БРОЈ 66. W ДАНА СТРЛНА II 7. ОКТОБАР — ДАН АРТИАјЕРИЈЕ АРТНЉЕРЦН НАБРАННКУДОМОВННЕ V свпм артиљсријским јсди- тнв окупатора слави сс као нипа.ма ЈНА свечано јс прос- Дан артнљсрије. Крснуло се са лављеп 7. октобар — Дан ар- чстири топа, а из рата се изатлљеријс. шло са 4.600 топова, 700 миноНа овај даи прс 35 година бацача. Од заробљеног оружпартизанскс једнннцс у борбл ја формнранс су бројке артиза ослобођењс Крал»ева употрс љсријскс јсдиннцс којс су дале бнлс су артиљсријска opyba. To велнки допринос за коначно ос јс била батсрнја од чстнрн то- лобоБењс зсмљс. Плотун за одбрану отаџбмне па калибра 76 мм. заробљсно од немачкнх фашнста. По већ постојеђем плану Врховног штаба, а у цпљу проши рсња слободнс тсрнторије у овом делу Србнје, почегком окV касарии народног хс роја Бранка Крсмановпha, у јеаиници мајора на јс свечалост. Додсље Живка Поповића обавље на су прлзнања и иаграде: Зиачкк' „Примернп војник" добплн су: Разводник ФранковнИ Славко и војник Грсгорчић Mupen. Наградно одсуство добнли су: Поручник Александар Мартиновић, војник Маринко Бошљак и војннх — возач Марјано вић Мпко који је добио и прслазну заставу „Зеленог сигнала** као нај бољи возач у јединнцм. Уметнички програм из вели су ученнци Ги.мназије „13. октобар" ч Ос- 1 новнс школе „Момчило I Поповић — Озрен" из Па ј раћнна. । тобра, тсжиштс дејства партн занскнх одрсда у долини Западне Моравс преносп се на Кра љсво. Краљево су бранпле јакс немачкс снаге. V ослобоВспо.м Краљеву учсствовали су Краље вачкп одред, Трновскп, Љубич ки и Драгочевскп батаљон Чачанског одреда са око 4.500 бо раца. То.м прилпком заробљена су четирн топа Kofu су први пут употребљена 7. октобра 1941. годнне. Овај дан када су борци НОБ-а први пут употрсбили артиљеријска оруђа у борби проОВОМ СЦЕНОМ из ПРЕДСТАВЕ „БРАНИТЕ ЉУБАВ” ОТПОЧЕАИ CV ОКТОБАРСКИ CVCPETH V послератном развијању ЈНА посебна пожња је посвсћена модерннзацији и усавршавању артиљсријс. V Касарни „Браико Крсмановић” припадниик Гарнизола, о.м ладинс и граБани заједннчки су прославнлн Дан артнљеријс, а најзаслужпиЈнм војпицнма и старсшпиама подсљсна су висока признања. С. 3. ИЗ РАДА OK ССО На заједничко.м састанку Општинског комитета СК н Председнишзва Општинске конференције ССО разговарано о избори.ма у ССО н даљим задацтш Савеза комуннста на то.м плану В Састанку присуствовали ДРАГАН НЕДИК, председнлк illcbvопштинске конферснцијс ССО л МИЛЕНКО МИКИН, секретар Међуошитнне конферешшје. — Избори су поред одлучног залагања оргаиизованнх соција листичких снага, на челу са СК за самоупрвно социјалистл чко усмеравање и активно учс шће младих у даљој акшпи за ожлвотворење новог ндејно-по лптичког капашпста оргапизо вања омладиие. појачане актнв досадашњи резултати OK ССО востк омладнпскс организаинје и утврђснк задаци за иаредни v cnpoBobeibv прогрма друпп вс ллх промспа у који.ма младп внде јсдлу могућност за остваривањс сопсгзеллх тежњи п лнтереса. у врсмс када јсдинствена оргаиизацнја младлх, свлакл.м дачом, постаје идејно, акцнопо н органнзалиоло свс монолнтлија м политпчкн мобилппја, а остваривањс Акцк* овс акцнје биле што успешни оно-политичког програма и Ста : ------------ .... тута Савсза социјалнстичкс ом ладлнс Србнјс — постајс свс доследнијс — рскао ic измеБу осталог Стојал Динић прсдсс дник OK ССО v свом уводном нзлагању, а говорио јс и о резултатлма које је омладлнска органлзација постигла за про текле две године. На састанку су раз.матранл у усвојенн закључци Mebyon штинске колференције СК Ту мадија н Поморавље који нстл Представници Привредне коморе у Параћину Председник Привреднс коморе Региона Шумадијс и Поморавља Живо јин Милупшовић и noi прсдседник Драгал МмлојевиН посетили су нашу Општину и обишлл три лајвсћа радна колек тнва: Фабрлку штофова „Бралко Крс.мановлћ” Српску фабрику стакла и Фабрлку цемента „Нови Поповац” као и ФТМ „Пролетер”. Руководиоци Приврсднс коморс водилл су разговоре са прсдставллцима Скупштине Општине и оргализацлја удруженог рада о проблемима пословања и постигнутлм резултатлма. a посебно су сс лнтсрссова ли за планове развоја до 1980. годлнс. V вези с тим блло је речи о међусоблој сарадњи организација удру женог рада у Региону Шумаднје л По.моравља л могућлостима за л>ихс5- во повезнвање и пословну сарадњ\’. Д. Г. чу задатке СК v избору у ССО. Закључии Ни бити достављслл свим ОО СК н ОО ССО како би ове оргаллзацлје саглсдалс до садашњс резултате у својим средннама и у складу с тим долели програм рада. Y дпскуспЈама су нстицани псрлод, ирс свега на слровоНељу пзбора, око уплса зај.ма као и на enpoDobciby друглх акил ја које трсба д? организујеОК ССО. Посебно је пнсистнраио па што бољем коордлнирању лзмсђу омладиискс организаци је и цруглх друшгвено-политичкнх органплаипја како бн свс je организованс. М. М. НАСТАВЉАЈУ се археолошки радови Манаетнр „Намасф" ® Наставл>ени су археолошко-конзерваторскп радови у долини Црнице ® Откривене и ре конструисане до ове године непознате просторије Иовегодннс јсЗавод за заштиту спомсннка културс лз Крагујевца у сарадњи са СИЗом културе општине Параћин, ластавио са археолошко-копзерваторским радовима на маиастирском komtuickcv ,.Намасија". Ради се лаиме о локалитсту, којн јслоциран око 1000 метара северно од села Забрсгс, на благој окуцн рсксЦрницс. Од овог, некада слгурно јачсг ско ломског лего свстовног цснтра, осталн су очувалп остаци многобројннх сколомсклх обје ката и црквс. Уз јужил зид цр квс carpabeu јс паракллс, у чнјем јс доњс.м улутраилисм дслу сачувап всо.ма леп жлво пис. Доминантал објекат па локалитсту јс свакако велика злдана сушнлца, која ic служлла за печсњс и сушсње керамлчклх посуда ц опске. Вслика ковачнлца која сс налази у њсном пpoдvжeткy у правцу пстока, такође сведочи о веома развлјслом залатству. Током овогодпшњс кампан>с успели смо да открпјемо и стамбене просторлје, које сс у благом полукругу протсжу у југолсточлом делу комллекса. Остаци злдова којл су сс задржалп иа стелл која сс стрмо спушта до рекс, омо гућили су нам да реконструи ПРИЗНАЊЕ ЗА РАД НА СУЗБИЈАЊУ НЕПИСМЕНОСТИ ЗЛАТНО СЛОВО ШКОЛИ ЗА основно 0БРА30ВАЊЕ ОДРАСЛИХ Простора пма довољно, зашггсрссованлх такоБе, али па ра нема! Ако то.мс додамо и чшвеницу да јс наша општи* на на последљсм месту на Регнону по броју неписмсннх према попису из 1971. годпне са бројкама од: 15.028 неписмених; 10.821 потпуно неписме иих; до 35 година старостнпо тпуно исписменпх 519, а полуПИС.МСШ1Х 3.640, свакако да ово плтање захтева много вишс интересовања. Радничком уттивсрзптету јесте до сада више пута вредпо ван рад, потврђнвана су му сва залагаља и ангажованосг, алн уз мало већу сарадњу са раднлм организацијама, друтп твено-политичкнм оргарпгзацпјама, Заједиицом основног образовања и васпитаља, успех би на пољу опнсмењаваља био много виднлји, јер ни мало инјс пријагно да сс поменути подаци веИ годинама провлачс. С. Јоваповић Жу® На овогодлнлбсм Вуковом сабору међу доблтниил.ма „Злат ног слова” нашла сс и Школа за основло образоваЈБс одраслих при Радничком универзитету у Параћину. Једно овако прлзлање нас је подстакло да се мало влшс заннтерссујемо и упитамо шта јс то што ју је нзвело лз анолимности, због чсга је Јвено нмс одјекнуло у постојбини нашег великала, просветлтеља и рсформатора нашег језнка. Дссстогодлшњс рално нскуство и плодотворал рад су јој долсли прлзнањс, „Златно слово" л новчану награду V врероватно да јс ово.мс допринела идеја што су паралелно са школо.м уведени и курсеви који прлвлаче кандпдате, пружа им се могућност да стекиу одрсБену квалификацлју, ау зависностл с тим и већа могућност за запослењем. Y овим клгпама седели су пеки данашњи економнстн, техничарн, саобраћајни ннжсњсри... Седеле су мајкс и слнови. очеви и кћери. Оно што је Једннствено у вечерње.м школству, а карак* терлстично за ову школу, су такозвана лстећа оделења. ОмогуНује се полазнику да по al 'z:~ диости од десет хиљада динара. Док сми разговарали са \-п равппко.м школс, Стојаном АрсиИе.м, схватили смо да је награда и дошла v праве руке. Јср. ннсмо, поосто, могли ни једну јсдлну реченицу да завршимо без тгрскнда. Заинте ресоваии кандидати, ллчно ллл телефонским глггем. мала јс всћ школска годпна увелико отпочсла, желслн cv ла се илформпту м да отпочну са похаГзањем наставе, па смо често почим>алн лз почетка. Бпло ic tv и кршнпх момака, средовечплх жена, оних који су оставили посао v лностран ству и дошлп, да iv. напокналс OIio што су пскада пропусткли. Школа радл пглнм капанл тстом, лма оделења. шест филаснра Заједлица за основно образовањс и васплта ibe, а два Раднички унпверзнтст. Квко смо чули ол управнлка Арснћа пнтсрссоваљс ic огромно, нема осипаља. што јс један вслпкн проблем свнх всречљих основних школа. Be шсмо просторнЈе аа koic сс ллјс лп прстпостављало да no стојс, а којс су срушелс одропом земљншта са суседлог брда. На цслом локалитсту јс јасно видљиво да је граднтел* веома вешто корнстло за своју град»у конфигурацију терена. Многобројпи остаци предме та од гвожБа, костп и печепс зсмљс. Y веллкој мерн помажу да сс бољс упозпа начлн жлвота п рада пекадашљлх становнпка „На.масије”. Судеhn no остацима ирквс и појединпх делова утврБсња, наста пак овог комплекса може.мо датпрати у крај XIV нлп почетак XV вска. « М. Брмболнћ xaba наставу у с.мснп која iwy одговара. прикључнвши сс од lOBapajyhe.M оделсњг. Као веома позлтиван оцељен је и рад прнпремних одслења, којлх у овој годнни иема, у Рашевицк, Својнову п Поточцу. Било је размишља* Оглашавам неважећим иидекс број 459-С на име Љнљанс Гајић из Сики* рцце. Оглашавам псважећим сведочанство V1U разреда лздато v 0. Ш. „Радоје ЛомачовиИ’' на нмс Вере Станпшић пз ПараНина. ња ме да се таква оделсња офор при свакој сеоској матлчној школл. али је све то нензводљиво због недовољних финанснјских средстава, па сс за сада остаје са.мо на раз.ммшљању. ПОАЕМИКА Завршила сс јслна школска годлна у којој су свс школе наше општине прихватнлс Правнлник о процсни резултата рада и паграБнвања. Нсдавно јс обављена свсчаност >ia којој су објављени постлгнути ус лесп школа и паставппкаи подсљспс награде, И свебк било лспо да псма случаје ва гдс су постпгпути лајболл рсзултати, a .ia. тл паставницп, за такав рад ис добију блло какво признаibc, бпло од Зајсднпцс обра зовања плп својс шко.че. Заједлпца образовап.а јс за групу прсд.мета ва име прнјава шхоле u иаставнпкл наградила паставпнке за ос војено прво и друго мссто. МеБутнм, за rpynv прсдмета којисубнлп обавсзнн затсс тлрање, азакојс ссппјс злало до па нсколлко дана прс тестираља, наставпиилма који су постигли пајбоље резултатс нпје пружлла ini јсдну icibiiry v виду при знаља за њихов труд и залагаље. Ово каже.м због тога, uno се ceriuia да књлга ма лагради најбољс ученике на том тсстирању. Тако је моја учешша за освојспо прво место narpabcna KibiiroM, а њсн наставпик, чцји су ученили били пајбол>и, нпје ни позван па ту свечаност, која се одржала при крају школскс годиОглашавам неважеђом зипло.му о завршеном испиту I1HHV рана вице. гммназије у Пара1968/69. на имс ЗоМилетнИа нз PanicОглашавам певажећпм свс.ЈОчанство о завршепом IV разреду О. Ш. Лебина 1951/32. године на н.ме Мкрославе Петровнћ н i Лсбиис и дупликат свс дочанства издатог 12. II. 1964. године. Оглашавам неважећпм сзедочанство четвртог разреда гл.мназије издато школскс 1967/68 године у Нуприји на име Надежде Дракулић из Параћпна. ле. Скоро сам v Заједниии образовања тражио да ми сс то објасни. Рекли су кш да ЈБНХОВ11М Правллннком то ллје било зацртано. За утсху су ми реклп да ћс то школа исправнти. А сада је то нова прича! Већина школа јс гтредложила по тпп наставлпка за награђи ган.с Kojii су својлм радом и успехо.м допрпнелм да е? н.ихова школа v 1975/76. iiabc \teby награ1зенпм. И мој vcnex мојих учсника је мпого доприкео да се моја школа nabc на сам врх. A сво шта сс догодппо. И nope I. тога uito су школске 1975/76. године вредновани it билп позлатп резултати рааа иаставлика, школа „Радојс Домановић” нпјс гледала на то. и тајним гласањсм лрсдложена су трн насгавпика. алп јс прп хваНсн предлог длрсктора да сс гледају рсзултати рада уназад за 5-6 годнна. Зашто то, како то? Менп не што илје iaciio! Школе „Ву ра Јакшић" и „Стевал ЈаковљсвлИ” предложиле су наставнлкс блологије за наrpabiiBaibc за освојено друго — трсћс место, a ia co no стотп пут питам шта нмам од тога што v школн .»Радоје Домановић” ц другп пут освајам прво место на тестпраљу?! Аца Петковић, паставппк
12. CTPAHA M ДАНЛ БРОЈ M, noЉ 0 П P И B P E Д 4 КРАТКИ CYCPETH MECHE ЗАЈЕДНИЦЕ Y ДОЊЕМ ВИДОВУ, 4EI1YPY И ШАВЦУ Сеоски водовод за Дан ослобођења Среднпом октобра раднцци „Водовода" запршлли су радо вс на главном доводу ссоског водопода у дужнни од 8 кмло метара који лролази кроз Доњс Вндово, Чспуре. и Шавац. Вредност досадашњпх радова нзноси око 400.000 дннара, a у току су радови на попратном воду од Шавца до ПараБина стопом од 4 од 30 одсто Радови су шени. јср сс одсто и учсшћсм врло брзо заврморао иекористн KAO Ci НЛЈАЕПШИМ БУЛЕВАРМ На рсду је друга фаза изгрл i п.с разводне мрсжс кроз ссчо V укупиој дужини од 18 кило мстара. — Прсма нашсм планкраљу потписивањс уговора са заин тсресованлм домаћинствима треба да отпочнс 1. иовембра. рекао нам :с Мпомпр АралВе ловић, длректор ООYP „ВодоБОД". Цена прикључака још пијс позната док иам се ие озобрс бесповратна средства од Репуб личке заједницс здравствсног осигураља, и других организапија, Јито be свакако знатно CAtaibiuif цену. ГакоБс, у циљу појсфтињсња лрстложсно јс да Месис зајсл ницс саме урадс јсдан дсо пос ла, као што ic одвожсње виш ка зсмље. набавл»ањс потребнс количпне псска, копањс шахта и друго. Го he смањпти цсну за 1.500,00 старих дннара по до маћннству. Вслику олакшицу дајс и Југословснска инвсстиццона банка. Свако домаћлнство којс xohe да се прикључн у градски водовод може да узмс крс дит на три годлнс са ка.матном тн суви период кад нс.ма подзс.минх вода. Ту трсба истађи и :io\ioh мештана ових ссла. Скоро нлко од њих нијс уложно жалбу за накнаду штсте, пормално, учнњену на том атару, рскао је на крају дирсктор Араиђеловић. Опакој бопести, бубрсжном всФритпсу, који је годинама харао у ови.м ссли.ма кочачно сс стапо на крај. Всроватно већ у мдућој годнјп! Bchniia станов г.шитва io Чепура, Шавца и Цојбсг Видова имаћс здраву пијаћу воду. М. Дихпгтријсвић допнсннцн ЈАВЉАЈУ ПОДСЕНАЊА Михајло самоуки ПУТ — ЗА ДАН РЕПУБАИКЕ СИКИРИЦД: .Мссна зајсдница Сиклрица скоро да је испунила Акционн план за ову годину. Постављена је станица за протнвградну заштиту, ограосно је сеоско rpot> ље, а до 29. новсмбра — Дана Републике, главна улнца кроз ссло у дужиnit од три кило.мстра биће асвалтпрана. Постављањс асвалта коштаћс око 20.700.00 лпнара, a радове изводи ГПП „13. ок тобар" САМОДОПРИНОС ЗА CYBE ПУТЕВЕ ГОРЊЕ ВИДОВО: Пр ви кубици шл>\д1ка изпсзенн су на улиие и прилазнс путевс. који требв да буду оспоссбљснн за лревоз летннс. За ову акцију уведен је самодопринос од 10 одсто на до ходак од пољопривредс и 800 дннара по тракто ру, а судећи према први.м резултатима грађани су озбиљно схва гилл овај подухват. Б. СтефановнИ сликар и марксиста .Михајило Благојсвмћ Врс.мс је најбољн лек и најправеднијм суднја. Али пиЈе увек гако. У вртлогу крупнпх збивања и лруилвсних прсобрз жаја често се нзгуби нз видаи допринос оних непознатих некмара, подједнако заслужених за успех и ново урсВење. Такав је случај са Михајлом — Мико.м Благојсвиће.м, комуни том и марксистом из Поточца, којн сс уз своју полнтичку актавност бавио и сликањсм. А како .локољсња дсла судс, шта је чије дају свима" верује.м да јс ред да првл лут јавио нсшто кажс.мо □ Михајлу Благо јевићу, itcroDOM раду и делу. Вратнвшн се са Срс.мскогфр онта као скојевац, у оио врс ме јсдан од најобразованијих људи у селу, започиње своју плодну. али ла жалост кратко* трајну дслатност. Прихвата сс библпотеке и пабавља потрсбне књпге, а онда пде од куће до icvhc н омладинтБма н ста ријима делл књиге на читањс, једноставно нх „задужујс" да читају. Био је широклх полм* тичкмх логлсда, утицајан меby младима пако ла јс успсо да окулп јсдан вслпки број иа преднлх омл.аинацд око ссбс и да ilx мзграћује у ко.муиио тичком духу. Интересантно јс рећи и тола је Михајло бно и првп самоуки сликар нз овог дела Ломо равл>а. Још на Сре.мском фрон ту, у рову из.међу два прсдаха. .машио сс оловке и цртао своје другове и ратне гтустошн. Y слободн је још емергнчмлјс наставно да ради на свом уметничком пољу огледајућп се „ у уљу. И псс.ме са родољу бпво.м и соипјалмом темагиком нспуљавале cv стршшце његоеог Дневннка, пуног за1П1мљиввх забелсжака. Алн ннјс успсо да заврши. „Трагически колац” пратио је и lEcra и 1949. годинс нзпснада умре МнхаЈло Благојсвић, ко А1униста и умстник. Његови цртежл и слнкс ви силе су дуго у кући њсгових родЈггеља. а онда јс јсдан по јсдан рад нестајао зувек. Тренутно сачувано јс само лвадесетак иртежа, али којв опет довољно говорс о ово.м вредном човскг. члјл сс цопринос не с.ме заборавити. ДРАГОЉУБ УДРУЖЕНИ Млади пољопрнврсдни лро извођач Драгољуб Јаћимо oith из Ратара ових дана сигурно јс Boh спрсман за почстак бсрбс, да скн нс свој труд и зној са њлва. А под знојем и берн Бст ic бољн, нада сс овај пољоприврсдннк. Додушс мсханизација у Драгољубо rom машинском парку ола кшава тешки посао. Вред пост овс пољопрпврсднс .мс хаинзаинје износп око 20 милмона старих динара. Алл су зато 7 хсктара обрадлвс површпнс увек па времс и добро обрађени. Гаји све пољопрнврсдне културс. Алн посебну пажЈБу nocBehyjc сточарству Свакс годинс нспоручм-је од 10 до 15 товљсии.ч бикова п око 100 прасади. Y шта ли л.ма трн .музарс. агодишњс задрузн испоручн око 5 хиљада литара млека. — Чини ми се да ic сточни фонд опао код нас, кажс Драгољуб, јер нц ценс не гарантују његову будућност. Ту јс читава наша при вреда хсндикспирана, па и ми произвођачи. Ипак „скако сс сналазим н иадам сс да he удружепи рад допринети брже.м paaBojv пољопрнврсдс Б. С. Кренимо у поссту Мссиој за једници села Стрижа, два ки ломстра од задњих градсглх ку ha, покрај машстралнс пругс Бсоград — Скопл>с, право у је динн ссоска булсвар у општн пи Параћип. Нсма разговора о селу и љсговнм мапорима да се прсобрати у модсрну ур бану средину, а да сс нс помсне Стрижа.њени жлтсљи. врсдни пољоприврсдкици, произвођачи поврћа којс из пространих баштовапа идс на многс зслспс пијацс широм зе.мље. Њихове 1Биве поодавно узоравају трак торл, а алејс паприкс, купуса и ловрћа наводњавају модерие пумпс којс муљевиту воду Мо равишта прстачу у ллодне браз де По.моравља. И тако из дала у дан, мз гсдине у годину, свс врсдније н истрајније, модсрнијс и кориснмје. Нсгдс v марту месецу, у оквиру такмичсња, „Сусретн ссла” организова на је својеврсна и атрактивна смотра сеоскс мсханлзанијс, лрсд задивљеним гостмма и мс штанмма протупћала јс колона Чссто јсдноставно, са гтумо оби чнс лопгкс лдскутујс, преддаже и залажс се за све ствари којс су од ннтсрсса за ссло. Са по иосом показуЈе лепо уређсну салу Задружног до.ма, зидови окрсчсни јарким бојама, лозо рница опрсмљеиа за све врстс сстрадних ирлрсдби, под ЧИСТ прекривсн таписоном. Када до be врсме так.мичења за најбоље село у Општини, сала је дупкс пуна, сјати сс цело ссло да ап лаудлра младићима и дсвојкама из фолклорне групе, младим музичари.ма певачима, цлумци ма. Зато жири и не може да лх заоблђс ра увек добију ви соки број пбсна на ранг листи, Оним што јс до сада поститнуто, сасвим пормално, .менгга ни ссла hmcv задовољни. Иако је лспо и пол>скн радовн у пуном јеку, разговара сс о два актуслна проблсма: изградњи још једне трафостанице и ису шивању једиог дела мочварнот атара што се зовс Стришка ба ра. „Трсба нам join струје, п то квалитетније”, каже БорђеШљ М. ШћспановиБ: Мотнв са села М. Димнтрпјсвпћ УДРУЖЕЊЕ НОСИААЦА аабанске споменице ЛОВОКРАДИЦАМА ОДУЗЕТ ТРАКТОР Двадесет осмог септембра око 22 часа на non ручју ссла Бошљана ло вокрадицс су трактори ма и фаровнма уништавалс дивљач. Захваљујуhn ангажовапости мнли ционара Никодија Игљаговића — Коде „з Пара ћнна и Душана Петрови ha, предссдпик. Управиог одбора ловачког дру штва ловокрадлде су по хватанс и то: Миодраг АврамовнИ, Драган Симић и Радс ИлиИ сви из Бошњана. Том приликом и.м јс одузет трактор ко ш ic власннштво Гради бора Илнћа из Бошњана као и два зеиа и један фазан. Y tokv ноћн јс ухваћен и Слобоцан Шутић којп је бесправно користло оружјс које му ic на ли пу мсста одузето. М. М. Последњи витезови Кајмакчалана Победилн су на Церу, Колубари, Кајмакчалану, Солунском фронту, из 1ржали тсрор н ра товања у НОБ-у, ннсу поклек ли у зароб Бспиштву, али нс могу да се одупру општем не пријател.у — старости. За дсвст тодина, колико дуго постоји Удружсњс носнлаца ал банскс споменнце, укупно јс та чно croTifiiv сслупана — крека љених српскпх витсзова са прослављених исторнјскич бојв шта. Трспутно, ^дружење OKvnr.sa још 71 члапа, све у дубокој ста рости, који срло рстко долазе н ла својс тидлшњс скуппггн пе. Как /кпве л радс тс чаомс старлне по машим сслима, нп тересовалп смо се у Удргжеи»у код Стрлхомира Mithitha. — После 1S67 годинс кадп је формирапо ^дружсњс паше co цијалпстичко друштво се пос тарало ла тим заслужним људн ма обсзбсли мирпу старост. Ј1»у днма којп iricy били у рацном одпосу II чнје економско сгање јс неповотно подељена ic ма гсри.јална r«‘»»,oh v склалу са ВПСШ1ОМ дохоЈка ид пољонрии рсдс, рекао нам је Страхиља .Mubuh, благајник. Затим „солу ннк” пмају и бснсфиинју на желсзнмци. Три пута годишњс могу се бгсплатно возити у зс мљи, затим бесплатну вожњу имају и кол већине аутосаобра hajintx предузећа. Од Општине рсдовно цзбијамо и субвезннцу за посетс Зејтинлпку и осталнм историјскпм спомеиицима in првог светског рата. Овс годинс у ту сврху смо добнлн милиов спрнх динара. ОрганизуЈемо и чешће посс те и сбилазммо наше борцс. To је њнма свахако велика подрш ка и уверсље да нису заборав п>сни. дарскс диввзије. Младост л неисцрпно рсдољубљс у младој крвн помоглл су му да све издржи и врати се здрав са бсдом. то по А онда у Другом свстском ра гу не.мачке трупе га заробљава ју н одводе у ропство Хонфслс, Нинрберг, Ломелбург, Ботхорн су злогласна мсста кроз које је прошла, да би се 22. августа 1945. годинс вратио у слободну Нуприју и наставио учитељску каријеру. Данас јс Страхомир Мићић, благајник у Удружсњу носила иа албанскс споменицс, и веро патно једап no година.ма од нај старлјих рсзсрвни.х калетана. Стално у покрету. ведар и спрс тан да помогне још не мисли нз годннс и старост — онако озбиљно. око четрдссетак трактора који- -ма су управљали младићи, сре ДЈБОвечии пољопривредници, у гучБсвима, шајкачама, плавим раднлчклм комбинезонима. И то правом, главном улицом ко ја сс приснјавала на шкртом пролећном сунцу, преко глаткс асвалтме траке што је одскора заменила блатњави и џомбав сесоски пут. Стрлжани се поносе тим сво јим булеварима, јединим у ово.м крају. онвнченим зеленом ХНВ1ШОМ, бетонским ЈгаичњаLUiAta и стазо.м за пешаке л бициклисте. А м>мх има много. Јутром крећу у град са канта ма пуним густог млека, само ie штета што се све то .млско ле сакупи и слмје у котлове и машине па да га искористе сви: љубитсљп маслаца, скрав јогурта. И io he, надајмо се, ускоро бити. На домаку града, уз фабрику адитива. ускоро ће изићи велика млекара са моде рни-м капацитетлхга за откуп л прераду млека па ћс и Стрижа од тога видети велике користм. Лето јс већ зацарило па се Ci рлжаш! већ љутс на трговинг Шта he Оа поврћем које већ буја по лејама? Имају најквалитетнију шаргарепу, куттус, a о паприци и да се нс говори. Тржиште неорганизовано, цене нестабилнс. трговина неакзивна. A то добрим пољопривредницима нихако не одговара. Градска пијаца довољно несна бдсвена, а само један пушкомет од њих хиљаде радничких породица чека на јевтиније л квалитстније снабдевагБс. ,Мп смо сваког момента спремми аа фабричке рссторане н синдикалнс подружнлие снаблева мо поврћем, кажс Добра Младеновић, земљорадник, делегат у Bchy месних заједница „само да се са другови.ма говоримо, самоуправљачки, и онн имају разумевањс за ше пробле.ме”. А Добра МладеновнН, прича за ссбе Динамичан, ло ла иаМ. Днмитријевић јс ак на YFIIIC ЗАЈМА Y СЕЛИМА тиван и свуда присутан: говорниии Скупштинс, у Задру жно.м дому, на састанку Мссне заједнице. Свуда одскује љс ивнћ, радник у трговини, пред ссдник Месне организације ССРН — „сваким даном" т< у наше село улазе нови апаратл, живот постаје лепши и тражи своје. Да лапомене.мо да до са да село нма око 260 тслевизора и преко 300 радио-апарата. He бројимо фрлжлдере, лгтедњаке, електричне пумпс. „Иако је село окружсно плодни.м баштама, то није довољно. ИсушиваЈБе.м Стратке баре добнће сс још велики комплскс плодллх површмна ла he, у.место житкс и мутне воде ту стајати лојс засаВенс квалитетпо.м папри* ком. Уређење.м улмца још сс не задовољава село, главна је урс ђена, а многе споредне пошљу нчанс, само ]ош да сс прекрије асвалтом, па опда заувек зб<> гом блату и густим облацима прапшне. Редовно се одржавају скупови у читаошши и Задружном дому, јер је интерес за друштвено-политичкл живот велмк. Увек има довољно прнсутних да предложе, размотре или одлуче о питањима од заједнмчког интереса. Не.ма много дивс ргентних мишљсња и поступака. Онда, када изграде став, онда су веома компакгни. ,Дз није тако, кажс Борђс Шљивић, зар бисмо постигли све оно што данас имамо?" Ових даиа у селу је мир. Су нчани дани су разбацали вредне Стрижане по пољи.ма и баш тама. Најлепшн сеоски булевар V ово.м крају је пуст све док сунце не зађе за обронке Јухора и селом не потскнс прија тна свежмна. Оида оживи сквер код задружног до.ма, ззчу јс се музика из отворених прозора ц вратница, а у читаониии сс спрема иовн скул. Гово ри сс о Напрту закона о удруженом раду који јс за оваквс лољопривредпике вео.ма интсрс сантан. Пљуште питаља и запа жања, с.миреио и жустро, јср идсја о удружлсању ’срсдстава н рада овде плје нова п нспоз ната. Сви очскују када he сс свс то рсаллзоваги па ла још врсднијс кре.чу у новн жпвот. НАЈМЛАБИ СОЛУНАЦ Најмлађн солунац у нашој општинц јс Страхо.мир Muhiih it има „само" осамдесст годлна. Мобнлисан јс као последње годиште и упућсн у Вачкл батхкол. У Солулу је одслужио Кадар, а онва крспуо на фронт Кајмакчалап, Груште, Бктол> Јобро пољс. само су нскс котс па грновнг;*м папо-чком nyiv Страхомировим, у 22. луку Вар Акција се Y сепнма наше општине упис зај.ма је почсо са извесним за кашњење.м. V 34 села око 800 домаИинстава уписало је преко 1.000.000,00 динара. Највећи број уписника је из Бошњала и Сикмрицс. Док је актлвност око уписа зај.ма по ссбно затајила v Лешју, Сињем Виру, Чспуру, Буснловцу, Голу бовцу, Клачевнци, Горљој Му тницп, Забрезл л Текијп. НајRchy суму зајма уписао је Гво зден НнколиН — Њуња кз Тре шњевице м то. 200.000,00 динагов рсзак it сугсстиван глас. Саша ЧукиИ наставља ра. Мићу рекордсрима су и Мнлосав MiLioiucBiih из Шалу довца који је уписао 25.200,00 динара Радисав Маринковић тз кођсиз Шалудовца са 11.000,00 длнара и Млрослав Марннко вић из Дреновца који је упи сао 5.000,00 дплара. Обзпром да акција још тра је следи још cehc ангажовањс активиста на селу и са право.м се може очеклвати ла he сс она до краја бити успсшно оба вљена, ЗАНАТЛНЈЕ УПНСАЛЕ ЗАЈАМ М. М. Осма Подружннца ССРН у граду узсла јс ла ссбс обавезу ла код свих занатлија у граду врши \raic зај.ма □оивено јс зО прнватних зднатлнја који смсју својс ралње у Параћнну, и свих 50 су упмсали зајам v укупном износу од 130.000,00. Највећн износ од 12.000,00 динара еписао је Никола Пстровмћ, ћурчмја, док су изпос ол 5.000, ДЈшара уписали Радослав Николић, аутомсханпчар. ДамЈам Арсеновски, корацнја, Лазин Дсмнои, посласти. чар, Властнмнр ГруЈић аутомсхаЈшчар и Миролд/б Фч лнповнћ. М. м. I
sw<sw
g& миs>Soae> "d>2 Pl
CTPAHA 15. 14 ДАНА EPOJ 66. СПОРТ • ФИЗИЧКА KYATYPA @ СПОРТ © ФИЗИЧКА KYATYPA НАШИ ПАДОБРАНЦИ ВРАТИЛИ СЕ ИЗ РИМА Нећемо са расистима! — To је наш отпор мрачној политици расне мржње у Јужноафричкој Унији — каже један од вођа пута, Славко Годић Агснцијска всст о отказива ity учсшИа нашнх падобрана2? на недачно одржаном свет ском купу у Риму као и разло зи таквог гсста нису изненадилп нашу спортску јавност, уто л.чко прс кала сс зна наш политички стаз прсма свему оно Годић, како мушка тако и жснска репрезентацнја. Сви су би ли спремни да дају максимум у репрсзслтовању нашег падобронског спорта, бсз обзира на карактср и хваллтст овогодиш* њсг Падобранског купа. Повра так у зсмљу je тсшко пао као спортистн.ма, али као грађани ма нссврстале, самоуправис земљс је иала \ део част да на овај начин пружс свој отпор пре.ма политмчкој пракси која, нгекако има те зс.мље. Зато cbilm жал!О руку, расистима!! удсда и у спорту ЗАПИСИ И СЕБАЊА ЈЕСЕЊИ КРОС ,Ј1ролећни крос” одржан после припрс.ма и всжби у марту мессцу био јс значајаи допрлнос v снажсшу спортског жлвота код нас. На кросу је учествовало ме што беле властн радс у Ју-__ жпо — афричкој унији Kojaje .танас бастион раснс мржњс и попрнште расне ссгрегацнје на афричком ковпшенту. Сгав јс Јсдинствен н катсгорнчан: са раснстима нема сарадње нн на спортском пољу, све док се кр^ ше основна људска права. Спорт је део савременог живота . н таква полнтика се рефлекту је и на спортско борилиште. £ Застава наше земље је спуштел иа и наши спортистн су сс( вратили својим кућама. 0 свему томе разговарамо са јсдним од вођа наше екипеб Славком Годнћем, који је непуна два месеца руководио при премама наших рспрезентатива 1 иа на аеродрому у Давндовцу. Када смо их посетили у јулу мссецу припреме су биле у пупом јеку, сви су сс радовали нсликом догађају у коме ће „укрстити копља” са најбољим асовима плавих висина из целог света. Нико тада није ни иретпостављао да ће мсђу њима бити и спортсти земље која је довољно омражена од чита вог напредног човечанства. Без обзира што су то спортнсти, они су део једногподнебл>а, јед не политике која јс своје лицс показала у правој боји у после ,Ч’Бе врсме када су на улицама гомошљнх градова пуцали на црно становпмштво и разрачупавало пендрецима у затворских ћелијама. — Изнелађење је било утоли ко веће што се до последњег часа није претпостављало даће они учсствивати — каже Славко Годић — став нашс владе н паше Партнје је сасвим дово ..•,но познат. Без обзира на свакаква тумачиља ми смо једноставно спустнлн заставу са ја рбола и одбилн учешће у дефнлеу. Нисхч, ни прнхватнли позив домаАина да будемо го cm такмлчсња, јер бл то знамнло прихвагање присуства та к.мичара из Јужнс Афрнке. Наши такмичари су се вео.ма темељно припремали, наставља спортистима пруалл нећемо Наогп падобранцн на припремама EHTY3HJA3AM ФYДБAЛEPA ИЗ ШАВЦА СПОРТ и оно ПРЕ ПОДНЕ НА ПОЛИГОНУ flue подне на полигону Планом и програмом обуке за рсзервле војле старешллс, порсд општсг дсла обукс, планирано је да се извсдс и дсо примс и»сне (практичне) склопу тог плана рама, 3. октобра дине нзвсдено јс рсзервнлх војних обкс. Y и прог1976. го гађање старсшина из пнштоља, на полигону »Делиорман”. И порсд тога што добар дсо старешила нсма прлликс да чеш11с raba из овог витсшког оружја, a нски и по први пут гаbajy, рсзуптати у целини су добри. Најбољн међу њнма би ■in су: 1. Миомир Лазић, Станко Здравковић, 3. Борче Павловић, Жарко ЂојапиН, Јоже Фатур, Све тислав Матић, Смма Нооакови!), Ратко Јопаноnirh и други. До краја годинс планн* рано јс да сс нзведс још л дсо практнчпе обуке, a ускоро H3Hpiuithc сс и про всра зпања из општсг дс ла обукс, (прсостапог граднва из две те.мс). Ycnex пропсрс знања завнснћс од инднвидуалног рада сваког појсдин ца. С обзиром ла јс матсријал благоврсмсло уручеп старсшипама очекујс мо н овдс добрс рсзултате. С. Здравковић преко 360 такмичара н такмичарки. Впдан vcnex постп гао јс фискултурни актив „Напредак” /из Дрсновиа, који је извео 85 такмичара. Дессњи крос” одржаће се децептрализовано по гимнастичким спортскнм лруштвнма и активнма v врсмену од 15. октобра До 15. новембра. Да би се лале што већс п правнлннјс могућности успеха у такхшчсњима ,Јесењи крос" he се одржати по слсдећим категоријама. Мушкарци: од 14 до 15 годипа стаза од 1.000 метара; од 16 до 18 годпна стаза 1500 метара; од 18 до 30 година стаза 2.000 мстара; ол 30 до 40 година стаза 1500 мстара, преко 40 голина 1 000 метара. Жене: од 16 до 18 година 800 мстара: од 1S до 35 година 1.000 мегара; преко 35 година 600 метара. Сва гимнастичка л спортска друштва и сви активи одмах треба да приступс организацији трспипга и припре.мама терсна, уколико то до сада није учиљено. Важно је eeh у току тренин га спровести тачну евпденцију а на дан таклшчсн>а спровсстн добру организацнју такмнчења. „Јессњн крос* послужићс свим такмичарима за значку флскултурпика — полагање лормс у истрајном трчању. Кроз ,Јссен>и крос” пшластичка друштоа и актлви трсба да спровсду масовно уппсивање новог члан ства. На крос се треба изаћи са трспингом и припрема« .ма. Бсз најмање десет систс.матских тренинга неће сс постићн потрсбна фпзичка кондиција. Само тако,ЈСрос” нећс бити мучења за такмичарс, всК уживање Ва младс и злраве организмс. Смпљапиа („БУДУКНОСТ- од 12. 1946. г.) ФУДБАДСКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ОПШТИНЕ TOCTYJE Y KPAAaEBY Најбољи фудбалери обс onnrrmicxe лпгс састају се са својим клубским друговнма, рспрезептативцима Отплтплс Краљсво. ЗА СТРЕАЦЕ НИЈЕ БИАО ОДМОРА И „мајстора cw®“ „МОРАВА” ПЛОВИ У ЛИГУ ф Y сслу Шавцу, јсдипа разонода фудбал, па ипак, меигганп нису показали довољно разумсвзња за свој клуб. Тренер овог сеоског клуба, Драгослав Мијатовнћ-Мића, задовољан успесима, алп и забрннут наста.тим финансијскпм потсшкоћама Фудбалски клуб „МОРАВА" из Шавца, основан 1950. годннс суочаван с разни.м проблсмима, до 1927. год. апстинирао принудно v више наврата. Исте годи не на чепу клуба, долази добровољно, радаик Трговинског иредузећа .ЈДумадија" Драгос лав Мијатоввћ познатији у тр говачком свету по наднмку Мућа. Поиут искусног хпрурга, Myha, лначе некадашљи лг рач истог клуба, предходло чи сти клуб од старих ислужених играча. Тако подхшаБена еки па, у почетку трпи пораз. Мла днНи жељпи нгрс л доказиванл на зсленом пољу, уједнн>енн уп орним ентузијазмо.м свога тре нера, всћ 1974. године улазе у Прву опипинску лигу. Исте го дине освајају Омладински куп града. Y таккипарској 74/75. го дини, ocnajajy прво мссто у Првој општинској лиги и по лово Омладннскн куп града. Освајањем првог мсста у Општинској лиги омогуНили су себи улазак у Међуопштинску лигу — Југ, где се поред сијасет потешкоћа. а пре свега фиЈгансијских, нпак пласирају мс by најбољом тројком. Прва трл кола у овој годиии најављују рскло би се и внше од рсалних могућности, јср „Морава" је у свих 5 сусрета убслсжила лобеде, и ако је играла н на страни. СудеИн по до сада пре ђено.м луту и рсзултатима који су v сталном успону, оптлмизам трснсра Myhe, — да he се борити за највиши плас.ман, нема разлога одбацнти. To би била кратка прича све тлије стране. в из угла из кога обичан човек може да уочи са мо резултате. Али, тт до ових рсзултата познат је само младим фудбалерима и тренеру „Мораве”. — Јсдва нскако кубуримо са издаци.ма — жалосно he Myha. Па даљс јс готово ие.могућс ра дити бсз одреБспе финансијскс iioMohn. Ове годипс оегали смо због нсразу.мсваља појединаца, и бсз онс мнии.малнс финапспј ске помоћм Мссис зајсдтте, нокривамо еамо судијскс трош кове. Једлла трснутна помоИ од 1.500 дипара коју добнјамо од ЗЗФ културу, нс стиже ли за покривањс основних трошкова. Мграчи сами nch годпла.ма сло сс трошкове прсвоза и нсопхо днс спортске опреме. Лнчно, нс вндим трснутног излаза, До да нас, за рслативло кратко врсмс .Морава" има 30 члапова којг својнм мсссчни.м прнлогом у пиду члачаринс од 10 днлара покушавају ла подржс овај ма лп, а.ти досто|ан пажљс сеоскн клуб. Meby нрвима, члаловнсу постали, осмогодшињи Станнша Трифуновић, Драгицл Пеpuh, радпица „Встарорима . иа чак н трговачкн путник, Ми одраг Каровић, илаче из Кра љева. Ако кажемо п то да у сслу Шавцу, осим фудбалских ута кмнца. нсма нлкаквих других прнредби и забавс, онда је за иста псвсроватно да од 200 до мова колико бројн село, нема ЈЕДИНСТВО ЈУГ већег интереоовања ла се своме клубу који то прс свега зас лужује, ако ннкако другачлјс, онда бар чланаршгом од нара месечно по.могне. Да на крају кажемо и 10 дн то да трснер Мућа успех свога клуба нл у једном моменту не приписујс себи, већ га делн подједла ко са својим фудбалсрима. Уч лањеље мештана у клуб било бн најбоље хвала за све што су до сада постигли. Ми се нада .мо да he тако бити, и да Не.мо следеИо.м прнлнком пмати прн лике да се сусретлсмо са ловнм члановн.ма клуба прпјатеља .ЛТорава" Љубнша Цветковпк — Луша БУДУЋНОСТ 1:0 [0:0] Стадион: Јсдинства: Глсцалаца: око 800. Судпја: Антић (Ннш) 7. Стрслац: Васић у 59. минуту. Жути картои: Богдановић (Јсдинство), Старчеимћ, Д. ОбрадовчИ м Ребић (Будућ* ност). ЈЕДИНСТВО: Богосављсвић, Живковнћ 6, М. Петковнћ 6. Јо вановиИ 7, Пеливановић 7. Дад јаиоБић 5, Богдановнћ 6, Мила кослћ 5. (Bacnh —), ТомиН 5, Недељковић 5 (В. Петковић 6), МнлићевиИ 5. БУДУБНОСТ: Јевтнћ 7, Вели мировић 7, Старчевић 6, ЈаковЉСВ1111 6, ЖпвковиН 6, Мпјато вић. Рвовић 7. Рсбић 6, Бурић 5, Пауновнћ 6, Игњатовнћ 6 (Д. Обрадовић 6) И још јсдна у низу слабих игара домаћег ttlmu. Јсдинство јс осг.ЈЈнло оба бола, али је иг ром разочарало све присутне на стадиону. Пре.ма игри и шан сама гости су заслужили бод. Јсдини гол на утакмици постигао је ВасиН. Чим јс игру постнгао јс гол, судару са голмапом тсжс повређен па је у болницу. ушао у али је у Јсвтпћем пребачен Уобнчајека пауза у стрелопггву овс годииг вцјс бплд. јср се редуб.имхо и држанко ирхвсЕЗО ?«£!< пуш-чом одржавало у овгусту Стрелачки сзисез Пзргћина нд рстг,бличхом првеиспгу идстуиао је са две екмпе jyiutopa и екиппм селиира. Нлбош! резудзат постигао је Јуниор Иезл МплоЈскнђ 483 сругж ■ заузсо осаш иссто у Републ1ао<. a onaj 6poj иосјеј дрнео му је зиаљс .дајстор стрелаи". Зкхое ^маЈстор стрслад" оспојко је Слободав Костић у лиги Шумадир-Поморааде са 450 кругова, као в Зорап ttonojKonirf), кз турпмру гроловз у Кљажевцу. До сцдз ово зпим io one тешхе дисшпглиис нмао је ветергп Мплорзд Ковачсвмћ. Ог^ голмие no гтрпн пут одржлвл се тлкдпгчепл зп Куп СгрелЈЈЧког сзвсзд Југослапнје. Опптшско пркенсто одрждио јс 18. септембрд io лисциплннг МК ггушхс 20—6 локсћн. Eiuunut рсзудтатш Прво место оснојида јс склпд СФС са 668 кругова, лруго мссто осоојилл јс екнпа ЕШЦ „Борис Кпдрич" са 656 хругова, а трсћс место злузела јс екипа Гпмназијс ,.13 октобзр” 616 кругова. Нпјбол>п појелтодп: Милорад Ковачспић са 180 кр/Јива од могућих 200, просек свакл мггац, 9, Зораи ЖјшковпВ, са 175 кругова и Мплс Иап11 са 171 круг. Ошш рсзултатом осоојплп су п зваље „одллчаи стрелац", н добпли дпплому п одгопарзЈућс зпачхс. Ha pcntonxuroM такмпчвБу Шухидпја — Поморав- .fec ехипа Ilapahnita пласЈгрл-ui сс на трс|>с м«тто, послс Крагујевца и Свстозарева, од укупно S екппа. колчко irt јс учествовало 26. саттсмбрз у Крагујевцу. У октобру одржлћс се всћ традлилоналло гакдш ње у част 13. октобро — Лзпа ослобођеп.а грзда. Стрељачла дружгаш „Михајло Илхћ — Ky.va” пра СФС долгаћвш је еккпе ITpinirnoie, Кљажевда R БуттрпЈС, a odo TaiauFieibe одржаћс сс 10 октпбра. Стрсллчкп савез орпшпзгје •n.’ptnrp за спс стреллчке дружипс општпне u cue катсгоријс стре.\дца ваздуипгом пушком 17. октобра. На ооом турннру очскујемо вслпку масовстост н AOCipt- рсзултате. Станко Здравковнђ фудбалски ентузнјасти из Шавца ма рада па пољу плапииарства niicahe.MO у следснс.м броју. К0 СУ ови ДЕЧАЦИ? о љпхосим раду и резултати-
ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦИОНА БАНКА ПАРАЋИН ЧЕСТИТА 13. ОКТОБАР ЦЈ *1862^ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА јтп _ATtire~ Честита 15. октобар Дан ослобођења својим штедишама уземљи и ино~ странству, радним људима и грађанима Поморавља, за које врши све банкапске услуге под најповиљнијим условима ► !> k < 4 4 4 ◄ 4 4 0 » k k k k k 4 4 4 4 4 4 4 4 VELIKA MORAVA“ Cuprija РАДНА 0РГАННЗАЦНЈА ТРГОВННСКО ПРЕДУЗЕВЕ HA ВЕЛИКО H МАЛ0 „ШУМАДНЈА" - ПАРАКНН CA CBOJHM OCHOBHHM 0РГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА „ТЕХНОТЕКСТНЛ" ЗА ПРОМЕТ ТЕХНИЧКЕ И TEKCTHЛНЕ РОБЕ, „ПРЕХРАНА" ЗА ПРОМЕТ ПРЕХРАНЕ И КУБННХ ПОТРЕБА H РАДНОМ ЗАЈЕДННЦОМ ЗАЈЕДННЧКНХ СЛУЖБН ЧЕСТИТА 13. ОКТОБAP -ДAH ОСАОБОЂЕЊА СЕшјим поеловним при|ателвим® радним А»уднма и грађаншма наше Општине СбИМ ПОСАОВНИМ Свим пословним пријатељима, радним људима и грађанима наше Општине честита > k k k i> k k k k > k k k k ►k < 4 4 4 4 <3 4 4 4 4 ◄ < 4 4 4 4 « 4 4 4 4 4 4 4 4 Предузеће за сервисно ремонтне услуге и промет резервних делова и возила са солидарном одговорношћу 13. ОКТОБАР ДАН ОСАОБОЂЕЊА ►k► ПРИЈАТШМА И РАДНИМ А.УДИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИ ЧЕСТИТА 13. ОКТОБАР ДАН 0СА0Б0ЂЕЊА ► ► ► > ► ► ► ► > k ► ► ► ► ► k k k k > s» > % > Издаје: OK cci'tt llAPAhHH. \pcb\je: Редакционн копегиЈум. Главни и идговорни уредник, Саша Бтеић. Лдреса Редакције: ПараНпн: Б. Крсмановића 14, icji. 83-694 шна ВлајковиБева 8, тел. 335-388. Тираж: 10.100
ЗАБЕЛЕЖЕНО V ПРОААЗУ Фењери и светиљке ДАИА ГОДПНА III БРОЈ 67 ПАРАБИН 25. ОКТОБАР 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ АРУГОГ VTOPKA ЦЕНА 2 ДИНАРА ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РААНОГ НАРОАА ОППТТИНЕ ПАРАБИН lie .mu.hi ирој жнтсЈВа Hauler града ccha сс врсмсна када су градскс улнцс освсгл.авалн чкшвастн фсшсри којн cv се н.Un.т у прва прсдвсчсрја, а гаснлн рано v зору. Било како било онн су нспуњавали своју намену свстлеНи ноћу, а још внiiic дајућн градској чаршијн својс спсцлфично обележјс ИНТНМНОСТИ I! смирсности живота којн сс углавном одвнјао у породнчном кругу. Градска општина јс задужмвала свога „фењерџнју" који јс всома профссионалпо обављао свој посао на општс задовољство грађана и општинскпх отаца. Времсна су сс лромсннла и градске улнцс су постале плато модерпог доба, слика к прилика прогреса и цивнлизације, а фењерн су остали на изблсдслим фотогра фијама као спо.меи и уздах посталгпје. Бљсснулс су слс ктрнчне светнљке, нсонскс цеви чнјс се светло расуло и по најудаљеннјим сокацнма. Са новнм улицама ннцало је и ново освстл>ењс. бар је тако требало да буде. Градска расвста јс постала брига Скутптипс општинс која, нз буџстских срсдстава обезбсВује трошкове за квалитетпо и одговарајућс освстљавањс. Нсшто ол овога јс у реду. Свакс всчери сс палс светла. а ујутру race, понскац н остају цео дан. алп за то исма много замсркн Пово i за ову тсму јс празнпк иашсг граца каца cv грађани псвољип констатовалп па иам ic град мрачан. Ако је исрпферпја таква то сс и лгбжс сматратн бољком урбализованс срсднне. али је сггтуација таква н са ужим иснтром. Главна улииа јс |1сдовол41о светла, шетали1итс на градском ксју је пот ;н no v мраку. Прнлазне саoSpahaitiHUc. »з свпх праваиа, по правилу пружају су.морну слнку за многс мо порнзованс гостс који долазс I! навраћају у Параћии: у.мссто бл»ештавих асвалтннх трака полуосвстљснс, нли неосвет.Ђенс катахомбс по којнма се тешко можс наслутитн. какав јс Параћин ноћу. А наши читаоци захтевапншјпс и томе. Можда he нско озбнљно да загледа како нам функцнонишс гра дска расвета na he сс потру 1ити да сс и ово питаље Habe на дневном реду Скупштннс, влн нскс друштвепо- -политнчкс оргапизацнјс на ко.мс граБани могу да утичу на комуналне ироблемс. И ми, сво, пишсмо са намером да будс бољс и лепшс. Ако пе будс друкчије онда he сс многи, ломатаjyhii сс по мрачнпм улнцама, ссНати фсњера и општинскнх фељеринја који су свој носао обављалн псдантно и одговорно. ПОЗИВ ПИОНИРИМА — САРАДНИЦИМА KO ЈЕ „ШАМПИОН СТАРОСТИ” Акција под иазивом лсдеља солндарностн" јс прнлика да покажемо колмко бринемо о старим и изнемоглим људнма који жпвс у нашој срсдпин. Око пас, у насељу.селу. у улици, у суседном стану живс људп којн су дожнвелн дубоку старост на којс смо, можда, забора вили v свакоднсвпом тс.мпу живота. Можда нм јс лотрсбна по.моћ, ситна услуга или јсдноставно, људскс лоИЛИНС. ПИОНИРИ, УЧЕНИЦИ ОСНОВНИХ ШКОЛА! Ако познајстс тс људс, знатс њихова нмена, долазиге v контакт са њима јавнтс ла.м да зајсдннчкн пропађемо ДНашхиона старости" и покажсмо ла нх паша средина нијс заборавила. Јавите сс тслефоно.м, шш пис.меио, или лнчно у Рсдакцију листа „14 дана" Параћнн, Бранка Крсмано^пћа бр. 48. телефоп 83-694. Најуспслијим прилозима Рсдакција припрема прнгоднс награде. СВЕЧАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Наша средина је држала борбено место у фронту социјалистичке изградње ® Свечаном скупу присуствовалн гостн из Крапнне. ПеИн и општина пашсг Региона © Реферат о друштвеном, полнтичком и прпвредном развоју општине поднео Драгап Вел>- ковић ф Уручене октобарске награде и признања Наша среднна, наша општнна, са ко.мунистима, радннчком класом, свнм радним људима и граВанима. чврсто јс држала своје борбено место у јединствено.м фронту социјалпстичке изградње земље, рекао је на почетку излагања Драган Велг ковић, потпредседник Скупнпline оппггнне и наставио. Равноправно са другпм крајсвима и пародима Југославије, подмосили смо свс тешкоНе, како економске тако и политпчке. било да су долазиле са нстока нлп запада, али смо и тада показалп своју једниственост и прпнцппнјелпост, доследно спроводећи курс сопственог сонијалн стнчког развоја. Ушли смо. да клс, у o6hobv и мзградњу земље са одговорношНу соцнјалистнчких стваралаца и свешћу да. радећн н стварајуЈш у нашој средипп, пашо| опшгпнп, лзграВујемо п богагимо себе, али нстовремено и Јсдпако све крајеве наше СоцпЈалмстичке Југо славнјс. внцећн у томе једннство као наш нспосредни социјалистичкн цнљ и интерес. Плодови и резултатн дннамнчког послератног развоја спшnine Парапнч, дело су нашкх заједничких сгремљења н заједннчкнх напора. Дина.мичан послсратнн развој створпо је такве услове који овој општини омогућују знатно бржн развој у наредном перподу il поред тренутнпх гешкоћа у привредн. о којнма сам напред говорио. Ова година била јс за свс самоуправнс органе. дслегате, друштвено-полнтичке радникс п радне људс у целини, годипа изјашњаваља и опрсде.всља за програме даљсг развоја и стварања »аквиг СКОНО.МСКОГ иотенцијала. који треба да нас сврста у ред опшпша са натпроссчнил! привредним и друштвеним растом у Републлцн. Управо, после д\ гпх, озбиљшг; п до краја реално сагледаннх кретаља развоја, среднном ове године угврдили смо плаи лрнврсдног н друшјвсног развоја општинс од 1976—1980. годнне. Друштвени план наше огшјnine за наредних псг година је досга амбицнозан, али н реално остварљнв. Мн смо свсснн чиibciiime да бсз јакс, конкуренгно способне н акумулативпс приврсдс не.ма ни дохотка нн средстава за прошнрену репро дукцију и отуда с.мо сс опреде лнлн за програмс којн he убрзатн прпвреднм развој општинс у целини. а посебно младих радннх органпзаиија. Желн.м овом прилико.м посеб но да истакне.м да смо средњорочнп програм развоја општннс усвојпли у време веома ннтензивне днскгспјс о Нацртк Зако на о удруженом раду, чн.ме јс потпупнје схваНена суштнна па ших програмскнх определења. пре свега са еспекта усклаБп вања зајепннчкнх иптсрсса \ општнни. il vnpaBO. такав прн лаз v раз.матрашу и коначпом усвајању овог документа, чпја реалнзацпја кретпоставља пптеграцију рада п средстава, односно прсвазллажеше отућеноcm радннка од матернјалпих услова it резу.ттата њиховог рада. како је то у Нацрту Закопа посебпо нстакнуто, представља својсврстап допрпнос афирма цнјп и даљем '•папређен.у делегатског систе.ма у општпни н мсханизма договарања о зајсдV МЕБУОПШТИНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ СКС ПРНПРЕМА СЕ САВЕТОВАЊЕ О AKTVEAНИМ ПРОБАЕМИМА МАРКСИСТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА V ШКОЛАМА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА До 10. пове.мбра ове годппс одржаће сс савстовање на нпвоу Рсгнона са циљс.м да се саглсдају проблсмн п стањс v областп марксистичког образовања v пашим школама. Материјал су прнпрс.мнле раднс групе н он обухвапа свс стспене образован.а код нас са поссбним осврго.м па институцнонални облнк .масовног маркснстпчког образован»а. Послс одржаног савстовања са оценама п закљу iцима бнИе упознати комуннстп и паставннчкн колективи у образовно-васпптннм установама како би се ово.м питању пришло са стаповншта самоуправпог ту.мдчења нашс стварности. I_________________________________________________________ СТАЊЕ НА НАШИМ ПОЉИМА Времевзски теемац Снажна кошава и хладна киша која јс дувала неколико дана успорила јс бербу на нашим пољима која већ, ионако, доста касни. Ипак, кукуруз је скинуг око 80 одсто на друштвсном и прнватном секгору Приносн сс разлнчито креИу, од 5 — 6 хи .вада килограма по хсктару У прекоморавском крају, а до 4 хнљаде на подручју „Агроекспорта”. Удружени пољопривредник Марјановић нз Поточца убирао јс по вагон са хсктара. Babeibe шећсрнс рспс улази у пуну фазу, просечна дигсс- »нја нзносн око 15 одсто, a откупљујс се по ценп од 51 па ру по кнлогра.му. Берба грожba јс тек започела, а овогодиш ilh квалитст лије подбацио, обавеетнли су нас стручњаци. Jcceiba ссгез пшенице трснутно јс заустазљепа због доста расквашснс земљс, али се всру јс да he бнти иа врсмс завршсна. Због врменског тсснаца no Гостн и учссннци свсчане седнице )<1!Ч1си.м нпгерсспма и цнљсви .ма даљег развоја. Економски ноказагсљн разво ја рпштннс ПараКнн no 1980 године, говоре о сназн п при вредно.м norciiiiiiia ly којп трс б? макспмзпно искорнстнтн н валорнзовати кроз нове ирел ности. Vnopcbyjyhii стањс прнврсде у прошлој голипн са про јектованим локазатељнма у 1980. годппн. можс.мо констатоватп да he укупан прнход бпти удвостручен н износнћс 419 милијарди старих дипара. Стопа рагса дохотка биће 9,5. а остаbOiipiiBpeaii!!uh he морати сва кп лсп гренутак максималпо да искористе. М. ДимитријевиИ УЧЕНИЦИ ЕШЦ „Б0Р11С КИДРИЧ ' ЗА ЗАЈАМ 106.600,00 ДИНАРА Hccy.Mibiiuo јс да је акцпја уииса зај.ма и кид о.мла1ипс н учепнка схваИена сасвнм правилио, V ЕШЦ „Борпс Кндрич” захваљујуКн плаиској органиЈацпјн к детал»но.м упознавању, како учсннка тако н родитсл.а, ui странс наставпнка, ,је од првпх дана настало право такмнчење Mcby одељељима. Свн ученпци, 750 ibiix, cv noiпнсалп формуларс iipii.ao;i<iibiiiu за заја.м колнко ко може. Најмањи износ бно је 100 динара, a iiainchn 3.000 дннара. На првом месту пашло сс одсљеп.с 11-5 (29 учеичка) са сумо.м од 9.100 дипара, другом 111-7 (9000 дпнараЈ, а па трећсм месту 1-2 (7750 дннара). Свакако да је ово завидна сума прнложсиа за зајам алп јс много важпија само масовност, само свссрмо прнхватањс акцијс од стране младнх, њихов пун доирипос да се смирс водс наших река и нзбсгиу жртвс па нашим друмовима. так ,10X01 ка i peiahc се no годпuiiboj стопн од 17.4. Инвсстицијс v привре in нзносиће преко 215 милнјардн старпх дпнара од чега с-. 12 односн на градљу нови фабрнкс иемсита, ки.|л ipcoa да \-диоиiручн садашн»у пронзводњу. Нанионалпи доходак no i.iaun стаповкнка нзносиће у 1980 годннн 2.140 000 старнх динара. Ето, такав јс иаш llapahini јучс, такав ic данас. такзв he бити сутра. Ни теме.'1>има порушеног нзираднлп смо снажну матсрнјалну осноиу, иа те.мељн- .ма nocTO.jchcr градпмо пово, jane н прогреспвнијс. Градимо н ИЗАОЖБОМ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УЧЕНИЦИМА V аулама гимназије „13. октобар' и.мали смо прллнке ia вндимо једну Јштересантну н ло мало нсобичну нзложб\. Фа ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ УДРУЖИВАЊЕ СРЕДСТАВА ЗА СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ Стручна с.нжба Самоуправне шперсснс заједннпе ciaiioBuii.a сачпннла јс лрезлог самоуправких споразу.мл за \ др\ пвап.с срсдсгава м сгамбсих изгра иву. О одрсдбама noxieHviiix локумепата грсба .ia сс пзјасне граbaiin н радни људп лугем јавнс диск\спје с обзнро.м да се ради о оажппм nirtniuiMa лпчиог н друшгвсног стапларда. Тексгоие самоуправнпх споразума доносимо на стра на.ма 5. п 6. laiiamibcr броја лпста ..14. ДАНА". брнка цсмснга Новн Попо* вад" у же.т.11 да учешшима приближн евоју иропзва 1њу, да и\ поблмжс упозча са своjiiAi npo.fiino.uiMa, ифирмила је овај свој стални и иожбеил иростор. Одмах смо могли да радујемо се свн.м нашим успссн.ма. Понекада ннс.мо задовољни 1! стављамо прнмсдбс, алн io јс добро. h o апамо да можемо и вншс о.1 тота. Радн.мо и граднмо са ;<ел.ом ла кнкала рата више ле будс, да нс стра- ■iajv tieiiiiiiii, .i.i сс ие пролмва људска крв. Задатке п абавезс, који проистпчу in ouiix докумепата, ра дни људн и комуннстн наше OtuiiTHiic, .loc.ie’nio he. као и ло сада, спроводнтп v живог. 11 зато, нека л овај празник будс инспирација за повс радне победе. примегн.мо да јс све то прнјагно _<а око it веома имлреси1зно. На вслпкој фотографији омогућује сс посеииоцу да сс уиозна са дамашшш изгледом Фабрике, загим гу су ммена п фотографије првос Радиичког салета, подаци че.му слЈуже, гдс се н зашто свс користс њпховп производп. Ннје бнло могућс с.месппт! са.ме машине п nelni алл су зато tv разноврсне ui. мс и графичкн прикази. 0 '• орамп и лсло распореВенн зарц'л. у д разноврсишх облпка камена до фнналног пронаво ча — це.мснта, скрећу посебну иажн.у noccniiouiLMa. Како смо чулн од дирскгора школс, Драгољуба Apciiha и друге две наше ве.шке фа брпкс, СФС л ПВТ КТ ,.Бра iко Крс.мановн11", ускоро трсб та заудму у овој зграли са св јпм праиЈиидима ИЈЛОжбеп iipjcrapc. Та сгална из (ожба нмаће свлкако, 11сдапд||КЈ-дидакгнч1. карактср, п не са.мо да he п Mohn учс111111нма да koiik|k*i;i внде н улозпају прсжзволс • гсхнологн IV' Bell he homoIhi iv iiom пдвоЕем брију учеичка ралвије љубав за свзј O'-» ' позип it лахшс нЈпбере сп будуИе Јаннман.е.
СТРЛНА 2 14 ДЛНА БРОЈ 67. ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ ОДРЕДИО СЛУШАОЦЕ РЕГНОНАЛНЕ ПОЛНТНЧКЕ ШКОЛЕ Мнлан МаркопиИ, ВКВ стакло цувач у Српској фабрпцп стакла. poben 24. 4. 1938. годнпс. Чпан јс СКЈ од 12. 2. 1957. годппе. Завршпо јс всчсри.у полнтичку шко Душав Љубнчић, ренг пабавкс v ОТП рсфс- .Шуuaniti.'1 — OOVP Прсхраиа”. Зацрпшо јс Школу учсппка v трговпнп п стекао звап.с ВК радппка у тргоnnitn. Poben јс 1942. lo.-innc, a v ч.члпстоо CKJ npnu.i.cn ie 19. 9. 1963. годппе. Заврtnno ic ncneptby полктпчку UIKO.’IV. Новица Остојмћ, ВКВ слс ктричар у Фабрнцп пс.мснта у Поповцу. poben је 1943. годпис, а члан СКЈ од 1970. годинс. Завршно ic школу самоуправљача. Актнвап јс v оргаплма са.моупразљања, а био јс заменнк ссгрстара ООСК V ООУР 1973. .40 1975. годинс. Сада јс секрстар ООСК н примсрап радник. ИЗ ДАНА У ДАН ИЗ „ШУМАДИЈЕ” ТРАНСФ0РМДЦИ1АПО НАЦРТУ шш о шжи ад ® Потписан самоуправнл Споразум о удруживању у сложену организацију удруженг” рада „Атекс” 10. ОКТОБРА ОТВОРЕН ПУТ ПААНА — МИРИАОВАЦ СИГУРАН КОРАК ПОД СВЕТИЉКОМ ® Десетог октобра у Плани је на свечан начин пуштен у саобраћај нов асвалтни пут до Мириловца у дужини од 5 километара, за чнју изградњу је инвестирано 6.500,000 дннара из средстава самодоприноса н Путног фонда Скупштинс општинс ® Предате су »а употребу и две трафостаиице Славољуб Милетић, ВКВ мсталостругар v Фабришт тсксти.пnix машина „Пролс тср". Poben јс 21. 3 1943. годинс. Члан јс СКЈ од 1968. годпне. Завршио је ннжу политичку школу п школу самоуправљача. Миловаи СтсвановиВ, ВКВ молср у ГП „13 октобар” ООУР Прогрсс”. Poben ic 28. 9. 1943. tontine, а члап СКЈ од 1964. Прсдссшпк јс основпс оргапнзацпје Савсза о.м.тадппс. члап Скспшш пс мсспс зајсдпнце и Здру« жспог савета. Члап ic ОптTinicKc конфсрепцкје СК п активан сскрстар Осповпс органнзацијс СК у 00VP „Прогрсс". Трговинско прсдузсИс ,.Uh ■ мали.ја" са join осам ралпнх ор гапизацнја, нотппеало ic Самоуправпн споразум о удружнва* ii>Y у Сложену органнзаинју ' јружсног рада Лтскс". радп осTnapiiBaiui лајслипчких иитсреса п пиљсоа заснованпх на нлд nitpaibv развоја матсрнјзлне ос новс рала и жнвотног сгапдар* да ралника. Рали остваривања прсдвнђссталпе послопнс сарадњс ла 4c.ni.ua чл. 43 Устава, чнмс дугорочпо, средЈБорочпо и кућс гшанира пронзводња сс пих циљсва формпрапе cv пословнс заједннцс: ipn Спасовски Добрнла, текстилни техннчар у ИВТ „Бранко Крсмановпћ" — OOVP ..Пронзводња тканпtta". Ppbcna јс 12. 2. 1952. годпнс, а у 'члапство СКЈ прп.мљена ic 20. 3. 1971. romite. Завршила је всчсрњу политпчку школу. Градибор М. Матић, пољопрнврсднп пронзвођач из ссла Бул.апа, Poben јс 4. 8. 1955. годнпе, а у члапство СКЈ прпмљен је 17. 11. 1973. годппс. Завршно јс всчерњу полптичку школу 1974 П 1975. годппс. бпо јс предсел1П1К Осповнс органнзацпјс Савеза о.младнпе, а сада јс члан Председннштва. — Пословпа тскстил: — Пословна зајсдшша зајсднниа тсхппчку робу; — Пословна зајсдппца прсхрапу. за за за Прско пословппх зајсдшша остварују сс условм заједпичког иступања npc.ua пропзвозпп,м оргаппзацпјама удружепог рада, у ппљу успостављап.а ПОСЛЕ ЗАВРШЕНОГ ПОСЛА С ■ РУКЕ И ЧЕСТИТКА промст, прнврсдпн.х ii нромстннх капатггста, c.uaibvjv уку«!- tilt трошковп riocnoBaiba, повсћана скономичпосг, рсптабплпост пословања и ДОходак, и стварају услови за равпоправис скономске одпосс про.мста к призводњс. Припадпост одрсће пој пословпој зајсдипцн завнси од врстс промста. Ссоскс олимпијске игре којс су код пас одржанс од 9. до 13. ссптс.мбра биле cv једпа од пајвсћих спортсклх матшфестација организоваппх задљих година у пашс.м граду. У вео.ма кратком врсмспском периоду урсђсп је спортско-рекреацповп цситар „7. јули“, a no општој ouenn п ca.ua такмичења су пеома успешно организована. Рспублички одбор Олимпијскп.х ссоских игара Србнјс одао јс прнзнањс организздмјама и појединиима којн cv то.м прили ком дали свој највећи допрпиос. Mcby tiarpabcniEua јс Српска фабрика стакла чијс су, rpabcBttncKa група, на челу са Лндрнјо.м Мплановиће.м, п тсхпичка група Ш ООУР-а. моптлрале свс иопстр^чишјс за спорт ске теренс. Нссу.иљив је и допринос Браиислава Бранковића- -Бање којп јс руководио свнм радовнма на изградњи Центра и унсо мпого еггтузијазма у лспоти и функционалности објс ката. Признаља су припала и пашлм струковним одборпма п савезЈтиа који су. на опште задовољство како оргаппзатора тако и такмнчара у малом фудбалу, одбојцл, шаху, надвлачењу копопца н културно забавлом програму всома успсшпо игрс прпвелн крају. И овом приликом сс манифс* стовала солпдарност свих нашлх радних колектнва који cv, и поред ман>е вишс тешкс ситуације V којој се налазс. дали свој допрппос у органпзовању ОСИС-а, како у људству тако м у матсријалу. Омладина средibttx школа на чслу са ОРБ рБранко КрсмаповиУг и војнпци параћинског гарппзона су TctKobe максимално допринелп како у пзград1вп објеката тако и у организовању ових лгара. Овс Олп.мпнјскс игре cv само бнле повод да се зајсдничккм cnara.ua паправп јсдан од досада највећих потеза v области физичке културе односно ,та се створс могућностн за слободну. масовну рекреацију, спортску делатност it забаву дсцс. омладннс н rpabana. Тнме се v ства рк спроводи једно ол уставннх начела о прнближавању фнзич ке културс свако.м грађаннну. М. М. Овпх дана OOYP „Прехрана” отпорила јс нову продавницу за продају осношшх жпвотних памп рница хпеба, псцива, млс чнпх производа, сухомеспате п другс робс днсвне потрошњс. Продавница је отворена у цснтру Ражња, а хлебом he сс снабдевати нз пекаре „Из вор" — Параћин. Овнм Трговинско прслузеће „Шумаднја” Пе кара „Извор" почињу да оствару1у заједнички про грам сзрадњс Од сада he ова два колектипа пословати no.i истом фнрмом. Наиме, као што је познато, радницп ова лва прсдузећа изјаснпли су за јачиие 250 киловата © Свечаном иресецању су и високи гости: Нов асвалтпп пут, рсконструкција струјис мрсжс и кваinrcTHiijc спабдсвањс rpabana слсктричном сисргијо.и јс нрва ф.ма Срсдпорочпог iLtana развоја овогд ссла кога јс оно мсby нрвп.иа усвојило v nauioj on штини. Снромашно нланинско ссло Плана добн.то јс таконајпужни јсобјскте бсзкојих даљи развој и папрсдак инјс Moryh. Послс нзлоканог пута врсдни Плашапп до града he сгизати .мпого бржс, a nvr he шнрс отворити и врата културн. Од првог покушаја до прсссnatba врпцс јс пернод одрииаiba п напора свих rpabana опога ссла, који су на upaiv слож iitiu снагама обезбедилп себи „сигурнпјн корак по жнвппи.и врпци присуствовади светиљкама", како ita.u v шали рскоше. Плањапн здружени радом на стављају рсализацнју Срсдњорочног плана, на пзградњв Дома културс, амбуланте и спортских терсна. Упорсдо мештани Плане дали су вслики допрпнос и правнлно.м развоју самоуправних односа, као и концепцији оппггснароднс одбранс. Сви ови резултати уврстили су ову Месну заједннцу v ово годпшњс добитнпкс октобарскнх признаља и награда, што представл>а још јсдан подстрек врсдпи.и плапипии.ма, а нова всна асвалтнс мрсжс поклон слободн. М. Димитријевић ТРАГОМ ВЕСТИ У1ЉА М БНТМ ДОВОЉНО удружиоањс става. Заједннчким рада и средпословима слоТИХОМИР СТАНОЈЕВИН — РЕКОРДЕР Д. Вилово: Акција утшса зајма у Доњем Видову цала је још једног рекордсра Реч јс о Тпхомнру СтаноЈевићу, зсмљорадш<* ку из овога ссла којн јс уписао 11 милиона старих дшшра, за сада најве ћи упнсани износ меВу мсштанима. М. Д. gilllllllllllllllliillilliilllllliiilliiiiiiliiiiliiliilliiiiillllllillllllllliliilliiiiililiiiiliilllililllllllllli!iiiiiiiiiiillllliiiiliii<a У СЛИЦИ И РЕЧИ Гост са Карпата НИКОЛИЕ V РАШЕВИЦИ V част Дана ослобоБен>а Основна организацнја ССО омладине у Рашевпци органнзовала је Tpehy самосталну изложбу БраЈшслава Николнћа младог самоуког сликара из Шалудовца. HtiKoniih је изложио 20 радова у различтим техникама. који показују ље гово пидно напредовање, нарочиго у техничком смислу. Оно се особито occha у цртежу. Избор тема Је остао из ранијег круга, и углавном везаи за село. Изложбу је видело преко петстотина гр abana, ученнка н пољопри вредника овога села. У1Н1С 3AJV14 У | Неочекивано, пре времена, снажна кошава | | захватила je и подручје наше општине. Ду- 1 | вајуВи брзином од 120 км. кошава је у пр- | | вом налету направила огромну штету. Сни- 1 | мак Петра Будисалића приказујс детаљ из | | српске фабрике стакла л штету коју је гош- f | ћа са Карпата учинила. (Снмлшо: Петар Будисалић) i Половпвом септе.чбра почео је упнс зајма v подружпнцама ССРН у граду. На овп.м уписнп.м мсстпма зајам јс уписало 319 rpabana у зиносу од 494.000,00 динара. Најакти внија je VIII подружница гдс је 146 уппсннка упнсало 294.900,000 днпара, a HCT1I4V co ti друга, чствр та и шеста иодружннца. жених оргапизацпја управљају заједнмчкп органи: Радничкк савст п Пословнн одбор. Свака основна органнзацпја удруженог рада и радна заједшша заједничклх служби бира делегата у Раднички савег сложсне организацнјс. На челу удружених радних органпзацпја налази се Пословодни одбор кога сачпњавају председник Пословодног одбора и 4 члана. Ови.м јс дошло до новпнс да сс у.иссто ннокос ног налази колсгијални Пословодни орган. Удружене раднс органпзацпје у сложеној органнзацнји обсзбеВују доследну прнмену уставнпх пропнса о трајној пословној сарадњи. На седници Радничког савета од 18. о. м. изабран ie Редакциони одбор листа текс", кога сачнњавају нови „Апредставнпци радних организација. Лист he излазнти једанпут мсссчно. Дата јс прнмсдба пскнм организацијалЈа за недовољпу сарадњу, односно некоришИсње овог листа као погодног средства информисања. Постоји и предлог да лист излази лет наестодневно. Редакциони одбор ће овај предлог проучити и дати мкшљсњс на следећој ссдјшци Радничког савста. РЕОНИМА ГРАДА Од поједннаца посебно трсба истаћи Жнвотија Бркнћа нз VI рсона и Драгољуба Томнћа нз VIII реоиа који су својим нсссбични.м залагањсм до лринели да број уписнпка буде што већи. Акцпја још увск трајс II очекујс сс да he бптн успешно спроведена до краја. М. М. Овпх дана у граду се увелико говори да нема упва п да га јс тешко добити. У жељи да name чнтаоце што тачнпјс информишемо о томе обратили смо сс Трговннском предузећу „Шумадија" које сваке године снабдсва rpabanc tniipoKit.u асортнмано.м огрсва. Богојс Јопановић днрсктор ООУР-а Тсхно-тексгп.т нам је у краћс.и разговору рекао да је ово предузеће још почетко.и годннс почело да врши упис угља и даје га на шестомссечнн крсдит. До краја јуна све врстс угља су нор.мално прнстизале. Од девет прста v асортиману коцка ко.мад најтражсннји јс Сењски. МеБутим, задњнх неколико месеци Ссњскп угаљ се добија у минималнмлг количинал«а. Не.ма 1ОВ0Л.НО mt Лубннцс у комаду која је, такођс, доста тражсна док осталнх врста утља има довољно. Свн радпн људн н граБани који су уписалп угаљ, a нису га добили обавсштснн су да изврше замену. Прсноручујс сс Боговина п Бурђсвик којп су приближног квалитета као и Ссњски. Ca.uo v току прошлог месеца превезено јс 2.100 тона \ гља потрошачима, а овс годпнс ис.ма већсг проблема око органмзовања прсвоза. И зато ако сте наручшш угаљ — добпћете га снгурно — лоручују лз „Шу.мадпје". м. м. С/\ ПОСЛЕДЊИМ СОЛУНЦЕМ ИЗ СТРИЖЕ МОЈ У ДЕВЕТУ ДЕЦЕННЈУ Свс више припадамо веку сксклузлвностн, у коме се због обпља чпљсница н гуасшс свакодпевницс и крупнији догаВаји брзо заборављају. Први светскл рат, прелаз прско Албаиије п Co лунскн фронт су већ нсторија. „Неопрезни" п немарни учепнк у tboj можс у нај горсм случају да добнје јсдпппцу, алп ратннка који јс учсствовао и ковао „српску спопсју” са оваквим одликама чскала је много тсжа казна. Захваљујући својој рагпнчкој лукавости срс hit и младостн Боривојс С. Бркић нз Стриже јс жнв н данас. Пре недељу дана, тачнијс 20. октобра, папунно је 81 годнну и вероватно је један од лајстаријих Солунаца у нашс.и крају. Још је што кажу ,држс1ш човек", обавља све пословс у дворншту, и ишета попекад до ссла Atcbv људс, а кад с.ио га потражнли нис.мо га одмах нашли, јер је тога дана пшао иа вашар у ПараБин. Домаћлнство Борс С. Бркића јс економски јако, љнмс додушс управља спн, али сс деда Бора увск пита кад треба да се распорсдс снагс како on се битка са летпном и врсменом добила. V дворнпиу смо затеклн ii јсдног деда Борнног праунука. Има их још четпри п пет унука. Тај нод.младак старог рагпнка и носиоца срсбрпе .мсда.ве .за храброст на Кожуху, зпа пуно о ш.и херојскпм iaHii.ua, парапно п из дединих нрича, иа ппак су ,даваљали” или изгубили дедину медаљу које одавно нема. А она је заслужена овако: Кожуф 1916. године. Срп ска војска надирс са југа. Бугарп су „тврд орах”. СрUit у прво.и нападу су приnybcHH да одступс. Y жару биткс деда Бора и не примсhyje да у њсговом рову нема више живих. Прсжнвелн сс повлачс на рсзервни по ложај. Бугари наступају. Прскаљсни борац, Моравап, вндн да му нсма спаса. И* пак, повлачи сс и он. Група Бугара га слсди. Али мстак га неће. Кад јс непријатељ наступио до истгрсд резерв* ног српског положаја, онда Срби Kpehv у контранапар. Прса v прса. И још јсднз битка је добијсна. Дела Бора умс пуно п леno ла прича. Њсгова .лсторија” јс можда и заинмљпвија од „школскс” јср јс проткака ахтснтнчним. живпм слнкама. Али старост узнма свој дапак. Бора јс последшп живи „Солунац" v Стппжи. Тнх „часних стзрина” и.ма можла још за icдан вол који опст xcpoicKtt caanabvjv бсспутне и стр.ис литицс воемена као нскал коо.1 Албанијг. Награла за OBC ПОДВИГС CHTVDHO CV ИМ „топлс мслаљс печн”. блнзнпа ч ко«е нм ,јс нсопхо inn ;• I ’li’i.ua. М. Днмлтријсии!)
