БРОЈ57 14 ДАНА СТРАНА 3 Нз нашнх ООУР Због изузстно повољног ангажмана са комплексом хотела „Бабин Кук” на Јадрану погону стакларског ала та је дат веома важан зада так да за све уговорене артикле на:|-зви одговарајуће алате. И поред кратког врс менског рока погон је vcпео да за рекордно вр _* • направп 44 метална кал*. чиме је у великој мери допринео да се овај добар по словни потез благовремено оствари. Ових дана јс прп оделељу за стручно образовање кадрова, а за потребе магацнна готове робс, контроле квалитета, техничког магаинна и контроле алата завршен двомесечни курс за возаче внљушкара. Наставу је похађало 40 радника a 35 их јс савладало и положило. Како смо обавештени од рефереита за образовањс кадрова, ово јс један од нај успелијих Kvpceea пре свега захваљујући савесном ра ду полазника и његовог на ставннка Станнмира ЈаниНл јевића. Раднпци одслсња за изра ду и одржаваље стакларскс опре.ме овпх дана прнводе крају радовс на нзради сте пешппнс куле за кров хале аутоматског погона. Кула је rpabena савременим начином у комбппацпјн двоједног заваравања и раздвојиве ве зе, а внсока је око 18 мета ра. V погону стакларског ала та постоји јелал број људн који се, н порсд доста тешког посла, стручно узднже дошколоваљем. Како настава траје и по подпс то су нмали тешкоћа да јс редовно прате због рада у смсна А»а. Њиховој молби да за врсмс док трајс настава ра дс са.мо у првој смснп је удо вољено тако да сада могу много лакше да савладају градиво. Лрнмер који свака ко треба поздравнти н на њега се утледатл. Послс доста променљпвог рада у последљс времс, на ИС-8 машнпн у погону аучоматскс израде је обусга вљена пролзводња. Машина је однета у Италију на речонт а на њсно место је по стављена ФА-5 машнна. СРПСКА ФАБРИКА СТАКАА - ПАРАБИН ГОД. XXII БРОЈ 243 Пред изборе за нове радничке контроле ,ЈНа 14-оЈ рсдовној ссдиици Радничког савста радне организације, одржаној 27. IV 1973. године, донста Је одлука о организацији, аменовању и раду радничкмх коитрола и са тим акто.м постављеии су темсљн заштите и развоја Самоуправног систс.ма у нашоЈ среднни. Тада је формирана радннчка конт трола на ннвоу радне организације од 8 чланова н 8 заменика. Стварањем 4 ООУР-а 1. I 1974. године значнло Је потребу формираља и 4 Одбора самоуправне радничке контроле да би оД њлхових чланова бно конституисаи Одбор самоуправне рад, ннчке контроле радне организације. Са овнм речнма почео је нзлагање СВЕТОМИРОВИБ СТЕВАН, ВКВ-реглер, досадашњн председпик Одбора самоуправне радничке контроле радне организације на пленарној седници друштвено-политнчких организацнја одржаној 12. IV 1976. године када Јс и разматран извештај о протеклом двогодишње.м раду овог органа. YCBOJEH ПРОГРАМ МЕРА ДЈ БОЉИХ РЕЗУЛТАТА САМО ЗАЈЕДНИЧКИМ ЗАЛАГАЊЕМ Изузетно тежак положај Српске фабрнке стакла и Индустрије вунсних тканина „Бранко Крсмановнћ", нницирао је да се у овнм организацијама удруженог рада, на нпвоу Општине и на нивоу Међуопштинске регионалне заједнице Шумаднје и Поморавља, покрсну све друштвено-полигичке снаге ради нзналажења благовременнх и правнх решења. Тако јс 22. априла о. г. одржана заједнпчка седница Beha удружсног рада, Друштвеио политичког већа, Општлнског комитета СК, Председништва ОСВ, еекретармјата Фабричких конференција СК ове две радне организације н Политпчког актнва општине, на којој су разматраиа кретаља у прнвреди Општнне Параћнн у 1975. години н пппом кварталу 1976. г. На овој седннцн дстаљно је оазмотрсна счтуацнја овмх AEejv радиих организацнја и усвојен предлог Ajepa које треба предузети на свим нивоима. V нашој радној организацији прсдузимају се следсће мерс: — Увсдсна јс ригорозна штсдња н за прва три месеца обус тављсна набавка свега што нпје везано за дирскгну пронзводн>у, одпосно, основнс сировпне. репроматеријал и енергију. Набавка истнх је тако усмсрена да што мање ангажује обртна средства. Овакав начин набавкс јс ризпчан јср сваког тренутка може доћн до застоја у производњп. — направљсн јс програм сма њења увоза са западног тржишта са прсоријентаиијом на ис точно тржиштс, — рецептуре за стакло су толико упрошћсие да се једва одржава задовољавајући квалнтет (амбалажно стакло) са крша, — предузимају сс мерс за смаљењс боловања (у прппрсми јс остварење стаиионара), — водп сс поссбна акцлја преко Снндпката за побољшаље раднс п тсхнолошке дисшшлпнс, — приступа сс дограђивању система расподеле и уједначавању услова за стнцање личннх доходака, — личнп дохоцн који се сада обрачунавају на базн производње постепено се сзоде на обрачун према реализаиији да би се изједначплп са обрачуно.м нз дохотка на основу платс. — прпврсмсно је укпнута реклама it пропаганла а рспрезентација јс свсдена па минпмум, — оргапнзују сс добровољне радне акцпјс за смањсњс трошкова лагеровања п отпреме робс зашто 611 иначе морао да сс уведе прековремени рад плн ангажује додатна радна снага. Овс мере у наредном перподу бнће још вишс појачапс a разрађује сс и поступак за увоbeibc интсрног зајма. На ссдниип је оцсњено да у Општпнп трсба предузетн сле дећс: — да се у складу са из.мсњсШ1М условима за корпшћсњс Фонда зајсднпчких резсрвп опганизацпја гдруженог рада Оп штлнс ПараНнн, ангажују сред ства за потрсбе Српске фабрпке стакла и Индустрпјс вупсних тканииа до износа од 80' <>. Садаши>е стање овпх средстава јс 3.280.824 дииара, што значн да бп се на овај начпн обезбедило 2.525.000 динара, — да се слободна средства Самоуправннх интересних заједница ороче код пословппх банака и да сс пз тако обезбеђеног потенцпјала одобре крсдлти Српској фабрпци стакла н Иидустрпјп вунених тканина. На тај начин из средстава Самоуправних интересних заједница Дечјс заштитс, Социјалне заштите, Културе, Запошљавања, Самоуправне иптересне заједницс за од.мор и рекреацнју радника обезбедило би сс највише 1.500.000 дннара. — средства пословннх банака до макслмалних могућности ан гажоватн за потребе по.мепутих фабрика, при чему препоручпти остали.м организацијама удруженог рада и раднпм заједннцама које вршс исплату лнчнпх доходака преко шгедни.х књнжнпа да сс одрекну својнх права на повремено KopiiLuhcibe кредита у корист Српскс фабрпкс стакла п Ипдустрпјс вуненнх тканина. — Да сс код пословпих бана ка ннснстира на тражсњу .могуГн1остп за пролонгнрањс рокова враћања аиуитета по крсдпги.ма који су већ у току. — да се прспоручи органнзацијама удруженог рада п други.м органпзацијама и заједнпцама да одобрс позајмине својих слободппх срсдстава јсдиој п другој фабрпцп. Према треиугном стању слободним средствима у овс сврхс, располажу са.мо Вегерннарска стаиииа и Радпички унпверзитет и то укупно пајвпшс до износа од мплион динара. — органпзацпјс удруженог рада v области трговине н занатства. да нспитају могућности проширсља сарадње са Сппском фабрпко.м стакла it Индустријом вунснпх ткапииа. посибии \ областн дорадс одpcbetinx производа, ycicnabiiвања транспорта it oocsoebcља плаИања у краћим роковима. Да сс до краја нскористе AiorvhiiocTH поед\ зсћа „БудуИност" на плат обезбеђсња vcлова за дорадх пролзвода руч- (Наставак на 4. страни) Општа је констатација Пленума, као и свих радних људн овог колекгива, да су у току протеклог двогодишњег рада Одбора самоуправне радничке контроле остварили одреБене познтнвне резултатс у свом раду, нарочито на открнванл/ иегативних појава у npouecv пословања унутар ООУР-а н H3.\teby OOYP-a, затим код пре мештаја радника с једног радног мсста на друго, код спроBobeiba одлука зборова ралнкка и других самоуправних органа раднс органлзације. МеБутнм, остаје чпљсница да сс могло још пуно тога доброг постићи л спровсстл V дсло.. Као и пре две годннс. тако he сс it сада при предлагању калдидата за новс члалове Од бора самоуправнс радничке контроле водмтп рачуна о лнч ности канцидата, о његовим моралмо политнчким л другл.м квалитетима. Орвомфки уранак пре 54 годиие Првомајски уранци траднција су нашпх радника; да ie тако говори нам ова фотографија начињена 1. Maja 1922. годнне. На снимку су радници фабрике стакла на првомајском уранку поред реке Црнице иза Фабрпкс. Структура чланова радника контроле и овога пута морала бл блтн заступљена са непосре дним пропзвођачлма од око 75% док бл 25% члнлли осталл радни људн. Коордлнационл одборл за ка дровску полнтику при свакој OOYP изаћл he са јединстве: ним листама од по 6 калдидата на апрплске зборове. Од шс сторице предложених на листи, прва тројнца са највећим бројем гласова биће изабрани за чланове а остали за заме инкс. ТакоБс су формиране н комисије за израдг бирачких спискова, као и бирачкн одборп по ООУР-пма са залатком да се старају о поавилно сти cnpoEobciba лзбопа. На крају поменимо и ћс сг по завршеном с~ чоањ' канднлата, 13. 05. "•». ттон стгппти изборима 'з г'"’'' члл новс радннчкс контролс СФС. С. С. ПОГАЕД НАПРЕД — Знате ли да је стаклара почела да извози и на запад? — кажу неки са притајеиим смешко.м на лицу, мислећи ла гомилање залиха стаклене амбалажс па фудбалско.м игралншту ФК „Борал", јер на лсточној странн према Главнлци готово да нс.ма слободног лростора. Или, такоБе иронична и „брижна” прлмедба других: — Стаклара не треба да брнне за залихе. Штофара има довољно штофова да јој прекрије и заштлтн све залихе, чак л вишс од тога!? Кад uattby тешкоће, људи сс узиемире н покрелу. Поред спремности за всћу аклију, почињу чешћс да лостављају питања, крнтпкују н дају предлогс. Mcby доброна.мсрннм има неупуНених, радозналих и критнзсрски расположених. — Зашто да сс мучпмо и пронзводимо. кад већи део робе идс иа лагер?! — Зашто не почнсмо са гашсп»ем псћл?! — Има лл неког који можс да предложи решење? — Одаклс су парс за ллчле дохотке кад се роба слабо продаје? — Зашто не преоријентишемо нролзводн>у?! Има и таквих који смело, нспровсрсно и недокументовано изјавл»ују да нам ллсу добри меБусобни односи, или да смо преди.мснзнонирали капацнтетс, те смо због тога дошли у врло тешку ситуацију. ТРИ ВРАО ТЕШКА ПЕРИОДА Y ПОСАЕРАТНОМ PA3BOJY ФАБРИКЕ Није први пут да сс Фабрлка нашла у Bpno тешкој ситуацији, у којој се од љсних радника тражио изузстан напор и пуло разумезање. Сетимо се времсна од пре 20 година (1953-— 1956.): нови аутоматски калацитсти почелл да раде а тржиште не припрсмллно да прими повећане количнне стаклене амбалаже и пресованих чаша. Магацини су бнли малл да прп- .ме све коллчнне робе, која јс зато заузсла п простор данашње хале дораде, свс до улаза у Фабрнку. Шта са стаклом? — пнше днсвна штампа. Јавља сс сумња л почлњс да се критикујс лзградња великмх аутоматсклх капаиитета. којп се нлсу одмах уклопилл у потребе тржишта. To је био тежак пернод у развоју Фабрике којп је врсмено.м и залагаљем превазиБен, те су после тога уследплс годнне повећања потрошњс стакла и мнрнијег развоја Фабрикс. И тако све до 1965. годиис, првс годнлс Приврсднс реформе, која сс води као једна од најуспешнлјих у послератпом развоју Фабрике. *Али, већ у 1966. години ситуација сс мења н почињу опет тешкн данн за Фабрику, ие због наглог noBehaiba дома1шх капацитета, всћ у првом реду због нсограниченог увоза стакла. У тој л слсдећој 1967. годинп увсжено је 55.864 топа само стаклспс амбалажс a то је пзнослло 22% од тадашње двогодишњс југословелскс нронзводњс стакленс амбалажс. Опет јс дошло до nonehaiba залпха готовс робе н до низа других пратећих нсгатлвнлх појава: пронзводња јс стапшрала, срсдстава ннје било нл за редовно пословањс, започетл објекти нису могли да сс заврше, нлти личнл дохоци да се повећавају... н тада одлази један део стручног кадра а, да би себл отежали, из перазумевања, долази у једпом делу Фабрике до две обуставе рада (1966. и 1967.). Изванрсдним напорлма л самоодрицан>см радии људн Фабрикс су л тај псриод лрежлвсли, алл су негативнс послсдицс оссhanii још неколнко година каснлјс. И сво нас oner, no ipehn пут, у ситуацији која сс може оквалификоватп као најтежом у послсратном развоју Фабрике. Тек што је Фабрика успсла да на нскп пачип eniiMniinuie негатпвно дејство невероватног скока цена репроматеријалу, гориву Некада се радило у оваквнм условлма и услугама (1974.), опет сс од половнне jipoшлс годипс јавља застој у пласману амбалажног л трговачког стакла. Само што сада узроцп нису v noBchaiby домаћих стакларскпх капацитета (1953—1956.), ннтл у велпком увозу стакла (1966—1956), већ у повећању пореза ла промет пнву и прлроднлм жестоким пиБима п јсдноставно у дсјству прописа и мера које пратн раније усвојену политлку стабнлизацијс прнвредних п друштвсних токова. ШТА ДААзЕ? Y разрсшавању проблема Фабрпка нијс остављена са.мој ссбл. Всрујемо да he друштвено политлчка зајсднпца н надлежнл органи датл свој допрлнос за побољшањс положаја Фабрикс, групацијс н осталлх учсснпка везапнх у овом рспродукцполом циклусу. Алн то nchc бити довољпо. Всћл дсо обавеза н одговорностл је на раднпм људима организацлје удруженог рада. Раднп људн Фабрпкс нс смсју да посустану па путу развоја. Они мора да схватс сву озбиљност насталс ситуацијс, те да уз макснмално залагање и јсдинство акцијс пропзводс пуним капацптетпма баш као да се одмах сва роба пласира. Ослабљена продаја и повећањс залиха у овом псриоду мора да буде покривено noBchainiM кредптима укључујућп у то и позајмпцс за лсплату ллчних доходака. Гашење пећи, чини нам се, сада не долази у обзир, јер би то, према садашњем нивоу продуктпвности рада и висини режнјских (сталних) трошкова, повећало цену коштања по једпници производа и могло, због ниске акумулатлвности, да доведе Фабрику у губитак у производњн, који би се затим, кроз продају, потврдио на тржишту. Место на тржишту, особито када је у питању роба шнроке потрошње, имаће само конкурентно способнп пролзвођачи, то јест само онп који, уз одговарајући квалитет, могу што више робе да произведу уз што ниже трошкове. За ову врсту робе, прошло је време шпроког и екстензивног улагања у прошпреље капацитета. Настаје период оштрс борбе за noaehaibe продуктивности и економичности коришћељем унутрашњих резерви. А што се конкретније тлче стакла, ова роба се трошила и трошиће се у све већим количинама. Ова наша стаклара пмала је до сада врло днпамлчан развој: изградила је велике пећи. подигла пратећс објекте, располаже кадровским л материјалним потенцијалом, што је до сада дало одреБене рсзултате: за 30 година повећала је пронзводњу за скоро 50 пута, односно од 2.600 на 125.000 тона стакла а са.мо за задњих 10 годнна пропзводња је више него удвостручсна. Но, ни то нлје било довољно да Фабрика одржи своје раније учешhe у развоју целе групацнје пролзвођача шулљег стакла. Дакле, будуНност за 3.350 радника — произвоБача параћлнског стакла биће сигурна и лепа само под условом да им приоритетни задатак буде пнтезивно повећаљс коришћења постојећих капацитета и брже прилагоВавање асортнмана амбалажног и трговачког стакла нотребама тржншта, посебно иностраног. Повећање брзлна и проширсње производње на дуплој капн код аутоматске производње, смањење шкарта и поло.ма, затим увођењс новпх траженпх артикала у производни програм, максимална штедња, јачање радне и технолошке дпсциплнне... све су то могућности које треба сфектно лскорнститп. П. И.
4. CTPAHA 14 ДАНА БРОЈ 57 Д0 БОА>ИХ РЕЗУАТАТА CAMO I ЗАЈЕДНИЧКИМ ЗАААГАЊЕМ ј (Наставак са 3. стране) не израдс стакла н трикотажс, организоваљсм рада код Kylie раднлка. Пораст залп.ха у Српској фабрнцн стакла и ИндустриЈЈГ вунени.х тканина јс под знатпо већи.м упшајем тржншпнх услова. Та пнтања објектнвног карактсра нису у стању да реше самс организацнјс удруже ног рада бсз укључнвања шпре друштвене зајсднвце. Y том смнслу предлаже сс: 1. Продужлти ослобоВење плаћања пореза на промст за 1976. годину (као што је бнло и у 1975. годинн), 2. Одобритн кредит у пзносу од 7 мплпона дннара за довршењс санаиије објската настрадалп.х у пожару преко Ре публнчког фонда зајсднпчкп.х резсрви. 3. С.мањнтн савезни порез на промет на природна жсстока алко.холна inilia са 45°/о на 15°/о, 4. Повсћати прсмију за нзвоз па конвсртнбилно подручјс са 6 на 12°/о за трговачко ручно-дувапо н амбалажноста кло. 5. Увсстп рсфакцију у жслсзшјчком транспорту до Југословснске границс за пзвоз амбалажног стакла (која важи за појсдине сировннс индустрп јс пеметала), 6. Вратитп амбалажно сгакло у други тарифни разрсд у жслсзнпчком превозу, 7. Спсинфичну опрему л рсзсрвлс дсловс којл сс лс производс у ЗСМЉП ОСЛОбоД1ГГИ плаИаља царпнс одлосно царлл скл.х дажбина. 8. Задржати садашњп лачлл ограничења увоза трговачког стакла које је на спенлјалној Ш—С листи, пај.мање до краја овс годлле, 9. Повсћатл рстенциолу квоту на 50%. Порсд навсдслл.х мсра и прс х длога сматра сс да бп Српска 0 фабрика стакла л Илдустрија У вунених ткаплла „Бранко Крс- } мановић” поссбло требало да / сс алгажују: 1. На литањлма потпуног и д правовремсног ииформпсаља ? члалова својл.х радпл.х колск- л тлва о лроблс.млма са којима ? сс оргавлзаллјс суочавају, мс- a рама које се прсдузимају. тс- } шкоћама које лредстоје ц могућностлма за превазнлажсљс } тсшкоћа; i 2. На ллтаљл.ма покрстања Ј лллцлјатлвс за закључлвање Л Са.моуправшсх споразу.ма л rpa X жсњу заједллчклх решења са $ лролзвођачп.ма с једне и про- 5 метлим организацлјама сдруге ; странс. о 3. На пнтања тражсња мо- л гућностл успостављање одре- х Бснлх облика сарадњс и лспоруцл технологлје л готовлх про 1» лзвода у земљс у развоју. СЕЋАЊА ПМ№И ши V HUI © V "°'™' ПЕНЗШУ ПОСАЕ 33 I ГОДИНЕ CM ДРУЖЕЊА I! ■ СА ДУАОМ М Y фабрнци је бло обичан радни дал. Додкше, нстак — дан пред влкелд и мало нсрвозс пред крај нсдс.бс Но. јсдан човек јс нсрвознијц од осталих. Радпн дан сс бллжи крају, а са њим и стакларска каријера једног мајстора. Позвали смо га па разговор мислећи да he тог, задњсг дана у фабрнци л.мати више вре.мсна него свпх онлх лрст.ходплх. Дошао је много каснпјс него што смо очсклвали. Жслсо ic да још јсдпо.и довсде у рсд, да организујс посао као да he сс сутра oner вратити као радник а нс као гост. Ммлутин Мллошевић, познатијн као мајстор Muha „Плавп”, v пстак 23. априла са пупс 33. године радлог стажа, отишао је у пепзију. Додушс. корнстепн прво мессц дана годи* шњег од.мора. Са беллфлцлра када мајсторн оставс лулс л nay да једу, да дограбим алат и покушаи да дувам. To јс тра јало неко време, а онда 1944. фабрнцп it шлре као умегника v свом послу. Кад јс год требало освојлтл неки нов артчкал, направнтп нешто пзузстгодлпе отишао сам у par. Вра- no, Млћа јс бло косилац или гио сам се 1946. године и отада непрестано другујем са лулом. Стакло је моја највећа љубав. Мајстор сам званично постао 1954. Морам признати да је раипје бнло врло тсшко радити у овом погону. Стално пзложсп гасовнма, сумпору н тсмперат\ри ошгсгио сам очп. Да бп се постао мајстор, стручљак v сво.м послу потребпа јс вслпка амбицпја, а ја сам је имао. To највишс замсра.м младим гс нсрацнјама, јер пемају пнтсрссовања за свој посао, и ако и.мају далеко бо,i»e услове. судлоник тог посла. Сспшо се само стилизације коју је наша фабрика упутила другу Титу за рођендап. а која јс дело руку овог мајстора. Огромлп лустсри за новс про сторије СИВ-а буктиња у центру цашег града л још много. миого тога. © Како сс дујетс ли сс мору? — Оссћам оссНдте дапас, рапредстојећем одогромну празллпим радинм Miiha има 40 стажом мајстор годнла и јсдап месец рада а стар је 49 година. Почсо је да ради у фабриц» 1940. годинс са са.мо 13 година. Када смо га питали зашто јс баш тај посао одабрао тако млад објаснио иа.м јс: — Отац ми је био железни* чар и сваког дана је долазно куИи гарав. To ннсам жслео да постанем. Y’ то времс дружно сам сс са децо.м стаклара из Словеннје, за којс морам признати да су били добро плаћснн ц да су добро живсли. И ако сам као малншан крију.мчарећи сс улазио у фаорнку, тај посао ме јс привлачно. Јсдва сам чекао да дођс ужина мајстор Miihv сви ну у ссбп и страх ме је од тога што вишс nchy долазиги иа посао. Највкшс he ми лсдостајати друштво, јср знатс, паш лосао јс такав да смо увек у друштву, и људи сс сажпве. Пожелимо мајстору Мићи прпјатан одмор којп јс заслу* жпо са обсћаљсм да га друштво нлкад iichc заборавитп. II захвалшмо му cc ia свс што ic оставио нама Фабрпил л стакларству. Д. Милетић УРЕБУЈЕ: ИЗДАВАЧКИ САВЕТ УРЕДНИК ДОБРИЛА МИЛЕТИН Оос годинс прославља се ЗО^одшињица радних акција v нашој земљи. На прослаоама којс су одржане тим поводом бритадири, учссници првих акција сооцира- .nt cv ycnoAieite на тс данс. Подстакнути таквом активношћу, заинтерссовало нас је има ди у нашем Ko.icicruey учесника прве радпе акЦијс. кзградњс пругс Брчко — Бановићи. Пронашди смо deoimfv другова СВЕТНСЛЛВА РАД.ОШЕВИЋЛ и ЕМИЛА БУАИСАЛИћЛ. Разгоаор са овнм бившим бригадирима био јс орло интсрссантан u за даиашiba cxearaiba скоро нсесроватан. Huje бидо нотрсбно постављатц питања, сећања су навирада, другови су један другомс ynadojiu у реч, да што вишс кажу, да што бољс дочарају слику која се за саа врсмена урезала v њихова сећања. СВЕТА РАДОШЕВИћ, шеф одсљсња органа 'упрааљања u инфорлшсања са поносом прнча: „Акццја Брчко — Бановићн" нијс ми била прва акција. V лето Ј945. године са непуних 14 година бчо сам на изградњи канала Белице код Светозарева. Капитулацију Немачкс дочскао сам на акцији. За акцију Брчко — Баноeului иријавио са.и се као „встсран’’. ВИТЛ ПЕТКОВИБ тада иредседник УСАОЈ (Уједињени савез антифашистичкс омладинс Југославије) није ми дозвољавао да :де.и иа акцију јер са.ч био врло млад (14 година). Mnoio труда мн је тпебало да сс изборим н коначно nohe.u. Поново сам имао нспријатности код лскарског лрегледа на самој aKipiiu, мало је трсбало да мс вратс пазад у Паракин. Акција јс трајала два .иесеца, отшили смо 26. i\na ератили се 26. августа 1946. годинс. Радило сс иа исуишвању мочвапног герена у околиии места Букињс. Од мсханизације имали смо са.ио лопату. крамн и колица, Дешавало ми cc вшис пуга, обзиром да сам био тако мали, да сс зајсдно са пушш колшрсча изврнсм са даске преко којих су колица прсвожсна. Спава.ш смо сви скуча у јсдном велнком шатору иа папратима и без покривача. За храну најчешће смо имали гсртлу. Дсшавало с& да по нсколико дана че до бцје.чо хлеб уошите. Месо је било ретко и ураон догаћај. Вода јс представљала највећн ироблем јср /е ннјс бнло, a it ако би cc npouaiiuia оиа ie била мугна, те ie у нотребљаван хлор. Cetia.u сс да ми је иајтежс било што ic v околнни места било досга воћа. али због разних заразних болесги којс су тада владале било нам јс строго забрањсно да узимамо. Посао на исушсњу тсрсна заврнтли смо 21 дан vpe npcdeiiheitot. рока. па с.чо чребаченн на другу дсоницу гдс је лрављен усек за itpviv. To јс било негдс пз- .why Тузле ti Аукавца на рецп Спречи. Tv cv радилс странс бригадс на смо и ми придодати као појачање у раду и стражи. Посебно трсба пстаћч da су v то врсмс босанскнм шумама још увек лутале усташе. Пар nyva ie дошло и до отворсне оружанс ватре. Због таквс ситуације свака бригада јс и.чала no јсдног активног иартизанског официра, кош јс после пада одржаоао војну обуку бригадира. Са.чо V оремс чашсг боравка yxeaheiio је око 10-12 бачдита. Мора сс истаћн снтузијазам људи, јер рскао сам какви су били vcaoeu живота, капори на послу, опасност од непријатеља па чак ti nenoecpcibc са који.ч су нас мештани дочскали. Ho. и порсд rota брцтадс су на иосао ншле са песмом и apahaле се исто тако. Одржааакс cv рсдовно културно-уметнччке припсдбс и игранке. Око логорскс ватрс само cv поскакивалс босс, прсморснс и пуне жуљева ноге бригадира. V Параћии смо сс вратили са заставом као једним од uaiechux прчзнања брпгади к са iL\teno.u I! Моравска ударна бригада. Послс ове акције учсствовао ca.it скоро на cen.it, које cv оп?анизоване — 1947. t био ca.it на прузн Шамац — Сарајеео, 1948. г. no задужењу Комнтета СКОЈ-а, хчествовао сам на акциja.ua rnpoeedenti.it на сслу око арншдбе. a 1949. г. на изградњи Новог Бсограда. Дани проведени у бригади незаброавнч су и они мени значе један поссбап период v жиеоту. ЕМИЛ БУДИСАЛИП, референт у ХТЗ-е служби. — Радна акццја ie doiahaj о коме се може много loeopiiTtt, а ја ћу pehtt са.чо кратко — jota ни данас лш нијс јасио како смо то раднлп. titra је то било у iia.ua што нас је јоннло da jvpu.uo са колшрсиа, са eaiO4CTti.ua. да на калабнтској ламии целе ноћи као .ираен ерен.ио no градниииту. и то свс са песмо.и. iita.io.u и с.иехо.и. Јс лн то стеарно она прслазна застаеа нма такеу моћ илч јс то .иладалачки eHTV3tiia3a.it да сс нзградн тек ослобоћена зе.и.Ђа. Hop.ua за iednoi бригаднра бнла је дг сг црееезе РО колнна иа ра^Ааљнии об 400 м tt/iH 48 еагора. Посао ie заершен 21 дан прс рока И dnvju. кад cv паг пребацнли на n^orcttaiiv бпба код Спрсчс. зае^цили с.ио 7 дана panuie. Нн сада мн нијс јасно како с.ио ivptr ли no прузи, ваЈонетн.иа којн itticv никакее кочннне, а кочнлн с.ио ied^n.u .uoTico.u Koiv бн Hocti.tti са собом. Ппеврт^тн се iec.uo алн нико iittic стппбао. Hucv нас иоглс иплашнтн ин банде игташа које су вртљале у охолним tuvмама. Дригатшс cv лабилс исто што ц мн. само што cv noria рада мапале ц ба нам пер'’ асш илч нешто нпикпне ц сл. Ccha.u сг cv fiac на fifctitijtt voc^th ti',G,'iittc АФЖ tt донелс нам ноклоче v odehtt tt хранн, a taro ic најважннјс tt tpurnerr. Да бнх uemro бод,г нлистг-^алп o/iv. HtCGi'CihC " hit ’/i mctitiiv nehu r>a rr cn.uo 1’ Папакчр" ноијавнло 2.000 оцдаАннг-'a /7 »»ет-v ie тпебало vnt^f^n m. .uo 60. Jia ituic nit uvdo taro ic v m nnc- .ur стпана tura.una ицгала da ui)e na nntiHvAait pad, sen те^к-п ir Пч »n гхватнти tv 3icri,v. tv go i.v it c/inn омладнне. Aiti ппебачај tt норме, nec.ue pacположење бптаднра, бнснннлнна v бп"?пди уоеорнли cv у прнлог младих добровољаца. . ................................................................................ ................... nun....... како смо пословали у Производња незнатно испод илана Основни план раднс организације за месец март подбачен је по количинк за 6.9" 0, a no вредности за 0,7%. Ако \*поред>шо остварсну производњу у марту овс годлнс, са истом из марта прошле године, имамо мању производн>у no количини за 18,6°b, a no врсдностн за 3.0%. Ово због тога што у марту ове годлнс није радила Cr-2 neh због редовног ремонта. И у марту, као у прва два месспа, остварена јс у целиш1 солндна пролзвол1Ба. тако да за I квартал бележп.мо пребачај плала пролзводњс по врсдности за 2,3° о. Добром стартг произволл.е v овој годшш кскл>учиво јс допрллела II OOYP. Иначс. сагледавајгћи производлу проблс.матлку по ООУР-лма ако је v иајкпаћсм следећа: I ООУР је подбацнла план произволње по колпчиии за 1.2%. a no вредностл за 5.7%. До подбачаја је дошло. углавном, због маље ппо лзводње ва A—I машппи, због подбачаја полуагтоматске произвотвс ла IV п V ванп, због одступања од асортпмана ланспраног опспативним планом п због всликс недовршснс производње. Што сс ткче шкарта п застоја олп cv у порасту v onnoev на прва лва .мссепа. Међитлм, посебло забриљзва »пш.ешша да I OOYP noh TDchn месси ие лспуп.лвл план nno изводње. План лијс остларгглавпом. због подбачаја npoi!3nmn>c ла П валн н то код Оливото маплпга. Глапни vinoK потбачап лсжи v неостпапрввтБУ niannnainrx уч”нлка. Обзкро.м ла опа nn^tnnnin.a ногц nain^hn чсо акумулацнје у I OOYP, то подбдчај па јбој не само да доводп у питање остварење плана производње, већ и остварење позлтлвног фннансијског резултата до краја године. II ООУР је подбацила плач производње по количини за 73°6, а прсбапкла по вредности за 2.1°,'0. McbvTBM. ова OOYP бл дала н всћу производњу да јс ре.монт Сг-2 пећи обављен у плачпраном времелу, да нлје блло пуштања v рад. склдања и премештања неких машина, као и да ИС—4 машина нлјс дала изузетно малу пролзводњу. Што сс тлчс шкарта on је у сталном порасту н у односу на јануар је већл за 5,7 лроцентнл.х поена. У ово.м месецу чајвећи шкарт забележен је па ИС—4 машллл (74,7%). Илаче. застојп су у знатној мери смаљенп, а пријатно је лзпелађсњс да због псдостатка алата у овом месецу бслсжп.мо само 107 часова застоја. Обзлро.м на тешку ситуацлју У којој се сада налазпмо, услед отсжале реаллзације н паплате, пропзводља .мора да буде знатно флексибштннја. Нал.ме, она мора у потпуностл ла пратл тржпшна кретања л врло брзо да реагује, јер .ми обзиром па садашњу впсилу залиха и на нашу лпквидност ле бл смо смслл да радл.мо, ссм у крајње оправданлм случајсвлма, за залпхе. Цвејић Рајко Побоа реализација швачног стакла Са резултатнма рсализација у ово.м месе< цу можс.мо битм задовољни јер је продато робе у врсдности од 17.952.771. Y одиосу на производњу остварена је већа рсализација за 1.688.410 дннара илп за 9,4%, што значи да је за толико дошло до смањења залиха трговачког стакла. Посебпо добрс рсзултате остварили смо у извозу ручно раБеног трговачког стакла на тржлшту 3. Немачке што у перспективи даљег извоза може бити охрабрујуће. Остварени нзвоз у овом месецу износи 3.522.901 длнар. Ако рсзултате реаллзацлје остварене у мессцу марту дода.мо резултатима из прет.ходна два месеца, можемо констатоватл да cv остваренл добрн резултати у прво.м кварталу ове годичс. Но, исто тако, не може.мо блтл у потпулости задовољчл јер бл резултати блли још Behn да смо успелл да пролзведе.мо и нспоручлмо свс оло што јс продато. Услед уског грла дскорацлје, плсмо имали довољно декорисанс робс, тако да јс лораст залч.ха чаша машинске пронзводњс могао блти далско мањл. С друге страпе, код нзвоза нис.мо нспоручивалл робу у роковима којн су бллл npnxBahciiif, тако да је то успорило добијањс лових лалога. ПрлпремајуНи се за рад по новим заколским прописЈша о дужничко-поверилачким односима, посебно смо пратили стање и крстање лаше робе у трговнни на вслико и мало п дошли до закључка да је наша роба добро продавала л да се нс налазл у веллклм количинама на залкхама. Ово може бити охрабрујућс за даљу перспективу реаллзацлје, јер трсба очскиватл, да he се код нових лабавки трговии одлучивати за робу где је коефицијелт обртаја веНи, а самим тлм мање ангажовањс обртнлх средстава за покриће заллха. II ако сматрамо да he ловл законски прописи у крајњој лллији позитивно деловатл, трсба очеклвати привре.менн застој у промету робс, а са.мпм тим и v цслокуплој привредној актлвностл. М1!слимо да у производњн што квалитетпије робс и извршавању лалога о року морају блти ангажованс све снаге у фабрици а посебно у OOYP-y I ц ссктору продаје трговачког стакла. Драгодшр ХаџнН Пораст тражње амбалажног стакла — реализација всћа од производње за 13,88 — пораст тражњс за зеленим н жутнм стаклом — релавивно слдањивање заллха Реалнзацмја амбалажног стакла у месецу марту бележи даљи пораст започет у фебруару месецу. Y односу ла вредлост од 113.88%, док за перлод јануар март процснат реалнзаилјс лзносп 89,50%. Као што се видц то јс осетнлји процснтуални пораст реалпзацлје у односу на прстходнл месец када јс проценат бпо 104,6%. На овакво кретањс имало је утилаја п чнњеница да јс пронзводња била већа за 900 хиљада од производњс у фсбруару мссецу текућс године, док је рсализацпја била Beha за око 3,8 мплиона пови.х динара од рсаллзацијс у фсбруару. Тражња за амбалажним стаклом у марту мссецу била је всћа од тражље у фебруару мессцу тако да јс то утнцало да тревд реализације крсне узлазном линлјом. Ово сс влди пз тога да с.мо .ми у марту месецу продали скоро целокупну залиху боца за млн. воду, a залпху боца за пиво свсли ла половину. Оно што забрињава је констаптно повећаље лагера боца у којс лаши купци пулс влно, внн>ак, п ракију и које због ycnopeiie продаје овл.х артлкала бслежн сталнн пад тражње и реализације истлх. На ловећање реализацпјс у марту мессцу ларочито, задњих дана, утлцало јс и то што су купци поручивалн робу да бл сс обезбсднли репро матсријалом прс ступања на снагу Закона о обсзбеђиван>у плаћаља измеБу корисника друштвечи.х средстава, јср паши пролзводи нашим купцима служс као рспро материјал. Као потврда овог можс да послу* жк п податак да за првпх 5 до 10 дана мессца апрпла реаллзација бслсжн доста малн процслат. Д. М.
EfQJ CTPAHA 5. 57 14 ДАНА ПОСЛЕ УСВАЈАЊА ЗАВРШНИХ PA4YHA НА ДНЕВНОМ РЕДУ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА ПОД ТЕРЕТОМ ТЕКУМХ ПРОБАЕМА ПРОСЛАВЛјЕН ДАН ЖЕЛЕЗНИЧАРА 'гчг*,- НАПОРНИ послови НИСУ СМЕТЊД ЗА ЖИВУ АКТИВНОСТ Сагледавање пословннх резултата привреде у 1975. години има посебан значај због тога што ови резултати представлЈају основ за нову прнвредну активност. Током ове године донеће се низ прописа и мера ради исказнван>а што реалнијег дохотка. Основна карактсристина при вредних кретања у 1975. годинк јс да прпврсаа наше Општи Jic послујс у псповољпнјнм условн.ма приврсБивап.а у примарној п сскуидарној расподсли. Y оваквим условима приррсда остварујс по завршним рачунима укупан приход у дипамицн пораста од Због отсжаних услова пласмана на тржишту у магацинима привредннх органпзација леже готови производн због чега јс п прнход привредс маљп за 99 мплиона динара. Њен положај знатио отсжава и губнтак у 1975. годпни који је већи од гублтка исказапог у 1974. години. На имс лнчног дохотка прн врсда је исплатила суму која јс всћа за 16’’ о у односу на пре тходну годину. Просечан лични доходак no запосленом раднику је био 2.456 динара п вс1Ш јс НСГО V прстходној годппи за 14,1°/о. Укупан број запослс* цпх у 1975. години јс 10.547 рад ппка, нлн 183 вшпе него у 1974. годинн. Значи, ла је раст запослених испод прсдвнђеног за 1,7 поена. Током прошлс годинс проблем нелпквидиостп је свс израженији. тсжс сс наплаћују потражнвања, то најбоље илуструје податак да износ потраживања, преко законског рока, нзносп око 39’/о од укупног потражпваља. Прпменом законскпх одредаба о повом систему плаћаи»а прпвреда name Општинс нс бн могла да очекује повољније резултатс. иколико дужншш буду у могуНпости да ннструментпма плаhaita покрију све своје обавсзе. Укупан прпход резултира нз раста цспа индустријскнх производа. V таквим условима прнврсда је лостнгла најбоље HA TEPEHY СА ИНСПЕКТОРИМА СУБОТА ПИЈАЧНИ • Y жељи да проверимо како раде трговци суботом када је пијачни дан и када је највећа гужва, како на пијаци тако и у продавницама, провели смо једно суботње пре подне са инспекторима обилазећи зелену пијацу и продавнице У граду. На зеленој пијани инспектори су имали пуне рукс посла. Снр је у млсчној хали продаван у лошим хигмјеиским условнма. Велики број по суда је био улупљен, а сви продавни пису нмали проппсану одећу, односно беле ксцељс, маруквице и мараме, одпо сно капе. Како нам је рекао јсдан од инслектора у току овс године вршиће се надзор код сталних произвођача сире ва на тај начин што he их обилазити и утврћпвати хпгнјенску исправност млечпих производа. Продавци су на тшјаци опомињани због алевс паприке у новипској хартнји, некласира- »е робс no врстама и квалнтету и пеназначених цена. На дслу за продавање жнвотних памирница продавано је цвеlie и украсно шибље и збогто« га he се против пијачне управе покренути прекршајни поступак због непрпдржавањс Одлукс о ппјачном реду. Посстили смо самоуслугу у Ламели гдс су пнспектори изрсклк неколико мавдатних казни if то због нсношсња потрсбпе раднс одеће, због нсправнлпог складирања робс и због тога што цс-io нису истакпутс на сви.м производлма. У пекарској продавнпци „Из вор” мсрсп је хлеб. Од дессг узорака полубслог хлсба само рсзултазс: у индустријп (1.751.334), у тргооинн и угостнтсљству (583.211), пољопрпврсдн (40.920). Што сс тичс губитака они су евндентиранп у Српској фабрици стакла, Сскцијп за одржавање пруге, Бсрбсрско-фризерској задрузи и Моптажпом прсдузећу ,,’Пролстср". Основии узроци повећаких губитака пронзилазе, углавном/ због с.мањенс активпос1и, тешкоћа п слабости у реалнзацији наплатс, због с.мањсног дохотка отппсом потраживања преко законског рока, нс усаглашених потражпвања^ п залиха. Због израженог пробле ма пласмана нпдустрнјске производње готовп пронзводи све леже на залнхама, за 10 дана дужс нсго у 1974. годпни. Због тога прнвреда мора да обсзбеди већн пзнос трајнпх обртнпх срсдстава, а њнх јс у 1975. годнни било мање за око 160 милпона дннара. Бројкс, којнма сс илуструјс оваква анализа прнвредних крс тања, указује па комплексност читавс једне значајне делатности, која директно утиче на осталс слементе друштвене праксе. Зато је п нормалпо што сс овнх дава води жнва прнврсдна и политпчка активност у радпп.м оргаипзацпјама да се сагледа реалио стан»е н утврдн програм мера којс су потребне у овој годинп која треба у много.ме да буде прекрс!- ница у многим елсмснтн.ма при вредног и друштвсног живота. Рсално стање, којс се нудп на увид свпм ралнпм људима, ipcба да апгажујс све људскс п тсхнолошке потенцијалс у радппм организацнјама, уз тражсљс оних решења која су ван ралних организацпја како би се растсретио лоходак и омогућнла материјална способност један је имао 1 килограм, како је декларисан, док су девет били лакши. На овај начин су потрошачи свакако оштећени. Због тога ће против Пекарског предузећа „Извор” бити покренут привредни поступак. У продавннци „Авала" јс од једног купца узет шећер и понов измерен. Установљеио је да је из.мерено мање uieheра н на лицу места јс нзречсиа мандатна казна. У истој продавници су изреченс казне и због неправилног складираља сухомеснатих производа и због неношења радпс одеће. Код приватног угостнтеља у бифеу „Орач" изречена јс каззпа због прљавнх чаша дак јс власник бифеа ,Alpena" кажљсн због тога што је парадпом мссту затечсп без радпе одсће. Самоуслуга .Јслсн" кодШто фаре јс једна од најбољс урсbcmix продаввнца у граду.Али због непошсња потпуне радпс одећс изречеча је мапдатла казиа. Због груС^ ::ршеља основпих правплДг шгијене прикоришВењу yoebaja и црлборау рада. Morvhe је у ово.м мо.менту говорити конкретпијс о мера.ма нарочито у двс.ма вслики.м радшш оргаиизацпјама: фабриии стакла и индустрнјн вунених тканина ..Бранко Крсмановпћ" јср су оне у пајвеКако савладатн тешкоће? hoj мсри погођенс снтуацијом послс усвајања завршних рачуна. V предложенпм pernetti!* ма доминпра ригорозна штедња у набавкама свсга онога што пнје всзано за директну производњу, преоријентацнја са западног на источно н домаће тржиштс. утврђиваше мера за смањењс боловања као п побољшање зехиолошке и раднс дпсцпплинс. Органпзовап»с, добровољнпх радшк акција. око смаљења трошкова око паковања п транспорта. јс вид солпдарног апгажовања ралника у заједнпчкој реалпзаинјн утврђепих мера. ДАН самоуслузи „Текија” кажњено је одговорно лице, јер је на тај начин угрожено хигнјенско вршење услуга, чувањем трајних и полутрајних кобасица у расхладшш уређајнма где се међусобни.м додцриван>ем омогућује стварање плесни наведсних производа од меса. Y бифеу „Турпст” су пзречене казне због неношсња потпуне радне одеће и због нехнгијенског одржавања клозета. Y истом бнфеу пословне просторије су пеокречене, a нађена је и мала количинасода водс без потпуне декларације. Y самоуслузк „Копзум” по гондолама, рафовпма и па амбалажи nabena јс прашина због чега јс такоБс пзрсчела казна. Самоуслугс у робним кућама „Шумадија” п „Бсоград" такође су обиђсне, али на њихов рад ппјс стављсна иикаква примедба, јер задовољавају основне хнгијенске услове у погледу исправности памнрппца, пословних просзорнја, уреБење.м, опремом и истицап»ем цсна. На крају да кажсмо да су неопходнс што чешће овакве контролс од странс пнспскције. МеБугим, и самн грађапи својим прпмсдба.ма треба да помегну, како бн клолшег пронзвода и услуга ? свим прсхра.мбспи.м продавница.ма п рсстпранима бно што бољп. М. MiLvalnoniih Y фабриои штофова ићи he се ка проширсњу асортимана робс којс сс траже на тржишту, као и већа пажља квалитету услуга и роба. Сарадња са конфекиијскнм куђама и вантржпшии.м потрошачима је део свеобухватнијег проучавања тржишта више пего до сада. Прсдложснс су, lauobc, и промене нских системских решења која су до сада оптсрећнвала доходак ових радних организацпја у виду пореза н доприноса, почев од општинс па до Републнке и савезних закона. Овако набројани проблсмн и предложена решен»а треба да постану дпевни задаци свих ра днпка и друштвсно-политичкњч оргаппзацпја по раднкм колектпвима. посебно Савеза комувиста, Спндиката п омладинскнх органнзаннја. Треба, зато, всровати да је друштвепа cbcci радппх људи гаранција да he сс реализоватн све предложсне мерс које се овпх дана утврђују. Зато познтнвпп рсзул татп нс могу изосгагп. злводпиил Она крадс оссћања Стакло счава. квака зовс Мозгом хара ечитст. Она счава, зверн плешу Y тетању сажст свст. Оча краде осећања, Балавича, простакуша. Лвет счава, небо зури Само је и бела звср. Она мрзи пчеле морске, На одру јој вири цвст. Она краде осећања Ватрогасци, ватрогасци, Ја сам уклет. Баја Џаковић ЦВЕћЕ НА СТОЛУ To твојс ружичасто небо Мирише на јабуков цвет, Весела пчела, задивљсна Слатком тајном биљке Као силаском чод земљу По светлуцави камен Из ризнице ватре. To модро језеро Из кога чудна шума ниче, Стао је v чашу воде. Tai reoi сгаклсни дворац Had icojiLu шареиа супца Лсбдс у зеленим облацима Блистао јс joiu јуче V излогу иа тргу. Светлана Apcnh СЕКТОР МЕТЛМОРФОЗЕ Након хладпог чериода Летоплазме У чозоришту лутака Обезмеденог ројњака Наступило је чролсће V вези с тим: Кристалпи бајонети секса Упајмише грешне пчелице Радп обдукције меса У чречотентним цветовима. Мпрослав Чопа Дан жслезничара — 15. ап рпл, који се славн од 1920. године када је пзбио први штрајк железнички.х радника у Љубљани, свечано је прославл>сн п на железничко.м чвору flapahmi. На академнјн 14. априла у сали Градског позоришта, којој cv прнсусгвовали: Добривоје Бошковић, заменнк секрстара ЦК СКС. Радлиио Бог дановић. председник CO Светозарево, Слободан МнливојеBiih, предселник CO Параћин, Ратко Гачић, секретар OK СК НАЈБОЉИМА ПОХВАЛНИЦЕ Похвалшше за самопрегоран рад и друштвену ангажованост на Железничко.м чвору Параћнн добили су: Спндикална органнзацнја „Железнпчка станица”, најбоља радна једнинииа „Електротехничка делатмост’,’ Омладпнска организација и Радио клуб „Железничар”. По.хвалннце су додељенс и најбољи.м појединнима: Ратку Драгутиновићу, Душану Митићу, Милисаву ВуkobiiIia, Браниславу Матејићу, Живојину Илнћу, Ратку Богдановићу, Миленку Марковнћу, Станнмиру Маркоmihy, Влади Биорцу, Стани БорБевић и Радомиру Ристпћу. Свстозарево. Петко Лековић, секрегар OK СК Параћлп. Ми дош ДракуловиН, прсдседтспк OK ССРН Раико Ннколнћ, прг\. l viiiK ОСВ Видан Map јановнћ, начелдшк .међгопшci ког СУП*а н Жика Попоunh, комаднир Гарнкзона „Бранко Крс.мановпћ" уручене су похвалЈННцс најзаслужнијпм ралницима, као п награле naj6cwL\i екмпача на тгрпипу ,,Куп железнпчара". Y забавно.м дслу прогрзма учесгвопа\о јс же\е.»нмчко КУД „Стапко nayaioBiih" in Hrana. О значају 15. априла, н наРСЛ1ГИ.М зад«шима радпих л>улн на жслезгшцп у Пзраћину говорио јс Момчнло ЈоваnoBith, 1!релсс.у«1к Координациопог одбора: „У иаше.м железннчком чвору радс јсдшшцс различцтих спсццјалнскапи, са'обраћа1јно транспцртш делапносг са седшнтсх! ООУР-а у Лапову, делазпост олржавања пруга са седтнтсм у Параћнну н електро-тсхнпчка делатност са се« ,\дштем ООУР-а у Нншу, имамо у чвору три партијске организације п четири синднкаЛ' нс организацпје. Велпка разиоврспост у послс-вима није елеменат да сс сггвари везане за акпгвност чвора не спроподе заједннчки и једноставно у вези чега је и проистекло оснлваље координацпонот одбора — тела којс обједпњгје све тежње и акције везане за јединствопз иступање ондс где је жеЛезничкп чвор основна јединка пред cbilm друипвено-па\птлчкЈ!м ортанп« иа комуне. И поред веома сложенпх, одговорнпх и напорпих послова којс обавдлмо па своin.xt радшгм мостнма пису смсгља за всома живу актив* пост у друштаепо политичком животу чвора и комуне. Акцнје сак.упл»ања старог пвожБа и харпцјс оу акцијс icoje је шшцмрала и успсшпо спровела ошадшкжа органи« занија нашег чвора. Да би ‘с.мжа била целовитнја напоменпмо io Аа јс иста оформљена прошлс године. Више од 60 чланова наших колектива су чланови Желез- ;еичког радио-аматс1рског к.\уба који својим учешћима и освајањем високих места н дппло.ма у меБународним такмичсњима и такмичењима у зе.мљи далеко преносе глас железничког чвора Параћин, своме граду су добровољним радом направилп м поклоннлн за јубиларлу гсцину м дан ослобођења дифузну радно станицу која he 'подсеНатн сваког 13 октобра наше суграђане на својс желеничаре. Учешће наших чханова колекпмва v раду оргашпација v граду као и признап»е који нсти добнјај; за свој рад v тим организзпијама су за пас велика слтнсфакција када знамо да се нашс с.габодно вреxtc чссто nvra мери на сатима него хшиутлма, то је сатисфакцпја, наш понос, али п на* ша обавсза да ћемо и дал>е бити такви. КУП ЖЕЛЕЗНИЧАРА У част 15. апрнла, Омладинска организација ор ганизовала је први пут и „Куп железничара", тра диционално такмичење у малом фудбалу, шаху и стоном тенису, на коме је учествовало четири екнпе: ИВТ „Бранко Крс мановић", Гарнизон, Срп ска фабрика стакла и екипа жслезнпчког чворл. Прелазни пехар добила је екипа Српске фабрике стакла која је постигла пајбоље резултате у укуп но.м плас.ману. Из годтгне у годину сдаве« ћи дан жедезничара нужно је осврнути сс на пређени пут п сагледатп све око.шости које су noaimiBHo или негативно утицале да се тај пут npebe и да то буде новн под« стрск пама данашњим желез« ничарпма у дал»е.м развоју connja.uicTmiiaix односа у «ашем друштву”. Послс свсчане акаделшје npnpebciio је другарско оечо за железничаре у хотелу „Славпда". М. Дпмнтрнјсвић
CTPAHA 6. 14 ДАНЛ БРОЈ 57 ДВОЈЕ ПРИМЕРНИХ ПРВА ПРИЗНАЊА ЗА СТАНУ И РАТОМИРА Песми и игри са љубављу Када јс зачула своје име на свс чаној академијп у част Дапа железничара Стана Борђевнћ. се мало збуипла и поруменела. Тада је нзашла да прими прво званнчно друштвспо прлзнањс — похвалнвцу од својнх другова за акгнвносл п залага н>с на радлом мссту у органи зацнјп. Стана је тако постала прва жена у колективу KOja је примила јсдно друштвено признаљс, примср доброг рад ника — самоуправљача. ЗАЉУБЉЕНИЦИ спорта КАРАТЕ НИЈЕ УДАРАЦ Мањи дсо лашс спортскс m блнкс зна да у пашем rpaav Beh иеколико година постоји каратс клуб. И.ма и своје пме. печат ц управу. Да га предсгавлмо: зовс сс ..Црнпца". предссдник клуба јс Стева Стојковић, секретар јс Љубнша Јовановић, а тренер Мома Милачић: To јс онај младнћ којч је залста заљубљен у овај спорт. Облдази град да наВе салу за всжбаљс. разговара са одговорлима и неодговорллма, убеђујућл лх да је карате спорт изузетпс дплампкс, п лепотс, всома популарзл л ла га треиа код лас леговати. За ово заиста л.ма аргументе: у клубу јс ангажозало око 110 члалова, махом младлх, ученнка основллх л срсдњлх школа, два пута лсдељно трсннрају у просторлјама Ословне школс „Стевал Јаковљевлћ", љлхов програм финалсира Заједннца физичке културе са млллон старих динара. Све је то у рсду, али душа клуба је тренер Мома. Када поведемо разговор о каратеу као спорту, онда је то тема без краја. Иако са мало гор чпне говорл о положају овог спорта у нас, никада пс престаје оно одушевљсње са којлма ентузијастл паступају лосећп саговорника лз теме у тему. Тако н данас, уочи мајских празнлка о којл.ма разговарамо п плапирамо свечаностп. Сто п десст младлх људл, у ки молима са амблцлјама да се овај спорт афирмлше, а са њлме п лаш град. Спремају се за квалпфлкацпјс за улазак у једну од група Српскс ллгс, зато врсдно треллрају всрују hit у успсх, јср овл досадашњн су евиделтлн: Аца Мнла* чић јс трепи ла такмпчсњу Уллвсрзитета у Београду у ал солутиој категорији, Зораи Ивановић такођс ipehn. vcпех у такмичењу за Куп Поморавља. И тако даље. Злају лн омладлпип шта је каратс. каква јс љегова нсгорлја. Очигледпо да ла оваква пптања Мома Милачић спрсмТренер Мома Мнлачнћ, трећн с десна Pobciia је 1942. годинс у Белој Паланци. ¥ ПараИип јс до шла 1962. годплс, заволела овај град, његовс људе, своје родно место п засновала породнцу. 0 iboj и њепом раду друго вп п руководиоии имају висо* ко млшљсње. Порсд свакодпсв нпх послова Стана узима активно учсшћс II у раду друш 1 всно-политичких органпзација. Великп допрннос дала је и у успешном органнзовању мпнулог славља. — Иначс, моја лајвећа љубав су дсца п цвеће, као што јс верујем и код других жена — каже Стана. Трудим сг да пратим штампу и остала крстања у друштву, поред уо бичајсннх послова у кући НајвеИа ми јс првомајска жеља да слсдећп празник пада наш град дочека npeoovчен у „пову асвалтну kouivљу“. И Ратомиру БогдановлГн'. скретннчару-блокару са радии.м стажом од 30 годнна недавно јс стигло прво призпа* ihc за рад на железннцл, алп пс и у ширн.м друштвеним оквирпма. Оп је већ био удар ник на Ayionviy „Братствојединсгво". а добпјао је и дру га лризнања. по одговара. Треба пс само они, већ сви ми ла ихватимо да је io спорт нзузстнс длна микс и хуманнзма, спорт који очвршНује, ствара човека спре мним да сс бранл од сваког напада што одговара концепц.ч ји одбраие читавог друштва. „Каратс одвраНа младог чог.е ка од свега онога што је нега« тлвно, каже Мо.ма, од уллчне атмосфере л васплтања. Помаже р*азвлјал>е концентрације, развпјајућл ллтелектуални потелцијал. To ле може, л нлје груба слла, ударац који обара л мрвл протлвника." Каквл су планови? Мо.ма јс yoeben да треба што више лс користлгл лзвалредан ллтерес омладине код нас. Мома каже да лма лнтереса код женскс омладплс. Треба најталентова ннје слати на семинаре за стручно усавршавање, за буду he тренсре. Мора сс п матерл јална база обсзбедптп, ово до сада јс педовољпо за амбпцпје којс су всо.ма реалнс. Плани pa се join чвршћа веза са дру гим клубовнма на овом под ручју, повезављс са омладинском организаиијом, међу чла новима Клуба пма л ко.мунлста. а скоро свн су члановн Савсза соллјаллстлчке о.младиле. Свл они су спремни за сва ку акцлју. а концепцлја опште лародле одбрапе је и гесло у стварању бораиа каратс-спорта л таклшчара. И на крајуКлуб he се укључлти у мајске про славе са јавлим ластупом који he .манлфсстоватл квалитетра да 11 прнвлачност овог спорта. Tv бисмо разговор са трсле ром Момом Милачнћем завршнлл II пустилл га да ластави свој рад са којпм проводи својс младалачке далс у друш тву омладлпаца, пноннра, нег де v вечерње часове у шкопи „Стсвап Јаковљевић". Јср on је заљубљепнк спор та којп тражп афпрмацлју у пашој средшш која, лпак, уме да паградп свакп искрслп Hanop II резултат. Њсгово радно место захтева пуну копцсптрацију, пажњу и одговорност, јср „саобраћај јс у нашим рукама" како рече. Свака и пај.мања неопрезност можс скупо да кошта и напла hyjc сс људским животом. — До сада мојом грсшком нијс настала пијсдна критична ciiTvautija. Али зато отварам чстворо очи, поготову што сс ради о прслази.ма преко пруге, гдс су људи свс мање обазрпви, чнни ми се. Имам тројпцу синова, све млади комунистп, и желео бнх да нз „извсдсм на пут*', пе на желсзницу како стс можда очекивали. Нека нмају више школе од менс. Наравпо то мн је прва првомајска жсља. Друга жеља је упућена мом колектнву, којп задњпх годипа постижс запаженс резултатс. Жслео бпх да онн буду join веИи, на свп.м пољима. To су бнле прве изјавс двоје прпмерних радпика ЖТПа, скро.мне п људскс. Стеклн смо утнсак, а то су пам оли ла крају п потврдллл. да јс лпак љнма лакше поштсно ра днти л стваратп лсго даватк лзјаве за шгампу. Па верује мо вам Стано н Ратомире. Алг' вашн резултатл не с.мсју оста тн анонлмнн. М. Днмнтрнјевић ТРАГОМ ПРОШАОСТИ ПРВЕ ПРАВШШЕ КОЛОНЕ Прослава Првог маја био /е изузетан doiabaj у првим годинама после ослобоћења зсмље. Свака манифестација, всзана за тај дан, илша јс обслежје снажног дрхштвеног елана ц онтилшзма са којим радни људи coia врс.чсна Kpehy у изградњу новог живота, нослс ратног пустошења н личиих и колективних трагедија. Колонс пионира, омладинаца, сељака, радника, интелекгуалаца сливала се на градске просторе на митинг, а затим у биоскопске дворане, на пољане н нрочланке да песмом и игром употчуне људски садржај тог пзузетног дана. Тако јс велики раднички празник добијао своју најлепшу боју: ассеље и радост и су.иирање првих, можда скромних, али значајних релузтата рада и стваралаштва у првој послератној радној атмосвери. Из Toi врсмена сачувани су снимци таквих прослава да нас подсстс на тс трснутке и код многих нробуде пријатна сеИања на део name велике прошлости која се срстно спојила са револуцијом и победама, Сннмак, који доносимо, потиче из 1949. године и приказујс долазак становника околних села на митшп покрај сноменика, у центру града. На челу поворкс су становници села Шавца којп хармоникалга и венцима мајског цасћа улепшааају велику саечану поворку. Фотографија је сачуваиа у личној фототеци СТЕВЕ СТОЈКОВИЕЛ друттвеноч1олитичког радника из Параћина. TY, ПОРЕД НАС „Алај ми јс вечерас по вољи" певала јс тс вечерл влтка и насмејана дсвојка, обученау шарену пародну ношњу поку шавајуИи да својим дрхтавим гласо.м савлада трсму, јср њсн задатак јс всома одговоран, акорди овс пссмс трсба да створс штпмулг свсчане заврпт ле прлрсдбе и да сс тнмс кру лишс влшсмесечли рад по сслнма, задружннм домовпма и до.мовл.ма културе. Прспуна са ла јс са осмсхо.м прлхватлла познату мслодију, ко зна када л како настају, лз срца и душс за нашс всссљс л радост. Многима ллје било тешко да препознају JacxujHv Радосављ?вић, гчсннцу Економског школског цслтра, омладпнку пз Поповца, јсдиу од најактив нијлх учеснлка поповачке еки пе ла ..Сусрстлма села" овс го динс. Фолклорнп лзглед њенс појавс на позорници, у бљеску рсфлсктора л таласу искре них аплауза плени пажњу л жељу да се о н>ој каже сада, када ластупа време пролсћа и .младости у коме ласмејана ли ца младлћа л дсвојака, дсчака и дсвојчица члле његову лајлепшу садржину. Пред лама је Јасмина, са торбом о рамену, ла уллци прсма аутобуској станицн, ода кле he својој Kyhn л сво.м селу. Иако у.ме да пева п лгра лспшс nerd млогн друтл. она се тлмс поссбно че хвали л ле xittocii. Смпсао за музлку, ону лајлепшу народну, ц за ритам иародпс ЛГре јс 1БС110 нормал* no occhaibc којс чоси са coбом |о.чЈ лз малеллх дана осМОГОДШШБС школс v Поповцу гдс је са свош.м другарлца.ма л друговима, уз стручлу помоћ ласгавнлка Драгана АталаскоBiilia, почсла ia пгра у фолклор лој групл. Блло јс то доба спонталостл л одушевљеља да сс савлада компллкован сплет пгара. да се пронаВс одговара jyha лоши»а н да се лс обрука пред лрвлм глсдаоцл.ма којл he напунлти салу школскс ’лраце. И лпје сс обрукала. Као нп one всчерл у салл Позорлш та. Њлхов фолклор је најбољи од свих, бсспрекорло увсжбал, обојеп музиком ла професниналном нлвоу. Он ћс прсдстављати нашу Општллу у сусрету са другим групама нз реглона Шумадије л Поморавља. Јасми аа је соллдпа учсшша. To са лоносом потврђује. Има времс ла за свс. Помаже својима ла пољу, додушс, лс чува стада као пастириие пз њених пссама, са прссллцама у рукама, алл радл друге пословс. Када падлс всчс онда се сакупљају у просторлјс Мссне заједнице да сс договорс о припремању за квпз. На жалост. за сацасамо за квиз. Нема трајније акTHBHOCTI! ла културлом плану, pch само од зиме до зимс. Своју љубав прсма фолклору nouvuiaca да пренесе ла својс друговс у Економској школп. Има ту рсзултата. Та секцл ја добро радн. Хоћс ли, можда, да постане псвач. да снима плочс, учи нотнл спстем? Данас је то у модл. Јасулпа нема таквнх а.м блцлја. Псва зато што то умс лспо да радн. Ноте не познајс, алн лма лзванредал слух. Њсна витка фигура одго^ара пастораллој слипл нграча v фолклору. Има намсру, због тога, да, кад ластавл школовање. прлкључи се неком всћем кул турно-умстпнчко.м друштву и vcaBpuin лграчку техникг. Са оволлко љубавл у томе ће слгурно успетп. „Алај ми јс вечерас по вољп“ одјекну тактовп .музлке ко ји се растурају по вечсрњи.м часовлма, уз заглушујући аплауз л клицање, лс само Јасминн, Beh п њепп.м другарнцама којс су, полекад са доста напора, добијале одобрење од родитеља да сс прикључе осталлма л лзађу на сиечу прел жпрл ч публику. Свс јс го лепа успомепа, сада, када јс то завршело и када he се причати свс док нс почну следеће при прс.мс за будуНи квиз. А дот лс осгаје књига и школа, по иека септиментална анегдота п стидљив стисак руке у дну позорницс. — Остајс и хармоллка која he затражити псс.му сличпа' onoi „играј, м?ла. ле стнди сс". И пут од школе до кућс па назад. ПролсНе јс. Јасмина Радосављевнћ размишља о завршстку трсћег разреда Екопомскс шко ле о свом иовом успсху за ко јн се залажс. Коллко стварп треба спојити у јсдну љубав?! Саша Букић СЕНАЊА ПРВОЖОИ УРАНЦИ НЕКАДА На нрвомајске уранке пре рата нолазило се са великим ризиком. Жандар.чи cv палица.иа и сабљама растеривали свакч eehv групч радника, ударали, батинали и затварали. Па ипак цпвспи барјаци v цветна мајска ј\'тра, enionti.ui cv се no околним брдима п ппоплон1Ч'.ча. ceha сс СЛАВКО ГЛUIUE, ciui радннчке породице, прс рата железничап. a v рат\' борац лсЈвндарне ПОБ, данас iedan об tiaiarгивнијпх члачова ОчштиП’ ског одбора С\'БНОР-а. — О лмсовнијнм излетима, бап код иас -" сле.зпича па. нпје .402.10 ntrru псчи. /ер н etui чосао to i:i<ic doleo.iaaao. A.iti ia сам ce pcдовно прпк 1>\,'ччвао нрослдаама 1. .xiaia. Ty сам do.iaзио v додир са мпогцм кочхнистима н оадштича. Иако • r'i вре.че гигам бпо члан КПЈ. out'. с\ i.'e падо прпмали. vnvhueaau v .чапксизам. уоодили ц учознааа- 'Н са rroaoev'ifi и nti'-rfeuма радннчкс куо/'-' Токо I сам полако tioeraiap сас atcrueHuju омладинак окоiceati и свкм списм попстаиша радничксп и кочхчгпст"чког покрста. To ntije остало нсзанажсно. Због тога са.ч био малтретиран, ире.чештан скоро сваки .иессп дана. прогањан. То.ие је доприносило п учсшНе мога оца v штрајку 1922. године. — Јсднс гпдпнс — сећа ce СААВКО ГАШИћ — пзашли с.чо на „дпугарски нзлст" на брдо Хум код Huma. Tv иам сс nptidpv.vctto it iedan dpx’i ко?а cv заа.ш „Црвени". On нам jc говоptio o борби вадиичке клаce, o незадовољствч радника, o папорима итанскт иарода протнв фатизма. Мц га нисмо познавали. а.т каcmije смо сазнали да је комуписта. Чинп ми re da ic каснијс погинуо у Шпанијн. Сутрадан смо сви били прсд жандармима. Испитивали cv нас. А.ш cv .чали сазнали од свега. Ја сам био изубијан. S 41 Па и норсд свих панора тадатњсг режи.ча да снрсче првомајске уранкс н уоптте сличис скуповс padника, као тто видите. они су постали празиик радно! народа, радицпка слаза. М. Димнтријевпћ
БРОЈ 57 14 ДАНА СТРАНА .7 ЗАБЕАЕЖЕНО Y СТРИЖИ МААДИ АКЦИјАШИ И УДДРНИЧНЕ ЗНДЧКЕ Ових дана амладинци Стри же покрепу^ли су акцију уре, ђивања, чшпћења н улепшавања села. Ралићс сс на уре ђивању главнс улнце, гредиhe се простор око Дома kvv турс, засалнти руже и украсно шибл>е. Школско двориште добиће нзглед парка, а сала Дома културе бнће свзтлија if чистија. Дрвореди ће добиги лепшн нзглсд, поред лспо уређемих ссоокич дворишта. Behn броЈ омладпнаца ueh јс учествовао на о.младнискпм радним акција.ма шпром зем- ■VC. ШТ0 јс ЛСП npiLMCp дру гим се.\има нашс Општинс. Зато смо разговаралп са неколико „старнх” акцнјаша: И Раде Caniih је један од оннх који су учествовалн на ЉУБИМЦИ ПУБЛИКЕ СА „СУСРЕТА СЕЛА 76” Од да сс у то уверпмо, па смо сс тпче укуса, с том разлЈгком да. што on најшние цени интер- Драгослап, има само четирп вредне награде. тоар" песама је широк, лајрадије ре \олределл је Азубиша ТодоровпП, радиик Српскс фабрнке стакла: — На акциЈама сам радио онолнко колико сам могао, о чему иајбољс сведочп моја гдарнпчка значка. Труднћу сс н датп пун раднн учинак п на cAavchiiM акцијама. Указано повсреЈве hy оправуати и овс годинс пошто hy битн први пут и бригадп својс фабрике”. Кад су утлхт ли последњи акорди пссме ..Македопско на срцу ми лежп" коју је певао дует Милцца и Мирослав Милојевић буран н срдачан аплауз проломио сс v сали Позоришта на Рсвијадној вечеTo je оио последњи поздрав у овој години за најбољи аматерскп дует у квизу „Сусрети села". ко.ме је и припала прва награда у комкуренцнји народне музнкс. Милица (23) и Мирослав (26), ссстра и брат из Сикирицс певају зајсдно већ неколико година и њиховс иаступе поздрављали су од орца љубител>и добре пес.мс. Иза њпх не стојн дуга певачка карпјера, али неколлко признања и награда већ красе зидове њихових соба. Милица МилојевнИ. згботехннчар у Мсдлцинском иентру 1974. годпне освојила јс ,3латнн глас” Параћина. а успеРАЗГАЕДНИЦА ПЛАНЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ СВЕЧАНОСТИ Првомајски празшшп у Планн бнће траднционалио свечано прослављенн. Уочи Првог маја омладнна he организовати бакл.аду, а у са.м цик зоре велики број граћана nohn he на' првомајски уранак као и сваке године. w , У току свечанпх дана у До.му културе прирсђпвапе се нгранке, а ученицп основне школс приредпће свечану академију. ПРВИ АКТИВ СК V СПОРТСКОМ ДРУШТВУ „ИСТОК 63” У спортском друштву „Исток 63” v Планп 18. априла осповап јс Актив СК, који броји 11 комуписта и један је од првих у спортскмм друштвнма наше општипе. Овај узорнн спортски клуб броји 23 члана, са здравим спортскнм односима, постижс запаженс резултатс на зелсном пољу. Верујемо да he овим примером nohn и остали клубови. (Љ. Динић) И БОРЦИ ГРАДЕ ПУТ На годншњој скулштини 00 Савеза Бораца донега је одлука да и борци узму активпо учешће у нзградњп пута Мириловац — Плана. Иначе, оза оргапизацнја броји 109 члапова и шихова помоћ јо свакако драгоцсна. Љ. ДштИ савсзној радној акцији „Casa 75”. — На акцнју сам отишла да бих упознао новс пријатеље н отекао внше радних нави ка. Моји иајбод»и утпсцн с\> упознавање са друговима и другарпцама из свих крајева наше земљс. Поссбно ме радује друштвена свест бригадпра: такмпчарскм дух смисао за кодективнн живот. Овс годиис hy опет отићи па акпију, јер јс акцпја за менс у жпвоту незамеил»нво искуство. Милан Стојановић, ученик Економске школе: Први пут ове године учествоваћу на првој звапичној акцији. To ћс за менс бнти стпцање радног искуства. Сигурно бнћу узбу1зен, алн hv се залагати да no пзневерим one који су ме послалн. To би у најкраћим цртама бнла прнча о .младим акци јаЈШкма Стриже, љиховој бопoil за сваки кубнк земље на које he naiihn и ове годинс Радиће сс и борити за што 6o.be успехс. Треба и.м всровати, јер ударннчкс значкс су довољна гаранцнЈа. 3. Бркић ДОМАНИНСКИ РАЗГОВОРИ шно јс наступпда л на дрк7- film а.матерскнм такмнчењима, где је такођс освојида Њсн ..репер- V Доњсм Впдову, кажу да адп порсд радника, пмају и добре ,за пољопривредннкс. Жслели смо изворни народнн медос. . савремених псвача, лајвпше једног од ових пролећннх дајој се допадају лнтсрпрета- на, лосстплп ово моравско ссције Сндване Арменулић. ло и тамо обншли до.маћинстНи Мирослав, раднлк ИВТ во педесетогодпипБег, Драго- „Бранко Крсмановнћ" не за- слава Доситијевић, чијс јс остаје за својо.м сестром кад једиио залимање пољоприврепретацијс Боре Дрл»аче. хектара обрадиве земље. На Музика п. песма ау некако овој површивн узгаја пшснитрадицнја у њпховој породи- цу, кукуруз, луцерку п випоцл. Сви љенп члановп умеју град. Поред овога, запажен је у ведрим тренуцпма иадахну- н као добар воћар п пропзвото и лепо да запевају она- ђач шећерне репе. Алп он ко за ..свој грош", а мдађој има п свој дугогодпшњп хоби, сестри музпка је постала п бавн сс плечарсњем, и поседупрофссионално занимање. ЗаOf то и iniie чудо шго су Мили- . ца и Мирослав скоро «з вс- у граду сви могу на- “ери у вече одушевл.авалл пу- 1,и сс°" .Угочиштс, али ja смат бдику v свпм седима. чак м „протпвнлчку". М. Димитријевић Љ. Динић У СТРИЖИ 13. МАЈА РЕГПОНААНН СУСРЕТ „СЕАО 76’ Ове годнне регионални „Сусрети села 76” одржа he се 13. маја у Стрижи, а паступнћс најбоље екп па из општина: Деспотовац, Рсковац, Свплајнац, Светозарево. Куприја и Параћин. Нашу општиву зредставл>аће победиичка екппа Мирнловца. је 20 кошница. Ко.мплетна пољопрпвредна механнзацнја oworyhyje му бр- | зу и квалитстну обраду земље. I а сарадња са ..Лгроспслортом” 1 кооперацпјо.м ,,1. мај”, у Пара- { ћину, чпји je он дугогодишњп кооперант омогућујс му благо- ! времену набавку рспроматеријала п корисне саветс пољо* [ привредних стручњака. Ho, по \ ред пољопривреде Драгослав , Доситијевић посвећује поссб ■ ну пажњу н сгочарству. , Бави се тово.м бикова, узгоју ! високомлечних крава, а у последњс врсме товп и прасиће. V току јсдне године тржишту испоручи око 100 прасића. — Младп људн мало остају на селу каже Драгослав — мнрам да је лепше остати на селу. и битн добар пољопрнвредник. Драгослав се труди да му и квалитет пољопрнвредних култура буде на завндном нивоу. За свој труд it рад 1972. године добио је похвалу Општинске конференније ССРН н пољопривредннх органнзација Параћин за производњу кукуруза. Иначе, Драгослав Доситнјевмћ порсп обзвсза на свом има љу лма п нсколико друштвених функипја. ИзмеВу осталог предссднпк је борачкс органпзапнјс села. и председавајуђн пољоприврсдпе делегације. М. Bacilli V МАРТОВСКОМ ЦИКАУСУ АКЦИЈ Е „МААДИ ПОЉОПРИВРЕДНИК РОБНИ ПРОИЗВОБАЧ” РК ССО И АИСТА „ПОАИТИКА” Доње Видово најбоље! @ Селу припада награда-библиотека и бесплатан културно уметнички програм @ V акцији је учествовало цело село ® Ускоро Видово добија нову амбуланту и пошту Мештани моравског села, Доње Видово, у акцнјн Републичке конферснције Савеза социјалистичке омладине Србије п листа „Политика” били су најбоље у последњем, мартовском цнклусу. За овај вредан и запажен успех следи и награда организатора и то: бнблиотека у вредности од 5.000 динара и бесплатан културно уметнички програм. Награде he Guth урученс на свечаној приредби 16. марта, када Видовцн планирају да направе својеврстан празник културе и пољопривредних достигнућа и тимс уједно истакну кандидатуру за најбоље село у републици. Крај кривудавс Мораве угњс здило се 543 домаћннстава које чине село Доњс Видово. Са својих 2 800 становника једно је од највећих села у нашој оп штинп. До недавно далеко од града п главних саобраћајница, због лошег пута, а данас '• Вилово је на домак Параћина захваљујући асвалтнрано.м путу, делу самих мештана. За Доње Видово, кажу мештанн, да је то радничко-пољопрнвредно село. Наиме велики је број индустријских радника из овог села. а на сеоским поседима и њивама остају само најстарији заљубљеннци зиратне земље. Y просеку свако домаћинство и.ма по 2,5 хектара обрадивс земље и то претсжно засејаних пшеиицом, кгкурузо.м I! шећерно.м репом. Током протекле годпне пшсница је дала око 4.000 килограма по хектару, кукуруз је дао ол 8 до 12 хиљада кнлограма по хектару. Трснутио је у сслу .пролећна пољоприврдна грозница”. Сетвенн радови приводе се крају н како каже ДрагоПОСЕТЕ Поточани у друштву са иародни.м херојо.м Јованићем О ¥ очн пробоја II априла 1945. године борци су се радовали слободи, али су знали да се мора и погинути каже. — у свом говору бивши командант шестс лнчке пролстерскс дивнзнје, Бока Јованић. Кад је у Поточцу стигла весг пз збратпмљене Вашицс села крај Шида, да he се на месту пробоја Сре.мског фропта одржати митинг на ко.ме he говорити прослављени командант Шесте лнчке дивизпје Бо ка Јованић, за тили час преко везе свп су били обавештенп, а њнх има у Поточцу око стотинак, који су 12. априла 1945. годпнс у 4 часа ујутру кренулн у напад. Када полазп аутобус, колко кошта није важно! Но дошао је п тај тренутак, аутобус пун до задњег мсста, па како наш народ каже „било јс и кусур путника". V Шиду као некада борци су у строју, положнлн венце, а затим кренулп у околча места ра ди преноћптта. Поточки одред помешан са извиђачки.м одредп.ма из ОспСАВЕТИ СТРУЧЊАКА БОГАСТВО Кукуруз је наша највпшс распрострањена жптарпца. По засејани.м површппа.ма долазп на прво .место са око 2 400000 ха. Пшеница заузима друго ме сто на преко 2 000 000 ха. Колумбо, прнликом открића Honor коитпнента — Америке, истовремепо јс открио свету п богатство кукуруза, 1492 год. Тада је пренет у Европу, а у нашој земљи се први пут помнље 1531. годинс. Од кукуруза се, бнло у људ ској, сточној исхрапп, било у прерађнвачкој индустрпјп могу добпш преко 500 разппх пропзвода. У оквнру нашс економикс, кукуруз се често ynopcbyjc са челиком, a још чсшћс са бак ром. За земље у развоју, ко.је храну понекад вишс користе као ипструмснт спољпс полпшке пего ли пзпор жлвота, кукуруз, заисга има nelin знаслав Доситијевић, пољопривред ник, за пролећни део посла утрошсно је до сада око 9 вагона вештачког ђубрива. Међу лоллпрнвредннцнма у Вндову, 28 их је удружено a остали су всзани са задруго.м кооперативннм уговорима. Они између осталог гаје белу свињу, тове јунад. а нешто мало и оваиа нма. Да бн се ишло у корак са науком и достигнућима у пољопривреди, село се релативно, добро механизовало. На њиховнм њивама раде 54 трактора, са свим прикључним машннама, један ко.мбајн и две вршалице. Поред тога траднциопална схватања полако уступају место науии п све је више пољопривредника којн редовно консултују агрономе. пољопривредне техничаре. Дралослав Доситпјевнћ. између осталог каже и то да уколико желимо да младе људе задржимо на њмви и од њих створи.мо праве робне произвоНаче, потребно је решнти статус пољопривредника, његово здравствено и сопијално осигурање, затим извршнтн комасапнју и арондацију земљишта, гарантовати откупне цене... V Видову је поред осталог богата и др\ штвено лолитичка активност. ГЈрема речима Радивоја Миленковића у Видову постојн партијска организаиија још од прс Дрггог светског рага. Током ратних годнна ова органпзаипја органнзовала је и прикупљање материјала и хране за јсдиницс НОП-а, а после рата актнвно се укључпла у пзградњу н обнову зе.мље. До иада је партијска организација бнла главнн носиоц свих актив пости у ко.муналној пзградњп села. јска, Славонскс Пожеге, Панчева, Суботпце и других крајсва наше зсмље, кренуо је у правцу села Вашпце. Мештани Вашиие дочекали су својс госте плотунима нз ловачког оружја, а њихови домови као да су за тренутак опустели, јер су сви мештани изашли у ценКУКУРУЗА чај од пафтс. Из овога се види колпко је ова ратарска кулгура, са становпшта псхра не људи и стоке незаменљива и важна. По пронзводњи кукуруза Ју гославија се данас налази на 10-ом месту, са око 5 мплпона тона. Прошлс године, бербо.м од 9.300 000 тона, остварен јс послсратни рекорд, чиме смо се приближили вишегодпшњим жељама. Но у иашој зе.мљн по стоје реалпе могућности и за већу пролзводњу, па да за таЈ впшак кукуруза добијемо све опо што јс најскупље па свсту л што је пама најпотребппје. Према некпм знацпма. кукуруз треба лостатн оно што јесте — елемснт дохотка, про нзвод на комс сс не губи. На овај начпн почнњу, а и треба да размишљају паши пољоприврсднпци као главни пронзвођачн. Ни омладинска организација не заостаје за својнм партнјским другови.ма. Омладина је активно укључела у све актнвности овог села. Посебна пажња током протскле и ове годинс у селу је поклоњена на просвеРтвању сеоске омладине. Органнзовани су курссви „Ссоска савремена домаћица”, „Указпвање прве помоћи и самопомоћи”. „Гајење и нега шећернс репе” и „Прн.мена хербицида", који су били масовно посећени. Meby главне пословс, Вндовци убрајају изградњу здравствене амбуланте, ссоске поште и водовода. Према првим лредрачунима амбуланта fie коштати 101 милион, а пошта 190 милиона. Средства су обезбсђена из месног самодопрнт носа и од радних организацн'- ја. Изградња водовода је један од најважнијих задатака у Видову. У овој акнији учествују сви од са.мих .мештана до републичких органлзацнја. Уколико се повољно реши питање нзградње водовода. вшне у Видову, Шавцу и Чепуру неће бпти нефрнтичара. Тнме ће један велики проблем бнтп „скинут с дневног реда.” Из овог малог мозаика података о активности, надамо се да ћетс моћп да стекнете праву слнку о Доњем Вндову, побелнику мартовског циклуса акцијс РК ССО и лнста „Политпка”. М. Илић тру радп дочека својих гостиЈУ-' Посде одржаног мптинга генерал пуковник, Бока Јованић при.мно је борце из Поточца где се са њима задржао у краИе.м разговору, а затпм се са њнма и фотографисао. Стојан М. Петровић Пнше: днпл. инжењер Јован Цвстковић Сетва кукуруза је у току. Многн лнднвидуални произвоБачи су набавилп се.ме, а добар број вероватно се ннје од лучно којн хнбрид да одабере. Избор хибрпда јс всо.ма пелнкл. код пас има преко 100 прпзнатлх. Селекција нп код једпог ратарског уссва није тако далеко отншла. Но, у ово ме ћс им иајбољс помоћп пољоприврсдни стручњацп пз за другс која покрива љихово подручје. Упутства стручњака су неопходна и њпх се треба прпдржавати. Значп, да бн сс остварплс жеље пољопрпврсдпнх пронзвођача трсба да користе за сс тву пскључпво хпбрпдпо семе уз прпмену саврсмепс агротехппке. To је жеља п свију нас, жеља да па.м порастс како лпчнп тако н друштвени стандард.
СТРЛНА 10 14 ДАНА БРОЈ 57 Деценија и по старе, добре мензе КОНСТИТУИСАНИ ОРГАНИ САМОУПРАВЛјАЊА №№М РАДННЧНИХ САВЕТА „Топлп оброк за спаког запосленог", зашто сс заузима Сннднкат у последњс врсме, на некн начпн iichc сс односнти на поповачки колсктно. Pa i ннке у Цементарп веђ петнаест година сваког ј\Тра дочс кује топлп оброк. Нијс реч • далсковпдости н претечп овс корисне ндеје, која трсба па сс оствари у сваком радничком куту, већ о решеностп no деценије и по да сс заувск ппкине са котлајчнћнма. He зна се, на жалост, мног.» о почетку ралнпчке мснзе \ Поповцу, алн је сигурно да ;< он био скроман. To сс усталом пени п по зградп која је ненаменска од самог почетка; садаплБа кухиња и мснзагПого ну П, усгвари је адаптирана бпвша жпчара. Овако подмлађеној старнцн нуђено је чссто много обећања; свака годнна носила је са собом нове ндеје. Истина је, међутим, да је мање урађено него што је планнрано, а „стара. добра кухиња” дала је за ово време на хиљаде топлих оброка. Само прошле године, према евиденцији, спремљено је 317.376 оброка, а од тога прско две трећине такозвашгх топлих јела. — Имао са.м прнлику да упореднм многс раднпчке ресторане са нашим. Нећу да претерам ако каже.м да нимало не заостајемо а умного чему с.мочак и бољи, каже Милисав Ннколнћ, руководилац ресторана. — Ако се \-зму v обзнр vcлови у којнма радпмо, мн смо заиста добрн, наставља Нпколић. Код нас се. рецпмо. дели храна на четири места. а ускоро треба и у Отпремп. према њиховом захтеву. Мало ic ресторана који тако раде. а познато је колико то развлачп ДВОГОДИШЊА АКТИВНСТ СРК РА УНПЧКА СКУПШТИНА S1E ИШЕИ РШМ ■■■ ПН1 ПРОЦЕНЕ На прошмрсној ссднпци, досадашњег Одбора Самоуправне раднпчке контроле са'предсгавннцима друштвено-политичкнх организацпја, органа самоуправљања н представника руководно-пословодног органа на нивоу радпс организацнје извршена је анализа досадашњег рада прве Самоуправне радничке контролс у нашој радној* органнзацији. Из анализс сс види, да двогодишњн рад Самоуправнс рад ничке контроле, је дао добре I! пажњс вредне резултате и поред отпора ва који је у почетку наилазила. Самоуправна радничка контрола, сада афирмисана, стекла је поверење и добнла помоћ, како од чланова органа управљања, тако и од осталих чланова радне оргаиизације. Самоуправна радннчка кон тпола ie конститиисана крајем 1973. години и своју функинју п задатке обавља на иивоу рад не органпзације. на основ\ Правилиика о раду Самоуправ нс радннчке контроле и Про грама рада а прсма указаинм потребама. За свој период рада, сачинила је безброј запнсника о пзвршеинм контполама, раз.матрала је 93 проблсма, дала исто толико предлога мера, дала безброј провсрених одговепа чкљенииа и податзка. Разматрала је и већи број жалбп радппка, проверавала наводе v њнма II интервсппсала код олређеиих органа, када је за то бпло потребно. Самочправна рапнпчка конгпола је записнике, констатарадну спагу. која јс н оиако педовољна п са доша васоком староспо.м границом. Наша мепза пема довољно магацннског простора. нп расхладпих уређаја, а возило н набаиљач служе у исто време нас и Фабрику. Питање је. колико јс то добро, али ето. — 1'коно.мска цена оброку с 1170 дннара. Прошле годпне с.мо Снли позитпони за 12 сгарпх милиона. Успели смо да сс уклоппмо и поред всома променљипих цсна жпвотпим намнрницама. Надамо сс да Гхе тако бнти и сада, Сваког јутра. сем суботе и не» деље, већ од осам сатн готова су јела у нашнм трпсзарпЈама Људц пм гтрилазе и узимаЈу пх али сс ретко ко запнтао — како it када се то спрема. — Друга смена, поред поделс оброка. припрема скоро свс за јсла која су сутра по јеловник\, обЈашљавају куварице Mupa Мнлошевнћ и Рада Кијакоиијс U лзвсштајс на врс.мс достављала раднкчким савегима ООУР-а, Радничкој скупштини, зборовима раднпх људи, Секрс тарнјату фабричке Конференције Савеза ко.муниста н Јсдинствеиој организанији синдиката. Највише пажњс раду СРК локазао је Сскретаријат фабричке Конференције Савсза комуннста којп је позитив но н оценио рад ковтроле. Свс упућене констатацпјс и предлози мера прпхваћени су од стране органа управљања у ООУР-а и доношене су одлуке по нсти.ма. са малнм нзузецима. Сарадња СРК н стручних служби раднс организаније била је задовољавајућа. Међупш, СРК ш|јс п.мала помођп од Biih. Tpeha смена кува, коначно зачинп н припре.ми. 0 квалитету јела има свакако мест.а да се говори, па н о укусу. V јддном he сс лзгледа већина сложитл — наша Јела су главном калорнчна к „јака". Тешко је нстина задовољнти то- .цјко укуса сваког дана али онп којп овде раде настоје да то V4HHC. Понекад можда и нс успевају, алп обзнром на све околнбсти нс треба н.м одмах замерити. После свсга што с.мо чули, а уствари скоро сваки дан l\io у контакту. извесно је да овдс пе цветају руже. Људи, a пре би се рекло жене, које овлс раде покушавају све да учипе на најбољи начнн. Ако наша кухшва it не ужива глас пајбоље, мада је тешко pehn шта је то пајбољс. она је сигурно, н надалеко, чувеиа као лајјефтинија. Нека је то што дајс свакн радпнк н симболика. ипак нпје само то' Р. Мплосављевнћ стручнс службс унуграшње контроле јер нста ннјс у цслосги фор.мнрана. Ускоро he и ова служба бити, коначно, noпуљсна н отпочетп да дслује, а самим 1н.м се очекује и всћа зктпвпост, садржајннји и потпуннјн рад СРК. Салржај рала Самоуправнс радпнчкс контроле диктнран ic збивањима v радној организаппјп it ООУР-а. Догађаји су одређивалн потребу проверавања и контролнсања а у исто време и обавсзу за ус.меравање нзвеснпх односа м понашања у ООУР-а и радној организа* цији. Од новоизабране Самоуправнс радничке коитролс очекује се join Behn успсх уз пуну помоћ Ктручне службс унутрашње контролс. Љ. Rocuh На нсдавнп.м изборнма пових органа самоуправљања, као што јс познато, изабрано јс пст радппчкпх савста и псг прсдседника ових органа. Ради бол>сг представљања члановнма колск« гнва, порсд заједнпчкс фотографије, дајсмо и краћс лодатке за сваког. Душко ЈовановиИ, ВК воза прсдседннк је Радничког савс у OOYP „Површински коповп Pobcn је 945. године у Клач внцн. V Фабрпцп је од*1971. Члап СК јс од 1966. годпн Био јс члап Радничког савета нредседавајући делегацпјс. С да је члан секретарпјата 00 С и заменик председника ЈОС-а. Света Вељковић, ВК ио.мо! нпк млинера код новог .млин иемента. председнпк јс Раднш ког савста OOVP ..Пропзводњ цемента". Рођеи је 1942. године у Поповцу. У Цементарп јс ол 1972. годнне. Члан Савеза комуннста од 1975. Драгислав Борђевић, електро мсханичар, прсдседник је Р. савета у ООУР „Производне услуге". Рођен је 1939. у Буљану УОЧИ ИЗЈАШЊАВАЊА ЗА ОДМАРААИШТЕ ЗАШ10 8Д/1УК ЈРЕВ Ш1Г Члапови Радничке скупштпне. на седници прошлс седмпце. пеочскивано с' сс nain.ni у веома незавиднбј ситуацнји прнликом нзјашњаваша за одмаралпште на мору. Док јс с једне страие бно јасан предлог Снндиката за закуп одмаралпшта, с друге су стајалп нс баш потпуни подацп о цена.ма и условп.ма пз неколпко lypucrnчких места средњег п јужиог Приморјл (пре свега пз Милочера п Макарске). Уз свс ово наловезао се п рок no коме је наводпо овај орган требало што пре да се пзјаснн, пошто сс већ касни у нашем одговору понуђачима зграда п просторија. И порсл жељс да се прпхва1И став Синднката. после скоро једночасовнс дпскуспјс, чла нови Радничке скупштннс ннсу Члановн Радничке скупштинс у старо.м сазнву аналпзпрали су ових дана предлог нове аналитичкс процсне радних ме ста. Оценс, које су изречене за ову осетљиву оиласт. нису довољнс да би лрсдлог био при хваћен и препоручсн радннм л.удима и зборовима ради усвајања. ТакоБс, ваља потсетити да је и Политнчки актив, почетко.м априла, заузсо сличан став по ово.ч питаљу. Члановп Раднпчкс скупштнне и Политичког актива. прсдложилн су, овом прнлнком, да се сада ради на доградњн поcrojehc аналитичкс процене, која зреба да обухвати и она радна места која су отворсна за последњих неколико година. Ннтсресантно је споменути да јс Радничка скупштина v ово.м сазнву, још прс двс го дине, управо, била иницијатор нове аналитичкс проценс. Дс сило се дакле да је исти орган после толико вре.мсна пзрека< оцену о предлогу аналитичк процене м то на послсдњој сед ници. Р. М Ypebyje: Издавачки савет. Уреднмк: Радомир Милосављевнћ а ради у Фабриии од 1957. годпне. До сада јс вишс пута био onpan у органнма самоуправљаља. Родољуб Стојановић, мансвриста, председник јс Радннчког савета ООУР „Промет". Рођен је 1928. године у Голубовцу. Члан СКЈ јс од 1951. године. Бпран је у секретарпјату Основнс организацнје СК. дали внзу за олмаралишге. KoHanno изјашњење одложсно је за неколпко дана док се нс стекну сигурнпји подаци н донеклс исппта расположење чла нова колектнва ла море, што јс свакако и иајисправније у оваквој снтуацпјп. После свега што се чуло н одлучпло па овом органу, tin иајдобропамернији очевпдац нс може а да се не запита: запјго се овако радн и то годинама!? Ко нпје чго за иаше олмаралнште на мору, тај не зна Ла се оно свакс годиие закупљује и формпра у априлу ц ма iv а дешавало се чак и у јуну. Оправдапа су croia мишљсња да сс овдс нзгледа радп о неодговорном понашању, а могло би се чак pehn п о намерном. јер се на овај пачпп ,глакше издејствујк одлукс" а јасне ра- №давачки camw фабричког листа . На првој седници Раднпчке скупштине, која ic одр- У жана прошлс седмнце. изабранп су чланови новог Из- ’ давачког савета фабричког листа (раннјс Рсдакционог л <>i6opa). To су: Синиша Борђевић, предссдник. Мномир Бокић. заменпк председннка. чланови Петар Јовановнћ, ' Драгољуб Давидовић, Стојадин Милетић, Милован Ма- \ леновиН и Радисав Раднсављсвић. Р. м. ИЗ АЛБУМА ФОТО-РЕПОРТЕРА Стари добри базен, као да се уморио и оронуо! Илп су га људп папустнли н заборавнлп? Ко зна. можда је посредп Боривоје БорВевић, рсферент за кадровску докумептацију и статистику, поново је изабран за председника Радничког савста РЗ „Заједничкс службс”. Роben је 1934. годинс у Буљану. Члан СК је од 1956. Био j'e бпран више пута v органима самоуправљања. Р. М. чуннцс н „чнсти рачуки" изводе сс тек после одмора, обично крајем годннс. И join нешто. зашто се свакс 1идине мења место за од.марање? Само за последњих десет — дванаест го днна измењена су многа места од Сплнта до Улниња. Да лп је нстпна да сс паши људи невероватно брзо заситс једног мс ста плп пмају слшсла за прс мену? Или јс, како пзгледа, посреди п нешто треће? Крајње јс врсмс пзглсдд. да сс овдс vhccc више светлости и сазнају правп разлозн ’.'вој појави која всћ прелази у пра ксу. „Игра” са оргапнма само гправљања н колективом, пос та.је иваче свс вншс прозпрна п узчљнва. Р. МилосављевиН I! једно и друго. Само. да ли је он то заслужпо? Базен у Поповцу всћ трн годипс нзложен пропадању и зубу времена.
