БРОЈ 60 14 ДАНА СТРАНА 11 НУЛТУРА - ОБРАЗОВАЊЕ s Y ЕКОНОМСКОМ ШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ HA KPAJY ДА РЕЗИМИРАМО ^НАШИ МАТУРА, МАТУРАНТИ I — И ЈОШ \по НЕШ10 Од оајкада су матуранти на крају школовања нрослављали улазак у живот, студентски, у живот где се грчевито бори за егзистенцију. Hoh, када се из тколских унифорлш ускаче v одела са краватом и балске хаљипс, богато сс прославља уз обилато јело, у Taicry музике и још богатијс налиоање алкохолом. Трсба доказати зрелост и на том пољу! MchyruM, шце свс то гако страшно. На жалост, финансијска увсртира матурске прославе и матуре заслужује пажњу јавности! У ери опште беспарице, изгледа, не водимо баш много рачуна о родитељском новцу који се одједном и немилице троши, Најкрупнији издатак, свакако је, набавка матурског одела, халмна. — Огромне свате новца одлазе кројачима. трговцима и сви задовољно трљају руке. Нијс непознато да махом гардероба за .Јласкенбал" (читај матурско вече) коиста и no стотину и нсшто више старих хиљада. — Није важно колико кошта, важно јс да моје детс че будс најгоре! Наставимо даље са motvpским трошковником. Треба oruhu негдс у неки туристички град, мссто, бању, јер није ред да то вече буde rv негде. Једноставна и проста рачуница: аутобус, свечана вечера, ноћење све то 300 нових динара, нсгдс за десет двадесет динара eutae или мање, није важно. Даље следи излазак у кафамс с професорима и без њих, потом остале ситнице, као на пример, поклон за професоре! Када су у питању поклони изглсда да ту неко губи сваки обзир и критеријум. Нечија самоуправљачка свест затаји. V ^инципу, нико није против noклона који he остати као успомена па генерацију која је изаииха, Учгници, матуранти, изгледа први нису свесни свог потеза, а потом ibuxoeu професори и цео наставнички колсктио па и цело друштво! Ником није баш непозпаго какви су ти поклони и колика је вреоносх, Њихова цеиа у појеОиним случајевима не броји се на стотине него на хиљаде динарси He треба oeot момекга пиког да зачуди ахо ааучајно чује да су магуранти свом разредном crapciuiuai купили раоио за кола, скупоцеиу камеру или тако нешто1 Идемо баље са матурским трошковима. На рео долази и безброј сигница око самог полагања матурс. Почееиш од куцања магурсхих раосхза, коричења, набавхе оОговарајућпх ^гомагала** за полаган>е... И на крају када се сведе биланс матуре, испадне да опа кошта. пеке родитеље, и цигло 3000 — 4000 хиљада динара, месечна плата једпог факултетски образоваиог човека! Запитајмо се да ли је све то могло да мање кошта и да исто толико буде помпезно?! Зар не могу да нам noслуже за пример сарајевски матуранти и њихових ,^Сиљаду карапфпла", када се сви окупљају м прослаоља- /V заједнички, необаоезио, матурско вече без модне писте и 'jipunuTtix манекена". Када се најбољим учсницима гснерације иручују признања. Можемо ли п мп гако да урадимо да пс путујсмо ла Јастребац, v Врњачку Бању, јер те nohu и онако псћсмо упознати природу и знаменитости? Можемо ли да нс вучсмо оне силне накинћурсие хаљине и њима чпсгпмо хотслске подове? Можемо ли da v тој nohu награОимо најбоље учсиикс, па лшкар и ми сви дали no каји динар да им сс обсзбсди нограда друштоа? Можсмо ли ба w. Iiu.'.to C6OI U TX'btl 'f мислим da може.ме' ' 1 M. ILrnh i тк ПОСТОЈИ НЕДОСТАТАК ОВАКВИХ КАДРОВА Велики број свршсних основаца жсли да настави школовањс v Економском школском цснтру .ЈБорис Кидрнч”. ¥обичајсна неизвссиост н страховањс, која влада прн упису, н код кака и код родптед.а, ооалсзала иас јс па једну инфор.маиију о томе. Зато с.мо сс обратили директору JOBAHY ИВАМОВИRY да иам пешто каже о успеху. проблсмнма у раду и могукиостнма за упис у нарсдну школску годину. F3 Дружс дирскторс, школска годхша за матураитс тск што јс запршсна. Рсцнтс нам какав су успсх постнглн? — Да, шкОлска година за на ше матурантс јс завршена. На стајс псриод завршвих испита до краја јуна, псриод завршног врсдновања целокупног четворогодшшвсг или трогодиш њег рада и школовања и давања внзс оннма који cv солид но оспособљенн за рад као еко номски техничари „ли КВ про давци у трговини. На крају школске годмне овогодишјби матурапти постиг ли су солидан успсх. Y Одсс ку за екопомскс тсхничарс би Јован Ивановић ло јс 60 ученика и од тога по ложипо је разред 56 или 93,33 процента. Meby овима је 7 одличних, 13 врлодобрих, 35 доб рих и јсдан довољан. Y одсску за КВ радаике у трговиии било је 64 учсника, а од овог бро ја 59 је завршило разред или 92,19 процента. Meby њима је 4 одличних, 14 врлодобрнх, 41 до бар, а попавл>а 5 ученнка. С обзпром на горње резулта те очекујемо и позитнван успсх на завршном испиту. Посебно се Hennie нзванредннм успсхом Дана Живковић — ученик генерације, члан СК, пз Одсека економских техничара, са рангом .зуковац". АКЦИЈЕ И РЕЗУАТАТИ ИАЈБОЉЕ ШКОЛЕ И Најболлг Оановна шко.\а „Стеван Јаковл>евмћ'', 1-2 из Основне школе „Радоје Домаповић", ЈЗиопирски одред из Оаповие школе ,Ј>ура Јакнвгћ" и Слађана Нешић, учагица Основле школе „Момчило Поповић". Акција „Најбоља школа, оде л>сј|>с, појединад" коју је организовала Општинска конференттја ССО прагведела је крају. За најбол>у школу у протеклој школској годиии праглашепа је Ооповна школа „Стеван Јаховљевнћ". Просечна о цона у овој школи је 3,86. a просск најбољег одел>ен>а 4,02. Школа јс учествовала на добровоА>пп.м радпнлг акцијама као што су дрЈпсупљање секЈундарних сирови-на. vpebeite школ ске cpcAinie и ypebeite града. Порсд тога школа се истакла и у оргашсзовању прирелби н поспггла зпачајне успехе на paaiuLM школсклгм и општинским так.миче1Ш1.ма. Најбољс одел>е»»с је 1-2 in Ооповпс школе „Радојс ДомаnoBiih” са средњом оцспо.м 4,15. Од укупно 29 учпи1ка 10 јс одЛ1ППП1Х, 8 врлодобрпх, 2 довол»па и 2 педовољна. Y одс.л>сн»у су свега 4 недоволисе оценс. Свп учс1И1ЦИ ау члапсшп гшошфскс opraiwoaunije Бачкс залр*'гс п подмлатка Црвепог крста п сви су прегплаћеjut на школску штампу. Најбољн успсх у учеа&у v школској roAinwi која јс па и -м:<! >■ П0С1..1ГЛЗ ic Слађапа licumh учедица ОШ „Момчнло О Свакако да јс било доста разкоразних проблсма у тскуlioj школској години која јс вс11 на нзмаку. Реинтс нам шта Вас јс највише оптерсћивало у раду? — Ниједпа годнна. природно нс пролази без проблема. II овс годннс проблсма је било. Најпрс проблс.м уппса којн всћ неколико година задаје најви ше главобољс. Просторис могућностн, па и кадровске, a природно и потрсбс привредс, опсмогућују пријем који бп за довољио свс. Даље, поменути простор је проблсм број два и лзазива тсшкоћс у paav и оптерећује, па н кочи овај LienTap ла испуни у потпуностн об разовно-васлитне задатке. До вољно јс напомепути ла четмрн оделсња ради у подрумским про сторијама. Са кадровским проб леми.ма, који су всзани и за по већани број одслсња сусрећемо сс сваке године, a in се они успешпо решавају Цсптар је максл.малпо обезбсђсп внсокостручпим кадровима. Иаставнн ци су скоро 100®/о обезбеђенн сгаповима. Иако су проблсми финанснрања озбиљпи и каткад забрпњавајући, захваљују ћн настојању Републпчке за« јсдпиис vcMcpenor образовања, за сада пе изазивају всћс теш коће н узнемнреност. Е Распростран>ено јс мишљен>е да Еколомску школу завршава већи број гчепика од стаарних потреба. Желелн бисмо да чујсмо Ваше лшшл>ењс о томе н о проблему запошљавања тог кадра? — О том мишљељу знамо и сами и слушамо из године у годину. Мп бпсмо поставптп нсшто измењспо питаље: A која је то школа код нас и у другнм местима која даје свр шене учспикс према стварнпм потрсбама? Ако знамо ла јс ова школа једипа у тирсм регпону од випјс општппа, да го дшиље даје свсга јсдно до два одељеља свршсшсх матураната поЈЕданци Поповић". Поред одличних резултата којс је посгмзала у са влаБпвагку грддива и такмпчењу рсциггатора пспакла се и у раду Омладинске оргашгзације. ‘ Најбол>и ПионЈфски одрод је из Ооновнс школс „Бура Јак Слабана Нешић шић" који јс порсд осталпх пзвапред1П(х резултата заузсо прво место на општинском такдшчелуу рецптатора п таклш« чеп.у 1гз позпавап»а друштва. Најбољој цјколп, оде.Бењу п пионирском одрслу за постјпнуте одап.чпс резулгатс бпћс додсљепс лкпломс, а Слађапи ЛешиН као ii.iiuuw.M учсппку комплсг Kibiira. М. Михајловпћ н ла 70 до 80% од тога броја iiaciaB.ba школивањс. опда с.ма грамо да не.ма мсста даљем кружсљу laKBor мпшљсња и мислпмо да јс крајњс врсмс да сс опо скипс са дпсвног рсда, him пре игто сс из извештаја СИЗ-а за запошљавашс впдело па недавпој Скупштипи општп нс којс струкс поссбпо приги скају ову Заједппцу. Што сс шчс могућпости запослсња, one постојс, a парочито ако човск жели да ради, нијс пробирљпв и пс всзујс сс само за Параћип. И.ма доста у пашој зсмљи који пате од недостатка оваквпх кадрова... □ Међутим, поред свих проб ле.ма о који.ма cic рскли, свакс школскс годпне јавља сс све већп број запнтересованнх за упис од броја коЈи можете да упишсте. Зато, рецитс колико here моћи да упишете ученика у слсдсћу школску годипу у први разред? — И ове годинс, као и пос ледњпх кеколико година, вла да велнко интерссовапдг код свршсппх осповаиа за школе овога Цснтра, а поссбко за Одсск скономских техппчара. Иако је копкурс каспо изпшао и пнјс доспсо свуда прилпв је вслпкп и оно што пријатно пзпснаВујс има доста вс ликп број одлпчппх н врлодоб рих учеиика и нз града и пз ссла н оближњпх градопа. За упис одобрспо јс овс годипс четири оделења за скоиомскс тсхнпчарс и лпа оделсња за КВ радпикс у трговили. Посто ји одобрсЈвс к сагласност Ску пштинс општивс ц Окружпс приврсдпе ко.морс Крагујсван да сс отворп још једно оделс њс скопо.мскпх техпичара. Оче кујс се и сагласност Рсиублпч кс заједштс усмсрспог образован>а. О На крају шта бнсте прс лоручили онпм ученицима ко ји намеравају да се упишу у први разред ове школе? — Ученицнма, који намеравају да сс упишу овс голипе у први разрсд, препоручујсмо ла пову школу у коју долазе по сопствспо) вољп II жсл.и при хватс свпм срцсм, као и досадаппве гспераипјс ииго су то чинилс и од првог дана прсгну на рад и упорно пастојс ла стскиу солидно зпаље, и теорс тско и практичпо, како бп чу вали н даљс углзд ове школс и били од користн нашем дру UllbV . Снежапа Јовановић ЗАВРШЕНА „ПЕСНИЧКА АИГА 76” □ Најбољи радиици — песници су: Жнвота Стојановпћ и Срба Јовановић И у катсгорпји средњошколаца паградс су одпелн Светлапа Apcnh, Иван МплојевиК п Боба Станковпћ □ Најуспешппји литсраршг су: Зорпца Васковнћ и Јасмина ИлиИ. Првом песнпчком свечапошћу, увсличало.м рсцнтало.м КУД-а ..Брапко Крсмановић" 28. маја у сали Позоришта завршено јс фнпалпо всче и проглашспп најбољи песници прве „Песничке лнге 76". Ова досад највећа каскада у.метннчких рсчп у машој Општини, окуппла јс за два месеца свој „впјугања" кроз основпс и срсдњс школе, н радне органпзације, око 120 младих литерарарних стваралаца, будућих песнпка ц писаца, правих љубитеља лоезпје, a број онпх који су чули поетска казпвања својпх другова и вршњака свакако јс неколико пута Behn. Внзу за фпналпо всче лобило јс око 20 пајбољпх младпх лптерараца и пет радппка — песнпка из наших оргавизацпја удруженог рада. Стпхови свпх фппалнста бпћс објавл»спн у посебиој плакетн најлепши стиховн у току лета. Ову запимл>пву акцпју јс водио п успсшпо прппсо крају Књпжсбпп клуб „Мпрко БаibCBiih" п опа трсба да постапс традпипоналпа, с тим ла JIHVllC ГС1ДППС уКЛ»уЧ|| || ссоскс школс и омлаллпу. М. Дилиггрпјевнћ Нада Мнлопановић, учсшша VII1-3 разрсда, у току школоваља показала сс као веома врсдан учсник, актнвап ч.\ан многих секиија, поссбно секцнјс рецитатора и младих глу-мапа у којима јс репрсзст овала своју шко лг и свој грал на м.чогим такммчешима. Вредна и радпа, опа ггрелставл>а ттрави лик савремсног учсника. Л>уб1шка Си.ммћ, ученЈгца VJII-1 разрсда, својо.м вредпоћо.м м jicTpajiioutHy исткцала сс током цслог школопаи.а тако да ic „нукова" дкплома дошла у правс руке. Изузсчан иптсрсс показква \а јс за приролне пауке, посебно за матсиатику, п као члаи групс младих маи-матичара пос-ппала зна чајпс рсаултатс у многим таклшчсшша. Татјапа АпдрејнН. ученпца VI114, додсло« „ауковс" дипломе ова учекица јс на пајдостојнпји пачин крунисала свој вишегодшињи изузетан рад у одслсњу, чији је репрезсит постала ка кра jy ове годипе. Тагјана је V свим наставшсм областима показала nyini шггерес и успех, а као члап мноптх cekirnja, поссбио Драмске, постизала запажснс рсзултате. Ивапка Живановић, учешша VJII-3 разрсда, својим пзузстЈшл! лични.м квалптетп.ма дисц1Епл1Скованог н васпитиог учоника постиза« ла |е вео.ма вредпе рсзул rare и v паставп и аап њс. На многпм скуповима и так.мичен>п.ма показала ic кваЛ1ГГСТ пзврспог рсцптатора п пнтерпретатора песннчке н лепс људске рсчп. Овогодншња „вукова" дпплома је сврстапа у ред пајбо.мих учсника генерзцпјс која је рзашла нз Осповпс шко\е ,»Бура ЈакншН". „ВУКОВЦИ" ЊИМА ПРИПАДА ЧЕСТИТКА Бојан Букпђ, ученик V111-1 разреда „Вукова" дЈтлома је награда за истрајаи рад п дисцппхпповано прплажсп>с свим задацима у школн. Посебну склопосг показм« вао је према псторији и бпо руководилац тс секцпје. Као талентовани младп глумац учесгвовао јс у раду Драл!скс секцпје и всома vcneunio репрсзснтовао своју школу и своје наставпи* ке. Ненад Миливојевпћ, ученик VIII-3, учекик којп јс својим озбнљппм ставом и актЈгвношћу пленио пажњу и nourroBaibe и другова п наставниха. Из богатог интересовал>а за рад у школи истпцао се својо.м љубављу за музику и техничко образоваЈве и на то.м пол>у постпзао зпачајкс резултатс н за себс и за своју шко.ц. Маринко Бокић, ученкк VHI-3, својпм нена.метл*ивим ква.ипето.м одлпчпог учени* ка он се памегпуо као изузетан квалптст „вуковаца", а својо.м .икшшлином и.мпоновао јс код својих наставкпка п другова. Показивао је шгтерес за рад у Дра.мској секцији п појављпвао се на cbilm свечаностима у оквиру школе и нашег грала. Овакво признање јс само лсо свсопштег npitanaiba за рад и резглтат рада. Спежана ТодоропиН. учсмпца VIH-2 разреда, всзда днсциплннован ученик, којк своји.м ставо.м п актпвпошНу ЧИВ11 ч;кг oxcwibv ИЗ кога је поппкла у току шко ловања ове гепсрацпјс. Из обиља одличнпх оцепа мздваја сс iten нптарсс за мате.матику и физпку v којим областпма јс посгизалз врсдпс рсзултате, у школп н ван љс па мпогп.м так.мпчси.пма одаклс јс донсла похвалс н дипломс.
СПОРТ 9 ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ • ФИЗИЧКА KYATYPA © СПОРТ © ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ • ФИЗИЧКА KYATYPA © ВЕЛИЧАНСТВЕНИ СЛЕТ ОМЛАДИНЕ И ПИОНИРА ПРАЗНИКУ МЛАДОСТМ: ЛЕПОТА БОЈЕ И ПОКРЕТА! Завршетак мајскпх свсчаносгн обслежен јс вслнчанствсппм слето.м омладннс и lutoiiiipa. На стаднан „Јединства окупиле су сс хиљадс rpabaua, прсд сгавника друттвено-полптпчких организација, омладииа и пиоиири да поздраве наступ иај.млађих, nitoimpa основшгх школа п омладнне средњих школа, н да сви зајсдпо прославе пајлепши празник младостп н роВеплан Apvra Тита. Y припре.мама за овогодишњц слст учествовало је 800 ученика градских ос новних школа и 500 омладипаца из средн.их школа. Припрсмама слета руковолио је Одбор за припрсму при Зајсдници основног образовања, уз свесрлпо ангажоваил паставника физнчкс kvatvре и учител>а разрсдне паставс, као и васпитача дечјег обдашшгга „Бамбн". Њихов труд је награђеи свеопштим див љењем н раздрагаиим аплаузима са којима је пропраћена свака вежба. Y шареннлу боја, у спонташш и нзвежбаним покретнма протекдо је ово мајско поподнс на градском стадиону. (сиилшо: Свстнслав Mandi) Почетак слета: дефиле счесника Импозантан завршетак всжбс: тела у слицн симбола Тренутак физнчке културс: пионири основнпх шкила Покрет и тело: омладннке са лоптом СТРЕАлАШТВО: ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО Зоран Живковић најуспешнији СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Зелеие „иукли" бад! ® Јединство — ФАП (Прибој) 2:2 (0:2) Стадиоп Јсдннства. Глсдалаца 800. Стрелци: СмајиИ у 22. и БеговиИ у 43. мннуту за ФАП и ГроопиН у 50. и 57 (из јсданаестерца) Жути картони: ЧаВсновнИ и С.мајнћ (ФАП), Мнлн* health п Арнзовнћ (Једннство). Судија: Вировић (Крагујевац). Јсдинство: Богосављевић 6. Живковић 7, В. Петковић 6, Пауновић 6, М. Петковић 6. Дамјановћи 6. МилнћевиН 7. МнпановиИ 6, ГрбовиН 7, ПсливановиН 7 и Аризовнћ 6. ФАП: Гуиулић, Мсховиђ, ЗешшмовмН, Чаћеновиђ, Јаковљсвпћ, Певчевнћ, Cuajith, Каровић, Беговнћ, Чнзмић. Фијуманин. Нз Држлвном прпснству у rabaH»v ссриЈскам ваздуишом пушком иаш нзјуспстнији тзкмпчир 0ко јс Зордн Жноковмћ, којн ое ftuetifiAo мсКу* прпн.к дссст, од 400 ttiioinipa колико је учсстиопало ria Држапиом прпснстоуТакмнчарскн crx'n клјболнс југос човслскјгл стрслаиа одржан Јс у Загрсбу 22. R 23. маја у част роБсндшм лруга Tirra. БоЈс иашс Отиткнс и Рспублмкс 6р31П1ЛС су дис јуииорскс СЧИпс >< дп.1 појсдлпца. Порсд ЗОРА11Л ЖНВКОВИКЛ коЈи Јс устрслио 178 t:pyrou од 200 могуђих, запажси усnev iKx-тигла Јс н јуниорска скила Гкииазијс. Јуииорн СД „13. октобар'* устрслнлн су 1027 крутопа ц пл.нцралп сс у срслкни табелс. Овом резултату iiajmnne Јс придонсо inopcim ЗОРЛН МИЛОЈКОВИБ са 351 крутом. Другз јуикорсхд екнпа, Е1ПЦ „Бории Кндрич", ослојкла јс 995 поена, ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Рсзулгатн 20. кола: Д. Муппгца: Јелкнство __ Зсмл»иралник 5:2. Г. Вндоћо. Мораваи — Омладллац 3:0 (с. р.). Буллмс: БСК — Разшггак 7:2. Лебила: Булућност — Лешјапин 41, Тскија: Гадличкн — PaAiniK 4:3, Поповаи: Борац — Хајдук 10:2. Нови друголнгаш јс позиат! Од ндућс сезонс ФАП he сс такмнчитн у Другој савсзпој лнги, а играчн Јсппнства могу мирно ла очекују крај првеп ства. На краЈу наломсннмо да јс ова утак.мица протскла вишс у празном маневрисашу и с времсна па времс стииао сс утисак да су и јсдпи и друп< задовољни поделом бодова. М. Ц.1ИП НАГРАДА Добитннк наградног пу товања у Солун у траја њу од 2 дана — награда из 4. кола — јс Драган ДнннН, Нова колонија 31. Поповац. Моли.мо добитипка да сс јави v Туристичку а- । eiinn i у „Балкантурист", Ла.ме 1л 8, ЛО 15. јуна, pain логопора око рсалпза* пијс награпе. ТАБЕЛЛ 1. Борап 20 15 4 1 84.25 34 2. Будућмост 20 10 8 2 45:27 28 3. JcAinicmo 30 10 7 3 54:32 П 4 Aenijainm 20 10 5 5 49:32 25 5. Ралкхпкн 20 10 5 5 44:36 29 6. Моравац 20 8 7 5 39:28 23 7. БСК 20 8 4 8 60:46 20 8. Зсмод>рад. 20 8 2 10 39:41 18 9. ХаЈдук 20 6 3 11 39:52 15 10. Радти: 19 5 3 11 36:45 13 11. Глзпптак 19 2 2 15 19:62 6 12. Омладинац 20 2 — 18 19:88 4 огго је слабији рсзултат ол рспублкчПОГ. УзрОК ОПОМС ЈС IICOArCiBOpilOCT II нгл!1с111<п.\1!11опапоет сккпе Јсд>1ни прсдставнпк у сснкорскоЈ ) <>:!». \-pCHHIIJII, Ћмогслзп Томнћ, ЧЛ>Ш CrpcviMKc лружинс Српскс фабрикс стднла. тдкоБе јс лошхјс rabao, Томнћ је „убко" 345 »;р\това, 19 .мањс исголи pa ГспубАмчком првснству. Овакви рсзултатм иашнх стрслдиз ппак задовол^ваЈу. с обзиром ла јс оио прво учешНе у >1ајквхи1тетнијсч југословенском так.мкчсн>у. Рлрсднс годкнс, верујсмо. дд ће постићн н бо- .м* рсзултатс, јср сала су богатнјп за јсдхо нскуство. С. ЗдравковиН ДРУГА ОПШТИНСКА ФYДБAЛCKA ЛИГА Рсзултати 18. кола: Плаиз: Исток 63 — ОФК Бу.^анс 8:0, Сикирица: Млалост — Напредак Св. 5:0, Стубина: Напредак __ Жсл>сз>шчар 2:2, Бусиловац: Ви.хор __ ИСК 3:2, Бусилопзц: Слобода — Младост ГМ 3:0. (С. Р.) ТАБЕЛА 1. Исток 63 2. Наггрсддк Ст. 3. Јухор 4. Младост С. 5. Слобола 6. Жсл»сз11»п1ар 7. Напрсдак Сп. 8. ИСК 9. Младост ГМ 10. Впхор II.ОФК Бул>амс 18 15 2 1 79:12 32 18 125 I 72:17 29 18 124 2 66:29 28 18 92 7 48:35 20 18 66 6 55:46 18 18 74 7 41:50 18 17 56 6 35:35 16 18 5 I 12 25?М II 16 4 I 1| 28:56 9 15 32 13 34:92 8 19 23 14 26:73 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Југосдовенска инвесгицидна банка — ПараНин је до сада сдада беспдатно дист „14 ДАНА” свнм радницнма запосленнм у иностранству, без обзира да лп су они штелише ове банке или не. Тп.мс пм је омогућила ла стално буду у току друштвепо-економских полнтичкнх и културних збнвања у пашој Општинн. Обавештавамо да be убудућс Југословенска инвестициона баика — ПараИпп доставл>ати и даље бесплатно лист „14 ДАНА” зли само оним радннцп.ма па привременом раду У пностранству који су штеднше ове Банке. ЈУГОСЛОВЕНСКЛ ИНВЕСТИПИОНА БАНКЛ П A Р A R И Н Крајсм Maia v Kpvineanv cv .'\Р':..ик' ipchc радиич* ко-ciK ;t.ckjc игрс oprana vupauc Iknivpauva. Haul oprau I viipauc прелстављалс cv: o.iooix.uuK.i cKiiua. шаховска | стрељачк ач стонотсписка. Haioove резултатс постигла ic одбојкашка скипа која ic оспојпла xpvro место н етекла право да сс такмпчп па Репсблпчким спортскпм играма v Hiiuiv. . М. М. ,
НА ДНЕВНОМ РЕД\ Жена уанас Секција за друштвену активност жена при Општинској конференцији ССРН сачинила јс једнч информацију о друштвено-економском и политичком положају жене v ошигини Паpahtui са посебним акцентом на показатељима који ipeoa да потврде констатаццје да на овом плану има прсблема о којима и фору- \:н друштвено-политичких организација треба да разговарају. Информација. пола ,ш од познатих ставова да :е жсна данас активан и noиггички и социолошки факт бсз ко?а се пс може ни замислити самоуправна пракса, шире, ни савремсна no родица, v ужел< смислу. Же на има бужност да ствара, уздиже и васпитава. има право да ради и учествује v друштвеном животу средине која је окружује. друшм рсчима да својим људckilm квалитетима јача етичк*у и социолошку функцију савремене радне средиие и породицс, посебно. Да би то постигла она, с правом, тражи одрећене условс, благовремена решења, уважавање и разумсвање за све оно што је везано за њену личност. Ако ове ставове сучелимо са чињећица ма онда смо у извесном раскораку: 1327 жена тражи запослење, многа patina меота су недоступна жсни и њеним квалификацио ним могућностима, функција материнства се нс хзима v обзир приликом пријема на посао. Породични живот onrepchyjc функцнју домаћицс и мајке: недостатак обданишта, продужени бо равак no школама још нс постоји, нема ресторана друштвене исхраме. сервиса за помоћ домаћимстава, забавишта и дечјих epruha. Hama градска срсдина која је довољно гпбанизована из гледа нсма iota материјал- :шх MOtvhHOcru да све ово v догледно време реши и да на тај начим жену заингбресује за друигтвсие активности, за излазак из усио1 круга свакодневног ■па1вљен>а. До душе постоје извесни нозитибни резултатн- v 210 делегација са 2100 дслсгата oti тога су 822 жснс. У раднички.ч саветима, комисијама it други.ч форумнма има 48S жена. Али oti \'к*унног броја жена на руководећим местима јс само једна (!) што жена — руководилац ман>с toeopu о схвагању tia је снособна од мхчикарца. Овај недостатак се компензира v ширсм ангажовању жена у друиггвеном живоП’. Многс cpetitute cv jota увек оптерсћене традиционализмом у односу на жену ван куће. Зато је податак да је ангажовање жене на селу лаиисмално вредан коментара. Жена на натем селу је добар пољопривребни ппоизвоћач, али нсзнатан друштвсно-политички чинилац. Младе генераццје сеоских жена доста cnopo pytae архаична дела и схватања и глебања, мада се и у томе доста постигло. Саша БуклН ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ПЕРСПЕКТИВЕ И ПЛАНОВИ CI. РЕИИ SSEllW 30 38. Пише: ДРАГАН ВЕЛЖОВИБ, потпредседник CO Параћин Наш однос прс.ма планирању представља значајан део укупних односа прсма политици Са всза комуниста у овој ооластл, што се мора схватитн као подручје друштвеноекономских односа и функција са.моуправљања где радни човск, непосрсдни произвоВач, мора активно учествовати у доношсњу планова развоја и њлховој рсализанијн. Оваква класна опредсљсност прсдставља полазну основу у изради плака развоја наше Општинс до 1980. годинс, уз пуну афирмацнју удружсног рада, лопсзнвања рада и срсдстава чиме се обсзбеђују материјални н идејни услови за сна Драган Вељковић жнији друштвено-економски развоЈ у нарсдном петогодишњсм периоду. После седмомесечнс лискускјс можемо констатовати да је план развоја наше Општнне разматран у свим срсдинама н да је подржан као докумснт којн реално одражава наше мо гућности и потребс. У нарсдннх пет година наша Општина мора знатно брже да се развија јср. бсз јакс и конкурентно способнс нрнвредс, акумулативне производње, нема ни дохотка. ни средсгава за прошЈгрсну репродукцију. Мн смо свеснн те чињенице н зато се опредељује.мо за амбицмозни програм који јс, по пашем мишљењу, рсално остварљив, иако he се он реализовати у до ста тешким условима скономског развоја целе нашс земљс. Организацијс удруженог рада, као носиоцк програ.ма развојз, сагледале су дубље и реалнијс своје потенинјалпс могућности, па су извршнле усаглашавањс својих нроизводннх планова: Српска фабрика стакла, у волумену пронзводње сгакла. „ПараНинка” у програму инвестираља, „Вук Kapaunh", „13. окто бар”, „Шумадија” на основу по словних резултата у двс гтротеклс године сматрају да будуhn планови треба да одразс своје реалне могућности. Тако планиран прнвредни развој Општинс трсба да да следсће скономске ефскзс: — пораст укупног прихода кретаће сс по стопи од 9,2 са ирско 42 милијарде старих динара, нзражено у новцу, — друштвенн производ уве' hahe сс по стопн од 10,2 са преко 160 мнлијарди старих динара, — стопа раста дохотка биће нешто нижа, износиће 9,5, — средства за фопдове треба да ра».ту no проссчној стопи од 17,4, — пароднн доходак треба да растс по просечној стопи од 9% — ннвсст1нице у прнвреди из носиhe иреко 274 милпјарде ста рих динара, — запон^љаваље сс крсћс на нивоу просечне републичке cio пе запошљавања од 3.77о. Основни носиоцн привреднс акшвности нашс Општинс uiiћс три вслике раднс орппшзацнје. пољопр1шрсда и aaiiaicтво. Српска фабрика стакла и Фапрнка цсмеша удвостручиће своју производњу ПЗГраД!БОМ нових капацитета н реконструкцпјом riocTojchiix. Y Фабрнци цемсша извршене су припреме за почсгак изградњс новс фабрикс. ИндустриЈа иунсних ткавнна, заједно са ингсгрисанпм радннм органнзацнјама, планира пораст производњс «а 58%, ту се мисли иа р;мвој погона трикотаже и спепијализованс конфекције. У средшорочном планирању лољоприврсда добија домнпанг но место. To јс н&ше чврсто опрсдсљен>с, jep постојс објективпе могућносги развоја. Крајем овс године почеНс са радом фабрика аднтнва, а упоредо са тпм врше се припреме за ијградњу млекаре, као npaiehcr објекга. Уз изградн»у хладњаче м комуналне кланицс. комплеuipahe се ннтензивна пронзводн>а хранс као стратсшког пронзвода. ГраВсвинарство у нашој Опшгинн има услове за нешго бр жл развој ако сс ту укључи oroapaite погоиа за нзраду бстонске галантерије, изградњом бетоњсрке у сарадљн са фабрнка.ма иемепта. Днпамнчна прпвредна активност ciBopuhe ус.'1овс за сгабил ннјн развој друштвеннх дслатности, нарочпто у области здра всгва, школства, дечије заштитс, културе, физичкс културе. Иако постоји чшвеница да пред стоји спорији раст личнс и за- |сдничкс потронлБС планирамо нормалан рад свих друштвених делатмости, с обзиром на по требе савременог друштвеног стандарда. Даклс, планови и опредељења су веома амбнниознн. Узмемо ли у обзир свеукупна кретања у нашем друштву. па и у нашој срединл, онда се морају јасно утврдитн задаци сваког субјекта и фактора како бнсмо сс максимално заложкли за извршавањс планских задатака. Можемо реалнзовати програме ако афирмишемо рад и самоуправљање кроз pan, даЈзисмо увсћали доходак и обсзбсдилн onronapaivhn инво дру« ил веног н нндивпдуалиог стандарда. Значи, са реалпим жел»ама крсћсмо у сусрет 1980. годнни AKTYEAHH РАЗГОВОРИ САСТАНАК У ЈУАУ На слици: детал> са полагања венца на спомен бисту народног хероја Бранка Крсмановића у кругу Индустрије вунених тканина ..Бранко Крсмановић”. SSAS00I оиштине је део анпазреЕ' HAamipsisaBa у р^гиону — истакао је Добрнпојс БошковиИ. замсник сскрстара Извршног комитета ЦК СКС, прилнком краће посете Ошлтинском комнтсту — У разговору са фгнкционе рима друштвсно*лолитичкнх организацнја, друг БошковиИ је улознаг са најактуслш|ј|(.м пптањима о којпма се, у ове легп.е дане, разговара у Општинн. Том нриликом је паш гост упознат са основнкм ком понситама средн»орочпог плана развоја Општннс и реалиим MoiyliiiocTHMa да се план рсализујс у парелппх пет година, онако како су дслсгатл Скупштинс општиие усвојили на последњој седннцн. Као што јс веИ лозкато. план је пошао од пскпх објсктнвннх Moryhiioctii наше средине н од потреба приврсдиог и друштвсног жнвота, н гу нсма неклх битппх замерки. Говорећи о преиложс ним решељпма друг Бошко* внћ учествујуНн у разговору. нагласио јс погребу ла сс свако планирањс, па п оno. ускладн са друштвеннм плановнма рсгнона јер, бсз обзира на улогу Опшгинс н igciiv аутономност, развнтак рсгнопа, као шнре друштвене заједницс, мора ла буде noсебан друштвенн пнгерес. To усаглашавањс сс односи на усклаВивање ставова и разрешаваљс свих свеитуалних нас. Ако к тржиште запада нссугласица око пзграђивањз „преуско" а са истока на cboi прнврсдпих кап.иипета (као. начин нскоришћека, онда јс на пркмер. проблсм пзградњс :у гржишге трсћсг света* немлскара). S - рсдн.орочном пла сврсганог, са својим неслућеЈшранд he, < вакако. доћн до ни.м могуНпостима. Финдпсиј1UBCCHHX на iiiiu'J' ски спреман н отворен према 'ппаие Рспублнкс. јср преам иа.ма. он пружа шансу да се бнциозни планови ниче.му нс на ње.му пласнра добар део воде. наше привредне актнвности. Разовор о тсшкоИама прив- И нашн стручњацл би требарсБнвања v Опшгипи покре ло да о овомс поведу рачуна, he и разговоре о шпрој ори- да испитају овс околности јснтацнји читаве југословсн- искористс рсалну могућност скс привреде, о проблему тр- која постојп даиас. жншта и асортимапа пронз- За.чваљујуНн најновнјнм мсвода. о капацитетнма м ула- рама у односима плаНања ро ган.има \ нове оојсктс (корп ба н услуга, створспа је солншћењс капацптета цементне дна финаисијска база коју индустријс н грађевинске one треба користнти отварањем ратпос, нслогичио јс да се v круднпх радова (аутопут, корегпону у нсколико фабрпка јн сс веН радн) који би aurapaдс истн. или слнчни. u.icmcii жовали многс лривредне фак ги тз. бетонске галантсрпјс. торс за укључење у крупнс када је nJianiipaii.eM Moryhc радне сипсме, а таквн послосвс то \ складнтп). Залнхе го вп захтевају и благовремено тове робе \ Стаклари н Што- укључивање прнвреде ове Опфари намепу озбиљно размат штинс. А го само ако се плаpnibc пласмана робе и ширег нира на широј друштвено-спојма тржишта. Ми се по о коно.мској н материјалној освнм питањпма морамо гклапа нови по цеки стварања читати у опшгу оријентацију све нпх асоцијацнја на подручј' тске прлврсдс. \ продору на Шумадије и Поморавља — реола тржпшпа подр\ чја која као је на крају разговора су, објектлвно, зшшмљнва за друг Добривоје Бошковлћ. НА ПОЉИМА ПОМОРАВАјА И НОД НАС БОЉЕ НЕГО ЛАНЕ /7 на no.biLua natue Unuiriate пали су први снопови зрсле пшсне.це. V наредним данима предстоји битка да сс сакуни легина и са друштвеног и приватног носсда. Код нас је овс годинс засаћено око 2.000 хектара ншемицом. Прсма првим резултатима нриноси су ове /одине бољи него лане. Жетва је на време ночсла и трсба Оа буде завршена до краја месеца. Ангажовано је 24 комбајна (заједно са десетак приватних). До 14. јула завртена је жетва на површини од 50 хсктара, а ирипоси сс Kpehy у висин од 4.500 килограма no хектару. Нако јс засабено мање пшемице него проиме годиие, приноси су задовољавајући. У ,Дгроекспорту" жетва је пачела 13. јула и 6tthc заврешан за десет наредних дана. После тога отпочећа жетса јечма на површини од 160 хектара. По завршетку жетве на друштвеном састору комбајни Kpehy у napцсле пољопривредних произвоНача. (CiniMiio: Милнвојс Нлмћ)
СТРЛНЛ 2 14 ДЛНЛ БРОЈ 62 ДЕЛЕГАТСКА ХР0НИКА ф ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕБА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЈЕЈШИIMM MIMI MOP: ИЕ UEIE МИЈНВЈИШCIMMHEIМГММН ■ Друштвеним договором о начпну образопаша цена прсхрамбелих пролзнода цепе се повсћпвају за 6,7% П Трошкови живота he бити већи за 2,53% Л Погоршан положај промстпнх оргализацнја утицао на убрзано закључнваље Друштвсног договора 0 Основли прехрамбени артиклп нс поскупљују. „Шумаднја" у целинл ic оства рила патпроссчнс рсзулгатс. МсБутлм, ако лос.матрамо само ОУР „Прсхралс на мало" Рсзолуиијом о скономском и соцнЈалном развоју Јутославијс у 1976- годллл прсдввђсно jc ла uciic it трошкови живота V 1976. годилп расту спорије у одлосу на 1975. годнну. Да би сс обсзбсдпла таква политнка исна закључен је Друштвсни договор о cnopoBobeitv поллтнке цсна. Овим Договором предвлђсно је да пораст цсна нз надлсжностл Релублнке мо жс у децембру 1976. год. у односу на дсцсмбар 1975. годинс да износл највише 9*>/e. a noраст цена из надлежности Оп штлне највнше до 11%. На основу овог Договора би ло је потребпо да се v Општи ли поссбним друштвеним договорлма гтврдн политика цспа у 1976. год. на подручју оп штнне Параћин. Друштвешш договором обра зозаћс сс цена хлеба. млека, меса, рибе, станарлне. комунал них услуга, марже за прехрам бсне ‘производе у промету на мало птд. Самоуправним споразумом образовађе се иене пијачнпх услуга, услугама аутобуске станмце, услггама днев ног н продужног боравка деце и друштвене лсхране. По- .мснути.м Друштвеним договоро.м предвпђено је да се иене образују оллуком наллежног органа у случајевн.ма када се Друштвенп договор н Са.моуправни споразум нс закључе, илн када су овн самоуправни зкти у сутфотностн са полнтнком цена. To значи дз je у ово.м случају надлсжан Изврш ни савег Општннс којп има овлашВсње да v изузстно хитннм сдучајевима одобрава по већаље цена хлеба, мсса н млека уколнко су ова повећаiba условљсна одлука.ма sunn<х органа. Цепе осталнх про нзвода формирају се прс.ма ус лови.ма тржншта. с тим ла тс цене не могу да npeby износ ОД 11%. Предлог Дргштвеног договора о начинс образовања цена прсхрамбеиих производа прсдложен јс нјјво цо кога оргапизапнје. које се баве прометом прохрамбени.ч пролзвода на мало, .могу да утврђују разллку у ценл. Еконо.мски положај прометилх организацлја Пре.ма одлуии Извршног Bella Србије о бллжим условима н мерилима за образовање лена пролзвода н услуга за којс општнле прогшсују мерс нспосредне друштвсвс колтролс utna, прллнко.м образовања непа дужне су да полазс од економског положаја rpynaunic OYP, оствареног пораста цсна у претходној годннн, потреба остварел.а просте рспродуклиЈс, обсзбеђења матсрнјал пс п coin јаллс слгурностм рад лих људл и равномсрнијег распорсда повсћаља цсла током цслс годпие, поготовг ако се ради о лспама производа и ус луга од ocher утилаја па трошковс лословања ОУР ц трошко вс жлвота rpabana. FIoBchaibe разлнкс v цени у промету на мало прсхрамбенп.м пропзводпма условл>спо је скономскпм положајсм OVP којс сс бавс промстом овкх Издаје OK ССРН ПАРАНИН YpebyJc: Редакциони колегпЦм Гланни и одговорни уредник Cauia BvKiih Адрсса Рсдакци|е: riapahiin Б Крсмановића 14 Тел 83-694 Штампа: „ГЛЛС* Бсоград Влајкопићена 8 Тсл 335-384 Тпраж : 10.500 иролзвода. Разллка v Ненп, нлл просто рсчено, маоже. замрзнгта је још од 26. нопсмбра 1971. годинс. Ол тада па до далас трошковл лромста cv стал но расли тако да онл дапас пс могу да покрпју повсћалл обим промста. Еколомски положај органпзалпја удружслог рала мије cv цснс под кспосрсдном колтроло Општнис, на базл рсзу иага Чланом 8. Друштвеног договора о начш1у образовања цена прехрамбс нпх производа на мало. повећаваЈу се малопрода] не иене неких прехрамбених пронзвода Тако. на примср: |а|а he се про даватц по 1.25. Aimapa. маргарин 19.92 длнара, co кухнњска no 3,27 Aintapa мннерална вода no 2 52 динара, јабуке no 9 70 динара. крушкс по 11,50 лп нара, алева паприка 56 00 Ainiapa мед 47 80 ди нара, кафа по 179.00 линара за килограм. Неће се меп*атп пенс: хлебном брашну, јестивом уљу, шећеру. сптпом н у коцкама nirpjiu»n, па суљу. кромпнру, црном луку и купусу. остваренпх у 1975. години бпо је различит. Прпмера ралн, на послелњпм местлма, no тн.м псказатељима. нашлн cv co Во ловод н каналпзација л „Стаи дард" комунално прелузеће. СИЗ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ II ОТВАРАЊЕ НОВИХ РАДНИХ МЕСТА УААГАЧИ ТРАЖЕ HOilAEI. А (МЈАКЕЗЕ? □ Информација о приливу срсзстава указује на нензмнренс обавезс нз прошле годлнс И Креднтиран>е разиоја привреде дало прве резултате □ V опо.1 годшш пласпраће сс око 400 мнлиона старих динара. Ссдннна Скупштиче Самоуправне кнтересне заједнице за развој приврсде и отварање но вих радннх места разматрала je Hi^op.wauiiiv о прнливу срслстава пз прошле годинс п предлог пласмала срсдстава за текућу годплу н одмах констатовала да је лобар део планираних средстава из прошле годлне остао лсрсаллзовал. лако се споразумом све радне н дру гс организацијс, обаоечазе ла издваЈају 0,5% од дохотка који се нс опорсзујс. Делсгатл су то лротумачштл као нсодговорлост прсма обавеза.ма од којих зависн л рад Нлтсрсслс зајсдлллс у нарсдном псрлоду Закључак јс да се свлм поллтлчклм срсдствима утпче ла оие који не из.мирују својс оба всзс, јср је парадоксално да сс лске од ibiix лалазс л ла сплску онлх којл зраже лове кредитс. Ако сс noh говорн о до говорслим обавсзама опда кема разлога да сс тако crnibc то лсришс, јср јс до сада Зајсдил улагањем срсдсзава v ко.мунал ла постлгла крупан резутат no лрсдузеНс „Стандард । ралс“ за куповллу ка.миона којлма јс ко.мплсглрал вознл парк. Прсма финанслјско.м плалу за ову годииу Зајсдлнла грсба Да \бсрс око 856 милиона ста рих дннара, додуше највеИа су ма сс одлосл на помслуте пеиз мирслс обавсзс. За крсдшираљс улагача прсдвнђа се сума од око 460 млллона сгарлх динара. Раслорсд расхода |е ураbcn тако да реалло одражава стал>с и MoryhnocTii. Дслсгати cv ра.зматралн н прсллог лаваља ловлх крсдлта л пркхватллл оллукс ча сс дају ралнл.м opraiiinaiiiiiawa које су, на бадн јавпог коиксрса. io стзвидс Kowii.icTiie развојпс npoip.o’c и ко|е би .ioomјсна средава пивсзалс са кредитнПоменутлм Друштвспнм договором рсгудисано 1е да сс сдободно могу формиратп цспе за сдедсћс артнкле: свлм врстама хлеба. осим белог, полубглог и црног, бурску н врстама пецива. младом MCCV, прасећсм. Јагње* hew. овчијем, жишшском. свежој риби, воћу и поврћу из AO.wahe производIbC. СлободНо се фор.мирају и цене: за закупНине за гараже, дн.мпичарске услугс, такси превоз путпнка ч робе, туристичке услуге, продаја граБевннског камела, занатске иропзводе, улазнлце за фудбалске утакмице. позоришнс и биоскопскс лрпредбе. за музеј, локалпе новлне н публиканије, мапшнске услуге у пољопривредп, млинарске услуге н остале услуге у дома!нп1ствима. онда је слнка сасвим друкчија V олносу на просек прлврсде. ова OYP остварлла доходвк 11ИЖИ од потрсбног (OPVTO личini доходак ол 94%, а фондове по радчлку од S80 (, > Од организацнја којс сс бавс прометом прсхрамбсних производа на мало, v најбољсм положају је Робна к\Иа ..Београд". Међутим, резултатн ове ма Илвестлционе банке. филлјале у Параћину, и тл.мс услешно реалкзовале развојие програме. Делсгатл cv јеллогласло одлучплл да се: Индустрнји вунсннх тканина ,.Бранко Крсл1ановл11" додсли крсдлт ол 195 милиола старлх дилара за прсссљсљс погола трлкотажс it конфекцијс у круг фабрнкс. Фабрлии текстпллих машина „Пролстср" cvMv од 100 млллона старлх лнлара за рсалиЈацију сарадњс са Институто.м „Млхајло Пуплн" око израдс и пласмана аугоматскнч чцсгача. Прсдузе ..Будућност" за прпзводњу алу-чсличнлх ужали, за које постоји всллко iniTcpccoBaibC на nowahew тржлшту. 50 милиола старих дннара. Угостнтсљском предузсhy „Грза" 50 миллола старлх дллара за урсђсњс туристкчког лассља у Снсевцу и отвара ibv новнх раднлх мсста. Y всзл са горњпм одлгкама делсгати су прихватилл препо руку Илвсспшлоној балцл, ф»< ллјали у Tlapahiiitv да одобри планпрањс крсллта по ослову штсдшс грађана. Веома значајно питшћс сс одиоси на oTBapaibe ловлх рал нлх мсста. Мпшл>ен>с ic да од говајуКим caMovnpaDHiiM споразумима треба регуллсатл обавсзу отварања радннх мсста. Према проиенл отворило бл сс око 125 иових места и мо гуНиост запошљавања квалифлкованс радлс снаге која чска на Заволу за запошљавањс. IIomTOBaibc договорснлх оба веза и дисцлплина v оствариuan.v одлука н зак.здчака пол разумсва и пунл сфекат у раду one Интсрсслс засјднпце која јс и формлрала па пулој самоулравној основл. To јс и послга у panv Содпштннс овс Интересис зајсднлцс одржапс ових дана. OYP пс бл моглл да буду олрсдсљујући за оцсну скономског лоложаја опаквлх организаиија. јср је л,ено учешће у укулло.м промсту рслативно мало, а локација нзвалрсдна. Шта |е са комуналном дслатношћу н станарпнама? Што сс комуналних дслатлостл тиче, резултати ..Водово да" су последица других послова, а нс повољне тарлфс за корлшћењс воде. Довољло ic да сс кажс да сс од продајс водс једва покрлвају трошковл амортизацијс, а облм осталнх послова сс лз годинс у годину сужава. Резултатл „стандарда" су испод просека прнв дене, а ако бисмо искључили удео транспорта, олла бл рс зултати блли још неповољнијл зато jc if закључак да се еколомскн положај овнх радних оргаллзаш1ја крсћс v том прав цу ла је повећањс цсна сасвл.м оправдало. Поссбно јс интересантно питаље сталарлла v Општллн. Док аналлзе показују да станарлна треба да лзноси нај.ма ?Ј 0, од чсга 1% за а.мортлааллју л 1% за одржавање и другс обавезе, оне сада износе 0,60% од тржнштне вредчости стана. Последицс овако нлсклх сганарлна су очлгледне, јер нс могу да покрију лл амортлзацију, а потрсбло инве стинионо одржавањс станова сс нс врши. што длректно доволн до ywaibciba стамбеног фонда, ла једлој странп, и незадовол.сгва станара, на другој стралл. Полазећп од сколомског по ложаја највећег броја OYP лз ове области. а и.мајући v впду icpcraibc зрошкова пословања. бсз повсћаља цсла блло би до всдсно v плтање оствариваЈБс и просте репродукцнје код леклх радни.х органлзаллја о којима је блло речи овдс. Усвојенл.м Друштвеним логовором о cnpoBobeibv поллтике лена лобрлм лелом сс постлже И равномерни прсмснски распорсд повећања цела, Тако се утврБујс да се лене комуналних услуга моп/ повсћатм тек од 1. октобра Иако се Друштbciuim логоворлма за пајвсћн број призвода н venvra прсдвн ђа повсћањс ол 1. ivaa. то се не можс остварнпг iep сс највеНи број цена oopaavie Друштвсним договорл.ма и Самоуправнпм споразумом. а ослм марже и цсна прехрамбених пронзвода. за остале цсне поступак није нл noKpeHVT да се оне утврде, тс he до њиховог повсћања доћи тек ол 1. септсмбра. Предложена решеља и одлу ке ле стављају OYP v изузетло повољан положај већ сс са.мо стварају условн за одржаваЈБе садалпБсг рслтабнлите та пословања који ic већ. као пјто сс иаслућује, угрожсп. Друштвсна среднна ћс учинитк својс. алн нсопхолнн су и напори у самнм органлзацијама улруженог рада v киљу повсћал>а продуктнвностп рада it всћих уштсда. Нове лене — повећањс трошкова жквота YcBojciiif.M Друиттвеним договоро.м о лачлну образовања лсна прехрамбсних пронзвола, це нс ових пронзвола из наллсжности Општлне повсћалс би сс за око 6.7%, а општл ниво тро шкова живота за око 1,1%. По раст цсна ком\’наллих услуга, станарлна, саобраћајних услуга утицаће ла укупан пораст цсна за 1.1%, а иа пораст трош кова живота за око 1,43%. оллосно, зајсдло са порастом псна прехра.мбсних лроизвода на мало се повећава за 7.8''«». a трошкови живота за 2,53%. Има.јућл v виду нзиете разлогс Извршнн савст Општинс је утврдио предлог Друштвсллх договора којл је бно прсд мет разматра>ва на форумнма пруштвсно-политнчкнх оргаиизацлја током протсклс ледсљс. Послс живс дискусијс дслсгати Скупштнлс су прнхватилн прслложсна pcuiciba v Друштг.сном логовору и Самоуправно.м споразуму. Рсгулација реке тече по плану СКУПШТИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА ИЕМА ИЗМЕВЕ У ПРОГРАМУ ИЗГРАДЊЕ УАИЦА □ Информацлја о изградњи уллпа локазује известан застој у реализацмји због новог начина плаћања услуга и роба П Запршавају се радови на асвалтирању коловоза у ужем центру града □ Тс.мпо нзградње улнца зависнће од фкнансијсклх срсдстава у наредном периоду Днсвлл ред седницс Скупшти не Мссне заједнлле града садржао јс л Ш1формацију Одбора за изградљу улица с обзиром да је. лосле успешло спровсденог рефсрелдума, дочста одлука о завођењу месног самодопрлноса за нареднлх пет годлна. После једног периода интен злвле ко.муналне лзградње насталл су лзвеснл проблеми око обезбеђивања флнаисијских средстава да бл се одговорлло на врсме обавсзама пре.ма изво Вачлма радова у складу са ловлм начином плаћања услуга п роба од 1. алрлла. Месечна сума од око 80 милиона старих дилара. коллко се убере меснил! са.модоприносом, нлјс довољла да одржи те.мпо изградње улииа ла одређеном ни воу, мада се у програ.му пзграц ње коловоза, кишне л фекалне каналлзације uche ништа бигнлјс измснлтл уз лапо.мену да he лдуНс годллс моратл да се потраже додатна срсдства за овс. всо.ма значаЈне комуналне пословс. Првенствсно се морају завршити већ започсти ;*адо вл па онда планирати новс, a to co iichc моћл знатл све до октобра мсссца овс годлне. Трснутло стање је следеће: onlic асвалтиране уллце: 29. нове.мбра, Саве Ковачевића, Motile Плјаде, Лоле Рлбара, Београдскс, Вука Караџлћа и плато око пијацс. Завршетак овнх послова OMoryhnlie и регуллсаibc caoopahaja у уже.м целтру 1рада ч стварањс могућностн да се главна улица оспособл за шеталиште растсрсНена саобраliai.1 И I \ .1 ве. Делегатл су на седницл Скуп штпне стављалл читав ллз примедбл о KojiLwa би требало Одбор за изградњу да поведе више рачуна. Квалитст радова ни је увск на влслнл захтсва молерле градскс улицс, л.ма доста при.мслбл на рачул лзвоБача. Интерссантло плтање покренуо је делегат Чедомлр Стефаловлћ: ко бринс о новоизграђсни.м улицама? Пнтањс је упуheno Интсрсслој зајсдницк за vpebcibc градског земљллгга. Прсдузсћу за водовод и канаБРИГА II СОАИДАРНОСТ БОРЦИМА 80 МИЛИОНА ЗА АДАПТАЦИЈУ СТАНОВА Месец јули. Мессц празлика посвсћслл.м усталку, рсволуцији, борцима. Мсссц када се*сво цирају успо.мслс ла крвавс далс НОР-а, на подвигс храбрлх н нсустрашивих бораца. Подстакнутл тлмс залнтсресовалн смо сс о прсжпвелнм борцима лашс Општиис, обратилл Caio сс Удружењу савсза бораца и иитсрссовали сс да ли сс брплс о тлм људима, нлсу лл оли можда заборављеин? Добллл смо позлтлвис и лспс одговоре. Брига ла учесннкс НОР-а. рат ие војлс ллвалидс. мирнодопске ннвалидс, цлвллнс лнваллдс рата јс всома велико. Томс свсдочл л лформашпа да cv стамбска пигаи.а тих лила скоро у лотпуностп рсшсна. Тачпнјс рсчело, додељивадом станова у друштвслој својпли, нлл пак додељивањсм крсдита за нзгра i;t>v станова v приватiioi спојиил до сала јс око 400 ллца добило солсгвснс крововс. Са.мо за 1976. годлну 90 милиола јс дато крсдита за адаптацлју и доградн»у станова н лородлчллх кућа у ипднвидуал лој rpajubii... Зати.м, за послсд1вс три го дине 81 лнцс је користнло бапг скоклиматско лсчсљс. Ту су и разнл илваллдски додалн, здра вствсна заштита, изузетла матсрлјалла обезбсБења, школова1Бс дсцс, сталнс л тренутне по.моћи за тскуНу годлну издво ieiio јс 40 милиона дннара, a 32 корисннка је сталнс иовча* лс по.моИл. Интсрссалтан jc податак да јс велики број породина л мајкл палих бораца ко јс доблјају овс врстс noxiohn. Закључак јс једпоставан и леп. Људл који су учинлли и дополнсли да наша дзнашњииа будс оло што јесгс са пуним правогл корпстс свс љснс благодети. лрлмају опо што су и заслужили. С. Јовановиђ лизацију л ПТТ јединица м> рају да поведу више рачуна о радови.ма иа нови.м коловозлма, да после завршених посло ва коловоз оспособс за употребу. Y многлм улицама радови нису до краја завршснл, нема свуда саобраћајнлх знакова те нсрегулисани саобраћај о.могуНава тсшкл.м возилима хабање асвалта и уништавањс нове површлнс. Скупштина је прихватлла предлог Извршног одбора да се пердложм доношсње одлуке о огранлчавању caoopahaja у уллии Маршала Тита од 16 до 22 часа, у летњем и зимском периоду, како бн се грађанл н о.младина користили нхјмс као шеталиште.м. Уколлко би се рс гуллсао caoopahaj у оба правца у цснтру града, опда би се раз.мотрила .мо гућност потпуног затвара ња улице за било какав саобраИа}. О ово.ме интсресантном предлогу треба да се лзјасни Секретаријат за унутрашњс послове н органл caoopahajне .мллнциЈе. Дслегатл су, TaKobe информнсалл о радовлма на регулаш|јн рске Црлнце кроз градскн парк. После жпве длскусије усвојен је предлог да се тополе, на десној обали рске, бар за сада не секу док радна група не лсплта оправданост ibiLxoBor уклањања с обзнром на об!Ш радова око рсчног корита. Констатујемо. на крају овог кратког нзвештаја, да je ова ссдница била всома радна, с обзлром на плтаља за која су лелегати всо.ма заинтсресовани. Дпскусија н одлуке показују колико Caio сви зајсзничкн залнтересованп за ypcbeibc човековс срединс као што јс наш град у овом момснту.