БРОЈ 67. И ДАНА СТРАНА 1 НЗ НАШИХ ООУР У погону за израду и одржаватвс алата убрзано сс ради на изналажсшу рсшсна за већи физнчки обнм израдс цангли, рингова и ксриова за аутоматску пролзводњуа јсојн прсдстављају уско грло у машинском парку. У том смислу ступљено јс у контакт са „Првомајском" мз Загреба која трсба да урадн прототип машнне баш за такву намсну. Овнх дана очскујс сс понуда са разрађспим временм.ма и ценом коштања 1зквс једнс машинс. На ссдници Ралничког савста одржаној 12. октобра разматрано јс и одлучено. — да сс прихвати предлог уговора о куповннк 16 станова од гтредузсћа за високу м виску гралњу „13. октобар" из ПараНииа у зградн која he сс граднти на углу Улнцс Маршала Tula н Moiut Пнјадс (код спомсника). — да сс прихватп предлог споразума о пословнотсх« 1ПГЧКОЈ сападњи измсБу Српскс фабрнкс стакла у Параћипу и предузећа за прокзподп.у изолацмоних матсрнјала „Изолма" in Рачс Крагујсвачкс. Овлашћсц је гснсрални дирсктор да потШ1ШС овај споразум. — прихваћсп јс прсдпог уговора о npoiaju отпадиог матсрнјала ОТП „Шумадн* ја” in ПараНпна. Овај угоnop he. такође, погпнсатп гснерални дирсктор. На овој ссдннии одлучсно јс, такоБс. да сс: — радпицима са навршсних 30. г. радпог стажа у СФС као јубнларпа награда дају ко.мплет сетовн ол нбсрфанга плп комплет чаша „Ana". — радшшима са 20. г. радног стажа даватп .лбсрфанг” вззне нлн чниијс н — раднннн.ма са 10. г. даватм иберфанг вазс од 23 CM. V јсдном од прошлнх бро јсва листа упознали с.мо чи таопе да јс нз нашс раднс органпзацнјс за шсстомессчну Регноналиу полнткчку школу у Крагујсвцу изабран председнпк јслннствене организаиијс спнднката Милан МарковиН. Друг Мплан јс ових дама отншао у Крагујевац на рсдовну паставг. па јс no одлуцн Пред ссдништва синдикага љегову функцију преузео досадашњи сскретар једннствене органнзаипјс синдиката Михајло Атанасковић. рсфсрсит продајс трговачког стаклз. а за секретара изабран јс Славољуб Стсфа новић. дисииплински реферснт. У петак 15. 10. 1976. г. на ИС-8 машини почела је лро нзводња тегли са алати.ма израБени.м код нас, у наигем norOin' израду стакларског алата. Рсзултати производње очскнванп су са великим интересовањсм јср су тн алатн pabcini ло контролшшама iia6aвљенлм од јсдне позватс свропске фирме. Одличап квалитет тсгли, као и малн шкарт мз радс очиглсдан су доказ оправданостн вабавкс контролника с јсдпс страве, као и потврла да јс рсшен још јсдан, всома делнкатап момснат у изради алата. Прошлог мессиа је почста, a v овом всома ннтевливио пас1авл>сва акцпја око увођсња порматнва код нзрадс алата за ручво дувану производњу. Такођссс постављају нор.матнвп за изралу алата за „Оливото” машиву. за прссс као и за изралу тсрмоса. Сматра сс ла he сс увоВс11»ем иорматива за израду овнх алата лоби1н v продуктшшости и кваликпу. СРПСКА ФАБРИКА СТАКАА - ПАРАНИН ГОД. ХХП БГОЈ 2S3 ЗАКЛ>УЧЦИ фабричке конференције ск БРЖЕ И ЕФИКАСНИЈЕ На фабричкој конференцији СК СФС разматрано је изврuicibc планиранмх промзводннх задатака за протекле мессцс ове годннс и задаци комуниста у тој области. О раду ове конференције пнсано јс у прошлом броју листа и рсчено да је на иснову тога материјала и дискуси<а донет предлог закључака које је требало употпузшти и улутиги на свс четнри ООСК радн разрадс, допуне и усвајања. Прсдложени закључнн гласвлн су: 1. Како ннсу Bjepiuciiit производнн планскп задаци за 9 мссеци ове годинс, то сс задужују ОО СК да ло краја окгоб ра изврше анализу 9-то мессчвог послован»а и да зајед110 са оргавима управљања и зборовкма радввх људн који he раз матрати ову проблсматику, врсдложс конкретнс мсре којс he обсзбсдитн да сс до караја голнвс постигну бољп резултатн. Порсд тога ООСК he паралелно са органлма управљаша сваког мсссца разматратн поствгнутс резултатс и предлагати мепс за отклаЈвањс уочспих недостатака. 2. Појавс лерада, веднсцнплпве, вапуштања посла ппс истека радног врсмсна. нзлазак са посла у приватне сврхс су и ла ље евнлентнс. V ub.t»v сузбпјања овлх појава обавезујг се ООСК да преко органа са.могправљшва п руковоВсња v ООУР обсзбсдс начин за н>нхо во елпминисање. 3. Систем расподсле мора се стално дограђнватн кпоз Јфо налажење нових форми које бп омогућиле да лнчни доходак бу де стварно резултат уложеног рада, те се ово поставља као један од врло важннх задатака оргавнзацпје СК. Прилаз ра> радп овс матернје је врло ол говоран а истовре.мено п незах валап посао. Како v машим ООУР. са взузетком v I OOVP већнна радних људи стиче airi ни доходак на пословш<а за које нису утврђене цене илм норматпвп рала па према томе нема ни хтврБнвања личног до прнноса за постнгвуте резултате, то се овај однос мора хитно мењатн. Исто тако. п<хтоји нсусклађеност код важеhitx ценовника н нор.матнва ра да која поред неоправдане диспропорције V зарадахга прелставља кочницу за повећање продукпгвности рада. Од ООСК се захтева да будс покретач иницпјатнве преко ор гана самогправљања да се ова материја бољс реши нсго uno јс данас решсна. Како је ова матерпја врло комплексна м од говорна, овај задатак би трсбало завршити до краја године. 4. Планомзаову годину прсдвп Вена јс далеко већа реалпзаннја од осгварспс. Како до краја го лппс постојс реалнс .Morvhnocтн за остварење још eeher пла смана, то се од пролајцих слгж би тражи да зо 15 10 1976. годинс направс програм растсpeheH.a залпха, уреВење склалншних проетора п препакпван>а готове робе. Oricpanibiiii nia noun морају бити тако постављенп ла сс производи роба за тржиштс али исто тако морају да v ссби садржс евс слемептс псзане за сконо.мнчпу производ1BV. Да би производи стварно опговаралм тржишту, мора сс обратнти поссбна пажн>а па квалптст робс како би сс нзбеглс рекламацијс. 5. Како стабилизацноне мсрс захтсвају прсисшггивап,с произ воднпх програма да бн производња по асортимапу н квалитсту била прнлагоВспа захтсвима тржншта то сс до краја годннс мора нзвршпти аналнза нашсг зацрганог петогодпШЈВсг плана развоја како пи производ ннм капацвтстнма, тако и по врста.ма пронзводних асортн.ма на. 6. Да би се поправно пословпи резулгат I ООУР зашто по стоје реалне могућностн. пог ребно је поред всћсг залагаља свпх запосленнх. бољег чувања Bch пронзвсдене робе. дд сс на зајсдвнчком састанкг Сскрсгл ријата ОО СК и Сгручног савс га OOVP vTBp.ic задаии ц мсре које трсба прел\'зсгп за побољ шање пословапл до краја го дннс. 7. Један од битнвх слемсвата за постизањс бољих резултата у укупном послопан»у је мс тод^ начин н способвост v ру KOBolieibv. Вишс пута је констатовано да код нас има пропус та у pyKOBobeiuy „ да јсдап број руководиоца није v стаљу да покрснс радпнкс на већп стваралачки рад, о томс cv one ну трсбалп да пају п секретарн јатн ООСК. Како при Конфсрснгшји СК постоји комнсија за кадровска тпггања чпји јс РЕАЛИЗАЦИЈА АМБАЛАЖНОГ СТАКЛА ЛАГЕР СВЕ МАЊИ @ Од амбалажног стакла највише се траже тегле и боце за мннералну воду, сокове и пиво © Залихе смањене и доведене на ниво краја прошле године Реализацмја амбалажног стакла у периоду август-септембар 1976. годмне, наставља кретањс које је кмала задњнх месецн, тако да њен тренд бележи даљи порает и крајем мессца септембра укупна реалнзацнја је нремашнла производљу у кумулативу за 9 месеци. V односу на производњу у августу, реалпзацнја бслежи процснат П3"'о, а у септембру 123п" За 9 месеци процснат реалнзацнјс износп 100.6*'док је за псти период прошлс годмне проценат рса.тзаццје био 93.4° о. У овом перноду била јс изузетна тражња зелене и жуте крупне амбалаже за пуњење киселе воде, сокова и пнва. Како јс сезона воћа и поврћа била у пуном јску, то јс и тражња свпх врсга теглп. од странс наших купана — конзервнс нндустрије, била врло мзражсна. док тражња боиа v којнма сс пуни внно. вињак и ракија и даљс стагнира. јер ови артнклн имају успорену продају. Стакларскл учсмиии на акцији На овако Kpcraibc реалпллппјс у перноду август — селгембар, као и aajubitx неколико ме сени 1976. године, пмају утниаја к општс друштвена кретања у привреди нашс зсм/bc, a то су мсрс приврсдпс стабнлиза цнје — Закон о илаћању. нацрт Закопа о удруженом раду, внска стопа продуктивностп у привреди за прво полугођс као и пораст трошкова животл. Сада ее показала као испранна 1врдн»а да јс амбалажно основнп задатак да омогући ве hi< увид Савсза комуннста у кадровску политнку. предстоји ccha веза између ове комисијс. ООСК л органа у ООУР, како би се ова проблематика брже и ефпкасније рашавала. 8. За спровођењс ових закључака задужују сс секретари и секретаријати ООСК, дирсктори и председивии радничких савета ООУР-а. а Сскретаријат Фабрнчке коиференције н секретар Секретаријага. председник Предселннштоа кокфсренцијс п Генсралви днректор, пратиђе и координаииони рад у ООСК it OOVP и прппрсмиће за Конференцију СК. која he се одржатп у децсмбру, извемггај како се спроволс ови закључкн Предлог закључака фабричке конференцијс СК разматран је ових дана нз састалццма свс чстирн Осмопне организаци1с СК. Задаци којп су кроз ове закључкс поставл>енп пред све члановс СК прнхваћени су п Bch је започета Њнхова реализација. Колнко cv озбнљво схва ћенн и колико ће се на љима урадита показаће пзвепггај о оствареним пословнтгм резулта твма који lie бнти поднет па Годишњој партнјској конферен цији депембра овс годпне. стакло репро.матерпјал и да ак нија у предузећнма н друштве као целине за сман.еп.е трошко ва пгоизводње hoi aba пласман амбатажс (noepahri флаша). Поред повраћаја флаша, па пласман амбапажног стакла пмао је утнцај Савезнп порез на промет и то нарочито v псрподу од августа 1975. до јуна 1976. године, када јс дошло ло делнмичног смап.сн>а пстог са 45% па 2О°/о. алн го |с дслнмнчпо коппснзирапи олмрзавашсм малопродајних маржп v трговиHit. Прссудан утнцај на крстап.с пса нн.аиије амба пмао је к .Дакон о плаћању", а о коме смо Bch раппјс писали. Зпачајан утпцај јс нмала и писка сгопа нро:ц kiiihhochi ра да, како код нас тако и v прив pent уопштс, тако да ic до зна чЈјнн.јег .,ож11вл>аван>а" v прнв редп дошло тск у августу п ссп тсмору .месецу. Поред осталог па реалнлацију амблажпог сгак.та у протеклом периоду пмао јс \ шцај н пораст трошкова жнвота. нслостатак одрећеног броја превоз пих средстава и друго. НмајуГш v обзпр свс ово. може.мо pchit да pca.tinaiuija амбалажног стакла аа пернод август — сспгембар бслежн аадовољавајућс рсзултате и ла јс дои!ло до знатног с.ман.сп.а лагера који ir грснутпо па ннвоу краја прошлс годпнс. Am, моСА СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ РАДНИЧКОГ СABETA УРУЧЕНЕ ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ — Поводом Дана осдобођења награђено је 15 радника са преко 30 година радног стажа V част Дана ослобоБења града — 13. октобра у нашој радној организацијн одржана јс свечана седнииа Радничког савега радне органвзацлје. Реферат о значају 13. октобра — Дана ослобоВеЕва Параћвна поднео је председник Радшпког савета Добривојс Мн јајловнћ. Говорећи о радним напорима и успеснма којс је наша радва организацнја постигла у протеклс 32 годпнс, прсдседник Радничког савста јс на крају рскао: „Ви. који данас присуствујстс нашој заједничкој прослави Да на ослобоБеЈБа, сведоци сте свих догађаја и токова и дали стс вслнки доггринос V томс. Није довољно само рсћи да смо вам захвални за свс пгго стс y'lfiiiiuiM, јер је то тако људ скн, вормално и поштено. ОПредседник Р С уручује јубиларне награде сехеразаима нашсг колектнва вом приликом је потрсбније да ва.м кажемо да верујете у нас којн смо овде, да ће.мо ваше примере слсдпти и ваша искурамо и.мати v вмду дд се радн о кабастој роби која заузима велики простор, а и о чнљеннци да је она скоро годтпгу дана лагерована и да се нс може продал( ini испоручнти преко iiohii, поготово ако п.мамо у ви ду да пас очекују зимски месеци. v којнма реализацнја бележи нсшто ннжи ниво од просеч ног. Д. Мтаденовнћ 1'такларскн ученнцн најбољи акцнјашн Ужурбапн радови на прспа* кпвању na.icta на пнстама п „Плану.му" одвнјају сс нес.мап.еном брзипом. Свс горп вре мепски условн предствљају ве лику опасносг за oraieheiie па- -icTC. Тога су свссни пс само рад||||цц нашс радне органнзације и ibcno рукородство, nch п сви учешшп који пзучавају разнс aaiiaic у нашој фабрндп. Слободно се можс pehii ца јс jbiixoBO учсшИс v рапнпм акхш ја.ма било uajBchc. Они су сс мрнкључивалп групама радника, омладннским брнгадама н свкм осталнм групама које су се смсшнвале на пнсти. Клко су ралпли засебно то јс сфскат њиховог рада био одмах н уочаваи. Прспакивалн су онп све врсте робе. ол „Минсралк1Г до најситннјпх боца од 0,5 л. за впњак. 11 сви су бплп једилСТВС1П1, свн за једног — један за свс. Поред npenaKiwaiba учсннцп су уч1ип1лп и вслику новчану уштеду радпој оргапизапнји ра счпииваван>см простора па „Пленгму", где се испод елојепа ћубрета н разног пеупотре бљивог матсријала налазило ви ства поштовати. Сигурно јс да знамо и да ннкада нећемо заборавити све ваше радне акин је и раднс победе, ваш тежак живот, вашу глад ц вашу борбу. Убеђени смо да ћемо п садаш н»с тсшкоће у којима се сада валази наша радна организација због великог лагсра и проблема који нас прате v производњи, проблема око радвс и техволошке дисциплине — са успехом савладати уз пуну актнвност, како органа самоуп« рављања, тако н осталих субјсктивних снага, уз ttvhv подрш ку свпх ваших радних људи/' Послс одржавог реферата подсљенс су јубнларне награде радницима који имају 30 п вп ше година радног стажа v овом колективу. Сет — гарнитуре, производ наше фабрике, no 700 дннара н диплому прнлшло је 15 радника нашег колсктива, и то: Мнлан Бркпћ, радник КК I; MiLian Благојсвпћ, радннк техничке припрсмс I; Милорад flitrath, c.MCHOBoba, Борђевнћ Mitрослав, одржаваоц у Новом погону, Драгомир Бурпћ« кадровски сектор; Радомнр Иванко внћ, пензионер, Новнца Јованови11, пензионер; Милан Ко јнћ, алатничар; Петар Мгазенковнћ, топар v старом погону, Радосав Миленковић, радник ПРС; Мнодраг Нешмћ. стаклар: Бранислав Петровић, радник Анхтптичко планског секто ра. Живојпн Радић, чистач „Оливото" чапга; Десанка Симић, декоратер п Добривоје Стефановић, бравар у Старом погопу. Уз честнтке којс cv овпм друговнма ynyhcHc на самој сслшпш и мм бисмо жслн да нспред свпх чланова колектива пожслимо нашим ветеранима још много оваквих прослава и још много радннх побсда м прпзнања. ше исправних палста које ie требало са.мо ослободнти гср*. та, извуИи п пренети на при« ладннјс место Да бк учипак био што боллстручнп учитсљн, који су увст радили са њл.ма постављали с\ одреБсне нор.мативс рада тес' \ ченицн tn дана у дан расли. Наставпицн <у водили и лнев пик о учинци.ма својпх учепика и ево јсдног краћсг нзвода: — препакивано је 1897 пале та свих врста боца — напуљемо 13.900 гајбвпа пм bckjlm боцама, што у комаднма пзносм 278.000 боца. — гговарено 15 пуннх трактора отпадног матсријала и 7 ка.мпона пнвскнх боца, — прикупљепо и ускладнште но 3.000 палета. Учепици и даљс врсдио паставлају да раде свесни да be v тој радној организацнјч засноватн своју животну егзистенцнју, и да tic успех овс раднс органнзацпјс обезбедитн и бољу будуИност свн.ма, како љсни.м садашгаим радницнма. тако н будућпм ко.ј11 за сада још увск изучап и* својс занате. Будилшр Жшжовнћ
СТРАНЛ 4. 14 ДАНЛ БРОЈ 67. ¥ ПОГОНУ PY4HE ИЗРАДЕ СТАКЛА ■1ИИв 31II8Ш Y склопу рсмонта II ванс у погоиу I стручшаип Развојиог ссктора далн су iiiiiiuitjaTinjyaa нобољшањс fK’CiviiKa xpaiuciun ncliii (пзралом повог скпп поди зача п храпилицс за убацнвањс стакларскс мсшавипс у ueb). Код старс чранплнпе се лешава ла дс кти раопнка. па чак п цсо раопнк упадну у про стор за Ton.bCtbc што јспсгатнв но упшало п.1 квалнтст стакла, а у крајњсм случају јс црскп* дало процсс пропзводљс. Прнпрсмп и нзрали пове локу мситацпјс за хпапилпиу npucrv пилп cv ичг Драгослав Мојсп ловић и Чсдомир ЈовчнН ‘орга пнзаторн ралова) и попправппцц Бранко Перић н Рајко Дупало Псрпћ п Дупало cv па основу посто|сћих конструкција, изралнли иртсж и усклали« лн пдсјно решсњс ирсма постојећој ciirpantijn па П ванп. Y раду су <.с руководнли тп мс да сс аозираљс мсшавннс ЈОШ ЈЕДНА ГЕНЕРАИЈА ШКОЛОВАНИХ САМОУПИВЉАЧА На свечхчпј седницл Раднлчког савста радлс органнзнцпје одржаној 12. пктобра, порсп ос талих, лаградс л дилломс су добилл и свршсни учеллцл „Школс самоуправљача" Ол 86 полазнлка колпко сс лрлја влло почстком школскс гопллс, њлх 26 ;с успсшло савладало ову спожсну матерлју и добило заслужене лагралс. шко ла је трајала 8 месецн а радила ПЕРОМ И КАМЕРОМ Кошава која је дувала у суботу п недсљу 16. и 17. овог мссеца причиннла је нашој радној организацији велике штете. Порушени су кровови, растуренс палете. поломљено дрвсће. ЕАЈВИШЕ ДКЦИИАПНСКНХ ПМРШАЈА У АЕТЖИМ МЕЕЕЦИМА Недовољна радна и технолошка дисцлп.т]та као једал од чинилаца слабијих укупних привредша резултата, била је предмет разговора и дискуаија ла задњем_ састалку Секретаријата фабрлчке конфоренци* jc СК и Прсдседнлиггва јсдлнственс оргашоацијс аинднката. То.м прилзпсом је рсчсно и наглатсно да сс морају чши<* ти вслшсл напори од странс свих запослених у овој радлој оргаллзацлјл, а поссбно од странс члалова СК ла одклањању овс прнстглс лсгативлости. Извсшгај о длсц. одговорлосги јасло показујс да јс само за девст .мессцл овс годллс подлсто 465 захтсва за локрстаibc дисц. постулка а од страпе Комлсија за заштиту ралних обавеза no OOYP-а нзрсчсно је 429 дисц. мера. Овом приликом 50 радника је ослобоВсло одговорпости углавном због иедовод.но утврђеног чињоннчног стан>а. Пажљпвлм иосматрањем павсдених бројки лако сс можс уочити да је од нрнлп кс свакп ос.мл лаш радллк сцишшнски одгооарао. Илтспзлгст лрекршаја Unix радника ларочлто јс дал у лстл.им мссслпма дпнаUIIkj 1 всликл број људл одсуствујс са посла, in разлора.зллх ра.<- лога, ло вшлс дала. Том лриллко.м пастају всллкс штсте л губини за цслу рддну организацпју. Y ово.м краће.м освргу лзлсћемо табсларни приказ врстн и броја изрсчеш1.ч мера: вршн у што мањпм количвпама, како бн се омогуђило бољс слагажс мпиавннс, а сампм тнм и побоплилњс топљсњп. По мснутп нсдостатак старс храпилнис јс отклошсп па тај начип што јс попа пзвслспа са водснп.м хлађељсм, Зато нс долази ло прско.мсрпог загрсваља корнта храпплнцс, па су \torvha оштсЕсња v току сксплоата цнјс свсдсна па миннмум. Хранплица јс нзграђена у мсталској радионнци нашс. фабрнкс, а извршиоци радова cv билл ВК раднлшг, бравар Honma СтајнИ н варнлац Срба 11и колић. Радовп су извсдепи вс ома квалитоно. па друговима Стајнћу п HiiKoniihy трсба одатн посебно npioiiaibc. Вслики дог.ринос прп изради храпплицс прркила јс тс.хнич ка прнпрсма Погопа стакларскс опре.мс и пословођа Слобо дан Обрало.чиН. Пошто јс ово нов пронзвод за Погоп стакларскс опрсме, ibcroBUM осва;ап>см уштсВсиа су дсвлзна срсдства п оваква опре.ма сс лпшс nchc увозитн из нпостранства. Хранилица јс постављсна на лругој вани и с.матра сс да be v експолаташнн оправдатн постављснс захтсвс. Н Савиђ јс прл Радничком унлверзптсту лз napahiiiio. С вл кандлдатл су локазалл сопилло знање лз Ма ркснстичког образовања а дво јлца ол л»чх Милош Стсвнћ, топар II OOYP л Милс Михај ловић, тсхилчар II OOYP су лобилл л поссбпа призлања од стралс OniimiHCKor сллдикал nor Bcha. Порел двојлцс спслијалло лаграВсннх школу су завршллл л следсћл друговл и На крају ла констатујемо и мсстљма, одбнјаЈва 1ООУР ПООУР ШООУР ivooyp — Опо.мена 20 15 9 29 — Јавна опомена 17 13 3 15 — Умањен л. д. у нзносу од 3% 26 13 2 12 — Ywaibcn л. д. у износу 5% 38 24 8 20 — од 6% — 3 1 — — од 7% — 3 1 — — од 8°/о 4 — — — — од 10% 39 7 4 13 — Прем. на рад. мссто јгижс ст. спрсме у трајању од 6 мес. 1 1 — — — Условпо пскЛ1. из OOYP-a у тр. од 1 године 10 4 1 3 — Условно искљ. нз OOYP-a у трајању од 2 године 3 3 3 — — Искљ. пз ООУР-а 7 2 1 — — Ослобађа сс одговор. 11 19 9 11 YKYTIHO 1I3PEЧЕНИХ МЕРА 178 106 41 104 то да јс већнном пријава подлста угграво због: лог iiaucrajaiba са иплл»а посла прс ног нремепа, због нсоправдапосла, палуистска ралтуча, пушсн»а на нздозвавсшш радшш другарицс Драгослав Велнчко niih, хс.млјски тсхнлчар, Слободан Дачић, хсмлјски тсхллчар, Жнпојнн Ракић, стаклодувач, Радмнла СтефановиН, мачлински тсхнлчар. Милутин Стсваиоонћ, стаклодувач, Никола To •ослјев, crpuiociuK.icp, Властч л-.ир Лнтић, гсхлолог, Милица Коцлћ, еконо.мскл гсхничар, Драгољуб Неаељковмћ, стројостаклар, Пнкола Павловић. хсмлјски течничар, Томпслав Будисалић, елекгричар. Тихо мир Марковлћ. злдар.. Мо.мчило МилојевиН, слсктро лсхличар, Божидар Стојакови11. електричар, Јаков Тасић, молср, Светла на М.тиН, дактллограф. Радмила ИлиЈевскп, мкиЈлограф Станимир ЈаниИијсвиГ1, луломс хаплчар, Мипан Младеновић, п ' ћ |рнвр< ■' гехничар, Жл војил Марковнћ, маневрлста, Станко Матић, маневрлста, Дра nt Ракић, манллЈ бравар п Ру слја Спаснћ, хс.мијскл тсхллчар. Треба лапомснутп да је <гзо пета гснерацчјв учспнка овс школе, Л1го зчачл да јс до сала око 150 младлх радллка оспособљено за укључењс у чоко вс саврсмслиг друштва л рад у свлм друцпвсно-поллтлчклм организацнја*!а. Школа he се ластавиш л I. ловембра he лова, шеста гслсрацпја, огпочстл са изучавпњсм овс сложсле, алл далас свпма лотрсблс матерлјс. С. МијајловнН продпоставл>еш1м руководиони- свнх запослспкх тако да служма, због самовољног ионашања Оа заШтитс иа раду у сваком моменту има комплетап увиду лоједшипда, vnoTpeoe алкохола па pauiiLM местима, иокушаја улошења лстог у круг радпс здравствсло сташс свлх радллоргаиизацијс, краВа и тд. ВЕТЕРАНИ СЕ CERA.JV ОДРАСЈ1И СУ СА ФАБРИМ — Разговор са радницима који су за Дан ослобоћења добили јубиларне иаградс за 30-годишњи радни стаж у фабрици ф Y овој радмој оргаппзацији провсли стс вишс од 30 година. To Јс врс.мс када Јс и ова фабрика преживљавала свој пуни успон. а чији стс судпоиик it Bn бнли. Сигурно Јс тсшко нз тако јсдг.ог дугог лсриода изабрати јсдан момснат, али mu Вас молимо да нам кажегс шта сматратс својом пајвсћом радном победом, а којп момспат памтитс као пајтсжи у свом радном лску? ЛОБРИВОЈЕ СТЕФАНОБПЛ, алатпичар у старом noionv — У oeoi padttoi оргапизаnuili padtiM iota od 1938. iodane. У време oKvnnunic ntica.u ptiduo, ach cum стахс nacraauo 1947. lodutie n to v oUOU UCCOM noionv. У To ttpemc Cmo сам млад n здрав, и .uoiao ca.u da нодноснм u i tad n xAadnohv u cec rcuiKohc Koiux ic rada бнло it ttpeeuuic. npnoiivo сам Tada на nocao icn ic требало много tnipabuвати. Са изградњом земље, it tiatua Фабрика ce изграбивала it мобсрнизовала. Почела ie ipadtba аутоматског ногона. У то оремс ia сам падио као бежурни бравар на нолуаугоматским машипама Koic cv та da v старом noionv нроизвоонле амбалажно стакло. бочtine з« лскоос, Teine it dp. Haieeha padtia nodcda naute Фабрике, a и мсне мислим da ie нрелазак на течно loptteo — чазхт. Услови oada v noionv onda када смо padtoiu ca генспаторским гасом, плц бубibeee за odipeca^c стакла ipciojiti тером. били cv врло лоIUU. Из ХТЗ службе ЗАРввА>е psAHmtfl Општс јс познато да јс лосао стаклара порсд свих усавршаваља л налретка у тсхнологији код ове врстс посла једал од најтежих у саврс.мслој лндустрлјл. Како због тсжиле посла раднчка сгакларске стру ке, услед внсокс температурс, букс, загађелостл ваздуха л ос таллх пратилаца овс врсте лро нзводље, може да доВе дз ра зннх обољења раднлка у нашој радлој оргаалзацијн сс свакс годиле обављају систе.мптски лреглсдлх свих запослслих ла ло.мснутлм ргишл.м местлма. Свл прегледи сс обавллју у кругу фабрлкс како бн се изгубљено време свсло на мнлиму.м а л сами радллцл тимс лзбегавају дуго чекаље у Дому здравља. По обављенпм прегледима ра дплцл медицилс рада своје стручнс алаллзс достављају слу жби заштнтс ла раду, која лх даљс спроводл у дело, одлосно лздајс одрсВела рсшења о лромснл радлог мсста пли мерама којс трсба лрсдузстл за побол«- шањс услова рада ла појсдиллм радш!м мсстлма. Права jc штста, међутим, што cc добар дсо радннка, из разловрсллх разлога, ле одазива позлвнма за прсглсд тако да всо.ма тешко долази до правог стаља ствари, односло тачлог броја оболелих у колективу. Поред предлога радллка којн ралс ла раднл.м местима са по себнлм условнма: реглерл, возачл, впљушкара, радллци којл радс ла лрллре.мл слровллс л другл, сваке 3 годнлс са обалаређеша вљају л снсте.матски преглсдл Б. Букнћ Прслазак na зсмни гас, који очекујсмо vckopo, iota ouuic he iiclu олактати pad u побо.Ђtaaru условс. Moia лично najecha noueda jc taro сам мучним pado.u yetteu da o.uozvIuim ceuioi дсци da saGpiuc школу, da ux ожсhum it удам u ouotiic.u упукс. To ic Menu danac iiajechu nonoc u padocr v животу, iep ic cue to захтсвало много борбс и одрииања. ALCAHKA СИМИћ. дирск1о„ v / OOYP V CpncKV фабрику стакла дошла сам 4. 3. 1943. lodtute као дсвојчица од 14 todinia и moiv pehu da са,м са фабриком зајсдно расла. Глсбајуки daiiac, уназаб на nepuod који ic балеко иза нас нс могу. a да не говорим о тсшким daнима oKvnauuie и iota тежим хслоопма за pad. Многи, који радс данас v HAU10J фабриnit uitcv се ки родили, пли cv 1ек on.nt nohentt icada ic okvпатор заносео Фабрику. Padu- .io cc v 3 cmchc, a почињало cc v 4h vivrpv. Услови cv били emac ncio очајни за pad, a o неким хигијснско-заштитhum мепама могло ce само catbarn, iep ic OKvnaropv био важнији профит tieio раоник u tbeioea ctavptiocT. OcnoOohcibc сам као и сви иадннцн, мериом срећом што tto чротао par али дочекала са неиЈ' је кочачн са наt »о.п v бољ\> uvdvhnocc радгшка, v ibczoav састлију сутраiiiibituy. Ллн, такву будућност требало ic изградити и сви смо са полетом ириступили изградњи Фабрике, ударнички, са еланом својственим младостк, пзразом свпх иаших жсља и стрсмљсња. Фабрика каizev данас видите пре 30 година нијс ии постојала. Послс ослобоћења фабриКУ су чпнилс 2-3 прпмитивне вапе, стара бру сионииа a to ie свс. ако се изузме myna Koia ic трсбало да прсдставља браварску радионицу. Зато је каве. iep ног рада требало засукати х>усе после осмочасовшило на акцијс ради изградњс путеоа. Период noc.ie ослобоћсња, до 1958-1959. годинс можс сс слободко pehti да јс био пернод акција (padmix) ii ударншитва. Taj neрнод aim ic остао v драгој yспомени no томе што сам неколико пута нроглашена vdapнико.ч, a to ie v оно време, била за мене велика почаст јср смо се сви трудили да дамо максимум. Градња фабрике се нијс завришла у том псpuodv она трајс it данас. a и rpaiahe, iep ie жеља cetix ttac da ti3 dana v dan ствараmo бољс услове за pad. He moiv, a da ne кажем da mu ie жао uno ce КУД „Франц Poзин" угасило iep natiia Фабрпка има велики 6poi рабника и ee.atiKti 6poi омлабинаиа, a dpvtiiTeo ie имало одличне peзултате u репутацију стечену на TVPHeia.ua uuipo.u Jviocaaetiic. Kao da ce na трснутак (тако ce мени чини) заборавило на друштвени живот padпика. Од Српске фабрикс стакла добила сам за dvioioduiutbti pad низ npasnatba u nptijodntix поклона: 3a 20 г. pada ручни car u dtiiiAOMv: за 25 г. сст od иберФанта (ваза, никсла, чирак), за 30 г. pada чаше, као и новчан\’ награду v износу od 700 dtinapa. Aodc.btuiatbc natpada заслужним рабницима за гоdiuic ировсденс у фабршт ic гсст вреоан хвале и жслела бих, каоа би бпло .uoivhc, да то ностанс iedna лепа и свегла традиција. ДРАГОМИР БУРИН. tue4) ХТЗ службе — IV ООУР У фабрику сам douiao да радпм 1933. године са навршених 13 lodnna. Радио сам прво као носач свс do 1936. године када сам ностао полуквалификован рабник-хефтар, а тек 1940. lodunc vnanpcheti сам у квалифнкованог-набирача на tipecti. Cchatba на тај период врло cv ненријатна — услови за pad били cv веома тстки, наднице врло ниске, а сви ми padnnnti нз ipada и око.ишс naoiiAii смо nairexcc послове. У то врсмс квалификоаана падна места заузима.ш cv Немци, Чеси и Лустријалци. За нас ie било врло тсшко da ooheмо do неког такоог места. Најтежи моменат v мом радном eeicv везан ie баш за тај nepuod. Hoped експлоатаише, oedc и нсмаштинс која ic Tada иаровала, власник фабрике ic одлучио да иам ионако Mane зарабе од 10 dnnapa за 8 часовно padtio врсмс смагви на 8 динара. Tada су нанредни радници Me'nv кошма Франц Розин, Ми.хајло If.uih- •Куља dpviu позвалп 1с<зе пас тада iota detiv u сднстоeiLiu na.it da одбшамо nocao кпда ovdcAto дошли увечс на nocao v 3. смену. To смо n yчшаиш. Увечс с.чо сви стаја.ш нред удазак v Фабрику a da iiiiKo miic vinao v Kpvt. Посае, око пола сата Oouiao пословоha Фукс ca наорх xcaiaw стражаром it почео da туче detiv. Ceti cv ce разбежали, Ojut нам ic cvTpadan паднпца noeehaua за ioiu jedan diinap. Tn moMcirrti осгали cv најдубље v резани v Moic cehan>e it ниKada nehc бити избрисанц. За мснс као dvioiodututbei радкика, овс Фабрике, највеhu успех наиш љуби cv показојШ nenoepedno пза ослобоhetba града. када cv за веома краско време оспособили Фаoplikv за pedoenv пропзвобњу, па чојс освојили и пропзводњу новог артикла — боца за крв. Те боце за трансфузију крви v то времс, када јс рат jotu трајао значиле cv много. Pad ie био темсак iep cv ctp&- ни padnutnt нанустали нашу земљу, а знамо da cv они у* глаоном и бпли стручни. Исто тако, велика радна no беда оеог колектива ie изврinetbe првог Пстогобишњег tvia na v комс јс нзраћеи нови капацитет за npotuoodbbv стакла аутоматским путем. To ie бпло врло тешко iep писмо имала скоро никаквог искуства, на стручтсх љуби; али захваљују hu напорима naiuux радника успели смо да за веома кратко врсме oceoitiMo и такву eperv произвобње. Први пробни Рабнички савет изабран ie v itatuoi padhoi организаиији мсћу првима v земљи, a doHOtueibCM Закопа 1950. годиие изабраи ic први pcdoGHtt Padnu4Ktt caeer, taro raKohe пребставља велики yo ncx ogoz колектива. Moia лична жеља ie da ч nainoi (fjauDttttii 6vdc далека eehu 6poi радника чији he радни стажс премаишвати 3d годима, а млади да даље развм jai\* самоунравне односс, извр tuaeaiv задаткс области цроизвод/be како би наша ра дпа организација v свом да љсм развојк иостизала далекс echc успехе. Ypcbyjc издавачки савст Урсдник Добрл.ча Мплстлћ
БРОЈ 67. 14 ДАНЛ СТРАНЛ 5. ЗА1АВНУ ДИСКУСИЈУ Удруживањем средстава - брнге до стана Нацртн самоуправлпх спо разума произилазс из обавезс друштва да сваком радно.м човску обезбсди па што бржн начпн стан, као основну људску потребу. На што брже решавањс стамбених проблема радника по ссбно јс указано па X конrpecy СКЈ, VII конгресу Савеза снндиката Југослави* јс и у Акционом програму V конгреса Савсза ко.мулнста Србијс. Имајући у виду великм број радних људи којп су још увск бсз решеног стамбеног питања, мзвршпи органи друштвено-полнтнчклх организација лашс Општнпс, формлралл су Комисију за израду самоулравннх спо разума, која јс сачинила преднацртс и доставила стручним службама радних н другнх организацнја н заједннца, којс су ставилс своје примедбс. По примљеним прнмедбама, Комнсија је поступнла и првобшни текст слоразу.ма ускладила са датнм при.медба.ма. Самоуправнн споразум о издвајању, усмсравању и ко ришћењу срсдстава за стам бену изградЈБу у општини Параћин, регулнше н утврђује да радне и другс организације и заједницс издвајају само Законом утврђени део срсдстава за ста.мбену пзградљу, али се Споразумом дајс могућност да раднн колсктивн могу издвајати и всћа средства од Законом и овим СпоразуЛ1ом утврђених. Овако лздвојсна средства усмеравају се углавном no лринципима који су данас устаљени, изузев дела средстава који сс усмерава и ко ристи за уређивањс и опремањс зе.мљншта и рашчпшћавање терена за стамисну изградњу, којс Закол о финансираљу ста.мбслс из 1 радњс поссбно трстира. Треба лматн у внду да ссм лзградњс стамбенс* зграде, треба изграднти и пнз пратећих објеката (каиализацп ја, слектрлка, водовод, тслефонскс лпнијс, улинс итд.). Изграднтн стамбену зграду па мссту гдс су би1с зградс са но'јсдним спра том нлн прнземне, одмах намећс обавсзу да сс та зграда снабдс довољпим ко личипама питкс водс, довољним капацитетом слектро енергнје, спајањс зградс на каналмзаиију нтд. Трошкови рашчншћаваЈва тсрсна знатно алгажују срсдства, али сс и па том плану nonaan са принцнпа соллдар* пости, нмајућп у внду удружсна средства свих радннх и другнх организапија и за једиица. Овпм Споразумом, као и до сада, издваја сс одређени проценат утврђен Законом о фннанснрању стамбенс изградње и за потребс солидарне стамбенс изгралљс, за станове бораца НОР-а и субвенционнраљс станарнне радним људима са пискл.м примаљима. Новина у ово.м Споразуму јс минимални део средставз која сс нздвајају за соцнјалнс случајевс (соцнјално незбринута лица) о којпма нашс друшгво мора да се стара. О тим лици.ма смо се н до сада старалп до дељивање.м нацнонализованих и др. станова са којима је располагано, што lie се и убудућс чптшти. Сал<оуправни споразум о удруживању средстава за На основх’ члана 134. Устава Социјалистичке Релубликс Србије, члана 9. Закона о финансираљу стамбенс изградње и члана 6. Статута Самоуправле лнтересне заједнлцс становања Опшглнс ПараНин, основне и друге органлзације удруженог рада, друге самоутфавлс организације и заједшше, закључују САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ О ИЗДВАЈАЊУ, YCMEPABAlbY И КОРИШНЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА CTAMBEHY H3FPAAftY Y ОПШТИНИ ПАРАБИН — Н а ц р т — I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. У цлљу бржег задовољавања стамбених потреба радних људл у Општлни ПараКлн, сагласно Резолуцији X Колгрсса Савеза комуииста Југославије, narpabenc политикс и заузстих ставова, радш! људи у ocjiobhilm л другим организацијама удруженог рада, други.м самоуправним оргализацијама н заједлица.ма (у да-ље.м тексту: организације), издвајају средства за стамбелу пзградњу. Члал 2. Овим Самоуправним слоразумом органлза. ције утврђују основс, мерила и критеријумс no којима усклаБују и утврбују меВусоблс обавсзс и права у нздвајању, усмеравању и коришћењу средстава за ста.мбеиу изградњу у Општјшл Параћил, за задоволАпвс својих стамбсних потреба па лачеллма соллдарлостн и узајамкост«. Члал 3. Оргалнзацлјс користе и располажу лздвојеним средствпма за стамбелу лзградљу, у складу са Законом, својлм прогрдмл.ма стамбенс изградн»с и одрадба.ма овог Самоулравног слоразу.ма. П. ИЗДВАЈАЊЕ СРЕДСТАВЛ Члап 4. Оргаллзацијс удруженог рада којс су о5- везшшс порсза па доходак, пздавајају срсдства за стамбспу изградњу на основу ЗаKona о финалсирању стамбсле изградњс (члал 7. став 3. тачка I.), и на ослову овог Слоразума по слсцсћмм столама: стамбену нзградњу, полази од основног прпиципа неотуђввости удружених средстава, јер њима у потпуности располажу раднс и другс организације н заједпицс. Удруживањс срсдстава има за циљ да појефтинп и убрза стамбену изградљу, јср обавезс Заједнице стаповања почиљу од обсзбс6сн>а локације и рашчишћавањс теосна па иадал>с преко избора пројеката и извођача радова, вршења надзора над изградњо.м до прпјсма зградс н станова и предајс кључева корисницима. Паралслно са овако усмсрспом стамбеном пзградibOM pajuthc сс н на побол,- шаваљу \c.iona стаповања у постојеИим стаповнма. Због тога сс раднпм и лругнм оргаппзацнјама п зајсдпицама остављају срсдства за давап>с крсдпта својнм радницима која he се користптп или као учсшћс за куповнну стапа v власннштво п ппдивилуалпу дограиibv стамбспих зграда илп као учешће за побољшањс услова cTanonaiba тј. адаптапију постојсћнх стапова. И па крајг, па базн оства рсња у прстхолпој 1975 год.пнп, удружена срсдства радпих и других органпзација it зајсднииа, пзноснла би више од 2,5 милијардн старнх динара, па уколпко се буду рационално користила, што је п цнљ прсдложсннх споразума, овај нзнос предстаиља зпатну став ку п пружа гаранцију за сфикаспијс решавањс стамбених проблс.ма радннх људи. BaiU глас „за” предложснс слоразумс гараниија јс за јсфтиннјс, бржс и сфпкаснијс решаваљс стамбсппх пробле.ма у вашем колективу. КОМИСИЈА ЗА ИЗРА ДУ НАЦРТА СПОРА3YMA а) из ллчлих доходака по столл од 4"/о па бруто ллчне дохоткс, б) лз дохогка по сгопн од 1% (члан 8 Закона). Издваја1вс средстава у ставу под а) врши сс приликом сваке исплате личнлх доходака. Основлца за издвајаље средстава у ставу под б) је иста као н основлца која служл за обрачунаваље пореза на доходак организацлја удружелог рада. Издвајаљс по претходлом славу вршм сс у ncTiiAi роковнма у који.ма сс издваја л уплаliyje порез пз дохотка оргапизација удружслог рада. Члал 5. Остале радне оргапизаилје, заједницс, дру. штвено-политичке организацијс и органл, који нису обвезнпци пореза на доходак органнзација удружсног рада, лздавајају средства за стамбену изградњу из личног дохотка по стопл од 5% па бруто лнчие дохотке (члан 7. став 3. тачка 2. Закона). Издвајање средстава вршн сс прлллком свакс исллате личлих доходака. Члаи 6. На основу свог средњорочног програма стамбене Јоградље, односно програма за задовољење стамбенмх потреба, раднл људн оргаиизацлја могу у цлљу бржег зацовољења по грсба за станови.ма, утврдлтл влшу стопу издвајаЈва за стамбелу изградњу. Средства издвојепа по стопама виишм од минкмалннх користс сс за пстс сврхе, односпо како је прсдвибено Законом, другим прописима као и овлм Са.моуправвим споразу.мом (члал 9. Закона). Члан 7. Зајадница пснзијског и илвалкдског осигурања посебни.м акто.м утврдићс стопу за издвајање срсдстава за стамбену изградњу, у ииљу решавања стамбспнх проблсма пензионера и ннвдлидсклх пепзиолера (члан 10. Закола). III. УСМЕРАВАЊЕ СРЕДСТАВА Члал 8. Издвојена срсдства по члану 4. овог Споразума у ставу 1 под а) усмсравају сс на слсдећи начкн: 1. Организацијл која издваја срсдства 66% 2. За накнаду дела сталаршш поједлпи.м категоријама радпнх људи са лпсiulm прнмаЈБлма 2% 3. За решавањс стамбенлх питања соцнјално псзбоипутих лпла н породпца 2% 4. За ype’/iiBaibc зсмљлигта за стамбсну изградл>у (опрсмтвс и рашчлшћавал>с) 30% Издвојена срсдства од тачкс 2. до 4. овог члана обавезно сс удрежују у Зајодницу стаповања Општнле Пара1шл. Члам 9. Издвојена средства пз члана 4. у сгаву 1. под б) ус.меравају се за пзградњу станова за учесникс НОР-а и за раднике у они-м организацијама удруженог рада које не располажу потребним средствЈсча за пзградњу станова’ (становв солпдарности). Издвојена срсдства обавезпо сс удружују у Заједнииу стаповаља. Из средстава пз првог сгава овог члана издваја се SO’/o за уреБнвањс зсмллшта за стамбсггу изградњу (опре.мањс и рашчпшћавањс). Члан 10. Издвојопа средства ио ослову члана 5. овог Споразума, ус.меравају се овако: I. Оргапизацији која пздваја срсдства 46" о 2. За тградљу станова за учесникс НОР-а н за радипке у оипм организацијама којс нс располажу потрсбпим срсдствима (станови соЈшларности) 2СР о 3. За иакиаду дсла станаринс појсдппн.м катсгорпјама корисппка сганова са iriicKHM ири.машп.ма (cyoBcanutounpaibC) З’1 п 4. За изградн>у cianoBj соцнјално исзбрЈшутпх лпиа 2’/о 5. За ypcbiiBaibc зсм.влшта за сгамбепу изградњу (опрсмањс и рашчишНавањс) 30% Издвојена срсдства из овог члапа у тачкама од 2—5 обавсзпо се удружују у Зајсдницу cianoBaiba Општлне Парапнп. Члап 11. Из срсдстава која су надиојсна у члану 8. под 4, члану 9. cian 3, у члалу 10. под 5 п чл. 12. под 3, издваја сс за памсну сходно члану 14 Закона о фнпапспрању сга.мбснс изградп>с пзпос од 100.000,00 дшгара. Овај нзнос нздваjalic сс свакс годшгс. Средства пз прегходиог става icopncrnhc сс за фи]гансира1ве научио исграживачког рада и за нзраду нор.магива, стандарда, техничкпх и других услова за пројсктовашс, грађењс п одржава!Бе стамбени.х зграда и сталова, искључиво преко правппх .тпца регистровалнх за ову врсгу дслатности. Члан 12. Усмсрена срсдства по члану 9, pacnopebyју сс овако: 1. За пзградњу стапова за учсспикс HOP I 5^/о 2. За изградљу станова радника у оргаШ1зацпја.ма којс ие располажу потребшп! срслствп.ма (солидарна сгамбена пзградња) 65% 3. За ypebnoaibe лемл.ииЈта ла стамбеиу лзградљу (опре.мањс п рашчлшћавањс) 30% Члап 13. Усмерена срадства по члаиу 10. назначена v ставу I пол 2) pacnopebyjy се овако; 1. За изградњу сталова \чссппка НОР-а 2^'» 2. За кзградњу станова за радникс у оргашиацијама којс нс располажу потребнпм средствлма (сталовл соллдарhocпн 18‘о Члал 14. Идцвојела срсдства из члала 12. и 13. у ставу 1. под 2, обавезло сс удружују у Заједницу сгановања бесповратно, а корлсткНе сс строго намелскл. Члал 15. Издвојена средсгва по члалу 8. у тачка.ма од 2—4, у члану 10. од 3—5. у члановима 12. л 13. под 1, удружују сс у Зајсдшшу стаиовања без обавезе враћања. Члан 16. Срсдсгва намењена за накнаду дела сталаркле поједлнлм категоријама радника са нис. JULM примањнма преостала па дал 31. дсцс.мбра сваке годинс пребацују сс на рачуи средстава Једнлицс за солндарпост н узаја.мпосг. Члал 17. Уколико се у току трајања овог Самоуправног споразума рсшс сви стамбенл проблеми бораца НОРа, преостала срсдства усмсpnhe се за решавање стамбелих проблема онл.ч радннх оргаиизацлја којс лсмају средства за стамбспу пзгралњу (солпдарлу ста.мбелу пзградњу). IV. КОРИШНЕЊЕ СРЕДСТАВА Члан 18. Коришћењс срсдсгава мора битл усклађспо са средњорочним н годишњим програмима стамбспс нзградњс (псрпод 1976—1980). Члав! 19. Основнп крптеријумн за долслу станова из средстава солидарлостл су: — оствареш просстш доходак по условном раднику у Општини flapahiui, у прстходлој гошшл: — остварен проссчнл личнп доходак по условном раднику у Опшпши Параћлн, у претходној години. Предност itnajy оне органнзације и заједлицс чији је просечпи лоходак п проссчпл ЈЛ1Ч1Ш доходак по условпом радпику нижи од овог просска остварсиог у прстходној гоЈЦП1И ла пивоу Општинс ПараИин. Члал 20. Расподсла станова изграђспих лз срсдстава солшарностп мора сс у Организација.ма засливазл на слсдсћлм припцигикма: — матсријадлом положају радника и члалова њсговс породлцс (прнходи по члану домађинства и др.), — стспсну ста.мбснс угрожспосзл радиика, — дужзпп! радлог стажа, — породичлкм пркликама (број чланова породлшс, здравствено стаил, учешће у НОБ л др.). Под истлм условима прсдлост у добијању ових сталова и.мају раднлци са пижим примањнма. Члал 21. Срсдства за пзградњу станова за радллкс v оним органлзацнја.ма којс нс располажу потребним срсдстви.ма олобрава Зајсдница стаповаља бесповратло, под условом да организација обезбедл својс учсшће од 50% врсдпости стала. Правнлпиком Зајсдллцс стаповања утвр1м ју сс блпжи услови Kopiiiuhciba срсдстава солидарлости за радникс у опим организацпјама којс нс располажу потрсбним средствима за рсшаваљс ста.мбених нроблсма. Члал 22. Оллуку о расподслл сталова пзграђених ла потрсбе учсслпка НОР-а допоси Скупштина Заједлпцс сгановања па предлог Општипског одбора СУБНОР-а Параћии. Општинскн олбор CYBHOP-а сачлњава п лпсту’ приорптста учсспика НОР-а којп нлсу pciiDi.ii! стамбсно пптањс, оллосно станују у пеодговарајућлм сталовима. Члан 23. О долсли стаиова ла корпшНењс лицнма која сс палазс у стању соцнјалнс потрсбс одлгку доносл Скупштнна Зајсднпис становања на прсллог Самохлтравне пнтереслс заједшпде социјалнс зашпис. Члал 24. Начнн Kopnuihciba срсчстава за накнаду дсла станарипс (субвспцијс) појединлм катс1Х>рија.ма корнсника станова са ннсклм примањпма утврћујс сс Правилнлком Зајсдплцс становаља. Члам 25. Срсдства намењсна за урсБнвање rpabcпписког земљишта користс сс као учешћс за покрићс трошкова за изградњу следећпх комуналнмх објеката: — водовода, — канализације, — електро мреже, — уллчне ПТТ .мрсже, — саобраћајнпиа п других у складу са техничким, xnnijeHCKiLM и друпш условгша за пројектовањс и изградњу ста.мбених зграда које пропнсујс Скугшгпша општине Паpahini. РашчмшНаваљс обухвага све трошкове око расел>аван»а стапара, куповину станова, накнаду власшшнма за екслропрнсану непокретност, нзградњу стамбених зграда и обезбеђења локације ранијим власжлшма у току посгупка експропријације: трошкове поступка у току вештачења код оргала управс I! судова; трошкове урбанистичких разрада; тротковс израдс геодетскпх, геолошких, сслзмолошклх и других слабората и докумелтација, као и других послова всзаних за реапгзанију програ.ма стамбене нзградње. Средства за ове сврхс кориетс се иа основу Програма стамбенс пзградњс Зајсдницс cianoBaiba. Члан 26. Финанаграње уреБивања земљишта вршиhe Заједница становања у складу са Програмо.м стамбенс пзград!вс Зајсдницс становања. Члан 27. Коришћење средстава за научно-истраживачкл рад и за израду норматива, стандарда, техничких и других услова за пројектоваље, грађеље и за одржавање стамбених зграда и станова вршл сс на основу општсг акта Зајсднице становаља или на основу општег акта Заједнице сталовања ллл на основу самоуправног споразума о удруживању заједшша становаЈБа у ширу зајсднлцу. VI. ПРЕЛАЗНЕ II ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члал 28. Овај Самоуправпи споразум закључујс сс па неодређено врс.мс, с тим што ћс се у току послслње године срсднлрочног програма стам бсис пзграл1Бе утврдитп пови срсд1ворочпл програм стамбенс пзградњс н нзпоси стопа за љсгову реализацију. Изменс и допунс овог Споразума могу сс вршптн по пстом поступку како јс и допст. Члал 29. Оргапизаццјс су лужне да своја одговараiyha самоуправна акта ускладе са одредбама овог Споразума у року од 30 дана од дапа потписавања Споразума. Уколлко то ле учллс, при.мсњпваћс сс одрсдбс овог Споразу.ма. Члал 30. Овај Споразум ступа иа снагу дапо.м потписавања а прњмсњиваће сс од 1. jauvapa 1977. годинс. Члан 31. Предлог за измелс н допулс Споразу.ма могу датл: — пајмањс 10 потписиика овог Споразума, — Скупштина Зајслнпцс становања, п — Belie Савсза сллдпката Опшгпнс Параћшг. Образложени прсдлозп зл пзмену и допулу Споразума попносе се у писменој форми Заједллцл сталоваља.
СТРЛНА 6. 14 ДЛНЛ БРОЈ 67. Зајсдшгца стаповања јс пжпа да затражн мјшјљсњс потппспица Споразу.ма u in завнсно од заузстих ставова попшсннца свснтуалио сачпни тскст пз.мена u допупа Споразума радп потписнвања. ПОТПИСНИЦИ На основу члана 134. Устава Counjaiiicтичке Рспубликс Србпјс, члана 15 Закопа о фннансирању ста.ибслс пзградњс („С.ижбсни гласнпк СРС" бр. 52/74) н члана I. Самоуправног споразума о оснивању Зајсдпиие становања v Општннп Параћин. радпи л»удн преко осношглх органнзацлја удружсног рада н другпх оргакнзацнја н зајсдшша на гсрнторпјн Општннс Flapahini, закључујг Самоуправни сноразум О УДРУЖИВАЊУ СРЕДСТАВА ЗА СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ I ОЛШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Раднм људн у основним организација.иа удруженог рада, радшш заједница.ма и др\ ги.м самоуправним органнзацијама н заједнн цама (у даљсм тсксту: Организације) у цилд наменског н рационалног коришћсн>а срсдстава за стамбену изградњу и бржсг рсша вања стамбених потреба, овим Споразу.ио.м удружују срсдства за стамбеиу нзградњу, vређују мсђусобнс односе и утврБују условс и начин коришВења удружешсс средставз Члал 2. Оргашгзацијс удружују срсдства у Заједшшу становања на принципу неотуБивостн Удруженш! средствима управљају раанн људи у оргаЈшзацијама преко својих органа управљања и делегата у Зајздници становања у складу са obilm Споразумом. Становима изграђеннм id удружених сред става располажу организацијс гтрема својим општим актима. Кредитс за инднвцдуалну стамбену пзграл њу и побољшање услова становања у стапоBiLv.a u зградама у својшш радшгх људл, ло дељују оргашгзацнјс сагласно својни општи.м актнма. II УДРУЖИВАЊЕ СРЕДСТАВА Члан 3. Органмзацијс су сагласне да сдруже v Заједшпгу становаља следећа срсдства. 1. Сва срсдства која нздвајајк по обавезној стопи на укупан нзнос ncn.iaheinix лнчнтгс доходака утврђеног Самоуправним споразумо.м о издвајаљу, усмсравању и кориш* ћењу оредстава за стамбену нзграднд а која остају Организаиији; 2. Средства амортизаннјс ста.ибсннх зграда н станова: 3. Средства нз дохотка no iteroBoj коначној расподели, иамењеннх за стамбенх' нзградњу; 4. Срсдства из ануитсга н камата пласи* раних по ранијс одобреним креднтнма a стамбсну нзградњу којс кориспнш! крслига Bpanajv; 5. Средства која су добивена расподслом државног капЈГтала (бивши опшгинскн. срески и републички стамбенл фонд). 6. Средства добнвеннх п остварепих при врсђивап>с,м бнв. Стамбеног предузећа сагла сно општем акту Зајсднице становања о расподелн аиопн.мног капнтала; 7. Средства остварспа продајом стапова; S. Средства добивена од учешћа радника за куповпну п изгралњу станова; 9. Другпх средстава иа.ме1всиих за сгамбсну нзградњу. Члаи 4. Срсдства нз члана 3. овог Споразума уплаћуЈу се на посебап рачуп Зајсднице становања код Слгжбс друштвеног књиговодства, н то: 1. Срсдства која сс издвајају применом стопе на бруто лпчнс дохотке прнлнком исплате лпчннх дохопака 2. Средства амортпзацијс обрачунава н прпппсујс Заједпица стаповања директно на рачуп удружпоца срсдстава на xpajv године no завршном рачгнг О извршспом прнпнснвању, Зајсдпица је дужиа да писмсно извссти удружпоце срсдстава. 3. Остала средсгва, укључнв н средства која се iiiiBajajv no завршно.м рачуну, најкасније 30 дана по прчбављању, односно пздваЈању. Члан 5. Срсдства идружспа у Заједшвду станоааља посебно сс свидептирају ia сваку оргапизацвју и могу сс корнстпгн оцмах по уплатв под услови.ма и за намеис утврБенс овпм Споразумом. Члаи 6. Ilpaheibc извршен.а овог Споралу.ма у по глсду издвајања н ”потребе средстава врши Служба друштвено! књиговодства Светозапево — Ексдозитура Параћнн. III КОРИШКЕЊЕ УДРУЖЕНИХ СРЕДСТАВА Члап 7. Срсдства пз члапа 3. удружспа у Зајсд- | цц\ становаља органпзацпје корпстс car- •aciio овом Споразу.му, спојпм норматнвшкм акгима н програмом стамбспс нзгра.ивс за слеасће паменс: I. Изградљу станова у друигтвсној својинп за потрсбс оргапнзацнја којс су улружнпе срсдства v Зајешпшу становања. ?. KpcniiTiipaibc ипдивпдуалнс стамбсне (гзграшвс 3. Измнрсњс обавсзс по крслитнма за ста.м беп” нзграим’ Ј. Нсплагу обавсза оствароннх до потппcitaaiha овог Споразума no ociiobv пзпрадње или куповнне стапова. 5. Побољшагвс условс становања у постоichmi становпма. Изградљг објската за стаповап.с самаца. 7. Орочавањс код бапкс н лрутпх организапија којс понулс најбољс условс ралн добтгјања креднта. Срсдства за креднтнрањс ииднвидуалнс скгмбснс нзградњс одностго стана у власништр-' по правнлу сс гсмсравају за оргапизовану друштвсно yc.Mcpciiv стамбенг изградњу. Члан 8 ' цнљу подстнцања ангажовања личлих срсдстава радггнх људи у удружепо.м раду за решавањс својих стамбеннх проблема оргачнзашгјс vTBpbvjv да сс нз \ дгм зксннх срслстава по овом споразуму 20" „ корнстк \ организаилјама за давањс зајмова радшшнма за стицањс стана у етажиој својипп, породичне стамбене зградс п побољшање услова стаповања. Услове за давањс зај.мова лз става 1. овог члана утврБују oprainгзацпјс самоуправнп.ч опшгим актом. v складу са Програмом п drum спораз\'.мо.м. Члан 9. Зај.мовн из члана 8 могу сс даватн само ia задовољетве породичних стамбеннх потрсба радпика органнзацнја уз обавсзпо \ чешћс корпсника зајмова личнпм срсдствп.ма од најмањс 25% врстностп зајма, са роком отплатс који нс можс бпти лужп од 20 годипа н каматном стопом од најмаљс 3-'(, годшшвс. Члан 10 Потпнсннцн овог Споразума су сагласпп да зајмовс по одрелбама члана 8. дају приорптсгно за пзгралњу стаиа у стажној својр.нп, за куповппу стана у стажиој својпни у друштвоио-усмсреној стамбоној пзградњн. IV ПРОГРАМИРАЊЕ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ Члан 11. Оргакнзацијс рсшавају стамбсцс проблсме својих радпих љу.пн у складу са својим срсдњорочним н ГОД1ШЈЊИМ програмнма за рсшавање стамбснЈкх потрсба. Члан 12. Среањорочнс н годлшњс програмс решава ња ста.мбепнх потрсба радннка. Органпзацкјс јочосс за псриод и v роковп.ма у којнма допосс ii својс програмс развоја и годишње шановс. Оргаиизацијс су дужне да својс програмс стамбсне пзградљс доставс Зајсдниии стаповања у pokv ол 10 дапа од дана доношсња. Члаи 13 СрсцБоричннм н годиши.1М програмима рсшаван>а стамбених потрсба. па базн рсалио yrepbcinix срсдстава. v склалу са Друштвснпм договором о рацноиалпоп иоришИсњу стана. Опганчзацмјс парочнто рсгуднш»: — број станова пи сгрукгурп (гарсошсрс. једнособни, двособнп итл.) којп he сс гра штн или стсћи по другом ociiobv радн давања на коришћегБс. — ooilm срсдстава за даваљс крсдита ja индивидуалну стамбену изградњу, односио за стнцањс станова у својнпн (број станова н структура), — оби-м средстава намењенљх за рсшаваilc стамбених гпггања самаца, — ooilm срсдстава на.мењешкх за побољшање услова становања у постојећим стамовима, — услови и рокови за решавање стамбеннх потреба радаика. Члан 14. Организације које нс донесу свој годишљи програм стамбенс изградње или га нс доставе Заједннци становања у року из члана 12. овог Споразума нс могу користнти средства V ОДНОСНОЈ ГОД1ПП1. Члан 15. Изградља станова, као и побољшаље ус ловг сталоваЈва из удруженлх средстава по члану 2 овог Споразума, мора бнти у складу са техничким нормативн.ма, урбанисттгчки.м просторним плановима п стандарднма за изгралнА лтанова на тернторији Оишпгне Паpaluui. Норматнис и стапдардс утврБујс Скупшти иа onurnwic Пара1нгп, својим огтштнм актом. Члап 16. Поч побол.шанл,м услова становања у с.ми слу овог Споразума, подразу.мсва сс: а)^ npoiiinpcibc стапа (повсћањс корнспс сгамбснс површпнс) доградп»ом, куповино.м дела стапа плн на лруп« начии, б) yaoIxMbc инсталацпја водовода. каналпзацпјс, слектрикс п цснгралног грејања са прпкл.учпима па градску мрсжу, ri) радовн на довршавању стана, ако јс стан уссљсп прс noniviior завршстка (подови, купагпло, олучпс исви и слпчно). V ОБАВЕЗЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СТАНОВАЊА Члан 17. Зајсдпнпа сгановап.а на бази програма н ovivKc оргаЈшзаипја лопоси raunnn i upon рам стамбснс изградњс <а Огппгину, најкаснпјс до рока у комс Општнпа лоносн Друштвспкп план за одиоагу годшгу. Члап 18. Заједница стаЈгован.а преуонма обавезу л.а OprainieaiiirjaAia обсзбсдн обнм стамбенс цзградњс v току го.чннс за Biiciniy удружсних срсдстава и срсдстава која остварн нз крслита илп другпх нзвора а прсма Програму Организашгјс. Ради извршења обавсза из претходног ста ва Зајсдница стаиовања: — обезбеБује локацијс за програлшрану стамбену нзградњу. — обсзбсБујс ypcbcibc гра15свннског зсмљншта на додс.1>они.м локацијама, — обезбсђујс iniBccTiiinfoiroTcxiiHHKv доку мснтацију за програ.мнрану стамбену изградњу, — обезбеђујс структуру и опре.мљепост ста пова прсма програ.мима п захтевпма потппciunia Споразу.ма, а у складу са усвојеннм иормативпма и стандардпма. — заклд чујс одговарају he споразумс н \- говорс са банкама ради обсзбсБсша срсдсгава за крсдптирашс стамбене изградњс и куповнпу стапова. — обезбеВује потпупи стручпо-техннчкн надзор у пзградњп nporpaunpaiULX станова н npiiMcnv vcBojciinx норматлва и стапдарда у изградњп. — врши сгручнп прије.м и комачнк обра4vii изграђеиих стапова н брпнс о одржава1ву станова у гарантпом року, — ■ нршп остала шшсститорскс пословс. Члан 19. Зајодшша становања као органнзатор ста .мбспе изградњс дужна јс да сга-мбепу нзпрад ii/.' организујс тако да опа будс рационална. V том циљу Заједиица становања предузима следећс мерс: 1. При избору локацнја за пзградњу мора сс обезбедитл да сс иа јсдној локацији по правнлу може градити оптн.мални број станова. одлосио да сс можс организовати масовна изградља уз прн.меиу савременс техннкс i: технологијс граБеља као и грађењс впше објеката по исто.м пројекту. 2. Прп нзбору пзвоВача радова опрсдсљнватп co ua one које пудс пајповољппјс vc.ioвс н који могу да обсзбдс максималпу сфикасност п солидан квалптст изградње. 3. Обсзбебујс пројектс којн омогуИавају рационално граВсњс п који cv у складу са норматнви.ма п стапдардима као’ и да сс са исгем пројсктнма можс граднтп впшс ooicката. Ј Да сс од банака и других оргалшзаццја дооију крсдптп за изградњг и куповтп/ стапова под иајповољнијнм услови.ма v поглсду рокова отплатс н каматнс стопе. 5. Да благоврецено обсзбсди свс условс за песмстано пзвоВсљс радова од сгранс нзво Вача радова (лрсдаја локацнјс, дозвола за нзградљу, доказп о обсзбсБешу средстава пла haiba и друго). 6. Прсдузима п другс мсрс којс доприносс всћој ефикасиостн п рационалпзацпји из гради>с. Члан 20. Заједшша становаља јс дужна да пзвршене стаповс прсда па корншНењс потписли шима Споразума одмах, а пајкаашјс v року од 30 даиа од дана нздавања дозволс за употребу. Распорсд стаиова по локацијама, спратови.ма п странама у зградама врши Извршпи одбор Скупштинс Заједшшс становаља. Извршни одбор Заједнице становања дужан јс да распоред извршп најкаонијс па 90 дана пре завршетка станова и са распоредом писмено упозна свс потписннце овог Споразума Свака организација има право прнговора на распоред којп можс поднети у року од 30 дана од дана пријема. О прнговори.ма одлучује Скупшпта Заједннце станован>а. naj касније у року од 30 дана од дана пријема пршовора. Члап 21. V сл^чајевнма када је стан изграђен из удружоинх средстава органнзација а ни једна од тих оргагшзацЈгја впоипом удружеиих срслстава inijc обсзбодпла укупиу врсдиост стапа, Извршни одбор Зајсдппис стаповапл, изcpiniihc расподслу а на основу критсрнјума ripcjiBiibcinix у Прави;п1ик.у кога доноси Скупштина Заједиицс cTaiioaaiba. Члан 22. Заједници становања накиаБују сс трошковн на тсрст удружспих средстава за послове којс обавља по овом Споразу.му у виснпи коју утврди Скупшгнна Зајсдпицс стаиован>а. Члан 23. Радн нзвршсња програма стамбенс нзграл п-с прганизација. 3ai. ininra сганопан.а можс зас.Јпватн обавсзс па гсрст гдружсппх срсдсгава. Члап 24. 3aic.iH.iiua становлња јс \\ жна ла caui'.in! обрачун стварннх трошкова п»гра и^с сганова по згралама. по слсмс!- \<а пз Ч.ргтптвсног догавопа н пгпама сгагл Цсиа из прстходног става с п-жн као основица за обрачгн пзмсБу Зајсшицс стаповања н Органнзација којс су добилс становс на Kopiunhcibc. Члан 25. Зајсшица становаља јс обавсзна да обрачун завршеннх станова и ј ч.тапа 24 овог Споралума, као и другу докумепгаиију за уноuicibc станова у Заједницу ста-новања. лостл ни организапијама најкасинјс у року од 30 дана no прсдаји станова на коршиНсњу. Иа основу обрачуна и друге документацијс 1гз прстходног става, Зајелшша стаиовања н оргаиизацнјс спроводе књижења, свака v свом књиговодству, сагласно важсћнм проппсима. Члап 26. Зајсдинца становаља сс обавсзујс да свнм потписницима овог Споразу.ма доставља Извештај о стању на њиховим рачунима удружених средстава голшшбс и to са стан>см на дан 31. деце.мбра свакс годинс, у року од 30 дана. VI НАЧИН СПРОВОБЕЊА СПОРАЗУМА Члан 27. V цнљу једииствеиог cnpoeobcisa овог Споразума као н љсговог усавршавања, ф<^> мнр? се заједннчка Компоија. Ком-пспју и.менује Скупштина ЗајсдишП становаља н одреБујс њсн број и састав. Ч.тан 28. . Коннснја за праћсљс н спровођсљс овл Споразу.ма обавља слсдсћс пословс: — пратп cnpoBoben,c овог Споразума ка<? п свс проблсмс и спорна пигања која сс noјавс у току спровоВсља, — предлажс потписннипма потребпс мс,л за cnpoBobcibc Споразу.ма и дајс ту.мачеи. у всзн са његово.м прн.мено.м. — прсдлажс потпнс1П1Ци.ма нзмспс и догг нс Споразума и npiuipc.ua иацрте из.испа и допуна. — обавља дру гс задаткс н пословс кочјој одреди Скупшгина Зајсдппис станооаи>а. \ II ПРЕЛАЗНЕ If 3ABPUIHE ОДРЕДБЕ Члап 29. Оргаинзацијс су дужпе да своја одговарајућа самоуправиа акта ускладс са одредбама овог Споразума у року од 30 дана од да«а noTHHCHBaiba Споразу.ма. Уколико то пе учннс при.исњнваћс сс одрсдбс овог Споразума. Члан 30. Организацнјс су дужлс да своја слободна срсдстоа за стамбспу нзградњу остварсна до noTiuiciteaiba овог Споразу.ма уплатс на рачгп удружеплх средстава у року од 30 дана од дала потппспваша Споразу.ма. Члан 31. Изменс и допупс овог Споразума вршс сс по поступку за њсгово доношсљс. Члан 32. Предлогс за иамепу н допулу споразума могу дати нај.мањс 10 потппсиика овог Спора зу.иа. Скупштина Заједнлце становања и Всhe савсза сшџшката Опшптне Параћпл. Прсдлози сс подносе Ko.\utcujii за npahcH’C и cnpoBobeibc овог Споразу.ма, путс.и Зајсдлицс сташЈЂаља у писмено.м' обллку. Ко.мискја је дужла да у року од 60 дапа >л дана пријсма ирсдлога прилремл нацрт нз.мепс и допунс Споразу.ма п достави га логписнлцима, а у случају одбацлватва предлога да оабвести предлагачс о разлози.иа одбиjaiba. Члан 33. Овај Споразум ступа ла снагу даном потпистгеања, а примељиваће сс сд 1 1 1977. ГОД1ШС.