BPOJ 57 14 ДДЦА CTPAHA9 c = i i | CJTPA, I I КАДА I ОСВАИЕ | I МАЈСКИ I I MH I X = | Сутра by ти нешто pc- = | ћн. дружс n прлјатељу. = = Сутра, кад осванс први ! = мајскн дан, причаИсмо о ! | раду лепо л топло. И ле- | = пршаве, црвеис заставс = = шуморнНе о мају н давној i = борби, о борби која још н | пламти у далеким краје- = = вима и у нашЈШ срцима. = | Сутра, кад осване први | | мајски дан, причаћемо лс- | = по и топло о тврдим рука- = = ма и жилавим мишинама. | | Почећемо, свакако, од ру- = = дара са шлемовима до о- | = них што носе н слажу иа- = = ковс. Спомснућсмо, без 1 | сумње. и оне који ноћу у- = | смеравају кретање пећл = = и бучних млннова. И же- | | не у белл.м мантилима = = што спремају топлу хра- = Г ну за свс нас! = = Сутра hy бити песник, | i првјатељу л друже. При- ! | зваћу сву љубав на свету = = међу људе. бтворићу сво- 1 | је срце и твоје срце л сва- = = чије срцс. Сва срца су то- = = пла и добра н једнако ку- | | цају. Све руке које радс = = су вредне руке. И дечлјс i | које се још играју! = Сутраћу ти рећи нешто | е топло л лепо, дружс л | е пријатељу; сутра п данас = = л сваки дан! Р. М. | ПРЕДСЕДНИЦИМА РАДНИЧКЕ СКУПШТПНЕ Догоднло се недавно оно што се веома ретко дешава: само у једном дану мл1али с.мо два председнлка лстог органа салшуправљања. Наимс. у понедељак, 19. овог месеца, одржанс су заједничке седнице члалова Радиичке скупштиие старог н новог сазнва; у првом делу председавао је МИЛЕ ЈАНЕВСКИ а у друго.м РАНКО ДАВИДОВИК. Један је пунс две годинс бно председнлк највлшег оргала самоуправљања а другм јс управо изабрал. Овај ннтересантан п лссва- органлма руковођења н друшкидашњи случај искористлли твено-политлчким органнзацлсмо за разговор са двојлцом јама. Слободло могу рећл ла је председника л то онако како она на нскл начлл „варлрала" су бирани — прво са другом Јаневскнм па са другом Давидовићем. • Друже Јаневскл, за две године рада Радничкс скупштине стекли сте свакако богато искуство н запажања. Шта би од тога препоручили садашн*нм органн.ма са.моуправљаља? — Прс свега, треба сс увск тако поставсвати да све буде ус.мерело ка даљс.м развоју н јачању самруправљања у кашсм колективу. Да бл сс ЧОВС1С изјаспло о исче.му, да бл одлучио, даклс, исопходло јс да будс добро обавештсн и то прс свсга л.з „ма тсријала" за сслнвцс, како то уобвчајсло називамо. Стога тл матернјалн морају да буду што потлунцји, доку.мснтовани, бла говремело достављеим и разумл>нви. Било v ком делу да затајс — то сч гав.ва лоше послсднпс. Такозвапн хитлл случајевн, којп сс шосс у длсвнл ред ла самој сслиицп, imcv пожсл.пн и тпсба лх избегавати, логотопо пчо нм ипмсра п пиљ нису са-....1 »аслн Спо^.чп/и б:г ; чоБс, и неолходлост добрс сарадл>с са ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОД11НА XIV БРОЈ 157 ИЗАБРАНИ НОВИ ОРГАНИ САМОУПРАВњАЊА СВАКИ ПЕТИ РАДНИК У ОРГАНУ САМОУПРАВА.АН.А Снимак после заједничке седнице старог и новог сазнва Бнрање.м лзвршнлх органа Раднлчкс скупштлне прс некл дал, завршенл су мзборл за но ве оргале самоуправљања у Це мептари. Посао којл је почсо још у марту, са предлагањем кандидата за радничкс савете OOYP л централне органе, успешло је прлведен крају. Два основиа момсита карактерисала су протекле лзоорс п блла су прнсутна скоро у за ово време, a то злачп да јс могла да будс боља. Y доброј сарадњн л договарању, познато је, изграђују сс општп ставови л зачпњу многе акцпјс. a то је веома значајно. S Друже Давидовнћу, којн су најважнији задацн који стојс пред нашим органима самоуправљања, а пре свега прсд Радннчком скупштлном? — Сматрам да he пред оргаллма самоулрављања блти веома сложенл задаци, посебло прсд Раднлчком скупшгллом. Спомелуо блх само настојања да се пратс л осгварс пролзводлл н други плаловл, затим из- |-радлЈа лове фабрлкс, усвајањс порматлвних аката, статута л другнх. Новс оргаие, такођс, очекују гешки лспитл на даљсм развоју 11 јачаљу основнлх оргаллзацнја удружелог рада код усмсравања дохотка прс.ма раду, у усавршавању nociojche апаллтлчкс процелс радилх мсста л сллчио. Као што се влдл, завршпо je друг Ранко, задатака лма. Олн су крупии и веома сложели, a ли надам се да ћсмо лх успеш но решити. Р. М. свим порама самоуправлог кон ствтулсања, a то су: озбиљност л масовност. Ако је први важло л ранлје у лашој самоулравној пракси, другл је нзгледа богатнји него до сада. За разлику од нзбора пре двс годлнс. овл који су управо завршенл богатији су за органе самоуправљања нове Основнс организацлјс хдруженог рада „Промст” л Радпе заједнлцс ШШК ИШНОГ (ШРД Раднлчка скупштнна на првој седллцл у садашњс.м сазиву пзабрала је извршни орган, Извршни одбор Члановл новог Извршног одбора су: Стојан Милс тић, Цветко Трајковић, Милан МитровнИ, Станојс Радовановлћ, Млловач Симић, Манајло РадлсављевиИ. Бра Hico OcTOjnh, Ваислије ПетковиК, Bopbe Радивојеви11. Душан Ннколић н Топлица Нсдељковнћ. Р. ЈЕДАН ДАН СА РАДНИЦИМА JVP „ОТПРЕМА” Цемент се рађа преко тврднх, жуљевнтнх руку! Цс.мент се изгледа зачиње у брдима лзнад Фабрике a paba тек у отпреми; његов почетак јс у чсљустлма тешке .механлзаилје, која у коповлма одваја стеиу no стелу, али је то што је кад npobe улакован кроз жуљевите руке ла путу до пог рошача. Нс зна се поуздано коллкл јс удео сваког раднлка у пропзводњл овог сивог злата, алл јс извесно да јс у отпреми лајтеже. Док се код већннс постројења л технологлје рукује на иајсавременлјл начпп, путем аутоматнкс л слектрони ке, овде сс углавном радл руч ло. Технлка, која лсглла све ви ше олакшава л оплемсњује човс ков рад, као да је глува нлл лсмоћна за људе са иаковнма. Или, је бар за сада, лемогуће другачлје л боље?! Када сам посстло радникс ла отпремл и лстовару, дувао је такозванл југоисточнл scrap, позлат углавном као кошава. Ол лстлла нлје био снажан, нл хладан, алл сасвлм довољан да разносл прашину око утопарнлх места. Раднлчка одела ла људлма су слва л прашн>ава, а л рукс и ллца. Из одсљсња за паковање клл зл бсскрајна гумсла трака; ла метар-два јс иак за иаком. Љу дл лх дочекују л вешто слажу у кампоне. Кажсм всшто, јер са.м слгурал да тако никад лс можс да учини олај који првв пут то радв. — Нвсу то врсћицс с бом бопама, всћ џакови од 50 квло грама, кажс Горан Остојић Ако нвси влчал како да mv ripnbcin в како да га попсссш — готов си. Свако од нас уто ларл II 70 до 80 тона цсмента v смеив. Израчунајте колнко је ту врећа! „Заједнлчке службе". Према подацмма до којих смо дошли, око 220 чланова колектлва изабрано јс \ оргалп- .ма самоуправ.вања, почсв од радничких савета 00YP до Скугтштинс и њиховнх органа — комисија и одбора. V просеку, дакле, свакн петл радннк блран је у некл од оргаЈош тсже је у делу отлрсме где се товарс вагони. Џакови се восе ва рукама десетак метара, а дневно aobe 25 до 30 вагона, повекад л вншс. Радоје Богдановвћ јс млад радник: у Цсмевтарв јс тск три годнве. Ов је затскао мсханизацију која је сада ту; нс зна да је овдс бвло rope и теже, алл јс то чуо од сгарлјлх другова. Међутим, сазнао је за одлуку да се усавршл утоварна трака за вагоне, лл ле всрујс много у то. — Прлча се за траку од како сам овде, па нншта. Истл ла, реклл су лам да се сада озблљнлјс ради на то.мс. Промеллћу мншљење тек када поч нс да се уграђује. Кала то буде, предлажем још сада да прлредл.мо славље о нашем трошку. — Нешто тежи условл рада, а можда и то што немамо утоварну траку за вагонс, но сс са собом друге пробле.ме, Део с.мене у отпрсмн: Овдс се цс.мент лоЈаиљује на свет ЗРНЦА ИЗ АНААИЗЕ 1975. ИЗ ПОСЛОВНОГ ИЗВЕШТАЈА Пословна 1975. годпна завршена је и то доста давно а коначно сагледавањс л алализа од колектлва л органа услсдплн тек у ово.м месецу. Нијс нам намера да укажемо да јс ово можда могло л ранлје да се учинл, већ са.мо да обрагпмо пажњу на некс детаље који су лзгледа мање познатл. Коришћење капацитета Всћлна постројења прошлс годинс боље су радила него у 1974. години. Старс пећл на прлмер бнле су искорншћсне са 81,4 одсто (у 1974. години 79.4), а лова neh 76,9 одсто (у 1974. години са 71,7). Слично јс и код новог мллна цемента који јс радло са 72,3 капацитста а у 1974. је чак и.мао 58,9 одсто од својнх могућности. Јсдино су старн млнновн цсмелта скоро „ла нивоу” у обс годиле, али за проценат слабији (64,3 према 63,2 одсто). Фабрика му друг и пријател> Илија МарковиИ, раднпк у погону II, део јс стварностп и времена у коме жлви. Од чобаичсia до ратника и радника, Илија је ишао управо оннм стазама које су му биле познате и проходне. Чак и да јс хтео да посебно усмери своје кораке, гешко да би много успео. Рођен 1921. годинс у Доњој Мутници. рано јс упознао сиромаштво у очсвој кући. To га је натерало да се настанл код жене у Буљану а још касниЈе да се преселн у Поповац гдс јс саградло кућу. како са.м каже, уз помоћ својс cupoTiiibe н кредита ид Фабрикс. 1941. годнне, Илија још нијс имао ни двадссету када је међу првима v овом крају кренуо у ПараИинско-ћупријску чету. После несрећног краја овс партизанске једннлце, Марковић се вратио кућн Y јесен 1944. опет је \зео пушку; борио се као нн нжсњерац до ослобођсња зсмље. V једој од многих борби је и рањен. За ратнс заслуге одликован је Медаљом за храброст III рсда. Илијлка породица нпје мала: поред њега л жсне јс шест кНери. Пег је ус мерио v средњу хемијску школу; трп су завршиле а двс још уче. Најстарија прлча Столс Мнлетић, vnpaBHiiK овс Једлниие удруженог ра да. Пре свега л.ма доста болова ња л то најчешће од радника са уговара и истовара. Прошле годинс. ла пример. боловала су v просеку 22 радллка сваког да ла. Таквп су и показатељл за почетак овс годш|е. Међутлм, восао којп је увек лстл, у овак вој слтуацлји, пада ла људе ко јв су ту. Пре.ма боловањлма лз протлс годлне, лспада да је сваки раднлк у прсдузећу, боловао по 14 лана а код лас у Огпрсмл по 40 дана. To јс мло го! V одељсњу код пак-машпле јс бучпо. Има II цемснтлс праuiiuie. Жлпко Пешић всшто ставља вреће ла „луле" а машл ва лх брзо пулл л шаљс путс.м траке. Жлвко јс сав заузет noслом, ни главу ие окрсћс. Поздрављамо се више очима п погледом. Пптам, коллко врсha напуне он и машлна. Око Продужен рад Продужсн рад, напротив,ско ро сс удвостручло; од 15.768 часова у 1974. години попео се чак иа 29.912 часова у прошлој. Y овоме се нарочито „предњачилм” Копови, Заједничке службе н Услужнс дслатности. Бодовања и повреде Боловаља су такође у порасту: 11.740 дана према 15.897. Интерссантно јс, међутим, да лије боловао много већи број радника; 1.745 радника у 1974. и 1.996 у 1975. години. И повреда је било више него у претпрошлој години: 90 према 63. „ОлакшавајуНс" је једино што су то углавном лакшс поврсде (84 случаја). Али, на лме боловања поврсђених исплаћсно је преко 15 милиона старнх. Р. М. кћл, Јагода, ради у Цемснтари а најмлађа јс још у осмогодлшњој школи. баља споменути, а и Илија то радо истиче, пет његових кћери користе од Фабрике кредит за школовањс. Да нпје тог разумевања, каже, ко зна колико бн он сам успео у томс... ИЛИЈА MAPKOBIIR Илија Марковнћ све то разуме н на неки свој начин се одужује: за слободно време чссто дођс у стари Погон и рали, и то најчсшће где л.ма неки физичкн посао. Јединн је радник који то чнни, кажу пословође. Изгледа, дакле, да је баш и то део Илнјс Mapковнћа, некада борца a сада полуквалификованог раднлка. 16 хиљада, каже. Много, примеНујсм. Мпого, каже Жпвко, али тако мора да буде, толлко тражп машила. Живко мало поћута, па додаде. 40 врећа за минут! Y одељсњу за марклрањс врс ha су трл жене, неколико, уствари, Mcby скоро мушком JYP „Отпрема”. To су Драгвца, Мил ка и Живка. Оне маркирају Bpehe, утискујући датум у делу гдс пите „Одмах употребљив". Њлховс вредне руке севају као машпне. V сменн маркирају око 22 хнљаде врсћа лли сва ка по седам хиљада! Цемент постајс сиво злато тек када га упакованог прлпреме за пут. Људи који то обављају п.мају свакако тежак и папоран посао. Ако је зачетак цс.мента V3 помоћ мсханизацнic. ibcroBo pabaibc је преко тврдлх, жуљевптих руку! To је сигурно! Р. Мплосављевић
14 ДАНА БРОЈ 57 СЈРАНА 10. Y ГИМНАЗИЈИ „13. ОКТОБАР У КОРАК СА ДРУШТВОМ С обзиром да је проблсм рсформнсаља школства, па и гимлазнје, већ доста дуго лрнсутаи у uii'ipoj јавностн обратплн смо сс директору Гнмназнјс, Драгољубу Арснћу п замолили га да нам псшто внше и ближс кажс о са.мом процесу реформнсања, а понешто и о самом жнвоту н раду Гнмназнје. Ф Дружс днректорс, доста дуго трајс процсс рсформнсан>а школства. Дпскусијс се још водс. Реците нам докле се стигло у томе и можемо ли већ нареднс школскс годинс очскмватн пзмене? — Процес трансфор.мацнје образовања п васпптања заспован јс на пзрсченој потреби друштва и удруженог рада као и опредељења и захтева X кон греса СКЈ на мењањс, односно превазилажење слабости образовања и васгпггања. Дискусије које су вођене и које се и надаљс водс усмерене су на пуном сагледавању будуће трансформације образовања и имају за циљ ствараље демократског система образовања, да образовање представља друштвено добро којс подједнако могу корнстити свн, до највишег*стспена школовоња, да нс будс отуђено н ограннчено, а само доступно поЈедннцима. V Параћнну вођене су многе дискусијс организоване од ОКССРН и ОСВ и дата су одређепа мншљсља о понуђеном Нацрту заједничких основасрс дњег усмереног образовања и васпитаља. Посебно јс вођена днскусија 27. 3. 1976. годинс са Рспубличким секрстаро.м за об разовањс и науку СРС Владом Стсвановићем, њсгови.м сарадниннма Павловићем, Мацићем п Миличевићем. УтврБсно јс да Зајсдннчке основс јесу основнп елеменат у рефор.мисању образовно-васпитног система средњег образовања, које .мсњају структуру плака и про грама као и организацију образовно-васпитног рада. а поссбно имају класно обелсжје и шмру ди.мензнју, јер ујсдначавају 11иво образовања и ваcrrtiTaiba' y првој фази и што је нЗфочИМ значајно, отклањају неприродиу одвојеност физичког од у.мног рада. ТакоБс, путем трансфор.мацпјс, образован>с у целпни (осиовно, средње МДАДИ ТААЕНТИ Срећкова Млади параћипски сликар Срећко Здравковић. најмлађи члан Удружења ликовнпх уметника Параћииа, ипаче маСрећко ЗдравковиН турант гимчазије од 14. до 19. априда у Дому ЈНА у Буприји имао је заједничку изложбу са Славол>убом РадоЈковпћелт, младЈгм ћупријскпм слчкаром. Гледаио у целшш, н поред јасннх слабостп оргзшоатора. изложба представља прпјатно ЈСуЛТурНО ОСВСЖСНјС и малп у.чепшчкЈ! поклон л>убптсл>нма силкарства. Оспм тога, тридесетак експоната, колпки јс квантнтатишш сауржај излолсбе, нсдвосмислеио говорс о /војици запста талсновдјпгх младнћа, који грчевнто журе времша истнне, успешно савлалавшп првс прспреке it тајнс на иензвесном путу уметиости и аудб1те. и внсоко) мсњају друштвспо скономски положај, јер сс образовна дслатпост всзујс са удруженим радом и љсговим ннтепссима. Имајући у виду да ћссредљс образовање п.мати двс фазс: пр на фаза у трајању од двс roanlie са зајсднпчким основама плана и програма у свим шKonawa. које нмају претсжио општсобразовнн карактср, и друга фаза усмерења и врсмс трајан>а пре.ма потрсбама удружсног рада п запимаљнма, намсћс сс пред друштвеном зајсдннцом сагледавањс практич не примсне исте. Највсћа јс тсшкоћа нсдостајаљс другс фазе, фазс усмерсља, и она у .многомс нс дозвољава да сс у цслпни саглсда бу дућп профвл школа п орнјентација. Ипак, ангажоване друштвене снагс као и стручна тела убрзано ралс н на тој фази, и нмамо јсдиу пројекшпу, када су v питању гимназије, која he бити понуђена Међурспубличкој ко.миснјн и шнрој јавности. Завод за унапређење образовања н васпитања СРС, и посрсдно, Зајсднппа гимназија пзрадилн су пројект четворос- .мерне усмерене гнмназијс. Про јект обсзбеВујс гимназији два обележја: да она и даље буде солидна припрема за даљс шко ловање ка највишнм стручним профилима, али н да образује допољно стручно за рад и позпв. Уколпко сс понуђепн про јект прихватп, усмерена гимназмја бн нмала: хуманистпчкојезички, друштвсно-економски. мате.матичко-технички и природио-тсхнички с.мер. Структура је истовстиа за свс с.мсровс: општскултурно и друштвсно-економско подргчјс (са око 26°/о часова). затпм подручје предмета (садржаја) ширсг усмеравања ка зашглаљу (са око 36°/о часова) и најзад, непосредна прппрема за заннмање п радна пракса (сле дећих 36° о часова). Такоће пзнал плана јс и факултативна мзборпа иастава (са око В'■« часова) у односу на план са 30 часова недељно. Посебно је могућс, у зависиости средЈшс у којој се школа налази, да гвмназнја има два усмерсња, а могла би н ла npojcKTVje и друга усмерсша. с обзиром на своје .\toryhnoЗа шџансу aolvc од свог колеге напрсдовао је Срећко Здравковић, који је всћ на прагу зрелости успео да прпближно оформи основнс обрпсе свог .uiKOBHor израза, ону нужну препознатљивост из које се дал>е кристалнзгјс и брусп аутентпчност умепшчког дсла. ОслањајуКп сс на добар иртеж и нове метафорс боја, ЗдравковиН, успешно обрађује неколико разнородцнх тсма, од којих су најцсловптпје дате: „Ја сам Прометсј", „У свстлу вечноспГ ..Краљсвић Марко", „Човек v6irja згсжну птицу", ..Његош" и ,,Веhima живи", Јсдан разнгранп и маштовјгп! свет. занкм^ивих колорпстичкпх решења, плп како неко рече .дпотска боја", ком познцијски доста гспешал. прпдружује сс папорима п.» иајмлаВе ..гарде" слпкара у борби за нови израз. Ни радови Славољуба Радојковнћа, ннсу шпдта маљс врсдип помсна. Дати v разноврсним слнкарскпм тсхипкама, ул»е, угљен, пастел, туш.. обрађују темс вишс из свакодпевног живота. Посебни пажњу Радојковић посвсНује nopipeiv, а један од успслијнх јс it „Портрст" у ул>у. Заслу« жују пажњу и љсгопи пејзажи, као и „Гримаса”, „Сап", ,Дворипгтс" н другц. С обзпром на пстинске наnope п дуги озбиљап рад мгалпх vMcnniKa бкКс заис та пспрпвелло пе oMorvhnr.ii овнм дима ла сс још јод« ном прелставе н iiauioj. параћинској iiv6uuui. Мирослав ДимитријевиИ стп п потрсбс срсдинс за кадровима овс илн оне врстс. Из напред нзнсшеног можс сс закључитп да школс прпступају примсњиваљу „Зајсдиичких оспова v школској 1977/78. годинп, а да he сс по старо.м паставпом плапу н програму раднтп у нарепној години. односно у школској 1976/77. О Да лп стс кешто конкретно предузели, или можда памсравате да прсдуз.мсте, како бнсте спремно дочекали промепе? — Да бис.мо спремно дочскали промснс средњег образован>а и васпитања потребно јс предузпмањс мпогих замаиџних припрсмпих радљи. Прс свсга мора.мо сагледатн лрофил будућих стручних радника. потребнпх просторнја, као н студиозног поннрања у нови наставни план и програм и прнпре.мањс наставног кадра за његову реализацнју. О Заннтересованост свршеннх основаца да наставе школовање у ппшазијн је евндентна. To вам пружа могућност да правитс селекцију. Реците нам како се досадашња селекција одражавала на укупан успех школе? Заинтсресованост свршених основаца за настављање школовања и надаље је испољено за ги.мназију. Поједини ннгерес деце је из свих социјалнпх структура. To сс показивало н ранијих годииа. Тако на пример V школској 1975/76. структура јс била следсћа: дсна радннка заступљена су са 34,58%, пољопр11врсд|П1ка 11,64л'о. службеннка 27,37% н деца занатлија, техиичара и осталих са 26,37%. Свакако да he таква структура бити п у будућнм година ма, а школа на основу интерсса учсгшка, јер се за упнс јављају Вгковцн п одличнн као и врло добрн учсннци, врши селекцију оттштег успеха из осповних школа. Та селсктнвиост нмала је до сада одраза и на укупаи успех школе, којп је, то је свпдсншо, свакс годннс процсптуално растао и достизао завпдан проценат. У новој школској 1976/77. вероватно he бпти уписано пет ТАКМИЧЕЊЕ МААДИХ ФИЗИЧАРА & рмии Ово такмичењс јс, као и остала, одржано у органпзацијп Заједпице основпог образовања и васпнтања, a no правилнпку о такмпчењу ученика основннх школа на подручју name Општннс. Так.мичсњс јс прво одржано по школама, а учествовало јс 170 учепика седмог разрсда и 159 учсника ос.мог разреда. За општинско так.мичењс пласи« рало сс: 41 ученик седмог разреда п 39 учспнка осмог разрсда. Учсници су са успехом решавали задатке састављенс од Педагошког завода из Крагујевца и постнгли успех: седми разрсд 49,56 одсто а ос.ми разрсл 63,31 одсто. Y укупном пласману школа: прво мссто јс заузела Основна школа „Радојс Домановнћ" са 66,67 одсто освојених лоена, друго .место Основпа школа „Стеван Јаковљевнћ" са 65,33 одсто и jpehe место Основна школа „25. мај” из Поповца са 58.55 олсто освојених посна. На псгионално так.мичење иhn he 9 учсннка седмог разреда и 26 ученика осмог разрела, то јест, to cv ученици који су освојплн 60 одсто поена на опшпшском такмпчењу. Најбољи појелинци нз ссдмог лазрела cv: прпо место Весна Марковпћ, друго СлаВана АлсксиК н трећс Ненад ХацнН, свп А ченици ОШ „Ралојс Дома иовнћ”. Из ос.мог разреда: прво место јс освојила Слободанка Радуловпћ, ученпца О1И „Стеван ЈаковљсвнН”, друго Љубпн ка СкмиН ОШ „Бура Јакшић” п трећс Виолста Мнлојковић ОШ „Стевап Јаковљсвић". Интсресантно је папомснутп да јс овим такмичењсм обележена 120-годишн>ица pobcita nauier вслпког научника Николс Теслс. С. Јовановић Драгољуб Apciih дир. Гимназнје одељсња, односно 150 ученика по захтсву Ко.морс из Крагујсвца. ® Ви се финансиратс републкчким средствима. Да ли су средства довољна за самостални рад? — У погледу финансирања републичким средствима стањс V срсдњим школама је донеклс сређено, имајућн у виду лсту основицу која важи за све школе на територији Србије без Покрајина. И ако сс заостајс у личним дохоцима у усмсрено.м средњем образовању за личним дохоцима у лривреди н нскнм делатностима ван прпврсдс прско 20%, што сс трсба средпти, нпак финансирање је рсдовпо и о.могућујс нормалан рад школа. Надамо се да ћс и питање око матсријалних недовољннх трошкова н инвестнипона средства да сс реши, јер та средства и надаље заостају. С. Јовановић теста та У оуботу, 24. V 1976. год. у органнзацијн Библнотеке ..Др Впћентијс Ракнћ" одржано је Општинско такмичсње решггатора. Ово так.мнчење младих поклоника лепо казане псснлчке рсчп већ годинама буди ипгсресовање п учриика it профссора наших основних и срсдњих шко- \а. Побелшши на Општинском тажмпчењу прсл ставл»а11с нашу Општнлу на Рсгионалиој смотри рецитатора. У органпзацији Са.моуправне интереспе заједпице културе и Удружења лнкошшх у.мстннка ПараНш плашгра се за 30. априла огварање традпцно1налне изложбе па» раћинскнх ликовних ства ралаца. Имаће.мо прилнкс да biuhmo радове: Миодрага Лранђсловића* -Белета, Срсћка Здравковиђа, Борс Лекића, Зорана Матића, Милана Микпћа, Милнвоја lllhenaновиИа ШНспа, Драгослава Милојевића. Слобода на Стојановића и Душана Ружпћа. Самн број учсснпка говорм па.м да he нзложба бити богата п разно- | врсна. (С. J.) I TPEHYTAK ПОЕЗИЈЕ СТОНОГА У ВЕАИКОЈ ПОСТЕА>И (мирослав Дн.мптријсвић: Велика постсља, Параћнн 1976.) ВсН с.мо у ситуацијп да бсле жимо податак да се код нас почела пажња да поклања издавачкој дслгтностп, цодушс не са довољпем друштвеном пажљо.м, бар што се чиче обз збсБења матернЈалрчч морућности које би помоглс .млади.м алори.ма да ос-вар-з гвоју ам бицију п покажу се широј читилачкој публици. Но то није зас.метало Мнрославу Дпмигријевнћу да на.м понуди нову збнрку песа.ма и продубн саз пзње о iberoBii.M песнпчкн:.. мог.ћпостнма које, очнгледио, ни су пи мале питн чи.ме ограннчсне већ сс у пуној мсри корп сти „пссвнчка слобода" да бп се слободио трагало по г.еисцрпном богатству .метефоза што их живот, људска рсч и емоција нуди. Читалац сс про onja no гусги.м шеварју речи II слнка уживајући у посгбном и лесвакадашње.м рит.му постскс речп, осврћуКп сс у тсж н»н да .му тај калеидоскоп нс промакнс it не утоне у н лм елике. Збирка пс.ма canpx.a'j i.ao uno iа и бујица eMO’.u’je new« И пс тражи сс то Зага сс рсчп нижу, јсдна за дру1О.м, у .манистру шареннх дело La нсслшчких biinbyaa cue цо сизг привндпог краја. До тада пргдаха не.ма, стално с.мо \ ir.u'iCHiiBaiby да неигго нзрзпи н ј вслнкс постсље, ?лп осгаје са.мо рнтам н траг од „од дра la, лрмостп, вечностн и жа :о cin’. ОбјављујуНл својс стпховс по разним часописпма шнро.м зс.мље Димнтријевић сс с.мело хвата у коштац са варљивим врсдности.ма саврсмснс посзнјс, нс плашсНи се странпутниа ни про.машаја. Он упорпо п> грађујс свој песнички свег ко ји јс, свакако. пајбољп од свнч светова којп постојс око љсга. И го јс једна врсдност коју пс зансмарујс.мо, и изнад све га, поштујемо када процсњује .мо вредиост ове поезијс. Уместо закл.учка цптирамо .мншЈБсњс Србс SopbcBiiha. кшнжсвиика који, из.међу оста лог кажс: ,.рсч јс о атору ко ји и.ма врло чист пссннчкп ic зик, даклс радн сс о писцу којп сигурно uiiiiic, који ic испе као занат па је самоједна оза ква чињсница ловбљан panлог да му овај рукопис булс објављсн”. С. Б. МААИ ТАКМИЧАРИ ЖИРИ НА МУЦИ У оргапизацнји Зајсдннце ос иовног образовап.а и васпнтаља недавпо јс одржано такмичсњсосиовнпх ппсола у гово рном понашању. Такмичсњс ic всћ постало Јрадпција, а побс дници he nhii на рсгионално, a најбољи са Рсгиона на рспубличко. Иначс, такмичењс је било ло узраснпм група.ма сас тављенпх од најбољих поједк наца са школских такмичсња. V првој I и П, другој Ш и IV, трсћој V и VI и чствртој VII it VIII разред. Укупно јс би ло 32 ученика, из свакс шкрлс по један лредставнпк за сваку групу. Малишани су на задивљују ћн начин показали своју всш тину и говорну тсхнику са изванрсдпо.м акцентаиијом и дискусијом изговарајући са.мо стално одабранс текстовс и тс ме којс је жири одредио. Иптересантно је да је међу њи.ма било, правом речн речено, пра bilx малих генија. Нијс било онс уобечајенс тремс и дечије збуљености. Својим ведри.м на смејаннм лицима и живахним очнцама пленили су и изазива ли одшувељења. Жири је био у великој муци. Требало је извагати апотекарскнм теразијама, одмерити, оценнти н одабрати најбоље. Међутим, мада су разлике ми ни.малне у поенима најбољи су заузели прва места. V првој групи победила је Алексина Борђсвић, учсннца П разреда Основнс школе ..Радоје До.мап«1шћ”. Малој Алексинн није било тешко да нам прснссс својс одушевљоњс. Сва усхпНена дочаравала па.м јс сву своју радост, прсп Параћински а.матери пред ка.мсрама прспричавајућн свој дечји свет језико.м правог песнпка. Ина че, Алексина јс одлична ученица, а пајвећп део свог слобо дног врс.мсна проводи пад књи гом својн.м белсжпнцама ве11 подосга Hcnvibcim.M стиховпма и скнца.ма својпх .модела — манекена. Побсдници, плп тачнпјс ре чено победшшс П. Ш и IV rpv ne cv: Весна Илић ученица IV разрсда, Софија РакиК, ученица VI разреда п Иванка Жив ковнћ ученииа VIII разреда. свс три из О Ш „Буре Јакlunh”. Ни онс нису криле сво јс одушсвл>сњс. Причале су бсз устезања. Тсчпо и лспо као кад чптају са припремљсног концспта. Иначс, Вссна и Coфија су већ са прошлогодишЈМ1.М искуством. Обе су билс и на регнонално.м так.мичсљу, a Вссна јс стигла до рспублнчког. Вссна цако још мала воли сатима да пос.матра приро ду уживајући у 1Бој, да погле дом лута кроз прозор, да цвс ту, пчелицс, лептиру поклања својс рсчи. Софмја јс .мало старија од својс другарицс. Али, и она још увек воли пуно да машта. Поготово о слободи. О својој коју неиз.мсрно цени и бескр.л јно воли. О слободи зсмаља ко јс јс нс.мају, о деци која не уживају њенс лепоте и благо дети. Зато није ни чудо игто је баш по сво.м самосталном нзбору одабрала тему о слободи са којо.м је учествовала на так.мичсњу. Иванка воли много да чита, јер књига, како са.ма рече, омогућује јој да доживи мно ге ситуације, да се пренесе п у свст прошлости и будућно сти, у свет личности својкх о.миљеннх романа. Остварпмо нх, нека их, нека и даљс другују са Бопићсм, Лндрићем, Рсмарко.м, Кронино.м, Перл Бако.м, Дкмом, Hexa усавршавају својс ораторство, па, можда he нска од њих искориститп ту своју спо собност II вештину, стати на позоришне даскс у студлју, на филму. Да наио.мепс.м да јс у плас ману школа прво место заузс ла О Ш „Бура Јакшић" која п има три npBoiiarpabena учсника п другоиаграђену Kara рнну Станковиђ, учеинцу П разреда, II .место О Ш „Радоје ДомановнИ" п III место 0 Ш „Момчило Поповић”. С. Јовановић
ЛИСТ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И5ТКТ -..БРАНКО кРСМАНОВИЋ" ПАРАЋИН наше дело ПРЕТПРАЗНИЧНИ РАЗГОВОРИ Ц МАЈА 1975. - МАЈА 1976 РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КВАРТАЛА Реализација — 55 милиона Y првол! кварталу 1976. године реалнзовано је робе у вредностн од 54.572.000,00 дннара. Уовомбооју Претпразнични разговори Иновација Из рада секције за друштвену ак тивност жена Y поређењу са пстим периодом прошле годинс, остварена реализацнја је мања за вишс од 8 милиона динара. Месец мај Мај је земља, цвтна, јака, маЈ је небо пуно боја, мај — вртовн од дечака, мај — најлепша земља моја. Мај је дуга лзнад главе, мај — пролећне благе кише, маЈ је шума, цветне траве, маЈ је ваздух што се дише! Мај је коло бубамара, мај — рОј пчела и лептира, маЈ је птица што одмара, маЈ најлспше коло мира! МаЈ је лншће, песма дана, маЈ је грана јоргована, маЈ је липа, цвет у коск, пљусак супца коју носи! Мај је небо пуно ласта, маЈ је мдадост што пристиже! МаЈ — најлепша песма дуге, радост дана, злато зоре! Мај је љубав за свс туге, маЈ* лепота, плаво море! Саша Трајковнћ — Ако имамо у виду да је ова година изузетно тешка.што се тиче реаллзацпје метражне ву нене тканине, реаллзацпја од око 55 милнона новлх динара у прво.м кварталу задовољава, рекао је Мллен Тодоровић, руководллац Продајне службс. Глсдано ла базл ословлог лла ла, ако реаллзује.мо по 55 мллиона длнара квартално, то бл злачлло да ћс.мо иа крају лословнс годлне иматл 220 млллола, као и прошле годлне. Оваквом рсализацлјом, ле бп дошло до повећаља заллха. Ово наводл ла закључак да јс пословање у првом кварталу задовољавајућс. Уговорсна лспорука метражне робе за Замбију од 80.000 метара тканлна пзвршсна је у првом кварталу у коллчлнл од од 30.000 мстара. V СССР смо лзвезлл 23.000 метара тканлиа, у Пољску 30 тола предлва, а у лсто времс ла западно тржлште смо лзвезлл 40 тола предлва. Потражња метражлс робс је мннлмална, л оно што се тражн и нудл на тржлшту, има врло нлске цене, члја влслна не може да покрије ни цену сировина, а да не говори.мо о раду или некој заради — завршио је друг Тодоровић. М. Милорадовнћ Y раду стари и млади раме уз раме © Шта су друштвено-политичке организације у нашем колективу учиниле од прошлог до овог Празника рада ® Потешкоће око усвајања табедарног дела Самоуправног споразума о стицању и расподели средстава за личне дохотке Повод за разговорс о рацу л његовлм резултатлма у наше.м колектнву, јс предстојећл Праз jiiiK рада. Овај лнтервал смо узелл због многлх оргаллзалло илх л заколскл.х промсна, које су наступилс баш у то.м перподу. Наш првл саговорнлк је бло друг Млодраг Петровић, председнлк Представнлштва Јединствсие органлзацлје силдиката. — Задатке Сллдлката у псрлоду мај 75 — мај 76. можсмо подсллтл на трл ословла. Првл је појачатл актлвлост ослов плх органлзација снндлката. Тежња јс била да сс проблемл рсшавајх' тамо гдс сс стварају. Извршлл одборл ООС join нису схватнли коллко су добилп повим мерама. Да сс ово не схвати као крлгизсрство, морам напо.мспутл ца је актлвлосг нзвапредно појачапа у од носу на ранпје годнне, алл то лпак ппјс макспмум. Узроци сс налазс ту у лама. Учсствоватп иа састапцпма лзгублтп доста вре.мсна, аза раднлкеса ссла ie свакл мннут драгоцсн. Затпм, велики број лашпх радипка су старлјп људл п њлх ic врло тсшко актнвлратл. На крају не заборавнмо л one којн су псзаиптересованп, којл јецноставно nehc да се укључс v напредла крстања. Сматрајс да је рад којл улажу сасвлм довољан дуг друштву. ЈИорам да папоменем л riOBchany актлвносг младих нашег колектл ва, коју пспољавају v свакодневном paav, састаниима н другл.м злдовлма. Други задатак, који сс још усек остварујс, је учествовањс у акцпји Спндиката Србнјс око стварања и оживотворења самоуправиог споразума о стн иању п расподели средстава за личнс дохотке. V зајсдннлл са Савезо.м комуниста створене су стручне групе, Радна група, ангажован Ссрвнс нз Загреба и као резул таг добллл смо Самоуправнл споразум о стлцању и распо делл срсдства за личне дохоткс чијм ic текстуалнн део vcвојен. а табеларни се још увек лалази на разматрању. Tpehn задатак Синдиката та Kobe и.ма републичкс размере, а лропзллазп нз незавпдне спгуаипје у којој се палази наша тскстнлна нндустрија. Впсоке ципс пропзвода свакако отежа вају љнхов плас.ман, и зато во Д1шо акцију за сваку могућпост штедњс. Стањс погоршава исдпсцкплина н радна и тсхнолошка. He може.мо од радннка тражити поштовање нор.ми, ако онн који су задужснл да је спроведу не дају прпмер. Неједнак аршлл за нстс прекршајс утлче на људе. To не смемо толсрпсатп. Ако радник начипп грешку у производњи оп је платн а. како сам чуо у разговорпма које смо водилн овлх дана, грешке које проузрокујс руководилац остају lieкажњенс. Све ово ће.мо разматрати на предстојећпм дискуспјама. Када већ резнмирамо учшве* но, у овом перпоцу о друштвеном стаидарду радппка се свс влшс водп рачуна. Послс ииза година, решенд сгамбеног пи тања < с поклања већа пажња Подељено je око 60 стаиова. a пде се и на io да сс палравп пиаи за дужл пернод, како бн тачно знали тсмпо л вслпчппу улагања за решењс тог всчито! проблема. Затим, из Фонда Синдиката фпнансираи је оддазак 250 радника на Ртањ, у цлљу поболшања 1БИХОВС физнчке н уопштс здравствене способностн. Овс годинс планирами нсто, и већ су издвојсна средсгва v внсини од 71 милион. Формираћс се и служба стандарда, која he се бавити питањнма обезбеђења радника, a Снндикат lie добитн више про стора за бављење другим друштвено-политичким активпостима. САВЕЗ КОМУНИСТА ИЗВРШИО СВЕ ЗАДАТКЕ КОЈИ CY ПРЕД ЊЕГА СТАВЉЕНИ Е Израђен јс „Устав" фабрике, Самоуправни споразум о \друживању ООУР-а у Вадну органпзацију □ Појединци мпсле да нмају „тапнјс" на своја радна местг. В Каријеристн.ма нема места v Савезу комуниста Организаиија Савеза комуниста паше фабрпке је за послсд ње две године појачана за око стотпну чланова. Сама сгруктура чланства је у корист нспосрсдпих произвоБача Прилнв омладине је нарочито поBehan v ово.м периоду. Друг MoAt4iLio Павловић, секрстар ФК СК на.м је рекао да нијс жеља само омасовити партпј* ску организацнју, всН у њени.м редовима нматп само најбоље. Оне којн својим радом и пона шањсм то зас n acyjv. Нарочито треба пазптп па покушаје учлањења из карпјеристичкнх побуда. — Низ задатака стављенпх пред Савез комуниста је успешно извршен. Мсђусобнн од иосн раднпка у удруженом paay су регулисани СамоуправiniM споразумо.м, а нз љега произилазе сва нормативна акта. Доку.мспт оваквог квалитета још нисмо л.мали у фаб рнци те је његова нзрада, свакако, огроман корак напред ка усавршавању односа између OOYP-a у новлм еконо.мски не зависним односима. Самоугтравни споразум о сти цању п расподели средстава за лнчне дохотке је такође на вре.мс израђен и усвојен је текстуалнл део. Сада је на дискуслјл табеларни део и ту има мало потешкоћа, ослм код II OOYP-a, којн је свој део посла завршио. Успешно су спроведени изборл за самоуправне лнтересле заједнпцс. Такође су успешно спровсдени изборл у органпзацији СК наше фабрике. Најбољл спгнал за то је да смо овог пута прошлл без н једне прпмедбе виших органа. Задацл којл пронстичу из Устава и X конгреса СКЈ н VII колгреса СКС. нас подстн ч" иа што Behy актнвност. Реi.iciha завчсе од наишх руково дллаца, јер Орво они морају да сс полашају у духу уставнлх пачела п копгреснлх одлука, па тек олда да од других то захтсвају. Кад ово кажем, не мпслпм на све, већ на оне којл мпсле да имају „тапију" на својс радно место и у овој тешкој слтуаипјл се нс понашају адскватно. Уколико не може да се уклопи у нову органнзацнју, боље да сс уклонл него да заузи.ма место способнпјим и спремнлји.м за обављањс постављенлх задатака. Потсшко11а јс блло н onhe их, оне које су резултаг аљка* вости I! јавашлука ћемо у корену cacehn. Указпвалп смо л указујемо на расипништво, нд леднсцлплпну, на пелзвршење задатака и друго, па се уврежлло млшљење да на све мора да длгле прст СК и Слндлкат и то лсто да рсшавају. He може СК без помоћи оргала самоуправљања OOYP-a м Раднс организације да делн рецспге. Мора.мо сс ухватлтн у коштац са ropyhn.u проблемима, блло објективнс прлроде, бнло са конкретшћм учллиоцнма. Нареднн задацл СК су зацртани у програмлма рада ООСК it допуљенн закључцима лз лнтервјуа друга Тлта загребач ком „Вјеснику". Издвојио бих три најважнија задатка: Стабилнзација привређиз и настојање да се нзађс лке ситуације у којој сс Колектив налази. И Спровестк до краја прог рам ЦК СКС о идеолошко-по лнтлчком образевању чланова S Пред на.ма је дискуснја о предлогу новог Закона о удр’ женом раду и задатак на.м Јс да са №им до детаља упознамо сваког радника. На крају бнх у аме Фабричке конфгренције Савеза кому листа н Слндиката, желео да свим радницн.ма и вредни.м омладинцнма честитам Празлик рада са жељом да се свн максимално заложимо на раду, да на свако.м месту штедимо, да локажемо пуно добре вољс н да што боље сарађујсмо, како би зајсдннчки.м снагама прсбродилн све потошкоћс. М. Мнленковнћ
OTPAHA № 14 ДАЦЛ БРОЈ 57 СЕКЦИЈА ЗА ДРУШТВЕНУ АКТИВНОСТ ЖЕНА Y ПРЕДИОНИЦИ ЧЕШЛјАНОГ ПРЕДИВА „НОВА” МАШИНА НАЈВЕБА БРНЕЛ ЗДРАВЉЕ ЖЕНЕ ПРОБНИ РАД У МАЈУ! Y Фабрицп штофова Секција за друштвену активност жсна постоји већ вишс од двадесет годнна. Њена актпвност јс веолГа прнсутна у животу колсктива, нарочито међу раднпцпма. Безброј јс. скскурзија, курсева, предавања, посста другпм радни.м KoncKTiieiLMa, чнјн је организатор Секцнја. Много је научено виђено и дожпвљсно, опет вољо.м и ентузпјаз.мом чла ница ове органнзацпје. Интересовало пас јс да сазЕЕа мо шта планирају за ову годнiry, па смо сс зато обратили Драгици ДимнтријевићСгојановић, председниии Секције да нам нешто отамскажс: — Одмах на почстку да вам каже.м да .многс планове ппс.мо могле да рсализујсмо због недо статка просторпја. Нскада је Секција и.мала својс просторије али због потреба Друштвенс исхране смо је изгубпле. Ипак. надамо се да ћемо јс у најско рије вре.ме добпгн патраг п да ће све бити у реду. Иначе. за акдијс која оргаппзујемо влада вслико интерссовање, јер се трудпмо да жепа.ма лружимо ону помоћ која им стварно користн. Его, одмах после 1. маја почињс Курс кројења и шнвења. којн јс всћ ПРЕД НОВШ ЗАДАТКОМ Првог апрша започсо је дру ги део Акцпјс „Млади радЈтк самоуправљач”, и тимс поново иружена прилнка младнма да покажу својс знање и спре.мност. Ову Акцију организовала је, пре пет година, Републичка конференција Савеза соцнјали стичкс омладине Србије. Већ у првим данима било је очигледно да ово такмпчењс, кроз Са једне акцпје сакупљања старих бала рад и залагањс на радном месту, пружа пајбољу могућност за афпрмаццју младог човека, омладиица. Данас, после саглсдавања резултата, може сс сло бодно pehii да је Акција прсрасла у прави покрет у ко.ме учествују дссстинс хпљада мла днх. А, то јс исизмсрна снага која у себи носп подстрск за новс напорс на остваривању добрвх рсзултата у друштвсно-политичкој п самоуправпој активностп, ј јдсјно-поли гичком образоваљу и други.м пословима. 0 рсзултатима. окпм нспо срсдним, у радни.м једипицамл за машинама, раднп.м столопима, могло би се много говорпти. Овом прнлнком неИемо о томе, јср услесп у пропзводњн н све више омладинаца на одговоршш местп.ма да, делега цијама и самоуправним телима, потврда су да млади пису са.мо будућност овог друштва, него н садашњост. Уствари, п с.мпсао свакс акдијс лежн у то.мс да пајбољи дођу н на нај одговорилја места п да сс за уложени труд добије и права награда. Y читавом том „послу” unarm људп имају значајно место. Њихова жеља, радозналост и тежља да сс пде даље у сгваралачком раду је увек присутна и често једини разлог да се успс. Алп, ваља се пре свега, паоружатп знаљсм п пстрајiiouihy како би сс, рамс уз рамс са старијима, афирмисао удружспн рад. И другп део Акцпјс ..Младн раднпк самоуправљач” који ipajc од 1. апрпла до 30. јуна, чшчајиа јс карика v образопан.у и афирмнсању младпх у саврсмском самоуправпом дру штву. Р. МилорадовиИ годпнама пракса у нашој фабрици. Порсд радннца Курс nocelivjy п деДа родитсља запосленнх која ие могу ла се запо сле. Стечено знање о шпвењу врло чссто им помажс да „крс ну у живот". О прнјатељству којс смо стскли па разним путовањима могу се читавс прпче напнсати. Ишли смо тамо где сс могло нсшто иаучити, вска савре.мепи ја технологија пронзводње упо зна, размени нскуство итд. Са Електро-радницама Елсктрокске ппдустријс из Ннша. „Магпохро.ма" нз Краљсва, Дуванскс ипдустрнје нз Ниша и жснама Месне зајсднине „Гаврило ПршшшГ из Београла већ неколико годпнама одржавамо искрено пријатељство, а ус Борђа Чубрила. који сс сам добровољно попудио да на1Ш1.м другарицама одржи преда вање о раку. Ту ћемо прилику, одмах послс мајских празника, искорпститн. Међутим, нсмају свп добру вољу да capabyjy са нама. Нпр. нама неопходно треба присуст во бабннс или мсдпиинске сестрс, а Медишшски цснтар, нзг лсда. нсћс да схватн ту потребу. На шпервспцију жена послали смо прсдлог да на.м место бабнис пошаљу стручно ли цс које би у пеку руку било саветодавац младим мајкама. породиљама, трудннцама и дру гнм. али Мешшински центар није нам ии олговорио. Жао па.м је због тог неразу.мсвања. — завршила је предссднииа Секције за друштвену активност жсна. Послс овог разговора отишли с.мо v Меднцински цснтар и замолнли др Милисава Шубаре вића, управнпка, да иа.м изнс се својс мишљсње о овом „штофарском" проблему: — Условн за разговорс о најбржем могућем начину решавања овог проблсма постоје, и ми Исмо сс потрудитп, наравно уз добро разу.мсвањс п сарадњу прсдставника Фабрикс штофова". Мншљсњс кратко и јасно. Ко he паћи најјачи „адут" вндсћс мо. xiiiiuiiimtiiiititiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiKiiiiiHx Почела су да сс остварују пастојања стручннх људи у Прсдиониии чешљаног предива, да сс у тсхнологнју прсрадс мешавине вуна-синтетика укључи нова машина за предмсшање. ПостојеИа развлачнца ОСА из Новарс, која јсраднла на IV сортименту чешља1ва, уз мало всћу рсконструкниЈу ових дана јс оспособљена за рад на пред.мешању вуна — синтетнка. Рсконструисапа машнна јс постављена v подрумскнм про сторијама Одељсња прсдиони це чешљанс вупс у којима сс налазе и остале машине за припремањс камцуга, (њсгово накнадно — друго чсшљање). Посао око рсконструкцпје јс повсрен рс.монт-мајсторима овог одељења и помоћним ралпоницама, које су. уз велнкс тсшкоћс око израдс* машинскпх дслова, овнх дана лривелл крају монтажу развлачпце. коро планпрамо п поссту Трикотажи ,Први мај" нз Пнрота. С обзпром да у колективу и.ма вслпки број жсна, Сскција, нпак, највећу палпву покла ња мерама за заштиту гвпховог здравља. Организује прсдаван.а из разнпх областп медицине, која могу помоћи свакој жс ini да на врсме открпјс п спрсчп niiipeibc болестн. Овом прплпком хтсла бпх да нстакнсм добру вол>у и хушну па.меру др ИДЕОАОШКО ПОАИТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ КОМУНИСТА I НАЈАКТУМННЈА ПНТАЊА I НЗ СВНХ ОБЛАПН Почетком априла месеца у осповнпм организапијама = Савеза комуниста у Фабрицн штофова, почсо је. преко i предавања. да се остваргје Програм пдсјно политичког | оспособљавања комунпста. Овај Програм предвића рсалпзанпју тс.ма из оријен- | ТЗШ1ОНОГ flporparin Извпшиог комптета Председништва 1 ИсЈпралног комнтсга СК Србијс. п полази од потребс е систематског рада на идеолошком н маркопстпчком об- = разовању члакова Савеза комуннста. Садржпна прсдавања обухвата 13 тсматских обала- = сгп, л гретнра најактуслнија пнтања дргштвено-полпти- = чкс акцпје органнзаци је Савсза комуписта и има за цпл. £ ла ко.мунисти упозиају. ндсолошки размотрс поједпна = пнтата. и да у исто врсме, на конкретннм појанама. про = блсдшма 11 зацацима лоБу до сазнаља о могућностима. | пачину и правцима акцпје. Прсдавања, углавном. реалнзују чланови фабричког 1 актпва, тгаузсв нсколпко тс.ма које би одржали предава- | mi onurniricKor актнва прсдавача. Програм илсолошко-полнтичког образовања усвојнла 5 к Комисија за пдсолошко-полнтичко образовање ФК е СК-а на ccAiiKuir одржаној 2. априла 1976. године. Турнстпчкл ссзома само што inijc почела. Са свих Е cipana lie нагрпути заљубљешши прнроде и викенда да. | далеко од града п раднпх места провсду своје слободнс = масове у простору н својнм впкенднцама. А н»их је на | Грзп свакп.м даном свс вишс. Овакве илп онакве, онс 1 нспуњавају своју намсну. Наш фоторспортср јс прона- = iuao п овакпу која се назире у лрвом пролсћном зсле- | ннлу. Шта he Грз.1 добши од оваквих објската. остајс за = ллскуснју. (Сннмио: Миливојс Илпћ) niiiiiiiiiiiiniiiiiiiii.............................................................................................................. ¥ ПРЕДИОНИЦИ ЧЕШЉАНОГ ПРЕДИВА „НОВА” МАШИНА ПРОБНИ РАД У МАЈУ Почела су да се остварују настојања стручннх људи у Предионицп чешљаног предива, да се у технологију прерадс мсшав!ше вуна-сиптстика укљу чн нова .машнна за прсдмешаљс Постојсћа развлачица ОСА ил Новарс, која је радила на IV сортименту чсшљаља, уз ма ло већу реконструкцију ових дана јс оспосоо.Ђсна за рад на прсдмсшању вуна-синтетнка. Рсконструисана машина је постављена у подрумску просто рију Одељења преднонице чсш љане вуне у који.ма сс налазс и остале машине за прнпремање камцуга, (њсгово накнадно — друго чешљање). Посао око рсконструкције је повсрен ремонт-мајсторнма овог одељсн>а и помоћним радионицама. које су, уз великс тсшкоће око израде манпшскпх делова, овпх дана прнвели крају моптажу развлачицс. Наши стручни мајстори пзрадили су сасвим нов редник за материјал и уводни део на развлачици у пољу развлачења. Пробна производња јс одложепа за месец дана. јер за ма шину недостају чешљеви за развлачно пољс. Како с.мо сазпали, чешљевп су нарученп од јсдне западно свропске фирме, а нспорука се очекујс за месец лана. Уколико нспорука стпгпс на вре.мс, пробна производља може се очекивап! почетком маја. Новореконструисана машина имаће капацптет од око 800 ки лограма једносменскс производ ibe н знатпо ће олакшатп рад и прсраду машпнс вуна-синтетика. као и припрему камцуга за бојсњс. До сада је за ‘те потрсбе коришћено две машине лталијанске пронзводње. Р. Вссић ИЗ РАДА СИНДИКАТА Овегодмне иу бањомо одмаролишта У прошлом броју нашег ли ста писали с.мо о висини сред става која су издвојена па и.мс регресирања организованог го дишљег одмора, а сада ћсмо нешто рећи и о могућностима где сс и на који начпн можс лстовати. Ове године .дитофарцц" he, одвојсно од „стаклараца", лето вати у Суто.мору п Макарској а представнпци Фабричког сип диката закупили су, прошле нс деље, пансионе у ВрЕвачкој, Нишкој, Соко п Матарушкој Бан>н. У овим бањама радниmi he моћп да проведудве не деље одмора, a no потребп и уз лскарску нсгу и савст. Цепе су веома повољне п прнсту пачне свако.м, поготово штосс .могу платптн у четнри рате. Рсгресирањс he се обавити по скали просска примања ли чннх доходака у прошлој години, коју је ус*војила Радннч ка скупштипа ООУР-а. Органпзоваљу седмодневног рскрсатпвиог одмора поклоње na јс Beha пажња пего рапијпх годниа. Овог лета на Ртањ he, Детаљ из предионпце чешљаног прсднва ШТЕДЕТИ HA СВАКОМ МЕСТУ ШИ8ИН И» « н Озих дава у Ткачншш на зп- = довима крај умиваоника, осва- | нгле су инлиндричнс кутије пз = којих је на притисак кзлазио = прашак за прањс руку. = Запнтересовалн с.мо се, чија е јето пдеја? Упугпли сунасна = Чеду Jlviciiha, мајстора у Ткач Е НИИИ. = — Шта вас јс нагнало да | направктс ову, на око сптну | справнцу? ЛИСТ ,НАШЕ ДЕЛ0‘ Уређује Служба информисања ПВТКТ „Бранко Крсмановић” ПАРАНИН поред болесних и пзнсмоглеех, ићи и радници који радс на -мссти.ма са посебни.м условима рада. Можда he овакав начин бриге о здрављу радног човека утицати на ’ с.мањење боловања, којс јс веома присут но у нашем колективу. Поред тога, Раднпчка скупштнна је, у циљу што бољсг органпзовања слан»а радпика на одмор, донела Одлуку да сс од редц стручно лице*које he вр1ШГП1 послове око организацп јс одмора; да сс покрсне поступак за формирање Службе за органпзовањс одмора радни ка и стандарда радннка раднс органпзције и да се задужн од говарајућа стручна служба да до 30. јуна 1976. године изради, на основу одредаба Друш твеног договора, соцпјалпу кар iy сваког радника нашег колск тива. Ове одлукс се већ спроводе у живот, и пре десетак дана нзабрап је Светислав Анђелковић, радппк Економскс службе, који ћс стручно обављати послове око организацијс одмора. Наши стручни мајстори израдили су сасвим нов рсдник за матсријал и уводни део на развлачици у пол»у развлачсња. Пробна производња јс одложсна за мсссц дапа, јср за машину ncAOCTajv чсшљсвиза развлачно поље. Како смо сазнали, чсшљсви су паручсни од јсдне западно европсксфир ме, а испорука сс очскујс за мсссц дапа. Уколихо испорука стигнс па врсме, пробна производња може сс очсклвати почстко.м маја. Новореконструисапа машина нмаћс капацитет од око 800 килограма једнос.менскс производње и знатно ћс олакшати рад и прсраду мсшавинс вуна — синтстика, као и припрсму камцута за бојсње. До сада су за тс потребс коришћсне двс машпнс италпјзнске производњс. Р. Веснђ Чеда Лукић — Од вајкада су раднпцц у Ткачниии после радног врсмсна за прање руку користклп прашак у кутнјама, што из више разлога пијс било практпчно. Пратак сс растурао. некл су п разпоспли. углавном. трошпло сс мессчно око 250 килог рама дстсриснта. Како сс сад anc.iyic на сваки вид шедњс, учиннло mu сс да и овде можсмо уштсдетп. Тако је и било. За дса дана потрошимо у чстири мопгнрана дозсра две кутијс детериснта. Уштеда јс око пст пута. — Без поговора ово је за похвалу, међутпм, чули с.мода ва.м ово мнје први пут да своју мнвешхију стављатс у службу колекгпва? — Раније пије било толико тсхнички савршеиих .машнна, па с.мо морали да сс снапазимо како звамо п умс.мо. Скромиост нпјс дозволила мајстору Чсдп да на.м вишс говори о својим проналасцима па смо се pacniiTa.ni код његових колега. Сазнали с.мо о ножу за ссчсњс картица за разбојс, о разводнпку основс на најповпји.м „Сулцерима’'. о сно ваљкп за нвпцс и многим други.м нновацпјама прилико.м оправки. Чсла ЛукиИ јс за својс нзвап редпс заслугс прстпрошле годипе добио Октобарску награлу, 1966. ордсн за рад укавом Прсдссдпика Рспубликс, много пута лохваљиван. Мп са name странс можс.мо да камсс.мо: Нека мајстор Чсда слгжп за углед! М. Мплснковић
БРОЈ S7 И WA СТРАНА ф ОСТВАРУЈЕ СЕ ДАВНАШЊА ЖЕЉА МУЗЕЈ У ПАРАЋИНУ? „ШТА МИСЛИТЕ 0 3HA4AJY ОСНИВАЊА ЗАВИЧАЈНОГ MY3EJA Y ПАРАКИНУ”? Ово питањс је Самоуправна интересна зајсдннца Културе у своЈој анкетп поставила велмком броју грађана нашс Општине. у намери да се што потпунмјс информнше о расположењу н жељама за једном оваквом кулгурно-просвстном установо.м у нашсм граду. Полазећн од чи« њеницс да је Завнчајпи музеј установа чији су основни задацн. сем паучног, и просветни рад, анкетом смо обухватили велики број друштвсно-политичких, лросветних н културнпх радннка са наше тсриторије. Добривојс Бошковнћ, заменнк Секрстара ЦК Србије Идсја о Завичајном музсју живн у Лараћину вишс од два десет година. Постојали су истакнутн радннцн у просветн и култури којн су као ентузијастн радили па сакупљању пре дмета музејске вредностп. Лпчно поздрављам такву ндсју, уз пуно прнзнања актсри.ма да се она реалнзује. Вс рујсм да lie исто тако поздравити и чнтава културна јавлост ЛараНина. Још једном no двлачнм да је пут од идсје до реализације тежак, трновит и скопчал са пуним разу.мевајвсм средпне која треба да с.хвати и разумс. Инж. Милутин Мнлошевић, подпредссдннк Рспубличкс Кон фернције ССРН Сваки ларод п свакп крај нма своју прошлост, своју псторпју п много врслног и грајног v томе. Потреба је л обавсза садашњс, као п будућнх гснерација, да свс што јс вред но сачувају од пропадања н заборава. За савременлкс многн догађајн којн се дсшавају v н>иховом врс.мену постају обпчпн. лешто што је свакпдашње. На њн.ма сс задржи пажња ополи ко колпко су оии у том трсну тку значајни. Ми, папрпмер жнвимо и учествујемо у огро.м лом и укупном преображају name зе.мље. Нпсу потребни илкаквп статлстичкл подалп ■да. би сс то илустровало. To свакодневно видпмо. Алп, *в*сћ'*Ј&нашн>ој омладинп pobeлој после рата, треба показати да такорећи јуче нијс бпло много чега, што сада изгледа сасвим прнродно и обпчпо. Тешко се долазнло до слободс, мукотрпно сс излазило из заосталостп и сиромаштва. Свс што имамо данас створсло је тешко.м борбо.м жртвама и одрицањем. Много нма дд се каже из новпје истормје Па раћина а нарочито о периоду пзмеђу два рата. Наролпоослободнлачкој борби л послератној социјалисгнчкој изград љи. Лично сам одавпо настојао да сс покрене л убрза оснивањс овс за свако место тако значајнс културне установс. Мислим да би се тсшко могао лаћи било ко у Параћнну ко сс нсћс обрадовати и нећс помоћи да се ова ннституцнЈа што прс оспособи и да што ви ше н бржс развијс свој рад. Матсријалпнх тешкоћа, нсдостатак простора и других прс лрска бићс као п код других почстака, али када сс нсшто прихватн помажс п нсгујс, све се савлађује и успеси не пзостају. Слободан Мнливојевић, председпик CO Параћин До формпрања СИЗ-а Културс на плану сакупљања оста така нашс културне баштннс. радно је мали број снтгзнјасга ла челу са проф, Јездиlic.u. Али на жалост условн лн су постојали, л вслика јс ште та што до далас ншпта слично музсју лијс постојало у нашој средпни. Знајућн богатство овога краја, Завод за заштпту спомсинка културс пз Крагујевиа, је предузео мерс да се заштитн комплекс средњсвековних маиастира у долн1’П реке Црнице, познат п под и.мсном „Мала Света гора”. Алп и ми сами морамо да с.мог лс.мо снагс за рпд на том послу. Поздрављам рад СИЗ а културс. мада га још увек морамо третирати као пноннрски, али сада са всћ оформ.всном стручно.м службом. Дужност Општпнс, и другпх друштвенополптпчких организаиија. мо» ра се усмерити ка нзналажен>у погодног објекта у ко.ме бп сс сместио всћ постојећи матсрнјал. Верујем да he ускоро нашп грађани битн у могућно сти да се на најдоступнијп начин упознају са културно-псторијским развоје.м овога краја. Сгојан Динић, прсдседник ОКССО Параћин Мислим да осннвање Завнчајлог музеја у Параћину, има пуно оправдањс. To доказују л многобројни СПО.МСНЈШИ кул туре на нашој терлторији. Врс дни предмети из нашс дубокс прошлости осуђеин су на пропаст а и опо мало што је сакупљено није сгручно заштићено и доступпо јс само појединцнма. Верујем да he једна оваква установа сачувати од заборава неписанс страницс иашс лсторије са којима ће бити упозната и наша најши* ра јавност. Момир Језднћ професор у пензпјн Радује мс да јс покренута акција за оснпвањс Завичајног музсја нашег града. Таквих ак цпја бнло јс и рапијс много, али на жалосг услед ледостатка гслова нису и реалпзозанс. МншљсЈБа сам да је Параћнну неопходна јслна ипстппција овога типа, јср наш град иде нсзадрживо лапрсд. Из го дине у годину он све вишс добнја контурс једног саврсмсног и лелог града. Упоредо са развојем привредс развпја се и школство. здрапство али за културу се то не би могло рећп. Оиа знатно заостајс за свим овнм делатносгнма. Отуда покушајн, којл су чпњспп задњих година, за нзналажење пових носилала култгре по тпуно су оправдани. Једап од таквих носнлаца, по момс мншљењу, свакако треба да будс музеј, чпје оснивањс Параћнн ве!1 одавио жељно очекује. Разлог за оправданост н.сгоговог осниваља видпмо у бројпим археолошкн.м ло'калнтеги’ ма који обилују изванредннм п за науку вео.ма значјнпм ,ма теријалом. Вергјем ixa he rpabann нашс комуне, нарочито граВани Параћина. поздравнти и са разу мсвањсм прпхватнтн оснивање једне овако корпснс културнопросвстне усталовс, дати јо.ј пуну подршку п пружнтн свсстрану ло.моћ. Јован HlluJIOEllh, проф. ИСЈОрпје, дпрсктор ЕШЦ у Параћину. Поздрављам акццју за осни* пање Завнчајног музсја града Параћпна. Наш гра i и њсгова околина ималп су бурп\ и богату исторнјску прошдост и мнслим да јс купнуо послсдЛјИ час, да се ла јсдпом мссту пађу остаци те богагс прошло стп. Овпм he мла1>п нараштајн лобити могућност да у овој еисоко културно-просветној ус тановп па најочпгледнији лачип прате завичајпу историју, савременп развој нашсг пруш1ва. прнврсде и развијају љубав прс.ма родној груди и нашој широј самоуправној и co цијалистичкој заједници. Миомнр Мирковић, дпректор ОШ ..Радоје Домановнћ” Како јс град Параћин од давпих времена био велнка раскрсшша io су преко његових саобраћајнииа пролазлле .многс иивилизацнје. Осниваibc Завичајног музсја имало би велики значај за културу овога краја како за садашњост тако и за будућност, јер бп се од заборава и зуба врсмена сачувала наша велика културна заоставштина. Она би пружила велику могућност садашЈнш генеранијама, да \ познају прошлост свога народа. Са своје страле дајем пуну подршку отварању ове култур нс установе. Драгомнр Матић, проф исто рије. Y лашсм крају има доста остатака матернјалне и цубоне културе нз прошлости. који се једино могу сачувати н у потпуностн проучити у кући као што је музеј. Да јс ово подручјс играло жачајну глогу у даљљој н блкжо| лрошло стн. свсдоче п многобројнн ло калнтети. Али сви драгоцепк иредмсти до сада пропаБсин, inicy блли сакупљенн на јед* пом мссту н систсматски сре1»енп, већ су се углавном налазпли у школскк.м и привагннм збнркама доступни само поједлнцима. Оснпваљем музе in сви ови прсдметн наћи he својс право место н биће стављсни на увид свима нама, a to he прсдстављати крупан корак у даљем културном раз витку нашс срсдпне. Поссбан значај iiMahe оснивањс Завнчајног музсја за све nauie шко :ie, које треба пнтснзивпо дд capabyjy са овом установом. Као нсторнчар дајем пуну подршку оснивању музеја, коin he снгурно оправдати својс постојање, и .мислн.м да њсгово оснивањв нс би требало дооодити у пптаљс, всћ се пожурптп са његовпм отварањеи пошто се иа ову установу ду1о чекало. Милак .Милутнновић, наст. псторнјс Прикупљатп. чуватп н омоћути упознаваил сломсиика материјалнс и духовнс кулripe јс обавсза н всрујем жсља сваког човска. Полнзањсм опliner tii.ih.a помажемо стручпијсм л сфлкаслијсм вршсн.у послова на сваком радном мс сту. Васпитати младс генерације лстнне бити прибллжене јавна тсковинама прошлости зна- ности и љпхово познавање нечл oMorvhiirif ii\t нову и cpeh- he бити привилегија појединалу будућност. To је дуг л пре- ца. Можда треба напоменути, ма онлма који cv за нашу сло- да у превелнкој жсљн да сс боду дали највнте што сс мо- Завнчајни музсј коначно оснуже дати — жввот. је. могу бнгн лрисутна и очекивања да се „прско ноћи" он Пш. Градибор Савић, днрек- постави на ноге и да ћс његотор фонда вода вим оснивањс.м бити врло брзо Оснивањс Завпчајног .музсја надокнађсно оно што је било \ Параћину јс као идеја доста пропуштсио. V коллко би сс луго присутно, ant су пратеће подлегло оваквнм захтсвнма, кшкоће (матернјална срелства можс читава акција да будс ледостатак кадрова и сл.) бн- обезвређена. Због тога јс noria углавном разлог да се кон- рсбно разраднти мстодолошки кретизацнја овс идеје пролон- приступ и реалан програм акгира. ције како би се избегла опасПодручје Параћина, са сво ност од површностн. јим лсторијсклм, матернјал- Дакле, постоје сви услови пим Kv.irvpniiM и општнм раз да сс оснује Завичајпн музеј интком је врло интерссангно у Параћнну и уз обезбеђење и за шпре нзучавање нсторнје основннх предуслова то греба паших народа. Ha to vnyhyiy што пре учиннги. Акцпју Оп сазнања до којих се дошло. штннске заједнице културе грађа која је прикупљена као свесрдно поздрављам и прип сам положај подручја и на- дружујем јој сс. bcHir доказн. Искуство јс показапо ла у Слободан Стојановић, акад. одсусгву организовапс друш- вајар. гвсне акције н њеног интпсту- Мнслн.м да јс аклија осницноналног уоблпчаван»а, снту- вања Завичајпог музсја дошла зпјазам поједннаца макар пра- у право врс.мс. и да cv гслови hen и жељом средине, ла се сазрслн да Параћин добпје онсшто ВМП1С посгигнс. објсктН' ваквг' културну институцију. вно пе може ла обезбсди пот- Прикупљал>см остатака нашс I :а С ' ia • ■ ui ■■ <> । I'l.ncpcTBa. cc бавили само појелвлии. ОсM.u лим ia /рсба пматн v шгаањем Завичајног музеја Па Biiav к доприпос Завнчајног paliini добија јслн\ лнституинЛ1\ i*i рлзвсчу ) \ iTvpe v ЧЈИ- iv. која би у свом раду дала рој срслшиг а посебпо п»сп ва- прпмср иеговања н чувања на спитнп аспект, пошто ћс неке ших исторнскпх добара. Када бис.мо желе.т да дамо пслимс аикете, он бн ?ласио: иуна подршка и вслика жеља за taro бржом реализацијо.и овс идеје. Даиас сс налази.ио у врс.цеиу, када иостојс сви условц dace no. a pohcna пре тридесст година осгеари. Она није роhcna v /м !>'■> >)оконо.\{ размишљак.у. всћ је обиље материјала п п<> niaeaiu' иротлости oeoia краја, натсрало нсколшсо ент\ - тј.кта да чокренч акцијк. осннвања Музсја. На жалост они hi a.ui самн, и сшурио да из објсктивних разлога њихова памспа ццјс .'lOfjia да сс оствари. . ■/ jaenci ти dafe нам гаранциЈу da A'-wo ' к цпрп ' i:.' магсријалпе остаткс наше багатс култур^ .■ ■u.'im'.u".' да »идимо на једном mcctv. Велика је же- (I to својс To ■ ■■ ■■ доки da Јдвича/нл м\зеј у liar: шц, tttimc само tideia, ach јс посгао нужност која сс иремсном намвтнула. Дд лч heuo iota dvzo noc.te „МУЗЕЈ V ПАРАПИНУ” стављати знак нигања, зависи са.ио од нас. iiiiiiiiiiiiiiiniimiiiiiiiiiiiiiiniiiiuifimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii .............................................................................................................................................................................................. TPEHYTAK МЕБУ ЕОЈНИЦИМА УЛИЦАМА ГРАДА Заједно на полнгону ХЕРОЈИ СУ МЕЂУ НАМА Ко су људи чија су име- ме па саставни део aataux улица, насеља, адреса? Они cv aitaic Ateby нама, трају v времену cadamibCM и rpaiahe y вре.иену будућем. Jcc.uo ли cc понекад запитали Ko ce крије иза имена na таблама ca почетка Hatae улкце? Зато xohc.uo нашим текстовима да уцозна- .чо читаоцс о oiat.ua који су заслужилн да живс и после сооје смрти. Огњен Прица Рођен 1S99. у Тнтовој Корениил, Госппћ, Хрватска. Професор и публпнпста. Члан КПЈ од 1921. Стрељан 9. VII 1941. v Загрсбу. За иародног хероја лроглашел 26. VII 1945. Бно је оцличап ученнк. Beli у петом разреду гимпазије преводпо је са пемачког новеле Петра Розегера. Када јс матурирао (са одллчним успехо.м) знао је, поред нсмачког. рускл, фрапцускл и латннскн језик, a noчео јс да учи и снглсски. Касније, на робији, научио је старогрчкл, пталијалски, шпански и ссперанто. тако ла сс могао служитл скоро сви.м европскнм јсзицима. V ссд.мом разреду гимпазије Прица је постао члал Connјаддемократске партијс. У то врс.мс. држао јс прсдаоања у Радничко.м до.му у Сарајеву и спремао сс да са групом другова локрсне полулегални часопис за књижсвма, културпа и политичка питања. Студирао је матсматику и физику у Бечу и у Загрсбу, Живсо је веома тсшко: било јс дала када јс ишао поцепан п гладан; за време ст\’днја стаиовао је у факултетској хемнјској лабораторији. Упркос тсшким услови.ма Прпца јс неуморно радио, преводио, писао. Преводио је (за марксистичкп семинар v затвору) „Комунпстнчкп маипфест". Витфогелову „Историју грађанског друштва", Лсњпнов „Матерлјаллза.м и смпнриокритицизам", „И.мперпјализам као пајвиши стадиј капиталнзма" и др. Наппсао је м.ного чланака и расправа пз областн филозофпјс, екоиомских. друштвених и полптичких паука („Савре.чена филозофија п прпроднс знаности". „Рсчнпк страних речп'), заједно са народнпм херојсм Божидаром Аџијом уређнвао јс многс папрсдпе часоппсе као: „Знаност ч живот", „Култура", „Израз", и др. На пољу наукс успепшо је бранио дијалектпчкп материјализам — филозофпју радничкс класе; заступао јс и стаиовпште ца уметност трсба да прппада народу. Провсо је седа.м годппа на робији. Од половинс 1928 до 1929 године био јс главни уредник „Борбе" у Загребу. У марту 1929. годпне „Борба" је забрањена, a Прица осуђен на седам година робије. До 1936 годиис лежао је у Лспоглави п Срсмској Митровнцп. Од 1927. године био је члап Покрајипског комитета Ко.муннстпчке партијс Југославнје за Босну и Хсрцсговииу. Последљп пут јс ухапшен заједио са Отокаро.м Кер шованпјсм и Божидаром Аџијом по палогу Мачска л Шубашлћа, недељу дана прс нс.мачког лапада па Југославију, у iiolin лз.мсђу 30 п 31 марта 1941. годппе. Тада су, после двадесетседмомартовских антифашнстичких де.монстрацпја почсла масовна хапшења ко.муписта и оних напрсдннх слсмепата којп су билп најодлучнијп npoTiiBHiiiui пемачко-југословспског пакта. Ухапшели су бнли и Прнла, Кершовани п Аџија. Послс дссст дапа проведсних у Ксрсстипачком логору, предали су их „витезу" Кватсрнику. министру упутрашп.нх послова управо формпрапс Исзавислс државе Хрватске. Трн месеца касније, 9. јула 1941 године, стрсл.апп су у Максимпрској шумн у Загребу. V Гарнизону „Бранко Крс.ма HOBiih" последњпх дана посебна активност и вслнка ангажованост nocBchyje сс пзград ibtt спортског полигона. Y овој акцијн војницп нису салш. Ту је н омладина града. Овс двс, скоро увск. пераздвојнве целинс трснутно у иашем Гарпизону уз пссму, шалу и неуморнн, пупи слана н Bo.bc пребацујс лопатама зс мљу и шљаку, равњајући и ooaiiKvjvhn тсреп за полигон. Како с.мо 4vjiii од другова вод нпка. Миољуба Перншнћа п Милана Сарка, полигон јс са стављеи из два дела. једпога та борбсну обуку и другог за ма совпу физпчку обуку. Нагла сили су да акцпја показујс од дичие резултате, а пнтересан тно је да he спортскп полнгон када буде готов моћп да користс и заинтсресовани омладинцн нз града. Главни руководилаи при из воБењу радова је војник. ннжељер Славан Дупланчић, Стр учну no.Moh око извођења радо ва лружа и млада техничрка Невенка Дн.мовска. Чули смо да јс веома активна. да је члан СК, да је всома савесна v нзвршавашу својпх задатакз. Ипаче, како са.ма рече: „Изнс 1 labeiia сам поверењем и разу мсвањем другова у Гарнизону". Дрггарство је на највишсм пивоу. Уклопила сам се веома лспо, за мене је ово рад но место као и свако друго". Да нагласи.м да је ово само једна од акцпја пз традицноналие сарадње омладине к гаринзона. С. ЈовановнБ Са радис акцнјс војннка п омладине
CTPAHA 14 14 ДДНА БРОЈ 57 НОВИНЕ Y CYACTBY (IV) СУДОВИ УДРУЖЕНОГ РЛДЛ Пише: Bopbe Пстковић, днпл. правник, спсцијалпста самоуправног праиа (Наставак из прегходног броја) Остало је да још укажсмо п на неколпко других ннтересантнлх питаља у всзп са функцпонисањем судова удружепог рада. Судпјску функцлју у овлм судовима обав љају судије — самоуправљачп," радшши нз оргаинзација удружсног рада, самоуправплх ннтереснпх заједница и организаинја, који ову функцију обављају непрофеснопално. Они пвсу у овом случају судпје — поротнн* ии, какав је случај са учсшћем rpabana п радннх људи у већлма редовних судова. Изу зетно, могу бити ангажовани и судијс на сгалном раду. Међу судијама трсба да буде радннка нз разппх органпзација, разнпх стру ка и занимања, разних степсна школскс спреме н квалпфпкацпјс. Mcby љима могу да се нађу и судије редовиих судова. Суђење сс одвпја у већнма, углавном од по трп судије. Beha се формлрају распоредом рада суда на дужи врсмснскп псрлод. При томе сс води рачуна да у всћпнн бгде заступљена разноврсна самоуправљачка стру ктура. као п о потрсбн да се у већу нађу лнца која имају одређено друштвено-политич кои правно пскуство. како би сс успешно одвијао поступак п решпо спорпл однос. И ако се п прсд овс судове нзносе спорвп односи, самоуправни споровп о којима треба да рсшавају судови удруженог рада у припцппу сс разликују од парнпца, од и>е су свеобухватннјп, шнри и по свом карактеру другачији. „Самоуправлп спор означава извссну нссагласност, размтшоплажење, супротстављање. сукоб из.међу заинтерссованпх друштвених субјеката у погледу садржа ја, обнха, начпна п облика успостављан>а н остваривања самоуправпог полжаја, права л обавеза самоуправљача, односло у погледу остварпвања друштвено-својинских и самоуп равних односа уошпте, на основпма устава. закона, самоуправнлх правила и општих coцијалистичкпх самоуправних лачела п морал ннх нормп”. Значи да сс тај спорни однос износи прсд суд зато што пре тога кроз самоуправну активност заинтересованих самоуправнлх чпнилаца нпјс могао да сс разреши. Управо отуда се пред овнм судовпма прпмсљују само оне одредбе о парнпчном поступку којс одговарају прпродп конкрстног самоуправпог спора, с тим да нс протпвречс одрсдбама Закола о судовлма удружс* ног рада. И порс.ц тога што суд у поступку разрсшавања самоуправпог спора има всома зпачајну улогу, суд нс можс овај постипак да покреис по службспој дужлостл. Тај поступак покрећу у првом реду самоуправљачи којн су п иајзашггсресованијп да сс то спорпо питаље разреши, појсдиначно лли групно, као органнзација, група корисника услуга л сл. Поступак можс да покрене и одбор самоуправпе радничкс коптролс. Порсд тога, поступак могу да покрећу п одрсђснп друштвенп субјсктп, као што су друштвспополитпчка заједница, сппдикалиа органнзаии ја п друштвсни правобранплац самоуправљања. Предлог којвм се покрећс поступак пред судом удруженог рада ослобођсн јс у пзвеспом смпслу крутог формалнзма који јс одлпка тужбс у парничном поступку пред рсдовнпм судовпма. У љсму трсба да стојп озпака суда ко.мс сс прсдлог подпосп, ознака покрстача поступка (нмс п презимс, адрсса; казпв, место), озиака оргаиизацијс нлп зајсдкпцс у којој постоји одређени спорнп однос, као п најважније околностп које указују на суштпну спорног односа, како би сс вндс ло о чему сс заправо ради. Зиачајно јс исlalnt да предлагач ле мора суду да нзнесе предлог како да се спорни однос реши, односно какву одлуку суд трсба да донесе. Код самоуправног спора суд има далско активнију улогу него што јс има редовни суд, кад рсшава у парнпци. Он јс овлашћсп да предузима опс радње којс трсба да довсду до доношсња законите и правплис одлукс. без обзира како се у току поступка понашају учесници у поступку. Јсдино код спо рова пз међусобних односа радника у удружеиом раду у којп.ма се пред.мст спора односп на право, односно обавезу поједнног раднпка, чијп јс ол самостални посилац, одлучнвањс суда своди се на захтсвс учесника V поступку. Одлуку суда углавном има карактер индн впдуалног акта, осим у случајевима када урс byje самоуправни однос који радшши учесНПШ1 у поступку ннсу успелп самн да уредс својим општи.м актом, у ком случају таква одлука замсњујс у целнпи пли у појсдипом делу самоуправни огтштн акт. Одлуку суда дужпп су да спровсду самоуправљачп — учесници v поступку. Ако они то самп не учине, остаје п даље могућност прннудпог извршења. Одлуке које су погодпе за судско извршење, извршпће суд принудним путем. Одлуке које не могу прпнудно да сс пзврше преко суда обавезују Скупштину општинс да пптервенпше, алп путевн те ннтервснцнје за сада joiu увск нису урсђени. ПОПУЛАРНА МЕДИЦИНА ТУМОРИ Пишс: Др Eopbe Чубрило Учесталост тумора Учссталост тумора зависн од животног доба, пола, места настанка и различцгих фактора околпне. Тумори сс могу развити у бпло ко.м добу, али су са стаpoiuhy свс чешћи. Изузстно, могу сс јавитн и у рано.м дстнњству. Учссталост јс за оба пола подјсднака, али је изразитија код жсна од 35 до 50 година због чсшћих тумора дојки и грлнћа матернце. Прсма месту настанка, код мушкараца су чсшћи ту.мори горњег дсла система за варе1бс н дисаље. Тумори жслуца, потпорног систсма и система за развој крвнпх зрпаца чешћи су код мушкараца, али пс тако изра« зито као у првој гругш. Тумори дојки, полних органа и штитпс жлездс чешћи су код жена. Истраживања су показала да учссталост тумора може да зависн и од околинс. Ово јс повсзано са жлвотним обичајима (уживањс дувана, јела, алкохолних пића, жснпдбс и удадбс, броја грудиоћа, дојења и др.). Учесталост завнси н од скономскосоцпјалних услова. Повсзаност спољнпх фактора и учесталости нских тумора је значајна у истраживању узрока и viianpcbcH>y борбс протнв ту.мора. Појсдине врстс тумора су више заступљенс код мунгкараца (плућа, жепуца, дебелог црсва, кожс, уснс дупље и др.) док су другс чсшће код жена (дојке, грлића матсрицс, желуца, дебслог црева и др.). Тумори дојке и грлића материце захватају 45 до 50 одсто свих тумора код жена. На учс сталост тумора грлића матернцс утичс рана жснидба и ии зак стандард. Почетком овог века с.мртност јс била највише узрокована заразпим болестима, тубсркулозом и разним ллућним болссти.ма. Задњих дсцснија смањена јс од павсдсних болести и данас у свсту, па и код нас, Mcby главнс узрокс смрти спадају болссти срца н крвпих судова (прво мссто) ту мори (друго мссто). Такво стаљс узроковано јс делом услед пораста броја ста ријсг становнишгва, а с другс странс због бол>с дијагностикс п њсног усавршавања. Ипак, нски тумори показују стварни пораст, као тумори плућа. Ова обољења нису заступљепа свуда подједнако. Поједлна имају своју гсографску рас прострањеност док друтих има по свим делови.ма свста. To јс од велпког значаја за проучавање у смислу прсвснтивних акцнја. Узроци тумора Истражпвањсм сс долази до упознавања .могуппх узрочних срактора. Проучавају сс ти фактори на живогиња.ма н ради сс на љпховом прелознавању у околипи човска. Нске матсријс могу изазвати туморе код животнња и код човека. Неке су распрострањсне свуда око нас. Данас јс могуће само отклањањс таквих узрочнпка после претходног препознавања. Поједини узрочннци дслују на одрсВснс органс зависно од места уласка и расподслс у организму (нпр. тумори плућа II бронхија код пушача цигарста; тумори уста при жвакаiby дувана; туморл коже код радника с катраном). Утнцај других сс манифестује на месту разлагатва у органнзму, пу тевима пзлучивања плп пак за внси од прсосетљнвостп органа. ДОЕР»®А>НИ ДАВА®ШВ АКЦИЈА прикупљања крвн у мају 1976. године. D4PBBE0. ЛАВбот CE1 П О W Н fflt, 1 6. 04. 1976. год. Од 7. — 15. час. — Меснс заједпице града л села 6. 7. 15. часова. it 8. маја од 7. — Ц.З.О.К. од 7— 8 час. С.Ф.С. од 7— 9 час. „Шумадија" од 9—11 час. Р.К. „Бсоград” Предузеће ..Параћинка’ од 11—12 час. „Параћинка" од 12—13 час. З.О.П 11 V. пружна од 12—13 час. Жел. станица Параћпн од 13—14 час. Општпнски суд од 13—14 час. C.YJI. од 13—14 час. Завод за запошљавањс Аутобуска станица Zlapahnn ПТТ од 14—15 час. 7. 04. 1976. год. од 7—15 час. СО-е Параћин ЕШЦ од 7— 8 час. ИВТ „Б. Крсмановић" од 8—10 час. „Ветпром" Инвестпцнона банка С.Д.К. Ј угобанка од 8—10 час. „БудуНност” Пек. предузеће „Извор" Тур. пред. „Грза” Шумска секција Берберска задруга од 11—12 час. Занатска задруга Обућарска задруга од 12—13 час. Пролетср Компсија јав. за урбанизам Центар за лечију заштитг п соц. рад од 12—13 час. ПИК „Слога” Влно Жупа .Jvxop” Агроекспорт — кооперација Агроекспорг пропзводња Ломоравље Ветеринарска станпца ОШ „Р. Домановнћ” од 13—14 час. ОШ „Бура Јакшпћ” ОШ „С. Јаковљевић” ОШ „М. Поповпћ" Раднлчки уннверзитет Друштвено-полнтичке организације Самоуправчс пнтересне заједнние Ауто-мото друштво Проф. ватрогасна јсдшшца од 14—15 час. 8. 04. 1976. год. од 7—15 час. Фабрика цемепта „Новл Поповац" Гплшазија од 7— 9 час. од 9—10 час. од 10—11 час. Графпчко предузеће „Вук Kapawih" ПИК „Слога" СИЗ Сгановања 011) „В. Kapaunh" Поточал ОШ „Б. Крсмаповлћ" Д. Мутпниа 011] „Б. Крсмановнп" Спкприца ОШ „25. мај” Поповац Велмортранс Поповаи „Електродистрибуцпја” Кројачка задруга Јсдинство Веће технике — Аероклуб „14 дана" „Универзал” — Буспловаи Удружење пензнонсра Медицински центар Е.Т.Д. „Космај” „Мотел" — Параћпн Житомлнн Зе.м. Задруга Дреновац Оснгуравајућп завод „Дунав" .Југопетрол'' Зе,м. задруга Поточац Музпчка школа Отпад „Вршац" Ком. завод за соцпјал. осигурање П родав ппис од 11—12 час. о.1 12—13 час. од 13—15 час. ПИСМО УРЕДНИШТВУ ПОШТОВАНА РЕДАКЦИЈО’ Као што вндите јављам вам сс пз Швсдске. Веома сам обрадован када добијсм ове наше новипс. Највпше ме је обрадовао овај .Днкетнн лпст". Наиме, овде у Швсдској је то заступљено у всћој-чсшћој мери, хоћу рећп сваки лист п.ма једну рубрику где сс rpabanii — чнтаоцп могу пзјаснпти и сасвп.м слободно дати својс мишљењс и критику о листу. Зато убудуће бих прсдложно да одвојлтс јсдан дсо листа за анкету н да та анкста буде на истој странп, у сваком броју лпста. Највећа радост би ми била да отворите рубкрику за нас, који смо далеко од завичаја. После тога бисмо моглп п мп да вам шаљемно наше дописе одавдс из туђе срсдпнс. Другарски поздрав! Радомир Марковић, Носебро Швсдска Дружс МарковиНу, Ваше пис.мо нас јс обрадовало као и ваши умеснн предлозн. Трудићемо се да у ларсдном планпрању материјала испуннмо н Вашс жсље. Редакција XYMOPECKA И1ВЈУ Сарадллк општлпског длсга за друштвено-иолнтлчка пптања, Звонко Брзоноглћ, спсцлјалиста за икгсрвјус са обичнлА1 људпма, крслуо јс после доручка на гсрел с одреГзели.м циљем. Желео јс да пнтсрвјуише лског овогодншљег свр шеног учсппка глмназије. Bch је лмао inis прппремљеиих пп тања. To су. углавном. бпла пптања о тсшкоћа.уа л пезгодама ученлка у школл, којл још увек, бсз обзира што је запљускују таласи разних рефо рмп, представља ратло попрл ште на коме се дсле свакојакл мегадни пзмеВу професора и учепика. Нлје Брзоногнћ дуго тражио објект своје професпје. На самом улазу у градскл парк. срсо јс дуговратог младпћа не мирнлх CMebiix очију. са цига рето.м у ycnLMa, чије је ллце снјало од безбрижностп и самозадовољства Био је то Тлхомпр Вукановпћ, звани Тлћа. падалеко ч.увсн као леви бек градског фудбалског клуба Ураган. Пошто је поменутл Тп ћа био једал од свршенпх учс пнка гимиазије, из лоследње гснерацпје, шго иарочито треба да се пагласп, јер је њему школа блла девета рупа ла свп ралу, то се сараднпк отитнн« ског лпста, друг Звонко Брзоnouili. смсста њему обратио. — Јсстс ли, дружс Тлћо, расположелл за |сдан краћи интс врју у всзп са вашим мукотрnuiLM и дугогодишњп.м школовањем? — плтао је повллар. — Стојпм вам ла pacnoaoiaљу, седма слло, — одговорио јс Тпћа, бпвши гимназијалап, мучећп се да пз ппкавпа ишчу па још који дим. Наравло позалар га јс пос лужло цпгаретом и замодло да седну на клупу испод једпог внтког јаблапа. После краће паузе, Звонкојс поставио прво пптање: о Друже Тићо, вп стс овс школске годплс завршллл гим naaiijv? — Да, после шест годпна. • Илтересује ме, с каквим успехом? — С довољинм, што је Menn сасвпм довољно, обзпром да сам скроман човек. • Значп ваше оцене су пре тежпо двојке? — Све. Пардон, пма.: и једну тројку. • Из ког прсдмета? — Из владања. • А. тако.. Да ... да. Дозволпте! Члме сте прво манифестовалп вашу зрслост, пдносно oonooobeibe од Вачкс ?avпе. статус будућсг академског грађанина? — Тпме што са.м прсстао да поздављам на уллци својс бивше професоре. О Зашто? — Мислим да је глупост ца јагње поздравља курјаке. о Шта памеравате да студлрате? — Мпслио сам да се ухватлм у коштац са мсдпцпном, алн сам по лаговору једног друга одустао. Уппсаћу се на ветери ну. © Интересује ме зашто вас је тај ваш друг одвраћао од мсдициле, пз ког разлога? — Па, on сматра да нисам за лскара. Дословно мм јс рскао: „Тнћо, ако својпм пезпаљем треба неког да убијеш, бо ље је да то буде пека животи* ња него човек. За жпвоппве се маље одговара”. Размислио сам и дао му за право. • Шта ва.м је у школм бпло пајтеже? — Са.ма школа ... онако у целшп! узета. • Мислио сам па пзвесне предмете, момепте, ситуације. — А, то!.. Најтеже ми је блло прсппспвањс ппсмепог за датка из математпкс од једног одликаша пза кога сам ссдео. • Сећатс лп се пског сл\;чаја? — Ево јсдног. Од тог писме ног задатка из математикс завлспло јс да лл hy пмати на крају школске тодпие прслазну оцспу ллп ћу битп упућсп на поправнл лсппт, уколико lie бу дем попављао разред што јс тс школске године, као н прегходпе, било у перспективп. И наравно, да бих извукао жпву главу договорим сс с једним од лпчппм матсматпчарем који јс ссдио у првој клупи пстог реда у коме сам н ја ссдсо, само у срединн, да мп цедуљче са пзраБеним задацпма пошаље на удпиу коју са.м при всзао за најлон конац и вешто пнсталпрао, пре почетка ча са, лспод клупа. И све бл сс добро свршило да се удица нп је закачлла за чарапу јсдног мамлаза којл је, осетлвши убод, скчпо н дрекнуо. Тако оде маст у пропаст. Профа мс јс нзбацио лз учлонпцс као кору од ллмуна. Срелп смо се у августу, ла поправном. Ипак. сам сс пскобсљао. He бих да ннје бпло пидзсмнс пптервеп инјс председллка фудбалскос клуба. утлцајпе лпчпостп, коме сам прс изласка па попра впм рекао: „Ако мпсллтс да п даљс играм бска за Урагап олда ме спасавајтс од матсма тпке. • Шта трспутпо читатс? — Нншта. Постао са.м алер П1чаи па читањс. • И па крају јсдпо инти.мппје питање: нматс лп дсвојку? — До јучс сам јс пмао. Више јс цемам. — Гуска! Нпјс хтсла да мч позајмп хнљадарку за цигарс тс. Јсдним по1езом сам је прг лртао у срцу. Нсма всзс, иаћи hy дугу. • Наш разговор је завршен, друже Тлпо. Хвала! — Хвала ц вама!.. Дајтс мп још једну цнгарету. 11едомнр Д. Јоваиовнћ
CTPAHA 15. 14 ДАНА БРОЈ 57 СПОРТ • ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ > ФИЗИЧКА KYATYPA » СПОРТ ФИЗИЧКА KYATYPA ПРВА ОПШТИНСКА АИГА ИЗ СПОРТСКОГ AABYMA Јубиларна година екипе које нема ПРЕ ВИШЕ ОД 30 ГОДИНА. У НАШЕМ ГРАДУ СУ НАПРАВЊЕНИ ПИОНИРСКН КОРАЦИ У ПЛЕМЕНИТОЈ ВЕШТИНИ МЕБУ КОНОПЦИМА. БОКСЕРСКИ КЛУБ „ЈЕДИНСТВО" ОСНОВАН ЈЕ 1942. ГОДИНЕ. У ДАНИМА РАТНОГ ВИХОРА НИЈЕ БИЛО МНОГО ВРЕМЕНА ЗА СПОРТ, ПА ЧЛАНОВИ КЛУБА НИСУ БИЛИ АКТИВНИ. ОСНИВАЊЕМ КЛУБА ОСТВАРЕН ЈЕ САН ДЕЧАКА У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА. ДОБИЛИ СУ КЛУБ, АЛИ НИСУ ИМ УСЛОВИ ДОЗВОЉАВАЛИ ДА СЕ ПОСВЕТЕ БОКСУ КОЛИКО СУ МОГЛИ И ИМАЛИ ВОЉЕ. ОСТАЛО ЈЕ ДА САЧЕКАЈУ БОЉЕ ДАНЕ. А, ДА ЛИ СУ ОНИ ДОШЛИ? ПАРАДА ПОВОДОМ ПРВОМАЈСКИХ ПРАЗНИКА 1946. ГОДИНЕ, БИЛА ЈЕ ЊИХОВА АФИРМАЦИЈА. ПРЕД МНОГО ГЛЕДАЛАЦА, ПОСМАТРАЧА ПАРАДЕ. ОДРЖАНИ СУ ЕГЗИБИЦИОНИ СУСРЕТИ ИЗМЕБУ Слева ка дссно: Лука Поповић, трснер, Радоје Оцаковић, Данило Миленковић, непознвти боксср Томислав Оцаковпћ, Живорад Милојковић, Димитрије МитровкН. Бора Станковић, Петар Станковић, нспознати боксер и Стеван Стојковић РАСПОРЕД И ТЕРМИНИ ЖЕНСКЕ АЕТЊЕ АИГЕ СРБИЈА — ВОЈВОДИНА I. Коло: 06. 05. 76 (четвртак) ВОЖДОВАЦ — ВОЈВОДИНА Ц. ЗВЕЗДА - СТУДЕНТ ПЛРАНИН - ПАРТИЗАН II. Коло: 09. 05. 76 (недеља) БОЈВОДИНА - ПАРТИЗАН СТУДЕНТ — ПАРАБИН БОЖДОВАЦ — Ц. ЗВЕЗДА III. Коло: 16. 05. 76 (недеља) БОЈВОДИНА — СТУДЕНТ ПАРТИЗАН — ВОЖДОВАЦ Ц. ЗВЕЗДА - ПАРАБИН IV. Коло: 23. 05. 76 (Недеља) 1.1. ЗВЕЗДА - ВОЈВОДИНА ВОЖДОВАЦ — ПАРАНИН ПАРТИЗАН - СТУДЕНТ V.Коло: 30. 05. 76 (недеља) ПАРТИЗАН — ВОЈВОДИНА ПАРТИЗАН - Ц. ЗВЕЗДА СТУДЕНТ — ВОЖДОВАЦ VI: Коло: 06. 06. 76 (недеља) ВОЈВОДИНА — ВОЖДОВАЦ СТУДЕНТ — Ц. ЗВЕЗДА ПАРТИЗАН - ПАРАБИН СЛЕДИ ПРЕКИД ЛИГЕ ЗБОГ КУПА РЕПУБЛИКА KOJI! СЕ ИГРА У ОРГАНИЗАЦИЈИ СК ХРВАТСКЕ ОД 12 - 15 ЈУНА У ШИБЕНИКУ - 3AT1IM ЈЕ ТЗВ. МРТВА СЕЗОНА САМИХ ЧЛАНОВА ЕКИПЕ. КАСНИЈЕ CV ОДРЖАВАНИ СУСРЕТИ ИЗМЕБУ ГРАДОВА. ЗНОЈИЛО СЕ ЗА ПОБЕДУ И ЗДРАВ СПОРТСКИ ДУХ. TAKO ЈЕ Y ПАРАНИНУ ПОЧЕО ДА ЖИВИ БОКС. НА ЖАЛОСТ „НОВОРОБЕНЧЕ" СЕ БРЗО „РАЗБОЛЕЛО". ВЕН 1947 ГОДИНЕ. КЛУБ СЕ РАСФОРМИРАО. НИКО НИЈЕ МОГАО ДА ОБЕЗБЕДИ СРЕДСТВА НИ УСЛОВЕ ЗА АФИРМАШ1ЈУ ОВЕ ГРАНЕ СПОРТА, И TO ЈЕ БИО КРАЈ. БИЛО ЈЕ ВЕЛИКИХ ТАЛЕНАТА. A ВЕБННА ЈЕ ОСТАЛА CAMO HA TOME. ЧИНИ СЕ ДА СУ. ИЗ ТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ БОКСЕРА НАЈВИШЕ ПОСТИГЛИ ДОЈЕ И ТОМИСЛАВ ОЦАКОВИБ. НАИЛАЗИЛЕ СУ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ТАЛЕНТОВАНИХ БОКСЕРА A ТРЕНИРАЛИ CV II ТАКМИЧИЛИ СЕ У ДРУГИМ ГРАДОВИМА. ЗНАЧИ. БИЛО ЈЕ И БИБЕ ИНТЕРЕСОВАЊА А ИЗГРАДЊА СПОРТСКЕ ХАЛЕ ОБЕЗБЕДИБЕ И Х™2ЈЈЕ.ЗА РАД- зесмо ЛИ ДАНАС СПОСОБНИ ДА СТВОРИМО ОНО ШТО СМО ЈОШ ОДАВНО ЗАПОЧЕЛИ? РА Р. Мплорадовкћ VII. Коло: 26. 08. 76 (четвртак) ПАРТИЗАН — ВОЈВОДИНА ПАРАБИН — СТУДЕНТ II. ЗВЕЗДА — ВОЖДОВАЦ VIII. Коло: 29. 08. 76 (недеља) СТУДЕНТ - ВОЈВОДИНА ВОЖДОВАЦ — ПАРТИЗАН ПАРАБИН — Ц. ЗВЕЗДА IX. Коло: 05. 09. 76 (недеља) ВОЈВОДИНА — U ЗВЕЗДА ПАРАБИН — ВОЖПОВАЦ СТУДЕНТ — ПАРТИЗАН X. Коло: 12. 09. 76 (недеља) ВОЈВОПИНА — ПАРАБИН II. ЗВЕЗДА - ПАРТИЗАН ВОЖДОВАЦ - СТУДЕНТ БОРАЦ (Бошњанс) 12 2 1 61:16 15 26 ЈЕДИНСТВО (Д. MvTHnua) 7 5 3 42:26 1 15 19 БУДУННОСТ (Лебина) 6 7 2 31:23 15 19 ЛЕШЈАНИН (Лсшјс) 7 4 4 38:24 15 18 МОРАВАЦ (Г. ВИДОВО) 6 6 3 27:27 15 18 РАДНИЧКИ (Текија) 6 5 4 32:27 15 17 ЗЕМЉОРАДНИК (Стрижа) 7 1 7 32:29 15 15 БСК (Буљане) 5 ’ 4 6 40:33 15 14 ХАЈДУК (Чепуре) 5 3 7 28:35 15 13 РАДНИК (Давидовац) 4 3 8 26:33 15 11 РАЗВИТАК (Мириловаи) 2 2 11 15:44 15 6 ОМЛАДИНАЦ (Шалудовац) 2-13 15:66 15 4 APYEA ОПШТИНСКА АИГА ИСТОК 63 (П.чана) 12 1 1 64:11 14 25 НАПРЕДАК (Стубица) 10 3 1 53:15 М 23 ЈУХОР (Поточаи) 10 3 1 55:21 14 23 МЛАДОСТ (Сикирица) 6 2 6 39:31 14 14 НАПРЕДАК (Својпово) 5 3 5 32:27 13 13 СЛОБОДА (Крежбппаи) 4 4 5 31:39 13 12 И С К (Извор) 5 - 9 22:38 14 10 ЖЕЛЕЗНИЧАР (Клачевниа) 4 2 7 25:43 13 10 МЛАДОСТ (Г. Мутшша) 4 1 8 24:47 13 9 ВИХОР (ГоЈПбовац) 14 -2 2 — 10 .28:74 6 ОФК БУЉАНЕ 14 1 3 9 19:47 5 КАРАТЕ: Зоран Ивановнћ девети у Србији Y суботу, 17. аттрпда, одржано је у Београду апсолутно првенство Србије у каратеу, са учешћем прско 60 најбол>нх такмичара, међу којима „ неколицина наших репрезентатЈгааца, на челу са Слободаном Вучинићем (3. дан) — новим прваком Србије. Зоран п То.мислав Ивановић. представљали су наш карате клуб на овом шампионату, и обзиро.м на јаку конкуренцију постигли су леп успех. Зорану Ивановпћу припало је девето .место у Србији. и једна победа недосгајала му јс да се квалифнкује за првенство држазе. Ово је уједно и највећи успех нашег клуба до сада, обзиром да постоји тек непуне три године. То\шслав Ивановић, борио се добро, али се нпак пласирао до пегнасстог места, што обзтгром на време које је тек пред њњм .мо/кс да значи одскочну даску за веће успехе. Присугни ће још дуто памтЈгги ово такмичење no борбама и организацији, чему су на првом месту допринели др. Илнја и Владпмнр Јорга (4. даи) својнм коректним суђењем. Наградна укрштеница бр. 3. ВОДОРАВНО: 1. Презиме и »ме енглсског песника (1688. — 1744.), 13. пратилац спископа на путовању, 14. врста електронскс ла.мпс. 15. впдар рана, 16. прилог за времс, 17. планн* на у Грчкој, 18. језеро у Шведској, 19. кајкавска упитна замсница, 20. корист (турц.), 21. личност из Гогољевог ро.маиа, 22. шаховски завршетак, 23. иницнјали нашег плсца (,,Kyha Марије помоћнице”), 24. врста игре с картама, 25. плус, 26. бугарски књижевник Емин, 27. бпвшн трснср фудбалера Јагодлне", Стеван, 28. француски писаи, Пјср, 30. један борнлачки спорт, 31. стих од двапасст слогова. вана и замрљана рсшења неheuo признавати), изрежите из листа, залепите искључиво на дописницу и пошаљите нам најкасније до 7. маја 1976. г. до 12 часова. Hataa адреса је: Ј4 ДАНА" Бранка Крсмано* euha 42 Параћин. На другој страни дописницс читко упииттс eaiuc личне noдатке — име, презиме, аоресу становања и, обавсзно, број личне карте. У игри можетс учествовати са неограниченим бројем купона — решења. Чланови редакције листа „14 ДАНА" немају право учессвовања у наградној игри. Haipada у овом колу јс ИЗАЕТ ДО ТРСТА V ТРАЈАЊУ ОД ДВА ДАНА ЗА ЈЕДНУ ОСОБУ. Haipada се не можз заменити у новцу. Награду дајс „БААКАНTVPC" ПРЕДУЗЕЕЕ ЗА ТУРИЗАМ И САОБРАПА1 ИЗ BEAMКЕ ПААНЕ - ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА V ПАРАћИНУ. Име добитника објавићемо у следећем броју, као u сва остала потребна обавештења, Жели.чо вам много среће. Зајсдница основног образовања п васпитања v сарадњп са основнпм шкоиама на подручју CO ПараИин ради правовременог информисања граБана дајс слсдећс УСПРЛВНО: 1. Становници града у Србијн, 2. врста винове лозе, 3. провалнја. 4. речнп рибар, 5. стари нор.мандијски музичкл инструмент, 6. аутомобллска ознака Египта (УАР),'7. држач, статив, 8. син Зсвса и Калистс (мит.), 9. град у Француској, 10. река у Русији, 11. подземни свет, 12. планина у Јулијским Алпима, 16. злогласни римски нар, 18. име чехословачкс кЈБижевнице Мајерове, 19. део лопте, 21. грчки научник и мудраи, 22. имс пссника Ракнћа, 24. артлљсријско opybe, 25. лука у Италији, 26. прилог за вре.мс, 27. град у Цриој Гори, 29. данска мера за колнчину у ко.мадима, 30. скраћсница за: командаитно друштво. РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 2. ВОДОРАВНО: 1. Глишић Миловап, 13. Радањс, 14. Мари* ја, 15. етика, 16. набор, р, 17. Нела, 18. палаз, 19. Ру, 20. Ака, 21. Канин, 22. кош, 23. Д(оснтеј) О(брадоввН), 24. Савои. 25. рссс, и» 26. Атлас, 27. пасив, 28. Рафаел, 30. Бодони, 31. Ивап Мажуранић. Драги читаоци, иа реду је eeh rpehe коло наградне игре коју заједнички оргапизчјч V'.rr .,14 ДАНЛ" и „БАЛКАНPC" — ТУРИСТИЧКАЛГЕНЦИЈА ПАРАЕИН. Као што ech зпатс, да бисте постали евечтуапии добитник вредне награде иосребно је да тачно решите укрштеницу. Лик укрштсницс, са читко уписапим решсњима (прецрта* НАГРАДА Награду из прошлогко ла нзвукла Је СНЕЖАНА ЈОВАНОВИБ, новп* нар-лектор листа „14 дана“. Добитник иаградног пу товања до Софпје утрајаи>у од два дана за Јс дну oco6v јс ЖИВОМИР КА МИЛ>'КОВИБ улпца Жарка Јовановића 45 Параћнк л. к. 44550. Моли.мо добитннцу да дођс у Туристичку агснцнју „Балкантурс" Ламела Параћии 5. маја, како бис.мо Јо| уручили гарамтно писмо с којим можс остваритн путопањс. Добитици жслнмо срсћан пут. Обзшештење О УПИСУ УЧЕНИКА Y ПРВИ РАЗРЕД — ЗА ШКОЛСКУ 1976/77. ГОДИНУ — Упис учсника у I разрсд осиовне школс обавиНе се у времс од 20. апрнла до 20. маја 1976. године. — ПРАВО И ОБАВЕЗУ УПИСА ц.мају сва дсца која до краја календарске 1976. годпне навршавају седам годлпа. — ПРАВО УПИСА имају и деца која су, по мншљењу стручнс комисије, физнчкн и психички развијсна, a до краја календарске године навршавају шсст н по година. Стручну комисију чинс: лскар, психолог и учнтељ, а нсту именује Скупштина општпнс. - УПИС УЧЕНИКА ВРШИПЕ СЕ, СТРОГО. ПО BER УТВРБЕНОЈ РЕЈОНИЗАЦИЈИ — ЗА ГРАД. — УПИС УЧЕНИКА ПО СЕЛИМА, вршиће сс у сва кој месној школи. — Приликом уписа родитсљи су дужни да донесу извод из матнчнс књиге рођенпх н здравствену легитимацију детста којс уписују. ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД ЗА ГРАДСКУ ДЕЦУ обавиће се 20. до 30. маја у Дечјем диспанзеру — од 15 до 20 часова. Тачан датум прегледа ученпка појединих школа родптељи he добитн од управа школа — 20. маја 1976. године. — ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД СЕОСКЕ ДЕЦЕ извршићс сс прилнком вакцинацпјс за коју he родитељи добити познве од службе Здравственог цеитра у Параћппу. — Од 15. до 30. јуна, у свнм школама обавиће сс организована прнпрема уписаних учсника, за почетак прве школске годнпс. Ближа обавештења родптсљи ће добити од управа школа. ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ. РОДИТЕЉИМА да своју децу па времс уппшу у школу, јср сс у школској 1976/77. годинп радити по новом Настаопом плану и програмуза [ разрсд, због чега сс н оргапизује прппрема ученнка у јуну месецу. ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА ® Јединство (Мијатовац) — Борац 4:0 (0:0) Игралиште Једикспа гледалаца 300. Судчја Катанвђ ш Крагујсвца. Борац: Брнић, Цсровић. Ракмћ, MifUJith, Гвоздсновић. Букнћ, Сврзић, Цоннћ, Цсровић ц Харазин. Најтежи пораз Борац Јс до- ;кпвсо прошле ксдсде у Мпјатовцу од домаћег Једниства сасопм мсхужспо п то са 4:0. Само првих 45 минута гости су нтрали „своју iirpy” и успешио парнралн домаћииима, којн су жлрко жс.\сли бодовс спаса у ово.м мечу и на нраЈу их освојнли. Три ндсалне шансс у првих пола часа пропустпо је цснтарфор гостпју. Нссфикасну нгру гостију кажњавају домаIniiiii којн су од 37 мннута мграли са нтрачсм внше и за кратко врсчс са доојнцом иових пграча у шпицу нааада постпжу чсшрп гола за редо.м. С. С. Издаје OK ССРН ПАРАНИН Уређује: Редакционн колегпјум Главнп II одговорш! уредник Саша BvKiih Адреса Релакцнје: Параћип Б. Крс.мановића 14 Тел. 83-694 Штампа: „ГЛАС" Београд Влајковићева 8 Тсл. 335-384 Тттраж : 10.500
