AKTYEAHO Црвени барјак Протекло је једио столеће у бурној историји српског чароба које је одрсдило вре.ченску днстанцу са које данас toeopustb о првнм социјалистичким идејама и црвеном барјаку кра гујевачкнх радника на ко.ие је пцсала реч „самоуправа". Говорпмо и о визионарима једне епохе чнји смо сведо ци, а која хако снажно остварује идеале ондашње padничке класе првтачене v дрхчитвенч покрех целокчпне јумсловеиске напредпе јавностп, социјалистнчку револуцнју ч народноослободилачкч борбу и двадесет tier година разаитка ca.xtovправиог друштвеног систе- .ча. Када је у сунчано преподне у суботу, 14. фебруара, на Тргу Авноја v Крагујевцу. још јебном на јарбол нобшнут црвени барјак. да тимс означч почетак свечаности, био је то још ieдан тренчтак da се npticeтимо историје. те учитељице живата, и da сведемо бнланс борбе за наше самоуправљање, da видимо колиtco смо прихватили визију од пре сто гобина и колико смо учинили да то постане стварност и даљи идеал радиичке класе двадесето? века. A МНО2О смо учш.-ии. Од Свстозлра Марковнћа до данас. од тополивнпце do Завода ,Дрвена застава", od негдање кнежевнне до социјалчстччке домовине, од штрајкова до моћне политичке и друштвене сиа?е радних људи tt ?раћана, па преко времена до садашњости која нас окрсће нрвеном барјакч и краЈујевачким демонстрантнма. мећу tcojiuta и баие Крста Сретеновић, заједно са масом сиромаха и невољника који се „ирвепом бојом заносише” и испчсаше златне странице борбе протчву богаташа и ондашње буржоазије* Свечаиости у Крагујевцу cv заједнички празник. У њему су свн они којима резчлтати tiatae савремене револуционарне праксе значе опредељење за будгћносг и задатак за свакодневпицу. Сједињени свечаношћу трепутка свакн радчи човек осећа део ceoia идеала у токо велпчанствеиом cnpeiy са -историјом која је, скраја деветнаестог века. натовестила испуњавању вековних снова којима су се друштвене снаге напајале. Поворка радника у Крагујевцг понела је црвени барјак самоуправе, ми даиас tai барјак дижемо ча веће јарболе означавајући тчме престанак визије и настапак стварности која нас eeh својим стваралачким резултатима испуњава поносом, Сећања на крагујевачке раднике /е обавеза свих нас. Ми је овог фебруара са задовољством испуњавамо и дајемо пуну подршку топML4 речњча упућеним другу Титу да ће црвени барјак бити, не само сува евокација историје, већ наша ствариост и наша будућност. ЈУ[ОСЛОВ[НСКА ННВЕПИЦН^НА БАНКА ПЛРШН ГОДИНА III БРОЈ 52 ПАРЛНИН 17. ФЕБРУАР 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ■ Уводно нзлагап.е поднсо Милан Паннћ м Комунисти су дужнн да се боре за нзвршењс vcn0Jei,,,x закључака О ОдлучниЈе против неактквности и либсралнзма. Мнлан Панић Организација СК у Ошптини ушла је у изборну активност знатно масовдија v односу на претходне изборе. Тако на пример, то најбол>е показује податак у овом двогодишљем периоду, закључно са 30. октобром 1975. године, примљено је v СК 854 члана. од тога је 277 радника из непосредне производње, 66 инАивидуалних пол>опривредних произвођача и 511 из осталих структура. Од укупног бр> ја новопримљених 555 је младих до 27 год. живота, или 65°/о одсто. Социјална структура чланства је знатно болл у односу на претходнн париод. Тако данас имамо знатно већи број радника у СК. Tai однос је данас нешто ман>и ол 50 одсто од укупног члапства, a са ученицима V привредн учешће радника и пољопривредних произвоБача v структгри чланства је преко 50 одсто. Посебно забрЈПвава податак да је v сеоским 00 СК примл>ено за протекле 2 годинс само 66 чланова индивидуалЈшх пол>опривредних произвоНачаTo се не може ничим правлати, iep несхватл>иво је да од тако великог броја пољопривредних произвођача у свим нашим селима, и кроз велики број сгтровођења чисто политнчких задатака на селу иије могао бити примљен далеко већи број. За преднзборне и изборнс састанке већина основних организација СК припремила је писани извеиггај о раду у протеклом периоду и реферате о наредним задацима. Несхватљиво је да v Основној организацвји СК ЕПСА, на изборном сзстанку није било речн о пробдемима са којима је оптереВена ова радна организација, да би на наредном сааанку уз ирисусгво неколико чланова Општинског «о.мигета, после неколико дана в<Љена вишечасовна дискусија о многобројним проблемимл и нео.ма поремећеним мећуљуД' скнм односима. Савез комуниста v Општини посебно од 21. седннце Председиишгва СКЈ, Писма Извошног бпроа и друга Тнта, X кснгреса СКЈ. VII конгреса СКС интензивније се почео бавнти кадровском политиком и н,егов утииај v овој обласш знатно је порастао. Од укуттно 3.249 члано ва колнко има Оргашва ција СК у нашој Општини, 872 члана Је „забрано v руководства и форуме СК у основним ор ганизација.ма. Од 872 члана, 488 је изабрано у секретарпјате основних организација, a 3S4 Је изабрано v конфе ренпије СК у сложеним радним организаинЈама и Месној организацпЈи СК града. Од 10! секретара, колп ко |е изабрано за секретарс партнјскпх организација — по други пут мзабрано Је 32, или 31,8% — по први пут изабра но Је 69, или 68,2% — 7 другарица Је иза брано за секретаре пар тпЈскпх оргапмзаипја. — 15 омладинаца до 27. год. живота нзабрано Је за секретаре организација. Далас је устал>ена пракса, да када се врши избор руководилаца на радним местима од посебног друштвеног интереса на нивоу ОттштЈЕне и шире друштвене заједшше, Кадровска ко мнсија СК при Општинској коч ференцији, v заједници са Ко ординационмм телом при Oiuuтинској конференцији Сопијалистичког савеза и Комиенје за избор и и.меновање ппи onштинској Скупштини, обав^зно заједно разматрају одребене предлоге и дају миш.чења и сагласност о избору и поставл>аСОПИЈАЛНА CTPYKTYРА СЕКРЕТЛРА — радпика 43 пли 42,57% — ннжсњсра и технича ра у пооизводњи 3 или 2.98% — пољопрпврслницн 6 нлн 5.94% — пснзионера 6 или 5,94 — остала заннмаша 43 илм 42,57% н>у одређаног кандндата аа одговарајуће радно место. У току предизборнс и изборне ак.:.*»НЈОсти ОО СК, посебну пажњу посветиле су проблемима остварнвања задатака у области гаривреде. Овој проблемагици посвећено је доста простора, како у извештајима о раду, тако и v реферапг.ма о наредним задацима. Захваљујући то.ме bc.uikh број учесника у дискусији говорио је о разни.м слабостима v остваривању планова пословања у протсклом периоду, као и о задацима који комунисте. и остале радне л»уде, очекују V наредном периоду, на овом пдану. Готово на свмм састанцима истицало ie да се сви задаци могу остварити само v условнма развијених самоуправних односа. V то.м смислу изнето је доста замерки на рад изабпаних органа уттравл>ан>а. Међутим, посебно је наглашено све чешће олржавање зборова радника, али је указано и на оројне недостатке и потешкоће у раду зборова. Том приликом истицан ie проблем неловол*- ног присуства и дисциплине радника на збору, недовољна и неквалитетна припречл>еност зборова, пасивност чланова СК на зборовнма и Apvro. У ттредизборној н изборној активности истакнуто је, ла у (Наставак на 2. странн) САВЕЗНОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА ИНОСТГЛНЕ ПОСЛОВЕ БЕОГРАД 1‘нусни злочин фашистичке антијугословенске е.мпграције од чије руке је убијен наш Конзул у Фрапкфургу Едвин Здовц изазвао је огорчење и озлојеБеност рад них л>уди и грађана Оиштине Параћин. Радни л>уди и грађани Општине Параћин најоттрије осуђују овај нај новији злочин фашисгичких бандита. Придружујемо се прогесгима ралних л>уди и грађана наше земл>е и захтева.мо од Државног секретаријата за иностране посло ве да најенергичније гражи од запално пемачких власти Аа коначно стану на г»ут насил>а банлитскпх група и појемшаца у Запалној Немачкој и гражв праведно кажњаваље извршилаца и организагора овог злочина. Цружамо пуву подршку Секрегаријату за иносгране послове на предузимању потребних мера код В\але Савезне Репуб\ике Немачке у цил>у престанка оваквнх гнусних злочина а пуне заипите нашпх звапичннх прсд ставника и грађана Западкој Немачкој. 9. фебруара 1976. УЧЕСНИЦИ СЕДНИЦЕ ИЗВРПТНИХ ОРГАНА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ПАРАБИН НАША АНКјЕТА: НОЋНИ РДД: ДА ИЛИ HE? Тема, o којој ce у последње време говорн, актуелна је и за нашу средину, с обзкром да један лео привреде на нашем подручју запошл>ава веднки број женске ра\не снаге. Закл>учком Републичког секретарпјата за рад, наложено је укидање ноћног рала за жене до 1978. године у свим привредним гранама, изузев текстилној. Које се диле.ме јављају у вези са овим, какви су аспекти ове појаве: економ* И V 1976. ГОДИНИ: ДРУШТВЕНА Н ЗАЈЕДННЧКА ПОТРОШЊА У PEA/1HE ОКВИРЕ Пред делегатима Скупштине општипе налазио се Друшггвени договор о впсини средстава са опште-друштвене и заједничке потребе у 1976. годнни који полази од закључака утврђених Резолуцнјом о основама друштвено-економског развоја Социјалистичке Републике Србије за ову годину. Договор предвиђан да пораст укупних средстава за ове потребе не може да пређе 14% у односу на укупна средства дозвољена за потрошљу у 1975. годпнн, Порат предвиђених средстава може се увећаватм за 60% од разлнке нзмеђу пренетог ниооа цена to 1975. годппе и оствареног раста цепа у 1976. годипи, с гим да се не повећавају стопе порсза и доприноса нз дохотка организацнја удруженог рада и Л11ЧННХ доходака радника. И овом прилнком се под опим средствнма подразумевају изворни приходи који се и евидснтирају по посебннм заски, социјални или здравствени, хтели смо да сазнамо од оних који непосредно познају тај проблем. Саговоршши у нашој анкети су раднини Фабрике штофова, ..Параћинке" и Медицннског центра. као и стручњаци медицине рада. соииолози и друипзено-политички раднлци. Њихова мишљења лоносимо у анкети на страни 5. нашег листа. конским одредбама. И надале је дата могућност да се ова среддстгва могу у току године повећавати, односно с.мањивати, с тнм да ово не може да пређе већ одговорну границу. Учесшши Договора обезбедиће да се стопе смање, уКОЛ11КО се током ове годипе приходи за опште и зајсдпичке потребе крећу изнад договорених оквнра. Служба друштвеног кљиговодства ће водити рачуна да се ово реализујв, а посебним договором he се предвпдетн да се обустави притпцање прпхола онпм корпснпцима коЈп пробију гранпцу \Л1врђепу договором. Закључак делегата је јасан: и one године мора се поштопати утврђена полптпка у тро шењу средстава за оште и заједничке потребе, а пошто* вање само^равних pcnieii»a је вид ApvuiTDeiie дисцпплпне без које је немогуИс обсзбедити правплно функцпонпсање целокупне друштвена ангнвности.
CTPAHA 2 1« ДАНА БРОЈ Ј2 (Ваставак са 1. страпе) гтређеном перноду нтсу запажена отворспа иступања апгисамоуправних слемената са становишта дсловаи»а нациопалнста, л1гбсралЈ1ста, ибсовапа п другнх, а.\н. ла сс ту и тамо јављају одређени отпори, наРОЧ1ПО v такозваиим крпзннм еитуацпјама, и онда када им Савез комуниста и друге организоваие снаге дају шансу за акцију. За разлпку од ранпјпх годппа у протсклом лвогодишњем nepjio.w поеебна пажња поклоњена је идеолошко-по.мппчком образовању. Томе је лоприпела промена односа СК посма идеолошко-политичком обоазован>у послс 21. селшше Предгедништва СКЈ и Ппсма, а наРОЧ1ГТО после X Кпигрсса СКЈ и VII конгреса СКС. Идеолошко-по\11тпчко образовањс v протеклом псрноду одвијало се ттрско разлнчитих обдика. Оттште ie познато да сваке године рсдовно раде Школа са.моуправл>ача, Вечерња политичка школа. Омладинска школа. Ове школе v послед ње две године завршидо јс 950 ч.\анова СК и осталих рзлних А>уди. Поред овог облика, преко ОО СК одржано је просечно по 3 предавања по темама пз Оријентаиионог пропоама идејно-полипгчког образовања, мада неке ООСК. нарочито сеоске, ннсу радили на реализацији овог програма. Прелазачи по овим темама. као и предавачи по темама пз прогоама школа за ндеолошко-полчтнчкп образовање билн су ч.\анови Политичког акптва Огпитине за које ie одржано седам инсгруктивних предаваља. Борба пропгв антисамоуггравиих тендениија, без обзира да аи се ради о бирократски.м. технократским, либералистичким, или друпш антисамоуправним снагама. miie ни мало лако. Изражена ie noiaea већнх тешкоћа у разрачунавандг са носиоиима ових појава гколихо онн Hircv и члановн СК. To одмах постав.^а на дневни ред зитање деловања чланова СК у другим друштвено-полЈгтнчким органшациia.ua н оргагшма сачоудравл>ан>а. ЗАКЉУЧЦН СЕ, НПАК, РЕАЛНЗУЈУ © Актив СК радника непосредних произвођача донео низ актуелних закључака ф Аналнза Ахтиз СК радника непоср-дних произвођача конспггуисаи |е 20. јуна 1973. годнне. V саставу Актива је 52 члана из приврсдних организација са секретаром и 8 чланова секретаријата. Већ 22. јуна донет је трогра.м рада Актива који ie потенцирао задатак да он буде сталии облик деловања кому ниста непосредних произвођача на ухупну полјггику Савеза комуниста v Општини. Још 10. октобра 1973. годпие урађена јс Анализа рада акгива, да би 24. октобра била усвојенз са лсупво 57 закључака које је разма« грао Општински комитет и кон ференција СК. V сагледанзид/ гтача v vrooпгтел>ско-туриспгчкој приврелн Скупшпгна општине је донела закључак о друштвеном Договору о изградњи смештајних хапаиитета чиме би се створи« \и услови за Kopumheite Tvpnстичког потенцвјала овог кра« 1a. Стањем развнјености тргоУ СЛИЦИ И РЕЧИ Било јс ДОВОЛИ10 пеколико снежних дана па да де1 бео покрипач прскрије гоалске улпце и пореметп норма- . лан ритам жнвота. У борбу противу зиме кренули су сви, показало се да су л»уди са лопатама билв немоћнп | пред тврднм снежним наиосима, пз је у помоћ притек.\а I мсханизапија. Челнчним корпама п снагом мотора укланан је снег са главннх гра.1ск.пх саобраћајница. Радо1 знали грађани су се аноили импоззктној снази машина у уверењу да је зима „изгубила битку". Д3 ли потпуно? Ociaje да комслтарншсмо све до прзог пролећног сунца, (Cnrnmo: МнливоЈе Илпћ) °цЕЊЕНО ЈЕ: ДЕПЕГАТИ| — Прадизборна п кзборна активност у основннм самоуправни.м организаиијама и заЈсдницама н месним заједница.ма одвнјала се у знаку поBehaiie Савсза тичког ДРУПЈХ органа акгивности пре свега комуннста. Соцпјалиссавсза сгиндиката и друштвепо полигичких што ie допринсло да Н Аналнзирајућн спроведене нзборе за делегације и делегате самоупрашшх интересних заједница. извршнн opiaini друштвенопол>пнчк1г< организацпЈа су пх, на ззједкичкој седннцп одржаној 9. фсбруара, оцснили као ceo.ua успсшне В Предложено Је да Основна заједнпца здравственог осигуран>а радника и зс.мљорадник располаже срсдстсим ко1а се убиргЈу V опшппп! ПараИин S Ссдницп прпсуствовалн СТЕВАН ГАВРНAOBBfi, сскретап Међуогшгпснског овећа са">еза синднката МИЛАН БЛАНУША, стручнм сарадник у истом Већу. се у всома крагком временском периоду избори Успешно органпзују и обаве без неккх значајмих пропуста. којн би се могло окарактерисата као промашај у раду на прнпремп м спровођењу избора — рекао је v тводном излаган>у Мнлош Дракуловић, председнЈГк Општинске конферениије ССРН. Говорећи дал>е о броју изабраних делегата ДракуловгЉ је истакао: — у 185 основких оргализација удруженог рада, и радннх за.|едница, изабрано je 210 делегација са укупно 1и0 чланова делегација, a у 34 месне заједниие изабрано је о8 делеганија друштвених и привредш1х делатности, са укупno 884 члана делегацнја, 'ипо уједно износи 2.984 члана. Y целој Ошшиш! у меснзш заједшша-ма на изборе за чла нове делегација изашло је и гласало 92 одсто од укупно уписадих бирача, док у <кноbhilm организацијама удружемог рада н радним заједнлиа,- ма 90 да ре тај проиенат износи око одсто, Истичемо податак је у месној заједници граПараћина изашло на избон гласало 89,15 одсто од гкупно уписаних бирача, што се оиељтје као процентуално највеће учешће радних л>ули и грађана на досадашњим мзборима v граду. показала да се сви они вачке мреже, која је v вези са obilm. можемо биги задовољни. На оонову заклдгчка Актива потписан је Лруштвени договор о осн1£ван»у Фонда за бржн развој привреде и отварањс но вих радшгх места. Конгинуирано притииаље средстава v °вај фонд планира се од 1975. године. Рад ко.мисије за испигивање повекла Јшовине ie оцењеп као делнмично успешан. Отвороно је 28 предмета, донето 11 решења од Kojirx је 6 потврђено од стране надлежних opiana. Решавање социјалног прибд©- ма v вези са дечјом заштитом тражи проигирење тгоостора како би се побољшао соиијадни састав радЈгичке поролнце. Закључком број 8 покренуто је питање решавања чистоћа у реону главне улице, у кориту реке Црнице. па низводно кроз град. У вези с овим ie и заклдг* чак да се већ изграђене улице одржавају и да се о овоме по всде Biune рачуна него до сада. Избори за делегате Скупштине СИЗ у делегацијама одржаЈги су у месни-м заједницама 21. децембра, а у основмв< органЈ1зацнјал'а удруженог рада и радним заједнгшама 12. децембра 1975. године. За кандндате за делегате гласало је 85 одсто чланова делегација, у основннм организацијама удруженог рада a 79 одсто у делегацијама месиих згједЈпша. V скутшггинама 14 СИЗ опппина је изабрано о94 делегата. Од тога: 493 радника из непосредне гроизводње што у працектима изноои преко 70 одсто. У авим скупштннама СИЗ изабрано је 71 жена и 20 чланова Савеза соонјалистачке омладнне, док је чланова --------- 50 СКЈ 363, то изноои више од одсто. Све ово говори да испонгтовани критеријуми смислу утврђене структуре избор делегата. V за Ана.'лза здравствене заштите радника на тфиторији Општине Параћин, коју је сачинила Комисија за жзгвотне ч радне услове при Већу синди« ката наше Општине. изазвало је ве.Аико интерссовање свмх присутних. V дискусијама су г.стииани ггроблеми као што су недовољан број лекара у фабричким амбулантама. недо во.^на сарадња између саужбе углавном реализују Овом аналлзом обгхваћен је и рад Службе друштвеног кљигозодства у складу са закпном о ово! служби. По овоме служба ie обавезна да упознаје органе и форуме о евентуахним мезаконскнм појавама нли радњама. Пре.ма једном од закл>учака Актнва годишња cxvnmтина Југобанке ie формирала кредитне одборе за доделу кредита на нивоу филијале Нсприје и Параћина. Проблем тзв. .државног кагтитала" не постоји на hhbov Југобанке код нас. Амандманско констигуисање v привредним организацнјама је поменуто и овом приликом. Закл>учак ie да је све to v току, али да ie било доста спорости и отпора. Интеграциони процеси одвијали су се код нас на задовољавајућем нивоу. Питаље кадровских решен»а и поштоваље критеријума морално-политичке подобносги о цењено je v анализи као акција која ie дала позигивне резултате. Закључком upoi 5/4 наложено је потписивањс Дручгтвеног договора о запошљаваљу радника са евиденције Завода за запошл>авање, а прекршиоце будућих одредаба Споразума јавно осудЈпи и према њима предузимати политичке и административне мере. Пратећи сггровођење овог закључка утврђено је да су многе радне организације потписале овај докуменат који се поштује и примењује у праксиИзвод из анализе који доносимо овом прилмком поклзујс на широку акцију коју је Актив кохгуниста непосредннх произвођача покренуо н које покрнвају све видове друштвеног и привредног живота, а пре.ма њиховој формулацији запажен је активан ингерес комуииста непосредних произвођача да се на време укаже на појаве и проблеме и затражити њихово ефикасно решавање. На крају аналнзе, коју ie Конференција усвојнла. каже се: „Највећн део закљтчака. и ако се v њиховој реализациш много ураднло v претходном периоду. и надал>е ie врло актуелан. Зато на њиховој платфор.ми треба истаћи нове залатке. одреднти конкретне носиоце појединих послова и време анхове реализацнје-'* Милош ДракуловнВ .медишћче рада и службе заштите на раду, велики срој одсусгвовања раднмка због бо ловања, кедовол>на превентивна зашпгга на радном месту и друго. Рад Основне заједнзте и здравственог осигураља радни ка и земљорадника на подручју општине Параћин оцсњен је као недовољно активан ripe сзега ча реализацији задатака утврђенкх Самоуправним апораз\’.мом о осниванд^ Регионалне заједнипе из Буприје. Због тога је покренгта иницијапгаа за измену овог Споразума тако да се средства за обезбеђивање здравствене заштпте и других права из. злравственог осЈпхрања радннка и земљорадника воде у оквиру основних заједгппга на посебним жиро рачгнима с тим да се олговарајућа средства издвајају и за Фонд солидарности. Пренотенл права на основне заједнице охсогућлће основним заједнипама и осигурамттхг Атпгима дд птто непосг>елнн;е oxu’Mfxnv о птггањЈгма за Koia cv на:д!гректније зашггересова нк М. МихаЈлови* Култура Без обзира на неке слабости Извршни савет, под председнишгвом Брамислава Кокаља, је стање у области културе оценио као задовољавајупе, jep је активност у овој области последнд« година све разноврснија. Осврћући се на чињеницу да је Градско а.магерско позориште у прошлој голини извришло само 50% планнраног програма рада, сви дискутанти су се критичкл освр.чули на ње гов рад и констатовали да је v цил»у очувања дугогодишњег реномеа Аматерског позориипа и јачање његовог угледа, потребно предузети одговарајуће организацизне и калровске мере, јер је недопустиво опадање броја и квалитета представе пре.мијерних п репризних у односу на ранији период. Рад ћозоришта последњих година ствара утисак као да је оно само себи aobo.sho, да служи окупљању чланова и гостовањима. а мање радним људима и грађанима. To намеће потребу мењања самоуправне структуре, уз укл>учиван»е већег 6poia радника и више новчх л>уди. V цил»у ширења позоришнс уметности, потреб.чо je, a name Позорпште то може, при« казивање већег броја пре.мнјерених представа, чешћа гостоBaiba v месним заједницамана селу и обезбеђење вгћег броја позорпшкнх представа кроз размеку гостовања сд другим позоришпша. Извршии савет сматра да јв неопходно да Позориште, на почетку сваке позоришне сезоне, понуди одговарајући шири репертоар радним људима ч грађакима V Општини. какоби се осгваоио утицај публикена репертоар. 0pra»H3ain<ie п институцчје v области културе, у ирвом реТИТОВЕ РЕЧИ Y ПРАКСИ 1 ПОРЕКЛО ИМОВИНЕI И у нашоЈ средини Титова оцена друштвсних кретања лзазвала је изузстан интсрсс као објсктивна, меродавна н јасиа оријснтација прсма питањима од виталног значаја. Јасно је свима да критика извссних проблема у самоуправној пракси, у Титовим речима никако не представ/\>а негацмју постипгутих рез7лтата већ окрстању прсма нареднш! задацима и њиховом садржају. Есскцијална закључивања у ингервјуу су гаранција да ће се и пракса окренуш прсма стварним проблемима ко,и су се испречили у садашњој фази самоуправл>ан>а. Из тога проистиче и обавеза радних л>удк. грађана и ко.муниста да се ангажују, да се нађу и оријснппиу прсма опште друштвеним циљевнма. Значајно место у интсрвјуу дато Је оцени рада кохшсији за исгпппвање порекла имовине. са тнм у вези ie и појава богатства и богаћења, крађа дохотка и изигравање иорми понашања noie.ufnaua у сваколневном животу. Рсч „богаћеље” повсзује се са стицањем матернјалне користи, корншћен>е.м нелозвол»ених срелстава, положаја, законских и других нормативних аката. Од рада и плате се може лепо живети али не и обогатити, — tukbv истину пр!гхватамо и v контексту тога говоримо о раду Ko.MHcuie за исттитивање порехла имовкне у нашој Опигппги, ien и наша средина није остала имуна на ппменгте случајеве. Ko.MHcifia је формирана 18. алрила 1974. године од пет чланова и пет заменика. Y саставу Комисије cv: правтпгх, екокомиста, грађевински техжгчар. механпчар и висококва \иф|гковани радник. Комисија је до сада покпенула 22 постгпка ттроттгв 28 лица. V стлгктгри спповелених постгпака ie: 6 занатлија. 5 тоговапа, 1 адвокат, 4. радника, 1 вгппи грађевинскп техничар, 2 пословође. 3 ученика, I п^чзиоиеп. 1 лтзектоп, I слх^жбеник и 3 земљоралника. Ни v ieAHOM CAvqaiv регп<-ч>а ниcv донета. Y tokv су веиггачеља xoia тпеба ла обезбеле Marenniav за донотпеље коначних рептеља. И v натпем CAvqaiv Ko’.mcnia је калповски не<*»гтпемл»ена. cavqai којпиовле потврђ’пе ттпавило да ге због тога не може е^икастго пакити. Изостала ie помођ тптпзе дп^пгттвепе з^ед- :ппјг* бап v сигнализипаплг капакт*^"стттчнттх случа^ва. И tv бксмо заста\и. дал«е? Може лч се rywvmvrtpi са засто?ем v owni акпиш и доз"плттт да се 1’а«нпет vaenn v немођ лптттене снаге V бопбп rmo-ma татгвог з*а Koie се 1е\ностг»пчо зове: неоппаиАапп бога**^*? Тпеба ли v овоме коочстити позитнвне законе и ттоавне cawKimie. иаи само дпхтггвену свест гоаћана да гтостом ухажу на богататпе Koin v ттпем cvccactbv жпве avkcv3ho. vttpkoc пп^натим и провереним нормама рада и спп^^а лохотка? Увеп^тги гчо да he нашокирт еастанак. одпжан у ех-боги 14. Лебпгапа. ппкпенкги овај проблем на коме, можда нехотимтахе, стош тачка. Књигу приближити свнма и удружени рад ду Аматерско позориште и књижевни клуб ,Л1и.рко Баљевић", доста су изоловани од утицаја средине, па ie потребно да у наредном периоду посвете већу пажњу окупллљу веher броја чланова, нарочито младих стваралана у области књижевности и позоришне уметности. Неопхолно је да Самоуправна интересна заједнина културе, политиком фимансиража активности у области културе, оствари већи утциај на поболг шање стања и повећања активности у овој области. Потробно је, поред квалитета, стимуллрати оби.м акгивности и маОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА Редакцнја листа „14 дана” обавештава све читаоце, радне организације и установе, који прпмају лист, да ће вршитн претплату за 1976. годнну. Годишња претплата износи 50 дннара, полугодишн.а 25 динара. Претплату извршити на жиро-рачун 5354—607—79, назив рачуна је: Редакцнја листа „14 дана” 35250 Параћпп, са назпаком „претплата за лист за 1976. годнну”. Читаоци, радници у иностранству, претплату могу уплатитн у девизном износу. * Убудуће лпст ће се слати само читаоцима, радним органнзацпјама и установама, претплатшшима. РЕДАКЦИЈА ЛИСТА „14 ДАНА” совност, јер пракса показује да, у условима паушалног обе« збеђеља. средстава актнвност опада. У том смислу СИЗ културе би гребала да обезбеди зише средстава за фннансирање акиија „Суоретн села". Недопустиви су било какии облици прнватизаццје друштвених средстава и рада у културним ннституцијама, па је предложено Самоуправној цнтересној заједници да ос твари потттунији уз«д у начин рада и трошење друигтвенпх средстава, било да су она обезбеђена од сгране СИЗ, било да су остварска на друти начјгн. • М. МнхајдзвиВ
БРОЈ 32 14 ДАНА СТРАНА 3 Y ШКОЛСКОМ nOFOHV OBJDC дана се очекује пуштање v рад греће УГ машнне. Ова маихина ће ралити медииинске боце. Све припреме су већ извршене и почело је темповап>е пећи. Y периоду од 4. до 13. фо бруара v нашој радној oprailизацнји одржани су зборо ви радних људп на којима cv усвојенн основни планови пословања за 1976 годн ну. Поред тога на зборовима cv чланови колектнва v познати са прспорукама Одбора са.мо\птравне радничке контроле и изменама и до пунама самоуправног споразума о међусобштм односпма радника v улруженом раду _ систематизаиија рад них места за П и Ш OOYP. Због све већих захтева за хвалитетом стакларског алата. оделење за израду алага све внше употребљава металит придиком израде и одржавањз алата за оплемењиваље ивица и повпшина иа њима. Из тих разлога V овом оделењу уводи се и друга динија за метализацију. Сматра се да he увођежм ове друте линнје гтроблем метализирања бити потттуно решен. Гвоздена калупара ie II. фебруара примида још 8 металаца — ттрпправника. Захтеви за алатима cv све већи па је било неопходно увести нове ралнике v проиес рала. ТТоред осталог овај гест cavжи за похвалУ, јер је проблем упошл>аван>а приттрзвннха данас веома акутан за све остале органнзацпје. Toга cv свесни и млади радниии па се труле ла оправдају поверење својим добрим радом. Са.моуправна интересна заједница за запошљанаЈве при делеганији наше радне организаиије из области привредне делатности одржаће v петак 20. фебруара састанак на коме ће разматрати Средњорочни план запотљавања од 1976. до 1980. голине. О ралу и закључивма овог састаика објавиће.мо шион извештај у наредчом opoiv. Служба друштвеног стандарда v заједници са Снндикатом организовала је утпгс огрева — vra.s и дрва за раднике наше Фабрике. Упис је од 10—20. фебруара и интересоваље је, као и до сада, веома велико. Огрев се даје на шестомесечни кредит без учешћа. V III ООУР РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОГОПА СТАКААРСКЕ ОПРЕМЕ СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАБИН ГОД. XXII БРОЈ 238 Проипгрењем пронзводшис капашггета наше фабрнхв, увећале су се потребе за разнп.м алати.ма, те у немогућиостж да исте нпаравнмо у нашоЈ фабрици у довол>ној колнчнни нринуренн с.-.Јо ла мх наоавллмо из увоза. Набавка алата иа гвоза Је скопчана са кпзом проблема, како са девизиим средствилш, тако са роковима испоруке, а све то Јс утицало да више пута нисмо моглн да извршимо у потиуности’ наше обапезе према купцима. СВЕСТРАНА АКТИВНОСТ СИНДИКАТА КОРАК КА БОЉЕМ СТАНДДРДУ На ссдници Председништва једннствене организацпЈе синдиката са комиснјом за животне и радне услове, која Је одржана 6. фебруара, разматрана су нска од моментално најактуелнвћпс проблема синднхата: рад друштвене исхрипе, превоз н снабдсваље радника, организација годпи!н»их одмора и др. Председништво је на овој седници прогласило одлуку ко ју су донеле све четири 00 сзпииката на конференцијама одржаним од 10 — 14. јануара а односи се на део чланарапге од чланова синдиката који остаје радиој организацији. До озс године проценат убране чданарине који је остар организаиији био је 45%. а овом одлуком дата је сагласност да се овај проценат смањи на 35%. Kao ujTo је већ познато, ова разлика послужиће за стручко јачање Већа синдиката пријемом једног дипломиранот правнЈгка и дипломираног економисте. а што ће омогућити ефикасније политичко деловање и Всћа Савеза синдиката и основџнх организација стетдиката v радним организацијама. По питању рада рестораиа друштвене исхране констатовано је да је добар, да се у ресторану хранн 90% запослених, да cv задовол>авајући начини продаје бонова, цена оброка и кБалитет хране. За отклањаЈБе некмх недостатака у раду ресторана, као што су: непланираиих долазак ралника is погона што ствара гужву. чесго искл>учење лрхте линије н сл. формирана је радна гру па која ће истпгтати начин за њихово отклањање. Садашљи ниво обезбеђ1гвак>а превоза радника је сасвкм зало вол»авајућн јер cv скоро сва ме ста повезана аутобгскп.ч мтоија ма које користи око 1.300 рални ка. Одлучено је ла полазах av тобуса мора да буде 15 минута по завршетку ралног времена како раднипи не би на пупггали своЈа места прс истека ралног воемена. Констато вано је да начин пролаје карата не олговара ге је стављено v залатак лнт>екторима OOVP да закуже по једног рал ннка који ће преко сттискова убирата новац и ггоелавата Служби за лруиттвени стандар\ а ова ће обезбелити сваком заинтересованом раднику аутобуску карт\-. Снабдевање намлрницама би ао је сасвим лобро. како асортиманом. тако и ценама и роком испоруке. а посебно начином наплате v неколико пата. Ових дана организују се и праве припреме за голншњи од мор, па починд' преговопи сз Фабтгком штофова о заједничком органнзованд' одмарадихи та, врше се испипгеања v Црногорско.м приморју и разматрају се предлозн за исплату накнаде за К-15 и peipec. ПредсцднЈШТгво синдиката разматрало је на овој седниии и нацрт соцлјалне карте и правилника о садржају и начину вођења соција.\не карте радника, а формирана ie и рад на група која ће направити анализу рада Председништва и план рада истог за 1976. го диму. Поред тога, закл»учено је да надзорнн одбор при Кон ференцији синдиката изврши контролу финансијско! писло вања и направи »лан буџега за 1976. г. којн he бити усзс |ен на Конфереинији ко]а треба да се одржн до краја овот месена. На овој седниш! лонето је још неколвко важиих оллука: — У нашој раднОЈ организа’ ци|и од дела наплаћсне члаип рине који ocraie. ipeoa одво јитн извесна средства за рад оиндиката, а други лео спојн ти са делом средстава нз фои да заједЈшчке потрошље и ула гаги за рекреацнју н спорт рад ннка. за инвалиде. за амладин це и др. — За корншћење рах-гички*. екскурзнја члаповнма ралне оргакизације је ло сада дава чо по 20.00 лни на име накна за превоз. Одлучено ie ла се v OBoi голини та) износ по не-ћа на 30.00 лмн. — Помоћ сошгјалноАТРОЖе нн.м ралнииима ло са \а »с да заиа у износу од 300.00 до =00.00 AiiH. ме&ггнм. сада ie ол \учено да се rpaimua нешго псднгне. па ће комиста за молбе моћи да долел>ује •лоћ и до 700.00 лин. И — на Kpaiv оллучено je \а се до 26. фебруара обаве разговоои са ч.\ановима ралпе органшашАЈе који нису учлањени v Титов фонд и да се ис ггита могућиост учлан>иван>а још једног броја ралника. Да би погон могао да само стално обавља све послозе технччке прнроде формира се Технолошкснконструкциони би ро који ће се поред конструк ције алата бавити пројектова ње.м техиолошког поступка об раде као и развојем и дал>им унапреБењем сбраде стакларских алата. Како се овај погон бави производњом алата и од ливака предвиђа се да у догледни вре.ме овај погон и еконо мски самостално послује. Да би се читав овај подухват мо уернизације израде алата за ову врсту обавио што 6o.se, загражено је од страних фир- .\П1 спец|ијализованих за ову врсту обраде. да нам предлбжи најбоље решење, како у текиичком тако и у организационом смислу, олносно да нам пруже техничку сарадњу на израли једне нове модерне фабрнке која би задовољила. не сал«о потребе наше фабрике већ в погребе осталпх ста клара у нашој земл>и. Што се тиче пронзводње одливака ве би се ишло на нека већа у.лагања. јер би орпјентација била на набавку од.\ивака од фм рме која прочоводи одливке cneuitjavio за стакларске потребе. Нашу ливнзшу би опреСпровођење одлука и заклучака донетих на овој седиини позитивно ће се одразитп tia живот и стандард свих чла нова колектива. те очекујемо да ће оно бити извршено у што краћем року и са успехом. мили тако пгго бп уз мања фв нанаЕЈска улагања оспособили пећ за одгревање охгивака и имфпгмлм још нека побољша« ња у постуггку лчвсЕва како би квалитет одливака био xoaiikq голнко бол»и. На крају само још да ое напомене да ће се модернмзација погона за стакларску опр&- му вршити поступно а и прв ма могућностима. Због овнх проблема одлучв* но је да се наша радионица за нзраду алата опреми потребhjlm машинским парком и по гребним кадровлма. П.\анира се да се израда ала та и припре.ма одливака развија ио угледу на спецЈЈЈа-игзо ване фабрике за израду алата (ван наше зем.де) па се пред лаже ла се из постојећег по« гана за стакларску оггрему нздвоји израда и одржавагде ала та и ливнмна и формира погон за израду и одржавања стакларских алата и производ њу олАивака. Такоће је оллучено да конструкција алата, која се до сада одвијх\а у техничкЈсм припремама OOYP I и II буде у сасјав'.’ овог погона. Уређује Издавачки савет Уредшпс ДОБРИЛА МИЛЕТИН 'l|||||||||lilllll'lilll|l|||!lll|||]||||||l!llll||||||ll[||||||||]|||||||l||||llllllllllilllffllllllllll!!llllllllllilil!llllll^ како смо пословам || 1АШРУ ДОБАР ПОЧЕТАК ГОДИНЕ ДОБАР СТАРТ ПРОИЗВОДЊЕ У ОВОЈ ГОДИНИ Основни план радне организације за месец јалуар пребачен Је и по количини и по вредности за 4,7в/о. Ако упоредимо остварену производњу у јануару ове годнмс са исто.м нз Јануара прошле године, нмамо већу производњу по количини за 2,8’/о a no врсдности за 9,9°/о. Као што видимо остварена је солидна про изволња v овом мссепу и извршени су плански задацн Треба подвући ла јс ово највећа ме сечна пронзводња до сала и да се у овој годинн иаставио улазни гренд крегања пронзводп>е из задЈвег квартала прошле године. Јануарска производн>а је већа од децембарске, која је била рекордна у 1975. г. за 1.464.867 дин. Оовако доброј производњи подједнако су допринела производна ООУРа. Иначе, cap ледавајућм производну проблематику по производиим ООУР«има она је у најкраћем следећа: — И OOYP је подбацила плаи произподи по количини it no вредности за 7^lt. MebyntM, и поред подбачаја плалских задата ка није остварена тако лоша производња. На име, ло подбачаја је дошло, углавном, услед Ггодбачаја „оливото” машина, a one су подбаниле планске задатке, добрим дело.м због повећане исловршснс производње. Што се гичс часова застоја и проиепата шкарта, оли су нсгде на нивоу прстходна два мессца и мо жемо рсћи да се крсћу у нормалним гранииа.мз. — !1 ООУР Је пребацкла план производ- >се по количинц за 5,3*/# л по врг.диости за У овом мссецу јс П ООУР дала доста виооку производњу и она је већа од прстходних месеци од 1500.000 до 4.450.000 динара. Повећана производња је резултирала, пре свега, из осетног смањења иткарта и застоја и поввећаних учинака. Међутим, ова ООУР би дала и већу пропзводњу да и овог месеца нисмо имали недосгатак алата и то нарочнто за ИС машине Р. Цвејпћ ПОРАСТ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТРГОВАЧКОГ СТЛКЛА — РеализаппЈа трговачког стакла у Јануару месецу већа од пропзводње за 1О°/о. Осетап пораст тражгве робе за шпроку потрошн»у. — Релативно смањење залкха. — Роба за угостител>ство чека сезоЈгу. Најзад је прекшгугга тендонција пораста залиха трговачког стакла и реализација је кренула узлазном лпнијом, тако да је вредност продате робе пзнад вредности производite за 10»/о. Та чин>е1тица на одређени начин охрабрује и пружа вероватноћу да ће се полако смањивати залихс. Међутим, истеком сезоне робе за ипсроку погрошљу (крај марта месеца) бићемо сукобл»ени са ослабљени.м шггепзитетом тражн>е, па he реалнзашгја само текуће ироизводЈве преставл>ати успех. Иначе, тражил трговачког стакла у ја<нуару $ила Је појачапа, поред осгалог, из разлога што се V претходлом месецу трговина уздржавила од набавки робс рали ттснтарисања. Али. како су јој магаииЈНП у међувремсну релативпо нслраж>вени, нормалзи) је да су касније повећани захтеви за њнховим попуњаванлм. Треба истаћи да би реализаци ја грговачког стакла била још вепа да су то временске прилике дозвољавале. Јер, један одређени број пугева на појединнм подручји.ма наше зе.мл>е бно је повремено непроходан са.мш.1 тим дистрпбуција робе до потро шача у том периоду отежана. Поред тога, удаљеност магатснског простора ограничавајуће је деловала на ефикаоност испоруке, јер је за ко.мплетирање појединих иалога потребно много више времена него у условима постојања само једног магацина. Но, и тај ггроблем треба ускоро да буде решен изградљом новог магашша а самим тим ће и вре.ме на релацији ггропзводн>а — .магатгн — купац бчти скрађено. На планирању производње у 1976. г. део гржЈШЈта је већ обезбеђен, јер су потребе од стране наших великих и стандардних купаца прикупл>ене а сада је у току потппсивап>е уговора. Наша садашња продајна полипгка орнјентисаиа је на велике тргошгнске органлзације и тај канал продаје се показао врло успеигним. Међугим, и код мањих орга •шзацпја код којих постоје реалне могућности за nonehaibe промета чпне се напори да се io it осгвари, наравно, водећи рачуна о м1Ш1импз1гра1Бу трошкова продаје. На тржЈшггу Западпе Немачке, током јаггуара ахасирани су напп< стаилг1РЛнн производи (термоулоипш н чаше) и пстовремепо се наставла са 1и1тензивном обрадом овкх купаца како би се план!{ра1пт залаци на пол»у швоза ТОКО.М ове roAinie и остватчтлп. За то постоје реалке Moryhirociw и треба нх корЈвепгп! јор сс осгнарлгвап»ем залатака на пол>у нзвоза шшшх производа спроводн истовремено и циљ дрпиггзеноекокомске .хитике наше земл>е. Мр СтоЈан Алекснћ Амбалажно стакло чека сезону Реализација амбалажног стакла у месецу Јануару 1976. године, наставља кретање које је имала задњих месецп прошле годнне. Њен тренд кретања се наставља м дал»е са скоко* впма и падовима зависно од спољшгх услова. V односу на вредност производње у Јануару месецу, која је за 260 милпопа већа од пронзводње v дсцембру, вредност реализације достмже проценат од 60,5’/о и мак>а Je по вредности за 460 мнлиона од реализацмје У децембру 1975. год. Ако занемари.мо утицај веће пронзводнл н мање реализацнје ’ у мессцу јануару 1976. годЈгне. на ироценат реализације, влдн се да је реализацнја опала за неклх 16% у односу «а прошли месец. На овакво кретагве велики утицај је имало и то што се прва четири дана овог месеца није радило због Новогодјшпвих празника, исто тако велнки је и утицај временекпх приллка на могућност испоруке, отежано 1 ранспортовање због велпког омега и неподоб ностп саобраћрјшпха. Јелли од разлога овакве реализације ie не.могућпост пропзвод!ве пекнх артнкала. Исто тако Јануар је мессц када склапзмо годтиње уговоре, тако да ie it то паред осталог утнцало ва реалпзацнју амбалалоног стакла. Младеновпћ Драгак
СТРАНЛ 4 14 ААНА БРОЈ Ј2 V ДОРАДИ ПОГОНА Т ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА И УВОЂЕЊЕ ТРЕЋЕ СМЕНЕ САМО ПРВА ПОМОЋ Новп услови прнвређнвања и стицања дохотка тражиће од CB1LX нас нзузетне напоре и лалеко већа ангажовања на превазнлажењу свих тешкоћа са којима ћемо се у наредном периоду сретати, јер је сигурно да пе.мо нерешавањем уну* трашњих слабости допринети спољни.м факторима за чије ће решаваље требати доста умешности н знан»а, и све заједно ће утииати на нсостварење постављених задатака. Један од низа тешкоћа које је OOYP I имала у 1975. г. a доста од њих пренела је и у ову годнну је фактор дораде. о којој смо снгурно у последње време доста дискутовалп a сигурно се не би могло рећи да је то само у послелње вре ме већ и дуже време констатујемо да нам је дорада нли запошл>авање или незапошљена, нли да лн се тако сви ангажују илн не ангажују и наравно кампањским акцијама покушавамо да превазиђемо то стање. Али, то све траје врао кратко време па се стање опет 'измени и иде по старом. a то је све због тога што никала до сада нисмо правили праве захвате, оне који дају дугорочна решења, којн јсдан проблем решавају за увек. Чинило се додуше доста захвата, алн су сви били краг ког даха и од даеас до сутра. Послелњи захват је овај којн смо ових дана предузелн, a то је да смо почеш са преквалпфикацијол* једног броја радника којп нису задовољпли у основној изради, у брусаче, и који he сада, са овим старнм брусачи.м.а. омогућнтп распоред у 3 смене, односно 4 брнгаде 'и радитп „нон-стоп", што је већ и учин>ено од 9. фебруара. Из овакве организације Haoraју нове потешкоће које у век доноси 3. смена a то су боловања, повреде, ослобађања путе.'.*. лекарских уверења од 3. смене, лошији квалитет обраде, повећаље трошкова и тд. Но, ти се проблемн морају пре вазићи, и прелазилазе се. Али оно што све нас мучн то he. изгледа, и дал»е остатн проблем, a то је могућносг дораде да своје међуфазне залихе сведе на оптималне размере што и треба да буде циљ. To се још увек не може рећи јер видн.мо и дал>е да на.м се ло* мн роба нспред олелења брусионице, декорацнје и гравершшс. Нешто сређенија ситуагшја овнх дана је због тога што Магацнн готове робе нешто ажурније гтрихвата робу, иначе и дал>е смо уско грло иако извршавамо поставл>ене oneративне планове за дораду. Дати годишњи оператнвни планови за дораду кажу да је дорада запошл>ена са: брусноница 107°/О,декорација 146°/о, гравернина 152°/'о. Међутим, тако смо пошли са старта, дорада у свпм одељењима извршава поставл>ен такав оперативни план, али у доради лежи још увек огро.мна количина робе која чека дораду, па смо за фебруар у' одељењима презапослени — брусионнца са 140%, лекорација преко 300% и граверница са 150%. To се снгурно не .може остварнти, иако ће се урадити много више него што је урађено у iaнуару. Значн постоји ннз друnix околности који утичу на ову ситуацију у доради. 1гвођеЕ>е 4 бригаде у 3 с.мене и преквалификаццјом повећана је пропусна моп дораде, алн се не решаза питање сннхроннзације производњг између Основне израде и дораде, као што се и не повећава брзина кретанл робе кроз дораду до магацина. Увођењем топлог сече’*»а ситуација ће се изменити, Нека одељеља у доради ће ту добити, док he друга бити’ још внше оптерећена, тако да ће топло сечеље. сигурно, доста изменити ситу* ацију. За све ово би се могло рећи да су захвати кратког даха, а да’ то небп бнло тако треба водити рачуна о следећнм. односно главним факторима a to су: ПРЕДСТАВЛјАМО вам ГЕНЕКС ЕИ0РТ-6Е8ГРАД V оквиру Ге.чералекспорта настала је 1. јануара 197о. годинс интеграцнјо.м Генералексnopia и К.ристал-Импорта. Иначе, раније предузеће Кристал-И.\торт основано ie 1. априла 1952. године под називом ДОМАЕИЦА. Оснивање Трповннског пре лузећа „До.маћнца” настало је у периоду када се је вршила децентрализација ’ велики.'. мешовитих предузећа, те је тако »Домаћииа" зздвојена из предузећа „Сава”. Оснивање Трговинског предузећа .Домаћица” је у свом саставу има.да 7 малих продавнЈша лоте лооираних на територији града, v којима је укупно запослених 23 радника. Асортимаа у овим продавнииама био је углавном за потребе домаћинства, као што је дрвена роба. пасте за обупу, разне врсте дупсади и нешто мало емајлираног посуђа. Одмах се увидело да Трговинско предузеће „Домаћица" нема перспективу укодико остане код затеченог асортимана’ па је довета охлука да се асортиман постепено мсља и да се форсира промет стакла, керамике и порнелана. За овакав посао бно је неприкладан назив „До.маћица" па је одлучено да „Домаћица" про.мени име у „Кристал". Као и све организацнје и предузеће ,ЈКристал” је прош.\о кроз фазе формирања и прилајаЈва. V гтрвој фазн предузеће „Кристал" регистровано је са.мо за про.мет на мало. 1954. годиме још већо.м дсиентрализаиијом трговачке мпеже из предузећа се издвајају све продавнице у самосталне радње а у дирекцији „Кристала остају само три човека и тада се одлучује да гтредузеђ.е ,ЈСристал” региструје про.мет на велнко стакла, порцулана и металне галантерије. Одлука о регистрацији на велнко дснета је и порел тога што предузеће није имало ни један дпнар својих срсдстава, није имало своје icanцеларијске просторије а ни магаиим за смеппај робе. Чињсни су напори да се v наредном периоду „Кристал” оспособи за нормално пословаље на вслико. Ишло је тешко. Бсз средстава предузеће .ДСристал’’ није било у могућности ла се равноправно носи на тржпшту са други-м предузећ*и!а која су се раније формирала и која су у го време распола гала са добрим кадром, са солидном матерпјалном базо.м са великом мрежом н далеко бол>им условима послова. 1956. године у предузеђе „Кристал” се вра ћају ранијс издвојене продавннце. У периоду од 1956. ло 1962. голи.че предузеће Кристал успе.ло је да се одржн на нашем гржпшту, да се дово.\>но афнрмише да се оргазизапионо оспособн за успешмо поскованл ва нашем трж!1И1Г.'. V IOM пернолу прслулеће се афнр-нипе н ван лохллнч^ оквмра и бква познато шнрзд »tM.ve а и Кри^галу се знзло и у иностранству. Због тога је донета одлука за’ се предузеће Кристал региструје за увоз стакла, порцелана и тада мења фирму у „Кристал-Ихшорт" која је остала све до 31. 12. 1975. голкне. Период после 1962. године је период пуног успеха предузећа „Кристал-Импорт ’. Из године у годину пословки резултати предузећа Кристал-Ихшорт били су све бол»и и бол>и. Према нашем мнш.*ое:-ву позитнвност тнх резултата је у то.ме игго је предузеће имало добру оркјентацију што се увек ослан>ало на сопствене снаге и сопствене кадрове н што је унапред утврдидо дуторочну сарадњу са произвођачимз стак.\а, кералшке и порцедаиа. Овако програмираком оријентшшјом обез беђено је да предузеће Кристал-Ихспорт у ме ђувремену постане највепе предузеће у промету стакла, керамике и порпулана у нашој земљи. Иако је предузеће Кристал-Ипорт репгстровано за увоз стак.\а, порцу.\ана и остале робе, нзгкала се до сада није десило да ттредузеће Кристал-Импорт гвози и o«v врсту робе и v таквим количииама која би битио нашкодила односно ометала продају домаћих произвођача. У међувремену Кристал-И.мпорт се регистровао и за нзвоз пронзвода неметала. И ту су постипп.ти запажени резултата. Само у прошлој годинн извоз стакла и још неких артикхда из наше земл>е износно ie блнзу 40,0 мил. дтгнапа. Интеггацијом између Геиералекспорта и Кристал-Импорта треба да се поститне да се и дал>е повећаза промет домаћег ''такла, порцглана и 1ош неких no^a и да се преко пунктова Генералекспорта форсира извоз неметала на она подручја и она тржишта гле до сада југословенски гтооизвођачи нису били присутни. Ово неће биги лако јер ie неопходно да се v међувремену изврше припреме н да се ка*пови v т-нкт^гиа Генепалекспорта упознају са пгоблематиком производње и пласмана стакла, кеоамике, порцулана на тпжптптима где cv ггпиоп-нп. Самом интеграцијом са Генералекспортом ствопени су и условн за чвршће повезпвање измећ™ ттпоизво»н^ и гп-><-»«»атд а »«атспп1члпа база Генералекспорта ie таква да ie xtorvhe да се v навелном периоду улази у грајније, чвр шће аранж.мане. За битнп %а интетатггппм Генералехспорта и Кристал-Импорта не може доћи до таквих ттромена који би спгтавачи painr’e постигнуге пвомете v oxa^MaHV на домаћем и иностпаном тржиипу. НаЈТООтив. овлм итггегоатп<1ом тоеба о«екивати далеко и свестглнпј* ’■'езултате. V Београду, 12. 2. 1976. ‘ 1. Дати оперативни план за дораду према реалним могућностима тих одел>ен»а (броју радника на раду, капаинтсту, заузетостн до 150%) и такви планови се морају извршаватп. 2. Држати се планнроног асорти.мана, отступатн од н>нх у границама могућности дораде, јер те пзмене погађају дораду, (замена чаша коиглама). 3. Максимално коришћење капашпета у доради. 4. Артикал може у производн»у уколнко му је обсзбеђена а.мбалажа н тд' Решењем ових проблема сигурно ће се избећи ситуација каква је сада у доради. баш што се тиче међуфазннх залн ха. Осталн проблеми су проблеми унутар оделења и морају се та.мо и решавати. На крају још да додамо да прнјем нових радника, свршених ученика стакларске школе за преквалиф. за гравере и декоратере је добар потез јер ће се нзградњом нових оделења обезбедити и одговарајућп кадар за рад у тим оделен>има. Надамо се да ће ови нови радннии то знати да искористе и настоје да се у што краћех' вре.мену оквалификују и покажу солидно знање пред Комисијом која ће их на крају обуке испигатн и оне којн не задовољавају распоредитн на радна места која им снгурно неће одговаратн, пгго he нанети иггете свнма и то се не сме дозволјгги. Сигурно свему овоме треба додатн и набавку нове полнрнице која he у многоме допринети побол>1ианом ква.мггету полирања иберфанг пропзвода, што је сада основни пробле.м дораде иберфанга. Све ово треба да измени изглед дораде и допринесе извршењу основног плана ООУР1 јер оваква лорада нпје могла да пружи оно што се од ве очекивало М. Станковић РЕМОНТ ПЕЂИ <1-2 ПеГ» СГ—2 престала Је да ради због ремонта 1. фебруара 1976. годпне. Одмах по гаииењу пећи приступило се ј»ел!онту, како машкна које су радиле на овсј псћк гако и сзих осталих пратећнх уређаја. Пословк око ремонта су подел>сни тако да свака група радника има конкретне задатке које мора загршптп у одређеном poxy. Морамо да истакпгмо да је за сада рад свпх група сннхронизован и да се ремонт углавном нзводн по предвиђеном плаку. Потребнн резервни деловп, за замену већ похабаннх делова, cv набављени или се набављају тако да ремонт може несметано да се одвија. Уколико се радови на ремонту наставе оваквим темпом н ако не мскрсну некс непредвиђене потешкоће снгурпо је да he се он завршитн у планираном року. ИЗ ХТЗ СЛУЖБЕ КАКО ПОБОЉШАТИ УСЛОВЕ РАДА И ЗАШТИТУ Записннк и решење Ииспекције рада CO Параћин, који су донети на основу редовног годишљег прегледа радне odганизације биди су повод да Служба ХТЗ сазове један ширн састанак на ко.ме би се ови акти разматралн. Састанак је одржан 10. фебргара a прнсуствовли с\' поред инспектора рада и службе ХТЗ 1'ош око 150 ралника фабрике којн се иалазе на руководећим ралкзгм месптма, ол лирек тола ООУР-а ло најнепосреднн|'ет пословође. Записник и решеље инспекшпе лостав.^ени cv no3»fBHWuv за састанак, па је дага могу^ност свакоме да се дегал&но и упозна са докгчен-пгма и нађе себе- •своје проггусте д задатке. У запистг.псг Инспскпије рада хонстатовано ie да ie стање у радној оргаиизацијн углавном задово.^авајуће, V3 нсколико напомена Koie су одмах и дате. Пооблеми, на које гказују инспекторн. јављају се. гглавном. v условима рада и заппгита на paAv радника. Y запионик7 су дета.вно гтриказа ни пропустн и свим олел>ељима и службама. Инспекција је Скуиу прнсуствуЈе око 150 руководиоца производње ПРЕГЛВД У току 1975. године у нашој радној организацији догодило се 285 повреда тј. 37 повреда .мање у односу на 1974. годину. Највећи број повреда догодио се у понедељак 61. по 54 у v'Topax и среду, по 37 у четвртак и петак и по 23 у суботу и недељу. Највећп број повреда догодио се у старом погону 69, новом погопу 42, контроли квалитета П 28, бруснонини 16. браварницн 15, * грађсвинској групн 14, гвозденој калупари 14, граверншш 13 а у још 16 оделења догодило се од 1 — 6 повреда. Преглед броја повреда по сменама изгледа овако: у I смени догодило се 154, II смени 79, н Ш с.менн 37 повреда. На пут\' за посао и прилнком повратка са посла повређено је 26 радннка док су 2 радника повређена на службеном путу. Поврећени део тела: тлава 23, око 67, раме 4, груди 8, рудонела рсшење којим се налаже да ое v одређеним временским роковима уклоне сви не лостани који су у записиику наведени, а којп негативно \тичу на услове рада и безбед ност радника и који cv у с^ттротностима са позитивним прописнма који регтлишг заш thtv на раду vcaoBe *oie морају да испуњавају радне просторије. На састанку ie v својо! дискуспјп niecb ХТЗ слгжбе Драгомир Бурнћ, изнео поеглед повреда на paAv v tokv гтогпле голине и гсбитке које је рална организапија због тога има.\а. Ови подани јасно cv Аказалет на потребг што скоријег нзвршеља задатака на- ’.ожеготх у рсшењу инспекиије. Органнзатори пропзБОдње ко ји cv присд-ствовали овом сас танку, свакако да су знали про nvcre у cBoiim одељењкма. но. верујемо да he се после овог састанка и сагледавања стан>а v пелини, рлне организаци је максимално заложити Аа се сви наведени пропусти отклоне и услови рала ралника ип-о ie xforvhe поппаве. ПОВРЕДЛ ка 54, прст на руци 50. нога 59, стопало 20 и прст на нози 4. Од 289 повреда 267 су mvuiкзрци, док је жена повређено 22. Када се ради о броју повређенлх радника који путују илп станују у месту ситуација је оваква: путује нз друп1х места 133 док 156 радника сганује у Параћину. Пу тујући радниии су из 32 разлнчита места а највећи број поврсђенпх је нз Д. Видова По занимању број повреда је следећи: машинбравара 31. стројовођа 30, стаклодувача 29. прегдедачапа — пакера 29, физнчких радника 23, зндара 14, гравсра 13, чистача 11, металостругара 10, док код још 23 разна заннмања број повреда је од 1 — 9. Највсћи број повређених је са 4 разреда основне школе 94. ШУП 60. ИСШ 35, осмогодишњом школом 35. 6 разреда осмогодншње 15. a у осталим случајевима број се креће од 1 — 7 повреда. KOMEHTAtr* HO IE KPIB? Подлежући нашем менталиtctv често смо склони да све 1гробле.ме и кривиие које се око нас Aorabajy прнписујемо неком другом. Pvkv на сице са.мокритичност ie послата v нашим одчосима и жнвљеву мислена изленица. Одавно се није лесило да неко од нас vcrane и каже: дттови .за нагоми.\аз№ проблеме rcpira са.м ја са својом неажурношћу, са cboi'hm нссамоуправним ставовима. Најсвежији ттример озаквот једног схватан»а п тимачеља појава око нас је застој на агтоматским маштгнама у OOVP-v П ЛС-8 и ИС-5. Познато је. иаи.ме, да ie производ ња тетлл на агтоматским «а, шинама далеко сложевлш про изгзодни rrpouec од ттооизводн>е друге стаклене амбалаже Баш због те спеоифичности производње и заловољења .чно гих бактора, када се она оади потребна ie максимална ангажованост сваког човека xoin је V том ланцу. Значи тоеба обезбедити максималне услове за несметано одвијање тог процеса. Један, од рекли бп смо. битних фактора за добру произволљу су исправни а.\ати. Посебно осетл»иви елементи тог алата cv тзв. цантле. од носно део алата који фопмира грло тегле. Tai пооблем пангли присутан је, чини се. од кал се тегле и пронзводе у нас. Наша краткопочна политика и ка ово.м no.%v нашла ie п.\одно тло. па ov се ггооблемп који су се врапии често jas- .•>али решавани по систему од данас до cvrpa. Счтурно ie да већ и нагпи врзппи 3Haiv са каквим средствима и алатима раде наше металске раднонние. Ексномски олавно застарела и технички ггоевазпђена слгжили cv втппе за ихптровиaauniv него за неки озбиљнпш и квзлитетниш рад. С времена на време пооблем пангли гбла жаван ie рвозо.м ггзвесне количтте од иностраких произвоБача. Дошли смо тако до једне апсурдне ситгапије да смо у току. 1957. године дали поеко мнлијардх’ стаоих Annapa за гвоз алата, док смо v name радиониие. нгго за алат. што за оредства уложили паг» хсилиона. У HeAOcraTxv потребних средстава. калупара miie била v craav да задовол>п пер манеитне потребе, поготову потребе за цантлама, тако дз смо били принуђелп да, поред утнцаја још неких чинилаца. уставимо машине скупе н високопродукпгзне. После неколнко дана стајања одгоеорни cv се упитали ко ie кртгв? To исто: ко је крив? гпгтала је и Ралничка контрола. Е. онда ie настало оно стање изнето на почетку: ја нисам крив. криви су онн други. л>уди из II OOYP-a roBopiLU! су да калгпара није v стању да направи дово.^но в квалитетан алат, да је лив ттоогорео, да е.\ементи нису рађенп идентичнп итд. ,,Калупари” нису оста.<и дужни па они кажу да режим машине није оптималан, да треба стално бити уз маши не, да раде на средсгвима од пола века. да десет година трз же контролшгке и калибре. Једина непобнтна чињсјгицд ie да су машине стајале нско лико дана уз милионске г\'бнт ке. А прона.\ажен>е кривапа. не кривца, остаје свима нама. нашој успаваној савести. Мнрко Јовановнћ У 1975. Највећи броЈ повређених су КВ радници. 109. Вк 65. НКВ 48, и ПКВ 39 радника. Пре по» чстка рада повређено је 14 радника (у путу за посао), за време обавл>ања посла v редо’ вно радно време 260 радника, после рада 13 радника (у пу tv са посла) и за време службеног пута 2 радннха. Y току 1975. г. 263 радшгка повређено је првп пут 24 радника по два пута т< по трећи гтут повређено је 2 радникз. Један радник пмао је лве повреде у истом месецу. Када се радк о тежнм повре дама н>их је било 5 и то: ампутацпја 2 прста (одсечена) 1 случај, повреда главе 2 случаја. прелом ноге 1 случај и поврсда груди 1 случај. Због 289 повреда имали смо 2.743 изгубљсна радна дана а нспла ћено је на име бо због повреда на раду 149.090,95 и. дин. Ж. Жнвковнђ
БРОЈ 52 14 ДАНА СТРАНА Ј НАШД АНКЕТА - НОЋНИ РАД: ДА ИЛИ HE? ЖЕНА ИЗМЕЂУ ЗАНОНА И ПОРОДИЦЕ Заштита здравља жене па м - ЈАВОРКА САВИН радп у Камгарну W годнна у све три смене, мајка је једног детета: — Ноћни рад је велнко оптерећење за сваку жену, тилј пре што oiia има пуно обаве за и У кући. Пре пар месецм радзие смо само у лве смене. Било нам је лакше, нзгледалн смо свежије, али нисмо имале радно место. Свакако би нам бн ло лакше кад би ноћни рад бно укинут. ЗОРКА СТОЈАНОВИН. из Ткачнице, 19 годпна, радп у ноћној смени. Говорпла нам Ie о cuolicw обавезама у кућм и на послу: — Највећи проблем ми је представ.\>ало то што није имао ко да ми чд-ва дете. Женама. које раде за машинали, је чзразито теигко јер раде од норме. Због велчкнх обавеза на послу и у кући жене су психички оптереће због чега често обол>евају. Тешко је веровати да ће ноћни рал бнти \’кинут, али се треба за.\агати да жене не раде у ноћној смени. бар суботом, пгго би за vac бкло велико олакшање. И ЛзУБИНКА АНТИН радп за разбојем, мајка је двоје деце и већ 20 година путује на посао из Дреновца: — Ноћж! рад је посебно напоран за жене са села. Због обавеза v кућн иа послао често долази.м неиспавана. Путовање ми представља велЈПсу тешкоћу а поред тога морам и да заралн-м... За маппгном је најтеже од 3 до 5 часова. 1а сам свакако за то да се чоћни рад за жене укнне. ДРАГИЦА ДИМИТРИЈЕВИБ Је међу најмлаВнм радннцпма V овом оделељу. Мајка је седмогодшшвег дечака. Десет година радн у све три смене. — Рад у трећој сменч посебно ме оптерећује јер ми и мгж рали нођу. Било би ми мјного лакше када би наше Обдаииште радило У све три c.Mf'He. Миолим да- ппе света, треба побол>шзти усаове за ноћни рад. Мени, као мајци домаћишг. највише одговора друга смена јер тада успевам да у току дана највише урадим. Жену свакако треба ослободЈГТЗЈ ноћног рада, или бар олгогућити да не ради суY ИВТ „Бранко Крсма новнћ" v Параћинг где Је запослсно око S00 жеиа или 40 одсто за последњнх десет година аиализа осуствовања са посда показује Да жене у просеку годишње одсуствују око 30 дана a мушкарци 12 до 14 дана. За период од 10 годпна у ннвалидску пензију отишло Је 127 мушкараца, у старосну 155, док је 124 жене отишло у ннва.шдску а само 53 у старосну пензију. Прим. др. МИАИСАВ БОГДАНОВИП. спеиијалнста медп цнне рада. Сврха забране ноћнот рада је да се зашпггн породични живот. Нема научних доказа да су жене мање (него мушкарци) огпорнн према ноћном радг. Треба, ппак, одабрап* особе које оу маље осетлигзе. Односмо лакше подносе коћни рад. Са гледншта вауке важно је прн.\лко.м доношења одлуке о раду, или забране рада у ноћним смеиама, раз.ЈЈ ковати медицинске и друштве не разлоге. Жене, оптерећене свим гтроблемима на радг « V куНн. полхожне су повре^ама на ра ду. ипде изостају са гтосла због болестн, него деце, трудничког одсуства. нмају мањи учинак, слабљења квалитета рада, втие одлазе у инвалидскг пензију итд. Двострук” оптерећење жене има утицај на њену стручну н општеобразовнг карактеристизсу, што утнче на њент продукгивност, а што је значајно за ггредузећа са већим пропентом женске ралне снаге. Постоје ннз гтроблемз којз угрожавају здрав.^е жена на радно.м месту н породици, умањује њенг продуктЈГвност и радни век. о чему мора по себно ла се води рачуна. Др Милнсав Богдановии Краће радно време бсутом у ноћној сменн, како бн и за њг недеља бпо Д^н одмо ра када може да се посвети поPQAiiUH а и себи. н ЈЕАЕНА АЛЕКСИН, радн у одељењу обланди 14 година. Мајка је једног детето. — И поред тога што су увођењем нове технолоптје vcao г.и рада знатно побољшанп, ноћну смеетг за жене треба укЈШхти, И.Ш се изборнти за бенефтширанн радни стаж. Уз велика одрагцаља успевам Да испуним све своје обавезе у кући и на послу. Нема излазака, друштвеног жлвота а. и про дсктпвност на раду је недовол>на, јер су нор.ме велике. ДР.АГАН АНТИГ1, психолог. лмректор Цекгра за соцпјалнп рад и дечју заштпту. За жене, које имају велЈПсе обавезе у домаћзснству, у одпосу на децу нарочито, то је вео.ма карактеристично, те су оне у нзразито тежем положају и њихови резултати ноћног рада су слабији због из раженијег замора. Због тога. V целнни гледано, жене треба поштедети ноћног рада увек кад је то могуће, а ако није, што јс вео.ма чест случај у ин дустрији, онда тај рад треба да траје сат-два краће него дању. Кад су У гогганл’ жене које имају лецу испод осам година, односно ао завршетка првог разреда основне ткрле, такав рад треоа законо.м забранити. како због жене — MajKe тако и због дегетаСадашњим условима рада живота и под условима од 30 година радног стажа знатно је већи број одлазио у инва.\идску пензију, него v староску. па је реално псставити питзње ко.иосп ђе број жена до живети старосну пензнју са 35 година рада, како је то сада законом предвкђено? Из oneга из.\ази ад пробледш нису само у жеки, јер оне могу .јд раде низ послова, алп по* знатно пово.шијим условима на радном .месту и животној околини него пгго то друштво данас пружа, да би дале свој гпт4 учЈГнак у току пелог рал иог века. — Ноћни рад. ефектк рада и његов утнцај гог ЧОвека на његово здрав.^е и паиснчко стан»е, бно је прелБољн условн за рад Деца су највећа брига МИЛИЦ.4 Г.АЈИН ~ МИИКА има двоје деце. На одељењу обланди ради 20 годдиа. СТОЈ.АНКА БОГДАНОВИН, меднцинска сестра у болнипл мајка је двоЈе деце. — V мои одел»ен>у раал ое са плином пгто утиче иа здраз ствено станл радница, због чега чесго иду на болозање. To свакако штети нашој радној органЈЈзацији- Ни проблем еиепгтаја деце није решен, јер је капацитет Градскот обданиптта мали па сам зато да се укиие иоћни рад. — Ноћна дежурсгва су вео ма напореа. V здравствеиој ус танови неа»огуђе је укинути ноћ ни рад али мислим да би старнје службеиице са стажом преко 15 годииа требало ослободити трепе смене. Посебан проб.\ем представл>з то што велики број медицинских сестара путује из суседних градога, она мора да рали и У кући. Већ 20 година ралим у све три смене и знам како сам се му* чила да бих очува.\а деиу, a наравно и да би зарадлдка. Тре ба побољшати и услове за рад, пре свега да машине буAV исгтразне, да материјала и да аише плаћа. буде довол>но се ноћни рал мет лшогих научнзсс истражлвања. На основу пк пстраи<иваЈ1.а дошло се до података да cv дневне сменс продук тнвннје од ноћнпх и ла јс за човека повољннје да ради даљу. To је, пре свега, везано за одмор. На»гме. да би човек могао успешно да радл потребно је да буде олморан. Саи је, сигурно, највећи начин за остваривање тога. Међугнм. због жјјвотног ритма (дан>у се узима ју оброци, креће се. ради... a нопу се спава) и објективнчх активности (бука, светло) ноћни сан је дакако кориснији за човска од диевног, јер се ноћу човек и брже и боље одмори. После ноћног рада долази добрзог успављиван,г и одмах иастаје дубок сан, али он кратко траје и замењује се површнзсм сном. Због тога је погребно да се дуже спава. али већина то не чшги због обавл>ан>а разних послова дру- (лггвеног живота и сл. РАНКО НИКОЛИБ, председник Општннског СЗШЛЈПОЛПСГ већа. — Y овакБтш уСлОвима ПР1СВ ређивања немогуће је жене Ракко Николвћ На последњнм изборима у 210 делегацпја прнв редних и друштвених делатноспт пзабрано је 880 жена. Y 14 скупштнна ннтересннх заједница пз 1брана 1е 71 женаЖена је Према Једној анкети на територији наше заЈедкице впше од 60 одгто же.ча осгавља децу за време рада без икак вог надзора Y кући, а са мо 2 одсто има плаћено лиие за чување деце. Сер еиси за по.моћ жепи користе само 6^2 одсто, a друштвену исхршгу 52,5 одсто. ЖИВКА ЖИВАНОВИН, ра ди на дечЈем одељењу. Мајка Је двоЈе деце. О томе шта сли о ноћном раду, измећу талог, налт Је рекла: лгиосдруштвени радник ЗОРАНА СТЕВАНОВИБ је ри ресторан друштвене wc.waпредседник Секције за друшт- &< се спре.мао зе.и.ки веиу актпвност жена. број оорока, а цене биле приступачне сиш грађанима. МИРЈАНА БОРИП Је такоВс из одел>еља обланди. Мајка Је двоје деце. — Ноћни рад за жеиу Ј« тежак. Међутим, у здравственкм установама су неопходзд ноћна дежирсгва, a то не могу А.а раде само лптпкарци, поготозо не на дечјем н пшеколошком одељењу. Ноћни рад би требало више да сс плаћа — Ангаожвање жсне у штвено-ползггичком раду тева BC.UiKu напор. Треба АРУ' захзадо вољити на радном месту, треба брннути о кућл, децн ... Још увск је немогуће жен? потпуно ослободЈгп! ноћног ра да, поготову, када сс зна да и да се створе за рад у трећој бол*и условн смеон. — Због велчке оптерећноспЈ жене данас нису у могућности да деии поклоне довољно пажмл. И псгрсд тога што је рад на обландама сада мкого лакia сам против иоћног рада. Породици треба поклониги већу пажњу. ЛЕПОСАВА ЉУБИСАВЛзЕВИП, радшша Котпаоне. Она се, углавном, слаже са своЈнм предходнииама. — Жене ие би требало да раде v ноћној смени, јер |е то за њих велики напор Поредто знше од 50 одсто незапоаленп.х чине жене. Секција за друштвену активност жсма се залаже да св нашнм женама по могне на тај начин што би се V овој годнни, бар у једној од осковшгх школа, оргатпгзовао продужени боравак учашка. Y току су разговори да св у Градском обданишту уведе дру га смена, Настојимо да с« ис* to Y овој годшш у граду отво- Зорана Сгсваповић Y Опшгинн Параћин шпослено Је 2397 радникв. Од тога Је 3 577 же на односно 28,24 одсто. Од тога Је у привреди {апослено И 161 радник односно 2 787 жена илп 24,90 одсто док је у непрнведи запослено 1436 радника односно 770 жена илп 53,62 одсто. ослободитп ноћног рада. тн.м пре што је број незагтослених жона на заводу за запошллва н>е ваиики. Један број ралжтх оргаинзаипја избегава да прима женску радну снагу. . Решавању овог проблема треба прпћн органпзовзЈто, како бн положај жена v нашем лруштву бно побол>шан. Пре свега треба створнти бол»е услове ia рад жене које раде у ноћној сменн. другим речима побо.Узшати огшгге социјално ста ње Maine радничке породшхе у којој жена ради v ноћпо! смени. Жене треба зацошл»аватз< лпие v тргоаимп и угостителг ству јер |е V "n®* областима број запослвннх жена недо вољан. Редакција је покренула ан^ ту да би овај проблем, о коме се шире говори, осветтсш кроз наше уже оквире и на тај начин омогућила да раднице биике штофова, „Параћинке”. и Медицинског центра zox\- веома непосредно tura miicm о ноћном раду као саставном де^ лу свог радног века, Без прстензија да дајемо uiupe социолошке, медицинске и законске димензије овом питању консул> товали смо, no нашеЈЛ мишље' њу, оне који се oetut питањима баве и дубљс и професио налније и који могу, заједно са радницима да помогну св& ком правилном решењу не реметећи циклус технолошкоу процеса рада и економскл оправданости ангажовање ске радне снале у ноћним см» нама. Редакција је спрсмна да ев& ко мишљење, запажање илч коментар у вези са анкегом, прихвати и објави како би смс. \> складу са самоуправним формама разговарали и трахиш најбоља решења. Анкету припремила: Ataamia Михајловић
CTPAHA 6 H ДАНА БРОЈ 31 ОТП „ШКСМШРАД ЗаЈсдница ООУР ПЛАН ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈЕ РАДНИКА Y „13. ОКТОБРУ” Већ впше мосеин радни људи v Заједници 00VP „Шумадија" разматралл су могућкост реоргатгпзсхваља. Садашite noc.xoBaibc одвија се прско 5 основних органдааци.ја уд ружсног рада и Радпе заједнп це „Зајслнмчке службе". За ово време уоч«го ie низ слабо сти v рзлу, а и нови законски npomtcn налажу прсстројаван>е и рапионалпије пословање. Имајући v виду све недостаткс садаипвс оргаппзације. Прсловнп одбор је разматрао предлог Комнсије ООУР-а на састанку одржаном U. децсмбра 1975. године о реорганпзо ваљу „UlvMxvije" од 5 салаш* тм1х на 2 ООУР-а и Рахно.м заједпииом Зајслничкс службе. Први OOYP — обухватио би садаи)ње основие оргачизације: Такстил на мадб. Технич« Интеграцијом грађевинских предузећа у нашој Општини у „13. октобру" извршена је копцентрација радне снаге и прерасподела послова, после које се на једној страни појавио недосгатак радника једних занимап>а, а на другој вишак ралне снаге. V цил»у прсвазилажења овнх металске струке. Трилесет тепробле.ма сачињеп је план пре- сара, колико join недостаје, пре Највнше преквалификованих нз редовз зидара OOYP „ПРОЛЕТЕР” ПШТН ПРОДУНТНВНОСТ Основна организаннја удруженог рада .Дролетер" свакид! даном стиче све већу афирмадију на тржишту, :чаро чито у источној Србији. где зећ годинама учествују у изградњи најмодернијих објеката у овом делу наше Реиублике. Спомешшо нека значајнија здаља на којима cv ради.т елекгричари, монтери, грејачн и зодоинсгалатери „Пролетвра” Зграда „Политике” у Београду, Населе ЈЗуро Баковић”. Робза кућа „Нама” у Панчеву, затим у Вршцу и друпш градозпма Војводине, Кладову, Зајечару, Бору, Боллвпу, а и комплетну инсталацију клима — ypebaja у нашој Робној кући .ј11умадиЈа”. За ову годнну радови су одазно уповорени. V Кзважевцу у Фабрицм Намештаја „Универзал” у вредности од 6.000.000 дпнара, у Гамзпграду У врсдиости од 6.000 000 дкнара. затим he преузети радове које уговара „13. октобар”, као и произвођачке радове v »>Трулбенику". По речима Драгутина Пстровића, директора, OOVP ,Дролетер” је успешно пословао у прошлој години, што ће завршни рачуни и показата конхретнкје. Ииачс, OOYP броји 140 раднпка. Има три погона: грејан>с. водринсталатерски и електричарски, а постоји од 1948. годннс. Квалификациона струxivpa је задовољавајућа. Дидушс, многн ралниик иемају одговарајуће дипломе, алц њихова дугОГОД1П1пве нскусгво им помажс да и најсложоније noслове успсишо обављају. Који су то примарШ! задацн V овој годинп које треба ла оствари овај мали холектив, пис-мо днректора Петровнђа? кзалификације и пнтсрног оспособљавања радника. Овим планом требало би да се преквалификује близу 100 радиика следећих занимања: Двадесет армнрзча могло би се преквалификоватн нз вишка зидара. као и пз редова радника на евиденцији незапослених — Што екокохшчније и рационалније искориспгги посто јеће капацитете и радку снагу, и са истом постићи што већи доходак. Нама неђе бити потребна нека већа улагања у <^' средства, јер ми практиВињета: С, Здравковић I чно корнсти.мо приручна средства. Нашн радници су способнн да успешно изведу и најтеже поолове и зато ћемо акценат бацпти на што ефикасније пословаЈЕе и повећање продукгивности. Ста»<дардох< „теренаца” нисмо задовољни. Л>уди зшају при лично va°61,c смештаје, али то још нмје на задово.^авајуђој висини. Углавном су смеиггени по хотелима и у приватном сме штају, у Неготпну и.маио м сга лне боравке са погребним конфором. Ту ћемо нешто више учтнпн v овој и наредној годинп. Такође, ћемо обратпти плжпд» и на смандее залпха и резерие млтсријала у магацнннма, које су nanpaawMte рапијнх годима из бојхмш да пс недостану нл трждшт/. v М. ДнмитрпЈевнћ квалификоваће се из вишка зидара који су оадилп на тим пословкма. као и са Завода одговарајућс струке. Двх\есет мо лера и десет керамичара такоbe би сс добило из редова зилара и са Завода. Са повећаљем 6poia грађевнн ских машина повећаће се н број одржавалаца. а за сада се сматра да ie десетак радника довол>но. Како tra евиленпији незапослених и.ча доста аутомеханичара, шофсра и машикбравара, потребнн радшгаи he се ангажовати са овог стгиска, као п 10 гпађевнчских механпчара. V нзбору камдплата гтрсдг.осг iiMaiv млачи радкитги из Предузеђа, а затим незапослени са Заводз. „13. октобар” за сада нсма потребе за полуквалификованом радно.м онагом^али како је у гра ђовкпарству V сезо»п< потребно више радиика но обично, то јс потребно да се са евидениије примн јелан број из полуквалифнковане грађевннске струхе. V грађевинарству се join увек признаје интерна квалифпкација. Да би се она добила радшпс треба да има одређен радни стаж и обавезан је да полаже и посебан отшгги део мсттита. Бероватно he „13. октобар*'у сарадњм са Зајелнипом за запо шљавање омогућити да. кроз олгопагајуће семинаре, још јсдак број пахнпка стекне пнтспне квалифнкапије. М. Димитријевић ГПП „13. октобар" МЗБОРИ ЗА САМОУПРАВНЕ ОРГАНЕ Y Г^ађевпнско-производном предузећу „13. октобар” у петак 13. фебруара одржани су мзбори за органе самоуправља ња. Радкши СВЈЕХ основиих организација удруженог рада би рали су чланове Радничких савета. чланове Радничке скупштнне, затим чланове Одбора самоуправне раднпчке контроле, Већа сазлоуправне радгшч- •хе контроле радне оргакизације. чланове Одбора за друштвени стандард радника и Одбора за задггиту радних оба веза. Постоји још конспгтгсаЈБе радЈИИчкзсс савета и олбора, хао и растптспвање конкурса за груковолећа места. тако да почегком марта ..13. октобар” craprvie са новом системати« зацијом. (М. Д.) АУТОБУСКИ ПРЕВОЗ СКУПЉИ? ■ Пене стаппчних услута и притрадског саобраћја бпће повећапе у просску за 18 одсто На Скупштики отпптине усвојени cv дргчитвени договори о образова н»у пена у приградском caoopahajv и образовању пена станпчпих услуга. До повећажа долази на зехтев АТП „Велмонтранс". Y образложешу обог тргшспорттгог преду зећа наволи да је повећаље неопходно јер је дошло до битних ппоме напена репро.материјала, горива и мазнва. резервнпх и другпх делова док cv пе.че превоза остале исте. Вшћста: Б. Нпколнћ ка роба на мало и Робна кућа ..Шгмадпја" са магацгтима текстила, техлпчке робе и ста ри магашсн пољопривредких производа. ТРГ08ИНА: Хладим зимскн дани. снегам завсјани нлн клпзави путевн v велнкој мери отсжавају саоopahaj, а резултат тога је и оте жапо снабдевање потрошача животним намирнпцама. Зато је Штаб ипвплпе заигпгге општине Параћин посвепго пажњу не само чпшћељу онега са улица и путева већ и шггања снабдевања. Да нешто више сазнамо о томе како су продавнзше и магашош трговинског предузећа Шу.мадија снабдевени обратмли смо се одговорни.м слгжбе ницима Мнодрагу Вељковнћу и Томи Марјаиовићу. Када је реч о набавци робе речено на.м, је у разговору. оче кује седа само стигне роба нз Београда и Ниша за магацин те хничке робе, као и роба из Модрзгча за магацни кућкза потреба. Узрок неблаговремене ис Модерна трговина: РК „Шумадпја ’ поруке озе робе јс невреме које влада овпх дана и онемогућује редовап саобраћај тсрегШ1х возила. Што сс ткчс такозване нужнс прехрапбепе робе, као што је шећер, уљебрашно, масг, сотсс тенине, прсрађевине од воћа и поврћа. месна и риб.^а копзер. ва, зачтпш. кандЈГгарска и ч.-.ко, ладна рсба. нма je у apboahioJ колнчпнм v магашптма прехрапбеиих аргикала. Пре.ма томе продавнпне, како гралске тако п сеоске, као и про\авнпце екстерчпх кгпппа, бићс увек на вре.ме снабдеване. — Наша AvroroMiuiiba пракса, рскао нам је Мнодраг Bc.v П A Р А Ћ И Н YCKOPO РЕОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ OOYP-a „ШУ.МЛДИЈА” ОДПН-ДВАООУР-а ■ Прсдлог Заједннчке комисиЈе о рсорганизовапу „ШумадиЈе” трсба још да прнхвате зборови радшгх л>уди ■ Binueструке предиости нове будуће организацнје. Друти будући OOVI’ Сио би састаз.^ен од основних организациЈа удруженог рада: прехрана на мало. магацин прехpane, rutiia, кућннх потреба подоприврсдких произпода и Транспота. ПРЕДНОСТИ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ Које cv прелности нозе реоргзиизапије ЗООУР-а „Шума дија" сазнали омо ол Душана .'\>уб!!чпђа, секретара конферснцнје СК. — Нова организација предузећа ..Шумадија" имала би следеће предностн: бол>е ко ршићење, постојећнх капаии* тета. расположпвих објеката. људство. транспортних срелстава. гвођење ноног асортимана п тако лал»е. Специјалнзовањем поједптшх продавЈГИна повећао б'< се коеФицијент обпта залихе робе. смањнли трошковн камата a повећали промет и дохолак. Рапиона.\нп)е коришћење по стојсћнх капаиитета фпнансиј ских средстава отвапа»вем посебних жиро рачуна по OOYP-има. бо.^е кортппћење средстава амортпзашнс » инвестиимоних одржавања основ пих средстава. cv такође предностп смањења ООУР-а. Реорганизаиијом ралпе заједнипе ..Зајсдничке сдужбе" успоставила би се бол»а сарадБЕЗ ЗАПОЈА KOBtih, јесте да после годиипигч попмса када се залмха код овог магацпна осетко смањи изврши. мо лагеровање баш ове нужне робе па нас ово изненадно нев ре.ме уопште није изненадило. Трговннско предузеће „Шу.мади ја“ има велики број продавница, не caato V селлма иа подруч ју општине Параћин веђ и у оп штинп Ражањ, затзш у Алекаин цу, Бол>евцу и НуприЈИ. Дугого дишња пракса ie да се пре почетка 3it\te и ове продавшше снабдеју са нужном робо.м, a ггре свега брашно.м, шеЛером, ул>ем, зачинода, као и текстилно.м, техничком и друто.м робом' дакле и потрошачн који живе ван града бпће такође на време снабдевеип. Boha, поврћа и јужног вођа рекао нам је Тома МарЈановић пмахто у доволјНим количинама Изузетак је црни лук који се као што ie познато увозн из инострамства па mv цена расте. Тако he уместо 750 нова цена бптн 950 старих динара по кило граму. Кро.мпира и.ма моментал но досољно, алн не у лоликим количинама да he га и каоннје бип1. мсђутим предузмнмо мспе ла н овај артнкал обезбелимо. Y последње време осећа се недостатак сиињског .меса. Добпја мо га its Војволине па оваки застој у саобраћају утиче и нд снабдевепост продавннца свињ скпм месом. А. Г. нл л>уди из ООУР-а и Зајсдкичких службн. Y оваквом новом контексту очекујемо и боље функциони* сање делегагског система, рад ничке контроле и других органа уиравл>ан»а, а стварају се и већс могућности v погледу расподеле и стицања доходака. ОКОНЧАТИ ДО КРАЈА ФЕБРУАРА Ипаче. Комисија која je преисгоггала лруштвено-економ ске прелности и Послозии одбор, као п Конферениија СК и Конференцнја Скнликата, које cv иа заједнмчко.м састанку прихватиле овакав предлог, сматрају ла би овој припоеми процсс требало да се убрза. Договрено је ла се о овом предлоту изјасне ioiu и Коми* сија за уставна гтитан>а прн CO и Секретаријат привредно- -полЈПИЧког актива. Рзднички савети свнх OOVP-a прнхвати* лп cv предлог Заједшпгке коМЈИспје и о томе још трсба да се изјасне и Зборови радннх лдгди. Ако све тече по прелвпђе* но.м плану до 28. фебруара чнтав овај процес треба \а сз доврши. рекао нам је Дутпак Лзубичмћ. М. Димнтрпјевпћ Y „ИГУМАДШИ’’ Мопеди на кредпт Трговинско предузеће , Шгмддија" обавештава своје потрогааче ла од 1. фебруара \tory наблмгга све врсте мппела на кре Д1гг, на 12 и 24 месеца са учешћем од 20 одсто. Мопели v Параћину мо гу се добити v гсролавни* ци .Дутотехна" и РК „Шумадјсја", у Ражњу у продавшпш „Гвожиар", као и v Витошевцу и Бољевцу. По поволзнп.м услрвима V Параћшгу и Ражњу ’ могу се набавигп и трактори фергусони, без условл>аван>а за псхикључне машине. ЦЕНЕ МЕСА BPAREHE Извршни савет CO vnoзнат ie са писмом ОТП .Дтекс” о враћању цепа поједиипх врста меса (говеђег, јунећег. телећсг: на прошлогодишњи ниво Захвалдпуђи условнма на тржншту меса ово посду зеће је било v мопћности да, ]*ула месеца прошле године, смањи малопродајнс цене поменутог меса. Међутпм, почегком ове године настале cv тешкоће v снабдевању града месо.м због познатих појава на тржншту озог важпог прсхрамбеног ар тикла. Као што cv слаба понуда сгоке за к\ап»е и већи извоз меса v ино странство. Из тих раз\ога није 6il\o могуће пабавл>атн сгоку за к\ан>с по постојећим uena.ua па је прсдузећс ..Шумадија* морало да проблем рсшава Bpahaibe.u цсна на ниво јула 1975. Ilpe.ua гоме iyitehe, тслеће п rocebc .мссо he се надал>е продавати по впшпм цсип.ма.