БРОЈ 62 М ДАНА I СТРАНА 3 ИЗ НАШИХ ООУР Омладинска органшациуа нашсг колектива је и ове године учествовала у наградној игри листа Политика повезаиој са акцијом ,Млади радшгс-са.моулравллч". Као награду за учешће н тачнс одговорс на сва поставл>ена питања лобнјена је комплст гарнЈгтура за стони тенис (сто, рекегн. мрсжмца и лоштицс) која he лобро лоћи младима у часовима одмора и рекреације. Један од еле.мената алата који искл>учиво увозимо су такозвани кериови за тсглс. С обзнро.м на anyaiiHjv V везн увоза, принуђенн смо да тражимо решења унутар радне организације. Y вези с тим. ових дана се у погону за израду стакларског алата улажу огромпи напори за усвајаље произаодње ових елсмената. Првн пробнн ко.мали дали оу задовољавајуИс резултатс и радови у том правцу he ое наставЈгги још већим темпом. — И — V вре.мену од 14. до 16. ју- * ла у нашој радној oprainIзацији су одржатс ссдште свих Ралнкчкпх савста OOYP на којн.ма јс порел осталог раз.матран Извештај стручног савета о стању заЛЈгха у ттроблему пласмаиа наше робс на тржпшту нзвештај о пос\овап»у за 6 мссецм на базн пропзводљс, као и предлог расподсле за јунн 1976. годдмјс. - Н — Ка<о бн се оадна органигзаци)а сачувала ол евенуалних' паљевина а сходно Закону о против пожарној заштитп ових лана cv иа згралн ко.мсринјале и цагашша трговачкс робс поставл>ене .мердевнне којима he сс мо- ! Im, ако до тога доБе вео.ма I успсшно стићп до крова п . осталих делова зграде, м успешно иитерведисати. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАНИВ ГОЛ. XXII БРОЈ 248 СПРОВОЂЕЊЕ АКЦИОНОГ ПРОГРАМА Схватајући сву озбиљност садашљег нашег тренутка, комунисти н остали радни људн у колективу још јсднр.м су, на делу, показали да cv v стању да реше проблемс кош искрсну, да својим аигажовањем и ставом прс.ма заједничким до говорима и задаппма доприне су да сс све тсшкоће преброде. А тих тешкоћа ic v послсдп>е времс заиста било доста Сви смо ми свсдоцц да су оне нскрсле, нс одјсдном н не од једног жарпшта. Почетак је чнни сс нз времена наглог ско ка цена калцинираној соди. чак за неколико пута, зашм велнко noBChaibc савезног пореза на промет, наглог смањења потрошљс производа пако ваннх у nauiy амбалажу a аиа логпо таквој ситуацији створн ле су сс залихс готових пронзвода Порсд овнх ц cnjacci другнх објсктивннх разлога <а тсшку ситуацпју морамо бнти самокрЈггичнн, јср салашњи тренутак захтсва. да призпамо да смо у велнкој мери и сви мп запослсни kphh.i uito јс до овога дошло. Недисцпп лина, нерад, неозбиљан приступ послу и раднпм залацима довели cv нас дотле ца су на појединим машинама данн.ма резултатп били поражавајуhn. Велпкп поопсчат шката рапидно повећање трошкова слпчпе пегативпе појаве. као и one иапред изнегс, утицале cv па акцпопи пооша.м н зак ључци сиидиката од 10. VI 1976 годкне буду смерицце који.ч се морамо свн до танчнна придр жаватн да бн испловпли у мнр не водс. Oxpaopvje чињсшта да су озбиљност ситуаннје и искрс не reuiKohe схваћсне као аларм да је дошао дванаести час да сви мн пренспитамо свој рад и однос пре.ма њсму. Акциони програм Стручног савета и ДПО као н закључци Синдиката спгурпо не би донели резул тате које очекујемо а да ми свн ннсмо збилн паше редове. Први рсзултати се Beh назпру. Пропзводња, истина за вол»у доста споро, бележн из ме сеца v месец и кваптптатнвно и квалитативно све болл резултатс. Трошкови н залнхе, uito је поссбно важно. такоВе опадају. Можс co vomhth ца је и радпа н технолошка дисцнплина на нивоу који омоryhasa овакве резултате, алн је она морала бнти одавно таква. И.ма нажалост нских појава које коче прогрес и остваривање иашнх договора. Могу се онс уочиди на примсри.ма оннх који су днректно задужени прс ма акционом програму за рсшавање конкрстннх задатака a они, према роковнма из програма, каспе. Резултатима из послсдња два месеца пс можемо битн задовољни алн пам они мпак дају право да остакемо оптпмнсти. М. ЈовановиИ Нашу радку органпзаннју у \ lopui; и. Јулд посстпла је Ита лијанска снпдикалиа лелегација СГНЛ из области Терпн. Дс легаццју су сачињавали шсф .K-.ici<tuii । Марио Паци, гене рални сскрстар. Антонио Милар ди, члап синдикага друштвснпх дслатносги и Ромоло Формика, члап синднкат јавнс иправе. Ова посета ic узвраНај нашој С1шднкалиој делега цнјн која је прошлс годипе у нове.мбру мессцу боравила у италпјапској области Тернн. По програму госги из Италп ’е посетили су прво Скупштпну општинс гце су разговаралн са npejce.uinKo.M Слободан Милнвојевићем, а посдс тога, у прапвп председннка McbyonuiinixKor Bcha Јованл Велич* KOBifha, лредсснпка ОСВ Пара him Ранка Ннколпћа и прсдсед ника ССРН Милоша Дракуло вића. обншлн су iianiv радну opt al ii.iumiiy и iy водтт разговоре са прнвредним п друшт ВеН ОП1П ичким иоводством Фабрике. Како гости доладс нз једне области која је најбогатија н инд\< ipiijcKii најразвијенија у Италкјн, са посебно богатпм извори.ма мишфалне водс, и како управо luiaimpajv отварац»е једие мање фабрпке за и> раду амбалаже за .мннералну воду то је и њнхов интерес бпо усмсрсн у том правцу. Y Kpahc.M разговору нзмењена су искусгва о условима рада радпнка, о ггрофесноналпчм оболељима. заштитп човекове среднне и др. пнтање, која су заједнпчка за свс раднике како v Југославији тако и у Италнјњ IIз Параћина гости cv отшп« лп v Крагујевац. како смопословали ЈунУ ЗААИХЕСЕ С М А И» У Ј У V ПРОИЗВОДЊИ НИШТА БОЛјЕ 9 Опадање производње није заустављено ни у јуну месецу ® Оба производна погона нису остварила планиране резултате До неизвршења пданиране производњс у I OOYP-y дошло јс због подбачаја П ване на којој аутоматска прсса, због повећапе вуче није радила 21 дан. а и прилико.м заменс ре монтоване „Оливото" маилше изгубљено јс 8 дана. МеБути.м, када би сс оперативии план умањио за време за које нису радиле овс двс машине, остварена производња би бнла у внсипи плана, јср су остали капацитети н.мали већу производљу од планиранс. Y дорадним одељеншма јс смањсн лагер роое за дорађиваље, а инсталирањем регала у овим одељељима успостављен јс ред, чн.мс је и полом с.мањеп. На „Гион" машинп која сече ручну производњу повећан јс шкарг н поло.м због малих ссрија којс сс управо радс. Y II ООУР до подбачаја производње дошло је углавном због слабог рада ЈРМ-а, ИС-4, P7-1 и YF-2 машине као и због застоја у лропзво- ,1њи цслог погона у трајању од 10 часова, који јс уследио због чишћења трафо станице Y овом погону трсба истаћи одличан рад ИС-8 машине. Гвоздена калупара и електро погон пока зали су у јуну месецу иешто Behe ангажова me. док су остала оделења Ш OOYP била нс довољно запослена што he сс одразити на укупаи рсзултат овог ООУР-а. IV OOYP јс постигао задовољавајућс рс зултате у области продаје па су се на raj начин н залихс смањилс. ПРОДАЈА ТРГОВАЧКОГ СТАКАА ИЗНАД ПРОИЗВОДЊЕ Иако јс период пунс несезоне за робу шп рокс потрошњс, ипак јс продаја трговачког стакла, посматрана у односу на производнд у цслшш добра. Ово из разлога што јс добро познато да у лстљим месецима, услсд дејс тва објсктивних фактора, долази до стагнацијс тражњс трговачког стакла, јер сс всћн дсо породичпих буиста домаћннстава одбаја и усмерава за неопходне живогне потребс. Сс «>на ro.iHUiibiix одмора, такоБс, у том перио ду успорава пласман овс робс. Једино јс придаја стакла за угоститељство, по правилу, у иорасту. МсБугим, рсализацијом v јуну месецу, па o.ipcbciin начип. су досадаилвс циклпчне појавс ове врсте aiiy.iiipauc н трепд реализацн јс има сасвпм другачији облнк у одпосу на Uchi период раннјнх година. To недвосмнсле но указујс да се само добром обрадом тржи тта уз Koiicrairnio добар квалитст робс могу ■lOCTiihH задовол.авајући резултати. ДомаБе тржнштс јс током јуна мсссца ип етпвно обраВивано, обавл>снн су сталнн коп гакти са купиима, п то јс, пзмеђу осгалог, допринсло да сс у мссецу пссезоис надмаши оби.м гтроизводљс. Али, треба истаћи да су нашс могућносгн, прс свега производнс а н тржншнс, зкатно Behe. Натме, за још бољс задовољавање потреба тржишга, потребно јс безусловно скраћиваљс одређених фаза нашега процеса репродукцнје. Ово се, пре свега, односи на с^азу припре.ма, која по нашсм мишљењу треба да буде ефикаснија, затим на фазу дорадс где би сс отклањање „ускнх грла” позитивно одразило на ефикаснији наступ на тржниггс. Свакако да п у прометној фази треба nhii па усавршавање организаиије чи.мс би се поспсшнла продаја и смањивале залихс. Истражпвању потреба и платежио слособнс тражње мора сс вишс поклонити пажња, јср досадашљи механнза.м тржишта то захтева. Y данашЈБп.м услови.ма у пословној акгпвпосгп, тржиште све вшпе долазп до изражаја, јср сада внше није тако велики проблем произвесгн одреБспу робу, већ јс проблем љсна продаја. А продаја можс бптк успешна само ако сс уналред на научннм основама докажс оправданост увоБсња одреБсиих аршкала у производнк програм. Бсз паучног прилаза о вом проблсм то јс тсшко остварљнво, готово сс може pehii да је пемогућс. Повсћању укупнпх резултата продајс током јуна мессца, долрпнсо јс и добар плас ман нностраппм купннма, јср јс прско 20", vKyillie вредиости јгпскс pca.injamije рсали зовано на сиол»нсм тржншту. II у бу ivhc сс мора још Doha пажња поклањатп пзвозу ка ко бп смо могли задовољаватн нринзводњу пеопход1шм артиклн.ма из увоза. За перпод iaiiyap-jyini рса.тзација јс нзнад производп.с, што значн да су залихс ipговачког стакла релативпо смаљсне. Нпак ос таје и даљс сталии задатак да сс свс снагс ссктора продајс, и нс само овог сектора, \смсрс на смањење залиха како бп крај годline био дочекан у ip.mima.Ma оптнму.ма чимс бн и укушш рсзултатн били бол.и. Мр. Стојан Алексић ДОБРА РЕААИЗАЦША АМБАААЖНОГ СТАКДА @ Смањење залиха за преко милијарду старих динара Као што с.мо очскивали, јуни месец карактсрлше пуна сезона за наше пропзводе, односно то јс месец када се траже тегле, воћ- >ш сокови. мннерадна вода и други производи. V ово.м месецу добру продају имале су боце за лтнералну воду, литарске боце за соковс, тегле мале п велике за конзсрвну индусгрију као и боцс за пиво. Обзиром да је ве1т летњи период, нешто јс слабија тражн>а амбалаже за вшвакс, ракпје и вина, .мада се и ту осећа одређено оживљавање. Слабију тражиа пмају производи за ситно паковањс алкохолппх nnha — снгна амбалажа, затим соковн, као п боце за пиво. Мања тражња боца за ппво може се правдати слабијом про дајо.м пива у овој годшш. Осгвареннм резултатом продајс у јуну мессцу може.мо у потпуностк да будемо задоBo.'i.im. To јс јсдаи од најбољнх месеца про1ајс за последњ\ годину дана. Посебно у овом мессцу остзарои јс и добар извоз наших пропзвода што јс од посебпог пнгерсса. Обзпром па снсгсм u.iahaiba у ирпврсдн, као и предузсге мсре uiic ube од сгранс паших купаца. вршс се иаруџбннс на сигно, од ланас до сугра, клко ла јс врло icuiko н поред \ loiiopcim.x Ko.imiima правити дугорочпе прогнозс. Мнлутни Pncnih Ypebvje Редакинонн одбор Уредннк: ДОБРПАА МНАЕТИБ
СТРЛНА 2 14 ДЛНЛ БРОЈ 62 ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКЛ • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕБА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ иеши ИШ1К hih iwrme iiehe 9НМИ1И УТВШ, СТЛ1ИРВ«IНПШК ПШ! Е Друштветш договором о начину образовања цена прехрамбсннх производа цене сс nonchnnajy за 6,7°/® П Трошковм живота ћс бити всћи за 2,53*/® ■ Погоршан положпЈ про.мет« 1шх организација утпцао на убрзано закључивањс Друштвсног договора □ Основни прехрамбени артикди нс поскупљују. Рсзолуцијом о скономском н сошцалном развоју Југославијс v 1976. годинп предвнђсно јс ла цспс и трошкови жмвота у 1976. годнпи pacrv споријс у односу на 1975. годнну. Да бн сс обезбсдила таква полнтика цсна закључсн је Друштвснн договор о cnopoBobeitv полптпке цсна. Овим Договором нрсдвнђено јс да поласт цсна пз надлсжностн Републикс мо жс у денембру 1976. год. у односу на децембар 1975. годннс да износн пајвишс 9%. a по раст цсна из надлежности Оп штинс највише до 11%. На основу овог Договора бп ло је потребно да се v Огапти ш< посебни.м друштвеним договорима утврди политика цсна у 1976. год. на подручју оп штине Парађин. Друштвеннм договором обра зоваће сс цена хлеба, млека, меса, рнбе, станарнне. комунал них услуга, марже за прехрам бене пронзводе у промету на мало итд. Самоуправним споразумом образоваће се иене плјачних услуга, услугама аутобускс станнне, усл\та.ма днев ног н продужног боравка none и друппвене нсхране. Помснутнм Друштвеннм договором предвиђено је да се цене образују одлуком наллежног рргана у случајевима када се Друштвени договор ц Самоуправни споразум не закључе, или када су ови са.моуправнп акти у супротности са полк- •пгком цена. To значи да јс у овом случају надлежан Изврш ии савст бпштине који мма овлашћење да v изузетно хнтпнм случајевпма одобрава повећање цена хлеба. мсса и млека уколнко су ова повећања условљспа одлукама внiinix органа. Цене осталих про нзвода формпрају сс прсма ус ловн.ма тржпшта, с тим ла тс нене не могу да npeby износ од 11%. Предлог Друштвеног договора о начину образовања нсна прсхра.мбених производа предложен јс ниво до кога оргапизације, које сс баве промстом прохрамбених производа на мало, .могу да утврђују разлику у цени. Економскп положај прометних организација Пре.ма одлуии Извршног всћа Србије о ближим условљма и мерили.ма за образовање цена производа и услуга за које општине прописују мСрс нспосреднс друигтвснс контроле ut'na, приликом образоваља цена дужне cv да полазе од економског положаја rpvnaunје OYP, оствареног пораста цсна v претходној годннн, потрсба остварења просте рспродукцпјс, обсзбсђења материјал нс н сои\ јалне сигурности рад них л.удц и равно.мсрннјег распорсда rionchaiba цсна током цслс голипе, поготову ако сс ради о цепама пронзвода и ус луга од всИсг vrimaja на трошковс пословаља OYP п трошко вс живота rpabaiia. ПовеКаље разлнке v ценн у про.мету на мало прехрамбсним производн.ма условл>еио је скономским положајем OVP којс сс бапс промстом ових Издаје OK ССРН ПАРЛБИН Ypebyje: Редакционн колегијум Главнн н одговорнн уредник Саша Букић Лдреса Рсдакии|е: Параћин Б Крсманоинћа 14 Тел 83-694 Штампа: „ГЛЛС’ Бсоград Влајковићева 8 Тел 335-384 Тираж : 10.500 производа. Разлнка v цспи, илп просто рсчсно, маожс. замрзн\та је још од 26. новембра 1971. годинс. Од тада па до даиас трошкови промста cv стал но расли тако да онн дапас пс могу ла покрнју повсНани обим про.мста. Економски положај организацнја удруженог рада чије су цспс под непосрсдно.м коитро ло Општннс, на базн рсзулгата Чланом 8. Друштвеног договора о начшЈу обра зовања цена прехрвмбс нпх производа нз мало. повећавају се малопродај не цене неких прсхрамбених производа Тако, на примср: Jaja he сс про давати по 1,25. дннара, маргармн 19,92 л«пгара, co кухињска по 3,27 дииара. мнлерална вола по 2 52 ДЈшара, јабуке по 9 70 дпнара, крушке по 11,50 ди пара, алева папрнка 56 00 д|шара. мед 47 80 динара, кафа по 179,00 дииара за килограм Неће сс мењати цене: хлебном брашну, јестиво.м ул»у, шећсрг. сјггном и у коцкама пирппчу, па сул»у, кромппру. црном луку II купусу. остварених у 1975. годиип био је разлпчит. Примсра радн, на последњпм местима, по тим показатељн.ма, нашлп cv се Воповод и канализација и „Стаи дард" комунално прслузсће. СИЗ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ II ОТВАРАЊЕ НОВИХ РАДНИХ МЕСТА SO WaOO □ Информаиија о лрилппу средстава указује на неизмп* рснс сбавезс пз прошле гозанс □ Кредитнрање развоја привреде дало првс резултате □ V овој год|пгп пласираће се око 400 милиона старих динара. Седн1ша Скупштине Самоуправне ннтересне заједнице за развој приврсдс н отварање но внх раднлх мсста разматрада је информашпи о npnnnuv срсдстава из прошде године и предпог пласмана средстапа за текућу годину и одмах констатовала да је добар део планираиих средстава из прошле годнне остао нерсализован. иако се споразумом свс радне и дру ге органпзацијс, обавсзале да издвајају 0.5% од дохотка који сс нс опорсзујс. Делегаш су то протумачили као псодговорност прсма обаве.зама од којих зависп и рад Интсрсснс заједпнцс v нарсдко.м псрноду Закључак је да се свим полиТНЧКИ.М срсдствима у шче на one који не ii3.Mirpyjv својс оба всзе, јер је парадоксално да се неке од њих налазс ц на списку оннх који тражс иовс креднтс. Ако сс всћ говори о договореиим обавсзама онда tieма разлога да сс Тако стап»е хо леришс, јср јс до сада Заједнн улагањсм средстава v комунал па посгигла крупан резуллат но предузећс „Стандард1ранс“ за купошшу камиона који.ма јс комплстнран возни парк. Прсма финансијском ii-xany за ову годину Зајсдница треба да убсрс око 856 милнона ста рих дннара, додушс највсћа су ма сс одпоси на по.мснуте неиз миренс обавсзс. За крсдшираitc улагача прсдвнВа се сума од око 4с>0 мплиона старих дипара. Распорсд расхода је ураben тако ла рсалпо одражава craitc л могуКносш. Дслсгати cv разматралн и прсллог лавања новпх крсдпта и прихватнли оллукс ia се :;ају раднвм органпзацијама којс су, на базк јавног копкурса, ло ставнлс комплстнс развој::с програмс и које бн лобпјенп срсдсиза повсзале са крсдитн- „Шу.мадпја" у целнпц ic оства рл.ча иатпроссчпс рсзултатс. McbyiHM, ако посмптрамо само OVP „Прсхрапс на мало" Поменутнм Друштвсннм договором регулпсано је ла сс слободно могу формирати иепс за следсћс артиклс: свим врстама хлеба, осим белог, полубелог н прног, бурску и врстама пецива, младо.м месу, прасећсм, јагњсћсм, овчијем, живинском, свежој риби, воћу п поврћу из до.маће пронзводње. Слободно сс форммрају и цсне: за закупмимс за гараже, ди.мничарске услуге, такси превоз путника и робе, туристнчке услуге, продаја грађевин* ског ка.мена, занатскс производе, улазнпце за фудбалске утакмнце, позорлшис и биоскопске приредбе, за музеј, локал* не новнне и публикације. маппгнске услуге у пољопривреди, млинарске услуте п остале услугс у дома1>1п1стви.ма. онда је слнка сасвнм друкчија. V o.ihocv на просек прнврспе. ова ОУР остварила доходак пижн од потрсбног (бруто личпн доходак од 94%, а фондовс по радипку од 88%л Од органнзацлја које се бавс промстом прехрамбених производа на мало. v најбољем положаЈу јс Робна Kvlia „Бсоград“. Мсђутнм, рсзултати ове ма Инвссшционе банкс, филнјале у Параћнну, и тнме успешно реалпзовале развојне програмс. Делегати cv јелногласно одлучилн да се: Ипдустрији вунснпх тканина ,-Бранко Крсмановић" додели кредит од 195 мплиона старих днпара за пресељсњс погона трикотажс и конфекцијс »■ круг фабрпке. Фабрпци тскстплних машина „Пролетер" cv.mv од 100 мнлнона старпх лннарз за реализацнју сарадн.с са Институтом „Михајло Пупин" око нзрадс и пласмаиа avTOMaxcKiix чистача. Прсдузс „Будућпост" за прлзводњу алу-чсличних ужадл, за које постоји велико пнтерссовањс на домаћсм тржлшту, 50 мнллопа старих дилара. Угостнтељском прсдузсhy „Грза" 50 мнлиона старих дннара за ypcbeitc турнстичког насеља у Chccbuv и отвара н>у ловнх радннх мсста. V всзи са горњим одлукама дслсгати су прлхватили прспо руку Инвсстипионој банци, фи лијалн у FlapahnHv да одобрн wiainipaitc крсдлта по оспову штсдње rpabana. Всома значајно питаље се односи ла отвараље пових рад лих мсста. Мишл.ење је да од говајућлм само¥прапни.м споразумима треба регуллсати обавезу отварања рални.х мсста. Према процени отворило бл се око 125 нових места н мо гућност запошљавања квалифнкованс ралнс снаге која чека на Заводу за запошљаваљс. IlouiTOBaibe договорсних оба веза и длсцлплина v остваривап»у одлука н закљгчака под разумева и пуни сфекат у ралу овс Интсреснс засјднице која јс п фор.мирана ла nviioj самоуправној основи. To јс л поснта v pa.xv Скгпштлнс овс Интереспо Јајсдницс одржанс ових дана. OYP не бл могли да буду опрсдсл.ујући за ouchv скономског положаја оваквих органпзапнја, јср јс љсно учешће у укупиом промсту рслативно мало, а локација лзванрсдна. Шта |с са комуналном дслатлошћу и станаринама? Што се комумалнлх дслатности тиче, резултати „Водовода" су последица других послова, а пе повољне тарнфс за коришћење воде. Довољло јс да се кажс да се од продајс водс једва покривају трошкови аморгизације, а обпм осталих послова сс из годлне у годнлу сужава. Рсзултати „стандарда" су испод просека прив деие, а ако бис.мо искључили удео транспорта, онда би рсзултатп блли још неповољнији зато је и закључак да се ско но.мски положај ових радних организација крсћс v том прав цу ла јс повећањс цена сасви.м оправдано. Посебно је пнтересантно питање сганарина v Општлни. Док аналнзе показују да станарина треба да нзноси најма ње 2%. од чега 1% за а.мортизаплју п 1% за одржавање и лруге обавезе. оне сада износе 0.60 о од тржлштне вредности стана. Последлце овако нлсклх станарина су очнгледле, јер нс могу да покрију нн амортизацију, а потребно инве стнционо олржавањс станова сс не врши. што длректно доводл до v.Maitcita ста.мбеног фонда, на јсдној страни, п нсзадовољства станара, на Другој странн. ПолазеНн од економског положаја највећег броја OYP из овс области, а имајући v ввду крстање трошкова пословања, бсз повсћања цсна било бн ло ведено у пнтањс остварива!Бс и просте репродукције код псклх радлнх организанија о којп.ма је било рсчи овде. Усвојелим Друштвеним договоро.м о crrpoBobeitv политике пена добрпм дело.м сс постиже н равномернн врсменскп распоред повеђања псна. Тако се VTBpbyjc да се пене комуналних усл\та Morv повсНатн тек од 1. октобра. Иако се Друштвсним договорнма за највећи број призвода и vc.ivra предви ђа повсћање од 1. јула, то се лс може остварити, јср сс најBchu број цсна образује Друштвенн.м договорима и Са.могправним споразумом. а осим марже н нсна прехрамбенпх производа, за осталс пене по ступак ннје ни покренут да се оне утврде, те ће до њиховог повећања доћи тск од 1. септембра. Прсдложена peuicita и оллу кс нс стављају OVP v пзузетпо пово.љан положај већ сс са.мо стварају условн за одржавање салаппЕсг рентабнлнте та пословања којп ic већ, као што сс наслућује, угрожсп. Друпггвена средина ћс учннитн својс, алн неопходни су н папорн v самим органпзацнјама удруженог рала v пнљу повећаља продуктивности рада и всћнх уштеда. Новс цсне — повећањс трошкова живота Усвојспим Друштвеним договором о иачпну образовања цспа прсхрамбсних производа, цс нс ових пронзвола из наллсжности Оппггинс повећалс би сс за око б.Т^/о. а општн нлво тро шкова живота за око 1,1%. По раст цсна комуналних услуга, станарлна, саобраћајних услуга утипаНе иа укупан пораст цсна за 1.1%, а на пораст трош кова живота за око 1.43%. одлосно, заједио са порастом пена прехра.мбснлх пролзвода на мало се повећава за 7.8%, a трошковн жлвота за 2,53%. Имајући v виду изнсте разлогс Извршли савст Општнле јс утврдло предлог Друштвсии.х договора који је био пред мет разматраља на форумима друштвенополнтичких организација током протеклс недсљс. Послс живс длскусије дслсгати Скупштинс су прихватлли прсдложсна peuicita v Друштвсно.м логовору и Самоуправном споразуму. Рсгулација рекс течс по плану СКУПШТИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА НЕМА ИЗМЕВЕ У ПРОГРАМУ ИЗГРАДЊЕ УАИЦА В Информацлја о изградн»и улица локазујс известан застој у реализацији због новог начина плаћања услуга и роба □ Завршавају се радови на асвалтирању коловоза у ужем центру града □ Тсмпо изградње уллца зависиће од финансијских срсдстава у наредном периоду Днсвнл ред седнице Скупшти не Месне заједнице града садржао јс и лнформацлЈу Одбора за изградљу улица с обзиром да је, после успешно спроведеног референдума, донста одлука о завођељу .месног самодоприноса за нареднлх пет година. После једног периода интен зивне комуналне лзградње насгалл су извесни проблеми око обезбебиваља фпнансијсклх средстава да би се одговорило на време обавеза.ма према лзво бачл.ма радова у складу са новим начлном плаћања услуга и роба од 1. апрлла. Месечна сума од око 80 милнона стаPilx динара, колико се убере мссним самодопрнносом, није довољна да одржи темпо изградње улнца на одрсђсном нл воу, мада се у лрограму изград и>с коловоза, клшне и фекалне каналлзаплје nehe ништа бигнлје изменити уз напо.мену да he ндућс годнне моратл да се потраже додатна срсдства за ове, вео.ма значајне комуналне послове. Првснствено се морају завршлтн већ започети ;?адови па онда планирати новс, a то се неће мо1ш знати све до октобра мсссца ове године. Трснутпо стање је следеће: бићс асвалтнране улнце: 29. noвембра, Савс Кооачевића, Motile Пијаде, Лоле Рибара, Бсоградскс, Вука Караилћа и плато око плјаце. Завршетак ових послова омогућнНе и регулисан»е саобраћаја у ужем центру града л ствараљс могућностн да се главна улнца оспособи за теталиштс растерсћена саобраhaja и гужве. Делегатн су на седници Скуп штине стављали читав низ примедбн о којлма би требало Одбор за изградњу да поведе впше рачуна. Квалитст радова ни је увек на висини захтева модсрнс градске улпцс, „ма доста примсдби на рачун лзвоЈуача. Интересантно плтаље покрснуо је делсгат Чедомир СтефаноL'lih: ко брине о ловолзграђепим улицама? Питањс јс упућсно Интсрссној зајсдници за уређење градског земљишта. Прсдузе11у за водовод и канаБРИГА II СОАИДАРНОСТ БОРЦИМА 80 МИЛИОНА ЗА АДАПТАЦИЈУ СТАНОВА Месец јули. Мессц празника посвећсним усгалку, рсволуцији, борцима. Мсссн када се сво цирају успомсие па крвавс далс НОР-а. на подвигс храбрнх и нсустрашивих бораца. Подстакнути тиме заинтсрссовали с.мо сс о прсживелим борцима наше Општине, обратили смо се Удружсњу савсза бораца и шггерссовали се ла ли се бринс о глм људима, нису лп онп можда заборављсни? Добпли смо позитивнс и лспе одговорс. Брнга за учеснике НОР-а, рат не војнс инвалидс, млрнодопскс инвалпде, цивллне лнвалидс рата је веома велико. Томе свсдочи и пформација да су стамбспа питан.а тих ли* па скоро у потпуности решсна. Тачнијс рсчено, додсл»ивањем станова у друштвспој својини, или пак додсљивтвсм крсдлта за ii.irpa 1п,у станова v прнватnoi својкни до сала јс око 400 лица добпло сопственс кроволизацију и ПТТ јединипа морају да поведу више рачуна о радовима на нови.м коловозима, да после завршених послова коловоз оспособе за употребу. Y MHoriLM улицама радовн нису до краја завршени, не.ма свуда саобраНајних знакова те нсрегулисани саобраћај омогућава тешким возилима хабање асвалта и уништавање нове површинс. Скупшпша је прихватала предлог Извршног одбора да сс пердложи доношен>е одлуке о ограш1чавању саобраћаја у улицл Маршала Тита од 16 до 22 часа, у летњем и зимском периоду, како би се грађани и о.младина користили њоме као шеталиште.м. Уколнко би се ре гулисао caoopahaj у оба правпа у цснтру града, опда би сс раз.мотрнла мо гућност погпуног затиара ња улице за блло какав саобраћај. О овоме интерссантном предлогу греба да сс изјаскл Сскретаријат за ун\трашн,е послове и органл caoopahajне ми.шције. Дслегатн су, такође ннформисапи о радовима на регулацлји реке Цриице кроз градски парк. После жнве днскусије усвојен је предлог да се тополе. на десној обали реке, бар за сада не секу док радна група не нспита оправ.таност њиховог уклањања с обзиром на обим радова око речног корита. Констатујемо, на крају овог кратког извештаја. да је ова седннца била веома радна, с обзиром на niiTaita за која cv лелегатн всома заннтсресовавн. Дпскусија к одлуке показују колико с.мо сви зајслничкп запптсресоваип за урсђеље човсковс средннс као што јс паш град у ово.м мо.мснту. вс. Само за 1976. годлну 90 милнона јс дато креднта за адаптацкју и доградшу станова н породичних кућа у ипдивидуал ној градњн... Зати.м, за последње трл годиис 81 лнпе јс користнло oaitско-кли.матско лсчсјбс. Ту су и разни инвалпдски додаци, здра вствена занггита. нзузетна матсријална обезбсБеља, школо вање дсце, сталнс н тренутне noMohn за текућу годину издво јено јс 40 милпона дпнара, a 32 корисннка је сталне повча* не помопи. Ингсресантан јс податак да јс всликп број поро дица к мајки палих бораца које добпјају овс врстс по.моИи. Закључак је јсдноставан и лсп. Људц који су \*чннили и лопринсли да наша дапаппмша буде опо што јссге са пуним правом користс свс њенс благодети, прнмају опо што су и заслужнли. С. Јовановпћ
БРОЈ 62 М ДАНА I СТРАНА 3 ИЗ НАШИХ ООУР Омладкнска органмзација нашег колектива јс и овс године учествовала у наградној игрм лисга Полнтика повезаној са акцијом „Млади рад1пг<-са.х!оуправл>ач’’. Као награлу за учешће и тачне одговорс на сва посгављена гпггања добијена је ко.мплет гарнитура за стони тенис (сто, рексти. мрсжица и лошпшс) која he добро доћи младима у часошша одмора и рекреацнје. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАНИН ГОД. XXII БРОЈ 248 СПРОВОЂЕЊЕ АКЦИОНОГ ПРОГРАМА (ВЕЧАПО ЗА ЈУАСКЕ Један од елемеиата алата који искл>учиво увозпмо су такозвани кернови за теглс. С обзиро.м на ситуалшјг у вези увоза. прннућени смо да тражимо решсња унутар ралне органчзације. Y вези с ти-м, ових дана се у погоиу за нзралу стакларског алата улажу огрошш напарн за усвајањс пропзволн>с ових елемената. Први пробнн комади дали су задовол»авајућс резултатс и радови у том правцу he се наставптн још већим те.мПО.М. — S3 - V времеку од 14. до 16. jv ла у нашој радној оргалшзацијн cv одрж&ие селннце свкх РалничкЈГХ савета OOYP на којпма јс порсл осталог раз.матран Пзвсштај стручног савета о стању залпха у проблему пласмана наше робе на тржншту. нзвсигтај о пословању за 6 месеш1 иа бади пропзволњс као н предлог располслс за јунн 1976. год|гме. - Н — Ка:<о бп сс пална оргагмгзатца сачувала ол евенуалmix па.девнна а сходно Закону о гтротив пожарпој заштитп oBJix дана cv па зграли комерцијале п цагацина трговачкс робе пос авл>еис .мерденкнс који.ма lie се Mohn, ако ло тога лоБс вео.ма успсшпо cnrlin до крова п осталил делова зграде, л успешно интервенисати. ИИУ В18 Схватајући сву озбиљиост садашљег нашег тренутка, комунистн и остали радни људн у колективу join једпрм су, на делу, показали да cv v craibv да рсше проблемс који искрсну, да својим ангажовањем и ставом према зајсдничким ди говорима и задапп.ма доприпс су да сс све тсшкоће пребролс. А тих тсшкоћа ic v последн»с вре.мс заиста било доста Сви с.мо мн свсдоцп да су one искрсле, нс одјсдном н не од једног жаришта. Почетак јс чнни се из времена наглог ско ка цена калцинираној соди, чак за псколнко пута, затим велико повећање савсзног noреза на про.мет, паглог с.мањен.а потрошње пронзвода пако ваних у нашу амоалажу a ана логно таквој снтуацији стиорн ле су сс залнхе готових npoiuвода. Поред овнх ц сијасст другпх објсктивннх разлога <л тстку ситуацију морамо биш самокритични. јер садашњи тренутак зачтева. да прнзнамо да смо у великој мерп и сви ми запослсни крпвл шти је до овога дошло. Нсдисииплина, нерад, иеозбпљан приступ послу и радним задаиима довели су нас дотле ла cv па nojetifinrxi машинама дапима резултатн бнлн поражавају* ћн. Валпкп rinone iaT шкаота ралндно повсћан.с трошкова слпчне иегатнвне појаве. као и one напрел пзнстс, утнцалс cv Ла BKUIIOIH1 ППОГРЗМ ч:»и П I IK ључци синднката од 10. VI 1976. голине буду смсрнпие којнх сс морамо свп до танчпиа придр жаватк да би нслловилп у мпр пе воде. Oxpaopvje члњенииа ла су озбиљност снтуацнјс и нскре нс тешкоће схваћсне као аларм да је дошао дванаести час да свн ми преиспитамо cboi рал и одаос прсма њему. Акииони програм Стручног савета п ДПО као и закључшс Синдиката снгурно tie би донелн резул rare којс очекујемо а да ми сви кисмо збили нашс редове. Први рсзултати се всћ назиру. Производња. истнпа за вол»у доста споро. бслсжи нз ме ееца v месси н квантптатпвно п кваллтатипно све болл резултатс. Трошкови ц залихс, што је поссбно важно, laicohc опадају Можс се уочитн ла јс н радна н технолошка дисцнПОСЕТА ИТАЛШАНСКЕ ДЕЛЕГАЦШЕ плкна на нивоу који омогућава оваквс резултате. алп је она морала битм одавно таква. Има нажалост нвких појава којс кочс прогрес и остваривањс нашпх логовора. Могу сс one уочити па примерп.ма опих који су дирсктпо задужснн прс Ata акционом програму за рс шавањс конкрстних задатакл a они. према роковнма иј програма. каспс. Резултатима из последња два месеиа ис можс.мо бнтн )адовол>11и алн пам они нпак дају право ла остаиемо оптимисги. М. Јованови1| ПРАЗВИКЕ Овогодпшњи јулски празници су, као п раниЈих година, у нашој радној органнзацији прослављени на всо.ма свечан начин. Поред траднционалног полагања retina на споменпк палкм борцнма, бнвши.м радницима наше фабрике и поетаил.а1Ба цвећа на плочу која се налази на само.м улазу у радиу организациЈА. 7. Јула је у ресторапу друштвенс исхране npirpeben п пријсм за прежнвеле борцс који су радпли нли још гвек радс у пашој фабрици. Пријему су. порсд већсг броја руководилаца и друштвсш-политнчклх pa.iiuiva ti.i самог кои-ктива, присуствовалн и СЛОБОДАИ БИРИП, председ* чик општинског удружен.а С¥БНОР-а. ПЕТКО ЛЕКОBill’ сскретар ошитипског комшсга СК п МНЛОШ ДРАКУЛОВИБ. предссдник ССРН пашс општинс. Посеино је био Hiirepcc.iinan cvcpei пписупшх са мајком палог борца РАДОМИРА НИКОЛИБА-ПИКУЛЕ, 1РЛ1ОМ НИКОЛИБ. У спонтаном разговору н евоцмрању ратних успомена, борцима су предати и пригодии поклони. дар name pa.inc организације, л би се уз Козарачко коло, весеље наставило до касннх поподнсвпих часова. Нашу радну оргавизацију у yiOpBK и. јула писсгила ус Ита .injaiicKd иипдикалка пелсгација СГИЛ из областк Тсрнп. Дс легацпју су сачнњавалн шеф .tcierawijc Марио Пацн, гено ралии ccuperap. Антонио Милар ди. члан спнднката друштвсin lx I. larnociii и Ромоло Формика, члдн сишшката јавнс управс Ова посета ic viupdha । нашој сшглнкално! делсга цији која ic прошле годиие у повсмбру месеиу боравнла у 1гта.11ГјанскоЈ областн Терни. По програму гостп im Италп јс посетмли су прво Скупштину О1ШЈПШС где су разговаралп .1 п nun ом Слободан МиniiBojcnnhc.M, а послс тога, у npaiiiHi председпика Mebyonin in \..or Beha Јована ВелпчковиВа, прс кепнка ОСВ Пара him Ранка Николмћа н председ иика ССРН Мнлоша Дракуло внћа, обшшш су нашу ралну upiaiiHjaiin.jv и гу воднлн разговорс са прмврсдвим н друшт netIO-11ОЛ1 ппчкпм руководством Фабрнке. Како госгп долазс пз једне областп која је најбогатија н пи v ipiijcKii најразвијеннја у Итшшјн, са поссбно богатпм иЈВорима минпралнс водс, и како упраио xuiaiuipajv отвараir»c јсдне мањс фабрнке за израду амбалаже и мппералну воду то јс л љихов нптерес бно усмсрсп у том правиу. V краћем разговору измењена tv искгсгва о условима рада радника, о професноналпим оболењима. зашпггн човекове средипс и др. ninaite. која су ијсЈничка за свс радникс клко \ Југославијп тако и v Италији. Н з Лараћина гости cv опппли у Крагујевац. ^како смопословалиу ЗААИХЕ СЕ СМАЊУЈУ Y ПРОИЗВОДЊИ НИШТА БОЉЕ 0 Опадање производње није заустављено ни у јуну месецу @ Ооа производна погона нису остварила планиране резултате До неизвршеља пданнранс пропзводље у I ООУР-у дошло јс због подбачаја П ване на којој аугоматска прсса, због повећапс вучс нијс радлла 21 даи, а и прилико.м заменс рс монтоване „Оливото" машинс изгубљено јс 8 дана. Мећутим, када би се опсратнвнн план умањио за вре.ме за којс нису радиле овс двс машине, остварена производња би била у Bir сини плала, јер су осталн капацитети ималп већу пронзводњу од планиране. Y дорадним одсљењи.ма је с.мањсн лагср робс за дораћнвање, а ннсталпрањем регала у ови.м одс;вс1Бима успостављсн је ред, чп.мс је и поло.м с.мањен. На „Гнон” машинн која ссче ручиу пролзводњу повећап је шкарг и поло.м због малих ссрија које се управо радс Y II 00YP до подбачаја производње дошло је углавно.м због слабог рада ЈРМ-а, ИС4. P7-1 к УГ-2 машине као и због застоја у пропзво 1њи целог погона у трајању од 10 часова, којк је уследио због чишНења трафо сташшс Y ово.м погону треба истаћи одличан рад 11C-8 машиие. Гвоздена калупара и електро погон пока зали су у јуну .месецу нешто веНе ангажова1LC. док су остала оделења Ш OOYP била нсдоволјНО запослеиа што he сс одразити на укупаи рсзултат овог OOYP-a. IV OOYP јс постпгао зддовољавају!1с рсзу.патс у области продаје па су сс на тај начин и залихс смањиле. ПРОДАЈА ТРГОВАЧКОГ СТАКАА ИЗНАД ПРОИЗВОДЊЕ Иако је лериод пуне несезоне за робу ши рокс потрошње, ипак јс продаја трговачког стакла, посматрана у односу на производњу у ЦСЛН11И добра. Ово из разлога што јс добро познато да у летњпм мсссцима, услсд дсјс 1ва објсктивиих фактора, долази до craniaцнјс гражњс грговачког craicia, јер сс вс1ш део породпчних буцсга домаћпнстова олваја и усмерава за нсопходпс живогие потребе. Сс лопа годкшших одмора, тако1х, у том псрио ду успорава пласман овс робе. Јсдино јс при лаја стакла за угоститељстао, по правилу, у порасгу. McbyriiM, рсали.1ацнјом у јуну мессцу, па o;ipcbfiin начнн, су лосадаплвс цнкличнс no iuitc ове врстс ану.тране н трсид реализацн је нма сасвим другачнји облик у односу на псгн нериод ранијих годипа. To педвосмислс но указује да сс само добром обрадо.м тржи шта уз копстаптно добар квалитет робс могу uot iiihii задовол>авајућн резултатн. ДомаИс тржнигтс јс током јуна мссеиа ип i n.ИПИ1О обраБивано. обављени су стални коп 1акти са купнпма, it го јс, измеБу осгалог, допринсло да сс у мссецу несезонс надмаши оби.м производње. Али. треба истаћп да су нашс могућности. прс свсга пропзводнс а н тржншне, знатко всКс. Наи.че, за још бољс гадовољавање потрсба гржшига, потребно јс безусловно скраКиваљс одреБених фаза нашега процееа рспродукцнјс. Ово сс, пре свсга. односи на фазу принреЈла, која по нашс.м мншљењу трсба да будс сфикаснија, затнм на фазу дорале где би се огклањање „ускнх грла° позитквно одразнло на ефикаснијн паступ па тржиштс. Свакако да n v промстпој фази трсба uhii па усавршавањс оргашмацнЈс чњме on сс поспешила продаја и с.маљивалс залихе. Истражпвању потреба и платежИо слособнс граж њс мора се вишс поклоннтн пажња. јер досадашњи мехаиизам тржпшга то захтсва. Y далашњпм условима у пословној активностп тржпште свс иише долази до изражаја, јер сада вишс ппјс тако велнки проблем пропз Bccni oapcbeny poor, веН је проблсм њсна продаја. А продаја можс бпти успешиа само ако сс упапрсд на паучним основама докаже оправдаЈгост увоБсња одрсБснпх артикала \ ироизвод1111 програм. Без научног лрклаза овом проблс.м то је тсшко ot iBap.i.iiito. гото- (јо сс може pchit да је iicMoryhe. Повећању укупмнх резултата продаје токо.м јупа мсссца, лопринео је к лобар плас мап пностранпм кушшма, јср ic ирско 20",, VKvnne врсдности јуискс реализацнјс рсалп зовано на спол.псм гржпшту. II у бу-ivhc cv мора joui ueba пажња поклањати нзвозу ка ко бн смо моглп задовољавати upon.тодњу НСОПХОДНИ.М артпклрма из увоза. За пернод јануар-јунп рсализација јс шна i пропзводњс. што зпачп да су залпхе трговачког стакла релатнвпо с.мањене, Ипак ос тајс п дал>с стални задатак да сс све спагс сектора продајс, и пс само овог сектора. усмсрс на c\ian>c>i.e залпха како бп крај годипс био дочскан у гранпиама оптнму.ма чпмс би и vKynilli рсзулгати бн.ш бољи. Мр. СтоЈан Алексић ДОБРА РЕАЛИЗАЦША АМБАЛАЖНОГ СТАКЛА @ Смањење залнха за преко милијарду старнх динара Као што смо очекивади, јуни .мссец карактернше пуна сезона за наше производе, односпо то је мссец када се траже тегпе, воћnit соковп. минерадна вода и друти производи. V ово.м мессцу добру продају имаде су боце за мннсралну воду. лмтарскс боце за coковс, тсглс мале и великс за конзервну ннi crpnjy као и боцс за пиво. Обзиром да је uch летњи период, нешто јс слабија тражља амбалажс за вињакс, раклје и вина, мада се и ly oceha одређспо ожпвљавањс. Слабију гражњу пмају нроизводп за сптпо паковаљс ј шохалннх гшћа — снтиа амбалажа, затнм tOKOBit. као 11 боцс за пиво. Мања тражња боца за пнво можс се правдатп слабнјом про дајом пива у овој годпни. Оегварспнм резултато.м продаје у јуну мсссцу можсмо v погпуносги да будемо задоио.1.1111. To је један од imioo.t.iix месеца проијс за noc.ic.iibv rojiniv дана. Посебио у о вом месецу осгзарен јс н добар нзвоз наши.х пронзвода Hiro јс од цосебног ннтерсса. Обзиром tta cm гсм плаћања v нриврсдн, као п предуЈсгс мсрс nncui.c од странс наmux купаца, врше сс наруџбинс на сптно, од даиас io с\ гра. 1аки да јс вр.чо тсшко и поред vivnopeiiiix количпна правити дугорочне проIHOJC. Аћглутии РистпН Ypebyje Редакинони одоор Уредник: ДОБРПАА МНАЕТИН
СТРАНЛ 4 14 ДАНА Б₽0Ј ђ ИЗ АУТОМАТСКОГ ПОГОНА ИЗВЈНРЕДНИ РЕЈИ1ШЈ1 U МММ К-1 Прошло јс мсссц дана од пуiinaiba у рад рсмонтованс Mainline ИС-8 дупла кап. Овај пс риод јс дрвољап да бп сс могао саглсдати комплстан рад машине и датп права оцена. Данас сс са сигурношНу можс рсћн да машина ИС-8 дајс нсочскпвапо добрс рсзултатс. Машина ИС-8 дупла кап почстком апрнла послата је у Пталпју па рлкжт, а са љом ла ннјс могао да сс постигис код нас. To су нам доказала не лавпо извршсна провсресања од стране купца, v присуству стручњака нз Југословснског ипстнтута за прсхрамбену индустрпју, када јс нзвршсна кои трола затварања тсгли. Рсзултат провсрс био јс певероватап, тсглс 720 цм’ вакумиранс су 100%. Овакви резултати доказују да ИС машинс Morv ла дају изванрсдну пропзводњу али јс на нама да до јбс дођсмо н да јс одржнмо. д. м. СТУДЕМТИ — ВОЈНИЦИ V НАШОЈ ФЛБРИЦИ Студснти I И II ГОДИЈНС cBiLx факултета који жмвс иа тсрпторкји Поморавља, а који се налазс па обавезној пракпгчној војној обуци у Гарпизопу у Параћину обишли cv у чствртак 15. јула иашу радну оргапизацију. Око 200 студсната -мсђу којпма јс 5il\o н вишс будућих тсхнолога са ингсрссоваљсм је разглсдало производнс погонс п процсс произволпл сгакла. АНКЕТА Летовалишта јс пошла н група одржаваоца. Ио повратку машинс па њспој монтажн лошла јс до пуног in ражаја обука и искуство иелс скипе која јс рад на овој машнни усапршпла v самој фирми која јс нзрадила и рсмонРеагвање стамбеннх пробаема товала. Рсзултат овако стручцс моп1аже мзшннс и пратсћпх уреbaja јс изванрсдан сгарт машпнс и неуобнчајено мали шкарт, скоро зансмарујуИи за овакву врсту пронзводње. „Задатак свпх иас. како одржаваоца тако и осталпх услужних радионица. рскао нам јс ииж. Бранче ЖиваповиН, јс да сада одржвмо овај коктипуитст и овај циво производње". Квалптст тсглн којс се сада производс па овој машннн јс пзванрсдан, управо како до са одвнја се no плану Познато јс да јс наша радна организаонја једна од оннх које су у всликој мерн рсшмле стамбене проблемс својих радника и КО.ју не погрссају проблсми такве природс. Порсд куповине и изградње станова (до <оаја овс годинс he сс у њих уселнтн 9 породпца, а почсће и изградња зграде код спо мсника у ueiirpv града, гдс је, такоНс, купплфо 19 станова) велики удсо у решавању звих проблсма нмају крсдип! којс радпа ор гаппзаиија дајс раднишсма за ипдивпдуалпу сгамбепу изграджу. Уораво ових дапа. Раднички савст ралне зргапнлацијс јс на прсллог Управног одбора и имовнпско сгамбсне комиспјс, одобрио срсдсгва у ii.uiocy ui 43.300,00 дин у ове сврхе. Овом сумом јс обухваНено 52 радника, махо.м из испосредне пронзводњс и то оних који су всћ започсли са изградњом и ова ерсдства су нм потрсбна за довршење всћ започстнх радова. Висипа крсдита сс крсКс од 5.000,00 до 15.000,00 дин.. зависно од погрсбс кориспика н мишљен-а и.мовмнско стам оепе комксије. Колико смо обавсштснн до сада се нико није јавио са било каквим приговором. Оваквом стамбепом полптиком радна организација доказује колнку бригу водп о сво јим радпицима н колико пастојн да се овај проблем у најскорнје врс.мс у потпуности прсвазнВс. ХШ РАДШ1ЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ СТАКДАРА ЈУГОСААВИЈЕ ТАКМИЧАРИ У РАДУ НАЈБОЉИ © Запажеи успех шахиста на стакдаријадн Овоголиип1>е XIII Раднпчко спортскс нгрс стаклара Jvrociamijc одржапс cv од 2. — 5. Јула v Новом Саду. v организа цији Новоеадског колектипа „Алба”. Иа овој спортској маннфсстаиији узело је учешће око 1000 стаклара из 28 радних орпшизација шлром Југослалпјс. Покрошггсљ ооог сусрста бпо је Томпслап Шијачкн, прсд ссдник Олбора радника нндусг рнје и рударства снндиката САП Војполиис. Нашу радпу организаиију па Стакларијалп прсдстављала је екипа од 72 ра ишка који су сс ткмичнлк v 15 лпсшшлшта. Најзапажснч in успсх попнгла јс скнпа мајстора стаклогра вера која сс так.мичила у раду. l-.Kiiiiy су сачиц>авали'Дра гослав МилошевкИ, који јс бно првн у поједнначном пласмајц Милаи Стефановпћ и Heдсљко ГуњевиН. Поред ове побсдннчкс рсзул татс постлглс су и екнпс шахиста, стрслаца (мушка скппа) стоиотенпсерк, риболовци, Mann фудбал н атлетичарн. За разлику од досадашљнх стакларнјада one годшге нијс проглашавања побсднпка, всћ јс no днсцишшнама. Maine скнпс no то укупног вршсно ■iHCuiiii uniaма за\JC.IC су слсдсћа .мсста: Директор новосадског колектнва .Длба” свечапо јс отсорио XIII радничкс спортске итрс стаклара Југославијс Екипа иаше радне органнзације бројала јс 72 такашчара — Тзкмичење у раду — шах — стрсљаштво (ваз. nyin.) — стрељаштво (м. к.) — атлстика — мали фудбал II П II Ш — риболов — атлетпка (тробој) — рукомет — пливашс — одбојка — стрсљаштво (жене) — ппкада (жснс) — кутлањс На крају трсба одати пуно призиаљс организатору овогодишње стакларијадс колсктиву ,Длба” за изванредну организацију смештаја и исхранс так мкчара, као к обсзбеђење изваредних тсрена. ЗА „ОКРУГЛИД! СТОЛОМ” Удруживање произвођача шупљег стакла без замерки Прва с.мсна радника која јс споЈ годишјби одмор провсла у оргапизованим лстоиалиштима на .мору п у бањама вратила сс ових даиа. Како су сс они провсли, каква јс организација — мсхрана и смсштај и шта поручују својим друговима којц he кренутп у једној од нарсдних с.мена, упитали смо неколицш<у »бих који су лстовали у Сутомру, Макарској и Соко баин. МАШИРКА МИЛЕНКОВИН, радпица КК I — Овс годинс лстовала сам у Сутомору. Могу вам рећи да сам до сада више пута летовала на мору и v бањама, али мислим да је ове године било најлепше. Прсзадовољна сам храном. Била је добра и обнлна. Смеш тај јс, такоБе добар и све у свему не може се ставити никаква примсдба на организаци ју лстовања. ДРАГИША ЈОВАНОВИИ. стак лар на лончаним псћима. — Први пут сам летовала у оргапизацпјк фабрике и то у Соко Бањи. Што се тиче организације лстовања нсмам никаквих замерки. Y прво врсме кмали смо некпх проблема око смештаја и припремаља хране, јер су власници станова Маширка Мнленковић бнли прлично штсдљпви и неnoncp.biiBU прс.ма цама. Mcbyhim, ЈСД1ШМ добри.м односом и to ic регулисано. Можда би могли да замере само oiui који су ишлинакупање v баљу. јер су н>има стаповн бнли приллч ио далско. Поручно бнх друговима који иду у следсИнм смс нама ла имају у виду да су намнрнице прилично скупе, па се више исплати да сс хране у ресторану. Иначс, општи утисак са лстовања цсле мојс породицс јс повољаи. ДОБРИШКО НИКОЛИН. складиштар материјала. Овс године провео сам го длшњн одмор на мору. захваљујући савезу синдиката фабрике који је организовао ко БЕАЕШКА V врсме одржаваља Стакларијадс одржан јс и састанак прсдссдника нзврипшх оргала друштвено-политичких органнзацнја п длрсктора раднпх оргаппзација лропзвоћача к прсраВпвача стакла, популарио пазван „Округли сто”. Ово јс псги по рсду ..Окрхтли сто” који сс до сада одржава на Стакларијадама. Испрсд паше радпс оргаипзаплјс састанку су присуствовллл Милорад Судар, лиректор IV ООVP, Илија Пупур.шја, сскретар ФКСК. Дракче БуриВ, предссдник фабричке конферснцпјс СК. Милан Марковнћ, предсс v ник једннственс оргапизацијс Синдиката. Зоран ПсрнИ, предсслшк продседшшггва ССО н Добривојс Ммјајловић. прсдссднпк Радничког савсга. Фудбалска скппа цашс фабрпкс iiocinraa )е о.пичап асзултат. ¥ врло ЈакоЈ конкцн-шкји заум-ia јс П1 место На овом састанку сс разговарало о формирању удружсња произвођача шупљсг стакла. Ово ^дружсњс бп коордшпфало рхч свих произвођача иппллг сгакла, договарало би сс о зајешшчком нступзњу на тржнште н о проблемпмам који проистнчу у раду произвођача шупл.ег стакла. На крају састанка прсдложеио јс ла сс формнра Комисмја прсдставнпка произвођача шупллг стакла која бн урадила пола»ип ло:сумспаг о удружпвлп.у. Све ово јс у складу са Нацрто.м Закона о удружсном ралу у комс сс иннипра гранско удруживаље. Драгиша Јовановић лективно корпшћење годншњих одмора на мору за радникс наше организаније. Предност оваквог коришћења одмора је у то.мс што сваки радни човек ове организације можс, V3 минимални накнаду и то на крсдит, да користи ољмор са својпм чланови* ма породице нли сам. Оргаипзованп.м превозом, с.мештајем п исхраном радник не мора да брине о ни о чсму веК само да ужнва v лепотама нашег Јадрана. С тога бпх прсдложло свим радиим људп.ма наше ралпе ор ганизацлје да користс овакв^ изванредну могућиост коришћсља одмора и ла послс тог.а крену крепки и одморпи на извртавање нових радних задатака. Добришко Нпкосшћ ^oijiein уређен»а круп још авек нерешив У овс лсгњс спарнс данс Huje лако ни стакларима уз лулу ни уз машину. Зној и прашина су факгори који отсжавају и онако тежак pad људи v odoj paduoi органнзацији. Koлико ic н>нх, u колико nyra само захсслсло da на nap минуга U3ahc v круг, da ydaxuc мало свежег ea3dyxa у xлady ucKot Opeera, da ce od.uopu v зелешиу парка u.ui мирису Haeha. Ha жалосг, Kod нас to ссби може da обезбеби малн број љуби. са.мо они који padc у школском погону или бутан станицн? Остали дсо кр\ча фабрике јс UL’vpcheH. Mttoio нута do <■ да о ово.ие ic говорсно. Tv се нс може pehu da нам нсdocrajy финансијска еглЧтва, она нам oedc нисх> Потребно је \ta.to с.чаентионости, вољс и разу.ч^о ica нрвенствено оних ји су задужсни за кру?а и зслснила, на очЛ: ednx dpviux којн би Moxrda УгЗмоза padno.u акцијом, свако „својих врата" могао da и очнсти. Л нрнмер кака треба радити имамо прсд очимг.. Сад нице eoha, виновс лозс, и трааа око школског ногона и буган станице гоаоре da v oaiut обслењима има рукозодиоиа — домаћина кот бриhv нс само за произаодче задатке нсго и за ceoic >vdc и њихов одмоо. Зар таквих људи нсха eutuc у оиом колекгиву?