српснј цм шш ЧЕСТИТА 1. МАЈ РАДНИМ Л>¥ДИМА општине ПАРАВИН НОВИ ПОПОВАЦ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ЧЕСТИТА 1. МАЈ МЕБУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН WSI JMII ми» ПАРАБИН Ч Е С Т 11 Т A 1. MAJ МЕБУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА РАДНИМ ЛаУДИМА ОПШТИНЕ ПАРАКИН ЈУШОНКА ННВЕСТНЦНОНА БДНКА ПАРАЋИН ПРОМЕТ КООПЕРАЦИЈА ПРОИЗВОДЊА ЧЕСТИТA 1. MAJ РАДНИМ ЛзУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН _________________________ ЧЕСТИТA МЕБУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА 1. МАЈ РАДНИМ ЛјУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН
ИЗ ОВОГ УГЛА ПШТИ! ■ЛНОШ И OTEHIHBHt сши ГОДИНА Ш БРОЈ 58 I1APARHH 11. MA.I 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ APVrOT УТОРКА ЦЕНА 2 ДИНАРА ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА О П Ш Т И Н Е ПАРАКИН ако кажсмо да у нашнм разговорима н аналнзама -сома чесго употреољавамо ивс рсчи, као део закључа .^а, 11 да оне попскад дсдуЈу као уоедљиво мсрило оез кига сс пе можс. ништа hobo не констагујсмо. Спој овнх пој.мова у слементима стварности и сопственог жм вота јс у свакоЈ логпцл ства ри, али је Hccpcha у то.ме што они узимаЈу као noneiна и icpajiba чачка у дугоЈ линији рада и што се всћина са тиме прећутно слажс. Скоро на свим задњим скуповима досга сс о овомс говорпло и у анализама н у дискусијама. Y почетку ломало суздржапо, а каснијс свс отворсиије и свс издифсрснцираннје јер су нас чињсЈпше, са који.ма оперишемо, на то паводпле. Уз изрсчепу п потврдну констатацнЈу да привреда name Општинс у нсповољним околностпма пословаља н лродукцијс под брсменом нерсшсних питања, и анали* зс н већина дискустаната је полазила од опога што је као узрок ван сфере улружсног рада, даклс, објсктивно лрисутног, до захтева да се окренемо и субјсктнвним слабостима којнх мора да будс, јер су пабројапи проблемп нпак међу пама. међу људима ц њиховим свакодневннм рслаиијама. На састанку Општинскс конференииЈс Савеза комуниста, под прво.м тачком цневног реда, нашла се дсia.biia аналнза нословаља name прнвреде са посебии.м освртом на насталу ситуацн ју у два паша највсћа радна колектива. Учествујући у днскусијн Божа Маднћ, за мсник прсдседника Конфе* рснцијс, нагласло јс погреју да сс данас мпого внше говорп о субјектнвним слајостнма који доприносе снгуацнји јср карактер скуиа, на коме су комуннсгп, io захтева. He смсмо дозвошти да нас околности објектнвне природе ПОкрију и уљуљкају варљивом надо.м .id he настале погсшкоИс wiuiiui нско други, једном речју свак» снај којн је збјсктивло у могућности да закони.ма и нор.мативним ре шсљима усклађујс привре1нс токовс. Онда бисмо само чекали резултат што he :тнћн у виду трснутних ола кшица којс наш привредни систс.м може у ово.м мо.менгу да понудн. А гдс су субјективнс сла5ости? У једној дискусијн јс изражеиа тврдња, додуше зишс као прстлоставка, да V садашњн.м тешкоћама npii врсдс чак З0’/о лсжи у узооцима субјектшших слабо- :ти и да ми то. хтели или -:с хтели, морамо да признаио. Да јс оваква претпостазка могућа види се кроз ссвојснс мерс којнма сс мо- ■у саннраги насгали проблеии. Ако сс ипсистпра на поЗољшању радне и тсхполо вкс днсцнплнпс. с.мањењу, Золоваља, усклаБивању асор ги.мана роба потребама и чогућностима тржишта, реиавању унутрашљс распо* 1слс лнчних доходака нтд. знда јс всо.ма јасно да кочуписти, и ocia.m радшши у организаиијама удружсlor рада имају прсд собом низ субјсктивних фактора. Ца ли су то руководиоци, ггручпс службс, комерцијапс или појединнн по погонима то иска разјаснс сви рални људи, заједнички н □творсно, оиако како нам налажс наша, нс само припрсдна, всћ н полнтичка пракса, стално н одговорно бсз чсга би свс ово личило па нојевско забадаљс главс v врсли nycTiiibCKii нссак. Прихватајућн аналнзу, диску снју и закључкс, Конферслнија је и лолитички всрификовала оно uno стоји у наслову нашсг угла, всруjvhii да he и ооом приликом акцијс Савеза комуниста н полнтичкнх »дати к no вољнмјс резултатс. СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ОПШТИНА И ГРМ У ПР0СТ0РН0М ПЛАНУ РЕГИОНА Е Израда Рсгиовалног просторног плана Шумадије п По.морапља одвијала се ларалслно са радо.м на Про сторно.м плану СР Србије пв Делегати разматрали и • вод из Нацрта плана Када се погледа садржај пла на и метод рада на овом документу може се уочиги осповна концепција којом су се обраБивачи руководпли прн нзради Нацрга плана. Светскп процесп л светска кретања показују да \ш жнвимо \ времсну дипамнчне урбанизацлје, кала нагло расто број становпи ка у градскн.м насељпма и англомераиијама н када се напуштају пољопрпвредпе делагностн и прслазп \ другс масов није делагносгн. ИмајуНи \ ипду прпродне компоислте развоја друштвенс и створепе градскпм насељнма живело прско 57.000 становника, напомлњемо да је у 1975. годинп било око 27.500 становннка. Општнна ПараНин свој развој и предложснп нпво друштвсног богатства трсба да остварп развојем постојеИпх лропзводпих капацитета, њихови.м иитснзнвнпм KopiimheibCM н проiniipiinaibCM ВодеИс делатности остају it даље: индустрнја ие.метала, текстилпа Ш1«у стрпја, пољопрпврсдпа произiioiiba и тгризам. По структурп сгаповника н H.IIXOBOM броју riapahiiii треба Визија будућности: још модернији град врсдности на подручју плана, као и упоредне предпости oaoi регнона у оквпру Србије, предвпђсно је да сс кроз друш да буде наееље регионалног значаја, одмах нза Крагујевца, v рангу itacc-ba Свстозарево, Нуприја и Арапђсловац. V том твену поделу рада реализује уставно иачело ,да свако жнви од дела друштвеног дохогка који остварује". V том смнслу су усклађена кретања броја и структурс становпиштва са нивоом друштвеног богатства који се оствар\је у свакој од 12 општнна Рсгиона у односу на целу Рспублшсу. У везн са овим претходнид! поставкама планнрано јс да општина Параћпн у 2000 годинн нма 78.850 становника. Од тога броја би у граду и присмислу трсба да сс развлја и неиропзводпа функцпја н делатпостп које такво пасељсзрс ба да садржн. Општнна ПараИин треба да искористи положај v односу на енергстску .мрсжу. саобраћајнс чворовс п рсчнс токове као и осовнну развоја која сс простире дуж гока Великс Моравс тако да сс у свом развоју, прско ових праваца, шггсгришс у шнре просторнс систе.ме. Треба зпатнпје увећати стопу запослености и инвсстпцпја ка ко би се utiuapnJK прслложени ци-нсви. V водеће делагпости, нослопе прквредне делагностн. порсд прсдложеннх, предвлдсти трговину и услуге као и прсхра.мбепу ппдустрију у којс грсба вршитп пнвесгирањс иако пе сиадају у водеће. На базн овнх и оваквнх показатс.Ђа извршнти такву пројск цпју дохотка која he општину Параћин cupciin п у ред опшги на које п.мају просек лруштвсног богатстна пзпал просека Pcinoiia v 2000. годинп. Аутоматскп he ово увећатп потребиа средства за пнвсстиције н свећање броја запослепнх. Vпсћањс броја стаповнпка тражи лрерачунавап.е целок\пне опреме пасеља (icy.irypa, просвста. сопијална зашгнта. трговппа, услуге). To he. свакако, увећатп погребс за објекгима и простором one врсте. Иако је матсрпјал лрсд дс- 'клатнма лзвод пз обпмпог нацрта Moryhe јс сагледатп визп ју кашсг простора у окнири.ма дппа.мпчног развоја Рспубппке Ср....... па према го мс it шнрс др\iiiTBu'iie заједни* цс. Зато су делстатп бел oehux лрнмедбн прихватпли пнформацију ocTiiB.'hajyhn будуИпм лаиима ла покажу пракгичпс резултате. САВЕЗ КОМУНИСТА Y СОЦИЈААИСТИЧКИ САВЕЗ ПРЕД НОВИМ ЗАДАТКОМ Маоијан Рожич: Кпоз јавну жнуснју укључуЈемо се у самоуправну праксу Y суботу, 24 лприла, тост Полнтнчког акшва Олшгинс Сиегозарево, бно је Маријан Рожич, генерални сеi i tap (. авизпе копфсренцпје ССРНЈ. Састанку су ириvuBOBanii предссдпиш' општинских конференција са реuioiia Поморав ва ta на једно.м оваквом скупу означс почс1ак ПС.П1КС акгнје око дпскусије о Нацргу закона о \др^.кспом pan Марнјап Рожич је учсспици.ма сасганка loiiopno о luejiio-no.iiiTiriKiiM аспекти.ма новог Закона, љегивој својеврспој Konucnuiiin самоуправпог констнт\гиlaii.a у,;р\-жсгог рада који је израз name самоуправне прлксе v теж1ни ia се наш кониепг само\правл.ања конi puiii.n. )e кроз практичпс Bpcniiocin Поссбап акпснат v разговор\ 1лт ј< оргапизовању прелстојсћс јдвнс лиi 1 venje. ’•Iiiibc.'iini 1 је ла ова лискусија мора да обухвати св< друштвевс Miiniioue. све средипс. па н свс поједшше: М1ЧСН о i pa iiiinca ло шпслсктгалаца свих г.рофнла. ЈавI«.। лнскуспја, дакле, не сме па буде cvbo образлагањс lai.oncKirx одрелаба п решев.а, веК и i diiiiimkiix приступ посалашп>ој нрлксн која треба да лиферспшгра олносс п прсдлол ц опа питања која су прнхвагл.ива као норгзтивио pcuiciLc. а тичу се v ipvzieror pa t?. Средства јаиног пнформцсања трсба да сс укл»уче v јавпу дискуснју обавсиЈтиилјуНи unipv јаоност о току . искусијс и у тумачењу опих пнгања која су on inrrcреса јд j.iBiiv дискуснр Само he се на тај пачпи поemhn Hyun идсјнополитички ефекат свих акцнја којс предстоје v нарсдном псрноду. АКЦИЈИ: ИВА ШМИСТ ffi IIPEHIICII ini □ Оисњсно јс да јс постигнул висок степен полнтнчкс знгажованости комуниста и Уводно излаган.е поднео Петко Лскопић, секретар Општмиског комнтета У iokv прошлс годнне Конфсренција и Ко.митст размат рали су пнтања крегаи>а привредне it неирнврсдии делатносги. Том прпликом су изречене оцеис о кретањнма прнвреде name Опилипс, jaciio указаии ПРВОМАЈСКИ УРАНАК ј Традиционалпи Првомајски уранак и овс године је била централпа манифестација меВупародног празиика рада. Beh псдесетак годкна сваког Првог маја радници Српскс фабрнке стакла окупљају се код Клссслачке чссмс, да уз песму и игру прославе спој празник. Овогодиинии урачак, и поред лошсг времена, бно је масоино nocclien о че.му свсдочи и ова фотографпЈп. Поред свечарског славл>а, своцпра.чс су успоменс на предратiic уранке када сс нспред носа ненародног рсжпма радначка класа састајала, славила * спој празнвк !1 паплјалп ндсјама Маркса п осталих лслккана еоцнјалнзма. на слабости п пропусте, који су билп присутни у сфери ма теријалне пронзводње, и усвојени закључцп чијом је реали зацијом требало успешно решаватн проблематнчна гштања. Исто тако поступило ее код аналнзе кретања непривреч ипх делатности. Поред oBoia питања Општик ска конферснцпја и Комигст су v гоку прошле годннс раз матрали и друга питања као uno с\: пдеЈПО-политичко. ор гаинзацноно и кадровско јачаљс органнзацпЈС СК, аатмм питање опипснародне одбране, друштвенс бсзбедиости и само заштнте, пнтањс избора у Савезу комуннста н у самоуправ ни.м пнтересинм заједннцама, затим пптаље пдејно-нолнтичког уздпзања и образоваља чланства, пшањс ncniiTiiBaiba порекла пмовине и тд. Дакле, бпла су то права питања која су, no својој актуслности к важности, морала да се naby на днсвпом реду Кои ферепцнје it Комшега. Активiiocr ових оргапа захватала је вишс областн друштвеног живота п рада у нашој Општипи. Одвијала се континуирано и доста IIHTCH3IIBHO. Идсолошкополнтпчкн рад је текао знатно организованије и успешнијз. Резултатп, постигнути иа плану развоја Opraiiinaniijc СК, уз свс слабосгп које су пратп ле тај рад, веома су залажени н значајпи. Делсгатски систем све внше потврђује својс прец ности. Поверсње у Савез коMvinicia је све nche. Политич* ка снтуација у Општини јс у току лрошле годинс бнла рсла тнвно добра и стабилна. Стојадин Милстнћ, председник Копференције На плану организацноног ус тројства Организације СК доста сс урадило. Поред мовофор мпранпх основних органнзаци ја у току јс фор.хшрањс још једног броја у основннм организацнјама удруженог рада. чијс седиште предузећа није у пашој Опшгнни, као што су , Велмотранс'' и „Југопсгрол". Ових дана су конституисанс ОО СК у „Космају" и „Водоводу", а у току је формнрање ОО СК у Предузећу „Упиверзал" у Бусиловцу. Са формира1ием ових основних органнзацн ја .мн ће.мо у Општинп имати 107 основних организацнја СК. Конфсренција треба да се car ласи са формнрањем ових основннх организација и да овла сти Опшгинскн комитст и Кад ровску коммсију да н даље фор мнра и констптуишс основчс органпзацијс СК свуда тамо где су условн за то испуњсни. План рада Конферепцијс и Комитета базпрају се па најактуелпијпм питањп.ма ко/а лрсдстоје у нарсдпо.м лерлоду. И падаље he v првоме плану, како Општипске конферспције СК тако п Комнтста, бити кретаља у нашој прнврсди. Ово из разлога што јс опа всома onrcpchciia тсшкоћама и пробле.мнма кош тражс реша- (Наставак на 2. странн)
СТРАНЛ 2 14 ДЛНЛ БРОЈ 58 • ДРУШТВЕНО-ПОЛИЈИЧКА ХРОНИКА • ЖНВА AKIHBHOCT СЕ ПРЕНОСН Н У BBY ГОДННУ (Нпставак са 1. етране) ја друштвено-пиаитичких орга низациЈа, поссбио Савсза комувањс. У првој половинн маЈа ииста, Снндиката п ССРН. Оно мссеца овс годинс аналвзира- што јс всо.ма битно и важно Исмо и стање у пољопривро- јсстс да комуннсти морају v ди, са поссбним освртом на соојим среднна.ма да мобнли даљс удруживаљс пољоприв- шу осгалс раднс људс па прак рсдних пронзвођача. Што сс тичпс акцнјс па саглсдавању унутарпартијских односа ти- сопственс самоулравис праксе чс програмом рада Кохштета и њсног саоиражаваља са ос и конфсрснција прсдвића сеп новпим отпчгг•• чмЈ.ма u садр разматрањс лримснс ндејно-по .кином у Нацрту закопа . литичкпх мсра у Савсзу кому- гпм рсчима, ми морамо прс ннста. свсга упознати комуннстс, п Поред задатака, о којнма ном и одрсдбама којс садржп смо напрсд говорнлн, Органн- Нацрт закопа, а накоп тога па зација СК нашс Општинс има- извршнмо аналнзу сопственс ћс још један веома важан, и праксе у свакој основној органајважЈшји задатак, који се пнзацији удружсног рада н односи на Јавну дискусију о други.м структурама, тс саглсНацрту закона о удруженом давањем могућностп прн.мспс раду као и остварнвањс закљу рсшавања из Нацрта у нашој чака са VIII седницс ЦК СКС срсдини, даје.мо свснтуалне о самоуправном удруживаљу прсллогс за пзменс н допунс рада п средстава. предложеннх законских рсшсСавсз комуниста нашс Опш- ња. Да бисмо овај доста слотине има задатак и обавсзу да жсн н одговоран задатак усподстакнс и усмери свс друш- пешно обавилн свс основне ор твснс снагс у Општнни на ак- ганнзацнје Савсза комуннста тнвност и ангажовањс у току морају да направе своје опсрз јавнс дискусије о Наирту за- тивнс плановс којима ћс сс кона о удружсном paav. По прсаизно утврдитн залацн ко пуног изражаја мора доћи ор- јн сс морају извршити у тоганизована и осмишљсна акцл- ку јавнс дискуснјс. ИЗ РАДА ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАННОЦА САМОУПРАВЉАЊА ЕФИКАСНА ЗАШТИТА РАДНИЧКИХ ПРАВА □ Радни људи све чешће тражс заштиту својих права □ Проблсмм из области запошл.авања најбројнијн Као шта je всћ познато, к>рајсм фебруара у нашој Отпитини почео је са рздом друштaww правобранмлац самоупраBA>aiba. V просторији број 62 у згради Скупшткне општане гдс јс приврсмело смештен, свакодневно, у шта смо се уве рили приликом name посетс навраћају раднн људи, нзносс својс примелбс и предлоге, тражс зашпгту својих самоуправних права. Тс примсдбе су, углавно.м оправданс — кажс нам Борbc Пстковић, друштвени irpaвобранилац caMoynpa-Bvaiba — а.\м то нс значн ла смо увск у могућностн да радннку пружимо одговарајућу и сфикасну заштитл,'. Јаве сс, на прнмер, са закашњаћем, тако да би наша евсиргуалиа иптервснцнја бнла неуспешна, илп су им захтепи такви да нзлазс из оквира самоуправних права, тако ла их упућујемо на друтс аргане и организацијс. Всо.ма често сс обраћају и пре нсго игто заштиту својих права затражс у оквнру својс органзвације удружс!гог рада, гдс постојс најширс могућности за оствардва1)>е те заштитс. V доста случајсва ра дницп доВу вншс да би затражмли правпи савег, него пјго долазс са захтевом да им сс пружи нспосрсдна заштита. Рзлни људи сс лајчешћс обpahajy у вези са распорсВиваљсм, запошљаваљсм на но ва радна мсста, расподелом личних доходака, расподслом станова и сличпнм питањима. Углавном су у питању појсдиначни актл, рстко сс примсдбс одпоос на опш та акта. Истина, често се иза поједнначпог проблема. појсдл начног акта, у сгвари кријс нсдостатак опшгег акта, ifacroИздаЈс OK ССРН ПАРАБИН Ypebvje: Рсдакционн колегн|ух! Главни it одговорни урслкик Cainа Букић Лдреса Релвкци|е: ПараВип Б Кпсмвнооића 14 Тел 83-694 Штампа: „ГЛАС” Београл Плп|кпвнНепп 8 Тсл 338-384 Тираж : IП.500 ва иеусаглашеност. превазиђеност. Ha npiLMcp, иза више примедби око огласа за Homin' радних .места у Штофари крнје се прсвазиђена снсте.матнзација радних мсета, пошто оиа садржп само услове школ скс aipexte, одпосно квалнфпканије потребче за одрећсчо радно место, док се свд лруги условн утврђују непооредно прсд расписива1Вс огласа. чимс јс омогуНена пронзвољност и прилагоВаваљс услова одрсВски.м кандндатима. Порс \ neb иаводсног irpjLMcра из Штофарс, у всзн са запошл>аван>см појављује сс доста примсдбп »з другнх оргаinnamija, којс сс углавном односе на „намснггаље” огласа, yiiouieibc у оглас услова који нс стојс у сисгс.магизаиији, олуговлачи с<с са изборам кандидага, кандидатнма сс нс вра haју документа и слично. Нанзглед су то ситниис — кажс нам друг Петковић. — Међутим, иепоштован>с закона н caxtoynpaBWLx општнх аката, бсз обзнра у ком влду сс оно појављује мора да нас забрЈшс н да нас антажујс. Код иеких nirraiba, ствар се оконча кроз разговор са падлсжшсм органнма у оргаашзацији удруженог рада. V друblm случајевнма лдсмо па писањс упозорења и предлога. V таквим случајсиЕма морамо ла сачскамо став органа којнма омо сс 3B31BI4HO обратили, односно да поштујемо роковс ко јс јс самоуправтгнм oprajutua поставио закон. Доста прсдлога иам јс лрнхваћено, тако да за сада нисмо ми нмалн потрсбс да непоарслпо покрсћсмо споровс. Када смо га замолн.и! да нам нзнесс hckji конкрстни случај, друг Петковић нам је ука зао на престапак својства радш<ка у удруженом раду Владимира БорЕ^свића ко\ Мотсла „hapahiui”, наволно, због тога што нијс задовол>ио на пробно.м раду. Из разгавора са радником и руководиоцима, као и увндом у доку.мента, друштвени правобранилац саА1оуправл>а!Ба утврдно јс да рОДшк luijc засновао радни однос под условом пробни рад, всИ без тог услова, и то Jia слсдсћих разлога: примљен јс бсз огласа, ннје упознат са одлуком Збора о пријему, нијс му дато да поттшшс нзјаоу, да приступа Самоуправном споразуму о мсђусобним одно сзсма радника у удруженом раду, всЋ јс тек након два мессца добио решеке нз кога сс вндн ла јс у пнтању itpoonu рад. Овакоо стаиовиштс прихва п<лм а\- п прздставннии „Унмјс" тс јс радник враНен на својс радно -мосто. М. Мнхајловнћ На раскрсиицама саобраћај свс живљи РАД СКУПШТИНСКИХ ОДБОРА ПИДЛОЗН КАО ЗАХПВ 9 Одбор за унутрашње пословс разматрао извештај о раду Секретаријата за унутрашње послове и предложио ннз мсра за рсгулнсање саобраћаја у граду. 0 проблемлма саобраћаја пи сано јс и расправљапо у внше паврата уз констатацнју да јс град притлснут нсрегулисани.м токовима саобраћаја који јс из дапа у дан свс живљи. Из тнх разлога Одбор јс предложно лнз мсра, измеБу осталог: — да сс најхитније изврши обележавањс улица н поставс саобраИајнн знацн како би сс испунили услови за олобрење за полагање возачких испита у градг и тиме се донеклс смаљили трошкови каидидата; — да се преко надлежннх органа илсистнра ла постављан»у и замени дотрајалих саобраИајних знакова у граду и пасе;|»еним местима са већом фрсквснцијом саобраћаја. Hero тако да се најхнтније прнступи обслсжаваљу пешачких прелаза ла главним саобраћајиицама н новоизграђеним саобраНајмицама; — ла сс од стралс оргала за инспскцијскс пословс н Станиие мнлнцијс поссбно врши контрола крсгања бициклиста н мотоциклиста вап саобраНајнина (кроз паркове, иа градском ксју и сл.) и пооштрс .мерс кажљавања; — да сс, због могућности ошichen.a тротоара, забрани и спрсчн свакн истовар на тротоарс и прилаз тротоарима моторлих возила; да сс најхитнијс преузму мере за побољшањс контроле ларкирања теретних возила и спречавање њиховог паркпраља ла местнма гдс то пијс дозвољено (посебло ако спрсчавају нормално одвијањс саобраћаја); — да сс, обзиром на проблематику, и Gpoj саобрапајних незгола у граду. преузму хитле мерс контролс крстања возила у границама дозвољенс брзнне кроз град, односно кроз остала пасељсна места у Општини. Одбор јс, на крају, прихдатно захтсн да сс у циљу обезбеђења услова за нормално функцнолпсање службс Сталнце мнлцијс, подржн прсдлог за набавку јсднс краткоталасне радио стаппцс. Делсгати су сс сложили да је ово вео.ма важно решавањс пнтања безбедности саобраћаја и да реализаиија предложених мсра .мора да усклади саобраhai са могућностнма градског простора II. прс свсга, безбедност грађана којн сс крсћу саобраНаЈ!’лца.ма. Y протнвном бслсжиИемо удесс и прскршаје чнји билансн су увск тратчлн. .V омвжтаку 8 Туристкчка сезона са.мо што нијс почела. Са свнх страна he нагрнутн заљубљеншш природе и викенда да, далско од града н радних места проведу својс слободнс часове у простору ц својнм виксндицама. А н»нх јс на Грзи сваки.м дано.м свс вишс. Оваквс или онакве. онс исиуњавају своју намену. Наш фоторепортер јс пронаiuao и овакву која сс назирс у првом пролећном зеленилу. Шта he Грза добпти од оваквнх објската. остајс за днскусмју. Снимно: Милнвоје Илнћ ит Hi (OWPHNH ХОПЕМО MACOBHY ФИЗИЧКУ KVATVPY! ■ Програм развоЈа физичке културс и спорта у овоЈ години Јс подстакао делегатс Скупштинс општинс да изнссу низ примсдби и прсдлога на досадашњи те.мпо развоЈп one области ■ Аматсризам у спорту Је прапи садржај н друштвсна потреба. Брамко Вујасииовић, дслсгат Мсснс зајсдницс града: Свс трн дслсгаиијс Мсснс заједпнце су раз.матралс Програм Заједниис за физичку културу и у всзи са тим, и о проблсмима који су присутни. Прсдложсно јс ла сс срсдства овс Заједницс расподслс на више кориснпка, досадашњи круг корисника јс сувишс узал. углавно.м то су фудбалски клубовн. Прсдлажс сс оспособљавање базсна ради развпјања пливачког спорта. Да вода, која лолази у базенс, лс будс наплаћивана у смислу осталс потроши»е и ла она чиста стижс у базси. Треба убрзати изградљу спортске халс, у склалу са финансијски.м могућмости.ма, с обзиром па значај који хала и.ма за развој физпчке културс код нас. Милош Дракуловић, делегат Друштвенополиткчког всНа: Полазимо од чињсницс да су ова питања ол зајсдничког интсреса па их н заједлнчки разматрамо. Физичку културу н спорт пос.матрамо као широку делатпост, а нс као лојединачнс иступс у такмнчсн>има. Такл’лчсл.а треоа да буду продукт читавс дслатностн, а мс само цил.. Правилно бављсње спорто.м и физичком култ\ ром ствара нстинску лнчност, спремну ла сс браии. и себе н своју земљу. Чињсница ла јс ова дслатноет н борба противу лсгативних утицаја на васпитање мла* днх љули. Из лзвештаја сс види да јс физлчка култура у нас без масовностн, то јс знак да ту треба нешто мсњати. Треба пзвршити диференцијацмју спортских грапа прсма традицијн и могућностима. па то надаљс развијати. Аматеризал! мора да буде наша оријснтација. Мнлап МациВ, делсгат Мсдицинског центра: Дслсганија у Мсднцинском центру јс разматрала материјал лезан за рад Интсрссне заједннцс за физичку културу и прсдлажс да се испита могућност ла фискултурнс сале гралскнх основлнх школа буду отвореме за свс раднс људе који желе да се баве спорто.м и рскрсашгјо.м. У новим насељима између бзокова зграда, трсба апсолутпо изграђиватк дсчјс спортскс полигоне. нарочито за прсдшколску дсцу. И делегација Цсптра прсдлажс да се раслодсла средстава врши на вишс корис- »ика, а нс ла всНина срсдстава нде на фудбал. Динић Стојан, прсдседник Општинскс конфсрсшшјс Савсза соцнјапистичкс омладинс: Чнњсница је да трсба сву пажњу посветити сви.м спортовима, а нс неким појединачпи.м активностима. Говоримо мало и о спорту и физнчкој култури у сеоским .месннм заједнииал<а, гдс јс стање пезадовољавајуће. Осим фудбалских клубова ретко да нма још нсшто, нако попсгдс н.ма и услова за разноврснију активност. Нсшто се чинп органнзоваibCM Ссоскнх олимпијских игара, којс масопношћу и интсресом показују да има услова да се спорт и физичка култура схватс као део друштвсног живота и у ссоским меснн.м заједницама. ИЗ РАДА ОПШТИНСКОГ СУДА У ПАРАНИНУ СВЕ АЖУРНИЈК □ Y 1975. години Општински суд у Параћину јс имао у раду 14.420 пред.мета од чсга је решсио 11.997 Број псрсшсних прсдмета иа краЈу 1974. годинс износио јс 3 368 што значи да јс Суд у 1975. години смаљио заостаткс за 945 прсдмета. Обзнром да јс вслики број предмета прим љен крајем годинс и да због тога ннје могао да будс рсшен лаведени резултати су веома добри. Од 728 уложспнх жалби на судскс одлукс, 78 одсто јс пот врђсно од бншнх судова. 10 одсто прсиначсло, док јс 12 од сто враћсло ла лоново одлучи вањс. По квалитету својих оц лука Суд заузима друго место у односу на осталих пет судова па подручју Окружног суда у Свстозарсву. Y току нрошлс годинс Суд јс настојао да реши и више годила уназад истицани нроблсм кадрова. Попуљсна су сва мсста судија тако да у суду умссто 13 радс 15 судија. Порсд тога рсшсп јс и проблем осталих администратлих органа. У лротсклој години суд јс радио на усавршавању организацијс рада, на развијању самоуправљаша, па рсшавању сво јих матсријалпих проблсма, па граВивању прс.ма раду или рсзултатима рада и усавршаван>у сарадњс са другим оргаиима. Y раду Суда у 1975. години било јс нскнх пропуста и слабости. Број псрешсних прсдмета можс и трсба да будс маљи јср јс суд још увек пеажуран тако да граВанл и раднк људи дуго чскају на остваривањс своЈих права Програм равд јо остварсл са 90 одсто, још увск има лспотрсбног повлачсња ло ступака и нсодговорног односа појсдинаца нрсма својим и дру штвсннм пословима. а нрисутан јс и всћи број условиих осуда. Сви ови и други нсдостанн захтсвају прсдузимањс даљих ор ганизационих и друглх мсра ча би суд обавЈвао својс пословс ла основу Устава и Закопа, ца би у свом раду био сфикаснији и постао шпсгралпи део делегатског систс.ма. Суд мора ца будс подложан сталној оцени да ли Јс то ор ган нашег самоуправног дру штва, да ли јс то орган радни чкс класс и да ли и у којоЈ мс рн штити њене интерссс. Јед ном рсчју морамо иастојатидз створимо савремени и ефика сан Суд, да обезбеђсњс материјалнс осиове рада усагласимо у његов положај са улогом ко ји овај орган има у социЈалп стичком друштву. Љ. РашковиП УСКОРО КОРИШБЕЊЕ ЕМШЕР ЈАМЕ И иорсд тога што су врсмснски услови нспо вољни насгављсни су радови на изградњи ат.мосферскс фскалнс каналк* зацн.јс у граду. Трснутно сс лзводс радовп у vanии Милоја Joiutha и Бурс Салаја. Y улшш Милоја Јоцч ha npc iBiibcHH су радовн на пзградњи обс каналичације у дужнни од по 846 мсгара. До сада ic моптирапа фскална кана лизацнјн у дужини од 250 мстра, а лочсло јс н момтираше атмосферскс. У улнци Бурс Салаја ради се на постааљаљу ат.мосфсрскс каналнзацијс прс.ма улпцц Боре Петровпћ. Радови су всо.ма отсжапн, јср сс канализа нија ностав.ва на дубшш прско 5 метара и то 2 ме тара пспор нивоа водс. Завршетком ових радова OMorvhnhc се коришћсibc Емшср ја.мс. М. М.
БРОЈ 58 М ДАНА СТРАНА 3 M3 HAI11NX ООУР У погону за израду амбалажног стакла на машипи Р7-6 освојена јс нроизводња новог артикла. To су боцс за „Швепс" од I лнтра, којс јс до сада нроизводила само Фабрика стакла у Стражн. Производња овог асорти.мана задовољава све тражсне елсменте и повс количине су nch испоручене купцу, пиварн у Никшићу. Y данс 6. и 1. марта у I и П ООУР одржани су зборови радних људи на којнма јс извршен нзбор прсдссдавајућих зборова, код 1 ООУР разматран је и план коришћења годишњпх одмо pa, а такоБс су усвојсни и самоуправни споразуми о стицаљу и расподсли дохотка и срсдстава за личнс дохоткс као и пзмспс п допунс Самоуправног споразума о мсћусобним односп.ма рад ника v удруженом раду. На псћн Б-2 у ауто.матском погону почсла је, ових дана, са радом Р7-7 машина са дуплом капи за производ* н>у плвски.х бопа. Мсћутим. у производ1БИ овог артнкла има доста лроблсма, махом због оштсћсња старнх ка лупа а пови који су паручени лз Италпјс join увек ннсу стиглл. За сада сс улажу огромпи папори да сс оштсћелн калупп оспособс за произпо.им' и иста игго прс довсдс у нормапио стањс. У среду 5. маја група од 25 радника — спортиста. ко јк сс прнпремају за сусрст са Фабриком стакла лз Пан чсва, извсла ie радлу акцију ла препакнвању палста у МГР. Препакована ie соллдла количлла готовлх производа и ово је само скроман доприлос спортНста побољшан»у тешкс сип аллјс у којој сс Фабрика налазл. Како с.мо обавештслл од оператлвпог руководства П ООУР. v погону аутоматскс производљс ie олих дала no шло до још неки.х померања машнна. Нал.ме. са пећл П-3 је уклољела ИС-6 машл на која је пролзводлла слт ну амбалажу, а на јбсло место јс постављсна УГ машнна која је до сада радила у Школском поголу. ЗАГРЕБАЧКИ ВЕЛЕСАЈАМ У ЗНАКУ НОВИХ ПРОПИСА Очсклвалл смо ла Пролсћ лом загрсбачком сај.му слабије нословс лего ралнјих годлла. На крају, то је карактеристлка целог априлског пословаља. Загребачкн сајам јс протекао у знаку рсшавања обсзбећсЈва дужннчко поверплачкпх односа л договора како убудуИе ра длтл. Но, на овлм пословнма уочл»нве су разллке лзмеђу фирми, бар кал сс ралл о промст Uhm организацијама. Јслал број трговачкпх куИа брзо се прсстројно, прерачулао н паставио да обавља своју радпу дслатност. To cv углав-лом к-уће које с\ л до сада содндло лос \оваде, углавном сопствеллм обртлим срсдствлма. Онс другс, којс cv промет обавл>аде туБл.м обртллм срелствн.ма настојс да такву познцију л дал>е залрже. Ово јс јсдан од узрока засто ја про.мста у априлу ,мессц\. Другл, слгурпо важннјл за стој про.мста, је опадакл укуnijc куловнс моћи сталовннштва л прсорнјелтације ла лужлс потрсбе л штсдљу. Захвал>у.ју11л uaujoi ралнјод орлјеитаилјл на угоститслкко стакдо члја сезона пастаје, по ред свих застоја у потрошњл. можсмо бигп задовол»нл продајо.м трговачког стакла на За грсбачко.м cajMV. ЗакдА'ченв1 пословл за промптлу пспоруку лзлосс 3.000.000. што је лстнна. .мал>с лего ранијлх годнна, узи.мајућп у обзлр све фак торе којл дедују ла тржишту. сасвл.м дово.^но. Ho. без обзи ра што су потпнсанп пословл редатнвло мали. иат игтанд јс био чигаво времс пун пос ловнлх пријател>а са којл.ма смо сс хоговорлли о услови.ма за будуИе пословање и слоболно можемо констатоватл да смо ова] посао обавплл са вешклм успехом. ПознавајуИл нашу слтуацлју у лабавлл ословнлх оировлна. наш основни mi,v» бло јс скраћењс алгажоваља обртних срехсгава у потраживањима код купаца. и можемо бити задоводхни степеном разумевања са њихове сгралс. Овако брзо рсшавашс свнх отворених irtraiba V об\а сти дужллчко повсрллачклх од носа. довслл су и до почстка куповал.а иаше робе, јср јс пз tiiaio, да су свс грговачке iwhe посдс 1. 04. обуставнде набавкс. Резу.маг оваквог рада ie it реалнзацлја ' аполдг о\ 12.000.000 дл-иара са чнмс можемо бптн \ потлулости задо BO.SHH. На Загрсбачком cajw лма лл с.мо састанке л контакте и са куплима амбачажног стак ла. Поред всћ позлатих проблс ма у потрошњп амба\аже noun прописл о naahaiby cv за усчавллл и продају алкохолппх и безалкохолнн.х пназ што нма длректног утплаја па продају амбадажног сгакла. Паж iba iiamnx кулала би\л ie усрсдсргђена на солсгвет продају. заго с.мо се п ми нлтсре совалн \ контакгнмл са п»и ма Hi разговора смо лозналп ла пису ja.\oBo.vnif посшгну гч.м pcav \та]пма. да ирохладно време утпчс на потрошпд пива, сокова и воле, а лп ie noреска стопа na npupovia жсстока nnha јако утниала па смаи>с11«с потрошњс. Драгомлр Хаиић ХАЛА МАГАЦИНА ДОБМЈА КРОВ На хали I Магацлна готовс робе подиглута је чс.шч иа колсгрукцлја и сала следе радовд иа про.рингпл крова и уво1зен>у слскчро илсталлцнје. ИзпоЈхс рапогм граБевнлско предузе!1с „Градптсљ" из Горњсг Mh.juiiobiju. дао је ooehaibt да he 6. маја послатл ?4 лп.мара којл he извршптн лимарске радовс ла прекрлваљх кровлс конструкиије, како би сс што пре добло смс11Илјпн простор за лагсровање робе која <.е садл палази на слободном простору излсжсла времепским нелогодама На халп III магаипла уређелп cv лег.сљп п са <•- сс ради севернн апекс на комс се г во ie с.м ванп, бс тоњерски it лр.мчрано бетонски радовл Радовп па мзградл>п ових хала су \ закашњсњ«. али до Jbiix је дошло услед лоших вречепсклх прпллка. мада се лзвоБач радова трудп да се рокови што јс могућс више поштују. а оправданл застојн сведу на пај.мању могућу меру. ИЗ I OOYP ДОРАДА ЈОШ УВЕК УСКО ГРЛО Производна проблсматика I OOYP врло се ретко може наћи на страницама нашег ли ста. Обзиро.м да су прошла већ четири месеца ове године. да су резултати пословања са гледани, проблеми откривсни и неке мерс прс дузете, обратили с.мо се дирсктору I Основ нс организације Инж. Слободану Бати Балетиhy, да нам укратко изнссе лронзводну проблематику овс организације, и он нам је рс као: „Боримо се свим снагама да постигнемо ре зултате који се од нас очекују. Прихватили смо план за ову годнну уз израду Акциоиог програ.ма, јер с.мо добро знали нашс калацнтсте. Зпали с.мо још на почстку да he бити тешко. Ми сада остварујемо лроизводњу а ко ја јс боља од прошлогодишњс, мада зламо да она можс битп и бол>а са већи.м залагањем свих радли.х људи OOYP-a 1 и уз всћа улагаiba у овај логон, а у лрвом реду у дорадпа о nc.’bciba. Април с.мо завршили са слабијнм резулга том и вслико.м количином робе па лагсру ко ја чека дораду. Посебнс лроблемс м.мамо на другоЈ вапп. На њој сада раде двс „Оливото" машипе п јсдна прсса. Једла „Оливото" машина цроизводн чашс — топло сечене и оне сада иду добро а и квалитет им јс задовољавајуНн. Друга „Олнвото" машина производи чаше за дскорацију. Ту робу (а и.ма јс сада око милион п ето хиљада), декорацнја нс може да прихва гн и она стоји и чека. Ово није нови проб лсм. Ми с.мо при.милн једап број иових декоратера, али ол лн избллза нијс довољан да задовољп потрсбс којс моментална ситуацпја на тржпшгу захтева. Мн го сада нс можс.мо да решимо јср решсње лежн у проширсљу »скорацијс a то јс у овим случајевнма најтс жи проблем. На овој нстој, другој вани. средплом маја треба да буде постављсиа нова ре.монтовапа машина која he радитп крупнијн н квалитетли in асортлман. МеБутим. ова вана неће \tohn ла издржи ту вучу, ла сс доводи у пнтањс рал једне од машина па II вани. Код осталпх калацитста — лопчаних пе1ш, којс раде чаше за угоститсл>сгво и V ванп на којој сс ради роба за извоз нема Bchnx проблс.ма. Ha V вани смо увслн иовц начин рада који се састоји у томс да за свакп новн асортнмаи људи одговорни за лроизводњу добију каталог са сви.м потребним елемелтима к-.ко да сс падамо да више nche блти лроблема ни са квалитето.м, ни са роковлма. И код IV ванс сс јавља проблем дсзенираiLa. И ту су велике количинс, око 75.000 чаша. које чекају дораду. Због евсга тога а због иовоусвојслог начнна Kopniuheiba годлшњег од.мора у ток нелс године имамо лроблема са одсуствова ibc.M са лосла. To је иарочиго изражено код радилишта термоса и још неких на вана.ма i тсшко јс комплетирати радилиште. Мо.мелта no раз.мишља.мо о враћању једнс кико мапл ие која .би раднла асортимап у розалнн ст> клу у критичним лстњим мессцима”. Из ра.ловора са инж. Балетићсм моглп см<> ’а констатује.мо да ова ООУР запста има мнп • о проблсма. Но, иадамо сс да he раднп љу,ц »вог погона nahii Morvhnuciu н снагс да н.х као и до сада решс са успсхом. MAJ - MECEL! АКЦНЈА Мајскс празликс — Празник рада, Дап победс и Дап младостн, наша радна органпзацнја дочскаће са новим радним победама. Свссни да тешку ситуацлју насталу у радноЈ организацнји можсмо прсвазлћи само моблллзацијом свлх нас на максималне напорс у циљу повећаља квалитета производње и смањсња трошкова, наши раднм људл мај месец су дочскали органнзоваш!, спре.мнн на акцију. На пленарлој ссдншш Извршнлх оргала друштвсно-поллтлчклх организација одржаног 12. апрлла о. г. између осталог долет јс закључак о органлзовању раднлх акција на vpebeiby радлих просторлја и препакивању оштећелих палета. Од.мах следеНег дапа одржа ли су састанци Извршлих одбо ра спнликати на који.ма јс од лучсно да сс са акцнјама одпо чне олмах и ла сс сачнне распорсди оргллзације нстнх. V го.м псриоду одржано јс псколлко ралллх акцлја. У I OOYP Синдикалла полрг кпниа лончанпх nchn нзвсла јс 23 алрлла акллју na cpeb i uaibv радног простора п препа клвању nancia. а лодружница upvcnoiiniic нзвсла јс 2 акпије н то 23 и 2S апрмла на срс Бивању просгора бруслониис. V П OOYP с.мена Бранковлђ — HiiKonih обавила ie 16. апрл ла акцију па прслакпвању пале та. Лоше врсмслскс прллнкс нри морале cv ралллкс Ш ООУР ла одложе акнпју коју су ллапчралп за 29. апрпл. Рад1)ици IV OOYP пзвсли cv пеколлко акцлјс па пречакнвд i..\ II.। ku ' гок■ фсбр^ара II чарта. MebvTiiM. л порсд обављања овпх акдлја замерано јс што су one пзведенс нсоргаппзовапо. те ie донст закључак ла се за мајскс акцпје сачшш распо ред како on радннци .магацина моглн да нзвршс свс припрс.мс и обезбеде материјал. Такав распоред сачињсн је и усвојен на састапку предссдништва Извршних одбора осиовнпх оргамизација синдиката одржаном 27. априла. Y мају месецу извешћс се 8 радннх акција п то по ово.м распорсду: Радницк I OOYP извршиће акцију 7. маја; Радници П OOYP планнрали су двс акцијс и то у данс 12, 13. и 14. xiaja. Радници Ш ООУР-а такође he извести 2 акцп јс 19, 20 и 21. ма јаараднини IV ООУР-а радпће 26. 27 п 28 маја такоБс у 2 акцпјс. Екипе радиичко-споргсккх игара предвиделе су да обаве радиу акцмју 29. априла алн због loinii.x врс.менских прнлл ка па акција јс по.мсрсна за 18 мај Све акиијс uiihe нзвођснс од 13 — 16 часова. ИјвоБсјбс.м овпх псколпко ак unjii у прош.шм .мссецпма, иако бсз већих претходнн.х прип ре.ма. могло сс закључитп ла код радпика постоји распологкспл ла учссгвовањс na epebn вању радпнх просторнја и пре пакнвању гоговлх производа. Свс ово Јоворп у прилог ла he радпс акпнјс у мају бити спровслеие са vcnexoM а резул тати пстп.х одразлИе сс на успсх цслс радпе организаиијс. ПДЕНАРНА СЕДНИЦА II OOYP (»AWliCSI’IllUi Н4 СВАКвМ шлно.ч жо Производна проо.лс.магика, тешко стањс v вези са лагеро.м готопс роос и финансијска сптулција незана за кабавку осноиних и матернјалпих средстава iniiiunpa;iif су руководство Основнс органнзација за производњу амбалажног стакла да одржи племарну седннцу 20. априлл о. г. Ссднпци је прпсуствовало друштвено политичко и операгивно рукооодство II OOYP и Овој centum!! прсдход1гли су caciaiinn no оделсњпма и с.ме па.ма иа коЈИма је v дета i е разматраиа произволиа проблс магика ове основпс органпзапије. На основу матерпјапа еа тих сасганака сачињено јс уводно мзлагање које је на селнинн прочнгао Живота Сгефз noBiih. Из пзлагања се могло закљу чити да је ова осповна органи зација у алрилу мсссиу, дели чно н раннјпх мсссцн, прстрпа на многим проблемима којесе морају врло хитно решавати. раднс организацијс. Производња jc v апгрнлу опала услсд слабог рада кскнх капаццтета, у првом реду ИС машп на. Квалшсг производње јс опао тс су предузсте конкрстне мере да сс квалитет побољша. Y везн са побољшањем производње дати су на разматрање некн предлози организаци онс лрироде. Наи.мс. руководство I О0УР залаже се да сс из Основне оргапизацијс за техннчке услугс нздвоје: раднп ци који раде на аутоматици и .слсктрпчари који одржавају аутоматску мсшаоницу, група електричара аутомеханичара, де бареи техмчки ореглад вацр пумии Прс nap дапа у ООУР-П пзвршеп јс комплстап тсхнпчкп преглед ваку.м нумпп „Демаг”. Тсхннчки преглсд јс нз вршсн у оквиру редовног тснпчког одржава(ва а у прпуству стручњака из „Демага" По завршстку техничког >сгледа констатовапо је сле- ?hc: Свс вакум пумпе .Демаг'' у у одлпчпом craiby n ibiixoпо досадашње одржавање ч англедан.с заслужује сваку ипхвалу. Уколпко сс оваки бу дс наставило у нарсдних ио колпко годика шце потребио вишга мсњатп а уз минњмалпу за.мспу похабаних делова сигурпо ie да he радпп век пумпп бптп прско 10 годппа. Ово jc join јсдап прпмер о пеопходиостп ппвсстпрања за набавку none опреме, iep ne тако давпо највећп проблем у OOYP-П био је псдовољпа колпчпа вакума п потешкоће ико одржавап-а iiocrojchiix вакум-пумпп. МеБутпм, купо пппо.м новп.х лакум-пу.мпп тај проблсм јс у позпуности рс шсп. журних електричара и дсжур нн бутанџија. и припоје II OOYP, јср својс услуте вршс пс кључиво овај OOYP. ТакоБссе лредлаже да одржаваоци ала та на појединим машинама бу ду всзани за остварењс тс машине. Порсд овога доста речи било Јс о контроли готовпх пронзво да и потребн јачс и одговорни је контроле, a na шта нас упуhyjy рекламације пекпх купаца. И днскусија која је отворепа послс уводног пзлагања потврдила јс важност свих ових лроблс.ма и псопходног предузпмаља одређсппх конкретних мера за њихово решавање. На основу дмскуспја и предлога донети су и закључци: — да сс одмах nobc од капа пптста до капацптета и да се лреглсдају све аутомтскс рсгу лацијс; — да сс одговорппје вршн конгрола п оправка алата копсултаппјс са одржаваоцпма машнне; — преллажс сс стручпом савсту да размотрп предлог Honor устројства оделсња чншћсп>а н поправкс алата, аутомати чара it бутапција. — ла стручпс службе П п Ш ООУР учЈшс свс што jc у ibn- .ховој Aiohu за сс решп проблем тсгли на IIC машинама. Сскрстарпјат и стручнн савст прихватплп су предлоге и закључкс овог лленума п зало atnhe сс за љихово рсшавањс. Наредпа пленарпа ссдинцау нстом саставу заказапа јс за крај маја мссеца na’Kojoj he се нзвршпти ачгпиа реалнзацпјс донстих закљрЈака.
CIPAHA 4 14 ДАНА БРОЈ J, | НОМЕНТАР Нове мере, старе бриге Закон о рестрикцији и ограннчењу увоза као и повп пачин пословања и формпрања цохотка свакако су позитпвпс друштвспс мерс н интенцијс за ојачањс пашс прпвредс н освс жење свпх токова name друштвснс праксе. Бсз свакс сумIte да јс всома рапо говоритп о некнм резултатима тнх мсра, алп сс са сигурношћу можс тврдити да су за доброг привредника позитивнс, а да he онп који су чссто „ловнлп у мутном" пмати лалеко тежи посао да дођу до динара, јср iiche битп више фпктпвних лоходака, него сс онн морају нр венствсло радом створнти, a рад реаллзоватл. Није нам намсра овога пута да дајемо резиме о мерама којс су још на прагу, још у повоју, веН нам јс жсља да осветлимо јсдап проблсм којл јс присутан и стар колнко л наша аутоматска пролзводња. Рсч јс о алатима за аутоматску пропзводњу амбалаже, као и о алатима за ручно дувано стакло, ауто матске и полуатутоматскс прссе, тсрмос итд. Чссто упогрсбљавамо тсрмнн за слтуацлју која не трпл одлагањс њсног решења „дошао јс двапассти час”, С.чободни смо да тврдимо за ову пашу ситуапнју да овај термпн нс важн, јср је тај час за нас већ прошао. Boh н врапци зна ју да јс калупа увек мало и увек неоправљеннх. Како су лоптс чссто балалс н пребациванс лз производпих OOYP-а до ООУР-а за тсхнпчка пнтања п назад, то ово.м прпликом ннјс и наша намера. Заборавимо ко је сада на потсзу п члја је лоп та, већ заједничким снагама. свом оном са којо.м располажсмо, јср то јс лмператнв промзводљс, морамо паћи. за па шс услове огттнмална рсшсња за ову cimaiuijv. рсклп бнсмо алармну. Да сс одмах на почс тку разумемо. Са овнм машнн склм парком. са огпм тс.хнич ким потслиијалом којнм наш погон за нзраду стакларске опреме и алата располажс у овом тренутку. ннје у стан>у да задовољн свс влше растућс потрсбс, и квалитетпо л количинскн, са алато.м ол аутоматскнх машина прско прссз до ручно дуваног. Можда be иско pehir трсба корпстнпг унутрашље рс зсрвс. Апсолутло смо за ту ско номску категорп.ју, алн па мсстима гдс то лосап нијс ураВено п тамо глс јс то оправnano. Довојбно је ако сс кажс да у погону за нзраду стакларског алата сваког месела лма нај* всћи број прсковремснлх сати у целој фабрлци. Да се нс ради о нским пропустима оргализаторскс природс говорл н податак ла су свп тл послови лзвоБснн послс рсдовпог pannor врсмспа са лва цнља: Да сс бар допсклс ублажл иссташпца стакларског алата и да сс постојеВл технички капацлтети макснмалпо искорнстс. Yобнчајсна јс слика да nohv. су ботом. келсљом п празником калупара радл и правл калупс. Сви смо свсдоци, с јсдие стране. наглог развоја наше фа брикс. а с другс странс стагнацијс пратсћлх објската п одсљсња. Једио од тих које већ дуго тапка у месту јс л наша калупара. Наша погрсшла поллтлка увођењем најсаврс.мс* пијих стакларских машипа бсз развлјаља упорсдпо п одсљсља за израду опремс и алата за тс машнлс. управо на.м се баш ових дана лтекако лупа и главу. Увозис славипс су уврттге, алат којп јс вабављен 'у нностранству јс, бар за сад. веома тсшко набавлтл и трснутно CV л производли погоии и ООУР за техпвчка ппган>а малтснс прсл Хамлетовим „бити ил’ нс б((тп ппгањс јс сад”. Ч. Јовчпћ Машипа ИС-8 је набављсиа 1971. годнне када је л пуштена у рад n ibcna је производља тсглс у јсдној, а каслије и у ду илој капи. Њен старт јс био веома успсшал. машина јс давала нзвапредиу пропзводљу п io је трајало свс дотлс док јс трајала л гаршггура увозног алата (Зацонл). Затп.м јс iiacn. пила дплсма — да ли мл у нашим радионица.ма можемо паправнти квалптетап алат за пронзводњу тсгли, да лл можс.мо мстализнрати ксрновс, да ли можсмо радити алат од нашсг матерпјала и сл. Та дллема јс до скора блла присутna у nauic.M раду. После тог псрпода машнна јс радила са про.мслљпвим про изводнпм резултатнма л у јсдпој и у дуилој капп. Разлога за то јс било вишс јср јс лронзводља тс1ли једал спсцифиuaiI поступак производп-с, бел Да нссрећа будс већа н нашс стакларскс машинс, јсдна добра Bchnna, олавпо јс трсбала блти тсмељито ремонтовапа, јср машннс у оваквом стаљу много влше xaoajv, пзмсВу осталог, it алат. Нс треба блтл вслпкп мудрац шта у овој ситуацији урадшп, јср се рсшсње, са.мо по <еби, логичкн иамсћс. Морамо што јс могућс прс погоп за пзраду стакларског алата опрсмптп таквлм машинама које be својп.м тсхнпчким карактерпстпкама бпти у стању да ста кларскп алат, и количинскн и квалитатлвпо, лзрађују прсма нашл.м потрсбама. Постојп јсдпа ндсја која није нова и која заслужује всћу пажњу него што јој се поклања. Рсч јс о новој фабрпцп за израду калупа за лсло југословелско тржлштс. Свакако всома корнсна ииниијатива, алн у садашн>им пашим условима нсопходна јс набавка спицпјаллзоваштх машлла за израду алата јср смо убсБепп да. што се људског фактора ггчс, можсмо произвестц мпого вишс псго лаиас. To ол нас захтсвају повп производвп односн. то је паш примарни задатак ако хоће.мо задржатл прл.мат стаклар ског всллкала. М. Јовановић обзмра па којој се машинп ради (ИС, ЈПМ) и та производња захтева n oocjocbcibc поссбнпх услова за производшу. Ово сс прс свега олпоси па обезбсђење кваллтстннјсг алата, квалптстпог стакла за поступак „Прссовано — дувано", регулацнју тсмпературс п. паравно, захгсва сс беслрскорно функцпонлсаљс свпх мсханизама машнлс. Ремонти овакве врстс у ралпонпиама наше фабрккс су непзводљивл лз витс разлога, а прс свсга због пспоссаовања потребнс машлнскс опреме за HBoneibe тих радова. затпм, због педостатка довољног броја квалптетнлх рсзервних делова н па крају због лсдовољиог искуства људи којн бл пзводллн тај рсмолт. Ремопг машпнс јс у завршпој фази и ускоро пас очекује њсно. падајмо сс, успешло пуштањс v рад. Б. ЖииаповнН НА ТРАФО СТАНИЦИ ПО ПААНУ На трафо сташши у Старом погону грађевинскн panoun су у току. Прсдвиђа се да ћс овп радови битн завршсни до краја мссеца маја а тада he започети монтажа електро ypebaja. Сва опрема за овс радове прпспсла је у фабрику тако да ћс радовн моћи да сс одвијају по предвиђеном плану. Брига за кадрове све израженија Како смо свсдоцл свакодпсв шјх новнна и модсрнизација у производном процесу код иас н у свету, а људл остају са знањем стсчепим на ранијим машинама и капацитетима, стручне службс радпс оргаллзацијс у зајсдпици са одсљсљсм за образован>с кадрова, су у току прошлс II овс годинс оргапизовале вслнки број курссва л тсчајсва ради прсвазилажсља овог проблема. Такођс he co органлзовати п курссвп за прсквалификацнју тсхлолошког вишка раднпка, парочпто стаклара, а одржаћс сс н тсчај за свс запослсне на komo he сс радпп људи упозиати са, дапас врло актуслном, протпвпожарпом п хнгијспско-тсхннчко.м заштлтом. Boh јс завршсп курс за bo3340 виљушкара л слсктрокара, који je једап од најуспсшнијнх п од 39 радника, колико га јс похађало 36 јс завршило са олличпим успехом. Y току јс усавршавање људп који радс са пропап-бутап гасо.м п ипсталаиијама, којим је обухва11ено око 200 радника. По програму који је усвојно Управни одбор радпе оргапнзацијс 10 сгаклара сс оспособљава за стакло граверс, 17 за брусаче a 10 за стакло дскоратсрс. Добар број жсна noxaba курс па комс he бити оспособљснс за рад па машинама за roii.io ecMCibc „оливото" чаша на II вапн, којс lie у всликој годипс. Тако су па при.мер стопогеiincepn учсствовалп па општви ском такмпчсљу града ПараВнпа и освојплп прво .место, шго пм јс OMoryhiuio учсшћс па мс Вуопштинском такмичељу скп па наших стонотенисера заузе ла јс прво место у конкурсвцији 8 градова. Сампм тпм скн па Српскс фаирикс стакла сге кла јс право да учествујс на рспублпчком такмичењу „Сус рсти радппх организаццја Срби јс 76”. које he сс одржатп 14 маја овс годинс у Лучапима. Посебну актпвпост развилп су шахисти. Овај спорт јс у пашој фабрици всома омиљсн н има доста поклоника овс дрсвнс игре. На општинском такмичсњу v Параћину шахнсти name Фабрп кс освојили су прво место у конкурспцнјк 13 скнпа. На меВуопштинском такмичељу v Kiinhy, гдс јс учсствовало 12 скппа, екипа нашс Фабрикс ос војила јс I смсто. На рсгионалном такмичењу шахиста за куп Маршала Тита мсри допрппетп смањсњу нсдо вршснс производњс у дорадним одсље1Бпма. За слсдсћи псриод сс порсд пскпх мањих, планнрају и Kvp ссбп за оквалифпковањс старпји.х радника којп раде као реглери али не.мају за то потребпу квалнфнкацију, као и за оне којп због разноврсности посла долазе у додпр и са апаратима за заварнваЈБс. Ово је свакако једпа широ* ка акцпја коју трсба поздравпти 11 која he пам помоћи ла у што скорпјс врсмс прсвазнђемо велпки дсо проблсма који се налази прсд нашом радном организацнјом. скипа Српскс фабрикс стакла квалпфиковала сс са скипо.м ссла Буљана за финални .мсч. Овај меч одигран је 3. Maja 1976. г. и наша екппа пзашла јс као победник. Самим тим ова скнпа се квалнфнковала за уче uihc на отворсном првснству Југославпјс у шаху, којс he сс одржати у Параћппу. Y част Првог маја одржапо јс такмичсњс са параћпнскпм гарнизоном у следећим днсцнплинама: малом фудбалу, стрс љаштву, стоном тснпсу и шаху СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА V СФС УПП 31П№А ШН Y претходно] годинн поЈедине скнпс нашс Фабрике биле су врло активне и посгигле су запажсне резултатс на општинсклм, реп1оналннл1 и рспубличким такмнчењима. Вссници добрих резултатз н актпоног учешћа на спортским такмичењима су и постигнути рсзултатп, коЈс су остварилн радници нашс фабрикс на приим такмичсњима ом Солпдпу активпост показала је и паша сгрсљачка сскци|а. Тако јс екппа стакларс заузсла прво mccio па општпнскои првенству Параћипа одржаном 1. маја овс lonnnc. На републпчком такмичсњу Танић Томи слав, сс пласирао за првенство Југославпјс у сениорској конку рснцији. Ово јс пајвећи успсх који су до сада стрелци постигли. V част Првог маја планирано је и дслимично изведено такми чење измсђу ООУР-а у појсди пим дисциллппама. Вишс екипа сс припрема за реваиш споргски сусрет са еки пама радпика Стакларе у Панчеву. Овај сусрет заказали су нам другови из Панчевачке стак ларс за 22. мај ове године. П> стала јс традпцпја да се сусретп радпика па спортском пол>у одржавају свакс годинс између овс фабрике. To јеујсдно прилика да сс склопе ново при јагсљство и размснс искуства. као и да сс послс напорног ра да радни људи рскрсирају. ИЗЈАВА ЗАХВААНОСТИ Поводом смрти наше супруге u мајке ВЕРОСЛАВЕ — ВЕРЕ БОКИћ раднице ,Једннства” која јс трагично изгубила живот 13. anpiuia о. г. жел&ли би да се захвалимо члаиовима радног колектива ,Јсдинство” и радницима c.tcicrpo погси иа Српске ^абрчке стакла који tiaAt v ти.м најтежим .чо.чентима притекотс v помоћ и подели’ ше са на.иа тугу^ и бол. Taicobc захваљујсмо свим колегалга и колчиијама ца рсчима vrexe н tienpahaју AtiLioi на.и нокојника. Породнца Бокић |аннета[ За Дан младих много жеља и порука Приближава се Дан младости, дан када he млади целе наше земље са радошћу п весељем упутити своје жеље и поруке највол>енијем бићу и свом идеалу другу Титу. Са каквим жељама и порукама млади наше радне организације дочекују ОВОГОД1ПЛЊИ Дан младости? СЛОБОДАН МАРКОВИВ: — ВКВ бравар ауто.матскс мешаонице II 00YP Свс мојс жсљс махом су всзанс за рад на шсг колектива. Најрадоснпји бпх био када би овај наш празник дочскали са смањсним лагс ром готових производа самим тим би сс и наша сала нспразннла тако да би млади ималл далеко веће могућности за развијањс културно забавног живота који је у последње врл ме готово замро. Што сс тиче личних жеља како јс прошло nch вишс од годину дана од када сам завршио за ВКВ бравара, a join у век радим на мссту КВ, жслсо бих да следсћи празпик дочскам иа месту за које и.мам ква лнфикацију. ДРАГАН ТОЛИБ: погок стакларскс опремс, III ООУР Пошто сам млад члап овог колсктива како no годинама тако и по радпом стажу, желсо ин.х као и сви моји другови и друтрицс да дочекамо у мнру и всссљу 25. мај Дан младости. Пошто рад1Ш у мсталској радионици a нма ту још доста младих људи, желео бих да се купи пска нова бушнлнца пошто сс ради још на оним старим. Као омладинац жслсо бих да сви ми млади заједнички.м снагама допринесе.мо вншс овом колективу, него што су io учинилс претходне генераиијс. Пошто јс сада ситуацнја у фабрнци лоша жслсо бнх да сс прсброди, а ту смо и мп који Нсмо помоИи радним акцијама и на друтс начинс да сс то н оствари. БРАНИСЛАВ НЕШИЋ: Носач I OOYP Како радим у првој основној организацији, а свсдоци смо да она пс послујс најбољс, жсља ми јс да сс постојећс стањс поправи и да јсдно.м станемо на здравс ногс. Такођс бих волсо да сс млади вишс акти вирају и да у што већем броју поссћују радне акцијс којс се организују у фабрици. Осим тога сматрам да би псшто шгше трсбало да сс учипп, па пољу културно — забавног животз за нас младс јср нас у Фабрицн има доста прско седамстотина. СВЕТЛАНА ИЛИБ: Дактилограф, IV ООУР Као омладинка Српскс фабрикс стакла ПараКин са радошћу дочскујсм 25. мај j‘cp то јс дан када омладина пашс цсле до.мовппс слави дан омладпнс и рођендап предссдника Тита. На тај дан жслсла бих вишс манифестација и приредби. а посебно у нашој радној оргапизацији. Да се на тај дан одржи прослава са пригодним програмом. Такође бих желела да буду по могућности укључени сви омладинцн па нској радној акцији у кругу Фабрике, на ypcbcity круга и сл. Овом приликом бих свим омладинцима пожелела срећан празник. ПРЕДРАГ МАРИН: — бригадир аутоматске брусионице, I ООУР. Користим ову прилику да свим младим људима честитам настулајући празник младоо ти. а поручио бих им да се што вишс анга жују на освајању нових задатака. Нашсм вољеном Прсдседнику Титу чсститам рођендан са жсљама да нам још дуго, ду го живи и да нас и даљс успешно води всћ добро постављсним путеви.ма мира н прнјатељства. ХРАНИСЛАВ САВИБ: КВ шамотср, III ООУР Даи младостн дочекујсм са всликом радо uthy, јер је то дан нас младих, и роћсндап јсдпог всликог човека познатог широм свста човска који сс борп за мир. Жеља ми јс ла паша радна организација с.маљи лагер и ми млади трудиНс.мо сс да нзвођсњсм акција око препакпвања робс убрзамо, CMaibCibe лагера Уз то бнх хтео да додам, а ујсдно апслујсм па свс младс, да буду што више заинтсресовани за рад и активностн упутар фабрнке. Сма трам да be млади свој празник дочекати a радном победом и дати обећање нашем драгом другу Титу да he са већом вољо.м, и радом дати још боље рсзултате. МИХАЈЛО АКСЕНТИЈЕВИБ: КВ метало глодач, гвоздена калх/пара. Сваки 25. мај — Празппк младнх целе Југо славије ја као и свн млади дочекујем са ллм да пам још много година живп наш ДРУ’ Тито. Моја жсља неостварсна јс та да .можда једног дана ц ја сам прснссем жељс сви.1 младнх Југославије п кроз штафету младости предам другу Титу. Такође жслпм да сс наша радна организ> цпја извуче из овс тешкс ситуацијс и да сле дс1ш 25. мај дочска.мо са празппм магацинима и пупим ковсртпма. To би била најдража жо ља свих младпх нашсг колсктива. РАДМИЛА ИЛИЈЕВСКИ: Дактплограф, IV ООYP И овс годинс као и раппјпх Даи младостм очскујем са всликом радошћу. Мојс жсље као п свих младих name раднс организације усмс* рспе су на прсвазплажењу свих проблсма и те niKoha којс мучс пашу радпу организацију Ми млади морамо да дамо свој удсо за стваpaibc бољсг сутра. Исто тако, жсља ми је да пашу омладинску органнзацију појачамо и освсжп.мо редовс СК. Морамо сс доказивати како на својим радним мсегпма, тако и кроз осталс друштвснс активности.
БРОЈ 58 14 ДАНА СТРАНА 5. ПРЕД ПОЧЕТАК ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ РАДНИ ЉУДМ И ГРАЂАНИ СЕ УКЉУЧУЈУ У ЗАКОНОДАВНУ ДЕЛАТНОСТ 9 ДРУШТВЕНО-ПОАИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ УТВРДИЛИ ПРОГРАМ J АВНЕ ДИСКУСШЕ О НАЦРТУ ЗАКОНЛ О УДРУЖЕНОМ РАДУ @ ДИСКУСИЈА БЕ ТРАЈАТИ ДО КРАЈА СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ Доношсњс Закона о удружсном раду прсдставља саставни део акције на остварнвању Устава. Тематнка која се третира ови.м Законом всома јс сложена јср обухвата у цслини друштвено-екбпомскс односс и обликс органнзоваља у удружсном раду. Днскуснја о Наирту овог закола лма поссбан значај за сваког радннка н за сваку ћелију самоуправпог удружсног рада. Радн сс о новим друштвсно-економским ка тсгоријама, правним институтима и опрсдељсњнма којс кроз организовану днскуснју треба даљс нзграђиватн. Организовању свестранс и широке днскуснје о Нацрту овог закона се мора посветити изузстла пажња, како би пајширим залагањима обезбсднли да се законским рсшењнма потврди познтивна пракса и отклонс у праксн присутпс противуречпости и лсдослсдности. ТакоБс, треба пренспитати л решења Нацрта закона и са становишта да лл се ibiimc у целнни, преузн.мају и даљс разрађују функцијс којс је Устав на законс прснео. односпо да лн сс даљом разрадом и конкретпзацијо.м уставних начсла v основи спрсчава OTybnnaibe радннка од управљања и раслолагања дохотко.м. И надаљс, да ли сва решења у Наирту закона полазе од основног ндејног опрсдељења о свим друштвеним пословима, односно ко лико се понуђеним решењима обсзбеђује да радничка класа суштински овлада дохотком н целином друштвене репродукиије. У дискусији о Наирту закона из области удруженог рада која предстоји, треба искориртити сва искуства, резултате и сазнаља, до којлх смо дошли у недавно спроведеној претходној расправи о радном материјалу Нанрта. ОРГАНИЗОВАЊЕ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ На нивоу Општине У оквиру организацијс ССРН, свс друштвено-политичкс организацијс, Скупштина општине и самоуправнс лнтсрсснс заједниие водићс јавну дискусију о Наирту закона по јединственом програму н са заједничклм политичко-стручним Активом општиме. Реализација овог програма у OYP-а, радним заједницама, ме сним заједнлцама и самоуправни.м интересним заједннцама јс политичкостручни актив општинс. Целокупну активност на организоваљу и вођељу јавнс дискусије коордннираће јединствсно Координациоио тсло Општинс сачињсно од предстаника свих друштвено-политичких организација и Скупштине општинс. У оквиру Коордивационог тела радићс стручно- -специјализована група која he имати задатак да врши свестрану анализу предложених решења у Нацрту, да прати ток јавнс дискусије, врши стручну обраду приспелих примедби, мишл>С1ћа и прсдлога и при прсма предлога за измсну и допуну Нацрта закона које подноси Координационом телу иа усвајањс. Порсд овако организованих тсла активности на спровођеЈву програма јавис дискусије активно he пратити и оствари вати и удружеља (економиста, правника, инжсњера и техничара итд.) тако што he у оквиру својих програма актипности прсдвидети расправс и прсдавања из шојединих области Нацрта, и то како за сво јс чланоиа, тако и за осталс радис л»удс Општинс. 0ргапизован>с на нивоу ООУР, OYP, раднс заједмице. Јавна дискуслја о Нацргу Закоиа воднћс сс мсђу радни.м људлма у основној организацнЈИ удружсног рада л радним зајсдиицама л то уз активио учсшћс: друшгвсло- -поллтпчких оргализацпја, ор гана управљапл л дслсгација. Организација Сипднката за- '•’UIO са оргализацијама Савс i комугшста хрсба да будс ос новни посилац органлзованс поллтичкс акцнјс у удргжсном раду. Задатак јс комуннста да у организацлјама Сллдиката активло раде ла оспособљавању радника путсм ссминара, Kvpсева, савстовања и других облика идсјно-политлчког рада, како бл онл у потпуности овладали суштином садржаја л олредељеља која oopabyjc Наupi закола о удружсном раду. Свака органлзацлја удружсног рада, ословна органлзалија удружелог рада л радна заједллца формираћс координацлопи одбор са задатком да лрппрс.ма, пратн, проучава прл медбе t мишље1ва п координи ра реализацију програма во1ан>а ;.авне длскуслје OVP н OOyP-у л радној зајсднлцл. Коордллацлопи одборООУР -а н раднс зајсдницс чинс 1'редставнлци друштвсно-поллтичких органлзација, органа улравл.аља и руковођења, стру чних службл, као л задужснл чзал Политичко-стручног актипа слштине за тај ОУР. Јавна дискуснја he сс одвлјати у следећим фазама: I. ФАЗА: С обзиром да оцењујемоову фазу као изузетно значајну л да од ње зависи актлван однос л квалитетно укључивање радника у расправу, потрсбло је да свака органлзацнја предвидл лачине и об лике упознавања својлх радннка који ћс највише одговарати специфичностлма л усливлма рада организациЈа \ип дпвлдуално, колсктивно — лре ко дсбатних група, кружока. органнзованнм слушањем радио и ТВ е.мнсија, предавања и сл.) Ор\ фазу органнзују и спроводе друштвено-политичкс оргаиизапије ООУР-а и радче заједпицс уз сарадњу са стручном слтжбом и задужсллм Y дискусију кроз сопствену лраксу чланом Политичког актлва оп штипе. II. ФАЗА: (до 1. VII 1976.) — првс тематске расправс no областлма Нацрта закона и то: а) Тематскс расправе о друштвепо-економским односима (до 10. VI 1976. године) б) Те.матске расправс о самоуправним односнма (до 20. VI 1976.) ц) оргализовањс тематскера справс о организовању удргженог рада (до 1. VII 1976. гбднне) У оквиру ове фазе задужспн члан Поллтичко-стручног актива Општинс подцоси уводло излагаљс из областп која се разматра, а прсдставник стручнс службс уз сарадњу са задуженим чланом у ООУР-у и указујс на промспс до којих he довестп прнмена рсшења из повог Закопа о условн.ма тс осповлс организацијс удруженог рада и раднс заједнице. У овој фази долазк до евидеитлраља првих примсдбл, прсдлога it мишљсља, којс систематнзују Координационн одбор у ООУР-у друштвспо-полијичкс организације раслраB.bajy о тим примсдбама и са својим млшљењем их достављају стручно-спецлјалнзовано| групи Ошитинс, по завршстку свакс тсматскс раслравс. III. ФАЗА: (од 25. VII. 1976. год.) — Завршнс расправс л утврВиnaibc колачлих прл.мсдбл ла Налрт Закоиа У овој фазл која he сс реализован! иа нивоу плснаррог састапка свих запослсних, друшз всло-поллтлчких оргаилзаилја и дслегација ООУР-а и радллх заједнлца, усаглашавају сс н рези.мирају лрлмедбе, предлози и .мишљења дата v току тематскпх расправа. Истовремсно сс радни људл ООУР-а I! радннх заједппла обавеилавају о мишљсњу стру чно-спецнјализованс групс Општина о прпмсдбама и прсдлоли.ма којп су дати у току II фазе. Оргализовање јапне дискусијс на нлвоу Месне заједнлцс Оргакизовање јавне длскусл ;с у меслим заједнлна.ма одвијађе се по утврБенлм фаза.ма и методологијл која важи зз удрмжепи рад, с тлм uno he сс I и II фаза остварлвати на нибоу подружннцс ССРН, a трсћа фаза на иивоу Месле ор тапизаиије. Оргаллзовање јавне дискусијс на ниво\ Самоуправне интер« сне заједнице Скупштина самоуправних ин тереспих заједмица \ кључујс сс у јавну дпскуслју са почсгком III фазе. Друштвено-поллтнчке организацијс, Скупштина општмнс Ове организацијс воднћс у порсдо јавлу расправу о Налрту закона по прсдвиђеним фаза.ма за удружснк рад и сво јс прлмедбе достављаћс Стручно-специјализованој групи. ОБРАДА ПРИМЕДБИ И ЗАВРШЕТАК ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ (од 25. VII. — 30. IX 1976) Y овој фази стручно-специјализована група врши обраду прнмедби no областнма п припрсма предлогс са образложењем за Координацнопо тело Општллс. На основу тога, Координационо тело разматра oopabenc примедбе л укл.учујс их па верпфпкацију Сабору друштвено-поллтичких оргализација. Скупштилс олштине 1< iiinepcciiiix зајсдница (од 25. IX. 1976. годипс). Овпм Сабором завршава сс јавпа дискусија о Нацрту закона о удружспом раду радних људи општинс Параћин. — У цлљу квалитетног спро Bobeiba овог програма, нсопхо дпо је извршитн темсљпс припреме л то: — Овај лрограм трсба усвојлш ла заједллчкој ссдппнп извршних тела свлх носилаца јавпс дискусијс. — Оспособити чланове Стру чно-полптичког актива за воbeisc јавнс днскусијс, такошто he сс органнзоватн пнструктивнн сс.минар. — Основне организације Савеза комуннста н Снндиката у сви.м осповпим органнзацпјама удруженог рада и другл.м органлзацлја.ма л заједница.ма дужнс су да одржс прнпрсмле састанкс у циљу до говора и обезбекивања услова за спровођењс програма јавнс дискусијс. — Свс друштвсно-политичкс оргализацнје, посебно орга низацлјс СК it Спндиката у основним организаилја.ма удружсног рада, радним зајсдпнцама, организације СК и ССРН у MCCiiiiM зајслницама и са.моуправннм интсреснлм зајсдлилама, дужлс су да, на основу овог нрограма, сачинс својс програме актлвности. — Све основле оргапизацлје удружслог рада, раднс заједпице. мсслс зајсдницс, самоуправнс пптереспс зајсдницс дужпе су да обезбедс довољан број прл.мсрака Нацрта закона. — Посебно указујемо на залатак стручлих службл (еко но.мије, кадровско-огплтих лтд.) да сс одмах алгажују на квалитетној припреми упоредних сагледавања предложених решења и Нацрта лостојсћих у организацији — заједници, како би сс омогућило прегледио сагледавање услова за при.мену иовог Закола. Новинска установа .,14 дана”, као и свс остале мнформативле службс у радллм органнзацлјама, а Скупштлна општнне и осталим организацијама дужне су да договорс програм упознавал.а н npahcл>а јавлс дискуслјс у Ontinини. ТЕРМИН — ПААН До 8. V. 1976. год. Усвајањс програма, органнзовањс, воБсњс и завршстка јавлс дискуснјс на заједничклм cenniiuaма извршлпх тсла „оспоца ди скусијс. — Формлраљс политичкостручног актива са подело.м задужеља за конкретнс ООУР н Мсспе зајсдницс н сгручпо- -спсцијалнзованс групе. — YcBajaiba програма ннструктаже чланова актива. До 15. V. 1976. г. ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРЛМА ИИСТРУКТАЖЕ ЗА ЧЛАНОВЕ СТРУЧНО-ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА. До 15. V. 1976. г. Усваја1вс програма и Термин-планова у ООУР, Pa uni',) »је цшцама, месним заједпнцама п самоуправним интереспим заједницама. као и оргаппзовање OOYP. Рад. зајсднпца. Мссних за;едница за Bobcibc јавнс дискусијс о HaupTv. До 1. VI. 1976. Упознавање са тскстом Нацрта закоиа преко дебатних л дискуспонпх група, па којима сс могу забслсжпти и лрва млшљсља. Упознаван»с сс врши: на пачип који ООУР, Рад. зајед. Мсс. зајсдница изабере као најповољнијн. До тог периода свс информативнс службс у Општнни н у основни.м организацнјама удружсног рада, радним заједницама и сл. сачипиће своје програме праћеп,а п обезбеБлвања рсализацијс Програ.ма јавпс дискуспјс. До I. VII. 1976. ОргапвзоваЈвс првих расправа ло тсксту Нацрта, и то: До 10. VI. 1976. Те.матска расправа из области Друштвсноскономскп.х односа. До 20. VI. 1976. Тсматска расправа из областл самоуиравiiiix односа. До 1. УП. _1976. тсматска раслрава из области оргапизација удружепог рада. До 25. VFI 1976. Завршпе расправс — утврђнвањс примедби на дслсгацлјама, зборовима л друштвспо-политичким оргаллзацпЈама л достављањс Коордпнацполом одбору за Стручно-спсцијализовану rpvпу. До 1. IX. 1976. Обрада матсрпјала из дискуслјс и љено систс.матлзоваљс и лрппрема за Коордилациоло тсло. Од 1. IX. до 31. XII. 1976. YrepbiiBaibc примедби и предлога и завршегка јавпе дискусијс па састанку свих тела друштвсно-полшичких оргали зацпја it лслсгација Скупштинс општпне. ХРОНИКА • ПРИВРЕДНА ХРОНИКА • КОМУНААНО ПРЕДУЗЕНЕ „ПАРАКИН” Стандаодтранс □ Са Српском фабрнком стакла и Фабрлком цемента ,,Нови Поповац” постнгнут споразум о превозу робс У првом тро.мессчју овс годинс корлшћењс капацигста вслцклх вози ла „Мерцедсса'* у Стандардтрансу јс у порасту у односу на лрошлу годину када су капацнтстн 12 транспортера кориш* heun са само 50 одсло. Од 1. апрнла Стандардтранс јс у превозу цаки* раног цсмслта, којп производи Фабрика цсмслта у Поповцу изједначен са осталим превознииима. ОМААДИНА „ШУМАДИЈЕ” СНАГА КОЛЕКтаВА: 130 ОМЛАДИНАЦА За скоро годлну дана уназад активнос! омладинске организације у Предузе11у „Шу.ма длја” потпуно јс затајила. Иако овај колектлв нма око 130 омла дппаца, у то.м перноду ппје од ржан скоро ви једал састанак, а о некл.м значајиијим акција ма Huje могло бити ini говора. To је био разлог да се срсдином прошлог мессца одржи састанак прсдставнлка омладп ne it сскрстара ОО СК. на којој јс кзвсштај о протсклом псрлоду лодпео предссдннк Томислав ГајиИ. Којс су то слабостп? Лрви и основнп разлог нсакгивпости, no рсчима ГајиНа, -1СЖП у иеодговориом полашан»у омладннаца, прс.ма састапилма. недоласку на њих. пспз граЈзивању зајсдпичких ставова н мишљеша. Meby омладинцима и.ма и 20 комуннста, али њихов рад није сс осстло, а онл бн требало да дају правс нрп.мере осталнма. Непосгојањс једне зајсдничке нросторије где би се млади саста јали it договаралп Tawobe је објективна тсшкоћа. нстакнуто јс па састапку. Велнки број младих радл по сеоским продавницама, тако да јс и то још један разлог вп шс. На питањс зашто нс долазс на састанкс, пеки омладннци су одговорилн: „И мој отац нлјс имао вајдс од састанака”. — Мнслим да такав став нијс на мссту и да тс људс трсба осудпти —рекао јсДушан Љуби „13. ОКТОБАР” ШЕСТОРИЦА РАДНИКА ИСКАјУЧЕНО Радничкл савет Основне организације удруженог рада „I радптел." ла недавној седницн долео јс једноi iaciiy одлуку да сс искључе из колектва следећи радмпцл: Мллан Стојадиновић, Станимир Стевановпћ Мпомир IlayuoBiih, Миолшр Лнтпћ, Чедомир Вучковић и Мио драг ЖиваноииН, који јс прс odc одлукс сам напустио радну организацију. Зоог тсшког прекршаја panic дисцпплпнс, Kpabe маTepiqaaa из магацпиа. протпв љих јс Окружни суд у Свстозаруву кзрекао пресуду на укупно 5 година затвора, ооавештенк смо од Милорада СтоЈчића. руководпоца Службс за опште п са.моуправпс послове у Прсдузећу „13. октобар". у * Послс тога колектив их је искључио из Предузсћа, алн нсћсмо сс само зауставнги па томс. У гоку јс поступак још против пеколико прекршаја радне н тсхнолошко длсциплине, и убудуће сваки сличап поступак licMo оштро осуђивати, чули смо на крају ол Милорада Стојчићп. М. Д. све запосленији Са Српском фабриком стакла постигнут јс споразум о прсвозу цслокуп нс производњс како амбалажног тако и трговач ког стакла. Како нам је рскао Данмло Стојановнћ длректор овог ООУР-а то су два всо.ма значајпа кора ка до којих се дошло прс свсга разу.мевањсм овлх двеју фабрика, и ко in he допринетп да се ка пацигети у Стандардтраи су макслмално користс, а сами.м тим и да сс оба всзе прс.ма банкама редовно исплаћују. М. М. чић, секретар Конферечције СК, снгурно да они данас не бл уживали плодове рада сво јлх очсва. Јср л мп који седимо овдс дајсмо допринос овом друштву и лзграЕу.је.мо бољу иудућиост наших млаБнх. Како даље? После широке и отворенсдн скусије договорсно јс да се одрже неколлко заједничких састанака комунлста и омлади паца, да сс на јсдном од napeдиих колфсренција CO прошлрл и допгии програм рада, н да сс изабсрс лово руководство. У оквпру лдсолошко-поллтич ког образиваља младих и члапова СК да сс одпже предаваtba из неколнко заједничких те ма: Савсз комуниста и омлади* нс, Делегатски систем у прак си, остварнвање уставног принцила СИЗ it Савсз комуниста л улога друштвсно-политичких организаЦија у самоуправном соцнјализму. Јсдан од важлијих закључака је и што хитније решава ibe простора за младе. Договорепо јс да сс адаптира једна просторлја за друштвеие састанкс коју he млади моћи у свако времс да користс. Изграђен јс и став да се при ллком прије.ма младлх у радли однос, у СК или прс.мсштаја на впшп положај обавсзно траже и карактеристике од одговараjyhnx оргаппзација. М. ДиАпггрнјевиИ
CTPAHA 6. 14 ДАНА БРОЈЈј ЛИКОВИ ДОБРИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА РЕШИТИ СШУС ПОЉОПРИбРЕДНИКА ■ Миодраг JaiinhiijCDiih годншње утови и по 12 бикова ■ На 8 хсктара земље иајвншс је овс гсдпнс зассЈао дстелину it кукуруз ■ Комплстаи машннски парк за домаћинство ■ На чслу делсгације Када смо у Бошњану хтели да разговарамо са пајбол>1ш пољопрнореднпм произвоБачем, јсдногласан пзбор групс мсштана пао је на Мнодрага ЈанићијсвиИа (46), јсдног од првнх удружених пољопривредннка у овом сслу. На 8 хектара обрадиве по вршине JannhujcBiih јс детелину зассјао на 3 хсктара, кукуруз, такођс, на 3, док пшсницу на 2 хектара. Поседује свс потребнс пољоприврсдне машинс н алаткс за обраду зе.мљс, што му наравно умногоме олакшава у овом тешком послу, с обзнром да само он и његова жена чине „главну ударну снагу”. И порсд добрих услова за живог на селу Јапићијевнћ је своја два снна дао на даљс школовањс. — Да јс статус пол>опрнвредннка боље рсшен, односно питањс пензијског п социјалног осигурања, верујтс да бн обојица, а и многи други .млади људи, остали на селу — каже нам внсока људсскара, прспланулог лииа и шкроких руку давно свиклпх на свс напорс. Поред земљорадње, Јаннћијсвић всН дужи HII3 година успешно сс бавн и товом бикова н белих свиња, и у задрузи важи за једног од највреднијнх. Додушс. овс годннс је испоручно „са мо” 7 бикова, али' годипу Раднички савст ОУР-а Вслпкопродаја н rpaiicnopi на својој редовној ссдшшн одржаној лапа 14 04. 1976. годинс, разматрао јс преплог Компспјс за угврђпва»т,с услова за продају лотрајалих герсгних возила и, пово дом тога донсо следсћу: О Д Л V К V Одређује сс пролаја јавпом ллшгтаинјом и то: — јздно тсрстно возило маркс ФАП. почстна иена 25.000 иових лнпара; — теретно возпло. маркс ТАМ 2.000 почегна цсна 15.000 ношгк пкнапа Право учешћа иа лишггацији и.мају сва правка п физичка ллиа која на дан лниитаиијс. а то је 15 лана од објављпвања огласа. уложс 10° о v готовом на б мгајни Трговннског прел\'зећа , Шгмалпја" ПараИлн. Лииитација lie сс одржатн лапа 17. 05. 1976. год. v <8 чло па, у кругу цснтралпих магаиииа, \иша Ивана Миг тнновића бб Напомена: « >чи,1< сс моп пплсти сваког рааног дана од 6ч ло 14ч v помснутој улицп ТРГОВИНСКО ПРЕДУЗЕБЕ „ПГУМАДИЈА'' ПАРАБИН даиа раппјс давао јс и по 12 товљеппка. Са још нсколико пољопрпвредпика спада у незвапичис рскордерс V овом послу. — Сигурно да бсз задругс нс бп могао да постпгнсм ово што сам до сада учинио. Алп замерам друговпма пз „Агроекспорта" што ннсу омогуБили чсшНс контакте стручњака и пас произвоВа ча. Ту сс мало омаиуло, по мом мшнљсњу — говори ЈанићијсвиН. Добро планкрано и мскоришИсно врсмс омогућујс ово.м врспо.м пронзвоБачу да сс активно укључи и \ рад органа Мсспе заједпп ис, да постане во!?а дслсгацпјс и успсшпо пратп сва важна збпвања у друштву, јер савремени социјалистнчкп произвођач мора бити свсстрано обавсштен н укљу акција Савсза комуииста и чсп у све токовс развоја наосталпх приврелппх п полишег самоуппав i.aiba. М. Днмитрмјсвић РАЗГАЕДНИЦЛ ЛЕБИНЕ Самодопринос у радној снази У току јс изјаши>ава11>с rpabana за завођсњс мссног самодоприпоса у радпој спази за поправку и пасипањс vi.nx улииа у сслу као и itpiinaaniix путева. Ако рсферендум успс свако домаИннсгво бп бпло лужно ла по једном хектару извсзс 2, а кмаоцц трактора 10 кубика пивунка. Сваки способап члан куИс даћс по јсдпог добровољног рааипка, јавља наш саралннк Боривојс Тасић. Ралови на nvrcBiiMa всроватно he почети првнх јунскнх дана. Са њиве у читаоницу Скоро реповнрапа читаоница постала јс важио културно жаршлтс у сслу. Има око 60 члаиова, који порсл дпсвнс ппампс могу да користе н uiavrapiniTypc. MebyriiM, кк.ижпи фопд јс прилпчно скро.мап п бп- ! ло бп потрсбпо ла сс оп повсћа н осисжи вови.м књпгама, парочнто пз пољоприврсдс с обзпром да Mcbv интсрссснтима п ЛАбнтељпма књша има п велпки број пољопрпврсдника. Брига за шкоду Мссна заједнииа Лабипа за одрид.вање и поправку пнвептара и друглх објската у осповно.ј школп сваке го- (inc he нздвојитп no 5.000 динара, договорипо ,јс на не- .i.ibiiom састапкг са прсдставппцпма матичнс школе .Момчили Поповпћ — Озрсп" Брига за малншапе п иор.малпе услове љиховог школовања пнјс ии овога пуга пзостала. М. Димптрпјсви1| ОРЦНМШ ПРОТНВ [РАМ о Овс годинс почиње са радом оргализована противградна олбрана V нашој Опшгнни. V току је кзградња 13 протпвпагра.ипIX станица у општи ini Параћнн. Трн станнце првиг реда, односно са већи.м до метом ракета, граде се v Пого 4uv. Извору п Давпдовиу док се 10 другоразреднпх станица. са мањпм ломстом, грале у Шавцу, Доп>см Впдову, Tpcuiн,еанци. Спкирпцн. Голубовт-. ГЈланп. Бу 1>ану. Стубпин и Шалудовцх Све ове стапицс сту nnhe v дсјсгво у току овс годн пс п па тај начнн lie плодна поморавска равннца бнгн зашTiiheiia од градоносннх облака. Самоуправна регпопална aajc дница противграднс заип'1пе формирава прс нсколнко го- .'iiiiKi покрнва подручјс оншшна: Параћпи, Крагујсваи. Kitiih, Свсгсзарсво, Пуприја, Трсгешнс, Баточина, Рсковац п Врњачка Бања Рсгнон he сс органвзовапо штититп од гра доносних облака помоћу ралара којп lie сс налазнти на про тпвградпим полнгонима „Жежељ" и „Крушевац". Радарнмд he бити лраНени градоноснн об ланн и по потреби lie се сигнн ратн противградним станннама када треба ка пспаљују раке* те. Још да кажемо да јс у прошлој годинп на територнјп овс рсгионалпс заједнпце пспа л.с»1о 1213 ракста. што јс недо вољпо. јср јс всИи дсо тсрнторпјс тучен градом. М. М. ПАНОРАМА ДАВИДОВЦА 5а лмше Y Давидовцг, можда једпном селу до сада код нас које нпје л.мало самодопринос, v гоку је акција његовог завоbcn»a за реализацнју пстогодиtuibcr плана развоја пи стопи од 3 одсго на доходак пз радпог односа и 12 одсто иа прнход од пољопрпвредс. Мало радничко село од 140 домова it око 600 становпика, као да јс мало живнуло. На љеговом „лолнтичко.м врху” су углавиом млади л»уди, амбнциознн в спре.мнн да за наредних пст година, учинс свс. како би Давидовац био лспши n ypcbciiiijii, а друштвсни стан дарл Bunin. За поменуто времс Давиловчани he имати најверовагннје свс асвалтиране улнис у селу. у дужипи од 3 кплометра, аутоматску телефонску централу, ново аутобуско стајалнштс на „петљи" н рсновпраи До.м културе. Ако успе.мо да остварпмо овај план биНс то сасви.м довољпо за овај лсриод, јер нс треба заборавитн да сс човск опружа прсма „свом губсру”, кажс Божидар Петровић, секРАД И РЕЗУАТАТИ ПЛАКЕТА И ДИПЛОМА ЗА НАШЕ ВЕТЕРИНАРЕ ■ Ha IV kunrpccy встсрина* ра Југославијс одржаном кра« јс.м марта у Љубљанк Ветсринарској станици у ПараНину додсљсиа јс плакста и дипло.ма за успешан трндесстогодишњн рад на развоју встсринарскс службе на овом тсреиу. За тридссс) годнна постоја ita ове службе дошло јс ,чо ibCHor проширсња. Број амб>- лапти је од јсдне повсИаи на чстпрп, док сс број ветернна ра од два повсћао на ссдам, ШТО ЈС ПСДОВОЉНО ООЗИром II.I тсриторију коју покривају. И тако мали број људп успсо је ла постигнс ол-шчпе рсзултате. прс свсга па сузбијању сточних зараза и свођсњс на разумну мсру, загнм на сточарској про изволњи односно на всштачком оссмсњивању крава опда кала јс сточарска промзводња била у кризп. V току дугогодишњсг рала Служба се фпнамснрала пз co nciBciiiix средстава. ол услуга којс ic вршнла н симболичнпм срсдсгвима којс је добијалаол пронзподпих органнзација. Такп.чм радом јс успела да нн jenny годинс нс заврши са губшком. а порсд тога и да саграпн лвс повс а.мбглаптс v ПараНпuy и Снкирицп. — MvK-отрпан и тсжак рал одвраЕао јс млалс љгдс ла сс опрсдсљују за сгулијс на Вс.е село к вишм стандард речар СК. Основне органнзацпјс 11 поред отсжаннх услова рада друштвспи п куШтурни жпвот пије ouao. V скоро за вршеном квизу младп Давпдовца пласпралн су сс међу четнри најбољс екнпс у прво.м реону, а поменимо и то да су 1972. године билп чак н побсдшпш „Сусрета Села”. Тренутно су у току припрсмс за Сеоске олимпијскс игрс, а послс тренннга, младп сс од марају nrpajyhii шах или стони тенис. Ипак чпнп се да су чланови партијске организације којих п.ма 11 највредпијн. Од нове годинс одржана су 14 сасгапака, а расправљано је о више значајпих тема. — Алн то сс ие можс рсћи за свс комуннсте у селу којпх п.ма још толико, а повезани су преко својнх организација у лредузсћп.ма и устаповама. рипарском факултсту, што јс допринсло да се кадар у нашој служби годннама нс подмлађујс и ла број ветсринара којс и.мамо будс нсдовољаи за обављањс нослова — рскао нам јс Душан Миловановић, дирсктор ове ВеЈсрииарскс станицс. М. М. Нсдавио јс у nauioj On штнпп формираи Штаб за ciipoBobciE>c it коорди ппрањс акција у пољо> привреди. Штаб сачињавају пољопривредгш стр\ чњаци и 1111ндивилуални пољоприврсдпи произво рачи, а за прсдссдннка јс изабаран Пстар Лда- .MOBifh, дирсктор Зс.мл/> ралничке задругс „Сло га" из Параћина. Штаб има задатак ла пристулп плаиирању радова у нољопрпвредн ка« ко па друштвсно.м тако н на приватном сскгору и допринесс покрстању поллтичкс акиијс да мсс пс зајепннце ирсдузму tv улогу, односно да форми рају својс штабове који he ијто нспосреДЈкијс ла сс бавс овом проблсматн ко.м. М. М. Њих као да сс ма-io тичс средлна у којој жнвс, и скоро да п не узимају активнијс учешhe у друштвено-политичком животу села, чули смо на кра ју разговора од секретара ПетровнНа. М. ДимитријсвиН Божидар ПетровнН САВЕТИ СТРУЧЊАКА БОЛЕСТ ТЕЛАДИ Пишс: ДУШАН МИЛОВЛНОВПБ, днпл. встсринар Послс nopobaja и прекида пупчанс врпцс, може код тслади доћи до крвављсња нз нстог. Код здравих тслади то је доста рстка појава, јср сс пуп чанс жиле, одмах после прскндања пупка, повуку и брзо стн сну. тс сс загворс крвнпм угру шцпма. Y неким случајсвима дођс код телади ло крварења због поремсћаја дисања нли манс срчаних залистака, па сс због тога нс сннжава крвни притпсак у пупчаним жнла.ма. Крва рењс сс ]<адал>с може да јави, ако сс пупчана врпца прережс оштрим прсдмстом у врсмс, ка да још пулзмрају пупчане артеријс нли кад су пупчанс жи лс због болести одебљане. Кол крварења из артерија крв шикља — штрца, док код крварења пз всна тсчс мирнвм уједначеним млазом или капљс. Лсчењс овог обољсња сс сво дк на заустављан>с крварсља. Пупчана врпца се подвсже па два места чисткм — прокуваним концс.м. Ако је узрок кр Bapeita слабо дисањс тслста, онда сс прибегава појачању ди сања масажом грудпог коша и кожс. Код всћих губитака крви у помо11 позватп встсри нара, како би дао праву помоћ, надоклаБујући губитак кр вл. ЗАПАЉЕЊЕ ПУПЧАНЕ ВРПЦЕ Послс nopobaja тслста прскинута пупчана врпца сс обично засуши у врс.мспу од 2 — 3 дана и послс 14 дана отпада Али догаБа сс, да пупак нс за сушује всп сс запали, отскпс и непрестално је влажап. Запа леље настаје, када се пупак аа прља — инфиинра. Инфскција пупка можс наста ти већ прилпком nopobaja, ако су nopobajini путсви нсчистн, ИЛН пак настајс послс nopobaja ако рана, која је настала код прекида пупка, gobc у додир са нечистоћо.м у штали. Врло чссто нифмцнрају пупак особс, које по.мажу код nopobaja, нарочито ако ккдају пупак печистим рукама. Дсшава сс да се тсле родп са већ ин фицираним пупком, јср су пупчане жилс нпфициране још у утроби мајке. Да јс болсст већ пастулила y утроби мајкс, може сс закључитн по томс, што су пупчанс жиле одмах пакон nopobaja отеченс, а плодни омотачн тслста слузаво отеченн и запаљенп. Заражаваљс пулка клнцама погодујс мскано и влажно пупчано ткпво. Такво ткпво пружа повољнс услове за размножаваЈвс клица гнојења. Особи то претн опасност од запалсња пупка у они.м случајевкма кад сс пупчана врпца прскннс на самом рубу прп улазу пупка у трбушну шупљину^ јср прекинута пупчана врпца нс може брзо да засгши. Код запалсља пупка треба ра злнковаш запаилсљс лупчаног ткпва од запалења пупчаннх жила — вепа. Прво јс запалсњс локалног карактсра, које ociajc обично ограничсно на блпжу околину пупка. Друго је много опаспнјс, јер сс преко запаљснс пуп чанс вспс могу крвотоком прс Hem тојнс клине уорганпзам л пзазвати тррвањс — сепсу, или пак запал>С11>а: зглобова, ллућа, јстрс, срца н других ор гана ЗНАЦИ БОЛЕСТН Пише: ЈОВАН ЦВЕТКОВИБ, дипл. инж. к Винова лоза јс једна од нај- можс да сс лечи, али сс можс Код запалсња пхпчаног ткнвл ciapujiix бнљнпх култура. Y правнлпом и благовремсном пупчапа врииа нс заслужуЈС, Југославији се гајп 1600 мили- примсном прскања спречигп. всп јс сталпо влажна. Болссин она чокота, а годишљс произ- Всома је важно испрскати свс пупак је отсчсп, притиснсмо ли ведс око 105.000 вагона грож- деловс, а посебно паличјс aura руком оссћамо да јс вруИ, ba. Производ1&а вииа је всома ста вннове лозс. За заштигу на неквм местима тврд, а на важна приврсдпа грана v на- од овс болести користс сс радругим меканпЈп. Pana па пу шој земељи. зпа хсмијска срсдства као нпр: пку покривсна јс гиојсм, koihМсБути.м, рснгабнлна произ- плавн камси, бакарни крсч 25 се цеди, кад пупак прнтиснс водња грожБа .може се засно- н 50, цинеб, каптан, ортопид мо' ватн само ако се постижу ви- и др. За сузбијањс пламсњачс с°кп и стабилнп приносн тра- нијс vbck иајцелисходннјс коКод aanaaciba пупчанс вене жсног квалитета грожВа и вн- риститл било који од постојспупчана врпца, а и пупчанс жи на. Да би сс она постигла. нз- hux прспарата. Y почстку v лс cv тврдс и отечснс. Одсбља Meby осталог, пеопходпа је и време иптензпвног пораста пнњс жлла смањуЈе се према тр заштнта вннове лозс. Врс.мс ;с повс лозе треба корисппи <>роуху. Пупак јс врућ и болан, да нашн вииоградарп већ на- гапскс прспарате као цнпсб а кад га притпсне.мо руком из баве хе.мнјска средства за за- каптан, артоцид. Уколико ic њсга сс цедп гнојпа тсчност. штнту. Пламељача и пепслни- пак лоза процвстала а бобпцс Околнна пупка је мокра н за- ца су болссти које наносе ви- одмакле v сво.м nopaerv трсба прљана гнојем. Болесно телсје поградарству свакс годинс вс- прскатп препаратима nil баш погрољепо, нс спшс, пагло мр- лике штсте. Зато ћсмо у нај- бакра, а могу и органо-бакарпн шави н н.ма повишену телесну краћим црта.ма изнстп некс па прспарати. Плави камсп сс котсмпературу (40,5 — 41,5). Од помене о сузбијању ових бо- ристп у концситрацнји 075 до запаљепог пупка болест се мо лести: 1% до фазе цвстап.а a 1 — 1,5«’<» же пренети на читав органи- Пламсњача напада свс деловс после тог псрнода. зам. Потрбушницу, зглобове, внновслозс. Најпресс јавља на Пепслница можс. као и плаплућа, а можс доИи и до сепсс лишћу у виду бледо-жуте бо- мсњача, напасти cue зслепс де- — тровања, па теле заврши смр јс. На налнчју сс јавља бсли- ловс биљака. Нарочито јс ка- “Y* часта превлака. Пламењача нс рактсристнчна иападпута млаПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ Врло јс важно спрсчигп да пс доБс до оболеља. Y том циљу просториЈс у који.ма тсле жнвн, треба држати чОсто, дс зинфиковати — шталу глс јс телс смештепо (бар јсданпуг недељно) простнрку чссто мења ги и тако o.MoryhitTif да не доБе до оболења. ЛЕЧЕЊЕ Лечењс н.ма за цнљ да сс запалсњс ограппчи на сам пупак ЗАШТНТА BHHOBf ЛОЗЕ и бллжу околину и да се пот помогне сазревању отока. Y то.м цнљу nvnaK н рану на н»е му прати млаком водом и сапупом, дезинфиковати га некл.м од дезинфскционпх средстава и прсмазивати га лековитии ма стима којс одреди ветсрипар. Најбољс је, код сваког оболе ња пупка, uno прс тслс ловсс тн ветеринару, који he да изврши прсглед н одреди начнн лсчења. да бобица. Она бива потпуно прекривена пепељастом белом паучино.м. На осталпм органима сс појављују пеге. Наши впноградари јс мсшају са пламсњачом и нс прндају јој онај значај који заслуж\ је. Појављује сс сваке годнне. алн нс увск у једнакој .мери. Внноградари који нс врше превснтпвпу заштиту прстргтс дели.мичny iliii потпуну штету умањсњс.м приноса. За заштиту од пспслшше користе се средства на базн су.мпора као нпр: сумпорпи цвет, квашљнвн сумпор Ц-80. косан. сумпорнн, крсчна чорба н сл. MebyiuM. уколико нс постоји потрсба да се прска протпв лламсн.аче. Tpenipaiha за сузбијањс ucne.iHiuie не смс ју да изостану. Ha ochobv uvx'.v'M стсчсног у праксп it i'ivi’v.1 -“laју када сс o’.ii.-.’h.ihxc 1’е’ав.:дјс пламокачд • •.»лхазем внногорју, клхз с eiu.-nua и кад прссглЈс oiMUXv е; Прсканчх 1 ' c»ipcbcnc да '• .лоично .v <а какав ,л4'' {ијс сс рохс ■Р'-1' . V " п. •• 1 ....nV1. i.t \1 ..ПНС ГЉНВИЦС 1 ''J'vpoпоспориа ' • '•'■"■'тнтутима 11 • • • • 4 41 инпама пр. ’• н обавсштлк v. ••• .?-V када треба да < х про тпп пламев<»‘ г е •.чмнице. Таква службд \ yx-vne ПОСТОЈИ прн tux iSIX'.lHoj стаппци у Свспмлрсвх. Она прско радно Свстозаргвд, обаисшгана нашс виноградзрс да благопрсмспо обавс зашпггно прскан.е са циљем да нм приносп буду стабнлнн, а пронзводња рснтабилна.