5F0J И 14 ДАНА СТРАНА 7 ПОЧИЊЕ „АКЦИЈА САКУПЉАЊА НАЈБОЉИ МЛАДИ РАДНИЦИ Y 1975. ГОДИНИ СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА И ОТПАДАКА" вишестргке корипн НДТНЦДI МШЕН ПОБЕДНИЦИ ■ 25. фебруара почиље „АкциЈа сакупллња секундарнпх сировнна н отпадног материјала” ■ Лкцију води OK ССО в она има трајпн карактер ■ Остварсна средства пскорнстићс се за поднзаље друштвеног стандарда и рад друштвено •политнчкнх н културнпх организацнја. Сакупл>ан>е отпадних матернјала добија све шире димензн је, јер има вишеструхи економскЈ! и друштвени значај Наша земл>а даје огромна девизна средства близу 150 милијарди старих динара за секундарних сировпна, којима н ми располажемо, али оне л* же разбаиане и ненскооишћеие. Из тих разлога Реггубличка конференнија ССО Србнје покренула ie obv axiwiv која he лочетн 25. фебруара и v noiv ie бити уклучени поред омладцне и Apvre друиггвене струкгуре: ралне организације, месне заједнице, школе. Значај ове ипгооке доуштво не акшпе, која би требало да гша траши карактер, огледа се и V овоме: прво секгндарне си* ровине су далехо јефтиније од оримарпих, затим оне се mofv е извозити чи.ме се ocrBapviv значајна девизна средства и уједно доприноси се и заштити човскове срелине. Програм акције v нашој Оппггини усвојен је на Председ« ПИСМА УРЕДНИШ1ВУ НИЈЕ ИМ ЛЕПО ПА ЧАК И ДА CY У ПРАВУ!? 26. јаиуара оае годиие свратио сам до Аутобуске ста иипе у Параћину. Имао сам госте који су хтели да* купе аутобуске карте за повратак својој кући. Зна.м да се карте за Београд продају на шалтеру број 1. Међутим, 26. јануара у 15,45 часова^за овим шалтером није било ни једног радвика који би ми продао карту за аутобус. Позади шалтера број 3 седеле су лве другарице, по изгледу како су седеле — слободан сам Аа кажем — ћаскале о нечему. Обзиром да је за шалтером бр. 4 сеАела једна другарица сама замолио сам ie Аа ми каже где да куттим карту за београдски avro6yc. Врло љубазно рекла ми је ла идем на шалтер број 1, а у исто време вео.ма колегијално, замолила једну од оних двеју другариие са трећег шалтера да ми да карту. Скоро и не прекидајући ћаскање јелна од н»их ми је рекла да јс сада радници са првог шалтера слободно време — одмор. ,Ако хоћеш карту дођи касније" — добаци.\а хси је ј? иаставила разговор са сабеседниххом. Нисам био сам. Самном је била моја гошћа. про светни радник. Није могла да схвати ово никако’ Верујте и мени није баш јасио! Знам да данас наше аруштво води бригу о радном човеку Време доручку, обично 30 минута, топли оброии, разни регреси према могућностима и др. Никако ми иије јасно, чак и да је то предвиђено јбиховим правилником, да радника на шалтеру за про дају аутобуских карата за међумесни саобраћај не замењује нико док он користи олмор. Кажем одмоп, јер ми је тако рекда другарица са грећег шалтера. Питам се такође, знају ли радниии Аутобуске станиие у Параћнну, или бар њихови руководиоци, да нас, њихозе путиике, чекају други шалтери широм иаше землзе на којима куцају: рудари, дувачи стакла, железничари, електричари, шофери, ђаци, студенти, учитељи, ттрофесорп, и многи други твории нашег лепог данас и још легапег сутра. Радомир Богдановпћ. геометар Парађин, Брегалничка 9 Друже урсАнттче, Допис који Вам ynyhvjew смалграм Аа заелужује пажн>у да буде објавл>ен’у'Вашем листу, јер заиста тражи једно неопходно решење које је од интереса за 2.000. становника, јер cv на први снег не само одсечени оа света, него и од онот најосновнијег за животне потребе човека. Ево о чему се рали: Пре осам година добросуседском сарадљом местгих заједница Плане и Мириловиа изградили смо пут у дужиии око 10. км. Пре почетка изгралње пута са одговор иим факторима села Мириловиа, договорено је да се подизањем насипа реаги проблем ,.брда коа Вснине кафане" чији је успон негде и до 30. стеггени. Плањанв су тада добро знали какве ће им невоље та ,дрна та, чка" доносити. Оба суседа изградише деонипе, али Мириловчани изиграпте споразум и ,дрна тачка” остаде вечито Аа заирњује Плањане. Практично Плаљани имају нормалаж аутобуски саобраћај само v летње.м периоду, а зими су акоро стално паралисани, јср на најмањи снег, дед пли блато (које Мириловчани износе са споредних улица) долази до пре кида саобраћаја. Као у инату Мириловчани се ие старају ни ла одржавају ово критично место. Тако се врло често логађа Аа аугобус стан-: исгсред ,дрне тачке” и док плзјбски ттутниии не очисте терен од снега, блата и посипу шл>аку аутобус не може дал>е! Поставља се огтравдано гпгтање: Доклс ће то тако? Ко је одговоран за редовно одржавање пута? Кала ће се Мириловчаки с.миловати да реше проблем брда? Мислим да на све ово некога треба да обавсже члан 4. Закона о осттовама безбедности саобраћаја на путевима који јасно одрећује: „ОУР, друштвено-политпчхе заједниие и месне заједниие дужне су да рпеАузи- ?лају потрсбне мере Аа јавни ггутеви буд* способии за безбедал и несметав саобраћај". Жвпхо Б. Векпћ Плала ништву OK ССО, а затим ставл>ен на jaBHV ahckvchi'v која ће трајати до 20. фебруара. Коначном усвајању програма прп сусгвоваће представници извр шних органа друштвено-политичких организација, прнвред них организапија и банака, као и организација које he да aptue откуп. За реализацију и ттродају сакупљеног матеопјала брииупе се Координацнонп одбор. Средства која се остваре овом прилико.м алтернативно се моrv искористити за довршење хале спортова. Дома омладпне или Дома културе, о чемр he се касније одлучити. Свака 00 ССО имаће свој план намеие средстава за полизање лруш твеног стандарда, рад друштвенополитичких организашпа в за културно-просветну дедатност. За трн иајактивније организапије и појединпа предвиђене су одговарајуђе награде. М. Днмитрнјевнђ Катшш Васић омладинка из Робне куће „Београд" и Мла ден Јеремић из ИВТ Јзранко Крсмановнћ”, победнини су Акније »дМлади радник — самоуправл-ач” за 1975. голину Y конкуренцпјп 2000 младих из наших предузећа успели да сакупе највећи број поена и понесг назив најбол>их. K'rii’R Baciih, рођена је 1952. године v Пирогу. Завршила је средњу еконо.мску школу, а тренутно у Робној кућн „Београд” радл на Одел>ен»у кредита. Y прошлој голшп! два пута 1е освајала наЗ1гв најбол>ег v месецу, а и у истоименој „По\итикиној” акшпи бнла ie награђтвана. 0 љеном раду и владању лруп> ви HMaiv само почвалне рсчи. Катица Hiiie само на рћдном месту добар радник, веђ НАША ТЕМАДАНАН Y прошлом броју нашег листа објавлен је осврт на pad cydttie за пргкршаје у нашој Општини, који, на ппви поглед, делује суво због обиља бројчаних noдатака и процената, и. ако се ради о материји која у суштини има снажну е- •лоционалну ноту: ради се о људима и њихоеом односу према нормама понашан>а, поштовању тих норми од којих вео.ма чесго, зависе и људски живот. Joiu увек је гвидектан велики број прекршаја, калсњених као и новчане казне, које су политиком хажњавања, нанлаћене од граћана. У сваходневној хроници крај нас промичуЈ црне вести уdeca и несрећа у којима су љубске жртве основно мерило тежине прекршаја и послебпца. а свеже хумке на zpadcKost и сеоским гробљима су савремени ,^анак v крви" који, ипак, мора da нас забрине. Иако је свака oeaicea вест постала, на жалост, ,,ltydo за три бана‘* ми се на овоме осврћемо, јер су сви ови зимски дани, па и наилазак туристичке сезоне, још једна могућност са којом морамо да рачунамо. 30. бецембра прошле zoduне белегати Скупипине onштине су видели da је 6poi прекршаја v саобоаћају и ydeca у саобраћају и пораcry. Join онда је он био 274, до банас он се, свакако, повећао. Број жртава od 18 је неумитност са којом смо се привидно noмирили, као са сувим nodaцима помоћу којих констатујемо број крвавих ydeca v убитачној савременој моторизацији. Говоримо овако зато што је изношење. значи искључиво, слаба пре венција, јер се наставило да се гине, свуда и па сваком месгу: на ayronyrv, у реону Светозарево — Параћин, на споредним путевима, у насељима, на zpadским улицама. Неретко застајемо запањени nped бесомучном јурњавом zpadНАШИ СУГРАБАНИ: Двадесет друтог децембра прошле године на свечаности у Касарни ,ЈБранко Крсмановић" у CTpoiv првоборапа налазио се и Светислав Дјенић, ватрогасац Фабрике штофа у пензији. Он је, помало збуњен. вероватно нз скромности, при мио из руку предселннка CO Слободана Мнлтгаојевића, орден рада са златном звездом. Рођен је 18. априла пре 55. годнна у Бојнику код Десков ца у сиромашној селлчкој по роднци. После завршена чети ри разрела основне шкоде iov чио је коларски занат којим се бавио све ао јануара 1943. године, када постаје члан УСАОЈ-а у свом ролиом Mecrv. V овој органпзацији као иле галац радио је веома актнв но и нзвршавао врло oaforooне залатке све до маја 1944. године, до оАласка у партизане гле остаје до коначног осАОбођења. ПАРТИЈСКИ ЗАДАТАК - СВЕТИЊА је врло активна и У друштвено-политичком животу, а члан Савеза комуниста постала је још 1969. године. — Назив најбољег није са \to признање већ ie више обавеза, каже сн.мпатична љчаву ша. Значи ^подбачаја" у раду чебв смело да буде v наредном периоду. Али је ипак ири- •атно б«ти најбол>и у овако >ј6ил>но1' акцији. Сматрам да hv и налале уо псги да оправдам повегење Радићу исто онако, као и ло сада, рекла нам је на крају Катнца. Младен Јерелгић, подуквалнravHWx v Мешаониие ИВТ рођен ie 1951. годнне v Шав^гу. Y радмом oahocv је свега 2 године. Ради на доста тешком послг. али му то ни1‘е сасета.\о да покаже све своје У НРВИ cxuja саобраИајницама, r.ped пешачким прелазима. на прелазк-ча zde стоје упозорења da су у близини школе. Претиче се у узашил coкацима, вози се zpadcizuM хејом и тротоарима, све се то сматра као нормалним понашањем у стицању права првенстза. Такоће је неретко da саобраћајни милиционери 6ydy запањени посматрачи заједно са граћанима, необлучни да макахо интервенишу у том моменту. Зато не треба да нас чуdu што „данак v крви” узима свој део, а фаталистичко мирење са тим doeobu нас у безнабежност. Да ли то тако мора да буде? Хоће ли и ова zoduна ba нас „богати'1 новим „мрнпм подацима"? НА РАДНОМ MECTV Мајстор за све Добар друг, оличење радника litreдише, способност за сваки посао, домаћинско по нашањс, то су само неке ол одлика тридесетседмогодишњег Раднше Мплојевпћа, запосленог у Фабрици бо.мбонан par лука „Параћинка у Параћину. Y овом колективу почео је као ученик и ево већ 15. година је веран њему. Радитпа је V производњи МАЈСТОР ЗА. СВЕ, кажу у шали његове колеге. А управо тако и јесте. Њему свако радно место одговара. Једног дана је у производњи ратдука, другог за командама машина из чије утробе излазе велике количине бонбона, трећег одлази на производњу других слаткиша. И тако, сваког наредног даг на додазе нови послови. — Радим доста и зарађујем просечно 2.500 динара месечно. Сматрам да могу радити много више. 6o.se и квалитетније, каже Радиша. Y Параћин у Фабрику штофова. дошао је августа 1947. годнне на дужпост инлустрпјског мнлииионера, а затим по ЛНадеи Јеремнћ Haj6o.se способности н тако скрене пажњу на cede. Y де> цембру био је најбољи младн радник у Штофари, а на крају и победник за 1975 годину. Ево пхта о свему томе каже М.дадеи: — Акунја је наиш.*а на одличал прнјем код младих Што фаре. Али чини ми се да ба моји друговк из Мешаоне требало да имају 6o.sa запггитна средства, а и о бенефииираном радном стажг требало би ро мислити, iep услови су заиста тешки. Поготовх’ страдају лисајни органи. Младен је иначе акттгва« ом.\ад1снаи и у друштвено-поАИ тичком и културном животу његове радне организаније. Y слободном времену, кога има сзе мање, обично се бави спортом и лово.м. Ожењен је. Ових дана се инте.чзивно нрипрема да добије возачку дозволу. Кад то буде гспешно зазршио, посзетпђе пажн>у свом стручном усавршава&у и дошколовању, рекао нам је на крају М. Димнтријевнћ ИЗ „ПАРАБИНКЕ” РАДНА ДИСЦИПЛИНА НЕЗАД0В0ЉАВАЈУЋА Од 124 -запосленкх раднкка v . .Дараћинку" у току прошле године само 33 радника уопште није ишао на боловање. Па основу ухгпног броја боловања произилази да 26 раднлгка целв го дине уопште није ради* ло, пгго за тако мали колектив свакако велики број. Овакво стаље разматрано је на збору радних људи 9. фебруара, када је констатовано да је број боловања порастао за 5 олсто v oahocv на претходнг годину. Овако зелихи број одсуствован>а са посла условллва гтре свега то птто 70 олсто запосленигч чине жене и што 032 Организашп*а нема своју злравствену станипуЧини се међутим, да субјективнн фактор птно доприноси да се број боловања из године у го дину повећава. Драган МнлоЈевнћ Из разговора с.мо сазнали да РадипЈа није задовол>ан сво јом садашњо.м квалвфикацнјом. Наиме, он је завршио школу за квалификоване раднике, али неће да остане на овоме. Же-sa му је да своје досадашње знан>е употпуни нозим, наставиће школу како би добио звање висококвалифнкованог радниха. Будућа квалификапија омо гуђиће 6o.se услове рада, а самим тим увећање дохотка. Радиша је вео.ма активан и дргиггвено политички радник. Председник је Организације Синдиката, члан Радннчког савета и члан Фабричке делегације. Y свим овим форумима максимално се ангажује и резултати неизоста»г. Јелном ре4i'v човек као Радиша Мплоејвић може Аа послужи као узор млађнлга М. Васнћ партијском задаггку прешао је да ради као курир-милииионер у Градско.м KOMirrerv Партије за град Параћин. 1949. године завршио је нижу партијску школу, a no повратку долази на дужност органнзацпјског секретара Фабричког комитета Фабрике штофа. Пензионисан је као професиона.\нн ватрогасац 1974. годпне. Међутим, н>егова акопвпост није престала. И данас вео.ма активно ради у IX ООСК у граду. 0 његовој актианости најбол»е говоре његова признања: Орден са златном звездо.м, Медал»а заслуге за народ, Писмепа рахвалница и злагна значка поводом педесетогодишњице СКЈ. Живот овог пензионера је још увек испун>ен партијским задацима, а како. сам рсче: то је за њега права „светнља". Р. Becuh Координационн одбор Социјалистичког сазеза за кадровску политпку утврдио је прех\ог да се Драган Милојевнћ лип ломирани економнста дн ректор „Агроекспорта” у Параћину, предложи за потпреАседника Привредне коморе у Крагујевцу. На последњој седниав Извршног одбора Привредне коморе лрхпг Драган Мило|евић ie нме нован за место потпредседника. Драган Мнлојевиђ ie дугогодншњи друштзено- •политички ралник и добар познавалац приврелних питања v нашој средини. Очекује се да .ча новој Аужностп постигне значајне резултате као ппо је и до сада постизао на тере.чу наше општине. Желимо му пуно успеха V даљем ралуЧИТАЈТЕ И САРАБУЈТЕ У ВАШЕМ ЛИСТУ .м мг
CTPAHA 8 14 ДАНА БРОЈ 52 ИВО ЛОЛЛ РКБАР ЦЕНТАР ЗА ОБРЛЗОВЛЊЕ КЛДРОВА ГОД. 1 БРОЈ 7 За квалитетну наставу потребнн су модерии кабинети ЈАНУДРСКН ДАНН OPflCBfTHHX РЛДЈ11Ш И ове године, као и прстхо дездх, за време зимс-ког распуста одржани су Јануароки дани присвстимх радника са територије С. Р. Србије, који су почели 1b. јануара а завршенм 4. фебруара. Ова манифестаци.ја иредс»авл>а згодну прилику за ;.iebycouHo упозназање просветних радника, раз мену искустава, културно уздизаље и, што ie 'најважније, стручно и политичко усаврша ваље. У то.м цил»у одржани су бројни семинарч, курсеви, сазетовања и симпозијуми на ко јима је учесгвовало око 10.000 просветних ралника из наше Републике. Био је то њихов сусрет са многим фупкционерима, истакнгтим друштвенополјггичкнм, научни.м. културним и јавни.м радницнма Репу блике и Федерапије. У овој традиционалној мавифестацији учествовало је и више наставмика Центра. На последњој седници Наставнпч ког већа одређена су лица која ће поћи на семинаре и још једном указано на змачај овог зида усавршавања наставн.ичког особл>а. Имајући to v внду наш колектнв никада није жалио утрошеаа финансијска средства за ове сврхе. Навешћемо следеће семинаре на ко јима су учествовали наставниЦи нашег Центра. I политички селшнар — Беотрад 22, 23 и 24. јануара са следећим те.мама: — Актуслни политички тренутак и акције Савеза комуннста Србије. — Соиијалмстички самоупра вјги преображај васпитања и образовања — Марксизам у процесу наставе вастпаЈва м образовања. — Друштвено-еконо.мске основе средЈБорочног развоја. — Идејно-политичке основе органнзоваља н остварнваља концетшје опиггенародне. одбраде и друштвене самозаштн те. Међународна кретања и активност несврстаних и Југосла вије. — Разговор учесника семина ра са републлчким секрета^ом за образовање, науку и физичку културу, члановнма Извршног комитета Председништва ЦК СК Србије и осталим руководиоцима. Од наших ралшгка овом сеМЈшарм cv прпсуствовали: Л>убпнко Петровић и Зоран Таснћ. П Семннар за лиректоре, по 'чоћникс директора, шиолске педагоге, просветне савепшке м пастзвиике осповних школа 26. и 27. јапуара. Селшнару су прпсуствовали: Владета Жнва* fiODiih, мгректор и Чеда Борbccnh шеф метзлског одсека. Ш Савремена аудношпуе^ чз технологија васпнтнообразовног рада Beorpxi (уз лемом« crpamijv решенлј 26. и 27. јануара. Од настааннка прнсу* на Вера Бранковнћ. Друти наставник физике, Љубиша Јо вановић, присуствовао је семинару за «асгавнике физикс v Kparyjesuv 5. фебруара, IV Новија AocTiinwha историографијс v НОР-у V Револу цији народа и народпости СФРЈ. сечннар за наставннке историје олржан је 27. и 28. ја нуара v Београду у органпза цији Дтупатва нсторичара Србије. CewwHapv је прнсуство вао Драгимр Матић. V Семинар за наставнике српскохрвалског јсзпка н књижевности, 29. 30. 31 јануара у Београду који је оргамизовало Друппво за српскохравтски је зик и књижевност. Те.ме: Обрада романа, Лирске песме, Присгуп д-рамском делу, Реформа усмереног обра зовања (Влада Стевановнћ). Л,искгсије су биле живе и кре ативне тако да ће допрЈГнети бол>ем сагледавању ггробчематике. Радној групц која ради на израдп новог наставног п\а на и програма на чијем че\\» се налази гтоф. филозофскот факултета, Слободан Марко* вић. Присуствовале селтнару: Ол га Вујичпћ и Банаиа Бокић. VI Регтублнчки се.минар за наставнике и професоре математике, учите\>е н наставнике разредне наставе. Одржан, у Београду 29. и 30 јануара, присуствовала Мирја на Јовановпћ. VH Селпгнар за наставнике биологије ооновннх и средњих школа, од 28. до 31. јануара V Београду, присуствовао Иван Видановић. Сви учссншт ових семЈгнара, раднини нашег Центра, су нстакли да су предаван>а на семинарима биЛа извнредна и Аа ће и.м знање које су стекли добро доћи v даљем раду. Све у свему, ^ествовање на овим семинарима било је врло корисно, а школа ће и убудуће наставити са таквом праксом. Драголтр Матић професор историје РАСТАНАК Престаје једна љубал млада, престаје да цвета и полако, мр^ ирестаје сла срећа, сва padoct и никада неће бити као пре. Нећемо на растанку сузе, растанимо се немо, хајдемо на раскршће пуеева паших и покушајмо да заборавимо лик. Јасмина Реишћ 1/9 КВ Тскстилка шк. ^зерификација Центра за образовам кадрова Укупан број ђака у овој школској години (1975/76) у Центру је: — КВ ралника разшгх струка и занимања 758 — Хемијских техничара 210 Укупно: 968 Број ученнжа К.В радника по струкама: — КВ текстилне струке 335 — КВ металске струке 196 — КВ стакларске струке 88 — КВ струке енергетичара 74 — КВ струке произвођача це.мента 22 — КР електро струкс 29 — КВ струке услужне делагносп! 14 Укупно: 968 V ггрвн разред v ово) шко\* ској години извршсн је упис, по струкама, следећег броја учсннка: — КВ радника свих струка у 11 оделсња 323 — Хс.мијских тех.чичара у 2 оделсња 59 Укупно: 382 Упис ученика у овој школслој години (1975/76) извршен :е на основу пријема свнх учеиика који су конкурисали v ^уну или септембру 1975. године. Неуписаннх ученика прак гично није ни бњ\о. Уписо.м 13 оделења првих разреда саннрани су проблеми родител>а, и ако Центар практично не испуњава услове за упис оволиког броја нових у ченика. У односу на прошлу школску голину гписано је у прве разреде четири оде.^ења више. Социјална струхтура ученика утгисашгх v прве разреде v 1975/76. школској години је: — Деце радника и земљорадниха 318 — Децс службеника 16 — Деце родител>а слободних ттрофесија 21 — Деце родитеља осталих професија 27 Укупно: 382 Структура уписаних ученика у прве разреде no месту сгановања родитеља је: — Параћин 172 — Села опиггине Параћин 170 Укупно општина Парапин 342 — Са подручја региона и других опипина 40 Укупно: 382 Социјална структура свих ученика у Центру је: Детаљ нз школске лабораторијв — Деца фабричких радника 631 — Деца земљорадника 207 — Деца сл\1жбеннка 40 — Деца родитеља слобод.чих професија 2? — Деца родитеља остаai.dc професија 60 Укупно: 968 Структура no Mecrv становања родитеља: — Параћин 371 — Села општине Параћии 479 Укупно опигтииа Параћин 850 — Са подручја региона и других општина 118 Укупно: 968 Највећи број ученика у Центру јесу леиа фабричкнх радника п земллрадника (841) a највећи број ученнка је са подручја наше Општине (850). Према горњим поданима, по својој структури и програма, сонијалној структурп ученнка и месту становања и запослености родитеља, Ценгар , Иво Лола Рибар" је у правом слшслу речи школа наше среднне, са приближЈНо истим бројем радничке и земл>орад|1ичке деце, која се све више орпјентишу на школовање за радннчко занимање. Упнсом 13 оделења v прве разреде, Центар је своје услове за рад који су и пре тога били лоши, још В1пне погоршао. Међутим, овај упис ie морао да се изврши на велики гтритисак родител>а. који cv гражши решење за своју Aeuv после завршене основне школе. За извођење наставе Центар и.ма свој стално запослени наставни кадар, следеће квадификационе структтре: I. Са високом сгручном спремо.м 35 радника: — Дипломирацих инжење^ ра технологијс 6 — Дипломираних машинсктос инжењера 2 — Дипломираних текстилних инжењара 1 — .Дипломираних економиста 1 — Професора српско хрватског језика 6 — Професора руског језика 2 — Ирофесора немачког језика 1 — Ирофесора историје 2 — Професора математике 3 — Професора физике 1 — Професора хемије 3 — Професора биологије 1 — Професора еконо.мске географије 1 — Професора физичког вастпггања 3 — Профссора оргапизацкје рада — Профссора ликовне у. .метности 2. Са вишом стручном споемо.м 14 радннка: — Инжењер машинске струке । — Инжењезр тексгилне струке 4 — Наставнизс физике 2 — Наставник хемије 2 — Наставник математике ј — Наставник одбране и заштите » 2 — ВКВ наставника практичне обуке метал. струке 2 3. Са средњом стручном спремо.м 3 раднпка: — Хе.мијскл техничарн, сарадници у настави 3 4. Ван наставе Центар има 15 стално запослених радника од чега: — Са вншо.м сдремом 2 — Са средњом спремом 4 — ВКВ радника 2 — Са основном школском спремом 7 Директор. Владета Живановнћ УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР КАРАТЕ: ПРМНКА ЗА ПОБЕДУ После краће зимске паузе почео је наставак повенства П лиге Западне Србије у каратеу. 1акмнчење каратисга ће се здржатм v садн биоскопа. у 11 часова 20. 2. 1976. године. Ову свечаност ће vseAH4arH и доктор Нлнја Јорга, чаш најбол>и мајстор овог спорта. Он је носилац црног прјаса четвр ги дан. Овој спортској приредби ће присуствовати и Сло бодан ВучтшиЋ носилац црног појаса лругог дана. У сх^боту 21. 2. 1976. 'године др Или1а Јор га ће у сали .,Парп1зана“ одржати се.мпнар, а уједно и полаraite за ггојасаве. Другог дана 22. 2. 1976. године у сали биоскопа олржаће се такмичем»е П Aitne, где ће учествовати најбоље екгпте Западпе Србнје. За екипу ..Партизана" из Светоза рова бориће се и СлавољубНм колић ученик нашег Цснтра. Он је свој огроман таленат ло казивао на претхолним так_мичењима, шта више на послед1вем ie н побелпо. Због свсга овога од њега се и овог пута много очекује и нма највчтие шансн да тријумфује. Овај спортскц догађај треба увеличатн и присуством већег 6do ја глела.\аца. Јер, ово ie ieлтшствена прилпка да видјгмо испшске Maicrope ове вештине. Али. не са.мо н>нх већ и оне који долазе. Слађана Радовановиђ lb КВ текстилна МУЖА Ј[ МОЈА ЉУМВ Већ сс и последљи пла.мсн yiaoiio на ла\еко.м хиризонту. Однекул из даљпне ло мене доииру звуии Пробијају се кроз cec/Kv фебруарску noli. Завлаче се у лушу, у срж н пуном сиагом загосполаре ueлим моји.м бићс.м. И.ма лм нечег лепшег од нежних тонова флауте н виолине? Дпеотно полрхтавају тонови, а у н>их cv слигене искре најдубл>их људскпх осећања поме шаии.х са шумом зетра. Музика! To је феномен ко ји оп.\емен>ује човека. живот чини лепшп.м. ведријкм узди« же и, јача. Музика ie као мило вање' зетра, као жубор потока, цвркут ппша, музика је.из раз човекове душе. Она нам је блиска понекад недокучива и у исто време далека. Некада је гиха, нежна па опија, умирује, некада јака силовкта. и спреч на да нас надахне снагом за велике полвнге. Музика је део нас, део мене. Уз нас ie v часовпма бола, уз нас је у часовима умора и безнаБа у нама је кал нас надахњује снагом за oopov за срећпо сутра. за далл ток ре ке живота. Без муз:оке живот би бпо опро.машан. He могу да замислим жнвот без музке. Она је у мени у простој, али дивној песми славуја. у фру ли чобана на ливалп. v полетно.м. стваралачко.м напору гра дитеља — омладинаиа. Уз музику се граве њишу. уз .музиkv се crnj.pajv ле.да прегалапа, уз музику сеземлл препорађа. Ја BO.vrxi музику. Уз њу ми се чи.чи да у иелом свету влала срећа, ока мн помаже да забо равим на гладне игто лкче на костгрс v Бијафри. на немире V Анголи на потресе у Гватемали. И с&лд, док посматрал! како у.мире дан. a paba се нов, чи ни ми се да сам срећна. Можда ie тај осећај лажан. Та чузика на .месечини као да дсноси мој дух у свет живггх тонова. Тело је ту, а лух Л’.та, лебдЈ| пзмеђу сна и јаве. Зато ie ја волим дубоко и сиано. Добрила Милетић II« Ж£/Б/1 Мирис хлеба у недозрелом житу слугим и мирис јутра у пољима. Гола младост траве бди над откосом иада auiom stope сунца гасн росу. Први дан јула у нади сазревам у necsm косача, док ветар бекрцја јури пољима. Нек немир скине ryiy са лииа девојке, носача воде и нек прхну крила грлице још , једном кроз моје зене да их оплоде» Миљана Јокспмовнћ уч. 1^9 КВ Текстилне шк.
БРОЈ ЈЗ 14 ДАНА СТРАНА 9 YCKOPO СЕКЦНЈА ЗА ДРУШТВЕНУ АКТНВНОСТ ЖЕНА Партијска организаци |а СК и Синликат подржали су иницнјативу же на које раде v Цемеитари да осиују Секцију за друштвску актнвност же на v ..Новом Поповцу". Инипијативни одбор, на челу са другаринхма, Бранком Бранковићсм, Ружниом Јаљевпћ п Марнр.м Митровић, већ је обавио неке припреме на том путу. Прсма оиени Подитичког актнва. join V фебруару олржаће се оснивачка скупштина Се кције за друштвену активност жена. Став је та кође да се полржп поме н\та актнвност запослених жена у Фабриин и да им се помогне у буду ће.м раду. ИДУНЕГ МЕСЕЦА ИЗБОРИ ОРГАНД САМОУПРАВЉАЊА На задљем сасганку Политичког актива. дамеђу осталог, 6jlvo је речи о гтредстојећем избору делегата и делегација фабричких органа самоуправл>ан»а. Према овим информапијама, сви су изгледи ла he се ]’опј v току месеца расписа ти избори за кове органе сз моуправљања којп би се обав лл-\и срелином марта. Ако остане како ie речено, а ситурно нема разлога да се меља, крајем нарелног месепа. после констптуисања. тгмаећмо нове органе самоуттрављања. ПОЛИТИЧКИ АКТИВ О ПОГОНУ п ПОДРЖАН ЕЛАБОРАТ 0 БУДУЋНОСТИ ПОГОНА II Чшгови Политичког актива, ггрошлог четвртка, прихватлдн су анализу стања у Погону П. Инмцијатива за целовзсто сагледавање старе Цеолентаре или Погона П, како је уобичајено. покренута је пре две го дине. Елабориг који је још та да урађен, и који је прихваћен од органа самоуправл>ања, предвмђено је више проме на и нека нова ретења у овом Погону. Осим ротационнх пећи које су осгале да пеку кли Иикер, искључеиа су постројеи>а за оировину а млинови цемента почели су да производе филер. После ових промена у □аду постројења, један број радника премештен је у Погон I. Рачунице које су тала ,\.ате, говориле су о рснтабилнос ти’ овог Погона убудуће. ШИРД И ДОСЛЕДНИЈА АКТИВНОСТ ОРГАНИЗАЦИЈА СК И КОШИСТА Секрстаријат фабрнчке Оргапизације СК у проширеном caciaby, размазрао је скоро Акцпонм програм фаб бричке Конференције СК у светлу најновијих збивања у земл>и, а нарочито у вези змачаја и одјека Интервијуа друга Тита загребачком лнсту „Вјесник". Иако је Лкциоии програ.м фабричке Организације СК усвојен на пзборима средино.м дсце.мбра 1975. године, Секрсгаријат јс ззузео став о потреби освежеља програма партнјскс активности у наредпом псриоду. Чланови СскретариЈата су мшил>ења ла сс највсћа паи:л.а обрати на дслове Иитервијуа који OAiOBapajv стварности у наше.м колективу. На састанку овог тела прсдложеиа је радна група која he урадити онај посао до краја фебруара. Највероватнијс да he и основне организације СК допуиитн своје прогргше активности за наредни период. Р. М ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XIV БРОЈ 152 ВЕЛИКИ РАДНИ УСПЕХ НАД НОВИМ ПОСТРОЈЕЊИМА Ремонт заввшен. знатно, да рока Све је добро кад се добро сврши, каже позната изрека. Али је, такође, добро п када добро крсне посао. као што је peintMo ре.монт највећих постројења у Фабрици. Оваква једна, помало, на бр зину изречена констатација о ремонту v ствари саовим орда жава .мишљење л>уди са којима смо разговаради b овом подухвату. Сви су они од рела истицалл добре и сммшљене прппреме прс почетка и добро обезбеђење резервммх делова за разшку од ранијих годнна. — Највећа сип-рност да ће се успети јесу л»уди који раде овде, каже инжењер Радивојс Аћимовнћ, директор ООУР Ш. Сви су се изванредно .заложиди. и то не само радкипи Про тгзволнчгх услута него и грађевинтп! и руковаопи постројетва чз ГТронзводње пемента, a то бих рекао и за службт набавке. Линнја број 3, као пгто је познато. пемочтована је и то веома добро и поред бројних тешкћа од коргс су снег и хладноћа на првом месту. Обшши I! квалитетни радовн на новој пећн Од усвајања елабората пре две године, стари погон је кренуо управо онако како се пре двиђало, а пре свега у освајању производЈве фнлера. Међу гим, у оквиру овако великих гтромена, није се све остварило попламу. Остале су тешкоће. које се и сада понављају, пре свега, у довожењу смрови не из Погона I и кречњака, у одржавању nocrpojeiba, преоријентацији на земнм гас и још неки. Члановм По.итгчког актиБа указали су на потребу бржег решавања ових гпггам>а пре априла месеца када треба да noone производња филера по пла ну за ову годину. Р. Милосавл>ев51И Сви оу такође истакли броЈна побољшања и трајна реше1ва која су извршенз упоредо са ремонтовањам постројења. Тако су на пример уграђена ја ча и сигурЈГија пераја v млину оировЈПне а код вонтилато ра за ваздушни трамспорт убачен је још један лежај. Посебно је кнтерссантно код овога лругог посла што је идеј но решење за постол»е дао наш радник Милутин Цветковић, бравар. Прихватни бункер код или на ои.ровина обложен је уну* тар лнмом који ће с.мањити лепл>еи»е и задржавање сировииа — материја.\а. — За нске ралове који су спепифнчни, аЈнтажовани cv стручњапи са стране, каже инжењер Аћпмовнћ. Радниши предузећа „Буро Баковић" радили су на редуктору погонскот двла пећи а из панчевачке Азотаре на д!гна1мтгчном ба ланснрању радних кола вентнлатопа код хла'н»а.ка н с\пчно. Из тгоедгзећа .Давид Пајић" pave на осттособљаваљу лнфтова v допол-торњу и у пакерају. V разговору се та^оће чуло о доброј сара\н»и и контакту 5>уди мз обе остговне органнзаiniie улруженог ра\а, Проиаводч»е пемеита и Пронзволних vcAyra. Само стрл^чне екмпе САВРЕМЕНИЈЕ ОПРЕМАЊЕ АМБУЛАНТЕ СЛУШАЛИЦА ИМЈЕ СВЕМОГУЋА! Много шта смо изменили v фабрици за последњих десегак годнпа. У нечему се истина бар покушало, такорећи кренуло с „мртве тачке”. Талас бол»мх решеЈва, међутим, на неки начин заобилазио је нашу фабричку а.мбуланту. Доктор Радпвоје Томашевпћ већ неколико годипа је лекар у Цементари. Л>уди га знају a и он познаје и, колпко може прати здравље сваког радннка и пензионера. Недавно се вратно са спецмјализације медицпне рада па је разумл»нво што се очекује још стручнији прнлаз здрављу ралног човека. Разговор са Др Томашевнћем, пре некн лап, помало је изневерио нека моја очекиван>а о амбулаити. Истина, ово- .ме морам додати и моје иепо зиаван»е ове посие специфичнс службе. — Наша амбуланта опремље на је сасви.м скромно, тврди доктор Томашеонћ. Још увек је сушалнца једпни инструмент, алп она НмЈс спсмогућа, —хније онај чаробни ш>ад! обе 00VP, рецимо, имају два пута на дан састанке и то у 8 и 13 часова на који.ма се договара, усаглашава и предлаже. Карактерисппка ремомта који је у tokv јесте гвођење стимулације за све л>уде који директно учествују у прослоОд 9. фебруарз почео је ремонт једног дела пакераЈа, са пак-.машнном и једнм.4 механичкнм от прашивачем. Од 16. о>вог месепа почеће ремонт на млину це.мента број 1. а ол 28. фебргара на целој линији број 1 старих nocipoјеља. внма. Резлглтати тога, ако бч их потражилм, су tv: линиЈа број 3 завршена Је 5 дана пре оока. Па ипак, мнопт са к<> јима се разговарало испт \а ово схватајт као почетак јеп све ово треба и дал>е догради th и усаврппгп!. Утисак којн се спгче о овом ВСЛНКОМ И ПДГОВПОНОХ1 TTOCAV — ремонту је лобар, чак далеко повол.тгмјн. према оцсмм познаваоца, о\ оштх који cv обављени рантпе. Р. Мплосавл»евић Једна савременија опрема била би двојако корисна. Пре свега, брже и снгурнмје би се долазило до здравственог^ стања пацијента, а затим избегла би се садашња малтретирања и шетње болеснмх од аналнзе крви, рецњмо, па до ЕКГ прегледа и слично. — Сигуран сам, каже доктор Раднвоје Томашевмћ, улагања од десетак старих милиона исплатила би се за нешто више од годнну дана. Уз такву рачунииу, кад се сваки дати динар на некн начнн бпзо враћа, не би требало да twa места двоу.мљењу. Из разговора се такође чуло шта he се као неопходно купитн за onpe.uaibe амбуланте у фабричком кругу. Како је речено, то су: електрокарлиограф, спиропраф, аудиометар, осцилограф и друго. Не.ма сумње да ће овај ггрогра.м модерни Јованл амбуланге помоћи и Медицински цемтар Параћин. Р. М. ПОВОДОМ ЧЛАНКА V НАШЕМ ЛИСТУ „Допринео великој уштеди“ Y дисту „Нови Поповац" број 150 који је објављен у „14 дана" 20. I. 1976. године, објавл>еи је чланак са наднасло вом и насловом: „Лнкови наших радника", „Допринео велнкој уштедм". Како овај напис није објавио и друге примере вредне паж н»и на исту те.му. то Вас молим да ојбавите и овај податак. Кра јем 1973. године, покренута је иницијатива од стране Самоуправне ралничке контроле да се сагледају најбнтнији еле* менти у трошковима пословања радне организације „Нови Поповац", међу који.ма бит* но место v укупннм трошковима заузима електрнчна енергјна а посебно у потрошњи и грошкови на име .зршног опгерећења" електрнчне енергије. Тако се почело и кренуло на саглелавању одређених подагака из ове материје. Но, нажалост, одмах у старту конс* ) атоване су и неке тешкоће, иа ттравом и упоредном са- (ледавању података и то у ирвом реду уговорених обаве «а, о начину испоруке елекзричне енергије и њеног плаНања. Упоређени подаци из \говорених обавеза за 1972. голину и исплаћене обавезе у 1973. голнни дали су повод за \етал>нија сагледавања, док у tOBopa за 1974. годнну још Huie било. Из претхолна лва угоиора назрете су неке могућноin у правцу јефгпнијег плаћања електричне енергије. Самоуправна радничка контрола, тада а и данас недовол>- но стручиа а и без неке посебне стручне службе, нпје могла да изведе и прикаже право стање у вези с трошковима на потрошњн електричне езнергије, па се обратила за такну стручну помоН дирскгно другу електроинжењеру Вели* миру Радосавл>евићу, који се всома љубазно одазвао, под условом да Самоуправна радничка контрола каже шга и које полатке хоће н да му својом интервенцнјом СРК обезбели време преко олговорног руководиона у ралној организацији, што је СРК и учинила. Пред инжењеро.м Ралосавл>е* вићем постављена су јасна питања, задаци и врсме. Према тадашњим подаиима, у 1973. години на имс елекгричне енсргије плаћено је 1.407331.500 старих динара, a Одговор Редакцнје Напмс Миловна Малемовића, председнмка Одбора СРК, не мења суштину о чланку „Аопрмнео велмкоЈ уштсдп” у коме је писано о инжењеру Велилшру Радосавл>еви1п' који је радцо на нзналажењу ЈефтшшЈег начнна плаћања струје у Фабрнцп. Налротив, друг Милован Малсповић износи нове поједнности н чињенице које су изгледа предходпле и ииицпрале рад пнжењера Радосављевића. Аутор чланка „Допрннео је велмкој уштеди", Р. Милосављевић, ниЈе имао те податке нити |е знао о иннцијативи Одбора СРК за уштеду струје, па се због тога, односно због непотпуног информпсања пзвиљава читаоцима. Чланак Милована Маленовпћа допрмнео Је свакако у раз Јашњењу о настојањмма за уштеду код плаћања сгрује. БОЛОВАЊА ДО 30 ДАНА V 1974. И 1975. ЧЕТИРИ ПУТА ВИШЕ БОЛЕСНИХ Hinirra код нас није то.мгко иапредовало за заддве две годи не као што су реци.мо болова ња. И, не само ла су „напредо оала", него су дуплирана пре ма статистици Општинског већа, и разговортма са члапом овог Већа. Александром Кен*ало<.м. У претпрошлој. 1974. годмнз!, v Цементарц је боловало до 30 дапа 1335 радника а прошле године 2345 радника. Број дана на име овог боловаЈва је „порастао'* зпатно внше иего дупло; кон<крет1Ш1Је речено, чак је окоро четнри пута већн само за годнму: 8778 дана у претпрошлој према 32.360 дана’ v прошлој години. Повећатве болесничких дана ушцало је на плаћање које од тога на име вршног оптерећења преко 830 милиона ста* рих. Упоредни подаци из уго* ворених обавеза могли су у 1973. години бити мањи за 92 милиона старих само на и.ме избора тарпфе плаћања, док на вршно.м оптерећењу уз бол>у организацију, пажњу н понашање могли су трошкови бити мањи за око 300 милиона старих. Са овако обрађени.м подацн* ма, Самоуправна радничка кон грола полнела је свој пзвештај Радничкој скупштмни радне органнзацнје којн је разматран на седници од 27. фебруара 1974. године. На истој седници. изверггај Самоуправне ра\ннчке контроле и стручна објашњења Инж. Радосавл>евића исмејавани су и поцењивани од некнх стручњака речима: „Струја није телефоннја и телефонска жицам. Но, п поред тога, Ра \нмчка скупштина усвојнла је тала полнети извештај н предложсне мере на основу којпх је генерални дкректор решељем фор.мнрао стручну комисију да по преллозпма Самоуправне ралничке контроле и одлуин Ралничке скупштине одмах изучи начмн плаћања н уговором регулише као н израде те.хничка уттутства за руковање и начино.м пуштања појединих постројсња у рад с ипљем на смањењу износа „вршпог оптерећења'* а сампм тпм и укупног плаћаља. На овако решем>е наилазпло се на отпор, но накнадном интервенипјо« преко генералног дпрсктора ипак на крају је прпхваћен предлог и решење у избору начина плаћања елскгричне енергије за 1975. годнну који.ч је и објав.чено у претпоследн»ем броју лнста „Нови Поп<г вац”. Остварена унпела преко 350 милиона старих дппара, пзнос који зacлyжvie пажњу, а који је могао бити и већн да су се у пракси при.мениле остале мере из оллуке Ралннчке скупштнне и искл>\чпли неки потрошачи електричне енергије прикључеии ма трафо станицу у Погону П. Ето, тако је кроз зајелнички рад израстао лнк нашег радника Инж. Велммира Радосављевиђа. Самоуправну радничку контролу ипак радује што најзад, после дужег времена и настојања, резултатн нпсу изостали и нзлазе на дело. Милован Маленокић, председник СРК даје радна органпзацпЈа: 626.208,00 динара у 1974. годипн и 1 247.376,05 динара у 1975. годинм. Слична је смтуацпја и у Стаклари где су плаћања за боловања ове врае гакоће већа. од 470.560,25 лпнара чак па 1.548.642,12 дппара. Једино су штофарцн овде ммали успех, од 2.648.273,16 линара v прст прошлој голини на 1.518.642.12 \iwiapa у прошлој гомшн. Ово је дакле део нашег жи вота у Цемептарп v комс смо вео.ма лепо напредовали. И.ма лн лека и за оволпка боловап>а, mrraihe је на коме греба да се нађе одговорп!? Р. MjuocaB.b^Buh
СТРАНЛ 10 14 ААНА број s: ПО СНЕГУ И НЕВРЕМЕНУ АКТУЕЛНО min iimi,9 u тмнопими Поповац јс мало мссто али са мноштвом камиона п цнстерни. Нассље сигурно нема толико улица и простора коуико овпх грлоснја на точкови ма. Добро је свакако за жпте* ■ое Поповца што су сви испрсд Фабрнке, а.\и су и ту ведика неизвесност и опасност за оие којн пролазс поред Цеме* нтаре, чак и за пешаке. Са.мо ивузетпа опрезност и у.мешност помажу нм да прођу шуму возила, нарочито у ово време кад се .мање зпају ћуди путева и концентрација возача. На-мера прнче није да гово рк о нерешсно.м парклрању већ о зозачЈЕма и возили.ма чи јн је живот везан за поповач« ки цемент. Како они обављају тај посао у време када мноп\ нерадо крећу на пут? Друпш речима, како путује и како стиже до потрошача производ колекшва „Новог Поповца"? — Наша Фабрика има сило се за евентуално лагеровање цемеита у изузетшсм прпликама, кажг у оделењу продаје, МилиЈа ПетровиН и Снншпа Борђевић. Ипак га отпре.мамо, можда због праксе што га никад нисмо лагеровали, чак ни згаги. а и због купаиа који воле да га имају при ргци јер услови за гралњу могу такоре ћи сутра да буду поволчш. Јануарски план продаје маљи је јер је н пропзводгва маr-sa због ремоггта. Ипак је отпремљено преко 30 хиљада тока APV'MCighm возтшсма а оста ло железнашом. Y петак, 12 фебруара када сам разговарао са неким возачима било је заиста хладмо а кошава je нооила снег. Toмнслав Вуковск!! и Јован Пла цппгговиП, возачи су „Вел.мортранса". Камкон mi је натова pen a no налогу трсба да возе за Лссковац. — Бнће најгорс на „Мечки“ код Ражња. вајкају се ови во зачм, Довол>но је да неко ула ганн на завејаном путу илп да стане па с.мо и мн готови. A кад једном станемо, нарочито узбрдо. треба булдожер да нас покрене. Вруће гуме отопе сиег а затим мраз стегне... Пре неки дан возилн смо та село Здравиње испод Јастрепца. Изгубили смо два дана са том туром нако то није далеко. Цсмент не иде caaio у већа места, него и v села, а замислзгге K31KO је сада у плаилн ском селу— ричан кад говори о обавезама свцјпх возача. — Ми смо овде да возпма куд на.м се каже, прпча Владо, Свака наша тура мора ла стигнс купцу, чак н да се поло.ме кола на путу. лије зној иако је хладно a q> це удара... Шсст лаЈга на точковигла. мој друже, заиста је тешко и нацорно. каже о-вај Крал>евчаннн. Y колима сн кад возиш, — V јануару смо превезли преко 7 хпл>ада тона а само у кпма понекад и једеш, а ту и спаваш. Кад се вратиш умоpan са пута, притсраш камион у шанаи испред Фабрике и Ле гнеш. Лети којекако. а сада? Ето, такав је наш посао! Такав је ваш посао, друго SR» а такав је и пут нашсг це .мента до потрошача, Прича коју смо чу<ш од вас, управо је прича о цементу кад изађе прекг) фабричке капије у о®ак BUM ЗИМСКИМ ДД!1И.Ма. Његов пут није лак, ни једноставан. Р. Ммлосављевић ИЗ ДРУГИХ ЦЕМЕНТАРА Пробнз пранзводња Влада Јаблановнћ јс одгово ран човек за рад крз л>евачких возн.и у Поповцу Он је катего око 1300 тона у места до којих се и лети тешко долази, као што су Пријепоље, Нова Варош, Ba-veeo, чак и Тара на којој се прави хотел. — Тежак јс наш жпвот на точковима и горак хлеб кога зарађујемо, каже Милоје Лазпћ. возач АТП Крал>сзо. Ле тн је мало другачије а зилш кад ie oner и неврсме, као што је сада, сваки каш полазак на nvr. пут је у неизвесност. Већ после прве хрнвпне, то више нпо/ one познате ста зе којима сам тодмко пролазио. Смењује се омег, поледица, сметови а волан понекад откаже, као да га нема... Пресече те преко стомака, об у Косјернћу КОСЈЕРИН Фабрика цемента у Косјерићу. Један ОА всома значајних индустријV3 JABHY ДИСКУСИЈУ За лепшу животну средину склх објеката v СР Сропји, пу штена је у пробну производн>у, односно покренуге су и ротаиионе пећи за клинкер. Ускоро ће почега млевоње клинкера, па ће се тако прве ко.дичпне овог траженог грађевинског материјала коначно појавити на тржншту. Це.м.ентара v Косјерићу производиће v првој фази 550 хи- .vaaa тона цемснта годишње. Ово је најсавре.менији објекат са поптуном аутоматизацијом који у технолошком процесу користн електронпку. Фабриха залошл>ава око 400 радника, ол чега је само јсдна половина везана за непосредну производњу. УСНОРО ИЗБОРИ нових ОРГАНА САМОУПРАВЉАЊА РалЈП! л>уди Фабрпке цемен* ти уттути Извршном одбору на ~ разматратве. Извршни одбор материјал ynyhyje на Радничку скупштину ради угврђива* га „Нови Поповац" у Поповцу ових лана врше обилне гтри« преме за спровођење избора у органпма самоуправл>а№а, ко* in ће се ускоро олржати. При лика јс ла се још 1елном докажс.мо на ово.м залатку, како саставвом делу јачања самоуправљаља у радној оргапизанији, а самим тим и самоуппавнс праксе у целини. Није реч само о техничким ггрипремама всћ о суштинским, обухватајући саглелавање пређеног пута. односно саглелавањс развоја самогправности код нас као неодвојиве функ« ције привређнвања, ствараљу дохотка и утнцају на љегову расподелу. Ако бисмо хтели да остваримо одрсђени увид, најбол>е ћемо то учннити ако мало погледамо на број и садржај донетих одлука током предходног мандата наигих самоуправних органа. Уосталом. то смо увек и чинили пред изборе нових органа. Но, пре тога, да се заинтересујемо како ћемо и које органе овог пута бирати. Ситурно је да ће то бити: — Избор лелегата у ке савете ООУР-а, — Избор делегата у <у скугшЈГину радне Радничорганишш<је (или у Раднички савет радне организације, односно како то нови самоуправни споразум о удруживању буде одредио), — Избор дедегата v Одбор самоуправне радничке контроАе, — Ново конститупсан>е зборова раднпх л»уди 00YP, односно избор новог прслседника и његовог заменнка. Обзиром на органнзаштоне и статусне промене наших основних организација удрухссног рада, у овом тренутку 'не би смо могли рсћн тачап датум избора, јер ће по свој прилици зборовн paAHtLx л»уди ООУР донети одлуку о расппсивању избора, а за делегате Ралничке скутшггине изборе ће распнсати Ралшгчка скушптина пошто оконча посао конституисања нових OOYP a. Актнвности органа управл>ан»а не жели.мо представити само кроз број одржаних ссдница н број донетих од.\ука, већ и кроз примену поступака решавања који је дефинисан наши.м самоуправним актима. На и.ме, погрешно је ако актив* н>а коначног предлога у скла* ду са Самоуправни.м споразу. мом о зајслиичком уређивању мсђусобних одиоса радника у удруженом раду. Овакав предлог раднпчки савети OOYPa no. тврђују и упућују на зборове радних л>уди на коначно одлучивањс. Затим, Радничка скупштина проглашава одлуке зборова а уколико су одлуке зборова различитс, одрсђује усаглашавање. Као што видимо. одлука збора ралних л>уди је коначна, чиме се непосредно самоуправл»аље у потпуности остварује, Бројне су одлуке које су на описани начин донсте, а број не су и оне одлуке које су до* нете нспосредно од стране Ра^ дпичке скутшггине и радничких савета OOYP, све у складу са »ормативним актима, усвоје* них од стране зборова радних л>уди. Овом придиком вредно Је напоменути и чињеиину да јв овакав пут одлучиварБа била навика за наше радне луде, па стога није ни чудно тто смо у протеклом периоду нспољили мало и нејасноће код оваквог начина одлучиванл. He с.ме.мо запоставкти присус* тво старог схватања у односу на компетенције одлучпваља од стране Радничке скунштипв и радничких савета ООУР-а у односу на ко.мпетенције оддучивања зборова радних азУАИ ООУРа. Натше, од стране извесног броја л>уди још увек на рад зборова се гледа на стари начин. Због тога се пр& суство збора од пеких сма« трају необавезним, па нам се дешава да се одлуке доносе са малим бројем л>ули из OOYPa. Међутим, такав став је неодржив и уз помоћ друштвено-политнчких органмзаност и делатност органа саиија, наламо се, да ће се он као такав убудуће измешгги. што је и неопходно. Насупрот предњој консгатацији, присуство делегата на седницама органа самоупраБ' л>ања је на висини. сем у чзу* зетним случајевима. И што је најважније, њихово понаша ње приликом одлучивања v складу ie са самоуправним актима OOVP-а и ралне органнзације у че.му приметан удео имају и стручне службе које материјал за седнице и обра Одагжа о чпстоћи. обЈалљенж у ..Огпптиисхом с.\уж бевсе.' гласнпку". бр. 26/72 н Одлук* о заштмтн хохгунжл- <их објската, обдвљсна у „Општписком службеком гласчиху", бр. ПП2, хао поссбкп актк, б|£ли су у иного еу формуллслнн тако да су врло брзо постали само себ₽ тротЈИ^ечни. Нахмс, ннсмо далеко од опште кокстзтацкје да нам чистоћа л олржаоање комуналиих објекага нису на 8НСЈ1НП, да цам комуналнз хигијена уместо раста сохазује сталаи пад и ту тендснцију жсли да задржи р чоред огро.мних удагаља у овом правцу. Скоро да немз ч1ссла у нашој Опипшш у коме иијс увелен са.модопрн -;ос радп решаоапа нагомнлашос комуналннх проблема, иан су такзе штцмјативе врло прпсутне. а да не гоео риаго о грзду, где се последљкл година поссбно мкого улаже у изградау објеката комуналног стандарда (улим, водовод, каналпзације, електркха — npotunpeibe мрев др.) н, нормално је да тако шпекзивна шградш коои у ссби и одрећеие противурсчностп, којс су се. у првом реду, ислол>иле код норматианих аката који регуАишу ову обласг. Постојеће Оллуко гшсу још код доно 'Лвла одржавале сое потрсбе којс треба угралкп« у вове услове који се јав.мју кзо резултат овс појачане актив. чости па уређсњу иашпх насслл, а посебно града. <рак- "ор — човск прн томе мора ituani кл»уч1гу улогу: морамо да призна.ио да му ппсмо увск билн слрсмни да се ук.\о свшо у иово из одговарајући начин п то је резултпрало да смо брзо уииипдоалн тешком муко.м сагрдђено. To ср liopiuj да уреде рсгулатори iiauiia оошшши, кадз су v пнтаљу општп зајсдничкл питерссн, нлл то су гребале да уреде напред помекуте Оллухе, Морамо да констатујемо да су one у мкопш пнтаљпма би\е ман»- хдве илп бар, толерантне: прс саега трсба истаћи да су саикције за непоштоваж нских наредаба обсју оокх Од Ауха биле ашболмчнс да није ииало смислз ни примежчвагп нх. Оалашће)ва коктроле примене одредаба овш 'њдукл ПКОђе ипјс било рсшеио на потребзн вачкн п то je чссто доводило ао бсс*1нсла: ако се Аиспозитиција про- <шше, а иије дата могућност да се у драсткчшш случајквкма обезбсдп imho принулно извртење, онда таквз нера ннјс никаква иера, Уостжаом, can смо сведош п> глед* naiuirx нпсел>о, града посебпо. то је пужно да се 1едн1гм погпуилјни актом, »nije спрооођенл иора бнтв обезбећспо, регулпшв орджаазнл чпстоће н аашпгга хо- . чуналтсс објеклта у nnuioj Опиггкнп, а граду у догледчо врсе.ч осмг^а депшп нзглед. Нацртом none ОдАухе, у првом реду. деталлптЈе се мгулишу мкога пмтаид пз обласп! одржздаљз чпстоће' почео од дсфтшсаЈМ појма •п«стоће. обзаем м брнгу п чжстоћм ао режши — вачииа плиог одржавзгм. Б.иок« fa регулцсамо чмшћенл у лепмм м знисгом серподу са обиезом свнх субјскота »а укламлпгм с«тжв усдед ciew 'их пзлапиии, олносио чшићен.ем јавимч (пврипша испред обје».ата, затнм, пнтан.е звдржааааа ir xpaiteiia ч-рг«’ об^бећинАван»з клитм за смсће, взмошхмл смеда » фезилијд, усАокк држда* ж хрдаеил крутспв * сатле стохе у граду, мере за одржмане чмстоће 2 др. Код заптпе комуналнкх објеката ближе су решеиа гагталд одржлвгнл зодоаодд. Jxbhik бунарв н друтих објеката м сиабдевзЈМ водоч м пиће, одржамдл градске *анллнзације, зеленпла, кодоаоза. тротоарг, сдобраћајнта знакоаа и остдлкх Јмних површнн« за саобраћај, мпш јавног осветљом телефоннје. чуван>а спортсклх терека, гробла, нзВацигдљг зекље, шута н другог штеријвла т депохнје, и др. Посебно место у надрту дато је пнтаљу чуван-а новонзгр&ђеннх повришна н заштитн од раскогиз’нл — оштећимш хао н об&вези да се о&а места ард. ђају у првобитно станл. Заштита стамбеких х послоаних објеката нма, ллле, такође своје место у овој Одлуци, a иалзор над прнменом одредабз озе Одлуке представ>»а нддзора обсзбедитн ефикасппји рад органа ковтроло е$икасннјп рад органа хонтроле а пшв оснгураги и боле поштовање озе Одлухе, што је свакако најбнтнији каалитег овог ахта. Сгакско, да су многг гп!тан.а нз одржаааља чнстоПв а заштите комуналннх објеката решена једимствено зз иелу Општину, апо даје и одређсни нови квалитет ово.м предлогу Одлуке, Надрт Одлуке, мећутим, не регулншв питање утоваржЈМ у спровође»у леппх олредби. Наиме, гтредлагач сматра да ово питање ие може б:гги уграђено у одредбе ове Одлуке, јер се полази од тога да Схупштппа огаптинс овим норматиамии актом пржвно регулхше обавезе организација ол општег ннтересз а у иплу заштпте човекове срелнне. Питзјк пакнале свакако да треба решавати у складу са нашкм самоуправкпм r делегатскии снстемон на релацнјн: интереснв »зЈеднииа, месна заЈедЈтиа, комунална радна организација тј. извршнлац услута. СалЈнм тнм ппо св овде рзди о органилацнјама оа опххпег пнтереса runaibe паккаде — внгажовале над спровоћенлм одредаба ом Одлухе је решемо веЛ постојећим прошгоша кдо што су ценовнлк услута, тарифе н др. Новши у овои надрту. треба рећи је « у чнлепкии да се изоставмју уобкчајено обавезе везаие за посто- •еће коиукалле органнзације — ствар је оргаН1шција илз »једнти које се старају о комуналнни проблемнма к> ие ће повер1гги едређенв послове в ралље око одржавања чпстоћо или заипнтп комуналнкх објеквта, агто Је у склжду са пашом полигкхои саиоуправног договарзља, a у аилу далег афириисанд делегзтскот сзстеиа, којн и> р* бнтв оллучујућа фахтор е ка овои оллху. Коиачмо, у лжцрту ове Одлуке, дате су слнхххнЈе, хоје обезбеђују далехо сфикасннје делованл и утмчу на ндше понапила кала Јв у питалу олржавање чистоћа и одржлважа коиуна.мпп објеката — ствар Је у служби да се дпследпох примеиои одредаба ово Одлукв г правплнои хипеком noAimiKou постнгна Mt.wexa — лелпн езГАСА ХЖШИХ Н За изградљу цементаре утро шено је 450 милиона динара Y првој фази уложено је и око 40 одсто средстава за другу фазу; монтиранлм још једне производне линије иементара V Косјерићу даваће го дшшве милион и сто хиљада тона иемента. моуправљања и самоуправност органа самоуправљања м самоуправност у целинн посматрано олвојено. Јер, познато нам је да смо са.моуггравл>ање учинили што непосрсднијим, које се управо остварује кроз рад и оллучиван>е зборова раднкх л>уди ООУР-а. Ево тог редоследа предлагања и одлу чивања: стручне службе обђују.* Друштвено-политичке _._________ ____ организације које ће и бпти носиоци целокупне активности око избора. односно око одређивања критеријума за пр^длагање кандидата за делегате. сјг гурно је да ће имати v зиду активност предходних делета' та и органа уопште као и достигнути степен самоуправнос- _____ —г, -_ - 4 ™ V иелини, што ће Пружнти раде појединн материјал кога гаранцију за још успетнији доставе Колегијално-пословод- рад наших самоуправннх ор* ном opranv, који као предлог, гана и дал>ем развоју самоупиди допунн ii.ui врати на по- рављања. новну обраду, а потом се исХУМАНИЗАМ НА ДЕЛУ Радни карактер Почетком овог .месеца навршпће се сто година од оснивања српског друцггва Црвеног крсга. Прослава стогодпшњице озс хумане органнзациЈе би ће обележавана у току цсле годш!е разни.м пригодким акцијама и манифестанијама. Ор ганизанија Црвеног крста v општнј! Параћин такође је сачинила, и већ радн, на реализашци програ.ма којкм се обележава јублеј. О томе смо раз говарали са Мпрком МилосављевпПем, секретаром Опшпгнског одбора Црвеног крста. Програм рада заову годику, Koin је усвојен од стране новоФормиране Скупштине новане на делегатскнм заспркнцппи.ма, овој јубиларној годинп даје пре свега радни карак тер. Поред акпгвностн као што су: на соција.\ном плану рада са похмлатком и омладином, активностн општинске ор гашиације Црвеног крста за деловање у ванредни.м стањи« ма, стручно оспособљавање кад рова за рад у оргашгзашЈЈи Црвеног пропагандно ннформатпвна ледагност итд., посебну пажљу опшпшска организација Црвеног крста посветиће здравственој делатности и органиаовању акција дсб ровол»ног дазања крви. Са радом на з^равст^е »г»м плану отпочело се одмах на почетку голине па је у тоху рад курсева на здравствено.м просве!шван>у сеоске женске амладлне у селима Бул>ан»у и Шалудовцу. За овај вид образоваљз постоји велико интересовање, на четири курса укуп но има 120 полазшша. Дал>и рад на овом n-xairy биће усмерен на оргапизоваљу курсева основне хигијене школске деце, кућну негу и исхрану као и на више јавних гтредаваЈБа са тематнком нз области здрав ства. Посебно место у ово.м раду 1шаће курсеви прве помоћи у основшем организацијама Црвеног крста и радни.м организација.ма са цил>ем оспособл>авања Опшпшске огалпзацпје Црвеног крста за деловап>е у ванредни.м стањпма. Када је реч о актнвностп Општинског одбора Црвеног крста на окупљаЈву доброволг них давалаца крви трсба истаћи, пре свега, да је гај рал био успешан и ранијих годкна и да је наша општипа рсализовала, па чак и пребаиивала. план у области добровол>ног давања крви. С обзирам да ie у прошло| ГОД1ГНЧ главни носнлац ose активности био Опсцткнокн одбор Ппвеног крста. ose године очекчјемо далеко пблошку, акгивчост и помоћ остадвх друштвеко-полиРадомир Pajuh јубилеја тичких организација, пре сзега Социјалмстичког савеза. Како је Медицински цедтар у ПараВину за своје потребе ут рошио свежу крв од 3801 лг.’ заоца очекује се далеко већз помоћ у агитанијн и здравствено васпитном раду од стоане здравствепих ралника Мо AimiLHcxor центра. Да су рални д»уаи и грађаип општине Параћин схватилз значај добровољног давања крвн ради спасаваЈБа л>удских живота потврђује полатак да je v 1975. годнни крв дало укупно 1090 'лна. V току редов не*и ванредне акцнје, Koie су органлзовале ОпшпТнскн одбор Црвеног крста и Републичкн завод за трансфузију крви. Сн ло ie 252 доброво.мна даваоца крви. Поред тога v кабпнетима бо.квицама v Параћину. НуприЈи и Светозареву крз ie дало S3S дииа. Врелно је напоменути да поред ралника највећпх параћинских фабппка. драгоцени лек даје амла^чна. Д. ГаЈнћ Ypebyje: РЕДАКЦИОНИ ОДБОР Уредннх: Р»ЛО'ПГР МИЛОСАВЉЕВ1Ш
СТРАНА 11 БРОЈ 52 14 ДЛНА СЕМИНАР ЗА СЕОСКА ПАРТИЈСКА РУКОВОДСТВА Богатији pan партијсних организација у наредном периопу Y завршном делу већ започетог, семинара за руко водства основних организација СК, учествовали су секретари и чланови секретаријата сеоских партијских организација. Овај скуп обухватио је преко 110 новоизабраних руководилаца који су, у тродневном боравку на Грзи, присуствовали предавањима и разговорима из области идеолошког образовања и упознавања са акгуелностима друштвено-политичког живота у нашој Опиггини. Предавачи су, и овом приликом били члановп Политичког актива и' друштвено-политички радници који су са учеснииима семинара водили разговоре о питанлгма пракгичног деловаља комуниста на селу. За разлику од ранијих скупова овакве врсте, сада је вођена веома богата и садржајна дискусија у којк.ма је доминирало питање учешћа комуниста у раду месних заједница. сеоскпх друштвено-политичкЈГХ организаиија и ожтгвљаван»а културног живота на селу. Живи интерес слушалаиа ie условљен и освежењем структуре руководства после спровелених избора. У tokv тродневног рада слушаоцима су приказана два филма, документарни, о животу и раду Партије и уметнички „Козара”. Овај облнк идеолошког образовања учиммће партиЈске организације по селима идејно и акнионо спрем* нији.м да. у савременим политичким акцијама, буду ефикасније. Семинаром је руководио Cperejr Бошковнб, заменик секретара Општинског комитета СКС. Рести еела у ТОКУ ЈЕ ДРУГО коло „СУСРЕТИ СЕЛА 76” Нзпвојила се ,велина четворна1 СТУБИЦА: Самодопринос за пут Пре неколнко дана у Стубици је заведен нови самодопрннос за асвалтираље пута Стубица — Поповац. чија прел рачунска вредност износи 5 000 000 динара. Почетак радова се очекује среднном лета. Како бп се радови убрзали Стубичани су покренули акиију давања Самодоприноса у гитовом. Једно домаћинство може да да нај.мање 500 динара готовог новца. Одзнв граћана је изнад очекнвања. Б. Јовановнћ КРЕЖБИНАЦ: Самодопринос за пут Ради дозршења своје деонице пута Голубовац — железничка станииа Сикирииа мешгани села Крежбинца недаЈЕДИНИЦЕ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ У ПЛАНИ ПУТ оспосошн ЗА ДАН Снежгги наиоси и веја зида почетком фебруара били cv паралисали нормалан живот Плањана, и обуставили сталне сао браћајне везе са овим село.м. Одсеченост од све та сигурно би пограјала мало дуже, да Месна заједнииа цивилне заштите није прискочила v no моћ. У добровол>ној акцији решчшићаванл снега уче ствовало је око 150 л>уди, и само за један ддн пут до Мириловда у ду жини од 5 километара био је очишћен и оспосо бл>ен за саобраћај. У овој, потпуно успело), акЈЏЈЈи посебно су cv истакли: Жарко Максимовић, Будимир Мнле тић, СтоЈап Гајић, Вукоман ВоЈиновнћ. Алексан дар Балотић, Жарко Лукнћ, ДраголЈуб ГаЈић, ЖивоЈпн, Га1ић, Миливо је Пстровић, Борђе Филн повић и Топлица Благојсвић. Жарко Векић вно оу завелл месни самодопринос за ову годину. у висини од $ одсто на доходак од пол>опривреде и 1 одсто на до ходак »з радног односа и занатских делатности. За ово време убраће се око 110 000 динара. (М. Дл ЛЕБИНА: Опрема се читаоница Омладнна Лабине адагггнрала је до сада запуштену просторију читаонице у шта је уложено око 1 500 динара. У току је акција сакупл>ања ки>и« ra по селу, а обогаћивање кн>ижног фонда помоћи ће и Градска библиотека. У читаоници поред дневне штампе, посетиоии ће моћи да користе и шах-гарнитуре. У току ове године омладинцј! ће опремиги и просторију за стони тенис, а добровољном акцијом помоћи ће и у изградњи фудбалског игралншта и терена за ,д<але спортове", који ће бити изграђени у овој години. СИКИРИЦА Партијска оргаиизација Сикириие. иа једном од последн»их састаиака покренгла је још једном гтитање самоддпри носа за изградњу гдазне улице, коју треба оспоообити за нор.малан саобраћај. Отшјти је закључак да су ме штани веома заинтересовами за ову инвестицијуВшвста; Б. НиколнН Знмска досада разбијена Је квнзом МЛАДИ ГЛАВИЦЕ Успесн кроз добровољне радне Осповна организација ССО Главице која броји 68 чланова у прошлој годинн бнла је једна од најактмвнијих v нашој Onштннн по речи.ма другова из Отптпнске козферснције ССО. Омладннци овога села осгварили су прелвиђени програм активности. Извели су четирн добровол>не ралне акције на vpebeH>v школске средине. изградњн спортских терсна и на сакупљању кљпга за обогаћивање књижног фонда читаонипе. KyArvpHO-забавии живот био ie богатији мо ранијих година. Изведено јс неколико прпредби, и настављена традинионална сарадља са Гарнизоно.м „Бранко Крсмановић” у Параћину. — Ова година за чланове Савеза омладине v Главнии бмће много садржај\ија, каже Слободан Јовановић, председннк. Предвидели смо више добиовол>них радних акиија на vpeђењу парка поред пеке, тслењаваљу села и уређењу села, и акције у Српској фабрицн ВРЕДНИ САКУПЉАЧ СТАРИНА Бравар ~ Л>уди прекоморавских ссла cv и раније v разговорима често спомињали нме To лтслава Стефановића, пдмало чудног момка из Рашевиие, што у сдободним ча совима лута околни.м 6juhма, гробљима и шљивицнма Додгше један број млалића и ђака, иначе, његових сарадника, знао ie шта то хоће „младић са гитаром” како га још у шали зовгу, али тек је квиз открио његове праве намере. Стручин жирн је рашевачку изложбу старих Оружје из збнрке То.иислава Стефановића предмета и новца оценио нај вишом оценом. He само дз је лепо, аранжирана, чули смо од једпог члана, већ ie гплна вреднпх ствари и кваЛЈГгета. — To ie само један део онога што поседујем, каже Томислав, отварајући свс нове и нове ладице у својој кући да нас „увери” у гврђење. — Најстарији предмег у мојој збирци коју већ 3 године градим, је новчић од пре нове ере. Затим поседуЈем римски репубдикачски новац. фигуре из неолигског периода, камере секире стаакцнје стакла, са којом успешно саpabyje.vo внше година. Како је предвмћено да се код нас гради спортски центар и ту ће.мо се укључпти и датн свој nvnH допринос. Више самосталнпх приргдби са лугријом и гостовзца v околнјг.1 селима саставни јз дсо нашег проврама активностн. Обавезно ћс.мо сваке суботе и недеље оргатгаовати игоанке такође са лутрнјом, што ће, mmcailmo. повећати интересован>е. Са друштвеноиолитичккм органнзацијама v селу има.мо заједнпчке акције и најтеснију сарадњу. што је још једзч ciiгуран знак да ћемо и овс годи* не успешно раднтн. Већ на првом партпјском састанку ООСК предложпћемо неколпко вредних омлалинаца. A то ћемо чиНЈгти п v булуће, јер to ie највеће признање, посебно за једног младог човека, чглн смо од председника Јовановића. М Димитри|евнћ археолог ре 6.000 година. Имам и г.осуђе од глине, предмете пз бронзаног доба, средњег века. Имам и оружје из тих периода. Углавном сам трагао по налазиштима около села. Мислим да је то један од богатијих докалитета. Толшслав није само пасиоиирани л>убител> старих предмега. Он је и нумизматичар, филателиста, кљигољубац. Свака од ових зСир« ки је вредна и има по неколико значајних експоната Сарадник је завичајног музеја у Светозареву, а пошто се ових дана интензивно ради на отварању музеја у Параћину, Томислав је обећао да ће свим срце.м помоћи његово конституисање. Вредни археолог — а.матер је уствари бравар — алатничар. Ради v Варварину. Иако, у две смене он увек нађе вре.мена да се видн са својим „сарадншхима", да ра скопа које „сумшиво" место или да се распита за неку „неважну", одбачену ствар. М. Димнтрнјевпћ Само за кратко вре.ме стишали сеаплаузи, стрепња ишчекивања и радости после првог круга квиза „Сусрети села 76". За \руго коло које је почелојош Н.фебргара плагирало се 18 екнпа: Буљане, Бошњане, ГорМутница, Главипа, Давидопац, Шалуловац. Мнриловац, Поповаи, Лебнна, Рашевипа. Ратаре. BvaiAORau, Доље Ви- \ово, Чепуре, Голубоваи, Стгижа. Киежбинап и Сикирииа. Одржано ie vkvuho 44 гтриредбе, a v многим селима сале су биле претесне да приме све оне који cv же\ели да присусттпу занимљивим „дво бојпма**. Сматра ее ла ie прире^бе посетило око 20 хиљада поеетилапа. Највећи 6poi поена у Првом neoHv сакупилч cv Главица 321 и Поповап 316. a v дпу том Рашевииа 319 н Стрижа 306. Судећи према овпм резул татима и огпптој сппемности пчегледно бопба за побелника Сгсрета волпће се из.међуове „«е\пке четворке". Па и поред добре форме СВ1ГС екппа ни’ е се догодило да нека комплетно олговорп па сва гпггања. V пелинч naiбо.ие знање испо^ено ie пз ктснжевности о НОБ-v. VeraBa и Огппте наролне одбране. Из поч>отг)ивпе\е. где се ибаВЕТЕРИНА Узроци обол»ења телади Према подацнма науке.^која је проучавала узроке и opoj ност угинућа тсладн на већнм добрнма, излази да на сваких 100 угинулих телади угин»ава у ггрвом месецу живота <>ко 20 одсто, а од краја првог до завршечог четвртог месеца |ош 51 олсто, да би ioui 23 олсто утињавало од краја четвртог месепа до навошене једне годпне. Према томе излазн, да ie за опстанак телади врло опасан први месец жЈГВОта, јер у it>extv vnwsasa највише rpsa. тј. свако четврто те\е. Ови ry’own ход гзгоја телат пртптисују се не\овол>ној пажсточара —■ узгајивача телали. Гу6ици код телади на прнватним газлинствима cv приб.лижни или чак и псти као на дршггвеним добрима. зависно од вАасника газдннства. Губици код тслади највише се приписују заражавању пејсднним заразним болестима, мада cv угинуђа телали од заразждх болесги знатно мајба него угинућа због различитих других болести. које настају због нсЈссправне исхране и were. Неке болести телади. KOje се убрајају међу зараз.че. нису заразне у правом с.мислу речл, н>их изазивају зазазне клице или микробн који се стално на.\азе v њиховим оргализмима за варење као бактеријска црев.на флора. алв по средЈш.м начином. те их греоа сматрати као условне заразне болести. To значи оне се кол неког телега моги појавитн, кад зз њих nocToie потребни услови. Њнховој појави погодује неправилна исхпзна и нехигијенски усдови. Оваквих за разних KAinia има и изван организма телета у његовој најближој околини. Те клице. док се теле исправпо хранн и негује, Hirer опасне за н>егово злравл>е. To значи, л.а ie органнзам те\ета герема њтгма отпоран. Ослаби ли органпзам телета, a то је честа последица ЧИТЛОЦИ — КГИТИЧЛРИ „©fPIYCOHHMA НА 31Ч(ВГ' V ови.ч saiMCKUAt дашила ловокрадице хаvajy no нашим пољима. He поштујући лоену сезону, они безбрижно уништавају дивлач. V лов помзе v оп?анизоеапп.и tpynava. Бесправну активпост обавкају и дању, док tL\t ноћу помажу керови, и снажни рефлектори фергусона. Ловокрадице најчешће nocenyjy тсрене: „Јелењг". ..Топило", ..Змич" и дрхче. Ihi.ieda 'да су посгали сграх и трепет за oeai крац јер ловочуварч као da yonutre п че nocroje. Њихова актгмност није кратка и грсба je сигурпо dcyjertfTH. Ако се овако настави и дал>е ће се понављати ttcro ситх^цша: Каоа почне ловна сезона, a onn који уредно плаћају чланарину и поштују прописе остапе „кратких рукаван сее док неко не ссане на пут' Зоран Бркић (Стрижа) на акцената квиза, нажалост „ишло" је траљаво. По оцени жирија најуспешније слободне делове ималк су: Поповац, Главица, Раше* вица и Доње Видово. Највећи број бодова v еконо.мској изградњи села лобила је Стри« жа, а најлепше аранжирану и највредшпу збирку старина имала ie Рашевица. Најуређеннје сале ималиеу: Поповаи, Г. Мгтнипа и Доње Видово. Најболи во.штел* у Првом реону била ie Мирјана Грозлановић из Бошњана, a v Другом реонч Катица Јовичнћ из Доњег Видова. ГолА^боваи н Шалудовап, лва пајмања села напте Огтпгпгне показала су HaiBiiuie воље, атпопности и труда да се равнопрзвно носе са оста.чим еко номски много пазвпјеним селима, игго им ie и пошло за ргком. П хасиради су се за нарелно коло, — To би био најк!оаћп рапорт п^вог кола, каже Мпрослав Матић, тоелселннк коми сије за KvvrvnHn зпбавнп живот гпп OK ССО OqeKvie се да нарелгш cvcpern буду много С пб’"”'П’Л Дз CV се екппе прекалиле тплтги осoko.vixh. а же.^а за врх „табе\е” пораслз v сваком појединцу. М. Л|П1НтриЈевић неповољнпх прилика, попуигга и његова огпорвост, па неке иначе безопасме клице nociaју акгивне и заразе^га. На тај начлн долази до болестн, па vkoahko је већп број телалн у истој штали опда долази до масовнијег обољења. Гакво стаље може да навеле на утн; сак да се ради о врло опаоној зарази, али уствари радл се о врло условној заразној болести. до које је дошло услед неповол>них факторз v ^згоју reладл. За неке се болеоти створи склоност још за време развоја телета у утроби .мајке. Узроци томе леже најчешће у неправплној ncxpaiim стеоинх крава и јушша и зато су и теллд од таквих мајки слабија и маље отпорна. Исго тако су слабнја и мање отпорна телад од крава — мајкн, које болују од неких заразних бо.^сти. Неке болести cv y'pobene, х то значи, да се теле тако родило — отелило. те према гоме узроке болести треба тражити у његовим пазвојтпш гтрилика.ма npe порођаја. Урођене болести теле добија насдеђивањем од родител»а или пак за време овог развоја у уггроби. Многе штете код узгоја телади узрокују паразитарне болесхи. beb на-м само име каже о чему се ради. Паразнт је живо бпће. које жнви на rybw рачу-н. Настањују се у поједииим органил;а њ\и у крвн гелади и omivhyjv ibciub органкзад! на раз.ишите начине. И.ма сполших паразнта, који се настане на кожи те сишу крв пли узрокују различи* та обољења коже. Једпм оштећују организам на гај начин, што ‘.ц’ узимају готову хрзну као на пример паразитн v органи.ма за варење. Apvni опет драже органе v којима живе, ге изазивају запаљење. Душач Мпловаиоввћ Ветеринар
i CTPAHA 12 1« AAHA БРОЈ 5j Ca отварања изложбе У XOAY ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА: Нзложба посвећена међународкој годннн жена и ЗОРАНА СТЕБАИОВИБ председник СекциЈе за друштЕену вктивност жена је отворила тематску изложбу под називом ЖЕНА, БОРАЦ и ГРАДИТЕЛз и Оргализатор је очекивао већи питсрес просветних раднпка нашег града. Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ; Чехов do краја Шри Прошлог понеделжа, тачније 9-ог фебруара, наш град је постао домаћин изложби посвећеној, тек протеклој, међународној години жена. Y присуству друштвено-ттолитичких радннка, представпика До.ма ЈНА, гарнизона и већег броја грађана, другарииа Зорана Стевановић је прочнтала уводну реч о значају једне овакве културно-просветае мани* фестације. Отварање изложбе су, краћим рециталом, обележили и чланави омладинске драмске секције. V холу Градског аматерскот позоришта на веома досп-пан иачин cv нам репрелентоване аутентичне фотограф*\е и уметничке репродукније Исмета Мујезиновића. као сведочанство о активном учешђу наше жеие» како v мајтежи.м тпенупима наше историје, тако и у изградљи наше самоуправне заПРОСЛАВЕ: СВЕЧДНОСТ У РАДУ Осзоваа школз „Радоје Доманоаић" лрццрслда се у seлико да 2U. фсоруара свечано обелсжи Дан школе. Исш.ги више о прогр&чу црославе сазна_'_ч смо из разговора садиректором Миолшрол! Ммрковвћем. И овога пута као много пута до сада наставници и учеиици подЈеднаким ангажовањем преко драмске, рецитаторске. фискултурне секције и хора школс припремају богат програл*. Биће изведеноопшгинско такмичеље рецитатора, оделењско такмичење у кошарци, припре.мљена је свечаиа академија. Она је главно обележје прославе и биће изведеиа за учелике и њихове родител>е. За' прооветне радни see којн су својим 15-годишНхим радом доста дали овој шхоли припрем.А>сни су пригодкн поклони, а биће им уручени на другарској вечери. Y дане прослазе вероватно је да ће се 'сумирати досадашн»и резултата школе и језнко.м цифара рећн ђе се више о венам развоју. Међутид!, у тренутку :<ада слазе свој дан васлужују да и хси кажемо =»еку реч о њиховојл успеху, да подсетамо, да се незабора3JL Отпочелл је са радом 1949. године као прва и једина осмогодишња школа у граду. Отпочела је у врло тешкилх условима. Малобројне и веома лоше просторије нисупружиле ни мини.малио дозвољене услове за рад. а нмала ie ес.\икв И одговорни задатак, да оргачизује васпитно-образовни гтооцес на погребном hwbov. Испунила је она тај задатак. Остваривала је увек Из рад> сскнпЈа једнице. Можечо слоболно рећн да ће.мо битн 20 дана домађин.ч. једној, заиста, вредној излс|кби којом ћемо датп скромни ДОПрИНОС ПРОШЛО1 години која је протекла у знаку жене. Снгурно је једину сенку на свечано отварање изложбе. бацило неинтересовање наших просветних радника за једну овакву културно-просвепгу манифестацију. 'Али органилатор верује да ће његов tpva vdoahти плодом. и да ће наше школе повести своје ученике, да држе неки час историје ттпед овим аутентнчннм сведочанствима наше најнови]« истошпе. Штета би била chtvdho не> процењива. а овај вид меБурепубличке сарадње анулпран када би оза изложба погтала са.мо сврагиште случајних пролазника. ЛЈарин Брмболпћ у сзом развојном путу улазну кривулу. Нн заједница ннје изневери.\а. Давала је увек онодико колико је могла. Свакако, сада се мбже рећи, да је далаи колико треоа. Од старе зграде и некддашњих барака нзлрав-^ена је савремена школа чије се ггросторије загревају париим грејањс.м, која има савременооп« ремљену фискултурну салу. спортски и саобраћајни полигон’ биоскопску са.\у са сопствемом киноапаратуром. За са да је сза у реду, али ако мислимо на сутра онда ће требата још пггб шта да се уради. Но без бојазни, и за то ће се датк. то се >«оже очекиваИ зоолектав ове "тколе, са сзоје стране, максто><а.\но кспун>аза своје обазезе. Резултати успеха ученика кз године v годину све су бо.АаИ. Уз добре услозе за рад и савесну наставу успеху cv допринеле и додагне активности каставног кадра- Број«е оу награде и признаља ученицима на так зличен>их£а у’ Општинн и Ретгублици. To су резултати изузетних напора, н више вредс при упоређЈгваљу када се има на vary да је сопијална структура ученика веома слаба. Од укупног броја ћака 90 одсто су деиа радника и пологтривредника, а уз то и зе.аики број Рома. Vcnex, свакако. атоже бити и бол»и. Сигурно ie да ће сс и остварити ако с« паралелно илаже и више тргда и већа материјална средства. Једноставна акшпа не би дала добрг т'езултате па ма колшса ла је. С. Јовановпћ Почетак оес календарске го дине, представл>а за параћинске позоришне аматере велику обавезу и могућност за репозориште слави 50 година постојања н рада. Свакако, да овај- јубилеј представља за наше позорншне а.матере всли ку обавезу и могућност за рекапитуланиЈу досадашњих усг.еха и остварења. На прагу 50. јубиларне годинс, иозоришнн ентузијасти при хваталн су се спре.мања две једночинке руског класика Чехова. Ради 'се о једночннкама „Крчма на главном путу” и „Јубилеј“. Обе једночинке режираће београдски редител> Александар-Саша Гловацки. После дугогодишње одсутмости руских класика са наше сцене, ова премијера, вероват но ће бити освежење v не бацх срећно скројеном репертоару. U самој представи разговаали смо са редитељем представе, Сашом Гловацким: — Чехоз, још увек представ ља мач с две оттрице: Његова романтична поетска фактура и једноставност ликова су му оп редзлили за рад са аматери* ма. Међутим, таманост његозих ликова прсдставл»а опасност и за све професиозалне ансамбле, али трудићемо се и да те тешкоће превазиђе.мо. На гпгтање да ли ће у представн бнти каквих иновација и експеримената, Саша Гло вацки је објаснио: — Свакх pCAirre.b има и Vноси нешто своје. основну нит што представл>а н разлику од Y очекивању премијере -за културу О садржају н резултаги^а културне делатности код нас у прошлој голинн разматралд су: Председништво ССРН, Извршни савет CO Параћин и Одбор за друштвене де-^тности CO Парађив. Анализа је базираиа на информапијк коју је сачиннла Интересна зајсднида хултуре а ка основу анализе о 'извршењу програ.ма рада свих културних институиија. Закључии са ових састанака послужиће за израду озоголишн»и>: програма рада и правл>ен>у стргктуре фтгнансзтрања. Посзетиће сс посебна пажн»а ггрошириваљу де.\атности библиотеке, повећању књижног фонда и ширењу лсреже библнотека по селима, затим чвршћем повезивању по зортппне културе и удружсног рада. У области ликовне умет« ности ралиће се на организованијем vaav Ликовне колоније v Сиссвцу. НајозбвАлије ое разматра могућносг да се делатност Књпжевног к\уба .ЛТирко Баљевић" прикључн градској библиотсци ,др ВиБентије Ракић" како би се омогућно кои тинуиранији рад клуба у наредном периоду с обзиром ла постојн интересовање код младих људп. V оквиру прославе овогодјшј њет Дана жена планира се гостовање жснског хора из Словенске Бистрице. у оквиру ме ђурепубличке културне сарадње. Гости го Словетппе пр.срслиће концерт v салп Позопишта и упознатп се са јелнпм великјсл радннм коклетивом. других предсгава. Y овом случа.Ју не желим да експеримантишем. — Експеримент је ттраво аматера и њихов енгтузијазам их гони ка експернменту. Међутим. с.матрам да је за експеримент потребна висока професионалност, затим познаван>е позоришних закона, да би они могли да се превазиБу. Желели смо да сазнамо и о тгрелностима и тешкоћа<ма у раду са параЈишским аматерими. — Тешкоћс v раду са амате рима cv опште познате. Оно што мени олакшава посао у раду са параћинским а.материма је традииија овог Позориш та и његова вцсока уметничка зрелост. Y љему постоји права позсрипгна атмосфера, приврженост. љубав према по- .горишту. Y ггредстави има и почегника који се труде ла. достигну своЈе колете. Y новој представи (једно чзпгкама) поред већ hckvchhx и ттроверен-их позооишних ама теоа. Михе Саховића. Светислава Минпћа, Сскс Павловић, Ружнпе Милосављевић, игоаiv и СтоЈановнћ Живота, Миодраг Глигоријевић, и најмлађи чладчови ансамбла Јовановић Миломир, Лзубиша Момировић и Јасна Лракђеловић. Прелгијетзно извођење представе очекује се коајем о*ог .мессиа. Спсчографију за Чеxos.sese једночинке рали Bopa Чсршков, сиенограф Нишког позорншта, кога па\гпгмо по веома успелим спенским решељима из ранијих представа. М. Илпћ Отзараље музеја града Параћииа је акиија кода заолужу је пуну пажњу. Музејска грађа већ постоји, додуше разбапана и несре&ена, а-ш је могуће све то гфИЈгрехштн за форхгнраљс кгузајских одел>ењз. Музеј би требало сместити v неку згралу која своЈом архитектуром одгова-ра карак теру и намеки овакве једне културне тгнституције. Репубдичка заједнипа културе наЈозбиљније раз.матра мо гућност да манифесгаимја „Мермер и звуии" у Аранђелов цу лзађе из уске средине у Koioj се до сада одвијала. На тај начин постоји ?логућност да и наша средина види неке од тих зиачајних и веома квалитетних прирсдбн још ове године. Захваљујући ннишиативи Београдске оперс наша ftvoahка ће моћи да се упозна са оваквом врстом ттриредби, јер за то постоје техничке могићности v сали Аматеоског позорншта. Проблем флнансирања не постоји, јер су ове тзире'бе допгране ол страие Републичке заједннце културе. Родна кућа Бранка Крсдгановића у Доњој Мутшшн мора да бгде отворена за шзгои круг посетилаца, другнм речима да се испитају све могуђности ла она v гтоавом смислу буде музеј посвећсн живоот п делд? великог борца и pee^Avционаоа. To је један ол закљу чака Одбора за apvwtbohv делатност и Извршнот одбора Заједнипе kvatvpc лонетом ча сзстанку олпжаном 11. фебруа ра 1976. године. Наша завичајна лектира. и зе само она, постала је богатија за још једну каигу. Реч је о песничкол! првеацу параЗинског сликара и песника Зорана Ивановнћа ,ЈНежнн днсач ваздуха”«. Псдел>ена у три пиклуоа: Дан васпктаван мирисо.м птнца, Птица.’ла које nps дисања оперу ваздух и Друга узасто пна 'парализа радија, оза занимљиза збирка стихова говори о ,лрзој фази" развоја Ивановићеве оригнна.дне песничке личиости. Прва два круга пуна су х<алих .дирских сензација у свету трава, ггтаца, воде н ваздуха, а које у^1£тнлк нзврсно парципира и још успешније обликује, v растерећене и рекли бисмо ноншалантне стихове. Иако употребл>аван симбол птице, иначе карактермстачан за песничке почетнике, Ивановић му даје нову функцију актуелнију у односу на збивања око сеое и тако успева да одржи занимљивост и „температуру” пссама. Карактеристично је да у овим шармантним пес.чала наилазимо, на npecwiaibe значењских' квалитатива, ако могу тако да кажем, што погврђује ону изреку да се једино песници оме jy „играги светом”, јер су његови .лепризнати законодавци". Читајући прва два циклуса посебну пажњу привукле су песме: Тамо где будеш нестаЈала, Она| мрав плн његов брат, Малн понавл>ач елеганциЈе, Птнце којс ннкад нису биле на мору, Спаваћкца> за всликп кашал>. ТвоЈе велнко немање и друге. Последњи н снгурно најуспешнији оиклус Друга узасто пна паралпза радмја, саз је у знаку експеримента. Користећи фор.му изражаваља савоемених .мас-медија ИваноЕић vcneniHo започитве ноw песаичку авангуру. Одјед- - Днрски трептаји - Избор: Мирослав ДимитриЈееић Песничка рубрика „Аирски трептаји,> убудуће биће отворена свим младим ствараоцима и љубитељима поетске речи. Очекујемо ваше стихове. песме, записе или лирске минијатуре настале у школској клупи, самоћи, парку или у предаху за машином. Поссбно би нас радовале песничке notuiLbKe. наших земљака. радника на привременом раду у иностранству, јер сигурно је да су многи први пут пропевали баш тамо у TvbiiHti, дааеко од родног краја. Те стихове ћемо врло радо објављивати. У овом бооју ппедстављамо следеће песнике: CBF.TЛАНУ АРСИР И СЛАРПЛ^УБА ОГ^ллПВЦЋА ИЗ П4- РАЋИНА, МИЛИЈУ РАКИБА ИЗ ПОПОВИА И ЛАЗАРА РАДУЛОВИБА ИЗ KP^r^JEBUA. В YK Још вруће јање Суниа у гвозденим вилииа.\!а.. из црвене јаруге отичу крвна зрна светлости Ветрењаче ноздрва витлају звездану плеву пред уплашени.м лицем ирног звона на крову лажи о вечности света. У опасној материци космосз наранџа зри v ждрелу зубате нођи; с.мрт своју у себи носи све што путује по закону 'крута верујући у отровни бисер сакривен на дну оковане шкриње, док на разбоју времена испод неуморне руке нзраста црвено око и полази у ноћ... Светлана Арсић НОВЕ КЊИГЕ „НЕЖНИ ДИСАЧ ВАЗДУХА" ЗОРАНА ИВАНОВИЋА ПОМОЕ ЗАЕОРАВА Нико се још не оглутшг О тај убелљив зов. И сваког изненади Топли глас нов. Уточппгге за бегунце И отпаднике рода. И за њих што се непронађоше Испод овог свода. Омиљени и драгп Y сећању се хладимо. Заборав нам по.маже Да се неопажени вратимо. Лазаг* Радуловић CY3E Вргша је откинута Бели галеб Се отискује у самоћу Једра се купају Y водоскоку таласа Са кеја марамице Y му(гшш очима жене. Славољуб Обрадовић ЛИРСКА MHHHJATYPA Радошћу и болу Л4ати је чежња У срцу пх младом Рађа са уздахом И вешто их свпЈа Одмах истим махом У неразмрсиви чвор Животнога свежља.’ Мплнја Paiaih ном ое једна нова реалносп. за коју нисмо ни знали да може постојати, углављује у функционалне каноне н клншеа савременог истраживањз. Из маштовите скоро детннлсте играрије, крије се иро нична нота, подсмех веху екс. к.\узивности. Песме као* што су: Поздравн и жеље слушалаца. И поред повређеног ветра репрезентација слуха прва, Метеоролошкц извештај и друге делују као успеле пео ничке пародије овог ужурбаног времена, игго се све више захуктава, и.ш као одговор пркосног л>удског бића, које у „самоодбрани” открива и н> ве непрегледне могућности смисла, оправдања и изрзжаваља. Y сваком случају морамо признати свежЈшу, имведцију и оригиналност стихова које нам доноси „Нежнн дисач заздуха” њихову ангажованост, што само потврђује да се млади Ив&новић ‘запутно ксправним путем, са којег му нажалост нема повратка. 0 графичком изгледу кљиге побринуо се сам аутор и чини св дз ни бољи познаваоцн неће имзтј! значајнијнх замерки. Ово увођсње у нову кн>1гг\' нашег поднебља завршио бнх последњом ИоановпНсвом песмом: И поред повргђгног ве* тра рспрсзенлацнја слуха прва: Y екипном плас.ману квалнгстне тишине води репрезентација слуха. која је тек пред к»рај полувре.мена дал:тне врхач гггмцс изједначила ниво бнл>ке. Y тизсу првопластграног с.\уха иако се једним ветром у пстсу најбол>и су билн предели тсретнс шухсе. Мнроелдв Дтапрнјсваћ