БРОЈ 67. 14 ДАНА СТРАНА X ПРВИ СТУБАЦ Наши I односи ЗАХВАТИ И РЕМОНТОВАЊЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВРЕМЕ ЗАСТОЈА Пуно посла за радиике из пронзводних услуга ПорСД МНОП1Х С.1ОЖСних фактора који утичу па продуктивност рада, мсБусобни односн раднпка у основкој организаии ји нмају значајпу улогу. Мсђусоби односп радРаднлцп 113 Производних услуга, на првом мссту металци ■ I слектричарн, н.мају ови.х лаФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XIV БРОЈ 167 и.мају поссбан ПОРЕД ТЕШКОБА И ЗАСТОЈА КОЈИ СУ СЕ ПОВРЕМЕНО ЈАВЉАДИ КОД НЕКИХ МАШИНА друштвено полнтнчкн зна чај, ]ср продуктнпност рада ннјс јсднпи кпљ на шс зајелпнис всћ и изг ч дња лруштвсног снстсма који he да јача п развнја соцнјалнстпчке друш* твепс односс. Односн л»\јц! па раду морају бнтн гаквл м задовол>авају бар ос.човнс потрсбе мсћусобнс сарадibc, јср од тс саралн«с зависи и успсх Осповне ирганнзацнјс. На нзвршсн>с задатака нсгатинни сс одражапа. ако само н јсдаи радннк нс capabyjc са груно.м. II тс појсднначнс нссугласнцс могу да се објаснс разлнчитим наравима л.ули. Али ако сс односн мс by љулпма порсметс због нспоштовања права радпнка самоволишх поступа ља појсдипаиа, вређап.а лпчностн човска, нли заташкаван.с нских трсшака, то су озбнљннји и тсжн nopcMchajif одпоса Mcby људима. Тачно је да постоји јс дан upoi људи, спрсмних да увек крнтикују рад другога н потцењују online познате врсдиости н тачпо је да лоши мсђусобни односи довотс ло кршења раликх обавсза, a тс су појавс учесталс у последње време, али трс ба свс дрмштвено-политпч ке органнзације и свн ра лик људп уз макснмалпо залагаљс ча створе боље одпосе \ OOYP и v прсiv3ch\ v иелинц, јер само тако he се ycncniiiiijc рсшаватп сви ночстојсћн лалзии На сасланку проширсиог акiiiBa ;ips нпвсио-полигнчкнх ор гаинзапија. којн јс олржаи v среду П.С 20. окгобра, aiKLiiuiipaизмс1>у осталог. пословадевст мссспн овс годннс. Пре.ма првим налазнма н по казатс mimj. kqjii cv позпати ;iu сада, Оргапнзадија едружсног рала „Новп Поповац" лослова.1<1 ic позитнвно <а перпод од јапуара ло краја ссп тсмбра. По рсчима руководи- • iaua фпнаиснјскс слмжбе Срс тена Обрадовића — н производни u осталн резултатн сас BUM cv добрн у свнм основiriiM органнзапнјама удружепог рада ii Оргапилацнјн удружекиг рада v ЦСЛ111111 Нарочпто бпла добра Љ. Б. пронзводн.а нолуфабриката — клннкера, која ic веИа ла 3,7 одсто ол предвиВања за ово вре.мс. Производња цсмента и рсализација, мсђутим. су V1 лавном на нпвоу планова Члановн актнва указалп с\ и на тешкоће које cv сс јав љалс, нарочнто у осмом и деве гом мсссцу као послс.шиа сла бостн v раду некмх машнна u nocTpojciba, али и л»сди који рукују п onpaeaBajv истс. Рад на н тсхнолошка дисциплина, нстнна, ннје таква да забрин>ава, рсчспо јс, али ic нуж по да пста стално 6vnc на iiiiDOv који тражи технологија и масовна произвошБа каква јс V Цсмсптарп. Како смо сазналн, о стан.г за ово врсмс ускоро he рае прављатп и лаузетп стаи орга пн самомт1рављан»а н лруштве но-политичке организапнјс у свнм OOYP. Без сумље ic да he том лрнликом битн рсчн п о нзгледнма за остварсњс пропзводннх ii лругпх шдатака до краја годннс, а нарочито УОЧИ ИЗГРАДЊЕ НОВЕ ФАБРИКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ПОЧЕТАК ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА Још v ј\.п .мссецу на заједиичко.м сасганку ШТВО11О-ПОЛ11TI !ЧК! IX свих друорганаиација и органа улравл>а1ва пзвршсн је нзбор најповолдптјег понуБача за испоруку опреме за нзградњу нове фабрике цемента, калацитста 2000 тона клинкера на дан — фир.мс ФЛ „Смнттх" нз Данске и „Протрес-Инвест” нз Београда. Уговор са нспоручноцм.ма огтремс до сада ннје закл»учен, а треба да се закл>учи и сгупи на снагу најкасинје до 20. деце.мбра, овс годинс. Ca rpabeBiniCKiLM радови.ма треба почстн почетко.м 1977. годинс a то захтева извоБењс нрипрсмних радова који сс односс на геомеханнчко и сеизмолошко испитивање терена, пројектоваЈвс, инжен>е>рнске уciyrc н другс npimpeMiie радовс. За нзраду карте н слабарата сенз.мичкс мик>рорспио11алкзације нзабран је „Сеизмолошки завод” СР Србијс из Београда а за нзраду геотехиичког елабората изабрано јс Пројектно истражнвачко предузеће „Косовопројскт” нз Београда Врс.ме израдс елабората се измичке микрорешонализаније је 30 дана од дана полтшснвања yroBQpd а лзрада геотехничког елабората 90 дана од дана norraiciiBaiba уговора Рок нзрадс овкх слабората, цене, као и искуства овнх фир- \ш на оваквн.м пословима, којс су до сала обав.(.а.'т са успехом, утнцалн су да сс камнснја за избор понуБача одлучи за њих. Л>. БоСиН ИЗГРАДЊА AYTODVTA И РЕГУААЦИЈА РЕКА Изванредан одзив за упис народног зајма Акцнјн за npmcyiLbaibc наpouior зајма одазвало се 929 рапшка са уписаним зајмом ол 230.870.000 старих дилара. Ot тога иа поклон јс дато 2.700.00U ciapiix днпара. Y OOVP .,Површн11Ски копови” оз 102 радника зајам јс угшсало 85 радника у uiiciiiiii од 19.450.000 сгарих тппара a поклон је лало 2 ра.пппса у изпосу од 250.000 сгарлх дпнара. У OOYP „ПронзводЈва цемспга” од 366 радпика чаја.м јс упмсало Ј23 ра шика у ц шосу од 79.240.000 старих лллара a поклол јс ta.io 10 радника у ВИС1И1И on R’0 000 старпх аинара. У ОО\ I’ „Нролзво. die yc.ivic" oi 2’1 Ратипка зајам јс уписало 187 радиика у внсини од 56280.000 старих динара a поклон јс дало 3 радтгка у износу од 370.000 сгарих динара. Y ООУР „Промст” од 197 радннка зајам је уписало 165 ралннка у ВИСШП1 ai 36.660.000 старнх juuiapa а поклон је дало 3 радника у износу 150.000 старих днпара. V Радној заједннцн .Заједничкс службс" од 177 радннка заја.м јс упнсало 146 радшжа у ВИСШИ1 ол 36.800.000 старнх Jiinapa a noicion јс дало 5 радника у внонни од 1.090.000 сгарих динара. До краја yiuica зај.ма вероватно he сс одазвати п свн они ралЈмти којк до сада то ннсу учшпЕт. Jb. НОСИН лзгледи да he то потрајатл то половине деце.мбра. Захвати ва многнм иостројс1Бима новс гсхнолошке ллнлјс плмало сс ис разликују од О1ШХ за врс.мс ремонта а на лсклма с\ чак л nchii. Ре.молт, истлла. шаллчло још ллјс лочсо, л нпко о .мсрама за canaiuiiv нсклх пролтодикх посхројења која су показала одрсБснс слабостн. \1. овај посао пс зовс тн.м н.мсhum, a он устварл пнјс iintiira лруго нсго TO. Почсло ic прво ca слсктромотором na повом m.hihv цс- •ита а затпм роштпљном \ шдњаку и мотору лово млина слровнле. Нарочпто су бллн обкмии захвати на хллдња* i v и сала на млнну цемснта. По оцсни млоглх. онн с\ чак НОВОСТИ ИЗ НАШЕ ААБОРАТОРИЈЕ Познато је да се у иашој фабрнцл, Bch две године произво- ,ш металуршки цемснт М 50 3 350. као и да је у овој годлли произвсдсно око 1.500 тола мстауршког иемелта Н 503 4^0. Из разговора са управнпком Лабораторше, дипломираним хс мичарсм Томиславо.м Мнловановићем, сазнали с.мо каквог je квалнтста тај цс.мент и гдс сс свс може v потребл.лва। л. Впсоки резултатл, добпјенл \ условима слаидардннх лспл1лваи.а чврстоће ла притисак н савнјање, код овс врсгс це- .мепта, cv навелл да сс извршс шнрока тсстнрања овог впсоковредног иемеитл Испигнвања су лзвршена почсв од услова запаривање.м. ла преко олтежавзља л испшлвања oinup лостл ла мргз л влсоке гсмперагурс, ло испитивања која су показала xioryhnoci \погрсбе ове врсгс цемеита ia лзградп»у пренапрегнутпх бегопа. Y ово.м смислс предузетс cv .мере одрекнвања корозије арматуре како би се доказало да иемент лс изазнва нпкаква ште тна дејства ла арматуру по.менутог бетона. Резултагн лспнтлвања су локазалл да овај цемент лма свс шансс за шлроку употребу у । раНевинарс । bi л фабрлкама за нзраду елемелага од бстола л пренапрегнутог бетона. Овај пемент се може у пот- |х?бљава1л и лрл лзрадп об|еката у средилама које се називају „агресивннм" у с.млсчу сулфатнс корозије гдс концентрација сулфатнлх joiia ле пре лази 2000 Mi /.nn. „Сва тестирања — казао јс друг Милованови!1 — нам омогућују да кваллф) нковано it ch доста чнњсннца прспоручимо металуршки це.мсш, н једне и другс марке, купинма, a различите потреис н прн градља.ма којс захтсвају особипс цемента, у смнслу овнх гестпрања". После ових нспитпванхл квалитета цемснг.1 са високн.м \ - чсшНем згурс, вршс сс н припремс ia исгппивањс утннаја ал калних оксида на формирање чврстоће код ис.мепга са разЛНЧ1ГГН.М проиенгухшнм учсшће.м додатака. ,.Ова нова иаппмваља су про нстекла пз прстходпих, обзиром да смо на 28 дана, са учешћем шљаке, добијали веИи резултат пего код чисгог портланд це.мсша, навсло нас јс на шкл.учак да сс на пекн лачни \ лрпсусгву фиис м.Јевенс шл.а ке. маскирају одрећене смстњс v формнраљу 28 дневнпх чирсгоћа, смањењем алкалннх оксида" — истакао је Лаиорагорнје. „Уколпко би смо нзвссна средства за л.авањс млннова за ( управлик ' уЛОЖИ.111 l испособеколомлчиије млсвење ове врстс цсменга. пмали би смо доста солндне фннасијске рсзултате a vrрадк>ом смсте.ма за расхлаВнван>с унутрашњосги м.пша 3 добили би смо, и то значајно. у капацптету пронлводње овс врсЈе це.мепта. ИмајуНн v bii tv да је за пролзводову овс врстс немента потребно учешће клин кера нспод 50 одсто довољно је да без веНег коментара заклл - чнмо колико је скономпчна производЈва металуршког цсмента". № Нски од овпх послова започсти су join раније а неки су сасвим новн Лко јс всИ рсч и разврставању. V nPQC би «iajирс дошлн: монтажа добоша па новој дробплици лапорца. сао н iia булдожсру ТГ 170 и хплра\ личпом багеру. За обс- |.( П1КИ јс проблем отсжана набавка ресрвних дслова пз увоза. Како he до краја годннс би111 знатпо вишс клинксра од псмснта, нужно је оспособља« Raibc pcuici кастог крапа крјп he раднтн на дспоннји клинксра, монтажа дела транспортсра свснтуалпн гтовар i. iiniKcpa y возила, нзрада hoik инсталацлјс цсвовода од crape ко.мпресорскс станпне до хомогсллзацнје. V разговору са радннпнма пз и nchii од уобпчајспих у до- Проидводилх ycnvra нисмо уссадаилБИМ ре.монтпма. Крајсм прошлс ПСДСЛ.С када са.м посстио овај м 'ив. било јс као v Радна и прегнута на нски KOIUI1ИЦИ. начнн лаат.мосфера огдедала сс на свако.м кораку Изисладно нагомилалп заданн, iaoкуплли су мнсли н рукс ових људи. — Y неким момсшлма смо чак у тсжој ситуаиијл од лра вог ремоита. рукоџодллац манвшске ра.пкнншс .byviitua JlyKiih. За ремиг унапред прнпрсма.мо и ii.iaiinрамо, ночси од резервних делова к лругнх лсга;:«а, а саЗастој код повог млниу, урсБајлмл за паковањс срсВивањс рсшстке изкад иункера клиикира к цеви ла игпранлгвање. затнм уградња и станицп). ПС.1Л да сазнамо шта нх свс до лстаља очекујс у наредном псрнол' . а пијс лам то ни бпла ла.мсра Ипак, утисак који сс оадс стнчс л којп се уочава ла првл поглсд јс сасвим радии. Ово са.та нису само miтсрвенцлје и „крпарен>е“ него iaЈско biuuc од тога. Ово јс ' •■.мало ре.молг нове тсхнолоiiikc 1ИНЛ1С. лако то лико нс зовс тим именом. Ciinpiut смо ia Немо заr.piinmi оно in го сс од нас тражл. лстнче Љубипга Лукић. н поред TcniKoha које се оглсT.ijv у ледостагку лсклх делоп<1 и < увоза 'лглм у чињеницн ia шкмо сасвлм комплетни । кчci Mjiniinaua н десст слектрлчара су лл боловал.у л гонпнн.см олморг), ло јсднс „слт i i iiic* i.t name радлоницс пемају rpcjaibc y овл.м првл.м \ ia iiihvi ДОЦМа <Jie ice гл гак лу.мпс г nnpio.лацмопој подоправка рачил за првл л друП1 силос, за.мсла чсоллх плоча и плоча на преградпом зид\ млпна. озлд помоНног лежншта н други. Ди срсдллс ловсмбра. како cv нас обавестилн, ураднћс се скоро кимплстнн ремол новој пак-маишни, затим на oiпрашнвачп.ми код новлх сило са, реконструкиијл погопсклх осовнпа на свп.м вентнлаторнма за каиушпс грапспортере. Kc.Gihc које пратс нска проп волна nocipoieii.a у последњс нрсмс. папа су нзјвише ria плсlia људн нз Производиих veil ra, Пастојан.с да сс што .ма11>с H iryuu, ионерепо јс v нрвом pc iv баш мсталцпма, слектрнчарп.ма и дрчима. О i. ii.iixobot' icnvxa. H.otchv осталог. завпi.iora шго су сада. упрте баш гамо! Р. МмлосављсвиН Ман»с застоја — већа пролзводн.а и доходак МИАИЦА РАДОВАНОВИБ-МИЦА ДВАДЕСЕТ ГОДИВА ВРЕДНА РАДНИЦА Јсдна од најстарнјнх радHiiiui nauic радне органнзаиије је Мнлица РадованоBiih, свима знана као тетка Мнна. Y фабрнку јс дошла још .марта 1955. годнпс да ради као чнстачнца. Поче.и јс са падо.м у лабораторији и ту је остала до дапас. Ibcno рално мссто јс увек најчиза лрлмср. Она сама је бпла похваљпвана па чак п лаграЕлвана за свој рад. Нпједан посао јој није тсжак. Сваког ic noc.iyiua.ia и свакоме јс noMoi.ia ie могла. За све овс годипс н.нх шгјс мало, нп | CHIOS! •лије закаснила па посао, нн 'јслло.м ннје неоправдано лјс јс провела нл бо.чован»у. за све могу 113 прсте да се пзбројс. Као што је увек била добра ралница, uii.ia јс н V бра мајка н до.маћпца. Каи самохраиа мајка. школовала своју hcpiiV, Koia данас радп у тој нстој лабораторнп! као хемнјскн тсхллчар. Сама ie. \з пуио одрпцања. iianpaiui.ia Нсркн к себл једац топлл дом. Тетка, Miiua bo.hi ia де. Bo.iii п жнвотпњс н HBChc. Bonn it жчвот ca cbhm oiiiim лспп.м ii ргжлп.м што ra iipa јана. рл Ш1< v ocraiuLic тоаговс на п.()ј. О nciraiijn понскал ннше v НК1ЛИ, размни!Л.а, muсвс
СТРЛНЛ 8. 14 ДАНЛ БРОЈ «7. KPATKE ВЕСТИ ИЗ AABYMA ФОТОРЕПОРТЕРА 13 Dim IОДЕЉЕЊЛ Изборна конфсренцнја Савсза соцпјаллстичкс омладинс Фабрнке пемента „Нови Поповац" у Поповцу одржава сс 25. октобра ове годилс. ОПРАВКЛ ЕЛЕКТРО.МОТОРА Поправка слсктромотора млн на цемента број 3 коЈи се лалази у „Радс Кончару" очскује сс до 5. децсмбра овс годнлс. Поправка електромотора мли на сировллс број 3 којп сс лалазл у „Севсру" (Суботпца) очекујс сс до 13. ловсмбра 1976. годпнс. KOHKYPC ЗА СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ Колкурс за расподслу зајма за лндлвидуаллу ста.мбсну нзградњу јс расписан и трајс 15 дана од дана расписивања. Укупан лзлос зајма изпоси 500.000^ дннара а молбс се полносс KoMiicnjir за стамбсна пнтања Потрсбиа документација сс лрсдајс рсфсрелту у Сектору за кадровскс и самоуправнс пословс. Љ. Поснћ НОВОСТИ ИЗ ОТПРЕМЕ Ускоро лакшм утовар иакираног цемента у вагоне Ручни утовар џакиралог цсмснта у ваголс, са 3. октобром ове годиле, јс прсстао заувск. Тога дана су 20 радника JYP „Отпрс.ма цемснта” скилули колосекс, једал н два. па старој утоварлој рампн, да би сс ла то.м мссту монтлрао ypcbaj за мсхализовалл утовар џакнралог псмслта у вагонс. Са скндањсм колосека лсстали су л лајтсжи флзлчкл радовл у цс.мслтарл. Ypcbaj за мсхалнзовап утовар џакирапог цсмснта mpabvjc л молтира фабрлка тскстилннх машлла „Пролстср" лз Параћнла. Љ. Носић П0С/1ЕДЊН МОХИКАНАЦ HAYKA И ТЕХНИКА ВЕАИКА ПОМОН РУДАРА ИЗ КОПОВА ЕРГОИаМИМ - НОВА ПИ ШШ-КШ Као што јс познато, доста Алл, да бл ларкннг-простор бно јс урађено у последњс врсмс лотпуло способан да прнмн во ла лзградњи парклнг-простора злла, трсба још камена. НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА Ускоро бсз оваквнх слнка лспред ловс капије. Нарочито су овдс по.могли рудари из Копова а најпре они из откопа кречњака којл су далл преко 300 дампера материјала. — За вре.ме нсклх застоја код произволннх одељења, Hama мехалмзација је спремила н прсвезла око 8 хлљада топа кречљака, кажс днрсктор Колова лижсњср Милија Bacilli. Ако нм могућлости и остали услови то дозволе, рудари he свакако дати још материјала. На овај начил lie битн решело плтањс вншегодншњсг пар кирања возила ла делг пута кспрсд самс Фабрлкс, које измсђу осталог стално носи опасиосг «а људс који tv пролазс л руииира пут, нарочито л»сговс ивичњаке. Р. М. Рад пратл човека још од почетка љсговог друл1гвелог жлвота. Од давиина јс позлата дс латлост у области организације рада као практична актлвлосг усмерена на усавршаваљс раца и доблјањс што бољих резултата у раду. Људски рад постајс предмет сталлих проучавања и почијбс спонтани ластавак развоја лауке о раду. Нова наука јс и Ергономнја. a то јс дисциплина која је лостала слнтсза техннчких, оргаллзацноло-сколомских и лруштвених лаучних днсцнплила. Објекат проучавал.а ерголомикс јс радна делатност човека а прсд.мит истраживан>а јс: човек, оруђс рада л пронзводла срсдства. Друпгм рсчима. сргономнка лроучава функционаллс могуНностн и особелости човека у радлим процесима. Њсп циљ јс стварач..с гаквих услова којл би чнпили рад високопродукгивним н лстовремено цоприносилн духовном и физлчко.м развоју човска. V савремепом предузећу ралник сс све влше ослобађа тешклх и молотоних операпија. Његов рад поприма у свс веНој мери креатнвлл карактер, који уз то захтева образоваљс ц спе ллјалиу спрсму. Y радлој дсла тности човека основнл карактер попримају функције програмирања, управљања и комтролс. Повсћава сс удсо умног рада. Прлвреда се свс више обогаliyjc потпуно аутоматизованн.м н механизованнм погонима, али то не значи да су проблс.мл рационаллс човскове делатлости постали јсдноставннји. Напротив, мењају сс радни условл у којима неизмсрно расте „цсла грешке", повећава се оптерећеност лервлог система оператора. Нлје довољло. далас, конструпсатн машлну, већ јс потребно створити систс.м који сс састојн од техлпчких карнка и опслужујућсг персолала. Та сгопа захтева ол стручњака зналачко оцењнвањс н одмсравање таквих човековггх параметра, којн се у тсхннци још мало користе. Потробло је ра мднтн л активпзлрати два сталдарда ла подручју ерголомикс. Један бн од ibnx садржавао ергопомскс показатеље који служе као оцена за квалитет производа, док би други имао задатак да сс заједничклм програмом решавају најважнији проблемн сргономлке. V крајњој лиллји, ради се о открлвал,у стварне суштине човека — ствараоца машила л такоВс о даљем развоју њсгових крсатлвних способностл. г. Прс дссст годила неколико оваквнх дампера били су јсдино срслства за превоз слровина од етажа до дробилнце. Под теретом од пет тона, скакутали су ови малишани по нсравном путу и страшно тресли себе и возаче. Нови дампсрп који сада гтрсвозе крсчљак и лапоран носс тсрет uiecr, па и седам, пута више од старих. Наш фоторепортер снимио јс последњег старину којп упорно одолсва зубу времела а ретким пролазнпцима крај откопа кречљака „слгжи као пример” за пореberte старог л новог. Крај Fbera је и гума за точак новог дампера, чија јс виснна метар и 40 лм. допире му ,до прса”! Р. М. KAPIIKATYPA 3. ПИБЕНКОВИБА НАША ПОСАА Сада јс на тебе ред да дигнеш слушалнцу! АИТЕРАРНИ KYTAK САРАДЊА ФАБРИКА — СЕДО Радна авдф кшта« Нз села Шалудовца Мсштали села Шалудовца су у иашој радној opiaллзацнјл. пзвелл радну акцију у трајању од трн дана. За то времс Шалудовчапи су рашчишћавали индустркјскн колосск и тсрсл око њсга Исту такву радну акцлју прс Шалудовчана извслн су л мсшталл Голубоца. Оли су ла рашчишћавању индустријског колосека радили 15 дала. Обс ове акцијс далс су добрс рсзу.пате. Индустријскл колосек јс очишћсп од паслагс земље н дсли.мнчно поправљен. Љ. liociih Прсд тоболг улица сва блатњава од јесење ктис Л иза тсбс ioui једна таква а иза ље нижу сс све осталс улице грас)а. Завирши ли понскад v dvuiv vAiiua? Кад вечс тихо пада и мрак сс шири и кад те тица снова узме на крило ocehaiu ли тада како трава растс чујеш ли tv TtauuHv v дубини dviue улице нред тобом! Ocehaiu ли да нестајеш док улицом блатњавом одзвања бат твојих корака. V твојој дуит звонс успоменс... Ти бежиш глииом напред весело раширених pvkv ivpuui v суграшњи дан a v dvuiu ocehaiu epehv свих дана што he dohu... Остављаш ceoiv изгужвану HPOtlLlOCT v душн јсднс улице... У ieduoi улици мога града живи.м још и данас а на другом xpaiv живи твоја успомена на мсне... И ако се јсдног даиа будсмо понови срсли 6uhe to v нашој улицн cpehc. Мирослав Поиовић ХУМАНИЗАМ НА ДЕАУ Опшгилски одбор Савс за бораца и у овој годллл ласгавл»а да пружа по моН борци.ма I л II светског рата, породицама па лнх бораца л жртвама фашисгичког тсрора. Ста лну ловчалу ломоћ сада прнма 24 лица, који.ма јс та noMoli Н1ЈПСОПХОДНИја. док 12 бораца прнма ломоИ за школовање дсцс. Тренутле ловчанс ло моћл за бањско климат* ско лечење примлло чс 28 борала и мајке палих бораца. Налмс свих ових помоћм утрошено јс 390.000.00 динара. Meby олима којлма јс Оиштинскн одбор лритекао у помоћ јс и Станка 11лн11 мајка палог бор ца н заједно са Општииским одбором Црвслог крста приступило се н»ело.м збрињавању. Ових дала чланови Општилског одбора Савсза бораца обилазс ословнс органнзацијс Савеза бораца по сслима и борцс упозлавају са допулом Закола о призлавању по ссблог стажа учесницнма НОР-а као п са Правилликом о одавању почасти у.мрлкм учесницима HOP a. Ha tjlm састанцима ce дискустује и о алгажовалоси око уписа зајма. М. М. ИЗ НАШЕ ПРОШАОСТИ ЛАРМА Н ТУЧА У ГРАДСКОЈ СУДННЦН ® Како су Параћннци 1880. године биради кмета Начслнику среза параНллског Одбор ово-општилски жслл да буде државла власт прпсутпа при избору председника ово-оптшилског, ла дан деветог тскућег мсссла кога he се дала извршлтн избор прзд ссдлика. Услсд тога, а ла ослову чл. 31. тачк. 1. За кона о општннама, опппннски одбор учтиво умољава лачеллнка средског да изволс поменутог лала ла избору прлсутал бнтн. Но. 2443. 6. ловсмбра 1880. годнлс Пара11лл • Предссднпк одбора, председнлк OnumniCKor суда, П. Ружнћ Господину начелнпку округа ћупрцЈског На парсдбу вашу од ланашл>сг, оллосло присуствовања на бирачком збору, а ла познв оптшилског одбора и бирачког, подносим вам мој извештај у следеће.м: По решењу г. начелника ово-срсзског. ја сам отишао јуче пре подне око 7 сати и 50 млпути у општнлску порту л судлицу ради прлсуствовања за бирање председиика и ту је у порти општинској. а и ла сокаку прсд портом, сакулљемог грађалства овдашњсг бнло. Одмах затим Мллал Стеваловић председавајућл члап Општннског суда јавио је граћанству, даће да се почле рад бирања к.мета и у то.м његовом говору одмах сс је ладала лар.ма л вика. На ларму и внку, ову, ја сам их уопштс опомелуо на рад и казао да је општилски л бирачкл одбор. позвао државну власт да присуствује. На моје речи изговорспс лски су викалн добро. а лекл опет од њих особито Наул KocTiili. Јеврем Јакчић, Коста Mnpoaiih и још њнх од прилпке псторица, викалл л лармали; казали ми да ја одлазим и да јс лшхова ладлежлост била за власт државну ако и.м трсба да позлвају, а ле општпнског л бирачког одбора. Затим су н»нх од прплике 15 — 20 људи и силом хтсли у судлицу да увуку Јеврсма Јалчнћа и Јована Нешића. ло друга већлла то не дозволи. Bch vmccto тога, јслла и друга странка вучељсм и песничањс.м јсдиу другу задржи. После вучеЈва и пссничеља, Милан Стевановић предссдавајућл, а л ја, опомслули смо их на рсд и да мирно двојицу лзабсру. На опо.мену ову, Наун Костић, Коста МијовиН и још н»их 15—20 којл.ма лмена лс зна.м, осталн су при томе да буде Јсврсм Јамчић н Јовал Heimih, а остали ‘опет преко 60—70 оцабралпји људл изабрали су Марка Микића л Петра Ружића, ло они који су лза брали Јевре.ма л Јована нлсу то дозвољавалл. већ понова хтели су силом да у судницу увуку имеловане а она опет друга већипа — која је лзабрала хМарка и Пстра ла apyrv страну и врата пропустнли су, тс ушлн v кал целарију код општилског л бирачког одбора л док јс ово свршено једно л друга странка вукле cv се. цепале и песничилс. За то врс.мс ја ca*t био споља ла вратима опттпнске суд плце, те неко од онс партије из љих 15—20 људл чини.ми сс Наул Костић, Коста Мијовић ијш од њпхових осталих којл су до менс лозади били, ло који лс позлајем. мало капут поцепаше, а лсву логу ла стопали у веллко ле знам чи.мс повредншс тако да сад маћи лс могу . По уласку Марка л Петра Ружнћа у канлеларпЈу п по свршетку вучења и песничсл,а. на опомену моју л прсдседавају11ег члапа Мллана, ла мир л тшлпну оиа мап-пна од.млх јс ушла у другу собу општннскс судницс те писали лску молбу и узимали потписе до подлс од лојединс, а после тога узимали су пот лисс по механама л сокацима. За време оваквог рада маљиле, већлла опет мирно један по једал улазио је и гласао којс за кога хтео. После подле мањила је око 3 сата опет долазила и захтевала са претњом да се преклне започсти рад и одложи за другл пут, a ако и.м се то дозволл неће, да ћс они сами силом yhn у калцеларију и напољс лзбацлтп сва опа прлсутна одреНеиа лнца, а кад им јс казато да то пе може бити што оли траже. покушалл су да силом yby, па кад ући лису могли, они су олда само викали, прстили н грдили поједине. Да јс тако ствар јуче ла бнрачко.м збору тскла, изволећо се господлл начеллик увсритн од Мллала СтевановиИа члана Општинског суда, г.г. Нлколс Поповића, Захарије ПстковиНа. свсштслнка и остала лица прве овд. rpabane којс he лмсловати рсчени Милан 1тредссдавају1л1 члал и г.г. свештспицл, јер ја лс злам и.мела свију нит сваког познајем. Ово јс мбјс понизно извешђс на ларедбу господина лачслллка ово-окружног. 10. нове.мбра 1880. у ПараНину Поннзан Јован М. РадоЈковнћ, пнсар срескн (ИЗ КЊИГЕ „ГРДД ПАРЛБИН" БГАНКА ПЕРУНИЧИНА)
БРОЈ 67. 14 ДАНЛ СТРАНЛ 1 шинм ii јииж jo mu ■ Основни производни npoipa.M I1BTKT „Бранко Крсмаловл11' јс пронзводња 2.000.000 дужнлх мстара вулсних ткатша гоЛШЛБС ■ Уска сарадња са свнм всИнм конфскцијама и трговилским организацнјама у зе.мљи ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ И МОГУБНОСТИ ПЛАСМАНА НА ДОМАНЕМ И ИНОСТРАНОМ ТРЖИШТУ > МОГУБНОСТИ РЕАЛНО СЕ ОЧЕКУЈЕ ПОВЕЋАЊЕ ПРОДАЈЕ ■ Ових дала одржаи састанак са шсфовима стоварлшга ■ И аутомобнлн проблсм ■ Снижељс цена поједкнмм артнклима Крајсм ссптсмбра, одржан јс састанак са шсфовима стоваришта ИБТКТ „Бранко Крсмановић”. Састапку су присуствовзлл Радс Андрпћ, сто варнште Београд, Нада Јура« ло завршстку Београдског сајма „Мода 76”, креће ла лу г. Друго питањс којс сс ла са* сганку разматрало јс снижеи.с цена иеклм артлклл.ма, којн већ дуго времсна стојс по ма САЈАМ ЈЕ БИО Као и сваке годипс па сајму „Мода у свету '7б” \чсствовала јс н Индустрија вунелпх ткалина трлкотажс н конфекцнјс „Бралко Крсмановпћ” — Flapahini. Овогодишњп рсзултатл закљученнх нослова продајс. прсвазншли су сва очекивања. Разнлм купцнма. већином конфскцнонеримл продато јс око 30.000 метара ткаллна л још толлко he блтн нспоручено прслу зећлма робнлх к\ - ha Београд, којп су јсдал од лајвеЈшх купаца iiapahiutских штофова. О ловој колскцлјп пронзвода всома похвално су се чзразшш модни креатори Комфекинје „Клуз”, који сматрају да he параНински штоф ..Дјук” бпти хлт ссзона пролеће — јессн '77. itnh, CroBapi nirc Загрсб. Рашнд гаииинма. Ра.ш сс о 13 аргн Xauifh, CapajCBO н Никола Нс- кала у колнчинп од 51 хлљадс шковскл, CioBdpniurc Скопљс. метара. Донета јс одлука да се После подношења пзвештаја о реализованој продајл ла састанку су разматралс л Moryhлосгл за ociBapneaibc планлра нс продаје од 10 милпјардл у задња четирн мсссца овс годнне. Закључак је бпо да се плал можс осгваршл па чак л прсбацитн, обзиром на xiorvhc noслове са лностранством Сви радллии стоварлшта л Продајног одељења фабрлкс, биће макснмално ангажовани v изналажењу купаца, и одмах исне сннже к до 30 одсто, како би се ослободили ТОГ непотребног баласта. На крају, шефови сговаришia су пзнелн проблеме са којима се epehy у свом раду. Опuitik закључак је недостатак возила v стовариштнма, парочито у Загребу. Фабрнка се оба везала на куповинг потребних возила, али у случају да сс пла нирана лродаја пс аствари, куповпна сс одлаже на дужн пернод. М.Миленковић ОКО СУТРАШЊИЦЕ ГбРОЈ 203 25. ОКТОБАР 1976. НОД. XXIII Годишњс паша фабрнка про изведс око 1.200.000 мстара кангарн тканина н близу 800.000 мстара шрајхгарн тканнна. Од тога јс 80 одсто ткапина проИЗВСДСЦО ОД ЧИСТС PVIICKC DVIIC, a 20 одсто од мешавинс вуиасинтетлка. Посебно је важио иапомену-nt да 60 одсто пропз под1вс чинс стандарднп произ* води, тј. пропзводи којц су евојнм квалитстнма освојили трајно мссто па тржншту. a 4С одсто производње чинс модио сезопскп apTinciii. Да би се грЖЈшпу обезбсд!Ш1! актгслни пронзводн повезапи смо са мол пим центрима Европс. преко ко јих обезбсВујСМО HOBflTCTC V крсацијама. којн се .laiiciipajv ii no двс годинс унапрсд. По ред чисто спсцијалпзованих мод ннх Kyhn, уско сараБујсмо са свпм всћпм конфскција.ма н гр 1ОВ1ПГСКПМ кућама. прско којнх такоБс обсзбсБуји.мо поонтетс, м>има лостутшс. од „ајс.мннснт. нијнх произвођача uvueinix тка нпна пз Европс п других зсма ља. Из овако нрккуп.|.ап<х крсaunja н новиrcia фирмнрамо своју колекппју иовпх производа, ii са !1>о.м. преко сај.мова и лзложбп шнром зс.мл.с, уаозпалјој фаирпгш се roAiimibc лва пута органнзују нзложбе, којпма сс одазонс и прско 500 kvиаца »з чнтаве зсм.бс. Њиховс сугсстијс и мпшљсња дају олложслпх артккала интсрссалтло за лашс и сграпо тржилпе. Сматрам да с.ми ca bvhckhm ik.i шшама међу првлма v зсмљп који потрошачи.ма обезбеБују увек актусллс повитегс тканпла. како у логлсду наступајућс иих захгева. Инак, ц порсд о паквс бригс о нзбори пронзвод ног програма. због објсктивних тешкоћа па домаћсм н нностра иом I'piKiiuirv, ct'кобљавамо се са проблематпком пласмаца иа me робс. Ипгсрссовало иас јс којс су сгварањс огсжаног положаја тсксталне индустрмје, a прс свега нашс. II ево шта с.мо забслежилн: — Економскл молтиралл по pcMchaju на светском тржитту условили су поскупљењс свс робс и репроматернјала. Пошто ми 95 одсто матерпјала н сировлпа увознмо. пормално јс да јс то поскупљење утнцало и ла наше лронзводле грошковс, што је довсло л до извссног ло скупљеЈБа готовлх пронзвода. Како члтава наша лролзводња добрим делом зависк од увоза, и као зехива впшс увозимо нсго лгто извознмо, дошло је ло пос купл>сл>а свнх роба, а тлме и :io c.Maibciba животног стандар ia радлнх л.уди, Због овакве си туаиије швршснс су ц рестрнк цнје у домаћс.м буиету, гако да јс тскстн.1. којп нма најеласптч нмју тражњу, дошао под највеhn рестрнктнвпи гдар потрошача Другп момснат који је по себпо у опој годиип утицао на CMafbeibe .могућности пласмана текстила ла домаће.м тржнш< ту био јс нов пачин обрачупа дохотка, н нов начин плаћаља у приврсди. Порсд VCKIfX оквп ра к смаљења продаје на дома ће.м тржЈпиту, ова годнна јс поссбно 6itnа тешка и када је у литању извоз вунених тканина. Нпр. у 1975. години Југославија је у СССР извсзла пет хгнлиона дужних мстара вуненпх ткани« ла, а овс годинс закључен је по сао сама за 550.000 мстара. што чини бллзу 10 одсто Maibe у од лосу ла прстходлу годину. Због тога смо сс са свом то.м робом, која вије .могла да оде у ССРН, пашли на домаћем тржллЈту. и ca ibo.M лзвршили још Behn притисак понуде. Ово су са.мо пеки од обимних моменага који су упшали на MorvhnocT лласмапа тскстилmix производа. Међутим, ми в поред свих гих отежавајућил околности настојимо да нађемо рсшењс за пласман наших тка липа, како на до.маБем тржлш ту гако и иа страном. Интен« злвном обрадом тржншта, у задњс времс поссбио иностра лог. почелн с.мо да бележимо де бре пословис резултате. Сматрз мо да сс само овако кнтензив ЛИА1 н упорннм радом може да лреброди криза v пласирању робс, и да сс само тако могу за 1ихс довесгл ла лор.малну меру Уједло рачунамо да hece ипри лпке на до.маће.м тржишту и> мешгги. и да he после три годлне стагнацијс у пролаји вунених тканлна па домаћем тржишту. поново доћн до љлховс потражње’'. КАДРОВСКА ЛРОБАЕМАТИКА пп бпћс обсзбсђснн псто путсм Iллспдирли заврш ВИШЕ СТРУЧЊАКА □ Радна оргаллзација 11BTKT „Брамко КрсмановиГГ трснутло запошљаиа 2391 лнцс. од тога нсквац||фпкоиа1Н1х радиика 401, полукпалнфиковалих 433, квалпфикованнх 1.069. влсококва лнфиковалнч 135, са срсдњо.м стручном спремом 155. са вншом стрсчном спре.мом 59 и са високом стручном спрс.мом 26 рад ннка. Фабрлин .мо.мснгалпо ледосга јс 18 дипломпрапн.х тскстллннх лнжсњсра. којс he прсма усвмјсном ГЈлапс развоја кадрова до 1980 годлне, прлбавптп пу п технолошклм факултегнма у земљн. па којима веН сада пма мо 12 редовнлх студсната. Број CTimciuiK.ia пијс довољан, јср пема шггсрссената за овс факултете, без обзнра што се сти ленднје које даје лаша фабрлка, Kpehy до 1.800.00 дилара мссечно. и што сс дају друге погодности стлпендистлма, нпр. исплате трошкова прлпремања дипломског рада, плаНањс тро HOB РЕСТОРАН ДРУШТВЕНЕ НСМЕ ■ Y старим нросторнјама Одсљења кончаонице биће смештен нов Ресторан, а просторијс Десинатурс, преуредиће се у репрезентативну салу ■ Пројект радова требало би да буде готов до краја нове.мбра, а почетак радова се очекујс крајем децембра ове годинс ■ Илвентар опрема за Ресгорак са адаптацијом просторија, захтеваћс мнвсстирањс од око 180 милиона старих дннара Bch одавло сс причало о пре ссљсљу „мензе“ у kpvt Фабрикс. Дискутовало сс, планирало, а нмјс могло да се ради нз објективних разлога. Сада је просторија crape Кончаоннцс испражњела, н то јс „одскочна даска" да co npebe са речи на дсло. О томе, када he сс почети са радовима л шта добија* мо новом „мензом", поразговарали смо са Милошем Зарн ћем, руководиоцсм помоћних дслатности. — Пројекте за нов Ресто pan друштвене лсхраие ради „Параћин — порјекг*. Y јбимз he бити o6pabeHH граНсвлнско архитектонски радови, технологија, грејањс, вслтллацлја, расвета, елтеријер и др. Ова услуга „TlapahHH — пројекта" сгајаhe нашу радну оргаллзанлју 17 милиона старнх дннара. Ако пројскт будс готов на времс, граБевинско занатски радовл на ypebeH>y просторија лочеће Kpaje.M децембра овс годпне. Ови радовн he достићи врсдлост од 100 до 120 мллиола ст. динара, а за илвслтар и опрсму уложлђе сс још око 40 мнлио на. Кадровска служба радие орга всћп број срсдњошколлцд заилтерссује за студије па ’ск СП1ЛНИМ факк лтстнма, и v фаб« риип сс ла-wiv да he сс до кра ја 1980. ГОД1ШС обезбедитн пла iiiipaiin број тексгллннх инххњсра. Поред тсксгплних ипжељера, колектпву недостаје одреВен пнх 1ОДИНЛ Акадсмије за ириMcibniv vmctuoct. Исто тако, исдостаЈу и трн днпломкрапа правнпка и три днпломнрана еконо.миста. Флуктуација радпе сиагс у радној организацпји не представлмд ппкакав лробле.м, изузев код кадрова са внсоком стручном спремом. Посебио су тражсни дипломпранн текстплini пнжсњсрп, којц вео.ма чссто иапуштају ра.дпу организаик ју н одлазс v uehe индустрнјске ценгрс, парочито v тексгпл н\ пндустрпју Београда. Од 1971. годппе до данас пашу ралпу организацпју напустпло је 7 дппломираппх текстилних ннжсњера које с.мо ми стилендп* рали. Тп наши crpv4ibami су ра до при.мљепн у београдску тек стплну пндустрију, која н.м јс обезбеднла сганове v Београду, ком стручном спре.мом, посебло тскстилнс струке, мора се 1 Еожитл влше налора, јер ду« горочлп гтлановл развоја раднс органлзаиијс захтсвају већи број стручњака. Са постојећнм бројсм високостручннх кадрова Фабрлка uehe бити у могућности да све планове до краја спроводс у жмвот. ® ЗАЈАМ број високостручпих ва разннх профлла. па лример, гренутно кадро* Тако недос« ве1ш личнн доходак бслсфнцнје. Фабрлка и друге „Бранко тајс впсокосгрч 4IIU кадар за послове креаинјс ловлх пролз вода, одиосно Одс.ђспаг десииагурс потрсбно јс грп креатора са завршеном Акаде.мијом зз прнмењену уметпост, одсек тек стила. И то: један за крсације тканина, једал u креаиију одев них предмета у конфекцпји и једал креатор одевних трлкотажиих предмета. Ови стручња Крс.манови11'‘ ro нпје могла, нз оправданлх разлога, да и_м обез беди л они су одлазнлп. Алн, и поред тога. радна организацпја је солпдно кадровски оспособљена да уз добру оргаппзацнју рада може ус лешно да лзвршава све постављене задатке у области производње. технологнје н администраиије. Међутим, члњспииа је да код обезбеђеља стрхчњака са висо- \ пашсм колекпшу 1811 ра Јпнка, закључно са 22. ок гобром 1976. годнне, уписано је зајам за изградњу аутопута и регулацлју Моравс, Саве и Дунава, у виси ни 4.058.200.00 динара. Meb\ ГИ.М, обзиром да у ИВТКТ ради око 2500 радннка, одшв нлје задовољавајући. Ушггалн смо Момчнда Павловића, секретара ФК СК, да лам изнесе своје мишљење о то.мс: Хтео блх, овом лргсдиком, да лстаклем омладинце, којн су листом уплсали зајам. Запт. руководлоце одељења: Бисенију МишиН, Јоцу Милчнћа, Станишу ПетровиНа п посебно Апостола Јо вановиНа, који су својим трудом допрлнелл успеху акције у своји.м одељењима. Новпм Рестораном друштве не исхрапс добијамо доста. Прво, уласком у круг фабрике из бегавамо садашње скупе угоститељскс услуге. Повсћава сс капацнтег од садашњих 300 па 500 места у једном турнусу. Кухиња he 1шати два блока који he бптп опремљени мо дерним ypebajuAta за прплрсма ње тоштнх оброка. Постојеће по себнс просторије за припремаIte суве хране, теста. сечење .хлсба н меса. Праљс бслог н црног cyba, бнћс одвојсно. За очувањс пампрница корнстн he фрижидери и апаратл за дубоко замрзавањс, што је новина. Кад смо код новине, рецнмо л то да he сви апарати радлтл на електричну енергнју, уместо досадашњс експлоатацпје тсчног горива, рекао јс друг Заpah. Да закључимо. Имаћемо нов Рссторан друштвенс исхранс, Bchcr капацитета од досадашiter, са пешто нижом ценом ко штања по једном оброку. Обећали су нам да неће доћн _до прекида рада Рссторала због пресељења, и да he радови на ypebeH»y нових просторија трајати до краја априла идуће годинс. Остајс лам да им верујемо н пожслнмо успех у раду. До фнпалпог пронзвола, штофова, сироинла мора да npobc кроз многобројнс фазе прерађнва* Р. МнлорадрвиВ нл На слшцс Радшиш 1 OOYP-a „Црдпрсма смровина" на свакодиевиом посду
СТРЛНА 10. К ДАНД БРОЈ 67. CYCPET СТЛРИХ ПРИЈАТЕЉА ДОВИЂЕЊА У МАЈУ Посста делегације радника братске Крапипскс текстилнс лндустријс нашем колективу у времс октобарсклх празннка. постала је вс11 традиција. Сусрст старих знанаца био јс искрен и топао. И онн радпицп који су сс први пут срели у овом шсстом узвратном сусрсту Првп злак пријатељства — црвени каранфил дслегаццја, sch сутрадан су посталл нсраздвојнн пријатсљн. Први дан посстс гостл су лскорлстилп за ра шсну лскуства са кашп.м ра.ишцима. Градимир Цвсткови11 дпрсктор I ООУР-а, поздравно јс присутПолка, коло, иссма .. и тако до краја другарске всчерп не и укратко пзнео прллнкс у нашој фабрици. Послс тога, гости су постављали пмтања о животу it раду у пашсм колсктиву: нпр. перспектива извоза; како су рсшепа норматнвпа акта у V OOYP-у; како јс протскла јавна днскусија о Нацрту закопа о удружсном раду; како јс решсна Служба планиран>а; доходак OOYP-а; организација п начни рада Продајнс службе; перспсктива три котажс п конфекцнјс; органкзоваљс овогодтиљих одмора и др. На састанку рацннка KTJI л ИВТКТ: о свс.му се поврсмсно н искрено разговарало. Право пријатсл.скп 5 176*9 YU STCT6IC ± * 21216 YU КАТСХ 16JQ.76. FSNR. 2533 £ ▼ NAKON SRETNOG POVRATnA и KRAPINIJ ГА(_|М0 VAM 0V|M fni-u 5 JUlNCN ZAHVALITI NA f^ATSAOM , PPIJATELJSaCK I jRt)A ’-CM PRIJLW'J 2 Z I UGO0NOM 8ORAVKU U VASOJ SRCOINI, A UJCDN0 VAM ZAL IWO I i. Z U5PJEHA U RADU. * Z DUA5A0IJA RApNIAA KRAP|S_al 1LKSTILNC INDUSTRIE t Z NRAPV* $ Z 173-0 Yd 3№EK $ Z 21216 YU KATtX A Разговорн су протсклц y cpдачној. npifjaicJLCKoj и отворсној атмосферн. iep name ;inc фабрнкс cv no пропзводњн ncтс, па и проблемп који сс јављају носс сличнс карактсрпстнкс. Оваква корисна размсна лскустава neh лоприма обслсжјс траднцијс. Послс разговора гости лз Крапннс су обишлн пову халу Дораде. Задивнла нх јс наша лспотица. која би требало у новс.мбру овс годлне да сс окшп н „векчапнцом*'. Како рсчс јсдан од п.их „То је при.мер хлле за будуће гснерацијс”. Слгурпн с.мо да јс бпо у праву. Блнстава 13-о октобарска noh, ббгрлпла јс спу opahy у хотслу „Славија" иа другарској всчсрн. Веселлјс нсго до сада. блпжс јсднл другима, спојнли смо још јсдну карнку v лашсм лаплу прпјатсљстоа. Било јс дишшх трснугака којн Ис живстп до слсдсћег сусрзта. Сутрадан, нашл гостн су посетили манастпр Мапасију л Ре савску пећину. Завлачили смо сс у \npoGy Земж да и.м л тамо покажсмо лспоту пашег краја. Мало су „промрзлп", алн срца и.м сс ннсу стегла јер су расположснн дочекали идуhc, JIOCJIC 111.1' OIIOIO нинп.с |\ 1- ро Mcby нама. На испрађају, послс позлравних рсчп н полеле поклона, предложело јс да сс братнмљен.е наша два колеЈ.пшл нрошлри на општннс Парлћш! и Крапина. Прс са.мог одласка. вишс од 40 радника пссмом сс захвалнло за пријатлс трснуткс у иашој срспннп. А када ти нско кажс хвала тл за сое, будс тп жао пгго можда ипЈс Cuno још лспшс. Искрепо, грудпли смо сс ла наш град будс Л јмгхов, да иаш дом будс и п.ихов дом. ако смо гдс затајплн, поправии јс у октобру цдуће године. Прс тога, до влђења у мају. Р. МнлорадовлВ ПРЕДСТАВАјАМО вам председнике РАДНИЧКИХ САВЕТА OOYP-a И САМОУПРАВЉАЊЕ ЧЕКА ПРЕСЕЉЕЊЕ □ Делсгати Раднлчког сапета III ООУР-а непотпупо анга жованн ■ Нсдовољио инфор.мисањс ралника о раду органа само управљања га Састанци су слабо организовани и као такви не постижу сфекат Предссдник Радничког са вста III ООУР-а, Конфскније „Слога" јс Драги ПстровиН. шивач у Одељсњу поруибина. Прс овс Дужно сји, овај 26-огодишњи омла нпгап, био јс прсдссдпик Збога радпика свог ООУР-а, члан Извришог одбора син дпката подружницс и члан Актива иепосрсдннх произноБача прп Општинском ко Апгтсту СК. Док сс разговара са дргго.м Петровићсм. стлчс сс утисак да јс то врсдан рад ннк и активан омладииац. Са.мо, ни бољсг говорника питањс о раду Радшгчког савста, нс би одушсвлло јср лсма много тога да се кажс. Оно што јс рскао, пијс за похвалу. — Мртвило у нашс.м раду јс иаслсдла болсст. Ско ро \ вск всИина дслегата iipucvcTByjc оасталцима, али ллодна шскусвја cv рсгка појава. Нс вршс сс добре припрсмс за састапак. нс дсли сс материјал за диску сију. Ако закључке са ссдниис ис нстаклс.мо на ,.ог ласну габлу", a то нс радимо увск, они могу постатн „тајпа" делегата. Join micMo рсшили проби ,м бољег ггрцпрсмаља и расгурања матсријала за седнице. Заплсннк н свидснцију водн један радмнк, а ових дала јс на боловаљу. Нсмамо просторнју за састанкс, али имамо низ проблсма, завршио јс Драги ПстровиИ. Остајс чињешлха да ралшјцп „Слоге" HAiajv проблс.мс. Малс и прстссне panne просторпјс v млогоме Драги ПетровиН отсжавају рад. Ових дана јс захладпило па he моратн да сс загрсиаји лростоРИЈС, а КОД 1БНХ јс дословиа она стара нзрска: ,.Ко сс дима нс падими. тај сс ватрс лс огрсјс'*. Оправдајупи слаб рад органа само\травл>ања објек тивним тсшкоћа.ма v смсштају, тас вагс остајс лакши за нсозбнљно схваћсну дужиост дслегата Радничког са вета. Предлажу v ..Слоги" ла сс радшши са свтгм одлука.ма и обавештењи.ма vпознају преко огласнс табле, а још ннко ннјс наручпо њену лзраДу. На крају морамо да одамо гтппз|!ан»е радннцима овог ООУР-а, јср радс лод много тсжнм условима од осталпх радпика нашсг ко лектлва. Сви онн жељпо очекују дап када he сс прессллти у круг name фаб рнке, а ми им већ сада жс лимо добродошлипу. Остајс гпггаљс: Зашто и раднлчко самоуправљањс чека дан прсссљења? Р. Мплорадовић S« в №ће вечита вепота Давно јс рсчено да музика нс познаЈс никаквс међе, да ис трпн оквирс, да нема „м ia дс” и „старс" музнке... једно- ‘. тавно да јс сви волс. Од л>с не .можс да сс побегнс ллк сакрије. Она просто vbc у дуту човека. ту ос „одомаћл", и, што јс iiajinn-epecaimnfjc имка да не знамо од када јс и зашто волимо. Учати нам сс кац 1од, да се са то.м .Бубавл.у н родимо. Пскако срастс.мо са ibO.M, па јс, као доброг друта, водимо и у тугу и у радост. Делимо свс... Раз.мишл>ајућл о томе, улитасмо Љубомнра Јовановлћа, радника Одељека камгарна и наче нашег саговорннка, зашто волл музику и од када се бави сакупл^ањем плоча. — Нс знам од када воллм музику, Чини ми сс од када сам сс родио... Знаш, ја кад дођем с посла ку!ш одмах пу сти.м музлку. Бнло радио. било грамофоп, и:ш магистофон... свс лмам. Чак сам и у воћњаку ипсталирао звучнике. па ми иела кућа и дворипггс псва. Ста рији сам човск, али кад засви ра пародло коло, ла вилиш. он да, како сс постајс млад1 Песму волпм сваку. али ппак паро.Јна мп је втнс м с рце прирасла. Ближа ми је. Ндј вишс ми сс, допада новокомпо новата наролна музлка. мада сматрам да ону стару изворну треба нсгиватк н чуватн. Плочс одавио купујем. Пра тим њнхово лздавалл, и чи.м пешто иово лзаВе катлем Имам прско хлљаду плоча. А. имао сам п радзго станицу, која сс чула чак до Крушевца. Оду зелн оу мк јс, иако сам сс трулно ла гтравлм „ку.тгурап” лрограм. Нпр. уторком сам смЈгговао смисију Нове ллочс, a пстко.м Поздравк п жел>с. Хтсо caw да нс будсм .днвљак” у правом смлслу речл. Алл ако стварно ометам рад правих радиостаница, онда... нека узму. Прекинусмо на тренутак Љубпшино прнчање, да би га гплтали зашто по.миље и цвсће. Е, цвеће тн је поред музикс вечлта лспота. Кад се расцвета, залшрнше, срце испуни милипа и радост! ДоБеш лак I! расположен. Bo.iiLM да га гајнм, па сва ки празан просгор око кућс испуњЈЈвад! разилм цвс!1с.м. Ле no је BK1CTH, уредла кућа, дворишгс чисто пуно цвећа, л... паравно м\ зика да се чујс.” Ето. то јс пасмја Љубомпра JoBanoRitha, радишса и домаћинл in ’ku' рл Лепа и нлемсннта. Нема шга. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА РАДНИКА Радп обезбе!зсп»а сфнкаснијс здравствепе зашгитс радпикау патој радној оргаиизацији постот и ралп Здрзвствена станица, односно Одељењс Днспанзера медкцине рада, који јс у саставу Мсдиципског цептра. Y Одсљс!ву радс два лскара огппте ттраксс, јсдаи стоматолог, зубпи гехнпчар, зубни асистент, лаборант и шсст медицпнских сестара. До псдавно је у фабрици радно и спецнјалиста мсдишшс рапа, али пошто јс он напустио Параћнн тренутно немамо специјалисту. Техничка опремљеност Станице је задовол>авајућа. и 1вено осббље располаже апаратима које је набавила паша радна организација, нпр. аудно.мстар, ЕКГ апараг, орторстер, спирограф, колориметар и друго. Свс то показујс да се оболели.м радннцима можепру житн потпуна помоћ. Здравствена прсвснтива одвија се кроз псриодпчнс и снстематскс прсгледс радника. Као потврду овом, навешћемо и при.мер, да је ових дапа завршен прсвентиван гинеколошки лреглед паших радница, и да јс прегледано преко 600 жена. О процсити.ма оболелих не можсмо ништа овог пута да каже.мо, јер се подаци о прегле ду још сређују. Када се говори о превентивни.м прегледима, морамо ла каже.мо да као пернодични нису довољнн и да их треба проширити на остале области здравствене превснтиве, и чешhe их користити. MebyritM, до сада сс то није могло решитн, јер спорна питања, прс свега финансијска, измеВу наше радне организацнјс и Медецинског центра нису .могла да сс превазиђу. Због тога је и ово Одељење задржало куратпвпи карактер, што јс супротно од оног што се жели, тј. лечс се последицс, а узроци и даљс остају. Пошто смо павсли шта јс гчшбспо. п шта се члни ка побол.шању здраоственс заштитс радника н повољимјцх услова рада, обратнли с.мо сс Тпхомнру Фллиповпћу, руководноixy Заштнте па раду, да нам кажс пеколико реченпца о броју поврсда па раду и одсуствозан>у са рада. — Код нас су повредс на раду по бројности па ппвоу прошлогодицпБих, н углавпом сс радк о лакшим повредама, КОЈб н »и< >.' |с nep him пзоста- "П(> 1IIIO МПи го вншс забрињава јс пораст бројкс која сс односп на осгала боловап,а. НавешНу податке о броју из1убљених дана због боловања зашве трн годп нс: у 1973. годпнп изгубљсно јс 51.295 лана, v 1974. години 57.252, у 1975. годшш 6S.193, a подапн за оса.м месецп ове ia he број лз прстходнс годгшс бити пребачен. Боловања су постала својеврстан фено.мсн и као такав заслужују посебну пажњу. Пре нзвесног врсмсна овај проблем је разматран на нивоу општп- >1С Параћни, н могло сс чутп да јс Регнонална заједница здравственог оснгурања Rynрпја, којој припада н Параћии. по броју одсутности међу првима v Србији. а Параћнн први у Региону. Али опо што је за лас најжалоспијс је mm.cннца да у општини Параћип иајвншс дана боловалл има баш паша фабрика. Ми сматра мо да разлогс овако бројно.м боловању треба тражити у следећем: неловољној старослој структурн запослених (проссчна старост је 42 годипс; доста старих, болеснпх н изнемоглих радника у производњи, с једне стране, а с друге, велнкн број новопримљенпх младих ра дника су жсне, којс су у добккада се pabajy н подижу дсца), зати.м у лошпм Микроклиматским условима, нсдовољном раду на здравственој превентиви, чести.м лро.менама лекара у Одељењу Мсдицпне рада, лерешеном односу на рслацији радна оргапизација — Медлцинскн цеитар, висини xpaiiapinic за врсме бодовања, која је сада neha од личног дохотка н др. На крају ла кажем да сс CBILM овим узропима, објсктивним и субјсктнвнпм. поклања вслика пажк>а, и да сс надамо ла he, peineibCM начнна сарадњс лзмеБу Мсдицпнског пснтра п пашс рздис ортаиизаицјс. велпкп број лроблема бити рсшен”. Лимгфске невзоље 3 II V Лимарншш нсогтходна модернизацнја □ Велика срсдства дата другим радним организацијама за просту обраду лима У склопу машинскнх радиони ца у ООУР-у Производноуслуж на дслатност, лослујс и Ли.марПИЦ1Г са својих — радника. Сами мн новинарн cv лаправилн пропуст, нс noceriiBinn ово одељење раннјс нако cv, их руку на срцс, лимари одавно позпвали. Всллка неполл лсжп овнм љу.чима на душп, кад сс и на овај начип трудс да сс и над њнма нско замислн и, v правом с.мислу, o.Moryhn ilm да радс, да напрегнуте над сјајним лимом, обављају посао за којн су плаћенн. Затскли смо лх нагнуте п напрсглутс над сјајним ликом, који се невољко обликовао под мајсторским рукама. Чунци, олуци, цевп елементарни су про дукти љиховог дбла. Модерпа технологија организацнјс коју опслужују захтева од л>их да уложе максимум свог знања п умећа, како би лимсне таблс по примилс жељене облнке. О онн сс друдс. А да ли успевају у то ме? Лпмари сами кажу да Huey задовољни. Кажу да рукс и досетљивост губс csoiv мол ирсд зпачајних чиниокем — нсдостатко.м механизацијс и маши па. За „Аплпг — машлиом" чатеклп с.мо Л>\’Г»|1шу Марк^пића, xiajciopa, ВКВ лимара. Мучио сс да савијс парчс лима, дсбсло један млли.мстар. Никако му to iniјс нолазило за руком. — Ова машииа јс основно помагало сваком ллмару а како мени можс да помогне ова ста ра и одавно ислужена? Склоп шипки н полуга од челика, којл јс пскад, прс вишс од четрдссст година прсдставл>ао снажну и прецизлу .Arniur — машнну" жалостпо се клатио и звечао иа сваки додир. Још су били жалоснији мајстори лнмари док су прпчалл о осталпм машинама и о томс да се сваки прсцизнпји лад, који тражи одговарајућу обраду, во си v другс, туђс, радпонпце и колико је средстава дато тим радпим организација.ма. Још много тога cv нам реклн лимари. Жучпу полемику јс пзазвала расправа колико пам јс била потребпа neh за термич ку обраду мстала, која сс узг рсд будиречспо, још увек нс ко ристн. О neh „чувеној" брусилицн говорили су са резигнаиијом. На растанку пас позваше ла опст. дођсмо, ваљда да нам но кажу HODH ..Апинг''. Доћићемо, oGeha.'iit смо н.м. Оставили смо пх v ibtixoBoj „туп! лрсголсмој . М. МилснкивиИ
БРОЈ 67. 14 ДАНА СТРАНА 11. НА ПЛАТНИМА УЧЕСНИКА КОЛОНИЈЕ ЖМВОПИСНОСТИРУСТИКАЛНОСТ МСЕ№»" КРАЈА Изложбо.м учесника Уметннчкс колонлје \ Сисевцу започетс су, а можсмо да кажсмо бићс и испраћепс октобарскс свсчаносги. Тачнијс од 9. па до јср пако јс обо тск друта годи- »а живота Колоиијс успех јс видак. Овс годинс cv сс порсд параhiiHCKiix у.мегннка падахњивалл Милорад Бокић отвара изложбу 30. октобра у холу Градског аматерског позоришта сви љубитсљи ликовне уметности моћи he да ужнвр.Ју разгледаЈући прекрасне псјсажс и мотнве жнвописннх предсла Сисевца и околине. Ова изложба ic потврдила сва залагања и хтења културннх радника из СИЗа кулгура. ликовни живот СЕЛА гтрекраснн.м пропланцнма, падинама, рустнкалиим алЈбијснтпма пашс богатс- прошлости и 1ОСТИ, у.метшрм!, лз Цеља, Бсограда л Чачка. Заувск су остали забележенл одсјајл у светлуцавој блстрлнч Црллце залазсћсг сунца, идлличлост старих ссоских кућа, детаљл старог рудника. Запислвала су се доживљаван>а. влбе!&а л ocehaita, палетом, длетом. глином. Y јутарњим цвркутлма птлла и вечсрњи.м мирисиим росама рађалс су сс лдеје л пицала пнтсрссаитна дела нспуњена разноврсношћу стклова л хтсн>а. Најлепшу слнку уметннчких радова раВенпх ва овогодлш* љој Колопкјп дао јс сзојпм кратким, али јаснл.м казивањсм Милорад Боклћ — МлаНи, акаде.мски сднклр лз Крушсвиа, ПРОШЛОГОДИЛПБИ учссник Колоllltic. којл јс 1! отворио иву >13- ложбу, — Всллчанствела л досгојанстспа у своу. казвванд’ вапуштсва оква. ископаиа и разоткрввепа утроба зс.м.вс, жлвсИс платну и v души уу.стника овогодлшњс Колопијс, откриваjyhii л дал>с пстпву. Ону коју тражл човсч пред збуњеввм окном н узлрхталом руко.м. кад чалуштепв мир прмродс почиље своју прлчу о у гашсии.м рударским лампама, о жлвоту. о тражсЈву iicBor човека, гамо гдс јс био л оставио својс присуство. Та.мо, гдс јс сада п прврода друкчијс очовечена. Колико Hennie у дслима н душл умстлика, исгипс и сгварностл Спссвца. којв јс л пигом л суров, говоре нам ова дсла која су овдс прсд лама, која су створсна ва овогодншњој Колонији, дела која cv рсзултат дружсња са gbb.m лебом, иапуuiTCBB.M рударским оклнма, угашеннм лампама... Свс ово, да вапомсвсмо. дајс оправданост постојаља ове Vметничкс колонлје. а свакако да изискује захвалвост свим вншдлјаторнма њеног оснивап.а. првенствсно СИЗ-у културе, чнја јс збчркл сада обогаИсна клима: Дарлнке Павлетић — Лоренчак, Милаиа Лорснчака, Грујице Лазарепића, Бора Лекића, Милице Диније Мнливоја 'ШНевановнћа п Драгослава Милојевића, учесника овогодв шн»с Колоннјс. С ЈовановиН ПОРТРЕТ ЈЕДНОГ ПРОФЕСОРА Време омеђено децом .Можс сс млого говоритл о пзванрсдво.м дру|"у, о п[»ИЈ.псљу, стручљаку, крсатору, реаллзатору, одлнчаом псдагогу, дивном човску. Ann кад су сва ia звал»а, ти жлвотли сппгсти car канв у јсдну ллчиост. всома јс тешко лаћн в лзабратл нравс речи. Таква је, управи, Светлана Мплошс* u’lij, врофесир књвжсвиосги Гпмназлјс ,,13 октобар’' Узек всдра, насмсЈала, хв тра и нсуморил риклонлпа Мноп! успеси су всзави за iLciio и.мс и залагаЈвс. Скоро да исма такмвчеља, мезапих за кљижевност и срвскохрватскл јсзик, а да сс пс потражи њена стручност и пе чујс !bcu глас у пзбору лајиољлх. Свсиана вс са.мо што јс мзвчсгал профссор, псдагог, neli ii всома савсстан друшгг.сио 1.ОЛИГИЧКИ радннк. Члан ;с Савсза ко.муниста, a ach ј' locia дуго ва функ ц)>)|. прспссш1ика Савста школс п Збора радних љу1И Гаоссћајна плсмснита н пуил разумсвања. имајуbn смнсла за коитактирањс са л.удима, успсла јс да лоMonic да сс у колсктлву pcnit чнопс пробле.ми. а кад 70 ■ јс била v моп. ћности свссрдво јс пружпла своју помо!|. Kao руководилап школгке библнотскс оставила јс безброј слободннх часова на среВнвању књигл л њс- ..ом фулкционпсању. V разговору са лама ттросто иијс жслела да говорл о сепп. Спс ово што смо сазналп чули смо оц дирекiopa Apcuh.i, a to гу бллс cue само ходле. Једчоставво она же.ти да радн, да пружи чак и више псго што јој to Moiyhnoc* 1.: .-озвољавају, да усклади носао мајкс, домаћпве. просресира, друшхвсно-лолнтичког гадлпка, алн ,чд жлви исз iBTy.ia л супсрлалглва. С. Јовановић Светлана Мллошевлћ јс и поклаи»а безбрси часо* ла ласплтног, образовног и друштвенокорисног рзла о пој тколтг. Чулн смо да јс веома омил.спа код учснпка. бсз обзвра што јс како то Вапп популарпо зову — строп! професор. У ГПМНАЗИЈИ „13. ОКТОБАР” СВЕЧАНО И ВЕСЕАО Учежшл и ваставЈПти Глмназлјс „13 октобар” су са поссбилм слављем, расположењсм н радошћу испратилн Даи ослобоБсња и свој Дан школс, то свстло лме, кмс побсдс, слободс иашсга града, цслс опнј пвле. На свсчалој седницп CO одјеклвалс су рсчи младлх гнм лазлјалала иј „Отворелс лјсс.мс" Јурс Каштелаиа вролраћенс рлт.мичкочздснсквм всжбама, што јс рсцлталу да.то посебшу и.нпрссввност. Послс ссдлпцс Гимназлја јс iiauiaDiiла своју свечалу акадсмију v којој су узелс учсшНс, .inropap па, музлчка л рецлтаторскл соклија. Y окшгру ггрославс оцржана су и .ioiKa.Tiia такмвчсЈва младлх јлггерата и такмичењс ретигтатора. За најбољс copabcuv таму „Поема момс граду” прллалс су наградс ученлцлма: Светлани Лрснћ и Невенн ЈовановиН, а од рсшпатора вајбољс ov бллс Нада МлловановнИ л Радмила Тсмељковлћ. Радшппгиа који су провслн 10 гоеип1а у овам колсктиву xipy'icnc ay. Boh, традкциопаллс лаградс. Новчале иаградс v врсдности од 200 хлљада старлх динара за дссстогодЈплљу сталлост v колектлву н постлnnyrc успсхс у раду добнлс су: Копиљка Шћепановић, профсоор, Гордама БорБевић, лрофс« сг*р, н Коста Петковлћ, homoћни с-тужбсзнгк. Прошло је јсдан црвл свсчарски дал, од јутра до всчери ксттБсн свсчалосглма, акадсxnijoM, спортскзгм такмичсл»и- .ма, ипрачком, испраћен звуцл« ма .музмкс л лесмам. С. Јованови11 Нове мо/ућности Свсчаном ожобарском ра сположен>у поред осталах допринели су и Рашевчаии, али на јеоан другачији начин. Наиме, они cv нрви пут v свол« селу организовали једну изложбу слика. Додушс, излагао ie још пеафирмисани самоук Бранислав HukoauIi из Шалудовца, али то нс може da затамии основну залшсао и цнљ нове културнс концепције овог села. По рсчима младих из Марксистичко? клуба октобарска изложба he постати традииионална манифестаиија, и имаће за циљ ноднзање и неговање укуса код публике, и стварањс ноаих снтузијаста. БмбЖимо ове pcdoee као подетицај, iep наша култуpa ie v curvauuiu да им номогне, ti не само њима. Сисаеачка ликовна колоntija nocroiti vcneuiHO eeh dec lodunc. Oeoioduuubu кеалитст ie знатно бољи, a чини mu cc u opoi padoea ie eehu. Изложба ic трсиутио noстаељена v холу ГpadcKot позоришта, ii нсма сумњс термип ie добро одабран. Али и noped бројних љубитеља позоришта и гостију ту изложбу ипак види у ски круг сталпнх посетилаца храма Талијс. Послс октобарских сусрета позоришних аматера екснонати he бити пренети v npocropuiu ti tv остати „закључани" do новс Колоније v udyhoi гоdunn. Hama ошитина има Tpude сет u четири села. a бар тридесет iiMaiv doMoec »султуре u ссла за сосчане npuлике. BepvieMo da пет-шест села cuivpHo може da обезбеди сае услобс na da сс радови из Сисааачке колоuuie тамо ппсместе и остану макар два-три дана. Vосталом, Кеиз ie показао da cv iiauiu људи са ссла снремни da vcneiuiio организуiv и озбиљиије маншбсстаuuie. Oreapatbc изложби могло би се иоопратити пригодном песничком речју и музичким изразом, што би био прави празник v natuoi кул tvpho оскудној сеоској сре дини. „Аикоони каpaean" би значи измећу dee колонијс обишао iedan 6poi ссла, разбудио и освсжио кулtvphv ансмичносг, а Колоiiuia и на тај начин онравдала ceojc посгојање. М. ДнмитријсвиИ ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ „НЕДЕЉЕ СОА ИДАРНОСТИ”: Центар за дечју заштиту и социјални рад „Параћлл" у Параћину, којл се преко службс соцлјалвс заштитс лајнепосредвијс бави заштлтом старлх v општлпп, па седницн од 2. 10. 1976. годплс утврдио јс слсдећс: 1. Удружсљс лснзиолера V Параћину у сарадњи са Савсзом бораца општпнс Па pahini посетило би Дом за старс и пснзнопсрс „Млллвојевпћ Пера-Брка”, Завод за збрвњавап>с одраСЛИХ Ш ца „Малс Пчслиие”, оба v Кпагујсвцу, Спомсп парк ..Икмарлцс" у Крагујевцу и Дом за старс и лслзполсрс у Светозарсву; 2. Учеллцл осмих разреда сввх освовних школа па под речју општинс Параћии токо.м ..Недељс содндарпостн” v оквиру наставс српск^хрватског језика и лнковвог васшггања обрадлћс тс.магски рад всзаи за лроблсматику старостл. Назив темс итврдпћс Стру чна служба СИЗ-а сошпалнс л дечјс завЈтитс. СИЗ-а образовања л васпитања и Општинскк одбор Црвсног крста. Акцлју he фииаисирати навсдснс службс опганизаццјс у оииму којл будс одpebcit V 1БИХОВИМ извршннм одбоолма (одредлћс паградс по школама појеллначно односно лаградс општлпског карактсра). 3. Просвстил радлици, до четвртог учитељи, ол пстог до осмог старешлпс у оквипу наставс п часова разрслног старешиис обавссглћс учсллкс о карактеру и значају „Недсљс солвдарностл", о обавезама плонирскс и омладлискс оргавпзацпјс у заштнтн остарелих, инцпpahe нспосрсдилјс акције, пре свега добросуседску помоћ л сл. 4. Општпнски одбор Црвс иог крста у Параћлву преко својлх актпш1ста, а у заједппцн са службом соцв’ јалнс заштлте центра за дс чју заштлту л социјалнл рад „Параћлн” у Параћлну, посетио би у стану свс остарслс корисникс сталне повчанс помоИи л уручио лрнгоднс и скромпс поклолс којн бл у виду пакета садржали одрсоеис жлвотпс налЛ|рнвцс односво rapдеробу; 5. Свс ООУР у општлнл. ирнврсдпс п ванпрлвреднс, у знаку пажље прсма својнм пснзловсрима радиицлма, всти.м. прсма крлтсрију млма којл самн одрсдс у ИЗЈАВА ЗАХВААНОСТИ Желела блх прско вашег листа да лзрази.м велпку захвалност доктору Миомиру Ристићу — вачелнике Ивтерног одслсља, који мс јс у задње.м тренутку врп.мио, иеоблчно много сс залагао л сласио ми жлвот. Напомиње.м да болујем од срчане астме. Према менл и мојој болести поиашао се веома лредузлмљнво п хумано. употрсбло је праву лскарску стлку, као, како ми сс чиии, вп један лскар до сада. Млого му сс захваљујем. Лепасава Младеновић Параћии оквлру Освоввнх оргавлзаиија силдиката, указаћо ма •гсрлјалну помоИ са цпљсм ца обезбедс куповвну огрсва одвосно намнрнлца. Ова ква ло.моћ бм сс прузкила пснзлонерима са лпжл.м лрлмањвма. 6. СИЗ културе п Градско аматсрско порозшлтс омо* гуНллл би Удружсњу пс11- 'цоисра .ia доби и' вшпс исс платних iioTopiniHiiix карата за Октобарскс сусрстс. 1сматика прсдстава би трсбало да буде везана за старост плл домаћу » класлчиу ллтературу. 7. Лист OK ССРН опшгилс ПараНнл „14 даиа" бн у оквнру „Недељс солпдарпостл”: — објавно програ.м „Нсде љесолндарпости” односно допвс органлзатора „Нсдсљс солидармостн'* одпосно здравствсна плтања; — објавло iiarpabeiie литсрарнс и лнковвс радовс ученика; — обвшао пајстарнјсг y«ic свика I свстског para, Coлунца. и објавло разговор са н>11м; — повсо акцпју „Тражимо шампиона старостн у оп штинп Параћлн". ПОСЕТА ДОМОВНМА СТАРНХ Делсганнја хумапнтарш1х органлзацнја опшгинс Паpahnir noccTiihc домовс збрп путих лица у Свсгозарсву и Ллексиицу. To јс утврдно Одбор за cnpoBobeibc акцнјс „Нсдсља солидарностл" ва својој воследљој ссдилцл. Градско аматерско позориш ге ирпка iahe позорлш* пу нрелставу, а погврсдсед илк Oninmiie прлмнћс дслсг.шнју старлх ii ра.повараin о н.и.ховом животу и про илсмнми. ТЛЛЕНТИ ПОРЕД IIAC НЗ ШУНДА Тај мпрни и тихп високи млади!1, ученлк чствртог ра .<рсда овдашњс Гимназијс, всма својв слободно врсмс. Чак пк олда када нијс над кшигом илл домаБим задатком. Њсгов свет јс далеко од шетљи са друговима, haскања о музици илн девојка .ма. Ок сс таложи у бслнм габацлма цртаћс хартијс, у покретнма оловкс ислод којс лзраста замишљсна, али лстлнита прлча о пустоловнпама, о ликовлма егзотичилх поднсбља који могу да буду прлсутнл в ивдс, крај нас. Башпи сс цргањсм стрнпа јс ствар и ннвслцлјс и 7СХ11ИКС. Можда смо заборави-пг. ii талента, прс свега. V лнзу цртежа треба лсказати л живот и себс, треба сс прсдавати пажњи л стрлљењу. Стрип лије pebaii.e иснртаиих слпка са пзмншљеним дијхтозима и мо лолознма. А Милош ГајнИ свс то ради. Увск када нма вре.мсна, ако га лсма оп га iiponabc. Његова је амблција да cc iiabe у плејадл иП11Х којл стрип гледају као уметлост. A то ннјс исмоivhc, свако.м је јасно ако бацн поглед ла табакс ишараннх цртежима којл су ра сутл по столу док са длвjbcibc.M посматра и технику рада и садржај стрвповаис причс. Милош много зна о всшкавима светског стрипа. Пратп н дискусијс о томс и Криво му јс ШТО СС 011 код нас чссто мора да тумачл као шулд. Стрип мора да будс умстиост, као врава слпка ил палетс сликаревс. Почстзк јс још V прсмс laMopinix ii дутих часова у ocuoBiioi школл. Нсгдс лспод клупс ЛЛЛ СВССКС роУСАМЉЕНИ СТОГОДИШНјАЦИ. Ciapnna Мллка .Марја новнћ пз Дољњс Мугнице, сада настањена у Параћпну, ули пи НушпИсвој 14 4 лма преко 106 годлпа. мада позлаллцл тпрде да и.ма л внше. Она сс ccha да је у време краља Мллана Обрсловпћа нмала дссст година. И поред бројис породицс синовз. iJicpif. унука, пра унука л чукун-улука опа стари ла 'жлвл сама л о њој трснугпо брипс малл број комшија. Још уоек всдра л витална очскујс сваког мсссла „повећањс лснзнјс" живеНк свој богатл вск усамљсна, али нс л несрс* Нна. Податкс о л»ој дао лам ic наш читалал Ткхомир Станојсвић, радннк Поште у Параћлну. У штноп дилл су сс првл цртежл јшкова л флзлономија лз члапака, са школског одмора л са уллце. Оида се свс то прснсло у собу, за столом, крај крсвста, на патосу. Из лалвлс меднтацнје о врсмспи.ма л .вуди.ма искрснуо јс лпк Чс Гсваре, јужпоамерпчклх „гаљллероса" по прашу.мама и нелознатлм стазама борбс л страда1БЗ. IIако јс то снажна лреокупацпја Мллош ле сматра да сгрип треба окретати црошлостл. вс11, напротив, садашњостн која итекако нудл актуслал садржај. Прс ма томе сгрлп не можс блти машта ллн дечја разбибрига која плснл шарелллом н илузијама. To мора да будс типлзирана слпка свста па he да nabc место Y у.мстиости. Остајс само да му пожслл.мо пуло успсха л да сс швпмо јсдлом. laiicra, пссвакидашњсм гааснту. Саши БукиН
ИПО1ИШ1НПП КРАЉЕВО: ФСО КРАЉЕВО — ФСО ПАРА ПИН 3:4 (1:1) Нашн Оољн од Краљевчана Стаднон: Слоге. Глсдалаца: 500. Стрслцн: ЈовичнИ Всличковвћ н Милошсвнћ 2 за ФСО Параћнн. Судија: Никоднјевић (Параћлн) — 8 ФСО Параћин: Гајпћ (Исток 63) — 7, Давкловвћ (Внхор) 5 — Д. Јовановнћ (Радник) 7, Пстровић (HanpciatСт) — 7, В. ЈоваповиИ (Младост С) 5, — БорВсвнН (БСК) 5. Ракић (Напредак Ст) 7, — Зинић (Земљораднкк) 7, Живковић (Будућност I) 7, Јовичић (Радпик) 7. Ја1шмовнћ (Једтгнство Р) 6. Илвћ (БСК) 6, Мнлошсвнћ (Младост С) 9, Aimih (Ралнички) 7 н Величковић (Вихор) 8. Оценс: селектор Радс ВељковиВ. Рспрезентација општннскс лнгс ПараИнна јс савладала одговарајућу селекиију домаНина к тимс освојпла псхар, који добпја побсдшпс у ово.м сусрету, Ово ic био реванш меч. а н прву утакмнцу 1обнлн су Параћншш са 2:1. За најбољег играча утакмицс проглашсп јс рспрсзентатпваи ФСО Параћнна Драгак Милошсвнћ, којн јс такођс добио пехар. Слободан Днмитријевлћ __________________________________________________________________ Фудбалсрн .(Зсмљорадника" из Стриже ЈУНИОРСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЗА МУШКАРЦЕ ДОБАР СТАРТ ОКК ПАРАЋИН Јунпирско кошаркашко првснстло Србијс јс у пупом јску. Младпћн ОКК Па pahint олигралк су до сада три утакмпцс, лпс рсшили у своју корнст протпп Hly.M.xvijc H i ApaiibcAonua (105:60) и Плртпзан,! io Спстозарспа (100:94) п јсдиу нзгубнлк од Jacemuia са (66:55) Млада кошаркашка скниа коју са- <||||навају: Вуклдхновнћ, Хворостанскп, MiiAciiKOBiih, Мнлосављсвнћ. zKireano- ■пћ, Митровић, Томнћ. Маринковић, ПРВЕНСТВО ОПШТИНЕ ,Врући‘ сеоски терени! ПРВА ОПШТИНСКА АИГА .ЛСГОК 63” 1U ВРХУ Јсданассто коло Првс општшккс mi гс >шје донсло бптвпх промеиа иа тобс аи. „Зсмллрадипк" нз Crpitw јс п ла лл за псгама „Истоку 63" io Планс . ј по 14 бодова, док сс у горн.см л< габсле водм „мртпа трка" н imcIh I кора" пз Поточпз, „Моралца" па Г Вндова »1 .БудуКности' нз Лебши koju имају □□ 13 болооо. Ha иоследљсм .мссту је „Хајд1. ■ " »г. Чаттра са сосга четкри бод.т. Ево рсзумага једднаслi.-i • . и (I) nulla' са II н Драгнша ДачнЕ in . Јсм vopaAintka* са 10 голова ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Л1ЛЛЛОСТ' ДНКТИРЛ ТЕМПО Лспсго i.o'o Aptrc општипсхс мм yr.tauiiuvi мнјс однграио, лвс утакмпис cy одложспс, a Јсдма нијс олигранз , Младост’’ 1<з Свкнрицс јс Gc.i пораза н yfk.vwuio подп са 16 посиа. Голгстсри оос аигс су: Вслибор Снмиђ пз ..Јслинства” Злраоко Радојко niih in . БСК” п Зоран НнколнН кз „Радипка** са 7 iiociiiriiyTiix голопа. М. Днмнтријевнћ cpYAEAA НЛ СЕОСКИМ ТЕРЕНИМА Кшдидати за међуопштинску аигу До краја ша.миноната јсссњсг дсла Првс општппскс лнгс остало јс још два кола, а скоро сс снгурно зна ла he прво мссто задржатн фудбалски клуб „Зсмљорадник" нз Стрнжс. Овн врсни мо.мци убрајају сс у пајозбиљннјс кандидатс за улазак v МеБуопштииску лигу нарсднс 1ОДНПС. To је и био повод за разговор, па с.мо замолнли трс нсра, Ммлорада Бркића, да пам прсд завршстак овог дсла првсисгва, каже псшто вишс о квалнтстЈ тнма и о а.мбиција.ма у парслној loniiiiii. — Чињсница јс да „Зс.мљорадник" пма доста талснтованнх младпћа. који могу ца нграју добар фудбал, уколико редовно буду лолазилп на трсинпгс. Надам се да ћсмо успс тн ла прсвазиђемо свс проблс мс, којпх нма поста. н ла псмо сс пласирати \ впши рапг такмпчсња. Јер. ннјс лако трсни ратн два пута нсдсљно са играчи.ма којп су јсдино само, заљубљснн у фудбал, а за сва та ангажоваља лсмају никаквих матсријалних накнада. To јс углавном млад тнм од кога ја доста очскуЈС.м. Сасвнм сам задовољан са онк.м што смо постигли, према условнма за рад. Јсдан од најбољих играча јс Драган Кпнић. Својнм покрсти.ма н брзим корацнма са лакоћом осваја терен, изванред ннм скоком и убојитим ударимма подссНа нас на Бранета Облака. Мпоги клубови су већ изразили жсљу да овог играча вндс v својим редовима. Годнну лана јс бпо најбољи играч Тскстнлца, к ка ta cv свн очекивалн да he отпћи лал»с он сс вратио сво.м клубу гдс јс и поникао. Штста uno овај играч нсмама всћнх амбицпја да се докаже и лапснра у свст фудбала. Порсд п.сга треба још по.мепуш 11 Вељка Григоријсвића, СавиИа, Pamuha и другс фудба лерс којн пнсу изгубндн ни jenny нгру затБНх осам утакмнца. 3. БркиИ СРПСКА АИГА Лалић, ЧслсбиВ, Тодоровпћ п Марии. ковиђ А. чији просск годјогз кзносп 16, пма cdc изгледс да заузмс јсдпо оа прва три мсста у опом првспству, ре* као пам јс трснср Бракпслал Савпћ. EKimit псдостајс искусгпо, па к порсл тога оиа показујс сос остх\с квалктстс (сдис xo.Morciic скнпе, у коју л.убнтсл.п кошаркс пупо псрују у нарсдхом периоду. М. Димитријевић II САВЕЗНА АИГА — ИСТОК КРАГУЈЕВАЦ: ЈАК ОТПОР БИВШЕМ ША№ПИОНУ ПАРАНИН — ВОЖДОВАЦ 85:97 (43:45) Дворана: Сала Основис школс „Мнлан СрсмчиН” у Крагујевцу. Суди^е: МнтровиН (С. Паланка) и Тспаваи (Бсоград). Параћин: Николић, J. Top њанскл 8, Мирчић, В. Петровић 5, Манојловић 8, С. Петровић, СимиН, Коврлија 10. Сретсновић 38. ОбрадовнН 11 и Тарановски. Bch другу годпну такмнчења у Првој Савезној лнгп нашс кошаркашице игра ју свс утакмиие на странн, јср спортска хала у Параћину још увск нс постоји. Овога пута наш тим је био домаћип у Крагујевцу । ic сс састао са бнвшим шампнопом Вождовисм. Ма да су искусгво и квалитст т»1ма билн иа страни БеограБанки младс Параћинкс су зангралс изврсно и пружилс снажан отпор. Прво полуврсмс протскло јс у изЈедначеној борби, а у 18 мпнути наш тим јс прешао у вођство са 36:32. Алн што јс игра вишс одмицала БеограВанкс су прсузи.мале иницијативу н на крају изборнлн побсду од 12 поена разлике. Најбоља играчЈша у ,?а' шем тиму бпла јс внсока Славнца Срстеновић, која је постнтла чак 38 кошева и бпла најистакнутији по јодинац на тсрсну. С. Драгутиновић Ш АХ Иочело првенство града Погочац: Јухор — Херој 2:0 Г. Видово: Моравац — Радпкн 2 Гзтарс: Jcaiuict»o — Псток ОЈ 5 ? Лсшјс; Лсшјшцш — Зслуордлти 0.0 Теклјз: PajjmuMi Jcaiiiictpo ДМ 3.0 Чспуре Хајд\г>- — Напрсл । 4.2 Буљалс БСЕ' — Будућност ' 3 Најбољи голгс:ср V ПрвоЈ хиги јс Носииа Aaaiih из .БС !• c.i затнм слсдс Драган Пнми1| । KO CY ОВИ ДЕЧАЦИ? V дрошдом бројг па ! шег листа објавплн смо фотогоафију пол називом „Ко су ови .чсчглп?” Реч је о Зорану Скенџићу, Горану Спасојсвн hy н Зорану Иванковиhy члановима Планннар ског смучарског друпггва .Јаворак” којп cv лз пепавном одржано.м ‘Јрјен тацпоиом такмнчсњх за првенство Србијс на Гочу од 16 екипа заузели пр во месго. Ово јс само јсдан ол успсха који су чл шовн овог бТргштва постигли' овој ГОД11ПИ. Друппво бројп преко 400 ч.ииова Учсствовало јс иа миого бројлп.м такмнчсњима v Bpumv. Зајсчару, па Ко паоники Јастрсбцу и Вла спнском јсзсрг и HOC ш зало изранрсдие рс л лтаФОРМИРАН IIIAX KAYE Стрнжа: Број љубитсља цревнс irrpe задњих година сс нагло повећао у овом сслу. 11»'давно јс форми pan н Шаховскн клуб ко in броји око 60 чланова. Одигран јс н ссоски тур ннр који прсдставЋа и прву званичну провсру квалнтета и ујсдно пркпрему зз такмичсњс у оп ШТИНСКОЈ ЛИП1. 3. Бркић 111’ВА ОПШТИНСКА АИГА .МРТВЛ ТРКЛ” У BPXY ЛСНС1О КОДО Wipe KHIOQ 0СЛНМ1Х 1< т|(Ciiahai.ii нл laGc vi. У самом прху Зсчмралннк* in Сгркже н да-vc јс .-•а псгамд .Hctokv 63’ мј Планс сс no 12 бодова. .Мртоа трка’ сс иастав.ул II V .ivpibcu лому" глс са no лссст Оолоо.1 . *-лс .БСК'. .Јухор", . Мнрнм)шиГ ,Г>» л\ Ihioct’ н _Лсигт*.апнп” Ila noctCAibCM mcciv је Хајдук tu Чпцра са свсга 2 бола Епо рсзултата ncioi колп. Л.1иидии<]и Ралинк — Ncpui 1;5 По1очап. Јухор — Исток 63 Г1 Г Вплово Мораваи — Зсмл>ора uuih I I Pai..;'. JcAiniciBO — Јгдпкстж) ЛМ 0-0 Лсшјс: ЛсШјанин — Напрсдак пијс рсгнстровано TticiiJ.« Рллп11чкн — Ev.uhiiocr 0:5 Чспуре: Хајдук —- БСК ДРУГА ОПЈПТИНСКА ЛИГА „МЛАДОСТ” БЕЗ ПОРАЗА V \pyroj општннској ллги одцграпо i; ОсМо КОЛО Y 3H3KV супсрнорностп М хллости" us Спкнрннс, која нма 16 болом п нпјсдпу ii3rvo.*cny утзкмипу Apvron \acnpanoM „Внхору* нз Голубовџа бсжп чак 7 поена. На трсћем иесту јс -Жсљезпкчзр* из Клачеакцс чоIn TAKobc пма 9 бодова, а ка поc-CAibcu .ИСК* нз Нзвора бсз бодова Рсзултати осмог кола: Ci.Kiipnuu Mvxioer — /Кслсз1П1Чар 5:0 Чнрилооам: РаЈВЈГгак — Kviyhiiocr П 1:1 G'AKAOBau: Слобола Вкхор 2:2 1н мме: OMAAAimuH — ИСК 6:3 м. д. Нови пораз „зелених" Раковица: ИМ РАКОВИЦА — ЈЕДИНСТВО 1:0 (0:0) Стадпоп: ИМ Ракови ца: 300. Стрслап Кажкћ \ 49 mi'.hvtv и НМ Рлко внцу. Суднја: Дробњак (Бсогрза.: — 7. Жугп каргонп. KoctiiIi (ИМ Раковпиа) н Цопић (Јслп.чство). Јсдннство: Богосављс niih 6 — В. ПстковиН 6, М ПсгропиН 6 — Јовано imh 6. ПслнвановиИ 6. ДамЈаиовнН 7, Жнв,.овп11 6 — Ми.luiiouith 6, iJoiiiih 5. Нслслл.овнН 5 (Радоса tEbCBii'ii i< Мп iiilicBiih 5. Игрг • утакмицс- Кос nih (ИМ Раковица). Наш сргкжолпгаш јс иа свом псго.м гостоваљу „Нола“ низа стдану ВОЖДОВАЦ — ЈЕДИНСТВО (ПАРАБИН) 4:0 (0:0) Игралиштс. Вождовца. Гледагаца: око z00. Судија. Зоран Петкошн! (Бсоград) Стрелди: Бллчуша 3 м MuхајлонвИ. Вожцовац: 1‘ванов, Д ПсгкобиИ 7. МилошевиЧ Марић 7, Стгвп-овнћ 7. Turin« 7, др Гакчп 7, ЈованоBiih 6, Бламуш i 9, Михајл> Diih 7 В. Петкпвнћ 7. Јсцинство: БАгосављевић 6. В Петковнћ. М. Петкоu:ih 6. ЈовановиН 7, ПеливановиИ 6, Дамјановнћ 5. БогдаповиН 7, Милановнћ 6 (Цсмић 6). ЦонлН 7. Мнлиhealth 6, Живковић 6, Арнз HiOBiih 5. НАПРЕДАК ИЗ СТУБИЦЕ ОСВОЈИО КУП Y част 13. октобра у ПараЈшиу јс одиграна финална утаклшца О.младинског купа општине Параћин, у којој су сс састалс скипс Напретка из Стубнце н Младости претрпео чсифти порал. IIM Раковица ic сазлада ла „зепснс" М1пшмалном прсдношћу, алп сс чппп да јс Јсдлнство овога пу та могло да останс непоражсно. Ломаћи су јелиПИ ГОЛ ПОСТИГЛП у 49 .Milнути псслс грсшкс гол.ма на Богосављевнћа, што ic внсокн КажнН спрстno искористно if затрссао мрежу. На овој утакмнцп Јслинсгво јс насту пало бсз капнтсна Лрлзоimha. Боглаиовнћа, Цскпћа п Мппнћсвића иггојс свакако био вслпкп хспдиксп за паш тим. С. Драгутиновнћ Прво полувреме је заврисно бсз голова. V другом полуврсмсну Вождовац ie вршио прнтисак од почстка. a.ni’ јс први гол иао тсv 67. минуту. Михајловић јс лодао лопту Блануши, а о гај јс нз трка са око десстак метара, оштрнм ударцем по земљн, савладао гол мана. V 70. минуту Јоваповиђ јс додао лопту Бланушп ксји јс сигурно погодио гол. Затмм Михалјовић поспиже трећп гол, а расположени Блануша поставља коначан резултат сссрета от 4:0. нз Сикнрицс. Послс вслнкс борбс сусрст јс одлучен тек у прпдужецнма од 2x15 мннута, а побсдннк Купа постао јс Напредак нзборившп побсду од 2: 1 (0:1 1:1). У организацији О. Ш. О. и Ша- .хопског до.ма Параћпи у част 13. ок1<>бра Дала ослобоћена Параћннз. по чсло је јубидало првснство грала у шаху. Ово такл<ичс1«? окупкло јс трсиутно пајјачс шахмстс Параћина и нз кола у коло олвпјалс су се псома узбулsiinc борбс, тако да сс до послсдјкт потсза ппјс знало ко he 6rmi побсл1П1К. Послс пст одш-ранкх кола овг узбудл.1гву трку повсо јс Vnoiu AlUllih са 5 поспа нспрсд Мплана Д«см<н са 4.5 Eopbcniih Зорапа и Лндријс Пс тропскк са 3.5 noeira itta. ЗОНСКЛ ЛНГЛ СРБШЕ V оквнру Зонскс лигс Србгјс. Источпс групе — Рстпок Кра:гујсвац. такмпчс се три клуба са теркторијс опnmtitc ПараНпп. To су ШК ..Тскстклап". ШК „Борап", н ШК „Буллнс". До сада јс одпгрзпо пст колз a П.ИИС СККПС ПОСТКГЛС су npOMCIIAiURC резултатс. Док шах1кти ШК „Борац**. ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА ЛНГЛ 11ЛРЛБШ1: ТЕКСТИЛЛЦ - НЛПРЕДЛК (КУШИЉЕВО) 0:1 — (0:0) Игралмштс Текстндца. Гледа« лаиа: 100. Стрслаи: Мнјајловнћ у 75. мпнути за Напредак. Судија: Кадцјеанћ (Крагујсвац) 7. Тскстнлац: Стојковић 7, Милстнћ 6, H.uih 7, ПсрмН 6. Јоnanonnh 7, Всмсоанћ 6 — M. Towih 6, Тодоровић 6, loMiih II 6 (Миладниовнћ) Смил>кови1> 6 it СтапковнИ 6. „Штофовпи* су ложпвелж и другн пораа на cdom тсрсну. Мала су прс мсча важкли за апсолутпог фаворнта, паши фудбалерн су кпак поражснн, П ЈСЛ1ПГ11 го\ гостп су посткгли посас грсшхс Милетаћа и Bc^Komiha. Јак ветар и псома хладно време снемогућмлк су кграчс оба тима да прккажу бо.ч.у »I повезаинју нгру. с. д. псЈадржкво грабе ка првом мссгу. лотлс шахпсп! Буљапа таворс на зачсл»у. Екппа ШК .Тсстнлац* нгра v стандарлпој формп к борк сс за друго место. Досада1хпм1 резултатм нашкх екмпд: Бораи — Текспиац 6,5:1.5 Раднкчкк (Свклајнац) — Булане 7-5:0,5 Тскстнлац — РадЈИЛ(км (Свл\ајкаа) 5,5:2,5 Шумадија СПрсв^шт) — Борап 1:7 Борац — Kapabopbc (Топола) 6:2 Буманс — Тскстклац 2,5:5,5 Шумадија (Превспгт) — Kv.mhc 3,5:4.5 Каблови (Свстоларсво) — Борац 2:6 Бу.манс — Kapabopbc (Топола) 3:5 Тскстилац — Шумадпја (Прсвсшт) 6:2 Стаис посл0 пстог хола Борац 25,5 Тсстклац 18.5 РадничкиЕ Кабловп 14.5 (—) Kapabopbc 14. Шумадија 12 (+) Бул>анс 10,5 В. Павловпћ YKPATKO ОХРАБРЕЊЕ ЗА ДОАБАЧКУ ФК „MOPABY" Пре.ма обавсштсњу које смо добилн од тренера ФК ..Мораве" нз Шавпа. Драгослава Мијатовића — Mvhc, број чла нова прпјатеља овог клуба са 25 повећао се на 40 што на неки начин охрабрујс ову еки пу ентузијаста. Порсд тога н Југословенска инвсстнцнона банка ie додељпваљем једнократне по.моћи у износу од 3.000 динара пока запа разумевањс за овс упорне снтузијасте коспешујуИи истовремено и развој фнзичке културе на селу. Мали огласи Мењам стан комфораи у ценгру Крагујевца за одговарајући у ПараћинуЗа обавсштсњс упнтати на адрссу: Срба Нико лпћ, Цара Душана 1, Параћин. Оглашавам нсважећнм диплоАП/ о положено.м за зрпшом пспнту за квалнфнковане раднике чздатс 1970/71 године у Параћнцу, тга пмс Радивоја Динића пз Крежбинца. Нздајс: OK ССРН IlAPAhllH. Ypcbyjc: Редакционм колсгијум- Главни и одговорнн урелпгк, Саша Букић. Адрсса Редакцијс: Параћин: Б. Крсмановића 14, гсл. 83-694. Штампа: ДЛАС" Бсоград, Влајковићсва 8, тел. 335-388. Тираж; 10.100
НА ДНЕВНОМ РЕДУ = РЕГИОН I ДАНАС | McbvonujTimcsa рсгионал- = па зајсднпна Шумаднје ц = Поморавља сачпннла јс прс = длог Плапа лрушгвсно-ско 1 помског развоја рсгнона = Тумадијс н Поморапља за | псркод 1976 — 1980. годи- = нс којн јс бпо па јавпој = дискуспјн ло 5. дсцембра. i On јс базнран на основама = нлаиова п програ.ма оргавв = заинја удружспог раза н = другпх самоуправпнс ор- = raiiipauiija и зајсдпииа, и i лрсллога планова разво]а = oilUJTiiiia у склопу гврВс- = иих стратешких опрсде.-vc- = iba развоја ширих друштвс- | но-политнчкпх заједнвиа н = систсма самоуправно« пла- 1 нирања." Пред широм јавношИу јс | докумснат којп дајс запн.м- = љпву слику друшгвсно-еко- | иомског развоја Рсгнона, 1 на основама досадашљег = позитивног кретања \ об- = ластк пронзводњс и услуга, = н развоја друштвсних ле- 1 латностн. Да бц се схватп- = ла садржина плана јовољ- = но је, бар за саза, бацитн = поглед на ,,личну карту“ i овог подручја, у односу на в целу Рспублику па онда v- 1 очнти рсалну основ. биду. I her рада. " = Прсма внсинн народног ј дохогка no cianoBfiHKv нз = 1974. годпне, регнои Шума- = |ијс it Поморавља се нала- | зп на трсћем мссту (иза = Београла н Зајечара), прсма учсшћу лруштвеног сск- 1 тора у народчом дохотку. 1 па четвртом месту, (иза = Бсограла, Тпговог Ужина и 5 За јсчара) прсма \ чешћу ин = дустрпјс у пародном дохот- = ку. такоБс на чствртом мс- Е сту, према crcneiiv запо- = слсиости, односно броју ра | птка на 1.009 сгановпнка, = Рсгион ic ца другом месту = (после Београпа),* прсма оп- = pcM.wiiocTH радног мсста i naia3H сс на пстом местг = (нза Зајсчара, Тктовог Ужл | иа, Полуиавског региона н = Подршвско-колубарскогЈ. Ип 5 гепзнвап развој iinavcrpnj- | ‘лс производњс повсћао ic = 'чс\и'пе друцЈгзсиог секто- н pa v иаро.чном дохотку на i око 72° о. Y овомс мегалопре рађнпачка кнцустрија пгра = на|31Јачајнпју улогу у при i врслп овог полручја* Занн.мљнво је, такоће, no- i с.матратп н досадашњн др> t штвсно-екоиомскн развој 1 ноједнних општипа унутар = Рсгнова. Прсма внсинн на- = роццог дохотка па првом i .мсслу ic општпна Светоза* = рсво, затим Крагујсваи и I Аранђеловаи, нсгде у срс- е дннн су општмне; Рача, 5 Свнлајнаи. Топола, Багочи- = на, Дсспотоваи, Бупрнја н i Параћип, док најмањи на- = роднп доходак бележе on- £ штине Knnh л Рсковац. | Пре.ма програму актпвно- = стн,^ предлог Плана трсба = да будс усвојс.ч до 20. дс- = пе.мбра. До тада јс јавна = днскуснја по општниама = дала чнтав низ прп.мсдаба = и сугестнја како бн овај | значајан докумскат био, ц = остао, солидна основа за = дннамичан развој Рсгиопа = н v корпшНсљу свих њсгових потенцнјала. = У ПОСЕТИ САУШАОЦИМА РЕГИОНААНЕ ШКОАЕ ■ Са слушаоцима Рсгноналнс партијскс школс са подручја нашс опшгине, разговаралн Пстко ЛсковнИ, сскрстар Општииског коммтета СК, Слободан Бирић, предссдник општинскс оргаинзације СУБНОРa и Jonan Марннковић, дирсктор Трговинског предузсћа „Шумадија" Какви су први утнсцн о раду у Школи. о садржајг рада, друштвепо-поллтчком животу и ангажованосп! слушалаца у изпршавању днсвпих залатака, била cv. пз мсВу осталог, питања о којима cv гостн разговаралв са слушаопима Школс прплнком задњс посетс. Oinniii угисак јс да су предсташшин нашс партнјске организацијс веома успешно стартопали у прнхватању ладатака н обавсза којс пронстнчу из пачнца рада, програма васта вс и ширс ангажованостп. Гости су слушаопс упозпали о друштвсној акгивности у obibtbiib, пајзлачајнијп.м акцијама које води Сапсз комулиста н све соиијалнстнчкс снагс. Оваквс посстс he бнти стална пракса у правнлиом лнформисаљу слушалана н њиховом активном повсзивању са срсднном коју представљају v UIko.ib. ГОДИНА III БРОЈ 70 11APARHH 7. ДЕЦЕМБАР 1976. ИЗААЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 2 ДИНАРА AHCT СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ХРОНИКА НАШЕГ ВРЕ.МЕНА СНАГА MOf РШ ,3акон о удруженом раду изражава контмнуитет само\ прављања и нашсг развоја и продубљујс проверенс врсдности нашег социјалистичког друштва: даљи наш развитак видн у афнрмацији удружсног рада и самоуправл>ања као прссудних чннилаца за ослобоБсњс paiничкс класс и стварањс слободпс асоцијацијс произооБача у којој he. како јс Маркс рскао, „слободнн ра.звитак спаког појсдинца представљати услов слободног развитка за све". (КНРО ГЛИГОРОВ. прсдседник Скупштипе Југославнје) БУДУВНОСТ ПРИПАДЛ СВИМА (снимио: Р. Милосављсвић) СЕДНИЦА ПРИВРЕДНО ПОЛПТИЧКОГ ЛКТИВА ■ Приврелно-политнчки актив разматрао Нацрт лруштпспог плана развоја рсгиона Шумадијс п Поморавља до 1980. годиис ■ Прс коначног усвајања нсминовне су корскцкјс којс сс односс на друштвсии развој општинс Параћпп V всома жнвој днскуспјп чланови 11р11врсл1)о-полн1 нчкиг актнва разматралн су с1авовс из Нацрта плана друшгвсног развоја Шумалнје н Поморавља. Ton диссгспјс лало је гво дио излагтљс Боже Mamtha. којн је указао па norpcov рсалпог niainipaii.a стопе др^штвеног развија са стварпнм мо lyhuocTHMa 0801 подручја. као п на потрсбу пропоринјалпог планирања онште и зајсдпнчке потрошње у перноду развоја од 1976 — 1980. годпнс. Иако јс Наирт овог докумснта бпо основа за шнру лнскусију, прс свега у органлзацпјама удружсног рада, то није смстало ла сс иа сасганку сгавн читав низ г^н.медби па садржај планова којн сс одпо сс на опшппгу Hapahim која је ech донела програм свог друштвсног развоја ппх |)ст година. Y Нацрту плана рсгнона мо рају сс дстаљпнјс нсказатп опс активп Јсги којс могу јас-. 1<П)С ,1Д олрс.к- МССТО ОПН1Г1П1С riapahini на иво.м полручју. Драган ВсљковиН, предссдник Приврсдно-полнтичког актива паредпруштввног плаиа развоја рсгнона са свнч прнмсдба.ма н нрсдлозпма који cv дагп кроз дискуснју, са захтевом ла булу упсги у коначап гскст Пла на. СскрстарпЈат за прнвреднп п flpyuiTBciiji развој сумчране свс прпмслбе п прсдлоге који буду стигл:| из оргапизацнја удружспог рл 1л како би сс па орс.мс ДЈС1авплс Рсгнопалној скупштнни која he 20 лсцсмбра vcuojiiiii рсгнлоналнп план развор. Ово сс односл прс свега, па развој турпз.ма п угоститељства, у чему постојс вслнкс могућиости. Поред всћих ин1ЈССТИЦИО1111Х програма, који се neh палазс у Нацрту (Liana, потрсбно јс детаљиијс образложнти п онс програме који за развој овс друштвснополнтнчкс зајс.тице nxiaiv вслики зпачај: рсзвој грађевипарства улагап.е у слск(родистрпбуинју. I« вс ицвестицијс у прсхрамбеноЈ niinycrpnin, у всзи са иптспзпвпом пољопрн врсдном npO!)?BOMbOM, КЗО II повсзпван.с мстално-прсраБнва чке иидустрнЈС па цслом реп:ону. Y дискусиц' су учествовали: Бранко Кокал>, Вндојко Apcnh, M.ia.ie.i PariyiiOBiih. Ми рослав Hcpiih, Милисав Шуба pcBiih. Heiap AnaMoniih, Мплс JonanoBiih, Еожпдар BoKiih, Бура DvKith, Рајко ЦветковиН, Раико Ннколић, Мнодраг Глн горнјевн!1 и Мнлоје Вуковп11. На крају лопсти CV ЗПКЛЛ'ЧП1Г |Innnncчолнтчки акиш прпхваха Нацрт V свсчаном rpenvTw заcc.'iaiua Cuvnuirniie Јггославпје, када делегатп Савезпог acha једногласно усвојнлл Закон о удрижено.м раду. био јс то н форма.тно завршстак једпог шачајпог п богатог посла који јс својнм ipyuirnvHiiM л еколомским захватнма ангажовао свс оргаппзованс соинјалпстичке снагс којн су прсд собом пмалп нацрт јсдлог докумслга, а од 25. | ровсмбра io иостаје јсдаи I о.1 најзначајннјих порматпI вних аката шго га је са.моуправна соцнјалпсгнчка кса створпла. Протскло јс вишс од it по дсцснијс ол када 'почс.111 да изграБујс.ми пра двс смо моуправљање као основно ,илеј!1о н лруштвспо опрсдс- .icibc. V том н такиом врсмепу трагало сс за најлогнчпнјпм решсн.нма, кроз праксу и in праксс израња лс су идсје и MorvhnocTii, огкрнвало сс псслуНсно бо гатстпо н врсдносш којс су обогаБивалс, нс само нцсју о самоуправно.м соипјалнзму, DCli свакодневни жпвот v ко.мс јс раднн човск, чнтава радничка класа прсдвођсна Савсзом комуппста, потврВнвала своjv домииа11П|у улогу, Крчпin cv сс новц путсви п ipaжнла пова рсшсња која нису могла да сс всрнфикујс само својкм nocrojaiLCM ech су пзпскивала и норматпвна pen uicaibj. Ако ic \ iружсни рад простор на коЗАКОН О УДРУЖЕНОМ РАДУ V ПРАКСИ He. од данае до сутра В ПроизвоБачи н потрошачп стакленс амбалажс ссли за зајсдиичкн сто □ Састанку у Фабрнцн стакла прнсуствовалк и представннцп Института " Новог Сада. Највсћн пронзвођачп стаклсне амбалажс, прс свигд тегли. одржалп cv заједпичкп састанак у уторак, 23. новемСра, да бн размотрпли проблсме снаблевања прсхра.мбсис пидустрпјс производнма ста за прсхрамбрену индустрнју из клснс амбалажс. На састаику су бнли ц предсгавнацц Фабрнке поклопаца „Сатурнус" из Љкбљанс. Како ускладиги пронзводњу i гаклепс амбалажс са потребама прсхрамбенс индустрнје? СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА Y ЧАСТ ПРАЗИИКА СА ПУНО ОПТИМИЗМА ГАЕДАМО ¥ БУДУВНОСТ Рсфсрат о зиачају прославс годишљицс Републнкс поднео Miijioui Дракуловић, прсдссдник OK ССРН Y суботу, 27. повембра, у салп Градског аматсрског позорншта идржана је свечапа акалемп.ја nocechciia Да ну Рспубликс. У прксуству гостију, функцпоисра друипвеко-политнчких органнзацпја, прсдставпнка радних колсктнва, Југословснске народнс ар.мнјс, о.младппс н пнонлра у прнгодном излаган.у Милош Дракуловић, лрс i ссдплк OK ССРН, је нстакао значајан трснутак name са.моуправпс друпггвенс праксс у којсм прослављамо всликн дату.м name повс исторлјс чпјс страпплс су iicnvii.ciic успсспма и круппнм рсзултатнма у које јс уграBen п успсх пашпх радпих људл и лслокуппе раднпчке класе. Умстлички лсо акадсмнјс ncnvniimi cv ученшш Економског школског иснтра „Борис Кндрич" из ПараЖша мс се потврБују соцнјалнстичка опреле.БСња, a он то данас н јсстс, онда јс Закои о гдружеиом раду и својп.м формулапијгма то потвраио. Наша самоуправна заједница, као пео савремспог свста, тнме јс дала свој всличзисгвенл допринос с1рсм.'1>С11.има мплиона ралннка на свнм мерпдпјанпма н многим иолитнчклм стрсм.гењпма суврсменог свсга. Радни људи чаше средипс cv прпхвапшн Закоп као питврду н задатак сопствене праксс. Иитсрсс, који јс показан за Нанрг овог докумснта, примсдбс и прсл лозп, i.-ojir су пати показују п спре.мност ла се у даљс.м ралу окренсмо лажсњу вслнкс рсшсња за пзпамногс проблсмс. Прихватамо Закоп бсз закл.учка да јс то коначан облпк самоуправннх односа. „Илузија је, међутнм очскивати да јс Закон о удружено.м paai пао одговор ва сва nirraiea за сваку снтуаиију” — рскао јс у скс- I позе\ Киро Глигороз, нрсд- I ссдннк Скупштипс. Y подстииан>у, трагању и I потпрБнвању лсжп ндсјна. I цруштвсно скономска вред- I ност овог доку.мснга. .Длиамика уговараља јс таква да јс преузимањс тегли. гтлавпом, концентрисано у чстпри мссеца, рскао јс нзмсћу осталог на састанку Ми лутпн Ристић, днректор пролајс амбалажс v Српској фабрнцп стакла. Јасно. са стаповпшта потрошача, али са лругс странс Фабрика стакла пма контпнуиран процес производљс који сс одвлја током иеле годлнс”. Заједшгчки.м договором отклоннли би сс, ллн ублажили, највсћи проблеми како бп цслокупно пословањс било усneuiiiiijc. Ипаче, до сада јс испоручено_ потрошачнма 29 милвопа и 560 хлљада тегли, илп 93.6°» п.тапирапе пропзводње тсгли п1то сс можс сматратн добрим пословннм резу.тгатом. У односу па раппје псрцоис п квалитст п квантптсг послова јс палско задовољавајући о чсму ппак. трсба да сс пзјасни прсхрамбсна ппдустрпја као потрошач. Ованвп разговорн п логовори показују како јс удруживањс рада п срс.чстава јсднпп начин па сс побро ради и солидпо послујс, бсз обзнра на паписапе закључке којн he уследити.
