепролепни део првенства. Под сти на Грзи, што |е и ранпјпх DVKOBOACTBOM тренера Радосла- година бнла наша пракса. ва Цекића тренутно вежба 23 фудбалера. Иначе неки од ппоигеника Никаквих принова нема, али Јединства v пригтремно.ч перизато нико од стандаолних rw 0АУ ве^ °v познати. Поред сувогимапа није нагтустио kav6. екипама са нашег Велика бура се подигла око полруч,1а „зелени ће охмеоити евенп/алног преласка двојице cnarze__и Аиналом из Панченајбол>нх фудбалера Јединства ва l^Hvapa v Параћин^). Петковића и Гроовића v Mai- Тимоком из Закчара и вероданпек. али су они ипак оста- ватно са прволигашима Ниша ли веони зеленом дресу Тре- и КрагуЈевца. hod Цекић ie v потпуноспј за- Фгдбал за бодове поново довољан стартом, а о даљем то- креће 7. марта. Дотле треба ку припрема кажс: урадити доста, како би се сачувало внсоко 7. .место, што ће — Играчн савеспо испуљава- верујемо и vcnera, icd почетак ју све постављене задатке. Пр- притоема наговештава лепо вп део припрема посветилп смо фџдбалско пролеће нашег орпадаптацнЈи фудбалера посло сколигаша. зпмске паузе на поновне напо- С. Драгутиновић »ж »»►►»»»>»>»»►»»»»»» УКРШТЖИЖ БРОЈ L ВОДОРАВНО: 1. Име и презиме народног хероја (рођен у Доњој Мутници — погинуо на Космају 8. VIII 1941. — по ње.му носи назив једна индустрија у Параћину), 15. и.ме бившег фудбалера .Дрвене звезде” (Митић), 16. роман М. Горког, 17. град у Јапану, 18. речно острво, 19. скраћеница за:' „сл-ично”, 21. река у Гани, 22. кајкавска показна за.меннца (овај), 23. јуЖзо воће, 24. грчко слово, 25. фудбалер „Црвене звезде" (Драгослав), 29. хемијски знак натријума, 30. огров (мн.), 32. врста ваздушног балона, 34. река у Француској, 35. индијска богиља плодносги, 36. аутоознака Краљева, 38. врста јапанске позоришне маске. 39. ђницнјали немачке филмске глумице, 40. пре- .минула америчка rAVMHUa (Мерлин), 42. део спортске опреме, 43. врста ветра. 46. иницијали нашег књижевника („Ос.ман”), 47. турски великодостојник, 49. ауто-ознака Тгрске. 50. река v СССР-у, 51. ауто-ознака Колумбије, 52. град у Француској, 54. генеалогија, родословље, 55. и.ме глумице Улман, 56. који се сјаји, светао, 58. хемијски знак лантана, 59. име оп^рске певачине Калас, 61. наследник, (ар.), 62. имс чувене совјетске балерине (Плисецкаја), 63. наш најболми ппчнастичар свих времена. УПРАВНО: 1. Немачки песник, Себастијан. 2- Наука о зраченм рендгеном, 3. света (гурц.), 4. аутоо знака Никшића, 5. стручњак за костиме у позоришту, 6. ауто-ознака Косовске Митровиие, 7. наша река, 8. енглеска мера за дужину, 9. острво у Јапанском мору, 10. назив фабрике це.мента’ у Поповцу. 11. алпскп врх у Швајцарској, 12. језеро у Турској, 13. повођење за Ираном (у доба Абасида), 14. домаћа пернага животиња, 20. река у СССР-у. 22. енглески социјалист, Роберг, 25. иницијахн италијанске глу.мице, 26. грчко слово. 27. самогласник и сугласник, 28. два слова, 31. надимак сликара Андрејевића, 33. врста землигита, 36. корен код кромпира, 37. град у Француској, 40. град у СССР-у, 41. староегипатскп бог Cwna, 44. не.мачки предлог, 45. терет, бре.ме, 48. Посејдонов син (мит.), 50. кућа, стан, 53. франпуски редител>, Avj, 55. Личност из Шекспирове трагедије, 57. кЈГнеско .мушко име, 60. острво v Француској. МИШЛ ГАЈИК 1 2 5 4 5 6 7 8 9 1о 11 12 15 14 15 © 1<$ 17 18 е 19 2о © 21 ® 22 S 25 24 О 2S 26 27 28 е 29 5о 51 32 35 54 е 55 е 36 57 • 58 е 59 4t е 42 е 44 45 46 е 47 48 е 4? 5о 51 52 S5 • 54 е 85 иб 57 • 58 © 59 60 61 62 е 65 КОЛ1ГКО заиста бвнлзпанпппс акција осшурале високо вођство. Да у појединнм тренуиима није владала претерана брзоплетост и нервоза, сигурнз ie да бн резултат био н већи. Тренер Борђевнћ искористно је високо воБство свога тима у друго.м полувремену да одмори своје најбоље нграчице. тако да cv шансу добилс one које мечеве углавном посматpaiv са клупе. Ва,\>а рећи да ни ова друга постава која ie играла десетак мииута није разочарала. али ;е протнвник ипак успео да ублажи висок пораз. CvAnje Нешић пз Смедерева и Митровиђ ш Смедеревске Паланкег добро cv обазнлн свој зздатак. С. Драгутпновић H'liii'iniiiiiiiiiiminiiimiiiiiiiiiiiiiiimtnimitiiiiiiii'j I ОКК ПЛРАЋНН - I Ц. ЗВЕЗДА (НОГРАД) 63:95 (24:39) Е Параћип: С. Пегро- i | внћ, Ј. Торњански 12, | | Мирчић 4, В. ПетроинП = = 7, Манојловић 5, A. Top- 1 = њанскн, Николић, Мнхај = | ловић, Сретеиовић 21, = i Стефановић 14 и Тара- е i иовскм. i Вишеструки првак Ју- = = гославије, освајач 16 др' = = жавних прзенстава. Цр- = 1 вена звезда из Београда | = бнла је прејак прогив- = е ннк за наше талендова- = 1 не кошаркашице. V ре- | ! дови.ма Београђанкн го- е н тово да и нема играчице = I која није оолачи.ха дрес \ I неке ол национа-кчнх сс = н лекиија. Па ипак наш | = тим започео је утакми- | = цу изванредно. Свс до 1 = 10. минута Параћин се i | налдзио у вођсгву и про- i = писно намучио реномн- | | раног прогивника. Међу = | тим, ореднном I полувре | = мена Црвена звезда је 1 Е потгтуно преузела иници- = = јатаву, створила пред- | | ност од 15 кошева, које = 1 je до краја сусрета по- | | већано на 32 поена. Ова- г | кви сусрети са јаким | i противницима свакако = = користе, јер тнм сгиче | | неопходно искуство. = Судије Видановић из е ј Нмша п Валенац из Кра- i = гујсвца добро су обави- | | ле свој задатак, ffliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiHitiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiii ДРУГА СРПСА СТОНОТЕНИСЕРСКА ЛИГА БОРАЦ ПОРАЖЕН Борац — 14. октобар (КрушеBail 3:5) V дербију XIV кола Друте сипске стоногениссрске лиге, играчи Бзрца су поражени на сво.м TeocHv од скипе 14 октобра из Крушевиа. Пре почстка меча све ie било спремно за славље домаћина. Тренер Борца, Руди Ванск, олржао ic краћи поздравнв говор v коме ie измеЈ.Ч' осталог оекао да очекује велику борбу и победу своје екипе. На жалост, већ v првој napruin PAJHfi, који Ја до сала константно доносно победе, губн од ЈОВАНОВИНА. ¥ другоЈ партији Дулић је такође пора ЗАПАЖЕНИ РЕЗУЛТАТИ ОПШТПНСКОГ РУКОМЕТНОГ САВЕЗА РЕНЕШСА. РУКОМЕТА Наш град пре петнаест н више голина играо је взло значајну улогу v рукомету Србнје. Плејада рукометаша ггро шла ie кроз utkoav PVKOMeia V тадашњој Економској школи и v то вре.ме је био cnopi бриј један. Динамична игра нз малом простору, уз то врло атрактивна и са пуно голова. б*лла је посласпша л>убител>а pvко.мета v нашем граду, којн cv се недел>ом пре подне okvtiљали на игралишту крај ДТВ „Паргизан". Параћински руко.меташи оу врсни спортисти. За пораз на домаћем терену није се знало. Руко.мет је популаран по школама: екнпа Цок „Иво Лола Рибар” У гостима страх и трепет. Права је штета што се данас не располаже са ближим подацима из тог времена. Требало је да npobe време, па ла данас поново вратимо \тлед овом граду v рукомету. На основу података и резултата, данас смо V прилиш! да о томе неипо више кажемо. Уз помоћ рукометних радттка и ентузијаста v гралу ча Црници, зазим помоћи ОРО Светозарево н Руко.мегног са веза Cponie и наше СОФК-е крајем 1973. године одржана је осиивачка скптштнна Општинског рукометног Савеза Параћин на којој је изабрано PVководство органи и тела. Првп председппк ОРО ПараКин ie Живота Јовановнћ екопсмисга рукомлтни радник v Фабрицн штофова, док ie председник Извршног олбора Слободан Гајић дугогодншњи pvKOMen<H оудија и рукометни радник. Данас ОРО Параћнн има 80 чланова v коме cv претежно студентн, учоници средњих и OCJ1OBIUIX школа, затпм радннтакмичи екипа „Текстилца”. док се v жснској конкуоенцији из наше општине так.мнчи жен ска екипа Основне школе нз Доње Мутшше. V спорту као што ie рттсомет период од две годнне је малп да се искажу свн квалитетн али бележи.мо неке Уз помоћ Друштва наставника Физн чког васпитања, Такмичарска комнсија ОРО организовала ie и успешно спровела гакмичен>а v оквнру градске лпге за пнонире основннх школа, зати\т средњошколаца, а већ ie у току такмнчење пионнра ос новнпх школа на hhbov Опш* тине. Поред спроведених такмичења за КУП н више tvpuhра за државне в Републичке празннке данас се активно такмиче v међуградској лпги за игушкарце наше школске е кипе са екипама из Свегозарева и HviTPwie, и то врлс. успешно. У нарелном периоду посебно место имаће vneiuhe сеооке омладнне о че.му се воде жск, да би тек v rpehol BYKOМАНОВИН донсо првм поен Овај нграч, коЈи израста v испшског аса целуломдне лоптине, и овога пута Је потврдио своЈу вредност. Савладао |е све протнвнике и донео екипи три 1ед1гна поена. Изненађгјуће је слаба игра ветерана Рајнћа, који ie изгу био све три naprnie. Што се тиче Дулића, можемо да забележимо да ie остао доследан себи. Обе паргије ie играо тако бескрвно и малодушно да би га, вергјемо поразили и много слабиш противници од Крушевљана. УзимаЈсНп v обзпр веома лош дан до.маћнх, били бисмо ци и сеоока омладина. V протекло.м периоду акгивност ОРО састајао се v изоали плана ггрогра.ма рада. обезбеђењг финанспјских средстава и реалч зацлји пропрама. Оно што ie гчнн.ено v овом перноду заслгжује пажњу и похвале, мада cv се исполжле и одређсне слабости и неискуство младе rap Hirrvpe спортских радника. По ред масовпостн постнг.нт ie и квалитет, Посебна помођ npvжена је екипама које се такхнгче v редовном такмичељу. Тако напри.мер данас се v ок виру Друге српске руко.метне аигс v xmiiKoi конкудендчпи ипак ненраведни ако ие забслежнмо ла cv гости зналачки, заслужено однели два бода и гчврстили сс на челној нозицијн. Свп играчн cv приближно истих квалигета. a оно шго ie највлжније желели су победу и извојевали ie. Ови.м поразом, Борац је пспао нз трке за прво меого. Me* ђугим, то не значи и да ie последња нада за улазак v Прву српску лигу изгуб.вена. Наиме. ускоро треба да се одржи скутпптина Стонотениског савеза који ће донети коначну одлуку, да ли he v Прву лигу отићи два или један члаи Друге лиге. П. Будисалиђ разговори са месним заједнипа ма на ceAv. Велики погенцнјал лежн у све већем броју активних играча Koin се из дана v дан све внше повећава. Сада тренугно при ОРО Параћпн регг.строваno је 40 мушкаоаца и 22 девојчице. Meby њима има иајвише оних из.мећу 18 и 25 година старости. Наш град располаже са 5 квалификоваиих рукометних тренера и 7 наставника физичког васпитања који стручно раде са деиом и омладино.м v настави физичког васпнтања. v vseifev н негованл PY* кометне ипре. Наш ОРО као и град може бити поносан што има једног савезног рукометног судију (овјгх дана добиће* мо још (едног), јелног оепубАмчког ранга п десетак прве и друге категорије. У оквирг Општинске ппонирске лиге почев од сепгсмбра. спроведена ie акција на окупљан>у ггионирских екнпа у селекш!ia.ua за дечаке н дгвојчнце при основни-М шкодама. Успело се да се окх пн селам екппа, које cv отпочеле такмнченл али због лоших временских vcлова н неловод>но слободних термина нпсу одпграна ко.иплетна кола. У ово.м гакмпчеh>v настипајг екппе схедећпх. школа: „Бгпа Јакшнђ". ..Стеван ЈаковљевпН". „Радо1е Зомапо вић”, заги.ч ШКОЛб из Спкпрние. Доњег Впдова, Поповца и Дон>е Мутннце. Р. Веспћ Излаје OK ССТН ИЛРАБНН Vpebyle: Редпкциош! колепНум ГлаРни и плгожфни Саша Букнћ ^дрсса РелакииЈе: Ппраћчп Б Крсл’а»’«-вић8 16 Тсл 83 694 П1 гампа: ..ГЛАС* RenrpaA ВЛп|КАМ«‘ћс»«8 8 Тел 333 МИ Тираж: 10300
CTPAHA 16 U ДЛНЛ БРОЈ M ПЛЕМЕНИТ ПОДВИГ ВАЖНО JE ДА JE OCTAO ЖИВ Из воза 777. 5. 1. 1976. годиiie између осталих путчика коin cv сишлн бпо ie ‘I Брачко Влајковић, noMohniiK мотзровођс OOVP Сскцијс i t вучу bo зова Бсограл. Прсил-vlui цопсд мене поздравпо ме је следећим речима „Зчраво Младевиоилг"! Приметно сам ла ie ..u. пеј.тн". али нксам обратно пажљг на то. Бранко сс naiwuo v мраку и свратпо у клус „Жслсзинчар" Основне органпзаипје rim диката жслезиичке стакнце Па. pahim. На олјаву воза 5625. nniao ie воз 44731. Бпо ie обезоеВен пут иожње за исти воз Очекпвао сам да скретиичар — охоиар блока п најави лолазак воза. V том очекивап>у тргао ме ie телеЛонски позпв. Јавпо сам се. Отправннче шта ла ралим v колосеку лежп гшјап човск? Узбуђсним гласом rnirao ie Градибор РадоЈковнћ, скрстничар- -блокар са блока П? V нстом гренг узвнкнуо ie Гвоздсн Бор« ђевпћ, скреткпчпр — блокар болка I: „Отпоавнпчс, нзлазп. Долазп воз"! Имао сам само толико времена ла кажем: Заустави воз! На четвртом колосеку стајао ie воз, прескочио сам преко олбојника између кола и у том моменту всћ је наллазио воз 44731. Претходно поставл>ен пзлазии сигнал за дозвољену вожн»у, од стпане излазног скретничара постављен ie на „СТОЈ". Моторо вођа ie уочно obv изпепалну промену и одмах почео наглб да кочи воз. Настала ie пкриКОМИСИЈА ЗА ИЗБОР И ИМЕНОВАЊА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, расписује копкурс за избор (реизборностн) СТАРЕТИНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ВАТРОГАСНЕ ЈЕДИНИЦГ ОПШТИНЕ ПАРЛнин. УСЛОВИ: Кандидат треба да псгтуњава услове из члана 29 Закона о заигпггн од пожара („службсни гласник СРС", бр. 50/70) и члана 16 Закона о изменама и допх нама Закона о заштити од пожара („Слу* жбснп гхасник СРС”. број 19/75). Поред тога, кандидат треба да поседује п олговарајућу морално-политичку подобност. Конкурс остаје отворен 15. дана ол дана објзвл>ивања. Мохбе са потрсбном документацијом до ставити на горњу адресу. па кочница и врцањс вариица. Воз је стао кол Фабрикс бо.мбона „Параћинка" то јсст, код скретнине број 20, видео сам само светло ручне сигналне светплже скретничара. Воз јс ciao у 20 сати п 42. мшлгга. a отншао је дал>е у 20 и 45. 11осле олласка воза, Градибор Ра дојкопнћ чијом јс заслигом спашен спгурне смртп Брпнко Влајковнћ, исгтричао нам ic слслсћс: „По пролазу воза 5625 видео сам да сс између колосека TCTvoa пнјан Бранко B\aiковнћ. Пао је кол скретнице боо.ј 17, затим се ггонлкгао. Мпслпо сам да ће отчћп прско ирелаза у гра\. Мећутим. Бранко је пошао дал»с пзмеБу колосека ловчкнго сам: Пазп се долазп воз! Кал ic воз всћ долазио код блока I Бианко јс пао v колосек на скретнипч opoi 20. Затвовпо сам пзлазнп сЈтгнал. Воз је стао. Отишао сам до скретжше број 20 где ie Y колосеку лежао Бра»тко. Извукао сам га пз колосека. Еоз је продужнво вожњу. Важно је да је остао жив". Ово је друпт пут да Градибор Радојковпћ спашава Бранка сигурнс смрти. Брапко станује у Параћптгу. а ради у Београду. Знамо да му није лако да путује ол места становања до места рада (155 км). МеђуUlm, он ради на одговорном радно.м месту н морао би да избегава честу употребу алко хола. Ллександар Кнсжевпђ Малн ©гласи ЦЕПИДЛАНА Оглашавам псважећпм радну књижицу на име Мирослава Радојевића чз Нупрпје, број личне карте 47344. Оглашавам неважећнм сведочанство о завршено.м IV разреду на име Марка Ahioнијевића деловоднн број. 11/53 ом 3. IX 1959. годпне из Трешњевнце. Оглашава.м неважећим сведочанство IV разрела ОШ „Вук Караиић" из Поточиа деловолни број 275, издато 5. VI 1973. гол. на име Миладпна Павловића из Трешњевице. Оглашавам неважећпм сведочанство о завршеном VIII КОМБИНАТ КОЖЕ И ОБУБЕ И ГАЛАНТЕРИЈЕ БАЊА ЛУКА ОГЛАШАВА Слободно радно мјесто пословоће продавнице обуће „Босна” у Параћнну. Условн које кандидат трсба ла испун>ава су слнјсдсћн: 1. ВК трговачки илп обућарски смјср са 2 године пскуства у струци. 2. КВ трговачки нлп обићарски смјер са 3 годпне искуства у струш-i. 3. ССС економски смјер са 3 голипе ралпог искуства у трговпмп. Стап ннје обезбеђен. ЛА ггое.ма Самоуправном споразему ООYP Трговнна. Ainia кажљавзна због привредног крпмпнала не до\азе у обзнр. Оглаг оста1с отвопсн ло normie. дпгтпп »-'’ти MKIHO v продавгпшу обуће „Босна” v Параћнтгг. разрсду осповне школе број 86 издато 27. VI. 1960. годннс на нме Мнодрага Гајића из Поточца. Огдашавам неважећим све лочанство VI разрсда дел. opoi 540/73 на име Снежана Михајловић нз Поточца. Оглашавам неважеђим свсдочанство I разрсда Школс ученика у приврздн издато 1956/57. годпие на нме Mitpia* не Мнлосављевић ул. Марко Орашковића Параћин. Оглашавам неважећнм сведочанство IV разреда дел. бр. 26/48, на име Драгос\ава Обрадовића пз Рашевице. Мој комшија пензионер Toma био јс велики цепндлака као муштсрија. И ссл»ацн па иијацл и продавцц у продавницама су cicemi.ui кад би угледали како се гега са topoom у руци. А како и не би кад кажу да је он, једном у једној продавшпш, ппи.ижом куповине пасте за обућу, захтевао од продавца да му покаже свс кутпје са то.м пасго.м. Онда ie сваку к\тију заглсдао са cBirx сграна, куцкао ггро том по њеном поклопцу, одме* равао јој па длану те;кину, чак је неке и отворио да би им проверио квалнтет, салржнне. Кад му је продавац, истеран из такта, рекао: „,Ви преторујете. чика Тошо!” он је иа њега избгљио очи и дрекнуо: ,Ј11та? Забрањујеш ми да изаберем робу? Слушај, младићу, знам ја где је канцеларија тржишног инспектора... то упамти". Нз to ie продавац, чувшп звање дотичног инспектора, отромбољио образе. занемео и дозволио чика Тоши да претура по кутијад<а до миле во.^е. Пркча се н то да је мој комшија Тоша, због купор.Јгне једних дугачких гаћа, обишао све продазшше у граду. разгледао на стотинс, посRabao се с једним продавцем, кзгрдио човека ни кривог нп дужног на посја усга. и тај га продавац умало нијс клепио мсгром за мерсње текстн.мне робе. Наравно, гаће нпје kvП1 io. Е. а.\п једног лана мој комшнја Тоша долмјао као цепадлака. Ево како. Пошто је изгубио штап. отмшао је v продавнииу која је једнна и.мала штапове на продају, н. по навици, почео ла их ^аглела, ryiiba, закера, на- ‘.азеКи на сваком штапу неки Љелср: те овај mv ie био прелугачак, тс онај прекратак, код јелиог му се imie свиђзла боја, кол дрегог кука, код трећег шнл>ак прп лпу. п тако дал>е. било како бпло, тск пи ieian штап му ннјс Ba.vao. Нароппвен ло Kpaimix грапчца. скресао ic пролавцу у брчићс: „Зашго држите у радњн ову бофл-робу?” Продаваи, учтив if лепо васпитан човек у тргсвачком смислу, пзчео да га разувсрава, да га убеђује да су штапови прчма-квалитет п ла нигдс у земл»и неће наћи 6o.be, што је мог комшију ТоIUV 1ОЛИКО изиервирало, толико разбеснело, па да би покалао да јс он у гтраву дохватио је један штап и н»име кз све снаге распалпо по тврдој тезги. И наравно, штап се преломио. „Аха, шта сам ти рекао”, — завречао је мој комшија Тоша,' злурадо, подижуhn се на прстс да би изгледао вишн, јер је био грмал>астог раста. — Велиш, штапови су прљма квалитет, је ли? Је ли ти ово прима-квалитет? Мислиш да ie Тоша будала, је ли? Ако тако мислиш, прикане, грдно се вараш. „Филаделфија” сам ја за процену робе. — Можда сте и „Филаделфија”. чика Тошо, алн овај штап што сте сломпли морате ла платите, — рекао је продавац мирно, без узбуђсња, чврсттгм гласом. — Шга? Да платим ђубре?! — Штап кошта пелеср но внх дтгнара. Модим, платнте! —• Нећу! He плаћа.м ја болф- -робу. Подуже је трајало „повукч- -потсгни” између гтролавца и мог комшнје Тоше. пале су и круппе рсчн од његове стране, и тек тала ie продавац узео у рукс половпнг cAOMbenor шта па и полигао је \о виспне сво га рамена, јср му се смрачило пред очима. — мој комшија Tonia, коме храброст није била врлина. лагио се човчаннка н платн штап којн ic слоМ1го у пропссу испробаваил њсговог квалнтста. Н ол тога лана мој комшија Toura ic постао разумна муштерија. Упоавз on ie воло ретко ншао у куповину. Зато је слао својг супругу. Алн, OIio што га ie поголчло и од чега нпје могао ла се ослобол.ч, го је нска чулна адсргија: кад гол G'.i неко и ^гозорио рсч „штап” плп кал бп поглелао то помогзао, добијао јс несноспх’ Kiiiaenuv. Чедо.мир Л. Јовановић Марин Ерсшболић: које су PifM.baini покорилн и раселили по Балканг, можда и постанак Сарматоса треба везати за II. Ш пли IV век, када су Римљани и водили те ратове. и на самој повриигнн земље. Бапгнац код Буприје, Стрижа, Глождак, Циглана итд, су локалнтети познати свакоме стручљаку из ове области. 0 Да лн с.мемо заборавитл нашу неписану исгорију? Всанки број локалитета и ооил»е магеријала, на.мсће нам као нужност, оснчвање градског музеја. Дубоко сам убеђен да новинар једне кул1урне рубрике, пе може нанћп на захвалнију Te.MV свога inicaiba, од разговора са кустосом гралско! Mvaeja. Обилазећн 0ACbCH>a тог хра ма науке, кглтуре, сигурно ћс сгепи најпотиуппју слпку О псторијском I! KVATVPHOM развоју јелнога града и његовог жпвља. V послед1вој гоапни дана се впше нсго икала ло сала, размпшлл и рали на оснивању „ЗАВИЧЛ.П1ОГ MY3EJA ГРЛДЛ ПЛРАВИ НА". Верујем да ћс се у иајскорије зреме једна оваква репортажа моћи наппсатн, после посете нашем булућем музеју. Услед недостатка нзложених просторија, потрулиће.мо се да Вас учтознамо са постојећим матсријалом. путем једне посете буду1)СМ музсју. Улазећи у пентар градз, морао сам да iTpobexi порсл зграде са богатом в добро очу ваном фасалом. Всликим црним слови.ма стајало јс „Завнчајнп музеј грала Параћнна”. Ушао сам без размишл»а»>а. пошто с.матрам ла се псколико caoooaiuix сати лспше не може iiponocni. Затварајући врата за собом, осетпх прнјатну топлоту којом је цела просторија бнла испуњена, као и неку чудну тајанствеиост, којо.м су зрачиле витриме испуњенс остапштином нашчх далекнх предака. Иза једног стакла су ме пос.матрале ма.\е антропоморфне фигурине, својпм великим ie лва, урезима, назначеним очима. Замишљао са.м л»уде који су жнвели пре две до три хил»алс тодина, како ссле и стрпл>1гво обликују тс фнгурппе, које својнм изглелом никако не подссћају па овозс.маљска бића. Из тпх размпшл>ан>а тргао ме ie тнх и љубазан женски глас, који ми је понудио своју по.моћ. Са задоволхггвом сам ie прихвато, мада морам првзнати да сам се мало и стидео због свога штурога знања из ове области. Пошли смо у обилазак археолошког оде- .'.ења. Док смо се полако примнцали првој витрини, са занимач>е.м сам слушао прнчу о првом помену насеља на овој територијп. V једном старом .дгпшереру" помиње се станица за мењање коња, Сарматос. Прсма том путоказу Сарматос је лежао јужпо од Хореум марги (Буприје), али се не зна тачно на ком је километру бпо лоцнран. Ако име ове стачице повсжемо са ПАеменом Сармата, Застали смо пред вптрином нсгцчвеном већ поме!птпм аптропоморфннм фигурннама. Од некнх ie остао торзо, а неке су бпде и више оштећенс. Припадале су неолиту, перн оду када цпвплизацпја још није познавала мстад. Све су бпле укратене дубокнм \фечгма. којпма су биле назначече и црте липа. Судећн по прпмарпим поаннм ознакама, ггла виом су свс бпле женскога пола, а некима сс то ннје могло тачпо одредггги. Оста\е су □агонетка, као и ситнн хоризонтаАчи отвопп га уловима овнх фигуфчча. Да ли су служили ла она виси, или... ? Фигурина која ie можда iraj6o.be очквана, била је без главе п доњнх екстремтггета. Ис1нчу сс веома пажљчво обраћене руке, које сапијене у благоме avkv. спокојно леже v пределу грудп и стомака. АтроФчране лојке лсжс всома внсоко, гкоро на раметпг.ма. док дсбокп грези луж тела вероватно шематски прпказују одећу. Кепампчке посуле су исттун»авале сделећу Dinpirnv. Разнпх облика, велпчина, боја и ра.зноврсног опнамегпа. Рађене су руком по 1пто се за грнчарско витло iom ннје знало. Ово посуђе као и миопггво бронзаних игаи, гривнн и по која дивча фнбчла (копча), свелоче о матершалном богатстпм бронзаног до ба v овнм крајсвима. Ancraivhn мало по литератури, сазпаћемо ла развијоној бронзи припада п параћннска кглтуппа група. Веома је слабо проучена, пошто ie тек од не\аено позната појава у нашем бронзаном добу. Пскопаваља која су вршена на овом терепу, нзвођена су углавном од стране Народног музеја из Београда. Махом су то били гробови, тј. урне са пепелом покојннка. Човек тога времена је своје мртве спал>ивао. Но, доста предмета је и случајно пронађе.чо, прнлнком обпчттх земљаннх радова, плп чак Мкоштво старога новца. врхова стрелпца и Kona.ba. свелоче нам о перманенигом прпсуству човека на овој територијп. гоком антике п ранога орелњег века. Зидови украшеlui фраг.мевтпма жчвотопнса из срелњевсковних манастпра. сведоче нам о вслпкој брнзи која се воли око њихове заштиге. Разгдедајућн материјал пронађен прпликом конзорваторских ралова на овпм спомепицима срслгвевсковне културе. сд пажплм сам cAyiuao причу о жупану Вукославу. војволи Црепу, султану Муси и о граду Петрусу. Веома ie интересантна пдеја о конзорвира н»у тог манастирског комплекса, ко!и ic позиат под именом Мала Света Гора Вплетн реновнране: Намаснју, св. Јована Главосека, цркву Благе Марије, претстав.ва сип/рно диван доживљај. Напуштајући ово oAe.beiue v коме сам на доста лак начин обогатио своје, нначе скромно, знање из ове обхасти, ушао сам у просторију пуну аутентпчних народшгх ношњи, као и предмета који су одавно нспа.\и из употребе. Етноаошко одеље1ве. Сусрет са обнчајима овога краја. (Наставићс сс) У ндућем броју: ШЕТЊА КРОЗ ЕТНОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ
• -------- AKTYEAHO НЕЗНАЊЕ нлн БОЈАЗАН Нд састанку радне заједнице једне градске основне школе разматран је нацрт Решонално1 <поразу.ма о стицању и расподели дохотка и личних. доходака, као важном делу дкевног реда те вечери. Реферект се својски трудио да објасни основне поставке Споразума. његове идејне и економске аспектс који проистичу из уставних и законских норматива, ипак је дискусија била усмсрена према једиом практичном ннтању: личним дохоцима. Већина дискутаната је говорила о ооку.ченту као нечему што изазива нејасноаг п бојазан што he он донети у пракси, Нејасио је било, малтене све- и доходак и лични доходак, па чак и расподела онога што се тако зове. Многи су кроз овај докуменат покушали да виде свој ,Ј1лави коверат",али не и оно ипо је у њему, верујући да је то могуће вкдетп eeh те еечери. За већину је мноштво одредаба била читава шума к, као да су се у тој шуми изгубили самоуправни. принципи на којима се темељи стицање доходака м лнчних доходака - и њихова расподела. Документ је коначпо усвојен, али је остала недоумица, пли бојазан. шта је то прихваћено, шта he се пописати и када he праиса показаги у чему је ствар? Претпостављамо да је тако, или слично, било и у dpytUM ШКОЛСКИМ КОЛСКТИвима, јер је у материјалу, кога припрема стручна служба Заједница основног образовања и васпитања, a који he се разматрати ма Скупштини Заједнице, речено да одлуке овог Споразума „не обезбећују исти друштвено-економски положај просветних радника" с обзиром да овај докуменат потписују интересне заједшиџ, а не скупштине ошатина, које и обезбећују финансирање ochobhoi обра* зовања и васпитања. Измеhy осталог, запажеча је и одредба споразума која ?о вори о „принципу солидарности" који he, према митљењу просвагних радника, Atohu теи^:о да се оствари, јер оне „богате општине" чружају отчор бојећи се преливања средстава у корист ,/:иромашних општцна". И тако редо.ч. На једном од последњих скупова активиста Савеза синдиката, у прочитаној гшформацији, говори се о озбиљности dOHOtueiba овак вих докумената, али се и констатује да ово није на ереме учимено. Зато су се и јавили први неспоразуми, yviaeHOM no питању које је у овом момегау вшалпо: о расподели и исплати личних доходака. Откуда толико непознавање материјала, или бојазности? Ако одбацимо Atoгућност да многи не могу да прихвате све новинв у самоуправном регулисању односа, остаје nuxatbe за дискусију и закључивање да радни људи у школскимсре динама су на вре.чг ушли у суштину извесних норми социјалистичког самоуправпог друштва. Ево jota једне теме за партијске и синдикалне оргапизације у нашем основ* ном образовању, ЈУГОСЛОВЕКСКА ННВЕСТНЦНиНА БАНКА ПАРАЋНН ГОДИНА III БРОЈ 51 ПАРАБИН 3. ФЕБРУАР 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РА~ДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИ.ТЕ УСВОЈИЛЕ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 1976. ГОДИНУ ЗШКИ СУ ПШНИ II CJIOfflEHHЛПИ И 0СТВЛРЉИ8И Организације Савеза комуниста, сиидиката и омладине, одржале су 28. јануара о. г. заједничку Конференцију на којој су разматрани и усвојени плановп производњс за 1976. годину, као и крите“^Јумп и мерпла за утврђивање и расподелу дохотка по основу минулог рада. Овој КонференциЈн претходиле су: проширена седница Стручног саве-а и седнипе Радничкнх сппета сзе четирн организације удруженог рада па којима су такође, разматрани планови производње за 1976 г. Поред тога присутнима је доставл>ен материјал који садржи основнс планове за 1976. г., a то Је све уследило да се, после врло конкретне и отворене дпкусије, планови Јсдногласно усвоЈе. Слушаоци иа семинару — Главна огтредељења за 1976. годину, која произла^ како из савезне тако и из рспублЈгчкнх резолуција о економској и социјалној политици за ову годЈшу оу и дал>е смањење инфлације и борба за стабилније пословање поДракче Бурић ред даљег развоја самоуправ- да су планирани учинии на них односа, што је трајног ка- кивоу остварења у 1975. г. сем рактера. Борба за стабилиза- код оливото машкна где су цију пре свега односи се па с.ма планирани исти нормативи као њсње непокривене потрошље у 1975. г.. н пропзводњу стратешких производа тј. енергије. сировнна хране и роба за извоз. Y то.м смислу усвојено је вшпе захонсклх прописа, а међу iwi- .(<««««««««««««««««««««<«««««««««««««««««<««««««<«> | ПОСЛЕДЊА ВЕСТ: 1 i I i I Штаб цмвилне заштите опшпше Параћин, на овојој ванредној седнипи одржаној 29. јануара 1976. годиле. разматрао је ситуаиију у Опигпгни Параћин после неуобича јено еиоокнх скежннх па давина које су задесиле Оппшсну Параћин па јс поред осталог заклучено: — Да, обзпро.м на трс нутну временску cirryaцију и најављепу могућност нових снежних падавина, упозори организације удруженог радаи мсоне заједнице на потребу предузимања одговарајућих мера како 611 се спремно супротставили могућим новЈШ тешхо ћама. — Да се активирају од говарајућл штабови цивилне заштите у месни.м заједницама ради огхлањања и ублажавања тре нутног стања нзазваног падавинама хао и ради ирипрема за супротстав л>ање и суочавање са тешкоћама које би бнле изазване евсчтуалним но вим снежним падавинама и нанооима. — Да се у организаиијазда удруженог рада ак тивирају, уколнко су основане или оснују посеб и«-радие једииице за су гтротставл>аи»е тешкоћама ма поменимо Закон о обезбеђењу плаћања између корио 1шка друштдених средстава и Закон о утврБивању укупног лрлхода на бази i аплаћене рсал1»зације. Y припремн је и 1Ш13 прописа који треба да олакшају извоз и да отежаЈу увоз који нема своје покриће v H3BO3V. По;ед Toia, предвиђа <е м:љи порасг опште и заједиичкс потрошље v односу на пораст националног до» хотка. Пораст личиих доходака мора да буде покривен продуктивношћу рада, а инвестнцона улагаља моћи ће да се врши тек после обезосђења потреоних трајних оортних средстава уз претходно покривена срелства неким од законом предвпђених обезбеђења плаћања. Кад знамо у каквим ћемо условима да послујемо, онда и наше планске задатке треоа да прилагодимо тпм услов-чма. — Главне карактеристике предлога наших планова су: — да ће асортиман пронзводње бити углавном као и задњих месеци у 1975. годшш, I — да се прсдвиђа смањеље застоја, шкарта и поломе у одно<~’’ ча 1975.. (Наставак на 3. страни) које би могле да буду изазаане снежним маиосима и које би могле да омету иармално одвпјање прсцеса производ)ве. — Посебно се упозора. вају органмзације удру« женог рада, месне и дру гс зајсднице на потребу најозбиљнијмх и најод« говорнијих припрема за суочаваЈве са последниа ма и гешкоћа.ма хоје би могле да настадгу услед евентуалног наглог топљсн»а снега. Организацнје удруженог рада у области тр говине и снабдевања дужне су да се постарају о благовроменам обезбеђењу најнужнијих залиха основшгх жлвотних на мпрница. Посебно се упозоравају организације за про изводњу хлеба, за снабAOBaifae грађана водом, огревом и електричном онершјом да предузму све мере кахо не бп дошло до застоја v раду односно у снабдевању. Y том цил>у неопходно је н да плаЈпграју рад у свентуално отсжаним ус ловима. — Како велике анежне падавине утрожавају кровне коисгрукцпје појединих објехата то је пеопходно да се приступи организсваном уклаЈваљу онежЈних наноса са тахвих објеката. ПОЧЕО СЕМИНАРЗА РУКОВОДСТВА ОРГАНИЗАЦИЈА СК 01РШЕШ ШПХдН Семинар се одржава по програму који је угврђен од стрз не Централиог комитета СКС а почео ie v петак, 23. јануара. скупом комуниста, руководноиа партијских оргакизаци« ја из привредннх предузећа. Ци.\> селшнара је да се проду* бе и стекну нова знања о начш<у рада и руковоБења саос новнјем органнзацпјама Савсза камунпста. Семинар треба да отворн јавну и садржајну дискусију о овим питаљима од мнтереса за успешније оствари вање идејне и акцноне улоге партијске организацнје. Ом тре ба да укаже руководствпма како треба да практично реалдаују све задатке којн проис тичу из усвојених тманова и програма. V tokv тродневног рада ссмшгара биће обухваћепа руководства из ттривредних организација, из организација удЗАКОНН Н ПРАКСД Служба друштвеног кн.чговодства је учиннла добар потез да кориснлке друштвспи.ч средстава упозна са одредбама новог закона који ступа па снагу првог апрнла ове годпне На састапку, одржаном 14. јануара, представник Филијале, Живан Горуновић, интерпретирајући захонске одрсдбе указао је на друштвено-економски it полјгтички значај овнх мера којима се уводи ред у трошењу ових средстава п одговориости oHifx који та средства користе. Закон је пропстекао из Устава којн даје Фсдерацпји право да утврди ттрава корисника у оквирима јелимстпеног платног про.мета. Регу\исан»ем ових односа ублажава се утнцај инфлације и прелпваље.м дохотха у корнст онпх који то не заслужују. Практично, то значи да сс морају евпдентнрати сва дуговаља пз 1975. године, а до краја марта изврипггн такозвану мултилатерарну хомпензацију ла бп со у наредпом периоду прешло на потпуну мопетизацију како бн се обезбеднла потрошња која је пзкривена обезбсђеннм средствњма. Присутни су упознати и са санкцпЈама који нови Закоп предвиђа. One су, овом прплп* ком издвојене из одредабз Кривтгчног закона. Закл»учак је јасан. Више дисциплине и одговорностн нарелбодаваца, waibe непотребтсог залужрвања а на тај начпн борба против лтпше и друш твсне недпсшшлЈше. Филпјала је обавезна да пру- | >ха сву помоћ о»има којн се ј у овјем почетним стваршш не . Morv да онађу. С. Б. | руженог рада ваи прлвреде и руководства организација са ссла. Предавачи на семинару су чламови општинаког Политичког актнва и други друштвено-поллтнчки ралницл из маше средкне. Теие, које ће Сити обрађене, захватају сва ттитања области идејног п политичког рада. Псдатак да ће на семинару учествоватн око 600 та, yxaavfe на значај овог облика образовања ко.мунпста ко.ш ће се остварити у практтгчном ефектт међу komvhhcттЕма у свих осам организаци ја Савеза комуниста. Почетак дискусијс је указао на unipoки круг питања које интересу је наше комунисте, почез од спштих гпгтања из марксистич ке лтературе па до прахтич- »nix гпггаља v раду партлјскнх срганизација. С. Б. „СУСРЕТИ СЕАА 76” ПРВЕ ПРИРЕДБЕ Сеоски квиз „Сусрета села 76“ старговао је 21. Јануара су сретима Горње Видово — Теклја и Давпдовац — Бошп>ане. Y првом судару бпла је бо- .\>а екипа Текије за само 2 по- ©на а у другом екипа Давидовца са знатном предношћу (305:297). Голубовац је у дуелу са Лебином био нешто слабији про тивник, дох је Бул>ане после равноправне борбе извојева.\о драгоцену победу над омладин цнма Стубицс. Можда ће због вре.уенских неприлика неке приредбе бптн одложене, алн се с.матра да ће се до 8. фебруара прво ко ло окончати. Извлачење парова за друго коло у првом регпону обавиће се на прнредбп у Чегцру 8. фебруара, а за други регион у НцЈлиађа фодклорна група ДОСЛЕДНИЈА КАДРОВСКА ПОЛИТИКА У понедел>ак 19. јануара л/ сали Beha Савеза синдиката ошитине Параћин одржана је сздзша Председнинггва Међуопштинског Већа Савеза синдиката региона на којој је донето неколико значајних одлука. Раико Николнћ, председник Оиштинског синдикалног веНа упознао је присутне са привредним развоје.м града Параћина, после чега је у цнл>у вођења оргаиизоваме кадровскс политике на региону усвојена Одлука о формнрању Координационог одбора за кадровска питања при конференцији ССРН региона. На седници је постигиут договор о организовању саветовања на тему: Оствариванл ставова из Акниоиог програма Већа Савеза оиндиката Србије о здравственом осигурању и здравственој заштити радника. Разматрајући ттредлог о заједннчкмм критеријумима и ме рилима за утврћивтве и расподелу дохотка по основу минулог рада. чланови Председкипггва ставилн cv прлмедбе на матерпјал који је достављеч отпитипскич синдикалнпм већима. јер ie он оцењеп као не довољно јасан. Затражена је помоћ прплтгком његовог тума чења како би могла да се успешно спровеле дискусија у ралним организацпјама. Разматр^чћи Информаиију о предузетнм мерама у везп неактнвностп чланова у Већу Савеза синдиката Србије са нз шег ретона загзет је став да гбчдуће тгеба разматрати акттгччосг лелегата републнчких олбора ctpvkobhpx сшгдиката као и h»mxobv акпгеност у оппгпигскпм већпма. На крају јс т?ок.ренута тптиијатава ла се на регионх’ гместо хосадашње д ве формира јелпа СНЗ за запо шљаваље и лопесс Друштвенп догово^ о јел!шстве1шм критегтттти-ма приликом запошљавања. М. М. Горњој Мупппхи 5. фебруараИначе, за ове прве приредбс влада.\о је велико интересовање грађана, тако да су сале свахе вечери биле препуне, a негде и претесне да приме све заинтересова-не. — Квалитет приредби и зна- >ва је бол>и пего ранијих година, а сам начин таклигчеља форсира прави такмичарскм дух, каже СтоЈан Дпнпћ, председнлк OK ССО. Поред знаља и у.мећа, бодује се м рад на ко.муналној пз* градљи села, тако да се може догодјгги да победник v знању не буде на крају п сгварни победних. Мислим да су нове пропозицмјс омогућиле и економски мање развијеиим ссли« ма да дођу до изражаја кроз рад 1! залагаље. М. ДпхиггрнЈсвтЛ