БРОЈ S2 14 ДЛНА СТРАНА 13 ОДЛУКА О ОДРЖАВАЊУ ЧИСТОНЕ И ЗАШТИТЕ КОМУНАЛНИХ ОБЈЕКАТА (Настамк из прошлог броја) Члјш 67. Шршодо је: 1. разбнјжта, кмрита жлж кз друтв начин оиттеЛизагж јжане електричне н гелефонске нмсталациЈе и уређаје, »одове. кдблове, иреже, стубове, графостанице. изолацпо.ча срелствз и ол., 2. разбн|ати вли скидати сзјалнае и друта светлеаа телд јжвког осветљеља, 3. кесвлзшћено аељаље на стубове в остале електричне н ПП објекте в њпхоео оштећнваж бнло на који НЖЧ11Н, 4. аеохижтћеао прнкључнваае на елекгро в 1ГГТ ирежу, 5. неовллшћено склдаље u оштећеле оли ушшпеље аломби нз норнЈШ инструменпша а уређајима, 6. sacabHBauz дрвеВа оли другог растиља кслод електро в ПП иреже, нлв дозволип* ла гране постојећег дрвећа п другог растинл урасте у ПТТ u електро мрежу, 7. неовлашћено прик.иучиван»е u употреба електромо- ■гора а аларата за вавариван>е, без одобреља н електроавергетске сагласности испоручиоца електричне енергнје, 8. сзако друто оштсћењв средстава в уређаја на електро и ПП ннстгдациЈама. 6. СПОРТСКИ ТЕРЕНИ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ 4.US «. 0 одржзлаау и sanmrrs спортсглгг тереха п културЕо-Есторијских споиеникж стзрају се хчпа в организжиија које упрззљају озим објектголж и грађанн. Члхч69. Ззбраљеао је: 1. вршити бвло коЈу рхдлу коЈа је у суттропгости С1 ваменом спортскЕх терена е културно-исторнјских спо иеннка, 2. пресклкатв огргду спортсхпх теревз, 3. оставл>зтв бмцикле н друтв возилз уз огрххе спортских терена и уносктп бицкклв и друта воззлз на озе терено аам иостз oxpabCHSu за то, 4. оштећиваги, арл>зтз и писагп по псторијсхам спо чепнцима п другии запггнћеннм објехтниа (гробвицама палзк бораца. нагпискиа, бистамз, оградамз, зеленвл’.’! и другнм предметима в уреВаЈима порел <• '”‘о xyvryn во-Есторијсквх сдоменика. 7. ГРОБЉА Члаж “0. Сзхран>ива&е умр.шх врши се у складу са Омукои <з гахрзнлваљу н гроб.мв1г. Члаа 71. О одржаваау градсхог гроблл стара се организациЈа s* упрабллнл гроб.’оСЛ1 — одгоаарајућа пнтереснз заједнппа в Меснв ааједницв града, а за осталж насел>ена цеста месне заједнипе. Под одржазаз&еи гралсхог гроб.иа сматрг се карочито: — одржгванл и уређенл клплле. — снабдеваље текућом водои. — освет.иазазиа прилазз u каделг. — одржааанл аутега а стгза кроз гроб.ие. — одржазгна сопречног а аодужаог профнла дд са ■ода ве задржава ва оуту в стазаш, — ограђиваље а одржав&њ« rpo6.ua. «- о обезбеђеву довол»нот броја к.1озетскгх кабззга. — опрема гробара а сгренос лешевг, — обезбеђеве специјалних кола за презоз з транахорт госиртЕих остатака (за сахразу). Ч-tas 72 Забравево Јег 1. улазвта п мдржазата се г* гроб.иу аеаотребЕО. 2. просјачзтгз, 3. придта н nzcara по огргдд гроб.иа. гробоа* ж спонеи/ша. 4. ккдатж и чусгта пвећз, газгтн тражу н ©EneBnsata »pyro зеленхло. 5. одиосита свеВе, веице е слјох са гробницл i гробова као и среиепггатз а преартата клусе. б. водлзатв објекте. взузех слоне-чнха без доазоле над лежта оргака. 7. рушкгп и озпећамгв ограде . гробоза, грсбкипа, саомениха в свиз друггх објвката, rpo6.ua 8. сећи, жресата елх лошгта гране г стгблл дрзећг. 9. аомити клупе. 10. иаругпавзти ред в иир аа бгло којн начин. ч 11. аугптатв стоку и жихик\' у rpo6.ua. 8. ИЗБАЦИВАЊЕ ЗЕМЉЕ, ШУТА И ДРУГОГ МЛТЕРИЈАЛА НА ДЕПОНИЈЕ Члан 73. См лица, а иарочито изаођачи rpabeaiutcKKX радова п лииа која се блве гтревозои. дужна су да землу, шут и aP’.'th огпадии иатеријал азбацују сзлзо на места roja су аа го одређена — делоинје. Депонкје одреВује организација која организује одржшодс чистоће п заштиту комуналнкх објехата у граду. Решсњем о одрсђниан.у делоније, које се доносн на писменн захтев лниа ила оргакнзаиија од странв органа |<з претходио! става, одређују се техкичкв услови одржаван>а дспонмЈе. виснкске коте, одмјаве чисте аеи/.е ид лругог чатвриЈалз, раеиозм, ypcbeM орилдла п др. Еорисници дегкжије сносо трошкове одржамање исте. као и грошхопс за одржаазгае м изградљу нових прилам, а ако схми не ypebyjy дспоније дужхв су олжЛатн '■r'.'jKOMtKv иену уређиамм органнзацмјн коЈа их ypebyje. Члаи 74. Орган одиосио оргакиаацлЈа из чл- 73. ст. 2. ове Од« лухе можс аемлАише ?• делонију Аодељимти на уревен.е w коришћен^ закигерссоаакЈШ организациЈама и пу- »см лииигаиије. Земллште св долеиуја иајпомо^нијсм чонуђачу уз обавезу да организујв орджаван« депонмЈв прилаза астоЈ. ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ V овом броју нашег длств обЈављуЈемо Нацрт одлухе о одржаваљу чистоће r заштиги комувалних обЈехата коЈа |е дата на Ја вну дискуснју и достављена дедегжтнма Схуппггине Отптине ради усваЈаља, Цил» нам је да грађане упознамо са правтга и обавеза.ма коЈи из ове Одлуке пронстнчу. Одлука прав но регулише понашање у склооу' борбс на Заштнту в очуваље човекове срсдине. Прилккои доде.ииван>а aeatuHcm аугем лнцнтадиЈа, ©Apebyjy се услови из чл. 73. ст. 2. ове Одлуке као в цене за складнран>е иатеријала оо једлницн uepe icojy би плаћалп кориснику уколнко г.ористе депонију, а салга је не ypebyjy. Организацнјз г.оја оутем лншгганпје добије депониЈу ка aopmcheibe н одри^аанл дужиа Јв на основу решења о коришћењу депоније дозео.иити складирим материЈалз свакои .ишу н организаиијп док се депонлја нв попуни. a co цени утврВсној прнлвком .шцитациЈе. 9. ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ Чш 75. Ревнзиони отЂори. отвори за зегпп.\апију. сзет.ириици п другп отворв коЈи св нзлазе на јавкој површнви е ва земл>ишту око стамбенлх и послозних зграда, uopajy бнтм уиек затворени без обзирз на њихову велнчнну. Karo би се обеабедилв пролззницв и норма.\но одзнЈао саобраћај. Прпликои рада у шзхтама кзда се отворв га претходног става uopajy држата отворени, псти uopajy битв вндко обележени и ограБенв проппсном огрздом внсине најиале 80 см од коте аовршине. Сви поклопии на отворима из става !. овог чланз сем светларника. морају бити ypabenn тахо да се иогу отваратн саио посебккм к.иучезима п уребајииа н да м отварају садло од озлагпће.чш; раднпка, одкосно сопстааника. Отворв на светларницима аа содруи п друге објекге не смеју битп без стакла, без обзира на »ихову величкну. Ч\аа 76. Забранхко Је: 1. везивзтв стоку зз стубове разних инсталацнЈа, з» Јазна засаде дрвеђа а сллчнв комугалне обЈекте, 2. леплти п встицаги плакате. објаае, рекламе. писати пзроле п сличао еан рекламних стубова з таблв, илн ?1н зз то одређених иестз као п през1ештан>в постав.ивгап табли и знакова са аатписом, 3. кварпти п ппЈштаазтп предието и уређаЈе у Јавним клозетима. 4. басатп у Јаме јакнгос к.^озета, односно у отворг ових. прехмете којниа бн иогла да се спречп ндгсовч употребз. 5. кварптн и унипгтазати гтредмете и ypebaje у Јавнмм гозорниаа-мз. 6. утшггавата осовннске тачке по уднцама. 7. убијатв тттае на дрвећу, по парковниа и другк/ lasmnf површинама, 8. пр.иатп илв оштећиватн одиосхо унпштавзтп зидо- »е з фасзде зграла. телефонскнх стубова, кгоскж, уличких гродавниил, јавних говорница, рекламнш: сгубозз в табли хао в' сл. објекгта, 9. прллти, прамештати, седетк н опггећивати олносно увнштаватп столове п тезге на пијачнкм површинап*, 10. пр.иатп или опттећивзти односно уншптшти јаачв горпе за отпатке, као н сандуке односно ганте ?а ћубре, 11. оштећпвати Јгзне клрге за седен>е, 12. стазо или путевв у парковима кориспгтн за пролаз возила. као и воаптн бицикло в иопеде по сгззаш пдркоза и по ппјачним совршинама в.и? трговвма, 13. играгв лостте иа опјацаиа, зеленим површинамз. гроб.ивуз в другим сличншј јавнпм површпна.ма, 14. врпппи встозар шуга citeha а др. на јавнпу гг> вршивама, цутевима и путнпм каналвма. 15. постављатв киоске, у.игчне п јавне продавнпце. Јазве говорнзце п сл. објекте, рекламнс. електро п ПГГ стубове ва улiraa.ua и тротоарима без посебног одобрељз 16. у биоскогпгиа, позориштима п салама за друтг приредбв пушити, бацати разне опиткв, вепристојно с* понашатн и нз разне друге пли с.м<чне начиие ометата почетав. тоу п\и завршетаЈ: првредбе или предстае?. Ч.«лн 77. Хзузииаал тргова, пархова, елободвхс возрахии ж ел у пилу сглалирааа отодл. робе ж разхог друтог иат© ријала. жзлаггАв пр&диета, состаз/»ап>е шгркуса. гаатора, кжхпобрава, рингишпила. паноз ж друпк атраза иожа сл учшгитв саио по ггретходиој првбзвл>евоЈ доз&оли оргзгазадије хоја оргаиизује одржаванл чистоћо в залгппу г.оиуизлитгх објеката у граду одгоаарајуђе хоиунз.\ле тахсл одрећевом посебнои одлукои. Заузвто површинв жз претходног стаав uopajy ce orоздтп! н.\л на другп начзга огранпчитз 10. ЗАШТИТА СТАМБЕНИХ И П0СЛ0ВНИХ ОБЈЕКАТА Ч-Алн 7>. . V ап.иу завгтите и обезбеђсаа правнлиог одржааагм r коришћеља ста-ибешгх, пословвих, управних н школских зграла. зграда трговивскнх и других рзд&и, в здравствентас установа. друпггаенпх н задружких лоиова, зутобусхиж сгаиипа, фискултурнтп и друпа обЈеката, грађаип, праана лица п остала лицд дужип су да вх правилно корнсто и дд их чувају од сваког оштећеаа п гвара. Члаж 79. О одржаваљу н уроћељу објехата жз чл. 78, етарају ов власнипи, корпскпии в нвтересне за|едницв, одиосно оргавизадиЈе које упражизју тпм обЈектимж. Пол одржаеаас.и објеката го иретходног става сиатра се нзрочтпо: 1. фарбаље сто.иариЈе и порталд, крсченл в одржз- |?а»е уАичнкх фзсада на стамбеВ1Ш в друпш згралало, 2. одржаваље водовдних п каналвззционпх iracT3.uaција у исправиом стаљу у стад|беиим п другнм објекпша, 3. одржалзаљс кровног покрииачл стамбснпх и друпсх обЈеката. 4. одржавлље олух* иа стамбекпм к другго« згрздамв и вршеље поправкс пстпх. Члжи 80. Трошков« одржавала кз чл. 79. пвдаЈу вж терет влжеHinta, одиосво корвспнка обЈекга или одговарајуће пктереске »аЈедлице, одвосно оргжлизаггаје гоја упржв.иа тим обЈекгиЈж. Чллв 81. Кречеле в оетравка улвчкпх фасадж нзводж сл премв потрсбп в на освову шгсменог одобрежа оргаимзаииЈе ко ја oprajonyje одржазаље чвстоће п зашткгу моиунхипа објеката у граду, односно, одгозарајућо шггересае ваЈеднвце. Одобреал из прегсодног стааа нздаЈе с« ва основу пнслсног захтеза лица вли орпиизација вз чл. 79. овв Олцтсе и сздржв нарочито: начин обраде, боју коЈа се кма применип! в рог до кога co радоав uopajy езвеств. Нзузетно од оретходног стзва орган ваддежаз за по с.1овв ^рбзнкша шмке, у посебно сзечахии прв.ивкжма. наложитн власнику влн кориснвку објокта. односно оргавизацнјн коЈз се стара о тои објехту да у одређенон року изведе одговарзјуће радозе нз фасадн објеката у ци.иу вегоеог одржаззн>а и лепшег пзглвда. а о трошку пп лиаа или органтпагшја. IV Н А Д 3 О Р Члгх 82. Надзор квд спровођенлм одредаба ом Олчуке врше комуналне, сашпарне в грађевикска инспекпија Скупштиве оппгтин« Параћвн свака вз своје надлежиосгв. Члан 83. V вршеву пнспекциЈског нздзорз нжд иазршеаем мера прописаннх овом Одлуком, коиунаАВН жнспектор јо овлашће.ч взрочито: — да вршп надзор жал извршенеи об&веза које аро иствчу ез одредгба ове Охиуко и друтех прописа ако □регледои уставовп да се во азвршавају гтрази.иво, — да врши надзор в донесо управве иере в рждве у ци.иу спровобен>а одредаба ове Одлук«. — да наредв укллллње недостатахж хол рушеаа објекатж ако са извоћач радовз на рушеау ие прЈЦржаза иера прописаних овои Одлукои, — ла нзредн да се објекат хиг негов део ловеде у првобвтно ста»е уколико устзновн дж са рждовз вззоде протпв одредзбз ове Одлуке нлп установв да се рздоввиа важосв штета друпггвеиоЈ пиовзнв и граћаипли. — да обустзвв извоћењв раловл кж коиувалшш обЈеу,- таиа ако сс изводе без одобрела мждлежног органа, нлу пропгано датои одобреау. — да нарелп решењем дж co у otpebeaau року отклоне нсдостзци аа оапећеном коловозу а његоаич пратећкм објектииа, Јавнпм површпнача. тротоарпмж. пар кикпу и другн.4 објектома. — да забраив употребу невспразмих комунхчшх објеката у целинв иш појединпх делозм док се не доведу V нстгравно стапл. — да наредл ук.\а>Бзље грзђениисгог мжтерПЈалв, ш\ - тв, земие, отпадног материјала, неиспраанкх зозжлж, иашнне. жлата и др. са јавнпх површкиа. Аго се нм иожона исрз ие изврохи ипспектор Је оздажгћев да валожену меру пзврши преко трећег лпиа алн органЈигције о трошху липа или организацвјв коЈв орзом степену наложеву мсру ннсу изарипим. ЈКалба не одлажс извршење вхиожеве иеро у случају кадж постоЈн вепосредна оиаспост за жнвот и здрав.иг .иудн. ДржазЕги оргакн в Лруге органпзаппЈе и граћанн дуж ки су да омогуће комуналнои инспектору вршенл надл^ ра к да му пруже све потребве податке нж увид. Члаи 84. Нждзор ижд извршекем обавеза нз чл. 51. R 56. оз« Одиуке врши граћсзинска инспекција. Y вадзору жз претходног ставз грађевилска инспекстја овАзшћехз дж предузима иере проппсане овом Оалуком гжо и мсре из посебних проппса Члан 85. Наддор аад ззвршевеи обзвеза Ј»Је ггроимглазв жз тл. 15, 19. 23, 24. 29. в 30. врши сзнитарна инспекииЈа. У надзору пз претходног стззз сантггарЕа инспггпиЈз оалахсћеаз Је дв предузвзга иере прописало овом Озлуrow као и нере кз сосебннх пропаса. Члаа86. Оргипс жз чл. 82. еаређују авзртаваа врожсакг: Mfr ра в р&д&в регаоием. V решеау којгш са ваређује жззршеле мере. озгол wo раднл одрећује се н реоч за aeso вззршелс V КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члиг 87. Новч&кои KS3ROU од 1.000 до 10.000 јџсвжм мзгаЉе ел во за прехршај оргенкзалије ж друго прахио ■јпјо, ахо; 1. He арахи одржааааа чкстоће вж поврслг.гамз хојжм иаж јо дужво оргахвзоватв озо олржжмпа ж.\в Је дужио дж жх одржава — члли 5. Одлуке: yrrpiB.ua 2. He вршп взношеве сиећа и фекаллЈа — члан 0. Одлухе; 3. He вршп свакоднсано чишћеља позршине жз чл* зга 5. Одлуке, чл. 5. став 2. Одлукв; 4. Вршп чишћеве улг.цж супротно одредзбама чл. 8. Одлухе; 9. He вршв чкпзћењв улипе у склдду сл чл. 9. Одлуке; 6. He вршв чтппћење снега и ледм у складу сж чл. 10. Одлуке; 7. He взпесе снег п лед вжи грлда чл. 11. стж* 3. Одлуке; 8. He вабавв довоуиам броЈ корпи за отиатке хли стан дарднпх каитп в не постжвв вх на местж која су за то одрећена као в нс твршв чигаћења просторж око судова ia сиеће влв п не одржавж у чистои в нспрхжном eraay — «л. 14. ст. 1. и 3. Одлухе 9. He одвезе одмах на грждсхо смет.ишпе сагуп.исно ђубре чшлћежем улпчких поврапгаж илп га на ставп у OApcbene name клв самдуке са поклоппима — ча. 14. ст. 2. Омух« 10. НемаЈу ксправве уређајо м веитпладију к средсгм •ж освежлваи»е и пречншћдваље влздухл иди не врше освежавапа и пречишђаваље ваздуха пре почетка сжахе пр* астие — чл. 33. ст. 1. m2. Одлухе; Ц. Јавне обЈвжте ■ друте површжве вв држж у «ccpfr мом m*y в редовко жх ве чвстж — вл. 34. ет. I О> аужг. U. YooTprfjuaae воловодве оСЈежте, Оуггвре. жаом ж *рутв водле обЈсвте суггротно лјповоЈ намежв чл. 39. <г. 1« Одлугл; 13. He одржава градсжж водовод и пчжн прстсш у чл. 40. Одлуке; 14. He одржжва п ве o6es6ebyje фу1гкш«жпса»е Јажв« гралсхе кавхииадвје — чл. 43. ■ 44. Одлуке; 15. He одрхсавж јавив зелене површине у схладу са чл. 47. Одлуке; 16. He поврати у пређашве стзае заузета део зеледа површлве плп поступп супрогно чл. 49. ст. 1. Одиухе: 17. He одржаза головоза. тротоар. мостовл и друте саобраћжЈие позршжне и саобраћаЈну сигвализздвју — ч.и 50 ст. 1 Одиуке; 18. He придржава се тесетичглх прописа и кормапаз прнликом дозођезиа комунхших објеката у првобитао ств ве — чл. 4. ст. 1 Одлуке: 19. Изврши раскозазх^е ради одгла&змж гзвеиздла сиеатж а ие ззтражи одобрење нгдлежног органж в ка нззести кочунхичу односио граћезинску инспеуднју о пре дузетнм радозиз*« — чл. 57. 1 Олиуке: 20. Врши расг.0Еазав-» пхп иззоди бпло кхчза радоза хојнма се оттећују улице, тротоар. прелаз. трг в др. гсјп пмају застор од зсфхига, бегона нли коцке у времеиу од 1. десембра до 1. марта, односно оостутги супротно одредабзма чи. 58 Одлухе: 21. Као кввеститор не обзвесги радне оргзмизаанје. граћхче в дрјта лпца о плану взгрздље улкца, како бз сзоЈе подзеиве внстхизспје на врелге попрлзилп, пзместзлл JLUH Езгради-UK ЕОЗ« чл. 59. Оллуке; 22. Кжд вззоћач радоз* еж у.иши в на путу но соступи на начив предвлћен чл. 60. Одиухе; 23. Kao игвођач радоза постуги synporso чл. 61. Одлуке; 24. Без посеб.че доззоле надлеадгог ортхчж аа сотребв игоокоградве зарме гротоар н ха-лвоз чл. 62. Одлуке. 25. He посттаг по зхстеанма жз доззоле r> aiyssMisy тротозра K-U? холовоза нз чл. 63. Одлухе; 26. He одржзза електро R ПТТ vpery е ypebyje at *гама нж начпЕ проппсав чл. 65. Одлуке; 27. He обавестн грађане и друте органхзапије о пре kiuy струЈе односво квару коЈж траје л^ске од 6 чвсозј — чл. 65 ct. 2. Одиуге: 28. He стара ее о обезбеђеву и ззшпгти СЕОртехжх тереа* и хулгурно гссториЈсхих спомекпка — чл. 63. стI. Одлухе; 29. Занелгарн стараље е одржзвању ж зашгитн. '.ређз млу и уредном чагпћен-у н о веговои onpesaiv. — ч*. 71. ст. 1. Одлуке. rpo6.ua За прекршаЈе нз ст. 1 озог члана ххЈКНће се и одгоморно лнпе у гтравно« лнцу 1<лв организапајп нозчзном казном од 100 до 1.000 дзнарз. Зв коју од радви ез ст. 1 озог члала казниће еа f Фезпчко лпце вовчзном казном од 100 до 1.000 дннзрж лко \чпкп ггрекржпј. Члан 38. Новчалом хазЕом од 100 до 1.000 дм.чара квлЕиће е* за прехршзј физичко лЕце, жхо: 1. Испред сзојих пословннх простормјз. стдибвјсш хтрадж 8 другкх обЈекжта зе очистн коловоз ж тротоар — ЧЛ. 7 стаж 1. Одлуке; Ј. После Естозара и утовара робе, амбх-лЈке и другог иатеријхка не очисти трстоар и улшу — ч‘.. 12 стаа 1- Одлуге: J. He арвпремз зозз<.ио да Ее растура матсркјжл ж же ■-ттарв ЕвЧЕетоВу оо у.ижцама — ЧА- 12 стгз 2. Охиуке. 4. Зглржаза. гспреже, храли стоку влв сиешта заар» кнз воза.и на иестима гоЈж внсу за то одрећена, нлл на одржам чистоћу на иестииа одрећенни at всхрану г агтрезвве croze — чи. 13. стаз 1. Одлуке: 5. He сиепгта у типетзрана кдите сакуп.иево сиеће в чсте држв ка жепрастутачвои иесту н к* иесту ко!е че- |» и w одрећежо — чл. 15 стгз 1. Охиуге: 6. He нгбжжк тшпаЕране казте нлн не нвбзхв дозоМВ број озпх КЖЕТН — чл. 16. стаз 1, 2. ж 3. Охкуке; 7. Какте за сакуаиер.о смеће не прнчврств. не укола чи «е згстгпт — чл. 17. стагз 1 Одлуке: 8. Своје канте не стазп у затворегагм смерћарннпади радп запгппе од растутња и.*л пожара — чл 17 стз> 2 Охцтсе; 9. На взносл смеће п фекалнЈе вз дворигптз н o6jfr хатж иа начпн угврђен у чл. 18. стжв 1 и 2. Охиуке: 10, He спхип употреб.иенн сжкптеккп (мразкиЗ ма<»- риЈал — ч\. 19. став 3. Охцт«; 11. He уредп прописане Јхме на иа*шм прописзв у ну 23. Одлуке; 12. He поступи по одредбама чл. 24. «пав 1.2. 3 e I Охиуке; 13. Пражњегие клозетских п других Јам* вршп мв врсиеиа одрећепог у члаггу 25. стжа 1. Охиуке; 14. Непосгупп no одредби чданж 26. Омухе; 15. Избжи1аам>е смећа м фекалиЈа врид< супротно чд. 27. тав 1. 2 м 3 Охзуке; 16. Дворвште — круг ие одржааз ка нзчни одрађев у члану 28: 17. He поступж no одредбн члхчж 29. стаж 1 Окцте: (Иаставак на 14. стршш)
CTPAHA 14 14 ДАНА БРОЈ П (Наставак са 13. стране) !8. Држл стоку, жлмшу, голубом и зечем ив водручју грддв - чл. 30. Одлухе; 19. Као хлзођачм радовз поступе суттротно ча. 36. Оддуке; 20. Држп смеће, земљу, шљаку, отпаткв п грађевински материјал на јинпм површннамп — ча. 37. тачкз 3; 21. Креће се возплом на коие је наталожено блато a друта нечмстоћа — члан 37. тачха 6; 22. Креће се возилоц које кије обезбеђено од проси« пзла идгернјала илн омогућује ширеље гасова са неугодшш иириспма — чл. 37 тачкз. 7; 23. Взбаиује в одводи воду у ханале, потохе, рехе п друге водотоке ухолико ннје претходно прочпшћене — чл. 38 тачка 1. Одлуке; 24. Избзцује или одводи отпздне жоде, фекалије, садржину из помијзре н слкчннх објската и друге сличне садржине у баште, канале, потохе, рехе и друге водотоке, на јавнс позршине ц сл. чл. 38. тзчка 2. Одлуке; 2S. Бацс, npocinu или схладирана јавннм површинаиа. у дворишту rah испред стамбеннх просторнја и водннх објехата смеће, фекллије, нечисту воду као в на бнло који други качкн угрожава хигнјенсхе услозе друпсс грађанз — чл. 38. тачкз 3. Охчуке; 26. Бзпа иш затрпава угинуле живогнње и ждгаину вах сточног гробха — чл. 38. тачка 5. Охкуке; 27. Залрежна вознлз и стоку остављз у корита водотока п на другим местпма хоја кису зато одређена — чл. 38. тачка 6. Одлуке; 23. Прсвози улично сисће отвореани коламз — чл. 38 тачка 10. Одлуке; 29. He нивелише односно не бетонира земхпшгте око бунара, извора. чесме или пумпе. ке огради бунар чврстом оградом внсине до 0,80 м. и не снабде поклопцом, raw не врши ваћснл воде вз бунарз само за то одређепим судозима — чл. 41. eras 2, 3 в 4. Оллуке; 30. Квари R уннштава ypebaje нз јавним чесмама a друпш водкмм објектнмз — чл. 42. тачка 4. Одлуке; 31. Бзцд у водне објехте зем&у, ћубре, хаиев и друге предмете — члан 42. Одлуке; 32. Неовлашћеио отворн уличне поклоппе, вентиле, *атзараче, хидранте кли друге ypebaje ras вршн ма хакве друге радње на воловоду нил другхи водхии објектима — чд. 42. тачка 6. Одлуке; 33. Поткопава бедеме и бедем реке. хапаса стоке ха бедемпма rar чкни paiite које могу наносига ппету бедедпшв чл. 42. тачха 7. Одлуке; 34. Каптажне објехте н резервоара држв неограђеае a хезакључане — 42. тачха 8. Одлухе; 35. На одстоја»у манем од 15 м. оа бунара rar друтог азвора за снабдевање аодом за пиће поднже ма какве објекте и.ш в>!шегодгаш4е засаде — чл. 42. тачка 10. Одлухе; 36. На одстоЈању нааек од 20 и. бунара вли друтог таора за снабдевање аодом sa tmfce подиже стаје. ђубршпта, оборе, некмгалисане нужннке и слич^е обЈекте ХОЈИ бп HOTAR довести до загзђнванл еода — чл. 42. тачха 11. Oxtyxe; 37. Брши кеовлашћено ив хахве радле з рздове п* ј»зној гралској капализација — чл. 45. тачха 1. Охкуке; 38. Оштећује објекте канглЕзацнје u* у кои виду — чл. 45. тачка 2. Ox\Y*e; 39. Неовлашћеко отвара грматуре хжиализаније аж ]«• чим површинам* ~~ 45. ггчка 3. Одлуке; 40. Просипз односно сушта у какалнзациЈу текућинв хоје изазивају оштећење канализационик цеви и ypeBaja ч испупгта запаљиве течиости — чл. 45. тачк* 4. Ох\уке, 41. Убацујс односно пушта у хамжлмзацију Вубре. крпе, seexa, nine, лед, снег, кости и друге предмете kojr иогу оштстити хлнализацију а дозестк у шпале функцмон?. гдн,е исте — 5- Одлуке; 42. Неваи«нсжз1 хористч хдналлзаш|ју — чли 45. w жа 6. Одлухе; 43. Прикључи се на каналЈоациону ирежу бел одобреН4 организациЈе хоја се стара о кдналлзади|ји — чл. 45. тачха 7. Одлуке; 44. Ломи, клупе, хорпе, ограде, озндке r друге објекте — ча. 48. тачка 2. Одлухе; 45. Сече, xpezue rar лоие гране и стабла нли скдда кору са дрвећа — чл. 48. тачка 8. Одлухе; 46. Одсече стабло без одобреља надлежног оргднд — ча. 48. тачка 10. Одлуке; 47. Вози 6iuu!K.\. мопед возпла друта по парку, аеленилу н кеју ilu< вози возила преко траве илн ложв мтру — чл. 48. тачка 12. Одлуке; 48. Постази тезге, столове и друге ypebaje аа проддју робе или слнчне paAitc, без носсбног одобрсња кадлеж« пог органа — чл, 48. тачка 13. Oxvyxe; 49. Истоварује огрев и друти иатериј&л — члан 8. тачха 14. Оллукс; 50. Заузме део зелеке површине бм о?.обре»а хал\еж* ног оргзна — члан 49. тачкз 1. Ох\уке: 51. Започне прокопавагвс холовоза. тротоара, трга r других јавкнх површина без одобрсла надлежног оргзна — члан 52. став 1. Одлуке; 52. Нспрндржава се депск услова у дозволп » раско паван.: пз чл. 54. eras 1. Охкухе; 53. Пешхе нап возпиша прелази преко свеже пзгрзђеанх ззсторз оа бетона. зсвалта нли дучог сличног матеијала док ira то указује постављсии зпак забрана пролаза — ча. 64. тачкв 1. Ох\ухе; 54. Возн вознло које својом конструхцнјом, величиком, терстом или начином вожње оштећује холовоз, тртоар. илн ивичнахе — ча. 64. тачка 2. Охлукс; 55. Употребдавг направе на жозилим« илч вуче предмете хојииа се наноси штета коловозу — чл. 64. тачка 3. Ох\уке; 56. Ск.\адира грађеаински сиглу, камен, rpaby, шљаку арииа 1L1R на исте избацује шеннх зграда илп землу оа Одлуке; материјал (шхунак, песак, и СЛ.) на улицама и тротоотпаднп иатеријал од поруископа — члак 64 тачка 4. 57. Складирз и задржавз на тротоару плп колоаозу трлнспортха колнца, а-чбалажу инл робу рздн уношењг или пзношела из магацина или ради рекламлраша за зреме дуже од 2 часа — чл. 64. тачка 5. Одлуке; 58. Истиче робу xt порталииа зачка 6. Охкуке; рахче х сл. — чл. 64. 59. Остази неисттразио »озило. алвт. uaonme х сл. хв јаиној површнпм за време дуже од 8 часовп — чл. 6«. тачка 7. Оллугл; (0. Оставља всспло наи бмло хакве друте гтрелмете и матеркјале ха Јамом пролазу, на улазпма за стамбене зграде a Ra прил*звЈ.1а до сандука односно канти за смеће — чл. 64. тачха 8. Одлухе; 61. На жвлотоцлиа (риголама) саобраћајнииа к лругам јаемии иевима, бстоннрањем, попуњавадм. схладира« н>еи илн crae.vaibeu aP'.thx примеге и иатернјала — чл. 64. тачка 9. Ох*ухе; 62. Додаје ма кахгв иатеријал којим се меоа полужхк или попречип прпфил улпце, коловоза, тротоара, платод r сл. — чл. 64. .тачка 10. Охцке; 63. Укиштава, опггсђује, прм rar преарће саобраћајке гигналие ypebaje. пугне ознахе, евстлеће s друге реклаие. canoe и др. — чл. 64. тачха 11. Одлуже; 64. Испреже сточну запрегу s хракх стоху — чл. 6*. тачха 12. Одлуке; 65. Везује стоху а* дрвореле. ограде, објекте, возблл ж др. — ча. 64. тачка 13. Охл^тсе; 66. Изводи ма какве радове м Јавној електре ■ ПТТ кражм илм са приклучује на ксте без одобрепа овлдшћено орг&мнзадије или овс радове изводи неовлашћеио лице — ча. 66. став 1. и 2, Одлухе; 67. He AOaiOAR сечам гран« пспод електро bar ШТ мреже — чл. 66. тзчхл 4. Одлухе; 68. Разбнја, хвари илч иа други пачин оцпећуЈе елех> тро и ПТТ инсталзцпје и ypebaje, водове, каблове, мрежу сгубове, трафо стакице, ЈЈЗолацнона срсдств! н сл, - чл. 67. тачка 1. Одлуке; 69. Разбпја н скида сијалвде н друга светлеДа телд jas ног осветљен>а — члан 67. тачка 2. Одлуке; 70. Нсозлашћсио се пен.е ка стубове и остале електричне и ПТТ објекте или врши њихово оипећиван.е на бнло xoji! начпн — ча. 67. тачка 3. Одлухе; 71. Неовлашђсхо се прнкл>учује на електро и ПТТ мрв >ху — чл. 67. гзчкз 4. Оддуке; 72. Неоалашћско схине пли оштети пломбу на мерннм ввструмептима и ypcbajiiMa — чл. 67. тачка 5. Охкухе; 73. Засаћује драеће или друго растике испод електро плн ПТТ мрсже илн дозполи да грзне постојећег дрвећа п Apyior pacntiba урасте у електро еаи ПТТ мрежу — члан 67. тачка 6. Одлухс; 74. Прпкључп или употребх електро мотор нли anapar зз завариванл бдз одобре>вз или елекгро еиергегске сагласности — члаи 67. тачка 7. Ох\уке; 75. Bpuni свако друго оштећен.е средстава и уређаја за слсктро нли ПТТ мрсжу — ч.\ан 67. тачка 8. Ох\уке; 76. Вршп бнло коју радњу која је у супротностн са иамсиом спортских или културно-историјскмх објехата — члан 69. тачка 1. Одлукс; 77. Ounenyje, np.va ил» шгше по историјскпм споменицпма и другпм заштићеним објекгима, прслметпма н уређзјима пред и око културно члак 69. тачка 4. Охчуке; 78. Подпже објекте, изузев дозволе нах\сж1п<х органз — историјских cnoueiuixa — гробница r споменкка. без члзн. 72. тачка 6. Одц'ке; 79. Рушл илк оштећује ограду гробха. гробова, спомехпхе и свс друге објекте иа гробл>нма — члан 72. тачка 7. Одлуке; 80. Сече, xpetne rax аоми гранс алх стабла дрвеђа — члап 72. тзчка 8. Одлуке; 81. Ломн хлупе — члан 72. тачка 9. Одлуке; 82. Избзцује зе.чл>у. игут каи другн грађевнкскп материјал (отпадни) на исстима хоја нису за то одребенд — члан 73. став 1. Oxvyxe; 83. Непрндржавз се тсхничких услова при изградн>и н одржаваи»у депоннја — члан 73. стаз 3. Ох\уке; 84. Држи отвореха ревизиоиа окна, отворе зз вептнлапиЈу или светларннке или друге отворе на јазној поврnniiin и на земљпшту око стамбепих зграда или нз истим не постави г.рописана поклопац — чдан 75. стаа 1. Ох\уке; 85. Прилпком рада у шахтама впдно ,не обележз огзор и неограли их проппсаиом оградом виснке кајмаље SO cu. — члав 75. eras 2. Одлуке; 86. Нз отаорпма саетларника за подруме и друге објекго нема стаклз — члач 75. став 4. Ох\уке; 87. Лспи и истиче а\акате, објзве, рекламе, muue пароле и сл. ван рекламнкх стубова в табди пли ван за го oapebeina местз кзо и ако премешга постављене табле r знакове са изпшсима — ч-Аан 6. гачка Z. Одлуке; 88. Кварн или уннштава предмете a ypebyje у јавнкм хлозетпма чл. 76. тзчка 3. Одлуке; 89. Баца у јаме н јавнс клсаете, односно у отворе овкх прехмета хојкма бн иогла да се спречи »ихова употре5’ — чавн 76. тачка 6. Одлухе; 90. KiapR rar уижштжм гтредмете bar ypebaje у jw хпм говорницаиз — чааи 6. 'тачха 76. Ох\ут.е; 91. Ушшпава осоввмске тачже no улмцлма — члла 7к тачка 7. Одлухе; 92. Врши истовар шута, сд/ећа ■ др. та јавним површинама, путевима и путнии кдиа.иш>. — члан 76. т*чха 15. Оллуке; 93. Без аосебног одборем постав.м киоске, уличжв ж јавне продавниис. Јавие. говорнице и сл. објекте. рехлжмне, електро и П1Т стубове иа улицама и тротоарима — члан 76. тачка 16. Одлуке; 94. Заузгшз без дозволе .трг, парк, слободве поврпхнхе н са. у цпл»у складирана отпада, робе и разног другог материјала, излаган^е прехмета, поставхале циркуса, шаторз .кишобрана, рннппппиАа. паноз н других справа. wли ззузсге поаршнне нсоградк или на други начин неогранкчи чл. 77. eras 1 и 2. Оллухе; 95. He користи правилно иаи ке чува од свахог оштаhen>a илн квара објекта из чл. 78. став 1. Одлуке; 96. He офарба столарију или портал ке изврши кречевв к одржазаље улкчне фасаде на стачбеним в друлш објектииз — члам 79. тачг.а 1. Одлуке; 97. He одржазз водсволпе п кзнализацпоне инста.^аш!- је у испрзвном стан»у у стамбеним и.\и друпш сбјектвма — члан 79. тачка 2. Одлуке; 98. He олржава кровни похривач стамбеног rar ДРјтсг објекта — члан 79. тачка 3. Одлуке; 99. He одржавз ox'yxe rar ке врпш оправку истнх хж сатмбенои нли другои објекту члан 79. тачха 4. Од\ухе; 100. Изврцш било хоју лругу радн>у која је у супротаоста са одредбама ове Одлухе. Зз прекршај одредаба ст. 1 овог члана хазкиће се w самостална организаиија удруженог рада и др. ггравно arце од 1.000 до 10.000 динара а одговорно дпце у исгом ховчанои казном од 100 до 1.000 дниара. * Члдн 89. Новчаном казном од’ 100 ДЈгнарх казниће се ка ктг! местз или у прекршајном поступку флзичко лице raw одговорно лице у сзмосталној организацији удружеаог рзда наи другом правном лицу, зхо: 1. He nocraie тротоар тринлм, пепвлои, песхом rar другмм погоАним материјалом — члан 11 eras 1. Oxvyxe rar не извршн ук.\апан>е овог матернјалз по престхчку падавина; 2. He врши чпшћење снегз и леда са тротоара иа вачпн прописал чл. 11. став 2. Одлуке^ 3. V пословним гтросторијама не одржаза чистоћу — члан 32. став 1. Охчухе; 4. Држв неисправна или прљава стахла на прозорвua u излозима — члан 34. став 1. Одлукс; 5. Држи на прозорнма предмете противно одредби чла иа 34. став 2. Одлуке; 6. Бада хартије и друге отпатке ван коршг зз .оптатке жли судове за смеће илв на другн начнн ствара усчхстоћу на јааннм површнкама, пробмра з односв отпатке — члан 37. тачка 1. Охчухе; 7. Тестерише и целз дрвз, разбијз утал> илн друп* изтеријал — чл. 37. тзчка 2. Oxiyxe; 8. Пере возило. pv6.be. и.(и друге прехметс ван дворишта и.\и места одревених за то — члан 37. тачка 4 Одлухе; 9. Оправлл вознАО или обазл>з ззнатске илп Д№ радове Ш јавким површинама — члан 37. тачка 5. Одлуке: (КраЈ v следећем броју) Cl о о 1) •ео Q. С hCX X о a ЕUJ < ш a X Е Име Бранка Крсмановића за иас Параћинце, који смо училн Гимназију у Нуприји, бно је појам, нешто величалствено. Сви смо волели да га сретнемо и поразговара_мо. У сваком сусрету умео је да нам лепо прнђе н у разговору, да нам неосетно препоручи неку лепу књигу коју је издао „НОЛИТ”. Издања „Нолита” су популарна код нас млалих, била је у то време нека врста „помодарства", а у школу нису смела да се носе. Уколико би се у школи код кога нашла таква књпга постојала је опасност да буде истеран, не само из ћупријске Гимназије, већ и из свих гимназија у бившој Југославији. Тада су биле веома у моли кнлтге, „бестселери", .ЈКако се калмо челик”, ,Једна младост у Немачкој”, ,Д1унгла на асфалту”, „На Западу ништа ново”, „Мртвачки брол” и друга дела. Ове лепе књнге нам је Бракко позај’- мљивао и давао иа читање и увек је препоручивао и саветовао: да књига није књпга ако је само један прочита, всћ треба одмах да се препоручн apvtv, лругарнци, својима. прнјател»има. Увек је наглашавао да књитт треба поштоватн и не жврл>ати по њој, нити се потписивати. јер она треба годинама п другим генераппјама да служи за многа сазнања. Ови његови савети нмали су п оттравлаља у она бурна времена, пред П светскп рат. Било је посебко задовољство ттрнчати са њтгм о прочитаној кн»изи, ттонавл»атн летге реченипе, пли цитателптслп и упопеКиватп их са талашљом стварношћу. Чнтала сам све клиге које мп је препоручивао и многе ствари у љима, обзттрохс на свој узраст тада, бпла сам тек на малој матури, нисам разумела. Све што ннсам |разумела ја и моји лругови п лругарнне. увек нам је лепо објаснпо, обттчно нелел»ом ппе подие v гтарку, где нас је по обпLU ча ју било највпше. "Р Једпог дана прострујала је вест да Бргнко Крсмаповнћ овога лета нсће доћи на фернје пз Прага гле је студирао агропомију. Отишао је v Шпанмју ла се бори Ш на страин комуннстз. ТПтзкта је б«ла исU пуњена вестима нз Шпанијс где је буктао грађански рат. „Политику” сам читала готово од Основне школе и готово ништа НЈТсам пропуиттала, а да не прочитам извештаје са ратишта из Шпаније, не би ли наишла н на извештај о нашим борцима на овом ратишту, а о Бранку посебно. Када се сазнало да је Бранко отишао v Шпанију у школи се само шапутало, a његове књите су и даље шетале из руке V РУКУЈедног топлог Јунског дана на xpajy школске године опет у недељу пре подне у доњем парку на мостићу код воденице, његова сесгра, Даница Крсмановић, рекла иам је гласо.м који је подрхтавао од среће, али и неизвесности и бриге, да се Бранко јавио писмом из Шпаније. V пис.му пишс да су борбе у Шпанији страшне, колико се сећам писао је о борба.ма код Сарагосе. У писму је послао и једну фотографију на којој је једна жена, држала у наручју девојчицу опупггене главе и рукг, као да је мртва. Позали, на слици Бранко је нагатсао: „Овако сада деца жтпзе у Шпанији”. Свака ол нас је желела ту слику, слнка је била јздна, али у нашпм мислима било је на хиљаде таквих слтгка. и ако је била 1937. година, и join релативпо мнрна Европа и ако се кроз ваздух осећао тежак мирис барута. Већ наредне годтгне није бпло Чехословачке. Ми у тиколп једва смо чекали час на коме треба да протестујемо. Европа се комешала, вести од Бранка све ређе и ређе долазе. Грађански рат у Шпанији се завршио и фразпсизам затамкио Шпанпју. Једног лана, 1940. године, не сеђам се да аи је било пролеће или јесен, ми већ студентн, опет вест попут муље, Бранко Крсмановић долази из логора из Франтп - ске. Како се радознало очекивао тај треиутак. Како изгледа, шта ди ће нам причати, хоће ди остати у Параћину п јотп многа гпггања и са.моодговора који обично у таквим прплтгха.ма долазе. Једног дана ево и Бранка, опст у дољем парку, стоји ослоњен на оградг мостића код водештпе. Изменио се, добио мало отшрије црте, озбпљан, али благост из очију и пажн»а према саговорнику није ишчезда, остала је она иста, каква јв била и пре неколико година. Европа већ стење под хитлсрнзмом, прмближава се н нашој зе.мл>и да бн остварилм сзој освајачки план „Drang nach osten". Муљевитом брзнном се ређају догађаји. Само је 8 часова, још празнично јутро. За til\h час улице су биле пуне, а ,\ш тада млади, одмах у парк, јер су тамо најсвежије вести. Тога дана Брапка Крсмановића није било у парку. Ннсмо се дуго задржавали. Свако је журио својој кућн и брижно очекнвао нове вести са фронтова, дуж грашше бнвше Јутоглавије. Вести су биде тако контрадикторне, влачало је једно огшгге расуло, тако су већ, 9. априла 1941. године Немци окгтшрали Параћпн. Ми младп. већ с.мо почсли ређе да излази.мо и вмђа.мо се у парку, јер су тн\< драпсм стаза-ма шетали окупаторп и мотрплн на нас, а и гестаповци су увелико почелп већ да хапсв грађане. Једног дана, мислим да је бпо почетак ј’ула 1941. године, можда и крај јуна, била сам на железничкој станици и чекала неке своје роћаке који су долазили са југа. Тада је путнички воз долазио око 10 часова ггре подне. . На станици је било пуно света и о.младине. Био је ту и Бранко ’Крсмановић. Стајао је сам блнзу ресторацнје, више него скро.мно обучен, панталоне кестењасте, пуловер и сако доста похабан од дугог но ше.ња. Поразговарали смо и измењали неколико уобичајених речи: кога чекаш. где путујеш, како си, како твојн и слично. Рекла сам да чекам роћаке, а он ми рече да путује на неколико дана у Младеновап код неких својих рођака и да ће се за који дан вратити у Параћин. Сигнал је објавио долазак воза. Комешање на перону, путници се спремају за улазак у воз. Један другог смо поздравили не pyxvjvћи се, уобичајеннм поздравом: здраво. здраво м махнули руком. Како се ближило лето, окупатор је све више и више показивао своје зубе. На све стране страх од сутрашњег дана. Свако! дана се чују вести о хапшењу ко.муниста. њихових симпатизера. граБана за таоце, већ вешања, сгрел>ан»а, још много чегз, што карактерише суровост хитлермзма уопште. Чују се и вести да наши, када год се \жаже придика врше саботаже. Бранко Крсмаповић се не појављује, нити се чују вести о њему, где се налази и шта се са Н4Ш збива. Негде крајем јула, пли почетком августа 1941. године, кроз Параћин је проетрујала вест да је Бранко Крсмановић, Шпански бораи погннуо на Космају у окршају са Немцима. Дуго нисам веровала тој вести, мислн* ла сам да је она пронета због Немаца и других иепријатеља да не би мотрнли на њега. На жалост, што се ближило ослобођеље ова вест се потврђивала. Бракко Крсмановнћ, шпански борац није има среће да дочека ослобођење и жнви и ужива у новом жнвоту, новом друштву, које је толико волео и за које се борио још из раних гимназијских дана.
БРОЈ « М ААНА СТРАНА Ц V напедаом првеисгву повово код куђе НА КРАЈУ ПРВЕНСТВЕНЕ TPKE V ПРВОЈ САВЕЗНОЈ ЛИГИ ЗА КОШАРКАШИЦЕ ГРУПА ИСТОК ОПРАВДАН СШУС ИРВОДНГЛША • И поред неповољних услова такмичења Параћинке се с успехом такмичиле у својој групи 9 Наредно првенство током пролећа © Славица Сретеновић стални члан југословенске репрезентације @ Последњу утакмицу у првенству наше су изгубиле са 21 коше.м разлике V ПРИЈАТЕЉСКОЈ утакмипи ЈЕДИНСТВО — тимок Изрешетана мрека гостију • Јединство — Тимок (Зајечар) 5:1 (1:0) Првенсгвена сезона 1975/76. године завршена je претпрошле недеље.’ Овогодишње првенство за кошаркашЈПхе одвијало се у три ipyne Прве савезне лнге: Исток, Запад и Централна група. Наше кошаркашшхе такмнчиле су се у Исто чној групи са Црвено.м Звеалом, Вождовцем, Студентом, Партизалом, Радничким н Севојном. Након завршепог Првенства наше кошаркашице налазе се на четвртом месту, међутим озо није к коначно, Јер у међувремену Партпзан, « Унавер знтет пз Приштинс треба Ла однграју још једну односно две заостале утакмице. Бплаис првог наступа у Првој лигп више је него vcne> шан, када се узму V обзнр кеповољне околности таклтнчења. Наиме, прописп о наступу у Првој лиги кзричггго траже да се све утакмпце нграју у дворана.иа. Нажалогт Параћин нема адекватну ca.iv, тако да cv кошаркашнцс биле пртгуђсне да сие «такмипе нграју на страни (Коагујевац « Смедеревска Паганка). Веома млада и поволиташк/Е неискусна ектгпа током првенства истгустила је тпансу да осиппза четврто место у групи. Несрећно се изп/бл»ене две утакмиие п~отив Севојна у пр зом делу и Рздничког у лпутом делу. Међугим, екипа Боже Борђевића била ie уједно н веома тврд орах за реномиране противнике Стгдент, Во ждовац, Црвену звезду. Тренутни редослед ектгпа на табели уједно ie реална слика у овој групи. Прве две позиииTUPAElfHKE У ПОСЛЕДЊЕМ ЛГЕЧУ ПРВЕНСТВА ТЕЖАК ЗАЛОГАЈ ЗА ШАМПИОНА ВОЖДОВАЦ (БЕОГРАД) — OSK IUPAKHH 79:53 „Шумппе”. Сх-диЈе: Ведаззз (Беогред) в БулвмЈтрозгћ (Ba.se- »). ОКК Параћнм: С. ПетроиЉ, Ј. То?»мсти 6 (4-2), Х!нр>Јн* 6 (2-2), В. Петроваћ 6, МаноЈловић, А. Торљзиски, Фвлиповнћ 10 (М), Нпхолг*, Сретекозпђ 29 (4-5), Стефакоаић 1 (2-!), Тграиозасе. Шжлшков држаже Вождовгц v noc.\ejue>e.’z ке<гу врвевстаг ннје змго прнлихе да зпдно попраах хош ргзлику хако се очекпзало. Тохом vtbx ».птце сее време јв еодклд домаћа еккпа, меВутди pajainu: ’е 6SA* '-ЈВиихЈалнг. У аоследн.пм мЈпг\-тв?да угахлоше, пресгигои. нзтђенг je coбеда са 21 кошем разлихе, тто сшшсо предстаз-sa ua.to азленабеае узЈшжЈућв у обзнр режоие s хзаднтете еккп«. НаЈефикаснвЈа Параћпнка бплг je C.UBHILA СРЕТЕНОВНН са 29 зосгкпптих хошем ол тога 26 из ггре! Посеб.че вохвала зас.гужује » ® гатгтеЕ гкппе ИВАНА МИРЧИВ. је грипале cv београдским клу бовима Вождовац и Црвдна Звсзда, који уједно Hwaiy и највише шаиси да освајаље титуле овоголишњет прзака у Супер лиги. Тређе место прнпало ie екипи Сттле.чта из Ниита. ..старо.м ппволнгашу" Иза Параћинкв »ашао се и Паргизан нз Београда које сем великог имена не поседује ниипа вреднији тнм. Затнл! ту cv join п екипе Удиверзитета, Радничког из Крагујевпа н Севојна из Титавог Ужипа „стари" познаиишј и рива.Аи из републичке лиге. Од чегрнаест утаклпша у пр венству Параћиике cv добиле пет док cv девет изгубиле. Постигле су 946 кошева. примиле 1079, што за „ватрено крштење" и није трагична кош разлика. Прошлоголишњи тнм остао |е непзмељен, Једина промеиа Је била долазак Радии.ле Фкдиповић, најбол>е кошаркашице Партизана из Светоззрева што 1е уЈедно било и добро по Јачаље. Главнн терет првенствених сусрета пао Je Ra плећа ппве петорке Ј. Топњанскч. Мирчић, В. Петровиђ, Срезеновић н Стефановић. Ни остале члвнице екипе нису биле запоставдене. Свима Је пружена шан* са за самодоказивање п кал»ен»е v првенственим окршајима, јер међу преосталим кошаркашицама треба тражнтв евенгуалне наследнике за Сретеновићеву, Јелсну Торњанскн, Мнр<шћ^. ' Наредно првенство за кошар кашпце стартоваће током про лећа. Нажалост ни у наредном ттзБенотву нећемо моћи да прапгмо све борбе кошаркашица. iep ће се вероватно већина утакмипа игоати на л> маћем терену у Смедеревској Паланци. Током овог гговенства Славица Сретеновпћ ie поста,\а стандардни члан Државне оетгрезентапије. И ранијих годииа Славииа ie носила доес са грбом наше земље v јуниорcxoi конкгренпип!. ка\а ie наступала на првекствима Евро пе. Балкана... V овој сезонп Слигаца Сретеновић је престарела за ЈУ* нкоре п ош« ie добила ire> сто v најбољој селекшпк са хојом 1е наступала гта гтпошаотолчшњех* гтненствг Бадкана V румуниш. Сретеновпћева се такоће T’.chvt’ta иачглч ₽ на списку потенттијамтих канАЧДг та за олимтапске игре у Монтреалу. напавно само v случа« jv да натпа екитга гсттептн • заврши квалибикаппочи тупнир. Авализира|ући гтотехло пргенство, можемо битп задово- .а>нн хнипком пгшпх хопппкахштца, а наредно ттрвенство можемо очекпватп са впхпе оптилтзма к са реагном надом, дг ће се Параћннке умешати v борбу за треће место у својој групн М. Илић НА Г0ДИШЊ0Ј СКУПШТИНИ НОВОСЕЛЦА Од пролећа- ,13. октобар' S Нови председннк клуба Молгуиао’ Геленек, а потпредседни* Миодраг Марјаловиђ Најмлаћи параћинсхх фудбалски клуб „Новоселац- одржао је 8. фебруара своју редовму*го дишљу скупштину. Извештај о раду у про теклом периоду поднео је оекретар клуба Миодраг Антић. Иако без сопствеиог терена, и без aobo.v но финансијских средста Ва фудбалери су постиг ајј сасвим задовољаваЈући пласман у једииственој MebyonurTKHCKOj лигу. Светозарево. Због нелостатка средстава често су чланови уп раве и сами играчи финансирали поједина гостовања, пгго потврђује да је реч о заиста пра, вом спортско.м колективу. На скупштиии је од лучено да се клуб убудуће зове „13 октобар', Изабран је и нови управ ки одбор од 25 чланова, на челу са поедседкиком Момчилом Геленком, a потпредседник је бивши дугогодишњи капитен Но воселца Миодраг МарЈаиовић. Клуб не.ма сопо твеног терена па је одлучено да се преговара са управосл Текстилца која би омогућила да Новосс лац бар једпом недел>но корист и игралиште крај метафоре. По свему судећи за овај симпатични фудбалски колектиз наилазе лепши дани. Всћ на пролеће стартоваће „13. октобар" са истим желлма да wervie aenv игру, ферплсј и другарство. С Лрагутнновић Стадиои: Ллхикства. Гледалаца: 100. Стрелци: Грбовић у 12. и 74., Дамњановић у 47., Пелнвановић у 67. и Аризовиђ у 68. за Јединство, а Брашанец у 76. за Тимок. Судија Миљковић (Параћин). Јединство: Стојковић — Б. Борђевић, Драшковић (Кркић) — Дамњановић, М. Петковић, Ве.^ковиЛ — Васић (Илвћ), Мнлановић (В. Петковић), Грбовић, Пелнвановић » Лрнзо вић (В. Борђевић). Припремајући се за проле* ћиу сезону наш српсколигаш постигао je iom једну уоед\>иву победу. После бо.\>е игре у оба полувремена Јединсгво је убедА>изо савладало старог ри вала из Зајечара, који се ово га пута тгредставио као зео.ма слаб паргнер. Играло се по тешком терену прекривеном снегом и ледом па cv играчи оба тима морали да у.Аоже максимум напора ка ко би издржали доста јак те.мпо. Јединство је итрало апресивно, а резултат такве игре је и пет голова у мрежи Зајечараиа. Помало чудан бно је трећи гол Јединства, коЈп је постнгао ПеливановиН. Голман гостију АгиН дегажирао лопту управо на ноге Пеливановнћу, коЈи се налазио 40 метара од гола Тимока. Прва полутка до маћих је захватила лотггу, ко ја је краЈ изненађеног Aniha одсела у хтрежи. И поред тепгкот терена игра Је била фер и коректна, а судија Миљковић обавио је свој задатак веома добро. С. Драгутиновић ШАХ: СРПСКА ЛИГА БОРАЦ Шахисти „Борца” нису више чланови Српске лиге, iep c-v као најслабнја екипа моралн да се преселе v ниж« ранг. После апализе стива у клубу и самокритичког осврта на досадашљи рад поново је изражона жел»а свих да се опет нађу у вишем рангу. Ових дана припремајући се за nneAcroiehv сезину ШК „Бо раи" организовао ie првепство клубл- Учествовало ie 14 играча. Врелно ie нлпометгги да су од овогл броја играча дво РУКОМЕТАШИ ТЕКСТИЛЦА ОТПОЧЕЛИ СА ПРИПРЕМАМА ЗА ПРОЛЕБНИ ДЕО ПРВЕНСТВА РЕАЛНИ ОПТИМИЗАМ Јесеља полусезона рукометашима Текстнлца, донела је доста разичарења. Стартовало се са велпкнм а.мбицпja.ua, са жељо.и да се у наредној сезони Текстилац нађе у впше.м ранг” гаклшчења. Међутнм стицајем околности најављени продоо н» врх ннје vcneo. На крају јесењег дела. Тексгилац се нашао на осмом ме сту, са две заостале утакмице. До почетка пролећног дела првенсгва п ове две утакмице ће се одиграти на домаћем тереЈА’. са 21. октобро.м из Кра гујевца, и Кспаоиико.и нз Бру сг. Из ова два меча, реално је счекивати још четири бода. наћи ћ.с се на пегтом месту! Пролећни део првенства је иа прагу и управа и технички пггаб еккпе озбиљно cv схвати.\л припре.ме. Тренугно се ра ди у сали гтет гтута неделло, што до сада није била пракса. О прнггрсмама за нареднн део прзенсгва азговарали смо с тренером екипе МнлнвоЈе.м Стамболиће.и, који је измеђг осталог рекао. — После пар година добили смо салу за зимскн део припре.ма, захваљујућп залагаљу управе п разумеваљу основне школе „Радоје Домановић" у чијо| се салн OABn'ajy припреме. To Је и главни услов доб ре прппре.и.А>еностп екипе. У прштремама за наредно пр венство vMecTBviv 15 рукометаша. Екипа је остала иста jeceiter дела такмичења ИСПАО јица првокатегорници, петорица су другокатегорници а шесторпца cv трећекагегорницп. После 6-ог кола у воћству је Л>. Лазаревић са 4,5 поана, а у стопу га прате Ж. Живковић, Ј. Динић и Б. Дннић см1 са 4 поена. Два провагхласирана играча са ово| такмичења стичу право учесгвовања на отвореном међународном npoeHCTBv Срби ie, које ће се највероватиије одржати у В. Б&1М1. С. Стсфаноаић Друтарство r залагање на високом нивоу Атмосфера у лојој се одвнја ју припреме посебно охрабрују тренера Стамболића ’ којк каже. — У клубу гренутно влада изванредна атиосфера, Токои тренинга прпсутан је дух другарства. Поред тога пгрзчи су једнодушно прнхватплп да тре нпрају пет пута недел»но, пгго до сада није био случа’. Зах ваљујућн оваквој атиосферв можемо очехиватн и доб~е г« зултате у наредном тговенстве ном делу н такмичарској се3OH1! Планови клуба, очиг.^едно, са чињекп су за дугорочнји временски период. Тренутно је аереално очекивати у.хазак у взпни ранг так.инчеља, z,\a на редна сезона ie гианса да Параћин добије право песто у P'atcomctv Србије. — Играчи су свеснн да прнпрвме ппсу са.мо за наредну полусезону, већ и за наредно првенство. каже тренер Стамболнћ. Текстнлац сада има костур екипе из јесењет дела, међугим, намећс сс утнсак да у тиму не би билн взпиак још не колмко младих талентованих рукометаша. за које су увек шнром отворена врата ,дито фараца". Из разговора са тренером Миливојем Стамбзлићем, сгиче се утнсгк пријатног оптимлз.ма, што је и разуу.л>1гво, по сле неуспелог старта v првеиству. — Y овом првеиству старто валл смо амбицвозпо. Стпцање.м околпости, наше амбпииЈс су се показале кереалнпм. Ово искуство за нас је било драгоцено, .спустилн смо се на зем.ЋУ'. Свакако да ће нам ово искуство добро доћи. Судећн по расположењу и току припрема треба верова? прикрпвечом опти.мизхгу л>- кз Тексгмлца. Остаје доста мена за „рсхабилитаци ј сгорене су реалне шансе з. продор v врх табеле. Пролећ1£и део првенства ста ртује крајем марта месеца, a дотле треба да се одиграјујош две заостале утзкмице. 0 тач но.м термину почегка полусезо не и одиграваљу заосталих утахлпша обавестићемо зас у нареднбм бројг. VI. И. ЗИМСКА СТРЕЉАЧКА ЛИГА ПОМОРАВЛзА ПРВА ПОБЕДА Тралиционално таклгпченл стрелаца Поморав.Ба стартовало je S', фебруара v Нуприји и Параћину. Y Параћину је одржан стрељачкЈ! дво.иеч екЈша Деспотовца и Параћшш, v гађаљу сернј ском ваздушно.м пушком. таклшчење се одвијд v хладној сали школског центра. Победник v ово.м дво.мечу Је екнпа Параћпна која је сакуттла 2.671 круг, док су Деспотовчанн нмалп 1.472 круга. Други дво.меч одржан је у Нуприји између стре.дечкнх екипа Свилајниа и Куприје н резултат је 1.728:2.925 кругова, Y ово.м колу 6iua је слободна екипа Светозарева која је прошле године победила у овом такмичењу. Уједко ове године светозаравачки стрелци имају и највише пзгледа да понове протлогодпшњп уопех. За друго место овог пута се јавл»ају два кандилата ц го стрељачке екипе Параћина и Rynpwje. Редослед након приог колч |е слелећп: БупрпЦ 2.925. Параћпн 2671, Спплпјнац 1738 н Деспотовац 1472 круга. Последњи резултати Параћимски српсколигаш, Јех динство, припремајућп се за пролећнн део првекства, 12. фебруара охиграло је пријатељску утакмшг,' са Радничкпм пз Нуприје. Резултат гласи 4:0 (4:0) у корнст Јединства @ Прекјуче је члаа Шумаднјско-поморавске лиге, Текстмлац такође у припре.мном перноду, одиграо прнјатељску утаклшцу са чланом Јединствепе лиге Светозарева, Новоселце.м. Стрелци Текстнлпа тако?5е су добро „радили" и резултат гласи 4:0. Наре.дно коло одржаће ое 22. фебруара када се састају екипе Свилајвда и Светозареза и Деспотовца и Еуприје. Параћин ie v овом колу слободан. М. И. Издаје OK ССРН ПАРАНИН УређуЈе: Редакцпоип холегнјум Главнп п олговорнп урелнпк Саша Букнћ Адреса РедакциЈе: Парлћпн Б. Кпсмачопчђа 14 Тел. 83-694 Штамиа: ,ГЛАС” Београд ВлМкопић^иа 8 Тел. 335-384 Тнраж : 10.500
XYMOPECKA Човекомрзац Усамљени старац у пензији, Тодор Мркал>, нпје се слагао ни са једннм соојим суседом. Са сваклл! је имао по неку зађсвицу. Без разлога и повода. Тек тако, због неке сптпи* це. Ако се неки сусед, пролазећи поред њега. накашле или кихне, деда Тодор ie и v то.ме впдео пзазпваље, увреду, подспрдива»>е, и бно је готов ла се с човеко.м посиађа. ла га на пасја уста изгрди. У чегвороспратници где је имао собпцу и кујнпцу на лругом спрату, све му ie сметало. Највише промаја. W деца. С децом ie стално био на ратној нози. Грдио »х је. Претио нм штапом. Упадао \iehv ма \ин»а» не док cv се ипралн v лвоппппт нспод прозора његовог стана и. заплсњивао им играчхе: лопте, кликере, тротинете, хотуралке и друге. Колико ie тај старап бно настран човек, овејани намћор, видело се и по томе што ie нзазивао са сусеткама честе препирке око конопиа за сушеIte веша у дворишту. Њему тај хонопац уопште није био потребан. iep mv ie веш прала ieдна окена из суседне улице. али је он полагао право на ;елан део тог конопиа. који је обележио. захтевајући да његоз део стоји празан, неискоришћен. и to is чистог ината. Суседи, све добродушни и М1фОЛ»УбНВП -byди углавном радниии. нису хтели да терају мак на конац са ХЈанАрл>ив1В’ старцем. У ствари. он није имао v граду ни једног првјате.^а с ко)им би се дружно. Највећи лео дана је проводио v своме стану решавајгћи укрштеннце и чнтајући Ностраламусово пппроча-ство. По лепом временг с всчери, излазио би \ шетн»у. Стиснугих вилппа, корачао ie тврдо, одссчно. намргођен. тако ла се чннило као да то он нмје пошао v шетлУ, него на заседање ннквнзицпје на коме ће, v CBojcTDv велнког пнквизн* тора, све оптлжеие јеретнке осудити на спаљиваље. Наливен мржњо.м гтрема пело.ч л>удско.м роду, Тодор М> хаљ ie са.м себе зазнлао у kvav своје усам.веностн v Kojoi ie таворио своје старачке једно личне дане. Био је тежак срчани болеснпк. Али за лекаре, које је називао убицама v белим манги« лима, није хтео ни да чује. Своје оболело орце је лечио чајевима од неких траауљипа по рецептнма из једне раскупусане књижуркне. Од тих чајева mv нпшта 6o.be није било. али нх је он упорно ппо из дана v лан. и to v све већнм количинама. После једпог јаког орчаног удара, који га ie, онссвешћеног оборио испред главног улаза v зграду, његовн суседи су га однелн v болницу. Лежећи v болннци. v грпкреветној соби, са ioui лвојнцом болесника и придављен тешком болешћу, Koia га ie све више гризла, старац човскомрзац имао ie доста времспа ла v часовима кад mv ie било ма\о лакше размишл>а о себи. Сада је могао да вндн цео овој жнвот, разголићен, као на длану. Cehao се свега и бнло mv ie жао. Растужио се. Тек сада ie почео да осећа погребу за присуство пријатеља. рођака и по знаника. Завидио ie оној двојнци болесника што cv били с њим v истој ооби. које cv сваког четвртка и недеље по подне посећмвали рођаци и пријател>и. А ко ће њега да посети? Рођака v граду не.ма. Пријатеља нема. Сусели? Ни говора Он им ie avhjv изгрицкао својом злобо.м. своји.м намћорлуком. Његовом нзненаћењу није било краја кад га је једне нелел>е посетила његова прва сусегка. пензионисана учнтел>нца Внда. усамдена као и он, ттрема којој ie одувек испол>авао несхватл*иву нетрпељивост. и Koiv ннкада није поздрзвио прнликом сусрета. Био је потпуно збгчвен noiaво.м овс старкне. И док је она, говоређи непрскилно. peba\a иа сточић поред кревета донесене понуде. он ie горео v сопегвеном стнду 1нто је ттрема >&ој био чудовнште, које би она грсба\а да пл>ује. Јелва ie vcneo да про.мша — Како сте вн добри према мени, a ia то нисам заслужно Без разлога сам вас мрзео н називао погрдни.м имешша. Ла ...и то морам да ва.м кажем: ia сам отровао вашу мачку Свиленку. Заинат. Хтео сам да Укрштене речп број 3 4 2 5 4 5 12. © 15 16 17 19 • 2о © 22 2.5 26 28 © 61 е 52 54 55 57 7 8 9 1о 1-1 15 © 18 е 2Л 25 24 • 5о 55 е 56 58 ^ОДОРАВНО: 1. Француски сптан новац, 6. пазив хотела у Параћину, 12. грчки математичар, Александринаи, 13. грчки пссник и музичар. 15. прнпадник једног народа, 16. отац (слов.), 17. брдо на Сиинлнј!!, 18. фкнскн писап. Лгексис, 19 река у јужном делу Ирске, 20. хемијска јелин.еша по структури слична а.мошпа> ку, 21. португалски композитоп. Жозе Бна на. да. 22. грал опеван у „Илијали”, 23. О1вор на кожи (лем.), 25. наша река. 27 чувепа опсрска псвачнпа, Марија, 28. стрп но жснско нме, 29. врста јаког петра. 30 пндпјска'богвн.а плохпости. 31. мале тежинс. 32. почстак тпке. 33. јелан тпаховскн здвршетак. 34. стапо-павтопски впховнп бог. 35. пмс- пемчипс Пврхгоовпћ. 36. \пч иост m nptwnvcTkc Петра Кочиђа. 37. ссло v 6viinii;i ilapahniiu. 38. .македоиско mviiiko нме. РЕШЕЊЕ УКРШТЖРХ РЕЧИ БРОЈ 2 ВОДОРАВНО: 1. Црница, 6. Ka\emih. 12. азот. 13. верна. 15. ага. 16. Рас, 17. Матас, 18. Хвар 19. Ив. 20 Калас. 21. авда. н. 22. Марпн, 23. сла вас расплачем. Гад сам ја, во дики гад. — He (оворите тако, комши* ја, молим Вас, — тешила га је старица. И немојте сад о томс. Главио ie да оздравитс. Мојп cv данн избројани. добра душо, — рекао је распла« каним глаоом, заглелан v зил. He плашим се с.мрти. Жао ми је што нпса.м живео као остали л>уди... Молп.м вас, позлравите све наше суседе и v моје име их замолите да ми опросте... А да, оној днвној дечнци ренпте како је дсда Тодор отпгтовао далеко. далеко, а кал се врати донеће им пуно слаткшиа и играчака. Кад поменух играчке. Y мојој соби се налазе запле!вене дечје игрзчке. Даћу вам кл»уч од мога стана. Узмите играчке и дајте их деци. Заморен, почео ie тешко да дише. — Xohv, vMifHHhv тако — рекла је старица, борећн се да не заплаче. — Зашто говорите о вашој смрти. Ма, кад вам кажем: оздравнћете. Е. кад будете дошли кући, позваћу вас на слатко и кафу. He ллтим се пгто сте ми .мачку отровали. Имам другу. Зове.м је Цветана. Време посете ie истекло. Треба да ндем. До виђења, комшија. н нс лајте се! Опет ћу вас посетити. Y току ноћи Тодор Мркал> ie чмро. Чедомир Д. Јовановпћ YCIIPABHO: 1 Статнв, држач. 2. пигмејско плсме на Филнпинима, 3. врста вннове лозе, 4. аутоознака Туниса, 5. име совјетске филмске глумице BvAraKoee („Крила”), 6. страно мушко име, 7. врста северног јслена. 8. немачки преллог. 9. aana.beibe дужнце ока. 10. село у близннм Нуприје, 11. марка аугомобила, 14. наша старија глу.мипа, Ига, 17. старо име Л>тбbaHe, 18. муслпманска света кљпга. 20. ррста папагаја, 21. наше острво, 22. jpovгао (хрв). 23. грал v Хрватској, 24. прел њи део v православној цркви. 26. верно. 27. дкзамша. 29. јелан ролитељ. 30. име чехосчовачке глумипе То.машове Г.Четво ро v кругу’% 31. станотппс Лапоније (кр.) 32. пе\окуш!а, пела. 33. стаза, 35. ништа (прц.). 36. ауто-ознака Лесковца. Minna Гајић лх>м. 25. ебожгг, 27. Столе, а. 38. исто, 29. трдва, 30. ср. 31. крта, 32. урари. 33. атн, 34. Аса. 35. арома 36. Број, 3,. Параћин, 38. Цетина. Поново на окупу МАЛИ ОГЛАСИ Оглашавам неважећтгм сведочанствп о заврпте* Hoi осповно? тпколч дел. 6noi 230 нздато 25. 05. 1970. го.мгне v Поточтп; на име Смпљане Мило сављевпћ. Оглвгпавам неважећттм све.\очанство о завртпеној octfOBwo? тпколп изда тп 1970. годнпе v Ппточ nv «п име Жаока Марко”Л!ћа из Својгсова. Оглашавам певажећим сиелочанство о задартпеnoi основној rmqo.w пзлато 1963. голтге v ГТараћтпп’ на пме Мполрага Ракпћа из Tlapabinia. Оглаптавам ”-*ва*жеТчтм гведочаЈтствз IV разр^ла Осповпе птх^'? на име Мплоп^гхе Мат!Јћ 'ел. бр. 24 /49 Основне тко де v Поточ1гу. Огчатпавам неважећом inrv6.vefnr pa.vnprKv кп-в жшп' ма тпте HoFinte Об падочић. свеигтстппса г« rhpahinia. ул. Бп.анка Крсманотћа број 44. Оглашавам чеважећох« потврдг 6poi 29651 о\ 21 XT 1975. гол. ча тниос 801250 на име продаЈе свиња. Лигбомир Антић Бусиловац БРМБОЛИН МАРИН МУЗЕЈ ГРАДУ ПАРАЋИНУ 1 Одељење НОБ-а Многобројни аутентични фотоси. остали су као сведочанство о борби л>уди овога краја за слободу н независност. Мада се ово оделење скоро у целини састојало од фотографија, посетилац је уз исцрпнг лричу кустоса могао да стекне потпуну слику о стању у ово.ме крају за вре.ме Наролпоослоболилачке борбе. Прича ie тточела са Наро.лним хероје.м Бранком Крс.мановић чија ie ролна куђа претворена у музеј, у селу Дон>а Мгтнина. Жао ми ie што ствари које су некала припадале Бранку Крсмановићу иисам могао да ВИДИ7Л Али слнковито причаље је по могло да сазнам много нових ствари о твему. Почетак оног кобнога марта, затекао је нашег Народног хероја v Параћину. где је ол.мах почео да сакупља напрелну омлалину II осгаАе грађапс око себе. Me bv н»има cv били Слоболан НпрпИ. Бока Жнвковић и др. Вратио се из Шпашпе. из ie.Mtor логора v Пирпнејнма. Лотпао је да по.могне своме народу, у најтежим тренупкма, покушао је ла сппечп најсрамнпје лсло name нове ncropnie. И поред велнког посла око организоваља мартовских лемопстрапија, vneic је налазно впсмена ла о\е ло свога ролпога места. ла вн\и cnoie povrre.ve ла се састане са ccbaumta и npoAiicxi’Tyje о полнтичкој ciin'aimiii. Честа хапшетва. 'n*»ieља v Београлској Главњачн mrcv vcncaa да га сломиЈу. Актпвно је гчеетвовао v ствараљу првнх партпзамски': ieAinnma’ Белпчке чеггс Крагујевачког НОПО и дру гих. Августа 1941. голине. на Космају са малпм делом Младеновачке партнзапске чете, поппгуо ie у двадесет шестој годчнн живота, провсреш! револуционар, исИако наша села из дана у дан мењају свој дјп<, примерци .моравске архитектуре одолевају модерном вре.мену и ста.дној жел>и наишх л»уди да зидају нове, светлије и удобније куће. Са сгановишта културе и архитектуре овакви при.мерци, као на нашој слици, делују вео.ма иптересантно нзазивајући жел>у да се, по могућству, на сваки мачин сачувају од непотребпог рушења. Таквих случајева има и у граду. Онн су за сада сачуванн на сликарском платну, помоћу палете и боје али је очигледно да ће их све мање бнти у простору нових градских насеља. кусни борац који се калио у Шпанском грађанско.м рату у батаљону „Днмитров" у који је стигао још 1937. године. Далп су л>удн овога краја и Момчила Поповнћа, — Озрена. Рођен у Буаиовцу код Параћина, на правном факултету ie дипломирао 1939. гОдине, а члан КПЈ постаје 1938. год!гне. Веома активно ради у многим мести.ма Србпје, тако да је по налогу Партнје дошао и у Алексинац рали прнпре.мања vcтанка. Као командант Озренског партизанског одрела, задаје много неприлика окупатору. Али захваљујуђи издајн заједно са још једанаест другова, v неравноправној борби гине 3. фебруара 1943. године. . Можда међу првима v овоме Kpajv 1е фбрмирана Параћннска-ћупрнјска партизанска чета, која ie веома акТивно лело- • вала. Основана ie 30. јула 1941. године. a на уговорено место састанка лошло ie двадесет бораца. Веома покретна својим диверзијама ie доста ометала непријате- .sa v његовим п\ановима. Чета ie током времепа прерасла v већи о\рел. пзвршеном моби \naaunioM становншптна. Аап групи богатијих граћана, не нак \оп»ен1<х peeoAvim.in, ово нпје пшло v прплог, тако ла ie захваљујућп кпнслпншкпм елсменгима ова веома активна партизанска група бпла разбијена крајсм исте голнне. Ослободилачки покрет у oromc Kpaiv није спласнго. Преживелп бории cv ггритлн apvthm партнзансквм Јелштпама н безпоттелна борба протнв окгпатора се наставила. С тога спаки посетилап кош све ово.зна неће спп*рпо. ппкалп помнслити, кала виаи малу абирку оружја. ла сс нагази у napo.w icoi’J ie с«-\он рлто B3H>v, мала се. претварао v беспошгелпог ратника ка\а је у пнтапл’ »чегова схободз, пезависност н дбстојанство. К рај Моиенталии иебостатах зграде. не. би смр.о да осујсти једну овако жачајну ак ifuiv. Сам pad п мнсннтво Marcni'ja.ia. ство pitfte месго у иашој ередини за iedity x’o танову аисоко образовиог карагггсра. Ova се паметг^ла коо нчжност и ми ie иесме- .\to upeatiderrti. Cntvpan сам да ће сс no њеном creapatb\> псетчти огоомап yrtupv на културнп жпвот џело/е краја. којп пе сме да заборави ни делић саоје нсторпје.
ДНЕВНИК: зшии №СУ 11088 Ингервју друга Тита загребачком „Вјеснику” је г.ротумачен хао изузетан тренутак у коме су извр* мсни многи биланси dpy- •итвено-политичке активности у земљи са освртом на активност Савеза комунио та у протеклом периоду, од Писма преко Десетог конгреса па до данас. Логично је што се разговор са новипаром нс третира као матсријал да би се испунила страница штампе већ као својеврсна порука ц задаци за читаву друштвену denarност радних људи, zpabana и комунисга. Са новинске стране писана реч је истргнута својом јасноћом, својом дубином и јсдноставHoiahv и пренета на терен праксе da веома брзо наће свој смисао у идентификаиији са стварношћу и људима у њој. Тако Титове речи заузимају широки дчјапазон актуелности зато је и немогуће правити диферснцијацију проблема и задатака због тога што наша самоуправна пракса то не дозвољава, јер својом богатом орнаментиком чини целину. Времена за оклееања нема. Задаци нису непознатц проблеми недокучивн, јер су и резултати евидентни, а наша радничка класа је спремна da ступи у нови квалитет pada на учвршћивању самруправне праксе. Зато није ни мало изненаhyjyhe тто- сс саоржај скуnoea v послеоње време орјснтшис ка дневним pedoвима који попримају садржај нооих задатака а реч ..ихтеррју” је спонтана обавеза која се мора узети у обзир. На саветоеању у Крагујевцу, одржаном поводом разрада Теза ЦК СКС, dueкусија је била нуна запажања и асоиијација које су у подтексту Титових речи и констатација. Комунисти са читавог Региона су cueno и отборено износили заnaacotba са састанака и ску- /и>оа на којима се отварају нсеа питања, актуелизирају сгара и једнодушно тражи пуна акција у наредном периобу. За тренутак оставл-амо на страну крупне резултатс да бисмо регистровалџ оно што би нам у овом моменту било ново. HuKada do сада нисмо били конкретнији и јаснији без обзира што је нешто зазву* чалс као обично у нашој сгеарносси. И збор paditux љуои, рекреација, продуктиеност, идеолошко образоваље, ситуација у нросвети заједно звуче својо.ч пробле .чатико.ч, а парадокси и супротности су мањи део проблема nped констатацијим да је битка за самоуправљањс. коиачно одредила пус oeoi друиства. OnuiTiuicKU комитет у Параћину је eeh покренуо активност како би се и uauiu крмунисти на време укључи.т у овај део посла. Odpжан је сасганак Политич ког aiccuea, у cpedy 18. фебруара, на коме јс угврћен нлач рада. Већ од 23. фебруара одржаће се први сас- 'синци у ocuoeuiLu организаЧи1ама иа којима lie се члан ciao joia једиом vnoauani co. иутегралним текстом ичтервјга, а зати.ч, do следеlid састанка сачииити планоое рада оргаиизаипјама У везц са копкретним mb тањима која ev од интереса за ком\1Н1'сге v соакој ос uoqhoi организацији. Може се и замерити што се чекају овакои тренуци na da се pad партијских оритизација обогати новим садржајем. У.често замерки да закључимо консгатацију da је овом прилоком Тито* еа реч схваћена у пуном смислу и da he она бити пренета тамо ide ie и место — у самоуправну праксу. ЛИСТ СОЦИIАДИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ЗБОРОВИ БИРАЧА: РАЗМАТРАЈУ ИНСТРУМЕНТЕ ПОРЕСКЕ ПОЛИТИКЕ • Изврпгни савет CO Параћин утврдио прелог докумената о оппгтоЈ заједничкоЈ потрошн>и • Избегнута нова оптерећења прнвреде • Интересне заједнице се прилагођавају ма» тернјалннм моц'ћностима • Пореске олакшице за поједкне категорије обвезника. Полазна основа за угврђива ријална средства за општу за> ње пореске полит«ке у овој једничку потрошњу v Општјнги години је Друштвени договор треба да износе 16 мнлијарди о гсклађивањг noAimixe . опо и 313 Агилиона старих динара, резивање грађана, производа и услуга у цромету и опарези-вање гсро.мета иекретнзша v СР Србији. При изради одређених докумената водило се рачунао уставним прннцЈшима и Резулу цији о друштвеноекономском развоју чагја је суштима да се Национални доходак у Општини треба да буде већи за 14 одсто, дргштвени производ за 15 одсто, лнчни дохоци v маси за 18 одсто, општннски порез на промет биће и надаље 7 одсто, промет производа ко|и подлс;ку опорезивању ће бити за 20 одсто већп. општа и заједштчка потрошња усклади са порастом нацианал ног дохотка, а да у фииаисира њу заједшгчкнх поттреба учсствују сви KCipHCKHUif услуга. Зато се у домумектима и т:снстангујс да нотрсдпњу греба ускхадити са матермјалним мо гућностима друштвено^полЈгтич ке заједнице. Предложеим документи су рађенн v сарадњп са иитереским заједницама, таредставницима no.sorrpirapeAHiDc организацнја, и представницима yApvжења занатлија. Укуттна магеу односу на прошлу годину то је повећањс од 13,2 одсто, иакб је дозвољено да то повећаље буде до 14 одсто. V овом повећању, буиетска потрзшња је већа за 14,7 одсго, а заједничка (преко интереснс заједнм це) јс већа за 12,6 одсто. V заједничкој потрошњи највсћп параст средстава је од ЗаједHimc за основно образовање (већи за 27,5 одсто) због пубитка које је ова Заједиица ЗАКОНИ Y ПРАКСИ НЕЛИНВИДНОСТ ЈЕ ПРИСУТНА Мултилатералиа компе-Јоаци ја је нови начин обезбеђиваља плаћања међу корисницима друштвених средстава. V жсл>и да сазнамо како је она ciipo водена, односно да лн су ови ко рисниии друштвепих аредстава у нашој Одштини прија»или своје обавезе, обратилн амо сс Лондани Јончић и Драгославу Николићу, ана.хлтича^има фплијале Службе доуштвеног књигсводства у Параћнму и по стави.ш им неколико шпања. забележЈЕ^а v 1975. годиии. Код осталих интересних заједница планирани износ је, углавном, испод прошлогодшињег плана. Треба напомешти да је остав љена могућност да потрошња у овој години може бити и већа од плажрране, под уславсл! да утврВени извори гсрихода то смогућују. Евентуални вишак средстава ус.мерио би се првонствено на задовољење потреоа сстовног образовања. Пореска полит-ика у 1976. години предвиђа знатне промсне v односу на досадашњг. Ослобађају се пореске обавезе из • Познато је да је мултилатерална компензациЈа спроведена п да јс прпвреда од ли1 *.0 очзкивала, да лк Је no вашоЈ проценн она успела? — Реално је било очекивати од стране привреде и од стране друштвеио по.мгтичких организација да се ко.мпензаинја одрази на побољшање лкквид- (Наставак на 2. странм) ГОДИНА III БРОЈ 53 НАРАКИН 2. МЛРТ 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР Параћнн — марта 1976. године катастарског дохотка ови влас вољење опшјгих и заједничких ницзг землишта које удружују потреба у нашој средипти. са друштвеним пољогбривред* Јавна длскуспја. која је v то Ш1.м оргаЈЈНзацијама у цил»у за ку, даћс гсрЈшсдбе и запажања једничке производње, под ус- у вези са овим материјалима лово.м да се на таквом земл.н- а Скупштина Опшкрпа ће копа шту постигне олговарајући прн чно утврдити овс елементе по нос. Власшши ггољопрнврсдннх реске полигике у 1976. голшш. машпна иеће пдаћати порез Паменммо, иа крају, и заггљууколико ове машиие користс за гвронзволњу шреко друипвсне пол>сиђргивредне орга>шзаиије. Повратиици из киостранства, који отварају занатске ра ЛЈве, ослобаВају се општннског пореза v првој години рада, под условом ла занатску дслатност o6ajja»ajv no истеку годинс дана. Допринос за здравствсно cciirvpaifee земл»о.ралниће се плаћагн п у овој години по стсли од 16 одсто на катастарски доходак, и 12 хиљада стгрих дннара no неосигураном члану домаћннсгва. Зборови бирача на тсригорији ОгпЈГТиае треба да се изјacne о предлопу да се залрже стопе посебног општинског пореза на нромег производа u чак Извршног савета да да услуга од 7 одсто, а цеменг од ови материјали морају бити 10 одсто. Овс стопе представ- гггзентнранн јавностн јасно и л>ају одступањс од Друштве- коннмзнз, како би раднп л»уди ниг договара оопорезнвању фа и rpafcc..!:i далн свој пуни удео ђана, јер би смањење на 6 од- V спровођењх' једне веама ?аж сто, умањмло укупне прп.ходе не де.\ат;1сстп у наст^пајућој и тиме довело v mnaite задо* голннн. . Занатлије: ковачн, годкпвачи, колари, сарачм и обућарн неће плаћати nopea из лнчиог дохотка од самосталног вршеља занатских услуга. Имаоци за натских радн>и ослобава ју се сбавеза плаћатва по рсза и доприноса из личних доходака из радног односа за радннке ко.|е запошљавају. Они који отварају занатску ради>у први пут, ocAoOabalv се за 50 одсто ooanc^a за прву гомгну дана. МОЈА МАЈКА ШЕТАМ ПОКРАЈ ЈЕДНОГ ПОТОЧИБА И ПИТАМ СЕ: КАКВА ЈЕ МОЈА МАЈКА? МОЈА МАЈКА СЕ ЗОВЕ ЈЕЛА: ИМЛ ЦРНЕ ОЧИ И ЦРНУ КОСУ. СТАЛНО ПЕРЕ И ПЕГЛА МОЈЕ ОДЕЛО, ЈЕР ЖЕЛИ ДА БУДЕМ УРЕДНА И ЧИСТА. ПО TOME ЈА СМАТРАМ ДА МЕИЕ МАЈКА ВОЛИ. ПОШТО СЕ БЛИЖИ ОСМИ МАРТ РАЗМИШЉАМ IUTA HY ЈОЈ КУПИТИ. РЕШИЛА CAM ДА ЈЕ ОБРАДУЈЕМ БУКЕТОМ ЦВЕНА. ЖЕЛИМ ДА УВИДИ ДА И ЈА ЊУ ВОЛИМ ИСТО КАО И ОНЛ МЕНЕ. ЈАСМИНА АНТИБ, УЧЕНИЦА I РАЗРЕДА 0. Ш. „БРАНКО КРСМАНОВИК" СИКИРИЦА Блнжп се даи жена. To је дан и мојс маме. Треоа да јој захвалнм за спе што је учинила за иеие. Болестав сам, a ibeaa рука Me пежно мплује. И када погрешнм, оти зна ла ми опрости. Увек уме да ме обрадује п помазп. H>eini саветп су за мене увек испрашш. За cbv ту пажљу поклонићу јој за iteit праз1вк букет црвепих к.1|раифила. Владан Бокић, П разред Дреноваи за 0. n/sapi
CTPAHA J 14 ДЛНА ДЕЛЕГАТИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: УСВОЈЕН БУЦН ЗА 1976. ВДНУ НАШЛ ТЕМА • Y плашграндг прпхода не повећазају сс захтсвп из пр:св >реде. Образложеи»е предложсиог .материјала дао Божа Мадић. Захтсвс! карнзшгка већм од McryhnocTH бупета.- Предлог одлуке о буисту Оп urniwe napahini базира сс на устапхзм, законски.м и статутарпи.м одредба.ма о функцпонисању Општпнс као друштие ■но полчпгчкс заједкпце, а п> лазне оонсоо за сип/ктмггј буиета налази се у Резолуии!« о основама полппжс др\питвсг:о- -еконо.мског развоја СР Србиј®-, УкупЈШ приссодп буиета за ову годн1’л’ очекују се v нзно* су од 44315 хвљада новнх дниара што јс всћс за 14,7 одсто у односу па прзшлу годјшу, пв тога мора да се пскључи обавеза изградњс Пол-лклна«- ке, за AiTxiuTBCiror прсвобрани оца и пренетс функиије на интереоне заједнпие па је потрошња онда всћа за 13,4 одсто. Овакав обим прихода обез беђује фп-наноирање најопходнијнх расхода који по сво.м карактеру прздставлл функцију, задатке п пословс кој« се не .могу одчагати шгти проносити на друге органе. И ОВЗ.М прилихом кормсннци буиета су подне.м! захтезе који се не могу у ттотптно"тт< прихватиги, а они су за 9.935 хиљада већи од расположивнх срелстава. Оваквп захтеви про пзи1\азе у одређеној мори и из нових развојнпх прогрхма поједчнпх службп. Приходи буиста се формпра ју од: порсза на лични дохолак из радног одкоса и псгзста залослоиегпЈ који је већи за 18 сдсто. Порез од личног дохотка од поллпривреде бптребххо да буде маљн 19,2 одсто збсг у.мањзне сгопе пореза. Порез од мгчног дохотка од вршсња самосталме запатске делатнсгти је за 183 одсто .маљи док приходи од опшг.тског пореза на вро.мет прспзвода и услуга ћс бптп већи с обз1гро.м на раст иремета роба хоје подхежу опорезивању као и оби.ма yewra које се врше. Остали приходи: од тахса. бпће всћи за 10 одсто у одноcv на npoiuAv rcAJiHV а остллп прнхзди (казне, п-нхсдп оргача) ће вероватно бпги на ниBov пропне голи-че. Расходн бхпста су усклоћени са оцсњеиим прпхоллма бу иета, то значи да ће пптоошња имати граиицу ол 153 одсто, ила< ако се иекљмчн раз, лзтка расхода и пренепгх функ иија на инте^есне 3aie.v’njc, о?гла ћс васходп буџста битм већи за 13.4 слсто. За редстпг дслатнзст оогаиа управс обсзбеђују се срсдства осталм.м органпзацмјама п ружсЈВсг.ма срсдствз дају у увећапа за 16,3 одсто. а матсријалпи рзг.ходи за 10 одсго у однзсу иа сродства за лпчне дохоткс. Дглсгатп су одлучилн За делатнзст друштвено полнтичкнх органпззиија соезбеђују се средства На нтгвоу сред става за орган упра®с дзк се УДанду доташаја, а прсма .могућно спома буџета. 0 ссг rcaanie <ни чјг.1 се none orpajinw.ni јхгвз* лпдско-борачка заштита с обзиром на кгпактср овс ПЗТ рошње. Срсдства за културио проовегш долатпсгт, здравствену заштпт^ хомутналпу дслатпост и рал .мес.че зајсднггЈс биће Malta за 5,1 одсто у одпосу ка прошлу гог;ну. Поргд naCcojauTix обассза сеогсдншњ« буиет lie морати да обезбеди још п: ф;к:: :iciipa Ite пзгра-\н>с зграде McbvoirштЕгегкс регионо.ЛЈне зајелшше, за лодатну каматг од 2 слсто за крздпте за изградљу објеката, за тохг.ћу Gvuctckv реacipBv од 811 хпл»а\а .мгнара, за сбзвезе од pswi iinx година, за прегопеле рачуне плаћак>а бол<зпчких трошкова и обезбеђеља г^елаза прско npyrq као и за резорвтш фопд no ctotti од 1 схсто од укупног понхода. Као и ссталн .мат.ермјади. тако је м Нацрт б\пета inuao прод збзрозе бирача којн нтгсу ставплп ннкакве гсримедбе. с.магрпјући да јс стргктгоа 6vиета прчхватљчва у садашнлзм дплгитвечо-ексномпкпм приликамх НЕПНКВВВВОСТ IE IHWi (Наставак са 1. стране) ности нашс п^^зреде, јер су потражЈззања неулореднво већа од обазгза. Међутим, одмах да кажемо да са стаповишта Јпггереса привредс компензаци ја није успела, јср су обавззг искомпензкране само са 15,14 да служба буде извршпла контролу приЈавл>:пзан,а обазеза. Али то бн био са.мо јсдан од дсгсво-ра на то гсггаље, јер ми не зиамо как-о су нрпјгз.^ене обавззе вап нагаег подручја. за право не знамо праве разчоге због чега ова колшеазација по нашем МЈГШљењу није успела. Потрошња и Наша јвсност је већ упозната са слемспглма Јр»регкс полигикс ч оби.мом општс и ззјсдпнчке потрош1вс у оазј години иа ннвоу Општше. 0 овоме увелико дискутују зборови бирача који су, бар за сада, показали изу- □стап пптерес за ова питан>а. Опшпшска кон фереидоја ССРН јс једиогласпо усвојила прсдложенс докумснтс, а пеке иптсресис зајсдкиис су већ дале оцсну овнх питаи»а. Остаје да се раз.мотрс плтања н предлозн, примсдбс и закључшг, па да Скупштина Општн пс каначно утврдн и стопс пореза и обпм цслокупнс потрошњс. На тај начин би се завршно један зкачајап посао од чсга завпсп нормалан друштвемо-полптички живот код пас. И ту пс би нмало шта да се дода и да Ова бслсшка има за ипл» да сс осврнс на појаву која ixtjc иооа и која јс постала саставни део наших днскусија у овмм дапима. Рсч је о потрсбама и могућностима, о нерсалко.м п рсално.м планирању и актнвности и петрошње. Када се год поткачимо озога, одмах искрсну псзадовол>ства и опште примедбе па предложена решења, то иде од рационалног расућивања па ло суфоричног нападања свега и свачсга. Y тим дискусијама се деск да од дрвећа не впди.мо шуму, да се јелнострано посматрају потребе без удубл>нвања у могућност, па се и заборавз ла на овом плану већ поодавно делују друштвеии it законски критернјуми који, пре свега, ipaже дмсциплјпп' н самоуправио понашање. Основно ie питање како обезбедити тпеснаест милкјарди старих динара, за општу и заједничку потрошњу, а онда тако то расЈАВНИ ТУЖИЛАЦ: могућности поредити сви.м корисниШЈма. Morv ли сви да сг задовољс у основпим захтевнма? Логика ствари нас учи да је то пемогуће, али иас пракса упућујс на тражењс других рсшељз. Л решенс је. ван сваке сулпће, у чрагању за реалпим планираЈвем која мора ла буде засЈ^ована на друиггвсној дисциплини и самодисцнплини. соо што овај момснат значашим, бар што се тиче ситуације у нашсј Општини п проблсматпкс name приврсде. Подауак да илсмо нспод доззољеиог бпTcpehsiba прпвредс јс охрабрујгћп а многе псреске олакшицс за пољспривреду и ззнатство дају реалну шансу за динамичннш.м растом прихода v буџету иптсрссппм зајслштама и да ће програм активпости моћи да се реалпзујс. И нададе преллог иле ка повгћпњу потрошп>е, алч нсма прсдлога како ла сс то п5- већгње реализује, бгз овога нсмогуће јо ппи-’ хватитк O3c:i.t>vjin разговсп на on/ tcmv. Тешко је то напречац и учипити, па нека нас оваква досадашн>а пракса научи бољехт понашању v овим и сличним приликама. Уважавање објективннх сколности (као на пример. код основиог образзвања и васпитања) не умањује карактер са.моуправног договарања п спсразумевања нити иапора да сви карисниии учине v изналажењг унутоаипмтх резервн, или смаљеЈве актпвности као п у потентгираЈЂу најнеопходЈГИЈнх акиија кој-и ће својим ефектом да покажу како је моттће успоставити равиотсжг' између ове дчг краЈности које се зову: пзтрошња и могућност. Саша Букнћ ЗАКЉУЧЦИ СУ ТУ О Колпко износе прпЈаз.sene сбавезе п колпкн Јс ефскат те компензације? — Прпјавл»ено ie 164 \nf.\nона, а искс.мпензпрано јс 25 MHAHCiia. Према томе, остаго је лоапглих пкимирепмх обавеза за naxirv Отптину у висиini о\ с::о 139 милчопа. О Да лп be, по гаше.м мшпл-fiby опа компензапнја позптивпо гтчцатн на лкквидност призпеде? — Одмах да кажемо да cv у .м?ђгр,-с.мепу досчеле и друге сбавезе. Прпвоеда ie такав ефекат могла ла остварн и без комтг&нзацнје. Према томс не може се оиенити да сс нелнквидпотт ттрнвреде поболлиава. О Због чега cv оба«сзе тако мало искомпензнране? — Има много разлота за ово. Неких јавнпх кгипг а ie већ било и на ово гштање сиамо Mor.ui одговоритп 1ск онда ка4 Ле О сарадњи правосудннх оргаиа, стоипце милнције и ип сг.скцчјсккх службн распразл»ало се sia заједннчком сдстанку ових сргана одржаном прошлог месеца О Састанку cv прнсуствовалн ДРЛГОСЛАВ И. ЛИп, председнмк окружног cyan у Сзетозареву н МИХЛЈЛО ПЕТКОВИН замсник Окружног јавног тужиоца. ту нашем дпуштву, радним л>у дима и грађанима, сви.м овим оргакима је наложснб што савез: сузбијању. ла раде на његовом Р. Нссторовић, директор У СЛИЦИ И РЕЧИ О Познато Јс да су у вези измнреља обассза изашлн нови прописи. Шта би о томе могли да нагл кажстс? — Накзн извршене ко.мпензацззје за неизмирене обавгзг, сваки корисшЈК ie дужан да до 10. марта сачикл прзгрзм измгсења сбавеза и ла до 31. мар та ове годичг обавезз пскрпју .менииама. Обзиром да су након нззршсне ко.мгтензацнје не из.мнрене обавезе Огпитинс вслнкс, било би нзопходчо да до тота рока Kopncninri интензн« вгтају редовтгз плаћања и на тај начпн смап>е cBoie обавсзе. М. Михајловпђ На овом састанку јс коистатовано да је сарадња с®их сргана у пзвршлваљу зајгдппчких задатака у прбтсклоМ перисду б.чла доб:а алн да је и дал»е треба усавршаватп. ЗЗог тога јс нсопходно да сс озакви сасганцн одржавају нај.мање јодно.ч у три месеца. о Лналмзпрајућн кри.\шла.м< тет у огпјјтиш! Параћин на састанку је закључено да је у укупној маси кривичних дела привредмп крими.чхч у прили* чкој мерн заступљен што изазива нсгодовање г;ађана, н>ихов револт и захтсв да се овај вцд кривкчнзх дела брже открива, н да пзступак код њпх бржз! ефикасан и прнорнтстан. Обзиро.м да овај и друга крквична дела и прекршај наносј! материјалну н моралну ште © Злоупотреба путнмх испра ва јавл>а се због релативхо бројнпх одхазака нашпх грађана v пностранство. Да би се /гуштво заштнтило од ових и других негапшпх појава неопходна је ста.\иа и синхпоимзозана актпвиот органа гоњеjta. отхрсгваља н пргсу15иваи>а, инопекцијокпх служби и служби друштвеног књиговодства као и осталих сЕбјеката друЈнгвене самозаштмге. 6 Увиђаји на лнпу места до сада кису били схриласни због закаспелог изласка кримшалистичких техничара, sch ће због тога дежурна служба ста. ниие мплиинје бмти дужна дз у случају погребе за увплајем сбавести јавког тужизца и ис« траж.чог судију као и дежурну службу Међуопштинског супа како би увиВајн бнли ефнкао инји и Јсвалитетшцн. 0 Мпровна већа могу много да допршгесу ефикасногти пада суда па је закллчено да се С Y ШЧ’ ефикапипсг и vc», РАЈН8ВИНА АМ8СТ © /Хкттпјност ннх старешнна врска На састанку резсршшх војбила Јс разпоОпшпшског одПотреба за улепшаваљем прзстора модериим вајарским решењима је већ присутна и код нас. Вајар Слободан Стојалознћ је уралпо умсгничко решење простора испред зграде Општингког комитета и Опшгинске коиференцпје ССРН којс представл>а скулпттуру у којој сс па.\азс два симбола наше револуцнонгрне прошлосгп, ослободплачког рата и сагашњостп: српа и чекпћа. По овом pcuiciby он» се прзплићу означавајући векозпп спој рддшпса и сел»ака у борби за свсглију будућност. Скулгггура ће бити изграђена од местшга и биће шјсока једап метар, то ће бнтп ловол»но ла својнм д:гмензија.ма испуни поозтор који јој је олпеђсн грбаЕглстнчкјг.г решељем. Сви који Гпду пролззплп улЈшом Брапка Кромансвића биће пријатпо нзнепађсни спојсм лепог и модорног. (Сгш.мио: Мпливоје Илпћ) бора СРБС одржаном 14. фебруара похвалпо ie оцењан рад PBL у протеклој годнни. Рспублички програ.м обуке спро веден је Грзко 50 одсто од плздшраног, сдзив стазгшиаа је био велаки обзнром на ми* nn.Ma.via сргдства која су за љеговз сорсоођење нздвојена Актквност РВС у оснсзпим оргашЈзацкјама је по.могла дз се дате те.ме нз РспубличкоЈ програма успешно спроводе. Y радшш оргазизацијама фор. мирани су актнви СК РВС којисутакоВе радплн па организационп.м питањн.ма и на пзи« је.му млађих старсшкна у СК. Y свом раду посебпо су сс истакле кадровска комнснјаи комисија за општенардку обуку. Радило се на фор.мпрању библиотеке за марксистпчко образованл и општег дела. V току је нлно ко.мплетирање Опигпшско.м одбору. Чланоаи СВРС из Параћина узелн су учсшће и на сусретп.ма Братства н јсдинства у Кумровпу, када су размењена искуства I! о оздовзим организацијама пргисти утисцм. Савео рсзсрвних noinnx стапсiiiwrn опиттине Паваћнп био је органнзатор мпогих просла. ва у општнки којс су органи« зова.чс поводом зридесетогодншњиие побзде над фашиз.ми.м. Том приликом су се посебно кстакле основнз организација СВРС са ссла. У пзотсклој тоднни у раду су сс поссбпо истаклс РВС Заједнпце образован»а, Медицин* ског нептра, Оргама управе, Фабрике це.мента „Нови Поповац", „13 октобар” и „Пролетера”, док су најакпЈВније csоске оргапнзаш<јс биле Основ. на организација СВРС мз П.vane, Буљања и Главице. Рзпублнчки одбор СВРС доделио је писмезс похзале пснзвким ооганизацпјама Рашокгце и Медиципског центра, док је захвалннцу добила команда гагнпзо.ча. Од поје.динана похвал>ен је Жпвзјпн Мптић прсдсемшк Оановме оргакизацнје СВРС Заједнпис об* разозања. Општпкски одбзр СВРС доделно је захвалннцу стрг.мачко.м савсзу општпне док су похвале добилн Душан Вучковић, потпредсидннк меснс организације и Душап Ристић нз основне органпзације трећег пеона. Y протекло! годин« унапређечо ie преко 20 старсппта, одликовано 4 док ie 6 етггешнна добпло друга признања. М. Мпхајдовић пешсхтјег рада v Огштгнском суду и Општинско.м јавном тужилаштву треба да се yaevy стална лежуоства судија п јаО5.тнх тужилаштаза, како би се у случају потребе за увиђаје одмах изашло па лпце места. На сснову догозора који је на сво.м састаику постипгут оргајш стакаше милицпје биће дужни да у случају саобраћајног удеса од.мах изађу на лиие Meera, да регулишу саобраћај, да сачувају трагове крнвичног де ла, да предЈузму меру за проналажење очевпдаца и обззбе. де имовину настрадалнм мши« ма. Посебним споразумом пред седшгка суда, јавлог тужиоца и командцгра стаиице милиинјс, бићс ооезбеђена шлеп служба за прансс хавзриоаног возила до олређеног места и н»егов преглед ради устаиовљења узрока саобраћајког удеса. Г 4-Л Л>. РашковпИ, председ:шк суда Ј / £ преко органа ССРН актпвира Њ1ТХСВ рад. Y сарадњп са цантро.м за дечиЈу заштиту и соипјалии рад треба аналнзнрати питања малолетпичке деликвсншгје, алкохолпзма и запуштеностп деце омладине и незбрннутих лица и са упознати Извршни Скупштину општпие. анх\нзом савет и Л>. р. ЦИТАТИ На крају децембра 1975. на евнденцији незапослених налазило се укупзо 2.639 незапослених радника, од чега 1.342 жене. Квалификацг.Огга структура нззапослеинх радника је следећа: 1.295 НК радника, 325 ПК радника, 56о КВ н ВК радника, 418 са средно.м струч. спре.мо.м, 29 са ВПШ0.М н 6 са DWCOKOM школском спрсмом. Иако повсћање броја у одмосу на претходнп мосец за 176 раднпка представ.ма мали »рекорд* у досадашЈБој дша.мпип noсећања броја незапоолених, далеко јс »зраженпјн пробле.м далег заоштраван>а броја и могућносги запошл>аван>а младих стручнпх кадрова. На то указује н полатак да од укупког броја лгша која траже запослеље 1.019 су стручЈП! радници, а од чега највећи број .младпх. Лктивност наше друштвеко-полЈгшчке зајсдшше да запошлован/см лица из првог и другог стспека хјгтвости решн највеће соивјалне пробле.ме нагомилсае ка ег.иденцијн Заједниие, није утицала ка с.ман>еље б-зја незапсолених всН cyruponso, сазкатве да he јсдгп број радшпса битн запослен до краја 1975. годше утицадо је дз се на евпденцији незапослен:гх пријави далеко вспи бро; раднпка него што је то усбпчајег.з. Y току мссеца дсцембра запослено је укуппо 47 ралнпка. ол чега свега 7 же«-». Од ^’»пггпгог бпој-а запослеиих 21 су сгручки, а остали МК и ПК ра.мпши, што свакако указује на дал>е заоштравање проблема незапослености, у смислу погоршанл квалпфикапнсие и полнс структурз пезапосленнх раднсгка. Како је i?:rvaip .месец у коме Је веома игоажена ниска стопа гапошл»аван>а, то се сипр::о могло очекивзти лал»е позећање бројл незапослешгх, које ће почети да опада са почетком радсва у сезонеккм делатностима н пол>опрнвреди.