СТРАНА5 БРОЈ 62 14 ДАНА ЗА ДАН САМОУПРАВЉАЧА Школа самоуправљача - шнола будућик вралткчара ВЕАИКИ УСПЕХ HA BEAECAJMY V МОСКВИ МИ ПИТАМО — ВИ ОДГОВАРАТЕ ■ На свечаној ссдиици Клуба самоуправљача додељене наградс пајбољпм слушаоцима В Високи ниво општег значаја код слушалпца И Поссбна пажњп Клуба јс масоопо идсолошко образоваљс младпх радника Да бис.мо успсшпо остварили свс задаткс који прсд нама сто јс у даљсм iiarpabiiBaiby са.моуправиог снстсма Савсз комуниста, Спнднкат п Кдуб самоуправљача донели cv програм кдејнОполнтичког ц друштвсно-економског образоваља младнх ралппка, радпих људи н омладнис. Оснопу тог програма чиии: школа самоуправљача „Милснтнјс Поповнћ". всчерња полптичка школа, омладинска поллтичка школа и прсдаваља и семинари. Посебно мссто v panv Клуба заузима школа самоуправљача „Мнлснтијс ПоповпВ" која јс обухватила пајввшс радннке нз нспосрсднс производњс Школа успешно ради всћ нско лнко година, од наставнс 1971 — 1972. годипс, а ових дана је завршсна седмомесечна настапа за пету генерацију полазника у одсљсњима фабрпка: стак Нашем ГИП „Вук Караиић" јс припада част да се join две радпс организацијс нсте струкс, рспрезснтуЈе напп' земљу па велесајму у Москвн пзлажући своје производс од 26. јуна до 3. јула Изложени производи. од најфннијих епткета ло разноврсних амбалажз за прсхрдмбене произво дс, су оцењени као произволи всома високот хвалЈПста, а као резул.тат тога очскује се закл>уч1<- Baibc поалова са овом о ipo.MHoxt зем.м>м. Радс MapiniKOBiih позитиваи тсст јс прско 90%, у Гралском одсљсљу ic било 28 г/>лазнш<а са позитивпнм тестираљсм од преко 91%. Нове самоуправне спагс, школованс н васпитавапс у школн са.моуправљача be сигурно дати Штампарија je v могућностн да своју пропзводњу ггрилагоди и за пзвоз, а прсдставпици фи рме су гчсствовам! на самом сајму, ocnoco6x\?cini су. и чим буде устребало са пропесом прозволњс мопи he да сс отпочне. За ову акцију радна организација има обезбсbcHor и стручног кадра it фппанспјскнх срелстава. С Ј. У ОРГАНИЗАЦИЈИ МАТИЦЕ ИСЕА>ЕНИКА tuem u рмми mifM И Фудбалски клуб „Авала" из града Гарија, држава HuanJana, Сјсдињсне Америчкс Државс, биће гост нашег града □ Сусрст са рспрсзентаипјом Параћнпа у исдељу, 7. августа на Градском стаднону. ПИТАЊЕ: У разговорима ог<о ПОЛ1ГП1КС фор.мпрања нена прехрамбсппх произеода на ма.\о чссто сс поммibc маржа. Какву улогу има она данас у утврђиваљу nona прсхрамбснпх пропзвода на мало? ЉУБА ОГЊАНОВИБ, економиста, помоћник директора Заједницс за комерцијалнс послове ОТП „Шумаднје’’: Полазницм школе самоуправљача „Милентпје Поповић" који оу постнглн најбоље рсзултатс су: Милош СтспнИ, Милица КостнИ и Миле Мнхајловнћ нз Српске фабрике стакла; Новнца ОстоЈпћ, Марија Мнтровић н Јанићије Јовановпћ пз Фа брике цемента; Олгица ДавидовиБ, Жпвота Стс фановић, Гордана МилоЈковић, Мирнна Дспчпћ. Никола Бокић п Жпвадннка Милошсвнћ, пз Фа брике штофова; Дборосав Ракнћ, Љиљана Поповић и Милснко Марковнћ нз Градског одељења. Свнма шзда је ХристивоЈс ДЈелнћ, прелседник Извршног олбора Клуба саомуправљача, предао пригоднс иаградс у комплстима .марксист|гчке лл тературс. пов допринос и импулс V даљем развоју самоуправнпх одиоса у нашој срсдипн. Зато и Ј.*онстатујсмо да ова генераиија, која ic прошлог месепа завршила uiKo.iv представља спа жан допрннос развоја самоуправних односа самим тнм што ћс постати join бољн самоуправ љачн и произвођачи. Раде Маринковић, председник Клуба самоуправљача ла, штофова и цемснта. као и у Градском одељењу. Укупно је било 144 полазника који су всома савесно и днсииплиновано похађали лрсдавања и консултацпје што сс може видсти из података о коначном успсху свнх полазника. Наведимо неке од »их: у Српској фа брици стакла било ie 26 no лазника, позитиван резултат теста је преко 92%, v одел>сњу Фабрикс цемента бнло ie 30 no ./Дзника, рсзултат тсста ie преко 89%, v одсљењу Фабрике штофова је било 60 полазника, МАЈСТОРИ СПРЕМНИ И СПРЕТНИ Новофор.мирано Комунално предузеће „Параћнн" има чети ри ociioDiie оргапизашпс удруженог рада, а „памлађн" OOVP је „Занатски ссрвис". Овај ко лектив од 50 ардипка задужсн је за одржавање ста.мбених зг рада, станова к пословног про стора, са оријснтационим задатком иа развијању занатских услуга грађанима. Почев од грађевинсклх послова до поправкл на апаратима из грулс ,,беле технике" мај стори из сервпса биће спремни ла отклоне кваровс ако их лозоветс на број 52117. Још у октобру мссецу, 1974 годинс дслегација Матицс псс љснпка покренула ie ипцијати ву о гословању овог Клуба у нашој зсмљи, али јс рсализа цпја тог плапа могућа тск овог лста. Фудбалскп клуб „Лвала” постоји у граду Гарију. v блпзп ini Чпкага. Окупља јсдап број углавног српског исељс1ШШТва ва, и дслујс у региону чајбројппје концеитрације српског жпвља у псељенпштву. Клуб п.ма 120 чланова. махом млаБих људи, послсратних исе љенпка. II поред разннх тешко ha, Клуб веома успешпо радл и сарађује са родним крајсм. Прошле године, у акцпји при купљаља новчане помоћл у иссљенпчкпм срединама за пру гу Бсоград — Бар. чланови овог Клуба су сакупили суму ол 1 700 долара и упутили нх у зсмљу прско Српске православ не црквс. 23. априла ове године управа Клуба јс са велпким задовољ ством п радошћу прнхватнла пефппитнван долачак v Југо славију. Долази 18. фудбалсра I/ три члапа гправс. onn he бо равитп до 16. августа. Y том периоду обпћиће мпогс градове нашс Републике где he, nopen однграваља фудбалских угакмица, упознати и достигiiyha људи у завпчају п н>пхо1М1М папорима ла пзрадс модср пу соцпјалистичку домовипу. Према pacnope.iv боравка, Фудбалскн клуб „Авала** he боравати у Параћинч 7. авгуera, у пслељу. На стадиону „Једппства" одиграће сс ФуД’ балска утакмица измсБу рспрезеитације града домаћипа и гостију. Овакви сусрети. поосд спортckilx резултата. n.uaiv п спажан полптичкп ефекат v учврш hnoaiby ауторптета онпх nce.be ппчкпх група које nerviv пРа‘ ви патриотскн однос прсма ста рој постојбипи. тимс сс ч рал гих група обогаћујс. а нстппа о пашој зс.мљп. пссврстапој и соцпјалистпчкој. пробша ” v 1ом делу света, кула cv нскапа хрлплс масе псс.испика ipa Гостоваше фудбалсра нз далског грала Гарнја ic трснутак да их срдачно поздрави.мо и покажсмо псо свог свакоднев пог живота. ОРГАН ЗА ПРЕКРШАЈЕ ИЗ ААБУМА ФОТОРЕПОРТЕРА Сумнрајући шсстомесечпс резултатс рада органа за прскршајс произплазн копстагацнја да је за првпх шсст месеци овс голннс орган за прскршаје ажурнијп нсго псколико година упазад. По први пут на крају полугођа ociao je знатно мањи броЈ нсрешених предмста него раиијих годнпа иако ЈС у OBO.M ПОЛуГОђу бИЛО В1ШЈС v раду код судија за прскршз јс 900' предмета него у истом периоду прошле годинс. Упорсдо са побољшапом ажурношћу пооштрена ic и каз пена политпка па је у исто.м псрподу наплаћено блнзу 600.000 дипара, одузет всћп број прсл мета лрскршаја (разпе робс и оружја) и 91 возачка дозвола због разних прскршаја у саоб pahajy. Набројсни прекршаји за протсклих шсст мессци су прс кршаји у области caoopahaja, јавпог прсвоза, скплоатацијс псска п шљунка и бесправнш лова. Код овс последњс врсте прекршаја у сваком случају је уз казну примењена зашгитна мсра одузн.мања ловачког ор ужја, бсз обзнра да лп сс ради о члановима ловачког друштиа илн нс. Уколико подносиоци захтсва и у паредпом перподу наставс са праксом да rone прскршаје за које јс потрсбно пзрпцатп новчанс казнс, онда се можс очскиватп ла ћс сс оваква ажурност opiaiia за npcKpiuaje и насгавитп. Остаје очсклваљс да he се н даље јављати великп број лре кршаја no Закопу о јавном превозу због пспрпјављенпх трактора за соисгвспе потребе и no Закону о водама, због nepery.nicanor пптања сксплоатацијс песка м шљунка од сгранс rpabana. ТакоБс, трсба очскиватн и већп број npiii.ni. no Закону о безбедностл caoopahaja због нсизвршспс pern erpannje мопеда, радинх машп на и трактора, као н због управљања овим возилима бсз провсрс знања из нознавања vao6pahajnnx прописа. Наступајућа ссзопа годишn.iix одмора и велпког трапзп та страпих држављапа кроз нашу зсмљу изискуваБе сталпо дсжурство судпја за прскр шаје, због вео.ма честих саобра ћајних пезгода и тежих саобраћајпих прекршаја. Насупрот свему овоме стална јс тепдснцнја onanaiba броја прсдмста прскршаја протпв јавпог рсда и мира и неких приврсдннх прекршаја којп су сс ранпје мапифсстовали у всћем броју. Душан Псгровић Лето Јс, као и увск, времс атракција и разонода коЈе могу да лривуку л»уде из разних крајсва ближс и дал>е бколипе, жељннх долазака у град и неочекиваннх сусрета и дожквљаја. Тако јс крајсм Јуна у Параћшгу одржал Једаи од млогобројних лспких вашара који јс, поред свог пословног ac.'ia, када се купује п продајс, нмво и онај најзанлмљивнЈи уз невиВеш( календоскоп ствари и људи што се читав дан, до касно у ноћ, одвијао пред заинтерссовапим глсдаоци.ма у хаотично.м локрету почсв од обавсзних риигишппла, циркуских тачака, преко мајмуна н веселс менажсрије, продапница разно.м роиом, па до случајлих, запнмљипих ликооа. И све то за јсдап дап, летљи, загушљип и за многе, иппк, незаборавап. На нашс.м спнмку Јс карактеристнчпк детаљ са помснутог вашара. (Спи.ммо: Милнвојс Илкћ) ПОЗИВ ЗА ВАНРЕДНУ АКЦИЈУ Општински одбор Црвеног крста позива свс радне л удс и грађане да сс одазову вапредној акцији августа Mccciut овс годипс када се oceha несташппа рсзсрвс крви, а када јс она најпотребнпја. Крв би сс дала у Кабпнету за трансфузију крви — Бсогпад СР Србија. За vinic и остале инфор.маппје око одласка јавптп се Опшгпнско.м олбору Црвепог крста, ул. Маршала Тпта бр. 109 од 7—14 часова. ОПШТННСКИ О.ПБОР ЦРВЕПОГ КРСТА ПЛРЛБПН — На.ма јс јасно пгта значи говоритк о повећању цепа прехрамбених ттроизвола, бар сала када сс разговара о стаљу у прзврс^и и тим ироблемп.ма, кадд јс всома актуслно nirraibc \ичних лоходака. Корскција цена код пас значи промсна маржс која јс. као што сс r.ch зна, замрзтта join ол 1971. годинс. To je, v очо времс, бпла нужпа мора стабилизаиијс тржишта п као таква је и прихваИсна. НајповпЈа истраиопзаља су показала ла јс неодрживо за\ржавање маржс па досалашње.м ш<- воу с обзнром iia трошкове пословап>а прохстних оргатпација, пре свсга, на трошкове прсвоза робс од гтропзвођача до потрошача. ги трошкови сс салапш>ом разлидо.м \ цспамл кс могу компензиратп. Ту се надовсзује н педостагак срсдстава за отплатс акуитста, за ннвестицнона улагаља. Из nix разлога су п личш< дохоии ралника у трговмни мали, a npewaaibe лохотка јс за сада нслозвол>сно. Мм смо и ло сала имали најнижу маржу у одиосу на осталс граловс па би њено залржавапк? на садашнлм нивоу значило ппслшЈање ло* хотка у осталс опшпше. Прсма то.мс, повећањс маржс прсхрамбених производа у предложеннм рслаиијама значило бп покрпваљс трошкова превоза робс, a то такођс значп бол>с п квалитетннје снабдсваље града робом, улагање у ,говс ка' панитсте: расхладпе ypebaје и продајип простор. Из овпх разлога маржа пс би требало ла довсдс у питап>с спабдсва1Бс грауа и сжолине таквим артиклима као пгго су прехрамбени пронзводи. РАЗМИСАИМО Н ПРЕДАОЖИМО РАДИ №ИЕ ШАЖИ ЈЕ П01Р1БА ГРАБАНА Проблематика усклађивања радног времепа радипка оргаna управе и друш! Beпих делатности са радпим времсном радппка п потрсбама граВана прсдмст јс дужс акцнјс коју he Do.’iinn Снндикат на пниии]ат1Ш\ Саве. одбора сипднката. Карактср, значај и сложсност оос акппје која сс пс можс Ш1ДСП1 парцијално и којл гражи организовапу и сппхрошповаиу активност сiinx Ч1нднкалппх оргапизација, друштвено-полнтичких оргаппделегација, самоуправппх орга на ООУР. ралпих н мсспих зајсдпица и rpabana, захтсва од свих ових друштвспих чинилаиа да у врсмс паредних нсколико мссеци помогпу изналажењу пајадскватш|јих решсња. Општпнски одбор СЈШднката раднлка друнггвенлх делатцос1н v napainiiiy, разматрају н будући плап и програм па спровођсњу овс акплје, донсо je поред осталих н закључак да овпм путем позовс свс онс којн остварују одређспа права лрско органа управе и других друштвснпх службп и излажу сс дужим и непотрсбним чека њима пред шалтером, да упуте својс писменс прсдлогс до почетка пове.мбра о.г. овом Одбору, како смаграју да би рад шалтсра код појсдиних служби требало прнлагодитн потребама радпих људи. Нсусклађсност радног прсмепа са потрсбама радмика пспо срсдно утичс па губпткс v припрсдн и у лпчппм дохоцпма радппка, па продгжтпвност рала. иа расположсњс раднпка итд. Искуства и пракса показују ла су због нсусклаБеностн радпог премспа оргапа управс it нскнх друштвснпх дслатно сти са радпим врсмено.м радни ка осталих области удруженог рада, раднпцп прп.морапи ла у соом радпо.м Bpeuenv одсусгвују са посла, опвајају сс на дужс или краће вре.мс пз радног npoucca, a то сс рсперкутујс па њнхова лична прпмања, расположсњс и пзвршавањс поверених задатака радппка п нових односа у удружсном раду. Проблсм оргапнзлцпЈс рада и усклађпваљс радног врсмена радннка управе и другпх друштвених дслап1ости стално Јс присутан као политичко и орraniuaiuiOHO-MaTcpiiјално пигање и тражи да сс брже и ком ллетније рсшава. Y овој активности xoiv be во днти Општинскп одбор синдиката радпика друштвеннх дслатпостп првснствео сс полази од интереса улружсног рада и луног искоришћавања радног врс.мена, а ослобаћања радннка од сувишнпх обавсза и компликоваппх поступака. Због тога ово питање пс.ма кампањски карактер и нс ради сс ни о каквом фропталпом мељању ралног времена у сви.м органима и делатности.ма, већ о увођсњу такво! орсмспа којим he бити обострано задовољнп к опи који гражс права и онм NOjl! OMOFVhyjy 1БИХОВО осгвари ваљс. To нећс захтевап! стварап>е иових органа пли служби пи noBchaiua броја запослених, всћ побољшањс постојсћс орга ннзацпје, потпуппјс нскоршпhaaaibc радног времена и побољшање квалптета и да све то не захтева нова додатпа ма тернјална срелства. Одбор lie пастојати да после ссзоне годпшњнх одмора изврши нспосредан увид код органа управе, службн v здравству, социјалном старању, социјалној заштпти, образовању, банкама н оспгурању. где се нспосрсдно комуницира са рад nnun.ua n грзђапима. Потрсбпо је н сагледавањс садашњег стања, шта се до сада предузело на усклађпвању радпог вре мена са потребама радника и грађана, како су се _до сада корнстнлс поједпне службс у поподпевпи.м часовн.ма и какви су захтсвн радннка и rpabana у том правцу. Органи управс, соцпјално ocim’paiba, сопијалпа заштита, образоваље. здравство, бапкс и осигурањс, саглсдаћс стањс у својпм службама којс непосредно опште са страпкама н спремно лочекати анкетну комисију која he y овим заједнпцама водптп разговорс. Y нсто врсмс очекујс се да rpabaiiii и радпицп лнчно писмепим путе.м прсдложс пова рсшсња и оцспс досадашљс те тимс зајсдпички ломогну ову акцију трајног карактсра, коју води у целој пашој зајсдници. Душап Петровпћ Прсдссдппк струковпог спндпката ЗБОГ КОРИШБЕЊА ГОДИШЊИХ ОДМОРА V РЕДАКЦИЈИ, САЕДЕБИ БРОЈ АИСТА „14. ДАНА" ИЗАНИПЕ 17. ABFYСТА 1976. ГОДИНЕ. редакција
СТРЛИА 6 14 ДЛНА БРОЈ 62 СЕЛ 0 ПОЉОПРИВРЕДА ДОК HE ПАДНУ ПРВИ СНОПОВИ ПААКЕТА ОМААДННСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈН ЗА ВОБЕЊЕ АКЦИ.ТЕ „МААДИ ПОАјОПРИВРЕДНИК — РОБНИ ПРОИЗВОБАЧ” дописници JABAjA.IV Свратисмо ycnyr do еконоПРНЗНАЊЕ И ОБАВЕЗА Горње Вндово В На Сабору младн.х пољопрнврсднкка одржаног 22. јуна у Бсограду — Плакста нашој Општинској конференцпји ССО Л Ово прнзнање добнла јс к Основна оргапизаиија ССО Доњег БОРЦИ HA 4EAY ПРОСДАВЕ мијс Зсмлорадничке .ЈСлога'* у Сикирици, ко око подне када сунце упекло пуном Соуд тишина, около задруге баш нска је јулско снагом. заћутало Вндова, а од појсдннаца ЗОРИЦА Вндова. МИЛОЈЕВИБ нз Доњег Да је плакста .Млади пољопрнврсдник-робнн пронзвођач" дошла у праве рукс свсдочи и податак: од 103 општннске ко нферснцнје у Србнјц које су воднле ову масовну акцију на селу награћено је свсга 8. Међу њима јс наша омладинска органнзаиија која јс у протсклој го UIHH постнгла запажене резуптате. Y акцнјп „Млада пољоприврсдник-робни произвођач" у нашој Опнггинп бнле cv укључсне 22 ссоске организације, од носно 2500 омладинаца. Школу за младе пољогтривреднике похађало је 500 младића. Школу за савремснг сеоску до маћицу завршило је 300 полазника Hiro је свакако изванредан резултат. V квлзу такмичења ..Сусрети села 76" одржана је 81. приредба, паступило око 2500 уче сника, а такмнчење ic пратило преко 50000 грађана. ¥ такмпчарском делу акпијс коју води РК ССО и дневнп лист су 3 „Политика" учествовала ссла нз наше ко.мучлс: Шалудовац, Рашсвица н Доњс Вп дово. Прва нагарада у мартовском циклусу ррипала јс Основној организацијн Доњсг Видова, којој је додељсна н плакета „Младн пољоприврсдник-робнн произвођач". Мсђу најбољим појединцима истакнуто мссто је заузела Зорнца Мнлојсвић нз овог села, која јс подсетнмо се. примила Савезну штафет\' при проласку кроз штину. — Признање које ло после успешних нашу Опie уследиакнија наше омладнне подстакло јс join већи жар у на.ма да сс и у нарсдном периоду максимално заложнмо v предстојсћмм акцијама, јср признањс ie н обавсза — чули смо од Мплије Николића, предсслппка комнснјс за село прн OK ССО. Ооновна организаинја Савсза бораца ссла Горјбс Bilaobo овечано ic прославнла свој великн нразннк. Порсд мештана прослави су прис\-ствовалн и ирсдставнппи лруш* твено-полнппгког жнвота села. као н прсжчгвслн ратоипцн Солунског фронта. Пред овако великмм скупом положен јс венац иа апомешплочх’ палим партизашша. Уз inrraifec прнгсмног рсфсрата подељсош су поклон па сети породицама нзгит лнх бо paua, а оида cv стари ратннци својим тгрнчама оживслн херојско ратничко прс.мс PeBO.wuwje. На крају прославс оргаЈппована је закуска са ноље у соим бојала што их лето наноси на сваком кораку. У топлој просторчји затнчсмо скуп на редовном састаику npcd сваку жетву. Ту су комбајнсри и џакаџијс, како их популарно зову, doiuao јс и бирсктор ПИК-а из Буприје, брхч JOBА НИКОАИБ. Иако јс састанак npu крају, одмах се нскако својом пажњом Vкључујемо u пратимо даљи ток рамовора. Атмосфера је pad1ну da стартер опали пиштољем na da сналсно крену ка циљу. А циљ јс da се што прс пожање, овршс и покупи бсрићет od шиснаце, јср je pod oee iodane do6ap, чак врло добар. Kada he почсти жства. пита- .чо помало стидљиво ПЕРИЦУ АДАМОВИБ, дкрсктора Задpyre? Чим иас позову ми крсћемо. To исто кажу и сви комбајнерн на састанку, опи то пајбоље оссћају јер ово јс впеме њихово, они су јунаци бесконачних часова pada у иdvhux месец dana. To каже и Миља, iedanu техначар пољопривредни, а жсна. Колико — Нијс мног.о, ако раде и овде. и прско Моравс, како смо плаitiipajiu. Само да се не умсшају оласиаци приватних маилц. па. Има кх v Oniartum једио десетак.'? — joia iednoM cc v разговор умеша ПЕРИЦА Д. ДАМОВИћ. Ha крају разговора Зорац nx je joui jcdiioM посстпо на правклншс AtOiyhHOCTll о на?pabneaibv, о зарадс ц заклуМ. Днмнтрнјевић ЖИВИНАРСКА ФАРМА — КОРИСНА ИНВЕСТИЦИЈА □ V OYP „Слога" озбнљни разматрају могућност нзградље живинарске фар.мс која би задовол.нла потражњу живин* ског меса на ширем подручју региона Пољопривредио-11ндусгрпјскЈ1 ко.мбинат у пулрнји з.шртао јс заокруживаЈБС ПрОцсха пронз водн>е око четири мнлнока број лсра годишњс у лсмљораднпчкој задрузи „Слога" v ilapahnну. до 1980. год. Укупал пројскат рса.шзовао би се у трн фазс, од нзградње инкубаторскс станнцс за производњу једноднеппих ininiiha, затим тов у коопераипји, а он да примарна лрерада ч илас« ман два мнлнона и шсстотпна бојлера годкшшс. Y другој фа зп бн сс пзградило сопствсно товилиште и „формирањс родитељског јата". Y трећој фази би се довршило сопетвено товилиште н коначпо фор.мнрало родитсљско матнчно јато. Планерн у „СлопГ cv иедвосмислено закључнли да је ова Гдс пронаћи новац за реали* заииЈу овог пројскта? Сума нијс мала, погребно јс око једне милијардс ц сто мнлиона старих дипара. Сва произвођача н сопспјсно учсшhe. Y изградњи првс фазс ричу нало сс на средства Интсрсспе заједшше за развој приврслс и отварањс новнх радних места. ул ангажоваљс баикар* ских крсднта у одреНеннм из иоси.мз. Тако је било могућс. бар на папнру, заокружитн финаисијску конструкцпју. Приврсднополитички актнв Општннс јс одбио овај захтев „Слогс" са мотнвацијом сада нсма новаца. Ну да за ОВА| пројекат нећс отнНи v „ад ак та". кво планирање реално. од фннанснјског сфскта почсв (око 75 мнлиона ловпх дннара) прско запошљавшва 50 радника различитог профила. до вншс стотина земљораднлка који би сс овим послозима (тов пилиha) бавплп као сталним вндом коопсраиијс, или допунском дс латношВу To he, према onштем мншљежу, бити спажан „Ми ол овога нс одустајс.мо, кажс ПЕТАР АДАМОВИБ. ли ректор задругс „Слога", убсБе ни смо да је ово и корисно и економски оправдано". „имиулс удружнваље зем- .Борадника н скспапзију укуп не пољопривреднс пронзводн»е". Y врс.мс када. у псрспсктивним плановима, всома често пј воримо о пољопрнврсдн II npj изволљн хранс на пашсм iio.i ручју, нс трсба сс брзоплсто упуштати у проненс оваквкх нројската, без обзнра што ipc нутно пара нсма... (Сннмно: Миливоје НлнН) одабраним програмом. уметнтгчкл.м Сикирица ОМАААИНА СВОМЕ CEAY Како организоватн друШТВСНН ЖЈГВОТ v CC.MV у tokv лстњег периода? To Јс гдашп! смлалинске орпмпгзације у лу Сишрчпш. Нанрављен ic план актЈгвностн којп.м сс прсдвнђа читав н-нз забашснх н спортсгпгс ма1И|фсггацц’ја. Главпо weere -jav.utMaiv нграпкс, шаховско врвенсгво села и пзлачлк ом \ал,1М1с на ралие акпп • бпће пет таквнх акшпа v огмочасовном радпом впемен|у. V салн ;«алр^'жног дома irpc Aiurba се гостован>с kjv.v т\7>но«умет1нг1кнх група из околних градова. Огеочео јс са ралом н лиско«кдуб који. ба.р за да захтсва пуно антзжо> ван,с свих OLMAiLMfiiaiia v орга»снза1ш јом младих у органнзација повсзалп са Основчо) niKO.Mi „Бранко КрсмановиН". v овомс по својој активносги гтрелн*ачн гтрелсе,Ш1гк опгачгнзагптје у школз< Марпја на Ипановнћа. Борнслав Стевановпћ Г. Впдово ПОТОЧАЦ: На иниЦ| । јативу Земљорадпнчкс задруге пз Поточца, Југословснска пзвозпа и крсдитиа бапка Бсоград — Филијала нз Светозарсва. лрихватнла јс формирањс Исгурсиог шалтера у просторијама Земљора.ч пичке задруге у Поточцу, који he радити. почев од 1. јула 1976. годинс, два пута нсделг но, понедељком н чствртко.м од 7 до 11 чнсова. Истурени шалтер ЈИК банке обављаћс све банкарске послове са становништвом п то првенствено, исплату личних доходатак и откупљснкх појбопривредних производа преко штедњнх књнжЈша, као и послове око динарске и девизне штедње. На штедњу грађана по бнло ко.м основу Банка плаћа камаЈош јсдан поглед на машину на. баш као da ceu icdea чекају оа сс избО1Оварају оа ди крсну na посао, зајсдно са матина.ма што ce v дооршиту nopeha ie. Има их гаман толико да се размилс no пољима и атарпча, ц са оае и са one странс Мораве. Преко жпчаие otpade раз1.\кло се поморавско no.hc v ко.мс сија златаста боја узрслс птснице. Cojuo Kito пс падну npeu скоnoon. Машине подлгазанс, oniuuhcне, припремљепе, nopebane, као тркачи на старту пред одлччујућу трку у ишчскивапреплаиулих лица. кошчатих руку? Pad на нољу јс папоран, Oodviue здрао. РаОи се цео дан, na и Hohy, само да роса не покоари откосе. II ујутру док сунцс нс опече. Плашс се сои icribux нљускооа који норе.чсте читав циклус њихооог pada. .4 .иора da се заради оно што је било iiextozyhe преко todtote, к за себе и за Задругу. Планг^ају da сваки комбаји убсрс жито са 85 хектара. Један од њих изражаеа сгмњу. можба је то миого? — Што сс мене тичс није много ни сго хсктара — додајс са.\гоувсрено. чио: колико сс ради толико he се и зарадити. Сои климнуше ?лавом и нзаћос.чо у дпо рнттс екопомпјс дп насгаац. мо разговор \-з чашицу љутс ракије на те.чпсратури од 30 стспени v хладу. Bata ових дана vceojen je Лруштаснп doiooop о полктИ’ ttti цена у Општпнц. Било је pc^tu и о комбајнерским услугама. Иако ic nooehana. она није. тако велика: 132.000 старих динара no хектару, али свакако боље него do cada. На патањс колико he. зарадити, нема сигурног одговора. To he ce ouderti каба ce nocao завр tau, када машине почну da ce хладс од сталног бректан,а уздуж и поппеко. Шетамо покрај реда машина. Малопре је избршена смотра, da ce etidu iecy ли сги> собне da поћу у поље. Кажу da ic cee v pedy. Дивимо ce пезграпнкм облкцима комбајпа и чудкмо колико корасти крију у саојој памени. Пада нам на памет исконски сељачкк труд да се голим рукама doipa6n све оно uno ic voda dupoaa. ta чооеку. И коju је канао, u зрнеоље ce губило no стрнмкома. пза iMix ocrajy tiaicocu прнзној које Сад ПУ1Ш х.теба п слама упакоаапа v naкете. ЛЕТЊИ РАЗГОВОРИ Још једна чашица мирашљаас шљавоеацс и жсља да сс Hito чпе. и што усиеииице. отпочче п завоши жстоа. Сунце упекло. а жхто no.be ce noeuja v налстпма поостапца тто долута од Мораас. one.101 Пишс: ЈОВЛН ЦВЕТКОВИН, днпл. инж. ПшенЈша, како озима тако i< јара, равномерно сазрева. Y сазрсвашу пшенице разликујсмо неколико фаза. у млечној зрелости пшеницс садржај зрна јс гечан и бсо као млско. Затпм зрио почнње да боју.а горњи део стабла мсња почнтс у складу са позитивннм законски.м пригшснма. Банка јс закључнла Самоуп равни споразу.м са Задругом и Месном заЈедиицом у Поточну о поспсшивању пословањл Задруте ria he прикупљена сред ства штедње првенствено анга жовати унапрсбиваЈвс пословања Задругс и разрешавање ко.муналних проблема села. Поред уплата п нсплата v Истурсном шалтеру ЈИК банке у Поточцу, граћани могу уп лаћнватн и подизање штеднс улоге и на свн.м шалтернма ЈИК банкс V зсм.би и на свим шалтерима лругнх пословпих банака у зсмљн. На пример: Са штедном књп>кицо.м ЈИК ке, Љубљанске банке, Београд- — на штедњу по внђењу 7Д0 0 ске банке и других банака, јер — на штсдљу јс ЈИК банка потпнсала само- орочепу 13 месеци 9% прско — на штсдн>21 орочену прско 2 годнне Ifr'o Камата се обрачунава за дннарске штедне улоге динарске, а за девизс девизно. Грађаии који наменски штедс код Банкс — Истурсног шап тсра у Поточцу могу корнстити потрошачкс н друге креднС. Б. 1бс да жути да би на крају цепо стабло добило такву боју. поргчујемо јелнофазну Пшенниа се тада налазн у тз: воштаној зрелостн. када садржај зрна постајс гушћи, а под комбајна v воштаној прелазној зрслостн. Ратарп трсба да уло притнском нокта vn»6a се као жс изванрецне вапорс н сачувосак. Y овој фази зрелости вају свако зрпо, јер he јсдпно прскмда се асимилацлја, али се н даљс наставља наливањс зрна. Ако тсмперагуре ннсу внсо кс ова фаза трајс нешто дужс, а зрна се бољс налнвају. тимс п\тсм круццсатп свој вишсмесечни груд. Све бројнијс cv званичне процснс, којс су углавном по После воштења настајс пуна вољније и оптимистичке. Презрелост, када зрно постајс су- ма Процснама Савсзног завода во н |ако тврдо. Уколико сс не обави жетва у овој фази за статистику овс годпне може зрелости, убрзо настајс презре сс очскиватн рок од 5 мнлио« лост, а зрно се осипа из класа. на тона пшеницс, a то јс пола Принос пшеннцс v великој м"л,1она в"шс нег0 ПРОШЛС мери зависи од начпна и бла- Дине. Али поучени нскуством говрсмене жетве. у погледу из ранијих година стручњаци врсмена жстве могу се иапра- и пољопрлвредници кажу да Јс вити две велике грешкс. Ако се обави рано жетва зрно је влажно и теже сс 4VBa. Са закашњењем жетвс настаје велики губитак зриа осипањем из класа. род сигуран тек оида када се нађе у амбарима и силосима. На крају да напо.менемо оно што јс посебно важно за про извоВача пшсницс, а то је Д3 су гтредузете мсрс за откуп Скоро за свс сортс пшсницс најповољнијс врсмс жетвс је када сс пшешша налази v вош пшсницс и исплату прслшја. таној илн жутој зрслости, a најкасније у прслазу од воштане у пуну зрелост. Y завиности од сорте, влажност у зр ну сс тада крсћс од 17% — 20%. Овај прслаз обично трајс 5 — 6 дана па јс то н најпо вољнији пернод за жетву. Код нских страних сорти као: Санпасторс, Либелула, Бс ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ СЕАА банке rpabaiiiin може своју уштеђевнну да подигнс и кол ____ •_ Југобанкс, Инвестиционе бал- Д® Y то вРсме заступљено - - - јс знатно осипањс зоог чега по управни споразум о уплати и исплати штедних улога са свим пословним банкама у земљн. љопривредници греба прво њих пожети, а затим почсти са жством домаћих сорти. О овом моменту треба пуно врдити рачуна, јер уколико сс са жст вом закасни 5 — 6 дана прпнос Уколнко сте досада штедели се смаљи до 10%, а прн закашкод неке другс банке, а желн- њен>у од 10 дана чак и до те да штедпи улог прснессте гПг/ на књижицу ЈИК банке — Истурени шалтер у Поточцу, пот ребно је само да код радника Банке у Поточцу потпишете из Жетва јс у току па пољо привредници треба. ако већ јаву о преносу штедног улога нису, да се обратс на кљнжицу ЈИК банке. дотичној задрузи и уговорс жетву. Пре НАЈСТАРИЈИ БИЦИКА Вероватно да најстарпJit бицнкл у околнни, коЈи је још v гпотреби. нма ВОЈА БОРБЕВИБ нз Ра шсвицс. Купљен је још 1925. године. а произведен Је мешто раннје у фабршш „Дуркап*' у Не> мачкој. Средњн и задњи погон, као н рам, до данашњег дана пису мењанн п са свим су у исправном стан»у.
БРОЈ 62 14 ДАНА СТРАНА 7 НАШ СТУБАЦ ЗАЈЕДНИШ ПУТ И ЦИЉ Радници 113 Услужних делатности доста су сс за ложили овс годппс за што бољи раа постројсља. Почсли cv још са рс- .моптом а и сада углавно.м то чпнс. Испша, понскад сс criric утисак да могу још бржс и снгуринјс ла uocTuriiv. Остварсњс свлх произзодних залатака \ много.мс је њихова заслуга... Тако одпрлликс говорс радниии из Производњс ; за својс најбдлже сарадникс. И то изглсда први ' пут овако гласно и досга конкрстпо. Нешто сс нз- । гледа знатно нзмсннло к „пукло". Од првих Malinina у Поповцу I! првнх мај стора — машинаца, слектричара и других — постојао јс стално један променљив и тихи „рат” нзмеђу овс лвс страпс. Од носп на тој релацији били су често промснљиви, од оних затегнутнх до нептто повољнијнх. Пребацн вало се у договорностн, компентснцпјама и дужностима, попут лоптс у ПННГ-ПОНГ игри. Аналитичари и другн ко ји пратс ове односе, утврдиће сигурно вишс ра злога за ранпје стање п ово сада без муптч обла ка. Међутнм, ако би сада потражнли зајсдвичке ин тересе људи нз прозводље п одржаваље, највише бп смо их натплп у једном једином — а то јс пгто бољп pan машнка’ Шта то далхх значл, нзлишно је о томс и говорити. На крају, нска је само и то, довољно је н тре ба тако да остане и убудуће! Р. М. сада Ако сс има утнсак као да смо такорећи јучс закорачилн V ову годину, пословни резулта тн за шест мессци реално нас враћају на право мссто и меру. Врсмс сигурно „брзо” пролази, нарочнто ако јс највсНа тежн>а усмсрена на рал и пословаљс. Тада сс по обнчају пзнснађујсмо времепу али нс и успеснма. Ако се нс зна шта ће бити до краја године, а можс се претпоставнти по онрј народној ,Дан се од јутра познајс", сасвнм је извесно шта јс урађено за период од јануара до јуна. Конкретно, даклс, извршењс производннх задатака у целинп за гпест месеци веома је добро. Нарочнто је шгтсрссантно што сс у сви.м месецима ншло за који процспат пзпад плана. To свакако сведочп о јсдном устаљеном ритму постројења, сталном залагању н пажњи на радним местима. За ово времс клннкср је остварен са 108.5 одсто. цемект са 104,9 ц рсализацнја са 104,3 ИЗБОРИ Y ОРГАНИЗАЦИЈАМА ССО Y ПРОИЗВОДЕБИ И ПРОМЕТА7 ■ШЕИШ ИИ ■■ Где има младих тамо је и напредак, боље речено, тамо постоји више услова за једно брже крстањс а животна и друштвена страна у тој срединн далско јс богатија и садржајМлади зи Промста н Заједничких служби нија. Ова стара истина и иску* ство двапут cv се обистннили у поповачкој Цементарн, и то са изградњом онс послсратнс фабрике и овс од прс три-четири године. Прско сто омладина ца сада, у ни баш бројном колсктиву, чнне без сумљс право богатство и велико освежове у друштвсном животу. Ипак, почетак, да га тако назовемо, нијс био бсз тешкоћа. Тамо где омладипа дође у таласу постојс могућносги да сс исти брзо расплиие и прсђе у мирне воде, а за то чак довољли су и мали превиди да не roBopiLMo о грешкама. Омладин ско устројство п конститунсап»с иијс изгледа било најсрећпијс постгиљеио, а уз io ipcua лодати помањкањс искуства за рад са омладином и всровање старијпх да he млади сами да наставс. Избори којн су скоро обав- .Lciiii у омладинској организацији обећавају знатно вишс. Прс.ма договору, грсба да no- ‘■foie три основнс организацијс Савеза социјалнстичке омлаДинс и дпа акгива. Прву оргаиизацију сачиљава омладина из Прозводњс цсмснта н Копова, друга јс на инвоу OOYP „Пропзводнс услугс” a у Tpehv улазс младп из Промста и Зајсдпнчких службм. Омлалипски ак тиви he iiocTojaoi v Коповима и Заједннчкпм службама. ФАБРИКА ЦЕ.МЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 162 ДОБРИ ПОСЛОВНИ PE3YATATH V ПЕРИОДУ ОД JAHYAPA ДО JYHA @ Изваиредпа производња клинкер a © Реализација је у стопу пратила производњу цемента © Јуни неш то слабији од укупног пословања до До закључења листа, одржанн су избори у Производњи цс мента са Коповима и Промсту са Заједничким службама. Vскоро he сс то учинити и у Производним услугама. Y Предссдннштво Основнс ор ганизацијс ССО бнрани су Томислав Шапић, за председннка, Е.милија BopbeBiih за секретаpa, а за члаиове Јанићије ЈоваiioBuh, Мнодраг Стефановић, Марија Митровић, Боривоје Ма ринковић и Миломир Милосавл>евић. Шеснаесторо омладинаца иза брано је за фабричку Конференцпју ССО. Y Председннштво треКе Ословне организације ССО изабра ни су Драгиша Милојковић, за председника, Планпнка Вељковић, за секретара, л члановл Славица Костић, Голуб РадоваnoBiih, Мирјана Милошевлћ, Ја годинка МарковиН и Горан ОстоЈић. За чланове фабричке Конферснције делегнрано јс седморо омладинаца. Иначе, свс основне организацнје ССО дају по два члала за Председништво фабричкс Копференциеј ССО. Двс су као што јс ве!1 речепо то и урадилс. Послс лзбора и V Основиој организанији ССО „Производне услугс”, услсдпћс живља анга жованост младих у нашем колсктиву. Они he то свакако учп шгги у свом кретаљу iianpc i, али остајс отворсн позпв старијнма да нм сс помогнс, кат затрсба. Р. Милосављевић одсто Једино производња и отпрс.ма фплера ман>и су од датих обавсза на почетку године л падају као мала мрл>а на извапрсдно лословаље до сада. Јунско остварење није изразито добро. Оно је чак мало н „окрњпло" укупну слнку за шест мессцп. V јуну, дакле, клин« ксра је дато 106,4 одсто, цсмепта 104 7 и отпреме 100,3 одсто. Има свакако ппшс чнннлаца којн су погодовали и допрлнели овом лепом успсху. Свс анапнзе које се булу правилс на првом мссту мораћс да спомеиу човека, затим очито бољу и СВЕЧАНОСТ Y ОРГАНИЗАЦИЈИ СК ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА ПИМ ЖМ ШВ8ВА На последњем сасгапку Основне органлзацпје СК Пролзводња цемента примљено је једанаесторо радника у чланство Савсза комунпста. Партлјске књижпце предао лм је Томцслав Томић, секретар Органи зације СК. Свечаном састанку, који јс углавном иио посвећен новонримљсипм члановима, присусгвовао ic Петко Лековић, секретар OK СК, затлм пеки друштвено политички радшшн и руководноци Фабрнке цемента. Новн члаловл СК у оргаллзацији Пропзводч.а цемента су: Перо Токановнћ, млллар Manila скровнне, pobeit 1947. у Шар цпма код Тузле; Радмкла РадоuaHOBitli, хсмијскн техничар, ро bena 1943. v Поповцу; Ранко МилутиновиИ, млинар цементЗајсдппчки снимак: повопримљснн члапови, Пстко ЛсковпН н 1'омислав Томић ефпкаспију oprann.iaiuny катровско Јач;пк. чвршћу слраз п»у на релацпјн — пролзвмкбј услуге, експлоатација спровине и друго. Нема судлве да јс у бити свега људски фактор a то значл радни људн ла својим раллим MecTiLxia. Машмне су у овом случају само нзвршавале жеље и раднле колико еу могле. Док ово јављамо iincv бнли позиати. поред пропзоодних, и финаксијски и други рсзулгати. За љпхово нзпа.лажен.с л утврблвање потрсбно je свакако внше времепа. Прс.ма производним рсзултатнма, пе.ма сумњс да he битн повољни л свп осгали. Р \1п~осављевлћ ног м.шна, pobcii 1953. v Забрсзл; Емилија Борђевић, хемијски техничар, pobena 1955. у Бу љаиу, Томпслав БорВевић, раднпк у отлреми. poben 1949. у Поповцу; Станка ФллиповлИ, влша техпнчка школа, ро!?сна 1950. у АраиБсловцу. Мплан МачковнБ, радллк на шелковим ввјамо> I1, н । • ‘ Ва ш клм Бостајима код Дарувара; Радмила Мнловановић, хсмлј скн техпнчар, pobena 1943. у Зајечару; МпхаЈло ВучковиИ, радппк на допол торљу, poben 1938. у Половцу; Драгослав Вељ ковпБ, пекач код нове nehn, роbcn 1944. \ Поповцу л Драган Трифуновнћ, подмазивач код none nchn, poben 1954. у Забрези. Р. М. АИКОВИ НАШИХ РАДНИКА ИИВОТ ПОСВЕМН ЦЕМЕНТУ Ниједан човек »з Цсмептарс није тодико подредпо своје школовапзс и жнвотini пут пролзводњл п техноAonijn цемента као што јс то урадио магистар Миодраг Стсфановнћ. После тм назнје, све што је сазнао нз књнга пајвпше је управо бнло о цементу. Завршаваjyh» Тсхполошки факултет као фабрнчки огипепдпста, 6piL\>airrno јс одбранио дм* 1UOMCKH рад о пропзводњи цемснта, прс свега поповачког који јс у то вре.мс, 1964. годјинс, познат у већем дслу нашс зсмде. Y одслснуу погонскс контроле гдс јс прво започео да ради а каснмје у Развојifo.M сектору, .младог ипжсп>ера СтефановпИа нијс напуштало вслико шггересова1БС за тајнс овог оиво зелепкастог иропзвода. Иако јс иио на лествкци п мссту до којњч већипа младпх л>удн тежи да Aobc и rv останс, он јс учинио још јадан корагс далс. Нставио јс да учм .1 ш ппјс прекидао са радо.м 1972. голипс магнстрирао је у Загребу са темом: Допринос теоријн компопмрања сировина за пропзводњу пор тланд ucMeinuior клинкора. (Заједно са .магистром Avшаном Стсвановићем једап је од ABojifue гтрвих у аналима Фабрикс који су стекли ово звањс), Стефановпћ је постао фабричка! стипеаЈДпста знатно пре изградљс вове фабрике алш јс њсгов рал пајшовс всзап баш за то пово. Join у Развојкој служби прагло је нзрастан>е новнх чапаци* тета. Своје богато зпањс ттрепео је без резеовс на уходаванк- ове техполошкс лнннјс. Објсдииивши сас внл! теоркју и праксу, што мало ко уме да учмни као ПРЕДСТОЈИ YCBAJAH>E МЕРИЛА ЗА РАД Y JYP ОТПРЕМА ЦЕМЕНТА Иржиии и »palpal Нацрт Правилника о yrepbiiBdiby оспова н мсрнла за награ Бпваље радннка у JYP „Отпрема цсмепта". ypabcn је још крајем прошле годиле. Новембра месеца извршеп је пробни обрачуп раднпка. Цнљ овог про бпог обрачупа бпо јс да се провере у пракси постављснн основјг, крлтеријуми и мсрила, a рсзултатн који су добијени овом приликом углавном су задовољавајућп и на одреБен на чин одражавају ншпе стварно стањс, и ако је евиденцнја учил ка појединпх радника, односно ipyne радника. умногоме мањкала (неуредно и нередовно воБеље). Овај Правплник, устварн ценовник радова за појсдиле врсте посла, постављен јс према нсхуственим нор.мама за групе Нор.ма Цене рада 1. Утовар вагона 65 т. 1300 Bpcha 12838 дин. 6,42 дин. 2. Утовар камиона 100 т. 2.000 врећа 83,45 дин. 4,17 дин. 3. Паковањс цемента 280 т. 5600 врсћа 33,34 дин. 1,67 дин. 4. Маркнрање вреба 5600 врсћа 1,205 дин. 5. Истовар магсријала машнном: а) Туф к шл>ака: — за руковаоцс истоварно машнне 330 т. 28,29 дин. — за радннке 110 т. 75,86 дии. б) Песак и гипс: — за руковаоце машина 300 т. 31,12 дип. — за радннкс 100 т. 83,45 дн.1. 6. Истовар рннфгза: — Угаљ ко.маа и коцка 15 т. 55633 дин. — куглс и цплспси 10 т. 834,56 днн. — Ситан угаљ 25 т. 333,80 днн. 7. Истовар врећа: — Превоз, истовар н слага њс до 22 балс 7,25 т. 1151,03 дин. — Истовар ппсноз п слагап>с до 42 балс 5,437 т. (Наставак на 1534,71 днн. 8. страни) Магистар Миодраг Стефановић он, постао је јздан од врс1гих познавалаца производifcc цемснта и ван „Новог Поповца". Опште је познато колихо јс тешко разгранпчптп hobo од старог, па н у гтропзводњи цемента, али inoco изгледа не оспорава Стефановићев великн допрмнос, можда највећи, v осаајању цсмента маркс 450, металуршког иеменга а чарошгго марке М 50 Z 450 за који се ■може pehn да је наш cneiniјаллтет јер сс јодсно у Погтовцу сала пропзвол«. Н>сгова ипппшјатпва н покретап-с су комплегпе пзмснс v Потону II и производња филтера. Миодраг Стефанови11 poben јс 1940. годчне v Дојбој Мутпици. Гимчазију ie завршио V Flaipahiniy a Tcxiio- \ounui факулгст у Београду 1964. голпне. Од ггрвог конст1ггуисан>а и зачетка осповних органпзација удруженог рала. 1974. годнно. нзабран је за днректора OOVP „Пропзводња цемента". Р. Милосављевић радника, односно појсдЈшаца, на пословима: маркпрање врећа паковаље и утовар це.мента, нс зовар и претовар рспро.материјала. Чишћеље и одржавање си лоса н друпсх посгројења, зати.м чптћсње и сребиваље радних .места, круга н радних просториј и други заједнички послови, не.мају цену рада. Као мерило рада за набројане послове предввБа се једпннца проЛЈВида. Она је утврБена за п> јсдпнс раднике или групе рад пмка шго завнси од врсте послова. За остала радна .места, од носно раднике и групе раднлка. обрачун личног дохотка је вре.ма извршењу планског задатка. Ценовнлк радова по врстама послова у ко.мс су исказане лор.мс и цсне рада:
CTPAHA 8 14 ДАНА БРОЈ к НАШИ РАДНИЦИ О ЗАДАЦИМА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ И НЕКИМ СЛЛБОСТИМА ЈШ1 It И, ш СЕ rat У РШ” Ништа нпјс тако лспо као успсшно обављсн посао. Occhaњс којс човск има тада прслазн v јсдпо дивно расположсљс које га обузима потпуно и дуго га држи. Ситнијп проблемн, који no обичају пратс успсхс, као да нс постојс. Свс јс тада лепо a irajBinuc посао који сс обавл*а. Vnpano такап утпсак стнчс сс у разговорима с наши.м рад пиннма о пропзводњп ц произноднпм задшшма. — Ccharc сс, прошлс године нмали с.мо застојс v нсколико махова п нешто слабпју про пзводљу. Тада је скоро цсо колектпв улпрао поглсдс и прстс на нас... Свакомс cv тада знали чак it вмс а сада ништа. Поискац сс. истина. чујс да пдс лепо али нијс то оно. Ову нли сличну цричг чуо сам од вишс радника. Да не ос тану непознати, то су Стсва, Ци да, Власта, Бора н другн. Да смо још некс на то потсетнли, отворнли бв на нстн пачнн своја српа и уплавили v occhaj не водс — Мн нерадп.мо овдс да нас леко хвали али искрсно речсно, само што тн понекад то учиниш у новнпама, каже Борђе Лазаревић, лскач. Питам за „тајне” услеха: како то сада пде добро а позпато јс да није увек тако!? Шта је све допрниело томе? Млади Борђе АлексиБ, по моћник млпнара сировнпс, има својс објашњсље v добром рс.монту и радној дисцнплипп. — To о дпсцвплипи. каже он. ја сам млад да оценнм алк схватите — то јс днсцпплнпа коју људи сами ссбп намећу а не неко са стране. Свн смо заинтсрссовани. поготово кад видшло ла иде добро. Тада се join вишс уносимо v посао. Просто нијс лепо ако нско поступа друкчијс. — Ја ту. па радном мссту. држпм одговарајући, прир\ч пп a.iai, »адужсп сам за н»ега. За сипшјс ствари нс зовем дсжурнс ДогаВало сс кад их зо вем ж! су заузстн другим пословнма. Тада нс чскп.ч. прнча Перо Токановић, млниар сировппа. — Нначс. код тежихствари. тражимо помоћ друIHX. Кад сам питао Стсву Кулачиha шта све доприносп добром раду, on сс мало заммслпо a онда рсчс: Псоспорпо јс једно веће залагап»с људи ИЈ \слуга али н ми пратпмо ц уочавамо критичиа, слаба мсста ц па урс xie обавеппавамо name руководпоцс. To је всома важпо. Ако трсба да се crane због једпе ствари, on ia he се v нстом застоју урадитп n онс друге. — И још пешто: наши људи су све искусмнји. Прошла јс она фаза кад су тн младиНи бпли бољи тсорстичарн нсго практичари. Сада јс друкчнје! — Нс бп бчо искрен ако не спомепс.м наше руководиоцс. Свп се залажу, агилни cv, одлучнп. Моја је оцена и ја на првом мссту встичем пнжсшера Рада Трпфуновића. Ту је it Божа МмловановиН, радник па допол торњу. Он погврђујс ово али додајс пекс про блсмс који чскају решење. Сада, на прпмер, ннје псправап компресор за отклшвањс матсрпјапа који се лнпл v циклоннма. Раднмо ручно. — Затим, одавно сс говори о проширењу платформс на допол торм>у, ка жс Миловановић. To впјс пнкаква мајсторнја а овако јс скоро ncMoiyhc да сс тамо ради. Кад спм потражно шефовс с.мена ради разговора. затекао са.м JIX обојииу. Кажем обојицу, пошго су од скоро по два шефа — јсдан за сировине н псћн а други за млииовс исмснта, то су Јовнца Крстнћ и Мнлосав Николић. — Па, да почлсмо оп нашсг радиог мсста. Сада ic зпатно лакшс; опо што јс пекад радпо један човск, сада чнпс два. To омогућујс аа сс свако знатпо BHuic посвети пропзводннм оде љењима која сада има п контакту са руковаоцнма постројсља. Нначс, нсма тајнп v извршавању задагака каже Крстић и Николнћ. Свс )с углавном познато. Просто рсчспо, добри су и људм и машине. Нсма потреба да то лосебио објашн.авамо. Довољно је ако навсдемо само један дстаљ — интересовање људи за оствариваља! На крају сваке смепс пптају коли ко јс ypabeiio а парочпто кад се завртава ipcha смепа н кад сс сумпра дневно п,;вршењс. — Сада је п сировнна знатно бо.-ћа. Нсма налспа. шмелца a то значп маше је засгоја. Ипак. нијс све идсално. Увек има исшто што залајс бригу Код новс nehii to ie трапспоргср клннксра а код старих млииова цсмспта еле Baiop за трапспорт цсмепта и. рецнмо, лежај кол јсдиог Manna. Само траиспорт за к.тнкер □avcraBH нову псћ no nicer ло седам дана мссечпо a то јс много! Томислав ТомиН, млпнар : i .м пша cnpoBiine и секрстар Opганизаиијс СК у Пронзводњп иемента такођс ic радосган no слс лспих резулгага. — Сви смо лопринсли у томе. каже on. Нс зва се тачно шта јс вшис а шта Maibc утннало па ово остваривање. Довољно јс ако кажсм да је паша Оргаппзација СК сваког месспа олржавала састдпкс па којнма јс поред остапог бпло оба всзно апалнзирањс опога што јс учпњспо п сагледавањс наредппх задатака. Млппови цемента, тсшкп по нсколико стотпна тона, чу|у сс још издак»а. Кад смо нх vrледалн it прошлн. поред н>пх, н.мао сам утпсак како поксшавају да сс отму пз лежпшта п човековс ксптролс; кдо paibcue звери које у са.мртном грчу ује дају ссбе и пепају к<«мадс тела. На пски пачпк сам сс прпбо- »авао да п.м се првблпжпм. Код комапдпе таблс ic Biaera riejnh, млинар и Жпка Мп лутнкоииВ. noMoiniiiK. Прпчамо, отварамо уста алн се пс чу- ]смо. 1сдппо смсшак разумсмо Зато уллзпмо \ просторпју, рекао бнх направљспу пајвпше да се nt jv pairoBopn Испод пас све подрхтапа. Разговарзмо о много чему a онла Ш1ЈД.М о послу н радннм задапнмл ПсЈпН, пако <л ск< । о на овом Mv.'ie, hi Miioic pxLiore коin cv .’ nip »rein vcпеспча Hajnn ruin И.ттпр v свсму овомс je чивек. On jc пајвншс урадно, објашљава оп. — Учиппо jc it човск, потврbyje Жнка, алп no мспи и Mainline су важнс. Мц смо и прошлс 1ОДННС бнлп, размишља on, па ппјс било овако. — Биле су машпнс. упада Власта. па зашто јс било друкчије нсго сада? — Није лобро почело... Кад машпис крсну, кад пм \Пође — онда скоро иду и бсз нас. — Нс слажсм сс. Људп су их ре.монтовали и сада надлслају. рукују. Ми смо за љих све н свја. Убеђивањс двојпцс најближих сарадпика потрајало јс нпак дужс. Vinao сам „ ја у разговор алп сам пастојао да се прпблпжпмо пском компромиcv. Ииачс, спгурно је да су у прапу п старпји Жнка н млаћп Власта. V суштипп пајважннјс јс што су и машпне ц људп радили као car. О томс уосталом свсдочи пребачај производ we за 1UCCT мессип. Вече јс увелнко пало. Били смо још код неких радннх Meera п разговаралн. Врсмс јс брзо ггролазпло. Мпогп мстлчу да најлакшс радс у другој и трећој смсни. Прва јс, кажу, пуца и „бучпа", Истшш. тала cv скоро свн рад iiiiuir из Услугс ту а п други. Поправл&ју сс критнчна места, узпмају сс подаин. мери се. Јсднв долазс, другц одлазс. To узпсмправа п смста на нски на чин. Зато је најлепшс кад су сами са машинамз. Тада свим чулнм пратс рад постројења. Толико сс сажпвс са плма па itx чак cM.upaiv као нсшто своfc, нсшто најилпжс. Ништа ннјс тако лспо као успсшно обављсн посао. To осе haibc сс тсшко можс оппсатп, кажу пекл пашп раднпцп са којпма сам разговарао. Напуштајућп Фабрику дубоко v noh. био сам убеБсн у imi г.оВО расноложењс којс их испуњава Mci/it jc viickv руку прнпала часг да то чујем v јсдпом спонтаном н нскрспом разговору. Р MiinocaD.bCDiih МЛАДН ПВАРАОЦН Као некад Далеко су одлуталс твије мис.ш измишљенс a stoic жеље ti nvKc испружепс краткв cv да тс дохвате v ово.и јутру док впеме tLiauc .4 сазппла сам da cv твоје очи скривснс \' лдеицу мојих псдара п хте.ш co.« da nonuiext свс воде да тс оставим \> себи да ге ocehaM v косп као некада са роспм на уснама сп жсљом излшшљеном da hy тс иопнтн са кишом v овом i\rpv док ареме плпче Ktio нскпда. ToAiull С. Љиљана ПРИЗНАЊА ВИШЕСТРУКИМ ДАВАОЦИМА КРВИ Нславпо на пригодној свсчапосгп вишсструкмм лаваошкма К1рви уручсна су прчзпаља за изузотно ттоказалу хумапост. Наимс, v присуству 120 вишсструхпх давалаца крви, многобројнпх госtitJv — продстаетгнка лру пгтвсно-паштпчких ортапмзапнја, ралпих коаскпква п установа прочпran јс рефсрат пососћсп стогодппјн.ицц Црвсног крста Србијс и .чпачају лобровол»ног давап>а крви. а затпм су гчспинп nainiix оснотгих школа извслп лпван програм. Mcbv признан.има бн ло јс шест златшгх плакстд н 34 златна п 75 сребрна зиака. Златпс плакстс добплн су онп који cv крв дали поско 20 гтста, a то су: МнлошсвиИ Богојс — Фабрпха цсмсЈГГа „Нови Поповап", Лпзар Милосппљсвпћ — Фабриха цсмспта „Нови Поповац", Обрен Мвтпћ. — Фабрика исмсп та „Homi Поповац", Дра гомпр МилеЈжовић — Кро јачка залрута „Слога". Дгггслина Бурић — псизпонср из Параћнна, Бранко Зивлаковић — пснзн* онер из Параћина. Напоменупвмо да ic измсђу лобпппгка з чатммх знакова био м наш прсдселшгк CO, Слоболан Миливојевпђ Мнрко Миливојевпђ УСПЕХ РАДНИКА ИЗ АУТОМАТИКЕ Ошта нзвођачн, урадилн наши Проблематика одржавања свпх постројсња и урсђаја најuche ротацпопс псћн јс огромна п комплексна. МеБутим, на овој листп истпчу се нсколико проблема н то како по својој важности воВења процсса печсн.а клипкера, тако n по врс.мену ол када датпрају. Најинтересапгпији парамстар a nobcibc nehii, капацитст nehii, односно колпчппа дозираног снровог брашна блла је пракгпчпо пепозпага свс до дапашњпх дана, Да папоменемо само да велпкп број параметара иужнпх руковаоцпма п осталпм стручп.ацпма, којп воде ову пећ, дпрекгно пли ппдиректно, зависс од ове величине. Баждареп.е дозирнс ваге ко- [а Dpiuu дозпрањс спровинског брашна извршсно јс само јсдпом од стране стручњака пслоручплаца опрсме али јс та метода за проверу тачностн дозирања за пас остапа пеприхвагљпва из два разлога: □ Потребна су врло често балсгарсња јер сс тачпост дозпрања мањв са стспеном заTCiHvrocrii тракс а овај завпсп ол тсмпсратуре брашка и друЧ1х фактора који сс тсшко кон тролншу, □ ш го јс за обављање баждареља потрсбно заустављањс самс дозпрне вагс. Друга мстода која о.могућује тачпо дознрањс је сталка провера дознрне наге прско промепс тсжипс мсБубупксра којн се стално мсри. МеБутпм, још прн монтажп Фабрпкс остала јс нсисправна јсдпа од трн мср пс hc.inje прско којих сс гсжппа мсБубунксра сталпо мерп, тако да цсо тај спстем за проверу вагс ппјс служно својој намепи всћ само за одржавањс пстог кнвоа материјала у бункеру. Друш проблем којп датира од моптажс Фабрпке јс и р£чиЦИ АУТОБУС ПОСЛЕ ПРЕВРТАЊА Прилпком поласка друге смспс па морс, 30. јупа, дссио се као што јс лозпаго саобраћајии удсс иа аутопуту iDMcby Бупријск Свстозарсва. Да бп пзбсгао дирсктап судар, наш аутобус је скрснуо иа дссну страпу it прсврнуо сс у јарак. То.м прпликом лакшс јс поврсbciio HCKO.iHKo наших радпн ка и члапова лородпцс, a аутобус јс прстрлсо знатну штету. После два папа, .многи из ПОМСНУТС смспс оглшли су па одмарање у одмараллштс ,а noBpcbcnii су остали па боловањс. Hain рспортер. којн јс та кођс дожпвсо удес, спнмно јс аутобус нслосрсдпо послс превртаља. Р. М. ПРЛВИЛНИК 0 KAKO СЕ ОБРАЧУНАВА ЛД РЛДНИКЛ? Сва радна мсста па који.ма сс копкрстан учинак рада пс можс мсрити, остварујс сс личпи доходак прсма провсдепом врсмсну па раду и процситу стп.му лацпјс којп произилази пз пјвршсља планског задатка у цслинн за JVP, одпоспо одговараjyhc групс радника. Исто тако и радници, одноо чо групс радппка, који радс на пословима гдс јс утврђспа цена рада, осгварују лпчни доходак прско учппка п то само за провсдспо врсмс рада па тим пословима и остварсног рсзултага (остварсЈБС јсдшшцс производа пута цена рада), а за остало врс мс рада на пословпма који немају цспу рала (чишћсњс силоса, круга н друго), остваруЈу личнп доходак прсма провсдспо.м врсмену па раду и зајсдппчком процепгу стнмулације у целипи за ЈУР у обрачунском псрподу. V вези с тим, Правилником су прсдвпћсни тсжн и лакшп посллвн. Тако, на при.мср, за радннке којн радп на тежем послу (утовар, нстовар). цсна рада у Једшппт производа про пзилази нз увећаног старта од 412 бода па 422, а ако исти рад нпк, односно група радпика, ра ди на лакшем послу цена рала је нижа, одиосмо цсна рада је у впстпш старта радпика иа ла ктпм послови.ма a то је 371 бод.. СТИМУЛАЦИЈА ЗА КВАЛИТЕТ Правилником о награђивању пре.ма раду, поред учпнка евиденгирапог прско остварене је личицс, раднпци се стимулншу мерење тсмпературе плашта пе ћи у сиптср зони. Испоручилац тсхкологијс ннје уградио покрстнн радијацнопп лараметар rich је само оставио потрсбпу опрсму и исдовољну докумсптацпју. Бпло је впше покушаја да се тај проблем реши али сс увек заппњало само код погодног техппчког решења погона за покретањс пиромстра. Корист од података који треба да да ппро.мегар су непроцеН>1!ВИ с обзпром да је то једини сигуран начпп за рано огкрпвање ситуацпје у синтер зо нл са аспекта деблппс налепа 1! стања ватросталие опеке, коЈима се може упшати на пропес у пећи п па дужп вск трајања олскс. Било је можда лревлшс рсчп о проблемима којп су нас мучили али никако другачије пнсмо могли да представпмо људе којп су радплп на њиховом рсшава|ву. А овдс се радп о бројчапо скро.мној групк од 11 аугоматпчара са својнм noc.ioBobo.M п делом тсMIIIMKC припрсмс која се бавп овпм проблсмом. Пословп рсдовпог одржавања аугоматпкс у масовпој н впсоко аутоматпзованој пропзводњи као што је паша, су обпмiiif, сложснн п памсћу људнма којп сс ibiiMa оавс јсдап псвсроватап тсмпо рада, сталпог an гажовања п усавршавања зпап.а. Али II порсд спе обимпости послова па одржаваљу највпталппјпх ypebaja за овакав тпп пронзводљс ова група врсдних љулп увск iiabe времспа да раз мснн знања, мипЈљсња и нску* ства са другпма. Ово одсљсн>с поссбно сс ангажујс на проучаваљу уочених исдостатака н грсшака монтажс из свог дслокруга рала. Оно што одликује организацнју рада аутомагнчара јс праћсљс заПАГРАЂПВАЊУ корскциони.м фактором за боље коришИсн.с капацитста посгројеља, за бољи квалитст као што јс ла при.мср ,ман>с ucnaibc врсћа, а код маркирања — под вајан»е свакс Dpche, код утовара у иагон одпоспо ка.миои — тач no прсбројавањс и правнлко слагањс врсћа, или код пупења врећа — крстапл тежинс у доз пол>еној толсранцији. код исто вара рспроматсрпјала такоће сс стимулшпс добро чишћсњз вагопа. Опнм корскционпм фак тором увећава сс и смањење до 3 одсто од зарађспог лпчног до хотка no учипку. СВАКОДНЕВНО ЕВИДЕНТИРЛЊЕ УЧИНКА За успсшпу прнмепу овог Правилника потрсбпа јс сваколневна п тачпа свидснцнја за сваког ралпика, односно групе раднпка. Y всзи са вођсњсм свндспцијс о остварсном учинку за сваког извршиоца предло жени су одговарајући обрасци којн сс морају водити свакоцпсвно. Исто тако, за вођење овз свидснцијс, руководство Отпреме дужно је да конкретно задужи лице по групама и врстама послова којс he попуњавати овс обрасцс за свс радшгке и у свим смеиама. Евидснција мора да будс тачна и доступиа сва ком радннку. Колегијално пословдни орган својим закључком од јуиа мзсеца сагласио се да овај Правилник о награђивању крене у даљс самоуттравно спровођеил и усвајање. Иначе, сигурно је да све то треба на неки начин ажурирати јср сс са применом овог Правилшгка очекују бољи резултатп рада, односно награђивање радшгка. Божа Ивановић стоја производње н корншћењс истих за обављањс всћих интср венцнја, којс не спадају у рсдовно одржаваље а веома Јс битно за смаљењс укупног броja застоја. Самопнпцијатива и нсссбпчно залагање на послу најбоље су дошли до изражаЈа хада је у деиембру 1975. гопине дошдо до лома осовипс ББЦ <дог<т« ском) мотору пећи од 1000 т 'дан. Тада је пословођа аутоматике обавештен у 19 ч. у свом стапу и за кратко врсме сакулио je нсло одсљење н по вслнкој хладноћи, практпчно на отворспом простору, до почстка прве C.MCUC замсн.ен је ротор мотора, тако да јс всћ могла да крене. Оспособљава1&с система за проверу дозирне вагс и радијационог пирометра такоБе јс нзвршено уз нессбпчпо залагаibe и поред свих редовнпх послова. Да напоменемо још само да су ови всо.ма важпи систсми поправљенн скоро без икаквс набавкс новнх средстава (осим лос новс мерне ћсчнје) и погпуно само1111ицнјативно и уз копсултацпјс са људима из про пзводњс. Пошто смо о важности ових проблсма ooh говорнли, остаЈс на.м само да одељељу ауто.матикс пожелимо па настави са оваквим радом и да у нашој радној организацијн будс што више оваквих примсра. Р. Трифуновић, дипл. ппж. УРЕБУЈЕ: Издавачки савет УРЕДНИК: Радомир Мндосављевић