tIFAHA I Д4 Ж SI CA СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ CABETA Превентива према реалним могућностима Па ссдпнцп Мзвршног савста одржапоЈ 27. Јапупра, коЈоЈ Је прсдссдапао БРАННСЛАВ КОКЛЛ>, наЈвећс пнтсресовањс нзазвао Јс Извештој Мсдјпшнског цснтра пз Парађкна о пзвр* шењу програма здравствснс заштнте станов!птштва за 1974. lOATOiy. Kao што смо всћ ттсалн у нашем листу, v ссптембру ме- <-сцу ггрошле годипе Завод за .цравстосну зашттпт из Љттри 1с упознао је Извршни савет са Анализом нзвршеља програма обавсзних встдова здра- »ственс зашгитс стаиознпиггва Зајсдннис здравствспог оснгурања Параћпн v току 1974. го днне. У Аналлзп је нстакнгто да Меди1сх«ки цонтар у Паpahnwv нлје много у^пппго на no.bv прозептивне здравствене заштпте становаппитва. Ортакн управл>ан»а и Колеги јум Меднцистског цеитра разматрали cv ову Анзлизу п закључили да ie v 1974. годннп Протрам обавсзштх впдова здравствене зангппе извршен v многој всћој меои него игто ie v Анализи изнето, али недо статка стручног кадра о томе чије редовно обавештаван За* вод доавствене запгпгте јо Нупрвје. Као примео сс наво ди да је спстематскп преглед деце за упис v првп разред извршсн са 75.6 одсто. јер је прегледано 567 деце ол угсупто 750. а ттреглед учеимка је хзвпшен са 119.8 одсто. Патронзжна олужба ie почеча са ралсм 1. априла 1974. го ддие са 4 више медиппнске сестре. V tokv те гомгне нзвршеко је укупно 2.453 илп 81.7 одсто посета одојчади и 1260 или 35. одсто прсдшколске деме што у Анализп није прнказано. Саветовамтште за рано откртгзање рака извршило је преглед 786 жена, радннца ИВТ и СФС. Недоотатак лекара пгнеколога. главни ie узрок неизвошендг Програма v всзи са здоа вственом зашпггом жена. Ово је разлог што нису вршсне ни кућне посете породмљама. Пагронажне посете трудннцама и породиљама од стране патронажет сестара извршсне cv v току 1974. годвде у 1 155 случајева, па је нетачно приказано у Анаисзи да такоих noceia није било. Збот недостатка потрсбних слручтгх кадрова нпје бмло могућносш да се организује рад у диспалзеру за дија< бетнчаре. као и на схзбијању и откппзаљу ендемског нсЛпи пка. Почетком септембра 1975. године, при Интсрпом оделен>у Медицинског цстггра фор. мирани су Савеговалиште за АНјабетичаре, као и Саветовалиште за рано открива|&е обо лздих од енлемског нефрита. На крају овог извепггаЈа се нстиче да је у 1974. голшш про гралт обавезних видова здравствене запгпгге пзвршен пиема реа.угпгм могућностима Мс лиципског цснтра и дз Је псдо статак кадрова за поЈсдипе об ласти медпцпне главни узрок ^леговог непотпуног »пвршења. Чланови Извршног савета су подржали мшиљење доктора Драгољуба Коиића да у наредном периоду трсоа развијатн кућно лечењс, које је досала бпло доста запостављаго. како QJ? се на тај начнн појефти1пшт трошкови лечеља. Божп дар Мадић, је инсистирао да се у МедицЈптском центру у Парађтгу уредно води статис. тцка о извршењу гтрограма здравствене зашпгге спшјс©- [- У САИЦИ И РЕЧИ Улруи;сње пчелара „Грза" у Параћину. поклаи.а велику пажњу стручиом образовању одгајивача пчела. У том циљу олржавају се у гралу н селп.ма гтредавања из обла сти пчеларства која се илуструју пригодпим филмовима. Једно такво предаваљв одржаио Јс за пчеларс из Боиићана. (Припремпо; Драгол>уб ГаЈић) шгштва 8! да сс о томс редовно пзиештава Изврииш савст, што је на крају прпхваћеко као закл»учак. Иззршнн савст јс разматрао п Информацију о ста%у пре. ма погрсби обнозе катастарског опсрата и увођењу катастра голова п ттодземчпгх обје ката. У 1К1<Ј»ормацији је нагла шено да стаљс прзмера зем* лишгга за тсриторију спшти:<е Пароћин није задовољавајуће и то прс свега због тога што јс стаљс на терену знатно неусаглашено са стаљсм у катас lapcKifM oneparmia и на плановима као и због лотрајалос ти катастарског операта. Преглсд поседовног стаља иа Tcpcirv п усагдашавање са стаљс.м v евпдснцнјп планираTJi за псрпод од на1маљс 5 година v обгопг којз Геодетска управа са постокћпм кадром може да пзврпш п за коЈи се могу обезбсднти потребна срсдства. Извршнн пословп на увође н»у катастра водопа п подзсмнпх објеката п програмом пла ннра>ш радови v нарсдннм го диналш OMorvhnhe пзраду enrt дснцл'с о водовима у законском року. Извршни савет је разматрао и усвојио Пред\ог друшгвеног дотозора о виснни средстава за опште-доуиттвене з заједни чке потребе у 1976. години и предлог олхуке о одрсђп1ван>у похрх^ја v којима на фор.мн* рање тржишне цене експропрпогс-зог полхоттривредног зе мљишта vniHv околности нз члана 43. стап 3. Зпхона о експропријацнји п најмањн про ueimt умањења тржишнс цене на тим подручјима. М. МнхаЈловић ВЕНА ОДГОБОРНОСТ ОПШТЕНАРОДНОЈ ОДБРАНИ Како се у поеледње време поклања посебна паж!М Народној одорани, го је и насе Д1ППШ Извршног савста 20. I 1976. годние под прелседииштвод! Бранислава Кокал>а. ова тема била јслна од важлих ппташа дневног реда. Тачније речоно, noc.se опширних дискуснја и разматраља усвојен јс Протрам дораде и усаглашаватве плапова одбране опшTime Параћин. Рсчено је да се на овом пол>у веома хсного урадило. али ла треба још ви шерадити. Анагажован»с већег броја лл’ди, радних орган-гаација и месннх зајелзшца је не отгходно да би се ови послови остварилн у предвиђеном року. Материјал за разматраље На црта програма радоза за vpcћен>е слива Мораве за период 1976 до 1980. годпне је био преопипгран и нејасан па је Извршни савст одкожио реша вање овог проблема са предло гом да стручна служба сачини један тгзегледнији и сажетији извештај. Поред поменугих Савет ie на овој сежЈгци размаграо п Јтске проблеме из имовинскоправне н урбатпсстичко-текнп чке службе. С. Јоваповиђ Проппсе тргба поштоватв HA KPAJV ПРОТЕКЛЕ ГОДИНЕ СУДИЈЕ ОПТЕРЕЂЕНЕ © Какав су рад показале су дије за прекршаје у Општнни Параћин и каква је њихова проблематика? Разговарали смо са старстином органа за прекршаје, Душаном Петровпћсм. После Краггјевца у региону Шу.мадпје и Поморавл/а параћинске судије за прекршаје су најоптерећеније. На 7500 предмета радкла су тројипа суди ја. Оптерећеност ie знатно била већа нсго у Опшпгнама Бу прије и Светозарево. Републичким просеком рачуна 'се да један судија за прекршаје је потпуно оптсрећсн ако у гоку ГОЛ1ГНС реши до 1500 пред мета. Међутим, суднје за прскршаје Скупштине општине Параћин решнле су просечно по судији 2285 предмета. Упоpebvjyhn број предмета, колико ie било у раду овог органа у 1975. години, са бројем предмета у 1974. години констатује се повећање за нешто више од 4 одсто. Напме, v 1974. години бнло је 7429 предмета, док је у 1975 било 7791 илн 362 предмета ви ше. За девст месеци v прошлој ГОД1ПП1 број прекршаја био је у опадању за 15 одсто, у после ЛЈвем тромесечју, а нарочито у деце.мбру, приспео је велики број захтева, око 3000. тако да је овај орган рсзултирао 1028 правоснажиих извршних реше ња о казнп. На крају нзвеш« тајног пернода нијс извршено 540 предмета. Ово због тога што су тп предмети постали извршни крајем године, те се и није могло присгупити њмховом извршењу. Но тај број много не забрнљава. На основу статисгичког извештаја о врстама прекршаја кажњелнм дицима. нзреченим и заштитним мерама у 1975. годјгни упоређено са стањем уназад за две године би изгле дало овако. За јавни ред и мир v 1975. годинп било ie 337, у 1974 446, а за 1975. 378 прекршаја. За безбедност у cao6paftaiv у 1973. години било је 2149, у 1974. 1843. а прошле 1975. годтсне 1978. Што се јавне безбедности тиче, 1973. гомгае било ie 77 прекршаја, 1974. 59, a 1975. године 20 прекршаја- Y НА ПОМОЛУ НОВА ИНТЕГРАЦИЈА А где је „Стандард46,..! Општинско синдикалио всће Је дооидо ралну верзиЈу материјала о друштеено-слономској оправдаиости удруживан>а радних opra.4iuaa.ija и предлог Самоуправног споразума о удруживан>у у сложаиу органнзацију удруженог рала за caocpahaj. угостите.аство. туризам и услужне дслатности \ад заједкичким име ном ..Србија". Ова интеграцнја би ооухватила следеће органпзације: Аутотрамспортно и ремоатно прсдузеће ,£ор" из Бора, Ауто саобраћајчо предузеае „Аутосаобраћај" из Крагујевца, Радну организашју за саобраћај, угоститељство и туризам ..15. о:;то5ар"нз Пожаревца, Аутогракгпортио предузеће „Тисница" нз Жагубице, Адтотраиспортно- предузеће .ШпедицгНа" из КрагуЈсвпа и Аутосаобраћајно предузеће „Велика Морава" то Вуприје. V радном матерпјалу пошло се од „равиоправности и повеобдасти нршзреде 1973. било је 470 прекршаја, годину дана касније 669, а у току прошле годЈтае 767. Ва.\>а напоменути да је и у осталим областима био велик број прекршаја. Због гтрекршаја привоедних прописа кажп>ено је 767 лииа од чега 29 правних. Највећн је број прекршаја због повреде прописа о комуналној де латности, а зати.м повреде ггоо писа о организанијн и вршен>у превоза на друмове изрече нб је и наплаћено 479.570 динара, просек је 625 динара по једном прекршају. Што се осталих прекршаја тиче и ту су изречене мноте казне. Y 20 случајева утврђсhit су прекршаји код повреде протшса нз радног односа. To су прскршајн кол запошл>авап>а туђе радне снаге бсз гговора о раду. Нарочито v томе прсдљаче приватни угостител»и код којих се врши запошљавање туђе радне снаге. Због непохађања основне школе и v прошлој годнни је поднет велтгки број захтева за покретање прекршајног посту* пка. У сарадњи са органима јавне безбедности судије су издале маредбе о претресг стана па је у 23 случаја пронађсно и одузето више радио станииа које су под разним именима емитовале музику, саотпитења, а некада су и угтућивале vbредљиве речи одговбрним руководиоци.ма. служби безбедности и покушаваке cv ометан>е програма удружсних радио -статпгаа. Y неколттко сдучајева извршсн је и претрес стана код раnnie кажњентгх липа за неовла шћено држање и ногаеле ору жја, а које се баве оправком в преправком, па је и код н>их нађена извесна количнна ору* жја, мунииије и делова за ору жје. Све је то одузето и прекршиоцима ће бипт изрече казне. Уочљив је податак да је код гтрекршаја обавеза према латности органа власттт п vnраве број прекршаН скоро и чезнатан. док је V 1974. години било кажњено 96 лииа. Мподраг Васпћ -КРОЗ ПОМОРАВЛ.ЕРесавпца — Y току ове године ?5са> схо-мопавсит угллни бассн „РембахГ' из Ресавине планира, производшу угл»а од 5uU.UuU тоиа, што јс на нивоу прошлогоди« шње производње. Планирана производиА одговара пр^премљсности јама за експлоатацију у овој години, расположивој радној. снази и стручним кадровима. Погон Сенлки рудник планира да пр> изпсас 80.000 тона угл>а a то је за дссетак хиљада тона више него што >с произведе^ но v прошлој години. Планира се и повсћа ње ^гченика (поодгктивности рада) за 11,20 одсто у односу на остварење у прошлој годипи.’ Y погону Ресавина кота има две јаме планира се укупна производња од 276.000 тона утл>а a то је мач»е од остварења у прошлој години за 22.000 тонс угл>а. Y п> roHv Водба Kpin ттланира тгооизводјв^' од 204.000 тона, пронзводња ,ie већа за 12.000 тона \тл»а у односу на остварење у прошлој години. — KnaieM деиембра Огпитин« ско всће Савеза синдиката Hynpuie пл -v трзло је план рала за наредни псриод који обухвата наЈзначаЈниЈа гтитања и задатке из области друштвеио-екокомског и политичког живота општиие. У програлту ра\а осчовани правпи и аткивност рада Већа усмереии су ка лалем janaftv самоуггоавл»ан>а v бопби за економ* ckv стабили.зах!ијг и развојну политику, стицање и расподелу дохотка и личних доходака, пооаст животног стандарда, јачакл дргштвене самозагатите и оггштена« родне одбране и низ advtwx питан»а која су значајна за рад п живот запослених. Битно је напоменути да ће се при разматран»у свих питан»а посебна пажња посветити предлозима и стгестиЈама чланства и органтоашНа синдиката v отитини. Син« дикат као најшира организашпа радничке класе заинтересовач ie за организовако делсванзе удруженог рада. Рековац — Захвалдиуђч vcneumoi зишегодишнлј саоадљи измеђг Радлтгчког у» ниверзитета .Лхапан Поповић" у Рековиу и Пољоттривредне стантгае из Светозарева. ове зиме пол>опиивре \ниии из Ратховића, Течића, Драгова и Жупањца има*е прилике да 4viv никлус ппелавања о најновијим достигнући.ма v по^огтиврелн и о могућностима /а се оеавремени и унаттрелн ползОпривпеАна ппонзводн»а на икдивидуалним газдинствима. Прошле године оваква гтелавања одржана cv v Лоћики. Белушићг, Превешту и Onapnhv и била cv веома посећена. Светозарево — За obv годчну Месна заједница гра^а добида ic нз Фон\а за коvnebewe гоађевинског земл»ишта око 21 милнона динара. Савет Месне зајсд ииие и Комисија за ко\тунална тггањасачинили су предлог Програма компта*”- г----- - ла лвг гплинг. О ттоеллогу су се изјавњавали раднини и гоађани у tokv једн- ’-есечне Јавне дискгсше. Прзграмохт је ппехвиИемл ад се v свим улипама Т чздпгжтпте ССРН извптшт реKoncTpyKunia електрнчне мпеже за напајан>е ломаћннстава. као и летал»на рекон« cmvKiTHia е\ектричне мреже у ТрепчаниHccoi глици. Деспотовац — Општински комитет Савела клхЈуниста v Деспотовтгу, на протчиреној седниии са члановима комисчје за иде»ни рад Оггшгинске конференшге СК, разматрао ie задзтке v веач гхггтособ.чаваљз новонзабраних руковоластава Савеза ком' ниста за остваштвање својих Агнкцч« ја. Избори v Савезг комгниета обавл>ени су v денембрА’ прошле гплчне. На седннци је опењено да новоизабплна р\жово\ства, на почеткг треба оспосоРиггч опганизован-' активнсст v ооганизатгптзма СК. Оллгчено ie да се 23. и 24. јангапа одржи семинап за новоизабване секпетаве и заменнке секретава орга*птзапи’е п одељан>а СК као и за чланове Оппттинскот коагитета. (Нови ггут — број 3 — 1976. г) заности процеса рада. екоиом скнх и других заједничких ин тереса и слободно изражене во.ве". Продлого.ч Са-моуправиог споразума рсгулисано је и приступанл сложеној организаиији, под услозом да се прихвати одредба споразума, да се сачипн елаборат о друштвено<коио.мској оправданости. да се обавља делатност у оквиру регистроваи.а делатности која мсра да 6vae слична. или која ynoTnmvje делатаост Слокег-е оргаинз цч с. Onai материјах јг з-својен посл; циза кон: лта -и'а које cv започе хе октобра мс еиа прошле године а завршене 10. јануара ове године усвзјањем ко-ачног текста. Зала-.: амо ла оаим тоедлогом није оЗухвађегго пргдтаећз ..Стачдард'' које је већ развидо делатност о. ко!ој се, ујезном делу елабб-ата говори. За*о ioni Чд -ом. пре него што се ггпступп Д"скуси|а\п н ст-г-.мњг причедби, а где Је „Стандард Учесницима у списку незапослених Y прошлом броју нашег лпста објавили смо имена радника који су се налазили на евидениији Основне заједнице за запош%ава н>е у Параћину на дан 1. септе.мбра 1975. го* дине, чији приходи по члану домаћинства не прелазе 500,00 дттнара месечно и нису eraрији од 40 голина. Сгптсак је сачин>ен на оо нову закл>учка Привредно-по\итичхог акптва Опшпте од 6. новембра 1975. голнне, по коме овим радницима тпеба обезбедипт ззпоо лсн>е до 30. априла 1976. годште. Раджши који нису обухваћени сппском, a којима је време при1авл>иван»а .мпровало у смислу Друштвеног договсра о запошл>аваљу. могу, ако сс гтријаве касније. по\нети зах тев за накнадно увршћавање у списак. Исто тако, сваки грађаниц може полнети поигоаор ако cwaipa за појелтгии радник Huie тачно прнказао својс матсријално стање. Пригово ри се no vroce служби Основне заједнице Y пи c.\iewoi формн. Пповета м«терм1аАН0г стан.а owirx рамш* ха против којих је поднет приговор као и и оннх код којих се гтосумња у истнноет по датак вршиће се комисијски. Коначан спи* сак, по коме ће се врипгпт запошллвање, утврђуЈе Cxvrrumnra Осиовне зајелнипе на поедлог Извршног одбора. Уа сагдаемост Привведко^полипгчког ^кпта Оппггине Пава ћнн. К^ачан еписах објавиће се га огласно! таб/»< Оснпвне заједнтше охмах по његовом утр-Ниватм’. Dos’^aiv се гви занчтересовани да счо»е тгоЈпммбе на спчсколе лостапе ЗаjeAHwrnj кахо бч нз та! нлчпч п<»мог'Ч лч се Утвпаи ko-’am*« епнсах лнпв ко?а ло поменугог рока требају да буду запослепа.
из наших ооур Када је лагер недовршене производње са „оливо* то" машина достигао врхунап, руководство аутоматске пронзводње ове OOVP је дошло на идеју да се постави ручни секач на нзлазу из хлалњаче. Оваквим начином рада, прво се добија да се сечење обавља директно на хладњачи-тран спорт до дораде је побол>> шан п убрзан, повећана јс и пропусна моћ „Вагнер" .машине која сада само бруси а оно што је најважније. број се са 6 до 7 повећао на око 11 хиљада добрнх комада. Планира се да сс истм иаи слпчни секачи поставе и на хлалњаче за ручно дувано стакло. Увођењем друге смене, у одељењу за оправку и одржавање алата, појавио се проблем расвете па је рад, потребног квалитета, обавл»ан само док траје дневна светлост. Y цил>у побољшања рада. постојећа расвета се замењује новом чији ће интензптет бпти до вол>ан да се рад истог квалитета обавља током целе II смене. Како смо обавепггени од оперативног руковолства II OOYP, све је на време бнло спремно за иотакањс СГа пећи, за топл»ење стакла. Пећ је источена у суботу 31. јануара а већ у понедел>ак 2 јануара започело се са ремонтом, -0- Y зимском периоду радвнцн наше радне организаиије добијају по 200 динара топлог чаја ол шппу* рака. Дневно се за ове потребе утроши преко 30 кплограма шећера што, у просеку. месечно нзноси око 1000 килограма. На предлог медишше рада. а у цил>у превентиве, један број радника добија и витаминске табл-ге (внтамин Ц). Са.мо за ову сезону је иабављепо и 'биће утрошено лесет хнљада ових таблета. Извршиоцв на струтови* ма за спол>ну обраду алата били су до сада суочени са пробле.мом подизаља, понекад и по 100 килограма тешкпм, хомадима метала на струг за обраду. Захва- .syjyhn изузетном залагању контролора у том одељењу Милана Станојмића, ово иитање је решено. Наиме, друг Станојевић је по својим нацртима направио дизалицу која то обавља, ско ро за исто време. са мини« малним учешћем људске радне снаге. Оно што је такође вредно истађи је. да је он све то урадио у време када се налазио на реловном годишњем одмору. Служба заштгсге на раду обавештава раднике да је купатило у I OOYP престало да ради услед квара вентила на бојлеру. Како смо сведони да у целој радној организаиији имамо мали број оваквих купатила, дат је налог набавпој службк да се вентил купи и овај проблем што хитније penne. Испуњавајући обавезе о запошљавању радника са листе првог стспена xiimio* сти, наша радна организација огласила је код Заједнице за запошл>аван>е 23 слободна радна места. Од тога, Комиспја је при« .мила 20 раднмка. До 1. фсбруара ICopo је всћ почело да ради, 4-оро чека лекарске гтрегледе а остали су »спсособни или одустали. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАПИН ГОД. XXII БРОЈ 237 ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКЕ ОРГЛНИЗАИИЈЕ УСВОЈИЛЕ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 1976. ГОДИНУ Задаци су тешки и сложени-али и остварљиви (Наставак са 1. странс) — да се иданнра ио«спан>е лзвоза за 40% код I ООУР и 92% код П ОО УР у односу на ocrsapeibc у прошлој години, — да ће се повећатн продук тивност рада за 3—4%, - да се не повећавају цене наших ироизвода, — да he материјалда трошкови биги на нивоај прошле годпне док ће трошкови инвестиционог одржашња бити знатно веКп него у 1975. години због повећанпх ремонта пећи, — да остатак дохотка треба да буде на нивоу 1975. године, док лични дохоцн би се повсћа.\л за 8%. Али само под услово.м извршења поставл>ених планских задатака. Из таквнх карактеристпка произлазп да ћемо у 1976. произвести 118.600 т. што је за 1,7% мање у односу на претхолну годину, а у вредности од 597,5 милиона динара а што је за 1,8% више него 1975 године. Вредност производље код I OOYP је око 191 .милион а код 11 OOYP је 406 милиона динара. Вредност планираног извоза је 41 милион дннара или око 2,4 мнлиона долара. Од тога I OOYP треоа да извезе око 24 милиона a 11 OOYP око 17 милиона динара. Предлогом плана посебно је обрађена пробле.матика инвеспјционог улагања. Иако су по тгебе за далом модернизацмјо.м и унапређењем производн>е врло велике, сматрамо да треба посебно да истакнемо да су нам реалне могућности у ово1 голини врло мале. Пре све га потребно је обезоедитц потребна об-зтна спедства за нормално пословање што налажу и законски прописи па тек онда ићи у даље инвестноање. Из матер!пала се може закл>учити да ако хоћемо даље да инвестипамо, најттое морамо да обезбедимо путем кпедита преко 28 милиона динара. па онда за сваку лал»у инвестипију да утврдимо пзворе финансипзања... — Из ueAOWvniior материјала може се закључити да су задаци који се поставл»ају пла ио.м врло тешки и сложени али исто тако иису ни немоп/ћп. Поред задатака у материјалној производњи исто тако. ако не још и теже, пос.матрајућн са данашњег аспекта залаци у реализацији и наплати врло су обимни. Од њиховог извршења зависиће и крајнда резултат пословања под преттто ставком да је све у реду у материјалној ттроизводњи... — На данашњој Конференцији СК, синдпката и омлалике, органа управљања и свпх запослених, морамо критички да анализирамо и оиенимо рад како комуниста тако и осталих друштвено-политичких оргашгзацпја, органа управљаЈиа и свих радних људи у ггређеном периоду. Овом приликом мсрамо истаћи све оно што је било позитивно V нашој досадашњој активности, на овим питањима, нарочпто после донетих закл>учака који су пропстекли из конгресних доку.мената, морамо се коигичкн освриута на све слабости и пропусте које смо имали у прогалој годнни v свом раду. На бази тога одрелићемо главне правце нашег деловања и задатака за наредни период. Један од главних задатака друпггвенополиткчких onrainoaunја и органа гправл>ања п свих радних a»vah је областн матери јалне произвомве. прод^псгивпост рада квалитст производ№С, тј. шоизволња која he наћп место на тржншту. Но, и пооед свега што сми напред напоменули без обзпра на тешхпће п проб^еме који нас ппате, било да су они спол>- н^г и\и утгтплппбег качакте ра, мм' мопамо vwnnrnf свс што је у нашој моћи, да предСа заједничке седнице друштвенополмтнчкнх организацнја виђене планске задатке у обласги магерИЈалне нриизводље и пласмана нашпх производа за ову годину уснешно извришмо. Зоог тога се морамо енергично бср!пи против; лошмх мећуљудских идниса, носилаца нерада, неднсштлине и свих другпх негатнвних појава које су се до сада јављале у процесу рада у свим OUYP код нас. 'Са такви.м у будупем нашем раду, неће и не сме ooiти компромиса, io Савез комуниста неће и не сме дозволити. Сигурно је да ћемо у наредном перноду .морати да ана лизирамо наше закључке и одлуке којс доносимо, ово из раз лога што нам се још увек дешава да се договорени закл»у. чци не спроводе како се договоримо. Што се тиче ових за« датака у материјалној произ* волњи, реализациЈи — наша је дужност и обавеза да радне л>уде нашег колектива благовоемено информпшемо о свим збпвањима и задашша како у основним организацијама удру женог рада тако и ван њих, јер he нам то бити гараннија да са пуно пажње. дисиипли* не, одговорности, са пуно јединства, извршнмо поставллне задатке у овој години". ОТКЛАЊАЊЕМ ПРОПУСТА ДО НОВИХ PE3VATATA V ПОСЛОВАЊУ Како је већ речено. планови су разматранм на више скупова, па је и свуда закључено да су предстојећи задацп врло тешки и обимни али не и неоо тварљивн. За реалпзовање оваквих плансгаа потребно је ттре свега откломити неке пропусте хоје смо до сада чшшлм. To су тако схватили и учеснмни овог скупа па се и дискусија настала по уводном излагању si одвијала у том правцу. Председпик јединствене организације Синдиката Милан Марковпћ рокао је у својој дискуспји: — Сви ми знамо да постоје реалне могућности за бол>е извршавање задатака и то не са- .мо за много sehv пропзводњу. већ за 6o.se пословање. Кад ово говорим имам на уму појаве са којпма се већ година- .ма сукобљавамо а које . нам стварају губитке a то су: м-ного велики застоји v производн>н, исувише висок шкарг кгооз грешке производн>е, грешке стакла и сл., велика одсусгвовања са посла кроз оправдане и неоггоавдане изостанке, натипање радног места. Y свим овим пегатпвтшм појавама Kpiriv се огромпс резер ве па би због тога морали свп да се ангажпиемр на сгзбијаibv тога, јер као игго нам ппед« лог пдпча говоон ппелвиђепо ie noB/,hn»be про WK'niBirncni за свега 34% а тпч остваосткем аичли доходак мсЛ« ће да нам 1овсћа у просеку за свега 8%. /mq- ie лал>е. гг> ворио о HCK5IM факторпма који су утицали да се а\ан сачини баш у овом обиму а не шире и ту је набројао неколмко елемената као: потребу тржЈГшта, MorvhHoc? расположивих капаиитета, nocroicnc тржпшне продаЈне иене, просечне учннкс и рекао: — Организација рада на данашње.м стспе.чу прпвредног развоја скрива велнке резерве јер низак степеп кориш!1ен>а капацитста, повећан утрошак репроматеријзла итд. може да се превазиВе бол>о.м организацијо.м рада. Вкдн сс да v елементу просечних учинака има резерве па нам је задатак, пошто ie то наш ипгерни фактор, да утиче.мо на превазилажен>е истог. Овде би још додао да ie за Behv npoAVKTWBHOCT потребно уношење новпна. Једдн од битнпх фактора за реалпзаипју планова је и ттоавилно усаглашавање ценовпмка радова, брже увођење система награђивања према раду и стихп/лативног система ра споделе дохотка. У даљој дискуспјп покренуто је још много пптања Koja су се oAHOCJL\a на већу бригу о условима рада радних л>удн зашта се посебно заложио Сто Јан Поповић. Бол>е ллакира1ве радног времена радника ill OOYP и шихово потгк-но искоришћење, по речпма Миодрага Радовановиђа, постнгло би се бол>ом сарадњом са промзводним погонима. Добривоје Мијајловић. пред« седник Радничког савета, инсистира на бољем искоришћен»у свих капацмтета и благо тременом указнвању и решавању насталих проблема. 0 бол>ој спнхронизаинји рада v основној производњи I OOYP гозорио је Владимир Ссвић и захтевао да суботом и недељом, заједно са рал* пнима ради и руководство због oo.se организације послоза. Самозаштнта је врло акутаи проблем не само у нашој органпзацији, и иа њему треба много више радпти. По овом пЈггању говорио је секретар ФКСК Илија Иупурдија и указао на неке нелопгстпве појаве које се v задње време све чешће cvenehv у нашој радног органмзацнји. Истакао је да је број алкохолмчара оваког дана све већи у к>ругу и да они nocTaiv посебан ттооблем. Порех тога Anvr RynvpAiiia је гоеорпо о програму штедље п нагласмо важност тог елемента као јелног од битних за рсалпзацију планова. И на KPajv директор ПРС МплоЈе Јовамопиђ. дао ie кпаћн осврт на Финанапску спту- ?V»iv радне сргачшације и указао на нове закочскс обавезе и проттисе v F^iima he one гочше иаша фабрпка пословзтц. На селпици ie формпоана рзмта грх^па коВ he in закл»учака и AHCKvcnia вође/шх на свтгм ?о сада ОАРж^чим скупов,гмп лп»»еп| г-риачне за*л»учке. а »""'е п мп v паредв!ом броју објавнти. ЗАКЉУЧЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СИНДИКАТА ОДГОВОРНИЈЕ ПРИПРЕМАЊЕ ЗБ0Р0ВА Почетком ово месеца олржане су конференније осјгобних органпзашцја Синдпката сва четири ООУР-а. О раду ових конферениија ппсали смо у npoiiLvoM броју у напмсу »Аналнзлм до конкрет* них задатака". Међутим, задатке н закључке ннсмо лали већ смо Ј£Х најавиди за овај број. Сагледавајућн једногодчшiwi рад на бази израђене ана лизе кроз коју ie укратко обгхваћсна проблематпка у досадашњем раду и оцењени постпгнути резултати у току рада, и на бази лпскусије на самим конференцнјама формнрано је више закључака. За све четири конференције заједнички су закључцида је аналпза о раду прпхваћена једногласно, да су програ ми рада мзвршних олбора Си-гдпката, такође, при.*ваћени једногласко н да је свуда констатовано да се већа паж н»а мора посветити ралу збо рова, па је у том mtsy доне то неколико предлога: — Дневни редовн зборовз нс треба да буду пренатрпани; — зборовс не одржавати пос ле трсће смене; — материјал тга зборовпма зреба да изЛажу референти — сгручии за ту материју, којп ће се студиозно припремати за свако пзлагање. — на зборовпма прнсутнс упоонати са предкозима и зак л>учцима са претходног збора, — Обезбелити да аутобуси чекају радннке; а када се све озо органпзује, сваки недолазак радника на збор третирати као кршење радне днсццплкне. Свака ксмферехција донела је и низ закл»учака којн се односе на рад тог ООУР. Тако ie 00 синдиката I OOYP закл>учила да се у поједпким дорадним оделењима рад не одDicia контшпафано (недељом, празником) као што то раде одељења оснооне пронзводље. 35ог тога роба која се ради суботом и нелељом стојн недорађена, ствара се лагер, ш> већава крш и полом. Y тсм cMitcAv донет ie закл»учак да се пзвршп што хигкије реконструкција дораде. Закључеио је, такође, да набавна служба мора брже да набавља амбалажу, пресликаче п сл. како се ие би стварао ла гер недорађене роос. Оператпв ни плапови морају бити досгављани на време на усвајање а после пх више не треба мен>ати. Поред тога ове планове трсба посебно правиги за осковну израду а поссбно за до- •раду. Радови на нзградњи хале магацпна готове робе напредују. Гвоздена конструкција хале открива прве коктуре новог објекта » CHO I0M СПОРИ? Ауто.матска мешаонтша лацас без проблема обезбеђује сировинском мешавпном Нови погон, али она може малтене да спабдсва мешавнном још скоро један псто толики погон. Зашто је онда небисмо искорпстилп за снабдевање мешавнном и школског погона и друге ване у Старом погону. Оваквим решењем нзбегли бп раcrypaite спровина на вппте Meera, јер бн готова мешавпна бпла дпректно транспортовапа у ове капацптете, уместо што се сала свака сировпна посебно транспортује. Ујелно бпсмо смањили радну снагу. Y протеклој годпнп бпло јс доста рсчи око тога. Урађене Порсд планмраља проиаводг ње по капацитепша треба пла нирати и тронгкове пословап>а, Такође по капацитетима и ра« зматрати их ва Радничком са* ветл' сваког месеца. Извршити бол>у обралу тр* жишта како on се лагер сман»ио. У овој годппи бипе великих потреба за раджш акцв јама на препакивању рсбе, па се апелује на члановс колсктива да се ту максимално ангажују. И на крају за I ООУР зак^учено је да би у наредној годпни морала да постоји јача повезаност н сарадња са свим приврелнпм п друиггвено-полмтпчким организацијама' Чланови II 00 синдикатазљкл»учплп су да шефови производње морају што раније да направе планове коришћења годшшБпх одмора, да се прове ре п смањс честа кратка болсaaiba, да се у погону отзоре чесме са пијаћом водом, увестн већу контролу требоваiba материјала и да се поош« трс дисциплипске мере за непоштовак>е раднс и технолошке дисцпплкне. Конферепција Ш 00 сишиката донела је низ закл»учака којп треба да обезбеде 6o<sii рад ове OOYP. To су: набавка машина и кадра за техничку припрему и про!гзводн>у калупа; направити дугорочни програм којим he се v радној ор ганизанпји ралитп на форми« paibv технолошке дгсциплине; водити рачпга о грађевипском материја.\у кога и.ма по читаBOM Kpviy. Закључци донетп на Конференцију IV OOYP. углавном су слпчнп закључцнма осталих конференција n itna нх само пеколнко нозих, као: v цил»у 6o.se здравственс заштите рад ника испитати могућност при јема трећег лекара; у un.sy iuto ефикасппје штедње напра впти аналпзу pea.ui3aunje прог рама штедње п начинитп нови програм за 1976. годпну. Како раднпип не би напуштали своја радна места пре нстека радног времена, пола« зак аутооуса треба померитп. Наставитп и Aa.se са организа цијол! и извођењем радпих ак« ција у кругу фабрпке. И па крају све конференци ie cv донехе ^елнм^гвенн закл>учак којим сс Извршпп одбирима Синдпката да на свзјпм наредним седнииама анализпЈрајг извршење овнх закључака и програма рада. Већкпа закл>учака нма одре ђсне извршнсце п рок, па се надамо ла he се и позитивно реа.\пзовати. Д. xU су cnennja.uie корпе за транспорт мешавпне у школском погону. Учпњено је чак и пробно транспортоваље впљушка« ром, алп се из неких разлога на томе и стало. Одговорни за то кажу да недостаје виљушкар за транспорг мешавине, као и да је пстп парушен. Међупш, нп након скоро годпне дана виљушкар нпје ститао. Y сваком случају овде би требало наћи бар прпврсмено решење транспорта мсшавппе које би сштрно бнло јефтшш« јс од садашљег трапспорта сваке cnponinie no па особ. В. A.