стглил в БГОЈ 53 1* ДАНА из наших ооур Најчешће рекламације tra ших потрошача тегли одно силе су се на профил грла, односно код њих је долазтсло до вслнког процснта невакумирања. Упорношћу и заједнпчком сарадњзм од говорнкх л>улн »3 II и Ш ООУР овај проблем је решон н садашљи профилнн нож за цангле јс најближп захтевима ЈУС-а Потврла овоме су и позтгтивнм извештаји добијсни ових даиа од стране потрошача. 23 фебруара нашу радну организацнју ie посетила група од грилесетак пнтома ца војие гимназиЈе из -»д ра. Гостн cv са великом па жњом пратили излагање о развојном путу каше фабрике и inrrepecoaxui се за ттроцес нропзволње. По ооп лаоку фабрнке’ за посстиоие је v салн Радчичког савета организована закуска и прс дата на поклон ваза, дар ча me омладиискс оргаинзацигс. Након сталннх упозорења н всћег броја изречеиих ка- •WM, број прекршиоца нормк протнв пожарне заштнте у нашој фабриии сс видно смањио. Ово се нарочито односи на оне раднике који су ттушилн на меггима где что није дозвол>ено. —0— Овнх дана су поред „Оливото" машнна на П вани 'И I ООУР почеле да радс машинице за топло сечење чаша. Оваквпм начином сечења протгзвода нзоегава се транспорт а самим тим и већи проценат полома, ло дорадних оделеља где ie до сада прво обављено сечење, затн.м брушење, а тек ондв се прелазило на жигосагве н паковање. —О— После вишеголншљег чскања, омладннска организа unja је добггла с.воје прос горвју. Канцеларија ће се налазити v дооадашњој про сторнјн днсниплинског рефс рента и биће опрсмљена од мах по завршетку спстематских прегледа ралнпка који се ових лана обавл»ају у иашој радној организацији. —0- Захваљујућн конструкциочим измсна?ла алата, на ИС« машжн! ie усвојена про нзсодња парфем бочина ел 30 сма које се рале за предузеће „Кемнкалија" из Но вог Сада. V цил>у побол>шаља превентиве н пропгвпожарне заштите у нашој радној ор ганнзацији. сви чланови. ка> ко професионални тако и добровол>ни, cv подвргиута спецнјалнстичком оистематском прегледу v Ш!л>у »спи тиван»а способности за вба зллње овог посла. ПОСДЕДЊА ВЕСТ Извештај о пословаЈву и финансијски резултат рздпе организације, као и предлози фипанеијског плапа буџета синдиката и средстава заједннчке потрошше усвојсне су на последљој седшшп нзвртп.чих оргапа дпупЈТВепополгппчких оргаин.чашпа одржаиој у пстак 27. II н нл naicAiniMKoi ссднијш Цсптралпог Ралнпчког савета и Рпдпччких савета све четири ООУР-а. Опширнијс v варедном броју. ГОД. XXI БРОЈ 239 СРПСКА ФАБРИКЛ СТАКЛЛ - ПАРАПИН Обавештење о спроведеној мултилатералној компензацији Законом о обезбеђењу пла* ћаља између корпснкка ДРУ' штвених средстава чл. 53 и 54. Сл. лмст бр. 60 од 26. ХП 1975. го.диие сви корисниии друштве них средстава били су обавезни да служби друиггвеиог кн>и говодства пријаве све своје обавезе у свом књнговодству на дан 31. XII 1975. године а које су доспеле за плаћање и нису излпсрене до 25. I 1976. године. Сходио напред наведеном За ксну и обавезама из чл. 53 и 54 тога Закона, наша радна органчзација је вгзвршила пријавллЈвање овојих обавеза и то: — обавсзе — обавезе — обавезе по по по осиову репро-ма терпјала основу ннвестиц ија ochobv кредита за ооновна 28.601214,70 1.260.788^0 објртна средства и краткарочн них кредша — обавезе по основу провизије Y К Y П Н 0: С друге страчге, наши к\ттци чијл смо Ш1 повермоци изрршилЈ! су пријаљивање њихових обавеза прсма нашој радној органнзацији, такође на ис ти дан тј. 31. ХП 1975. године а доспеле за плаћанл до 25. I 12.086.763,95 73.387,80 42.022254,95 1976. године у укупном износу од 51.861.018,00 динара. Треба напоменуги да су Hama потраживања од купаца (а њихове обвезе) на дан 31. XII 1976. године v нашем књиго водству исказано у укутгном из носу од 81. 234.520,20 динара. УТИСЦИ И HCKYCTBA СА CYCPETA САМОУПРАВЛјАЧА Досадашњи резултати охрабрују Y дане 15, 16. и 17. фсбру -КрагуЈсвцу 8 сусрст самоупра нифестација самоуправљача. Y нс навршнло се и сто година п v Срби,н — „Црвени барјак". Т радници тополмвнпце истакли овом сусрету, после 30 година љања раз.матрани су резултати гатског система и постављенм < остваривање у OOYP, у меснил Конституисаљем делегатск OOYP и заЈедннцалта и друштв« изабрали су 100 хил>ада делег чланова делегације. СвоЈим не| ди и непосредни произвођачи, ново самоутгравно и договор! скупогптском снстему од отгпг Досадашњи резултатн v рг гатског система ппсдставља.К^ јача1&е н нашу обавсзу за н>еп ду са Уставом и ставови.ма и о Љиљака Бале-ndi, дипл. правник, делегат IV OOYP СФС — — Поред сваквих констата ција са овог скупа проистпчу н залаап који обавезут све радне људс ради дал>ег учвр шћивања нашег ссцнјалпстичког самохшрав.^аља ц д^легат ског система, обезбеђу]Ч'ћи ии тересе радннчке класе и самоуправно удоуженог рада. 1. Неопходно је јачањс идејио полнтичке активности и залагаље за то ла радни a>vah у ООУР одлучују о aoxotkv, У условима, средствн.ма и резултатима свог рала, о осгваривању љихових неотуђпвпх права о јачанл' самохтравног o.\\v4iiван>а, самоуоравне радетичке контроле и друштвене самозаштите. 2. Потребно је створити повол>није услове за рад делегација, љихово повезиваље сз радннм људима који су их иза брали. 3. Марамо се заложити за »зпрадњу такве меоне заједим це v којој he радии л>удн м грађани активно судсловати V решаваљу пнтања од заједкнчког интереса. 4. Неопходно је да се спроведе принцнп самоуправног орга низовања самоуправних инте ресних заједнина на свам под ручјима на који.ма се ocTBapvју заједнички шггсреси радних лд'ди н rpabana. 5. Морају се дограђивати са Мруправни друштвени односн и осигурати иепосредни vriniai радпичке класс и свпх радних Л>УД'Н. 6. Стално се мора радитк на даље.м образоваљу и оспособљавању самоуправљача за сп мауцравл»ан>е и развијати снсара 1976. године одржан Је v вл>ача Југославије, велика маправо 15. фебруара 1976. годи рвих радничких демонстрација ога дана крагујевачки радници, су захтев за самоуправу, а на развпјања и јачања самоуправи искуства у развиЈању дслесу новн задаги за '»-егово иуно < заједницама и OOYP. их скупштина радкп л>удн V ено-полнтичкнм органнзашнама ацнја и 1.000.000 радних л»уди посредним учешћем раднп л>упочии»у да граде и остварују io одлучивање v целокупком пгна до федерације. Јзвоју самоуправл»а»а и делегаранцпјг за н>егово стално звим дал>н>им развојсм у складлукама Десетог конгреса СКЈ. тем инфсрмисања како бп се де.\егати оспособчли за што квз лификованије вршење своје фгчпсшије. 7. Неопхолно ie ангажовање самоуттравл>ача v областп оп штенародне одбране. безбедно сти и са.мозаштнте, за^ развнјатве спремности за одбранг- и заштиту тековина наше револу ције. 8. Требало би осигураватн ла л>и наттзедак доутптЕеног. материја.кчог и економског развоја наше земл»е. Кол рада по комионјама определнла сам се за рад v Ко.мнси1и за де\егатски спстем V OOYP, јсг> ie то материја која ме, с о6зјтоом ла потичем из ралне тј. основпс органпзације нај Еиппе Јпнторесовала. Проблемв свих већих радтпгх организаннја v <раду делсгацппа и делсгата cv углавчом слнчни нашпма. На повом меспг. ,ка0 пајзапа- ■/кегп!1'н проблем ie добро miфор.мпсање делсгација и дсле гата, као н всзе делегата п делегација са бззо.м. Задаци когн су ооиов за дал»н рад н пазвој делегатског система констатованп cv v рефеpa*rv лргга Лнгсла Чсмерског, прсдседника Централног ко.мптета СК Македоније који је био и председник одбора за прославу сомог сусрета самоуп рављача. ферата и мпого дпскуспја, пнску сгава делегата из ммогих ралних оргшшзацнја и већих и мањнх од наше. Mhcahai да је за нас нај интересантнја била дискуспја која се односнла на делегатс к дслегаиије и љихову инфорхгисаност. 0 то.ме јс било много речи и дато је много прсдлога \оје бп ми v нашој радној организацији могли ла при-мечи мо. Најиитересантнији и за нас најг:рихват.\>ивпји су предлози и.ма за благовремено и потпуiio упознавање са матсрнја лом, који cv, оггшта је констагацпја, преобпмни и врло ком пликовани, одреди једно стручно лнце коме ће иокључиви посао бити ту.мачење тих материјала делсгатггма. Поред тога материјали би морали да се до стављају најмањс на 7 — 8 дана пре седнице а сви предсгавпи јјп делегација Mopajv се пози вати на све седницс органа управљања и друштвено-политич ких организација. Уз таквс прв ДОБРИ МИЈАЈЛОВИБ, прел Радничког савста дслегат II ООУР Присуство Црвеном барјаку би\ојевншеструко корнсно за све нас. Чуло сс тамо, поред репреме и рад ефекат би био далско већи a то нам јс свакако н циљ. |/ СТАМЕНКО ЈЕЗДИК: инжо н>ер, делегат I ООУР-а Мада v знаку јубилеја сусрет је и.мао радин карактер. Посебно ме је ннпресиомирало то, што се на бво.м CKynv inije paзговарало vonnrrewi. Сви реферати и прллози избегли су теЖЕНА ЗА СВОЈ ПРАЗНИК V врсмену када често корачамо напред, када смо сгварни носиоци права и обаоеза, када смо као и некад борци, истрајни и храбри, прослављамо паш празник _ 8. март. Huie на.м ооај даи дат из неких разлога које не знамо, нити слччајно. Ооим даном нам je призиато да смо уз друга друг, да смо и борци р маЈке, и раднице и жсне. боим нам даном јасио казуЈу да пас поштују за све оно што су жене у иротлости чиниле, што чине и што he у будућности чинити. Верује се у пас. Bepyie се да ћемо кад год затреба бранити своју зе.иљу, да ћемо yeeic засукати рукаве за њену изградњу. Спремне смо и можсмо да радимо и зп машином и у пољу и као лекари. Има се поверења. у иас и када смо делегати, чланови органа. управљања, када смо на одговорним функцијама. И драго нам је за све то. Драго нам је за пажњу, не само то?а дана, 8. марта, драго нам је због поштовања. и cehatba на другарице којих нема мећу нама, драго нам је због вере у нас. И то нам улива храброст и даје вољу да и даље радимо. да учимо, да се бопи^о за добробит наше социјалистичке самоуправне домо вине. Овог дана нећемо да правпмо биланс свега онога што је југословенска жена дала овом друштву и шта је југословенско друштво учинило на мењању и побољшавању положаја жене. Али Титове речи да „равноправност није нешто што је женама поклоњено" жена oceha као признанање.^ као нешто што јој даје снагу да истраје у садашњој и будућој борби за изградњу нашег социјалистичког, са~ моуправног друштва. оретске аспекте о делегатском снстему, све се сводтмо на пра ктиппа нскуства. Како ie псриод кратак, констатовано је да се идејно-политнчке осиове н карактер делегатског систе.\га успешно осгварује. Лругог дана Сусрета радило се v четцри комисије. Великн број делегата пријавио је своје прилоге и саопштења, а\н због ограниченог вре.мена rniie се чу ла ус.мена реч, већ cv прплага не дискусије v diiav писаног материјала. Овако огрпмно чн тересовање и жеља за раз.ме но.м мишл>ен»а говори нам ко лнко се делегатски систем одомаћио v друштвено-самоуправ шш односи.ма. Оно што смета дслегаттша v обав-baiv cBoiiLx функција можс се подвести на заједннчкл mie нител> и у нашим условима: — Материјали су оби.мнн исувкше стручно писашг, a t:iме делегату из непсорердне про изводње и неприступачни. Требало би делегатнма презентнратн кратке изводе из матернјала. али има и таквнх мишл>еља где се тражи п потпуније инфо рлшсаље, па и даље ocraie дв ле.ма какав нам је мате&нјад погребап. Де/ era 111 примећују да се v матег.цјали.ма пајчешћс ил!1 искључпео нуди један пре длог, па се иматра уколнко би алтернапгвЈ ? и.мадк дса или вшке предлЈга креативна улога дслегата on расла. Општи ie ггисак да постојс* ће фор.ме р?.да и догсзарања треба анаитзнратн и усавршавати, како би сваки појединаи бпо укључен у одлучивању о свим битним питањима из жпвота и рада ООУР м месне заје диице. Посебан прнлаз треба да ги раду збзрова и када ie год то могуће организовати чешће збсрове са кратггим дневним редо.м, уместо ређих зборова. РАДОВАНОЗИИ МИОДРЛГ, ВКВ бравар, делегат Ш OOYP-a Рано ivrpo 14. фебруара 1976. голине cc^hvo сам v maw на Лепеннци Крагујевцу, граду којн ;е тог ivrpa одавао утнсак вели ке свечаносги јер ie био дома ћин делегатеима нз читаве Ј\то (Наставак на 4. етрани) СО СЕКРЕТАРИЈАТА ФК САВЕЗА KOMYHIICTA Спремнн за акцијг Y оуботу 21. фзбрл ара 1976. годагне, на Прошире пом састанку Секретаријата Фабричке конферен ције СК Српске фабртгке стакла, разматрани cv ос тварени рсзултатн у ппо нзводнјИ за јануар 1976. године, и положај радне организације у везп са нбрачуном резултата на бази наплаћене реализације као и задацп СК. На овом састанку је дп скутопапо о проблсмнма у пропзводљн, као и о проблемима у везп реализацпје наших ггроизвода н паплатс. Констатовано 1 је да сви чланови Савеза комуннста заједно са свим радшЕм људнма ове рад не оргамизације треба максималкз да се зало же, како бп се превазиш ли постојећн проблеми. Из лпскусија сс могло заклдгчшц да cv комунисти Фабршсе стак.да спре .мии да се ухвате v/ouiтац са свнм постојећим прпблехшма. Пошто се 1на овзм саста.чку дискутовало о про бло.матицц која је п рапије била прноутна v радној организацпјп и по Kojoi cv већ бмли донети одређенн зак^пш-и, на озом састанку донет је салш једап за^учак, a т.о је да се за следећп састаилк СскретарЈђјата Фабрпчке комферонције Савезл ксмунагста проаналипира cippcriobeibe до са-да лопетмх здкључака.
БГОЈ JJ CTPAHA 4 14 ДЛНА Досадашњи резултатм охрабруЈу (Наставак са 3. странс) славије. Са свих страна cv сс слнвале колоне л>удп, жена и омлалине ка јеном цил>у, тргу на коме cv сс ввјсриле Југословенске заставе свјгх вслподпа. Уоред њих на впсоком iapболу стојала јс нрзена застава као несо када супце залази за хоризонт, та застава још увек неподнптута на свој јарбзл нали.мала ie csoiv ае.мгку површи >гу која је држана рукама ве her оооја младнх дозојака и младића кош cv чекали ла почме свечаносг. Више од шест хттљада л>улп јс очскивало са нестрпљењсм да застава крене према bpxv јарЗола н дошаи је тај трего-так када ic птзедсслник првог Рздтгчког савета Завода „Црвена Застава” повукао велику ирвену заставч’ уз звуке хорске музике клизала је постспено п пркосно п очи свнх прнсутннх CV силе VITOTC v испнсане речи на н»ој СА.МОУПРАВА још једном сгс се паднн л>уди подсетили да ie eve •per самоуправлзача ..Upseini барјак” почео 1969. годнне п да се данас по осмн nvr v ово мс граду састају л*гди самолправљачц из исле зсмхе са обогаћеном самоугтсавл>ачком праксом и новим сазнањпма. Кала ie застава поднгнгта на цил» одјекнуо ie дуготрајан аплаиз, се вали cv блицевн фотоапарата и на Tai начин желслч ла oseксвече овај тренутак. ТВ каме ре су верно преноспле ова| све чани тренутак н рад делсгата v двзранн „Шумадија” из које сам ia за време тролневног па да понео утисак да ie на овомс скупу бнло све јелинствено да су разматрани резултатн и искдгства v развијандг делегатског система и да cv истакнутн битни задаци на rrvrv његовог пуног остваривања од оснозних организација удргжсног рала, месних п самоутзравнвх интерс снјгх заједница до скушнтинског система v целини. да cv дискгсије дале утисак да се v дворани налази Југославија v малом н да смо на nvrv дал>ег и свс чвршћег са.моуправног си сте.ма. Свнм женама радницама ЧЕСТИТАМО ДАН ЖЕНА 8. МАРТ СФС РЕОРГАНИЗАЦИЈД Шп „1ИЦ1И" ПОГОНА СТАШРСКЕ ОПРЕМЕ у оипапинско| организацији Ресрганизагппа погона стакла рске опреме н љегова подела на два дела н то: — Погона за израду н одржа вање craitAapcKiix алата и про изводњу одливака, п — Погона машинске обраде и обрадс дрвета (v чпја руково дства ће доћи руководиодеи и уггравници погона), ic само почетак заиртаних техничко-тех нолошких побзљшања у органпзашгоној шеми наше фабрп ке. Ово.м поделом фабрика се гкључује v rpvnaiwiv савоеме* ч»х, модернизованих и ахтома тизованих стакларских индустрија. Новофсрмирани Технолошко конструкииони онро п постоје ha техничка припрема Ш пре дстављају носиопе савремеццх кг^актсрпстика групне техноло гијс. Ова подела рада ie спеиифи чна и 1тоедставл>аће ттиву и ie* AiHiCTBeiiv нзраду алата и обраду делова овакве врсте v eraкларској инлустрнји. По утлеAv на специјалпзоване фабри« ИДЕЈНО ПОЛИТИЧКО ОБРЛЗОВАЊЕ ЗА ЧЛАНОВЕ СК V niLw остварЈгвања идсмјо* политјгчког образзваља за чланз-ве Савеза ксмунгтста v Основ ни.м органнзаиијама Савеза компшста одржан ic 19. П 1976. годипне заједничхи састанак свјгх KOMVHHcra наше радне ор ганнзашпе на коме cv разрађи ване поавс. vboahc теме поогра ма „Маохснза.м п пдеолоппа са моптоавног лргштва" ч ..Истоpnicica гечеза и дрхтитвеил осT’c^a пзуничког само^ттоап’’?.- Јва”. је бчо zwt Б*е летгћ Добросав. са'<пстални са co чгг.х м ^oricv v Иентсалн^м комтпгету Савеза комгниста Ср бије. Пред преко окхттл>енн': ко МА-гУЈста дгхт Бјелетић ie впло сажето. јаснз и за нас тгоилаго ђено обухватио V свом нзлага* ibv мгсксизам као научтп' осно bv поолетврских peBJ.wnnia за теображај друштва. као осно ву за раззој сошналистичког салЈОхтгоављања и јачан*а радни чке класе. Са обрадом тема овзг програма наставиће сс на једчом ол нгосдЈЗГХ зајслнччких сао танака свих ОО СК наше ралне спгннзације и обоамгћ'’ се друга тема .Ихејно-полктичха акција СКЈ за самоуттравни ггре ображај друитгва". ке, техгпгчко особљс припремс Ш јс направило Технолошку карту и инструкцпони лпст као докуменат за израду. предмета ч алата користсНи најсавро.мс није мстоде студија рада. V овјем документима се на лазе свн потребни подаии за Јгзраду предмета. почев од при према па до монтаже делова и алата на машинама. Пернопнш opi V СФС је v току превентишта адравствена акција — конгролно — периодичкн прегледи радника. Како им и само име ка- &ке. ови прегледи се обављају периодично на годину лана пли на шест месеци, што зависп од радног места на чи.ме радЈппли иаде тј. од врсте штетностн ко ie делују на људско здравље. Се.м тога што cv законс.м обаве зни, ови ттоегледи имају за цих ла благовремено открију обољеља која настају v вези са ралсм на раднчм местима са повећаном опаонсшћу по здравље н укажу на пттеве за њихово смањивање. првенствено отк\ањањсм штетних гзрочника нлн уклањањем ралникз из орелине којз ггоожзва н>егово здравл>е. Главии штг ч чинпоцн Koie угрожава^у здрзв Л’С радника v овзм коле : .њу t#: лоши микроклиматскн vcao ви. гтрвенствено висока rextneратура и гтромаја, затим пралптна и бгтса мзнад дозвохемих граница. V таквим условима ра ди преко 600 ралника којн cv обухвађенн овим прегледом a то су: реглери, н помоћниин. гаамотер!!, ватрогасци. ралннцн мешаонкие. декорапнје, \auapa торијс, вззачн мот. возила. виллтикар и локомотсра и сл. V Псхрсд ових AOKVMeHara у то kv јс лзрада (срсђива»Бе) тсхничкс карте матсријала, кој* ћс, такође, пзред већ постојс he техДичкс карте машпна (ала ткп), тсхничкс карте контроле и лансирске лпстс горедстављати иелину свнх технолошкпх доклгчената и података које трсба да поссдује једна тсхнч чка прмшрема. Од ових тех|Ничких иновацнја v примени је данас, на задовољавајућп начин, међуфазна и завршна конгрола алата и пред мета и сулећи по озо.ме, већ се могу уочЈгги 6јпћс каралстеристике техничке побољшаиосги овјгх начнна. Ааи на овоме сс није, и не ''ие, стати и у сарадњи са ана литичарима рада потребно ie што прс да се настави гвођење норматива за иараду алата и прсхмета. А да бн сс нор.мативп могли применЈГП! потребно је побол>шат» и .модериизовати маипснски парк у .машинској пбради (стругови) како би се садашња израда резсрвних делова подигла на један всћи те хннчки нтгво. Ilm. Р- Милетић obv rpvnv би требало да спада iv и стаклодувачи и права 1е пггета што Самслтгоавним спо разумом о заштити на раду нису обухваћени. Акцију Јсзводи Дпспанзеп за медЈГЦКну рада мз Параћина. РадництЈа се, v завиности од радног места. врше следећи прегледп: преглсд од страис спецнјалисте за .мсдицнпу оада, лабораторисхе ана.\изс крви и мокраће, анализе крвм на оло вп. преглед вида н слуха апа ратима намењемпх за tv сврху гликање срца ЕКГ и функшмнално испитивање n.vha, Ронн с.ман nwha и преглсдп од сгра нс других специјалиста за vxo, грло » hoc Ji не\'рологе. По •ЈаврпЈетку акције направпће се днализа здвавственог стања и презентираће се органпма yitравл>аља радн предузимања да тјгх корака за унагаређење зДра вл»а раипжа. Иигсресовање радннка за obv врсту преглсда је вслико и онп се пзводе без застоја. За похвалу јс м сарадња Кадровске службе овзг колектива са извођачнма ове акције, која траје већ неколико година. Др. Б. Станкоз Подсетимо се шта смо све обе ђали. шта смо све писали и го ворили прс годину дана када смо изабрани и када нам ј« обећано пунз поверељс, подршка, разумсваље и материјална по.моћ за остварсља упеигног рада ССО. Чињеница ]е да због слабог рала било каквс организаиије Haji форума, највећу кривнцу скосе „они одгозго", они којксу примнли задатак и обавезу да р^'ководе омладином и извсду ie на гизакт тгут. Који су то „онп олозго”? Y овом случају мисли се на свс представникс осиовних органи зација и њихова председиштва, на председништво фабричке ко нференције ССО и самог предссдника тот председништва. Колико они могу и колике су Јвиховс могућностн и жел>е пс треба много говорити. Помснимо само председинкс ових ор ганизација, њихово жртвавано време и беспомоћне трзаје да поврате оно изгубљено и осзетлс образ и себи и старијима Koin cv их v многоме задужчли и створнли б.\агодетк које сада уживају. Распликули смо се одмах по слс избора, свако са својим пре дселнмштвом и саралршцима жељи да одмах „ухватимо ред” и без одлагања извршавамо плапом посгављене задатке. Сви cv прнонули на посао. Комисија за сарадну са омла дјпјом apvthx радннх организа ш.ја саставл>а доста оби.ман нлан на пол»у сарадње, изко зна да нема материјална с.редства за тс „си'че посетс" мекч.м фабрикама v KpaA>eByt Круше вцу, Зајечару и многим другим. Као и ова, сличан крах ic доживела и ксмиоија за спорт ч peKpeaimiv (она i_e-саччнчла план свог рада за 75. г.) Планн рани су спортски сусрети у сваком месецу између оде.^ен»а, погона v разним дисциплинама. Y лајсдници са поменутом комиси.јом за сарадњу пла нирани cv сусрети v поједшпш спортским днсшптлинама са омладичом apvthx радних орга низација. Шта је од тога оеалиаовано? Готово нншта. Једино naxBahyjvhii одгозарајућој комисији при ieAHHCTBCHoi органнзацнји снндпката, некако су одржане радничко — спортске игрс на нивоу наше радне орга пизације н х/чсшће на „Стакла ријадн” v Зајечару. Све ie то недовол»но, а ла лп ћемо икада заловол»ити н испу нити све те омладннске нор.ме внлећемо. Како нам ie радила комиспја за културно — забавнн живот? Апомрдно је говзртгги о то.ме, јер ic закључак |едноставан. НЈГкакво друштво немамо ни v ком виду културио — забавног живота. Дсшли смоу ситуацију да ово констагујемо иако ic то тешко при.митп к срцу и помирнти сс са чи»Бенн иом да јс то стварно тако. Сва како сс сеи сеИа.мо пок. Димитрија Бор15свића, којп ie ду го и прсдано ралио са музкча рима наше фабрнчкс омладпне. Обучавао је свс заиптерссованс и давао прве лекције за гитару, хармонпку, трубу. ТР°- мбон, саксофоп н сл. И.ма доста таквих који бисс укључнвалп у један такав рал али недостаје им нешто што ie нсопходно за такав вид забавс. Нис.мо с.мсап запоставити онолики број инстру.мената да пропада и да их обавијају па укове хгрсже. Да би пеке од разлога слабс активноста и организсваностп јасније могли да сагледамо, навешћемо један од закл»учаха и дискусија за голјгшњу конФеpeinnijv ССО П OOYP на koioj је учествовало поеко 70 ом.\а* динаца и смладинкп. Један од гсрвнх навода био би дискх-снја са самокрчтичкнм и крнтичким освртима па сдаб досадашљп рад и нсдовол»ну актнвност v дртштвезо по литнчкчм организацијама Mope Koie би тоебало предузети за санацију такве нсактивности биле бн: боља органпзоваиос.т ССО кроз култуБно — забавни н сгтортски жнвот. коаз рекреаиију и сарадљу са омла днном v APvniM ралним согани зашпама. Са таквом счтанпзаiniio.M н радом постигла би се бол>а органчзсваност и ралпнх акиија и остали видозн помоћи ралној органзаииш Гпоепа кнвање палета, расчишћаватБе Kpvra и сл). Како спровестн ове закључке, како пр-пс-нутЈ! на посао. када ie лоста тешко ослоболнти сале за Јггранке, просторијезапри поему ттшпзедби и остале реквнзпте, када cv свс гтросгорије затрпанс робом, због „витпе силе” како појединн одговорни наводе. Из свега овога произилазп да омладЈши увек пешто унапред трсба дати и обезбедити ла би раднла како треба. А докле ће то таио? Будпхткр /Кпоковиђ Уређује издавачки савет уредник Добрила Милетић АНКЕТА УОЧИ ДАНА ЖЕНА наше rases и пожеие За неки даи долази празник жена — 8. март. Thai поводом сваке године обављамо краћи разговор са једном групом жена са ци ље.м да видимо њихово хпппл»ен>е о животу и раду, о њнховим желзама везаним за радно место и приватно и уопппе о свом дану — дану жена. ЗОРИЦА МИЛЕНКОВИН: службеник Развојног сектора, Ш OOYP. — За мене је 8. март као н сваки други дан у месецу; радки дан v канцеларијн, за машином. Јер жена радник, жена мајка кроз све то стичс своју равноправност. А то је и жеха свих нас жена. Сваки 8. март дожнвнм ка свој начин и оставим дубоко у сеђању. He, не мора бнти великих прослава, скупоцених пок.\она. Довохно је сетити се женс, обичне жене борца, безимене, јер мпслим на све нас. Довољно је прнзнати је н пружнти јој што већу могуђност да се искаже. БРАН1СА МИЛЕНКОВИБ: радннца КК I, I OOYP. Y овој радној ортанизацији радим од 1954. г. и условп за рад би.\и су хш тешки све до прошле године када са.м пребачена у гравернину. Тако ми је исттуњена јелна велика жел>а и сада сам сасвим задово.д>на. Желела бих да се у радни однос прими што више младих жена, а ми старије да пре напустимо посао и идемо у пензију. Лична ми је жел>а да ппо скорије заврптим кућу коју смо започели и да оженим сина. ЖИВКА РАДИСАВЛјЕВИН, раднина КК 2 - II OOYP. Жел»а свнх нас жена у контроли је да нам се поправе услови рада. Знамо да сс на томе ради, али врло је тешко радити на хлад ноћп и промаји кад ми се после пола сата рада прстн заледе. Са крова који је оштећен у пожару капље вода и стојимо стално у бари. Надам се да ћемо ндући 8. март дочекати v бољој просторијн са бол>им усдовнма за рад. За сам дан жена желела бих да негде отпутује.4, али сбзиром да радим то нећу Mohn да остварим, па зато свим женама које тог дана раде желнм лепо расположење. СЛАВКА МЛАДЕНОВИБ, куварица у рео торану IV OOYP. Услови рада у pecTopanv сваким дано.м се побол>шавају и у раду имамо све мање проблема. Тиме сам ја сасвнм задовољна. Прошле гоАЈгне сам завршила течај за куварице, па сам тако и своја примања повећала. Једнна жеда, а морам признати да је она врло ведика, да каже.м животна да добијем стан јер са мужем и дететом годинама станујем приватно са великом кир.чјом а у врло лошем и влажном стану. Кад би ми се ова жел>а остварила била бнх најсрећнија жена. БРИГИТА КЛАК, анадитнчар рада IV OOYP. На радно месго на коме се сада налазим дошла сам пре двс године и врло са.м задовољна и радом и међуљудским односима v нашој .службн. Иако се много говори о равноправности жене и мушкарца, мислим да је го пнтање и дгнас јсш увск нерегплисатго и да су старе траднције дубоко укорењенс. Моја лична жел>а је да ми се запосли ћерка јер тај гтроблем ми сада задаје много брига. ВЕРА ПЕШИЕ, радчица КК 2 — П OOYP. И ја сс прндружујсм женама кочт~о\с са жс.бом да нам сс поправе услови рада. Хладно је. ДобзАп смо заигпгпга средства — гуменс чизме п бунде са рукавима, међутим. не можемо да тпс користимо. Y чизмама, обзирсм да стојимо у води много је хладно, a бунде нас ометају при раду не може.мо слободно да се покрећемо а* то наш посао тражи. И ја за себе лично имам једиу велику же л>у, да ми се запозли ћерка, која се ево, веп три године јавља на бироу. СТАМЕНКА СТСЈАНОБНБ. пакерај I OOYP. Желела бнх да нам се свс жене ослободс рада у Ш смени. Да шефови буду мало ху- -манији према женама-радницама. мајкама a поготову према онима које су социјално и здравствено угрожене. Жсне јзш увек нису на радном месту довохно заигтнћене. Жслела бих да ндући 8. март све жеие лочекају срећно, радећи v дневним смснама н добрим уаховима за ред. РАДА РАДЕНКОВИК: слектротехннчар саабе струје, Ш OOYP. — Што се тиче посла задовохна сам раДом мог погона мада се увск ias'-i’V недостаци који ће се временом. бар се ја тако надам, поправити. Волела бих да сс побол»ша финансијска ситуација v нашој <ba6- рици као и сама продуктнвносг рада. Колегијалност је код нас на нивзу тако да ксмаМ никаквих при.медби. Моја лична жел>а је да решим стамбсно пктањс. што би допрннело пспун>ен>у и другнх .лојпх жсл»а.
CTPAHAf БРОЈ 55 14 ДАНА ПРЕГЛЕД ИЗВРШЕНЕ МУЛТИЛАТЕРАРНЕ КОМПЕНЗАЦИЈЕ Г0А1И оргаипмипЈ« ПрпЈажкто MaBplUCIbC Изрршсно V •.» ИНДУСТРИЈЛ Електродистрибуцпја 3.509.900 СФС — Иидустрија стакла 42.103.719 Фабрика штофова 18.116.480 ФаОрпка иемсита 22.754.275 ФТМ „Пролетер" 1.622.664 .Јединство" 1.353.793 „Извор" Пскар. прсдузсИс 597.714 „Вук КарашЛ" 1.077.860 Лиивсрзал" 3.044.242 „Параћинка" Фаб. бомбоиа 718.616 „Слога“ Крајачказадруга — 970.061 10.572.177 2.663.431 1.»60.872 348.316 37.905 4.333 83.627 65.106 6.875 27,64 25,11 14,70 8.62 21,47 2.30 0,72 7.76 2.14 0,96 YK3TIHO 94.899.263 16.712.703 17,61 ПОЉОПРИВРЕД/\ „Агроекспорт" пол». произ. 667.400 ..Агроекспорт" кооперацнја 2.277.456 Зе.м. задруга Дрековац 771.S48 Зем. задруга Рашевииа 2.585.117 „Слога" Сикппииа — Зем. задруга Поточап — 10.216 19.242 190.910 0,45 2,49 7.38 УКУПНО 6.301.821 220.368 3.50 ГРАБЕВИНАРСТВО Комбинат „13. октобар" 14.220.070 1.7OS.S35 12,02 ТРГОВИНА Н УГОСТИТЕЉСТВО „Шумадија* Трг. прсдузећс 31.443.167 ,.Помс.равл>е" 403.172 Занат. набав. прадај. задруга _ —_ „Грза" Угост. предузеће 563.73S 4.190.506 74.037 15.309 13,33 18.36 2,72 УКУПНО 32.410.077 4 279.852 1321 ЗЛНАТСТВО „Будућност" 4.193.749 Фото-атеље „Пролетер" — Бербарско-фризорска задруга — Обућарска задруга 188.476 1.325.145 40.451 31.60 21,46 УКУПНО 4.382.225 1.365.596 31.16 СТЛМБЕИО КОМУНАЛНА ДЕЛАТНОСТ ».Стандард" 1.881.971 „Водовод" 205.323 427.758 51.002 22,73 24,84 ” VkVriHO 2.087194 478.760 22,94 ПРИВРЕДА УКУПНО 154.300.750 24.766.114 16.05 ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТН Медицински центар 1.479.763 Фонд здравств. осигурања 7.847.314 2.020 0.14 УКУПНО 9.327.077 2.020 0.14 ОПШТИНА ПАРАПИН 163.627.827 24.768.143 15,14 ТУМАЧЕЊА СПРОВОЂЕЊЕ КОМПЕНЗАЦИЈЕ У фебруару ове године сгтровсдсна јс обавсзна мултилатерална компензација, чијем су спровођењу свјг корисниип друштвснпх средстава и Слу жба друштвсног кншговодства озбиљно прпшлп. Међугим, резултатп нису бпли на нивоу очекивапнх. Накок спроведеног првог цнклуса компензације, V коме је на прннципу бнлан« сирана извршено пребијаље ме bycooinix обавеза и потраживања, знатап део пријављених обавеза јс остао ненскомпензиран, о чнјој висннн су корисници обавештени. Y цил>у макснмалног искоpiuuheiba могућноспг које пружа електропска обрада података, односпо што већег мсђусобног пребијања обавеза н потраживаља Служба ДК-а је прнступпла друго.м инклусу компепзаипје — билатералној — ко.мпензацији. Билетерална компензација јс пребијањс обавеза и потражнвања нзмеђу два корисника, гдс се свакн од њнх у односу на.друго јаИЗ РАДА ОМЛАДИНЕ Превазиђена неактивност Из анализе активностп школ ске п радиичкс омладпне види се да су у протеклом пориоду забележени повољни резултатп иа свим пољима. Све све активностп су резултатдобре организаци.је школских конференција, у стварн школске конфереуције преко поссбних комисија веома усцешпо су спповоднле у дело многе акшвјс. На културном плаиу преко ко.мисија за културно-забавни живот постигнугн су задовољавајгћи резултати. Музнчка секција прп Музичкој школи органпзовала је повремецо нграпкс за ученпкс средњих школа, а п другз секције су раднле са доста успеха. Посебно је од важносги за овуобласт nocTojaite КУД-а. Спортска активност одвија се кроз честе спортске. суррете. Одзив омладинаца јс био бројан а успеси на такмичењи-ма су oiUH чести у корист наших омладтшаца. Добровољан омладински рад јс од посебнс важности. Свакако за сваку похвалу су аквља као дужник и као повсрплац. Корпснлшша друштвсннх сред става достављенн су „нзвештаји о бчлатералној компснзаипјп обавеза" у коме су салржани пзноси узајампих обавеза н потражнвања. На основу сравњсња у књиговолственој евиденцији и жел>е којс обавезе желе нскомпензпратн корисник друштвенпх средстава је дужап да извести СДК. Билатерална компензаинја ћс бпти спроведена 7. марта 1976. године, а укупан износ којп се може искомпензиратп на овај начин за свс корнсннке са подручја општинс Параћпн је 3,252.338.74 динара. Спровођењс билатсра \ннх компензацпја треба сматратп продужетком процеса мултилатералне компензације, а чији јс заједпички цил» допрннос v разрешаваљу Mcbycoomix дужнпчко-повернлачких односа. Р. Несторовнћ цпје: вађење шећерне репе, vpebeite града, за прославу 13. октобра Даиа ослобоћења града, учешће иа шградњи пута Црза — Спсавац, рад на реновираљу зграле OIC ССО, уређење школског простора, терена и слично. На пдсолошком-по.итгчком плапг и кадровском јачаљу такође су постигнути добри резултати. Реч дслегата из свих структура чујс се усвнм оргаии.ма и форумима V којнма су заступљони. Даклс, много гвроблема итсшкоћа и неактивностп је прсвазпђено, алп било је проблеМа и теигкоћа који су у лшо* гоме отсжавали потпуно пзврmeibe постављенпх залатака. Да би убудуће резултатп били још квалнтетнпјн, да бисс проблемн и тсшкоће успешно превазилазили сачшвсн јепре\ лог мера које he се спроводнтп у живот a venex свакако иећс изостати. Млади ће и надаље својдгч актпвним радом оправдаватн поверење којеим дато. С. Јоваповић Из дсчијег обланЈПДта Брига Друштвену бригу о деци и ло.моћ залосленнм породицама у Општини остварујемо преко рала Заједниие дечије заштитс, чнја сс активаост исцрпљује кроз: ,vhcbho збрнњавање децс, друштвену ксхрану деие и oprainгзованп одмор и рекреацију деце. Нлво активносг.ч п проблемп који је пратс за лневно збрињавачте дец« је предмст нашег интерссованла. Дневно збрии»аван>е деипрсдшколског узраста остварује сс нреко Једшшие улружепог рала за збрнљавање де. ие ,ЈБа.мби'’ ггри Цептру за дечју зашпгп и соиијалнн рад и Дечјег обданпшта и јаслииа при I1BT „Бранко Крсмаповпћ”. Овпм обликом обезбеђу« је сс исхрана, нега, чувач>с _и Bacronaibe у просеку око 350 депе запослезшх родите.^а. У трошковп.ча. за овај о5- лнк збрпљавања, Заједтнша \ чествује за на ј.мање 50 одсто, што је у за-виспостн од npirxoла родЈГтел>а. Нарочпто одпрошлс годпне ативност на дечи- )ој заштитн се iuhdh. мада то пс пде пп лако ни брзо. floiребе су веће. Капагппег просторија је педовол>ан да примп сву деиу. Консгантно се јавл>а потрсба за још око шездесеторо дсце. Но. иијс то једитш гвооблем. Поред ледовол»ннх средсзава, јазљају се проблемп v организоваљу заштите злрав.^а деце. Стално ,је прнсугиа појава да неки родитсл>и ловоде оболелу децу одразнпх заразпих болссти. V тн.\< условима посебна тсшкоћа настајс. како заштжп здравудецу. Прнсутна је и нојава да се неки родитељ-п пе.марно одпосе пре.ма својпм обавезама. Акцснпгра се посебно ова појава, јер су то махо.м роднтсл>и са иемалим лохотко.м, a обавезе нису тако велике. Зз зајсдшту та средства нису безазлена и уколико се до априла не испуне обавезе прнoehiihe се радзкидаљу уговора. Нм мало јак проблем јазла се у оргаш<зован»у рада у пополнсвпој сменм. Потребе постоје, али садашњи услови V обдаииигп’ „Бамби" сл/ таквн да јс тсшко то обезбедити. Прс свега тешкоћа се јав.\>а због недостатака просторија. Преподпевна смена до 15 ча о деци оова, а поподнезна смена требала да почне у 12 к 30 мииута. Садашње потребс за поподневни рад су за око двадесстак дсце. Потребс ннсу сталне, јер Jim родител>и не радс константно у другој смечи. У поподневној смскчј узраст дсце био би раз.шчит од 8 месецц до 7 годипа. Спрсвођсљс васпЈгтно образовног програма било би скоро иемсгуће. Такво cTaite п тешкоће инплицнрају Ji x’schaiie врошковс, a Заједница нијс v могућности да их обезбеди. Рсшењс заоргакизовање рада у другој сменп вид» сс само у обезбеБиваjby чросторија и довољногброја денс за ту смеиу. У обданЈШпу прп ИВТ „Бран ко Крсмановпћ’’ организоваи јс рад I) другс с.мене. Стална присутност деце крсће сс око 15. Са иешто већим нздашвм могуће јс да прн.ми и до 50 децс. За сада потребе не постоје. Треба рсћи да је рад и свде у другој смени такође опторсћеч проблемима обдаНЈГшта ,Ба.мби". ОлакшаЈБе је у томс што овдс не постоји проблсм капацнгета и иггодео трошкова покрива предузеће. Шта се намећс у изиегим проблемима као доминантно пвтањс? To јс свакако потреба за ширењем капацитета дечпјег обдашгшта. На то.м пробле.му интензнвно се ради. Програлтом је предвиђена изградц»а објекта за дневно збрпљавање дсцс, а првсЈгтсвсно предшкодске. Пројекат објекта јс завр шен п ако се наставк оваквјгм темпом онгурно је да ђс ово тпггање ускоро бити peiueпо. ПЈредзиВања говоре да сз изградњом треба отпочетм 1977. годиие. Y сваком случају потребно је у миого че.му знатно веће ангажовањс за дечнју заштиту и Опшпше и Зајсднпце л салЈлх родчтеља. Дечија заш* тита је сигурно на добро.м ггуту, алн коначна решењанаћмhe се v интепзнвиијем остварнвању љсних самоуправних контаката са другнм установама, органшаццјама. д-зуштвено-политичким ц ир[гвредним чтппгоиЈгма. С. Јовановић 0ТР08 У ШШШМ ХОДННКУ IIuuic: Лепша Коцић Нову годину 1944. дочекалл смо под окупацијом. Немање, глад и нека празннна свуда. Проређено становништво све више шета градом и тражн новости. Купују се све новине које су тада излазиле и помио слушају вести са ретких радио апарата ио кућама. Готово код свакога се осећао иегси уиутрашњи иагон да макар краичком ока погдсда неког од окупатора или квислинга и на њиховим лици.ма прочита ратну сјпд1 анпју. Пре.Мд њнхови.м изразпма, .магло јс бар донекле да сс паслути ciaibe на фронтовима. Њихова тмуриа лнца н тупи поглед у ла.ипгу, неизвесиост у празно, на на л.ч лшшма је изазивало смешак, наду, аадовол»ство. Близу иашег стана кол „ваге" близу ма ^ог моста био је немачки приватни мага цин. Y току дана по неколико гтут* СУ л0' лазили камиопи и нстоваривали окрвављс не зелене униформе погинул немачких војника. Онако, као случајно, са опрезом, ла они не примете, бројали смо пх, и по томе ,с.мо знали ла су борбе биле тешке на Црвеном Bpxv, Јастрепцу и околини, ла су партизапи јачи, а Немцима, и осталим окупаторима. блнжио се крај. Ближила се јессн. О вести.ма са радпо сипице „Слободна Југославија” свс се више гтричало, веровало им се, са њима се живело од емисије до емисије. Пошто су емисије бивале увече, после полицијског часа, увек је биб проблем чија he мајка ићи у комшилук, у кућу која има радпо апарат и наравно после емисије да дослов це исприча цели извештај. Нтппта се није смело записЈгвати, јер ако случајно наиђе немачка, патрола, може да гтретресе и на ђе цедуљу, онла је смртна казна нечзбежна а као најблажа, концентрациони логор, и то не са.мо за онога код кога се на шла цедуља, веђ п за иелу поролииу. За веети са „Слободне Југославије” увек смо слали маму. и после је стално преслишавали да није нешто случајно ггроггустила да нам каже. Пошто је Италија капитулирала ранчје свакодневно сам гледала како италијаиске заробљенике у строју знми и летн тернју на рад на одржа-вање жехезничке пруге. Окрутност немачке ггпемд бившвм савезчп шша Италијт-нима била је ужасна. Нсмилосрдно су Ј1х гонилп, онако јадне, поцепане, болссне, п када би којп v ходу пао, оставл»алт1 бп га, ла га грађаиство склонп. Тада су ми увек у мис,\пма бплп ваши шггсонирци и заробл>ениц» по логорима у Немачкој, кала са Италијаннма овако раде, шта ли тек раде са иапгн.ма. Крајем лета 1944. године, са Источиог фронта су стиза.\е све добое вестп. Руслг ослобађајг своје теоиторије и нагло наattdv према Немачкој, гнезду Хитлеризма. Европа впи, у иашој земл>н све више и више слободних територија. Сваког дача иас 6oMoapAyiv_ „Kviarpvaaoir” неппијател^ ски авиоЈШ, који cv цзненада налетели јј у ниском легу бомбаодовали све бсз реда. Једног дана бежећн од „кукупчзаоа” из дворншта улетех у кухЈПву. Приметпла сам тнад впата i’cahv цедиљу, усгвапп отпепљен лист из ђачке свеске н ла бпх забопавпла на страх, почсла сам да га ок рећем и читам што јс написано, Бнле су само две речениие пггампаннм сдоитма по мешане ћирнлипом п латиницом: „Црвена Армија је блнзу, долазе ттз зајечарског гтута, дочекајте их пвећем”. Ова реченииа ми је бпла стално у глави, Стално сам обилазила улицу која се утапала у зајечарскн гтут и у својој маштн вмдела долазак Црвене Армије и пра BiL\a неки свој план за њтгхов улазак у иентар града. Овај лисг свеске крпла сам од свих. од роднтеља, брата и сестре, која је тада била још дете. Хтела сам да то буде мој задатак, да свечаио објавпм ослобођен>е. Beh се дубоко зашло у јесен 1944. годјгнс, сваког трснугка смо очекивалп слободу. 12. октобра 1944. годнне, ктппица јс cirnifAa п кваспла до голс коже. Пролазнтшн регки, ретка ч окупаторска стража. Негде hcuito пре поноИп страшна ло.мњава, севаЈБе, путвава, пз правца KapabopђевоС брла, небо бљешти као да је хпл>аду мучва по њему. To су Немцн палн\п магацпне препупе муиипијо.м и спремалн се за бекство. Целе ноИн измеБу 12. п 13. октобра 1944. гоДЈгне Ilapahnii се тресао као да се земља проломпла. Негдс пре\ зору експлознје су јењавалс u у дужп.м размашша тутшалс су некс подзе.мне експлозије из складпшта оружја. Порсд ове тугњавс и из даљппс cv сс чуле сксплозпје и гтуцљп и с времена на врсме ча иебу је блеснула црвена свстлост. Послс смо сазналн да су ту светлост бацалс „каћуше” Црвене АрмпЈе, које су ослобађалс наше крајеве према Београду, око Купрпје н Светозарева, тадашње Јагодине. Y само свитаЈБс 13. октобра почелп смо да извирујсмо из кућа, прво у дворн шта до капнје, па на улшгу. На оном малом тргу исгтред ваге‘група старпјпх н деие, јелва сд/ вуклп неке сандуке које су покупим! јгз школе, јер је ту бно немачки војни магацин. Паж.^иво нх откри вају. Из једпог се сасу го.мила шсиптра. а из другог оА/ва зова за чај. Вукли су нх према улицп која водн ка железкнчкој станпни. Нас неколико којн смо били у близини. покуписмо зову. јер смо били и чаја жел>нп. * Радозналости нема краја. Ја п lie Ko.niKo другарипа кренемо ка школи, дз виднмо има ли још шта. Једва смо ушле на врата, ходнлком су се гурали мнопт са салдуцима н некпм торбзма, а нико пс зиа ипа је у њима. Уђем у ymroHinjv лево пз ходшгка, готово празна, са.мо по поду неке шарене кугије у об.мжу вал>- ка, диче на кутпје у којима се држи фарба са поклопцем којп се лако отвара. Полмгпем јсдну и почпем да разгледам и читам шта пшпе. Y јсдном углу кутије прп врху ушсш/т знак мртпачке главс. зпак смртне опасиосгп, а около кхти.је кру пппм словЈгма ..цнјанкал” п па немачком чачпн руковаЈБа п употреба. Када сам прочитала, толико сам пмала премепа да бацнм кутпју на под п некој леип која cv после мене ушла у учионпиг. ла кажем ла бежс п ла је то отроп. Некпм чудом сва су ме послушала и побсгла. Beh је добро освојпло јутро 13. октобра 1944. годпне. Око 8 часова свет је хрлпо v правцу улицс према зајечарском путу. ка тадашњој пошти. Илем п ја са китом uaeha v руцн. Успут'позпвам Moiy другарпцу, Ралу Милојковић сала Tacnh, ла заједно сачекамо Црвену Лрмпју. Нис.мо дуго чекалс. Појавпла се прпа пзвидшта Цовене Армпје. Нп данас себп ие могу да објаснпм како јс то било велп чанствепо осећањс. Цвеће смо посуле по коловозу, занемелс од узбуђења, epehe. загрлтгле се и са масом кренуле ка споменпку. 13. октобар 1944. годпне у свој својој лепоти б\тстао је на улнцама града. Ра> драган свет је грлно Црвепоармејпе, певао п веселио се. Слобода |е дошла пови Живот је наступпо.
14 ДАНА ss отп дпкммград Заједннца ООУР КОНФЕРЕНЦИА СИНДИКАТА 3OOYP „ШУМАДИ.ТА" УСПЕШАН РАД СИНДИКАТА У понедсљак 23. фебруара одржан је проширеии саста нак Конферснније снндиката ЗООУР „Шу.мадија” на којој ie усвојен извештај о раду р фи нансијско стање v 1975. години, као и план рада и нареднн задаци Синдиката за ову годнну. На Конференццји је поднст п извештај о раду делегаиије н делегатског спстсма и самоупрз вне радничкс контроле. Извсштај о раду v протек лом пермоду поднео ic Божа Илић, председннк. Говорећи о активности и оствароннм резул татима рекао је: — Снндикална оргаиизација је свој рад заоннвала прско шест извршних одбцра, Снндиката па шгеоу ООУР-а н ттпеко Конференцпје. Још на самом почетку да копстантчјсмо даје овакав внд рада и уродно плодом. Пре свсга, што cv свн задаци и проблеми решавани v бази тј. на ннвоу OOYP-a. a ттреко извршннх одбора 00 Син диката. Y ређим случајевима тј. до сада v три случаја рал Синдцката јс ншао ц преко Коп фсренцијс синднката Заједнице. Сматрамо за потрсбннм да и ово.м прнликом истакнемо да овакво гстројство Синдика* та даје веома поволме резултате што ће.мо поткрепити и одре ђеним чнњеннца.ма. Извршни одбори ov v извештајиом периодг на веома нриступачан на чин рсшавалв ннз кл>учних прз блема од внталног мнтереса за ООУР као што су: Усвајање фагнаноијских плапова по OOYP-има за 1975. годину, иачин сппдања н расподеле дохотка, h3uod делсгата и делегација, сузбијање инфлуацнје, a није занемарсна ни брига за сваког поједпниа v 00VP. Извр шни одбори Синликата ov у својим плановима рала вео.ча конкрелно зацртаки сузбпјање инфлације кроз разне вндове штедње као што су: смашење ло.ма и квара, утрошак слек- •прмчне енергијс, горнва и мазнва, с.мањење потрошње у свим КОНТРОЛА Y „ШУМАДИЈИ” САМОУПРАВНА РАДНИЧКА Период осамостаљивања Самоуправна радничка конт« рола ннје успела да се у протеклом периоду најбол>е снаbe. чуло се иа недавној седнинн Конферсниије синдиката у .ДИумадији" Олбсри радничке контроле v ООУР-пма постојали cv само ,.на папиру*'. Њихов рад се тек осстио однедавно, уствари од када се осетила зпатна помоћ лруштвеио- -политичквгх организација п за једикце. Л»уди који cv требали да се брину о правилном спровођењу одлука радничке класе. о очувању самогправљања и оне.могућавању злоупотребе сваке врсте v бази, бнли су гтрактично збун>енн. Непознаваље компетенција рздничке контроле. делокруга рала и конкретних задатака успорили су V ПРОДАВНИЦАМА „ШУМАДИЈЕ" Мотокултиватори на 36 месеци Потрошачп могу V сва ко доба даиа да погледа iv V продавница.ма ..Мс тал” v Параћнну и ..Ш\- малнји" v Ражнд' сгл- тф стс могокултизатора ИМ Г Књажснац са прик.л.уЧ' жгм .магпинама за којесе одобрава кредвт па 36 П A Р А Ћ И Н видовима v којима се она манифестује, а то је кроз потрошн>г канцеларијског магеријала, разумно трошсње средстава за репрезенталију и рекламу. итд. Сигурпо је да су извршни одбори оснсвних органпзаиија снндиката, а прско зборова рад ннх л>уди п радннчких савста свс озе задатке о којп.ма ic iiaпред бпло рсчи успешли и рсшавалн. Изврипмг одбори осношнх органззација синдлката cv веома крптнчки сагледавали сваку ана.\изу о перло,игчнп.м обрачунима пословања свакот OOYP-а. На врс.ме и благовремено је указчвазго на одређенс пропусте и грешке које су се јављале v извештајизм пеоноду. Затчм се освршуо и на допрпнос чланова Синднката ev изборно.м периздг за делегатс и делегације за Самоуправнс нмтересне заједнпце: ..Налазили смо се v јеку дру штвено-полипЈчке акшпс сжо оснггвања самоуправних инге* ресних зајсдница \ областима образовања култчре, наукс и других зајед-ннца којс прате жпвотнн рад човека. Организације и органи Савеза снндиката заједно са Сопијалистичким савезо.м радног народа и Сазезом комлт-пкта морају више него до сада да се оргачизују, да се свај сложенп п олговорни задатак vcneiiino спро* води на бази делегатског систе.ма. да се гклдгче свн радни л>уд11 v базе н да решавају проблеме на ооиову договореннх ттланова за узајамно регу дисање права н обавеза за ква лнтетно задовољаваље друш твених потреба н рационално трошење средстава за бол« жнвот радног човека. Са већом одговорпошћу .морамо јачатн и развијатн рад делегатског спстема”. Божа ИлмН ic затим нагласио да рад Самогправие оадинчке контроле није дао скоро иикаправилан развој самоуправл>ања. Међутлм, у току је акција за осамостаљивање рада само vnpc.BHc радничкс комтролс. За последњгЕх тридесетак дана одржано је низ састанака са Секрегарнјато.м 00 СК п друпш оргашгзацнјама, на којима се расправљало на коикретним пропусти.ма учпњеним v протвлој години, и извлачили заклдгчцп који треба да послуже као путоказ даљем раду. Општа констатација је да су ес овакви састанцн уродилн плодом, поготову што сс на н>има говоргио отворено, дру гарски н самокрнтички што такође треба да постану сталнн атрибугн сваког комгнисте и радника. A to ie недавно и Apvr Тнто подвикаоу интервјуг загребачко.м „Вјсснтгкг". М. Д. мссеци са 30 одсто учсшћз. ОТП „Шу.мадија” такоbe подсећа својс цењевге потрошаче да на стоварн uiTv rpaAiw .uorv набавитп и cue врсгс столарије „Инлеса” нз Ркбнице. кве рсзултате и да се v будућс ови морају заложЈпм како би одборл са.моуправне контролс по ООУР-мма нашлл себс и своје место, односно како бн ефикаснијс деловали. , Задњпх месец дана учнњено je нешто вшие на том план\', али то неће битн довол»но ако сс сви потпуио ire annuKviv v акцији осамостал.!гваља Одбора радннчке конгроле, чуло се на састанку. У даљсм раду Конференције разговарано јс п о <радЈ»ој дмсЦНП.МШИ v колектнву. Закл^учено је да је због недисциплине па гтослу било тешких фпнан сијскнх последнца, као лоше штедње. Било је доста расгура, ло.ма <н отгшса на и.ме кола, затим неоправдагпгх пзостанака, излажен>а у току рада и тако даље, што је умногоме утицало fra остварнвањс лнчног дохотка и целокунно пословаље. Пред дисциплинском комисијо.м v просекг-излазно је свакн шести радЈгкк. То.ме се мора хитно стати на пут, закл>учили су прноутни. Мпкемо поуздано 'да тврдимо да и поред наведених недостатака који cv побројани v извсштају да је Конферениија Синдиката нашег ЗООУР-а имала плодоиостан рад у ггрогеклом периоду. Ми смо намерно иста-кли вишс недостатака нсго познтивннх особпна. пре свега због тога, да би на.м негативности v протеклом периодг послужнле као база за решавање одређених проблема у наредно.м периоду, па с тога сматрамо да не би било лоше рећн неколико напомена о ларедном раду и заданима Сгсндиката у 1976. годпнјг. Прсд нама ie још једна прнЂредно тешка година која ћс од свих друштвено-по лнтичких организација па самим тпм н од Синдиката захтевати од-ређене напоре v решаваљу постојећпх и тстсућих проблсма. Пре свега, лшслнмо на доследну примсну свих нормативних аката н самоуправних споразу.ма v нашим основгпш органмзација.ма счшдиката. Ту је и наставак днскусије око удруживања ооновш-к органи« зација удружеиог рада од досадашњих 5. v 2 са Заједмицо.м заједнгтчких служби. Као посебан задагак ic даљс јачагве са- .моуправних односа v OOYP-inia и између н>их. a ту се подразу мсва н јачаље н оса.мостал>ење делегатског снстема кроз делегаодју о че.му смо. чини ми се, доста rosopiLU! v извештајном периоду. Послс уводног Јгзлагања у дискусији су учествовалп Радксав Марић, Богоје Јоваповнћ, Мирослав Марковић н другн. Сви дискутанти ov се заложлли за што брже п ефикаснијс спровођење делегатских и само* управнпх приншта, апеловалн на савеснији рад и оконо.мично пословаЈве сваког појединца. јер садго на тај иачин и успех биће задовољавајући v предстојећој годнни. Посебна комп сија сачЈгнн11е закл>учке са ове конференције и доставнтн свим основним организацнјама син* .диката. Мнрослав Днмитрнјевић ОГЛАС Инкубатор, капацитетв 3.600 комада iaja, продајем по солидној ценн н одлнчним условима. За ооавештсља обратигн се на адресу: Војислав Лазпћ СинВслн11ева 18. Параћин ЗА НЕКОЛИКО ДАНА Y „13. ОКТОБАР ПРВИ СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЈ1ЕД За који дан v грађевлнОко- •производном предузећу „13. октобар" почепе систематски поеглед радчнка, тирви после лссстак, па можда и вчше. го дина v OOVP-пма xoiii сачиibaeaiv овај Комбинат. Њи.ма he б1гш обухваћено око 800 радЈПГка поолс чега ће се тачно знати здравствено стан>е сваког поједпнца. iirro he гмногоме^олакшати лзл>с праћење болсвагБа и изостдјања са посла. од.чосно vnniahe на побољшаље раднс дисшптлине. Тренугно не постоји ннка» кав увцд v здпавствено стаље д-удн, v број професионално о болелих, нзнемог.игх и физич* Y ЧАСТ 8. МАРТА ТРОДНЕВНИ ИЗЛЕТ ДО ГРЧКЕ Један број радница „13. октобра” прославнће свој дан 8. март на троднепном излету по Грчкој. Оне којс сс одлуче да ипак остану „код куће" iMix ћс синдикат обрадовати поклон чсстггткама v вредности од 250 динара. Наизлет сс полазп 12. марта, а другг полопнну средстава од 500 дннара. колико кошта тт по осоorI, платнће учсснице екскурзије. ОДМОР НА ГРЗИ Граћевлнско производнопре дузеће „13. октобар" још рани је јс реновнра.\о зграду заодмор ц рекреацнју својих радника на Грзп. С.мештајни капацнтет лзносн 20 лежајева. али ће се всроватж? проширп« ти за наредну сезону годшпјбих олмора. Али занн.м.\>нво је ла радници нс показују велико интересовање за одмор на Грзи. Вињета: С. Шћепановић — УчЈпшћемо све да пашч радннци стекну напику летовања у нашим одмаралиштпма под пово.^ннм условима, кажс Анка Антић, председник снидиката. Макснмално ћемо 1вскориотити постојвће просторшје, уредлтн санитарни чвор н друго, н верујемо даће се ралницн угодно осећати. М. Д. кл мањс способннх л»уди, хо јима треба помоћн. Зна се да нма доста радника професионално оболелих сд аерофобије, силикозе и пне^ .MGUO.MMje. болести којс се јављају после дужег рада у :;еповол»ним радии.м условп.ма. Зато прадузимамо све мерс ла се наш раджгк заштити, да му се на време помогне да очува своје драгоцсно здравље н продужи раднн век, рекла нам ie Снежана Станковић, шеф заштнте, сад1озаштите и обезбеђења. М. Дилштријевнћ ПОЧЕТКОМ АПРИЛА НЕ ОТПОЧЕТИ Предавања из заштите Почетко.м априла у Предузећу „13. октобар" почеће преда« вања из Заштите на раду којн ма he присуствовати радшши са радних места са посебним условима: кранисти, дизалпчари. аутогенозавариоачи, зндарп. терацери и Други. V tokv је израда програма рада семннара нз заштите на раду, који ће обухватити најважкчје еле.ментс, неопхолнсраднику да се онаЕе, заштити и спречн повреде и продужи свој раднн век. После одслушаног tuncivca елушаоци ће моратп да прођу ЦРТИЦА СТО БАНКЕ Са празном кантом xyptui tieiiSKHCKoj •ЈепЈинско/ пумпи.мп иан Kpajv града. према Rynpuju. Janvapски „сулуди" мраз одузео 'нам ;е слободу кретања ц >,ространство. И иајлдалжнијц cv 1’ куИи крај топле nehu Пр^ччио ie касно. Кошава као оа жели ц 1пта звезда да за.мота у ковитлац. На вензинској т.чпи ми 1е Henpu/aTHo што са.и Ипак, висок човск у зеленои кожном Обелу нзлази ,, ЉР6^. no .lie yaiyxvie. Ја поичпе-ч. ic.it. Hvrii.40. Сиасоиосна црвен гаста TeKvhtttia пенц се х, 10/ какти. Padyie.u сс прц п0. мпслн на топлу собу Р Посао је готоо. Бр30 падич новац. каелачим „оново рука01‘ЧУ и гра/шм пазпд. Широк "w04™” ,1}Т к'1"Ја<3 ''ОО стаКО СУ ПРЕДСЕДНИЦИ РАДНИЧКИХ СДВЕТА Недавно су конституисани раднпчки саветипо Основнгим органнзацијама уАРУжен°г рада v Гра ђевинско производном пре дузећу „13. октобар”. Пре дседник радничког савета у „Прогресу” је Момчило Векић, v „Граднтег л>у’’ Мшпа Петровнћ, у „Пролетеру” Миливојс Си моновнћ, „Нискоградња’’ Томислав Трајковић н Ра дне заједнице Зајслничке с.мужбе Цане Голубов. на раду .»сдан гесг дасевиди колико ie знања усвојено, а онда добијаiv и ззанЈгчну потврдг да су способни да Успешно обавља* jv посао на свом радиом месту. Штсга ic urro за сада свн радннци не могу да буду обух ваћени ови.м стручним преда« вањи.ма које he вероватно воднти инспектори рада. Ллићесенастојати да соаки гаднвк v што скорије време прође кроз циклус прелаваља о заштнтн на рддг, чулн с.мо у Предгзећу. М. Д. — Чико, чико! Сигурно се на меке односи. ccLu јеОини на путу, помнслих. V то.и тренутху мопед се Geh зачставио чза мене, и маао згурено дечнје тело чрухса ми хиљаду динара. — Чико, ви сте мало ире мо.ч тати дали сто дапке etuae. Он се извињава што лије осAtax виоео. Мало nd хладноће. мало од збуњености тек нисам пи реч казао. Плавокоси оечак већ јс одмицао назад. Дуго сам ?леоао за њим, О пећао сам се глуно са том изfvMceauoM хартијом у рука.ча. bu mu криво taro cast ie узео. И никад м« сс новчаннца Huje учинила безначаршЈО.и. М. ДимнтријеваВ
Y OOYP „ВОДОВОД” Ф0РМИРА CE HOBA 0РГАНИЗАЦИЈА CK ИЗ „СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА" Д9И ЂЕМВ СТ1СЋК? V „Eoaoboav" основној opraнизацији удруженог рада v Ha раћину за који дан he бити фо рмнрана 00 СК. Предлог за формирање дошао је од 00 СК За секретара је предложеп Новица Петровиђ, а за замсни ка Драган Живковић. У „Водо воду" за сада и.ма 11 комгнис та., и први најважнији залатак по формирању биће о.масовљсн>с нарочиго из пелова омлздинаца. У решавању кључних про блема v нсвој интсреграционој целннн комунисти he понетп на јвећи терет. Идеолошко политичком образоваљу чланова дађс се најве пргдалољдмо в/м првм ион у грдду Цветанка Ратковић Секретар партијске организапије ппрог оезна је Цветанка Ратковић. V Параћин је до шла из Црне Траве. Учесннк ie НОР-а, а комуниста ie од 1955. године. Y краћем разгпво DV желели смо да сазнамо как ва је актинност ове партнјске организашпс и са каквим проблемима се cvcpehy. Иаргијска организапија бро- |'и преко 30. чланова. Орга.чпза ил.Н' хтдавпр.м чнне пензионсри и омладшпји. На састанипма којтг cv добро посећенн раепра вл>а се о многи.м актуелннм пи таљима н заузимању заједчлчћи акценат. И ако су многи комунисти већ прошлн кроз разне видове образовања, и Аа л»с ће се томе посветнти максн мална пажња. Без добро прип ре.мл>еног члана СК не.ма ци си гуних корака кроз вре.ме и друштвепе прилике, чули смо од ксмуннста овог предузећа. Акција штедње добпће nvnv важност v овом малом колск тнау, чији резултати се до сада нису много вмдели. Устшгге комунисти ће покреhvth и водити све акннје кори снс за развој прсдузећа и заје дннце. М. Д ких ставова. Недавно је v peony Формпрана омладинска ор ганизација која и.ма 46 чланова. Како нам ie рекао н»ец ппе Аседник, Мнрослав БоР^евпћ, акпгвност омладинаца је недо вољна, јер не.мају где да се окупљају. Сарадња партијске оргапизапије са омладинском органнза ци.јом и Социјалистичким саве зом, углавном ie добра. На ггое длог омладинске организације врши се пријем омладине у Савез комуниста. О.млалпнии су се посебно истакли прилпко.м последњих избора и дали свој fTVHH ДОТТРИЋОС. Топлппа Јовановнћ, ттосдседшгк ССРН v ово.м pcoHv иста као је да ie политичка ннипиЈатива гоађана велика пре ссе га на претоесању и решаваљу многих проблема као што cv: изградња улица, обезбеђивање просторија за окупл>ан>е, vpcbe ње реона и тако дал»е. Порел тога соии1‘алистички савез сгва ра услове за учествовање амла лине v друштвено политичком жнвоту. На састаниима ових лр\пп твено гтзлитичких органнзаиија најчешће се поставл>а питаље простсоија. Овај проблем ie присгтан готово v свим реонв ма. Извршни органи дргштвени полигнчки.х органпзашпа cv га на недавној заједнЈГЧКој ссд ници разматрали и очекује се његово најхитније рсшење. М. Михајловић РАДНА И ТЕХНОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА Y „ШУМАДИЈИ” сеа - таим Свакп шестн раднЈгк у ,.Шумадији”, v просеку, нзлазио је у прошлој години пред дисциплиноку комисију. однзсно под нето је око 120 пријава крше ња радне дпсцип.мЈне. To у сва кс-м случају ннје завида-н ,.биланс” јсдне реиомгзане тргова чке куће. Великм Gpoj оггравда hilx II неоправданих изозтаиака, изл^хење са раднзг места у јеху посла, чесга боловања н слично негативно cv утицалн на укупан приход и пословање организације. Y организацијп нема aobo.v но евиденција о боловаНЈИма до 30 дана, а евпдонција б-злоBaita прекз 30 дана уо.тшге нс поотоји. Зато се н не зна тачно колнко је исплаћемо новца нн tii колико је изгубљено ралнм.х дана. — Досадашн>е искуство није нам пзказало ла ov мере за стимулисање и подстицај радни ка на радном mcctv оиле довзлсо еф|гкасне, рекао је Божа Илић — Морамо посветпти веђу паисњу раду оваксг појсдинца, дисиипл; ;и V колектпвх’. Нове стимулатиЕнс мере бн сИ1\\пно допрп-неле већем ангажовању п залагаљу чп.ме бл се зпатпс стимслацпја пзправила. Taxobc и редовно npaheite боловања п изсстанака и ст~зжије днсциплииске мерс допринелс бн ла се стаље зпачајније из.мени на бол>е, завршно је друг Илић. М. Димитрнјевић Наша радна орглшиашЈЈа јс у omirninn Па:аћнп сврстана међу највзће и по људсгву најмасовније pavte колективе. Она је имала своје проблеме, тсшкоће, успоне и падове, којс јс иа ссои својстисч паЧ1П1 увек пргзазила.-п!ла. Рад1ги л>уди су водили борбу за већу и бол>у произиодњу и у то.мс су у нротеклом пзриоду успевали, зависио од условаи ситуацпје у којој су пословали. Новс приврелие мере до всле су наше радпе људе дотле да се замисле да лп да раде на истн начнн као ло сада или морају да предузимају Л?угс неопхолне ме(?е које би измениле садашњи iok радау радкој опганпзашсгп. Y последље врсме чссто сз међу ралннчима. чак и нз састаниима чује шгтање: ,,3аи1то производи мо, када више немамо гле да складиштимо” или ,Да ли he се наредних месеци што год учннити на смаљењу лагера ЗАНАТИ КОЈИ ИЗУМИРУ пооледњи ВУНОВЛАЧАР - ВЛАДА Y старој калдрлшсаној улиин иза зелене пијаце самсје СЕо.је последње дане Вуновлачаи<- Владе Филиповнђа. На вратпма нахе-ргне и оронуле кућине дочекује нас облак прашине. Y пгви мах тешко ра спозиајсмо лица. Машпна за влачаљс зврји, а бслс KVAe.se се истзњују на ваљцпма. Пекоvhko забрађених жена комеша ;v се у полумраку овзг ..туне ла”| Мајстора Владу налазпмо на другом крају машнне, сивогод праш:гне. кахо вешто замотава готове KVAe.se. — Овај занат и v оваквмм vc AOEHtua радим од 15. годнна, ка же један од двојице пос.\едњих вучовла«ара у граду. Занаг сам „прнхватио” од оиа, односпо <>д дела Николе. To ie тралиtuija v нашој порздиии. Алн на жалост за коју годину бпће прскпнута, заувек. Давко ie ппошло ваема ткан»а и шредења на селу. Вре.ме „мануфактурног" одсван>а. И оваца је мање. Из моравских код нас” и многосличних питања. Тачан одговор на та питања још 1тко ннје могао са сигурпошћу да л»удима, произиоБачима trainer колектнва. Јсдино сс са зборзва раднмх л»уди 11 други.ч састанака моiao извупи закл>учак да је рсглизација лмбалажиог стакла лоша и то због вмсокс стопе пореза на про.мег алкохолних пића. Ако се дода још и то да ct v задње вре.ме u’lipe инфоо мацијс да he се у иил»у штелње. цене алкохолшп. пићајош шгше повећати. a ne смањити како то на ?бороог ма објашibaeaiv стручњани залужени за објашњазање магсрш;а.\а, у том случајс наш колектив^ не може очекивати ништа дсоро. Радчиии очекују од руковод ства Фабрикс потсз који ће ову настаду ситуашгју и овога nvra позтггивпо решитн. обззгром да је н до сада било тешкЈгх ситуацгра али у другим условима него данашњим. села скоро да и нема мгштерпја, ту је изгледа овчарство за .мрло. Join из горн»и.х, планинских села стигне по која vcaxtллна 'жена са који.м килпетом вуне. А и порез је брате велики. He може се вншс овако. Тако се вајка Влала Фнлиповнћ, вунозлачар оођен 1921. у Бабушници. Y Параћин ie дошао 1962. године, отворно радњу, оса.моста-vio се. започео по сао... И ето дођсше задњп данм за влачаре. Проређују сс бу.ухии оваца, оукнена одсла п брггч панталоне се регко впђају. пгги ковани.х чарапа гопште Binue и нс.ма. а тек по која жена гзме бочу вуне да онако „уз пут” у граду овлачи код Владе. Кад с.мо та па крајг разговора упитали ла лп ie некада имао ученшса, кратко је одговорио: — Па ко he се још и obidt бавнти? М. ДммитриЈевпћ НОВИНЕ Y СУДСТВУ Заштита удруженог рада Ставл>ајући самоуправна права раднмх л>уди у друштвену своЈину под посебну дру* штвену заштиту, новн устави су увели и две нове друштвене институције. суд удружеиог рада и друштвсног правобрг/ноца самсогтрав- .\>ан>а и поверили им ову заштиту. Крајсм прошле године судови удруженог рада почели с\г да функционишу а почетком ове године почели cv са радо.м и друштвени правобраниоци са.моуправл>ан>а. Судови удруженог рада представлшју најважнији облик у категоријн салкдттравних судова а уведени су у настојању да се дал>е подруштвљује функцнја суђења, односно у складу са тежњо.м да се судство прилагоди развоју и потребама самоутгравног друш* тва. Као што је познато, v наше.м систе.\гу већ су постојали извесни облици самоуправног суда (мировна већа, арбитраже), али је сигурно да cv последње уставне промене учврстиле њихову позицију и омогућиле љихову бржу афирмацију н сигурнији положај у правосудном систему. Y то.ме судови удргженог рада, чије је оснивање обавезно, HMaiy поссбно место. Њихова дрсштвена улога и значаЈ ггооистмчу из. места које у систему друштвених односа и.мају спорови кош cv им поверени на решавање. To су у прво.м реду спорови пз друштвеносБП1ИНСКИх и других самомправјгих односа. Ове спорове, као што је познато. до сада су решавали уставии судови, привредни судови или судови опште наллежности, што је зависнло углавном од тгредмета спора, али је чињеница да је изван судске контроле остајало мноштво шггања и спороза из ca.MOvnpaBinix односа. „Изузимање опорова из ооласти друштвеносвојинских и других самоуправних односа из досадашње наллежности уставних п привредмих cvAOBa, односно судова општс надАежности и ставл>ање тих спорова у надлежност судова удруженог рала као посебпе врсте судова, оправдава се специфичношпу навелених односа и н»иховим друштвеним значајсм. Њихово разрешавагве захтева друкчији судски састав, дргкчије трстиранл свих спорних односа, друкчији улоп/ cvAa у сзм^ управном cnopv и посебча правила судског поступаил и одлучивања.’4 С друге стране. шнри план и дејство но вих устапних начела о лтшттвеносвОЈИНСКНМ и самоиппашп^м однг^чма као последицу дал>е законодавно, а у првом рсду са* .моуправно, регулисање лруштвсних односа у свн.м сверама у које досеже удружени рад и његов утииај, из чега произилази и претпоставка о потреби да се спсрна питан>а која се у то.м процесу појаве решавају на са.моуправан начин, кроз друштвено договарање и споразсмевање, гпзвенствено, али и ггоеко самоуправнтгх судова, за сада најчешђе у судовима удруженог рада. Оснивање и систем И код судова удруженог рада заступљено Је начело двостепености. ТРредвиђене су две врсте првостепених судова удруженог рада: опигги и посебнн. Општи cvaobm удруженог рада, за xoie иначе посто]‘и обавеза оснивања. у СР О»бији основани cv за подрсчја репкпп и Бео грз*. што значи да је за Регион Шгмадије и Поморавл>а основан један основнч суд vAov>i<eHor рада, чмје је седииЈте у КрагуjeBr,v. Посебни судови удруженог рада моту сс оснивати за по.једине области лривредних или дргштвених делатности (motv их основапг самочптоавне интепесн* заједтгице и длугн са.момпоавни cv6feKTH). Они се нс остпгваjv закопо.м већ самосппавнпм огттгм актом, Koiir.M и.м се истовпемепо н по^еоавап' на решавање спопови из олпеђене области (нпп. сопи1алчо осмптање. становон.е, HH/vcronja и сл.). За ове спопове. vkoamko не дође до оснивања пссебних сглова надлежни су опшг’ cvAOBir удомженог рала. рен^вање v дп^пом степеиу повепенл ie v Hav’^i Pew/блшш Cv.w мдпмж^ног пала Спбпie. On је 1п1стан1п»о1пг сул н то како v о»чоcv на опптте тако и v ^otacav на посебне cvAOBe VAnvjKewor пала. У одл^^чивандг о неким гпггањи.ма v tokv посттка, олносно у о noie'»nr’.M стваппма, ом nrcwпа v ттрво.м и послел^ем степену. Начелко. и>егове оллуке су коначне. (наставиће се) 1) Дп Милан Бпкић: KoMeirrap Савмиог чахома п Закона СР СрбиЈе о суловпма удружеиог рада. БорБе Пстковић, дипа. правннк ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИИ” ШДИ И38?И СТМЖ! хМлади радннци Индустпије вунених тканина „Бранко Крс- .мановић” извроно cv старгова лп v овој 1976. годинп. Органп зоване cv две добровољне рад ме акције на рашчншћавзнл’ снега и отпаднпх материјала и шупе добро су посећене. Школа сздоуправљача у Што фарп једна је од најпосећенк |их на Tepirropn.lii општине Па раћин. Броји око 60 полазпика. Од тог броја највећи бриј је младих. Акција „Млалн радник — са« моуправлАЧ** насгављена јс нс спласнутп.м елано.м. Haj6o.su у месецу јапуару били су: Слобо дан Вг.мковип, Станнслава Рл* Aifh, Младен ЈсремиИ, Миро* л>уб /Кпваиовић и Зоршш Вукојчпћ. Интересантно је да се .млххи овог колектива све више друже са KiEiirOM. Снндпкална бп бдиотека броји 630 чланопа. Mebv шнма велпкп 6poi 1е омладииаца који с?оје слободно .време све више проводе чита јућп. М. Димитријевић
14 AAHA oruj ЗЈ-" ЦЕНТАР ЗЛ ОБРАЗОВАЊЕ КЛДРОВЛ ГОД. I БГОЈ 7 Uiuikikta i._....... На практичмом раду КВИЗ V школи №9 М W? - СШ ИW Ик Најавл»сни квиз v једном од прошлзх брс-јева почео је 21. фебруара 1976. у сзли те ничког иргања одржана су iipua такмичења из с хедећих области: — Иво Лола Рибар — слаонв секретагз СКОЈ-а; — партизаиска пссма но пзбору; — џзвођење једпочинке, одломака. .скеча. Псслс пз2 \ачс:i>a паровз стар. товале су две екмпе. V првом делу квиза екипс су оделења Ш-4 и 1-2, a v длугом делу су оделења: Ш-8’ н Ш-1. Е ипе су се својски з::\ожнлс. Максимадно су се трулиле. Рсзултати нису изостали, После прилтчно изјсдпачене борбе тријумфовала јс екппа 1U-4, чијн је разпедни старе1шша имж. Зорап Тасић, а У друто.м делу, екшп Ш-3 Mirin је разредни ciapciumra проф. Драгомир Мат:>ђ. Знање из прве областп: Иво Лола — Рнбар слав.чи сгкретар СКОЈ-а, било it .<а,\овол»авајуће, углавном због к;аткоhe времева за прппрсму. Занпмљиво је што «.у наведене победничке скипе о.ч-ајале максзшалап број пзепа и тако еу се пласирале за др\ го коло. Жири у cavras*: проф. истсрије. Д. Матнћ i: В. Paiibeловнђ, проф. vauiiiHCiBa 3.7aсић, п£едседш:к CO LU ггра Драган Мидошсзић п днрсктор Центра В. Жпваповпћ, I склизнете 5 ла СМ1ГСЧТИ Пре.менски прогностичар: Слађанка Јовлћ 11-7 Тексгилна жете лако 113 школе. Време he се око 191), како здразственс књмжице оправдаљима, јер зсаг мсстилпгчне поледнце мо Током даиа појавиће месгг.мнчне непогсдс и то иарочито од 13-19 h. зависио од предмстппх професора. Дуваће ксшава страха а падаће краткотрајна киша кечева, па вам зато ирепоручх јем кишобране знаља и дубз ке чизме да прегазите ре ку батина које вас очеку ју после роднтељског. Циклоп незремена парачито he се појачати за вре.ме охмора када heac мљотрес у трајаљу од 5-10 MHHvia уздрмати читаву школу. Ако сге кренул" напут (с часа) предлаже.м вам служио сс оцена.ма од 0 до 5 и 'био врло реалаи. Током такмичеља владало је веднко узбуђење. Го се нарочито осетало код такмнчара. Y почетку се осећало присустбо тре.ме, но када је ледпробијен, трема је ишчезла исве је текло глатко. Публика није штедсла дла, нове. Бодрили су аплаузом скипе за које навијају. Такмичењу је много допрнчео и са.м водитгл. Света ЦоKifh. ученик П-7 Тексгилне шко ле. Представпо нам се у такБОЛ1 светлу да лгу може.мо предсказпвати сјајну перспективу. Y раду су му помагале две учешше Цеигра. Нестанак струје петнаесетак .М1’.:гута пред кра.ј кзиза с.мстао је највише водигел.у (смаitcibe biia.vhbocth при читан>у). Осталим у бројној атмосфери то нијс много сметало. Дошлп смо до краја. Сви су '»или узоуђзни, посебно поЗсbene eiaine, којима треба упутити доста похвала за храбру борбу. Остаје нам да прапшо дал>и ток raicwHMCJba осгалих одељиља. Ko he биги најбол>и и ко he освојитн лепу паграду видспс.мо на завршетку такмичзiba у am:iL\v када се навршава 60 годпна од роБења хсроia, чије п.ме носи иаш Цснтар. Славица Нноклмћ П-7 Текстилиа школа ла на почетку и то ка\а сс учнонице сасвпм пспразне. Свим возачима — бзшн клнстама н пешацима жс.мш срећан пут од куhc до школе и назад. Y ТАКМИЧЕВУ: V Центру за образовање каЛрова „Иво Лола Рибар” постало је пракса да се на сваком класнфнкациачом пернолу бира и прогласи најболл одељсње Центра. Овог јануара, радостаи и срећан осмех јс на лицима ученика ЈП.1 и разредног старешннс Мирославе Балетић, јер јс ово оделсље ткжазало најбоље резултате. Проценат ученика са пазитивним успсхом је 46,15. Међутим, није ни мало лако лоћи до ових резултата. Сегимо се само тога да је v I годинм то исто оделење' имало 38 ученика, да су ученици били са слабим предзнањем, па су многи отпали — панавл>а\и, исписали се. На највећгу срамоту били смо готово најгорн, а.\и дошла је и гледсћа година, у П разреду бнло нас је 24. Ннсмо вшне били оно најrope одељење, биди с.мо беспрекорно дисцмплнновани и уредни, наставнЈгцл су нас све Kime волели, волели су ла имају час у нашем оделењу а и наша (разредна је била задоBO.bHirja. Почели смо да учиЛИРИКА: №па oiciw с текз11Ј0М на Tpedi Ту>п! У густој боди маг-ie олеелдер вене. 7уп! Оргапизми згурени, Ужарени — ?оожће за жигосање- — Јрабљивим се послом бавс. Туп! Атмосфера онечовечења. Нервни залсарени што лшслс бојама црвеним и црним: Колорит разбешње.аих бораца адутских и простих у траису iio.uclmiiom пресућењс. Туп! 3 ором слути дан no прају нл почетку ?ла (?) Отсжа-iu због крви нервгш црвц плспрају у темп\> све луhc.\t, 'безвиднијем. V делићу трептаја с хипоталасом палазе спој у помами кошмарној rpajtcehu спас: Туп! Лаж. Превара! Превара! Преваро! Превара! Туп! И ca.no сечиво ухватц јутарњу зраку на широко.и хрбату рибље.и. М. Ч. Уређује редакциони одбор еото -вести мо н радимо још више. На крају П годнне били смо већ на другом месту п бнлн смо задово^ни. Сада на почегку И1 годкне радимо још јаче и жквље. Ол- •лучили смо да будс.мо најбол»и и то се и остварвло. Сада нас је у одељењу 26. На крају I полутодишта проглашени смо за најбоље сдсл>ен>е како Хемлјске школс, тако и Цснтра у ко.ме љма укупно 33 оделења. Наше оделење је иримило прелазну заставниу п трудићемо сс, у чему нам помажеи наш разредни старешина да засгавица остане код нас и следећс годтгпе, кала будемо .матуранти да као такви 'завршнмо своје школовање. Драган Мклић Ш-1 XT'BIU Y школској радионнцн КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО (трељачка дружина Y оквиру нашег Цснтпа ради стрел>ачка сскнија која обухвата око осамлесет чланова. На самом почетку шко лске годЈГне одржаиа је годишља скупштвна па којој је изабрано руководство и одтзсђен програм по ко.ме ради ова секиија. Члаиовм секцпје cvy4e ншш свих одсека. Центра. При бнрању председништва гледало се да свакл одсск буде заступ л>ен са по једним чланом. Програм рада обухвата и н)гз такмичења. Поводом 8. .марта одржаће се так.мнчек>е у стрсљаштвг iraxiebv ученица дрцгих центара. Ових дана саставлл се екипа за то такмичење. V мартт месецу са лепнм временом псчеђе и такмичење измеђг оделења да би се при Kpajv године сдо/кало такхпгчеље две најбоље екипе. За рад сгрељачке друисине всликт заслугт има предавач одбране и заш тите Мплорад МилошсвиН, који је од самог почетка формирања секци је на њеном челу. Постоји велика заинте ресованост за рал секии ја. Стрел»аштво није само ветитнна. всћ и вид за разшпање младпх у сохпгтччком 'да-хг. Зорана Лазановска II, ХТШ-а Резултати Пј — 1, = 36:34 IJL - 1,г = 21:51 I< — h = 29:26 111:-IV = 22:15 Љ — Шс = 41:20 Ills — Is = 38:36 _ Осо коло јг занљмљиво по бсрбеноотл свнх екипа, јер се првенство ускоро завршава, a свако би хтео да се пласира што бол>е. Нарочито је бидо интересантно гледати утакмицу »з.меВу одељеља 111» — [«, Резултат је бно неизвестач, јер су обе еки пе по квалитету играча првоби тно ^иссс. Кошеви су падали п на једној и ка другој страни тако да се коначац резултат Huje наслућивао. Лли почетком другог полуврздена иасрећним овог Kita случајем је нскључен један од k^Wwlx нграча ЈПо Витановић што је био велнки хенллкеп за исте. To су противницн pajy-мл>мво хтеди да нскористе joui жешћим нападима. МеБугим, они су ипак смогли сиагс, ге, тако да су тек после два продужегка трију.мфовали поготко.м центра Стсфановнћа у зад№И.м секунзпма и 7ада Је резултат био 38:36. Овако је било и на осталим утакмица.ма кошаркашког пр; венства где се, не само у ово’ грани спсзта, всћ ц у лругиг: руко.меггу, фудбалу итд., а које cv застуил>енс v нашем Центру, развија споргски дух и другарство .међу ученицима. Томислав Витановић