СТРЛНЛ 2 14 ДЛНЛ BPUJ /о ИЗ ДАНА У ДАН СКУПШТИНА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА ДОПРИНОС ДРУШТВЕНИМ ЦИЉЕВИМА УПИС НАРОДНОГ ЗАЈМА Акцнја се наставл>а ■ Политнчки актпв нашс Олштине закључио да сс акција уписа народног зајма настави са несмањеном ак* тнвношНу до краја фебруара идуИс годннс Пре.ма подаип.ма Олбора за упис наролпог зајма v Oinuiniiii. 1. лсцембра one годпнс, иароднп зајам је упнсало 22.823 ynnciniKa са укупном сумо.м од 3 милпјардс к 190 милнона старнх динара, кли v происнту o.i 108,79°» од ллапиранс сумс. V оргаипзапнјам?. глруЖеног рада наролпи зајам јс упнсало 1,011.594 упнсника, у мссним зајелшшама 3061 упп сипка, у осталим струкгграма 8.168 уписнпка (од тогз 7.476 учсппка средљи.х и основних школа). V нарсдним месеиима прсдстојн појачана актпвност v ссоским мссни.м зајсдннцама како бн се плзн упнса зај.ма у ссоски.м до.маћииствима у потпуности рсалнзовао. ■ Рефсрат о стогодншњици рада Пододбора Црвеног крста у ПараГншу поднео Бранислав Хаџић, потпредседник Ошптинске организацијс ЦК ■ Утврђеп програм рада за нарсдну годииу ■ Додељсна ирнзнаља најбољим активнстима ИНИЦИЈАТИВЕ Повезивање са „Застам" Драгољуб МициН, помопнпк гспсралиог дпрсктора Завода „Црвсиа застава" пз Крагу|свца са својим сарадннцп.ма посетио јс Параћпн н са представпицима Скгпштине општине и нскпх прпврслппк оргзнпзација водко разговирс о могућности ближег повезивања „Заставе" и радпих оргапизација пз нашс општнне, прс свега Српске фабрикс стакла, Ипдустрнјс вунсних тканнпа „Бранко Крсмановић" if Фабрнкс текствлиих машина „Пролитер". Прсдстојс даљп контактп радп копкрстизовања облика сарадњс. Б. Хоиић, подноси реферат Органнзација Црвеног крсга Србијс са поносом слави век лостоузња и плодоиосног рала ла развијању хуманитарннх ак знвности окренутим човску «• његовом интегритсту. Зато јс н досадашњн рад органнзацнјс усмсрси на стварању ловнх и јачању постојећнх осповлих ор галнзација у организацијама удружсног рада, мсслим зајсдллца.ма, рсокнма града, у алгажовању свс већег броја rpabaна у заједничкнм актнвнос.тнма. Са 52 основчс организацијс. са укупни.м бројсм од 5120 члаиова. сталних н помажућнх, у 32 мсснс зајсдннцс, у пст градских реола, у три всликс радлс организацнјс л програмнма, донетим на почстку овс голинс, актпвисти Црвсног кр ста могу да сс похвале и значаЈлл.м услесима. У кратко.м лоблнском члалку тсшко јс побројати свс ус псхс п свс акције' којс сс крсhy у распону од здравствснсл npocDchiiBaiba, рада ла соцлјл i но.м збршваваљу лица, добровољло.м сакулл»ању крвл до рз да са омладином и пионнри.ма у Подмлатку Ирвеног крста. Посебна актнвност јс ла реализацнјл задатака нз обласгл општснародне одбране, безбсдностл н самозаштлте. Поменимо л McbyonujTiiHCKy сарадљу ла полручју Рспубликс и шнрс као н пропагаллну дслатност v информисаљу јавлостл о акиијама н резултатлма. Захва-љујуНл присутностн овс органпзашгЈс v лашој срединп одржавали су млогобројин ску ловн, так.мичсња, лрсдавања, курсеви првс помоћи. V сарадл>л са Цснтром за соцлјалнн рал н патронажном службо.м Меднцннског цснтра пружена јс помоВ социјално-угрожсннм лицима, лре свсга у натури у укгппој врсдности од преко 43.000 ловлх дпнара. Поссбну ангажовалост Оргализацлја показује у сакупљаjbv добровољннх лавалаиа крвн. Овс акције су олржаванс код нас у два маха тако да би сс нспунио бро] од 943 доброГости II учссшпди ГОДИШ1БС скупштклс вољна даваоиа колико трсба наша општииа да обезбеди. Акција лма свој васпитнп моменат: оргаилзовал јс излст за свс ibiix до Бсограла и Авалс. Како апгажовати већи број младих л опих најмлађпх и укључпти нх у хуманитарнс акцијс, то јс био и осгао при.марпл задатак оргалнзацијс. Y овомс јс било всома лепих резултата нарочито у времену оргавизованнх активности „Недељс борбе протпв рака", „Нсдсљс Црвеног крста", „Нсдсље борбс лротлв тубсркулозе”. Свс ово трсба наставпти у парсдпом псриоду. О томс сс п говорнло па Скупштини. Развијаљс дслсгатског система у организацпји СК. о.масовљењс л јачаљс основних организацнја јс услов ла сс постигну онаквн рсзултатн какви су прсд организацију постављснн још пре јсдног вска н када је започет њсн плодоноснн живот. ИЗ ПОШТАНСКОГ ФАХА jiira ии 3 Досадашша пракса у тражењу pciucma за ублажавањс проблема незапослености није дала задовол>авају1ш резулгат £2 Приврсмсним мсрама се ле постижс жељенм ефскат Узроии који доводс до внскс стопс раста запошљаван«а н наглог порасга лица која тражс посао су добро позпати лруштвспо-полнтпчкнм организаилјама, оргалнзацлјама упружсног рала и осталим форумима чијз акгнвнос! грсба ла будс усмсрспа у отклањал»у узрока проблсмл.ма. кажс сс у ллформацнјн о кретањлма у области залошљавања у лсриоду од ! јаиуара до 30. ссптсмбра iCKybc године који су дслсгатн ла седници Скупштинс разматралв Зато ова лнформацнја треба да буде „полазна осповв за организовану акцлју скупШтнна интсресних заједЈппиа, Скулшпмш СИЗ-а за залошљаваљс, друштвенополитнчкнм органнзаиијама к радним органлзацлја.ма.” Шта отежава акцију? Мсре економске политнкс у првнх дсвст мсссци овс годнле, а посебпо у првој половлни овс годинс, отсжалс су условс прлврсђлвања што јс Giulio утлцало на раст залослепостл. Тако се п деснло да јс раст запослспостп у дсвст мссеци ове годпне био ла ливоу раста у прошлој, 1975. години. Стагнацлја у залошл&вању none раднс спагс, а посебно квапификованс. потврђујс закључак да прлвпсда п друштвенс делатностп нпсу у могућностн да алгажују радлоспособло становнлштва, чнјн јс прлраштај всћи ол раста матернјалие ословс рада. Велика је разлпка пз.мећу планлранлх и Дрнјављених радних места. Y ко.тосплету околности проблсм појачавају фактори радлог искуства, којс се тражи огласи.ма. поништавањс конкурса (или огласа) про.мсна услова за попгн»авањс радпог места н другп. Тс нелоглчности појачавају притнсак радннка који траже запослењс. Поменимо и нсусклађоносг квалификационс структурс незапослених са стварним потрсбама удруженог рада (па прпмер код калрова са иисоком стручном спремо.м). Овај лодатак указује ла бржс реформпсање усмереног образовања којг се очскујс у ларсдлом перноду. Л где је привапш сектор? Запош.Баваше радлс снаге у прнватном ссктору је занс.маpyjyhe у односу на друштвснн. Смањиваљсм броја прлватОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА Редакција листа ,,14 дана” he примати претплату иа лист за 1977. годину. Претплата за једап орој износн: — за целу годину — — 78 дннара — за пола године — — 39 динара Молимо читаоце, који желе да лист примају у нарсдној годнни, да износ претплате уплате на жиро рачун: 63540-607-79, на адресу: Редакција листа ..14 дана” Параћнн, Бранка Крсмановића бр. 42 са назнаком ..претплата на лист „14 даиа” за 1977. годину. ЧИЈЕ ЈЕ ОВО НАСЕЉЕ? На »разном простору измсђу Параћина и Сгрнжс за последibiix неколико годнна викло је iiace.be повнх кућа, у коЈнма жнви око 40 жптеља. За разлику од градског и сеоског нассља one куће делују усамљено, без електрнчног светла м во довода, јср су ови објекти подигнути беспрас но. Узалуд власницн осог „ничијег насеља’' доказују да су куће ипак подигнуте и да ту иеко жнви, онн су и даље без струјс и воде, на Mcbit из.међу села к града. Даклс, још увск се пмтамо: чнјс је ово нассљс? них залатсклх радњи смањује н могућност да сс тамо тражв рсшењс јсдног броја нсзапослсннх. Чак се н бпвшн власпици залатских радњн јавл.ају радн свндснцијс иезапослених иако су онн у всћнни случајсва у годипама које ннсу погоднс за запошл»азањс, њнховс стручнс квалифнкацнјс нс одговарају потребама радннх оргаиизацнја, а њнхово социјално стањс јс такво да их трсба апсолутно запослити. Зато иије редак случај да занатлије, који одјавс радљу. раде бесправно. Л број евидентираних лнца стално расте, између осталог и због тога ujto појам незапо* сленог лица није јасније дсфинисан што потенцира овај проблем (на дан 30. ссптембра у Параћину је евидентирано 2944 лииа која траже запослен>с у Параћпну). Делегати су усвојили информацију као реалну н исцрплу, алп су, нпак, рсшења овог питања свуда, у целокупној друштвеној зајсдциц« и у зајсднпчкој акцији на коју указујс и закључак информацијс. Рсдакцнја нашсг листа добнла јс писмо које је потллсао председннк КуНног савета у солнтсру бр. 2, МиИа Алсксић, а у комс сс износс проблсмп са којима сс тамошњи станари cycpchy сваког лала. „Свс јс почело са прсурањснпм усељсшсм. кажс сс у ппсму, станари су билл нестрпљиви па су жслели уссљсње за 1. мај. Празпик рала. по сваку лену Алп са усељсњсм станарц су схватпли да то лису станови из бајке. . Нсквалитетпи лмфтовн почели су да'сс кварс, а канал за смеhc лс прима крупније комадс смсћа па сс запгшио. Ни кров нијс пздржао прву лстљу кншу па су становп у поткровљу прокислп... СИЗ становања јс пзвођачу ралова послала лоста телсграма. који сс најзад олазвао, али својом лптсрвепцнјом пнјс лншио станарс брајних недаћа... II с радом СИЗ-а стаповања нисмо задовољни, јср у раду њихових радпнка има самооољс Ji пропзвол»ног тумдчења ... На ово су станарн реаговали тако што смо долсли одлуку да даљс пе плаћалјо станарину док на.м сс пе удово.љп захтсву . . Станарн.ма смета то што јс леурсђсно зсмлдшгге око зградс, нензграђен прнлаз зградама. иако зла.м да су средства за то обсзбеВсна.. Од Меснс заЈедллцс с.мо-' тражили да пам испред зграда уради no jcanv улич-" ну светпљку. да лс газимо блато по мраку. али и ту нам to сала лпјс уловољспо... Ето, то би укратко била прлча о животг стаиапа у лајвлши.м зградама у Паpahnuy". каже сс на крају ппсма које јс потплсао пред седлик КуИног савета, Мића Алсксић. V вези писма које јс упућено од сгранс станара солнтера број 2 обратпли смо сс секретару Иптересне зајсднине сталоваља, Мирославу Филиповићу, са mo.ioom да нам кажс својс глецање о навсденнм проблемима којл су, на лекп начип карактеристични за многе стамбене зградс у гралу. Наводи станара су, у uchniin случајсва тачнл иедостаци евидентни. Невол»а ic v томс iuto су сс многи недостаци показапи тек после гсељења станара тачал је полатак да сс Заједшша обраћала лзвођачу радова, грађевинском предузећу tn Горшег Милановна, али те ннтервенцијс нису бпле сфикаслс олако како би то требало да будс. Y отклањању многнх ледостатака Илтереспа заједннца нијс V могућности и компетенцији (лзнои1сл>е смс1\а, иабавка заставс. огласних табли и npvro). Однос раднлка заједниие према станарима п љиховим потрсбама бпће ла дневиом реду Извршног одбора Зајсдпице. ла комс lie сс анализнратп рад и донети закључцл за убудућс. Осталп пробле.ми (ппр. станарина и влслна станари лс) решаваће сс онда када надлежнс лпстанцс донесу одговарајућс решсње, рекао је на крају разговора Мирослав Филиповић. из ок ссо У јену избора На предизборном састанк\' Општиискс конфсренцијс ССО одржалом 25. новсмбра раз.маг pan јс Прсдлог извсштаја о до садашп>см раду са освртом на активпост омладине развоју самоуправних односа и оживо творсњу дслсгатског система, друштвено-скономском положа iy омладнне, образовању, стручно.м оспособљавању ц васплтавању младих, о актнвности ССО у месним зајсдницама. на пољу добровољног рада, на остварнвању задагака мз концспције ОНО, друнпвспс безбедности и самозаштите, ла по љу културног стваралаштва младнх и активности друштвснослсцпјалпзованих оргапизаиија п колектнвних чланова ССО. Порсд тога разматран ic и Прсдлог акциопо•политичког лрограма за нареднп псриод и извештај о протеклим нзборима за руководства и дслсгате ОК и координационс копфе рспцпје. На састалку јс утврђепа листа каидидата за руководствс Олштинске конфсрсицијс. За прсдседника јс прсдложси Сг јал ДиииН, садашњи прсдссз плк ОК, за иотпрсдника Јаког БурлИ, досадашњи члан прел седништва, запослсл у ГИП „Вук Караилћ", а за сскретар; Марнја Перић, радннца ИВ1 КТ „Бранко Крс.мановнћ”. Ич борна коиферспција биНс одр жана до 15. дсцсмбра.
ИЗ НАШИХ ООУР Како сл1о обавсштсни од Службс заштитс па раду, обавезнн курс из заштитс на раду v радној организа* цдји завршлло је 964 радника. Курсевп су се одржавалн no систсму струч* инх прелавања нз овс областм II каснијих тсстцран»а. Тест садржи 25 питања if сви који одговорс lauiio па прско 50% пнтања сматрају сс оиима који су га сспсшпо завршнлн. Према тосадашњим рсзултатима псћина радннка н.ма прско 85Н тачних олговора. Овнх хана је ццспекција рада Скупштннс отшиинс Параћнн, пзвршила рсловни годншњи прсглед нашс ! раднс организалије. Након прсглела. који ic 1 рајао 3 лана, сачињсн јс за плсник v коме су плспскторп зали одреБспс прнмсдбе. Ујсдно јс од ?тpane ннспектора извршсн преглед пз прошлогодичлњег заппсннк v коме cv инсвилети да ic јсдан број прпмслби даглх прошлс годинс опслољсн док јс јсдан број нсдостатака у које јс грс бало уложнти ucha фипансијска средства остао неуpabcii. Прпмера рали. ннје рсшс но пнтање cainrrapiiiix vpcbaja у ручној ii.jpa.in стак ia, просторијн ручпс дско* рацијс, лагрсваље просторк нја п сголарнпии. Запнсннк са овоголншњсг прсглсда сручсн ic служби Заштитс на раду н потппсал без примсдби н Guhc лостављсв органима управљања и ручовоВен.и , спнм ООУРпма. Pa.ui 'ipownpciba асортн мапа на Р-7—8 машннп v погону за взраду стакларских алатп ових даиа запршспа јс rapiiiirvpa алата за иискп” ол 100 грама II i iicnux рапога одсљењс кон* rbvKuiiic Г'Лли ла алатима ча join ’U'icc, нначе асома тпажснс. Gone за амбала0.1 стране Службс нмитптс па ралу v вншс паврата смо замогБснп да пншсмо с крстањима поврсда на раду. као л о правима п обавсзама оатника уколико io истих Jobe MebyriiM. попсд поврсд 1 које сс догаВаIV због нерешених проблсма са аспекта заштнтс машнна н vpebaja н у овој -0Л1111П је бнло поврсда због icuicuunjiHiic на радпим мсстнма, кас што су vebvсобпс тучс н сл. Наводнмо случај нз 1 00YP гдс је јс дан радник због тога што га јс другн у тучн поврсв<£>. остао трајнн нпвалил рада. Намеће као пужна потреба ца чвс субјективне снагс узму ттуно учсшћс како бн се оваквс поврсдс у нарсдиом псриоду nonivno спрсчилс. ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ЗА ДЕШАИ СВЕ ВНШЕ ША Како сс ближи крај годннс дслегатн нмају свс вишс посла. Дана 25. if. 1976. годинс, дслегацлја за друшгвспу делатност обавлла јс избор делегата за СИЗ (основла заједнила псл зијског н ипвалидског осигурлња радннка за рсгиол Шумади јс и Поморавља), нзбор дслсга та за СИЗ здравствслог ocurvpau>a радиика л зелићирадника Рсглова Шумадијс и Поморак- -1>а. избор ucjicraia у Одбор са моулравлс контролс СИЗ зајсднинс здравсгвсног осигурак.а радника л земл>орадника и избор дслегата дслсгацијс осипраннх радлпка v ООУР-а и раднил! зајсдницама СФС. Код сумирања рсзултата гласова можс сс слободио pchii да су дслсгати оправдалл очскивања 1! скоро сви дошлп да гласају. Послс прсбројавања гласачкнх лнстића Изборна комисија саопштила ic слелсћс рсзулта тс: За дслагата 1 hobv Счј пшгч ну самоуправне шпсреспс заKzzsEzssanni СЕПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАПИН ГОД. XXII БРОЈ 255 САСТАНАК ПРОИЗВОБАЧА СТАКЛЕНЕ АМБАЛАЖЕ СА ПРОИЗВОБАЧЕМ © Потрошачи нису задовољни квалнтетом Teran © До краја године lie се испоручити сва уговореиа количина. V наредној години оргакизованија производња и у већим серијама Y уторак, 23. новембра v Фабрпин стакла је одржап састанак свнх потрошача стак-icнс амбалажс (icr.ni) са најв-. Bum произвоћачсм овс врсте амбалажс v Југославпјн параIuihcko.m стакларом и пропзвођачсм поклопана за тсглс Фаб рпком „Сатурнсс" из Љубљанс. CaciaiiKv cv сем прсдставника oBiix пндустрнја присуствова- .in it представннии Инспггута <а прехрамбсну шшустрнју пз Honor Сада Уводна пзлагања нмалн cv шрсктор продајс амбалажс Фабрнкс стакла Мшпггин Рнсmh н прсдставник Института из Новог Сала, Милпвојс Цуракорн11. Нзлагаље друга Ристнha углавном сс односнло на пословањс Фабрикс стакла у овој голипп п на проблсмс ло којнх јс долазило како у производњи тако п кол нспоруке овс робс кутпшма. — Уговаран*с куповине тсгли од странс конзервнс пндустрнјс врши сс \ главном прсд почс так ссзопс одиосно завнси ол рода воћа н поврђа, мада нма н нзузстака. Днпамика уговара iba ic таква ла јс преузиман>с тсгли углавпом концентрисано V 4 мссеца. Јасно. са становиш за потрошача. постојн оправлаи>с за овакав став. али са apvrc стране Фабрнка стакла п.ма коипшуиран иронсс пројсдплис здравсгвсног осигура iba радника н зсмллрадпика рсглопа Шумадијс и Поморавља, изабрани су: 1. ПаннК Милаи. раднпк Срп- . Фабрлкс стакла 2. Николић .Зоран, радиик Фабрикс цсмста Поповац 3. МарковнИ Лспосава, раднн ца Фабрикс штофа За дслсгата у ирву Скупштк* пу основне заједнице пспзнј ског и илвалндског оспгуран>а радника за рсгиоп Шумадкјс л Поморавља л комиснју за самоуправну контролу. за Скупшгииу зајсдннцс изабран је: 1. Маоковић Драгнша, маш. ипж. Фабрикс це.мента. За делегата у Одбор самоуправлс контролс Самоуправнс плтсрсснс заједлиие здравствсног ocurvpaiba радника н зсмљоралннка рсгиона Шгмаднјс и Поморавља, нзабрана јс n.3Bojubc. koi’ii сс одвнја током цсле голнпс без обзнра на сс 3ohv. Да 10 не ‘iiiinr пс би пма ла могућностп ла запопол>п потребс спнх погрошача. Овај нссклац стиара o.ipcbciic проб лс.мс Фабрини на сс дсшава дл сс произволња олвија вншс прсма „оссћају". тс сс касиијс дсшава ла пских врста гсглн има док другс педостају на гржишту, Свс би овдс бнло пормалиије када бн код погрошача био обсзбсВсн одреНсн лагер a п када би се иарубипнс вршнлс континунрапо, а пе ол дапас до сутра н to v јеку сезонс Што се тиче наше производ* њс мп смо за 1976. годипу уговорплн 31 мнлион и 551 хнл.аду комала тегли од 210 до 720 гра.ма. Закључно са октобром лспоручсно ic 29 мнлиона и 560 хиљада нлн 93.6 одсто што сс можс сматратн добрпм рсзултато.м н дајс рсалнс нзглс дс да сс до краја годппс свс што ic уговорспо п нспоручп Мншл.сња смо, а погрошачп пс ка потврдс ллп оповрглу, ла јс v овој годнпи квалитст тегли био па задовољавајуИој внсини. мада ic бнло н изузстака, алл v цслилл а поссбпо v олно cv на ранијс псрнодс можсмо бпти задовољнп и са квалитстом л са колпчино.м која јс ис1. Дн.мигријсвиИ Спомсика, радница радие зајсднлцс ДПО. За дслсгата за Скугшллиу ос повнс са.моуправнс иптсрссне зајсднлцс пепзијског и инналндског ocirrypatba. рсгпона Шу мадије it Поморавља и делега та цслсгаиијс осигураннх рад пика у ООУР н радпим заједлииама Српскс фабрнкс стакла» изабран јс 1. ЈованивиН Србољуб, дипл. инж. Послс спровсдспих избора дслсгатп су се равшилн са жсл»ом да се иа јсдном наредном састанку размотрп целокулал рад. шта сс упддило а шта је остало ncypabeiio у годиии ко1'а почшће да броји зад1вс данс, јср како рсчс јсдан дслсгат; „свс ми сс чнни да смо моглн још а ураднли смо много". Дм. Милојковић иоручсна Koii.icpBiioi iniayurpiiји. Жсља на.м ic ла зајсдпичкпм логовором отклоппмо ii.ui бар ублажлмо навсЈснс проблс.мс. како би пословањс п произво ђачн и погрошачл тсгли бнло успешнпјс. Y лруго.м уводном излагању које јс поднсо сзралнпк Насчног ипспгтута за прсхрамбепу нмдустрнју лз Новог Сада друг Мплпвојс Цураковић. највишс јс бпло ричп о томе доклс сс стпгло са радом иа ово.м „ПАНО" поклопну за теглс и о њсгоии.м лрсалости.мз над осталим врстама затварача. — Програм itciiiiTiieatba eraклснс запрсмилс 720 грама п „ПАНО ТС” поклопаиа прсчни ка 79 милп.мсгара јс у потпупо стл завршсн. Послс лаборшорлјскпх, полпшдустрпјских н Н11дустрнјск11Х iiciniriiBaiba дош ло сс до закључка ла јс овај систем веома лобар и ла кма ппз прслности v односу иа стаклснпкс н поклопце осгаЛПХ Т11П0ВЗ. Ја бнх ОВОМ npiLlHKOM СЗМО хтео да папомспсм нскс ол п»их. Садржај пакован у .ПАНО ТС” стаклсшсс и затворсп лсЛШ ПОКЛОПЦС.М. МОЖС СС КОП’ зсрвисати посгупком иастсри* зацијс н тсрмнчкс стерилпзаии јс као н за викопап.с оних лро изводз који сс прстходпо тсрмички oopabvjy а затварају сс као врслн. Овај спсте.м пружа поуздану хермстнчпост затва* рања свс до памерног отвараita. Поклопац сс лако отвара, што ннјс случај код остапих Мнливојс Цураковнћ врста а пружа и могуНност по новног затваран.а до коначис потрошњс садржаја. С обзиром да пам јс свима позиато да [с вслнкн проблем н.матн 3 спсгема »areapaiba, са чак и јсдним подснстемом: „Омиија”. „Tvist OF”, „Папо” п класпчнп „Пано". сматрам да бн данас на ово.м састапку трсбало па сс договорнмо и да ко начо oaiipiaxio ochobiiii правац крстања н да сс формнра јсдна породииа „ПАНО ТС” стакленкн и поклопаиа од пајмаibiix до највсИих запрсмнна. Y дал>ем tokv овог састапка прсдстџвшшн фабрнка за прсраду воИа и поврћа, односпо Kviiiiif амбалажс, изнели су проблсмс на ко.јс су наилазплп током годнпс v својој проилВОД1М1 II дотаквпхјс свс грсишкадолазилокод тсглп н наш та бн фабрпка стакла требало ла обрати поссбну пажњу у производњп за imyhv годину. Са овог састанка be пронстс bn и onpcbeiiii закл.учци о којцма ћсми вас пакнадно обавсс тпти a oiihc достап1.сш| нсвнм учисницнма састанка. ШПНШ MMI Изборн ОЛМШ за повс чланове Од- са ■№ко.мплстнс картонскс амбабора самоуправнс радћичкс лажс јср јс примсћено да се контролс раднс организашсјс јсдзн ibeii део нс .може корисобављенк су 13. 05. 1976. годн- тити па сс прсдлаже расходо нс. eaibc таквс амбалажс, на потрс Члановс овог сазнва биралн бу cpebiiBaiba мсђуљудских од су радниии непосредно на сво- иоса посебно у прлвреднорајц.м зборови.ма па су на тај на- чунском сектору. чип Одборп самоуправнс рад- Ово.м прнлико.м је такођс попичкс контролс посталн орга- трсбно да сс нагласи да су нани раднс заједниис органп длежин органи и руководиоцн OOYPa који за свој рал одго- радне организацијс углавном варају зборовима радннка. постугшли по донстим прспоруОдборп CV II у овом изборпо.м псрподу наставплп са сфикасiiitjiiM peiiiaBaibc.M cvuhiihckhx miraiba v окипру OOYP-a n раднс оргашuaun ic iuio ц jcc rc ibiixoB залатак. Акнспат ic iiohobo сгављсн на остварпвању ii заштити самоунраtutor си CTCM3, зашпггп ппава и обавс* м радника, иа cnpcuauaibv pa □iiH.x дсформацнја всзаних за upoH.iuojuic процесс. Одиорп са.моуправнс радипчкс контролс за протеклих шсс1 месецц одржалн су 15 се .iiniua п донс.ш 35 препорука односпо зак.вучака које су угlaBiio.M плгалс прсвснтнван карактер са цпљсм ла сс уочснс пснравнлностн на врсмс 'отклонс оц страпс паллежикх органа идносно руководноца. Одбор самоуправнс радничке контролс I OCIIUUIIC оргапи* .Јапијс удружсног рада одржао ic ipn ссднице п допсо лсист препорука односио закључакз. Here <у нмалс за uu.i> да копстатују н укажу па појаву нсоправдано високог шкартп h.i „Гнои" машнпи иасталог лсдо« uo.biioM ангажоваиошћу л>уд* ског фактора, на појаву прско врсменог рада којн jc v Bchinin случајеиа био нсоправдан, тс да би га убудуИс трсбало избегаватн оснм кад је истп исопходап, и па потрсбу премспиги вања поједнних одрсдаба Самоуправног споразу.ма о стцца’ љу н расподсли дохотка и срс дстава за лнчне дохоткс, на бољс чувзњс основпих средстава који сс тренутно налазсвап происса производњс, на бољп однос пре.ма срсдствнма рада Одбор самоупоавис контролс II оснопнс органнзаикјс удружсног рада одржао jc ipn ссдницс н донео шсст npcnopv ка одпосно закључака. По.мспутс прспоруке пмалс су .и циљ такоВе да прнмстс и ука жу на: незаконитост неких ид лука нзвршнлх органа овс OOYP, па nopcMchciic ме1?ул»уд скс одпосс, ла потрсбу сталпог Kopiuuhciba зашгигних средста ва при раду јср јс прнмећено да сс иста ис корнстс у потрс бло| мсрл. Tpeba ословла оргапизацнја удруженог рада одржала јс до сада двс ссдниие и донела нсто толико прспорука. Јсдла од њих јс имала за ннјб да снглаллзира всликп број часова прс ковре.мсног рада за који сс с.ма ipa ца jc v пзвеичим случајсвнма лсоправдан поссбно у одс љсн>у за нзраду гвоздспих калула. Одбор IV ословкс оргалнзацнје удружслог рада бло јс нс што актпвнпјл н одржао четлри седлицс а то.м приликом долсо девст лрсиорука одлосно закључака. ТакоЕјс су препоруке п овога Одбора пмалс за цнљ да констатују л укажу иа потрсбу бољсг коордипираља нпр. лабавнс службс л тс.хпнчког магаципа у bc.hi пабавкс матернјала како бп сс нзбсгло нскстрсбно стварањс bcIht -чагсра нстс робс. на потрсбу 1ражснн1 iiuopahaia лаших пре i iinaheiiiix средстава од добавЈБача иа потрсбу да сс убудуће код овсравања путпнх лалога од странс длрсктора ООУР-а лиинма која корпстс своја во лпла v лруштвснс сврхс овпма лризнају пајкраћс рслацнје за обавЈђСнн пут, иа потребу попн ка.ма — закључцима н ујсдно ioci3B.ba.iii извештајс одборнма V задато.м року о прслузс11131 мсрама. Одбор самоуправнс радничкс KOiiipoie радне иргаиизаилic од лзбора io данас јс одр- /као чсгнри седниис и лоиео icbct препорука. Here су и.малс ia ин I. ла укажу на то да вслнки број људц пде на до рЈчак nan устаљеног рсла да ин својс с.1обо.1но времс корисTii.iH >а обављањс прнватних послова, па лпоблсм пспотрс* бнс шети.с ралннка по кругу .1 врсмс ipaiaiba лроцсса paid, ла потрсбу контролс одлука нзвршинх оргаиа осповннх оргапп launia. иа потрсбу боI.C1 KOpiHuhciba 1.НПГИГНИХ сред стави за врсмс рада, на учссга io закаш!1>зваи»с iiaunix радплка којн корпсте аутобусс . Вслмотранса” као својс превозно срслство птл. Да бн контрола нгго успсшпп ic раднла л дала боље резултаic потрсбло јс да раднн људи прско зборова, затпм личио ирско с н жбс vuvTpamibc контролс ii.in o.ipcbeiior мсста за jociam поштс оадллчкој конipo.ni, .iajv своја запажања о уочслим нсгатнвлостпма. Свакп ‘Lian колсктива трсба да сс occha интегралним делом Одбора самоулравнс радличкс коптролс и да зна да му нико ис.може ускратитп право Н11ИЦИ јативс кад уочи бнло коју и on io какву лсправлллосг v раду. у пословању, у ко pninhcibv основннх срсдстава.. НОВОПРИМЉЕНН шон ск Свс чстири ООСК у нашој радној органлзацлјл примилс су у току прчих дссег месецл свс годинс укупно 23 члана. Мада то у ол.чосу на укупан број занослених у фабрици ни јс задовољавајуИп резултат. храбрл чшБслпиа да су то махо.м млади људн и скоро сви су примљени после дужег ра да са њи.ма и на предлог омладилскс органпзацијс. Највише повнх чланова примила јс друга ООСК укупно 10. Прва јс прнмила о. чстврта 4. н тре ha ООСК 3 члана. Како с.мо с.бавсштсли од сскрстара свлх организацнја у овом мессцу сс очскује при мање још неклх члалова тако да списак лсвопримљсних у овиј 1ОДЛЛИ luije копачан и још he сс повсћати. Y току овс годннс прн.мљсли су слсдећи друговм и другарнцс: Миодраг СавмИ, Борbc Чакма, Миле Живковнћ, Мнрослав Маринковнћ, Србо бран Богданиви11, Млодраг Дп митрнјсвић, Србољуб Таснћ, Марица Cifxiiih, Мнлорад Мано jnoniih, Драгн БорђсвиН, Синн ша PiiCTiih, Владнлшр Милоса BJbeBiih, Драгап Toniih, Свстла ла Hniih, Љнл>ана Грашнћ, Ра нка СтаменковнБ, Светлана ДулиБ, Мллорад Мнхајловић, Бранислав ЈовановнН, Славко ПстровиН, Милан Илнћ, Снсжана Динић и Радован Mandi.
СТРЛНЛ 4 14 ДАНА БРОЈ 70 ЗАНАТ КОЈИ УМИРЕ К»Е HIM 1ДЕ Када сс у стакларн поведс рсч о гравсрима обнчно се мн* сли на оис мајсторс којн својим всштим рукама исппсују јпс п чутопатс шарс ка наiuiim пспсљарама, вазама. чашама. Међутнм. мањп број л>у111 зпа да ми порсд стаклограосра имамо в другс макгорс гравсрс 411 је су iuapc исто тако лепе и чнјз јс прсцизност нзраде шара н рељсфа веома вслика. Рсч ie о нашнм мстапогравсрнма којн радс у саставу погопа за пзралу :такларског алата. Као рстко v |.-о.м одслењу фабрике радна дисциплнна, мсђуљудскн олпосп, озбнљност схватаља ралних залатака cv овдс на таквом ннвоу да снгурно могу fia v нашим условима послужс као модел лобро организовапе и поузданс рацнс групс. Huie бнло задатка којп они inicv прпхватнли. алата кога нису урадили. Једиа јсдпна пријава 'бог лакшег прскошаја г.алпе лисциплине прсжа потпуппју слнку о зрелостп. о хомогсности, о вредпости овог оаслсiba. Увек сс могу впдетп наг HVTH пад своји.м калупима са алатом у рукама којп попут всштс везиље ncniicvje својс орнаменте v металу. Ако ie нс гле још остала љубав прсма послу којн се обавља онда ic она овлс прпсутна и што човек више посматра тс љулс и бол.е нх упознајс са panouihy закључује па »ош има лд hi ко- )има динар ппјс основнп мо urn и ic иша покрстачка снага па се искн посао обавља. Pci ко се запнтамо кап внлимо -ICJIV Kpnr.lV, B33V плп укусно vpabeny паофем бочицу ко cv неимарп свих тих лспота. ос- •Бсфа, орнамента и жара vpabennx мимо свс чсшћсг јсдно сгавног iiiinvcipiijcKOr •ипан.а. To је и био ииљ овог паписа ла сс мало пиблнжс упознамо са оделешем мсталогравера. Волс онп 2ВО) посао, нрс iaiio га обављају али пису пи онн увск задовољни. Највкше их љутс дискуснје п прнчс пеобавсштеннх т наводном „ипимовању” продужног радл. Они су заиста и.малн великп број часова продужпог рада али то у псриоднма кал нису бпли у стању ла додским ии маишнскнм капапчтсшма да удово- .'hc параслпм потосба.ма у алатпма којп су захтсвалн н,пхове псигтс pvkc. V развнјсннјим алатпнцЕ.ма многс операцнјс којс сс у овом одслспу пзводс ручно одавно сс ралс аутомтгским, коппрним гпсВајнма. Нзлншно ic говорптп шта 5н се добпло да п мн у олслењу мсталогравера набавнмо нову опрсму. Алата би увск било довољно, нс би вншс било прича о „штнмовано.м" продужпом раду кол мсталогравера алн бн спгурно остала насталп1|а за старпм добрим чскиНем ii „маслијем” иза којих zy остајалс шарс увск повс и увск лспс. Остапс успомсна па icaan занат кога су са попосом обављалп алн којн као мпогп v ово name времс vrviue*i машппама полако умнрс. П0СЛ1НЗБОРА У ССО По ззвршстку тбориих акшвностп \ основннм органнзашпама ССО „Српскс фабрикс стакла — HH.ivcrpiijc стакла — Параћпп. прсдстојс избори па iiiiBov општинскс копфсрепииic ССО To ie ујслпо п прилпка ла сс iuiiccv п oucuc постигиутнх резултата протсклих из бориих активностр, уоче слабо стп ii попссу коикрстнс мерс иа даљем кадровском. органи* заипоном ii акииоиом јачан>у свих оргашпапија ССО Савсз соиијалпстпчкс о.млзшпс мора постатн пајшнри фронт з.1 \'кључпвап>с свнх .мла днх л.упи v конкрстну акцију. КАМЕРОМ И ПЕРОМ Улаз у фабрику Порсд сталног упозоравања а п саобраћајпог знака који пијс тако мали и псуочљнв, појсдинн чланови пашсг колсктнва п дал.с паркнрају кола испред самс фабричкс капнјс. Свима је јасно ла нам нсдостајс ypcbcii паркинг про crop али трсба ла пам Јс јаспо к да сс пс .може паркиратп си\ да т ic пма слоболног простора. Још увск нам јс у жнво.м ссНаљу пожар нз 1974. годннс, кала због случпс гужвс ислрсл фабричкс капије, ватрогасна кола ннсу могла ла сс npoCnjv до места пожара. Наравно да нс жслимо ла цо тога дође поново и стварно ic крајњс врсме на нссавссш! возачи своја кола остављају на пско.м дрс гом месту. ПРЕДСТОЈЕ АКЦИЈЕ Oil ПС МОЖС Н1ГТН сме бнти оргаиизаиија олабраних омлалинаиа. он мора битп органнза« unja свесно опредељсњс омла- .шнс, OM.ia.nnic спре.мнс на ак iHijv која noicpehc н укључујс сваког .младо! човска. У то.м смислу формнране су комиси* ic којс be OKvniiTH свс омладин це спрс.мне на сарадњу. слепећс комисвјс: Да би активност свпх комкcnia лошла до пупог изражаја потрсбпо ic ла пм сс обсзбсде сслоон за pan. a to he бптн тск када сала ИСШ к игралиштс '■ IV уступљсни омлалипи, МсbyniM, деловаљс кадровскс комиснје јс всћ лошло до нзражаја. Напмс. опа ic зајсдпо са прсдссдннштвом IV основпс организацијс удружспог рада 1опсла прспоруку за пријсм у члапство СК пст омладинана. Неопходпо јс да у жижи свих актвносгп ССО у нарсдном пс рподу буду пнтаља: повсћањс продуктпвиостп рада. скономнчпости а са.мпм ти.м и рсизабклпости послованм. ИЗ РАДА ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ Урађени Огромнс материјалнс штстс којс сс годишљс крсћу и прско 500 мил.чона двнара, пане тс нашсм самсуправном друш тву, и проузрокованс пожаром, памстнулс су потрсбу да сс па нивоу друштвспо-политичких зајсдннца н радних орга пизација, праступи изради пла кова заштнте од пожара и нланова акције гашсља пожара, који јс саставпн слс.мспт плана заштите од пожара. Да би сс студпозно приступило израдн плапа заштитс од пожара нсопхолна су н стручна знзн>а машннства, елс ктротсхннкс, урбаннзма и других. Примера ради мавсшћемо понашањс некнх грађевннских материјала на одређеним тсм псратурама. Пос.матрајућн основни састав лрвста, установљспо је да нсто садржи: 5O9h угљсника, 43"о киссоннка, 6°о водоника, азота н 0,5% осталих састојака. Горсњс дрвета сс може поде лити у внше фаза: — код 80°С настајс делнмичпо сушењс дрвста и лздваја ibc пара смола којс имају ни ску тачку кључања. — од SO — 1500C настајс по тпуно сушсњс уз развијан.е за паљпвих гасова н испаравања c.Mo.ic. Зкдози he лнја дрвста пуцају којом прилнком часта ју капали, а дрго пожути. — од 150 — 270сС издвајају сс запаљивп продуктп, тј. нас тајс сува дестнлацнја дрвета. Ослобођени утљеноводошшн сс палс што условљава и повећа ibc температурс на површшш дрвста. — код тсмпературс од 280 — ЗООоС иастајс интензивно раз Diijaibc гасова и љнхово горс планови ibc, дров сс мсхалички разара и горељс захгсва новс површи 1!С. — на температури од 300 — 600«С услсд великс количинс гасова насгуна бурка реакци.ја, тако ца сс процсс ropcita олвпја без спољњсг AOBobcita топлоте. Понашаљс природног камсиа па одрсБсној тс.мпсратури зависи црс свсга од хсмијског састава нстог. На примср пркродни камси чији је основни састојак калцнју.м — карбонат, на температурп од 5000С исти се распада на калцијумоксид и угљсндиоксид, а на 900<>С ра злагање крсчљака јс скоро по тпуно. При израдч објекта у rpabc винарству сс употребљава рав но и ар.мираио стакло. Равно стакло сс па тсмпсратури од око 5000С растала, а на тсмпс ратурн од 90С0С прслазл у жнтку течиу масу. Армирано стакло дебљннс од 7 — 300 мм, је далеко отпроније на no жар, па му се гранипа издрж љивости протсжс п до 1000<ЈС. Порсд познава1на особина н понашаља, појединих грађевин ских матернјала. на одрсђеној темпсратури. за израду плана заштитс ол пожара. неопход no јс пзвриппи правилан избор и правплан распорсд ватрогасне опрсмс и тсхникс по објсктима. Y пашој радној организацк ји за одреБени број објската V pabeini су планови заштитс од пожара п сскоро he изаћн иа усвајање прсд ко.мпсијом за ПП зашгиту раднс оргапи* зацијс и па оргаис управљања АНКЕТА — ГЕЗУ.ТТЛТИ ДЕВЕТОМЕСЕЧНОГ HOCЛОВАЊА HIICY ЗАДОВОЉАВАЈУБИ НИ СМО НСПУНПЛИ ПОСТЛБЉЕНИ ПЛАН. О TOME СТЕ УПОЗНАТП НА ЗБОРОВИМА Р\ ДНИКЛ II ДРУГИМ СКУПОВИМА ПО ВА ШЕМ МИШЉЕЊУ ШТА ЈЕ НАТВИШЕ УТИ ЦАЛО HA ОВАКВО НЕИЗВРШЕЊЕ ПЛАНА’ — ИМАТЕ ЛИ BII HA СВОМ РАПНОМ MECTY НЕКЕ ОТЕЖАВАЈУПЕ ФАКТОРЕ КО ЈИ BAM CMETAJV V Р5 ’У И ИЗВРШАВА ЊУ ПОСТАВЉЕННХ ЗАПАТДКА? — KAKO ЈЕ ОВА ГОД11НА ИА KPA.1Y П РЕЗУЛТАТИ СЕ БИТНО HI МОГУ ПРОМЕ НИТИ, ШТА ПРЕДЛАЖЕТЕ ЗА НАРЕДИУ ГОДИНУ — ШТА CTPY4HHM СЛУЖБАМ A II РУКОВОДСТВУ А ШТА ОСТАЛНМ Ч.1А НОВИМА КОЛЕКТИВА? БОШКО ГРУЈИБ: бравар Ш OOYP За Hcncnvit>cibc плана производњс, као в за целокупно лош деветомсссчнп бнлалс, с.ма трам да смо сви ми крнви подједнако. He поз најем довољно проблематику осталнх основних органнзација, али што сс тнче Ш OOYP v којој ја радим, мада ic у opuocv па осталс пословала рслативно добро. ипак јс могло ла буде бол>с. HajBchu наш псдостатак у фабрнци no мом MntunxMbv пс нсдисциплина односно недовољно ангажова»>с свих запослених у производњи. Што сс тиче мог радног места, немам нскнх нароччтих проблема, мада могу да кажем да нам техничка опрсмљсност ралиопнце у многомс нс задовољава, што свакако има yniuaia на квалитет н квантитет производње а такође и врло чсста из.мена асортнмана у пронзводњи која проузрокује честе застоје има бнтнн гпшај на свеукупан пос ловнн иезглтат. Већ у самом питању је рсчено да јс релатпвно касно па сс рсзглтат битно из.менн на бољс, али се максималним залагањсм v прсостапом периоду гг6јши бар могу свести иа разумну меру а наредне године дз свп од почегка стартсјемо са далеко вишс елана и олговорностн и резулгат he nohn сам по ссби. ТРАГИША БОРБЕВИБ. металогравер III OOYP Анализа пословног резултата за псрнод 1’ануар — ссптсмбап показујс да ваша рздна организацнја нијс остварила постављенп план. Овако слаб резултат, првенствспо произилази из нсоствареие планнранс производibe и реализаиије. Нсизвпшеп>е пронзводк»с за посматрани период резултнра из: велнког броја застоја. пткарта. нечовољпог Koniiuihciba капацвтета као и утицаја ралнс и тсхпозошке дисциПЛ1П1С. У рапној jciiniHiiii. у којој раднм, органнзаиија посла јс побра. Мсћгтим, јављају се потсшкоће због техничке застарелости матпниског плрка који бн гребало обновнти неком caoncMeiniioM машнном. Обзнром па је до краја годинс ociano мало времена а узимајућн у об.шр досадлшњц подбачај плана пронзводн>е. треба удожи* ти макмисалпе папоре на свим пнвонмл за остварившпе пазеко nehe npomnoaibc како би сс ублажно досадашљп подбачај. РАДОСАВЉЕВИН МИЛОСАВ, одрж. II OOYP Рсзултатнма везакпш за материјалну произоодњу нс можсмо битн задовољнн али исто тако и у другим вчдовима пославања ми с.мо постиглн некс запаженс рсзултате. Углавном то су унутрашгви проблсмн који потнчу од недовољног залагања. радне н технолошке лисциплине. немариог односа према средствима за пронзводњу по меии — такоbc превазиђсног скстема расподеле, чсстс нроменс артикла, утолико прс што сс иа време нс упућујс захтсв за промсну, органпзапнје посла птд. С обзнром да налоге комсриијалног сектора мопамо ла извршавамо на вре.мс. углавном јелан ол круттних проблема који ic незаи за мојс рално место је проблем алата. Или га нема довољно iuiii ic naic он поправљен тако да често не можс ла да добру боцу. Резервне деловс за машпну п за осталс пратеће vpebaje сглавно.м ради наша мсталска ралноннца. Сматпам да сс налози пс ггзвршавају на времс. нлн сс истн нс примају са образложењсм да због обимпог посла не можс то да сс урадп. Дрсштвено-политнчке организацнје кроз својс програме и залатке лавале cv смерни11с и задаткс, кроз које је тражчла разрешаBaibc одрсђене проблематнке. Углавном ми смо лрнхватнли таквс задаткс п закљсчкс, алп на то.мс се и завршавало. А да смо сс одговорнпје олноснлп сматпам да бн смо поправилн стањс у коме се данас налазн наша рална организацлја. Стручне службс мораће да до краја 1976. год. предложс основне плановс нроизволљс, да током чнтаве пословне 1977. год. на времс прате недостатке у произволњи са ноедлого.м мера за љихово ппевазилажење. Миш- .'beiua сам да he Tai<obe морати iia се што јс .Moryhc пре прилагођавамо тржншту кроз артнклс којп ле бн стајалп на лагеру. Руководство OOYP мора да сагледа соистлеио craibc н да преллаже закључке, одрсл»< носиоие послова н проверава њихово изнршсн.с. Mopahe такоБе стално и систематски ла се дограБује снстем расподелс — олносно да би сс отвојио рад од нерала. Радним људнма да .маље болују, да повећају радну и тсхнолошку дисциплину и сигурно би тпмс створнли всћи доходак и средства за лнчпс дохоткс. МИЛОРАД МИХАЈЛОВИБ, стаклар I OOYP Разматрајући резултатс пословаља за 9 месеци 1976. год. а на основу плана за нсту годину. на збору радника I OOYP констатовапо јс ла план нисмо пспунили. Мојс лнчпо мишљењс јс да су факторн који су довели до псиспуњавања илана и субјективнс и објективнс природс. На прво место стављам недовољну продуктивност рада појединих произвођача у нашој организацијн као и тенденцију пораста одсуствз због боловања религиозних обичаја и слнчпог. Расподела у ужем с.мислу, која сс врши на iiiiBov ра.шс органтаиијс тј. измеЈзу производних ООУР-а и ООУР-а који врше тсрццјалну дслатност такођс ннјс најбоља. С.матрам да iiocroiii npcniiBaibe средстава нз производлих OOYP-а и да cv пм услугс неадекватнс прсма нспостав.Беним фактурал:а за наплату. Свакако не трсба искључити и рсконструкцију П ваве која скоро 30 дана није завала произволљу а за коју јс постојала оправданост јер нам је шкарт и полом тј. производп са ове nehii бнли стално у порасту. Поред овнх објективних и субјетивннх фактора којп су сс одразили иа испуњеље пдана олразили су сс и на лнчце дохотке, на је стн.мулап1вап систс.м награђивања био скоро стално у дефпцшу а што сс одразнло. по .мом мишљењс п на продуктнвност рада код опнх iipoiisBobaia који су дотада давали .макснму.м производњс. ^Мчслим да је оргапнзација посла поста добра ii да не преставља иикаквс потешкоhc бар за мојс ралпо место на испуљсњу залатака које као радник у удруженом раду преаа мно.м поставља друштво. За напедну голину стручној службп поедлажем да систематски и логички припрс.ми члан. како са нп-чтвзн.см тпжишта и дслован»а pnnt.o imrninrir. понгде If IIOipouiibc, тако ii прилагоБавања производних артикала који he и.мати најуспешнију реализацију. А члановима колектива да јачамо матсрнјалиу базу, кроз продуктнвност, економичиост- 1! рснтабилност, оправдамо својс постојањс као органнзацијс пред друштвом а и за добробит својк личне сгзистенције. СТЕВАН БОРБЕВИБ, радник круга IV OOYP Прс доласка па ово радно место, због болсстн, 20 година сам радио у погону ручнс производње — као стаклар. Могу да кажем да сс за вре.ме док сам ја био у погону, много више радило а и изостанци са посла су бнлн далско ређи. На иснспуњењс OBoronirmiber плана производље, по мом личном мишљењу, пајвећи утицај љмају недисцпплнна, лош однос про ма средствима за производњу а такођс н иедовољна запослсност сваког појелиииа. Ја радпм на одржавању круга фабрнкс и лросторија за рад. тако да моје садашњс* радно место не можс много ла допрннесс побољшању снтуацијс, али се ми нпак трудимо да у граница.ма могућпостп. свс просторнјс учинимо што прпјатшпим за рад icp и то може утицати на елан ралио! човскл. Што се nine мог прсдлога за рад у цдуhoj години. мисли.м да ту пс.ма много да сс говори. Побољшатн радпу и тсхполошку днсциплину сваког поједиипа, сман>нти неонравдано изостајан>с са посла. нарочнто v производшЕМ погонпма а прекршиоцс радне и технолошкс дисоиплинс ригорозннје кажн>авати. Такође треба испнтати моп/ћност прона- .тажења нор.матива рада за сваког појединца. јер he сс тако најбоље видсти шта п колико ко можс да урадп за својс рално впемс, за шта јс способан а п оно нспотребно шстањс по кругу he сс у много.ме с.мањитк. Стручннм службама бих ттрепоручио да максимално пспитају тржиштс и ла напспне голинс производимо оно што сс тражи како би нам сс лагср смањио јер п то нма уткцаја, како па производњу тако п па свеукуnaii рсзултат.
СТРАНА 5 БРОЈ 70 14 ДАНА НА СВЕЧАНОСТИ Y „ШУМАДИЈИ” Признање за развој самоулрављања На пригодној свсчаиости која је 27. новебра одржана у „Шумадији" 65 радпика доби ло је признања п поклоне за десетогод1шш>п самопрсгорин рад, допрппос у развоју са моуправљања и даљи развој прсдузећа, као и нсколико пензиоиерз. Свсчаностн јс прнсуствовао пспрсд дргштвеио политичкнх органа Олштннс н Милош Дра дратних мстара продајног прс стора далско јс од почетног капитала, али то није гранина. Овогодлшњн најлепшн noклон Дану Рспублике јс Закои о удруженом раду. Говорећн о томс Божа Илић јс нагласло: — Прекјучс, 25. овог месспа Закон о удруженом раду ПРИЗНАЊЕ И НАГРАДЕ Pa_Miiiun којн су доиили npiuiiaiba м иаужгно мллг.пис v ралу и рлзпнјаи.у схмоупропл-оцо: Вслмнка МлтиИ. Мклипојс Ралослп^спиИ Мнша Нкколл JaliUMOiuih, Ciujjii Ulaniih. Сдобо.ил ТрифунопиИ, Грифун Ao6pocan.xiinh. Војкслаи CraitKOOiili, Браннсхли СнMiih, Стан.1 Annfli, PuAMiua -opbcBitli. Норшп Ayuian Рдкопно. Ayuian тСоннслв vconh, Ралослаи ГлмговнИ. Мнхајло Boxiuiosiih. n Apaгомкр ЏелЈТОвић. Радичин KojH cy добнлн часопцпкс >a Awcioro.\iiuiiwi рал » npcAyjchy Борпа Aiinih Новииа Стсфапопнћ. Олга H.vih, Mapjaiu Пап« Tiih, Драгомпр Kocnih, Душан Поповп1|, Добрнвојс Јопанопнћ. Сл<>бодаи Miixojcuuh, Jon hi rosmh, Натолнја MojciuoDiih. Мкрјава ЛлекснИ. Ткхомнр Јођанооић, Живорад Casiih. Томислав Рајић. Добрио) Ми- .и-новпИ, Мнланк.1 1 o.xopoBiih, Слоболап Лазарсонћ, Ан-ксап.ир Clijiih, Мклиојс Маркопић. Мнрослав Нлић. Милупш Мплоплнопнћ, Жнпомнр Пантнћ. Мн\а CkuikqdiiIi. Алсксаиддр Лризаиовић, Пргдраг iCojanoenb. Живојип ВукадиповиН, Радојка Цветковнћ. Пструш Tauiuh. P.iv«»ojc BopbcBith. Радомнр Mittaiiouuli. Мцрјапа Поповић. Радмнла Васнћ. Спстлаиа Гојковић, Мирослао Марјановвђ, Љубомнр Михајлови1| Божкдар ИмЛ, Мнросла Стајнћ, Душан Миладииоинћ. Cuno.vyG МпрјаiiuBiih, Слободапка ФилнповмИ. Србобран Cnniih. 1 Iciuitoiicpii којн cy aouilvi поклон ЖнпоЈнн ToAopoBlih. Драгомнр -MiiAynniouiili, Гало.мкр PaAOcao.vunnh, Ппколз Mapjaiioniih u Живојни Mimth. јс усвојеи, а ми смо сс већ по ње.му трансформисали. Са ла је ..Атекс" сложсна орга низација удруженог рада. Про шлог .мссеца констигуисаи јс Раднички савст сложене организацнјс удруженог рада „Атскс". Дслсгати Радиичког савега су предсгавниии орга нпзација удружсног рада и основних оргаиизација улруженог рада. Делегатсхи прикцип одлучи вања основни јс метод паших самоеправљачклх одпоса. ..Шумадлја" јс знатио раннје почела да neiyjc такнс олносс. Са окрупп»аваи>ем. ирс nyacha opraiiinaiiiioiie ислши. биралс су своје савстс. н савсгс радипх јсдпница, прско којих су изражавалс cboiy са.мзуправљачку фуикцију. Систсм са.моуправл.ап>а сигурио корача напред. To нам годи кал кажс.мо, и зато жс лпмо да та и даљс и још бр жс развнјамо. Послс овога Добри Милетић, |.редссдник iicuipa.inoi Радни чког савста уручпо јс иризиа ља шездссетпсторини радпика и поклопе псториии пепзиоис ра. Свечано расположење вла дало је л послс радиог дсла па закуснн која јс у љихову част iipupcbeiia. М. Днмптријевић ИЗ ФАБРИЧКИХ ХАЛА Машина за утоваи цемента Прс дссстак дана У Фабрини текстиллнх машипа „Пролетер” ураБена јс машина за утовар цсмента за по трсбс Фабрнкс це.мента у Поповцу. Машина he замсњнвати двадесет фнзичких радкика а n»c>ni коиструктори су ннжењсри ЈОКСИ.М ЦЕКИК н БОЖА ИВАНКОВИБ. — Послс двадссет roaiuia, колико постојн ова Фабрнка, гштање утовара је рсшеио на један пркстојннји н рационалннјн начлн. Moh машинс је вслика, л>удн су ослобођени физичког рада, a ibomc руководе само два чо века. МсБутим, mnuivc прашинс м таљс јс остало акутно. Због тога смо сс мој колсга п ја дали на лосао да потпуко аутоматизујемо утовар. Наиме. покушаћемо да се утовар прати ич посебпе кабннс, одвојено, а да се цсо лроцес поати на екрану, обавестно нас јс инжењср ЈОКСИМ ЦЕКИН. који до сада има нсколико награда за рационалнзацију и новаторство. М. ДимитЈ)нјсвн11 САЗНАЈЕМО ... ДРУШТВЕНИ ДОГО ВОР О НАЈВИШИМ ИЗНОСИМА СТАНАРИНА ЗАКУПНИНА И НАК НЛДА Овнм лруштвеним договором који јс усвојсн на недавној ссл hiiuii ' Скупштипс меснс заједиицс утврНују сс највиши износи станарина. закџпнина и накнада коју плаћају стажни власпици, v склалу са Друштвсним логоворпма о спровођсiby политикс нсна којп јс зак ључен јула 1976. годинс. Друттвсннм договором о спpoBobcihv полптпкс нсна у 1976. години на подручју општинс Параћкн рсгулисапо је да сс станарпне н закупнинс могу повсћавати почсв од 1. ју Ла овс годннс за 11 одсто. а об разова|Е>с цсна закупнина за гараже дозвољено јс прсма услови.ма тржишта. С обзиро.м да јс Скупштина Зајсдииие стаиовања утврднла лифсрснциранс станарипс Одлуком од 21. јула 1975. годинс, садашњп.м Друштвенпм договором извршило бм сс линсарно повсћап.с станарнна, закупиина и иакнада коју плаћају стажни власншш за 11 одсто. И ако сс дајс могућпост, да сс закуппине за гаражс образују прсма тржншннм условнма, овнм Друштвснмм догово вом утврђује сс повсћањс закупнина за гаражс од 11 одсто. Прсдложсни Друштвснп логовор, cuiniihc на снагу I. дс исмбра 1976. године. куловић, прсдссдннк OK ССРН а испред Удружсног предузс ha ..Атекс '. Сајлд Антон н Мн лован Бјелоука. Y уводно.м излагању Божа ИлиН. председннк синдиката „Шумадијс'' говорно је о самоуправној опрсдсљености н даљој спремносги радника о 1;ог колсктнва да развнјају п нсгују дсмократскп цепграли зам, делегатски снстем н нс сврстаност, зиачајнс тсковнне нашс домовине, а онда је гопорио о npebenoM путу прсцузећа. Заткм јс наставио: — Даиас наша радна оргачмзациЈа има чнмс да се похвали. Ову 1976. годину очекује.мо да заврши.мо са укупним прометом на мало и велпко у износу од 50 милијарди стаpine дннара, што је за преко пет ипо пута више чсго 1969. годинс. На платном списку за мнпулн месеи личнн доходак јс npH.Miuio 672. радннка. Бруто нзнос достигао јс 268. милиона старих динара, шго је вишс него икада до сада. Наимс, то је за 33о/о већи износ него што је на име личних доходака исплаћено у нстом месецу проnine годпне, а просечан нето »ичнн доходак по радпику који смо овог месеиа примили је 292. хиљаде старих динара. Када говоримо о овоме нс можемо, а да нс кажемо да брига стварања услова даљег развоја нијс оманула. To no казује н прошлост п садаш њост. Седамнасст хиљада ква ЧИТАОЦИ КРИТИЧАРИ MAAAII ВАНДАЛИ V ПАРКОВИМА Сваке lojniie naui rpan добнја чови. лепшн лзглед Ypebyje ce корито Црниие асвалтирају улицс, ничу hobo зграле Али пекуптура остаје! Жалосно јс погледати name ионако скромнс паокићс. та ..плућа града”. Трава пзгажена клупе полом љенс, а даскс извучеис и побацаие наоколо. Бетонски носачи папрсли?! Гледајућп ту жалосну слику човек поверује да пошљунчапн.м стазама шетај\ иеки пп-анти нз Бнблије. Заиста. понашањс нам прелази свакг границу одговорности. До.маћс васпнтањс мопа се прснсги и на улицу. Зао in обесни мла дићи код својих Kyha ло.мс ламештај и скупе регалс што су чм роднтељи гсшком муком стеклн? А своје младалачке побунс и бунт могу стишати у спортској хали, на терену ... Уосталом, постоје и новчане казне Зар не, чувари рсда н мнра? Слободан Спаснћ *'<'л ’ ■ \-Ц:, И TO СЕ ДЕШАВА НАПРАВИО KYRY Y KYRH Y улнии Светомира Марјановића-Белца бр. 1. налазн сс стара трошпа кућа Живорада Иванковића, отправни ка возова запослсног у Нуприји. Сва нахереиа, иидупр’ та је грсдама да се нс би срушила, уосгалом као што сс на слнци види. — На нзглед ништа пеобично има таквих још у на шем граду — каже нам Владимир МплојевнИ, инспектор — да у тој кући није направљепа нова и то без rpabcвинске дозволе. Човек да просто не поверује. Сиоља гледано то је воо.ма тешко приметити. He би то инпектори ки зпали ла им неко од rpabaiia пије пријавио. To јс само један ол драстичннх примера бесправнс стамбенс изграджс у нашој опшгини. Да подсетимо оваквих објеката има прско 2.000. М. Ж БЛАГОВРЕМЕНЕ ПРИПРЕМЕ □ Усвојен план зимске службе одржавања на путевнма и градским саобра!)ајницама на тсриторији нашс општинс Пошто кроз нашу oimrrimy пролазс магнстрални п рсгио иални путевп са предузећем за путеве из Крагујевца и За јсчара постигнут је споразу.м да сс у случају иепогода, снега и леда предуз.му сфикаснс мере како би сс омогуђило нссметапо крстаље возила. Пбшто сс о локални.м путс вн.ма стара СИЗ за локалнс н некатегорнсане путсве, а о путевима кроз град СИЗ за уп рављањс граБевинског зс.мљи* шта у друшгвеној својини, са прсдставнииима ових иитересних заједнипз као и са лрсдставнииима Комуналног про дузећа Параћип, Електродио трибуцијс, Комбината „13. ок тобра", Сталпше милицијс, Mecue заједннде, ПТТ н предстап ницима штаса за врсменскс непогодс одржан је састапак ца ко.ме су летаљно утврћевп задаци свнх ра у года’. случају учесника догово временскпх нспо На оскову Одлуке о одржа ваљу чистоИс и заштити комуналних објската rpabaini, OOYP, грађешшско-правна лица н други дужнн су да у зимским данима очистс сксг и лсд са трогоара нспред свнх зграда, посповнмх просторија и неизграђенпх плацсва, као и са површина којс користс односно ко|пма управљају. rpabajtu су дужнн да очисте снег поред нвичљака у ши ршш од 30 см како би приликом отапаља снега шахте бнлс слободне. Снсг треба да се баца на тротоар у ширини од 1—2 мстара. Tpabaim који не поступају тако биће кажљсни иовчаном казном од 100 до 1.000 динара, а правна лица од 1.000 до 10.000 хиљада дкнара. М.Ж. Општински одбор Црвепот крста оргапизује другу редовну акцију добровољног прп купљаља крви у нашој Општини. Акција сс спроводи у данс S. Ji 9. децс.мбра, у просторнјама Опшгиискс конфереп ције ССО (улица Маршала Tula број 116.) у вре.мсиу од 7 — 15 часова. Свс радис н другс оргаипзацпје бићс обавсштенс о распореду доласка на мссто акцијс. И ово.м нрилпко.м Коордниацпони одбор за cnpoBobeibt овс акције очекује да наши л»уди маннфсстују свој внсоки хуманизам и масовио сс одазо ву ово.м позиву. МААИ ОГААСИ Продајс co Kyha са тро собппм копфорним станом, гаражом и помоИним просторнјама. Ycc љење септембра 1977, године. РадојкозиН Наталија Мнхајла ИлиНа 5. Параћнн Оглашавам леважећн.м сведочанства VII н VIII разрада које је издато 1976. годпнс прн Радннчком унпверзитету ца пмс Мплапа Пстров1Ља из Параћина. KOMVHAAHA ИЗГРАДЊА Улицена дн егвмом реду ® Припрема се ннформација о досадашњн.м радовима диицу, која he бити одржана полоиино.м icuc.Mopa. припреми пнформација о нзвршеним раловима у ивој гоЈџиш како по физнчком обиму тако и по угрошку финанснјскнх срсдстаиа као н лрсдлог програма, односно дина.микс градп>с улнца ц кацалнзаипјс у наредној годшш. На основу neh утвр!зепогпро гра.ма по слнвуи.м подручјн.ма предложсно је да се у наред« ној години отпочнс реконстру* кш|ја улицс Макспма Горког ц да се нстоврсмспо изврши рс конструкцнја раскрш1ха код Велнког моста. поставс семаФ<^?и, да се изврши рсконструк unja и лела улиис Мајора Map ка (од Мезнчкс школс до мос* га л улиис Бранка Крсмановиha од кафанс „Тп.мок" до мос та како бн се затворпо асвалтнп прсген и створнли ловол** ни условц за иссметано одвија н>е саобраћаја у ово.м најфрск вентније.м дслу града. Чланови Одбора су нстииа* .in да јс запажсно да rpabamt у прнлнчној мери ошгећују коловоз и то на више начина: целају ;»рва ла њему, мсшају бетон, палс смећс и друго. Y циљу да оно што стварамо што дуже потрајс инсистирано јс да сс грађани упозоре, а да уз нспоштовањс пропнса следе ка знене мере. М. Ж. Y току је реконструкднја у.шцс порсд стамбсног блока иа ,.Кеју”, а извршсне су припремс за рсконструкипју дела улнис Лоле Рибара (од солнтера гтрсма мосту). Међутим. ра довн су обустављспп због nomux врсменских услова, јер ас фалт нс .може да сс поставља на ннској температурп. Радовн he сс паставити почетком новс граБевинскс сезопс и коначном реконструкшпом улице Лоле Рибара створићс сс услови за ус.мсравање путничкоги теретног caoGpahaja v иснтралном делу града преко овс н Бсогрздске глние како бп улниа Маршалд Тпта у всчерњн.м часовима била pacrcpehena. Предстојн и коначиа рсконстру кција улнце Б\рс Салаја, поетављаж другог п трећг слоја асфалта и обезбе1јеп>с псшач> кпх прслаза н тротоара. Операгивни одбор јс TaKobe закључно да сс за наредну се> ЗАБЕАЕЖЕНО Y ПРОААЗУ На слпцн: Канте за смеће у улнцк „14. деце.моар . У време кад се широм нашс земљс, па м у нашсм граду, увелико дискутује о заштити човекове срединс, са папомено.м да јс то цужност и обавеза друштва н сва ког појединца понаособ, у нашем граду инсу ретке оваке слмке. Комунално прсдузећс „Стандард" даје својеврстан допринос заштптн човскове жмвотне срединс.
CTPAHA 6 14 ДАНА БРОЈ 7о СЕЛО — ПОЉОПРИВРЕДД КАД СЕ ПРОТИВНИЦИ ПОБРАТИМЕ ШДХ - ПОЖЕР 6РАТСТВД Зар јс побсда најважлија: братскн загрљај Двоструком свечарском рас положењу Буљапаца допринсла јс н свсглос! првог снсга. Y прсдвечерЈс Да.м Рспублпкс мештанн овог брдског села у суботу 27. новсмбра дочскалл су својс прлјатељс и побратлмс мз Павлнша код Вршиа. Oi раног јутра Буљанс јс на ногама. Гроздови зајапурсне деис н омладлне на дну села, са цвс1:е.м нспод транспарспата д>- иродошлнлс. ГраБанд свечано обученм, а лспс јсдрс плашшк свакн час пестрпљмво пзвирују пза каппја. Око подне cniжс н аутобус. Прнјатељм m равпог Бапата дочсканн cv на траднцнопАлап itamiii vj noia4V i< co. A онда дутачка ko.iona aarp.hCHiix npujai c.t.a upche y.i ссло. У Дому кглтурс почи* n>e право српско вссељс, уз пс чењс н хармопику. Док сс впје лспсза од opai скпх загрљаја л лссме v свс чаној THUJUH1I салс бпјс сс рс вашл мсч n.'iB.iiiuj — Буљапе за iiitv.iv иајјачег шаховског ссла. Tv јс н Б\ нзмац Драк> n»v6 Лвзарспић, iciHini Кгосло всн .који јс победио Карпова, СУСРЕТИ II ПРИЗОРИ Д01ВРЖИ свк V Стубцци, цајвсгкм сс iv iiainc Опииипе, жпвп н стнара познати самоуки сдмкар <»вог краја Радослав ЛазиИ. На ав i.ijn шмро.м о творспс калије. као ла сс умстмнк увск нада госшма ЈБсгов атсл.с иа вр.ху повс kvIic uajaiiuie v cc.iv, прспуп слнкама. Народнп обичаји, псјзажн. портрстп ссљака н прпјнтсл>а . јс v на мова породица Радослава Лазића, коју ,.чуаа' коihaiiHK са копљем, огро.мпа фреска на фасади атсљеа. Данас јс много лакшс говорнти о наизи, пошто с\ ibeiic врслиостп призлатс и лобро познатс широм свста. Али почсцп бавд>ен>а овом врстом стваралаштва за ЛазиИа, нису билп ннмало лаки. V днмљпвој сиромашној куИицц „порсд си јалипс ол лвадссст псг свсНнпа пастајалс cv првс слнкс, којнма су сс комшнје п прмјатсљн смејалп. „Шта сс ачсш, Ралосавс, a дсца тн кду псобучсна?”, опо.мнљала га супруга забрнпста тсшком ‘снтуацијом II „фачтазираљсм" свога мужа Прва скромна изложбнца у згради основне школс патсралд је многс ла промспс мншљсњс о сво.м cyrpabainniy. А онда следе наступи v: Поповцг. Параћиму, Рссавнии, Свстозарсвг, Београду, Краггјсвцу, KpviiicBuv, Fv4ir п Новом Саду. "IbcroBc слнкс сс данас nope I низа прпватиих колекинја наллзс н у Галерпin саврсмсне у.метностп у Бсограду и Галсрпјн нанвппх уметпнка у Свсхозарсву. Oi хиљалу дсветсто пс- /|ссст лругс по ланас настало је укуппо прско хиљаду радопа’ Довол.по ла ппонесу имс свог аутора. За своја пајбоља остварења сматра слике: Ссоска пазочола и Логор на СутЈесшг које нс мнслп ла отуБује. Душица ЧсЈкћ, лвострука о.м.ча дилска ирвакнн.а, мајстор Капслан. л „златнс дсвојчицс” цз Павлиша. ,3латнс дсвојчицс" м.з Павлиша Шш зпачн слнкањс, бавjbClbc yMcmouihy? — Ти јс мој псотуђивп запис саставми дсо мог жпвота, \ всрава нас корпуnciniia и сиажна момчнпа, вако всИ чстрдесет годнна пма на П1с1111\1л. Y upnjaiној домаћој атмосфсрн. уз обавсзну ружицу. нскако ц ралговор добнја нсуспљсnoct н ntnpmjv. Кац Biiiiic пс могу ла слнкам ја гз.мсм фру чу н свнрам. Мидпком псправља.м грсшке иа платпу. глсдам in га мн фали, глс трсба још нсшто да xioлам... А ЛазиН занста добро свира. To зпа н публика ссоског квиза. И ис само то. Ппшс it песмс. Жсли it да компонује. — А.ги нс могу све то олједном. До сад сам био заузст изградгћом куће па ниРадослав ЛазиН са.м могао довољно ни сликама да сс посвстпм. Али од сада на.мсравам ла раЛ11.М заиста много н лобро. Окупнћу н јсдан број млалих талснтовапих људп, a v овом крају их пма доста. На крају разговора Лаjiih нам открнва јслну „тај iiy“: Ускоро lie отворлти још једну пзложбу .. To јс иал.ла н пајбољс o6ehan>c па ћсмо сс још једпом внлет. М. Д|1м<{трпјевнћ Првн мсч v Павлишу Буљамци су изгубнлк са 9,5:6.5. Cvмрак сс всћ опрсзно спушта па околна брда н кралс сс кроз буљанскс сокакс. Меч одмичс п .мсиЈтанп Буљапа постају свеспн да he л па домаћсм тсрену пзгубигп. Али то пнкога миого нс узбуђујс. Уостадом зп којн тренутак љутн противIIIIUH на шаховској таблн поcrahc н званнчно — побратми. Л онла прсдседлнцл месннх ’ајсднниа Павлнша н Буљана потплсгју Повсљу о братнмљсibv. Аплатзн, грљељс, песма... Уз звукс шумаднјског кола почшвс вессљс, ратпнин „дрвенм.х фнгура" развсдравају чсла. пуиш сс „шумадијски чај"... И тако љутн прогивннип, стратези п ратницк на црио- -бслпм пољнма постадошс правн побратимн к пријатељи, да сс прича широм Поморавља н Баната. И даљс. М. Димитријевмћ Р. Лазић Борба против беснила Овнх дапа у нашој општнин 1ВСЛНКО сс спроводн акинја цс- |'л.сња паса нротив беснмла и 1а.мањсп»а паса луталица. Свс овс мерс Сскрсгарнја« ш ннспскппјски падзор CO спроводн у iiit.bv npcBcimiBc протпв овс опакс болссш која утрожа па и .-цдскс животс и којој нсма лска. Нсопходиост прсвснтнвс свелочи и податак да јс у прошлој годнип само \ Србнји 33 la ill оболсло o i беспнла Maia јс на пашем подручју npcко 80 одсто паса обухваћсно n заштнИепо исп.вен.см, v проijinoj ro.iiiiiii je паша општипа, нпак, npor.ianiciia угрожсиом. V току cv v Доњсм Внлову, Дрсповпх. Доњиј Мутнпци ц Својмовс предавања и прика- ..пвамч? филмова ла тему ..Бссппло I! схпнококоза, али како нам рекошс у Сскрстарнјату за нвспекнијскс службе, прпcvctbo мсштана овнх ссла на предавањима је нсдовољно. Ta4110 јс ла можла ннјс илабра* но баш погодно врсме, да становннин журе ла завршс пол>оприврсднс радове, длн никако се нс с.мс оправдавати ово изостајање и потцсњпвати овз опака болсст. Предвиђено јс ла сс таква лрсдавам»а одржс и за учсиике средњих школа; Ловцн и чобанн који нмају ловачке и овчарскс псс требало би да схватс опаспост која им преги од овс болссти, јср су њнхови псн у контакту са дивљачп и да их обавсзно довсду на цепљсње. Зајсдно са Ловачким друштво.м нз Параhiiua и овс годпне ћс бмти органнзована ajcmija тамањења дивљачн која је непосрсднк нз вор овс болестн. Овом прнлпком инспскцијска служба упозорава власникс паса, да своје псс обавсзно прмвсду па цепљсње, а да he сс у противном прсдузстм ригорозие мсрс и најстрожнја кажљаваља. М. Ж. С ПУТА ПО ЗАБРЕЗИ Млади спрсмни за тсрст обавсза HOME КОРИСТИ Тск са брсга изненада изроini панорама Забрсгс. Сгсшњено у котлишшп порсд Црнпцс, за ирсгом, ло чсму јс н добнло име, село равномсрно дишс, свсчано, претпразиичкм... Сокацн.ма куља тншина, омстана јсдппо звуком пашег мотора и улпва сс у Црннцу, која одвајкада испмра обалс u зс- .M.binurc ордовито п камсниго. \ њспом кањопу, прс нсколико стотина годииа цвстала је српска средњовековиа кулгурз ковано оружјс, близннла стока h pabaia дсна. Многибројни ос таци тс .матернјалпс културс сведоче и данас о томс. „Мала Свста Гора", како јс популарно назван комплекс .манастира \ долнни Црницс. својеврсна јс архсолошка врсдпосг, која uiBapa новс MorvhiiocTii за развој нс са.мо овог ссла већ н '•итавог краја. ТУРИЗАМ ИЛИ РЕЛИГИЈА Прс годнну дана кад јс у Забрегу ушао асвалг. одушсвљеHII мсштанн и руководпоци обс ћавали су скори развоЈ ссоског турпзма. До данас нијс сс 1 ianpc.ioBa.io ни мн шмстар v то.м правцу. Кдд је бивши прсд ссднпк мссне органпзације ССРН Радуновић прелложио људима да нзграде један километар jiyia лзнад села, на самом збору јс бмо „окарактсрпcan као рслпгиозан човек”. Иде ја да Забрсга посганс турпстичко ссло ико лолако венс док сс сасвнм не спарушн. Mcbyтнм, младн овог ссла нс мпсле тако. Они даљс всрују и пд; стоје да сс па нницпјатнву дру ШГВС11О-ПО.11ПИЧКПХ организаин ја села одржи зајсдничкл састанак са олговарајуИим општпнским оргаппЈацпјама н руководиоцнма како би сс о овој Moryhiiocni озбиљно разМНСЛН.1О п ксшто копкрстио Vчпнило. Ннјс снромашан човск ОД 15. JAHYAPA „СУСРЕТИ СЕАА 77“ Иитсрссовањс у паши.м сслнма за акпију „Младп пољопрнв рсдпнк — самоуправл.ач", кој\ оргаппзаиијс OK ССО, овс годппс јс много selie него прошлс. па сс сами.м тнм очск\ јс да he Behn број ссла ц бити ук ључеп v акцнЈу. Ha cacraiiKv прсдставннка 00 ССО са села одржапом 4. лсисмбра успојсп јс ГГрограм акццје, a v сслн.ма је у току формнрањс олбора за њсгово cnpooBohcibc. V току овс нслсљс oiihc формпран Опттински одбор за оргапизовањс јсдие овако значајне маппфсстаипјс, а прсдстји п noinnciiBaibc Самоуправног споразу.ма за њспо органнзовање и фпнапснрањс. дописници JABAjAJY НСТОРИЈА НА НЗВОРУ У оргализацнји удружења Савеза бораиа Поточца н Трсшњевицс 12. дсцембра група бораца пз Другог светског рата н јсдап број солунаца iiohir he у Солун, па зпа мснлто срлско гробљс, a затнм he у повратку обкћи н спомснике ла Косову пољу н друге зна менитости, чимс ћс се обогатитн знањс нз псторије па извору. јавља сарадник Стојап Петровић пз Поточиа. који нсма, всћ онај што н.ча, a нс зна да нма. ЗА ТЕШЊУ СЛРАДЊУ Забрсга јс радпичко ссло. Од двестотине до.маћннстава са.мо чстири су пољопривредна. Па ппак нис.мо гспсли ла видимо нски пов објекат, изграВсн за лослсдњу голину. — To јс само одраз нсдовољ1!ог јединства нашнх људи, каже Бранко ЈовановнН, предссдпнк омладинскс органнзацијс. Морамо прпзнатн да постоји нсслагањс. расцспканост мсђу л»\ ди.ма и руководноин.ма у сс- .IV. Јср како друтачпје ту.мачитн ову монотонпју. Послсдња приредба одржана јс још на квизу, пгранкс са.мо за државие празпике, мост стојн недовршен... Одпоси у друштвсннм организацијама inicy на потрсбном пивоу. Сматрамо да трсба ла дође до сменс меБу руководноцима како бп стањс крснуло са „стаiyc кво“. Фрапантап јс н полатак ла смо ДОЗВОЛИЛ11 да се чигаонмна Асфалт отворио врата новим могућностнмц Порсд друштвено-полмтнчкнх организација и СИЗ-а за култу pv v акцмју he сс укључити и треба да дају свој лопринос по.вопрнврс. Hie задруге. којс v дслу акиијс Школа за пољо прпврсдплке која he да грајс два мессца. Школа за пољоприврсдлнкс лочиње 25. дсцсмбра, а сусрстп села најкасннјс до 15. јануара. Порсд осталих активности које су ранлјлх година узиманс у обзир прнликом бодовања прс свсга квиз знања, комуналпо ypebcibc села п друго, ове годл лс he сс оцсн.пвати н рсзултатц уписа зајма. МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И АКЦИЈЕ Поповац сутра Од са.модоприноса који се управо убнра Меспа зајсдлпца Поповаи на.мерава да асвалтлра свс путеве у сслу, што he коштати око 150 мп.шопа старнх, колико н трсба да сс уберс самодоприлос. Прошлс годиие асвалтирала је главна улица у селу у дужлнл од два клломстра, чл.мс јс започета акилја борбс протнв блата. На псдавном састанку свнх друштвсно политичких органпзацлја Поповца допсссн је закључак да се прсдузму убрзанс мсрс око изград!вс Ветсрипарске сталицс. Y ову акцију укључила би сс и околна села запнтсресовапа за овај корнстан објекат. Наравпо да сслу псдостаје и Здравствсна станица која he претворк у кафапу. Додуше, 1 всли с.мо воду у школу н огра лили двориште, алн јс то сам.» дсо онога шго смо у стању да урадимо. ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА V Забрсзи јс v току самодо11 pi 1 hoc, ос.мн no рсду до сада, за оправку ссоских и прнлазних путева. Али у току јс н анкета мсђу граБаппма за изјашн,авањс о завођењу повог самодоприноса за рсконструкцију електричне мрежс. Планпра сс у срсдњорочпо.м плану развоја, и асфалтнрањс свпх сокака у ropiboj махали п довршсibc моста, набројао јс предсгојећс акиијс Драгол.уб Тодоровнћ, члан Извршпог одбора Скуппллне Мсснс заједницс. — Наппшнте слободно да јс Kpajibc врсмс да се озбиљмо замислимо пред нашом chtvацијом, рекоше нам на крају саговорници, п да се ова пот\- љсна клнма пс можс толерисати. Јер комс користн ова ana тнчпост и нсрад? Мнрослав Днмитријевнћ дописници ЈАВЉАЈУ ОПРАВАзА се ЗДРАВСТВЕНА СТАНИЦА СИКИРИЦА: V току јс адаптациЈа Здравствснс стаинце, која јс лрс мсссц дана затворспа због 11СХНП1ЈСПГКЛХ услова ра па. У сарадн»л са Мсс ном зајсдлицо.м л Меле цпнским цснтро.м нз Нуирије амбулаита lie ускоро бнти оспособљсна ia рац. Врсдпост радова сс ттроцељује на око 30 000 дипара. С. Јовановић бнти нзграђсна до 1980. годкне. Због сталнс прашипе која сс таложп у Поиовцу ц околшш поставља сс п питање члстс пп jahc волс. Нан.ме, мпогп бунарл су загаБспи цсмс1плом прашнном. па се изградња водовода na.Mclic као озбпљна потреба. Месна заједлица рачуна на подршку и no.Moh Фабрике цемслта. пошто јс водовод и iboj потрсбам. На крају it снабдсиеиост граbana ouhe побољшаиа пзград* ibo.st самоуслугс „Шумадија" која he бнти отворена ueh идуhe годинс, обавсстло нас јс Бранислав СавиН. сскрстар Meetic заједппис. М. Д.