СТРАНА 9 БРОЈ 62 14 ДАНА БРОЈ 198 17. М 1976.. ЛИСТ РАДН Е.ОРГА Н ИЗАЦИЈ Е И ВТ К Т .ЉРАНКО К PGMAH. ОВИ Ћ"' ГТА РАТ-, И Н'. наше дело III КОНФЕРЕНЦИЈА РЕПРОДУКЦИОНЕ ЦЕ ЛИНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И СРБИЈЕ ГОД. XIII ПРОМЕТА ТЕКСТИЛА ЕФИКАСНИ ИАКО МАЛОБРОЈИИ ТРИ ПИТАЊА ГЕНЕРАЛНОМ ДИРЕКТОРУ ИВТКТ „БРАНКО KPCMAHOBHR” МНОГО НАПОРА АЛИ СЕ ИСШ1АТИ Завршнла се прва половнна ове пословне 1976. године. Било је у том перноду доста новина и тешкоћа, па Вам сс зато друже Радосавл>свн11у обраћамо, да као генерални директор одговорнте нашим чптаоцнма: ■ Какав с.мо период преброднли? ■ Каква је сада ситуацнја? S Шта нас очекујс у наредннх шест мессцн пословања? ■ Текстилна индустрија name земље у последњих неколико година лрсживљава озбнљ ну кризу и бори се са низом пробле.ма. Ова снтуација настала је под утниајем објективних и субјектнвннх околности, што јс у всћој или мањој мсрн утицало на пословањс свих текстилннх фабрнка, па и на нас. Инфлаторна крстан.а у Европи лоше су се одразнла на пословањс једног броја прсдузећа у земља.ма Западпе Европе, тако да јс 'дошло до затварања тпх Фабрика.Та ситуација јс утица ла н на нашу радну органнзацпју. јер .ми преко 90 одсго потреба (вуна, всштачка влакна, бојс н хе.микалије, рсзсрвни дс ловн и друго, увозпмо, а TO јс доводило и до инфлаторних кретања. Дошло јс до наглог пораста цена поједнних сировина н репроматеријала, што јс довело до увећаља трошкова пронзводњс. а сами.м тпм и до смањења акумулативности текстилне нндустрнје. Ta Kpciaiba почсла су да сс осећају почетком прошле године и мн од тог периода имамо повећаље залнха. Поред то га. наша конфекцијска предузећа снизила су цснс оделима која су била на залнхама, тако да се пар одела у малопродаји продавао и по ценн од око 60 хиљада старих дннара, што је утицало на потрошача да купи штоф и да шије одело. Исто та ко, поједина инозаступннштва су разним мера.ма почела да за тварају тржиштс, или пак да смањују куповику, a то је свс утицало да се залихе повећаваЈУ- ■ Проблему залиха посветили смо велику пажњу и предузимали мере да постојећу ситуацију ублажнмо. Конкурептним ценама борили смо се на лицитацијама за вантржишне купце, а схватили смо да наше тржиште не може да апсорбујс залихс текстилне индустријс. Зато смо се оријснтнсали на извоз. Тако смо у 1974. годнни имали извоз за око 400 милиона старих динара. у прошлој години с.мо га повећали на једну милијарду и шест стотнна хиљада старих динара, а ове године до сада нмамо закључелих послова за 3 милијарде и 700 милкона старих дннара. По рсд овог очекујс.мо и јсдан noсао од прско 1 .мнлијарде старих динара. Надамо сс да Немо овс годинс остваригл извоз од око 6 милнјардн старих динара, или за 12 пута влшс него у 1974. годплл. Извоз јс усмерен па Западно тржиштс. иако смо свссни да овај посао ле доноси велику акумулацлју. На овом путу извоза сусреНемо се са јаком конкуренцлјом из Јапана и конкурснцијом лз лојединлх зе.маља које дају дампинг nene. Овс заллхс ставиле су пред колектлв вео.ма великс задатке м сада сс улажс максимум напора да сс производња обезбсди потребним сировинама и рспроматерлјалом, што захтева многа одрлцања. Затнм, улажемо напорс да произведемо само оно што има одговарајућн промст. Рсзултатл ових напора се всН показују, алл нама јс са да тзв. мртва сезона л неке веhc резултате у продајн нс можсмо очеклватп. Ипак, тржиште сс планскл обрађује л прн премају сс акцлје да сс од ссптсмбра мссеца продаја повећа. Hehc бити лако да постојећс залихе брзо лнквидира.мо, јер рсшење тог проблема захтева дужи псрнод времена. □ Друга половина године биhe кваллтетно боља од првих шест месеци овс годлне, када смо производњу оргакизовали у новнм условнма кредлтлпх режи.ма к нових законских про писа. Резултат ловл.х мера о С. Радосав.Бевић плаћању дугова је веома познтлван и сада се са доста брнге и анализа приступа набавци, a друштвено поллтлчке органлза цијс покренуле су акцнју активирања свлх заллха по магацинима. Резултата ове акције има, и то веома позитивних, зато што свако тежи да стави на расположење оне сировине и репроматерлјал који није потребан. Финансијски резултати су на овоме позитлвни. Mebyтим, од 1. јануара .ми се сусрећемо л сачињеннцом која у мно гоме отежава наше пословање. To је увођење порсза на доходак, којл до сада иисмо плаћали а који he нам однетл око 600 млллона старих динара. Vведен је и зајам за изградњу виталннх објеката Републике, iioBehanc су царлнске дажбине тако да ове годлне очекујемо повећаљс тпх обавеза за око мидијарду старлх динара. Ова информација не би бнла објсктнвна, ако не кажемо, да су пас, у овом трснутку, делегатл Скупштине општине Параћин п чланови друштвело политлчкпх тела схватили н улажу мак слмум напора да нам ломогну. ТакоБе л републички органи својнм интервелцијама покуша вају да нам помоглу у граннцама својлх MoryhiiocTii. Одобрилн су нам длларске кредитс, a ових дана Републлка нам је одобрлла и куповлну машлна за преорлјентацију производње, у висини од 80 хиљада долара. Д. Анћсллћ S3 ИВТКТ .ЈБранко КрсмановиН" до.маћмн Конференцлјс Е Делегати представннцн текстклне индустрије СР Срблје, дискутовали су о другом делу Нацрта закона о удруженом раду, о друштвено-економскнм однослма радлика у удруженом раду Е Изнети су врло практичнм и корлслл предлози о мериллма награВивања рада, о минулом раду, о расподели л распореВиван»у дохотка, односно личног дохотка, о садржају самоуправних споразума о cninaiby и распореБивању дохотка п распо дсли средстава за личне дохотке репролукилонлх ие.шна и једпог броја органлзацлја удруженог рада у индустрлји и рударству Србнје П Изиетс примедбе и предлозм су доказ добре припремљености делсгата за ову Коиферсицију и доказ дстаљног и пажљивог разматраља Нацрта закона о удруженом радг ГЛ V лмс ИВТКТ „Бралко КрсмановиЕ" прлсутне Је поздраппо Момчнло Павловић, сскретар фабрлчке Конференције Савсза комуниста. Индустрлја вунених тканлна. конфекцијс п трлкотаже „Бран ко Крсмановл11" би.па је, 9. Јула 1976. годллс. домаћин Ш Конферснције Рспродукционс целлне производње п промега текстнла СР Срблје. Конферелцлјн је прлсуствовало седамдесет и један делегат. Иако јс io малп број присутнпх Конфсренцлја је всома успешно радлла п чулл су се добрл прсд лозн л оправдане, члњсницама потврћене, прпмсдбе. Председнлк Конферешхлје друг Радослав JaiiKoniih. јс про чптао дневни ред, који je садржао двс тачкс: Друштвсноекономски одпосп у Нацрту закона о удружепом раду л TeKvha плтања у вези рада Кон ференцлје и Извршног одбора, послс чега јс наступнла жива дискуспја. МатсрлЈал за овај састанак делегатл су ранијс доблли, тако да су свн билн добро обавештени о те.мама о којима се разговарало и расправљало. Бпло јс лоста дискутаната, али због ограннченог просгора у кашем листу nehe .мо Mohn да изнсссмо свс длску сије, нако оне заслужују пажњу. ИзнсВемо само неке, којс, на неки начнп, садрже у ссби многа плтања о којима су — свп делегатл говорнлл. Делегат Тскстлјшс ипдустријс ..Вучјс”, друг Марјановић, говорио јс о расподелл дохотка л награБивању раднлка, и нагласло, да би блло потребно да сс кроз дискуснје о Нацрту нзбори за увођењс начела: да се за нсти рад добије иста награда — што до сада није било у праксп. Он с.матра ,да је у наше.м социјалмстичком друштву, где се једлакост и равноправност огледа у сваком погледу, овакво једно начело необорнва нужност.” Всома лсцрлну н конкретну дискусију, опшлран осврт на Нацрт. лзлео је делегат Тскстллне индустрије „Моравка" пз Пожаревиа. друг Ллсксандар MapniHOBiih: — Када се тичс Нацрта закона као једног нормативног акта, као цсллле, мислим да ускоро л нема потрсбе да понављамо оно што је до сада .много пута рсчено па свим нивонма. Њсгова начсла, љсгови прннцлпи су у стварл и начела л принцлни које јс л Устав утврдио. Међутлм, нако то знамо, лпак лајвлше времсна трошнмо управо дискутујући о оним странама Нацрта, којс смо моглл, члни ми се, joiu првог дана аплаузом да поздравп.мо. Јер, када смо Устав усво јили, усвојллл смо га да га л Марјаиовнђ; дслсгат „Вучја" спроводимо. А. начсла л прпн ллпл Нацрта су исти. само нешто детаљнлјс н пракгпчнпје формуллсапи. Заго бих прсдложио Конфсрсицији, кала се радл о практлчној cipaiin пробле ма, да упутпмо прспоруку радлла! колсктнвн.ма ia у Ш фазп разматран.а Нацрта, фази када сс дају колсктнвнс прпмедбс и прсдлози, обрате пажљу баш па практичност прнмсне закона. Тимс би си закол училло практпчнлјсм л прнмспљнвпјсм. ЈСр можс ла се лссп. плашн.м се, да ако некс стварл осталу овако фармулисанс. прс.мла су у начслу лзванрс.гло формулисапс. буду ту.мачене и прпмењлванс олако како коме треба Ја сам веллкк противнлк досадашње праксс да творцл заДана Павловнћ Заго бпх прсдложно законодавцу да будс и рациолалан код vnoTpcoe одреВелих тср.мина. Join бих MV предложпо да мало више проучл катсгорију распорсћлвањс дохотка. Замолио блх и врхунскс стручллке, да ми као економнстн објасне суштпнску скомомску разлику нзмсђу категорлјс расподела дохогка л категорије pacnopebnвањс лохотка. По момс. то је само јсдио помоцарство у нзражакању. Ако хоћемо еконоИ ОВЕ ГОДННЕ JYACKII ПРАЗНИ ЦИ CY ПРОСЛАВЉЕНИ Y 3HAKY CERAH.A HA XEPOJCKY ПРОШЛО СТ кона морају, сутрадан ло објављнвању тог закона у Службено.м листу, да органлзују бројнс ссмиларс, савсговања л другс скупове, на којлма објашњавају то што су папксалл. Поборннк сам тсзс да закоп мора да буде наппсан јаспо, прецпзпо л разумљиво. н да га 95 одсто нас прпвредплка са школом л праксом, беа лкаквог ссмипара можемо да лрлмељујсмо. До сада пнјс бнло ико. Доблјемо закоп, Службепп лпст, л да нс буде ссмлпара п савстовања, нс бл у.мслл да се снаВемо. Посебно ми ес допада што овај Нацрт закоча, од првог до послсд!вег члана, ставља акценат па ефнкасносг и ралпоналност у раду ла свлм ннводма. млчност, дајтс да је тражпми л у погрошљп паппра, л у noтрошљл рсчл, дај|и да свудд гражимо сфикасносг, рациопа.1 пост к продуктлвпосг. Даље, мало јс пажњс nocBeheno качегорпјл лродукгпвностл рада, пако с.мо у праксл од љега чаправшш једно од ослоииих мерлла за мсрењс рсзулгата рада. МсВутл.м, мп др дапас. колпко ја знам, inic.v.o плгде фор.мулп салл, ini у теорпјл, ни у праксл, пл у закопу, чпме треба меритл продук1лвност рада у југословснској прнврсдл. Зато сматрам да је неопходно потребко формулпсат чпмс се .мсрп продуктлвност, алл не као мсрпло резултата рада. Ако јс доходак основно мерлло пословпоспг, опда нска сс зна да свк п.мамо меригп продукгпг.- iioci нпр. одлосо.м дохотка са бројсм радплка. Свп истим аршином — завршио јс своје излагаље друг Мартиловић. Делегат лз Краљева друг Букановп11 сматра да јс катсгорији мипулл рад посвећено Mano пажњс. — Млстим, да јс ова катсгорл|а — рскао јс — изазвала највлшс збркс, јер скоро свака радна органнзација л.ма својс разлнчпте начлпе ме реља л угврВлва-вс млнулог рд да. Mu смо очсклвалл да he ово питање битл детаљлпјс раз матрано л да he сс утврдити одребсни крлтерију.ми. на ослову којлх бл се посматрао ми ну.ш рал. Зато прсдчажем да сс ово шгтањс бол»с размотрл.” Другарпна Дана Павловић, дслсгат Градског олбора синдиката радплка илдустрије л рударства Србијс Београд, осврпу.ча сс па самоуиравпе споразумс у радним организацнјама: — Ми смо у naiuoj градској оргаппзаппји слллпката у Београдх ii.Mu.iH јслап ширн раз- ■ ■ ' ваље о томе какви cv нам спмоуправпн споразу.ми. Установиј|Ц смо, да је велики бро) сноразгма само преписан. Тн споразумн, можомо да кажемо. лсмају пнкакву важност и hcIic иматн никакву улогу ако се ие .могу примсњкватп v нракси опако како одговара срсдшш за коју јс доцет Всдоћи iuii'i’. Ч!ск\спју о HanpTi акона о удружеиом ра д\, .мп уиорсдо са њим треба да наша иор.машвна акта, на пекн начпп, \ саглашива.мо л проналаЈИ.мо рсшгп а, јер јс то cnpoBobeibc Закина \ живот и праксу." Y паставку Конфсренццјс о чску11и.м jiinaibiiMa \ всзц рада конферепцнјс л 11 ’дршног одбора. говорио јс Јозап Антохип, upv. icc.uihk 11 вршног одбора, којн јс ујс no нрс 1ДОЖПО закључак Колферслцијс. На крају овог састадка нредседлик Конфсрспције Радослав Јанковић сс v нме свнх присутних захвалио io.Mal-.iiih' и орraiiiuaropv овог скупа, Г1ВТКТ „Бранко KpcMUHjuiili'' н конста товао да је рад Ш Копфсренлијс Про ',vKiiiio:ie целнпс произподње II ЦрО' -Г-: тскстила Србнје бно vcnc" • ! Д. АНБЕЛИП
CTPAHA 10 14 ДАНА БРОЈ И ИЗ КОНФЕКЦИЈЕ „САОГА” KAHO N КАДА РЕШМТИ ПРОМЕМЕ R На седнинн Секрстарпјата привредно-политпчког актнва опшпше Параћмп, која јс одржана у мају one годинс, договорено јс да рок за прссељење Конфекццјс „Слога" у круг нашс фабрпке. будс двс годнне. 0 Непопољш! условн за рад у садашњим радним простоpnja-ма „Слогс" н пријава инспекцијских органа општине Параћнн за дотрајале н нефункцпоналнс просторије, захтевају бар привремена решен.а за побол>шан»е услова рада п бсзбедпост радннка и радшгх просторија. □ Честс појаве пожара су узрок застарслнх димњака, старс и преоптерећспс електричнс инсталацнЈе, тропгних просторија али и пеодговорностн радиика. □ Хоће ли ннз озбиљнпх проблема у конфекцнјн „Слога" утицатп на скраћење договореног рока за њихово прсссљсњс? ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ПРЕДСЕДНИКЕ РАДНИЧКИХ САВЕТА OOYP-a ВЕЋИ СТЕПЕН ОДГОВОРНОСТИ ■ Превазићсн раннји облик руковоБења савстпма са прсдссдавајућнм предссдницима □ Belin степен одгог.орностп збору, одвоспо делегатпма у радпичком саг.ету П Садашњи рад карактернше ncha ажуриост делсгата Еј Осећа сс празшша пзмеђу радшгх јсдшшца и радппчког савета OOYP-a. Неподељена су мишљсња да су просторијс „Слоге" дотрајале и да јс у њнма всома тсшко радитп. Као таквс онс вишс нс служс својој памспи. Иструлпо јс патос, дотрајали дп мњацп, застарсла слсктрична пнсталацнја, а na пекнм мсстима јс почсо да отпада плафон Скуп овпх. ипачс озбиљппх проблема, иницн >а jo i ко озбнљннји пробле.м, a то јс чсста појава пожара. Јсдпом јс всН плаћсн ,,цсх ватрс". Јордан Радовановић, д>грсктор Конфе кцијс „Слога” кзжјбсп ic условио са три мсссиа затвора за двс годвпс. Колнко ic ои крпн због пожара, у којој ic мсрв могао да га спречн ц колнкс су објсктивне могуИностн за то, гсма јс за дискусију. Послс ово га као да сс усадно страх \ радппкс да сс пе догоди a но зашта и постоје услови, a да одговорност падис на нског од »вих. Чињепица је да због тога већина радника v пош> днсвној смспи ранвје завршм посао, да би међу првнма напустила просторнје ц избсгли „одговорност последњег". Овакво срсдство сигурпо нс оправдава цнл». јср спада v прекршај радне днспиплинс. Тако се објективпс тсшкоћс допуњују СубјСКТИВНИА!, И 3.10 ПОСТЗЈС BCОвјгх дана дпскутовало сс о овим н другим проблс.мима. Утпсак јс да he се v најско ријс врсмс доста урадитн, али sa сада само на ублажавању болова crape pane. Пошто јс немогућс извршитн моментално npccc.beibc „Слоге" v круг нашс фабрике. одлучено је да сс бсз всћих инвсстиција у садашњс иросторије, обсзбсде нсшто 11овољннји услови за РаД н избегне могућност пожа ра. Трсба испитати слсктричну инсталацију, поправнти је, и ако трсба ограпичнтн употребу ticr.ni. ИзвршпИс сс рскопструкцпја nocTojchiix лимњака. 1 рсоало би join осипратп та ваницу и поправитн под. ИСПРАНЕНА ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГРДПА НАШИХ ПЕНЗИОНЕРА Нставно јс на свечан пачвн, слздље.м на мотелу ..Колубара па Грзп, па заслужеи охмор пспраћепа још 'c.uia група пашнх пепзпонсра. На традициоиалном нсnpahajy, пелз!!онерп.ма пашег колектпва cv vpvnenc захвалппцс за прсдани рад, ручни часовницп ’ п’новчана паграза у внсипп једиомесечног лпчног дохотка. Наградс пепзиоперима јс уручпо генералнп дпректор Србобрап Ра.'.осављсви11 после краћсг поздравпог говора a затп.м ic пепзиопсрс у шле Синдиката поздравпо п Ми> драг TIcipoDHh, прсдседпик ЈОС. Свсчзпп ручак се олвпјао у веома прпјатној ат.мосфери а затим су повопечени пспзпоперп кренулп у ко ло које нн мало пијс личпло па пепзпонсрско. Слав.Ће се отегло до дх/боко у поподпс a оппа су пспзиопсрп, залњп п\т па окупу, позвани од странс гепсралпог дирсктора ;ia у свако доба лођу у nainy фа6pin:v n nine како живнмо п ралл.мо. Опо је ладља ipyna наишх пеплчоисра којп пол овакипм \'словима oi uuc у ncniniv, у будуЈк, пспзпонсримз на pacianKv he сс г?'е.впватп новчаиа награпа у впспп тромессчпог гпчпог дохотка, што ic свакако зпачајпа noMoh uy'ixlic.u пепзнонсрским буисту. Јордан Радоваповнђ Поссбап акцспат јс бачсп на мсрс прогпв-пожарпс заштнтс Стручњаии из наше ра.двс организацијс, задужспп cv за пракшчно упознавашс радни ка са мерама и опремом за гашсњс пожара. Мораћс да сс повслс вншс рачуна о радпој и гсхполошкој дпспиплпни. Свакп рад- |'пк мора бптп максималко ан гажовап и дисциплиновап. Нс МОЖС сс говортн 0 днсциплп нп и пушптн па радпом месту. а још машс са посла пзаћп пр on да би се избсгла одговор ност. Од старс прпчс остајс пов крај. Радпа оргапизацнја јс ових дапа добила средства, ко ia ћс сс уложити v адатггацију ресторапа Друшгвснс исхра пс. будућпх просторпја „Ciorc". Предстоји врс.мс израде технолошке линијс н иссљаван»а ресторана. Ови радови бп трсбало да почпу крајсм октобра овс годипс. He може сс гачно pchn кала he просторн јс за конфсренцнонаре бпти усељпве, здн сс с.матиа да he го бнтн у краћсм врсмсну. нс го што јс договорсно. Р. Мплорадовић М. Мплспковпћ На ПОСЛОД1БК.М пзборпма за оргапе самиуправл<ш»а, на KOHcroiTytrcan.v ралпич ког са-вста I OOYP-a ..Uponзводн>а npcAima", за прслседника јс изаран Мнливојс Bacnh. лиспопспд у Прсдпоtwain ncin.wnor прслива. Милпиоје Bacnh v пашој фабршт радп од 1950. годпчс, а члап Савсза хомуннста јс постао олмах следсИс гоAtntc. За протеклмх двадссет и пст годнпа радчог сггажа, врло јс успешно обављао лруштвенооолпгичкс задаткс. Почео јс од омладпнскс оргапизацпјс, ла бп прско Кологгета СК, Фабрпчког одбора сшгдшсата, оргапа саMoynpaB.vatba .културно забавннх друштава п спортскс оргакизације, данас обавл>аи врло одговорпс залагке како у Сппдпкату фабрпке, та KO II у ОпШШПССОМ C1HI.M! к- \иом uchv. Послсдша да' жпос1 и обавеза mv ic избор за предссдника РадтгчкоЈ савста I ООУР-а. Пол1гппгка п лруштвепа актпвпост Васићу пијс с.мстала да у мс1уувре.меН|у заврши Срсдњу техммчку шко лу. да on прошлс ШД1И1С са успехом завршио Виису тех1П1ЧК1У тскстнлну школу V ЛссЈчовцу и стскао звап>е тскстплног пнжсљсра. Када смо са др\том Васп ћем прсшлч па разгопор о .мссту п улози пре.мсдпика Радничлог савега I ООУР-а. п лоред ВСЛ1ИКОГ искуства, мало јс засгао а загим рскао: — Обавсзе cv вслпкс, како one Аруштвенс тако н по.\Јптпчкс. it оне морају ла буду одраз врсмоиа п опрсодмр ■ w м I ша ж owmatwa ® Рекреативна пауза од октоора ® Извођачи рекреације изабрани међу наши.м радницима © Стручњацн из Југословенског завода за физичку културу сматрају да he се продуктивност повећати за око 8 одсто Срсћна јс околност што јс до ушију другова нзЈугословсп ског завода за физичку култу ру допрла всст да јс у нашем колективу 1ош раније покрсну та акција за увоБсње активно! одмора у току рада, јср јс то утицало да сс раду па том по љу npnbc студиознпје и са ви ше залагања. Тако је почео са радом Течај за рекреаторс. Сп роводн га рсфсрапт за рскреа цију Љубнша Корнић, којп ра ди под дирсктним руководством стручњака из Југославсп ског завода. Нсдавно јс у Параћпну боравио и творац Прог рама рекреације у току рада друг Мнодраг Петровић, па челпик Одсљења за споргску рекреацију. — Поред професиопалнпх ст ручњака на пољу рскрсацнјс значајну улогу играју и аматсрскп кадрови. Они су ти ка ји иајпспосрсдпнјс радс са рад ппцп.ма па оргапизацнји актиг nor одмора. Да би што успеш пнје обављали ту своју ф\ик цнју мп смо започслн, почст ком јуна. са тсчајсвима за из вођсњс рекреацпје па којима he полазпиип добнти пајоснов ннја знања лз такав рад. Што се гиче значаја за раа никс ваше органнзацнјс удру женог рада, јер бих рекао да сс радп о једпом нзузетно ко рисном послу. Стварају се ус лови за ефикасније корншћеibc радмог прсмена. Врши се хуманизација рада, ynanpebe »be здравља подижу сс физич кофупкциопалнс, па прс.ма томе, it раднс способностп раднн ка. И Који су иајочнглсднпјп по казатсљп да јс актпван одмор испупио своју намену? — Ми очекујсмо пајпрс ла he до11н до c.MaibCit.a повр. । на раду, а гиме и до смашеља дсл>сп.а ла сс бржс и офикаснпјс радп. Када ово кажем, пма.м па уму сва локумагга и рсзолуиијс паших конгрсса п копферепцпја. ПрСТХОД1П1 псрпод, којп јс са собо.м пмао пов пачпп рада оргаага самоуправл»ап.а, када сс за свз.су ссдnnijy бпрао прсдсодавају1и!, показао сс као нс фуп1кпиопалаи облпк, Сада то ннјс случај. IlpcAccAiMiK пратп рад п иззршавап>с одлука гг)М5ко адм-иш1С71раш<јс органа самоулрав.у»ан»а и далл ло крајњпх пзврппглаца. Нарслп<|| псриод v раду нашсг Ралцшчког савста, Gnhc ncKopwuihon за бол»у п сфпкаспију повсзапост пзмсБу радшгка у радпој јелнници п дслсгага v радничком савсту. Ту нам псшто мањка и пс.мамо повратпу нпформацију. Кратхо јс врс мс за оцепу досадаппБег рада, алк сматрам да фггг.хција дслегата мора да б\дс олраз п став збора радш1К<1, кпга дслсгат предсгав.\»а. V досадашњсм раду, всћ јс покрепута аисцпја да сс ВИА1! шта јс са годшшмим плапо.м производњс за ову ГОДИ1И . Докле сс стало у vea глашавапд- ставова ООУР-а V табсларпо.м делу Самоуп равног стгаразу.ма о распо аслн лпчппх лоходака, и друга пптаља. И поред то- «... ШГ0 јс врсме ГОД1ШПБПХ одмора, Рад1Н1*1к.ц савст he у пајскормЈс врсмс олржатп више седвпца да бн сс рсiintAa нска пптања од значаја за ооај OOVP, — салкд ли смо на Kipaiy разговора од лруга ВаснПа Р. Веепћ пзостанака са посла што. на равно, повспава продуктивнос! а са.мп.м тим н доходак. □ Како је пао избор на на шу радну органмзадију за сре лнну у коју he сс обавити ск спериментални дсо увођсња ак тивног одмора? — Из раппјнх проучавања сазналн смо ла су условп ра да у Тскстнлпој пндустрпји веома теиикл и да јс радшшима тс гране најпотребннја рск рсаипја оваквс врсте. Ми смо дозналп за ишгппјатппу коју су прс двс јодинс покрспули оргапн управљања у ИВТ KI „Бранко Крсмановић" за уво beibe тзв. ...микропаузе'' активnor одмора у току рада, п оцспнлп смо да код вас посто јс зрслп условп за дубљи рад Према томс пзбор вашс радпе оргапизације пијс ни мало случајап. On јс производ, рс као бнх, cpchniix околпости да је пппцијатива у вашем колск тпву пала у исто времс кад п цоговор на рспубличком iihbov □ Када планиратс оживотворење ове акције? — Уколико пс доВе до нскнх пспрсдвпВених тешкоћа, сматрам, да бн почсгко.м октобра мссеца могли да очекује.мо ,дсби" паузс у току рада за активан одмор којим бп руководили вашн радппци, полазпици тсчаја". Y даљс.м разговору друг Петровпћ је изпсо псколико прпмсра у којима јс рекрсапија у потпуности доказала ссбе, кроз дсјство па људс са појачапи.м физичкнм и псцхичкпм папрсзањп.ма у току обављања својих дслатпости, н изразио лупо повсрсп.с у успсх акцијс за vBobcihc активпог одмора у току рада. М. MwienKOBuli СИНДИКАТ И НАЦРТ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ ЗАДАЦН су бројни Н ОДГОВОРНН 13 Y лаљсм развоју самоуправних социЈалистичких олиоса Спидпкату је Нацрт закоиа о удружспом раду олредио всома значаЈно место И Један од задатака Сипдпката Јс да покреће шшцијатнву u предузима мсрс којима се обсзбсВуЈс да ра.цппт остварују своЈа друштвеноскоиомска и друга самоуправна пра na it да одлучују о другим пнтањима свог друштвепо-скопомског положаја. Улога п место стшдпката ут Bpbena јс na X копгрссу СКЈ гдс јс парочпта пажња поклоњс па улози комуписта v даљсм оргаппзацпопом прилагођаваibv синдиката иптсрссима рад tniKu. Ha VFI конгресу Савсза сипдиката Југославијс донст је uh । одлука које cv конкрстн зовалс дслокруг рада сипдика13 у nonn.M npviJITBCnn.M условпма. ПолазеЈш од Устава. Напрг закопа о удружено.м ра- |' ic, поред осталпх питања пз ' 1РУ жспог рада и ближс одрсдпо улогу сппдпката удружспом раду. V остваривању својих Уставо.м утврВспнх права ц обаia. сипдпкат noKpchc иннци јатпву за предузиман»с мсра и прсду.1п.ма мсрс којпма радпи ци остварују своја права; пок pchc ппицпјатнву и лајс нред лог за закључнвањс самоуправ ппх споразума, раз.матрањс зак |.учсппх са.моуправних споразу.ма, закл>учивап>с п потписивап.с самоуправпих спораз'ма којпма сс ypcbyjy мсђусобнп одпоси ралпнка у раду пли VTBpbiiBaibc оспова илп мсрила за расподељивањс лохотка и расподелу средстава за личмс дохоткс. Ако сс v организацији удру- :ксног рада одлучује о пнтањи ма која сс односс па самоуправпа права радннка, па матсријални положај и пптсресе ор Јаннзацијс удруженог рада п ако \ процесу одлучивања треба ускладити пптересе и ставо вс јсдпог дсла радника са пп гереснма већнне радника \ удруженом раду. органи у ор1аппзацмја.ма удружсног рада лужпп су да оргаппзацији син ппката омогуће да учсствује v разматраљу гих литања п да размогрс сваки захтев органп »ацнјс сиидпката и о »всму за уз.му став. Ако у органпзацији \ друженог рада настане спор пз.међу раднпка појсднних дс лова организације, одпоспо радппка п оргапа органпзацијс пли радппка организацпје п ор tana лруштвсно-полптичке зајсдппцс. којп сс нијс могао рс turn рсдовним путем, оргапи зацпја сплдпката и.ма право |.| на захтсв радиика нли по својој нппци.јатнвп, покрсне по ступак за решавањс насталог спора. „Посебна улога синдиката огледа се у самоуправном оргапизовању у удруженом раду. а као осиовни облик удружепог рала осповпа оргаилзација удружсног рада мора бити фор мпрапа v складу са Уставом та ко да o.Moryhyjc радницима нс посрсдно равпоправно и одговорпо одлучпвање о свим пита њима свог друштвспог н скопомског положаја. Тако јс рс гулмсано п право и дужпост радппка да у делу радне орга ппзацијс који чини радпу ислп ну и у ком сс рсзултат п.пховог рада можс са.мостално уградити као врсдност v радпој оргаппзацијн или на тржишту да такав део раднс оргаиизацнје оргаппзујс као OOYP. За датак спндиката јс да пратп како сс опа и друга права рад пнх људп остварују. Нацрт закона о удружсном раду прсдставља значајан па прсдак у стварању могућиости да co v стату-rv основнпх организацпја гдружеиог рада блп жс п дстаљнијс урсдц начин остваривања уставних функција осповпе оргаппзацијс сипдп ката п поссбпо обавсзс којс су yTBpbene за ochobhv оргапи nainijv сипдпката no Статуту ССЈ. Поссбно трсба истаћи уло rv синдиката у оргапизоваљу осповних органпзацпја радп копстптуисања раднс и сложспс оргапизацијс удруженог ра да, парочито v координирању акднјс спндиката ради ускла1ч1ваи.а п развијања самоуправ нпх одпоса, размспи искуства ЛИСТ „НДШЕ ДЕЛО” ypcbyjc Сл. ипформисаша НВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” Параћип у функцнонисању и примени самоуправних споразума и лр. Статут ССЈ јс посебно утврдио учсшћс спндпката v избору по словодпог оргапа сложснс ор гапизацијс удруженог рада, Носилац цслокупне активностн јс коордипаппопи одбор који чппс дслсгати из осповпих ор ганизација", Синднкат као лруштвспо-полптичка оргапнзацнја v оквиру својс пздлсжпостп, дужап јс ла. у складу са Уставом и законом утврђспим правима и дужностнма, ствара услове да сс па самоуправним основа.ма што складнијс п стабнлније развпјају односп у стпцању до хотка v улружспом paav и ла сс довсду у што потпупију сагласпост поссбпи пптсрссп и са.мосталпо деловањс основних оргапнзација и организација удружсног рада, у којнма су one удружспе са п.пчовпм заједпичким интерсспма израже пнм у самоуправнпм споразумпма и договори.ма о основама планова п у друштвеиим до говорима, као н са циљсвима развоја утвр|5сним ткм плановп.ма. Према .Уставу оргаппзапнја сппдиката ОУР-а има право па покрене ннпцијатпви коз друштвепог правобраниоца самоуправљања ако оцспи да је дошло до неостваривања самоуправних права радника илп до напада па друштвспу сво јину. Сппдпкалпа оргаппзација може, на захтсв радппка или уз Пзсгов прнстанак, да за ступа радппка у остваривању њсговог права. Ако радппк пс покрепе поступак за заштпту својих права или одбше да га сипдикат заступа, a поврсђспо јс самоуправпо право уопштс, поступак ради заштлтс са.моуправног права може понрсиуги синдикат. Веома ie шача!- на иницијатива синдиката и у рсшавању спорова v организа« цији удружсног рада који се нису могли решитп рсдовпим путсм. У поглсду улогс сипдиката у остварпвању са.моуправпс раднпчкс контроле пажњу привпаче одрсдбс Нацрта којмма сс рсгулпшу обавссс оргапа самоуправне радиичкс контроле прсма синдикату. Y овом раду орган самоуправне радпичкс контролс пма право да сс об paha и capabyje са организаци јом синдиката; обавештава син дикат о томс што ic ураБено у погледу отклањаља псдостагака, а оргапизацнја сппдиката јс дужпа да помажс самоуправној рдпичкој контроли да осгвари своју функцију. По рсд тога, организација снндиката утврБујс листу капдпдата за члановс none са.моуправне радпичкс коптроле и спрово ци капдпдациони поступак и предлажс опозив. Још јсдап од важпијих задатака сипдиката је п „учешhe" у ypcbnaaiby и остварива* њу одговорности радника у раду na ociiobv слоразума који потписујс организацпја сипдиката, а која је за то обавсзг.а по Статуту Савсза кому писта Југославнјс. Опда јс ннтерсс синдиката да carлсда каква су рсшсња у оовом погледу дата v Нацрту закопа о удружсном раду, са становишга сшишката v утзрbiinaiby и ocTBapusaibv одговорносг радпика v раду. A peuiciba која сс палазс v Нацрту закопа о одговорности радника у раду заснивају сс на уставпо.м пачелу по ко.мс радnniui v удружспом раду рав’ ноправпо ц узајаммо одговарају јсдни другима. А право. обз осзс и одговорности v pa.iv yTBpbyjv сс са.моуправпим ак тнма којпма сс yrepbviv обавсзе раднпка и њихова одгопор иост за поврсдс раднпх nv*- постп. За изпииањс лисшкпнпских мсра Нацрт закона лрс’ niiba ocmioaibc днсипплипске комисије". На крају, да кажсмо "а счо v овом члаику пзнслп самп icпан дсо задатака којп cv Haim том пакона о удружсчом raiv onpcbcnii сипдикалној оргагшзапнји, icp спндикат v vnn'; жсном раду има c*v* звачајнију и одговорннју Д. Лнђслић
БРОЈ 62 14 ДАНА СТРАНА 11 КУЛТУРА - ОБРАЗОВАЊЕ ј ЗНАЧАЈНА KYATYPHA АКЦИЈА ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ: ТРЕКИ ЈУЛСКИ ДАНИ Y КРЊЕВУ На познв организатора „Трсћпх јулскнх лана”, ансамбл Градског а.матсрског позоришта jc iocto вао у ореду, 7. јула, на лстњој позорштн v Крп,сву са прсдставом ,.Тамо нза зелснс стспс" Ивана Пудла. Препуна лстња позор* шша јс са нзузстном паЖ1ћом пратила заннмљпву причу из рата и срдачио поздрави.^а нашс аматерс. И ОВОГ AETA КОЛОНИЈА Y СИСЕВЦУ Сиссвац ће и овота лс та од 1. до 15 августа при мити CAwxaipc са с®ш страна v Колонији која је отпочела са радом прошлс годинс. Учешће he узетн 7 сликара н вајара, а једна ол новниа је гостованлс двојнце академскзпс слдгкара пз СР Словеагијс. YnoqreAo са настављањем конзсрваторских радова иа спо мошцима кгултурс, CirceBau ћс постати живо .мссто култтурног рада на нашем подручју. ЗАЈЕДНМЧКИМ СНАГАМА У Y ОТКЛШЊУ данашњсм тсмпу живљс- »ЕПИСМЕМ п>а, у врс.мсну паглог урбани* зирања, у Орисању гранпца про вннцијс, изглсда да сс помало заборавља, пли барсм одлажс за иско будуИс врс.мс кад сс има вишс могућиости за саглсдаваљс и решавањс чиљсиицс да јс наша Општнна богата структуром броја неписмспих. To потврВују и чнљеппцс да јс прсма попису пз 1971. годипс, од укупног броја становника старпјих од 10 година (55.517) бсз школске спрсмс 15.028, а од тога 10.925 лнца јс неписмсно. Информацијс падлсжних органа говорс да сс таква ситуација нн до данас нијс битно измснила. Саглсдавајући структуру веома лако можс да сс закључн да јс највећн број старнјих лица прско 35 годипа старОсти. Y структури до 40 годпна старости као поссбна карактсристнка истичс сс бројка од 816 нсписмсних жсна, што јс свакако, још увек, последииа соцпјалних, религнозних и дпугих предрасуда. Без обзира што нс би трсбало оправдавати ову чињеницу. ипак јс донсклс схватљива, али јс нсразумљива констатација да сс мсВу нсписмсннм лицима налази всликп број младих л»уди, људи ко.јк су тек закорачили у живот. Изпстк подаци наводс па закључак да одговорпи органи ш< су довољпо водили рачуна о упису дсцс у школу и о рсдов* но.м noxabaiby. Али исто тако морамо да сс пнтамо, да ли јс стварно нсопходио у садашњнм условима гтокрстањс законскпх санкција против иеодговорнлх родитсља? Ако јс то ипак чињсница, опда је нсопходио да судија за прскршајс „нробуди” свсст код таквих родитсља. Јсдан број rpabaiia прско Рад ничког уннвсрзитста јс допунио започсто или пак добио потпуно основпо образвање. Тачнијс, Раднички унипсрзитст јс 1968/ 69. верифнковао школу за основно образовањс олраслих, обсзбсдно стални наставни калар и услове за рад, и пружно могућпост да заинтсрссовани палокиадс оно што су раппјс пропустилм. Мсђутим, то још увск пијс довољпо. Морамо да исгакнс.мо и всома лспу замисао Зајсдницс за основно образовањс и васпитањс што јс својим Псрспсктивннм планом развоја основног образовања н васпитања за период 1975—1985. годннс зацртала потпун обухват свих запослсних ло 40 година старости и ли квидацију иеписмености сгано* вника до 50 година старостн. Како јс rpo нсшгсмсних становника стациониран на сслу псопходно јс што пре формирати школу за ошгсмељавањс одраслих при централпнм школама, а рад овкх одсљсња би сс одвијао у такозваној „мртвој” сезони. Надајмо сс да то нсћс остати само на рсчима и зацртавању веИ ла ће се у нарсдној сезонн отпочстн са радом, свакако уз no.Moli радних организацпја, друштвсно-политпчких заједница, и појединаца. Снсжана Јовановић I НАШИ „ВУКОВЦИ” РАДНИЦИ — УМЕТНИЦИ Н ИИУ ГОСТОВАЊЕ БЕОГРАДСКЕ ОПЕРЕ TOCRA НА RAPOWHCKOJ СЦЕЖ ■ Наша публика одушевљено поздравила прву оперску представу у Параћину □ Прсдстоји даљн програм квалитетних културннх .манпфестација Y холу иословнс зградс на кеју случајни или намсрни no сетмоцн нмали cv приликс да од 25. јуна до 10. јула виде јсдну изложбу ликовнвх стваралаца, аматсра — радника СФС, са којом cv даровалп свој празник, Дан самоуправљача. Разгледајући брижљиво одаод.мора, да јс тнм радом разби јан умор н прскндан захуктали ритам свакоднсвицс, ако нзнссс.мо чињеницу jja cv свн они аматсри, ову изложбу .можс.мо поздравнтп бурним ап лаузо.м и овнм људпма датн пуну подршку. Ymcthoct вишс ннјс никаква прнвилегнја, она је дапас срсд ЊИМА ПРИПАДА .ЧЕСТИТКА Албијана Пауљсвић (ОШ Р. До.мановић) јс бнла всома врслна, дпстгплинована и марљнва учсшта. Актнв* на омлхушка, актвван члан драмскс, рсиитаторскс, лнтерарне, бнолошке и географске сскцијс. Њона изузетна ахтивкост и велика ангажованост донслс су јој награду, Вукову днплому. Анкица Обрадовић (ОШ „Р. Домановнћ") разиа такмичсња оу јој омогућила да провери своје знањс из о- .мкљенјих п.ре.дмета (матсматнка, физикс, рсиитовања) и да тимс похажс свој квамггст заузимајућн најбоља мсста. Александар Јовановић (ОШ „Р. Домановвћ”). Осззд вредним и марлЈтвим учењем овај ,.вуковац“ се ксгпцао изузетно.м активношћ.у у фискултурној, биолошкој п секцији за физику, а за та ј рад је стицао и одговарајуha признања. Свстлаиа Ивановић (ОШ. „Р. ДомановиН") је порсд успешног савлаВивања шкод ског гралнва постизала најoo.ve резултате на спораским такмичсњима. Њена љубав према спорт.у, а нарочнто прсма кошарци довсла ју јс и у ОКК Параћзш. Било је свакако ннтересатно нага^ати како ћс наша позоришна публика прихватнти го стовање Београдске опере у ове врелс летњс данс како ннтерс за таквом врсто.м лрирдби нор.мално опада. У спеиифичннм условнма нашс сценс сместно се оркестар са днригентом Пашћаном в тмбијент старог барокног Рима у чпјнм зидина.ма теће прича о сл.чкару Каварадосију, певачвцп Тос ки н бескропулозном барону Скарпији који су заједио актсри зле судбинс љубаси, мрж ite и подлости. Bch ппви акордн Пучинијсвс музикс наговсстили су изузетап музичкн доживљај, v комс he пуна сала аматсрског позорншта ужввати те вечсри. Са сцсне су прочини и шта он представља у историји оперскс музпке док јс други дсо тс истс публике тс всчери схватно шта значи музвка у иствнскиом смислу уметннчке речн. Сазнањс о опсри као специфвчном вид\ сцен скс уметностп у многоме he утнцатв да сс лотреба за хвалитстном уметничком прирелбо.м код нас пскажс и v наред ним месецима када сс врата Позорншта отворе чсшћс нсго до сада. Тоска је једноставна нрича. нли прича која је јсдноставно испрнчана алн је ова, прс свсга прскрасна музика проткана пасажима који недвосмнслено плене својом барокиом оркссг рацмјом и адекватнвм певањн ма. Тенор Звоико Крнетић је Мирослав ЛаЈсшиН је таKobc био \-4chiik ОШ ,,Р. Домановић". Y току свог школоваља јс стекао поверења и својих другова и својих наставшп<а. Другови су га због тога изабралн за ирелсслчвка ошадпнске организацнјс школе, а наставннци оу то поверсњс потврдилн Вуковом лип\омо.м. Са отварање изложбе у холу Југобанке Љиљана Макснмовмћ (ОШ „М. Поповић'1 — Озрсн) дру гован>е са негииама нијс возало само за школскс уибенихс. Налазвла јс времепа за рад у драмској, ретггатор ској, литвралној. секдији за физику, хсмијској, географској, IICT оријској, хорској секиијн Славка Поповић п Звонко КрнстиИ бранс, различнтом техником pabene, радове, МатиЈе Ромиха, Градимнра Дрсноваковкћа, Всличка Шошкића, Ференца Тунгоша, Милана Стсфановнћа- -Ланета и Драгана Борђевића за тренутак заборављамо да су идсјс за њнхов настанак повик лс v фабрвЧкој хали. уз буку н брујањс машпна, гз кључајбс ужареног стакла. Заборављамо да су створснн рукама машинобравара, стаклогравера. Своју обдарсност ови људв су искористили да себс, своја occhaiba н виђења искажу. не само преко својнх стручнвх производа, nch н прско финих псјсажа, портрета, прско у.метнвчквх гравура. Нарочиту пажњу посстиоца лривлачилс су макетс бродова Драгана Eopbcnnha, а јсдинствсно H3HCiiabcn>c бнлс cv граву рс Милаиа СтсфановнНа. Hcryjyhn. вслнком броју људн нспо.знату тсхнику, гравсрство, он јс показао да сс на стаклсиим плочама могу прснств лпчна оссћања, сликс нз жппота, почсв од жнвотињског свсство да човек разбијс досаду свог механизованог живота. Права би cpcha била да убудуhc будс што више таквнх нзиожби, да н осталс раднс органнзацијс подржавајг и пома жу својс уметнике, Зајсдница културс јс ту да таквнм људима i!3iibc v сусрет н да им помогнс колкко год јс V могућ иости. Гордана Тодоровнћ (0111 ..М, ПоповиБ" — Озрен) Ова вредна х^ченмид није издвајала прсдмстс. Волела их јс све подједнако. И матема тпку м музичко, и српскохрват<х<и и исторнју. С. ЈовановнН Слађана Нешић (ОШ ,Л1. ПоповиН” — Озреп) Рад у секпнјама (млалпх математнчара, драмској, рсцптатор ској, л.1пора_\ној, хемијској младнх физнчара, фолклорној) јој је омогућио да своје знањс допуни, а миога таклнгчсња да га провори н постнгис зпажене рсзултате. НА КРАЈУ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ „ТАМО ИЗНАД ЗЕАЕНЕ СТЕНЕ“ Писац: ИВАН ПУДАО Режија: ДУКА ЈОВАНОВИБ текли валови гласова и звукова који су дочаравали јсдпо давно врсме у комс сс јсдноставно волело и јсдноставно па тило, па чак и једноставио уми рало. Иако сс Либрсто губно у дивној музвци публика јс могла да схвати у чсму је нрича захваљујући нзпаирсдннм гласовнма Звоннмира Кристића (Каварадоси) Славке Поио вић (Тоска) н Крсте Крстића (Скарпија) који су v спаком момснту успсвали «ши намстну сториЈу о класичиој љубавној патљн нсспоралумима и похлспн. Добар дсо иубликс iu neli унапрсд знао ко јс Бакомо Пу понсо пажљу н жсљу л.убнте- та, људских фигура, прекрасних ља музикс да што пише псва букета разноврсног цвсћа, до раскошнп глас Славкс Поно- народног фолклора. Тапкс лиDiih, за јсдно са внзуслни.м до- нвје, иежно стнлпзоване фигуживљајс.м, доиунио слику про рс, лспршавс чипке, дочаравахујалог доба и увсрно a.i сс и ју нску пластнчност и мскоћу, плакати и патитв може уз пе- одагнају11и сазнањс да јс свс сму. Општинска зајсднниа култу- ром стаклу. pc jc nch у могуИностн да пла ннра за почстак вдућс нозорншнс сезоне разноврснпје рсиертоар културпих Захваљујуhi< гостова11>v to ypabeiio на хладном и оштCnc TO HITO CMO ВНДСЛИ, II слнкс, if макстс, и гравурс ypabciio jc ca Miioro вољс, ca вели прирслбн. ком копцептрацнјом, изискива раиске оксрс то jc nch сада моrvhe, јср jc iiauia публнка bcIi Бсог- ло јс мпого стрпљсња. u дожипи сваку bpciv квалнтстнс сцеиске прирсдбс. Сигурно да има н пскнх нсдостатака, нсчсг нсдорсчспог. помало ипипног, Али ако имамо па у.му да су рздови pabc нн у тренуцима краткотрајног Позорииша сезона јс завршсна. Рсфлекторн cv погашсни, сала јс утихнула. Y току протсклс ссзонс на рспсртоару Лматсрског позоришта нашлс су се слсдсћс прсдставс: „Из мрака" Мирославд Фслдмана, „Краљ Бстајновс" Ивана Цанкара. „Крч ма на главиом друму" и Јубилсј" Чехова и новопзвсдсна прсмијсра „Тамо изиад зслспс стенс" Ивана Пудла. Тскст „Тамо изиад зелснс стенс" Ивана Пудла, крушсвач ког ипсца, јс својсврсмсно наrpabcii иа конкурсу Радио Capa јспа. а накоп ^уторовс ацап ТаЦИЈС ОВО ЈС И HDDO сцснско junobcibc. Тскст говорн о ратнпм страхотама н н.сгопнм рсфлскснми на нрсжнвслс н иос.тс двадссст н неколико година. Y прсдставп јунацн покушавају да разјаснс мнстсриоз ну смрт младог партизана Пст ра за коју су свп донеклс крив цп. Кроз прсдставу се провлачс два времсна, паралслно, нрошлостн и садашњост. Текст јс базнран на психолошкој драмв н представљао јс поссбно тсжак залогај и за рсдитеља н за глумцс. Реднтсљ Душап Јовановић покушао јс ла тсшко снснскн нзводљнву прсдставу, стилпзаипјом н наралслно пројскцијом aorabaja, што вишс приб лвжв глсдаоцу н разјасни мистсриозну смрт Пстра. Нажалост тскст ннје нружао обиље MoryhuocTii за сцснску игру, та ко ла јс прсдстава дсловала на момснге монотоно. McbyTiiM, трсба имати у внду да је редн тсљ ЈовановнИ и.мао за актсре представс врло младс аматере, тачнијс почстникс. за које је ово бво круван залогај. Глумачка скнпа jc v граница.ма својих способносги корсктно обавнла посао, мада и.м се можс замерити на всуви шс гласовно тихој прсдставн п понскад тсатралном патосу. Након кадровскпх промсна у позоришту, током маја мсссца, можс сс забелсжвти да јс живот позорншта крсиуо новим и успсшнијпм токовима. Посдсдња лре.мијера будп наду у нову, младу позоришну гсисрацнју која би трсбало да повратн noMyhciiy сл.аву аматсрског позоришта нз Параћпна. Да лп he nanaita бити н оправдана показаНс овогодпш ibii „Октобарскн сусретп", ка ла ћемо Mohn да саглсдамо сво јс мссто у позоришном аматсрнзму. M. IbiHh
СПОРТ — ФИЗИЧКА KYATYPA Q СПОРТ — ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ — ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ — ФИЗИЧКА KYATYPAQ ~ . V ОЛИМШПСКЕ СЕОСКЕ ИГРЕ СРБИЈЕ — ОПШТИНСКО ФИНАЛЕ Y ПОПОВЦУ S> ОЛИМПИЈАДА МЛАДОСТИ И ВЕШТИНЕ! ® Y селима формирана © Учествовало је око ! годишњи победници Дон.евндовцп B.’h традиш1опапнс. Опимпијскс сеоске игре, овс годинс о значнлс су ирскрстинцу у ра звоју масовне фнзичке културе нашсг села. У свнм ссли.ма учесницима ОСИС-а формирана cv друштва „Партнзан”, која су п воднла ово такмичснл. Полу финале ОСИС-а одржз но је 26. и 27. јуна у Доње.м Видову и Поповицу. У полуфиналним борбама учествовало је 10 скнпа и то: Поповац. Бгљанс, Тскнја, Давидовап. Главица, Плана, Доња Мутнипа, Рашсвина, Доље Видово и Ратаре. Овогодншња такмичсља одвнјала су се у дисцишпшама: народни вишебој, надвлачење коно Старс спортскс дисцмплине пца, крос, стони тенмс, шах одбојка, рукомст, мали фудбал, стрељаштво и прва помоћ. За финална такмичсн»а п.таснрала су се чстири села и то: Попо вац, Бул»анс, Дон.е Вндово и Рашевица. Y поводу јулскмх празника, 4. јула одржано је фннално такмичсњс ОСИСа у Поповцу За тнткму најбољег борило се 354 такмнчара сврстаних у 63 екипс јунисра, сениора у му шкој н женској конкурениији. V прсдходниги полуфиналним борбама учсствовало јс преко 500 такмнчара сврстаних у 90 еклпа свпх категорија н узраста. Био јс то прави празник младостн и веиггинс. Споргскн терели оживелн су разнграном младошћу. Подједнако успешно борили су сс и мећусобно ^носнлн’’ и дсвојкс и .младићи. НАРОДНИ ВИШЕБОЈ НАЈНОПУЛАРНИЈА ДИСЦИПЛИНА Најмасовнији дсо такмичсња бнло је надмстање у народно.м вишебоју. Ово јс ујсдно бнла и најпопуларннја дисцнплнна. Народни вишсбој Ссннори: Буллне, Дон»е Видрво, Рашсвнца и Ноповац. Јуниори: Дои>е Видово, Рашевииа Поповац. Јуниорке: Поповац, Дон>е Вндово. Конопац Поповач Доњс Видово, Буљаис. Ршгсвнца. Рвање Доњс Видово, Рашсвнца, Поповац, Бул>лне. Крос Жснс: Доље Видово Мушкарци: Дон»с Видово, Ноповац, Буљане. Наш гост: ФК ,Авала" из града Гарија — САД су друштва „Партнзан” 1.000 такмнчара @ ОвоОпштипског ОСИС-а су Трчањс прско прнродних прспрска било |с једнако интсрссантно када су сс на старту пр јавили јуниори и сениори. По дјсднако ‘добро су трчалс и дсвојкс. Њнхов задатак јс бпо moth. Трсбало је савлалати прспрске у што краћем року. Прс скочмти живицу, потрчати цик •цак , подвућп се испод воловckjix кола, откотрљати буре. пренетм кофе с псско.м. Свс су го внртоузно радилн и бнло је право задовољство посматратн. Брзо стругање облнца, бацањс камена с рамена, скок и« места-трупачкс овга пута није била привилегија само сеоских „јарана", они су овога пута добнли алскватне конкуренте и у сеоским лепотицама. Ссоска млалеж локазала је да мегујс лсгснду о бомбалгима. Стопн тенис Жсне: Буљане, Дон>с Впдово, Поповац. Мушкарци: Поновац. Бу vane, Рашевица, Доњс Видово. Шах Жепс: Буљале. 1он е Впдово, Мушкарии: Доње Вило во. Поповац, Рашевица. Бул»ане Одбојка Женс: Доњс Видово. Мушкарци*- Поповац. Бул»не, До»>е Видово, Рашсвица. Једна од дисциплина пародног вниЈебоја била јс бацањс бомбс. Сви су подједнако добро цнљали и дсвојкс и мушкар ци и ти.ме доказалн да би бнлн успсшни бомбаши у евснтуалном одбрамбеном рату. Највишс гладалана и бучних навијача сјатило се око рвача у народном стмлу. Ово јс ујед но била и најатракшвннја дисциплнна. Ннјс било лако бацип< противника на плећкс Требало јс доста зноја и дахгања до ,.туша“. Зајапурснн момцл својски су запсли из пстних жила, да би се доказалн м да бн нх касније „био глас" најбољнх рвача у свом селу и околини. Посебна посластица јс надв лачење конопца. Тада сс обич no нађу с једне и с друге странс стокилашн. Тако јс бнло к у Поповцу, у финалној борби измећу Дон>ег Вндова и Поповца. ПОАУФИНААЕ — ДОЊЕ ВИДОВО Екнпни резултати 1. Рашсвива 28. 2. Дољс Видово 25, 3. Ратарс 10. ФИНАЛЕ 1 Доњс Видово, 43. 2. Поповаи 43. 3 Ev vaiie 32 и 4. Рашевица 35. СПОРТСКЕ ИГРЕ „МЕТА” БУЧНИХ НАВИЈАЧА Нп спортске игрс нису осталс незапажснс. Можс се коп статовати да су тсрени за одбојку, руко.мет, малн фудбал. пичмлн на узапреле стадионе. Навијачкс страсти било је на прстск н нсобавсштснп посмат рач могао |е помислитм ла се радн о прссудним мечевима за гнтуле свропских и свстсктгх шамппона. Стрељаштво, шах н стони тснис прошли су мањс навпјачки бурно, али онт< hhcv осталп бсз својих највсрннјнч ккбицера. На крају спортскс феште нн јс било лако нзнаћн победниКа ОВОГОД11Ш1БНХ Општинскнх Олимпијскпх ссоских игара. Такмнчарскм одбор нашао се Стрељаштво најмасовнмје Kora прогласнтм коме поверитн године? Сабиратакмичарскн од у недоумнци: победником и финале идућс јући резултатс Рукомет Жевс: Поповац. Дон»с Видово, Рашевица. Буљане. Мушкарцн: Рашевица, Поповац, До1Бс Видоио, Буд»амс. Мали фудбал Поповаи. Дои»е Вндово. Рашевнца, By.vane. Стрсљаштво Жене: Буљане, Поповац, Рашев1гпа, Дов.е Ви допо Мушкарцн: Поповац. Буљане, Доње Бидово, Рашевица Прва no.Moh Доњс Видово, Буљанс. Рашевица. Бициклизам До11>с Видово. бор јс констатовао да два сепа имају исти број бодова: Пл повац и Доње Видово по 43 бо Екипни резултати 1 Поповац 43, 2 Бу.vane 42. 3. Главнца 27 4. Текпја 26, 5. Давпдовап 13. 6. Плана 7, 7 Дои.а Мутiniua 3. та Из.међу н»их требало је изабрати бољег. После вичасовног већања, аналмзмрања резултага, прерачунавања за победника је проглашсно Дон»е Вндово. Титула најбољег припала је Вндову захваљујућн масовности. иако су бнли гостујућаеки па били су најмасовнији. Чини се да је тнмс правда задово љена, јер у крајњем збнру успеха неуспеха веома је важМЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ГРАД ПАРАНИН РАСПИСУЈЕ К О Н К Y Р С За сскрегара Меснс заједнице АСЛОВИ: најмаље виша стручна спрема — Haj.uaibc 3 године радног искуства на сличнмм пословима. — Да је морално политички подобан за обављањс овог посла. — Кандидати за ово радно место треба да поднесу и остала документа у складу са одредбама Закона. Конкурс јс отворен 15 дана од дана објављивања, односно до дана попуне. Молбе са потребним документима подносс се Месној заједнмци за град Параћин. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ГРАД ПАРАБИН ОГААС ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА, КОНФЕКЦИЈЕ И ТРИКОТАЖЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН” — ПАРАКИН ПРОДАЈЕ: — 1 ком. ФИАТ 1300, производње 1963. у возно.м стан>у — 1 „ стару кабину од ФАП-а 15 Б Заннтсресована лица могу видетн средства сваког даиа од 6 до 14 часова у кругу фабрикс. СТРЕЉАШТВО: ПОЈЕДИНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ Женс: Славииа Обреноn>ih 82 круга (Поповац) Горица Шутић 68 (Буљане), Душниа Добросавл>евић 65 (Буланс). Мушкарнн: Алсхсанлар Вељковић 73 круга, Првослав Јовановић 70 п Стаиојло Милошсшгћ 70. Побелничкој СКЈПТИ Поповиа прнпала ie валдуiinia пушка. награда Стрс л>ачког савеза огшггнне Параћин. С. 3. НАРОДНА НАДМЕТАЊА Појелиначни резултатн Јуниорке — бацаље камена: Мирјана Михајловић 730 м. Ружнца Мнхајловић 730 (Aoilc Вилово), Славнна МплиНсвмћ 730 м (Поповца). Банање бомбс: Славииа Мплнћевић 18 крутова (Поповац); на чињснтша масовност Олимпнјскнх сеоских игара. Једна битка јс завршена. рат тск предстоји, реклс би вој сковоБе. Наше најуспешније учеснике очекују нова такмичења. Најбољи појединци н скипе по днсцишпшама браннhe бојс нашс Општине на Зонским олимпијским сеоски.м HI рама у Буприји, 18. јула. Брзо струган»е облица: С-Аавина Шлпгвнп 30 секунди (Доњс Видово); Скок у даљ: Славица Шљивић 2,12 м. (Доње Водово); Трчање гтреко ттриродннх прспрека: Славица Мнлићсвић 0:263 (Поповап). Јуннорн: — бацан»е камена: Зоран Велжовић 10.35 м (Дон»е Видово); бацаљс бомбе: Жмвко Стевнћ 19 'срутова (Дон>е Водово); Трчаже прско природmix препрска: Зоран Вс \>- icoBiih 0:22.1 (Доње Видово). Сенморп: — Баиање ка мена: MiLUtja Глнгоријевмћ 1035 (Буљане); Eanaibe бомбе: Стано| ло Мдггровнћ 18, (Попован), Стојан Ралисавл.с вић 18 кругова (Доњс Ви лово); Crpyraiw облица: Чс долшр PiuocaB.scBiih 17 секундн (Доњс ВиловоГ Скок v дал>: 3 man Об раловнћ 2,76 м (Рашевм иа); Трчање преко препрека: Милија Гхнгоријсвнћ 0:20,4 (Буљане). И на крају join једпом да се подсетимо. Параћин, Буприја н Свстозарсво uiihc домаћшш Републнчкнх Олнмннјских ссо ских нгара. М. Илнђ Продајем комбаји нсмачке марке „Кедел“ до бро очуван и у псправном стању, мотор мерцедес дизел. Погодан је за брдске и равничарске терсне. Заинтересовани нека се обратс на адресу: Стојап Бокнћ. село Плана, 35255 Д. Мутница. Оглашавам мсважећнм свсдочанство бр 218 72 и:< дато 1971. о завршснпј 0111 .РалоЈс До\г«новић" на и.мс Зорана Потрови ha пз Параћпна —О— Продајсм Kvhy. комФор нV, \'ссл»мву. Цснн повол* на. Подесна за тпн поро дицс. блпзу аутобуске ст>* iniue. Параћнп. Мнхајла Нај? ha 22/1 тслсфоп 52-494
АКЦЕНТИ Пет школскнх дана ГОДННА III БРОЈ 64 НАРАБИН 31. АВГУСТ 1976. ИЗДАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА ЦЕНА 2 ДИНАРА Ha оепову одредаба члана 21. Закопа о основном образивању и васписању стављена ie Moiyhnocr основним школама да могу, на ночетку овс школске гоОинс, da органнзују петоопевну радну недсљу. С тим v вези Просветни савет СР Сpanic донсо ic Приврсме* нч чравчлччк о условима за организачнју и pad основнс школс v оквиру чстодиевнс частавчс нсдеље коiu ie ових дана разматран v нашим основним школама. Дакле, ствап која иијс искључиво „просвстарска", eelt изазива и шири ччтсрсс друиавеие средине, пре свега, ћачкчх родитења који заједно са својом дсцом трсба da оссте благодети „ччстог викснда”. Добро ic то што сс iukoлама оставља да. организаипјом васпчтчо-образовног рада, испучс условс прочисане Правилником, којих, морамо 0а признамо, нијс мало, а све v циљу „интензификацчјс и паиионализације баспитно-образовног pada v пстодневнсп наставно! нсдељи” како сс каже у nomchvtom Ппавилнчку. Иза овако cvee и безличне Формулације крије сс огроман посао за наставиичкс колективе, na и за Заједиицу образовања и васнитања, почев од начелнчх поставки годншњих програма па do ситччца којс школскч живот значс. Неки организациони чословч траже детаљно уклапање v частавно-педа2OIUKU прочес, бок други захтсвају знатиа матсријална улагања, иростор, кадрове, pad ћачких кухиња urd. Посебно одговорач чосао чека наставникс који треба да ускладс частавчу матеpujv са бројс.ч часова и pactiopcdo.4 padnoi воемсна, допунски к додатин частавчч pad са учеш(Ш1Д1а. спортckv и оскрсаииону делатност. Мора да се поведе рачуна о opoiv c.xtcua, вре.чечу одмора и расауста и iota о мчого чс.чу. Тск онда he школе Atohn да затражс од иадлежчцх ontana одобрсњс да. .иог\' npehu иа искључниих ист шко.чскцх дана. Заједници основног об00306(4ba смо сазнали оа су школс разматрале Правчлник и Оа су се неке ech определилс за ову иовину. Mehy ibiiMa ie школа „Paooic AoMUHoenh", коta ie усиела da консултује u родитсље учсиика првих разрсда tia ic Иаставничко eehe прихватило могућност иа радн пет дапа. Остали се двоуме, или od6uiaiv. Овај податак ie цндикативан v толикој .чери taro се отворсно поставља сумња да ли cv name осиовне школе v cadautibCM момеиту спремие за тако радккалну иовииу, може ли v граду. чије основио тколство ипак представља искакву ислину, да влада шареиило и да ли За- [сдница обсзбсћује матсријалне услоее да се оваква организација насгаве и пршстично спровсде? Када даиас родитсљи noшалу ceoiv deny v школу, 6uhe свакако заинтерссовани шта he сс одлучити коначно no овом питању, као и изнена1зени како то да једна школа можс, а друга пе може? Бпћс и пепотребних коментара, а мсБу просветпим padiiuutiMa расправа и сурсвњивост. Jcdnti he тумачити оао као „растсреheibe” a друш као наставак па.чета на радппке у школама који и do cada всрују, a it 3Haiy, da cy v повим условима ocnoenoi образовања u eacntaaiba, нонмили ча ссбе nodocra значајних задатака. Наша јавпост he прихватити свака разумиа petueiba овог питања, али она морију da буду што ie Moiyhe јединственија и логична у садашњем момспту док се pad v основиим школама uuia ^ахуктао!\ АИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН У СУСРЕТ ВЕЛИКИМ АКЦИЈАМА >9 Средствима народног зајма отпочеће обпмни радови на регудацији речних токова, чиме he се укротити немирне водс Ведике Мораве и њених притока и на тај начин реадизовати крупан пдан заштите материјадних и људских добара читаве Репубдике Всковима ie Велика Морава и њсис притоке тскла мприо, или бурно и како кад ллавила поља и насеља дуж чигавог тока, стварајући нсмир и нс спокојство, заЈСДно са зацовољ ством и љубављу за и»сну ћуд љнву природу Упоредо са тим ншла су и обсНања и надања да he корита читавог њсног водотока јсдног дана бнтн рс гулисана и обсзбеВсна од до лазака бујнца којс су чиииле огро.мне штете, рушећи пред собо.м оно што су људи сва коднсвно стварали и uno ic био део њиховог жлвота, Обс haita су стизала н пролази« ла, а остајала је само опасиост и нејасна снага будућих вода. Нашем вре.мсну пало јс у дсо ла оствари онај подухват о комс су генерацнје и поколења маштала, да у »ајодничкој слрези са материјалпнм ч тсхннчким могућностима, којс нам данас стојс на распо* лагању, започну борбу са ова квом природном снагом као што јс нсмирна и нсобуздана вода. Још 1966. године при премљен је гцан регулацијс тока Велике Мораве. Y проте клом псриоду радило се дос та. али недовољио ;ia бисмо билн безбрижни. Планови стру чњака су бклн јсдно а резул гати друго, јер су такви радови нзисклвалн огромна ма геријална средства и дугачак врсмснски пернод. У садашњем програму рада на овнм објектима поссбно се наглашава потреба оних paio ва који he отклоннти штетна дсјства вода, а лови објекти треба да омогуће рационално јкоришћсње вода Моравс и њсних притока. јср прогнозс о броју становника, друштвеСТАКДАРЦИ ПРВИ СА УПИСОМ ТОПДИЦА БОРБЕВПБ: УПИСУЈЕМ 24.000 ДИНАРА! Данас 1. септембра. званнчно огиочнњс всллка акиија улиса народног зај.ма. Но. то нијс смстало раднинн- .ма Српскс фабрнкс стакла да први отпочну са прнјава.ма. Moby први.ма јс Топлица Борђевић, сгаклар на лончаним лећима. родо.м из моравског ссла Доњег Видова са сумом од 24.000 динара. Ако сс по јутру дан познајс, онда сс нада.мо лсплм резултатима. пом н приврсдном развоју овнх области истичу и нарас гањс потреба за nnjahoxt водом и водом која he сс кори ститн у нндустрнјским кала тггетима. На основу овога ут Bpbciic су и врсте радова ко ји прсдстоји: поднзаљс одбрам oeinix Hacjuia и рсгулација рсчних корига, пзградња аку мулација, обављањс протнвсрозивнпх радова и ypebcihe бујица уз изградњу многоброј ннх пратећнх објската. У лериоду од нарсдних десст грдина треба изградитн, мли обновити, 223 кило.мста ра одбрамбсних наснна, да се доврши рсгулисањс 234 кнло метара корита рска и рсчица и друмскл мост на Морави код Бупрпје, у дужини од 250 мстара. Водопривреднс оргапизацнјс треба да изградс, или учеству jv у нзградњи, 18 аку.мулапија, којс he захватити 1.631 ми лкон кубниХх метара воде уку Опасност прети од прнтока пно. Овс аку.мулацнјс би мог лс да прихвате н онс воде ко јс су бар ди сада. проузроко валс катастрофалне поллаве. До 1985. годипе прсдвиВена јс, пзмеВу осталог, изградња аку .мулаиије „Белнје" на РасиМотшј са Мораве ни. „Чифлик'4 на Нншави, ,.Бо ван" на Алексиначкој Моравн ци, „Гралина** на Иваљнчкој Моравнци п тд. Нскапа ic чптаво поаручјс слива Моравс било посијано густнм шумама. Оне су врс.мс иом искрчснс да би се добила знратна земља тако да су читава брда огољсна, а кишс н снеговн су песмстаио одно сили зс.мљу и ка.мсњс и сгва рали бујипс којс су се елива лс у волоплавна подручја стварајуНи на тај начин опас на мсста за поплаве. Када се надошлс воде с.мнре, остају за њн.ма пуна корита која су јс два. или нпкако, примала ог ромне количинс вода. To јс на метнуло још један всликн посао да сс гехпичкп.м рачовпма ублажи ток бујииа, a no шумљаваљем голпх површина нзмени околина од око 220 хнљада хсктара. Користи су непроцењивс СтручЈваци су рекли и как вс користи добија -друштво од оваквнх програ.ма. Израда одбра.мбсних насипа н регула цијом корита потпуно he сс заштитити од поплавс око 48 хи љада хсктара.'Смаљујс сс опа сност од паноса који пунс ко рита, тај нанос he се несмста но „траиспортовати" у Дунав, тако lie свс водс мнрније тс hi! будућим коритима. Стварањсм акумулацијс у таквнм језсри.ма сс сакушва огромна количкна воденс масе коју јс онда могућс ефикасно контро лисатк. С обзиром да су аку мулације ла различнтим висик CKJLM разликама омогућићс сс производња 952 милиона кнло ват — часова квалитетмс слек Јрнчнс сиергије. Вода из аку мулација поспсшиИе развој по љопрнвреде и сточарства v сливу Великс Моравс, па w шире, поља he бити заштиће на од поплава, а у сушнши пе рнодима .могућа јс сфикаснаак ција наводњавања орашпда н башта са поортарсклм културама. Иа тернгорији овог водсног слива. у последњнх тридесег годнна u3.mchii.iii су сс п услови живота. Већина градова је достгла свој пуни развнтак, друштвсни н скономски. Лорсд нндустријских објската никла су и иоиа стзмбсна насеља. Belin животни схандард захгсва и комфорннји живот <шмс всНа логрошља водс »н ра значајиију улогу. Вода поciajc насушна потреба а опа се обезбсБу јс стварањсм акумулацпја. На пачнн како ic програ.мирано обсзбсВујс сс вода за преки мнлион становннка у нассд.и.ма и градовима, уз непосрсдну заштиту тих насеља и градова ол стпхнја н штста. Противерозни радови заустаBiihc срозију на површинн од 156 хиљада хектара и тако he сс сачуватн и путсви и успут на нассља, као it саме акумулацијс од сувншннх наноса ко ји he, као шго јс рсчено. одлазптн дужино.м читавог тока, до рскс Дунава. Шта је цо сада ураБено Од лочстка радова. па до краја лрошле годинс ре1улнсано је 83 километра речпих корнта, 18 v слнву Вслпке Моpane, 48 у ишву Западнс Моравс a 19 у сливу Јужнс Mopaвс. Почела јс изградн.а акумулација „Бован” и „Чслијс". Противсрозив»1и, техннчкн н биолошкн радовн су обављснн на површпнн од 10.115 хектаpa, а заустављена јс срозпја на простору од 31.281 хектара. Y vK\nno.M оби.му радова то је негде око 34°.п од програмираног. Разлози су различитп, по чсв од необезбеђсикх фннан* спјских средстава до субјекпивких слабости у прнлазу овако круплнм задацима. Зато cy it прсузетс заједничке мерс да сс ове слабостп отклоне a да ова година будс оргаипзоваНН „јурнш’’ па свс оно што у овом водослнву пс ваља. До 1980. године треба да буд\ завршени започеги радови на наашима уз Велику Мораву: Црлнца — Снкирички поток — Јовановачка рска, од Марковачког моста до Лепеннцс, лагн.м радовп на ногезу Глоговачки мост — Мијатоначки мост, код Обрежа. На рсцп Црннцн од nuha ло фабрике штофова ..Браико Крсмановић" п Сикиричком потоку. затнм припрсмпп радови на hynpnjcKo.M чвору. одбрамбеHII пасипи од Грдслице ло Вс тсрнпцс, рсгулационп радовл на Јужиој Морави код Пећп нс и СталаНа онда па истој рсци код Чачка н Мрчајсваца н код Косјсрвћа, а опда koi Трстеника, оч Читлука до Расинс и од ЉубпБа до Чемерннцс. Треба да сс заврше н онп објекти који су започетн а ппсу били прсдвнђспп програмом као: регулација Ресаве у Свилајицу, мост на Јасеници, регулација код Великог Орашја, на ушћу Лугомира и на Црници код Параћина. Некн об|екти, који су изграђенн до 1966. године, илн не функиионишу како трсба или нису добро ураБени, па је потребло v овом перноду и io завршнтн. To јс зан1 гита корпта Вслике Моравс у дужини ол 50 лхлломстара, зати.м на pciui Бслицн, JIvtoMKpy и Јгзави као н одбрамоенн насипп свуда дуж Великс Моравс. Прсдстоји. такође, регулацпја рсчних корита Рссаве, Јасепипе, Лслснице. Луго.мира и yrpabiiвањс камена н подводких ilacuna Вслику Мораву у дужини ид 46 кнломстара. Када ic рсч о Вслнкој Мораии нас, прс свсга, ннтсресујс програмиран.е оних радова icojii he људс са овог подручја ослободитн страха од љенс ,дле Нуди”. Програмом cy uiчно yropbena оиа места гдс треба урадиги свс објскте у наредних пет годлиа. To су 30 клломсгара одволннх канала у слнву рскс са каналнзацпоHIIM центро.м v Вупријк, гда бн сс поднгао м друмскн мост на новом речно.м корпту. 'Га Kobe би сс наставили радовн протпв срозије н на урсбењу бујица иа ловршинн од прско 45 хнљада хсктара п«.мс се заштптила површина од 24 хнллдс хектара обрацнвс зс.мљс, а жпвот градова н нассља био бн .много спокојнији. ИЗ ДААЕКОГ КОАОМБА ПОРУКЕ КАО ЗАДАЦН Састанак нсевостаних v Koaomov ie завршен. Члтав свет, а поссбно наша iaa пост, са ocooirro.xi лажплм cv JipariLui CKVH Koin ic. noслс пстнассг голина лостоiaiua noKpcia нссврстано* сти свсо и бнлансе v борбп за нове лрсштвснс п полптичкс одпосе v Koioi ic актпвно счссгвовао п јслап нови .\»vackh п материјачнп nOTCHLIIli.lX СВвГСКС 1.1 ICV пице. И овом приликом се са велнкс говорнпие чго г\ас нашс земље шалдНш cbctv новс хуманистпчкс поглслс :ia садашњост и 6vдућност која he морати ла сс гралп v скхалу са осповинм ла дским прввпма п погребама. Суочен са многим тс.мама ПОЛИ1ИЧКОГ ti економског каракгсра. ckvh v Коло.мбс ie допео п докхмента Koia својом aKTveAHOiuhv прелајс карактер cicoeonuiinix д11лломдтскјix сaoniитсња, icd cv nviui зхкатака који граже н практпчно дслова- >bc. не само нссврстанпх, Beh it свпх светскнх Фактора. П iCAitpaibe за збијан*с.м свнх напрсднпх снага ie и Јадатак они.м спагхма које cv сс и до сада акпшно борп\с за мнр п равпоппавноет v .Mcbv.WACKii.M олносн.ма. V том kohtokctv и иаша социјалистичка полигимка. па и aovra јавност. ie тако н прпхватпла, пе само печн дрсга Тита. већ п ставове пз дскларашпа п осгалих локгмепата. Нссврстанн свст ic стварност v Koioi сс oABiiiaiv Kpvmui друцп-всно-полЈГГичкп процесм који всо.ма чссто определдгју н токове свстскс полнтикс. Економски потенцијал тог свста ic Многи од нас су свсдоцл велики.х и .малих поплава са tcuikilm послсдицама. Дсшавало се то, иекако увек с про лећа или у рану зи.му, када сс дуготрајпс кншс потоцима слмју у корито рскс Цршшс која нијс могла све то да npaxui. Аналнзс поплава у задјбнх дссст голппа показују ла јс највећа опасност всо.ма често долазила од тз. ,лругоcreneiuix токова". Зато се н помињу ливљања „малих вода” рска Црпице, Ресаве, Луго.мира, Белице, Нпшаве, Раслнс Груже п друпа. Наша рска Ирпниа, иа изглед мирно тсчс кроз град п поља. али је ненадно, v два .маха подивљала, разлнла сс нз свог неI'pcbcnor корита и плавила просторс v граду и пољима. Водс, којс су јурплс са околiiiix брда 11 Јшанина. пису .моглс ла сс сместе у корито, па су се разлнвалс у ширнпу, наranajvhii сглмбевс просторс. фабрнчке хале, магаципс, школске просторлје. Огромна материјална штета погађала јс подједнакс, село п град, индусгрпју и пољоприврсду и стаидард радних људп и граbaiia. Слнчна ситуаиија је била и нсдавко v Светозарсву, илн прс iDuccitor врсмсна у Kparvjcuuy. Гако широ.м Ре- (Настапак на 2. crpaini) il OVAVhllOCr тсхнолошке оеBOAvmiic која кпспним корапима .менхХ лице зе.мл>е. Ква.мпст повнх дожава и иарола огвара п\'геве .\>vaскп.м ко.м\1а1кација.ма бсз KOinx би \анашња стварност бпла иеома сшх>.маш« на. Ако ic то тако, онда се п мн окрсћсмо Ulm птгеви- ,ма п iiauiv самогправнг соniiia\ncni4Kv стварност обоrahvicMO мовим нскуствима н новн.м сазншмг.ма v нзградњи соипјалпзма. Иако смо до сала постпгли доста на том iinaiiv, свс woryhiioстп и iiiicv нп изла.\ека исKonnuiheite. Наша друштвена средппа. као HiirerpaAioi део apvnima. нс можс ла остане нсзаинтересована за поруке пз Коломба. Y bpc.mchv акгпвпе борбс за линампчm привре.шу активност croin задатак и наипгх попврслнпка да сс окрену мо- । \ КноспЕма сапалтвс п тпжппгга тнх зе.маља, поготову Hiro ic п.ме Jvroc.\aBiric na том полнеб.му већ постало сипоппм пријатељства п оазумевања. Свакп cbilvchthh пе.зглтатк cv и остваопван.с nonvKa пз Коломба и ло1ПМП1ОС борби Koiv песврcraint nacraBMaiv и v нарсдном тпогодшшвем ncpiroAV ло састапка v Хавапп. О томс ic и apvt Тнто пекао CACAche, на повоатку v домовину: ,.И ,\ш смо, као и сви vMcciuLiui. преузсли v Koao.mov нове обавезе. Зато he се свн паши друштвепн, самоуправпи и држашш органп морати ангажовати v досљсдном cnpoBobeihv усвоiciiint oAAwa. Јср, to ic nvr ла.мег janaiba углсда name □c.M.bc и n>ciic позптпс v MebviiapoAHii.M ОАпосима”.