стРЛНА T, ,14 ДАНА’ ВГОЈИ ДМЕШСК4 ХРОНИКА (ЖМШ1 Л0РЕ31 - ИИЕ СЕ ЛАГЕР Делегаиије СФС разматрале су ових дана нзвештај о crafty и п^облемима рада ин> пекцијских служби и извештај о ишенама и допунама одлуке о оишггинским порезњма грађана. Порзд овог ма.ернјала делегати су захтевалв да у дневни ред уве, као допуна, предлог делегата СФС, да се на седницн скупштн.че општнне Параћин, покрене дпскусија о скидању пореза на иро мет алкохолнж и безалкохолних пиђа. На име, овде се ради о пптању које не само ла забоињава ову радху ср-аннзапију, већ и многе друге. Смањењем пореза на про.мет алкохолннх н б?за\кохолних пића учинило бн да се повећа реализзцнја готогмх производа и смањи лагер, ко:и се нз дана у дан нагомилава. Делегати су недвосчислено донелв закључак да опако випјс не може и да ie оза мера једчна могућност да се под хиттгш решава питање пор-*за. Друго гпттање које ових даиа окуппра пажву делегата је јавна дискусија о основном образованд’ и васптпању. Ппсд делегати.ма се налази перспективни план кош указује на потребу акције свих нас на решаваљу основног проблема обоазоваља и васгпттан>а унашој друштвеној средини. Оо новно образовавс и васпитањс представлл делатност од посебног друштвсног интереса, па нлгово физансираље не треба схватнтн као било какву почрошњу, јер радна снага. ако јс 'квалификована и стручно оспособллна, један је од најпресуднијих фактора пронзводн>е и да-ber прЈгвредног развоја. Трошковс школовања треба да сносн и утврђује Заједнциа осетовног образовава али нансијски план састојп се кз два дела. Први део представл»а пређсни пут до данас, успехе и слабостп којн су донекле дали јасну слнку штаконкретно треба урадити. Новим плано.м ибухваће::а је територија ornuTiWie Параћин, која ооухвата близу 60 хиљадастановника. План ie реалан и остварљив. Учешће што вгћег проја делегата и раисика учнниИе да се овом гтитању поо ветн пуно пажн>г и створн јапутем САоболне размене рада сна слика о наредним задациw.a.Mebv ксрпсника услуга ида. ма. ваона услуга. Прилзжени фи Д. МилојковпН 00 СОО Ш ООУР-а СФРЈ констигуисана је 1975. г. lip ви састанак Председништва је одржан 20. 02. исте године и на њему је изабран заменик председника. секре тар, благаЈник и основане су комисије. У протеклом перноду одржано ie 6 слстанака Пред седништва и један је одложен. Прел покрегањс првог дела акиије „Млвди радник-самоуправл>ач" позвано је целокупно члаиство на састанак како би било упознато са пропозтшијама таклнгчења п начинпм оргаинзоваи>а аклије. Убрзо по сле овс конфепсншпе одржана је још једна која је бвла замишљена као разговор омладннаиа н директора ООУР-а, секретара СК, председштка синдиката и Радничког савета III ООУР-а. Y овом периоду су порсд акније „Млади радннк-самоуправллч" организоване и следеће акције: — 1. априла је изведена рална акimja на уређењу круга фабрике у сара\њи са осталим ООУР-а. Акнија је била посвећсна прослави тридесетогодншњЈгце омладин* ских радких бригада. Одмах после тога, 5. априла, органнзован је рад на гтрепакивању палета. Омладинска органнзација МЛЛДИ СЕЕ АКТИВНИЈИ Ш ООУР-а Је узела учешће и у прослави Дана младости. При проласку Савсзнс ппафете кроз Параћин, оргакизован је дочск и испраћај локалне штафсгс која је пренссена кроз сва одел>ен>а наше фабрике. У току летњих мессии ло шло је до малог застоја јер је гро радшгка био на голншље.м одмору, али су већ септембра организоване две акцнје иа гтрепахиваљу палета. али је одзнв омлалвнапа, нажалост, био веома малп. О.младина оне основне органнзашНе ie лала и свој удео у сггровоВе' н»у избора за органе управл>аља у bhav писања парола, декорагије бирачких ме ста а тачоће је ра*»»ла на адаптапији Дома омладине где јс твсла електричну инсталацију. Што се тиче прнкупл>ан»а чланарине и учлањсња мла дих у ССО кије се наишло на очекивани одзив. Од 94 младих л>уди у овај ООУР само је 42 платило чланарнну. Доста њих је учлањено у сеоске ортаннзације где живе, али је ипак добар број остао необухваћен. Председмиипво, је ипак, на све састанке позтгаало и н>их. али се v будуће очекују бол»и резултати. На идејно-политичком образовању и усавршавању младих учињени су извео ни корапи, али је према укупном броју младих у OOYP то недовољно. Свега десетак о.младинаг па посећује Школу самоуправљача. док подитичку школу коју води Председ. Н1ППТВО СК у заједнипп са листом „Борба" посећује 4 омладннца. Y току гтредходне године на предлог омлалинске организаиије 10 омлалинаца ове ООYP је пргас^ено у редове СК. Q AHKtlAD ПРЕД УСВАЈАЊЕ ПЛАНОВА ЗА 1976. Буднлпт Жпвковић ВКВ пеглар Милан Ненић ВКВ реглар Момир Илнћ инжењер Животп Сте^аповић техннчар Ових дана у нашој радној органнзацпји одржавају се састанци на cbiim нивоилш прмвредниг н друштвено-политичког руко* водства на којима сс разматра предлог плана за 1»76. годину. Шта о том предлогу плана мисле појсддши чланош! руководства којн су ујсдно везанн и за немосредну производњу, покакушалн Caio да сазналш преко ове анкете коју с.мо спровели почетком протекле не« дел»е. Избор за аикету начтпгили смо међу прнстунмма на Ироширеној седннцн Стру* чног савста и поставнли са.мо једно пита» н>е: На основу искуства из досадашњег рада и пословаља ове радне организацнје, шта мнслгпс о нреддогу нлана за 19/6. годжгу, колико је реалан н на шта ћете у Ваше.м СО¥Р«у морати да обратиге посебну пажн>у како би план у потпуности реализовалн? БУДИМИР ЖИВКОВИБ, реглер. председник PC II OOYP Нолазећи од тржишних потребз и планираног рада расположивнх капацитета, пррсечних учинака, постојећих тржишжгх иена као и осталих планских елемената, сачињен је оснзвни план за 1976. годину, који код II OOYP износи по коллчнни 112.333 тоне a no вредности око 406 мнлиона. Охрабрујућа је чин>енипа план производње намењен извозу који је на нивоу радне организаццЈе за око 40% већи од говоза у 1975. годинн. План за 1976. годину је остварив и реалан само уколико санирамо појаве великог броја часова застоја и високог шкар та (изнад норматива), зати.м појаву ниских учинака претворити у високе учинке у извесном броју артикала на поједини.м ма шинама. Такође треба смањити одсуствоваље са посла и сличне појаве, које ’ey се процгле године директно или индиректно одразиле на губитке у производњи. Нису само rope наведени примери и по јаве једини и главни фактори да се план за 1976. годину евентуално не оствари. Веома важну улогу за остваренл постављеног плана итрају и тржишне потребе пгупљег (амбалажног) стакла и избор асортимана за 1976. годину. МИЛАН НЕШИБ, бпавар, »тредседнну. PC III ООУР План производље за 1976. годину је посгављен реално и на искуствима из претходних година, јер наша фабрика рапидно повећава своју производњу како по кван* титету тако и по квалитету. Наши л>уди су све те планове са успехом извршавали, а и овај план ћемо остварпти једино ако сви запосленн дају свој максиму.м. План III OOYP је постављен по основу досадашњих показателл, јер ми врши.мо услуге рроизводним погони.ма који су преко по требни цедој фабрцци и од н>их се не може много одступати. Радни л>уди Ш ООУР много .могу да утичу на реализовање плана производње смањењем разних застоја, електроенергије, давањем на време калупа и то квалитч тнијих, вршењем на вре.ме ремонта појединих ypebaja и постројеља а то је све допринос остварењу плана пролзводње. Постоје мале нелогичности код плана погона за стакларску опрему јер је код планирања часова на ремонтима остало доста радннх часова непокривено. Да се ово не би десило предлагач плана је требао да тражи од производких погова да они доставе своје потребе за услугама које ћемо ми остварити за корист наручноиа. Производни погони знају цпа треба урадити за њнх v току године. па на основу тога могу да доставе потребан број часова. За непокривено време од произволних погона ми бисмо морзли да тражимо посао на страни ван фабрнке, којк није баш лак и затхева материја.кне издатке. У целини, ако све сумнрамо, план се .мора остдернти јер зато смо и дошлн у фабрику, свакн од нас мора да пошгује куДнн ред и дисциплину. МОМИР ИЛИК, шеф производњс аутоматског погона II OOYP Мислим да су планови производње за 1976. г. реални, јер на крају н>их су стручние службе сачиниле на бази просечних учинака у 1975. г. и расположивог маицинског парка. Но, да би се он реализовао биНе погребно нешто више труда и залаraiba, јер ће.мо лш у аутоматском погону у текућој 1976. г. и.мати веће ремонте тј. ремонте три велике пеНи (СГ-2, 1н1 и Б-1). Тн ремонти су плацирани, ади су они доста скраћени, тако да ће сваки дан прекорачења ре.монта довести у питање остварење плана. Норед овога услови привређивања у овој години далеко су тежн него до сада. Ту МИСЛЈ1.М на нове законске обавезе — рестрикцкју кредита, што he посебно нас погодити код набавке резервнпх делзва и мораће.мо да се оријентнше.мо на сопствене снаге — сопствене радиониие. To све замева да се сада и у радиониие алата. гвозденој калупари, уложе далеко више рада да се обезбеди већа колнчина резервног алата као и да се врши квали* тетнија поправка алата. Мисли.м ла ћс овај фактор биги баш онај одлучујући у реализовању плана. Много већу брип’ у будуђе морамо посветити штедњи да би се сачувало оно са чиме сада располаже.мо. Решавањем свих ових проблема, као и уз помоћ комерцијалног сектора који ће 'уложити више труда да се реализује остварена произволња и смаљи лагер рббе којим сада располаже.мо. ја мислим да ћемо моћи. не само да остваримо већ и да пребаии.мо план за 1976. годину. ЖИВОТА СТЕФАНОВИБ. техничар, председник сиидиката II OOYP О предлоги плана за 1976. г. није било при.медби v II OOYP те и ја лично сматрам да је план реалан и поред планираних ремоната v 1976. г. Свакако да на нама у II OOYP леже и највеће обавезе за испу љеље плана нашег ООУР-а. Но, не с.мемо да зане.маримо и чиљенииу да на извршеље нашег плана имају утицај како III OOYP тако и IV, пгго значи укупмим задагањем целе радце организаније можемо очекивати да крај године дочека.мо са оствареним плановима које сада поста« вљамо. НИКОЛА СТОЈАНОВИБ, председнмк синдиката IV OOYP На питање да ди је плап за 1976. г. реалан, може се доста говорити, јер све за* виси од тога какве су реалне могућности. за његово извршавање а што пб мо.ме, зависи од залаган>а сваког појединца на сво.м радно.м .месту. He могу да говорим о реалности а да не поменем чињенииу да је доста напора учињено на побол>шан>у технолошког пропеса. како на добијању стаклене масе. тако и технолошког горива који су по мени велики предуслов за извршење планских задатака у наредном периоду. За мене је битан један мо.менат који у многоме хтиче на извршавање планскпх задатака a to ie осипање високостручнзг кадра. To је и до данас за мене неразјашњен случај, a v многоме битан за ситуацију у којој се данас налазнмо. На бази зацртаног, лично сматрам ла је план v односу на могућности, заиста реалан, алп да треба дзста напора за н>егову реализацију. На реалнзапију плана у нашем TV OOYP утицаће доета фактора који су по мени, v овој ситуацији доста тешки, али не и непобе/иви. кад се зна ла је у овој OOYP највећи број стручних л>уди и чланова СК којима је задатак да се енергично боре за остварење овог пи- .•ba. Ако погледа.мо план п продају не могу приписати сву слабост људима v продат иако знамо да су они први директно везани за реализацију, али не и за квалитет који је директно као други члан везам за реалмзацију, поготову ако овоме додамо тржиште и конкуренпију наших партнера. Задатак је свих нас v OOYP да заједничким снагама овај проблем решимо, а уједно директно водимо битку на реализацији плана. МИРОСЛАВ ГАЈИН, председник ОО спндиката III OOYP Пдан за 1976. годину, припре.ми.\а је наша стручна служба која је имала све потребце елементе садашње еитуације како у нашем предузећу, нашој зе.мд>и и у свету. У обимност плана не треба сумњати и сматрам ла уз заједничко залагање свих основних организација удруженог рада план мора бити нзвршен, ј*ер то је, на крају, и наш цил. Сви мзвршпош! на радним местнма у предузећу .морају схватити да је то нат план и да већо.м радно.м и технолошком дисциплином истрају до краја и план испуне на вре.ме. Наша, III OUYP мора до* казати ла јој је .место уз производне noгоне, а производни погони .морају схватптн да се производни план може. са пуно маibe трошкова и застоја, извршити ако на вре.ме дају месечне и недел>не планове како би ната OOYP спремно дочекала сва ку промену артикала. Набавком потребних .машина и кадрорски ојачани, оделлње за пропзводњу кадупа одговараће жел>а.ма производних погона. Пошто у овој годнни прелстоје ремонти неких пећи, металска радионица и грађевинска група са остадим пратећим службама, лаће велики број радких часова да се ремоити пећк заврше пре рока, и поред врло тешке ситуације око набавке материјала и остале опреме. Позивам све радннке колектива на јединсгво како би смо план изврши.ш у одређаном року. ОБРЕН КРЕЈОВИБ, председник ОО симднката I ООУР Висина плана у овом тренутку није битна. Она може битц и виша од 19 милијарди ст. динара или ман>а, али остварење такве производње, трошкова и остатка дохотка морају обезбедити нормалан живот и рад OOYP I. Ако би сагледали производњу из прошле године и пропусте које смо имали, план за ову 1976. годину је реалан. Пре свега, морамо организовати добру организанију посла, јер без организације нема ре зултата. Оперативни планови морају на вре.ме бити достављени OOYP I на разматран>е и усвајање и никаквих преправки не треба да буде после усвајања истих. При изради оперативних планова потребно је урачунатв планиране трошкове за планирани асортиман и плаЈгирани обим производње, како по капацитетима тако и по дорадним одел>ен>има. Ради сагледавања и предузнман>а одређених мера на вре.ме, потребно је организовати, поред праћења извршења плана и трошкове по капацитети.ма и одел>ен>има. Чињентгиа је да нам дорада представл>а уско грло прапзводње. Приоритетан задатак ове године треба да буде њена реконструкција. Закл»учак Конференције 00 синдиката је да трошковс реконструкције дораде треба да сносе сва четири OOYP. Ми велике резерве нмгмо између основне израде п лорадних одел>ен*а. Ту је наша резерва коју ми морамо искористити. Јер не можемо дозволнтп да нам се ствара дагер, шкарт н полом. Отхлан»аitCM свих недостатака, сматрам да план за obv годину. гз гп/ну ангажованост сваког радника у ООУР, можемо испуннтн. Никола Стојановић техн. магацин Мнрослав РаЈић термоенергетпка Обпен Крејовић ВКВ столар Уређује Издавачкп савет Уредтпс Добрила Милетвћ
LlfJUWI БРОЈ 51 ,Ј4 ДАНА' ЈУГОСЛОВЕНСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА ШТЕДЊА ПОМАЖЕ ПРИВРЕДИ Фплијала Јггословенске ин- нашпх земљака што потврђују веспшиопе бамке у Параћтсу својкм пногима упућегптм фипоклања велЈГху пажњу и ин- лнјали. тензнвно раои на развијању у сарадњн са друпггвено-по штедње код радшгх л»уди з< ЛИТИчким организанијама Фнтрађана. Y 1975. години како лија\а Југосдовенске инвестидевизна тако и динарска штсд Шјонс банке успешно оргаии1ва је двоструко поиећана у од Зује да радни колективп ттрииосу на 1974. годину. Са ш<’ мају личне дохотке преко лем да (радниип прмвре.мено иггедтшх књижииа и to v: запослени у иностранспву бу- Трговннском предузећу „Шуду редовно обавештавани о мадија", Фабршхи бо.мбона и лруштвеио-полип1чким и прнв ратлука .Цараћинка’.’ и iom редним хретаљима у Оггпгпгтш неким ооганнзацијама удрткао и комуналној нзградн*и. женог рада. развоју културе, просвсте н Посебна пажња поклоњена здравства, Филијала бесплат- је деци из основних школа. Да но шал-е око 100 оројева лис- се ^ајЈ^дађи грађани од Maya „14 дана”, углазном својим лсна прлтигкавају на штвдљу штедишама, у Шзедску, Фран- штедне касице. Нај цуску, Немачку и друтим зем- већи број малпх штедиша имаљама. Овај корак ншппао је jv основне школе: „Стеван на веома пово.мн пртјем код Јаховл>евић”, и „Радоје ДомаY OOYP „ПАРАНИН” Нова органнзацнја новић” у Параћину, „25. мај” V Поповцу н Основна школа „Бранко Крсмановнћ” у Дон>ој Мутннци. До сада је укупно издато око 1200 штедннх каагца које су малншани мог ли да празнс на шалтерима банке, а почевши од ове годз-гне једнс.м .месечно тај посао ће моћи да обаве у својим школама, где ћс их службени ии Филијале обилазити, Планп ра се да овнм видс.м штедн,е буде обухваћено око 7000 учетппса основних школа у општини Параћин и оттштини Ражањ. Са своје странеФилЈгјала Југославенскс иивестипчоне банке псмаже школе новчашш прнлозима у спровође.њу поједкних акција. Y 1975. години та помоћ је укупно ганосила 8000 динара. Порсд тога помоћ је дата Удружељу пеизионера, Ојшггинском већу народне тех нике за изградљу спортске хале и укупна помоћ у прошло) години износи 217 хнл>дда динара, рачунајући ту и 100 хил>ада динара колтгко је дато за изградњу Спомен-фонтане испред зграде Скупштине општине. Д. Г. ПРЕД ПРОГЛАШЕЊЕ НАЈБОЉЕГ РАДНИКА — САМОУПРАВЉАЧА И они су МОГАИ да победе Акцпја „Млади радннк — са. моуправл>ач" у иашој Општини коју је покренула и водн Општпнска конференција Саве за соцнјалистичке омладине за вршена је за 1975. годину. Y њој је узело учешћа 8 радних организација. са преко две хнљале омладинаца. Жељени ефекти у продуктпвности, квалЈггету, дисииплини, стабилизацији и општој актив ностн младнх раднкка, углавном су посгигпути. Наравно било је и недостатака, алп ће се онн свакако верујемо откло дати у овој ГОДИЈ1И. Док се не саберу поени н не прогласи „Најбољи младн ралннк — самоуправА>ач" у нашој Општинн да споменемо имена најбољих девојака и младића из свих организација — учесника Акције, који су се посебно истицалн својим радом, залаган>ем п дисциплииом. Јер и они cv могли само за који поен да буду најбољн. uno наравно није нскл»учено у 1976. години. Y Срдској фаорини стакла су оилн Драгап Стефановић, Радомир Милутиновић и Драгпша Петровпћ. Y .ДТараћинки” Нада Величковић, Снежана Лнтић и Снежана Јаковљевић. Y Робној кући „Београд” победе су однели: Катица Васић, Мкрослав БлагоЈевић и Загорка Дреноваковпћ. Y ЖТП за највреднпје омладинне сматоају: Душана Стојића, Милисава В^^чковића и Дтааго^лава Милетића. Y Штампаријп ..Вук Каранић” наinline paiwix поена гу добили: Ненад Стојановић. Ми леса Мпјајловић и Раде Здравковић. Y „Стандарду” Л>ил>ана По. повиђ п Радош Живковић. a v OOYP-v КонЛскшгје ..Слога”: Смимава Илић, Дпагиша Павловић и Надртта Пветковпћ. М. Димитријевнћ Y ..KOCMAJY” ФОРМНРАНА ОСНОВНА ОРГАННЗАЦНЈА СК Луто ссрвнс „Космај" у Паpahmiy заслужује посебну п>' жњу. To је у Србији најбол>а радна јединица гдруженог рада ауто кућс „Космај" Бсоград. Ускоро у »ЈКосмају треба огпочетн са радом одељење за технички прсглед возила. Орих дана је формирана Организација савеза комуннста од које се веома много очекује. За секретара је изабраи друг ЗлатоЈе Лазаревић, добар рад. иик и активиста на друпггвено политичком пол>у, а поред тога још и ванпедно загршава средн»т електротехничку шко лу у Нишу. На наше питањс пгга за њега значп ова нова функција,- одговорио је: — Веома мп је драго што су мп друговн указали толико по вереља. Свестан сам тога да је испред мене велика одговорност, али ћу се трудити, уз помоћ друтова из секретаријата. да оцравдам поверење које ми је указано. новн задацн Као шго је познато крајем веза за коначно конституисаттрошле године, међу заиосле ње. нима: „Стакдарда’",' „Водово- Како се очекује припремдд" п „Дома" спроведени cv на фаза биће окончана до по референдуми на којима су лотине фебруара. Y том песе радници изјаснили, за уд- риоду мораће да се паралелруживање у јединствену Ор- но врте припреме за доноганизацију удруженог рада шење текућих планова раз- .ЈТараћин" — предузеће за воја ових органчзаиија удру комуналне уолуге и транспорт женог .рада. пз Параћина. Договорено је — Ова година је втериод да рад ове оргаиизације поч који поред орташпационог не првог јануара 1976. године. сређивања има за цил> и ефп Одмах пос.\е Нове године до каоније оп<.\ан>ање онпх најшла је фаза пртдтрема за до- чешћих проблема, које оу ношење нормативних аката. трађани на зборовима истиКао основнтт нормативнп цали. акт је ттрипремнм споразгм о Y договору са Ckvtt^tfehom удруживанлг ’OYP-a у Радну отшгпше, Месном заједницом, органнзацпју. Тек по н«го- и грађаннма све те проблеме вом усвајаљу од стране рад- овешћемо на најмаљн opoi. ннка, npHcrvrnihe се изради Прилнчно је ове годице Статута, п ггзвршиће се избо аложено и поелозање па ћамо јји за органе управљања. и добар део тих ггооблема ла Ha ooHpBv наведених акта- ггреваз»]5емо, рекао нам је таЈ-Донеђе се и општи само- генерални диввктор Ортанпуправни акти за регулмсање aaimie ^ПараКкн"' Бранислав међусобних односа. Доноше- Радић« н>е тих аката је законска оба М. Васић ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦША СИНДИКАТА OOYP ПТТ ПАРАКИН Синдинат се укључује у недељу, 25. јануара, одржана је годишња конференција Синдиката OOYP ПТТ Параћин. Извештај о досадашњем раду у наредним задацима поднео је Радомир Дејановић, председник. Он је између осталог рекао и ово: — У иротеклом периоду би- ,\о је пуно крупнпх променау нахпем социјалистичком самоуттравном зруштву, па наравно и у Синдикату. Донето је низ самоуправних споразума и друпггвених договора којн регулишу рад и радне односе. Ни ми нисмо оста.уи извантих хретања и промена. Протекла активлост обиловала је бројним састанцима, конференцијадта и може сс уврстити у активност синдиката а уз сарадн»у осталих самоуправних и друштвенчх по- .нзтичких организација ове OOYP. Нисмо се зауставили на наведеним активнбстима, већ смо организовали и спровелн изборе за делегације и делегате Самоуправних интересних заједница које су недавио фор миране на Уставним принципима, а затим избор чланова радничког савеза за централ- .ни раднички савет и Раднички савет ове OOYP као и чланове за Самоуправне радничке контроле. Да с.мо постигли видне резултате како поједти ци тако н цела ООС, види се и код добре припреме и активности г«и избору делегација и делегата' Самоуправних интере сних заједница. Расправљало се о расподели средстаоа мз фондова заједничке потрошње, дал>а модернизација капаиитета, о периодичним обрачунима, материјално пословање OOYP-a затим о рад иој дисциплинн и односу према раду, међуљудскм односи гдс нам још увек предстоји задатак да активно узмемо уче шће сваки поједииачно. да се можла настала ситуацнја превазиђс у интересу свих нас и OOYP. Разматрад je и програм огпптенародне и ттредузете мерс за реализадију. Организација синдиката је у своју активност уврстила и доношељс плана штедње у сарадш! са осталим друштведо-. по-дитичким организацијади a у пил>у побољшавања материјалног'пословаља OOYP и стабилизацију привреде друштвене заједнице, уопште. Говорећи о наредним заданима ОО Синдиката Дејановић је рекао: — Скдикат је добио своје место и улогу v нашем друштву и мора се доследно борити за дал>у афирмацију и спровођење ставова и резолуције конгрвса партпје и снндиката. Мора се заложити за спровођење програма развоја, поштовања закључака Републи чке конференције затим у OOYP-v озбиљније се позабавити калровском политиком a у сарадњи са ООСК и на решаван>\7 осталих проблема ове OOYP. Главни цил» Сичдиката, и сви ју нас, је да се придржавамо плана програма модернизације постојеђих капацнтета и изучавати могсЕности на отваиа- »у нових ТТ постројења и отва рању нових пошта у околнјгм сслима гдс је прнсутно велико интересоваље месних заједнипа. He бисмо требали да заврпгимо и osai cKvn а да не споменемо горућа питања која се thhv нас и других тгоивредних организација у нашем граду где топимо огромну материјадну штету, не само ми. већ и привреда целог града. Око честих прекида веза, однооно каблова, приликом извођења падова на изтрадњи градских улица. На жалост, што морамо да конста-rvieMO да и поред упозопења извођачу ро\ова од стручне службе и дал>е до честих прекида. По овом питаМилан Микнћ: Компознцлја љу бисмо могли да заузмемо одређенп став и да упознамо одговорне у циљу обезбеђења наших ТТ објеката и инстала’ ција. Такође би ова конферен. ција •гребало да се дотакне питања рада заједничке стручне службе, која обавл»а послове за OOYP. Затим поштовање споразума о исплати л. д. радника што се до сада то у многоме није поштовало, дешавало се да плате касне по пар па и више дана. Требали бнсмо такође да се позабавимо за што правилшгје тумачен>е материјалног пословања OOYP-a тако да буде сваком радкику приступачно и јаоно како би узео учешће у дебати са познатом материјом а посебно кад се ради о периодичним и завршним рачунима. После извештаја у дискусијн је учествовао већи број ралника. Закључено је ла се наредним задацима мор-а прићи много озбил>није и зрелије јер само тако ће Синдикат а н цела радна срганизација имати већс успех* v раау. М. ДимптриЈевпћ МАЛИ ОГЛАС Оглашавам неважећим сведочанство под бројем 157/71 четп-г годиис псмпвчог У/УИОИЗн»а за одрасле V Пожаревиг ОШ „Вук Капациђ” под именом Милан Живковић из Главице. OOVP КОНФЕКЦИЈА Y ПОГОНУ АЛУЧЕЛИЧНИХ УЖАДИ Y „СЛОГА” „БУДУКНОСТИ” ОД 1.ФЕБРУАРА НЕМА ЗАЛИХА И пре завршних рачуна OOYP Конфекцнја „Слога” може се слободно рећн успешно је пословала у прошлој годи- <ни. Сматра се да ће г/купнм прнход износити преко милијарду старих динара. На залихама нема ни пара одела. Све што ie сашивено продато је у одређеном року. Међу највећнм откупл>тгвачима спада ,.Вар тотехна” пз Затреба са представнзплтвима v Скопљу, Сарајеву, Београду, Новом Саду, Осијеку и другим местима пш ром наше зем.^е. Планом за 1976. годнну предвнБено је осгваосњс v врелности 2.5 милија^де старих динара. Наравно рачуна се и на бол>е услове рада. односно. на пресгл>ење v зграду друшгвене исхоане ИВТ »Боанко Крсмановић’’, KOie тоеоа да се обави v што cKODnie време. Систе'*апгзаиијом оадних ме era v ШтоЛапи пие&виђено ie да конфекшпа тпими iom 80 иових падника. каже Станнмип Мапковић. секпетар. Лко се на време поеселимо и средимо. ове л»уле биомо примили још у tokv ове годпне. М. Д. Мотел успешно послује Радни колекпгв Мотеда на савременом путу Беопрал — Ниш код Параћина v 1975. го дини остварио ie укупан приход од 1 600 хил>ала динара што је за 17 процената внше него у 1974. годиш!, доходак ie већн за 15 процената. Y npouLvoi годјпп! 6500 домаћнх и странчх гуриста користило је преноћиште. Обзиром да Мо те.\ расттолаже са 35 постеља љегов капаиитет није доволг но коришћен. За овакво стаље постојс објектнвни услови. To је најстарији објекат ове врсте на ауто-путу (саграђен је пре ауто-пута) услови у њему заостају за подобностима које пружају Мотели касније граbe. Знатно 6o.w промет постиг mvt је у -ресторану и кухпњн мотела. Од страних туриста најчешtin гости су били турнстп из Совјетског Савеза, којп су преко предузећа „Путник” до лазтш! у групама од по 35 до 40, затк.м туристн из Фраицуске и зе.ма,^а блпског нстока. Да сс повсћа промег у ово.м Угостпте.^ском објекту. који »гма вео.ма добру локацнју. неопходно је да у њему и услови буду саврс.мснији и одговарају захтевима ттриста. За то је, како нам у Мотелу реKouie, V оредњорочном плану предузећа „Униа” из Београла, v чијем се саставу Мотел код Параћина налази, предвићено ла се изврши реконструкција и модернизација и да се капашггет повећа. Да привуку не само туристе већ н госте нз ПараћЈгна. Нуприје, и Светозарева раднч колектЈСВ је кренуо на органпУводи се четврта смена Y овој години се очекује ла производња нзноси 1500 _тона чија вредност бн била 45 милиона динара. Y Погону а-^учеличшсс ужади Поедузећа „Будућност” од 1. фебргара гводи се четврта смена. Пре неколико лана при. лЕ \>ена су још четири квалифнкована радника, тако да Погон 1ша довољан број л»удп за непрекидни пронзводни процес. Вед у овој години очекује се да буде произведено преко 1500 тона у вредностн од 4,5 mtluiјарди старнх динара, јер је обу ченост луди 6o<va, а процес производњс уходанмјн. — Што се тиче шасмана на тржншту ту неће бити пробле. ма. чули смо од Вукосава Милнћа, комерцијалног директо. ра. зовање прослава празника. Та ко ie дочек Нове годиие био веома успешан. Нешто слично се припрема и за прославу Дана жена. Д. Г. ДРУГОВАЊЕ НА РАДИО ТАЛАСИМА ! РАДНО ВЕЗА СА СВНМ | КОНТННЕНТНМА 5 Треба постојати ееликп љубав и воља, 5 да човек порео свог редовног noc./i обавља jota који. A yiipaeo такав je 42'ioduiu.' њи МОМЧИЛО ЈОВАНОВИћ, инжењер еле^ронике на железничком чеору у Паpahimy. 5 Он се eeh 29 wdtma бави радио-алипеS ризмом, 5 Свој аматерски pad ночео је у Светозареву, а наставља га у Параћину, где осни- ; са гоадски Радио-клчб, а у железничком z чвору и Радио клуб „Железничар" који ▼ /е као такав други у Србији. V свом д\'- гогодишњем плодном раду МОМА је за 5 ове нпслове оспособио велики број ALia5 дих. Знање два стпана језика, енглески и немачки, o.\tozvhvje .wv da koductu мате- $ ријал из иностванства. Неколико десети5 на диплома, повеља и /иакета су само саставни део оно?а што ie Mn.ua, као Z аматер. добио за доброво^чн пад на сопcreeHoi станици јачине 300 W. — И.иао са.и око 15.000 одржаних веза са радиоаматепи.иа чз целога света. поича нам овај ереднц човек, али најдпаже су ми оче везе no.uohv Koitix сам vcneo да набаеим лекоее из иностпанства и на тај начин епасим лубске животе. М. Васић Интересовање купаца је велико, а надамо се да ћемо ква. лнтетом својих пропзвода добтгпг још веће поверење. Сировина има довољно, а на. бављамо нх у Јасешшама у Словенијп, и у Алуминијском комбинату у Тнтограду. За набављање алумпнијума 1шамо такође понуду п од Творнице лаких мета.\а v Шибенику. Иначе, производин план овог погона, може се слободно ређп н пре завршног рачуна, није у потпуностп остварен. Није бпло четврте смене, радници су се тек обучавалп а било је и непредвиђених застоја. Meђутнм v овој годчнп, са пунтш радним и техничким капацптетима очекује се потпуно испуњен»е планз. М. Дкмптријсвић МАЛИ ОГЛАС Продајем кућу по повољној цени. Заинтересовани се могу обратити код Вељић Момчила. Космајска 66 Параћин. Оглашавам неважећим сведочанство IV разреда дел. бр. 583/71 на име Слободан Мпхајловић из Трептњевице.