СГРДНА 7 14 ДАН-А БРОЈ 58 л и СТ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИ J Е . - „E5-RA Н K O К Р СМ:А‘Н О 13 И TV П A;PATH И БРОЈ 194. П МДЈ 1976. ГОД. XXIII наше аело ОМНИ ИЗБОРИ ЗЛ ОРГАНЕ УПРАбЉАЊА @ Од 30. априла трајс делегатима мандат новоизабраним доровић, Кончаошша и Радомир CtLMiih, Бојачпица. 00YP Трнкотажа »Јсдипство:” Босиљка Стсфановил, Аца Савић, Драгшва ИвановиИ, Вукосава Кркић, Јања Шс вчиН, Ратомирка Радснковнћ, Љнљана Алексић, Новида Милосављевнћ, Нада Здрња, Гордана Жикић, Биљана Михајло РАЗГОВОРИ ПОСЛЕ ИЗБОРА Самоуправно м отворено Предраг Радојковић, референт за стручно образоваље ка дрова, изабран јс за председни ка Збора радних људи Радне заједнице .Заједннчке службе": — Функцнја председника Збо ра је веома одговорна, јср зна чај самог Збора, као непосредног облика самоуправљања je вслнки. Ту сс једнно можс да каже и одговори без посрсдника. У наредном перноду рада, нислиЈИ, да се питању органнзовања зборова мора да покло — Бно сам всИ нсколнко пута члан бнвшнх погонскпх радничкпх савста, али овај избор за мене представља часг. Дужност председинка Радпнч ког савета је значајпа it одговорна. Пред нама је велнки број проблема које треба што прс решитп. Нпр. боља оргапп зацпја рада. потпуинја снстема тизација раднпх места, смаљсње залнха, повсИањс стандарда радног човека п још мпого тога. Ја, као председник, труди by сс да са успсхом обављам својс дужносгп, алп, наравно. Избори за делегатс свнх ор гана за управљањс јс требало да буду одржани децсмбра прошле годипс, алн одлуко.л зборова радни.х људи продужси јс мапдат делегатима да нс бп дошло до дуплирања послова због нових прописа, као и због извршепих ninerpamija са Ко нфекидјом „Слога” и Трикотажом „Јсдинсзво''. Њи.хови Д.1 тумп пзбора за органс упра вљан>а нису се поклапалп са пашп.м. ТакоБе би п нова орга ппзл’1п<а. којом бпвпш ООУР-и Заједиичке службс п Друштвепа исхрана послују као Ра ;на р-аједиииа. пзазвалп непотребпо дуплпраље изборних по< лова. Раднпчка скупштипа panne opratшзацијс и Радпичка савети ООУР-а и Радпе зајелnunc хонбли с' "in i.\ м ■ е пзборп распишу за 28. апрпл и да се нзабер) свн opraiui уп рављаља Радпе оргпизацпјс. Усвајаље.м пзмена и допупа Самоуправног споразума о у iруживап.у \ Pa;uiv оргапизаии i\ , II atcii.cu |С II cat гав И број Ткачница, Радивојс Мпловано Biih. ш зач, лар, чар, OOYP: Драган Hnnh, воТомнслзб МарковиН. стоЗоран Марковпћ, слекзриMnoapai МплошсвиИ, Maптпбравар Љубнша Biih, jiiLMap. ООУР Трнкотажа ство": Божннка JI inh. МаркиМплан KpKlih. Мирослав Аптопп јевип, Јаља ШевчиВ, Жика Пстровић OOYP Конфекција „Слога ’ Драган Павловић, Стојан Ман<л ,'<снн1|. Ра хомнр Мн ia uihoBitli, Радпсав Г.ипорпјевиН. Томислва Мил»ковп11. РЗ Заједннчкс службе: Мирослав Mv\u i-ioBn'i .Бубипка CnacojcBith. Мпломир Бокић, Јо валка СтапојевиИ, MapiiiiKOBtih. За делегате Belin радпичке конгроле нпзације нзаираип 3boi nt.Miiр ri OOYP: Миомир ТасиН, Бу- вић, Радмпла Тошић, Радица ди.мир Крстић, Божнца Савип Васиљевић Драгпца Митровић, it Мнодраг ТрајковнИ, Дорада, Стана Трифуновић. ткачници OOYP Конфекцнја „Слога": Са гласања у .'лииодан Вељковић, ДавпдоРадие орга- ^РАДНИЦИМА ФАБРИКЕ ШТОФОВА „БРАНКО КРСМАНОВИБ” Док ноћна машина бруји И тка километре платна, Од трке х iadaii ваздух струји, 4 нит као да јс златиа. Златна је зато што радник, Ссдн за том машнном, И даноноћно ствара, Са cpehoM и лшлином. Захо сви заједно. Чесгитамо радницима 1. .мај, Да буду cpclum и радосни Ч да на ibtiAta бхде сјај. Свс лепе честнтке, lUa.bv ea.it одељења сва, Али највише поздрава примите, Од одсљења четвртог два! Ученици IV2 OUI „Стеван Јаковљевић" ЗАКАСНЕЛА АЛИ ДРАГА ЧЕСТИТКА Празник рада је прошао, поново на рад nnh Олпта и CiiMiih Лепосава, Пшивачница. Пегар Лопчар. Сава Миловановнћ. Bojan Сикулпћ, zKittiKOBiih Десимир, Мнлан ЈеремнБ, Наталија lieiiointh. Мплак Мплосављевпћ Il Bit.uoiaiia > InanoBith, Ткач»м ца. Ill OOYP: А 1ексапдар Mtt unih. возач, C 1ибодап МаљпБ, машипбравар. Мплорад ПетроBith, сарач. Србислав Илић, маишнбравар, Љубнша Радојкоunh, с ICKI ричар. Брапнслав В\ - MKoiiith, сголар, Живадин СтаHKOBith, молер. Богосав Caeith, столар. Алексаилар АлсксиН, ХПВ. Лликсапдар Лав.човнћ, ма шннбраиар, Мплија ЈаковљеBiih, прецизпп механичар, Тихомир CiiMiih. ХПВ, Жпвота МнлошевиИ. слектрнчар, Дреновш OBiih н х ipai м« rap, Борпно|с ГолубовпИ, ло жач. Драгомнр Mauth, ЉубишаСте фаповпћ. Србијапка Јелача, С.чободаика Apcuh, Владимир РадснковпН. Радо.мпр ИлиК. Aii.ipcjuh Славнца, Љубиша СтефановиИ, Драги Петровић, Надииа Цветковић. Радош Гво ueitoBiih. Мнодраг ЈовановнН, Мплка Ммјајловнћ, Ивап ЖнbkobhIi, Cieaaiinja BojoBIlh, Гли горије Jjophceiih, Мнрослав Јсвтић м Aitic.iiiiia Јевтић. РЗ Заједпичкс службс: Љубомпр Mn.ioiuBtth, Ратомир Ми .mb. Добрника Бокић. МиоКpar ДпмигрпЈсви11, Огла МплаHiiliOBith, Mi.piana Миливојсaiih, Д\ i!iain;a Bopbeuitli. Душа нка MapKOBiih. Миодраг ПауновиН, Слободанка МклошевиИ, Живота CuBiih, Радивоје ПауiioBith, Војпслав Ивановић и Сгојапка II.nth. ни већа пажња, како би они до били право место којс му по Устав и прилада. Ово кажем зато, што велнки број најзпачајнијих одлука доиосн баш Збор. Нагласио бих још и ово, ооавештсност радних људи прс одржаваља зборова мора да бу дс потпуна, јер he сс само тако .моНи да доноси квалификована одлука и избегаватн, често субјективно тумачење неких матернјала. На крају да кажс.м. да очекује.м сарадњу са свнм раднн.м људи.ма Радне зајсднице, јер је тот јсдини услов за усиешан рад Збора. Љубо.мир Милојевић, реферснт потрошачких крсдита, иза бран за председника Радничког савета Раднс заједнице ,Да једничкс службс": уз помоћ и свих чланова Савета. Зоран МарковиИ, електричар, нзабран је за члана Радничког савета Радне оргаимзције: — Сматрам да је част сваком раднику да буде изабрап за члана радннчког савета, нај вишег органа самоуправљања у једној радној организацпји. Н до сада сам пратио рад свчх органа самоуправљаља, и ,мислнм да he мп то искуство it знањс много помоћи у будућем. раду. Сматрам да he смањењс броја чланова Радпичког савс та позитивно утицати на допошење одлука. jep често смо бл ли сведоци оног „много мс је па he ваљда неко доћи на заказану седницу"... а нс буде тако, па сс седпицс по неколн ко пута одложе због „квору- .ма“. Matbit број чланова захте ва бољу 11 всћу ангажованост. НАЈБОЉИ СЕ AOKA3YJY Најбол.л у априлу 1976. годипс у no.Mcnvioj акцији је Псткоnnh Славољуб са максималиим бројс.м поеиа (30) иначс грсшлогодишњн побсдник у п-ој, са боло.м мање је другоплас.чрана To;itth Сисжаиа. a са 28 бодова као tpehe пласира »а је Илпјсвски Рад.мпла. Да Utt сс no.Mcttvia акцпја слроводила у духу придвпоених такмлчарских норми, предссдшлшво ССО IV ООУР-а образовало јс ко.мпсију од три члана са задатком да врши оцсну актпвпосги младпх у лруг.ивсиим it самоуиравннм органима. као ц осталу ангаковапос! омладинаца на друHIM nu.biLMa. Констатација ове комисије, а ујсдно и предссднишгва ССО IV ООУР-а јс та да јс добар дсо омладинаца IlPC остао неоцељен у априлу овс годинс због иедостатка врс мена предпостављсних у том сектору, о чему he падамо сс uniii обавсштсни и одговараjvhn оргапи у фабрици. Сви млади овс радне оргапп зацнјс спгурно знају да је псти мсссц ове годнпс проглашсн за мссец добровол.них раiiitnx акција на всрујсмо да he лобар лсо омладинана искорисгнти ову irpiuiifKv да сс докджс н на овом iioa.v и освојп за ссбе нове бидоис . . . делегата у органима управл»ања v циљу њиховог раиионалннјег и ефикаснијег рада а да сс при том ппје суштнпски из менила љн.хова улога и место у самоуправпом одлучнвању. Y Радничку скупштину Paine организације нзабрано :с гридесет делегата и то су: I ООУР. Добрпвојс ApaitbcaoBiih, Прнпрема сировипд, Младен Јерс.миБ, Штрајхгарч Бора Лекнћ, Камграп, ТомисПетар Марковнћ, Припрс.мпа сировина, Радослав Јовановић, Ткачнпца, Миодраг ИлиК, Елсктрпчарннца, Чеда Пауновиа, Једппство, Славол.уб ll.iiih, Сло га. Гордана СтанковиБ, Коигро ла квалнтета. На основу рсзултата гласања у радничке савете ООУР-а иза браии су: I OOYP: Радомнр Мплојко Bill! и Ннкола MapKOBiih, При- Kora изабрати Сва гласачка места су била украшена лав JaitKoBtih, Кончаоница, Радивојс РадовановиБ, Бојачлица. II OOYP: Славољуб Cit.Mith, Дорада, Мплан Јовичић, Дорада, Добрнла Спасопска. Ипшва чннца, Томпслав Милишсвпћ, према спровнна. Дтшан ЈоваnoBiih, Момчило 1*ади11, Светпслав HiiKojinh, Бракко Милп nojcBiih, illtpajxrapii, Љубниа Rupheuiih, B.iacTii.Mitp Mitunih, Душан ЗдрапкипиИ. Жнвапа ILnih, Дсса СтсфапошЊ и Мплпвојс Bactth, Камгарв, Катица CiujaiioBiih и Живошје ТоII OBE ГОДИНЕ ИДЕМО Y ГОСТЕ КРАПИНЦИМА © Екскурзија he трајатн четири дана ® Y посету иду и представници Општпне Ове шдппс V традицпоналиу посету пријате.мша пл Крагшие и Крапппске текстилме пплустрцје крсћс група од преко 40 члапова нашег колектива п представника цргштвепо-полигичких органнзлцпја. Учесииии скскур- :п|јс су бирапп по бројпости оде.БСн>а п ООУР-а Тако и.з 1 OOVP-a иде 12 ралника, II ООУР-а 12, а пз OOYP a ..Пронзводио-услужпа челатност" н Panne aaiennnnc no пст раднпка. По једпог предстаинпка дај\ ООУР — н „Слога" и „Јслипство". п одреБсп број представнпка цруштвепо-полптпчкс организације nattier колсктнва п града. Очекгје се ла he mcBv nvTiaiun.Ma братском rpanv uitrit it представппцп Скхпитше onumtite it Опипипскс oprannaaiuiie Сипдпката. Ha пгт ce icpehc 12. ма ја л повратак jc npe lunbcn ta 15. vDcne. У зоку поссте прсдставппцп nauier колскгпва he домаћипима уручнтп прпгодие поклопс у инду кп.пга пз историјског развоја прпврсде uiiinnine Параhitn n naiite фабрнке. M. MitaeiiKonwh
БРОЈ 58 14 ДЛ11Л CTPAHA », ПРОБЛЕМАТИКА ЕНЕРГЕТСКОГ ПОСТРОЈЕЊА Почео редован годишњи ремонт .омМа. епектричне централе < 9 Наше потребе за енергијом he порасти у догледно време 9 Штедети на свим могућим местима Ових дана почсо јс рсдовап не Илспсктората парних котгодлшњи рсмонт новог котда лова. Хсмијски очишНснн коv слсктрнчној централн. За ра- тао he показатн свснтуалпс лс Потребс за енергмјом расту злику од рапијих година овог пута ће се чмшђсњс котла оба вити хемијскмм путем. Мехалнчко чпшћеље је избегнуто из разлога што сс ове године котао мора прегледати од стра достаткс и оштсНсп.а настала после земљотреса 1972. године. Парни котао. који је сада v употреби моитлрал јс 1964. године, за сада у потпуности задовољава наше потрсбс за слек СЕНАЊЕ Радне акције се икад не заборављају На позив да сс јавс стар.1 лицијаши, у пашу РсдакциЈу јс дошао и Томнслав Вељконкћ, радник Електрнчне цснтралс. ВељковиИ јс два пута био па раднпм акцијама, 1949. годинс на кзградњи Ауто пута Бсоград Загрсб и 1951. на изградљи пругс БањаЛука — Добој, али успомснс којс је отуда понео миогобројпс су, незаборавнс и свсжс као да су јуче стваране... Док говири о њима лицсм му сс разлива ос.мсх пун носталгије и чсжља за оним далеким, драгим данима када јс младост, слан н тсжња да се КАДРОВСКА О КАДРОВИМА СТРУЧНОСТ ПРЕ СВЕГА Кадровска служба при на ;исм колективу организоваia јс курс за послужиоце лифтова и мајсторе који ра де на одржаван.у лифтова. Кроз четрдесег часова практичнс и теоријскс праксе, чвадесет пет радника, колико похађа Курс, упознаће се са новинама у овој делатно сти и употпуннти знал»с ко јс су до сада примсњивали. Прсдавачи cv стручњацн из Завода за образоваљс кадрова из области заштите Н& раду. Овај Курс је само један у пизу, који организује Кадровска служба у Ц11л>у по бољшаваља стручностн кадрова и доказ колико сс пажн»е поклаља оспособљаваii*y запосленнх v нашој фабрици. трнчиом снсргнјом. Што сс ГПЧС 11РОПЗВОД1БС парс, ту сс понскад oceui исдостатак и тсхлолошки процсс сс лс одви ја оним правпм темпом (код дорадс). За врсмс рсмолта повог кот ла потрсбе за паром попуњаваhc стари котао који јс у погону још од 1942. годинс. Истл ini за вољу, ивај котао јс реконструисан 1952. али одлуком Инспектората, њсгова употрсба је ограличсла на са.мо двч мсссца годншњс. Пуштањем у погои новс Дорадс, свакако he сс показатн нсдостатак парс, повсћати пот рошња елекгричне снсргијс a нс с.мсмо заборавити ни воду, како тсхиолошку тако и водоводску и такозвану ..хндрофор ску", која сс употрсбљава за санитарнс објекте. Плано.м развоја пашс фабрике, предвићена јс н изградша нових енсргсгских построЈења. МеВугим, нмајуИи у внду садашњу ситуацнју у тскстилној и индустрији уопштс, остварс п»с тог плана јс дошло у питаibc, бар у догледно врсмс. Из тог разлога, а и из разлога појефтпњења производње, мора мо нматн у впду сваки вид штедње. На сваком могућсм месту сггровести штедњу, поготову кад је енергпја у пнтању. Како смо сазнали у разговору са дипло.мираним инжењером Зораном МатиНсм, директором OOYP-а Пропзводно услужнлх делатности, штедња на енергн јн и технолошким флуидима јс могућа и нс треба битн спе цнјалнста и стручњак па затворити славину за собом, или свести грејањс електричном енергијом на најпотребније, нли лестручним руковањем дозволитн да сс кроз грејни систем враћа „жива“ пара. М. Милснкови1| Радлс акцнјс су што вишс нзградн, билп јсдини украсн сваког бригадира... — Сећам сс, ннјс увск бнло лако... имали смо за оно врсмс приличан број машина за рад. али смо, ипак, највсћи дсо по слова нзводнлн својим рукама. Само свс јс то много лакшс, јср слаи и другарство су највећи и лајбољи помагачи у раду. Градећи пругу Baiba Лука — Добој, радили смо у тунелу Вссковс Водс, када јс градилл ште посетио друг Тнто. Био сам нзузстло срећан што сам имао прнлику да са лсколико другова прнгтремн.м свсчану школс живота трибину за нашсг најдражсг госта. Кад сс друг Тито обраhao учссницима раднс акције, чинило мн се да сс обраИа са мо .мсни. Упијао са.м сваку itc гову рсч, сваки покрет. Учио нас јс и научио да нзграђујсмо нашу земљу. Ја сам тада иаучио л никада uchy заборавнти да уградим свој труд за бољс сутра, за добро свих нас, завршио јс друг Вељковић. Данас јс Томислав Вељко вић актнван друштвенополитн чки радннк у своме OOYP-у, н дслсгат СИЗ-а. Вредан је савсс тал ралник, а мн му жслимо много успсха у будућсм раду. V прошлом броју листа „Наше дело” техничком омашком штампана су два истоветна текста. Молимо читаоце да уваже разлоге овог пропуста. РЕДАКЦИЈА ЛИСТА АПЕА ИЗ БОЈАЧНИЦЕ Бојачнпца по условима рада, спада у пајгс?кс, најугрожснн* јс одсљсње у фабрици. Под врло тешким условима радници обављају свој посао, а чиibcinma јс и да су миоги оболе лк због разнпх хс.мнјских испарења. Трл вентилатора нс могу да пзбаце сав загађсн ваздух из иросторнја у тренутку кад свд апарати „кувају". Док сс у ос таллм одсљсњима колико толч ко чннн на побољшању рад- |»<х услова, нас као да нспрнMchyjy. Људл који су задужс* нп за заштиту човсчјег здрављавсроватно заборављају колпко јс бојача отишло у пснзи jy прс времеиа. Кллма ypebajii каквн се веИ налазс у одеЈвењу камгарн, сва како би досга допринсли no бољшаљу ситуацнје. Замсном класнчних апарата XT ypebajii ма, добили би не само на здрав љу већ и на продуктивности. Због, свих тнх недостатака ис паштају радници Бојачнице, a свакако, са топлнјнм данима. услови рада ће постати још тежи. Ми сс надамо да наш апсл Hchc остати без одјска. Стојан Богнћ, радник Бојачницс БУДУНИ СТРУЧЊАЦИ НА РАЗГОВОРИМА Обазривије са стипендистима Ових дана, у кругу фабрлкс затскли смо тројицу лаших стипендиста са Факултста за ларавословје ин тсхиологијо (Факултет за природнс наукс и тсхпологију) у Љубљани. Сви су прсд завршетком студија и пеопходно јс чешћс разговарати, или чак, битн у сталној всзп са свнм стипендистпма лаше фабрике, јср постоји оправдана бојазаи да су и други колективи, иарочито у Словсннјп, запнтерссовани за тскстилнс стручњаке. OOYP ТРИКОТАЖА „ЈЕДИНСТВО” lifj в»и шчж Слева на десно: Бранислав Илић. студепт псте годинс, Зоран Алтић, пста година, Предраг Радојковић, рсфсрснт за стручно оспособљавање кадрова и Љубиша Тсрзпћ, студент четврте годинс Како смо обавештени од референта за стручно образовањс, Прсдрага Радојковића, сви су врло добри стуцснти и као такви изложенн су многим повољнијим по пудама за рад. Први корак ка всзпвању стипсндиста је повсИањс стнпсндија за студије у Љубљани v pacnonv од 900 до 1.800 динара. М. .МнлепковпЋ СА ДВОДНЕВНОГ ИЗАЕТА Y СОКОБАЊИ Млади поново орни за рад Основна оргаиизанпја удружсног рада .Јединство" остваpibia јс у псриоду јануар-март 1976. годпне, производњу увре дпости од 3.445510 динара. V односу на планлрану, 3.469.600 динара, производља јс у овом кваргалу испод планираног нивоа. На овакво извршсљс дос та јс утнцао и нссаврсмен ма шннски парк, радна дисципли на, услови рада, вслики процс нат боловања и другн проблсмн који пратс рад OOYP-a. Иодатак, да јс бруто рсализа luija за нсти период прошлс године нзносила 3.980.000 динара, а за ову 3.000.000. јасно no казујс да јс трговипа у првом кварталу 1976. године уздржапз. н да н»је најбоље припрем љена за обсзбеБивање плаћаља кзмсђу корисника друштвепих средстава, јср нс.ма обс збеђена траЈна обртна срсдства па слабо и кутгујс. Таква ситуација је врло Herai нвно деловала на продају тскстнлних производа, конкрсг но трикотажних. Због тога ,Је дпнсгво" до 20. апрнла нијс и.мало пикакву рсалнзацију, што нимало лс обеИава, кад се зпа да јс у истом псриоду лрошлс годннс ово прсдузећс МвкЛарнло рсализацију од 9ии.000 динара. После низа радних акција у сакупл»ан>у секундарних снровина у кругу нашс фабрикс, малнд су заслужили сва признања и похвале. Сакупл>сно јс 14 тона старих бала, 18 тона гвожђа и 4 тоне харгије. Про дајом ових секундарних сировнна, остварена су срсдства од 60 хлл>ада динара. Омладинска орпшзација је добила 20 хиљада динара, а остатак средста ва је расподсл>ен друштвснопо литичким организацијам колек тива и СД „Тскстилад". Труд и залагањс на радним акцијама, крунисан је дводнев пим излетом у Сокобању. Овај излст рекреатвног карактера. организовала јс Фабричка копферелцлја ССО. Тако су више од 60 учссннка на, већини рад них акцпја. прославили Првомајскс празничне данс у банг ском одмаралишту. Првог .ма^ ја ,лаши излетници'' су били’ учесници траднцмоналног урака на Озрсну у организацијп радио Ниша а за емисију заједничког таласа „Зелсни мсгахерц". Кпшовито вре.мс јс била нпс ка прспона на стази дугој два дана. Проводнли су сс паши млади радници како су хтелн и певли како су умсли. Знали су да дају ссби „одушка", да сс зближс, да постану и остану добри другови, јер, сутра he поново подслитн све обавезе. Послс понггеног рад^ и заслужсног одмора сви они чекају прилику да сс поново докажу. Р. МилорадовнВ ТРАДИЦИОНАДНА ИЗАОЖБА ТКАНИНА 40 нових артикала На основу ових показатсл>а можс сс закључити да је упр вом кварталу трикотажних про извода лродато мањс у врсдно сти од 900.000 динара. А када томе додамо још 900.000 дннара од лслродатих производа у априлу мессцу, добијамо пода так да су сс залихс повсћале за око 1.800.000 дипара, и да на дан 20. априла 1976. износе око 7200.000 динара. Да пе би дошли у још тежу финансијску ситуацију, радни људи ООУР-а Трикотажа ,јединство", одлучили су да сви у току .мссеца' маја оду на колективан годишњи одмор. У изложбеннА| просторијама у Вили П, отворена јс 10. маја траднциоиална изложба нових производа нашс фабрикс за сезону лето-јесен 1976/1977. Изложбе ау сусрети са новим купцнма ЛИСТ „НАШЕ ДЕЛО” ypebyjc Сл. нпформисања ИВТКГ „БРАНКО КРСМАНОВИБ" Параћин Овс годипс јс на шталдовпма изложено 40 нових артикала у прско 400 десела, који својим молерзнм боЈамаi и дизајном привлаче поглсдс поссшоца. Ова изложба јс ујсдно и пршшка да нашп пословни пријатељи видс н купе тканинс.
CTPAHA 9 14 ДАНА БРОЈ 58 ПРВИ СТУБАЦ КОАЕКТИВ ВЕАИКИХ М0ЕУЕ1Н0СТИ БРАНКО БОРБЕВИП: „КАД БИ МЕНЕ ПИТААИ. ..” ЗАЛОЖНО БНХ СЕ ЗА BIK ПОШТОВАЊЕ РАДА Н ДОПРННОСА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 158 Изговорсно је до сада много рсчи и изнета су разлпчнта мишљсња о по словаљу и пронзводњн у овој годипн. Y мноштву саговорника, ишло сс чак до прсшоставкс да he ово битн једна од најтсжпх годнна, па до оннх који су всровалн супротно. Ра злози за овакво опрсчна гледаља била су свакако довољно убедљива у про рачунима и прсдвиБаљи ма код сваког појединца. Само да подсетимо, за онс који су предвиБали нешто тсжу годину, нш ло је изгледа на руку са знање да he поред произ водних задатака, поповачки колектив морати дј рсшава н мпогс друге, као што је нрпмспа Уста вних припципа, почетка нзградњс нове фабрикс, аналитичка процена радних места н слично. Свс to no њима умањнвало би пажњу од основнпх обавеза — раду пронзво i Y АПРИЛУ И ПРВА ЧЕТИРИ МЕСЕЦЛ ОВЕ ГОДИНЕ РЕЗУАТАТИ ЗНАТНО ИЗНАД ПААНА Производни, и други, резудтатп у прошдом мессцу веома су добри. Међутим, кад би се нашао још бољи израз и депша реч, не би се сигурно ни мадо погрешдо них машина ШТО Oil погодовало слабијим резу лтати.ма. VpcAie од чстири мессца иијс више са.мо почстак пословнс годнне; то јс управо љсна пуна трс ћина. Гезултати којн су остварснн до сада — говорс много. Суштпна нијс у то.ме што су на овај начип демантовани онн који су гледалп помало сксптички, ве!1 што дока зујс да смо дорасли за Bchc и сложспс задаткс. Tpehitiia овогодишљих задатака остварена јс, и то всо.ма успешно. Успешно смо обавнли нашс постављењс н конститупсаљс ма Уставним 7a3e.n1 ма, а приводе се крају послови који су претходнлн изградњн нове фабрике. Колекзив који постпжс та’ко врсдис резулталс н лспс успехе можс само да и.ма трснутне слабос* тл али пе п нсповерсње у сопствене снагс и могућности. Колсктлв, као тто је наш. може ciirvp но да да још више. Све Прву и званичну оцену о производним рсзулгатпма, пошто финансијски ннсу били довољно познатп, дали су чланови Прсдседништва Јединствс не оргапизацијс Синднката на ссдннци 4. маја. По мишљеп>у Bchiiiic, а и бројкс су to noтврдплс, најбољи су бмли рударп из оба копа. Ипак су само за којн процснат предњачили рудари из површинског копа крсчњака нспред својпх ко лсга из копа лапорца: април ска прокзводња крсчњака је 15,9 одсто нзнад плана, а лапорца 12,2 одсто. Успсси радника са шле.мови- .ма утолнко су Behn шго су остваренн са „крњом" механиза цлјом н за врсме кншних дана, какви еу веНпиом били у anpiuiv, што јс нарочито пеповољно за рад у колу лапора. Ако су рударн пначс позна* ти са добрим резултатима, охрабрујс лроизводтва клинкера која је скоро за осам проце ната изнад ллана. To прс свсга указујс на устаљел и консолидован лосле вншс улива такав рсжи.м ротаиионих iiehn нсдавпог рсмонта, а још од тога јс нпо свс то поверењс и наду да сс гсмло иастави даље. ово, нису његовс крајњс могућностп! Р. М. И у апрнлу се ионовнло \ право оио шго би у лекој др\ гој производњн пзгледало нслогично. Реалнзацнја јс, паиме, била знатпо већа од мељаве цсмента (отпрема јс остварила седам одсто пзна i плана, пропзводња цсмепта 3.1) Објашњс ibe ове појаве је у томс што су сс свакако затекле залихс цсмснта из ipchcr мсссца, као и у всИој потражњн овог rpabcвинског матерпјала у послсдilc времс. Нашс стовариште цемента у Параћину и.мало је изгледа и зузстпу реализацпју у прошлом месецу (прско 70 одсто и> над плапа). To без су.мњс говори о почетку ипдивндуалнс изградњс и познагог страхова тварељс са 112,1 одсто; код .1» Rг НОВОСТИ ИЗ ПОГОНА II Ремонт и доградн.зз Време ремонта још нијс прошло. Шта вншс, рсмонтовање неких постројења у Погону II управо сада почпњс и то по плану који је усвојен за ову годнну. Радови су започели после пр- јвс мешаног угља до сушаре за вомајског празника на ротаци- ...... . угаљ. Све ово коначно he олаоној nehn бррј 1, који изглсда нису нарочито велики, према ономс како CAio обавештени. Знатно друкчија ситуација је код пећи број 2. Ту је планпрана замена плашта псћи у дужини од око 15 метара. За који дан he се зпати и извоВачи радова за тај посао. — За време ремонта у овом Погону уградиИе се механиза* ццја за лсговар угља, објашњавају ипжељер Данило Марковић и Миломир МилснковиИ, пословоБа. ТакоБе he сс поставити транспортср за преношскшати рад на истовару п прсношењу угља на путу којим мора да npobe. — 3 ових неколико дана како јс почсло има се утисак да рсмонт нијс сасвим озбиљно схваћен, примећује друг Map* ковић. Мање јс људи који трсба да буду на овим пословима, али всрујсм да he за којн дан бити боље. Тако смо сс к растали у Погопу II са уверсњем да he свс бити како јс планирано. Р. м. Цоста обидши н сложени послови у рсмонту рртационих псћи iba да сс каспијс тсже долазп до цемента, па се купује „кад ia има”. Члановп Председнишгва ЈОС-а раз.матрали су такоБс производ|ву од првог до краja четвртог мсссца, која јс ина чс са.мо за којн происпат мања on one за април. Површинскл копови су, на прпмер, за прву трсћину овс године имали осклинкера је го on io са 106,7. код це.мепта са 1U1 9 п рсали* заиије са 105,7. Шта још pclui. на крају, кад бројкс бол.с н шгше говорс од Онло KojiIX рсчи. Можда само толпко ла тако свн иаставимо, а управо с.мо to Morvhc. Р доказалп Ми1Осаиљеви11 ЛИКОВИ НЛШНХ РАДНИКА БРАНКО БОСАНАЦ Behnna га зна као Бранко Босанац илн јсдноставно Босанац. a on јс једнако живео у Соби ји колико и у Босни.* У Поповац је дошао 1954. годипе, као двадссст двогодишњи младић, ta предузећем „Термослсктро" и већ двадесст и двг годимс ради у Цементари. После монтаже посipojeita, Бранко Ко.мњепац, квалнфиковани бравар. остаје да ради у Фа брици у Чијој јс изградjE.il учествовао. Почсо је у машинској радпопнци. а заги.м лрсшао у гаражу. Сада је задужсн за ,рад компрссора. с.мо га и затекли Тамо после празнпка. Радио јс на компрссору код млииа це мспга. заједно са Мнланом Ми.1оеавл>свиБем, Ко стом Костнћсм и Мнодра гом ПетровиИсм. Да нс би млпн стајао радилису својскп, у псколнко смена, како рскошс. >ранко Комњевац, илн како га свн зову Бранко Босанац јс добрс п весе лс природс. Воли да сс нашали и насмеје, па му то редивно отвара пут у свако друштво где брзо постаје запажеп. Активно ссбавио слортом, а сада радо лрсносн својс искуство на млаВе. Ko.MibLiiau је poben 1932. годннс у Сарајеву у многочланој' радннчкој породици: било их је шест 6pahc н четлри сес трс. Два су му брата учс ствовала у НОБ-у, а родитсљп су помагали НОГ1. Из родитељског дома, гдс TaKopchii нијс бипо мсста за све, рано је крс нуо за радом Пут га јс напсо у Поповац гдс јс и остао; ту сс и ожсипо. Син Малиша завршио је хсмијску школу. Бранко јс познат као друштвсно — политпчки радпик. Члан СК постао је још 1957. годипс. Бпо јс председпик паше спндикалнс организације, a јсдпо време заменнк пред седннка Управног одбора. Сада јс замсннк сскрс гара Осиовнс оргапизаци јс СК, дслегат друштвспо-полшичког Beha CO ПараНин и члап Одбора rpabcBiiiicisHx радника Ср oiije. To је укратко прнча о јсдном од малобројних Босанаца код пас, о Брап ку Боеанцу, како га свн 1OBV, а устварн о Брапку Комњспцу. Иако је је i пако жнвсо у Боснп као и у Србији, он јс остао Бранко 1111 сс, и Босанац, што чи оп сам радо истп са попосом! Р. МилосављевпБ Има свакако доста тсма којс ме на овај или онај начии инспиришу и којс су чссто у МИСЛ11* ма. Па нпак, пошто сам „ухвађен" на прспад вашим питање.м, говорићу о једном нашсм нсдостат ку. рскао 6ilx о јсдном несавршснству у нашој Цс.мснтари. Ја не могу да кажем то као дсфи iiiuuijy, али. из разговора, схватићстс о чс.му сс ради. Скоро сваком нашем раднпку познагс су оне, како бих рскао, „слсктро мукс" КОЈС су сс врло чссто јављале послс пушта ita v рад лових постројс ita. Ми пз Електро лого на хигали с.мо на свакн појив а позиванн с.мо н од Kvhu н дању и nohy. Y OTK.iaibaiby кварова, од првог случаја размишл»а лн с.мо — зашто сс то де шава. Beh иослс другс ИЛИ Ipchc ИНТСрВСНЦНЈС, покушавали смо да пеило „учннимо иа свој иа чин". Посматрали смо Ис крнкс н Конмарсвс слскгро ypebaje 11 тражилп Епта је код који.ч ооље. Hchy iipcrupani кал кажс.м да смо v '-Bo iu уце in н нскс cBOje ндсјс коа склолкп, папуштача. пре кпдача п другнх. Додава ли смо II дограћивалп. побољшавалп. Данас, а чако ic Beh дви — трп годпне, пос тројсња не.мају иеких про блема са слсктрнком, D то ји всрујем познати сваком нашим радппкк Питање јс, свакако, ко лнко јс наше учешћс v овомс што сам павео, али јс у свс.му томе недостало нешто, као хвала, уре ду, браво! Ми из Елсктро погона нарочито смо били пого Бсни када су касније до шлн људн из „Рада Кончара" који су зналачки прибележили и „однсли" наша .дотсрнваља". Њима јс сигурно то потребио у дал>ОЈ пронзводњн елсктро ypebaja а нама остаје утс.ха да смо се заложили да што бол»е раде нова постројсња, и стара наравно, али nuje изгледа баш тако трсба ло да сс заврши! Да додам још једал пе таљ: мп v Фабрици пема мо одговарајућс дизалпце за слсктро моторс пон лнком скпдаља и прено шсља за времс рсмопта илл квара. На моју ини цијатлву лрсправили смо старн вагонет којп јс раini је служио за прсвоз счровинс из лапоролома. На 1вем\ ca.ia прсвозимо споро к папорно чак н моторе који су тешкп прско десет тона. Ако би сс \ ово.м nocav дсспло НСШ1О лоше, бићсмо ми криви, a пре cecia ја, али сс питам — како би vo пште обаи.1.а.1н свој посао ла нпјс тог нашег „HanpabJbCinija"? Даклс, кад сте ,мс bcIi питали, сто, код таквич if сличиих лојава трсбало on iiciuio да сс Mciba и norpabvic у иашем колск riiBv Бар рази оног — квала. ако ппшта друго! 1’ Мплисављсвнћ ЈЕДПНА ШКОАА OBE ВРСТЕ Y СРБИЈИ МЛАДОСТ ЦЕМЕНТАША Доадссет н нсколкко дечака скоро ipn годипе упорно наI гоЈс !.1 У По шу Цемснгаре н стекну погребно зпање у пропзводн.л клинкера к цсмснга. IkiiHiic.ni на учснике који су досад нзучавали металскс н елсктро занатс, ;ла ло је ко »пао да сс управо pa411 о Школп за будупе Цементашс. УвиВајуНп празнину у школовању квалпфикованнх радппка за индустрију це.мепга, наш Цешар за образовањс кадрова прпхватпо сс пмонпрског посла II veneo је да уради програ.м за Школх. иементаша Највнши просвстпи органи Републике всрнф||кова.пи су своЈевремсно сломенути програм п no љсму већ радп прва гснсрација цемепташа прн Школ ском иентру \ napahimy 11 Цсптру за образоваљс кадрова у Поповцу. Потсети.мо само да је пре двадесст годипа посгојала сли чна школа у Бсочнну нз којс јс дошло неколпко врсних мајсгора који сала раде у Поповцу. Ова Школа у Поповиу и Параћин^ к шиа je рве врстс у Србијп а можда н у земљн. Инжењер Даннло МарковнИ н ВК мајсгор иемеитпс niuv стрпјс Љуба Давидовић су мн структори практпчнс наставс. Затекао сам пх xteby .младнм цемиташн.ма v Погону П. Послс часа обишлп с.мо кабинст за нзвоБење пасгаве. кога су урадплн радници Цементаре за своје младе колегс и којп се палазп у просторпјама Центра за образовањс. Ту су шеме. MiniiijaTvpiia постројења, узорци пз тсхнолошјс и друго. — ПосвеИује сс вслика пажња практпчпој обуцн, кажу Марковнћ и ДавидовнН. Учсници ове школе су сс Beh определилн за пскаче 11 .хсшnape, али морају да знају цслу технологију и добро познају рад постројсња. Опи су будуhn мајстори цементие ппдустрпјс и мораје да буду комплеппг. Школа је почсла са радом пре трн годнне; значи, ова геперацнја сада завршава школовање. To су углавпом добри дечацп и сви су нз околпих села п ПараИина. Има изгледа да мајесен крс- •к друга гемерација це.мснгаша, али других занп.мања. To К \ складу са прошпрсњсм гжиацигета Фабрнке. Синнша Стефановић, ученик Школе за КВ цемситашс, определио се за пекаче. Каже да воли то заннмање. Интсрссан7НО је, велн. кад сс ломоћу лугмета улравља огромпим поtrpojeibCM и вслико.м лронзводи>ом To човеку улива нск\ невиБену снагу: постајс сс па пекн начнн чаробњак и длв. Милован Илић, је будући млинар. — ова школа није лака, гврди он. Мп се нс оспособљавамо да oopabyje.xto прсдмете, као рсцн.мо мсгалци, всћ да рукујемо технологијо.м a баш то може да створп лажну представу о зпању. Да vcпешно рукујеш оваквнм лроцесом пропзводљс, мора да га позпајсш до сржи. Тако причају овн младнћи нз ирвс генераиијс Школс за мајсторе це.менташс којн о1‘пх даиа завршавају својс шко ловањс. Сви he се опи постепсно. за парсдпих неколико го дипа укл.учп111 у процсс производње. Они су па пски начин младост Фабрпкс, њспо обнављањс! Р. Милосав.БсвнН Млади цементашн ускоро завршавају школу
БРОЈ 58 14. ДАНА СТРАНА 10. НА ПРЕДЛОГ ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА CAMOYПРАВЛоАЊА ИСПДАТА ЗАКННУТОГ /1ИЧН0Г ДОХОТКА дредеедимштво ЈОС подржало предлог Правобранноца ди сс нсплатп разлика лнчннх дохдака по основу скономпчноспј која Је прн обрачуну по завршпом рачупу за 1974. годнну закпнута радницвма који су радин однос засноиали током ГОД1П1С. XYMAHOCT НА ДЕЛУ ДШ ДРУГИМА CBOIY КРВ Као што јс всћ познато, трл пуне годллс код пас јс оно у прлмснл систем обрачула no завршно.м рачуну no коме су радницл којн радпл однос заспивају током годлнс добијалп умањенл процснат no ослову економнчносп! у односу па остале радникс Тако jc л no обра чуну за 1974. ссдамдесеторици радппка исплата лзвршсла no умањеппм лроцслтл.ма, чи.мс јс овлм раднлцлма нсплаћсно маи»с у оруто лзлосу 9.636.95S сга рих дннара. Само два радннка су чилила покушај код самоуправилх оргала да остварс то својс право у самој радиој организацлји, алл у томе лису успслл. Интсресантио јс да је на њихову страну ciao и Одбор самоулравлс раднлчке кон тролс, али бсз успеха. Друштвснл правобралилац самоуправљања јс стап па становпштс да сс радп о лсзаконлтој радњн, јер су ови радннци стављслл у погледу расподелс у нсравноправан положај у одлосу па остале радникс, ic сс обратно самоупрашлш органима л захтевао да донесу одлуку о исплати ненсплаћелс разлике свлм радннцп.ма о којлма јс рсч. Како у остављено.м року ннје добио одговор самоуправних органа у всзл са својим упозоpcibCM, Друштвснн правобрапилац самоуправљап.л јс затра жно од Председннштва ЈОС да се о томе изјаснл н, како то закон налаже, лзлссс соојс мншљењс о то.ме да лп да правобранилац сам, кад то ллсу училллп овлашВепи оргали, закажс ссдннце радничкпх савета. Образлажућп овај свој захтсв, Kopbe ПетковпН, друштве ни правобраинлац самоуправљап.а пашс Општлне, јс истакао да сматра млого псправпнји.м путс.м ла сс ово пптањс расправи п по љсму одлучп у самој радној оргалпзапнЈЛ. a не да сс идс на суд, утолико Мотив са мора И ОВЕ ГОДИНЕ МНОГИ RE KPEHYTH HA MOPE ОИИЛИТ!! ИИИ Кала јс рсч о олмаралзппту на мору свс јс изглсда позна ТО, ИЗуЗСВ Ку.ХЈПБС која јс всН траднцнонално паша, фабр«гчка. За one који тск т.реба да сс одлучс за морс, ипгрссснатлп су у ово.м сдучају мссто са плажо.м. смештај н цепс. Лко хзузмемо н цене о који.ма су join раннје пнформисзни члановп колектива, пажп>а се прс свсга своли па Милочер као мссто, којс јс всћини нспозпато. и па морс. Према обавештсњу до кога с.мо лошлп. Мплочор ннје место којс he порсд сунпа н .мора пружпти доста заоавс и ра зонолс онима који то тражс зз времс свзг одмора. Ново одмаралЈшпс јс у јслно.м од мањпх прпморских мсста. 1Бсгова avuiKa јс рслатпвап мир н тнишна. V сваком случају. вишс he одговарати онима који бсже од буке и ipaxcKc врсвс. — Мплочср, ме1г, ii’M. п дујс 'фугс одлпке којс he вспрс што оно вншс лсма лрлнцнппЈСлап злачај, jup сс од таквог пачина расподслс одустало при обрачуну no завршном рачуиу за 1975. годпну. Говорсћи о cnopnoj расподслп, друштвспи правобранилац јс нстакао да јс прп заузшшњу свог става пошао од пачела да радннци прн уреиивању сво Јп.х мсђусобпих односа, па и у областп расподслс, морају да водс рачупа о томс да „права која стнчу н обавсзс којс прсузпмају морају свнм радшшп* ма јсднако погодоватн и nhii у прплог, морају пх свс једиако обавезпвати и оптсрећнватп." Како јс насталн „вишак” утврБсн на крају године, он мора да будс подељсн мсБу свнм радиицима no псгпм, унапрсд утврБсним осповама и мс рплима, бсз обзпра да лп су у радној органпзацијн радплп io ком целс годинс, да лн су јс у току годинс папустплп. односно да ли су радпи одпос засновалп у tokv годннс. Изналажењс посебних пронената за расподслу ио завршном рачуну за радникс којн су радпн однос засповалн током годипс нема правног основа ип у јслпом закоиском нитн самоуправпом акту, а протнви сс осно* вном пачелу расподслс према рсзултатпма рада. Закључено јс да сс ссднинс радпичкпх савста OOVP н рад ле заједпицс по овом питапл одрже ло 15. маја, а да сс затпм иде на зборове радника. јер треба обезбедитп потрсбпа средства за исплату, пошто су преостала средства ло завртном рачуиу за 1974. укључепа у расподслу по завршном рачуну за 1975. годину. Прсдседшпптво јс разматрало на овој својој ссдницн, која јс одржана 4. маја, u произ воднс рсзултатс <а прстходнп н планскп задаткс за овај мсссц. К. роватпо поголовати всп-икм па ших радника, кажс Милпсав Ннколић, руковолилац Раднпч ког рссторана. To су. прс свсга, јужио поднебл>с. топло Mope и псшчана плажа, а вал.а споменугп б.минну чувспог Свстог Стсфапа (1 кило.мегар), зап!.м Будвс н друга места. — Оно што јс редовпо до сада шпчзрссовало наше радтппсе, објашњава друт НјгколиН, јесте сам омештај. Зградс које су закупдсне су нове (прва it друга категорија) a од плаже с\’ уда.\»енс само 50 до 70 .мстгфа. To би за сада била nc Gain потпуна .\пчна карта новог одмаралиигга у Милочеру. Како н ко.шко he се у свс то уклошгп( наша кухзппа, која је ско ро увск до сада била добра. по econo је ninaibc н завпсп псклл чнво од нас. На крају. вал>а спомеагуп! \а he in којп дан почетк yilifc шпсрсссната за морс. Р. М. ПОРТРЕТИ НАШИХ ПЕНЗИОНЕРА САША ЉУБИСДВЉЕВИБ 1сдна од ранлјих слика Када кам прс мсссц дапа случајпо срсо Ллексалдра Љубисављевлћа, Сашу, а још када смо, такоБс, случајло дошлл до матсријала о лосло uaiby за прошлу годипу, лзлсладлло мс jc ibcrooo лнтсрссоваље л лакоћа са којом јс лратло л „чнтао" показател>с лз 1975. Још впшс сам био ладив љсл када јс Саша лзвадио блок, можда јсдал ОД OII1IX којс |С он рсдовпо hocno; рсђале су сс бројкс и прорачунп а уз то јс чссто говорио: оп.» јс добро лспало. па лије лошс. а овдс јс могло бољс! Док јс друг Љубисавл>евлИ злалачкл л рутилсрскл пратпо педесстак куцаних страпица, разми шљао сам. л скоро бно снгурап, да он то члпл всома студлозло. чак дубљс лего многл другл. Прлзкајсм. то ми јс упра во дало идеју да плшем о њему као пелзиолсру. па сам корлстло приллку л пнтсрссовао сс за пскс детаље о жсму којс лнсам знао рапијс. Кааа сам му на крају п рскао о плмери. Саша ннје бно парочиго расположсп. На водло јс вишс разлога за то, али смо сс лпак спо разумелн. Александар ЉубисављевиН, poben јс 1925. го nine у Нуприји. У послс ратном псриоду када су кадрови са срсдњом школом бнли добродошли, ЉубисављевлЈх ic нско нрсме ралио у Београду a no завршстку Природпочиате.матлчког факулте та, хсмијскл одсск, исколнко годлна бно јс у Трспчн н Руднику магнсзита Голсш. Мсђутим, свс ово личп на нску врсту ibcroBc прплремс и стажнрања. како бл сс рскло, да би 7ек у Попои цу дао све од ссбс, у јел ном интсцзивном пстнаес 7огодшињсм раду. РЕКРЕАЦИЈА И ФИЗИЧКА KYATYPA .«1 ИОРТСМ wt Спортскн терени поново су оживели и постали су борили* шта у радничко спортском и фср-плсј надмстању. V мају и јуну леколико стотила млад«х так.мичићс сс за паслов лајбољих скипа к лојслннаца у малом л веллком фудбапу, одбојцп, шаху. стрсљаштву, стоном тснису л иски.м гимнастичкнм дисципллнама. Жснска склпа у стрел>аш7ву за врсмс спортсклх игара прошле године Ова такмичсња л наступи нсмају за циљ одрсђспе epxvnскс резулгате к квалнтстс. Нанротлв, намера јс лре свсга да учествује Ш7о echu број љу- ;т, алн сс лрл 7омс нс с.ме запоравнти оснивии правнло игрс Од 1960. године, када јс дошао у Цсмснтару, био јс управник Лабораторнјс а нсшто каспијс пос гао јс помоНник тсхничког длрсктора за производњу. Од 1967. јс техимч ки дирсктор Фабрикс цо момеита када сс разболео. Познатл су лначс његовн папорл за производ љу квал117ст11ијс маркс цемсита у Погону II (350 уместо 250) и рад са аци тивима v Погону I. Када сам га потсс7ио па 70, оп сс мало дасмсјао и додао у опом, ЧИПИ МИ СС, 1БСговом стплу: Па, С7О, раДНЛО се, СВИ СМО УС7ПДрл радилн; важни су би лп рсзултатл н Bcha про изводња! Млоги људл радс по че 1РДССС7 п влшс од чстрдесс7 годпна. Раднл вск лруга Сашс био јс зпаг ио кpaint алл садржајап н пнтезнван. Свуда jc C7it зао првл а послсдњл на пуштао каппју. Увск ic журло, као да јс хгсо да што вишс да од себс али јс п нсссбнчио помагао друглма. Волсо јс л.удс н матипс. Стизао јс па сва ко радно мссто а у канцс tapiijy јс без су.мњс најман»е улазло. Њсгово ралмахива1вс у раду л захиаташс жнвота бпли су посве Behn псго Ш7О јс on лмао спагс за то. Тем no кога jc on изабрао и ламетнуо, био јс нзглсда превелнк чак п за н>с га самог! На првој страни блока, кога је држао предсобом док смо разговаралн, би ло јс крупно ncmicatio: „Кад неког волиш. радо га се cchaui"! Нисам мо гао да ia питам — коллко се 70 односи на колек tub v Поповцу. Међутдм, из разговора којн јс каспијс услсдио, уверно сам сс у то. — Ја сс досга крећем и вика.м се са нашнм људима, објашњавао јс on. Необнчпо сам дирнут кад мн кажу само две речл — како сте?! Тада се увек распктујем за нашу Фабрику и људе. — Ко би могао свс то ла заборавк, поновло јс нсколлко пута кроз смсшак. To јс ЧЈггав јсдан живот. Када с.мо сс расталн, размлшљао сам о 7омс: io jc заиста један живог, ibcroB zkiiboi, алл всо.ма сажст п помало леобнчло н трагично брз! Р. Милосављевлћ Људска солидарност, Koja из глсда нс зна за грапицс и прс прскс, проговорила јс опст у срцима наших радника. На оби чан позив, и то са.мо дан рапије, пошли су многи и дали дсо ссбс другнма, дали су сво ју крв за онс који.ма he го значити лродужсњс живота или нови живот. Ова плсмсни* та и хумана оссћања живс дуго мсђу људима у попои^чком колсктиву. Разу.мсвап>с за one који су у нсвољи присутно јс у свако.м кутку Цемснтарс, рс кло би се свуда гдс су људи прашњавих одсла и липа. Саоссћања co радо прстварају у дсла, кад то загрсба. пружају сс тврдс рукс нз којих потскпс драгоцсна тсчност — крв. V прошли пстак, 7. маја. 32 ралника дало јс добровољно крв. To су, оним рсдом како су — да се кроз рсзултатс дођс до најбољих. Ово тим прс што су крајем јуна радличко спортскс лгрс граБсвинара Шумадлјс и Поморавл>а. Само онп којц 70 и докажу доспсћс до ових сусрста у Лапову, а можда и до рспубллчклх почстком августа. Како смо обавсштснп, само v .малом фудбалу прнјавлло сс до сада лссс7 склла што гово рн о масовностл учесиика. A брОЈНС Су 73KObc 11 ДруГС CKJIпе. Р. М. давали крв: Љубиша Мијајло. вић, Стсван Павловић, Радо мир Малеиовић, Драгомнр М*. ринковић, Божидар Миловано. внћ, Живорад Борђевић, Обрец МатиН Станојс Милојевић, Сто Jan Пстровић, Прсдраг Лазић, Богојо МилошсвиН, Мирослав Бурпћ, Слободан Остојип, Зла. тојс Радојсвић, Милосав Нико лић, Драгиша Милојковић, Ма. лсн МалсиовиН, Милутин Max снмовић, Властимир ПсЈић, Ч< домир YcKOBiih. Добривојв Стсвановић. Радпсав Стефано □uh, Борис Навлозић, Љубкзд Остојић, Божа Радисављевић, Милаи ЈоваковиН, Жарко Мч лорадовиК, Љубомир Милованђ пмћ. Крстомир ВиднН. Лазар Милосављсвнћ, Томислав Став ковић и Душап Боројевић. Р. Н Заједннчкц снимак послс дате крви ИЗ АЛБУМА ФОТО-РЕПОРТЕРА ПУТ ОД СКОРО ГОДИНУ ДАНА Једно „парче" пута у дужиии од око 300 мстара, градн сс још од прошле јесеии. ДржеБн сс one старс „Боље нкад, него никад”, пут he сигурно бнти готов. Само, гдс ин нам бнло краја кад бп сс сви путсвц градилн том брзином. Да дода.мо још и то, порсд помснутог пута којл he служитп за тсретна возила. триба да сс изради и napкннг простор. Р. Почело је, али споро капрсдујс ... Y 7OKY ПРОШАОГ МЕСЕЦА дошли - отишли У 7оку аирила нлјс била пелнка флгктуаллЈа Ра’1‘ ника. Млак, илшс јс отлшло радллка лз Цсмслтарс нсго што је дошло. У прошлом мессцу засновао јс међусобли однос рад ллка у удружсном раду Млломир .Мпловаловпћ, дипло* млранл правнлк. У лсто времс, лапустллл су радпу оргаллзапију: Мллан Илнћ, ССС кљлговођа лз Стоварншта цемснта, ООУР „Промс7“; Јаков Раденковнћ, КР руководилац х> могенлзалијс, ЈУР „Цемелт I". OOYP „Производша исме>17а"; Станн.мнр Радосављевнћ, КР бгшач-кавач m ООУР ..површллскц коповл"; Радосав Тодоровпћ. КР бушач-кавач, ООУР „Повртллскл коловл"; Радосав Map кооић, КР зидар-шамо7ср. грађсвллска опсратлва, OOYP „Пролзводња цемента" л Милорпд СтојановнН. ПКР радник код хладњака и тралспортппх vpebaja. JYP „Цсмснт I”, OOYP „Пролзводн.а цемолта”. Б. Борђевнћ YPEEYJE: Издавачки савет УРЕДНИК: Радомнр Милосављсвнћ
bPOJ 58 14 ДАНА CTPAHA 11 НУЛТУРА - ОБРАЗОВАЊЕ ј KAKO СЕ РЕААИЗУЈЕ ПЛАН МАРКСИСТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИК ЈЕ ОСНОВНН ЧИНИЛАЦ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ЗАДАТАКА Пишс: ЗОРАН Васпптаљс као идсјно-полптички рад јс деллкатал, сложен, одговорал и суптплан по сао којп тражл цсло људско бићс — личност ластавллка. Васпнтањс тражи једилство акцијс и мнслл, оссћања и рсчи, знања и понашања. Због тога, морамо сс окренутл лаРАДОЈЕВИБ, руков. Марксистнчког цеитра ДАР ПРАЗНИКУ КУД „БРАНКО КРСМАНОВИБ” ПРИПРЕМИО CBE4AHY АКАДЕМИЈУ У псгак, 30. априла, одржана је свсчана академлја посвећсна овогодишњем празнику рада. V сали Градског аматсрског позорншта наступили су члаловл драм* ске, рецитаторске н фолклорнс сскцлје Омладллског културно-уметничког друштва „Бранко КрсмановиН". To јс био њихов првн јавли насту послс формпрања л всо- .ма динамичног рада. Прлказан програм јс био и квалитстан и довољно свечан за ову прлллку. ОТВОРЕНА ПРВОМАЈСКА ИЗАОЖБА Традиционална Првомајска нзложба лнковних стваралаца, чланова Клуба лнковних уметника Параћина, отворена је 29. априпа. Овогодишња изложба лонела јс н пеколлко ловпх имена. Meby всћ афнрмисаним ллковпим ствараоцима пашлн су сс л врло млади Срећко Здравковић н Драган Мклојевић. СМОТРА КУАТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ОСТВАРЕЊА ОСНОВНИХ ШКОАА Према програму Заједнице образовања и васплтања све основне школе треба да одрже по једну прнредбу на којој би се манифестовао културно-умстничкл жнвот школс. Из ове ссријс прсредбл за сада смо влдели малишане Основнс школе „Момчлло Поповић — Озрен” којн су вликим трудом и залагањем својих наставника и својим великлм ангажовањем успсли да при» премс и да на_м прикажу лзврстан програм. МААДИ ТААЕНТИ Укључујући сс у прославу мајских лразлика. Музичка школа из Пара ћила оргаиизовала јс кон цсрт учелнка школс за музичкс талентс из Буприје. ОкуПЈБСПИМ ПОССТНОЦИ* ма прсдставллл су сс најмлађи музичари, нсјаких руку али извалредлог талснта и мајсторства. Било јс лраво ужлвањс слу шати овс дсчакс и дсвој чицс међу којлма ћсмо всроватно препозлати л будућсг Јсхуди Мсљухила? ставнику којл изводи васплтло-образовли процсс, јср ово су свс ндејс п захтсви који Y крајњој лиллји зависс од њсговог става, понашања, знања, актлвлости и поллтлчлости. V Закону о основној н срсдЈБОЈ школл кажс сс у једло.м члану да наставлик можс бнти само оно ллцс које располажс прописалом педагошком н стручном спре.мом и које својл.м радом и жлвотом, друштвснлм и моралним особллама пружа гаралцијс за остварлвање цнљсва васплтања н образоваља. Неопходло јс ово.м приликом истаћи, да су Рсзолуцијс X конгрсса СКЈ и VII конгреса СКС-с поссбно пстакле нсопходност марксистмч* ког образовања и васгштања паставника. Ради тога, наметнула сс псопходна потреба заинтснзивпнјим и систсматичнијим радо.м на идејно-политичком узднзању и усавршавању наставплка. За кваллтстлу ластаву потребло јс да сс сасвим слгурно овлада длјалектлчко-.матсрлјалистичком методом, лорсд стручног лознавања маиријс л одговарајупс педагошкс припрсмљсности за наставллчкл рад. У цлљу сфикасннјег рада ла формирању свестрале личлости ученика, наставничкл колектнвн са Целтром за марксистн чко образовањс л васпнтање и друштвено-поллтлчким орга лизацнјама донслс су програм о слстс.матско.м л пер.манелтлом усавршавању ластавллка у идеолошко-полнтитичком смл слу. Програмом су донетл ословли облици усавршавања ластавллка ла лодрчју Општллс л то: — усавршаваљс наставлика у оквиу Програма Зајсднлцс ословлог образовања л васплтања л Просветно педагошког завода лз Крагујивца, а који је пролзлшао лз Програма мар кснстлчког образовања л васпитања учитсља, васпитача и сарадллка, долстог од стралс Просвстлог савста СР Србије; — усавршавање ластавнлка преко ластавличклх већа; — усавршавање ластавнлка прско реаллзацијс Орлјситациолог програма лдејло-поллтичког оспособљаваља ко.муни ста у основлнм оргаллзацлјама СК лдејло-полишчког оспо собљавања комуллста у ословллм оргализацлјама СК; — ллдлвлдуално усавршавањс ластавника. И поред тога што јс реаллзацлја долетог Програма у току у могућности смо да ла ослову досадашњег увлда лскажемо да се Програм остварујс у складу са донстом диламиком л да јс лнтелзлтет обухватлости просветних радлнка веома добар. Усавршавањс ластавннка у оквлру Програ.ма Заједнинс ословлог образовања л Просветно псдагошког завода обухвата ластавнике свнх лрофила ословнлх л срсдњих шко ла. Програ.мом јс планлрало да се обрадс 12 тема а досада јс обраБсно 10 тс.ма. Предавачи су блли професорл улнвсрзлтста п друштвсло-лолнтлчкл радлици. У просеку ла свако ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА ЗОРИЦА ИЛИЋ НАЈБОЉА Општинско такмлчењс рецитатора одржано јс 24. алрлла. Тлтуле лајбољлх рсцлтатора Општилс прлпалс су Зорици Илић, учсллци Цснтра за образовање кадрова „Иво Лола Рн бар” и Радомиру Марковићу, учеллку Глмлазлјс „13. октобар”. На Општинском такмичењу учсствовало јс 15 рецитатора из свлх срсдњлх школа л Кул турноуметннчког друштва „Бра лко Крсмаловић". Зорлца Илић л Радомир Марковлћ прс дстављаћс лашу Општллу ла рсгионално.м такмичењу рецлта тора, којс he се одржатл 13. маја у ПараИилу. Иа сцсни КВАДИТЕТАН ФИАМСКИ РЕПЕРТОАР Свн лсгллскл љубкгсљл фллма морају да колстагују како сс фнлмски релстоар у граду, у ‘последлл времс, нагло лобољшао. На репертоару су филмовл лзузетлог кваллтста, актусллл и лрлмамљлвл за гледаоце свлх узраста. Пажљиви одаблр и вре.меиска усклађелост терми ла локазује са коллко пажњи Целтар за културу Ралллчког унивгрзитета лрлступа овом, веома злачајлом послу. Надамо сс да lie co ово ластавлтл л у ластупајуhoj летшој ссзолп. Зорал Радојевић прсдаваљс прлсутлих јс блло око 420 лросветлих раднлка. Усавршавањс наставника прс ко ластавничклх већа одвлја се у оквлру единлје „Просвстлог прегледа" — ..Марксизам л образовагБс". Зајсдлица ословлог образовања л васплтал>а обсзбсдлла је довољал број лрлмерака едицнјс матлчни.м школама л лстурсни.м одељсљима. Свака школа јс донела Програм по коме једно.м месечло обраћује по једну тему са свлм просветлим радллцлма. Прсдавачл су члаловн ко лсктлва. На тај начлн школс ластавллкс да ллдлвлдуалло л колсктлвно oopabyjy гс.мс лз сдицнјс. Посебло злачајло место у усавршавању ластавника заузнма реаллзација Орлјелталиолог програма идејло-лолитичког оспособљавања комуллста у ословллм оргализацијама СК-а. Предавачи за реаллзацлју Програма алгажују се из ос ловле органлзацлје СК-а н од члалова Политичког актнва ОК СК-а. Прсаавањем присуствују даставници чланови СК-а, као и осталл просвстлп радницл. Сагледавајућн укупне напоре којс чпне просветни радници у цнљу спрово1зен>а закључака 21. седницс Председнлшгва СКЈ и Закључака колгреса „да сс у свим школама трсба испосредло, бсз одлагања обавезно npiihu колститунсан»у програма сталног рада шко ле ла мдеолошко-полнтичком и марксистнчко.м образовању л васпитању насгавлика", просветни радницн и другс субјск тивне снагс наше Оиштинс дају пун допринос у томе. Богатство обллка, ус.мсрслост акцлја, моблллост свлх чнлиоца су допринос да овај пут лијс ка.мпањскл лего стал лл, свакодлевил, програ.млрали пут. Циљ јс одрећсл, снаге су оргаллзовалс л рсзултатл евлдснтлл. Свс то трсба да обсзбедл пул успех у укуплом усавршавању просвстллх радллка лослоиа васплтло-образовллх фулкцнја самоуправлс соцнјалистичкс школс. Градског амагсрског позорлшта за најбољсг рецлтатора у Рсгиолу oopuhe сс лрсдставлицл општина; Рсковац, Свллајлац, Деспотовац, Свстозарсво, Бупрлја, Всллка Плала и Пара ћлл. Такмлчсљс у пионирском уз расту одржало је фсбруара мс ссца и право учествовања ла рсглолалло.м так.млчењу стск ле су СлаВала Heunih, учсллца ОШ „Момчлло Половнћ” л Нада Миловаковић, ученлца 0111 „15ура Јакшић”, која је про шле годллс блла лаш лајуспешлнјл такмичар ла републлчком такмлчс1ву. М. И. Лирски трептаји нзбор: Мнрослав Длмитријсвић „Пссничка /шга" до сада najucha манифепација песничке рсчи у нашој Општини, која је окупила близу 120 младих литерарних стваралаца улази у завршну фазу. Одржане су пџирсдбе у: Економском школском центру, Гимназији „13. октобар". Центру за образовање кадрова „Иво Аола Рибар", v основним школама: „Радоје До.иановиН" и „Стсван Јаковљевић”, а изабрани су пајбољи радови ученика школе ,»25. мај" у Поповцу. Предсгоји још такмичењс v „Момчило Попооић" и сусрст најбољих песника-радника из чаших основних организација удруженог рада, чиме би сс заокружио oeoiodiiiiubti циклус такмичсња. На финалној всчсри, када he се прогласити иајбољи песницц у овој години nacvynuhe победничке пссме из претходних сусрета, које he каснијс бити објављене V плакети најлепших стихова младих. ЉУБАВ СЕ РАБА Док тихи звук иајлепшс гитаре Плови no сали, Док сањар свира песмс старе Док живот тече ко поток у брду Док љубав у мом срцу, нечујно спи Играмо ia и тп. Уз звуке гитаре јаеља се љубав нова Љубав, далетела из снова. Док carbap пева. јавља се нови живот За мене И лагано корачам у нови свет Попут сене. Твој образ уз .чој плеше Л моја рука у твојој беше. 11 тако уз звуке гитарс и песме старс Јаеља сс љубав једна Можда прва, можба последња... Добрлла Станковић Y IlYnOA>KY СМО Ocehaui ли Како претачемо капи не.цира Данима Како снажно v теби брује Лкордч мојих хтења Како су нежни трептаји Сребрног зова. Oceham ли Како вре.ие лшришс на иас Како часови члешу .иенусте У темпу даха чашег Како се ivrpa боје нама Ocehaui ли 1'ако смо једно друго.и Име надања rtixauoi Како нам еетар малш кораке ?дс љубаа топло цвета ^'ако се избапека буди угси»ло nnoAchc Ocehata ли ТГпко гвс аишс личимо Ha poheibc. Боба Станковић М О 3 А И К „КРЧМА” HA ЗОНСКОЈ СМОТРИ Градско аматсрско лозорлиие јс учествовало ла Зол1.кој с.мотрл која јс ове годиис, крајсм апрпла, лрвл пут одржала у Коагујсвцу. Представа „Крчма ла главном друму" А П. Чехова лзазвала јс жлво ллтерссоваљс што сс влдсло no дискуснји која јс вођела послс лредставе. На Смотри јс учествовало лсколлко аматсрских ансамбала лз Крагујсвца, Свстозарсва л Баточлнс. СВЕЧАНА ПРЕМИЈЕРА ДОМАБЕГ ФИАМА Y част лрославс мајсклх празллка одржаИс сс свечана премлјсра домаћсг фллма „Дсвојачкп мост" редлтеља Млклја СгаменковнНа. Прс.мијсрл he прлсуствоватц н носиоци главллх улога: Драгал Нлколлћ, Марко Нлколл11. Пстср Кастср, Таласије Узуловлћ. Растислав JoBiili л рсдлтсљ фллма, Мнкл Ста.мслковић. Послс премлјерс гости he водптл разговор са публлко.м. ПАРАБИНСКИ АМАТЕРИ HA ТВ ПРОГРАМУ Тслсвлзлјска скипа Забавпс рсдакцијс Тслсвлзијс Београд псдавло је завршлла сллмањс смлслјс „Покло лн сс ла почли" о лашлм раднлцлма којл сс у слободло прсмс бавс а.матсрсклм радом у разлим областн.ма у.мет лостл. Е.млслја јс ла програму у срсду, 12. маја у 18.45 часова ла Првом програму телсвлзнјс. KVATYPHA И ЈАВНА ДЕААТНОСТ СЕОСКИХ ОСНОВНИХ ШКОАА Y свим матичннм осио&ипм школама па подручју Огпптллс одржале cv сцечане академије лосвсБелс првомајском празннку. Наставлнцп су прппрсмлли програм којим остварују слоју културну и јавлу делптлост у срелллама у који.ма школс радс л жлвс. ВРЕМЕ ПРОААЗИ Као када песма Преко усана проће И до твог уха кренс. Тако пролази време. Као кад .иајка До колевкс ти доће Тихо, као какве сене. Тако нролази време. 11 као кад Те неко Из сна тргнс. прене. Да, тако брзо пролази врсме, СлаБана Велшћ Y КУБИ БРОЈ 5 Кроз прозор Kyhe број пет Улази црна поворка дана, Убира иајлепши мајчин цвет И оставља најдубљу од дубоких рана. И оећ данима у кући број пет Је очај целога света To неког боли, ударац будбине Л крици се чују ко громови лета. На предњем зиду Kvhe број пет Плакат са uphilu флоро.и стоји, Снсг док пада киша док лије II док га ветар данима бије. Л јвдног he даиа v Kvhu бпој пет Ко зча ппсд којом наје^бом боли ^аЈчиио evue nvhu од тхге Jen tie.ua оиога кога ооли. Јасмина Илић
• СПОРТ ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ ФИИЧКА KYATYPA • СПОРТ ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ ФИ ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА BAIP0MEI ПРОПУШТЕННХ ШАНСН • Јединство 2:0 (2:0) Топличапнн (Прокупље) Стздион Јсдкнства. Глсдалаиа 800. Cipcnuu: Грбони|< у 14. н АрпзовиН V 26. мииуту. Судија Боћешевнћ (Београл) >Kvth картони: ЖивковиБ н Богдановић. Јединство: БогосављевиН 8, Жннковн11 8. В. Ilciponiili 7, Пауновић 7 (ILnih), М. ПстковнИ 8. ДамјаковкИ 9. БогдановнБ 6, Мллаиовпћ (Baciih) 7. ГрбовиН 7. ПелквановиВ 7. Арилопнћ 7. Гледаоцн којп су у ikmc.bv дошли да бодрс „зслснс" iihcv се покајалп. Ималн су прнли ку да глсдају лсп и запнмљнв фудбал. Јсдннство је, тслсграф ски рсчсно, играло добро п м није било пропуштсних шанси резулатат би гласпо всроватно 7:0! Утакмида јс од почстка оби ловала лстгм комбпнаппјамл и сигурном игро.м младиВа у зеленим дресовима. Од почетка јс било јасно да .зслснн’ држе свс концс у својим рук 1 .\га и да јс било само шггањс колико ћс голова дати. Одмах на почетку утак.мицс длановс домаћнх навијача загрејао јс ГРБОВИЛ, а иешто касннјс, тачније у 14. мшгуту из напијачких крла отсо сс гол! Капи тен АРИЗОВИН всшто јс пзвео корнср с лсвс страпе, ГРБОВИН јс бно најспретнијн н главом. всшто спровсо лопту у гол. Ово је ујсдно био п увод у апсолутну надмоћпост Једин ства. Напади на to । Топллчацппа нису јсњавалп. Настапљспл с. свом жестнном п у 26. Mtiiiyrv Грбовнћ одличпо цситрпра места лсвог крила. АризовнВ који сс нашао очи у очи с гол маном БуриИсм, овог пута ir искористио uraiicv И паггаш’" peon, 15. пољоприврецппк. 16. veiecba јазбина, 17. црквснн цостојансгвепик, 18. rocnoba (фр.), 19. два сугласппка. 20. повишена иота, Г. 21. \ метппчки праван 17 зска, 22. енглескн морелловац. Џемс, 23. псмачкн предпог, 24. дрп (турц.), 25 врста штампаоског папира, 26 имс глумнпс Дсј, 27 hy.i, 28. јсдан ол пајславнијпх 1рчких јунака, 30. беседник, говорник (мн.), 31. нмс н прсзимс чапиг кн,1г,»сезника ( Свс he то парол позлатпти”) УСПРАВНО: 1. Пнрргална Kiice-Hiita, i ровалентнн фснол. 2. становннк лајвсћсг пилуострва на свсту, 3. турски војсковоБа порсклом Србин, Омсрпаша, 4. папнн ro.iiimibif прихол. 5. р\ ски лингпаст, Ннколај, 6. самогласник и сугласвнк, 7. врста водсне бнљкс, 8 иуснутс водсне кап.мше или ледене ni.niис, 9. крах, пропаст. 10. лан (нс.м.), 11. град у старој Кпликијн. 12. наш књижевннк, Борисав, 16. фрапцуски рсволуцнонар Пол, 18. пмс чехословачкс кжижсвниие Мајеровс, 19. падзорпик пута (н.), 21 дрвспа бурад за транспортовањс сировс nature (снг.ј ». 22. врста бплчсе паразнта, 24. народио мушко имс 25. део отплатс (мн). 26. оснппач ромаискс фплолотјс. Фрпдрих 27. холандскн сликар, Арт ван лер. 29. потврдпа рсч, 30. бог Сг=!^1 код старпх Eninln -ЕШЕ1Б1 НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ бр. 3 ВОДОРАВПО- I. Поп Ajckc.iii tap, 13. аколуг. 14. триода, 15. ранар, 16. пакин. г. 17 Атос, 18. Me iap, 19 кн. 20, hap. 21. Ta pac, 22. маг, ?3. IKp.hii Шашсар). 24 тарок. 25 oii.io, н, 26. Пс ч*.н, 27. Балов, 28. Кориеј, 30. каратс, 31. алексапдрннан. Наградна укрштеннца орој 4 копачан pcjyjnai .мсча 2:0! До краја нрвог полуврсмена рсВалс су сс шапсс koic су оа лазилс v нсповрат. Наставак шрс донео јс join вишс узбуБења. Apn.ioBiih трл пута за рсдом нс успева да рс алнзујс стопостотнс шансс. Ни Грбовић нс успсва да сс поно во vniituc у листу стрслаца. До половинс насгавка утакмицсЈе дмнство јс апсолутпо домннирало тсрено.м. МсБутим, накоп снјасет пропуштсних шанси, „зслени" су се изгубили у соп ствсној суфорији и прспустили игру гостима. Y том мсђу времсну врсдно јс забелсжитн псколико опасних атдка на гол Једнства, који су осталп јало вн само захваљујуИи добрим интсрвснцнјама голмана Бого сављевпћа. Ако бп сс 1ражио uaiuo.bii јсдинаи меча свакако бн та . штула ' првпала Дамјановиhv, који је л овога nvra бн" изванредан. Лако висок п суво њав вншс подссћа иа кошар каша он јс доминпраи тсрсном Био јс иепрелазни бслем ia про тнвничкп напад н својн.м н > ванрсдним ласови.ма п цснтаршутсвима шварао је рдеалнс прплнкс за стрелис. М Илић ПараИинскс кошаркашицс поклсклс на старту IIIYMAAHJCKO ПОМОРАВСКА АИГА ПОБЕДА У ГОСТИМА Нартизан (Глоговац) — Борац 2:3 (1:1) Mipautuirc Парпиаиа. глслдлаца 200. icpcn благпао ц тсжлц за игру. Cipc.\un >i Бор.ш Ucponiih. DvKitii. yluioKomdi bopiui; Epiiuli. UepoBith, PukmIi, БуMth, I ini lACHonnh, Cnpiiih, zKifDKODifli. CTojAHOBith, lloimli, Ikponith H XapaЗИИ. n<A.ic iipuiUMMu-Ai.viic гкхкдс нал Ko »oitnjoM io Крлг\Јспцл скипа Бориз ie viiojiiM ncpmiM icauujawiMa прирсдила jouj јслло njnijanto inncitabcibc. oХОРТ Y BYAjAHY V opiaiiiuaiuiiii О Ш. О м итх кдуба ..Б\ i.anc" IS. IV. 1976. тод. одржана јс спмултан ки \ сслу Буљану. Гост шахис га Буљапа и Ilapahnua био јс позпатп чсхословачки велсмајс iop Хорз који јс одпграо си мултапку и.। 32 таблс. Послс пнтсрссаптнс нгре вслсмајстор |с добно 23 партијс, 7 ремпзнрао п 2 илубно. Вслс мац |<>г>а 11обедили ПсткпвнН Драган л ApaiibcJioBiih Бо жа, рс.мн dip.i in с< .Чазарепић Јован. МилошсвиИ Жнван, МнлошевиН Радомир, Здравкоi:nh Cncntci.iB, БогосављсвиН Мн iiiboIc. Марннковнћ Жанка ц Ракнћ Бнљани. Haipada у овом колу /с iiyrooatbc у Солун v траtaiby од 2 дана за једну особу: у награду су упачунати npeeoi « полупал сион. Награда се не .може заiieiitiTii ?rt иовац. Haipady даје „Балкант\.‘рчст" Предузеће за гуputa.u v саобраћај из Вслике Планс TVPIICТИЧКЛ АГЕН1ЈИЈА V ПА »АћИНУ. Имс добигника оијаочhe.uo v следеНем броју\ као к сва остала потребча обавештења. НАГРАДА Награду пз прошлог ко ла пзвскла је Добрнлл Мнлстн11, iioBiuiap СФС. Дооијник наградног пу товања к Трст у трајању o i 2 лана за јсдну особу јс ГВОЗДЕН СИМИК v.itma Кајмакчалапска бр. 9 ПараИин 1. к 616. Молимо добитннка да сс јави ' Гуристичку are HLIiijv ..БАЛКАНТУРС" Jla.Mc.ia 8, ради рсалпзаци јс наградс. Добнтннку желн.мо сре • han пут МААИ ОГААС ПродаЈем Kyhy. коифирпу, уссљиву. Цепа по вољна. Подсспа за трн по родице, блнзу аутобускс стаиице. Парапии, Мпхајла Или ha 22/1 тслсфон 52-494. oora пута кио гост, побсдом у мсчк npoTiin llnpnuaita in Глоговиа ид 2:3 Бкла jc io јслна од бол>нх napnija шрача у бслпм дресоои.ма у ко|О| су соп подјсдиако lurapxMi. Судрја кнјс бно ка niiciiiiu соога задагка. Ociim hakaoiVCJiqctii домдКпм играчнма напраоно јс и групи прсзид кскл>уч11вшн у 80 мииугу иснтапфора Цонића бсз праоог р;илога. с. с. РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ Овс годиис у оквиру РСЈ у шаху на тсриторнјп општиис Параћнн учсствовало јс 10 еки па. Екппс Општнкс су билс подељснс у две групе и играло сс no бод спстс.му. По лве прво пласиранс скнпе нз свакс гру пс пласиралс су сс у фпиал ну групу гдс су у мсћусобиим дуслнма одлучнлс побсдпнка. Прс.ма очркиваљх иајбољису били it овога пута шахпсги С. Ф С. На крају гакмкчсњз скнпс су заузслс следсћа мсо та: I. С. Ф. С 2. Комунални прсдузећс „Паpahinf 3. ЛВТ „Бранко Крс.мановић" 4. Суд и тужнлаштво inn 13 oi.i — јар 6. Тсхнички школски цснтар „Иво Jlo.ia Рпбар" 7. Основне школс у граду 8. ..IlapahiniKa" 9. КрОЈачка задруга „Слога" 10. Осповна школа Д Мутнп io На крају трсба nciahn одли чно оргапнзовано такмичсњс које јс гакмнчарска комиснја ОШО прнвсла крају бсз нједне прнмсдбс СТАКЛАРЦИМА К¥П МАРШАЛА ТИТА У финал1<о.м мсчу за куп Маршала Тита у шаху на терп торији опшшнс Параћип састлс су сс у сслу Буљану екипс ШК „Буљапс'* и СФС. Впше успсха пмалп су шахнс ти СФС који су изборпли НЈ рсшсн рсзулгат 2:2, али због no бсдс на првој н rpchoj габели љи.ма јс прнпао псхар ОШО. За успсх еквпе сви су заслужнн али посебно треба ncrahn Мн СТОНИ ТЕНИС Y општинскмм Радничко спор тскмм irrpaMa у стоном тснмсу, скила Стакларс освојнла јс ггрво место. и ти.мс стскла право паступа на Зонском тпкмнчс|ву, којс јс одржано у ЛрамбслопМУ. Стонотеписсри су сс вратмли из Арапћеловца као побсдxiinii зонског такАпгчеил. До првог мссга стакларцн су сав.идалн екмпс Kimha, Свилајниа. Баточнис и Спстозарсва. БоЈс Стакларс бранили су: Рули Ванск. Томпслап Будисллнћ, liinih Срстен и Раднша МилалшсовиН. Ова иста скигта учестповаћс н ita рспуб.шчком такм1«чсн.у 16. мај* у Лучакпма, Р. В ШБ СТАРТ Летња кошаркашка лига СРБИЈА - ВОЈВОДИНА за „Куп ПараНнна", стартовала јс 6. Maia. Наше прсдставницс на са мом сгарту сусрслс су сс са традициомалнцм ривалом Партизано.м нз Бсогоада. Први мсч су пзгубилс. И друти меч са скипом Cry зсната из Hnuia је изгубљск. Овако слаб старг јс дошао као последнца нсрдеовних тре ииига и недовољне спремносгп за наступ. V нарсдном колу кошаркашпце UKK Параћнн гостују v Бсограду гдс сс састају са скнпо.м Црвенс Звсзлс. 11ГРЕ — ШАХ В1в>бедник лојсвнИ Eopv који јс може сс слободпо pehn бпо јунак мсча v Буљану. Ево рсзултата: I Милојевић Бора — МилсткИ М. 1:0 2. ДшшИ Б. — МихајловкВ С. 3. Рашковвћ С. — Богосављсвнћ М. 1:0 4. МплојсвиН И. — ДобросавibCBith Т. 0:1 Војислав Павловић ДРУГА СРПСКА СТОНОТЕНИСЕРСКА АИГА 8>орац BipBOABsram? Првенствена грозница у Другој српској стонотснисерској лиги јс завршсна. Цеолулоидна лоптица се смирила, алн још у век се сигурно нс зна ко he otiiIiii у Прву српску лнгу. Предlor је, да сс два првоиласпрана ти.ма нз Друге српске лиге преселе у виши рапг гак.мичсња, који треба да усвојн Скупштина Стонотеннсерског савеза Србијс. Уколико Скупштмна усвоји овај предлог, идуће године гледаће.мо најквалитстпијс српске скипс. У ПОСАСД1М.-М килу Борац је убсдa.iiwu caBva.vao Партпзапа из Вал.сва 5 0 и nuic доклзло ла се оос голипе нијс случлјпо пинуо v сам вр\ табсле. Послс пишсгодпшиа: cianiaunjc :< такорсња у дпу табсле. Боран сс најслном прсиуо и показао соојс ..праое тбс" Наи.мс након опроштаја Руди Вапекн од актнопо nrpaiua дош\о јс ,\о craniauifjc. МсБутим. Ванск сс one toajuic акпгомрао, али као трснср н препородпо ..оболслу” скнпу Бориа Vmco јс и рали н ла са нстпм нграчима дохажс да Параћни ззсчужујс Xi глсла бол>и CTOini тсннс Соакако ла назни иајзаслужснијсг мо.кс ла попссс н ПРВОСЛАВ BVKOМЛНОВИП епб скипс. Он јс одиграо 21. утакмнцу 50 партија рсшно у сво ју корпст, и свсга 7 нзгубпо, ипо у пропсшима нзиосн 87.7 одоо дооијс- |гих napntia Овакав рсзултат свакаки да ааслужујс сву пажњу спортскс Јапноеп! м може да послужи као изванВжоначна тао^ла 1. 14 ОКГОБЛР 22 21 1 107:40 42 2. &ОРАЦ чз 20 104:51 40 3. ННШПРОМЕГ 2! 17 5 98:52 31 4. МЛЛДОСТ ■»1 II II 87:78 5. ИНДУНУ.М 22 Н 11 80:72 6. ЈЕДИНС1ВО II II /7:73 21 7. ТИМОК II II 78:76 21 8. УДАРНИК 21 10 11 71:77 20 Ч. МЕГАЛАЦ 22 9 13 64:81 18 10. САЦЦАК 21 7 14 56:75 13 11. ПАРТИЗЛН 22 2 20 72:102 3 12. O3PEII Ч« 1 11 СТРЕЉАШТВО ДВЕ ЕКНПЕ НА ДРЖАВНОМ ПРМНСТВУ Параћннски стрелци из дана у дан доносс на.м пријатнс вс стн. Овог пута из Бсограла јс сгигла всст, да су лвс јуниорскс скипс на Рспубличком такмичсњу стсклс право учсшћа па Државпом нрвсисгву 22. и 23. маја у Загрсбу. Наш стрсљачки савез па Државном првснству заст\ nahc јуниорске скипс гпмназијс „13. октобар*’ н Економског школског цснтра „Боркс Кидрич". V ссниорској конкурснцијк. појсдиначпо учс сник државпог првснства бићс и Томислав То.мић, члан СД „Михајло Илић — Куља”, Српскс фабрикс стакла. Јуннорска скипа Гимназијс паступала јс у слсдсћсм саставу: Зоран Милојевић 345, Мирослав Миловановић 342, Првс слав ЈовановиН 339 кругова. Јуниорп ЕШЦ: Зоран Којић 349, Будимир Симнћ 339. Иван МилојевпН 335 Томислав ТомиН, трски пре лсгавник на Државном првснству у конкурснцији 120 так.мнчара освојио je 10. место са 363 круга, а тиме јс постао но силац звања „МАЈСТОР СТРЕЛАЦ”. lilt пионирска скипа нијс нз нсвсрила, Bell напротив постигла јс изванрсдан резултат лд 496 кругова, а за државно првс нство нчр.ма је била 365 круга. На жалост Зоран Живковић 169, Драгана Марковић 166 и Јовнћ Јован 161 нећс моћи да учествују на Државном првен ству, јср пролозицпјс нс прихватају мешовктс екипе, већ гражс комплстиранс мушкс или жснскс екипе. Док чнтатс ивс рсдивс стрс лци сс пупо.м паром ирипрсма ју за ови вслнко так.мичсњс н надамо сс ла he н нз Загрсба стићи радоснс вести. С. Здравковко рсдмн прнмер како сс трсба uopieni зп скииу. Врслко jc iiaiiOMeiiyni и то да cv борчсвн стокотеннссрц каншлн на из панрсдно pajyMcaaibc чланова ралпог колсктква ОШ „Стеван ЈаковллвкИ. Нанмс, због иедосгатака простора оин су нгралн и трсннралм у сали ОШ ..Стсвак Јакопхсвић". игто Јс свакако Јсддц од Јнмча||||гх фактора оеогоди- |«?г успсха. На краЈу да помсисмо да Јс Бораа од 22 олкгранс утаклшцс у своју хорнст рсишо чак 20, док Јс прстрпео лва порпза! Јслиио су Борцу успслм ла нснссу пораз скипс 14. октобра пз чрушсвца и Ниип1ромета, коЈи су уз Борац воднлн главну рсч у протсклоЈ ссзопн. Док ucu AOKAiia липгииа мирујс, »- жсанмо Борцу .VI сс iiabc у српској ciuiioTciiitccpcKOj CAHTrt H VI мас н идућс сезонс пријап*0 обралујс М. M.inh
НА ДНЕВНОМ РЕДУ Уместо стидљиве нонстатације Завод за здравствену заштиту у Нуприји, Одељење опште хигијене у сарадњи га Одељењем социјалне .we* дицинс, спровео јс апкету .\tcby школском бецом о распрострањености пушења и алкохолизма код учеџика. Иако скромпа no обиму, оаа анализа је занимљива и .-.ivxcvie баш толику пажкао и проблс.и о комс јс рсч. Измећу осталог, кажс re v апализи, анкетирамо је укупно 200 ученика основпих и cpcdibnx школа са nodpv- '•in name Ошатипс, a ca чи- -паог nodpvuia Завода 1.413. На анкетч ie одговорнло 336 ученика, толико је би- 'п позитивних листића. Кпоз одговорс сазчало се ut1020 о животним условима v Koiu.ua деца живе. па прсма томс и v коликој cv чсри ти услови утицали ча конзумирање то значи da живе са оба родптеља v срсћеним nopodunnuM гсловима. На пптање када cv запалили nnev цигарету, одloeopu cv у всћини случајева: пре једну годину дана, а на питање колико попушс днсвно. најчешће ;е одгоаопепо: до 10 цигарета. Шта иаши ученици пију. одговор ie da ie то мајчсшће пино, остала ппћа мање, а naj.uaњс ракију. V којим ситуаuuja.ua најчешће nonujv пићс, всћипа ie odzoeopuna da ic to v друштву (194, turn 57,7*'>). Иптересантни cv и разлози за ово: највише сс попијс icada cv расположеии, а најмање „из чиста чпра‘\ Констатација, изречеча v апализи, гласи дословце: „добар део dene не зна какве noc.icdutfc имају алкохол и дуван на млад ор?апизам*. па баље: .^отребап јс велики nation просвстпих п збпааствсппх падчика, tMixoe зајсбпичкч nad па здпппствспом npocaehueatbv .илабих. па упознаеању са noc.ieduua.ua које овс cvnстаппс ttAtaiv no њихов daљи жпвот. Са.ио ти.чски pad ппосветппх и здпабственпх падника п nopoduue (v с.чпc.iy здравствепо? васпптап>а) може donern позптивпс рсзхмтатс". И vanuic cv сс овакве, ttли сличне, аналпзе завршавалс слгмним копстатација- .ча. По својој формулацпји онс су јасне, no dpvurreenoi оправдапости онс cv доста млакс. One не хпсазују на пршсгичне кораке. на захтев који се мора V3cru v об.зпр одмах, бсз одлагања. He no cioiu никакав разло* da to 6vdc само Afcrrcpuia.'i за duexvcuiy, или бројка за закључивање. Пракса показуie da просветнп padnuun свакодпевпо KOHcraryiy како велики број учепика пуни санитарне чворове, или dpyia скровита места, da бп попушила цигарету или испричалп пикаптпу причу са пеког скупа tia коме се ппло и веселпло. Ако мченицп брхсе сазревају у вре- :achv садашњем onda cv, de (бакто, и подложнији искушењима овакве врсте. За таква забовољства потребан је и новац који се, па жалост, nahc v дечјим торбама. Ceejedno ic da ли јс on узет кришом или бобијен od робптеља. утрошен за dv вап пли nuhe, on постаје страховити бумерапг чији ydapan изазива каснији бол. Јесмо за апализс и бројкс, али писмо за стибљивс констатације, eeh за практичну noMoh сваком бечаку или бевојчици који се nahe у ситуацији da, из рабозпалостп или незнања, почнс (kL..ttynuu. min nuje. ДАИА ГОДИНА Ш БРОЈ 59 ПАРАНИН 25. МАЈ 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНЛ 2 ДИНАРА ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА радног народа општине парабин Ми, слободари на Балкану, у свету познатн по спремности и одпучностц да сс боримо до последљег, када јс у питању најсветлнји ндеал човска: слобода. са другом ТИТОМ сав.чадалн смо бројне баријсрс. Пут од поробљсни земљс прско, Рсволуцијом распламсалог отпора против фашизма, до песмом и жуљсвг ма окиНеног радног елана у изградњи разор'? нс земљс, био јс тежак, али нс н исцрпљују hii. Тнто пам је другарсик искрсно, родитељски топло и прометсјски снажно, језиком исИмс највећег сина нашнх народа. ip\ ТИГЛ, јс снмбол борца у рату и државинка у миру. Њсгова личност окруњена је пајилс меннгијим особннама и синоннм јс борбс за мир и правсднијс односс у свету. Његов животни nyi од загорског сељачс* та, прско шегрта, .мсталца и рсво.п пијом ка- [>еног са многим тсшкн.м нспнтнма \ ондашњој ПОЛНШ1ЈИ. Лспогпави и другпм злоглас* кнм мсстн.ма, гдс јс покушаио ла сс ломи човск, јс најбољи пример младнм генсрациНЕИМАРИ БУДУЋНОСТИ тинс објаснно стање, могућности и перспек тивс, а ми смо му захвалнн и одани што нас воли, узвратили својом спрсмношИу да га слсдимо. И та Јвсгова љубав, а наша спремност, из дана у дан бива свс дубља и јача Из тих најтананијих нити, из тпх љубављу испуњенлх трептаја срца мнлмона Југословсна, са тих знојем орошених чела и прапорцима жуљева окићених руку, pabajy сс, и ра baite је непрекндно: путсви, фабрикс. хндро* централе, школс, бродоградилиштва и свс што је потребно једнсд! народу који се бори за мир и срећу човечанства. јама како сс воли, бранк и животом штитм иарод, до.мовниа н слобода. Поучена њсгови.м при.мером младост нашс зс.мље iiehc скренути. Јер љегов живот. иснуњен борбом, радо.м и сгварање.м. преточен јс v свс токовс нашег друштва. yrpaben у свс вредиостн којнма данас располаже.мо. Њсгов однос, дубоко проткан љубављу н повсрењс.м v нас, топао и нспосрсдан, нас обавсзучс. Виталношћу пролетера и духом гспија, ТИТО је прнхватио најтсже и најодговорнијс ладаткс које му јс Комупнстнчка партпја Југославије поставллла, и савесно нх нзвршавао. nrwntNiHtmtrwffmwi itnmiiiiiiiminimuiti: Драги друже Тито Октпп.ш смо сс v овом .чајско.ч dany da озмачимо празппк млаоости и da Ти најискреније чсститамо роhendan. Тс искрепс жеље U3eupv из патнх пајбубљпх осеИања н из врсмена у комс живимо заједно, cnoienu велпким ибеали.ча социјализма п самоуправљања, опо тто ччпп cvuiTunv чашег свакодпсвпог жчв.-bctba. Свесни с.ио лепоте која болази чз јсдпнствене снагс ydpvжепих радпчка са а.чбиција.ча н стрс.ч.betbu.ua .u.iadc гспсрацијс да паставе херојско прс.ис започето tipe виme од три дсцечије које се чретаче v ceaKodneenv борбу за аутентичну Југославијх' ч њено светло иесто v савре.иепо.ч ceerv. Ono је eeh do сада показало dec величачствепе ствари: Тсбе, бруже Тито и natuez padno? човека који. udyhu стаза.иа историјс и Твојим .bvdски.4 пргсиерчма, ucnucvje богатс летописс саврс.иепо? човечапства, Из тих разлога ми смо yecte, na и dnnac, поссбпо поноспи и обавсзчи оа дело.ч и рсчј\- tiorepbvјемо своја опрсдсљења. Нска u oeozodnmtba штафетпа палчца 6yde iota toплчја od cructca хиљаду pvk\ k једпнствснс жеље: Да иам још дуго жпвпш, открпвајућп пове путеве dpviaтвеног развоја н none вредпостп natuez човека. РАДНИ л>уди, грабани II ОМЛАДИНА општине ПАРАНИН -itinnmmmmMmmwwiumoennRmKnmnnnwruHivinntnHinnnmnnminHnimmiiNiiiiiiiiiiiiiiiiiD.T ВОЗ „БРАТСТВО и ЈЕДИНСТВО” ИД1ДIШРБОМ 13 Оногодишн>а манмфестацлЈа братстпа н јединства под покровитељством Савсзнс конфсрснинје ССРН, делегаиију name Општинс предводи Милош Дракуловић, председник Општннскс конфереицвје Приликом распарчавања окупнране Југославнје ссверонсточна Словснија била је припојсна немачко.м Рајху. Bch пр вс ратнс Јодине Немци предузимају репрссалнје према словеначком живљу на овој терито рнјн. Породицс из многих словсначких места: Марибора, Цсља, Птуја. Ор.можа н Словенграиа морале су да напусте СВОЈС ДОМОВС И НМОВИНу 11 поby у неизвесност. Све невољс. којс су задесиле српски народ у тешким дани* ма окупације, нису мимоишле нн Словенцс, изгнаннкс. Масо вна стрсљаша, октобра 1941. год. терор и репресалије по многнм српским местнма и насељнма нису могла да зауставс пламен устанка и ослободилачкс борбс којн сс ширио н пла.мтео све до окончања рата. По доласку v ове крајеве Словенци, изгнаннци, су сс прн кључилн ослободнлачкој борби, ступалн у партизанске одреде, стварали словеначке were и токо.м борбс, нс жалећи својс жнвоте, дали свој частап допринос ocno6obeity до.мовнне од фашистнчког завојевача. У мпогим заједничким гробии* ца.ма лсже, заједно са палим нз Срблје, н MiioHi Словенци изгпаницн да тн.ме потврде своје братство и јединство. Нераскиднво нријатељство и другарство, створено у ратним данима, није прекидано ни јед hor трепутка после oc.iooobcља. у новој Југославијп. V срци.ма некадашњнх изгнаника и ibiixoBiix породнца, урезала се дубока захвалност према домапипима који су их примали и ca ibiixia делилп добро и зло ратнпх годнна. Таква осећања, пуна љубави. захвалпости поштовања потврВивана су у мно him послератнпм маннфестацијама и сусрстима. Тс всзс се настављају у свакодвевном допнсиваљу, преко појединачпнх nocehitaaiba, доласком ва комсморатнвнс скупове, када је. одавана почаст жртоа.ма рата п трагедије, прплико.м просла- ' л дана ослобођсиЛх градова. Y последњс врсмс тс сс всзс продубљују сараддом на многим пољи.ма привредног и друштвеног живота у којима се траже многа рсшења н рсализавијс договора и споразума. Тако је, из године у годину, размсна тих узајамних гостован>а добила толико у масовности да су друштвено-политичке организације Словеније и Србије с.матрале да треба ту спонтану манифсстацију братства п јединства словеначког и српског народа opiанизовати. И овс годипс he крснути још једаи воз „братства и јединства". Делегацију машс Општинс сачнњаваће: потпредседник CO, Драган Вељковић, Младен Радуновнћ. председник Месне заједннце града, Радомнр Сте* вановиН, инжењер фабрике пе* мента, чланови породнце JoBana Крстиђа из Поповца и Мнлена Томнћа из Параћнна као и Милош ДракуловнВ, лрсдсешшк Општннске конфереицвје Соцнјалистичког caseза. Y прос1орнјама Центра за дечју заштиту н социјапнн рад у Параћину, одржан је 14. маја 1976. године саста* нак Извршног и Надзорног одбора Друштва социјалтсс радника Поморавља, Ресаве и Левча. 1ом приликом нзвршеио је конституисање и за гтрсдседппка Друштва изабран јс Радивоје РадомаiioBidi, соцпјални раднпк фабрпке штофова. Пначе, ово Друштво се поссбно истакло својнм позитивннм радом у току рани* nix годниа, н важн за јсдно од најакгнвпијих у Србпји. Зббг тога је прошлс годинс и добцло Републнчку награ* лу .ча залагања и акпшносг чп пољу соццјалног рала.