БГОЈ И 14 дШ ИЗГРАДЊА НОВЕ ФАБРИКЕ СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА ПОЧЕТАК Члановп Радничке скуп штине, на седницп кпајем фебруара, разматра- / трали су полнтнку развоја „Новог Поповпа" v пареднс три-четнри годјг не. Изградња нопог капаиг.тета од 2 000 тона клкнкера на дан, која почиње ове голине, једна је од највећих инвестннија од постојан>а Поповиа до сада. Баш зато, речено је овом црнлнкрм, неопходно је да све службе, пре свсга служба за развој па и нео колектив, уложе максихц-м напора v проширењу производних ка пацитета. Од првог крампа па до завршених радова и пуштања фабрике у про изводњу, пажља и будност морају да остану на одговарајућој висини. закључено је на седници Скупшпше. Р. М. ФАБРНКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 153 КРАЈЕМ ОВОГ МЕСЕЦА iss? ма сиуивмм ■ ИЗБОРИ ЗА KOBE ГРГА^Е ГАМО^П?/'ВЛзАЉА ?,” АЗ'Г П CY ЗА 29. .ШРТ ■ Y TOKY CY UP".АСЗ-ОРНИ И КАН ИДАЦИОНИ ЗБОРОВИ РАДНИХ Л>УДИ Сада се поуздаЈгз зна, лзбори за новс орагне самоуправл>ања заказани ov за 29. март ове године. Овај тер.хпс! предложец је од стране Радничке скупштинс а прнхваћен јс од зборова радних људи. Почетак априла дакле биће обележен избор.о.м новнх орга и.. самоуправл>ан>а. Но, прс то га, током марта, неопходно је доста урадити, почев од логовора за крггеријуме, предлаДВОМЕСЕЧНИ НАПОРАН ПОСАО Ремонт, ипак, по плану ■ РЕМ0НТ КОЈИ ЈЕ ПОЧЕО ПРЕ ДВА МЕСЕЦА Ј0Ш ТРЛЈЕ И Y TOKY CY РАДОВИ НА ТАКОЗВАНИМ СТАР. М П0- СТОЉИМА ■ РЕМОНТОВАНИ CY МЛИНОВИ ЦЕМЕНТА, САДА СЕ РАДИ НА РОТЛЦИОНОЈ ПЕБИ БРОЈ 1. гање на кандидациотгл! »5сро ви.ма и на крају само бнрање. Кога предложшги за новз ор гане ca.xioijTipau.'baiba стзар је иезапор-ио сваког поједшша или и os:гх у оанознЈЈ срганнзацици удружснсг рада. Ннјс свеједно, да ли he то бнти л>у ди који he после избора позта ти сасвчм неза.чнтересовани за рад свЛх самоуправннх органа. Долазак приоуство ради већине и мг;:но nocmarpaibc „са стране", као што ie бпло случајева, не би требалгл ла се понове. Које органе ћемо б:ирати крајем свог .месеца? Према ло гсесри.ма на послелњој седниici Радинчке скупштине, предлагана и избзрч обав:;ће се у свакој освоаној оргаиизациј« улргже/гзт рада и радној заједмтш „Заједиичке службе". Основна орпиипгаација удруженог рада „Површнчски копови", према своме, треба да ЖЕНЕ ЗА 8. МАРТ Радно и свечано Це.монтарс су одувск важиле као мушке фабри^с, па н Hama, псповачка, ис прсдставлд мзгледа неки изузетак. Ипак, неквс чврсте грашшс на ,..мугшке" и „женске” фабрнке не може нико да постави. поготову што јс жена cbvau и игго оне имају своје место под сунцем. Уостало.м, свака жмвотна лли рада средина сиромашана је снпурно ако нема жсна. Од хиљаду и скоро двеста ра дника v „Новз.м Поповцу”, 121 су жсне. Очима статнтстике, ов акн десети члан колектива је лепша половтгна; очима сав-зе- .меника. жена јс чак и у таквој Јшдустријн гдс су псстрзјења као брда а њнхов рнтам лудаиог рада „ПрсаЈЗводне ycavre" Радннчки савет ол 15 члзнова, Ос::-2ие организације удоужс1»г рада „ПромеТ' свзј Радтгч кп савет од 15 чланова и Рал на заједнииа „Заједкичке cavmc бе" Радннчки савст од 15 чла нова. Y исто време, како ie речено, радии л>уди у св:гм 00YP и Радној заједтац! изабраће чланове за ueinpaAHH оргак самсуттрлвљаља — Рад1тчку скупштину, односсго Раднички савет (још није утврБен тачан наз;зз). Сразмерно својој величини и бројчаном стању л»удн, за цечтралии срган треба да изаберу: OOYP ,Ј1озрПП1НСКН копови" 3 члана, OOYP ,Ј1<роизводња цемента" 9 чланова, ООУР „Пргчзводне услуте" 5 члансза, OOYP .Дро мет“ 5 члано^а и РЗ „Заједнич :<е службе“ 5 чланова, Нови централни орган самоуправллња, Раднччки савет или Раднччка скупцгпша. имаће дакле 27 чланова. Такође вал>а потсепггн да ће се <у исто време oirparri и чланови Одбора самоуправне чки. Два запажена момента ових дана повод су за овај напнс у нашем листу: фор.миран»е Секције за друштвсну актпвност жсна и предстојећи Дан жена. самоуправљаља, узајамне посе те са женама мз других органи зација и слично. Када сам малопре насто.мвЈгула проблсме запослсних жена код лас, мислила сам прс све га на чуваЈве и негу дсие за врсме рада жена, на арганизо »aibc сервиса за помоћ жени, пати.м стамбека политика и дру го. Ремонт nocrpojeiba још увек це те.ма дана у Цементари. Пуна два месеца рвај посао je чинн се важнији од већине других. Све се изгледа одвија по угврђеном програму: и време и људство и зжлаин. Ипак, утисак је, из разговора и причања, да се више очеклвало. Овогодишњи ре.монг по ашого че.му требало је да ■буде изуаетан. Да ли је ту учиKoh онај корак напред ка бол>ем и квалитетнијем, видеђе се каоније. Коначне оцене о свему могуће су сшурно кад се све с\тчира н сагледа. Уочи зак.^>учења листа, у По гону I заЕсшавааи су радови (ча старим млиновнма цемента. Нарочито је млин број 1 задавао .муке: због изненадне на прслине зупчаника. Утрошено је доста рада н времена, па је чак и тражена помоћ из Бора. Из разговора сл инжењером Радивојем Аћимовиће.м, дпректором OOYP »Дронзводне услуге", од 28. фебруара прелази се по плану на ремоиг nehii број 1, а од 4. .марта и на Л1ЛИН сировиче број 1. Код ове пећи, како рекоше, треба да се .мењају папуче носјгвих прстенова, код такозваннх станшха 2 и 3. To ће највероватннје б;гги једна од већнх интервенц:ма код опг пећи. а изгледа н иа читавој лиЈшји б:ој 1. Припре.ме за овај посао увелико су се приводнле крају У в.ре.мену кад омо разговарали. Сви су изгледи да lie овде учествовати и ралници предузећа „Буро Баковић”. Укратко речено, то је (рапорг о ремонту постројења у Фабри ци цемента. Р. М. Договор: ускоро гласање за најболл Наш саговс(рник је Ружица Јањевић, председшгк Секннје жена v Цементари. Интересовали смо се за на.маре н ггрограм Секпвје за наредни пориод. & Наш програм. каже Р\'жина. проистиче из програма осталих друшгвенополитнчких ор гашиација. Ипак, оно. што је специфично за itauiv Секиијх јесте: ана.\изнрање проблемаза пислених жена код нас, зати.м учешће жена v друш1венпм и политичким организацијама, делегацијама и органпма Заступљеност жена — Y свим дслегацијама код нас бнрано Је 16 жена; — Y снндикланим руко водстБима налазе сс тако ђе 16 жена; — Y радничким савети лш су свега две женг a у РадничкоЈ скупштини — једна; — Y осталим политичкјш организацнјама бира но је седам жена. В Пошто се налазимо пр^д 8. март, мнтересује нас — како ће женс поповачког колектива да дочекаЈу тај дан? © Обзиром да је радни дан. бићемо углавном на својим радним местима. Теко око 10 часова, бићс организован прнјем за све жеие од стране органа самоуправљања н руковођења и друштвено-по литнчких органнзацнја иа коме ће се поде.читл поклон — чеспггке. Послс цријема, приредиће се ручак v излети шту Сисевац. а Ако то нико Јавио infje досад учннио. корпстнм ова| наш разговср да Вама и свпм жекама у Це.мемтари чеспгга.м 8. март v своје нме и име Редакцнје. а рекао бих чак и v име колектива! © Драго нам је свако честнтање Лана жена, би ло од чојелн.наца а поготово од колектива. Ја се у и.ме свих жсп захвал>ујем, рекла је на крају Ружица Јањевић. Р м Завршни радови код старих млинова цемента изабере нови Радчичкп савет од 13 члансва, Ооиовпа оргами зацпја удружсног рада „Произвздња цемента" свој РадНИЧК1И савет од 19 чланова, Ос новна срганизаиија удружо рад|шчке коитроле, чланови Одбора за .MebvcocHe сдносе радпика у удружсном раду и комисије за заштмту на раду. Р. Мнлосваљевић ItfMfHT ИА ПШОВНМА Д8 ИУПЦА Потражља цемента. нарочито летн, позната је без cvxifte и самим пронзвођачима, нашим радниш&ма. Међутим, мали број л>уди је у могућности да зна нешто вчше куда све одлазн поповачки цемент. Према подаиима из прошлс године, по намени, цемент је одлазпо за грађевкнарство 39 одсто, за репродукцпју 11 одсто и за шнроку потрошњу 50 одсто. Слика је још јасннја кад се каже да је и репродукција (углавном бетоњеркс) уствари rpabeeiPiiapCTBO. Интересаптно је такоБе да се чујс у која потрошна подручја одлазн наш пемент. Ево шта кажу подацн: за потрошно подручје Београда 135.686 тона, за похручје Крагујевац 176.792 тоне, заЂим Коалево са 136.999 тона, па Hum са 77.054, Зајечар са 60.513 тоне, Тнтово Ужице са 44.112 тоне, Смедерево са 41.C81 тоне итд. С. Б. Y ЖИРИ ИНТЕРЕСОВЛЧ^А УСКОРО АНАЛН1НЧКА ПРОЦЕНА У КОЛЕКТНВУ ФАБРИЧКИ СИНДИКАТ О ШТЕДЊИ СИНДИКАТ 0 ШТЕДЊИ ■ Снндикат покренуол акциЈу 'ЦИЈУ заЈИ штсдњу *"**«•»! на-------- свим »гивонма — Божидар ПВановић је гтредссдмак KvAiiiuije коЈа јс риднла на иаради нове аналишчкс процсис радиих места. 1OKOM овог .мссеца, ова значајна матирија допијз „зслено свегло" на путу за колектив. 0 новој аиалитнчкој цроцсии и љеиим предностима, разговарали с.мо са Божидаром И» вановићем, председником ко. миоиЈе. Разговор на ову тему лреносимо у целосги за наше читаоце. • Иозпато је, средином овог месеца треба да се ночне са роватно. негаитвно одразихо ifа квалитет и ефикасност рада на ремонту постројења. a самнм тим и на годишљи пројгзводни план. Hama радна организација уставно је органнзозана у четири 00YP и једну Радну заједницу. V споразуму о удружпваљу у радну opiaimaaunjy, вредновању свих радннх места без обзира у којој је OOYP или радној заједници, а пре.ма захтевима и иодзачтсвима мстодологнје аналигичке процене. Друга карактеристнка апали тичке процеие је што је ураћсна по једЈснстаепиЈ методологнји вредновања и itpoueiNL програме штедњз? ШтедЈва изглсда нијс нека одомаћена биљка код нас. Н>е ни корепи су доста плитки a стабљика аежна. Само понекад сс освсжи и крене напрел, и то углавном кад се Kime поглсда и нежности окрспу према iboj. Истина, ми нисмо нека расипничка средина. Нисмо, дак ле! Али, научили смо изгледа ла радпмо и изграђујемо своје cyipa у једном, спсцифичном, ритму — где су нам све лшсли усмерене шта Немо и ко лико ће.чо више да урадимо, али не и како — да то буде што јефтиније. Всћ месец дава је од става наше Сииликалне организације да се v свим основним орЈзвизацијама урале детал*1ги програми штед!1»е. Чак је речс ве аналитичке процене радних места. КоЈе су основпе каракно том приликом да се о штед теристикс ове аналитичке прои>и проговори најозоиљниЈе н цене? шго детаљније. lafcobe се чу- е да> анал1ггичка процена .to да се у пропра.мжма предви радних места утврћепа јс кра. де слементи стимулације који Јем прошле године a v првој ии зашперссовалн сваког чла- половини јануара овс године. ----- ЈЈа ^ддор Колегнјално-пословодног с\>гана и Политнчког на колекпша за што долрлнос на овом пол>у. _ ____ Уочи самог штампан»а овог актива наше Фабрикс, РадинGpoja листа, и пор^д Jwnepeco чка скупштина је одлл/чнла да uaiba, о шгеди>ч још увек не- сс пролоншра разматоање п у. ма нешта ковкретно п орга- свајање исте до ередине марнизоваио. Да ли су то сгаво га. Разлог одлагања ове процсвј1 осЈШВних органнзација уд- не је пре свега због редовног руженог рада, и њихових чла ремонта пролзводчнх постројенова, илЈ1 неколицине л»удн ДР ња. којих су дошли предлози орга- Колегијалнопословодни ор> низације Синдиката за органи ган, Политичкп актив и Раднизован шриступ штеди»и. У сва чка скупттина опрсдел>ујући ком случају, чланови колсктн сс за привремеко „заустављива треба све да зпају тта је нл" тока процене, ималп су у до сада урађеио са штедих>м, bilw чиљешшу ла би она анга односно псштеднл-.м1 жова^ пајвећи \со акппшостн Р. М. целог колсктнва, шго би се всЧланови Радннчке скупшпше о аналитнчкој процени у основи не чини никакве смеиве, jep <1налигичка процона треоа да утардв и да искаже правилне олносе ш.мећу појсдиних категорија стручносш као u pjahjlx места у оквиру исте кагегорије. а не н личнв доходак радннка. Лични доходак радника зависи од оствареног дохотка у 00YP. односно радној организацнји, а не од виспне старта израженог у бодозцма, јер н>е гова вредност може ла буде већа вли мања шт-з завнсн ол дохотка. Основне rpyue захтева су: — Потребао зна>ве н способност за обавл>ање послова на радном мссту, — Степен одговорностн за рад и срсдства рада на радно.м Aiecry, — Сгепеи физкчког п умког напора v раду на јединствено су регулисана питања из областп: ,кадрова и ка дровске политике, систематиза ције н аналитичкс прицепе раAinix места, постав\>ан>с ц усклаБивањс плана пронзводјвс, усклаћиван>с располеле лохотка и личпнх доходака, као што су ове врсте накнаде, затнм фоил заје.ммгчке norpouiibe п слпчно. Пре.ма томе, ооновпа карактсристнка ове аналнтнчкс процене је у јединстоспом naiba послова на раднлм местима. Ова научиа мсгодологија у индусгрпјн обједињава четири основне ipvnc захгева са одговарајућим бројем подзахтсва, на оонову којих се вре днује и процењује свако радно место. Народна карактеристика ове апалптпчке riisoiienc је у то.ме што ова јенидствена методолотија лаје мањи укгпан број бо дова од раннје процене, а го радном .мссту н — Ycaobj; под се рад обавл>а на месту. коЈи.ма радно.м Однос најнижег и највише! старта, добнјеног ово.м аналитнчком процепом. износн 1:3,45 а ранија аналитичка процена давала јс однос од 1:3,98. Најннже рално место код иас јс „радннк у парку” са 273 бода а највише „управаик машин* ског погсна" са 942 бскда. Радиа м*ста ,.г (Наставак на 10. странн) ”"ор"
УСКОРО АНАЛИТИЧКА књижевни прилог — ДР ПЕТАР ПЕТРОВИН — ПРОЦЕНА У (Нпставак са 9. странс) директорл ООУР-а, радне заје. днице и руководнлац Развојног сектора, ннсу npoueibiiuaна аналитнчком процсном jcp ia радна месга ие подлежу за. хтсвнма, подзахтсвима и степеннма мстодологије за процсну раднпх места. Мсбутнм. ако се упорсди најннжс радно место са раднпм месгом генерал. ног дпректора, онда се добија однос 1:4,58 а спсразумом групашЈјс тај однос јс предвнБсл на 1:5. Исто тако. Једна од карактерпстика оес процене састојн се у томе што су осповнс фазе послова на аналитнчкој прзцснн радиле ко.мнсије којс су формиране у OOYP. П<> словс које cv радпле комнспјс су оппс п попнс послова сваког радног мс ста и анализе радних Meera. Остале Лазе послова на аналптпчкој прзпени, тЈ. степеповаље п бодова п»е, што ппе1ст?вл>а техпичке страку о5ра*е матернјала, грампа је стру чна служба АПС. КОЛЕКТИВУ ка а то је значајан елсменат у заједннчким шшорима свих ра дпика ка бол>им резулгатима. Исто тако, ива аналигичка про цена исправл»а досаданпве грс шкс код појсднних раднпх Meera, код којих јс број иолова ол.:сБсн методом yiiopebHuaiba a no аналнгнчкои проиечи.м, juto je услоал>а&ало с.дговараjyha рсаговања и нездовол>ства међу раднпцчма. © Какав he бнти пут аналит:пкс процене до љсног усвајања и прнмсне? О Y пашем сдмоуправно.м од лгчивзљу пут до копачпог Y-* вајања аналитичке прпцене ра дј:нх мсста је доста Avr. Hauме. у ппонесу иашег самоуправпог изјашњавања. писгупак и дуж!гна пгта завнсе сл зиачаia и сложсностн материјс о ко Јој треба да сс одлучп. Исто тако, вгеме и дгжина тпта за пзјашљавзње и олл'лпгван»е ра дног чозска, ннлиректно преко одговаоајућзг сгмоупоавчог сргача, о\нос1го Форума или тела, гтвпћен ie самоутравннм и законскнм аккгма. Према томе, до коначпог у* свајања наше ач?\нпгчкс проиене тпт ie следећп: — Извгипги олбоо ка^ спran Радпичкс скугпппгне разБЕСРАМНИ НАСЛЕДНИЦИ Рад је ослов за зараде • Већпна чланова нашсг колекпхва доста очеку.',е од нове аналигачке процсле. Кол1шо су у праву и шта управи доноси носа апалвтнчка процена? © Y празу су члапови изшсг колектнва када од иове аиалптмчке процзне очзклгју позитивна решења свог личног дохотка. Међутим, аналнтнчка прз цена, не само оза пего и сва:са друга, не лоноои дипсктно s’ae ћа>ве Ainr-ior дохоткз ₽ади:;ка. Она даје прази\не одкосе у старту rrojcAK-tnix радинх мсста и служи као осчов за праШ1ЛНО распоређивпЈвс о-твареног дохотка, одчосно дела лохотка лздвојечог зз личне дохотке радника. Лча.мгпгчком процеиом се дпбиЈа још и то што она yTBpbvie крикретне послове ма ралном месту, vcлове рада под ко?:гма се о5ављају ти пословн. напогл умпи и физччки. кап и какеа ie и колика одговопиост за процес рада и средстаза рала па радчом Mecrv. a in свсга тога пооматга елаборат о анал!ГП1чхој процеип и са csoj-лм евентуал. hum примедбама u пгехлозимз презенгирају РадннчкОЈ сјцпШТИН11. — Радничка скугтттина, такође, разматоа матгркјал те са својим допгнама и преллозпма и,:одлаже осчзвним оргапизаци ја.ма да о њсму заузме свој став. — Осчовпе оргз-пиа;игје гдруженог рала добијели матеr:iia.\ у BHAV закл»учака олно- <кз предлога н сдмке Радчпчкс сшпигпгие. првз разматраiv рагпгчки саветн у ООУР, «о ји такођс са сг>?им поедлознма дају целокупнп матернјал зборовима радчих л»уди па коначно изјап1ч»авАН>е п одлучиI — И кошчно. Р1\'”г^ка скхтт игппп OZOKO добпјзч м:’тсрнјал И'?-лашава усЕслеким. Орзко vcEOiOHa am мп:гчк.1 процсиа ггтп а снагу од ттрвог wa pernor месеиа. Ето, такав ie пхт паше анаЛозна је јссен: киша негтро кидпо ромпжа. Густн, сивп, маглнчасти облаиц v нсппеки* лној колонадп промпчу прско кровопа уз нспрпјатпо фпју* icaibe петра Разголићспо лппсћс нсзграппо млатара поспалпм граинчпцама, са icoiiix сс откидају крхгпне капи кпшс, које изглсдају као cvac, што сс строваљују ка всћ бежпвотно лишће, које у слојсоима покрпва просторе нспод довећа. А све то изглсда као жалосна пантомпма. као исмуипо парииањс и оплггптвањс властнте судбнне због губнтка сп пствсног руха и неумитпог. И псодхожног тољсња у зимски саи. Земда ic »пглелала плно и опустошзно, поскрцр^ка бару шпснама и каљугом. Очито, за мпрао је полако жипот природе. Хладно je. Y нахеоено!, pvинирано! п дотраЈалој тнћшт стари Стојан, дрхтао је од зимс. И ако је зашао већ у осму деиенпју живота, пркосећи времену и годннама, поbc да на лрвеник скрати дпва. При једном замаху сскирЈше, осетн да га снага изла^е, због чега седе на тр\"пац за сечеи»е дрвз. Одмах затнм скљока се на блатњаву п хладк\' зе.мл»у. Узалуд се батргао, hokvшавајућп ла устане, при чс.му је све вшде тонуо у rvcnf каљугу. V исто вре.ме, изгуби и моћ говора, тако да ннје могао да дозове комшије v noмоћ, Подсећао ie на рањенг птипу, поломљепих крила која узалудно покушаза да V3- летн. Ко зка? — Можда би tv запршио свој живот, ла га случајно у очако беспомоћно.м стан»у нс нађе један од комшија, коју V3 помоћ другпх комшпја поечесоше стаона v кућу. сместише га у кревет, загрејашс npocropuiv и похпташе да што пре обавесте љсгову децу. Стари Стојан већ петнаестак голнна жпвн \самл>ен v csoioj кућици. И.ма (бол>е pehn имао je) Tpoie деие. Две кћери су удате v ис.том граду. Y падНОМ су OAHOCV н оне н н>иховн мужеви. Син, завршпо Лакултет, ожењсн, жена нма фа* култетску диплому. Жпве v изобиљу. он, скрхан голинама и небригом деце, жнви о\ псдесстзк арп зе.мљс п кпавпПе, чнје млеко пролаје. А са парнцама које пролајом млска добија, краде богу ланс. „Моја Цвета, чссто је гопорио, мој је најблчжп по\. Да ннје н»е, одагпо бих трупуо у жутом песку". И заиста, то му ie бно icдини прнход п, не само го, већ и једно друилво v послсAiliim данима живога. Син п кћсри, нису га обилази\н, нитц су брипули о свсм опу, чак нх уопште ннје интсресовала његоза судбнна, мада их је на то, обавезивала лужносг деце, која су зачваљујуНи бризи свога оиа. постали своји л>уди, одшколбванм и што се тичс сгзистенцијс потпуно обезбсђенп. А он, поштсн и поносан стаpau, v дубинн срца разднран одпосом своје лсцс, због начсла, због врлчпс поштоваша дсис, нпкада нпје себи лозволпо. да их блати љиховим пороиима, боље рсћн бесггидннм и нсхолпчннм поиаша1ћем прсма сво.ме ролптелл' н ако ic v дубини д\'шс роптао од оуa lawn. cDav>vjyhii сву крпвицг на ссбе. због лошсг васпитања дсне. Годинама се ломио, да им једног дана оде v noccrv и све им каже v лнис, а.\и Hnie могао ла смогнс тплпко снаге. Ситуран је. да нећс мо ћи. пи сала. v оваквом craibv, а ако му лспа лођу бнћс спрсмаи да пм све опрости, ако буду пмала срца и nvere evsv noicaiaiha, сузу васкрсаваља нстннског дстета у epuv подител>а. о, како би то њему годило! To бн бно мслем на рану, xoia га је болела н раздирала читавог живота, то би бнло враћањс поверен>а v своiv децу и отклањање свих заблуда. И његов удсс, његова злосрећна судбина одмах би поестала. Осетно би, tv, толико иигчекивану и жељену среhv: O4KHCKV л»убав пре а својој дсшг Y једном tpchvtkv, v агонпји, дожнвс прнвпђс* љс, како му долазс депа, Kano се скрушено npasaaiv. њсму, њиховом oiiv обеђавајући да ће му убудуће бити верии и привржена, и ревносно ћс бдсти над његовнм жнвото.м. Док су ишчекивалп долазак деце, комшије прнметише да старац из сата v car свс лхбл>с тоне. Болест га је свошм гвозденим каниама све в пис сте.зала. Чекао ie бсспомоћап, лубоко и отежано дишућн нсзз”чтсресован. Напокон, неколико сатп дође му син сав разгоропађен. Љушо сс, галампо: вређајући A»vAe нз очевог комшилчка, па зпвајући свога one, „пзлапсло.м дртином". Y леппм и раскошним стг новљевим колнма гнесоше готnvHo несвесног стариа. Ово Mv је била прва, а како изглсда, бпће ч последња вожн.а на путу бсз повратка v синовљевим колима. За нсколико минута бнли су v опдинапијн градске боднице. У разговсру са лекаром син ic био дрзак и набуоги. На питање дскара од кала mv ic отац болегтан, одговорно је, да mv to лпје отап, већ да ie у прола* 3v наншао на човека v бссвесном стању и као свестан ч ху.ман грађанпн, довсо га ie ето, у болницу. Пожуривао ie лекара да га што прс ослоболи, пзговарајући се хитннм и нсолложним пословчма. „Не дружс, говорио му је лекар, ia мислим да је ово ваш отац цртс лпца, пзгасд, сгас, све вам је зајсдиичко. Саи усплахнрен, ужаргеннх очпју узвраћао је младић: „То ннје твоја брнга докторе. твојс је да прнмаш и лечиш болеснпхе а, ко је чкји рођск нема за тебе никаквог значаја. Хладан и трезвен, лскао мнniy болничаркн оксм. Бол«н чарка позва младпћа ла ,|ој помогнс при прссвлачслу н kv tiaiby старца. Ово га ic разбсснело. Претио јс, врсђао, псовао, али јс послс дужег натс- '«аи>а пошао са болничарком. Унсли су старца v kvAuthao. Био јс прдав ол блата. Млалић покуша да изађе, примстивши то болничарка окрсну кл»уч, говорсћп му „нећетс богами отићч лок пе срелимо ваijier она. Чим је старац с.мсш тен v болннчки кревст, млалић је бсз позлрава отишао гозорећи лекару да ће га искомпромиговати преко штам* пс. Y међувремсну одвијола се борба за старчев жнвот. Било је врло мало налс, скоро никаквих шанси. Лекар се заложно свим својим срцсм. После извеног времена неко је упорно кунао на улазна врата болнице. Болничарка је отворпла. Појавно е онај исти младић у друштву судије н адвоката. „Шта хоћетс? — утпгга зачуђено. .Данас нема посете". ,Лс, узврати адвокат, није у питању посета. Судија п ia, трсба са овим човеком да посетпмо његовог оиа, ради преписивања нмовине. „Огтростите’ — обрсцну се болничарка, тај човек је, малочас, рекао, да је старца у шанц\г нашао, и да му није отац”. При то.ме ymiAiir свој продорни поглел у млалнћа, пратећи га сажа- /КИВИМ н подс.мешл»иви.м осмсхо.м. истовремено. „Па ... замуиа млалпћ, ја сам сс шалио. „А Bpcbawa... бсзоиразлуцн... прстња лекару и мени; Да ли ic то шала? Тлсдала га је клатсћи главом, да би затвм „отпљунула у њсговом поавцу. „Ти си доу же прекардашио coaxv мспу. Мдадиђ je hv*rao. nonvuianaivћн да сс придворн, док нс заврши посао. Ушлн cv v болесничку co6v, онако у агоиији, болеснпк је обавл>ао аутоматски покретс руком, како је снн од њега захтсвао. И чим јс ставио свој чотпис на доку.меиат, којпм ic после својс смрги завештао сав свој иметак снну ,дмадић је отишао са смешком на уснама. Y току нсте ноћи старац је у.мро. СахраЈћен је о трошку огпг.тине, Послс неколико дана, за време поссте, у болничку собу, где је старан лежао појавиле су се ћерке, распитујупи се, под каквнм је околностима отац поклонио hmobhkv сину. Тражнле су.‘ од болесника да и.м сведоче како је отац у момсвту потписчвања тестамента бно нссвсстан, како би преко суда и сне добнле коју пару од оче ве заоставштине. Ho to je moths друге приче. изчлзи В7С5ЧОСТ радчлг места. Овзко ПРЗВИМ1О воем!0-'ан-с сваког рз \r.or места омоггћава добре мећусобне одпосе раднплнктчке грорене до н»п ог уси гг'-'.’л п, зввртио је дргг Божа Р. Мплосавллвиђ УДРУЖЕЊЕ Р. Е. СТАРЕШИНА ГОДИШЊА СНУПШТИНА Краје.м фебргапа одржапа ie годишња нзборна скупштипа органпзације резервпих војних старсшина у Фабрици ие.мснта. Y нзвештају кога ie по.лчео друг Миодраг Дшгпћ и број ним днскусијама, iicraKiivni су обн.мни и сложени задаци чланова ове организаиије. — Резервнс војне старешине, речено је том прпликом, морају ctxmio да раде на стицању стручних и војннх знан>а. Н>пхово ангажоватве на r/Y»y online кародне одбране ч цивилнс заштитс трсба да 6vac што потпункје и сасвпм лоследно, истакнуто је на самом скупу. Програ.м рада п акгпвност овс организацпје, нз.међу осталог, предвиђа noccrv изложбе технпчких н војпих лостнгнућа ЈНА, затпм гађаљс из ма.локалибарске и других ттушака н слично. М. Д. ‘»»»►»»»>»»»»»►►»»»►>►►►>»»►>►►►>►»»»»»►>1»»»»»»»»»»»»»»»» Панорама фабршсе цсмента ПОРТРЕТ 0 жеи Данвци Дантша Гогал> је пензиснер. Rch дуго година жпви у Параhinrs’, О њој као жеии и .мајци говори њсно револуционарно дело. Када је почео рат имала је само тринаест годпна. Отац 1ој је бно папредан човек. комуниста, и како каже тетка Датгца, стално је читао књиге. Својој деци, која су чешИе бнла гдадна него счта говорно јс: ,ЈСада се заврши овај рат јсшћете златнсм кашиком.” Кућа је готово увек бнла пуна партизана и рањеника. Неко чх јс због тога оптужио и 1941. године усташе су им запалиле Kvhy, a 1942. годинс цела поподица отерана у јасеновачки логор. Као кроз маглу сећа се свих страхота која је прежн« всла у логору, као и лниа глад> ггх и нзнемоглнх л>уди којнма •с носкла волг. Из логора су протспани v Славонију. V формнранА; 12. пролетер- -ке славокске бригаде гчествзвали су њена најстарг.тја сестра и брат. Плака.\а је да и ••»ia нде ул њчма. али је нису повелп. iep је бнла исгвише ’<ала. Остала је са мајком п Зраћом. Више их никада miie пндсла. После тсга су сс поног.п вратмли у по.мп! кпгм. где јс основана народна власт н фор.миран СКОЈ. Требало је запети, раднти, јер je cdc бнло тчиштено. Скојевци су сбрађшшли земљу пако нис\’ имали плугозе, псмагалн партизане, држали сбавсзке стралсе, кидали телефонске Ж1Ше, прекопавалп пггеве од Босанске Дубиие према Прнједору и Baiba Луци, желн жито које су усташе себи пссадиле. Пунп допрпкос сшш там акц.чјхма ла\а је још иеј&ка Данзгца. 8. марта 1945. гол:и:з нско нх је издао. 9. марта ссло је запаљсио, изгорели су јој мајка и брат. Трсбало је почети свс кзнова. Послс рата Дшиша је рздлла на нзградњЈ! npvre Шаман — Сарајево и Брчко — Бановпћн п била уларннк. Еосле тсга долазп у Параћдгн гдс наставл»а csoiy акгшност коју је започсла још као нсјака девоКпша. Н>ену витрину коасе шест споменнга за погтгнуле роднтел>е, браћу и сестое. На коају нам гтоича да јој ic xte.sa да пронађе кн.пге r.oie јс ivew отац ч:гг20, а звкопзо нх ie пре\ одлазек v Јасенсзаи. Са сво1*ом децом јс тугчз inn-i Покушааала, алч icj то ннјс no лазнло за руко.м М. МнхајлошЛ
>1*01 53 1« ДАНА ТРАПА I! АКТИВНОСТ СЕОСКЕ ОМЛАДИНЕ ОД X КОНГРЕСА ЗАВРШЕНО ДРУГО КОЛО „СУСРЕТИ СЕЛА" ФОТОРЕПОРТАЖА СА КВИЗА УСПЕСН КОЈН ОБАВЕЗУЈУ БЕЗ ВЕШ од СЕЛА ДО СЕЛА • Активност основних органнзација Савеза социјалистнч* ке омладине у нашој Отптн« ни од Конгреса ССО била је жива и пспуљепа разноврсннм акцијама. али и проблемима и пропустима v раду. На пол>у идеолошко-политиЧ’ ког образовања постигнутн су значајни резултати, али би онн могли да буду и бол>н у нарсдном псриоду. У једном већсм броју ссла органпзована су предавања која су била ттрилнчно посећена, док у неким ceAJdta инје скоро нншта предузнмано. Пред омладинскс организацнје иаших села поставиће сс као обавеза ла убудуће саставе конкретне програме цдеологаког обвазоваља у оквтгру акиије „Младп пољопрпвреднпк — робни ггоонзвођач”. На пол>у доброволишх раднпх активностн такође је доста учињено. Органпзбване су локалне радне акције на уређењу домова културе, улица, на комуналном уређењу среднне, на пошумљавању, уређењу и очувању споменпка револуније. Овај вид активностн п даље ће се интензнвиратн. Културно забавни жнвот по стао је много интензивнији. Многа наша села сада имају честе филмске представе, разне забавне манифестације, приредбс итд. Више села има КУДове чији рад је задовољавајуђи. Посебну активност на културном плану распнрио је квиз „Сусрети села”, који ангажујс скоро целокупне потенцијале срсдина. Обавезне прирсдбс за државне празникс су саставни део богате културне жетве. Што се тиче Општенародне одбране и припре.ма младнх генерација за одбрапу земљс и ту су постигнути вредни поени. Организована су саветован>а са предселницпма ООССО н други вндови припреме, али се ипак стиче утпсак да је посао остао делнмично урађен. Због тога ће се у овој годтгни посебан акпенат башггн баш на ову тему. А КО.ТИ СУ ПРОБЛЕМИ И ПРОПУСТИ? Међутим, права слнка актнвности и рада и живота ООССО, села не би бнла потггуна ако се не би ималн програмн м ттропусги у раду. КЛУБ МАРКСИСТА V РАШЕВИЦИ ПРВИ ЗАДАТАКОМАСОВЛ.АВАЊЕ У Рашевици је недавно ос нован Марксистнчкм клуб пр ви те врсте у сели.ма наше Ко муне. За сада броји петнаестак чланова, али cv његова врата шнро.м отворена з-а све заннтсресоване, посебно из редова по љопривредннка. Клуб ie фордш рала rpvna студената и средљо школаца, а ових дана је почео са радом. Програм активности млади.х лгаркспста ггредвиђа обраду нај зпачајнијих тема вз областп ма рксизма н лењинизма наше самоуправне сонијалистичке пр аксе: делегатски систем, инте ресне заједн1ице, несврстаиост н тако дал.е до актуелиих поли -BU ЕКЛХВУ ХИН.ГВћЕНЕ KOVOBOU тичких момсната и разговора ше историје. — Наша активност неће се сводити само на ово, рекао нам је руководилац Клуба Мирослав РаЈић, студент. — Први и најважнији задатак је омасовљавање члаиства Свм које буде занп.мало било шта из по.менутих облаош могу да Aoby и чују, да се обавесте и науче. А састанке ћемо одржавати што чешће. Y селу већ постоји интересовање како .меby стариЈЈша тако и међу млаAiBia, што је добар знак за дал>и рад и vcnex Клуба. Тр'’днhe.xio сс да лако и разумљиво тумачимо пашн.м љгдима, марксизам, његове изворе и саставне делове, одјек те науке и уопште ЦЈ1л>еве радшгчке класе и револуције. Сваки члан ћс бити задужен да обради no jeAHv те.му гако да he до краја године ови и.ма ти прилике да буду предавачи Са Основном организацијом СК успоставићемо најтеснију мог\'ћу сарадњу, као и са д-pvги.м друштвено-политичким срганизацијама у селу, односно биђемо спремни да се увек са њи.ма Habe.Mo у заједЈШЧКИм ак цијама. М. Димитријевић ОМЛАДИНЦИ ЧЕПУРА 1 ГОДИНА УСПЕШНОГ РАДА Омладинци моравског се.ла Чепура да.ди су у про- $ шлој години пуни допринос културно.м и економско.м $ развоју свог места. ј Добровољно с\’ учествовали у насштању пута до Па- * раћина, поправили су спортски терен, фор.мирали шах- ± •клуб и реновирали салу у Дому културе. ± Поред тога успешно су се такмпчЈМи у квизу, i уосталом као и сваке 10 године, освојилн су и греће ± место на Сеоокој олимпијади. ± Посебно је запажена друштвено-политичка актавност ± младих. По речима Слободана Марковића, председника 00 CO млади cv засгупљени у сви.м форумима. У Основ- ± У протсклом периоду активност се најчешће сводила на мали број омладинаца и омладинки (изузев основној органнзанијн ССО Шалудовца, Дон»ег Видова и још неколико основних организација). Нису постојале комисије и рад по комисијама што онемогућујс организовани рад и активност на свим пол»има друштвеног живота, шнре ангажовање младих и превазилажење форумског рада. Y всћини села проблем просторија је највећи. Y већинп села постоје сале, читаоннне, и друге друштвене просторнје које нису у потпунооти доступне млади.ма за своје активности, всћ се користе само повремено мшлтмално (за игранке, скупове н састанке) и по условн.ма које омладинске организаипје не може испушгтп (плаћање коришћења села и слично), a v некнм селима се друштвене просторнје користе као складЈППта за вештачка ђубрнва магацине и слнчно, док су извеспе потпуно затворенс и препуштене зубу времена. Међуткм, има села у којнма готово и да не постоје нпкакве друштвене простооије (Шалулован, Плана, Доља МутHinja, Стпбп Вип, Шаваи и дргге) што ие пружа готово ннкакав предуслов за рал и акп<вност и чему треба посвепгп! много више пажље. АнализЈграјући бттнанспјску сптуацнју свих ОССО поставља се веома озбил»ан проблем на који наплазе псте. Y готово свим селима ООССО немају шгкакве сталнс пзвоое појгкола већ само од сопствепе акпгвности пгго ie често веома мало и доста релативно. Највсћи oroi месгшх заједнпиа, не поседује шгкакве Финансијске програ.ме за иаоелшг пеппод. a ii v протампма отгх копг то пмајг налазп се место највнше за комуталпо vnebeit>e села. а не за Ачнанспјске тпошкове друфггвсно по.мпичких опгаштзаипја v ccav којп m'oпстичу из акттгвностп истчх (осим за извесна Лтптанснпаља фудбалских клгбова). Ако се томе дода iorn и нсдовољна активност ООССО на пол»у х^тлањрнатва младих кпоз акинје у ССОЈ прнходтт hucv готово ншсакви, илн су веома минимални. Потребно је истаћи и чјпбсшгау да руководства ООССО у извесном бооју села нису довољно способиа организаиионо да превазЈЊу навелене слабости у раду, a ОКССО Hayses неколнко савета није у ловол>ној мери овом проблему посветнла пажње тј. није у *овољној мери обезбелнла прнсуства активнста ОКССО у ООССО села а из разлога недостатака финансијских средстава за превоз активиста до сада. У наредном периоду бн се требале изнаћи могућнрсти чешћег контаката — непосредког, а ради бол>ег обостраног информисања о активностима н проблемима како ООССО тако и ОКССО и упућнвање п оспособљаваља ООССО ва свестраније и бол>е вршење својих улога и задатака. М. Димитријевић ИЗНЕНАБЕЊА ОД ШЗА ДО КВНЗА Сеоски квиз ,,Сусрети села /6” ушао је у трећи беочуг за јпемљивог културно забавног ланца, што се ове зњме протеже из села v село, спајајући напоре, рад. труд и жељу младнх наше Ко.муне у један всмац. Друго коло ннје обиловало посебнил! нзненађењпма. сем оног пријатног. када је Лебииа v сусрету са Чегтуром одговори ла на сва шпања. Опет се сти че утисак да је материја из пољспривреде остала слабо об pabena н савладана. Чак се може рећи да се неке екнпе које су сматране за јаче н озбилиш је противнике, показале лошијс знање него v првом колу. Такав ie сдучај са Горљом Мутницо.м и Бошњанем. Иначе, у овом првом региону водеће екн пе су и дал>е Поповац и Г\ави ца. Њихово ривалство постаје све занимл>ивије. Y другом ре гиону Рашевица је и даље ли дер на табели, а иза ње cv Че пуре, Сирижа, Лебина. За сада ie црерано говорити о стобед Квиз је открио и доорс рецитаторс hhkv Квиза, iep водеће екипе нз оба региона су добро прнпремљеие и гаје велике наде за успех. Занимлзиво је да је скоро сва ко село добило којп поен више за уређење просторија, нзложбс, читаоннце, што говори да се поштено радн и изналазе ра зне могућности како би се залихе бодова повећале. У квалитету слободних програ.ма ништа се није бигно изме нило. По мишљењу жирија нај већу оцену за културни део за служује екипа Главице. И на крају још једна велика вредност Квиза је неггознавањс старосних гранниа: почев од четворогодишље Светлане Мнлић из Буљана до познате Баба — Раде из Годубовца, М. Днлштријевпћ ној ор1анизацији СК од 28 чланова има чак 19 омладн* наца. На следећем партијском састанку примаће се још четворо младих. — Задовол»ап сам радом 00 ССО, каже председннк Марковнћ. Одржали с.мо 40 састанака у прошлој годшш и расправљали о сви.м важним питањима. , И у овој Г0А1ГНИ наставићемо истим темпом. Hajважнији задаци који стоје пред нама су: ypebeite герена за малс спортове, зати.м набавка столице за салу, успешан наступ на Олимпијали и у квизу, затим пемо учествовати у свим заједнички.м акцијама које се оуду 1 I I I I i водиле v Чепуру. М. ДимитриЈевић 1 ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЕ БЕЗ БОЈАЗНИ Потрошачи не треба да буду забрннути нн што се по.\зопривреднпх пронз вода тиче. Црног лука нма довољно v свим продавницама и на складншту, по цени од 95 динара, јабука свих врста као и осталнх пронзвода. Трснутно нема довољио гаромгпира, али за којндан п њега he бити v задовол>авагућн.ч колнчинама, об авестио нас ie Благо|е Ко стић, референт набавке. И раног поврћа бнће обплато и на време у пролавница.ма и самоуслуга.ма „Шумадије". ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ЧЕПУРЕ: НОВА ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА? И Чепуре lie у oeoi годиии добнти нову ауто.матску телефси-icKv ценггралу од 40 бројева. Тренугно с\' у току прегово рн са OOYP ПТТ Пара1н1н. Y селу пма довољан број заинтересованих, па се сматра да he овај посао бптн скончан до краја ове године. РАШЕВИЦА: ЧЕТВОРО ОМ/1АДИНАЦЛ ПРИ.МЉЕНО Y СК На последљем састамху Основне организације Савеза ко- .муниста v Рашевицн примљено је још четворо нових чланова на прделог Ооновне органнзације COO. HoBonp«iMA>eiHn оу ripiLMepHfi о.младинци који се већ дуже време истичу v раду. ООСК v овом селу н дал>е ће посветч1»тн nviiv пажњу освежа Baity својнх редова при.мерним омладинцима. Фолклорне групе у најброннјс Нај.млађи су дошли до изражаја Групе рецитатора И знање је важно Масовност пре свсга
CTPAHA U БРОЈ JJ 14 ДАНА ИСКУСТВА Плодоностан рад Актива директора Једка од најактаннјнх школа — Овај стручнн орган прати активиост наставно-васпитног рада у школама — про трам рада у потпуности реализован. Y данашњим условима шко ла има задатак да o6e?.6ebvjc свестраин развој соцпјалнстичке лнчности у складу са потребама нашс самоуппавне заједнние и са потребама личностн која се васпптава. Шко ла своју улогу засннва на дпјалектнчкој повезаностн п узајамном прожпмањг у ппопесу васпитаља п образоваља н то на интелектуалном, мо ралном, естетском, рално-тсхничком и физичко-здравственом плану. Ове задатке је нма.\о v виду руководство Актива директора школа прпликом нзрале гомр шњег програма рада за 1975. годпну, као п захтсве н садржаје планова рада Зајелнпи.е основног образовања и васпитања и Ппосветно-педагошког завода из Крагујевиа. На састанцима Актпва, ко ји су се одржавали једном месечно, у другој школп на територији Општине, разматра на су питања: успех школа, успех угчсника у првим разреднма срсдњих школа помоћу упорсдннх прсгледа успеха таквих ученика, резултатн пспн тивања, предзнаља ученнка н мишљења наотавника, чланова разреднмх вспа. Третпрано је пнтање увођсња допунске паставе, организацпја продужне наставс п анализнран рал стручнпх органа, актпва наставнпка појелпних група предмета. Посебна пажња посвећеНајмлађи сарадници *> Члановп историјскс секције из Сикир»гцс, су се мсђу првим укључилк у акцију сакупљања старина. Велнку захвалност СИЗ Кул. туре дугује младт« ентузијасти.ма пз Сиклрице, који су сс xieby први.ма ук^учпли у акцнју, чији је нил> спасавање материја-ишх остагака култу1> но историјског бхага овога краја. Захваљујућп сво.ме иаставнику истсрије Милутнновнћ Мндану, који је веома озбиљно схватно на.*ч апел, ови млади сакупљачи су вео.ма ревносно гврионулп на сакупљаље. Ово.м ентузнјасж којп је и професнонал.чо везан за Му* зеј, није бпло тешко да одвоји неколзско минута на сваком свом часу, и објаспн својим ученнцима значај једнс овакве установе и ове акције. Пажљиво су слуша\а децасво га наставника и често то сво је ново стечено знање преносила на своје ролитеље. Овакав начдтн рада ie уролио и плодом. Ученвда Белиловпћ ОЛОВКА КОЈА ЈЕ ЧАРОБНА Волела бнх да имам о\овку Koia сама решава задзткс Koja з»а у блоку да ирта Мацу, куиу. птиће н паткс. Желела бих да нмам оловку Која можда да мисли таесто менс. Желела бих да имам оловку Koia he у школу сама да Ј крене. Светлапа Недел.ковић V/3 ОШ ..Р. Домл1'<ЈВч.Г Праћпн на је питањима као што су: задацп школе у спровођењу Закоиа о асновном образован>у и васпитању, спровођеље Закона о стручном усавршаваљу наставника. Посебна пажња посвећена је дискусијп о Заједннчкнм основама васпитања и образовања. Кадровска проблематика је изискивала разматрање на нивоу актива као нацрт Правилннка о вредновању рада школа. У току ових дискуспја утврђивани су једпнствени ставови око пзрада матернјала и методоло гија посебних послова око израде годишњмх програма рада школа. Из овакве регпстраппје пптања уочава се веома садржајан рад овог форума којн јс у току 1975. године у псспуностн реалнзован, захваљујгћн, прс свега, одговорности и активном учешћу свих чланова, директора и по.моћнпка днрсктора. Овакав успех није могућ без подршкс и помоћн Зајзднице образовања н њеног секретара Миодрага Радо вановнћ као и просветно-педагошкљх савегннка тога Завода. Искуства нз протекле школске годпне послужиће да се н у овој наагави са такви.м садржајем п темпом рада. Драгослав Марјановнћ, пом. дироктора Основне школе „Стеван ЈаковСевдалинка је захваљу.јући па* жљивом ралу свзга она, доиела сво.ме наставнику веомз вредну камену секиру којусу устугтили Завичајпом музају. који је за сада у осн-иван>у. Није ово гтрви пуг ла наставнпк Милутиновпћ долази код нас са оваквим пред.метом. II раније је он захваљујући овојим учензшима долази довредких 'експоната, које нам је несебично уступио. Овом прилпко.ч се желшго захвалнтн и ОШ „Радоје До мановић” чији је-колектив такође схватио значај једнеовакве културно-ткосветне установе, н cBoiv вредну археолоIDKV збпрку уступио СиЗ-у Кглтуре. Всргјемо да ће се н v булу* ће ншиазита на разуме-вање и ла ће сарадника битп све mime. Марнн Брмбо.тћ ПАХУЉИЦЕ Пахуљиие мале белс Како сте се провеле је л’ ва.м хладно Је л' зима Кажите нам Сада свима. Драге моје пахуљице Вп ндете Ја остајем. Нп је пе зна штга да кажсм. He бпх хтела да вас сдаже.м. Хрнстпна Цвегковпћ уч. Illi ОШ „Р. До.мановић’’ ИЗ СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА у регнону Делегатн на седници Скупштине СИЗ основнсг образова. н>а и васлитања која је одр жана 20. II 1976. годинс, Су ве о.ма позитивно оценили изне штај о раду Заједнице у 1975. годннн. Констатовапо је да је прошлогодишњч програм осјвз pen са око 90 одсто. По рзчима Лзубсмира Apcnha, савзтннка Просветно-псдагошког заво да из Крагујевца, сва За'едни. ua ie једна од најачтквнијих на Регпону. Питања прогрлмом обу.чваћена низу бп.\а јелнострана и ра\ је сва-а”о показао готољне пе-п/лтате. Жив« нхо је рад стручних актива, актпвно се радило на организованд, такмзчгња vmbhuk-i, .чг-ркспстпчкзм обоазовагћу vченика и наставнжа Оза Зајелница је грза на hwb'w Регисхна начела питање: нагрзћи. вање пре.ма рзду. Свакако да ie бнло неких не до татака н ггоопуста што јс улггого.ме доттшшео недостатак стр^ртпх кадрова. Посебно интгресовање делегата је в.ладало за разматрање Нацрта осиови биланса потро НАЈМ/ХЛБИ САРЛДНИЦИ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИП-ОЗРЕН” шин У основној школи „Момчпло Поповић — Озрен” у Параћ1шу веома успешно ради културноуметничка група ученика 1У 'рззреда, suia пмалрамску, литерарпу и фо.чкло^ну сскцију са укупно 40 њчанова Beh на почстку школске 1975/76. године припргм^н је пригодан гтрограм са ко.шмсу дочекани учснпии I разреда Затим су вредни пионири мар л»иво раднли да решпхчо.м „Слобода је свима нама засијала" дочекују 13. октобарДан ослобођења Параћина и прославу Дана школе. Одмах после октобарског славља ва.\>ало је наставити сг радом, јер се приближавао Рођендан Републике и свечани пријем ученика I разреда у пионнрску сргапизапију, Ya СОЛИДАРНОСТ Пионири другове у Y овај школи веома успеш но делуЈв п пиониргкд озганмзација. На почетку школскг године после спроведеног гласања одлу-хно je да ппонир ски одред носЈ! име ».Херој Мн ша”. Врсднн одред је одмах кренуо у акциЈу. За неко.мжо дана_ вредни пп оннри донелп су 2500 кнлогра* ,ма старе хартије, а њихов одред добио је 3.000 динара игто ће се утрошитл за потребе пионирске организације. У току „Недел»е пигнирске солидарнссти” сакупл>ено је вп ше од 4.000 динарн. Са ти.м нов цем купљено је 17 ђачких торби неколико сзезака. бзјине и други прибор и све је то преко Црзеног крста иоглато депи Внјетна.ма. Поред mi а део прп кулл>еног новиа. v чзносу од 1140 динара, послат ie зп изградњу Спомен до.ма v Тит«> bg.m Ужицу v ко.ме ће бнти сме штена деиа без родитеља. шње у 1976. години н Програма фжчап-ијских потрсба Заједннце за 1976. годину. Из дискуси:а сс могло закл>у«пгт» да За:сдница и школа hkov вишс затворгие ц зачаурене средине. Делегат ки систе.м их је отварчо. Данас су делегати заи::тересованн за свз збив?к>а у овнм инсткпдппама. Жпво су заин.срс:овани за њихоео финансирање. Веома слабо награђпвање ттрооветних рахннка нм'е вшие сг..мо брига оних о којима Је реч. Ту су сада делегати да кажу сгоју ргч, да озај ппобле.м гешавају не сггмо на hubov On штине него н шире. на нивоу Ре.иона. Поеле жте-тгх днокусија пред лог Програма финансшскнх по тсеба Заједнтше је нрихваћен. Остало ie да се до краја избоire, да га спрогоду v живит. Јер, по оечи.ма лелегата, једна овзко обтшна и веома хумана Заједница своту ко;а ie Програмо.м предви&зиа евакако и заслужује. С. Јовановић по.моН учитељица: Милеве Рн стнћ. Солунке Сн.мин н МнрЈане Алскснћ поново је посгцгнут успсх. Резултати рада на културно-забавном плану ниcv осгалн незапажени и вап школе. Зато су мали основцп пз (Насел>а „Глождак" били по звами дз свој новогодншњи програм прикажу војницимау ГарнизоЈгу Југословенске Ар- .мнје као н деци из Обданпшта ИВТ, њиховим родптељима и радницима ове фабрике. Врсдно је напоменутн да је и Ралпо сташша у Светозареву два ггута е.мчтовала програм учекика IV разреда идве получасовне дсчје емисије с тпм што су v н»пма учествовааи и ученици свих млађих разоеда. Д. Г. помажу Вијетнаму Да поменемо још и акцају сакхттљања књига за ш олску бпблиотеку. Ова акција ie још V току и јо сада ie прикунл^ено око 1500 кљнга. у»лавном из обласгн дечје кљпжевчогти. Пионирски одред усвојио је на почетку ‘школске године Правилник о награђиван.у уче ннка за постпгнут успех v на стави. дисциплини ч ван настзвни.м актнвностима. Прапилник је потврлпло ааставничко веће. По н>ему на класификацпоним периодима и на icaaiv I н П полугодишга паграђују се или похваљују на јбо-ча оде- .\>ен>а v сви.м разреднма. нај бол»и учениш! и Hai6o,v>e одеA.ew-e у школи. Пионирски одпел гтриЈзвио се за учешће v пс тгбличкој ак ииш „тражење на!бол>ег пиошгпског олгеха. олел>сн>ске аа ie^Tnie. Haioo.ter појединпх waifioser пионирског предволнлка". Д. Г. ЛИРСКИ ТРЕПТА1И Избор: Мирослав Днмитријевић Коверти пуни стихова почели су да пристижу у нашу редакшцу. Поред стваралаца са ужег, завичајног подручја јавили су нам се и песшши из других краЈСва наше зсмл>е, односно отуда где се наш лист чита, Y овом броју представићемо порсд Томислава Иваповића и Ружице Благојевић из Папаћииа, Мирослава Чопу, из Нунрије, и госта рубрике Блажа Стеваиовнпз, младог псомика из СР Босис п Хспцсговинс којн живн и ради v Миљановцима близу Добоја. НАШЛ ИДЕЈг1А СЛВРШЕНСТВД Мисао света И хгисао достигнућа савршснства npoinpv продссом v песму, Пеома у хлеб (и другу хранхп. Од Koie нам би злравље у мислима И рани у мелему изнутрице Постигли смо најрадије сагршенство — у омрти, Јер смо тада саиршено несретни — v живљсњу Томпслав Ивановпћ СЕКТОР СЛУХА Tv је горела ИнфанткшБа виолине Пламеном кванталне нензвесноста Мкмозс Y слепорођеној фрегатн полена Y вези с тпм: Зацептио је акордом пссмс До појаве обезручсног гпгнгвтпга Прелудијума Велеслалом равиотежс. Мирослав Чопа КАД звоно звони НАСТАВЉА СЕ ОБКЧДН ШКОАСКИ жавот Y, ипак прзлично тесни.м школском дворишг} • на noivu лично јаком фебруарском вег* ру лепршају косе дечака и де војчлца ко|и су са великом ту го.м v °puy оставили слободе са распуста и хошли да наставе дело започегз у првом »10« лугођу. Меру њима смо xni ђаци ,јос маци” тако дотерани да потпуно одударамо од средине у којој се налазимо. Потпуно смо зарасли v косе са излизаним старим фармеркама, којс смо понелн под јаки.м аргумен то.м да је то данас у модн и са потпуно омолованом блузом на којој су разбацана имена. И тако ми почињемо саој живит, познати школски ж’свот са ша пганлша усред часл, са цЈдуљтшама које ча свој начин представљају јелан део нашег приватног живога. Обнављамо стара, склапамо нова познанства. смејемо се, бијемо лј, причамо впцеве, пре причавамо цртане филмове иунм узбуђења, млхгпмо ргкагла пскушавајући да дочарамо како /ракула уједа своју жргву а при све.му томе покушавамо да буде.мо озбиљнп. Поред нас ггрође стари наставник и хш mv се уз мало поштовања и много чроније iaви.мо. Он момента\но помислн на чињеницу кахо смо ми лобра деца. заборзвљајући ваљд& да се послед!Бег дана тако језиво издрао ua нас да смо га омрзли за цео живот. Ту на истом месп/ они мало глјуплји долазе у конгакт са угледнишм и паметннји.м од себе и no4HH»v са пролипањем зноЈа трудећм се да crq што кажу и.ма правнлав акценат, a.ui почзпве да миграљира сво ју жртву падежпма, дп убрза потпгно оппавлано \oonie чадимак „мистер падеж”. Духо Pirro зар не! To cv дочсивљајн кош с- од втфју кро у н*ком филму Фре депика Фечпвпа на хлзчјом вггту xo’w неммлоспхно бчје м?"л дечпја лира ггое.мазана дебелим слоје.м по.мале. БИЉНИ БРЛТ Бил>ном брату дозријева вријеме Да га гладним хтјењсм нспјеку Разумни ће замјениги жељу Биљиом брату прсд васкрсен^ У.мирали су и изван нол>а По крвм оставиле трагозе ко зпаке Кад дође суђсио биљноме Искапаће младошћу кајањз Бсзболом ће огласитн вричемс Да једагн цвијет више нз nocroiii Невином узрасту одкијсли су надање. Блажо Стеваповнћ БИО СИ.. Био си једно велико пролеће Y мзјој мапгти. Био си л>убичииа V дубоким Сметовима моје душе Био се лептир v мојој Дугој плавој коси. Ружииа БлагоЈевнћ Дежурни, одважним корацпма к/гећс ка звони с.авља своју цспуцалу руку на луг.мс и... Почело је последње раздобље живота, најлепшег дела жп вота који ће вечито живетц V нама. Прошло јс од тог тренутка неколико недел>а. Намрш?енп ндемо ходииком, лактом мунемо друта до себе и под јаким угнском малопређашње јединк цс ua матсматикс промумламо се5и у браду: Е сада имамо фнзику? Ова последња реч ти пресече илузије v коречу ц по ко зна ко.јн пут те опо.мене да се настазља старн, обнчнн шкодски живот. Бојан Букиђ
СТРАНА 15 БРОЈ ЈЗ 14 ДАНА СТРАНА Ангелина Трифуновић V« ОШ „Мо.ччило Поповић — Озрен’ Неком Неко.м је драга сво.ја бака, Неко.м. нека лепа бајка. А мени, менн је најдража мајка. Снежапа Apcnh VI-3 ОШ М. Поповнћ — Озреи" Параћин Жена некад и сада Жене некада ннсу ».мале ннкаква права у друштву. Онс су радилс оно што им је било наређено. Чувале су децу, радп ле у кући и обављале тешке пословс у пољопрнвреди. За време рата женс су се бориле за слободу. Неке су неговалс рап>ен1гке и доносиле вој:лшн* ма храну. Оне су много учини лс за слободу наше Домбвине. Бориле су сс с пушком v руци. Многе су нзгнкуле v борби, a ШТА ЈЕ КОМЕ ДРАГО доста жсна хероја је и прежн вело. Кроз борбу жене су избо риле GDO.jv mbjuv слободу м своја права у друштву. Дапас жсне полјсднако радс са .мучикарпима. Има јжсна ко јс управљају предузећима. жена лскара и нижсњера. Има их на сви.м радннм местима. Ос.мог марта сваке године се прослав ља Дан жсна. Све желс шнром ЈугосАавијс са радошћу прослављају своју нсзавиност и свој празннк. Спре.мају сс прнрсдбс, свечани р^псовп. жеие добијају скро.мпе покломе. Онс су задовољне јер јс то знак па жн»е и поштовања. Осми март Дан жена Мајка. Каква јс то рсч? Да ли јс цвет у трави или суаде iia небу. Њенс нежнс -руке љен сладак пољубац. To је део мога. с.рна. Да. свс jc to истнна. Bcpyjrc ми. I Лчубав прсма мајци не може изгорсти. Трајаћс вечно. I Трајаћс свс док се живот па зе.мљи не угасп. Прнблпжава нам сс празпик. Дан жена. Сада када 1?ам јс срне весело уручујемо мајкама поклонс п топлс । рсчи којс погнчу нз срца. Л пскада нијс било тако. I Жснс у прошлости иису н.малс иста права као и муш- I карпп. У борби су жснс давале својс животс, а послс ocAooobciba жснс су добнле иста права као и л»уди. . Данас онс учествују Y изградњн нашег друиггва. I Дапас се онс налазе свуда. на сваком месту. У фабрипи, | у бироу, на пољу у авиону.. Свуда се њихов рад ценн и поиггујс. MebyiH.M, оно што је најважннјс, онс нису . заборав1€\е да cv мајке псжне, пожртвованс и пуне I л>убавп. • Дејан Матенјић, IV Горњс Видово I Мајка је велика реч. мила и ма будн онаква какву те дсца топла. Мајка јс жена беле и воле. Y тихој ноћи будна сама, црне кожс која воли подједна v глави су м« мислп о мазш. ко н бескрајно. Моја мајка као свака мајка на свету воли мене, Како би смо ihchbcah без мајкс моју сестру и св-у осталу децу. Када се вратим из школе мај ка .ме дочекује увек леппм речима. Драга мама, ти сл за .ме не иајвећа радост. —Волн.м -те мама-када си насме јана п срећна порсд мене. Макада ie v срцу њеном великн нзвор л>убави кога нико не мо же угаситн? Наше највеће бла го је мајка н мајчпна л>убав. Срећан ти празник, мајко! Вполста Маринковнћ Ш разред Неком Неко.м Неко.м Неко.м Неком Неком Неком Неко.м Неком је најдражп кликер, да постане стпткер. да трчи по цвећу, да и.ма avtkv повећг cv драгс приче, да слова сриче, ла дуго спава, је грива љутога лава. је најдраже да пнје млеко зи.мско паперје меко САН KVPHPKE Уснула курирка мала V обрбп како гнне Са Из Па V3 топло.м речју сине, сна је прену нама. уви руке своје слаба скута њена И тнхо што тнше речс „Да будсш курнрка снсна". Па онда поче да мази И грли лете своје Што љуте фашисте косп У чува земљу своју. Јасмина Т. Пстровић, IV 0. Ш. „Бранко Крс.мановић” Сикнрнца ЗВАЛА CAM IE „МАМА" Коса joi јс била море разбн јених таласа на пвпцн плача усамљсне пес.ме. Руке cv 1'ој билс нсжнс прс свлаке трага, кораци рањепнх година, крваве јесени. Кругови изгубљеног хода жн вс у ковитлацу тражеља. Једна оилуета корача пусти н>ом наде да живи као сенка и буле вечност. Снага врна потоци.ма хтења Њене очн буде ж-нвот на обро 1пди.ма надан>а. Зашто cv н»ене речи биле тп хс попдт лагалс опсене? Зашто су лутале бесциљним кретањем Bpahajvhn се v кошмар прозра чних мислп. Данас, док ветрови буде пес mv детињства, док и младос! живн угаслим пламеном годп пама, умнре моје тражен>е. Мислп am xvraiv ка гроСа гдс лежп. BicpJi небо мз icpout ibc липа. Погребна ми је снага Тн црвени каранфили. crrapv шсни. буде vMJipyhv nec.\tv сре he. Крвави траг мрачне патњс. Посгојала ie једном. Живсла је самном. Звала сам је „Ма ма". Жена Сада је впшс пема. Крвзви траговп моцгх сећаља, нздоку чена визпја плача и јсдно крва no супра да лакше заборавим Силвана МатошевиИ VII-1 0. Ш „Момчило Поповић — Озрем" Параћпн ЛЕЦО, НАУЧИТЕ ДД ПЕВАТЕ Шумадија Ннколић VII-4 ОШ ,.Р. До.маповић” мл - л& МАЈКА О — 8QJ ЈРН-] 7. С Cea he деца имати довољно букета да ноделе Ma.ua.v из цмо1 света. Процветалс ливадаАМ висибабе беле па их деца беру п за празнике дмс. Један букет окспбпиа набраћу ttx са ма ‘ н за празник S, март npu.'.tuhe нх .ча.ча. Јд -ТИ -ЈИМ “ ° ТИ & С te - c/'x-z-'WCl. & F — Јр- СТАН-) -Ј«?- СЛ9У. Мајка је као мај Као цвеће у цеету Као птице у лету Kao necAie у гају Kao etixop iuto Пољима јури Као јелен у гори Као ружа у чаши Као трава у роси МАЈЦИ Мајко 1'олееко моја у срчахој Kouiyw ИИЉЛЦ 5Н ТРВ: сн и хзесело-, .јАММ pro мм^ити!"___ Л.У.Г/?- &ити cim-1 AfO-TU Верица Маринковић, VIT-2 Дреновац моја крви, моја најдража радости. МАМ ПОНОСИМ СЕ Т050;Л Довољно је само рећи лвосложену реч. реч коју Јелну чак н ла У )бс да и оне имају неког ко се брине о њнма и пеког ко пх стварно волн. Весна Јевтмћ. VII-1 О. ПЈ „Бранко КрсмановЛћ” Сикнрица Колевко мога детпњства. нзворе мога живота. Нзворе мога гледања. Моја најбража радости. бебе најпрс изговоре, па мислима замислн.мо једно крх ко и нежло бнћс нуно <\>убави и разумеван>з. Мама! Чудпо је то биће, Пу но топлине, срдачностп и нсж пости, бићс које са пуно разу мсван>а прихвата сваки naiu иссгашлук. Преднвна жена ко ја сс радујс, са пама, тугује п тогш када и ми чо псто чинм мо; жсна која јс својом храи pouihv н интелигепцпјом дока зала ла мушкаоци нису ни у че.му спососИгији од ње, која све прихвата са мпого, миого разумсваља. И ззто сада кад жнвпмо у слсбоди коју су и name ма.ме остварнле ие смс.мо ш< за тРе мутак ааборашгп! на Hiiixor Дан па да им не уруадмо нека кав поклон. Тај поклон можс б;гги једноставаи, скромап али he 1ш у.шш иаду н симопоуздиА; ДаниЈела Живаљевић V. ОП1 „Момчнло Поповић — Озрсв МЛЈЦИ ЗА ОСМИ МАРТ Ти си mu мајко ризница среће Према aichu си нежна ко пролеИно цвеће. Нека ти сунце вечито Cpehait Носи.ч Да. ти МАЈЧИНЕ РУКЕ Мајчине руке су вреднс и блаш Мајчинс рукс су деци драге Мајчине руке много радс Мајчинс рукс кућу градс сја празчик желкА1 ти ја! ти два букета ша захвали.4 за сее turo си Atu дала. Драга мајко, на празник твој flpuAiu срдачан поздрав мој. Нсбојша Мнлановнћ VII-2 0. Ш. „Бранко KpcAtanunuh” Сикирица Татјана Eoiojeetih, II Дреновац Мамине очи Мамине очи плаве су бојс блиставим сјајем yeeic Ate 1а их болим. и када оду јсдва чека да ми сс вратс. Малшнс очи су илаво нсбо no комс лете птице. прате ^лиине 0411 ^век крвсе Мачинс очи су бистро морс и тамсн узбуркани. Мамнне очи су далска брда п планина oea iiito се илааи. њено чаробно лице. Жепа јс створењс Симбол л>убави н срећс, Опа је ненадмашна И нико је заметпн иећс. У з.\ату се купа, У л»убави жнви Сви јој завидс И свако јој сс днв.1. Јер, она је жена, Она је добра внла. Легггир којн лети у qpehii Она јс жнвотна идњ\а. Жена је свс, Достојна с\авс п почастл Она је пол>ана цвећа И извор части. V њој пламти срсћа И крнје се л»у&ави сена. Срце је њсно велико, Јер она је жена! Добрила Станковић VI1-3 0. Ш .Стсван Јаковл>евић” Параћин За 8. март Auditja Kmidtih V« МОЈА MAMA Као звезде сјајне. Што сијају иза горс To cv очи маме моје Најдепше речи Међу нама Зову се, моја мама. Снежапа Мплојковнћ, V Дреноваи Елизабета Костић VIh Мајко, најдража taro ми живот стбори. UIto ahi tiAte даде — човек. Малтнс очи могу Otiru н црне и смеће боје али су очп моје мајке пајлепше од свих тто постоје. Mujaweuh Tatjana IV» МАМИНЕ 0411 За\ене cv као гора. Некада су попут мора. И језера to cv два. V који.ма мој лик cia. Врижпе cv те очи. снеис. И пуне .чгбави за менс. Понекад чгдне, алп скрппенс. Горан Јопаповнћ V-1 ОШ ,,Мо.м<1ило Поповић'* Параћин
CTFAHA 14 14 ДЛНА ВГОЈП МЕДИЦИНА KAK® СЕ ЛЕЧЕ ПР®ШИРЕНЕ ВЕНЕ ПИШЕ: Др М. Богдановић Проширенс вене су озбиљно обољење, за то јс потребно на вре.ме лечење, јер су колшликанијс честс и тешке. Пут до излечења тсжак је и дуготрајап. Лечењс .можс да буде мсдика.мснтозно. лаваљем инјекција. — за запушавања и скрелозирања прошијрених вс.ча.. и на крају постоји могуНност одстраљсња про. ширене echo хврушким путем. И једаи и друпп начин лечења нису безопасЈВЈ, а уколико се узроци пе отклоне могу се поново појашгги. Ношењс сластичних н гуменпх чазапа. може бити корнсно. Код маше гроширснпх вена. као превепгнвно средство, за смањеље болова и јача<ћс зидова крв- «их судова данас се гпотреб- ^авају: .мсликамсптозпа тепапија. ТакоБе се морају лечн* ти ц запаљсње вена као н глдеранпје, које се попекад јав- .\>ају на покохеницама. Злрап п у.мерен жнвот без много алкохола и никотииа. важне су превептпв :с .мере. Избсгавати д\та стајања п нс- •удобну обућу. тсспс подвсчнце II гојазпост је такође неопходно. Ако позив захтева дуже седеље пли craiaibc, v слободпим часовпма препоручује се пешачеље. Обзиром на појаву варико* читета v млађим годинама. посебну јс више волити рачуна при професионалној opiiieirraпији п селекпијп. прсдпспозицијама, као п предузимањс превентивних хпгијснеко техничкпх н медпцинских мера, како псби дошло до комплпкација смањеља -радне спосои* jipcni и инвалмдностн. Обољењс вена јавл»а сс код старијих, а често и код млаbnx особа. Обољевају оба пола. али чсuihe жекс. Болсст псрифсрие ннркулаиије лоњи.х скстрелиггета моrv да настану под утицајем прн.марних и секундарнпх фактора. Y прн.марпе факторе спадају: уроБсна слабост венског зкда, чссто наследиог порекла са фамидијарном склоношИу за варикозитсг. Y секуддарне чиниоцс којп често могу бнгп пресудни, спадаЈу еган>а која доволс до застоЈа V венском систсму, као шго су: слабост срца, аумори у сгомаку, трудноћа, запаљење вена мтд. Профссноналнн чн ниоцн, посебно v иеким заннмањнма која захтевају прмоилан положај тела, подизањс тешког терета, нео.\п>вара.1у* ha o3vha, д\'же ciaiaibe п ра\ V статпчком положају доводе до ггрсварикозног и варикоз« iHor снндрома. онтсрећеље венскс пиркулацмје код поједтних занимања, намеће се као јелан од бптнпх фактора v иаcraiaibv варнкознтета ногукол стојећнх илм хеморопда ко\ седећпх заипмап-а Всликнброј оболслих дуогграјно лечешс, чесга noropuiaiba болести и настанак трајннх оштећена, разлозн су зпатног CMaibeisa ралног потепшпала v средњим п старпјим а ие ретко и у мла ђим годпнама. Bpabaite крвн у срце условљено је савладавпњсм природ* не силс тсжс. па веома лако долази ло застоја крвн у доibii.M удовЈкма. Станк ннје по* вољнпје нк код луготрајвог седсша. Притисак па доњу површину надколешшс, при седеил. отежава повратак крви \ срцс. Чссто сс \ предслу скочних зглобова вагомилава тсчност из ткпва, Крв се за \ржава у венама и днже у већој ба, томус у зидовнма всна попушта, Оне постају млитаве, a у iMiMa сс залржава већа колпшша крвп. Варикозни синдром се јавл»а најчешће са знацима осеhaja cicaaiba, наиетости, тежинс и болести доњвх скстре.митста. Грчсви мишића листова, осећај тсженс и у.мора v потколсшшама отони иарочито око глсжњева. осетљивост на пргисак, про.менс на кожс са нзраженим прошнрсзнм вснама, чссго су присутмп. Запаљсњс вена, запаљсњс ко. же, урцераипје и кр\тра.\н« екцеми су комплнкације изражепог всрикозног синдрома. Због застоја крви зндови веиа се лако запале, тс долазн до зпрушавања крвн, а опасвост постоји ако се део угуршене крви огкиме из зида и кружи путс.м крви те можеда запупш некн мањи крвнн суд v нлућима и срцу, мозгу ц доведс до смрти, односпо до ВЈлога или до срчаног инфар* кта. ПАТРОНЛЖНА СЛУЖБА Болесници чекају Саврсмена медишша доста пилажс на унапређење превснзивног рада којн као такав, добро оргаиизоваи и спровоben дајс повол>пс резултате у подизаљу здравствснс културе и yjianpcbeiby здравства. Mcby главним носноцљма превентивног рада при Медицинском центру у Параћину јо полива« лентна патронажна служба ко ја ради од 1.04.1974. године. С обзиром да општина Параћни и.ма велнки број есла (34) око 41.637 становкака и град са 21.460 становннка потребпо је већи број ссстара, иего до сада, које би својим радом обухватиле читаву територи|у Општине. До сада јс служба дсловала у граду са четири сестре: Бнсеркс Гајиђ, Јас.мине ПетковиН, Зорицс Костић и Јелене МнлснковнН, и у селцма са Јслеиом Кркић и Мирјаном Мплошсвид. Поготово јс веома тешко организоватн рал no селилш са само овс две co стрс. Једна од imix поксива реон који обгхзата Сикирицу, Дреноваи и Горње Вндово a лруга Сгрпжу. TSKiijy, Доњс Визово и Чеиурс. Планира се прнјем join ссдам сестара за рад по селима. Овом службом настоји да ПИСМО УРЕДНИШТВУ ------------------------- Савесни возач По укидању пруге Параћин Зајечар Месia заједннца ссла Клачсвица је 1967. год. скло пгла уговор са „Вел.мортрансом” из Буприје и отворсиа је лшшја Параћин — Клачсвица. Уутобуси „Велмортранса" cao6pahajv јслаппут днсвио, са поласком у 530 из Клачевице и повратко.м из ПараИина у 15 часова. Зкоро свакоднсвно аутобус јс каснио, а о\ oo.bc појсдиних шофера зависило јс да ли ћс аутобус и доћи. To јс било свс до доласка шофера Станишс Милановић и кондуктера Милана Стојиљковића. Са доласком њих двојице аутобус за Клачсвнцу нс зна за закашњсњс. Шофер и кондуктер аутобуса су вишс пута силазили нз аутобуса н лопатама чистили снсг да бн мештани ссла Клачсвипс, а поготово ђаци и адници на вре.мс стигм! у пјколу и на своја рздна места. Захваљујућн савесном возачу Станишк Мнлановиђ и KOiiAVKTCpy Милану СтојиљкоRiihv решсн је пробле.м превоза мештана ссла Клачевице. Ми, мештани села Клачевнцс се на овај начин јавно захваљујемо савссном возачу н љеговзм кондуктсру и желсли бн да пх је игго вишс оваквих. Душан Милосављевић, радннк „Штофаре" Парађин НАШИ СУГРАБАНИ 1ШН м иипи колпчипи што доводи до црошнрења вена, нстовремено до отока на ногама. Овај оток се преко пођи повлачи, када је иога у хоризонталном положа. ју н на миру. Код таквих осо ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ Борђе Петковић је именован за јавног правобранпоца самоуправљан>а сс помогнс породицама у сагледавању најбољнх путсва за очх-вање злравља н полизању зАравствене културе. Превспtiibhilm радом об\ хваћсне су трулнпце. младе мајке, дсца од 0 до 7 голина, душевни болеснппи болес«1П1|| ол uiehepne и бубрсжнс болссти, губеркулозми болсспппч и старијс особе. Овим радом сагледаиаiv се CKOHOMCKO-xiinijcHCKii условп породппа. ралп се на спровоВењу хипгјешоацијс школ скс срсдине it лворишта, отклашању а.м<охолизма делпк* иенцнје, брпне сс о соцнјално ггрожени.м лицима. Всо.ма јо вслцка сарадња овс службе са Центром за coil јалнп рад и нспосрелну дечју заиггиту и орглни lauitjoM Црвеног крста. Овнм иапрсд наорајањем пбухваћсн само ужи дсо израда прсвентивне сдужбе. С обчцром да је њен рад од веома дсликс важнсстн првснственн задатак меродавчи ;зсбало бп да буде ujto бржс и>ено развиiaibc и vc‘’BPHiaBa!beБранко Милосављевић, радник овс 00VP на радном месту чувара путног прслаза, да на 12. 11. 1975. год. спрсчио је удес, ла експресни е.оз 225 не налети на лимени кров од вагона. Именсванн по.менутог дана није био на дужности всп је псгловао v свом дворишту у селу Дреновцу. Станујс иоред пругс на км.' 168 +050 пруге Бсоград — Ниш. Из правца Ниша ишао је терегни воз 49962. Милосављевић је прпБранко Мнлосављевић д. rajidi је показивао 11.45 ч. зиао јв да у ово вре.ме пролази експресни воз, почео је да трчи v сусрет ссксгоресном возу 225 на км. 167+800 и зауставно воз. Саопштио је моторовођи и договорили су се да обаве« сте суседнс сташгце. Са блока 3 v Дреновцу обавестио је отправника воза станшхе Чићевац да је воз 225 заустав.^ец на отвореној прузи, да сс лимени крав налази у колосеку и возном воду и да стручна скипа треба да га уклони. Поред тога спасно јс 'два пролаз 1П1ка којн су лименп кров хтс лп да склоне мокрпм моткама. Позвана је дежурна еклгпа контактне .мреже из Параћина. која је ископчала возни вод, уклољен Је ли.мени кров са колосека и воз 225 наставио •је вожњу. Залржавање ексгтресног воза је било 65 минута. Овај добар и вредан радник ннје био v служби, а сгцхнпо јс несрећу која јс .могла да угрсхзн безбедност железничког саобраћаја п довсле у гштан>е живоге тцтшша и возног ocoo.sa. Он је својим примером доПододбор у Параћину .метио да на једном вагону недостаје кров. С обзиро.м да ј$ гога дана дувала кошава а на рочито дува на ово.м делу Јтруге, ПО.МИСЛДО је да је ветар одео кров. По проласку воза стварно је лименп кров био v колосеку, алн ношен встром загзео једаи и други колосек н био ie закачен на возни вод који је под напоном струје. Погледао је на часовннк који прпнео да се спречн несрећа на прузи. Није се хвалио нитп се истакао. За спречену не срећу је похва-^ен а сваказсо да такве л>уде требз да очекују и друге натрадс. Мнодраг Жтсић Бориса КидрпИа 62 Параћнн 1879. годЈше издата јс Публикација под називом ,.Из вештај о .радњн Српског дру штва Црвеног крста за годину 1877 — 78 који ie поднет на трећој редовној ску11ШТИНИ одржаној 6. јуна 1878. године v Београ.у’". Доносимо 11звод из Публм кацијс. ,.По свршетку првог рата у коме јс пододборпараНин ски врло вел-ику задаћу miao, састојала се љсговара дња понајвиЈис v то.ме. дасе ствари друштвене из разиих болшша 11 око ПараИпна прикупс н сачувају. V другом рату посгојао је овдс главни друшгвени депо за CBojv војску onepiipaiy ћу према jyrv и југоистску, као и за свс бо.шицс ко ie се налазе с онс странс Мораве. Уједно је ту бпла и најближа Boicmr резервна болнииа. кроз крјг су пролазиЛИ сви paibCHHUH који ннсу преко Крушевиа трапспортовани. Из ових узрока \ всрио се је друштвенп изасланик за корпус тимочки п шумаднјски, кад је кроз Парапин iipouiao, да ic потребз да пододбор реорганпшс. To ie и извршио, а иреус- ■Јројепи одбор развно jv ia иста далско всћу усталост, ј показао ,је далско успсшннic рсзулгате свога радд, Benn Aco v вароиш и око Mri’if Јгрнкепљених сгвзрм npv дат је .местиој резерпмој rioЛ1ПШН, а остатак јс \ нешсн V главни депо. Пододборскг радњу потпо.могао је одбор rocnoba који се је по позиву друитвеног комесара м газ- .хдриие рсзервне болнице r-be Хедвнке Гонсјеровске, образова. Женскм одбор ра дпо је v болннцама, како V кујни тако и v .магацинуоко спрсмс. а пожртвовањем и са готовношћу, које докдзуjv вајлегшш н најузвшиечи- ,ји патрионизам. Може се ре ћи да за време другог рата ииједна болнииа у Србијп није показала всћег рсда и бол>с неге прама раљеницнма if болеоннцнма од ПараБолннчка прихватна стаммца у Параћнну за раљ«никс на пролазу, смештена у кафаш!, 9. дсце.мбра 1876. годпне. ћинскс Највећа заслуга за уређење и добро стање параћинских болнипа прилада шефг Д-р Госијаровском. ко ји је CBoiifM кзврснмм ралом, оставио код свију рање кика и болссника најлепшу успомоц. Доцније га је у лекарској дуж>ности за.менио Д-р Навратил. У почетку ic био шеф без помоћи дру nix лекара, а после су била још два лекарска помођника н шсст друштвених болннчара. Пододбор јс и.мао примаvya 4754 гр. 20 п. од којих су му 3000 гр. послатн од глав- .чог одбора; а нздавање је било до 31. Марта 1878 3671 ;р. 20 п. тако, да је у треhv годпну ун?ше«о 1073 гр. Председнкк пододбора: Лаза,р С. Протић. Деловођа и Магацион: Све тозар Стефаповпћ. Благајнлк: Карло Ерлих. Одборнице: Наталија Д. БогдановиБа. — Анка Н.Ара пђеловића, — Софија 3. Пет ковића, — Софија Ј. Бешића, — Стана Ј. Шљивића. Одборпици: Коста Дпмић, Борђе Ристић. — (По извешћу пододбора и лруттвеног комссара за тим. БорБе Ристић п шум. корпус За успех: Општинскл одбор Црвеног крста у сарадњи са OK ССО организовао је сточасовни курс здравственог просвећпван>а сеоске женске омладпне. Курс је почео 2. а заврпшо се 23. фебруара. Предавања су извођења од стручних лица: лекара различптих специјално. сти, пољопрпв1редних свручљака, стручне учите.^ице до.мађинства и више медецинскс сестре. Одржано је па два Kvpca. Два у Буљану и два у ШалуЧитајте и сарађујте у вашем листу „14. ДАНА“ дипломе довцу. Укупно слушатељки по једном курсу било ie 35. Иначе, ннтересовање је било изненађујућс. Слушате.вске су са пуно интересоваља пратиле овај курс и на крају рад је крунисан успехом. 23. фебруаipa подел>ене су дипло.ме о завртном куреу општег смера здзавсгвеног проовећнвзЈБа ссоске жснске о.младине. Могу да напо.меием да је ова акшЈЈа бодовапа у такмичен»у „Сусретн села”. (С. Ј.)