ОПЈЈ 31 ОТП ДПКММГВД ЗаЈедница ООУР П А РАЋИ Н ПРОМЕТ Y 1975. ГОДИНИ Већи у односу на 1974. Према овим показател>пма по словања за 1975. годину може се закључигн ла ООУР Заједнине „Шумадија**, ПараИчн ini су пословале под повољним vc ловима. Нанме, резултати пословања трговине cv под дејство.м општих токова гтривреде, посебно потражње. Зајелнипа ООУР .ЈПумадија”, Параћин остварпла је у БРИГА О КАДРОВИМА СВАКО МОЖЕ ДА СЕ ДОШКОЛУЈЕ Заједнтша ООУР ДПумадија” ЈЕма укупно 645 радника. Квалификациона струкгура изгледа овако: неквалификованих 51, полуквалифвкованпх 72, са нижом стручном спремом 22, квалификованих 237, са среднлм стручном спремом 99, внсококвалифнковаких 92, са вишом стручном спремом 14 ц са високом стручном спремом S радника. Наравно, да оваква структу- •ра није још увек задовол»ава јуђа. Дошколавању радника и сгручном усавршавању у овом предузећу придаје се велики значај. Свим радннцима је омо гућено даљс напредовање и школоваље, тако да тренутно ПОРТРЕТ У непрекидном стварању Душан Лзубичић Недавно је Конференција СК v ,Д1умадији“ за свог секретара једногласно изабрала Душана Лзубичмћа, досадаш* њег секретара Јединствс не организације СК. Ко јо овај младп човек у кога л»уди и комунистЈ! »ЈЛумадије" имају највише поверења? Л>убичић ie рођен у Планп 1942. године. Неколико година после завршенс трговачке школе постао је и висококвалпфиковани трговац, а данас је студент Више економске комерцнјалне школе у Београду. Радп на месту референта за набавку и продају прехрамбене робе. Један ie од најакппЈнијих друштвено-полптичких радника v .ДНумадији". Шта је за њега као човека п комунисту најважније у овом тренг тку, питали смо овог црномањастог и сшшатцчног младића? — Сређнвањс -међуљудскнх одЈЈОса, којн су прн лично негапшно утицали на оствариван>е промега у прошлој ГОДМН11, мора да постаке важан задгтак овмх члаиова СК. па и мој. каже Душан Л>убичић. Учвршћиваље рлдне и тсхнолошке дисии 1975. години укупан промет V износу од 426.000.000.00 динара ano је за 84.000.000,00 bhuic Hero v 1974. години. У сттруктури укупног гтромета знатно брже растао је промст иа вслико, за 61 одсто, док је промет на мало већи за 17 одсто. У сви.м про мети.ма ООУР, остваренн су промета већи у односу на 1974. годнну. најмање двадесетак чланова овог колектива похађа вишу школу. Према друштвеном договору .ЈПумадпја” је примила 5 приправника са високом стручном спремом. Постоје још Meera али на заводу нема потреб них структура, дипломираннх правшгка и економиста. ДПумадпја” јс спремна у сваком тренутку ла прими још неколико поменутих отручњака. Недавно је примљено м троје радника са Завода из прве кагегоријс хитноста, како је и предвиђено споразумом о запошљаванд?. М. Д. ПАЈше. реорганизаиија ООУР-а, солидарност н .мгчна свест л>уди, бол*н рад радне органнзацијг стална је обавеза свзјсог човека, а посебно ко.мушсте у мо.м колективу. Тренутно с.мо преокуниранн акцијом ожнвотворења рада делегацнја. У понедел>ак смо ималп заједннчки састанак са председавајуђим делегацијама и делегатима делегација. Договорићемо се и о одржавању једног семинара за њих. Ускоро треба да одржлсмо и састанак са самоуправном радничкам контролом, на ко.ме ћелго анализнраги и јбихов рад у гтротеклом периоду. To cv обавезе које очскују Љубичпћа на радном месту. А како изгле* да његово слободно вре ме, како га користи и *nLMe се бавн? —- И слободно време делимично посвећујем обљкаску продавнииа. Ра зговарам са пословођама о снаблевсностн, укусу потрошача и пробле.\итма са којима се сусрећу. Редовно пратим дневцу штампу и кретања У привреди. јер је и то саставнп део .мог посла. После напорног дневног рада узпмам књнгу и спремам нспнте. V том сталком шгзу обавеза најлепше тренугке проводим са ћерком, Светланом у пријатној кућној атмосфери. Контро- .игшем њен рад и бодрнм је. Резултати кнсу нзостали моја кћерка има све пеппдс у школл. Тако отпрнликс изгледају дани овог младог човека, секрстара цењс- «tor друштвснополпП14- ког раднкка н доброг лруга. Стално у грчу ства рања, рада и напора. Уосгалом како п долнчи правом комуннстк и само 'правл>а’гу. М. ДпмктрпЈевпћ ПовеНањс про.мета, одраз је повећаљу де.и производа од стране произвођача. Тако да стварна тражња за неким про нзводима стагнира. Црс свега, стагнација промета осећа сс код производа трајнс и веће вредности (намештај, фрижпдери, мапшне за прање веша, електрични штедњацн и др.) Уз то, успоренија продаја ро бе на потрошачкн кредит и всћа продаја производа пре.храмбене струке, утицали оу да се нспрехрамбена роба, тексгал на пример, има мању тражљу. Beha тражња на нашам подручју oceha се за поллгтривредним машинама н алатииа, где се бележм и знатно бржп пораст промета. Очекујући резултате послова ita no завршсном рачуну за 1975. годииу, може се унапред закључити, да ће укупан прпход кмати знатно бржу стогту раста од дохотка. Аналогно овим оцема.ма о кретаљу промета у протеклој годшги може се закључЈгти да ће резултатн пословања v 1975. години, бити слични онима који су приказани за првих девет месецп. Живорад СичпЛ БИНЕ ДОВО/bHO ¥ГЛ>А Овс године „Шумадија“ је припремила довомне количине свих врста угл>а преко 20 хил>ада то на. За прошлу годину су пспорукс ва време, али је недостајао само угал, из Костолца. Поднет је захтев баицл за крсдитнрање на 6 ме сеии као п прошле године. Очскује се њен одговор. о чему ће потрошачи бити наккадно оба вештени, као и радне ор ганнзације да прлпреме списак радјиика. Приватна лица такође лсогу да изврше утткату н одмах преузму нар^-чене колпчнне. Значи и овс roAirHc нема бојазни. Бк ђе довољно yr.sa. м-д. Y ПРОДАВНИЦАМА „ШУМАДИЈЕ” ИМА И „ФЕРГУСОНА” V пролазници ,Д1етал" v Параћину и ,ЈПу мадији" у Ражњу потро шачи могу набавити већ почетком фебруара трак торе фергусоне по повол> нјгм ценама и без условл>авања за пр1гкл>учне ма шине, као што је био случај раније. аМАЛИ оглас Оглашавам неважећом лјгчну карту број 4189 издату од СУП-а io Параћина нз нме Андре Милетиђ. ОЧИ’ Изећу оунце Звезде. месец Комете н меторе Направићу огрлицг Да се твоје очи Са светлошћу боре Јадранка Стефановнћ ОШ „РадоЈс Домацовић” Параћпн КОМУНИСТИ ..Ш1СКОГРЛДЊЕ” Будно ћемо пратити наш развој После издвајања из „Сгандарда" и прнпајања „13. окто бру" новп ОО УР „Нискоградња” имао је свега три члана СК. Данас Основна организација СК у ово.м колективу броји 12 комуниста, а вероватно већ на првом слсдећем састанку би ће примљсно још неколико младнх радника. С обзиром да има 60 радника, значи да сва ки петн је комуниста. — Y прошлој годшш све сна ге смо били уложили да старг нашег Ко.мбината буде успешан и да оправдамо поворсње, које се нормадно и очекивало од нас. Трудилн смо се да будемо тачни према инвеспггорима. v чему смо прнлично успели, каже секретар Ми рол>уб Марковпћ. Тренутна ситуација у Преду зећу је лалеко сређенија него у прошлој годнни, доста смо Y MAPTY Систематски преглед Вероватно почетком марта свп радници Грађевинско — производног предузећа „13. ок тобар" мо.раће да изврше сис тематски. преглед. Како нас је обавестИла Сне жана Станковић, шеф зашти те, самозаштитс и обезбеђеља. за последњих десет година, a можда и внше, у „Градитсљу" није 1овршен чи један спстсматски преглед. Слична ситуација јс н v осталим основпвм органнзацнјама улруженог рада. Значп не постоји тпгкакав увид v здравсгвено стање л>?дп и vbiia v број ггрофесионално оболелнх, изнсмоглих п физи чкн мање способних раднкка. Сада he се први пут направм Најмодерније зграде у ПараКнну градио је „13. октобар” се уходалл и нашлп своја Meera. Комунисти ће и надал>е да будно прате текућу проблематику н расправл>ају о важhilm питањима за наш развој. Посебну пажњу посветићемо ндеолошко-политичком и морадно.м уздизању, квалитетнијем нзвођењу радова и повећању обима ггроизводље. Трудићемо се да доследно спроводимо политику стабилизације, преко штедње. рациона ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ „НИСКОГРАДЊА” Будуђност у Основна органнзацнја удруженог рада „Нископрадња" наста-ta је одвајањем од бившег ти гаква картотека, а онда ће се .моћи имати много бол»и пре глед боловања и пзоста|ања са посла, којн се залњих месе mi не смањују., Ипак, се зна да има рздника који н.мају аерофобију, вртот лавицу, затим брлују од сидм козс и прену.моније, обол»ен>а која се јавл>ају после вишего дишњег рада v просторпјама пун-iLM прашнне и сличким условн.ма. Значи прсдузимају се све од говарајуће мере да се рални човек у „13. октобру” зашпли, да му се омогуће што бол>и vc лови рада, како би његов учп нак и раднп век били што Behn. М. ДимитрпЈевић лизације других видова, припрсмаћсмо нове чланове за np;t јем, а велику пажњу посветнћемо и борбеној спрсмностп наших радника. To ба углавном билн наредini задаци Оеновнс организацп је СК у „Нискоградњи”, рекао нам је н>ен секретар Мирољуб Марковић. М. Д. OOYP механизациЈи предузеИа „Стандард”. Сасгав л>ена је од три ЈУР-а: Нискоградља, ЈУР за коловоз и ЈУР за одржаван»е. Тренутло нма 60 раднпка, а н>ена основна де латност је изградља улипа пу гева и канализације. Овај, шшче, по страсној сврукг^н млад Колектив, за сада и.ма најзпре млзенији машински ruvnK, v „13. октобру”. Крајем прошле го дине наваден је ровокопач нет нових камиона, трактор. । mvл>них пу.мпи п други алат, за што јс уложено око 3800 000 дп нара. — Па н порсд тога то још није дово^но за колшлет пооцес изградЈвс улица, каже Срс срепко иекип ћко Пекнђ, директор. Недоста ју нам асвалтна база и финишер, за завршне радове на гор њсм слоју асвалта. Зато омо (трснућенп да те послове уступа мо другим предузећима, које односе' веллки део средстава ван наше комуне. To нам је уједно и најболнија тачка, али се надамо да ћемо до 1980. го дине поседоватн ове машине и бити спре&ши да прихватимо н халеко озбљ\»није послове. Иначе, „Нискограднл” тренугно изводи радове само на тсонтарији наше комуие. Са аМсаном заједницом града, посто in уговор око пзгралЈве улицс и каналлзацнје затим утоворол: са Фабриком цемента, тако да за следећу годи-ну OOYP има обезбеБене послове. Међугим може се десити да немамо дово л»ко салонитских цевн, као про шле годнне, што he yew11™ изградњу улице v граду. ?„\и. потрудићемо се да се и rai про Злем на вре.ме реше, тако да у овој голнни очекујвчмо успешни :е пословаље. докао је на к>ра •у днректор Пекнћ. М. ДимигријевнН Радне сргашоаипје. за сву ХТЗ робу обратитс сс у продав1пти Хнгнјеп ско-техничке заштетте у улшш Маршала Ћпа 102, где можете набавити свс потребне заштитне елементе прчигпчелсне у фа 6piош „ВИКО” у Варажднну.
МЛАДИ РАШЕВИЦЕ УДРУЖИВАЊЕ ПОЛзОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА ОСНИВА СЕ КПУБ МАРКСИСТА Основна организација Саве м социјалистичке омлалнне Рашевиис. која броји 40 члано ва, постигла је запажен резу лтате v свом раду v прошдо.1 годинл- После конс-птп1оаља млчш cv nniiOHVAH на реализаtffljv Програма рада. У частјул оопс ггоазнвха приоеђене cv тгрнредбс и јавкн насгупи. взведене су т.ри добровол>не рад* не ахиије на изградњн фудбалског терена, које cv биле соаи анп посећене, v саралњи сз ОК ССО органнзовано јс исћ тоадипионално такмичен>е певача аматера .Ј1рви глас Левча и Поморавља”. Одржа« »е ппви мемаоијални турнио „Бчлимтго Милојевиђ и Томислав Савип ■ оснаван ie шах kav6, а било ie п предавања нз по.А>опоивпеде н гтче.^аоства. Kvatvpho vmcwwh чхо друштво извело ie неколи ко ттриредби ггоед домахом nv 6.АПКОМ и на гостованл/. Фидбал еки xav6 „Младост” кош сепд прошле године такмичи у byonnrnwcxoi лиги vcneo ie да се v јак°ј конктре1ши|и коти pa v „зеленој" срсдинн. — Па ипак инсмо уепелл у поптуности да остваримо план рада, рекао нам 1е Драгнша Милетеђ, предсе,итк омлалине v Равдевнци. Због иелостат ка nwropnia и дчжет прекпда електричие енергије v Aomv kv лгуре били смо TtoitHvbeira да неке планиране задатке ол\о жимо или неоствапимо. Всрујем да ћемо v osoi голи гч мчого vcneimwfe деховати. После квиза. који нам је треhvtho на|већа боига, велику п.тклу посветаћема омасовљавању иаше ортанизације. Десетак омладинаца, кош cv се истакли v досалашњо! актчвчагти. прсдложићемо ОО СК. Tns јгутио их има сахго шест, што је по мом мишљенд’ иедсвољно. У tokv ie акиија ,ЈЛессцкн>и те", која ћс нам помоћи да ко плетира.мо бчблиотеку са шко лском лекпгоом за основну школу. Преуредкхи смо чптаРАПОРТ ИЗ ЗАДРУГЕ „JYXOP” V РАШЕВИЦИ ohhuv п уз по.моћ Матпчне би блиотеке v Параћнну н>ен фонд ћс бити далеко богатији. Почетком фебруара ооноваИе мо Клуб марксиста, за који в-va да вокико интсресовање међу нашсм смладином. V оквиру то га предвидеће.мо и предавања нз марксиз.ма. Запгм намерава.мо да омасовимо и КУД и проширимо број секипја. Имамо подршку лру* штвсно-политичкнх организапи ја и зато сматоам да ђемо успети да v овој годики реализујемо наше замисли. Сигурно ie да ћемо се при том сусрести са <низо.м мањих или већих проблема, као што cv недостатак финанстлских средстава, недовол>ан број простарија и тако даље, али веру јем да ћемо успешно радити V 1976. годинн. рекао нам је на Kpaiy Драгшпа Милстић, председник. М. ДимитриЈевпћ Поресна политика во стимулација Са 1шл>ем ла се поспеши улружинање индивидуалних поЛ>оприв1х-Аких пзоизвођача пол>опр1гвпедне ооганизашпе са nnADVMia оппттине Папаћин ггредлажу да се удружени зеM.bOpaAKHUW CTlLVCVAHUry по^со ко.м политиком. Овај ппедлог нзкет је на састанку комс cv поред пзедсгавника пољопривт^е'Ш1х »тоизвођача hohcvctbo вали ттпелседних консБереттчје ССРН Опцггичсхе Дпакиловић, ттоедесдник тптинског синшкалног Мплпта Опвећа Расте број удруженнх Број удргжених полопривре-- длих произвођача v Земљорадничкој задр^зи .Јухор" у Рашевиии попео се на седадаеоет два. Али интересената има све више тако да ће почетком пролећа, очекују V задрузи, бити око стотину удружених пољопривредника из пет преко мооазскЈд села. Ctqthhv суттраснзс? крмача задруга ће ових дана поделити искључтгзо VAPVJKCHHM произплађене и премије зајуетадиз четвртог хзартала. За хојв? дан сачигоЛе се и пролећнп сетвенп план, као н средњорочнп план развоја Залруге до 1980. голине, ооавештени смо од нашег сарадника Душана Бурђевића, пољоггрнвродног техничара. ЧИТАЈТЕ И САРАБУЈТЕ V ВАШЕМ AIICTV „14 ДАНА’ м. д. /iiiltiiiiiiiiiinuiiiiiinitiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiiiiiiininthr Ранко Николпђ, тто?1селн1<к Изгглтп<ог гчпетп Г-’нтг«1гине општине Бранислав Кокаљ, ч представинии управе п.зихода. После одржаног састанка Петру Адамовићу, директор? ООУР „Слога" обратили смо се следећчм питањем: • Шта ползопривредне оргаг нлзапије ттредлажу у области пореске политике односно какве бп олакппше д-живали удружени пољопривредни произвођачи? — Пољопривредне организапије v отшггини Паралин покренуле су иницијативу за бе^ нифициран»е пореске политике поема удруженим по.Аоприврсдним произвођачима. односно поема дохотку из vдpyжeнoг рада у области ратарске и сто чавске ттроизвод]£»е. Овај пред’ лог би се односпо и на удружену пољопривредну механиза пију пгго ]е од посебног интереса. Наиме. чињенида је да на териториш наше Оппггине у ттриватно.м власншитвд’ се на дази око 800 трактооа и т^идесетак житних комбајна, Ове машине се неранионално ко вођачима ко!и ве за одгајањс хово товл>ен»е. Такође. ће и распоређено V имају све усло прасића и н>и50 јунапа бити до.маћимствима УСКОРО Y СТРИЖИ на товл>е1Бе. V tokv је исплата премн.Ја за млеко. а ускоро he бити ис- Нова књижница ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ШАВАЦ: Припедба — после неколико годипа Због просторне скгчености омладинии ГПавца неће учео твоплтн v Квизу „Сусрети села 76". Али за то врсме онч не желе да остану насивни. У току је припремаље ттриредбе. коју ће прво да изведу за своје мештапе. а затим и за посетиопе у другим селима. Чини се да после вишегодиШ’ »е гтаузе аматеризам опет оживллва. (М. Д.) Народна библиотека ,Др Вићентије Ракић" у жсљи да отвзри што више сеоских клижнина, уз помоћ политичких организација и Скупштипс општиие. доделиће фон* од 500 кљига; сеоској књижшши у Стрижи. To јс позод да се оВмК дана реновира књижииа која је задњих неколико година била затворена. Да би се омогућило што бржс огварањс, омладинии овог села сами су прионули на посао. Сама просторија добила је светлији изглед и тренутно се моитира опрема за нове кљиге. Врши се обрада, пребројавањс старих кнггга и н>их ie 6ah3v 2500. Кљижапша ће радити вон-стоп а чланови-корнониии имаће посебне чланске карте. Књиге су из различипсс области, a очекују се и кн>иге марксистичке литературе. Ове књиге нај више ће користити полазниии ма политичких школа, нинима и студантима. Библиотскарски радник ће омладинац Лзубивоје кић, зато смо му упутили но питање: 13 Шта треба изменити учебиБрједда би се структ-^а културс озога села погтравила? — Мора се наша политикау дал>е.м неговању културе на селу и kvatvdhom преображају села пиомонити, што је и тендениија конгресних рсзо луција. To значн да се мора брже радити на формиран>у нових гптнкова култгре у месној заједници на селу. 3. Бркпћ Вгањета М. Шђепановић V ОКВИРУ „СУСРЕТА СЕЛА 76' ЗАНИМЛзИВИ УГАО ДРУГА ИЗАОЖБА БРАНИСААВА НККОАИН Млади Шалудовачки сликар Браиислав Николнћ, отворко је лругу самосталну изложбу у оквиру квиза „Сусрста села 76” v просторијама Основне школс v Шалудовцу. Тако поред драгоцених поена које he ова иаложба доне1и Јвеговом седу, Ннколић нал1 je уједно пружио прилику, нажалост са изложбе, аедвор.мисдено говоре о јмвом брзом. скоро скоковитом напретку. Бол>и нзбор и обрада тема. сигурниЈи покрсти, смелија и vcieujHiiia колорнстичха решења, основкзј квали1ет тог доваЈБа Пг<себно се чнне напреистпче рнсте и иедовол>по cv опрсмле не потрсбиим прмкључним машпиама за по.уопривредну при изводњс. Ha ова| начим би се свакако постигло да v jcKV ссзоне пољопрпвредних радова избегнемо дефицит v по.вопрпвредној механизаиији чзо ч ливљање цена услута што на)- чешПе доводи до неблагоазе мених и иеквалитепшх услута. • Постоје ли изгледи да ее преллози по.мпривредних <Ч> таиизациЈ* остваре? — Изгледи су веома рвална п како смо обавецпенм Y Скуп шпти опиггане, наша швшиjanina Је прихваЛена, сада t* нзучава и најаероватније је лз ће дохидак из vAPVweMor рада v ратарскосточарској пронзво _ui.il Опта потуно ослобођен. Д1то се тиче прсдлота да се и доходак из \дружеие механизаиије бсг.ифицира. иредлог је у начс-.у прихваћен, а од пољопгшврелпнх организација се оахтева да израле покретаи пзедлог како бн се ослободила само оиа механизација Koia се користи само за пол>опр1гаред. ну производшу, а не и за друге делатности. Л Г. у селима ,леже” неискоришћене машиве НОВИ ТЕЛЕФОНИ У 1976. Претежио у селима 1.200 захтева за телсфоне; Само 400 ће бити пспуње, но: Y овој годизш новв телефонски бро‘еви у Плани, Својнову, Поточцу, Поповцу, До:бој Мутници, Сикириии, Дреновцу, бштцу и Бусиловцу За увоћење гелефона Крежвлада велико интересовање наших грађана, уствари. много веће но што cv тренутне могућно сти OOVP-a ПТТ ПараћЈгн. Око 1200 захтева чека свој ред, а овега око 400 могу да 6viy испуњенм v 1976. години. Toликз ће изнооиги гтрошнрен>с те\сфонске мреже V граду. А каква је ситуација лима? — Месна заједиина самом по сеПлака веђ ie завела са.модопрпиос за отварање поште са аутодгатском телефонском центраАИКОВИ ПОЛзОПРИВРЕДНИКА ПРВИ ВОЂАР I СШ Друга иаложбл: Бпанислав Николић као грелије остварсње запо«ети тшклус ..Прадеда Николић” v комс сликар на један ивонимо мањем 6poiv заинтереооза 1шх да коптингирано пгатвмо иагов уметнички оазро|. Петнаестак изолжешпс радова колико је био обим и прве чач пвчнн говори о фззамл алиЈенаиије човека од приро де и друшзва. И псред зачерки којах иеоспорио има. а које се s<orv vпуппи и најбољим ствараоиима, Пиколић је успео Да за Henviiv roAHHv лана озбиљиог рада уђе v основие тајне лчковког стваралаштва. Ова изложба привлачи пажн>у и збот чињеницс. што ,1е то всроватно први пут да Једиа скппа v квчзу pf.4vna и иа бодсве од кичиие, односно пока зује да ова зпачајна културпа манифестаиија ангажује свс ирелноста и noicituniaxe једпе средпне. Зато иеће биги иа одмст да посетиоци ф.таалне вечспи могу аилетм ову и* Аоисб" v холу Граджог позоришта. М. Димитријсоић лом од 60 бројева, ко1а ће бити изграђена озе године. Ратаре јс спрс.мно да плата телефоноку централу од 100 бројева. нарашто да плати Јед hv половшгу. а другу полови* иу платиће Поипа. Са меоним заједнипама Свој нова и Поточца направл>ен јв д>го?ор око пооигирен»а посто iehe телефонскс цвнтрале оА 20 на 180 бројева. Предвиђа се да се капацчтети центоака v Поповцу, Дон,ој Мутниии. Сикирини и ApewoBuv увећавају за 100 од« сто. Виде се поеговори н са сели.ма Крежб»гнац и Бусиловац. Крежбинац је заитересован ла ue.HTpa.vy од 40 — 60 бројеsa. да Бусиловац за иентралу и псшту. Помснутј! план би гребало да се реализује v овој години, или псчетком 1977. голине. М ДимитриЈежпћ ЦРТИЦА РУДАгСКА ЛАМНА HA 3UIHH Обронии јужких кучаја обилују оудама и руднишша. Огуд у нашој окоаини имамо доста рудара, а ниједног рудника. Мевутим комшијска содидар* ност (меБуопштинска) ицкад Hjrie затајнла. Од наших некалашљих и сздашњих рудара остади сумно ги пргдмети, као и ова рудар ока лампа на зејтин, с краја Прошлог «ека. Ова лампа изло жена ie v ccav Бу/оаку, гдв се налазе ioui лоста заинмл»и>:гх предмета ко1и he се вероват* но Huliii v будућем музеју Параћипа. М. И Миодраг Глишић — Драги из Горњег Видова убраја се у узорне пол>опрнвредннхе овог села. Посебно лепе резултате постиже у BohapoTBv. Поседује воћњак у коме гаји све: „од рибизли до јабука”. како рече. Златни и црвени делишес, све врсте крушака, јагода. малина... До сада није нигде излагао своје производе. али ако ова година добро понесе учествоваће на неком так.мичењу. He треба заборавити ни Гли« шићеву вештину кале.мљења. Врло успешно уме да кадеми све врсте воћа п ружаЊегов ружичњак јв сигуно најлепши у CCAV. Лик овог ползоггривреднчка остао би непотпун ако не бисмо рекли ко|у реч п о постигнутим резултатима на пол>у сточар* ства. виноградства н ратарства. Његова стаја и обори имају увек по неколико говл»еника. а њиве су увек добро и на време обрађене. Сваке године овај пољопривред. ник прода задрузи око 2000 кидограма грожђа. — Прати.м збиван>а у савремено! пол>опривредн и читам олговаоајућу литературу, каже Миодраг Глишпћ. Једино тако се исжуство може проширити и обогатити. И поред заузетости око свог домаћинства Глншнћ укл»учен у дрхпптвено-политички живот села. До нелавно ie бпо и секретар Основне организатпе СК и реловно поисуствуЈе свим састанцима не само ове Организапи1е већ и других. Једном peniv Миодраг Глишић спада у ред свестраннјих пол»опривредннка нашег [де тн је уннформа? Човек у белом це.хшеру и опаниима' испред .Л1л>ункаре” подиже руку и камион предузећа „13. октобар” заустави се. Из кабнно провирн зач: млади во краја. Б. Стсфановпћ ЧИТАОЦИМА СА СЕЛА РЕДАКЦИЈА ПОЗИВА СВЕ НАШЕ ЧИТАОЦЕ СА СЕЛА ДА HAM СЕ JABAjAJY И ШАЉУ CEO.IE ДОПИСЕ ИЗ СВИХ ОЕЛЛСТИ ЖИВОТА И РАДА Y СЕЛИМА НАШЕ K0MYHE. ћеш Ја шем Шта 1е стари? унутра? сам стражар. Уппта. О Контроли* довожеи»е шљунка, заузе .званичан" став поменути човек v бедом иемперу. — Ма ко си ти? Ја те не познајем. 1де ти је онда унифор« ма кад кажеш да сп стражар и званично дине? одбрусн млади возач. нагазн папучннч за гас и камион поново полете. — Младић је био у праву. Ни|е само проблем v томе што наши чуваои и стражари н& мају гипформе. каже Чедомкр Спмић, команднр страже. већ што немамо ни заштитких срсдстава. И сам стражарски кадар Је прилнчно цеспособан за врсме ове службе. Нмамо старије л»уде или инвалиле рада. ко|и cv на цзмаку радног века. » ко1н немају где док не Hanvwe сгаж за пензију. Тако имамо холегу коЈи гсуни 71. годину. a сакугтно је свега 12. година ралног стажа. Свакако да се предузимају мере да се овај првблем реши на најбол>и могући начпн. Са.мо се мопа бнти мрого еЛпкаснчјн н бржн. Y UHTMbv Ie ооедност нашег рада и имовина. М. Дплштријмић
ИВО АОАА РКБАР ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ГОД. I БРОЈ 6 РЕВЕРИФИКАЦИЈА ЦЕНТРА ЗА ОБРАЗОМЊЕ КМРОМ У моменту ннтеграције сгру ктгра школоваља кадрова представллла је са.мо наста- .•вак школоваља дотадашњих кадрова. После интеграције, Ценгар се организујс за школовање кадрова нових профила. Прн томе усваја н спроводп полиthkv свог оспособ.\»ава!Ба за образовање сиих кадрова, који у првом реду одговарају потребама привреде у нашој Општини, а затим и потребама ширег региона. Смањује се Spoi одељења хемијских техничара (укупан број одел>ења смањен је од 14 на 8). Ово је планирање максимум испод кога се неће ићи, вршиће само усмераван»е хемијских техничара на потребадта ширег региона. Смањује се и број одел»ења v којима се школују КВ раднтти металске струке. Почиње шкоховаље КВ ра днзгка произвођача цемента. Повећава се број текстилних одељеља п проширгје број текстилннх с.мерова (КВ радник коифекциоиар), у скла ду са планом развоја Комбината вунених тканина, трико тажс и конфекцпје ..Бранко Крсмановић". Проширује се број рад-жм« ких занимања и на енергетску струку: рукдеаоин парних котлова, руковаоип мото ра са унутрашљим сагореван»ем и руковаоци црптгих н компрессрских постројења. Ова занимања су најдефнШггарнија у земл>п. Структутгоање према школо вању тражекмх заничања види се Кроз кретаље onoia оле љехва најкарактерпстичнијих занимањз. — КВ електрпчар — КВ услужпе делатности Смањени број стакларских одслсња, послелнпа је погсршавања услова за њихово школовање, а највећим дел>ен за овакво npiuarobasa* ње, Организаииопа сгруктура Цснтра v овом моменту сво ди os на 3 одсека и на припреме за постепено отварање чствртог. На њима се у зависностн од потреба прнвредс школуСа часова практичне наставе 1970/71 1975/76 — Хемијски техннчар 11 8 — КВ металац 10 6 — КВ текстилац 4 11 — КВ стаклар 6 4 — КВ произвођач цемента — 1 — КВ енергстичар — 2 лом је последЈгца незаинтере сованости ученика и њихових роДЈГгеља за радшгчка занимања стакларске струке. Упоредо са овим што је ура ђено. врше се припреме за школоваље извесних радничких заннмања у грађевинској сгруци. Сигурно је. да се развојни гпт Цеитра ови.м не исцрпл»ује, без обзира на горн>у границу његозог обкма (достиже je v најближој перспек thru, са бројем одел>ења од 38 до 40). Битно је. да се Центар не затвара у посгојеће ггрофиле, да је зацртао политику праheisa потребжгх зашЕмања у приведи наше Огшгпше и Региона, као и политику праћења развзјних плапова нашс [Јртгвредс и ла своју фнзисно \ntjv и могућностн подређује гим потребама. Уколјико му се обезбеде потребни и тгропнсани услови за школовање радннчких зашсмања, бпће више оспособју, или бн се уколико се обс збеде потребнп услови, no по треби могли да школују следећи кадровн: Одсек за хемију технологп ју. стакло и цемент 1. Хехпгјски техничар — аналнтичког смера. за рад v лабораторији — погонског смера, за рад у погону — прехрамбене струке 2. Прехрамбени техиичар 3. КВ радник хелигјске стру ке 4. КВ радник прехрамбене струке 5. КВ раднигк ста1с\арске струке, занимања — стаи<лодувач — рсглер — стак.\оорусач — гравср — слипсар — стаклорсзац — топар 6. КВ радник ттроизвоћач цс мента, занимаља — млниар — пекач — фризср — тфојач Грађевински одсек у садашњој структури Цен тра овај одсек још н-ије отворен. Међутим, планира се v сегггембру 1976. голине упис прве гснерације КВ раддака ipabcBKHCKe струке. Уписаће сс 60 учсника у два оделења. V првој генерацијп уписаних ученпка ићи ће сс на неколико од следећнх занн.ман>а: — зидар — молер и фарбар — монтср пзолатдја (тсрмоизолатер, хидроизола* гер, монтер пластичним масама) — израђивач горњег строја пута и улииа (поплочар, асфалтер) — кералнгчар — пећар Псстојање хемијскотехнолошке техннчке школе и опре м-^еност која постоји на одсеку за хе.мију, технологнју, сгакло и це.мент, пружају изванредну подобност за школо вање и избор појединих занимања грађевЈПГске струке. To су она занимања која по својој суштнни прелстав.^ају примену поједнних области хемије и технологије: технолошја боја, технолопхја пзолаЈЦгсткхх маторијала (битумен, oiny.vir, пласихчне масе и други изола циони материјали) и друго. О осталнм могући-м занимањима за школоваље КВ радиика грзђевимскс стргке. бпло ie речи у предпрошлом броју. Директор. Владета ЖЈГвановхгћ (каставпће се) ЗИМА И СМУЧАЊЕ СУГЕСТИЈЕ РАДНИКА ЦЕНТРЛ ЗА ИЗГРАДЉУ ЗДРЛВСТВЕНИХ КАПАЦИТЕТА I Раднгахи Центра за образованл каApoBa „Иво Лола Рибар” у Параћину на Збзру радних л»удн. који је одржао састанах 20. јануара 1976. године по питању смањења стопе доприноса од 9 одсто на 8,7 одсто за Регионалну заједницу здравственог осигураља радника и земљорадни* ка лали су своју сутестију да се 03 одсто п надаље уплаћује, алп да се издваја за изгоалњу злравствених објеката. Ову су сугестију подржали сви радниин Центра дуЗоко уверенн да је најприкладније решење које бп обезбгђивало пслисходније излвајање и ангажовање средстаза за потребе изградље и здравстзених објеката, конкоетно довршавање изградљс полнтчке v Параћину. Председгптк падне заједнице Центра ИЗВЕШТАЈ СА ГЛАСАЊА — ИЗБОРА I Савста Цептра за образовање кадрова „Иво Лола Рибар”, које је обављено 8. јануара 1976. 1. Алаксандар Милићевић 2. Даница Иванхппевнћ 46 41 3. 6. Љубиша БогдановнН Милорад Милошевић Љубнша Јоваповић Лазаревић Богомир 40 40 '38 37 По консгигусаљу за предссдника ie изабран Ллечсвпдвр МпмхНсвпћ. а за ааменнка А. шшв ИвЈмрптоанћ. Из редакцмЈе Центра 1 I — руковалац хомогеннзације — руковалац сушаре — руковалац машине за паковање цемента — рукоталац аутомагских постројеља за прошводн»у цсмента Текстилни одсок 1. КВ радник тскстилне струке, слхера — прелац — ткач — апретер — бојач — грикотажср (плетач) — конфекционер 2. Тексгилни техничар, наведе:<их смерова Одсек металске и мсшовитпх струка I. КВ радвик металскс струке, занимања — машинбравар — металостругар — металоглодар — металобрусач — преннзни механичар — варилац — водоЈхнсталатер — димар — ковач — ауто.механичар — аутодимар 2. КВ радник електроструке, зашсмања — електроинсталатер — погонски електрнчар са аутоматиком — аутоелектричар 3. КВ радтпс енергетскс сгру ке, занимања — руковалац парних котло ва — руковалац мотора CYC — руковадац црпних пумпи — руковалац компреоорскнх постројеља 4. КВ ралник услужних делашости, занимаља СА САСТАНКА ООСК „ ИВО ЛОЛА РИБАР” Састанак јс одпжан са следе ћим дневним редо.м: 1. Организационз шггаља 2. Прелавање Лзубинка Петро впћа „Економски развој”. 3. Сводне инфор.машпе Кључно питање овог састанка било ie питање пријема нових чланова у СК. Кроз AHCKvciiiv се нскристалпсало уверехве да се првенство да акпгеним омла дтппгма и оним са завршеном ПОЛИТЈГЧКОМ школом. Бтгги члан СКЈ ie част, али и обавеза да се у свему буде најбољи. зато су задужени гче HiniH и професори са сваког од сска да прате рад о.младинаиа који гтретендују да посгану члапови СКЈ. Извештач, Драгослав СтефановиН, ученик Ш-9 КВ школе текстилне струке Свако зна да је схгучање зимски спорт, али ош< који су оећ смучкама били на п.уашг ни, знају и то да ie смучање много впше него спорт. To са знање сс стиче бавл>сњс.м у при роди 31гми на снегу, чији прпзо ри усхићују и изазивају разд.ра ганосг, која се нпаче постиже :а.мо v ретким трснуцима жи зота. Смучање изводн л>уде на чист плапински ваздух и суп це, чиме га растерећује пхиси чких напегостн, окрепљује, ос зежава и укратко актнвно ОАма раЉудски организам на смуча н>у сам себе негује много бо te него у ма којим другим тои.1ика.ма у градским услорн ма живота. Знми када су дани кратки. готово сви л>уди због хладноhe и лоших навика проводе сво је слободно време у затвореним и загушА>иви.м ггрсторија иа, без довољног кретања на звежелх ваздуху. Живећи угод но v оваквој средини л>уди се не обазиру на могуће настоја ње лоших последица које се одражавју на њиховом здравл>у. Ретка су зани.мања у граAv чије је радно место напол>у, на свежем ваздуху са довол>но физпчких кретања. Таква занимања све више не стају или се избегавају што има за послелицу запоставља ње редовнкх функција оогани зма, чиме се ствара могућност за њихово c.\a6.veibc и оштеће ње. Смучкама се не може стићи v свемнр, алн ie сигурно да смучање може пружиги Apvia задовол>ства са двема даскама које нако ггоивезане за ноге имају улогу крЈиа. Зато ie потребна само снегом покривена стрмина и жел>а чо века да оде до брда, па псепоручује.м: ко хоће да обокпн живот изваирсдним вредноспр ма, нека покуша да се бавн смучањем. Професор физичког васпптахва. Љубиша БогдаиовиЈ) ВЕСТ Комисија за идејнополитичко и марксистичко образоваље, једна је ол најмлађих комисија уиа шем Центру. Ова нашако.мисија основана је 18. 10. 1975. годинс и бро ји 20 чланова. Састављена је од ученхгка свих одсека, али као најактивнмји показа ли су се ученици тексти« лног одсека, а сви они оу углавном добри ученици и активни омлалнн* ци, неколико њ«х су чла нови Савеза комуниста. Од осниваЈБа па до данас, KONfHCifia ie постпгла запажене резглтате. Остварила ie 50 одсто од плашхраног рала за шко лску 1975/76. годину. Ста_\иа подршка. од стране npotbecopa и ученика, даје нам све више снаге и елана за рад. Предселништво сачињавају: председник, Дра гослав Стефановић; заме ник председнпка, Новпца Млтровић; секретар Љнљапа Марковпћ; ппвн члан ггпелседништва, Л>и« л>ана Њшђ. Љи.^ана Илић Снег је употпунно знмскс ферије ОСАМНАЕСТ ГОДИНА Времс јс пролазило, Сваки нова дан доносио је један другачији живот од претходног дана. Ocehajiti смо да се са ча.ча ueiaro догаћа, да слнке које с.ио некада запалггшт као такве данас изгледају другачије. Сутра he one пмати опст нови сјај. Често сам разлиииљао о с& би као човеку којп сутра мора да мисли па dpvze. не са.ио на себе. Љубав! Она ie дсо усивота, која може да дД, или да уз.ие. Опа пије само жепа пли човек, опа је бит п једап додир у величанственој пра зншш. Треба схаатпти iyrpo. Оно допоси опо uiTo ноћ није мо7ла. Лани се нижу... Оса.чнлест годика. Шта осе hast када пзговара.ч oev реч t'.ift пеку дпхпч рсч? Шта осеhajy ceu dnviti Koitt ti.uajy осампаест годпча? Зпа.и. о то- .че је толпко nvra пипчано и urjtattt нема Kpaia. Иза пас с.ио остали Atti п оса.инпрст nvra .чи, сваки nvr дпупаччш. пткриеени или join затворенир/. невшш tutu кпиви. еени tutu ti.vi inni затворенији, HPnnuti vtu Kmieu. Исппед tine ie 6v6vhuocr. шинрчзаогмиа. али uatua. u лгожда јебпч баи u.tu ie6an пппзоп клба he fi^'' uevn зппа.иrunt vnu ftn.u rtehu бл пбе.ип HPtn’A 6atet.‘n 7ће tterraiv пеке Ty ie tt motvpa. ипвена tahuжииа, Аплшја. гтотчнс nfiaeeза, ное жпапт. Тпеба e.e аћпе hu Munttix CTftanti v пчпгало ctii'U прихватити нове, значајније, озбиљније. Тако мора да буде. Колика је наша свест о тим стварима? Да ли треба да живи.чо стихијски, da epehajto или da naiiociLuo бол другима зато taro с.ио одрасли и што осећамо моћ у својим pyica.ua? Да ли треба da tianycriLuo дом и подиебље свог детињства и npatycriiMo се fienoepavno.u току живота? Да ли треба да раћамо и да волимо друге како би оставили нешто иза себе? Да ли смо ми спремни да поднесемо терег жиеота на својим илећима? Ceaicti лиад човек као и дечак који је тек нроходао осеha да постоји пешто у гвему. On је а.ибиииозач. On жели да успе. Како? Сшурно не ако стоји к чека. Неко ко ie отишао далеко, испред њега оставио је тпагове. Опи товоое, опи указују на npaeu nvr. Они могу да по.иогпу или да остаае нит Koia he бити правац и iedno искуство. . Осећам да се детињство виme fie може вратити, iep долази другачије време. Треба издржатц и пронаћн најбољч пут. Ја припадам мору истих људи, и свеглост коју cast некада 7ледао мали.и очи.ча разоткрива се v свој ае.апчини. Сутра hy и.иати трпдссет toдипа. Можда he .ии тада осампаест todtina из?лебати као исто мц сада изглеДају} ■ десег. Ajw to wiie исто. Саако апеме п.иа caoie псобр.ности. .4 живот ie, иплк, пполазппст. Данас смо овде, сутра нас више пема. Утроба која нас је ствоptuta извршила је свој задатак. На na.ua остајс да живи.ио. а наишх осамнаест toduna пас чине снажни.ч tt iaiciLU. V »ама ie вера да смо способпи за борбу живота — у на.иа je snathe за живот. Мхгрослав Чопа ПРИЈАТНЕ ВЕСТИ У Центру за образовање кадрова „Иво Лола Рибар" v Па pahimv Слободан Стојанознћ, академски вајар, добно је још једно високо прнзнање, а са њнм и наш град. Постао ie члан УЛУС-а. Конкурснција је бнла јака.а најболи! су изабранн. Mebv н>п ма ie наш Солободан. Центар је пружпо шнрокс мотућности младом вајару да локаже своје уметничке спосо бности. Наша средина је. та кође. указала пуно поверенл’ младом уметвику и нздваја њем не малих средстава. дала ie свој допрмнос ла се он афи рмише. Додебпла кг\’ је и Окто барску награду. V условима када динзр нс достаје за решавахвс новнх кру пних проблема у нашој Опшгн ни, ова среднна, xoia има наклоност према лепом, очекује од младог уметника да се не оглуши о разумевању срелпне и да ће јој се адекватно одг« житп. Редакодја Цешра