СТРАКл-г 14 ДЛНА БРОЈ 59 • ДРУШТВЕНО-ПОАИТИЧКА ХРОНИКА © ПОЉОПРИВРЕДА ПРЕД НОВИМ КВАЛИТЕТОМ Могућности и услови ■ На основу садашњег сгања прсдстоје даљи задаци СК 11 ССРН у акцијн удруживања земљорадника у нашој Оппгтипн V npcbciio.M периоду, ко ји је бно нсповољан за развој пољопрлврсдс и друштвсно-ско номских односа на' сслу (1967 — 1972), село јс ипак сволуирало у познтивном правцу. Н; селу су се збиле таквс скономске, соцлјалнс и друштвепс променс да нс можемо почсти од преклнутс нити 1967. го дине, већ сс при решавању да« тих проблсма можемо само де лимнчно послужити искуством из времена постојања всћсг броја 33, тако да сада морамо тражитн новс путевс и начинс како на питању yuanpcbeња саме прпљогтрнврсднс производње тако и по пнтању друштвено-екоиомских односа на селу. Укупна површина ораница в башта на подручју Општине је 20477 хектара или 28789 ха. укупно обрадиве површине, што значи да на јсдан тракгор у приватном власнлштву долази 25 ха оранице или 38 ха укупно обрадиве површлне. To би могао бити задовољавајући број трактора за органнзовану обраду земљишта свих пољопривредних произвођача. Ло ше је то што поменутв грактори нису опрсмљени прик ључним мапшнама. Всћина млх се, поред обрадс иман>а власника, корнсте за друге де латност« ван пољопривредс, пре тежпо транспортне услугс п др. Поменути број трактора је сас тављсн од скоро свих могућих tv пова и маркл. прстсжно у дотрајалом стаљу. Ускоро ћс за њиховс власнике бити врло крупан проблсм одржавање и набавка резсрвлмх делова. Овај се проблем може прсвазнћи само организовањем власлнка трактора преко nocroieћих пољопривредних организација за интензиван рад у пољоприврсдн, уз снабдевањс прикључних машина путем ннвестиција и формирања радио ннца за оправку и одржаваље тог мшинског парка. Вслики проблем v сфикасном коришћсњу механизације представља просечно мали поссд пољоприврсдннка. Исти за подручјс нашс Оппјтинс износп око 3,5 ха обрадивс по врплшс. Процењује сс да прско половине укуплих парцелз не гтрсмаша површпну од 20 — 30 арн. Овако расцепан посед, на велики број ситнмх парпела, представља озбиљну сметљу рациоиалном коришћс АКЦИЈЕ И РЕЗУАТАТИ Подједнака обавеза за све субјекте — Свако у овојој средини и сви на овојим радним местима треба да потражимо права и једина решсња проблема која је Прсдседник Тито покренуо у свом иитервјуу „Вјеснику* и на чије извршсљс нас јс још једлом обавсзао — речсно је, лзмеђу осталог, на састалку Координационог одбора за пра ћсње извршења Програиа гтрноритстшгх актлвлостк Скупштл не огшгпгнс riapahini и њолих органа у свстду лнтервјуа Прс дседнЈЈка Тита. Издаје OK ССРН ПАРАНИН Урсђује: Редакцнони колегијум Главни r одговории уредник Саша Букић Адрсса Редакцнје: Параћш! Б Крсманоиића 14 Тел 83-694 Штампа: „ГЛАС’ Бсоград ВлаЈковићспа 8 Тел 335 384 Тпраж : 10.500 њу мсханизацијс. Знатнс повр uunic врло квалитстног земљнш та су под мсђама и многобројллм пољским путевпма Велики број ових парисла јс практлчно непрнступачап у кишовлтим данлма. Путсви сс lie могу поправити нн најбоље органлзованом акцијом нн всликим матсрнјалннм улагањимз свс док сс не изврши комасацпја прлватног поссда у пнПерспектнва у удруженом раду тересу самих зсмљорадника. Услед нсдостатка довољног броја активне радне снаге на селу, све је вишс површнна под кукурузом и шећерном репом којс се благовремено не обраде и уберу, што доводи л до ниских приноса, Подручје наше Олштине нма нзванрсдно повољнс услове за целокупну пољопрнвредну про нзводњу — ратарску, сточарску, воћарсковиноградску л повртарску. Равница Великс Мораве, са приобалним терасама, улази у састав најплод* нијих реоиа name земље. Нашс подручје бнс.мо могли разврстатл и трн карактеристкчна реона. Као п у свакој другој грани гтривређнваља тако и у пољопривредној пронзводњн, потребно је производни процсс организозати на приннима економичностн и рацноналности и производњу усмерити у погледу квантнтета и квалитета према захтсвима npepabnвачке индустрије и тржишта. Попгтујући усвојсна начела у конгресним документлма, ус Програм активностл је усвојен на седлицн Скупштине Оп игпше одржалој 5. априла, a овај Одбор има за задатак да гтратЈ! и коордлингра акпијс у току његовог извршен>а. ИзмсБу осталот Програм обу хвата приорЈггстнс актЈшностп на cnpoBobcibv Устава и даљсг усавршавања делегатског cstcтсма, затлм актнвности у обла сти привредних кретања и за пошљавања, у области стамбс ис и социјалне полипске, оуз бијање криминалитета и бота ћен»у поједплаца, кантролс и onopcsitBaiba бссправног рада, кадровскс и казнавс политнке и акпгвиости у областн инфор мисања. Са KOMTLACTUOM ОДГОВОр1НОШНу пре свега свих субјеката, у СВИ.М ов!ш областима треба са чзппггн програм noceoinrx активности у комс he свако ла водм део свој-лх задатака и оба всза, гдс ћс програмлранл по ступак блтн гаранонја н контрола да ћс задацл блтл лзBpuieini. Носиоци акгшвности су дуж ini да на крају сваког .иесеца обавсштавају Коордннациош! одбор о мсрама које су предузсћн за рсаднзацију Програма л тсшкоћама на којс су том при.ипсом наллазпли. По рсд овог Олбора о рсализацији Програма стараћс сс л Изврш ли савст Скупшпшс општлнс v окввру своје на \ чсжпости. М. Мпхајловић тавпс одрсдбс и одрсдбс Закона о удружнвању зсмљораднлка, ползопрлоредпс органнзаШ1јс нашс Општинс почетком лрошлс годинс потписалс су првс самоупрапне споразумс 6 удруживам.у зсмљорадннка ко ји сс засннвају на прппцппима: — добровољностп, — обострапс скономскс запнтсресованосЈн, — равноправног удрављања пословима у којима capabyjy и —расподели заједннчки остварсног дохотка сразмсрно допрнносу за њсгово остварење. Y току 1975 године, када склопљенн и први са.моуправini споразуми о удруживаљу, наше пољ. организације су постигле слсдсће резултатс иа \ Фуживаљу: у 34 насеља 354 пољопривредника је удружепо, у почетку, а касније још 198, до краја 1975. годннс. На оспову самоуправног споразума удружеин зсмљорадпици склапају са организаиијама удруженог рада уговорс о дугорочној сарадњи Битна карактсристика овнх уговора је у њиховој трајности (најкраћи период ie 3 године) и тачно утврђеннм обаве зама и правима обсју страна. Мови односн нису више купопродајни два партнера, seli су одиоси у дугорочној сарадњи и пронзводљн олређсннх пољопрнвредних производа в пласмана. НАШИ ОМЛАДИНПИ НА РАДНОЈ АКПИШ m од 11. јула до 7. авггста омладннска брпгада из пашс Огпппше A'HCCTcoBahc на савсзпој радиој акцнји „Ниш 76" Брлгаду he сачтш.аватл 50 омладинаиа и о.мдадинки од чега 10 раднтса, 4 пол»опривг>еднпка. 7 стглсната. 12 омладЈшки и остало V4cninin. Интересовање омладлнапа за aKtniiv ic вео.ма ислико. За сала се пријавнло прс ко 80 омладтшапа. Припреме око оргаиизовања бригадс cv v tokv. 0' Фабричкпх копференција Сгакларс и Штофаре добнјенз ic опрема. Бтггала lie vckopo бнти конститУИСана н v чествоваћс на нсколнко локалних ралппх акиија, прс свега на nDnxvnAjaibv секглдаоних слровпна. ол чега he бнтл обсзбећсна спслства за осталг onpextv. Још ла кажсмо ла he пеколлко о.младинаиа пз нашс Општинс гзстч учешће v McbvonnmnicKoi бригади на савсзној радној акцији „Козара 76". Када јс школско звоно 15. маја, означило крај овогодишње наставс свлм нашнм срсдњошколцима остала јс још јсдна зајсдничка свечалост прс него што се растурс свако на своју страну. To је матурско всчс о комс сс лаиима причало, припремало и сап,ало. V свечаним хотслсклм дворамама заорила сс музика, пссма, започела јс лгра у бљештавом сјају с.меха, раздагапости и... сстс због растанка. Поклол разредном старешипи. пољубац (I стисак рукс л ноћ јс вртоглавно пролазлла. Остајс као ненадмашна успо.мсна о којој he co радо причати (Снимно: Милнвоје Илнћ) Докетп су закључци Разматрајући стаљс пољопрпврецпс производњс п отво репа питаља удруживам>а зем љорадника са иољопрпврсдним организацијама, Комисија за друштвсно-економскс односс л развој СК на селу- OK СКС и Комнсија OK ССРН за по:м> прпврсду и ссло дана 11. 03 1976. годппс усвојнли су нпз закључака. Јсдини пут за поисћањс пропзводњс н мсњањс друштвспо- -скономске односс ла сслу јс удружившвс зсмљорадника г.о ic трсба унапредити квантитазпвпо и квалитатнвно. Удруi.xHBaibc трсба у што краћсм року омасовитн. Удружнванл трсба да будс праћсно стварним удружнваilcm рада и срсдстава измсоу земллралпнка и пољопрнврсд* in 1х организација и дослсдним поштовањс.м обостраннх угово рсннх обавсза и скопо.мских ннтсрсса. Удруживањс трсба да достлгпс онај ниво којим сс обсзбећујс стварањс мстиријал нс базс за зајсдничко стицанл н расподелу дохотка. \з јачањс самоуправл>ан>а у пољопрпвредним организација ма трсба оживотворити функ miOHiicathc дслсгатског система, а прс свега рад пољопрнвредних делегација и делегата у мссннм зајсдпицама и објсдн љавању њнховог дсловања п координације преко пољоприв редпих организација. Обавсзу ју сс пољопрнвредне организацијс да иницирају заједничкс састанке дслегација и дслсга та са свог подручја и да им обезбелс техничкс могућности за рад( сала, превоз и др ). Трајан јсзадатак свихдрушт* всно-политичкнх организацкја, а прс свега СК и ССРН, да пру жају пуну по.моћ пољопривред ним организацијама у спровођењу ових закључака, а поссбно на плану удруживања земљорадника и изналажењу одговарајућих решења. Извршни органн СК н ССРН Општинс he у току године одржати нај мање по једну седницу поспс Г1сну питањима пољопривреде и удружнваљу земљорадника. 14. WA СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИПЈТР А МОК ССРН СОАИДАРНОСТ КРОЗ KOHKPETHV ПОМОН Н Радни људп натс Оппгпгпс јсдподнсвном зарадом сакупилл преко 92 милиона старлх дипара за помоћ пострадалп.м оншт1П1ама V iiha>v сагледавања послсдииа. усмсравања и коopAiiinipaiba акција солидарностл, формиран јс Координацлони одбор за акцијс v случају слс.мситарпих пспо года којс задесе подручје Регнона... V последљс врс.мс јсдан дсо пашсг подручја захваћсн јс временским непогодама којс cv проузроковалс всликс .матсрлјалнс штстс, нарочито v општинама: Крагујевац, Кнић, Рсковац, Свилајнац и Нуприја. На осноbv чроцсис паста.\их штста, покрснута ic акција солидарности Koio.M, ралшс л.удн н грађатш полручја трсба ла no.Moniv материјалном noMohv из оргализаиија vapvженог рада, inrrepccinrx зајсдшгца, мсапгх зајсдлпца н појсдинаца. V анализн о спровоБству закддгчака Коордлнапионог одбора рсчсно ic и слсдсћс: „Само ic Оппгтина Параћин уплатпла |едлолиевну зараду и пзвршила обавсзу прсма логоворсшш процслтима. Срслства сакуи.^спа ол једнодневилх зарада радних људи нзносн 92 милиона п 483,000 старих дклара. Овл сима ic распоређена на сдсдећи начин: 64 милиона 738.00 ст. липара KoarvicEuy, 9 милиона 248.000 ст. динара Општнни КнпН, 9 мллиона 248.000 ст. длнара, Оппгтшш Рсковац н 9 ммдиона 248.000 ст. динара Опптпги Буприја". Предссдништво ic позлтлвно онснидо извршаватм? овнх задатака и донсло oaavkv да се обрати писмстпем захтсвом свим огтштилама v Pcruoiiv да што прс испунс својс обавезс које npoiicnrrv из закључака лонстих па почетку акнлје солидарностн. Председништво. тахође гтрихавата шпшијативг за покретање акције за novoh настрадалим подручјима v Словснији v најновијој ка тастрофи ттроузтзокованој земл>отресом. Програм ове акнијс сач1п<иће свака конфсреиција Социјалистичкот савеза у огтмтгнама. У Осиовној Заједннци залошљавања у Параћк* иу добнлн смо обавсште њс да јс у циљу реализа ције запошљаваља радни ка лз другог стспена хлт ности са прсдставницлма организација удруженог рада недавно јс одржал састапак. На састанку је поред осталог закључено да се због насталих тешкоћа у привреди наше Општипе, крајњн рок за реализацнју овог програма по.мера сс 1. октобар. До тада he се поступпо вршити запошљавањс пре ма потребама радних ор ганизација. М. М. КУДА НА ДАЛзЕ ШКОЛОВАЊЕ Школска година ie ттри крају. Учстппш всћ гвелико paaMjaiLvaiv о предстојеће.м школско.м распустт. Међугим, за гчешгкс завршних разреда нећс битп одмора Треба да оддуче куда на дал>е школовање. Да би им по.могли v избору у Основној зајслтппли запошл>аван>а v IlapahuKv интересовали смо се за ко!и.м ћс кадровн .ма v 1гаредно.м периоду бити највеће потребс. За нарсдних нсколико година нашо] прлвпели ћс блти нашотреблнји, односно посао ће нашре моћи да добију зидари, тесарп, арлпграчм, бетољерцл, фасадер:- стакдодувачн, регдери, текстиднн радннци, утостлтел>скл радшшл (кувари), цементаши, затлм економистл, машински пнжстверл, гтравници и финанслјскп crpv4ibaun. Kao н до сада о стварпим потрсбама за кадровлма ( сс мадо води рачуна. а број незапосдених растс ТТрсдстојећа реформа усмерсног образоваЈиа трсба да допринесс да се osai пробдсм Tpaiiniic рсши. Да би свршени ученици средњих школа остварили право на коришћење бесплатне здравственс заштитс, грсба да се у року од 60 дана, од дана дипломнраља, прмјапс Ословној заједници за запошљавањс у Параћи ну и доставе слсдећа документа: радну кљижпцу, лнчна карту, уверењс о имовном стан>у, потврду о лнчно.м цохтку запослеиих чланова домаћлнства и прспис дн пломе о завршсној школи. ОСТВАРИТЕ СВОЈА ПРАВА □ Носиоци сталарског права у лашој Општини са прп ходима испод 1.202.00 динара по члану домаћпистла могу да остваре право па смаљење станарлне У Интерсслој заједншш становања сазнали смо да сви косиоцл станарског права, кош имају прпхолс по члану домаћинства ло 721,20 динара, сттпп’ право на cAiaitcibC станаринс за 40 одсто. Уколико при.мања по члаЈгу домаћинства лзноси до 961,60 динара станарина сс vxiaitvie за 30 одсто а за онс који и.мају приходе до 1202,00 дЈгнара, cxiaitvie сс ло 20 одсто. До сада ic ово право остварзшало преко 100 грађала. Признаје се од 1. v наредном мессцу од дана подношења захтева. ХОР ОДРАСЛИХ Прп Музичкој тколи, апгажоваљсм директора Јо г.ице Милосављсвића, а због всликог иптерссоваша гра bana, пславно јс осиовап хор одраслих. Сазнали с.мо ла интсрссовањс још увск постоји н да хор. бар за сада бројп око 20 чланова. Састајс сс једаипут псдсљно. о> 1—2 часа н всжбају oGpabyjyhn, углавно.м, Бстовсна, Мо краљца, Гајдова... Дпрсктор Милосављсвић нам ic рскао ла свп noK.noкпци хорског музлцнрдлл могу ла noby у Музнчку школу, срсдом од 17 часова на пробс. Нарочлто су пожсљни женски гласопн како би сс хор комплстирао. Своју љубав прсма хорском музиинрап.г сви motv ла оствпрс.
БРОЈ 59 14 ДАНА СТРАНА 3 Из наших ООУР Због нсдостатка складншног простора матсријал ча нзраду стакларског алата чссто јс бно лоипран no ислом кругу, тако да сс није имао тачап увпд каквс су расположнвс рсзерве истог. Да бн сс то нзбегло овнх дана је почсиа припрема терсна за складиштсњс. Поред тога што he сс матсрнјал налазнтн на јсдпом мссту, скратићс сс it ibcroB гранспорт јср сс складиштс гради нспосрсдно порсд чогонз за прсралу. ----- ♦ ----- Група лрпправннка која је у погон за пзраду стакларског алата прнмљсна 10 фебруара овс годнпс, потпу no јс оправдала очскпвања и своји.м односом прс.ма ра ду и дасшшлпном погврлила да је овај потез руковол ства Ш OOYP бно оправдан. Као резултат таквог јбиховог рала. у најскорије вре.ме he доћи до скндања прнправннчког стажа појсдинцп.ма нз групе. Всрује сс да he то бити стнмуланс за још бољс резултатс, којп су код ових младнћа и no сада били на завидном нивоу. ----- ф ----- Поводом празннка службе јавнс безбедностн 13 Maja, у нашој радној организанији јс организован при јсм за раднпкс овс службс V нашс.м граду. Гости су поред честиткп за свој празник добнли и скромнс поклоне. Ово јс још једна потврда тесна сарадња свпх социјалистпчких снага v нашем самоуправпо.м друш тву. ----- Ф ----- Из службс заштптс на ралу доби.ти смо обавсштење да јс за прва 4 мсссца ове године у пашој радној оргаЈшзацпјп рсгистровано 85 поврсда на раду. Само једна »е била тсжс природс, а оно што јс најинтересантнијс највећи број повреда је у прсдслк ока н то махо.м због нскоршнђеља заш г»п лнх срсдстава. Радн прсвазилажења ipuизводни.х проблсма у цорзц ним одслсњи.ма, овнх дана је I ООУР иримила 16 новнх радница. Све новопримљене су хемијски техничари које he no сопственоЈ вољи бити преквалификованс за граверс и декоратсрс јер нам овај профил кадрова трснутно највишс недостајс. eel 1 rgagnin нзабранн новн (5) CTA IZim ЧЛАНОВИСАМОУПРАВНЕ 1 igl VIA КлU РДДННЧКЕ КОНТРОЛЕ CPI1CKA ФАБРИКА СТАКАА - ПАРАПИН ГОД. XXII БРОЈ 245 НДЦРТ ЗММА 0 УДРУЖЕНОМ РАДУ М ЈАВНОЈ ДИСКУСКЈ^ Y пстак 14. маја у фабрнпи стакла јс одржан Пленум извршлих органа друштвепо noлипгчких оргаппзација, на коме јс прнмарну улогу имао договор н усвајањс програма воВења јавнс днску’сијс о Нацрту закона о удружепом раду. AoHoiueibc Закопа о гдружс но.м раду прсдставл>а саставнн део акппјс на остварнвању Устава. Тсмапжа која се трегира овим Законом всо.ма јс сложсна јср у цслннн обхвата друш твено скономокс олносе и облнкс органпзовања у удружсно.м рх\у као битнс прсдусло вс за развој социјалпстичкнх самоуправних лрушгвемих односа. Због тога, лисхусија о Нацрту овог закона има поссбап значај за свакг ралпог човека н за сваку ћелију саиоуправпог \ лружепог рала. Ралн сс о новпм дрх-штвсноскономски.м катсгоријама и опредсл>п вањн.ма којс кроз оргл1тзова иу лискуснју треба воливп мсby рхмги.м л>уд11ма јсмшсгвено у радној органпзацијл уз актн вно учсшће свпх друштвено-по литичких спага, органа управ .ban>a и дслегација Како бн јавна дискуснја текла прсдвнВепим гоком v нашој радној оргаимзаццјн јс фо рмиран олбор ол 11 ч\анова, на чнјс.м је чслу сскрсгар Секрстаријата ФК СК И \нја Бу пурдпја. Задатак овог тела јс да, прс свега, npimpc.Ma, пратн, проучава пркмедбс и мишљења и коордшмфа peaAinaiuijv про грама воБсња јавне днскуанјс. С обзшром да he јавна лискусија захтсвати доста вреиена јср јс .материјал o6it\tan договорепо је да сс у нашој фаб СВЕЧАНО ИСПРАЋЕНА РАДНИЧКА ШТАФЕТА ПрпдЈЛ'ж\ jvhn сс поздравпма ц роБспдапскпм че<- гиткама свпх rpabana Југославпје иругу Тнту, радппкн свих колсктива са терпторијс пашс општиие су орга низовалн cboiv ..ралнпчкг" илафеп Штафета k \ наш колектив стнгла нз Половла 19. маја око 9 часова. По обиласку свих погона са краНпм задржавањсм око стакларских nehii н машина стигла јс на свсчано гкоашену трибнну где јс омлздинка Радмила Стефановип прочитала поздравно писмо наших радника. Млтипrv су присуствовадн скоро сви запослени који су тога РаАИЛИ v 1грво' смени. Из нашег колектива штаФста |с наставила п\т према inuvcrpiipi вунсппх тка '|ина „Бранко Крсмановић „13. октобар”, ФМТ Пролстср и осталим колективима у граду. рпцн она вили у двс фазс. Прва фаза бн била у пориолу од 20 маја до 21 јуна а лруга ол 21 јуна ло 25 јула. Оволики дп јапазон је био не.минован јер сс желело да сви састанип бу ду после прве смопс како бн радни .\>ули присуствовалј| v што всће.м броју н акшвно учествозали у дискусији. V првој фази јавне лпскуспје која јс подсл»сна у три областн: „Друштвеио сконамскк односи”. „Са.моуправц|< одпосн,. н „Самоуправно opratтзовгивс удруженог рала*', радиицп бп пракгцчпо бпли уиозпати са Нацртом закона п припре.мл>сmi за другу фазу где би сс тематски расправл>ало о Нацр ту закона са ynopebireaibCM no CTojehirx рсшсња организовап.а OcnoBtiiix оргапнзацпја улружс ног рада и гказпваљси на променс до tcojitx he довести примепа новог Закона. Наш лнст he KOHruitnnpanu пратиги pobeibc јавнс ^иккусп је и о првкм састаниииа, који су почсли ових лана и евенпгг алнпм пр1гмсдбама н прсдлознма са ibii.x, обавесгн11смо вас Beh у следс11см броју. ■ Свс четири OOYP изабрале радничкс контроле и по три Послс истека лвоголишјбсг мандата стари.м члаиовчма 13 маја овс голинс v нашој pa_v tioj органнзацији извршенп су пзбори за новс члановс олбора са.мотпоавнс Раднччке кон* гролс ООУР-а. Cxoajio одлуцп Ралппчког са вста радне организацијс 3 кап дидата са листс, који добпјајг највеНи боој гласова cv чланови а следећа 3 заменшш. Код прве 00УР новп члано ви одбора самоуправпе паднич кс Koinpoic cv: Борко Спасић, техиичар 785. Стипе Bpmih гра вер 784 it Новица Toiunh, стак лар 777 гласова. Заменицц cv: Радојс MitpKOBiih, стаклар 772. Раденко Сми.лзаниН реглер 764 и ВладнмИ|р Севић. стаклар 699 гласова. Гласало је 995 рални ка ол 1359 колнко vkvriio нпа ова Осповпа организација. V лругој OcnoBHoi оргапизаннјн јс од укупно 830 ралника гласало 673, а иови члапови су: Боаико Капдгка г tonoba кои тролс 399, Miiao'i; Creuiih, топар 379 п Раливојс МнлбјкоBiih 362 гласа. Прс.ма броју гда сова за за.мепнкс су пзабрапп: Војнслав .Mitrith, одржаваоц 343. Милддип CicBiih, 324 н Живорад Игњаговић, 269 гласова. Код Tpehe Основпе оргаппза ппјс v којој јс б.1ло vrnicano 468 а гдасало 370 бпрама .ia no вс члановс с чзабрачи: Брапи с\ав ToAiih. бравар 329, Михап Неде-VKOBith. модехар 309 н Мирољуб HfianoBiih. елсктричар 308 гласова За заменике Жп вадинка Мнлановић, шеф ла бораторије са 304. Мплап Раaoibiih II Слободап Калибарда, мсталостругар са по 295 гла сова. ЧстврЈа Осповпа opiwtnaaitu ia која запошљава 675 радпнка а ГАасало је 513 за своје члапо вс одбора само\т1равис радннсу по три члаиа самоуправне заменика чкс контроде изабрала је слеichc другове: Славољуба Раднha, аутомеханичара са 381. Дра гослава Пстровића. складиштара материјала са 380 и Војзг слава Павловића. радшша ма гаципа готовс робе са 369 гласова, док av за заменнка изабрани: Стсван BopbcBiih, радник круга 366, Bopbe Глишић, рсфсрепт протнвпожарне заштите 348 п Ннкола То.ми-ћ, магаииоиср ресторана друштвенс исхранс са 315 гласова. Ово.м прихиком трсба одатп пуна прп 1 iiiibc досашњим члановима који су. чада јс ту и тамо било ситкпјих пропуста, али сбссни чшбспицс да јс то јелпа новина у нашем самоуппавном \рушгву и да су oioi OILVJI п.4.1111 први IIIBPULIIOUII нпак ибавнлн свој посао на задово.Бавајући начпн. Пред новопзабраипма су сада огрампи залацц на иревазм лажснд- свп.х проблсма који су нам сс до сада јављали v нракси, адп се падамо да he onn успстп да их решс. Аирил — мисец диброиољних радгшх акција. Мла ли нашс Oniuniiic опслежили су са вишс чикалпих акцнја н Сабо* ро.м акццјаша којп јс смржап 24. апрпла у салп Позирпшта. Сабор ic oiBupiio Драгослав Обрадови11, који ји говорно о нсторијском "ujBojv радпих акција, о љихозбм шачају за name друштво. Нстовремепо у хол\ Позорншта огворена јв | п !■ .1 ложба фотографпја, ! локумспата н прнзнања 1 са нредходцих радних ак- [ ција. I АПРИЛУ ПРОИЗВОДЊА ОСЕТНО ИСПОД ПЛАНА Основни плаи радие организацијс за месец април подбачен је по количини за 18,7%, a no вредности за 115%. Ако упореди.мо остварсну производЈву у алрилу овс године, са истом из априла прошле године, имамо мању производљг no колнчнпп за 28 1% a no вредности за 11,5%. Из датих података очиглсдно се види колико јс велики лодбачај производље у овом месецу. За овако .'iomv производњу подјс iиако су „заслужне” обс пропзводњс ООУР Иначс, сагледавајући пропзводну проблематику по ООУР-има она јс у најкраћем следећа: Ј ООУР јс подбаиила плап производн>е no количини за 20,1%, a no врсдности за 12,3%. Ова OOYP Ji у ово.м мессцу паставл>а са подбачајем плана производпвС, али сада у знагно Bche.M износу нсго у лрстходна три месе ца. Највсћи подбачај је остварен на Оливото машинама и то због нспланираио малих учинака на Ga in улаза робе у магации. Затим. до подбачаја јс дошло и због израдс јефтпнијсг асортимапа у одлосу на олеративли к ословии план, такоБс и пссинхронизоваиост изMcby осиовлс израде и дораде је довсла до неиормалпо всликс недовршслс лроизводпл-. а и из рада врло кратклх серпја имала јс олраза па велнчину ироизводл>с. Што сс тичс шкарта ои је из мсссла у мсссц у сталном noрасту и у априлу сс налази на забришавају* heM нивоу. И часопи застоја и.мају сличпа кр:- тања. Чин/сиица јс, да је лроизволла лроблс матика овс ООVP врло сложсна и да уколико се у JiaiKnahrM року лс разрсши, ла се доводи у питан>с lie са.мо извршеље годишљсг плана производње већ и остваривање позитивног финансијског резултата. I ООУР је подбацила план производње по колнчинл за 18,6%, a no вредностп за 11,1%. У први.м месецима ова ООУР је остварила већу производњу од месечних планова, меВутнм, у марту производља почиње да стагнира, да бн у априлу забележнлп висок подбачај. Разлози осстног пада производље ннсу нски нови, всћ онн којн сс скоро сваког месеца јављају, само што су у овом месецу зпатло израженији. Застојн су златло noBehanii, а шкарт је порастао м лреко 50% у односу на претходне месецс п бележимо цифру од 32,8% шкарта, што практично значи да смо трећину производње бацилн у шкарт. Највнше застоја је било због недостатка алата, а иајвсИи процелат шкарта ималс су ИС—4=93,4%, ИС—-6=62,2%, Р7 —1=54,1%, ИС—5=47,2% н Р7—7=45,3%. На овнм машнлама забелсжен јс и највсћи број часова застоја, а нз разумљлвих разлога на ||>п.ма имамо лајмањс учиикс. ТакоВе н захтсш! тржншта за израду појсдиних артикаи специјалнс формс у краћим ссрпјама имали су утлцаја ла величплу пропзволње. Високп лодбачај пролзводњс у априлу знатпо јс утицао на iijupincibc ллала пропзводл>с за лрва чстири месеца. Налмс, основпн плап производњс па лнвоу радне oprauitзацијс за перлод јапуар—апрпл подбачел јс no количини за 5,1%, a no врсдности за 1,3%. Ово захтсва неодложпу мобилизацлју свнч снага у фабрнци ла лредузимању мсра, којс he пс само зауставлтл пад произподн>с, nch довссти до ibenor подлзања па јсдан bhuiii лнво, који одговара пашпм реалннм капацнтетлим могућноспша. МЕСЕЦ ЛОШИХ ^ЕЗУЛТАТА Контрола квалитета готовнх производа једпа јс од важнијнх фаза у производњи Тражња амбалажш пакла знатно смањена Рсализација амбалажног стакла у .Mcceuv an рллу бслежп лаглп пад у одпосу иа врсдпост лропзводњс у апрплу месецу, врсдпост рсалпзацлјс достижс процснат 50,7% док за лерпод јапуар—алрнл процснат реалпзацијс цл11ОСИ 80,9%. Као пгго сс влдп то јс осетплјп процентуалнлји пад реаллзадијс у одпосу па прсдходни месец када је проценат достигао 113,889о. На овакво крстаље ммала је и утииаја н чињеница да јс производња у априлу блла мања за 12 мплиона од пронзводње у марту месецу, док је реалнзација бпла мања за око 20 мнлиопа од реализацлје у марту. Тражња за амбалажнпм стаклом у априлу месецу бпла јс зпатпо мања од тражње v марту месецу м то ле само за амбалажним стаклом Bch п свнх другпх роба широке потрошше. Kao потврда овог може да послужи n iiponchiiii загрсбачки Велесајам где с.мо пмали колтактс са нашпм купцпма. У разговору са Јвпма сазналп смо да порсд ве11 познагпх проблсма у везп порсза на промет на при родпа алкохолпа iinha, новл пропнси о плаhaiLy су зауставнлл п продају алкохолних и бсзалкохолпих nnha и другпх роба што и.ма дпрсктпог утлцаја па продају а.мбалажпог стакла. Због свега овога п пажња наших купаца блла је ycpcncpcbena па продају сопствсплх пропзвода, јср п опн сами ппсу задовољпп са постпгнутпм pe n цтатпма у иродајп за прва чстири месспа v овој годшш тако да јс загрсбачкп вслесајам протекао у знаку решавања пробме.ма дужничко-повсрплачклх одлоса н договора како у будућс радитл. Свс ово довсло је до смап»сп>а рсалпзакпјс п ловећаља роба иа лагеру п то углавпом иииа у којп.ма пашп куппп пунс випа, вињак U ракнју. м. д.
CTPAHA 4 14 ДАНА БРОЈ 59 КОМЕНТАР ТРАЖИ СЕ ХИТНО РЕШЕЊЕ Порсд снЈасет познатнх и нспознатих, оОјсктивних и субјективннх тсшкоћа у обезбсђи* вању потрсбнс колпчинс стакларског алата, како за ручно дувало тако н за аутомате стал но јс присутно, а у послсдњс врсме поготову, питањс матернјала за ту производњу. Својеврсмсно су сс алати за ручно дувалу производњу искључиво раднли од дрвста. MeLynIM, продукппЈност, скономичност и друтс економскс категоријс као и вслнки захтсви на тржишту за квалитстном робом учнннли су својс па су сс тп алати, пли бар всИнна од н»их почсла израБивати од сивог лива. Проширење аугоматског погона је такође утицало на повсћањс потрсба за алатима а аналогно томс увсћала се и потрсба за матсрцјалом, односно сивим ливом. Решење донсто у то врсме je свакако било одраз садашњсг стања и односа у Фабрнци. Одлучсно је наи.мс да се за name потрсбе изгради ливница Која he задовољавати наше потрсбс како за калупарским тако и за .машинским ливом. Како јс врсмс одмицало свс је било jaciiiijc да се одмах иа самом старту погрешило. Лнвница је изграђсна са импровнзованом опремом којом се у почетку нсшто и производило али сс касније, увеђаним погрсбама за лнво.м, увидсло да са такви.м средствима нијс моХТЗ СЛУЖБА 0БУЧ*ВДЊЕИВАС11ИТШ№Е ж ави крш Недавно су почсли курсеви п провера знања нз области заштите на раду. На основу Самоуправно! споразума усвојсног v прошлој годиш! радна органнзацнја јс дужна да, пре распорсБивања односно ступаља на рад, променс радног места или тсхнологије. обучи радника из матсрије запгпгге на раду, упозна са условима, опасностн.ма и штстностима на радном месту ма којс се расnopebyie. Обучавањсм ил ових области раднмк сс поссбно упознајс са тсхнолошким поступком, процесом рада к организацијом рада на пословима којс трсба да обавља, са опасностима и штетностн.ма које мора да се упозна са упутством за руковањс и одржавањс машпна и ypebaja, правилном употребом личних заштитнпх средстава итд. Видан допринос, поред одговарајућих служби могу да дају пословоћс, бригадири, шефови, предрадници као и мајсторн који су већ прошли кроз стручну обуку и дугогодишњн ттракпгчни рад тј. поседују драгоцено радно искуство н најбоље знају да радника увсду у нове радне операције. Ми смо, у досадашњој пракси, у нашој радној организацији углавном одржавали јсднодневнс ссминарс са новопримљсвим радницима а у овој годинл отпочели смо са обуком и провером знања из области заштитс на раду и против пожарне заштнтс. До сада јс преко ових курссва прошло око 200 радника и то: возачи Пз декорацпЈе Мотнв из фабрнке впљушкара, контроле квалитета, радници који раде на паљач машинама, раднкци из Магацина готове робе и други. С обзиро.м да с.мо па овпм питаЈБИ.ма у раннјпм годннама веома мало постигли то морамо, како у овој тако и у наредним годинама стално да раднмо н организујсмо помснутс обукс п упознаваЈва. Поссбио трсба оиратити пажњу на упознавањс радннка лриликом пријема на рад. Y току рада обавсзно сс мора употлуњавзти зна1бс п провсравањс знања из овс области. Сигурни с.мо да би сс ако би сс на овом задатку поред ангажовања одговарајуће службе ангажовале и остале субјективнс снаге н одговорни у радној организацији, догаВао далеко мањи број повреда у радној органнзацији, мада су повредс из године у годину у опадању. Ипак онс и надаљс чтгне доста великн ттроблем како за радну организацију тако и за самс радникс. С тога је потребно да у наши.м основним органнзацијама удруженог рада посвстимо noссбну пажњу заштити на раду, како ради зашпггс живота н здравља радника, тако и всликих матсријалнмх губитака који произилазе из тога у свим основннм организацнјама а и чнтавој зајсдннци. Д. Буркћ гуће ни квантитатнвно ни квалитативно задовољити потрсбс за ливом. Нсредовнс пспорукс снвог снровог гвожђа утицале су на то да лнв будс тврђи од дозвољснс границс па јс то имало одраза па алат у току сксплоатацијс. Због примнтивнлх срсдстава чссто су у материјалу остајала мсста нспоnyibcua Л1шом тзв. шупљннс па сс чссто дсшавало да алат буде бачсн на крају завршнс операцијс, ако се шупљлпа у матсријалу баш тада показала. Врста сивог лива који je noтрсбан за стакларске алатс је СЛ 22—26 али опст због псадскватнс опремс рсцсптура лива која јс потрсбна да би сс добио потребап квалитет лива нијс могла бнти проведсна. Добар корак бссумњс је идправљсн пословном сарадњом са Фералитом нз Жалеца. Та ливница „з Словсније, својом нај.модерниЈом опре.мо.м задовољавала јс нашс потребс апсолутно јср се ливење одвија eio најсаврсменнјој ливачкој технологиЈи. Цена лива била је такоБс прнхватљива меБутим дужн роковн испорукс нису нам одговарали, поготову кад се радило о гарнитурама алата којс јс трсбало произвсстн за кратко врсмс. Постоји рсшсњс матерпјала за лашс алате а на нама јс свима да својим сугсстијама и мишљењнма помогнсмо да го рсшењс будс и најболл. ' ј састбжм не задовољава АналнзпраЈуНл јсдногодиш- да ли су оправдами или нс. нова СК. Копстатовано јс да ie њн псриод актнвности са по- МеБутим како сс друговн у прошлој години против пссебни.м акцешом на присуство инсу јавилк сскрстару, а за то торице чланова вођен дисципчланства састанци.ма, Секрста- још увек и.мају времсна, и ови линскк поступак, од којих је ријаг IV ООСК јс на састанку he сс изостанци сматратн ис- ]сдан кажњсн умањењем личодржаном лоловином марта оправданн.м што he још више ног дохотка за 10% а чствориовс годинс дошао до за!сњсчка погоршатн просек присуствова- ца су ослобођена одговорносда оно у вс.шкој мсри не задо- iba у овој ООСК. тн. И у овој годпнн је такођс вољава Мада број неоправда- Најкарактернстнчннјп при- Једном члану изрсчена мсра ннх нзостапака н нијс тако мсрн неоправданпх изостанака умањсња личног дохотка. Инавелики и могао би се некако и Јављају сс код двојицс члапо- че у целој OOVP укупно јс изприхпапгги, у овој ООСК се ва са 4 неоправлана и два без речена 91 дисцнплннска мера. као карактсристичан, јавља је- објашљсља н са 3 нсоправдана О свс.му ово.ме цсла партијска дан друти проблем Наимс вс- п два без објаипиеља, тако да организаци)а јс расправљала ЛИК11 број изостанака је нс на- he против дотичппх моратн да 2з. маја али ло закљечења лисЈављсн. а дотпчпи другови ни- сс повсде nocrvnaic н нзрскну су нн до .1анаиш>ег дана наш- одгипапајуНс мере. На састан- та ,,исмо успсли да сазпамо ли за сходпо да их објаспс, ку јс такођс апализнраиа и какви су закључци и мсре дотако да сс практпчно нс зпа дисциплннска одговорпосг чла- нете. ИЗ РАДА IV ооск — г-х аатмир рад Спроводећи у дело закључак са пленарне ссднице извршних органа друштвсно-политичкпх организација о органпзовању добровољних радних акција унутар колектива и проглашељу Maja —' мессцом акција, радни људи нашс раднс оргзнизације су у потпуности испунили очекивања. Још једном je потврђено да јс радничка класа спремна да у свакол! моменту, сходпо могућностима, помогнс да сс у тешким моментима изађс из кризе и прсвазиђу nocTojchH проблеми. За овај мессц је планирано 8 радних акција, а до закључсња лисга всћ јс бнло изведсно 10. и до краја he их свакако б1гги још. Свс акцијс су билс благовремсно прилремљенс тако да ннјс долазкло до несухласица као ранијс, да људи, на пример стигиу на место H3Bobeii>a а радницн магацина нс припреме довољан број тава и слично. Радницн прве Основне организације су извели двс радне акције и то: 13. маја, 70 радннка са лончаних пећи радило je на препакивању палета л 14. маја, 30 гравсра на паковаiby готовнх пропзвода у својој Смсна Радојицс Дачића из П OOVP, 65 људн прспаковала је велики број нскривљених н нсцепапих палста. Радници Ш ООУР су у свом добровољном раду ншлн псшто ширс. Тако су порсд паковап>а готовкх производа трговачкс робе п амбалаже 6. и 19. маја (68 људи) радили и на ypebeibv круга и радпих просторнја 10. и 12. маја са укулпо 65 i.vnn Нп спортистн Фаб"вг ? пису затајилн у овом значајном САМОБОРЦИ У НАШОЈ СРОДИНИ Група од 40 рздника Фабрикс стакла „Кристал” из Самобора посстила ic v чствртак 13. маја нашу ралшopraiutaamijv. За гостс јс прво прирсБсн пријс mv сали Радшгчког савета гдс cv сс упознали са историјатом и нлановнма за будућност нашс фабрикс, после чега сс ириступило нсзваничним разговорима о проблсмима који трспугно тпштс овс двс радне организаније, односно о всома тешкој ситуацији v коју ic запала читава стакларска нндустрмја Југославијс. Након тога разглсдани cv производшг погони где cv сс гости поссбно интересовали за процсс производ1бс v погону аугомагскс израдс. icp сс v њиховој фабрици радп Ј1скл.учиво ручно дувани крнстал и начин раа v дораднп.м одсљењи.ма (брусионица и граверница) гдс они miajv itaiBcuh број запослених. Како cv сс гости задржалн v нашем граду пслог лана, посетили cv и Индустрију вуннеих тканина ..Бранко Крсмановић", ;• затнм се вратилп v нашу радну оргаiiiraaioiiv гдс им ic v pccropairv друштвсне исхранс ттрнређен свечани ручак. Из погона стакларс послу. H>ilx 25 су 18. маја радилн на препакиваљу палста у магаципу гоговс робс. Мада су у ранијим месецима билн најактнвнијп, радниии IV OOYP се у мају ннсу појавили на радној акцији, али се њихов нзлазак очскујс у последња три дана овог месеца о чему ће.мо вас накладно обавсстити. Ypebyje: ИЗДАВАЧКИ СЛВЕТ Уредпик: ЛОБРИЛ.Х МИЛЕТИН ШТА МОЖЕ ЏИН Џин можс да шичупа дрво из корена И да запали одјсдном хиљаду ceeha Џин можс да сагради зачас кућу И да учини да ти зачас dohe epeha. Цин може да тс стави у џер U да ти пљуне v лицс 4лм џин не можс да уберс Танани стручак љубичице. Татјана АранБеловић Успутнн празннчнн сусретн Са.мо још јсдан даи до Празпика рада — 1. маја. На аутобуској станнци врло всссло. Највишс јс оних који долазс из иностранства, да првомајскс празннкс провсду у домовинп. Ту смо затсклн плавокосог Љубо.мира Радовамовиha из приградског насења Стрнже. Рсчс нам да јс стигао из немачког града Минхсна. До Bena јс лошао возо.м да бм сс у домовину довсзао „Всл.мотран сови.м" аутобусом. Тамо већ ради пупих пст година. — Нисам ја као неки други у туВсм свсту, започсо јс немирним гласом Љуба. Кући до лазим два пута годишње. Ради.м заједно са женом и добро зарађујсм, али бих више волсо да радим овдс негдс. Знатс тешко је у туБем свету. Све што волим остало је овдс у домовини. Родни дом, родбина, пријатељи, на равној стришкој долини остало јс моје детињство. Свс нгто зарадпм v белом свсту yrpabyjc.u у својс двориштс. Саградио сам нову кућу, купио намсштај, нову стају, а и нсколико хсктара об радиве зсмљс. Остаћу v туђини још две године, да бих обсзбсдио средства за куповину пољопрввредних маипгна и још неколико хектара земље. А потом ћу сс вратити роцном селу и са својом породицом посветите се пољопрнврсди. Многи купују луксузна кола — прича даљс Љуба, алн моје пдсје нису ус.мсренс у то.м правцу. Носим само два кофера која су пуна поклона, за родбину. Он сс не стиди да каже да јс док пијс отишао v иностран ство владала немаштнна у њсговом дому. Није имало где да се зарадп. ци.је имао од чсга да почнс. Због тога се јсдног дана отнснуо v <вст за бржом зарадом. Давно су прошли и првомајски празншш. Љуба сс ионово вратио у Мннхеп. Bnhc тамо још коју годину, а послс ће се заувск вратити евојој кући и селу. Зоран Бркнћ МДАДОСТ И РЕВОЛУЦША Младост, најлепше доба живота Поклонили су будуИности, Борили се само за н>у Са доста подвикс, ал малих могућности Млади крв проливали су они, Свој живот за победу су дали; Увенулс су тек процвстале руже. Остварише сс њихови идсали. Мрачап жпвот извели су на светлост, Претворили га у расцоетали мај. Пролећа су сада много лепша, Руже нмају чаробнији сјај. Зоран Добросављевић, VII-3 ЛИВАДА Набрекла лиаада BttcoKUAt ирди.иа ограБсна Мирисним uaehe.u засаБена. Дсвојка млада ноћу се свлачила V ibcuoi tveroi трави. Пупољке пветнс, Очп.иа љубчла. И ранх> .иладост, Мирцсом KtiriLia. Елнзабета Костнћ
БРОЈ 59 14 ДАНА СТРАНА 5 ЗАКОНИ Y ПРАКСИ НОВА РЕОРГАПИЗАЦИЈА »1МУМАДИЈЕ« Б Нацрт закопа о удружсном Поделом Трговинског прсдузсћа ,Дтекс“ Бсоград на осам мањнх предузсћа, настало јс Трговннско прсдузећс ,Д1у.мадија", којс јс до сада било ЗООУР „Атскс" и којс lie сс у цаљс.м пропссу рада органнзо вати у сложсну организацнју ,Дтскс" Београд. Овакво издвајаљс довело јс до крупннх промсна v са.мој органнзацијн рада. Уместо досадашњих пст прометних ор« ганизаппја формирана cv само цва ООУР-а. Први OOVP јс настао од бпвши.х ООУР „Прсхрана", а друти lie пословати као OOVP „Тсхпотскстил" a настао ,јс од ООУР „Робиа kv ha", ООУР „Текстил па мало" и ООУР „Тсхничка роба". И јсдан и други ООУР на овај пачин испуњавају основне услове лредвиВене v Нацргу закона о удружсном раду V погледу пуног облика организоваља пспосрсдног самоуправљања по начсли.ма дслсгатског спстсма, а који сс састоји у формирању и пзбору нових радннчких савета, дисциплинскпх комисија, радшгч МААДИ РАДНИК — САМОУПРАВЉАЧ СА МАЈАТОВСКИМ УЗ МАШИНУ □ Вукосав Дапшћ (25) један је од најбољих младих радника у Фабршш текстилних машина „Пролетср” □ Председнпк омладинскс организацнје, дслегат СИЗ-а за унапреБсље привреде и отварање новнх радичх места, и члан вшие форума у предузећу □ Љубнтељ поетске речи п добар шахиста. Акција ,Млади рашшк — сал1оуправл>ач" наишла је на добар одзнв и у ФТМ „Пролетеру*'. Пеце сет три омладинца боре се за назнв најбољег уз сву прнљежност и дисци* плииу. Свакако да се го видно одразило на произ водњу и међуљудскс односе у колективу. To на.м је посведочио и Вукосав Дашмћ, председник омладинске организације и по мишљеи>у друтова и руководилаца један од нај вреднијих младих радника. Дапшћ је рођен 1951. године у Пећи. Y ,Лролетеру” је започео занат п ту је стекао прво знао људима, радннцима пријатељству. Свом предузећу дугује захвалност за пуно лепих тренутака, знање које сваким даном проширује, али он му до стојно и узвраћа поигтеним радом, живом акпиз ношћу у вишс области друштвеног и привредног живота. V сали за радничке сас танке, док у холу одзвањају чекићи и нервозно шкриле тестере кроз мстал, Дашић седи с уздахом олакшања, после иапорног преподнсвног рада. Његова брига је да ма шине добро функциони* шу и заиста тог преподнева није било застоја. БЕАЕШКА CA ПРЕДУМИШЉАЈЕМ „ЦВЕТНИ БАЛКОНИ" Балкони су, кажу, огледало зграде. Као такве их архитекте и планирају, грађсвинари граде, а станари ?... Изгледа да не можемо без оне ружне и легендарне сликс. На балкошлма, тек по негде проткашш зеленилом, бљештс на пролећном сунцу чаршави, доњи всш и остали делови гардеробе станара. Када се npobe главвом улицом лице зграцс је ишарано овом станарском пасторалом п упечатљиво остаје у оку случајпог нти намсрног пролазника. Изгледа да вешерницс у вишеспратннм зградама представљају вкшак стамбсног простора, јер гледајући балконе види се њихова „нссврсходност" постојања. ДолазеИи у пове стамбсне зграде доносимо и crape навике, периферијску идилу италијанских неореалиста. Култ и култура становања, чини нам сс, да јс на незавидном нивоу и због тога смо сведоци станарског вандализма: вешсрпицс на балконима, кантс препунс ђубрстом, поразбијени прекидачн... Оваква слика не служн нам на част, а иико сс не труди да јс и измсни. Всроватпо да сс станари држс one изрекс „Кад неће брег Мухамеду, онда lie Мухамсд Срсгу". МсВутим, изгледа да тог Мухамеда нема. Очито јс да бп морао да сс појави макар у впду мнспектора и да олакша кућки буџет казном због некултурног становаља. М. Илпћ раду заживео у праксл клх коптрола, колшсија за дру штвепи стаидард, стамбена и социјална пнтања и избором дслсганија за самоуправне инте рссне зајсдницс приврсдних и друштвсних делатности. 17. и 18. маја одржани су први зборови новофор.мираних осповних органпзација удружног рада на који.ма cv прсдложсни делсгати за радиичкс савстс 00УР и раднс оргапизацијс и дслегати за дисниплпнске комисијс и са.моуправнс радничкс контролс. Расплсани су мзбори за 26. мај, усвојен јс Самоуправни споразум о удруживању у радну орга пизацију Трговннског прсдузсћа „Шумадија" и донети статути нових ООУР. Како нам јс рскао Михајло Аколзин, днрсктор Радне зајсдницс заједничких послова, па овај начлн lie нови OOYP по броју запослспнх и сконо.м ској моћи, остваритп могућност даљсг ynanpebeita Трговинског прсдузсИа „Шумадија". М. Михајловлћ Говори нам о ттредстоје | ћем програму рада омла y динске организације. ко ? ји је обиман и сложен о ) младим комунистима и ј њиховој акпгвности, о ' производњи... полако и ? смирено. | Да будемо поштени, ( као и већина младкх љу ди брзо смо прешли на , разговор о уметности, по- \ езнји, пролећу... ( Ту је Дашић, био нека- х ко у „свом елементу". г He само да је прочитао ! великд број добрих кљн- | га, већ многе песнике зна и напамет: Мајаковског, л Јесењина, Лорку, н»их нај I радије рецитује, често и | полугласно за машином. ! Али овај кршан мла- ) дић није само лирска ду- С ша. Умс да буде и добар Ј шахиста, трезвен и рационалан, што је нарав- х но недавно и показао на д интерном првенству у ко ? лективу освојивши треће | место. Шах је такође ње | гова „велика љубав". л Знамо да пар података V није довољпо да све ка- г же о једном човеку, али Ј будимо .ЈЈарламентарни" | па дозволимо да сам Ву ; косав Даши11, каже неш- > то вишс о себи. Наравно ♦ кроз рад и залагаЈве, што i од њега и траже његовн 5 другови и друштво. Ј Објскти на Грзи спрсмни за сезону НА ПРАГУ НОВЕ ТУРИТИЧКЕ СЕЗОНЕ 3 Туристп веИ увелико пристижу Наша Orrumnia има ве.мпсм туристччки потснцијал. Сисевец и Грза са својим природним лепотама и хотслckilm смештајсм са око 400 дежајева, све вкшс привлачс туристс. Порсд rpabana наше Општилс ова лсговалншта, све чешћс посећују и турнсти са странс. — За побол,шан>е vinn-paimiK?r конфора V смсштајним собама овс године с.мо уложилн знатна срсдства. Број туриста је све већи, а томе је свакако много лоприисо и савремени асвалтпи ttvt до Снсевна. Са фопдом смешатаја, који имамо, v стању смо да прп.мпмо свс турнсте који прнстнжг са странс — рскао пам јс ii3Mcbv осталог Бура Дукић, дЈгректор ТУП „Грза" Промет алкохола v објекпгма овог Туристпчкоугоститељског предузећа је v знатном опздању. док је пр<>- мет хранс и безалкохолгагх пића већи за 51 олсто. што свакако сведочи да л»уди мен»ају навике и ла сс свс више окрећу саввеменом tvpiomv. Туристп cv почсли да пристижу у Сисевац. Најбројније су групе посспјлада радних оргатгизаиија и школа. Од 1. до 15. jv\a v Спсевцу be бити одржано омладинско првснсгво Ср6nie у птаху. Y tokv cv радови на повсзггвању nvra од Грзе до Сисевца. Ради се мост на реци Ивашњици и развлачп камен по траси. TY, ПОРЕД НАС Када се поведе разговор о младнм радпицнма Станппе милпције у Нараћину прво се помене Слободап Ракнћ. To је једап од .многлх који почиљу свој веома зиачајан и деликатан посао, у униформн са оружјем на линнји, дуж моравских села, дању и ноћу. V нашој свести ликови тих људи су одређени: то су строги, стасити као од брега одваљени, са песницама у чијем се стисцима гвожђе ломи. Они су оличење закона и њиховс строгости, понекад cv као јунари кримнналистнчких серија, неустрашиви вратоломницн по облакодерима и мрачннм јамама велеграда. Пријатно је, утолико внше, што се упознаЈемо са младићем нежног изгледа са стидљивоигћу која лпени, збуи»ен питањчма он да јс шкрте одтоворе као да је све оно о чему прича, сасвшл нормално. РоБен је у Стубици, v земљорадиичкој породици, патријархалној, у којој је поштеп,с пзван свега. Зато га је npebano грубо понашање, бахатост и непоштење које јс сретао као дечак у својој околини. На телевизијским екранима проштцали су дстекттап и полицајци, којп су се наметали својим поштсним радом и жел>ама да људима помогну што год је xioryhe више, па чак ло пену сопственог жлвота. Поред тога дивљење за дннамичан посао, пун неочекиваних обрта и ситуација одвсли су Слободана у Сремску Каменпцу, у школу унутрашљих послова. Заједно са многим друговима и он је учио, трчао, превртао се по струњача.ма, улазећи у тајне психологије, замршенпх законских чланова, каратеа и иудоа. Од својпх наставника слушао је објаш1«Јња и тумачења, а изнад свега схватио свој задатак да мора да штпти највећс вредко сти нашег времеиа: људскс животе, матернјалне вредно* сти и слободу која је крвљу oeh плаћена. 1974. године завршио јс школу и одмах ступио на рад у Станицу милицнјс v Параћину. Y уннформи он јс други човек, нс романтичнн херој из америчких ссрија, всћ радник који и.ма свој животни салржај и свакодиевни задатак. Од твеговс озбиљности и енсрпгчпостп зависвћо многс озбиљвс стварп у жнвоту, а н»их има много!! Воли лн свој познп’ Као да је питап.с бнло излишно. бсз љубави нема пи оваквог посла. По задатку ODii.iaui прскоморавска ссла. пазн да се живот одвија бсз трзавица. Људи су га уночетку примили са неверицом, милицнонер је то власт и спага. Касније све је више присутностл п контаката, јер његова младолика фигура улива смнреност у ову захукгалу свакодневшшу. IberoB је посао иа обипазп одрсђена села и стара се о миру тамошних жнтеља. Понекад је свуда мирно, живог се одвија мнмо узбуђсња н трзавнца. Понекад? Y сваком послу има проблема, па и у овом њиховом. Људи згреше, прекрше норме понашања, посвађају сс, потуку, посегну за туђом и.мовином, туБим живото.м. Онда на стаје борба за правду за истину, за људску заштиту. Слобо дан са тнме рачуна још од оног дана кода је кренуо у Сремску Каменицу v школу. Сада му се пружа могуђиост да утиче на људс да нс раде како не ваља. Шта би најрадије пспричао од доживљаја у униформи? Много тога, можда пајновнјн подухват хватања прсвејапог обијача УрошевиИа из Дрснов ца. Десило се то под Јухором, у атару села Трсшњевица. И велико и жалосно, млади људи крсћу странпутнцом, окрсliy се прогив милиционсра са ножсм у руци, са ловачком пушком. Онда треба штптпти и свој и ту!> жнвот по цену која се у то.м момснту нс може предвндети. Па ипак, Слободан гтрспоручујс својнм вршњацима, или млађи.ма, да оду у CpcMcicv Камсницу п нзучс тколу за милнцвонсрс. Јср, милиционср впЈпо ппјс усамљсп јупак нз n;i,MnuL'i.eiiiix прпча, већ лсо нашсг свакодисвпог живота. РАЦИОНААИЗАТОРИ ТРАГАЊЕ ЗА КОРИСНИМ в Милс Михајловић, секретар ГПП „13. октобар” штао је неколпко запажених резултата на скраћивању поступка н врсмена око нздавања адмшшстративннх докумспата □ Сарадшпс „Савремене адмннистрације", „Информатора” и Завода за јавну управу са Могућностн за рационалпзациЈу неограничене — потрсбна је шира apvniтвена подршка. Чини м>1 сс да параћинска приврсда поклања врло мало иажње рационаллзацпји и техничким унапреБењнма. Споро сс ради на увођењу мсханографскс обрадс, а н ако сс нсшто учини то јс парцијално и разноврсно тако да каснијс uchc бити могућс да сс обједшги на нивоу општинс. Акција која је била покренуга у том с.мислу ннјс наишла на одговарајућс рсзултатс. На примср, комунална давања rpabaiia свидснтнрају нсколико радних организа* ција, а договорио може да се дајс на јсдном месту, започслн смо разговор о рационализацијн са Милетом Ми хајловићем, сскретаром ГраbcBimcKor предузсћа „13. октобар”, који је всћ на том ллану имао неколико запажених резултата. Скраћиваље времсна и поступка у гоку процеса рада Милета Мпхајловића, интересовала јс од самог почетка службоваља. Радио је на рационалнзацији поступка нздавања уверење грађанима у Општини, посебио добре резултате постигао је у Служби друштвених прихо да, где је урадио нове образце за свс послове. Тако на прнмер чековне уплатнице којс је радннк могао да за сат попуни свега 150, после Михајловнћеве „ентервенцнје" попуљавао јс и no 1500. Резултагн ових напора нису остали незапажени н Миле Мпхајловпћ бива укључен у радну групу Секретаријата за финапсиЈС и том приликом ради на обрасцима и прописпма који су нашли најширу примену. ОБАВЕШТАВАМО ПОСЛОВНЕ ПРИЈАТЕЉЕ, ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА. САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ, МЕСНЕ И РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ II ГРАБАНЕ, ДА ОД 18. МАЈА 1976. ГОДИНЕ ПОСЛУЈЕМО ПОД НОВИМ НАЗИВОМ. ЗА КОМУНААНЕ ПОСАОВЕ И АТБАНИЗАМ 35250 ПАРАВИН Директор (035) 83497 Секретар 51-507 ПроЈектанта 51-195 Техн. С.тужба 83496 Жиро рачун: 63540-603-1328 СТРУЧНИ КАДАР: Дкпл. ипж. арх. 3 Дипд. шик. rpab. 3 Дппд. инж. ел. 1 Днпл. шик. маш. 1 Ц|гж. rpab. 1 Ииж. сл. 1 Тсхничара 8 Днпл. npaniniK 1 ВРШИ СТРУЧНИ НАДЗОР НА ИЗГРАДЊИ: — Објската внсокогради.о — Објската нискогрздил — Нпсталацнјс слсктрикс — Писталацпје грејаил СараВнвао јс затим на ови.м пословима и са позпатим установама и издавачким кућама: „Савремеиом администрацијом", Заводом за јавну управу, „Инфор.маторо.м" и другим. — Како радимо и да ли можемо тај посао радити бржс н сфикасннјс, а при том очувати радну способиост. циљ јс истраживања v ооласти рацпонализацијс и иновације. Могућности су неогранн« ченс у свп.м организацијама удруженог рада, само људс трсба заннтсрссовати, стимулисати их и напоре адекватно награбпватн. Човек којн Мнле Мнхајловић један посао ради прско двадесет година, и одлнчно га познаје, он he уз мало напора успетн да тај процес рационализује и усаврши. Ту је по мом мишљењу изостала шира друштвена акција, чули смо на крају од Милста Мнхајловића. М. Дпмитријевић ПРОЈЕКТУЈЕ: 1. УРБАНИСТМЧКЕ ПЛАНОВЕ — Проегорнс nvairoue — Урсђзјкс основе — Гснсралнс урбакистпчкс плаиопе — Детаљис урбаЈШСтичке плановс 2. ОБЈЕКТЕ ВИСОКОГРАДЊЕ — Породичнс зграде. шгкеидпцо — Ста.мбсне зградс, со.игтерс — Школс, фискултурнс салс — Аутобускс сташшс — Ипдустријске објсктс — хале 3. ОБЈЕКТЕ ХИДРОГРАДЊЕ — Саобраћзјпицс — улицс — Пхтспс — Мостовс 4. ОБЈЕКТЕ ХИДРОГРЛДЊЕ — Kyhiic Ш1стал&цпје В+К — Cno.vnc inicra.\aiinje В +К — Рсзсраоарс, црпис стаиицс — Каптажпс грађсзинс 5. ИНСТАЛАЦИЈЕ ЕЛЕКТРИКЕ — Едсктро расвсте — Тслсфонскс иксталацијс — 1'ромобра11скс ннстзлацијс — Моторпн разпол — Трафо стаиицс. далскосодс 6. ИНСТАЛАЦИЈЕ ГРЕЈАЉЛ — иснтрална rpcjaiba — Когларнпцс — K.\iuuvni3atuijo — BeimiAnmijc — Топломлекошмс
CTPAHA C 14 ДАНА БРОЈ 59 СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН МЛАДОСТИ Y ПОТОЧЦУ Ca побратимима из Хрватске и Срема Уз логорску ватру и лсгспдарно козарачко' ко ло cutioh јс y Поточцу отпочела прослава 25. Maja — Дана младостн н Ро Бсндана Друга Тнта. „Всче Револуцијс”, како јс назван овај сусрст омладине и ученнка био је испуљсн стиховнма, песмом н пгром инспириса* ним родољубљсм и херојоком младошћу НОР-а. Данас борни, омладнпци п мсштани Поточца, са хиљадама rpabawa околних моравскнх ссла, дочекују својс побратнмс из Товарпнка (СР Хрватска) н Вашпца код Шида. Побратими и гостн прп суствоваћс затнм „Слстскнм шрама" учсннка Основпс школс „Вук Карлинћ", спортскн.м надмстањима и пријатељском фудбалском сусрсгу ФК „Јухор” и НК „Товарник" пз Товарника. Поссбпу атракцију и no ј ipaa Даиу младостн прслеЈк ладобранцн Аеро — Кл\Са „Наша крнла" Тако lie младп и граБани из овог краја Hauler завнчаја и овс годннс спрс.мно дочекатн Дап младосш и прснстн iiaiгрдачниЈС поздравс во.к но.м Друп Титу за њсгов S4. роБсндаи. ДОБРА СЛРЛДЊА УДРУЖЕНИХ ПРОИЗВОБАЧА ИЗ БОШЊАНА И ЗАДРУГЕ „1. МАЈ” ЗА ЧЕШЋЕ НОНТДНТЕ МШ И АРИИЗВОВДЧА Y Бошњану сс упрапо довршава зграда млскарс, која he свакако имати вишеструки значај за пољопрнврсдннкс овога села. V њој he бши смсштена, порсд одел>сња за откуп млска, н пољопрпвредна апотска као н магацин за откуп пољоприврсднмх пронзвода. Врсдност радова нзноси око 600.000 дннара, а срсдства јс нивестнрала Пољоприврсдна задруга „Први мај" — Бошњанс нма 36 удружснпх пољоприврсдпика, а сараз ља са Задругом којој припада мо јс изванрсдпа, нарочито \ послсдњс врс.мс, кажс нам за довољио груиа удружснлх иро извоБача. На врсмс с.мо добнли сав пот рсиаи .магсријал л тсхничку помоћ за ccrbv. Мижда јс мало нсдостајало консултовањс п саветовањс стручљака — агроиома, али са изградњом овс зградс и тај Всмо проблем рсшити. Всћнпа пољопрнврсдника од лучује сс за гов стоке, по чему јс ово ссло и познато. Да сс нослујс добро. с раз\ мсвањсм и дома11ипскп, показ\ |с н нсдавпи нримср. Пронзво Бачи нз Бошњана су сс одрсклн 6 одсто ол маржс у корист задругс, „јер кад куИа матсрнјално ојача, онда с.мо и ми |урнЈ1Ји“ чуди смо иа крају од њих. М. Димитријсвнћ КАМЕРОМ КРОЗ СЕАА Жирн успсшног Регионалног такмичсња „Сусрети ссла 76" којс јс нсдавно одржано у Мириловцу, селу псбсгу ннку нашсг општинског квиза. дочскаи јс на врло интсрссаитан начин. Чстоорпиа г.лкннга” у патролч дочс« кало јс члановс жнрнја н бринуло сс за њихову потпуну безбедност. САВЕТИ СТРУЧЊАКА I iff иигам Ма Пише: Јован Цветковић, дипл. инжењер Попут човска и животпња у ЖЈгва бића убрајају сс и блл>кс. Онс сс размножавају, растг, развпјају, сс. диик храке се, истгуштају сгвпшпп ik>AV (знојс co), за-ntM се забављају, радују и плачу, па падајг их болести и пгтеточи нс, живе одрсБен број годнна н умнру. Поједнни родовн биљних врста одржзди су ое још од преисторијскнх времена. Природа јс нзабрала дрвећу н 6ns кама накнт у лишћу н цвеК\ Доласком на свет. човек је ус пео да припитоми oxpebeirc врсте алн још нп пздалекл није могао да откријс свс тај нс бил>ног свста. Установљено је да бил»кс кмају нски окривепи 1П1СТНИКТ којп управља љпхогвпм понашањем, њпховпм рефлексима, да one заисга поседују овакву могућпост свс JYTPO Сунцс се буди ша постсљс iLiaec И с муком крсп .uaj.iv иробнја зракс. У dtL'buHti под крошн.ама Чујем клспет дасаднс свракс. И све се најсдном смпри, И чујсм бат сооји.х корака. Па опет негдс v da.bium Закрешти досадна сврака. Милица МатовнИ, VII-3 и псколнко конкрсгних примсра. Породшш махупасгнх бнл»ака припада н једиа која сс назмва стилљивка, H>oi јс дово.\»но само додпр1г\ п| јелан мрајичак ллста којн сс одмах згрчц а поред шега се, дуж цслог тела бил»ке, уплашенп листипн увнјају и мгвараг јслан по јсдан. Тек кад опасност npobc. лнстићи сс обалрпво OTBapajv. Ho, јсдном човекг који је во\со uaclic — ,лрмјаггсд» цвећа". пошло јс за руком \а исту бил>ху п.ршш томп. До\азио је сваког дана. нсшто јој шапутао н милопао ic. Послс пзвсспог врсмсна, стндљивка јс упознала свог тиријатсља, н чим би се он прпблнжио њен цвет би сс jMixao и нс само шго ио<јс затварао лнстиће, oeh се npvжао искајући да га помилује Уколико би v iberoBv стаклену башту ушла некл друга особа цвет би сс одмах затварао. Биљкс ooehajv и страх, rvalue ос. Усталовљено је ла ако јој се ирннссс ватра или по ред н>с npobc нека жнвопива луж нелог тсла бнлже гтрсносн сс псрвознн дрхтај. Bh.vkc волс н музику. Двс пстс OH.VKC rojonc V потпуно псгнм условнлга алн једна v ирнсусхву музике, много се бол>с развијала и наттрсдовала. Бил»кс волс ла ое и забавља ј\. Када пчела ybe у цвст вучјс јабукс он сс за гвом затвори и ужнва v томс што чтјс како опа зуји, удара главом и крплнма. Ипак када задоРАЗГАЕДНИЦА ЧЕПУРА игралнштс, којс he за пар нсдсља почепг да сс користи. Ово ннје првм гтрпмер сложности н ударнпштва Чсrn n.ma. веИ стални облик актнвности у ово.м чоравском ССЛУ. Изградша водовода Доњс Вндово — Чспурс почсла јс прс нзвссног врсмена. Шга he овај објекат значити за мсштанс овмх ссла, у којима хара бубрсжнм нефриTik можс се зак.^учпп! по општем олушсв.%сњу граbana 28. маја 6nhc оргаггнзована н прослаоа у част почетка изградње водовода. И пољопривредници Мироловца изашлн су на смогру. Дугачка колона тпат.тора само јс цео спј^однсвних напора који сс чннс у модсрнизацнји пољопрнврсдс н ссла. (М. Д.) f вол>ство itpobe н нзвршн сс опрашнвање, цвст сс отвори и Bpaha јој слободу. Има и бпл^ака којс ебијајх Бнљка мучаловка затвара евој нвет Ч1Ш у н>ега уђе .мгва привучена слатком течношћу. Цвст сс отвори тек ка,\а буде сварио своју ифгву. Красуљак. да би спавао загвара своју круницу, а дстелмна такоБе заузима нарочнпг положај за спаванл тако што сс два листа ггрсклопс а трсhn савивши сс изнад њих ства ра кров. ca цни.с.м да што дужс задржс свсжлпву росс. Веровагло стс залазнлн да поједини баштованн постижл’ бол>с успсхс и одмгчнс рсзулrare лок сс други жале. иако npiLMCIbyjy исту ТСХ.ЧОЛОП1ЈУ произволњс. Бил>кс црепознар н воле доброг баигтована, волс свога прнјатслза. А њихов ттрнјаггсл* је онај који их во.мп и 6o.se сс стара о п,н.ма Зато, ако жслпггс да вам ивсНс 6o.se напредујс, да вам башта будс што лепша, поред тога што храЈште и заливате бил»кс, 6vAlfre и добрн прсча њнма. Cranio их мнлујте it нсжно им говоритс биће вам захвалне и дароваћс вас евојн.м најлепши.м накнтом — лспим цветовима. V такмичењу .Дакција у акцијн”, коју води дневнн лист „Нолитика” у лоследњсм кварталу за најактмвнијс гсло проглашено је Дои»е Видово. На слици: прсдседник о.младннс Д. Видова ирима заслужену награду. ПУТЕВИМА ПРАВДЕ ЉУДСКН жнвот Пптпе: САША БУКИН Да ли јс ово питагвс дилема када сс зна да јс људски живот као вредност процењена од давнина? Стално сс стварају нови и нестају они који морају, то јс неминовност која чини димензију човековог постојања и мнрсн>а са днјалсктиком. Па, нпак, када се задубимо у појединачнс случајеве који остају као „свако чудо за три дана” онда се запитамо ко можс некоитролисано баратати са људским животима? Убнетво на сеоски пзчлн Август 1974. годинс. Још један раднл дан је завршсн. Село Плана јс утонуло у врслн сутон који као прпјатна копрена пада на атар и скономију, иа којој је завршен посао. Комбајни су сс охладпли, а натоваренн трактори су одвукли овршсно живо са покошсних њива. У сеоској продавнник је всома живо, још јсдна флаша хладног гтива уз ћаскањс и смсх па онда да се крсне на отпочинак. Густа noh јс засела по путсљциМ2, двориштима, на дрвл>спицима, повремено разбнјањс лавсжима иаса и мукан>см крава. Копачио је Мнливоје ЛазнИ кренуо својој кући, вукући сс уморниА! корацима. Цсо дан јс дизао џаковс жита. Рекао јс својим мсштанима: лаку ноК. Са раскрсннце се упутно кући, бацно хитар поглед на шталу и отворена врага cnanahnx соба, у којој је славала жепа и упуче, свукао потамнелу кошуљу н псцспанс COMOTCKQ шшгалопе и легао. Два пута ic излазно мз собс док коначно ннјс заспао. Око трн часа по попоИи пробудио га јс сноп свстлостм батсријских ламли и нарсдба да крспс у Меспу канцеларију. Тск каснијс када сс довољно освсстио прспознао ic људс у мнлицајск1Ш уннформама. Тада јс сазнао новост: у току ноћл убијсн је његов комшија и даљи роБак Жнвко ДиниК Епо га лсжн на путу којим јс снноћ Лазић прошао идући од продавннцс својој кући. Ударен јс тупим прсдмсто.м по затиљку, а 1атнм рукама стсзан у прсдслу врата. Pane су бнлс смртоноснс и ДиниБ јс одмах нздахпуо. ripen осумњичени нашао сс у истражном загвору. А тс нстс августовскс всчери и Жнвко Дннић кренуо јс у ссоску продавпицу да купи пнво и кисслу воду. Својој жснн, Надсждп, рскао јс да спремв всчсру, гладан јс, радио јс исо дан. Можда he се задржати да внди да ли he комбајн овс nohn да радн, то сс практиковало у Планк поготову ако су ноћи тако лспс као ова. А Надсжда јс, очскујући мужа, онако обучсна залрс.мала. Пробуднла се око 22 часа, .мужа нијс још било, значи комбајн he радитн ноћас. Пошла јс да подоји теле, а онда сс коначно вратила у кревет. „Никад слађе нисам спавала него тс nohn" — каже Надежда на питањс судије Горданс Артиновнћ. Поново сс пробудила када је сунцс давпо одскочило. Кревет Живков био је још увек празан. Одмах се расанила када је чула речи своје заове: Жнвко погинуо, ено га лсжн на друму! Прва њена мисао била је: уби га „Жабац" тј. Милнвоје Лазић. Нико други — само он. Врсмс није избрнсало трагове Дссило сс то у Hohu 6. и 7. августа 1974. годнне. Много јс још ноћи нротекло Планом. На гробљу сс осушило цвеће, земл>а попуцала, крстаче сс расушиле. Прнче су пресахле и жнвот је потекао својнм током. Надежда сс прсудала н прешла у Параћин, синовп Живковн сс растургипг по свету: један у Француској, ддда у дадекој Аустралији. Јелно врсмс су деиа боравила у сслу па и она одошс са родитељима. Остало јс нсшто зсмљс и гроб на утрпни као и жалост што јс смрт прекипула јсдан динамнчан и занимљнв живот. Миливојс ЛазиИ вратио сс из истражног затвора. На суђсњу у Окружпом суду у Светозареву ослобоБсн јс кривицс због псдостагка доказа. Бранио га јс Тома Фнлота, адвокат из Бсограда, који јс, бар онда доказао да Лазић нијс убпца, иако су многс ипдицијс посгојалс још опс трагичнс nohn. Крвавс мрљс на папталонама не одговарају крвиој групи убијспог, а поцспане панталонс нису билс јак корпусделикати. ЛазиН јс упорно одбијао помисао да јс убио Динића, иако му јс прстпо. А таквих прстљи јс на прстск no нашим сслн.ма када сс комшијс спорсчкају око ситница као што јс у овом случају гвоздсна ограда и свиљче којс јс омашком ушло у туђе дворипЈтс. V породнин убијсиог Дмirnha тињала је мисао о незадовољству којс ни судска прссуда нијс донела. На жалбу јавног тужиоца виша судска ннстанца јс паложила ново суБсњс. Лазић је лишсн слободе к поново се нашао прсд судскнм всБсм Окружног суда, 13. маја, прсд судијом Горданом Артнновић и судијама поротпициг.а; пред публико.м и свсдоцима који очскују расплет догаБаја и крај дилемама: колико завста вреди људски живот? Пред судом је Лазнћ. онизак, тс.мсљан ссља, обучен у градску одећу, са широкнм, блс дим лице.м и снажним шакама који.ма нервозно прелази преко густс црне косе. На саслушању прави широке покрете, у одговорпма је логпчан, понекад љутит. Оно пгто је рекао раније понавл>а и сада: он ннјс нзлазио ван свога дворипгга те ноћи па према томс није ни убио Дгшића. Јесу се свађалн и прстнли један друго.м нако су некн рођаци. По Лазићу Динпћ јс имао своје манс: давао јс новац.под Јштсрес па је можда ту имао је нспријатсљс? Из продавкицс је пошао право својој кући, нстииа порсд места на којсм јс Днннћ убијсп, али сс ту нијс враћао Показујс своју одсћу, која јс uabeiia порсд н.сга приликом хапшсња, нарочнто сомотске папталонс са траговима тамних мрл>а. Спрсмпо одговара на пита>ва замсиика јавног тужноца и свога браниоца, бсз великс збуњсњсности, убсђсн да опо што кажс пма caojv врсдност прсд лицем правдс. Нијс сс мпого узбудио када јс у судску дворану ушла Налсжда, сада Пстровић, бивша жсна убпјспог ДнниБа и када јс поновила своју позпату прн чу о проспаваној nohn и о помисли да јс ibcuor мужа убио Лазић. Јестс, тако јс помпслнла. Свс остало трсбало би да будс ствзп закопа и сула. А нсгдс, позади у клупама ла публику ссди њсн сип са жсном са ким он.з сада пс говорп н који о свсму овомс и.ма својс сопствсно убеБењс. Суд паставља свој посао, мукотрпан и псдантан. Правда мора да кажс своју копачпу рсч. Прсдстојс питања п одговори. дуелп u надмудривања стрспња и надања. Седски епи сп he сс пабијати повим подаиима п доказнма, повац he отниати на погрсопс к нспогрсбнс трошковс, од малих до крупннх са којнма би сс куиила мала љива, трактор. псвојачка опрсма. Кала сс латворс судски досијси остаћс једнна сигурпа ствар у ово.м случају: још јсдном јс у нашпм сслима палл нспотрсбна људска крв. Y врсмс када су пашп људи спојсни зајсдничким ндсалом новог живота и врсмсиа испуњеног садржајним радо.м, нсгдс из потајс прсти мржња, помисао на убијање и стварањс људскнх трагсдија. Зато ic нормално запитати се докле ћс.мо сс са тим мирити и бити немођии да дубљс зађсмо по скривсН1ои кутовима свакоднсвног живота који сс одвија по суседовим дворшптима, у нама самима. Заиста, колико понскад вреди људски жпвот? _
БВСЖ-59 M ДЈиН.А СТРАНЛ Ј I ЈЕ-#ВТКТ\БРАНкО кРСМАНрВИЋ" ПАРАЋИН наше дело ИЗ РАДА ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦШЕ САВЕЗА КОМУНИСТА БРОЈ 195. 25, МАЈ 1976. ГОД, XXIII V ОДГО1ОР111Е дискусији на изборној конференцијн Савеза I комуписта 1Ш1ШМ у ШИШ ИВТКТ „Бранко Крсмановић” стабилније привреБивање стављсно је на прво место. То.м приликом усвојени су и задаии који очекују комунисте овог великог колсктива у циљу спровоБења стабилнзационих мера. To смо мскорнстили као повод да упптамо Момчила Павловића, секретара ФК СК, шта су и ИЗВРШЕНА ПРИМОПРЕДАЈА „ХАМЕЛОВИХ” МАШИНА ЗЛАТНО ВРЕТЕНО - СВМБОА САРАД1БЕ И ПРВЈАТЕМТВА У петак, 21. маја кзвршена јс свсчана примопредаја 18 „хамелових кончилица, којс су монтнранс пре вишс од мссец дана. Свсчаном чину примопредајс, присуствовали су. представннк фнрмс „Хамед” из Арбона (Швајиарска), господин Ерих Требнјен и представницн „ТЕКИГ-инвеста", генерални дирсктор Мнхајло БојковиН и шеф одсека за текстил Ангон ВнлдовиИ. Од нашнх прсдставпикгг скупу су прнсуствовалн: генералнн дирсктор, Србобран Радосапљсвић. гехинчки дмректор, ГраднАшр Цветковић. директор Ш ООУР-а, Зоран Матпћ н ви ше руководилаца и представника друштвепо полнтнчких организацнја нашсг колектлва. колнко комуннсти реалнзовали мера? — Пратећи развој ситуације на тржишту, коис гаговано је да смо сс у прошлом периоду лрнлично незаиитсресовано од носмли према тржишту. и скоро ннсмо водилн рачуна шта н за кога произволнмо. Послсдица — пуннли смо сопствснс магацинс. Од изборнс конфсрснцијс ситуацнја се мзмснила. Трезвенијс сс н одговориије ирипгло iLTaiuipaiby и извршавању зацртаннх производних задатака и ради сс нскључиво оно што јс продато и шго сс одмах наплаћујс. До почетка месеца априла и.мази смо поTciiiKoha v реализациЈи, јер услсд нових прописа Савезног извршног веНа пијс могло на вре.ме да сс обезбеди асортимански репро-матсрнјал, бојс и хсмикалијс. По ннвентарисању на краjv 1975. годипе п.мали смо отод Програма стабилизацнонмх иа закључак Сскрстармјага ФК СК и Комисијс ?а друшгвеиоекономскс односс греба да сс састану сви они којн су на нски иачин aotipHiic.iii да до ТОГ отпнса flobe, самокрнтпчкм освриу на свој par и понашаи.с и донесу конкрегке прсдлогс како да сс растсрстимо свега оног што нам смега и што ангажујс добар део нашнх срсдсзава.” □ Ситуација н тешкоћс у тскстнлној индусгирији су сви ма добро позпатс и у iajCflitllцн са лруговима из Општине Параћин, Олштинско! КОМПГ писаног матсрија.тл врсдности преко јсднс мклијарде era рих дпнара. п акцпја Савсла та к представпицпма рспуиликс, ана.твзиранк су проилсмн којс јс таква citryaiuija изазвала. Донети су одреБенн закључци, и сада нас ипгирссујс шта је од тога спроведсно у дсло? — Један од закључака јс за хтев да се дозволи продаја мстражнс робе на иредит. To |е бле.ма настојн.мо да укључимо што већи број л>удн, и у томе успевамо. Почели смо свн да више мнслнмо, раднмо, штедимо и резулатптп сигурно Hebe нзостатн. Раније су сс по радним једиинцама, реонима, радионнца.ма и служба.ма одржавала производна саветовања која су показала добре резултате. Ожив.иавање рада тих са ветовања је и једав од наших наредних задатака. Beh смо по кушали са њихог.нм органнзовањем и прва оцсна, у произсодним OOYP-има, јс задовоља вајућа. Нажалост није свуда тако. Радна заједница и остали стоје по странн као да то ннје и њихов задатак. О томе he осковнс организацнје СК м органи самоуправљлнл! морати да поведу внше рачуна. Свако у свом делокругу рада.” □ Када говорнмо о иаредннм задацима знамо да јс развијеност самоуправних односа у радној организацији. једап од услова стабнлипјсг нословања. па рецнтс пам неџгто и о томе? посла, али у noc.iv који јс трс бало да урадс стрхчне службс и самоуправнп оргаии дошло јс до застоја, јер, нзгледа, да свн чекају да их нско тсра. Ни како да сами преузму инициЈзтиву н заврше посао. Део паших задатака је и поuehaibc извоза. Настојимо свим снагама то побољшамо, и комуниста сс вош правцу СИВ усвојно 11 ODI1X — Код нас 1к лила вео.ма активиран.а отпнса. Овпх дана. III СЕДНИЦА ФК ЈЕДННСТВЕНЕ ОРГАНИ ЗАЦПЈЕ СИНДИКАТА звола ступа i разрешавањс снагу. CBIIX ових дапа доДаљс, у iniTciuiiBiia акипја друштвснополигкчких органн.чација на са чпњавању и усвајзњу одговаpajyhnx нормативппх акага. Конкрстпо, група Секреторпја* та ФК СК јс vpa.ni )а својс део до сада с.мо нмалм доста залажепих резулгата, мада с.матрамо да нам то није крајњи flower и да можемо н внше. До сада смо нностранству прода- .in робу у вредаостн три милијарде старих динара. На крају ;ia каже.м да морамо још доста зноја да пролије.мо д би извршнли свс оно што смо себи поставили за циљ. To hexto chia рно урадити, ачи под условом да свако свој део задатка изврши до краја и уз поштоваи»с договорсшгх рокова. Y прошниом ocrahc констатацнја да смо палп на испиту. Има још појсдннаца. који ес играју са угл 10м ове фабрикс. али и они he морати полако да сс уклопе v нормалис токовс, и да .мало Biiiuc повс tv рачуна о рз дг ia којн прпмају лнчни д хо.мк Ако to пс \чипе. сво мссто he моратн та vcrync лр\ гом комс yeiiciiirui рад ово колсктпиа нсшто значи.” С1МИИИ1 НПШ 7И8ИИ □ Tpeha ссдница Конференцијс Једннственс оргашмацпјс спп диката ИВТКТ „Бранко КрсмановиН" одржана је 20. waj.i 1976. годинс ffi Проблему раднс и технолошкс дисцмплннс пуна пажша □ Лктивирати рад Друштва инжсњсра. те.хннчара и мајстора у циљу лобољшаша техпологпје рада S 5’ правилном награђивању лежс решеља wiiontx проблема којп утичу на познтивност производње. I Господин Ерих Требијен предаје златно вретено Драгославу Пернћу раднику Кончаонтхце Господнп Ернх Требијен, предао је испред фир.мс „Хамел" златло врстсно Драгославу ПсриИу, најстаријсм раднику нашсг колсктива, нначс главном мајстору у Кончаоници, одсљсњу где су н монтиранс новс машипс. — Част ми јс да испрсд фирмс „Хамел" прсдам ово врстсно вашем најстаријсм радпнку. Желим да пашс машинс буду тако трајне, као н ово златно врстсно, рекао јс господин Требнјен. Примајућп поклон којн снмболншс сарадњу пашсг колсктнва са ово.м швајцарском фирмом, друг ПериИ јс рскао: „Заиста сам срсНан што баш ја прнмам овај симболнчан поклон, нспред својс JVP-a и нашс радне организаинјс. ОбсНава.м господнне Трсбнјен да ћсмо пажљиво руковати вашнм машинама и тако сачувати ваш рсномс v свету. Надам сс да Немо н убудуНе овако плодно сараБнватн. Још да напо.мснсмо да је машински парк од 1S машина за једностепсно и двостепено кончење преднва, највсћи овс врстс у Југославији. Р. Милорадовић <_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ > Y-з гтрнсгсгво члатгова ФК ЈОС-а. днректора OOVP-a и лредставннка друштвено-по \птнчкнх организаинја <|)абрике. Tpeha седнниа ФК Сшнликата протекла је у огвореној и самок.рнтнчпој лнсксснји прн сутпих. Изнети су 6jx>|ini проблеми којн v залњем перколл ..пгштс" свс раднс л>улс у колсктиву. Нпак, радна п техполошка AHCUirii шна, са којом нс можсмо да сс похвалимо, пзазвхха јс цајвише лпскутапата да пзнссу своја мишл»сња и запажања Сва изпста wiiui.vciba су се у сушппт по1С\апала. Раздичнтпм речима говорило сс о исгој темн — логоршањс ралне и техподошке Aiicuini.viuie, npoovewv који јс илентпфнковаи на свим јавкилг скуповпма, почсв од Фабрнчкс конфореицијс Савеза KOMiytrncra н Синдиката ло самоуправних органа — У вези са шм наметнула сс нужна потрсба да мн у iraineM колеквгву покрсисмо једн-у опипедЈЈуиггвену акцију са цдлатко.м ангажовања еиих субјектнвннх снага па решаиању пробле.ма — пствкао у vboahom излаган. Миодраг Пс тровиИ, преvMini )>aGpipiKoi Ciur.uiKara Нијс ово с\у»мјno шго јс прел нода crasini и превасходни зал.нак, јер коп статооано јс да је псрад врло опаспа појапа у иашем самоуправном лруштву која cr.v лно претп ла посганс општсдруштвени проблсм, уколико сс на врсмс пс npav одгоuapajvhc мсрс за н»еговО ре шава1вс". Даиило Мнлановић. ра.уник OAcvciba ткачгшцс, квгласно је V својој AHCKVClliu ,АЛ О MicminAiuui треба ла воде рачупа и рукоиолиоцп и ралпици. Добро би бнло ла шефош! олсљсња оби\азе II и Ш сме iry и ви.лс како тече рад и каква јс лпсцнпижа у овим сме нама". II боловање је јздан од про блема који омета нормалан рад у колсктнву. „Трсба итие наж1вс поклоиитп даван>'/ боповања. јер сс често дајг бе i потрсбе — рскао јс Bopbe Стаi-iih штрајгарн. HiiTepecairraii је npcAAor Апостола ЈовановиНа. предс \ ннка ООС „Ралпс зајелшшс” — С.матрам да oil лксшт ш па, можда била бол»а, ако бн сс кроз iicKJi правилнпк уп,- \о нско сп1.мулнсан»с за добpv AiiciiiniAHHv ил11 noiiaiuaibc Ако to iic on врелсло. оплл ла ce npebc на полелм koiuloctiihx задатака п.чн задгжа&п no јслинпцама удружс1ки рада смснача. фазама и лр “ — Ла бп пашлн pemeibc проб\сма шсцнплинс трсба с®.1 да сгачс.мо раме уз ра.ме, и ралпччн и рскополпонп Ако ipeoa ла држимо радмс сас13HKC .1 да лоше с.мсновоБе жигошемо и то ћсмо заједнички ла уралимо — рекао је Гралиммр ЦпсгковиИ, лирексор 1 OOVPa. Ha Kpajv 1L1 ссднние ФК ЈОС-а зд|W4CUO је, ла сс само ».iicхгпчком акинјом могс прстм 'tihn пастахи проблсмп, mi р\ ховодноцима. који сс пс помашају самокритнчкн. исма честа \ колсктиву. ла сс повеле борба против „прнi<nv мпма" н протсктпонаштва који код раднпх људи сгварз 1 Јнемирспосг. Извршни олбори ООС руководпоци OOVP-a oAc.veiba. служби, смепа и лр. треба ла пооаиализп* pajv ctaibo n iniiaby рсшеп.а за nooo vuiaibc раднс п технолошкс лисипп\пис. МААДИ ИВТКТ YCKOPO ДОБИЈАЈУ СВОЈ ДО.М ■ Одобрено 20.000 дннара за адаптацију м 20.000 за опрсму Дома и Омладннскс организације На ссдници Извршног одбора Раднс организацијс ИВТКГ ..Бранко КремановиИ", која јс одржана крајем прошле недеље, донета је одлука да се Фабрнчкој конфсрснцији ССО, одобрс средства у висини од 40.000 динара Срсдства иамсњсна, за аЈаптацију нросторнја и опремаље Hosoi Дома. Остатак средстава омладиицн he искорнститн за рад самс Органнзацијс. Раловк на прсурсБељу биоше продавппце ,Јслен” почећс ју па мсссца. Зиог уштеда па радовима, 6nhc организовало пскилико раднпх лаиа за члапове Омлалнискс opraniioaiinјс. Очскујс сс да he иови До.м oworyhiiTif рад миогн.м сскцијама; фо.1к • ■">i. .'ipa-'.-xc ј, рсцитаторској, музичкој итд. I Y МААДОСТИ СНАГА НАШЕ БУДУБНОСТИ ОМААДИНА ИВТКТ ДРУГУ ТИТУ На слнци Славниа Јовановнћ, радннца Ткачпппс Драги Ар\/же Јито, Омладина ИВТКТ ..Бранко Kpc.wanoeuh" Паракин, окунљсна иа свсчаности иоводом Тао/ 84. роћендана. \nvhyic Ти naiiicKpcuuie чсстнтке са жсл.о.и da иас join д\го водши \> б\д\'1тост ucnvibenv c.iooodo.u. cpcho.\t и padhum усиесима. Твој живот, Твоја HcvmiiuTuua счвира.шчки снага. љубав и ентузијазам рсво.гхционара и прсгаоца је iedu- /ш нравн пут којим идсмо н којим Исмо uliti \' време пред нама. Својим залагањсм v ностн шк,\> turn бољих раднцх рсзултата, rpyduhe.uo се да б\дсмо досгојнп Твог имена које v читавом свету представ.иа си.ибо.1 борца за лшр, слободу н нсзавиеноа Ти heiu за нас младе. драш држкс Тито, увек бити непрссушни и неноиовљив извор прогрссканих стпс.и.исiba, стваралачко/ nadaxiiyha ц жел.а да будсмо једииствсни v овом нашсм самоуцраанп.и dpyiuraw За epehv свих »ас, за .icnmv бубуНниег нашнх народа u народности, жиои нам, аољани дружс Тисо. iota dvtu низ годипа. 19. мај 1976. foduiia ОМЛАДПНА IIBTKT „БРАНКО КРСМЛНОВИП" ПАРАБЦи