СГРАНЛ 2 14 ДАНЛ »0)64 ТРАСОМ АУТО-ПУТА ОД БАТОЧИНЕ ДО ПОЈАТА И НАЗАД ЈОШ САМО МАЛО - ЦРНА ДЕОНИЦА ф Пут који повезује Европу са псто ком постао уско грло свропског саобрађаја — иеславан наслов: пају иитачнији пут континента © Покрај нашег града губе се људски живо ти Уско грло свроског caoopahaja Изађс.мо пи колнма са било које петље на саврсменн nyi •Београд-Ниш. имамо утисак ia с.мо ступили на терсн сро јеврсног ратишта са свим говнм елементима: тутн-п са • ви.х страна, зсмља се погреса од удара машпна, фијучу тапста од брзих аутомобгиа који као Y каквој катаклизмн, јурс у непознато. Нсма предаха, од раног југра до ка сно v noli, no свакаквом зго мст<у: маглн кшии, летњој же зн. Од L-аточнне до Појата слика јс апсолутно иста, нс мења се всћ .месецима ште може нског да завара H&uaiy Im сс шпицепима када јс шлу ilie безбсд) чјс путовати, макар на KpaiKiiM рслаци)пх:а Педантнн статистнчари рачу пају II 6poie: колико вознла npobc дневпо овом Tpacoxi.nv ТНИЧКИХ. ICVCTHILX. КОЛИКО I □ обраћајних удеса и трагичних несрећа у току двалесст 4CTUDH час-Ј, недељно, Mt'coho. А стап!*тгика неумољива н тврдоглава дешава сс ца лс сстиче хпљаде камиона. >лгл к»4ча, пугничких ауто.мобиаа и аутобуса покуша да сс ,,про гура') бстонском стазом. V таквом хаосу свс јс могућо. Кр шс сс саобраћајнп прописн, креће се v претнцање без упс •’орсн.а, ирегазн сс у дрех.<> /KV на леву страну. A oi-да трссак и колоиа застајс у ana шчном чскг њу да се обавс формалпости па да се, са join BHUie нсрво^е, јурнс у чсву даљипу. Крстовп и догорелс свеће На завоју, мсгтред Багрд.ш ског теснацз, покрај шивз lu горостасни.м кукурузом свг ча гоммла ивећа и жути ко г. Баш као на сеоском гробљу. Понекад и стећа гори и логзрсва. Мало подаљс прсврнутп кампон са расутим теретзм крсћа од хартнје. На суседиом иаркингг •’искају сс хлалња че свих облика и рсгистрац:!- ја. Из Европе и Азије. брок ћу маишне на летњој спарили као сапсти кон>и који једза чскају да се ослободе амова па да се у галопу растуре на разне странс. Дуж пута. према Свстозарс ву, у травнатим хладним адс јама члтавс породицс путкика-гастарбајтера су на прсдаху. Или сс само вара.мо, то јс тренутак ла би заткм нас тавилн пут у претицања и су даре? Гомнла деис жељна пгре, јуре около кола, само што не истрче на коловоз који je већ пун вознла Олмах запЈ.м комби, напуњсн стварима и го милом малих путника, саљииих и умориих. нестаје нза пр ве крнвинс. Издајс OK ССРН ПАРАБИН УређуЈе: Редакцпонн кодегпЈум Главнп п оаговорни уредннк Саша Букић Адрсса РелакциЈе: ПараћЈш Б. Крсманооића !4 Тел. 83-694 Шталгаа: „ГЛАС” Београд ВлаЈковићева 8 Тел. 335-384 Тираж : 10.500 Покушава.мо да бројимо во знла у јсдноЈ .мпнутн. Нс сти гос.мо свс да отпратимо поглс дима. Има их на десстине. На иумпној станиии код мотела у Нараћину cuaba: једном пуг ннку нз Турскс погрсшпо за мсннлн сто нсмачкнх MapaKa Ко јс за то крив: у брзини, са којом сс идс. то сс нс ће скоро сазнатн. Из кола из лазс двс жепе у сгзогичним шалварама, пљускају сс .млаком водом, лењо посматрају bn краЈОллк овс зе.мљс која пск\шава да нм на СВС могу ћс начинс по.могнс да се снаby, nporiyiviv н обавс свој посао. Тсшко то пдс. Душан Пстровнћ. суднја за прекршак. прпча па.м о сзакодпсвном сусрету са прс- :.рцц|оцима репа и прнппса. Треба те људс и разумстп, спи онм крећу на пут са сијасст проблсма н брпга. Зато су и лел>убазни. арогактпи п дрски. Иа благој кривнни Код ссла Техпје спомснплоча нзгннулим младпм Mii.'ttitiiioiicpKMn. Нск.чватљпво ла гину п онн који се бршп о хиљшшш жп вога'. Смрт на друму нс Onpa, њепо дежурстзо сс мора ИСП.ШТПТИ нсчпм. V њнви O.’IVпнна, прсврпута хлалн.ача грч кс регпстрацпјс. крај њс саK-nuii возач омекује помоћ. нсзалптсрссовано нас јс отпра тио поглсдом. И то .мора да будс... Прс.ма Дрсновцу упада мо у лугачку колоиу која га мнжс. На чслу је камион нс ког приватног ауто-превозни ка који сс гтушИ мала ло комогнва. Натоварсн до врха го.милом дасака којс сс љуља НАША ТЕМА ■ -аије — Или како се ђутањем отпрате уводна излагања — Пре пзвесног врсмсна, тачннје у понедељак, 23. овог мссеца, састао се Прнвредно-политкчкп актмв Општинс, проширсн са Полптичким акшвом, руководствпма друштвено-почитички.ч оргаиизанија, руководиоцнма привреднпх оргапнзаплја и паргнјскнм актнвиспсма да размотри НЈ|формацију о билансу прнвреде после шестоме сечног обрачуна коју јс прнпрсмила Служба друштвеnci књиговодства. Нлје то први пут да сс оваква питања нађу на дневио.м рсду, али јс 'ово.м прллико.м било интсрссантније нсго обично јер сс ради о псриоду пословања који јс и.мао својс спсцифпчпости н поссб.че карактернстике. Као л обично дато је уводно пзлагање, вео.ма дстаљно и аргу.мснтовано, са олјасет података и показатеља који су оцртали садашн.н траптак наше приврсдне актнвности. Иако статистички суво. опо, уводно нзлагање, јс и наметало читав нпз пнтаља н тсма о којм.ма треба, и мора, да се разговара, јер није свеједно свако.м ако констатујемо да иам 27 организација удруженог раза послује са губптком v првпх шест мессцл. ако се зали.хе готове рибс још увск го.мллају, ако претл опасност по лнчнс до.хоткс итд. јггд. Ннје свсједно in< чнњеница да је до.ходак у приврелл релативно низак, раст лнчннх доходака нсадекватап, плас.ман готове робе још увск отежап а да се повац приврсдс налазн у залпххма које још увек крију вредност од десетинс мнлијардп старих дпнара. Узалуд је председавајућп, Бора Милутиновић, замсник секретара Општнпског комитета. позпвао npncvтне на дпскусију. за рсч се шско нпје јављао. Није се чула ни реч оправдања, ни о.храбрен.а. Иако је од прпих упозорења на овако стање прошло неколпко .мсссци, није се могло pchn о то.ме шта је до сада предузето и какви су практични рсзултати акцлоних прогрдма у радним организацијама. Неубедљива је упадпца |сдног днскутанта да је „нешто урађоно, тамал посла ia није” скуп о то.ме нијс могао да дпскутује јср inijc 6ilio материјала нн за конвенционалну дискуснју, па пн за закључдвањс. Скуп се, на крају сложио ла се уводно пзлагањс прихвати као инфор.мација, а лаље?... Вндеhc-мо на слсдећсм састанку овакве врсте. Да ли ово трсба да постанс по.тптнчка пракса у нашој срсдппп? Требало би о то.мс најозбшвнпје paawiСП1П1. ју у рпт.му точкова. претс ia сс сваки час проспу на бстонску трасу. Узалулни су по кушајн да сс претскнс, из су протког правца бљсскају свсг ла као упозорење. са.мо се одма xvjc руком. скоро љутито, и ца te сс покушава у претпцаh,v. Порсд нас прохуја „мср целес" тамноплаве боје са no хче.м који кроз отворен про зор одмахујс шаком и нс глс ла ко му ндс у сусрет. СкрсНс.мо у паркннг крај мо те u у Појатама Встрић hap лија као оаза мнра и свежи tie у пустшвн. Са брежуљка, у .хлаловипи летњс баште, лспо сс вндн пут и вознла која про лазс. Иако нас од њсга дели простор п омсђанс њиве, дах сларног таласа и потмулс бу ке доппрс до пајудаљенијсг ку тка салс за pynaBaibe. Beh јс одавпо подне. Лска ри савстују да се тај врсмсп скл псрнод искористи за одА.ор и прсдах Узалуд. Сала рс сторана јс скоро празна. из ћошка допирс свирка из ауто мата. Размишљамо о будућности, о модерној трапи ауто-страдс лоја he сс својом слсгантном •iniinjo.M ноовућн кро.з дпвпс предслс Шумадијс и Поморап ља, па да-be, на југ и север. Срсћа јс пјго наши л>удн схва Јлју какав јс то добптак за свс пас, возачс. земљорадннке, за цео наш крај, за цслу зсм tv. Па it за Европу којој смо !гако нештеднмицс отворили паша врата. Урадићемо и то, са пуно жсље и одговорности, као што с.мо то ралпли и у времс кала јс садаипва траса rpabcna. Ако he сс саобраћај одвијати а собраћајнс iiccpehc смањитп са 8О**/о. онда јс јас ма заиптсресованост naiuirx раднп.х л>удп н rpabana за зајам који нам прсдстојп. До тада ће брујати на crc странс a upne статпстике Пс лсжитн удсси, несрсћс н штс тс од садашљсг стања па овој траси. Саша Буквћ (Наставак са 1. стране) Уска н плнтка корнта су Onna н осгала слаба вајда па се заштите сва добра од ћуди вре.мена и атмосфсрских талога. Није врсдело >ш уздатн се V могућности ла све to npobc само no себи, нлн уз нскакве метеоролошке прогпозе. Сада је, пзгледа, свсму то.мс дошао крај. Радни људп широм Републнке су чврсто решпли да овај део природног богатства доведу у склад са општедруштвеннм пиљеввма. Матерпјалнн.м срезстви.ма и људским Радови на акумулацијн „Белије” прплично су одмаклн тако да јс она, иако још лезавршепа. всћ заштп тила обралнве површине, на сеља и градове у долинн Расине. Брана сс подиже на најни зводпијем лелу клисуре Раснне, у срсдњем току. Градн сс насипањсм камсна и глнне и бнћс висока 48 мсгара Према свом по гожвд п над.морској внсинп. аку.мг лацнја је нзнад .места одак лс се долина Расине прошмрује и настају Beha обради ва поља а даље су Крушсвац н мндустрпјска насеља Обилићево и Дединс. Такав положај акумулацпје омогућиће јој не са.мо заштиту поља и насеља neh и на водњавање око 20 хпљала хектара обрадпвих попршина. Водом мз аку.мулацнје снабдеваИс сс насеља низводно од бране, садашња нн дустрија и она која he се тск нзградити. Акумулација „Бован" је друга водојажа v сливу Вс- ;п!ке Мораве на којој су ра довм у току. Подпжс сс тамо где јс природа створмла пајповољније услове: у клисури на срсдњсм току Алек синачке Моравиис. Насута брана, која трсба да буде шсока 41 метар, амортизоuahc поплавпе таласс. Брана he потпупо отклонити опасност и штсте којс су наносмле поплавни таласк, а волс „Бована" Mohn he да се користе за навод1вава ibc више од 5.600 .хсктара земље — од села Мсзгова и Рутовца па све до корпта Јужие Мораве. Уз to he бра на с.мањнтЈ! доспсва!Бс напо са у Велику Мораву (од;<осно 'Дунав) за око 16 хиљада кубпл.х .метара годишњс. Водс из акумулаипјс омогу hasajy производњу 7 ми.ти на кнловат-часова слекгрлч не енергије. потенцијалом отпочећс једииствсна бнтка за .лшр и спокојство на пољнма, у градовн.ма по насељима. Оствариваље.м прсдложенпх програма за уређсњс водотокова мпрпо he потсћи водс пс прострапсгпп.ма, доноссНи благостањс п задовол»ст1ЈО радом и палорима, a нс страх ri песпокојство о i сваког лстњег пљуска ллп зпмскс мећаве. IN MEMORIAM Вукосав Стошић-Тенковац 1906 — 1976. Y Параћину јс у 70-ој години живота, после дуге болести, прс.мипуо Вукосав Стошлћ. — Тенковац, првоборац овога краја. Из роднс Рашсвицс на о бронцима Јухора, кренуо јс из дстињства бсдс, глади и нс.маштине у фабрику, да би обсзбсдио парчс хлсба, јср на ко.мад хлеба није могао рачунати. Како га јс жн вот стављао на тсшке мспитс истрајности и одлучности, бно јс прекаљсн да на познв Партијс н најсмслијих кремс трновитим и крвавим путсм који кроз дуге четирп године крнвуда до нашс слободе. Још у дстињству нспуњеном неправда.ма, схватно је да се свет дели на богате и снромашнс и да су међу њп.ма непрс.мостивс разлнкс. Истина, неуком сељачету није било јасно шта значе класне разлике, Он их јс occhao српем и често патио због тога. Касннје, Kana јс каљсље бнло потпуно, био је одлучан у брисању разлвка и ствзрању лепих 1ана за будуће ссљачнће и пецу пролетсра из прсдграba. У Бсличкој партмзанској чети, у коју јс најпре отишао, па до славне Друге лролетерскс бригаде, и до слободс. ссјао је смрт за силнике и освајачс туђих до мова. Надимак Тснковац, по ко.мс га ми познајемо. до био је не као борац на тснку neh као опробан мајстор ИЗ РАДА OK ССО П№ ОМШНШ ® Предстоји учлањавање @ Чланови могу да буду сви млади л»уди Beh у септсмбру почеће са радо.м задруга ССО Општинс Параћмн. Задругу he основати Општинска конфсренција ССО, а одлуку о оснивању донело је иредседништво коифсрениије на једно.м од своји.х састанака. Цнљ формнраља ове Задруге је да се што веИем броју мла1UX људн омогуИи допунски рад и освтаривање допунских срсдстава за жлвот рад и школовањс. Припреме око оснивања Задруге су у току. Урађен je Статут Програма активности и фимансиЈски план којн he битн дат н на јавну днскусију. Интсрссовањс за овакав начин ор ганизовања младИх је вслико како код омладинс тако и код всллког броја оргапизацпја улруженог рада и ннтересних за једннца које лмају погрсбу за услуга.ма. Задруга he обављати занатскс и друте услугс у облику којн одговара чланови.ма Задру гс л потрсбама органпзација хдружслог рада и други.м корпсници.ма услуга. Вршлћс набавку it продају уџбсника и осталог школског прибора за срСД1БС, осмогодншњс II вишс школе. Продава!1с новогодмшн»с честлтке, разглсдницс и дру го. БавиНе сс производн»о.м и промстом прсдмсга до.маћс раднности, сувсннра, антиквнтста и осталих производа занатскс радиностн, а обавл>а11с и лругс делатности за којс постоји интсрссоваљс. У циљу уналрсђеља обављаita делатностн Задруга he сараВноати са сродним органкзација.ма нарочито вутсм размспс искустава и заједннчког обављања појсдиних активности. за уништсњс нспријателг ских челичних снла које су сејале смрт и још вишс изазивалс мржњу. Слободу, у коју је веро вао и за коју се борио, као и мнлионл људи шмром свста, дао јс своју младост и срсћан је због тога. Повсрељс, којс је стскао у рату, донсло .MV је и нове одговор нс задатке у .миру. У Лсвчу јс био задужен за чмшћењс остатака четничких и осталих издајничкпх елемената. У cchaiby саврс.мсшгка живи сећањс на данс када је Тенковац прсваспитавао онс који су сс оглуипиш о светињу до.мовине и слободс. Каспијс. у стварању hobo Југославијс, давао јс свој пунн допрннос. Но, тешко дстињство, херојскс године и дружењс са c.xiphy, глађу, олово.м и сном о слободи, оставили су псизбрисиве TpatoBc. Нарушпли су здрав.ве човека који је срце.м ишао против челика. Коначно је завршен један мукотрпан н светао живот борца н сањара о лепшој будућиостп, у којој ће.мо стварати нову Југославију без глади и бедс, без разлкка, другим рсчима остваривати снове о којм.ма је ссљаче богатог Поморавља, a затп.м неустраишвн борац Другс пролетсрске бригаде, сањао заједно са својн.м земљацима н читавим нашим слободољубивим народом. Чланови Задруге могу бити сви .млади, чланови ССОЈ, бсз обзира на стручну спре.му, пол и узраст. Предстоји учлањаван>е у Задругу, а затим ће битп одржан збор задругара и Скуп штина Задруге, када ће бптп усвојена нормативна акта ц из вршсно рсгистрован>е код cvда. Недавно јс у Параћину формиран Клуб бригадира. Чланови клуба су бригадири из ОРБ „Бранко Крсмановнћ” која се нсдавпо вратнла са ОРА „Ниш 76”. Клуб се ових дана уселмо у просторије бившег Шаховског клу ба и већ на старту веома активно радк. Пре извссног времсна брнгада Је радила на ппспакиван»у флаша ” C<bC а радовв на чишћсњу канала V vniiiuf Макснма Горког су одложени због кише. Како мам јс рекао ПРЕДРАГ НИКОЛИБ, комаидант бригаде, са Иптсресном заједницо.м за уреbciae граЕевинског зсмљм шта договорсип су радовн иа ypc’ einy паркова у насел>мма „Партизан”, „Глоџак” и „Врапчанс”, као и 4Huihcibc канала У Пролстерској улицп. Врсдност радова Јс процењена на 120 хил.ада дннара. У току Је израда слабората за регулацмЈу водсннчног јаза. Планира се да бригада прсдуз.ме радовс на чишћељу корпга рекс. М. М.
БРОЈ 64 СТРАНАЛ И 3 НАШИХ О О У Р Y одсљсњу 33 производњу газиранс сода-водс коју употрсбљавају нашп радницн из днрсктнс пролзводњс, овпх дана јс постављсна нова машнна за пропзводњу овог нашггка. Оно што јс занимљиво у овом случају јс да урсђај нпјс набављсн на страпи всћ јс уз малу помоћ људи из ФТМ „Пролстср" око казана, пронзведсн у нашим мсталскнм радионнцама. У мсталскнм радионица- = ма нашс радне организанн- = јс вршс се ужурбапи радо- | ви па изградњи конструкци- е ја статива за игралкште за = малс спортовс у спортском = иентру „7. ју.иГ који he no- = четком ссптсмбра битн до | маћин Рспублпчких ссоскнх = олимпијских игара. | Два раднлишта на лонча- н ннм nchitxta почсла су ових = дана са пронзводљом пет вр е ста кригли за амсричко тр- Е жиштс. Мада су серпје ре- = лативно малс, 5.000 no узор- н ку, ово јс доира прплнка да е сс у бул\ he naiun upon »води = лласирају и на ово гржи- = штс. = У одељењу сл\ жбс заштп* 1 те на раду оформљсна је | картотска за свс .запослсие е раднпкс којп иорнсте лич- | на заштитна срсдетва. Сва- н кј| радннк има свој картоп = заштшних средстава на ко- | ме се можс впдетн која за- е штитна срсдства кормсти по = Самоупраппим споразуму, | када их јс добно, када му = истнче рок употрсос и када е може лоднђп нова. = Делови noMohiuix справа = la алатс пајзад су ових да- е па приспс.in и ; лнвннце „Ја- i ирсбац" у Hinny. Кад будк е »Gpabcnn и \ip;il cnii \ ала- § Ie, Koje јс iiaitj консгр\кцп- Ц ottit биро лројектовао, зпаг- н но he доприпстп повсћању н продуктнвнисги у пзрадп 1 стакларског алата. Раднннн олшгег и кадров- Е ског сектора, н»пх 40 нзвели = су 27. августа радну акцију | на препакпвању готових = производа. Препакивана је Ц већа количина робе и ово јс = прилика да јавно похвали- е мо ова два сектора јер су е до сада највише п\та изла- е зили на акш!је. Iiiiiillllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiniiiif ИЗ АУТОМАТСКОГ ПОГОНА Ове године довољно тегли S Најбољи резултати на ИС-8 машини У задња два мессца произ* водња у погоиу амбалажног стакла нде релативно добро. Обзиром на вре.мс интснзивног Kopiiuihciba годншњпх одмора, и уопште лсгње ссзопе када су рсзулгати нз многих разлога нижи, обратили смо се дпрсктору II ООУР ипж Љуби ЈовановиИу, ла нам каже какво јс стаљс у овом погоиу. — Производша јс задовољава jyha на nehMiin капацитств и зависно од артнкла. Најбо.Бе рсзултатс у за.1н.е врсме показујс .машина ИС-8 дупла каи ко ја производи тсглс. На овој машннн шкарт јс гвсдсн иа минимум. Роба јс квалитстпа тако да шпис и исма рскламаци* ја па ову врсту ироизвода. Број комада је такоВе врло добар тако да hexio овс годинс први пут моћи да подмиримо свс »аруибипе купна. Нсшто слабијс рсзултате показалс су машиие УГ, која про ПЗВОДИ MC.1IIUHH-KC од 100 гр. Р7-7 маишпу на којој сс радс боцс „Фолоисрл" од 2 литра СРПСКА ФАБРИКА CIAKAA - ПАРАПИН ГОД. XXII БРОЈ 250. ПОСАОВАЊЕ ФАБРИКЕ ПРЕД СИНДИКАТОМ Зајсдиичка седница Председнишгва фабричкс копфсрснинјс Синднката н нзвршпих одбора основних оргаппзацкја олржана 21. јула 1976. годнне представља почетак днскускје о шесто.мсссчном пословању раднс органпзацијс при Синдикату. На овој ссдници формирани су и одрсђспн закључци од којих јсдаи гласи да сс матсрпјал са зајсдничкс седницс поссбно разради на ссднииама нзвршних одбора сипдикалних подружница којс су формкрапс у свим одељењима. По распореду одржавања састанака пзвршпнх олбора синднкалних подружнииа до сада јс одржано 19 састанака на којнма је лстаљно разматран матсријал и шсстомесечнн бнланс. Прелссднпштво коиференцнје синдиката јс спнхронмзовало рад зборова радних људн којн су започели са одржаван>ем 26. августа а завршиђе сс 6. сспте.мбра. и којп oopabyjy исту ову те.му. Обзнром да нам јс пословањс за протсклнх 6 мссеци псгатпвмо. раднццн су схватплл озбиљпост сптуацнје тако ла су врло детаљно разматрали све показатсље пословап.а п на крају својнм дискуснја у сви.м извршнпм одборима доцети су и конкретнн закључцн за које се с.матра да he бар делимично допринети да се до краја годнне cTaibe побољша. Навешће.мо псколнко закључака допстлх па ови.м састанинма. У I основпој организацији удружсног рада, између осталог, препоручено је да сс што qeuihe одржавају радни састан ци организатора производње како би се на вре.ме отклонили пропусти настали у раду. Прсд ложено је и да се утичс на побољшање радне и технолошке дисциплине а против оннх који и дал>е уносе недисциллину у раду, треба примењнвати још оштрије мере преко комисија које су изабранс да обавл>ају ту дужност. При раз.матрању гдс сс јавља пробле.м код формирања грла боцс, а што је рсзултат нскључпво аљкавог мажирања главе. Поред тога слабн рсзулдати јави п< су сс и у Школско.м iioioiiv где се радн ,.Бриоп'‘ боца која јс одувск била врло тсшка за нзраду због својс фор.ме. Овпх дана приводс сс крају годншљи одмори па he сс пропзводња стабилизирати u многе проблсмс, чпји је узрок нелостагак људсгва огклошггн. Mcbyni.M. мора сс признатн да је овај фактор овс године врло мало утпцало па лад пронзводњс овог погоиа. Посебан проблсм у нропзводilii задњпх дана чини нам нсдостатак псска, тс смо прнморанп да користимо влажан no сак и увек у страху xohe ли га и за колико још бнти. Наредннх дапа пред нама сто јс важнп састаиии са којима Нсмо разматратн пзвештај о шсстомесечном пословању, ана лнзлрати својс пропустс и потражити лачинс за сфнкаспнју сарадњу са осталим ООУР-пма. шестомесечног биланса закључепо јс да садашљи пачии коpninhciba годншњих одмора рад ннка на кадним пећнма нвјс добар па јс предложено Cipvчпо.м савсту и Рддннчком савсту I ООУР-а да сс за следс hy годину у склопу плана провзводњс нсплаппрл бољи начип Kopniuhciba годншњих од мора. Бнло јс н предлога да сс у будућс сукцссивно користп годишњп од.мор a no могућиости и двократно. ТакоНс јс прс поручено Калровском сектору да чешће организујс патропажш! обилазак радника који корнсте боловаже. Ово нз разлога што нма појава ла појсдинни то нс чннс правилмо веп обављају своје припатнс посло* ве. На састанци.ма II ООУР а између осталог, прсллажс се поново да се донесе одлука о уво ћсњу ценовника радова у одељењима у којима се сада по хвн.ма не ради, а постојс могућностн. Даљс јс закључсно да трсба смаљитп преконремсни рад и истн организовати само у изузетним случајсвима сходпо Закону о правнма и обавезама ралника v удруженом раду СР Србије. Y једном од закључака сс прелоручујс Радничком савету У CABE3Y KOMYHHCTA Мада је еезона годишњнх одмора још увек у току, комунистн наше раднс 'оргапизације не .мирују. На пленарној ссд ници одржаној 6. аигуста. nopea договора о спровођсњу ак ције око уписа народног заг ма. о чему смо вас uch обавс стили у предходном броју прсд ложен је и кандидаг наше Фабрикс за полазника Регноналнс полптичкс школс. Ранг овс школе је пешто нижи од оне у Кумровцу а шко« ловање he трајати пст мессци. За наш Регион предавања зз све полазинкс одржаНс сс у Светозареву. Предложено јс Свн морају схватнти да су иптереси свих ОО\ Р-а иити добри пословни рег.ултатн. а ло ibiix co долазн заједничким радом и залагањсм. нс са.мо пронзводњом Bch и благовремспом пабавком н сировина н палета, и доброг алата н вп.нушкара нтд. ове ООУР да донесс одлуку којом би сс зауставпла погабања појсдиних радника око вршсiha рсмопта машмна и сл. V .шк.1.учцима које јс дрнсла Ш ООУР вндп се да су радпици нсгакли да због застарслс опрсмс у неким одељсњи.ма овог ООУР-а долазн до пснз- »puieiba обавеза пре.ма осталим ООУР-нма па нз тога пронстичу обавсзс свих радннка за веhy бољу и кпалнтетпнју производњу, јср бн сс ТИ.МС обезбедпла срсдства за иове нпвестиUIIJC. При разматрању проблсматикс IV ООУР-а констатовано је да јс потрсбна још всћа одговорност како руководећсг кадра тако радника. Сматра се ла треба пренспптати цсповпикс радова како v производним органнзацнјама тако н услужним. И на овнм састаитсча је рсчено да сс цсновници ралова грсба да увсду у сва одсљсп><1 у којнма јс то раннје залочсто али нијс окончано. Радници IV ООУР-а сматрају да 1реба уложигп Dchc инвестиипје у дорадпа одел»е»ва I ООУР-а. Као н v 1 ООУР-д све остале осповнс оргапизације закључиле cv да јс радна и гехнолошка дпсцпплппа слаба и да треба лрсдузетп најоштрпјс мере како би се оиа поправила. такоБс да се кандилагу за то врс.ме одобрп плаћено одсуство са посла и путни грошкови. За камдидата предложел је ВКВ сгаклар Милан МарковиВ, пре дседпик Јединствене организа« ције синдиката наше раднс организације. На истој седнтши дискутовано јс и о потреби јачања редова Савсза комуниста младим људпма, махом из непосредне пронзводње и све четири основне организацнје су добнле конкрстне задатке на том по љу. У другој половинн августа одржани су и састанци све четири основне органнзацнјс Савеза комуниста. На њи.ма је формнрањем координационог тела и радних група за сваку ООУР посебно, до танчннс раз pabcua техника око уписа зај ма за ауто-пут и рсгулацпју слн ва Моравс, Савс н Дунава. На овим састанцима дискутовано јс к о пословању радне органпзацијс за шсст мссеци, парочито у областп произво.ивс н допсти конкрешн задаци како производљу до краја годнне поправити. 11РВИ УПИСНИЦИ ЗАЈМА За регулацнју Мораве не треба жалнтн • ТОПАИЦА БОРБЕВИБ, ВКВ СТАКААР УПИСАО 24.000 ДИНАРА Припре.ме за упис зајма за изградњу ауто пута Бсоград — Ниш н регулатуу водопривредних објската у сливови.ма Моравс, Саве и Дунава, у нашој радној организацијн приводе се крају. На пленарној седни1ш од 6. августа одлучено да сс упис зајма врши на чстири уписна места (у сваком ООУР-у). Мс Бутим, радк сфнкаснијег обављања овог посла свака ООУР нзабрала је својс координшнinioiic одборс њих 5 и 18 радипх група. Члаиови изабраних ралних rpwa обнћн he сваког ралннка на сво.мс радном мссту и извршити улис зајма. Висока свест ралпих људп на шсг колектнва к овога пута floutлa је до и »ражаја. Наиме, иако vnnc зајма званично почиibe 1 септсмбпа кол председпика цептралног координанионог олбора ралнс организацијс всћ јс прско лвадесст људп прпјаонло зајам и то са сумама које прематују просск »бпхових личннх лрпмања. Рскорд за сада. свакако, јс BiicoKO квалификиваки стаклар са лон«аних ncha ТОПЛИЦА БОРБЕВИК, који јс прнјавио суму од 24.000 дннара са .мсссчном уплатом од хнљаду динара. ДОГОВОР ПРОИЗВОДНИХ И ПРОДАЈНИХ ЦЕНТАРА Асортиман по жељи купаца Договор о сарадњн између пропзводних и продајннх цеитара трговачког стакла бно је тема састанка одржаног у четвртак 27. августа v нашој радној органнзацији. Састанку су присуствовалн прсдставници 19 највсћпх продајтшх центара трговачког стакла у нашој земљи. Циљ овог састанка био је договор о новом начину сарадње измсђу наше Фабрике са прометни.м организацијама а који се односи на снсте.м планмрања производног nporpaxia и асортимана трговачког стакла. Досадашњн систем сарадње рада и ллапирањс био јс такав да је наша радна организацпја сама планпрала а трговинске кућс куповале опо што могу да продају. Гако јс радна opraiiitaauttja само сносила ризпк за продају пронзведснс робс, јср је овакав пачин рада довидпо до педостатка јсднс врсгс робе са јсдне странс, a гомилан.а другс робе иа другој странн. To јс стварало нсускла bcitocr прои »uo iibc са захтевима тржишта. Onova nyra се желн да прсдлагање плана производњс поicKHc ОД трговинскпх Kyha који нмају далско блпжн контакт са потрошачпма од самнх произвобача сгакла Нспосрсдпо пред одржавањс састапка разговаралп с.мо са директором лродаје трговачког стакла Драгомпро.м ХаџиНсм 11 замолпли га да иам кажс шта он очскујс ол ивог договора. — На овом састанку. рскао иам јс Хаиић, трсба да сс договорнмо о BIIUIC елсмсната сарадњс нзмеђу пропзводње и Потражмлн смо Топлицу на љсговом радном месту п затекли га на верштаку са стаклар ско.м лулом у рукама. Објаснили смо му да нас ннтересују побудс којс су га навеле да упишс ову суму новца за зајам и Топлица нам је обја снио. — Рођсн сам и још увек жнвнм у селу Доњем Впдову, a свн знају колнко је ово село водоплавно. Догађало се да у току јсднс год|ше доБу п по двс до трн поплаве. Y фабрици радилт од 1948. годиие п цело io време путујем. Много пута вода ме је спречмла да дођем на посао а дешавало сс да мора.м н да преплнвам воду. Y селу и.мам и нешто пмовмне, па јс »1 то било угрожсно водом. Вишс пута с.мо разговарали, и у селу и у фабпипи, да пе би жалилп новац само када би се Морава регулисала. Сада нам се пружи ia прплика и ја hy је искористнтп. Поред тога ја тре&.| ia O.IC.M 1980. године^ у пензију. па lie ми ова сума бити врло корисна уштсда. На крдју да кажс.мо да јс Топлнца н до сада бпо врло зктнван и ла сс жБу првима vitMcao it у Тнтов фонд. про.мстнс мрсже трговачког стакла. Сматрам да би сс овде трсбало договорпти н о политицн цена н стварању гслова продајс нзмсБу производних it продајних центара. Затп.м, о nonymt асорпкмана који нсдостајс Југословспском тржншгу II о увозу. Мора сс поставитн ло- . ф m ц на гом послу ттре свсга радс трговипске д нс panne оргаппзацпјс које у сво.м производпом програму можда н пс.мају тај асортн.ман, илн радпс оргаппзацпјс којс нису снсцијалпзованс за промсг стакла. После enol сасганка на комс јс пистигнуг глобалпн договор iipnciviiiihc сс договараљу са сваком радпом опгапизацпјом попаособ. Догонор на овом састанку прсдставл.а прву фазу сарадњс ка осгварпваљу крајп>ег цпља — сгварању дохотка н расподслс пзмсђу пропзводш« и промстнпх оргаппзацпја и извршен»у пачела прописаних новпм Закоио.м о удружсном раДУ-
t>POJ 64 14 ДЛНА СТРАНА < ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА ПРИМЕНА ТЕХНИКЕ МРЕЖНОГ ПЛАНИРАЊА ® КАКО ПРЕВАЗИПИ СТАРЕ НАВИКЕ ПЛАНПРАЊА И ПРИХВАТИТИ НОВЕ, САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ МРЕЖНОГ ПЛАНИРАЊА Тсхника мрежпог планнраља настала је као рсзулгат nanopa и тсжњи да сс успешннјс и с впше спгурности рсшавају питања плаплрања и упра* вљања, која nocrajv све сло- /кслпја у условл.ма којс ствара брзл развој производних снага саврсмсног друштва. Далас на лелатлост прнврсд. них л других органсзаилја утлчу пс само факгорп искључнво везанн заодрсИслу гралу нлп лационалну прпвреду uch л пиз појава шнрсг значаја. To јс, лрс свсга, брзл развој nayuinix дслатностп, с новим открпћлма и свс краНлм врсмсиом љиховс тсхнолошке примсне. Затим наглн развој мсБународних економских односа у свету ствара могућностп да тековине науке 11 технлкс nocrajv брзо доступнс всликом броју прпврсднпх и других оргаклзаинја. Y таквим условн.ма пнз opiaнпзација, прс свсга приврсд* ннх, нашао се у квалнтстпо дру кчијем положају лсго прс псколнко децснпја, кала је тсмпо развоја каукс и тсхнлкс био далеко спорији нсго данас. Због тога је егзакгио планлрањс разво)а са сврхом оптпмалног корншћсња капацшста, макснмалног скраћсља рокова и смањсња трошкова no стало основни цп в силх ппиврсдних и дргглх организапија. класичпим .мстодама планпраља тсшко сс .можс пешавати овај проблем п v комс лостојн велики број разноврснпх акти* вности. Тако је настала слтуацнја у којој се чак и иајраз* впјснпјс организгилјс имале проблсма v Bean с роковима. трошковима а поссбно с нско пишћавањсм својих могућности. Појавом тсхпикс мрсжног планнрања мпогл су проблсмц успешно решенн. Ова сс тсхннка засипиа на тсорлјп сложсннх снстсма л корвсги гсорију всроватиође. статнстичку 'тематчку као и тсорлју гра фова. Основна лрсдпост тлх савре.мених мстола у одиосу прсма класичнима састојн сс, поред осталог, у то.мс што омоY AYTOMATCKOJ МЕШАОННЦИ ПРОМЕНА ДРЕНАЖЕ У ААГЕРУ ПЕСКА гућава раздвајан.е апалпзс сгру ктурс ид аналпзе врсмепа. 1о јс лосеоно важно код анализе плана, рсаллзацлЈе сложслпх програма, лројската л задатака који ooyxBarajy всдлк opoj акгивности. Овим сс мстодама ра звпјз л yuanpebyjc слстсм n ianiipaiba, спстсм ппформацнја и систем допошсња одлука. Свакако да ова тсхплка imje идсална л да она лс пскључујс друге мстодс luraniipaiba. a.in no.Mohy љс ce далско квалитстhhjc планлра, руководп л управља. Постпгпутл сфсктп прлмсиом тсхннкс мрсжног ллаплрања могу сс разврстатн у следепс областн: — лоиол.шањс II усавршаваљс гсхкологнјс управљал>а, ibcно нодизаљи па bulllii саврсмсШ1 и паучли нпво; — nocniaaibc влсоког сгспсиа коордлнаци јс. рал рампчсiba надлсжности к одгоиирнсс« in. као и оцеи.пвањс рсзулгата; — систсмп обрадс, ланснра* ња, токова н лрлјема инфор* мацлја добпли су техликом мрежног плаллрања јслплствену ослову која представла „јсзлк споразумсвања". разумљнв C8BKQM opruliv I p'.KULb ' llfil'. . стручљаку. колеглјуму, Савшу ч сл.) којн јс алгажовал на рсалпзаипјп задатка; — лако II јсдноставпо уклапаљс у аугомагизовану обраду лодитака, дхвс у аутоматлзаunjy лослонал.а уогиитс, прсдciaBbu, idKobe, join jenny карактсрлсгпку тсхннке мрсжног плаппрања; — разграплчсл.с fuiaintpaiba na nnaiinpaibc гсхнологпјс tuвршсња, ирс.мснско luiainipaibc n nnaniip.'iiifC капацитста омоivhyje сгзактлу опглмалпзаипjy плила n.iBpinciba 6itio kojc врсте задатака, програма, пројокта нтд. — саглсдаван.с свнх проблсма, тешкоПа, обавсза флкснпх мсНурокова, пчгаља всзаллх за кооперантс илп друге ангажовалс погопс, службс л сл. још прс почстка рсализаиије плана дајс јаспу сллку лрсдстојећих послова. љихов рсдослсд приорнтст if мсђузависност; — OMoryhuoaibc свим оргаиима ynpau/baiba да могу опсратпвпо, благоврсмспо п сфпкаспи inucpDCiiiKani у решавању насталпх, нслрсдвлВсппх ситуација. Можс сс pchn лл vBobcibc тсхнпкс мрсжног плалпрања код пас пратс велике тсшкоће којс произплаЈС нз старих навлка iijianiipaita, упрздл>ања и руковоВсња. Ова јс мстода налшла II па отпорс одрсђепих људп којл радс у овпм делатпосгима, a пе могу да саглсдају саврсмснс мсгодс којс обсзбеbyjy кваллтстно ynanpcbcibc чп тавог сиетсма планпраља н управљач.а Људп по својој прчродл нпсу у стаљу ла брзо и бсз рсзсрвс прихвагају none ме тодс, а да лако напуштају ciape лавпкс. Илјс лако мсњатл усталлнп пачш1 рада којп сс зас лпвао na occhaiby. nuTynunjii n другим .1ИЧППМ особннама. Hop малпо јс очскивати да he сс овнм пбвппа.ма и даљс пружати отпор. Зато ipcoa vriopno прсдузпмаш енергпчпе мерс да брже noby до изражаја саврс* мепс мстодс плаппрања л алалнзе којс сс заснивају на достпгпућпма сгзактних паука, a којс се успсшно примсњују у индустрЛЈСки развпјспп.м зс.мљама. Сматра сс да су увођсњу icxiiiiKc мрежлог планлрања у пашој зсмљп трсбало да посветс већу пажЈсу научпл и стручШ1 радшшл којп сс брллу о на шој скономицн. Посвс јс сигурно да при садашњсм спстему развоја техппкс мрсжног плаппрања, конкрсгно у namoj фабрици, Huje iniiuia урађено да сс та драгоцсла искусгва пскористе. Постојс код нас многи кључнп лроблсмн који би ysobcibCM ТМП за ibiixoBo рсшавањс, сва* како билн много прс и квалитстнлјс анулнрапл. Масовмо уBobcibe ТМП како у производилм гаки н v осталс двс ООУР-а доприисло ои да сс цео улрављачки систсм допиле на Јсдан квалитстно вишн нлво. Нови пачин лословања код нас заоилрава многе процесс пашсг привредно! н друшгвсног жипога п сматра се да бн иа свнм нмвоима л у свн.м делатнос1има дужну пажшу требало обратити тсхшши мрсжног iLiainipaiba и другим савремсннм методама. Код лас су сгворена одређсиа и драгоцсна нскуства и треба очекмвати да he у будућностн допл до шире прнмсне ових мегода, с више концеппијс у натим плановнма и програмима. Досадашња су искуства од поссбне важно* сти за пашу сгварност и о њпма трсба влшс писздн, говорип: и лналачЈШ пзвлачпти пози1нвна искуства. Нл тај he сс пачпп обсзбецнтн viianpebcibc нашсг пословног спстс.ма и сфи каслнјс остваривање новлх прпврсдних токова и брже ра* нппјањс нсзалржлвог процсса самоулравпог систсма. НАШ ПОРТРЕТ ООСЛЕ многих РАЗОЧАРАЊА - РАВТ 1НИ Најбољс резултате v hozohv амба/гажног стакда noстиже .машина ИС-8 oyn.ia кап. Ова мамина, ремонтоаапа пре пар мсссци v Италнјц, iota од свог старта наговшитавала ie добру производњу, и што јс најбитније она производи тсглс, асоргилиш који нам ic увек зидазао MHoto мука. Број ко.илда, квалитет и минимални ткарт на овој машини даиас civy.ce за чонос цслом noiohv а посебпо људима који на itoi радс. На ИС-8 машини v једној смсш1. ради два реглера и јсдан помоћник, a no митљењу рукооодиоца један од најбољих радника ic Томислав Ho.iuh, ВКВ реглер. ТОМИСЛАВ ИОЛИћ. vohen ic 1950. године v Обрсж\> a v фабрици џадп од 1968. годинс, од завршетка ИСШ. У прво врс.ис радио ic као помоћпик на ЈРМ и Р7 машинама а од 1972. ?одине пади иа оаој, ИС-8 машини. За ceoie стручно оспособлавањс за pad на оеој маишни бчо јс од стпане радне органпзацијс упчћен у annt/.iv .\tccenv овс годинс na cnetufia.nunnniv v Италију код (biiPMc која је произвсла и рсмонтовала ИС-8 машину. О свом искуству и раду на машини Нолић нам је испричао: — Доста dvio dpvjvie.u са оао.ч машином и она ми ic нансла п \tnota разочапсња и радостп. V почетку је радила ерло слабо. рсзслтати cv били пспод наших очскавања а и иаши папорп да бпло :ата ушиш.чо остаја^ш cv без yatexa. Радилч смо ашие од осталпх a npu.ua.iti далеко Marte. Kada te маишна послата v Итлтју на псмонт, са iho.u сио пошли п нас пеколико per iepa и одржаваоца, да би се и ми упорсдо обучпли зп pad иа itoi. Обновљсна и попра<ЈЛ>ена .иашнпа са новим алатом, такоВе пз Италпје, донела па.и ic пајссће радости када ic одмах послс монтирања почела da dale онакве резилтате какас до тада на њој пчкада пнс.ио постшлп. To ie поднгло и мопал нас л-vdti који смо na ttoi радили и саи с.ио се заложплп до .иаксп.и\ иа. Tpvd се псплатио, преманшли смо шап a 88*fa. Сада с.чо свч задовољни, алп ц гаек свеспп да са.ио добрп.и радолг, саеесним одрy-naaibc.u и к валнтетннм алаго.и можеио да постигнемо очо што жсли.мо — добар рлд лшитнс и квалитетне . тале са минималним пропентом шкарта. V caoic н.ис, a tt v tLue осталнх колсга којн паде na oeoi машини, .uorv да кажс.и да ћсмо сс .ии трудитн, да, ако и не попралимо. а мп бар задржп.ио пронзводh.v какаа ic сада. OucKvicu da he пас н остали v то.ис пчдр.псати п ’ ада ie то п< ' псбно no.uohti нам. icp добра пронзаодч>а пе користи само па.ма eeh читааој радној opianii3aitnin. Прс двадесстак дана трн радннка rpabcBiincKc грулс name раднс оргапвзатис почс ia су из.мсну дрснажс у аутома1- ској мешаоншш, у одсл.сњу складпшга песка. Сврха дрснаже псска јс смањивање процента влагс у пс ску. Ово је всћ трсћа година како .мсшаоница ради а у лагсру песка сала сс врши прва дрснажа. Како управо долази зимски псриод ово је најпогоднији момелат за ту лз.мсну. nouno пссак као спровина за добијањс стакланс масс игра веома важну улогу, то јс и ље гова влажност ограничсна н пзноси само 5’/о. Да би сс тај захтев нспунио .мора да постојп пзвучсиа дрспажа у погону ауто.магскс мсшаоншхе. Пссак као сировина транслортујс сс до нас са већом влажношИу од one која јс дозвољсна и Hawa потрсбна, па се нз ibcra мо» ра извлачнти вишак влагс. To uebcibc се обавља у бстонскнм бункерима којих има чстнри. Hajoehii б\*нкер захвата 1800 кубннх метара два маља no 900 кубпих метара и најмаљи 460 кубннх мстара. Када би сс ови бунксри сада напуннлн псско.и и из њсга исцсдила сувишна вола целс зн.мс нс бисмо имали проблема са залеђсннм псско.м. Највсћп бункер има два а осталн no јсдан канал за дрснажу. Каиали су дужиие 10 м. шнринс 0,5 м. а дубинс 0.8 м. За дренажу се користс две фракцнјс песка. Једна је од 8 io 15 мјл а фуга од 4 до 8 мм Дебљнна слојсва јс по 40 см. Радниин грабсвинске групс урадили су дренажу у три бунксра, а остао јс још једаи, средњи бункер. Избацнвањс сгарог псска и убацивање новог врши се краном ауто.матске мсшаонице, Људи су посао схватилн озбиљно и саоссно, и ако су условл за тзј рад врло тешки, јер услсд запушсности старс дрена жс има воде. па су бнли позванп и взтрогасцл да пумпама извуку воду. Б. Тимић ИЗ МЕТААСКИХ РАДИОНИЦА ИИ М It ИвЖИ S0HW Као једна од могућности за привазилажсњс садашљег стаља у Ш ООУР-у н за бољу будућност истог, не.миновно се намсћс потрсба како створити оптимални програм израдс стакларског алата и дслове за одржаваЈвс проиЈвидних машина, ако се зна да јс то таква ко.мбмнација колнчина разних делова (зулчаника, полуга, осовиннца. кљешта) за чнЈу јс израду потребно најоптималнијс искоришћсн>с капапнтета, оруba за рад, раднс спагс, и najнслнсходнијн утрошак снровина и матсријала. Само такав програм рада обсзбе!>ивао би предузсћу миннмалнс трошкове пословања. Opraniuauiija мсталских радионииа можс да сс процснп иа основу иивоа радпог мсста. Најлижн ипво оргаппзацијсрад ног мсста јсдлог лрсдузсИа је онда када јс радно место отворспог типа, тј. опако како јс сада у мсталској радноници, када радпик напушта радно мс сло да би припремио посао за рад it када од 8 часова рада радник 4 часа нс радн. Виши оргализаииопи пнво би be олда када сс у мсталској радоници увсде затворспи тип радлог места тј. па радно место треба донсти: магсријал, алат, документалију нспосрсдно прс мсго што сс заврши посао који јс у току. Ово трсба ла вршн тсхничка припрсма Ш која јс зато и фррмирана. Поред овога трсба утврдлти оппшалнк распорсд радног мссга, који he омогуКнти иајкраhn транспортли пут н најмањс повратннх ходова. На крају „амсћс се прска потрсба да сс половина постојсher машинског парка рсмонгујс илн замснн новнм савремспим алатпим машииама (стру- томатских стакларских машигова, глодалица, бушнлцца). јср на то захтсва. садашњи ниво одржавања ay- iodk Р. Милстнћ ИНОВАЦИЈЕ МААДИХ Тројнца младих стручњака — приправнлка Новица Camih, РаЈко Дупали и Бранислав Псpiih. na најбољи начин cv onравдали свој долазак у нашу радлу организацију н срсдства која су у 1вих улагана, јср су Савић и flcpiih били натп стнпенднсти. Поред дисциплиповапог одлоса прсма раду и вслнког инTcpecoBaiba за сваки посао, опи су по идејл свог старијсг колсгс Днмитрија Гроздановиha, копструисали корпу за сакулљаљс крша у ауломатској .мсшаоници. Корпа сс монтнра па вил.ушкар и по првтм рсзултатима рада замењује дссетак радннка, који су до сада овај посао обављалн лопатама. Истипи за вољу, ннјс ово пска вслпка пковација, али с обзиром да су то млади љули који су тск закорачнли у радну оргапизацију и већ испољнли таквс склоностн, сматрамо да јс врсдио помснутп нх, а с правом од њнх у будућности очскнвати и всћс рсзултатс.