БРОЈ 31 Л4 ДАНА’ С1РЛНЛ , У ЈАНУАРУ КОПОВИ ОСТВАРИЛИ ПЛАН РАНИЈЕ Радни л»уди OOVP .,По вршински копови" заврШИАИ су јануарски план производње и допре.ме снровииа пет дана пре рока. Истина, њихови радни задаци за ово време нешто су мањп али не треба заборавити отсжане услове рада којн.ма су излохсени сада н они н мехпнзацнја. Y свако.м случају вал>а поздравити овај радни успех наших рудара којн су првн v 1976. години започели са пребачајсм производног плана. Р. М. ОД ПРИЈАВА ДО МЕРА Није реч да нечега треба да буде ако га не.ма, поготово што се радн о изрицаљу мера и ка знама. Камо среће да нема ни једне пријаве и кажњеџихшто је н крај&и цил> у правилном и савесном схватаљу и изврша вању радних обавеза. Није дакле реч што нема кажњених него v томе што је велика разлика у схватаљу из.међу пријава због повреда радних обавеза и изрицаља мера. Од 77 пријава v прошлој годи ни, само код 23 су изреченс мере — казнс. Шта јс са осга лнма? Одговор ourvpno треба потражптп у гтретпоставци да се Пријаве олако дају, рскло бн се чак и за оно што није за прнјаву, или v другој претпоставцн — да се тешко одлгчује мо за казне. Трећега, изгледа, нема! Како нначе друкчнје објаснити 54 пријаве које cv чудесно нзбледеле из.међу опих који су лх покренглн и органа самоупразл>ан>а који cv меродавии за изрицање мера. A уттраво то се догоднло. Такође је интересантан још један пздатак: од 77 пријава. 61 ie из Производње цементап Производних услуга а само 4 јгз Копова и 12 из Заједничких служби. Слично је и код нзре чених ме,ра: 14 их је у Производњи цемента, 8 v Произволним усдутама, 1 v Коповима и ннједна у Заједничким cAV/кба ма. Шта рећи после свега што је изнето, какав заклучак дати на крају? Ипак, мис.шм да је нај 6o.be да то оставимо самом читаоцу! Р. МилосављевиН ТЕМА ДАНА СИВД0КАТ 0 ВАГРАЂКВАЊУ И ШТЕДЊИ HA СВАКОМ МЕСТУ На последњој седнмцн ФабРјгчког одбора синДЈЕката, 30. јануара, разматрана је полјн тика расподахе у колективу. Посебан нагласак стављегн је у сагледавању овог питања у свеглу основне оргатгизације удруженог рада. Такође је било лоста речи о изналажењу најбо.^ет начина и мери_\а за увођење сшмулативног награђивања v удруженом раду. Повољно а\' оцењени досада шњп напори од наших стручних награзгваља у удруженом раду. Павољно су оцсњсјш досадашљи иапори од наших стручних службн v разради стнмулативног награђивања на ремоиту, npjinpe.Ma.Ma за награђивање пре.ма раду у Отпремн и v Копови-ма, v раду на ана> лптичкој процени радних Meera и слично. _ Међутим, став чланова овог форума је да се на ово.м по л>у мора знатно више и брже ла уради. С тога је поздравл>ен договор који је учвн>еи Седница прошнреног секретаријата СК ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ’ ГОДИНА XIV БРОЈ 151 Y ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА 1ЕШШ, АЛН Н УСПЕХ У РЕМ0Н1У Ре.монт јс тренутно највсћа брига цементаша у Поповцу. Постоје тешкоће али свц верују да ће сс овај посао завршнти пре рока. Beh се примењује стимулативко ваграђивање учесшгка у ремонту. Сва пажња п све мпсли л»уди у Цемснтари усмерени су ових дана ка ремонту. Почев од радннка до највишпх руководилаца, сви су окренути овом посду. Може се. чзгледа, слободно рећп да Цементара сада живп само за ремонт. Интересовашз це.менташа за исход овог посла разумлшво је кад се зна да од доброг ремонтовања постројења зависи њихов каснији рад у току године, a то значи и остварење планских задатака. О стању v ремонту гоазговарали смо са Јгнжењером Миланом Мптровићем, који јс одговоран за овај посао. — Почев од средине јануара кренуло се на линпјн број 3. одиосно на новн млнн снровине. нову пећ. хладн>ак, лополторатк и друго. каже друг Мнтровић. V преткомори сиповнне мсњају се пеоаје које cv бпле о\ лима н KOi’e су г»нас ^аоене за 'зидове млина. Уместо нлтх. уroabviv се лнвене nenaie Koie се шрафе. Ово се чнни зато ппч> су се пеоаје до сада врло често ломилс: довољно јс било да се само једна сломм па да пореметн и све остале. Ово ie даклс често доводило до застоја овог постројења, па и дјнтих. На редукторг мллна сировиие стално је до сада иурело ул>е. У току ремонта и решавања овог ттробхема позвани су и мајстоои из предузећа ,.Буро Баковпћ" .Свн cv изгледи да ће се ту наћи право решење. Бункер код млина сировине облаже се лимом да не ои лепило као до сада и да нс ствара застоје. Код нове пећп највећи деи радова је на озиду, н то на један нов начин, путем лепљења са „Економскп-м бироо.м" из Бсограда, којн као стручна пцституција треба знатно да помогне у ово.м послу. У нареднам периоду нашег колекпгва штедња мора да зауз.ме једно од вигдних места, и то не само v оквиру основшгх организација удруженог рада већ на сваком радно.м .ме сту. За разлику од ранпјпх програма штедн»е који су прав.д>ени и усвајан« за све, овај програм .мора да буде прпхваћен од свих, као саставни део сваког радног места. ТакоВе, треба ообил»но радпти на .мерили.ма која ће замнте ресовати и стимулисатн сваког човска да допрпнесе уштеди. Без тога, речено је, неhe бити веће користи. По оценн ФОС, просто јс невероватпо колико нггедња може да допрпнесе и колико пма резервс у продузећу. Чак се .мало зпа где свс моеж да се игтеди и уштедн јер сс код нас о то.мс врло често гледало. са дозо.м потцењивања. К. М. опеке. Роштиљни хладњак је изгледа јсдно од тежих места у ремонту. Ту се мења озид па чак и део плашта. — Какви су изгледи за успе шно остварењс рсмонта? — Веома добри, каже инжељер Митровић, јер постоји интересоваЕве а и утврђени договор за овај посао. — И.малн тешкоћа н које су? — Пре свега, то је невреме које је наншло сада. Оно непо вол>но утиче и на људе и на механизацију. Вил>ушкари. на пример, не могу да се крећу свуда где треба. Код хладњака: паи<л>иво и сигурпо ПОСЕБНО НАГРАБИВАЊЕ V PEMOHTY €тк1мулисање рада Новина у награВнвању радника на ремонту. Добија се у производЈвн а п салш учесници ремоита. Сви су нзгледи да be се покушај исплатити! „Онога ко посебно утиче на повећање оби.ма производње, треба посебно и иаградити". Ово начело црихваћено је први пут ове године у нашој радиој организаиијн код награБивања ралника који раде у ремонту. Познато је да испуњен»е годнппвег плана пронзвоадве углавиом зависи од рада псћн са пратећим ypebajiBta тј. од про изводње хлинкера. V то.м смислу предузете су .мере да се ре монт на лшшји бр. 3. тј. на млмну сировине бр. 3. и пећи бр. 3, што је могуће пре завпти како би се повећао број производних дана. Планирано вре.ме ре.монта за по.меЈгута постројења је 27 дана. Исти је почео 16. јаиуара а треба да се заврши 12. фебру ара ове године. Оби.м послова је велики, помепн.мо само да треба да се рушп и озида преко 40 метара пећи што износн ттреко 300.000 кг. опеке. Узи.мајући у обзЈгр и мсталске, електричарске и остале радови ко ји су такоБе обимни, долази- .mo до закључка ла радпмци ко ји раде на ре.монту у овим хла дјпем, зимским данима треба да уложе1 много веће напоре како би скратили ре.монт бар за неко.мисо дана. Ако се зна да је дневна производља клпнкера пећи бр. 3. око 1000 тона, може се очекггвати са великом вероватноћом да he план производње клинкера за 1976. годину бити не са.мо пспуњен не го и пребачен, а тиме н економски показател>и познтпвнији-Посебан удео на скраћењу рада па ре.монтт дај-v раднпии из OOVP „Производне услугс" и Грађевинске операшвс и» OOVP „Пронзводља цемента" који директно vtjimv иа скраног анчног дохотка биће пугем heifce. Ти радшши, поред редов nnexnija посебно награђени за сваки дан скоаћеља. Сматрамо ,\а је потребпо навестн којн cv то радниии којп ћс својим веђим залагаплм скратптп пла mipanif ремонт « иа Tai »ачип повећап! производњу и то су: за грађевннске послове посе<5- но ће се наградити група од 3 — По вашој оцеии, да ли be се рс.монт на лгшнји број 3 завршити пре рока? — Верујем да хоће. Рок је ди 12. фебруара, а.\и надам сс да ће се већи део послова обавити пет до шест дана раније. — Шга после лшшЈе број 3? — Ha peAv су такозвана стара постројења и то линнја 6poi 1: млин сировине, пећ, идин цемента и друго. На крају овог разговора, захвалили смо се Apvrv Милану МитровиРдг на информацији ко jv јс дао за чланове колектива. Р. МилосављсвиН ВКР, 11 КР и 8 ПКР зидара нз одељења граосвинске операшвс и један Орој раднпка из иро извиди>е који he радлги такрбе на грађевинским пословнлјз али he се награБивагн нешто мањим процентом. Укупно за грађевинске послове, пре.ма пла ну треба да се утроши 1393 радна дана чли просечно днсвно да раде по 52 радника. Ма са за ову rpvny радника за сва ки дан скраИења износила би 4.784,00 динара. Она је израчуната пре.ма стартном личном дохотку просечно дневпе планиране радне снагс која треба да се ангажује v ремонту, a и.ма се у виду н економски ефекат од једнодневне производн»е. За металске. елекгрпчарске и остале послове планира се ангажовање 82 радника у ВКР и КР категорији чије укупно ангажовање за 27 дана износи 2.227 радннк/дана. За ову групу радпика за сваки дан скраНења планирана ie маса за награђиваље од 8.749,00 дннара a која је такође нзрачуната према стартно.м личном дохотку нросечно дневио планиране ра дне снаге која треба да се ангажује за обављање ових послова на ремонту. Пошто се поссбно стимулишу само радници којн стварно дпректно утпчу на скраћење плана ре.монта. to cv овп.м вндо.м стимулативног награђиваља обухваћени са.мо днректни извршиоцн послоцође, с ти.м што he пословође као организатори учествоватн у расподели са маљим проценто.м. Сама расподела масе чија виснна he завпсити од 6poia дана cicpaliciba ремонта, вошнће сс на поједиие радпике сразмерно љпховим стартии.м основама, времет/ проведеном на раду у ремонтс и проценту уqeinha у расподелн. Beh смо напоменкли да сс овакав впд чаграђиван.а у цреме ре.монта у нашој Фабрнци првн nvT при.мењује и »cpvjeмо ла ће датн добре резултате. Порсд тога, показател>и коjji lie се добити после завршетка ремопта лииије 3, послужиће на.м за 6vAvfie, да изнађемо још бол>а мернла за сти« MVAaTWBHO нацрађивање, за остала постоојења. Рплнсав Стефштовић, дипл, економлста НОВ НАЧИН ОЗИДА КОД ПЕБИ Лепак уместо разупирача Примена савремених методаозмда у новој ротационој п* ћи. Највећа предност — брзи-на у зндаљу. За озпд ротационих пећи cv су се до пре десетак годшш користи.и1 искључиво разушјра чи који су оснгуравали безоедан рад л>удв и држшве озид* ног дела док се нс пзврши тзв. ..закључивање” сваког прствна. За озид пећи већих пречнпка пропађене су друге методе за paayiuipaibe а код neiiii преко з м' цречника у задње вре.ме се у иностранству користи нова метода без разунирања — која се заснива на депљењу опска на плашт пећи специјалнн.м лепко.м. За сада се користи лепак западнонс.мачке фир .ме„ Reiratechnick” из Gentingena алн се скоро у сви.м зс- .мљама, са .мање илп више успеха, појав-byjv домаћи произвођачи. Обзиром на предности које пружа (всћа дужина пећи се зида, лакше се транспортује опека јер не.ма разуппрача, огпада посао око уношења и затезања разунирача итд. a то све води Kpalie.M времену трајан>а озида) ова се метода задњих година при.мењује и за пећи мањих пречника. Лепак уместо разупирача Суштнна ове методе састоји се у то.м што улогу разупирача преузи.ма лепак који има улоiy, стварањем чврсте везе између плашта и опеке. са.мо док се не затвори прстен. обзиром ла сс лепак већ на те.мператури од око 200°Ц распада и гу6и ocooifhv везпвања. Обзпро.м да сс озид nehn spin итоко.м целе годпне, постоје и две врсте лепка: једна се корнсти на те.мпераг\гри од 0—30”Ц а друга од —25°Ц ло +5°Ц и означава се као зимски лепак. Сам лепак је двоко.мпонентно везнво које је израђено на бази етшлхлорхпдрина и дифенилопропапа, компоненте које се мсшају непосредно пре употребе. Време стврдњавања пзноси оа 20 минута до 4 часа што завнси ол темперагуре околине и врсте лепка (зимскн илн лстн»н). Како се ради са лепком Битна карактернстика метиде ie urro се један. мањи лео опека за синтер зопу (нпр. зира на шемА’ зп\аља лепм се vkvtiho око 20% од ггкупне колтгчнпе опека а сматра се да се са 1 кг. лепка .може ггре.мззати око 0.6—0,7 m2 плашта од носчо да се може залетпгги око 40—42 комала стаилармпгс опека за спнтер зону (нпр. Б-420). Постоје разлЈГчнте шеме зидања али се најчешће ттрво лепп сегмент по 7—S опека а онда се толико опека уградп без лепљеља. Са напредоваље.м прстена број опека који се лепи за сваки нови сегмент смањује за једну а број оних који се не лспе повећава се за 3—4 one ИЗ ЦЕНТРА ЗА ОБРЛЗОВАЊЕ ШКОАА ЗА ВКВ МАИНАРЕ Одељење за ВКР м.гпнаре почеће са радо.м првпх даиа фебруара, обавестилн су нас у Центру за образоваље кадрова. До сада cv обављене све припре.ме за нормалан рад овог одељења v наредне лве roAinie. „ Раднички савет ООУР „Про нзводња цемента" још крајем прошле годипе пзразио је потребу за школовањем впсококва/Тнфпкованнх .млпнара. Органпзовањс овог посла преузео је Центар за образоваље који је расписао копкурс за прија nv н vEBic кандилата. Иптерссовање н>пје пзостало, јер се прнјавпло 20 раднпка којп су прешли преко одређеног тестиранл код пспхолога а неки cv билн упућен-п на квалпфнкациони испит из .мате.матнке, матерњег језпка п технолоппс затгмања. Коначпо је сад!О 12 радника испуннло потребне услове, што је успех. како нам рекоше, поготово urro су то млађи л»уди којп за наредне две roAmie треба да постану шгсококвал11фхгковаiпi мајстори — .млинарн. ке. To се понавља док се озида 7/12 оби.ма а онда се зида без лепљења док се прстен не затвори. Код озида лепљењем је такође вео.ма ефикасан озид са ли.мовима уместо малтера чпме се постиже скраћење вре мена озида н добија^у се правилне фуге нз.међд/ опека што се малтеро.м тешко постиже. Исто тако се може корнститп и нормални .малтер као код осталих метода. Ток озпда изгледа овако: Најпре се на делу плашта пе ћн обележе површине које he се лепити па се те површине најчешће брусчлнцом потпуно очисте. На очзппћено место се нанесе слој лепка тако да ј»- дан кг. покрије површину од 40—42 опеке. Пото.м се брзо на намазану површину нанесу one ке па се поступак понавл>а док се на овај начин не озида avжина сег.мента који је захваћен. Зати.м долази део који се знда без малтера. Прсдностм овог иачпна озида Оваквом методом озида захвати се већа дужина озида не го код .методе са разупирачима (око 3 пута), не.ма застоја код упошења и разупирања ра зупирача, олакшава се транспорт опекс и о.могућава се рад већој групи зидара. Дакле. ова метода омогућава краће трајање ознда за 20—30% a уколико се уношеље опеке решава транспорто.м вре.ме ознда се у неким случајевпма може скратити п за 50%, што у свако.м случају оправдава коришће»е ове методе без обзнра на трошкове набавке лепкак Ову методу код нас већ нсколико година са успехо.м користе фабрике це.мента v Трбо вл»у и Сп.\иту. И .ми смо, овс годпне, пробали коришћењс ове мегоде код дела озида нове ротанноне пећи уз по.моћ стручног радника из фабрике цемента ,.10. КОЛОВОЗ” v Солину« Иако је раније код А>удц којп рале на озиду постојао страх, сада сви одобравају ко ришћење нове методе. И код овс прве пробе постигнуто је краће вре.ме озида исте дужине у одпосу на класични начин зидања што оправдава коришћењс убудуће овог начина зпдања, утолико пре што ће он бпти ефикаснији и економски оправдаипјн код пе ћи већих капацитета. Мр Мподраг Стефановић, дппл. 1ГНЖ. I У међевре.менг распнсам је конкурс за прсдавача за прву годину школовања. V току је разрада начмна слушања предавања п вежби од страие Центра за образова ње. Да лп he то битн класнчан начин школовања илп he се радитн на прпнципу — прс д.мет па испит. још није од,луче.чо, али је највероватније да he to Guru овај други начин. Р. М.
КОПОВИ КРАЈЕМ JAHYAPA ИЗИ СПППЕ ЗЕМЉЕ IIЗЖНОГ ИШ Копектив у зрепим годинама ■ КолекттпЈ v квјболлм годннама ■ НаЈм*ађа Је OOYP „Пронзводве услуте” а иаЈстарија радна заЈедннца „Заједничке службе” — Ми смо фабрнчки раднишс, али без крова над главом; наш кров је нсбо... Лети овЛе опсче, па нсзнаш одакле Binue грсје: одозго илн пз врслог стсња. Зими сс стушти н завсје а встрови пробнју до косгију; голим рукама не смеш за железо. Само једанпуа је овде лспо — кад шева отегне своју сетну пссму a дубо.ко плаво небо улива неку невклљнву лепоту у нашнм ду шама и снагу у мишпцама. Ami to ie само једанпут у години! Тако причају рудари из Копова последњж јаиуарскнх да на, Небо о ко.ме говоре, њихово небо, спуштило се међу н»ица. на св«м котама и етажад1а. Из њега избијају густе па$ул>иие, једва се виде и л>ујм и механизација. Невреме је све изменило. Чак и лапор и кречњах некако су друкчији кад им се приђе близу. Овде новинарска питања нису потребна. И без њнх се лако запажа и сазнаје. Љули се јелва примећују на стажама. Механизација обавља свој део посла али некако споро: дампери сс крећу лагано, као спутани. Најгоре је бушачима, кавач.чх!а и минернма. Они су увек под капом небеском. Тихо.мир Милошевнћ, бутпач малнх мина. са коиресором-бу шалииом v рукама прштрема отворе за експлозив у стечама које су одвал>ене алв због величине не могу да се товаре за дробилицу. Бумда га некако гспорава v раду. На глави .му је шлем а испод шал којим ie замотао vhih и образе. Рукавице cv mv у иепу a ради голим рукама. — He може \-век да се ради v рукашгцама, каже Тггка и покушава на свој начин да се насмеје. Запалисмо по цитарету. Руке cv му крупне а прстн заД£б.\за-П1 од хладиоће и рада. Разговарамо. Снег веје око иас. Кад сам полазпо Тика S4e: „Ето, тако је код нас... та можемо. овле трсбз да Аочекамо понзију". СтоЈан Минић ie кавач. He бих га видо да ми други не показаше где је. На половини Зпмскк пејзаж из цементарс V МЕСЕЦУ JAHYAPY ОВЕ ГОДИНЕ Дошли — ОТИШАИ У јаиуару 1976. године засновали cv међусобни однос радника у удруженом раду и то. У ООУР .Заједнпчке службе” — Борђе Петковвћ, ВСС, правни рхлрерент. Драшша Милој* ковић, ССС машмнски техничар, Даиица Милстић, НКР, чи стач — курир. Рајна Лукић, НКР, одржавање круга' Дарни ка МиловановиН, НКР, одржавање круга' Планинка Васнћ, НКР, одржавање круга, КаЈа Михајлоиип, НКР, одржавањс круга, Љубомир Поповпћ, НКР, одржаваге круга, Радомпр Мо мировнћ, НКР, одржавањс кру га, ЈушЈапа Милутииопкћ, ССС. економски техничар, Сми лл Николић, ССС, екпномгкп техничар ц Драгппа Марннк^ внћ. НСС. телефонмс*з, V стрмице покчтлава итталглом да огкава, обори стене које cv се чудно залржале росле миппрања. Кажу ми да је ссзав ксхнопнем, који сс одавдс не види, па стога личн на месечара на тој висини, run на чове1<а којн и.ма магнет у когал1а који га задржава на стрминн као звд. На стажама је и Мика Ваcnh. днрсктор ове Основнс организацнје удруженог рада. Поздравл>а.мо се. — Срећно, ре че друг Васић. Примећујем, iMwxa није баш расположсн. — Вратнћу се одмах. рече ои и оде према багс-ту, којн се не biiaji али ос чује шкрипање челика док радп. Ускоро се заиста врати. — Дакле, хоћеш да тгшеш, каже Васић. Загим мало заћута, па додате: Ето, видиш како ie, пишн! — Виднм, рекох, а.хи хоћу и да чујем... Остварили сте плаи за јануар... — Јесмо, каже он. Нешто ie мањи него обично, али није само io; ради се под тешким условзгча. — Сем невремена, шта још подразумеватс под тешкидг ус ловима... — Па, рецимо. неки л»гди доби.хи су нову обућу пре пет насст дана а већ протгуштају воду. Разговарамо о свему а највнше о онаме што њих погађа сада. На растанку се опет поздрав.\>амо. У Фабричком кругу, код дробилице cv дроб чличари, не колико возача и Милутин Перић, пословођа v Лапоролому. Дампер који киттује сировину v дробили стоји доста дуго. Улепила се смрзнута сива земл»а помешана са снего.м. Дугачким моткама покушазају да то очисте. Дробилииа стоји, чека. — Баш лобро што сте дош ли да видјпс, каже Перић. — Је Аи често тако...? — Доста често, одговара Пе рић, до марта или априла. Оставио сам рударе да во де битку са двоструким неприЈатељем: тврдом и 'СЈЈрзнутом рудом и невремечом које долази из зимског неба. Р. Х[илосав.мвић Сви су изгледп да ће се нешто променнти у регреоирању годишнлгх олмора v нарелним годинама. Према nnexxorv и дпскусијама на политнчком ак ттпву, о томе ће се изјаснитн и с,згани са.моупра£л>ања. смањиће се вероватно износ кош је прњмао сваки радник (и чланови уже породице) гтре по ласка на годшињи одмсо. Овај корак, који cwrvpno неће бити популаран, чшт се према дру штвеним договоги.ма ради нзгоа дње run закупа одмаралиигта V бањи, на мору илн плантт. Само у овој години оетаће орелства у виспни од 770.000 динаса а толико оттоилике и пдуће. Ве?ј у 1978. годики, како 00YP „Производља цемента" дошли су: Станоје Маринко вић, НКР, радннк на чишћеау бгнкера, Прока Фнлиповнћ, НКР, радник на чпшћењу бун« кера, Бранислав Лазаревић, НКР, радник на чншћењу бункера, Миладнн СтоЈановић, НКР радннк на чишћењу бун« кера, Топлииа Миленковиб, ралник на транспортеру клинкера. У ООУР „Производне услуге" дошао ie Стојан Стојковнћ, КР помоћннк котлара. У tokv овог месеца напуитили cv ралну организацију: Милосав Тодоррвпћ, КР, палплад, га ООУР „Повригинскн копови” » Бранпслав Радпћ, 8С€ дипломппанп економиста. из ООУР »Зајелчпчке службе”, Боривоје Борђевпћ Y недељу, 25. јануара одржана је ванрсдна скхтшггина Фуд балског клуба „Цемент”. На скуттштини је разматран извештај о раду клгба v прошлој години као и извештај о фи« нансијско.м послованд'. После низа AMCKvcnia. закл>учено ie да cv постигнути задовол>авајући резтлтатн (пласман клуба на петом месту лиге такмичеља), али се према условима под KoinMa се сада клуб такмичи. могло и много ВЈЦпе. Напоменимо да клуб гпгкад није био безбеднији као сада по питан»у фипанси]’ских средстава и просторије v ко1има ради. Значи, тгзоблем rmie више у Финансијама, него гправа клуба и сами фудбалери треба ви« ше да се ангажују и преиспитају своје обавезе у друштвеном раду а резултати неће изо стата, Усвојен ie и нови статут клуба који доноси новиче у раду и организовању фудбалског кдуоа. Управни одбср бпра се УСНОРО ШАИШ ПРОЦЕНА Посао на прнпремању и изради аиалиппке проценс ралних .места Је углавном завршен, бар када Јв реч о оно. мо што су требале да обаво комисиЈе из свих ООУРа и стручна служба Аналитичко-планског сектора, али до раз матраља п ycsajaita иств ол холектива греба ла npobc још месец к по лапа. 0 чему се управо ради п како је дошло до овог, по.мало, неуобичајсног сличаја у нашој праксп? Према обавсштсљима која су се чула од представника друштвеночтолитичких оргапизаццја и Радиичке скупштиие, предлог анал1П!Гп:с процсне на свом последњем кораку до колектпва је, просто речсно. успорен из чнсто људских разлога. Нацме, по оиени полптичких организа. ипја и Скупштине бпло би просго немогуће завршпти у исто вре.ме два тако велпка и одговорна задатка као што су ремонт постројсња и усвајаље аналнтичке процене. поготово што је и за један и за други посао потребпо време и максимум пажње сваког члана колектпва. Стога је сасвим прпродно, како су нам рекли, да се прво заврши оно што је започето — рс.монт, а затим и аналитичка процена! Мали број људн користи одмор ван куће ГОДИШЊИ ОДМОРИ Промене у регреснрању @ Мањи регрес за годишњи одмор и издвајаље средстава за изградњу сопственог одмаралишта © Ускоро предлог правилнпка и s дискуснја на ову тему је речено, Фабрика he морати да и.ма изграђено илл на дгпти начин обезбеђено одмаралиш* тс, али гле и како то тек треба да се одлучи. Сигурно је, ме« ђупгм, ла наша радна органи зација неће моћи сама да изг~а Bvje одчаралишта. поготово не на два нли три места. To ће се веровагно решити размсном калаиитета охмаралишта еа другим радним оргачизаипјама. Такође aa.sa споменути да је v tokv изпада правилника ко ји грсба ближе и kohkdcthhic да pervAinue питан>а годишњих охмора. регресзтрање и слично. Р. М. ОДРЖАНА СКУПШТИНА ФК „ЦЕМЕНТА” Цемент се припрема на делегатском принципу. Тако је скупштина изабзала 8 чланова Управног одбора а осталјр< 5 треба да делегирају де* легације: Месна заједница. Me сна органнзаинја Савеза комуниста, ССРН. осмогодишња школа „25 мај” и Омладинска организаиија v Поповпу. За прелседника клгба изабран ie Велимнр Јовановпћ, a остали чланови клуба су бивrmi фудбалери који престанко.м игран>а Фидбала нису престали да раде као спортски радтппги. На скупшгини cv такође иза брана два делетата з сакупштински савез општине Параћин. као и одбор друпггвене контроле хој*и броји 3 члана. Остале комисије биће конституисане на npeoi седниш« новог Управног одбора. Под ргководством трекера Be^te Мнлнћевића ггрипреме за пролећни део такмичеља почеће 1. фебруара. Радисав Стефановић YPEBYJE: РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР УРЕДНИК: РАДОМИР МИЛОСАВЛзЕВИН Просек старости нашег кодектива није баш малц. Истина ниј$ то стаоост и сенилиост да би то био и змак за V36v< ну, алп не мсгкс да сс говори о некој младости и ако tv реч често -употреблзавамо после из граднзе нове фабрике. Глелано кроз просек кош износи 41,8 година за све запо шл>ене v Поповцу, паш колек' тјгв је v такозвани.м срслњи.м годинама или v годннама sole означавају зрело доба живота. Истцна. просек старости v Новом погот/ ie чепгто Млађи, ако би се гледало по погонима. Старосна структура из По»она П неоумњиво „утиче’’ на „стапост” у колехтиву. односно на просек старости од 41,8 годнна. Најмлађа је ООУР-а „Произ водне услуте” са 39,7 година, па .Ловршпнеки копови" са 42 године, запгм ООУР „Ппомет — трговина” са 42,10, ООУР ПУДИЈА 0 КАДРОВИМА ДО 1980. ГЈосао иа пројекпији дуторочних потреба у калровима, који је noneo још прошде године. окончан је сада, рекли су нам у Ценгру за образовање. Ова мала стгдија о кадровима до 1980. године, најпотпунија је слика вз ове области xoia је урађена до сада у „Но вом Поповцу" и умногоме ће послужби као сигурна кадровска оријенНЕВРЕМЕ БРЖЕ 0Д НАС Невреме нас Је, изгледа, изнецадцло кад више нисмо веровали у такву могућност. У моменту када је свуда .лопуштало”, дошло је оно на.јгоре — псз::ата иеточни вегар — кошава, чије ћуди добро знамо али смо их и> гледа заборавили. V ноћи између 31. јануара и 1. фебруара, ковдава |е је учинила своје и то на веома кратком ггоостооу између Давидовца и Боипвана. Цементара и Поповац осгалп cv сдсечетг. a ayrc6vcn са сменама иесиптнп. Пролазилн су они који су има.ди више среће или бољу onpe-rv. Неизв-сност ее тгоодужла пелог дача v ка\ел>у 1. <be6avapa. Чак ип пбпдне. v ЈДЗО чассва. avn6vc са adv гом емацом fmie Kpewo аа П^повап. Наш •‘'отоп.поптер КО’И сг зар-гао на avTOGvCKOi станЈПТ, v Папаћицг гз. међч 14 и Ј5 часова снимио 1е гр^тту радника која је требало да ради у другој смени. F. М. Дуго чекали да nobc аутобус .ЛронзводЈва цсмснта” са 42,50 а најсталзија ie радна заједиипа „Заједничке службе” са просеком од 43,1 годином. Годштс старости по квалифзкацијама, рсцимо, од НК до ВК (радника крсћу се овакз: од 20 до 25 годипа староети 37 'оадника. од 25 до 30 голипа ста рости 58 радника, од 30 до 35 година 68 радггика, од 35 до 40 година 104 радника, од 40 л<> 45 голина 229 ралника, од 45 до 50 година 189 радника, од 50 ло 55 година 131 радник и преко 55 година 70 радника. Годиие старости код стртчна ка и ниже стоучне спреме ie следећи: од 20 до 25 грддоа стаоости 8 радника, од 25 до 30 голина 34 радкика, од 30 до 35 година 49 радника, од 35 до 40 година 36 радника. од 40 до 45 година 15 радника, од 45 до 50 грдина 9 раднтгка и од 50 до ;5 година 23 радника. ћ М. тапија за наредиих не» колико година, пототово пгго смо започели још једно проширеље капапитета — изградљу нове фабрике. Ова пројекција кадро ва о којој је реч. ових дана биђе дата на јавну дискусију, изјашЈвен>е и усвајање преко дедегата и делегаиија свих самоуправних re,va код