БРОЈ S CTPAHA 8 М ДАНА ШЕСТА ПОСЕТА „KPATEKCY” И КРАПИНИ СРДАЧНО И БРАТСКИ Милорад Сскушак, прсдссдшпс актпва жсна Даннца Матнш, сскрсгар <1>С СК Аптун Малигсц, првоборац овог краја и п ПРЕ НЕГО ШТО ПОБ^^ ГОДИШЊИ ОДМОР КАОИ ■ Дслсгацпја од 40 радннка ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ”, била јс од 12. до 15. маја по шсстп пут гост „Кратскса” нз Крапннс Н Порсд дслегацнјс раднмка, Крапнну су посстплн: предссдпнк Скупштинс општинс Параћин, Слободал Милнвојевпћ, прсдседннк општикског Скнднкалног всКа, Ранко Николвћ it ппсдселннк СУБНОР-а, Слободак Rnpiih. ■ Порсд обиласка културно исторпјскнх знамснитости у срцу Загорја, размсљспа су нскуства о досадаш1всм раду ова два колсктива и лва града. УВЕК зсј у Тракошћалу. Опај „швајцарски " псјзаж у лпачс зелсном Загорју, занста је прави мелс.м л за лајодморпијс очи. На јсдлом од лајвнлшх врхова проплњс сс дворац стар шсст вскова. Док сс глсда одоздо, малик јс на паука којл сс услдрио у срсдллу својс паучкнс и љубоморно чува сваку нпт. Нскада јс бно ратобораи када јс н.мао плсн у својој мрсжи. Данас је тнх и допушта сви.ма да ттродру у њсгову упутрашњост. Снага њсговс прошлости јс изумрла а осталс су само За братство: Зора РадосављевнИ л Стјепан Нежмахен члан СК од 1919. годипс. Стјспан Псжмахсн и многи други. Скупу су присуствовалп прсдставпицк нашс општлнс као ' и прсдставник фабричкс дслс-' гацнјс, друг Зорап Mandi, дирсктор Ш OOVP-a. ГЈослс поздравних говора, ор ксстар Внктора Црпска, знао је да разгалм срца прлсупшх гостију. Играло сс псвало, а ту л тамо бурплм аппаузом поздрављсна су братнмЈвсња уз чашу. Златс већ како сс го ради. Укрстс сс руке н истоврсмспо испијају чашс до дпа. Затлм долазс пољупци и свс то у круг. Тако се л завршнла та краспа пролећна ноћ, уз псс.му, за растанак. Вратили смо сс у Стублчкс Топлкцс и прелоћнли у хотелу „Матија Губец" као н претходлс всчсри. Yjyipo 15. маја, кренули смо куИи. Ислратили cv иас скоро свн руководлолл „Кратскса" л меБу п>има увск добри домаћпии Антон Кухар п Звонко АнтолнБ. Растали смо се са најбољим жсл.ама уз довиБења у октобру код иас. Р. Мплорадовнћ । ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ Поводлм дака побсде. 9. маV ИЗ ПРЕДИОНИЦЕ ЧЕШЉАНОГ ПРЕДИВА IMO СЕ ПРЕМД С80М ЗДРДВСТВЕИ0М СТДЊУ ИЗАБЕРИТЕ 8 МЕСТО Послс четири узајалшс прнјатељскс поссге дслегаоијс рал ника „Кратекса" и наше радне органнзацн.|С, у мају прошлс годипе при.мшш смо повсљу братимљсн.а у Крапинл. а узвратилн јс октобра нстс године у Параћину. Тако су, после годину дана братимљсља, само делегацнјс нмалс част да једни другкма нскрсно н братскп сти сну руку. Када јс 12 маја пошло 40 радника у Крапину бнли су успомснс у многим одајама овог двориа. Послсдњсг дана нашег боравка, обншлл смо спомснлк легслдармом воБл Ссљачкс бупс, Матијн Губцу, и Губчсву липу у Горњој Стубнци. Дооољно јс блпо са.мо трслутак поглсдати цзложепс слике, многима срцс уздрхти, јср нијс свеједпо кад се впдн како љ\ днма сску рукс, ногс, језик, нос, како им вадс срце. Поподле смо посетмли родну ко 3aJeaiui4j;it сннмак за успомену мог ослобоБсн»а. Прсжквео ic "ве офаЈиивс. борсћн се у Bonn. Црпој Горн и Србијл. У кнлгала јс доста иапмсаја. дедегација нашс раллс оргамизацлјс, посспиа јс Вукосава Стопвсћа-Тспковца, првоборла овог краја м блвшет раЛ1гика нашсг колск-пгоа. Испрсд радммка н лруиггвсио полјгпичких оргаммзација колекTiota. другови: Момчмло ПавловиК, сскрстар ФК СК, Миолраг Петровпћ, ггрсдссд1ап< ЈОС-а, БорБс Кржа, рсфсрогг тех!шчкс заштмтс 1 OOVP-а и Тнхомир Филпповић. рсферсЈгг ХТЗ-с, прсдали су Томковцу одсло обслсжавајући његов н nani Дап побсдс. Вукосав Стошнћ је polJeii v Рашевици. Учеснкк ic НОР-а од проих дапа. најпре у Белкчкој парпоанској чсги а затмм у Apytoj пролстерској брнтади од њсног ooinmaiba до саcpcluut uno he баш они прсд став.вати оис којл су оста.ш на својим радлим мсстима. Поиели су њиховс поздравс и кре нули всћ угажено.м стазом при јатељства. Наши домаћили су нас no традицлји сачекали на улаз\ у град. To је био само поздрав, а праву добродошлллу нам јс, у самом кругу фабрлкс (салм рссторама), пожслео одличан тамбурашки састав, оиом загорском .Добро лам дошсл наш пријатсл”. Идућег дана, гслералли дмректор .Дчратскса”, Иван Кривак. упознао јс нашу дслсгацију са кратклм преглсдом развоја раднс организацнје. Фа брика јс основана 1925. годлне, а послс једног пожара обно вљена 1946. годинс. Послсдњлх година доживела је брз раз вој. Y 1961. годлни запошљавала јс 300 радника док данас запошљава вишс ол 2600 радннка. Пролзводн тканину. конфекцију и трикотажу. Иначс. и.ЈСратскс" сс сусреће са проблемом залиха и пласмаиом готове робе, као и многс фабрике у овој граии индустријс. После разглсдаша пронзволнмх хала и упозмавања са усло вима рада у овој радној организаиији, наши радници су прнсуствовалн заједничком састанку, на ко.мс су размсњепа иосуства у досадашм>ем ралу. Вођени су исцрпни и плоднн разговори тако да су обс стране могле да ”купс no нскн аслирин за своју главобољу”. Истога дала поподне, посстили смо и стари дворац и мукућу друга Tina it дом бораца и омлодинс у Ку.мровцу. Bohnна наших радника првн гтут јс посстила кућу v којој јс наш прсдссдннк провсо дстињсгво. Дуго су се задржалн разглсдајући сваку просторнју са всликЈ1М MHTcpccoDaibe.M. На крају посете, искоркстилн су прнлику да сс групко фотографншу кра» бисте друга Тита. Око 20 часова олржало јс другарско всчс v органнзаццји ДИТ-а „Кратскс" у хотелу Кра пина у Крапини. Ово.ч свсча* ном скупу присуствовали су: гснералнн днрсктор „Кратскса" Иван Крнвак, секрстар ОКСКХ Милан Apnih. прсдссч ник Синзикалног всћа Јосип Шал.ман, сскретар OK ССОХ о хсроктву нпк, inii овог човека, овс. СваВукосав СтошпИ Тснковац ки јбсгов дан \ рату, посебна jc прггча пуна динамике н над људскнх налора да се лреживи н дочека слобода. Обслежен куршумнма слсбоде. Текховап данас живп. у уллшн Kpa.v»CBHlia Марка бро| 24. Т44ХЈШ И MltpHJLM животом. Долазе да га посете друговн мз рата, са пос \а, пријатељи који га мнсу заборавплн. Свакој посстн зна да сс обрадујс као дсте, а тако јс било када смо н ми навратмлп у љепов дом. ПОНАШАМО ДОК (Ж У ФАБРИЦИ Да јс који.м случајсм Радничка контрола OOYP-a или радле органлзацлјс прс извес* лог врс.мсна завирлла у изво штајс о евидснтирању производ1бс, а ти.мс и обрачуна днсвних зарада у Предлолмци чсшљаног прсдлва, дошла би до полатака који доста говорс. Ово.м приликом лсћсмо да говоримо о разлогу њеног псдоласка, смгурно постојн разлог? Говорићсмо о понашању, најпре, појединаца а затим и ширсг круга људи који, да будсмо строги, на недозволлн мачнп стлчу лмчгш доходак. Да објасмимо. Радпик радеђи ма машини, да б„ себп обсзбедио ллчни доходак какав он сматра да трсба да има, користи неко нсгшсано правлло и захтсва од надлежних да му сс застој пишс толико и толпко. Како сс то чмни „јавна јс тајпа" у овом одсљењу. Ево примсра: радећи на машини за прсдпрсдење радкик оствари 10.000 кругова (нор.ма јс 20.000). На крају радлог времепа (сменс) приЈављује застој. Енерпсчло, с правом, понекад и претњом, тражи да сс плшс car рада а остало, ссдам сати, застоја! Онн којн раде по норми добро знају да сс 10.000 кру гова нс можс да оствари за сат рада. Очнгледно неко нијс V праву? Ко? Машнна мли човек? Или други пример (а има их па стотине). На предилллама због искмданс шнурс не радс четири вретсна. Радлица да бн остварлла лламмранс кнлограме, oner по леком јбсном схваташу поиггсња, узмма из canдука већ пуне и убележснс цев ке м ставља пх у сандук у комс се мери њсн рад у току осмочасовног рада. И шта бпва’’ Кллограма у евидспцији има, а у сандуцима који пду у дру. гу фа iv прсрадс практичио их нс.ма? Мнслммо да овакви.м рад нла! лддима треба ређл да за пОсуБлвање постојн и права ■ ди к забо.ш. ЗавршиИемо ово нимало лспо набрајањс н прлмсром, којл ннјс рсдак, да радник без овлашћсп,а зауставн машину због паводног ..квара”. Код вла чара јс то лајлакшс. Ко је у сосму томс крнв, неНемо да коментар!ШЈсмо. Само радннни су по мајман^с криви. Контрола одговорнлх у овом одсљсњу је кзостала, а човек ic понекад „човск”. Крптсријума за праћс»Бс п санкционисаљс оваквнх појава већ годинама нс постоји, па је _ — мож.па један од разлога неодР. Милорадовић говорног понашања. Да закључлмо. Криви су, и они који се неодговорно понашају. г< онл који „пе виде” то, а друштоо и.м јс поверило задатак да „впде”. Појава о којој смо говормлп је нездрава п педозвољена, па би о томе требало добро размислнти. Р. В. ВРЕМЕ И МАШИНА В Морс прија дсцл, реконвалесцентима, оболелим од дисајних путсва и здравима в И бап»с могу да штете л ш в Водили смо разговор са др БРАНКОМ СТАНКОВОМ, спсцнјалнстом Општс мсдицште и Мсдициис рада Годлшњи одмор трсба да будс стварна релаксацпја радном човеку, да сс у потпуностл одвоји од. полскад, врло напорлс сваклдашњлце, која низом својих члнилаца нзазнва озбиљнс поремсћајс у организму. Текстилна пндустрлја има својс спсцифичнс условс рада, структуру радлс снагс, тако да сс у тој грани јавља велики број профсслоналлкх обољсља. Неурозс, као послсдицс сталлс лсихофизичкс напрегнутости, рад у стојсћем ставу. ноћна смена, врло су чсстс. Из истих разлога јавља сс и рсуматизам зглобова и миптића. Због присуства вуненс прапшнс у ваздуху, радникс ИВТКТ нс заобллазн ми хрошгши брокхитис. Велики број радница међу запосленим, доггуњава овај списак обољетва разним женскмм болестима. ЧитБешша је да се ова обољења могу избећл па смо свакодневно свсдоци све дужег ре да у чекаонини за лекарску по мо. Годишљи одмор може пуно догтринети побољпхању стања код човека, уколико се сттровсдс на прави пачин. МсБутим, нс сме.мо сметлути са ума да исконтролнсан борапак у бањама можс пуно штститл. Рсци.мо акутнс болсстн са ловишсном тсмпсрату. ром лскључују сваки одлазак у ова мсста. Такође оболсли од хроничпих болсстл срца, бу брсга, малпгних тумора и бо лесници са нссмлрсип.м чнрсм, камсном у жучи, шећсрном бо лести која ннје изрегулисана, нс би смсли да свој од.мор користс у бања.ма. И на крају то сс забраљујс и трудницама са преко 6 мсссци трудноће. НАЈВЕБИ БРОЈ РАДНИКА J1ETYJE HA MOPY КУДА НА ОДМОР? Третирањс овог гпггања здравствене стране, захтева noMope са свлм своји-м предностима привлачи годшпње од морс на забаву, сунце и кута ље. Тако да се може рсћи, во ма бољег лека за слабију децу. болесну од грла, рахитиса, дисајних путсва, као и за peso валесцснте, него што јс морска вода и врели песак. Ипак по стоје случајсви када боравак на мору може да делује нсгативно. Никако се вс би смела упупгти иа море са детстом ма н.им од јсдате годтгне. Y случају појаве каквс акутне болести са повишсном температуром, таKobe са несмиреном хроничном болешћу треба изСктавати морску обалу (бубрези, срце, јетра, желудап, нерви нтд.). Љу. na мору не смеју да претерују знавање стања организма, као и ток болести, уколико је оболео. Нагпим радницима стојс на располагању неколнко баМоре — најчешћа жеља ЛИСГ „НАШЕ ДЕЛО" ypcbyjc Сл. ипформисаља ИВТКГ .ДЈРАНКО КРСМАНОВНБ” Параћнв Кад ybcic у Елсктричну немтралу Фабрикс штофова, одмах крај улаза устремљујс се ма вас голеада конструкција нсзгра пнс „Шкоде'. папна машина са уграБеним турбо-генсратором. Пронзвсдена је још 1928. годинс „Кад бн могла да нам испри ча своје путешествијс, била би то дуга прмча којз пролази свропскмм путевима од чешке до Краљева. гдс одолева бомбама апрплскмх бомбардован.а. новнх постријеља, H»<yio „буђен>с“ изазвало је сету радника руковалаца. Јер први сусрет спсргетнчара у нашој фабрпци, био јс баш са то.м добродр жсћом старицом, масивиих облнка и патиннраног тела. Данас се она укључује само у нужннм приликама« jep н>е ни дневни „оброци” од преко 15 литара разних улл врло су ску гп4 па, како наш народ каже, будс „скупља тара ‘него мера". Ипак, „Шкода” стоји као си мбол доброг руковања и очувања машина, и на њеном при мсру би трсбало да сс учи.мо како сс чува и пази средство за рад. кратко се задржава у „Обили ћсву” крој Крушевца да би се Г' 1942. скраснла у Фабрицм што i'j фова Владе Теокаревнћа. Њеннх тадаипвмх 400 kw задовољавалн су потребс фабрпке, а понекад јс своју струју лавала н тадашмлм Параћини. Днас јс једина у Србији, тог ти па свс остале су одслужилс сво јс л сад сс одмарају на нском отпаду. А, мнрис душс их мо же.мо смссппи у музеј, као прс тке модерних агрсгата. Овмх дана Ј.ада јс „Школа ’ уист устреиала, при рсмоиту Сад млрујс, а.ш кад загреба, ту је н»а. Златибор и детоваље ва мору. Свако од овнх лсговалишта има своје карактеристике и климатске услове. Бање са својим лековптим изворима су спсцифичан облик тсрапиЈс за појсдиле болести. Наше службс за органнзован одмор радника, уговорилс су летовањс у пст бања у Србији. Прва и најпознатија је Врњачка Бања. Налази сс на 275 метара надморске висине. Препоручује се оболелнм од разних болести желуца, јетрс, жучних и бубрежних лутева, шећерне болссти и хроничнот бронхитиса. Снјерннска бања се налазн на надморској висини од 540 метара, извори топлс воде н до 68 степснн. Лечи од рсуматизма, жснскпх болести, болести ирева, жучи н хроничног бронхитиса. Боравак у Соко Бањн и њених 400 метара над.морскс висине, препоручујс сс за с.мирсње нервних обољења, лакших облика притиска, стомачних обољења па нервној бази, астме, малокрвности и обољења зглобова н мкшића. Матарушка Бања се одвајкада зна као изванредно лешшиште свих женскнх болссти као if hckjlx облика стерилнтета. На крају последње бањско леБоравак па мору сважи и тренира срце u органпзам здравог човека, сталлим пливањем, телеспим вежбама, ходал>см в трчаљсм. Али људи са континента, нснавикнути на веће фи зичкс напоре, могу неправллним noHainaiBCM иа мору да па пхкоде свом оргаиизму. Kvnaњем, тело се хлади. Организам сс брани појачаним длсањсм и убрзанмм крвотоком. што изазива љегово оптерећен>е. Sato треба пре уласка у воду припремити тело лаким телсо Hint всжбама и кретањс.м. Јо дјпгм правллан начлн уласка у воду јс лагло се загљуритв и у води нс остати дуго, до такозвале .другс јсзс'\ појаве дрхтања м плавлх усана. Пллвањс јс корисно. како за децу, јер правилно развмја тсло, тако и за одрасле због позитлвног дсловал>а на срцс. Са мо у томе ие смсмо претсриватм! Нс заборавигс! Колдлција сс са годлнама губи, такоБс и издржљлвост. И у сунчању трсба блти врло опрсзан. Како рсчс др Стан ков: — Сунце треба корлстлти као што корлстимо лск! Ииачс врло брзо сс постајс чмлиштс којс на.м сс нудн под одличллм условима, јс Нишка .зароољсник опекотила, a бања. Прспоручујс сс оболслим да отпада свако уживал.е, од реуматлзма зглобова и млшића, због својс радиоактлвле водс а благотворно делујс л код женских болести. дз не по.мињсмо сунчаницу и топлогпи удар. Свакако да је корисно знаНовпна у организовању го тл свс ово ц мзабрати право дишљих одмора јс Златмбор. место за одмор. али лајкорисОдмаралишта cv смештема на . вислни, приблнжно 1300 мета- НИЈС ОТИ*1И лекару лрс полара тако ла сс можс сврстати ска« консултовати сс it провсу ваздушпо лечлллштс. Пома- рлтл свој оргатниам жс код лечен>а штптнс жлездс м малокрвносгн. Д. МнленковнН
СХРАНЛ 9 И Д.АНА БРОЈ 59 ПРВИ СТУБАЦ Бнтка за свако кнло Y ПОСЕТИ ЦЕМЕНТАРИ ТИТАН КАМАРИ Јсдна скоро тслеграфска вест у нашим „Ипформацијама” од прошлог петка, дошла јс помало неочекивано, па јс и остала без нског komoнтара. „Мссечни плап . произвошБс лапорца ос- I тварсн јс са 103,5 одсто односно до даиас јс про I нзведсно 96,663 тона лапорца", било јс записано. । Даклс, кратко али јасно! Само с неколнко рсчч, рсчено јс мпого: no- I рука коју онс посс веома је прнјатна н ралосна. Остварељс мсссчног плана за свсга двадссет дана нлјс мала ствар пре . свега за људс који cv то учинипи, па и за Фаб- I । рлку. To co иа крају лс I дсшава тако чссто, сва- • кк дан. Чак нека јс реч само । о једној јсдллннн удруI женог рала, дакпе о дслу предузећа, врсдпо јс пажњс н хвалс. Нска су томс поголовали сви условн, нека јс све ишло наруку, људи су то ипак градили. Лапорац лс па- । да сам, то свн знамо! Док су радни љули у лапороломг забелелсили ' врсдан успех, а ту vnpaво П0ЧН1БС произволња иемелта, дотле сс ла дру гом крају техлолошког ггроцеса, у Отпреми, улажу изузетнн напори ла остварсље постављелог задатка. План за овај мссеи којн јс Behn од плапова v предходнл.м, п пс кс другс потешкоће, траже сала напрсзаља свих снага, алп всоујсмо ла ћс сс успстп. А тако јс илн слпчно, и у осталл.м једлницама удружелог рада, па сваком месту’ Р. М. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 159 НАПОРИ ДА СЕ ОСТВАРИ ПААН РЕААИЗАЦИЈЕ СКвРО МБНЛНа СТАЊЕ У ОШРЕМН Радин људн Јсдинпцс удружсног рада „Отпрема” улажу ових дапа изузетнс лапоре за остварењс плала за мсссц мај. Свс сиаге дакле усмсрсвају сс само ка јсдлом циљу — што већс.м успеху. Млогс појсдиности нлаче лотсеНају ча неку врсту мобилног стања. Управо такав утнсак сс стлчс за вре.ме лосетс овом малом колекгиву a то сс пазлрс и лз разговора. Док је на једној странн блт ка за отпрему свн.х коллчлла иемента, ла другој су настојаља за лсговар рслро матсрнјала. И јсдан и други посао нлсу пајбољс пшлн почетком овог мссеца. Сада јс потрсбло да сс то надокнади. Ако сс свему дода и олај толлко познат проблем у Отпрсми, лоста вслика отсуствовања, слика јс тек тада хомплетна у овој Јсдллици удружсног рада. — За седам радлпх дала. ко лнко јс још остало до краја месеца, трсба да се отпреми нреко 20 хиљада тона цемента a то значи лреко три хиљадс тона сваког дала. Олл који зла ју иашс могуИлостл, запазићс да је то лоста нслзвесло, кажс Столс Милетић, руководнлац ЈУР „Отпрсма’*. Договорпли смо сс зато да од понедељка (24. маја) уведемо комплетну трећу смену, не само за цистср ле лего и за друга возила. 1о су изузстни лапорл којс улажсмо овлх дала. У то.м смпс* лу. .мало неуобпчајело, позваће мо неке радллкс да прекииу годишњи одмор. ' ТешкоКс скоро лнкад ле до лазе са.мо, всћ удружсле, као по лском правилу. Порсд нас тојања да се реализује оглрс- .ма лемента. лред овлм људима је и свакодлсвнл истовар мо потсетлгл да су ваголл раз лнчите всличиле, али обичло лзмсБу 20 и 50 тола. Xohe .Л! успети овај малл колсктлв? Од његовог лзвршс ња задатака лс завлсл успе.х репро матсрлјала којл сада долази у всћлм коллчлнама. У петак. маја, када јс вођсл овај разговор, приспело јс 62 вагопа а дал прс гога 72 вагола то углавлом туфа. псска, гипса и врсћа. Ваља сацслс Фабрике, а.ти ако олл лосусталу — to he сигх рло окр њнти општу сллку Надајмо сс да he свс блгл како ipeva, јср имамо поверење у људс! Р. Милосављсвнћ ПОСЛЕ УСПЕЛЕ АКЦИЈЕ Даваоци крви на Јастрепцу НОВА ШтаИЗАЦЗЛ ск Y суботу 15. маја 36 добровољних давалаца крви организовало је једподкевни излет до познатог одмаралишта на Јастрепцу. Уз одмор и рекреирање, свн чланови нашег колектива којн су углавном вишеструкн даваоцн крви, »чали су зајсднички ручак. Леп и сунчан дан у природи бно јс всома погодан за мали одмор после напорног рада а поготово што је већина од њих дала крв у акцији коју јс недавно организовао Отпитински одбор Црвеног крста. Bpahajyhn се са излета м одмора, сви су сс веома лспо изразнли о заједничком боравку на Јастрепцу. A. К. Нова Основла оргаллзацлја удружслог рала „Промет" н.ма од скоро своју Ословлу opiaллзацлју СК. Oro формлрањс ООСК уследлли јс послс одлуке Фабр>г1кс СК. колферелцлјс Првл састалак Ословне оргализаинје олржал јс СК „Иромсту' маја. Том приликом табрап јс и сскретарлјат OOVP од лсторо чланова; то су Зоран НиколиН, Станојло Ивковић, Латкнка НиколиН. ГрадЈшир Радуиовнћ и Бранко Нешовић. За секретара органллалпјс СК лзабрап је Зоран НиколнИ. По.мслута Органлзација СК бројл 41 члала лз JYP „Очпрс ма", Ресгорана раднлчке лсх ранс, Сговарлшта цемента комерцијалнс службе. Иако је састављела од Јсдлллца удружело!- рада, овз Оргаллзација СК лма свс ус- .1OBC за живу друштвелу л лоллглчку актнвпост, полазећн лрс свега од члалова СК који cv и до сада блли позча ти и веома ангажовани. Р. М. НАШИ РАДНИЦИ У ГРЧКОЈ Двадесетчетворо члалова колектнва, пз свих OOYP и степепа стручности — почев од висококлаЈГификованих раднчка до дчректора — посетмла јс крајсм прошле недељс цс.ментару Tirran Камари у Пнреју (Грчка). Фабрнка Титан Ка.мари, чијн је капацнтст преко 2000 тона клинксра дневно, нспоручсна јс од познатс данскс фнрме Шмит. Ваља споменути да је ова група, скоро у нстом саставу, посетила априла мсссца це.мснтару у Мађарској такоБе нама познате фирмс Полизијус. Нема сумње да су обе посетс учињенс с памсром да сс уоче нека нскества у раду споменутих постројења. Р. М. YO4I-I СЕЗОНЕ АЕТЊЕГ ОДМОРА Mope све популарније Интсресовањс за морс прсва зишло јс изгледа чак к она лредвиБања ;ia да he сс радника за мара.чшгге. ло многе a зат орс која cv указивајавпти веИл број оргаллзовало одОво је пзлелалипре свега оргаллФабрнчкл сллдлкат и Раднпчкп ресторан. Прс оштој ОЦСНН II MIILU- .Lcibv многих, јавно сс чак луп nt број иитересената иего што ic одмаралпшга. Ово свакако \ казуje — да се не позпају довољно навикс н расположен>с чланова колектпва а затпм, ла сс код овог посла Hiu.io без нског коитакта нлн апкстс. Уобичајсио одMcpuBaibc одмара.пшпа прсмл броју људи у нашсм аутобусу, овог пута нпјс било лобро Ако јс, AtcbvTiLM, касло да сс сада блло шта учлнл, о ве ово као во за паредлу годипу. Такоћс ваља лстаКн треба искустда је iijinche iiiiTcpccoBaibc било за с.мспе yjy.iy ппрвој половшш августа, алл да cv сс у нсдосгатку .места за тс с.мснс, мно гн опрсде.бпвали за остале. \ Сллдлкату су пам рсклн да he у првој (друга половпла јуна) послато 20 ралллка ла 1 v Миломсру о трошке оргапизапнје. Крнтериј : бор овнх л.уди још ||||ic још смсни бити одмор раднс за нз- ; утвр1хн алн всроватио he го бнти — тежа ралпа места, физичка копдииија п заравовено ста1вс а можда н дргги. Р. М. ЧЕТВРТЛ ГЕНЕРАЦМЈА ПОЛЛЗНИКА ШКОЛЕ ШТНГНУТ ОДЛИЧАН УСПЕХ V срсду 19. маја, посдс ско ро седа.м мессил рада, оделеibc Школс самоеправ.^ача „Мп леиглјс Поповнћ” завршило ic са радом. Завршелс псплгс орс чствр7с по рсду reiiepamric са успе.хо.м јс подожлло 3(1 полазпроверама злања свлх ллк\\- са нрелаван>а ло програ.му овс школе. И ако лалас још nepaaioлажсмо са лодацн.ма о оцснама завршлог тесшрал.а. судеНл према постигнутии рсзудтатнма провсрс стечелог злаља послс олржапих прсдрвања лз cbilx цнклуса. са спгурнсшћу се може очекдвагл просечан врхо добар успсх. Наши члтаоцл су в-h уиоз латл раллјс у фабрччком \п сту са садрматом npoipaxia овс школе, али и лопед ioi.i, о \р-д\аба Устава. за чзградљу н> .ipaAiioi coiuija хчстлчкогса voviiгавлог лруи1твело-еколо.мског л полнгнчког снстема за OAnY4Vjyhy удогу радног човсеа vottuitc. Тлмс овакав влд образовал>а свл-м свршеним лодазлицлча омогућава да да\еко праклхллјс и зрсАлјс схватс сгварнос )■ друштвсло-еколомсжмзи н иолигнчклх oMioca, да активцо у честву i v у самогпЈзав vau>y.-: 11 да ллај ic олговоре на" рлзла акгуслпа плтажа лз сзакодлсвног дрхчитвсног л поднтичког жнвота. Оггда, 1м оправдапо п с може упути,ти nopvua свлм радллм л>удлма лашсг лрс ivjchu. ла ла ic мла- \ АААс и ирегежло радлчкс лз псиосрсдне пролзволнк! гу paqvnarH као ла једлу тслиијлллу снагу, која he способна злалачки, мопобнЗа успомену: заједнички снимак ЖИВОТ И ЉУДИ Ipi човен Кад човск разговара с Миланом Bonihe.M стичс се утисак да има пред собом читаву једну гснсрацлју дл која је у Револуцији ла премлада а сада join је стара. 1944. годинс нлјс пмао љу бинл нн пулих двадесст годлла када 1951. годинс, када јс почс ла изградња ловс Цсментарс, Мчлан је дошао из Буљала да се окуша као граВевилар, а од 1955. је радлпк Фабрчке градло. Све до 1967. Бсља мазута, бно јс ђсњу а затлм постајс фсслолалнл ватрогасац и сада ради. посгао коју је до уво у обсзлpome И ПОРЕД ТЕШКОНА Y ПОГОНУ П РЕМОНТ СВЕ УСПЕШННЈН 0 почстку рсмоига у Погону 1( информисан јс колектив у иаиису у прошлом броју листа. Том приликом речсно је да су започсти радови иа пинији и ротациопој nehii број 1, а да сс у исто времс врше нри лремс за санацију nehii број 2, на којој трсба да сс за.мени плашт у дужини од 15. мстара. V разговору са инжсљером Даннлом Марковићс.м, уочи за кључења лнсга, сазиали смода јс иочео рсмовт на заједиичком делу иостројсња, а ца lie neh број 1 бити способиа ца кренс крајсм маја. Такође.нам je рсчсно ла управо почвњу ра дови на ие1ш број 1. Замена ила шта, према сноразуму, обавићс предузећс „ЈЗуро ЈЗаковић" из Славонског Брода. С обзиром да су ово обкмнн н тежи радови, пајвероватнијс јс да fie сс »ихово извоБсњс прснсти и ¥ ЈУ«у. На питањс, како напредују радови гдс учсствују нашн радници друг Марковић није желео да коментаришс. Радк сс, рскао ј кратко, лаконски. MeЈзутим, из разговора са радницпма н пословоВама могао сс стећи утисак — да нема дово љио стручних радника мз Пого ча I. Р. М. јс првл пут узсо пушку V i рукс и пошао да ослобаВа = зсмљу или осталс заувек ла 1 бранику. 1947. вратло сс, и = то као дссетар »з борбс н I ЈНА. Милан luije поссбно лат, алл свој посао позради као сат. He волл да сс истпче, али ле отсгупа од радинх обавеза и навлка. V Буљану гдс жкви по- = чео јс још лрс лсколлко го- | длча да гради кућу, но то 1 нс нде баш лако. Сада жл- 1 ви са жслом u слпом а у- = дао јс двс кћсрл. Има лс- = што око два хсктара лоше е земље, a то јс всома мало = за једлог пољолрлврсдплка | али довољло за Мплана .,да ; се залпма” у слободло.м | врсмслу. Р. М. | -'lllIUlilllilllllllllUlIlllllltlUlIllllllltlUIIKIIIIIIIIIIIIlilMlliilUlllllllllltllllllllllllllltlUllllUillllllHIllillllllllllllllllC тичемо да јс за време рада школс олржало 34 тс.ме које оу садржапс у трл ииклгса, у којима су кроо предаваља чланова акпгва прсдавача при Радтгчком гл|[ворз1ггег\' Параћлн обрађена тггањз и то. марксистлчка теорија друш тва и подитлке, ослог.е н ка рактеркстикс нашсг помплчког систе.ма и осчовс лашсг скономског урс15еља са иоссб1гнм освртом ла удогу основнс органшзације гдружслог рада. Идејлост која је садржана у ocHOBHOAf ттрограму школе самоуправл>ача и.ма за ци.х, да подазнкцима и радилм л>удлма у neAiwni иружл ква.м«флковану Л1гтсрп'рстацнју caxtovправнлх односа л усталова заснован!гх ла н>лма којс прсдвнБа Устав СФРЈ и усгавп рспубллка и покрајшга п које трсба градлтп и усавршават у npcACTojehi’M акцлјама. To из разлога итто је сазрсмеп « трелутак развоја самоулрав них одлоса л водеће улогс авалгардс радппчкс кдасс лерасклд1гво всзал за npitMWy лслјно н пскгспело npevmMa друшгвсло похнглчкс н caxtovправ^ачкс фгпдцијс v оквирнма наше радле организацијс л вал Ite. Потсетл.мо сс само да већ далас 1сма прско 120 CBpuicniLx учелика овс школс кроз четпри генораилјс, што Ч1ИШ око И0Л» о.\ укупног броја запослсллх. To заиста rapcv < гавАпЗ ]C\ilv слагу, коју трс па зла\ачкл лскорчстчти л ус меритп. Треба у овом репугку указагн на то, да сс од стралс ла\ дсжипх мораје прецузетн већ сала благоврсмсмс .мерс за оргапизаичјг рада и vibic полазлчка пстс гслерацлје, како бл сс у самом старту радлдо без леклх Behnx смстњп, којих јс у itperxoAiiiLM гсисрацијама бл.хо. На крају, oava честлтатл ла постпгнутом успехг пожсллмо уголал шестс лневлл одмор, као дар л поклол свлх лашлх радлих л»удл, за њчхов уложсл рад л тпуд. С. БорБевић Задоиољство посгнгнути.ч усиехом
СТРЛНА 10 14 ДАНА БРОЈ 59 ВАЖНЕ ОДЛУКЕ ЗБОРОВА РАДНИКА ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА УСВОЈЕНИ САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМИ Досдедном примсном Самоуправног споразума о удружпвању основних организацпја удруженог рада у радну органнзацију „Новн Поповац”. Фабрпка цемснта Поповац, у поглсду примснс поступка, прнлнком усвајања самоуправних и норматмвннх аката. ових дана зборови радннка допсли су врло важне одлукс. Тако јс сада усвојсн Самоуправни споразум о усклађнвану стнцања и распорсђивања дохотка I! расподслн срсдстаоа за лнчну и зајсдннчку потрош1!>у измсђу основних организацнја удружсног рада које су v саставу радпс оргаппзацијс. Истоврсмспо, зборови радпика усвојплп су и Самоуправнп споразу.м којп рсгулнше прслн>у материЈу за своју осповну организацију удружсног рада. иику од просска у привреди, односно радној организацлјн, рслатпвно вишс издваја за проширсњс матерпјалис основс удруженог рада и рсзсрвс од проссчног издвајања у прнврсди, односно радпој организаци« јн, с тим ла могу излвајати и всћа срсдства за личиу н зајсдничку потрошњу. G Да OOVP која остварујс маљп доходак no условном раднику од просска у прпврсди, односно радној организацији, рслатнвно мањс издваја ла ирошпренгс матсрнјалнс основс удружсног рада н рсзсрвс од проссчниг издвајаља у приврсди, односно радној оргапизацнји, с тнм да маљс издвајаjy за личну н заједннчку потрошн>у од проссчног пздвајања. © Издвајдњс масс за личнс дохоткс можс nhfi до износа рима у свим основннм oprainiзацијама удружсног рада, као: накнадс за ноИпи рад, за продужсни рад, боловања до 30 дана, годишљи одмори и слично. Мсђутим, остаје обавеза да се усагласс одлукс зборова када сс ради о пакпади за продужсни рад, јср јс збор радника ООУР „Пронзводнс услугс” одлучио да пакпада изпоси 50% а збор радника другнх OOVP да пакнада нзносп 25% како је Радничка скупштина н прсдложила. Важно је напомсмути да Са- који he омогућити всћл лични Овим Споразумима омогућено је преливањс дохотка из једие OOYP у другу, уз обавезу враћања свс дотле док радно тело tie предложи одговараЈуће рсшсњс до којсг сс долази анализом која се врши прско слс.мсната: — Постигнуте продук* тивности рада, — Постигнуте еконо.мнчмости пословања, — Оствареног стспена Kopinuhciba капацнгета, — Оствареног асортимана производњс, — Остварених норматива и — Остварсних интерних и скстернкх цсна, послс чега Раднички савет диноси одлуку о томе да ли је прслнвање дохотка оправдано и да лп he сс вршнти повраНај нзвршеног преливања. г.овна срсдства н фондовска, всћ адскватпо својим услугама. договором добија срсдства за покрићс личпих доходака н за зајсдннчку потрошњу. Често пуга смо били у прилнци да чујсмо мишљсљс — да псмамо мернла стпмулисања рада и резг.тгата рада. Овог пута таква мсрила смо прсд* вндсли н она су: — Мернла за стнмулисан.с кваптитста и квалитста производа, услуга и капацитста, — Мсрпла за стимулисањс раднс и зсхполошкс дпсцнплннс, — Мсрила за сти.мулнсањс скраИења рока рсмокта и — Мсрила за стимулисањс смањсп.а трошкова пословања. Даклс, мирнла смо прсдвидслн а задатак јс па стручннм службама да пх да.вс разраде, специфнипраЈу. кбнкретпзују и иутем доку.мсната учннс пх доступннм сваком раднику како би сс нста прпмснила и дала очекивапс рсзултатс. На крају да кажс.мо и то, да су овн самоуправни споразумп усаглашсии са Нацрто.м закона о удружсном раду н то у дсловлма којн сшурно нсћс прстрпсти кикакве пзмснс, обзиром ла јс упраис та матернја прихваћена од радних људи. Р. Pajiih Исто тако, слсди усаглашењс н одлука зборова када сс рдди о коефицијенту везивања Раднс заједшше за пронзволнс ООУР приликом обрачуна личких доходака по основу продухтивности. Основна тсжња испољена јс да сс Радпа зајед> пица „Заједничкс службс” всже највећвм процсвтом за OOVP којој ова радна зајсдпица и пружа услуге. Група са фудбалом ПОЧЕАЕ РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ Не нде баш Радн.ичко спортскс пгрс, којс су почслс у првој половипи маја, нс обавлл.ју сс по ттрел* виБању и п.\ану којп јс. на крају, усвојеп и ол самих учссшгка. V ма.\ом фудбалу, 'рсцимо, ол 11 скмпа колико јс npi(iaB.vcno, само шсст јс до сада изашло на тсрсн. Шта јс са остали.ма, тешко jc pehul Бод CHCTCAI по ко.мс сс одржапају ови сусрети, захтсва очигледно врсмс да би сс свс то успеншо привело крају. — Лко сс овако наставп, каже Станојс Милојевић, којл јс у iickv руку задужсн за овај спорт, нсће се сигурно доћн до завршног дела a то зпачл и до потврдс о најбол»и.ма. На опнјтииско и рсгионалпо такмнчењс у радничким irrpa.ua, бићс даклс слатп О1П1 чију копдицију м форму це позпајемо aobo.vho. Цнл> ови.ч сусрета, као што сс зна, iiiiov нскзг врхунски рсзултатн већ .масовност, a то све по ману значи учешћс што всћсг бро ја радника. Утолико biuuc забрпњава одступапхЈ од утврbenor плана радштчких игара. V овом случају изглсда нсћсмо и.матк ini масовпост, ни резултатс! Резултатн три досадашња сусрета су следсћн: Филер — Наизмсничпн 5:4, Водовоц — Рудар 2:2 и Металац — Произволња 5:2. Сусрсти V осталпм дисципли’ на.ма, којм шссу толико масовпи као фудбал, почиљу управо ових дана, конкрстио од 25. маја. To су стрсл>аштво, max, crotui тенпс, одбојка и неке пшнастлчкс дисциплине. На крају вал>а pclin да су познаваоци ови.х прплпка код нас изрззили всровањс да још увск .jiiijc свс покопано". Мо гуће јс да се још штошта v ради, a.vn уз већс напорс и оргаишзованијн рад! Р. 113 АЛБУМА ФОТОРЕПОРТЕРА Брдо ирај самог пута моуправни споразуми основннх организација удруженог рада одражавају усклађснс односс са Самоуправним споразумом на нивоу радне организације, а да Самоуправни споразум на нивоу радне оргапмаацпје каракгсрншс усклаБсњс са Самоуправним споразумом групацијс и Друштвеннм догопором о зајсдничким основдма к мерилима за распорсђнвањс п усмеравањс средстава дохотка ламсњсног за општу, зајсдничку и личну потрошњу радника и рсзервс регионалне заједницс Шумадијс и Поморавља. Споразум на нивоу радне органнзациЈс, основне органнзацијс удруженог рада су се сагласилс да при утврћивању основа и мерила за распоређквање дохотаа, прнмењују следсћа начела: ® Да OOVP која остварујс всћи доходак по условном раддоходак по условном раднику у ООУР у односу на нивоу раднс оргапизације, кајвише до 5%, под условом да ово већс шздвајањс омогућују остали кршсрнјуми лз овог Споразума. О Ако OOVP у појсдинпм обрачунским лернодима неравномерно остварује доходак због утицаја сезоне рада, рсмонта производних постројсп»а и слнчно, можс у распоређиваљу дохотка одстутшти од утврВснс пропорције у корист срсдстава за личну н заједничку потрошњу и то највишс: до 10 процентних поепа у распоређивању дохотка за првлх шест месеци, до пет ттроцентних поена у периодичном обрачуну за првих лсвет месеци, све у грашшама законом н друштвеним договором дозвољена. Даља расподела средстава за личну и заједничку потрошљу регулисана јс истим парамстНовина је да Радна зајсдница нема свој доходак, нити осЛИКОВИ ПЕНЗИОНЕРА: НИКОЛА МАРЈАНОВИБ He тако давно, а зна сс управо када. нско јс рекао да се овдс изручи прва количина зем л>е која јс бнла ископана у фабрнчком кругу за времс проширсња Фабрике и утсмсљења ре зервовара за мазут. Са земљом јс дошло смеће, па опет земља која јс ископапа у пзградњи хиљадутонке. Данас углавпом служи за смс he а са наредном изградњом доћн he н нове тоне зсмље. Из годннс у годину дакле, „расте' брдо на очи1лсд свих иас. крај салгог пута пз.мсВу двсју фабрика, и то на пскада равпом и травпато.м тсрсну, којп је своје врсмсно „служно” за фудбал ско игралиштс. Довољно је pclin да сада н мештани доносс овдс смсћс из својих дворишта. Али, шта па крају још pehit? Можда, то да с.мо слепи, да не мамо довољно смисла за лспо у свакодневној среднни нли да смо исмарпи? А, можда помало свс! Р. М. ЈЕДНА АЕПА ТРАДИЦИЈА САСТАНАК ПЕНЗИОНЕРА Десети мај ннјс нспознат ристе нашс одмаралиште на дан у живогу овог колектива а највишс га знају пснзионери. To јс у ствари њихов дан, устаљен всН петнасст година за сусрстс пснзионнсаних це.менташа. Овогодпшљи 10. мај „погодио" се у нонсдељак. Био је леп, сунчап дан, као створен за састанак наших старијих колега. Од раног јутра долазили су аутобуснма из суседннх села и ПараИипа. а они храбриш „протегл!.” су чак ноге до До.ма културс. Од 201 пензиопсра дошла су 153. Остали су пзгледа бмлн „спречени” услед старости и изнсмоглости. Mcby првима нспрсд Дома културе су билн Веља ЈопаповиН, Љуба ДавидоDHh, Пера Јовановић, Ружпца СладоЈевић и Бора Борђсвић којп су дочскивали старе исмснташс it били са н.има у току цслог дана. Из разговора и дискусије којн су обапл»спп па састанку у Дому кулгурс, пензнопсрн cv пстакли нска питања корх би трсбало ла се зајслничкн рсше v догледпо време. To су. тмсby осталог, могућпосги да к> мору, затп.м бањска и клмматска лечилишта под сличним хслови.ма као запослсш! у Цсментари, лечењс код фабричког лекара, отварањс клуба пензионсра при Фабрици, корншћење аугобуса и друго. На састанку су на свечан пачии уручсни ручни часовнп* цн 24 радника који су пензнонисани од прошлог 10. маја до сада. To су: Сима Стапковпћ, Радоје Милетпћ, Граднмнр Миловановић, Радомнр Стефапо внћ, Гвоздсн Трифуновић, Драriih Михајловнћ, Стојан Тасић, Станоје Петровић, Александар Љубисављевић, Добрпвоје Маленовић, Манојло Станојевић. Радоје Танасковић, Алсксакдар РадојковкИ, Радмнла Савпђ, Милосав Тодоровић, Драгослав Јаковљевић. Милан Илнћ, Милован Анђслковић, Трпфун МнлојковиВ, Милпја Николић, Јаков Ралснкопнћ, Станнмир Pa/incan i.cniih, Радосав Тодороnnh н Радосав Марковић. Послс опс свечаности п обнллска Фабрикс, пспзионеркма Ie iipnpcbcii зајсднички ручак V Спссвиу. Б. BopbcBiih Један наш радннк веН дс дно јс н псвао, алс нс ча = сет година јс пснзионср а другс; чпнио jc to за ссбс, 1 ниједанпуг није био на тра- за своју душу. диционалном састанку пен« — Тачно јс’ лсвао сам вг>- = зионера. Истина, не доћу ло често, скоро стално. V = увек баш сви 10. маја; нски почетку сам то радио што = су зашли у дубоку старост ме је притискала немашти* = а неки изпемоглм. на ц беда а касније ми је то = Ннкола Марјановпћ из Бу прешло у навнку, прича чи е љана то нс можс да учини ка Никола кад смо га посе- = и поред велике жеље ла се тили у његовој Kvhn. Ипак 1 састане са својнм друговнма сам пссмом најчешћс разго | и колега.ма. 1966. годинс а\< нио црпе мнсли и заборав- '= путврана му је нога, послс љао снромаштво. = чсга јс отишао у инвалиц- —Ето, ту накрај Буљаиа no 1 ску пснзију. а прошле годи чео сам са тпм кућерком a = не сечена јс поново иста но убрзо су дошла и деца — = га. Овај телесни недостатак кћерка и два снна. Кад сам i за многе би значио патњу н почео да радим 1928. годинс, = свакодневно разочарењс. За било је то у фабричком ка = Николу, сс.м што се тешко менолому. Pvkc су тада бплс = крсће чак и помоћу штака, јсдиио и оапвно срсдствоу = као да је свс на свомс мсо раду а длаиови као нспуца- | = ту. Остао је невероватно ра- ла зсмља. Оштар камен сс 1 е сположен и всдрог духа. И као јс као нож. I сада јс спреман да се поша — Каспијс сам прешао на 1 1 ли и насмеје, као што је не прстовар. како сс то некад = Е када чинио, па чак и на звало. Било је то ипак лак- = I свој рачун. шс. Једно времс сам бно | | Ко зна Николу Марјанови одговоран за шталу и кои»е = 1 ha сетиће сс његовог тнхог које јс имала Фабрика. По- I = и сетног певушења са ко- слсдн>с две годинс, кад су = е јн.м је полазио па посао и ме ногс већ издавалс, радиб | Е враћао се кућн. Многи га сам v парку. = такођс знају по песми док — Данас сс много лакшс = = јс радио на одржавању фа радп у Фабрици. смешкасе е | бричког парка годпну-две он. Ви сте сада сви у нским = = прс одласка у пензију. Ра каниеларијама. За сликање замолло ме Је да позовс и брата, тако* = be нашсг радннка. „Ишли смо зајсдно на посао и заједно ! се враБали. Тада нисмо имали сатовс, ко врви устанс = — зове за посао"! Р. .Мплосављсвић = .llllllllllllllilllllilllllilllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIII|llll||l|||||UIIIIIIIIIIIIIII||||lllllllillllllllllllllll||||||lllllllllllli«lll|l.* ПОСРЕДСТВО СИНДИКАТА Y НАБАВЦИ ОГРЕВА Помоћ у право време Заузимање Синднката за што повољнијс снабдевање огрево.м обавЈћено јс веома успешно, можс сс слободно рсћп као рстко када. За разлику од ранијих, ова акција покренута је скоро од почетка годинс. Договор са трговинским пре дузсћем „Шумадија" и нзјашњен»с радиика за врстс угља завршсни су одавпо. Крајс.м апрнла и у мају почелс су псћ и испоруке. Прсма свидснцпји, 288 чланова колектива уппсало јс 800 тона угља. Највсћа потражнл је за сењски.м угљсм (260 тоиа), иа Костолац (195 тона), за тим Крека (157), Боговлна (115) Лубиица (76) и други. Даклс, до јесенп угаљ he Guth свпма испоручсн. Раннја слика да сс огрев лобнја у лсncu6pv и јапуару uchc сс сада IlOHOSTiTlI. М. М. Ypefeyjc: ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Уредник: РАДОМИР МИДОСАВАзЕВИП
БРОЈ 59 14 ДАНА СТРАНА 11 [јјУЛТУРД _ ОБРАЗОВАЊЕ РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ Y ФУНКЦИЈИ 0БРА30ВАЊА ОДРАСЛИХ Образованн радннк - добар самоуправљач СУСРЕТИ И ВИБЕЊА Дођите у Голубовац ПИШЕ: ДРАГОСЛАВ ОБРАДОВИБ, ДИРЕКТОР РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА На осЈгиван>с радешчкзгс гнивс.рзнтста у земл>п па и Ynitвсрзптста у Параћпну, утицало јс прс свсга уво1>с»Бс сисге.ма радничког самоуправл<1- ња у приврсди, односпо нов положај радног човска у паUICM ДР^ДЈГГВу. Њепова програмска оријснтација и задацц произнлазплн су из задатка којс јс памстао иаш друиггвепо-скономскк развитак, а у складу са образовшсм п културмим погрсбама лруштвсно политнчкс заједнице. Резолуипја Савезне скутипппге о развоју вастпггаља и образовања на самоупра.вној оановм и њени закл>уч!В< представл»алп су полазну ochobv v крсирању програма васплтно -образовног садржаја рала Радшгчког универгигтста, водећп рачуна о слодећим општнм условима: — Y савременом друнггау васпитаље и образовање постају одлучујућм чизсиоии разг.оја личмостн, самоуттравнзсс одчоса и друштвенс ратродукхшје; — Научно-техничка реводуцнја, захтева и омогућава свс већу McbyooGiry повсзаиост и прожимаљс наукс, тсхналоггсје рада и образоваЈва; — Образопанх? може достићи друпгтвену вредност која му у самоупрашгом друштвг у услови.ма научпотеппгчкс револуцијс ттргппада само ако ic перманектно и ако као такео иде у корак с развојем пауке п културс, тсхгапсе п на науци засноваме технолотнје; — Вастпггнообразовпа делатност, као ссатавтги део цслокупиог друпггвсног рада агожс сс успегшго остварггп! ако се v тој сфери развијају самоуправни олјноси засттваип на принципу дохотка као и у осталим обласгима дпутптвенот рада. Y јесан 1958. год. на npenopvку дЈуупп^вело-по.мггичких оргаццзација Оптптннс, Ралнички упиверзтггет се консгитуипге у самоуправну радну организаiuijy са задатком да рали на огшггем п културном, стргучно- -технолошком, друиггаено-поли- •пгчком и еконо.мском образовању радних л>уди и грађана. Полазећп од паведепе улоге Радничког универзитста v образовању п уасвршаваљу кадрова name привреле н.етотги задада бп се могли овако дефшгисати: — Разв!гјан>е и упапрећиваjsc систе.ма образоваља од<раслих у радЈшм организацијама, а у 1шљу помоћи прм решдвању проблема развоја п \ наиређеље произволтве и управл>ања v љиховим радни.и организацијама. Наши „вуковци” ЊИМА ПРИПАДА ЧЕСТИТКА За учсннкс завршних разрсца школска годипа јс завршсна. Сведени cv први резултати п проглашенн најбол>и \tcbv iiaiCo.uiMa, оии којима припада прнзнаљс v облику дипломс ,.Вук Караџић’*. Опа казујс да cv vbck постизани изванрсдни резудтати v tokv школопа* jba и да cv одличпе оцснс билс и осталс најбо.^с мернло рада м резултата. Зато њима припала искрена честитка. Наш лист he објавити имена и фотографијс пашкх „вуковапа'' и на тај начин сс придружЈгги љиховом задовољству. На нашим слика.ма сс налазс „пуковци” Осповис школс ..Сгсвац Јакоп.^спнИ” из Параћина. V горшс.м псду: Псровић Дсјапа, Јанићи|свић Л>плк1на, п Жагар Надсжда. V лои>см псду: Радуловић Слоболапка, БаиковиИ Свсглана н МилојковиН Виолсга. Црагоглав Обрадовић, дирсктор Радничког ушгосрзптета — Оспоообл>аван>е и усавртаваље радшжа за радна мсста и разлЈПиггс степенс квалпфикацпја према потребама развитка технолошктгх пропсса a у intvy уиапреГкња про изводљс. — Образован.е п усавршавап.е радничких кадрова за развлјаље система радинчког самоуправx>aisa у ттраксн њтгхо вих радш<х oprainnaiurja. — Омогућаваље стицања осповног огпптсг образовазБа свје« радшашлга којтема је то потребно. — Омогућа.ваЈ-Бс стицаља ра злнч!гпг< садржаја оппггег образовања у складу са захтекпма њнховнх прочзвоЈцпгх » ApvuiTBeHHX задатака и функццја. — Стално развчјаље оппггс п естетске културе радшгка. VeobcFbc радника у културни живот аред1шс, те тмгхово оспособл>ава1Бс за активне чиниопе културног живота. — Омогућавал>е спшања више стручне спреме потребнс одређсЈшм кадровчма радшгх оргаЈЛгзација. — Овакво дефЈпгнсшш за.\апи реализгју ое преко центара за култтуру н оанодно образоваље; стру^шо-техуппгко об разова-ibc п марксистичко образоваљс. ПОСТИГНУТИ СУ ЗНАЧЛЈНИ РЕЗУЛТАТИ Средљорочнии плано.м нашс ОпштЈше прсдвиђа се да cv проблем нетшсмсинх грађапа разреши и да мша млађа од 40 год. у том пегриоду завртс основну школу. Са тјгм циљем је и формираиа при Ueirrpv за основно образоваље и к\-д туру И rpabaincxia нуди бесплатпо школовање п омогућава паралелно фупкш<онх\но образовање и оспосоолзава1ве за брже укл>учиван>е у про цсс рада. До сада су у овој обласги постигнути задовољавајућн резултати, јер Школу за ociiOBTio образован»с одрасajlx noxaba годпшљс око 200 полазшска, од којих је добар ирој упуИен од радчмх организаиија. Хил»адс радтпгка стекло ic звзњс КВ н ВК радникс образовашем за радна места прс ко овог У|И1всрз»тета. Добар број раднлка npouiao јс и пролази кроз к^пссвс за прак* тичЈгу сбуку и "оспособл»аван»с ралиа места, као нгто су: ватрогасцп, варпоин, угостоггсл>ски ралпинн, заштнта на ралу. ximijeiiCKH минимум нтд. Вео.ма много сс радило и рали на дошколоваљу кадрова за стлпдањс вишсг степсна образоваља, прс свега профила „ННСАМ Т0ЛНК9 ПАМЕТН4 КОЛНКО НЗГЛЕДА" Вссна Маркоии!) Весна Марковчћ ученица VII разреда ОТ „Радоје Домановић" јс побрала веома лепе резултатс на такмнчељкма из .магсматнке. Освојила јс I Macro на општинском. Ш на регноиалном, а 1Ш-нм местом на Релублнчком стскла јс право да учествујс на савсзном такмччењу матсматичара којс he се одржати 6. јуна у Кумровцу. Сасвим лепи и" похвални рсзултатн за ову вредну учсницу. за њену школу, а л за пашу ОпнЈтину. Математпка је за њу најомиљенкјн и најдражи лрсдмет. Још као сасвим .мала почела је, како сама каже. да рачуна, да броји и да барата цнфрама. Мајка јс била прва која ју јс подстакла да сс ова љубав даље распламсава. СистсматсшЕм радом знаНАДА ШОВАНВВНБ: НА РЕВУБЛИЧКО ТАШЧЕЊЕ V Салн Градског аматерског позоришта 13. маја је одржано рсгионално такмлчсгве рецитатора. Такмичари старијег и млаБег узраста из 7 општина нашег Pomona су се тудили да на најбољи могућн начин ннтсрпрстн рају пашс пссникс и прозаисте. Речи, стлхови, строфе, стапале су се са муклом тишином препунс сале, а послс nacrvna сваки такмичар је поздрављсн бурним апалаузом. Љубитсљи лепо казане песничке рсчи су. стварно, могли да ужгазају у Јован Туцаков у Параћтту HAYKA ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА НАШЕ ПОДРУЧЈЕ Наш позпатл стручн»ак, један од најбол>нх познавалаиа лековитог биља. дхтогодишњи профссор Фармацеутског факултета v Београду. др Јован Туцаков. одржао је 13. маја у Пара1ипгу предавања о Јосипу Папчиhv и ibcroBint BCAinotM заслугама за наш напод: једно за учепике Пгмназмјс, Екопомске школе и Цептра за образова!Бе кадрова, а друго за радннке Српске фабрике сгакла. Ова предаванл — пропраћена пројскпиia.ua о лекошггом биљу, саслушана са вслпком пажпо.м п пнтересоваљем — ггрслставл>ају почетак велпке акцијс па паучннм испитлвањима м npov^iaoaibitMa name komvuo, а истовре.мсио и позив за сарадњу и пружањс nouohu Акција ћс трајатп две годшјс п обухватићс углапно.м: спслсолошка, стнолошка и музиколошка испиткван>а. ГТорсд тога, детаљно he сс нспитатп н фауна п флора nauier краја, израдлтп долошка и геолошка карта oinuniiie, сачггнити хербар лсковнтог би.иа н npimvmmi rpaba о иародпој mcahuhiih и мародној фармацпјп. Hehc нзостатн ни испнтивања која би се одиосила на унапрсВивање зе.мл»оралп»с, сточарства, пчеларства и тд, и vonuire жнвота и рада л»удп. Момпр Јсзднћ погонскјех laiMceibopa разшгх струка. BcxifKH број економн* ста, тсхнзгчара и КВ радника стулира прско цсптра Ралнв!- чког универзитега: Машкнскз! факултет I и П степен; Вишу саобраћајну школу; Вишу тсхннчку шкоду, одсек противпожарне заштнтс; Binuv управпу школу. а у прштрсии јс огварањс Цемтра за студиранл на Вишој трговачкој и vroститслзској шкоаи. Овим облииима сс поред потрсба пашс cpc.vmc задовод>авају и потрсбс Регнона, а код пских проФила и потребс СР Србијс. Всћи број стт.'лсната свих оBitx облчка школујс сс средствнма радни.х органпзаццја, игго зиачн ла јс образовна оријентација у складу са потреба.ма друиггава. 11>с се искристалисало. а ова такмичсља су јој омогућнла да проверн знањс м да сс та љубав крунише ллодом. Сви ти cKvnoBii, страна Meera, новс и непознатс срсдинс нису јс уплашиле, пити пак збуниле. Није било времена за страх и трему. Кад су подељсни заданн све друго је испарило осим воље и жсљс да сс што више и тачннјс задатака решм. Сазнали смо да Весна нијс само одлпчан матсматичар. већ и одликаш лз осталнх прсдмста. Воли пуно и да чита. да лишс псс.мс н прознс саставе. He зна и пс у.ме да се хвалп, чак сс скромно н радујс. Кад прнча о својмм успесима и добрим резулгатима добија сс у гнсак као да се свсга тога no мало н стиди и додајс „инсам толпко паметна колико лзглсда”. За сада ibcn дечији свст јс iicnyibcii алгсбром. гсо.мстријом, испреплетан са Пнтзгорн* ном теоремом, Ммром АлсчковиН п Жпл Всрном. Да ли је рано да се госорп о ibcitoM будућем познву? Нс! Бесла је о томе размицјљала. — Волела бих неко заннма* љс везано за математнку, јср волнм да раднм оно што жсjiiiAi, што ми се допада п тск тада постижем добрс резул« rare. Савсзно такдпгчсње lie joj донети једно искуство више. a ibcna жеља јс да vpann штз Diruic задатака л да сс h i Кумровца врати са поссбннм дожнвљаје.м. С. ЈовановиВ разноврсности тематикс и начи на рецитовања. Такмичарн су бпли изврснн. алн многи од н>их због лоше одабраних псса.ма доживели cv неуспех, јер поверити једном дстету од 9, 10 год. псс.му са тешком и трагичном тсматпком јс потпун промашај. O.1 наших такмичара стариЈи узраст сс нијс пласирао даљс, а од млаБпх пајбоља јс била наша Нада МиловановиН уч. О Ш. „Бура Јакшнћ” н тнмс је стекла право за даљс такмичсн>е. С. Ј. Док јс врео мајскн даи кул>ао oriyrcTc.UL\t улнцама ссла, група учснлка је урсђЈгвала школско двориште. Mirpnuie млака зем.иа оивччена заленило.м разбацанмх жбупова. Одмах пза школскс зграде простирс сс по.ис, у грм.иу крошаља назпрс сс једва азурно небо као копрепа. Можда свсово лнчи наодломак из романтичарскс прозе у Љубав према сво.м позиву којој сс песник напаја идиличмошћу сеоског пејсажа? Но, свс јс то стварност. ту прсд нама док сс прлб.члжавамо ШКОАИ Y Голубовцу у чијем дворгшпу сусрећемо учите.иицу Ружицу МијаЈловић, младог просветног нсн.мара, друнггвено-полдггпчког радника, замемика сскрстара партијскс оргазпЕзаннје, всдрог усамл»стпп<а у ово.м крају araipa нашс Општлне. Јесте далеко од града, алл inijc тако забачен како сс Ч|£ни намсркнку. Са свјмх дваиест учвЈгика, v свстлој и чкс тој x^ifoiunui, она сачпњава ie AHiieiBciry породицу v којој ic нашла п емксао жквота н овој мир. Па зашто онда да се Kaie uno је изабрала овај позив? Док на све страле миогн кука ју и јалају сс говореНи о теш коћама просвсгног рада. Ружи ца се све.му точе чудм. Несхва тл>иво јој је да нско може да не воли рад са децом, живот на селу. у круту л»удн који ie воас и поштују. Join док је бп ла девојчица у школп у Бош H.anv заволсла је csojv учите лчпц'. п.еп матсрински однос према деци, и решнла ie да м оиа постанс таква. Уместо у мсдпцинеку, крснула је у х-чп тел.ску школу у Свстозарево. Из шкоас право у се\о Забрегу. Опда лугања и замснс. Из |сдпе учиошшс у другу у емо иноналном папору да заволл непознату дсцу и ла започнс свој жпвот онако како је itcљ\анчра.\а. Од прс двс године је у Голубовцу, у неподељеној школи са гри разрсда. ДогоД11нс јс чскају сва чепфп разМЛАДИ ТАЛЕНТИ БУДУЋН НСМДННК - ВАЈАР Н СЛНКЛР У.метност јс највеНи поклон који могу да нрирсдим ссби н другпма, закључујс.ио из разговора са Драгославо.м Мнлојсви11см. младим параћински.м вајаром и слнкаром, који је тск недавно прнмљел v Удружењс ликовннх умстника Паpahinia н први пут излагао на Мајској изложби ликовног стваралаштва. Чврсте н строгс линнје цр тежа 1! формн псколнко интересантних скулптура, говорс о чврстини п постојаностн овог аугора. Са 22 годнпс, атлетскс rpabe и озбнљнс појаве Милојевић не дслујс на први поглед као умепшк. Али са.мо на први поглед. Од почстних речспнца нашег разговора јасно се oceha нзrpabcn ocehaј за меру, пробирљивост у речима. обавештепост и брзо резоновање. Алм ови квалитети лотребнп су Драгославу Мнлојеоићу, н за још један позив, днјаметрално супротап у.метностц. Наиме, вајар и сликар Милојевнћ јс студепг Више школе за унутрашњс послове. Остало му јс још неколико испнта до краја, па да постапс ислединк. Ваљда отуда и потнче она сериозност и тсжња ка јасним и отвореним значењима iteroвих радова. MitnojcBiih јс pobeii у Стуби ци, a ibcroDii првц цртежи начиљени су join v осиовној 11IKO.4II II Г'1Г|Ј| усп<’111||цји од цртсжа ibcrouiix вршњака. реда, алм опа нс очајава, својом л>убавл>у за децу и ссло савладаБс и тс тсшкоће док сс копачпо пс укЈигу псподељела одеље1(»а. Иако јс сама у всдмком кућном амбијенту, она нсма врсме на да размишља о томе: изађе у башту, узме књигу нсшто прочпта, а иедавпо јс уписала педагошку академију па је и то прсокулација. Највишс јс са децам, деца су вео.ма пнгслигеитна и педантна. V то смо сс уверлли посматрајући девојчице и .ма.игшане у чистим плавпм униформама и кошуљи цама. Своје време употпуљава ју друштвсшги радом. Кад није у школл онда је са омладнпuitua, на састанку партијскс органлзаццјс. Помаже секрста ру у радг са .млддим камузпгс тима, а онда са омладиниима око припремања забав!»г и културног рала. Ha ..CvcpeniAta села” припремила јс фолклор. најмлаБи у опшппш. Колико напора јс било погрсбио да сс то ^.-ради, то само Ружнца зпа. „Учитељица у селу свс мора да зна" — каже Руашца, па ако треба инекцпју ла да, да куиа на шгсаћој маш>ши. А прс света, да буде npocBCTint ра.\ 1пгк. да постижс успсхе у нас тавном раду. Ако је то тако очда не.ма мсста очајавањг да to intje грал, већ село. Зато, дођитс у Голубовац!" Задово.ина је својп« матср!гја.\ hum положајем. Онолико коли ко има на платном списку до вољно јс да се жлви са пуио оппс\п1з.ма, са пуно ра&ног еда на, н прс свега, ведро. Нако је далеко од .матичнс школс, радп свој посао сазесно и прсдапо, баш оиако како то треба да ради просвстш! радник у ово.м нашем времену. Остављамо Ружнцу Млјајло* nnh својој школи, дени и сслу. До новог сусрста она и дал*с остајс окружена својпм ро.мап тпчним мпљео.м који постоји око Ite а, прс свега, у љој самој. С. Б. Афинлтст npe.ua лмковпом изражавању Hacnebeii ic од ро днтсља. Њсгов очац иако Ш1- јс слнкар, зна одлпчно да црДрагослав Мплојевић та и понскад падмашн свог „ученнка", Иначе, млади МплојевиН труди се да што дубље саглсла себе, односпо човска, нст« ражујс по „дубипама Onhe гд< се све претвара у закон". скспериментнше са лппијама i формама. Алл у оквиру реалпстичкс концепцнје Mii.iojcBith желн да уклопп и нека симболнстич ка значења. V то.м cnoiv желп да оствари озбнљце радовс. Од узора пајвпше поштујс Родсна п Лсонарда. Мпрослав Дпм1пр11јеп111|
• ПОСЛЕДЊЛ СТРАНА • ПОСЛЕДЊА СТРАНД • ПОСЛЕДЊА СТРАНА • ПОСЛЕДЊА СТРАНА • ПОСЛЕДЊА СТРАНА • СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ШАНСЕ, ШАНСЕ, ШАНСЕ... • Јединство — Вождовац 1:1 (1:0) Стадиоа ЈсдЈшства. Глсдалаца 1000. Стрелци: Аризовнћ у 39. мпнуту за Јединство и Блануша у 86. за Вождовац. Жути картоки: Богдановмћ (Јс дппство) 1! МпхајловиИ (Вождовац). Судија: Благојевнћ (Ниш). Јсдинство: Богосав/^свиН 7. ЖнвковнН 7. В ПетковнН 7, (МилиНевић), TlavHOBiih 6, М. Петковић 6. Да.мјановић 7. БогдановиИ 6. Милзновић 6. Грбовнћ 5, ПеливановиН 7, и Лризовић 7. Вождован: Букарица, Петко* вић, ШукиН, Бун>ак Стсфановић, Милојсвић (Давидовић), Петрнћсвић, МихајловиН Бланугоз, Timin, ПстковнН II. Про.мснљива фор.ма и игра, одлпка јс пролећиог издања Јсдннства. Прошдрнедсљна утакммца донспа јс и јсдно нспрнјатно изненађсЈве. Бод који јс трсбапо да останс у ГЈараћину отншао јс у „касу" Вождовпа. Овај бод гости.иа јс велики „као кућа”, јср оп јс бод спаса. Наимс. Bcorpabaini су сс v пролсНном дслу првснства нашли на нсзавпдном дслу табсле, тако да н.м јс сваки бод драгоцен. Јодннствг бмо овај бод донсо мнрннји сан и 6o.w позинпју на табели. алп иесфикас ност нападача у зеленом сс овог пута осветила. Кзрактеристика овс утакмиис је велики број nponvitrrcimx прилнка и са јелнс и са лругс сгранс. Навални пграчи н једпог it другог тпма као да су сс такмпчпли ко he више irvта да промашн гол. Onor пута v промаишвач.у vcneunmjit су били пгоачи Јсдипства’ Ол самог почетка утакмицс мграчи Је.мг.’-тпа cv преузели ипру у својс рукс и опаспо атаковам: па гол rocnijv. Мсђути.м, свп напали осгајалп cv јалови. Pcb.iu* cv сс шансс једна за другом н одлазилс у пеповрат. Срелиио.м првог под\врсмспа па сцепу је сгуппо трагнч1ш јупак рвог мсча. капгитсн ЈУПМЖШ ИНВЕПНЦНШ БАНКА ПАРАМН Лризошгћ. Пропусто јс неколнко добрЈпс шанои. Из једне лепс акцијс лаваллог рсда Јсд1Ш1ства умало luijc постнгиут и најсфикаснији погодак. Кашгген Аризовић јс одлпчно захва-шо лопгу и упутно јс у горњи деснн угао. Голмап госппу, Б\кар|гиа. који јс 1тачс извапрсдно браinio па овој утаклшш!, бно ји матнран. Када су сви вкде.\и Трагнчан јунак меча: Аризовнћ norm v мрежн, халф гостнју Блткак. рсаговао јс попут голмана и боксовао логпд'. To јс био јсдаласстерац за Једнислво. На жалост, одмах да коистатујемо, ла овај јсданасстсрац није искориштен. Калитен АризовиИ јс noKviuao да пдасира лопту у лсвн дољи угао, алн јс одмгчјш Букарчца прозрсо на.меру Арпзовића п ухватпо лоттгу. Накои лесет мшгуга. тачнпјс v 39. мипуту. капнтси Аризовнћ ШУМАДШСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА гаа т гооо О Обилићево — Борац 1:3 (0:3) Игралиштс Обнлмћсва глсдалацл S00. Тсрси погодан за нтру. Судкјс из Лапапз, голооо су поспо-лм: Харазнн 2 п Ciolanoonb ] Бпрац- Брннћ Цероаић, Милс нкопнћ, MmuihIi. Цоипћ, Букпћ, ЖквкопиН. Стојаиовнћ. Ммлошсвнћ, BoKith. Харазим Послс блсдс игрс прсд UBOJOM публиком и нсрсшсног резулта гз у мсчу пропгв Жупс из Л ЛСКсЈПДроВИЗ. Борзп хв<- ПРЕТПЛАТА И ОГЛАШАВАЊЕ HA ЖИРО РАЧУН: 63540—607—79 јс посташао водећн п јсдјиш гол Јсдшгства и пскупио сс за промашспи пепал. Логгга јс дошла 1<з позадипс, пред салш шеснассгсрац и за пк>м су крсну.п( спрннтајуНи нсколико гостујућих нграча. Mcby н.нма сс нашао и Аризовић. Претрчао јс ^ротнвничког играча и постигао гол. До краја полуврс.мсна бпла јс join нсколпко manat, али резултат јс остао непромењсл. Други део игрс домео јс и noвс пропуштсне шаисс н нешто слабнју ипру. Очито заморенм нграчи н јсдног н другог тпма играли су са мапл жара чимс јс опао и квалитет утакмјгцс. Из лругог полувремена врсдио јс забслежити и двс пдеалшс шапсе АрнзовиИа и Богдановпћа за нспуннх пола лингута. Kacinijc су промашнвали и ПеливаиовиН и Живко вић ... Y последњим мипутпма утакмпцс, Вождовчапн су успсли Ла пзјсдначс резултат. Десно крнло ncipiihcBiih, снажпо јс шутпрао, погодио прсчку. На о\бнјепу лопту натрчао јс Блануш н поставио коначан резултаг 1.1. Овај гол постигнут у 86 минуту. На крају када сс а.ча.и<зпра овај меч долази сс до закл>учка да јс Јсдпнство остало без гол 1<Т1рача. Нема изразитог сгрелиа, јср пекадашкж голгстер Грбовић јс ван фор.мс. Данас јс пружио изузегно слабу партију н право је чуло како га тренер Цскнћ иије повукао из игрс. Очптао је ла сс са овнм прсиим %трачсм нсшто дешава, јор у пооледњс времс „отупслс” су његовс реализаторскс п фудбалске способности. М. Илнћ грао кзо iipcjiopobcn к iguico \бсдл.ш порла крушсхглчком О билкћеву који сс грчсокто бо рко за опстшсак. Cue Ainntjc v скјотм Борцз функцисишсалс су овога пута врло добро Игром и кра.1Н>нм рсзултатом у гостујућој ewnui свп су з*- uino.MHi«. a nocefiikj трснср Mn АснковнИ чмји cc покушај ca рокалалса y тчму no coc доб no нсплатио. c. c. ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ТАБЕЛА ПРВЕ ОШПТИНСКЕ ЛИГЕ Табсла послс IS. зсола 1. БОРАЦ (Бошњаис) БУДУННОСТ (Лсбнна) 18 18 13 4 8 8 1 2 69:22 37:25 ЈЕДИНСТВО (Д. Мутпица) 18 8 7 3 47:29 4. ЛЕШЈАНИН (Лсшјс) 18 9 5 4 46:27 5. РАДНИЧКИ (Текнја) 18 9 5 4 39:31 6. МОРАВАЦ (Г. Внлово) 7. БСК (Bv.'tanc) 18 6 4 8 44:42 8. ЗЕМЉОРАДНИК (Стрижа) 18 7 2 9 34:34 9. ХАЈДУК (Чспурс) 18 6 3 9 36:40 10. РАДНИК (Дашцовап! 17 5 3 9 32:36 11. РАЗВИТАК (Мнриловац) 17 2 2 13 16:51 12. ОМЛАДИНАЦ (Шалуловац) 18 2 — 16 17:76 ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. ИСТОК 63 (Плапа) 17 14 2 1 71:12 2. НАПРЕДАК (Стубица) 16 12 3 1 70:15 3. ЈУХОР (Поточац) 17 II 4 2 63:27 4. СЛОБОДА (Крсжбинаи) 16 5 6 S 51:43 МЛАДОСТ (Сикприиа) 16 7 2 7 42:35 6. НАПРЕДАК (Свошово) 15 5 5 5 35:30 7. ЖЕЛЕЗНИЧАР (Клачсвииа) 16 6 3 7 36:47 8. И С К (Иззор) 16 5 1 10 23:50 ‘). МЛАДОСТ (Г. Мутнииа) 14 4 1 9 26:S0 10. ВНХОР (Голубовац) 16 2 2 12 29:87 11. ОФК БУЉАНЕ 17 1 3 12 23:63 © Раднички — Текстилац 1:2 (0:0) Терен Радкичкп Нуприја. Глсдалаца 500. Времс сунчано и погодно за игру. Судијс: Кап лановнН. Костадиновић и Жив ковпН (Крушевац). Радннчкк: Тодоровнћ, Мило* сављсвиН, БуриН, Марковић, МилстиИ, Урошевнћ, Ди.митрнјевић. Тскстнлац: ДреноваковиН, МилсткН, ЖнвковиН 3, Радуснн Стојановић, Смајиловић (Трајковић), СтанковиН, Тодоровић, То.миН, Живковић и Грујнћ. Стрслцн за тскстилац. Томн11 47. мннат 1:0, СтојановиН 65. Мннут 2:1. Играчн Тскстилца су врло брзо анулкралн предпост домаћег терсна н у I полуврсмсну ннјс било озбиљнијих шанс н * 47 мин\ п Томић је искористио грешку голмана ТодоровнКа н довео Тскстилац v вођство. Изједж1чење јс уследнло у истом miihvtv, a io лу je кумовала одбрана Тскоилца. После јсднс набачснс лоптс Радуснна изврспн Стоја noBi-ih јс главом постигао победосни гол. Д1ЛЛИ ОГЛАСИ Објавл>ујем нсважс* ћим свслочанство за I разред гсхничкс школс кздато 1972/73. на имс Зортцс AintimpiijeBJih. Оглаигавам псважсћим свсдочаиство IV разреда OatoBiic нгко.\с на имс \ainntc БожнповнИ лсл. бр. 2/54 из Својнова. Оглашавам неважећим свсдочанство I разрела пшназнје пздато 1972/73. ча имс Радо.мира Map- <овића из Параћнна. 30 24 23 23 23 16 16 15 13 (> 4 30 27 26 16 16 15 15 11 9 6 5 РЕДАКЦИЈА АИСТА „14 ДАНА” ПОВОДОМ ДАНА МААДОСТИ РАСПИСУЈЕ К О ■ К>' PC ЗА НОВИНСКУ ПРИЧУ ИЗБОР ТЕМА САОБОДАН. ПРАВО УЧЕШБА ИМАЈУ СВИ ГРАБАНИ СА ОВОГ ПОAPY4JA. РУКОПИСИ HE CMEJY БИТИ ДУ ЖИ ОД ТРИ КУЦАНЕ СТРАНЕ. НАЈБОЉЕ ПРИЧЕ БИБЕ НАГРАБЕНЕ И ОБЈАВЉЕНЕ Y АИСТУ. ПРВА НАГРАДА — 500 ДННАРА, ДРУГА 300 ДИНАРА, A ТРЕБА 200 ДИНАРА РАДОВЕ ПОД ШИФРОМ СААТИ НА АДРЕСУ: РЕДАКЦИЈА АИСТА „14 ДАНА” YA. БРАНКА КРСМАНОВНБА 16. ДО 15. JYAA. PE3YATATH KOHKYPCA БИБЕ ОБ1АВЉЕНИ Y EPO.TY ОД 3. ABTYCTA 1976. ГОДИНЕ. AYTOPCTBO СЕ ДОКАЗУЈЕ КОПШОМ. Позивам своју жсну Гордаку ИлиН, која ме |С самовољно напустнла, аа сс врати у року од 7 tana, a у протнвном нс признајсм трошковс којс Зудс учинила у мојс и.мс. ГрадиАПср Илић Оглашавам неважсћим .велочанство за П разрсд гимназнје нздато 1973. го111110 v Иупрнји на име Цушанке Поповић из Пачаћина. Продајсм хућу, кон- |>орну, усељиву. Цсна noЈољна. Подесна за три чородицс, близу аутобус- <с станице. Параћнн, Михајла Илиha 22/1, телефон 52-494. Стони теиис ИА TYPHHPY BEТЕРАНА РУДИ ВАНЕК НАЈБОЉИ Y поводу Дапа ослобођенл од фаппома 9. маја у Каллл к у Ншпу одржанп су турнпрп веrcpana. V катсгоријк петррапа пзнад 45 голмпа 1*уди Вапск је ОСТХЈЈЈИ) прпо м«то. С»с сусрстс пстсрана посматрао јс к самз«г1< кзтггсп Осиаипгнћ, којк трсба ла хзабсрс стонотсниссрс за пацкокалпу сслскцмју, хоја he током тскућс ПОЛЈП1С одигратп випгс npi<iaTC.scккх сусрста са одгооарајућн.м сслскција.ма лругих држава. Јслан од потспцкјалHicx кандцхата за рспрслснтаиију пстсрама јс и Руди Ванск, грснср стонагснмссра Бориа. Запск јс спојом добром офанihrhom нгроч задово.^но укус Осмаиагнћа. и ттгчс истакао <андндатуру за рспрсзснтахшју. Оглашавам нсважсћпм свсдочанство о заврше ном чстврто.м разрсду ос новнс школе v Гори.о) Мутици, издато 1947 голинс нмс Пстровић С Бранислава из Извора. Оглашавам нсважсћпм сведочанство из основнс школс „Бура Јакшнћ”ол 1970. годинс на нмс Пла шић MiL'iiiua, са стапом V Улшш војводе Путника 47 у Параћину. Оглашавам нсважсћом диплому нздату 17. 04. 1965. године у Нуприји о завршеном тсчају кројс* ita и шивсња, на пмс Би риис. ДИСТАМО АЕТОПИСЕ: - SPM СНОВА ■ орттиотПише: Лспосава КоциН Жеља дуга вншс од једног вска остварила сс садашњнм генсратija.ua. Пруга је готова п кроз који дан почсћс да возн хнљадс н хнљадс весслих путннка »ка Јадрану it cpchna што he нм пружити могуНност да сс дивс лcnora.ua прекрасног псјзажа у свако доба годнис. Нас путнике, onapahe пејзажи Златибора, Tape, Кањон, Морачс н заднвљујућн мост „Мала Ријека". Та Мала Ријска, нскрсла у дивљиии природс, забринула је многс пашс стручн.аке, јер да би јс укротнли, нзграђен је мосг ко.мс сс диве подјсдпако сви, ц они ко.ј|। су га пројсктовали и граднлн м диuiihc сс сви лутпицн и пролазнпцп којм буду iipojia.iti.ni npvro.u снова. Мала Ријека, iaj испознати поток, попоси се гордо најппши.и иостои не само у пашој .чс.иљи пего п у Европн. Мост јс дуг рко 500 .метара, а висок преко 205 метара, за п.сговс стубовс кскопако јс око 36.000 кубика камспа и \rpabeno десетине хиљала кубика бстоиа. Један ол стубова висок јс око 140 мстара. Стубови моста „Мала Ријска” виши су од тслсвнзнјског торња на Авали. Први запис о овој прузи запнсан је у „Српскнм новинама” 15. дсцсмбра 1885. годннс у комс сс говори о лотребн повсзиван>а Бсограда са морсм, односно Букурсшта са Јадраном: „Тај би пут имао прелазити прско Београда, прессцати по срсди Босну к водитн до готово равно удаљени аустријска пристапишта у Јадранском-котору и Дубровник. Први правац јадранске пругс размагран је 1886. до 1890. годинс, зада јс трасирана „Тимочка железница" — од Кладова преко Неготина, Зајсчара, Књажевца до Ннша. Ова траса јс представљала део ..Трансбалканске жслезницс”, која бн од Ннша преко Прокупл»а и Куршумлијс ишла до Српско-Турске границе код Мердара, затим преко Прииггине, Косова, Призрсна и Скадра до обале на Јадранском мору. Политички догађаји 1903. године заоштрилн су односс na.ucby Аустроугарске и Србије па јс дошло до стагнацпје’ на изградњп јадранске пруге. Каснијс анексија Боснс и Херцеговине, царински рат Србијс са Аустријом, балкански ратови и Први светски рат финансијски су толико исцрпнли Србију да је она морала обуставити свс радове на нзградњи пругс. Послс првог светског рата 1922. годипс за финансираљс градњс овс пругс склопљен јс тада највсћи инострапи зајам тз. Блеров зајам, у износу од сто милиопа америчких долара у злату, који никада ннјс бно у потпуности реализован. ИзмеБу ава рата раднло сс јсдино на трасиран.у пројсктовању и разматрању праваца куда треба да пролази ова пруга. Читава јсдна гснсрацнја техничара и инжсњсра провсла јс скоро свој радни вск на нзради тсхничкс документацнје. За времс Другог овстског рата сву техничку докумснтацију о овој прузи уништно јс окупатор. Нспосрсдно послс Друтог свстског рата раднло сс на обнови порушсних пруга. Исговремсно почињу и првс студијс избора трасс за ову пругу. После свсстраног раз.иатрања прсдложене су двс варијантс: .лринска" (Бсоград — Обрсновац — Шабац — Зворник — Бајина Башта — Увац — Прибој — Бијсло Поље — Колашин — Титоград — Бар) и ,дшмска” (Београд — Ваљево — Косјерић — Пожега — Тнтово Ужкце — Прибој — Бијело Поље — Колашин — Титоград — Бар). Привреднн савст ФНРЈ је августа 1951. годннс одлучио да се гради „лимски правац" којк јс за 105 км. краћи од ,дринског”. Почетак нзградње пругс Београд — Бар сматра сс 1952. година на деоницама Ресник—Ваљево и Титоград — Бар. Крајсм 1954. године приступнло сс кзградњн тунела „Дрсновачки Кик” на деоници Ваљсво — Косјсрић, а током 1955. године отпочсло се са изградњом тупсла „Златибор” дсонице Прибој — Пријепољс и тунсла „Мојковац". У периоду 1961. до 1965, годннс интензнтет граБсња јс био врло малн. Годинс 1966. Савсзна скупштина јс допсла Закон о учешћу федрацнје и фнпансирању радова иа довршењу пругс Бсоград — Бар. Овим сс Законом обезбедило фипансирање изградње у висинн од 85% кнвсстпционог програма. Рспубликс су донсле својс законс о учешћу и финанспрању радова у висини 15°/о. Да би сс рсализовала изградња npvrc, Југославија јс склопнла са МеВународно.и банком уговор о зајму 1968. годинс у висини од 50 милиона амсричких долара са ка.мато.м од 6,25°/о, а рок отплате јс 20 годипа послс пуштања пругс у cao6pahaj. Оси.и тога, годиис 1971. расписан је заја.м за довршсњс пругс Београд — Бар Y висннн од 500 мнлиона старих динара. Одзив за упис зајма јс био врло вслики па jc vniicano знатно више. Пруга јс на територији Србијс (Бсоград — Гостун) дугачка 30 км, а па тсрпторији Црнс Горс (Гостун — Бар) 175. км. пли укупно Бсоград — Бар 476. кило.истара. На траси има 254 тунела н пајдужн су: Ссзина, Трсбсшица, Голсш, Островица и Мојковац. На прузи има 206 бетопских мостова и 28 чсличннх мостова. Укупно има 234 моста. Hajechii мостови cv Мала Ријска, ЉубовиВа и Увац. На прузи има 54 жслсзничкс станицс. Сматра сс да he пруга користити 16,5 милиона путника годииивс, из њеног ужег гравнтационог подручја. Пруга Бсоград — Бар прсдставЈБа за крајеве кроз које пролазк историјску прскрстпицу. Милиови путника и турпста he iipohi! дуж 1БСНС трасс. Саврсмспп.м no.uaднма пружа заловољсњс свих захтсва туризма. Она he промсшпи начип жнвота и пснхологију мпогпх људи и читавнх ссла и подручја. (Наставак у елрдсће.м 6po|v
ДНЕВНИК ПРАВ8СУЂЕ Ш1ИЛ СРЕДИНД Судови су дужни да пратс и проучавају оруиавепе односе и појаве од интерсса за ocroapueaibc своје функцнјс, to је слободна ннтерпретација члана 222. Ycraea СФРЈ, и члана 245. Ycraea СР Србијс. Y светлу овога Председншитво ОК ССРН ic разматра ?о извешrai о радх> Општпнског јавчог тужилаштва и OnutTUHCxoi суда за прогскIV lodunv. са поссбним осврто.и па појавс и дсвијантна понашања појединаца ц радних колектива. Уз обиbc бројчаних показатеља и података о сабржају рада ових оргаиа било је говора о друштасној прсвснцији v спречавању појавс које сс каракгерншу као штетна н опасна :<а срсдину v којој правосудни органи делују. Позитивна је констатација da ic ажурносг у рсшаeaiby прсдмета бчла на висини, чимс сс појам правдс подиже иа ипво omurcdpyштвене заштитс појединаца и колектива. Очшледно ic да праада и закони који је санкцнонишу, ирестали да буду апстракццја затворсна v окипрс инетнтуција. канцсларија ц судских optana. Нестала су времена Нушићевнх јунака који cv „сскли прааду на комаде" и мерили иа каитар као робу, онолико колико јс ко.че трсбало. Пратсћи хумакизам uatuci врсмсна и чаипч дрхчитва. npaeocvbe v npaвом смислу штити dpxiutttn, уколико се па roi релацији јавс противрсчностп. Илтонујс чињспица ко.тко ic систсм npaeocyba v пас развијеп тако da noкрива чптаво друштво: iaaно тужилаштво. правобраннлаштво. судови и правобранилац самоуправљања. Y колосплсту компетснција којс се v пракси обликуру као гоњсњс, пресуде, истрагс и указивање на евентуалпе грешкс. ујсдно се и бпје битка за истинске сачохпраекс односе. а салшм тим за истннскс ca.uovnpaeљсгчс Koiit ћс друштвепч стварност V Koioi жпве схла TttTti сопствсчи питсрес, а нс као корчст којо.ч се тпсба послужити па чак и no tienv кошења закона п nopa.ia. На жалост, .\toiyh9tocT за то постојп iota vnet: иа мпогп.ч пунктовнма рада и живота. Home npaeocy’he тражи и политичку оцсиу свога pada. Па не само оцену eeh и подршку у својој даљој ори јентацнји. To нијс мода v политичкој пракси eeft у- ^апањс v полппису Савеза комуниста V овој области, а преко тога и на беловање на читаву политичку јавност Зато сс на cednnци Предссбншитва ,иап>е ишло na dera/bc ана.тзс noјсдиначних појава и закљччака всћ на x-repbneaibc onштс полшичкс квалификаuuie онога што су ц Onштински evd it Тхжилаштво зацртали иа основу анализе pada v прошлој па и раннјих ?oduna. А таква noдршка је jcdnodviuno dara са закључко.м da сс о овоvc vno3naiv it оргачпзациic ydpx^cnot pada n ширс члаистао свих бпхчитвсно- -политичкнх crpX’k'TX'pa. Саша Букић ЈУГОСЛОВЕНСКА ИНВЕСТНЦИОНА БАНКА ПАРАЋНН ГОЛИНА Ш БРОЈ 60 ПАРАНИН 7. JYH 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА ЦЕНА 2 ДИНАРА ЛИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Расли су н стасалн зајсдно са па.ма. Под љиховн.м граиа« ма њихао сс жагор и шапат младости. а уморни пролазннк тражмо одмор у окриљу хлада. Славуји су соијали своја гнс зда и песмом од смираја ноћи. до свитања пана, сваког пролс ha најављивали рођсњс новог жмвота. Њима с.мо сс радовали no по вратку са пута. Опи cv vbck били обелсжјс нашег града. Као на сталпој стражн, надви ли сс над ibiiM, и повијаљсм грана н трсптаЈсм лишћа као да машу и поздрављају. Jlc.iyjaibc отпалог лншћа и завијањс встрова кроз оголслс гранс. увск нам јс обслсжавало join јсдну годнну која одлазн. Тако су пролазплс дсценпје Регулација рскс Цршшс отвара none просторе I ДОБРИВОЈЕ БОШНОВИЋ I У ПАРАЋИНУ У субогу, 5. јуиа. одржано јс савстовање са секрета- = = рима основних организацнја СК са подручја нашс On е I штине. Савстовању је прнсусгвоиао и друг Добривојс н = Бошковић, заменик секретара Пзвршног комитста ЦК = i СК Србије и узео учешће у раду савстовања. Друг Добривоје Бошковић прнсуствовао је н про- | 1 ширеној седници Општинског комитета па којој је го- = \ ворио о актуелннм спољно-политичким питањнма. Оп £ 1 шириији извештај о овој поссги објављујс.мо у следсћсм ј = броју нашсг листа. = Саветоваљс је, послс уводног излагања Петка Лскови = i ћа и дискуснје донсло нсколнко закључака о бржој реа- = = пизацији текућих програма рада у основннм организанн- = = ja.ua СК у општини. Рад на идеолошком образовању ко = = муниста треба маставнтн досадашњпм тс.мпом п уз до- = 1 гадашње обликс рада. Треба такоВс да сс комунистп = £ заложе за спровођсљс свлх закључака који сс доносе = е ча састанцима партијских оргапизација. ............................. ................................................. iiiiiiiiiiimimiiiiHiiiimimiiiiiiiiif: ПОСАЕ ИЗЈАШЊАВАЊА Сашодопрннос се пмнш ■ На спроведеном референдуму грађанп сс нзјаснилн за продужсње месног самодопрпноса В Подржана структура трошења срсдстапа у наредном периоду Акција јс завршена и сведени су први и ковачни рсзултзги око изјашњавања rpabaiia зд продужењс месног самодолрлноса за иарсдних пет годнна. Извршни органи друштвсно- 'Политичких органнзација и Извршни одбор Координационог одбора за спровоБењс овс акцијс су 24. маја извршили анализу ислокупнс активностн п потврднли конкретнс резуп- /ате. Од 16.299 уписаних бирача па подручју града за продужсн»е мссног самодоприноса изјасннло се 10.957 бирача, од тога у организацмјама удруженог рада 6.435, а у реонима 4.522 бирача. У проценти.ма за иродужен»е самодоприноса пзјасннло се 79,69 % што је доказ да су грађани и раднн људи схватнли потрсбу оиаквог начина финанciipaiba комуналне изградњс. Најзначајнпјн део овс актнвности одвијао сс по реонима. У осам градскпх рсопа mjauiњавањсм је обухваћсно 4.522 граБанина. Најбољи рсзултатн лостигнути су у Осмо.м peony гдс је прско 90'() бврача дало свој прпстапак за мсснп самодолринос. Слсди Шсстн рсон са (ЕЕаставак на 2. страпи) НОВИ ВИДИЦИ ГР.4ДА Платани морају да умиру Пише: СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИБ, предссдннк CO ПараИин са којпма је садашн>а гснсрација уз платапс — јаблапован топола расла, стасала и остарила и зато и.ма права и да и.ч жали. Давнашња жеља л настојањс да рсгу.пгшсми рску кроз ipa.i. улази у другу годину рсализа цнјс. За нашс прилнкс to he бптп H3V3CTI1O н скоиомско II естетско рсшсље. ЗаштнтиНемо град од поплава а урсНснс обалс даће ново лпцс и лспоту граду. To he имаш noccGaii ути nai na даљу урбанпзацију н vpcbcifee града. како би нам \скоро, био много лСпшн и привлачнмјп. Но н добра рсшсља имају и лошкх страпа. 4yhc сс рсзак писак тсстерс. олјекиуће тупи ударпи се кирс, 11 ПОНОСШ1 јабланови у.м pehe услравно. Ломљава граља у прзсак, обслсжиНс тужIHI Kpaj минулих дсценија. Biihe нам тешко ц жао. Мож ла hcMO сс и љугитн шго нис мо нашлп боља п безбеднија ре шен>а? Снгурио јс да ми имамо права да будемо ссншменталнн али смо дужни н мора мо да псрујемо стручњацима. Опи су рскли: да су оваква рс ПРИВРЕДНО ПОАИТПЧКИ АКТИВ ОПШТИНЕ ПОПОЈН ДРУШТВЕН01К0Н0МСКА ОПРАВДАНОСТ ННШРАЦНЈЕ □ Сскретаријат Прнвредно-политичког актпва разматрајући елаборат оцснпо га је позитивно н предлажс Привредно-по- .штичко.м активу да исти усвоји и прспоручи радним оргапизацијама „ШумадиЈи” н „Извору" да приступс спровоben»y поступка шггеграцијс Идеја о интеграинји организацпја у сфери пронзводље — промст ннје нова, она је, усг варп, присутна већ пеколико годлна, али на лочстку 1976. годнне, у врсме измењсних ус лова привреБмваша п примена нових законских мсра пдсја о интеграцији добија своју пупу актуслност. Сам циљ интеграције оглсда сс у то.ме што се интсграцијом. као лроцесо.м уд ружлван.а матернјалних, фппансијскпх, кадровских н дру гнх фактора, o.uoryhaBa остваривањс веома сложснпх циљсва. Уствари, основни мотив ове пптеграиије са овог гледншта jecrc окрупњавање прсдузсћа н лроналажење еконо.мско-лропзводно-лро.метног оптпмума. Цпљ пнтсграција оргапизацп ја „Шумадлје" и „Нзвора" је побољшал>е пословаша, пружан.а квалитетнијих услуга становништву, повеНањс дохотка. noBchaibe вредностл про ЛЗВОД1БС II пуно KOpnwhcMC лроизоодпих капацпгста. Y току досадашн>нх поспопан.а Пекарско лрсдузсћс „Извор" обав -la.io |е ф\нкцц|\- пропшоа« jbe 11 функцију лродајс произвоза. Укулла лневна прокзвод н,а оног прсдузсИа изпоспла јс око 9.000 кг. хлеба, 400 кг. бе- •1ог лсцива и <00 кг. бурека. Колнчниа хлеба која сс пласнра на repnropujii Општппе је око 6.000 кг., а остала колпчина, од око 3.000 кг. пласира се ваи тсриторијс Опиггпве. Садашњи капацитети Пекарског предузећа су око 15.000 кг. днсвно. Ако пођс.мо од тога оида ислада да јс коришћеibc калацптета тамо око 60%. УзпмајуБн у обзнр колпчину хлеба коју пласнра „Шумадија" преко својнх придавннца, укулла количина тс робе, коју јс Moiyhe пласиратп је око 2.500 кнлограма. Ппгсграцијо.м ових организација повсНала би се и пронзводња у Пекарском прсдузеБу, тиме би се степен корпшБеља капацптета попео чак на 76,6%. Одавно се зна да су губпци у пекарској илдустрпји знатно велпкп. Због лошег квалптета брашна знат по сс смањио и ранд.ман пролзводљс хлеба на hiibov читавс пекарске индустрпјс у пашој зе.мљн. ИзмеБу осталог јс и ово утпцало да је проблсматика пскарскс лронзводњс сло жсна н тражи комплексно решаваље погогову што сс у пошсња једино могућа и да за вспс врсдности трсба увск жрт вовати мање. ОбсНали cv па he мо врло брзо компензирати све изгубљсно. Новнм засади.ма: — с.мрска, борова, брсза н другог парковског дрвсћа, старости од преко десст година, добнћемо много лепшу н оплс.мсњснију срсдину. Нека всра у њих, н надања да he то блти тако, ублажс ту гу за изгубљсним. На нама јс да сс помпримо са животном немнновношћу: — да стари ус тупају место млађима. Младн платанн нска расту новој генерацији која долази, а када и.м сс гранс повију под теретом годнна и успомена, си гурно he и за њима нско зажалити. слсдње времс осећа тенденпија измеке структуре v потрошibii хлсба, прелазак од класичНОГ на белн хлеб. Предузеће „Шу.мадија" смат ра да постојн оправдање за оиаквс нннцнјатпве. Обзиром на прнроду делатности, коју ово предузсће обавља, њена на стојања су да се оваква делатност што је могуђе више развнја, допуни и прошири са што разноврсннјлм врстама лропзвода у цпљу максималног nosehaiba промета и потпунијег задовољавања потреба стамовништва. Зато би се при иптеграцији и продајла деланост „Извора" у потпуностн спојила са трговинском делатнош hy „Шумадије" у оквиру органнзације удруженог рада Прехрана на мало. Привредно-политичкн актив Општпне, разматрајућн елаборат о овој иницијативи угврдио јс закључкс: да се елаборат о друштвено-економској оправданости интеграције упути зборовима радннх људи ,>Шу мадије" и „Извора" и да се предузеБе „Шумадија” п „Извор” реферсндуми.ма изјасне о прлпадању. На овај начин се покреће веома звачајна акцпја која треба да потврди многа начела која he сс рсгуллсатн новпм Законом о удруженом раду v iiatnoi друштвсно-политпчкој срсдини.