(ТГГЛПЛ 13 БРОЈ S3 14 ДАНА Сезона je на прагу КЂЕ ©УДБАП После тромесечне паузе поново крсћс фудбал за бодовс. Bch v нсдеду, 7. .марта наш српсколигаш Јединство састајс се на Градсксм стадиону са Галемиком из Земуна. „Зелени” cv почели са припрема.ма још полсвш:о.м јануара, а сви тренинзз одржани cv у Иараћнну. Ралило се савесно и .марambo и чини се да ехнпа сппемно дочскује старт. Т.ренгр Цекић има на распологак»у преко 20 итрача лсста уједначсннх, ква литста, конкурснција за свако место ie велика што о.мзггћава да сс начини до5ар тим. Ииаче, v прзттремном периоду Јединство ie савладало Динама «з Панчева са 3:2, Тимок из Зајечаоа са 5:0, Радничког нз Rvnpjiie са 4:0, Текстидца са 3:2, Жупу из Александровиа са 4:1, а изгубило од Тимока у Зајсчару са 2:3, п v Параћину од Раднпчхог нз Нуприје 0:1. Стрелци једиднсгва били су расположени, а нарочито центарфор Иван Грбовић, који ie показао да ће и v прзлеђној полусезони представљати нзјве ћу опасност за противничке мреже. Стандардни тим из јесењепо лузеоне неће се битније мења ти ни v новој сезонн. Место у thmv нзбеоио ie Далпановпћ, ко ји је летос дошао из Нп»»”. a у већи део јесењег дела ттреседео је на клупп. Меоутим високи халф се наметиуо на при јатељским утакмицама и сада je v првом плану за састав нај бол>е једанаесториие. Нашп <t>v дбалерн стартоваће ослаблзепо v први.хт колима јер ттраво нас тупа немају стандардни (врвотимии Пауновиђ и Пелнвановић. На последњој провери, про тих александровачке Жупе (4:1 за Јединство) зелени су меч почели у саставу: Богооављевић — Живковпћ, Мнлићевић — Бзрђевић, М. Пе тковнћ, Дам1ановић — Васкћ, Миланрвић, Грбовић, Аризиоиђ, ДрашковиН. Y игру су улазили још и гол ман Стојковић, В. Петковић, Be лжовић, Пауновић и Богдановнћ. Меч ппотив Жупе показао ie да cv фудбалери Једиасгва дсбро фнзички прштоемљеаи ,ма да све линнје не функционишу довзљно сигурно. Терен ie био блатљав и веома тсжак за игру али је око 200 гледалаиа по лепсм и сунчаном вос.ме:гу пра тило леп и зани.мљив меч. Стрелци за Једннство билнсу Гебовић два пута, БорђевиН н Миламовић. а почасни го\ за госте постнгао је Јовановић. Вал>а очекивати да ће тим ко 1'и је почео сусрет са Жупом за почетк и утакмицу са Галеш1* ксм у Koioi ће .зелени” покушати да победом на старту обрадују своје навијаче. Слободан Драгутиновпћ И стонотениссри очекује старт Г јммг । । НАСТАВЈМ РАД I . Чланови гиажфарског-смучарског друштва Јаворак I настављају успешко свој рад и у озој календарској г> I днни. Поред сталиих актквности, излета, кедаснз је сдр- I жгно и так.мичен>с чланзза клуба у Зимзкој оријесчтацији. Најбољи учесници клупског првеиства, недагзо су i -учествовали и на Зимско.м орчјентаипоном првзнству Ср- ! бије на падинама Сувобсра. | На таклгичеше су огттутсвале две скппе: ,Јзворап< Г* | и ...Таворак II” у саставх/: Предраг Бурић, Тс :ислап Мч- | лупп1овић, Драган Милојковић, РЛпрослав Богдановнћ, i Небојша Бурић и Л>убиша Ивановпћ. Такмичење се одвијало у три дела н то тсст Гсрзке | службе спасаЕаља, гађагве малокалибарском тшкз.м и плагтшарски део. | Наксн збирања поена скјгпп .Јаворак Г’ заузела је врло добро седмо м©:то, Аск је .Јаворак II” зау?ео 12. На такмичен/у су се појавиле иајбољс екипе из Безграда, Hinua, Смедерева... Мшфослав Богдановић | ЈОШ ЈЕДАН НЕУСПЕХ Е4 П8ЧЕТКУ ИА №У(Ш „ТЕКСТИЛАЦ” — „13. ОКТОБАР" 1:5 — 0:2 Игралиште: Тексти.ша. Tepe:! раскал>ан и тежак за пгру. Гледалаиа: 100. Стрелци: за Те кстплац: СмаиловиН. за ,.12. ок тобар” — Гагић 2, Милетић, Ксстић и Петровић. Судпја Миха{ловкН. Текстилац: Марковић. Мплстађ, №иад1 говић, Пс \ 1о вановић. Жнвковић, Стамкорић, ТодсповиН, Радусин. Мла деновић, Сма:!ловић. „13 октсбар”: Псморвшац, Снмић. АиБелковић, Пешнћ, Станковић (ЛековчН). РалнБ I. ГагиИ, Милетић, Кос Tiri и Петровић. Тренинг утакмица на којој је „13 октсбар” нзненадио *и.м Стцепци о ipii ^ронта Сгрсљзчки сазсз општп не riapaiviiH « one голипе наставља своју богату ак тјгозост. Y чаот 8. марта Дана жена. пг.раћннсхи сазез сргатпсзоваће такмкчење женскнх екнпа 7. мгрта. Треба наломенути да од 2100 чданова ст рељачЈслх дружина, ie.vry чстзртнну »гггнг жсне! Њп хоги успесп чссто cv остајалк у спена .хцтгкараца и вероватно да ће овај „жемскн т-рнЈЈр” донети nywy рехабнллггацију же- ■нсма стрелцима. Истог дана наша општа . нска скипа наспупаће у четгстом колу стрељачхе лиге Ресаве и Поморавл»зY време осмомарго®- ског славл>а „трећи ст.ре л>ачки фронт” биће у Светозареву, где се органчзује стредачки турнир средњошколских екипа Помсразља. Имајући v впду да све екипе имају доста вромена за припреме можемо очекивати добре резул тате од наших стрелаца. С. Здравковић „Текспглца” и прнказао врло AoGpv игру. Нарочнто досроЈе ипра.\о младо деснз крило Tamil, који је и постигао двд лепа гола. „Текстилац” иако на свом „бук:ш1ту” сзсвим јс под бацио и за цело вре.ме био v подрећензј улози. Можда ie овакав резултат изненађење, алп je h.'cva свему што cv два тима пр жазала и реалан. С. Драгуткнпвић УКРШТЕИЕ РЕЧИ БР4М 4 4 2 5 4 5 6 7 8 9 1о И 12. е 15 44. е 15 16 17 е 18 19 е 2о © 2Л © 22 • 25 24 25 26 е 27 © 2S © 29 ■ 5о 54 0 52 © 55 54 55 © 56 57 58 СПОРТИСТИ СТАРТУЈУ ВОДОРАВНО: 1. Врста јужног воћа, 6. место у близин11 Параћина, 12. и.ме совјетске балерине Плисецкаје, 13. страно мушко име, 15. узвик нестрпљења, 16. име Ка «рен>ине, 17. женско име, 18. родно место Карла Маркса, 19. осгрво у Кини у Жуто.м мору, 20. наруквица (турц.), 21. ирста цвећа, 22. женско име. 23. део жекске ношн»е, 25. десна приггока В. Мораве, 27. мале тежчне, 28. име певачице Спирове, 29. чувена оперска кућа у Милану, 30. аутоознака Турске, 31. персијски пасник и писац, 32. женско име, 33. показна замеиица, 34. летовалиипе у Пиринејима, 35. врсга гуштера, 36. прзналазач азбуке за слепе, Луј, 37. врста мрава (мн.), 38. град у Турској. Између оста.м<х и спортисти нашег града очекује са нестрпљењем гтролећну сеззну. Из дворана и учизница поХЈгтаће на огвореие терене у лакој спортској опреми уместо топлих тренерки. Сен су радссни: и спзртисти, и ученици и наставниш! што се лепо види на сннмцнма начињених прошле сезоне. YCIIPABHO: 1. Непрофесноналац, 2. роман Емила Золе, 3. света (турц.), 4. предлог, 5. река у С. Амарнии. 6. река у Македонији, 7. стара мера за тежину, 8. два сугласниха, 9 врипгги заварнвање, 10. хемијска једињења по структури слична амонијаку, 11. монах, владар, 14. ®рсга овећа, 17. река у Славонији, 18. барска бил>ка, 20. кухињска посуда (мн.), 21. аустралнјски медвед, 22. ссвиљски егтископ, црквени шкац, 23. њихало (мн.), 24. 'име оперске певачице Калас, 26. јсзеро у Фјиској, 27. природна смеша глиие и хидратисаног гвозденог охоида, 29. енглески песник. Хенри Ховард, 30. матери!а (хрв.), 31. час, ура, 32. један шаховски завршетак. 33. прзви час (лаг ), 35. лична заменица, 36. икнцијали бившег фуд балора „Црвснс звезде”. Миша Гајиђ Издаје ОК ССРН ПАРЛНИН Ypebvje: Редакциони колегијум Главнп н одговорпи уредник Саша Буклђ Адреса Редакцнје: Параћин Б. Кпсмановића 14 Тел. 83-694 Шта.мпа: „ГЛАС" Београд Вла|ковпћеча 8 Тел. 335-384 Тнраж : 10.500
НОВЕ КЊИГЕ ссбе, опссдиути caojmt пробле ХУ.МОРЕСКЛ агима и фрустрацнјама, неагресивних и преосетл>тт, да бн на крају поклекнули под те рето.м својих несрећннх судбкira. Такви су: доктор Иван, сле пи Лода, ји најлепше гтрнче ,Ј>ели ован" која је саткана од слемоната фаитасгике, a то јој даје јсдну светрајућу ноту. Y причама где сс ослања на НАВИЈАЧ -КРЉАЧ Петар Кухтнчек: „Бекство”, издање аутора, Параћмн 1976. Збирка нрнноведака ,,uskство” аутора Петра Кухтпчека” појавила се ових дана из штампс. To јс прва прозпа књп га са нашег завнчајног подоучја од ослобођеља до данас. Изгледа да смо у том шпрохом распону од трпдесст год1П1а v слободи прсветили мкого више пажњс осталнм об\астпма културног стваг.алаштва, а најмање кшмжезчзм. 0- во није место да се мало ишрс осврне.мо на тај проблем. већ приллка да се још једном подвуче сав значај и озбнљиосг активностн књижевног клуба „МЈгрко Бањевнћ" н његов утц цај на ипгрењу п неговању књижевне културс \ нашој сре дини, уз помоћ Зајсдниие културе, Библиотеке и других сро дних чинилада. V девет прича на око селаммаестак страннпа слетш професор правз Петар Кухтнчек. исписује мапу сзога бега, олносно показује нам један од својнх свет.чпјих српјевггира у бесконачном царству мрака. Књига „Бекство” настала дуготрајннм и муКотргтним радо.м, прсдставља израз сападн»е са личном necpehoM. a.vn и пркоснн изазов нихилизму и мраку што прете ла нас оорамоте и обезвпеде л»удска ствгралачка настојања. Учећи од класмчара српске прозе Кухтнчек је усвојио традшшоналнн манпр и класччну сгруктуру прнпозетке. Тамо где успева да се држи тих crpv ктчра и путоказа аутор остварујс лепе и занкммше приче о судсинама тахозванпх „малмх” л>удн, чнје животне буре, вртлоге, трагеднјс и радостн не ттримећује.мо нако irx можла сваког дана срећемо на улиин. у кафанп или пекари. Јунаци његовнх прнповедака су нз наших поднебл>а, из сваккдашњпце којн заједно живчмо. па отуда и делују уверл>ивије и пласгичннје. Карактер тих л>уди је углавном носталгичан. Они су повученн у машту, а обртп достиже тке. Ту Торбкца где је она полетвија, неочекивани Кухтичек своје врхунскс тренубих поменуо приче: и Бекство које иосе свеже умстничко ткиво. Можда би се са мало живл>им н метафсричшш језико.м мсггле осгварити заиста врсне П“аче, које поискад делују помало „тврдо некс-нструнсано”. Језику, као немсцрпној могућности књижевпих облнковања, требало јс посветнти мало вкше пажм»е. Ипак; све то не може да затамни неоспорне квалитете ове књнге, коју свакако треба прО чигапг, којој треба посветити нуну пажњу. Може слободно да се каже, ла Петап К^хгичек нкјс непознат читалачкој гтублици. ПоjaB.vyje се већ дужи ннз година у лнстовпма н часопнспма, а збирка прича „Бекство” представља ниску његових најуспешнмјих ocTBapewa. Познајем човска, пз моје ули це, који, као страстан навијач за хМеснн фудбалски клуб. itua павпку ла на утакдшцама, који .ма редовно присуствује згћ двадесетак година, удара мого.м, однооно шутира сваког ко му се нађе на домашају шии ца од иипела. On то чини несве сно, нагонски. И не увек. Са мо npiLtiiKOM извођеља слобод ног ударца п ксрпера. Y том, како см ;с, сгдбопзсном мо менту imje у стаљу да остаие у ссдећем' поЛожају'. Тада vcraне. стисне avGe и песницс. заустави дах и трептаље. Нскако сс сав укочп, одрвени, попекал закоси улсво или удесно. с.мањивши дужину врата, онда после тога, v истом секунду кад и фудбалер којн изводи слобо дан уда.рац илн карнер распали ногам по лопти. распа.\и и он, алп не по лопти всћ по пај ближој цеваници, чије npncvство осети тек када 1веи власhwk јаукне. Тако је, времено.м, тај мој пззнаник и улични суграђарнн постао страх и трепст, па и напаст, за све гледаоис фудбал ских утакмица на запалпој три оннн сталиона, где ie и.мао резервисано седнште за све прве ствене утакмлше у јесењем и пролсћњем делу ттрванства. Лзу Мпрослав Димитријевић — За време преноса угакми Тиме је Милисаву било онемогућено да пребија цсванице це држао се лојалпо свс док ни крлвих ни дужних гледала- -с накшао моменат извоНсша ца. али mv није °"CMO"h«^ једанаестерца. А тада... гада да неу.мсрно трчкара дужаут ј л f Л1П1ИЈС, шутирајући празан се дссило оно што сс нешг.швпростор, што јс смстало помо ћнтш судијама, па они предложнше да сс Милисав изолујс оа судијске екипе. Предлог бм усвојен. Управа клуба одред” једног свог члана да будп > naan на Милисава, и кал примети да намерава да се оп<сне дгж аут-линије да га у.квап! за пеш од каптга или рукава п пошто пзто задржи v статичком cia ву. Додуше, тај задатак :шје био лак. али га је дотични члан управе, за мали хонорар, ревноспо извршазао пазепн дз га Мплисав не звекне шпииом по цсваниии. Овде се завршапа првп /еи прнче о навијачу Мнлисаву. Ми лосављевићг, који јед ииачс no природи, изван фудбалског ie рена, питом човек. Други део приче је такоће Јштересантан. Купио Милнсављев шурак Станко телевизор v колору. пз хтео то да прослави закуском на коју је. поред Милисава и његове cynpvrc Јеле, позвао и најближе суседе. После закуске свечадо ie укио морало десити. Милисав је актиоирао деспу norv V нсго време кад ie подигао дссну но гу н извоћач јеланасстерца. н V псто времс распалио њоме — извођач јсдаиасстерцз по лопти, а Милисав по нозн чији јс власник седсо дрекнувшн 113 „Гол! Гол!" Лице ударсизг испвсд петних човека њега. жи\а: кривило од бола. Настаде пгк за у којој жена гдаренш човс ка заплака. Шурак Станки про дрмуса Милиоава за ра.чс и за пита га, севајућц очима: — Шта ти би, црпи Милиса* — He знам, — лисав вративши одговори Mace стварносгГ«. кхоне седиштаav бмпини .vs FSIsS б1,о и балетски програм. Нпма a T^ie IIUI1O на штс- ло разумеваља вије имао за ™ vX ЛЈа стртчмикомеетаро нашемсрелTV Mice матоа. 11Лзекотном сдикарству. Трити. — Нисам био свестан кад и како сам иимнуо ногом. Од те вечерн Милисаву Мило сављезићу је било забрањено да прати телевизијскн пренос фудбалских угаклшца у шураковој кућн. Чедо.мир Јоваисвмћ Управа клуба поводом тсга nvT је зевнто заклапајући vcra одржала је седницу на којој шаком. Осећао је како mv трепод тачко.м „Навијач кр павипе nocraiy све теже. И зас Шта ћемо гледати у марту 1. У биоскопу »Двала” — 2—4 — Дактари — а.мсрички — 5—7 — Ел кнд — змерички — 9 — Панчо нз Акапрлта — мекси чкн — 10—11 — Прегригт \зубавнн шведсхп — 12—14 — И анђели воле грах — италијапски — 16 — Протува — аме« ричкп — 17—18 — Мушкост — ита дпјански — 19—21 — Бигка за Порт Apiyp — амерпч ки — 23—23 — Каланов доспје — амерички — 26—28 — Хитлер из Hamer сокака — до.маћи — 30—1 — Клан Буке Анде рсона — амерички — 5—7 — Пирати у мстроу — а.мер»чки — 8 — Генерал и војник — италијан ски — 9—10 — Лакомб Лчсјен — француски — 11—14 — Велики Гетсби енглеско — аме ричкн — 15—17 — Црна ветрењача — енглески — 19—21 — Најдувки дан — америчкн — 22—24 — Џос и Маргарета — Јгталијанскп — 26—28 — Прспад на Po.ve ла — амерички — 29 — Сексуално сазна ње — амернчЈсн — 30—1 — Кошава — до.ма ћи л>ач”, о Kojoi се дуго днскугова пао би. зацело би заспао да га ло, донесе одлуку ла се друг »з дремежа не траже звонкп Милисав Милосављевић, тако глас спикера, који ie најав.\»и се звао по.менути навнјач фана вао магнетоскопски сшшак јед тик, изолује од народних ма- не фудбалске утакмиие. Чувши са, одпосно од посетплаца фул то Милнсав се трже као шлом балских утакмица, и да му се убоден и закликта: као карантин одреди место иза гола иа игралшхпу. — Е, сад ћу мало ла ужн« вам! ЈСШ УЕЕК ТРДЈЕ 2. Y биоскопу „Раднпчки” — 1—2 — Кроз пустињу н npainvMV I део — амерички — 3—4 — Кроз пустињу н прашуму П део — амерички Из а-'б'-’ма слика: ^Р« Параћин НИК. СПАСИН ИЗ ош 1. зл ДРЕН НОВАЦ Кад јс Србија била пајлуднија мачке су се v Сга.\аћу на крововс кућа окачиљале и преко других чандија до Текнје долазилс. Тад је и Дреновац вастао. Прзп становниии су били брћани. Kyhu.ui су се v дреновзј ш\ми. око нзвора хладне воде, који су за годину озидали н учпннла га чесмом за цело село. Вода је извирала под најдебљим н најчворноватнји.м лрено.м. Његово лишће женс су на Бурђевдан сгавл>зле v корита у којнма сс купала млада челлл, да буде чврсга н отпорна као ово дрво, п дуговечна. И надалско се прочуло здрав- .sc овдашњих младнћа и девојака. С пролећа је нздалека долазпо нарол н давзо за дроновзм, олносеИк мћи зглене гранчицс v нади да he њича одбрагаггн свој пород од болестн. урока и спла које у глу во доба могу v сватга да претворе. И почете л»удп да говоре: „Иде.мо у Дреновац!” После турског повлаченл из земље, брђзнн осташиве старо село н сгару чесму и основаше друго кућипгте, нспол баре.’ граннчне млаке између негдашњег и садашњег насел>а. Али кад је прошлом веку још пет година остало до »змака. ср\"чи се на домове и пол>а поплава Јованичке реке п бујице са Буковика и од Подгориа и однесе стоку. храну и стогове сена. За ноћ и богати осиромашише. Старци рекоше да cv изабра.\и за жнвот зло место. Гледајући своје опустошепе њивс заклеше се да нико од н>их неће \а лочека следећг јесен на тој проклеткјп. Истог дана Милан Милојковић преbe Бару. Отада iberosy фа.милију зову „Прекобарци”. Ускоро се и друт окупише око Баре. Једино трн породнце осташе на својим огњиштима. One се још vвек кнатс поплави. 2. ЖЛРКА КРИЛА БУЉИНА НАДЛЕТНИЦА Y шуми садашњег села Булане живела су у давнина два брата од два оца и једне мајке: Бзшњан и Давнд. Кад cv пзлнтељи.ма нздали подушје и остади са.ми, без женске руке у кући, почео је праг да и.м се затрављује. а благо осипа н пропада. Покровац и.м се проједао, млеко од теглеће марве реднло, а љих саме је обузи- .мала нека опачина, нарочито ноћу, док се .месец менио. И они. који равнје hhcv имали преппша над собом. разбежапгс се као малолетна дечииа: свету cv се правдали да су морали да устукну пред бул>инама јер су им по тминн кућу налхетале. носећк жар на крилима. Давид се смирио до са.ме утоке Грзе v Црнчшу, а Бошњан нешто више над iwlm одакде је могао да стражарп nvreae и брзз замакне у ropy, злу не требало. Боравећи v близшш других ‘насеља. убрзо су се пожешпи и добили хшожииу 'деце, све претекигу; на свако.м опасно.м мссту она су претицзла смрт, па је и њихов пород постао чувен по дуговечности. Поштујућн рздитеље, пото.мство је назвало своја села Бошљане и Давпдоваи, a место њнховог pobeita и младовада Буллне. И.мена од д»удскнх назнв-ч cv сачувава а оно птичје данас се зове Буллне. МАЛИ ОШСИ Оглашавам неважећил! сведочанство о ззвршсном IV разрелу Осиовне школс v Рашевнци изла го ria име Топлиие Николић дел. бр. 68. Оглашавам неважећим свелочанство IV разреда бр. 22/57 изгато 1964. голине на име Младена Лнтонијевнћа из Трешње вице. Оглашавам неважеђи.м сведочанство о завршеној ОСПОВНОЈ школн бр. 87/68 на н.ме Слобрдана Срејавића из Поточца. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ вр.з ВОДОРАВНО: 1. Сантим, 6. „Славија", 12. Теон. 13. Арион, 15. Ро.м, 16. ага, 17. Ерикс, 18. К:гзи. 19. Ли, 20. адшнн. 21. Мота, а. 22. Троја, 23. порица. 25. Корана. 27. Калас, б., 28. Дсоа, 29. оркан, 30. Ма. 31. лака, 32. стапт, 33. пат, 34. Ану, 35. Ивана, 36. Лујо, 37. Поточаи, 38. Цветан. 3. ТРАГОВИ ОСВЕТНИКА ГОЛУБА Влах Голуб, коме је господар земл>с велику неправду учинно, светно се свнма н свакоме, а највише богатим и немоћни.м; златни плен је задобко кад је убно носпоца кнежеве порезе, гађајући га пз бусије назорице међу плсћа, док је по\ н>и.м кудаш поигравао. Скинуо му је од паса јанкесу н окачио је за трнзво гнезло, а зати.м одлутао ннже од места злочина и целу »оћ кресно шумарак. да бајту подигпе и завара потере. А кад је погннуо господар који га је на грехе наводпо, он је сншао из пг/мс блн жс Морави и забио секирнцу у тврдо лово закдињуНи се да he тућим благом полчћн ирквицу од брвана п учтигги jo noinuчом себн за момггвг. На његовим траговнма ник.\а су четири насела: Го.цбовац је добно нме по н>сгово?4 имену. Бусидовац по бусијн, Крежбинац зато што јс ту дрвећс кресио. a Сшшрица по њсговом оружју. пол>ачкој секнрнци, од које се никад нпјс олваЈао (Наставак у следеђем броју)
ДНЕВНИК ГОЛИНА III БРОЈ 55 ПАРАНИН 30. МАРТ 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА ЦЕНА 2 ДИНАРА ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Ових дана се у Светозарсву одржава Једна значај на ку.иурна машкростација иод називим „Дани комсдије" позоришна с.могра црофеакммлннх ансамоала ju члгаве каше зе.мл»е који се нредстављаЈу својим квалшсти-м <хл варсљима из области комедиографске драмске лигературе. KaKa чујемо сваке вечерм л>у битехи позориипа у Светозареву адлаузима поздравллју умегнике уживаЈући у квалитегним умегничким сеансама. To је доказ колико смо створили образовно културно јавно мнење које и жели и цени истимски уметнички чин. Искрено ценимо напоре тамошњих културних радника да свс то организују, да обезбеде материјална средства да бн ова манифестација добила свој пуни ефекат. Пада нам на памет и ове године, као и ракије. далиашња идсја да се о „Даздима комедије” и шире размиш.^а. У време, које руш_ч дистанце и смаљује л>уд ске релације, разговарали смо, н разговарамо о друшгвеној интеграцији многих средииа, о заједништу које постаје императив вре мена које испуњавамо својим присуством. Наша три суседна града су одувек истицана као пример гсографског, друштвеног и прив редног једннствеког подручја које се веома лако мо же ннгегрисати у многе фор .ме жнвога спонтано приближавају становнике “ суседе и oat! у већини случајева прихзатају то као реахносг. Метафора о „булеwapv д\ го.м гридесет киломегара" није шала већ внзија која се већ родила у мис \и.ма будућих становника овог дела Поморавља. А културни живот је још увек по страии. „Дани комедије” су у Светозареву и нпгде више. О њхша смо сазналн из новинских вестм Јии кз шгурих вести нарадно-програму. Наша публика. која традиционално прихвата позориште као део своје срелпне нема могућности да свошм присуством VЧ1ЈНИ да ова манифестација буде и ко\ нас ..догађај сезоне". Истпна је и то да овај град има све услове да птЈНХвати понеки .дан комедије” почев од двораче преко публике и културнпх прегалаца који су се до са\а показзлп v органи« зоваљу великих манифестација. Претпоставља.мо да се нован и ово.м при\ико.м испречио као непромостива тешкоћа. Остајемо изненађе1K1 да cv госгозања професионалиих аксамбала тако скупа. (Јл/гослозенско драмско позориштс из Београда са два глулша п »еколико техничара тражи 14.000 \ннара за гостовање v Параiun+v). Постојн ап чекн начин ла она буду јебпитчја? Сматрчмо ла посгори, само их тоеба на време наћи и усклалнти. Позорсгтша пре.ч става не можс да бгде обнчна поба иа тпжшитч потрошачког лпипјтва. Немз ex^xfibe ла би се нашм љулп ухл>учи4л v таклв посаопа макар били еггремва и на одрицања ко!а такав посао захтева. Овако остаје горко сазнаи>е да ie једчаоваква културна срелииа, као uno јс иаша, непотребно занемарепа и осиромашеиа за Јсдан изузетан доживл>ај. Као што ie смех на иредстг'ћи комедије заједнички за све нас гако би и „Да- :М ко.медије” морали дд буду заједнччки. Cait'a Букић СИНДИКАТ РАДНИКА ИНДУСТРИЈЕ И РУДАРСТВА рш г IH МОДЕРНЕ П1ЧИ 9 На састанку представника стакларске индустрије Југославије разматрапн текућп прооле.чи грхпације £2 Самоуправно планнрање ie неопходно у садашњпм условима производњс и пласмана стакларских пронзсодз 5 Глас стаклара не сме да буде без одјека Е Како наћи место у међународној поделн рада 8 Одлучно прогив дуплпран>а капацитета И Ипвестициона улага^а траже дисштлину S Завршнн рачунн ђе покззати право стање стварп у прошлој годнни. Очигледно је да је наступио аравм мо.менат да се члаиови ове групацнЈс организовано, на самогчгравпој оази, позаоа ве своји.4 положајем који, на рочито v дрошлој години, по казује забрињавајуНе стаље. На састанку v Српској фабрв ци стакла сакупили су се нредставинци произвођача шу пљег и амбалажног стакла да размотре резултате послоза_ња is оцене који су разлози да је продуктквност рада не дово.кча н да је пласман го гових про.чзвода v нагло.м опа далу. Зато ie Снндикат радни ка индустрије и рударства по кренуо акцију која нма за цих да утврди оојективне и субјективне околностн v којн ма цренутно ова групаиија ос гварује свој производн.ч зада так, под констатацијом да п.родуктивносг, кли стагнира. и\и опада у прошлој години. У уводном излагању. које је поднео Буда Поповиђ, секрегар Савезног одоора Синдика га раднлка нндустрије и рударства, на почетку је конс татовао да продуктивност у стакларској индустрији опада не због техиичких услова, на проти. техничка опремљеносг рада је у нивоу са развнјеиим земљама па према томе постоје објективне околностп да се можемо уклучити у ме Буаародну поделу рада у овој ооласти. Нема лоших резулта га рада на радном .месту. али се он Једноставно речено „то пјГ чим сс пређе оквир радног места или праг ф^оричког круга. Сада, када оу многа сазна ња јасна, и резултата рада Од овог броја нашег листа читаоци могу на једном месту да прате живот и рад сва наша три велика колектива. После дуже паузе лист „Наше дело” Индустрије вунених тканнна „Бранко Крсмановпћ" прелазн на странице лисга „14 дана”. На тај начмн се реалнзује заједгпгчка политика кнформнсања а лист „14 дана” постаће богатији за материја*е који лолазе пз тако великог колектнва као птто је пнлустрпја вуноннх тканина. Наламо се ла ће наши чнтаоин шпром огшгпгпе па и дал>е гпихватитн овакву орпјенташпу и својнм сутестијама и мттгл>ењнма помоћи да ппфопмвсрЈВе на овај иачин постане свакодневна потрсба грађава и радНИХ Л»удп. .мерл>изд, ова акција око повећања продуктнвности рада de греба да се схвати као за хгев за вс!пш „пролнвањеи оадннчког зноја* како то зло ндмерници тумаче, овде се го зорн о рационалнзацији усли за. остваривању бол>е органн ззције рада по фабрикама, дру гил! речима, коришћење свих алемената радног проиеса који улазн у појад! продуктивности рада. Me треба посебио наглашаватн да ова актнвност у прулацији чора да буд? стална, а да се на оваквим са стамцода врши и стал-на ака лиза постигнутих резултата. У материјалима, који су прн премљеки за овај састанак. нсказано је стање за 1974. годиму. За прошлу годину упоред.чи материјали још нису го говн. Потребно је да се овак ви матараја.\н ураде тако да они буду досттпни свнм ралнч цмма, да их разумеју и правилно протумаче. Ykoaihko о.чи показују незадовољавајућз ста ња онда ое мора поћи од то га да су проблеми у нама, у неадекватној организанији ра да. Стоји чињеница да ie ггзо дуктнвнос рада комилексан проблем и т.ражи, према ти че. и комплексно сагледаваље На ту продуктивност утичу \шоги факторн. почев од оних обичних, преко међуљудскмх рдноса па све до технологије гсроиеса. За повећаље пролук гивности мора да буде заинте реоована и друштвено-политн чка заједница добром оргаии зацијом разних служби. стварање услова v тколству. злра вству и дечијој заштити. На гај качин ће радник битп ок ренут свом радном месту и свол! послу. не .числећи на ди чне и породичне проблеме. Време од доношење Устава је довољно дуго да бисмо зах тевали и његово практично сггровођење, јер Устав без кон кретннх животних манифеста ција остаје мртво слово нз папиру. Самоуправко догова раље’ ie прозсре:-с1 начин. не само указивањз. већ и решава ња пробле.ма читавог друшгза, па ггрема томе, и продух Буда Monouiih, секретар Одбо ра Сшишгата индустриЈе и рударства тивности рада и све што ;е у вези са тим. Y веома обимиој ч иитере* самтној днскусији сагледано је и покрен-уто хсноштво nirrai&a. „Стакларска индустрија је на стакленим ногама" мото је ди скусије, а зато с\' крива многа огапта нерегулисана питаља, поче® од тржишта преко цеИЗ РАДА МЕБУОПШТИНСКЕ ОРГ.АНИЗАЦИЈЕ СК V вези предстојеће Међуопштниске конферснцнје Савеза комуниста Шумадије и Поморавља која је заказана за 29. март у Крагујевцу је 22. марта организована конфсренција за штампу, којој су прнсуствовали МихаЈло Филпповић секретар Међуоцштинске копферснције СК, Богомир МилошсвнН, иредседннк Здруженог савеза Региона и Жнворад Милупгновнћ, председннк Региоиалне прнвредне ко.море. Разговарало се о самоуправном удруживању зе.мљораднпка на Рсгиону. Одговарајући на гпггање новинара секретар Филиповнћ је говорно о задацима СК на мељању стања у овој основној области друштвеног и привредног живота, пре свега у цнљу повећања производње храпс и унапређења живота на сслу. Регнон ПЈумадлје н Поморавља -распоиаже значајпим проиСтакларн ка заједничком договору i<a н репроматеријала до раз једињености у гсроизводним арограмима. Многи спол>ни фа ктори утнчу ма скупу произеодњу и пласман готових про [гзвода као и извоз на иносграно тржиште. Охчос са ipговино.хј је нерегулисак, це не репро-материјала су внсоке д ло.маћс тржиште не може ла апсогбу]? планирану при изводњу од 430000 зона стак ларских Гкронзвода. Произво ђачн из Словенијв се залажу уједцљаваље, а македонски стаклари говоре о недос татку сгручиих кадрова који би се иа враме укл>ичили у проиес пронзводње. Изнет ie захтез да шира друштвена за САБОР МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ t UHWUin ■no О акцији продужетка месног самодоприноса дискутовало се и на Општем сабо ру Месне заједнице града одржаном 18. марта. Анализирајући шта је до сада урађено на изградњи улица и ханалнзације и како су утрошена средства самодоприноса. констатовано је да самодопринос трезводнпм потенцијалима који нису довољно искоришћени — чуло се на овој конференцији за штампу. Савез ко.муниста се мора одлучно борити за развој самоуправних одпоса и самоуправно повезнваље производње (< промета на доходовннм односима. Треба настојатн да се удружнвањем активирају orро.мни потенцијали нашнх села и да се, даљчч поцруштвљавање.м рада и средстава рада, се- •(о укључује у социјалнстичке са.моуправне односс. Како је рекао друг МнлутновиН резултати на пољу самоуправног удружнвања пољоиривредних произвођача у прошлој годинп су недовољни и поред тога што постоје велики услови за запошљаваље раднцка у области пољопривреде. Преовладало је мншљење да агроекономски комплекси треба да добпју своје место средњорочним планом развоја овог Рсгиона. једкица мора да ^-важава раз логе који су против отвран»а нозих фабрика и дхидираува к.апацитета v прочзводш? шуп хег и амбалажног стакла. Ако се заједнииа оглуши о озе ра злоге, онда је беспредметко да та пигања покрећу стаклари. Смиривање тржишта јеје лан од услова да финални гтро пзвод буде валоризован онако како треоа. .Ако тако не буде онда иикаква повећана продух гчвност рада не може да пок рије нерешена питажа која iipHTacKyjv ову групацијуНа крају састанка предложени cv закључии који су. пос ле дискусије усвојени као про грал: будуђе актазности. ба продужити за наредних пет година о чему предсто ји изјашњавање i-рађана. Преовладало је удпп.^ење да средствима продуженог самодоприноса треба наставити изградњу улица и канализација, извршити ревеч рификацију средњошколског центра, уреднти гробље, изградити капелу и обезбедити просторије за рад друш-, твено-политичких организација по реонима. V дискусија.ма су истакнути и други пробле.ми коin cv прнсутни, а неће моћи да буду решени сред-. ствнма продуженог самодо приноса као шјто су: продужени боравак деце, регулисан>е сточне пчјаце. јавна расвета и друго. Да би се овај посао успешно привео крају неопходна је што шира друштвена акнија свп\ социјалистпчкпх снага, а резултат сва како неће изостати. (М. М.) ЈУГОСЛОВЕНСКА HHBECTH1ULHA БАНКА ПАРАЋИН
БРОЈ 55 СТРЛНЛ 2 14 ДАНА СУДИЈЕ ЗЛ ПРЕКРШАЈЕ Ашишоот у преквшајном nocnoHy правовреиена н ефнкасва иера В Решених 39 287 прсдмета у првостепсном поступку п пзречсппх 24.918 казнп јс, наЈкраће речсно, резултат рада 23 onlUTiiHCKiix судија за прскршаје у 1975. годнпи иа региону Шумадијс и Поморављв Н Оппкпа оцена је дата на зајсдпичко.м састанкк’ оргапа за прскрша|с са нгшсг региона коЈп јс одржан 25. пвог месеца у Параћину Н Састанку су присгстпопали СРЕТЕН ЈОВЛМОВИБ, прсассдјшк Секрстатчпата зп nnanocvbe н општу vnpasv СР Србнје, Л>УБОДРАГ МИЛОСАВЛзЕВИБ. поедселник Всћа за прекршаЈе из KparvleBiia и ДРЛГЛН ВЕЛзКОВИН, потпрсдседник Скуппгтнне CO Параћнн. Из трсђег рсона у нашу ридакцију ПРЕДСТАВЉАМО BAM HI РЕОН V ГРАДУ Цил> овог састанха ie био да сс ана.иЈзира рад судија за npeKipuiaje v nponiaoi години да се вндн шта ie добро урађсно, да се уоче слабости којих је свакако било и да се на базн тога договоре о дал>ем раду. У већини општЈсна створени су потребни услови за рад су дија за прекршаје, реитно је питање кадрова, служба ie ма ти на разумву меру, али сва како нс па уштрб квалитета. Број изречснпх казни у при шлој годјгни ie вео.ма велнки. Највећи број казин изречен је v областн саобраћаја укуп но 14862. Друга област прекп шаја по бројностп и тежнми су прекршајп пз областп прлв редс где је изречено 3816 казн пзаоаиа □ Састанцц Оснопнс организације СК у III peony су увек добро nocehciui. Органнзација бројн 33 члана, а већину чине ни. Казне из областн јавног пензпонерн и омладинци. Скуп судпја са региона теријал-по обезбеђеиа и сггрем 4ена, nouowuije је решено mi таин- ллчнпх доходака то је свакако допрпнело да ажгрнос буде Belia. рад квзлитетнији, а казпепа политика аде кватиија. Б|ти ажуран v п^ре кршајном посптткх значи бити правоврс.мен и ефнкасан. У ггоош-ioj години cvAHje за пре кршаје cv прпмн\с 4622 прел .мста више v oajiocv на 1974. годину. Behn npiuiiB тежих и хомпликованнх предмета и неттотпуннх захтева отсжава по ступак, што је оигурно једап од узрока повећања броја не решених предмета v некнм оп шпша-ма. Треба се залагати да се време од учзт>еног дрекршаја до извршења одлуке схра реда п мира су у опадашу* а по прнродп лакше. Пошто су сс претходно лстал»но упозналп са практкчнпм радо.м Оргаиа за прекршај у Парапилу судпје свлх 11 општина са Рсгиона и предсглв Hinni Већа за прекршај v Кра овај брган једач од најболлгч v Региону. Одговориијим одиосем ппе- .ма служби. Co.bo.M организаци io.u рада, усмсрававем nocTvn ка на битне чтвенпце, одаби раље.м доказа, попуЈвавање ра дтз-тх места судија, може се постнћм задовол>авајућа ажурност и тамо где то још иије учињено. — Искуство старпјих падовезује се на елан млађих што доприноси да сс у реону олвп ја запажена по.мпичка актнвност — рекао нам јс Иван Tomes. секретар овс паргмјске организацвје. После изборног састанка па стојм се да се коордгптра рад свих друшгвено-политпчких органнзација, да се формира коордпнационо тело које he да руководи свим значајпим акција.ма. У реону нлга преко 200 комгннста који су органнзаиионо везанн за радне ррганмзацпјс v којима су запосаепи. На једном од партпјских састзиакд прелложено је да се и ови комуннсти актнвиpaiv н да се v будућс олржавају зборови колпишста ЈП реона. И овде ie прлсутко гопаље не-лостатка лруипвепих про сториЈа поготовг када сс одржавају зборопи бнрача. Одзив грађана на зборовнма ie слаб, алп сви Bepvjv да ће олзип би ти много већи када проблем просторија Суде решен. Један од најважиијнх задатака који у паредном пернолу стоји предовом пртијскам оргализацијам је акдија око про дужетка мееног самодоприиоса Како нду. ie рекао секретар Тошев да бн се овај посао успешно обаљио иеопхздна ксхмплегна сараджа са М. Михајловић каиуншгшма из реона и другим друштвено-по.иггнчким ор ганизацијама. Сарадња измеВг партијскпх оргздшзацијг. м Соиијалистичког савеза ie гвек била добро. По речнма Милорада Мнлошевића, прелселника Подружшшс социјалисткчког савеза, ова органпзација је испол>нла нај већу активност приликом спро У €ЛВДИ II Наш балкшЈСКИ мспталитст обдарио на овогодјшјн>им Сусрстнма села видслп и чули када се ради о пародиој музнци. Воли.мо и умемо да спирамо и певамо и зато смо на ОВОГОД1ШШД1М сусретима села вндели и чули плејаду талснтованих .музнчара к певача. Ова фотографнЈа верује.мо псрно нлуструЈе Tai naui музпко-мснталитет и надамо се да he ово двоје хпиш ^армоникаша паследпти популарии дуег Радојку и Ћвдета Живковпћа. (Chilmiio: М. Илић) вођеља нзбора за самоуправне шггересне заједнине, када је и одзпв грађана бно веома добар. Ових дана ради се на изpa.wi Програма рада за 1976. годнну п највећн део тог Прог рама садржаће активност грађана око акције пролужетка .месног самолопрнноса, за што су грађами посеб.чо заиптерссовапи, јер у peonv има досга нарешених питања као што су; асва\.Пфан>с улица. обезбеђеite трговинске мреже, уређеље граћеви-иског змллшгга око нндустријског колосека, pei-улисање прела.за преко rrpvrc и друго. Да бп се грађапи на зборовима информисалз! о раду самоуправнлх интересннх злјел,шша предложено ie да се формпра делегатска трпбина на којој бп на днезном бнла и остала гтитања ол реса за саме граВане. — У peony је нсдавно реду ннтеформирана омладинска оргаиизација, али је iteHa активност до сада бнла недодољна, прс свег из субјекгивнпх разлои, рскла нам је Емилнја Форцан. ч.\ан прегседгппитва. Очекује се да he уз већу саралњу са Општциом конферентшји ССО олкладина овог чешћс у objlm шој Окштјши. М. МихаЈловић НАШЛ ТЕМА: Реда мора да буде Овај псриод је карактеристичан по всо.ма богатој активиости око друштвеног договарања и споразу.мсвања која се конкретнзују у предпагаљу и доношсњу порматнвннх аката који, с правом, прсдстављају својсврснс законс у самоуправном друштву. Под ови.м појмом подразу.мева се и строго придржаваил одрсдаба ових аката v практичном рсшавању 11 усклађивању односа у удружсном раду. Нспосредна јс чињсница ла јс тих споразума II договора подоста, да они у облнку матсријала стпжу на столове одговорних људи, на састанкс и скуповс и да траже правилан пут разматрања, допуњавања и усвајања. Понекад промакнс његова актуелност. врсмецски теснац учнни да се на брзину пређе преко љсговс лелпкатности или се усвоји као предложсна цслнна. Свс је у рсду до момснта када сс сукобимо са појсдиним одрелбама које се наднесу над peuueite као непремостива преп река импровизација.ма, са.мовољи или лемагошкој фрази о „самоуправнихг лравима колектива”. Када се пове\с озбиљнијп разговор о последицама оваквих појава онда се, отворево пли стидљиво признаје да „нис.мо знали за споразум", „нис.мо га ни видели" или да тамо „тако не mime". Веома брзо се заборави да је параграф споразума на нивоу параграфа сваког позитлвног закона и као да између ова два става иема знака јсднакости о чему је Устав својевремено рекао своју реч. Како друкчијс протумачпти појаву ла је у року оп неколико дана 26 радних организахшја у гралу донело одлуку о исплати регреса за годишњи одмор не обазирући сс на акцнју коју води Синдикат око правилног регулисања ове вео.ма важне ставке друшгвеног стандарда panника, о кршењу одредаба Друштвеног догопора којим је рсгулисано коришћење средстава за регпеснрањс годишњег од.мора раднпка у организацијама. На састанку. одржаном недавно у Општинском комитету чула су се и разлнчита тумачења Споразума, испала као па је то матсрија теза за дискусију, а не став кога морају сви да поштују. Позитивно је што су многи призиали своју кривпиу п приклонили сс дисциплинованом испуњавању логовореннх. п потписаних, нор.ми па he се вишак исплаћеног регреса вратптн у фондове до I. јуна ове године. Општинском правобраниоцу самоуправљаља већ је достављеио више предмета у којпма се сигнализира на кршење нормативних аката из областп олноса ралника у \ (ружепом раду. Прсд нама је захтев Милена Петровнћа из Параћкна коЈи се жали на регасље радног колектвоа „Електродистрпбуција” у Параћину о пријему раднпка после расписаног огласа. Помкње се кршење Друштвеног договопа о запошљавању, јер није поштовап упут Завода за запошљавање. У Заводу. пак, сматрају да јс све у рсду, да је одредба Друштвеног договора оваква каква јс, али јс решење радног колектива ствар самоуправног регулисања односа радника у радним органнзацијама. И тако у круг. Оваквих неспоразума било је, а и бнће их вероватно још. Сзи ће они полазнти од тумачења чланова споразума и дотовора н позиваће се на н>их онако како то ситуаиија захтсва или интерес напаже. Ако прихватимо могућност да је у почетној фази практичног констигуисања Устава све ово могуће морамо с правом да сви зајсп но затражимо ред и дисциплииу и коначно уверсње да је ово ван дпскусије и разнородног ту.мачеи»а п да јг то требало урадити раније у фазама днскуспјс и предлагаља, а не сада када сва та нормативна решења нмају свој одређени друштвени и идејни ток. Зато још једном: реца мора да буде! ПОСЕТЕ Шшвше за радато заи^ања траии opi Оригу Y разговору о овој темн учествовали: ВЛАДИМИР СТЕВАНОВИБ, републмчки секретао за образовање и науку, МИпА ПАВЛОВИБ. секретар Републичке заједкице усмереног образовања, МИАОРАД МАЦИБ. секрстар Ргпубличке заједиице за осповно образовањс. — Гости разговаралц са члансвпма наставничких колектива средњих школа. Разговор је органпзован на тему како обезбедптп услове за доградњу Средњошколског тсхшгчког центра како би се извршила реверифнкацнја. Сво јевремено је уттућен захтев Ренубличкој заједници усмереног образовања да, v оквирнма мо гућностп Јптесппцгомог улагања, помовне нзградњу школског објскта, потребног за ефи касније школовање раднмчких занимања. Наша друштвено-по литичка заједгаша обсзбедпће фннансијска средства јв текуher самодопрљчоса и продужет ка са_модоприноса, али то неће бнти довољно. Гости су упознати са основним питањи.ма везаннм за положај нашег образоваља, па и аредњег, те је због тога н услсдио захтев Репуб.шци за помоћ. Ова улагшва шнла би у трогодншњем Ј£нтервалу што одговара могућноспнма општине н г-нвеспиџгоној политшш у Републиши. Ак се узме у обзнр да је школовање овнх кадрава у пашој средини традлцпоналЈК, да се OTHI школују у тесној сарадЈМС са потребама наше прпвредс, оша је овз питање још акпуелннје, 1-1а рсшавашу овог проблама нешто је до сада учЈсњено. Допет ie зак.\>учак на ссднпцл CO о израдц пдсјног пројекта н финансијској коиструкпмји, алл је одло жено због peuiasaiba простора основннх школа. Колектлв Хе хшјског-тсхнолошког центра је одвојио нека средства за irapa ду ко.мплет.чог пројекта. у току је решаваше пмовинско правЖЕх односа око рашчпшћавања терена да је могуће већ сада саглелати и реалнзаиију читавог плана. У наредносч пе риоду грађааш се одлучити да лн ћс део месног самодоприноса од 0,5 од укупно убралпх средстава усмерити па ову инвестицију. Радиццц v образо biibv сматрају да he ова подрш ка бити потпуна. У разговору са члановнма колектива срслњих игкола било је рсчн и о предстојећмм рс формама усмереног образовања. Опшги је закл>учак да ова рефор.ма пратл друштвене тсковс н да она представл>а наредни задатак азих друштвено-полЈГПтчких факгора. На крају посете госги cv обгаплн Основну школу „Радојс Домановпћ" где cv се упознали са условЈша v који.ма раде учснн mi н маставницп ове велике градске школс. Акцијаши, јавите се Позивамо све грађане name Општинс који су послс рата учествовалн на некој од радиих окција у нашој земљи да се јаве у Општинску конфсрепцију ССО у улици Маршала Тита 116 или на телефон 52-443. Очекујемо Вас да се јавите до 6. алрила како бп узели учешће у Сабору акцијаша којп ћс бигн одржаи 9. априла. Општинска конАерепција ССО П a р а ћ и н
БРОЈ 55 14 ЛАНА СТРАНА 3 из наших ооур КРАТКЕ ВЕСТИ I. На УГ машинама у Школском погону, овихда на сс приступнло усвајању нових артнкала, бочица о.» 50 и 100 грама. за потребе „Галонпке” Беогрзд. Првп подацц пробне про мзволње говоре ла he про ||звод1&а бнти успешна. П V Школском погону, је. зоо! лотрајалог фидра, престала са ралом УГ-2 ма шина. Ралшпш грађетшске rpvne cv олмах приступнлм ремонтг поменгтот фнлера и оа \ови ће усхоро бити за зршени, III. У току су разговори са новосадском „Победо.м” о испоруцн једно! полуаутоматског пригрдмирано! струга. У случају повол»них закл>учења разовора нови струг he знагно подићи про изводњу и ели.минасатн Hexa уска грла која сада у многоме отежавају нзраду алата. Планнра се да на њему буду обрађивзнн инеки делови алата који сеса да увозе. IV. V времену од 17 до25 марта у нашој радној организацији су олржани збо рови радних л>уаји. На овим зборовима је поред резултата пословања за јануар — фебруар 1976. године ра зматрана и расподела дохотка по завршном рачуну за 1975. г. и средства заједничке потрошље за 1976 годину. Такоће је усвојена и ЗЈамена Самоуправног споразу.ма о корошћењу фонда солидарности, утолкко што he њиме убудуће битн обухваћени н радннци кој« су због гашења појединлх капацитега постали технолошки вишак а старијн су од 45 година и нису за преквалификацију. V. V времену од 15—19. 111 1976. г. у фабриии резног алата органпзован је семинар са те.мом: „Резни рлат — изпала и одржава jbe алата v ецсилоатацији. На семпнару су били присутни и л»уди из погона за израду и одржавање стакларског алата. Са искуство.м које се поседује и но вине које су на семинару Bobene с.матра се да he нашн разнн алати продужип! век v експдоатацији бар за 30%. Семпнари поготову стручне природе доносе одређеие корксти и пожел>но је да на љима учествује што већн број млађих л»уди — непосредних произвоћача. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАПИН год. XXII БРОЈ 241 СИНДИКАТ ИНДУСТРИЈЕ И РУДАРСТВА Продуктивнпст рада noipofe модерне привреде @ Закључци са састаика произвођача шупљег стакла Југославије Полазећи од достигнутог ннвоа развоја производн>е и продуктииности рада, нсзавид ног економског по'.ожаја V којем се налазн ова групација, материјалз који су прнпремљени за овај састапак н дискуснје која ie вођена, учеснмци састанка сматрају нсоп xoajuim да посебпо нстакиу следеће: 1. Учесници састанака у nonivHOCTH прихватају и подр жавају оријентацију Савезног одбора синднката радника нндустрнје и рударства Југославије и његовог Мсђугрупацнјског одбора за неметале да се проблеми економског положа ја групаиије м могућности за повећање продуктнвносв! рала и економичности пословања раз.матрају на састанцпма представннка синдикалних организацнја групације. С тим v вези учесници састанака у пот пуности прнхватају материјале првпремљене за расправу са напоменом да онн у будуће задрже и мннимум специфич них показатеља резултата и ус лова пословања групацнје исказаннх по основннм организа ццја.ма удргженог рада које се баве истородном производ њом, како би се обезбедило пгго адек-ватније упоређ1{ван»е резултата пословања. Моделе специфичних показатеља, услова и резултата пос ловања по појединим врстама производЈБе. припремиће: — за производњу амбалажног ггакла — Фабрнка стакла Страже. Хум на Сутли; — за ручно — д^-вано сгакло — Фабрика стакла Параћин; — за лаборагоријско и друга техничка стакла — Фабрнка стакла — Пула; — за производњу кристалног стакла — ..Борис Кидрић" РогапЈка Слатина. Носноци акције за израду наведенн.х модела биће председник синлнкалннх организација наведених фабрика стакла. Рок за међусобно усаглашаваље модела је 25. алрил 1975. г. Усаглашаваие моделе доставити Међугрупацнјском одбору сннднката радника нндустрије и рударства Југославије, до краја априла 1976. године. 2. Учесншш састанка конcrarvjv и оцењују да v пословању радннх органнзанија у okbhpv групације и порсд низа Спасс Чсрепнаковски генсрални директор фабрнке стакла V СКОПЛА’ предузетих мера на сектору стабилизације. постоје значај ни простори односно резерве за продуктивније и еково.мнч ннје пословање. V том смисл/у задуж.ују се синдикална руководства v основним организацпјама удруженог рала да покрену активност и проградш pajv акције на: — побољшању нивоа организације рада и пословања. — изна.\ажењу таквих кригерија и мернла стимулагивне располеле лнчних доходака ко ја ће афпрмисати рад и резул тате рала радника. — побол»шањ\’ технолошке < радне дисцнплине, — смањењу утрошака нормативни.х материја.и. снроки не и енерпце, — амањенл’ нзостанака са посла, — побол»шан>\г ус-1ова рада н заштите на раду радннка. — смањењу шкарта, засго ја и побол»шању квалвтета производа, — ПОООЉШаНД' С-ВНХ OCTtLUIX видова штедње средстава. 3. V ци.^у унапређења техно логије пронзводн>е шупљег стакла н већег коришћења пос тојсће кадровске базе v oboi групацнји, потребио је органи зовати посебан састанак прсд итазннка ове групације на коjeat he се аиализирати стан»е и проблеми проналазаштва и тех нолошкнх иновација V пронзводњи шупл>ег стакла. За орга (Наставак на 4. с\аш;) ИЗ РАДА СК СФС He само иницијатори - ееП и носиоци шшости У прошлом броју нашег листа објавили с.мо |едан дсо предлога плана рада који |е уралила комисија за организациону нзградњу и метод рада у СК. То.м приликом об|авилп смо задатке из области идејно полвтнчког и органгзациотог Јачапл СК н на апализп рада чланопа СК. V овом бро!у нг.вешђемо радне задатхе, радне и тсхнолошке лисригмте као и задшке чланова СК на развоју само^правннх односа. РАДНИ ЗАДАЦИ, РЛДНА И ТЕХНОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА 1. Поред апсолутне идејно-политичке и организационе дисциплмне члановз СКЈ безрезерв ко морају бити носиоии радне и гехнолошке дискнп.гше. Чланови савеза Mopajv бити ти кош he v свакој снтхацнји и у свако воеме бнти носиоци ге дисииплнне. Морамо нажалост рећн ла није увек било тако Превремено напучптање радног места. нелоштоваже режима рада маш!П!е, непотребна бо\о вагва нли чак одбијања изптпе н>а радннх задатака су најчеш Ни обкнци кршења ра \пе лисци плана порсд употрсбе алкохола за време радиог воемена. Да би комгнисти остали и да-ve гтрпмернн v сваком погледу комисија прсллаже да се нелисшпт.мптованп члачовн СК познвап* на разговор. а тежч пргкршиоци и партијскн казне. 2. Анализом диевних редова наших састанака може се утвр днти да је неоправлано запоставллна проблематика која би требало много чешђе ла 6v де прехмет днскусије. Мисли се пре свега ка произволнг пробле.матику. Вероватно је. дз 6и се неке ствари и наго.милаПИ ПроблСМИ у ПрОИЗВОД!'>1! лшого пре илп касније решава ии да су билн на дневним редо внма састлнака 00 СК. Морамо признати да слјо често бнлн од сутни ц вођеже пословне гк>ли тике препуштали људима који су те проблеме тумачили како ндема олговара. Комисија преллаже, да се о прошводној ivмапчш расправл>а тамо гле joi је место. а то значи на сасган« цима 00 СК. 3. Критика и самокритика у на(ш1м одноонма на нашн.м са станцим.з, на многобројннм полемика.ма све више постајс апстракгнк noja.\L Крнтнка a погогову са^мокрипЈка као део нашег Bjbeiba ствпри и догађаја око нас, све внше губи обележје злравог другарског комунистнчког резонованл, а све се четће чује: крив је онај другн. Наши самоуправни и произ°олни односн свзколнев* но добијају квалнтатнино, па је на нама кохп нистима ла и самокрптнка бгле вил компгиитерања са органиаанијом Комчсија ппе\\аже ла ге на 'нев ним редовпма састанака 00 СК као посебчп тачка стави крити ка н самокритика. 4. V свом rnrrepeiw .Вје«~нт<- kv" лруг Тнто посебчо наглантава ла мопамо стаког трентт ка остатн 6wnr. 6vv»h на с?нм секторима наше активио сти. Свакг празнинџ разноразни елемеггти обилатп кописте за своје делован»е. Небројано пута дскал неке негативностч могле су бити v коренг посече не и на време анулиране. али с.мо својом HeaKTHBHoiLihv остзвилн доволно маневарског простора да производку политнки взле л»улп кош cv за то не само неполобии него су гумачења и патстрекива»на са њихове стране нзносиле само штстх. Овакзе ситуације би се свакако избегло да се о свим тим проблемн.ма дискгтовало на олел>енским састаншкма и на ти.м ралним скиттовима лиHH|V н политнку СК водили би и спроводили само оин којн су •а то и задужени, значи ми комуннстл. 5. Узимајгћи v обзпр иашу садаппгл ситуацију у погледу склалиштс1ва и пласмана name робе, поставлл се иред нама веома кргпан и користан задатак. Рсч је о акннги нпгро ких размера за препдкивање понепаиих и срииених палета. Сезона амбалаж.ног сгакла је на прагу. па ће веровзтно name залихе бптн рапндно смањене. Haw ie задатак да у тој акцији будемо не са.мо њенк кнцнјатори већ и носиоии и примери другима. Кал је реч о акцијама ко.мисија сматра да је метод рада СКЈ од увек био за организоваље акције свуда где је то потребно. Ту је и нат вечито ноуребен круг, зати.м игралјиште н Mucro друтих ствари које бн мог- (Наставак на 4. странн) ИввВИНВвИИИ eiiR -и«®И1НИ ПРОИЗВОДЊА ИЗНАД ПЛАНА Основни план радне организаиије за месец фебруар пребачен ie no количипи за 1,5% a no вредности за 2,ђ%. Лко упоредимо остварену производњу у фебруару озе године га истом из фебруара пр >шлг године имамо Malty производњу по копичини за S,6% а всћу no продуктивности за 7.4%. И у ово.м месецу, као и у јануару, остварена је у целини соииднд производња и пребачени су плански зачаци. Трсба рећи да смо у фебруару остварили већу просечиу лневну производњу него што смо остварили у јануару. наравно узимајући у обзир ца СГ—2 пећ није радила у фебруару. Овај ригам треба одржати и надал>е да би се осгварила п.чанска предвиђања у области производље за ову годину. Добро.м старту производн>е у овој години нешто је више допринела II ООУР. Иначе, сагледавајући производну лроблематику по ООУР-има она је у најкраИем следећа: 1 ООУР је полбаципа 1шан пронзвочже по колпчини за 5.4% a no вредности за 7.2%. До лодбачаја је дошло искл>учиво због мање производље на оливото машинама. Ове .машипе су подбациле углавном због ммвег учинка чијс је с.мањете добрим цело.м услог.т>ено и увођеље.м топлог ссчења које још није иовод.но уходано. Иначе, ручна производн>а ie остварила производњу изнад плана. 111 то се тиче шкарта он је повећан, пок су засгоји нешго мало с.мањсни у односу на лрошли месец. Ј1 ООУР је лрсбаци 13 план производње ио количини за 2,0% a no вреиноети за 8,3%. Међути.м, ова ООУР би хала и neliy производњу да и овог .месеца иисмо нмапи недостатак ала ia за ИС машине. Што се тиче шкарта он је повсћан у одиосу на лрошгл мессц за 2,0 лро цснтних иоена. док су застоји у знатпоЈ .мери смап>сни. Што се тиче извршсња планских задагака иа нивоу радне органчззшгје за псрпод iaiiyар — фгбруар овс годинс, можемо да кажемо да заловољава. Наиме, основпи ллан про илволн.с за прва два мессца је пргбачен по коЈичини за 33% a ио вредцости за 3,3%. 06- зиром на тешку cnTvanniy у којој се сада налазимо, услед отежапе реализације и наплате. мислимо да у обпастп производње поготову не би требало да дођз до бнло каквих про.машаја. Производња мора да буде квалнтетна и у асортиману лоји може одмах ла се прода и наплати, а не дд се рали за залихе чија је висина и сада на ззбрик>авајуће.м ннвоу. Рајко Цвејнћ СМАЊЕЊЕ ЗАДИХА АМБАААЖНОГ СТАКАА ® РЕААИЗАЦИЈА АМБАААЖНОГ СТАКАА Y ФЕБРУАРУ МЕСЕЦУ ВЕБА ЈЕ ОД ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 4,6°/о @ ПОРАСТ ТРАЖЊЕ ЗЕАЕНОГ СТАКЛА ® РЕЛАТИВНО СМАЊЕЊЕ ЗАЛИХА Реализација а.мбалажног стакла у месецу фебруару 1976. годнне, белсжи нешто већи пораст него у мессцу јануару 1976. годпне. V односу на вредност произволње у фебруару месеиу, вредност реализације достиже проценат од 104,6%, док за перпод јануар—фсбруар процспат реализације нзпоси 78,70%. Као што се види то јс осстцијп процептуални пораст реализације у одпосу па предходпи месец кала је проценаг био 60,5%. На овакпо кретап.е, имало је утипаја м чеЈвеница да је производља била ман.а за 950 мнлнона од производње у janvapy месену текуће голине, a то углавном због пе.мопта СГ—2 пећи, а реализшшја је бплл већа од ојсо 800 милиона од реализације у јануару. Тражња за а.мбалажни.м стаклом, у фебруару .месецу била је нешто већа него неколико ранијих .месеци, али још увек је пресудан утицај друштвених мера, односно спровођења у живот принцнпа еконо.мске политике. Тако да су основни факторн који утичу на пласман: 1. Тренутна пореска полптика (45% Савезног пореза на промет природних алкохолних пића). 2. Повећање трошкова жнвота и с.мањење куповне моћи становништва. 3. У задње вре.ме велики повраћај стаклене амбалаже због кауцирања у трговини, као и најновији. 4. .Закон о обезбеБнвању плаћања из.ме- &у корисника друштвених средстава" допет у Сл. листу 60/75 а који почиње да се прнмењује од 1.04. 1976. године a no коме су сви купци обавезни да купљсну робу плате v poxy од 10 дана некнм од предвиЈзених средстава плаћања. Нарочнто се задњмх дана марта оссћа дејство четвртог фактора, тако да долази ло падања промета и појаве да трговина све мање купујеислаби свој понуђени асортиман крајн>пм потрошачи.ма, а тиме долази до гомилања готових производа код произвоБача. Драган Младеновпћ РЕААИЗАЦША ТРГОВАЧКОГ СТАКАА ИЗНАД ПРОИЗВОДЊЕ II у фебруару месецу продаја трговачкпг сгакла бележи добре резултате — већа Је од производње за 7 одсто. Међутим, снгурно је да би ова разлика била још већа у корист про дајс да је у магапппу постојао комплетап асортпмап којн су купци захтевалп. Нанмс, V овом периоду постојао је изразнти степен трпжп»е ссрписа, алп н.нх нпје било допоп»- но да се зацопол.е захтепп свнх купаца. Слпчна је ситуација и са одређеном врсуо.м дехорисане робе, коју такође. нисмо имагт у довољним количинама. С друте стране, залпхе су нам оптерећене робом која већ дуже чека своју потврду на тржишту и н>ен иласман сигурно неће битн тако лак.Но. пошто се, поред остале робе, на залихама налазе артикли за угоститељство чија сезона тек треба да почне, очекује се у ово.м делу асоргнмака смаљење залиха почев од друге половине апри ла месеца. Припреме за пласман овс робе, углавно.м, су обављене, тржнште је релатнвно добро обраБено и упознато са наши.м асортнманом кроз разне видове реклама, из« ложби и сај.мова. Треба истаћи, да је наша фабрнка данас један од главних снабдевача стаклом скоро свих туристичко угоститељскнх објеката од најнижих па до највншнх категорија. Тај део тржишта се посебно прати, а он је у стал ној експанзнји, и шпсако не бис.мо с.мелп до зволитп да, већ стечене позшшје на њему» пољуљамо. A то ће.мо постићн не са.мо добро.м обрадо.м тржишга, ueh и сталнпм усавршавање.м квалитета пронзводње. нзналажењем нових облика, повољшш роковнма испоруке. итд. На иностраном тржлшту, токо.м фебруара, ллас.ман је знатно бољв него у јапуару, алн још увек недовољан у односу на наше жељс. Нанме, за обављање нашсг процеса репродукцлје потребнн су и елсмснтн производње које набављамо из иностранства — за девизе, а да бисмо до њпх дошли, мора.мо внше да извозимо. To је један од разлога што се ино« страном тржишту поклања oapebena пажња а сигурно је да ће у будућности то морати још впше да се чнни. Каца је у пптању до.маће тржиште, може.мо pehn ла се у садашњс.м тренутку осећа одређено уздржаоање купаца од већпх набавкн, a то је условљено новпм иачпном плаћања међу кориспшшма друш« твеннх средстава који ступа на снагу од 1. апрпла. Ипак, у нашој ООУР прпсутан је отређен ннтензнтет прппреме за прпмени овог Закона. како би се што боље адаптпралп ти.м новпм услови.ма. ' I Мр. Стојан .Алскс»11
СТРЛНЛ 4 14 ДЛНА БРОЈ 55 Продуктивност рада јс потреба модерне привреде (Наставак са 3. странс) низацију састанака задужују се прсдседник синдпката н директор Школског цсптра у Ро гашкој Слатипи. 4. Учеснпцп састанка оцен>ују да je cnpoBobeibe Устава у живот а нарочпто приниипа ji циљева Самоуправног споразума п дргштвеног логовора, основнп услов за побол>шаље економског положаја ове гру пације п решење ннза питан»а са којп.ма се у овом посло вању сусрећемо. Полазећм од тога неопходно је предузстм конкрстне мере на: — јачаљу п развнјању свих облика непосредног одлучивања радника v OOVP, радној и сложеној органнзацији удруженог рада; — закључнвање самоуправнпх споразу.ма о регулисаљу међусобних односа OOVP v ок вирт групаиије на подручју: усаглашавања политике и прог ра.ма развоја, зајелничког нас тупаља на домаће.м ч иностраном тожишту код набавкс и продаје; — утврћивање и уједначавање заједнпчких крптерпја и мерила за унапређење унутрашље расподеле личнмх до.ходака; — закл>уч1гваље самоуправннх споразу.ма о регулисаау меВусобних односа на дугороч ној основи са добављачима н потрошачима шупљег стакла на подручју: регглпсања услова снабдеважа за репродгкцио ним материјалом, сировинама, енергијо.м, резервним деловима it опремом, \ саглашава1ва прог рама развоја потрошача шупл»ег стакла, цена, услова прода је, заједннчког улагања. заједничког сношеља ризика, чпме he се изједначити услови прив ређнвања ове групацнје са осталнм делатностима у репро дукцноно.м ланцу и омогућитн њено праведнпје учешће у расподе.ш дохотка. Гости обнлазе радну организацију ШТА МУЧИ ЛИВЦЕ? Н(шо се ишстира - поста Y једном делу наше фабрике налази се објекат којн и спол>а и изнутра подсећа на не ко старо здање али у ко.ме раде вредне руке које нашој рад но.ј организацији иако v вео.ма тешким условЈсча месечно издију Aecenniv хч.^ада лива. Свакако сте погодили да се ра ди о лпвнипи. О њеном насстанку, животу „ проблемима испричао нам ie пословођа Сто јан Матић, ВКВ ливац, који у овом оделењу ради од 1962. го дине. Лнвница је почела са радом 1960. годнне v истим овнм про сторијама а искл>учиво за пот ребе гасогенсратооа. Почетак је био новина v фабрици н ве лики успех. После лве голине ливнпца је добила једну примитивиу маЈпииу н прелазн на мокро калиповање. Производн»а чини фантастичан скок од прско lOOVo са пстом радном снагом од 9 л>удп. Потребе погона пзискују повећане пронзводње одмгвака за, израду калупа дува.икп, цал гли п др. .мзпшнеких делова. Да би се ово постигло набављено је 400 комала маппшских шасија. To peuieibe није бнло нај« бол>е јор су шаснје биле исте дичепзије па cv кскорншheme са.мо за ЗО‘/о. па се мчогс п данас могу nahii у магациш!« ма поупотпебл>е11е Но. поред свега произволња је повећапа па 20 топа месечно. Успех je Tpaiao све ло 1972. г а онда је због реконструкцн У оквиру тога предлажс се да органпзатор актмвностн иа закл>учивању чаведсипх самоуправних споразу.ма, буде Me »угрупацнјскп олбор за ме.метале заједпо са осталим међугрупздијскнм одборнма Савезног одбора синдиката и Саве том за нсмстале ПКј. 5. Полазеђм од уткрђеннх прмнципа зајзднпчке полнтике срсдњорочног развоја Jvrocyaвнје као и низа нсусаглашенмх питања развоја произволњс амбалажног стакла, а у цпл>у усклађивања са стварпнм пот ребама тржшпта иа лугорочноЈ основп, предлаже сс Међугрупаипјском одбору Сзвезног одбора за нс.мсталс да ово пцтање размотрп п прелложп Савезном одбору коккрстие ста вове. Учеоницн састакка су посебпо размотрилц и оцетшлп непрнхватлчпиш сгвараи.с’.т пе огтп1ма.\нлх п дуплирлних капашггета у произвадљп амбалажног стакла. Рсализацпја но впх програма разооја производ јес амбалажног стзкла спгур-ио ће довестп до нссклада пзмеbv произволље и потроипве тито ће нматп негативан утнцај на економсжч положај по сгојећих произвођача амбалаж пог стакла. којн се налазе у завршној фази оптпмалпзаипје постојећих капацитета. 6. Учесшиш састанка оиен>ују да се н поред мсра које се предузпмају н ко|с he се предузети на сактору пнтерне еконо.мпје послоааи.а, екочомCK1! положај про1гзво1>зчл шуп њег стакла неће бити nooo.vшан, ако се мерама тскуће и средЈБорочне ползгглке друштва нс прсдушу следеђе: — омањење свнх врста пореза на промет прпролнпх жеС1ОКЈГХ алкохолнпх пића и пи ва; — с.маЈвење пореза нз про мет производима од ручно-брушеног и крисгалног стакла; је и модернизације производннх погона I и П нормално дош.\о до потребе и .модернизације ливниие. Како је за ово било потребно уложнти знатна материјална средства то се решење нашло v увозу лива. Већ 1973. г. јавља се недостатак стгровог гвожђа, па радниШ1 лквшше схватају да су преп^иггени сами себи. Ливци ра де само неке ситне деловс које нико други неће да ттрихвати јер се не исплати. Поссбно тггање ie квалитет лива који се увози и од кога сс за пронзводњу џанглн може користи- ■П1 само 2О3/о а оста\о отпадало. Таквих при.мера је у 1975. г. било доста. Раднпцн тешко прежпвл>ава ју кад ilm се од стране стручних служби каже да су нерентабилни јер тежински мало производе. Како пронзвести ве лике тежнне када се у tokv ме сеца пронзведе чак и до 2.000 комала чија је тежина до 20 гр. а време израле веће од комада тешких од 20 — 40 кгр. Све cv чешће рекламације I 11 П ООYP на кваииет олчпвака. међупш, у ливницн нзјавA»yjv да онн не располажу пн једпом обичном бруснлицом ако би сс о.дливак очнстпо. Проблема има данас у лн» iniiui много алп л»уди који у ЈМ)ј раде не предају се. To доказују сготине килограма Anna које они Aiiiv ол одбачених сировина п прерадом добијају робу која је на тржишту вр- — бржс п ефикасније излаBaite дозвола за увоз резервних делова и репро.метеријала; — даван* приорнтста v производн»Ј1 шупл>ег стаклаусредЈБсрочном развоју ло 19о0. годипе. 7. Учес1шцн састанка су car ласни да се у месеиг мају олр жи следећп састанака прсдстав нпка групације на к >;см трсиа размотритн програм развоја призводње шупљег стакла до 1980. године, послсднце лејстеа законских прописа који сту пају на онагу I. апрпла. а односе се на пз.мирење обавеза између корисника друппвеиих средстава и уттаредтггп резултати и услови прпвређивања пл завршним рачуклма за 1975. г. 8. Закључке са овог састап* ка доставити свим синдикални.м органтпацијама »тр-чгзвоћача шупљег стакла, савезним органима и Приврсдној комо ри Југославчје. Учеснишг састанака сматрају да оваквс састанке треба одржавати накоп сваког периодичног обрачуна н завршног рачупа, нај.мање лва пута годиппве. Обавезују сс уческтпш састаика да о злклдгчцнлЈа п раду састанака обавесте синдпкалнс организацнје у својим радним оргнизацпјама и настоје да се преузети задаци обавезно и у потпуности спроведу. 9. Y lui.bv органнзованпјег рада. наступа и деловања пот ребно је да сс iiHAvcTpuia стак ла Југосаавше организује на друпгм припиилима него до сада, јер иста као цслина пема лсгалан вид насггпа( удружењс. пос\авне заЈеднице или п v том смислу за‘- ••• се Mob*. rpvnaunjcKii олбор да opraiui3vje сагтанак свих прел седникз С1П1диката н лиректора OYP на комс ћс се размот* pirn! ово гпггање н дати конкреппт задаци за дал>н рад. Полазни мптеријлл ће напраВЈГги слгжбе Међугрупацијског одбора. 10. Учссннип састанка су констатовали да је н поред повремених покушаја за успоставлкЈње нспосредшпе п стад пе сарадње нста слабо ра.звијена и не одговара стваоним потребзма и ипгрилт ннгереспма како појединих Фабрика та ко и гргпације произвођачл ипттдлг стак \а v целлни. V том cmiicav задужују се поедседмч тп< снндикалних oprawinamiia OYP у госпациш да innnnioaiv акцију на уво15ендг и развијаitv сталнггх облнка саоадн.е како на решавању залатака поставл>ених на овом састанkv тако и свјгх зајелчичких ч специНмгчних питања из ппг.блемапгке са xoiioia се сусреbv v свом раду. се И8СТМ8 ло скупа — замерају само што се количине ллва које стоје неупотребл>ене у магацнну не оттппду и прераде и уттотре бе за нешто што бн сада би.\о корисно. Елаборат о набавцн нових средстава за ливницу направл>он је још 1974/75 годину, али се чекају само повољнији уо лови за његову реализацију. Ливцн су СПТИ.МИСТМ, oini рале и чскају овоје свстлије дане. М. Радовановић Основно образовање пред делегацијама Y задњих неко.шко година основно образова!Бе преокупирапо је мнош.м проблемима. Недостатак финанспјских сред става п смештајнн простоо u поред најлепшнх жел>а остаће задуго само сан. Неколико шко ла оштећено земљотресом нема ini мнниму.м услова за рад. Због свега пзложеног под хитно се намеће реорганнзаццја шхолске мреже. Средства од 300 милиона корпшћена су паменскп, а ни један дпнар није издвојен за днчнс дохотке проРадно прсдссдништво састанка стаклара HE CAMO ИВДИЈАТОРИВЕЋ И НОСИОЦИ АКТИВНОСТ^ (Нпставак са 3. стране) лн да урадемо организујући радне акције. РАЗВОЈ САМОУПРАВНИХ ОДНОСЛ 1. Без обзира на нашу организацнону подел>еност. нмпе ратив јс да би ц дал>е остали овзко јаки наше јсдјгнстео, на ши истоветни погледн и ставови по свим питањима која сс наметну. Јединство ставова не само да ie небројано гтута помогло у решавању нагомпланих пробле.ма, већ је дало јасно ло знања свим nenpai.iaTe.WLMa овога лруштва ла је наш саг>ез јздна чврста ueAinia која -мпве јслним дахом. И ове наше 00 СК, у фабрипп cv v већинп случајева коордннацијом ралз и.мале сличне плп пдентичне ставовс Да бн ово јелтп!- ство било још чвршће Комипј ја преллаже гвек кад је то мо гућс оргашгзовати зајелничке састанкс. nororosv кад је гтроб лематика заједничка. 2. Наше самоуправно друшт во пролази кроз јсдну доста сложену фазу. Реч је о врелге hv о ко.ме развој самоутгравinrx односа мора битп кроз афирмацију радова зборова радшгх људп, Раднпчкич савеСА ПЛЕНАРНЕ СЕДНИЦЕ ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Занључцм нису остали cawso на папиру Спровоћење закључака донстнх на конференцији СК одржаној 1. 11. 1975. годнне, била је тема пленарне седнице ссих друштсено полнтичких организација коЈа је одржана у псзгк 19. марта 1976. године. Седннцп је присгствовао и секретар оппЈТИнског комнтета СК друг ПЕТКО ЛЕКОВИН. Како су закључци по.менуте хонференције СК углавно.м трајног карактера, сем некпх којн имају одређен рок извршења, то је на седниии констатовано да је акпгеност започета н неки резултати већ су евидентирами. Највише се на извршавању зак\>учака учннило у П ООСК. Посебно ie дискутовано о извршењу првог закл»учка који обавезује ООСК да стално анализирају рал непосредних организатора пронзводње ида се за оне који не извршавају поставл>ене задатке дају предлози за њнхово смењивање. Y П ООСК већ су лвојпца организатора производње замењена јер нису пспуњавали своје обавезс. Реализаиија закључака је от почела а у једној од слелећих аналпза вероватно да ће се и резултатн бо.\>е сагледатп јер свепшх раднпка мада су ilm примања кад упоредимо суседне општнне далеко најнижа. У догледно вре.ме закоц предвнђа бесплатно школовање уче ника без обзира да ли родито л>и пр»1.мају дечји додатак или не. Бесплатно школовање, учештку обезбеђује: превоз, топли оброк п потоебне уџбенике и основна заједнпца за културу, кубурида је са фннанспр ским средствс!ма. Излаз је увек некако нађен а постигнути резултати охрабрују. Биб.шотета. делегација, самоуправних интересних заједница. Чланови Савсза морају бити ти који ће дати тумачења свога прогресивног на састанцима по.менутнх форума и тела. He caxto остати no стпдни, а те органи* заинје препуСЋгтм стихијском делова&у и утицају поједннаиа. Комисија предлаже секретарпјатима да врше сталну аналпзу доприноса сваког члана савеза у развоју самоуправннх односа. 3. Друг Тпто, у шггервјуу „Вјеснику" чак па неколико месга подвлачи да првенствено водимо рачуна о доследном при.мењивању самоуправних приниипа у расподели дохотка п паграБивању према раду. На на.ма је да ту „осетљиву" п веома зажну материју добро проучимо и зависно од паших конкретнп1х услова на најбољи могући начЈги нађемо решења. Формирање расподеле дохотка на бази уложеног рада ie један од важнпх закључака X конгреса СКЈ. Наше пословањс. формиран>е и расподела дохотка по ООУР-има, пружа шнроко поље дсловања нас ко мупнста. Да би се ови прннцигш у нас пгго пре оживотворлли, кочисија предлаже увођеibc норматива рада у овн.м одељењп.ма где за н>их постоје реалии услови. ће бити више времена да се по кажу и прави ефекти ове акцц је. Због моггћиости ефикаснијег рада и бржег сазивања састакака. као и због актуелности одређешгх гаггања v некнм сре динама, Секретарнја СК дао ie на овом пленарном састанку предлог новог устројства ООСК. По овом предлогу ООСК требало би поделити v пзвестан број олел»ен>а која бн обухватала чланове СК нз исте смене. Тако је пре.дложено да I ООСК има 7 одељења. П ООСК - 5, Ш — 3. a IV — 4 одељења. Код ове поделе н.ма.\а се v biiav Статутариа одлука о \шнималном броју чланова једне организације. Коначну одлуку о новом vcTpejciBv донеће све четири Основне оотанизацијс СК на својим састаицима. ка „Внћентнје Ракић” од 5.000 уписаних чланова 700 су деца сгакларскнх радннка. Y прошлој годинн за заштиту исто nujcKiLx спо.меннка уложено је 30 лшлиона. Ове године манастнр Светц Сисојс у Снсевцу. ставиће се под кров a то је здање које датира још нз XIV века и представл>а драгоиен нсторпјскп магеријал. Од 40 манастира који се налазе на ово.м региону до сада су откри вс1Ш 14. Д. Милојковнћ Зашто су младн таио неодговорни Данас, када нам ово друштво пружа ссс дајући иам максиMV.M слободс и задовол»ства. ми с.мо у стању да сс ипак односи.мо онако како то нс бисмо требхдп. Свесни смо данаипвс ситуашс je v којој се наша радна организаиија налази и сви знамо каква ie опа. Ова фабрика с ттравом очекује нашу помоћ. Y том cmhcw договрено ie да субота 20. 03. 1976. год. буде дан када ћс млади Ш-ег и IV-or ООУР-а изаћи у што већем броју на ралну акцију. Предвиђено ie да позвани омладин пи оале на препакивању робе У МГР. па ie све чекало пригтремл»ено само на њих. За ову акцију позвано ie само из IV-or ООУРа четрдесет и седам омладипаца и о.младинки, а већина је дала свој приста нак и cBoi долазак потврдила потписом Али. поновила се пста с.шка и по девети nvj од како се излази на акхшје од прошле године. Дошло је само осам омладинапа IV-or ООУР-а н пет из Ш-er ООУР-а. Сви при сутни справом cv се питали: где стс оста.\и другови омладин uh, где вам ie ваша савест ако je vonuiTe и.мате?! Зашто стс нас изневерили и дозволили да због вас ми. прнсупш, овде црвенимо?! Имате сви оправда ња за свој недолазак и vbck here га нзћи, то бар inijc теш ко. Тешко је лоћп и трн сата добровољно радпти ... Писзц ових редова ваш председнпк. којег сте ви шаб рали ц указали му повереље, био ie на акцпји увек досада и увек ће бити као п неколицина омладпнада најсавеснијлх који cv такође жртвовали суботње прс подпе, своју Децу. пз лазак у грал и пијану Птгга.м се где је о.младпнка rpehe пласцрана v ггрошлогодишњој ак цији „Млади ралшгк самоуправљач". гмтам се гдс cv иам другови из набавног. из продај пог, п АПС ПРС из обрачгнске службе. о.младпнка из Органа управ.мања а њен колега мз пстог одел>см,а ... Да, стварно се шгтам п miтаћу сс још доста inrra до кра ја овс годиие а тал he се питати и црвепети у.место мене нско apvih а можда баш: Снс жана. Вмта, Светдана, MiL\aii, Јована итд. Трпнаесторо добровол>аца уларнички је радило н заједнмч ки препаковало 230 кутија сит не робе Наша по.моћ, било ка ква да је, сада и v будгће доб ро ће доћи. Радиће се опет ускоро јер први април се на с.ме изневерити. To је дан Савезних радннх акција и мн га морамо акцијашки гтросла* Burn. Зато другови о.младњчцп нас тринаесторо заборавићс.мо ваш недолазак и исти ва.м опростити, а ви немојте дозволи ти опет нешто слмчно ... С С. Ypebyje ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Урсдник: ДОБРИЛА МИЛЕТИН IN MEM0RIAM Y среду 24. марта о.г. у Београду ie v«po бнвши члан нашег колектива Станко Павловнћ, финан сијскн директор „Икаpvea". Станко ie остао v cehaibv кол cbux наших pxv ника v Aeiioi успоменн као човек цзваноедних способностп, како v свом послу ooaasaivhM дужност лнректора ПРС тако п v односу са осгзли.м члановима колектпва са Koiinia ie саоађноао. СТЛНКО је у нашо« Фабпици ралио од 1947 — 1962. голпне.
БРОЈ 55 14 ДАНА СТРАНА 5 НАШИ САГОВОРНИЦИ ПНТАЛН СМО: ШТА МНСЛНТЕ 0 САМОДОПРННОСУ? ОДГОВОРИ КОЈЕ ДОНОСИМО, НЕДВОСМИСАЕНО ОПРАВДАВАЈУ АНГАЖОВАЊЕ РАДНИХ Л>УДИ И ГРАБАНА V ГРАДУ ОКО КОМУНАЛНЕ ИЗГРАДЊЕ, ДА ГРАД БУДЕ ЛЕПШИ, ДА СЕ КОНАЧНО ФОРМИРА КАО МОДЕРНА УРБАНА СРЕДИНА, ОНАКО KAKO TO СВИ ЖЕЛЕ. Сложно и јединствено за лепше и сретније сутра ПЕТКО АЕКОВИБ, секретар Општинског комитета СК Пстко Лекооић — Ових дана, заиста имодо вео.ма интензнвну актнвшкт друштвено-пол!tтјгчк11 х организација, која јс усмерена на гтродужељс самодоприноса од 3 одсто кога смо дбсада miaли, на следећпх 5 година. Извештајн са збороза рад1пес л>удн м граБана, који су пре неколико дана одржапи по реошша, показали су спрем ност и решеност раллих људп и rpabaiia да мсњају лик свога грала н да падаљс издвајају део средстава за његово депше и срспшје сутра. Судећп по расположењу гра ћана на збору на коме сам ја прнсуствовао, слободно могу рећи да уопигге нс постоји дп ле.ма да ли iihu са доприпосом нли не. Говоршо се v ствари о приоршету лзгради>е објеката. Грађани tie оценити постагнуте резултате ВУКАДИН САВИБ, председилк Месне конференциЈе ССРН. — Самодопрнносом ће наши грађани рећн да ли ће.мо за пет будућих година имати бољи и лешни град. Схватање да се град може градмти и улепшава ти неким другим средствлма је одавно одбачено. Питање је само, за које потребе усмерити средства самодопрЈШОса. Ту је реч наших граБана, да кажу, где утрошити средства од продуженог самодопрЈшоса. На досадаиивим састанцима и политичкнм скупови.ма, дискусијом се тражило да се са самодоприносом настави започети тсмпо изградње ушца и ханализације и исти задржи за иарсдних пст година. A.ui, овим средствнма морамо изгра Бивати U лруге потребне објск те који су за rpabaue од живот иог интереса. Неодложно морамо помоћм изгрхиву среди.о школског нечтра „Иво Лола Pj;6ap" где сс школују кадровј! иаше привредс, па уреБењс 1робл>а и изградЈве капеле, јстварањс услова ла се v боллм просторијама организујс н од Еија друштвено-политички жм вог v реонима, а пољопривредницима вишс пропуста иа пољским путсви.ма. О томе је бнло рсчи ло сада. McbyTHM, шта he се градити ол продужс nor самодоприноса pchii he гра bauu на збооовима бирача. a |ЈОви сабор у Меоној зајсдиици he донеги одлук" с којим Прздлозима he сс и!ш иа потiBtcuBaibe изјавс. Лкгивност иосвећена продужсном мссном доприносу је у jivuOM тсмпу. Свс јс до дстал>а разрађено, календаром су свЈ| ппс ови до замвсг предви* beiin. Само је потрсбпо. сада внше псго икад, да сс сви строНајвсћи део средстава и даље ће бити усмереп на изград њу улица и канализаиија, затиа! за школски центар где на.м се школују счсннцн за раднич ка занимања, зати.м за ypebeite градског гробл>а и за обезбеђење просторија за рад друштвоно-политнчкмх органмзаин ја. Тако даклс, определ>сње гра bana је углавном да се 2 одсто издваја за улице н кава.шзације, 0,5 одсто за реверифи« кацију школског центра н 0,5 одсто за уређење гробл»а и изградњу гтросторпЈЈа за рад друштвено-по.мгпЈЧких организација. Бтвло је, додуше, поједнначmix мишљења, да сва средства треба ус.мернти само за изпрад њу улииа п канамгзацнја. Мећл ти.м, остале објекте који се овдс помпњг нс трсоа дал.с одлагатн На прндтср ако до краја 1977. годн>не нс будемо обезбеднли, нзградиш погребан ученнчкн простор кабннете и учила, ттретн опасност да затворммо т\' школу. а тнче бн наступиле несагледнве последице, vtoaiwco npe uno нам се данас стручно оспоеобл>ава у Odom Центру преко 2.000 .учсника. Било је мпшљења да за изградљу ових објеката треба укцтапи све грађанс у ОпuiTinai, а нс само one у гралу. Међутим, ако се зна да сва села у нашој Опнгпми! нмајг гведен самодопринос, чак гго Behoi стопм од 3 одсто, и то такоБе за изградњу ком\лиа\- јгпх објеката по селима, онда Јгије тешко закл>учитн да овак вим предлозима не.ма места. Бнло је на збороиима доста крЈгпичкнх осврта ц прнмедби иа рад извођача радова, алн у то.м омпс.\у да се Оперативно.м одбору и осталнм над лежним да до знања, да се и ту у наредмом перноду, када нас очекује интензнвна изград го придржавамо календара и тиме помажемо започету активност. Новина вођења ове акције је у то.ме што се више цео рад не nojaiBA>yje caato у друштвено-политичким организацијама реона и у граду, већ се конкретна акгивносг и одређени пос.\ови преносе и у наше радне организације. Тако се терет вођења акције ра^подељује на све по мало, а то ће дати сигур но много бол^ резултате. To значи, да he наши радни л>уди поттшсати изјаве, а ти.ме и изјашњаватк се о самодоприносу, у својој аиидЈ1ка.УНО1 орга низацији. Изјаве ће се после тога пренети V реоне гдс сс налазс бирачки спнскови свих на ших бнрача н тл.ме he се утвр Б;гват>< број и проценат гласача који оу се изјаснили за про дужење самодоприноса за намењене потребе. Надамо се да ће наши грађаии и радни л>уди разумети све потрсбс и потешкоће којс даиас имамо у граду и заложити се да се one слмодогтриносом решавају. ДУШАНКА МИАОСАВЛзЕВИБ, председЈшк Месне коиферсиције СК. — Камуиална шгради»а Hauler града намеће се годинама леиши, чнстији и 6o.be ypcbeii неопходна је шира друштвона акција нопооредним љнгажовањсм свих граи»ана путем самодоир1м1оса. П.родужсЈвем самодопрЈШ1Оса завршићемо започете пооловс на изградЈБи улмца са потребнам канализацнјом и рсшити још неке проблемс који сс у огк>.м тренутку намсћу као прска пофсба, мада има низ iicipcња, предузму мере у цил>у отклањања уочених слабостн и пропуста код извођача радова. Ту свакако надзорнн органи морају да буду на висипш свог задатка. На крају да кажем, да је ак ција у пуном јеку и мадам се да ћемо је успешно завршити Ја са.м бар оптимиста. Уостадом то је будућност, п нас, и нашмх младих генераци ја, то је прогрес, да се боримо н стварамо бол>е сутра. Зато ја поред организације СК. ССРН, Сшииката п СУБНОР-а мкого очекујем од омладпнскс арганизацнје, и њеног ангажован»а у овој веома значајној акиији. Јединствена жеља грађана: уређене и простране улнцс шеннх и стално гтрисутних проблема у граду, као што су јавна расвета. уређењс при\аза граду, npociopnje за продужени боравак децс итд. Душапка Мнлосављеввђ И до сада оу мног« проблеми града решаванп путем самодопрпноса. град је добио здраву luijaliy воду и довољно шрхгорија за основно образоnaibc децс нашег града. Очеку јем да he и овом прпликом rpabaini својшм изјашн»аваЈве.м за иродужетак самодогтриноса допрннети! да се реши и пробле.м просторија Цемтра за усмерепо образован>е кадрова ко јс је приоутно нсколнко годнпа уназад. ТакоВс очскујем да ћемо средстви.ма цродуженог самодопри!носа обезбсднтн и просторнје за друнгпвено-политнчку актшшост у граду. Град се годЈП1а.ма гродн у ширику, a mrraibc гпросторнја за број»ле друштвено>пол1ггнчке орпшгнза цнје v пасемсма јпгомо обезбеAitMf, па сс намеће потреба да се и to mrraibc што лрс pciuai. ДРАГАН ВЕЉКОВИБ, председник Оперативног олбора за изградњу улица и канализаццје. Драган Всљковић — Наше определ>е1БС за про дМжење месног caAtoAonpicHoca за наредних 5 годипа, дакле од 1. октобра 1976. до 30. сспте.мбра 1981. годЈше. проистнче J« погребе да се започетн по слови на израдњп у.иша и ка нализацнје реалнзују према програлгу за који cv се раднн л>уди н грађапи изјаозпии. Ни је сувшно ако се и овом при- .MiKOM мстакне да се мн не оп МЛАДЕН РАДУНОВИБ, председник Скутгштине Месне заЈедннце града Параћина — Остваршвање гтрава и дужЈгости радних љули н грађана у Месној заједници заснована су на начелмма Устава који каже да је само\ттрав л»ање радних л»удн и трађана у Месној заједници оснсхва једпнственог система самоуправл>ан>а и властн ралничке класе и свнх радних људи. Пре.ма то.ме, то претпостав.кл да раднн л>уди к грађаии ол\у чују о остваривању својих за једннчких интереса н о солидарном задовољлваљу заједшгч ких потреба по месту станован>а. По начину одлучнвања п решавању д|руштвен|нх шггереса може да се впдн какво је место и улога радиог човека п гра ђанина уопште у друштву. Досадашља акглвиост наше Меоне заједшаде и ibeiui резултатн потврђују ,\а је овај облнк органмзогаања rpabaiia no месгу становања најпогоднијн nainm за задавол>авам>с непосрединх и свакодневшис потреба наших грађана. To потврћују, поред осталог, и поспигнути резултатн наигих грађана v Месној зајодшади по миогп.м питањима, a пре овега комуналнкх н објската игкол оког просгора. Наши rpabann могу битн поиоаш oieilm што јс до дамас редељујемо за завођење новог месног самодоприноса, већ се изјаш>ва1ва.мо о настављандг са уплатом текућег самодоприноса за наредних 5 година. Дак ле, го није ново оптерећење за наше грађане. Резултати, које с.мо постиглз1 v протек.шх 5. година, захваљу iyhu пре свега средсгвима ме оног самодоприноса, охрабрују нас. али истовре.мено и оба везују да и v иаредном периoav интензивно наставимо са изградЈвом преосталлх улица V граду. Наши радни л>уди и грађани внде резултате улагања сво јих средстава. Данас је Параћин, у односу на 1971. годтгву. дбклс непосредио гхре увођења месног caMOAnpiuioca, градса шнроко.м, асфалшраншс vuiua ма и дслилшчно сагрзђено.м одфраструктуром. а.\и то је само део онога шго треба ура дити до 1981. годЈЕне. Наиме. наша је несрећа v то.ме што је дужлна свнх y.ui ца далеко aeha од онога што Радни човек у решавању друштвених интереса постгнуто. Међутим, они јасно н гласно каж1у да се постигнутим не залово.у>авају, већ се onpeAe.wiy за нове потребе свеснн прнтом и својлх права и обавеза. Отуда и њнхова решеност да се текући месни самодопринос продужи и за наредних 5 година са стопо.м од 3° о уз ibiLxoBo чврсто определ>е1Бе да се исти вал>ано и домаћинскп улаже за наставлл ibe изгралњс улица и кана.м1за цнје, јер се текућнм самодо* приносом започсги посао не би могао да заврши и њихова нова onpc.ie.veiba су ла се изградњом обезбедп новп школски простор за срс.мвошкол CKU центар, све у инл»у његове ревернфикашгје, затн.м за \qjebeibc гробља и пзградљу капеле на гроблд\ Исто тако сматра.м да самоуправна функцпја раднмх л>удн п rpabaiia, делегатски систе.м н успешно вригеи.е самоуп равне фшкшуе и оллуч1гван>е раднпх л*уди м rpabaiia у Месној заједжши захтева п постојање услова за то. Наиме, радп остварпваља тнх права i-pabaua, иесметан и успешап рад Дру111твено-пола1тичкЈ1х организација на реопском приицнпу и Месној заједницн у це лјпш, потребно је обезбеднтн просторне услове. Простогмгјс KojiLM треиутно располажомо. ако се то можс сматраги про сторијама. не одговарају ви по броју нн простору, ни опремљености. Отуда н решекост на ujipt, rpabaiia да део средстава Резултати улагања су видљиви би сс сматрало норма.мним за број становника који Параћин данас има, јер је наш град, у својој динамичној послератној градњи, отишао на свс чепгрн стра/не, а да истовремено нису изграћиванс саобраћанице са пратећом инфраструктуром. To је, управо. непосредно угицало н на волумен досадашње гра ллБС у односу на укупан број дужних километара улица у граду. Управо, из Т1к разлога, теку ћим самодогсриносом објектив но нисмо у могуНности да ре ализујемо програм градње ули ца и канализације, што нас и опредељује на акиију наставља isa месног самодопримоса за наредних 5. година. Томе, сва како, треба додати и чињени UV да смо v међувремену извр ишли измеиу програма у crpv von падова, јер ie првобнтно опреде.\>ењс бнло за пзгралњу улнца битошл>унком без кана лизације (кишне и фекалне). без чега се савремени жнвот не можс ни замислити. На акционо.м одбору за нас тављање самодоприноса, утврдјјлн смо програм и динамику упознаваља радних Лзуд« и пра ђана са мотивима такве акцп ie. До сала cv v свим peowirxia v граду одржани зборови, на којима су анализирани досаАа шњи резултати, а радни људи донели cv нсдвосмислено подр шку овој акцпЈИ. За протеклих 5. година. асфа лтирано је преко 20 к.м. у.игца, односно саграћено гтреко 11 km. кишне и фекалне канализа иије, што ie отприлЈгке око 30° о v одиосу на гсрограм изградње. Дакде очигледно да cv постиппти веома значајнн резултати, iep сваком грађани ну н nyrHHKv — намернику, ПараћЈШ лпчи на јелно велнко фадилЈШЈте, што је. свакако. одраз шгтензрвне комуналне градње. Мсђутим, нама тек пре дстоје Kpvru'ii послови на пе конструкцтпп главшгх саобоа ћајннца v граду н изградњи ко хектооа за одвођеље н пречи шћавање отпадних вода. Но. снтурно ie да нас тп по слови. .ма колпко били обимнп и значајнн, не плаше, iep смо кадровскн и органнзачмоно способнн да исте наставнмо и успешно окончамо. наредног самодоприноса буде уложен за обезбеђење просторија за рад др\титвено полнтич кнх органлзациЈа. Дакле, приоритегно сагледавање потребз од стране већине наших радних л>удн и грађана могло би се дефинисатн у следећем: продсжити меснм са модопрннос и за наредннх 5 го дина са стопо.м пздвајања од 3°.о п наменски га улагатн за AiLby изградњу улнца и каналпзацпје 2%, а осгатак од 1% утрошнти и то 0.5% за школски гтростор и 0,59b за \ ређен>е гробља п изградњу капеле као Il ooesoebeibe простора за рад друи1твено-пол1гпгчкЈ1Х органи зацпја што је све укунно целих 3%. Укупна средства наредног ме сног самодопрнноса бнла би од 4 до 4,5 милијарди ст. дина ра која he удружена са средствпма in Apynix нзвора, нада мо се, за још толико омогу!1ити да се још много поститне. Жслим само ла додам још н то да сам н као rpabaimn и као председник Месне зајсднпце дубоко увереп да he радип л»удн it црађаии нашег града н овога пута 6imi ua виoiiiiii овог задатка и да he овоја права материјалнзоватн сво јом обавезом н да he се ИЗЈЛСНИТИ за продужењс само доприноса чи.ме he ујздно и доказатн колмко воле свој град н калпко желе да пм он буде легппн, а онп су то н до сада више пута доказали.