БРОЈ 70 14 ДАНА СГРАНА 7 I НАШСТУБАЦ Од почетка до првог крампа Изградњу none фабрпкс исмспта започсли смо прс две голппе а потпи* ctiBaibc vronopa ca испоргчиоци.ма опрс.мс npc IICKO.1HKO .laiia. само ie плставак тог nennKoi noc.13. Ulra Bitmc. to jc vcтварн if uaicBCMaiiiiin трс нгтак Koin lo.ia.in после иисзбе1?сп»а epe icrana. jc nitai. скоро ouoxic кал cc v.iapa камен тс.мсљац. Ako ic na npoin.iv н.т rpa iiby. na ti pcKOHCTpvK indy. Koic cv запршспс лре неколнко тоднна, лоисстпмо cc само било norpeuno nvniix лсест roлипа ппцпргмаи.а. почев ло ic onnx са срсцствлма пспоручноиа опрсмс самог почстка, carta све to vmbih'HO само .чвс готнпе. To нсоспо рно говорн о отлсчносin it решсности колектлра за прошпрењс производнпх капаицтста и исKopiniiheibe npiipoi’iitx бо гатстава шго jc у avxv хр\ штвепнх ставова и тсжљи. А загнм. и о занптсресованостп tie, icoia такоБе срсаства зајелнп- 'лаже тсхиологнју која be cnrvpno хблажнтп HccTauninv гра1?евин» ског матсркјала Ако јс до сааа ypabeмо скоро CRC што прстходп ,.пппох1 крампс". можемо биги слгурнн ia he it тај свсчани чцц бнтп ускоро оиап бсп. IUto пстппа nc можс сала, nc зпачн па псћс veuopo a пајвсроватннјс језпог про .ichiior иана парсппс гоапие. А то, ипак. пије .тапеко. Р. М. Разговор са др специјалистом HA CACTAHKY ПРЕДСТАВНИКА СВИХ ДРУШТВЕНО-ПОАИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ОРГАНА УПРАВАјАЊА И РУКОВОБЕЊА УСМЕРАВАЊЕ СВИХ ТОКОВА КА БОЉИМ РЕЗУЛТАТИМА ФАБРНКА UEMEHTA „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 170 ПОТПИСАН УГОВОР ЗА ОПРЕМУ ЈОШ ЈЕДАН КОРЛК ДО НОВЕ ФАБРИКЕ ф Корак блнже попој фабрици це меита ® Једна од највећих пивестицнја v СР Сроији ® Ускоро избор извођача радова и припреме за постављање првог камен темељна Двадссетпстог повсмбра, као »Л зиати прско дпсвипх иформаццја. потпмсап ic уговор о нсnopviin опрсмс за hobv цемситар\ Овим ЧИНО.М, колико раттолнко joui вншс смо сс прнблкжилн изгралњп капаиитста ол 2.000 тона клннксра на дап. Уговор је потписап v Београjv M3Mcbv Фабрикс це.меша ..Hofu Поповап” као иквссти тора, F. L. Sniidth као iicnopvчноиа опрс.мс п Ипвест — И.мnoma као i позпика опрсмс. Порсд гепсралпог днрсктора Топлнцс Недсљковића п струч њака Ссктора за развој, потпвciisaibv уговора прпсмствовали су амбасадор Краљевинс Дап cue v Југославнји rocno.inti Ми халссн, трговннскн аташс господнп Шмит. секретар за привpcav СР србијс друг Крста ЈовановИи, по.моћник секрстара за финанснјс CP Cpunic ip\ i Цементара: за двадесет година ipcha по реду РАДНВОЈЕМ ТОМАШЕВИПЕМ, медицине рада Споро са систематским прегледом радника 9 За внше од месец дана ни половина радника ннје обухваИепа систематским прегледом @ Радницима па те;ким раднпм местнма без лекарског vBepeiba може рал ла се забранн Можс ли за кратко врс.ме да се све обавп!? Мо.мчило IxoiiancBiih. npc ice iIIIIK pci lIQll.t-’ine Ilpnupcruic KOморе Kpan icniKi ip\r >Kn:<a Mu.iviiiiKnaih, сскретап Коцф pciiniiie CK pernona Шу.мадпјс ii Помораи.иа друг Muxaj.io ФплнповиИ, ccupciap Oniinitu ског KOMinva CK riapahiiii apvi IIctko JIcKOBith, iipc.icciiiiii. Скулштппс onuinntc ПараЋип ipvr Слоболап Миливојсппћ, -прслставнпии бапака, затп.м се крстап Фабричгс ко1к|)срсици ic ФК Фабрпкс iie.Mcnia цр\ г Пстар JoRaitODiih, laMCiiuu црсл сетника Ралппчкс ск\iiiniuiic ipyr Тнппа Miiaoiuennh. npc i ссдппк JOC Фабрпке чемсцта ipsi Драго.иуб ДавидовпИ н npvni. Прппрсмс за u.npanii.v none исмспгарс. као шго jc гклпато, јсврсног oapimaiba колектипа ло рпзе.мсваи.а ц noMohii .рспубличкпх оргапа. затпм OanaKa, Kvnana ii лругих. По вс.шчп ini V.iataibu средстава ови је ic.iua од itaiDchifx нпосст1шија v СР Србпји. HajBclin дсо 1ШОСгр.шс опрсме пспооучлћс позната ланска форма Шмпт, a louaiiy опрсмк паша пре в ieh.i Мшкч 14. ок гобарMI1II, Лптострој, Ссвсп', Фагра5’ л‘ ipvin прско Прогрсс — lIlIBCClil. За врс.мс разговора с tencpa.i hum дцрскЈОром Ton.iimoM He ДСЉКОВНИсм. Крл|СМ Iipoill IC >(<•■ оиављсне прцпрсме la ii.iuop пројектапата n to највсроватппјс nsMCbv Снстематскн прсглед радника позпато јс, обавља се внme од усссп лана. Y Mcbvupcmchv о г.амом прспсду ппсано jc v пашем .incrv а п дпевним ннфпрмаинјама. Kpahv nocerv iiauioj редакi’om стан-v iincncicmiia може na it.M ?збрапн лхип par 3a ii»nx cv ■.rora. nooei овпх npc г.тсаа овдс. hot peon, i прсглеЛ1! псуролога, спеиијалисте за cMawaito v рслос.тсду к кропотошкп почетак нове пзгра ш»с испосрс.тно јс пос.тс завршетка оме. iout зоосмо чово.м, liftjn локтора Радивоја Томаiiicnnha. пре пск i law. pnCTIf.lll смо ла разговор IICKO > на ренгеискн nper.ic.in. 1973. годппс. Овако nat io окрстатс ка будућпостп н игпрока „Маипшопројскта" „Еисрго пројскта". ТакоЈзс е.мо сазпали о пословп.ма па гсомехаппчкпм н сспзмпчкп.м 11спптпвап»пмл ову тем. На првом mccia name пптсрссовање јс бнло да сазиамо како сс олшпз овај нссвакплашњп посао. Др Гомашсвић ра.то сс олазпао п сво нашсг разговора Ila TtKircn jc. nn itDUMcp. • pcOaio na iitv coux 434 pa* i»i’ha колико jc oune ирсглс- □ano. i’.in to niije учнњепо ?'or opraninaunje прсжза лап пстпкп ио.тухва! — tittcv vnnib-.-iiii бсз разлога. Cnrypna поллога за спс ово бплп су. прс Крајс.м дсце.мбра плп почсгко.м јапуара, како је fiOTOpbc* no, обавпћс сс још jc,ian nocao KO]H llllic TO.TIIKO r.C.IIIUII К0.1ИY прошлом броју листа лнсали смо о састанку прсдставкнка свпх друштвено политпчких организација, органа управл.ања и руковоБсња. То.м прилико.м TaKobc смо нагласили да јс тај. по.мало несвакидашн»н али одговоран скуп за прилике \ Цсмснтри, потражио одговор на нека тпггања из нашс средине, а пре свсга — у односу на раднс обавсзс и задатке, рукоBobcibc, расподелу дохотка, дисциплинн н другим. Y опо.м броју листа доносимо већк дсо закључака киЈи су усвојсни на том скупу. • Y поглелс микро органнза цнје прс ivjcha утврћсно јс да она за сала олговара, како no ирганпзаииопој форми. тако it no органпзаипово скономским рада краћих мессчнпх нзвсшtaja као n n.iaiinpaitc задатака за iiapc.inn мсссц. ite n1 намa it даљс.м систс -mv разра.тс скономских олноса мо/кс та сс задржи y садашigcm облнку. V микро оргапнзапијп ocehai\ cc 113ВССНП iic.iociaiin. iuto ipeua na hiibov ociiobhiix opraiin.iamii.i vnpvwcHor рзда noccoho ii ncia.i.no апалнзлратп ii прсхтожптн одговаројуђс мс рс. како бп сс могло opiaintaot’.ain адскватно not loeaibc. Mi> r\hc ic чак извриипп it мскс ciiTiiiiic ПЗ.МСНС v .мпкро оргаiiiijaunin. прсношсн»е.м појсдиiinx фупкиија v npvie OOYP, iuio треба ла 6vic сталпп зада так дирек1ора OOYP. \ исзи ca tum гакођс. трсба омогућпти OOYP ia Bpinii ca.MOcra.iiie пзШто пре и што одвојитн рад од • \ aHa. hi шрањг награБивања. уочава садаиш.ем ciictcmv i no мнкро оргинпзатци. ;кбама ц ралпим месшма. као п промену људи па рад hum мссгпма. Оио питањс трсиа сагледати п кроз систс.магско оргаппзовз ibe it ако пс.ма о.поварајућпх под.тога које омогућавајг овак ва pcutciba трсба нх уградшн у норматнвпп спстс.м. Шта и како мењати у односчма давања и извршавања задатака е Прпликом 1сф||Ц|«сан-а нс лисгатака v ciicicmv руковоће n.a uivinp panic oprannlaunje VTupbcito ic .ia nocrojn: — Недсфшшсапост падлсмсiiociii v идпоспма H3MCbv no- .MolitiiiKii гснепадпог лнрсктора n дирсктора OOYP. С.магрл cc ла пн i-ло ociiob iia.ipcbeiiocvii треба.то na noc.iv;icc o i ivkc ku ЛСГП ја.шо-пос.товодпог органа. — Петсфиписаиисг наллежпоитч [” коволсИс горпип pc \ OOYP. Потрсбпо jc xinn.iitiii iacne na iлсжчости v 00''P no чсв o’i AnpcKiop.i na no ncnoxpennor пзвршиопа no .innujii pyKOBobeiua — Дсфппнсати кидскс обрајс pa i.i no .inunin nvKQRobeiMi v OOYP it no.Mcbv OOYP. Ob\ .Marcpiijv ic noipeuno pcrv.nicahi n норматпвпим актпма буд\ hit да ona intjc jactio дсфппп- — Норматшшо pei V.iticani pc јасније нерада проблема награБпваib.i нзузсв \ iicKHM случајевпма пе.ма мотивпсамости за pa t. Очпг ic mo јс да јс ово последн ца одсггности награБ|гвања прс.ма pant Y всзи са овпм проб.1смо.м лрс.!.1ажс сс слсдећс: — По XU1UOM поступку треба paipa.iiiiu v свн.м OOYP, a глс ic ro Morvhc ii увсстн, снс те.м narpabiiuaiba прсма раду. — Да бн сс омогућио снсте.м награбквања према потрсбпо јс лсфинисати ;а тчпс ДОХОТКС у OOYP раду масу it TO прсмд захватанл масс ia ЛД ИЈ масс npc.iy.scha ncn.iahcnc у tokv 1976. голинс п то прс.ма важепој v 1976. годпни. ходака nociannrn на vpcbciba it договарања 1Н1Х цспа и остварспих основу интсррезултаia пословаља (уштсда) y 00\ P. — V ar hi pcuien.a rope паведеiitix проилсма ii на горс посгавI,chum npniiUiirni.Ma v uiuty pe rv.incaiba матсрпјс, norpeuno ic ipaanrii пова нор.матпвна акта као што су Нравн.шик о формнрлн.с дохитка и издва|аn.v м.кс за .тчнс до.хоткс, Пра DU1IIIIK о imtpabiiBaibv, no \чин kv iuki ii Правплннк o uuciw! Л11ЧНОСТК. Од механизовања н осавремељавања производних услуга до оспосоиљености кадрова о V разматрана проблема опрем-bcnocTit OOYP ia пзврluanaibe свакотпсвннх зататака. — И наша сккла п о иоворни љг.тн пз Фабрнке vuiin смо v овај nocao по договорг п iiiaiiv којп су pannje паправ- .bC»H. McbvmM. скоро ол самог почетка крспуло ic мало лругачпје. Тсшкоћа ic пре свс1з што ’1.уди пс лолазе v броiy који је потрсбап аа би « ислокспа.! посао завритло па врсмс. Бпло јс, п.1 примср. виП1С дапа ка.т с.мо имали само грајати ао срслннс icin мира. Можс .nt ло тог рока да гс свс coar.li? црцна cnpounitcica база, богато исмспташко ncKvctno, потраж по пстшест прсглсда. Biitiy ioin јаспцјп — Агз сс осако наставп, cnrvpno нсће’ McImiiim. nepvјс.м ла ћс сада лолачпи зпатпо г.шие сваког tana, no’oroво што cv па рсду љу чп чн- •а разна места, сматрам. могм ia ociany есз за.мспс као што п.а поповачког пс.мспта равпо, запптсресопапост штвспс .зајслнпцс, За ово времс ло данас лр\ ■ учии.с Uli cv DCJIIIKII напорц v обсзбс Ijciia средстава. рсчсно јсзиком стручњака, почсв од сиоjoin ■ием пз прсгдст ратннка hum — iacniijii каie io ланас лавршеп 434 радинка a о.т 40C Koin pane na хгрожстежкм мссгпма — ca- •абораторпја и in је био случа: п :v o.ie.LCibH.Ma. npyrn. into у производ* мо 213 Свс v свс.му. нп половпна за вишс ол мсссп дана! —- Ако нско. ое иа прсглсд? нпнк, до- — Локторс. какап п • о.шки јс зиачај опог прсглсда? — Онл са тежпх радчнх мсста. иаглшиава.м Mopaiv обаOC.MIO. Лко пс aobv ов.;с vnitпзбору пзвсЉача радова. Botaто алк и горко пскуство пз псlaunc nponi.iocTii noMhitlic ii.im la cc tic поповс pannje грешке. По речпма rciiepa.itlor лпрек тора. свс iuto jc no ca.ia учпп»с no it iuio lie cc урадитп y napc.ina два-трп .мсссиа, обсзбсдн he citrypan почстак радова y пролсћс парсдпе годппс. ностп ПОЈСЛПППХ р\ Kuno.ltI 1ПЦЈ \ OOYP it па iinuuv раднс оргл ппзаипјс. о \ ра .матрању одпоса па pc.iaiinin n.iainipaiba п руково heib.i. V04CH0 јс да nociojn toН.м дских одиоса всзапмх за овај проб.тсм. vomciio ic ла сс мора UH1CII3UBIIO радитп да сс iic.ic Hinn радовн uno јс могуbc uiiuic мсхаппзу iv каки бн сс uamc inn рад свео на пајмањх .моп 1н .мер\ што свакако non лачи за собо.м u одгпварајућс скопомске сфсктс. Овај пробјсм папчпто ic пзражен v OOYP 111 . Произво tuc vc.’iyrc". те сс npc.l i.rue ia OOYP сачшш <|)iiiiaiiciiicKH п.тап рс.ме п пабавкс срсдстава III опмссвоР. Мнлосављсвић npuiauaibv nociaii i.cuux .илатака као п v ruiainipaibv pa ia na рслацпјама ссдмичног, дссстоДПСВП01, мсссчпог u кпарталiior n.iaua Yoneno ic ia ic obo ir.iaiuiOM послсдпиа одсутноern ana.iiRiupaiba peinctuix задатака u пс.зокупног пословзiba н да cc мора odom nuraib\ гкхbc linn ■! и к ma п» кља Mo pa cc завссги, као обавсда, изi.cn.iiMa iiponfiuo Unix погона. Y овај n.iati ic потрсбно укл»учитн п npociopno pciuanaibc no ic.iiiniix pa iiioiiiina к служби OOYP III. One проблсмс укљуMimi ii v рсшавап.с кпоз про јсктовашс повс фабрпке. ма оспосои.тлпостп ковање опрс.мом проблсза руypeba- (Паставак на 8. стр.) САСТАНАК СА ПРЕДСЕДНИЦИМА КОМИСИЈА ПРИ ФАБРИЧКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ САВЕЗА KOMYHHCTA У НОВЕМБРУ САМО РЕААИЗАЦИЈА ЦЕМЕНТА ИСПОД ПААНА — Сисгсматскнм upci тезом ес прс свсга доилја online era nr злпав.т>а свпх радцркл. з .•атим nJ овај иачнл откриваjv сс Аотсстп KOI пскнх ;bvin којн ini camii ro чпеу ina ■'I:. Kuin-pcTiio. nabciio ic iickoiiiKO civnaicea ca тежим cpчаилм мапама n оболд.пм1.ма срчапих с.птсрија. За опих 400 ра.тпнка на те- •.Miu па.ишм мсстн.ма овзквп nnhc io y napahnnv uno ini iiaKita./ie трошкове <a .;‘iv < nn.niiaaunjv. A код та.шх <n.ap jc Фабрпкс раcxnaiaiba — за лп је гкирсбна cju'i.'a о cr&ibv зправља тапослсиих или пс!? На крају оазговора захвалплп смо ар Раднвоју То.машспрсгте.и« ■лчоиска обавсBithy иа .ТАбазпосги да говорп за цаше читаоис па ову акгу* v шу TCAiy. РАД СВИХ КОМИСИЈА ПО ЛРОГРАМУ КОНФЕРЕНЦИЈЕ На састапку ирсдседника компспја upn Фабричкој uoiKpcpcimujii CK, iipoiiuic срсдс, nopc.i Истра Јопановпha, ccupciap.i партнјске организаццјс, Жикс Стојкови11а :л.мс11пка n Mn.iOBana Mii.iciionnba прсдссдника Фабричi c копфсрсшшјс, 6u.ni су присутии: Cmiiiuia Bopbemih, Мплосав CitMiih, Радо.мир Pajiih, Миодраг Дмнић, Радцс.1В СгсфаиориН ii Радомир МилосављсвнИ. Разговор са прсдссдипцнма ко.миспја протскао јс \ и uta.'i.cKci. v иачипа за актпвирањс компепја па базп про грама и зак.иучака Фабрпчкс копфсрсицпјс СК. То.м i.pu.iHKUM догипорснп су п рокови за којс прс.ме члано mt ко.миепја трсба да урадс аиалпзу о досадашњој актпнпостн, са поссбппм акцсптом па паредис задатке п прсллоге. На еасгаику јс такоНс рсчепо ла he сс ускоро одр- ;::ати е.шчап састанак са ескрстарима ociiobhiix органн- •ација CK na ко.мс he бптп рсчи o пзиршсшу програмских ладатака y овом периоду. Доорн производни резултати Производин всмбру сасвпм no јс отпрема резултати у noсу добрп, Јсдицс.мснта зиатпо пспод iiJiana, uito скоро ника i iinje oilio до сада. алп углавпо.м оправ.чапо, како би мпогп то рсклп. Прем.1 ripiiii.M показатсљп.мл, којс емо лобклп от друга Бо ркса Паплопића, клппкер ic осгварси са 107,6 одсто. a пемеит чак са 115,8. Једиио јс реa.iiuaunja подбацпла n io са 79.1 одсто. V пзвсштајп.ма и ппфор.маци јама којп су лавапп током впви пут догаБа, МсБугпм, они који <iiajv ui отпре.ма v вагопн.ма iiitic oii.ia исо месси због моптажс none мсхацпзаппјс, Titahc свакако п разлог што јс цемепг пшао .мањс ол плапа. И стан.с ла јстапасст месеLUI. кумудатпвно, уг.тапН0М jc добро. пзузев реалпзацп ic. 3a ono времс, осгвареп.с код клппкера on io ic 102,1 одсто, пе.мсита са 100 одсто а реалпзацпја са 98,3 одсто. Резултатп v Коповп.ма. no рс чпма Бормса Пав.товмИа шс годнна, када јс рсч о рса- је.м прошлс педел.с, нпсу зд. Без vucpciua о здравствс- Р. Милосадљсввћ Р. М. inaaiiiiin исмснта. скоро уоск ic стајало ono voGnnaieno: Peллпзачи«.! v cmnv пр*»тч пропз зодњу. Ово сада сс, даклс, пркрасасbum прпкуп.т.епн it ппзпатп па их зато и пс објављујемо. Р. М.
СТРАНЛ 8 14 ДАНА БРОЈ П ПРЕД УСВАЈАЊЕ ЈОШ ЈЕДНОГ НОРМАТИВНОГ АКТА Ускоро потписнвање Самоуправног споразума МИАУТИН ЈАКОВЉЕВИЕ, ПЕКАЧ о удружнвању ООУР-а у радну органнзацнју Добар радник и комуниста Y садашњс три геиерацн- кад прати рсжим псћи, бнло јс пскача која радс скоро у -------- — Зборовн радних људн са чстнрн основне оргапнзацнје удружсног рада дискутовалн су о Нацрту Самоуправног слоразума о удруживању основних органнзација удруженог рада у радпу органнзациЈу, ла he ускоро 6imi усвојем основнн пор.ма- ----- чг------------------------.. у u упису у судскл реги- тнвми акт коЈн пронзнлази из одрсдаба Устава СФРЈ, Устава СР Србнје и Закона о конституисању стар органнзација удружсног рада. Основна организацпја удру- рада су па Радиу зајсднпцу жсног рада сс удружују у пренсли пословс развоја и ннрадну организацију раци постизања всћих производпнх потенцијала и лродуктивностп рада, поставл,ања оптнмалних сфеката удружсиог рада и срсдстава сагласно захтевима савремснс тсхннкс и тсхнологијс, постизања оитималних сKOHO.MCKHX резултата у пословању, обсзбеђсња псрспсктнвпог развоја н сфикаснијсг мс ђусобног тсхнолошко-тсхничког повсзивања иа основама сврспсходис поделс рада, ефек тније концспцијс срсдстава рада која омогућујс остварпвање бржсг развоја и впшег стандарда радннка свакс основнс органнзацијс удружсног рада. Радна организацнја јс самостална самоуправна срганизација радника, повсзапих зајсдничким иптсрссом у раду органнзованпх основних орга низација удружсног рааа у њеном саставу, која послујс под називом: . Нови Поповац' фабрнка цсмента Поповап код ПараНина, а за њснс обавезе одговарајг солидарно свс основне оргавизапнје удружепог рада свнм својим средствима. Радна организацпја координнра рал хдружсних основних органнзацнја удруженог рада повезаних у процссу рада н рспродукпијс као јсдинствсиом сложсном систехк рада и репродукцнјс пословаља, ко ја прсдсгавља основв' само vnpaBiiv организашф радиика којн су је и основали. вестицпопс полптлкс, кадров* скс, фипа1<с1|јск(< рачуповодствспс, аналнтпчко-плапскс, пра внс, алм11нпстратнвпо*техничке, лословс заштлтс на раду. пословс самозашгитс, помоћлс п другс пословс. Радна заједппца пс располаже средствпма, oeh јој гдружепс осповпс организаилјс у дружепог рада обезбеБују сред ства за рад, личну и заједнпчку потрошњу. Радна зајсдiiniia јс правно лпцс, пма свој ис радничкс коптролс. Зајсдничкн органи улрављања panne оргавизаипјс као цслппс су: радппчкп савет, пзвршни одбор, одбор самоуправне радпичкс контролс, колегијално- -пословни оргап н инокосно пословоднк орган. Плаиирање, доходак и средства у ООУР Радншш основпнх органнзацпја удруженг рада су сс, овим Споразумом, сагласвли да Удруживање OOYP у радну организацију одлуке it остала питања рсгулншс поссбпи Правилник организацпји и раду viiyrpaш!бс арбнтражс, којн доноси Раднпчкн савст Раднс иргаппзацијс уз прстходно изјашњавап»с сопх радника удружсних основних организација удруженог рада. Радн остварпваља и заштитс својпх самоуправпмх права радницн удружснпх осповппх организаиија удруженог рада имају право и дужиост да остварују самоуправну радпичку контролу нспосрелло, прско органа управљања п преко посебних органа самоуправнс радмичке контроле у основној организацнјн удруженог рада н радној органнзацијк као пслнни. Y том циљу на нивоу раднс органнзаиијс образујс сс заједпички оргак самоуправпс радничкс контроле тј. Одбор самоуправнс ралничке контроле, кога сачињавају раднини нзабрани у удруженим основпим оргаиизацијама удруженог рада који су пспосредно нзабрачп од радннка основних организација удружсног рада. Ha iniBoy удружсннх осиовпих организацнја удружсног рада бирају сс Комнсије сатрима фабрпкама, Милутпн Јаковљевп11, впсококвалификовапн пскач, спала у опу срсдњу. По богатству радпог нскуства код псћп и савсстп у раду, његов посао пскача многи none као јсдан од бољнх. Y цсментару је дошао noслс одслужс1ва војног рока, нспосрсдно пред почстак ра да повс, послсратнс, фабрикс. Као и многи младићи у то врсмс који су сс опрсдслилп за цемснтна занп.мања. стскао је ово осповно зпајбс у тада слпчним цсмента рама (у Словсннји п Хрватno звуку или другим појавама кбјс ......... л*' л” разу.мс прс Уз богато Јаковљсвић и углавпом, он осталих. радно искуство, јс стицао н опо друго као друштвсно-поли- л тичкп радник. Њсгова exОсновне организације Статут и друга иормативна акта. органс управљања, а у промету са трећпм лнинма у ibeuo имг п за љеп рачуп ца VAPV/Кеног рада н Рад- ступа ра ша оргашшш'Ј.>- За . • . ibcne обавезс oarouapaiy coна заједница — За,едничке служое лндарно удружсчс основке upској) а од почстка рада Ш.митових ротационих пећи ромност п прсданост у раду доприпели су да рано поста no члан СК, join у Армији, 1951. годипс. Каспијс јс завршпо всчсрп»у полнтичку школу и школу самоуправљача. Био јс сскрстар napтијске органпзацијс, члан Фабрпчког н Опиггикског кохштста СК, а сада јс сек ретар Актнва ралника ко.мупнста нспосрсдиих произвођача. шмн1и»..л ......................... Ч У органпма самоуправ1955. Мплупш јс такорсћи -т»ан>а оио јс више пута оистално крај њих. Р?1’. почев ол председника За двадссет година г.екач ког рала, V свпм сменама, мо и т0 Поповцу постао је врстан мајстор и ^29. годинс а и сада ту жи ви сасвојом породицом. Са- добар познавалац технологн јеie добијања дооијања клпнксра. клинкера. Како како градНО јс скромну кућу. он са.м рече.^броЈпи инстру- ј^о и у Фабрици, гдс важн мепти па таолп често пута за врсдног и савссног раднн сада нису му пеопходпи у ка мсђу колега.ма и руковоруковању пеНн.ма. Дугого дНОццма, тако л у селу је дпшња радпа навика створл цС1БеН од мештана и друтих. ла јс и пзоштрила нека поссбна чула прско којнх none- Р. Милосављевип УСМЕРАВАЊЕ СВИХ ТОКОВА КА БОЉИМ РЕЗУЛТАТИМА (Наставак са 7. стр.) у OOYP „Пропзводња цемоуправнс радннчкс контро- мснга", констатовано јс да јс У даљсм тексту овог Самоуправног слоразума регулисаг на су пшања заштпте на раду, самозаштптс, народпс одпланираи.с вршс према одред бране и цпвилне заштнтс, као бама Статута раднс органнза- п пормативна акга која детаппјс и једннствснпм прпики- Бније рсгулишу ова imiaiba. јима Свака основна оргаинзаииј.ч \-,1Ружеиог рала има свој па знв, прсл.мст послопања. погапнзацнјс удружепог рада свим својим срсдствнма. Оствареље уставних ппма v мстодологији плаиирап»а коју утврБују Радпички савст радне оргаппзаипјс. a планнрањс сс вриш прско мсссчних. годишњпх, срелњорочних it дугорочннх планова основппх органмзацлја удруи.еног р.| м, panic .лс.ницс Овај Споразу.м јс основни овај пробле.м прплично изражсп а што је условл»ено потребама промене радних мсста, замене v случају отсутности због боловапл и год1Шпбих одмора, да сс мора приступити организованнјем систсму образовања уз рад. Да би сс ово могло и рсализовати, морају се извршилп по равдано учиннтн независним, што свакако нс треба и да им у.мањн одговорност. V том циљу трсба детаљно разгранпчити функцијс руковођења и рављања. себио К1Н1ГОВОДСТВО п <аврш права преко самоуправнн рачгн, Стагут и друга hop ппгамл и ппститгматпвпа акга органс vnpae НИХ органа И ИНСТИТу љања, a v про.мстг tuni раднс ција и раднс оргапизаиије као цс- .IHIIC. акт нор.матнвпог урсјжвања требнс п нежпс корекццје и односа v радној организаци допулс у упутсвима за руковаји н односа пзмеБу удруже- љс Потрсбпо је да пнжењерппх осповнвх организацнја у- ско техничко особље OOYP II дружспог рада, а удружепе у најскоријој будућности, сачи основпс организацпјс удружс- пн одговарајуНа упутсва и препог рада могу да закључују и зсптнра Цснтру за обраловаљс поссбнс споразу.мс и уговоре радп штампања и умножаваз органпзаиијс послук' под својпм називом и H33HDOS' ралнс организацијс. Овим Споразумо.м innaibc самоуправљаља јс рсгулисапо Удружсис оснопис организа- тако што ie u.L'iy icno лл радинјс удружепог рада рад nniiu основнпх органпзаппја \- меБусобним односима, али п>аОспошк оргапизацнјс vipv- опи не могу да буду у tynpo- о V цпљг сфнкаснијег одржсног pa ia су сс сагласилс тностн са одрсдбама овог Сло- жавања машипа у пронзводia посебним Самоулравпим разума питп па штсту пскс лнм погонпма v делу подмазиспора^п. мом мсБусобпо ускла- о дудружсних ос.човних орга- вања машила. потребпо јс фор и- cTHuaibc н раслорсБиванл низацпја удружспог рада. Са- миратп иоесбпу службу за нод дохотка it вршс расподелу срсдсгапа зл личну п лајсдпу организапнју cv: OOYP ia дргжспиг радл, \ дружепп ' CKcnnoarauinv н прера п кре- радпу оргапизатф. civv \счњака it lanonn । „Површин- тавпо право на самоуправл»амоуправни споразум о коме мазнвап>с орЈапизационо повеговорпмо усвајају зборови ра- зану v OOYP III. Ссктор за ана ;ших људи свлх удруженпх лптичко-планскс послове. OOYP основнпх органпзаиија удру- П и OOYP Ш he v року од мсски копови", 00VP за пронз водњу цсмснта, фплспа л ве ihc остпарују непосрсдно ripeЗорова радппх људп, зивног матерша п ..Прокзвол- фсрсндгмом н прско јбз иемснта", OOYP-.i за vc.iv- . рслбраmix дслсгата v радничкпм са ничку потрошп>у, прн чсму he сс поссбно водит рачуна о по- . .... (рсби из|сдцачаван»а положа женог рада, двотрећппском вс- ссц дана сачшпгги прсдлог н hi раднпил > улруженом ра- Бнном тласова, а проглатава датп Колсгијему па увнд. tv ц обсзбеБспа једнаког уче- га Радничкк савст раднс ор- © Ради ипо сфикаснијсг iuha радппка \ раслодслп сред ганизацијс. Овај Споразум he праћења одрсБспих материјалс гава a IU4HC дохоткс. под потписатп овлашћепн пред- нлх трошкова, идноспо трошжчс дслатиостп „Пропзводле кетпма п Радпичком савсту радпс оргапнзашпс као ислиlie. Иггпм Cnupa.'VMOM, v дауслугс" и OOYP за npOMC i ue мента, филсра п всјнвног матернјала „Промст". Обапљ:нБс адмпнпстратнв них, стручних. помоћипх и сличних послова од зајелничког интерсса за \ дружсис ос повнс органпзацијс удружс пог рада п радпг органпзацн- у поглављу о органпма упју као целину, радннин \ лр\- рављања Споразумом јс репл»с.м одреБсна су пптаи>а о којнма радншш оллу путс.м рсферепдума, као п то да реферсидум pacnncvjc Раанички савст раднс органн* зације. нсгим условлма јсдндког рад- ставпицп удружеллх осповпих кова пословања уопштс, а који hoi лопрппоса. Прн пздваја оргаппзација удруженог рада, до сада пису разматраии у ii.v срс/ктава за ллчне чохот- послс чсга he битн објављсн оквиру мессчног пословања, кс ра шпка раднс заје ишце. па огласној табли у свакој од всћ као кварталпи — тро.мессч Добри међул>уАски ОА’ носи — основа за сваки успех О Да се ради о расчишћава1Б\' лошпх међуљудских односа, треба брзим и сфикасннм акцнјама друштвсно-поллтички.х организацпја n опгапа управљања, учшшти свс ла сс опл слЈЕмннишу. Чесго пс трсба бежати ни од чшвенииа/ t а ако ie to v мнтересу рада no. * јединих служби, вршитн и раз .мештај радника са радних Meera. Ово mrraibc треба ла одговарајућп пачип п порматпвno рстпш. Препоручујс се да сс v садаш!БОЈ фазп, обзиром да ie niiibeiiiiiia да пма лоших меБуљудских односа. одржс са стапцп у nii.bv мсрсша н промепс односа. ® V цпљу viianpebeita н no бољшања рада v магацнну си ровпнс if резервппх деловз. трсба формпрати посебну тран сформативпу rpvny npn OOYP IV. Организаипоно решење као it пачпн попуљавања овс гру пс са пзвршиоцнма, сачиниће осповпс органнзацнјс удружспог рада су пошлс од критс* рија yiBpbciiHx договором споразумом друилвсним Самоуправнпм групаиијс. жсппх основпнх оргашоациЈа удруженог рада су сс сагла сплп да повсрс Радној зајсднини, која послујс ло.ч ila-inвом „Зајсдничкс с.|ужбс'. Основни положај. права, обавсзс и одговорностн Раднс зајсдпнце одрсВују удружспе осноmean пачпи лзбора н опознва, број чланова сваког оргапа управљања, грајањс мандата, ibirxoB мсВусобнп однос н пачнн рада. О основним организацијама улружспог рада образују сс следсћи opiann у- ... .... прављања: раднпчки савст, внс оргалпзапн јс улружсиог одбор за мсђусобнс односс рарала овим Споразу.мом. дника \ удружслом раду, коРадпиии удружспнх основ- мисија за заштнту разплх опнх органпзацнја удружсног бавсза н ко.мнснја само\прав Удружене осповпс оргаппзаццјс уцружеиог рада су сс сагласпле ла сва своја слобоша пословпа срсдсгва, средства резерви н срсдсгава зајстпчкс потрошњс удружс и гтврде памспу за тако удру жсна срслства. Радппшг удружснпх OOVP-a су такођс сагласли, а што овај Споразум лосебно рсгулише, ла на јсдпак наччн гредс и рсшавају ццтања мсБусоблнх односа у гдружепом раду. јср тнмс жсле да ујсдначс положај ралннка v удруженом раду у свакој vлружених основних оргапнзацнја удружсног рада. Решаваље спорова н самоуправна радничка контрола V поглављу овог СамогпраBuor споразума које pervnuuie питања спорова нз мсБусобпнх пословнпх односа удружсппх ООУР-а, договорсно је ла сс сваки свсптуалпи спор рсшава споразу.мно, а у случају да сс спор нс рсии< на овај пачлн, за pcuicisc спора основне организаиијс удружсног рада могу сс обратитн унутрашњој арбитражи. Орга иизовање унутрашње арбитражс, њену надлежност, страпке, пуномоћиикс, покрста1Бе Повсзаност и сложспост удруженог рада: иа јсдлом радном поступка, нзвоБсње доказа, мссту — шггсрсси внше OOYP доношсњс одлуке, пзвршавањс \ дружсних оспознпх органмг пи трошковп, пужпо сс памозација удружсног рада, a cry- he устројавањс таквог пачппа nnhc na снагу no кстеку осам ки>пговодства п сфикасности у iana од дапа објављпвања. раду, да се они могу свидептпрати .мсссчио п као «аквп л МиловановвН Миомнр, дппл. апализлрати. Задужују сс руко правник водилац ссктора за финанспј руководноин OOYP. ® Из оквнра дирсктори службе самоYpebyjc: НЗДАВАЧКИ САВЕТ Уредкик: РАДОМИР МИЛОСАВЉЕВИБ скс пословс и вршилац дужло сти руководноца ссктора за апалитичко -плаискс послове, да разграничс коју врсту тро шкова треба пратити као .мсссчнн трошак и да по могућст ву оргаиизују такво праћсње, да сс до 10-ог у месецу за протекли мессц, може вршнтн одговарајуНа аналпза. ® Y un.i.v да сс службс у ор ганима руковођеља учине што јс могуИс вншс сфикаспијим, предлажс сс да co v норматив* на акта уградн такав систем, који he нх колнко год јс то опзаштнтс извојити екипу за одр жавањс Kpvra и припојити јс OOYP IV. Са овим прсдлогом нзаћи прсд колсктив у циљу из.мела v постојећо[ систсмати зацијп радних мсста. Задужујс се ссктор за аналитпчко-планске пословс да сачи uh одговарајући прсдлог. 0 Псрспектпвпи план развоја кадрова којн је сачшвен и достављен Колегијуму треба uito нрс ставнти на разматра ibc како бн сс могао ставнти на расположсњс осталим орга нима н као такав сагледа и до пуни. План кадрова мора да будс у најужој функцији извр шења производпог плана и задатка. НАША ПОСАА Овако је писан јсдан наш званичш! докумеит. Ко га сасвим разуме — нска се јави! Rentabilnost poslovanjn jo jos u jacem opodsnju u odnosu na prethodna dva pokazatclja jer se u odnosu na prsdhodni period ostv-ruje sa 52,7/,. liaimc, dnhnrVkw^rmr -r.ng?*nvr.nim sredstvimo. (pro- . secno korisc. godjni Jnovnim. 1 obrtnim) iznosi o,13o din. athodnoj 25o. Drasticno opadanjo ovog pokaze.telja uslovljav?. munji Cohodak uz znatan porast sredstava - prosecno korisceno. osnovna sredstva veca su za 81,7i°, zbog revalorize cijc istih, a obrtna za 27,4;, (koefieijenat cirkulacije obrtnih sredstava jo tnkodje u opadanju - od 2,7 prethodni period na 2,5 u tekudem).” Kad so radi o obrtnim s^redstvima, vcoma jc znacajna njihova struktura jer smanjenjc~~zsliha__rl^ju izvesnc noziti ati,.Josaatraau aferutEure sc av sredstava, uz smanjivanjo potr; i odnosa i jo u smislu likvidnoista nlju U Cvlostl d4ata.?a
БРОЈ 206 ЛИСТ РАДНБ ОРГАНИЗАЦИЈЕ PiBTKT „БРАНкО КРСМАНОВИЋ" ПАРАЋИН 7. децембар 1976 ГОД. XXIII наше МИ И ЗАКОН О УДРУЖЕНОМ РАД¥ дело нов шон-новн односн ПРЕДСЕДНИКУ СОЦИЈАДИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБАИКЕ ЈУГОСААВИЈЕ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ Драги друже Тнто, Придружујућн сс славжу свих наших иарода п народиостн поводом усвајања Закона о удруженом раду н 29. новсмбра Дана Републнкс, шаљемо Тн, лруже Тито, искрсне чсститкс поводом ова, за нашс народе и народностн, два веома значајна датума у нашој богатој нсторпјн. Драги паш лружс Тнто, усвајањсм Закона о удружспом раду остаће запнсано у нсторијн нашнх народа као још једпа вслика победа радпнчке класс н радних људн, на чслу са Тобом. Под руководством Савсза комунпста Југославпјс, са Тобом на челу, npvжс Тито, стпгли смо ло онс стопс развоја самоуправл.ања, у којој радннчка класа прсузима одговорност за свс друштвснс послове. ^а гкгпан развој, за Твоје ндсјс друже Тито. Мн радшши it друштвено-полнтичкс оргаинзанијс Индустрије вунсних ткапнна, конфекинјс п трикотаже „Бранко Крсмановпћ” нз ПараНнна, обеКавамо Ти, да ћсмо иастојати да се посгавкс Закона о удрсжспом раду спроведу у дсло. Још једном Ти. друже Tino, честнтамо усвајањс Закоиа о удружсном раду п празник нашс соцнјалнстнчкс самоуправнс н несврстане фсдеративие рспублнкс Југославпјс, 29. новембар, са же:вом да нам дуго живиш и да Тс здравље служи за даљс успсшно воИењс иашс самоуправне социјалистнчкс зајслниие. Радкици ц друштвсно-нолитичкс организаппјс Индустријс вунеппх тканина, кок фекцпјс п трнкотаже „Бранко Крс.маiiOBiih П up a 11 н н ИЗАОЖБА НАШИХ ШТОФОВА У САВРЕМЕНОМ ДОМУ УСПЕХ ДИЗАЈНЕРА ■ Посетиоци одушевљсни нашнм новнм артиклнма ■ Књига утисака надахнуНе за Од 18. до 30. повембра, житсљи Београда ималн су могућносг да посете нзложбу иаших нових тканина у просторијама Савременог дома па Теразијама. Ексклузнвни изложбени простор омогућио јс становницима нашсг главиог града и модног иснтра. да сс сусретну са најуспешнпјим крсацијама ткапина за сезону 77, које су дсло дизајнера нашс фабрнкс. Изложба није имала продај-. ни карактер, век је овакав наступ предузет да се ирикажемо мстрополи у светлу чнјн сјај потрошачи всћ заборавл.аЈУ* Домаћнни на Изложби били су, порел комерцнјале, и лнзајнерн па смо од н>их потраижли утискс пз „ирвс рукс". — Покалало сс да јс иптсресовап>с огро.мно-рскла пам јс Љубица КалабнН, руководилац -лЛ уЛ'Г^Г)Г: ■ Усвојсн јс Закои о удружсном раду и то је нова побсда радничке класс на путу оживогворења самоуправних соцнјалистичкпх односа ■ Прсдстојн нам максимално ангажовање на спровођењу законских одредби, које уносс новмне у друштвсно-скономскс односс радника у удружспом раду ■ О томе колико с.мо спремии дочекалп усвајањс Закона п ко ји су на.м задаци на њсшвом спровођењу у живот, разговарали смо са Момчилом ПавловиИсм, сскретаро.м Сскретаријата ФК СК, Миодрагом ПстровпНем. председнико.м ЈОС-а м Душаном Ружићсм, руководмоцем Правнс службе. — Одмах на почетку да кажсм, да смо усвајањс дочскалн потпуно нсспрсмш!. Истнни за вољу, нстто смо радили н сралпли, алн псдовољно. V тоkv годпнс закључнлн с.мо Спо разум о удруживању у радној органнзацијн, чијс су поставкс заснованс па одрсдбаф Дружс ПавловнНу, сскретар Секретарнјата СК рецнтс нам иешто о зу ко.муниста н Закону ружсном раду? као ФК Савео удјс прнменивање Закона v кси. Када ово кажсм, мисли.м неопростнв праувек проМомчнло ПавловиБ, сскрстар Секретаријата ФК СК — Дап каза је Скупштииа СФРЈ усвојпла Закон повембра |е извапредна победа ралннчкс класе. Доношсњсм Закона створсна јс оспова за даље организовањс акцнја, са да па ожнвотворс|ву спмоуп« равног соцпјалнсшчко! друштва. Осгварпвањс Закона прсдставља оргаппзовапу &КЦПЈУ свих органпзоваинх соцпјали стпчких снага са Савезом ком\ ниста иа челу, зпалачку прн mciiv његовнх одредаба - коикрстппм условк.ма. Савсз копусг иашпх радмика. стручиака, па п чланова СК, којн <у својим нсодговорнчм пона tuaibCM у oobciLv дпскусије око Наирта Закона пропустнли ла своји.м актпвннм \-чсшhe.M допринссу коиачном уобЈшчавању Закона. Пролустплп су велику школу упозиагања it лпчног попрпноса усвајању овог докумспта ол исма Закона о удружсном Мсђутнм, пракса јс всћ запа ча сс и овај акт усагласптн са Законом, пс говоримо о актнма још hiicy донетп. покатреба а да КОЈН Миодраг Пстровић, прсдссдннк Једннствснс организацијс снндкката горијскс важностн радпи* чку iciacv. Сада када је Закон усвојен не.ма више врсмеиа да сс жап: за nponyuiTeiiMM, iteio треба ojuiax iipitcryninii усагла1каван»у наше органнзовапосгн свнх nocrojchnx it будућнх аг.ата са одредбама Закона. To ће.мо п захтеватн прско органа улрављапа н друшх органа иа нпвоу ОУР-а и OOVP-a. Да би се Закои о удр\ жсиом раду дослсдпо спроводно у жнвог овог колекгива, по уt idy ла Савечцу CKViiurnniy формираћемо Комисију која he прдппи слролођеље олро даба Закона, онако као трсба ла се прпмешујс". 1ШО ф Дружс Р\/Kilin;, ва.ма као руководиоиу Опшгнх it правннх послова поставиИсмо пи гањс: Како је радна организаиија дочекала усвајан>с Занашс креаторс IBhxobo ласкаво мннебсњс нам јс всома значпло. Чулн су се разговори да иаши штофовн могу да сс поредс са најбољн.м снглескнм, а колнко је то похвално за нас можс да сс пред посгави. Заннмљнво јсда многн посетиоии мислс да ми пропзводимо само за извоз. a го јс 3acnv мунисга наше радмс организа* цијс he се боритп за доследио nouiTOBaiLc приниппа о нспрпкосновеностн права са.моуправљања раднпка срсдствн* ма у друшгвсној својини. али I) права оствариваља њсговнх обавсза п одговорностн према другим радниинма и друштву као цслинн. Да бц ово остварилп чланови СК н сви остаin радпнии морају бнтн довољно образовапч к нлиолошко-пилпгнчкп „погкованн'' како би својнм дсловањсм Momu утицати за што доследнн Сачинили с.мо и Наирт Самоуправног споразума □ стиuaibv и расподелн дохотка н расподслн средсгава за личнс лохотке. који иијс пп до данас усвојсн. Buuie iiirra смо сами ссби одређивалн рокове за усваја1ве Споразума, али увск смо проналазнли нскп „оправданн" разлог да го пс V4IIHIIMO. Л, свссни смо чни.сннце ла псдосгатак таквпх докумсиата ие упгчс нозитивno па pan и ООУР-а u Ралнс оргапизације у иелинп Још IIUCMO расчпстилп скономскс односс п iMcby OOYP-a, пако оссћамо да баш тн нсрсп лпсапи односн u<,\ieby OOVP ловоде н зо поремелаја \iebyљудсклх олиоса v колсктиву. Hero тако nticMO рсгулнсали односс нзмећу Раднс зајсдшг цс it OOYP-a, u cue to nanocif вслпкс штстс свнма пама ко« јп живпмо од овс фабрккс. љс свих субјектнвннх снага a v првом реду Синдпката. Главпа „битка" требало би да сс иоли у осповним организацијама синдиката. Ту сс треба вишс ангажоватп. јер досадаujibn резултагн иису задовољавајућп. Проблемс треба решаватн га.мо гдс оип пастају, па лииу мсста. Прсдседништво tpcoa да подржн напреднс акнпјс и дајс иницијатпву за |. .1,11 pa I. Значк, потребан јс ппгажованнјн рад у основним организаццјама, паљу тако и трспутнс како у рсшапроблематнкс, •npoooben»v ЗаконДо.шоли nt с.мо нашн ООУР-п к одлучнваљу немају oiuiKBv y.'iorv какву им јс За |<он о улр\'женом раду одрс* дпо. Мпслпм на одлучиваљс по скоро свнм niiraibinia всnainiM ia жппот п ра.п како ООУР-а, тако u раднс opiaint зацијс. V задњс времс у радној орапшзаш|Ј|! Јс Душан РужиИ, руководмлац Општих н правннх послова чонсги MIIOUJTBO одлука, крјс нпсу у складу са прописпма. Сви то io6po знамо. алп смо вринуbcitii да у оваклој снкачијн тако ноступамо. Да дпнн завршнм, можда бн јс правн излаз нз свсга овог. била јсдла снсргична акција свпх структура у колекtiibv ua npcBa3iria?Kcit.v постојсНсг стања. О Друже rierpoBHhv рсшпс нам нешто о задацима Снндн |-лта на спровоВсњу Занона у нашсм колектипу? Увојсц јс Зачоп о удргжепом раду, ла lie остапе мр1во c.ioBo па nannpv. иотрсбпо јс макснмално апглжова скнх опрсдбп. Сматрам да морамо обезбсппп onpebeiin број брошура, r.iKO <>и сс pa inulin упознали сп CVIHTHIIOM Захона о удру- /ксио.м рлду к повинамг којс он уносн у самоуправпп жи nd. Нриорптсгач зацатак на инвоу раднс оргапизаннјс јс i.apa ia норматпвчнх ака>а који he бпти у скпаду са Закопом. Мч нсмамо Стату г, однрспо посгојећи јс всћ олавно црсжпвсо своје постојање, п да нс причамо још о пизу аката којс треба тек израдиin илц постојећс усагласиги са усвојсним Законо.м. На крају, да Закон о уhocit многс подржалп. a нсдвосмнслено јс удружсном рад\ повимс. Да би га 1О иосг и обавеза, раднтп и боље ђусобпс односе. иам je дужмора.мо вишс уредити мсЧињешша јс да псрад и „црсживети" нрм ралу. перадннии неће Закон о улружсР. Милорадовић ла намењена, успсх јс и прско очсшшанм!. Овакав начии сусрега са потснцијалпим тржн штсм, могао би да посганс ipjфабрнци, уз услов ддбцјс га тргована. Зато сам мншљс1ва да ова изложба треба ца постанс траднцнонална н продајног карактсра. днцнопалан. да сс одржава послс свакс ссзонскс изложбе, ко је нравнмо за пашс курио \ Mcby посетиоцн.ма била јс н Маја Ковачсвић, днрсктор Центра за савремено одсвањс продајнн карактер иа мало. Посебно мс радује да сусми нентни стручпАци на пол.у тс кстила н модс дали всо.ма похвалан суд о нзложепим експо патима. Стскла сам мншљсњс да па пашнм ннгсрним нзлож бама у фабрици, ис добнјамо нравн суд од трговаиа који one н.ују колекцију. Тако да су арТИКЛИ осрсдњс ОЦСН1СНИ код пас, у Београду бнлн на првом мссту и обратно. Толнко смо чулн од наших Дссннатурс. Рска посстилаца, свпх узраста непрсстано јс тскла кроз изложбенс просторије. Mcbv њима запазили смо н нсколнко „старих” тскстичаца Мнлева Лукић, модни крсатор, чнјс јс дсло и аранжман такоВс је боравила неко време па Изложби: — СудеНи по реаговању оних, којима јс Изложба и бистручњака, а колико би трсбало да сс ослоннмо на мишлс п>а из кјбигс утисака остајс иа плаиерима у лашој фабрици. М. Мнлспковић ¥ НОВОЈ ХААИ МОНТИРАНО ЈЕ ЈОШ НЕКОАИКО МАШИНА. НА САИЦИ: ДЕТАА> ИЗ ОДЕАјЕЊА ДОРАДЕ (Спнмно: М. Милснковнћ)
СТРАНЛ 10 14 ДАНЛ ЕРОЈ 70 СА ЈЕДНОГ САСТАНКА I ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ ОБРАЧУН ННЈЕ УСВОЈЕН Стимулација ЈЕДНА КОРИСНА АКЦИЈА УСТАНОВАзЕНА ПРВОМАЈСКА ПОВЕАзА САВЕЗАСИНДИКАТАЈУГОСААВИЈЕ ЛКТНВНРАЊЕ 01ПИСЛ Главна тсма скоро свих састанака који сс ових дана одржавају у нашој радној оргаппзацији јс разматрањс п усва jaibc дсвстомсссчиог обрачупа. Тако јс б1шо н па састанку I 00 СК којп јс одржан 19 новсмбра овс годнне. Послс уводног нзлагаи>а о дсвстомессчннм резултатима рада радпс оргапнзацпјс, којс јс нзнсо гснерални директор, н дпскусије прнсутннх чланова, Ко.мисија за закључке I 00 СК допела је слсдсКс: Да сс перноднчпн обрачун за псрнод јануар — септембар 1976. годнне нс усвојп нз следећнх разлога: — I 00 СК јс стскла утнсак да мп v иашој радној организацији. н порел свих тешкоћа, нсмамо нп стручљака који бн пам моглп дати право стањс у каквој с ситуацији палазимо данас п каквс cv прогнозс за сутра. Кроз цсо материјал перлодичног обрачуна фнгурисви производи пашсг OOYP-a продати билл нашој Ткачнпцп или као преднво тржпшту. Пре ма то.^јс, у обрачунском периоду залнха својих немамо иикаквпх, а ипак, н поред успсшног рада, приписујс нам сс нски губигак од око 1,5 мллијарди сгарих дннара. — I ООСК сматра месечнн обрачун за нуар — ссптсмбар прстрпетн ТСМСЉИТС ла дсвегопериод ја1976. мора изменс, a стручни кадрови ако то нс могу да урадс, онда пска и себс пренслитају. УСАГААШАВАЊЕ ПРАВИАНИКА О РАСПОДЕАИ ДИЧНИХ ДОХОДАКА ОДАУКА Члановп Радннчког савета I OOYP-a ..Производња прсдива" на свијој ссдпици, одржаној 26. повембра овс годинс. раз.матрали су швсштај о деветомссечном посло вању раднс органнзаиијс и донслн одлуку да сс извсппај пс при.хватн I ООСК препоручује сви.м ра ДННЧКИМ савстима да усаглашавање правилника извршс нз примсрима I н П ООУР-а. Онп представллју всћину овс раднс органпзацнје, прсдстављају ком плетна два пронзводна OOYP-a носиоцс основне делатности па су на својпм радничким са встпма усвојилн Споразум о расподели лнчнкх доходака сз всома мали.м бројем предлога за измену, јер cv нмали пупо повсрсља у стручност људи ко in су се ангажовалп на израдн Нанрта Споразума. Прсма Одлуци о установл>ењу Прпомајскс повеље Савсза сипдиката Југославије, коју јс усвојило Belie ССЈ па послсдњој плснарној седници, ова Повеља he сс од иду11с годинс додељнвати основпим организацијама Савсза сипдиката и сипдпката, као друштвсно npiunaibc за резултате остварснс у развоју самоуправл.ања, за noBchaibc производње и продуктивностп и рада it оствариваљс принципа расподелс пре.ма раду, it резултатплш рада. Ова Повеља he сс додсллтвати и за резултатс остварспс у подизаљу животног стандар да, образовног и културног нивоа радпика, за оргаипзаццју заштитс на раду, развоју инвснтивне дслатности ц другс изузетнс резултате из делокруга акти вностп синдиката. Повеља he сс додељивати па основу ympbeimx крптсријума. Повел.ом he сс сваке годиис, поводом Првог Maja. из свакс рспублпкс н покрајппс наградитн по чстнрп органнзанијс Савсза синдиката и спцдиката, и го no једна организација из OOYP-a, no јсдпа пз OYP- -а. затпм по јсдна општннска оргапизацнја Савсза синдиката, односно општинска оргавпзација спндиката. Y јсдној години сс укупно можс додслитп 32 Повсљс. Иннцијатпвс за додељившБС Повсљс моћп he да лају органнзацијс синдпката у осповпим и другнм ор ганизацпјама удружсног рада, општинскс, меБуопштинскс и другс организаније Савеза сицдиката п сиидпката. Одлуку о томс комс he сс Повсља доделити, доносиће Beha Савсза сипдиката рспублика н покрајина, а лобнинпш Повс.љс lie се па свечап пачип про глашавати у Bchy Савсза синдиката Југославије. Имспа добнтпика Повел>с Gnhc објављспа у снндикалној штампп и осгалпм средствнма јавног иифор мнсања уочи Првог маја, Добптнпцнма lie сс уз Повел,у лодсљивати н плаксте као симбол Повсљс. ДИСЦИПЛИНА Y I OOYP ра_ рсч плаиирано, а плаи за 1976. годнну нисмо ии усвојнли па оргапима управљања. — порсд објапЈњсња днрскто ра приврсдпо-рачунског сектора, руководиоца Економске службе п пзлагања гснералног директора, I ООСК нс може да прихвати овакво псказано стањс за помси\тн oGpanviicKii пернод. Иллагап.е днректора I ООУР-а показујс .ia јс v нашсм OYP-у рад био всо.ма добар, залагањс целокупног осоојбд па завидпој впсинн да јс квалитст производа био доиар и ча јс произволша асортпмапскн н количински ypabciia онолико колико сс 1! тражпли; да су ШТЕДЊИ ПУНА ПАЖЊА I ООСК прспоручуЈс свим PV ководиоцнма радннх јединниа □ —.... Koiii воше наруцбнне делова. утспзилија и пбмоћиих средстава, као н у<. лутс другпх, да водс рачуиа о псопходиости и хитности no nix Наррчпто. сс апелујс иа потписивање и контролу радипх налога помоћпим делатно стима, којн су чссто псрсалнн п иапамет лати. На крају сс прспоручујс Рал пичком савсту I OOVI’ .i да се гпозпа са овпм закључцима 1 ООСК. ц да нх прнхвати у цспостн. Са Закл.учпима јс упознат и Сскрстарнјат ФК СК. □ АзУДИ II ЊИХОВЕ ПАСИЈЕ — За сада jeaiiini забављачи младих у Параћину — Радник Службс органа упраил»ан>а у ИВТКТ ,,Бранко KpcMajiOBiih”, бас-гнтара у Груии Суботље и нразпичке всчерц у Параћину, свакн пуг стављају младс ПараИина прсд дилемг КУДА ВЕЧЕРАС. Оснм бпоскопа а за нскс п задимљсна саза Хо тела „Славпја", прсостајс можда и једи.чн прави начин a то јс пгранка. Онн су павикли да их у сали дочекују звуцн модсрнс музикс са жпца.групс ,.1Јараки11ова дсца ", која сс јсдина труди да младнма пружи MoryliirocT \>i3iBaiba уз музику коју волс. ОстаBiiheMo проблем просторп* ја, којс за сад, ова rpvna плаћа пз сопствспнх пзво ра, да бн вас упознали са члановима са „Паракино* вом дсцом". Састав чланова јс псо.ма иитересаптан. Чинс га радiiimi! и студсиги. Слободан Стојковнћ, седи за оргуља- — Ко јс „огац" ПАРКИ HOB1 ДЕЦЕ 1 — Музика. Љубав прсма музиш! јс учнппла да bcIi седам годипа, са малим ијмснама у саставу, музицирамо прсд младима Параhniia и ис само ту всН п у MtioniM мсстнма шпром Поморавља. Осн.м пгранки наш састав јс нмао и нсколнко паступа на разним прпредбама. Наступ за свечану прнредбу за Празник рада, наступ иа ОРА Нпш '76. па телсвнзнји у смнснји „Поклопи сс и почпи", када с.мо извелн п сопствсну композицију „Хнмна Пара11ину". Оснм „Химнс" компоповалн с.мо још псколнко пссама а свс су one вс зане за наш грал и њсгову историју. Планови овс Групс су всзани првенсгвеио за просторпјс у којнма бп настуПаракинова деца ма послс обавсза на факултсту. За GvGibCBiiMa ic Мирослав БркнИ, раднпк ИВТКТ „Бранко КрсмановиИ" Драган Живавовић је такоВе стуаент а у оркестру п.сгов инсгрумснт јс соло гнтара. Најстарпјп члан орксстра је Слободан Копчар, баспста, радник Г1ВТКТ „Брапхо Крсмапо внћ" и паш саговорник. палн јер сала БиОскопа пи јс право pcmcibc. Две стотинс младпх ннјс малн број. Ha ibiLxoBH.M играикама дају себп одушка, уосталом, ангажовани'су тс вечсри, a it родптељи су безбрпжни ма колико игранкс пзгло далс. просто рсчено, чудне у очнма старцјнх. М. Миленковић Join v мају мсссцу на састаику Пословодног одбора раднс организацнјс са пословодиим одборима и главнлм мајсторима основних оргапизација удруженог рада, а у складу са закључцима Сскретаријата ФК СК, разматрана јс могућносз активирања свих отписа no завршном рачуну за 1975. годину. који су у многомс умањили доходак — фондовс раднс органиазцнјс за прошлу годипу. Послс дстаљног саглсдавања ситуацијс закључсно јс да вслики лсо отписа можс да сс активира, и зато јс закључспо, измсђу осталог, да сви одговор нп у фабриии, у складу са својпм овлашћовима и наллсжиости.ма прсдузму спсргичнс мсрс у инљу ликвидацијс залиха матсријала којс су. по завршном рачуну за 1975. годпиу, отпнсанс у врсдпости од 11.119.569,41 динара. Од тог састанка прошло јс шсст мсссци. Раднло сс доста, a no резултати.ма н солидио' Прсма нзвештају Набавнс службс до данас јс активиран иепотребан матсрнјал у виснни од 950.000,00 длнара. Ннтерссовало нас јс каквн су изглсди за продају прсосталог материјала до краја годц. не, ла смо сс обратили Миољу* бу Нсшићу, шсфу Набавнс слу жбс да пам нсшто вишс кажс о томе: — Нспотрсбног матсријала у магашту сировииа има врло мало: нешто боја и рсслова прсдива. Мсђутим, всрујс.мо да licMo и то до краја овс годипс продати. Вишак рсслова про лива всћ с.мо по други пут по нуднли разним организацијама рада, и очскујсмо да пам сс онс јавс, ових дана. Цснс по којима смо продавали нама не> потрсбап материјал, су днсвис тржишнс, наравно уз извсстап проценат рабага. Порсд овога, у протсклом псрподу продали с.мо и нске матсрнјалс нз граиа 114 н 117 (мо талнс гранс), псго по тржншШ!М цспа.ма. На крају још јсдном да по повнмо. да сс надамо да ћсмо по краја годнне „растеретити” скоро свс магашшс од испотрсбиих ствари. Интсрссоватка од друптх радних оргапизација пма, п сматрам да јс активнраљс отписа всо.ма корнстан посао”. ДА ДА П УГДЕДАМО НА КЊАЗА МНЛОША? Најмногољудннјп OOYP са највишс нрекршилаца Неоправдани изостанци, нсодговорност, учесталс крађе м па снље, нсзадрживо каљају част раднпх људи OOYP „ПроизВОДПД1 прсдива" Шта предузети V прстходнпм бројсвпма naan смо краћи преглсд днсцпплинс v OOYP ..Пропзвоно-услужпс делатностп” и у Радпој зајсдницн, хроппку пастављамо листајч liii заппсннкс са прс трсса Одбора за заштпту panних обавсза нашег првог OOYPа „Пропзводња предива”. Подсбеле фасцикле, ncnyibcнс ситпо куцапим листовима, исодољиво подссћају па бајку о прнпцу којп јс тражпо да ibcrouc изабрапицс допесу сву прашину пз кућа п кад јс за краљнтк' свога срца изабрао си ро.машпу лсвојку, која је једва скупнла нсколпко зрнаиа праПоражавајуНа јс чињешша колико ic младих ушло у зваппчпа локумснтд са прстрссл. Csaba, туча, педолнчно понаinaibc \’з пеоправдаис пзосгапкс чнпе огро.мпу већипу прскр шаја. Малп ic простор стављсп па распо.чагањс да би сс пзпсц| понмснкс свл ирскршноци. н н.ихови случајсвн. Да изпсссмо најрсч1гц||с прпмсрс нсuouiTouaiba норми, којс јс проппсало друпгтво и наша самоуправна срсдппа. Нс тако давно били с.мо v могуНности прнсуствујс.мо жучној пасправн на ссдпцци Радннчког савсга I ООУР-а, на којој сс оллучивало о будућно стн јсдног младог човска. Рсч јс о Слободану Стошнћу, panннку Припрс.мс скровика на радно.м мссту припрсмач мсша вине. Дуга нсторија јс прстхо днла овом судбоносном догаbajy. Сувопарним правним рсчп.ма у доснјсу стоји да јс Сло бодаи у пепиоду од 22. октобра 1973. до 1S јуна 1976. кажп»сп шсст пута. Опомсном, јавном опо.мспом. v два наврата умаљсњсм личног дохотка за 10 одсто, условним нскључсњем од јсднс годипс и опст опомспо.м. ИЗ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ Одбор за заштпту радиих оба всза у закгБучку њсговог случа ја кажс да јс Слободак Стоinnh нсдпсцнплиповап н да исrapiBiio утнчс на срсдипу у којој радп ц још — да кзрсчсне мсрс ннсу поправпо утицалена њсга. Haiutc, Слоиидан је, по Изречена му је мсра пскључсња из Раднс оргапизацнје! затим јс услсдила ссдннца Радпичког савста н вагајући аргу мситс, дслегати Савсга су одлучплп да пренначе одлукг Одбора. iiMajyliii у внду соцпјалистичкп хумаиизам и Слободан Стошић јс и даљс осгао члан нашсг голектива. Уз коментар да је Слободан млад човск, да пнјс увск лако месту. Рсч јс о Стојану Милсти* hy, погопском слектрнчару у Одсљењу камгарпа. ДОКЛЕ ТРЕБА ИБИ Y XYMAности? кошролисату узбуркану дићку крв, н --* ■— - - жсна шапса млада му јс нпак нру сад кад јс ,дотсMUiiiSib Кровови наших прсдионнца: „Y кошницм пчела има и трутова” пријави руководиоца Припрсмс сировина; — *9. августа 1976. нзазивао нсрсд, малтрсшрајуНп колсгс, — 29. ссптсмбра 1976. одбно на pcbcibc да ради прековрсмспо, — 24. ссптембра 1976. викао и свабао сс на радном месту, — и да ic 5. октобра начннио нсоправдани изостанак. рао цара до дувара” да сс поправи н рехабилитујс, јер како смо чули Слободан јс вреданм кад затреба ради за двојицу. Други кгфактеристичан случај који ћс.мо вам изнети, није всзан хировс младостн. Напротив, везаи јс за човска који ic у пашој среднни провсо 28 годппа на одговорном радпом Дана 24. августа 1976. године, будне очи портира Будс Боккha и уобичајспи иачил претрсса открио ic у испу Стојана МилегиНа два аутоматска оснгурача II два котура нзолир тракс. Уследио је прописани поступак послс чсга јс п званичпо утврБсно да јс Стојан покушао да пзпссс из радне оргапизацнјс .матсрпјал којп корис тн irpit o6aB.T>aiby свог свакоднсвног дсла. Одбор за заштиту радних обавсза изрскао је меру приврсменог прсмештаја на радно мссто са нспосрсдпом пижом нлн ИСТОМ (!) стручном спрс- .мо.м. Ова мера јс изрсчена узнмаjyhii у обзпр и ранијп прекршај радшпса (противправно присвајањс матсријала за нзраду траисформатора). Изрсчепа мера искључсњс пз раднс оргапизацпјс условно годпну дапа, која јс управо истекла, н одбралу Стојана Мплетпћа да ibcroeo здравствено стање ...,,iiu јс најбољс, поготов после опсрацијс чира прс 3 — 4 годинс".. и да од тада па на овамо није у стању да коптролшпс својс поступке. Оси.м овог, као олакшавајућа околност такође јс рсчсно да јс Стојан Мплетић добар, прпмсрап радник и да јс то доказано кроз 28 годипа свакодневиг проласка кроз капију пашс фабрикс. Нијс нам жсља да, од, и она ко мало простора у листу, праbilmo „судску хронику", напротив, много јс лспшс писати о људима пз нашс срсднпс, а има II таквих којима ии испосрсдпи руководилац не зна имс, всћ да се питамо: ДА ЛИ ЈЕ PYKA НАШИХ ЗАКОНА ДОВОЈБНО ДУГАЧКА? М. Милснковиђ ИНФОРМИСАЊЕ Са развојем самоуправннх друштвсно-скопомскпх односа развијала су се задтвих година и средства ппформисања у органнзацнјама удружсног ра да. Наиме, у овом трснутку у пашој зс.мљи постоји прско 2.000 листова радннх колсктива чији всликп тнраж прсдставља снажну базу за стварањс једн нственог систсма информисања радног човека. Свс важнлјс мссто које пифор.мисањс заузима у жнвоту и раду једног колсктива је рсзултат већг брпгс и ангажовања лруштвено-политнчкпх ор гаппзација поссбно Савсза ко мукиста п сипдиката, као п самоуправнпх оргаиа на орга низовашу и vnanpebimaiby нв форматнвнс дилатности. Али, док су глобалнс оцспс о развоју овс дслатностп у прпвредп позитивне н паговсштавају нове импулсе, ипаксу прпсутне и супротне појаве Мада је прсовладало мнтљеibc, нароч1гго v удружсном ра ду, да је успешно ннформиса ibe најзачај1П1|и фактор само улравног одлучмвања, има )ош срсднна у којнма сс уставна начсла и ставовн појсдлнпх полнтпчких борума о инфор мисаљу споро спроводс v жи еот. Послсдпие сс најчсшпе ис пољавају у успорспом ритму развоја самсгпрашшх одчоса, важног чиниоца напретка ор ганнзација удруженог рада. Сасвим јс сигурно, а го јс и потврђено и на недавном савстоваљу о тој тс.\ш у Прнврсдпој комори Југославпје, да постоји изражена спрс.мност ца се постојсће стањс мења. Тим пре што олредсљењс Са всза комуписта Југославијс у овој областп своју пуну примс нљивост палазе у Закопу о удружсном раду, у комс је прс ко 50 одредаба nocBehcno и.чфор.мисатву. Y гштерссу ефикаснс и пра вовремснс м-чформацнјс истак нута јс потреба да сс порматив па акта у основним органпзација.ма удруженог рада усагла сс са поволасталим задаци.ма, којп произилазе из Закона о удружсном раду. To практич no значи да самоуправним спо разумима о одруживању ста тутима. правилницима п другим норматмвшш актпма трс Ga јасно п прсцпзио, па пачс лпма Усгава и политикс СКЈ. фор.мулисати \логу информпса iba у OOYP-пма. УтврБнвање места, улоге, задатка п ппогра мскс копцспције. инфор.матпвна дслатност бп постала обаве за свпх раднпх л.уди. ЛИСТ „НАШЕ ДЕЛО” ypcbyje Сл. пнформисаша ПВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН" Параћмг
БРОЈ 70 14 ДАНА СТРАНА 11 ЗБОГ ЧЕГА ТОЛИКИ ОТПОР ■ Како разбнти сумњу у псопходност рационализације мреже основнлх школа у нашој општнни? V разговору са Мнодрагом Радовоновићсм, сскрстаром Зајсдницс за основно образовањс ц васпитанл, дотакли смо и jenny вео.ма акгуелну тсму: рационалнзацнју мрсжс основних школа на теоиторији општине. Ова година јс, нзмеђу осталог, бнла значајна и због тога што сс енергичније кренуло у друштвепу акцију да сс мрсжа ссоских основних школа свсдс на разумну меру, да будс, пре свсдужсннм боравко.м, са стручним иаставничкнм кадро.м који бн пуни ангажман посвстио савременој педагогијм. Како по.миритн тс протнву г . . . . речностн и савладатн неоправ га, рациопална и прилагоБена ланс отпоре? Ако у овој акии могућлостнма друштвено-поли- ји Гчсствује само јсдна стрз тпчкс заједннне. да одговара , . « • ■ ВЕСТИ ИЗ KYATYPE I । Аматерн нашсг Позорпшга нмали су част да својом прсдставом „Бранитс љубав" отворе веома иитересантну н значајну традинионалну маннфестацнју под називом „Масукики позоришни дани" у Великој Планн жоји су посвећели 29. ловембру и 22. децс.мбру. захтевнма савременог педагошког рада и да одговара интерссима гченика н шнховнх ролитеља. На питаље: како сс рсалнзује програм овс акцпје, олговор ic катсгоричан доста споро, нма доста отлора по сслима! Нсшто од овога треба пра вилно схватнти: школе су по сслн.ма традиција, обележје по еебнс друштвенс атмосфере, културног и јавног жнвљен>а. V тцм, у већини случајева, тро шним зградама, уткане су дсцсније рада, различита детик*- ства. снови и идеали. Отуда се временима чула граја и жагор. ,.i учсствује само једна стрз на, v овом случају Заједнипз с.мпрсни гласови просветних Месна заједннна села Шалудовца чинн огромне иапорс да и поред тсшког материјалног положаја изнађе могућност да младима омогући сусрет са иово.м књигом. Скромним учешћем од 1.000 динара уз помоћ Матичлс библиотекс они су обновилн свој књлжнл фонд са педссетак интерссантннх наслова. С.Ј. радника су се уклапали у пасторалну атмосфсру минулих врсмена. А она су сс изменила. Чвњсницс су тврдоглавс: свс је маibif број ђака, п к просветнич радника по селнма, савремено образовањс тражи улагања у стандард, а данашњи основац нећ будући пољопрпвредннк. mile обично „ђачс v опанцима” всћ будући пољопривредннк, радннк н ннтслектуалац који има одговоран задатак да самоуправљање изграђује. A то јс могућс ако сс он образује к васпнтава у већнм образовннм центоима са комппетннм оановног образоваља и васпн тања, онда ће то бнтм у већнин случајева „сизнфов посао". Дру штвено-политнчке организанијс морају да буду начисто са оваквнм програмима. оне треба за буду помоћ просветним радмицима у организоваљу модернс школе па и по нену да у сслу нс буду и.мали школу. To подразумсва акнију V складу са самоулравном праксом (на ску повима у месним заједнииама, на састашшма делегација. И> вршног одбора, скупштине самогправне пнтереснс заједнпце). А времс ћс показати шта је v овом случају било оправлано. Из т”х пазлога отпорн ни су потрсбни. Сннмак са свечанс приредбс прије.ма ђака — првака у Савсз пнонира у ОШ .Дадојс домановнћ” ЗА ДАН РЕПУБАИКЕ П01ННУ новнх ПИОННРСКНХ МАРАМД Да се вр Даи других среднип што свечаннје просла Рспублике, порсд низа активлости, у нашој је вслики акценат дат прнјему наших најмлаћих Савсз пиоиира. Ос.мишљењу н прнхваћену Y ак цију на састанку директора основнвх школа са прсдссдни ком OK ССРН. Мнлошем Дра куловнћсм, школе су реализопедагошким фундусо.м, са проYMECTO КОМЕНТАРА OPW ИМИ ЈОРАВЦЕ’ Схватајућп важност и пот ребу народног зајма пошли с.мо на ндеју да прнпремимо једлу приредбу под назнвом „Моравни за Мораву и ауто- -пут" да одржпмо пеколико музичко забавних всчсри н концсрг npnpebyjcMO за тридесетак људн нз Рашевице илц за пецссетак н>нх из Дон»ег Вндова. всћ за једну шиПРОБАЕМ СЕОСКИХ БИБЛИОТЕКА ш in an J tai...? П Пасивност и мала одговорност мссних заједнниа, а поссбно омладннских оргаиизација по питању сеоских бнблиотека Е Решсњс овог пнтаља захтева једиу ширу друштпсну акцију Наша општина нма релатнвпо развијену библнотечку .мре жу у селима. Од 32 сеоска насеља, у дсадесет ссла књнжнпис и читаонице. радс Ис целокунан приход дамо регуланију Моравс. Савс Дунава и изградвБу ауто-пута. Ова хумана манифестацпја јс добЈпа подршку од свих дру штвено-политичкЈ« организаш! ја н установа. и уз mhoio зачагања н великих папора прнпремили смо један сасвим co лидан коннсрт. Напомекућу да су припреме року масу. Питајмо задужепи ; пн жпвот о.младина? сс, сада, гдс су ти другови за култур својнх села, где јс Зашто сс бринути за развијањс културног жнво та ва сслу, кад га они не жслс, пли можда нс у оваквом внду? Можда трсба тражнтн приступачннји. разумљнвнјн програм, јер песмс којс су тс вале на свсчаностн.ма за прилику. Договорсш! програм свс ту шко ле су извеле веома лепо, до праве свсчаности. Но. остајемо са утиском да јс маштовитост организагора у школи „Бура Јакшнћ" доприиела да стварио то буде л изузетан дожпвљај. Учнњеио јс свс да биду1ш илонпри схватс да су баш тпна условн у којима сс ради су разлнчнти, а пајвсћу одгоDopHocr поред Матнчне бпблиотекс ,Др Внћентнјс PaKiih" пмају мссне заједницс и дру штвено-полнтнчке органнзанп« је. Паспвпост јсднс од ibiix, повлачн мпогс свидснтне ло следиие. V знмскс всчсрп. кад су ста новници наших ссла маљс антажованн пољскнм радовима, npyrosaibe са књигом н штам пом јс најбољн впл iwixonoi и стручног, и идејпог, и хума ног образопања. Нешто внше од 10.000 кп.и га, углавном лотрзјалих од употребе. и бројнн захтеви да чптаоиа будс што иише да у чигаонинама буде што вишс пових пздан.а показују да иниретплалама и ОСВ. OK ССО, OK ССРН, Заједиица за фнзн- «ку културу н други. Удруже ним напорнма л.удима у нашнм сслпма омогући.чн бн да свсстрано пратс догаВајс у они слављсннии. да јс свс срганпзовано због и>нх п су они у центру пажљс. TO нашем жквоту. Нешто вншс терсс постојп, и ooaueiyjv матнчну бнблиотску. и СИЗ културе и меснс заједниие да зајсдничким напооима овај проблем. Истппа књигс из дана v дан реше цена расге. али треба имати разу.мевања за свс опе којима јс кн.нга v савремсном животу пе само приручник всћ I! потрсба. разумсвања, до сада, за овај проблем нмали су Савсз рсзсрвних војлих старсшлна, Агроскспорт it Фонд за унапрс* beibc сточарства. Напо.мслпмо још л то да пајбогатпја н па|бројнпја се ла као што су: Стрижа, Доњс Видоно н Буљане не показују пнтерес за својнм домовима културе, а посебно својп.м бмблиотскама створс потрсбне услове за рад. у времс када су неопходнн. Овај проблсм uch гошшама носгојн. љсгово решаваљс захтсва ширу друштвену акнију, а посебно ангажоваже мссних заједннца, Матичнс блблиотске н омладлнскпх оргаплзаиија. Било је ту много значдјнпх детаља почсв од истакнутих рсчи друга Тита пнонирнма, дизања н поздрављаља заставс пиопирског одрсда уз звуке трубс I! добоша, преко говора старијлх другова пнонпра о успсси.мл п.чонпрског одрслаи могућностаМм за лнчну афпрмацију поједнпана у iucmv, па до свонираља дожнвљајл из рата и допрпносу нпопира у борби за слободу. о чсму је говорно госг — бопац, у шко лп ,.Бура Јакшпћ” потнуковник Никола CfojaKOBiili. a ' ЗАДЊИ СТУБАЦ MfCTA НМА - УЛАЗННЦА НЕМА У угорак 23. новембра у ссии Градско1 аматерск.ог позоришта одржан је кок-1 церт ,^Лоравци за Мораву и аутопут" и целокупна добијена новчана сума дата је за заја.ч. Тс всчери једном ceheM броју зашсгсресовапих, који cv желели да купс улазнице и присуствују конисрту на шалтеру је рсчено da их euiae нсма, уз образложењс да су дате снндикагима радних орга низација за њихове раднихе. а да је један мали број који ic био v слободној про даји eeh распродат. Настало ;е хбећивање са девојкама којс су стајале на улазу да дозволе улазак бсз карте, надају!ш се да ћс сс наћи бар неко слободно мссго. MebyruM све оне који су успели da yhy, на сај нанин, чекало јс вслико изнекаНење. Слободних Ateста је било, чак, ц да се бира. Док‘ размишља^чо ко је оаде затајио, да ли они коin треба да водс рачула да \'лазнице сгигну у праве рукс или они који cv купо впном улазница обавезали себс да присуствују једној оваквој Јшишфестацији, мо рал!о da се cccinto npenv intx дворана за време госто6aiba неких извоћача народне мхзике чз Београда. Да подсетп.чо да се овакви случајсви нс дешавају први пут. У бремс кад се уеелнко ioeopu да к\'лтуру треоа иреближити што вшие падга треба \K.bV4uru v сва културна .-(jueaiba овакви ирпмсри пас паводе на размимљање о томе. да ли то чшшмо на ирааи начин. За сада на.ч остаје да оеUQ da v6\'d\‘hc nehe виme 6UtU O9OK0UX случајсва и lltl . L(iia нећл 11\нити iipooaTtiAt хлазницама eeh публиком. М. Ж. Љ. С. школи „Стсвап наш ifcraKHy'ii Јаковљсвић" револуцлонар Бураћ Jonaiiiih, као и сзеча иог aeaiiBaiba марама. У оквнру овог програ.ма прс дстојн п с.чотра пноппрских одрсда за Дап пиолира, 27. дсцембра, кала he пм сс омогуНити да cl?ic своју праву прнпадиост ic.uioj цнвној и масовној дечијој организацији. Тако је тридесет трећи рођен дан наше Републике постао богатпјн за бсзброј црвеннх пионирских марама, пионирскнх одредз. за безброј пиони ра — Бака првака. С. ЈовановлИ трајале више од месец дана, испланнрано је свс детаљло, одабрана су села у којима he се гостовати. мислило се о свему и свачему. Благоврсмсно смо обавестили јавност н поменути коннерт реклами рали путем плакета, штампс II Радио Светозарева. Улазниие су биле обсзбгђсне п датс мссним заједнЈшама (за Panicвицу јс тражено чак 800 комада). Очекивали смо да ова хумана манифестанија добије всома шнрокн публмнитст, поготово у ссоској средини. Алн, сва та наша очекивања сс ии су обистинила. Гостољубнвост и заиитсрссовалост села су нас разочарала. Надали смо сс да he одабрана Рашевица и Дон.с Видово, једла од нс1шх и развнјсних ссла са солидни.м условнма н потрсбама за културним животом знати више да нснс наш труд и рад. Мећутим, иста сликд у оба села. Хладио, запуштено п нсypcbcuc салс, нсодговорност самих прсдставника задужсних за одржаваљс овс прирсд бс, минимална поссћсност, noмерсње на.Ј11ачених тсрмнна по вшие од један час због чека и>а публнкс. Многи су ималч прсча посла, лису жсљни забави, ibiiма ова акццја пс зпачл ништа. Нис.мо и.мали намерс. ни ти смо лак жслелн да ooaj Грула учссннка на концерту ..Моравцн за Мораву и ауто-пут" (Снимио Горап Снмип) РАДНИЦИ — СТВАРАОЦИ Уз замт н тадахнуће СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР ЗА УЧЕНИКЕ Y органнзацнји Самоуправнс итересне заједлнцс основног oopa toaaiba и васпитан»а и Музнчкс шкорс 9. лсиембпл v нашс.м rpaiv гостоваће Иишки с1П|фонијски оркестар. То.мпрн лико.м <а учелике основпнх школа. VII n VIII разреда одр жаће се два педагошка часа v сали Градског аматсрског позорншта. Циљ часа ic пружање Moryh пости учспнцпма да внде, чују. да сс поближс упознају са СВИ.М ггдачким. дувачким мнстру.ментима и удараљкама са тпмпанима, да сву ону теорију коју су научилп на часу внлс it у пракси. Да папо.мснсмо ла he сс уз днрпгентску палицу Владнммра Сердара извести дела Барановића, Штрауса п Сутса, а о многостраној користп овс манифестације не треба нн говорити. печери псванс њнма ннсу доступне („Ој Мораво, мојс ссзо равно”, „Играли се врапи Koibii", „С оне страис Моравс*' м др.). Hano.Mcnyhy да јс одржапи концерг, истог садржаја л квалитста у граду дожнвсо другачнју судбину. Сала пупа, тшвнпа. Уживало сс баш као што тскст режијс ла крају концсрта кажс: Поносн сс По моравл/С цело што рхшмо, с Пссмом сви вссело, а бурни аплауз на крају јс дао онену и квалитстлости и садржајпостн нашсг програма. Јован Милосављсвић, директор Музнчке школс Примср Шалудовца који спа да у наЈСнромашннје село name општине показујс да добра вол»а it разумевањс могу да поиеде снромаппво. Скромннм средствима опи бар са no нсколико наи >ова обпављају свој књижнн фонд. Насулрот ibii-ма Забрсга јс своје лепс просторнје у којнма је бнла смештена бпблиотека прстворила у кафану, јер нмају тако „вшле користи". како па.м рскоше у Месној зајсдницн. У читаоннцс нашнх села noлази просечло од 4 до 6 паслова ллсвпс и нсдељнс псриодпкс. Камо среће када бп се том напору матичлс библиотс кс придружнли одговарајућнм У маси радппка која свакодневно жури да стигпс и заузмс место поред својс машинс у „Јсднпству" пала- ■ liiMO II Србољуба Јоваловнha, младог ВКВ тскстшшог мајстора. Овај млади човек нам јс показао да и машппа са својом буком можс да будс пзвор инспирацпјс да би сс обпчла свакоднсвница преточила у стнх. V то с.мо сс увсршш кад пам јс листао својс свсскс пунс пе> сама роВолпх свуда и па сваком .месту, Нска од н.их је pobena баш у фабрнчкој хали, пека у трснуцнмл одмора. пека у позпе сатс непроспаваннх поћп. Србољуб јс почео, како сам каже, да записује својс песме од 1968. годинс. — Ппше.м за себс и своју душу. Стнх ми јс послужио, да том кратко.м и сажсетом рсчслицо.м искажсм оно што мислим, occha.M. впдлм.. Животнп пуг. свакодпсвлицу, успсх п неуспех у живогу, човскову истраЈност, покушавам ла преточим у лепу песничку реч. Нсмам нски одрсБсни систем Пишсм о свсму no мало. У мојнм псс.ма.ма провсјава н л.убав п рефлскслвност, свс завнсп од трепутцс инсппраиијс, од падахпуђа. Сазпали смо да сс Србол.уб бави п ликовцнм стваралаштвом. поссбио волп иортрстс. Са пупо топлипс јс причао о ссбп п својпм друговнма песшшнма, радницпма, алп и са паломсном да треба мало вншс посветитн лажљс радничком стваралаштву. — Песннчка лнга је нсшто изузетно. Требало би што чешће окупљати те младе људе, чути шта су опп паписали, јер то јс потврда и провсра. Јавносг обавезујс човека да imuie, поручује на крају овај младн лсс1IIIK. С. Ј. СВЕЧАНОСТИ ЗА ДАН ЈНА Уз прославу 22. дсцс.мбра. Дана ЈНА. Дом JHA v сарадњи са Библиотеком „Др Bnhenriije Ракић” распнсују традпциопалнн конкурс за срслшошколнс па те.му нз живота и рада ЈНА. Победнкии са овог копкурса учествоваћс на конкурсу Бсоградскс армијске области. ПрндружујуИи сс прославк Дана ЈНА СИЗ културе отвориНе изложбу кеоампкс створеис у оквнру манифсстацијс „Мермер п звуци" v АрапБеловцу. Исто гако у част овог значајног датума Зајелница културе отворлће изло* жбу уметпичке фотографијс Миодрага БорВсвнћа, рспомнраног умстннка за ову интерссачтну уметлнчку област.