СТРЛНЛ 2 U ДАНЛ КРОЈ После ПРЕДСТАВЛјАМО вам. .. ТРИБИНА ,Т“ I® нису „порезнмтГ 83,90% позитивних пзјашњаваља, затим Други рсон са 83°/«. позитивннх пзЈашњавања. Најслабнјп резултатн су посгигнутн у Ссдмом реону гдс је процеиат изјашн>аоаи>а само S с8,59»/о. Из ових бројчанпх иоказатсља крије сс дргштвспа обавсза и лпчпа апгажованост иојсдниаца и свих полнтичкпх структура у граду. Ту cv. прс свсга, организацпјс н поједипип. актпвнсти, који су својим залагањсм учпнили да ова акшпа добнјс свој политнчки садржај и друштвснп ефекат. На по.мснутом састанку прспоручсно је руководствп.ма подружнииа Соиијалистичког савсза и осповпим организацијама Савсза комуниста да изврше анализу овс актнвности и јасно укажу на рсзултате и појсдинцс који су дали свој удео у спровоБсљу ове акциЈС. Бсз тога сс нс можс говорнти о пословн.ма од изузстног друштвеног зиачаја каквих he сигурно бити у наиз стармх вр»в Сскрстарнјат за прпходс је модсрпа служба која остларује споЈс уставпс залаткс у оквпрнма комуналиог систсма □ Модернизацијн one службс поклања се вслика пажња. Дслокруг рада Сскрстарнјата за приходс произплазц нз Одлукс о оснпвању Службс дру штвспнх прихода и Закопа о порсзпма ipabana и радпих ор laiiiuamiia. Доношсњсм поиог Устава проширсп јс п лслокруг рада овс службе, јср сс фипансира1ос закдиичких пог* рсба друштва одвија прско питерсспих зајсдпица што. зајсдно са осталим чнпц всо.ма широк днјапазон послова. V Bean са тнм VTBpbciia јс и opiaнпзаипја рада службс п снстсматизанија ралпнх мсста радннка којн су разврстанп у два олсека: за разред и контролу nunc CO ПараНнн. Заокружимо овс податке са бројком од 8.250 уисрсња и 126 рсшсња о ослобаВап.у од плаћаља на новоподигнутс ста.мбспс зграчс и лобпНсмо бар дслимицс зао кружсн утнсак о раду овс слу жбс v прошлој годипн. С обзнро.м на карактср one службс, траднцпонални одиос прсма оваквим пословнма и контактс којп сс обављају са људима, снгурпо јс да постоји читав пнз пркмсдбп иа рад п квалитст рада. О томс сс и дслсгати Скупнптше упознатн, алп остајс чињеница да ова служба, к.ени пробле.ми ц њсп НАД НАЦРТОМ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАД¥ Нацрт закона о удруженом раду налази се eeli на јавној днскусији. Жс/iehu да се и ми itptiK.bvuiiAto тој свеопштој акцији замолили смо стручњаке, друштвено-политичкс радпикс, да на страницама лнста обрадс noјединс темс којс су од општег ичтереса v tokv прсдстојећс дискуапс. Оваквим чаппспма прагићсмо uiaaev дискусију а затнм ћсмо објавл-ивати искуства којп cv npottcreкла из пракгичпс прнменс законскнх одрсдаба, Рсдакција рсдном периоду. Месна заједница града he сада моћи мирније да планира даљу комуналну изградњу на бази онога што су граВанн својим нзја1швава1Бсм всрификовалм: даљу изградњу и рсконструкднју улица, почстак радова на проширењу срсдњошколског цсптра и урсђењу градског гробља. Сви радни људн и грађани he бити у ситуацији да, сводећи нове резултате, увиде оправда1JOCT оваквнх акција. Модерна служба: потрсба свих Корак ближе раз®ту|еву Tybeibv рада. Наравпо, свс то нијс завпсидо од конгрссних докумената и уставннх прннсамо од ocHOBiuix орпјсигапија и стапова, плпа, који имају пссуапвив значај, већ исто тако, и то прс свега, од стпарадачког nanopa свпх радних људи, поссбно оппх којн cv са Савсзом комуписта па чсду спрсмии да прсддоче, да крчс повс путсвс и тражс нова pcuiciba. Наравно, v оквиру повинског чданка нијс могућс да удазимо v ишру анадизу сшгх аспската овог гпгпииа. Желнмо овом приликом само ла укажсмо н на овај аспскт, који има свој смисао v шпрокој јавиој распрпви о Нацрту закона о удружсном раду, која јс Ш1ТСПЗИВНО започсла к у пашој срс.ипш. Пуг ка ослобођс11,у рада и човска провлачно сс као ирвсиа нит кроз свс фазс пашсг послератиог развитка. а оглслао сс у era \по.м напору ла нам жнвот будс што достојпији човска, у тежљн ла радпи човск будс свс ближн схватанд/ (и рсално!) ла ic рал и рсзултат тога рада нсшто занста и,сгово а нс нснгго отуђсЈго, Hcurro пгто ствара „за другога”. Ово истпчсмо ^бог тога што Јс бпло покушаја и бнло снага, а и ланас сс појав A>viv, којс cv сс супротсгављалс таквом pmnoiv, бсз обзира пгто ic пакон револгшпс дошло до икидања прпватнс сворпгс v свим ociioBiniM обласпгма прпврслпс лслапгостп. Ова ирвсна јпгт иашсг развоја, чија ic cvштииа бнла хуманизДОДја рада. посебпо ic Л01ПЛО ло изражаја и спс прнса гнпја ic о\ гтрсласка на нзгралнд' самосвојиог самохттравпог социјализма. V том paauoiV ic бнло нсколико значајшгх момсната. који cv сваки за ссбе били Kpvnan корак блнжс ослобођеп»у рада м човска: СИНДИКАТ ФАБРИКЕ СТАКАА Бесилатан одмор за Ш Бесплатно летовање у трајан»у од 15 дана на мору и у бањама, ове године нз наше panne организашлс користнИе 115 радника To јс одлука Прсассдннштва синликата донста на састанку одржаном 26. маја о.г., а на прсдлог комисије за животне и радне услове при фабрлчкој коиферснцијн сппдиката. Y tv свеху одлучено je, тако!>е. да се средства од 10 милиона старпх динара повећају на 17 милиона длпара. Право на бесплатно коришћење одмора на мору и у баљама стекли су рапниип којн у радној органмзацнји раде впше ид 10 година, соцнјално су угроженн, днсциплиновани, бсз пеоправданих изостанака, активни друштвсно полнтички радници. Водсћл рачуна о по.мснутим прнхода и за кљижсње н наплагу. Далеко би нас одввло набраЈање свнх послова. помснпмо са.мо оис најзначајнијс од лнспекцпје прихода, р.ирсза пореза и допрпиоса, издваЈање увсрсња ао мехаиографског К1иижсња прихода, синтепшког кншговодственог npahcit»a ирихода свих корисника друштвених средстава: друштисно •лолитнчких органлзацнја, пнтересних заједпица н мсспих заједннца. За обављање ових послова организација службе мора да буде и адскватна и модерна у с.мислу модернпх тсхнолошклх послова који су v делокругу рада службе, Систематнзаиија радних места јс указала на нсдостатак појсдиних кадрова. пре свега инспсктора. алм се тај недостатак нддокпађује Go гатим радннм искуством рзднн ка и прпмсном елсктронскпх средстава за поједпне врсте послова. Вредан je пажни: податак да је за иабавку електронског обрачукског аутомата, рачунарсклх и nucahnx машина утрошено преко педесет старих милиона динара. Без ажурностп ие можс сс рачунатн па пспуњаваље друштвенпх обавеза развитак заслужују пуну дру штвсну пажњу. Уосталом и начелпик с-пужбе, Радомнр Ми љаковић, о томс износи својс мишл.ен>е. — Рад овс службе је вео.ма дслнкатан >< сложен с обзнром ка садржај и карактср свакодпсвпог контакта са стран кама из свих нашнх среднна. Свс то изискује потпуну органнзацију послова, кадровско јачањс пијсдиних ссктора рада. Зато јс н тешко да се нзбегиу појсдинс грешке н пропустк који. па сву срећу, »шсу 13 би укочнлн рзд. Од мошс ажурносги сви очекују. читава општа потрошња се ба знра на матерпјалној базн ко ју ова служба грсба да обезбе ди. Општи утмсак је да се пости жу одговарајући резултати, али да још пуно тога треба ураднти у организацији и реор ганизаииј|< службе друштвснпх прихода. Пнтање счспектора јс оснопно кадровски пптање. Увођењс механографије јс модерннзовало послове, али фактор личне ажурности је пресудан v постизању ttvhc ангажованости свпх у овој служ- ___________ Питпс: Борђе Петкопић, дипл. гтравнпк У познато) теорији о отуђсн»у рада Маркс ic дао суптилиу аналнзу положаја човска v класном друиттву, друшгву којс почива на пркватно.м влаошштву и подсли л>уди на класс паравно прс свега кроз примср најразвпјенијсг класног друштва, капитализма. Рад сс у капиталистичким услови.ма производље и самом раднику приказејс као неигго страно (туђе), у ње.му се губи (orybvic) и сам живот радника, п>сгова слобода и његова људска егзистешшја. „Огуђсње радника v њсгову пронзводу знами не само да његов рад постаје прсдмст. спол>н»а егзистенција, него да рад егзпстира нзвак њега. нсзависно, туБс, и да постоји њсму насупрот самостална сила да, му се жпвот. који је дао предmctv, с\тгротставл>а непри)ател>ски и сграно."1) И поред тога што cv радшшн ствараоци свнх добара v условима кагагталнспгчке производље, опи сс пре.ма тнм прокзводима одпосс као гтрема „туђој. ол н>их независно] н од н>их нспријатслској моћној спли. којом други господари.”2) Марксова дал>а анализа је показала да само v комуннзму може ла до1зе до потпуног разотуђења рада, до слободе човека, до враћања човека ibevosoi прнроди. iberoBoi л>удско.ј суштннп, односно. како ie то записао Маркс, ко.муннза.м ie „истпнско решеље сукоба између човека и прпроде, између човека и човска .. нзмеђу егзистсншпс и суттнне... измсђу слободе и нужности. мзмеђу индивидуе и рада.”^) Нашс друштво ступајући v нзгралндг coцијалмзма огтределило сс за сталпи напор v правцу ствараша таквих услова ЖЈГВОта и рада v који.ма he свс .мајбс бнтн принуде а свс вишс слободнс стваралачкс љулскс егзистенције. Такво опредељсње ie v једном ширем контексту if наведено на крају Програма СКЈ: ..Нншта пгго је створено не с.ме за нас бнтн толико свсто ла не би .могло бнти прспазиБено и да не би уступнло .место ономс што ie још напредЈшје. још слоболмЈпе, join људскије!" Настојали смо, полазећн од сопствених услова, погреба ц шгтереса. кроз KpimiKv актуелне друштвено-економске праксе, да нађсмо одговарајућа решења и да нх даље развијамо. Свакн такав корак нагтред значио ie и корак ближс ка потпгном разо- © Закон о vnpan-vaibv лржавким гтртгврслтпгм предузећима п вштпгм ггриврслпим v\nvжстмтма ол страпе радних колскпта (1950.): © Уставнм закои (о основама лрлпптвстшг п по.мгпгчк^г 'гпсђс1ва и савезшш органпма власти) нз 1953.: о Устав ол 1963.; о Лмандманскз пептстка (нарочито „ралничкп амандмани’’ нз 1973.): ° Новп Устав ол 1974. Немамо могућности да овле атгалтгптрамо све ове значајне AOKweirre и да указујемо на значај сваке ол овнх преломнпх тачака v pasBoiv самоуправљања на ttvtv ка komv1П1СТНЧКОМ ндеалу. Нсма сумње. да смо најнотппнм гставним решењтгма засновали шгтсгралпп самоуппавтп! социјалпстички систсм п тако ушли v biiwv cranv изгралтвс нело вптог спстема самоуправних олноса. Ако ic ппстхолнс фазе и карактсрисала пзвесна парцчјалност, нова уставна рсшсн.а cv v прапом cmiicav створила coAHAirv ocitOHv за дал.и прсобража? натиег самогправпог дргштва. а Напрт закона о удружепом p.%\v rrpvжа лаљу разраду vcranintx принципа о vapvженом pa_\v ,.на правцу оствартгваља страtciukot шгл-а соинјализма, на правис ослобађан>а радника п ралног човска.”4) Као доказ за то нијс потрсбно да наволи.мо 5il\o које мссто из Нацрта закона о vapvbcchom раду. iep он отвара лал>у перспекпгау радном човеку свом својом садржином, како за развој друштвсноч?кономскнх односа. тако и за развој полнтичких односа, јср овлалаван»е целино.м регтолсхције. целнном дохотка, од стране радничке класе, за коју се он залаже, оствариће се иови успон v поавпv разоттђења рада. разоп-ђеља човека. v npanuv остваривања комунистнчког идеала, слободног људског сгваралаштва. I) Маркс п Енгслс, Pawn радотн, стр. 19S 2) Богдан Шешић. Нужност п слобола, стр. 127 3) Маркс и Енгедс. оп ппт. стр. 228 4) Роман Албрехт. Уволно шлагаље па ПТ сед»пшн UK СКЈ. ,.Борба” од 18. TV 1976. критеријумима одрсБено je да се на од.мор v Сутоморе упути 45 радника, у Макарску 26, у Нишку Бању 10. v Матарушку Бању 24, у Соко Бању 5 н у Сијаринску Баљу 5 радника. Поред нсхране и смештаја овим радннцнма су признати и трошкови прсвоза и боравншне таксе. Од укупног броја радннка који he ићи на одмор Извршни одбор инвапнда рада наше panne организације предложиће 20 пнвалида рада. а Извршни одбор Црвсног крста прсдложиђе 10 добровољних давалаца крви који ће под истим условима ићи на летовањс. Главни део послова ове слу жбе односп се па разрсз и нал лату порсза н доприноса од пољоприврсдне делатности, су ма коју треба наплатнти нзноси око 30 милиона нових динара што се рачуна као доходак. Од политичке зајсдницс, док остали дсо отпада иа остале порсзс и допрнносе који одлазе за делатност интсресннх зајсдннца овс службе. Подаци за 1975. годипу показују да ie ова служба тај део послова оба вила доста успешно. У нским селима јс каплаћена сума раз резана од дохотка из пољопрнв редс чак са 10O5 о (Fopibc Видово, Чепуре, Шаваи) У осталим ссли.ма процеиат наплате је всома близу потпуном. КРИВИЧНО BERE ОПШТИНСКОГ С¥ДА Строге казне за злаупотребу Издаје OK ССРН ПАРАНИН Ypcbvje: Рсдакпиони колегпЈум Главни и одговорни уредник Саша Букић Адреса РедакциЈс: Параћин Б. Крсмановића 14 Тсл 83-694 Штампа: „ГЛЛС' Београл Вла|ковићена 8 Тел 335-384 Тираж : 10.500 Контрола п инспекцнјскп надзор су нсопходнн Овај део службе јс постигао значајие рсзултатс иако калровски није потпуно опрс.мљен. To јс, прс свега. контрола рада занатлија ц појсдшшх организација удруженог рада чнјс јс ссдццјтс ван територнјс Општине. У записницима се констатујс нсдостатак v посло Baity и уједно су донессна рсшења којнма сс налаже да се грсшке псправс. Напо.мспп.мо и податак да јс допсто и 51 рсшсн.е због порсскнх прскрша ја, као и 4-1 рсшсња о кажи.аплн.у одговорннх лнца. Воbciin су посгушш за окончаи>с ослм случајсва порекла нмовн пс па iKihiny pcinciba Ко.миси јс за iKiuHiiuaibc порекла лмо Уставно начсло да радници у удруженом раду ие могу у остваривању права рада дру штвеним средствима стииати .материјалнс користи и друга преимућства која инсу засно вана на н>иховом раду, нс при Mcibyje сс дослсдно v свнм срсднна.ма, што свакако наноси штете нашој друштвеној заједннцн. Кривично всће Општннског суда у Параћину ко.ме је председавао Вндоје Стојановић осудило ie Бранислава Мнлој* ковића, бившег директора Земљорадничке задруге „Слога" у Сикирицн. на 18 месеци затвора, због злоупотребе службе ног положаја и овлашћења из користољубља. као н меру безбедлостп, забрану вршења по слова на руководећн.м радним мссти.ма у трајаљу од трн годнне. Исти судија је осудио и трговачке путнике кош су радилн v истој Задрузи и то: Жи воту Трнфуповнћ пз Параћина на шсст мессци због посуде повпа, Бирила Лптнћа из Пирота.м на пет мсссцп затвора због злоупотрсбе положаја п корнстољубља, Впто.мнра Лндрсјића 113 Ннша на трп мссспа због злоупотрсбе, Мнлана Димитрнјсвића пз Параћина иа три мссспл затппра због фал сифнковаља докумснага. Кривично већс истог суда ко.ме је прсседавао Маринко Радовић, осуднло је Тнхомира ЈованоииИа угоститељског рад ника из Параћина на годииу дана затвора због проневсрс 8.700 дннара друшгвсце пмовп нс ко.ме је бнла поверена. На годпну дапа затвора и Милиса ва Милупшовића, трговинског радника из Доње Мутницс на годину дана затвора због про невере S.700 длнара. Bech је осу днло и Мнодрага Мнлановића из Београда на шест година строгог затвора као вишестру ког повратника због кривнчног дела преваре и Весслина Томи ha из Светозарева на пет и по година затвора због кривичних дсла прсвара. Како на.м јс рскао Живота Станојсвић суд јс пооштрио казнену политику поготову Kana јс v питању привредни кри минал. Свој допринос на откри ваљу кривичних дела оваквих врста дале су и раднпчкс кон тролс у раднпм организацнјама које су прошлс године пол нсле 18 прнјава протнв прскр шиоца. Јсдна од најважнијс функцнјс нашсг гтравосуБа ic лаљс откривањс крпвичног прсступа који угрожавају интс рссс иашсг социјалистнчког лруштва, а пајпрс друпггвечг нмпт.ну ца коју сс najnciiihc атакујс. ПОАИТИЧКИ АКТИВ ПРЕД НОВИМ ЗАДАТКОМ АЛАЗА САМОУПРАВНЕ ПРАКСЕ-НЕ ИЗЛАГАЊЕ 0 НАЦРТУ ЗАКОНА И Днскусија о Нацрту закона о удруженом раду почм- >bc ових дана и чланови Политнчког актпва су у задатку да подстакну дискусију а не да интсрпрстнрају матсрнју садржану у Преднацрту Да би се овај посао успешно обавио потребно јс припремитн члапове Политичког актива ла могу ту.мачнти основне ндсјне и друштвено-политпчке карактеристикс Нацрта којн задиру у рсшаван»а односа у удружсио.м раду. Сва прсдложсна рсшен»а ннсу инфор.мациЈа већ тс.ме за ширу длскусију у оргапнзашнама н мссни.м зајслннцама. истакнуто јс у програ.му рала. општинскс коиференцнје Социјалпстичког савеза који јс изнет на <адњс.м састапку Полнгнчког актива. Овн.м програмо.м обухвађен је велики дсо члапопа Актива подс.бсних по задужењи.ма и те.мама. Bch од 6. јуна започеБс дкскуснја по скуповпма. Прс него што сс крспс на скуповс олржан је инструкциони сасганак Актнва који јс оргапизовао Раднички универзитет. О слементпма Наирта закона говорпли су: Јоваи ПопосиИ, Мо.ма Ди.мптријспић и Миливојс Лндрсјић, профссори Правног факултста у Нншу. Излагања су мзазвала жппо шггсрссовање код прис\тних, јср сс радило о тема.ма које се морају ту.мачиги па начпн који захтсва познавањс .матсријс и објашњаван>а сш1х пових рсшсља. Свс he ово помоНн да Полнтички актив изпршп join јсдан одговоран задатак у укључивању ширс јапностп ла би она полигички всрификовала опо што сс нуди као закопско рсшсњс.
СТРАНА 3 БРОЈ 60 14 ДАНА из наших ооур Раднички савст OOYP за пронзводњу Амбалажног ста кла у заједннци са стручном службом, разматрао јс извсштај о пронзводн>и за период јаЈгуар-мај 1976. год. и на оспову оцен»еие пробдс.матикс н потребс санмра* iba истс, донео јс низ одлука: Да се »з постојећих група за одржавапл издвојл по један извршноц за рад у 4 сменс и то: За машину Р7, Фа и УГ = 4 извршиоца За машину ИС и ЈРМ = 4 нзвршиоца За фидсрс = 4 пзвршиоца Пословођа погона и предрадници група одредићс поименичпо пзвршиоце у poxy од 10 дана. Задатак одржаваоиа којн he радитн по сменама јс углавном у осиови нсти којн се обавља у дневној сиенн, брзс интервенцијс и поправке на машинама н фндери-ма, а свс у цнл»у да се одржи коипмгуелна н квалитстна произволЈва, Обзиро.м да наши купци захтевају ошгрију коптролу и бол»и кваллтет, доне та је ова одлука. са обавезном прнменом од 25. 05. Ј976. године, када свн одржаваоци морају бнти расиоређенл. —О— Свака с.мсна мора нз рсзерве да издвоји по јслног најбољег реглера, за алатничара. Задатак алатнвчара Јс да, заједно са одржаваоцпма којн радс no сменама, врши сталну контролу рада м исправностн алата по машинама н да, чим uanbe на нској машннн на неки оштсНен део алата, одма.х вршс промепу. Да се застоји због нсдостатака грешака на окрегним главама у будућс регнструју као застој машпне a ne као ведостатак алата, а ово из разлога шго су застојп због неисправности окрстних глава врло чссћп. Контрола квадите>а је дужна да уведе посебну регистрацију и исту доставља економском цснтру II, када је роба бачена због већс пли мање тежине од дозвол>ене. Економски центар је дужан да тог реглера који Huje радио боце са захтеваном тежино.м, због чега му јс роба бачена и контрола то регпст.рирала, нскл»учи вз сткмулације за тај месец. Техничари у с.мени, поред редовних задатака на cobcн>у режи.ма одгрсвања на хладњачама, преузимају још и радни .задатак превенпивнс контроле на .машннама, a то јс контрола тежине, контрола одређених парачетара и днл1спзија боце директно ва .машпни. Цнл> овога је ла сс грсшкс уочс одмах, а нс када роба изађе ва хладњачи. -0- Да се на вивоу руководн- \аиа П OOVP-a одмах орга- ■нзује дсжурсгво у II и III смсвн. Да сс у олсл>сњу старе мешаошшс П OOYP-а изврши адашација ч ла сс под хитно оформи једкннца целокулног одржаваља. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАБИН ГОД. XXII БРОЈ 246 ЈАВНА ДИСКУСИЈА О HAI1PTY ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ ДРУШ1ВЕН0 [КОНОМСКН односн РАДННКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ Јавна дискусија о Нацрту закона о удруженом раду у нашој радној организацкји всћ јс у току. До сада је одржано неколико зборова радних људи на којима је обраВена прва тема Нацрта закона о удруженом раду — „Друштвсно скономски односи радника у удрумсеном раду” и започета друга тема. Интересопаљс чданова кодектппа за Нацрт закона јс велико, на шта указујс присуство радннка зборовима н јапној дискуснјп. Да би онај малн број радника којн ниЈс могао присуствогати јавној дискусији по првој те.мн. а којн би требало да сс укључи v даљи ток дискусијс, упознали са суштивом one матернјс објављујемо изводс нз нзлагаша о друштвено економским односнма радника у удружсном раду. Закон о удруженом раду, чија је ;авва днскуоија у току, пр* вл>а један веома важан акт који v дато.м степену Hamer социјаднстичког друштва конкрстогзује и уређује наше продгкциовс односе. Y Нацрто закона јс јасно дефинисав друштвево економски подожај радника у \ др\ женом раду па се у чланм 2 каже ла радЈПжу пркпала: „НеотуНнво право ла пепосредно, а у одвоснма узајамнс завнсвостн и одговорностп н равноправно са другич радниинма управлза, условича. средствима. средствима и резудтатнма свог рада.” Сгпгтнва самоуправног vapvженог рада је изражена у слсдећим принципнма: — у власти радничке класе, — v друштвеној својиии над средстви.ма за пронзволљу. — v самоуправном положају ралника. — v друштвеном карактеру рада и — у демократском самоуправвом одлучкваљу. Повезивање целокуппог лруштвеног рала остварује сс путсм развих облкка удргживања v цнл>у стипања дохотка и задовол>ен»а поједнначшгх. општих н заједннчких погреба и проширења матернјалне освовс рада. Основни облици удруживања су: — Основна органзгзапнја удруженог рада као основниа удруживања рада и средстава у радну организацију. — Радна органнзација као самосгална самоуправна органнзапија радника повезннх заједничкмм ннтересзгма v раду. — Сложена оргатгзаппја удружевог рада v коју сс удружују радвс органнзације. — Остали облици удрдгживан>а (пословва удружења и самоуправне шггересне заједнице). Као основни мотив удружпвања јав.\>а сс лоходак ко.јв је резултат тога рала. Оч је резултат не са.мо раднвка v материјалној провзводљи, већ и рада радтпса у другвм apvштвени.м делатвосмгма, који v слободној раз.мсви рала повсзују свој рад н остварују једПРОДУЖЕН ВЕК БУШИЛИЦЕ Да машвна вема овој век локазалн су бравари н техвичари нз погова стакларске овре.мс, када оу са успсхом рсмонтовали стару координатву бушилкцу у свом погопу. Вредво јс вапомсвутн да су свв делови ваправл>е* 1Ш у нашим мсталским ралионицама, чнји су раAiHHUH и овог пуга доказали ла н.мају л»удског и тсхвичког потс1П1В'јала п за .много већс подухватс. Р. М нак лруштвево сконо.мски положај. с Доходак је део укупиог пооизвода друштва, којн радвшш стнчу у основној органтацији као друштвемо признатвс свога рала а и укупвог лруштвсног рада у условича совијалнсгнчке пронзволље. Само рздншш могу одлгчнвати о спгцапд' лохотка в н.еговој расподслн бпло \ичпо нлн прско својвх хслегата v органнма другнх заједннца и оргашЈзација. ПредвиБена су четнрп основа о вачииу ствцања дохотка a to су: 1. Продаја пропзвола п усА\чс као најчешћи вид стицања укупвог прнхода било ла се ралп о пролај« на домаћем илн страноч тржншту влн о интерној реализацнји naxteby појеливих освоввпх оргапвза вија глруженог рада. 2. УдружившБС срсхстава и рада као vnemhe v зајсдвичкп оствареном дохотку Расподела овако оствареног дохотка се врши пре.ма допрпиосу који су лахн својим текл ћим и мнЈгулим радом а па бази самох правног споразума којнм cv регулисадт меБусобни односи OOYP-a који сс удружујг. Моrv сс улруж1гтн радшпш две идн вишс основнчх oprainuaција радн стварања заједзпгчког производа или усдуга (фазна производња), или ако се средсгва једне освовне организације улажу v други или пак да више ооновжгх onrainiзација улажу своја средства у једну органпзацију — бавку. 3. Слободна размена рада која омогућује раднчпнЕма да за\ово.л>с својс потребе из области здравства, школсгва. културе, социјалнс заштнте и др\тнх друштвено корисиих дслатности. Тако сс са једне страпе јавл>ају Самоуправне интересне заједннце које нам нуде своје усл/уге а са другс стране радиици ш .чатерпјалне производње и осгали раднн л>удп као корисници тпх услуга. На тај начпп радом ових радннка повећава се vkvпан друштвепп доходак. По то.м основу они остварују свој СЕКРЕТАРИЈАТ <М СК 0 РЕЗУАТАТИМА ПОСЛОВАЊА Сскретарнјат фабрмчке конференцијс СК СФС одржао јс у четвргак 27. маја о. г. састанак на комс су разматрани резудтатн пословања, пронзводње и рсализацкјс за протекла чегмри мессца 1976. годпнс. Послс свестране и тсмељне анализе достављеног материјала, иа основу дискуснја и прсдлога, Сскрстарпјат ФК СК донео јс констатацију о снтуацији у радној организацијн и закључкс који су упућени сви.м форумима на даљу разраду н усвајање. Кокстатацпја и закључци Секретарпјата ФК достављсни су, такобе, у впду штампанс „Информације" свнм члаковпма колектнва. Радничкн савет раднс органнзацпјс на спојој редовној седмпци одржапој у петак 4. Јуна vcnojiio јс закжучкс сскрстарнјата н на оспову њих донсо програм мсра за спровођењс нстмх. дохолак а на базв слоооднс разменс рада. Из оствареног дохотка се вајпрс покривају зајсдничкс и опште потрсбе друшгва. Ово задовол>аваље друштвеннх потреба врнш се у гкладу са доripiNioco.M те делатвосги дају \-Kvuno.M друштвевом лохотку са јсднс странс, п у складу са способвосгнма првврелс као п способвошћу сввх организаiu<ja улруженог рада да обсзбедс срсдства. Таквс обавезс не с.мсју да онемогућавају нор малну репродукцпју. Оиај лео дохотка излваја сс у скнаду са Самоуправннм споразумнма и законскнм проппсима. Остатак предстапхза такозванн ,лшсг доходак". Радшши чнст доходак распорсђују аутовохјно својим одлукаиа и нз њега покривају: — Лнчпн лохолак који сс одреВујс прс.ма рсзултатима ра да рацвика, н>сговом лично.м допрнносу а у складу како са шглпвплуалном продуктивnoiuhy рада тако н са продукTBiBBOHihy укупног дргигтвеног рада. Пораст Д11‘пнгх дохолака мора да буде повсзан са порастом чвстог прнхода. — Заједничка потрошња раднвка у ochobimim организацкја.ма удружевог рала у пим’ noGowiaiba личмог и друштвепог ставдапда, услова ставовазва. исхравс, о.хмора, и рекреације радника ићд. — Проивврсње матсријалпе освове рала. Поипо радницн раде па средстап.ма која пису својнна ралвнка само тс основпс органнзадиЈС всН н свих радника уопштс, oini cv дужпи да та средства п увећавају и на тај начшЈ обезбеђују не само свој Л91чнн положај, услове свога рада и живота већ н условс дал>ег развигка и поднзања продуктивности свога укуттог друштвеног рада. — Ради обезбеђења основннх организација од осцнпација у раду и пословаљу, и разжгх nopexiehaja на тржншту којп би могли да угрозе њнхову матерпјалну снтурност радннци су дуж1Н1 да пздвајају срсдства за резсрвс. О висшш овнх средстава оллучују самн радниш« а мшшмална стопа је OApebeHa законом. Ова средства могу се привремено удруживати у неке кориснс лелатностп али морају увек Guth диквилпа ла бн сс у латом моменту, ако затреба, гпотребпла у сврху за коју су па.мен>ена. СТИПЕБРННЋ ПРЕДСЕДННК САМОУПРАВНЕ РАДННЧКЕ КОНТРОДЕ СТИПЕ БРНИН, ВИСКОКВАЛИФИКОВАНИ СТАКЛОГРАВЕР ИЗАБРАН ЈЕ ЗЛ НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА САМОУПРАВНЕ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. БРНИћ јс роћен 1933. годинс v Аивну. СР Босна и Хсрцсговина. V Српској фабрици стакла ради оо 1951. године. Члан јс СК од 1952. годчнс и ep.io актнван друштваио-полктички радник. До сада јс ииран v свс фор\.ие v радној организацији a и v г.нон' у општинч. Мо мситално јс члан секретаријата ФК СК. члан Управног одбора и jota пет комисија v радној организацнјн. а уз то нредседник СИЗ за дсчју заиаиту. npedcedaeaiyhti дслегације из области друштвснс де ттнпсти OOVP. Бно ie члан Самоуправне радничке контролс и v чрошлом сазиву. — Самоуправна радиичка контрола јс највећн корак v развојх’ caAtovnpaenoi dpvunecHOi ypchcfba, — pcкао нам је Стине Брнић. To јс optan којп мора otcru vcko везан за сое остале друштасно-иоштпчкс органиiannje, iep v cvhpotijom on nc чоже ticnpfiano da dc.ivjc n da опраада ceojy ф\шкипји. С.чатпа.ч da сваки члан Радпичкс коптрп.к. лгора бпти упазнат са свим пормативпим aicriwa раоне optannsapnje n nc.toKvnintM посдоеан-с.ч, како on nvao komii.icтап vend v pad padne организацпјс. Есбппаспост копгро- .ie uiencnhe vt.iaenoM od capadtbe crux оргапа v фабрици u радних људи колектиаа. Kao члан прет.ходног сазива комтролс xtotv pcltu da г.мо мн v padv доста лхггали iep нисмо нма vi цч ti3tpabeuti crai \* ни нлан pada, no xtopa , <• da jc u као таква ппстиг ла odpehene vcne.vi* x1 pad^ u ’ ■ raau.ia TCMc.bc за iedan сшурнијн u плодоноснији pad новог сазнап. Прнсуство на зборовнма указује ма келпко интересовање за Нацрт СКУП СТАКЛАРА Y СКОПЉУ Компсија југословенске индустрије стакла при Савезној привредноЈ комори организовала је Конфсренцију свих произвоБача стакла Југославпјс у Скопљу од 19—21 маја ове године. Домаћин ове конференције је овога пута била „Индустрија за стакло и стаклена влакна", Скопље. Дводиевпп програм је обухватио низ интересантннх лредаваља лз праксе, која су се односнла на сва подручја технологпје и производња стакла. Било је п гостију из Јшостранства, којн су третнрали ннтересантне теме, \тлавном онс, које су се односнле на љихов пронзводни програм. Y току дводневног трајаља конференције органнзована је и посета скопској фабрици. Савезна привредна комора Југославије је поделила патрадс за пзраду знака Југословснске индусртије стакла, од којих јс јсдну добио наш дизајнер Боривоје Стојпљковпћ. Велики значај ове Конференције, која he се одржаватн сваке друге године и увек у другој фабрици, лежи у меВусобним контакпЕма стакларских стручњака, који подразумсвају нз.мену искустава и информапија, које понекад пзглсдају безначајне, алп у одређеном тренутку могу да пмају зпача.јне последнце. Hamv фабрику је представљало десет рхжоводплаца. стручн>ака. који су савеспо и у пупом броју присуствовали свпм, а и самп одржалн два успешна предавања. 0МШ1Ш EBE AKTNBNHIN Кад јсдна радна организацпја у својн.м редовпма jLxia прско 800 .мдаднх од којих су 210 члановк СК, са.ма по себи сс na-xtehc констатација да за ibciey буду!хпост сгварно нс тре ба брипути. Mebyni.M, за напгу то се у потпуности не иожс pchii, мада се у иосдедњс врс.мс речи н акцијс младих свс више чују н у доброј мсри по.мажу да сс досадн>е тсшкоћс превазнВу. Јсдан од главних покретача младнх јс п акцпја „Младп радннк-самоуправл>ач“ коју .1ајсдш1чки водс конфсрснција ССО, Bchc савсза спкхпката и привродна комора name Рспуб.иже. Основни циљ овс акцпјс. афпрмацнја младнх раднпка, сгимулисање за њихово напредован>с у струци и раду у свн.м друштвено полнтнчKiLM организацпјама, свакако јс иозЈпишан и Јвеговп резудтати су видпп. Оно што јс још за похвалу, io је да су н старнји друговп у фабрнци, за ра.Јдику од раппјпх, овогодишњу акцију најозбпл»шд’с схва тил« п свим спла.ма се трудс да помогпу MAabnua у само.м aobeiby акиије, п на радном .месгх/, како би сс продуктпвпоог npoiMnoAibe повећала п фабрвка "Х’1 цј тренутно гсшкс сшуацпјс.
CTPAHA 4 14 ДАНЛ ЕРОЈМ } АКЦИЈА „МЛАДИ РАДНИК — | САМО¥ПРАВЛ>АЧ” МИРОСЛАВ 5 FiEWAHHH 5 —НАЈБОЉИ I ОМЛАДИНАЦ I Посдс оцсњпвања и су i ииран.з рсзулгата акцп« | јс „Млади ралник-са- [ моуправл»ачм v нзшој ра- ? дној oprainijamtjit. пајве- } hit број nocna јс освојио, ј а сампм тнм it стскао Ј зваљс пајбо^сг, Миро5 слав Псћаранпи - банкар ' на лончаннм гтећпма. Ми- | рослав јс poben 1953. гоI ДИНС V Kvpuivv. ХИЈСКОЈ Ј Рачи. Стакларску школу ( јс завршно 1972. годпнс ♦ од када. са прскпдом ) због олласка у ЈНЛ и раЈ дн у пашој фабрици Ка1 да с.мо га noccniAJi на 1 радно.м мссту н упнталн ? шта га јс Павело да сс Ј ТОЛ11КО излвоји од оста0 лнх у својој OOYP п да л .Mi је задовољан прнзна* п*с.м iiajuo.vcr, скромно јс одговорно*. — Признањс мс јс свзкако оорадовахи, мала см.прам ла код пзс mia join добрих омлалинапа. па и Gu.biix ол мепс. само пх треба на некп пачин подсгаћи иа бољп рад. Што сс тиче тога шта мс јс навсло на овакав рад, могу да кажсм ла то 1ш у ком случају нису наградс којс cv ирсдвиђснс за најбољс v овој акцнји. Сви смо свсciiu у какоој ситуаццји пам се палази фабрика, и задатак свпх нас јс да, V гранвцама својнх могу« hitocrn. помогпсмо разрешавању пробло.ма. ............"....................................... ..................... .. ................................................... .. ................................................""................................................ ............. . ................................. ...................................................................... ........ .............................. ................ ........................................... ............................... . .......................... ........................... ................... ИЗМЕНА ИСПУНЕ РЕГЕНЕРАТОРА II ВАНЕ — Још јсдпо.м јс грађсвпнска група на делу показала своју скспсдптивиост и висок pannit слап у врло тсшкпм услопн.ма за pan. Радп сс на имс о измеик пспунс рсгснсратора на западној страпп. Дсо ватросталног матерпјала који сачип.ава рсшстку запупшо сс тако да neh нијс могла нормалпо да функипонпшс н топи потрсбну колпчппу стакла. Kano јс до рс.мопта било остало још ПСКОЛИКО MCCCIIII 1IV/KHO ic било, да сс псћ оспособп за нормалан рад, пс npanchn всЛИКН заСТОЈ npOIIJBOAIbC. — Тако јс грађсвппска ipvna добпла залатак да овај посао илвсдс у што краћс.м врсмсну. Радови на улагању зарушснс решеткс отлочстп од 29. маја у првој cMCiiii, а завпшсни су neh 30. .маја у 10 ч. Ово јс до сада рскордно врсмс, за кога јс сличан посао обављсн и ако су усливп аа рад ujlih врло тсшки, због впсоких тс.мпсратура п псдовољког простора за манипулисањс. Порсд брзе иптсрвснцијс зидарл cv овог лута показали и пзузсгну довитљпвост прн извршавању радног задатка. Са.ма рсшсгка јс постав.тсна врло псдантло, од одronapaiyhiix матсријала и ла ВИС1ПП1 која јс пројсктом „рсдвиђена. Послс пзвршспс интервсицијс neh јс врло брзо по стпгла радни тсмпсратурнп режпм 61)710 јс Moryhc одвијањс нор.маллс производње. БЕЛЕШКА \РЕКОРДЕР ЛОНЧАНИХ ПЕЋИ Рсч јс о мало чудном рекордсру Koiu.u сс stoiv noхоалити стаклари па лончаним нећима. Наи.пс. ради се о јсдпо.ч лонцу за топљсњс стакленс мпсс. To јс лонац из увоза, који јс постављен па отоору бр. 5, то јсст на радплчшсу 1<лак Емплл. Пронзвоћач олог лонца даје гарапцнју v трајању од 8 нсдсл,а. a on је трајао пп мањс нн вншс, нсго 41 недсљу. .,То ie всроватно састски рскорд” како рсчс БУКВА НАЗИФ. nnxetbcn на лончанпм псћи.ча, који на.ч је п дао one податкс. Тачнијс, лонап јс хбачсн v neh 28. 06. /975. годинс. а пзбачсп јс 10. 04. 1976. годиис. Дакле, око дсвет и no .иесеци, то јсст 250 радннх дана. За то врс.чс on ic дао врсдпост производњи од око 150 лшлпона старпх динара, a turo ic jota валсшие квалптст мпсс је биб иа нивоу. Са.чо два дапа од 250 padиих, кваттст масе пијс био задово.гавају/т. Мп са.чп зпамо шта значи квалитстпа маса. када ic происнат. такозваие. грсшке стакла ма.ш, што аутомагски новлачи и сман.сгвс процспта н грсшкс пзградс, тако да је учинак eehn, а када ie учпнак aehn, самим тп.ч јс и лични доходак echti. Мајстор који јс радно на ов? Чл за вРеме његооог коришћсња зарадио ic око 4 милиона динара, тто значи да запста можсмо 20- ворптн v суперлативи.ча о ооом лонцу, о овом стварном рекордсру. Ж. Стојановић УРЕЂУЈЕ ИЗДАВАЧКИ САВЕТ СФС 7РЕДНИК ДОБРИДА МИЛЕТР1Ћ *шт I СВЕ ВЕЂН ЗНАЧАЈ РАДННЧКЕ КОНТРОЛЕ Овога пута за анкету смо одабрали нолпнзабранс члановс Самоуправис радничкс контролс. На литаи>д шта оии мислс о значајх самоуправнс радничке контроле, како оцс н>ују досадаилм! рад контроле п о npno.iennма на која he онн, у свом будућем раду, највншс пажње посветити опн су нам рекли: БРАНИСЛАВ ТОЛИБ, ВКВ бравар у Погону стакларскс опреме. Замеппк прсдс^лннка Самоуправнс радничкс контроле раднс оргшшзацнЈс. Савсз комулнста н свс социЈалнстичхе снаге, стално сс морају бавнтп самоуправљањем. развијатл га, обсзбсВнваш (амоуправну познии.ју ралног човска, да бн сс потпунп* је остварило. Закоп о удруженом ралу, чији ic Напрг на јавно.ј дискссији, волнкн значај лрпдајс самоурпавпој рјдпич1:о| koinpo.ui \ uianv 526 пнше: ,.1’а и< остлариваља и л.илтигс cooiiix самоуправлич права, раднпци у ирганп шцлј.:- ма удрсжсног рада пмају прапа и дужност да остварују самоуправну радиичку контролу иепосрсдпо, прско оргапа упрлнљап.а it прс ко поссбпнх opiuna самоупраонс радничкс контролс". Савсз комуниста сс залажс за то да сс у свим друштвено-политичким зајсдницама к у свим органи.ма самоуправл.аља ловсћа сфикасност свкх облика друштвепе коптроле, да сс самоуправнпм н друпш друшгвсннм актима утврде одговорају!)с ниституцијс и поступцл остварнван.а друштвсне п самоуправнс радничкс конгроле и да сс они афирмишу у праксн. Борба за даљи развој основних организацнја удруженог рада као основиих ћелнја удружсног рада и осиовиих чинилаиа самоуправнс пптсграиије друштва јс у садашњој етапи непосредап класнн задатак радника и свпх организованих социјалистичклх снага са Савсзо.м ко.муниста на чслу. Самоулравна радничка контрола зајсдио са свим раднпм људима, мора сталио да се бори за то да радницл организовани у основне органкзацијс удруженог рада и практично делују као друштвено-еконо.мски субјекта и носиоци свкх друштвсних функција. Треба сс упорно и стално борити за доследну примсну уставних одредби, да удружени радницн и сви радии људи самоуправно и одговорно одлучују о условима и резултатлма свога рада п о свим срсдствима к токо* вима друштвене репродукције. ТакоВс трсба сс залагати за доследну примену договореног н зацртаног у самоуправнлм споразу.мима н нормативнпм актима a којл пропстичу пз самоуправннх споразума по ООУР-и.ма и раднс организацијс у целвни а тимс ћс.мо постићп и практичну при.мсну устава н уставних начсла која су зацртала, да рад и резултатн рада одређују материјални н друштвспп положај радног човска у друштву. БОРКО СПАСИБ, хсмнјскп тсх1шчар, рефсрснг у блроу за vnanpebciLC, 1 OOM* Самоулравна Радпичка коптрола има ладатак да штити развој Самоуправног систе.ма за који сс паша социјалнстичка зајсдница опрсдслпла. Из тог основног задатка и произплази љел друштвснн значај. По мом мишљењу досадапт.и члановм Pan* ппчкс коитроле су добро обавипп повсрснн им задатак н ми као ловоизабрали члановк у сваком случају користиКсмо naixona искуства. V будуће Ралничка контрола трсба да базлра своју акгивпост на откривању псгатип- |Н1.\ појава, наравно ако их има, унутар ООУР-а и цслог колектива, ла прати спрово* hcibc са.моулраппих споразу.ма н осгварипаи.с Ca.Moynpariiiiix прзва рални.х људи, да сс бори за сировоБсње одлука зборова п другпх Самоуправннх органа. V спо.м раду Радничка контрола трсба да рашија сарадњу са свим радшпиша кодспслва јср са.мо тако можс да опрзвда улогу која јој јс naxicibciia. Kao новоизабрапи члал највишс hy посвс* тлгп паж1цс лопошсњу таквпх одлука, којс he no мо.м мпшљсшу, упшатп првснствено па дослсдно cnpoBobeite свпх одлука самоулрав* nor оллучпвања. затп.м на побољшањс раднс и тсхнолошкс дисциплине, на стварањс таквс организацијс посла у OOVP-y која he да омогуИн нормалан ток робс до финалпзацијс. И на крају бих желео да Раднлчка коптрола будемо сви јср само тада he новоизабрана Радничка контрола радити добро. БРАНКО БАНДУ1СА, смсновоВа контроле KiKvnrrcTa II OOYP Радничка конгрола је потребна п значајна v нашој радној организацнји где има доста проблема. Само бих нагласио да би радннчкој конгролл требале по.моћи свс друштвено-поличкс оргашшзаипјс. радпнчки савсти н сви остали, како би она пзвршила свој задатак правилно и добро. О раду прошлс Радничке контроле нс бих могао рећи ништа јер нисам упознат са њиховим радом. Са новоизабраном Радничком контролом трсба да сс одржи неки семинар да би сс упознали бољс о дужности.ма и правнма раднпчкс контролс, како бн свој задатак обавили како треба. РАДИВОЈЕ МИЛОЈКОВИБ, ВКВ реглер — II OOYP Радничка контрола и.ма вслики значај у нашс.м самоуправном снстему. Њен значај се огледа у раду на отклаљању насталкх проблсма у основној организацвји удружеиог рада, као и у радној организацији у цслпни. Мпслвм да би трсбало да она делујс прсBciiiiiBiio тако ;ia бп сс нзбсгли одрсђснн проблемп. Досадашњн рад ралпичкс контролс био јс задовољавајућн прс.мда јс могла и више да градп. Радннчкз коптрола би требала да у бгдуће । 01 • in>5 р mix проб и ма и нс v tстагака који сс јављају у процссу пропзводњс и .ј iajc пре uiorc ла рсшавањс насталпх проГисма v turo icpahcAt року да пс бн дошло ло нс.111ки.\ губитака у самом производном процссу. ДРАГОСЛАВ ПЕТРОВИП. складиштар магацина у техничком магацину — IV OOYP Што сс тичс рада н значаја радничкс контролс лично сматрам да је итекако naui.ia своје .мссго у самоуправном друштву, а поссбно у нашој радној организацији, која јс, како по асортиману робс. тако и по пласману робс на тржитгу имала својс проблсме. Y протеклом периоду рада досадашња контрола снгурно јс имала својих пропуста, алн и успеха. СматрадЈ да Радннчка контрола у свом будуће.м раду треба да стави највећи акценат, на днсциплину у радној организацији, што ма њем коришћсњу беспотребног боловаља као и појачању контроле уласка и изласка робе \ нутар и ван предузепа. Такођс. радннчка контрола трсба да прсдузме предострожнијс мсрс no питању дсмократичностн поједпннх опговорних људн, а н што ближе прилази при Ч1ПБеним материјалним штетама иа терет рад не организације. МИЛАН НЕДЕЉКОВИБ, моделар — III OOYP Значај Са.моуправнс радничкс коптролс у радној организацији је велики. Огледа сс у љеном раду и кошроли свих послова у ОУР. почсв од оних најсптнијпх (на око) па до опих најкругпшјнх послова. Са.моулравна радничка контрола својнм активним п правплннм радом може да допринссс радној организацнји на разрешавању многих проблема, почев од међуљудских односа па свс до лроблематике производњс. О досадашњсм раду Раднмчкс колтролс, пошто нмсам довољпо упозпат. пс би могао конкретно да дам пикакву оцсну. Новолзабрапа Са.моуправна радннчка коптрола радиће ка тскућим пословима којп буду настајали. Тсшко јс сада pehn че.му he новоизабрана Самоулравна радпичка контрола у свом раду, за врсме свог мандата, морати да поклопи посеону пажњу. Што сс тиче мог рада залагаћу сс за онс ставовс it решеп>а који he пајвишс допринсги да Радпичка контрола добро и правилно радп, тто he подпћи ibcii углсд у радној оргаплзацији. МИЛ0Ш СТЕВИБ, топар — II 00YP. Мнслпм да јс Раднпчка коптрола всома пажап ортап v садашњсм развоју самоупраn.i.an.a и да he она као таква да олравда својс постојашс. Сам њсн пазпв довољно говорп о нскпм задацима које he имати лрсд собом и које he ona, по момо мишљсњу успсшпо да рсшава. Код нас су самоупрзвнн односи довољно развпјсни и ја ту вкдим пешто мањс посла за Радннчку кочтролу. Са досадашњнм радо.м радпичкс коптролс можеми бнти задовољни а.со знамо да јс то jbcn лрин мандат и да нпјс п.мала пикаквог мскуства којс би корнстило. Као члан радничкс контролс ја ћу се заузстн да сс свс одлукс и закључцн који буду донесели спроведу у живот. ТакоБс hy сс заложити да се грешке на којс нам буду указали наши радници. а од којих би Радничка коптрола требала много да очскујс, јср то јс и јсдан од сслова за добар рал Раднпчкс контроле, отклоне како би наша радна организација могла са успехом да радн. СЛАВОЉУБ РАДИБ, аутомеханнчар у аутоcaoopahajy IV OOYP Самоуправна Радничка контрола као саставни део самоуправљаља, својим делован>ем у основним оргаиизацијама удруженог рада допрпноси бржем и сигурнијс.м остваривању самоуправљања и самоуправних права и дужности свих радника. Врло јс зчачајно, а пгго произилази из Ycтава, да су гтрава и дужности радника загарантована. За успешно деловање Радничке контроле у систему самоуправљања одговорне су и друштвено-политнчке органпзаш<јс. а поссбно С|П1дикат, као једне од најширих организација радничкс класе. Y деловању Радпичкс контролс важно јс правилмо да сс одрсди њсн садржај и метода рада. Досадашља пскуства у раду самоуправнс радничке коптроле. показују да су остваренп одређсни позитпвни резудтаги у пашој радпој организацпјп. Нарочито у откривању негативнпх појава у пословању у угрожавању самоуправних пра ва радника. нслослсдпом спровођењу одлука зборова раднпка п у осталим нсгативлпм појавама v раду организацијс удружсног рада. Радничка коптрола у oynyhc мораће много више да радп ла бољој оргапизацпјц п начину рада. ¥з пуну подршку it сарадњу са пашпм органима Самоуправљања и друштвспо- -полптичкнм организацијма, они he свакако успсшно остварпвати своју друштвспу фупкцнју. Поссбпу пажњу мора.мо посвстити зацјтиги Са.моуправл*аља и самоуправннх права и дужпостл радннка. Поссбно треба посвстити пажшу начипу лнформисању радппка о стању и пословаљу органпзацпја удружсиог рала, зато свим радпицима Савсзу ко.мунистз и Сипдикату. као п чланови.ма Радничкс контролс лрсдстојс v будуНс одговорнн задаи« за сфшсасан и успсшан рад рддинчкс контролс.
Cl PAHA 5 БРОЈ 60 14 ДАНА КОЛЕКТИВ ПОШТЕ иига и ии ммам S Кажс управннк Поште, СЛОБОДЛН ГАЈИБ, у разговору у вашој Рсдакцијп □ Ствараље једипственог колектива је од општег значаја Q Одпос rpabaiia према радницима Поштс је услов за сфмкасимјн рад Наша пошта нису са.мо шалтсри, поштоношс, телегра.ми и телсфони. To јс специфичпа дслатност која у модсринм вре менима игра нзузстну улогу. To је колсктпв од лрско оса.мдссст људи разврстанн v радпе јсдишшс, којс обављају својс пословс на овој тсрнторнјн. To јс, такођс борба за самоуправнс односс, за радну ц тсхнолошку дисцнплину, за повсрењс и разумсваље бсз којих би овај посао био бсз већс друшт вснс врсдпости. Дуго врсмсна тзј колсктив јс бно растрзаи унутраипћпм трзавппама, псугаглашсшш шпгсрссима у којима сс п комуниспг пису најбољс сналазилп. А грсшака је било на претек, чак су и усле дилс партијскс казнс, свс у циљу да сс скрене пажља на друштвене критсрнју.мс којнх сви морају да сс придржавају. Од скора на чсло тог колсктива је Слободан Гајић, економисга Фабрнкс штофова, .млад и амбиииозан човек који има задатак да свој нзузетан слан и личиу амбицлју ставн у службу колсктивног рсшаванхд свнх прошлих и будуИих проб лсма. Њсгова девиза јс вео.ма оптимистичка: дошао сам дз успе.м, а задатак сваког члаиа колекппза да то помогне! Досадашњи рсзултати ове јединице су евидентни, они се че сто узимају као примср како треба што-шта радитн v ОПОЈ делатности на шлрем региолу. Ако се кренс правилвим путевнма онда прсдстоје још свндеитннјн: побољшањс кпалифпкационе структурс запослеШ£х, већа отвореност v анализама ствараље једпнствсностл у акцијама и већа самодисциплина. Посебан задатак је коришћење пупс технологијс аутоматске централе да би се задовољмле потрсбс грађана за овим модерним комунлпирањем. Пуна пажња he сс лосвстнти стварању прашшног одно- „ПАРАНПИКА” НА ИОВОСАДСКОМ CAJMY Медање за све производе о На 43. мсБународном пољопривредном сајму у Ново.м Саду који јс одржан од 14. до 23. маја, Фабрика бомбона »I ратлука „Парл1шка“ учествовала је н ове годинс изложкеши 24 своја производа — п добила лсто толлко медаља. Две златне, петнаест сребрних и 7 бронзанлх мсдаља и ове године ушле су у всћ препуне внтрпне ове нашс реио.млране Фабрике слатклша. Фнловалн ратлук и ратлук од ргже оцењсни су највишом оцено.м. а високе оиенс су добили још и жсле бо.мбоне, бронхн карамеле, ansa и други производи. — Заслуга за овако успешно учествовање и кваллтет припада у прво.м реду' непосредним произвођачима и стручиом особљу у халама. који улажу заиста макснмалну снагу и знање од чега на крају и зависи успех и рено.ме нашс Фабрике. И даље ћемо луну пажњу посвећавати припремахву и школовању стручнлх кадрова, каже Живојин Алсксић. руководилац ошлтих послова. М. Дпмптријевић ИНВЕСТИЦИЈЕ „ЧИСТАЧГ ИЗ „№0ШЕРГ Фабрика текстилних машина „Пролетер" чини напорс за прошерење програма производ 11>с што би довело до бржег развоја ове организацнје. Зато се ступило у сарадљу са Ивсти тутом „Михајло Путшн" из Бео града. Из такве сарадње пронс тскао је заједничкн интерсс за освајање производње ауто матских члстача оа потребе водопривреде, а који се не ЈГроизводе у нашој земљи. „Пролетер" је већ склопно уговор са Институтом „Михај ло Пупии" да у кооперацлји изврше потребиа лстраживања, пројектују, израде, монтирају и пусте у пробли рад јсдан прототип аутоматских ypebaja за чишћсње решетака. а даљи лласман аутоматских чистача јс обезбећен — односно произ ооднли би се за 20 комада пре чистача, а после тога око 50 ко.мада годишњс. Овбмс треба лидати и потребе других водопрнвредних организаннја. „Пролстер" he освајаљс про изводњс члстача обавитп са садашњим расположивим капацитетом. Производн,а V ирпим годинама износићс 10 комада годлшњс, а „гго hr зах •спатл упошл>авап>с 10 КВ и ЧКВ радиика одрсђспнх профила. Освајањем овс пропзоодо>с очекујс сс пораст акумулацнјс са прс.ма грађанима који кори сте услугс, лик поштапског радпика мора да будс на висинн, у понашању, у спољашн-см YMECTO КОМЕНТАРА Sia угпожава сшомски пеложај прометнјзк Трговинске органнзације, на рочито оне које су ориЈентиса ис на промет пољопривредно- •прехрамбених производа, суочене су бројним проблемима у сеом пословал»у. Такви се зак ључцп све вшпе чују у последibc време. Основни проблеми манифест\’ју се код врло значајних елемната пословаља: прихода (марже одпосно рабата), медостатака обртних срсдстава, оба веза према руштвеној заједннци, потрошачклх крсднта (трошкови око издавања и рпзнка). недостатака пословног простора. за период од 4 годлне у износу од 20.000.000 длнара. При производњи од 50 комада чис тача годишње, упослило би се 40 радника, тј. с процентом по већања производње повећао би се и број раднс снаге. На основу склопљеног уговора са Инстнтутом „Мнхајло Пупин" потребно је да „Пролетер" уло жи 2.000.000 динара у освајање производљс н пуштаљс у рад лрототипа. Из тих разлога ФТМ „Пролетер" се обраВа СИЗ за развој приврсде и отва раљс нових радних мсста да му сс одобрс средства у износу од 2.000.000 дикара. „Шумадија” прошнрује обим пословања Ових лаиа у ТП „Шумадија" вршс се припрсме за откуп секундарпкх сировина. Bch су уго ворснс прве колнчипс харгијс, стакла, старлх крпа, гвожђа втд. На овај начин ТП „1Ј!у.малија“ сс прикл>учује акцнји коју оргаиизујс ОК ССО. М. М. изгледу у ажурности. Јавмост јс осстљнва на овакве појавс крнтнке и жалбе, било да су олравдане или нсумеснс, пока зују са каквом пажњом су заинтсрссовапи за ефикасност ове службе. Радннк v поштм, бпло да јс на шалтеру, у иеитрали пли ттред врати.ма стана, је занпмљивост и лотреба бсз које сс ле можс ни дам. И.мпонујс спремност да сс нарсдли псриод нскористи за спрсВивањс унутрашњих одно* са, активираљс партијскс организацлјс и сннднката, који he морати повом управннку да пружс политпчку п самоуправ ну подршку у настојањнма да гс послови лоставс v one токовс какви су нам потребни. Осгајс само да грађанл својим односом помогну на тај иачип лјто lie водити рачупа да сс проплси и обавсзс стрпктпо лоштују, да сс захтсви сваког појединог корнсннка гсклапе са могућпостнма рада one ПТТ јсдшшце. Задржаваљс маржн, прс свсга пољопривредно-прехрамбс« них производа на нивоу затсчених из 1971. годнне, с једне стране и стално noBehaibe ие на пронзвода од стране произвођача, као и трошкови посло вања, с друге стране, неповољ но се одражавало и на резултате пословања Трговипског предузс1)а „Шумадија”. Тенденцлја смањења сдопс разлике у цени све више угрожава економскн положај прометних организаиија. Опадање стопс маржп у трговини на мало представља тренд који је започет од 1972. годлне. Нсзнатно повсћаље бонификација (односно попуста) није мотло да побољша економскн положај тргвпне, а посебно трговине лољопрпвредно-прехра.мбсuiLX пронзвода. Y којој мерн су неповољлм приходл трговине, показује податак да послов на средства, послс издвајања за срсдства резервл (властите и зајединчке), прнвредио нсдо вољно развијенлх крајева Maine земље, за средства заједнич ке потрошње, остаје симболичан износ. Наиме. почсв од 1972. године фондовска средства свс су мања, а однос у раслодели све је нсповољнијм. Доходак по раднику остпарен у трговини пољопривредно-прехрамбених производа све више заостаје за пстим у друптм областима привреде. Лични дохоци запосленпх у овоЈ области далеко су ислол проссчклх личннх доходака у Србпји. Иако запослеЈП! intaiv одговарајући профлл квалпфикације л остварују релатпвно добру продукппЈНост, 1так су њиховв личш! дохоцн на најнпжој лествмци. Добар део запослених има месечни обрачунски основ v впсшпј мп»п>- малних личннх доходака у Србијн. И поред рестриктпвнс полптике личних доходака издвојена пословна срелства v OOYP која сс бави прометом пољппривредпнх протпвода V ТП ..Шумаднја*' за 1976. годину из носе са.мо 20 милнопа старих динара односно акумулатнвна способност по радннку ic Bpno ниска. Овај износ пословнлх средстава односп сс на 205 ралпика колнко ради v опој OOYP. Из тога сс може закљичлтл ла је ппесталл ла лслуЈс функцнја маржс, icp сс љсном внскном не могу обсзбсђиватн срсдствнма за нормално пословањс. Извртино всће Скуплттнпс СР Србије расправљало је о овим проблемпма и допело Одлуку о ближим условима и начилу образовања цена прахрамбеннм пронзводпма у промсту на мало прсма којој су скупитше општипа oenauiho пс да одредс пачпн образовал,а цена па мало за иеке прехрапбспс пропзводс, шго јс uch у суссдлим ошшпнама yMMIbCIIO. ✓К. ChmhIi, скономиста KOMYHAAHO ПРЕДУЗЕПЕ „ПАРАБИН” Топли оброн за све раднине Почстком маја сви за послени у Комуналлом прсдузећу „Параћнн" почели су да добијају топлн оброк. Одлука јс донста послс састанка v Скопљу који јс одржал ка лрсдлог Савсзпог одбора синдиката радннка услужнлх делатносги Југославн јс на ко.мс су paj.Mcibcua лскуства великпх градова у организоваљу топлих оброка радиика овнх врia норматнвпим актима јс рстудисапа обавсза да сваки радкик у току радног времена добнјс гопли оброк. Pa3Maipajyhn усло ве за ibcroBO оргапизовам.е закључсно јс да сс због специфичиости рала, тсрснског, обезбсћују готова јела која производи Ј1МПАК" ПК Београд. На тај начкп су избсгнути класцчнн пачинп рсгулнсања друштвенс исхрапе давањсм бонова п повчапих измоса. Структура јела које радпицп добијају јс разповрсна. Оброк јс калорибан и хитјспски пакован. Оваквн.м начипо.м организовања коначно јс решемо стање бесплатног оброка, тако да сви радници добијају истовре.мено исти квалнтет м коли* чину хранс. м. м. Y РОБНОЈ КУБИ „БЕОГРАД” бтввдвда о №» ицоблемима На партијском састапку у Робној кућп „Бсоград", xojii је одржан 2. јуна. v Савсз комуниста јс примљено 5 новнх члапова. На малој свечаностн која јс том прнликом одржаПартнјски састанак: радно и свсчано на. Радован Мнлетић, сскрстар Основне организације СК уручио je партнјске кн»нжнцс: Зорки Обрадовић, Алсксандру МиловановиБу и Данилу Миленковнћу. Партијска организација у овом колектпву броји 56 члаиова. шго јс скоро 501 □ од укупног броја запослсIIIIX. На састаику је разматрана реализаиија закључака допстпх после Интсрвјуа друга Тита Вјеснику. Закључци cv свеобу хватни и трстирају свс односс у процесу рада. Ocephyhn се на то шта јс до сада урађено на ibnxoBoj реализацији, комунистн су сс још јсдном кри тички осврнули на све пропус те којп отсжавају нормалан рад, односно у.маљују резулта те рада ове Организације, као што су: закашњавањс на поСУСРЕТ СА РАДНИКОМ ИА ilETOJ ДУЖНОЈ ДЕ(ШИЦИ Уз пругу, „пјојдсш! друм нашег братсгва и .јелннства" ПО КНШП И CY'Jlliy, 3IIMH и всЈавпци скапале су најбол»с ГОД1ШС Стапшшра Лукића, пружног радпика на пстој пружној леониии чвора Параћнн. Врсмс је ocianiivo трага на ibcroBo.M лицу. Борс су сплелс своју арабссну мрсжу, салч11\ оној железмичкој крај којс јс нровсо раднн вск. Ол 14 годнма. тачппјс 1938. Стапимир иј Клачевицс дл\азн на npyrv, улмма лопату и фси>ср и мало олакшава тсшку беспарицу it сироиашгво у породпцн. Од тада почшуу бсскрајни дани и 1ОДИИС напора и зиојења, пошгсиог рада и брига за породицу, кућу... На многопројним доброBo.vniiM раднлм акцијама шнром зсмл>с добија паграде и npiLMiaiba ударннка, бива похвал»ивап. JlaxQ с нај нужнијим образовањсл! СташЈ.мир ЛукиИ улази у тајне свог посла, задобпја поиерсље другова и руководилаца. Озииљно и одговорно прилази послу и за 31. roAiuvy рада мијс било никаквих случајсва опасЈгостн на прузи. А посао који он ради на скретшшаЈиа и „поверљивим месткма није нимало лак и неодговорам. Радно искуство од 31. годину, познавањс проблема радме оргапизације, другарсгво п самодопривос на послу пзазнва поштовање млађнх колега. Данас јс Станнмир Лукић, олшљеми раднпк, уважсн познавалац свог посла и „човек од noBepeiba". Док разговара.мо, Стаиилшр мерсао, кеуредиости на раду, ши другарски и мсђуљудски ло од носи, непрнсутност касирки поред каса. мепрнсуствовање на зборовима радпих људи итд. Та отворена, јасна и доброна мерна критнка и самокритнка, уз поштовањс принципа, треба да послужп као при.мер да се насталпА! проблемима лрилази отворено, а са веђи.м ангажовање.м свих запослсних они свакако битн и прсвазиВенн. М. Мнхајловић Раднлчки савет ГПП „13 Октобар" OOYP „Прогрес” Параћин на својој седници од 12. 05. 1976. године донео је оллуку о расписнвању ЛИЦИТАЦИЈЕ За продају лотрајалих основних срелстава и то — Теретно вознло „Чепел" ко.м 1 20000,00 дии. почст. цена — Столарска .машина равпалкиа „Абрпхтер" ком 1 7000,00 " — Столарска машина равпалнца „Абрнхтер” ком 1 3000.00 ” — Столарска мошнна „Фрнзер” ком 1 2000.00 ° — Машина за ouiTpeibe ножева ком 1 1500.00 " — Комбннована Aiaiuima „Дихт” — Метална ко.м 1 2000,00 *’ " ” рсндисаљка ..lUcmnir" ком 1 1000,00 м Јавпа продаја he сс одржати па лап 15. VI. 1976. v просторнјама OOYP „Прогрсс" ITapahini. Fla оглас се moiv јавнтп сва фпзпчка и правна мша V3 ooc.ioL'bcibe 10*/о ол почепгс none срелсгава којс лпiiiriiipaiv. ка рсчл и peueieme, мало стпдлшво говори о себи, куhn I! личпом животу. Док јс он провсо живот окружен челико.м, вагонима и писком локомотива њсгов снн јс изабрао позив везан за тиуму и npirpoAv. Kao облак минуше годјгнс, чика Сташшкр налрави кућу, и школова дсцу и дочека да броји још „кусур" до пензије. 15. априла, на Дан железпнчара, Сганнмир је добио join једно признање од ко лсктива, као јсдан од најбол пх радмика па жслезЈшциЧсститамо. .М. Димитријевић Боловање масовна појава Данас сс врло до радног .места, добијсш посао тешко долазл али зато кад лзгледа није никакав проблем добитн боло ваље. Број изостанака и изгубљених лана од janyapa до сада у нашнм пред\зећлма нагло се повећао у односу иа исти период прошле годнне. Боловање је постало гогово масовна појава. Са.мо у Прсдузећу „Будућност” <а прва трп месеца ове годнис број изгубљених радних часова пење се и на 5.912, што лрсведсно у дане износи равно 2 годнне. Слпчна ситуаццја, чак нимало лстпа није ни у нашим всликпм фабрикама, о чему с.мо повре.мено ппсали у прошлим бројевн.ма листа. На боловања се иде из разних „побуда": приватми пословн најразлнчитиЈе природе, обрада и.мања, потрага за новим раднн.м место.м, а често н због промене смена и другнх обликз „уврела” прс.ма раднику, можс се пркосптн ,.шефу” и колектиbv — одласком на боловање. Да нс говоримо колико у свему томс трпи радна организанвја, иарочито у садахшмш условпма привреБивања. Па како је могуће да има толико „болесних и неспособних” за рад, питаћете се? Е, па то најбоље знају наши лекарп, који и дају оправдања и отваpajv боловања. Свако зна свој посао. Ипак, није баш тако. Недавно је предузсћс „Будућност” упутило апел Медицннском центру да према ово.м озбидоом проблему заузму одговарајући став, и са више одговорности приБу Нјвговом рсшавању, како би се спречнло нсоправдано коришћењс боловаља, а губици у привреди смањили. Значи н са те страие може сс много по.моћн стабшшзацијл наше привре ie» а доп^шос медицинских радннка у овом 1реиутку можс да буде од великог значаја. М. Дпмнтријевнћ
CTPAHA 6 14 ДАНА БРОЈ«) Село - нољопривреда МААДИ ДРЕНОВЦА МОГУННОСТП ЗА СЕОСКИ TYPII3AA1 Ш ?М8И1111 ЗШ КАМЕРОМ КРОЗ СЕЛА ■ Ако би сс у догледно времс Буљапс повсзало асвалтнп.м путем са паши.м позпашм излстпштс,’.! Снсопцс.м, имали бисмо одлнчнс пзглсде за развој ссоског тгрнзма, кажу мсиггани овог ссла. Мало пассљс Спсевац прппа ла Месној зајсдници Буљапс. Од њега је удаљсно свсга 8 кклометара н повсзано плапиа склм путсм. Прошле ГОД1ШС Буљанци сууложили незпатну суму за н>с* гову поправку, алп овс годпне намеравају да уложе далеко више п у новцу н у радној тлчко.м пзлсглшту. II лс са.мо Буљанс. Beh би сс пут од Пара Inma до Спссвиа скрагно за равпо 16 кплимегара. тврдс Бу љапцн. — To јс за сада вајважннјз Дрсповац, највсћс ссло у пашој Општнпп пма око 500 омладннаца, а од тог броја су само 25 члаповп Савеза соцплистичкс омладпнс. Трагом овог пптаља дошлп смо до иптсрссаитпих података. Нпјслио ссло, нијсдпа основпа организацнја ССО псма повољпнјс гсловс ол о.младнпс Дрсповца. До.м културс, впшс просторија за друштвспс састапкс, сала за пгранкс п прпрсдбс, спортскп терен... акцлја водп v ссле. П.1 ипак, резултати рада one омлалннскс органчзације нису задовољавајгћи, чак су пспод очскивања. каже Милан БорђсвпИ, дслсгаг Мссне заједннце. Идсја да се постепсно рззвпјсмо у турнстн У близшш исторпЈскпх спомепнка Y MiioniM акцијама нпјс узе то учсшћс укључивши ту II најмасовшпу и пајсвсстранију „Сусрсш села 76", v којој су раппјпх година млади Дреновчапп заузњмалп внсока мсста. Јсднна стална „акппја" јс оргаппзовањс нгранки. — Судсћн по ОВИМ ЧИЊС1П1- иама изгледа да су млади паспвпп п пезаннтсрссовапп, алп ппјс тако. Корсни овог проблсма лсжс v руководству оргаинзацпјс, у ппсртпостп њспих чланова п нсдовољпој сарадњи са осталп.м друштвспо-политичким ор гаппзаиијама, кажс Стојан Диiinh, предссдник OK ССО. Јср заиста ссло са толикнм бројсм младих ri добрих услова ра ла нс смс да сс по постигнутпм успеспма мсрп са далеко мањп.м п скромашнијн.м сслпма. Y том ииљу смо предузсли некс мсре. Организовали смо пеколпко састапака па комс смо раз.матрали узрокс н п< лсдпцс овог „стања мирОБаља" н прсдузсће сс конкрстнс мерс за превазплажсњс тсшкоha. Верујс.мо да ћс ситуаннја би тп брзо рашчпшћспа јср млацп xohe да pane, ла сс доказуЈУ- ------------------------------------------ Разгледница Шалудовца М. Длмлтрпјсвлћ ПРВА ЛСФАЛТНА ДЕОНИЦА Крајсм овог месеца очекује сс завршетак радова на асфалтирап.г irvra Шалудовац — Бул>ане. Послс успешпо обан.^сннх ирнпремннх радова, разливена ic асфалт* на трака v луж1ПШ од 600 метара. Остало јс још 800 мстара па \а копачно асфалт повсжс н ова лва ссла пашс Општкнс, јавл>а паш сарадник Боривоје Марко- eult. НОВИ САМОДОПРИНОС? сназп како би пут лобно тврду подлогу. V ту сврху веђ јс швед । месни са.модопринос. Оспособ љавањем овога пута <а норма лан саобраћај Буљанс бп приближнло познатом турнс чко ссло свс вншс нас обузима. Ако у до1.'1сдпо врсмс успемо да асвалтпрамо тпх 8 кнломстара до Спсепца, опда смо непуинли најважнији п првп услов. Дргга иЈача|иа акшиа за даљу ко.муналпу пзгралibv села коју водп Мссна заједипца ic кзјаипваваљс rpaban.i о завођсљу месног самодопрнпоса v радпој '" матсрпјалу за 1977. и 1978. годшгу. Судећп прсма први.м рсзг мчи има самодопрппос he бпти завсдсп. М Дпмптрпјевић Младост срцем уз Тита: учешпш ОШ „Вук Kapa.nh" пзводс слетску всжбу Побратимп опет зајсдно: после полагања вснца на спомсник палим борцнма у НОБ-у СРЦЕМ УЗ 1ИТА 25. мај — Дан младостн и роБендап друга Тнта веК 18 година траднциоиално свечано сс прославља у Поточцу и прско.моравски.м селима. УСПУТНИ ЗАПИСИ АИКОВИ ПОЛзОПРИВРЕДНПКА Овогодшпњој прослави присуствовали су побрапшн пз ссла Товарника из осјечкс општннс и село Ваишиа из шпд скс опшгнис. Меааит® 00 <зр | Уз богат програм. спортскс л<анчфссгаипјс. пссму и ј лгру омлддипа н грађани су показалп ла су joiu icniioxr ’’ срцсм уз Тнта и на њсговом путу. Сисевац се гушн у морг з<'-и нила, оно избнја из ■ иг. марака, заклапа пробија Као да па онда са ruiaintitci видик којп кроз густс газимо по зашшвамо it крошње. мо да се ишчупам задихани. He зна.мо noKvtuaxa уморнн II ћемо кат. Harabaxto к\ a he uac кривина пута одвсхш х«>1н- л пут ударити у нсбо, п ш \ тамни хлад забрана. Тек сада откривамо лспоту која јс веИ времелом крај на Иако су сс л.\ in потру hi in м тај пеЈзаж покварс kvIuiuh• .< турнстнчким објсктима, tcuikj да су то успели. Утолико пји<>- мије делује читав т\ рлстичкл комплекс са камп-објсктима н хотсло.м, плнвачкн.м базеном који су се уклоппли v природу онако како је иекад и зампш* ЛјСно. Са нама је л Бура Букип, дирсктор Угостлгс.1,ског предузећа „Грза", који са залово.љством прича о навали туриста нз свих крајева Србије, нарочито о викенду, када малп napкинг-простори постају теспи, a жагор и с.мсх одзвањају по стазама и проплашшма. Са десис странс пута издиже се црква свстог Сисоја, јсдш1ствеш1 к\ лтурнн објскат овог краја. Радови на рестаурацпјн су у току, читав терсл јс лссрсВси. Ту јс одскора сликарска колонија, а надаље lie битн галернСАВЕТИ ПОАзОПРИВРЕДНИЦИМА вошна ја, простор за концерте. Maiсторн, рсстауратори ech дозидавају ирквнцс покушавајуИп да ожкве ону аутспгичну архитсктуру, чак н сличан матсркјал корнстс, прозиран ка.мен црвелкасге боје, онакап какав је лоплачсн из лалска. Лсгснда, илн стварност, кажу да су тај камен ссљаци ЛОНОСИ.1И киломстрпма далеко додајући га из рукс у руку ца сазидају овзј кутак всре на надап.а. Бсжећп од Турака оии су сс скрнвали у мраку зсленпх иима спрс.мајуНл се за отпор по ислу жиоота. Н збнља, остала је прпча о хајдуцима, јатаковању н пркосу. Хотсл крај рсчЈшс је всћ поодавно прлмко првс госте. Мно го је уреБеннји него раније. Има свсга што човека v одмо ру може да задовољи: хладног niiha, вруће проје и бслог громада сира. A о пастрмкама н да не говорнмо, мреститшгге и товилиште јс на домаку рукс. Из хладнс планннске водс праћакпу сс рлбс и засвстлуцају као капн сунчане светлости, да нестану v шу.му таласпћа. Испред купица сголови са бели.м стољњацнма и лсчја вриска. Понегдс и музпка засвлра, нека жсља залута н у овај трснутак да лас лодссти да живимо урбалим жпвото.м од кога се тешко растајемо, чак и овае када смо блпжи лсгепдама нсго стварности. Сезрна гтуна ic на прагу. Сисеваи мами и пуди, без напад« нс рекламс и варке. Довољио јс да се поборави само оволкко да сс паппше попека реч, пз да будс тако н ишсако више. Нс мора ла зас.мета ни стари макадамскп пл мала нсзгода да бл сс шсгова лспота дожиоела пуш|.м блћем. А Снссвац сс лави у паступајуБем зсгу којс бучло најављујс СНОјС ЛСПОТС. Саша БукиН М. Jl.iwb i М. ДнАШтрпјевић 4 Кад на изабраном зсмњншту постојс стара стабла пскпх воћака прво ibnx трсба искрчнтн. Жпис којс буду осталс у зсмљпшту треба по могућству поваднти, уколн* ко сс оставс па сс на том месту посали пова воћка доћп he ло љеног ггропа1ања. због заразс трулсж шнс или нскс другс боисстн. Зато на таквим земљпштлма, где су била стара .-габла, ле треба садитн воБке 3 до 4 годиие, всћ садптл неке окопавлне, кукуруз, пасуљ, бостан илн блљке за зелешпдно byopcite. Пре нсго што регулишемо земљшите по целој површннн за салњу воНака рдстурамо, комбиновано минсрално Бубрнво НПК, 1200—1500 По растураљу Бубрива врши се риголоваље земљишга па дубппн од 50— W) им. Ако воћкс садимо у баштама нлл дворишти.ма, онда сс уместо рлголовања копају ја.ми One ipcoa да су нли шпрс (1.2 до 1.5 м), а дубокс 0,60 до 0,70 цм. За лролсЈшу садњу јамс треба исколатн још у јесен, или лрско зиме, да би земљу ухватпо мраз. За јесењу садњу ја.мс копати на око месец дана ранлјс. При копању јамс ла једпу страну трсба избацлвати ораницу, а на другу здравицу. Приликом затрпавања прво се убацујс ораничпи слој, па здравица. Напомињемо ла је јссења садља много боља и зато јс треба npiLXBaniTH. Мплисав Јанковић Летн»н дани широкл као излнвемс рекс. Лсто изнснада изролл као подморшша. Повијенп уз дугачке редовс на 1БНВН људи СС DO.MII4V споро као сказаљке, вреллу iylm нј сво.ј начпн врсмс лста, рада л капора, озчачавајуИл лочстак ишчеклвања, стрепљс и богатс јесењс трпезс. 11 Живојнна МилечовиНа, пољопрлвредника пз Ратара тетко јс било одмах пролаћи. У расиветалом воћњаку, док сс v лаоколо ширио кад јабука, крушака п брссака /Клвојип је још нсшто „пипкао” око стабала. On је овако већ 15 година са воћкама у јабучару. Додуше. нијс доблјао награде за својс ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО Пишс: ЈОВАН ЦВЕТКОВИН, дппл. инж. пропзводс а ннјс пх пи излагао, али јс слгурло јелан од лајбољих лролзвоБача у Ратару. To су ла.м потврдили и мештани овога села. Наравно да је ратарство најважлија грана за овог вредлог пољопрнвредннка. Поседујс површнну од лст хсктара обрадпве зсмљс ла којој пајвп« шс ссјс кукуруз II гписницу, затим крмно биљс н шећерну репу. И у воћарству II ратарству корнстн савре.мслс прспарате ;« лове агрогехличкс мерс, што му у сваком случају умлогомс олакшава лосао. Ybck када је io потребно консултујс сгручљака јср пема много вре.мсна да прати стручну ллтсратуру пз овс области. Нп сточарство лије запоставл>сло у до.маћилсгву педесетогодишљсг Жлвојлла Мллслкоuiiha, учесплка НОБ-а и сада активлог члала СУБНОР-а. Напротлв. Годншњс задрузи испоручи if по 5 тов.1>еллка. око стотнпу прасадл, 5 хлљада лигара млска ... Ових пар података треба да само нагласс радне димензнјс н успехс овог пољоприврсдника, a о његовим људским проcTOpitua, о широкој и топло.ј души овог ссљака, словснској и ратарској, о навикама и хобију, љубавпма и жнвотном путу потребна је читава „исторнја”. Кромпирова златииа прспета јс 1921. године из Амерпке у Француску одакле се постспено рашнрнла по читавој Европн Сада се шири и у Азијп. To јс инсект жуто-смсБс боје, велнчине око 1 см, са !0 la.Miinx линнја иа крилима и Ta.MiiiLM пегама на врато.м штиту. Полаже у групама од 20 до 40 нараниастих ја.ја на иалнчју листа. Јсдинка положи око 500 јаја. Из јаја сс развијају нараниасто-црвснс ларве, са црним главама и ногама п црнн.м тачкама са страие. Ларве се до свог потпуиог развптка искључпво хранс лишћсм кро.мпнра. Читав развој златицс траје од 1 до 2 мессца. Y јсдпој годнпн кромпирова злагица дајс двс гспсрлпијс. To јс цајопаснпји непријатсљ кромпнра. јср сс храни њсгоБИ.М лншћем од npojicha до јсссни. Када поједс .inuihc прелази па кртолу пагрнза ј; Б. Стефановнћ Уколико надземпи лсо будс уништен прс нсго што кртоле буду фор.мнрапс, принос потnviio изостајс. Интсресаптпо јс да сс бројност овс врсте а са.мим тим и штетпост, већ годпнама пс смаљујс. Послсдпца је v то.мс шго поЈвопрнвредвици сузбнјају зла limy у почетку појавс, док нс проБс цвстањс кромпира, а каслије јој се мањс посвећује пажња, због чега сс она нес.метано развија и шири. Интересантно јс м то што јс број н>ених npnpoaiiiLx пспријатсља малн па јс и то јсдан од разлога што се она свуда трајно задржава. Јуни мссец јс обичпо доба шггензивпе навалс златицс. Прождрљиве ларвс I гснсрације за кратко време могу да оставс пустош за собом. Нс трсба сувншс рано вршити заштиту хемијсшш срсдстви.ма, всН када се јаве ситне ларвс и прва оштсћсња. А вс п сувпшс касно, као што се чссто дешава у пракси када буде уништено 20f,/(l лисне површине. На малим површииама веом.ч успешно сс може сузбити кром пирова злаиша п физичклм путем. Јсдноставио сс уклањаjy и унишгавају листови иа којпма су положсна jaja илп се отрссају ларвс у кеки суд. Y овом случају кро.мпнр иеће нмати непријатан лшрис и nene бити загаБеп пеститЈди.ма. Ho, на Bchii.M површинама заштита хсмијским путем ;е веопходла. За сузбијање кромпировс златице далас постоји v нас релаглвло широк избор инсскпшида који су сс помвнлн послс забрањсног ДДТА липдала, оловиог арсспатз ч др. Прп уннштавандг кромпн ровс злаглце, всома је важпо да сс нс користс увск исти нрспаратп, јср, ова штеточина вео.ма брзо посгајс отпорпа на јсдап препарат, просто сс на њсга „навикис". те сс можс деснти да он на њу слабо iuih чак пикако не делујс. Зоог оваквс Moryliiiocrii лавешИемо Behn број препарата којима можс успспшо да сс унпштавп ова штсточнла: Елокрон П-25 Елокроп 50“ ц вп. длмскрон 20. златица днспсрол п. лувакроп 20, севин п-5, севип П-6. севин 50% вп, азодрин, и.мадин 50% и др. Y пракси су сс казалп препарати Јшидап П-2, одлично по са спстемат* ckilm дејством као што су: Нувакрои 20, Димекрон 20, Азодрин и др. који осим кромпиро вс златицс сузбијају и лиснс ваши на кромппру којс су опасни прсноспоцп разних вирусша обољсња.