БРОЈ 55 СТРАНА 6 14 ДАНА ПРИВРЕДНА ХРОНИКА • ПРИВРЕДНА ХРОНИКА • ПРИВРЕДНА ХРОНИКА збор комуниста „шумадиУе" КОМУНИСТИ „БУДУБНОСТИ” ПРЕД ТЕКУНИМ ПРОГРАМОМ ЗА УСПЕШНИJЕ ПОСЛОВАЊЕ - № ШНОВЕ СК - 83 НЕПОСРЕДНЕ СВЕСТРАНА АНГАЖОВАНОСТ ПР0ИЗВ0ДЊЕ Збор комуниста Заједнчше ООУР »ДПумадија” прихватио је извештај о пословању у прошлој ГОД1ШИ на састанку од 15. марта, који ie одржан у просторијама До.ма ЈНЛ. „Шумадија” је на Kpajv радне 1975. годнне имаАа позигнван завршни рачун. Haoose резултате постигла ie Текстил на роба на мало. Укупан прн ход ie вмао високу cronv рас та. Мсђутим, раст гкупог при хода није се одразио и на до ходак због високог порасга троигкова пословања, као н законских и уговорених обаве за. Карактерисппгно ie за прош лу годину да ie доходак спори је растао v односу на васт OOYP „ВЕЛИКОПРОДАЈА И ТРАНСПОРТ” Повећати производне капацитете Возила „Великопродаје и транспорта" у прошлој години прешла су укупно 448 хљ*ада километара. Превезено je око 27 хиљада и 320 тона ро бе, а реализација лзноси 364 ми лиона линара. Па и поред овако пуне ангажованости oceha се нелостатак превозннх капашгтета кахо би отпремање и допремањс робе било што ефикаснцје. Вознн парк броји 20 вози\а_, а укупна тонажа износи 72,5 тоне. Међутим, старост многих возила ie велика, чак и преко десет година, тако да п то на меки начнн успорава брзу комукикацијуЗбог тога смо гтринуђени да користимо вознла са стране. НА РАДНОМ MECTV Милкина скромност Педесетогодишња Милка Јез дић je 1S година ^адник Предузећа ..Будућност" v Параћину. Скромна, тиха и веома зредна жена. Увек ie спремна да помогне млађима, да им пренесе део свога искуства, .ia им улије л»убав за посао који обавл»а. Омиљена је међу колегама. а добром речју гвек је спремна да помогне и саслу ша сваког. На лицу ове жене иема умора, нема исцрпљености од д\тогод1Ш1њег рада. — Дванаест годнна сам провела v плстарском погону овог Предгзећа — прича нам полако Милка. — После тога добила сам ново радно место V конфекцијском одел>ењу хао шивач посте.^ног рубл>а. Трудим се да бглем што је мо гоће втве рационалнија. да што втпе уштедим на матерн јалу и да радим онако како би моја радпа органпзација имала втппе користи. 3anabviex< око 1700 дпнара. али сматрам да могу кпие да радим, а и ПРИМЕРИ ЉУДСКЕ СОЛИДАРНОСТИ Стан за породицу погинулог друга Радни л»уди TprOBILHCког Предузећа »ЈЈЈу.мадија” одлучилн су да доделс двособнн craji породици свог пссрећно пастрадалог друга к колсге Л>убише Тасића — Бнш* шка, који јс прошле годмне нзгубно живот у саобраћајној несрећи на 50 кило.метру од Параћм* на. укупног прЈгхола. Та карактери стика је нарочито изражена код Прехране на мало. С обзиром да је пропгла го дина била изузетно теигка за привређивање. ова Организаци ја добро се снашла и резултати су задоволлвајући, чуло се на збору комуниста, Наредни задаии комуниста у цил>у што успешниЈег послован>а морају иматн широк замах, морају битн свестранн, a њихово извршавањс пгто ефикасније. Комунисти ће посебну пажн>у обратити радној и технолошкој дисштлинн. речено је на збору. нарошгто пмтању бо ловања и нзостанака са посла. нарочнто од промзвођача од магацина — каже Божидар Илић, референт транспорта. — Тачност ie важан услоз у трго впни, благовремено снабдевање и напајаљс продавн.ша, јер од тога, на крају крајева, и зависнмо. До сада смо и поред овнх тешкоћа бнли корсктни. Једнно у 31ШСХОМ периоду кад су села Клачетита. Забрега н Пха на била одсечена ол града ни смо успели да олаговремено снаблевамо те пролашише. Зато ће у наредном периоду на1важннји залатак бггтн куповнна новгос возкга, одмос* но повсћаље превозннх капаиитета. М. Дидштрнјевмћ више ла зарадЈгм. Члан сам Са веза комуниста од I960, годнне и сматрам да један раднкк и прави комуниста мора правилно ла схвати своје обавезе у радном колективу и друштву. Из ових неколико речешша али веома вредна и скромна видимо ла ie ово једна обичиа. жеиа. He воли много ла прича о .многобројним наградама. о постигнутим успесима на рад иом месту, о .Ашогобројннм о бавезама и задацима. He воли .хшого да се хвади. Спала у ону rpynv л>уди хоји занети својим ттослом и жељом да це лот себе посвете послу не обраћају пажњу на хвале које им се ynvhvjy. Сматрају ла нн ie потребчо хваллтн њихов рад, iep to ie њихова обавеза њихова дужност. М. Васић На то.м месту његови колеге и синдикат подиглј! су спомен плочу, a oprainiayjy се и посете ЈБеговој породпци. Рад1П1ЦИ овог колектива цоклзхш су цскхжу свест, а ово дело је прави прнмер .^удскс солндарности. (М. Д.) Још једном ана.\.изирати рал делеганија и лелегата и уonline шта cv комунксти учинилм у овкм органима да се рад делегаиија и делегата прнбли' жи самоуправној бази, Комунмстм п радни л>уди моpaiv се боритн гтротив родбимских, пријатсљских и биро кратских одпоса v Предузеђу и свакн такав пример или по Kvutaj оштро осудити и житосати. 21. Седнмца Председништва Пис.мо и на Kpaiy Интервју Председкика Тита „Вјеснику" подсгкао је 1'ош једиом зпачај и потребт к\еолог'гко-помгпгчхог јачања сваког члана СК и радног човека. V дискусп1п cv учествоваАп: Јова Машпгковпћ, Драган Спмпћ, ЖивоЈпн Јаннћи1евић, Мнпослав Дпдић, ЖпвоЈттн Сп мпћ, Дгтпан Лаубичић и Богоје Јовановић. Закл>учено је да су хомунисти дали велики допричос ус пешно.м послован.г, али на \ал.е њтгхова улога мора да буде још већа у остварЈГвану дохот ка if развијању самоуправнпх здноса у колектгау. М, ДмлЈптријевнћ „ШТАМПАРИЈА” УСПЕШНОГ ЛОСЛОВАЊА Ако roBopiiAio о привреди опшпше ПараНин не можемо а да не помснемо ГИП ,.Вук Карацнћ". Ова мала Основна органнзација удриженог рада дала је врло добре резултате у протеклој 1975. го.игни. И поред тога пгго се први пут по сле дужег периода показује о падање физичког обима производњс v графичкој индустрир1 готово v читавој СР — Србијн, ГИП „Вук Караиић” бележи пораст физччког обнма пронзводње од 13 одсго. С обзиром да бележи добре резултате у односу на сродна годзпу нешто маље утдавном предузећа .материјадио финаа због повећанлх уговореннх и ОСВРТ сијско пословање још јасније законских обавеза и других сведочи о добрим успесима о- излвајаља из лохотха. ве Оргаиизације. — тако на пример упсупан приход ie у oahocv; на прелходну годину повећан за 3.944.328. динара нлп у процонту изражено за 20 олсто. — ocTBapcim доходак ie такође V одлтол^ на nperxoAirv годину повећан за 1.280.789. МЛАДИ ФТМ „ПРОЛЕТЕРА" Негују добровољне радне За који дан ће на свсчан начин још десет омладннаца Фаб рике текстплних машина „Пролетер" добити ирвене омладинске кљнжице. Тренугно Основ на организација ССО овог колектива броји 43 омладиниа. Недавно ie из рсдова младих 10 омладивзда примљено у Са вез комуниста на предлог сво је организације. Акцмонн програм који је пре десетак дана усвојен пред виђа низ акпшностм, како у оквиру фабр1гчког круга, тако и у друштвенопо.Аитачкој акпшности. Најважлнји задатак, чијој ће се рсалнзацнјн ускоро пристушгш биће бетонирање фабЗа ко.мунистс из непосреднс производњс Основна организаиија СК у Предузећу .Будућност" броји 32 члана, Mebv ком>унисти.ма нма 5 жена и 3 о.младинца. што је свакако нсдоводлн број. поготову кад је реч о младима. Али, у Програму рада за 1976. годннг најважнпји залатак ове организаццје je H»eiio прошириваље и прнјем нових чланова из непоорсдне протпBOAibe v Погону алучелЈГчннх ужади. У оквиру Програма прелвн* ђеше су и 9 тсма из плео\ошко-по\.мтичког образовзња, коje мора да постане саставнн динара или v npuesiry изражено за IS одсто. — псплаћен нето лпчни до ходак у oahocv на прошлу io дину повећан v просеку за 28 одсто, а прсечан мссечни Hero ЛНЧН.Н доходак по раднику ie достигао износ ол 2.370 дина ра или у oAtfoev на нрошлу година je v просску рећи за 465 дннара нли v проценту нзраже но за 65 одсто. — у фондове je по завригном рачхтгу мдзвојено 832.879. дина ра што ie у односу па прошлу Ефтгкасан и сигуран рал органа гправљаља Предузећем су један од веома б.чтних ч^<- ниоиа доброг послован»а. Бнт но је напоменутн да је ентуззпазам свнх ових радникз гпафичара на највншел! ниво\. поготовг кала ie потребно иро изводе хитно испоручити. Јаков Бурић акције рнчког круга и његово уређеље. Највећн део тог посла урадиће се доброво.^ни.м радиим ак1шја.ма. Поред оста-мк задатака у цил>у размене нскустава и међусобног упознаваља са рад ннчком омладнном из других фабрика планиране cv и пос& те „Првој искрн" из Барича п „Слободн". Омладннии ФТМ „Пролетера" узеће учешће и на раднич ко-спортскнм нграма, а органи зоваће и шггерни турнир v ша ху, као и прошле годинс, сазналн смо од Вукосава Дашнћа, председннка. М. Д. знак ..солиларности”. или се прел оста.\има прави ла разуме. Већина „паметно" ћути. Л пред њо.м расте баласт полата ка. чшвеннца. прави зид. Хајде, vcvah се ?а питаш шта ти нијс јасно. кад cv ги „стручњацн” све „ко на тањн PV ппезентирали”. — flirrai ти. Ти бол>е умеш да се изразиш — каже Avroru аиипби радник свом навопои мл>еном колети са дугом косо.м. — Питај ти стари. Ти бол>е познајсш ов\’ фабрику од мене, лукаво се с.мепги новопрпмљени колега. iep неће ла се петл>а v те ..ствари”. А можда је стварно внше и разумсо из нзпештаја. И тако са полујаоним „стна рима” v глави a>vah се рааа by, и осиовни прннципи само управл,ан>а cv заловоллнн. А .ми се пнтамо: Докле be зид статистике да буде јелча од главних барнјсра правклно.м и приролном paisoiv салоуправљаља? Ко се крије, a део развоја личносп! сваког ч\ана СК. Побол.ша1?>е радпе и технолошке дисииплине у светлу нових гтривреднлх мера и но вог начина послован»а, најваж нији је моменат даљег успешног опсганка и пр1гвређнвања. Поред овога за отклањаље негативиости v ралу такође важно оружје биће самокрити ка и консгруктиЈВча критика заснована на поиггежш ко.муиистичким намерама и лрутарским односима. која, внше Hero до сада. мора ла сс wvje међу члановнма СК, као и меby раднииима, игго проистиче ИНИЦИЈАТИВЕ ИНТЕГРАЦИЈА „ШУМДДИЈЕ” И „ИЗВОРА”? Привредно-политички актив Општине на седнипи од 19. марта покрснуо је пптање интеграције Трговинскот прелузећа „Шумалија" и Пекарског предузећа .Извор’ о чему ie већ било речн и извссних покутаја v гом пра вцу у прошлој годипи. Формирана је радна група која треба до 10 априла да размотри сву пробле.матику и сачинп елаборат о економској оправданости тог подухвата, који ће после iora бнти свестрано разматран на Активу. — V колпко дође до пнтеграције наша лривреда би била још више обједињена, а оба предгзећа 6и пмала вишеструке корнсти, рекао на.м је Јован Кери, дпректор. (М. Д.) ЧОВЕК ЗАКА0Њ1Н БРОЈКОМ Y овјш организацијама удру женог рада нзведени cv завош ни рачуни о пословању v про HLAoj години. Све сува статнс тика. Бројке, шеме. ребуои.. Ни најбољи енигмагичари не бн моглидасе снађу. А тек ми просечни радници самоуправл>ачи. А онда на зборовима следе дугачка објашњавања стручним језиком, дотерана и гарнирана цифрама од којих се мути у глави. Људн плжл>иво слушају. По неки чак и климне главом у из имтервјуа друга Тита „Бјеснику". У току године ггрсиспи гаће се ангажованост чланова СК v населлиим и местнма где живе њихов доттрннос да та средитт лобије внпш стандард и здравије односе међу л>уди* ма. Рад ралничке контроле као и v многи.м прелузећима ioin je v периоду сналажења и тражења npanirx мера и пугева. Комзчшсти ће настојати ла Самогправна радничка контрола v „будућности" да очекиване резултате, кооз непосредну по моћ и аиализу рала. Такође ће се преиспнтати и рад делегата и делегашпа у самогттравннм интересним заједжгаача. ндтхов лоп^инос да делегатски систем лобије потгтгну подршку базе радних л»гли. Свакако да ће ту и информи саност, како интерна. локалиа и шрекодржавна игтампа. помоћи да радник•самоуправчач добнје nwrv гтодппткџ. да буле v tokv свих збпвања и ла с.е његои глас iacno <rvie и пазу ме. прпдружи милппцима гласова ра \тпгх л>улн наше зем« л»е v борби за самоуттравни сопија \изам. А тп.ме ће компшстп .»Будућностн" остаритп и свој програм рада. М. Дилнгтри|евић v многи-м случајевима и на.ме рно иза њега? Како може да се деси ла рздник који разу.ме и најсло женије процесе на својој ма шини не ..може да разуме" хо лико је прихода остварио »<а њој? И на крају зашто човека за клонити бројем кад можемо се лепо разумети и објасннти рс чима? М. Днмитрнјевпћ
СТРАНА 7 БРОЈ 55 14 ДАНА СКУПШТИНА ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ Структура биланса среоставз мења се у ноцист пугорошг потенцијала • Динарска и девкзна штедiba rpabawa no свим ввдовима увећана прско два пуга • Be лике потенцпјалне могућности за сарадњу са Банком в Пропис о трансформацији банхарИнвест-банка: пуни успех ског система још није донет С Уводно излагање иа Скупштини поднео Рајко ЦвстковиИ, дп?ектор Филијале у Параћину G За разлпку од иретходне трн тодине, v 1975. годнну Фплијала V Параћину бележп раст свог потенцнјала за 1S°/O што се може оцежгги као вео.ма позитпвно. јер Фплмјалу чппи стабилном што јс интерес свкх •нас. ФшЈансијска потсниијал се више него удвост.ручио у одиосу на 1974. годину, мада динарска и девизна штедља ни ie искористнла потеипијач који постоји на ово.м подручју. нарочпто код сеоског становништва. Прилнком доношсња одлука о одобравању кредита по еостама п на.менама водило се рачуна да средсгва булу што блмжа билансг извора средстава по својој рочпости. V аналнзи пословања и резултатима пословања нмају се у виду и посписи који he бити дс.чети и чијн ефекат he се вп дети после 1. априла овс годинс. Због тога лежи п обавеза Банке да се Habe у сложснп.м закснским одредбама и да да гвој nvini допринсс у cpebiiвзњу прометних н дужничко- •поверилачких односа у Hamoi прчзрсди. У законски.м ннтешгијама наглашава се пот реба да се поверилац-испоп-училац робз и услуга ооезбеђује инструментима плађаља чи ia реалпзација не може ла saтаји пз бзнке, по, природи свога посла и положаја своје актнвности гчествују v реализацијк пословннх односа у свсри про.мета, зато ie и нејасно, истакнуто јс на Скупштини, из Koiux разлога or банке тссхлучене из ових прописа? Укиданлм акдентног налога, од апрнла месеиа ове голине, банке ov довелене v тежак по ложаћ зајслно са осталим рад ним организацијама Koie послују солидно 11 не постош пот реба за допунским срсдствиI Девизна штедња у Филијали у Параћину, на дан 31. XII 1975. годиме, нзносила је 5.048.863 динара. Укупна откупљсна сродсгва страиог плаЈ1ања износила су 39,637.074 динара. Динарска штедп>а ка дан 31. ХП 1975. године износила је 11.153.279 дивара. Орочена спедства cv нзносмла 3.813.111 дииара. To значи да је девнзна штедња порасла за 1294 a дииарска за 148,7°о.Уок виру дипарскс штедње расту и орочена средства. Овај пораст је за 183% већи него у 1974 го дини. ма. Зато је истакнут захтев да сс банкс изједначе у попледу обезбс1>иваи>а n.tahaiba са осталим повериош1.ма-испоручиоцима робс и услуга. Закон о основама банкар ског система није донет на време. YsnajaibCM четвртс верзијс Законд дата је копгура Према одредбама по.менугог Закона о органнзацији банкар ског систама читав овај систем мора да се усагласи и бу де адскватац удруженом раду н дохотку у удружено.м раду lts области прнвреде. Да би се ово постигло предвиђа се оснивање три врсте банака: iwirepiie, оновне и удружене. KAKBY БЛНКУ ЖЕЛИМО? Делегатн па Скупштини морају да сс одлуче какву банку желе. Задатак није лак јер, за дирс у дублу ана.гизу оанкарског ciicre.ua који је нераскид лјИво везан за ca.MoynpaE.rin сп сте.м. Без обзира на оео осгаје ива структура банака: Фкнансијско послова* ibc Фплнјале у изиештајHom пкриодх показује следеНп биланс: укупап npifxoA у прошлој годннп кзноспо је 43.174.537,93 динара, 3 расход бележн цнфру од 36.624.362,32 дикара. ФнлиЈала јс остварила вишак од 6.550.175,58 динара који Је распоређсп на: део прпхода за проптирење матепн|алне основе радп, v резепрнн фондбанкс и део прпхода распоређен осшЈвачкма банке. — митсрна банка, илг осниBaiv основне оргаиизације удруженог рада и друге радне органпзаинје, интересне заједниме и друштвено-правна липа повезама једчгнстЕенпм системо.м промста и утврђепим прннцшшма стнцала дохотка. Оваква бапка оиавлл све spore банкарских послова који се нгеказе V области привредних и друштвенпх делатносги. — основна банке се оснива v оквирима интерних банака од постојећих банки и друштвсно-правннх лица потписиваљем одговарајуИег друшгвеног аторазума радп обавл>ан>а свих банкарских послоза одреБени.м законским прописнма. — Удружена банка се ociutва за послове који превазнлазе оквнре и могућности ооновне банке. Оваква банка обав.^а Рајко Цветког.нИ днрекгор филиЈале бздкарске послове којц се утврђују Самоуправним споразу мо.м о удружнвању. Ова банка и.ма својство правног лииа, а.м! не обавља послове са депоЗЈГпима по виђењу, нити обав- ,%а непосредно послове са гра Банпма. За ову банку однзсе сс одредбе закона који се односи н па основне бапке. V управљању банкама ново решеке прсдставл»а потпуну равЈГОправност огогх чланова у Банка је у прошлој години одобравала rpabaни.ма: потрошачке креAlfre, крсдите за набавку пољодривредне механиза ције икредптеза индпвидуалну ста.мбепу изградн»у. Укупно одобрено 235 кредпта у нзносу од 1230,806. динара, за потрошачке кредите, 77 кредита у нзносу од 1.222.000 за стамбсну мзградњу, a за набавкм механизације cpia од 734.000 динара. управљању радом н пословима баЈнака, према то.ме нема разликс v 6pojv гласова v окупшигнама банака без о&иора на внсиму удружешос средстава. ЛИКВИДНОСТ БАНКЕ НИ.ЈЕ JIHTEPHA СТВАР Ово питање није само строго интернп пробле.м банака ве11 ствар о којој је згмштересовапа ипгра друштвсиа заједнпца it због тога cv дата шира овлашћеша и република п пзк рајгснама, баш ова овлашћења дају угинајну улогу v питашу очуваЈва .mikbiiahoctii банкарског слстема. Увелпко се ради на гтрипремп за спровоБење за кона који Aftie основу да се нз нађу одговарајућа организаииона решењп за ne w асоинјацију која v садашњи.м условима чиш1- Југословенску mine сгиииоиу баику. Општи утисак је да су делсгатп схватили сложеносг проб лема о којима је говорено и да јс задатак грансформисаља банкарског систс.ма ствар самоуправног система. Зато је и вео.ма караосгермстична .мисао пзрсчсва на Схупштннп: баика је ополмко јдка колкко оу јаки ibeiin колимггекти. СЕБАЊА Ако случајно навратите у Поточац и ззпочнет© разговор а рагу свако lie вам рећи да Ранђел РаиђеловиН још носн непријатељске куршуме у пре дслу cpua, а Живота То.мнћ <> сам гелера од кепрнјатељске минс. Уко.мгко са iMLMa разговарате као из топа he вам рећн ла су на фронт noiiLui са непуннх 17 годипа. Једна таква младост, тек у nvno.UKv, веома рано јс упознала страхоге и свс ужасе рата. Остала је далеко на рат1иштима Сремског фронта, v измаглици хладних јануарскпх јутара и ситним капима ледене кишс која продире до сржи коств.ма, у дубоккм 3i блатњавнм рововима. Cchajyhii се тс своје млало* cm са сето.м у очима н одсутпих хладним погледом тточиљу да причају веома спонтано, успомене самс навпру престижући јсдна другу. — Из Крушевца смо кренуUI 1. деиембра 1944. годипе у правцу Београда. Прилико.м проласка кроз Параћнп дуго смо глелали у Јухор н свој Јавичдј. Tvra са срца нпкако \а спаднс, у глави нам сс врзмају час родлггељи, девојкс, '(обалскп живот, чобанскс игпс н причс. Ha ncnpahajy оку- ■гпше сс око пас Солупгц!!, сапс гују ii.ic, да ратп-ик не смс ла МНСЛЈ1 па девојку и љубав, јср таквог xohe мстојс. ТРАГОМ ПИСАМА ВОЗДЧИ 0 сош Бсзбедпост саобраћаја ie те ма која је код нас стално при сутна, о ко]ој се стално гопо pit. Ho н поред тога на нашим (тутевима, у.мшама и уопште звуда не npobe дан, а да се не догоди саобраћајна несре ha. Y тим несрећама проузро (кују сс велмке материја.\не штете, а не рстко бива утрожен п по који људски живот. Са.мо на територнји огпити ае Параћин v прошлој годјјпи догодпле су сс 459 саобраЛајне несреће у којп.ма ie 18 лица изгубило живота, 34 задобило је тешке a 30 лаке повреде, a уа не говорпмо колика је ма геријална штста при то.м гтро (□рокована. Којн су најчешћи узроци оваквих појава? Шта греба предузимати? Одговор на ова питања пот ражилп с.мо од Стојадина Га cnha заменика командшра Me Буолштинског оделења саобра ћајне милиније. Синнше Трнћ ковића саобраћајног мнлнтшопсра п са.мих возача. — Најчсшћи узроци овак вих појава cv пребрза вожња, узимање алкохола прплико.м вожње. непознавањесаобраћај Јшхправнла п прописа, каже Стојадин Tat h. Ми смо и до са да предузнмалн ошгре мерс против возача који су на бнло који начип угрожавали безбе дност саобраћаја. али убудуће ове мере биће још оштрије. — Ја се потпуно слгсге.м са својим колегом. Morv iom да додам да велпки opoi л>уди на нашем тсрену управља моторни.м возпло.м без возачке дозволе, па ie и то једаа од узро ка саобраћајних незгода, ло даје Сшшша Тричковић. Душан Kocinh из Параћпка ie возач веИ 20 годпиа. — Be лики број возача, моје колеге не поштују саобраћане noon*1 се н служс се педозвол>екл ! средсгвима. Зато су баш оии г'«.чој Hinn чеспк necpeha Што ое мепе тнчс ја сс сгрого придржавам закона п досача нисам имао ппкакви.ч ncnpiun ка. — Возач сам ол 1968. годи не Настојао сам vbck да пош п/јем npointce. Нпкала нпса.м м.мао пегтрнликс, а уколико се v неоол»и nabc неки moi колс са ja му радо помзжем, fcp лп то возачка еппса палаже, (љже Бранко Батнћ нз Парз hana. — За 25 голина возачког cw жа нисгим пмао никаквпх не прплика. Сдобраћајни прошки иора ла се nomryjv Нажалосг 4O.UI је број возача који io nine. Лнчно .мислим да овак 01ш особама треба заур.ек онс м>гућнти улразл>з1ве моторнпм возило.м, истичс Јеремија Па >и;ћ, Едзач војне поште. Миодраг Васпћ У суботу, 20. марта, у прохладно пролећно nono-awe хиладе грађама Параћпна, око.мше и уда л>ених месга, опростило се од Др Драгољуба Коцића, специја.\исге интерне медишше, који је изненада преминуо у Опагнји где сс налазко на лечењу од тешког срчаног оболења. У немој тишинн дубоке жалости и саосећан*а то је био завршни чнн јсдног изузетiror живога који је траjao н угасио се у ватрн жмвотаог темпа који карзктериту ово наше врс- .ме. А оно |е одувек грагало за icpojitua и жргва.ма, i*ipaiyhii хероје KOJI! CV П.ГКОСХШ! токовима судбпне oKpehvfcii се својим vyacKHM и стваралачким погснцнјали* .ма. Нашз cpcainia сгмала је Др K-jiinlia. човека и лекара ко|п јс уноспо захуктали тсмпо свог темперамента срудпиију лекарл — елсцпјала<стс који јс блкто над ^удсклм жнвотл.ма нс мерећн врс.мс п lie поштујући врсмонскс дистанне. Одоастао је на плочшпшма сзога града Kpehvhw се ггазама повог жпвога, вер\ h hit да if он вечап 11 пеподовљпв. Његова ти рока реч, забршгута гест п лекарски савет ie била н оста\а најлепшл тпава—вилапипа поклон>ена сумрачнпм треinmciMa бо\а. у ноћима ц данњма, на болеспичккм постељама, v кућзма, на улшш. Обдарсн да трага Први пут углздасмо Београд, а.\и не Београд из прича већ Београд у рушсвзшама. пуног вајскс. Некс јединнце стижу са фрснта — воле на одмор — Живота То.мић лругс одлазе, иа многим расKpinliHMa Buie се Козарачко коло, играју зајсдно војска и цпвпли. V Беграду сс одморисмо, до душс Gino је сваког дана запимаша на полпгону, а онда иа.м саопштнше да см<) прнпали Шссто{ ллгчкој пролстерско) лини »п|и. Једног дана добро наоружанп крснусмо у правцу Шида. Ишло сс усиљсШ£м маршем. Већ у Сремској Митровици угледасмо прве ра ibCHiiKe. Око Шпда врп као у котлу, до нас допиру пуцњи, из лаје сс наредба да војска опрез imie прилази фронту. — Ја са.м прнпалао трећем батаљону, инзче, извиђачко.м воду — каже Рацђел Ранђеловић. — Мп мзвиђачн .мора.\н смо напред ради пзвпБања терена и положаја. На фронту смеиис.мо 21 српску дивизнју која је ту већ држа\а похожај. Прва рагна won. Не.мци на око 200 — 300 .метарз од ваших положаја. Мп нзвиђачи привук ле с.мо се тако бл-изу да чујемо њиховс разговорс и дошап тавања, зати.м се враћа.мо у наше ровове ради обавешгења. Преко везс прсносп се наредба, „припрема за паљбу н јуриш, напред пролетерп"! Же сток oniop, Gpaiui се непријател>, нз немачких ровова до пас лопиру крнковн, nenpuiaзељ почише да одступа. До овптаља град ,јс био ослобзbeii. Касније cv ме пребацнји у Санитетску чету. Добио сам задатак да са фронта ири.мам рањенике и сахрањујем .мртве другове. Једног јутра у гомили мртвпх препознао сам Жииоту Mapwha, пуи1ко.мнтрал>еспа, иначе мог сељзка с којим сам провео детмњство. Сахранио сам га испод једног шимншра црквене порте у селу Ва шици. Једпог дапа нарсдп .мп команднр да сс како знам iipnuv чем до прве борбоис линије код села Липовца како би уо\ чпо пеко саопштењс. V Орем ској paunnnui hiicxm могао v г.ред бела дана да нспонјатсм останем пезапажен. Њихов uv шкомнгграљез ме ie понмегио н осуо рафалом по менп. че тирп куршума ме закачише од IN MEMORIAM Др Драгољуб Коцић - спец. интерне медицине - по скривенкм кутовима човековог тела постао је лекар, а онда специјалиста ннтерне медицинеда би у кругу болнице створио спасоносну оазу здрав.ма за све ,муде, за радногке, зем.моради-ике, Бакс и пензнонере, засве оне који су клецали у сграху пред болеспша. Није се замшнл»ало ки једно време у ко.ме се могло клонуги пред подмукхнм бољкама. Са доктором Драгољубом Коциће.м оно -.е протезало у недоглед. без н>ега оно је оспромашило за своју најп.\еменптију димензпjv — људски жи-вот. Ноcehn у себи болесмо срие он је помно ослушкивао друга која су у мраччо1 линијн слушалета откуцавала заглушеним акордима смрти. Снгурно јс љсгово сгало да бикуцала остала iiocehji на себи нервозаи, алн племонсгти додир така. Смрт таквог лекара јс прстсудбпнг. xv.i за људс несх ватљнва освета онога што је често устхкнуло у мрак времсна. Уко.шко <?е пропт с.мрги боримо снагом е.моцнја онла је с.мрт Др Коцића унапред побеВена, јер је њсгово присуство распоређено на хил»аде поштовалаца који he још дуго пролазити зеленим стаза- .мз будућих тгролећа. Зато прерана с.мрт др Драгољубд Копића жалости и вређа, пркоси смр тп п вечкостн у којој је ow веома брзо нашао своје .место. Kojiix један н данас стоји у пределу срна. — Мене од Шида — каже Жнвота То.мнИ — пребацише у 21 српску лнвизнју. После јед нс полптичке иастлве позваше нас ко жсл-н добровол>но да npiL\ui пушкомитра.мез. Meby многи.ма био са.м и ја. Додслмше ми немачкв шарац и 3 noMchiHuca, сва тројица из Поточца: Вељко Вељковић, Жн вадин МнлоЈевић ц Вукаднн Михајловић. Прилмко.м пробоја Сремског фронта сва тројица беху тешко рањена. Добио сам нове вепознате л>уде, a.ui је ппак ншло и са н>пма добро. Прилико.м ослобођења Бакова помоћницц су Mil изгинули, a ја сал| тежс рањен, и далас по те лу пмам још 8 комада гелера. — Тешко на.м је— жале се обојпца — с.мета нам то гвож be no телу, а још нам је теже кад зиамо да ie негтријате.мско и морамо ,\а га носимо до гроба. Стојан М. Петрппић Рапђел Ранђсловнћ
СГРАНА 8 Н ДЛНА БРОЈ 55 НОВПНЕ Y СУДСТВУ (HI) СУДОВИ УДРУЖЕНОГ РАДА Пише: Борђе Пстковић, дипл. правнкх, спеипјалмста са.моуправног прам (Наставак нз прегходног броја) Запгпгга самоуправљања. У прошлом броју опширније с.мо се задржали на друшгвеио- •свошнским односима. који су уствари суштински елементн самоуправљања. Међути.м, на данашњсм стспену нашег друшгвено-економског развитка п.ма самоуправннх односа хоји не почнвају, илн бар не искључиво, на друштвспој својинн, односмо самоуправљање св јавља н у извесним областнма у којима оно није интегралио развијено (нпр. у дргштвено-политнчким заједнииама, г.че има л елемената самоуправљања, али и елемената власти). Отуда се и може сматрати да посто је разлнке нзмеђу самоуправних, као ширих, свеобухватнијих, и друштвено-својинских од носа, као ужих. мада уствари најзначајннјнх међу њима. У делокруг рада судова удружс ног рада спадају сви самоуправни односн односно спорови Kojit настану из самоуиравних права и обавеза. Самоуправна права и обавезе утврђенн су у уставним. законским s самоуправним огшггим акти.ма, те се у сваком конкретном случају мора полазити од Е>их да би се утврдило ла ли се радн о самоуправним односима, који су у делокругу cvдова удруженог рада, или пак о другнм односима (економски, имовински. тржишно-пословни, правно-прометни и сл.)» који су у делокругу рада редовнмх или друпсс судова. Упоредо са развојем самоуправних односа проширивађе се н делокруг рада судова удрх • женог рада, али како се истовремено очекује и развој разноврсних облмка apvntx еамоуправних судова, то не треба очекивати и знатнији обим спорних гштања која ће се преп судо.м удруженог рала расгтрављати. Да на поменемо да се сада предвнђа у надлежност судова гдргженог рада и тпггање закоиитостн арбптражшгх оллука тзв. унутрашн»нх арбитража, попгго се и њнма самоуптоавним оп штнм актима може поверити решавање нзвесних самоуправних спорова, под условима да су те одлуке и до сада могле да буду по бпјене пред судовмма. У делокруг Суда удруженог рада Србије. којн је по свим другнм пптањн.ма другосгепсни суд, стављено је још и питање оцене законитости аката скупштина друштвено-полптнчких заједница, који.ма се задире у самоуправна права организаиија удруженог рада (нпр. донршење привремених мера који.ма се ограничавају са.моуправиа права радних људи — распуштање радннчког савета и распмсивање нзбора за нови, смена пословодних органа и сл.). Ако бисмо хтели да на крају конкретизујемо питаља којима се баве судови удруженог рада (спорови о којима одлучују), најпре бн смо могли да наведемо одредбу члана 249. Устава СР Србије: „Суд удруженог рада одлучује о постојању услова за организовање основних оргаиизаалја удруженог рада и радних заједница н о захтевима за заштиту права рада друштве- »им средствима и других самоуправних праза и друштвене својине и решава спорове о органнзовању и издвајању основних организација удруженог рада, о спајању, пркпајању и подели органнзација удруженог рада, о закључивању и спровоћењу самоуправннх споразума о удруживању и међусобним односима v удруженбм раду. као и друте законом одређсне врсте спорова из друштвено-еко номских и других самоуправннх односа“. У савезном и републичком закону о cvдовима удруженог рада учнњен је напор да се таксативним мабрајањем неких спорова ближе конкретнзује уставна одредба о .другим законом одређеннм споровима". Тнме није затворен круг спорова који ће доћи пред судове удруженог рада. јер се развој само> управнЈгх односа не може зауставтгш и издана у дан свс пе вепи број спорова моћи да дође пред н>их. iKpaJ у идућем броју) XYMOPECKA АУКА1ВСТВО Иако је у том делу парка било празних клупа, младић широкнх рамсна, иалик на боксера. v карираиој кошу.^и и фармеркама, приђе клупи на којој је седела плавхша. са књигом у руш1, н затпа је: — Је л’ слободно, мала? V плавим очима младе девој ке зангрз ксмир и хпк љеннх једва наглашених обрва саста се у повнјама, али јој уске остадоше стиснуте. — Нутаље ie знак одобраваља, ноншалантно пзбаци младмђ внше кроз нос него уста, па селе сасвнм близх плавуше, додмрнувшм је лактом. као случајио, на шта она ие реагова. Затим је поглела искоса. крп шом, једннм оком. v иил>у оиељивања n^mix физичкнх квалиггета. Осмехну се слалуњаво. Њенп физичкн квалнтсти су билн на високом нивоу. Запал^на ватром лепоге и пркоса личила је на слатку бусију поред које сс не мо же проћп без л»\баоЈ1н\ рана. Младнћ је зачас скувао одлуку. Сместа ће је обасути ОСВРТ ВО5АЧН, ЧУВАJIE Све нас граВане забрињавају — све чешће coGpahajне пез1оле које заузек бришу недужне животе путннка. многс л»уде заувек оставе богаљс. а такође наносе огромне штетс. Дана 07. 03. 1976. године пошао сам са фамплмјом за Београд у 08,30 часова. но вим аугобусом Вслмортран* са. полазна станнца Параћнн. Тога дана ie бнла вејавнца п магла. Био сам убеВен да нег.реме за шофеpa I класе и искусног возача не значн много. Од самог почегка наш возач је почео ссрију претнuaiha it то тако лрско ла су га остали учесници опомињалЈ!, али је он и да.ме јурио. Негле на око 40 км. од Београла из супротиог правца ie наклазпо камнон који је ишао својом лесном страном. а наш позач ie пошао у претниан.с иако ie вилљивост бпла иегде око 200 до 300 метара пут је био клизав и са снегом — местимпчно и лелом. Кочнм« пе су чаппсрппале, алп је аутпбус почео ла се здносн •1 лепи.м боком ie закачио ватрометом удварања, ројевнма комплимената и спнтета. И ошамутнће је Претворнће је у ђурчицу којом може да чиии што му је драг<» A no сле неколмко лана. кал ie се засити, показаће јој леђа. Hahn ће нову жртвицу којој ће говор:»1и исте речи и лаватн иста сбећања, по утпрћеном шаблопу. као што чпне сви дон-жуани света. — Диван дан! — онако узгред рече, мешкол>ећи се. — Сунце гађа лп, гађа својнм сјајним стрелама н начул>и ушн да чује плавушип глас, Она се равнодушно рдмачс подал»е од њега и нншта не рече. Младнћ скокну на друго mtтање: — Опросгите, јесте ли гледали филм који се од јуче приказује у овдашпем бноскопу ..Козара’ ?. . Нпсте?! Ште та. Дивзн филм. Елизабета Тејлоп је вслика марка. И ово пнтаке остаде без одговора. Плавуша ie зампш- .\»ено глелала у дрвеће на сх - протној обалн речице која је секла парк. тнхо жуборећи. /БУДЕ н возш камион, па јсдан аутобус који је већ стајао на ауто -путу доста га оштетио, слетео ван пута зауставио се на 2 до 3 .метра иред јсдном јаругом. Мноп! путниUH н деца задобнлн су лакше повредс, а најбзбпл>није је поврсђен омлалннлц Дра ган Станојевић. Негодовања пупшка је било велико, многи су изгубили веру у наш аутобуски саобраћај. Ово ie један од свакодневних догађаја, а шофери се и дал>е понашају немарно. Веома често воле дуге разговоре. са сапутнншша на предљем седишту\ деконцентрисани су, а велнкн број олупнна, које пзвиру ју скоро нза сваке криви« не поред пута, u»tcv им опомене за оно најцрње. Сматрам да је крајње време да сви шофери схвате да је судбшга путника, робе коју превозе п возила v н»ихо внм ругзма. Треба оправлап! поверење, треба чуватп н своје и туђе животе. Сима Нопакосић М. Ппјаде 1 Ппраћпн — Идете ли на нграике у диско-клубу? Умссто олговора плавуша пребацн десну ногу преко лезе и обгрлн колено рукама. — Јесе ли удати? Опет ћутаље. V очима општинског Дон жуана букну л>утнт сјај, п/ста обрва му залрхта, чело се наоблачи. — Јесте ли мз овог града? Тншина. коју је повремено нарушавала једна птииа реским креш!ан>ем. бнла је потпуна. — Јесте ли вн, цуро, немп мли тврдоглавн? — подиже младић глас за пола октаве и брзоплето стрпа цнгарету v уста. — Дакле, ви сте неми... мутави? Плавуша још једном климну главом. Освајач жена спласну као проваљене гајде. Рамена као да му се мало сузнше. Ннје му втие пријахо пушење, па испл>ува недопушену цигарету. Онда, тобож. уздахну н промрсн сажаљнво: — Ех, баш штета! Тако сте запосни. тако... међутим,... да, да ... Баци поглед на суселну клупу на коју тек што се беше спустила једна зрелија прнка, пуначка. у хаљмнн која ioj је једва педесет одсто годотшве покривана. Без двоу.м setba устаде и упутп се према снажној црнки, с нападачким намера ма. V леђа га погодише речи: — До виђеља, дасо! Окрете се и зину. Плавуша се превнјалз од смеха. — Шта вн нисте немн? Плавушин смех пређе у ки кот. Ннје извршио напад на ирн ку. иако ова нпје бкла расположена да се брани. Отпснуо се пошљунчаном стазом парка, посра.мл>ен. шпгран први пут од једне жене, гунћајућп: — Прогутах шнло... Један вула за малу. Чедохгир Д, Јовановмћ Висок крвнм прнтисак чес та ie болест нашега доба, у коме је темпо живота врло брз и напоран. Поред великих жеља за што бол>и.м стандар до.м, много напора V3 мало од мора, живот докоси и друге бриге, болести и недаће које стварају стххну пснхнчку ппе напегост. што. поред осталог. доводи до повишеног гтритио ка. Код одраслих но.малан крв нм притисак креће се у гра нииама и то- максималан ол 120 до 130 м.м (живЈгног стиба а минималан од 70 до 90 мм. Повећање притиска како мак CJ€M2L\HOr, тако и .минималнот v већини случајева иде vnoредо. Многобројни су разлозм који код здравог човека ути чу да се притмсак повећа. Са старењем прнтисак се повећа ва. гојазност такође гтиче на повећање притиска. Телсснн и психички напорн, знатно ути чу на повећање ггритнска крsh. Промена температуре око vV.e, а иарочнто промена барометарског пр!ггиска ути4v на промену гтрмтиска крви v смислу повећан>а. uno нарочито тешко подкосе старије особе са всћ оболелвм крБНЈгм судовима. Познато ie да жена имају нсшто нижи кпвни прмтисак од мушкарца. мећутнм. прмтисак се код жена повећава за време труд ноће и у прелазном лобу. Висок крвни npimtcak ie AvroTpaina и подмукла болест од које се кз годиме v годи hv повећава број жртава. V неким цивилизованим земл»а« ма она ie толико честа ла по 6pojv изазваног инвалидитета и смртности одмах нза срча аих оболења ц малигних tvмора. Ктгчги прнтнсак може блти повећан код оболеша раз ннх органа: срца и крвних судова. 6vopera, жхезла са унутраштвим лучењем. To ie секунларно повшиен крвпн пгритисак п он се отклата \ечењем основне болестн. Meђутим, постоји велмки боој бо леснмка са високнм крвнмм гвритиском код којих се не може ггро^аћи ннкзква промена на гсоменутим оргамима. Овај прптисак, ако лгже траје, можс да нзазове а поједп чнм органима разне секундар не промене (на срцу, крнннм судовнма. бу6рез!гма. очном дну, нервном систему). Ово ie СНАБДЕВАЊЕ 150 ВРСТА ЧОКОЛАДА Ретки су дани када у гсродавницамa Трговинског пред^гзећа „Шумадија” недостаје иекм производ неопходан у сваки данпвој потрошњи. Занста је у току зимског пернода снабдевеност била изузстно добра. за го свакако греба одвти признање радЈишкма овог колектива. Да је аоорткман одиста богат сведочи и податак да потрошач може да бира 15 врста кафа, преко 40 врста бомбоњера, 150 ВЈрста чоколада од свих произвоћача у нашој зе.мљи као и осталих артикала. Тренутно нема у дово ,vhhm количина.ма јуж ног воћа, алн крнвица за то нс може.мо пршш сати „Шумадији”. јер га и на југословенском тр жешту нема довољно. Али пролеће је већ ту па ће ране повртарске културе. којих већ <гмо у продашптз.ма. налоЈнадитп на неки начии недостатак наранџи м банана. (М. Д.) ПОПУЛАРНА МЕДИЦИНА ВИСОК КРВПИ ПРИТИСАК Пише: др М. Богдановић прммарно вмсоки крви пригисак. Постоји вмше теорија о пос ганку овог при.марног повећа |*>з крзног притисха. Нски ау гори сматрају да су бубрези ..кривии" за повећаље крвног пришска. По лругима, прити сак се повећава услед пореме haja 1жлезда са унутрашњим лучељем, iep је примећено да код болесги неких жлезда ло лази поред осталог и до повећања крвног ла са унутраш iwi.M лучељсм — хормони enure су модмфикатори нсго иим цијатори ловишеног притио ка. Постоји још и неурогена георија .мада је јасно, да сз ми неурогени фактори не могу изазватм трајно ггов1ппен»с притиска. Примарно повећан притисак ипак је резултат деловања различитих фактора, најчешће неуро-ендогених. а и много Apvrux непозатих. Важ а је чињеица да су ови болес ници преосетл>иви и да њикови крвни судови nearviv на минималне надоажаје. Овакбо.м повећању прЈгтиска наги h»v л>уди који имају честе nc:t хичке и е.мотивне потресе или који живе v трајној напетос п*. Повшенл крзни притисак се најчешће јавља код акутних и хроничнмх запал>ења бгбпега. шећерне бодеслги, склерозе крзннх сулова, оболења нервног систелга мтд. Мноти сматрају ла висок пригисак iiMaiv само утојене особе. MebvniM, често мртпа ве, бледуњаве особе intaiy ви сок притисак. Код тојазних особа обнчно нема нервних по ре.мећаја. већ су такви л>уди добооћтдни. флегматични, оп Т-.1МИСГП Артериосклепоза има Be.v-tK значај за повећаље кпа ног притиска, нарочито скле роза ситнјгх артзрија, док зклсроза велшсих крвних сгдо за не показује промене пун, пкжа. Зато је и ггоахнаћено мишл»ење да је баш склероза taAkx крвних судова чесго аоследнца повишеног притнс. са. На повећање броја оболелих од повишеног крвног пгритнс ка v већим градовима, индустрнјстм насељима сматра »'е да гтјгчу лошц хнгијенски ус лсви живота и рада. у стано аи.ма. v фабркама са много дн мз, прашмне, слабом светлош ћу. лошом вентилацијо.м итд. Аоказано ie да бука, врева, пи ска, лупаље, утпчу на нервни систе.м. а прско н»ега на пови шење крЈШог притиска. Модер на мехамнзација, и аутоматиза unia v индгстрији, захтевају sebv будност, hcdbhv и TTCHX1! чку налстос-i. што доволн до повећаља крвног пригиска. Мно ПИСМО УРЕДНИШТВУ Дуго, готово 20 година чекали с.мо ха цобијемо асвалт. Нарочито смо били пресрећнн ми. rpabaiut насел>а „Глождак”, јер смо се ослободили дубоког блата и облака прашипе. Тако жељно очскивани асвалг убрзо ie »апуштен, улице су прљаве. пуне блата, водс, честа грабевинс ког материјала испред капија, а чим је време суао и да ље нас гуши прашина. Али to >е још црње и rope на асвалту дебљине 10 сан тмметара крстаре тешка теретна возила под черетом оз 10, 20 и 30 тона. И та.мо где је то забраи.ено Чесг је случај ла су та вознла тунпаркирапаЈер ти возачи тим улицама станују Конкретно у улппн Рулннчкој возило шдепср „Вел.мортранса” per. up. СВ. 128—23 hgcmdocth 30 Toiut, иоврсмени аугобуси СВ 279 — 07 и СВ 280 - 065 у улици Глождачки венац, ФАП са прнколицом СВ 324—25 н слично. Obilm својим дописом желео бих ча подсетим осгалс rpabaiie да сличним дргшсмма упознају наалежне, да упи знају ширу јавност, да заједннчки.м акп.нјамз сачувамо барем оно што и.мамо. Зорап ЈовачовнИ Гл. Венац 15 Пара11нн Друже уредниче. 28. 02. 1976. године дошао сам нетто рлније пре по ласка аутобуса на стапици у Горњој Мутницк. Ах>тобус „Велмортранса" рег. таблице СВ-27-38! је већ био ностављен, a ја notavo сам тежак цнвалид ниса.м иогао ба стојим, па сам замолио uiotbepa поменутог аутобуса да ме пусти da ybest и да седне.м. MebvTttM. мада је било још десетак минута до паласка. шофер ме је сеома дрско одбпо речи.иа: ,.3а taro сп дошао раније, join nuie вре.че r.a полазач аутобуса"! Напомено сам да сам инвалид и да ћу о ко стушсу обавестити јаиност иреко листа „14 даиа". Реаговао јс eeo.ua грубо и одгоеорио .ип: ,.UIra :.tn се тиче што си ти иивалид, пиши aico xohetu н у »15 дана". али нећеш ући у нутра”! Сматра.ч да се овако че поступа са путници.ча, a поготово не са нама инвалидима. Мпдап Мплосављсвлћ. АК. бр. 33 СУП огобројнп и свакодневни q-. коби, конф.хиктм, узбуђења, брите, тсмогућности решењз псобл&ма, значајни су фактори v повећаљу крвног притис ка.. Повишен притисак, ангина пекторис. артсриосклероза, ул кусне болести, такозване ,.Ме наиерскс болести” — болестп поаховних л>уди, то су болсс ти модерног доба, болести л>у ди чија је професија таква да су везани за максима.\не психичхе и интелектуа.и<е напоре, и доиошеља важних м брзих одлука. Повишен крвнм притисак м.о же постојати више голина, беч икаквих симптома, и често се случајно открива. Почетни су бјективмн зиаии cv: тежина v глави, главобо.\>а, обично лока лизована v потилжу, вртоглавица при покрету, шум v ушп ма, слаб сан п раздражл-и вост. Понекад се јавл>а лупа ње срца, притисак v грудном ксшу, недостатак ваздуха. Нп cv ретки бахози v мишићима хеђа. руку и ногу, који се погретино схвате као реумзт схе тегобе. Крварење из носа или Koier другог органа је зе о.ма е Ј кан знак. У повишењу и разво1у крвног притиска пс стоје три стади!ума. V првом ie пгитисак несталан, и сваки те лесни и дхтшш рад и свако узбуБиванге повећава притисак. Apvnt стадијум ттоказује грајно повишење притиска. a v т-репем долази до склерози рања ситних крвних суловаКод повЈшгеног крвног при тпска Hucv ретке компликаииie v виду нссвестице, епмлеп тиформ-чих напада. мигрече, парализе. ангине пекторис. Че ста је компликација normjiraња срчаног мишића. У лечењу крвног ггритиска веома ie иа жна дијета без солн уз телес ни и ПС1ГХНЧКИ олмор. Гојазност особама се поеллаже мр шазл>ен>е. храна без масти. хо лестерц-на и беланчевина. Пг шеке се забран>ује.'а ирна ка фа се своди' на мин^мум. ,Од лекова на прво месго лолазе средства за смиЈрење и проши рење крвних судова. Од препа рата који ACAvjv на обарање гтритиска помснућемо само не ке: Ресерппн. Ресерпхан, Осап. Трирезил. Бирезид, Алдо.мет в други. Код наглог повећтва притиска, где преги настајлн>е одузетости, гп/шта се кра из вена. а евентуално крвгре ње из носа се не захставуа Болесншхи од повећаног крв ног притиска, xtopaiv бити под сталном конгролом лекара » прндржавати се савета v везн са дијетом, начнном живл»ен»а лечењем и то највшпе због то га да их не би изиенадиЛг поменуте компликације.
БРОЈ 55 14 ДАНА СТРАНА-9 Y ОВОМ TPEHYTKY ВЕЛИКИ ЗАДАЦИ — BERA ИНСПИРАЦИЈА UuueidK аиуила iioiacЦС.УиШ Н Uyt-Д НОјиДпНДОЦАдЛШ KujC liAlUAH Jd upod ifcAl AlCvvUd, 0441 и садржаЈНнји. Само да сС lllulCliiMu, TO CV updисшдил; HOBO ПОскШлСље ha ycidBHHAi нрннцп« potOnMA iiKdid, HObil UpOи плаоаља, мзбор ношис иршна ju^vw.odiDa, jdin.d pao.uaipcuvc и ycваЈање аналншчке npoжење у изградњу нове Фиирике. оа нронзводне П1плове, нстшш, не мо же и: рспи да су нешто ново, али je сигу.рио да су сада ооиш.нјн с обзнром да вишг насу ,рптерепешГ’ ремонтом. Гледано једнострано, ово oon.be задатака може чак да обссхраори и најемелиЈе. За познаваоце поповачниг колектива, .MebyiHM, ддием-а, не постоји: све ово што јеспо мануто, а ема сигурно и друго које није, биће успе шно остварено. Овде чак постоји неко неписано прави-\о — да већи задаци рађају невиђене ииспврације, а да се кодмањих теже пролазн. Тако је бар бнло * в!ппе пута до сада! ?. M. ПРОШИРЕНИ СЕКРЕТАРИЈАТ CK Оценити pan сваког «a CH 9 Чланови Секретаријата су за вепу одговорност комуниста © За неизвршење пропзводних и партијскпх задатака нема попуштања @ Ускоро састанак Конференције СК На еастанку Секретаријата CK v проширеном саставу.крз јем марта, рачматрани су зада ци и остварења у светлу Инте ревјуа друга Тита загребачком .Вјеснику". Оиене које су се чуле и које cv изрече.че овоај прилико.м, указале су на noia ву неодговориог односа неких ко.муннста прсма задацима. V неки.м случајен-има, речено је овакво понашање на радно.м месту прелазпло је понекад и у злоупогребу Однос једног, истина, мањег броја члаиова СК на радном месту а поготово у друштвеном животу, no мишљењу овог тела, не само да није добио прелазну оцену него је озна чен као лош и некохгуи^ст^чки. Почев од разних облика фамилијарносчи, до заузнмања за .Анчне интересе у јав ном животу и на оргаиима са моуправл>ања, појаве су које говоре да неки чланови СК ни су били имуни слабости у до садашљем раду. Угграво такви комунисги који нису ПОАОЖН ли испит зрелости и савеснос ти, и који су пали на ситисгм препрекама, мора да буду имс нованЈЈ, па и кажњени, речено је на Сек.ретаријату. „Самокритика као право и дужност сваког члана СК скоро да не постоји код нас”, сгоји у материјалг који је поднег члаковнма проширеног Секретаријата. Ово.и приликом, тако ђе је речено: „V даљем идејио политнчко.м образоваљу члано ва СК морамо сс £>длучно бори ги да критина буде објектив на, да је критикованн члаи ирихвати а да onai којн крити кујс буде пре свега самокри Са састанка Секретаријата СК ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XIV БРОЈ 155 НОВИ ПРОПИСИ O ПЛАНАЊУ И ОБЕЗБЕБЕНЛ ПЛАНАЊА Цементара i hum »ви првдеШам 9 Где је место паше радне организације у светлу нових прописа @ Разговор на ту тему са Спетеном Сбрадовићем и Ми/\осавом Симићем @ Излаз је сигурно у већој и јефтиној производњи Стара изрека, чист рачун дуга л>убав, добија изгледа пун смисао v новим прописи.ма V областц обраччна и плаћања. Свако узимање робе, купознна, мораће убудуће одмах да се плати, и т>о управо ради оне ,дуге љубави” а уствари више да се уведе одређен ред у за шој привреди. Нема сумње да је ово само једна од мера era билизација v кизу других које се предузкмају у последње вре ме. Чиста рачуни, истина, захте ваће од сваког колектива једно озбиљније прерачунавање сна уно има и одмеравање сопствених ra. Свдко he дакле моћи да си v своју кућу колико пара, односно колико је ћан. Нема сумље да ће нови npo писи ускоро показати колико ко вреди. Где је место нашег колектива v светлу прописа ко ји важе од 1. априла? 0 свему тичан npe.ua својим слабостима и да не сноси кегативнс поледице те критике. Сваки другн OU.U1K критике, ван састанка. представља кри тизерство и интригу и њепи носиоцп морају да буду предмет разматранја на организа цији 00 СК”. На идеолошко-љшт.ччком уз дизаљу чланова Савеза кому ниста, каже се, мора још дос та и упорно да се радп, али и да се у исто време тражн далеко већа одговорност пре ма партијским и производли.и задацима, у свакодневном по нашању и очувању чистоте ли ка комунисга. „Основне организације СК морају на састанцм ма да преиспитају понашан>е сааког члана било у изпршавању партијских одлука. било у мззр шаванд' радних задатака”, каже се у материја лу. Чланови Секретаријата СК закључили су на крају да се сазове Конференшпа комунис та Фабрике цемента у времсну од 5. до iU. априла на ко јој he се шире, конкретније н јасннје заузети ставови о доса дашњем раду и наредним за дацима ко.мувиста. Такође је речено да ће се сагледати из вршен>е ггроизводних и свих других обавеза и задатака у цементари а иосебно ohsix чи ји су носиоци комунисп!. Р. Млосављевић то.ие за наше чтггаоце < оворе другови СРЕТЕН ОБРАДОВПЋ. руководилац Сектора за финан сијске послове и МИЛОСАВ СИМИБ, руководилац Сектора за комериија.\не послове. — Дужник ће убудуће имати далеко веће обавезе. Ло сада су углавном за неуредне дужннке постојале економске санкције — за дуже чекање веће камате. Сада, поред еко номских. уводе се и кривичне — затзс.р. Да не дође до тога. новк прописи налажу да се свака куповина плаги у року од 10 дана. Евентуална ггрехо рачења до 30. односно ло 99 дана могућа cv једино ако .че ка банка то писмено rapawrv је. Ссвим је јасно да ће сада и банке отворити „четворо 0ЧЈ1”. — Ми тренутно имамо и пот раживаља и дугове. У целини гледано. нови прописи нас не ће погоднти у мери какав је случај код других организација, које су и до сада имале те шкоћа са реализацијом и нап лаћивање.м, али је сигурно да ће се јавити ггооблеаш везани за плаћање обавеза. Наше обавезе из прошле годв не измерене су у већнни. Укс лико нешто и остане решиће мо гаранцијо.м банке. Обаве зе настале од почетка јануара до краја марта дужии схго да нзмиримо до средине маја. Наша радна организапија предузема мере у усклађивању наших аката са новим проии С1£ма послован.-а. Посебно се чпне напорн да нова 00V Н „Про.мет" спремно дочека овг Пронзводити вшпе и јефтинпје Y ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА tefe аналитмчка процева Лналнтичка процена радних места креће ових дана у колектив путе.м који је већ уобичајен. На какав he при је.м да iiaiibc, ввдепе се у одређено време. Једно је ппак сигурно, ма колико да је савршена н добро постављена, процена he изазвати различита гледања и комснтаре. Та ко нешто, рекло бн се, скоро да је нормално ако се зиа :ia је то материја која залази у такозвано осетљиво интсрссовање људи — у лпчна при.мања. Ban сваке је сумње да he нова процена и.маги некс слабостп, као уосталом све оно што праве људн а не машиис, али је такоВе снгурно да она као целнна чинн oipebei! донринос у бољој процени радних места. Шта he нри том да превапЈе — мноштво слабости мли добра це- .nina са мањим слабостима — оцениће колекшв са орга кизацнјама самоуправљаља. Ако буде npiixuahcna, зсроватно he претрпети onpebene корекцнјс и нспрапке, а ако буде „Bpahciia" — остаће као још један покушај да сс игго више приближимо ономе што сматрамо да је добро. Само, треба да смо свн yoebenn у то што је добро. ТераЈнје које ће то да измере, треба да су сасвим исправне. A io смо у ствари сви ми! Р. М новине, с обзиром да ћс нашс цредузеће преко те 00YP да купује. Такође се врше прип реме м v см;/кби за финанси је ко.ја ће највише имати пос ла са новим прописима у обла сти обрачуна и плаћања. Све v свему, рекли су крају друговн Оорадовић Силшћ, настојнмо да што могуће спремније дочекамо јство нових ирописа. Разумbifeo, гоЈања оила на ако би се наша насби узалуд ограничилз искључнво на акпије ко је се чине v комерцијали и фннансиЈама. Акци ја, када је реч о овој проблсматици, мора да се одвија првснствено у настоЈахви.ма да се про изведн шпие и јефтпииЈе, да свн рвдгпт пунктовн квалитетно мспуњавају радде оиавезе, Ако се то постпгне, разлозн за страх од нових ппописа знатно су с.мањени. Акција која ce ових дама систематски снроводи од стра не самоуправних. друшгвенополитичких и руководних оргз на на сагледавалу и откланза љу недостатака. којн могу дг угрозе извршење плана производње, правовре.мена је и дд је наду да нн овог пута неће изостати резуктати а тешкоће које Morv настагн биће успеш но савладане. Р. Мнлосављевнћ ПРОИЗВОДЕБА V МАРТУ Нзванредни резултати О гтро1изводк»л није скоро гшсано у листу а и да јссге то не би бнло онако како смо натчили. Com тога, још један разлог за неписање је рсмоит којн је на неки начин нзбио у први план у прва трн .месеца. Производнп резултатн за март, и ако јрш није био храј месеца прссто cv најављн вали нешто добро, чак изванредно. Уствари месечни план пеменга веп је био осгварен још 25. марта. Са клганкером је ншло нешто спорије, а.ш ипак добро. — Познато је да су janvao и фсбруар билц испод плааа*; осгварење за оба месеца је само 90 одсто. гирнчају другови. инжењер технолошје Раде ТрифуновиН и Деспот Стојано- »th, шеф оде^ња цемента. Али тако је бкло на почепог, на ј.е де Бол>е коришћење капацитета — већа ггроизвод.ња ТРОМЕСЕЧНИ НАПОРАН РАД Ремонт нпак успешан 5? Приводи се крају посао који тече од почетка године @ Успело се, али је сигурно да се momo и ефикасније @ Искуство за наредну годину. Ре.монг je ttyaa три месеца био водећи задатак у цсмента ри, поред праизводве. Он ие тп.ча и сада још траје, алн се како рекоше, приводи крају Мајстори — металци, елвктрв чарн и грађевивди — скупљају свој алат а већина посгројеtsa већ раде увелико. Какав је био ремонт ове го днне. шта је дао и да ли је могао још више? Иако је тешко дати неку оцену о послу који још тра- |е, за овогодпшњи ремонт мо ке се рећн да је био успешан. Истина. то није сно шго је обеђано на само.м почетку али је сигурно v оквирима постав љеног плана. Y једном се изгледа свн сла хсу када је реч о овом послу — уочила су се два дела: први којн је био знатно успешан и ако су временске прилике би \е веома неутодне, и дрггм ко.ме се „посустало”. Зашто се го догодило и који су правн узроци? Ипак, коначну оцену о свему, која he бити п најме родавнија. лонеНе свакако са ми извоБачи радова и л»уди из производних оделења чије ои машике ремонтоване. Ако садашњи ре.монт треба забелцжнти ]ош no чему, го су на прво.м месту обисмност и димензије ових послова. Y ве ћиин случајева. дакле, нпје тс био само преглед машина, ма да то у це.ментари никад н ни јс био рел!онт. већ замена мио гих делова и преправке, израда кажу ова два стручњака. V марту с.мо, међутим, кренули као некад! Данас, 25. марта, о стварилц смо плап цемента за март и до краја месеца треба да мел>е за подбачај v јануару п фебруару. Верујемо да he се то надокнаднти и пребацитн који гтроценат. Клинкер иешто касни, злп ће сигурно бнти на нивоу планова за тромесечје. Има још шест дана до краја месеиа па наша предвиђања ниоу толико чврста. — Y свему овоме највећа. зредност је што се доказује да може лепо да се рали. рекло би се у нашем цементашком стилу, кажу на крају раз- .•'ОБора другови Трифуновић и Стојановић. Може дакле, али ва-ba тако наставпти’ Р. М. делова на лицу места и њнхо ва уградња. За вре.ме разговора са инжењером 'АћимовнБем крајем прошле недеље, ре.монт ct још увек оба 85>ао на старим пеђима и такззвано.м заједничг ком делу Нарочито су код пећи били обилшн п дедикатнн радови поштс су мељане „папучс” нспод коснвих прсеткова на некнм фундаментгма. У ОВИ.М П<К.ЛО8И.Ма пох«ог.\н cv и радницн предузећз ,Ј5уро баковић” нз Сла вонског Зрода. Велики зачват је учи њен н код сировнне броЈ 2 где је лгењан плашт у преткол10ри унхтрашњет сепартора, затим осовнна погонског пранспортера и друго. Такође sa_ba споме.чути, каже инжељср Радивоје Аћ.чмсвиђ, директор UOYP, да cv л-у ди нз услужнлх делатностн са да, крајем ремонта. скоро пре подов.^ени. бнло услед напора кога су сви улагхш на прчет ку када оу остајали из једне v другу сменг или услед мра зева и хладноће. Касније, што је врсме одиица.\о» офгајали су онп најупорнији али је и посао углавнол! падао на њих. Р. М. Приводн се крају рсмонт на старнм пећшш
LIAHHA W 14 ДЛНЛ БРОЈ 55 ИЗ РАДА ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ПОНАШАЊЕ ЗА ПОХВАЛУ С1ШШ У HIF!MIM У Гветозарепо за Кал затаји поштоваие ® Behe учешће синднката у остварењу задатака ® Зашто се ништа ннје учпнило на предлогу за штедњу у колективу страае Језике човекове лнчностн Наш Синдпкат у свему изгледа хвата корак са динамнком врсмена и оеличзг:1ом за латака у ксмектнву. Његомн кораци су сада некако чврш Im а на.мсрс јасније. To су уостлом Moran уочнтп мнош чланови ове масовне органнза ције а такав закл>учак пронзи лази ц из разговора са прсдсе дкиком нашег Сппдиката, дру гом Лзубом Давпдовнћсм. Шта је све уралио Синликат V последн>е времс н шта на.ме рава даље? To је управо бнла п суштина нашег разговора па ову тему. Разговор са Љубом Давидовнћем доносимо v целости за наше читаоцс □ Влада уверење да Спндн кат v последње време шпмс учс ствујс у разрегаавању нских рављап»а. Ово.ме би додао не колпко разматранпх и аналпзнраних мссечних п.\анова пронзводнкј и ремотпа. Спндпкат је такође покушао ла запнтсресујс колектив за већу н успешнију штед1ву ко ia јс и те како могућа код нас. али ту нпс.мо напшли на разгмсваи»е. бар до сада. Да споменем на крају и снабдевакаснпјс п зпмницом. ње радника огревом сада a В С обзиро.м па днпамнку п бурни рпзве! нашсг колекгн ва v оио врсме, гдс Је место »• улога Ст1диката у све.му то мс? G» Ових дана крсће на онај уобичајени nvr нова аналмтич ка проиена радних места. To је велики и сложсн задатак за колсктив. а рскао бих чак н осетљнв. Такође ваља ухаза ти на mrraibe расподслс л ети мулатнвно награђивање. Наша оргшшзиаија је ттреду зела кораке v изради сошпал не карте свнх запошљоиих, Ускоро треба да се утпрде с.ме рнгше у регресноању одмооа радника и то највероватније на једак дхторочан начин. Уз све ово вал>а додатп ана /шзипање приизводних и дру гнх текићих планова, В Споме1Ц'ли сте залагање Синдиката за један чвршИи Једиа група оггузијаста већ две године прави су зал>убл>о|ишп страних јсз1гка. углавнодт нсмачког и епглсског. Три пута недел>по, послс рада у Фабрпцп, онп оллазс чак у Свегозарево да слушају нрсдавања почетног и срслњег курса овпх јсзика. Заннтереоовали смо се, који су то л>уди који „жртвују” слободно времс рали учеи»а н усавршавања. Y Цсн тру за образован»с. којн руководн овим програмом, рекли су пам ла су то пскп нашн ипжсњсрп, скономпстп тсхлпчарп и висококвалпфиковани радници. Такође смо чулп да јс познавање страних јсзика ових л>уди добродошло и за похвалу у врсмс када почиње нзградња иовс цементаре у Поповцу. Р. м. ОБРАЗОВАЊЕ ИЗ ЗЛШТИТЕ НА РАДУ [онм добро до гада гтрограм штсдње у Фабрици. 5 Колико јс познато, препоручс I но је свнм OCHODHH.M организа ■ иијама удруженог вада да на правс што конкретнпје н де- ј тал>нп1е програме пггедн.с Шта |е до сада урађено на том пољу? вајања плаиова промзводње и ® Акшгју о штсдњи нисмо ремокта крајем прошлс годн- покренули ради СЈГНдмката, не. а управо бнх од тога по всћ. Ради колскгива п корпсти чсо, наша силдикална оргаим бп лошла, истпна полако, зација као да не зна за олмор. лана. Qu дош\а Веома лтгнамЈПЈна cv бпла после се прсддагало ла се већн тштања п извршааању ка. Можсте лн рећи, задатд друже председЈпгЈе, којп су то задацн на ко|и.ма се аигажовао Син ^икат? о Почев ол дискусије и уо дња три .месеца. Ралило се п об.иши јчтсдјбс и criiMvvnuv договараАо код усаглашавања к°л радшгка који се пстичу у и ква-пгтетних промеча на а.ма Поссбно ie то игто се на ндманскзсм прннципнма. Резуг 0Bai начин ствара једпа ленд тат ових напора је ново орга павика код л>удн. —л----- ор Веома је интересамтмо hvra ji ње колектива. Да ли се заиста низова1ве на пет основних гаизаиија удруженог рада једпу радну заједшшу. Y ово време Синдикат био носилац и по.магао је у осећа.мо богатнм, а ннсмо с.ч је птно to, ilui нема.мо навнк; ЈИ за тај посао. Било како бнло, бору лелсгација за самоуправ штелњу никад imje касп не интересне заједнмцс и сада Л нма гле и ппа ла сс игтсди! у избори.ма за органе самоуп- Р. Мнлосавдевиђ Могућс је свуда да сс штеди % 5.' СА СВИХ СТРАНА @ СА СВИХ СТРАНА ® ЦРТИЦА СА Ооразовањс близу 800 радника пз заштите на раду. успешно сс обавља до сада, Овај обиман посао, као што смо јаB1LU!, почео је среднном марта п трајаће до крдја априла. За ово време, како с.мо обавештеH1I, треба ла буде обухваћено више од половкие колектава ово.м јединсгвсном образовном акцијом. — До сада јс наставу поха- !>адо око 350 рздннка углавном из производпих одељен»а а ускоро треба да крену из огпреме н произволвих ус.\уга. Иако и.ча неких потешкоћа, у целини смо задовољни, кажу у Цен тру за образовање н Службс заштнте на раду. Пст ipyna радника које су завршиле о&уку показале су од.шчне резултатс на тесгови.ма за проверу. Нада.мо се да he 1ако битн и са осталима. Насгава, иначе, не јреметн рад људи у производњи и уопште на раднњм местима јер се одвнја за слободно време. С тога сс дешева ла у неке данс радс по две групе, јвдна гтре a Да радпа и тсхнолошка дисшшлин-а у ГраВевинско производиои прсдузећу „13. октобар" нема завидни ниво иозната јс чшвиишд. прско којс одговорни л»уди овог колектва пекако прслазс Нугке. To сс може донекле и разумсти кад сс зна да сс „13. окгобар" бори оа MHoniM пронзводннм и друriLM прагећнм тешкоћама и да јс у прошлој годинн пословао на iiBituii рснтабилности. Нарочиго у последЈвс вре.ме број ексцеса м испада сс нагло повећао па и поред тога још ли јадан раднмк rtijc прнјавлен днсциплинској комисији, сем што јс окончан процес око крађе гвожђа из магацина који се ДОГОДС1О још прошлс годнне. Y недисипплинн и недолнчном понашаљу нзгледа да предњачи Радна једкница „Шљункара", сазнали с.мо од Снежане Станковић, референта Заштите иа раду. Нс само да не поштују осмовна правнла понашања радЈгика у самоуправном раду, веН и нс носе основна заштитна средсгва на послу која с\' ооавезма. Када су бил« опбменути иступили су сложно и арогантно, прстсћи чак и батинама. Овако лабапо и псозбиљно понашшвс у npoucov рада умало иијс ЖИВО1О.М платио радпик Милош ApairbcAODiiIi. Ha ibera се обрувуо зид гаражс која сс управо гради и тешко га повредио. Последицс су свакако тсшке. Када је инспскција рада извршила увиђај констатовала је да зид није био прописно ггодупрт и регулисан. А у ВРСме кад се случај логодио шсф градилпшта није био ту. A јо л<1 био мало раније? Тачно је да народна нзрека каже да сс на туђим примерм« ма треба учити, алл нигде не стоји да се мора учити « на прн.мсри.ма смртннх случајева, бар сада у миру. И шта сада? Како свему овоме стати на пут? Сигурно да се мора почети од казне, јер човек је „најосетл>ив«ји по испу". Али и то неће бити трајно решење, ако људска свест, дру гарство и поштоваље човекове личности затаји н изостане. м. Д. ЗАНАТИ КОЈИ ИЗУМИРУ лрута поподне. р. м. Са се.минара о зашпгги на раду Иоследп.и воскари Д®ШЛИ == Y мессцу фебрудру 1976. годдшс засиоваш су мећусобни однос радшиса у удруженом раду и то: — Драгина Марш/кошш, НСС руковалац телефок- ■ >.с исктрале у ООУР „Заједнкчке службе", Љиљана Томић, ССС економскп техшгчар-књиговођа у ООУР „Зајед HiPiKe службе”. Y ово.м месецу напустнли су радиу организаиију: — Мпснрка Јог.аноиић, ССС хеммјски техничар, JYP , Лабораторија” OOYP „Производња иемента". Драгослав Јаковљепић. ПКР ралнпк у ООУР „Производне услуте”, Милан Илић, ПКР рад(П1к v ООУР „Производња исмен7Ј . Трифп! Милојковнћ, ПКР радник v ООУР „Пронзволнс услугс”. .ОДилован Амђелковнћ, КР мансвриста — кочнпчар ООУР Производља цемснта”, Bopbc Петко* виИ, ВСС Д11пл. правник у 00YP „Заједнпчке службс” и Мњ\ија НвколиН, ПКР радник у OOYP »ЈЈроизводња це- .мента*’. Y улкши Mapiua.va Тита нма много младнх занатлнјских рад њи. Meby ibiiAta с.мо пронашли и веома ретке професнје, које сигурно оду.миру. Живојин Ристић и његов брат Алсксандар, боре се да сачувају тра- ,М1цију воскарског заната у на шем граду. Посетилн смо га у су.мрак једие мартовске прохладне вечори. Био ј« у радњи где оваког дана другује са ОВ1ГМ изразито стармм заиато.м. Замолили смо га да .мало попричамо о Ихпхово.м занату који полако креће ка изгмираљу. 0 Када н где сте почелн да пзучазатс овај занат? — Још као дечак заволео сам гакодстрица у Варваршгу. Тек пос\е неколпко годипа учења ја Ji мој брат почели смо озбиљнији рад. Из дана у дан у нама сс рађала, жеља, да се оса.*.1оста.\с1.мо1,ол cipmia и отво си.мо нашу радњу. Тужељусмо и остварили. Ф Решгге пам шта пропзвод;гге топллњам зоска, хоји нма све маљу употребу? — Највише правпмо свеће разних врста. иарафннске, украсне, још увек радимо и лицмдсрске колачс. Све ге произ* воде нскада смо продавали по вашарима. Међутил!, данас тога више нема. Y задње вре.ме све се више траже украсне све ће. Изгледа да се враћа старо вре.ме, време ромаитике. Мож« ла се л>уд|1 пријатније осећају уз ibou пламен. овај је? Да ли вам стари занат је жао што полако нестаБ. Б. СВИХ СТРАНА © СА СВИХ СТРАНА © СА ПР11ЈАТЕЛ>СТВО. МЈИ'А®М ПРОВЕРЕНО Стара кућа скоро у строгом центру града еећ је изтубма кров. Под хитрим рукалха padмика дојучерашња чврста и всAiva. зграда постајс патуљаста. Неуглсдне зпдурпне. На реду је дпмњак. Око њаа прописна заштитна ограда. Двојица мајстора радс па његоеом „скраћењу". Весезост меИу радницима. Пљуште вицевп. Сочни, опори, народскп... Некако и посао уз њих брже одмиче. Одједно.и јаук. Један радник се. пови и стропошта. Мук. Сои се заЈледају у чуду. А чооск лежи склунчан доле иа циглама, — Верооатно јс цигла пала са димњака на мснс, изјааљује „страдалнтс" касније прсд пнспекцијом рада. Тако јс ц ушло у запнсник. Повреда на радном месту, пзазоаиа падом цчме са димњака који се ру. tuuo и није био прописно заштићен. To потврћују и OCTO.1U који су се натли тог тренутка у близини. И „страдалник" оде на боловање. — Све си будала. Могао си да ме убкјеш. Звизнуло ме no плећима као да ми 6oi NicLbC пакст, после месец дана започиње се разговор у радничком аутобусу који жури да па врсмс истоварп раднике пред ка пију прсдузсћа. — Стварно, сп-мо са.ч хтео да се нашалим. Нисам оценио да јс толика впсина, правда се „Guнoвчuк,, итроко осмехујући се. — Ја сам видео кад си noтсго, убацује се у разговор млади враголастп радиик, коЛ(с' o'at nipajv као но лоју. И три „нријатеља" задовољ пути добро се завриш. A no припалпше цигарвте. Примо?.ш смо скуно да ндати.чо јатељство је још једном проШа-1У- верено. М. Дпмитријевић Комунисти „Извора" на делу дина Жао mu је што се o.\L\ajic шггересујс за неговаЈ£»е овог запата, по .ма.10 гужло кдјкс Живојин. Ми сл1о шталп два ученмка, али школу нису могли да похађају. Једноставно су их одбнлн, говорећп да је тај залат изумро Један јс пак прнстао да овлј занат изучава без школе, па сам морао да га пријавим као радника. Ob»i .мајстори веђ 25 година обављају воскарски посао, a најтсже им је што вештнну овог звната нема коме \а прснесу. Лепо обликоване свећс, cojeise воска, остају сачуване, можда he их неко тек прихва« тнтп. Јагљеће месо 3. Бркнћ у посеоннм продавницама На препоруку Изсршног сасета јагњеће месо he се продавати у посебшш продавшшама. На захтсв ОТП ,Атскс" 300YP .ДИумадија” у Параћину малопродајна цена меса (сисанчади усклаБиваће се са набавно.м цоно.м овс категорије меса, тако што he .малопродајна цеиа бмтц снижавана сразмсрно опа дању набавне цо.чс. Оваква одлука донега је на седници Извршног савега одпжавој 22. марта. Y цил>у ели.мннације могућноста, да у про.мсту јапвећег меса дођсдо злоупотребс, препоручеио је ла сс онемогући продаја разл1гчитнх катсгорија јагњећег мсса у исT1LM продавштцама. Збот тога је потребно да ,Д1у мадија” из Параћлна и »Јухор" из Свсгозарева одреде продавнице у којцма he се вриштп продаја јагњећег меса (сисапчади) и продавхчца у који.ма he се вршнти продаја осталих категорпја меса « да се у свакој продавншш истакне обавештење о то.ме. (М. М.) Уређује: Редакциони одбор Уредник: Радомир Милосављевић Скоро два трп .мссеца прошводња у Погону бело пециво у Пскарско.м предузећу „Цзлор” ишла јс испод предвиђене. Разлог је лсжао у лошим J iiccpcbeniui меБулудским од поснма измсБу руководсћих л»уди. Чданови Осиовне оргамизашце СК су на врсме увиделп овај проблем п послс више саст.' нака и шгтервенција, опомска и казни cinyamija јс раш чннгНена. Bch у ирошлом мсссцу производна у том погону је текла по предвнђеном плану н резул ати су далеко боЛ<!. Ова млада ОО СК, основана прошле lo.uiitc, бројп 11 чланова. На њсном чслу је секретар Свстпслав Гајпћ. — Зддзни који стојс пред нашо.м органчзашгјо.м рекао иа.м ,је он, сложени су и oOilukl Наравно ирњмарна је производља. Мисли.м да велики удео имамо и м« и кому1шсш у добром прош.\огодии1њел1 посло. вању, што је завршии рачуп н показао. ТрудЈгмо сс да по свим тпггаљима дслује.мо што конкретније и ефепсаатје. Усвојилн счо акцпони програм, који, iraмеђу осталог, предвиђа н омасовљавање Органчзације itapoчпто «3 редова .младнх. Досадашњч рад 00 СК у нашем Предузећу јебпо салржајно богат п успешаи и верујем да he и убудућс да будс такав. м. д. Ново y трговинн: спсцијамдзоаане продавннце
Ј1 И С Т Р А Д Н Е о Р ГA Н ИЗАЦИЈЕИВТКТ „БРА Н К О К Р С М A Н О В И!Ћ" П А РАЋ И1 Н наше аепо НОВА КОНЧАОНИЦА НАЈВЕЋАУЈУГОСЛАВНЈН! ч 1. АПРИЛА СТУПА НА СНАГУ ЗАКОН О ОБЕЗБЕБИВАЊУ ПЛАБАЊА ИЗМЕБУ КОРИСНИКА ЛРУШТВЕНИХ СРЕДСТАВА Овнх дана почела је експлоатација уложених инвсстнција од скоро три милиЈарле старих динара „Хамелов” машинскп парк са 14 машина за двостепено и 4 за Јсдностепхно кончење предива, највсћц је ове врсте V Југ°слави|п MoHnipaibc машина у Ко»гчаоници ,1е почело половнном новембра прошле године, a 1. априла ове годике прорадиће свих 18 машина Свечана примопредаЈа маишна између «аше Радн.- органмзације и швајцарске фир.ме „Хамел”, обавиће се 28. априла БРОЈ 191. МДРТ 1976. ГОД. XIII „ПШН ПА Н0СИ" ■ Утврђиваи>е укупног прихода у OOYP и обезбсђивање плаћан>а између корисника друштвених средсгава у оовј години поставл>ено на нове осиове в Закон о обезбсђпвању плађапз iweita положај. попернлапа и ствара квалитстчо нове обавезе између дужннка и повери^аца в По олред* бама Закона инструменти плаћања су: чек, меннца са авало.м банке, неопозивп документарнп акредитив и гаранциЈа Годинама је Олељење кончаонице било „уско грло" производње у фабрици. Застарео машински парк и прилично ло ши услови рада нису омогу ћавали оптималну продуктивност рала Куттовина cvnep-av Радници у Кончаоници не би добнли ништа од тога да је то само највећи машинскн парк ове врсте у Југославпји. Mebyтим, остваренм су много поволмппи VCAOBH оа\а већи ка раде гтредива), дублирају предиво и дају му заштитни завој да би се уједначи\а дужина ннти, док машине v другом степенд/ обраде, конче и уједно премотавају предиво. У другој фазн обраде предиво ie заппићено тзз. .лоннима" да би се онемогућило кидање нити. Тв ме је смањена обавеза paAim* ка да навезује кскндано предиво и дају mv заштитни замаиитне, а остварен је н услов да производна просторија буде много чистија. Интересантне су могућности ових cvnep-avTOMarcKWx ључиво за обраду ткачког ттре днва. Капашггет производЈве је око три тоне дневно. Рад ма. шина се програмира на одређе !К> време, тако да машина мо же кончнти без присусгва рал.' ника. па радник када доБе у понслељак на посао може osmo да скине већ премотано предиво. Једна мапшна за лво* степено коичаље има 240 калемове. Рздник опслужује трн и по маивгне, значи, S40 калемова. Да »апоменемо да ie у укуп ну инвестирану cyuv од скоро гри милнјарде, ’.рачгната и цена „Велкер' апарата за паpeit>e кончејног предива. Овај пармокик немачкс произБолље представља послеиви реч технике. Капашггет му 1е 240 килограма прелива за пола чаОд почетка ове године укупан приход једле радне оргаинзашпе vraphvie се на осноbv напЛаћене реалнзаЕшје, vMe сто patniier начина на ochobv фактурисане реализације Тај новп законски пропис v области дужнпчко поверилачких одиоса, био ie и повод да поставкмоч^еко.ипсо гпггања apvrv ТомiKaabv Тамбд•pithy. д»- ректорг ООУР-а „Заједничке службе". тивна мера 6o.ve дошла безболније се реалнзовала V fl Шта нови законски ттро тпегв значе н шта лоносе јелиој привредној организацнјн? — Нове законске меое измеbv прнвоеднлх органнзација cv веома позитнвна ствар, н игго ie Haioaxiniie, кормсне за све. MebvntM, кормсност ]едне овзкве нопиие даће своје прак тнмне реЗултате тек после ду и;ег врсмснског пе^иода ускла Бкван.а Сама мгха обезбеБеиог плаћ.та путем мешшс, че ка или акреднтива гарантује npo.\aBuv ла he робу, Koiv ie побољшаној конјунктурној ситуацијп. Да се гарнвреда, v једној малој јачој конјушурн не бн „прегрејала". оваква ме ра је добро дош.\а да зауста ви претеране захгеве и крета ња v потражњн робе. ннвестп цијама, увозу робе из инострзнства и високој ннфлаци ји која се јавл»а v псрноду вв соке конјункуре. Међутвм, гго што ie од доношенл Закона прошло тов месеца. реперкусн ie cv се всћ олразиле и олра жаваће се ioui неколико месе ци. Али, поппо Cato већ издржалн најтежи улар, сматра.\» ла без икаквог устсзања и од лагања тоеба ићв до краја са примеиом законских мера, н да irx се трсба чврсто и дугорочно прилржаваги. јер ће оче консолидоватн олносе у привреди и поставити чврсту и реалну базу сзјгх дал>нх привред ннх кретања и односа у привреди. Нова кончаоница: услови рвда на европско.м нјшог са, колико траје један парања. — АутоматизашгЈом Кончаотшн незнагно број ралкнка. рекао Вукадин Томић, шеф процес ie V с.мањен нам је оде.м1вд. 1елан урој ралника смо већ располелилн на нева радна места. Поред vnpa-зо монпсрани.х машина остаће и неколмко стари.ч. које ће оорађивати грнко преливо као н до сада. Тако he Значи, напоран број рад11 нка остати прИ1 ie крају моЕПирашу 18 шс<:то.мсчечнн рад на маиш- ■i.i и „Велкер" [арпоника. Рад :сиШ1 Коичз нЈше he долазити на пгчао и врађаги се кућама. iaAOBo.vir.iin него до сада. Рад иа орга 'изација јс тнме „опеpa] VCKOM грлу" up\tbc. За све oso, веи<- . г<>г-.1 »в ■ ' I b<*n>a Нико* ла Л>убчсзал>2виГ1, г\авпи мајI' ? п мзјтгспи Драгослав Пе- '>и!>, Сппмша Pa'tth, Bopbc ДимигоијсвкН, Бушмпп Павловпћ । Милап Ристмћ. Било би непраеелна пе помепугн ассебич двоцше nt >ajuapпрплао, неће сго и и ла чаплатн и да се ian-vani сумњива, чененаплатива, потражм* КАД СЕ ДОБРО PA VI ЗАКОНСКЕ МЕРЕ HIICY ТЕШКЕ томатских машнна и адаптаци ја гтросторија, добар је погез иако „одигран" v тешкој фннакоијској години. пашпет прераде пр рц асорги.ман. „Хамел* машина маипгна: аштеп1ЧК1 аа иумерс Oopaby вуницу, Штгмфл I! Мартмна ■ д Хапна Рудолфа пено Koiwaibe (првц степен об- за сада ћ< н сва остдаз преди >л 20 - 270. Иначе. Рајзсра, рале у Р. МилораловиН ван>г. Лал>е на поврпгину ће изаћн рално и привредно способве органнзаннје. а све оне Koie cv до сада жпвеле на rvb рачун мораће да направе заокрет v cmhcw ефнкаснијег и бо .ver пословања н рада. иди he својим лошим радом доћи пред ликвилацију. Можда ове мерс не би биле тако тешке кад би сви у привреди умели реално да проиене ствари и да се према н»н.ма тако и понашају. Многн су се уплашили више него што треба, нарочпто грговина, па су из страха и недовол>ног познавања суштнне законских мера РАЗГОВОРИ О НОВОМ САМОУПРАВНОМ СПОРАЗУМУ О РАСПОДЕЛИ ДОХОТКЛ БОДОВАЊЕ РАДННХ МЕСТА—НА НАУЧНОЈ БАЗН Применмваље законских одредаба унеће чноге позитлвиоста v пословање, нпр: Уравиотежиће се робни и новчанм фодови у привреди, и уопште; зише ће се издвајати у обртна средства; зауставиће се мегаломански захтеви за кнвестнрање, који cv често били нереалии и промашени па су доволили до дуплирања капашггета и нелојалне конкуренције; смањиће се притисак на увоз робе из иностранства, ка ко инвестиционе опреме тако и репроматеријала, што ће обезбелнтп уравнотеженост на шег грговинског и платног биланса. Све ово ће утшдати и на коначно смиривање кнфдаtutie која ie дуго голина била стални гтратилац у раду. Дово ђсњем инфлације v разумие ок вире омогућиће се реалније вредновање нашег рала, и да све оно што створимо има csojv дугороЧЈ^' реалну вредиост". пресгали са куповзсном скоро сваке побе. Томислав Тамбурић @ Радне организације које не израде самоуправне споразуме до 31. марта неће моћи да деле личне дохотке ЗЛКОНСКЕ МЕРЕ ТРЕБА ДЛ КОНСОЛИДУЈУ ОДИОСЕ Y ПРИВРЕДИ Пошто се ол 1. априла изме* by корисника друиггвених сред става \'спосгавл>ају односи „пла ти па носи", интересовало иас ie како he сс то одразитн и на про.мет робе, конкретно на промет производа наше фаб рике: — Сама закоиска мера ie рсстриктивне природе, » треба да заустави преко.мерну и нерсалну, нспокривсну, тражљу. Прнро.мк) ie да he као таква доводити ло смаљен>а тражн>е робе, поссбно V почетној фазм док сс робио-новчани фондо^и не ускладе. Нас he поссбно поголјгги, јср >«ас јс затекла v momctjtv борбс са прекомерпим ззлпхама. С.ма^рад! да би оваква ресгрлк Коикретно гледамо наша фабрика је имала за милајарAV и no crapiix динара мању реа.м<зацију продаје готовнх производа у односу на 1975. МеБутим, како на тржишту по стојм реална потражња роое коју прои>води-мо, нормално је што рчекујемо да he се craibe побољшати и да he лоћн до »ормалног одвијан>а купо — продајног олиоса између грговине ч нас п|>ризвођача. Мв смо одувек ималм већа потра живања од кгиаца у одногу на дуговања набавллчима, па се надам да ће нови Закон о плаћањџ донети нашој радиој организацији одговарајуће ко ристи. Благовременом напла* том м обсзбсђен^ем плаћања пролате робе смакшваћемо краткорочне крсдите за обртиа средства, а 1вме и тропгковс које, наиме камата. дајемо бап ка.ма. Наша луговап>а залилх iroKoviiKO година просечно оу нзвтпла о\ јелие ло две лшлијарде старих динара. Од маја 1975. године у ИВТКТ .Јаранко К.рсмамовићл група стручњака из Сервиса за организашгју рада и економска питања из’ Загреба, ра дј! на новој организацијн поi чиа. Obv врсту послова ( 4 обавља већ више од ђ -ст година и само у Ср .|и је кзрадио десетак про јекција организације послова ња. Од тота за текстилне фабрике: „Први мај" из Пирота, „Слободу" из Куле, Београдски вунарски комбииат, „Вискозу" »3 Лознице, и да не набрајамо радне организацлје осталлх ст рука. Директор ове установе Радослав ЧаЈић, такође учествује у израдк Нацрта пословања ИВТКТ. Искористивши паузу v његовој пренатрпаној сатн-иии замо.хллп смо га за разговор. Наше прво гштан»е се односило на всћ обављене посло ве. — При изради органнзацио in« решења и ми прелазимо одређони ттут. Због специфич10о сти сваке радие организације, најпре снчмамо постојеће стан>е на основу којег правЈсмо пројекнију пословања. По н>еиој чзради долази фаза припре.ма за прелазак, и на крају прлмеиа нове организације. ■ Y ЧЕМУ СЕ ОГЛЕДЛ РЛЗ ЛИКА ИЗМЕБУ ДОСАДАШЊЕ И НОВЕ ОРГАНИЗАЦШЕ ПОСЛОВАЊА? — Нова органнзлцнја се зас iHti’a па Формипхнјлг it окоиомској самосталности радних једиНЈша, као делова основних оргакизаинја удруженог рада. Радне јелинчце ће гада прелстављати и технолошкн и пословно заокружене це.\зше у кортма се пословање може пла нирати и прапгти извршење. Како са пЈроизводио-послозме тако са економске стране. Оваквом органнзаиијом ое добија непосредно самоуправл>ање. nvHa садржајност. је>р је проблематика пословања рал не јединние јасна и разум^ива раднику, ион је у могупностн да гпгче на ток послован»а. Систем обрачгв.1'8ан.а радне јеликице ће омогућити ко.мплет не месечке обрачуне са прегледо.м прихода и грошкова. Ми смо га расчлацили на 85 позЈшија што још више ynpoui ћује преглед, односно контролу. везани са кнлгс^'4дственом евидении јо.м. ЗАШТО СЕ КАСНИ СА ИЗРАДО.М ПЛАНА а ПОСАО СЕ ПРИВОДИ KPAJY, МЕБУТИМ, НЕКЕ ИНДИЦИЈЕ ГОВОРЕ ДА ЈЕ MOTAO II ПРЕ ДА СЕ ЗАВРШИ. КОЈИ CY TO УЗРОЦИ ЗА1САШ ЊЕЊУ? — У првом реду требз истаћи да је v вр^ме, када омо са радом доста одмакли, дошло до измене Закона о књчговадству и Радна оргапизација је морала _\а постојеће, јединffi РАД ПО НОВОЈ ОРГЛ НИЗЛЦИЈИ, ЗАХТЕВА ОБУЧА ВЛЊЕ КЛАРОВА КОЈЕ CY ВАШЕ ДУЖНОСТИ HA ТОМ ПОСЛУ? — Прп ТЈзради деталжог плана пословач>а за ралне jOAinni це, врппгли омо и обуку кад рова који he раднтн на посло вима спровођења, сада су у току радови на доврптешу пла кова. За само примсшиваЈве, за о>кпвогворс1ве оргаппзацпје, треба још o6v4imi шефове рач\ новолсгва v OOVP, књјгго пођс poAintx јсмигица. па ц one радиике, чијц су пословп Радослав ЧајиН сгвено, фшпи1С.нјско кјбигоиод ство, раздсли на четирп посеб на. Рок за мзмеиу је бпо 30. септомбар 1975. године и логич но је да смо мн помогли у то.м послу, али то јс изззвало и oAnibaibe радова организадцЈЈЕ Друп! значајни чини.\ац није гако објективне природе. .Мч смз очекивали већ\ сарадh»v и no.Moh, али она је изостала па је н то изазвало изврсно :-здржлваље на непотреб.чЈим дета.Бима, Сала нас очекују ПОслови где he.Mo бити још по везанији па очекујемо бол>у са ралн>у. 0 ЈЕДНА ОД СТАВКИ V ВАШЕМ ПОСЛУ ЈЕ И ИЗРАДА АНАЛИТИЧКЕ ПРОЦЕНЕ РАДНИХ МЕСТА. КОЛИКИ ЈЕ УДЕО БОДОВАЊЛ Y ЦЕЛОКУПНОЈ МАСИ ПОСЛОВА? — Тешко ie дати прецизан од газор на to nirraite јер нас тај посао аигажује ви-ше него што је погребно. али по мојој процени, однооп нам око 8 одсто своукхиног рада. GJ З.А ПРОЦЕНУ РА/АНИХ МЕСТА ВЛАДА ЖИВО ИНТЕРЕСОВЛЊЕ ПА СЕ ЧЕСТО 4YJY П РЕЧИ НЕСЛЛГАЊА СА ВИСИНОМ СВОЈИХ или ТУБИХ ПРОПЕНА. HA ОСНО BY ЧЕГА СТЕ ВРШ11ЛИ ПРОЦЕНУ РАДНИХ МЕСТА? — За прцеиу раднмх места израдили смо систем бодовања прдма Јшучни.м радсмшма др Шултрсра, чија су Aocntncvha општеполгата. Икаче описе радшгх места нам је досташ1ла Радна организација, заједно са полун>о:нвм обрасцпма „аналшза ралгшх мсста" и њнхову сн стоматпзацију, на основу чсга смо ми изврипглп болопан»а". Оставилп с.мо друга Чајпћа it ЈБСговс саралппке, за.ХУб.Бсис у жрпе табела п прзрачупа. (Наставак на 12. сгранп)