ПРВИ КОРАК КА ДЕФИНИТИВНОМ СРЕБИВАЊУ ДУЖНИЧКО-ПОВЕРИЛАЧКИХ ОДНОСА ПРЕБИЈАЊЕ ДУГОВА Проблеми нз домена дужничко — поверилачких односа nch дуже врсме су једап од озбпл»них узрока еканомске ностабилности герпврсде. Да би се oral проблеми умањили у скорој прошлости доист је читав низ законских прописа који су се позјггивно одпажавали на сппечавање даљсг сте цена неликвидности. На вмс, мвога наша предузећа v Југославнјн су живсла н данас још живе на дуг, a захваљујући томе што су веш* тину дугова развила до саст> шенства. Код овог „жнзота имамо примере фннансијских, Раша НестоповнН днректор сдк бол»с речено папирнатих операција којима се крше норме и закони и оставља по страни слемснтарно поштење и сигур ност v финансијски.м односима. Приситно је да се помопу лажних фактура, некада уз договзр и саГласносг пословног партнора, псказује да је оства ремо и оно што није ннтн ће бити икада урађено. Финанспјска недисциплина, која је сала попримпла шнре разморе, о.могућава да она пре дузећа која несолилно и рђаво послују, чија је пронзводња скупа илн засгарсла, у којима се слабо н непродуктивно ради оставу прикривена. Нека од ових предузећа одавiio су требала зауставпти сво је маши-не и затворЈГти капије. Но, то се не дешава већ она и дал>с продужавају рад, али на paw« других, на рачун fyber дохотка. Она и дал>е добијају кредите, алв на другој странц нс плаћају робу и услуге. И.мамо случајева да у окш предузећима све на прШ1 поглед изгледа иор.мално: лични дохоци су бол>и но у лругим организацијама, руковздећп кадар путује по землш и ван н»е, средства гтропагандс и репрезентације cv висока и сл. Када овакво стање треба да ггостане јасно свима руководи оци пре.\азе гралппде земље, трајно, или иду v друге организације. Али, рални човек ос таје где се затекао. Шта са њим? Угасити односно ликви* дирати предузеће?! Ко ће сно сити послецице тог немилог чина? Пре свега ралник и чла нови његове породЈШе. Тада се јавља најчешће и помоћ ши рс заједнзше, синдлката и cv Прошлази да се овнм путем одговорност проширује, али спремност да се послсдицс свега тога прихвате, најчсшће изостајс. Колико смо дужни и шта очекујемо Неизвршене фпнансијске оба везс на иивоу наше зсмл>е у ово.м тренутку по подацима Са везног секјретаЈријата за фннансије мзносе прек.з 270 милијар ди. Да би се овс обавезе смањнле, крајсм претходне годнне, Скушхгпша СФРЈ доноси Закон о обезбеђивању п.\аћања између корианнка друштвсmix средстава, којим се одреbvjc да СДК спроведе обавезhv мултилатералиу компензапи ју. олноено да са стан>ем 31. XII. 1975. године нзвриш пребијаин? обавеза и потражива- !ва одређених корисиппса дру штвензгх средстава. Сд 27. I. 1976. године ове обавезе оу при јављене СДК (а њпхова впсина на hhbov огпппше Параћин је 173.556.568, — док потражиeaiba од купаца су доста већа, што пропзшази да наша прпвреда крелитира друга подучја). и звашппт резултатн пребнјаља знаће се 10. II. 1976. године. 0 овоме шта ћемо добити 10. фебруара, у cbilm органнзацијама удруженог рада, банкама. СДК-а, ДПЗ-а са нестрп љењем сс исчекгје. Но. хгн мо рамо имати чињенииу да од мултилатералне компензацијс не можемо очекпвати ла решн суштинске пооблеме гтривређпвања, обртних срслстава, потребиог пословног морала на релашпн дужнтпс — повошн лац, всћ само да припрехш теПисмо удеднкштву ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ, Мој отац BVKOCAB СТОШИЋ. звани „Тениовац”, eeh дуги низ година је тежак и непокретан болесник. Сталну лекарсм помоћ пружа му Др Б0Р5Е ЧУБРИЛО. Овај хумани човек и лекар не жалећи труда. и времена, у свако доба дана и ноћи, обилази мог болесног ot/a и пружа му лекарску помоћ и речи охрабрења. Сматрам da fe ово редак и леп пример пожртвовања лекара за болесника, па се у име мога оца и моје лично име, искрено, захваљујем. Верица Днмитријевић Буре Сајала бр. 5'1 Параћин рен за примсцу носзог снстема плаћања којн ступа на снагу 1. априла 1976. године. Ко су учесинци компензације Прсбијање лугова по овом Закону примењено је за органнзапије ’удружевог рада.здра ветвсне де.\атности, СИЗ здрав чственог ооигураља, баш<с и за једнице осигурања имовпне и лмца. Ван прчвредне дслатности овога пута нису обухваћенс али cv оне биле дужне да своје обавсзе пријавс. Оне орган-изације које не.ш KBHAHpajv дугове, а до 31. мар та ове године не сачине програме о покрнвањг дугова и ие поднесу их Служби ДК-а до 5. априла мораће до 15. ап рила да објаве своју санациjv. Од тог датума па за наредних шест месеци. ло 30. септембра свн неналпсрени дугови покризаће се меницама са авало.м уз коитролу СДК-а. Термин за спровођење компснзација је у гтоаво време иза бран. СДК-а »звршнла је квалитетне припреме, свим КДС-а досгавл>ено је благовремено yirvTCTBo о дачину пријављива ља сбавеза, одржами су »кгс труктнвни састаицн са учеоништма у компензацнји, а накна дно достазллни одговори на нејасна питања. Сигчрно је да ћс ова мулти латерална компензација дати познтивне резултате. јср су и учесници исте цео поеао схватнлн озбиљно н своје ооавезе благоврсмено пријашгли СДК-а. a то значн ствс/риће се условв да се финансијској иедисцЈтли постепсно алп сипрно нзмакнс тле. Раша Несторовпћ Пн Јзвову " Друже директоре, Желим да се ов.и.ч допксом похвално изразим о вашем хлебу,. да влм упутим искгзене честшгке, да похвалим Вас к eaiue раднике који радс у производњи хлеба са жељом оа се eatu хлеб што чешИе налази no самоуслугама Крушеоца. Детавало се да хлеб других произвоћача после 12 часова стајања eutae није за _употребУ’ док код вас то није случај. Зато је моја жеља, a надам се и другпх всииих питрошача да нас и даљс редовно снабдевате вашим производпма, На крају много cpehe и што вшие реализације eaiuux производа у 1976. години. Анка Ерић Ивановачка 2 Крушевац Дслегатн на окутту ОеИа лашња фушшиошњу иитересних зајадница Координаииони одбор зафун ционпсање самоупраВних иитереснЈг; заједница при Опшги псосој конференцији Сонијалис тичког савеза Параћнн, на про ширеној седници од 28. L 1976. године, у везл оа дал>и.м побољшањем* функииоашсаЈва делегација, закључио је: — да се убудуће поклонн далеко већа пажња коордЈШИран>у рада самоуправних интереснмх заједшша и Да сс орга Јгизованије, него до сада, мзла зи пргд делегата и делегацлје. У том цил>у закл>учено је да се једном месечно на састанку секретара самоуправнпх јш тереоннх заједнниа за текуНи мссед. Исто тако, да се у гра- >шцама могућиостм, н годишњи програми рада ххклале, ка ко би се обезбеднла ппо већа есШоскост, с једне стране, и што целисходнји и економич« hujit поступак сазивања и рада делегациЈе, с друге стране. V Параћину тренутко функшшжише 14 самоуправшЈХ интересиих заједннца (укл»учују lui ту и оснозне зајелшаде не iuix MebyonumiHCKJix заједнмца) па је било неопходно да се та актшшост усклади и за аигажовање делегација, однооно за њихов рад обезбеди одговаpajyha коордЈшација. — договорено је да се поред обовеза оргаштзација удруженог рада, и друпсх оргапизаиија и заједнЈица, обгзбеле оптп- .ма\ЈНИ услови за рад делсгација, задужи гго један члан По- .штичког акшва Општпне за коордипирање и пружаље одговарајуће помоћи свакој делс гацнји. V том uilvv члановп Политнчког актива бипе дужда се повремено консулту« ју са председавајућт< делегацнја и обезбеде сарадљу изме by делегација и самоуправнс интерссне зајсднице. — планирано је да се у непо средној будућностн организује селтнар за председавајуће делегација, делсгате и члаио ве Полиппгког актква задуже* не за рад са делегашсјама. Ово и због тога што је иа изборима, крајем 1975. године, шабрано Јтрско 4.000 члакова деле гација самоуправних шггсресиих заједиаша и што је дошло до фзрмЈграња четнри нове самоуиравне imrcpecwe ззједнице. — јздан од непасредпих за« датака, истакнут на проширеНАШИ СУГРАЂАНИ Војислае Хаџић је рођсн 1956. године у Параћпну у прилично сиромашној поролк« ци. Још од раног детињства морао је да се сам пробнја кроз жпвот, да сзојим нсјаки.м рукама зараБује хлеб. Par га је затскао као д^еника гп. мназије чпје похађање прскида због ратнпх страчота. По ослобођсњу грала Параћина ступа v рсдове НОВ-а н ччсствује v истебљењу нспријател>а и коначном ослобођељу земл>е. Послс рата учсствује у обно« Bit п изгралњи земл>е, a 1948. године добија прво ударннчко нрпзнање као учссннк изградљс пруге Шамац — Canaјсво и учнтел»ску дипломх. Првп дани љсговог учитељованл везанн cv за снромашно босанско село Доманп. V том беспућу, v скромаштнни, у послусрушеној школи није би ло времспа за размиш.^ање. Требало је засукати рукаве. кренути на иосао п што је Moryhe впшс помоћи тим људима. Младн учшел» јс тако и чннио. \'з завијашс ветрова и гладиих вукооа, по дубоком ciiciv п несносној хлаAiiohii, са фељером у рхтш пробнјао се од села до села прозорске општпне, opiamBOвао и руководио аналфабетски.м течајем, помагао неписмснп.м становницима Општппског комнтета порлнс омла дине и секретар Општннског ко.митета СКО1-а. Похва.\а за рад на опнсмењавању становништва од Миннстарства просвете даје му још Biniic подстрека за рад у школској н ван школској ак« тивности. Учителлвао је п у Бановићима, Средљој и Доњој Трка« ви, a 1955. године напушта Босну и Херцеговину и одлази ном састакку, ксхме су приоуо твовачм и секретари сзмоупра вш« иитерсснлх заједиица, бн ло ie и питагва обавллња стру Hinn гтослова за самоуправнв шпсреспс зајсдЈпше. Према irpcAAorv, кога cv усвојпли Коардинашкиш одбор за фупгкцк oHHcaibc самоупрсииипс Јштерсcinix зајсдшша и Коордшгациинп одбор за кадровску политику. обављагк стручших послова за самоуттравчс шггсрсспе зајслшшс треба да се врши преко четпри ipyne стручлих служби. Обзиром да су прве три групе релапгено оргаиизо ване и закљгучено јс да је неonxo.wro да се одмах приступи организационом поставл»ану и утврђнваљу иачина обав.^агва ТНХ П0СЛ0ЕЗ. Значајна пажња поклоњеиа је проблему финансмјоких сре дстава за функЈшонисање самоупрвжшх интересннх заједНпиа н постизаљу олговарајућих договора на htibov Општи пе око сбезбеђеља услова да потрошља буде v гранзшама утврБс»1и.м екс:кхмско.м политк коаг за ову годину. Посебно је нстакнгта обавеза о неопхо дности консглтоваља прЈСвреде прилзпсом утврђизања п, евентуалне, промене ииструмената за финанснраие самоуггравиих пнтересннх зајсднииа. Д Г. v Војводину у селу Бачки Градачаи. Из ’ Војводине са највишим оценама за рад у одсл>ен>у и успешним образовањем дпректорске дужности, са ванредним унапрећењем у виuiii разрсд. долази 1966. године у Параћнн у школу „Радојс Ломановић”. Дннамику н»еговог рада не сплашњава нп у овој среднпи. Биран је за пред седиика Савета школс, на дужности прсдседнпка Збора радних л>уди, члана Предселнишгва Огтшгннског синдикалног всћа, делегата Всћа удруженог рада CO Параћин, налази се и данас. Војнслав Хаџнћ Поред свих обавеза и дужности успео је да заврши Педагошку акалемију са високом средњом оценом. — Орден којп сам добио за« дужује ме да још впше и одговорније радим, прс свсга на свом радном месту, а онда п у друштвено-политичким организацијама. (4<<<<<<<<<44<4<4<<4<^<444«44<44«444<4<44444<4444444««H*<<<44<4<<4<<<<<<<<<<<<<<<^4<<4<«<H4<<<<<4<<<4<4<4<4<<H<4<<44H44<<<<<<4H<4«4<H<W S ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА i I ШВШ1УК ЗА I ОСПОБОДКОЦЕ г — сећања — Пише: Раде Савић 5 { Фељтон ,’Први кораци" имо. је за циљ да подсеги па оне дане када се стварала нова х власт у граду и огиитини. Bei лики број људи је активно учествовао у првим задацгша и акцијама, они су, читајуИи фељтон желмц да изнесу своја сећња, Редакција позива све бивше ак^ивисте да сво5 јим вићењем онога времена употпуне садржину фељтона. Т У овом броју објављујемо сеz hatba РАДЕТА САВИБА, пасх таеника из Лараћина. Октобар 1944. године, село Дреноваии Т V даљини се чујс ударањс бубњева и звонх ки одјек блсх музике. Село је на ногама. | Последњи остаци четничких банди, идући 5 из Варварина н Доњег Катуна, ттролазе i сслом. Полупијана, чупава pvA>a безмало X у дгоњцима са олиња .им шубарама и пз5 дизаним кокардама иде у „cvcper браћи X Русима". „Договорено је с браћом Русима партизанске авионе били су нај агилнији. Напад за нападом се ређао. Трајало је то чнтавлх пола сата. Немци су билм изненаћени, па нису успели нн да пруже отпор. V смирај вечери остаци немачке колонс наставили су према Нићевцу и Крушевцу — Крал>еву. Сутрадан народ је почео полако да се враћа у село. Чуле су се приче н комснтари: „Е, јеси ли видео шта је тај Рус"! Где он удари ту нм травке не.ма. Јсдва чекам да видим тс њине тенкове, топове и каћуше..." А сутра? Преморени прашњави, зараслп v чекињасте браде, са коњима и тал>игама чпји су дрвенп точкови тандркали сваки својим правцем, појавили су се првн ослободиоци — борцн Црвена ар.мија. Народ је био раздраган, весео, npecpehan. Износили су људп ослободиоцима вино, ракије, хлеб, месо, погаче, сир, пилад, гибаницу. Борци ннсу одбијали ништа. Пили су све што је нуВено и јели све што је пружано. Орила се пес.ма на руско-српском и српско-руском језнку. Наша песма — песма слоббде. Ми млади смо били неумор ни. Доносили смо зоб за коњс, поњаве за покривање знојавих и уморних коња. смештали кон>е no штала.ма, војнике no кућама. Чинило се да се неће никада појавпти. Певало се ц играло читаве ноћи. Слобода је дошла. На једмом стари ратнпк солунац Станнмир Мнлојковпћ, званп Прекоморац прилазп свом ратном другу Божи Драгином к уз пригушен шапат саопштава: ,3наш бре исппсниче нешто .ме мучи, зар ол овога побежс Не.мац"? Ја сам мнслио да Руси имају тенкове које не може ова ћуприја да излржп, а опо вплн чпме нас оии ослобаВају?" Но Бржп га rein«; ..Слишај исппспичс има тај „Рус" све. Видећеш гп да их сусретнемо на Дунаву, бацимо старо оружје и одећу прими.мо ново и пођемо заједно v борбу за ослобођење, не знам чије", вајка се дугокоси четник из оближ« њег села. Народ не.мо прати банду и једва чека да последњи чупавац ишчезне из видика. ,Лвала Богу да неће заданити код нас, име им се затрело", крсти се старица за њима. Дани касне јесенп октобра промичу. Улази се у другу седмицу октобра. Слобода се све више назире. Јединице Црвене Ар.мије су на домаку Параћина. Јаке артиљеријске снаге Немачке повлаче се према селу Појату. Неко проноси вест да ће сс утврдити у селу и ту примити борбу с Русима и партизанима. Народ бежи масовно у стари део ссла, прсма Д- Катуну. И стварно једна немачка артиљеријска јединпца утврђује се при излазу из села Дреновца према Појату. 12. X. 1944. тмуран јесељи дан. Неколико нас млађих ос.мелнли смо се да изаћемо до села, главног дру« ма. Око 11 часова једне партизанске извид* нице па мотору с приколицом јурн према Појату. Заустављамо је уз опомену да су Немци на крају ссла. Они то већ и сами знају и настављају Kpeiaite. Били смо забринути. Једва с.мо чекали н>ен повратак. Притајили смо се уз оближње тарабе и чекали. Очи су биле уперене према криви* ни пута одакле би се извиднице могле да појаве. И гле, наједном мотоцикл се појајавио. Одахнули смо. Пројурили су поред нас не заустављајући сс. Тај део села-порсд пута опустео је. И ми смо се око под; не повукли у доњи део села. Негде око 15 часова забрундало је јато совјетских ловаца и бзмбардера. Направчлн су неколпко кругова, а онда сс устремили на укопану немачку колону. Праштало је на све стране. Врело јс као у котлу. Мали „кукурузери“ како је народ од милоште звао мале сутра шта ће ту да прође. He бп Немац * побегао од Стал»инграда од таљига, не бо- i ји се." И стварно сутрадан појавнше се t прве мото.механизоване једннице Црвене 1 Армије. Затутњаше тешки тенкови, хауби- л це:, и каћуше. Народ је био у делиријуму | од одушевдења« Скакали су сви од реда х на тенкове, пипали их и л>убпли као своје најмилије, најдраже. Руси иису бранили. | Одкривали су и убитачне качуше, народ $ је бројао цеви на н»има: 8—16—32, па зар и са толико иеви их има питали су се људи? Колоне су се смењивале н настав- £ .\зале пут слободе заједно са партнзанским i јединицама. * Сећам се тнх комичнпх сцена, увече £ пред ocAooobeibe у село бивши парзх дрс- £ новачки, Живко Барјактаревнћ. нначе руски ђак предложпо је нама младнма да £ иаправи.мо славолук ослободиоцима на $ главном дру.му — усред села. За кратко £ време славолук је био гзтов. Убрзо је не- £ ко донео и слику Маршала Тита н то ону са којом јс друг Тито био уцењсн од нс- £ мачке владе са 100 хи.\»ада крајс марака v злату за онога ко га убије или ухвати ± жива. Парох Жнвко предложио је да се с £ друге стране славолука поставн н слнка £ краља Петра П. Образлагао је то говорећи: „Незна.мо ми кога ће Руси признати.” £ и обе слике висиле су у линијп славолука, Било је то тако дан-два, а онда се зауста- $ вила једна здружена колопа Руса и партп- £ запа. Један бивши Совјстски вшпи оФнцир позвао је окупљени народ на збор. Пршп- £ лн смо ближс а он јс на чистом пашем ie- £ зику рекао: .Друговп, наша Парппа и в\ада призпају само владу Маршала Тпта. Ми знамо само за oopov партпзана и Тита. Зато тражим да слнку пздајника ваше земл>е. Kpa.va Петоа олмах vKAOHirre'*. За тнлн £ час слпка монарха Петра завршила је у облпжњем смећу. А онда... х£
лцуда u ,Д4 ДАНА' етбГГ4 ВИШЕ РАДА ЗА БОЉИ УСПЕХ • Резултати првог полугодишта бољн су од прошлогодишњих * Постпгнути су пре све* га већнм залагањем, организованнЈим приступом v решавању пратећих проблема и већом бригом за ову друштвену делатност V прво.м полугоДЈПЦту наставу 1е похађало 3037 ученнка у матичннм школама и v истру ренпм оделењима. Peav * 'ати успеха, гледано кроз бројке, показују позипгвна крсања. Од укупног броја учсчика 75,46 одсто завршило io прво полугодиште са позитивним vc пехом. Од тога највећи део уче ника има одличан vcnex, зднос ro проиенат сс креће око 26 од сто. Ако се детаљније рааиотои онај дсо пропента ученикз ко ји су постигли негапгвач успех, маже се констатошпи ла гос највише има са једном слабом оценом, па са две н три. Зато је реално очекивати да ће на Kpaiv школске године бити join бол>и vcnex. Све то даје за право да cv резулгатп рада ових школа добри, да су очекнвања исгп/њена. Када посматрамо процсиат ттозитнвног успеха по школама, онда is школа JBvpa Јакпшћ” остварила највиип« ггооценат 79,81 одсто. Школа .Мом чило Поповић" има најмзње остварење од 7234 одсто. И 6poi одличних ученика има иде нтичан редослед. Разматоајићи резултате кроз osai ггоказател. пада у очн да је редослед по.мало v завинос ти н од босиа ученика v acrvреним оделењнма. Тамо где има више иченика v KCTvpeним оделењи.ма и позигиван успех је ман>и. To vKaavie на увећани проблем оогани«>ваље наставе v тим олелењима, на теже услове рада, на материјално стање и на низ Apvгих ггитања. Јасно се може пз весги заклд/чак да ie vcnex ус ловљен и гсловима за рад. За бол»и vcnex ннје једнни услов ангажованост просвегСа изложбе у селу Бунлну ЈШ мц н пш > 9-ог фебруара отвориће се у сали Градског аматерског позорипгта у Параћину, изложба посвећена међународној години жена Музеј Источне Босне изТуа\е у сарадњи са СИЗ Културе из Параћина, отвара поче тком овога .месеца тематску нзложбу под називом „Жена борац и гралитељ". Ова културна манифестација је поо већена међунаролној голини жена, п V нашем гралу ће ie уз ггриголн\' озечаност отворитн Секција за друштвену акттгзност жена при ОК ССРН. Ово мало закаигњење једне овакве изложбе, не треба јшкога бунити, гтошто ie жепа увек као борац, гралитсљ, друшгвено политички радник као мајка неодвоиво по везана са иашом стварношћу. Изложени експонати цају детал>ал увид v акптаност жене, како v НОБ-у. периоду изградље, тако и v стсарању самоуправне Соцп|а.\пстичке Јутославије. Бунити нас не треба и не сме. што ћемо на овој изложби сагледаги историјски развој на подручју севсроисточне Босне, са посебним освртом на жену, пошто ie она посвећена женама целе наше самоутгравн' зајед нице. Сипфно је главни ш<л» овога излагања ла нас упозна са женом која учествује јгих раднпка, већ ако желим још бол>е резултате, онда сви скупа, морамо са ceoie сграие уложити више v основно орга нтповање и васгпггање. Руководиоии свпх школасхва raiv чињеннцу да сс сви пјхјо лемп не Morv одједном на задо вол>авајућн начин решитп. Јасно и.м ie да је то пропес ду жег трајања, ла cv потребе и могућности неусаглашене MeВггим, и.ма низ проблема коin немогу чекати. долатни напорн cv неодложни. Пре свсга треба дал>е прод\гбл>иват1< odганизашпу школске мреже. јор досалашње hckvctbo нелпосми слено наводи на бол>е резулта те. Наетавни гтоограм треба пвн лагодитн сгвариим моггшјстн- .ма деие. Ученпии cv оттгереће« ни и непотребнпм обнлним пра диво.м тако да га мотт савладз ти само они Koin cv на просеkv или изнад просека интемие шшје. Пооблем ооганизоваЈва проду жног боравка заслижује nvnv пггкндг као и решсње питања ученпха путника. V другом полктодишги биће г-чињено iom више напооа да редовна. додатна н допчнска настава 6”’v тако опгашпрване да дају пун допринос са ceoie сгране за бол*и успех Псрспективни план развоја основног ооразовања и васпитања биће остварсн само онла ако сви чиниони испуњавају своје обавезе према л>гдима. Подјелнако чалагање за изпрше ње свих обавеза сигурно ће пезтдтиратн ч noirrvo vcnex a to је, надамо се, жс.де ср.ију нас. С. ЈованоЕић у радничком покрету, у НОБ-у, где је видимо као друштвеио активног чиниоиа, као болничарку, бориа, као мајку. He постоји начин да се сагледа н>ен допринос п њено учешђе у културним ма нифестаиија.ма, v обнови земл>е, v изградњи наше братске самоуправне заједнине. Жена је данас делегат који веома актипчо учествгје у раду друштвено-политичких организанија. Поред фотографипа, које праказују жену бораца и акттгвног учесника v најтежем периоду наше савремене историје, и неколико уметничmix реттродукција је овековсчило њен стоицкзам. Сигурно је да морзмо по> дравити OBaxBv Bpcrv међуре публичке сарадње на култур ном no.tev. и верујемо да ћемо се и v 6vAyhe, ггоеко оваквих културних манпфестација упо знати са токовима на том пол>у. шнром Југославије. Ова изложба ie обшила хгноге градове, Mebv којима Титспо Ужице и Београд, и свуда наишла на ведико инте ресовање. Bepviervt да ће она п v Hamoi соеднни оставити rnainv полптичку и хуману поруку. Марин Брмболнђ ЛИРСКИ ТРЕПТАЈИ Поезија радника из стакларе V овом 6ooiv представл>амо вам поезију тројипе песиика из Српскс фабрнке стакла: Трифуна БЈелића, Радосава Лазића и Милана Кандпћа: Њихове песме већ су се појављивале на сграиицама фабричких и других листова, а Трифун БЈелић је учествовао и на Сусретима лругарсгва радннка hhavcгрије и рударства v ПрибоIV. Настали између два предаха ови лирски грептаји предсгав/vajv њихов најлепши и најпоштенији дијалог са светом. Са осшЈвачке скутпптиие „ОЖИВЕО ПАРАЋИНСКИ КРСМАНАЦ" ■ Богат програм активности ■ Планирано прбхо четрдесет јазнпх наступа по селима ■ Момчило Јовичић изабран за председника друштва Породица аматера-ентузијаста у кудтури, добила је још једног члана. 24. јануара поново је формирано Културио уметничко лруштво „Бранко Крсмановић”, које ie настало v послератним годинама. a csojv богату и успешну акгив* ност прекинуло ’шездесетих гоДЈГна. По прекнду рада v културн наше Отшпине осетила се пра знина, a kvvtvphu аматеризам није могао v потпуностп да се експоннра. Поновипм формира ље.м ОКУД-а створсне су реал не могућности за сбогаћење ку лтуриог живота и за масовно ог^.^зње млпчгх. Програмом рада ОКУД-а прсд внђено је да се прнпреме при годнп програми за све значајне датумс, затим |авнп наступ» по селима, раднпм организациЈама и v граду, размена програма са другим друштви. ма и градовима. Рад Друштва одви аће се по се!:ција.ма и то: фолклорноЈ, драмско-решггаторској ц музичкој. Такође се v перспективном pa3Bojv. друштва, планира формирање хора и камсрних музнчкнх састзва. Поограм Је амбиииозав, али реалан и сстварљив. о челго сведоче п први успешни насптти на акаделтЈама поводом Дана репуб лике и ЈНА. БЕЛЕШКА: 1Р1ДЕ ГЕРМШЊЕ ПРНЛАГРДНТН ПСТР1БАМЛ Н F.HIlPiCKMA УДРУЖЕНОГ РАДА Нацрт заједнпчких основа средњег усмереног ооразовања и васпитања премз ннтенцијама Резолупије X конгреса СКЈ обеђава много. Од реформе оче кујемо да отклони дуализам у средњем образовању и лруге слабоети. Рефор.ма ће учикитч да средње образовање буде засновано па марксистичким поставкама. радном и полигичком образовању и да пружи учснинима потпуније опште о. бразовање, знања за рад, самоуггравдлње и за брже укл>учзгванл v рал. Сви радниии Центра за обпа зовање калрова ..Иво Лола Рибар" v Парађинг cv гтрихватилп наирт зајелничких основа Koinr v структури програма ггое лвиђа четиои основна полручia: omnTeKVATvpHO, дрпггвено економско. ттпиоолно-математц чко и произволно-техничко. По [пто cv зајелничке основе заиста заједничке за прве две го дине средњег образовања. све. сни смо да ће ова у значајној мери пружити шансе, зависно од способносги, свима једнаке ПРВИ СНЕГ Пао је први снег, Сва деца јуре низ брег, Вуку санке скије Њих за зиму брига није. Пада пада снег И покрива брег Све је већ бело Живо и весело Гласови се некп чују To дечаии подврнскују Од хладноће попупкују А, гласове ролител>ске' Као да нечују. Светлана Недел»ковић V« ОШ „Р. Домановић" На осгагвачкој Скуппггинк ра зговарано је о програ.му рз-ла и кбнстатовано ie да посебан акценат треба дати јавним на сптпша по селима и радним организанијама. чиме би се инииирало и формирање сличних друштава по ралним орта низација1ма и селима. Скутшггина друштва такођс fe гсвојила предлог да се о рођендану Бранха Крсмановића организују посеЗне манифестације, које бн постале тради ционалне уз помоћ Културноуметкичких друштава коЈе но се љсгово irwe. Фннасирање рада друштва преузела би Општинска заједHinia за културу уз помоћ радних органнзашпа. Савеза социјалистичке омладЈРне и прн ходцма осгвареним на јавним настуттима. На седници Скхтпптине за председника ОКУД „Бранко Крсмановић" изабоаи је наставпнк Момчило Јовичић, док је за председника Извршног одбора изабран Бока Обрадовић службеник Скупштине опшпгне. Први залатзк новооснованог друштва је о.масов^ње чланства и редова средњошко vans. младих радних, студената. Уједно овом прнликом позивамо све младе л>уде кој'и cv зашггересовани за а.матерски рал да се обрати Ошптинској коиференнији Савеза сонијалн стичке омлалине. за ове инфор Maunie око укључивања v друштва. ‘ м. И. за укд>учиван>е у рад и дале напредовање. Радници надиег Центра су увереци да овахва конципирања заједничких основа, варијантз А. о.могућује ученицима и одраслим повишено и шире online и политехничко образоваН>е и чвршће повезивање средН>ег образовања са улружечим радом како би oeai могао да иитензивније утиче на преегру ктунрање усмереног средн-ег об|->азован>а и то у три правпа; а) у смисду 1треАилиран»а средњег гсмереног образоваља б) v смислу раиионализаципе постојећег соедњег образоваља ц) у смислу усвајања степена стоучности у средрвем образоваљу. Такође cv ралнтпги Центра свеони да ie најважниш стратеотки иил> пеЛооме срел«>ет обоазовзња обезбеђивање обрл зовања путем рада п повезива»»-а образоважа за оадом. На»гот пеАорме ттревазићи^е сва тралипиочалча гравна петпенл Koia стнапап; вепггачке бапијере између образов?г*>а п рада. О. В. ЗИМА Дојурила је на леденим санкама, Долепршала са снежним обладима. Донела је мцого пахуљица, И радост за дечја лииа. Играла се с децом, Правили су Снешка И грудве велике И тешке. Отићи ће тихо Као што је и дошла. Односећи много пахуљиоа И радост са дечјих лица. С«*жача Милетић V» ОШ ,Ј*. Длмановић” Парађнн живот рдд и СМРТ Ceatcu се живот једно.ч у?аси и дан се гаеи заласкрм сучиа, Живиш, радиш. .4 загато? Јер pad те краси и ма да знаш да срце једном npecrahe да куца Еланом, жустрином воље пркосимо смрти Пркосе богати, сиаомашни, лепи и ружни Живети желимо д^же Па макар трчали ко хрти Родили смо се да бис.чо радили. Рабимо да бисмо живели Улшремо да бк генерације подмлабили Шта можемо када су творци ппцподе тако хтг.ш. Радослав Лазић’Лале ЦВЕТ САОБОДЕ Питао цео свет дал' исхлеса неко *азу da sty цвета у њој тако диван цвет. Нашта личи земла ова исклесана сагааћена van ^аза нова; Наооди корен руже. tpf- братстаа и јединство ст1бла руже, 1‘зет Ttrro партија с напобпч на чело за слободу борише се смело. Земља fe крви хседна за слободу и пила је иао жедан воду; fiatuu народи не пролеваше је за слабоду, слобода је рај ттлачени наооде знај; Hatae реке рпвеном крвљу обојене, отгчовиле с*.» бавно у далеки сает где б^'ста и иеета дело Ttrra као лепп цвет. Тече слобода као веч^а р^ка orvAdAfhe 'гамо где највии/е плкости има nnrt'tnAfihe г/чање Из г^плаее иаетаЋе venvfituice џал бплач ие^т тежи сеет. Триаун БЈмић ПДРАЋИНУ Параћине на раскршћу пута, Лепа места и богатих скута, Поморавље то шароко поље, У ње.чу је живети најбол>е. Граде мили, теби нема мане, Отворен си на четири стране. Сви teoiu ти желе ^оћи. Параћинци, ње^чу he помоћи. Папаћине граде об стагшна, V теби је жи^ети милииа. Т*-бе свако злдовољчо хволи, Имаш и свој аеродром мали. Нема оних. icoht тебе мрзе. Јрп те краси бујнп впело Грзе. И^лазч»чта. лепа nd милчче, Тебе круже високе планине. И^^гтпгНа. тп 1е тр^л лиага, У rtfifi м* Ичаш cfio’v дчвни Ти си граде ччвен на ћалеко. U друшх што ударништвом заре. Мидан Калдић