CTPAHA7 SPOT « rt ДАОА ПРВИ СТУБАЦ Браво, другови цементаши Има ли летпие и пријатннјс всстк за човска комс јс посао да их преноси н саопштава — од оие • која садржи похвалу I цслом једном радном колсктпву! Рсчн хвале н охрабрсн>а ннсу реткост када се односс на поједннца и групу л>уди у многнм срс дццама па и нашој. Алн, када сс то упутн преко хкл>аду л»удн, за сваког радхика Фабрикс цемснта, то јс всћ посве ретко н веома драго. А управо сс то чуло на послсД1М.м састанку Полнтнчког актнва и скупштннм, и од генералног па н других. „Пронзводња Радннчкој то почсв директора коју смо ПОСТВГЛН У ПОСЛСД1БИХ неколико мессци, а нарочито У мају, највећа јс од постојања Цементаре, рскао је директор Нелел>ковмћ. To заслужује да сс нађс начин за похвалу рада и залаган.а сваког појединца.” Шта he сс свс рећи н како ће сс званично поступитн у овом смнслу, остајс да то учинс орга ни самоуправљања и руковоВсња и друштвено- •полјггичкс органнзацнје. HoBimap, који је међу првнма то сазнао. поступа професионално и по дужностн. Само, маколико да је всрно пренео изречсну оцену о успсху, остајс утисак да јс то премало и недовољно за напоре и пожртвовања л>уди, почсв од површннских копова којн месеци« ма настоје да што вишс одвојс од брда н маснва, па преко производње сировннског брашна, клин ксра и цемента, до металаца, електрнчара к граВевпнаца а посебно Отпрсмс у којој је тако рећм мобнлно стање. Зато, браво, друговн, цсменташи за свс оно што је постигнуто н што ће се ураднти у наредно.м периоду! Р. М. ЖИВА ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ Y НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ ИЗ НАЦРТА ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ,ЛОВИ ПОПОВАЦ" ГОДННА XIV BROI 160 НИКАД БОЉЕ КАО ШТО ЈЕ ЗА ПРОШАИХ ПЕТ МЕСЕЦИ А НАРОЧИТО Y MAJY Изванцедни произвоши резуптати Свн произвбдни задаци од почстка годнне па до сада потпуно су осгварснп н прс.машснн. To би, укратко, бно сижс всстк из наших погона. Али, ла сс нсшто детаљније упознамо са стањсм и чињсннцама којс су, надамо се, свима пријатнс. — Члановн колектива углавном знају за всома добре пропзводне рсзултате у мессцу мају, каже магистар Милс Стефановнћ, днректор ООУР „Производња цемента”, у разговору кога смо водили пре нски дан. Мање јс, међутим, познато, а и то треба да сс кажс, да је пронзводља у прошлом мессцу једна од највећмх од како постоји Цсментара у Поповцу, и то бсз Погона П. Досадашњи рскорд постнгнут је августа 1974. годннс алн са пронзводшом од прско 7.000 тона из Погону П. — Нису важни рекорди, лаклс изузстнн резултати само у јсдном мсссцу. боље јс једна стално добра производња где сс плански задаци редовно остварују и прсмашују, као што јс то пернод од почетка годинс до сада, објашњава магистар Стефановић. — Kopiniiheihc капацитета постројеља, а прс свега пећн и млннова, изванредно је н сигурно јс xicby најбољнма у нндустријп цс.мепта. Пећ број 1, рсцимо. радила јс у последња три месеца са 98 одсто од својих могућностн. Довољно је реНи да је псћ за то време имала свега 44 часа стајања, нли само нешто више од једне сменс у свако.м месецу. To је ндеално, скоро нсвероватно. Слично је и са пећи број 2. Коришћење капацитета новс пећи је нешто слабијс али веома јс важно што јс оно из мссеца у мссец свс боље: 84,4 одсто у маргу, 90,7 у апрнлу и 92,3 у мају. 1о јс даклс одлично. Нови млин це.мснта, на npiLMcp, већ нсколико мссеци тнлн с.мо посебну пажњу ва што цслисходнију експлоатацију сировинскс базс, нарочнто лапорца. To се показало исправно и добро а прсдузетс су и некс друге мсре. Beh годину Ротационе пећи: Идеално раднле АКТИВНОСТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК Ускоро збор комуниста Комунисти нашс фабрикс, на збору средином јуна, упознаће сс први са основним поставкама Нацрта Закона о удруже но.м раду, обавестио нас јс друг Петар Јовановић, секретар Основне Организације СК. Ово је нужно и потрсбно јср Нев се комунисти потом наћи на*зборовима радних људи у ос новним органнзацијама удруженог рада приликом јавнс дискуснјс о Нацрту овог закона Врте сс прнпреме, рскао је друг Псра, да би спрсмно ушли у разраду овог важног документа а нарочито у праћењу и систематизовању примедаба, сугестија и предлога од чланова колектива. Зборови радннх људн у ООУР, као што је познато, почеће од 17. јуна. ИЗ ЦЕНТРА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ШКОАА ЗА ВКВ МАИНАРЕ Двогоднпп-бу школу за стицањс степена ВКВ радника, која ради од почетка 1976. године, noxaba дсвет нашлх радника, будуНих млпнара. Y првој наставној години полазницн слушају два циклуса предавања. Пракса је да се после сваког цнклуса лолажу лрсдмети који су одслушани. Средином маја, после лрвог наставног циклуса, полазницн су изашли на испите нз српског дајс преко сто тона ма час! Ннје у пптању никакав ча робни штап, за овај успех, верује овај наш стручњак п руководилац; то је прс свега последица свих потребнпх услова за нормалан рад постројења л прс свега солидан рсмопт, веНа сарадња у сксплоатацпји и ода6npaiby сировнна, нсшто бол.а организованост у раду и другн. Важам моменат у све.му ово.мс јс залагање сваког човека на сво.м радпом месту и јачање уверсња да само neha пронзводња гарантујс всће дохотке. ња. Сада имају предавања из другог цнклуса који обухвата наставне предмсте — мате.мати« ку, хемију и фнзику са оснрвзма електротехнике. Полазнишх су до сада показали врсдно интересовање и добре резултате и поред нских тешкоћа које се јавл»ају, пре свега што за времс друге смене, када сс изводн настава, нс добнјају увск замену иа свом радном месту. A. К. Производнп резултати од почетка годинс до краја маја су следеИн: Лапор крсчшак 114% — Клннкер 108,9°. о — Цемснт 105% — Рсализација 104.5*-’ 0 У мају је, као ило сс зна, била рскордна производња >1 овако: — Лапор она изгледа кречњак 120,10% — Клннкер 116,6% — Цсмент 114,7" „ — Рсализацпја 104”.', Постоји још увск уврежено мишљсњс код неклх да колпчнна и квалитет увск нду на дана иема ни једнс прнмсдос на квалптс! нашпх цемсната. 1975. годнна јс карактеристична по то.ме што смо први пут пронзвели планскс количиис металуршког цемента маркс 350. а ове године всН пмамо металуршки це.мент маркс М 50 3 450. Овај квалнтетни мегалур1UKII цс.мспт псма ииједна исментара у зс.мљп. У нсто времс сасвим је оиладана производња металуршког цемента маркс ПЦ 10 3 450 и сада дајсмо свс количинс које су плапиранс. Показало сс да јс ова врста цемента необично тражена од паших купаца, произвођача грађсвинских објската. Наши даљи напорп усмсравају се на лабораторијске и друге прнпремс за освајање такозваннх мешаних цсмсната по стапдарду који важн за њих. За пас су оип пнтсресантни због могупностн већег учешћа додатака и бол>е скономије млевсња. Из разговора смо такође сазнали о свс тешљој capaaibii Фабрике. поссбно Лабораторијс, са Инспггутом за нсгштнвањс материјала у Бсограду. На конкурсу Зајсдницс за науку СР Србпје, заједно са Инстнтутом мз Всограда, добијсна јс тсма: „Пронзводња н примсна цемената са внсокнм садржајем шљаке", а ове године јо Напрт Закона о 'удруженом раду наћиће се ускоро на зборовима радних људи. Организо вана разрада и јавна дискусија о овол< вео.ма значајном документу, почеће већ од 17- јуна у свп.м осмовним органнза цијама удруженог рада. Текст Нацрта Закона о удру женом раду представља »зузетно значајан документ за даљн ток развоја са.моуправннх социјалнстичких односа у нашем дриштву, као и вслики до иринос 'успостављан>у одговара јућих друштвено-економских односа удруженог рада. Друштвено-скономскн положај радннка у самоуправном удриженом раду нзражен је пре свсга у његовом неотуђивом праву да непосредно, у од носмма узајамне завнсности н одговорности, и равноправно са apvni.M радннцима управља условима, средстви.ма и резултатнма свог рада (члан 1). СУШТИНА САМОУПРАВНОГ УДРУЖЕНОГ РАДА Суштина самоуправног УДРУ женог рада изражена јс, како је у Нацрту одрсђено. v власти радничке класе, v друштвеној својини срсдстава за пронзводњу. v самоуправном поло жају радника, у друштвеном карактеру, рада, демократском самоуправном одлучивању о раду м друштвеној репролукцији, као н v зависностн цело купног полнтичког спстема на гдружеисм раду органмзованом на делегатској основи. Y складу са тпм, a v ниљу за штнте оваквог положаја удру женог рада од могуИнх дефор маиија, утдрћен° је да су про тивзаконптп свако потчшнавајбс човека и експлоатација туber рада као и сваки облпк расподеле који би нзопачаво соинјалнстичке дргштвснс односе v biuv прнсвајања друиггвеппх средстава и резултата paua путе.м монопола нли ма ког својинског правног основа мли путсм еконо.мске пли својинске моћн (Члам 2 и 3). У циљевнма удружнвања ра да п срсдстава и мсВусобне сарадље радпика у различптим пблкцнма удруживања изрдже нн су поједнначни, заједннчки н општн друштвени ннтереси који сс остварују радом радкопкурисано са другом те.мом: ___ „Утицај алкалија на квалмтет уштрб једно другом. Другим цемената са додацмма". рсчнма, већа производља ума- Нз сарадње са мнстнтутом за ibvje квалнтет и обрнуто, пспитивање матерпјала пронзаBeha пронзводља цемсита, у шла је препорука нашег цсмениашсм случају, н квалитет ис- та марке М 50 3 450 за нека тог ишли су сасвнм упоредо. нспитивања у оквнру Европскс Чак се по\'здано не зна шта је заједнице за бетоп. To пружа овде значајннје ако би требало шансу да се убудућс ова врста да се посебпо посматрају кван- цемента испоручује као це.мент тмтет и квалитет. са спецнјалном паменом. — Познато је, од доброг На крају, после овако клннкера увск јс добар цс- резултата и успеха. било би всмент, кажс дмпломирани инжс- ома лошс ако се стане. А доњер технологнјс Томнслав Мн- казали смо да можемо добро лопановић, руководмлац Лабо- да радн.мо и ппонзводнмо! раторнјс. Прошлс годннс обра- Р. Ммлосављевмћ лепих А доРАДНИЧКА СКУПШТИНА СЕ ИЗЈАСНИАА Доградња nocTojeflic аналитичке процене О предлогу аналнтнчке процсне радпнх месга опет је било рсчи 11 то иа редовиој ссднпцн Радничке скупштине у чствргак, 3. јуиа. Наиме, после дуже дискусије п нЗЈашнлња иеких форума (Полптичкп актнв, Коиферснцнја СК п Колс- |пјално-пословод||ц орган) п чланови Радничке скупшгпне пзрекли су својс мншљеље о sch помало историјској аналитичкој проценп. Оцена овог највпшег оргапа је да бн прсдлог иове аналнтичкс процснс унсо својеврсио ангажоваље колектпва и рсмсћеил мећуљулскпх односа а према општем уверењу којс влада, његово усаајши и примепа под великим су зн&ком шггшва. Крајњи сгав Радиичке скупштине јс да сс у једиом краћсм року доградм постојећа аналитичка процсна, са посебпом пажњо.м на радиа места која су очито бнла запоставлзсма п па мовоотворсна радна места која зВавнчно ннсу проце1вивана до сада. Р- М. пословањем, одлучују о УДРУжлвању свог рада ц средстава у радну организацнју и ДРУге облике удруживања и повс знвања рада н средстава, одлу чују о целокупном дохотку који јс остварен својим тскућим н минулим радом v основној организацији и у другим обли цима удружмвања, а према доп риносу који су дали остварива ibv дохотка и својим обавезама које имају према другим радннцима у удруженом ралУ и према друпггвсној заједници Y целнни, одлучују о расподели средстава на личне дохоткс и за зајсдничку потрошњу у складу са основама и уређују мсђчсобне односе самостално и заједно са радницима у ДРУ гим органнзацијама удружсног рада. стичу личнс дохоткс прс ма рсзултатима свога рада и доприносу који су својим тску1шм и мннулим радом дали новсћању дохотка и урсђују мсђусобнс односс у раду (члан 7.). СТИЦАЊЕ, ПОВЕНАЊЕ И ОДЛУЧИВАЊЕ О ДОХОТКУ У ОСНОВНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕНОГ РАДА У основним одрсдбама поссбно су утврђена ооелсжја основне организацнјс као основног облика удруженог рада. Основна органпзаиија је основнца удруживања рада и средстава v радну оргаккзацнју н друге облике уд ружнвња, као и основна самок правна заједммца раднпка нз којс сс образују делсгација ра ди нслосредног остваривања права, обавеза и одговорностн радника и њиховог органнзова ног учсшћа у вршсљу функцнје скупштина друштвено-полнтнчких заједница. Такођс су уврђена и основна обслсжја ра днс органпзаиијс. Као самостал па самоуправна организација радннка повезаних заједннчкнм пнтерссима у раду н организованпх v основне органнзацијс v ibCHOM саставу, радна органи зацмја је и носнлац удруживан>а у сложену организацмју уд руженог рада (члан 8, 9, 10, 11). V основним одредба.ма је доходак изражен као друштвсноекономскн однос, као мотив ра да и приврсђивања н као израз и матсрпјална основа социјали Упознавање н дискусија на свим ннвонма ника па прошпрељу и унапрсbciby материјалнс основе рада. на повећању дохотка њиховс ос повне органмзације ц укупног друштвсног дохотка, на побол^ шаљу ibiixoBor матерпјалног и друштвеног положаја ц на ства рању свс шнрих \ слова за задовољавање љиховпх личнпх, зајсдничких и општих друштве inix потреба и ннтереса н за yiianpebeibc соцпјалпстпчких са моуправппх друштвено-скономciuix односа (члап 4). ПРАВО НА УПРАВЉАЊЕ СВОЈИМ РАДОМ Y основним одредбама постављено је право рада друштвеннм средствнма, као основ но п неотуђиво право радинка v удружепом раду. V ово.м праву изражена јс садржнна пронзводног односа, у коме се ос тварујс спајаље рада и средстава у рукама радннка, a рзл ник ставља у положај стварног субјекта у свнм однослма у удруженом раду н друштвсној репродукцмјн. Садржнна права рада друштвеним срслствнма одреВена јс у праву раднпка да на оснопу рала тнм срсд стпима, а ради задовољавања својнх личннх, заједничких и општих друштвенпх потреба п интсреса, слободно п равноправ по са ,цруп1.м радннцима управ ља својпм радом п условима п р.езултатнмв свог рада. На ти>< осповама рапмнцп v ociiodkoi Opraini'WI”’’! ir-по •-тнл II ПРП ноправно управљају радом и стнчкнх самоуправних друш1 вено-економскнх одкоса, на којима се заснивају права радиика у погледу иствариваша њихових радних н животних личнкх и заједннчкмх и општнх друштвепнх погреба и интереса. Посебно су дата начела о обавеза.ма и одговориости ра днпка у погледу извршавања радннх ооавеза н у погледу друштвено н економски целнс хоДНог Kopiiiuheiba друштвеннх средстава, њиховог обиавЈвања и увећаваља, повећавањс пром зводностн сопствепог и укупног друштвеног рада и прила гоБаван»а производње нли друге друштвене делатности зах>е вима тржншта н самоуправно доогозореме друштвене поделс рада. УтврНујући да је доходак нов чани израз новостворене врсдности којп остваре раднинн у удруженом раду н управљањем и прпвреБпвањем срсдствнма м материјалнмм условима рада у друштвеној својини рада, у основним одредбама је дато да се доходак стичс и мс казује само у оснопној организацпји, бсз обзира на to Y komo се облику удруживања ради и средстава остварујс, као н начело да је доходак рсзул тат не само рада радника у матернјалној пронзводњц већ и рада раднмка у лругим друш гвсним делатности.ма, који у слободној размснп рада, а пре (Насгавак на 8. странн)
СГРАНА 8 14 ДЛНА БРОЈ (о ДВОГОДИШЊИ НАПОРИ ПРИВОДЕ СЕ KPAJY РЕШЕШЕ ЗЛ ЕЛЕНТРВ ФИЛТЕР Квар на слсктро филтеру у Погону I, којп сс догодио joiii прс двс годнне, тск сада изглсда има свс условс да будс поправљен, Ннјсдан квар у Цементарн није донсо толико комплпка ција н вишс прнчс као што јс то било са овнм урсђајсм за отпрашивање. Да нссрсНа будс још гора, он нпје бпо таквс природс да зауставн пропзвод п»у, али јс баш такав рад технологнје бсз љега био уствари стална мста и погодна тсма за свакојака нагаВања, почсв од' добронамсрних па до опих који су сс мало разумслн у свс то. За читаво ово врс.мс, филтср који јс био v квару, добпјао јс нсвнђспс дпмензијс и прслазио оквирс Фабрнкс. Колико јс квар па елсктро фнлтсру. порсд материјалнс штстс. пмао у ссби и ону фаталисткчку страну, внди сс из објашњења Мнлосава Симп* ћа, руководиоиа ООУР ..Промет". — Чн.м је дошло до нес рсће средпном 1974. голине, каже друг Спмић, одмах cv прс дузсте потрсбнс мере. Већ сеп тембра исте голпнс, склопљен је уговор са МИН и залазнонемачком фирмом Лурги. Обс фирме су трсбале да испоруче одговарајућс дслове. алн јс МИН усто био увозннк н глав ни монтажер опрсме. а Лурги гарант цслокупног посла. Мсђутим, новсмбра мсссца дошло јс до промспс рсжпма увозннх делова и опрсмс. Све јс дакле остало онако како сс затскло аз пре.ме квара. 1975. годипа протскла јс у свс вссћм указивању мсшгана Поповца а затпм Општипских и других оргапа на нсопходпост бржсг решсња овог пита iba због запрашнваља нассља к околппс. Руководстпо Фабрн кс iai<obc јс предузнмало одговарајуИс коракс. У једпо.м момспту Савезип органп су до „сли одпуку о додслп дсвизшlx срсдсгава за страпу опрс му, алп јс то учпњспо 25. деце мбра 1975. годипс ц то под ус лово.м да сс нлаћање и други послови обавс цо краја тс годннс, значи за шсст дана. МИН као увозпик пзглсда пије био спрсман ла то учмнн па је та нзнснадиа .могућносг пропала. Тск ових дана, како смо оба всштсни, Фабрика је добила одобрењс да рсализује овај свој захтсв. Према оно.мс како је рсчено, ло краја ссптсмбра биће увежсни страни дслови, и то од фир.мс Лургн, а целокуп на монтажа планира се за врс ме следсћег рсмонта постројсња. Све у свсму, даклс. тек сада су сс створилн потребни услови за решсњс овог задатка. To што нс можс одмах. трсба па зуметн! Р. iM. САВЕЗ СОЦШААИСТИЧКЕ ОМААДИНЕ НА ПРАВОМ ПУТУ Осуда нерада н ћутжа Предссдништзо Савеза соци јалистичкс o.v .. nine оллучнло је да прскиие стање „Без омладинске оргл п: мци-с у омллдипској орга шзаинјн". Опахав потсз младнх сасвим јс на месту па га пал.а поздравити, чак ако је учпњсп и гз подршку стариЈих. Шта вишс, no општем уверељу, до овога јс требало да дођс н знатно ранпЈе. Омладина не долазл равно* мсрно у Цс.мснтару већ у ,даласима" и то обично послс изградњс фабрикс или већег про ширсња Прзи јс био пре двадесстак година а други скоро. Oaaj послсдљи био је веома масован па се преко 120 омладинаца, прсма евиденцнји, на шло за нови.м п савремснњм машннама. Том приликом, па и сада, сви су очекивали да млади заузму оно место којс им и прнпада у колектпву и друштвено.м животу. Међутим, није сс далско отишло од оног првог корака — формирања О.м.чадинскс организацнје и нзбор руховодстпа. Оснм неких маи»их ттокушаја, инјс се скоро ниигга урадило. Нс.ма сумњс да је за ово криво руководство Омладинскс срганнзације а затим и остале политичкс организацкје и старији. Став Председништва на састанку прс пеки дан јс: привремени избор Борпвоја Маринковнћа за председника Савеза соцнјалистнчкс омладинс на мссто Мпливоја ЖивнКа коме јс указао нсповерсње. У исто врсмс прсдложспо је партијској органнзацијн да испита Живићев рад и евсптуалпо изрскле одговарајућу казну. Такођс је закључено да сс припремс омладпнски изборп иа пивоу сваке осповне оргапизацнјс удружсног рада, изузсв Копова који изглсда не испу њава све условс. На крају, за тражсна јс помоћ у ово.м послу од сонх оспоипих организацнја СК л ашдикалних подружница. Р.М. СОЛИДАРНОСТ ПОМОН ПОСТРЛДАЛИМА ОД ЗЕМЉОТРЕСЛ Скупштнна Општинс до нсла је peuieiBC да сс из буистскс резерве додели помоћ од 50.000 новнх лнпара Општини Нова Topiша за помоћ у отклап.ан.у штста од недавног зсмљотреса. Следећи ову акцпју фабрика цсмспга „Нови Поповац" у Поповцу додслнла јс помок од 211 тона цсмента за потребе општина Тол.мпн и Нова Го рнна. На овај начнн се напт радии људп прикључују општој акцнји солндарно сти. (Наставак са 7. стране) ма доприносу који су дали ствараљу пове вредности у ма тсријалној пропзводњн, повезу јући свој рад и на тој основи остварују једнак друилвено-еко номскл положај. У овнм начелима изражсп јс друштвени ка рактср дохотка и њима сс обез беђује да се снстем друштвенс репродукцлје, који је засновап на самоуправиим основама, из rpabyje на пспосредно.м материјалном друштвеном интере су радника да удруживањс.м ра да и срсдстава у различлте об лике повезнвања стално повсћа ва доходак својс основне организацнје, а тп.ме и укуппл друштвспи доходак, н да стварају све шлре могућности за задовољсњс својих личннх, зајсЈџшчклх п опшшх друиггве пих потрсба н интереса (члан 12 п 13). ПЛАНИРАЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ У основним одредбама дата су и начела о друштвеном пла нпрап»у а парочлто о ииљсвл ма ллапирања, о карактеру планпрања, о обавсзам и одговорностлм у долошењу плана п њлховом спровођењу. Самоуправли споразум о ословама плала друштвено-полнтичке зајсдлицс су основни акти друш твеног планнрања. Због тога се поссбно наг.1ашава одговорност за лзвршавањс обавеза којс су прсузетс самоуправшш споразумпма н договорима о основима плана (члана 18). У осповпим одредбама дато јс впше пачела о остваривању самоуправл.ал»а радллка у уд ружело.м раду, на у оквнру н.чх п начело о обавезк органа у оргалпзацпјама удруженог рада н у друштвсно-полнтичклм зајсдннцамд да благовремепо и рсдовло обавештавају радникс. јер јс то јсдзнод битпих услова за успсшно Bobeite самоуп равних фу1псш!ја, начело о самоуправним споразу.мима н друштвеннм договорп.ма, јер су то основли лравни инструментп којпма сс врши удружлваље рала к срсдсгава н урсbyiy e.tvornnaniiii одцгсп у уд ружсном раду. (Члап 20 и 24). ТРАГОМ ШЕСТОДНЕВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ ПОЛАЗПИКА ШКОЛЕ САМОУПРАВЛзАЧА »охист. У понсдељак. 24. маја клша |с палала гкоро цео дан. Испратила нас јс ујугру нз Половца 11 ПараНипа. а дочскала увсчс на Златпбору. Само јс па момептс пре стајала л то баш у Шумарицама код Кра гујевиа. док смо разглсдалп спомслнкс и хумкс стрељанпм родољубнма n bamixia, и v Тптовом Ужицу за врсмс краИсг задржаваша. IlmiK је нзптсда тај први дан у лашсм uyiy бло и iiajiiirrcpccaitTiiiijn за всћлну полазннка школс самоуправљача п лутппка у фабрлчком аутобусу. За лекс јс го било Belie путовањс и одвајап>с од Kylie. Прлмеђнвало сс то по пптсресовању за крајсвс н пассл>а л гласло ynopcbiiеаи.с са nauiiLxt пли оиима што сс bcIi зпа. Пут нас јс даљс водно прско Горажда и Фочс. Био јс сумрак кад смо дошлл ла лсгслдарно Тјснтиштс, у Долинн хсроја. Утнсак кога човек овде стиче чим закорачи јс вслпчапствси п очаравајући; то само овде можс да сс доживи. Читаву котлипу v том мајском прсдвсчсрју испуп.авао јс опај позпати шум брзс Сутјсскс који сс дизао лагало и впсоко прсма ладила.ма Зслспгорс и стрмппа.ма Вучсва чпји су сс врховк всћ утапали v исзбојлост псбл. Ни гласа од пнта. Свс јс у иском тајапственом затишју и мнру којл прсдходл псчему всллком. Xohc ли пролстсри nohac да сс спуштс лиз кршевс Вучсва н Драгош ссп.ча и да сс проблју прско Сутјескс. Или ћс одложлти јући црвспу заставу која сс благо повија на топлом супцу, горс на ладили. па мссту гдс јс погинуо с.1авпи командалт Сава. „Шта то хучн Сутјеска v тај позни сат”... Кажу да јс Сутјеска 1943. годнпс, кра јсм маај it почстком јуна, била трипут всћа од дугих киша и надошлих вода. Сада лијс толнка али л>сп жубор испу« и>ава ову Долину и ллчи ка вечиту псс- •му, помало леразговстна али тужлу и дивљу. Овде је свака стопа тајна и прича за ссбс. Свако дрво, које још носи железо и pane, спомспик је јсднс надчовсчанске борбс када су хсроји јуришали на нсбо. Травке и цветнћи, који се нишу на благом повстарцу, као да шапућу хиљаде кмела и носе исто толико порука и завстс живима. Ту вико није умро ко је умро; сви су жнви у нашем највећем миту и најлегплој легснди које имамо! Око подле смо крснули даље али смо дуго били под утиско.м са Тјснтишта и гутјсске. Аутобус се крстао уз ссрпелтп нс и доста споро. Са висинс видсло сс знатно боље: планинс, врхови, шумс, •’пваде, понегде која кућа или насељс. Одјсдном сунце cv заменили облаии и магла. На прозорима аутобуса ситнс капи. Крај пута неколико старих, камених кућа а на табли гпппе: Чсмерно. Значи сада смо и на планини Чсмсрне! Нсигго касније, опет сулпе и плаво псбо. Све ]‘е мање гпума. и лувада; само ка.мен и неко жбун>е. Л\тобус сс брже крсће, значи благо се спуштамо наниже. Улазимо у Гапко пољс; равно је п зелепо као неки тегпгх. Смсљују се го каОпо уобичајено расположсњс и штимуиг, са пошалицама на рачун исчлјих згола шш псзгода, допшо јс тск другог и трсћсг дапа. Тада се всћ зчало. шта ко Bo.ni да једе, ко хрчс ноћу, којп долазе лоследн.и на аутобус, ко је залутао и сли мно. Тада су сс такоБе уочллн и онп који су то саопштавалв, и о томс прпчали, на ннтсресантан м смешап начин. Златнбор нас јс. то прво всче на nameм путу, дочекао хладан и магловит. J in је V хотслу „Палисад” блло толло и всома улобно, чак помало и раскошно. Илн јс нама само тако изгледало после Toi г.мурног и доста напорког даиа. Сутрадан, 25. маја. на Дан младости. Златибор је освануо у свој својој лепоти: обасјан сунце.м у зелсном, мајском руху, простран и валовит. био јс лспши Hero нкад Крај пута и no лмвада.ма ма.мио јс бслн парцнс. Дрворстш јабука у пулом cv нвету па сс белс као неке, мнриснс Музика иа раднју још више је дочаравалс пашс расположсњс; сталло сс смсњивала — забаона, народла л масовла. V пеко врсме зачушс се речи познате псс.ме: тај судбоносни поход и остати још окружспи на Вучеву, планипи без мллости, изложсни бомбардовању, r.iaby и страдању рањсннх и гифусара? Можда, ко зла?! Под таквим утлском и са таквим мислима смо и залоћили на Тјентишту. Нарсдни даи освапуо јс всдар н сунчан. После доручка, пошли с.мо прсма споменнку па чае историјс. Стотпну baка нскс школс Bell је ссдело у лсмој тнијипи испод мермерпих граппта а кад смо н лп< дошлн, час јс почео. Рсђају сс позпагс чип.снице: 120 хиљада пспријатељскнх војпика наоружаних до зуба пре.ма 20 xn i.ana пролетера, од којих је преко три хиљаде рањеника-и тифусара. мен и растиње. Пролазимо кроз Биле* ћу. па Трсбиње и на крају одозго видимо — морс. Као нска плаво — сребрпаста трака која се због не.мира отснЈава на сулцу; крај му се не види, стапа се са нсбом. Ушли смо у Дубровник. Многп су овдс први пут. Ту ћсмо залоћнти. Увече, када се све стишало, чују се таласп који ударају о стсновиту обалу: вечита борба мора и копна. Уз шумор допире и нека прнјатна свежина. Сутрадан, после дору^чка. разгледалн смо Дубровник. Ннгдс ваљда лепшег и интересантнијег града на тако мало.м простору, нн више људи у тако' ускп.и .Златлборе, ширн своје граие и прихоати младе партизанс" . . . Нско јс прихватио псвање, а за њи.м и осталп. Прпилнжавајућс сс Новој Вароши, ре ка Увац постепено јс прслазила у већу реку, а затпм у језерцс. Нсшто каснијс појави се огромна брана. разапета лзмсby два брда. —To јс „Кокин Брод”, јави се Сиииша Bopbcnnh. ИзграБен јс од лашсг це.мснта. — Чак овдс, добаци иско. — Ишао јс цемент и даљс. каже ол, у ПотпИс у Црној Горн н друга мсста. После нспупог сата вожње лрошли с.мо кро.з Прибој: скоро у са.мо.м граду је фабрика, а у кругу вознла. На зграду стојс она позната слова ФАП. I Бипо је виИ поподнс кад с.мо стнглн |у Вишеград. Кратко разгледањс чувене на Дрини Нупријс и ручак у рссторану на обалп рекс. Beh смо се прибпрали крај а\лобуса кад Псра ЈовановиК позва Доњу Мнловановнћа н Мллета Ннколп* ha да \ <му хармоникс. „Хајдс коло и Босанци воле музпку; јсдно српско, јсдно босанско ... Данас јс празник” ... Музика сс стопи са шумором Дрннс, а л.уди кренуше у брзп рнтам. Улица се претвори у игранкг. СаобраВај је стао; само они најупорнлји моглп су да се про6njv колима лагано и трубсћи стално. Tv смо први пут одступилн од договопа за полазак, и то вишс од пола сата. све док се наши иису добро ознојллн л уморлли. Затпм пробој прско Сутјеске, Зеленгоре, Мплнлклада... Неколико хиљада је заувек остало у овој Долинн хероја, а млоге јс однсла брза рска. Рањавашс друга Тита. с.мрт Савс КовачевиПа. Затим, пси тра гачи којн пролалазе рањене, изне.могле и преко стотллу деце без родптеља која су се затекла у саставу једилица НОБ. Чувена, већ историјска порука Далматилаца Врховном штабу: Остало нас је половина у строју, али рачунајте па нас као да с.мо сви! Борци четврте црпогорске јавили су сс са Љубнног гроба на Зелепгори: ,Док будете чули нашс пушке, Нпјемнп овде неће проћи. А кад тога више нс буде, опда знајте да на њс.му нема вишс жшпис комуннста — пролетсра”. Чијс срце лпје задрхтало овог лепог јутра, чиЈе се очи нису овлажилс глсдаулицама. Многи се крсћу ћутећн а они који говоре никако да разу.меш. Чују се многи језици; пуно јс странаца м туриста. Истог дана кренули смо јадранском магистрало.м прс.ма црногорском примор ју. Дуж пута, а на самој нвици копна, мала пасеља скоро у непрекндном низу. V Будви, гдс смо се растали са морсм. „приредтти” смо опст мали концерт на отоврсној сцени — улици. Ра.звила су сс српска кола. Људи прнлазе, гледају, ати се рстко ко хвата да игра: или ис знају. или се плаше темпа! Понски странац шкљоцне фотоапаратом. Показиваће, значн, слике тамо; то нам чак и годн: та, ми с.мо такви — умемо добро да раднмо али и да заиграмо: Тако сс одвајкада живи у овој напаћсној алп поносној зем л»и. И у аутобусу, кад с.мо кренулп, одржало се лепо расположење. Можла и због тога што всћ крсћсмо кући. Волнмо, дакле, да „проВсмо” али је код нас наЈлепшс. Код Вирпазара, на Скадарском јсзо ру, пут се прнближава прузи. Олатлс. па свс до Титограда и даљс. псо.ма је свсчапо: свуда заставс ц цвеВе. Сви сс опде спрс.мају за првн во.з! II нама јс мпло иако га нсћс.мо вндсти, алн с.мо за ,ллаку” могли да присуствујсмо овом јсдинственом догаБају. Напуштамо лспа и кршна црногорска брда. Опст смо у Срији, Што сс прпближавамо ксћч свп смо вссслији. Са.мо успоменс чувамо, оне he цуго остатн ... Р. МилосављевнИ
Б₽ОЈ 60 14 ДАНА СТРАНА 9 БРОЈ 196 ЈУНН 1976 ГОД. XIII наше дело ПРЕД ДИСКУСИЈУ О НАЦРТУ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ Савез комуниста и синдикат носиоци акције Шта нам доноси Закон о удруженом раду ■ Очскујс нас днскусија о Нацрту закоиа о удруженом раду ■ Нацрт подстнче моралнс квалитстс човека у души пашсг човска јс првснствено нитерсс за матсрнјалну страну свакс новннс. Joui пре двс годннс, при појави речи „удружепи рад", често сс постављало то пнтањс. И иије бнла грсшка у том иптересоваљу. Нацрт Закона о удружсном раду каже да сс рад/дк „удружујс да бл повсћао свој доходак u доходак цслог друштва". Удружнваљс као рсч о».начава радњу при којој се повећава број учссннка у било којој делатностн. Бројност доноси и шири дијапазон рада. Можда би понскад нзостао квалитст при удружнвању, међутим Закон брншс н такву могућност: OYP су дужнс да поступају у складу са добрн.м пословним обичајима и начелима морала социјалнстпчког сал1оуправног друштва... Забрањсно је удружнвање којс је управљеио ла спречавањс слободнох кретања и слободне размелс роба л услуга лли стварање монополског положаја ла јсдннствсно.м југословенско.м тржпшту... Да не паносс штсту другим учесницима на тржишту, потрошачима или друштву у целнни. „Кажс сс у члалу 15. I уопште. члтав Закон јс проткан идејом да сс рдд заснујс на свести човека. Из кругова раднпка којл су сс всћ упознали са Нацргом закона, изванредно је прлмљен прсдлог који предвиђа да се за тсже повредс дужности, а НЕРАД спр.ча у теже повреде дужности, предвиђа и отказ. Сад се поставља питање шта је све нерад? Када се .може добити отказ за СА СЕДНИЦЕ РАДНИЧКОГ САВЕТА НОВИ ЧААНОВИ ОРГАНА УПРАВЉАЊА На седклци Радничког савета радне организације, која је одржана 1. јуна, извршено је колститулсањс чланова. Седллци су присуствовали секретар ФК СК Момчило Павловћи, председник ЈОС-а Мнодраг Петровић и тенерални директор Србобран Радосављсвић. За председника Раднпчког савета је изабран Бора Лекић, радлик Одсљења ка.мгарн, а за заменлка Радлвојс Милановић, радлик Одеље»>а ткачлицс. На нстој седници, изабрани су нови члановп Извршног одбора, лзвршног органа Радличког савета радлс организацлјс. I OOYP „Производња предива”: Синиша Pajnh, радник Одел>сл»а кончаоницс и Зоран Стојановић, радник Одсљсња бојачлице. II OOYP „Производња таанипа”: Миомир Тасић, радник Осдљења дораде и Ангела Петковић, радллца ОдеЈвења ишлвачллцс. HI OOYP Конфекција „Слога": Томислав Миљковнћ, радллк л Надлца Цветковић, радница. IV OOYP Трикотажа .Јсдннство": Младен Милојковић, радллк л Миросинка СавиН, радлнца. V OOYP „Пролзводно-услужпа делатност”: Живота Милошевлћ, радник Елсктрнчарлице и Мнхајло Жнвковић, лл.мар. РЗ .Зајсдиичке службе”, Љубинка Спасојсвић, соцпјални радпик. V ластавку ссдлицс чланови Радничког савста су прихватили прсдлог Извршпог одбора раднс органлзацијс, па сс купи 21 стап у објскту „Ламела” у улили Маршала Тита (на мссту старе апотскс) у вредности од 660 милио* на старих длнара. To би била последња куповина станова за нсколико марсдлих година. лоше радлс рсзултате? V тексту закола су noiiybenc две могуИности и то, кроз днсциплннскс комисије и процедура којом се доказујс оправданост отказа, односно начин за одбралу осумњичсног раднлка. Сам лачлн фор.мирања длс цпплпнскнх комисија довољно рсчлто говопл о озбиљности овог посла. Дисциплинска коми* сија се сасзоји од непарлог броја чланова, зајсдно са прсдссдником. Да би се повећала објективност, односно, да бл сс комлсије ослободилс евентуалног утлцаја из раднс оргаллзацијс, нзвестан број чланова сс блра ван радлс организаиијс, а на предлог Beha удружсног рада општлнс. Овнх неколико података изнели с.мо caxio да бл унеколико приказалл са колнко детаља л аналнзс Нацрт предвнђа pcrvлисањс самоуправних одлоса и у OOYP-пма. О то.мс лам, како смо већ рекли, предстојл шлрока днскусија кроз коју морамо, својим предлозима, запажањима л праксом, усавршлти Нацрт и добити прави ..радвнчкн Устав". Од њсгове применс се много очекујс, јср бл трсбало да ставовн предложснн у ње.му обсзбедс раднлцнма могућност да и права и дужносги буду подједнаке обавезе. На крају, поменимо да сс посебна врсдност предложслог текста Нацрта огледа у поштовању личности човека. поједин* ца, а нл у једно.м трену неодступајућн од идсјс удруживања и удруженог рада. М. Миленковић ■ Заједничка ссдница Прсдссдкиштва Јсдинствснс органнзацијс синдиката, Сскретаријата Фабричкс конфсренције Савеза ко.муниста, сскрстара основних организацпја СК. Председништва Савсза социјалистичкс омладине, члалова лзвршнлх одбора снндиката и прсдседмика радничких савета ООУР-а, одржана јс 28. маја 1976. годннс ■ Ссдпицл су прнсуствовали и Радмнла ЦветковиН, сскретар Рспубличког одбора синдиката индустрнјс и рударства Србије н Живојин Николић, сскретар СкупuiTiiHC општинс, који јс лмао задужсње да водн разговорс о Нацрту закола о удруженом раду SH РаЈматрал.е л усвајање Програ.ма вођења акцијс о јавној дискусији Нацрта закоиа о удруженом раду бнло је главна тсма разговора ла ссдници. Послс поздравлог говора предселллк ФК ЈОС-а Миодраг Петровнћ, преаложло јс усваЈањс Алаллзс самоуправлог одлучлвања у радлој оргаллзацлјл л прлхода л расхода Сллдлкаллс оргаллзацлјс за 1975. годлиу л усвајањс прнхо да н расхода за 1976. годллу. Овс двс тачкс днсвлог реда нлсу изазвале вслику длскуси ју, л свл прлсузлл су сс сло жллл ла сс у прошлом псрлоду доста радлло, алн да у будућсм раду трсба пиклиллги влшс пажњс оживљавању рада радпичке скуплпилс. уолппс оргала управљаља. упознаваљу радллх људп са л.лховлм одлу кама, отворсло износнти разлогс отказлвања ссдница, па чак и имеиа члалова због ко јих сс губи драгоцсно радло врсмс. Ha Kpajv днскуслјс оба ова докуменга су усвојсна. Пре усвајања Програ.ма во1>сља акције о јавној длскуслЈл Налрта закоча о удружелом ПОСАЕ ДВЕ ГОДННЕ ИЗГРАДЊЕ Нова хала дораде у завршној фази В Монтери из ллостранства позвани за август и септембар ГЗ Дпалесет две хлљадс квадратних метара керамичких плочица Б1 Технички пријем у сспте.мбру s Капацитст иове дораде 10.900 текућих метара Дана 23. априла 1974. годннс уз завијањс фабричкнх слрсна, лоложен је камен тсмељац hobo халс. Најстаријк рндник Дораде, Жнвота Јсвтић, узбућен и сретан. спустно сс \ јаму н у свеж бстон положио плочу са речима: „Започета изградња новс производне халс 23. 04. 1974. ionline. Колектив радника ИВТ „Бранко Крсмановнћ" — Параћин. Свечано и са пуно елана кренуло се у изградњу будућности. Први корак ка модерном комбинату. У нове произ* водне просторс сместићс сс дорада, ишивачннца, дсо бојачннцс и магацин гоговс робе. Хала јс потпуно аклиматизована, условп за рад бићс мајбољи могући. раду, уводло лзлагањс nqunco јс Радослав Bccuh радплк ОдсJbCiba камгарн. којлм смо се укљичллл у члскуслју о овом важном доку мелту, малом Усзаву како су га ловлларл назвали. — Далашњнм састалко.м, .мн V ИВТКТ „Бралко КрсманивлН" започкл>смо pan иа јавлој расправи о Наирту. којл јс лзраз стварле целош1тостл рсво- .уллонарлог развоја Југославпјс садржалог у Усгаву. Овај докумснат прсдставља још јслал крупан корак у да.њем ршвоју самоулрав.вања, Устаиа, кокгрсашх одлука Савсза комуннста н Слндлката. Новп закин нпјс чаробнл штаппћ којл he преко лоНл до« лстл лсшго квалитетно и лово, и отклоннти свс слабостн којс лмамо. Г1рсллстава1Бсм л аналлзлраљсм тачака Нацрта закола о уцруженом раду саглсдаНс.мо сопствену праксу н ло hithCMO о.д алализс нашег стаПочиње битка са врсменом Узорно предузсћс „Трудбеннк ’ нз Београда па Л1ШУ места најмодерннјо.м технологијом уграbyjc кубик за кубнком бстона у зидовс халс. Рок за завршстак радова јс 20. јануар 1975. До пове.мбра 1974. радови теку пуиом паром. Xa.ia добија кров. Тада сс јављају потешкоће. Пројектант „ИНКОПРОЈЕКТ" из Лесковца касни са измевама пројската за неке радове, ми као инвосгитор сносимо кривнцу за нсблаговре.мено обезбсђшзање средстава н ослобађања градилншта. „Трудбсник” за не.максимално залагањс и великп број изгубљених радних часова. Рокови се померају. 28. фсбруар, 31. март, 30. јун, годнна 1975. полако али сигурно измнчс. Новс адмЈшистративне мсрс стављају пред нас нове потешкоће. Ситуациња, како у оквиру фабрикс тако н у приврсдно-друштвеној ucJiniui. Ако тако поВс.мо онда 'пс.мо врло орзо зајсдллчклм снагама, уз ло.моН Закола који лружа оквлре л пуг за иакше савлаВлваље тсшкоИа, датл пун допрллос да радллчка класа овлада свнм сле.мслтл.ма матерлјалле пролзводње, л да кроз размсну рада лзмсђу ООУР-а омогућимо лспосрсдло овладавањс у свлм сферама рада. Завлсио како мл далас ово cue схватимо л коллко ћсмо се ангажовати долс у базл, завлси, у KpajibO) ллллјл, л рсализацлја задатака којл пролзлазс л» Haupia. Јавла дебата ко ја he сс кол пас актлвло одвлјатл ларедних мссеци трсба ла доприпссе всћој ангажовалос* in свлх ciiaia у лашс.м колскшву, таки да свакл радллк будс упознат са .мсстом л уло1ом која му no повом Заколу прлпада — завршио јс својс лзлагаљс дру< Bccuh. Основни иосиоцл органнзова- »с полнгичкс акције јавне дискусије су opi ализација Синди* кага и Саве1 комуниста. Y ци- .ку што ефикасниЈег спровоВсн>а днскусијс формлранн су, ла нивоу радне органлзаилје, КоорЈинацлони одбор н Стручиа радна група. Задатак Координациоиог одбора је да прлпреми, пратл, проучава примедбе л мишљсња која происја ставља на лробу висцрсвост наших стручњака у свим области.ма. Сетс.мбарски рок јс давно прошао, радовн су стагпиралн. Маљкала су срсдства. Мај 1976. Средства су обезбсБена. Хала добија завршни изглсд. Тек сад се полако прнказујс у пуном ejajy. Простране производне просторије, светле и зрачне. Толико јс свс на свом месту да се, упореБујући их са досадашљнм, чинс луксузне. За климатнзацију јс *дато око 9.000.000,00 дннара. На зидове хале излепљено је 22.000 квацратннх метара ксрамичкич ллочица. Неко he, можда pchu да јс то луксуз, али рачуница говори друтачнје. Квадратни метар халс коштаће око 4.000 динара што јс цена квадратног мстра стамбеног простора у граду. тичу из јавне дискусијс н да координнра рса.1пзацију Програ.ма. Стручна радна група нма задатак да у току тематске расправс актлвно учествујс у разматрању, тумачсњу л даваљу конкрстпнх стручмпх прсдлога за органлзовањс у удруженом раду. Y првој фазн упозиавања са тскстом Нацрга лрсдвлБа сс л 1сматска раслрава по областл- .ма Нацрта закона. л то: Те.магска раслрава о лрушгвсло-сколомсклм односима, Тс.матскл расправа о са.моуправнлм одлослма л Тс.магска расправа о организовању удружслог рада. Сасганцл no овим темама одржаћс си лзмсђу 1. јуна л I. jy ia 1976. годинс. Уводла излагања no.iiiouiihc* члал Стручпс радлс групс фабрлке л r.pc.'iBubciio јс да грају по 60 мипута. Ову фачу оргаплзујс л спроводс 1ру||П1«сло-поллтлчкс оргапНЈацпЈс по OOYP-лма л Panne зајсдннцс уз сарадњу Стручле радле групс п Политичког акглва фабрикс. У току јавне дпскусије о Нацрту Закопа о удружсном раду, Служба пнформнсања и- ,ма за задатак да преко својнх срсдстава ннформнсања благовремено обавсштава радлс људс фабрлкс о плану одржавања састанака. Сада сс пзводс занатски радови. а ускоро he сс почети н са монтажо.м већ давно набављених .машина. Тачније. од првог августа када сс очекује заказан долазак монтсра из шк> странства. Они he до првог септембра, уз no.Moh напгпт стручњака и радника, уложити све снаге како бл хала на време стартовала. На нову халу Дорадс можсмо битн поносни. „Хала лепотпца", како јс многи са оправлаљем зову, отвара своја вратз у септембру мессцу. Тада he can постати јава. А врсдпс рукс нашпх радника, са новнм еланом ткати метре и метре нових тканпна. М. Милскковић НОВИ ХОРИЗОНТИ, НОВЕ МОГУННОСТИ (поглсд са крова дораде) . ........................... .
CTPAHA 10 14 ДАНЛ БРОЈ 60 СА СЕДНИЦЕ СЕКРЕТАРИЈАТЛ ПРИВРЕДНО- -ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА ОПШТИНЕ ПАРЛИИН JEMCr II „МГ tJfiCIU 38 8HIIIWM □ СИЗ за разпој приврсдс п отпарањс пових радннх мсста цала зајам у biiciihii од 5.350,00 дилара наиме проширсн>а дслатности OOYP-a Трпкотажп .Јсдинство" и OOYP-a Конфек* цнја „Слога” н њиховог прессљсња у круг ИВТКТ-а „Брапко Крсмановић". О пресељењу OOYP-a „Једимство” и OOYP-a „Слога" у круг нашс фабрикс пнсали смо веп нсколико nyia. Међути.м, врсме јс пролазило, а опн су и даљс остајали у својим старнм. и нимало подеспим. раднпм просторпјама. Разлога за то има, алл онај главни >с недост.хтак срсдстава која су потребгш па се, прс свега, адаптирају всБ лавно одрсћспс просторнјс. Пошто наша радна органпзацнја, сви знамо, нијс тренутно v новољној силацијн да издвоји из својих фондова потребиа средства, обратпла сс за помођ СИЗ-у за развој прицрсдс и отварање новнх рздннх мсста. To питаљс разматрано јс 24. маја 1976. годинс на ссдншш Секрстаријата приврсдно — политичког Актнва општннс Параћнп. Сагледавајући оправданост пнвестирања ових срсдстава v ПрОШПрСЉС 11 производњс 11 клпацитста „Јединства” и ..Слогс”, а самнм тпм п повсћање броја слободиих радппх места, Секретаријаг јс лонео одлуку да сс заја.м од 5.35О.ООО.ОО динз ра одобрп. Гако су срсдства обсзбеВсна. Радовп ла адаптнрању почећс одмах послс пуштања у рад новс хале Дорадс, у чијс сс просторијс ссли Ишпвачнипа која момснталио заузнма простор одређсн за прссељсње .Јединства”. OOVP Копфскцлја „Слога" xtopahc са селидбо.м мало да сачска, док рссторан Друштвенс псхрапс прсbe у сам круг фабрикс. Рок за пресељсњс јс двс годнне. ШТА CF. ДОБИЈА ИНВЕСТИРАЊЕМ стан»у н да пс одговарају саврсмсно — xiinijcncKiiM условима и захтсвима производњс, што сс пајчешћс одражава п па радни учпнак и здравствсно стаљс запослсннх. Порсд тога и машннскн парк јс застарсо и потреба за модсрнвјпм машпнама јс свакн.м дано.м свс прнсутпија. Зато he сс средства у впсшш ол 1.500.000,00 дннара утрошити за куиовниу машипа за нову тсхнолошку лпнију и на HHBCCTiipaibC градњс потрсблих објеката. Овим be паша радна органнзаинја добитн савремсну трнкотажу. Произволпим програмом ООУР-а Конфекција „Слога ‘ Прсдвиђспо ЈС npouitipcibc II капаиитста и асортнмана. lipoma n.iaiiy пронзводЈћа he износитп 22 милиона дннара. ПрсссJbcibcm v ,,ODC пропзводпс просторијс, у Ресторап Друштвепе нсхпанс, раднн.м л.удима обезбедчпс сс повољнп радпи услови, чпмс се омогућава н прпмена нове тсхнологијс са савремснпм машннама. Адаптацпја просторнја lie сс пзвршпгк прсма постојећс.м плапу: нзрада одговарајућих ннсталацпја за вентплацију, централно грсјаи>с, довоћењс тсхнолошке nape и воде за потребс машннског парка, итд. Прсдвпђа сс ч купошта none опреме. За све ово утрошиће сс преко дннара 3.500.000,00 којн су добијенп у виду зајма од СИЗ-а за развој приврсде н отвараље нових раднпх мсста. Када сс заврши пресељењс „Слоге" број запосленпх у овом ООУР-у повсћаhe се за 80 раднвка, што he Позпата јс чшвснииа да производни простори OG*VP-a „Јединство” налазс у врло лошсм скгурно позшпвно деловати ла рсшавањс проблема нсзапослс1шх у нашој општини. ОПРЕМА ЗА HOBY ДОРАДУ □ Новине у машинском парку Транспорт материјала у току процеса краћи за ссдал! пута Кронцова сушара Хала v цслинп спала v нај модерндје у Европи. Први пуг је технолотја рађена у складу са транспортом (Радио Инстнтут за саобраћај и всзе). За опрс.мања дорадс предвнђена јс нова технолгпја. Порсд nch поетојећих машина потрсбно је набавити нзвестан број манпша са којима he се иепунити услови за капацнтет од 10.000 текућих мстара уз потребан квалнтет. Неколпко кључних машлма је већ набављено и може се почети са монтажом. Обратпли счо сс днпл. Ш1ж. Радославу Срстсповићу, директору ООУР „Производња ткашпга": — Потрсбно јс рећн да је садашња апретура по опремљсиостн машинама, поготову на операцијама сушењс н шишзјвс ил најни ЖСА! iniBOV у вунарској ип дустрији v Југославији. Због тога с.мо пшлп на обнову машннског парка. Kyn.vene су три иовс машиис. Прва од н»пх је Кранио ва сушара или тзчпије, то је агрсгат упиверззлних особина. Ha ibextv се врпш KOHTHiiyiipaiio суше!кс, i:ap6oini3!ipaibc, термо|1и!.с1'рање и свс апрегурскс обраде. Ова машина предславља новину у тскстилној машиноградњи. Поседујс све потребне уређаје н мерне инстру.менте, и послужлваће је само лва послужноца за разлику од псг рачпј.их. Друга, такође врло продукп<вна, је .машина за континуално шпшаље ткаЈпша, тако да са њом добпјаио веома квалитстно шишаљс тканина нз смеше snia-amтетнка. Такође је набављена гнпверзална маипгна за чупаibc, која v3 постојеће бар тренутно решава операцију чупшва. За предвпђену производн>у од 10.000 метара потребно је набазитн још Malinina, на пример две за комбнновано ггратве-валЈањс, три за чупањс са мета,мш.м иглнца-ма, машпну за стабилпзаоију дтгменаија, потрсбно је у погпуности опремип! oAc.tooibc за бојсње тканпна н join пске важнс маипшс и апарате. Њихова набавка ћс пћи постспсно са повсЕаљем про пзвомвс II требало бп да сс рсамиујс у нареднс грл годиис. .М. MiiACiiKOBiih Прошлс недељс, нашу радну организацију посетило јс 120 питомаца Војне економске академијс из Бсограда. □ву всћ траднцноналну поссту, питомци су искорпстили ца сс блпже упознају са процесо.м производљс ткаиппа v нашој фабрици. Послс обиласка производпих хала, олигралп су више спортских сусрста са омладинцнма Hauler колсктпва. из шшш сшудрдтг БЗ На нницијативу Председннштва Јсдинственс организације снндиката фабрикс н Огшгптског синдпкалног већа, Служба зпштс-правнмх послова сачпнила јс краћу анализу самоуиравпог одучивања радннка у ocitodhhm органпзацпјама удруженог рада и радној оргаипзацпји. Y циљу бољег упознавања чланова колсктива са радом органа управљања п њпхог.им задацп.ма, пзнећсмо, у OBOAi чланку, нзводе из Апализе. Радна органпзација Ппдустрија вунених тканина, конфек ии.јс и трикотаже „Бранко Крc.'.iaiioBiih" у свом саставу има пет ООУР-а и Радпу заједннцу, и запошљава 2.587 радпика. Свс OOYP п Радна зајсдинца налазс сс па тернторцји општипс Параћип, а у оквиру Рад не зајсдиице постојс стоварн шта раднс органмзацнјс у Бео градг, Загрсбу, Скоплдг п Сарајеву. Y оквпру ООУР-а пос тоје ралис јсдппнцс, чија само управиа права ннсу потпуно дефплисана, па их one оствару ју у ООУР-у као цслппи. У лротсклом псрподу од двс годиис радпнцп су одлучнвали преко зборова радних људи, радннчких савета, рефереидума н извршинх органа, органа уп рављагва. И Зборови раднпх људп одр жавајо се no ООУР-пма. V оппм ООУРчша који у свом саставу нмају радне јсдиннце, (нпр. ООУР „Производња предива" it „Производља тканина") зборопп се одржавају v раднпм једппицама као лсловпма основне органнзацпје Зборови су поиило прско 80 одсто ШТО јс створило мпшљсњс да јс овакав облик одлучиваља радника пзузстно погодап, н да га трсба uno чсшћс корпстити. G Ha uiiDoy раднс организаци|с постојн Радпички савет којн сачиљава по пст делсгата из спаког ООУР. Поред тога и сваки ООУР п Радна заједннца нмају својс радничкс савстс. Радпички савет, нзмеђу ос талог, утврћује годишњн план пропзводњс, извештај о пословаи*у раднс организације. одлучуЈе о удруженнм средствима до износа 10.000,00 динара, а предлажс статусне променс и опозпвс чланова радничких савсга OOYP-a. Начии одлучивања је заснован па дслегатском прниципу, н за доношсibc одлука потребна јс сагласпост свих дслсгацнја v Радннчком савету. У прошлој гоЛ111Н1 дана Радннчкц савст јс одржао 21 седницу и разматрао н одлучивао о многп.м питањнма всзаннм за живот овог колсктива. Сарадња из.мсђу де легата и радника у OOYP-у и оргапа управл>ања ннје баш на ПОВРЕДЕ НА РАДУ НЕПАШУ НАЈЧЕП УЗРОК ■ БроЈ повреда на раду у првих пст мсссци овс годинс, нешто је већн у односу на исти пернод прошлс годнне ■ Од укупно 55 повреда, непажњом повређепих изазпанс су тридссет и две поврсдс И Повсћан јс броЈ поврсда код радница, н износп више од Јсднс трсИине укупног броЈа поврсда Е Најчешће сс повреbyjy радници стари из.међу 20 и 30 гопииа ЕЈ Статнсппса по казуЈс да сс повредс дсшаваЈу паЈчешће пстко.м, што паводи на закључак да сс послсдњег радног дана у нсдељм радници доста опустс, умање пажи.у н тако остварс Јсдан од услова за повреИспу1ћавајући радис обавсзс, поврсдс, можс сс закључитв па радници су изложснп потснцијалнн.м условима noBpcbtiBaibx Служба ХТЗ-с при пашсм колсктнву, улажс напорс да омо гуНи бсзбсдан рад и свсдс па мипимум условс поврсбипања. Колико у томс успсва, угпггали смо Тихомира ФилиповнНа, рсфсрснта Службс ХТЗ-с. — Наша служба има довол.ан број кадрова, н мојс јс мишљсњс да својс задаткс па врс.мс и квалитстио обавл.з. Па жалост исмамо потпуну сарадњу са радннцнма, јср како лругачијс обЈасннтн чпн.сниц • да сс 60 одсто укупних поврсда догодн непажњом поврсБених. Код оваквог узрока, погребно јс много шнрс ангажовање свих одговорних фактора у радвој организацијп, а прс свсга сампх радннка који су и про узроковалн повредс. Забрињаварћп јс податак да сс 10 радника повредило из разлога што јс радно место илп радна просторнја нсдовољно срсђепа. Амбалажа п остали матсрнјал могу се iiahii свуда по радпим просторијама. Кад сс зпа да јс због нсдовољне заштитс дошло до само једне јс тсхничка заштита добро спропсдсна, па јс она као узрочппк скоро искључсна, рскао је друг Филиповнћ. Одсљсп>с заиггитс па ралу, солидио обавља споју дужност, па ппак вслики број рааппка сс жали па условс рада. Код клплштизацијс у Прсдиошшч чсшљапог прсднва, утврВспо јс ниЈ псдостагака. па јс влажпост ваздуха изпал дозвољене границс, што нсгагивно утиче на 1дравствсно стаљс радннка. V Одсљсљу кончаоницс гдс су монтнранс новс „Хамел'’ кончапнце, пијс било могуће истоврсмспо увссги и климатизаци1у тако да су сада тсмпературе сапа јако високс. Y Бојачници инјс решсно nirraibe одмагљивања радних просторнја што доста отсжава pan. Y свим радним јсдиникама нијс рсшено нптаљс чистача раднпх просторија, тако ла јс чистоћа радittix npocropnja вео.ма лоша. Да би сс рсшили ови н слични проблсмп, потрсбна су веИа финансијска улагања н всћа ангажованост осталих олговорних људи у itatucM колективу. Р. Милорадовић РЕКРЕАЦША РАДНИКА □ Рскреација радника је почела да се спроводи у нашсм колектнву од јануара 1973. године. Још увек као сксперпменгална, она данас обухвата одељења Ишнвачннце, Дораде и Лабораторнјс, гдс ради сише од 200 ралника, који осмочасовио радно време проводе у седећем положају. Xohe лм рекрсацијом бнти обухваћена сва одељења, завпси од могућностн н ефекта којп буду постигнути v одељсњима где се ceh спрозоли. Велнку noAtoli у рекреацпји, добилп с.мо од Репхб.пгчкс заједнине за физичку култу’ру СОФК-а СР СрбнЈе, које и фгшанспрају ис« траж!гвачке радовс у нашем колсктиву се одржавали у врс.мену завр шстка прве н почетка другс смепе, што значп да и.нма пнсу присуствовалл радници тре he смснс. To је једаи озбпљан псдостатак. Било јс покушаја да сс они одржавају посебно за радннке треће с.мснс, алн сс ту маилазило на с.метње око усаглашавања ставова. па се од тога одустало. Присуство радника није бнло задовољавајуhe, пако су зборовп, no правилу трајалиодполачасадо јсд ног часа, зависпо од питања која су се разматрала и прсвоз рад ника путннка обсзбсБен. При прсма матерпјала за зборовс вршила се на тај начин што јс претходно о сваком матернја лу заузст став од стране орга на управљања и друштвсно* политјгчклх организација, па се тск онда н са н>им и са ста вови.ма уиознавалн радни људн и по н>има доноснлн одлукс. Такођс јс, у циљу што успеш нлјег организовања зборова, увсдена пракса да радник пре збора добије материјал и одржавање састанака са председ ницима зборова, одговорним друштвено-политичклм и руко ководећим радтпхпма п референтима. Посебан проблем у организовању зборова јавља се око при прсмаља рефсрената задужених за излагаље матерпјала. Стручпи радннци сс нсрадо прнхватају тог посла, нлп ако га прихватс, чинс то чисто фор мално, urro се негативно одр жавало на рад збора. Н На ннформисању радника о збивањима у нашој фабрицн, у задњем перподу је доста учињено. Издају се билтенп. информацнје и пружају обавештеља преко разгласпе станнце, н тако је сваком радннку омогућеио да се упозна са матери јалима који сс раз.мтрају на седницама органа управљања н са одлукама које сс тамо доносе. Зборовл радннх људл не одлучују о правн.ма и дуж ностима радника. ■ Референдум као посебан лнстнтут остваривања самоуправног одлучнвања радлика одржап јс, у нашој фабрици за протеклс двс годнне, два пута. Оба рефсрепдума одиослла су сс на пзјашњавање радннка о прсдложсним интсграиијама радне оргаипзаии јс са Копфскцијом „Слога" и Трл котажом „Јслинство". У оба случаја учешће радппка јс из завидном пивог, алн сс одскоро 41шс велики напори да так ва веза ојача. О О Самоуправној радничкој коптролн у радиој органпзацији било је доста говора, општа констатација јс да јс Радничка контрола промашпла своју функцију и да нијс остварила своју улогу. □ Нормативна дслатност у нашој радној организацији била јс скоро потпуно зансмарсна л радило сс само оно што јс бнло нсопходно. Сада су пре дузете мере да се ово стањс поправл и један дсо аката јс nch сачмњен, али ипак трсба да npobc доста врсмсна да се пропуштспо надокнадл. Овдс да напо.мсмсно да нема довољно стручннх кадрова за нзраду свлх потребних аката л да том шггању трсба посветлти пуну пажњу. ° Y основним органмзациЈама снндиката радницц су све ангажованпји у вођењу акција, јер се увидело да синдикат своју ангажованост у-смерава ка разрсшавању проблема који су од животнс важностн за њих, и да се садржајсм својих акција све више приближава захтевкма и проблсмима радиичке класе. Неопходно је да снага основнс оргапизаиије син диката н н>ен углед међу радннцнма растс, да сс позитпвно мсња однос чланства прсма ра лу у синдикату. да јс знатно побољшана социјална структура органа синдпката на свим ннвоима обсзбеђсна радничка всћнпа. Активност оспов них организацлја снндлката н Једннствене органпзације синдиката фабрнкс v развоју самоуправљања у ООУр п OYP се одвија на начин што су изврппш органн основних органпзација синдиката уско везани са пзвршни.м оргавима управ љања. На тај начип Спндикат сада има великп утииај на доношеље одлука о свнм проблс мима и одлкчсе су исправнпје, лемократпчннјс и правнчније. Синдикат је стално укључен v процсс одлучивања у ООУР-у. н настоји да се одлукс донесу uito праведнпјс поштујући пра во одлучнваља органа управљања. Синдикат, одпосно основнс оргаиизаппје сипднката лрско својих комисија ла заштиту права ралннка умногоме утнчс на правилиијс одлучпвањс органа уцрап.ван.а. и v ne.Ti са тпм постигнути су добри рсзултаги. Рскрсација јс всћ заживела у одељсњлма гдс се спроводн, рскао пам јс Љубиша Kopiuih, реферснт за рскреацију у нашсм колектнву. У микро паузи, која трајс 10 мпнута, нзво ди.мо „пронзводну гимиастику" са циљсм да сс радници освсжс, обновс своје раднс способности II нзбришу утиске прстходног рада. Вежбс пмају корсктнвни и превснтивни каседећсм положају. Ниса.м мла да па мп је гнмнастика можда потрсбнпја него њима. — Стојанка Симић. радпица Одсљсша ишпвачиицс: Гимнас тика је по мепн право освежс ibc у току радног времена. У овом, ипачс „женском" одеље н»у, свп pane гимнастику, значи рскреација успсва и трсба јс нсговати, по могућству н проширмтп је. Раднице Ишивачнице за врс.мс рекреације рактер, јер положаји које ра днлци заузимају за врс.мс рада, углавном су статичкс природс, објаснио на.м јс друг Kopiuih. Због недостатка нских рекви зита за рекреацију, гимпастнка сс нијс радила скоро годпну дапа. Крајем маја почело сс попово, ли не из почетка. Радпици су seh стскли навику и лије је било тешко „подгрејати". Ових дана смо посетилп pan нике Ишнвачнице и Дорадс v време ii3BobciLa рекрсацијс. Хтели смо да чујсмо шта они мислс о рекреацнји; — Дафина Бачнћ, радница Одељења дораде: Много сс бољс осећам послс рскрсацијс п одморнија сам кад одс.м ку1ш. Сматрам ла би требало рекрса шцу проширптп на сва олсље п>а и све узрастс. а поготову за ралнпкс којн ссдс па свом радиом месту. — Ружпца БорВевиБ, радпвца Одсљења лорадс: За мсне рскреацпја много значи. Смат рам ла позитивно утичс на мојс здрављс. Болује.м од окошта uaiba кич.мс, па ми свака гн.мнастика лобро доБе јсо осмоча совно радно врс.мс проводим у — ЈБубнца Марјановић, рал111 ша Одсљсња ишивачниие: После рскреације сс много бо ље оссћам и свсжија сам до к-paja радног вре.мсна. Волсла блх да после гимнастике. одпг ра.мо нсколико народних кола. Утисак јс да п други радпк ци дслс исто Miiuubcibe. Рекрс ацпја у tokv радног врсмспа користи п она и.м јс потрсбпа. Остаје само јслпа цриа мрља. Увек сс пађс пско. комс није до рекрсације. Нико nine толн ко болсстаи а\о јс nch па пос- .IV, а ка.ча је тако рскпсаиија можс само да ,му користи. Г. МилорздовиИ лист „НАШЕ ДЕАО” УРЕБУЈЕ САУЖЈ-А ИНФОРМИСАНјА НВТКТ КРСМлтдоцт^Б” ПСРЛН^Н
БРОЈ 60 14 ДАНА СТРАНА 11 КУЛТУРА - ОБРАЗОВАЊЕ Y ЕКОНОМСКОМ ШКОАСКОМ ЦЕНТРУ HA KPAJY ДА РЕЗИМИРАМО МАТУРА, МАЈУРАНТИ ! — И ЈОШ ПО НЕШ1О Од вајкада су матуранти на крају школовања прослављали улазак у живот, студентски, у живот гдс се грчевито бори за егзисгенцију. Ноћ, када се из школских униформи ускачс v одела са краватом и балске хаљине, богато се прославља уз обилато јсло, у такту музике и још богатије наливање алкохолом. Трсба доказати зрелост и на том пољу! Мећутим, није свс то тако страшно. На жалост, финансијска увертира Ataтурсхе прославс и матуре заслужује пажњу јавности! Y ери опште беспарице, изгледа, не водимо баш aahow рачуна о родитељском новцу који се одједном и немилице трошш Најкрупнији издатах, свакако је, набавка матурског одела, хаљина. — Огромнс своте новца одлазе кројачима, трговцима и сви задовољно трљају руке. Није непознато да махом гардсроба за „маскенбал" (читај матурско вече) кошта и no ctotuhv и нсшто више старих хиљада. — Није важно холико кошта, важно је да Atoic детс не буде мајtope! Наставимо даље са Atarvpским трошковником. Треба отићи негде у неки туристички град, место, бању, јер није рсд да то вече буде tv негдс. Једноставиа и проста рачуница: аутобус, свечана вечера. ноћење свс то 300 нових динара, нсгдс за десет двадесст динара тиис или AiaibC, није важно. Даље следи излазак у кафане с профссорима и без њих, потом остале ситнице, као на пример, поклон за професоре! Kada cv v тсгању поклоии изгледа да ту неко губи сваки обзир и критеријум- Нечија са-чоунрављачка свест затаји. У иринципу, пико није против поклона који he остати као успомена на генерацију која је изашла. Ученнци, матуракти, изгледа први ниеу свесни свог потеза, а потом ibuxoeu професори и цео наставпичхи колектив па и цело друштво! Ником није баш непознато какви су ти поклоии и колика ]е вреоност. Њихова netia у tiojcдиним случајсвима не броји се на стотиле него на хиљаде динара. He треба овог момемта ииког да зачуди ако случајно чује da су Ataтуранти свом разредном старешини купили раоио за хааа, скупоцену камеру или тако нешто! Идемо даље са лиаурcxuAi трошковима. На реО долази и безброј ситпица око самог полагања матуре. Почевши од куцања матурских радова^ коричења, набавке о&говарајуЈшх ^омагала** за полагање.., И на крају када се сведе биланс матуре, испадне да опа кошта, пеке родитеље, и. цилло 3000 — 4000 хиљада динара, месечна плата једиог факултетски образооаног човека! Запитајмо се да ли је све то могло da Ataibe кошта и да исто толико буде помпезно?! Зар нс могу да пам послуже за пример сарајевски матуранти и њихових ,^Сиљаду каранфила", када сс сви окупљају и прослаоља- /V заједпички, необавезно, матурско вече бсз модне писте и „припитпх манекепа". Када се најбољим учеиицима геперације уручују признања. Можемо ли и ми тако да урадимо да пе пу'- тујемо иа Јастрсбац. v Вргвачку Бању, јер тс uohu и онако пеће.ио упознати npupodv и 3iiaAteHttTOCTti? Можс.чо ли da tie вучемо оне силне пакипћурепс хаљине и tbtiMii чпсгимо хотелске подове? Можемо ли да у тој ноћи tiotpaOiiAtn naiбоље учеиике, па макар и .чи сои дали no ко/ц дипар да и,ч се обезбећи паграда друштаа? Можсмо ли t)a HUStO СООЈ К TX'hll "» In лшслим да можем''1 • • М. II.jhIi ј ИПАК ПОСТОЈИ НЕДОСТАТАК ОВАКбИХ КАДРОВА Велики број свршсннх основаца жслп да наставн школовањс у Економском школском центру „Борис Кидрич". Уобичајена нсизиссиост и страховање, која влада прн уппсу, н код 1зака и код родитеља, обавсзала нас јс на јсдну информацију о то.мс. Зато смо сс обратилн дирсктору JOBAKY ИВАНОВИRV да пам иешто каже о успсху, проблс.мима у раду и могућпости.ма за упнс у нарсдну школску годину. га Дружс днрскторс, школска голина за матуранте тск што јс завршсна. Рсците нам какав су успсх постигли? — Да, школска година за на шс матуранте је завршсна. На стајс псрпод завршних испита до краја јуна, псриод завршног вредновања целокупног четворогодишњсг или трогодиш н»ег рада и школовања и давања внзс они.ма који cv солид но оспособљспи за рад као еко номски техпичарп лли КВ про давци у трговини. На крају школскс године овогодишњи матураити постиг ли су солидан успех. У Одсс ку за економскс тсхничаре би Јовап Ивановпћ ло је 60 ученика и од тога по ложило је разред 56 нли 93,33 процента. Мсђу овима ic 7 одличних, 13 врлодобрих, 35 доб рих II један довољан. У одсску за КВ раднике у трговинн било јс 64 ученика, а од овог бро ја 59 је завршило разред илн 92,19 процента. Међу љима јс 4 одлнчних, 14 врлодобрих, 41 до бар, а понавља 5 ученика. С обзиром на горње резулта те очскујсмо и позитиван успех на завршном исгпггу. Посебно се истиче нзванредннм успехом Дана ЖјгвковиН — учсник генерације, члан СК, Пз Одсека економских техничара, са рангом „вуковац". АКЦИЈЕ И РЕЗУАТАТИ ИАјБОЉЕ Ш»Е И ПОЈЕДШВД Најболл: ОановзЈа шко.ла „Сгеван Ј аковљевић", 1-2 из Основне пгколс „Радоје Домановић", Пионнзраки одрол. из Основне школе .ЈБура Јакшић" и Слађана Нешић, учсзпша Основле школе „Момчнло Поповић". Акција „Најбоља школа, оде л>ен>с, појеилнац" коју јс органнзовала Општниска конференшгја ССО прагведена је крају. За најбољу шкоду у нротеклој школској годнми проглашена је Ооновна школа „Стеван Јаковљевнћ“. Просечна оцона у овој школи је 3,86, a просек најбол>ег одсл>еља 4,02. Школа је учествовала на доброво.А>ни.м раднил! акцнјама као што су прикЈупљање секундарних сировииа, уређење школ ске среддше и ypebcibe града. Поред тога школа се истакла и у органчЕЗоваљу праиредби и постигла значајне успехе на paaiiiLM шкодским и општиискмм такмичеЈШ.ма. Најбол>с одсљекч: је 1-2 из Ооновнс школе „Радојс ДомановнИ” са средњом оцспом 4,15. Од укуппо 29 учнтка 10 јс одЛ11Ч1ШХ, 8 врлодобрпх, 2 довол»на и 2 нсдовољна. У одел>еi!»y су свсга 4 ведовол>нс оцсне. Сви учс1рнци оу чланови пионирскс оргаш!зацц|је Бачке задрАТс п иодмлатка Црвеног крсга и свп су претплаће1ш па тколску штампу. Најбол>н успех у учешу v школској годшт која јс па п • Сдађшт НсшиИ учодица ОШ „Ми.ччило Н Свакако да јс било доста разноразннх проблсма у теку1»ој школској години која је всћ на измаку. Рсцитс нам шта Вас јс највишс оптерсћнвало у раду? — Ниједна годнпа, природно нс пролази без проблсма. II овс године проблема је било. Најпрс проблем уписа који всћ неколико година задајс најви ше главобољс. Просторпс мо гућностн, па и кадровскс, a Јтрнродно и потребе прнвреде, онсмогућују пријсм који би за довољио спе. Даљс, поменути простор је проблсм број два и изазнва тсшкоћс у panv ” оп« терећује, ла и кочн овај Цснтар да исгпии у потпуностн об разовио-васгаггне задаткс. Довољно јс напоменути да четнри одслсља ради у подрумским про сторијама. Са кадровскнм проб лемима, који су исзанн и за по всћани број одслсња сусрећемо сс сваке годинс, алн се они успешпо рсшавају Цеитар је максимално обезбеђен високостручним кадровпма. Наставвп ии су скоро 100°/о обезбеђсни становнма. Иако су проблсми фннансираља озбиљнп и каткад забрпљавајућп, захваљују Ни настојашу Републичке зајсднпце усмсревог образоваља, за сада пе изазивају всће тсш коће и узнемирсност. В Распрострањено јс мншљење да Економску школу завршава већи број хчсника оц стварннх потрсба. Желелн бисмо да чујемо Ваше лпгшљењс о томе и о проблему запошљаваља тог кадра? — О том мишљењу знамо и сами и слушамо из године у годину. Ми бисмо поставвлн нешто измењено питање: A која јс то школа код иас и у друпш местима која лаје свр шене ученикс прсма стварннм потребама? Ако знамо да јс ова школа јсдипа у ширсм ретону од више отлтина, да го дишње дајс свсга једко до два одељеља свршсних матураната Поповић". Поред одлнчних рсзултатакојс јс пост.изала у са влаБлвању грдднва н такмчгчењу рециггатора истакла се и у раду Омладинске организације. Најбол«и ILiOHirpcKii одрзх јеизОоновне школс „Бура Јак Слађана Нсшнћ iinih” који је поред осталих нзваиред1шх резултата заузсо прво .место на општинском такдигчељу рецитатора и таклшчењу из познавања друштва. Најбољој школи, одељељу и пионирско.м одрсду за постигнутс ОДМ1ЧПС резулгатс бпћс \<‘)дел»снс днпломс, а Слађаки ИешиИ као пајбоА>см учсиику колшлет Kiuir.t. М. МнхаЈловић и да 70 до 8О°/о од тога броја наставља школовањс, онда сма трамо да нема мсста даљсм кружсњу таквог мишљеља и мислимо да јс крајње врс.мс да сс оно скинс са днсвног реда, him прс што се из извсштаја СИЗ-а за запошљавањс видсло на недавној Скупштини општк нс којс струке поссбио лрнти скају ову Заједиицу. Шго сс тнчс MoryhiiocTH запослсња, онс постојс, a парочито ако човск жсли да ради, нијс пробирљнв и нс везујс сс са.мо за Параћин. И.ма доста у нашој зе.мљи који пате од нсдостагка оваквих кадрова... □ МсВутим, поред свих проб лсма о који.ма сте рскли, свакс школскс годнне јавља сс све всћи број заинтересованнх за упис од броја којн можетс да упишсте. Зато, реците колнко here моћи да упишете ученика у слсдећу школску годику у први разред? — И овс годинс, као и пос ледњих неколико година. вла да вслико интерссоваље код свршених осповаца за школс овога Цснтра, а посебно за Одсек скономских техинчара. Иако је конкурс касно изишао и ннјс дослсо свуда прилив је велики и оио игго пријатно изпспађује нма доста вс Л11КП број ОДЛИЧНИХ I! врлодоб рих учспика и пз града и мз села н облнжљих градова. За упнс одобрсно јс овс годинс четири одслења за скономскс тсхничарс н два оделеља за КВ радникс у трговинн. Посто јн одобрсњс и сагласност Ску пштпнс општинс и Окружнс приврсдне коморе Крагујевац да се отворн још једпо оделс itc скопомскпх тсхничара. Очс кујс се и сагласмост Републнч кс зајешшце ус.мереног образован.а. О На крају шта бисте прс поручили оним ученнцима ко ји намеравају да се уппшу у први разред ове школе? — Ученицима, којн намсра вају да сс упншу ове године у ирви разрсд, препоручује.мо Да нову школу v коју долазе по сопствсној вољи и жел»и при хвате свнм срцсм, као н досадашње геиерацнје што су то чнннлс и од првог дана прегну на рад и упорно настојс да стекну солпдно знаљс, и теорс тско и практично, како би чу вали н даљс углед овс школе и билн од користи нашс.м лру штву. Снежана Јоваповнћ ЗАВРШЕНА „ПЕСНИЧКА ЛИГА 76” □ Најбољи радшши — песниiui су: Живота Стојановић и Срба Јовановић И Y катсгорнји средњошколаца награде су однсли Свстлана Арсић, Иван Милојевић и Боба Стаиковић □ Најуспсшнији лнтсрарци су: Зорица Васковнћ и Јасмина Илић. Првом песннчком свечаношhy, увеличаном рециталом КУД-а „Бранко Крсмаиовнћ'* 28. маја у сали Позоршита завршспо јс фннално вече и проглашени најбољи пссници прве „Песннчке лиге 76". Ова досад највећа каскада у.метннчкпх рсчи у нашој Општини, окупила је за два мессца свој „вијугања'' кроз основне и средп.е школе, н радне органпзације, око 120 младих литерарарних стваралаца, будућих пссннка и писаца, правнх љубитеља поезије, a број OHiix који су чули постска казивања својпх другова и вршњака свакако јс неколико пута веђп. Визу за фннално всчс добило је око 20 најбољих младих литсрараца н пст радппка — песннка из наших организација удружсног рада. Стихови свпх финалиста бићс објавл.снн у посебпој плаксти најлспши стиховп у току лета. Ову заннмљнву акцију јс водио п успешно привео крају Kibfi/KCBini клуб „Мнрко БаibCBiih" II опа трсба да постаис траллцнонална, с тим ла цдућс годпис укључц н ссоскс школс и омладнпу. М. Дилиггрнјевић Нада Миловановић, \чс« пнца VII1-3 разрсда, у току школован.д показала сс као всо.ма врсдан ученнк, актнваи члан мношх секција, поссбно сскимјс рецитатора и младих глу.мапа у којима је репрезснтовала своју шко лу и свој град на мнопш таклпгчељима. Вредна и радна, она представл»а прави Л1гк савремсног учспика. Љубннка Симић, ученица VIII I разреда, својо.м вредноћом и jicTpajiKHuhy истниала сс токо.м цедог школовања тако да јс „вукова" диллома дотла у праве рукс. Изузетаи пнтсрсс показива\а јс за природие науке, поссбно за матеиатику. н као члан групе младих матсматкчара посшзала зна чајнс рсзултатс у многим так.мичи]М(.ма. Татјапа Аидрсјкћ, учеипца VI114, доделол! „вукове" днпломс ова ученнца јс на најлостојинји начин круни« сала свој вишсгодишљи нзузстан рад у одслењу, чнји је репрезеит постала на кра ју овс годјшс. Тагјана ic у свим наставним областима показала пуии икгерес и уопех, а као члал мнопгх секдкја, посебно Арамске, постизала запажснс резултате. Иванка Жипаиовнћ, учснина VIH-3 разрсда, својнм изузсппкм личним квалитетнма дпсциплмнованог н васпитцог ученнка постизала |с веома вреднс резултате н v настави и ааи њс. На многим ск^товп.ма и такмичељи.ма показала је кваЛ1пст извроног рсцптаторд и пнтсрпретатора пссничке и лепс људске рсчи. ОвогоAiiuiiha „вукова" диплома јс сврстана у рсл иајбољах учснпка генерацнје која је нзашла пз Осповнс шко\е мБура JaKiujih". НАШИ „ВУКОВЦИ" ЊИМА ПРИПАДА ЧЕСТИТКА Бојан Букпћ, ученик VI1I-1 разреда ..Вукова" диплома је награда за истрајаи рад и дисшшлнновано прилажеibc свим задацима у школи. Посебну склоносг покази* вао је пре.ма историји и био руководилац те секције. Као талентовани младн глумац учествовао је у радУ Драмске секције и всома успешно рспрсзснтовао своју школу и својс наставиике Ненад Мнливојевић, ученик VJII-3, ученнк који је CBojiLM 0361LVHILM ставом н активношћу плеиио пажњу и nourroBaibc и другова и паставшгка. Из богатог интерссоваља за рад у школи испшао се својом љубављу за музику и тсхничко образовање и на том полдг посшзао зпачајис резултатс и за себс и за своју школу. Маринко Бокић, ученик VIH-3, својнм ненаметљивим квалитетом од.хлчног ученика он се намстнуо као изузстан квалнтст „вуковаиа", а својом дис1Х11П.и1ном импоновао јс код својнх наставника и другова. Показивао јс ннтсрес за рад у Драмској секцијн и појављивао се на cbilm свечапо сгљма у оквиру школе и вашсг града. Овакво призпање јс само лсо свсопштег призпања за рад и рсзултат рада. Спежана Тодоровић. \"чсница VI11-2 разреда, всз-ла дисцнплннован ученик, којн својим ставом н активношliy чинп част оделељу из кога је noiwiKAa у току школовања овс гепсрацијс. Из обпља одличних оцена издваја сс њен ннтерес за матемаггику и физику v којпм областнма је постпзала врсдпс рсзултатс, у школн н ван ibc на мпогим такмичсн,пма олакле јс донела похвалс п дипломс.
СТРЛНЛ 10 14 ДАИЛ БРОЈЈО СА СЕДНИЦЕ СЕКРЕТАРИЈАТЛ ПРИВРЕДИО- -ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА ОПШТННЕ ПАРАНИН ЈИОГIIЈИПГ гасш а миии □ CII3 за развој прпврсдс п отвараљс новнх раднпх места цала заја.м у виснпн од 5.350,00 дипара папмс прошмрсња делатности OOVP-a Трикотажа „Јсдипстпо" п OOYP-a Конфекппја „Слога” и ililxoboi прсссљсња у круг ИВТКТ-а „Бракко Крсмановпћ”. О пресељењу OOVP-a .Јсднмство” и OOVP-a „Слога" у круг нашс фабрнкс ппсалн с.мо веп 11СКОЛНКО nyia. Мсђутим, времс јс лролазнло, а опи су и даљо сстајалн у својим старим, и нпмало подссиим, рапннм простиријама. Разлога за то нма. али онај главнн јс нсдост.гак срсдстава која су потрсбпа да се, пре свега, адаптирају всВ дазно одреБсне просторије. Пошio наша радна органпзашпа, сви знамо. нијс трснутпо у tioвољној силашпи ла нздвојп из својих фондова потребна средства, обратила сс за иомоћ СИЗ-у за развој привредс н отварањс повпх ралппх мсста. To питањс раз.матрапо јс 24 маја 1976. годинс па ссдници Сскрстарнјата прнврсдно — по.ипичког Актпва oinimiiic Параћпп. Сагледавајући оправдапост пнвестиран.а овнх срсдстава v проширсњс п пронзводњс н капацптета „Једпнства" п , С г>- гс”, а самим ти.м и повсћањс броја слободних радних мсстд. Секрстаријат јс попсо одлуку да сс зајам од 5 350 000,00 дииара одоорн. Гако су срсдства обсзбеВсна. Радови на адаптирању почсћс олмах послс пуш таља у рад ловс халс Дораде, у чијс сс просторијс сслп Ишивачннца која момснтално заузнма простор onpcbcn за пресел>ењс „Јединства". 00'1’ Конфскција „Слога” мораћс са селпдбом мало да сачека. док рссторан Друштвемс исхраш прсbe у сам круг фабрнкс. Рок за npecc.T>cibc јс двс годинс. ШТЛ СЕ ДОБИЈА ИНВЕСТИРАЊЕМ стању н да пс одговарају саврсмспо — хигнјепскн.м усло вима н захтсвпма пронзводњс, М1то сс најчсшИс одражава п па радни учинак и здравствсно стањс запослсних. Порсд тога и машипски парк јс застарео и потрсба за модернпјп.м машнпама јс свакпм даном свс присутннја. Зато he се срсдства у внсннн од 1.500.000,00 динара утрошитп за куиовпну машина за пову тсхнолошку лпни.ју II на iniBccTiipaibc градњс потреилпх објската. Овим he нашл радна opraniuamija добити савремену трнкотажу. Пронзводпнм програ.мом OOVP-a Коифскцпја „Слога нрсдвнђспо јс проширсњс II капацитега и асортмапа. Прсма плану принзводња he нзносити 22 мнллона динара. Прссел>еи.см у повс производнс просторпјс, у Ресторан Друштвсни нсхпане, радпнм људнма обсзOc.’uihc сс повољнп радпи услови, чнме се омогућава н лрпмсиа ковс TCXHononijc са савремснпм машннама. Лдаптацпја просторнја he сс пзвршнтн прсма постојећсм плаиу: израда одговарајућих инсталаинја за вентилацпју, пснтралио грс* јањс. довођсн.с техполошкс nape и водс за потрсбс машннског парка, птд. Предвпђа сс ч куповпна нове опреме. За све овп vipoinithe сс прско днкара 3-500.000,00 којн cv лобпјсни у втгду зајма од СИЗ-а за развој прпвредс н огвараљс попих раднпх мсста. Када се завршн прссељс1вс „Слогс" број запослених у овом ООУР-у повећаhc сс за 80 радннка. што he Позната јс чињснниа ла про пзводни простори ОСЛТ а ,Дсдинство" иалазс у врло лошсм снгурно ПО31ПИВНО деловатн на рсшавање проблсма незапосле1пк у нашој општппи. ОПРЕМА ЗА HOBY ДОРАДУ □ Новние у .машлнском парку Транспорт матсријала у току процеса кра!ш за ссдал< пута Крониова сушара Хала v цс.\зпгч спада v нај модерније у Европи. Први пут је технологија pabeiia у складу са транспортом (Радио Ипститут за саобраhaj и везе). За опре.ман>а дораде предвиБсна је нова технолпгја. Порсд nch постојсћих машпна потребно је набавнти пзвестам број мапвша са којн.ма he се испунлти условл за капашггет од 10.000 текућлх мстара уз потребап квалнгет, Неколнхо к.\>уч„их Maiuinia јс ве!т набав.\>с11о п може се почсти са монтажом. Обратнли смо сс лппл. ннж. Радославу Срстсновиhy, дирсктору OOVP „Пронзводља ткашгна": — Погребно јс рећп да јс салашља апретура по опре.мл»еностн машнпама, поготову на операццјама сушсјвс н шишап>с цд иајии лсем инвоу v nynapcKoi ин дустрији у Југоелаочјц. Због тога смо ишли на оипову машннског парка. Kyn.vciic су три повс машнр.с. Прва од п.пх јс Кранцова сушара нли тачпијс, то јс агрсгат yiifiDcp.uiMtiix <>- co6inia. Ha n»CMv сс врпт коптинуипапо С1-П1сч«е, к. , uoiHBitpaibe, термифик. г».!- нн? и свс апретурскс обрале, Ова машина представља новину у текстилној машм* ноградњи. Поседујс све потребне уређаје и мерне инсврументе, и послужлваће је само два посЛужиоца за раз.шку од пег раннјих. Друга, такође врло продуктивна, јс машина за кон- •ппгуално ипшгање ткаЈпига, тако да са п>ом добнјаио веома квалитетно шлшање ткашгна из смеше вуна-синтегика. Такође је набављена универзална .машина за чупа- »>е, која уз постојеће бар треиутно рсшава операцију чупања. За предвиЈјсиу производн»у од 10.000 метара потрсбно јс набавнти још машина, па пример двс за комбнновано пра1БС-вал>ање, три за чупаље са металта!.м иглииа-ма. машшгу за стабнлизацију лимензпја, потрсбно јс у погпуности опреммги 0ЛСД.СЊС за бојсње тканина и још иеке важнс машннс и апарате. Њнхова набавка ћс nhn постспспо са повећаљсм про imroahv? it трсбало бп ла сс реа ммујс у пареднс гри голлнс. М. Мнленковнћ Прошле недсље, нашу радну организаиију посстпло је 120 пнтомаца Војнс економске академнјс из Бсограда. Ову Bch траднционалну поссту, пнтомци су искорлстили ца сс блпжс упознају са процссом производље тканнна у нашој фабрипн. Послс обиласка производних хала, одигралн су вишс спортских сусрста са омладинплма нашсг колектпва. ш иисможимг П На иницијативу Председнпштва Јсдилствснс оргашпације синдпката фабрикс u Општинског сннднкалног всћа, Служба зпштс-прашшх послова сачинила јс краћу анализу самоуправ* ног одучнвања радника v оснопним организацијагла удруженог рада и радиој оргапизацпјп. V цнљу бољег упознавања чланова колектлва са радо.м органа управљања п ‘енхобнм задацима, изксћемо, у овом чланку, изводе нз Лиализе. Рддна оргапнзација Нндустрија оупепих тканнна, конфек ипјс и трикотажс „Бранко Крt.MuiioBnh" у свом саставу нма пст OOVP-a и Радлу заједницу, п запопивава 2.587 радиика. ( пе OOVP и Радиа зајсднина валазе сс на тсрлторији општиис Параћнп, а у оквиру Рад не заједпиис постојс стовари пгга раднс орглпизацпјс у Бео градг. Загрсбу. Скопљг и Сарајсву. V оквнру OOVP-a пос тојс радпс јсдинпце, чпја са.мо управиа лрава ннсу потпуно лсфпписапа, па нх one оствару ју у OOVP-y као пслпнп. V протсклом псрподу од двс годмнс РЛЛ1ГИН11 су одлучнвалм преко зборова раднпх људи, радничких савста, рефсрелдума л извршких органа, органа уп рављања. Е Зиоровп радних л»удп одр жавају се по OOVP-има. V онпм OOVP-и.ма који у сво.м сасгаву пмају ралнс јслнпние, (нпр. OOVP „Производња предпва" и „Производња тканина") зборови сс одржавају v радни.м једшгпцама као деловнма основне организацпје Зборови су посило прско 80 одсто што јс створило мишлјС»>с да јс овакав облик одлучиваља радника нзузстно погодап, н да га трсба што чсшћс користнти. в На нивоу ралнс организацијс постојн Радиички савет којн сачињапа по пет лслсгата пз сваког OOVP. Порсд тога и свакн OOVP и Радпа заједница имају својс радннчкс савстс. Радничкн савет, између ос тапог, утврђује годшдњн план производњс, пзвештај о посло вању раднс оргапнзације, одлучује о удружсннм средствнма до износа 10.000,00 дииара, а прсллажс статуснс промснс it опоз1шс члапова ралннчкнх савста OOVP-a. Начпн о.тлучивања јс засноваи на дслегатском npitiiminy, и за доношсњс одлука потрсбна је сагласпост cntix лслсгација v Радничком савету. V прошлој голппн дана Радпичкп савст јс одржао 21 ссдкнцу н разматрао и одлучивао о мнопбм пптањнма всзаннм за живот овог колсктива. Сарадња измсђу дс легата и радника у OOVP-y и органа управллЈва пије баш на ПОВРЕДЕ НА РАД¥ НШЊА НДЈЧЕШБИ УЗРОН ■ БроЈ поврсда на раду у првих пст мсссци овс годмне, иешто Је већн у односу на нсти период прошлс годлме ■ Од укупно 55 повреда, нспажњом лооређсних изазванс су тридссст и две поврсде D Повсћан Јс броЈ повреда код радлнца, и износп више од једнс трсћннс укупног бро|а поппсда И Најчсшђс сс повреbyjy радннци стари између 20 м 30 годмна KI Статпстпка показује да сс поврсдс лсшаваЈу пајчсшђе пстко.м. што иаводи на закључпк да сс послсдњсг радног дана у недељи радници доста опустс, уматБС пажњу и тако остварс Јсдаи од услова за повреИспуњавајући раднс обавсзс, радиици су изложспи потсппијалпи.м услови.ма поврсБивањ:!. Служба ХТЗ-с при нашем колсктиву, улажс папорс да омо ryhn бсзбсдаи рад и свсдс на мипимум условс поврсђиваи»а. Колико у то.мс успсва, ушггади смо Тнхоммра Фплипооића, рсфсрснта Службс ХТЗ-с. — Наша служба и.ма пово љап број кадрова, и мојс јс мишљсњс да својс задагкс иа вре.мс и квалитстпо обав.-пл. На жалост нсма.мо потпуну сарадњу са радницима, јср како лругачијс објасннти чиљешпху да сс 60 одсто укупнпх поврсда лигодп нспажљо.м поврсђених. Код оваквог узрока, погрсбно |С много шнрс ангажовтвс свпх одговорних фактора у радној организацијп, а прс свега са.мпх радника који су и про узроковали поврсдс. Забршвавар ћи јс податак да сс 10 радннка поврсдило из разлога што jo радно место пли радпа просторпја нсдовољно cpcbeiia. Амбалажа н остали матернјал могу се uahii свудх по ралпи.м просторијама. Кал сс Ji ia да је због нсдовољнс заштитс дошло до само јсдле поврсдс, може сс закључити па |с тсхничка заштита побро спровсдспа, па јс она као узро чпнк скоро искл>учсна, рскао јс дргг Филнповић. Одс;1»сп>с заштнтс па раду, солмдио обавља свзју дужиост, ла ипак велики број радпика сс жали на услосс рада. Код КЈшматизацијс у Лрсдионипи чсшљапог прсдива, гтврђсно јс uni псдостагака, па јс влажпост вазлуха ичлал дозвољслс тралицс, што нсгативно ут!гче па лдравствсло сгал>с радннка. Одсљсњу копчаоницс гдс су монтлранс ловс „Хамсл” колчавпцс, ллјс бпло могуће истоврсмспо увссти и климатизаци- _iy тако ла cv сада тсмпсратуре сапа јако високс. V Бојачници ипјс репЈСио пптањс од.магљиган>а ралних просторија што доста отсжава рад. V свим ралпим јединииама лпјс рсшено иитањс чнстача радллх просторлја, тако ла је чистоћа радпнх просторнја всо.ма лоша. Да бн сс рсишли ови н слпчлп проблс.ми, потрсбпа су већа фииансијска улагања и већа ангажованост осталих одговоркчх људи у пашс.м колсктнву. Р. Милорадовнћ РЕКРЕАЦША РАДНИКА Једногласно прнхваћен1 □ Рекреација радника Јс почела да се спроводи у нашс.м колсктпву од јануара 1973. годиле. Још упек као сксперлменгалла, она данас обухвата одел>егиа Ишпсачлпцс, Дорадс и Лаоораторије, гдс ради више од 200 радника, који осмочасовно радно време проводе у седећем положају. Xohc ли рекреаиијом бити обухваћепа сва одељења, зависи ол могућностп и ефекта којн буду постипгути у одељењи.ма где се reli спроводп. Велику по.моћ у рекреацији, лобили с.мо од Роиубличкс зајсдшше за физпчку културу СОФК-а СР Срб.чје, које и финанснрају истраживачке радовс у пашем колсктлву сс одржавалн у врсмслу завр шстка прве и почсгка другс смснс, што значл да илсма ппсу присустповалн радннцн тре he сменс. To jc један озбпљан педостагак. Блло јс покушаја да сс они одржавају посебно за радникс трсће смсле, алп сс ту наилазило па смстње око усаглапЈпвања ставова. па сс од iora одустало. Прнсуство радиика нијс бнло задовољавајуhe. иако су зборовк. по правилу трајали од пола часа до јед nor часа, зависно од rutrajba која су сс разматрала н прсвоз рад лика путника обсзбеђел. При прс.ма материјала за зборовс вршила се на тај начнн што јс прстходно о сваком матернја лу заузет став од стране орга на управљања и друштвснополитлчклх органнзација, па се тск онда и са н>нм н са ста вовима упознавали радни људи и по њлма доносили одлуке. Такођс јс, у циљу што успеш ннјег организовања зборова, увсдена пракса да радник прс збора добије .матсријал и одржавањс састанака са прслссд лицима зборова, одговорнпм друштвено-политичкпм и руко ководсћкм радницпма п рсференти.ма. Посебан гтроблем у организо* пању зборова јавља се око при премања рсфсрената залужепих за нзлагањс матерпјала. Стручли радници сс нерадо прихватају тог посла, вли ако га прпхвате, чнне то члсто фор мално, што се нсгативно одр жавало на рад збора. В На ннформиса1Бу радника о збпвањи.ма у нашој фабрици, у задњсм периоду је доста учнibctio. Издају сс бплтели. инфор.мацијс и пружају обавештења прско разгласне сталице, it тако је свако.м раднпку о.могућено да се упозна са матери јалима који се размтрају на седницама оргапа хттрављаља л са одлукама које се та.мо доносе. Зборови раднвх људи не одлучују о правн.ма л дуж ностнма радника. ■ Референдум као посебан инстптут остваривања самоуправног одлучивааа радника одржал јс, у нашој фабрпцн за протеклс двс годпнс, два пута. Оба референдума односила су сс па лзјаш1Бавал>с раднпка о прсдложеллм илгсгралкјама раднс организаиијс са Копфскцнјо.м „Слога" и Трп котажом „JcnniicTCo''. V иба случаја учсшћс радилка јс из завидвом пивоу, али сс одско ро чппе пслпкл папорн да так ва веза ојача. П О Самоуправној ралничкој контролн у радној оргаппзацијп бнло је лоста гопора, општа констатацлја јс да је Радннчка коктрола промашила своју фуикцнју и да лије осгварила своју улогу. о Нормативна делатност у пашој радној органпзацији блла јс скоро потпупо запсмарсна и раднло сс само оио што је бнло псопходно. Сада су прс дузете мере да се ово стаљс поправи и један дсо аката јс всћ сачлњсп, али нпак трсба да прођс доста врс.мсна да сс пропушгсно падокнади. Овдс да напомсмсно ла нема довољно стручплх кадрова за израду свих потрсбппх аката н да том пнтању треба посветнти пуну пажњу. п V ocHOBiniM организацијама спндиката радницн су све ангажованији у nobeitv акција, јер сс увидело да сипдикат своју акгажованост усмерава ка разрешавању пробле.ма који су од животпс важностл за 1бих, и да сс салржајем својих акција све влше прнближава захтевима н проблсмЈгма panличке класс. Нсопходно је да слага основлс оргализације син днката и њен углед међу радницима растс. да се позитлвчо мсња однос чланства прсма ра лу у сипдикату. да јс знатно побољшана социјална структура органа синдиката на свим нивоима обсзбсђсна ралничка всћина. Актнвност основ них организација синднката п Јсдинствене оргапкзацвје синднката фабрикс v развоју самоуправљања у ООVp и OVP се одвпја па начпн што су пзвршии органи основиих организација синдиката уско везани са пзвршним органима управ љан>а. На тај начин Синдикат сада има велики утнцај иа доношсље одлука о свим пробле мима и одлукс су нсправније, лемократичиије и правпчпнјс. Синдикат је стално укључен у процес одлучиваља у OOVP-y, it настоји да сс одлуке донесу што праведнијс поштујући пра во оцлучивап»а органа управљања. Синдикат, одпоспо основпс оргапизацијс синдиката лрско својнх комисија за зашпггу права ралппка умпогомс \тпче на правилпијс оллучпвањс оргдпа управљзц.а. п •/ ссзп са тпч постпгпутц су добри рсзултаги. Рекрсацнја јс већ заживсла v одељсњима гдс сс сироводи, рскао нам јс Љубнша Kopiuih, референт за рскреацију у нашем колектнву. V мнкро паузн, која траје 10 мннута, пзво дн.мо „производну гимнастику" са циљем да сс радннци освсжс, обновс својс ралне способности н избрншу утиске ирстходног рада. Всжбс п.мају коректнвни и прсвснтпвпи каседсћсм положају. Нисам мла да па мп јс пшнастика можда потребпија псго ibiuta. — Стојанка Снмић. радпица Одсљеља ишивачницс: Гимнас тика jc по меин право освсже ibe у току радног врсмена. V овом, иначе „жснском" одељс п>у, свп pane гимнасшку, значи рскрсација успева и трсба јс неговатп, по могућству н проширнти јс. Радницс Ишивачнице за врс.мс рскреације рактср, јер положајн које ра дници заузимају за врсмс рала, углавиом су статичке прнродс, објаснио нам је друт Kopinih. Због недостатка нсклх рекви зита за рекрсацију, гимнастнка сс нпје раднла скоро годипу лана. Крајсм маја почело сс поново, ли ис пз почстка. Радппци су веН стекли навику и нијс јс 6iL.no тешко „подгреја1И" Опих дана смо посстплп рал никс Ишпвачнице н Доралс v времс извођсља рскреацијс. Хтелл с.мо да чујсмо шта опи мисле о рекреацији; — Дафнна Бачпћ, раднкца Одсљен.а дорадс: Много сс бол»е oceha.M послс рскрсацијс и одморнпја сам кад одем к\1ш. Сматрам ла бп трсбало рскрса иију проширнти па сва олсљс ња и свс узрастс, а поготовг за раднпкс који ссдс на свом радном мссту. — Ружица БорБсвић. радни ца Одслзсп.а дорадс: За мснс рскрсацмја много значи. С.мат рам да позптнвно утичс на моје 3 ipan.be. Болујем од окошта вања кич.ме, па ми свака пшнасгпка добро дођс јсо осмоча совно радпо врс.мс проводи.м у — Љубица Марјановић, радница Одељсња пшивачшшс: После рскрсаци је сс много бо љс оссНам и свсжија cast ло краја радног врсмсна. Волсла бих да после ги.мнастике, одпг ра.мо неколико народннх капа. Утисак јс да п други радни ин дслс исто .Miini.-bcibc. Рекрс ацпја у току радног врсмепа користи и опа им јс потрсбна. Остајс са.мо јелпа црна мр.гз. Увек сс nabc нско, комс нпјс ло рскрсацпје. Ннко niiie толп ко болсстап ако jc noh no пос- .tv, а ка io је тако рокрсапија може само да .му корпсти. Р. Милорздош:!) АИСТ „НАШЕ ДЕАО" VI’EC’/JE СА¥Ж:-Д ИНФОРМИСАЊА НВТКТ 5РДТ.Г7-О КРСМЛНОВРП" П 'РЛГг Н