БРОЈ« 14 ДАНА СТРАНА 5 БРИГА О СТАНДАРДУ УдружевАи динар за стамбену изградњу На зајсдничко.м састанку опшннских функционера н директора радних организацнЈа прнхваћснл ставовн о акцији удружнвања средстава стамбених фондова — урађени су преднацртп споразума који регулншу односе у овој области. Састанак јс кмао за цнљ да најозбиљније иокрене пнтањс нз области стамбенс нзградњс и чнтаве политикс у овој областн која јс, бар за сада, била нзван токова друштвснс auraжованости. Ако јс стап битап елсменат соцнјалнс политнке и фактор личног и друштвепог сгандарда, овда јс логично да сс мора овом проблс.му приНи самоуправно и организоваио. далско вишс него до сада. Истина је да стамбени фондовч постојс, али нема довољно стамова. Разбацана средства нс омогућују никакав крупан покушај да сс изград1Ба станова ускладк са потребама радника и њнховнх радпих оргаиизацнја. На помснутом састанку формирана је Комисија која треба да изради прсднаирте самоуправних аката о издвајањг, усмеравању и кориЈшћењу средстава за стамбену изградњу као п о удруживању срсдстава за стамбену изградњу. Комисија је 20. јула, на свом, састанку, утврдила прсдианрте поменутнх докумсната након чсга he се организоватн јавне дискусијс по радним органвзацијама п зајсдницама које ћс дати своје примедбе п сугестнје на предложена решења. Преднацрти споразума полазе од потребе рационалног коришћења срсдсгава у ниљу сфикаснијсг рсшавања стамбсних ААЖНИ БОЛЕСНИЦИ ИЗ „13. ОКТОБРА” ЈЕДНОМ НОГОМ НА СОАИТЕРУ — А ДРУ ГОМ НА ПРИВАТНОЈ КУБИ Иако је ?раћевинска се зона v пуном јску радници ГpabcetiHCKOi предузећа „13 октобар" несмањеном жс CTtiHOM jypuuiajv на врато лекарских ординација тра жећи боловања. Само v јулу мессцу 6рој изгубљених радних дана износио је 691 не рачунајуЈњ OOYP „Пролстер”. Мај мс сец био ic no том питању јот очајнији када ie недо стајало предузећу 838 pad нпх дана. У јулу ic на пмс боловања исплаћено 37034,60 ди нара. — Да cv стварно сви тп људи болесни другачије би све то изгледало. Овако се сигурно зна da су to cilmvланти, радници који се једном ногом пењу на солитере, а другом на приватнс ipaheeuHe, каже СНЕЖАНА СТАНКОВИћ, руководилац заштите на раду. По њиховој „логици" бо ље ic зарадити днсвницу од 300 динара приватно, и ,Ј1лус боловање ти се пла ha” него висити no зидинама v граду, сада када ie зи дарска рука прескупа. У томс нарочито предња че радници OOYP „Градитсјђ''. Интсресантно ie да је број поврсда минималам и V прошлом месецу износио ie ceeia 5. Па како онда ти људи veneeaiv da do6uiv оправдаiba од лекара? И како се може стати oeoi масовноЈ појави, рекли би смо не са мо v „13. октобру", на пут? — Oeai проблсм ie одаено на дневном pedv v нашсм колективу, v даљем раз?оcopy рскла нам ie другарцца СТАНКОВИП. Предузњ мане су разне мерс предострожности, затим стимулативнс мерс, алц ништа изгледа не помажс. Кад dohe лето рабнпцц нам се рас прсну no сслпма. Свакако da велики дсо обговорпостп сносе и наши лскари, који чпнп ahi сс олако плслазе преко пооблема нашс приepede. Jen nnie ceeicdno омогуhtirti човску da отвопено ла жс бпхчитво п плус da га експлоатише на иачин недолпчан соиијалисгичком чосску — самоучраољачу, М. Димигријсвић проблема у нашој срсдини. Сва средства he сс удружитн за изградњу станова у ’ друштвеној својинн, за потребе организација, за подстнцањс индивнду* алне стамбсие изградње, ипн на отпла11ивању обавсзс по кредитима за стамбену нзградњу. Посебна пажња he се локлопи* Како доћи до стана ти ва ангажовању личннх средстарадних људи и грађанн у рсшавању ових проблема, моryhe јс да се 20% од удружеUH.X средстава користи за давање зајмова радннцима под условом да обезбедс 50% учешћа од траженс су.ме, са роко.м отплате не мањс од 20 година, са годишњом камато.м од 3%. Реалпзација оваквих ставова пз споразума подразумева и програмнрање стамбене пзградње, средњорочног илл годиш* њег. Оне организацпјс које то не урадс, нс могу корпстнти средства удружених фондова за текућу годнну. Интерссна заједница становања преузима обавсзу да сви.м организацијама, које удр' средства, обсзбеднти обим стамбене изградње у току године за висину удружснпх срсдстава, ту је и локаннја. ypebeibc граЈзевинског зе.мљпшта, инвсстицпоно-тсхничка noкумептација. закључкваљс олговарајућих уговора н споразх ма са банка.ма око крсдита и обсз беђење стручно-тсхинчког надзора. ИЗ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ЦРВЕНОГ КРСТА ВАНРЕДНА АКЦИЈА УСПЕШНО ОРГАНИЗОВАНА Општински одбор Црвеног крста из Параћина органнзовао јс 20. августа ванрсдну акцију доб ровољног давања крви у Београду. Осамдесетшест добровољних давалаца крвн пз наше Општине пошло јс за Београд. Крв је дало 82 давалаиа, у Заводу за трансфузију крви СР Срблје, затнм јс органи.зо* ван пзлет на Авалу. Чстири даваоца су одби.јена io здравствеиих раз лога. Како нам је рекао Мир ко Милосавл>еви11, секрстар Општннског одбора Црвеног крста, то је устаљсна акцнја солидарпо сти поводом нссташпцс крви у лспвнм мессцпма. Одласком у Бсоград број лавалаца јс повсћаи јер ic it велики број Бсorpabana дало крв. Најве hn број давалца ic нз Фа брнкс цсмента „Нови По повац" 30, из ИВТ КТ „Браико Крсмановнћ” 20, СФС 17, „ПараНиике" 3, пз комупалиог npcnvncha „Параћин” 1, CO 2, Музи чкс школе 1 и 8 пз оста лих организацнја. М. М. Доношсњс obilx аката је првн дсо посла у самоуправноЈ пракси. Слсдсћи корак је да се реално саглсдају разлози и прак* тлчан резултат овнх акција. Самоуправно регулисање значи и потписивангс споразума и договора гдс треба да дође до изражаја и ху.манизам и солидарност радних људи. НајновнЈИ подаци говоре о солидно.м обл.му средстава за стамбену изградњу која cv \ мртвљена у ста.мбеним фондовима радлих ррганизаииЈа, јер су за сада нсдовољна за нску крупнлју инвестлцију у овој области. Свс се ово рсфлектује нсповољно на односс у радни.м средина.ма, на кадровску струк туру стручњака којн cv нашој срсдинн и гс како потрсбни. Жалбс к притужбс грађана сс у всликој мсрн односс па пптан>а из ове области, а незадовољства спорим решавањима су сталнп пзвор нс.мира н сукоба. Трсба сс надати да ћс акција друштвено-политнчких органнзација и Зајсднице за становап>е изазвати живи интсрес свнх радних људи и градња у жељи да се многн питања из овс области решс, ако не одмах, оно бар у доглсдно врс.ме. KYRHII САВЕТ ђвдсеви хоће жа дие руне V зградн на Градском кеју број 9. већ ^оссцкма нема светла на степемшиту. Када паднс noh тешко јс ући у зграду и станарлма, а камоли посетиоцп.ма, pobn ци.ма, којл се муче да пронаБу станове својпх цозналлка. Понекад на гелсндару горл свећа м.и шксрка каз v стара врсмена, па и тога нестане. Многн су се по.мирнли са таквлм стањем, па жлве свој жпвот забарлкадлрани закључалим вратљма. Предссдннк Кућног савета, Чедо Петровпћ, открива тајну. Светло на сгепешшггу јс искључено, јер итанари нс желе да платс рачуи за ст.рују. А рачун изпоси само 750 динара. Узалуд су била упозорења, огласнс белешке на улазу, посета становима. Неко xohe, неко неће да лзвршл своју обавезу. Узалуд јс сазиван Кућнл савег, нико сс не одазива, а Одлука Скугшггине Олштлнс јс изрлчито рекла каква су сад гтрва станара V савремени-м условима самоуправног удруживања, каква су права и обавезе носллаца стапарског права. Чи тав рад Савета свео сс на поврс.мелу акпшност јелног човска, па и то, једном прссахне и стање остаје неггромењено. И тако и.з дана у дан, из месеца ' месец. Заједлииа стаповања не вкдл разлог да се некако у.мсша н да својим ауторптетима утиче да станари лзвршаваЈу своју обавезу, да лојединцл својом опструкилјом нс доводе v плтање облчан, свакоднсвлн жлвог. Јер јс очлгледно да један човск, маколико био расположен за рад и усто зашггересован, у оваквој СЈпуацији нс може пишта да урадл. Врата остају зашвучана, а поједини не хају за оба везе. Овако им је лепо. Можда н.м свегло на стспенмшге сада нцје ни потрсбно, сутрадан he то бити за утрошену воду, а прекосутра за гохппе неизнесеног смећа прсд зратпма. Можда ситуација није оваква у сви.м зграда.ма. Али на Градском ксју броју 9 јс таква. Предссднпк he још гие руке’.! А шта послс? Доклс би нас довеле такве ситуаннје да се људл оглушују о своје обавсзе, илл губе интерес за заједнички посао. Размисллмо док нс доВс cin-уација да скупо плаћл.мо своју намерну ле.марност. ДО СРЕДИНЕ СЕПТЕМБРА НШД ШРОГАИ ДМ До срсдине септембра ватрогасци профссноналне ватрогаснс јединице добиће пајзад ватрогасни дом, на комс сс ових дана иптснзивно радн. Упоредо са зидање.м гараже н магацинског простора ради сс и на адаптацији постојсће зградс, иза Цснтра за социјални рад и непосредну дсчју заштнту, у коЈој he бнти смештен сервис за пуњењс н оправку ватрогасних апарата. Још нсколнко реновиpaiiiix просторија у крилу зграде Центра за соимЈално наћи he споју адекватпу намсну. Bpc.iност радова износићс 600.000 дннара. — Значл злму ћсмо дочекати V новим просторијама, кажс Бралислав ГаЈић, старсшнла Ватрогаснс јсдЈпппде. алн са 1Бом остајс отворено плтањс грејаша гаража, које морају у злмском перлоду лматл повољну тс.мпсратуру за name anapane. Идућс годлпс мора сс лзградитн п ватрогасли тораљ, ла ко.ме he битл смештслл аларMini ypebaju, а којл be моћл ла корлстс it лругс вагрогаспе ic.iiiiinnc \г граду за својс обавсзлс всжбс. ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДЕ БУДУЋНОСТ Ужади и корпи - ДОВОЛзНО V првом полугођу ове годннс Прсдузећс за про нзводњу ужадн од челика и алу.миннјума испуннло јс пронзводни план за овај период производ1во.м од 415 тона. McbvTHM, плетарски по гон премашно јс планнрану производњу и и;шс зао poov v вредности од милион и 316 хиљада динара. ШТАМПАРИЈА: Нова хала У Штампарији „Вук Ка раџпћ" у току cv радови на пзградњи произволпс халс и магаципског простора, uno lie у много.ме олакшати процес производњс н растерстити пос тојеће просторпе капаци* тете. План модернизацијс н рсконструкцијс у ово.м прсдузећу олвија сс по npC.'lBilbcHOM роковнкку. м. д. V Н0В1Ш радпим условима бићс лотребни н новн радници. Прими11емо још десет људн, у« главном са завршеном основ« ном школом. To би било некако прва фаза коначног epebnвања Ватрогасие јсдиннцс после дугих потуцања. Новс просторије и боље радне околности су само почетак потпуног оспособљаваља нашс јединицс, v даљем разповору сазналп с.мо од друга Гајића. Колико је она тренутно способпа? Ми можсмо сада гаснти само такозванс класпчне nowape. Нсмамо апарате за гашење лаком Леном, сувнм прахом и угљеником. Постоји предлог да Југопетрол, Извор, Елсктродис трнбуција, ми п друге оргшшза* ције уложе зајсднички средства за куповину вознла за гашсжс спсцпфичпих пожара, што би свакако био пун иогодак. Снгурно да ће све то коштати, али су ваљда људски животи и имовппа скупља од свега. Подсетимо се на крају да до 1980. године у Парађпн трсба ла СТИП1С и гасовод, чули смо од старешнне Профссионалнс ватрогаснс јсдиннцс. М. Днмптрпјсвић ИЗ ЕАЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ НОВИ ДИСПЕЧЕРСКИ ЦЕНТАР ■ Нови днспечерски центар — квалитетниЈс услуге потрошачлма, бољс одржавање елсктро-енергетских објеката ■ Друштвсном стандарду радлнка биће посвећена много всћа пажња V другој полов1пш 1977. годинс почеће изградл»а погонско- -пословног објекта Основне органлзације лз Елсктродлстрпбуцлје пз Параћина. Овај длспсчсрски цеитар садржаћс н друre npaichc објекте: двс всћс графо станнце, баждарнлцс, радношше, гаражс, просторлје за друпггвенл стандард н нове управс. Објскат ће бити лоцлран код старе клшпше, на лгралишту Осповпс школс ,.Бурс Јакшнћ". Како ла.м јс рекао Драгиша Бокић, днрсктор ове организацијс, идсјни пројскат јс готов л по првлм прорачунл.ма трсба за кошта 100 мллиона динара. Објекат he омогућитл негу и тскуће одржавањс слсктричних објската, брже услугс потрошачима елсктрлчнс снсргијс, лзгралњу и рекопструкнлју електро-енсргетсклх објската, пројсктоваљс далековода, трафо станица, ллсколапопске мрсжс н ннсталација, оправке и бажaapeibe мсрннх ypebaja, изградОБАВЕШТЕЊЕ ПОТРОШАЧИМА УГЉА „РЕСАВИЦЕ" НЕМА - КРИВЕ ИСПОРУКЕ Да би благовре.мено планира« ли набавку и испоруку угља за огрев иаши.м потрошачима за ову годлну, већ почетком годиие лочели с.мо са пријс* мом уплата л спнскова од раднлх организација за продају на потрошачки кредит. Како се то.м прлликом највеhn број потрошача определио за такозванн „СЕЊСКИ" угаљ („Ресавица”), уложили смо noсебце напоре да са радницима уговорлмо и обезбсдЈсмо све прмјављепс коллчнне. Пре.ма произвотБи и нспорукама у прво.м no.ivroby изгледало је да he.no л услети да потрошачима мспоручл.мо трсбованс коллччне. МсБутнм, од месеца јуна долази до наглог застоја у испо* рукама п од тог времена прима.мо знагно умањене количлне уг;м. Из контаката са представллцима радника. обавеште ini смо да је то лоследлца сма њене лроизводље из техшсчких разлога л да такво стаље може лотрајати до краја године, те да »nicy у могућностп да нам благовремено ислоруче траже ну колнчпну. МИ ПИТАМО — ВИ ОДГОВАРАТЕ ТРЕБА УСМЕРИТИ И СРЕДСТВА ГРАЂАНА РАНКО НИКОЛИБ, председник Општинског ciniдлкалпог Delia Осшгвање креднтно-стам* бсле задруге v iiauioi OnШТШП1 ic вео.ма актуслно пнтањс, До сада v СР Србиin постоје 3 такве задруге којс веома добро (bvniuuioiiniuv. Потреба за таквом залругом п код нас постоiit, како би сс срелства Улрмжпла п гралило што бржс п јефтишНе. Рална rpvna icoiv ic Формирало њу браварскс, ллмарске и бстонске опреме за трафо стани* цс, одржавањс јавнс расветс. Изград14»ом овог објекта бпћс посвећсна млого Bcha пажња друштвеном сталдарду радника. Поред ресторана за друштвсну ис.чрану раднпка. планлра сс да се изгради и блоскопска сала, дечји вртић, кошаркашко нграллштс, базенл куглана, што he моћл да користе сви запослсни л члановл њлхо вих породица. Објскат he бити финанафан лз сопствслих срсдстава овс радне оргапизацијс са око 50 .милиона, од сгране пословлнх партнсра, трговлнс л лзвођача радова око 30 и од крсдлта ттословнпх банака око 20 милнона. Након његовс нзградљс у овом колсктлву Mohn lie да сс запосли још око 60 нових радллка, прстсжно са влсоко.м и вишом стручно.м спрсмом. М. Мкхајловић Па пошто су сва наша настоЈан»а да удовољлмо жељама по трошача са овом врстом угља остала без рсзултата, овим пре поручујсмо потрошачима да се од.мах опредсле за угаљ неког лругог рудника, како бпсмо .mui.hi прс лочетка злмских дана добвтн трсбоваие количине. Као замена за сењски и („Рссавица’г) може се добпта мркл уга;в: , Баиовићи”, „Боговина” и „БурВевлк ' пли лигнлт: ,Деспотовац”, .Дубница" и ,,Костолац”, о че.му треба да се изјаснс са.\п! потрошачл. Потрошачнма, који се благовремсно не определе за другу вр< т у угља, пз напред изнетпх разлога, нисмо у могућности да гарантујемо благовремену испоруку Јребованих количпна „Сс1бског" угља, те постојн о* пасносг да се ислорука протсгне до каснлх зимскнх дана. Про.мена врсте и количнна може се извршити: за уплате у готову лично на нашем стоваришту огрева, а за испоруке по спнсковлма, преко својз радле организацпје. Обавсштсња тражити путсм телсфона бр. 51-018 и 83-747. Питање: Постоји ли Kod нас Moiyhnocr за оснивање кредитно-стамбене sadpyie da би се ангажовала лична cpedcrea zpahaiia v бржој стамбено'1 изградњи? Опшпшско веће Синднката сачинпла ie текст Само управног споразума о изда* ваљу. voMcpaBaitv и корпшheibv срсдстава за стамбеш/ пзградњу п Споразгм о VAP\>KiiBan>v срсдстава за cTa.Moeirv нзградшу и ти Споразу.ми cv vnvhenii ctdvmhum слгжбама v радним opгашгзаипјама на разматран»с где he бнтп до 10. септе.мбра, послс чега lie бити органпзована јавна дискуcilia. Комиснја за Ж1гвотне и ралне vcaobc при nehv Ciniдиката п.ма као јсдан ол ПРНОРПТСТЈП1Х залатака ла радп па том послу. Надамо се ла ћсмо зајслничкп.м снагама са СИЗ стаповања всћ v нарелпо! годшш ла <bopмлрамо icAirv obhkbv заAPVIV. М. М.
6 СТРЛИЛ 14 ДАНА БРОЈ 64 ПРЕД УПИС ЗАЈМА У СЕЛИМА НАШЕ ОПШТИНЕ Ј МДСНОЗАЖЛМ ® МЕШТАНИ CY ВЕБ ПОНУДИЛН ДЛ УПИШУ ЗАЈАМ Акција око упнса зајма за обезбеђење срсдстава за изградљу ауто-пута Братство п јсдипство кроз Србнју н за рсгулаццју слнвова Моравс, Савс н Дулава, која јс најактуелпија у читавој Рспубллцп, са всликом пажњом сс пратл п у сслнма нашс Опшпшс. To јс и разумљпво ако сс зна да всликп број наишх села готово свакс годнлс страдају од поплава. Набујала Морава годпнама прстп поморавским ссли.ма a тара најплодннјс равнпце у атари.ма овпх ссла, а штста јс процсњепа на 18 миллопа динара. V сви.м овн.м сслима вршс сс погребнс прнпрсмс за уппс зајма. Како нам јс рскао Бранпслав Bc.biih, шсф Меснс канпсларпјс у Својпову п Поточцу \icby мсштаппма поморавских села влада велико пнтерссбвањс за vitiic зајма. Заказанп cv првн зборови па којпма he се коиачно договоритл о току акцнјс. рава свакс годннс плави. Слив Моравс јс трсбало одавло рсгулпсаги јер би на тај начпп била заштићспа пмовпна o;t водс. оа силппх штста којс она свакс 1'одинс наиоси. II у сслп.ма која нпсу дирсктпо на удару рскс зајам је прихваћсн као пешто неопходно, корисно за све. Станојс Трифуновић шсф Мсспс капцеларнје v Доп>ој Мутницн и Извору вам јс у краМиомпр Милемковић ДОЊА МУТНИЦА V ПОЗНИМ АЕТЊИМ ДАНИМА ЗДЈАМ - ПА 9СТАЛ0 — Y селу формиран одбор за упис — И у До1м>ј Мутштп иа|важпија лолигичка актлвност одвија сс око припрс.ма за упис зајма којл почиње од 1. ссптсмбра. Друштвспо-политлчке организацпјс ссла расправљалс су на својп.м састалцима о овом важном залатку, а сачлњен јс и одбор за уплс зајма. — За којн дан трсба да се одржи збор грађала који ће бити детаљније упозлати о свим појединостима нз ове акцијс, Иначс, расположсњс грађана за упис је повољло, што говори да Нс.мо као и у раиијнм сличним ситуација.ма добро обавити посао, каже Радисав Ру. жић, председник ОО ССРН. ДОЊОМУТНИЧКА ОМААДИНА О СЕБИ Вековпом балансирању над реком ускоро крај каже Миомир Миденковип, председник ОО ССО — Нисам задовољан рсалпзацијом програма рада омладикскс организаипјс у Доњој Мутннцн у првој половини опс годннс, почињс разговор MIIOМИР МИЛЕНКОВИБ, прсдседнајугрожснија су: Рашевнца, Поточац, Трешљевица, Дон>с л Горље Видово и Стрижа. Да подсетимо да је само у tokv ове годинс поплављено 1500 хек Милаи Станојевић, је нз По гочца. Када с.мо га ппта ш шта мисли о зајму рскао јс: — Зајам hy свакако да упншсм, јер п.ма.м п.мањс којс МоИСКУСТВА И МИШАјЕЊА ОКИМ ? ВИ W1 Не.м разговору измсђу осталог рскао: — Mcby људима постојп интерссовање за упис зај.ма. Helen су већ полуднлн да зајам упишу. Ја сам лз Бошњана. Тамо је формиран Одбор н врше сс свс потребне припреме како би акција бнла што успешнија. Ратко ТодоровиИ радник у И звору. ник ОО ССО. Нисмо извслл ни једну добровољну радну акцију, жснски рукометни клуб вншс не постоји. стрељачка секиија, иако броји око седа.мдесст чланова, одржава својс постојање ла 7—8 редовних посс тилаца стрсљанс, а осим игранки другс забаве нли културне актнвности готово да н нсма. Злачн ураднлн смо оно најважније. Спгурно ла слабој актпвпости допрпнеле су н другс неповољнс околностп. HcnocTojaibe просторнје за рал н окупљање, не баш добра сарадн.а са „старијима" птд. Иначс, Основна органпзаиија ССО v Дољој Мчтннцп броји око 80 чланова. Од тога всллкп број је средњошколаца и студената. Око тридссет младнх cv члановн СК. По речнма Милелковћа, у току распуста школска о.младина пије похазала неко веће интересоваљс за промену услова у средини у којој је провсла два мессца, што свакако треба озбиљно замсрити. V сваком случају ради се на .убнјању” доњомутничке монотоннје. За који дан, oochao јс предссдлик н други омладпнци, парк у центру ссла, који је годинама био украс поново he битп засађел н ypeben. Бнблнотска има довољан број књига. само трсба да се среде и да nonue са радом. А у догледно врсмс млади ће добнти н једну просторију договорспо јс ла састанку друштвсно-политичких оргашгаанија. Стварно је крајње време да се мутничка омладина прене из досадс п да иадокнади нзгубљопо. 4v iu с.мо на крају од групс омладинаца. М. Ди.митријевнћ Кад сс говори о Дојбој Мутнлш! у овим касно лстњим дани.ма лс можс а да сс нс спо мсну пл акције којс води Meena зајсдница. Како нас јс обавестио МИЛАДИН СТЕФАНОВИН, прсдсед. ннк Извршног одбора, ових дана прнступиће се ограђивању спортског терсна бетонском оградом. Спортски терен имаћс више игралишта, а његово отварање је планирано за 3. октобар, рођендан народног херо ја Бранка Крсмановића. Тога дана треба да се одрже спортски сусрети омладине, који ће вероватно постати традицио нални. Други значајнпји подухват је и ysobeibc водс у нову школску зграду, која he због недостатка средстава за њено довршсњс и ове годннс битл празна. Вода he се добијати са извора из Бабине странс удаљелог око 1500 мстара. За довршење биће потрсбно око 250.000 динара. Најдаље до пролећа Доња Мутница he добнти л бемзинску пумлу. Радови с\- вероватно веН почелп а у инвестлрању ,Југопетрола”. М. ДимитриЈевић Пише: Јован Цветкоонћ 1969. годш1с у сеоскп.м основним школама олштинс Пара1шн уведен је прсдмст погкс нз пољопривреде. Настав\! пзводс длпл. хшж. агроло.мпје, а како сс она изводи и шта сс овп.м предметом постнжс с.иј ■ 1 sa из Основне школс ..25. мај" \ Поповцу. Насгава се пзволн v учионпии тсорстскп лео) п па школској сконо.ииЈи (нракшчан рад). Школа има п приручлу лабораторију за орнјснтаиионо одређЈгвањс макросле.мсната у земљишту. Школска скономнја захвата око пола хсктара. а на 1вој сс претежно оргамизујс повртарска пронзвдња. Упорсдо и.ма по једна огледна парисла, а заснован јс п младл воћњак. V току ове годпнс ученнци су произвслл око 800 кг. црног лука, 300 кг. грашка у зрну, зати.м одрсbejie КОЛЛЧ1ШС кромпира, пасуља, шаргарспе. белог лука, свс то у вредностн од прско милион старих дпнара. Овн пролзводи користе сс за потрсбе ђачкс кухлљс која радл у саставу продужепог боравка. Због тога се мссечла уплата ученлка всћ неколико годпна ллје мсњала, а она је си.мболлчна. Данас, влшс пего лкад раннјс, долазл до афирмације школсклх економија, као саставног дсла васпитно-образовне делатвостл школе. Производии н друштвено-користан рад добпо јс одговарајућс место у најновлјлл! документлма основног и средљег образовања н васплтан,а. Ученичка задруга представља пролзводно радлу оргаллзацлју у коју сс учсннцп укључују и радс. Тако сс остварују васпитпообразовни цл.љевп н задацл цдеолс, а посебпо повезујс настава са пролзводним и друштвело корнсллм радом. Путем оргаппзованог ттролзводног процеса учештп стичу кова знања из области пољопрпвре- 'ЈЈМЦЛ. инж. дс. Pai на скономпји обавезујс ученпке за лзвршаваже дужноcm, пошговањс радне дислпплш1С, на меБусоблу сара.-лму п узајампо помагање. Гајељем културлим бнљака ученнш! практпчпо прпмсњују к проширују своја iiiaii-a о угвцаiv поједмнпх компонснти к.ш ме. земљншта, Бубрива. V пронзводном ралу нанлазл.мо на многс садржаје којп заокружуjv вредлост пронзводлог рала v образовном погледу. Но. пссрсha јс v томс лјто нам нсдостајс саврсмспа мсхалнзаппја, како бл ученнчкл рад био обогаhcii п савре.мспом агротсхнологијом. Из палрсд навсдсниог сс јасло види да се овим предмето.м радлс навикс а н зиањс учсллка из области пољопрлвредс потврБујс л прошнрујс. А то јс лајлор.малнијл пут за нлдвајаibc онлх садржаја који khl nine .могу на11и своју прл.мсну у чи стој пољопривредној npoiuBo.iњи. Овим путе.м они у основлој школм, постављају темел>е за разу.мсвањс техлологијс пољопрнврсднс производњс, као н могућност да сс касннје укључе у стварни пролзводнл рад. — Уписаћу зајал! у внсини ллчног дохотка. Рсгулацијом Црииие н Моравс и пзгралњом ауто-пута наша Опшгнна he мпого да доблјс. Милан СтсвановпБ јс npciссдпик Извршног одбора Скупlimine Меснс Јајсднтк* у Дон>ој Мутниии. — V Доњој .Мутнцци људн he ia буду обавсштсни о зајму на зборовима. Искуство нз ралнјпх акција говорл да he и ова акцпја бптп успсшно спровсдена, тнм прс што је овдс всликл број запосленнх. Данас кал почиљс упнс зајма трсба да дође до изражаја виеока свсст л спрсмност свнх мсшгана да заједнпчкн.м снагама рсшавају друштвене проблсмс. да брапс жпгородиа поља од бујнца. Самоодрицањсм cv из граднлн школе, путсве. до.мове културе л захваљујућн то.мс прсображај села јс очигледаи. Зато верујс.мо да he и акцлја уписа зај.ма, као н свс досадашљс битп са успсхом спровсдена. Милица Мнхајловпћ РАЗГАЕДНИЦА БОШЊАНА Млекара и апотека Нсдавно је у овом сслу завршсна зграда млекарз која порсд одељсња за откуп млека располаже још лољопривредно.м апотеком и ’ .магацином за репро.материјал. Укупна вредност радова лзносн око 500.000 дннара, а нзградњу је шшестирала задруга „Агроекспорт" из ПараНина. Веће интересовање за удруживање Пољовфнвреднн пропзвођачи пз Бошњана показују све вишс лнтересовања за удружени рад у задрузи „Агроекспорт”. Број удруженнх повећао се на 30 пбљоприв реднпка, сазнајемо од нашег сарадника Станоја Трифуновића. М. Д. АИКОВИ ПОЉОПР!. ВРЕДНИКА Шм Кшиијв Пољопривредом се у пашем региону баве око чстрдесет процената становништва. али cntiKitM 1аном се ia бројка сма љује јер маље је онпх који otiajy вернн пољопривредп. K-i.iii од ђредвдх но.).'»прин редника к и Мшшвојс Живадкновнћ кога можемо сврсташ у ред најбољлх пол.оприврс динх пропзвоВача овог рсгнона. Мпливоје лма седам хектара земљс, од тога је прошлс годнис било четери под кукурузом, док ове годинс је ту п’о вршнну cAtaiMio, јер сс посвс uro повртарству. Алл сшивују 1ш површину пијс смањво при иос, јер како кажс: — Употребом саврсмсннх агротехЈгичких мера ладам сс да hy падмашнтл прошлогоди Ш1БН прннос. Али on co inijc посветио са мо ратарству већ он годишње из свог сточиог фолда дајс задрузп по двадесстак утовљс1(1 lx јуиади н по сго уговљених прасади. зато и добија врло завндап прпход. Сада мо.менталпо у сво.м сточно.м фонду поседује дванасст крмача, две кравс и два јунста. — Hama о.младина бежи од пољопрнврсде, али ако се економски радп ла земллшгу можс сс добро зарадлти па чак и обогатитп. Да је то тачно што јс рскао Миливоје можемо се уверити л ла љегово.м примеру. Живорад МикиН ШЕМ »03 СШ Нова школа у Мутници: и ове годнне празна ГОРКА ЗРНЦА ПРАВИ СПОРТИСТИ Огорчена иа извеслу жену што још нпје склоннла стогове села и сламе са простора који је Месна заједшша одобрила за фудбалско игралиштс, маса од педесетак љубитеља и фудбалера ФК „Борца” из Бошњана усред дана запалила јс стогове. Изгледа да су се Бош&анци досетилн како да опет освоје првенство без муке. Упалнли су „ломачу" н чскају противнлке. ГОРАНИ Омладшадп Дојбс Мутницс годилама сс припремају да пајзад уреде паркић у центру села. За ту прилику ревносно узгајају ,Дшту”. П.С. Нисте ваљда помислилн да јс „Липа" назнв ка« фанс у селу? М. Д. И ове годлнс нова школска зграда у Доњој Мутници нећс моћи да прими ведрс малишане у школске клуле. За њеио довршењс нсдостајс још око 600 хпљада динара. Жства јс завршена. Последља вршалица вра ћа сс споро у гаражу до сладећс године. А можДа јој је ово л последња жсггва. Сшсмак из Доње Мутнице.
БРОЈ М 14 ДАНА СТРАНА 7 НАШ СТУБАЦ СЛАБОСТИ, АЛИ САМО ТРЕНУТНО Тропутнс слабости нс значс крах за јсдну оредину и колектив, бпло коју, па и за нашу, цс мепташку. Спгу.рно је то што кажс.мо за пас. јср говорн.мо нз искус* тва. Исгипа, пс патн.мо че сто од слабостп. Онс пн су хроинчнс у Поповцу. Hanby тако иоврсмепо, падпесу сс као облак и покрију ово праипваво цсменташко псбо, иа нссгану. Попут нског ветра раслрштс их пре свсга органнзованост, о.злу чност и внгалносг овог колсктива. Остану само лоше приче о то.мс али и још богатије нскуство. Тренугна ситуацнја у Поповцу има доста у co би оног што може да се назовс слабошћу. Карак теристично је то прс свс га у Површииским копо внма, па н у нским другнм одељсњима. Јасно, реч јс о „нстањсној” мс ханизацијн али m о људима који са њомс руку ју и одржавају је. А, ус твари, ово ПОСЛСД1БС јс изглсда мало понестало. Слабости lie значс ка тастрофу бпло за коју средину, па и за nauiv. Поготово што ову сада знамо, што смо јс од.мс рнлп и прсдузсли кора кс да јс што прс прсбродлмо, Као што смо vocталом чппнлп то « раии СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА ВЕАИКУ АКЦИЈУ ЗАЈАМ ЗА БОЉЕ ВОДЕНЕ И ДРУМСКЕ ТОКОВЕ Упис народног зајма је те ма дана код нас и у целој ре публицл Сриији. О то.ме сс у всллко говорн и пнше. С тогл сигурно нема човска којп нн јс чуо о прмлремама за упнсн вање зај.ма л којп се ннтлмнс нијс определио и иар у мнсли ма изјаснно! Зајам јс тема дана почев од сваког радног места. колекти ва, устаповс. школс, месних за 1сдница и најзабаченијег засс ока а намсна је такоБе позна та: да се смање штетс које нз носи водена стпхија и обсзбс ди сигурннјп иут на комс he се мање пшути. Зајам није само за јсдно мс сто или једал крај» него за цо лу Републику, a то значи за е:ваку столу гдс су реке и ре чице од ископа рушилс све пред собо.м. Врло чесго, у по дивљалој игри и снлини, вода јс за тили час односила сву лс гину, некад и двапут годишње претварајућн плоднс ораницс у муљ н коров а људнма уно слла страх у кости. Вода јс ру шила и убнјала а људи су се стално браннли. Та всковна борба човека и стлхије била jt до сада без правог победника. Регулисањс рсчних токова из мсниће бсз сулпве однос ciiaia To he донетн jcanv сигуриост смањићс се и огромне штете и жртвс. Најоптерсћснија и најоласни ја деоница лута у Европи је она измеБу Београда и Нпша. To кажу познати сгручњаци и статистика a то потврБују сваПУТ УБИЦА: дотрајао и npeoniepcheu ЦЕО КОАЕКТИВ ЈЕ БПО ЗА ПР¥Г¥ Б.Б. ИАИЖ мж »И 7 ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВН ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРО 164 И ПОРЕД МЕРА ¥ КОПОВИМА И КОД НЕКИХ ПОСТРОЈЕЊА Прс.ма подацп.ма нз прон->- водиих погоиа скори је сигуп no да план за мсеец авгус? нсћс бити остварсн. To су нам рскли ннжсњср Мнћа Манојловић управнпк Погона I и други са којима смо разговаралн прс неки дан. ПотсшкоНе којс су се laanле у задњс зрсмс потнчу и • Копова а затп.м и од нскнх постројсња v самој пропзвод1БИ. И у јсдном н у другом случају рсч је прс свега о техници али н о људнма. Hecpcha јс што нам јс мсханнзацнја за утовар — багсрп — увежена са странс а трагсдија јс што сс због нских ситпнх дслова морало да стапс. Прописи о увозу и пабаи ци опрсме још вншс су доприлсли томс. Ако јс, мсВутим, са утоварпо.м механпзаинјом „морало" тако, код дробпл1ша јс изглепа могла да будс зпатио бољс јср су раније почелс да застајкују. кодневни удеси. Штампа и но вине чссто опомињу: пзг1П1\Л1 странци и наши, гниу л.уди и деца, читаве породицс. To јс деоница смртн! Онп који је срсИно пребродс и npoby ipu ба да захвалс провнБељу. Из садаипБС производјбс, Цементара годшшве отпремм око 600 хиљадз тона робе caxio друмским путем или 30 хиљада во зила, рачунајући да сва ко у просеку носн 20 то на. Послс проширен>а ка пацитста зна се такође количина која he крену ти путевима до купаца пре свега аутопутем. Сигурно није свеједнс каквн су путеви преко којих се одвозн цементи колико путује до потро шача. Наш колектив и наша Општи на двоструко су заинтсрссова нн за намеру друштвспс зајсл нице н народног зајма. И во денн н друмскм токови вско вима су ус.меравапи, и од прл родс и од људи, управо преко наше територијс. Сада никоја снла нс може да им промеил правац али могу да сс рсгули шу и тако училс бсзбеднијим и сигурнији.м за нас и будућс генсрацнјс. Зајам којн даје.мо управо то хоће a то је и љул ски и хумано! Р. Мллосављеви1| Ако јс истпиа ла јелна нгaaha ннкад пс долази сама, у пашем с.п чају су то ,.петврднлн" чсшпн застојк пеНи v врсмс кад су у Коповнма всћ бнлс CllO.MCHyiC ГСПЈКОће. Иа примср, највеИа nch стајала јс пст ;iana само због гранспортсра клннскра а било јс Свс наде за што успешнмје кораке и мерс к других rich број П стајала јс осам дана због озида и шест смена због ролнс Изгубл.епо сс међутим тешко на докнађује, каже друт Маној ловпћ. Трапспортср клинкера спе вишс задаје бриге у послсдјбс ВрСМО !!► СВС BIIUJC. ПОСЛ.1|. „уско трло" у лронзводњп клинксра. Чссто слаје. Интер ncnuiije су, истнна, бржс алп јс све то само крп i.eii.e. Xoht лн овако наставлтк дуго и може ли бар да noipaje ли рсмонта, питањл су која сс стално чују од рукоподиоца и радника којн ивде радс. АИКОВИ НАШИХ РАДНИКА БЕЗ ИЗОСТАНАКА И ДАНА Б0Л0ВЖА Ако би тражллп човека који јс највишс етоварио цс.мснт у отпремп, избор би снгурпо пао на Драгу, Драгољуба CitMiiha. Пуних tea десс! година, гачнпјс рсче no од првс врећс која је на пуњспа 1955. годинс па све до лане, Драгољуб јс лpyroBao са топлпм к тешким иа ковима. Подметао је руке нспод утоварне тракс п уноспо драгопени терст v ка мионс и вагопс. Овај посао СнмнИ ннје обављао брже п вештије од својих колсга, али је сигурно то чннпо ду же, сваког радпог дапа. — Нема ни јсдаи пзоста нак, чак ни боловаи>с, до сада кажу љегови пајближц друговп н руководпоци. Нп- *шта ннје могло за толико .врсмс да га спрсчи и одвојн од Фабрике. Поред њсго вог имепа могло је мнрпс душе да се yi»<^Y „осмпце”, одпоспо наднпце и то уналрсд. Драга није од онпх који су као „од стспе одваљсни'' али нијс ни слаб. Иако јс блнзу педесете, сасвим је ведар и свежс нзглсда. Ibe гов моралпп лпк v стнари јс (вегова пајјача снага. „Kana је рсч о радиој обавсзп, свс друго отпада. Посао моV мноштву тешкоНа у иослсдње врс.ми, налазилс cv сс и они којс го инкаки не бл смсле ла иуду. Прсвоз слро BHHCKOI брашна из иовог у стари ЛО1ОН ствар јс договорсла са преаозллко.м. Дсшава по се, мсБутим, да снабдсва ibc сгарог погола, ларочлто nohy, зависи од воље возача који јс за то „задужен". Тужна јс прлча о филеру који сс сада тражи као чнка.т раннјс, а знамо, мсВутпм, лз јс производња истог jiipeirriti: настанак пронзводше кречЈва ка. Бићс спгурио тешко да ге ociuapH пролзводни ni.ni *»а овај мсссц али сс всрујс д.ч he co nehima застоја што пре отклонити. Мсре које су про avjcrc сада. иранцпја су a то. Треба нпак ;к»ритн. јср врсмс одмичс! Р. Мллосављевнћ ра да се поппујс”, каже Снмић. Драгољуб је pobeii v Бошњану, скоро на срсдокраИи njMcby двеју познатих фа брика. Почео ic прво да радн у Стакларн од 1947. годннс а послс војскс „опрг делио” сс за Цемснтару. V Поповац јс дошао join за времс моптаже а наставио у Отпремк. Ол прошлс годние је у Погопу II као рад ппк па транспортним урс bajiiMa. Такав јс Драга из Бошњана, јсдап од пајбољих паксрајаца. Р. М. Последшн народнл зајам ' комс је учсствовао скоро сва ки наш млан колсктива већ с«. помало л заборавља. Било jt то прс чстлрл — лет година. Пруга Београд — Бар јс са <□ лзграБсна, возовн саобраћају л прсвозе људс н робу. Уочл садаипБСГ зајма за „Шп ри m т и млрнс рекс", нужло јс ла сс подсстлмо иа нскс л*удс из колсктлва, на one нспозла тс. „мале” људп. којл су тада схватнли всллчлну трснутка и врсмс. Прслнставајући Kibiirv упчс нлка зајма за пругу Бсогра. — Бар, нашлн смо интсрссаш lie пидаткс: преко хлљаду учс снпка зајма од 50 до 200 хпл.т да старих днлара, 53 радникз од 200 ло 300 хиљада, 15 pan кика којн су далн 400 хиљада и впшс а десегоро нсповратам зајам — поклон. Чптамо, далл', имсла оних ко ји су тада уписали лајвлшс: Драгослав ПавлоппИ, Лска Па.1 riih, Крсто.мнр Bn.iiih, Станојс Miuiojcunh. Ip.n.i kiojianounh Бошко ИванковнИ, Града Pa вановнћ. ЈБублша -Ivunh. To плила НедсљковиН, киим 6ие- шп дирсктор и лругп. Борипоје Нлколић, вариоп \ Пролзволплм услугама дао jv тала nona хшлнона. У врс.мс годиипБЛХ од.мора јсдва смо успслп да разговара мо с нсколнко идашших рс кордера. Су.му коју су тала Y писалк блла је у bhcjiiiii двс ПрОССЧНС МСССЧЦС П К1ГС V Ц*Ј меитарп, Зашто су иаш то.тко дали? СТИХИЈА: Водс чссто преге н одпосс — Зајам јс као к свакн за јам, каже Драгослпв Папловнћ. ралинк нз Погопа II. Помогни кад трсба, па he тн сс врати тп. А ссм тога, знали смо ко га помажсмо и шта сс тада гро дило. HA CACTAHKY СЕКРЕТАРШАТА СВИХ ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА Конкретке 0 сј .... Пре пски дап члапови Сек ретарнјата фабрпчке Органчзацпјс СК а сада и kommiikhi V свим органлзацнјама СК, потражиће одговоре па пнгана која сс чссто чују ових дана — зашто н како јс дошло до наглог застоја једпог дела мсхаиизације и маипша Позпато је. паиме, да сс рад V Површшккну. коповнма <>д вија у тешкн.м услоопма због квара код дробпличппх и ут°* варнпх лостројења. Таксос п v npoiuBOAiiiiM постројсњима постојс такозваиа исуралинпм и рап»пва мсста као што су кранови, транспортср климкср it други. И ако јс сигурпо да сс у пасталој сигуацији тражс хптпч решсп.а н гапација, нс.ма сум- ■\ љс да he сс у овом случају Станоје Мллојсвлћ, лимар из Услужних дслатлостл лаводл мотпве који cv га шicnupitca- .11! прс пст голина а затим додајс: Познато је да сс сваки »аја.м дајс на ратс. Зато трс нутпа ситуација нс треба да уплаши човека; ако сам садд у кризл, uchv битн двс годпнс док сс одблјају рате. Управо тпмс са.и се руководио код про шлог зај.ма! — Нлко није био срсћнпји од мснс кад је кренуо први воз са др\то.м Тнгом у л>сму. Пр> тио са.м то нсколико дама на те leu, I. прнч.1 иарпоц Борлвојс Нлколл!1. V ссптс.мбру Крстомир. Драгослав. Станоје: „ЗАЈАМ IE KAO СВАКИ ЗАЈА.М" плсмо неколико лас лз Цсмел- •japc „свсчаним возом". Ја имам пст карата алн ово је nemo др\то, од1 !нсвл.ено објаилБава Бора Цпганчс како га многн назнвГ1Ју. Неповратпи зајам зл Пругу Н Б. далк су Toil тца Нсде.1.ковиН, Лека ПаитиН н Срстен ОбрадоонИ по 200 хиљала старп.х. Лаза BirraitoBiih 120, a no 100 .хн.Бзда: Тома AiiMOBanoBiih, Миодраг Стсфанокић, Никоднјс Ни kojiiiIi, Љубицл Саратлн* јл, i pau.i Јаб.ишовлБ л Милорад Бсговић. Неколлко десетина рад ника лалн cv суме мање ол 100 хи.Бада. Нл крају радшвора пнтересооао сам сс колико he сада да \ пншу ‘а аутолут и рсгулнса п,I.' рек.| С ч- iiiK.i.Hi CV СС а.1и ипјсдан itnjc био o.ipebcii. — ВндсИечо, pcK.ni су. Да лп he опст битп рекордс ри још са Bcho.M сумом? Или he то учпп11тп ipvrn!? Р. Мнлосав.'БСВи11 савесно oauoiimi cvojckhii ОД ОбјеКШВ!!’ 1Г. '• (CO, Л»у К фактора свакако ннјс м»мп. жпи оргапп, iiy.Mio је да vtup дс СГСЛСН ОДГОВОрНОСТИ ПОЈС/Л' наца п служип абог нсодп .ворпог II »шдолеитног стдн> лрсма laaanmia. Тражен.е vn" шгенс одговорлосги. ако се г значптн шшгга - hckv п то б» чак бпло беж;пБС лравс o.ironopnocTii. Органпзацпп! СК на cno.v iiviii.M састанпима заузелс < сгав it у cnpOBObeiby уписа • родпог лајма. IIo.moIi члач СК cnrvpno he бпгп пеопх<> па и драгоцепа у оргашппп љу ове велпке акцијс. Р. М
CTPAHA 8 14 ДЛНА EPOJ64 МЕСЕЦИМА ВЕЛИКА ПОТРАЖЊА И ЈАГМА ЗА ЦЕМЕНТОМ Стална опсада k ►►► ПОРТРЕТИ НАШИХ ПЕНЗИОНЕРА ОД АОЖАЧА ДО БРАВАРА Стоваришта цемента Пословап>с Стоварпштс иомснта у ПараИипу одличпо ic всћ пеколпко мсссцп. To сс, истлна, могло и очскивати у врсме које |е пуно граБсвин ских радова, алп оно што смо чули овдс мнмо јс уобпчајрног очскпвлња. Помало нсвсроватио, али управо су овдс више присутчс причс о тсшкоћама н сво)еврсној исрвози пего тамо гдс сс посао једва отаљава. Објатљењс јс ипак доста јсдпоставно: свс јс то 1ако због пепикс потражњс за цс.мснтом! Овај малн колсктив од лсссторо људи „а правој је муии всћ дужс врсмс: како задово љнти свс, како поделити исшто што нмајк мало, а чссто како само oaroBopirrn свнма који овде дођу! Цемент не траже само љулн нз наше окоЈпше него из Крушевца, Алсксинца, Бора, Пожарсвца. Крвгујевца и даЈве. — Радимо скоро под неноо* малним успопима, каже равник Стоварншта Града Стојановић. Чссго и врата закљуУшао сам v момснту кад су Heidi излазили. Унутра. исто. људи: у ходиику н канц. |арпјама а мсђу њима пеколико из Цсментарс. Поздрашмк смо сс мало речнма, мало ос.мсхом. И.мао сам оссћање као да смо сс неочекивано нашли у туђем тору. Напољу јс н даљс много •свста: нспрсд два шалтсра, нспол прозора н прсд вратпма. Сви су сс пскако тнскали Hito блнжс зндовима. Упнралн су рамспкма као да су намеравали да тако провале унутра. Лнчило ми јс то на некн чудан ригуал или нсразумиу опсаду. — Вкшс сс тражи цсмент него што га лмамо овдс. кажс Милан Радовановић. Днсвно продамо пзмећу 300 до 400 тона, а уплата је чссто Bclia од тих колнчнна, поиекал блнзу •хнљаду тона. To условљава да сс поспј уплате чска још 10 па и 20 дана... Шта ми Честа слика пред Стовариштем чавамо, што сс скоро пигдс нс ради, само да 6и колико толико мириије обав.вали пословс, алм и порсд тога наше про Јсторије су пуис људм. Оии који нс успеју да дођу овдс, окрсћу тслефон... Виднш и сам. Као да сам иа телефонској цсптралп, објашљава по мало нсрвознв Стојановић. Запста, дошавшл пред Стовариштс затсгао сам мноштво л.удп са свлх страна зграде. Пробио сам сс до степсннпа прсд врати.ма л ту сачекао. 'можсмо? Зиамо' да д»удпма трсба, алн ннјс до пас! У просторпји за уплату је Драгица Радосављевић. Сама јс л окрелута је шалтеру. Пише логнуте главс а споља, кроз отвор допиру рсчн, од онич које опомнљу нског што сс гура, па до oinLX шаљнвих. Човек за шхпгером ннјс join завршпо а порсд љега појавл»ујс сс нечија рука која грчсвито покуш.1ва да се лохвати н ослонн ... Затл.м, лакат који просто потискује оног испред. XYMAHOCT РАДНИКА — ЦЕМЕНТАША Кад неко жслп да да своју крв, можс то да учичи било гдс. Тада нијс важно место или други услови. Даваљс крви јс нешто најсветије у љхдској солзцарносги и хуманој ломоћи. На позив Опиггинокс органлзацијс Црвеног крста, 20. августа била је у Бсограду грула раднмка — цсмспта ша Koja јс дала крв у акцијн солидариости. To су, да пођемо онлм редо.м како су унсти у списк\. ЗлатоЈе Радојсвић, Обрсн Матић, Богојс Мнлешовић, Цветан Милекковнћ, Жарко Мплорадовић, Војислав НиколиН, Милосав ЈанлћнјевнН. Добривојс Сретсновић, Стајан ПетровиИ, Љубисав ОстојиН, Бранко ЖикнИ. Мллутин Макси.мовиИ, Милнвоје Mimih, Радомнр МалснковиН, Лазар Bacnh, Александар Кењало, Саитп Сали, Милан Јовановић, Божа РадисављевиН, Јаворка Куцљак, Горан Остојић, Томислав К. БорБевић, Бранислав Николлћ, Сталоје Милојевић, Слободан ОстојнИ, Новица Остојић, Прсдраг Лазић п Лозана Јапсвска. Р. м. ПРВИ ГЛАС ПО.МОРАВЉА И ЛЕВЧА Најбољи Јован Михајловић Прсттуиа сала Дома културс слушала јс заиста квалнтетну музнчку разглсдницу, xojv cv на Kpajv зачшшли Новпца Нсговаловић, АземЈша Грбић, Томислав Чоловлћ и хуморлста Живка Матнћ. Назив пајбол^г изборио је Јован МшсајловнН, друго мссто пршиало је Мирољубу Тнмићу, a rpehe Ружипи РоллН, којн су добилл врсднс нагрддс локровнтеља и организатора. М. Pajuh — Пнши, стигох овде, детс... говори Ух, кад заднхан глас. — Имс да пишсм, и прсзп.ме. колнко ПЈ-та Драгица. 1> ► ► ►►► Човск сагињућн сс покуша* ва да провпри лицсм а у руцн су му личнс исправс. He сгнжс лспо ini да кажс. Око н-сговс главс појављују се нсчи ic рукс. пехотицс mv rypa.iv капу иа очи, а онда опст лактови... — Ето, тако скоро сваки лан, смсшећн сс прича Драгица. У другој просторији јс Миро ДамјановнН. Такођс, кроз шалтер прима новац од очих хоји су већ били на оном шалтсру код Драгнцс. Али овдс нс.ма гужвс. — Е, богаму, сстистс, шали овде прихолимо то и новинс не Наводнм неке кад сс н сс Миро. за свс, a добијамо. нас Ми чссразлогс, покушавам да mv објасним. Миро педангно броји новал. Поповчасмо још мало а затнм одлазим да му нс сметам. ► > b 1» Димптрмјс Савпћ Мита, Димитријс Савић, пензнонср, спада у такозва ну cpoaibv генорашгју поРОДЈГЧШ1Х цомслташа. Н>егов отац такоВс пспзионср постао јс фабрмчки радпнк почстком ооог вска. Днмптријс јс закора»шо у Фабрлку која жнвот значи 1939. годинс. 1-Бсгов cull Борисав, аутеслсктрпчар, ради тск дссст год1п«а. Mimni долазак у Фабри ку всзап јс за .мали, спор и романтичан воз који јс саобраћао ол Поповца до Давидовца скоро до са.мс изградлтс послератне Цсментарс. Постао је кочшр чар, затпм ложач. па машп« новођа. По киши н снсгу клацкао сс возчћ, откривен и нсзаштлћсн са цемслтом до Давлдовца а отуда сс враћао празан. Ера .малог воза ближила сс крају. Говорило сс о изгрддл.и новс, далеко всћс Фабрикс и .модарис саобраИајвице. Mirra јс то на нски лачии осстио. Постао јс бравар. Са тог радтгог мсста јс и отишао у заслужс ву пспзију ггрс поколико годнна. Днмитрије јгијс псшачио до Фабрикс као други рад тпхи чија су села удаљена. Он јс био ту, крај самс Цс мснтаре, али јс зато често позипан од Kyhc кад нска машина стане. Мита сала жтпш у Поповцу у кући три цсмснташа. Р. М. НАШИ ОВЕ ГОДИНЕ HA MOPY М И13 ИИИШЕ ? ИИ Око 300 радннка са породицама боравило је овог лета у одмаралишту у Пржном. Сунчан н лсп почсгак лста опрсдслио јс многс из Цсмснтаре да сс отисну пут мора. Већина се зауставнла у закупљено одмаралнште а неки су потражпли својс „место на морском сунпу” од јужног до срсдњсг Пркка имала до сада. Сматрам, нема разлога да се идуће године не закупн баш овдс. Зоран АнБелковић, радник код нове псћн истиче мног? 4 4 4 4 4 4 4 4 4 < 4 кула, ако тако можс да се каже, и ако тако може да се „мери)) нешто што је комплексно. Без обзира какви и који ће избор бнти ндућс године, већ V просторИЈВ код управннка M0?ia’ СтојановиИа лоста л>уди. Тсло- Mope, илак, није тсма за дуФон стално звонн. Cnyiirrajv ?јС размишљаље у колсктиву. hit слушалииу on кажс Помл- Нагло се заннтересујемо за н>с io са.м руковолилац али и 11 лосга брзо га заборавнмо. падник на исптралн. Всрсјем “Рви свсжији встрић н покоји ia имамо ксшто мтве разго- ПОЖУТС П* лист зкацн су за поиора од оних v Фабрнци. врагак из топлијих крајева. 0- бнчпо je крај августа и крај нашс прЈгчс о мору. Послс пст комплетних смсна у Пржно.м, каквс су утискс понелн онн који су ламо одма рали? Насмсја се кад мс угледа. па рсчс: Вндео си како падимо. па - И пспгго пиши како умсш’ ако смеш, лобаци неко. сам излазио опсала *с — Свс јс лобро, нема.мо никњавала Многи су лч- каве примелбе, каже Стева ||Ј’ \пм1н.1п, а окп cv г<’» Кулачпћ који ic био у првој \ чиннли ранијс — добиће це- половннл августа са жено.м и мспл. децом. Руководллац ОУР ,Ј1ромег” Нскп који cv стајали поаа- Мнрослав Силшћ јс. рскло би Л'С, чак на vnuitit, п посматра- се, зал»убљел v одмаралиштс у цј рск.П) би сс бсзбрнжио, по- Пржном. — Bcpviexi да by мно к\ iirahe нзглсдл једно нли io рсћи ако кажсм да јс све друго a MO )\ia и оба. Ко зна' било изврсно. Мислим да је ово комплетно олмаралиштс, јеРадс Милосављсвић дно од најбољих којс је Фабрн прсдности у Пржном, почев оц Из нашег одмаралишта. Снимио Игор Тараповски САРАДЊА ФАБРИКА — СЕАО Голубовчани у ЦемегатарЕИ! Почев ол 25. августа до 10. ссптсмбра pa/uihe сваког дана десег Голусовчана у кругу Фабрикс цемента. Ова својсврспа, мала, бригада одлучила јс да ради на реконструкцијн индустријског колосека. Кад смо шгтали како јс дошло до тога, чулн смо објареднво јсфтинија. Фабрика је истина узела обавезу да плати стручну, надзорничку снагу. Омладина, пг н старијл из Голубовца веома су заинтеро соваки за осај посао. За љих јис ово од прворазрсдног значаја јср управо сада су усмерилл свс својс снаге на изградсмепггаја, хране и плаже. — По мени, каже он, недостају са.мо неке ситнице које да су билс, употпу1п<лс би и онако лријатан одмор у нашем одмаралшпту. На пример, један телевизор, можда магнетофон, неколмко сунцобрана н слично. Управник ресторана Милисав Николлћ који је неколико пута био у Пржном каже да је ово једно од бољпх одмаралишта које је Фабрика имала до сада. — Истина, почетак је имао нских тсшкоћа, али смо се брзо снашли. За комплетну слику о одма ралншту у Пржном потребно ic мншљекх* скоро сваког који јс та-MO боравио али и ових неколнко, узгрсдннх, нзјава јасно указују која бн страна прсвагби требало да се мисли и на то. Онн који су осетили укус слане воде и који cv „промсјпглм боју” на топло.м cynuv. жЈгвеће још неко вре.мс од утисака, можда док трајс ,.пр на боја)). „Континснатлци.ма’'. међунтм, остаје да мислс на идућс лето у Пржиом или неком другом месту. Р. Мплосављсвлћ ►►► Ypebyje: ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Уредник: РАДЕ МИЛОСАВЉЕВИН 4 4 4 < ◄ 4 4 УДАРНИЧКИ: бригадирп из Голубовца НАШИ РАДНИЦИ — СТВАРАОЦИ иди, ШТОДАЉЕ] Иди што даље! Ја /tv остати путник исто луса Без циља и правог пуга Као ратник без мача И дан без сунца. шњсњс са обе стране. За реконструкцију желсзнлчког колосека тражили су нам око 700 мклиона старнх, прича Столс Милетнћ. To ннје мала пара, чак ако је реч и о Цемснтари. V мсВувремену из Голубовца |с потекла naeja о пстиаесто апсвној радној акцијп. Пону да је прихваћена јср је нсупоњи сеоских улица. Камен је основа за сваки пут а у Го лубовцу и околини га нс.ма. Зато су_ сс договорили да лошаљу 150 радпика послс чсга he Фабрика дати 300 кубика шута и 200 кубика шљунка. To нијс много за Фабрику али је много за љнх, а у ствари обс.ма странама корнстн. Иди што даље! И нс љуби за задњи пут He гледај они моје без ciaia Јср знам да ни јсдан пут Huie hciuto бсз краја. Д. М. Лонац Р.М. i е ^IlllllllllllllllllUlilllUlilllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllIllllllllllUllllllllllllllr:
BPOJ 64 14 ДАНА СТРАИА9 ЈУБИЛЕЈ ЛИСТА „НАШЕ ДЕЛО ' Y3 ДВЕСТОТИ БРОЈ наше УВЕК СА КОЛЕКТИВОМ дело НАЦРТ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ И ОСТВАРИВАЊЕ САМОУПРАВАзАЊА РАДНИКА ДЕЛЕГАТН Н ДЕЛЕГАЦНЈЕ Прсма Нацрту закона о удружсном раду Стаутом осиовнс организацијс утврБују сс права п обавсзс делегата и н>и* хова одговорност радшшнма. Делегат у радпичком савету обавсзан јс да ради по смерницама н упутствима радннка који су га нзабрали, јер њима и одговара. Радшши такоБс са својс странс дужни су да тачно прсцпзнрају смсрницс и упутства дслегату у којим случајсвима мора да конс\’лтујс са н>има споразумом удружнвању. исти положај као и дслегат основнс организацијс у радннчком савету раднс организације. Самоуправним општн.м ак1о.м радне заједнице утврБују сс права и дужностн делегата и њихова одговрпост радиичком савету к радницнма раднс организацнјс. Први број листа „НАШЕ ДЕЛО” изашао јс 25. авгусга 1954. годинс као лист Радничког савста ИВТ „Бранко Крсмановић" у Па раћину. Идсја за издавањс листа остварена ,јс иа састаику одржаном 27. iv.ia 1954. годи нс, ко.ме су присуствовали Тибор Гутман, Бранислав Марковић, Младен Шакић, Аца Цвснтичанин, Bomb, МиЈовиИ, Драгутин Личм на, Бошко Калабнћ, Милутин Рпстић и Сло бодан Купдаковић. На састанку јс одлучсно да сс будућн лнст зовс „НЛШЕ ДЕЛО" и да излази сваког 25. у мсссцу. За лрвог главног уредника нзабран јс Тнбор Гутман, а за тсхничког урсдпика Банс Марковић. Дужност коректора вр шно јс Миољуб Hewiili. Одлучсно јс ia цена лнсту будс пст дннара по прдмсрку први број лнста подслп бссплатно. лруштвсно-политичкнх органнзација, појсдинаца, пратио и регистровао успсхс и нсуспехс у пословању. културнс и спортскс .манифссгацијс, it др. Тсшко јс набројати свс обласгн о којима сс говарило на страницама ..НАШЕГ ДЕЛА”, јср за двадесстгри година излажсња много је тога било. Лист је током постојања ушао у душу Hamer радног човека. заволео га јс ц свакн љсгов нзлазак јс прсдстављао сусрет са до бри.м познаннком, иако јс тај позпаник у.мсо кадгод и да ошинс, нскрнтнку је илп прекори. Нијс то било увск пријатио, али лист је био наш, проблсми нашн па се свс разумсвало к схватало. Почетком 1976. годннс иа иницијатнву друШ1ВС110-П0ЛНП1ЧКИХ Организанија на нивоу града и фабрнкс дошло јс до функцпоналног 11овезиван.а фабричкнх лисгова са општинпрс гласања v радннчком ту. Делсгат у радннчком ту основнс организацпјс право и дужиост ла о савссавсима свпм ОДЛУЧИВАЊЕ РАДНИКА ПУТЕМ ДЕЛЕГАТА Y СКУШИТИНАМА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА 11 СКУПШТИНА МА САМОУПРАВНИХ ННТЕРЕСННХ ЗАЈЕДНИЦА питаљима о којнма одлучује радничкл савет пзноси ставове к предлогс радника који су га нзабралн. Делегат има право и дужнист да са делсгатима лругнх делова процсса рада у току попошсља зајсдничке одлуке саглашава ставове у радиичком савету основнс олганиза« иијс, 11 да обавештава радннкс о свол! раду у раднпчком асету н о раду радничког савеза. на начпп и у рокоаима vTBpbeiniM Статутом основпс оргшшзацнје. Делегат вма право н дуж- *»ост да затражи ставове рад« нка кад му нису датс смернн- :с н упутства нлн one нису 'овољне да бн се могао кзјаСНИТН О питањнма о којнма одлучује рачшчки савет. Делегаг у радинчком савету раднс оргаипзацнјс који ие изнесс ставовс радничког савета основне органнзацијс, не гласа у складу са смерницама и упутствлма нлн не обавештава радннке о свом раду. о раду радннчког еавета и о питањима о којима није постигмута сагласност делегата, чинн поврсду своје делегатске дужности, н за туповреду одговаДелсгатн организацијс удруженог рада у скупштинама друштвенололитичкнх заједнн ца п делегати у скупштинама самоурпавннх пнтересних заје дница раде у складу са смерницама радннка који су их нзабрали и основним ставовнма делсгација којс су их делегирале, сагласио заједничким п огтштн.м друштпеним интереcirua и потреба.ма, а самостал* нн су v опредсл.ива!Бу и гласан>у. Однос нз.мсБу радннчког савста органпзацпјс удружсног рада н делсгаШЈЈа коју образују радни људн v органпзаинјама удруженог рада, pain нелосредног остваривања својих права, дужности п одговорно стп н органнзованог учсшБа у вршењу функцнја скупштина друштвсно полнтнчких зајсдница н самогправннх интсресних заједшша. засннвају се, у процссу одлучивања, на прннцнлу узајамнс сарадње и међусобног обавсштавања о питањнма од заједничког интереса. ’** акиансиг' Лист јс бно прави регнстратор живота фабрнке Првн број јс цзашао на чегири странс. V уводннку )с стајало: .Лпст „НАШЕ ДЕЛО’ грсба да будс нзше дело, дело нас свнју. Свн ми треба да читамо наш тст н да v н.ехц capabvjcMO. Кроз н»ега треба да указујемо па наше пропусте и грешкс. Он треба да на.м иу дс всрпа слнка прилнка у предузећу. Оп тре ба да нам погомне да што дубље саглодамо суштину нашс свакодневнс борбс за соиијД’ лиза.м. V њсму he се износнти примери како треба радитн". Овс ----- •"— - ------- путоказ у раду будућих Једно времс лист јс Радосављевић, а затнм посебннм еиту зијазмом, речи биле су прави уредннка. уреБнвао Србобран скоро В година са успехом н квалитс том Живојнн Миљковић. За протекло врсмс излажеља лист јс бележио свс значајне дога baje v жнвоту нашег колектива, пратпо раЈ скпм лнстом .14 ДАНА". и лисг ..НАШЕ ДЕЛО” од тала п.иа.т у оквиру „14 ДАНА". Рад ]пши нашег колекпша су прљхваппи и ову ..интеграишју" али са ијоссиом носталшјом, јер сада на страшшама ловог листа несталс су многс рубрнкс које cv 6iue, можда маи*с од оннпег чначаја, али зато уско Be.ianc за живот и рад сваког члана колсктива. А, к двадесепр1>год1Ш1ље друговање се нс можс лако заборавитл. На крају кориспшо прилнку да сс свнм сараднитима у прошлнх лвс сготине бројева захвалнмо на досадатњој сарадљн. и да им кажемо да he и у наредни.м бројевима бнти увек добродошли, и да he за њпхове при« логе у лнсту „НАШЕ ДЕЛО” бнти увек про стора. СЛУЖБА IIНФОРМИСАЊА ран је радннцима којн су ia изабрали. СА СЕДНИЦЕ СЕКРЕТАРИЈАТА МЕБУОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ОДЛУЧИВАЊЕ Y ДРУГИМ ОБЛИЦИМА УДРУЖИВАН.А Одредбе овог закона које сс односе на права, дужости и од говорности дслегата у раднич* ком савету радне организацијс, примењују се н па делегате у органу управљања у зајсдпм* ци организанија удруженог ра ia, банкама, зајсдниии осигураља и зајсдннци ризика, органнзацији пословног удружн« ван>а, самоуправпој ннтересној зајсдници и другом облику удруживаља рада и средстава ако законо.м није другачнје о дређено. ОДЛУЧИВАЊЕ V РАДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Дслегат и радиичко.м савсту радне зајсдниие у организацнји удруженог рада нма право, дужности и одговорпостн у рад пичко.м савсту основнс организацнјс. Радна зајсдница има најма* ibc једног делегата у радиичко.м савету радпс организацијс. Дслегат раднс заједницс у радничком савсту има у оквиру права, дужности и одговорности утврђеиих самоудравннм ВИШЕ РАДНИКА У ЧЛАНСТВО СК ® Пријем нових чданова — саставни део револуционарног преооражаја СК @ Испитати узроке, мотиве и разлоге осипан.а чланства у свакој основној организацији СК @ Младе прихватити и оспособљавати кроз конкретне акцнјс које се реализују у средини где делује и живи основна организација СК На недавно одржаној седнн* ци Секретарнјаза Mebyoimiтинскс кокферснције СК Шумаднје и Поморавља разматра но јс класно и организационо јачање Савсза ко.муниста у ду ху ставова 21. седнице Председ ништва ЦК СКС и договорено Је да се са оценама, ставовима и закључцнма са овс седницс упознају све осковке организа цпје СК у региону. Y том цил.у it ми објављујсмо најзначај није ставовс са овог скупа. Констатовано јс позитивно крстањс развоја организацнје СК у сви.м општинским оргапи зацпјама СК, порасла је ндсјна it акцпона оспособљеност СК за рсшавањс свих актуелиих питања самоуправног соцнјалп стнчког друштва. Анализмрају* hit укупнс резултате и промсjic у организацдјама СК, кон« статовано је да је пријсм у овом псриоду организованкјк, да сс повсћао број основинх ирганнзација које су вршиле прнјем, као и да јс побољшан начин прије.ма у СК. Разматрајућн структуру пово г.римљених чланова, уочава сс да учешНе раднпка износи 31 одсто, што јс ннже од оства* реног пријема у прошлој годнни. Y том циљу је.цан од зак ључака односи сена задаткс у вези са прпјемом нових члапо ва: „Задатак јс осповнвх органи зација СК да до краја годипс учине поссбап напор за пријсм раднпка из непосрсдпс произподгБС и пндквидуалиих пољопривреднвх npoii3Boba4a који се у самоуправној и друштвсној политичкој праксп истнчу као борци за соцнјалистичко самоуиравЈвањс, којн одговорно н дксциплнновано извршавају своје раднс задатке н којп својим радо.м и понашаше.м сгичу н и.мају углед и поверење у средини где живе и раде. Ово због тога, што Ateby рад гпци.ча има доста оних којн >.у ваи СК, а потврднлн cv сво ic опрсдељељс кроз учешћс у р&ду самоуправнпх органа, кроз рад у друштвено-полпгич1.НМ оргапи Јацнјама. пнтсресш;м зајсдница.ма. месним и лру гим оргаппзацијама. у борбп з.ч већу продуктивност рада, за cnpoBobeibc мера економске по лнтпке н привредне стабнлнза ције." Истакнуто јс ла се у полити цн пријема у СК пе треба ослањати само па пријем путем подкошења молбн, већ рашпјати далеко шпре облнке прсд лагања од стране друштвснополптнчкјтх организацпја, орга пл самоуправљаља, п па сопCIBCHO уочаваље и предлагање oiHix којп својим радом н погашањсм заслужују да буду прнмљенп у рсдове СК. Управо зато међу оператнвннм задацима 00 СК на првом месту иалазп сс и став о нсопходности да све основне органнзацнје СК у пашсм региопv обавсзно пзврше крптнчку пнализу досадашњег прнјсма у СК н исплмшрају одговарајуhe акције v ниљу остварнвања радничке всћнне у Савезу комуниста, јер је то прворазрсдни класни, идсјнн и политички ипљ у овом трснутку. Прилнком овнх аналнза треба nohit од актнвностп и доприноса сва ког члана колектнва. проценпти жихове могућности и заду- /!.ити члановс СК којн he радн in са кандндатпма п снстсмат скп и планскн вршпги прпјем. Задатак је свакс основие органнзаиије Савсза комуннста да прнлнко.м аналпзирања соп ственог стања о класном п акцноном јачању организацнје, исшгга узроке. мотиве п разло ге осипања члапства, кроз свс обликс скндања са свидеиције, самовољног папуштања, искључења н сл., са посебнп.м освртом на члапове СК — неиосреднс пронзвођаче и полазс1ш од утврђеног стања испла ннратн it спровссти даље мере и акцијс радп отклањаља негатвннх узрочника којп доводе до напуштања члапства. Наравпо, свс ове задатке тре ба попезати са активпошћу на ндеолошко-политнчком образопању чланства, у чему смо у протеклом периоду нмали запа жсне резултатс, као и са спро BobeibCM у живот Нацрта зако на о удруженом раду и мера стабилизационе полнтикс« број ml 31.АВГУСТ1976. 110Д. XIII ПРЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА Одлуке управног одбора у авгу сту 1956. TIoMohiniK директора Драго- .bvo Лксешujceuh упознао ic Управни одбор да се v послсдље време стално повеБава 6r>oi давања плаћеног и не плаћеног одсусгва. а ла за исто наш колсктнв плаћа 80 дннара за јела даи, и иослс дуже дискусије донета ic ОДЛУК.4 да сс одржи седница са свим шефовчма одсљења no питању одобравања n.iahcuoi и непла11еног одсхсгва н да се истим препоручи. оа ова одсуства да- /V ca.\to v неопходнпм случајевима. ГТредселннк Управног одбо ра нредлаже ла сс треба датн слектоовариошхма млеко н то јслан лпгар више него до сада. ОАЛУКА да се г ici^TPoeapuouiLxia no echo давање .илека од јсдан на rim пара. Ооо важи од 20. осчуста 1956. За.меннк тсхннчког лнрсктопа Гпмап Тпбор упознаје Управпп одбор да ес врдо мали бпо! палника н мајстора пријавчо а прппрсмну iitkoav ква\1|ф|||ч-.и-..1:!х -5 внсококвалпФпковаиих оалннка. ОДЛУКД бд сви чајстори и подмајcvoph обаве-nio положе odioeavan '. ■ ■ •: poicv od toonV BC3H полнсге молбс vroстител»скс paAibe „Мопавац" за npcpcniCTpamilv v Радничko-cav/kCchiimkii necropan. лоiiocit cc ОДЛУ/СА da cc npcd.iojcu Радничком caeei\' nan/ прсдузећа da odo upn npcpcuicrpaunjv viocruтсљскс padtbi ..Моравац,> пз Параћина v Радничкослужбенички рестораи Индустрије вуненнх тканина „Бранко КрсAtaHoenh" Лнректор Ппнвредно-рачунског ссктора Миленко Јовано euh полнсо ie извештај о периодичном обрач\л1\- и расподели VKvnHor понхода ол 1. iaHvapa ло 30. inia 1956. годинс п послс деже ,vicKvcnic поихваћен ie п одобпен нзвсштај о пеоиодпчно.м обрачгнг. Пол овом истом тачком лневног реда донета ic слелећа ОДЛУКА налажс сс свим гпководио пи.ча ссктора да прчпрсмс чзвештај о анализи залиха и аедовршене ппоизводње ti no.uohno? .иатерпјала. УдружетмЈ спортскпх риболоваца „Мрена” из Параћииа vnvTHAO ie гшсмо Управном ол6opv v ко.мс тражи ол преду* зећа ла спрсчп лал.с пештање отпаднс воле xoia садржи отровме састо1'кс за рибе. ОДЛУКА da се отпадна вода која се nvtura v Црницу помаља на испитивањс v odtoeapajyhu лабораторијум. ■ Као пгго се вили тсме cv врло СЛ1П1НС садашњмм. И лан данас јс одсуствован>с с посла ка.мсн cnoTimaiba v пронзводњи. Хуманизатпа падних vcaoва и заштнта човековс срслппе тек v name врс.мс noKaaviv cBoiv неопхолност и што божс пешавање. Јсдино ic пребројавањс залиха, тада. всроватно. нзкскивало ман»е врсмепа него данас.