ИОЈМ J4 ДАНА' O Д A Y K A 0 ОДРЖАВАЊУ ЧИСТОНЕ И ЗА1ПТИТЕ КОМУНАЛНИХ ОБЈЕКАТА I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Y хппересу заштите здрав.ул н обсзбеђсла хпгнјснскпх услоза жпвотз у граду. приградскпм п сеос|сим на се.^н.ма на Tepirropujn Огпптиис Параћпн, свп комуналнм објектп (улице, путеви. промсгна места. парковп. Дечјн вргпћп, двориипз стзмбсжсс н пословнпх зграда. неизграђелп плацеви у граду, o6o.se водогока у нассллж«м местпма, друге отворснс јавне површпне п све заЈедппчке просториЈс н слично) морају сс одржаватп у чпстом стан.у. Пре.иа одрсдбхма оое Oxsy-ке хомуналпнм објекпша сматрају се: јавмн водоводп. чесмс и другк водоводжобјектп, канхмвацпје. парковн. скверови п дрвореди, травноип п друге зслене поврипже. тргови, улице, путо вп п објекти нз шша. паркинг просторпЈе п друте Јавне површпне. прилазп, стазе, сзобраћајнн знапп, ипсталаиик н уређајп ПТТ саобраћаја п пнсталацпјс и урсђаЈп Јавног осветллља, спортски терени, културно-историјскп спо менпци. оба.\е водотока, водотони у паселепим местпмз, мостови, пропустп. јавни клозети. гроб.м. пијаце п уређаЈп на плма, стхмбсхо-пословне зграде у друштвено) своЈпни. аугобуске п железничкв станппе, као и ocra.sc јавне површнне п објектп у опнттој употребп п.м< служе комуналнпм потребама. Члан 2. О одржавалу чпсгоће п запггити кохсуналкпх обЈеката дужим су да св старају rpabann. радне п друге pprlнпзаппје, пнтересна лједжша за уређиваЈве грађевннског зе.м.«<штз. пнтересна зг-једЈпгаа становалз, месне заЈеднпце п државнп органп. Члан 3. Јавтш површтта-ма у смислу ове Одлуке сматрају се нарочито; !) улипе (коловозп п тротоарп), путевп, скверовп, мостовк, стазв. пролазп, паркпнг простори п друте површпне Јавног саобраВаја, 2) парковн. травЈмив и друте зелене совршпне, 3) аутобуске станипе, за градскп п мећуградски сао браћаЈ. в беЈпинехе станипе — пумпе, 4) железнмчке станице са запгпттпм појзсевкма на градском подручју. 5) гроб.м. 6) пнјапе, 7) спортскп п забавнн терентг, јазна кунатлиииа (сгтворева п затворена), 8) водотоцп са o6a.sa.Ma (рехв ћ потопи), 9) отворенп пролазп. гтростори гсзмећу н око зграда као п неизграћена грађевпнскл зел1лпшта — празни плацаџл, | 10) индусгрпјеки објекга ж објекти раднпх орггквзз- '• цдја п школа, као п објекти утостител-ских. трговиискпз и других радњп, 11) Јавие површнне п објекти у општој употребп и слвчио. II. ОДРЖАВАЊЕ ЧИСТОБЕ 4.sa8 4. Под одржавааем чпстоће у слшслу ове OxsyKe под> разумева се нарочтпо: — чкшћеае. поливаж a npajfce у.иша, кејова и уреbexnx речних o6a.sa, тргова, тротоара, пијацз. паркиралнпп* зз ноторнз в запрежна возилз, аутобусхих стантгоз. паркова г acsemn ооврпппи и другпх Јавлнх поврпптнз у гралр, — чишће&е свега п леда, блата в другпх ианоса за вр» ме е.Аемелтарких непогода, — чсспћезе канхшзасвји, пхахта з улкчнто: сливннхж. — чгпЛе&е перкоза в стада у вима, — взкошепе кућног смећа кз станозз п пословкнз просторија, јавипх објеклта и површпв* радних органпзацвја а устаиова, — азкошеље фек-алија, — одржавалв санЈПарнкх објехжта, — хигијена јзвних бунара, чесама u Јавкиз имора. — уређиваае и одржаваљв цеста за закопдваве утивуде стоке и живане (сточна гроб.^а). — одржаваље иеста га испрезанл сточннх запрега 7 хр«а«№ сгоке у чпстом crafty, — иесто а услони држаља п гајеаа хрупве а слтив стоке, живине, годубовз, питомпх зечева п паса. — wtahefte отпадака « корова пстгред п око зград? r огрздаЧ-sax 5. 0 одржавалу чисгоће дужкп су да се старзју; — о парковимз п остллим зе.\еним повртинада, о гш јгсним месткмд п просторима изван ratlaqe глв се врпж проддја полоприврелних, занатских и друпи производа зз чију продају ов врши наплатз пијачне тзксе. по улицамз, трговимз. сквсропидм и паркинг просторима, оргашсминјз хојој сс 0811 нослови попере, организацпје удрухссног рала за површинс којим one управ.шју у граду. .1 месис зајелнппе зз остала изсеља, — о ауто^ским стажтамв за мсђуградскн, мсђумеснн и осгалн саобрзћај оргаж<лаци|е коЈе управдеју тим ofr јектниз. л о аутобуским стајалжатпма у вам градскпм ндсел>мма иссне аајсдкнце тнх насе-W, — о ЖС.5СЗЖП1К1ГМ стажшвма, падлежи* оргажоацнЈа ИчТП. — о cnoprcKiisi гсрсннмз а »абавнкм површшима ор- (дшпаш1|с ко|с управл.ају ти.м теренима. — V зградамз ко|е пмају у складу са граћевинско-тез нкчкпм пропмсимз пзграВсне посебне ypebajc з* хућно csiehc ло iberonoi ii.inouieita стараће се оргзжоација која yttpBB.su tosi зградпм. — о ^очотоцнма и обалаиа река — волопрпвредЈи орг*ни.чми1||з, ингсрисна зајелница, као п органнзацмЈа којој се повсри одржамнл чистоће у гралу »* лео рек« Црниие у »веном тоху кроз град, * л дЈКгриштииа, некзгрзђемим плжцеаииа и сггвореНШ1 проггоримз између и охо зграда — ахховн карисжшн. одмосио органкзаинја коЈа ор стара о тим поврIUIU1ilM£> ЗА ЈАВНУ ДНСКУСНЈУ Y овом броЈу нашег листа објављујемо Нацрт одлуке о одржаваљу чистоће п заштити комуналннх објеката која Је дата на Јапну днскусију и достављена делегатима Скупигпше Отшггпне радп усвајања, Цил, нам Је да грађанс упозпамо са правима и обавезама који из овс Одлуке пропспгчу. Одлуха ттравно регулишс понашање у склопу борбс на Заиггиту и очуваљс човекове средннс. Радне и друге оргзкимиије п грађанп навсдсни у овом 4saxy дужни су да чншћенл вршс свакодиевно. Чддн 6. Opraniwaiuija која се стара о одржавањг числоће у граду, врши нзношеле смећа п фемалцЈа према рабпоре ду који се утирћује са корнсиишша овнх уедуга. Члав 7. Грађзкп. органч sirpaowH-a стамбеним н посдовним зградази н другс оргдцизаинје н правна лцпа дужви с/ да испред својкх пословжгх односно ста.мбецЈгх просторија I! друтнх објеката у потпуноств чисте тротоар и noловику колозоза у дужпик пркпзлајућег објекта, нзузев улпие 31 чпју чистоћу је одгозорна оргаинзапија за чпстођу. О чишћсжу отворецог простора пзмеђу згрзда w окс зграда. зко зи простори не спадају у површине јввног саобраћаја стара cq самоуправна интересна зајвдшгаа станованл itsn органнзахшја илц оргам који управла том згра дом. олноско сопственинп зграда. Организаиија за чнстоћу може преузетп на себе чгаићеље повригина га члана 5. 6 н 7. ове Одлуке н за површкне коЈе нису у »еној надлежностп. Чдан 8. Чпшћепе улгаха врши се. и то: -г од I. anpnsa до 31. октобрз у вре»<е пзмеђу 22 в часова, — од 1. новеибра дб 31. марта између 4 п 12 часовз. Чншћење врши организацпја која се стара о одржаван.у чистоће одноеко органкзаиија која је дужна дј организује ово чншћеде -» Ингересна заједнпца за уређпвале граћевпнског земљЈШпа. Изузетно орган надлежан за nocsoee санитарве n.sn хомуналне инспекпије може наредпти да се чкшћење вршп п у друтом рремену осим времена прописаног у ставу 1. овог члана. Пре чишћеио тротозр п коловозп морају бгггн doshвенп када нема падаанна. Прплпком чшићена улкце мора се водпти рачуна да улпчни каналп в решетке слнвнпка буду погпуно чнстн ради несмеганог отицала воде. Члан 9. Чтпћекл главнпх y.swua у граду има се обавллти сва кодневно. а споредних два пута недељно (средом в суботом), дох ће се поливане и прзље ysmia вршигп no noтреби а према распореду којн утврћује организаинја која органнзује чишћенл и поливалс градскмх улнца, Као главне улпие у смнслу ове OxsyKe сматрају се: ул. Маршала Тпта. Моше Ппјаде (ло Љублинске), Сам Ковачевића, Буре Салзја. Боре Петровнћа, Лоле Рибара, Мајора Маркз. 13. Октобар. Бранка Крсмановнћа. Бориса Ктирпча Његошева. Велчева (од Максима Горког до Ње гошеве), Радета Николића „Пиуле". Теслннз (до Жарка Јовановића „Уче”) и Градски кеј. Обпм, начин п распоред чпшћелз улнца одређује Самоуправна тггересна заједнипа зз уређиван>с граћевикског земљншта уз сагласност Меснс заједнпцс грзла Члан 10. Y зимскпм данпма грађаж? OVP, грађанско-прзвна лп аа п др. дужнп су да очнсте лед п снсг са тротоар.« аспред сваких зграда, прсловжа просгорија п неизграђежв (isaocBa. кзо п са површпна које корксте. односно којкм уттрзвл>зју. О чишћењу леда п снегз са y.sima нв члана 9. став 2. ове Одлуке и cbilx y.snua са савре-меним кодовозом (ac$xsT, бетон. хамен, коцка п сл.) осим површине из бгрет^одног става, стара се организаплја за чнстоћу одиосцо пнтерсснз заједнпца зз уређчванл граЛевпкског зеЈху.ишта. 0 чпшћеау снега п леда са остхмк јззнкх површнна које не чпстд грађанп и OYP стара се оргзвизахшја аз чистоћу однлхно Са-моуправна интересна заједнпџа за \"ре ђи^ЗЈре грађевиноззг землЈППТз. Чиа 11. Дко су тротоарж залеђеки морзју се посдаати трулем. целелом, песком плн друпш погодким материјалом. хојв се no престанку падазггаз stops одмал очпспттп и ук\онпуи са тротоара и улица. Снег п лед са тротозра y.sima iwa се охмах очкспгги у року до 8 чзсова ујутру, ахо је пздавпна дошла у ток\ ноћп а у друпш случајешша одмал. Оргаипзаппја за чншћепе дужна је ппо је цогуће пре no завршетку чппЈћсн>а улппа в тротозра tu члана у. став 2. снег и лед нзнетп ван грзд, нзјкасмл1а ?4 чаев по завршеном чишћељу. Оргакмлапије в другз правнз .unis п појелиипн m чдана 10. ове Oxsvxe могу извршенл својнх обавеза по ■еритп оргмкззпкјп зз чпстоћу. Члан 12. Фпзнчка п правна лппа која врше утовар ж пстовар матсрпјала, робе, амбалзже и сл. пспред зградл п про дзвница п рздњи на улиоп нлв тротоару дужнп су дв охмах по обав.меком утоозру its« пеговару почпсте тро гоар п улпиу. Корксници кола, односно возачи хојп вршс превоз ма тернјала ил става 1. овог члана, лужкп су да кола зз превоз прсдходно припреме тако да се матсријал пс ра cima no уличамз н дз не ствара нечистоћу. Члаи 13. Зздр:кава»е п храленл стоке. хао п испрезалс мпрежнта вознла може се орппгтп casto на зато одређекпм местпма. Мсста за залржавзЈИ п iicnpeaawe к хралекл стоке, кзо п зз смештај млрежних возилд одређује орпшизз. ција која оргалпзује одржзванл чистоће. Meera iu стзва 1. овог чланз морају се обележнти. Обелсжава>1>е тпх мсста извршиће се у року од 2 ме« сео* од ддиа ступана ца снагу овс Одлухе лимепом таб лом у плавоЈ боји *ел. 20 х 50 цм. са иапшсом: .„Местс за хслрезанл п хрзм-енл стохе'’. Влхсници аапрежнхх возкла након коршпћегм овгп места дужнп су да сахупе it одлесу па м то одређевс место остзтка сточне храпв. ОрганкгзаппЈа за чистоћу одржам чнетоћу иа овим местгош уз наплату пакладеЧлан 14. Организаппја за чпсгоћу дужка је дд набаак доволлн број корпи за отпадкс нлп стандардша ханти за у лпчио смеће — отпадке u постави их на мсста која ћ« се одрсдитн уз сагласносг интсрсснс зајелниие за уређпваље граћевинског зем.мшпд н Месне ззјсдмице градд. Органнзацнја за чистоћу је дужна да олмал по скуп- .van.y csieha скуплеиог чншћеплм уличшгх површпна псто одвсзс па грздско сметлЈшпе пли ставп у cncuHjxsHC канте г<ли сандук са поклоппима. Прсстор око ст/дова » смеће мора сс олржавато у чкстом н пспразном сталу. 4san 15. Фшичка и правна лииа која су обавсзма да се старају о одржаваљу чистоће у становнма. пословннм просторијади, на јавннм и др^тпм површпнамз, дужна су дз сакупллно смеће ставдеју у гнппзиране канте погодне з» специјалпзована возила за прикуплиж смећа. Тигаоправе ка»пс морају бнтп ставлене на место пра сптична за кзношеље. У случају несагласностп о одређнваљу места из претходног става. место за канте одређује оргавпзацпја која оргакнзује одржзваље чистоће укашко сзннтарна пнспек unja не одлу’« друтачцјв. Члак 16. OYP-a и грађани на подручју града Параћина дужии су да набаве о свом трошку типпзнраие канте. Тшшзиране канге дужне су да о свом трошку наоаве п органк и оргамизаније које vnpaa.wjy ста.мбеним зграда-мз у друштвеној својнни односно самоуправна шпере* сиа заЈедница становаиа н сопсгвеници породмчнкх ста.мбеких и пословжп: згрзда. Вншеспратне сгхмбене згрдде морају имати најмање по једну камту за свакз лва домаћннства одиосно стана. Исти број канти uopajy пмати и друге стамбене зграде koJr.su управлају одрећене органнзације. Нзузетно у улииама у граду у којн.ма се не врши мзкошенл cueha слеиијалж1.и вози.и«ма канте за сакутивз- «,е смећа нс морају бнтм ткзиране. xsh морају бктк при ityonseRe и заштићене од ннсеката, глодзра к др. Члак 17. Канте за caxynvafte смећа морају бит« прпчвртђе хе пм< укопане на друпг начкн заштпћене тако да ее ке могу превртати. OYP. кнтерссна заједнипз станова>ва клм оргажиаппје које уггравхају ста.чбенн.ч зградама своје кзнте за са xynsane смећа .морају ставл>атп у затворене смећарнике радн ЗДШТ1ГТС од растура&а сиећа и пожара. Члан 18. Изношенл смећа И фекадија у грзду п одређеним масе,М1ма вртп оргажианија за чпстоћу »скд»учкво затворенпм колима. Изношеле с.мећа у граду жрши се најмање двз пута кеде\>но код домаћинстзвз. з три пута неделно код раджсс п другкх оргзжаацпја п пз стдмбежсх зграда за колехтпвно сгзновале, a no потребк сваког данз. За изношењс смећа оргакизаиијп за чнсгоћу нма пра во дз пропише изкнаду. Члан 19. Оргажиаднја за чистоћу има право да наплати про онсану накнаду за пзношеле и депоновале кућног с.мећа к у случају кадз ову услугу кнје нзвршила, ако је пзврoiefte ycsyre на начмн п под условима одређенпм ово.м Oxsyxo.u понуднла кориснпку. односно сопствеж<ху објеката. Оргакпзаш1јз за чнстоћу нема ттраво да наплатн нзкч<ду по одредбп кз гтретходног става у случаЈу када го чошење u депоноваље кућног с.мећа нпје кзвршено, n.ss» кзда нпје нзвршено због тогз што је објекат бно ненастзлен R.SH нпје бпо корпшћен дуже од месец дзна. а о то.че је оргзнпзвцпја за чнстоћу бпла на времв обавештекз. Изузетно од одредбе сгаза 1. оеог чланз и адредОе предходног члаиа, здравсгеене установе дужне су да спалују санитетскп употреб.\>енж (заразнв) матерпјал на начиз и под условпма који одрећује орган утграве иадлвжап за nocsoae саннтарне инспекције. Овај материј.Х5 не сме се бзпптп у судове за кућно смеће. Члаи 20. Y кућно смеће спадају свп оддапк у стаибеним п по csOBHini просторпјамз, остш шута, шљахе пз котларни са, делова старог памештајз, пндустрнјсхнх одпадажа. кабасте амбалзже, земле и баштеискпх одпздака ко}п се не могу смвсппп у судове за кућно смеће. Y кућно смеће спада п yr.vexa прашкна. у зградама у којпма се просторнје загревају пећима па упх Члак 21. Кућно смеће држп се до изношела v судовнм! зз ку ђно здеђе. Кућно смеће, као што Је старо посуђе, ма»н аларатп за дохићинства (пегле, решоп п as.) држп се до пзкошелз у посебним судовнма зз кућпо амеће који морају бити вклно означсни. У зградзЈла, хоје нмају у ск.чаду са грађевкнско-гехнмчким aponucu.ua lurpabeHc посебне просторнје к ypcbaЈе за кућпо смећс држи се у судовнма npitsarobemni •■словима 11 тахиолошхом процссу рдда органнзаиије лј чпстоћу. Члах 22. \ Оргажоацпја за чнстоћу је обавезна да из града из коси и друго одпаткс коЈи сс према одрелба.ма one Ox лук« не сматрају кућним смећаи, ако се од н>о то затражи. За изношсње ових олпалзка. као u за itnxoo смештај н нивелнслЈМ у asyuajy када нх нс депонује пстоварају радне п друте организзције и органп, оргакпзацпЈп зз чистоћу прнпадд посебна нзкнзда no тарифи донетој по прописаиом поступку. Одлацп којп не спадају у кућно смеће до изношелз држе се у посебшш судовимз пли нд посебнпм местпмз у згради. одхосно дворпшту. кој* су зз то одређена. Члжм 23. Корискипп етхнова w noasoenux ттросторкја xoju нису м.1аки за каквлмзадију, дужни су дв на иајпогодиијеи месту у дкуркпЈТТ уреле гтрсстсане Јаме које мораЈу гн DOF.pjU««e. стхчио испрахне ■ редовно пражжои. ЛохлппЈу објеххта пз прехходног става -4>еђују ■» аежкн оргзич упрзк по проппсзпом посгупху. Члм 24. Стамбеле x.sn пословхо зградв морз пматп хжтијваехх Ksaser. Ksooem морају бити npaixftcint хада св нзпухе оЈsince до 0,50 м. од површмно пода. uajstaibo два путв п> лиипве хрсчеш!. Јсдпом мессчно дезинфиковаки п редовк> олржакит у чистом и исправном стан.у. Lsooeru у биоскопимз , позориитша, угостителскЈв« W друтим рзднама са жиеопгим жширнпоама. нз спорт скгас теренп.ма и друтим јавним мсстнма морају битн кречени свзка лвз мсссиа уколпко ннсу обојсни масном бојом 11ли поплочани керамичх1Ш плочицама, односно дјх' nisi с.игчни.м материјххом који се .може лзко прати в дсзинфнковати. Дсзинфекцпја клозетд s-госппелскмх објеката « бноскопа _мора се вршити свакодневно. Преко лета ови клозетн јсдном хеделно морзју бпта прсканп рсзидузлиЈШ средствпма против инссхата. Трошковс чишћења Ksosera сносе корнснипи стаиова USB пословнпх просторнја сразмерко броју хорискпхз. Члак 25. Пражм^ње клозетских к других јама, позшјара и aw чнпх обавха ce по правнлу хоћу и то од 1. априла дс 1. новембра од 22 до 5 часова а од 1. новембра до I. апpiLsa npaxftefte се може вршитп од 19 до 6 часова. Ако се пражлсње врши ауго пистерном са вакумох« пражлсле се може вршити и ван врсмена одређенот у предходном ставу. Ч/лн 26. Средства xoja служе за пражвење клозетсккх н другнх јама, помијара и сипшо морају се noase радз onpant на месту за то одрећеном ван грзда п дезинфихоВЗП1. 4.SSH 27. Избзш<взнем смећа п фекалпја вршп се нз меспша уд1\>ежгм од периферије грздз нзјмзже 1 кплометар. Мест* in прех\одпог става одређује оргажвацпја која оргаиизује одржавзле чистоће уз сагласност оргаиз RaxseiKHor за noasoee сажпарне инспехције, а морају бити ограђена н пзолозаиа од јавног саобраћаја п прпступа грађана и свакодневно дезчнфпкована. О урсђењу депонија зз смеће п места за пзру^чт<ван>е фекалија стзра се органпзацнја за чкстоћг. Члах 28. Сва дворпшта .морају се стално одржаватп у уредвом и чпсто.м сталу. О одржаваљу дворншга стзрзју се шосовп корпсниин односно оргажиације и интересне заједнгпхе које одржамју н ',-npas.vaJv објектпиа којн се у овпм дворипггима H1S33C као к шпересна ззједиица иоја оргакттзује одржазан>е чнстоће за грађевинскпм некзграБено землвште где не.ма корисника. Члан 29. Све квзрове којп настају код хавалпзаонје к септдчкмх ја.ма у стамбеним зградхки, уачед чега долазп до излнвања фекалних материјала н стварааа нечкстоће у зградама п дворпшту. оргаипзација која упрагли стамбенп.м к друпш зградамг обавезна је да исте отклонв одмах а најхзснвје у року од 24 часа и очпстп npocropnje. Одредбс прсхходпог сгава односе се к на одговарајуby шгтересну зајсдниш'. Члан 20. Држале м rajefte стоке. живиие, голхоова н гппомнх зечева кије дбзвољено на подручју грзда, осим код домаћинстава којпма је пољопривредна делаткосг основно занпмале на дан ctstuhu иа сиагу ове Одлухе. Орган надлежан за noasoee сажпарне внспекднје мо ЖС ззбраннтн држанл и гајсње стоке поллпрпвредшАМ ЈО.маћпнстви.ма из претходног ставз ако не одржавају чнстоћу објехата у којима држе стоху у мер« дв \трожава злравхе луДИЧлан 31. Љузегно од одредбе нрехходног члана дсззо.^едо ј« држам п гајења кохошп п код друпк домаћипсгава којп стангју на градсхом подручју пззаи asexehnx гракнпа: у.хппа Млшка, Жарка Зрелашгна. Првомајска. део Tcasraie до Дурлппорске, Дурмиторска до Ппкумтнв, 11нкумп?а. Мкхајлз Илпћа Кулл. до споЈа Његошеве са \- shuom .Маркаша Горког, Његошева до Раважхчхе. Раза1птчка до Мнрослава Јоппћз, Mnpoasaea Јоппћа прама гзо зденом мосп/. Боре Петровпћа до Буро СалаЈа, улнцом Буре Салаја до Ивала Мпл\тпнов«ћа. Ипзна Милупгвоаића до 12пчевске. Кпчевском до Боре Петрозпћа. улипз Боре Петровића и Пролетерска до споја са Нташсом уллаом. Y-sipie нлл делозп y.sime пз прехходног става подразумевају домаћинства која стакују са обе стране ожит s-Ainw, uno значп да је код овпх домаћинсгава као u ywf тар гранпца онкх кругова забралено је држање овс жвпкне хохожк Члзн 32. Корисмиш« noasoBHia просторијз дужни су ла у noms« одржавају чпстоћу. Члан 33. Бкоскопи, позорчшта и case за друге прнредбе морај\ иматн кспрзвне уређаје за вектилацмју и средства за одржаванл п пречпшћавање ваздуха. Освежењс и пречншћавале ваххуха мора се вршчтк пре почстка сввке прсдсгавс одкосно прирсдбс. Члан 34. Стакла н& прозорпма м шлозмма морају увех битм чисга и псправна. Нз прозорима према y.snuit може се лржатп само ивеће и другп украси, али тако ла се обезбвдн стабплiioct истпх U онсмогући nxs иа пролазцпке м дз не soS33H до расшшм течностп — воде. Члаи 35. Свп јавнк објвктп: чекаониие, билетврнпцв, теле<ронска говортте, паркпнг просторн. друипввнп домовп. чекаонпца « as. мОрају сс олржаватн у псправном стдлу и редовко Ч11СПТТП. О испраџпостп објеката из прет.ходног стзва w о одр жамжу чистоће дужхо су дд се сгарају оргажтцик коЈс н>има управхоју.
SPOJ Члан 3«. Нзвођачп rpabcaintcKnx радова обавсзпп су дл с® crappy о: 1. чишћсил jasne поврншие мспред градплишти до границе pacrypaiba прашинс м мзтерпјало, 2. полпваљу трошног матсријала при рушељу објехвга, ла бп сс спрсчило подизаитс прашиис. 3. депоповаљу п обсзбеђсњу rpabenitncKor матсрпјалЈ од растураља н разношсња па јавис површпнс. 4. чншћењу гума и возпла од блата и зашгпти растуpaita матсрнјалп са исшх на јавнс површвие. Члан 37. На јавни.м површинамд забрањено је: 1. бапатп xapnijy п друтс отпатке ван корпн за oiгаткв п судова за смсћс. поливати цдп на другн пачпп стваратп печпстоћу па јавшш поврпшнама, пробпратн п односитп отпаткс. 2. тестернсаил н цепан>с дрвв, разбнјап« угла u др\- гог матерпјала. 3. држаљс смећа, землс, ш.мкс, огпалака и грађевпнеког материјала, осн.м празншс плацева ако јс за н»их нздата дозвола за изгралњу одговарајућих објеката, 4. пра&е вознла, рублз и друтих предмета, 5. onpas.saite возила н обав.^ањс занатскнх п друпгч радова, 6. хреталс возила на којпма јс иаталожено блато дру ге нечнстоће која нпсу обсзбсђспа од npocimaiba магерп« јала који се трапспортују млв возила која омогућују цп<« реас гасова са неуголним мврисима прп транспорту фскалнја и другпх матсријала кзузев асфалтне смссс. 7. крстањс возплз. Члан 3$. На подручЈу Опппине Параћив забрзнлно је. !. избацпвзти кш одводнти отпадне водс у канале. ттотокс, рекс п друге водотокс уколико нвсу претходмо иречЈПпћснс, 2. пзбацивати п доводптп фскалијс, садржпну из по чијара и сличнпх објскага и друге сличне садржине у <5адпе, канаде, потоке, реке и друте водотоке. на јавнс позршине и дворипгтз, 3. бацати, просипати или кладиратн на јавккм површинама, у дворишту, нлп испред стамбеких просторнја и водннх објеката: с.мсћс фекалпје, нечпстоћу. воду, као и па бпло којп начип угрожаватп хнгпјенскс услове друпп граћана, 4. напајањс стокс u гтрањс на јавннм чесмама, 5. бацање п затрпавање угинулих жјгвотплз п живи ме ван сточног гроб.м. 6. залрежна возила н стоку остидатк у корпту водотока п nJ друпш местима коЈа нпсу олрсђсна за imp хов прпјем, 7. баиатп отпаткс иа под биоскопа, позоришнпх и дру гнх сала за држаље приредаба и иа тротоарпма и сдичтц|.м nogptn»iita.M3, 8. .лрлањв и onnehcibc зндова. ограда, дрвсћа, слекipHMihix' ‘т<£Аеф6нских и телеграфских стубова, трдисформаторских Kyhruia, киоска, рехламнпх сгубова п таблица, подлјума, ха»пи за Вубрс. корпн за отпаткс и сл. објеката п предмста, 9. баиање с.мсћи, хартопских кутија и у глпчнс иамте и канте зз caiehe opramoamije која управда стам> <5еним фондом н другпх органчзаиија, ЈО. превоз уличног смећа отворсним колима, 1!- увоћетве паса п друтих жзтотпла у јавнс локал«:. установе и слнчмс објекте. III. ЗАШТИТА КОМУНАЛНИХ ОБЈЕКАТА 1. ЈАВНИ ВОДОЗОДИ, БУНАРИ, ЧЕСМЕ И ЛРУГИ ВОДНИ ОБЈЕКТИ Члан 39. Јавни бодоводп, хаптаже, цевоводи, њихове армату. ре, мернп ннструмепти. ограде на катпаждма, изворпштпма п други објскти гпотребљавају се на начттн п у складу са »ихоео.м намсном. Члан 40. О одржавзнл’ п функинонисашу јавног градског водоаода стара се органмзаипја зз снабдевале града водои-. Органнзацнја из претходног става дужна је да гаврши оправку сваког квара влп замену* мсупотреб.мпЈОг уре^ ђаја на јавиом градском водоводу, одхга оо утврђ>гоал>у васталог квара. Уколико he радови из претходног става пзазваш нрекид у снаблсваљу града водом дуже од 6 часова, пре почетка извоћења ових ра\ова морају сс обавестпти граha/m пајмаке шест часова раније са пазкаком v ком премснском интервалу нсћс бнтп водс. Члал 41. О одрисавању јашпгс бунара. чссми, пзвора. пумпп н друпгх doaxiix објеката у насељешш мсстпма на тери« торији Општнпе. старају се месне заједнипе. а за кндп8Пдуа\пе јавнс ооловоде старзју сс њихови кориапгап уко лпхо то олржавзи>е ннсу пренелп на дргту оргаппзацпЈу. Земљтпте око бупара, извора, чесме п пумпп са коinx се вола употрсбл>ала за гтпће мора бпти ннвелисано зако да се Kinmiiraa п отпалнс воде нс врађају у ове објекте, а простор око овнх објеката мора 6imt бстоиирал. Свн бунарп морзју битн ограћекп чврстом оградом у кисзпгп најм.ии 0.80 м. и спаблевени поклопцима. Ово важп и sa бупаре V својнпп грађзна ако се налззе nopea улппа плн у блпдпни пута односно у блпзинп јазие повртпине. Вађепл водс пз буиара пршп се саио за то одргНскјш судрвима. Члвн 42. Забрањехо је: 1. На сланииамо fawner чесзди етзвлати иа кжхве ва* прапе р вешати сулопе, 2. ОставАлтн отоорсна елавтге lainrwx чесмтг, 3. nofirm стоку ка Јлшпш че^иама w Apvrnw водпиоднчм <*б1ектима п појитп стоку ма реш< Цртпги иа иудручју гралв. 4. Кварггпг клв угашпавап! уређегм m Ј&винм чес« мама илп другнм водннм објехтима, 5. Блцатп у водне обЈекте зенлу, ћубре, камен п дрг« 1ч прсдмете, 6. Неовлашћено отваратп y.unnio поклогше, вонпгле, латвараче, хпдранте н друтв урсђаЈе, плп вршитн ма как« ■о друге радовс на еодоводу и друпш волним објектпма. 7. Поткопатп бедемс река, наплсати стоху >т бсдслпша м чинитп рад>не које могу ианосгпи штсту бсдсшша, 8. Каптажив објекгс и рсзсрвоврс држатн неограђено п псзакл>учане, 9. Нсоолзшђепкм лпцима улозптп у капгажнс објск1с II рсзервоарс као и у ужу зшггптпу зопу око ових објската, 10. На одстојан>у максм од 15 м. подизатп ма какве објектс 11 BinueroAiiunbc засаде, од бупара или другог нзвора за снабдсваж водом за ппНс, 11. На одстојшву мањс.ч од 20 м. од буиара илн дру рог извора за снабдеваил водом за пиће, поднзатн стајс, ђ^риштс. оборс. нсканалпсане пужкпке и слкчнс оо Јектс којк би могли довсстп до aarabiroaita ооде. 2. КАНАЛИЗАЦИЈА Члан 43. U одржавању и обсзбсђељу функиионнсаЈМ јавне град скс каналпзаинјс стара сс организаиија пз члана 40. овс Одлуке Члах 44 Под одржавањсм трздске капалнзаштЈС сматра се. — чкшћеве таложника шахта кшши п фскалне капализаиије, — одржавање шзхтп од запушсња мудем н сл.» — замема оштсћспих армапра кпшпс к фекалпс каналпзацнјс, — опрапка оштсћенс каналнзацијс, — чншћење шлхва садржаЈа отпаднпх и фекалпкх тода пз канализацпјс и чишћспе загађсне површике са Асзннфскцпјо.м исте. Члан 45. Забрањеио Јс: 1. Вршптп мз каквс радове иа јавној градекој каналпзаикјк од стране неовлашћсних лпиа. 2. Вршпти ма у ком виду оштсћеи.а објеката кама* лизаипја, 3. Неоалашћсно отвараљс армзтуре калаллзаонјс на у.ипхн, 4. Проснпатп, односно пуштатп у капа.и<заш<ју теку« hinie које нзазивају оштећеље канализациопих цевн р гређаја као п запал>ипс течностп, 5. Убаииватп. односио пуштатп у каналпзацп)у ћубрс, крпе, песак п довестп у питањс функинонпсакс исте, 6. Нснамснско корпшћсн>е каналпзашгје. 7. Прик.л>учт)ати се на каанлизациопу мрежу иез одо брења оргвкпзације која се сгара о кана.члзатпк 3. ЗЕЛЕНИЛО Чган 46. Зслсшглом у смислу овс Одлуке сматрају се парковп п другс јавнс поврцпшс засејане дрвсћсм, цвећсм, травом п другим издани1гма. Јавне површипе намењенс за зеленило одрећују се урбанисптчкнм решењсм, а про.мсне памснс тнх попршина могу се одобрнти у схладу са урбанпспгчки.м рсшењпма. До aouou№>i»3 npocTopinix планова за nacesa ваи традског карактсра јаонс површинс за зеленге\о одређуЈг мсснс зајсдкиис. Члам 47. О одржавању јавипх зелсшгх rionpunnia у граду стара сс оргализаинја за зелсннло односно opraiiiraauuja којд органкзујс одржшмнс зелс1шла — Иктсресна зајслпнца за ypebitaaitc грађеоинскпх зем.м<шта н Мссна звјсднпиа града, а у осталим нассљсним мссткма мсснс заједниис. О одржаванд' остлмк зелешп noupuuuia crapajv сс оргаипзаиијс којс 'ттрављзју тим површшгама. Радне Ji другс oprauiuaxuije и граВзни дужки су да чувају зеленило и да се уздржавају од било кдкшпс радн>и којим би се ово могло оштспгги илп упиигпгги. Организ&цпје мз ст. 1. и 2. овог члана не могу занешзрити одржава>Бс зеденила у stepn да се оно спарушп, осуши, плн на љему »зрастс коров. 48. Забршмдо је у парковпма. на скверовима, трговхма, лрворедимз, травнаопма. пветнпм алејхма. расадкпшша и другпм зелеиим површпнама које се заштпћују оаам Одлуком: 1. Премештатн клупе са места на којима су постављене, лежати и-ui газгпн no itinia и.и: вршити било којс раднл којпма сс клупс оштсћују и irp.vajy п тпме онемоп ћава н.пхова намснска употребз, 2. Лошгтп хлупе. корпс, ограде, ознаке и другс објектс, 3. Газптп траву к цзећс. 4. Уводитп пли пуппати етоку н.и< живпиу, 5. Кидати илп чупати лихпће, цвсће. гразу, граие ч плолове са дрвећа. 6. Урезивати илп потисивзтп имена плн бпло кахм зиакс по клупама. оградзма. стаблнма и дрвећу, 7. Обављагп спортске илп друге игре, S. Сећи, крссатп п ломити фћнс п стабла илн сккдатн кору са дрвећа, 9. Пељатп се иа дрвеће. 10. Одсећн стабло бсз одобреља намсжког ортана, 11. Наслаљатп на дрвеће, дрвореде илк у парку бнцихле п друге прсдметс којима се стзбла могу оштепгти или се тнмс даје ружан изглед, 12. Вознп! бицикле, мопсде. возпла и др. по парку, зеленнлу п кеју. возити возпла гтрехо траве пли цвсћа, илп возптп возила стазама у парку илм на зеленпм површинама п ложптп ватру. 13. Постав.^атп тезге, столове и друте урсђаје за продзју робс без посебног одобрења нахчежног органз. 14. Истовартшатп огрев и другп матерпјал. Члан 49. Рхдне и друге органнзадије, трађанска п граЉанскс- •праз.чд лпцз којпма се од стралс надлежног оргзна одобри заузимаае дела зеленга површина за обав.^зле грађсвпнских радова плв какве друге делатхости, дужни су по истеку рока који је одређен у одобреау за заузчма- »е вратс зеленпло у првобттно стаае. Овз одредбз односп с« п на Јеленпло код стамбеннх зградд у друпггвеној свх> јини и поаковипх зграда ОУР-з □ грађана. Пре пего пгго ее изда олобрснл за заузпмале оовршнна под зедсиидом тражидац морз положнтп новчану таранипју као обсзбећен>е да he заузету површиву довеоти у прообитпо стане. Изиос повчанв таранције пз прегходног стдва oApebyje oprainnatinja која оргашгзује олржамљв зеленп\а ретеitxai xojiiu одобрава заузнмање. односно орган којн је над чежлп да гидавапв одобрепл ж заузпмаже »елене поврiinwc. * Лко тражклаа нв доведе зелеипло у гтрвобнтло стаке одмах по зпвршегку рздова због хоЈпх му Је дато олобраае за заузи.мамл, организашгја коЈа оргжнкзује одржавакл зелспила прслузсћс потребне мсре за довођспл .1еленс попршпно у првобитно стшвс на терет депоновагпп средстава — новчлпе гарзицнјс. У случају да тражклац доведо зелеиу површгпгу у ирвобитно стшае, шго yrapbyje оргакмзашгја хоја орсаикзује одржавап><2 зслашла, дспонопани иовчлин кзнсх иа и.мс гарапцијс врдћа се. 4. КОЛОВОЗИ, ТРОТОАРИ, САОБРАНАЈНИ ЗНАЦИ И САОБРАГгАЈИЕ ПОВРШИНЕ Члал 50. 0 џдржвиаи>у koaodom, тротоара, мостовз, пропуста, путних отворених канада — шакчсва за огицаЈн: поврОПП1СК1ГХ вода. паркгшг простора и друпгх саобраћвјннЈ површина у граду стара се оргшшзаиија за одржавалс 1авних сдобрађајних површпиа, Интсресна заједшсца зг 4>сћиважс граВсвпнског зем.мипта плп месна заједнтк 'рада, односпо органнзаиија хоја организује одржаван.< jaBinix саобрађајнпх површпна у граду, а у осталим насемша .Meena зајсдпица. Одржавзње саобраћајнпх зкакова вршп сс у склзду са Омухом о бсзбедности саобраћаја, хао и о пос1авл.ач,у и заметг дотрајалпх саобраћајнпх знакова, a crapajy ■.е орглнпзације и заједнице мз прстходног става. Ч\ан 51. Приликом H3B0ben>a било кахвпх радова на јаввпм саобраћајмнм поаргштама мз чл. 50. ст. 1. ове Ол\укс илн AOBObciba овпх хомуналнкх објската у првобнтно сгап>е. извођач радооа је дужак прпдржаватн сс тсхничхпх ггропмса, норматива н стакдарда у грађсвинарству за одређогу врсту радова којс изводи. Граћевкнски И1гспсктор контролисаће да лп се радови io прегходпог става нзводе no техкичкхм проппскма, ■гор.мат1ич(.ча п стандарднма. Члан 52. Порсд одобрснЈ да изградм>у објекта правпа н фнзичка лииа обавезна су да од надлежног органа прибавс м лозволу за свако прокопавапл коловоза, тротозра, трга н другпх јавних површмна. При подиошсњу захтеоа за дозволу за рзсхопаиаље. инвсстнгор је дужап положмти новчану гаранипју као обезбеђепл да ћс место раскопава!м након кзво&ен>з својпх рддовз вратити у првобнтмо стале. Износ мовчане гаранипјс нз ггретходног стаоа одребује оргап11заш1ја која органпзује одржава»ке јавжгх саобpahajimx површина — Ннгересна зајсдница за уређввавс граћсвииског зсм.м!шта. Ч\ан 53. Нс подлсжу обавсзн уплатс депоз1па—гаранцпјс — иноеститори који сс прикључују на јавне градскс инсталаипје. а депозпт п гараитии пзиос плаћа органнзација хојз радовс пзводн и којој су ови објскпс поверспи па управл-aibe п одржавање. Члам 54. Г1о залтеву за раскопаоапл падлсжнм оргаи, односно организлција која органнзује одржаваи>с јавнпх саобраhajiutx пооршнна, доноск peweite које обавсзно садржп; — рок почстка и завршетка радоса, — omic техцпчког поступка како he се рздовп пзвр* Ш1ПК, — пзпос иоваа којк је тражмлац обавезан ла дспоиуit. одпоспо обавсзу полагаиа гарантног писма са покрп* ђс.м хао гараицију за поорзћај објекта у првобптпо сгањс, — обапсзу тражпоиа да обапссти комупалку пнспскци* ју о почстх' и ззвршетку раскопаваљз. Члап 55. Након раскопавања холовоза, тротозра к другпх саобраћајхнх површпна, noopahaj у првобптно стаж пзвршпhe oprainaamija која јс за то стручно и технички опрсмљсна. Ако пршшком noopahaja објектд у првобнтно сган.с дођс до нспрсдвиђенпх радова правно пли фпзнчко лиие на које гласи решсњс о дозво.ш раскопаван>а дужно Ј« да уплатн разлпку. Послс истска рока од једне тодхне по довоћсњу об јскта у првобптно стаљс неутрошека, одпосно прсостало средства депопованог нзноса враЋају сс тражиону раскоnasaiw. Члан 56. Граћевпнски инспектор може решељем да нзреди уклан>ан>с узврђених недостатака и забраннти да.^е извођенл радова ухолпко се радовп изводс у већем обпму без одобрсља за rpabeite п.хи без икаквог одобрења. илп пр» niBHO датом одобрељу илп противно инвестицпоно технпчкој документацмји на основу хојс је нзддго то одобрељс. Забрапа naBObena радова трајс док се утврђенп педостацп не уклонс. Члан 57. Ради откланаљз ’.пненалмнх кварова п фунхциона.\них ејдетљп на подзе.миих! пвсталацијама овлашћекз оргаипзаипја можс извршити раскопаванл на коловозу, тротоару. парку и друтпм Јавнпм површип&ма п без претходно прпбављснс дозволе, с тим да одмах првог наредног дана ло 12 часова обавести комуналну односно граћевинску инспекцију о предузепш рздовпма п затражн од надлсж* ног органа односно opranrnaiuije да му се пзда накнадно одобреас. Нахнддио одобрепх: издаје се по хнтпом постуттку п садржи свс елементе из чл. 54. овс Оддуке уздучујући н депоЈ(Овап.е гарантног износа. За довођељз места раскопаваља у npEo6irrno стап>е важе одрсдбс чл. 55. овс Одлуке, Ч.\ан 58. Забраљеао је у времену од 1-ог децембрз до 1-ог мар» га врапгп! раскопаваље или извођеле бпло каквкх радоза којим се оппећује улица, тротоар, прелаз и трг, који имају застор од асфалта, бетона, камена или коцхе. Излатз генерална дозвола за ралове хоји трају дуже време не може сс реалпзовати у овом периоду. Изузетак се може учшпггп Једино када је у питвњу квар пз чл. 57. ове Олчуке, или радови не трају дуже од 24 часа. Чдав 59. При изградли нове уднпе п.