CM o MHW 1УЛПМ »»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»(»»»I СРПСКА ЛИГА „ЗЕЛЕНИ“ ИГРАЈУ • Мајданпек: МАЈДАНПЕК — ЈЕДИНСТВО (Параћин) 4:0 (2:0) Стаднон: Мајдаппека. Глсдалаца: 1000. Стрслци: Caunh у 8. к 63., ЗирајсвпВ у 12. и Maiaруга у 70. за Мајданпск. Судија: Караћ (Нпш) — 8. Жутн картопи: Casiili (Majданлек) it Цош<11 (Једннство). Једннство: Богосављевић 6 — Jopaiiomih 5, В. ПстковпИ 6 — Да.мљаповпН 7. М. ПстковнИ 7. ПелнвановиН 6 — М. Mtuuthcвиђ 5, РадосављсвпН 6 (Момчиловнћ), Д. МплнИсвнИ 6. ЦоннИ 5 (МпливојсвнН) и Цскнћ 7. Играч утак.мнце: Савић (Мајданпек). Јединство јс п на rocTonaibv у Мајдаппеку претрпело тежак пораз. Интересаитпо јс напо« менутн да јс ово ncli четврти сусрет кбјн ..зелени" губс овпм резултатом. Иначс утакмина v Мајданлску опиграна јс па тешком, блатњавом терену, гдс • Параћин: ЈЕДИНСТВО — ЖЕАЕЗНИЧАР (Зајечар) 2:2 (1:0) СПАСИАИ Б®Д Стаднон: Једннства. Глсдалаца: 500. Стрелцн: Богосављсвић у 43. (мз јсданасстерца) н М. МнлнНевпћ у 88. за Јсдипство, a Ри стнћ v 60. (нз јсланасстсриа) и СнмончнИ v 80. за Жслезничар. Судија: СтаниН (Гуча) — 5. Јсннство: Богосав.вевић 7 — В Петковпћ 6, Јовановић 7 — Да.мњановпћ 6, М. Петковпђ 7. Пелпвгновиђ 7 — М МилнИсвиК / НеасљковнИ 6 (од 46. Minivri- Момчнлови’1 6). Д. Mii.iiihcBub 6. Coiinb 6 о i 82. Цсклћ —। 1« Боглаиови!) 6. Играч утакмнцс: Стојановић (Жслезничар) Јсдинство imie успело ла савлала noeai.miv у Лнгн — Железннчар п Зајечара. Бпла је го вео.ма аштра гтак.мниа по терслу прскрнвепом снсго.м н ледом. ..Зс.1С1пГ' cv игралп iiicvBiiuje чјпвозно. uan ianii стихнјскн гако ла cv сс прсл крај сусрета нашли у слтуаиијц да сс гпчсвшо боре >а бол. После rM.iMolinocTii iiutuer шма v 43. Miiuvrv пошто је па недозвољч. । начнп засхтављен v шссии1 *78cicpuv Жслезинчара, Даппло Мплићсвиђ ло cybcii ie јеланаестсраи за наш 1н.м. Најстрсжг казпу чешто ie претворио v го i п на овој yiaK-мнцн даш најбољп итч — голмал Богосавл>ев11ћ. Жс- .лезнпчар јс из^слначно ria готово’ ндснтичан пачип Y 60. минуту v ка-зпсном про. ropy Јсдипства обсрсн јс ТобошаТИТОВО УЖИЦЕ САОБОДА — ЈЕДННСТВО 4:1 (1:1) НЕДОПУСТИВО СААБО Стадкон: Слободс Глсдалаца: 800 Стре.ши за Слобо ду: Б. 3. Всселиновић. за Јсдннство: Дача Мндићсвнћ. Судпја: КомаднК (Београд) 7. Жути картопн: Живковнћ (Јсдинство). Једкнство: Pajuh 6. ЖнвковнН 6, Јовановић 6. Дамњановић 6. Пегковић 6. ПслнвановиН 7, Д. Милнћевић 7. Недс.БКОвић 6. (Мплпћевнћ М.), Богдановић 6, В. Пстковнћ 6 и Цоннћ 6 (оцсне тренер Цекић). Послс краткотрајног ислнтивања н неколнко неуспешннх акинја са обе стране, почстак јс прнпао Јединству. И v TpcuvTKv кал сс томс ин ко пијс иадао, гостн сасви.м за служно долазс v вођство. Домаћл нзненаБсцц гот^м гостнју, почнњу да нграју жустро, агрсснипо каки бп што прс изјсдначнли рсзултат. To им нај зад н успсва тако да сс па одмор одлазц са резултатом 1:1 МсБутим, гостп v наставки шрају мсдопустиво слабо. И. колнко заслужују комплнмснтс за првп дсо утакмицс, толису се сложпијп домаћнии бо- |>с снашли. Мајданпек јс веома брзо дошао у воБство и ncli послс 12 мнигга игрс домаГш су водили са 2:0. Тск тада јс наш тпм занграо борбсипјс н прелузнмљивијс н vcnco да постанс равпоправап противник. Тада су створсис и лвс лепе прпликс да се резултат смаљн, алн су стрслпп, „зсленп.х" били пепрсипзпи. Ако ’с нада н постслала опла јс све бнло рсшено у 63. мппуту кала ic пзврснп пентарфор домаћн.х Савнћ постигао п трећп гол за свој тн.м, ла бп сулбину Параћпнаиа запечатно Матаруга у 70. MinivTV. На крају вал,а копстатоватп потпгпо заслгжсну п \ белљивг победу ло.маћих фулбалера н join јсдпу бледу игру Јсдинства. Слободан ДрагутиновнИ рсвић. опст јс СтанпБ досудно пенал, а снгурни рсализатор био јс гол.ман гостнју Ристић Ново узб\ ђеље п правп шок на ciainoiv \ 80. mhiivtv Жслезничар је оллично лзвео коптранапад пс левој сграни. хбачеиа јс лопта v среднну глс Сп.монччћч ннјс бнло тсшко ла глапом поголп мрежу крај iic.Mohiior Богосављсвића. Kana сс Bch чинпло па lie победа прппзстп Зајсчариима, Mn.iQiii MiniihcBiili ic пз:слпачпо. ГЈграо сс 88. минут н сви фудбалсри Јс шпства крепг тп су v иапал. Олбрапа госгпју кратко јс олсила icniv чабаMciiv лопту. натрчао јс Мнлићевпћ и снловитпм ударием погодио мрсжу. Сгсрст ie протскао у оштрој игри која i? па момснте прслазлла гратише дрзвољсног. Чпни нам сс ла је главпм арбнгар СтаппБ крнв за овакав развој aorahai;. јер пнје благоврсмепо кажшавао rnvoocr. Порел овога Crannh је био доста псспгуран и псодлучап тако ла cv чба тнма с право.м нсзадовољна њсговнм cybcIbCM. Слободан Драгутнловић ко впшс п прнговор за наставак. Просто јс нссхватљнво како јс овладала бсзвољност, тако ла ломаНп брзо долазс у вођст во. да би на крају победнлн пндпстаннрани тим Јсдннства чак са 4:1. Оправдаља за овако слаби наставак исма. јелино што је врсдна помсна да јс код стања 1:0 за Јслинство у првом пс .1V утакЈиицс суднја пропустио ла досудн чист јсдапаестсрац за .дслсис”. С. Д. ШАХ Бумне - АРУГО шоховско седо ПОЈЕДИНАЧНИ РЕЗУЛТЛТН РЕВЛНШ МЕЧА БУЉА HE — ПАВЛИН 95:65 Мнловановић Б — Капелан М. = 1/2 — 1/2 Марннковнћ Д — БожпВ С =1—0 Pajnli Б - То.мстиН A. = 1/2 — 1/2 Радовап9’?к1| Љ. — Пстров М. =0 — 1 ДобросављевиВ Т. — Спасовски 3. 1/2 — 1/2 Мплетнћ М — ЧејпБ Д. = 1/2 - 1/2 Лазарсвпп Ж. — МнлојевнБ М 1/2 — 1/2 Мплошепи!! Р — Колев Б. = 1/2 — 1/2 MapiniKOBith Р. — Божпћ Ж. 0—1 МихајловнН С. — ПсрпИ X. *= 0 — 1 Јуннорк: Раклћ О. — Грек О. 1/2 — 1/2 Мн.хајловић М. — ВељпП В =0—1 Богосављевнћ М. — I рск Ј. - - 12 — 1/2 Светозаревнћ Д. — СтефаповиИ В. — 0 — 1 Pa louiCBiih Б Бућкаш b 12 — 1/2 Глигорнјсвчћ М — Божпћ Љ. =0 — 1 © Параћин: БОРАЦ — ТЕМНИИ (Барварин) 8:1 (4:0) „Сташрци" заблистали Игралннпс: Текстилца. Глсдалаца: 100. Стрелци: Харазпн 3, Стојаковпћ 2, БорБсвпћ, MhiuhIi ii fjoicnh за Бораи. а ЖивковнН за Tc.Miiiih. Судија: Каапјевић (Крагујсваи) — 7. Борац: Бркпћ 7 — СевиИ 7. Mii.reiiKOBith 7 — Бокић, 7. Гвоздеповић 8. НнколпН 8 — Мишнћ 7. СтојаповнИ 8. БорћевпИ 7 (Kojnii 7). Цс ровић 7 (Јовановић 7) и Харазпн 7. Тек у последњсм колу „стакларшГ су показали ЖУПА — ТЕКСТИЛАЦ 1:1 (1:0) Игралиштс: Жупа. Глслалаи “ 500. Стрелци: за Жупу — Јовапов1<11 а за Тскстилац — CuairioBitb. Судија A. JonaiioDiih (Крагујсвац) 7. Тскс1 нлаи: ДрспозаковпИ 6. Mu jcritli 7, И iiili 8. Псpnli 7, ЈовановпИ 7, Зелжоnub 7. TomiiIi М. 6, (Жпвковић П — ТодоровнИ 7, Стап kobhIi 7. СманловпИ 7. ЖнвkobiiIi I 6 (Eornanomih —) зцснс — трснер С. .МихајлоBllll. ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ФУДБААСКОГ САВЕЗА ОПШТИНЕ ОТПОЧЕЛЕ ПРВЕ ПРИПРЕМЕ ИдуНс гоцпне навршава сс тридссстогодишљииа оснпваља Фудбалског савеза општннс. Тн.м полодол* 23. повембра одржап јс проширсп састанак Сскрстаријзта на комс су Формнранс компспјс за: компсија ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА АИГА ИЛИЋ СРУШИО КРАГУЈЕВЧАНЕ ПАРАБИН: ТЕКСТИЛАЦ — КОЛОНИЈА (КРАГУЈЕВАЦ) 3:0 (0:0) Игралиштс: Текстплца. Глсдалаца: 300. Стрслцн: ИлнН 2 и М. То.мпћ за Тскстнлац. Судија: КонстатиновиН (Крушсваи) — 7. Црвсни каргопи: Јоваповић и Д. Томић (Тсксгилац) к Каравпдић (Колонпја). Тскстнлаи: Дреповаковнћ 7 — МнлстиБ 7, Д. ToMiih 6 — Перић 7, ЈовановнИ 6 Всљковпћ 7 — М. To.mli 7. ТодоровиИ 7. CraiiKOBiih 7. С.манловнИ 7 и Илић 8. One nc: трснср C. Ми.хајловнИ. Играч пакмицс: Илнћ (Тексгилаи). својс право лндс После одлпчне пгре npociu су декласирали веома слабс гостс из Варварлна. Врслп ncrahii да поред осам голова нападачи Борна, нису нскорнстнлп јсданасстерац ii да су пропустнли још нсколпко повољннх прнпика. Алн ваља нстаћи ла су п го сги нмали својпх шанси, тако да јс свс то допрппсло да малобројпп гзсдаоип впдс јсдну днпампчну н заПНМБНВу борбу. С. Д. МЛАДОСТ — 13 ОКТО БАР 1:2 (0.1) Игралншгс: Младост. Глсдалапа: 200. Сгрелин: за „13 октобар" — МпљKOBlih и МнлаповиН а за Младост МнхајлопиИ. Судија: ГрујиН (Свилај иаи) 7. 13. октобар: МарковиН 8, H.-mli 7. AnbCJiKOBiih 8. БогдаповпН 8. Ша iCTiih 7, РадиК 7, СпмпН 7. Мнл. kobiiIi 8, Kociiih 8. Ннко-iiih 7 и MnaaeiiOBiih 7 (Мнлановнђ 7). за јубиларну прославу, за издањс монографнјс, за отварап.с докумс!1таркс изложбе, за јубпларпо такмпчсљс, пнфор- .Miicaibc п комисија за додсљпваљс прпзнања иајбољн.м Фудбалсри Тскстилиа забелсжпли су впсоку побсду над солидпо.м скипом Колонијс из Крагујевиа. Би ла је то једиа од пајбољпх играча „Штофариа" иа домаћсм терену п резултат нијс нзостао. Огпор гостију сломљен јс у П полуврсмену када је расположенп ИлиИ постигао лва всома лспа поготка. Тампу .мрљу на сусрсту осгавило јс исспортско nonaiiiaibc Јованоonha п Драгпше Томпћа нз Тскстнлца п Каравидпћа нз Колоннјс, којс јс судија Констатпповнћ сасвнм оправлано нскључно. С. Д. I------------------------------------------------------- --------------- ЈЕДИНСТВЕНА МЕБУОПШТИНСКА АИГА CBETO3APEBO fB Параћин: ..13. OKTOВАР' — МОРЛВАЦ (Крушар) 4:0 (2:0) Одлично по снегу Стадлоп: Јслнпства Глсдала* ua: 100. Стрслин: Jcpcviih 2, Mii.VKOr.uh и Kociiih за 13 октоиар. Сулнја: llcrponuli (Сбстозарсво) — 7. 13. ОКТОБ.АР: Марковнћ S — 11лн1| 7, \uBc.m:ori<1i 7, БоглаHOBi'h 8. Шалсткћ 8. С. РолнН 7, CiimiiIi 6 (Д. Радм)! 7), МнљkorhIi 8. Kocnih 8, Ппколмћ « 4ДкмкгриjcBitli 7) п JcpCMiih 8. У прапо.м знмском а.мбнјснIV 13. октобар јс успсо дд напссс тсжак пораз досга слабој СМ11Ш Морапиа из Крушара. Сусрст Јс прогекао v наxmoIiiiociii AO.Mabcr тпма чкји су стрслин nponvcTHAH npiiMiKv ла joiu коpi п. т погоде мрсжу rocnijv. Ол чегпри постнгнута гола најлссишг јс био погоддк Мхлдеиа JepcMitha постигнхт оолсом са lieKitx шсспасст метара. с. д. клубови.ма, појслнци.ма и спорт скн.м радпицима. Цсптрална свсчаност одржаhc сс почстком августа, а наш лпст he сс укључнти пригоднп.м прилозима овом јубмлсју. М.Д. КАРАБОРБЕ — БОРАЦ 2:1 (1:0) ЖПАбО против судије Нгралиште Kapabopbc. — Гледалаца: 600. Стрелац за Бориа: Б. ЦсровкН. Судија: ПсјнБ (Нуприја) 6. Борац: Бритћ 6, Ссвић 7. МилснковиН 6, Николнћ 7, Гвоздсиовић 7, БукнН 7. ЈовановкИ 6 (Mu.iouicpiih 6) Стојановнћ 6. Eopbeinili 6. Б. Цсровић 7 ii Бокнћ 6 — Оцснс — секрстар Зубер. Јслпа од добрих нгара Борца на гостовањ'. Цсо ти.м се од.мах од првог звпждука сгдпје срчано борио како би дошао у во1> ство. МеБутпм. суллјд Псjilli из Бупри|?. лнјс ес пајбол.с cuamao, тако лз јс послс npcupuiaia који му је рсклампрао помбћнп судија признао гоч за зомаће. И лруги гол ломаГт cv поcuir.ni 113 чисге офсап позпшие. Бораи јс по завршсиој утакмшш •. лижпо жалбу ua вр.то c.iaoo cybcitc суднје Псјнћа. навошо ла јс погрешио код оба гола победппка. С. Д. IN MEMORIAM Прошлс недсл.с, 13. нове.мбра овс годинс, далско од свог родпог дома, своји.х школскпх ii клуп скнх другова, у малом швајкарском месту Адол фу, пзненада и прсрано престало јс да куна срие 31-годшпн>ег Слободана МнлошевнИа Бапа, познатог фудбалсра ФК „Мо рава" нз Шавца. Бана, како cv га школ- :иврдџуДлф/фС,фс,к мзз ски ii KavncKit друговн од милоштс звалк пос ЧСТНри ГОД41НС. грбухом за крухо.м одрсо сс у ШваЈцарску. Све до трагпчког 13’Ог иовсмира ка ла ic у саобраНајној нсcpohii страдао, нако далско од родпог места, својн.ч клупскнх н школ ских друговд мнслима и срцсм Баиа јс бко увск са пама. Иадаје; ОК ССРП ILAPAIilllL Vpebvje-. Редакциони колсгајум. Главнн и одговорнп урситпк. Саш’Б^пћ. Алрега Ретакције: ПараШш: Б. Крс.мановнћа 14, 1Сл. 83 694. Шталша; „ГЛЛС Бео.рад, Влајковићева 8, тел. 335-388. Тираж. iu.ru«
ПОГЛЕДИ СТАРТ у спортско.м жаргону овај израз озпачава почстак такмпчен>а прсма утврћеном пнљу ка коме такмичарн у cpcacpebyjy своју спагу, звз 1вс н умсћс, амбинијс н ппановс. Ако овај спортски пзраз уз.мсмо као мстафору онда јс то. запста, почстак јслпс новс го.хипс ксја би требало да Оуде н нова форма и салржај жниота на свп.ч ibcrumiM тачкама. Ми пе стартујсмо ол сгварпог почетка, вс‘т узпмамо за- = лст за паставпмо оио што | је заиочето у npomioj го | ;ипш са пупо пздања аа хи- = тамо прсма пнљсвпма ко = ји, можла, ннсу обслежснн = .маспи.м с.товнма. ami пх им зпамо н oipcbyjcMo. Бапнмо пи поглсд уцазад. = v сснтпмспталпом ocehaiby ј пролазностп врс.мсна. опмах = ћсмо запазгпи колико је то = прс.мс запста. мсшто што i треба памтитп ч потсећатн = сс на ibera. Колико tcpvn- = jinx промспа у нама н око = иас?! Колнко рсализованпх = плапова, остварепи.х жсља и = амбииија само у трнста шсс | дссст II пст дана?! А ово на- = шс време иас јс паучлпо ла = се пе мпримо са .јбсговим = .мирпнм ходом” всћ na га f осмшиљамо својпм актив- 5 HILM npiICVCTDOM, радом н | рсзглтатнма рала. Окспс, ко = јс су neb xiarc п широко = прихваћенс, су иас дубоко | увернлс ла смо у пуном за- = маху такмпчсња, а пе па = старту. a пс«»» ••»мта Тита = гппсчсие са говорннне Ск’ | шгннс Југослаппјс. v прет- = празнпчкнм даппма повсм- = бра. су потврла зајслппчког 1 occhaiba запоВОЖтва и on | тп.мпзма npc.’i roniinv која | нас очеккјс сз цслокупним 1 садржајсм. 1 Прелстојн пам та co бо- = рпмо за лалд’ афнрмацни i садодпБс Југослапнјс v са- = врсмсплм светсчим рслаин- = јама, пркоссИн колсбањп- е ма свстског друиггва, сво- i јо.м 3unicnoiul)Y V3 Савсз £ KOMviiiKTa 11 лруга Тита, гз 1 снажпо братство п јсдин- = ство. гз самоуправнн сошг = јалнзам. Морамо да ожлво- 1 творнмо иова норматнвна е решоБа како би пиша рал- ? мнчка класа п практичио = вогврлпла свссг напрелмс дру | вјгвсно-политичкс спагс, нс = са.мо на опом полрхтју, ncii = па фронту општс борбс на- 1 npcjiHor човечанства да сс = токовл технолошке ипвнлн- н заинјс п НЛСО1ОШКНХ прсвн- 1 рања усмсре прсма хума- н пнм људскнм релацијама, i заправо прсма ономс ка = чему и мп тежн.мо током = лротеклих лсиепнја ралвоја | сопнјалнзма. Учсћн сс на грешкама п = пропустима ла пс чннимо = новс, уз зајслипчкс паиорс = oiutx фактора па којнма no- i чнва цслокупна друштвена | пракса. За оззквс пдсалс. е којн су всИ посгали садр- | жај личних и лруштвснњх i пдсала, ваља сс борпт.1 сви.м | српсм. рсчју н дслкма, полјс 1 днако. £ Зато he сгарг у повој го- Е дини бнти само прслах у = трцн ка ttOBHM зацаиима н | рсзу.’|гати.ма који су увск = прсд ।ia.ua. Саша БукиН = ЧИТАОЦИМЛ и САРАДНИЦИМЛ СРЕБНУ HOBY 1977. ГОДИНУ РЕДАКЦНЈЛ ЛИСТЛ „14 ДЛНА" I Л И С Т СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ С A В Е 3 А РЛДНОГ НАРОДД ОПШТИНЕ ПАРАБИН Y TPEHYTKY КЛДА ИСПРАБАМО ЈОШ ЈЕДНУ ГОДИНУ Ml Ml I (Mil ИШ1У шп Mill НШ DUE ЕПЕ1Е ИШЕ — рекао јс Слободаи МиливојсвнН, прсдс едпик Скупштине Општннс, одговарајуЕт на питања Саше БукиНа главног и одго ворног урсдпнка иашсг листа За нама јс остала још јсдна го днна. по многу чс.му зпачајка. између осталог, и за нашу друштвсно ■ политпчку заједницу. Какво јс, дружс лрсдссднпче, Вашс глсдањс на опакву коистатацију? ДогаБаје н збнвања у Општн ци ПараГнш, нс можсмо да пос .матрамо одвојено on naumx свс укупннх крстањд и актпвнос in. Актнвиист Онштинске скуп штннс је само лсо актпвности друштвсно-лолитичкпх, радпнх л другич организација и зајсдннца. Мн смо зајсдпички радплп, ило трсба iiar.iacinn, п пос тнгнутн рсзултатн, а они пису магпг, прсдстављају рсзултатс наших зајсд}шчкл.ч иапора и залагаша. Напоре радних љули у оргапизаипја.ма удружсног рацд свакако да трсба поссбно истаhit. У псриоду прнвредне стаби лнзације која јс свндситпа, у псриоду несумњивнх тсшкоћз којих јс бнло II 6nhc. UIIII су увск н.мали разумсван>а и за другс наше зајсдппчкс проблсмс, они су сс увек одазивали апслима за пружал>с помоИи осталим активистпма. V јсдном дуже.м периоду, искључу* jyhii паравпо, тскућс проблс.ме, ми јшс.мо имали скцеснвнкх по јава у пашим радним колсктп* вима. Стојс проблсми прекоAicpinix залпха v нашпм пајвсИим оргапнзаинјама удружсцог рада, алн то мора да сс прсва зилази у ходу, а за io јс порсд иас. и тс како зашпсресована н шира друшгвсна зајсдшша. Дслсгатскл снстсм постајс нракса Крајем годиис, донет јс ЗаEon о удружсном ралу чијасу иачсла плсбисцнтарно подржа- .III раднн људн и rpabanii нашс Оншгнне у једиој веома широко к успешно органпзованој јавној расправи. Всрујсмо '1а he ibCroea npiiMviia y n.niioj срсдинн значнти нов подстрск радним људпма за ствлрањс н расниделу дохотка. Делсгатски систсм јс iich прсваЈИшао фазу уходавањд и постао сасгавпи чкпнлац машсг свакоднсвног дсловаља. Опо што јс прс двс годиис било но no, данас постајс рсдовна поја na па nac по мало и ааварава да смо ita том iuiany мањс ак Hilum — а ннје тако. Дслсга in и дслсгацијс широко н свсстрапо анализирајм, предлажк к тражс одговарајућа решеља v свим самоуправним структу рама. Ставове дслсгацпја и кад их нс нрихватн nchiiua. апхнЈзирамо, јср нза њих стоје мншљења и увсрсња пашмх rpabana — увск добронамерна it увек са жел»ом да нсшго будс бо вс пего што јс. О томс I1CMO н убуДућс увск воднти рачуна. Сведоии смо изузстних резултата Почетком iipoicic.ic годпнс, почело јс да qiyiiKiuioiiiiiiic пеколпко нивнх самоуппавних нп тсрсснпх зајсдпииа. Даиас пх и.мамо чсгрпассг заједпо са ос11ОВНИМ laicjiuiuiaMa које с\ основапе за iniipc подручјс. Ожив i.anaibc н»и\овс актпвпо* стм, захтсвало је напора, a пи тсвима шпховог opiaini «oiijii«a морамо да посвстимо вшпспа.к н.с Радли Jbv.ut су сс без рсзсрвс нзјасннлп за љнхово оспнвањс. Заједницс су нам iioi рсбнс, али п Olin су дужпи да ciioiy актнвкост ус.мсрс употрсбама и захтсвима оспнвача. Исгакао бих посебно значај Са моулравпс tiincpeciie зајсднине м турнлам, одмор к рекрсацнју раднпка. Овпх дана. покреiiv.iit смо ишпшјативу да та за јсднииа крсис, да сс љснс акццјс оссгс a \ no.Moh ралних л»удп, дслсгаипја н делегата, ис cy.Miba.MO. Уосталом, резултати he бити иајбољи апел за no моћ. Друштвсне делатиостк, су у оквиру својих актпвпосги и залатака. нмалс залажснс рсзултатс. Образовап»с — основно и усмсрспо, фпзичка кулгура, култура. техннчка култура, ор гапи улравс. npanocyba, друшг вснс контролс н .М110П1 други прсдставља jv саставпн дсо нашег жнвљеља. Трсба iicrahii свс запаженије резултатс у об ласти развоја културе п iviaiio ва чнју рсалпзацију очекује.мо дужнп с.мо да једнодушно no држимо, а поссбпо innmiijaTii* ву за отварап»с завнчајног музсја. Нс трсба заборавигп нн успехс v областн фпзпчкс кулгурс пародпс техникс н у друUI.M обласгнма чнјс бп пам па брајап»с одузсло доста просто ра. Сиедопи с.мо нзузстнпх рсзг I iaia nocniniyrirx иа пољу onnnciiaponiic одбрапс п друштвспе самозашштс. Прпзнања Ш1абу су довољан доказ спосоопостп п спремпостп ла сссупротставп мо сваком it свп.ма којп na onno којп начнн покушају да \г розе name јсдппсгво, паш систсм. И оргаппзацијс удружсног pa ia cv лоста учппилс v овој области што пс зпачн да сала трсба стати. Напрошв, будпосг мора да будс увек на јсдно.м изузстпом ппвоу II онда кад јс све \ иајбољем рсду. Поссбпо бих нагласпо да cv akiiiBiiocni п nocTiiinvTii pcзу.паш пропзвод јслног впсо ког стспспа једпнстпа дсловиiba дслсгатске скупшпшс п ор iana друштвсио-полптпчкпх ор гашнација name OniuTinie. To he свакако Guru оспова лело Baiba ii v парсдном периоду. Протскла годппа јс бп.ча п врс.мс Kpviniiix друштвсних акција. Радни људк л rpabanii су тсриторијалне одбрапс се нзјаснилн за продужетак са.модопрнноса, почео је сна;к пијс да делујс делсгагски сис тсм, потскла јс акцнја упцса народног заЈ.ма. Јссу л» овс ак цпјс билс v складу са степеном лру I гисног /кнвота у кашој Општнии? Свакако. Радни људн н ipaba нп прпхватајс cbakv aiunijv ко ја дајс onpebene рслслтате. vlomiKu прс ако cv тн рсзултаIII СВНДС1ПКИ. 3axBa.bvivhn чо canaiuibcM самодопрпносу у Па pahiniy изашли с.мо пз блатнпх н iicypebciiiix у.шца. Граћанп cv са.мн тражпли нролужсп.е мссног са.мочопрнноса н vcmcрпли cv га та.мо । ic i. to 6u.io пајнсопходпнјс. Manta ic nvac носг бпла — н to пп.мало тешка, да пм to oMorvhn.Mo. V акцији vnnc.i зајма почстни ре.н•дтатн unci uitjiii зало uo.i.auup hn бог цсоргаппзопа* (Иаставак нп 2. сграии)
CIPAHA Z 14. ДАНА БРОЈ 71. Y ГОДИНИ KOJA JE 3A HAMA СТНЦАНА СУ ДРАГОЦЕНА САЈНАЊА. H3 ПВОГЛ CV ПР0НМ1И H ОДРЕђЕНМ РЕЗУШН — Комуннстн Општине Параћин нри шли cy cbiim задацима организовано н одговорно, свесип чнњенице да са мо акиионо и идејно јак и оспособљсн Савез комуннста може да прихвати и пзвршава бројне задатке на садашњсм степенг нашег развоја — рскао јс у разговору са Jiointitapitма Пстко Лсковнћ. сскрстар Општннског комитста Савсза комгуниста Б.шжн сс крај lodttuc. .la лп стс задовољни еа иеа.шзацијом постављсних jaдагака? — У одговору на ово питањс, па са.мом почстку овог разговора истаНн hy јсдну давно рСЧСНу KCTW1IV. „Нпкада рад јсдис оргаинзапије нс можс бпти тако добар, да нс бн могао бити и бољл”. Тако посматрапо мн пикада ннсмо задовољни постигнутнм, јер зпамо ла сс можс и бољс н вишс. Будитс х овом трснутку критичпн. Да ли јс Onштинска копфсрспција или Општпнскч комитет v сваком трснх гк\' дослсдни noстављсним задацима v псзолуцијама X Конгрсса или другим партпјским докуиснтима? — Доста сс радило. Бројла . V питања са којима су сс Опптинскн комктст п Општпнска конфсрспцнја бавндн v овој 1ОДИНИ. Али прноритстап зала гак, којп с.мо за цело ово врсмс стављали у први план, јссу ’<пстан>а v привреди Ointnitiic Наша лрнврсда обилујс бројним проблсмима. Нжх јс много. Поссбпо забршвава urro је no асвстомсссчпом обрачупу .1ЕХ1 a OOYP псказало губитак, Залн.хс готови.х пронзвода cv jour увск цоста всликс, поссбСАЗНАЈЕМО. . ПОЉОПРИВРЕДА НА ДНЕВНОМ РЕДУ ОП ШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК На прошнрсној ссдници Општннског комнтста СК, која јс одржана у суботу, 18. децсмбра. разматран јс ошпиран материјал о ста н»У и проблсмкма пољоприврсдс у везн са акцнјом удруживања пољопривредних произвоћача и остварнвања Закона о удружсном раду у овој области. V веома обнмној и садржајној дискусији, која јс воБсна овом прнликом, дата јс детаљна оцена садаши>сг стан»а у развоју друштвсно- -скономских односа, као и досаадшњи рсзултатн у то ме доклс сс дошло у самоуправном трансформисању \ овој области, с обзиром на могућности и псрспектиис којс отвара Закон о удру женом раду. Најзначајнији рсзултат овако дугс л пло дне дискусије јс у критнчком и самикриткчком саглсдавању nponvcia и проб- :*ема којн су заједно утицали да сс у овој значајној делатности у нскнм облас1има стагнирало. Прсд комунистима у месинм зајсдницама и органнза цнјама удруженог рада у области полоприврсдс стојс кр ластн пољпориврсдс стојс крулни и вео.ма одговорни за дацп да сс, нс чскајућн Kpajibc законскс роковс, учннс чапорн како бн сс искориствлс сјч. .могуИностн којс пол>о11рнврсда овог под ручја нудн заједннцн. На крају седннце Комитст јс усвојио закључкс којн he, заједно са допуљснкм матсрнјалом. битн на днсвиом реду ссдннцс Опилннскс I опфсрсшшјс СК, у суботу, 25. лсцсмбра. ни \ СФС и Шгофари. Личин ди.хоцн cy luioBo па нивоу про шлогодишњнх. заиослвнос! у Општнпп |с на пнвиу од ирс 1п годииа Мањс вишс, пзу.шмају hit Фаирпку цсмента, углавпом јс то пнски акумулашвпа upuu рсда која ис обсзбеБујс знатнп 1У акумулацију за проширспу рспродукднју. С тнм у всзн, вс има споро ндс са нзградњом новнх капатпета, самим тнм и отвара|(*см нових радннх мс ста. а проилсм всликог брија незанослсних всо.ма озбиљпо притиска. У том правцу, а у цнљу nociictuctba и бржсг креtaiba iiaiue прнврсдс напрсд, образовалн смо СИЗ удружспс лрнврсдс која усмсрава cpc.iутва v изградљу новнх каиаииrcia. Паимс, од прс двс годипс V овиј СИЗ сс издвајају срсдст ва no стопн од 0,5 одсто на до ходак радннх и других органи зацнја, што јс всома значајап чиннлац којн јс, порсд осталих мсра, судбопосан за даљи и бр жн ралвој прнвредс, која данас, оваква каква јс, тсшко подмнруЈс параслс потрсбс у др\ пи всниј надградњн Општн лс. Bch лотскли предлози од О.С. всћа и Актива комуни ста ралннка пепосрсдннх npi> пзвоВача. и нз другпх структу ра, да сс ова стопа од 0.5 повс па па 1 одсто из дохотка. Тек he тада бнтп сгворспп рсалпп и иб|скIивни условн за pca.niзаиију срсдп>орочног програма развоја name Општине, јср he го бити значајнија акумулаци- |а која he. уз ашажовањс бап краскн.х срсдсгава, значити много. To трсба да зпачп про mciiv структурс прнврсде у Оп штинк и ibciio спажлкјс крегањс напрсд. На днсвном рсду су увек била актуелна питања Квартално су Општински комнтст СК, Општннско сннликално uehc и Скупштина — Оп штитс, стављалн па днсвнп ред пнтањс привређнвања и аналнзиралн проблсмс у свсри матсрнјалнс пронзводн»с. Чинилс су то још чсшће 00 СК у ООУР. Поред објсктнвних тсшкоћа, всзаних за гржиипс у општу скономску снтуацмју v зсмљи, нужно јс било ангажовањс комуниста, a прско н>их, и зајсдно с љима. и осталмх радннх људн, на рсшавању субјективннх слабостн које су такоБс билс бројнс и присутне, а којс су сс манифсстовхпс у доста лошем односу према раду и срсдствн.ма рада, недовољном коришћењу калацитста, нсдовољном корншНсн»у фонда радног врсмена. у још увек прнсутпој радној и технолошкој нсдисштлини и многим другнм слабостима. Oceha сс и позитивно прнсуство таквс политнчкс акцијс, .мада су тн рсзултати нсдовол»- ло мсрљиви. И поред свн.х тсш коћа лични дохонн су на врсме исплаћивани, лис.мо нмалн никакви.х екцесних, нли слич нмх, појава и зато оцењујемо да нам је политичка снтуација у Оппггини задовољавајућа. Порсд овога пнта!ва, којс јс за нас у Општини Параћин, бл ло лрворазрсдно, л да тако ка жсм литањс број један, значајно место у нашој актнвносги, у овој годиин, заузнмала су н многа друга пнтања. Да по.мснс.мо пре осталих плтањс организационог, идсјно-политич ког, акххионог и кадровског ја чања 00 СК. Нашим nporpaiJHма рада утврБени cv и прсллзнрани ови задацн. Од X Конг рсса, па до данас, они су разра ђивалн, конкретлзованк и актуслнзиранн сходно условнма V пракси нашс среднне, па су тако уочаванп проблсми решаванн н стнцана су драгоцспа сазнања н лскуства и. наравио, мз таквог рада н ангажова* н>а произашлл су и onpcbcnii рсзултатн. Комуннстн Општннс Ilapahiin прпшли су овим зада ппма орглли.зовано и одговорно, ивсски чи1БС1<иие да само пкдноко и идсјно јак и оспо coujbcu СК може иа нрнхваги и пзвршава бројнс задагкс па садашл>см стспслу пашсг раз иоја. Значајлн су рсзултатн по стнгнутл на iniany ндсјлопо* лигичког оспособљавања члапства, како лреко оргапнзовали.х пнсгигуиионалппх облнка, лсто тако п лрско 00 СК. на рсализаинји орпјснтацоног лро грама Прсдесднпштва НК СКС. Запажсп иаирсдак y'liiibeii јс ла inianv OIK), бсдбсдности н самозаштлте, v области соинјаллс политикс у лодруштвљаBan.v калровскс полптнкс, затнм cv копачпо npncviiiii и ло четпп penдlain код Ко.мпспјс за HCniiTiiDaibc лорскла имопилс итл. Било јс крупннх лруштвслих акцнја Порсд свих ninaiba Савсз комулпста паше општлнс јс, са осталпм ipynijbciio-fiojiiitiim kiim органнзацнјама и Скупштн ЛОМ OlIlUTHlIC. волно нсколико круллнх лруштвслнх акллја. Тс акцнјс су слсдсНс: орга' innoeaibc дискусијс о Наирту закона о гдружслом раду, сл poBobcibc илбора за избор дс* лсгата за скупштине самоуправнлх интерсснпх заједнлиа, продужсл>с самолоприпоса у граду за ларслилх пег годлиа за лзградњу комуналпкх објската. Свако ссло v општнли има уведен самодопрннос за изгралњу комуналпих објска* га, уиис зајма за изградљу ауто-пута и водопр1шредннх објската ктл- На сви.м овим посло* впма су акгажованс комплетпс лартпјскс органнзацпјс, чла повн Полнтичког актива и оп пггнпска руководства. Оиепа о остварлвапд' уставпс улоге ССРН. показујс актинno прнсуство комуписта у 00 ССРН, а успешно спровелсни изборн v оргалнзапијн ССО још једно.м noTBpbyjv активну улогу Савсза комуниста. Мислим да смо са овим кратким преглсдом, из веома жлвс пол1пнчкс активностк лашс оп штнне, дали одговор на вашс питањс. колико смо били доследни поставЈвеним задаиима у Рсзолуцијама X Конгрсса и дрхтим лартијским локумснти* ма. По gcuucm мишљсњу гдс ere tpetuu/ni? — Ко ради тај и грешм. Свакако смо и мн нмали грсшака, или бољс речсно, пропус* та v свом раду, јср нисмо испо грешивн. Алн. говоритн о ло ким грсшкама, којс би битно утицалс ла нска крстања у лс жељеном правцу, свакако нс може.мо, јср ми сматрамо да таквлх промашаја писмо пмалн. Ha Kpajv лаш рад врсднују н ценс и лругн и дају оиенс о истом. Где стс ностигли вишс нсго што сс очекивало? — На плалу догаварања коордннацијс и сннхронизаиијс нских послова у радним и дру гим организацијама Општинс, узајамиом разу.мсвању помоћи и солидарпости. Y раду Прив* редно-полнтнчког актива Општинс и у раду Поллтичкс школе. нарочито у одељсљн.ма на селу, која радс луних пст псшно. година и, рекао бих, веома усГ'оворимо da v Савезу комуниста нсма довољно нспосрсдних произвоћача и индивчдуалних пољопривредних пропзвоћача. Да ли се то односи н иа нашу opiaпизацију и који су узроци таквом стању? — Да, односи сс то и па лашу оргализацију а узрока јс вшлс. Организација Савеза комунлста пашс Општннс, у сво.м раз воју, за задњлх нсколико годнна. nucmuia јс значајнс резултатс. Број чланова порастао ic, од 2647 почстко.м 1974. годнне, на 3449 у овој години, олпосло остварсио јс увећаљс од 24 одсто. Наиме, 1974. годннс примљемо јс 428 iiOBiix чланова 1975. годннс примљсно јс 657 новнх члакова, а за 9 мсесцн 1976. годиис npHMjbcno јс 333 нових чланова Даклс 1.418 новнх члаиова Струкп ра чланства ic 11060.1. шана v свпм н>сни.м вкдовнма. Да јс то такви гбворн полатак да смо v 1974. годипп нмалн 1.292 рацппка и нндивидуалнн.ч полллтриврсдних пропзвођача, или 45 олсто V структури СК у Општипи, док их јс данас 1.642 нлц 47.6 одс1о. Како вн штс мн iuic.mo далско од 0С1взрпван>а ралпнчкс Bchinic v СК Oiiuiiiihc, пјто ic као задатак и постављсп на X Konipccv СКЈ it П Сслплпц ЦК СКЈ. Наравно. мп сс с ти.мс пс мири.мо и пис.мо задовољпц no стигнутИм рсзултатима, гголнко прс што cv иашс могућпостп зпатно всћс. До одржаван.а XI Коигреса СКЈ лслп пас врсмс ол око го лпну н no лана V овомс псри оду мн liCMo осгварнтн радпнч ПРЕДСЕДНИКУ СКЈ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ Б е о г р а д ЛРАГИ ДРУЖЕ ТИТО, Окхмљсни на изборној седници Општинскс конфсрснцијс ССО када пасправљамо о нашим успесима и пропусшма v раду, жели.чо да Тс поздравичо и уверпмо да ћемо као и до сада својпм далпм радом пружити пуну подршку стаеовима и закључцпма Дессгог конipcca CKJ ц Седмог конгреса СКС као, и сгавовима и закљхЈЧцима Десстог конгреса ССОЈ и Осмог конгрсса ССОС, д\>боко свеснп задатака који cv пред иас постављсни. као и vjioic Савеза социјалнстичке о.чладинс, као рсволурнонарнс јединствснс организацијс младпх. Омладима нашс општинс исграјно и са лшого воље и nanopa paduhe на остварквању што бољих рсзултата, са цилем da dd свој пуни допринос ча развоју, спажсњу и афирмацији паше соцнјалпстичкс самоуправие зајсднице. Попосни ti cpeluut што под Твојпм pvKoeodcreo.xt градимо naidcMOKparcKuic друштво v најслободнијој земљи света, ?де јс радни човск први nyr v ucropnin човечанства пзборио позицију која a<v стварно припада, и истовремено Ти захваљујемо и за одлучујуИи допринос за све успехе и победс којс смо постнгли. Залагаћемо се да наша социјалистичка самоуправна заједнпца под Твојим руководством својим мирољубивим мисијама делује на очува/bv мира и јачању мећународне сарадње v соету. Odajyhu пуно поштовање и Haieehy захвалност свпм синовима и кћерима наших народа и народности који cy у uaiuv слободу уградшги пајлептс и најдрагоцсније што су имали, истовремено Ти обсИава.чо да смо и ми — припадници садашњс младс гспсрацијс снремни да, нод Твојом заставом заједно са старпм револуционарнма за очуван>с те слободе и независности иашс прскраснс земљс, подпесемо све жртвс. Увсравамо Те да ћсмо својс обавезе и задатке извршавати са пуно елана и истрајностп. Упућујсмо Ти другарскс поздравс са жсљом да нас даљс успсшно еодиш v ceiLu акцијама и на ceti.xt пољима рада, а сос за добробпт наше соција^шстичкс зајсдницс. ПараИни, 14. XII 1<Л6. год. ОПИЈТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ПАРАћИН kv всћину у СК Општннс. V том npaeuv испланирали сл<о акцпју за рсалнзалију овога залатка. Узроцн, због којнх нисмо по стпглп join всћс рсзултатс у ралвоју оргаппзаинјс СК Општннс v цслнни, тс и у промс ни класно-сопијалнс струкпрс, лсжс прс свсга v недовољ ном апгажовању нспланском nohcibv овс всома значајнс ак иијс, код јсдног броја 00 СК. На прн.мср, за дсвет мсссии 1976. годинс, од 102 00 СК, 34 пнсу прпмилс пи јсдног новог члаиа. Овај податак сам за сс бс говорн о нсдовољној бризи о овомс псома важном ндсјно- •11о.'11ппчком пнтан»у. Јсдан олд разлогајсп то што join увск јсдап број 00 С1< vmccto оргагшзованог, плапског и осмишљспог рада на разво.ју органнзацнјс. чска на молбу за пријсм, што јс нсло иустпво п погрсшно. Ово утолпко нрс што јс поз пато ла радпипи н инднвндуалпи пољоприврсдпи произвоКачн нерадо подносс молбу за пријсм v СК. Опи жслс да на основу рада и залагања буду запажспи н од организаинја ирслложсни за пријсм у СК. Мада јс ова појава манл нз ражспа v односу на раннји псрпод бшслнм иа молбу и пријсм v СК) мкслпм да п.мају основа мишљсња која сс крсhy v том 11 равцу да ову Moryli iioct трсба брнсатн m стату та CKJ. рскао ic на крају разговора лруг Пстко Лсковић. РДДНИ љш И ГРАМНИ ПРИХВАТДЈУ ДКЦИ1Е (Наставак са 1. странс) лости. Кад с.мо зајсдннчки по всли акцију, и сви сс ангажовалн, дошли су и резултати. Данас, уписала су.ма зајма јс високо прсмашнла планлрал лзпос за подручјс лашс Опшгилс. Цспсћл значај y/iaraiba Onштлна ic и сама уписала зајам н покрслула иншЈијативу да сс у границама могућлостл лзјас нс о уплсу и раднс п другс органнзацнјс л зајсднпцс. И ову к низ другнх акција, лзвсли смо захваљујуНи организоваиом и јсдипствсном дсловаљу и разу.мсвању рад|шх људц за iiaiue општс н зајсдшгчкс потрсбс. Каква he бкти улога Скуптпткне Општинс као највишсг ор гана самоуправл>ан>а? Активност Скупштннс у нарсдном псрноду, одрсБена јс IIporpaxiOM рада, који је послс свестранс јавнс расправс једногласно прихваћсн. Порсд осталог Скупштина и ibcna всћа, разматрапе проблсматпку рада т< развоја привредс н друштвсних дслатностм, резултата пословања и увск прнсутну проблематику запош л>аван>а. Cnpoeobeibc припрема за општспародпу одбраиу и мсрс самозаштптс, проблсматп ку стамбеис и комуналне нзградп.с, крстањс цсна, трошкова жнвота н .мсра за заштнту стапдарда раднн.х људп. Исто тако. значајпо мссто заузећс проблематика плашграња н гсклађивања развоја како на нпвоу Општинс, тако и ширс. Ту су свакако присгтна и тгга н.а у области социјалнс политпкс, културс, фпзпчке кулType, образовања, здравства и других области гдс дслују и фупкционпшу самоуправнс нн icpcciic зајсдницс са којпма Општииска скупиггнпа заједнпчки раз.матра најакгуслплју пробдс.матику »рада н развоја. Таква пракса ллла fc' всћ noзктпвнс рсзултатс и мсма. су>ј н»с да п.ч трсба очукцвати’ ц’ Аарсппо.м Ticpiio.11. • Наш грал свакнм ланом мсња сво.ј лмк, да ли стс задовољ ни стспсном комуналнс нзгрвд н>с? Моје су жсљс да све то будс бржс it вишс али ми може.мода сс крсће.мо само у оквнрима иаших могуЈшостп којс cy по знатс и одређспс. Дппамнка градњс који пут пде брже од прилика срсдстава, uuo нас прпнудк да застансмо н мало прсдахнс.мо. Ако коркстимо овај објсктиван показатсљ можсмо бнти задовољни стспеиом комуналнс градњс. У односу на обнм радова вн шс би имало мсста приговора квалитсту извсдснпх радова и појавама перациопалпог корпш hciba матсрнјала. Шта нас очскујс у нарсдиој години на плану комуналнс Бићс то богата годнна на плану градњс обележепа су до ста завршепих објската. Очекујс.мо завршстак регулацијс рекс кроз град. Отваран>е повог дома здравља. За мајскс празникс oTBapaitc спортскс дворанс јсдном рспубллчком маннфестацијом. Завршстак два пословно стамбена блока у цситру града н почетак градiso hobilx. Поред редовне дина мпкс нзградњс улица, воловод пе мреже и капалмзацијс прио рлтетно треба урадити се.ма« фор ла раскршћу код моста ц ла овој главној саобраћајницц лзградлти улицс са Једпосмср* лпм правцс.м. Очекујемо почстак радова на урсђсњу и нзград љн парка „7. јули". Би11с н други.х актнвности али бољс јс да мањс набрајамо а вишс рсаллзујсмо. Шта бистс граћанкма и радннм људима поручилм на нзмсну старс н почетак Новс 1977. годннс? Јсдннство II соллдарност у свнм акцијама а о.младини вишс ангажовал»а на уређењу н чуваЈву нашега града ц спор> ско рекрсактнвних објската. И ла крају сви.м rpabaniiMa name Огплтпнс са најлспшим жсљама честнта.м ластупајућу Нову годпну!
БГОЈ 71. 14. ДАНА СТРАНА 3 ИЗ НАШИХ ООУР На седннци Управног одбора одржаној 15. новсмбра взвршсна јс измена у Имовинскостамбсној комиснјп па је уместо досадашњег члан Crime Брннћа, ВК гравера нз ООУР-а за пронзводњу трговзчког стакла, нзабран Мклан Нешић, пословоћа nparchux ypcbaja у ООУР за производњу амба лажпог стакла. —ОПогон за израду стакларског алата имао је својеврсмеко всликс тсшкоћс са одгрева1Бсм сивог лива за алагс којс јс пронзводно. Тс тсшкоћс су веђ заборавллне јер јс у прошлом мсссцу почела са радом nch за огрева>Бс матсријала а овог мессца она јс врло често упаљсна. Поред иашег лива v помснутој пећн тсмпује сс и материјал за трсћа занптерссована лица. Баш ових дана тсмрујс сс вслика количина машииског лива за свстозаревачкц ..Мнпел" к како сс очс^ујс само од тог посла трошкови око изградњс пећи бићс покрнвснк. На ссдннцн Управног одбора одржаној 15. дсисмбра а на основу Самоуправног споразума о међуљудскпм односима прнзната јс стручна оспособљеносг групс од 15 радннка одељења декора* цијс. Овп радпнцн завршнлн су практичну обуку п теоретску наставу, са успсхо.м па јс стручна комисија поднела Управном одбору пред лог за признавање стручнс оспособљсности. Због нестабнлностн на тржншту у току ове годннс у погону за нзрзду и одржавзјбс алата често се долазнло у ситуанију да ирашак за метализнраљс алата будс скоро нстрошен до новс кабавке. Да се то не би дсшавало и у идуНој годилп ових дана уговорене су количнне прашка чнје he залихе увек бити огггималнс. Уговорне количнне омогући* he и метализацију неких елемената новнх алата што се то до сад нзбегавало због штсдње металига за поправку алата који је у експлоатацији. ИСПРАВКА У прошлом броју листа „14 дана" у подлисту ..Наше стакло" начнњено је неколико грешака. Тако на првој страии „На шег стакла" код паписа .Јединствекк систем затварања обострана жсља" у наднаслову стоји „састанак произвођача стакленс амбалаже са произвоВачем” а треба „са потрошачс.м". Y подласлову истог наплса сто ји „Потрошзчи иису задовољни квалигстом тегли" уместо .Лотрошачи амбалаже задовољни ква литетом тегли”. Молимо читаоце да у важс нашс извшвске обзиром да омашке нису учињене грешком нашс рсдакције. РЕДАКЦИЈА ЛИСТА „НАШЕ СТАКЛО" СРПСКА ФАБРИКА СТАКАА - ПАРАНИВ ГОД. XXII БРОЈ 257 до вњих Сскретаријат приврсдно-полнтичког актнва нашс општннс. на једном од раннјих састанака. донео је закључак да сс одрже заједнички састанцп ВИШЕ ЗНАЊА И НАУКЕ МАЊЕ ИМПРОВИЗАЦИЈЕ — рекао је у новогодишњем интервјуу ген. директор Миодраг Мидошевић 1. Још једна годнна — календарска н пословна истиче. Коначнн резултати лословања нису Join познати, али свакако. већ сс можс датн нека оцспа рада и постигпутих сфската у протеклој годинн. Којс би Cline основне карактеристпкс за npoTeiuiy годину м како вндружс директоре, најкрађе рсчено, оцењујсте пословањс за ту годшсу? Ово јс всћ ipcha узастоппа годнна како сс наша rpvnaiuiја. а сами.м тнм п наша фабрика налазн у тешким условпма ripiiBpcbiiuaiba. Kao uiro јс uoзнато 1974. iomnia бнла jc roдина y којој долази до крупннх скономскнх промсна у свс ту, односно долазн до вслнкнх скокова цепа гориву н спровипама. Ми, као прераБпвачн вс лнклх количмна снровнпа уз вслику потрошњу снсргпјс. Г1О себно осећамо гс промепс којс сс манифестују у таквим трошкови.ма лословања који пас доводс па гранииу рснтабилн* тста. Слична јс ситуаипја и са другнм фабрнкама стакла, с ти.м што нске завршавају годп« ну н са губитком. У 1975. годину улазнмо са пренетим тсшко На.ма из претходнс, a у iboj успсвамо ла успоставимо равнотежу нзмеђу цснс кошташа на шлх пронзвода са јсднс н продајнлх цепа са другс странс. Мсђутим, у другој половннп те године долази до иаглог па да продајс наших произвола п то, како амбалажпог. гако к гр говачког стакла. Та годкпа јс поссбно карактерич1|на по томс што нашс друштво улаже всликс напорс за стабилније пословаљс и сузбнјан-с ннфлације која јс у прегходним годинама. а посебно v 1974. годинн достигла врхунац. Ти напори дали су и впдне резултате, јер је заустављепа нн флација, смањена пепокривспа потрошља, повсћапа игтсдн»а. поправљсна ликвпдност, чнмс су створсни услови за ста билннјс пословањс у 1976. >одини. СРЕЋНУ НОВУ 1977. ГОДИНУ ЖЕЛЕ="£х£Г ВАМ РАДНИ ЉУДИ НОЛЕКТИВА СФС^=ГхН“ V овој годннп наставл.ају се напорн за још стабилннјс пословањс ysobeibCM иовог снстс.ма обрачуна укуппог прпхода и плаћања обавеза меВу ко рисннцима друштвених срсдстава. Ако ово.ме додамо и Bpno велико ангажова!ве свих радних људн v дкскуснји око Закона о удружсном раду, у чсму п чланови нашег колсктива ннсу нзосталн, онда можсмо саглсдат нашс главне актнвносгп у току ове годннс. Овс карактсрпстике далс су н новс условс пословаља. Пласмап па тржпшту и.ма само оиа Гснералнн директор СФС инж. Мплошевић производп»а која је нсопходпа плп она која је доброг квалптета н увск налазн купца. До ходак сс утврђујс само на Caan iiannahciic реализацијс. Набавка репроматеријала условљена јс унапрсд обезбеђсним срсдстви.ма. Знајући за оваквс услове, мп се већ краје.м 1975 годпне припрсмамо на ово. Во димо широку дискусију у колсктнву no obilm пнтаљпма и усвајамо плановс за 1976. Tommy. Према утврВснп.м планскнм задацима који су захтевали рацноналннју производп.у. кроз смањсшс утрошака сировнна и горива. боље корпш hcibc фонда радног врс.мена, c.MaibCibe шкарта. поло.ма и застоја, бољи пласман нашпх про пзвода, очекпвали с.мо и бол.е рсзултатс од онпх којс смо остварплп V iipoiiuiuj годпни. Y првпм мссспи.ма 1976. годипе, посп|жс.\1о прсдвиВене планскс задатке, с тпм што пласман iiaiinix производа по4iubc да стапшра због предаска на нови снсте.м плаћања. И опако dhcokc аалихе прснстс пз нрстходнс голине још ви шс се iiouehauajv п достпжу врхунац у мају мсссцу. McbyTii.M, кал су iiaciu.ic овс тржишнс icuiKohc, умссто да у таквп.м услооп.ма наставимо са још бол»ом пропзводљо.м. пста почнн.с да оп.1 la, a уз io пове haoajv сс застојп, шкарт и полом. Нл упозорсља да .мап-им грошкрпима и раиионалннјом пронзводњом можс да сс надокнади цзгубљаш доходак из рсалнзације, појављују сс малолуИЈна мпшл.сња v смислу ..шта he пам всИа пропзводња кад it ово ие можсмо да продамо“ и томе сл. lIpoipcciiBiie спагс па челе са Савсзом комуписта иочиње акцнју за сузбнјањс таквнх схватања, указују на тсшкоће, тражс uehy одговирност, н стаibc почишс ла сс мен»а на бољс. Ann опо шго је нзгубљсно, ипак пије могло бити падокпађепо Иако псмамо свс рсзултате за ову годину зплмо да пис.мо v liornynocril IMlipnilLTII плапом постављсие задаткс. Због та* квог рада нс можс.мо нн очекиваш пре iiiiibeiiii остатак до хотка, па према то.мс нс може* мо нн бити у потnyiiociii задовољнп оннм uno смо \ 1976. ГОДПНП Iiocrrill.ilI. • Шта нас очскујс y нарсдној години? Основни задатак у 1977. годинн бнИс даљи развој самоПРИВРЕДНИЦИ О ПОСЛОВАЊУ СФС БОЉОМ 0РГДНИЗЛЦИЈ0М управиих односа па основама Закона о удруженом раду и других поставки које произила зс из истог. Иако с.мо још у 1975. години утврднли ocnoBini концспт дал»ег развоја за псриод 1976 — 1980. голипс писмо моглп донсти и конкрстан плаи, јср су тск недавно усвојспи савсзни односпо рспубличкл плановн. па на.м па то.м пољу прсдстојн врло олговорна актнвност. Тај план he моратп да се базира како па сопственим, тако и на лруштвснп.м интсрсснма, који he npoimahii iu самоуправних споразума свпх чиннлаца плаiiupaiba. H i тога пронзилазе п нланскп задаци за 1977. тодппу чнјп се кониспт управо дстаљпнјс разраВујс. На основу ц.ега iipt.iBiiba.Mo пешто achy пронзводљу пего у 1976. ronntui, алп оио шго је најбнтннје. очекујсмо c.Maibeibc залиха и то како v амбалажно.м, тако и у трговачко.м стаклу. Ово с.маit-cibc трсба да будс осетно тако да се до краја 1977. голиие очекујс да истс буду преполоB.'bciic. Ови задаци iiehc бити ла ко остварљпви, јср захтсвају далско nehe ангажоваљс свнх појсдиндца у колсктпву, далеко Beha олрииања. самопрсгории рад, всћу одговорност н много внше примспс днаља и науке а мањс импровизација. Уверсн сам, познавајућн name радис људе, да онда кад јс најтеже, кад друтомс изгледа да не.ма излаза, да знају да про naby нове спагс п постигпу оно што јс мало ко очскивао. Y ово нас јс вшлс пута уверно паш 70-то голпшњи пут којп нккад ini|с био лак, али је зато бно успешан п нуп радннх побсда. Bcpvjyhii v то, упућујсм срлачнс чеспггке сви.ч нашим радним људима са жслом да у Новој 1977. годипи остварс Conic н всћс резултатс у удружсно.м раду. РЕЗУАТАТД у свим раднлм и ochobhilm организација.ма којс су по деветомесечно.м обрачуну пословалс негативно. Први овакав састанак одржан јс 13. дсцс.мбра у Фабрици стакла. Мада јс всћ на самом почстку констатовано да јс састанке требало одржатн далеко раније, прнврсдници су сс држали дсвнза „никада 1шје касно" н на састанку се чуло сијасст добрих прсдлога за Gynyhii рад алп јс било и оштрих критика п самокришка. Уводпо излагањс које сс нај вишс олносило иа пословаљс н псрспективу фабрнкс, поднео јс генсралнп директор СФС Миодраг Милошсвић. У пзлагању јс пајвишс рсчи било о рсзултати.ма пословања I OOYP, која јс за овај периоа нсказала irajechii губнтак, а сличну ситуапију јс имала и упалад псколико годнна као што he највсроватпијс н.мати п у нарсдном периолу. Проблс.м внсоко-стручпог кадра, такоБс прсдставлд! вслику тсшкоћу у овој pamioj оргаиизаиијп која јс одувск служила као пека „одскочпа ласка" стручњацима. Млади ЛД Д11 .toby v фабрику радс п iBccHo врс.мс п опла када сс усавршс н < гекиу о ipcbcno aiiaibc iianyiurajv колсктив н одлазе у лруга hoc н icha гдс за далско .мањн рад тобнјају uchii и спп рпијп лоходак. Ulio сс шче iiepciK Kiiiiie фабрпке v нарсдном псриоду, речено jc да се v плућој години \з производњу Н.1 овигодишH.CM HIIUOV очскеје и с.мањсњс залиха за једпу половину. МеВутк.м, у средњорочном плану развоја до 1980. годинс. очекује сс попасг проиЈВодњс код амбалажног ciaicta за око 40'о што тпоси око 170 хил.ада тона. a ku । грговачког на 10 хпљада roua. По завршетку уводног пзлапнна радвила сс жнвл дискусија in којс је пронзашао великн број корнснкх и прихватљннпх пре.мога којп су, сс унапред да кажемо, .махом одiiociuiii па I ООУР. 1 Из.меВс осгажи рсчено јс ла ова OOYP Bch 4 годнне ради са В.Д uipcivTOpOM, шго v дапашн>и\1 услови.ма свакако пијс пајбол.и iioicj, а споменугс су н некс пссугласнце Mcbv самим рукоиодство.м ове ООУР. У вези пословања рсчено јс да се великк број артикала, чија јс цена релативно писка, пакује у скупу амбалажу а п осталс ООУР сувише скупо наплаhyjy својс услуге. ТакоБс јс предложсно да сс Behn број стручног кадра из осталих погона преко.манцујс у овај погои п да ес всНим залагањсм свпх запослсннх он коначно кзвуче из тсшкс снтуације, јер по једнодушно.м мишљсњу, рсалнс .могућности ла то постојс. V последње врсмс сс често iio.Mitibc технолошки вншак радника v цслој фабрппи а нарочито у I OOVP. док сс на састапку чуло да на.м велики број радилпшта радп са непотпеном фор.мацнјом a самим тим добнја се и .ман>а пронзводља. Снгурно да и ту нешто нијс у рсду и на стручНИ.М служба.ма стојп да овај проблем што хптнпје решс. Да ли је ту v питању преквалификација. поновно враћаљс „кико" .машнна у пронзводњу нли нешто треће, у овом мо.менту ннје познато али проблем јс ту п треба га рсшитн. Другк део састаика односно сс на Moryhiiocr сиабдевања фабрикс стакла картонско.м и дрвено.м амбалажом, односно, можс лп се та врста амбалажс производитн у оквиру нашег града илп општинс. Представник ГИП „Вук Kapaunh" изјавно је да љегово ирсдузсћс мо жс да се нрихвати производibc, такозване прссвучене картонске амбалажс Bch од 4. јануара следсћс годннс, н ла he за то до краја године морати да при.мс још 50 раднпка. Ово представља велику олакшицу н решењс за пезапосленост у 1раду, а п вслпку добит за читаву општлну, јер ставка коју П. Б.
CTPAHA 4. 14 ДАНА БРОЈ J] ПРЕД ПРВУ КОНФЕРЕНЦИЈУ НЕМЕТАЛА ИЗ ТЕШКЕ СИТУАЦИЈЕ СДМО ЗАЈЕДНИЧКИМ СНАГАМА Прпа конфсрснциЈа нсмстала која he сс одржатн 23. децем* бра у Ваљеву очскујс се у иашој радпој организанијн са велккнм интерссовањем. Припрсме за опу конфсрснцију, започетс пре нзвссног прсмсна, прнводс сс крају. Кореферат „Друштвсно- •економски положај пронзвоћача стакла »I даљн развоЈ самоуп* равних односа" који he на Конфсренццји поднети ннж. ВИТА ИВАНИШЕВИБ, разматран јс па ссднвцп Конференпнје једин* ствене органвзацвјс синдиката name радне органпзацпје, одржа* ној 14. дсцембра о. г. Опој ссдниип првсуствовалп су и друговн РАДИСАВ JOBAHOBIIR. сскрстап Рспгбличког одбора за пудапстао п индустрнју. ЗАРИЈА к‘АЧ'гниопнв гапстнлк v Penvfi. лпчком nehy снпднката п РАМ\*О ^ИКОЛИК, предссднпк Оп шттшског сннлнкалног већа у ПараЈшну. Из опшнрнпх дискуснја којс су воВснс иа тс.му коју је корсфсрат обрадио. могло сс закључнтн да јс кстп добро обрађен али да јс могао бптн и свс обухватпијп, ла су н осталс стакларс у Југославији гоставиле својс матсрпјалс н извсштаје. Констатовано јс ла стспсп организованостп rpauc стаклап ства нс задовољзва. Уосталом, то јс и једина групапија у зсмљи која нема својс улружсњс. Није псскромно petal да јс јсдино наша стаклара вишс nv та чиннла разнс покушајс да се сви стакларп организују. алп како јс н на ссдниии у нстакнуто, то јс ол чругпх оргаипзација глсдано као нашс слабо пословањс л страх од ковкурсп пнје. Најдаљс сс у тој акцпјп отлшло 23. марта овс годппс када јс v нашој радпој органн зацијп одржап скуп свнх нроизвођача шупљсг стакла v Југо славнји. МсБутим, пп овај скуи није допсо нскв всћи напрелак ЗАШТИТА НА РАДУ СА Р«НОГ ИТД ЗБОГ ЛЕКАРСКОГ УВЕРЕЊА Зашгити на раду у нашој радној организацији посвсћује се доста пажњс. МеБутим у наредном периоду та сс пажн>а мора још Binue повећати обзиром да код нас има доста радних места на којима радници раде под врло тешким условима. Синдикат Југославијс (посвс тио је) ове годинс проблсмн.ма заппите на раду изузстну паж н»у и уврстио нх у рсд врло важних задатака синдиката. Исто тако Рспублнчко већс син даката уложило јс амандман којим се тражи да сс заштнта на раду много више потенцира у средњорочном плану развоја републикс. V нашој радној организацнји задњих година чинило сс мпого напора да сс побољша заштн та на раду. Уложена су велнка средства, како кроз ннвсстчционо улагањс и одржавањс, тако и кроз планове који су paberai за сваку основчу организацпју посебно, а којп јс радила служба заштите иа paflv и усвајали нх органн управ .твз!ва. Треба напомснути чињеницу да јс задњих годнна доста уложено за лична заштитна средства а мањс у тсх ничку заштигу — заштшу машина и ypebaja н улагаља за омогућавањс бол.их микроклиматских услова. Због тешкнх услова рада служба заштнгс па раду у послсдњс времс посвећујс одговарајућу пажљу превентивни.м здравственим прегледнма радника. По плану сви радшпш који раде на радннм местнма са повећапом опасношћу по здравл>е редовло се iicpiioairiiio прсгледају, док су остали раду решавању мећусоблих одпоса icp су закљгчии допетв па то.м пнвоу осталн п до лапас углав пом псизвршснн. Није онла ни чуло што су свс налс људн овог колектива ynyhcnc у прслстоichv копфсрспцпјг псметала од којс очскују да he са ввшс успс.ха подстаћп ннтерес дслсгата овс групацпјс. Напш љулп cv neh поодавна схватнли да сс пз овако тсшкс ситуацијс у којој сс палазп па ша групацпја, а што јс нстакзо it лр\г Заријс Качунковић, дл сс па прсдстојсћој копфсрсицпји прс свега трсба пзборптн за лоиошсњс врло важннх локгмсната: Самоуправиог спора зума о подслн посла у стакллрској нпдустријп, Самоуправпог споразума о зајсдннчком iicTvnaii.v па тр/кшигу и Самохправпог споралума са купцпма. а којн бч спн бнли .taciiob.'iiiii па трајној ochodii. 11 сскрстап Рспублпчкои олбора за р\ларство н пилустрпј\ ip\ г Ралнсав Јовапопић, гиниш< обавезни да свакс трећс годннс изврше систематски прс глсд. За радникс на местима са noBchanoM опасношћу по здрављс у нашем колсктнву јс овс годинс организован преглед у два маха. Одзив радника био јс релативно добар, мада сс око 50 радника пијс одазвало. Овн радннцн су бнли на то оба везии по Закону о заштити на раду н нашем Самоуправном споразуму о зашитити на раСви ови радници којн нису прсгледанн нсће моћи да остапу на својим радним местнма Bch he битп померенп „а друга нлн he .морати о свом трошку накнадно да оду на снтсематски преглед. како бн нм се утврднло здравствепо стањс и добнли рсшсњс да су способии за обављањс рада на по.мснутом послу. Посебно трсба напомснутв да су овн преглсдн врло важнп јср сваки прсгледапк радннк од стралс службс Медицннс рада добија уверељс о свом здравственом стаљу што му о.могућава сигурност за рад. Није редак случај да сс код таквкх преглсда открнју нски недостаци здравствсног стања, тс да сс такав радник упути на лсчењс, пли на разнс спецнјалпстичке прсглсдс, нли пак један број радннка упућујс се на ннвалндскопензнјску ко.ми сију. Уз свс то врло јс важиа н 'гмњеница да и радна организацнја добпја стручне налазс о здравственом стању раднв ка н нма оптшн прсглед стања у колективу. Д. БуриН ворпо јс о томс ла сс даљи развој цслс групацнјс пс можс постнћн парцпјалпим пступањсм, neh са.мо кроз процсс зајсдикчког договарања на зајсл 11ИЧКНМ иницијатпвама и none ли рала. Говорећп о повсзпвању у групацију друг Јоваиоuiih јс рскао да пс трсба пћн само на повсзнвањс стаклара всћ к добављача снровппа и по грошача готовнх пронзвода, јср licMo са.мо па тај пачнп избсћи ситуаипју да смо нрнморани да .М0.Н1М0 и добављачс и погрошачс. На крају сслшшс пзабрачо ic девет делсгата који he прсд стављати нашу радиу органнзаиију па копфсрепцнјп неметала и го су: Знад Кадрић, .Мнхајло Атанасковић, Живота Стспановиђ, Обрен Крејовић, Илнја Нупурднја, Владимнр CcbhIi. Мплан МаркспчН, Мило рад Сулар и Мнодраг Дебсљковнћ. a no службеној лужносги КО1|ферС111ШЈ11 he прнсгствоuaru пнж. Мнодраг MivioincBifh. п Внта ПванншсвиН н Мнодраг Спмић. Пожслммо па крају успсшап ра 1 Првој копфсрсни1пн нсмсгала са падом ла he сс на њој nahn прави путсвн и решсња ?а прсвазнлажењс изразнто тсшкс сптуацнјс v којој сс пашла наша групацнјз. ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ВНЗА САМО МИА На прсдлог OinirnincKoi сипднкалног echa одржапа јс 6 icncMopa зајсдпнчка ссдница делсгација за приврсдну делат н<х । ц lerauHja за друштдод le.'iaiiioci it делегаиијс \ дружс пог рад.ч На овој ceunnui ра.» матран јс прсдлиг одлукс о уч«. nihy оспгураннх лпца у трошковп.ма здравствснс заштите. Прсдлог овс одлукс нзазвао јс всчнкс днскусијс it чула су сс многа мишљсња. предлозп it крнтнкс. Свн су AHCKVTainh лаузслн .<аједиичк11 став ла сс in приложсног .матсријала лздвоји само прсдлог да оспгура на лица учествују у трошковнма ири коришћсњу лекова н.<- ianix на рецепту у нзносу оп 3.000 динара по паковаи.у лс ка. О свим осталпм предлознма било јс доста речи али нн Јсдан није прихваћсн. Делстати сс са правом љутс на Службу социјалнс заштитс зангто се за објашњавање овак вих материјала, којн свакако трсба да вду и на зборовс радника, нс упути по један лскар који би матернју стручно обја снио. и то изразима који су прп ступачнн сваком човеку а нс латвнским нзразима. Услутс Медицинског особља оцењснс су на овом скупу као недовољно хуманс, неефикаснс увск и неблаговремене. To је опо што јс члановс дслсгаinija навело да сс изјаскс протвв свих осталвх предлога. Интсрссантап јс н прсдлог Свнишс Златкопића који је тражио ла сс овом матсријалу. одпосно овнм пвтањима достављенвм у облнку анкстс взјаснс сви члановв радног колсктива. Сви ови доприноси п повсћањс цена оптсрећују иопако нискс личпс дохоткс нашнх рал ннка, па јс онда н пормално да Olin морају да дају своју рсч. Д. М. Ypebyje: Издавачкн савет СФС Уредннк Добрида Милетић НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ ДРАГОМИР НИКОЛИћ, стаклодувач па вани — I OOYP — За наредну 1977. годипу, жслео бнх да ма се испуии више жсља, а једна од пајоажнијих ic да добијс .чо вишс стаклара, да их будс v резерви, а нс да због изостанака јсдног стаклара цсло радилиште мора да се растура. У сези са тим ic и dpvia жсља — да се правилнијс epiuu pacnopehueaibc годишњих одмора. Што сс тиче naiaci града, tv бих жслсо да сс што пре завршс започсте улицс. icp ic cch сви.ча досадило да газс блато и то нс само no перифсрпји, ech и v самом цасгру града. МОМИР ЖИВКОВИП, ВКВ мапшпбрасар _ 171 OOYP — Жслсо бих да шш сс v udvhoi години v одељењу побољшају услоеи рада, а мислим da he очда и сфскти TOia рада бити болу. Жслим да сс свпм раднчцима i:oiu радс са ливсним гвожбс.ч призпа бсннфицираш. радни сгаж. Радпој организацији жслсо бих да распрода створс.чс залихс и да их вишс ипкада нс стсара. V траду бчх жслео da сс vpedu цсптар, да сс срчшс сес онс уџсрицс ко/с ксарс изглсд чснтра, a и v Врапчапу da сс pctvAtuuv улицс. РЛДМИЛА ПЛВЛОВИВ. радпкиа КК II — II OOYP Стара жсља свих нас радника котролс ксалитета ic да нам сс иоправс услопи рада, да нам сс pezy/iuuie npoAiaia и хладноћа tia радном mcctv, иарочито v зи.чcKUAt данимл, Порсд тога жслела. бих да сс једном срсди фабрички круг и фабрика добијс јсдан иови лсшии изглед. У ipadv бих жслсла да сс изтради мно?о вишс Hoeicx зг.рада, како стамбених тако и нослоених. Жслсла бих да нам град бчдс чистији, какп у.тцс тако и центар и сес осталс слободнс површине испред зграда. ДРЛГАН МИЛОЈКОВИН, рсфсрснт оргаиа \'>1рављања — IV ООУР — Жслим да наша радна организација v наредној годики послујс са eutuc veuexa, и да сс што ефнкасније примсни нови Закон о удружспом раду. Себн личнс хселим вшис срсћс џ venexa на факултету. Фудбалском клубу .Јединство" желим да обезбсди п ласман v zopibc.\t dcAv табслс. Свим радичцииа natuci колектива, жслим много epehe и venexa иа своји.и радним мсстима. МИЛОМИР МЛАДЕНОВИП, номоТшик стаклара — I OOVP — Обзиром da cait завршио стакларску школу, жен-о бих da mu сс у наредној години обсзбсди стално радгииштс како бих могао ioui eiuue да сс заложшч и tmtuc да.ч ча свом послу. Жслсо бих да сс наши пр& чзводнп рсзултатч nonpaec, а посебна ми јс жсља да о.чладччцч joiu etitac радс и onpaedaiv повсрсњс којс cv tL\t старнји друговч указалч. V граду бих жслео да сс чзгради вчшс. ста.чбенчх зграда ч да сс ублажи стамбсни проблсм који cec zpahanc oeor. ipada. МИАЛДИН СТЕВИБ, одржавадач IIC машинс — II OOYP — И ја бчх жслсо da сс v uaiucsi погону nonpaec v< togh раОа, iuto јс уосталом код нас ч започето, само те радоес треба заершчтч. Желсо бчх, такоВс, да сс \ tidyhoi гобчнч завршс u cec остале започетс чнесстчччјс. Поред то/а жслсо бчх да сс трајно рсгулчшс проблсм обезбеВсња счровчна, taro бч за час прочзвоВачс стакла значчло јсдн\> далеко eehy сшурност v раду. V ?vaov бчх желсо да сс заершч очраека улчца, а оа сс nonpaec u онс улчцс којс join нчсу чи започсте. АУТОМАТСКА ПРОИЗВОДЊА РЕМОНТ ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ Б-1 Послс триипогодшшвсг рада угашен јс производни капацитет Б-1, да бн сс извршио рсмонт дотрајалвх делова пећи, хладњача, машина и осталвх уpebaja, којв сачнљавају ову лвнију. Палном рсмонта за 1976. годвну био je предвићсн нормалан рс.монт nehn, инсталација и машина, па су у том смислу нзвршснс и првпрсмс и набављенп одговарајући материјали. Међутнм, имајуКи у виду понашање матерпЈала yrpabcпих у ову и осталс nehn и пратсћи достигнућа н саврсмсна решења код стакларских nehn, извођачи радова су одлучили да извршс извсснс променс на озвду nehn, у смислу технпчкцх побољшања особпна nehn. При ремонту oi-ihc yrpabeiic взвеснс колпчине внсококвали тстних слектротоплотних матсријала, који су всћ бнли уrpabeiui у овој ii.hi нској иругој nehn, па мсстима гдс хабаља пису била вслнка, тако да сс на месту поповнс уградљс встрајати још у току јсднс кам naitc nehn. Рачупа.мо да he ова nooo.’binaiba утнцати да са.ма noh има дужи радни вск, сигурнији рад и јефтинијс одржавањс у току рада. Нека побољшања у овом с.мпслу прп задњем ре.монту дала су одличпс резултатс. Како јс конструкционо ова neh најстарија у погону II. a с обзиром на вслнчипу nehn и оптерсћсност. иа itoj су до сада уграБиваии увозни матсријали само па .мссти.ма гдс је то неопходно. Овог пута јс после дужсг времена увезен слектротопљснн ватросталии матсријал од маБарскс фпрмс „МОТИМ" ко ји јс доста јсфтииијн од одговарајућих матернјала произвсдених у западноевроских зсмаља. На своду пећн уграђен је домаћи силвка-материјал, про извод „Силике" из Гостивара. За сада, код нас у фабрици, a ни код другнх произвођача ста кла у зсмљи, пре ових сводова нису биле постављенс нзолацнјс, због бојазни од отапања и деформације при темповању. Овага пута смо се одлучили на пробтгу јсдноспојну изолацију свода/нс у пуној мсрп, како јс то уобичајено код пећи израђс пвх од увозннх материјала. Yколико рсзултати буду задовољавајући, а материјал издржп додатна вапрезања, моћн ћсмо да ово прп.менимо н код осталих nehn у које уграђујемо до маћс матервјалс. TaKobc је извршсна квалптстна нзолацпја кадс nehn и то од домаИлх .матсријала, у скла ду са савремснвм рсшењима нзолација на кадним пећпма. За ову врсту изолацијс до сада смо користили материЈале из увоза. Да би се простор поред калканског зида хале погона II, на јужној страни ослободио за изградњу саобраћајница, извршићс сс премсштање свих вен тилатора који су постављени ван хале. ТакоБс ће бити извршенс преправке и уграђена нова техничка рсшења на систему за транспорт мешавине и храњсibc nehn. Поред остварених побољша - ња на са.мој nehn биће изведенн и неки радови на побољшању услова рада, односно биће створени бољи радни условн на радним местима па производној линији. Остајс да сачекамо почетак пронзводње и саглсдамо резултатс, који су проистекли нз овог, бар за сада. квалитстно извсдспог рсмонта. Ч. ЈоаиччЈо
БРОЈ 71. 14. ДАНА CIPAHA 5 АКЦИЈЕ И РЕЗУАТАТИ УПИС НАРОДНОГ ЗАЈМА Број уписника расте На основу нзвештаја Координационог одбора за упис народног зај.ма, да над 13. дсцсмбра 1976. годинс, радни људи и грађанн пашс оппгпше уписали су суму од три милијарде и 325 милиона старих динара, или у пропслту 113,44 олсто од планиранс сумс. Зајам јс до сада упнсапо 11.634 упнсннка у удружсном раду, 3311 пољопривредник по сслнма н 8.378 уписннка осталих структура (ол тога 7.684 учсиика). Акција сс н лаљс ваставља. СКУПШТИНА ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ИНФОРМИСАН.Е Без материјалне базе нема правог информисања ■ Делегати разматралн фикаиснјскк план Зајсдницс S На основу једногодишљег искуства рада Заједшгцс сачшттн план рада за нарсдну годину Титов фонд је и солидарност и љуЗав према имену Скушдтина )с под прсдссдни штво.м Славе Обрадовића. разматрала извсштај о девстомесечном бллалсу срсдстава •аједннне на основама крствiba у општој л зајсдннчкој по трошњи у нашо.ј Општинн. Ра луђепост инвестнцнја којс За ieniiHiiua фннанснра, ггичс на закључак да јс матсријална ба «а за ову дслзтност всдовољиа с обзлро.м на обавслу финапси рања дс.ча прлграма Радио-по винскс устаповс „Пови пут”у Светозарсву и Културно-пропа гандног центра у Свстозарсву. Из овнх разлога јс н фнлан снјска ситуаинја у Редакцијп листа ..14 nana’* веома нсповољна јср је Заједпнца трепуг no у ne.MoryhiiocTi< ла до кра ја лзмнрп обзвезс ирсма Рсдакцијп uno можс ла утнче ла реализаипју програма у овој ГОДИ1П1. Послс дискуслјс дслсгати су једногласно уевојилл закључак да сс одржи зајсдннчка члши иа Скутпитнне општинс н Ску лштпнс СИЗ-а за пнформисаibc па којој би сс дала лруштвсно-политичка оцсна чпгавог систсма ннформисаља у овој годипи и раз.матрала могућиост скгурнпјег фипапспрања ипформисаи»а у ларсдној годннн. Да сс овластп секрстар Интсреснс зајсдиицс о могућнос тл.ма обсзбеВен.а срсдсгаиа ко.ч пословлих бднака како би Рс дакиија листа ,14 дана" могла ла реалнзујс свој план до кра ја мессца дсцембра. Нрсдна седиица Скупштш1с би сс одржала у другој поло* mint« децсмбра на којој бн сс разговарало о слемсптима про грама рада свнх нпстптуцнја за лнфор.мнсање за парсдну годлву са пројскпијом фкнапснјског плана Рсдаклијс лпста „14 дана'* у 1977. годлни. — рскао јс Бора Сиб|шов»ћ, прсдссдник Савсза Титовог фонда општинс Параћин. — Прва лскуства говоре о оправданостн постојања овс лнспггуцлјс. — Y стнпендирањс студсната п ђака грсба Binuc укључнвати младс радникс лз производњс који показују шггсрсс за усавршавањсм Наш саговорлик: Бора Сибпновнћ Бољег саговорллка за разговор о тсмама всзаиих аа делатпост Тлтовог фоида у општили Параћлн, писмо моглл да на1>ео.м од Борс CuuunoBiiha. On јс лрсдссдник Савста Титовог фолда у нас, врсдал и лстрајан у извршавању длсвнлх »а датака. рационалан у ткљумлнал.у к всома нрпвржен ов<»| својој лруштвслој обавсзл. Нначе, Бора јс квалнфиковзн радпнк мсталскс струке у прсллоншш чецгвалог прсднва v Фабрлии ппо«|х>ва. ту јс <»д „маллх ногу" join ол 1950. годплс. Свп ia позлају као дру- ||ЈГвелсм1о.1нтичког радлпка. у сДакодпсвп11.м коптактима на скуловлма он јс увск добар позлавалаи саврсмсних друштвеллх крстања, н у Фабрпци и v шкрој средннн. Тлтов фолд јс оправдао своје постојзљс и своју намелу. то јс првн гакључак од кога сс iioi.Liii. Настао јс у моменту када су рударк Мајдалпека прсдложили да сс он оснујс у лсриоду од пст годана, алл јс очлгледно ла he on лостати ipajau облик солидарностн радних људп у школоваљу Вака, студсната л младчх радника. Радннчка класа јс показала спремносг да одвоји дсо свог дохотка и помогнс да образовал»с будс ooorahcuo новом димензијом. Прс.ма мншљсљу Сиблновлћа то јс п снажла полрцјка политлцл Савсза комуписта, прс свсга, y остварлвању одлучујућс улогс радшгчкс класс у данаилћсм трснутку развоја caMoynpaBJbaiba. To јс, v јсдно, л допринос борби противу тсхлократског либерализма у политици школовања будуНнх кадрова за потрсбс приврсдс и друштвсних дслатлости. Шта показују подацл? Y лве гснерацијс студсиата н Бака бипо јс блкзу 5.000 стипсндпста Тиговог фолда (на ири.мср: у Србији, без покрајина, било јс 1.522, а у овој години јс са.мо за једну гснсрацлју прсдвиђсн број ол 620 сти псндија). Фолд лма око 300.000 чланова (v Србији готово 150.000 чланова). Око 6.000 радннх, н других. органлзација јс хчлањсно. Планлрано јс да v наредних псг годлла Фолд лма суму ол 30 мнлијарди н 790 милнона старлх днлара). само у Србији лрско двс мнлнјардс динара. V општини Параћлн, у задњс двс годнлс, учлањсно |с преко 60 ралних и друтих организација и преко 6.000 појсднлаиа. Од 600 стипендија. које су плалиранс, лаша општлиа јс, за школску 1975/76. 1одину лобила 14 стипендија. м школску 1976'77. годилу тај број јс повећан на 19 crimenлија. Пропорционалло то је лајвећл број, послс општлнс Крагујсвап. Разлог јс једноставаи: то јс и призлање нашнм друштвсно-политичкЈШ раднкци.ма* ла алгажовању V раду органа Фонда. Оствармвањс критеријума Фонда јс одговоран друштвеин задатак Бора Сибчновпћ је од почстка у форуму Титовог фопда. прсдссдннк је Савета. Зајсдно са својим друговлма: Браипславом Бсгуше.м, Радето.м MapiniKOBiihcM, Славчетом Стоичковим if Ацом Кењалом, он јс у току свих акција и активкостп, a ibiccoBO залагаЈве и рсзултатл су веома цсњенк у републичким форуми.ма Фонла. (О томс сведочи и број стипендија додељених нашој оппгпти). Постоје неке нејасноћс прсма млшљењу Снбнновнћа. којс могу да изазову нсспоразуме. али he вре.ме и прак са то псправитп. Критернјум cotiitix-iiic средплс мора јаснкјс ла олрсди чмја деца могу конкурисагк за стипендију, a оплгга оцена успеха треба ла извршн строжију селскцију кандндата. „Јер бити стипенднсга Титовог фоида, подразумева личнс квалитетс и одговорлост, кажс Сибиновић. Учепкк, клп студеит, мора ла јс увск у својим обавезама, дистшлипован и пслаЈггал, истрајап v извршавању својих обапсж1. Да блсмо ово утврдилн прелстоЈН тешње повезивањс са школама и просветиим ралншшма, како бисмо заједнички пратили рад п резултатс сваког ученпка н студента.* Y акцијама солидарности, која сс налазн у основи Hamer соиијалистичког морала, TirroB фонд he постати незамечљив облик зајсдничкшс напора радних људи и грађана. Из овога проистпчу и будући (здаин п ангажовањс појединаиа, какав је Бора Сибпновић. Саша Букић Cfc ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ OK ССО о сеои i о другима питањс Детаљ са изборне конфсренцнје ■ За предссднлка поново нзабрал Стојал ДнниН □ Младп су отворено говорлли о лроблсмима у досадашњем раду н зада* цн.ма за наредни лериод ■ Телеграм који јс са конферениијс улућен другу Тнту nponpahen јс бурним аплаузом уз пссму друже Тнто мн ти се кунемо ком домн1П1ра.'1о оргаци шинја. II овим при in Изборној конференцији ССО општлне Параћин која је одржана 14. децембра, поред многобројних делегата из основних органлзација ССО прнсуство вали су и Пстко Лековић, сс кретар ОК СК. Милош Дракуловнћ, прсдседник Огпптинскс конференцијс ССРН, Љиљана Балетић, председник Комнсије за рад са омладином прл ОК СК, Љубомир Рашковић, потпредседнлк OK ССРН, Тихомнр Филиповић, сскрстар ОСВ, Ран ко Бранковпћ, ескрстар Осповне заједнипеза запошљавапл и Миливоје Вучковнћ, оскрстар СИЗ* за културу. Уводно излагањс на конференцији поднсо јс Стојан Длнић, прсдседннк ОК у комс је између осталог говорпо о досадашњим резултати.ма ОК као и наредним задацима који лрсдстоје прсд организацију младих. То.м прнлнком јс пзмсВу осталог рскао: — Пилазсћн од всИ остварслнх рсзултата у непосредном □нгажовању младих у борби за укупни развој самоуправпнх социјалпаичких односа ССО лаше општипс у слсдсћем нериоду, мора даље јачати својс идсјло-политичко, органнза* пиоло м акнионо јсдинство, дсловап«с млздух v делсгатском систсму, развлјан»с одговорности омладилс за резултатс укуплог развоја друштва, развијан»с л исговал»с тековнла рсволуније и јачЗЈва одговорности за craibc у ССО. OcTuapyjyhif јсдипствспи акииоио-политичкн нрограм ССО мора још иитензивлиЈС улазити у процес сопствсног преображаја у ш«љу остварива1ва ТСЖ1БИ и жсља најширсг члан« ства. Једино јс тако могућс јачан,е способности ССО, да кроз акцију развкја социјалистлчкс самоуправнс односе, јсдинствсно и ефикасно остварујс договоренс ставове о иајбитнијим питањнма развоја друштва. Y том циљу, морамо још внше ра дити на организанионом и кадровском јачању својих органлзација као основнкх ћелија ССО. Разматрајући извсшта.ј о активностима OK ССО за период 1974—76. у комс су истаклутс многе акгивностл и акције коЈош јсдан макдат: Саојан ДиниН јс јс водила Општипска конфс* рслцнја у овом псриоду као и Акиионо лоллтичкн програм за нарсдлс две годинс млади су it овом прллико.м oiBopeito и самокритички разговира.т о свнм питањнма. Y дискусијама Мнловапа РадојевнИа, Драгакс Тодоровлћ, Боривоја Марилковнћа, Јакова Бурића и Љиљалс Балетић лајвншс јс било ре чн о дслсгатском систему н одговорностк делсгата у OK ССО. о друштвено економско.м положају младнх са посебннм освртом ма проблсм псзапослслости омладинаца, као н о што бол»ој сарадши омладинаца н осгалнх друштвено политичклх бројлостл основнпх органпзација ССО уз колстатацнју да омладинску органнзацнју трсба што влшс омасовљаватм. ИСПРСД Дру111ТВС110-ПОЛЈ!П!Ч ких оргаллзацлја присутне ie поздравио Милош Дракуловић. ложелео младима успех у даОрганизација.ма које су у протеклс две годиле помогли омладинску органлзапију и појединиима који су сс посебпо истаклн у свом ралу ово.м прнлихом јс одато признањс. Спсцијалнс дипломе добили су: Фабричка конфсрсннија ССО ИВТКТ „Бранко Крсмаловић”, Основла оргапизацмја ССО „Параћнлка”, Школска конференција ССО Еконо.мског школског цснтра „Борнс Кллрич”, Ословна оргапнзација ССО ОШ „Радојс Домановлћ”, Основна орrainnamija ССО Шалудовца, Основна оргалкзација ССО Дољег Влдова, н одред извиђача „Бранко Крсмановпћ" Ол поједпнаца ово признаљс су лобили: Мнрослав Матпћ п МилиЈа Нпколпћ. Дипломама су награВснтг Планинарско друпггво ,Јаворак", III основна oprainnauuja ССО Српске фабрлкс стакла. Ш ословла организаинја ССО ЦОК-а „Иво Лола Рибар”, Основна оргаплзаимја ССО Голубовца, и Оснопна оргапизапија ССО ОШ „Момчпло ПоповпН — Озрсп". Од појсдпнаца днпломс су добпли: Бранислав Поповнћ, Млрослав Вучковић, Душак Јовпчић, Иван Живковнћ, Мнрослав FlaiiTHh, Драган МнлошевпН, Милован РадоЈсniih, Драгала МилиН и Слободан Јованопи11. Захвалнпис су додсљспс: Општнмском одбору Црвсног крста, Српској фабриии стакла, Фабрнип иемента „Нови Поповац”, ИВТКТ „Брапко Крс.маповић", Културно уметнпчком друштву „Драгп Жнвковпћ" пз Главлце, Цсптру за маркскстнчко образовањс, СИЗ-у за културу, СИЗ-у за физпчку културу и Општилском фудбалско.м савезу. Захваллнпс су добнли и: Драгољуб Томмћ, Љубиша Богдановлћ, Градимлр ГојковлН, Слободаи Марковнћ н Драгољуб Casnh. Миллца Жнвковлћ љс.м раду и измсБу осталог рскао: — Лктивиост ССО мора сс посматрати кроз активност свих друштвецо-политпчкнх ор гаппзација у иашем друштву бљеетошћу и спремношћу можемо бити носиоци свјсх акнија. Идејно политичка слага тре ба да краси сваког омладннца, јер са.мо лични примср можс да буде пример осталима. За предоедпика OK ССО поново је изабран СтоЈан Днннћ. досадашњи председник, за потпредседника Јаков Бурнћ, хсxuijcKii тсхничар, за секрстара Марија Пернћ залослена у ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ". а изабрано је и ново председииштво и председници комисија. На крају јс прочитан телеграм који cv млади са овог скупа упутпли председнику Тнту којн јс пропраћсн громком пес.мом Дружс Тито ми ти сс кунсмо. ц на том пољу пам предстојс вслпкл задацп. Имајућп у виду свс проблсмс, обавсзе и задатке морамо имати веома јаку полптпчку снагу у ссбп, јср само добром пјјсјном ослосоHA PYBV Иаирео је понор светла V cvcvct ми долази слепац Гледам: човск са птицом Странац v тихој ноћи Ha pxov понора Уздах Чуо сам крмк птице. (Друга награда на сусрету грађевинара) М1фослав Костић СЛУШНИ свод Мудро дресиран песак времена. Пада низ суичами сат меса Споро дишу секања Под слушалицама У порзозном виглу мисли ћутим убијен v себи Док хидра смицалица Спрсма зассду и теби Мудро оресиран песазс времена Клизи нссвестицом плода Заривају се копља ссћања У yx'.pio јастуче свода Мирослав Рајић НИШТА НИЈЕ ВЕЧНО Нс гледај тако oxo.io v дубкну Преплитак си да би јс сву захватио He t.icdai тако oxo.io на просјакс Тражс оно што им nptmada He i.icdai тако oxo.io луде v очи Јср ниси саздан од оска He muunu oxo.io на време^ Јср ћеш га ипак ноштозати. । Зорпца Млладиновнћ I