CTPAHA 10 14 ДАНЛ EPOJfr НАШ ДОПРИНОС НАРОДНОМ 3AJMY ПРЕДСТАВЉАМО BAM ПРЕДСЕДНИКА РАДНИЧКОГ САВЕТА OOYP-a ИГЛТИ СШПМ ЗАЦА1НЕ БЈ Дслегати Радпнчког савста II OOYP-a, озбнљно су схватили споју дужност н обавсзу Е Од када Рад1П1ЧК11 сапст ради у новом саставу, join ни јсдал састанак иијс одложен због кворума S Изналазс сс ргшсња за што потпуиијс упознаоањс радника са одлукама радннчког савета. Предссдннк радничког савста II ООУР-а „Пронзводjta тканина” је, Војин Секулпћ, мајстор ткан.а у Одељењу ткачнлцс. Затскли смо га крај разбоја који јс био у застоју. замазапог од уља и посла. Да би поразговарали са њим. морали смо да сачскамо да пзвршн своју дужиост, да оспособп разбој за нормалан рад. Војин СскулиИ у нашој фабрици ради од 1968. гоВојнн Сскулнћ дпнс. Члан јс Савсза комулпста од 1971. године. Овзј млади радинк п комуннсга до сада јс врло успсшно обављао друштпено-полптичкс задатке. Ранпје јс бно члан Савста скопомскс јединицс, затим члан Прсдсед пиштва Фабрлчкс конфсрсн ипје ССО, члан Кадровске комиспјс Опшпшскс конфсOOYP ТРИКОТАЖА „ЈЕДИНСТВО” [5 Улажс сс доста папора да сс трикотажнн промзводн .Јс.ншства" укључе у тржиште □ Завод а лапошљавањс и ,..Југобанка" одобрплн кредит од око 130 милнона дннара ЕЈ Кредит омогућава кулошшу равпоплетуНих иолуаутоматских машнпа од ..Машинотекса*' из Лсскоица П Повећаљем продуктивности ловсНаћс сс п . Половкном авпста мссеца одржан је зајсдиички сасганак генералног директора фабрикс, Србобрана Радосављевића, дпректора OOYP-a Дединство” Драгољуба Марковнћа и представника друштвспо-полшичких органлзација OOYP-a. На састаику су . к одн услови рада, могуЛностп за љи хово побољшањс,’ повећање про дуктивности, боље пословање н др. Мишљсша, критнке н самокрлтикс лзпошснс су отворсно н јасло, јср рсзултати шсстомесечног пословања нису задовољавајућл л доказ су да сс сигурно нлсмо довољпо ангажовали да буду бољл. Ускоро, уместо руку мапшне Искорпстили смо тај састаиак да сазпамо шта „Једилство” можс да очскујс у поглсду модернлзацлјс, којс су машинс у нлалу да сс купе, како he сс доћи до потреиних средстава за ту куповину, л ла крају када треба очскивати колачпо npecc.bcibc Трнкотажс у круг фабрике. — Бнло јс и лма мишЈћСња да самлм актом iiincrpamijc. одцосло изјашњаваљсм о ншсрснцијс ССО. Дапас јс члап Сскрстаријага OOYP-a н прсдссднпк Раднпчког савета Н OOYP-a. Да кажсмо још да сс Сскулпђ од почстка акцијс „Младл радннк самоуправл>ач” увск пласпрао у сам врх најбољнх мла днх раднпка самоупраољача. — Од када са.м ја прсдседппк Радничког савста II ООУР-а, рекао јс друг Секулић, решавали сми пнз пптања, као што су. lOAiiunati ллан пронзводн.е за ову годину, забеларни део Самоуправног споразу.ма о расподсли личних доходака, радна 11 технолишка днсциилнна раднмка, и друга плзања. Ytiicuk јс да су дслсгаги у Радничком савсту озблљ* но схватилп свој задагак. гедовно долазе на састанке и апгажуЈу се у рсшаааЈву 11 CnpOBOOCIbV свпх одлуки. llocTOjit пробле.м како шги бољс ннформнсати радникс о одлукама Радничког савеia. До сада го писмо решили. Морам да признам да сам и сам мало знао о одлукама овог тсла док ннсам постао његов члап. На iinitцпјатпву ЈОС-а нашсг колсктива, на последљем састанку смо днскутовали о овом проблсму. Одлучи.ш с.мо да гвс одлуке раднпцнма прсзентирамо у писмсном облнку на огласним таблама и лрско Службс информисања. Са одлукама од ширег значаја радпици he бити упозпати преко зборова. — рскао пам јс на крају друг СскулпН. Р. Милорадовић ллчнл дохоцн запослсних грацији, престају сви, до тада. проблеми н настаје „нови count перлод" — рекао јс на почетку разговора Србобран Радосављевић, гснерални директор. Мсђутим, то сс не сме тако посматрати. Акцл ју на спроBobciby интеграциЈС трсба пос.матрати дужс врс.мс, јср послова, којс морамо окончати, нма много. Требало је колектлв Трикотажс колсоллловагл. To су онл \спсли сопствслп-м снага.ма. Прско потребиа скопомска поMoh им јс обезбсБсна у виду кредлта за трајна обртна срсдства у влслнл од 100 млллола дллара старлх. Такођс јс нспуљен важаи фактор, да својс ллчнс дохоткс доблјају ла време. Ипак, најважнији посао за крстањс са „мртве тачкс”, јс укључивањс у тржиштс. За сада рали.мо упорно на том мукотрплом л дугом лослу. Због негатлвлог „ТОС" обрасца Трнкотажа нлје могла да нлпестира, а раднла јс са машипама код којих су фактори, скономкчност и продуктлвност, давио превазиБсни. Наимс, они ИС ДОЧЕКУЈЕМО СПРЕН ■ Од 1. ссптсмбра па шсст уписних места наши he радници моћи да упншу заЈам за изградњу аутопута и регулациЈу слнвова Великс Моравс, Сапе н Дулапа R Уписнваљсм зпЈма у плслни Једномессчлог личног дохотка, наши би радлицп издлојилл око 540 милиона старпх динара, a то је довољно да сс изгради дсоница аутопута у дужлли од само пола километра R Нсдсљу дана пре почстка уписа зајма 30 друштвело политичких раднлка н руководилаца наше фабрнке всћ је уписало једномесечнн ллчни доходак Овлх дана јс олржан састалак прсдставнпка друштвсно пол11тпчк1{х организација ла»- шсг колсктнва, ла ко.ме јс утврђсл програм спровоћсл.а акцлјс уписа лародног зајма у лашсм колсктивх. за пзградшу аутопута и рсгулацлјс сллвоНАШ ДОПРИНОС НАРОДНОМ 3AJMY Уппс и паплату зајма по OOYP-лма и Радној заједллцл вршнће слсдећп члаловл нашег колектнва: Радивоје ФилиповиН за I ООYP , ПронзБОдња прсднва", Аигела Ростохар за II ООУР ..Пролзводња тканлиа”, Станомир МарковиИ за Ш ООУР Копфекцлја СлогаРадлшла Милојевнћ за IV ООYP Трнкотажа ,,Јсллнство", Зорииа БоројсвнИ за V ООУР ..Прокзводно-услужпс Јслатностпл Миомнр Бокић за Радн} зајсдллцу. ва рскл. Формиране су раднс групе. одбори ООУР-а л Коордлнаилоли одбор на нивоу рад нс органлзацлјс. До 1. ссптсмбра. одржаИс сс влшс састанака, како би првс данс уписа зајма дочскалл потпуно спремил. До сада су нашн раднл људл зналл да iiarpabyiv своју зсм.Ђу. Свакој акцијл су л далп свој пун доприлос. Надамо сс да прпмсри Onc.ieiua колчаопнис прп упису зајма за нзградњу пругс Бсоград — Бар и Одсл.сња п шпвачлнцс ирл ii.viBajaiby срсдстава заТп1ов фолд, када су свл радници сс служс разбојпма којс смо ми рас.ходовалл н који радс са всома впсоким трошковима. Исги јс случај и са машинама м прсмотавање п сновањс. Y Одељеп.у трлкогажс се ради са плстлља.ма на ручни погон које всо.ма ncupn-tviy paiiiimc и ниске су продуктивиости. Да бн се нзвршила модернизапија л рсконструкцпја у производнла! погонима Трикотажс „Јсдпнство", обратили смо сс Заводу за запошљавањс и ,Југобанцл” и од њлх, под всома повољном каматом. добили срс дства за поправљањс „ТОС” обрасца. Тако с.мо омогућили да се Трлкотажа модерплзуЈС. За вре.мс Лссковачког сајма једна дслсгацлја Трлкотаже је разгледала нзложене машнне н закључплн да бл равноплстућс полуаутоматске машинс „Машинотекса” из Лесковца моглс да задовоље производнн програм Трикотаже. Договорсно јс да се машннс узму на тромсссчну пробу и уколнко за довоље купс 10 комада, у вредности око 440.000 динара. ЖИА РАДВДА-Шт 10 ГОРДО шчи? Н Наша фабрика — женска фабрика □ Заштпти жена у наше.м колективу сс полаже велика пажња Н Вечито питање — трећа смена V ИВТКТ „Бранко КрсманоDiih" је запослсно 1160 жепа. Од укулло 340 болесллх и изнсмогллх радллка 240 су женс. Тај податак, који сам за ссбе говорн, мора алар.млрати од говорне и стручне службс да упркос слсцифпчности нашсг колсктива. текстплне индустријс, потраже лзлаз за рсшењс лробле.ма жснс мајкс, до.маћицс и супруге. Служба зашпгге на раду са својс странс чнлн доста, да всћ nocrojchc стање ла пеки начин ублажи. Тако сс за општу заштиту жсна одвајају попрплична срсдства. Свакс годнлс око 700.000 длнара се утрошс па куповнну заштптннх срсдстава, радну одећу, систсматске н узслл учсшћс у акцлјл, лису последњп рсзултатл name ства ралачкс моћи, рсчено јс на састапку. Верујс сс ла мсђу раднппима лма разумсвања за пзградљу тако гигантског објскта као што јс аутопут Бсоград — Ннш л регулацију рска којс су пам годинама одпосилс хлсб. И.мамо повсрењс у иашс рад ллкс, јср join нлкада пнсу затајллл. РсшавајуНи друштвслс лроблсме, рсшавамо и личI1C, то је разлог да нлко цс оставс посзранч. У таквом располо жсњу сви прнсуглп па састанку уписапл су јсдломсссчни ли чнл дохолак. Тако јс почсло прс почстка л надамо сс да ПРИМЕР ЗА УГЛЕД Стражари брасо! На састалку Актива Са всза комуллста Службс обезбсђсша, одржаном 26. августа, члаловн су допелл одлкку да упишу народни зајам, али л да поред свог учсшћа обсзбсдс л учсшћс још по јсд ног члапа колсктлва. Ова оллука јс још једап доказ да паши д.уди увск п правоврсмспо схватају значај поставжчЈог задатка. Зато join јсдном: Браво стражарл! he сс завршптп прс краја, односно 30. новсмбра. 1976. годлпе. Остајс иам ла схватпмо ла ова акцлја мпје пешто успутло. већ значајаи лруштвело-поллтпчкп задатак н itauia морална обавсза. Р. МплорадовлИ Овлх дана разматраћс сс н куповниа лових разбоја и тимс модсршиацнја и Одсљсња гкачницс. Предлоница чешљаног прсдива јс преузела на ссбе снабдсван>е Трнкотажс прсдивом. Поред тога, н Друшгвсна исхрана је спре.мна да пружи својс услугс, кад се за то обсзбсдс ojiroBapajyhc просторије у кру1д Трикотажс. Y оквлру новог магацина готове робс, раз.матра.мо могућнсег прихватања гогових произвцда .Јединства', а до краја годинс треба да сс пзвршн оеорганизацлја Продај ног одсљења у циљу обављања комсрцијалних послова Трнкотажс. Разматрају сс и могућности пресељсња комплстне Трлкотажс v круг фабрлкс, a о то.мс he сс лзјасннти стручне службе. Ми смо започсли једап тсж^_к лроцсс, лроцсс пнтеграције и морамо да га окончамо. С друге странс, раднл људи Трикотажс, свесни су значаја довоБења у рсд меВуљудскнх односа л улажу напорс да пагомлланс проблеме превазиВу, што јс добар злак да he интсгранија успети." М. MiuiCHKODnh гинеколошке прсглсде ради лревслтиве и осталс потребе. Рад те Службе сс свакако Bch осетио кроз смањење броја разнлх пратећлх одељења раднлка у текстилној пндустрији. Ранијих годлна ималп с.мо приличан процснат оболслмх радплка од болссти днсај« ннх путсва, алергије, разпих пс уроза. Међутим, податак о болссни.м и нзнсмоглим не дозвољава да сс уљуљкујсмо у досадашњлм рсзултати.ма. — Сматрамо да су условн рала побољшанл у одпосу па ранијн лерлод, са плулстко.м Ишлвачллце и Кспчаопс. ПроВЕСТИ ИЗ КОАЕКТИВА Копфсрслцлја за питаља друштвепог положаја жсла Југославијс Bch дужс врс.мс ластоји да оживи сарадњу са Национолио.м уплјом алжпрсклх жсна, која јс у току задњих нсколико годипа свсдспа ла споралнчпс колтактс па мсђулародним скуповима. V том цнљу оргалпзована јс посета прсдставпика Националпс улијс алжирских жсла Југославијп. Дслсгацлја долазл у нашу зс.мљу почетком овс нсдсље. V оквпру програма борвка Ллгжпркл прслвиВспа је н посста пашем колсктиву, г ic he се улознати са положајем жснс у приврсди. породици и друттвено-политичком животу. Y лрограму .монтажс машлпа у новој хали Дорадс, почсла је молтажа уливерзалпог агрсгата за сушсље, карбонлзпрањс. термофпкспрањс и свс апрст\/рскс обрадс. Y тскстилној машиноградњи ово постројсчвс прсдсгавља новину. Крајсм августа лочињс јсссњи део так.мпчсња у малом фудбалу измсБу екила лаших о.чсљеља. Овај турчнр јс Rch постао традлцлопалан, и лз годлле у годизу попрлма свс масовиији карактср. По завршетку так.мичсња екилама којс буду освојилс прво и друго .мссто, л најбољим стрелцп-ма, доде-шhc се псхари у трајно власпиштво. SS Y Бојачннпи су завршсни радовн ла адаптирању раднпх просторија, чпмс су побољшани услови рада запослснлх v овом одсљсњу. Да бл сс српечило пропалање упутрашњих дслова пропзводнлх просторлја, на злдовс је нанессн специјалап малтср на базл епоксиднс с.моле, отпоран на штеina дсјства клселипа, база и боја којс сс употребљавају за бојсљс текстилпих слровлла. 0 Представницн нашег Црвспог крста бпли су, 20. августа гости Завода за трапсфузију крви пз Бсограда. Y току једнодпевпе поссте главпом граду, параћински добровољпп даваоцл крвп. a \tcby њпма и двадесет наших добровол>аца, обншли су Спо.меник нознаном јулаку па Авали и Завод за трансфузију крви. ¥ Заводу су пмалп пршпгку да сс и ..уживо" упознају са најсавремсннјпм иачином пспитивања крвп н могуНности.ма за њепу употрсбу. На крају су дали крв, и тнме још једлом потврдлли своју несебичпост и хумани однос прс.ма човску. Свн учеснлци су понсли лепс утпске, а Милош Бајра.мовнћ, радплк Бојачнлцс, и рођепданскп поклон. HanAte. он јс 20 августа славио роБсндал, па су сс opraiuiзатори сусрста сетили да му сс поклоњепом књлгом и срдачпо.м честитком захвалс па „капл" добровољно даровапс драгоненс течлости. Овл сусретл су посталл траiiiUHo/ia inn, и одржавају сс сваке годннс у августу Ateсецу, у врс.мс када је лотреба за крвљу највеВа. И V И ООУР-у „Производња преднва" 26. августа овс годпне одржала је седница Радллчкс контролс. На седЈП1ЦН је нзвршено констптупсањс чланова, избор председнлка и замеинка предселллка и \ својсл јс план рада. За прсдседника јс лзабран Животнје Нлић, радник Кончаоннцс, а за за-мсллка Стојан Марковлћ, радник Перионицс. Тлме се Радннчка контрола И ООУР-а потврдпла да у наредпи период рада ybe спремпа и да храбро дочека будуће проблемс. Заштита на раду у првом плану бле.м Ишнвачнице he сс ускоро рсгулисати, мислнм, на најбољи могући начии. ПрессљсIbCAI у новс просторије. Кончаопа јс већ прссељспа, али јавио се проблс.м велпког загрсваља просторија. Тсмпсратура се псљс и до 40 стспепи. Ти морамо до слсдсНсг лста довести у ред. Bch с.мо добили јсднупонуду од италијапскс флрмс Мазини. гако да се можс.мо ладатп пријатнијем лс iy 1977. — рскао па.м јс Тихомир Филиповић, руководилаи Службе заштите на раду. Осгајс пам всчлта тсма жспа и тре1>а смсна. Суморна јс слика срести жсну која ;е изашла из трсће смсне. Чска јс рад у куhn, дсца, породица. Ннсу Обдапиштс л Ссрвлс за прањс всша довољли да скипу копрсну пспроспаванс nolui. Потребно је OAtoryhitTit јој одговарајућс рад по вре.мс, како би бпла п д»> бар васпптач своје дсце, паж* л.ипа супруга и снособан про* мзвођач. Морамо што нрс проиаћп рсшс1Бс. као што сс всп чини швро.м Југославијс, да сачувамз здрављс наших другарица, мајки п супруга. М. Мнлснковпћ ЛИСТ „ИАШЕ ДЕЛО" ypcbyje Служба ннфор.мисања ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН*4
БРОЈ 64 14 ДАНА СЕЕДНА 11 ДеВУРНА СТРАНA ФОТО ВЕСТИ — ЗАНИМЉИВОСТИ — АКТУЕЛНОСТИ КАБИНЕТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ 03-6/289 Београд, 23. августа 1976. Другарица Јулка Максимовић П a р a h н н Топло захваљујемо на добродошлиш« коју стс упутнли другу ПрсдссдЈпгку Шаљсмо вам срдачнс поздраве и најбоље жељс за добро здравље. Заменик гпсфа Протокола Председннка Репубжгкс Милутин Симић ОБАВЕШТЕЊЕ УЧЕСНИЦИМА KOHKYPCA ЗА НОВИНСКУ ПРИЧУ Поводом расписаног конкурса за новинску прнчу Редакција листа јс примила 12 рукописа од а\тора потпнсаннх ши фром. Због коришћења годишњнх одмора Жирн за преглед приспелих радова ннјс могао комплстно да прсглсда рукописе. Тренутно сс сви руко писн налазе на чнтаљу па ћсмо рсзу.тгат конкурса објашгп! v следеће.м броју .,14. ДАНА” од 14. ссптсмбра. Молимо ауторе да ово објашљсње уваже. РЕДАКЦИЈА ЈЕДНА ОД РЕТКИХ — на економији пољопрЈгореднс задруге „Слога" у Сурдулицп мсђу комбајнсрима иашла се и јсдпа жена. Зове сс Мил»а. Ведра н лрепланула од супца исппичала нам је да је пољопривредл љсна велика љубав и да јој нс смета пгго* Је једпа од реткнх жена у нашој општтш која сс бавн тим, тнпично ...mviukhm послом”. V протеклпм данкма жствс она јс својс време провела на њивама у друштву машина од којпх се пије одвајала \ш'icдан часак. Ј „МАЛА ПУЛА” Y ПАРАБИНУ — пре нзвесног времена љубитељи фил.ма у Параћину ммали су прнлике да видс најновнје остварење домаћс кинсматографијс „Депојачки мост” режисера Микнја Стаменковића. Чак пре неголи званнчнм жири у Пули, на смотрц југословенског филма. Препуна сала биоскопа „Раднички” Huje била много одушевљена филмо.м алн јс зато срдачно поздравила редитеља и групу глумаца. На нашем снимку су редитељи и носиоци главних улога: Марко Николић и Драгомир Фелба. ЗА А>УБИТЕА>Е ФИАМОВА СЕПТЕМБАР У БИОСКОПУ „РАДНИЧКИ” 30.— 2. ^АЈКУЛА*, амерички спектакл, трилер 3.— 5. „РАЗУЗДАНИ", италијански авантуристнчки 6. „ДИЈАБОЛИК", амсрнчкн, авантуристнчкн 7-— 9. .ДМАЗОНКЕ", италтгјанско-франнуски, аватуристичкл 10г—12. „У ЗМАЈЕВОМ ГНЕЗДУ”, амерички, забавни 13.—14. „ТРЕДЕН ХОРН”, амермчки. ава-нтгристички 15.—16. „ФРАНКЕШТАЈН ЈУНИОР", амерички трилср 17.—19. „НЕПОБЕДИВИ БОКСЕР”, јалански, авантуристички 20. „КАПЕТАН СЛОТЕР". амерички, аиантгристички 21. „РОМАНТИЧНА ЕНГЛЕСКИЊА". енглескн. љубавни 22 .-24. „АТЕНТАТ Y САРАЈЕВУ”, домаћи, историјски 25 .-26. ,ДОКТОР ПОПОЛ", фрапцуски, комедија 27. „ХОЛАНДСКА ВЕЗА”. амерички, крЈЕманнлистич. 28.—30. ,ДВА КОРАКА ИЗВАН БРАКА”, енглсска драма НАЈБРЖИ ПОШТАРИ ИЗ ОКОАИНЕ — традиционалло такмичсЈБс поштара у брзом ходан>у привукло је |< овс годпне такмичарс из многих околних градова. Такмичари су лрсшли стазу од Параћина до села Сикирице и назад, трудсћн се да локажу своју кондицију и такмичарскн дух. Наш сни мак локазује трснутак старта, ислрсд зградс лоштс у Парапину. И овом приликом најблжн је био Тихомир Стојаноиић, радник ПТТ, једшшцс у Параћнну. НА ЗАВРШНОЈ ПРИРЕДБИ „ПОКАОНИ СЕ ПА ПОЧНИ” НАШИ АМАТЕРИ ПОНОВО ПРЕД ТВ КАМЕРАМА Осмог сеггтембра v mopaint Дома снндиката у Бсограду у оргашоацијн Редакцнјс забавног праграма Телсвишјс Београд одржаћс сс .uRpunia прлрадба емлснјс „Поклап! сс па почнн". Kao игго ic иознато у мају ове годпнс широкој тслсвидгцској публици представилп су сс аматери нашег града. Јсл.ш 5poi них учествоваhe м сада, на заврнлсч . <.мл-ирнреаби To cv: Коста MiunhcBiih. радннк ФТМ Пролстср '. Живота СтојаноЕиН, радник фабрпкс стак ia, чл.11 Градског лматсрског позариипа, трио пггара Ланета нз фабрикс стакла и Синнша БорЕсвнН, са сином. Значн, још јсдно.м прсд тславизијским камерама у имс сви.х наших аматерских радкнка. ВРЕМЕ ВЕСЕЉА И ЧЕСТИТКИ — мако је још лето, деси се да машчари код нас имају лосла око вснчања. Многм се журе и не очекују јесен када се, по старом обкчају, најслађе свадбује. Уосталом, за брак увек има времена а за псссл>с, чеспггкс н песму год!шш>с доба нс нгра нску значајннју улогу. Наш фоторспортер се нашао у свечаној сали Скупштилс Огтштнне у такво.м једном .момекту. Г. П. П. „13. ОКТОБАР” ООУР „ПРОАЕТЕР” ПАРАБИН ОдржаНе седам дана по објављивању огдаса JABHY АИЦИТАЦИЈУ за ггродају основгагх срсдстава: — један „ФИАТ” 1300 пропзволтБс 1972. год. цена 5.000,00 д. — Један „ТАМ 4500" производњс 1969. год. цена 10.000.00 д. Лицитација сс заказујс за 8 часова. Возила jnicy у возном стан.у, а могу се вндетн сваког дана од 6 до 14 часопа у кругу „Пролстера” Ул. Бурс Сала1а б. б. Прапо учсшћа ка лицитациЈк имају сва правна и грађанска лица. ПИЈАЦА КОНАЧНО ПУНА ПИЈАЦА КОНАЧНО ПУНА — зслена пкјаца у граду је сваким даном свс луиија воћс.м н ловрћем, чија цсна вншс нс згражава дома!шце. Још од рапог јутра пз околних села стижу пољопрнврсдннци, машс са обрамцмма вишс са аугомобили.ма, и запоседају сваки слободан простор за продају. А онда започињс познатн ритуал куповинс, цсњкаља и разговора. Тешко се је снаћк у гомила.ма паприкс. параданза, брссака, крушака и зелениша. Ипак. наЈспрстнији сс и лајлакше снаby и одлазс задовољни до следсИег дана. На слнци: дстаљ са градскс лијацс.
СПОРТ ® ФИЗНЧКА КУЛТУРА < СПОРТ > ФИЗИЧКА КУЛТУРА » СПОРТ > ФИЗИЧ КА КУЛТУРА • СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРД ГПОЧНЊУ ДРУГЕ СЕОСКЕ О/111МПНЈСКЕ НГРЕ , V овогодишњим такмичењима у-чествује укупно 3.096 такмичара пз Сронје, са Косова и Војводинсф Такмнчења ће се одвијати у Свстозареву, Пуприји и Параћину 9 На теренима у парку „7. јулим учествује 510 такмичара у шеснаест такмичарских дисциплнна Наш град сс ужурбано припрема да на својпм тсренима дочека учссникс Других одимпијскнх сеоских игара који he сс од 9. до 14. ссптсмбра такмичитн v одбојцн, мадом фудбалу, надвлачсњу конопца, шаху н културно забавном програ- ..................................................HiHiHHiiniiiitiiiiirmiiiiiiiiiiiiiiiiiii....... ........... „........... ,............. „........... ЈЕДИНСТВО © БЕК ПОСТАО ГОЛГЕТЕР ® РАБА СЕ НОВИ ТНМ Стадпоп: Јсдинство. Врсмс: погодно за игру. Тсрен травлат. Гледалаца: око 5000. Суднјс: Kopah (Ниш), Здравко вић (Ниш), Годоровпћ (С.мсдерсво). Голови: МилићевпК v 23 и 29. мииуту и Пеливановић у 80 мпнутп. Жугн картонн: Милићевић Д. п /Живковић (Јединство), а Николнћ н Мнтровнћ за (Мораву). Јсдинство: Богосављсвпћ 9. Живковић 8, ЦониБ — (Пстко Eiih В. 8), Јовановић 8, Петковић М. 9, ДамјановнИ 9. ЦекнН 8, Милановић 8, Мшшћсвнћ 9. ПеливановнН 8 н Васић 8. (оцена итре 9). Оценс дао тренср Радослав Цекић. Морава: Aiiiuh. Mn.xaj iobhIi, Баковпћ, Maiuih, Красул»а, £тојиљковић, — (BoiiiKouith), ВукмаповиК, Митровић, Зтравковић, ЈсремиН (Мплепковић) и Hiucomih. Одавпо сс нс памтп овако пелнка посета л.убпиља Фулбала стадиону Јединства. Ко.мшнјскл дерб:: је пршп-као око 5.000 навмјача кз Rynpiiie н Парађгаш. Бодреии гримогласинм навп jaiLCM п звуцима мцогобројнпх агрена, .Зслепп" су као нападнма. Други део нгрс је донео нзвссно нзјсдначавање снага tia тсрспу, алн и оно Mano шанси којс су себи створили играчи Моравс јс осгало iieiicKopiniihcHG .захваљгјуИн изванредној одбранн Јсдипсгва на чслу са Богосављсвн ћс.м. Победа је крупнсана рсмек дслом Псливановпћа. који јс v соло нродору лрегрчао урОЈЈшу одбрамбеннх играча Моравс н сиажним шутом поголио доњи левн vrao гола госTiijv. Прсзадовољна публика јс на крају лмала могућностн ла ужива у правој посластицн, Kana су нграчи Јединства приказали мајстошге у влаааљу lonio.M нзмеђ> збуп.сии.х и ип дпспоиираиих гостију. Ово.м утакмицом ,ЗслеЈ!н" су показалп својс зиашс н умсћс и на најбољн могућн начин о- •iOBpr.ii! мншљења која су сс чула прн крају прошлог првси ciua. када су нсзаловољшшп послс утакмица са Слогом п । Краљева нзтавллтшш ла јс то задња утакмнпа коју посмаrpan a ;ta iir noMiiibCMO .компли.мснте” играчпма. Старт наiiHix фидбалсра јс нзвапредал. Послс бода пз Бсограла н опа два нз дуго најављнваног суМоменат са пе ил.иог дсрбпја (у углу: стрслац Пеливановић) на крллима лалстали на гол Бупричана. После нсколико шанси. изва.1ргдш1.м шутем са 18 мстара, i;jB('ik'4ci)n исптарфор Mnnnheuiih је cau.i.inao голмапа АнтпИа. Па лруги гол сс лијс дуто чскало. У 29. минуту МилиБспвђ попово пога ba мрсжу Миравс. Асистнрао му је повајлија ЦекнБ. Крај првог полуврсмена играчи Јсдлнства су провсли у сталлим срста са ко.мшиЈама, мижсмо се вадати .1 даљим успсснма „Зелсни.ч", јер тим је формпрап, руководсгво доказапо, a досЈа сс очекује од нскадашњег трслсра Губерсвца, којн се вратно у наш град и сво својс зпањс и пскуство ставпо на располагање о.миљеном ти му. М. Миленковић ОПШ . I E ФУДБААСКЕ АИГЕ KCTSK I МЛАДОСТ ЗА НДЈ&ОЉИ ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА СТРИЖА: Земљорадннк — Напредак 1:0 ДАВИДОВАЦ: Раднлк — БСК 1:0 ПОТОЧАЦ: Јухор — Хајдук 4:2 ПЛЛНЛ: Исток 63 — Будућност 5:3 Г. ВУ1ДОВО: Моравац — Радничкл 5:2 Д. МУТНИЦА: Јединство — Херој 3:2 per. на жалбу Хсрој 0:3 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА ЛЕБИНА: Будућност П — Напрсдак С 0:2 БУСИЛОВАЦ: Херој П — Вихор 2:5 КЛАЧЕВИЦА: Жслезнлчар — ИСК 5:1 СИКИРИЦА: Младост — Слобода 4:0 БУЉАНЕ: ОФК Буљанс — Развнтак 6:3 Г. МУТНИЦА: Младост — Омладинац имјс одиграпа Младост одсутаје од такмнчења. СТАРТ ДЕВЕЈОГ СЕП1ЕМБРА! ВАТЕРПОЛО ЗАВРШЕНО ПРВЕНСТВО he сс спрсмпо да дочека ова значајна спортска мапифсстацпја. У саражБП са Југословспском народпом ар.мијо.м израbyjc сс спортско-рскреационо нассљс којс he каснијс посду му. На последњс.м састанку Одбор за оргапнзацију овог такмпчсша констатовао да сс прижити за масовну спортску актпвност траБапа п омладинс. Наш грзд желп срдачну допрсмс одвијају по плану и да бродошллцу гостима! ФУДБАА НА СТАРТУ ПРВЕНСТВА „ЗЕЛЕНИ” КРЕНУЛИ СА ЦЕНТРА — V припремном периоду нспуњени сви планирапн задаци — Отпшао Грбовић дошли врло добри фудбалери — Страховања пред наступ у Београду превазиВсна Boba Једашства Радомир Цскић. доказани заљубљс ник параћинског фудбала је врло задовољан резултатима скипс у припрелшо.м перноду. Тим јс .знатно ттромс 1БС.Н v ОД»1ОС\- на прошло првенство. Отјшелн су ГрбоRiih, Пауновић, Борђевнћ, С. Вељковп11 и СтојаповпБ. На њмхова места he доћи новс снагс. Из полмлатка п са странс. Највсћс појача|де, по свсму судеИп јс ЦсkhIi, којн јс лошао из кочаиског тима Осогово. Оснм ibera, родовс Јединстпа су појачалк: Д. Јовановпћ лз Налрстка (Алексннац) Нсдељковић. Јагод1гна, повратилк in војскс М. MiLinhcBiih и врло пријатпа всст, повратак Радомпра Цоиића свом матичном клубу. По рсчнма Тренсра Цекића, ово првенство је прс* судно за даљу псрспсктмву „Зелспих". Увек јс друга годлиа гакмичеи.а бкла гтрссудна за oncraeiaic. Прошла гадмна јс блла доира гтоука, нс толмко за рсзултатс. килчко за трстаранл нгрс о чему јс и публнка дала свој, не баш ласкавп суд. Утакмицу у Бсограду мграчи и руководсгво је очеклвало са и.шсспом лозом стрсшБс алп рсзултат 2:2 јс доказао да су страховам.а бнла нсоправдана. После воБства дома!1и.ч ол 2:0 п искључвЈМ нграча ИМТ ПероBiiha, Богосављевнћ в друш су заигралк као на крилпма п ruioBiLMa Uoiniha и Недсљковвћа, који јс био п иајбољи на терепу. аз три минута анулнралц воБство доMahicx. Ш A X ЕАУАЋАМИ БОЉИ У суботу 28. августа одржап је први сусрет два најјача шаховска ссла у нашој земљп: Павлиша иј Баната и Буљанв код napahniia. До.ма11ипн овог Репанш he се одржаги срешшом сетсмбра у Буљану. V следсНем броју опшнрннје о првом сусрету. сусрета били су врло госто* љубнви мсппани Павлиша који су порс! лобре игрс показали п праио прнјатсљство. Сусрсг јс Јаиршсн побсдом сKiirie до.маИпна са резултатом 9,5:6,5. Интсресомтно јс pehii да су ссниори из Буљапе победили cBoic колсгс са 6:4, лок су .,зла1нс дсво|411цс** нз Павлиша тријумфовалс над недово.Био прнпрсмљсном омладнчском скллом Буљана са 5,5:0.5 Радослав Лазвћ Р е з у л т а т и Сениори 1. м. Капелан — МиловановиН 1:0 2. Тометић — Радић 0 5-0.5 3. Пстков — Радовановић 9 5:0,5 4. Спасевскл — ДобросавЈвевић 0,5:0,5 5. 4ejnh — Милетић 0,5:0,5 6. Kanaib — Мнлошсвић 0:1 7. Дсбељачки — БорБевлћ 1:0 8. Божић — Р Марин* ковић 0-1 9. Младенов — Д. МаpiniKOBiih 0:1 10. ИвковиН — Лазаревић 0:1 Јунлори 1. Цветковић — Ракић 03:0.5 2. Бућкаш — Свстозаpcenh 1:0 3. Божић — Савић 1:0 4. Грек — Ж. Марннковнћ 1:0 5. Стсфанов — Добросављевић 1:0 6. Вељнћ — М. Савнћ 1:0 ПАДОБРАНСТВО: НАШНМА: ШКТ ПЕХАР На 24 државиом првенcibv 1акмичења палобраиаца Југославије па асродрому Лесце па Бледу учествовала је п екипа Асро клуба „Наша крила" из Парађина. Наши падобрании су побрали лепе рсзултатс и сво.м клубу донели шест мсдаља и jonan пе.хар. Такмпчсље сс одвијало у сениорској и јулиорској конкуренцији. У јуниорскоЈ Драган ШљивиВ освојно је три сребрнс п јсдну бронзапу, а у сснл орској Љубиша Наумовић једну срсбрну, једну брон зану и један сребрни псхар. Наумовмћ јс бно учссннк државпе, а Ш.ги вић рспубличке екипе. За наше падобранис за наш кпуб жства је блла OoraTa, а у свако.м случају то су рсзултати обимних и квалитетних припрсма које су обављенс овдс у Параћину под руководство.м Славољуба ГодиНа. С. ЈовановнИ Црница (Параћин) — Рад иички „Буприја) 4:4 (0:0, 2:2, 1:1, 1:1) Пливалкштс: отворсни базсн Ташмајдана. Глсда лаца: 50. Судија: Радап. Стрслци: О. Мнлошевић 1:0, МилошсвиИ 1:1. Д. MibiouicBiih 2:1, Стијковп!1 2:2, Д. Милошевић 3:2, МилошсвмБ 3:3, IIлић 4:3 Јсличка 4:4. ЦРНИЦА: МнленковиН, Бошковић, ИлиИ, Марковић, МилошсвиН, Ивановић, Јовановић, БогданоBiih, Стсфановик РАДНИЧКИ: Пстровић, Јовановић, Дсдличка, Бокић, Радовановић, Крсштанац, Диздер, Ерор, СиMOHOBiih, Стојковић, Милошевић. Ватерполнстн, Цршпхе 1ск у послсдљем сусрсту успсли су да послс грчсвите борбс са Радннчким освојс Јсдап бод и тако завршс такмичејћс са у куппо јслиим освојсним бодо.м. У MCTOAI базспу одржа no четврто, псто н шссто коло овог так.мичсња и сво лостипгутих рсзултата: Јагодина — Црница 4:3. Студсчт — Радиички 18:3. Студснт — Црннца 22:2, Јагодниа — Ралннчки 8:3. Студспт — Јагоди на 19:4, Радничкк — Црница 11-5. Т. ЗсчсвиН СПОРТСКИ АСОВИ МЕБУ НАМА БРАНКО ХРАСТ: НЕБО ЈЕ МОЈ САН © Први скок из авиона је тренутак праве храбрости. Падобран: љубав и страст Дан је као створсн за тренннг падобрапаца. бескрајно плавстпило са лаганим повстарцем и памучастнм облачцима што непокретнп стоје пзнад хорпзонта. На аеродрому v Давидовцу тишина прскилана далеким брујањс.м ави онског могора. Шаренило падобрана. плавс тренерке н жагор. На окупу су асови палобранства, прекаљени играчп ло ваздуху, мајсторн скокова са впспиа Само ШТо завршс скок, vbiic падобрап онца сс опруже па јулском cytmy. Onna необавезно ћаскање, ко.мсн тарп. Из гомплс xuiannha у трс перкама покушавамо да лзабсре.мо саговорнпке, тсшко јс, сви су на свој иачпн заиим* jbiiBii, нс као млади људи колико као пзвсспа си.мболика храбростп и нсустрашпвости. V no.Moh нам прискаче Славко Годић, преддажс пам да паш саговорнпк буде Бранко Храст, плавокосп младн човск, Словспац, вншеструки репрезентативац п рскордср у скоковпма. Мало тсжс успостављамо коптакт, покушавајући да разбнјсмо скромност чп.мс сс вс- .THKJI асовл одлпкују. Нимало надмем, помало стидљив, прнча пам о себи и спорту, али ви шс о слорту, о падобрапству, у нсодољивој прпвлачпосгп пеба и шареие куполе. Брапко јс мсталостругар, трснутпо ради у фабрицп „Искра" Љубљапа pobcii јс 1941. годпне. па Бледу. Првп скок из авпопа учлнио је још 1967. годппс на аеродрому Лесце крај Блсда, члан је тамошњег лстачког клуба. До сада је скочпо 1630 пута, хиљадпти скок јс паправио такоћс па Блсду, можда јс io и лајлспшн п најупсчатљивији трспутак у богатој спортској каријсрн. На неколико такмлчења је учо ствовао? Ko he свс то пабројатп, свсга сс сстпти v овакво.м узгредпом раиоворг? To су сва државна лрвенства, међународ ни падобранскЈЕ купови. To што јс н прошло п што га очскујс. Падоирапство јс специфичап спорт, посебан по својој лепо1JI која јс скоичаиа са ризиком, onacuoiuhy п занимљпвн.м рсзултатп.ма. Али сс такав спорт може заволстн, њсму сс сасви.м лредати онда када страх уступи мссто ус.хнћењу п задовољству. Зато јс у скокови.ма сва лспота и она остајс у спортпстпма п онда када co npeby трпдссстс годннс жл вота. Кад говорпмо о страху онда јс то п пајзначај|цџс. Бранко ссвишс не плаши. Ми миелимо ла јс први пут најстрашније. Није тако. Можда је то пети. iijin шести скок, онда када се осети да је тај спорт обузео човека потпупо. Тако свс noстајс једпоставно, дубипа ваз душног бездана јс омеВсна ар на борбе за добар скок, за спортски резултат, за примат у такмичењу. — Ја би.х младпма увск прспоручпо овај спорт — кажс Брапко самоуверспо, он јс си.м бол физичке и психичке спагс младог човека, ппјс случајно што је он всома популарап у Словенијн и што се због њега 11 pabajy многа одрпиања. Брапко је задовољал припрсма.ма. Y дргштву са својкм друговима слободпо времс про водн на Грзп, v „Колпбп". на трспплзп.ма. Нс бринс толпко о предстојећим такмичењнма колнко о сво.м послу, о лзвссно.м перазумеваљу у прсду3chy, о материјалним жртвама које подносп за љубав палобрапа. Са пзвссном горчк* по.м пабаиујс псрсшенп статус, всроватно алудирајући на всИс разу.мсвањс опих којс on својо.м храброшБу рспрсзептујс. Алп то свс псстајс v трспутку када се маленп авнон одлспи ол травпатс пистс п п> летн у лаку висину овог Hauler јула. Саша Букнћ
акценти шм II М Састанак руководства дру штвсно-полнтнчклх организа цпја Поповца био ic посве hen улози Савсза комуниста v остваривању уставне улогс Соцнјалистнчког савсза. На пзглед дневнн рсд који јс памстао начелна miraiba као 1! начелну дпскусију, али на сву cpehy, присугни су ■шскуснјг окренулц практич ппм пробле.мн.ма којпх јс у flonoBuv веома много. Кому нална нзградња села, које сс приљубило V3 Фабрику цсмснта. или Фабрика уз сс ло, намећу дужи разговор који се одвија годинама н којн нема свој скори крај. У томе је и срж проблсма. фабрика има свој инклус жлвота и он сс одвнја, бар тако изгледа, у своји.м спсцнфичиостнма. Село, пак има сво.ја глсдања на положај Фабрцке и њено прпсус тво у њнховом жнвоту. По много чсму опа ic терст за мештане, углавпом за пол>о привредникс, који v цсмсн тној прашнпи, v копови.ма, нсизграВеном паркиигу вице егзистспнију. Нассљс око фабрике се упин»с ла поста ис урбана средина. да нзбсг нс епитст „слспог црсва", да псети и рсзултате свога па пора у том сммслу. V нскнм стварима пде всома тешко: снабдсвањс хлсбом јс вншс пего очајно, мсса нема, здрвствсна заштнта сиромашна н псрсдовна. Улице су постале паркипг-просторп за тешка во зила, а зелепс површинс ви шс и нс постоје. Базси за купање јс запуштсп. Наску повпма грађана водс се оштрс и жучне длскусије и сва невоља сс сваљује па ..нера зумевање руководства Фаорикс" која упорно гледа сво је пнтересс, п ако доиар neo радника чнне мсштани Поповца н околних ссла. На 'чавшн сс v таквом процепу -у ководства друштвено-полi1 U4KIIX органнзашиа при.хва □ 1У тај једини могући раз lor да јс Фабрика крива. Очлглсдпо је да споиа у друштвсно-политлчкој прак си ’ између Фабрикс и села нс постојн у довољној мсри. To је утнсак који се добиЈа послс састанка \> Поповцу. neo сс свакн представпнк Фа брике на састанку оссћа као па оптужсничкој клупн. он да је та спона још лабавп ia. Kao да се заборав.ља животна нстина да Фабрпка ни јс, н не може бити свет за ссбе, нити сама себи пиљ a и»сн технолошки процес ,ДРУ штвена штета". V прсвазила жсњу таквог стшва неко јс затајио, или не налази начкна да се то превазиђс. Пр во сс мора поставити пнта ње партијсклм руководствлма, а онда осгалнм политич кнм структурама: шта чскају, иако прсд собом имамо веома развпјен систем са чоуправног решавања прак тичних пнтаља? Ако ie tcui ко пронаћи технолошко рсшење за спрсчавањс загаБи вања цементном прашином, могуће је рсшити проблсм подземних вода, паркинга за камионе, ypcbcitc базсна. A да не говоримо о снабдсваљу хлебом, здравственој заш тити грађана и тако даљс. Ауторитет друштвено-поли тичких руководства сс гра ди практичним резултатима а не покретаљсм акције и планирањем обећања. To су присутни на cacraiiKv добро уочили, као л представник партијске организације ФаОрике цемента. У.мссто препуцаваља мора да уследи смншљсна заједшгчка акција, пре свсга, практичан ре зултат. ГОДИНА III БРОЈ 65 ПАРАДИН 14. СЕПТЕМБАР 1976. ИЗААЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 2 ДИНАРА АИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПAРАБИН V ПРВИМ ДАНИМА АКЦИЈЕ УПИСА ЗАЈМА ШУМАДИЈД H ПОМОРДВЉЕ СЕ МДСОИ ОДДЗИВДЈУ — на састанку Сскретаријата Коордшшционог одбора за упис зајма у нашсм Региону истакнута веома солндна припрема за спровођење акције која је дала добрс резултате у првнм данима уписа Када сс изврше солидне полнтичке и Јсхпичке прплреме за cnpoBobeiBc једне оваквс крупнс акцнјс онда и нс изостану добри резултатп, нстак нуто је на иастанку Секретари јата Координанионог рсгионал ног одбора v Крагујсвцс на ко.мс су евндентирапи првп рс зултати којн ipeoa да потврде полнтнчку орнјентацију да баш првн данк уписа требада покажу у колпкој мери су panini људи и грађани овог подручја спремни да помогну пз градњи крупннх објската. У излагањнма прсдставника коор miiianiiouiix општппских одбора доминпрало је општс задовољство у ппнпре.мним акција ма п одзнвом радпика, rpabaиа, пензионсра и пољопрнврсд них произвођача. У Општнии Рековад читава акција he бити завршена за дссет дана мессна септсмбра. На 29 ymiciiitx места, у органи зацијама удружепог рада уписано јс 71 милион старих динара. V Општинп Свилајнац од 2800 радннка у удружеиом ра ду, преко 50,Ј.’.» запосленнх упи сало је 365 мнлпона старлх дн napa. Y девст радних колекти ва vmte је завршеи потпуно. V сеоскпм месним заједшшама 103 пољопривредиика уписало јс 16 милиока старих дннара. У Отшјтшш Кпнћ, послс успсшннх припрема акција по програму уппсано јс хиљада стапи прва два милпопа тсчс дана 720 дннара. У пого ну Завода „Првспа застава" ско ро ceil радници су упнсали заПРВИ НА УПИСНОМ MECTY Ујутру 1. септембра, иа уппсном месту у згради ,.Ј\- гобапкс" стнгли су ч.чанови Удружсља пснзпонера v Паpahnnv. Драган То.мић и Бора Поповић као првп уииси вачи зајма. Било јс тачпо 6,15 часова. Упнсаап cv no ic.i. помссечиу пепзију. У разговору са нама билн су кратки и једногласни: „Зајам јс будућност!" У Општннп Аранђеловац, у прва два дана зајам јс уписало 244 радника, rpabana и зем љорадпика, то јс сума од милнјарду 500 милнона старих дипара. Вслнки одзив био јс у Трговинском предузсћу „Коле ктив" и Индухтрији порцслана где је око 76°/о радника уписа по зајам. Y Општнни Крагујевац на прско 335 уписних места угшса на је су.ма од лреко три мили јардс старнх динара. Y Заводу „Црвсна застава" зајам је упи сало 7179 радника. Зоран Ми лупшовпћ, радник Завода, упи сао је суму ол 3.600.000 старих динара. Евнденпфано је да многн пријављују већс сумс нсго што је висмна проссчног длчног дохотка Y Општинк Светозарево ОТ ВОРЕНО ЈЕ 193 уписних места на којима је ттрва два дана vnncano прско милнјарду и 500 милпона старпх динара. Бележимо изванрсдан одзнв занатлнја, двојица од њпх упи сала су суму од 10 милнона старих динара. Y месппм заједницама на селима акција јс нешто сложснија. Y Општкни Рача су прнпрсме лзвршепе на време и први дани уписа указују да he цсло купна акцнја бити завршсна у скорије времс. До сада ic уписано 140 милиона старих динара. Y Општинп Пуприја акција гсче онако како сс очекивало у припрсмном псриоду. Y два прва дана уписано јс 684 мплиона старих динара, на 117 утшспих места. јам. 821 пољоприврсдни пропзвоБач уписао јс 91 мнлисм 200 хиљада. У селу Лссковцу прско 5О°/о мешгапа јс пријавило зајам. Слмчна снтуација јс у сслима Чесгину, Вучковнцп. Опланићу нтд. Вслики број радника јс пријавио више од два лвчна дохотка. Помоћпа службспнца јсднс основне шко ле, Никосава, Пајтовић учссник рсволуцнје, упнсала јс два моравља. лична дохотка, а пољопривредни произвођачи Видосав Милошсвић и 1’адивоје Станојевић уписали су no 1 милион старих дипара. Y Олштини се води акција да се у упис зај.ма укључе п ученици основнлх школа. Y Општини Дсспотовац у многим организацијама удруже ног рада упис зај.ма започео је пре званнчлог рока. Y прва ива дана улиса евидентирана је су.ма од милпјарде и 75 мплл оиа старпх динара. 920 радника уписало јс 366 милнона. Y овој акцпјп прсдначе рудари. Y иски.м месппм заједншдама чи гав посао је Beh завршен, то сс односи на насеље Равна Ре ка и Злетово. Евидентирано је да су појединци уписивали суме које су премашивале сва очс кнвања. Y једној зе.мљорадничкој породпдп и отац и мајка н кћн су у.чисалн по милион старпх дпнара У Општинн Топола отворсно јс 56 уписнпх места. На шест уписних места упис је већ завршен. Y прва два дана уписа но је преко 140 мнлнона старич дннара. Акција је у току. Евндснтиран је један бро| оних који дају поклоне, о чс mv треба поссбно повссти ра- ■|\ на. Ако би се судкло по првим резултатима, у првим даннма, онда сс може констатовати да су к друштвсно-политичке ст руктуре по спштина.ма као и граБапи и радпи љулн прихва гнли упнс зајма као нзвзнрел иу акцнју псмоћи п солидарности. Реалпо јс очскнвати да he се овакви подаци, у парецном периоду мсљатп свс бли жс ка цпфри од 27 хшллјарлс старнх димара, колико треба да се скуп.ч уписом на тсрито рији региона Шумадијс и По .. ........... iiiiiiiiiiuiii^ 1И808В: ■ ИП = Дреновац је добио иову основну школу. На свечапо.м = = скупу rpabana, просветиих рад1шка и гостију предат јс | Z на употребу модеран објекат који јс саграђсн захваљу- | = jyhii мссном са.модоприносу н помоћи Заједнице основ- = = ног образовања н васпитања и Скупштпне Отитине. На = Е тај начин завршени су вншегодишњи напори п остварс- s = на једннствепа жеља да село има цептар културе п об- = | разовања. = УПИС ЗАЈМА Y ОПШТИНИ До 9. сстсмбра становницп иашс ОпЈитппе су уписалн зајам у нзносу од 17.285.650.00.— динара. Од тога у организациШИЕ ШШ JKSEM" На свечапом скупу просветмих радиика најбољим школа.ма и појсдинцнма додељена су признања н одлнковања јама удружспог рада зајам јс упнсало 7.003 радника од 16.861.090.— дипара. Y .мссним заједнпцама 187 домаћинстава јс уписало 235.860,00.— динара. На два општа уписна места суму од 18.870,00.— динара. У веНим радннм организаци> јама упис зај.ма је добро организован п гсче ло плапу. Y три наша највеђа колектива зајам је уписало више од половине радпика. Највсћи нзнос зај.ма у нашој Општини, суму од 400.000,00.— дииара уписао, је Радо.мир Јевтпћ, радник Српскс фабрике стакла. Од 9. сспте.мбра у свим реопима у граду од 7 до 19 часова органнзован је упис зајма, a iid шалтсрпма Службе друштвеног књиговодства могу да сс одкупе обвезннце зајма. Са овп.м кодацима упознатн су сскретари свих партијских организација из радних органнзацлја н подружница, на зајсдничком састанку одржаном 8. ссптс.мбра. 11 овом приликом је истакпут значај акције, како у економском твко и у полнтичком слшслу, и констатовано јс да у акцију уписа зајма треба укључнти што већн број људп како би акцпја била што масовпнја. М.М — - ■ ------------- ----------------------------------------------------------————— Y ЧАСТ СЕОСКИХ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА ЦЕНТАР МАСОВНОГ СПОРТА — отварањсм Спортско-рекреационог центра у парку „7. јули” створена могућност за масовну спортску рекреацију радника л rpabana Петак, 10. септембар био јс двоструки празник за наш град. Отворенс су Друге сеоске олнмлијскс нгре Србијс и свечано прсдат на улотребу Спортско-рекреациолн центар у парку „7. јули". Према олштој оцсни ово прсдставља крулан успех друштвено-полнтичке заједнице и свих спортских радиика у граду да за кратко врсме, уз помоћ јединица Југословенске мароднс ар.мије, омладинске раднс брпгадс, сродњошколаца, акцијаша-ве торана и радника комбнната „13. октобар”, из градс оса.м спортских терепа, трн павпљопа и све остале npatehc објектс којс захтсва ова кво место масовнс културс физнчке н слорта. Y наступајућим сезонама овај објекат he сс користити за мапифестацнје културно-забавног карактера, кљнжевшЈХ вечери и музичких приредби. Пружа се нзванредна Moryh ност за оргапизоваи боравак ученика, о.младннс у прлроди, за извоћење наставе која то захтсва. Поред спортске халс, која сс завршава, овпм Центром сс стварају сасвпм опти.малнн услови за .масовнн покрст фпзпчкс културе и у граду и у цслој Општшш. ПРЕД СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ГРУПА ФУНКЦИОНЕРА ПОСЕТИАА „ОЛИМПИЈСКО СЕЛО” Y току завршппх припре.ма за отварање Спортско-рскреационог цснтра у парку „7. јулн” група републнчких фупкционера посетлла је радилпшта и упознала са рсзултатнма напора спортскпх радпнка нашег града да у рекордном року пзграде овај јединствени спортско- -рекреациони центар. Y суботу, 4. септе.мбра парк јс посетло Доорпвоје Бошковић, замсник секретара Извршног комитета ЦК СКС, а у чствртак, 9. септембра гостн радллишта су били Мплупш Милошсвић, потпредседнпк Релублпчкс конференције ССРН н Никола ПауновлН, дслсгат у Belly рспублпке и покрајнна у -Скупштнни Југославије. Гости су се всома похвално нзразплл о лзградњл Центра н љсговој на.мени у развијању масовног спорта и физпчке културе.