иг пута односно рехоп« сгрукцијп постојећих. пнаеститор Је дужан да на трп •аесеца пре почетха радова обавестп сте органшацпје ко* је одржавају или поставхају подземно нпсталацнЈе пли уређаје, хао п граћане и органпзације које у дотпчној улипн вмају плп иамеравају да поставе пнсталацпје плп ypebajc да исте поираве, пзместо и.ш уградс нове. Члаи 60. Извоћач радова н* улхпхи п јавпом путу дужжж jat — започете рздов« хоје извођач у тоху дана инје »• вршпо паставитп иаредпог даиа до довођежа у првобпт* по стш^е, — да градилиште иоћу освсгли сигналнии уређајима к да предузме п другс мере прсдвиђепе посебиим прописиил, — дд градилипгге тахо уре.\и да сс омогуђи R иесмстаки пролаз пешака и оозила, обелсжавајућп и осветла« aajyhn места на који.ча је пролаз дозвољен, односно ва» бра!вен. — л* одржава ред и чнстоћу, — да по завршепнм радовпма простор на комс је бн> ло градилнппе довсде у кспраоно сгаље н ухлоип сае iparone граднлиппа. — да изарши обсзбсђепл осталкх објеката од оппећења. — землу и rpabesHHCxw материјал да држи само са једнс crpajfe улиие. а матернјал који по својоЈ природи може дд канесс повреду илп ло залрлл пролазиикс к coзила мора битк цоссбио o6cj6cbcH. ,, Члан 61. При luaobefey рздова високоградж, извођачи су дужни да прсдузму потребие мсре ради обсзбе1»сн»а несмето> ног лешачхог н холског саобраЛаја као и радп запгтигс холовоза. тротоара » друпгх комунзлнвх објскага охо градмлншта. Члан 62. Ја потребе високоградле могу се заузети холовоз в тротоар са.мо на основу дозволе коју издаје орган нз чх 54. овс Одлуке. Лозвола ће се пздатп еадго ако је услед недостатака простора иа граднмгшту неопходпо да се део холовоза нли тротоара корисги за смештај грађевинског матерпр* ла. Механизацијс ц обавлањс манппулацијс на градч* лшпгу. И у овом случају тражилац дозволе обавсзан јс н« плаћање трошкова пз члана 54. овс Одлуке. Члан 63. V дозволп го прстходког члапа нарочито ђе се од« рсднтп: —-да се заузети просгор кспред градшиппа оградц солпдном оградом до погребнс внсине, — да се пешачкп пролаз нспред градплгппта покријв одговарајућпм надсгрешнпиа.ма ради сиггрносги пешака, —-да сс део тротоара. који служп као колскп пролдз •а градилиште и лелови коловоза oApcbcnii за с.мештај гра ђевннског матеркјала, или за вршењс маштулативнпх ралова, обложе даска.ма oApebefic дебмпге. — да се пвнч11>ак заигпгги даскама, али тако да одлуком зјожс вода несметано опгаати, — да сс травнацн или земљишта без застора, оставл-ени за пролаз псшака поплочају, — да сс по завршстку rpabeBnHCKHx радовз ослободп трогоар и омогућп нссмстан пролаз пешака. — да се радови на улпчном простору у цпл>у нзвођеп»а спојева за водовод, какалпзаиију, елехтрику, ПТТ гсхи другу мрсжу пзведу упоредо са завршетком rpabeвинских радова. — да сс па друпг пачнн а према прнродп ствари, заштитс коиупзлни објектн. Заштшие мере, које су наложене у дозволп, кзоовач мора прсдузети прс почетка радова, односно прс почетца Kopiuuhen>a одобреног простора. Руховолилац граднлишта обавсзап је да се стара о предузнлињу, мера за заштиту саобраћаја и ко.мупалмп објеката на простору око градилншта. Ч.иш 64. На јавним саобра&ДЈШш површипама је забршхмо: 1. прелазити пешкс плп возњ\има преко свежс изграћеннх .’астора.од бстопа, асфалта u.ui лругог сличног матсрмЈала док па то указујо nociie.wnui зкак забранс пролаза, 2. ВОЗПТП ВОЗКЛО КОЈС СВОЈОМ КОНСТруКШЦОМ, БСЛ1ГЧИ- !1ом, тсжпном или качином вожњс папоси urrerv коловозу IImi ивичлаку улице, 3. упогребллвати налраве на возилима плп вућп пред> мете којкма се штепг колоооз, 4. без дозволс складкрапг граЛевинскп матерпја.\ (шл»у ках, песак, циглу. камеп, rpaby. шл>аху н слпчно) иа у.шцама н тротоарпмз п пзбацнватп на исте отпаднп ма« теријал од порушених зграда н земл>у прнлмком искоnasaiм. 5. складирапг на тротоару нлн коловозу улипе транспортиа хоЛнца. амба.\ажу п друту робу радп уношења у .магашт и.ш кзношења нз магашта зз дуже од 2 часа, 6. истнцање робе нз порталима радње и сл., 7. остав.\лтг< неисправна возпла, алате н машпие нз јазној површвнн за дуже време ол осам часовз, 8. остав.^ати вознла или бпло какве друтс предмете и материјале на јавном пролазу, на yainiaita за стамбсне зградс и за прклазима до сандука, односно капти за смеће. 9. ка водотоцпма (рпголама) саобраћајнипхма п дру> пгм јавним површнна.ма спречавати протицаае п сигвале атмосферскнх падавина рлзпнм цешша. бетонираљем. п> тчмван>см, складпрзљем илн ставл>а.њем друпгх прсдмета и матсрпјала. 10. додавати ма какав материјал којпм се мен>а no дужини илп попречпи профпл улвде, коловоза, тротоарз, платоа п сл., 11. унгаптеље, оаггсћењс, прл>ан>е саобраћајппх спгнал пих ypebaja, путпих ознакз, светлећих и другпх рекмма, паноа п др , • 12. пспрезаље сточнпх запрега п xpaiteibe еток». 13. всзивањс стоке. 5. ЈАВНО ОСВЕТЛоЕЊЕ И ТЕЛЕФОНСКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ Члан 65. О уређеау н одржаваљу у исправном crajby chJxmiца. светлећпх тела п инсталацнја јавног освет.дењз v складу са техничким прогшспма старз се организаппЈв за дистрибуцију електрнчнс екергије, а о телсфонсктЈ урећајима п инсталацијхма организацпја ПТТ саобраћдјз. Извођач радова на електро п ПТТ мрежп дуждп )в да обавестп грађане о прекиду електро run ГТТТ мрсже плн кзару на уређајнма овјгх мрсжа, ако прскпд xpaje дуже од шест часова. Оргаппзацмје кз ст. 1. овог члана дужпе су да олмах л најкзсније у року од 48 часова кзвршс потребну оордгку и отхлоие квар пли замснс неупотреб.мЈвн ypebaj нз јавној елехтро п ПТТ мрежп. уколико за озо нс постоје посебне техничке п друге сметње. Ч.\ан 66. Извођења радова па јавнвм електркчшш н тсхефии* скпм водовима (електро н ПТТ мрсжн) могу вршитн само овлдшћена предузећа и радлс. СпаЈањв односно повсзивзп>е електричних п тедефонских инсталацијз са ј&вном мрежом иоже сс врипгги сд дк> по одобрењу оргаппзација које овим мрсжахи упpas.wjy. Сечење грана п растшва кспред слектро п ПТТ водога у складу са тсхпичкпм пропнсима вршп службд одржавагаз овхх аодовз. Уколихо власник грана пли расппм псггрсд водовз ис дозволп грзлку из претходног ставз чинп прекраиЈ. (Наставак у следећел! броју)
ПЛЕМЕНИТИ ГЕСТ КОШАРКАЦЈИЦА ОМЛАДИНСКОГ КОШАРКАШКОГ КЛУБА „ПАРАНИН” I ОНТОБДРСНД НДГРДАД ЗА XAJ1V! За нзузетне спортскс резул* тате постнгнуте v току протекле годипе, кошаркашице ОКК ЈТараћЈгн" добпле су октобар ску новчаву награду општнне Параћнн. Нп Једном од протеклих сас такака, екипе, донета Је одлука да се ковчапа награда уступн Фонду за пзградн?у спорт ске хале, Ова| прпмер веру'емо да |е бсз преседана. Y свео mnrol финансиЈско| коизи која влала наггтим епоптом, папа ћинске кошаркашпце су своЈу заслужену награду „уложнде у прави посао*. Нанме изгра дњом спортскс хале решнће се пптаил одлграваља лигашких утаклтца. Наиме, сада сс нашс кошаркашице палазе у ПрвоЈ савезној лиги н све ута кмипе као домаћпни играЈу у СмелеревскоЈ Палаггци, коЈа 1с пружпда Параћпнкама сво гостопримство. Свакако ла овај потез заслу жуЈс свсопптгу похвалу н да треба да послужв као пример п осталим спортскнм, радним п друштвепо-полптттчктг орга нпзација.ма. ф ОКК Параћин — Студент (Ниш) 79:81 (34:43) ОКК Параћпн: одрекле су се ааслужеие награде V корист изградњс спортске хале, будуће колевке „малих” спортова ПРЕД I7POAEHHY CE3OHY Y ПАРАНИНСКИМ ФДДБАЛСКИМ КЛУБОВИМА СМЕНД ТРЕНЕРД! • Слосодан Михајловић преузео Текстилац, а Димитрије Милегпсовић Борац Параћински фудбалски клубови огпочели су са припре.мама за наставак првеиства. Прво је стартовало ЈеAmicTBO, а одмах затим на зеленом тере.чу су се појаBiL\e и остале екипе, сви са јелно.м жел»о.м да пролећни део првелства дочекају пгто спгзсмнијп. O&7IX дана смо посегилп фудбалере Барца, Текстплиа, и Новоселца. одакле вам пренооимо ралорт са почет» ка припрема. Текстилац: Михајловић на кормилу Си. Палавка, 31. Јануар: У претаослелљем колу орогодиш вет првеистра за ковиркашиП« v Источној rpvns Прве са везне лите, Параћинке cv се сусреле са екипои Студерта из Ниша. Традииионалио незгодаи н тежак протизник Сгудект и овога пута је извојевао побеУгшоогаг И олнгракз у сгортсјсоЈ талн шкплсхоз цептрз ,.loan”. СуллЈ« МарковпВ (Крагуleaaa) в Мдлосавлевнћ (Нвш). ОКК Пзраћик Ј. Торлавехп 3 (М). Млрчић 13 (1М). В. Петповмћ. С. Петровић. Ма воЈлоерђ. А. Торнлнсхм 2. ФгAnrmnub А /1.1». Николнћ (.ре теаовнђ П (10-9), СтефапновпП 10 (6-3), Таранорска. ду. Нишлике су биле боље и спретније и на храју оу свој наступ крунисаде победом. Цоследи>и минуги утакмипе претворени су у малу драму. Наиме разлика преко десет кошева за Нитплике почела је да се „топи” пред сам крај утакмице. Y последњих двадесет секун ди екипа Студента Је волила са четири коша разлпке. Грешка у вођењу логгге стаЈала Је Студента смаљењем резултата на два коша разлике, птго |е већ била реална опасност за Нпшлике Посл**ч»п напад Папаћинкн, крЈв Је водила Јелена Торњански. остао fe непеализован и тако |е утаклпша завршена победом Студента са кошем разлнке. М. И. пораз. Мада су биле фаворитп наше кошаркашице су ипак на пустиле терен погнутих глава. Почетак гтаклгицв иије наговс ппавао овакав развој догађаја. Параћинке су итрале веома сигурно, имале лепу предност. а у једном тренутку водиле су чак са 18 кошева разлике. A онда десило се право чудо. V других двадесет мивута наше кошаркатшгае играле cv тако безвол>но и смушено да су дозволиле проптзнику ла их сгнгне, a V послсдвим тренуцилш меча и победи. Још једном осветида се комотна итра и незалагање огго је објсктивно да леко слабији противник успео и да искористи. Можда је у питању и умор и засићеност кошаркашица Параћина, јер оне већ годину дана играју нон-стоп утакмице. С. Драгугпновић ФУДБАЛ: ПРИГГРЕМЕ ЈЕДИНСТВА УСПЕХ НА СИР1У Јединство — Динамо (Панчево) 3:2 (2:0) Фудба^хери Тексталцд за- проби. Уколико задово.« почелн су са припремама 23. бнће им обезбеђсно место у јануара. Под руководством редоБИма штофараца. новог тренера Слободана Тренер МихаЈловић, бив* Мнхајловића — Данета, тре- ши ипрач, а потом. тренер нутно вежба 26 фудбалера. Јединсгва, израдио је onceКлуб је напустио Храпи- жан план припрема, које ће слав СтоЈановић, хојп Је се одвијати v три фазе. прпступио месном ривалу До почетка тхрвенства одиБорхц’, а од познатиЈих <bv4- граће се и десетак тренинг балепа v Текстилцу се обпео итакмииа, како би се тпм бившп члан Једпнства Сма- vwrpao. Мала је Текстилап иловнћ. Међу придошлица- после јесељег дела затзео ма налазе се и неколико нг- 14. место, v kavov Bepviy да рача из околних сеоских ће се Текстилац пробити у тимова, коЈи се налазс на средину табеле. Борац: Од пролећа на Градском стадиону И други параћински пред- Милановац), СпИановић ставник v шумадијско-помо- (Текстилац), Дачпћ (Радгагч* равској лиги стартовао је са ки, ТекиЈа), а из JHA cv се припоемама. У зимској nav- вратили Букић и Ракнћ. Bosh и Бопац је променио roe- pan је нагтустпо Добри1евнђ, кера. Дужности тренепа гг>и ко|н ће v наргдно! полуссхватио се Димитри|е Милен- зони бпанити боје Напретка ковпћ — Аоле, некадаши.з пз Дрсновца. игоач и тренер „стаклара- V .међгвсеменг смо сазнаца". ли да постоји мопгКност да Ha oKvnv 1е 20 играча. a v пролећном лелу ппвенегва прпттпеме cv започеле 18 |а- Борац настгпа на Гоадском Hvana. Од нових ст'знор.а tv стадионлг, vuecro на свом су Радовановић (Таково, Г. игра-мшггу крај Стакларе. Новоселац: Y очекиваљу скупштине Крагујевац: Раднички — Параћин 69:68 (28:33) Параћин: С. Петровнћ. J. Top њански 8 Мирчић 10. В Петрорић 7. Манојлпвић. А. Торљански, Филиповиђ, Михајло вић. Николић. Сретеновиђ 29, Оефановнћ 14 и Тарановски. Кошаркашиие Параћина гтре трпеле су у Крагујсвцу седми Стадионг Јед1гнство. Гледала ua: WU. Сгрзлци: Грбовмћ 2 и Драшковић за Јединство, a Остојић и Мм\енковић за Ди намо. Судија РаденковиЛ (Па рађнн). Јединство: Богосав.^евић (Стојковић) — Милићевић, Недељковнћ (В. Борђевић) — Дамњаносић, М. Петксвпћ, Велжовић — Илић (Симић) В. петковић (Кркић). Грбовип, Псливановић и Драшковић (Богдановић). По веома тешком терену Јединство је у првој овогодишњој утакмици прел својо.м гсублкком победио eKrarv Динама из Панчева, члана Вој воћанске лиге. Иако је ово била прва утакмииа нашег тиЧлановн најмлађег Фудбалског клуба, Новзселац, првн састанак cv има-ui 1 фебргара. Као и vbck највећн проблем за њих је недостатак терена. па cv npiiwvђени да се сналазе како ?мају и умеју. ГодиппБа скупштпна клуба заказана је за 8. фебруар и тада ће се подробније раз- .матратп свп пробле.лт коЈн тпште овај симпаттгчан п у поран фгдбалски колектнв. С. Драгутпноваћ Укрштене ВОДОРАВНО: речи број 2 УСПРАВНО: ма v припремно.м nepwoAv, може се рећи да су малобројни навијачи откшли кући зало ВОЛ.НИ игром свога тима. .3& лени” cv наступилЈ! без пет 1. Река v Србији, пропгче кроз Параћин, 6. манастир код Деспотовца, 12. хемијски елеменат, 13. одана, 15. турски великодостојник, 16. стара српска престоннца, 17. француски сликар, Анри, 18. нагпе острво, 19. име глумна Монтана, 20. оперска певачица, Марија, 21. менично јемство, 22. и.ме књижевника Држића, 23. смучарска дисциплина, 25. тврла гума, 27. вме глумца Арапђеловиђа. 28. једнако, 29. најраспроетрањенија бил>ка, 30. схраћенина за: својеручно, 31. лако ломл>ива, 32. врста занатлија, бхрв. — мн.), 33. кон>, 34. crapoivAejcKH цар, 35. мирис, 36. проналазач азбуке за слепе, Avi, 37. град у коме. излази лист „14 дана”, 38. наша река. 1. Такса на граииии (мн.), 2. наша река, 3. део лица, 4. иниција.м! нашег композитсра („Мала Флорами”), 5. мииерал пронгђен на Авали. 6. страно женско име. 7. северњачко име бога. 8. хе.мијскн знвк лантана. 9. ^ео Фгдбалсксг тима 6<н \ 10. 'етов^лиште на Јадоану, Ц. корпст (tvpu.\ 14. земни гас, 17. страно мушко име, 18 реч захваљивања, 20. лнвена посуда. 21. рибапска мрежа Смн.), 22. град v Херцеговини, 23. остарео човек, 24. и.ме глу.мипе Црнобори, 26. чз/вена каптагинска тврђавица, 27. стпл, 29. престо, 30. дом, пребивалитите. 31. део течности. 32. кантон у Швајцарској. 33. мера за ппвртпину (мн.)» 35. два слова, 36. ауто-ознака Битол»а. Мшпа Гајић стандардних првотимаиа из СТРЕЉАШТВО: УСКОРО СТАРТУЈЕ ЛИГА ПОМОРАВЉА 4 2 5 4 5 6 7 8 9 1о И 12. • 15 14- ф 15 46 17 18 19 ф 2о • 21 • 22 25 24 25 26 27 • 28 • 29 • 5о 51 • 52 • 55 34 ф 55 56 57 58 јесењег дела, али и озакав састав бно је кадар да бар аа нијансу налшра Панчевие. Иг рачи оба тима демонстрнрали су борбен фудоал, иако се на појединнима још увек осећа да немају довол>но снаге да из држе v истом ритму свих двадесет .минута. Пало је укуп но пет голова од којих је сва како најлеггши трећи гол Јединства, који је постигао рас положени пентарфор Иван Гр оовић. Центар-шут са десне сгране нападач Јединства је дивним ударцем главо.м претворко v гол. Сусрет је добро водпо Раден ковић из Параћина. С. Драгутииовпћ РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 1 ВОДОРАВНО: 1. Браико Крсмановић, 15. Рајко, 16. ,,.Мати“. 17. Orapv, 18. ада. 19. сл, 21. Мо, 32. ов, 23. нар, 24. ии, 25. Степановић, 29. на. 30. гоксини, 32. цепелин. 34. Лу. 35. Ма. 36. кв. 38. но, 39. Е (лке) 3 (Омер). 40. Монро, 42. дрес, 43. пзсат, 46. И (в?н) Г (vhavahH), 47. ага, 49. тр. 50 Дон. 51. цо, 52. Ним, 54. родоолов. 55. Аив. 56. сЈајац, 58. Ла, 59. Mapwia, 61. ка.диф, 62. Ма ја. 63. Церар. ® Набављено 50 путиака © Тренутно ради 20 дружина са 2.000 чланова Стрелачки савез Општпне дсбио је 30 ваздушннх пушака, марке ..АНШИЦ”, које су 75. године уплаћене средствима дружнна и Савеза. Такођс је х-плаћено 7 пушака марке „БРНО-2". које гоеба тек да сгигну, док је 13 ваздушних пушака добнвено по рзсподеаи. тако да смо ове годнне бо гатијн за 50 пушака. Meb^-тн.ч потребе су много веће. собзвром да на теритопиш Параћина има преко 20 лружина са око 2.000 чланова, полозина их је на селу- Већина ових дружина врло је активна, учеству је на општинскил! так.мичењн- .ма, организује друштвена такмичења улаже извесна оредства за набавку оружја и опреме, јер су средства савеза недовол>на да задовоље потребе дружнна. Али има и дру жине које слабо раде, непојавл»ују се на такмичењнма, не активни су. ТакоБе неке меоне заједннце илн раднеорганизаинје не издвајају ннкакво средство за овај внд спорта, док за друге спортове друштвеко корнсне даје се последња пара. Док се на конференцнјама и састанцнма изјаш њавало за спровођење концеп ције огтштечародне одбране и сал1озаштите. v праксн често се одступа од договореног. У тону су ннтензнвне припре ме за 3H.MCKV лигу Поморавлл, Левча и Ресаве. Прво коло ове лиге почиље 8 фебруара. чији је домаћин Параћин. а учоCTBvjv гоадике екипе* Светозарева, Свилајнца. Деспотовца, пунрнје и Параћина. Последњо 5-то коло одржаће се у Свилајнцу 21. марта кала ће се и коначно знати и победник. Иил> нам ie да вашн стрел ии стекну тактичарско искуствз како би што опремнији настуттили на репубдичко првенство. Ново формирана стре.\>ачк* дружина јс Даворак" прп пла нЈгнарско.м друштву. Такође је V току форхпграње лружинен v гарнизону ЈНА, као и кнтересовања за формирање дружине v неким селнма. С. Здравковић Изла(е OK ССРН ПАРАНИН Уређује: ’сдакционн колешјум Главнн п о&говорнп урелннк Саша Букнћ Лдреса Редакцнје: Парађнн Б. Кпсма^авићд 14 Тел. 83-694 ПТталпта: ,.ГЛАС’’ Беогоад ВлМко*”**”* 8 Тел. 335-384 Тпраж : 10.500
ЗАНИМЉИВОСТИ ЖИВИ МРТВАЦ XYMOPECKA Живота С. Голубовпћ родом пз Плане, сада живи на територнји општине Краљево, не трул« се да mi после 30. година од своје „с.мрти” псправи једну кеобпчну нечију шалу if докаже да се. гатак, налази међу жнвима. Шта се у ствари догодило? .JIoKoiiuiK’* је 1944. као н остали ступио i ctilm што је отишао i ровол»ац. Једног дана 1945. стижс у селу вест ол , друга” чиш нленппег годнне, V НОР-у, као добгодине, „1БСГОВОГ нн ло данас нпје гтврђен inmi је ниђен. 'а ie Живота попгнго у МАРИБОРУ. Може се зампслпти како cv н»егови род1гтел>и МПАН ову тужну вест. Као члалог су га оплакивали ЛИАИ. И ако „тсло" ООАНО ПрПпороднчпу човска сви н дубокожа- .локојнпка” лије донесено кући, обавили су сахрану н у.место леша у гроб ставплн његову одећу. По верском обечају родитеаи су с.мртни случај пријавнли и месно.м свештеиику, платили му опело и овај је извршио упис у кљигу умрлих у којој стоЈн да је „покојник" Жпвота Голубовнћ од оцаСпасоЈа и мајке Милосаве. живео 21. годину, умро 18. 07. 1945. годннс као војник v Марнбору гдс је и сахрањен. И ако снромашнн, родитељн су јсдног лана после извесног времена кренули да потраже и обиђу „прави гроб” свога сппа. МеВутнм, можс се замнслиги њпхово запрепашЈ^ењс, а и радост када cv ra v војној једнннци иашли живог. Ра.доcTii.ua ннје бпло itpaia. Жпоога је ..своју смрт" објаснно родител>и.ма да је бцо само ма\о болестан, да језбог тога лечен у болпнци те да се ihcroBo.u c.uphv само неко наша.\ио, .међутим, остаће тајна да лп се неко други илн сам Живота „Нашалио” са својим родитељима. Но било како да били Живота је званично „мртав” и требало би после толихо година да се обрати надлежнима како би ова неумесна „шала” била исправљена. Жарко Векпћ Плана МЕНШД ИЗ СКСЕВЦА свакнлашље.м жнвоту сус- .CYCPETH СЕЛА” 1976. А ШТА CAM ДРУГО МОГАО, ЉУДИ МОЈИ рећемо обнчне људп који личс на позпате лпчности „као јаје јајету'‘. Управо једног таквог двојника глу.мца Денмса Вивера, шерифа Мек.\агда из ТВ сернја ,ДПсрмф v Њујорку" снндпјо ie наш фоторспортеп у Спсевцу. На жалост право тгмс и презнме систовачког Меклауда нн с.мо успелм да утврднлм), већ је једино сигурно да је снн.мак направљен на једном од летошњих састанака мештана Сисевиа. Уколнко знате нме овог човека, јавпте нам, а ако имате и нског познаника који личи на неку познап/ личност јавите пам, а ми ћемо за узврат об јавити његов фотос. Кад наши суседи, Гиша н жена му Вулка, купише »/fully", моја Роса, жена мп, просто изгуби памет од зависти. Ухвати је нека трлсма па none мз дана у дан да тороћс, чанцриза. кукумавчи, и са суза.ма и бсз суза, једно то: те исПОЧЕЛО ЈЕ ПОЧЕЛО — Како то могу они, Гиша п Вулка, да к>упе Ифићу" а ми нс можемо? Iio чсму су они бол>и од нас? И ко је, напослетку, тај Гиша продавац у самопослузп, и ко је, па крај крајева, та Вулка, што дигла нос до Јссбсса — поварошена ссљанка са три разреда основне школе? ... Слушај, Васо пуиам на ребра кал чујем Вул ку како вичс с балкона, из свег гласа. како би је ја чула: ,Гишо, не.мој да заборавиш на ул>е! Гншо, jean ли опрао кола? Гишо, имаш лп у резсрвоару довољно бензина?” To она? Васо у инат мени. иде ми уз нос, пркоси. омаловажава ме. Зато. или да купимо „фићу” или ћу се обеситп! Знао са-м да неће да се обеси, и ту њену пр-птву са_м обе сио мачку о pen, али оно њено свакодневно торокање, кухумавчење и чангризање нисам могао да обесим на исто месса псдесет старих хиллдаркн. те тако положих тај проклетн испит прнлико.м петог нзлажен»а пред испитну комисију. , Одахнух. Да сам знао да једна невол>а вучс за собо.м другу нсво л»у не бих одахњивао. А ииицијатор те друге невоље опет је била .моја Роса. Она се одједном напендачн да полаже возачки испнт. И молио са.м је, м преклиљао да се окане возачког испита, поедставл>ају11и јој га у iiaicrpauunijitu боja.ua, као тројеглаву аждају која ће је прождерати, аја, чупам ексер из бетона него волан из Росиних руку. По.чирих се са сулбино.м. Нскабуде шта буде, а предосећа да неће добро бити, јер Роса уопштс нијс зарезмвала саобраћајне знаке и гтрописс и узврискивала је мрнликом сваког претицања, а претицала је свако возило којс је .мсгла да стигне и престигнс. И наравно. то се лоше завритило. Кад је покушала ла заобпђе један каиион натоварен чамовом грађо.ч сјурила ie „фпћу” на јед. на кола са бостаном и ла би избегла днректни сгдар скреништа ми то није вредело. нула ' у јарак са жабокречаОна је опет почела да тороће. кукумавчи и чангрнза. — Кад може Вулка Гишпна . ™ да » "<”• му cv. то н-ени рефлскси бол>и Р600*1 мозга, који ie био главод мојих? И каква ми је она ни кривац удеса који нас је иом. Мене су спдсиоци извуклн са сломл>ено.и ногом, а Росу V врсме зимских седељки и орела, данашња сеоска омладмна забавља се на орипшалан начин. Маштовити спглсзи пзмислили cv реч КВИЗ, па онда и такмпчење и „зготовплн" забаву за часове доколице. Међутим, КВИЗ нзје остао само као специфпчност енглеза, он се уз по.моћ телевнзије угњездио’' у осталс кутке кугz\e зе.\1а.х>ске. Сад впше нс кажу иде.м на прело или поссао. већ нде.м, идемо на квиз! Е па кад је тако онда прио- №емо на квпз „Сусретн села'1. Ни овај квнз није баш ,гмачији кашалЛ Ту су елегантнс водителже строго озбиљш! „квизијуси**, техннка, озвучења и све остало што може да le М. И. И тако у ово наше атомско времс, ужурбане цивилизацв- ,засуче.мо" мо снаге, разгали.мо Међутим и још којекаквнх термина термннологија, живи.мо не посе\а до прела него од кви до квпза... се замисли уз квиз, о чему сведоче и фотографије. И тако сваке годтше (зиме), рукаве, одмеравамаучимо понешто, се и тако редом... није баш тзЈКо једноставно бип1 „квчзкјус''. Mopa пре наступа. пред френетично.м публиком, да ce cam и сати проведу, над лптературом из Пол>опривреде, Устава. Општнаролне одбране, Прве по.иоћи. Књижевности. Спор то. Копрцао сам се док могао да се копрцам, a сам малаксао, налазећи сам кад се пред тоталнмм поразом. ја бацпх на талон свој најјачп и последњи адут: „Па мн, Росо једва саставља- .мо крај с крајем с нашим лнчнн.м дохоцима, још иисмо отплатили крсдит за веш-маши ну и електричну neh. а Гиша и Вулка су друто. Вулку помажу у нам11рн1ша.ма нлнп нз ссла, а Гнша, сем личног дохотка, прпми и вишкове. плус неки . дрп” у самоуслузи, и да ти дал»е не прича.м, мисли.м да ме разу.меш. — A uno тп, Васо, нешто не дппнеш? Одгворих јој: — Где и шта да дрпне.м? Но и кад бих нмао где и шта, не бнх, јер ја сам поштен човек. Она ни пет нн шест него ми пл»усне v лице: — To значи да си будала’ После оваквог дејалога. ia се предадох, положмх оружје, легох на руду. Изадужнвах се где год сам могао да се задужи.ч за учешће v готовом, отвормх креднт и — купих фнћу”, црне боје, ваљда у знак памет и интелигенцпја па да положи возачкп истпгг; а ја да не .uory да га положим? Слушај. Васо, јуче се заинат мени дерња са прозора: — Гишо, узећу хола ла ое олвезем до тетке Гине. Вратићу се за један сат. Ма. не брини. Знаш ваљла да сам возачкн испит положил* са одличним ... Ето.-Васо. тако она мени тргцира сваки дан. И ла знаш. Васо возићу и ја кола тта макар се свет главачке okdchvo! Опст сс ппедадох. положих ор’'жје. легох на pyav. Алп са Ростпјим возачхттм пстттом тппло ie хсного теже него са моптм. Она ie па пспиtv л>остп’ла селаи гтста: тгнптгта мз тегта м чет7»г»и пита m вожље. Л>ос’п*ла бп и осмп тпт н ко зна ionr колтпсо тпгга да не ггоолалох златан ттпстен х-птомеш* о\ ппкоЈиог оиа. те опст „полмазах” оттог члапа истттгтчс KOMcrrie. само са\ са псамхесст стапих хпл»адат>кгт, ’О-» како мп псче. Ро^'ч cavчај ?е тежп ол мог Бчло ,како бнхо. тек uoia Рпса поло жтт воаачктт тгсптгг оситг пит. млда ie ппилмком вожнл очетпала је'*ч лтд п прегазпла снатпао. Што се тиче „фиће” тај је лично на улубл>е.чу канту, као да га ie удесио оиај Панта из приче, стручњак за удешавање баба. Хаварисаног „фићу” смо продали будзашто, ногу сам излечио, нсто и Роса ребра, а.\и што се тиче њеног мозга, чини ми се да он ннкако није у реду. A то закључујем на основу следеће чнњензте: после три месеца наше саобраћајне несереће, она дш, синоћ, опет торокну: — Како бп бпдо. Васо да кугпсмо нека јача кола, стране марке, на црнмср „фолксваген”. Чује.м да ће Гиша и Вулка да продају „фићу'’ и купиће „фолксваген”, могу Нисам јој дао реченлцу. Счспао шу и у.мало да шта сам друго .моји! па кад они да доврши । сам је за гује задавим. A .могао, л>удн Чедомир Д. Јовапогаћ jO’^nr KOKnnTKV. Е, сад, пгго се ће од нас двоје тнче тога кал ко да вози и жа дости или заинат Роси ја је ннсистирала да будс зе — боје. Онда дође друга неволл: зачкм псттт. Ја сам мршав човек. лак камтару, а возачки истпгг короsoна ми смаљп од телесне тежине тпи кила и двеста грама, И пмтан>е 1е да лп бп ra vonurre положпо да. посаветован ол 1*едног колеге, не ..подмазах” ?елног члана испнтне комисмје колтгко кплометара приликом одласка на викенд. tv смо постнгли џентлменскп споразум на базп фифти-фибти, односно пола rrvra ia. пола она. И ко једне суботне коенусмо на втпсенд у једпо удаљено плајпгнско летовалтгагте. Ја изгтрах CBoiv половншг пута без шешке. Опда ce Роса докопа волана тако достојанствено и самоуверено као да ie возачкн ас ча тпггеонаипоначном iniBov. И то ме гплашп. та толпка њ“на самоувепеност. V ie'HOM rneiTVTKv мп cmhv миcao да.јој отме.ч волан пз pvkv, али ce оканнх тога. ieo би ми било лакше да зубима ишПозпвамо сина, Милана Б. Јевдосића који нас је напустио и оставио немоћне'да нам се врати у року од 7 дана. Ако се не вратн V одређено.м року бићемо принуђенн да га се судским путем одрек немо. После тога нећемо признаватн њега, његове другове, нјгги пак њсгову породнцу кад је буде имао. Божидар Б. Јевдосић Љубинка П. Јевдосић Бранка Крсмановића 61 Параћин МАРИН БРМБОЛИБ: МУЗЕЈ ГРАДУ ПАРАШУ — Колико познаЈемо обичај и вероваље наших стармх? Морам ггризнати да сам са мало.ч дозо.м жал>ен»а напустио одељеље у коме са.м се упознао са далеком и неписано.ч историјом овога краја, но гоњен жељом да што Binue сазнам о овоме граду, о овим људима и њиховнм обнчајима, у пратњи .мога љубазног водича, ушао сам у просторију мспуњено.м старим аутентичннм нотпња.ма, те предметима који сада служе само као спо.мен, као доказ некадашњем начнну живота п рада. Фасциниран сам бпо бојама, мапггом и лепото.м старнх ношњи, чије се копије. често доста \оше, могу вилетм само на приредбама фолклорнмх дружина. Тешко је наћи речи, којом бп сс могла изразитн сва та лепота, тај велики труд, уткан у блу »е, јелеке, сукње, мараме и каннце. Заваљујући идејн да сс ова стара одећа поставп на лутке, менн се указала јелинствена прнлчка да је разгледам са свнх страна, јср морате прнзнати да се данас тешко може наићи на неког старог, којн би био вољаи да се окреће ттрсд вама, како бч што бол>е внлели његову одећу". Разгледајући олећу naiuiix старих, слушао са.м веома интересантнс легендс о настанку појединих села, као и о обичајима који су данас добри.м делом и заборављени. Ретки су данас крајеви у којима се .могу срести ти прадавнн обнчаји. Савре.мепи те.мno и начин живота су и у овој областп оставили свој траг. Најстарији помен о насељу на овој тсриторији налазимо код једног старог хације, којн помиње Сарматос. Вероватно да је ово насел>е основало племс Сармата, које су Ри.мљани покорили и силом населили по читаво.м Балкану. Но то насеље је разрушено до темеља, и све до 14-ог века, на овој територији је постојало само ссоско насеље. У 15-о.м веку, у време деспота Бурђа Бранковића, овде наставе варошко насеље, од када Параћин полако почиње да се претвара v град. Ливаде, тепелуци и остали делови чннили су дивнт елегантну ношњу стаповника, сада већ града Параћина. Појавио се нови стил у одевању који је мало везе нмао са реоско.м ношњо.м. Ово је био мој први сусрет са старом градском ношњом, пошто са.м до сада и.мао прнлике да је једино впдим у делнма српских слпкара, пз краја прошлог и почетка овога века. Један ман>и део просторнје у ко.ме су своје место нашли: троношци, ниски округли сто, посуде од печене зе.мље, вериге као и остали предмети везани за једно старо домаћинство, као да је био нсцуњен днмом старог отвореног огњишта. Лако сам могао за.мислмтн те мале сељачке куће испуњене димом и киселим задахо.ч влажне одеће. Y том времену када се о некој индустрији није ип сањало, разбој, бућкало за маслац, црепуља, чуча, буклија, кудеља и вретено прелстављалн су скоро неодвојпви део сваког до.маћинства. Полако смо улазили у Србију из вре- .мена Обреновића, у Србију која је покушавала да створи hckv организован1пу производњу, привреду. Дајући разне yervnке досељеницнма, кнез Милош је покушао на тај начин да ојача градове и привреду у Србији. Млин у Параћмну претставља вероватно првн привредни објекат који јс подигао кнез Милош. Слушао сам историјат настанка овога млина, о мајстору Јохану из Сре.мске Митровице, о тешкоћа- .ма око набавке опре.че из Темпшвара. Једним поступним прсгледом културноисторијског развоја овога краја, стиглн с.мо и до настанка три највеће индустријскс куће у граду. Сигуран сам да би се цела студија могла написати о настанку и развоју ове три фабрике, но пошто је то сада било немоryhe остварити, ја сам се задовољно и са веома сажетим објаипћењпма фотоса, који Нскопнпе у Спсевцу су на вео.ма приступачан и лак начнн говорнли о развојном путу и настанку ових кућа. Лако само могао пратнтн настанак м развој фабрике шгофа основане 1919. године, фабрике стакла са њени.м, на многи.м графикама стЗрих мајстора овековеченнм, дувачнма стакла те фабрнке цемента која је свој развој почела у малој воденици где је млела цемент. Тек са.м сада стекао праву слику о мукотрпном раду, о развоју, о тешким и примитивним услови.ма из којих су никли овп сада већ индустријски гиганти. До мене су допрле речи захвалности. упућене радшти.ма и стручњаци.ма фабрпке це.мента, од мога воднча. Чуо сам да се њима мора захвљдити за постојање, мада још увек скромне, палеонтолошке збирке. Витрмна је била нспучвена фосилним остацима, потпуно це.\нм' отисцима риба, разних крл>уштн, пужића, лисгова и другим организама. Били cv то сачуванн оста ци становника водених површина, које су некада покривале неке делове овога краја. Мала збирка ножева, јатагана. сабл»п н пушака кремењача. навела би нскога посепгоца, који не познаје историју нашсг иарода, да по.мисли да је упао у неки ратиборан народ. Мени се та грешка нкје могла десити. To су била једпна средства човека овоia краја, да одбрани своју слободу. Сети.ио се само колнко је ратова он водпо за са.мо два протекла века. Само је тридесет година прошло. од времена кала је на веома тежак и крвави начин одбранно cbojv слободу, своје достојанство. | I 1 I I I