CTPAHA * 14. ДАНА БРОЈ 71 ПРАЗНИК НАШЕ АРМИЈЕ • ПРАЗНИК НАШЕ АРМИЈЕ • ПРАЗНИК НАШЕ АРМИ.ТЕ 9 СУСРЕТИ V КРУГ¥ КАСАРНЕ СВЕЧАНОСТ ЗА (BE 22. дсцсмбра дан ЈНЛ јс н one годинс обележеп значајним мапифсстацпјама ко «с су трајалс у току децс.мбра месеца. За учснпкс осповнпх и срсдњих школа од 10. до 20. децембра органнзована су предавања и оазговорп на тему: Развој оружаннх снага СФРЈ. Прсдавања су држалс старсшипс паракипског Гарпнзона. а у сслпма рсзервне војнс старешнне. Организована су ч многобројпа спортска так чкчсња у шаху, малом фуд балу и стоном TCHiicv нзмсbv војника пз Гарнизопа ц омладинаца СФС и ИВТКТ Бранко Крсмановнћ" 16. и 17. дсцсмбра припалншш Гарннзона су посетили ИВТКТ „Бранко Крсмапо пнћ" и ПИК Бупрнја OOYP . ПараНнна''. За свс старсипше њиховс породице. вој ннке н чланове Дома 20. дсисмбра је прнказап филм Врховн Зслснгоре. Истог дана у сали Градског а.матсрског позорншта одржана јс свсчана аакдсмија са гтригодним програмом. Поводом 35 година стваоања ЈНА у свпм основннм н срсдњнм школама органнловано јс ппсање наградног темата. Сутра, на Дан Армије у касарнн „Бранко Крсмановић", одржаће се свсчаност којој lie присуствова* 111 учсннцн, омдадинцн, радпици it представници дриштвено-полнтпчких организачија и зајслннаа.а после по днс he битч логанвзован •ријсм за првооорце. роди тељс палих бораца, иосиоцп спомешша, представнпкс ра линх организацпја, представннке друштвено-политичiurx организаикја н заједнниа, ученике и припаднике ЈНА. Прије.м организује прсдседник Скулштинс општине и командант Гарнизона. сви смо ми АРМИЈА! Свакс годинс поводом 22. дсцсмбра су.мирају сс рсзултати и проглашавају најбољи војни ип и јсдшшце. V параћинском Гарнизону по показаним рсзул татима у савлаБивању обукс и друштвено - полптичком раду најбољи су: Антон-Флорјан БарншиН п Анђелко Марннковскп са својо.м јсдннпцо.м. О ови.м младићима у сивома слинастим упиформама од старешнпа чулн смо само рсчи хвалс. Тих и скро.мпи вољпи за разговор ис крију својс оду шевљсњс прпјемо.м од страпс старијих другова ц старсшипа као и о самом граду. вић, командант Гарнизона. Нс давно јс одржан састанак свих војника и старешнна на комс Аитон-Флорјап Баришић Антон-Флорјан БаришиИ има 25. година. Из Загреба јс и у Параћнну јс два ипо мссеиа. — Нисам очекивао тако до бар пријем, другарски, пуп разумевања, како старијих другова тако н старсшина. Параћни ми сс веома допада, и Јвеговп становницн, којп су срдачни н зато сам сс овдс всома брзо снашао. Врло прпсно capabvје.м са омладинцима нз града, а нарочито на пољу музикс. јер свира.м саксофон. То^ што сам најбољп за мене јс велика обавеза за лаљп рал. Анбслко Мариновски јс из Охрпда Ji спада у старијс војппке. И ои и љсгова јсдииица су проглашенн најбољим \ Гарнизопг. — У ПараИпну сам 10 мссеци. II ја и мојп другови с.мо на свим местп.ма веома лепо примљени. Саралља са омлалино.м нз града јс веома добро оргаинзована, а ми имамо при ступа свуда и па сваком месIV- — V napahiiHCKo.M Гарнизону влада присност п добра саради>а — рекао пам јс, пзмсћу ос талог, мајор Живорад Попосу војницц износилн своје ути скс о пријему. Истицали су присност ц другарство Mebv воЈШШи.ма старешинама. Такви отворени разговори много користс. На тај пачии разбијс нс су мпогс прсдрасудс о одслу Анђслко Мармновскн жењу .IHA. Свп истичу всома велнку госголдбивост rpabana према војшшпма. Овдс се вој ник поштујс и цепи. A то јс за го што је оп ту. ла увек помог нс кал затрсба, v случају временских нспогода. ia изграли пут, да по.могне \'6nna»tf ictiiнс, да да крв. М. Живковпћ "'O'lHHiMiiiiiiiitutUNiniiiuiiiHiiMiuimtiiiiiiiHiiimimiiititiiHiiiiuiiiiiiiiiiiiiiHiiiitiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiDr. НОВОГОДИШЊЕ ЖЕА»Е I ПРВА НАГРАДА HA KOHKYPCV I ПОВОДОМ ДАНА ЈНА ДРАГА MAMA ВРЕАИ СМЕТОВИ ЖЕА.А И НАААЊА Та.мара Мн лошевиН VUI/1 ОШ Бура Јакптћ Надам се da he ово писмо стићи до тебс, /ер једном ми сс десило да ти пшием а да ти не добијеш tiucAto. Па и сама знсии кахва је ово дивљима. Полако се нривикавам на овај живот. Другови cv мс лепо примили као новајлију. Знат, .иама, свс је всћа моја љуиав према граничарском животу. Он има тако много чари. Замисли како ie dueио видети Триглав, прекривен снегом и okvhoh сунисм. Оваквих лепогга има мно?о. Али не чиии то чаробним овај свст граничара. Како је дивно сазнање да си припадник Југословенске алмије, да бдијеш над сном 20 милиона људи. Како је то лепо бити чувар многих љ\ди. OAtozvhuvti им epehnu живот без осећања страха п стрепње. Али. то не чине само граничари. Cchatu ли сс. мама, оног Еранка из name vauuc. Он ii ia смо обећали da he.uo •iveaTtt v\'he животе и обеhaibc смо испунили. Ои јс капетан v неком ?арнизон\1. Нли Милета, кош ie седсо соашоа! v клхчш ii Koin је еада v мопнариии. Знај, мама, кат живот ie тсжак, пли ?а олакшава наша љубав према nanodv, ЛгРбав чпема домовпни v ми смо пп"ог1>ч иа иаше дгжности. Л cchaiit ли како си ее ^пптивила Moioi да ппгтлпс.ч Јоанччап? Т>> це ■'чат. мама. како ie дивно Котн Јппипчл" кпко о' лспп речч: ,јПц ie та* Koiu мпшм ift-wn се »л. Tn ymliyt ■HlilllllllllllllllllllllUIIUIIilllllUUIUliillllHIUllllllllllUIIIIIUIIIIIIIIIIIIIMIUllUUIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIINIlUitUllh го теби- Ни за јелку не opium. ИмаЛу најлепшу иовогодшињу јелку јср ми је снег eeh направио прскраcue украсс какве нико нсhc имаги. А знаш ли шта желим да ми поклониш за тај празник. Молим тс да када се две казаљке поклопе мислши на свога сина који, epehau као никад до тада, стражари. И сама nolabaui зашто ћу бити epehau. Док се ти и остали људи name земље веселите и раdvjere, ја hv вам омогуИити да нссметано провсдстс те дивие часовс. Док се чоћ тихо Увлачи v Kyhe, а снег полако пада и прави бели покривач, cevda he влada^ ти празничко расположење. Јслке he бити окићене, a испод ihux craiahe поклоии. Деца he се весело играти и уживати а обрасли he бити сличног расположења. Tada hctu Auwda iedtuto th мпслити ua меис, a.ni ia hv мислити ua све љ\- de ове земљс, ua ceatcv њсuv cronv. Мислићу ua epehau живот tcoiu вам npvжам it Koiu he u менс чииити cnehuiui. Hche ми бити xaaduo, zpeiahe ме jedua аелика искреиа љхбав koi’v oceha.M прсма вама. He eepvie.\t da ико сем тебе u Atoitix dpvzoea зна da ia чувам earn can, али CU2WHO зпам da сви људи name земл>е безгпанично воле u цсне гааиичаре, vereanu све ппгшаднике name An.vnic. Опи знају da ie ApMtiia nveap ihtixoeux песми, KHitiza. њиховог epehno? живота. 3uaiv u to da Koda ce cvTpadan nno6vde urhe^ впдети мепршател^скр onunn^denc. rn/r. патенпке. ‘’naiv da riedehti dan voxre dnuerif co чо neuiTO боље. Jpo, ApMuifl fidtiic iiad њиAiaHcMoi da бпичет mpup. ма.иа. icn 3nai da аплим nani жчеот. no •'pko ni> бчп те-^ак n dn op uu co •.« a»iv uernao БОРИСАВ МАТИБ, тссар из Трешњсвпце: — Ова година која јс ускоро за нама донсла јс стабилннју ситуацију у мом предузећу и внше посла. Задњих мссеци смо, моји друговн н ја. заловољнп личннм дохоцн.ма, за разлнку од прошлс годнпс. Y идућој годинн трсба убр зати запошљавање отварењсм iiOBiix радних места гдс год је то могућс. Коначно питањс топлог оброка треба да бг^ле рсuiciio v „13. октобру" у 1977. МИЛОРАНКА РАДИБ. мсдицннска ссстра: — Ја лично сам задовољпа прошлом годином јср сам вајзал срсдпла нову куНу. To јс велика ствар. Можда бих join једном подсетпла надлсжнс другопе да Парађнн још пије потггупо асфалтиран. He зиам зашто се стало. He би требало да и у ндућој годинп газимо оно очајпо блато око Be терпнарскс станнце. ДЕСПОТ МИЛЕТИБ. поштар: Пара&ин је у прошлој годннп добпо неколико значајних објеката, којн су зпатно променили његову свакоднсв- »IV фнзиономију. Надам се ла Ие.мо таквнм темпом наставитп п у новој. Само бих упозормо \ рбанистс да прплпко.м додел.нвања земљпшта за градњу, одреде и број како се ие бн стварала збрка, а сва кривнца сваљивана на поштаре. МИЛЕНИЈА ПЕТРОВИБ, доMaluiua нз Шалудовца; — Унук Миломир ми je највсћа радост коју ми је донела стара година. Шта бих пожелела друто него здрављс и срсћу својој фамилијн. комшнјама и свима други.ма. ФЛОРИБ НЕБОЈША, сстрадnil мулпчар: — Трсба вишс повссти рачуиа о младн.ма. Кад то кажем мислнм на просторнјс, забавс и њнхов квалптет, а поготово на запошљаван>с. Младнма не трсба дозволнти да се разочарају, треба нм о.мог.-ћити да се локазују, да стварају. Нема већс срамоте нсго дозволнтл ла млади људи, са рукама у исповпма лутају као бсспосличарн. БРАНКО ПЕТКОВИБ, 4 годнне: Овог симпатичног малишана пашли смо „а одељењу лечјпх пграчака у Робној кућп „Шумадија“, како сс договара са мамом о вероватно неком ловом „rpabainrHy" његовог собног кутка. Пожелео је да му деда — Мраз што пре донесс пакет слатклша кспод јелке. КУДА НА ДОЧЕК 91ОПЕ ГОДИНЕ? За свс опс који желс да Нову 1977. годину дочекају ван својих домова. у неком пристојном хотелу илн ресторану, из ТУП „Грза", у члје.м су до.мсну најважнији гуристички објектн са нашсг подручја, поручују. Y хотслу „Славија" уз богат мспп н добру музику глазннца crajc 300 дннара. У живописном кањону Грзс v хотслу „Колиоа'. такоВс, можсте ла дочскатс најлућу nori no истој цепи, a v хотслу „Борјс” v Chccbiiv улазпиua стајс 250 динара. Из Грзе поручују да јс рсиоме њаховлх објската довољпа гараниија за добар провод. И ако још нистс одчучили куда ћетс за Нову годину на рсцепцијн хотсла „Славија" иодражптс улазшшс за нскп од овпх објската Као и рапијих годлна млади могу повогодишљу иоћ да дочекају у пслнкој сали Ошнтпнског сиидикалног -clia у оргзлизацији КУД „Бранко КпсмановиН". уз пригодан културпо-забатш програм. Улазнппс стају 150 дииаоа. V pccTopaiiv лруштвснс нсхрапс 1IBT КТ „Бранкб Крсмановић" Фабричка конфсрсшина ССО организујг дочек Нове годинс Тс поћи младс he гвессљавати анеамбл „Паракинова дсца". Улазница ie 150 дипара, а и левета Основна органкзаиија ССО у граду постарала сс •ia најлуБу noh можетс провести у Knv6v бригаппра. И омладинс скоро у свпм сели.ма opraiiM3viv дочек Нове годинс. Ако желиге ла у љиховој организашпи провслсте највсселију noli обратптс сс њиховнм основнпм организацијама. ЗОРАН РУЖПБ, пролавац: — Греба убрзаш пзградЕву станова за радникс. To јс заиста наш велнкп проблсм. На нретск пмамо п ко.муиалис проблеме тако ла nayhc годнпс треба лобро засукатн pvicaвс. М. Живковић М. Днмитријевић
БРОЈ 71. 14. ДАНА СТРАНА 7. РЕПОРТАЖА ИЗ ПРЕДУЗЕНА „БУДУННОСТ” САГА ОД ЧЕПИЧНЕ ПОТКЕ • ДУГОРОЧНО ПААНИРД .ЊЕ V „ШУМАДИЈИ" ■ Проншрпвањс погона л асортммана ■ Нона радна мсста ■ Хпљаду н пст стотмна тона у идуНој годинн Y поголу алучслнчних ужади Прсдузсћа „БудуИиост” у току су радови иа адаптанији ц цро шнрнвању новс лроизнодлс ха лс. Фнпапснјска копструкдпја јс обсзбсБспа а прсдрачунска врсдност излоси 267.000 динара Нови пролзводии капацитст омогућпћс да сс запослс још 15—20 HOBifX радпика са Зајсдпице за запошљаван>е. За само годкну даиа овај погол На с.пгци: Дстаљ пл Погона „БудуИиост” у Иоповцу јс успсо да остварн својсврснс рсзултатс, освојп тржиштс a квалитстом м тачпошћу всжс својс куппс. Ризик лоноси катггал Али почннмо из почсгка. Мно п< су сумњнчаво пртслп главама кал јс у „БудуИпост’' почсла рсаллзација пдејс огваран.а погона алучслпчкпх ужадн. Y кр\ту тако Rc.iiiKiix фабрика каблова блла јс права лудост иокушати са погопом од свсга двалссетак ралпнка. А.ш људн који су руководплл рсализапнјом овог програма добро су прл училп својс могућпостп, тржнПРИЧА О НАЈВРЕДНШИМ РУКЕ ШТО ЧЕАИК ИСТЕЖУ Када а*с говори 'о рсзултачпма којс jc nuciiirao Huron алучсличних ужадн \ Поповпу нс можсмо а да пс помспсмо нмсна псторкис врелннх прегалаца којн сво jy младост угкнвају у кнлометре ужадн, Зорапа Лсчнћа, Јована БорБевпћа. Дра гишу Стефановића. ДрагиВељко Бауковић шу Свстозаревића п Всљка БауковиИа. Зоран ЛсшкИ, јс у овом КОЛСКТНВу ОД IberOBOr формнрања » рали као смсновоВа. Свс љеговс жеље н стре.мљсња всзапн су за noсао којн радн, зз ипо бол.с пословап.с раднс оргапизаццјс. — Ово радпо мссго захтсва вслику одговорност прсма друцлвеној имовинк, као и квалитстпу жину. Мнсли.м да јс учипак свнх пас веома добар, тнм прс што је ово нови посао за коЗоран Лечпћ га сс кроз iukojiv пкс.мо о квалифкковалц. Пошто јс у колективу прехо 8О,,/о омладинаца у току је формира* ibc омладинскс оргапизацијс. Мзрљнв и чрсдан, страстан извиБач, гдс како нам рсчс проволи највсћи дсо спободног врсмсна, дслегат штс л асортиман који he производитн. Опда јс фабрика пуштсла у пробнн pan. Очскнвани и нсочскивзни проблсмн идјслном су нскрсли прсд свега нсколлко стручњака. Радило сс даноnohno. Заиста ллко нпјс постављао плтањс падокпадс и одмора. Требало јс савлалатн тсхполоп1ки процсс npOHBBOAIbC. упознатк људе п Иуд машипи којс су сс чссти кнарплс. A го пијс ншло спс тако лако и јсдноставно. Па ипак првп зслслн добоши почслн су да сс утоварују у камионе п развозс на свс чстири странс. А загим су услсднла признап.а. нс писана па псргамснту. noh v vropbciioi са paaibit од велпких потрошача: Елсктротехнс ил Бсограда. Агро војвошпс и Елсктровојвод1ше. Радно-слсктро Ниша, Мсталл нз Бања JIvkc. Југотсхнс из Сло пснијс и Елсктродистр»бу1и<је. II тако постспепо Погои јс ојачао, оса.мостално се. a nape су почслс да прнстижу. Кас да сс oriel практичпо по1вр.1ила она у СИЗ у за одмор и рскрсацију. Јовап Bopbcunh у колскгнву јс од самог почстка. Једаи јс од опих којп јс прнлнком монгпрап.а маши па великп дсо тсрста нзнси na csojiiM плсИпма. Malininбравар јс и pain na радпом мссту смеповођс. He мпого говорљнв па сва лаша пн тан>а одговарао јс да, о дру говима, послу, о меБул»уд* скнм одцосима и условпма рала МОЖС i.i КВИ < 8С и.и бољс. Ни Драгиша СтефаковнИ кога свн знају као забрсгу нијс вслики говорппк, али када се посла лати не.ма .му равна. Рскошс нам па јс на посао долазио и болсстан јср пијс хтео да машина .дакгубп" Јован Bopbcoiih Kao од opera одваљсп у радничком одслу трљајућп задовољно рукс говорп пам. — И порсд гога што смо добнлп опрсму заштити на раду трсба да сс ииклонп всћа пажн>а јср овдс нма прашнвс, гасова, буке. Члап сам СК и рсдовно кдс.м на зборвс, it .мпслимо да смо сви о свему добро обавснис ии. Драгиша Свсгозарсвић пам јс такоВс roBopuo и отсжа* ппм условима рада. V колсктиву јс 15 мссецп члаи јс Савсза комуписта и вп терссујс сс за сва збивања како у колектпву тако и у нашој Општиик. Вељко Бауковић ВК слсктрнчар јс управник погона. Јсдан јс од водсИих струч* «вака на пагисм Региопу. Преко 10 годкна јс радпо овај носао у кајвсИкм слсктрофнрмама у зсмл.п. Прилнком оснивања погопа раМарксова прсмнса ,да рилик доноси капитал". Нови погои, иова радна места — Овс годипс ii.iaiiiipa.iii смо да пропзведсмо хиљаду топа алучсличнлх и чслично ааштит иих ужали прссека 25 и 35 милимстара кнадратних. На залихама иемамо нпшта. јер свс iiito пропзвсдсмо гпапрсл јс откуп heiiu. Пл?.1. ол 2 мп.тјарtc и 320 мплиопа всрејс.мо ia Нсмо остваригл v овој годнии, КЗЖс дирсктир Драгослап Мр кнћ. — llpounipiiBaibcM поиог Лиloiia iiponiiipiihc.Mo u dLupiH ман y iLivhui loiiiim произвоаиНе.мо ужалн од 50 н прско 50 мплимсгара квачратних. 11- иачс у плану јс да сс пронзвслс укупно хил»а ty U iici сготнпа тона. кажс Вукашип Милић. KO.MCpUHI.l Hill .IlipCKlOp. Тако би хкрагко nuictaia сага о UOBOM погоиу iipc.iy.icha ..Булу11нск1" iKKaiaii углавиом јсзпком пифара п сличпнх пока.мтсља. А како и n.ie t.i прича о љулима који су тс твапрслпс рсзглтазс остварили којн ткају пову Gv.nhitoci од чепичпс поткс? Мнрослав Д||М1прнјсвпћ дио је к лдљу п поћу са иво.м 'feiBOpin’OM лддп — Досадшаља пропзвол* iba око 900 топа ежадп јс пролата, а уз то чијс бпло пи јсдпс рек.1лмлиијс. Y пр внм дапима бпло јс всома Драгиша СтсфаповнИ 1сшко. Највећу помоћ су мп бнли ова чсгворииа као it осталп који су сс обучи- .-in н всома брзо савладалп пропсс производ1БС. За свој посао сам всома везан и najnclin дсо слободпог врсмепа проводим овде. Одпосп у naine.M колсктпву су псома добри. Радпмо у три смспс. Трудпмо сс да TIOBCпсдавпо направилп јсдпу малу машппу којом смб про цуктивност noBchann за 30%, nororono код ужади рио јс: Када смо га пшалн какBC су 1БСГОВС ЖСЉС ОЛ1ОВОмањсг прссека. bum пасељнма бит пзграК — Кратко сам v ПараИину јсднно што бих жслсо јс да сс пгго прс у удпцп Маршала Тига забрапк саоOpahaj. Да сс у пашсм коДрагнша Свсгозаревнћ лсктиву започнс адапгацпја it да се што ирс заврши, да прошпрпмо асортпмап п задовољнмо купцс. М. Жнпковпћ Прсдстоји бржа модсрннзацнја трговпнс! Л Срс Uhopo niii n.iaii развоја, накиадно pcBii.iupan 7. 12. 1976. rouiuc В Дмна.мпка промета условљспа обсзбс|ј||ван.см трајно обртиих срсдсгава Ha cc.iiiiiuu Радинчког савсi;t Тр|«и<111кк<н npcny.ieha .Ш-»- маднја” 7. 12. 1976. iuahiic паKIM UlU |C pCBII.UIpilll CpcAibopo4iiit inau ралиоја one opraiiuMiinje. i.aico On cc, c обзиром na ihimmiikv upuMcia ii.iaunpau\ io 1980. io;unie ii Muithtfoi r <м5сзбсБ|1вап>а ipajno oopinux tpc iciarfa, 6 iniинрсмено npci.iHMaic iiuipcGiiv мсрс. Pen.11;uii iKinapciiii y iiperxu.inoM периоду развоја. за ннrcpna i 1971 1075. годнпс, бслс же no in । IIHH.I крсипка ппо сс ппли крол iia iifii nopaii број.д laiiocncinix којп сс крсгао \ npiKCKv 6*'» ia снаку ГОДЈ11Н iioBeli.ni.cM vKyinior нрихида, ол 117 876.400 \ 1971 loiiiiiif чл 189.897,000 iioRiix дннара у 1975. годппн. што по проссчпој сго nit раста бслсжи 27в« годпшњег nonehaiba. Укуппа исти акеме лаинја. мсрсна за iiomciiviii пс рнод крол ПО11ОП11И фопп. ILIпосп 18.983,000 1!овп\ динарл. ФАБРИКА БОМБОНА II PATAYKA „ПАРАБИИКА” 31ГОДИНУ - ■ ПР8ИЗВ0ДИ □ Ilvn.cnc бомбопс п новс врстс ратлука Obiix дапа Фаирпка ио.мdona „Параћинка” iiycut.ia jc у продају чсЈнри новс врстс пуiLCiiiix иомбина cai јагодом, рпбпзлом, поровнипом ii кајснјом. Убудућс сс у овом колскшву нроилволи if чоколадпа бомбопа, дрллчс-лсшинк. ратлук са мсдом п ораспма. Послс Новс 1ОДИПС „ПараhniiKa" he пустити у процају н ратлук са суппм грожБем, ПРЕД МАСОВНИ ДОААЗАК НАШИХ РААННКА Припрсмс којс су и у нашој oinuiiiiiii предузетс у вс.ш са скорашњпм доласком нашпх радннка прпвремепо запослсппх у нпосграчсгву опсежинјс су ncio ранијих годипа. Y том циљу формирап јс одбор за н.ихов дочек којн је 15. дсцсмбра олржао састапак па коме су разматрапп и допсгп зак л.учпи иЈдатака којн очскују члановс овог одбора. Јсдан од пајважнијих зала1ака одбора је припрсма п ор гапизоваљс саслапка са ови.м пашнм ралпнцима, којн he сс одржатп 28. дсцсмбра у 10 часова v згралн Сппликалиог вс ha у Параћипу. На то.м састанку друштвепо* ггоипггички н јав»т радннци, прсдставннци народнс одбранс, банака, порсске службс jiaeahc одговоре на постављепа гпггаља. Гостп he том прнликом бити упознати са прнврсднпм и друшгвенпм развијем пашс ипштпис, укључују hn Moryhuocri! запошл>авања, порсску полигнку, могуНностп орочавања свзјих уштсђевпна, стамбспу пзградљу и детаљпо о зајму п њсговом зпачају, За свс родитсл.с који раде у п|гостранству, а дсца им поха Ixijy овдс школу. одржаћс сс и роднтсл>ск11 састапак по шко лома у врсмснско.м шггервалу боравка. Свакако да јс п.пхова жел>а да што бољс и рацпоналннјс пскористс своје ир<?мс боравка, да се впдс са pobamiMa. да сс ировеселе. Нема разлога да нм се таквс жељо нс испупи. Настојп сс да оли. пако су у rybuiiu, оссте да нису заборав л.ени н да сс паша социјшшс тпчка зајсдшша брпнс о п.пма. С. Jouaiioonh Сви noc.ioPiiH iioKu iarc.i.ii раз rum v протсклом псриоду ука зеју ва оспплаикјс н ПЈузстнс иапорс ла ibiixoBo прсвазилажешс. Kao поссбап прибдсм нзднајају сс 1амрлн\тс маржс. кроз читав овај ПСриОД, Il iiCMorvhпоет ooc.uiehitRaiba ipajno обрriiitx срсчстава. што јс радп крлјњсг поЈНТивног сфскта, vс.1ов.1>анало сталпо тражсњс pciiicii.a па many пипсћања дцпамккс промста. Рсвнднра11П плаи рплвоја on 1976/80. годпнс трсба да динссе iioRH обим upuMcia са постојећпм п повн.м кап«1Ц11К-1има. YKvnaii npnxo i rpco.i t.i cc iiobclia ca 389.877.914 \ 1975. ruAnint na 694.054,000 нових дипара v 1980. ГОД1ПШ. Y yKvniiOM tipomctv n даљс he промст на мало елиматп високо ynciuhc, ca oнрав.папом тспдспцијом noocha n.a промста na пслнко. којн no сала nnje nav.iuMao ви iiinjc mcниви ciieniijiuiuicT ове Kyhc као н join исг.илнко новнх бомбона, чнмс he сс асортимап зиатио иовећатп. — До краја годцнс очскујсмо да премашимо фппапсијски ii.ian, потражнвања свсдсмо на мнннму.м, па залнхама нмамо са.мо петнасстодпсвпу пронзводњу, шго је испод просека, v току су припрсмни радови ia изгради.у новс хале, тако да пову lonHiiv дочекујсмо потпс110 мпрпн. чулл СМО ОД Шрскiopa Вндојка Apcitha. М. Д. Нитн кноска ннтн цвећа He можс.мо да сс уочи сваког празника пс ссгимо обеИања да he у пашем ipany ускоро бпги отворсна продавнииа у којој би се продавало свсжс uache. Y то смо iiajRiiuic всровали оида кад јс „Стандард" n.irpaдио нови стаклеиик. Додушс квоск jc Jiounpaii на пс баш погодном mcciv, порсд Дома лдравл»а, и na newt пачик јс пзвесно врсмс поцмиривао потрсбс rpabana. Међутим. нсма више цц тог кноска, а када прођсмо туда »с можсмо да сс макар нп за трепутак пе сетимо обсИаља и пнтамо када he сс са речи npehii па дсло. ШТАМПАРИЈА „BYK КАРАЏИБ” Нова хала на пролеће ■ Y нсдавно рсконструксапој халн бољн условн рада V Графичко-мздавачком прсдузсћу Вук Kapauifh" завршспа јс рскопструкцпја халс за дораду картопскс амбалажс Увсдспо јс парно грсјањс п OMoryhciiif бољи условп рапа. Врсдпост радова co nponeii.yic па око 90 милиопа дниара. Yпорсдо са тнм подигпута је и Д0 1980. и СУПЕР МАРКЕТ! cro v укупном промету. Истоиремсно се ирсдвиНа да број за послсни.х расте за 4% годишњс, na he vKynan број запослсжгс до 1980. годннс нзноснти 768 радннка. ИНВЕСТИЦИЈЕ ripountpcihc к модсрннзаци.ја придајног простора, стално јс upiicyriia тема н задатак раднс оргапнчаипјс. Као крајњн цкљ, иомспугпм илапом развоја 1975,80. iipc/iniibciio јс ипвестпpaibc -ia ii.npa uby iioBitx капацшсга \ укупној поврхшпш on 3.580 квалратних мстара. Y овс објектс зајсдно са гграichoM опрсмом инвсстираћс сс 37555,000 повнх дннара. Mcby npiiopiiTcrnc објсктс ciunaiy пословпа зграда, суиср.маркст с гим што he у hohum нлссљима uunt torpabeno вишс новпх самоуслуга, а адап ritpahc сс н постојспс, како у ipany тако и у сслима у којима мва ралпа органнзаиија пма снојс продајпс иупктовс. .'Бубнша Цвстковнћ-Луша НВО АОАА РИБАР Yeciiviuc џаио .taTtmc ncioeoi живога. Рани нресга Оа извчрс iedatt нзвир, 1>ано сс угааанс искрс њсговог живота. Пао јс, наиа га аишс, Mcby ueehcM гедан цвсг нс дчшс. /1ао јс као xepoi. -*»<ј као човск који нцјс стшао do rot ооба, као .v.iadnh кош нијс tiAiacr’ врсмсна, mini he ia iLuaru, јср on jc, jep oh jc .unadtth twin Httjc .xtchv живима жнвима на инак xueu v срцнма свнх људи. ЈездиИ Pada VVi ОШ »fiypa JaKiuuh" П a pa hit n кровна пастрсшнпца, која служп као магаципскп иростор. MebyniM, проблем простора још пијс пи пзблнза решен. Наимс, раднпцима овог предузсћа прсдстојп улагањс у нову халу чпјп почстак илградњс сс очекује па пролећс. М. Д.
БРОЈ 71. 14. ДЛНА СТРАНЛ S ИЗ ПИК НУПРИЈА OOYP „СЛОГА” Y ПАРАНИНУ С IIYTA ПО БУСИЛОВЦУ НРЕДИТИ flOMAIHV СТОЧЛРСТВО Y овој годнни удружено 110 пољопрнвредника 0 Креднтима зелсног плана поспешују производњу стокс ПИК Rynpnja OOVP „Слога" у Параћнну обухвата 12 ссла, а од трк хиљадс домаћинсгава којшко у ibiiMa жпви 250 је удружено. V цнљу заокружсп>а пронзводног происса ова задру га откупљујс прпплодпу стоку за Добричсво где јс у нзградјбн новн објскт за тов’ праса ш од S до 22 килограма. To је такозвана Б фаза у пропзводљн товљсника, доба када прасад треба да сс припремн за ion односно да npcbc са дојења па исхрану п има за цпљ јсдпу ста билнију пронзводњу it да сс за што краћс врсмс постигнс Behn број прашења. Произвођач у овом случају нншта пс губи већ јс стимулисап, јср сс лакша прасад продајс по већој цсни, а број прашсња у току године јс већи. Капанптсг објскта у Добрнчсву јс 40 хнљада прасадн. На овај иачнн задруга вршн пласмаи прпплоднпх назимнца, а откупљујс прасад до 8 кнлограма. Овнм сс спрсчава одлнваље дохотка из ПИК-а. „Слога" поспсшујс пронзвод11»г стокс давшвсм крсдита Зеленог плапа за нзгралљу објската као п за пољоприврсдну мсхаппзацију. Да би сс преко овс задругс добно крсднт псопходио ie да пољопривредник бслс удружсп да јс обезбсапо 30 одсто учсшћа ол предности објскта нлн Mainline и то у матсријалу, а лелн.мпчпо н у ралпој спазп. Крслптн сс najv иа 5 голппа за пољопппврстпу мс .xainuaiuijv и па 10 за обЈсктс. Отплата крсднта вршн сс нскључпво кроз пропзводс због којпх јс објскат поднгнут, док сс пољопрнврсдна мсхавнзација нсплаћује кроз .машннскс услуге други.м пронзвођачима Како нам рекоше у „Слоги" разу.мсваљс банака за овс крештс је вслико, а н пољопрнврсдннцп се за њпх свс вишс иптсресују, Mcby првнма који су сс сдружплн и добплн срсдства Зеленог плана су: Нсдељко МанчиН к Мнлипојс ЗлатковпИ пз Ратара, Радомир ОпвановиН нз Плапс Бранко МпловаповнН из Доњс Мутппцс и Топлица KoCTIll) НЗ ropibC Мутннцс. Опп су пзградили објекте за тов са обавсзом да отплату крсдпта вршс продајом произвола прско залругс. Првс колнчне прасадп су och испоручсие. Тај цнклус сс стално об цавља, a всН је прско 40 захгева за кредитс за тракторс и 15 за објсктс. Y „Слогн" сс вслпка пажња поклаља удружпвању пол.опри врсдпих прхокзвоБача. V овој годпни удружсно јс 110 пронзвоВача, а пма још затхсва за удружпвање. — Мсђутпм, нама нпјс цпљ са.мо да удружимо што вспи број пољоприврсдннка, всћ да удружсннм IIO.’bOnpilBpcmillUHма пружнмо што квалитетпијс услугс — рскао нам је на крају разговора Милнја Mirniii руководнлац JVP удружснпх пољоприврсдника. М. Живковнћ КРОЗ НАША СЕАА СВЛДМРН У СЕ/1ИМД И омладниа Шалудовца н Лсбипа јс вол.иа да uno бо.'вс оргапизујс, да сс забавља да играпкс, алп сс увск намеНс питање. гдс. Шалудовчаии се окупљају п одржавају састап ке у просторијн од 20 ква дратпнх мсгара, iok јс вслнка просгорија у школ ској зградп, бпвшп стан за учитсљс, затворсна. Како нам рсчошс пс смсју да јс корисгс како то пе бп био новоi па им затворс школу н да им деца одлазе у Поповац. Чули смо п то да сс у салн Мсснс зајсдпиис у Лсбапи.ма нс оргаппзујс ДОЧСК Новс ГОДИЦ'! BCh cv јс пздали за нску свад бу. Вншс сс људима нсплати. Ето it то сс дсшапа. М. Ж. ЛЕКЦИЈА ИЗ ЈЕДИНСТВА ■ Бусиловчани без пута, аутобуса и амбулаптс В Ускоро новн самодопринос за асфалт ■ Млади Јединствени у свему Скоро да пас увсрише дајс у Буспловцу опст свс мирпо. Послс познатс афсрс око пута, када су парод и зајсдпица дали нарс за асфал г Голубовац — Жслсзничка стапица Сикнрипа. a on јс само мсстнмичпо покрпо тврди, иомбасти макадам. ооо ссло поиово дишс равпомсрио. тврдн Стојаи Глишнћ. предссдник скупштинс Мсснс зајсдницс. Људн попово долазс на зборовс. нсма вишс групашсп>а и табора, као ла су видслк да ол cuabc псма користи. Јср всрујте цсло лето у Бусиловцу Мссна зајсдница ско ро да 11 није .макла даљс од шша xohe да санира свс губиткс амбулангс. али Мсднцпнски пситар нс пристајс 1<а ту солуцнју.Он опст и.ма своју варнјанту. И док сс чска pcuictbc, стижс II пста зпма, а ролитељи н даљс страхују за здрављс сво јс дсцс. Кад Крсна покрсне Ипак охраброњс стпжс од омладппс. Ibeit рад сс у послсдп»с врсмс изузстно нснп. Од кад aobc за лрсчссдпиха Крена Милосављсвпћ, кажу л»удп, ссло жпвпу. А ко he псго омла днпа у одсудпим трспуцнма? ИЗ LUAAYAOBUA Цсптар Стубицс САМОДОПРИНОС ЗА СПОМЕН ДОМ И КОМУНАЛНЕ ОБЈЕКТЕ Друштвепо-политнчке оргапизацпјс сспа Шалудовца покрепуле cv акцпју за завођење мссног са.модопрпноса за изградљу Спомсн дома и комупалнпх објеката од 1977 — 1980. Одржан јс збор rpabana и цопсга је Одлука о завоБсљу мссног самодопрнпоса п спровоВс ibv рсферспдсма. Самодопрпнос he битп завсдсн по стотш ол 17 одсто од пол»оприврс 1С. 30 одсто дохотка од лпчних до ходака пз радпог одпоса. и за натства п 15 дипара по коњској снази трактора. Y овом сслу сс припрсма н дочек мештана који су на привременом раду у иностранствс. Том приликом he битп упознатп са свп.м збиваљн.ма н друштвсно политичкпм радом како ссла тако и цслс нашс општлнс. М. Ж. Са аутобуса лсшнце по блату водоводи ГЕКИЈА сваБа и препирки. Људи xohe да радс са.мо су много прсварсни од бпвших руководстзва v сслу, a naiu човск нс волн да буде „пасаикан ', интсрпретирамо речи ГлишиКсвс. Ипак јс договорспо ла слсдсha Скупштпна усвојн прсллог новог самодопрпиоса за асфал nipaibc бусиловачкс дсонице од кпломстар п no. а опда да сс н рсферсндум изјаснп. Ол мовс годипс срсдства бп сс убпрала, а булложсри' бн се копачио појави.ш на путу. Ту нсгдс лсжн рсшсњс овс дугогодиииве бољкс. CTYBHMKE НЕВОАјЕ СА FIYTEM БЛАТО У „МИРАЗ” ■ Од 1956. годкпс Стубнчани плаћају самодопринос а још нсмају асфалт И Дугогодпшњс нсприлккс прекинуНс се 1977. Од 1960. roruuie мсштани Стубице, највећсг ссла наше општине завопе самодопринос за пуг, али га ии до данас ннсу изградили. Иођснп овом модерном „загонстком" нашли смо сс јсдног новембарског по поднсва па елнцама овог ссла. Занста гостоњгбиво блато се пемилпцс лепнло за обућу та ко да смо v Mixiiv капцеларнју унели прилнчпо нереда. — Шта да рам кажсм, вајка се Жнвадкн Всљховић, шеф месне канцеларијс. Наше село се налази на тпомеђн Пар^Ннна, Нупрнјс и Дсспотовиа. При падало је гним општпиама v ближој исторпји, при свакој „удадби" посило v мпраз бла тњаве путсле и низ проблсма. Због тога cramior сслакања ни смо успели мкоге комунзлнс пробле.мс ла решимо. Год1П1е 195о. почсли смо први макадамекп пут прсма Бу* прији. друт nvT започслк пре ма Поповцу кала смо прппалп •jajaiuiboi поповачкој општини, зат.м npc.*u Ссњу... Путсои cv евек губили зпачај при свздпј новој подели комупа. Л парс су одлазилс. ис мнлицс. Параћин ним Kobe као ллмн нистратншш п< птар, пок v Б'*п рнји има.мо вишс раднпка.сс л>ацн тамо пајчсшНс пду на пијац, тако да смо разапсти ко па реповима. ИПАК ЈЕ НдБЕНО РЕШЕЊЕ Стубичке невољс трајале би тако ло у нслоглед, ла нпак инјс iiabeno pciucibc на зајсд- |!|ичком сасгаику прсдставни ка села н лруштвсно полнтнч к»,*х и привредпнх организаiinja општпне. Y 1977. годннп :ел пут према Поповцу забрск vahe први булдожери Предузсћа ..13. октобар". Y тој го- -iiuif треба да се уралн подло га ?.а асвалт. Y помоћ ћс прн скочнти и Инвест-банка, Цсмс мснтара као и другс органп заикјс. ' — Прсдрачунска врсдност радова износн око 450 мнлиона. Од самодглтрнноса којн јс завсден ове годинс трсба ла сс прнлнју средства од 300 ми лиона. Сматрамо да he остатак да се допуии нз радннх органнзацнја у којпма радс нашн раднпин. кажс Душан НнколнН. прсдссдннк Скупшти нс Меснс лајед1П«1С. Рсд јс всћ Јбдном да и мк изгледа.мо каз људм. Цслог жн вота с.мо КЛЛ.ЈВП улазипн у кућс. на крају посстс рскоше нам исколнко мецггана Сгубп цс. М. ДшштрнЈсвнћ В Воза he ускоро заж\боритн у куКа.ма Прско стотлну домаИпистава прнградског насел>а Тскнјс потпксало је са „Водоводом" уговоре о прпкључсшу у :рад скн воловод. Сматра сс да he до почстка изградљс и остала домаћнисгва ставвтн потпис, уз повољнс услове које обсзбсБујс и Инвсст-банка. Два п по кнломстара водоволнс мрсже Koiurahe no npoрачуну око 165.000 динара. обавсстпо пас јс Мномир Apanbc- .iobhIi, днректор у OOYP-y „Во довод". М. ДНн аутобуса нп амбулаптс Због лошсг пута ayrouve већ псдссст дана ne caoopaha до Голубовца, тако да су трк пссложна суссда Крсжбнпаи, Бусиловац II Голубоваи „кажн»енн", баш као по пској пшпој правдн из Бачкнх чптапкп. Та олиспљспосг од свста н комунпкатца смста сннма, а пајвнСсоска чптаопица јс уређепа .за примср остали.ма. Ybc’ic уз шпх сс можс добпти кафа, чај, п соковн. Сала До.ма културс nch јс пркпрс.мљсна за „Сусрстс ссла", а првпм пробама фолклора и драмскс сскцпјс pvicoBO.’ii паставнииа Даница ЗлатаповнИ. Стонотсниска сскцнја сс рсдовно састајс, алп, кажу. највшие успсха има сгрсљачка еекцпја. Наравпо трсба сиоменугл п још лва ..хг роја", порсп правог хероуа ‘чила Поповића-Озрсна, чпја сс биста налазп испрсд Дома културс п школе. Фулбалскп кдубовп „Хсрој 1" н ..Хсрој 2“ окупљају скоро свг о.младииу субото.м п исдсљо.м. Дссна рука Креим председнику су свн омлалппнп, али ла нздвојпмо пајврсднпје: Радншу Стојаиовића, Мпрољуба Са здаиовиНа, Јћубншу СазданоDitha, Драгнћа Аранђсловића... Y ИДУЕОЈ ГОДИНИ Нове млекаре у Аешју и Плани Y току нлућс годнпс трсба да 6vav H3rpabcne млекаре у AciLiiv и Плапп. To ic зацртано v шаповп.ма OOYP ..Счога” v Параћнну. Y Bch nocTojehii.M млскарама v селима којс обсхвата ова залруга Мссечпо сс откуплдгје од 130 — 150 хпл»ала лптара млека. v завнспости ол годпппбил лоба. Иптерссоватвс по.ч>оприврсд><|{ка за отксп млска ic вслпко п ссс сс bhujc opnieininnv па кравс којс лајс вишс .млска, a v томе пм помажу и струч1вацп нз „Слогс". ГТутс.м тс capaAibc задруга нспосредно гтпчс па прокзвоБачс ла cfokv ква.\итстпнјс хранс. стрсчно музу н хигијенски чувају н продаш млеко. Млско којс сс отKyn.vvic је веома кваллтстно з исплаћујс сс на бази .маспих јсдннпиа. Као проблсм јавља сс orKvn овчјсг млека, icp ra ic тсшко оргапизовати ко катунима. Мсћстнм. v ,.Слоп|" смо челн да he сс ово pciuimi на online задовољство и пољопрпвредника и задругс. М. Ж. Гужва прсд млнном: II ту сс формнра мкшљсњс Али зло инс иде само. У случају да искрспс хитан здраиствспи случај рстко би којп власпнк кола пристао да идс бсз трндесст хиљада у Параliiiii. Иако ссло и.ма Bch нст година амбуланту. лскари ни да провнрс у н»у. Послс силннх iiarabaita и договора опст ннјс iiabeno решсњс. Месна зајед« На крају да нагласпмо за one Буснловчапс којп то још ннсу схватмли. Можда млади овога ссла упрано држс лекцк* ју старијим cvrpabaiiitMa како се јсднпствспо* п сложно дслује? А прпчу о ссдам прутова у споиу који сс ис ло.хш знају сви учсиицп нижнх разрсда. М. Дшштријевпђ СЦЕНСКИ КОЛАЖ БОШЊАЊЕ: Новогоди* шљн празник и у Бошња ну се прппре.ма већ нсколнко псдеЈБа. Омладинцн Културиог умстничког друштва пркказаћс својој публици зашшљив колаж од пссмс, нгрс н драмскс рсчи. С. Ћ I ИЗВОР ЛУТРИЈА И ШАХ ИЗВОР: И овдс сс као и у другим сслима прпирс.ма богат повогодпши>и програм са лутрнјом. Ллн велику пажљу заслу жујс и иозоформпрани шаховски клуб. Он окупл.а прско двадссст чланова свих узраста. Тодоровић, МатнН, Маркопнћ п Осликић иачиљавју прву поставу Изворнс скппс у општниској ЛИП1. с. т. ЛМиШ11Ци1Ш11Ш11ШШШ1Ши1ШиЦШШШШШШШ1ШШШШиШ1Ш1ШЈ1и1Шиии11и1ШШНШШШ1111и111|5
БРПЈ 71 14 ДАНА СТРАНА 9 НАШ СТУБАЦ НОЛЕНТИВ ВЕАИКИХ ЖЕЉА И МОЕУћНОСТИ Нншта ваљда ннје приЈатнијс за сваког човска од сазнања да долази бољс сутра. To свакако nonine од OIHIX унутраппБнх псмира п жеља које оп поссдујс и којн cv утканн у сва његова Снла ч откуцајс. Човск сс истппа увск нада и жслп, агш међу ммогобројпим падама и жеља.ма, пздваЈају сс оне којс он на некн начин о ccha као блнже, снгурцнје и остварљнвнјс. OciBapeibc пропзводвнх гадатака јс суиппиа наис сутрашљнцс. Од тога нссумљпво свс подазк и у то се свс своди, алн то нзглсда није јсднпа обавсг-а за нарсдних двана* ter месеци. Самоуправно органнзован.с и јачањс ie друга страна мсдаљс iiabicr пнтсрссоваља за иарсдпс данс. Рад he сс ioi’j впшс разграинчпти и врсдповатк а доходак треба да будс тамо гдо му је место. Поссбна радост у наuiiM срцима јссте почстак ралова на пзградњи <овс фабрпкс. До сада јс свс учнњспи п припрс.м .•who за прави старт. Пр ви крамп н камсп тсмел.ап положпћс сс хправо у годпни у коју угазпмо. Уз такоЈвапс рсдовнс задатка. Први, v комс из1ат:ле м оин ванрсдни, јпн и нзузстни због своic вслпчичс н ражпостн. Колсктпв којп позпајс <појс спагс п MoryhiiocTH, прихватнБе оберучк^ н јс дап п лргпг посао. Као :чго Јс чппно no сада и ло искилнио пула’. Дко Је ово орегс сво bch.a н зарипања, раднн људн Цсмсптарс мигу ми pre лушс да обаве оба лапатка Првп, у ко.мс излазп на видело шта јс уpabciio до сада н др\- гк. у ко.мс сс прсугпмају рш всће обавсзс! Р. М. | ЧААИОВИМА ј I КОЛЕКТИВА II 1 | ЧИТАОЦИМА, | СРЕБНА 1 1877. ГШН | РЕДЛКЦИЈЛ i'CMEPAB.AH.E ТЕХНОЛОГИЈЕ И МОГУБНОСТИ НОВИ ЦЕМЕМ И НОВН ПР0ИЗВ0ДИ ФАБРИКА ЦЕМЕНТЛ ..НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XIV БРОЈ 171 ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР Т. ИЕДЕЛЖОВИБ О ОСТВАРЕЊИМА И ОБАВЕЗАМА ЗА 1977. ГОДИНУ ДОСТД СЕ УРДДИЛО, 10Ш ВИШЕ ПРЕОСТДЈЕ Наш повпнар Р. Милосављеви1| разговарао јс с генсралпим дирсктором Топлицом Нсделковпћсм о овогодншњим остварг1Еима и задацк ма за 1977. годипу Тскст тог разговора прсиоснмо у цслостм у odom броју. ■ Дружс директорс, како he мо завршитп ову пословну годину? — Пословнк резултат за 1976 годнну бићс псшто неповољни ји v односу па 75. н то како у фпзкчком тако к фнпанснјском смислу. План пронзводњс цсмснга н рсалпзацпје nchc сс нспупнти за око 7 до б°;0. План пронзвод ite клинкера — полупронзвода од кога се прави псмснт, бићс прсбачен за око 2 одсто. До подбачаја плана производгвс цсмснта н реалпзацкјс дошло ie због пепрсдвнbcinIX кварова на слсктромоторима и због нс очекивапо дугс поправкс, посебно мотора којп јс поправљао њпхов испоручпоц — ,.Радс Кончар" из Загреба. Mcbyiiim. оио што је за цемсптиу ппдустрију бнтпо то јс да пссмстапо раде nchii и да сс про TPEIIYTAK ИСТОРИЈЕ: Потпнсивањс утовора за попу фабрику изводи клннкср. Производша l uniKcpa биИс прсбачспа па he у нарсдиу годипу бптп пренсте залихе ол око 47.000 iona. Ова залиха о.могућиИс Bchy пронзводњу цсмснта у парсдној годинн за 65.000 iona. чимс he се пскомпсзпратн ман.а производња у 1976. Вншак капацптста у млнновп.ма о.могућн he да сс ова залпха, порс.ч колнчлна из производљс у 77. ле сметано самсљс. Флнансијск1! рсзултат. хако псмамо у овом трснутку коначпс полаткс, 6nhe закбВс нс- ,што нсловољнпјн, дсло.м због .маљег оби.ма пропзводљс а дслом и због noropuiaiba услова пословања цемснтне нндустријс као цслнпс. Днспаритст изxicby пораста трошкова пос.човап>а и цепс цсмента био јс >присутап и у 1976. Споразу.м о промени цсна цсмсига погпнсаи је срсднном 1976. годппс (за 18,2%) алн нн до данас нс на лијс npo.Mcn.cna. Од странс Савсзног завода за цслс прсллажс сс noBchaibc за 7% лп пзблнза нс омогућава покрипс грошкова пословап>а. Y односу на ocia.ic цемсигарс v Југославији наш фпнансиј ски резултат he бпти нсшто iiOBOMiiijn. Мн смо једна, од .me фабрикс. која по пернодичпо.м обрачупу за 9 мсссци 76. ннјс забслсжпла губнтак. Овакав положај задржалн с.мо пре ко прсдг iiiMaita мера да сс сма »be трошковн пословања, да се измсни асортиман производа п преко вођења полнтикс лнчних доходака у с.мислу да и.и- \ова висипа буде у корслаиич1 кретања дохотка. Са нспла 1ом коју ћемо нзвршптн ди краја годнне остварнИсмо пораст масс у односу на прошлу годину за око 9%. в Који нас пословк очекуЈу у 1977. годпни? — Пословна полшика ралпс opraniuaiuijc у 1977. голинм г.к цснат мора да ставл иа трп об .'lacni: — ибласт icicyhc пропз* ВОДЊС, ПОВС lllIBCCTIIUIljc и дог pa.ubc са.моуправпог .мсхзпилМа — ДруЦЈТВСПО-CKOIIO.MCKIIX од лоса ла основама повог Зако> на о удружспом раду, План пролзводњс у 77. годлIHI, као иснова npcainibaiba и \с.мсраван>а лашсг укупног поnaiiiaiba, oniic разматрал чрајсм овс п почетко.м пдућс го- ;нп|с. Опо што јс блтло нста1<н у одиосу па план пронлЈодњс за 77. годппу a то јс да сс он .мора да допосл у иипи.м услови.ма л да обухватл. порсл досадашљлх пролзвода, и none пропзводс (малтср). Исто тако, on .мора да ирсдвлдл п прошн рсњс асортлмала производ1!.е цемеЈпа. 1977. голипа блћс го- ;iinia ловлх производа у цс.мсл ту са веИим .марка.ма и са всbiiM долалпма који радлој оргаплзацкјк трсба да допесу вс lie скономскс сфсктс по јсдлој TOini. Ова прсорјснтапнја у по глслу асортлмала пролзвода и- .\tahc за послсдлцу cxiaibcibc физичкс всллчлпс плана што јс прпхвагљлво ако сс nobc од iora да су економскп сфсктл лзмсњслог асортп.мана ле.мента Behn. Ова прсорјспгацпја у асоргн.мапг прон.ши;пвс захто nahc it пово улагањс од око 13. мллнона повнх липара. Прско IhllX iiJBpuinhc сс pcKoncrpvKцпја ci apiix млллова цсмслта, лабавка зупчастлх вснаца <а нсте и прстспова за ciapc nchii као л новог кваллтета кугли. Овај посао завршио би се у гоку ре.мопта што значл за би смо се за пролзводњу лових асортимана оспособллп почсгком лругог квартала 77. голипс. Нарелла годлла 6nhc карактернстлчла и no јсдно.м no Do.M производу — пластичпом малтеру. Припрсмс за њсгов> пропзвол1!»у су завпшспе а нс lauiio јс лобпјсп it атсст за ibcroBy vnorpc6v IkiiniiiBaibr гржншта la ibcrono прпхватаn.c je v iokv ii npne ouenc cv доста повољпе. Порсд пзнсгог, ua овакпе промсне морамо nhn п због тога што јс мало всроватпо ia he сс днсларлтет нз мсђу uciic пашсг пропзвола п ipouncosa иословања промспп in и у 77. годлпп. Трошковп пословалш у nuv hoj годппп, такођс. морају бп III 11ОД BChOM К0ЛТР0Л0М IICIO Mito је то до са ia иио случај Још увск пмамо лсломаћпп ско noiiauian.c у олпосу на тро uicibc. посебпо кад сс радл □ требовањг матсрлјала л evnern ivunjn crapoi са iiodiim лело.м '• uorpoiuibii мазута, као nai Bchcr трошка v ucnii icouiraiba пашсг прохзвода. нужно јс л/ .мсппти лосадашње односе v корлст nchcr присустпа тсшкпг мазута Разлпка \ испи imicbv iciiiKor к срслн.сг мазста no ic nioj гопн iniiocit око 40.000 era pnx juniapa. Ово jc утоллко актуслппјс послс noc.ie ui.cr no uchaiba nene пафтс за 10' ,. Be hn доходак v 1977. годипи моЛчС ла сс остварп п лрско пзмслс пашс npojiainc полнтпке V смпслу Bchcr o6pahan.a лаж ibe малопролајп н осталл.м виловл.ма продајс као п прско no всзивања са промстпп.м оргалл зацлјама. Полазсћп од пивоа гсхпкчкс олрс.мљспостп. структурс основ ллх срсдстава, степспа разплјс лостп самоуправллх односа, повољлс тржишнс локаллје, као и од укуплог калровског иотспцијала, с.матра.м да оваквс промспс у пачнни лашсга рада можс.мо да рсаллзујс.мо. О 11зградп>л новс фабрикс би ло јс лоста речи на свнм наIUHM досалашњп.м самоуправпнм it поллтичким cacTanitiiMa, као и у овом ллсту. Нова нппсстпцлја лочињс y nponchc 77. Ona no свом зпачају п вслпчлпи спала у рсл лајвсћих ппвсстиција у Србији за ова.ј планскп псрпод, па јс лаша (Насгавак на 10 страли) До прс нсколлко годила Фабрика цсмслта производлла јс лскључнво лајвишс две врстс uc.MCirra марке 350 л то углавпо.м .мељајућп врсту додатка (туф, шљака ллл брсча). Далас јс сптуаипја сасвим другачија. Фабрика производп v ово.м трслугку четирп врстс лсмспта PC 30 Dt 350. PC 15 Z 450, M 50 Z 350 i M 50 Z 450) n два лова производа фллтер (млевени крсчњак) за потрсбс путоградњс п пластлфпцирано хидраулпчло всзлво „ПХВ — 100” за прављсњс .малтера за зи aaibc и малтерлсаље. Порсд то ia фабрика испоручује и .млсве нн кречњак Српској фабрпни стакла за једал дсо ibenc про113ВОД1БС. Из.мсна асортимана производ ibc условљеча јс захтсви.ма тржпшта и бољп.м Kopiuuhcibc.M ite лотроипБС горива, раднс сна гс, повећапа колтрола у пронз водњп спровплског брашна и исмснта, смањсњс трошкова одржавања п ослобађан»е трн .млппа л двс ротациолс сушаре са бунксрима п сллосима за пронзводњу других пронзвода. H.Majyhn V виду потребс тржлшта и желећп да искористл слободне капашгтетс у старом погону, OOVP „Производња цемента" јс 1976. годинс освојн ла два иова пролзвода: филср и пластпфпикрано хидраулично DcaiiBo »PHV — 100«. Фллер за угљоводонпчне ме* шавинс претсгавља фино .млсвени кречаљк и корлстп се као пупплац зајсдло са блтумсном за добпја1Бс асфалтнлх мешави па за лзградњу путева. V 1976. ГОД1ШИ плаиирано јс на тржиш ic око 10.000 т. овог пропзвода. СТАРЛ ФАБРИКА: два нова производа од ове годннс влшка капашпета у .млиловпма 34 мељаву пемеша. Нал.ме, задњих годпла у пашој зс.мљи, као н у Евролн, свс jc nchii upoj захтева потрошача лс.мслта за achiiM .маркама лемеша као и за спсинјалнп.м нс.мснти.ма, одifpciio за цсмептпма спсллјалнс naxiciic. H.Majyhn то у впду на iua фабрлка м-дљпх годлна јс ОСВОЈЛЛа llpOlUBOAtbV нсколлко новпх маркл цемспга меБу кс> |кма злачајно мссто заузлмају тзв .мсталуршки лемснтп маркс 350 и 450 са ознакама М 50 Z 350 ii М 50 Z 450 чија јс велп i .1 .могуИпост прн.мснс за хпдро 1СХ11ПЧКП бетон као и за бе1OH који .мора бптл отпорап па агреспвпс воде. Порсд тога, ус la.bcna ic пролзродња цс.мепта маркс 450 са ознако.м PC 15 Z 45U који и.ма извалрсдле .мс.\апичкс особпне у прво.м jicpnyду отврдн>азал>а и поссбпо јс логодап за пропзволњу сдсмспа га којп сс запарују н од којлх се тражс внсоке мсхаиичке особппс. Задатак јс да сс у па рсдпп.м ioutna.M«i знагно повс ha нроизводња исмснта маркс 450 са разлпчнп1.м додацпма .ме by киЈН.ма he до.мппапгпу y.ioiy за\ 'н.матн ш.1.ака влсоклх nchii Мсгалурил«м ко.мбпната лз С.мс icpcuu. Паралслно са нормалпо.м про нзводп.ом освојспог асортнмапа цсмснта. пнтсл uiono сс рали и па нс111111шан>11.ма за проп ЈВОjiiby п спсцкјалнпх иемспта мс by којп.ма до.млнантно мссто □аузлмају исмснтп за бстолске коловозс н исмсптн за хнлротс хллчкс радовс члју питспзпвпу iiorpouiibv трсба очскмватп у парсдно.м перподг. KopncTchii вишак калаиитета за млеве1Бс у ново.м пого ну. Фабрика цс.меига јс 197о. годнпс прсшла па 1тро11зводњу потребплх колпчипа tnpuBinicког бралша за Погоп П у Во гону I као и на лсклд члвс лро нзводшу цсмеита v Погопу I. нс са.мо од пропзвсденпх количппа клипксра у овом Погопу. Bch н од лрокзвсдсног клппке* ра у старо.м погону. Ефсктп овлх тсхппчкпх .мсра су смање Истоврс.мсло са пропзводњом филера приступило сс л пробнл.м псп11тпвл1М1ма .млсвења крс чљака .млиповпма сировпнског брашла «а noipcuc Српскс фаб рике стакла v Hapahnny. Проб i!.i iicniiTiinaiba cv завршсла н од 1977. ГОД1ШС. Фабрнка ле.мсп та iicnupvMHiKihe Српској фабрм цц стаклд 300 — 4000 тона млс вспог кречњака спсцнјаллс гра нулацпје која јс подсшепа за потребе производње стакла. Крајсм годлнс ie освојсна ч производп.л T3D. n.iaci ифицира nor хидрак шчног везива са оз нако.м »PHV — 100« којп сс ко рпстн за произђодњу малтера за зндање п .малтсрисаЈдо п усnciinio laMen.vjc класичиа креч не и продсжнс малтсрс.’*Оснбв пс каарктерпспУкс »PHV« — 100" cv слсдсћс: — одлична обрадљнвост, — добра адхезпоиа својства, — лобрс мсхапичкс чврстоће — малп отпал мачеријала, — јсдпосгапна прпмспа. — ucha отпорпост нл цпклусс смрзавања н од.мрзавања. — олсуство ..ивстања” на зиловима, — icuiiiiiiijn је од класичннх них малтсра јср јс одпос -PHV 101)": пссак = 1:3 — 1:5. Све ове особпнс чпне га всо.ма корпсни.м п практичпи.м за npii.Mcnv v rpabcBiinapcTBv п nch nociojn вслнк број захтева за ibcroey пспируку jep cy npвс пробс далс всо.ма добрс рсзулппс. У iokv jc ncnitTiiBaisc ibcroDC практичнс прн.мснс код Bcher 6poia rpabcBiniciciix прсдузс11а Србпје алн cy uch прва Miiui.bciba лала заловољавајуhc рсзултатс. Cue иво навсдсно управо говорп о томс да стручни кадрови Фабрпкс пс.мснта иптепзивUO раде на пропзволп»и бољих ii нових врста цс.мсната као и па сасвп.м повн.м производима a icpajibit цнљ јс заловил*авањс захтсва тржишта, Kopniuhcibc слободппх капашггста и бољи сконо.мскп сфсктп. Мр Мнодраг Стсфаповн11, днпл. инж. ПАНОРАМА ФЛБРИКЕ: Обклии и сложсли задацп у парсдној гидинн СВП.М ЧЛАНОВИМА КОАЕКТИВА ЖЕАЕ CPEfiHV 1977. ГОДИНУ » ргаии самоуправл>аља п руковоћења и друштвено-политичке органнзацнје
CTPAHA 10 И ДЛНА БРОЈ 71 МЕСТО МЛАДИХ Y КОЛЕКТИВУ ОМЛАДИНА НИЈЕ CAMO ЗА ИЗВОЂЕЊЕ РАДНИХ АКЦИЈА Доста се урадиАО, јошвише преостаје за 1977. годину О.младишу скгурпо треба разумстн алн јој м помоћп па зајсдпнчком путу, којн је у ствари unuie јбсн пут. Ако младс најбоље разумеју млади, старијима шшјс остајс ла пм помогну и усмсрс на путу којн јс боп>и н богатијн ол досалашњсг. Управо та два момсита — разумевањс и помоћ — стекла cv сс нзглсда тск са да у пашсм колсктиву. Последња нзградња пове тсхнолошкс лннијс, прс нсколико година, отворнла јс шнрс капнју за лолалчк младнх у Цсментару. Међутнм, требало је ла npobc извссно врсмс да бп сс схватпло право стање, како од млалнх којн су свс више тражили својс место под суццсм, тако и ол старпјих који уочавају да без младости псма папретка у јсдној среднни Та повољна клнма. коју на нскн начин сви вншс occliajy нсго што сс о iboi говори, допринсла јс да младн закорачс „кораком од сслам мнља". На ту тсму јс и robot разговор између повпнара Р. Мнлосав љсвића „ повонзабрапог прелседника Фабркчке копфсрспиијс Савеза социјалпстнчке омладилс, друга Борнвоја Марннковића. — Дружс прсдссдничс, игга стс урадн.ти а шта Вам прсдстоји ? — Доста смо урадплп, алн нас још внше очскујс! — Да почпемо рсдом ? ! — Укључујемо сс постспепо, али сигурпо. свс акцијс и проблсматику iiaiiicr колсктпва. почсв on уписа наролпог зајма до добровољног ааваља крвн. Тренутно пајважнији наш корак је свечанн пријсм младнх у чланство ССО н гручсње члапскпх књнжица. To ћс.мо завршитп no краја мсссиа по оргашгзацнјама п актнвн.ма ССО. Такођс смо у току формнраља и пзбора шсст комнснја при Фабричкој конфсрснnniii ССО. Од почстка јануара. порсл другнх задатака, nauiy активност ћсмо vcMepiiTii v лва прав па: прско организовап,а акTiiBiiocTit „Млалп радник — самоуправљач” током цсле голline н покретања културно-забавног живота. Наш сталпв задатак биИс фпзичка kv п\'ра н спорт. Vрзлићс.мо пекн од спортскпх тсреиа у кр-. rv Фабрикс а о прнпрсмама за радинчко спорРЛЗГОВОР С ЧЛЛНОВИМЛ КОЛЕКТНВЛ НАШЕ ЖЕЛјЕ И ЗА 1977. Знамо, углавиом, шга смо свс урадплн у години коју привидимо Kpajy. Нашс иитсресоваibc, xtcbviiiM, окрснуто јс сада вишс на врсмс којс долази. Шта ћсмо урадитк и шта he нам донсти iiapcaiuix 365 дана? Управо, io смо нпталн исколико наших радннка у разговорнма којс смо ВОДИ.1И ових дана. Њиховс жељс н ичскпвања за парсдпу годнпу, доносимо на овој страпи. Станоје РадоваковкИ, млинар код млина цемснта: Годипа у коју за којц дан улазнмо, биИс још богатија од овс по всћим радннм успссима у производњи, бољнм залагањима на сваком радио.м .мссту. Поссбно сс надам још всИој прокзводн.и внсококвалитстннх марки цемента коју смо започели овс годинс. Очскујс.м jaxobc и нове маркс цемента којс he прсдложити наши стручњаци и слу жбе. Y 1977. години почсћсмо изградњу новнх капацнтета. Милорад Милованови11, Босанац, возач дампсра: Наредна годнна трсба да пам допесе много. Највишс очскујс.ч у областн iiarpabiiBaiba прсма раду. To јс всрујс.м кључпо nitTaibc. НАША ХТЕЊА ГОДИНУ Ако itcia па пски начнн рсшпмо, а спгурно јс да има рсик- >ва иад рсшсљи.ма, ro he сс повољно одразити па залагањс н Kopiiuihcibe каиацитета машнна. Сасвпм јс сигурио да то гарантујс всВу производњу од са дашњс, бол.у радпу дисцнплипу и друго. Брапко Јаблаиовић, ралпик па истовару: Има много жсља, како мојих, тако и мојкх колс ia којс сам чуо за паредпу годипу — ја бнх спомснуо са.мо најважннје — да остваримо и прсбаци.мо све планскс задаткс да се усавршп пагра1>ивање прсма раду, као што јс лапоче io. и да сс отпочнс са нзградibo.M новс фабрикс. Добривојс CperciioBiih, бравар: Очскујс.м ла будс join бол»е нсго овс годипс у пропзво iљи, награБивацд' прс.ма раду и мсВуљудскнм одпоснма. Жслнм да сс обави што квалитетнији рс.монт постројења јср од тога he умногомс зависнти н.нхов дал>и рад, са што ,мап»с застоја. Цело.м колсктнву, а поссбпо мојнм колсгама, жслнм да пзвршс плапскс задаткс. Бора МарннковиН: Лнгажосањс младих на свнм ннвонма тскс игрс xtopahc вишс да сс водн рачуна. — Навсдигс још нски всНн задатак младкх? — До апрцла трсба да формирамо стачпу омладннску рапну брнгаду са својим руководство.м н зацапама, а у апрнлу планнрамо да позове.мо у поссту представиикс младнх нз исмснтаре „Шар". На овај пачип пастављамо традиццју Mcbycoonor упозпавања и по всзивања са младим цсмспташима нз СЛП Косово која јс залочста прс нсколнко гопина. — Шта схватате као стални. сваколпевнп задатак младих? — Y дугорс.чном, стално.м задатку младпх. имамо прс свсга на уму — нашс оспособ- |>аваи>с и укључнвањс у свс активностн холектива. Омладнна нлјс само ла понекад извсдс гску радну акинју. To је, мнслнм, погрешпо схватап.с улогс младих, уколнко још постојп. Нашс место јс, даклс, много lunpc и врсдпнјс V ово.м колскижу. почсв од крснрап.а ставова до одлгчивал.а н npvnix. Од овога нс смс.мо и Hchc.Mo ла одсгуппмо! Овлс бих сс потакао joiu јс Iпог пптап.а којс до сада пије много уважаваио. Рсч јс о чрпјсму млалнх v члаиство СК бсз мншл.сн.а н прспорукс Оргапнзацијс ССО. Омладлнска организаппја јс. даклс. ту да П31ради и оспособп младс па п ла пх прсткгжп за пријем у чланство СК. Р Милосавл.свић (Наставак са 9. странс) ооавсза утолико всћа. Као колсктив који јс прошле годинс за успсшан рад одликовап и од сграпс Прсдссдиика Рспубликс морамо да прсдузмемо’ свс мсрс да оправдамо указапо по верењс ширс заједиице. Отуда од првог дапа овај посао мора да будс брига свих пас a нс само људи у развојпом еек тору. Пуп допрппос iLciioj рсалпзацнјл даћсмо ако са vcncхом извршавамо својс тскуће задаткс јср су опи прсдуслов за обезбсђењс нашсг фипапсиј ског учешћа у „овој инвсстнцн јп. Оно, као што јс позпато, пијс мало п износи псгдс око 175 милнона дннара илн 15% у одиосу на укупну вредпост. Развој лруштвспо-скономских олноса п дал>а доградња пашсг самоуправног мсханизма, на ос новама повог Закона о удружс пом раду 6nhc такоБс област којој ћсмо у иарсдној години посвстити максималну пажњу. Y овој областн предстоји нам усавршаван»с мсБусобпнх одпоса у оквнру OOYP-a поссб но у делу који pervnuuic скопомске односс OOYP-a. 1977. го лпиа мора да будс годтпга фак тичкс примене OOYP-ског посTojaiba. Отуда јс псопходно прсиспнтати досалашњс ннструменте којн рсп'лншу сконом ске одпосс OOYP-a прп чему трсба пастојатп ла они буду тако nociaB.bciiit да oMoryhyiy олговарајућу вслнчнну укуппог прихода II дохотка OOYP-a, алн истоврсмсно noBccni пачу па да у томс поставЈваљу нс no казујсмо тсжњс ка партнкуларнзму Улр\ живаљс OOYP-a v радпу оргапнзацнју мора н даље да постојп a v гом смислу попашаљс ООУР-а треба да булс увск у функцији јспки сгва радис оргапизацнјс. Y овом дслу ирсдстојп нам потрсба за Mcibaibc схватања ла лнч нп доходак у јсдно.м OOYP-y мора да будс илдснтпчап лнчпом дохотку у другом OOVP-y, (мислим па појсд|1начпс личпс лохоткс). Бнтло јс утврднти правс односс за вслпчину noхотка OOYP-a а како ћс која АИКОВИ РАДНИКА: БОРИВОЈЕ ИАИП Никад није изостао са посла, нити је боловао Боривојс Maith Лко каже.мо ла јс Бориво јс ИлиЛ квалифнковани ложач у Погопу П, за Bchiiny пашнх чнталаиа, iioiotodo •д млаЈтс, то пс зпачп мло "о. Лко, мсЂутнм, кажсмо ла ll inh скоро четрдесст го -Hina pann у HcMcinapii a од тога nviinx 35 као ложач па cyuiapn, to n:iai< nuiino aiia'iii. Y Старом поголу лсма ма зута. Угљем сс загрсЈава суuiapa и сировина. Тако јс од постојања те Фабрлкс. па На крају овог краћсг разговора чули смо вишс жсља н то само од неколико раднкка. ООУР вршити упутрашљу расподслу мора 'да будс њена ствар. Ово јс доста тсжак посао и за њсгово успешпо извоbcibc 6nhc потрсбпо всћс укљу чс1бс Савсза комуннста н осталих друштвсио-полнтнчких организација. У нзвршсњу ооог задатка као и задатака у областл пронзводњс л niiBccTinuija поссбну улогу имаћс п стручњали panne оргапизацнјс. Расподсла лпчннх доходака за ову катсгори ју мора да буде у корслацпоној всзи са напрсд утврђеним ииљевп.ма. Њихов личли дохадак трсба да буде већи али са мо под условом ако својлм ра дом омогућујс cTBapaibc всћег дохотка (a on he бнтл всћп ако сс рсализују поставкс из Плана производњс за 1977. годппу). СтварајуИи већи доходак у целннп one he створнти н могућност н већсг личног лохотка свпм запослсним радинннма а преко тога и основ за вићи лпчпн доходак п»их самнх. Порсл повезивања у оквиру раднс органлзацијс, прнмена повог Закола о удружсном ра лу захтсваћс и потрсбу повсзпвап.а радпс оргапизацнјс са лругим у оквпру рспропиклуса — од пронзвоБача снровшга ло банака и крајњсг продавца нашег производа. Покушај за ово повсзлвање јс паправљсп у оквпру o6c36ebciha срслстава за нову нлвсстлппју алн to join увск плјс гтравн однос. Он јс join увск добрнм лелом проп раћсп класичпом формом. R Којс су вашс лссљс радпом колсктиву? — Моја лајвсћа жсл.а јс да уз всћи степсп јсдннства оства рнмо послове нз папрсд озпачс пнх области н ла сву своју актпвност нслрпљујсмо у нзврша ваљу задатака који су садржа пн у твпма, а да сс маљс исцрпљујемо па псбитнн.м стварнма. од чсга иначс плсмо пму пп. Ila крају, у нмс нзвршсња овпх задатака. свим члаповпма ралног колектпва честнтам предстојсћи празлик.1 co ia. Бора И nih провсо јс радпн вск са лолатом, у t ложшптс којс сгалпо тра жи да сс додајс угаљ... Л ’HIM с 1ворц тсшка и масп знј ipaia, нзнутра полстс варпнпс као pbj j1.vihx оси ца. похоји комап ужарс* ног угља п топлога која па лп. Ta.ia li.nih хнтро убацп лссстак лопата, : .инара вра та, а нослс iicKoiiHKO млпу та инет лсто. — Кад сам почсо нрс ра та, рндили с.мо но 10 к 16 часова, кажс Бора. Псшице v ло дилазилл и псшнцс олла <1Г1н. Oanoj.’ii п прс.морсп на радком месту, а напољу вгјавнна и спсг... Сала јс ncyiiopciuiBo бољс — радно o.'ic. о, купатило, прсвоз а и Kpahc 4 е радн. Па плак, нико сс пс ссha у овом Iloiotiy. па пл ibcroBn лрстлостављени, да јс оп нкада закаспис нлп чзосгас са посла. Чак пн па боловању пикад нијс бно. *1акав јс он, као сат! Борлвоје H.nih pobcii je 1917. годЈшс у Бошњаиу у комс, iiiKobe, жпви тнхо и MripilO у криу својс поро днне. Р. М. А сваки човск има нску жељу, а некн и вишс одјсдио.м! Р. Мнлосављеви!) МЈ1АДОСТ: Лакшс са хладноћо.м к тсшкоНа.ма УТИСЦИ ИЗ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА Пошто је рад, када се све завршн пре рока? Краискс стазс нису стазс за шстл»у. Узанс су и налазс сс го рс влсоко на клинкер халн. A ко сс двојниа срстлу ла стазк један мора да сс „прплепи” за стуб или ограду. Још ако нс ко поси алат илн штагод дру го... Кад неко доБс овдс првн пут, occha сс као да јс па разалс тој жицл- Провалија од тридесстак мстара уллва пско чудпо оссћањс лсслгурности. Чак сс и встрића плашп. Стазама пролазс само онн којн овс радс на крановнма илп по нској пуждн. И једли и другв морају иматп добрс жнвце в савршспу равнотсжу. Крапскс стазе, даклс, нпсу за шстњу али сс по њима ипак хода. Када са.м се ледавпо испсо на п.пх затскао сам псколико нашнх радиика. Јсдни су бнли на стазп а другн на крапу. To су Миладпн Вучковиђ, бравар — брлгадлр, Мнлан ПаbjiobhI), бравар, Радисав Стсфановић, бравар. Драгослап Цанкић, слсктрпчар, Миливојс Мнлисављевић, варнлац. Милој ко Ннколи11, полуквалпфнковаini радпшс н Радосав РадуновнН, руковалац крана. — Ако мн морамо, шта here ви овдс? — Па, сто, ла сс вндпмо... — Нсматс ннкакву заиггиту на себн! — Мпслнм да овдс нс помаЖС 1П1 шлс.м, пи друго. — Ииак, лскако јс сигурнијс! Хладло јс и то изглсда знатно вншс пего долс. Скоро сви HA ВРЕМЕ: Оправдалн повсрсњс су задигли крагнс око врата. На рукама су рукавице али сс лонекад и бсз њнх хватају за железо. Лрстл сс затим брзо приносс устима, дунс нсколико иута топли дах н опст став.Бају у рукавнцс. — Журимо да завршимо овај посао до краја смене, кажс Радисав који јс најближн Menu. — За овнх нсколико дапа ураднлн смо доста, иа овој внсипи н встромстини, додаје Ми ладип. Извршпли с.мо замсну шпнс на стази, скоро комплстап рсмопт кранскс корпс и не кс другс ствари. Кажсм пм да сам слпчнс твр Ц1БС чуо II ДОЛС ОД 1БВХОВИХ руководилаца. Лица су нм пскако озарсна, упркос хладноћн и напорнма. Видл сс да им гоцц мицЈљсље предпостављсних, а и мснн јс искако мило што сам н.мао ту улогу да пм то препесем. Док сам снлазио долс размишљао сам о сталној промајн н встру којн сс rope ocehajy, чак п за врсмс жсге. Кранска сгаза није нска стаза за шстњу. Она јс као разапста жнца из- \tcby провалпја алп сс па iboi .1 ради. Утолико јс посао тамо сжн. оиаснијп и интсрссапгинјм! Скоро у исто врсмс кад сам посетло успелу ннгервенцијуна кр<ану, позвао мс телефоном .Милс Мнловановић, звани Бо санац. — #obH да видиш и напишсш пешто о јсдној грутги мајстора — бравара која већ нсколнко дана ради на старој дробилици лапорца. Нисам ско ро имао прнлмке да видим овако изузетан рад наших раднкка, говорио ми јс скоро дословце тако Милс Босанац. Услсд других послова, ниса.м отишао па јс Милс каснијс опст звао, а сутрадан сс поно внло исто. Најзад сам отлшао, Милс Босанац био јс негде на свом дампсру а у утробн дробплицс затскао сам Драгана Нснадића, Чедо.мира Арспha, Граду Лнђелковића, Мнодрага Богојсвића, Дарка Мнловановића, Жппана Раденковиha п Ilcpy Степаиовића. Скучеи простор у дробилици отсжавао јс нор.малап рад. Љули су сс довијалп, саппвалп н завлачплп сс тамо гдс јс то скоро немогућс. Управо су посгављалн погокску осовлну па дробилшш. — Нс радп сс пстипа сваки дан овако; и.ма и лакшлх посло ва. кажо Ненадић. Овдс смо иначс пстн дап, и прс и поггоднс. Рскли су иам да је хитир. иа сс журлмо да што rtpd’ be пособнмо ово nocTpojcibc. — Мсњали с.мо само прс овога ростовс. комплетан рсмопт плочастог транспорга u дру го, додајс Apcuh. — Досга смо урадллп алл сс још Ш1СМ0 поштсно ознојили, шали сс Богојсвић. — Још пст дапа да радшл, iiehc ти се то дссити, добацујс HCKO ОД IbllX. Y међуврсмспу дошао je u Милс Босанаи. Појављујс сс из пад пашпх глава и шгга: Јсси ли сликао? — Нс можс овдс, хажсм. — Нсмој без сликс, богатм! Y повратку прошао сам кроз мсханпчку радпоппцу. Узгрсд сам рскао пословођи Мнодрагу БорБевнћу о групи коју сам обишао п тсшкоћама у раду. — Нс бринп. урадићс они н прс рока. Имамо noDcpcibc у њих! Tpchii дап послс посетс, ч\о сам да су управо тако п урадилп. Баш као п онн па нншком крапу. Р. Мклосављсвић Ypcbyje: Издавачки савст Урсдннк: Радомнр МилоеавЈБСвцћ