CTPAHA 12 14 ДЛНА БРОЈ 55 РАЗГОВОРИ 0 НОВОМ СПОРАЗУМУ (Наставак са 11 стране) Пут нас је даље водио до Рад не групе. формиране у самој Радној органтзацији. Пред н»у су постављсш! .\tHorti задаци, које оиа са успехо.м нзвршава. Пометпгмо нскс: Самоуправ* ЈШ стторазум о удруживању, који јс усвојен; Самоуправни споразум о стицању п распоређивању дохотка н расподелм оредстава за лпчне дохотке, чц ји јс такозвани, „табеларпи део'1 усвојен. V заједнпци са за]*ребачклгм Сервнсом, пзрађен јс Прздлог новс оргазгизахдаје п систематтоације раднјгх места, који је био па Сабору друиггвеночтолЈГГпчкЈгс ор ганизашiјa. Израда самоуправ них споразума мора да будс усаглашена са друштвеним до говорима: регпоналнпм, општи1нск1ш, н самоупратшм споразумима такозваног .деветог крута'* тскстклаца Србије. ПРЕД ЗБОРОВИМА ОДГОВОРАН 3AAATAK — УСВОЈИТИ СПОРАЗУМ ИЛИ HE? До 18. марта ie трајао период када је свакп радтги човек хготао да стави писмен-н прнговор на аналитпчку ттроценг радних места. По пријему ттрпговора Радна гр-ша врши процену и заједно са Комисијо.м за расподелу усваја их иди одбија. Тако „рафптпграи'' Нацрт табеларног дела иде на Радничку скупнптгну OOYP-a која aase даје Предхог Збору радних л*уди на ycsajaibe. Наш дргги саговорник је бно дипл. 1шж. Градимир Цвст ковић, днрсктор OOYP-a „Про нзволња предива", и члан Рад не групс. МОГУБНОСТИ: КАКО РЕШИТИ ГОРУЋИ ПРОБЛЕМ CTA«^HO 'ПИТАЊЕ Овкх дана стнгла нам је Потда Грађсвинског ггронзвод ног ПЈредузећа .,13 октобар” из Параћнна за куповику 24 era Jia v згради која ће се градЈГтп иа месту где сс налазпла стара Апотека. Понуђени станови (12 двособних, 8 једнособних и 4 гарсоњере) коштали би 7,58 .ми лиона динара н би.М1 изграђс јги до септембра или октобра цдуће године. Наш Фонд за стамбеиу пз« градњу v ово.м тренутку мзно сз! око 100 милиона дннара, тако да на.м је за куповину ових станова неопходан кредит. Услови које даје 11111 „13 Вунени знак на тканинама и одевним предметима гарантује да је производ израђен од 100 одсто чисте рунске вуне. Међународни секретаријат за вуну је регистровао вуненм знак 1974. годинс и поставко норме н стандард за њсгово коришћсње. Власник знака, који је у употреби у 37 зе.маља света п заштићен у 117 земаља. јс HOMINNE COMPANU LIMITET. Значи, вунени знак је ннтернационалнп знак који има исто значење у целом свету. Да би одржао постављенс стандарде, Међународни секретаријат за вуну врши константну контролу'квалитета и тестирање производа који носе вунени знак. Један производ може добити право да га носи само ако прође кроз серију тестова који утврђују следеће: сировински састав (да би се оснгурало да садржи искључнво влакна чисто рунске вуне, са толеранпијом највише 0,3 одсто), отпорност боје на свеглост, отпорност боје на воду, отпорност боје на прање, отпорност на филцање и скупљањс (за трикотажу и рубље), отпорност на развлачењс (да би се осигурало задржавање облика и да се матернјал нс растеже) и друго. Лнценца вуненог знака се не добија лако, али кад сс добије, гараптујс да су производи са тим знаком од чнсте рулске вунв и да имају сва најбоља својства прпродне вуне Вунени знак носе следсћи провзводи: чешљанн н влачсini материјали — пггофовп; плетенн матсријали — жерсс; мушка, женска и лечија трнкотажа; вуница за плетсњс, рубљс и чарапе; ћебад; прекривачи за седиигта аутомобпла од овчијег крзна, као п теписп u мебл штофови. На краЈу да доломо дп Је ИВТКТ „Кранко Крсманопнћ" лицеитни партнер Мсђунаролног секрстари|ата за вуну и ла скоро свн љегоои произволи носс овај меИунаролни знак •. пплнтета. ■ ШТА НАМ ДОНОСИ НОВА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛОВАЊА? — Напрсд је всћ помонута nehiFHa горсдности иовс организације, па бих рекао нешто о Пламу који је израдио загребачки СорвЈгс. Наиме, при кра ју је пзрада Плана пословшбз за 1976. План пропзводње јс готов и бно је разматран на Градимир Цвстковнћ днректор I OOYP-a Пословном одбору Раднс организације м I OOYP-a. To јс један од најдсталмијих планова који смо нкада имали. Тач но су израчунате цепе промзво да у свим технолошким фазама, као и људоки рад. Значи, између појединих фаза сасвим ie могуће израчунатп колико чијн рад коигга п према томс псплаћиватн. Очекујемо да ост варнмо План који би био још детал>нијп, тј. по ко.мс би сс .могдо израчунати рад јсдне смене тако да п режлјско особ октобар" су врло пово.\>ни и нс обавезују нас на исплату целе оуме, бар ие у првом псриоду лзпрад!ве. Поиуда за куповнну станова рааматрана је на седнзши вршног одбора, одржаној 23 марта. н изазвала је живу дис кусију пригсутЈПГх. Порсд тога поогавнло се п питан>е кр^днисрања индивидуалне изпрал- »е, пошто сс предпоставл>а ла V колектнву има доста зашгте ресоваинх за овакав иачпп решавања стамбене проблематн ке. На крају дискусије Извршни одбор је донео одлуку да се Понуда достави Раджгчкој ШТА ЗНАЧИ ВУНЕНИ ЗНАИ Врло често у рекламама, новинама или разним плакатнма наллазимо иа знак и сленг ЧИСТА РУНСКА BYHA, па ћемо зато овог пута рећи нсшто више о томе. ље буде АНЈрсктио всзано за изврш©1ве. ■ ТАБЕЛЛРНИ ДЕО АНАЛИТИЧКЕ ПРОЦЕНЕ РАДННХ МЕСТЛ ИЗЛЗВАО ЈЕ ДОСТА ПОЛЕМИКЕ. КАКВО ЈЕ ВАШЕ МИШЛзЕЊЕ О TOME? — Мишл»е1Бе Радне групе је да је табелар»п1 део доста добар, и уз нскс исправке добићемо врло рсалне процене. Шго сс тиче прлмедби на виси ну бодова ту, уколико идемо на иовећаи>е броја бодова, добија мо смаљону врсцност бола која јс нзрачгната на 10 динара за пр<иближним пребачајем нор мс од 10 одсто. КРАЈ МАРТА — ПОСЛЕДЊП РОК ЗА УСВАЈАНјЕ СПОРАЗУМА To бгт бнло за сада свс о кретањима која сс Ч1гне у нашем колектизд за правнлчију расподелу и награБивање према раду п рсзултатама рада. Да би се то постигло потребна је борба проткв опортунистичког односа према политиии ра споделе према раду, и стварања већкх раз.мска у личним ло хошша нзмеђу категорија, а и jBMebv радинка V истој катего рији у OOYP-a. Такође је пот ребна борба против притисака и захтева за уједначавање лич шгх доходака независно од доггрпноса и резглтата рада, јер tv лежи нзвортптггс тенденција ка ураниловци. Све то мора ла се репш до 31. марта, јер рад« не оргшптзацнје које до тог ро ка нс изпаде и усвоје споразуме. пећс моћп да исплаћују личне дохоткс. I М. Милснковић скупшпши OYP-a која ће донети коначну »лресуду”. м. м. 8КУД „БРШО KPMAHOBHh" У новим ПИСТОРНША На седнлци дслсгације Дру« штвгшгх делагности наше фабрике разматран јс нзвешгаЈ о раду СИЗ основног ооразова ња ц културе за прошлу гск ahhv. а раз.матраи је н усвојен Програм рада са фннансч јскнм планом за ову Јодину. Делегација је упозлата са резултапша рада СИЗ основiror образовања, којп су доста добри. Међупгм, Финансијско стање у овој Заједницн је вр ло лоше. Прошла, 1975. година била ie теш.ча и приходи нигу остваренн у планираном пзносу. Ззто средства издвојена из Буцстг за obv годину неће би ти довољна, јер се најпре мо paiy да покрпју прошлогодиш1би расходи. Средства од 3.600.000 АЈгнара hhcv велика и због тога Основно образовање неће моћи да повеће личне до хотке. Збор комунисга СИЗ основ ног образодаља, разматрао је свој материјалнн положај н заЈСгднчке за превазилажење тр envPHor стања доставио је од1оворним у Скупштини општнне. Милнвоје Вучковић, сркретар СИЗ културе, упознао је лслсгацију са резултатима и Плано.м рада Заједшше v овој гидинн. Дедегати cv би.ш наро чито заинтересовани за актив ности којс hexio и ми бинанси ратп у овој годинп. На пример: Огвараље Музеја, рад Ли ковне колоније, позоришта. ОКУД „Бранко Крсмановић” и Библиотеке. Са посебСЈом одушевљењем прнмљен је наговештај Зајелшше културе да се после исе л>ења Ишивачшше v нове иро сторије, сала устгпп новоформ ираиом ОКУД-у коју за сала (не.ма прикладап простор зз рад; Р Веснћ РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” На основу одлука зборова радних л>уди Радпнчка скупштина нашег OYP-a прогласила је 16. марта 1976. годинс Самоуправни споразум о улруживашу основ* них организација удруженог рада у Радну органнзацију под и.мсно.м Индустрија вунепих тканина. конфск иије н трнкотаже „Бранко Крс.мановић". Овај Самоуправни споразум сгупићс на снагу 16 априла ове годннс, а дотле he се обавити потребнс припремс за његово ефпкасно при.мсљнваљс. Ралницн мењају технопогију Y Преимоницн чешл>аног прс дива одржан ie, пре неколико лана, производно-техничкн сас танак .мајстора, техничара и ннжењера „а коме се дискуговало о многим појавама које су се јавиле v задЈве две годијнс рада овог JYP-a. На састанку је ко}гстато!вако да проблема има доста, да се оки не могу решити одједном, и да је крај ље време ла се вчшегодЈпшБа оуфорија која влада у овом оде л>ењу мора окончати. — И поред тога што јс name одељењс извршавало план произвздње нисмо задотол>ни. пре свега квалитстом ппсдива — истакао је Станнша Петровнћ, руководилац радне је,упгоше. На основу података v протнлој го.мпгц на нјгбоу фаб рике бенифицптет је порастао за око 1 одсто, иако у производно.м процесу корпстимо савремене машвпге. To нијс за пох валу. Разлог оиом треба тражити у општем непоштовзжу технолошког процеса. Аш, rai тање је. ко то све Ч1гни?" На састанку је речено да се, и поред коптроле мајстора, смеиовођа п шефа одсл>е»>а, технологија мења. НепосредЈгм извршиоци тога су радници за машннама. Набројанн су .ммогп прпмери: ка „Лицези" (машини за прање трака после бојења радшпш ваде крај из средпме бобине, па извлачицп се трака водн онако како одговара самом радн!гку, а понекад се чувари трака ста®л>ају ван функшгје, на неким маши нама уместо шест трака иде пет it тако дал>е. Оваквих при« мера има на cbibi фроттови.ма н потребно је што пре репги ти ттитање, ко ie крнв н доклс ће се тако радпти. Можда ie rpeunca што на састанкх' није бтсло речп и о квахитету рада мајсторско-тех ?п<чког калра. јер ie v овом оделлњу познато ко посао VMe вешто и бозо да обави. Добро се зна и вчди ко добро ради а ко не. Ето. ттрилике да се рад плаћа према оезултатима рада. Очигледан прпмер, зар не? СА РАДНЕ АКЦИЈЕ: ДА ЛИ СУ ОМЛАДИНЦИ НАЈВРЕДНИЈИ? Фабричка конференција Савеза социјалистнчке омладине је иннцпјатор раднкх акција на сакупљању секундарних сировпна (бала) у кругу наше фабрике. До сада су одржанс две акције ове врсте и одзнв о.младинаца је био врло добар. Продајом старих бала лесковачком Отападу плапира се остварсње од 30.000 дннара, Овај новац би био подељен cbilm друштвено политички.м организација.ма нашег колектива, Спортско.м друштву „Текстилац“. Било је говора да сви они учсствују у овим раднпм акцијама, међутам до сада се одазвала само О.младинска организација. Омпадпнци су оргапизовано приступили овој корисиој акцмјп. Води се евиденција учссника и проглашава највреднији омладинац. Од новца који буду добили планирају пзвођење једне скскурзије у мају мессцу ове године. Сва прпзпања заслужује група од 17 омладпнаца коју смо затекли на радној акцији 24. марта. Meby њима било јс .младих који тек два дана раде у нашсм колектпву. Али н порел тога 15 девојака и два младпђа су од свег срца II са пуно слана прихватилп и овај исобавезни посао. Надамо се да he и убудућс биги тако орни. За сада заслужују само речи похвалс. М. Ммлорадовнђ I ИЗ РАДА IT ОО СК Ирнтнна н самвкпитина IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIN У свим осиовнил! организацкјама Савеза комуниста иашег колектпва зад1ких месецк политичка акпгвност Је била всома жива, а нарочкто после Tirroeor интервјуа загрсбачком листу „ВЈесннк". Свуда се отворено иступало н говорило о проблсMiuia који се јавл>ају у свакоднсвпом животу и радника и фабрике. Дискутовало се, предлагало, покушавало да сс нсгативно исправи, добро похвали, и па краЈу закључивало шта трсба радпти убудуће. Тако ic било и v II ОО СК-а, једној од најбројнијих у фабрици: — Основна организашгја трс ба ла дслује као организатар н васпитач чланова СК-а у њиховој мдсјној и полигпчкој бор бц и друштвеној активности — рекао ic Живојин Цакић, секрстар II ОО СК-а на седнини која ic одржана половилом марта. Комуниста може да буде само онај који следи Титов Зато борба за афир мацију нових односа мора би in врло конкретна. Она се мо ра ВОД1ГТИ у отворсном дсмократско.м иентрализму у комс лико не можс 1Ш1 нс би смео да стане паоиван и неутралан. Више пуга говоримо о критици и сал1окритиц», али слабо ie спроволимо у дело. Самокритика мора да постанс трајан процес п увек присутна у наше.м сопствеко.м понашању. Јасно је речено да члан СК-а пред . својом партијском оргаиоизацијом мара да сагледа и Јосправи nponvcT, грушку коју је учкнио. понашање које је исполхио. Мсђутим. самокрнтика није само то. Самокрнтика је проиес који мора да буде пара.\елам са акцијом, делова- »Бвм чланова Партије, који су. на првом месту. одговорнн за извршење залатака полазећи увек од тгнтереса раднкчке кла се. РадЈги л>гдп cv схватнли да је нужмо наставши борбу за тгнтензптвтпгје пртчвре1>1гвање, наравно, и већу дисииплшп'. пррдук-птност, економичност и ефикаонпје отклањан»е испољеннх слабости". Пооле овог излагања друга Цакића. настала јс дискусија у којој није било .завијених" примедби него се јасно и гласно рекло о cbcmv што омета нормалан и успешан рад »tamer колектива. Неодговорно по нашање радног човека. а пре овсга члака Савсза ко-муниста, треба кажњавати, јер ггравом II свесном комуннсти огпитедруштвенп прогрес ic пајпрс- 'Ш задатак. — Потребно јс цепрсстано дцскутовати о рзду и понашандг свих нас — пред ложЈгла је Зора Радосавл>евић, радница v Ткачнцши. О штедњи. радној и технолошкој дисшпт.мини и мсђусобни.м одпосима уоговорено ie доста речм, али нажалост, нимало похвалних. —- Ако желкмо да дсбро послујемо морамо уложзпи више труда него до сада — истакао је Радослав Сретеновић, директор П OOYP-a. О свему се мора водлтк рачуна и посветити велнка пажња штедњи. Што се тиче раднс п технолошке дисшптлине, морамо да констатујемо да није на вистош. Потребно ie економским елементима натерати човека да не ocTaiB.sa радно место без потребе. Можда би требало по кренутп питање награђттаља за сталиост на послу". На крају састанка П 00 СК-а донети су заЈСХзучци Kojnx се треба придржаватп у наредном периоду рада: £0 Свк активи пашс 00 СК-а су констатовали ла јс радна ц техиолошка .игсштлпна v во лико.м опадању код свнх радиика, па сс прсдлажс друштвс по-полптнчким фактори.ма и стручшвм руководиоцима да у најкраће времс предузму одго варајућс мере како би сс ово стањс поправило. ■ Констатовано јс Да се за прекршиоце раднс и техно лошке дисциплине нс подносе подједнако пријаве. Дешавало сс да сс ситница пријави, a преко крупнс ствари пређе ћутке. Зато јс закључено, да свако, за направљену грешку на сво.хт радном месту, трсба да сноси и одговарајућу послсдицу. В Рад делегата у лелегаилја ма је слаб (нсредовно присусгBOBaitc и затвореиост грри одлучивањх ). па сс предлаже да сс убудуће повсдс више рачуна при iradopv делегатА, а садашње неактивне делегатс позпвати па одговорност. В Код пријема у члаисгво СК — а као и повратак у н>ега, не ithif кампањски већ доб ро проверити свс околности, па тек онда донегп коначну одлуку. □ Строго повссп! рачуна о рсковп.ма за itcnopvKy нашнх гтроизвода купии.ма, а прекр. шиоце позиватн на одговор« ност it против iwtx прздузима* тн одговарајуће .мере. □ Сви актпвн су кочстатовали да се много прпча о штсдљи, а врло М31ЛО шта предузпма за њеио актпвирап>е и прнмењивање. како у OOYP-пма тако н на htibov фабрике. Прсд лаже се одговарајућим служба.мд и друштвено-полптпчким факторима да предузму .мсре за рашчЈ1шћава!Бс крута колек пгва, а члановн.ма СК-а нашег OOYP-a да испо.^е већу ангажованосг на оживл>аван»у штед ње и да сваки нерад и раснпање кажњавају. □ За рад Радиичке коктроле у П OOYP-y, речено је, да је за сваку критику, па се налаже предсташиишма друштвено-политичких организацнја да се радничке контроле у свзсм OOYP-mta актнвЈграју, и да не буде као до сада да цеитрална радничка контрола ради све. КАФА ЗА СВЕ РАДНИКЕ Y ИВТ „Бранко Крсмановић" од 8. марта, отпочела је са радом „кафе-кухиња" у којој се кува кафа за све раднике радне организације и разносп по одељењима. Ова оллука је по> лравл>ена од радпика п већ је, малтене, постала павика да се кафа редовно купује. Једина при.медба, која сс чује је примедба на цену. Једна шољнца кошта два динара. Просечна потрошifca је хиљаду кафа днсвно и уколико остане толнка, предви се смањењс цене. М. Миленковић ЛИСТ „НАШЕ ДЕЛО” урсђује Сл. пнфор.мпсапш ПВТКГ „БРАНКО КРСМАНОВИЕ” Параћпн
СТРАНА 13 БРОЈ 55 14 ДАНА НУЛТУРА-ОБРАЗОВАЊЕ РАЗГОВОР СА СЕКРЕТАРОМ СИЗ-а ПМ ОИНИ! п пии мин Q Наша јавност је довод»но ^ттозната са проблемима финансирања основног образоваjta код нас. Рецптс укратко у чему је стварна потсшкоћа? — Наша јавност јссте упозната са проблс.мл.ма финансирања основног образовзња, али « поред тога имам утнсак да се ire схвата суштина проблсма. Прво и основно што треба свако.м нашем грађанину да буде јасно, је чнњешша, да је основно образованл и васпитаље делатност од посебног друштвеног ннтереса н да зато фи. iianaipaibe њиговчх потрсба не треба схватити као потрошњу у другим областнма нашег друштвеног живота. Свима је познато да ie злравље и знање највеће богатство и да је зато прави и највећи капитал онај који је уложен у л»уде. Друга чињеница која мора да сс н.ма у внду приликом одрнђаваша виснне средстава за основно образовање јесте стал no — пер.манентно прошприваibc ирогра.ма и обима послова у ov.iacTii основног образоваља као и стално подизањс кпалн- -флкацнја радника v образоваљу на виши ппво, што у многоме утичс па то да се проценат повећања који је вндан пз године у годину не може ни из далека да користи за стварно повећаље сгапдарда основног образовања. е Xohe ли фипанопјскп пробле.м утнцатн на програм рада Заједнице, па пре.ма то.мс н школа? — Сасвнм је сигурно да ЗаједЈпша и школе уколико су ОЈттерећене финаноијским проНОВЕ КЊИГЕ ОДЈЕК ПРОШЛОСТИ (Ник. Спасић: „БЕЛИЧКА ПРЕДАЊА” — Светозарево 1975) „Беличка предања” су збирка легенди и прершва о наста кку села из околине Светоза рева, коју је аутор Ннк. Спасић, новинар и писац, у.метни чки уздличио и презентмрао на јсдан зашимљив и прихват л»ив начЈШ. Било је заиста крај време да се неко сети бога те парздне ризште, иажалоот још увек недовољно испитанс, да очисти патину заборава и отргне од мрака и цропастл народна казивања и мудрости, стицана вековима. Јер за почето дело генијалног Вука пијс још довршено. Ник. Спаснћ је јасно уочио дд област CpcAiter Поморав ља у том ПО1ЛСДУ је некако ос тала скстеизивпа, да је испи тиваЈве фолклора неоправлано запсмарсно. и жртвовано мега ломанском пажнк>м да што ду бл»с иаарева v будућност, да нспадпздо видовити и мудри. Кљига садржи четредест осам прсдапкЈ кплажсвно доте ралих и зачипхЈиих архаичним и већ заборавл>еш£.ч језиком наших иредака, рсчима које вишс нису v оптицају са који ма имамо све ређс суорете. И порсл нсспарне вредности по нскад сс учшш да јс овај јеблсмнма не могу да извршавају своје програмскс задатке оним интензитетом који је нор малан. Но, мн смо чврсго одлучили да са радо.м наставњмо истл.м ннтензлтето.м као да ie цена образованпх услуга усвојена пре.ма нашем програму, a да у даљв.м разговорп.ма «зналази.мо могућности за решаваibc фининсијских тешкоћа. Нај теже he бити оног момента када се код других структура из области друштвених делатносП1 повећају лични дохоци радпика. а код раднлка у основ* ном образовању то према садашљим оредствпма iiehe моhci да се обезбедп. • Могу ли се пронаћи практична рсшења у сигурнијсм обезбеВењу финансијских сред става за ову годину? — Ништа није не.могуће, ал« свакако у одрсђеним границама. Заједница је нудила, а и дал>е he нудптн нска практичпа решења, а о коначно.м исходу за оада је рано говоритл. © Може ли се говорити о унутрашљнм резервама у основнам образоваљу? Ако можс, где су оне? — Ако се узме у обзир садашњи прнвредни потенцијал нашс друипвене средине онда може да се констатује да је највећа резерва у мрежи школа на подручју наше Општнне. Но, несрећа је у томе што њана реоргамизаццја може да да резултате тек после неколико година. Али и поред тога сасвим је сигурно ла he се у овом правцу предузи.мати неке мере већ ове годинс. о Какав бисте закључак извели на крају? — Обзиром на расположење које постоји у нашој друнпвсној средини, како код карис* лика образовних услуга у no1 \еду угврћивања цене овнх услуга. тако и код давалаца образовних услуга у погледу лобољшања квалптета образовних услуга, ја се не боји.м перспсктиве нашег основног обрлзован>а. Лично сматрам да ic све па најбољем путу да за годину две стане.мо на чврсте ногс и потпуно се окренемо пословима који треба да подиthv квалнтет нашсг основног обрззоваља на знатно вишп нп БО. зик перфорпсан, да му је дат превелик значај на уштрб .ди намици црмповедаља и лепо та легенде. .^слнчка лредања’’ садрже обиље сле.мената из етнопрафи је и фолклора за мзучаван>е, пнсхологије .и кгцрактера једног народа кроз всковс на овом тлу изгражиом хрдрама и копитама мнопгх остајача. Тешко је одлучивави које су легенде најлепше, али ја би.х издвојио п,редања о частанку Вчнораче, Буковча, Ланшпта, Медојевца н друпгх. Kiuira је илустована реп>ро лукдпјама наивног сликарз Слободана Живановића, ц фо TociLxia ncTQpujcKHx споменика из овог краја. Добро је да Ннк. Спасић нн је остао на овоме. Поред лен* нди из других мрајева прип pe.\L\>«ia је и збпрка гррсланп из nauier „црнпчког окоља” ко ја he иаш лисг редовно објав .шшави у наредним бројевима. И овде су обухваћена сва на сел>а из општине Параћмн и бшо би занста ефикасно да и ова xiMira угледа светлост дана, чиме би се са још једис свране осветлила зшисилиша црошлост 1 гашег завичаја. М. Димнтријеви11 ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИБ И МИЛОВАН ВИТЕЗОВИБ ГОСТИ БАКА-ПРВАКА ПАРАНИНСКИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА Популарни дсчји песниmi Л>убивоје Ршумовш! и Милован Витезовић, на позив Дечијег оделења библеотеке „Др Впћенги* је PaKiih ' увеличаће већ традицноналну свечамост прије.ме ђака првака у чланство Библнотеке;Сусрет са љубимци.ма учи* iriihc за дсцу ивај гренутак незаборавки.м, а жнва рсч песника приближићс и.м још Biiiiic интересовањс за књигом. I ДОЦКА, КОЦКА, КОЦКИЦА* СШШАНА У ИАРАЋИВУ Попупарпа дечија серија 06- разовног програма Телевизнје Београд. „Коцка, коцка конкица" сннмљена је дслл.мично и у Параћину. Наиме, телевизијска екила београдског студија боравила је у Параћнну 27. мар та II у Музичкој школи сни.мила, музичко сценски приказ „Малк музпчари" у нзвођењу учепика ове школе. Како нас је обавсстио аутор „Малих музнчара", Јован Милосављевић, овај прилог је сппмљеп на иницијативу Редакцпје образовног програма Учесгшци Музичке школе .Јосип Славенскп” својим друговима из Параћина ТВ Београд, после прошлогодишњег взведепог веома успешног копцерта у београдском До му плонира. Овај излазак из анонлмности указује па вредност, ла постпгHow в гршшитару Heryjyhn већ традпцлona-uw сарадњу, Музнчка школа „Јосип Славемски" «з Београда, оргаплзовала је 20. марта концерт ученика из гругге за гитару. Ово је уједно био и први концерт из серије кониерата ји he се токо.м априла одржати. Насг\ п београдсклх гнтарпста ie ирганнзовану окввру раз.мене искустава лзмеђу napah-инске и ове београдске Музичке школе. Учвпнцнма napahniicке Музичке школе представп \и су се Вера Огризовић, Јелена Сокић, Vpoui Дојчиновић, Петар ПсриИ, Cpban Тоишћ и Зорап Марковић пз класс Надс Кондић. I I__________________________ нуте успешнв резултате. Својим активним радом и изванредним залагањима школа је успела да се пробије из средине у којој живи, да се огласи шлрокој јавности. Све ово нас подстиче да се подсетимо њеног развојног пута, да се мало више забрине.мо пад њеним пробле.хтма. Ако се осврнемо за десетак година уназад подсетићемо се на њене првс дане живота и борбе за опстанак. Тачније ова школа је отпочела са радо.м 1963. године лри Радничком универзитету са свсга 25 ученика. Од самог почетка је бпла претрпана проблемима, али је успела да и.м се стоички одупире и из године у годину бележлла је све нове и нове резултатс. 1974. године је лостала самостална школа, а ннтересовањс за yruic ученика је стално расло. Данас школа има 145 ученлка сврстаних у оса.м одељења са седам сталннх и два хонорарна наставника. За сада ностојс три групе: за клавир, хар монлку п глтару. Настава се пзводл индивидуално л групло, лнстру.ментална пндлвидуално, а теорија л солфеђо групно. Није впше бављењс музиком пека привилегија. Школовање је беспла1но л око 40 одсто учеввка су деца радника, а и.ма. чак, једап број децс зе.мљорадника. Длректор школе, Јован Мн лосављевић, јс лстакао да ова школа ради под всома лошлм условлма. Мећутим, велмким трудом и залагањима од настав ника са млплмалним флнансиј скнм средствнма музичка кул тура заузлма све шире размере. За 13 годлла постојања успела је да ус.мерл п даље упутч све one којл воле музвку. којп л.мају смисла за н>у. Из ових клупа велвки број је за свој жввотли позив одабрао баш музику. Вредност ове школе свакако да потврђује л учешћс у спп.маљу овс популарве дечије емнспје, коју he гледаоци иматл прнллке да виде, највсроватније, средином апрвла. С. Јовановип 400 КЉИН 34 РАШЕВНЦУ Библнотека „Др ВиКентије Раклћ” и Меона заједница села Рашевицс зајеидшчкпм снага.ма обогатвли су књижевни фопд књнжнице и чптаонлце за око 400 књиге. Биб.ив отека села Рашевице пекада је б«ла врло богата («мала је око 3 800 кљша) п представљала је културну жпжу за ово по лшого чс.му шггересаптно подјухорско село. Задљих годнла замро је рад Библеотеке, а књп ге су на миетериозан начин папуштале полпце. На 1мшц>ијат11ву Савеза соцнјалнстичке о.\иадинс оела, а уз пуно разумеBaibc Месне заједшше и еиггузијаста поједвнаца потрсба за књвгом, као највећим и најпоуздаипјим пзвором сазнања биhe задовол»на, јер захуктали PauieBMaim најав.\>ују пову акцију за купоbiuiom Kiuira. Њпхов прпмер могао би да буде узор mhohim сздцма у ччјп.м бпблио тека.ма практкчно робује око 6 000 KiMira. Лирски трептаји избор: Мнрослав Димитријевић „Песничка је кренула. Проа приредба одржана је у Економском гиколском центру. Четрнаест младих стваралаца на лепој песничкој свечаности борило се за назив најбољег. Он је на крају нринао ОЛИВЕРИ СТЛНОЈЕВИБ, ученнцн првог разреда. Apyiy uaipady деле ДУШИЦА ТОМИН учеиица другог u ИВАН МИЛОЈЕВИИ учепик трећег разреда. Запажене радове umclui су u ЗОРИЦА МИЛАДИНОВИЋ. ЖИВКА ПЕТРОВИЋ, ВЛАДАНКА ИВАНОВИћ u КАТАРИНА ДЕЛЧЕВ. Награћени песницч стичу право да се такмнче на финалној вечери „Песничке лиге" у мају. Елегија На оиој страни гдс Сунце кзлази стајале су Жене. И девојке су носс1ле нвеће, А старцЛ’ с\' луле гааили Јецале су црне мараме. На оној страни где сунце долази, Стајали су младићи н смејалн се. И јарбол је б«с витак И ужад непопустчва Нарицале су ирне мараме. Ч1вш1ло се да сунце више Неће изаћи на оној страни Где оејаху жене. И Hoh је бпла н олујаоура И топови су сс чули Молиле су црпе* мараме. А идућег јутра дошло јс... Сунце 11 јарбол преоијен и Ужад растргнута, Mope јс тужаљку псвало И риоари су луле палвли Нарпцале су црне мараме. Зорнца .Миладиновпћ Јутро Y освпту јутра, после ноћи црне Кренух у штен»у, поред мутне реке, Све је оило тпхо, ја нс вкдех срне А виде се доле у дал>ШШ смреке. У ocBirry јутра, на истоку оуние Ја крачух стазом. менв већ познато.м Вкдела сам неоо. плаво попут мора Пољане су бвле прекрквенс златом У освиту јутра. дивног попут раја Прошетах обалом Myroie једне реке Све је бпло сјајно, бљештаво, светлеће Над реко.ч се иадвиле гране врбе неке. Душпца To.xoih ЛИТЕРАРНИ KYTAK БИ 1 IE ПИО, Ш НШ Ш ША Нашла са.м се одједно.м сама на непознатим обалача. Иза мене остала су затворена врата и стазе зарасле у ј^ров и заборав. Уплашена због ветра који ме више нпјс нсжно мпловао по касп, збуљспа што внше пе разумем говор nrinia, и не чу јем траве како расту. плакала сам прел каппјо.м млалостп, бојећи сс да закорачц у новп живот. Л опда ... појавно се пеко ко мс ie у.ме сто ветра полшловао по косп. пеко члјп је глас био као ша пат некс давпс чежњчве песме. неко чпје cv очи биле тако дубоке 11 топле, псжно осенчсне ayhlm трспавнцама, као око моје најдраже лутке лз дстшдетва. Тај тајанстпанл пеко узео ме је за руку обрисао ми су зе које су ми се као зрло бпсера котрљалс лиз дицс, м позео.мс шлроко.м, светлом стазом у чаробнл замак младости на супчашш оба.\а.ми. Влсоко изнад .менс, у плавом оку неба, вптлалс оу сс птицс, радоспо и лако као чигре, чи тав јс предео био обавпјон злат агтом naymuivM суцца; Само ћу ветру рећи ко сам Само hy ветру рећл ко сам Када ме будс помиловао Својим дахом Једког јесењег дана У парку на icxynn Под .ишо.м. Ја волим тог песшска Што жлви caxio за један сан, Тог луталпцу. Скитача неба. И само ћу љему речи ко сам. Као кад шапуће лишће Баладе дрвећу Ње.му тој процветалој душл Скупљачу нелшра То.м тајанственом Истражнвзчу углоиа, V сумоак његових пвтања Рсћи hy ко сам. Иван Милојевић Последњи пут Реци мв да си ноћас са»>ао узбуркано море, Волико суние које се губв у њему. последњп пут. Реци хш да ои ноћас сањао, расцветале руже, Осетио како миришу. миришу, последњи пут, Реци ми да св ноћас caibao, како ме волчш. како сам твоја, .иикад впше. последњи пут. Казаћу тп да ia нчкад нлсам сан»ала, узбуркано море, вехико сунне, расцвегале руже. осетила како мнришу> и кисам сањаха да те ВОЛИ.М, iep волкм те и без сна, али последљп пут. Оливера Станојевић Hohy бн звезде звецкале као сјајне датвре, а сребрна месе чева барка гпхо крнзала небо.м попут опалог лпста ноше ног пелшром вегра. Бпла сам cpehna, apehna јер сам цмала меког да мп помогпе кад .ми ie било најтаже... Дапас са.м помало тужна iep је свс нестало v вртлог\' прош лости, не једнај ол толпкпх ра скрспица у животу однето дахом вегра некуд преко свпх вода Ji свлх путева, алп је за увек остала у ссћањима.... Бојана Петровић 1—9 Текстнлна школа „КАРИКА7УРА 75" У ХОАУ ПОЗОРИШ1А ДО 10. АПРИАА
БРОЈ 55 14 ДАНА CTPAIIA Ц сел о-пољопр и в редд МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ПЛАНА ШШЕ 31ВРИ1Е Почетко.м марта у Плаки је одржана годгаиња Скугшпкча Месне заједниие на којој је ус војен извештај о раду Скупштине и њенпх органа за 1°75. Јодчну, програм рала ц финанопјскп план за 1976. годину, програм изгралпх* ссоских \ Anna. а донета ie н одлука о ус тановл.енд7 н ДО\елп за изградњу сеоскнх Интересовање ie бп \о награла улица. еличо па је сала бчла ма \а да прими све one којн су хтсли npwcvcTBV.jv седчнцп. Уводно нзлагање полнео да _ је предселнчк Скупштчне Сто|ан Вељковић и нагласио да су у npOIIIAOi ГОДИНИ ГГЧСТПГЧАТИ по вољни сезултатп, а\и са већом актчгвношћу поједнпаца постигли бп се и бол»г успесл. Вељковић је нстакао 'а Meena Заједница у Плани има јединствснв др\л1ггв.’нс-екокомск« план развоја 1976. до 1S90. годпне. Домпнантнл за датак Мссне Заједниие је изг МЛАДИ ПРОИЗВОБАЧИ ДРАГИША ИЗ ВИДОВА Горње Впдово ie као и остала поморска села позвато по добрим пољоггриврелнпцима. Међу најбољима је н Драгпша Стефановић, млади пол>опривреднпк рођен 1949 голине. По завршеној основној iuko- .tn vMecTo да прог. жм школоваое као веНина вих дрггова Драгиша његоостаје ход куће и посвећује се пол><> привреди и тако насг?-з\,а традицију свога опа Домаћинсгво Стефановцђ ц.ма 7 хектара обрадиве површпне. које cv увек на врсме обоађепе и уре ђене захваљгјућп добром машннском паркг. Врелпост ове пољопр.чвре \не механнзацнје и зкоси 20 wtuioira старих днна ра. Алп. посебну пажњг шадн пол»опр1гвредн1гк посвсћује сто ДА СЕ МАЛО РАЗМИСЛИ Јв сио ти брате“ туристична извмја Веома брзи развој саобраћајнпх средстава, донео нам је и могућност брзог савлађивања простора. Огромнн простори постају мали, раз.мена искуства доживљава орхунац! Данас внше не важи изрека: „До Coлуна сто сомуна". Потребно је једноставно отићи до најближс туристичке агснццје уплатити незнатну своту новца и за тили час наћи се у Солуну, Tpcrv, Истамбулу, Будимпешти... Са истока и запада стижу нам нова искуства, сензибилитет — „сувенири'*... Бал канска широкогрудост све то при.ма, прихвата као органску целину. Та наша виталност духа и тела, која .може да при.ми добрс утицаје са стране, позната је у свету. Нажалост, у страном cbctv прославио нас је и трговачкн дух! Продавцн из пограничних трговачких центара познају нас добро и како кажу: ,,.ми смо тп брате, циције широких прстпју". Колико је тачна ова дефннипија можсмо да провернмо врло лако. Ако сте расположени, погледајте плакат који обавештава о неком излету до Солука. Трста или Софије. После три дана, уколнко вас не мрзи, сачекајте „туристе" н... Стнжу излетници пренатрпанн торбама кесама и којекаквнм завежљајима. Фамплија сачекује туристе, шире руке н питају. — Јао шта си све то узео (узсла) ! — Ма. пусти ме. Што су ти ови Грци тврднце. Једва сам успела да купим два лустсра. Узела са.м и неколико блуза, фармнриие... Има још нешто. — Јао. што је диван лустср! Мораћу и ја да купи.м један! Ето тако изгледа кад се стигне из Солуна, Трста, Софије... Стварају се нове полупрофеснје, које се ннкуд не уписују. а имају рухкно и.ме — швспцер. Како нас погађа та рсч ШВЕРЦЕР. — Помислимо мало, нис.мо ли мп сви шверцери, наравно не великог меВународног калибра, већ мали ситни шверцери. He крњимо ли углед зе.мље иа вео.ма груб. нехатан и некултуран начнн? Није ли за нас срамота, да кад трговцп зиде Југословене да удвоструче страже и закључавају врата својих радњи. Изгледа да нам овакво огледало не ваља. TcuniMo се... ми смо нацнја која воли да путује да види и доживи пешто ново. Имамо, брате, могућностн да постанемо духовно богатији. Л то што купимо по нешто није страшно. To су пајобпчнијп прак тичнп сувевири. Ружно нам је н неугодно то огледало! He тражим од вас да мењате своје навике и да ширнте свест. Жслео бих да будемо опрезни са одрсђенв.м атрибутима. He би смо требали да се буса.мо у груди н сами себи тепамо „Мл смо ти, брате, туристичка нацнја". Мшшвоје Илић AKTYEAHO У Шалудовцу само два удружена Један од најважнијих наредних задатака који стоје пред Осчовном оргаш(зацијо.м СК и осталим друштвсно-политички.м организација у Шалу довцу бнће рад на удруживаљу пол>онрН'Врлсних нроизвоћача. Наи.ме, v овом се\у нма само два удружепа пољопривредтг ка речено је на послслп>е.м савстовању са председтпшма ме С1шх оргаиизација ССРН. Којн радн>г пута Плана — Мнрнловац. 0 раду Извршног одбора Скутшгпгне Месне зајелтше. говорио ie Л>убомир Фплнпо* 1'кН. предссдник. Констатовано јс да је Извршнн олбор одижао око 50 седчцца »< то \- главном заједно са Грађанским одбором. Фн.мтовић се критички осврнуо на рад како органнзација и кочнспја та ко и појелинаца. V пзвешгају се ioin каже да ie омладт’а Плане затајнла што се тпче помоћп око изградње села. На Сктпштинн ie речоно да ie рал свих комисија бко слаб сем Мпровпог већа а\п не постори већа сарадња Мировиог већа п оудскрх оргапа Затчм је Слободан Богдансвнћ поднео пзвеиггај о раду ОО СК. Послс оппппне днскусије vc-војен је и Програма рада Скушптине н њених прганз и финансијскк план за 1976. гочарству. Сваке голнне испоручује по 5 до 5 товдеппка п око сготнну прасадп. Y шталн има 4 wvaape н годчшм»з прода 10 000 Аптара млепа. око Треиутно Драшша радн изгралмд! нових објеката, на јср намерапа ла прсшири сточ ••и фонл. Да јс гачна шрека „Ко лико ое нечему посветиш толп ко ти се врлђа'' потврђгје при мер овог млалог и рп-\пог пол»опривредног пртгзтЈођдча. Дпа пниа има ,Д1ОСкв:1ч'' co? чрсђа ie v KA’Iiii, a vcxopo he vbcctii и воду. И ако ie nvno заузет odhm послом ипак спгже ла учеству ie и v друцггвено-полптичком животу. Члаи ie Савеза комуста, делегат н члз« СРВС. Б. СтсфановнН су разлозн неповерењз и сум- !бс наших људи да се удргжг ју са задругама, када пм јс овај наччн приврсђцвања дале1<о сигурнији и бол>н мора.мо сазнатм у дуб.«>ј ана<МЕш и разговорима са самим по.%оиривреунЈпшма. Прсдвиђена су и предаваља на сву тему о ко јој ће roBopimi стручњаци, тако м очекују бол»п резултаги у массваијв удруживаил. дину. Највеће ин гсресовање би ло је за изградњу сеоских улииа па је усвојен и Програ.м из градњс за 1976. годгшу. Због 1ога је Скупштина лонела ол- \уку о долели колсктпвних и појсдпначних награла па се мо же догодпти да мештани нске улпце отпутују на ид.мор у неко турисгичко место, а појединцк да доб’< ’’v’.iv од три новчане награде. После усвајања веома важних докумената и доношења зчачајних ол \ука извршена је измена v руководству Месне заједнице byoinua Двнић ПОЗИВ НА САРАДЊУ Пре извесног врс.мена Редлн* ција јс покрснула рубрнку Сеhaiba, са циљсм да ожипи вое- .ме нспосредно после рата, кала се изузетни.м напорима нзграђивао нови Ж1ГВОТ. Hainv Ianност интсрссоваће како cv се тп дани одвпјалп по нашим сслима и са каквим напори.ма су тадашњи актпвчсти извршавали с"оЈе задатке. Позипа.мо свс оне којн желе да своја сећања саопште млађим гснерапи1а.ма. да се Јавп РедакциЈц својим допнслма. белсшкама, а мч ћемо све таквс дописе радо објавитп. Редакцнја листа „14 дака“ ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ШАЛУДОВАЦ: Спомен-дом ускоро Једна од најважнијих акција у овој и парсдној годчпи бпће изградња Спомсн-дома Параћинско-ћупрнјској н рударској четн. Формиран је одбор за изгрздњуДома који тренутно прсдуЗ1гма све потрсбне мере како би оапј об:екатод цппег значаја за нашу Општнну бно што пре окончан. СИЊИ ВИР: Струја, телефони, путеви ... Реконструкција електрпчне мреже, прошнри* saibe ПТТ мреже и onpaвка с-еоских путева су најважнији задацн унај- .мањем сслу наше Omuтине. чије реализације CV у току. чули С.МО од Миће Pocnha прсдседника Месже организације ССРН. ТРЕШЊЕВИЦА: Нсве секције Нед3E.no је у Трешњевшхи фоп.миран Олбо-р за лоброво.чгно давање крвп. а нешто раннје су оформљене п секцијеза лруштвену акгивчост жена. за отпте народну одбпану и цпвнлпу зашпггу као и за олбрзну од елемептарних непогода. ЧУПУРЕ: Смаљен самодопримос за асвалт За асвалтипздм тпта Парзћин — Чепгре месЈиг самодсутрнвос од 8 година сматвен је «ia 4 го дине. Самодопринос је пзнссио 8 одсто од катастарског прихода и Зодсто из радног односа. ОБАВЕШТЕЊЕ СВА „ЗАСТАВИНА” ВОЗИАА Од 1. алрила, после краће паузе, у .ДДумадијн” се могу поново набавнти сва .Заставипа возила. Уплате се већ примају од пре десетак дана v Комерцпјалном одел>ен»у, а ближа обавештеља се mofv лобтттц на телефон 83—006. Тако тп је мала моЈа кад шопгка тројка заигра Треба свакп одговор „ДЕЖУРНИ ОБЈЕКТИ” НА „СУСРЕТИМА СЕЛА” ВЕДРО И ВЕСЕАО Поповачки фолклор представио с врањанским ором... ... а Главинчани посавским плесо.м Y знаљу највише бодова Рашсвнвн .CVCPETH СЕЛА” УШЛИ V ЗАВРШНУ ФАЗУ Издвојмла се велт четзорва Y знању пајвише бодова Рашсвицн Овогод1шнм< „Сусрети cava” npjfcBOAe се крају. Док читате ове редове Сгсрети дож»свл>авају бело усијање. V финадно.м делу нашла cv се четцри села: Рашевица. Стрижа, Поповац и Главпца. Спенпја.\нп жлри у субогг\' ie обтппао сва села фина.игсле где је на лицу места бодована једноголишља актнвност у дру штвено политичко.м ЖЈгаоту, културно.м, спортско.ч . . . Главни кандидат за освајаље пгг.ле на|бо.^ег тренутно Је екипа Рашеснце која јс у досадашњем иаступу сакупкла 1263 поена, док је коикгреит из ,.пеп1оиа" сакупно 1234 пое на. Финалисти из горњмх села Поповац к Мирнловац нешто cv слабнјп, освојили cv no 1003 поепа. Y претходном кругу, који је одлуччваа о финалистима из даљсг такмичења испа.\е су екипе Давпдовца, Сикирице. Чет-ра и Главице. Интергсаит но је да cv еклпс Сикирнце и Четтура имале више бодова од финалнста из ,,'гозљих" се.\а, јер за nrrv.w најбољег су могла да се такмиче салго no лва села „по.чоравске rpvne" н. ,Јорн>их“ села. Вероватно да ће ову ано.малију увидети органнзацнспи одбор и идуће годнне поправити. Упоређујућн прошлогодиипве олгрете са овогод-гптиск треба напоменутм да су ове годнне такдсичари чмали теже задатке и да је овогоднииви кдалЈггег слободних програма (културно умепшчки део) зцатно порастао. Када већ гшше.мо о сло бодном делу свакако да треба похвалити културно уметнпчки гтрограм села Гдавица, који је био далеко најкомпактннји. Масовност обогодишњмх су срета убедл>иво гсзори у прн лог оваквим манифестацијама, које село враћају нз летњег културног мртвила. Треба напо.мекути импозантне иифре. Досадаши>е гтчредбе гледало је негде око 45 хплада .%>удп, а до краја ова цифра ће сигурно ггрећи 50 хнљаха. На досадашњих 68 пппредби про хефиловало је око 2500 учесника. Ови нодацн рсчито сведоче о интересс ваљу сеоског становшгштва за овакав такхшчарски вид. До краја овоголишњих c\vрега остадо је још дванаест Јтрнредби када ће коначно пасти одлука о овогодишњсм по бедшгку. Haj6o.sc село засту* nahe нашг orturrMHV на региона.мсом такмичељу села. За све one који нису нма.\и прплике да виде сусрсте, 10. априла моћи ће ла прате ревк јално вече irajoo.snx тачака. Ревпја.чно вече ће се одржа« ти’ v салн позоттгга, кала ће уједпо бптп гргчсна прпзнанл и награде најбамш појодшпрс ма и екипама. М. И.
СТРАНА 15 БРОЈ 55 14 ДАНА СПОРТ - ФИЗИЧКА НУЛТУРА - СПОРТ СРПСКА ФУДБААСКА ЛИГА ДЕБАКЛ ПОД КРАЉЕВИЦОМ @ Тимок Стадион под Краљевицом. Глсдалаца 700. Терец погодан за игру. Судија АлсксиИ (Hiuu). Стоелцн: Сулејмови 2, Николић и XiiKiih. Једпнство: Богосазљсвнћ, ЖипковнИ (Стојановић), В. Пет ковић (Аризовић), Пауиовић, М. Петковић, Борђевић, Baciih. Мнлановић, Грбовић, Пелнвановић, Богдановић. Зелеии су на гостовању код традицчоиолно незгодног противника доживе.и« најтежи пораз у досадашње.м току гтрвенства. Самн почетак утакмице. у коме су играчи Јединства хмрном и сталоженом игро.м одржавали равнотежу на тереHV. обећавао је доста и у том периоду бележимо и изванредну шансу Васића којн је са свега 3-4 метра главо.м тукао прско гола. Још се узбуђсње послс ове акције није стишало. домаћи су преко свог капитена СулеЈманија поспггли во. дећи погодак. Морамо признати да је одбрана овом прилико.м затајила. Голман Богосављевић био је маркнран и прак тично је видео лопту тек кад је ушла у гол. Овај погодак као да је дао крнла до.маћим играчима који cv силошгго кренулн у напад. После десетак минута резултат је већ бпо 2:0. Одбрана зелених јс и овом при лзпсом лоше интервеинсала и Сулејманнју нпјс било тешко да по доуги пут савлада нсмоћног Богосавл»евића. При само.м крају, домаћи су постиглн п трећи гол и тн.ме практично обсзбедили победу. Круну слабосги и деконцентра ције наших одбрамбених irrpaча представља четврти гол, постигнут у првпм секундама другог полувремена. Још гледаоци нису ни заузели своја места домаћн су се радовали по четврш пут. Све у све.му ово јс била јед- »а необична утакмица у коЈој су зелени у другом полувре.меиу имали толико шансн да су моглн чак и да јс добију, али коју ће морати што прс да забораве и да у следсћп.м колн.ма надокнаде доста мршав бнлаис пз ттрва четири кола. (Зајечар) — Јединство 4:0 (3:0) ТАБЕЛА 1. ФАП 2. Мајданпек 3. Младн радник 4. Галеника 5. Лозница 6. Тимок 7. Слобода 8. Топличашш 9. Мачва 10.Слога 11.Јединство 12.Колубара 13. Будућност 14. Смсдерево 15. Динамо 16. Раковица 17. Железнпчар 18. Вождовац 21 13 5 3 31:18 31 21 12 5 4 31:30 29 21 12 2 33:22 26 21 10 5 6 30:23 25 21 11 2 8 36:28 24 21 8 7 6 32:25 23 21 8 5 8 26:24 21 21 7 6 8 29:28 20 21 6 7 8 23:20 19 21 7 5 9 24:29 19 21 5 9 7 22:27 19 21 8 3 10 22:29 19 21 7 4 10 17:21 18 21 7 4 10 30:38 18 21 7 4 10 20:37 18 21 4 9 8 17:22 17 21 6 5 10 25:32 17 21 5 5 11 17:27 15 Прилике за поправак има већ у недел>у, када долазе у госте фудбалери Мајданпека. После сусрета са Мајданпеком као домаћини Јединсгво дочекује к екипу Раковлце. П. Будисалић ВАЗДУХОПЛОВСТВО ПАДКРАИИ 1И стдтл КАРАТЕ УСЛЕХ БРАЂЕ ИВДНОВИБ На квалификаипоном карате турннра за апсолутно првенство Србије, односно Јигослави је. који је одржан v Нишу 28. марта, такмичарн нашег карате клуба постигли су још један значајан успех. Мајсторски канлидати карате спорта: браћа Зорани и Toмислав ИвановиН усиелп оу да се квалификују за_дал>е так Mipieibe ефекгни.м побсдама. Посебно греба истаћи успех старијег брата Зорана, који јс од 25 так.мичара, са три победе освојно rpehe место v апсолут ној категорији. Ycnex cpahe ма пред зван.ич’го прве.чство ср бије које ће се одржати 11. априла у Београду. ФОРМИРАН ШАХОВСКИ ОДБОР ОПШТИНЕ Крупан корак напред Шах у Параћину годинама је био у сенци друшх збивања на спортско.м no љу. Иако постоји велики број љубитеља шаха ц до ста добрих играча, нс мо жемо се похвалити бог зна какв1сч резултатима. Свакако da iL\ta и објектиених и субјективних фактора који су томе допринсли. Један од битних разлога био је и недостатак просторија за обављање таховске airrueности, Сада је и то питање скинуто са дневног реда. Вољо.ч и разумееањем сеих друштеених ц политичких снага наше Ошитине за 13. октобар, Параћински шахисти су добили свој кутак, Шаховски дом. који јс јебан од најлепишх у Срби- /мЗа развој tuaxa како .часоеног, тако и квалитетног, поред просторије потребно је обезбедити и друге усло ве. Параћински шахисти су на најбољем путу да преброде све препрекс. Недавно је на иницијатиеу СИЗ за физичку културу. а на делегатском принципу конcrurvucaiia заједница свих шахоеских клубоеа, секција и устаноеа на територији општине Параћин, под именом Општински шахоески одбор. Формирањем Општинско? шаховског одбора, почела је у граду da се oceha далеко eeha шаховска atcrueносг. По плану рада. а на бази Календара Ша.хоеског савеза Србије, Шахоески од бор је у Atapry месецу организоеао такмичење за Куп Маршала Тита на територији општине Параћин. На такмичењу су учестео еале 23 екипе, састављене од шаховских клубова радних организација и месних заједнииа. Дее најбоље пласиране екипе у априлу пред став.1>аће параћински шах на Регионалном такмичо њу. CetiAt учеснииима треба пожелети пуно успеха на оеом најмасовнијем такмичењу. а еоедни.ч шаховским радници.иа и ентузијасти- .ча из Шахоеског одбора noAtohu да својим радом бопринесу развсну tuaxa v Паоаћину. тако би v tuaxoeском кругу заузго Atecro које Aty и нрипада. В. Павловпћ СМБА ФОРМА „ЗЕАЕ0ИХ“ ® Параћин: Јединство Стадпов: Јсдинства. Гледала ца: 800. Судија: Мвлутиновић — (Плочник) — 7 Једннство: Богдановнћ 7, — Живковнћ 6, В. ПетковнН 6 — nayiioBiil) 6, М- Петковнћ 7, HopbcBith 6 — Арнзовнћ 6 (од 65. Илнћ), МиловановиИ 6 (од 65. Драшковић), Грбовић 6, ГЈеливановик 6 и Васић 6. Играч утакмице Момчнловић (Смедерево). Наш српсколигаш нп у трећој утакмици пролећног дела првенсгва није осетио сласт г.обеде. Утакмшха са Смедере во.м донела јс још једно разо чарењс до.маћим павијачима и губитак пла1нираног бода. Гости су дошли са намером да освоје један бод, у чему CV и успели. Јединство је играло ШУМАДШСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА Одлично издање Борца ® Борац — Ремоас (Ресавица) 5:2 (2:1) Градски сгадион. Глсдалаца 590. Терен мека.ч и расквашеи. Стрелцл за Борац: Цонић 4 и Сioјаносић 1. Борац: Брннћ, Церовић I, Ракић, Мишић, Букић, Бокић, ЖизковиН, Стојановлћ, Цонић, Сврзић и Хзразин. Нико од прнсутких на стадиоку нијс очекивао да he Еорац овако убедл>ИЕО да сав лада госте из Ресавице, погото ву шго cv гости 1грвп повели и веома добро игра.гд у првом полувремену. Судија БарјактарсвиН мз Кру шесца био је централна лич iioci овог мсча. Наиме, на ин •Јервгнцију по.моћног судиЈе, кризнао Је сумњиви водећи гол гостију. Овахвим нсутори тативиим cybeibe.u Барјактаре виђ fe могао да угтропасти це лу утаклишу. За всома кратко пре.ме успсо јс да подсли шеот жутих картона од којих четири домаћим мграшша. После п-рвог гола гостију на сцсну јс ступио изузстио рас положоии LvMiHh који је са два peanairf ударца ловео до маћи him v војђство од 2:1. Прошлогодишља плодна активност аеро клуба „Наша крила" настављона је и овпх дана. 26 марта на спортском аеродрому Давпдовац падобранцј1 овог клуба направили су пр ве овогодишље скокове таме и званично отпочели са приттре ма.ма за ову сезоиу. — Смедерево 0:0 недозвољеко слабо и неангажо взно и упркос великс теренске над.мо1и1остн и две — трп зрсле прилике нападачи „зеле ннх” кису успсли да затресу npoTiiBHH4Kv мрежу. Мора сс реГш да cv тн напади били сти хиЈски, тако да је одбрана го стнЈу доста лако отклањала све onacitocin. Чинн се да у редовима ..зслеипс” нема игра ча који би са успехом могао да псвежс рсдове и оргонизу је наладе. Зато јс навални ред доста анемнчан а цекгрфор Грбовиђ потпуно одсечен. С.медерево 1с савим проссч« на екипа, која је надмашила своје домаћине у залагању и пожртвовању и потпуно заслу жено освојила бод. Сусрет је добро водио Milav тиновић из Плочника. С. Драгутиновнћ Драпша Башчарсвић Прво падобранско такмичењс долазн за који дан, тачнијс 2. априла. Тада пошгње троднсвни Падобрански струдентски куп у Београду. На ово гакмнчен>? опцтоваћс ксмплстна на nia екипа v саставу: Драгица Башчаревпћ, Драган ШљиннН н Љубнша Наумовић. Могуће је да са овог такмичсња очеку јемо прогјатие вестп. Друго тиолувремс донедз је нешто бољу нгру оорчевих мграча, дик гостп иису могли да се препознају. Задњих пола сата утак.мицс принали су v потпуностп играчи.ма Борца који су стално атаковали па гол гостију. 62. минут донсо јс и трећи гол Цонића и Борца, а нсшто кас није је Цонић постигао и свој четврти гол. Коначим резултат утакм-ине поставио јс Стојаиовић и ти.мс јс сулбииа Рембаса бпла запе чаћена. С. Стефановнћ ЈАВЛзАЈТЕ СПОРТСКЕ PE3YATATE НА ТЕЛЕФОН 83-694 СПОРТСКО ПИСМО ИЗ ГИ1ИНАЗИЈЕ Рукомет међу ђацима све популарнији Славу параћЈшекнх малих спортова пронеле су кошарклшјсцс — учеипше, На рукомег као на веома леа н атрактиван спорт се заборавнло. Њега негују само у спортском друштву „Текстилац”, у време леппх дана. МеБувим, средњошколци 1шсу заборавили на рукомет. Њсгова правила ироучавају на чаоовЈЕма фнзичког васпспаља и разраБују сс на тренинзима. Све три срсдље школе у Параћину имају својс руко.метпе екипс. Све три екипс су вео.ма активне и теже да коллко је год могуИе развнју традицију рукомета. Почетком школскс године ру кометаши « руко.мегашлце Гимназнје, сакупили су се и договорили о свзони која им је предстојала. Знали смо којс лас угакмицс очскују те с.мо вредно лочели да се прилремамо. Трешфало се с вслнклм Друго веће такмичење на почетку ваздухопловне сезсис је Куп Братсгва и Јединсгва у Приипинп. које се одржава од 1 до 5 мдји. Ов f he - једно бигн н добра припрема и провера иашпх падобраиаца за 25-го мајскп падобраиски куп на аеродрому Давидован. СТРЕЉАШТВО прошле недел.е. V стрел»ачкон лигл наступале су екипс из Светозарева, Свилајмца, Нуприје, Деспотовца и Параћииа. Након међусобних сусрета победник је репрезентација Светозарева. друго место припало је Нупрнјскн.м стрелшша, док је Параћин заузео треће мссто. Овакав редослед не пред ставља никакро нзнснаБењс, јер су оојс Светозарева н Hvn ријс бранили стрелци са дугоГОД1ШПБП'.М искуством. На крају можемо бпти зало* вољни трећил! местом, што ттредставл>а н одређен успех, када се има на уму Да ie сгре лачки спорт дуго година таворио. снтузијазмом и полсгом. Хтели смо да што вишс ућемо у та|- не овог лепог спорта, у ко.мбипашуе, додаванл... Рукомет пас је зблнжло и доказивали о.мо себе добрим резултатнма. У мсБушколском так.мичељу наступиле су мушке и жеискс ок<шс средњих школа из Параћпна и Светозарева. Ово нас је такмичсње обрадовало јер смо могли да проверимо себс и наше способности, руко.мегашкс вредиости. Свака утакмнца доносила је ново пријателлтво без обзнра па резултате. У Параћлну смо играли на тсрени.ма Текстилца и Основис школс „Стеван Јаков.\>еви1к” На тпм утак.мнцама чситли смо школске потезе и давалн смо свс од себс v желш да сазнамо ко ie бол»и. Чпнило нам сс да одавно пграмо и да с.мо прав« рукометаши. Протнвници оу жсскжо јурншали, али PYKOMET НЕИСКУСТВО ПЛАЋЕНО БОДОМ ® Каблови (Светозарево) — Текстилац 24:24 (13:15) Тскстилац: Jeaeintli, Јањић 2, СрсЈнћ, Кодић 3. Милстић 3, Т Буднсалнћ 1, Baciih 2, Милој KOBiih 5, ДиАПГтрнјевмН 6, П. Будисалнћ 2, Тодоровић, ТоMifh. На старту пролећног дела првенсгва. руко.меташи Текстилца изгубнли планирани бод од Каблова из Светозарева. Штофарцпсу током целе утакмпие водилн, да бн на самом крају поклел\и и дозво.аили да до.маћи јн! изједиаче. До полеле бодо ва дошло је захваљујући неис куству младвх играча. којн нн су моглн да се најбоље снађу. V наредном колу Тектилац па свом терену дочекује Прву пего.\>сгку из ТрстенЈгка, Утахмица he се игратп 4. априла. Две заостале утакмиие олигра he се 1. и 7. априла п то прво са Капаоником нз Бруса п 7. априла са „21 октобром" из Крагујевца. сс н зауставл>али прсд нашим зидам одбране. Пз утаклише у утакмицу смо реБалн победе. мада су one често тсшко нзвојемнс. Такмичење је завршеио у правом слортскаи духу. Наша скипа. скЈша Гтшазије, је освојпла прво место и 6tun смо срећни шго смо на пеки iianitu афармисали наш град као noieinmjaaiui, руко.мепги цеитар. И му шка п женска екипа одиграле су по пет утакммца н освојиле ко давет бодова што је бпло довол>по за прво место у ово.м зопско.м таклпгчењу. Треиутно у зимском периоду руко.мет с.мо замеинлп кошарко.м и одбојком, јео онс могу да се нграју у нашој сали. Мсђутим ово нс значн п растанак с рукомбгом. већ напротив чјш пролећно супце гране ево пас поново на састанак с рукомстом! Јопановић Васнлнја Гнлшазија „13. октобар" СТОНИ ТЕНИС ИРЕКИД У КРАЉЕВУ Захуктали стонотенисерски вал>ак, Борац у претходнадва кола доживео је н две непријат Hocni. Налмс v суботу требао је ла се одигра првенсивенп меч са Јсдвисгво.м из Титовог Уиаша. Нажалост ужичанн ни cv AonvTOBa.ui на меч и вероватно је да ће победа припасти Борцу са 5:0. Првенственп меч са Металце.м из Краљева прекинут јс код резултата 3:1 за Борац. Утаклпшу је прек>ЕНула краљс вачка екЈша. И овај меч he нај вероватније припастл Бориу службенп.м резултатом. Оваква појава спакако да штети 11 верујемо да ће зинов* ници на крају бити и правхиno кажњепн. Верујемо да ћс руководство Борца тражити од клубова из Краљсса и Титовог Ужпца да преиспмтају својс ставовс. Издајс ОК ССРН ПЛРЛБИН Уређује: Рсдакциони колегнјум Главни и одговорнн . уредник Саша Букиђ Лдреса Релакцпјс: Параћин Б. Крс.мановпћа 14 Тел 83-694 Штампа: „ГЛАС” Београд Вла|ковпћева 8 Тел 335-384 Тираж : 10.500
• ШАРЕНА СТРАНА • ШАРЕНА СТРАНА • ШАРЕНА СТРАНА * ШАРЕНА СТРАНА Драги читаоци, сво пријатhoi изненаћења за вас. „14 ДАНА" од овог броја покреће наградну игру — наградну укрштеницу. Да бисте постали добшпик вредне награде no требно је да тачно решите state, адресу становања- и, обавезно, број лнчне картс. V игри можете учествовати са неограниченим бројем купона — решења. Чланови Редакције листа „14 ДАНА" немају право учествовања у наградној tapu. укрштеницу, решења упишете, и напавно, да имате среће прилико.ч извлачења. Анк vxpntтенице, са тачно и читко vnuсаним решењима (прецртаваНаграда у овом колу је ПУТОВАЊЕ У СОЛУН У ТРАЈАЊУ ОД ДВА ДАНА ЗА ЈЕДНУ ОСОБУ. У награду су урачуна. на и замрљана решења нећемо признавати), треба изрезати из писта, залепити искључиво на дописницу и послати на адрссу нашег лнста најкаснше до 8. априла 1976. 2оданс до 12 часпва. Наша адреса је: „14 ти прсбоз и полупансион, као п визирањс пасоша. Наградч дајс „БААКАН — ТУРС" ПРЕДУЗЕНЕ ЗА ТУРИЗАМ И САОБРАЊ\Ј ИЗ ВЕАИКЕ ПААНЕ - ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА У ПАРАћИНУ. Име добипшка ДАНА" Бранка Крсмановића објавнћсмо у следећем opoiv, 42 Параћин. На другој страни као u сва остала нотребца обадописнице чнтко упншите ва- вештења. Желнмо вам много ше личне податке — нме, пре- среће. НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА БР. 1 1 2 5 4- 5 6 7 8 9 1о 11 12. >5 © 44 <5 16 17 S 18 9 1? 20 е 21 © 22L 23 24 © 25 ф as о 27 28 29 © 5о 51 ВОДОРАВНО: 1. Презиме и име итадијанског приповедача („СРЦЕ”), 13. венецуелска композиторка. Тереза, 14. војнички извештај, 15. у грчко.ј филозофији: савршенство v добррм и лепом, врлина, 16. наш савремени књпжевник, Михаило (,,'ХАЈКА’’)» 17. река у СССР-у, 18 листић спортске прогнозе, 19. део запрежне опреме. 20. ггпша грабљнвица, 21. покретни део мотора, 22. доживљајн прп спаваљу. 23. река у Северном Вијетнаму, 24. францгски соииЈалист, Беноа, 25. напал. 26. наша плаиина, 27. део авпопа. 28. контннентални део Данске. 30. ггоолажен>е. 31. и.ме и презиме пољске романсијеоке („НА ЊЕMEHY”). МАЛЕ ШАЛЕ Девојка: — Мој отац је проп!В!ШК пол>упца у уста. Младић: — Па ја ниса.м нм мислио да пол>убмм тату. * * * Јодна држећа Швеђанка разговара са кћерком на плажи. Девојка каже; — Мама, никада не оих могла да се удам за човека »coin хрче кад спава. — Наравно, драга, само мораш припазити дз то сазнаш на време. *** Јуче сам срела твоју жену, али мс она ггије видела. — Зналт гтричала ми је. itf-.1t Кад једно од нас лвоје умре — кзже муж жени — ја ћу се повућида ЖЈ1ви.м. на селу. *** Он: — Девојко, ви сте ми све на свету. Она: — Ox. а ја сад< мислила ла имате бар нека половча кола. *** Милан: — Ја са.м рођен 29. фебруара. Драган: - Добро је што је та година била преступна. јер да је била проста не бн се н-ч родио. *** Путник прича: — To уствари и није био хо тел. Више пансион. Газдаггша мн ie рекла да собе craiv 100 .мгнараза ноћ п ла гости самн ггоазе кревете Рекох „у реду” и оча мгј дз se V 5Л'- ке чвЈеић w ексегре. РЕШЕЊА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА ЗАНИМЉИВОСТИ О ПАРАБИНУ ТРГ ПЛРЛНИН се први nyi по.ми»>с у повељн кнеза Лазара. писаној 1375. годпнс. То.м повсљом он дарује манастиру Лаври на Светој Гори, осим и мања и села, ioni и „ТРГ ПЛРАБИНСКИ БРОД". Можда нмсте знали да се наш град по.миње и у једној загонецц Вука Караинћа запнсаној у љсговом „Ријсчпику". Загонетка гласи: „Вила сједи на врх града. косс држи око врата. чека сина ПАРАБИНА. да јој дође из Јакина. н донесу купу вина. Одгонетка загопеткс ie: СУНЦЕ КАД НА ИСТОКУ ИЗЛАЗИ. а Параћин овде значи српско народно име, истина врло ретко, које се давало мушкаршЕма. Према запису писано.м између 1833. и 1838. године варсш Паоаћин имао је само 312 кућа. Буна зз ослобођење од Турака подЈтгнута је у Параћмну 1832. године. Kvra ie v Параћину харала 1837. голти^, и од !be је умрло чсного л>ули. Први параћински суд установл>е»£ ie 1832. године. УСПРАВНО: 1 Впсока школска установа (мн.). 2. име француске краљтше Антоанете, 3. грчка бопгља мира, 4. војна једн- :-пша, 5. врста падавине. 6. хемијско је.мт>ен»е које настаје заменом водонпковтпс ато.ма кнселина атомттма метала, 7. атинскн законодаваи, 8 немачки композитор, Tvcras, 9. експеримент. 10. део дана, мрак, 11. скраћенпца јелне акалемске титуле, 12, запаљење спод>ног капала vxa (мсд.\ 16. ентлсскп ромаиотпгсац. Елгарл Попи СХАРОЛД"), 18. грал V Шпанији. 19. лео калгђсрске оппеме, 21 река v Нема»пст 22. налпппепо, 24. хлално време. 25 тпенер фулбалсра „НОВОГ СЛЛ.А’’. Ференп, 26. скраћено мушко име (Олгтвер). 27. лом 29. река у Фратхуској, 30. португалска мера за дужину. МАЛИ ОГЛАСИ Продаје.м кућу. комфорнху усељиву. Ценапо вољна. По\ес.ча за три породипе, близу аутобуске станице. Пап?ћин. Мнхајла Илића 22/1. телефон 52-494. Оглашавам певажеђим лт-гну карту бр. 457! на име Гордане Стојковића Врапчамска 45 Параћим. Оглашавам неважећим сведочанство VFI разреда Основне школе „Вук Караиић” v Поточпу тел. бр. 49/76 на име Дратише -Милевковића. ПРИПРЕМА МИША ГАЈИП 1. ЗА АНАГРАМ: Москва. MitAaHO, He* ретва, Кијев. Сарајево. Нова Градпшка, Бановићи, магациокер, „ПродаНа новеста'. 2. ЗА ПАЛИНДРОМ: Ана волн Миловама 3. ЗА МАТЕМАТИ ЧАРЕ И ФИЗИЧАРЕ: а) 301 лоптица! б) Вла лан 7 а Горан 5 клнкера ц) Алберт Ајнштвајн; д) Андре — Мари А-мпер 5. ЗА МУЗИЧАРЕ: а) Лудвинг Ван Бетовен б) Петар Иллч ЧајковCKJ-I Прва читао»п!ца (библиотека! v Параћнну основаиа је 1869. године. Гимназнја v Паоаћтгч је ттрзи пут установљена 1878. годи4. ИЗ ТТОГРАФИЈЕ: Одговорн: ЈАПАН (Лзнја) УГАНДА (Африка) ГЛНА (Африка) ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ (Афоика) СИРША (Азија) ЛАОС САзкја) АУСТРИЈЛ (Европа) ВЕНЕЦУЕЛА (Ј. Америка) ИРСКА (Европа) ЈОРДАН (Азија) АЛБАНИЈА (Европа) Коначно решење: ЈУГОСЛАВИЈА (Европа) „БАЛКАН-ТУРС" ВАС ВОДИ НА ОДМОР Доласком пролсћа наступила је и нова туристичка ссзона. Врсме коришћсња годишњих одмора he ускоро почети. О то.ме, како и где можс.мо ирооестм одмор у ор ганизацији ,.БЛЛКАН-ТУРС”-а, Прсдузсће за туризам и caoupahaj из Вслике Плане, разговаралн с.мо с Миланом Томићем, управшшом Туристичке агенциЈе „БАЛКАН -ТУРС”-а у ПараНину. Ево шта нам Је он рскао: — „БЛЛКАН-ТУРС” ће и овс годнне, као и ранијих учинити све како би корисштима својих услуга о.могуinto да што бољс и лспшс проведу годшшви олмор. Тр& нутио водимо прсговоре и улажсмо „апорс за формирањс Сервиса за годишњи одмор. Циљ фор.мирања овог Сср виса је пружање комплетпих информација о пачину м могућностнма коришћеља годишљих одмора у нашим позпатим прн.морски.м местима, баљама п планина.ма, као м о могућности.ма прсвоза до одаираиог ,’лсста. За сада су успешно завршепн разгопори са „КСАРНЕР-ЕКСПРЕ COM" за подручје Кварнера и ТУРИСТИЧКИМ СЛВЕЗОМ МАКАРСКЕ РИВИЈЕРЕ. а у току су са „МОНТЕНБ ГРО-ТУРИСТОМ" за подручје Црме Горе, као и са ба њама. Ја ћу вам дати преглед оних цела које су узврђене — рекао је дал>с Томић, — док смо за остале упутили захтеве п веруЈемо да Нсмо ускоро и н>вх знати. ЈАДРАНСКО MOPE: На Кварнерској ривијери цсне пансиона у хотелима се крећу за 7 дана од 1155.00 цо 1645,00 динара, а за 14 дана од 2130,00 до 2390,00 динара. На Макарској ривнЈери цена дневног пансиона у хотелско.м смештају износи од 145,00 до 408,00 динара. На Црногорском приморју цене дпевног пансиона у хотелу су од 160,00 до 560,00 динара, а у ттрнватном смештају (по храна у друштвеном ресторану) од 130,00 до 185,00 дновно. БАЊЕ: У Врљачкој Бањп цене дневног панспона у хотелима су од 146,00 до 185,00 динара. Y десетак хотела у ВрњачкоЈ Бањи у сезонн цсне дневног пансиона ће се кретати од 110,00 до 125,00 дипара. Ове године, на почет ку сезоне, бнће у Врњачкој Бањп отворсн нови хотел .Меркур” са око 400 лежаја. Цена дневног пансиона износиће 146,00 динара. Y Матарушко.1 Бањи цене у хотелском смепгтаЈу ће се кретата од 135,00 до 165,00 динара, а у мешовитом сме штају од 100,00 до 110,00 дннара. У Hinincoj Баљи дневни пансион у хотелском смсштају износиће од 160,00 до 240,00 динара. Y Сокобањи ће приватни смештаЈ са псхраном у дру штвеном ресторану износити од 100.00 до 115,00 динара. Цене дневног пансиоиа у хотелима биће од 115,00 до 180.00 дннара, с тим што ће ове цене v мају бпти ниже за око 10%. ‘ „БАЛКАН-Т¥РС“ — рекао Је даље Томић — такође располаже са ценама за летовање на Златибору, Тарн Јастрепцу, Власинп, Бледу и Бохињу, Златару, Јахорини, Охриду, Преспн, Мавровг н Дурдштору. Ова, као и остала, обавештења можете добнти преко чашег Серв»?са за годпшн>и одмор који почшве са радом 15. априла 1976. године, директно у нашој агенциЈп илп на телефои броЈ 83-670 — рскао је на крају наш саговорник. РАДНИЧКИ САВЕТ ГИП „BYK КАРАЦИН” У ПАРАВИНУ р а с п и с y i е к о Н К V Р с за попуну радног места и то: 1. Техничког директора. УСЛОВИ: Поред општих услова кандидати морају да пспуња вају и посебне услове и то: да nocc »vie пигцу игр\гчн\ спрему (ГрафлчглЈ инжеп ер са три годнне радпог искуства или ВКВ ра са 10 година радноЈ искуства на гра фичким пословима). Лични доходак по Самоуправном споразуму о расподелн лпчпих доходака. Стан није обезбеђен. Конкурс остаје отворен 15 чана ол зана објавл.нватва. Молбе се примају на адресу ! ИП „Вук Карацић” Параћин, Макси.ма Горког 22. НИК. СПАСИН ИЗ ОШ ! СМИРАЈ ! ВЕТРОВЧАНА V МИРИАОВЦУ V доодељнпм плетарама, грејаним ватром огворешгх огњишта, живео је п-шобољнп народ који је иатио и од пробода и другпх »азебиих болести. Преко њпховот села, скућеног на слабородпом земљпчт-, мртвачт и опорњачи, дувао је непрестано лудовчтп встар, те су људи вазда бпли намрштени и зле воље. Свађали су се, тукли и убијалп, а жене саме стварале смрт. јер су бчле раздражене на послу и по целу боговетку ноћ у постељи. Некп пролазепи калуђер, зачуђен што на СВО.М путу cpelie село под ветровнтнм ударом, посаветовао је завађене сељаке да се изместе одатле н пронађу заклонито к здраво место. Бежсћн од ветра, ратари су сс настанили међу брежуљцима, где је земља била роднија, и где је владао спокојни шу.мски мир: поток је жуборно, ситноптпце цвркутале ,а дрвеће мнровало. Мењајућн место, село Ветрсвац је проиенило и и.ме: троженн мнр је машло у Мириловцу. ЦРКВЕНА ПЕВНИЦА од ЦИГАЕНИХ НУПОВА Под безу.мљем турских душмана била Је сатрвена и црква Светог Николе, задужбина кнеза Лазара. саграђена у јухорској подгоринн, подаље ол села Својнова Пролазећи тим крајем, хајдуци су из зга ришног црквишта истерали звериње и истребили коров н израсло дрвсће, а под кру шко.м дивљакушом закопалн благо отето од бега који им је на ватри измучио друга зато што није хтео да ода име свог харамбаше.. Y време Вождове владе нахијски кнез Милија Радојцчић је ставпо под кров ру шевине и довео на службу једног замона шеног сељака који је после распри са другим .молбеником засенио народ својо.м пес.мом и читањем молптвеника. Y безсводној цркви певање је попримало апђеоски одјек, јер се кроз отворе циглених Нупова узиданих у певници, разгледало по цркви, остајући .међу зидннама. Иако су Турцп обилазили планину, тражећи српску светињу васкрслу из пепела, никада нису пронашли Мвлијпно обновитељско дело, бруј појања није се чуо у даљу. Неки младић, потомак вође хајдучке дружине, долазно је у цркву на све пра зннке и свеце, надаЈуђи се да ће молктвом да из.моли npiiBiibeibe блаптог скровцпгга. злн кад је откопао земљу под дивљако.м није нашао ницгга ,оснм лобања сахрањеника. Нн после тога ннсу престале приче о хајдучком блап\ све док шумар није на- ‘ ПИ11ЈГ'11 терао оца Даннла да нзвади крушку из корена I! посече је на дрвљенику, зими за огрев. ДЕШЕВИ НА БАБИНОЈ СТРАНИ Чопор изгладнелпх вукова данима ie пратио низ планииске п/дуре го.милу исцр- :>.1>ених и зимогрозннх војника, који су се враћали из људогубног боја. без вође, пре бијеног оружја, ожалбсни зобг изгубљеие битке, у стрепњи да их кнез не назове љ\- дшптима. И кад су мислили да одахну од пута н вејавице међу зидинама обрушеног ма кастира на Бабиној страли однекуд су лојахали туђи плаћенпци и све пх посекли. И снежна падина се зацрнела од лешева зару.менела од крвн. А кад је пала ноћ вукови су се привукли мртвима и гостнли се док зора није забарјактарила пад плапино.м. А они који су видели на то.м месту све леш до леша назвали су га Лешје. БАЦАЊЕ КУЖНИХ Y КААЧИНЕ У Кучајским брдима, под чнјнм се шумама белело крсчњачко стеље, било ie aiHoro клачина у којима су кречари .скли креч, мало за себе. а више за продају по насељп.ма која су се после помепггања била усталпла у близини бучина, збегова н неударних путева. Коли.ма, залученим кровом од рогозине, рабаџије су разносиле креч и лаље од свог краја, јер су у то време куће сталнице бпле окрсчене, клачне, са доксатима и шарама око прозора. закритих разапегил ЖИВОТИЊСКИ.М кожама. И многе клачнице у којима ie ноћу буктала ватра, усијавајући крсчљак, дале су име селу Клачевипа, чије су кречане ynavhene у страитом пом.ору свег народа као гробнице лсшева људи које је црна смрт покосила. После те несреће кречари су потражиди друге заветрине за коп клачина, јер се на негдашњим у недоба чгло завпјање клетви ио.мрлих: иштипи су да буду сахрањеин д че.мљи, на гробљу, под крстачом. ДИВОВСКЕ АЕБИНЕ V ЦРЕПУАзИ Прс памгнвека и доссл-авања Словеца у моравску равницу живсли су v џ1умским пећинама дивовски људн, зараслп у куштраву длаку, очврсле коже и вагренпх о чију. Бнли су вазда гладнп и жене су ire с муко.м прехрањмвале; месилс су пм хлеб у дрвеним корптима, а пекле су га v овеликим црепуљама којс су загревале зажареним вршњацима. Кад су онп изумрли, а иискораснн људи открплп љихову насеобпиу, затекли су у низински.м странама сачуване npcnvn>e у којима су н краве могле да планлују. — Једна диповска леинна могла би да нахрапи сво наше село — рекао је тада некн подстрижљак. Свн су се бпли веома х-плашпли. алп су ипак остали, јер су већ били оврлп пшеницу на гувну н здеиули сенокосе. Од H»iix се намножила Лебина.
СВЕЧДНИ ТРЕНУЦИ MAJA Одбор за прославс држав нлх празника, на послсдњој ссдинцп размаграо јс и у. тврдио програм актнвностп у мају. Општи је закључак да се овогодишљи месец пролећа и младости нспуни богатим и квалитстним активностпма којима he се обухватити омладнпа, ппонири, радпи људи п грађани. Прослава почцњс всИ 30. априла свсчаном академијом на којој lie се представитн КУД „Бранко Крсмановнћ” са својнм секдијама. Тога дана стартоваће и међуград ска штафета чпјп јс старт у Параћину, а цнл> у Светозареву. 1. маја органвзоваће се традициопалнн уранак за раднике и грађане као н шаховскн сусрет радннка, омладине и војника Гарннзона. 2. маја одржаћс се општинско такмичење у стрељаштву. 8. маја одржаћс се регионални сусрет пајбољих сеоских група v оквпру мани* фестације „Сусрети села" у Стрижи. Нашу Општину представљаће Мириловац као победник пашнх „Сусрета"... Дан победе,' 9. мај, биће обележен полагањем венаца на гробове палих бораца и јавном биоскопском представом у граду. Грабани ће видети премијерни филм са ратном тематиком. 13. маја прпсуствоваћемо регионалном такмпчењу рецитатора, a 20. маја цео град ће свечано дочекати н испратити савезну и локалне штафете. ¥ оквнру програма одржаНе се смотра фолклора поц називом „Весела мајска ноћ". 20. маја биће отворена лзложба дечијих радова на тему „Пролеће и младост" у холу Ама терског позорпшта. Истог дана одвијаће се такмичење у гађању малокалибарском пушком за стрелце из целе Општине. Дан младости, н рођеидан друга Тнта, наша омладлна обележлће веллчанственим слетом младостн на стадиону .Јединства". V 17 часова бипе to cvcper средњошколске омладине и плонира основних школа ко ји ћс известп уметничкн и спортски програм припремљеи специјално за тај дап. За разлику од досадашњих манифестација ово поподне he у правом смлслу репрезентоватл лепоту и стваралачку снагу наше младостп. Мајске свечаности се завршавају организовањем такмнчења у оквлру Олимпијских сеоских игара у Попов цу. 29. ц 30. маја. Одбор је закључио да је овај програм и богат и квалитетан н да ће достојно обележити најлепше тренутке у месецу који традиционално припаца младости, a преко ње сви.м грађанима и радним људима који остварују величанствене задатке самоуправног социјализма. V припремању овог програма учествују омладинскс и пионирске организаиије ло школама. Олштинска кон ференција Саг.еза социјалистичкс омладине, Интересне зајсдшше културе к Основног образовања као и члановп Љгковног клуба у Параћину. Поучени досадашњим лскуствима радни л>у ди, ангажованп v овнм делатностпма, су пред задатком да учпне прекрстницу у приступу оваквнм пословима без нмпровизацнја и журбе. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦИОНА БАНКА ПАРАМН ГОДИНА III БРОЈ 57 ПАЈРАБИН 27. АПРИА 1976. ИЗААЗИ СВАКОГ ^.РУГОГ VTOPKA ЦЕНА 2 ДИНАРА АИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Некако дочекасмо овај месец, жељни сунца н пролећа, разговора и договора пшчекивања да у наредном периоду и ра димо и прослављамо и реализујемо много што-шта од богатлх плаиова н амбиција. На све стране се живнуло, можда то и не ввдимо свакодневно, али снгурно осећамо по динамицц која нас окружујс са свих страна. Наш политички тренутак ------------------- нових законских прописа, захтев да се сви заједничкл укључимо у друштвене крнтеријуме да бис.мо спремно прихватилн Преднацрт закона о удруженом раду и схватнли колико смо окренути сопствс ним стваралачкнм могућностнма. Можда hc.uo бити забринути што све није онако како с.мо хтелн, бројке и бнланси ће бнти непријатни због сазнања да нас је неА П Р И Л нас је већ научио да се заинтересује.мо за оно што се догађало прошле године п да спојимо са оним што he бити у мастулајућој. Отварамо новинске стралнце, слуша.мо пажљлво телевизијске и радио емиоије које су пуне садржаја везаилх за лаше соцнјаллстлчко времс, нс само као информација већ као тема за размишљањс и сазлавање. Успели смо да створимо такво друштвело-полнтичко мнење које се лз годлпе у годлну кваллфлкује да можс да прати темпо живота, да разматра и одлучујс л да потпуло објективпо процсњујс рсзултате. Април нам је донео првс процене блланса лривреднс актлвлостл, оштрину ка непредвиђена околлост зауставила у темпу развоја пронзводнлх и друштвених снага, алн не и укочлла у открлвању свпх могуНности којима је наш раднн човек обдарен и окружен. Апрлл је то, лпак, наш са варљнвим пролећем, са озбиљношћу п бригама л мп га као таквог прлхватамо спремајући се да л ове године прославнмо најлепши н најдражи празник радног човека да бнсмо, после славља, прионули на посао којп пас чека и кога смо зацрталл л пре оваквог апрлла. V томе је веллчлна л драж лашег жнвота којлм обележавамо почетак свакс будућности. Пајски празник - снага и лепота нашег времена Пише: Ранко Николић, председник Општинског синдикалног већа Овогодишњи Први Maj — ме b\ нароани празнлк рада, славл.мо у условлма борбе радничке класе читавс нашс земље за оживотворењс уставних пачела н резолуција, конгреса СК п СС, за афлрмацију деле гатског система л удруженог рада, за привредну л друштве ну стабпллзацију уопштс. И ако је прошло пуннх 87 го дкна о.1 времена када је, захваљујуИп бескомпромисној бор бл и солидарности радничке класе, у cbctv почсо да сс сла ви Први мај v знаку борбе за основпа радничка права, свс доцп с.мо на жалост да н дапас притиснуш колонпјалним ропством и ненароднлм режи мп.ма л разним деловима света, радници не ужмвају ли основпа права п слободу. Радннчка класа Југославлје ове годнне славп по тридесет први пут Мај у слободи. СлаBchn овај. нама тако лраг праз ннк у миру, нс може.мо s да сс не' сетлмо бројиих жртава које јс раднлчка класа nauie земљс имала борећн се за сло боду. мнр п револуцлонарни лреображај нашег друштва. За само 31 годину жпвота п рада у слободи, раднпчка класа наше земље, предвоБена Савс 1ом KOMviiiicTa Југославлје и другом Тлтом. постпгла је пзвалредне резултате којима са правом може да буде поиосна. Од сиромашне аграрне зс мљс, политпчкл II скономски завнсне од развпјеннх земаља л колонлјалннх сила, пзградллл смо модерну лндустрлјску зем л.у, која се по степену развлје носп! сасвлм приближила срс Д1БС развлјеним, индустријским зсмљама. To је темпо развоја којлм сс пе може похвалигп ни једна лндустријскл развијс на земља у свету. Изложенл резултати постлгнутл су захваљујућн новим друштвсним односима које смо пзграБлвалн и развлјалп пара лслно са разво.јем матсрнјаллих пронзводнлх снага друштва. Карактеристика тпх ловпх односа јс самоуправљање рад иих људи II грађана које смо \'вели почев од 1950. годлнс, али које своје корене лма join у првлм данима оружане ре волуције у народно-ослободлла чким одборлма. Како развој материјално-про нзводннх снага, тако и развој самоуправннх социјалистнчких односа пнсу остваривапи глатко п бсз потешкоћа. У нашем по слератном развоју било ,је и успона и стагнације, како иа плану производњс тако и на плану развоја друштвених односа. Па лпак, карактерлстлка нашег послератлог развоја јес те динамичан успон и свспоге шкоће на које смо у том развоју наллазили захваљујућл је динству СКЈ II радничкс класе у целини л внсокој свестл су успешно прсвазллаженс. ЗахваљујуИп другу Титу, Савсз комуниста п СФРЈ уживају вслпкп углед у меБународно.м радппчком покрету и у свету уопштс. СКЈ, под руководством друга Тпта. дао је велики допрпнос пзграђпвању правилних одпоса у мећународном раднп* чком, а посебно v меБународном комуннстлчком покрету, односно чија је карактерпсти ка самосталност л равлоправност између партнје н покрета и сарадња на питањима од за једничклх пнтерсса. Као творац поллтлке песврставања н актпвнс мирољублве коегзистснције, друг Тпто и СФРЈ стекли су велики углед v свету. Покрет несврстаних зе.маља постао је активни члни лац у међународнпм односима п, у условнма блоковнс подеље ностл у свету,дао је велики до прлнос’ попуштању затегнутости. равноправној сарадњи меbv државама и народима са разллчитлм унутрашњнм vpebe љем, без мешања v унутрашље односе, ослобоБењу бројних колонија од колонијалног ропства. Од 25 несврстаних зр маља, колико је учествовало па I конферелцији пссврстани,ч одржаној 1961. године у Београду, Покрег несврстаних данас обухвата прско 80 држава којс he учествовати на Петој конфсрснцијл ове године у Ко ломбу. Захваљују1ш личностн друга Тита, СФРЈ остварујс успешну билателарну сарадњу на еконо.мском, културном, полити чком и др. иољн.ма са свим лр жавама у свету. Због свих овлх заслуга друг Тиго је државник са иајвећим угледом у читаво.м свету. Упоредо са развојем наше земље, у послератном периоду, постигнутл су изванредни пезултати л у лашој Општини. Тн резултатл посебио су значајни на плану развоја индустрп јс. која јс постала најзначај нпја привредна област у Општннп. Тако је пролзводња стакла, само у последњлх 20 година, удвостручена. а у последњпх 5 годипа пролзводња це мента готово удвостручена. про лзводња тканлна повећана оц 2,4 на 2,8 мллиона квадратних метара. Захваљујући таквомра звоју народнл доходак по ста новнлку у 1975. достигао је из лос од близу милион л по старих дпнара. Значајнл резултати су остварепина планудруштве иог стандарда. Изграђене су пове школе, дечјс п здравстве пс установс, развпјена култура и Физичка култура, највећи број села повезан је асфалтним путс.м са градо.м, у самом граду пзграБено је безброј улн па са савременим коловозом, нзграђен водовод, а у току је изградља каналлзације. . Упоредо са превазнлажењем тсшкоћа II ожпвљавањем прнв редне активности, пред Савезом комуниста лаше Општлнс, О.младлно.м, радннчком класом „ осталнм ралним људима и граБани.ма стоје веома крупни задацн на плану удруживања рала „ срсдстава, афнрмацији н даљсм развоју делегатског систе.ма, п удруженом раду. Без афлрмацлјс удружецог рада и делегатског слстема, без даљег развоја самоуправних социјалистичкпх односа и дос ледног спровођења новог ¥става it задатака који происти* 4v пз резолуцијс. конгреса СКЈ и СС у целлни, не.ма напретка ini на плану црлвредне актпвностл. Наша пажња мора бптл посебно усмерена ка vc nciunoM организовању и вођењу јавне днскусије о Нацрту закона о удруженом раду и његовој примевл н провери у праксл прс коначпог усвајања као н ua cnpoBobciBv задатака којп пропстичу пз Интервјуа друга Тита „Вјеснпку”. Дозволитс мл да, на крају, свим раднпм људпма в грађа ппма нашс Општине, у име из вршних оргапа друштвено-поли тпчклх организацпја п Скуп« штине општипс Парађина, че стптам празник рада, Први мај.
2 CTPAHA 14 ДЛНА Dr JJ 5.7 ТРЕЋА ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА: на место и Анализа протеклих избора за секретаре и секретаријате основних организација СК, с посебним освртом улогу основне организације T»nSIv300CKPПнше: ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИБ, ЗАМЕНИК СЕКРЕТАРА ИЗВРШНОГ тарнјате у ииск одржани кра- клмитгт « jew прошле и почетком ове го- KUlvllllJclA ЦК дине представљали су значајну ндејно-политичку акцију и рад ни договор у СК Србијс. V већини основних организацнја испољена јс одговорност, крнтичност п зрслост у разматрап»у п оцењнвању сопствене активност, у решавању актуелних проблема и у формулнсању но вих задатака. Међутим, истнни за вољу, мо рамо рећи да је било и прнлнчно оннх основних организација СК којс нису пи темсљно ни одговорно извршилн критпчку анализу остварених задата ка и обавсза и ако су нх на то обавезивали одређени документи. На основу оцена које су дапи општннски комитети и међуопштинске конференције Са веза комуниста Србије, Градски комитет СК Београда, покрајински комитети и нашпх сазнања о нсходу изборних активностп — можемо рећи да су отворени процсси јачања класиог карактера Савеза комуниста Србијс и његове друштвенс улоге. Изабрано је 14.753 сскрстара л 64.439 чланова секретаријата основних организацпја СКС и 990 секретара конфсрснцнје СКС у радннм организацијама и месним заједннцама. Бирапо је 67% секрсИбра -први пут и преко 65°/о члапова. сскретаријата. л нбвоизабраним секреfapnSra и гчламовима секретаријата јс преко 32°/о радника из непосреднс пропзводњс, близу 10% индивидуалпих пољопривредних пропзвоВача, a око 7"/# инжењера и техничара из производњс. Међу ново изабранпм секретарима и чла повима сскретарнјата је 13% младих до 27 ro.nnia. Y односу па стањс у 1974. годинн када је у саставу овнх руководстава било нсшто више од 6% младих, може.мо бнтп задово љни трендо.м у подмлађивању руководства ООСК. Изабрано је скоро двоструко вишс жена нсго у прет.чодно.м перноду. За секретаре је бирано око 7% учесника НОР-а. V току последње две годинс успешно сс остварују промснс у организовању Савеза комуппста, а у духу конгресних одлука II статутарипх обавсза. V овом периоду формирано је СА САВЕТОВАЊА Y КРАГУЈЕВЦУ Локална штампа је незаменљивн taiop друштвене антивности Н Саветовање позитнвно оценлло перспективни плап развоја раднја, штампс и телевизије у Републици В Локална средства ннформисања траже јачу материјалну базу ■ Подржан предлог о отварању телевизнјског цснтра у Крагујевцу. Главна тема саветовања је предлог плана развоја штампе, радија п телсвизије до 1980. годинс са пројекцијом до 1985. године Предсгавннци свнх општнна Шумадпјс и Поморавља, заједно са гостима из Рспублпкс и телевизнје Београд, разговарали су, поред осталог, и о пнтањпма решоналног iihфор.мисања, о формама и салржају тог информисања. Кон статовано јс да је програм ра звоја раднја, телевизијс н шта ашс всома добар н да му треба дати пуну подршку, мада је вндљнв пропуст да јс у Програму мало мсста дато локалпој штампи и њсном развоју. Саговорници су нстицали потребу неговап.а рсгноналне ин формације која би требала па nabc мссто и у програмимл Радио — телевизије БеогрзлY наредном перноду треба по свеппи пажњу стварању матс рлјалие н кадоовске базс за 4.926 нових основних органи* зација СК, што прсдставља повећањс за 33,5%. Међутим, још увск јс 2.198 OOYP и 1.440 села бсз ООСК. Дошло јс и до знатног обнављања СК нови.м члаковима, тако да данас СКС бро ји близу 570.000 чланова. односно 47.000 впшс пего 1974. године. Од Пис.ма до данас примљено је 187.000 члапова, a то прсдставља скоро трећину од укупног чланства Савсза комуниста Србнје данас. И порсд тога шго је више пу та наглашавано да јс питање кадровског јачан>а и обнављаita СК, пријемом нових члаио* ва у СК, нарочито радника. по својој суштини класно питаљс п да као такво не смс бити ствар кампањс, известан број општинских комитета и организација се још увск не бави довољно новнм проблемом. Y 1975. години дошло је до смањења чланства из редова радннка за 0,6 индексннх посна у односу на 1974. годину, а број чланова СК из редова радннка који су напустилп Савез комуниста у овом перноду повећаи је за 5%, иако је број чланова СК који напуштају СК, гледано у целнни, знатно смаљсн. Нс.ма сумње да су ова кретан>а п колебаља у соцнјалној структурп СК својсврстан показагељ стања и односа у СК. Резултати укупних промсна, па и промена у СК, које смо постиглн рсално се могу оцепши са.мо ако се има у виду сложепост укупних друштвених токова и услова у којима сс остварују одлуке коигрсса п Устава. To јс захтевало да Савез комуниста тежиште своје акцијс усмери на егзистенцијална питања развоја стварањем стабилнијих друштвсноскономскнх претпоставкп за складннји развој друштва у цс лшш. Међутим, сасвим је свидснтно да један број ООСК карактерише површност и недовол.- на креатнвност у решавању значајних пнтаља. Недовољно се сагледавају и пдсјни проблс мп. Y поједпннм средина.ма суочени смо са појавама идсјнс пасивности н опортунизма основннх органнзаиија СК, заобилажења проблсма а чссто н њиховог прнкривања. Наи.ме, пуни замах локалне штамлс и средстава пнформисања у радним организацијама, како би се делегатска база на времс информисала о свнм значајinijiLM питањпма са.моуправнс праксе. Прихватајући образложење, саветовање је позитивно оценн ло идеју о отвараљу телевнзи јског центра у Крагујевцу са допнсшшггвом у Светозареву, тиме бн се телевизпјскн програм уклоппо у пласирање реПЈоиалне пнфор.мацпје од значаја за читаву Републику. Y закључципа, који cv доне ти, наглашена је потреба да Сскција новлнара за локалну штампу прп Свсзу новштра Србијс покрснс ширу акцију која сс тпче локалпс штампеи друпгх средстава ннформпсан>а на региону Шумадпјс „ Прморавља, како бп се текућп проблеми решавали на време. доста јс раширена пракса да сс пробле.мн прагс а нс решавају, да се питања региструју а да се иа н»их не дају прави одговори и peuieiua. Овакав опортуннзам поједнннх организација СК доводи многс ООСК на лериферију политичког живота, а што погодује деловању разних либералистичких, конзсрватнвно-бирократских и технократскљх снага чнји се рецндиви ocehajy и даљс у начнну понашања и мишљења, што нарочито долази до изражаја у отпорима уставном трансфор мисању на самоуправним основа.ма. Кретања у друштвсно-економ ској сфсри се најчешће пратс само кроз матернјалне показатеље, док се запостављаЈу илп сс мало води рачуна о друштвсним односима и о развоју самоуправљања. Y тој јсдностраностп огледају се остаци бирократске свести и пракса Koio.i је управо совјствено да већу важност предају оно.ме шго he сс јавно рсћи и иапи* earn, а лри томе сс запостављају дубљи и скривсннји процесн и појавс са којима сс суочава друштво. Y општннама и радним организацијама често се не узнмају у обзир све појаве и тенденцијс којс су од значаја за правилно и целовито сагледавање проблема којч нскрсавају у tilm 'срсднпама. Због тога сс н дешава да у нскнм срединама поједине негативне појавс н тснденцијс не добијају благоврс.мено ндејнополитичку квалпфикацију све док не израсгу у ексцесни случај. Јсдап број основшис организацнја СК вишс је окупиран материјалпма руководства СК који сс на састанцима углавно.м прспричавају, не повезујућп и.х са праксом и збнваљима, са конкрстним проблемима и узроцима стања у сопствсној средннн. Често се основне органпзације СК не укључују акитвно и правовре.мено у разматраље значајнпх питања својс радне организације, па сс дешава да комунистн у органима самоуправљања и раднп људи у колективима нс знају какви су идејно-политички ставови органнзације СК о плтањи.ма која сс рсшавају. Таква пасивна позиција ООСК слаби класни карактер и утицај Савеза комуниста на правилно рсшавањс пајважннјих пмтања о којима расправљају н одлучују органп самоуправљања. Распрострањена је пракса у основним органпзаиијама, н нс само у њпма, да се усвојени програми рада и закључцп не извршавају у потпуности, a при том се мало бавимо анализом извршених задатака које смо сами себн поставнлп. Анализа дневних редова у једном броју ООСК показује да сс преко 60 одсто питања о којима се расправља односе на органпазционо-техннчке пробле ме и пптања нницирана од виших руководстава, а запостављају се значајни друштвеноскономски проблеми сопствене средпне. Многе организације олако ски« дају одговорност са себе за лошс међуљудске односе у колективу који су најчешће праћени и лошим односом у организацпјп Савеза комуниста и обрнуто. Проблем бирократскотсхнократске узурпације власти у радним органнзаипјама ко јн најгрубље угрожава само управнс односе, најчешђе се парцијално решава. Има и организација које посустају у борбп са тешкоћа.ма и мнре се са постојећим стаљем. Узроци томе налазе се п у недовољној повезаностп организацпја СК са органпма гправљања и са ЛРуштвено-полттгчким oprainiзацијама. Уочсне су и појаве да сс рад СК затвара у руководства, у политичкс активе, секрстаријате организација. док се запоставља идејна борба у основној организацијн л бази* уопште. Још увек је карактсрпстичан форумски рад за појсдина руконодства СК, која формално и површно комуницнрају се основним организациЈама. Доносс сс ставови и одлуке v појсдипим руководствнма О0СК н разни.м политпчким активнма у OOYP без учешћа целс ООСК. Отуда и до лази до појаве неактивности организација на извршавању таквих ставова. Има и појава да сс одлучпвање о најважнијим питањима у раДНИМ организаиијам.1 мтвара у ООСК, које преузимају надлежност органа самоупра вљања, чиме се скида одговорност са самоуправних и пословодних органа за одлуке које они треба да доносс и спроводе. Ради отклањања ових слабости морамо у наредно.м периоду далеко внше развијати метод рада који he у већој мерп омогућити активно укључнвањс основних органнзација у токове политичког жнвота и у решаваље актуелннх проблема друштва на начнн како је то и Статутом СК и Уставом прописано. Такав рад he доприиети прсвазилажсњу површности и вербализма у раду и разви* јању одговорности за остваривање утврђених закључака. Борба протнв површности у раду јсстс борба против отуБивања права чланова и организација СК да најнепосредније учествују у свим процесима хтврђиваља политнке. To је борба за развој критике и самокрнтикс у органпзацијама и руководствп.ма СК, а протнв појава критпзерства и омаловажавања резултата који се отварују у социјалпстичкој самоуправној изградњи. Она мора бити ус.мерена против групашења и остатака фракционаштва, који се јавља у срсдпнама гдс је ндејна борба затворена у уже групе, где се не одвија у организацнја.ма СК и у друштвено-политичким организацнја.ма, где радничка кла« са не.ма свог утнцаја на рад СК, где је рад СК одвојен од конкретних животнпх проблсма људи и њихових интереса. Ми he.uo се успешно и сфикасно борити против тснденција бирократизације, форумског метода рада и либсралистичкс површностн ако у веhoj мери и иа шврој основп отвори.мо процес изградњс дсмократских односа у Савсзу комуниста на принципу демо* кратског централнзма. Однос у ОО СК и руководствима морамо градпти на таквој основи да сваки члан Савеза комуниста можс да покрећс питања, да водн отворенн дијалог, да се критички и самокрнтички односи према задацнма и проблемима са којима се суочавају ко.мунистп п ралнпчка класа у животној пракси. Морамо се у далеко всћој мери борити против појава гушсн>а крпти* ке и појава обрачунавања са људнма који отворено указују на слабости у својим организација.ма и критикују њиховс посиоце. Са појавама старе бнрократско-конзсрвативне затворености н либералистичке расплинутости највише се сусрећемо у раду СК у једном броју сложсних организација удруженог рада. Ту је СК још увек недовољно акционо органпзован. Одлуке саветовања и конференција као акцноних облика повезивања комуниста у овњм организацијама, споро се доносе и педоследно се остварују. Уврежпла сусссхватања да ООСК има право да ннсисти ра на пнтсресима својс OOYP п онда када су тп интерссн супротни ннтереснма радне организаннје илн шире друштвсне заједнине. Знатан број основнлх организација се ушанчио у своје OOYP и брани притом искључиво својс личне интсресе. Има и примера гдс сс поједини сскрстари, сскретаријати, конференције и саветовања претварају у форму. Они доносе одлуке у спрези са техноуправљачким структурама без утицаја ООСК. На тај иачин се врше притнсци на самоупра вне органс и узурпирају њихова са.моуправна права. Зато у наредном псриоду морамо посветити више пажње овим пмтањима, снсргичнијс се супротстављајући таквим појавама. Нс смемо дозволнти да се под видо.м аутономијс и самосталности OOYP толернше пракса која нема ничег заједннчког са уставним опредељењима. Морамо се заложкти, о чему је посебно било речн на VIII седницм ЦК СКС, да организован>е л дсловање СК у удружсном раду довсдемо у функцију јачања позиције удружсног рада. Морамо заоштрити одговорност OK СК и међуопштинских конферснција СК за брже оспособљавањс основних организација СК к за њихово усмеравање на најважнија питања друштвеног развоја. Одвтински комитети су дужни да познају пррбде.цатлку сваке основнс организацкјс понаособ, да подстмчу иницијатнву п одговорнрст у рсшаваљу различитих проблсма. Основнс организације СК треба оспособити да не западну у учмалост, да превазиђу површност и лстаргнју. Треба нм ломагатн, и то не 'кампањскн, да се у раду оријснтпшу на решавањс правнх питања. Многе од и>их немају снаге да сс ослободе утииаја тсхнократсклх снага. V неким срсдинама сскрегаријатн нису са.моиницијативни нитп су довољно са.мостални у ра ду, недостајс им идејно-политичка оспособљеност да самостално ус.меравају организације на кључна питања. Y многим организацијама удруженог рада пословодни органи и.мају монопол над пнформацијама, а основне оргаиизацијс СК се само повремено и површно ппфор.мишу о стању и проблемима у радној органпзаиији. иако систеи ннфор.хшсања у СК треба да обез uebvje благовремену, потпуну и сталну циркулацију објективних информација. Без тога чланови СК ис могу да буду активни субјекти у решавању животних пнтања сопственс срединс. Чињеница да комунистп заузимају различита места у дру штвсној поделп рада, KOja је диктирана тсхнолошком подсло.м рада, доводи до тога да хијерархијски односи имају утицаја у нски.м срединама и на односе међу комунистима у ор ганизацијама СК. Односи подpebcuocTii п надређености у не KJLM срсдннама репродукују сс и у организацији СК и доводе до неравноправпог положаја Mcby члановима СК. To сс испољава у намстању воље од стране нских појединаца и у нарушаваљу дсмократских одпоса у организацији. Различите слабости које су п овде дели.мичио поменуте показују да идејна борба нијс шире захватила основне организацијс СК. Мпога од њих у својим активностима крећу се no површннн жпвотннх токова II нс улазе у суштнну идејних крстања и проблема са који.ма сс суочавају. Многобројна пптања из свакодневног жи вота. која најднректнпјс утичу на материјални л друштвени положај радних људи, препуштају сс наводпо надлежпим органнма без довољно утнцаја СК на њихово рсшавањс и врши сс подела у дгху тс надлсжности нзмсђу СК II органа самоуправљања. Ова подела у којој се питања нз областп пословања организаинја и матсријалнс производњс одвајају од лолитпке СК и препуштају пословодним органима доводп објективно организацију СК у пасивну позицију. Због свсга тога, у наредном периоду морамо далеко већу пажњу посветити класном јачању Савеза комуннста. Морамо доследније остваривати у пракси нашс ставове ла Савез комуниста јача не са.мо већи.м ггријемо.м радника и класно опредељеннх људи, већ и чншћсње.м својих рсдова од свих врста противника самоуправљања, разних каријериста, опор туннста, малограђана, демагога неактивних чланова који нс vuecTBvjy у политичким акцијама Савеза комуниста. Савез комуниста мора v духу порука novra Тита стално инспстпратн на изграђнвању моралних врсд ности својнх чланова. Y вдејно-политпчком и марк* систичком оспособљавању чланова и руководстава СКС. у јачању класне свестн постигнутн су запажеин рсзултати. Међутим, многобројне слабостн у СК указују да се у наредном периоду морамо у далеко веhoj мери бавити пдејно-полнтп чклм оспособљавањем чланства и руководстава Савеза кр.мунп ста. Због тога Quo настојали да се изради ввше новихррогр,а->ц “Лдеолошког образоваља у Савс зу комуннста, који he се примењивати од септе.мбра ове годинс. Реч је о припрсми једпнственог оријентаиионог npoipa.ua за ма совни рад у основнпм организацијама Савеза комуниста и о днферснипраним програмпма за спеинјализоваис облпкс ндс* ОЛОШКО-ПОЛ1ГП 1чког образовања чланства и кадрова у Савезу ко.иуниста. Идеолошко-политичкп рад у СК мора бити впше усмерси на ефикасније остварпвање сва кодневних задатака: мора анализпратн друштвену праксу и пружпти одговорс на актуелиа питања развоја. Ово је посебно значајно с обзпро.м на постојање сложеннх imejwix струјања у Савезу ко.муииста и дру штву. Савез комуниста мора стално да прнлагођава садржај пдсјног рада и ослособљавања чланства садржају пдсјнс борбе и задаиима које остварује у друштвено-полнтичкој пракси. Због тога је потребнр оспособљаватп чланство Савеза кому* писта да у већој мерп учествују у ндсјној борби, да разлпкујс нстинс од полуистпна и лажи којима маиипулишу паши идејип противници и непрнјатељп соцпјализ.иа. Мора.ио битн способнији да у конкретној свакодневној пракси разоблпчавамо ндејне противнпке, њпхове на.мере и покушаје антпсамоуправног деловања. V расправи о двогодишњој активности основних организа* ција у остваривању задатака Дссстог конгреса Савеза комуниста Југославијс и Седиог конгрсса Савсза комуниста Србнје, која је вођена поводом избора, произашпа су нова сазнања, конкретнн задаци всзаini за даљс оргаиизационо оспособљавашс и пдејно полптпчко и акционо јачањс осповннх организација Савеза кому писта, о чсму јс овдс било само делн.мично рсчи.