EPOI 71. 14. ДАНА CTPAHA 11. наше дело САСТАНАК ПРИВРЕДНО-ПОАИТИЧКОГ АКТН ВА ОПШТИНЕ И СЕКРЕТАРИЈАТА ФК СК ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ ■ После нсцрпнс дискуснје формнрана радна група да донесс закључке и поделги конкрстна задужеља ■ Састанци оваквог тнпа одржани н у СФС и ГП „13 октобру” Тема и дневнн ред овог заједннчког састанка бнлајсПро блемн н перспсктива ИВТКТ Бранко Крсмановић. Потрсба за одржавањем скупова овакве врстс указала сс након раз.мат рања девсто.мсссчннх пзвсштаја ИВТКТ „Брагжо Крсмановнћ”, Српскс фабрнкс стакла и Здруженог грађевинског предузећа „13. Октобар”. Днскуснја, у којој су узсли учсшћс сви одговорнн руково лкоцц из фабрикс н града до нела је доста нових момената око тумачсжа девсто.месечног извештаја. Део днскусије којн сс односн на досадашњи рад н псрспектнву пашс фабрике, нзнсо јс на свстлост дана објсктнвнс потсшкоће, које сс односс на стањс v цслокупној тскстнлној VO4H ПРАЗНИКА 0ЛТММИСТ11ЧК1IIСЛ0Ж111 Србобран РадосавЈвсвнћ, генералнн днректор: OCTAAO ЈЕ ИЗА НАС ... — Прошла година је година руиа пслешкоћа и пробаема са којима с.мо сс моралн сусрести. С.маљењс aamtxa маганина готове робе бкло је стална преокупацнја свпх нас. С другс странс у прошлој годпни смо завршкли л највсђа инвсстшш* зпа улагања у осаврс.мељаван>с машинског парка, v hobv тсхнологију и изградњу нове хале Дораде. Ова инвестииија јс износила 11.000.000.000 старцх динара, што значн да сс л сам колектив морао много чсга да одрекне. O4EKYJE НАС ... — Наредна година треба да нам донесе корнсти од ннвестиционих улагања у новс машкне, н да нам у кончаоллии, доради и ишивачницн омогући боље условс рада и успешннју пронзводњу. Поред тога, у нарсдној годнни морамо посвстити више пажњс ООУР-нма Конфскцнје и Трнкотаже, и да нх сушткнски интегрншемо како би се онн стварно осећали као дсо наше раднс организације. Затнм, морамо уложктн макспмум папора за економско осамостаљеље ООУР-а, што ћсмо остварпти само заједничкмм акцијама целог колектнва. У вову годину улазимо ојачани у процесу производњс, са новоизграђеним погоннма и халом, али н са вслнким брс меном, залпхама готовс робе. Свесни смо тсжнне тог брсмена, али смо и оптимистн, па ћ.смо удружслп н сложени прсброднти свс тешкоћс. БРАНКО КРСМАНОВИЋ" ПАРАЋИН РАЗГОВОРИ HA KPAJY ГОДИНЕ МОГЛОЈЕ БОЉЕ ■ Прошла јс година дана од изборне Конференцијс Савеза комуниста наше фабрнке ■ Да бн сазнали вншс о раду кому* писта у протсклој годнни разговарали смо са МОМЧИЛОМ ПАВЛОВИНЕМ. секретаром Секретаријата Фабрнчкс конферснцијс Савеза комуниста. пндустрнјп, алп је зато бло снромашан у саглсдавању сопственнх слабостп. нашто јс скренута л поссбна пажња. CnpoBobeihC закључака са овог састапка надгледаће формнрана Радна група у којој се налазс представницн Опнлине и нашег колектпва: Председннк Привредног-полп тнчког актнва Драган Всљко внћ, Јова Маринковић днрек тор ТП „Шумадија”, Божа МадиН, начслннк за прлврсду, Србобран РадосављевнН, гснсрални дирсктор, Момчило Павловић, сскретар ФК СК и Миодраг Пстровић. председник ЈОС. Опширннје о састанку у иду ћем броју. М. Миленковнћ ■ Кажјггс нам нсштоо активпости.ма чланова Са веза комуннста у прошлом псриоду? — Избирна конференција СК одржана је 20. дсцембра лрошлс годилс, и тада су усвојспн it задаци комуниста за нареднн двогодшшис мандат. На основу гпх задатака. а л спецпфичностн сваке 00 СК сачшвслл сх колкрепш програми рада и ус војснн на сасгаицима 00 СК-а. Са радо.м основних организацнја нисам задовољан. јср аогур* но је да се могло бољс да раци. Када ово кажем мнслпм ла свс 00 СК-а пису уложпле довољпо труда у нзвршавањс задатака зацртаних v програмима рала. Да бп ублажнлл no iciUKohe око прплагоћавања па нов начни рада. мл смо 00 СК д које н.мају п лрско 100 члало ва лодслнли. олноспо оргапизовали. ла одељсп,а СК-а распо fflranuemimmmiinmfiliTOnnBiiiiiimininnnffi вољно, а и конструктнвних прс предлога. Са тс странс са.м задовољан, али са нзостанци.ма пс могу да будем задовољзн, јср их и.ма доста. У рсшавању гог пнтања 00 СК-а lie морати битл мало енергичније. ■ Каквс су могуИносги за омасовљењс редова СК-а v пашој радној организаиијн, а нарочнто прнјем младих у чланство? — Прлје.м у редивс СК-а лизам задовољан и ла том nnaiiv сскретаријатл 00 СК-а бц морали мало вишс да сс ангажу. ју. He могу да сс помирим са чињснлцом да јс 00 СК-а Конфскнпјс „Слога” у току овс iouihc примнла v чланство вишс радлика, лсго рсццмо, II 00 СК-а која живп п ради у OOVP* v са преко 800 радлнка. Ово сс односл н на осталс 00 СК а, јср КОЛЕКТИВУ ивткт „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" И СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН СРЕЋНУ НОВУ 1977. ГОДИНУ ЖЕЛЕ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ФАБРИКЕ ■iiiiiuiiiiuiiiniiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiimiHM pcbciia но радни.м јсдиннцама у оквиру ООУР-а, и го сс по казали као позитнвно". ■ СледеНс питањс којс смо поставнли секретару бнло је всзано за дискусијс на састанцима 00 СК-а, днсвнн ред и долазак чланова на заказанс састанке. — Састанака је било доста. Можда у пеким 00 СК-а н нсу обнчајено млого. Бпло јс саста нака оде.вења СК-а на којима јс третпрана проблематика спсцифична за то производно одеri»cibc. Очнгледан пример доброг рада су Одсл>сња СК-а Прс лпонлис чешљаног предива п Службс обезбеБења п протнвпожарне заштите. На састанцмма су сс обнчло разматрала питања везана за пронзводњу, радну п технолош ку дисцнллнну, органнзацију ра да и др. Основнс органлзацијс СК-а одржавају своје састанке када су на дпсвпом реду питања од интереса за целу OOYP или 00 СК, као на прнмер. завршни рачуи. псриодичпн обра чуни и сл. Дпскуснја нма достоји чшмннуа да су могле н морале да примс вншс повнх, поготово млалих радника, у ор ганизацију СК-а. Што се тичс могуНностн при јема млади.х у СК могу да кажем да су онс апсолутнс, и да су младп добродошли у рсдовс СК-а, али не ко xohe, већ само они који својпм ралом, прс свега у омладинској орга нпзацлји н на свом радном месту, ти заслужују. На том пољу рада ми контактирамо са Савс зом социјалистичкс омлалкпе пашс фабрикс, и надам сс да he та сарадјва повсћатл број младих у рсдовима Савсза комуниста. Хтсо бпх да нагласим, да, су врага за пријем у члан ство отворена пс са.мо за младс, исго за свс one којн својнм радом буду заслужили, бсз обзнра па годлне старостл л занимање. Л, то злачи да су за пријс.м у рсдовс СК-а довољнн са.мо рад, опрсдсљеност за jiiiiii ју СК-а л noiiaujaibc на радном месту и ван п»сга v apvuiTov. На крају xoh\ јасло и гласло да кажсм онпма који мнсле и надају сс да he уласком у редове СК-а стсћн нску прпвнлсги IV нлп лпчну корист, да ipenic, да су им рачупи погрешнп и да нам такви чланови ннсу потреб нл’’. ■ Рсцитс нам каква јс сарадЈБа између Савеза ко мунпста и других друштвено-политичких оргапи зациЈа нашс фабрнке? — СарадЈва СКа, Снпдиката, Савеза социјалистнчке омладпнс нашс фабрике јс добра. II са органима самоуправљана до бро сараБујс.мо. Ту стварло нс мам при.мсдбн. To се односн п па друшгвспополитичкс оргаллзацијс у ООУР-има. Јсдипо бпх, можда могао да кажем да јс сарадња са „Слогом” и ,јс- ■uihctbo.m” нешто слабија, но постспено се и она појачава. Meby-гим, има друштвсних организацлја л сскција, које mucic ла нм трсба само обсзбсдитл гредсгва, а они lie даљс no свом. Обично сс сарадња ту лрскида, до нове деоби срсдста ва. Убудућс тако iiehc битп. Овом приликом хсто бих да исгакпсм, ла јс за радну орга ппзацлју вслика штета што Сс кција Удружсња нлжењера. техиичара л мајстора у нашој фа брпин не радл. Покушали сми :ia поспсшимо њихову актив ност али узалуд. Једино пам нреостаје да формнрамо нниин јативнл одбор и да почлемо свс излова. Када већ „имам реч" дозволп ге ми ла још псшто кажс.м. У нашој фабрлци има доста прм ча п прнчица, које ннчему до бром ле воде, всћ само трују агмосфсру односа у фабрили. II то сада када су нам добри односп и разумсвшвс. можда. пајпотрсбпи||<. Ако io чилс раannuli за машнном. разлог јс најчешћс лсобавештслост. Алп, го чилс људл на пским руково дсћим местнма у овој органи- ;ациЈи, опд.1 јс то зла намсра. Радплк смгурио нијс направно нлшта што можс да узнсмпри добар дсо иашег колсктива, али ipyrOBll руководпопп ти јссу Мпр. иаградс за двадесет годи ла проведснпх у фабрицл још лпсу уручеис, иако су рсшења лавпо дата раднниима, к пико v фабриип ла сс nabc, да л.удн ма објасни у чсму јс проблсм. Мсли као секретару најтсже пада када flobe радннк да ми сс пожалн наоднос премањему. рсцимо да му шеф прстл чак физичклм обрачуном! Плтам сс, да лл људк који сс тако nonauiajv могу да руководс једннм одељсп>е.м, илн 'пак да радникс назнвају разним погрд лнм имеплма, и да ли ја мора.м н то да слушам. Мк се сада на лазимо на прагу усвајан>а лнза всома зпачајних докумспатз. од интсреса за радннкс нашег колсктнва. 1! као радник прспо ручујсм нашнм радницима да их нрнхватс. и да пову пословну годнну почпемо у новим по вољнијнм условима. Ако тосвл схватамо nehc битл одуговлачсња п кочннчара којн сва паша ластојања кочс, јср њима, поједипцн.ма таква докумспта пс одговарају. Зато свим снагама настојс да imixobo усвајањс успорс и да даље не ралс. Исгакао бих и потребу да Слу жба лнфир.мнсања уложп join biiiuc напора да тачна н права пнформацнја што прс cninie до радних људн, јср Нсмо само тако спрсчитп лснотрсбна прслричавања. о који.ма сам говорно. Накрају свпм радним људнма наше олштнне, а посебно радницима ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. желн.м пуно успе ха и добрнх радних резултата V Новој 1977. годнни н што ма ilc проблсма". БРОЈ 207 21. децембар 1976 ГОД. XXIII
CTPAHA 12 14 ДАНА БРОЈ 71 Ш»ЕДСТАВА>АМО ВАМ ПРЕДСЕДНИКЕ РАДНИЧКИХ САВЕТА OOYP-a ШТА СА ИЕОДГОВОРНИМ ДЕАЕГАТИМА? ■ Прн.мсран рад дслегата Радлнчког савста РЗ Зајсднлчкс службс, изузимајуИл мањину која заслужујс свс крнтикс ■ Мало сс урадило на упознавању радника са радом Радннчког савета, али сс обсћава пишс ■ На јсдном од послсдљих састанака усвојсн псрнодичкн дсветомессчни обрачун раднс организапнјс Прсдссдпик Радпичког са вста РЗ Зајсдинчкс службс Љубомнр МнлоЈевиН, рсфсрепт потрошачкнх крсдпта, радл у чашем колсктпву са јсдллм прекклом од 1946. голпнс. Члап је Савсза комулиста ол 1950. годинс. Прс дужности продсслника Ралиичког савста РЗ Зајсдллчкс службс, друг Мн лојсвнћ јс био члан Радничког савста раннс орга низацнјс, члаи 00 СК вцше пута. члан ЈОС-а, пре i седнпк Спндпкалпс организације РЗ. н другс дужлос ти. — Рад лслсгата Радничког савета јс задовол>авају1пг, мада ллје страпа појава ла појединци чссго псоправла но изостају са ссдлллс. За прлмср лзлосп.м Душалку Марковлћ нз Друштвеле исхранс, која рстко кала присуствујс иашл.м састан ци.ма. Догоди сс п то, да дс лсгати као Млрјана Миливојевић, лактллограф у Про дајној службн н Душанка Марковнћ, папустс ссдшн и npHMopajv uac ла v пола рада прскнисмо ссдлнцу због квору.ма, На појсдлилм седннца.ма Радпичког савста дискутовалн с.мо о табсларном ис лу Самоуправиог слоразу ма о расподсли средства за личпс похотке. Успоји.ти СМО перлодлчлл девстомесе чни обрачуп радне оргализације. Сматрам ла би на ’иашим нарстинм седшшама трсбало влшс урадитн па побољшажу дисилплппс и взвршељу радпих зачатака у РЗ Морамо посвстчти biiРАСТАНАК СА ЈОШ ЈЕДНИМ ПЕНЗИОНЕРОМ li»ElbE-M№A кагрдда И Двадссст година лруговања са курирском торбом И Нагаао милиов и прсдао га у благајку Драгољуб Марковнћ, пспзно нисан на радном месту курирсконом, дошао јс у фабрику као голобрадо момчс, нз облнж ihcr села да бн цсо свој раднн нек провсо v iboj и. као заслу жном човску да му лругови п колсгс свцх дапа, прирслс малу свсчаиост за iicnpaliaj. Много тога је нсиричано ic всчсрп. Свако сс лонсчсга cchao. Немо ryhc јс запамтити толнко дого довштниа са 1м?говом торбом, коју јс посно пуннх двадсссг годипа да бн је нри одласку предао иас.|с.пп1цнма. Исто као 1пто ју јс п он паслсдно ол бнв шег курлра „ поштара Милпвоја Јслснпћа. — Прспсла јс та торба много иовпа. За пупу собу. Инкал инсам тражпо пратп.у, ма ia сам попскал v њој пмао и внСвако сс псчичсг ccha. Драгол.уб Марковић дпалссетогодшшмг друговања са курирском торбом iuc лажњс Самоуправпо.м споразуму о међусобннм пословнпм одпосима. Утисак је да оргаппзацнја рада у РЗ, а иарочнто у Привредno рачупско.м ссктору, пнјс иајбоља. II ла крају једал од нашнх пропуста јс, псдовољна обавсштеност осталпх радннка о рсзултатлма пашег рада, рскао јс цруг Милојсвић. Да примстнмо, Радничкл савст РЗ солидно обавља своју функцнју. Неозбпљно схватањс дужиостп лојсдлim.x дслегата, ллјс слабосг само овог Радннчког савста. Многи су изглсда гск пос лс ripit.xBaiaiba дужносш v ово.м или оном орган1 са моулрављаша открнли да нмају вслнкс нли другс оба везс. Можла јс врсмс па п друштвсно-полнтичкс оргаппзацпјс пашег кол-.жтнва . жигошу" нео цоворлост у раду. Р MiMopa.ioBiih iiic дссстнна милиона juuiapa. Инкад нлшта ннјс исдостајало. © Пнга.мо ia за милион који јс nauiao у кругу фабрккс. 0 томс јс Boh писало ..Нашс дсло”. Испрсд лградс Управе. на бСЈОпу, впдсо сам лспо уиа ковап „штос” Acccroxii.baiapкп. Бно ic дан исплатс. Знао сам да јс то нечнја 11лата, да јс новац изгубио јсдан од бла гајпика, што сс каснијс и ис- (----------------------------------------- 1 • ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМА ПААКЕТА Изборна општинска коифсрснцнја ССО одржапа јс 14. дсцембра овс годипс у салл До.ма ЈНЛ. Послс пзбора чланова повог сазнва ОК ССО, уручспа cv призпаља фабрнчким конфсрспипјама ССО и појсдшшима за нсссбичпо залагањс и ангажовањс у протсклом манлату. По општој оиснн. пања Фабричка копсфсрснцпја јс пајуспсшнкјс ралкла у про теклс лвс roAinic п проглашсна јс за најбољу у општппн. Њој су, за показану актпвивпост и рсзултатс при палс: пајвншс прмзнаљс ПЛAKETA OK ССО и За хвалпнца за помоћ н сарадњу у релизаинјн н спровоbCILV АК1ШОНО-ПОЛ1ГГИЧКОГ програма OK ССО. Порсд тога додељснс cv још двс наградс: прсдссдпнку наше ФК ССО Дпштома за пожртвовани рад н јача-; п>с ociioBiHix органнзацнја С00 па тсриторији општн lie Ilapahiiii, н захвалница муличковокалиом саставг ..Паракппова лсца“ за помоћ и сарадњу са Опппннском кожререпинјом ССО. Ова група lie v парсдно.м нсриолу радпти у склопу Култур по умстнпчког друштва радпс органпзаипјс ’ ИВТКТ „Бранко Крсмановић" @ И ОВЕ ГОДИНЕ ПОКЛОН ПАКННЋН На ссдннцц Нрсдссдппштва ЈОС-а одржапој 15. дсцсмбра. лонста јс одлука да сс н овс годипс. као и многпх уназад, пајмлађима за Нову годнну уручс поклонн. Свсчаност на којој lie сс поделити повогодиш н.и поклонн, обавнћс сс v јсд пој од рсповпих школа у градг. V којој he to uiKo.iu тачло би in. јавпћемо накнадно. На нстој ссдниии оллучсно је н да сс посетс пашн болсснн и тнсмогли раднццп, н да нм СС \'3 ПОВОГОДНШ111С чсститке ' ручс и поклони. Овп скромпп lapuBii he бнгн само мали знак пашс иажи.с и cchaiba »а свс опо што tv ти радпнци дали п оставплн фабрицн. ноставнло. Однсо сам повац у Правну службу, услсдило јс ис пктнваЈис и повац јс враћсн. Толнко чнка Драгн о iiabcпо.м мнлиону. Кратко, јсдиостан ио, као да сс мплионн свакн час налазс па улшш. Такав јс био л на свом послу. — Волсо сам сваком да учи пим. Свакодневно сам бно v граду, у пошти а људн сваки час иеигго шаљу. Смаграо сам да ја то могу лакшс, бржс, на што па ис учнним. Слао сам но ваи у војску, у школу, на факултет, кад затреба и кутпш нс iirro, запгто љулн та излазс и дангубс. о Шта сад радшс? — Право да вам кажсм, одмарам сс. Данс проводкм тако да што дгжс сачувам ово„што јс остало” од мснс. Само нс мо iy да дан прстсрам залуд. Испрсд куће засадшш смо мали парк и у њс.му нроводнм сви јс слободно врс.мс. Плсвн.м, садим. подкресујсм у њс.му увск н.ма иоопа. • Шга нам осгављатс у амспет? — Само јсдио биххтсо.Да ра дпицц и руководиоин жнвс у слози н чзајамно.м поштивању. Да сс поштујсмо и слушамо, јср бсз лнсциплнпс нсма рада a ini пара. Жслнм да Нова година донссс срећу и благостањс свима и да сви v здрављу п вссељу про всду новогоднппбс празникс. Наздрављс чика Драгн! М. МиленковнН ЛИСТ „НАШЕ ДЕЛО” урсђујс Сл. ннформисаЈБа ИВТКГ „БРАНКО КРСМАНОВИБ" Параћнп ШТА РАДЕ СОЦИЈААНИ РАДНИЦИ УВЕК ПОМОБН Ч0В1КУ ЖЕЉЕ 77 Рсзултати рада соцнјалпих радника у пашој радној органнзацији су свс видљнвнји, и »3 дана у дан њихова нрисугност јс свс потрсбннја. Када јс 1962. годнне започсо сгручни социјалпи рад у колектпву, бпло јс всо.ма тсшко увсритн л>у дс колико социјалпи радпнк мо жс бнти од помоћи сваком човску ако сс nabc у стању comi Јалнс потрсбс нли пскс другс тсшкоИс. Људп су рстко и са HCnOBCpCIbCM, нли сс уогтшгс иису обраћали за по.моН. Л, ис кад јс по.моћ била добра рсч, користан савсг пли људско разумсва1ве којс нашп социјалнн радншш могу увск да пружс. МсБутн.м, све и.ма свој крај. Годиис су пролазилс, нсповсрс1бс сс губило, а нсопходност за оргапнзованим радом соцлјалппх радника јс остала. S Каква јс данас сарадњаиз мсБу радника и социјалних ра дника — упиталп смо Мнрјаиу ОбрадовиИ, јсдног од пашпх соиијалпнх радиика. — Дапас јс сасвпм другачија ситуација. Данас сс noraba да нам сс људп обраћају засвс к свашта. Често и за по.моћ коiv нс можсмо да им пружњмо, јер ппсмо стручни за ту област. Тада нх, паравно, упућујсмо лицима која ћс и.м најспгурнпјс помоћн. У пашој Служби раде три co иијалпа радлпка, а посао \ .мссто да се смањујс још влшс сс лрошкрујс. Нарочлто сада v no влм условлма самоуправљања. Постала јс пракса да оргапл управљања тражс мншљењс ла ше Службс, да лас шефовл одс ЗАКАјУЧЦИ Ila седшшл Комлслјс за друштвсно-економске олносс п развој самоуправл»а!ва при Фабршпсој конференI uifin Савеза ко.мунпста и Ко.мпсије за расподелу личиих лоходака прл Колфсослтпл јсдилствсис орган-изацнјс слчликата, одржалс 10. дснембра 1976. годлис разматран ic ток израдс и усвајања самоуправиог споразума о стлцању и пасподелп дохогка л дичних доходака са поссбпн.м осврто.м иа табедарнн део. После опцшрис дискуслје донстн cv следеНл ЗАКЉУЧЦИ Oucibvjc сс да ic рад Радлс rpvnc пашс раднс оргалнзацијс формноалс ол стралс ФК СК-а н Ссрвлса из Загрсба добар. и да cv задаии ипоистскли in Уговора завшлсш! ла врсмс л квалитстпо. Вс.ллкл допрппос v псшавању лри.мсдби од сгралс радпнка yiiyhcimx па лрвобитпл лрсдлог далс су комиciiic. Koic cv нзабрали зборови радннка v свим ООУР- -и.ма. Рсзклгаг њчховог рада ic пречшићсл тскст прсл- \ога табсларпог лсла Споразу.ма о паграБпваљУ’ Прилнком разматрања л потврБнвања пречлшИслог icKci.i nncwoia табслаплог дсла од странс раднтгчких i.iiki.i OOVPa. KoiKiarvic сс да cv радничкп савстн I 11 II OOYP-а. Колфекцијс „Сдогс'' н Трлкотажс „Јсviiicrso” свој дсо послл Vciiciuito обавидп. п са маллл! и.|,\кпама it допулама нотврдлли прсчшлћсл текст. Радiia .тајсдццца л V OOYP (Пронзводио-услужла дслатПОСТ) TO 1HICV VHHiniAH. Псти ООУР пс _амо игго нијс прихватио ттрсчишbcu тскст. всИ ic па нрсдлог поссбнс комискје< xoiv јс iu.iop.to и.нхов Ралнн<гк11 савст). донсо оллукс којс сс олиосс иа из.мспу прсдложснс ооганкзашас и а<стсмагнзашпс радшгх места са знатно увећаннм бодовима. Тс оллукс OAVAapaiv од посптггтс сагласностп ол страис 1ГРОЈПВОЛ1ПГК ООУР-а. Поигто v leKCTv који ic Радпички савст V ООУР-а vnvnfo PC ралнс организапијс износс неистините и нсvoKi'xicuTOBaiic прнмсдбс па лосадаппвп ток пзралс и vcBaiaiba повс оргашгзатпс и систематизацијс (табсларни лсо), заједнкчка комиоија оцсњујс ла cv главнн iroCTioint сспопаваља .акцијс, снагс из тог ООУР-а. тс co irpcnopvMvic ГТаптијско! оргатппашпи V OOYP-а да ’пггаву 1тоблсматлк\' ставн ira дпстт рсл својнх састанака, и лаузме одреБснс ставовс пропт главтпгх гтисгпграторз хгитства акпијс. Ha ociiobv oaavkc Сскрсгарнјата ФК СК-а и Прелссднтпптва ЈОС-а. ол 9. и 14. сстттсмбра ове годинс, која садржи зак^учкс Копфсрсшшјс v всзт< са лпим ггитатвсмKoMiicicic сматрају ла ic псдопустнво ла сс v овкм \слови.ма v којима сс палпзи читава радна opraiaiaaun* ia. v vcAOBUMa када сс жслн једал самоупрвшт акт (за uiriv ic к maAv Ралла mvna уложила миого пада), нско v колскпгеу auvAirpa тај рал, баиа A>aiv л омаловажава If НЗНО2Л, irpBCHCTBCIIO својс пнтсрссс 11 тнмс ловодл V uinaihc коначно vceaiaibc прслложеног докумагта Радлнчки савст Ра\ис зајсдплцс иридиком утврђи* вања ирсчншИсиог тскста, имао ic и својс одрсђснс лрнмсдбс ла noBchaibC бодова за нска радна мсста. Hito знатно одступа од лрвоситчс аиалитичкс процепс. To сс тако1?с сматра за лслсправло. мада cv дслегати ралнкчког савста dxvic opratшзације овлашћс>т да усагласс ставовс са осталим ООУР-има. Како cv ралинчки савст I и П ООУР-а на својнм ссАшгца.ма одржаним 8. Асис.мбра 1976. годнне, прихватилп .мсБуообис иримсдбс it заузели caoic ставовс по овом преддогу табеларног дсла, то Ко.мисија за друштве1го*економскс односс и развој самоуправљања прп Фабричкој коифсрсишгји СК-а и Комиагја за располелу ллчннх доходака non JOC-v. nponopvwvie оста&им радличким савстима да то нсто учлис како нс би л дал»с каснилм са гсвајањс.м. Поготово што ic одржавачл зборова радних л>удм прсдвиБсио за 21. децсмбар. када треба коначно да сс усвојн самоуправнк споразум о стицању и расподелн лохотка и личних доходака. А. па то нас обавезАчс п закључцн Фабричке конференцијс Савеза комхлпгста. љсља и разнс комисијс широ.м фабрикс позавају да присуствујсмо састанцлма и учеству јемо у њиховом раду. Мислим да јс сарадња измсћу органа улрављаља и нас неопходна, иако то од нас захтсва вслико аи гажован>с и улагањс бројллх часова лашсг рада”. Ако поглсда.мо податак да су соцпјални радниии у овој годл пн само за Инвалпдску ко.ми слју обрадили 170 болсснкх ра дллка, од којкх 70 још нијс нза шло прсд Комнснју; да јс ол тога 46 отишло у итгаалидску пслзију, a 20 добило другс погодлости (што јс својсврстап рскорд), олда можсмо битн за довољни њиховом аигажовано шћу и слободно pehn да она свс вншс налази својс мсстомс by ла.ма. ■ А, какви су проблслш? — У свако.м раду има проблс.ма. па н код пас сс јавс. Нсhy овом прнликом много о то мс дц говорлм. Помснућу само јсдаћ. ДогаБа се да сс социјални радллцл прсдлажу у пеке комлснјс у којс нлкако нс бн смслн да буду алгажовалл: ллр у Комисију за заштиту радлих обавсза ллл Комнснју за кон тролу боловања, јср сматра.м ла сс рад у тлм ко.млстпама ко си са стнком социјалиог рад ллка". На крају разговора пожелс лл с.мо другариии Обрадовић 1! њеилм колсгама још много влшс успеха л решеннх проб лсма у Новој 1977. годнни. ВккториЈа Дм^штрнЈсвић, тклч: — Ао салз су ми сс остварнлс миоге жсл>с, па м порсд тосз хсмам игга да пожслкм. Волс.\а бих да сс за жснс CMaibtr рддкп стаж к да нас ослободс треће otuic. . Св«ш члшготша колектива, a no ссСио радЈпашма к ргководЈсоцпма Ткачииис, жслјвс cpehny Hoey п>- липу. Да у jsoj 6o.se раднмо и будсмо СЛОЖ1П1Ј1(. Miiaoub JepcMidi. iipc.wu нп ,,Сс факгору". — Ја сам прсд пснзнјом и ;као ми је хито овс годјшс кијс усоојсн „тарпфии прашимпк”. Добкли смо pauetta да нал< сс исплатп јсд>|омсссч>п1 .upnnt дохолак ма пмс мкпулог рала, a још inmna mtcMo лобпли. Желсо 6i« ,\л у Иок>ј 1977. ro.in int будс.м доброг здравмц а ла радиој српишзшшјп то буде голи. па успс*а п fio.se рсхмпапијс. Славкл СтаЈнћ, чкстачица: — Овс годкпс су б|сла нискд примшкл а стахдард сас вишп. Када 6п бар у Новој годјош, соаког 25. у меее иу. оллазилп кућама са пужјом ковертом. Моја 1гопогодиш№а же^ A-a јс да одсм у пснзнју. Да се е»д морим бар у стзрс ,\днс. Радн>по1ма иашсг колектпва желкм добро 3Apan.se п срећу. Борисав CrojatiOBith, ридиик нј прсднреде)1»у у Oac.scily камгарп: — Мсни је н ona ro.vnia била добрл. али, ако всћс мора да одс, оолсо 6itx да и luyhu будс хјо и ова. Јл сам задоволлн својим aioiiikm дохотком. Нормс пам иису &«лв тзко високе. Живмм на сслу па зависпм и од iMtne а ом голинз је бн.и родиа и бсрмћспа*
БРОЈ к. 14. ДАНЛ СТРАНА В. БЕЗБЕДНОСТ САОБРАНАЈА Y ПРОТЕКДОЈ ГОДИНИ ЗА НАМА СУ „ЦРНИ МЕСЕЦИ’ ■ Дкхамнчан развоЈ друмског caoopahaja условљава свс бројнмЈс и сложсније проблеме бсзбедностм саобраНаја ■ Вмше нсма периода .малог саобраћајлог оптерећења За дсвст мсссци 1976, годинс v саобраћају иа путсвн.ма пол ручја СУП-а Параћнл свиделткрано јс 228 саобраћајних лсз года са ластрадалим лнцнма, што прсдставља yxiaibcibc ол у одлосу па истн псриол 1975, годллс попшуло јс 44 лл ца или 2,2*'» мањс, док јс укупаи број псзгода тсжс л лакшс повређсних 303 лица такоБс ма јмг за 13,4*'«. Само са мarcpjiјалiкш штстом свидемтцрало јс 815 саобраИај пих нсзгода (умањењс за 12.6*'«). v којлма јс процси>сла .магсрл јалла штста ла 7,282.000. — длнара ллл за 7,3’» влшс нсго у 9 мессии прошлс годинс. Пролсна всћс матсрнјалне штстс у саобраћајним лсзгодама, деллмпчло јс послсдица стварлог по всћшва цена л трошкова опра вкс возила. Мсрс за nonchaibc бсзбсдлостл caoopahaja предузималс су V складу са утврБепнм програмо.м орлјснтнсалом на ослову праћсња досадашњсг стања бс ибсдностл. Мсрс којс су прсдузимане за всћу слгурлост у сао браћају далс бн л боље резултате, да нс.ма објективлих тсшкоћа л слабостп (лсдовољал број милшхионсра. лепокрнвс лост угрожслог подручја, саобраћајлу прсоптсрсћслост пута л сл.). Још увск су млогобројнл нај тсжи облиии ЛСДЛСЦЛПЛЛЛС V саобраћају: управљањс возллом бсз положсног возачког лсллга non утпцајсм алкохола, непропнсана лрспшања, вожљапрс всллком лли нсприлагоћсном брзином. Коктрола саобраћаја Y колтролл caoopahaja кажп»сло јс ла мссту прскршаја v 9 .мссецл овс године укупно 10.949 лнца са 389.770 дллара. Судијама за лрскршајс поднето јс 6.259 прнјава за лрскрша јс у caoopahajv — 10,8’« вишс од прошлогоднипвег броја пријава. II даљс остајс констата* Илја ла лрекршајлл лоступак лгго грлјс п да сс изрнчу каз лс којс сс upchy око законског мнлиму.ма. До сада јс рсшело 43’» појшстнх прнјава. Прлмсло.м законсклх овлашћења ixpn маднлли мнлнцлјс су за најтс жс прскршајс одузсли 446 воаачких лозвола ла мссту прскр шаја. Организована јс л спровсдсна јсдна централна акција појачанс контролс caoopahaja, нс товремело ла свлм лутсвима u у лассљслл.м местнма п 6 ллxiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiinimiiiiiiiiiitiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiimiie ЗАБЕАЕЖЕНО КАМЕРОМ ПРНЗНАЊЕ ЛОВЦНМА!! нлјских акција на рсглолалллм путевнма. Y овлм акцијама кол тролксала јс првслствсло исправлост аутобуса н тсрстнмх возлла. Порсд овлх акллја спро всдсло јс и всћл број са.мостал ллх акнлја лојачалс контролс. V овлм акцијама лзвршсла јс колтрола тсхничкс лсправло стл ла преко 12.000 возлла. YrврВсло јс ла сс вслики број возила Kpch леисправан. тако јс лскључсло лз caoopaha ја због всћлх кварова 1210 возлла. Y овлм акцијама затечсло јс 80 возача под упшајем алко хола л 130 возача којл су упра вл>алн возлллма бсз возачкс ло зволс. Авс акцлјс су локазалс ла јс л лаљс великн број аутобуса и терстнлх ка.миола нслсправан. Искључсно јс 224 ауто буса п 311 камлола којл су бнлл тсхничкл лслсправлл. Стањс путсва и одржавањс Прсглсд стања путсва, носсб но путле сигналлзацнјс. вршел је вишс пута завлсло од копкрстлог стања. Одржаваље лутсва јс позиато в оло јс лсдовољно, а ларочито v злмском перноду када су отежалл условл л тада ластају л лсзгодс са всћл.м послсдицама. Путла снглаллзаллја сс слабо одржава, а озлакс па коловозу сс лс облављају чак п ла путсвл.ма рсглолаллог значеи>а. На подручју СУП-а л.ма укул ло 1270 км. лутсва, бсз уллчнс мрсжс градова. — Пут Поповац — Забрсга јс модсрллзован*асвалтлран, алл слсментл овог пута су лсловољ пи и пуг нијс свабдсвсн сигнализацнјом: — Поповац — Бошл.апс — Шалудовац нста слтуаллја као код лрстходног. — Параћлл — Мпрлловац — Голубовац јс такођс асвалтлpan са нсиовол.ним крпвллама н успоннма н ппсзграђслим аутобускнм стајалиштлма. Ошита карактеристлка путева па подручју олштллс Параћил јс да су скоро сви бс.з потрсблс nviuc снгнализацијс. Стањс caoopaha јпс спгпаллза цнјс v градовима јс псзадови л»авајућс. Знакови су дсформпсалп и дотрајалл, а озпакс се пс обпављају па врсмс што утп чс ла спгурлост одвијап>а caoopahaja у граду. Пшањс рсгулисања одвлјања caoopahaja v гралу, ладлсжлости и лзворл фппапспрања чсхнпчког pcrv.m сања caoopahaja, pcrv.mcano јс Општилскнм оллукама о бсзКако безбсдно прс!и< улицу?! бсдпостл caoopahaja. ПрсдузнMaibc одрсБелпх мсра п аклнја V лпљу утврБпвап>а најоптлмал пнјсг рсжлма caoopahaja у гра лу, нс врпш сс правоврсмсло ii.ni сопштс. Пскл градовл (Свс тозарсво, Нуприја и Свллајлал) су уложпдл матсрлјалка срсдства на плалу тсхппчког рсгулп сања cao6pahaja, лок то нијс случај код другпх градова којл ово.мс nmaibv пс поклањају пп какву пажлд’. Како унапредити безбсдлост са обраћаја? Ha yiianpcbciuy бсзбсдносгл cao6pahaja поссбпо мссго заузн ма прсвспглвпа дслатлосг која у шлрсм cxnfcny подразумсва лпз мера и аклија од којлх заbuck исзбсдпосг v саобраћају. 3 4 НИМА> И ВОС 1 И ИЗ АРХИВСКИХ С11ИСА: Ј0ПР1Н0С” Министар \ лутратњпх дс ла. „каваллр" М. .1овалови1), обратло сс пнсмом Впсоко словном Совсту, 28. апрлла 1859 годппс са захтсвом да се, при капце.1аријц срсча ПараКинског, лзрадк апсапа са собом ia лапдура, којл he падзлравати апсапу јср јс .дотово нсмогућс ладзи* равањс лад апсешшима, a ларочкто у зимњс времс.'* Израла алсанс, ггрема прп ложсном план' . коштаћс 28.872 гроша чаршкјсклх. a ако би сс нашло нецгто ма теријала ,л ларол дао у натури" онда би сс ова су ма свела на 19 350 гроша чарптпјскнх. Y том цкљу преддажу сс мсрс: — оргаппзаикјс удружскогра да којс се crapajy о одржавању да прсдузму мсрс <а бо.нс одржавањс пугсва лобјскта.да ipajno вршс коктролк пал стаihc.M пута и ттпс сигналнзацпјс. — оргапл за тсхплчко рсгу.ш caifac caoopahaja. а ларочкторс rv.ntcaibc саобраћаја у градовпма, ла ово.мс плтању поклонс посеблу na/KtbV. — службу контролс и рсгу- .nicaiba caoopahaja бољс oirpcMiini n кадровскм и техничкл. Порсд начсллпх мсра за бол.е ynaiipcbcibe caoopahaja трсба оцсллтл којл су проблсмп v датој сптуацлји пркоритстнп ла paapeuiaeaibc п ластојатл да датс мсрс буду што сфпкаснпјс. ЗЈ ии Мпппстар ynvi рашњпх дс ia молл Совет да сс одобрн завоБењс лореза н пркреза „који сс лма расположитк па парод срсза napahiiHcxor" јср д лстом срсзу лма 3.617 глава лорсскк н па сваки главу Ј1.мл доћн порсза 5 грош. н 16 пара чаршијскнх”... 15. јула истс годннс, књаз Милош Обреновић јс одобрно закључак Совета да сс „у срезу параћинском код канцеларијс има направитп апсана и да се на ту цељ на народ тога срс- «а 14.699 грош. чаршијских порсза разрезатн може ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ЗА НАШЕ ИЗВИБАЧЕ На седллцл Сскретарлјата Извршног одобра Савеза нзвлБача Србијс која јс одржала 9. дсцсмбра лолета јс одлука да се Одрелу извићача „Бралко Крсмановић" in Параћнна додели звањс ..Парткзакскк одрсд" за нзузетну актпвност у спровоВељу нзвкВачког програ.ма и лвадесстогодлшњплк рада. На лстој ссдллцк оллучс no јс да сс Душану JoBH‘inhy лачслннку одрсда лоделл лризнане „Извпђач-партизак*' у ПАРТИЗАНСКА KPYIIIKA Y брду нзлад шалудо вачке школс и лапас постоји крушка под којом је 1941. годиис, крајем ју ла, говорло ПЕТАР СТАМ БОЛИН поподом форми paiba ПараћинскоНуприј скс чстс. И поред поза* машног броја година крушка paha сочне плодове. СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА И ј ПОСАОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА ► ЗК Е A SI ; ј СРЕЋНУ ј umiiiiiiiimiiiiiiiiimitiiiiiiiiimmiiiiiiiiimiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii СВОЈИМ ЦЕЊЕНИМ MYUITEPHJAMA i CPEHHY HOBY 1977. ГОДИНУ | ЖЕАИ AYTOMEXAHH4APCKA РАДЊА | —*н МИШИП I знак захвалности за двалаестогодкшњс лссеблчно залагање па спровоВсњу програма нзвлВача. Исто прп.злањс добнлл су л Зорал Лслић, лнструктор одрсда, Слободал Мклошевкћ, замсник пачслплка одрсда и Власта Иллћ Boba чстс. Ова npionaiba сс додељују свакс годллс у част Дала Ј&Л II бпће уручсна 22. дсцембра у Рулу гдс јс формирала Прва пролстсрска бркгада. Hain Onpen he лредстављатл доблтнлuii призлал.а и још 20 планплкп it лзвлБача л ово је једно ол лајвећлх лризлал>а којс су ол л ЈБСГовл члаловл добнлл у сво јој двадесстогодил1н»ој актлвлостл. МОЖДА НИСТЕ ЗНААИ? Мнрко Бањевпћ. позна* ти црчогорски рсоолуцио нарш* песлик борапио јс (пс ГОлннс у Параћину, чо задатку Партијс, гдс јс сараБлвао са Бранком КрсмаиовиИсм, нашнм иа роднлм херојем. Y ПараНину јс 1941. го игнс објавло зблрку „Огњена јутра" коју јс полилија запленила л спалила. Због њелог лапредлог става. ПИјАЦА КОД СПОМЕНИКА Нараћкн Јс одвајкада био злачајал трговачкм цснтар овог дсла Поморавља, па и шире. На простору ,лелснс пнјаце" стнзали су ссл>аци из свих крајева ширс и да ље околкнс да продаЈу своје производс. Крајем прошлог вска таква пијаца бнла јс код данаш1вег спомсника у са.мом цснтру града, као што сс и видн на фотографији која је сачувана из тих времсна. Овај рсдак снимак сачу вао Јс лаш чнталац Марннко Радовић, правник кз ПараКика.
БРОЈ 71. 14. ДАНА СТРАНА Ц У ЦЕНТРУ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ЈОШ ЈЕДАН КОРАК ДО САВРЕМЕНЕ ШКОЛЕ Центар за образованл кадрова „Иво Лопа Рибар’’ школујс кадрове за разповрсна раднпчка занимања, н у оријснтацнји за одређсна завимања полази од потрсбс привредс. V којој мери то успсва, какви су објективно прпсутни услови за то жслели смо да дпрсктор ЦОК-а, Владета ЖивановиН нс што вншс о томс кажс за јавност. ■ Друже днрскторс, пре почетка овс школскс годннс настојалм стс да за свидснтну по требу привредс школујстс ученике за нека дсфицитарна занимања. Решггс нам, у којој стс мерн успелн у томе? — Y овој школској годипл примљено јс 15 одсллња учсника за КВ радникс и трн оде- ■вења за хемпјскс техничарс. Потрсбс приврсдс наметнуле су нам обавсзу да отворнмо јсдно одељење грађевинарске струке. Мсђутпм, наша настојања да то реалнзујсмо ннсу уроднла плодом. Остали смо немоћни у томе. За ово занимање није се јавпо кп један ученик. Морам напо.мснути да iiehcмо остати на томе, бићсмо упорни да ндуће годинс отворнмо јсдно одсл>с1бс за граВевлнарс. Очскујемо велнку помоћ оргапнзацнја за то и разумсвањс роднтсља. Потребно јс схватнти да бити граБевински мајстор нс значи бнтн, носач цитала. Y тој струци постоји чнтава лспсза занлмања. Да на пскл начнп ублажимо овај проблем, послс трогодншњсг прекида, отворили смо јсдно одељење елсктричара, л јсдло одел>е1Бс енергетичара, као и јсдно одсл>с1вс цемснташа. Y перспективн нам је да v склопу са почетком рада фабрикс адптива отворимо одсљењс за потребс саме фабрлке, а свентуалло и одсљеље прехрамбенс струке. ■ Речено јс да се за одређена заннмаља нс јављају канлидатн, интересује иас какав је успсх кандидата који су се —---------------------------------------------------------------! СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ МААДОГ УМЕТНИКА | На музмој пучинн CYCPET СА ПРОСВЕТНИМ РАДНИКОМ СЕНМ И HOI SHE ■ Јован ПетровиИ већ у осмој години другује са виолином П Бацима предајс знање и таленат □ Идуће годннс прва плоча □ Улити прва сазнаља п схваташа, формирати лпчност, учсствовати у пзградњи човека јс права лраж, лепота и хуманост позива којим се бавим и кога волим — кажс учитељнца Митра Гајић Већ v осмој годинп Јован Петровнћ ic свнрао виолнну као један од најбољнх младих талсиага нижс му 31гчке школе. По завршетку ос.мога разреда одлази у Ниш да своје знање обогатн у средњој музичкој школн. Тих дана поред рсдовнс наставс, Јовица почињс ла компонујс првс тонове. опако за ссбс. Y тим првим шлагсрпма пзражава свој унутрашњп нсмир адолес цента, алп они нанлазс ва опште симпаткје њсговнх колсга и младнх. Чак на Сусрстпма другарства у Нишу и Приштини сам нлтерпретира своје композицијс, пра ћен скандирањем врслнх дсвојачкпх руку. Јован ПстровиВ, наставник музикс Од тпх првнх успсха прошла је скоро дсценнја. Да иас Јован Петровнћ предаје Музнчко образовање у Гпмназијл „13. октобар". ј Свакодпевно својс знање н ’ таленат преноси на млађс пријавили за друга заннмања? — Мп смо v далеко лсповол>- нијем положају од осталих срс дњих школа, јср нама као по леком правилу долазе учснпцц са довољним и добрим успсхом. Ако упорсдимо успсх ОВС голинс са прстходним уочићсмо да јс ОВОГОДШ11Њ1! бољн, али join ццјс такав да блсмо били задовољнп. Кад говорпм о успсху леопходно јс папомснути н услове за рад. Нсдовољап школски простор је озбиљан проблсм. Не.ма кабллета, практнчпа пастава сс пзводи по радним оргаппзатила.ма под всома тсшВладета Жисановпћ, днрсктор ЦОК-а „Иво Лола Рибар” ким vcnoBHMa, чссто и ван града. Органпзовањс допунске и додатне насгаве је немогуће. Фпзичко васпитан>е, практичг но, до ове годкнс нпсмо нн имали, а сада га изводнмо у сали коју дели.мо са осталим средњим школама. □ Дсо мссног самодоприноса намењен јс за решавањс и тих проблема. Шта јс у том правцу ураВено до сада? — За сада ми сс са.мо прилрс.мамо за изградњу нове згра дс. Локацпја јс одређеиа п сада треба рашчистити терен и улива им поверење у музиkv, v н>ену бескрајну пучн ну. На љсгову нннцнјатнву најгалснтованија група гим пазијалаца окупља се v музнчку групу, која по рсчнма свог профссора, пма nene изгледе. — Yonune ова средина пма пуно талентованич младиНа U девојака. Свакако да јс допринос музичке школе ту велпкн. Али нема органнзованог, перманентног му зпчког жнвота. С врсмсна на времс посетс пас велнки уметници из прсстониue. па се oner море стиша а млади сс завуку у неку димљнву салу да слушају исувежбанс композииијс ко јскаквнх група, којс мсљаjy више своја пмена него репертоар, кажс по мало зловољно Јовмца. Join нпје остварсна ннкаква сарадња измсђу Музичке омладнне Србпје и нашег града. Али у ппану наставни ка Јовицс има п та „методска једннЈша". Ту прнредбу која uehe битп само гнмна зијалска могу да чују и nunc сви заинтересованн у мар гу. Затим предлаже ла сс успостави такоБе првв контакт младих песника. слвкара п музичара, н та сарадња настави. Некако лок је човск .млад, кажу старији људи, вншс води општу бригу него своју. Па тако би н Јовица мо гао да прича дуго н наилгро ко о новим впдовпма културс у нашсм граду. Алп да уместо и>сга мп кажсмо још један полатак о овом младом таленту. Нду lie голннс Јован Пстровић очекујс своју прву плочу са иовокомпонованнм песмама. За њих су заинтсрссоване двс нашс водеће дпскографскс куће. М. Днмнтријевић раселити станарс из зграда ко јс треба рушити. Главнп пројскат јс завршен н прилагоВсц јс за стапиу изградњу. Пројскат јс подсљсн у три стапс. Прва стала јс нзградња салс за фнзнчко васш1таи»с са одрсbenitM простором за друштвсно-поллтичку дслатност града н за рекрсацнју rpabana. Друга стапа јс лзградља учпоничког и кабппстског простора. Tpcha стапа јс адаптацпја овог постојсИсг простора у ралиопнчкс просторнјс. Ако би сс свс одвпјало по vTBpbciioM плапу онда би сс са рсалпзацпјом првс стапс отпо* чсло у пролећс или најкасинјс у лсто нарслнс годинс, а оконМУЗИЧКИ живот ниЈе више привилегија Реномнранн уметннци One рс пародног позоришта пз Бсограда су 12. новсмбра својнм гостоваљем к нзвоВс њсм сценскн прилагбђене „Травијате" пружилп изузстно задовољство нашој публици. Члановн Оперс, Марика ПецТалер (у улози Вколете) Дубравка ЗубовиН (Флора), Мирјана ВасиљевиИ (Animat, Ммливоје Петровић (Алфред Жсрмон) и балетскп аисамбл, Љиљана Ду ловнћ. Владнмир Логунов к др. вештом пнтерпретаиијом су успели да дочарају тај чаробнн Париз на почетку XIX вска, дл нас вратс у га стара врсмена раскошпс романтпке, у доба велпкпх н трагичних љубави па тњи и бола. Овпм гостовањем Опсре Рспублнчка заједннца кулН.ма.мо за саговорппцу всома љупку и пријатну особу. Раслоложсна. али скромпа користсћп своје богато педагошко искуство, учптељица Митра Гајић, иочпње да нам веома полако н гечно прстачс свој животни пут, своја осећања у рсдове. просто, npiiiiyniiBiini саговорника да пи једног трсну тка нс скренс поглсд са н.с А рсчн се просппају, теку. Сећања нас враћају у 1946. годину. Млада тск свршена учнтсљица ппше молбу Мнни стварствг просветс са папомсном да јс пошаљу тамо гдс је најпотребнпја И, одјеЛпом млала Шумадинка оставл>а сво јс љупке пропланкс, свој пито.ми крај н одлази у сурови Саниак, уништен страхотама рата. — Ссћам се, на Јабуии сам започсла своју учитсљску каријсру, у селу у комс јс погннуо наш нсустраишвн борац, херој Бошко Bvxa. Затскла сам слику од које бпх сада задрхтала, а тада ннсам. Младост, то јс оно што сс зове спага п вол»а, прича нам на ша саговорнииа. — Ссло попаљсно, опустошсно ратним вихором, без шко лс, без ученика. Сакупивпш осамлссетак ученнка отпочела сам са радом у јсдпој од нај iiehilx xylia v сслу. Било ми јс тешко, раднло сс од јутра до всчсрк. Настава, састанпн. описмсн.аваљс одраслих... Раднло сс вишс псго данас, јер су потребс бплс такве, морало је да се радн. И ‘тако редом, млада учнтсљнца је послс двогодишњсг службоваља на Јабуци почсла да обилазп села у околнип Прнјспоља. Волсла јс тс л>удс, ни данас нх нијс заборавила. До.м у Милошсву у комс јс радила и као учнтељ и као пастгтач је оставно печат у срцу ове осећајне жене. — Та деца, ти ратни сирочићи, вндслн су у мени све. И васпптача, и ушпеља, и мај ку. чаЈвс комплстиог пројекта трсба очсклвати до 1980. годинс. Средства за рсализацију овог пројскта отпочсла су да пристижу из самодопрлноса, а при стпгло је нсшто и од Рспубличкс заједпнцс усмсрсиог образовања. Жслео бих порсд овог ла уиу тн.м пскрснс новогодишн>с чсститкс свпм учсинцима, њнхоbum родптсљима, свнма онлма којп користс нашс услугс и гра Јзапима са напомсном да всруic.M да Нсмо ускоро радлти у далско бољпм условнма и да Iicmo сс максималпо залагати да оправдамо и разумева&с и поверењс Koic нам јс указано. Снсжана Јовановић Јсдна од фотографија мајстора Мподрага Борђевића CYCPET СА УМЕТНИЧКОМ ФОТОГРАФИЈОМ КАМЕРА ЗАУСТДВЛЛА ЖИВОТ ■ Данас у холу Градског аматсрског позоришта отворена изложба уметнмчке фотографнјс мајстора Миодрага Bopbesuha турс је још јецном потврдила својс обсћањс и своју акцију, да што вншс квалитетпнх прсдстава вндп и провинција. Својим топлнм пријсмом. naui град I! наша публнка је U овога пута показала да у vmcthoctii овс врсге нсма провпмцијс. Спрсмнн смо да прихватимо н разумемо, да сс стварно забавимо н разоноднмо. За истинско задовољство 11 уживање којс је овом прн лнком npnpcbeiio скоро пуној сали посетнлаца јс па крају следио бурнп аплауз, а гостп всчсри he снгурно у својој богагој уметнич кој праксн дуго памтити свој доживљај н сусрет са правом публнком која зна да воли и цени праву уметност. С. Ј. СсНам се, ла ми је један лсчак тада паппсао у споменару „Док сам жив cehahy сс Вас';, али данас ни о јсдном нс знам ништа. Ту је застала, сузе су прекинулс рсчп п зауставплс тс најлепшс годчпс младости, жпвота (I рада. Послс Милошсва налушта Санџак н neh са својом поро дпцом. са муже.м колегом наставља учлтсљско ссљакаљс по Србнјн: Крнви Внр, Доњс Вндово, Давидовац, затим Паpaliiiii V ОШ „Paiojc Домановн1)" остаје 15 годпна, а сада Митра ГајнИ, учнтељица ОШ „М. Поповић” јс v ОШ „Момчило Поповнћ — Озрсп" п ту he дочскати свој оироштај са Бацима, учи оннцом, дневником. Дочскаће пензију. Прнзнања су долазила спонтапо произилазећи мз рада Тридесст година није мало. Довољно је да сс богато животно и радно искуство круни ше нским плодом. Човск који воли свој посао, којн савес Миодраг БорБевић је жнвео у Ваљсву, Приштини, Нсготину, Нншу, сада јс настањен у Бсограду. Дипломпрао меднцину на Медицннском факултету у Бсограду. Овом својо>м рстроспектнвом. на изглсд скромном с обзиром на број скспоната, представља конгинуирано п паспоннрано бављењс уметношћу у тсхници фотографнјс. но обавља своју дужност као поштен комуппста, сигурно да заслужује све самс хвалс. А таква је баш учнтсљпца ГајнИ. Члан СКЈ од 1948, истакнут друштвено-полнтички радник, изврстан педагог. Радила јс тихо п марљнво, а признања су долазила спон* тано, и нс можемо да уз љену личност не побројнмо најдра же украсс у њеној внтринк. Похвалница за пожртвовани рад у борби против нсписмености 1946/47. годмнс, Днплома Народног фронта Србије 1948. годннс, Похвалница Син* днкалног веИа Прнбоја 1948. го дине, Похвалница Народпог ол бора 1949/50. годнне, Срсбрни зиак призпаи>а за залагање у раду Црвеног крста 1957, нско лико новчаиих наград и најдра жа Орден рада са сребрпим вспцсм 1972. годинс. Наша саговорница јс иа кра ју упутнла куну захвалност cbilm људима који су јој по.мо гли да ради, cbilm својим колегама, свима онима којп су својнм мишл>сњима шш прсдлозима утицали да ова признања стигну до љс, с.матрајуhn да су то и признања свпх оних са којима јс контактирала. Растали смо се од учнтсљицс Гајић и пожелсли да јој скорашљи одлазак у пензију који због болести очскује, пај всроватније, крајем пдуће године, ие падне тсшко. Да сво јс лпчнс проблсмс којс до садаостављала пред учиоиичким вратима заборави уз свој ру чни рад, а како сама рсчс „на дам сс да ме мојн bami ни та да nehe заборавити”, а ја ћусе it даље бр1шути, страхујући од свакс прехладе или еппде мијс, јср свако празно место у учионици ми јс била дубока празнинз v срцу. Снежана Јовановнћ Још као гимназијалац БорђевиИ сс бавно фотографијом, али сс за љу озбиљпије заинтсрссовао у данима рата, бележећи и фикспрајући својс пмпреснјс кроз један целовит цнклус („Ешалон"). Y послсратним годинама обнове резултнраћс повим цнклусом, у којсм lie рсалистнчким третманом пстаћи веру п снагу човека, велнку и чврсту као граБевина (ДСупола", „Монтажа"). Као планннар и алпиннста умстник прелази планинс и осваја високс врхове и та внзура света пзнад 2.000 метара псказана јс низом дела. („На Мон Блан', „Олимп" ....). Затп.м следи циклус неорсалнзма, па субјективнс фотографије, па слика „Псђа“, „Виђа”) да би у циклусу дсструкцпје започсо с униттавањсм фотографске слнке разарајући јс помоћу кристала п .хемнкалнја. Миодраг Борћсвић npupebyјс и изложбу под називом „Апстрактно једнако конкретио" која говорп о рслатнвностп појма апстрактио, а ..Портрстп београдскпх умстиика" су пспхолошкп пзнијансиранн и укон поновани свакн у свег сопственог впБења н реалности овог мајстора фотографпје. Затим следи цнклус „Соматскс мегафоре", а ннклус „Pabaitc мсгалополиса” сгилски припада поетској фаитастнин п садржп љсговс послслп.с ралове, којп су и најзаступљенијн па изложбп. Цнклуси Миодрага БорВсвића иемају својс оштре меНе као што ini појавс у жнвоту око пас ппсу одвојенс п коначно завршсне. Оне сс прсплнћу, трају it прожпмају, јсд11и условљавју лругс континуирано слсдсћп ток жпвота. Професиоиалпо одрећеп да врши анамнсзу (лскар по шко- .111). Борђевић јс животно опредсл.сн за уметност. „Друговаљс" с Јунгом корпстн да разазна слојсвитости људскс психс, њено свесно и подсвесно. Оссћајући у човеку оба сплста у своја дсла yrpabyje фантастику као природлл оквпр у којсм се одвијају свп токовн људскс сгзлстснцијс. Нпје занемарујуНа ни топлина структура платва па којсму јс нзrpabeiia nchiiiia радова (миннмалнл фор.мат 1 м2) лремазивањсм свстлосно осветљепс емулзнјс. Гордана Харашић кустос Галеријс Српске академиЈе наука л умстности Вињста: Д. РужнГа
bPOJ 7Г M. ДАНА СТРАНА 15. ТјАЧКИ КУТАК ' ШАМПИОНАТ ЗНАЊА „ШО - РЕВОЛУЦНП - МНР" Југословеискн лпст за младс „Ксксц", јс пикрсвуо масовпу опшгс југословснску акцију — Шампионат знак»а деце и омладиис Југославнјс лол гсслом — Тнто, рсволувија, лтр — у част осамдссст псто! роБспдана ■труга Тита и чстрдссстогодишЈМШс њсговог доласка на чело СКЈ, а уз иупу подршку Прслсслништва Савеза социјалпстлчкс омладипс Југославнје. Соиијалкстнчког савеза радвог варода Југославијс н Југословенскс народUC армнје. Схватајућн овај Шамппонат знаша као масовну политичку школу марксмствчког образовања jvгословснских осповава и Прсдссдппштво Сталнс копфс рспције градова Југославпјс па својој XIII ссднпии израчило јс своју подршку у спровоБсњу овс корнснс акцијс. Шампионат знања — Тнто, рсволуцнја. мнр — оргапизујс сс 11 спроводи у свим освовннм школама у ЈуI гославпЈи, као и југословенскнм школама у нпостран- | ству. Одржаћс сс кроз пстостепспо такмнчсљс: школа, општина, pcnioii, република — односпо покрајина, савсзно такмнчење. 1. Такмнчавс у школн одввјаћс сс писмепо у врсмсну од 24. фсбруара до 3. марта 1977. годинс. Сслскwi.joM (највсћн број освојсннх посна) свака школа he изабрати скипу од пст такмичара којн he заступатн на отптинском такмнчењу. 2. У огплтнпском такмлчсњу којс he сс одржати такођс ппсмспо у врсмсну од 18. до 25. марта 1977. најбољих пет такмнчара пласпраће сс за следећи стспсп — регнонално такмнчењс. 3. Рсглонално такмлчсњс одржа!1с сс од 8. до 12. априла 1977. годинс плсмени.м путе.м. Псторо пајбоље пласнранкх учсника сзчиљаваћс сккпу рсгнона за рспублнчко — одпоспо покрајннско такмпчсњс. 4. Рспубличко — односво покрајинско такмнчсњс одржаћс сс 23. к 24. априла 1977. годипс иисмецим л\ - тем. Псторо најбољс пласнраннх такмичара сачвн»ава11с скиггу за савсзно (финално) такмнчењс. 5. Савсзно так.мнчењс одржаћс сс у оквнру Дана младостп у Кумровцу. За разлнку од свнх ранпјвх стсIucna кадајс такмпчсљс спровоћсно ппсмсппм путем, па финалпо.м такмичсљу скнпс he одговаратн врсд ТВ камерама н вншсмилиопским аудиторију.мом. Крај псћи: Радивојс Марјановнћ, Поточац КРИСТАЛНА ПАХУЉА Јсдног лсмског дана Пахуља ic чала Као да /е 6iua Од нравог кристаза. Пахуљицс mojic Јот .иноЈс с\' чале, Тако сисжно-белс Гpad cv обасјале. Јсднс зимскс uohti Јсднс но1ш бајис Пахуљицс л<а.1с. ll.wea.ic су ejaittr. Мнјатовнћ Татјана, V-2 O1U ..Стсван Јаковљевић" Параћнн СЛОБОДО C.iooodo — ти која растаи izao мајски цеет, Слободо — ти која си лсшиа од најлепша бисера. Слободо — ти која си ношена иа рукама, Слободо — ти си стаорена V мука.ча, Годмћ Бојана VI I ОШ „Бура Јакшић" Параћин ДЕЦО, ШАЉИТЕ СВОЈЕ ЛИТЕРАРНЕ РАДОВЕ! НАЈЛЕПШЕ ОД ЊИХ ОБЈАВИБЕМО Y ЛИСТУ. РЕДАКЦИЈА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ Знма dohe н снсг всјс, Пахмља сс с нахуљом нижс. Пова годпиа, сао јс, Весело иам сада стижс. У.з чссгш кс, ЛШО1О epehe и V3 псздро! днвних снова, Радосги. н\ пс бпс/tc ■AoKchr годннл Нова. 1 дсци he дсзброј дара Дсда-Мрп < донстн са AiHoio, Atiiofo tuapa н с na.ua he сс радовати. Дн/анобик Снсжана Is O1U „Стеван Јаковљевик’ Пa pahин АРМИЈА Плаво море. GHCOKC ЈОРС, житна поља, сунцс што сја, cec taro чх'ва н брани челичиа Армија. Лрмнја — Miiofo оојиики. Морс чувају морнари, п гранииг- гракнчарн, * чисиис. исба авијатичарц, iiatav 3cali>v пешадија, a cec је то наша Армија. Ар.чпја — на/иа дики, Армија — чвршИа од чмика, Лрмија — то с.чо лт, Лрмцју — чинс наши .bvtiu саи. ЈсздиН Рада Vh OU1 ЈЗура Јакшић” Пa pahuн ПОСМАТРАО CAM ЗАААЗАК СУНЦА Било јс каспо пополпс. Ноипо сам имао сл<лх>лаи \.tn са I3T0M сам отишао на пзлст п avix> шетао по чисго.м п;< iavxv којп ic допирао ca плашшс Бабс. Bn лсо са.м MHOio roia. ллн iiaiinmie лш сс допјлј juAii.i.iu С\ пца. Сд нци којс ic залазило н.и \сдало ic као црвсно жућкасЈа лош... Гамо пза јслног брла гле ic Суицс л.инло, свс ic бпло лспо п 1ихо. ( \ iiuc ic »алазило no- > 1С41СНО. као A? 1OIIC нлн сс гпхо н нсм\ јио скрпва Чпнило ,мн ч- \ј he I juikui TpcirviKa vj вслпкп трсс.и; VA.ipnrii v брло. Жслсо сам ла се сакрнјсм. Да свс то lie глсда.м. Псх ле пског врсмспа када са.м nuAiirao главу и гк> глслао вплеи сам само icAiiv ipchimv шсговог гсла. Збс п»ено са.м пнтао iar\ шта сс to aoivaiiao. Одговорио мп ic да ic Cvnuc лалско од зсм-ve п да оно нс можс да АОДИРДС ОП\<>. icp ОИ СВИ МИ ПОГОПСЛН I« 1СМЛ«а бн сс усмјала. Помпслпо са.м тада v себн. ка ic ппак лспо Hiro Сунцс llllic ОАИЗУ ЗСМАјС II ШТО НС МОЖС AOAIIPIIVIII брдо. Лрагап Рало|ковк11 хченик Ш-2 ОШ „Момчиао Поновн11-Озрем" АКТИВ HACTABH1IKA МУЗИЧКОГ ВАСПИТАЊЛ ОСАВРЕМЕНИТИ HACTABY MV3HKE На шишнјатнау Зајсдниис осиовног образова!ва н Музпчкс школс 8. дсис.мбра јс фор.мнрап Актнв настав1ш'ка музичког васпнта>ва и образовања. Лктив сачпч>авају сви паставнпцп музпчког васпитап«а осповних шко> ia, а цнл» iBcroBor форш<раља јс осавремсњаван.с иacrane музичког пасплтанл. Према утврђеном плвну и програму Лктив he се састајати поврсмсно и радићс, пзмеђу осталог, на образоnaity општипског такмичсп»а хорова, затнм је програ.мом запртано да се од стране емпнснпшх стручн»ака музнкс пз Београда организују два семннара за свс паставшосе. На јсдном би сс протумачно Програм музичког васшгтања и образовања у основним школама, а иа другом би сс одржало прсдапањс о хору. Програмо.м јс предвиксно да сс у опој годинн одржс и два практнчна прсдавања. јсдно у ОШ „Момчило ПоnoBiih — Озрс>Г (Обрада тонског рода мол) и друго у Музкчкој школи (Почеци доживљавања музнкс). За предссдннка /Хктнва пзабран јс дирсктор Музичкс школс, ЈОВАН МИЛОСАВЉЕВИБ, који на.м јс рекао: — С.матрам да Нсмо на овај начин подпћи пиво насзаве ослобађајући сс постспено сувопарности н учннн1и да музичко васпитан>с у основним школама добије своју праву врсдност. Жеља ми јс, поручно је на крају ЛЈгректор МИЛОСАВЉЕВИБ, да наставиипк музЈгчког г.аспнтања што вишс коитактнрају са Музичком школо.м, а мм ћемо увек изићи у сусрет и помоћи ополнко колике су нашс могућвости. С. I. Мојс село сутра; Гордана Pauuih, Поточац ПРИЧА „14 ДАНА” Y кафзнлцу на псрпфсријн града ybc старчић, крнвоног и ћосав, са торбом упртњачом на .icbitMa и гајдама под пазухом Ишпбап бичсвн.ма кошавс коja јс урлала као побсснсла вучица, прнби сс у ћосак ло врага, увучснс главо у рамсна, келсћи да останс ван видног ■•o.'W Тозс ксллсра, који га јс ос неколико даиа грубо мзбапио нз кафаннцс. Старчнћ се звао СвстаДрнднђ. !1о зани.мању: народпн гајдаш. VAUOM недсљно, субото.м, када с у граду ппјачпл дап. сплазно 5с лз свог лоталанннског сеоис- ’а v грзд, пешпце прсваљујући врлстан пут од двадссстак кнзомстара, да би цпликањсм па гајдама заралпо Koiv парицу ла сс. онако самохрап н снромаuiair, хлсбо.м прсхрапп и дуваном за лулу опскрбп. Али са гајдама јс ишло тсш* ко. Више их пи ссљаци нису ’lapji.'iii. И н.има су онс изглсда ic лекако јадне, прежпвслс, прегажснс од осталих музичких ннструмспата и апарата. Оссhao јс деда Свста да нм сс блн жн самртии час и сахрана. Због тога сс с љима мунао по кафаинцама около пнјаис. weby прн питс ссљакс плјачарс ц нудио нм својс гајдашсц»с Gvn зашто, колнко ко ла, понскад за чаши иу рвкнјс или иигарсту. Кафаннна јс била прсиуна го entjy. Галама псподпошљива Чннило сс да је члтав вашар смсштсн на узаном простору WBMcby чстирп жутообојсна зида па којима сс tv и тамо. бсз нкаквог рсда, видслс пскс 5езврев1с слики и рекламни илакати. Пошго је прво ошацовао ситуацнју својнм слабовндппм очима, дсда Свста ic тнхо. газсћи на прстнма избсгавајући сусрст са Тозо.м калнсром. при шао једном столу за којнм јс седсло пеколнко ссљака планнпаца. који су жсстоко тамапнли киселс паприкс залнвајућн их ШЉИВОВИЦО.М. Стао јс мирно, поздравно их по војнички, приноссћи дссну шаку пвнцп олињапе шајкачс, а затп.м почсо да надува гајдс. Нијс стпгао да пх падујс до краја, icp ia пајкрупннји од ссл>ака шчс пао за подлактииу ц загрмсо прозуклим баритоном: — Дсда, три корака пазад... марш! — Да одгајдашим нстто, синовчс? — Јок... ништа. — Молкм тс, сиповчс, да инликнсм ..Ситан ка.мсн до ка.мс на". — Одбпј, кад комаидујсм! — Само да мс чујсгс, pobc ни моји. И мрпвака могу гајда.ма да развссслим. Mope, и звсздс да патсрам да скочс с небсса па зсмљпцу црцу л занг рају коло, ситно, преплетсно. — Хватај иаду, дсда! — Од мспс, спновпи моји. псма бољсг гајдаша v васколнкој зс.мљи Србијп. Мскал, кад сам бно млад, у опо старо врсме, бсз менс сс у сслу нл јсдна слава нијс славила, пи јсдпа свадба свадбовала. Ha nanabyрлма су сс отнмалн за мснс. — Досадан си, брс дсда! Г Д Ј Ехсј, гајдашно сам и, сипов* цк Moin. и па сахракама и на дађама. На нрнлику, покојном Бурн палбантлпх. Hjcmv сам, док су га сиуши.т v раку. ол гајдашио „Цојлс, Манојлс, дигн днги, Станојле". Миого ic волсо rv пссму и па самртпом часу у амснет оставио да му јс одгајдашим. Потом сс гласпу другп сељак, чопсчуљак са крулжастом главом и клсмпавп.м ушпма, иар пријатнпјл у друштву за столом: — Макпи мн сс, брс дсда, с очију. Нс могу да глсдај тај твој с.мрдљпвн кожл.ак, Гајдс! ТандараброИ! Ко данас цсни гајдс? Ннко. II ламти: гајдама ic одзвоннло, дошао и.м ic прни пстак. Данас. брс деда, траизистор н хармонпка лосс шн>ур. Hero, зпаш шта. Да ти лспо поnujciu јсдиу ла мој рачул, a послс тражп будапс што уживају у гајдама. Хсхсхе! Дсда Света ic прнмло попуbcny чаилшу ракијс са захвалnoinhy. Олда јс пршпао друго.м столу гдс су га дочскалл iicihто љубазнпјс, без подсмсвања н поповаља. али пи ту лико нијс хтсо њсгову свирку ца овчијој МСПЛ1НН. Опст ic био почашНсн ракнјом. Исппјао је чапшцу за чапитом на искап. халапл>мво, као нз ината, жслсћи да сс што прс патшјс п у маглп алко хола сакрпјс од свога јада, од својс бсдс. Опако припнт свс вншс сс прстварао v чс.мср н лслск. Па ипак сс с.мсјуљио. развлачећн бескрвис уснсод јед пог ло другог гвста, цри чс.му ic открпвао кп|вуткс нсколико преосталпх зуба. ПИШЕ: ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИН У том сс на вратима појавно иадалско чувсни хар.моннкаш Тиса. звани Дугмстара. Његова појава јс изазвала код i'ocnijv сксцлозпју одушсвљсља. Нсколнко haiki јс полсгсло прсма плафопе. Десстак чаша сс у ларампарчад раснршгало па по. ду. Јсдно урнсбссно „Распали, Тисо” засскло сс оштрппом брн јача у свс бубнс опнс. Из зата ласаис гомилс сс издвојио дво мстраш са гумастп.м оброама нзнад С1ПННХ очнју, пршиао Тнси. залсппо mv на чсло круппу повчанниу и заурлао такво.м еи лнчо.м да су зазвскстала стакла па прозори.ма: — За бага Јашу опу... оно што пева Лспа Лукн11.. оно, дс, „Тара, тара. тарабнца од сувог iicpnha". Лјдс, Тилс. пнпjut дугммНс. Долазак, Тнсс хармовнкаша јс сасвнм дотукао дсда Свсту, пародпог гајдаша. До љсговог доласка горуцкала ic v ibcuy пада да he ипак зараднтп на гајдама коју цркавицу. Сад, пошто јс Тнса дошао, впшс пс ма чс.му дд сс пада. Очајан, ба uno јс гајдс ла под п почео крЕвички да пх гази, јсче11н: — Огањ вас пзгорсо! Црвн вас нзгрвзлп, Мутва вода вас олвела’ И ко зва шта би од гајди остало да му пије притрчао Тпса хар.мовпкаш и зауставво га рс чнма: — Нсмој, то. колсга! Чувшп рсч „колсга" псда Свста јс од чуда pant*« • ■ очп u уста. Нвјс веровао својвм ушв.ма да га је Твса Дуг.мстара пазвао колегом. Ма, то инјс Moryhc! On јс w прсчуо. Прс варилс га ушп. Гдс бл Тпса Дег мстара, мајстор па шссгоредвој ,Далапн“, комс ирсмца всма од Hmua до Бсограда, назвао колс го.м њсга, дсда Свету Дрвдн11а, ссљачког гајдаша, којн му вијс пн за малић? Алп оло љсму голнко лшло, толвко драго „колсга", joui јсд ном јс ударвло у љсговс бубнс опвс. — Колсга, — гласпијс јс рскао Тиса хармопнкаш с.мсшка jyhit сс, — ти сс лајбољп гајдаш у дссст ссла ц трц града. Бољи сн п од мог покојног дсда Мвтра, који јс, такоБс. бно гајдаш. Због тога ти предлажем да одсвирамо нсшто v лусту. Али шта? Л, сство сам сс. Одсвираћс.мо ,.Јова ружу кроз свиралу зовс”. Ту дсс.му јс пај ралвјс свпрао и мој покојни лс да Мнтар. Ајдс, шта мс глсдаш, валувај гајдс. Доста сс дсда Свста намучво пок јс вадуо гајдс, јер мало снагс јс остало у ц>сму. а био јс и гладап, п уморан од псшачсп>а по кошапц, д још вншс сс намучио док јс донсклс погодио мслодв ју договорснс псс.мс, па ic вомешао с јсдвом другом мслодијом, нзбатргао сс око товова, всврсскакао ic вскс тск- < говс, али Boben всштн.м хармо нккашс.м, како-тако, ва јсдввтс јадс, пзгурао до краја, облп* всп звојсм. Кал су умуклс гајдс п хар.мопика, затрешгао ic аплауз, с дсда Свсјо! Дсдср још јсдиу, зајсдпо! Три ПСС.МС в чстири кола су одсвирали гајдаш и хармоникаш у цегу, мада to. v cieapu, и нијс бно дуст у правом смвслу тс рсчв, јер дсда викакб пи јс могао да сс складво повсжс са хармовикашсвом свпрко.м, алп то впко у кафавлци нкјс прн.мсћпвао. пвти iomc вокла« љао пажњу. Сав повац добпјен за свирањс всгдс око двадссстак хпЈвада ди нара, Тпса јс дао дсда Светп, пако сс овај томс свсргвчво протпвво. предлажућн да делс попола. Извшавшп пз кафаницс, дсда Свстп јс прво бкло да сврати у вродавннцу хлсба н сухомеспатих пропзвода. Уздпгнутс главс јс прпшао продавцу и радпосно узвнкпуо: — За народвог гајдаша дсда Свсту ДрвдиНа, колегу славног Тнсе Дугмстаре, пола кплс тазс н фотаљ кобаспва... заиавјЈНчинпх.
ПОСЛЕ ЗАВРШЕНОГ ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА АТДК НА ЕНТУЗНЈАСТЕ ■ Мада су у nocjicjubiix двадесст мннута послсдњс утакмпцс, са првог палн н освојнли трсћс мссто, фудбалсри ФК „Морава" нз Шавца због тога ппсу забринути. Лопга јс окургла, алк оно што јс лочсло да сс догађа мнмо округле лоптс озбпљно јс угрозило овај клуб, па сс не бсз разлога проносс гласовн о распадању клуба, чнјн су успссн псзапи нскључнво захваљујући снтузијазму Јсссљп дсо првспства ic завршеп. Освојплп смо трсћс мссто. Мжда нссрсћпо, можла п захваљујући прстсрапом оптнмизму којн нас јс. на пскп начин порсл охрдбрсња допскле и успавао. To нас у оио.м трснутхи не забршвавз. јср v пролећпом дслу првспства опи најопасннји противницн, конкурентн за ШАХОВСКО ПРВЕНСТВО PE3YATATH ОПШТИНСКЕ АИГЕ 1. Бораи П - ИШК ’ 4 2. Напрсдак — Попопац 15:4.5 3. Сдота — Поиопаи 2 ■ 4 4. ИШК — Напрслак 5 ■ I 5. Ддшсломп — Бораи II 1'45 6. Напрсдак — Ланцдоозц 4 :2 7. Пооовац — НШК 2,5:35 8. Слога — ИШК 1 :5 9. Землорхмпгк — Борзп П 2 5'5,5 >0. Борац П — Слога 4 5:1.5 11. Напрслак — Зсмллрадпчк 2,5:3.5 12. ЦОК Ј1во Лола Рпбзр" Слога 2:5:35 13, ЦОК иИ1О Лола Рибар" — ИШК 3 .3 14. Борап II — нагтредак 25:3,5 Т a 6 с л a 1. ИШК 205 2. Боран П 17 3. Напредак 125 4. Попопаи II (—2) 5. Слош 8 (—П 6. Зсмлоралник 6 (—3) ” ПОК „Ипо Ли\а Роиар* 55 (—3) 8. Давиловаи 3,5 (—3) В. Павловнћ прво мссто, долазс пам у гостс, а то всћ псшто значп. Оно Hito пас највшпс брпне то јс паша рак рапа. тсшка матсрпјалпа ситгацнја, кажу трспср Драгослав МпЈатовић — Mnha и паши саговоршшн. капнтсн Љубшиа РанчнН п халф ФК „Морава" Радомпр Мпложевнћ. До паставка првснства. до пролсћа, наш јсдннн задатак јс пзпаћп могућиост ла сс створп каква-таква матсријална база за покрнвап>е пајпужнијпх трошкова. Трснутно правимо плаповс ,н једииг могућнот ппдимо у даљсм повсћању броја чланова клуба. Мсштанн, п осталн прнјатељн клуба, почели су да схватају чпњспнпу да у сслу, оснм фудбала, којп сс да то по ко зпа којн пут помспсмо одржава захвал.ујућн сптузијазму, псма лругс пикаквс забавс. и да сс нн ова спортскс актпвност бсз шкховог разумсвања ситурно не можс одржавати жељом и вољом шакс људи. За ову нашу, ла јс тако назовемо слабу страну, сазналн су н спортскм радшгии. Они богатнјн започслн су npaav. ..пнвазијг" па нашс младе играчс, обсћавајућп нм уносна запошл>ава1Ба, хранарннс. и ко зна још каквс бсиифиипјс. што „Морава" нијс, н нећс бити у MoryhuocTH ла и.м у логлслно пос.мс пружн. To јс. порсл фпнанспјских потешкоћа, још јслан проблсм Koin Шавчаппма задаје нс малс брнгс. Јср. ако сс 01 овако компактнс еклпе која јс поштовала правпло „ла ic лопта округла" м поссбннм квалнтстпма га кспоштовала, сала трсба да створи „расалник" за скономскн моћни.јс, то he свакако оставптн трага на јсдннство н хомогепост којс јс владало и којс још увек у овом малом сеоском клубу влада. Ми смо спремнн да квалн« тстпс нграчс уступимо клубовима нашс општннс, али нс под условима и па пачин на који покушавају да врбују спортскн послснкцп. На крају да слободно упнтамо: ннјс ли то атак па ситузпјазам н на развој фнзнчкс културс па сслу уопштс? Ако јс тако, оида cv они којп сс тако влалају. пс са.мо храбрп всћ и кршиоцк друиггвсинх кормн, па сс пздамо да he прсд друштвом данас, нли сутра, моратн због својнх поступака да положе и рачунс. СудсИн по овомс чимс сс сукобљава ФК „Морава" п.| Шавца остајс нам да копстатујсмо ла јс лопта запста округла, али да су порсд лоптс димспзпјс разних махниатора за сада нспознатс. Љубнша ЦвстковмН — Луша 44444<4<4«444<4444<44444«444444444«44«««4Н444<4<444«4Н!<4««4<4Ж4444«4«4<44444<444<4<«444«444««<4«444444444«4444Н<^ СРЕЋНУ НОВУ1 1977. | РАДНИМ Д.УДИМА I И 1РАЂАНИМА ОПШ1ИНЕ I ЧЕСТИТА1У | ! СКУПШТИНА ОПШ1ИНЕ И ДРУШ1ВЕЕ1О I I —ПОЛИЈИЧКЕ 0РЕАНИ5АЦИ1Е | СЕМИНАР ЗА CYAIIJE Y СТРЕЉАШТВУ СТИЖУ НОВИ КАДРОВИ ® Један тренср, осам судија и један репубднчки судија Стрсл.ачки савсз Општннс, са око 20 сгрсљачклх дружлиа, успсшло радк всИ четлри годнле. Масовност јс брзо нарасла на преко 2.000 чланова. V последњс две годллс запажају сс све бољи резултатл па рсглоналнлм, републпчккм л државпом првснству. Стрсљачки раллллл улагалл су веллкс напоре за улапрсксibc стрсљачког спорта, алл јс нсдостајало стручно знањс. Имајући ово у внду, Стрељачкл савсз, оргаллзовао јс дволпевпл семпнар за стрсљачке суднје. Предавачи ссмкнара би ли су СХ1ЛНСЛТНЛ стрсљачкл ралницл Стрсљачког сапсза Србије. Канллдатн па сс.ммпару доблли су сав потрсбап магерлјал за полагаљс исплта, а након 7 даиа слровсдснн су нспи тн. Кандпцатл су показалн вр ло добро знаље, исплтс јс поло жнло осам кандлдата за звањс суднја, један за звање Републички судија. Стрељачкл савсз школује л једног стрсљачког радннка за □naibe трспсра у стрсљаштву. Првл дсо курса од 11 дапа јс завршен, а другн дсо којн he трајатп 12 до 15 лана тск гтред стојл. ИмајуИл v влду прсдузетлх мсра за узлпзање кадра, у hobo ј 1977. голинн улазнмо са BChllM оптпмпзмо.м н бољнм рсзултатпма. С, ЗдравковиН I | Y ОРГАНИЗАЦИЈИ C1K „БОРАЦ” ОДРЖАН 19. IIO PEAY „KYII ПАРАВИНА” Y СТОНОМ TEHHCY НАЈУСПЕШНИЈИ НИШАИЈА MAPKOBHR ИЗ КАРАТЕ KAYBA НАЈМЛАЂИ - НАЈБОЉИ Y ксдсљу, дванасстог дслс.мбра, у сали Основнс шко лс „Стсван Јаковљевић" одр жана Јс полаган>с за појасс* вс у Карате клубу „Црннца”. Председник комисије је био наш прослављени репре зснтативац др Илија Јорга носплац ирног појаса IV дап. Сви учесннци полагања су се припремали озбнљпо п марљпво. Мсђутнм, трема код већннс каратиста учнни ла јс своје. Тако да јс бмло н успсха п нсуспеха. О по што нас јс највншс обралонало. бпло јс то. ла cv пајвпше показалп они од којнх се najvaibc очсклвало. Бплн су то пионирп. Најбољи у овој катсгориin бпо јс дссетогодпшњп Нсбојша Heuirih, који је са бслог „скочло" на зелсни појас са само лва мссеца пада. Како јс рскао лр Илп ја Јорга, ово јс први случај у „.сговој 15-тогодишн>ој карпјсри. Mann Нсбојша је дсловао као чскусан 11 проверени мајсгор. „Успсх Небојше је и веллкп мој Небојша Павловнћ успех”, кажс трснер Мома Милачић. — Оно што ic карактеристичпо за овај млади спорт ски колектпв је масовност и вслпки слтузијазам — истакао јс на крају прсдссдник ко.млспјс др Илнја Јорга. Осо.м спортско.м мапифсстацнјом смо сс уворлли ла и од овога рслативно младог спорта у пашој зсмљи којп је паишао па всликп одзив у нашсм граду. са правом трсба очекпватн и вслике резу.тгатс. То.мислав Борђевнћ ПРЕДУЗЕНЕ РОБПИХ KYRA „БЕОГРАД” OYP РОБНА KYRA — ПАРАБИН Потрошачима срећну и успешну Нову 1977. годину У llanaluiiiy јс педавно одржап 19. по реду „Куп riapahiina" у стопом теннсу. Ову |иузетиу спортску прпрсдбу yciiciinio јс органлзовао СТК „Бораи", а учсствовало јс 45 играча пз 14 клубова ужс Србије. Послс \ збудљпви.х борбл v финапу су се састалн стонотсннссри пз Ннша, Зоран Марковнћ и Живорад Tpimh, а та борбба o.ivnicRiLia ic свс прнсутне v дпорани Осповнс шкопе .Стсван Јаковљсвпћ''. Tpelic мссто прппало ic Mnhiihy нз Прокхп.на, чстврто МнлснковиНу пз Крап јевпа, псго РадснковпГп' нз Сврл.пга, шссто Дробњаконићу из Ппокупља. CC1MH ic бпо првп рекет ПаоаНнпа Ппвослав Вукомановн11. з ос.мп ЈовановнИ нз Сврл.ига. Првлх осам такмичара лобило ic прпголнс поклопс којс су дарпвалк покровитсљп Купа Самоуправна ннтерсспа зајсдплца фнзлчкс култгрс н Српска Фабрика сгаклл. Иначс врсли папомснугн ла ic првп „Куп Параћнна" олржап ioin 1П49. годилс л да пкјс олржап v раздобљг од 1962—1970. Пајвншс успсха па овом такмнчсњу нмао је прослављсHII стопотеинсер Бориа. Рудн Вапск који јс чак оса.м пута освојио трофеј. Оста.ш побс 1IHIUII К\ па билн су Слободан CcoacbiiMOBiih (Бопап, ПараЈиш) 1950, Љубисав СтамепковиН (Борац, ПапаНип) 1955. Л.чсксандар БлагојевпН (Ралппчкн Ги прнја) 1957. л 1971, Милош Петровић (Бопац Параћнн) 1959 и 1961 Ппвослав Вукомановић (Боран ПапаНнн) 1972, 1°73. н 1975. н пајзад најбољн нграч. Зоран Марковпћ пз Нпша. С. Драгупшовић © ПАРАИИН — ПАРТИЗАН (Београд) 77:76 (69:69, 30:43) ПОБЕДА Y FIPOAYzKETKY Хала Образовног цснтра „Гоша”. Глсдалаца: 300. Судијс: Б. Вслапац (Бсоград) и Рајновнћ (Бсоград). riapahiin: С. Пстрови1Ј. Ј. Торњанскн 16, Мпрчић 4, В. ПетровнИ 18, Манојловић, НиколиН, МнхајлоспИ, Ковр.ипа 7, СтоиљковнН, Срстеповић 24, Oopaaosiih 5 п Тарамовски 3. Колико узбуђсња и чрама1ПЧ11ПХ обрта иа утакмицн стармх рпвала. Партнзан јс повсо v првом полуврсмсиу чак са 13 кошсва разлнкс, а онда je паставак донео невнђепу борбу. Параћппкс су занграле као ripciiopobciic и полако сс топила прсдност Партпзапа. Нашс кошаркашицс су зангралс прссннг-зоиу у одбрапи и паралисалс нападс протлвннка. У послсдњмм секхида.ма мсча лопта сс налазнла v поссду нашпх кошаркаишца, на шут се одлучила Гордапа Тарановски. МсI vim! лоша Huje хтела кроз обруч н сирспа јс озпачила крај рсгуларпог тока. Смирсјшјо.м и бол.ом игром V продужстку кошаркашице Пара1шпа услслс су да сгскну мнпималпу прсдпосг п забслсжс чстврту noucav v првспству. Сусрст су одличпо водилн Велапан п Војпови!) пз Бсограда. Послс овог кола проснство сс прскила због Ба.1канског шамнионата, а паставак јс заказан 8. јапуара. С. Д. ...................................................... i TvciT.iri гплвтл u rhWlWUKF "С opi-aimaoBano je u прво општипско првен Руководство, и так.мпча,рска ко.чпспја, ти, који су сами ссби обсзбсћивалп иекакву | - J viiui irt 11 4'1101141x1^ с1ВО |]о С||С1СМ„ Ш1ГС -,а првака општинс. По- исго врс.мс оп.ш cy cyjiijc п дслатн, kojii cv спортску onpextv (дресови), штуцпс cv ооичко 4 | KYATYPE рсд прсдсс ишка и сикрстара, Фискулгурни од водили^ово такмичсњс. правилп од вупспих ссоских чарапа. Ту н та- | * пс органнзовано је и прво општипско првс:Ј Руководство, и такмпчарска ко.мнспја, тл, који су са.ми ссбн обсзбсђивалп пскакву ство по спстсму лпгс, за првака опшгпнс. По- псто врсмс oii.ih су судпјс л дслати, којп cv спортску опрсму (дресовл), штуцнс cv оолчео рсд прсдсс пшка и сскрстара, Фнскулп рпп ot водпли ово таклшчсње. правплп од вупсппх ссоских чарапа. Ту н табор јс формпрао и ТакАШчарскг* комисију. 1947. п 1948. годшјс, снровсдспо јс и прво мо no пско јс од пграча пмао п правс фудбал 5 I Ш ЈЕ ПОЧЕПО бор јс формирао и Такдтчарску комисију. Такмнчарска комисија јс пмала 5 члапова. За прслссдЈ ика Таклшчарскс комнснје изабран јс МитровлИ Божндар „КАЛЕ" сада всћ покој пн, јер јс несрстно пзгубио живот у саобраћај таклшчсљс, no јсдиоструком бод-систс.му. 1947. * S I I i I 9 Тридесст годипа пдодног рада Фудбадског савеза општинс Пнше: РАДЕ ВЕЉКОВИК Почсло је, на оснмвачкој Скупштини, тач ипјс јула месеца 1947. го.длне која јс одржана v старој „Соколапп", каснијс до.м Партнзана. Тада јс формирак ФИСКУЛТУРНИ ОДБОР, са задатоко.м да развпја физичку културу, на подручју onniTHiic ПараНпп, (тада срсз параIuihckii). На овој Скупштпин изабрап јс и пр ви прсдссдник Фискултурпог одбора. За првог прсдссдпнка нзабран јс углсдан rpabaiuin, спортскп радЕик н фудбалскл судија ТАСА БИЗЕТИБ, а за сскрстара, СМИЛјАНИБ ЉУБИВОЈЕ — БИСА. впачс, жива лсгенда овог Савсза. Циљ, и задатак нимало пијс бпо лак. Тада иа подручју општнис Параћлн нијс посго јала нл јсдна спортска оргаллзаллја, ссм ФД .Јсдинсгво’’ у гралу. Тс истс годипс формнра ги су н лрвн спортскл актлви по сслпма: у Главнци, Дрсновцу п Поноону. Затнм у граду при pa.iiiiLw органпЈаци.јамл п то: Текстилац, Стакларац и Железппчар. Овс нсгс годн пој necpchii 1973. годилс. Дисципллпска ко.мп спја, п осталс комисијс, пису пи постојалс Pcnicrpaunja играча, вршспа јс па овсрсним спнсковнма. Брлгу о исправпости каступа кграча, воднла јс чнтава Такмичарска комнснја Фискултурпог одбора. ПлаИаљс чланарпла играча, плаНања суднја, и дслегвта ннјс бпло, јср су ово радлли на добровољној л аматср ској базл. год|н:с одржано јс прво првспство огшгпшске лигс — ПараНин. Учсствовалц cy no три актпва са ссла, л по три акгива пз радних органпзација у граду. Ево н првс табслс из 1947 ГОД1Н1С: cicc шшслс, пајвсИи opoj irx jc nrpao y iniporckhm onainuiAta, a hckii cy nrpa.ni боси. Hrpaлишга, пазовимо их тако, била cy оопчпе noл.анс, статлвс cy правл,сис од двс моткс, са KaixuioM па врху у.мссто прсчкс. Тако сс так1 ОПШТИНСКО ПРВЕНСТВО 1947. ГОДИНЕ Онако cv нзгледали фудбалски почсцл 1. — Тскстилац (flapahim) 2.—13. октобар (Главнца) 3.— ЖслсзЕпчар (Параћпн) 4.—Стакларац (Параћнн) 5.— Б. Piicnih (Поповац) 6.— Напрсдак (Дрсновац) 5 5 5 3 3 0 Hurepecaimio Је саглелатп 0 0 13: 4 12: 4 8 8 1 з 1 3 1 4 прву 16: 5 9: 9 . 8:12 0:22 табслу 3 3 Налрсдак из Дроповца пнјс добио ни јсдпу утакмицу, пијс дао т:и јсдап гол, а ипак јс освојпо јсдан бод, играјућп са тскстилцсм у Параћииу 0:0. Тскстнлац из ПараИина је први освајач општпнског првспства. 1947. годиис, када је крснуло првснство општлнске лигс-Параћин, важило је старо гссло „учсствовати", бсз разлнке, којс he сс ме сто освојити, јор пскрепо речепо из овс лигс нијс сс имало где нпжс пспасти. HiiTcpecoBaibc јс почело из лала у дан дз растс, а са овим и брнгс којс тск са активи.ма долазс. Иаи.мс, нгралиштс, спортскс опремс. лоптс, свс су то билс npcnpcicc, прспрскс прско којнх сс пијс .могло даљс. Лли, како су пч цали активи по сслнма ннцали су снлтзпјасмпчлло, лије сс л.мало, а ли зпало за дпмеизије статпва, копља и .мсрс лграллшга. Почсло сс са 84 рсглстровапа лграча, a сада их је 1.446. За протеклнх 30 годлна рада остало јс трлдссег табела и трлдссст првака oimrniHc Параћин. Да нх рсгиструјсмо! „Будућпост" Главлца, 6 пута првак ошлтлнс Flapalinii, сле дс „Напрсдак” ДрсЕоваи 6. ..Шумадија” Тро ujibCBiina 5, „Зе.мљорадник" Стрлжа 4, „Хајдук” Чепурс, „Младост” Спклрииа, „Исток” 63 Плана, „Новосслац’’ лз Hapahmia и „Мора* ва" лз Шавца. За ови.х протсклих тридссст година vicvtino јс одлграло првспствепих утак.мица 7.561. укупно су се трсслс мрсжс 16.819, укупан број клубова Koin су гчсствовалн алц у п;> вспству бнло је 564, a 2.256 пскључснпх шрЈ; ча, којп су паузирали у 178 недеља нли 35 годига ncnrpaiba. Шта још pchit? Рсчепо јс и нсказапо V табсла.ма, које јс статпстпка прсплзпо рсгчстровала. Трсба одатл јасло join јсдно велико, хвала, сви.ма оиима којн су pa in.ii«. свнм тим снтузпјастн.ма. свима оппма којп су нам oMoryhn.m да пастави.мо и створи.мо ово iiuv дапас пмамо. (паставнћс сс) .. .................................................................................... »>,»l»l»»IHIH>»HI>l»»»»W>HH>W>»»»l»»,»>HI»»»H,l»l»»WH»H»»H<HHI>llll>,»ll»»ailll)|)l>H»»,»»»»»>,»»,>»H»»»»»»)»»»»»»»»»»I,III,>II»1I>»I>I>,»»»H>»; Издаје: OK ССРН 11АГА11Ш1. Урсђујс: Редакцмопи колсшјум. Главни и одговорпн урсанпк, Саша Букић Адреса Редакцнје: Па pahini: Б. Крс.маниниЋа 14, 1сл. 83-694. Шталша: „ГЛАС” Bcoipaa, Влајковпћзда 8, тел. 335-388. Ткраж: 10.100