CTPAHA 2 It ДЉНА БРС0 65 ЗА НАРЕДНУ СЕДНИЦУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ДЕЛЕГАТИ УПОЗНАТИ СА МАТЕРИЈАЛОМ ■guiniiiiiiiiiiuiiiiMmnmiiiiiuiiuiiiiiiiiiiiiiiiuiiiimiiiiiiiiiiiiifimuiiiHiiHiimiiiiHiinimimiiimiiiiniii I НЕСВРСТАНИ — ПРИЈАТЕЛјИ И | ПАРТНЕРИ — посебну пажњу привлачи анализа привредних кретања по периодичном обрачуну за јануар-јуни ове године — За слсдсћу седннцу Скупштпнс општине Параћин сачињен је оквиран дневни рсд, матсријалп достављени делсгатима л делсгацијама на благоврсмено разматрапе... Дслегатп he разматрати извсштај што га јс сачинпла С.ЦК о пернодичпом обрачуну приврсдних крстања за првпх шест мссеци овс годинс. У матернјалу сс констатујс да се „пословањс наше приврсдс оцвкјало у веома сложенлм условпма, јер су прснети пробле.ми отежаног пласмаПРОБАЕМИ СНАБДЕВАЊА МЕСОМ II МЕСНИМ ПРЕРАБЕВИНАМА Врзино коло на тржишту меса Снабдевањс потрошача свсжим месом Bch неколнко годнна уназад у члтавој нашој земљн ннје стабплно ни квалитетно. Сем повремених, крат котрајних побољшања (обично ујесен) на тржишту стока за клање п свежег меса широке потрошње јављају се велнка колебања у понуди и тражњи, што се, немпновно, одражава и на снабдевеност месарскнх радњи и на нашем подручју. He улазећи дубље у узроке оваквог стања и односа на тржишту меса напо.мињсмо са.мо неке. Нерешено, боље речено непотпуно решено питање сигурности произвођача стоке у смислу гарантоваЈптх цсна u стм мулацнја, (пре.мијс и ко.мпснзације) као н уредног огкупа поiiybeinix колпчлча, свакако је један од основних узрока. Стање на свстском тржишту стокс и меса. посебно западноевропском, као традиционалном главном потрошачу сточних пропзвода наше зс.чље. на коме сс поврсмено предузимају драспгчие мере ограчнчења у воза, у непосредној јс всзи са оваквпм стањем и оллосима на нашсм тржишту. С друге стране крухше промене v социјалној структури нашег станоBiniuiTna у току послератног развоја у корист непољопривредних категорија и пораст куповие моћи потрошача изазвали су снажан пораст потрошње меса и мссних прерађсвина. Прп томе је занимљиво истаћи да је на наше.м селу свс ИЗ ДАНА Y ДАН Где је месо? — уместо меса обиље оојашњсња зашто га нема Чим се поменс месо н касапнине сви су сложнп у једном, да су нам касапницс празне а мсса нема, бар нс у колпчинама и асортиману који одговара нашем стандарду и потребама нашс просечне породице. Стањс, којс је натурила трговинска мрежа, потрошачи су прихватипи као нсшто што је прнсутно нз дана у дан, и као такво чак и „нор.мално". Зато до.маћицс обилазс продавннцс меса и примају један јсдшш могу1ш одговор: меса нсма, и пшс се јсдан циклус неминовно затвара. Стањс у окол ним градовима је исто, или слично, па је то нека врста утехе, а и нада да he сс једног дана стање променити и да ће наступајућа јссен, која јс већ напунила пијачис тсзге, и напунитп празне касапнице. Ако јс потрошља меса и у нас мермло стандарда, онда нам је заиста стан дард мали. не што је ои такав. neh што га неки сконо* мски момснти стално „кљуцају". Новинари мз штампе, са радија и телевизије стално обавештавају јавност о снтуацпји на тржишту меса н свкм силама се труде да, додуше новинарскнм језиком, објасне ову појаву помињућн углавном као разлоге нерегулисапи однос, производњс м лромста у комс до.минира истнпа да произвођачи стоке нису стимулисани за всИу производњу, да су откгпне ценс стокс такве да трговина на њнма рсдовно губп. Иако је лоста времена протекло од трсиутка када је изрсчена оваква констатаиија као да сс ништа пијс нзмснило. Такву причу знају напамст сви продавци меса па се всома често на лицу места упупггају у расправс са потрошачпма који, морају илн нс морају. свс то да знају. Мссо је храпа без које сс не можс. Зато се јавност тсшко мнри са овакви.м констатаиијама, уважавајући приликом свог глсдања овај пробле.м. Нијс на.м још увек довољпо познато шта Трговннско прсдузећс „Шумадија” иамерава да урадп да би се грал, и територија општине, спаснлн од дугог „безмесног” пернода. Такође нам нијс познато да ли произвођачи стоке нмају своја практмчна решеља, алп је једна ствар јасма, a то је. захтев масе по трошача да се касапннпе снабдеју месом онда када је оно потребно, чак неопходло потребно. До тада остаје сталмо пмтање — где јс месо? на основних индустријскнх про лзвода стакла н штофова из претходнс годнне у овој, са тснденцијом даљсг пораста. Зато је „стопа раста фииансиј' скпх резултага нпжа од постиг нуте у истом периоду прошле годлпс”. У аналпзп о друштвсним делати'сти.ма по обрачуну, уочсна је карактсристнка о расподсли дохотка и личнпх доходака: v овом обрачупском периоду раоподела лнчннх доходака јс вска од остварсног дохотка, што значи да лсплата мање и оне натуралне производњс стокс нарочито у живинарству, тако да се чиста пољоприврсна домаћинства noјављују као масован потрошач меса и месннх прграђезина, парочнто сухомеснате робс. На сслу се данас отпрема вишс Продавнице празпе: како реишти проблем месних прерађсвина него што је некада трошпо град. Тај фсномен свакако заслужује дубл>е проучавање, али је он несумњиво послсдииа снажног пораста животног стандарда цслокупног становшшггва послсдњнх годипа, ла к ссоског, личнпх доходака не.ма покриђс у остварсном дохотку и зато су пске интсрсснс зајсдипце показале великс губитке (на пример Заједнице основног образоваља и васпмтаља). У матсршалу о казпеној политици Окружпог суда у Свстозарсву делегати he сс упознати са бројем пресуда које јс овај Суд донео у периоду апрпл-јун ове годипс: 62 прссудс против 80 лица. Највсћи број лнца ос' ben јс за крнвична дсла и гсшкс крађе. Четири првостспспа всћа овог Cyan су блла апгажовапа по прсц метл.ма принрсдног кри.мпнала. Значајаи јс податак да јс одиос поништеи.чх и ублажснмх као и нзмењспих схватаља о исхрани. И тако. неустаљена н нсдовољпа пронзводња стокс за клањс и честе промсне у извозу н увозу стокс и мсса и поBchana потрошња на домаћем тржншту, основнн су узрок чсстнм поремећајима на подручју снабдсвања потрошача, свежи.м месом л мссним npepabeвг.гт.ма. Иако с.мо још увек зе- .мља са погроилвом меса по глави становника испод просска средњс развијсних зсмаља, нсдовољма лроизводља сто ке у односу на потрошњу нзазнва озбпљме тешкоће у снабдевању тржишта квдлитетшш мссом. Поссбне тешкоће изазива несташлиа свиљског и живииског меса. Тако стање у олноснма производља-потрошња неминовно намећс брже повсзивање попрошача односно снабдсвачкнх радних оргаинзашпа са пронзводњом и стварањс чврш hux всза и веће обостране сигурности. Разуме сс да ћс при томс трсбати да сс бољс рсгулпшу односи цена како у про изводњи тако и у потрошњи. Што се тичс стања понуде и тражење меса и месних прерађсвина на подручју града и општине Параћин .можс се рсћи да се овако непооољна крстања негативно олражавају н па снабдевање нзшег тржишта. Услед тога се повре.мсно н јавља нссташица појсдиних врста меса. Међутим, захваљујући солидној организацији ове делатности, створеним условима, дугогодншљсм искуству и пословпој оријснтацији у овој дела1HOCTH која сс обавља у саставу радне организацијс ТП. „Шумаднја" — Параћпн, можс сс рећн да Параћин никада ни је трпсо тако тсшке последипе у снабдсвању месом као што је био случај са некнм другим градовима. Није сс догаЈзало да град остане бсз бар мимималннх количина. Мапа се и данас јавља нссташица појединих врста и катсгорија меса. Ово, релативно. повољније стаљс скабдевсности месом у Параћину постиже се захваљујући сопственом клању стоке у комуналној кланици и одржавању добрих пословних веза са шнроко.м мрежом клани41 ic индустријс широм Рспублпке. На тај начип делиАшчно сс пзбсгавају ударн који нзазивају велнке осцилацијс код пресуда од стране Врховног суда такав ла јс казнсна политика овог Суда оцсњена као правилна. Иако јс школска година всћ отпочсла, у основним и средњим школама, Скупштнна he на наредној ссдници дати сагласност основнпм школама „Радоје Домановлћ” и „Мо.мчило Поповн11" као и средњи.м, Ги.мназнји „13. октобар” и Економском школском цснтру „Борис Кидрлч", да могу прећи на петодневну радну нсдсљу, јср „спушава свс услове прописанс Правплником кога јс донео Просвстпи савет СР Срблјс. помудс и тразкњс стокс у појсдиним регнонима. било због новећања извоза, било због смањсња производњс. Нссташи ца довољннх количнна некнх основпих категорнја меса( живинског, телсћсг н свнњског) донекле се надокнађује широким асортнмано.м других врсга као што јс овчнјс и прассlic месо. Затпм се доста продаје изнутрица, иубок н нскс примарнс прерађевине. Несташлца стокс за клањс у последње време посебно oreжава снабдевање потрошача ква ттетном сухомеснагом робом. Тако не.ма довољно квалитетне сланлне. сувнх рсбара, квалитетннх салама, сувог врата, леченице и других бољих производа. Отуда и повремсна по јава лесташице ове робс илм г.ошег кваллтета оног што се нуди потрошачу. „ШУМАДИЈА" ЧИНИ НАПОРЕ Па и порсд свих тешкоћа у мссарској делатносги, „Шумадпја” члнм велике напоре да се ова несташина мсса и мссннх прерађевина ле одразл у већој мсри на параћннском тржишту, по цени и да се не остварм планирана разлнка у цеми. На крају трсба напоменутн да се у наредном перлоду можс очсклвати побољшањс слабдсвеносги месом, јср се ластупањем јсссњлх дана понуда стоке за клање, по правллу, расте, такоБс ваља истаћи да овај феномен нпјс југословелска „спеллјалносг". Позлато је да се у друглм зсмљама, чак л у много развлјенијлм, пер.маиснтно предузимају посебне мере лнтервенција ла тржлшту стокс л меса. Од забралс увоза због noBChaiie понуде стоке за клањс до посебних мера подстлиања производље, м рсгреслраља потрошача због прс високих цсна стоке за клањс м меса. Но пмајуЈш у виду чињсин* цу да се напорл за усаглашаваљс ставова планова за стабплнмје односс у пољоприврсдлој производњи у нашој земљм, посебло у сточарству, прнводи крају, можемо рећн да сс малазимо пред јсдним дужим псрлодо.м стабилних односа у ПРОИЗВОД1№ стокс и снабдсвањсм мссом и мссним прерађевмнама. To разуме се мнкако нс значн да прсдстојл неко снижсњс цена мсса. На протхв рад у пољопривредној производњп морамо млого бол»е врсдноватп па обезбедити всћу и стабллнију производ- »у. Дипломирани скоиомиста Љубомир ОгњановнН САЕДЕБИ БРОЈ НАШЕГ АИСТА ИЗАБИ БЕ 12. ОКТОБРА Y ЧАСТ ДАНА ОСАОБОБЕЊА ПАРАПИНА | — наши штофови одлазе и у далеку прија- | тељску земљу — морају се искориститн све | могућности за што динамичнију привредну | сарадњу Рспублпка Замбија је афричка колтмлснтална зсмља која сс налази на простору од 75.614 квадратна километра нзмебу Танзанлје и Заира. Анголс и Намбпје. Највсћим делом покрлвсна јс густим шумама, лспрессца на увалама и кланцима у којлма теку многобројне рске, всллкс и мале. a Aieby њи ма највећа, Замбези, по којој је Замблја и добила сво јс п.ме. Прс.ма незваничним подаци.ма Замбија јс крајем 1974. године имала око пет милnona становника. Главни град је Лусака која пма око 415.000 становннка. До стлцања независности, 1964. годлне. ова зе.мља је била позната као Северна Родезпја под британсклм протекторатом која ie ште дро корлстлла руднике бакра л злата између река Ло мпопо it Замбези. Послс дуготрајне борбе, поллтичких и економскмх внтереса, Вели ка Брмтанија јс морала да училм извесне полнтичке промсне као што cv општи лзборп у Северној Родезији почетком 1964. годлне када је лолишчка паргија под на зпвом Уједиљена национална партпја мезависносги добила апсолутну већину тако ]е 24. октобра 1964. годннс ова земља добила независност и ново н.ме — Замбпја. И у време најактивније борбс за незавлсност, а и да нас. на челу замбијског марода налази сс велики афри чкл боран, значајна лмчност покрета несврстаности. Кепст Каунда. За.мблја ic зе.мља. као и многс друге афрлчкс зсмл.е, која се палази v Фази всо ма значајнлх полптпчкпх и скономсклх процеса. Дубоко наслеБе потлачелости л колонпјалпс експлоатацлјс ос тавило ie трагове v живот/ ове земље. Нсписменост обу хвата трн четвртине станов iniKa. прираштај становника |с по стопн од 5fl/o, а смртно стл 2°/о. Нарочпто вслпка јс смртмост новорођенчади и Kpche сс по стопи од 26’/о. БЕЛЕШКА ВИЦ П0 СВАКУ ЦЕНУ Нсдавно је у с.миспјама Радио-Свстозарсва „забавпо- ■музичког карактсра” воднтсљ, који јс всо.ма спрстно о полашао „диск-uoKeia" лансирао „шалу” упуксну па ра ’ чун листа „14. дана" отприлнкс у смислу „чудннх стварп ■. којс сс у Ilapalumy aorabajy" да лист, који сс зовс „14. , дана" лзлази јсдном месечпо(’.). Можда сс оваква „ша ла" допала слушаоцима Радио-Свстозарева, бар оии.ма који нс познају наш лнст, иити су ii.Ma.in приликс да га влдс и прочитају, алп су сс зато .многп зачуднли таквој гврдњи када злају да јс ситуација сасвлм друкчија. Нсшго сличпо поновнло сс на свсчапој прпрсдби под на зивом „Село весело” одржаној баш у Светозарсву, по водо.м отварања Друглх сеосклх оллмпнјскпх игара. И ово.м прллико.м су мовипари радио-Состозарсва гости.ма натурали Dim о иашем листу као „чудо" ко.мс сс грсба сто к сада, у овл.м свсчани.м тренуци.ма чудиги. И у.место да се наши гости са разнлх страна упознају са акгуелностл.ма карактсристнчним за срсдипу л врс.мс у комс жнвлмо, онл су сс шкрто пас.мсјали бајато.м вицу, вероватно са убсБсњс.м да су то повлнс које. попут много другмх које излазс како кад и како јс могућс, па нх тако треба и прпхватити. Нс блс.мо о ово.мс говорили да сс лза оваквих ша ла нс крије натсгнута духовлтост и злурадост, која јс про нстскла из одлуке Издавачког савсга да у летн>им мссе ци.ма, јулу и августу, због ссзопс годпшњнх од.мора, лисг . излази .мссечно. Разлози су бмли озбиљне прпроде, јср I Рсдакнлја нлјс могла да организационо л кадровски са влада све задаткс који сс на.мећу око пздавања једног броја листа. Од момснта лзлажења нпје постојао ни јсдан пернод који јс ре.метло њсгово редовно појављи вањс у нашој јавностл што јс по.могло да се он констптуишс као незаменљмво средство благоврс.мепог инфор.матора. Таквог су га наши радпи људп п граВани прихва тили и такви.м га н данас сматрају, без обшра како га урсдиици „забавно-музпчког програма” Радло-Свстозарева с.матрали и третирали у сво.мс контакту са слгшаоЦН.ма. Саша БукиП Здравствена служба сс развија, али је још \вск то иедовољно да би сс тај народ заштитио од болссти и CAtpi ности. Друштвено-политички снс тс.м Замблјс јс познат као .замбијскп хумапиза.м", тј. борба за јсднакост услова за рад л образовањс, како би се спречио развитак класилх супротлостн са свнм њсговим последицама. Y врсмс колонијализма За мбија је имала тнпичну монокултурну прлвреду којом јс доминирала експлоатаци ја и производња бакра. И данас бакар у привреди зсмље заузима мајважније место нарочлто у M3BO3V којп пок рлва проценат од 94°/о. Захва љујућл таквој снтуацлји до шло јс до несклада v раз витку прлвреде и ванприареде што и данас пружа ша ренолику слику. Последњих година улажу се велики на пори да сс успостави прави пан однос M3Mcbv привреде и пољопривреде, v развигку пролзводњс пал!\жа. шеПернс трскс, жлвине и кукуруза. Осим тога у Замблји се про изводе знатне коллчпне кл кирикија, дувана. маниока н других. Замбија је несврстаиа зем -; ља која одржава везе н жи ву сарадњу са афрлчким зсмљама. члаиицама ОАЈ. Контакти замбије са нашом зсмљом датирају још из врс мсма борбе за.мбијског наро ца за нсзависност. Данас, по шмрпни п квалитету. наШн односи могу бмти прммер успешнс сарадље двеју нес врстаних, а у исто време, зе.маља у развоју. Mcbycobна сарадња бележи вредност од лрско 60 милиона долаоа годишље. Око 2.000 рад плка лз Југославнје ради на рсализацијн крупллх инвес тииионих планова. Наша привреда, прс свсга, Индустрлја вумсних ткапппа, даје свој допрллос таквој сарадњи, која нс.ма искључмво привредни карак тер всћ сс 1БОмс учвршћује п прлјатељство Mcbv несврс таним народима. ^iiiiiiiiii>»iiiuiitmiiiiiiiitiniiittiiii!iiiiiiiiiimiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiniiiiiHHnniinhiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin^
CIPAHA 3 М ДАНА БРОЈ 251 ИЗ НАШИХ OOYP ИЗ МАГАЦИНА ГОТОВЕ РОБЕ П1гга»>с унуграпгњег тран спорта трговачког стакла рс шено је увођсњем транспор тнлх колица. Мсђутам. због спсцифичности радних Meera, транспорт овим колнцнма је у нечему морао да се измени. Радници металсклх радио ница су од скоро почели да ова колнца преуређују и од једних праве с tilm што he једна 6imi покретна и далеко лакшс ће сс кретати кроз погон, док ће друга бити непокретна ц махом слу жити за ускладшитење, алн ће н она моћн ла сс помсра ју другим транспортннм средсгвима. Прпводе се крају припрсме за реконструкцнју П Bane I OOYP. На вани ће се цзвршити одвајање топилишта од радног простора a прсместаће се и хладњача бр. 10 и уклопнтн у липнју „п<он" машине, како бн се шкарт у порадним олелењима још вншс смањио. Увођењем саврсменпх тсх нолошкнх горива у нашој фабрнци, пслужспн агрсгатн за производњу гснера-. торског гаса који су всћ дуго ван употребс, почслп су да нестају. Демонтирањс вршл група за одржавање погона термоенсргетике, а уклаЕвањсм агрегата добићс сс корнсна површнна кровом од внше стотппа дратвнх мстара. под кваСРПСКА ФАБРТГКА СТАКЛА — ПАРАНИН АКЦИЈА УПИСА ЗАЈМА Ових дана почела је пронзводња пајвише боне пзрађпване до сапа v путоматСКОМ nOTOHV Рсч јс о бопи за лпкер ол 750 грама. а паручнлаи ’е „Мараска" из Задра. После краћег псрнода уходавања пропзводгва рвог артикла. захваљујуЈч! |спсшно| коораипаиији изMeby калупаре и пспосредис пронзводње кренула ]с добро it naje одличне рсзултвтс. Y магаипну ватросталног матсријала ових дана сс врши монтлрање машине за сечење великих блокова „Грннпон прсз’'. На маишнн су извршене и пзвсснс промене, тако да he у будућс моћи да сече свс врсте и величинс разних облика бло кова. ►►►►►►►►►►►►►> СЕЋАЊЕ И РДДОСТ • Проблем лагеровања коро ће бити решен тргозачког стакла усГОД. ХХП РБОЈ 251. КЛАРИ ПРЕДЊАЧЕ — Радомир Јевтић портир са 40.000 динара уписаног зај.ма рскордер јс у општини Параћин ® Y нашем кодективу 12 радника уиисало зајам више од 10.000 динара Y нашој радној оргакизацији акцнја на упису зајма за изградњу аутопута и регулацију великих рска одвкја се врло до бро. Наши радни људн нп овога пута иису нзкеверили поверс* ње које се у љих имало пре почетка уписа зајма. Висока свсст и развијсна тсжља нашпх људи да сс оргапизују око тако крупннх заједничкнх кнтсрсса и да удруженим срсдствима у здраве и сигурне пивестицнјс зајсдпнчкп рсшс кључнс проблсме, дошла јс до пуног изражаја. Премда je за уппс зајма предвиђен рок од 3 мсссна са* мо у првпх 7 дана у нашој радпој орпнмзаццји вишс ол двс трсћнне радпика уписало јс зајам. Из података прикупљеиих ло 7. септе.мбра видп сс ?.а је 2.215 радннка уппсало зајам у ка поклопило ;е су.му од 22.250 липара. За првнх ссдам лана по Ос ношшм ортанмзацнјама ynpvжспог рада упнс зајма тскао јс овако: V I ООУР 831 радннк уппсао ic зајзм у врслности ot 1.365,70 дпиара. a 20 радпика вредностн од 4.175,610 динара. noK.ioitn.io ;с 6.850 лпнара Просск уппсаног новца по јсл- V овој осповној oprainnauiiпом раднпку износп 1.885,15 in највсИс пзпосс зај.ма упнсадинара. Поред овога 49 радпн- лн су: — Момчило Толнћ, стакларскимајстор у с.меш Мплета Димића — — — — — — — — — — Драган Стеваковнћ, стаклар у смсии Милета Д|шиНа — — — — — — — — — — Топлпца iSopbeeiih, стакларскн мајстор па .чоичапи.м псНп.ма — — — — — — — — — — — Мплан Милнкић, стакларски помоћннк — — — — Родољуб CiLv.nh, стаклар — — — — — — — Живорад Abt.'ioiiJCBith,брусач — — — — — — Жпвојин МнлоиЈаковп!), брусач — — — — — — Слободан НедељкопиН, стаклар — — — — — Дсспмир Tajnli, полуквалпфнкован радпнк — — — Вера Ратков, декоратер а пма још всћа група pan* нпка којн су гоисали суму ол по 5.000 динара V II OOVP 601 радннк упнсао је суму од 985.910 дипара Динара 24.000 24.000 24.000 12.000 10.000 10.000 10.000 7.200 6.200 5.000 п.ш v просску 1.640 по ЈСДНОМ радллку. Поклопилн су 20 рал« пика суму већс сумс — Драгослав ЦветковиН, рсгл Ср _ — Miiha Ходак, бравар — — — — — Срба Бог.1јновп11. — — — — — Радомир Рзкић, радннк КК-11 — — Драган Ивапковић, одржаваоц — V Ш OOYP 306 радпнка упн- поклонила on 7.200 дип. Нај зарма уписалп су: Динара _ _ _ 10.000 _ _ _ 7.200 _____ 5.000 - — — 5.000 — — — 5.000 3 радннка у износу сало јс 874 &UG дннара, нлн у од 1.500 динара. просеку 2.858 днн. Новац су Највншс су уписали: — Миодраг Цветковић, слектрнчар — Слободан Јокси.мовиИ, зидар— — Вељко Глигоријевић, бравар Динара 12.000 10.000 7.200 ПО ВИСИНИ УПИСАНОГ ЗАЈМА РЕКОРДЕРИ МЕЂУ СТАКААРИМА МОМЧИЛО ТОЛИГ1, ста кларскл мајстор уписао суму од 24.000 динара. Толић живи у Главнцп , а у Фабркцл стакла ради од 1946. године. — Ову суму иовца уписао сам јер и.мам дсцу и желп.м да им на нски начнн обсзбедим сигурнији и бсзбсднијн живот, а изградњом до брог пута и спутавање.м поплава to by свакако успетн. Увск сам био присталица да кругшс друштвсне акције треба подржати и помоћи их. ДРАГАН СТЕВАНОВИК банкар у старо.м погону, такође је уписао 24.000. V Фабрнци радв од 1970. годинс. Живи у ПараИину са својом породицом, што \ty јс If омогуИило да од својпх мссечних примања нздвоји суму од 1.000 динара за зајам. — На ову суму сам се одлучио из солидарности са друшгво.м свсстаи да hy noMohn акцију, а новац he мм се вратитн. И најзал, у IV ООУР 477 упн сало јс 950.000 днпара илн у просску 1.991 дин. ио једном раднику. Новац су поклоппла 6 радпика у изиосу од 7.000 дихара. У овој ociiGBiioj оргаиизацијп пмамо чпсилутног рскорлера v уппсаној суми зајма РАДОМИРА ЈЕВГИКА, портпра који јс уписас 40.000 дипара. Трсба свакако itcrahif н прнI I.! IV МилановиИ, г.оја ic ол својнх проссчннх мсссчнпх прнмаља 1.S00 дпн. улпсала заја.м 5.000 ипиара илп скоро 3 пута всћи nance од мссечпнх прп.мања. Суму ол 10.900 дшгара учлатпо Јс Пв ।pOBHh ' НПП.1 I ’ Акцнја сс паставЈвл а у наредцо.М броп. лнсга даИсмо но вс рсзултатс yi’iica зајма. Суочени са проблехитгиком лагеровања трговачке робе М. Г. Р 1, v скученим и неадекваГШ1М складииггтмп, упџгих noглеба v пзвоћаче радова на но eoi хали размшиљамо: — Сећа.чо се прошле зиме, и безброј мука нас радника М. Г. Р — Тр1овачко стакло, а слике су свакоднсвкс. Приколице пуне робе која се вози v складшите, заглављсне v снегу, прсти радника лепе се за челик страницс, ногс клпзају. 3uxta ie била дуга. А онда испоруке, утовар v камионе купца и исто то обрнутим редоследом. Кутија no кутија, свака се, од .чомента преу зсиаања v погону I na do лагеровања, четири пута nahe V руказга једног рабника. Сетимо се изгубљенпх часоеа npoocdemix v n\rv od iedног do другог складшита u na крају обавезс: — Преузети целокупну пронз eodibv погона I утоварити нспоручти робу купцима, за све то просск радника смснн-четири, просек возача лектро кара-три. и a v дост је па лицу када са уздахом пролазимо испод њених. високих челичних лукова. Све је ту: инсталација, сгруја, хидранти. Недостају само нови аутоматски јављачи пожара и рафови бсз којих ie незамисливо правилно лагеровање робс V3 максимално искоришћење простора и лишимум полома. По скици рафова из магацина готовс побс vpahen ie прогачун v развојном сектору ОО\'Р — ЈИ. Све ове новс, нреосталс проблеме око пријема хале, потрсбно ie хитно реииаи, ico наступа период — се зона појачане реализације трговачког стакла, долази нова знма, иови проблеми сећања се epahaiv. У очекивању npuie.ua хале за М. Г. Р 1, трговачко стакло, налетост растс, све ie v Mazanunv спрс.чно u cett ce слажу, da uoea xa.ia мора бнти најбо љс vpabena npocroptiia v наmoi padnoi органчзациЈи. Etihe to за све цас iedan eeлнкн корак uauped. Радомир Jeurnli, портир ГледајуЦи овим чињеницама v очн не можемо a da се нс бивимо тим љубнма за њихову упорност и залагање, не можемо да се ие дивнмо складшитарима М. Г. Р— Трговачкоста кло, који никада нису одбнлн да нзвршс постављене задаткс a pvicoeodc: преузнмањсм робс, лагсровањсм робс (обављају послс пронзводње. v no7OHV I најважшцс послове) ИС ПОРУКУ (реализацију) која ie и наш циљ и од icoic can завпсн.ио. Њнхова квалчфикација je KB а стартни лични д±- ходак мсВу ttaintixu.\ta за кваAiiflniKanttiv? Прсд на.ч ic иова хала. такоpehn завршена и сви тн про6.WMU нссгају па улазу. РаМиша Макснмовић Награђенн нноеатовн V СФС, уписао суму од 40.000.— дипара. JcBrith у нашој радној органнзацијн радн од 1938. годлие. Бпо ie стакларски мајстор до 1951. !одннс. а онда је као инваллд од 1956. годинс прсбачен за портира. Жппи у Ратару и свакодневно путујс на посао. — Зајам сам уписао да би помогао ову крупну друштвену акцију, а тнмс вишеструко no мажс.м и ссби, за трн годннс отиНу у пснзнју na he мн ова сума добродоки за старе дане. V ОМААДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СФС Наставља довољно јс урађено, створена je база одакле трсба наставитн започето, више снтузнјаз- .ма, са више жара и слана и проширити видике Савсза социјалистнчке смладине ка остварењу потпуног успеха. Вратимо сс упазад тридссстак година п сстимо сс бар на тренутак каква је органнзова пост ССО била тада, под којпм је условима жнвсла н ра HiL'ia, каквн су рсзултати љпхо вог рада тала билп. Са речисе прелазило ча дсло н одступаља лнје бнло. Колико јс само савсзннх ра дннх акцнја бпло нзвсдсно, у тада до тс.меља порушеној Југославнјн. На поднзању уништсјшх градова железничкнх пруга, мостова н мпогих друnix взжнпх објеката. О условпма за рад данас у мнру, у иашој са.моуправној социјалистнчкој Југославијп мо жемо говорпш са.мо у супсрлатнву. Много је на то.мс ураbciio и још ради. Остаје будуКс бољс и наставнмо чето. Колнко је увск сс на томс на на.ма са.мо да засучсмо рукавс гамо где јс запоурадпла омладипа name радне органнзацнјс. колике су њене могућностл, шта јс свс пропуштсно и какпп су били змладннски руководноци? ПОСАЕДЊА ВЕСТ Y петак. 10. ссптсмбра овс године одржапа јс у нашој радној организацпји Плсиариа ссдница извршлих органа друштвсио политичкнх оргаин заиија СФС. На овој ссднпци ра.?.матрап јс н усвојсп кепцспт 33 ПриПрС му сслипис Прсцседнпштва ЦКСКЈ о дсловаљу СКЈ на остварпвању уста положаја ССРНЈ н прсдложени кап лилати овогодишње 13-тооктобарске награде града Параћина. О радг ове седнипе ле таљпијс Нстс бити обавештени у наредном броју листа. ©е теминета акција Много сс о томе говорило, писало it критнковало. Граже сс само радне акцијс, јер појсднни, weby њн.ма и они одго ворни само кроз њих виде активност иаше омладилс. Да ли сс активност ССО оглсла са мо код ii3Dobcit>a радннх акција л у њиховом одзиву? He бн требало пабројати начинс који.ма сс свс може испо љити актнвност. Врсдпо je на помеиути да јс велнки број ом ладинаца и о.младинки актнван у раду друшгвено-политнчких организацпја п самоуправнпм органима, гдс се п њихова рсч све чсшћс чујс и поштујс. Онп одлучују, они сс боре за бољс сутра. Всликн број радпнх акцкја, можда ие тако импозантаи, нзвсдсн је унугар раднс opraititзације. Омлазина свих нашпх ООУР-а учествовала јс у више наврата на расчпшаваљу фабричког круга, прспакивању го товнх производл и сл. Омладипа фабрикс стакла из napahinia увск јс бпла Једиа од органнзагора бригаде „Стаклари JY”. добивши за своје за лагаљс и iiainnuia признања. Готово сви смладипци су добн ли ударнпчкс значкс н поссб* na npii3iiaii*a. Зналн су плши омладпнцп усред nohn u' nobv у фабрику п кречом да хшшу по улпцама н кругу фабрике, пропапграју hii важлост уписа зајма за пру гу Бсоград — Бар, Титов фонд, нзградњу аутопута Београд — Ниш итд. Свс ово налред лзнето и Huje тако мнокЈ да би нас узди гло нзнад сблака и учинило лас спокојки.м, всћ говори да тако и још бољс треба запсти и заложитп се за бол>с сутра. Ускоро he блти пзборк за лова руководства ССО СФС ко je he, ладајмо сс, још боље радлгл н учлнлтл све ла омасовљаваљу ССО СФС и створп« тл једну од најактнвлијих ом ладллсклх организацнја, која he свакако оправдати ловерсљс онпх који лх блрају. Старнјлм омладинцима п олл.ма којл.ма старосна гралл па пе дозвољава да то вншс буду, трсба сс поштено захвалити л ликако лх ле заборавлти, јер олл he увск блтл ту, спрсмлл да помогпу младима л охрабрс нх за бољс остпарсн»с планом постављелих задатака. Констатујемо на крају, даје фабрлка стакла нспресушан из вор младих елгузлјаста, којл су увек спрсмпи да ускоче на место старлјлх, само лм трсба другарски стиснути руку л да ти л.м noBcpeihC. Б. Живковић Рад KoMHcnje за техничка у naiipcbcii.a и нновације прп пшцој радној оргаппзацији у протекло.м периоду био је плодан. 'Го се могло закључити по иЈвеипају који јс ова Комиснја no..ui ia Радничком савсту па седницн одржаној 14. августа. Залатак ове Ко.мисијс је да подиже и помажс стваралачке ндејс и залшслп радиика па својим и друпш пословима II по.мажс рад ла новнм пропаласцима: за оцсњујс корисност тсхннчких умапреБсња к прсдлога и да прсллаже Радпичко.м catier. паградс за усво јснс н примсњенс тсхннчкеино Baiuijc. Комнспја јс у претходно.м псрноду илр:клла 4 седипце и решавала впшс предмета од којпх трсба капомеиути: — Техппику пновацију „чшп ћсњс рсгсративиих коморних рсшеткл кадплх пећи за амбалажно стакло помоћу гасовитог горива” &д стране групс Јшоватора. 1<лаповн овс групс нноваторл Драгослав Мојисиловић, Чедомпр Јовчић, Жпвојин Манојловпћ п Срба Јо иановиН, Harpabeim су повчаиим наградагла чпјп је нзнос одређен Самоуправним споразумом о иновацијама, техничК1Ш унапреБењима н корнсн1 lm предлозпма. — За технпчку пловацију „Измена шајбне на прстену „Оливото” маипше* паграђен је Верослав Caniih. — Радлици: Миодраг Толић, Миодраг Јоваповлћ, Стојан Нпколпћ, Светислав Рпстнћ, Живојнп Таснћ н Радохшр Пе josnh награђенл су паушалннм наградама за успешно извршсну рсконструкдију Вагнср ллллје у доради. На седшшама је, такође, раз.матрано техничко унапређо ње „Постављањс .мсхаппчкпх ножлца за амортпзацпју удара обртллх глава ла YT маивпгл у Школском погопум пловатора Христивоја Јовановића и Мнлосава Радоеављевића; затим рационализација ypebaja за хлађеп.с лолаиа за фндере у аутоматско.м логолу лноватора Радосава Брзаковнћа, Мнлпво* ја Марковића и инжењера Бранка ЛазиКа. Поссбло јс ла састанцима, као и ла седници Радтшчког савета потснцнрапо пптање лодстнцап.а ичвентлвпо ствара лачког рада свлх радника name радле opiaiiiiaaiinjc. па је v том с.мислу и прсдложсло Раднпчком савсту да задужи длректорс ла све пробле.ме ко ји утлчу иа пролзводњу, пробле.ме услова рада к квалитета произпода, обухватс и доставе овиј комиснји како би она ра сппсала оглас у радној оргаллзацлјл за достапљаљс предлога за л>лхова рсшавања. Обзиром па потслцијал п пнтересовање којс постојп у нашој раллој органпзацпји всрујсмо да he ова компсија н надал»с лмагл много лредмста за рсшаваљс л награђлвањс.
СТРЛНА 4 14 ДАНА ■РОЈ 65 Y III OOYP АНКЕТА ЈОШ ЈЕДНА РАДНА ПОБЕДА — Пуштена у пробпи рад нова пећ затермичку обраду метала и сивог лива ЗА ПОСЛОВАЊЕ ФАБРИКЕ ЛОДЈЕДНАКА ОДГОВОРНОСТ Ш OOYP-a а са њо.м л Српска фабрика стакла овнх дана прославља Join јсдну радну побсду — гцштаље у пробнл рад псћи ча термнчку обраду челвка и сивог лива. Хнгнјснско тсхпнчкп завол за заштиту на раду из Ннша прсглсдао јс ова| значајан објскт, лао сагласност ла се можс пустнти v пробну производњу п опих лава сс очекује цсртификат за способпост објскта за рад. Нссумљнво. ово јс највсћп објскат кога јс лобила Ш ООУР-а за последњих ;::колико година. По величнни п техничкој опремљсности један ,је од највећих овс впстс на тсрнторнји гжс Собије. Псћ за термнчку обралу је јсдан ол прввх корака ка модернизалији погона за н.зраду п одржаваље алата, а лоцирал је у саставс jihbeihuc. Дуг јс био nvT од првих логовора за изградњу овс псћп па ло коиачпо! пушташа v пробну пронзводњу. Наведимо најважнпје: — требало је озидати пову просторију и v п.у прсмсстлтн жаја, задржава на тој темпсратурн нзвесмо време, а затн.м споро хлади. Xaabcibc одливака сивог лнва послс прсгрсвања вршнмо споро, односно равломсрно у нашој пећп у зависностн од тога каква својства наших калупа за облико вањс стаклене масс желл.мо да добпјсмо. Циљ жарсња јс увск нсти и своди сс на уситњава- • ШТА СЕ ПОСТИЖЕ — КАКВЕ CY У’ШТЕДЕ РАДОМ ПЕНИ ЗА ТЕРМИЧКУ ОБРАДУ Пуштањсм у проблу производњу пећн за тсрмичку обра- @ Техничке карактеристике и осноени подаци псћи за термичку обраду 1. Пронзпођач опрсмс и аутоматпкс: »Clocker« — Западна Нсмачка 2. Димензије корисног простора: 2000x3000x1000 мм 3. Жарсн.е до 1250пС 4. Тсмпсратура олступања: сво.1—под ± 5" С 5. Капацитет: 6—8 тона 6. Аутоматско рсгулнсање тсмпературе 7. Гориво: пропан-бутан гас са природном цпркулаци1ом димних гасола 8. Пројектовање гасне инсталације и надзор: Божа Мнтроонћ 9. Конструктор nehn: Јог.чић Чсдомир 10. Организацнја радова: Д. МоЈспловнћ — Ч. Јовић. На зборовима радних људи који су у нашој радноЈ оргапизацијн одржани од 2о. августа до 6. септсмбра размаграни су извсшгајн о шестомсссчлом пословању. Порсд тога свл члановп колсктнва упозлати су са ови.м лзвсштајлма прско штампанс „Информацијс" а и ла разнлм састанцима — партијским, син дпкалним и друго. Колнко су чланови колсктива задовољни резултатима којс јс радна оргализација лосетила какви су љихови прсдлози за побољшашс пословпих рсзултата у нарсдном периоду жслслл смо да сазпамо кроз анксту са радниии.ма свс чстирн основнс организацијс удружсног рада. МИОДРЛГ СТАНКОВИН; КВ стаклар 1 OOYP. робс. Радна дисциллина је код нас гтрилично опала те мислим да би зајсдничким снагама првснствено њу трсбало довссти на одређени ииво. Највећу одговориост треба да про узму нспосрсдни руководиоци који би нагомилане негативности отклонили а сахош тим и радлој организацији обезбсдили боље резултате. РАДОСАВ СТОЈАНОВИН, ВКВ ливац - III OOYP Обзиро.м да ми је пословањс осталих оделења мањс познато, ја бих жслео да нешто кажсм о одслењу гдс радим од њсговог осниван»а, о ливници. Лично с.матрам да у извештају о пословању стањс ливнице није адекватно гтриказано и нс знам откуда су овакви подаин које сам чуо. радноннцу термоснсргетпке. — уклонити 60 тона тера нз бстонскнх ре^срвоара, — пасутп шмпко.м испраж* љсне рсзерв«,ape, — мзрадити темељс и озид nehn, — лзраднтч гасну п слектро мнсталаиију, — добитп сагласност за увозну опрему. — савладати субјсктивис слабости. Жслн.мо поссбпо да истак* пс.мо самопрегорап рад, како појединана, тако н ти.мскн рад лругова из: — Развојпог ссктора: Б. Мптровића. Ч. Јивчнћа и Д. Мојснловића. њс зрна уиутрашњс структуре одлпвака. смзн.пвање тврлоИе радп побољшања обраалжвосП1 и огклањањс унутрашњнх папрсзања. ® ICAKO РАД ПЕГ> ЗА TEPMH4KY OBPAAY Руковањс пећи за тсрмпчку обраду јс врло једноставно баш зато шго има аутоматску регулацију тсмпсратурс. На комапдном ормапу иалази сс тер.морсгулагир којп дајс команду ссрво миторп.ма којн ог« napajy двострукс вснтнлс, a Предња страна пећи за термичку обраду метала — Грађеви?Јске опсративе, — Енергетикс, — Металске радионице, — Енергетико-гасне службе, — Елсктро погона — слектричара и аутиматичара, који су допрннслч да овај објект буде врло квалитстно урађсн. који рсгулишу у исти мах проток гаса и ваздуха у зависности од задатс температурс. Поред аутоматске pei-улације прсдвиђен је гтростор за пиро метар са ннструмснтом за рсгнстровање земпературе по жељеном — задатом дијаграму жарсња. ду — жарељс, према првим показаним рсзултатима добилн смо лив заатно квалитетнији пего до сала. Постижемо потпупо жаре1ве. одиосно жарење одливака које ми желимо. На овај пачин појаву нспотлуног или рскристализационог — жаpciba (којс нам се у рапијем псрподу нарочито у nehn на генсраторски гас јављало) лошег жарења — непотпуног жаpeiba одливака, мсханичку обраду рсзаљс са скидањсм струготина обављалн смо под врло тешким условима због всликс тврдоће одлнвака. Продужстак нормализацијс унутрашњих напона на аугоматски.м машипама у производном процесу код већ обрађепих — завршинх алата (гтрелкалупа и калупа) кмали смо врло често што јс опет повсћавало шкарт у основној пропзводњи због витопсрсња алата, а одржавању алата стварало новс непотрсбне тешкоћс. Имајућн у виду овс чињенн* ис н iia основу сваколневнс праксе, заклучујемо бе.з економскс анализс да he уштедс бити великс а оглсдаћс се кроз слсдећс показатсљс: 1. Смањење шкарта одливака. 2. Већом нродуктмвношћу алата (прслкачупа н калупа) у осмовној пропзводњн. 3. Уштеда кроз смамлну набавку: Mcp’for, стезног а наро* чнто резног алата. 4 Краћс време обрадс одлнвака. 5. Квалнтетнија обрада обрађених површина алата и склопова. 6. Већи век трајања (прсдкалупа и калупа) алата. 7. Краћс зре.ме оправкс прслкалупа и калупа. S. Услуга од Ш-ћих лица. — Из извсштаја кога сам чуо на збору радинх људи и, „Информације" коју смо добили сазнао сам да Основна организација у којој радим није испуннла планскс задаткс — како по количнни тако и по врсдности про изводње. По мом мишљењу постоји вилјс фак тора који су на такву пронзводњу утицали. Прво, и мисли.м најважније јс то да је сам плал био прснапрсгнут, a то јер су као основица плана узели резултатс из новсмбра л дсцембра 1975. год. кад смо имали највсћу производњу. Стручна служба трсбала јс да има у виду и летњи псриод када радлици правс највнше неоправлаиих изостанака и боловања. Тако у летњим месепима ретко се можс видетн ко.мплгшо радилиште. Поред то га у погону сс ради много робе која, у.место да лде на тржиште. лагерује се у мацагинс. Има ту још много проблема, као што су: в-> лики полом, застоји у дорадл, нсдовољан магацински простор. амбалажно и др. Да би сс превазишло овакво стање или бар ублажили ови наши резултати требало би да сс одговор iin људл впшс заиптересују с наравно н уз помоћ свих осталнх чланова тс организацијс. РАДА БЕНИН, радница КК П II OOYP Упознавши се извештајем о шестомесечHom пословању закључила сам да је код нас бнла слаба организација рада и продаја робе. Лично млслим да би требалл далеко внше да раднмо и па побољшамо међуљудске односс. Порсд тога треба смањитн боловаља која сс корнстс за обављање приватних послова, да сс поведс више рачуна о распредању потрошних материјала, а моја највсћа жсља је да се среди сва ова роба која је растурена no кругу фабр(п<е, a то се може само бољо.м органнзацијом рада н смањењем застоја на машина.ма. Кантар Милан ® ШТА ЈЕ ТЕРМИЧКА ° ОБРАДА ИЗ ХТЗ CAYzKEE Свн знамо да јс ливница ранијс производнла вишс нсго дупло од садашњс производње, т.ј. 18 тона лива мессчно и комплстан алат. Даиас сс алат увози из Словекије, а ми радимо само ситније делове, врло важне али и тешкс за израду. Мсђутнм, тај рад нијс признаг па се због тога и ливница као одељен>с залоставља, a у љу сс веИ дуго година није уложио ни један длнар. Поред овога, хпгслим ла је у извештају о овом оделењу начшвено још неколико пропуста, а посебно бих истакао оно игто се говори да сс нс користе дово.бло капацитети и срсдства. Мислим да с.мо мп нашс капацитсге искоришћавали до .макспму.ма, јср како бн нначе са тако старим средствима која сс годинама ле обнављају давали и овакве рсзулта те какве даје.мо сада. МИЛОРАД ДИНИК, сменовођа I OOYP I основна организација јс за првих 6 мссеии пословала са губитко.м. Млслпм да за овакво пословање сносимо подједлаку одговорност радници н руководпоци. Поред тога што нам јс план пронзводњс прсвслики, дш с.мо дозволпли да ради.мо вншс гпта асорти ман који је јсфтшшјн од плапирапог, бпло да нам јс комерцијала то тражила, лли да смо ми морали тако да радимо јер знамо да смо у марту, априлу и мају скоро свакоднсвпо радлли у с.менп са по двс н внше бригада мањс, или смо радили са људи.ма који не могу да задовоље у бригади. Основнс опсрације тсрмичкс обрадс челика су: жарењс, нормализација н каљсње, a после каљсња обавезно отпуштањс. У општенн циклус било је опсраиије термкчке обрадс састоји се из три псриода: а) Периол загревања до одрсђсне тс.мпсратурс која се налази изнад 1с.мпсратурс фазног прсображаја. б) Период задржаваља на одговарајућој температури одрсђено вре.ме, којс прслставља период прсгрсвања и в) Периода хлаћсња у одговарајуНој расхлалној срсдини. Наша радна организација има мањпх лотрсба за тср.мичком обрадом чслика. али зато лма огро.мллх потрсба за тсрмичком обрздом оллнвака спвог ллва — „Гуса", ларочлто жарсљсм одлпвака. ® ЦИА> ЖАРЕЊА ОДАИВАКА СИВОГ АИВА Под жарсњем се подразу.меиа таква олерацлја термлчке обраде, код које се одллвлн сивог ллва зшревају на тсмлсратури изнад фазног преобра« KO ЈЕ Када се каже да радницл Службе ХТЗ имају великих проблема у свом лослу, млогл сс rujrajy — па шта је то што ле ва.иа, шта с.мста. Можда нс би нн всровалл да лм сс кажс да су то баш они. Највсћи проблем којл мучл ову служоу јс недоследна употреба заштлтних срсдстава. Радна организација улаже велика средсгва за набавку заштнтнс опремс за свс раднлке којима је по Само улравно.м споразуму о зашти* гл ла раду прсдвиђсно. Мсђути.м, л лорсд сталвлх упоaopeiba, врло веллкл број рад ллка лс корлстл се тим срсдствлма. Разлозн сс увск naby — лско.мс лс одговара број, лско.мс квалнтст, ЛСКОМС крој а иоко |с nice гавно о шссс • hu и тамо корлстл. Раднлцл 1оворс н да јс рок употребс лсклх заштитинх срсдстава л сувпшс дуг, лма к тога и треба пријавлти руководнопима одсљснгз па да онн рекламлрају и траже скраћенв рокове. Нсупогреба залггитлпх срсд ciaea доводв до великог броЗД ПОВРЕДЕ? ја поврсда на раду. На пример, у првој половлни ове године највише јс било поврсда ока и руку. Узрок за овако велики број ловрсда ока искључиво трсба тражити у некорншћењу заштлтнлх HaoMapa лри раду. За ову другу врсту поврсда, ловрсде руку можс се рсћи да је у пнтању непажња јср како другачнје разумети овај случај: Радник магацина готове ро бс, вероватио возач виљушкара хтсо је да ла нсиспраилом компрссору напумпа гуму за својс возило л то.м прнликом изгубно два прста ла руци. Раднлк јс трсбало да оде код свог руководиоца да га упозори ла нсисправност компрссора и да одблјс рал лод таквим условима, тада му сс лсзгода лебн догодила. Трсба лапомеиути да у фабрлцп постоЈн и обука радника из заштптс ла ралу, па сс нада.мо да he и то помоћи да сс више н бол»с користе срсдства заштпте и тимс нз ман»с број повреда ла раду. Б. Букнћ ДРАГА БОРБЕВИБ, реглер на Р7—7 машинп II OOYP. — Обзнро.м на услове за рад и алат којим располажемо може се рећи да су нам резул* тати и добри. Иаасо се задовољимо производњом то не може.мо и реализацнјом јер се лагер слабо смањује. Но, да очекујем да ћемо у другој половини годинс постићи боље резултате обзиром на кллматскс и ралне услове. Доста добра радна и тсхнолошка дисци« плнна у нашој Основној организацијн дали су и добрс рсзултате. МеВутмм, треба измеиитл још доста тога како би рсзултати били још бољи. Још увек код нас има појединала који се неодговорно понашају према раду, што свака ко трсба искоренити. ДРАГАН МОЈСИЛОВИБ, сменовођа МГР — IV OOYP Ових дана сам се на збору упознао са извештајем о пословању наше радне организације и чињенииом да смо негативно пословали у одиосу на исти псриод прошлс године. Морамо призлати да јс и наша IV OOYP допринела једпим дсло.м такво.м пословању јср смо ми органпзација која опслужујс производлс организацнјс. Спо.менуо бих само набавку материјала продају и рсализацију, као и чување и лагеровање наших производа. Мислим да би стручнс службе требалс да повсду више рачуна о простору за лагсровањс Радили смо неквалитетно илл .мењали асортнман и радлли робу за лагер а не за тржиште. Поред овога одлука за рад по 6 дана у недељи ради коришћења годјншбсг одмо ра нам је донсла велико незадовол>ство међу произвођачима, а зламо да воља чини свс, нарочито у основној производњи, гдс је бригадни систем и me сви зависе од једнога. Да напоменем да нам је и правилник о стимулатна ном награђивању унео незадовољство код појединих радилишта. He могу да прсђем гтрско тога и да не кажем да да-нас стакларски посао нијс више уносан посао, и да јс чак у плаћању изједначен са режијским радницима, па нам и то угрожава кадровско шггање погона, и чак га доводи у јсдну тспгку снтуацију да пам већина младих људи тражл да ради у доради или КК а да не раде у производњи. Сматрам да план ттроизвод1ве до краја годнне нсћс.мо моћи да извршимо у потпуности, јср сс нзгубл>ено нс може надокладнти, али можемо велики.м својн.м залагањсм сви од дирсктора до чистача логона да ублажимо тај губитак. 1. Да све службе којс су позванс да омоrvhe песмстану ггроизводљу у OOYP дају све од себе да сс што маљс губн у производњи и да сс застоји сведу иа мпнимум. Да се произвођачн оканс нспотреблог изостајања са посла јср нам то доносн тубптак у производви, а сами.м тим и маља лгична примања. 2. Да руководиоцц OOYP-а на врсме позивају на одговорлост нспосрсднс руководпоцс п вође радилишта за свако псгативно по словањс, како би лмалп у виду шта смета У производњи. 3. Да сс што мањс ради роба за лагер всћ за тржиштс, јср само оваквим радо.м можсмо долеклс да санмрамо ово лсгативно послова* њс којс пратл наш ООУР. YPEBYJE: Издавачки савет УРЕДНИК: Добрила Милстнћ
БРОЈ 65 14 ДАНА СТРАНА 5 РАДНИЧКИ TYPII3AM — ШТА JE TO? ОД 1. JAHYAPA 1977. После дугог, кишног лета ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДЕ Пскара: Y радничким одмаралиштима бор авило је око 2000 људи ® Условн боравка шаренолики ® Рекреатпвн о сазнајни карактср одмарања сведен на најмаљу могућу меру ® Указује се потреба изградње јединственог одмаралишта на мору већег капацитета ВИШЕ ХЛЕБА Овогодпшља ссзона годишibiix одмора 11 лстовања је па пзмаку. „Морска хистерија" доживљава свој нагли пад и сада на.м преостаје једнно да срећујсмо утиске и сањамо о нарсдпом летовању на разуђе ннм обаламл Јадранског' мора. Половином августа наш ре портер боравно је на црпогор ском дслу Јадранског глс су лоцирана ка одмаралишта лва мора, ралнич из name on пЈгннс Поред омапалишта житељп из name Општппе .дакуппли су Црлогорско прл морје у илдлвидуалној и агеп цпјској режнјн, што је ч лор мално ако сс лма v виду ла је Црцогорско приморје још vвск иајјевтлпнји део Јадрала. Оваковом приливу лаших жи тсља свакако доприносе и оп личне саобраћајне веза са овп.м дслом мора (редовна аутобуска линија за Херцсг Новн, новоизграђена пруга Бсоград — Бар и одличне друмске всзе). мене.мо да je особљс успсло од почетка рада летоваллшта ла само јсдлим (1) оде на пла жу. По ретима управнпка, и кгварица I рујић ’ Бранке, Ми ловановић Мллке и Маљлћ Мн лојке радл се лон-стоп, гако рећи без предаха. Смештај je оргаилзовап по лриватлим собама л ол је т.папеиоллк. Morv да се nabv и добре и логле собе. Ве!)лном су го собе Ш и IV катсгорше којс ле пружају баш ндеалне услове за одмор. Има случаје ва да по нскслико соба корне те заједничко купатпло. Mebv тим, „мсштанп лстовалншга“ папо прогутају овакве кпедле, јср домаћилн су всома п-у базнн. Y одмаралмшту може ла се „преживи” годншњи одмор релатнвио пристојно. Нажалост, само Сутоморе ннје оли чеље правог туризма, јср јс прилнчно прљаво што важи у великој мери и за саму пла- »:у. кад не би смо поменулн и саз најио-рекреатпвни карактер ид марања. Баш у врсмс кала смо боравили на мору, пре ме јс „обоиуло Бурак наипако" Одједним II без пајаве времс се погоршало п оне.могуНило „прлјатно пржсп»е" на услјалом песц. Y таквом слу чају једно ипо преостаје ,.годшшдеодморцима” јссу карта1бс и пзлежавање. Чести су по гледл npv.ua небу и по кзЈи пут излети >руба псовка. Орга низовани излети no црпогпрском npmiopjv које обилују Пекарско предузс!1с „Извор” у летњем пери оду бележи пораст произ водње на 15000 кнлограма хлсба илн за 27 одсто више него у истом псриоду прошлс године. До повеђања је дошло нарочито код полубелог хлеба. Штампприја: РЕШЕНО ПИТАЊЕ ИСХРАНЕ KV.iTVpilU ЈЈСТОрИЈСКИМ роднпм лгсчоје. локалннм знаменнтостима лрине Сли су прспуштечи ггенцијама који ну ,ШУМАДИЈА' Н ,ИЗВ0Р' КОНАЧНО ЗАЈЕДНО Објсдињазаље производних и трговинскпх организацпја једаи јс од крупннх циљева даљег развоја нашег самоуправног друштва, пердвиђених уставни.м одрсдба.ма. Идеја да се Трговинско предузећс „Шумадија" и Пскарско предузеће „Извор” интегришу, разматрапо јс негле noчетком годлне на састанку Приврсдпог ахтива општанс н добнла пуну подршку. Како организовати од.мор? Сутоморе, средокраћа пола зака на север и југ Црногор ског приморја, годинама при дставља центар летовања наших људи. Годинама Параћин ци одлазе у Сутоморе, а у ње му су била смештена од.мара лишта: радппчка, Бачка, дечи ја... Y овом месту, „живоппсном" по својој прљавштини налази се заједнлчко одмара лиште Синдиката Српске фаб рике стакла и Индустрије вуненлх тканииа. Када смо их обишли, у одмаралишту се на лазлло 120 људи већином лз Стакларе и Штофаре, a Meby њима лашао се и по леко из рругих радних организација, тако да је ово одмаралиште до бипо нешто шири карактер. Одмаралиште се налази у брду изнад Суто.мора у непос редној близини аутобуске п железннчке станице. Пут до одмаралншта водн порсд депо није смећа пз које се на лстшој прштреци извија арома су то.морскнх отпадака. Касније смо у разговору сазиали, Mano у шали мало у збиљи, да иеки ову препреку врло лако савлађују, једноставно крену Сзакако ла за неуређено Су томоре нису криви људи из Си ндиката којк су уговарали од маралиште, али су морали да мало више г.сведу рачуна о ус ловима Koje нуде домаћннп. Радппчко одмаралиште „Не труша" у Милочеру, Фабрнке Цемента нстог је каракгсра као и одмаралиште у Суто.мору. Смештено јс у живописном месташцу Милочер и пружа моцћност за удобан одмор ра днмчких породлца. Нажалост п ог.де су пале при.медбе на смештај. собе су релатнвно мале и не^добне. Ни у Мило черу нису штедсли комплимен те за исхрапу, јер н у једном п у другом идмаралишту бора ве куварскс екипе нз фабрич кнх мензм. РАДНИЧКА ЛИРА за неко.м особом која изузетно воли ларфеме, тако да се смрад и не „осетн". Но депопија 1шје н једини проблсм, јер највећу муку родитељима са децом задају велика уда љеност одмаралишта од плаже. Срећом репортер је дожпвео и да види лепе ствари у одма ралишту. Нскако у врсме на шег боравка служио се ручак и све ^Јодпшњеодморце" затекли смо на окупу. Мснза и кухиња су пример домаћин ског пословања. Изванредно уређене просторије, у приват лој згради, одавалн су утисак лепо ypcbcjinx хотелских кухиња. Y блиц анксти спровсдепој међу радницима који боравс у одмаралишту, стскли смо утисак да су сви задовољни лстова1всм. V разговору са уп равником одмаралишта доби ли с.мо и потврду мишљења гостију. MebyniM, касније смо РАДНИЦИ У TPEKOJ СМЕНИ Они одлазе v rpehy смену: на трећи фронт и ноћу док сви спавају воде велику битку за Cyrpauiibu дан. Они cv дежурни лекари ипо ноћу будно бдију над великим крвотоком света и спремају инјекиим за болести сутрашњег даиа. У/vrpv одлазе као велики ратншш богатији за једно звездано одликовање јачи за једну победу. Љиљана Илмћ За разлику од Сутомора што се тиче уређености н хисије лс мсста, Милочср јс далеко испрсд Суг«.‘.мора. Али, то неизбежно али свуда сс провлачи, највс!ш и најбољи део пла же закупио је хотел „Маестра.ч" за својс гостс, док јс ос статак за сбичне хотелске гос се упозмалн још са ситним „закључцима" мете одмор. нским које ре Управник одмаралишта, вар, набављач, ссрвирка и остало јс Никола Томић. кусве По њсгови.м речима особље којс боравн у одмаралишту улаже свс папоре да радницима учи ни боравак пријатпијнм. Овим рсчи.ма трсба всровати, а илус трације рада само да наподс аранжманс »Montenegro« Гог you« уједио баснословно скупе. Колико заамо ли у једнзм здмаралиигту нису органчзовани курсевл за иеплпоаче, спортски турнирн пзмсђу ЈД маралпипа, појсдилих груна чиме би употпуннли п оплсме нллл летоване Све слобод1С актлвности препуштене су слу чају. Вллспнцн аутомобила п одважкп за гурање по локнл клм аутобуима и нскако vc чоу да iieai)о виде и дожпвс. Вероватно да је узрок овак ром стању по раднпчким маралмштпма р непрекидно љакање из места v место, организовано закупљнвашз од се не ло маће радпностн „у пет ло два uaerr" no сваку цсну. Сгпче сс угисак дј међу одмаралиш 1има влада општа забуна и ла се непотребно увећава^у грошкови летсвања н непптре б.чо разбацује радпа снага ве зана за легс-валиште. Након оеог кратког патро лираља намсће се утисак ла пешсо није v реду са оваивнм 11ПЧЧРО.М одмараља. Поставља сс нитањс потребе овакп’»х чсргарскпх одмаралшпта. Вс рујемо да за будуЈшост мора да уследп акцнја реоргашио аања радничкпх одмаралишта. Мислммо да би одговорнм 1«з Синдиката морали да поведу аквмју на пзградњу јединстве На Јадранском мору, тачвн јс у Макарској постојн join једно заједничко одмаралиш те синднката Штофаре и Cia кларс. Нажалост, наш репор тер »ије стигао да га обиђс, али из разгсвора са радшши ма који су боравили тамо. счз нали смо да јс стан>с и тамо СЛИ•-1IIO. Овај раиирт са црногорског приморја нс би био noinyii На почстку овог месе* ца радници Штампарије „Вук Kapauuh” шггањс топлог оброка коначно cv скинули са дневног рсда. Хранс сс у хотслу „Сла внја” а оброк по раднику стајс 12 динара. Од тога раднпци учсствују са 4 динара. Тренутно су у току запршнс припрсмс око ујсдшвавања, тако да сс од 1. јануара 1977. је „Извор" всћ сада успсо, и спсцијализацију појсдипих продавиица за прпизводљу псцпва. Прсоријснгацнјом п копцентрацијом тржишта знатно би се c.MaibiL'iu трошкови прсвоза. „Извор” би затим преко „Шу- .мадијшЈПх” продавница освојио тржиште Ражња и Бупринје uno би сеакако доприпсло повећању нронзводЈБе пскарских иропзвсда п бржем развоју оба колектива. М. Димнтрнјевпђ м. д. пог одмаралишта које 5и мо рглс да испуни све захтсве четовања радног човска. Mopa io би да сс оформи комиси |а ко1а би испитала подробно СЛОБС и могуНнос т.-> за један овакав подухна’> којп on всру смо врло брзо гс п\ пио очекивања. Y том спу чају моралн си смо да елсмл iniuiCMO све уско фабрпчке ин тсрссе да 5и смо оплемснплл наше леторане. Таца би могли и моралп да и.мамо оргалпзованс школе пливања, јср срлмота је да нам сс раднмк пенлнвач :1рати са мора као .чспливач. Тада не би смо in:a ли упрашшка кувара, срси рку и набчвљача, neli vnpanрцка који бн се брш<уо, v правом cmhptiv речи, о одмага .' ишту и људнма, а ти.ме бн смо омогупили и један органи .sot анији Biu боравка на моНадамо се да he овај рапорт са Јадрана уједно бнти и позив за размишљање и јаз ну днскусију о радничком гуризму, Kopf нс с.ме да буде чсртрски гуризам! Мнливојс Илчћ ИЗВОБАЧИ НА ЗАДАТКУ Извнђачки одред „Бранко Крсмановвћ'* из Параћина успешно спроводи у дело програм Савеза извп1?ача Србнје на омасовљавању извиђачкпх организацнја н на припреми за формирање Општинског савсза извиђача. Y току ове године формиpan је извиВачи одред у Доње.м Видову. а у току су припремс за фор.мпрањс самосталних чета н одреда у основним, средњим школама и организацијама удруженог ра да. Душан Јовичнћ ИзвлВачи из Параћнна се појављују на сви.м значајким аклијама извиБача у Србнји па he тако 11. 12. п 13. ссптсмбра учествовати на Оријснтациовом такмпченд’ у Ивањици. Y току су прллреме за про славу двадссстогодншњпце ра да Одреда која he се одржати 13. октобра. Тада he бити пзвсдсиа л акција „ИзшЊач у народној одбрали — нлегалац” у којој he узети учсшhe 20 одреда из СР Србије. Како лам јс рскао Душац ЈовичиБ, ирсдс гоји лачслпик Одрсда, оргалпзоваље па пршнцшу водног спстсма, којп јс н ди сада бпо заступгоднне нички зећа. Шта може очекнватн заједстарт ова два предуhe параћннска привреда добити ioui јсдпо.м интеграцијом? — Поред заокруживаља репродукцлолог лроцеса и укруп љаваља ваше привредс, удружившбсм „Шумадије” и „Извора” добија се јсдиа јача оргализацнја удружелог раца са чвршћлм и еолиднијим ослова.ма, рекао иам је Живорад Си.мић, рукзводилац Развојло- -ллапскс службс. Y новој „Агексовој" лородпцн „Извор" ће добити и нове задаткс. Договорепо јс да даљи програм развоја овог предузећа предвндн проширивање асортлмала, повећањс производње хлеба за још пет хпљада АО До килограма днсвно. што МААИ ОГААСИ Продајс.м плац у улнци 29. новсмбар up. 14 у Параћпну Упитати на ад рссу: Радмила БокиИ.ул. Буре Салаја 5/15 ЛараhiiH. 0 0 0 Продајс.м рсзсрвле дспове „фијага 750" и то: мотор, мењач, точкове и остало. Цена врло повољла, а заплтсресованп пе ка сс Јаве ла адресу: Ја ворка MiuieHKOBuh (гсомстар), ул. IM. Горког 16/5 (од.мах лза CO Паpalnni), телсфон 51—966 најзгоднпје у поподневhilm часов1Ема. КРАЈА ГОД1ЈНЕ Y ПАРАЕИНУ Љи за erfy p/w краја године Фабркка бомбопа и рдтлука „Ilapufuni* ка" прошнрлће своје производ пе капацитете. Y току су припреме за отварање иовог пого на за производњу жвакаће гуме и пуњепог лилмхипа. Средства за куповину опреме су обезбеђена. a oiihe пабављена у иносгрансгву. Ситруација је на тржишту нешто повољнија него пре неко Y ФАБРИЦИ СТАКАА лико месеци, залпхе су испору чеие, a noc.ie споразу.ма о формирању једпнствепнх малопро дајппх цска ксндпторсклх про пзвода колскгнб „Параћипкс" очекује потлупу рсалпзацију пропзводног плана. Ииачс п ове годлне Фабрика he лроизволлги погаче „Стпмел” за знмску прехрану пчсла. ГРУПА JCflEHIBO М. Д. љен, али не у довољној мерн. Y другој половини септе.мбра у cbilm школама he бнти формирани водови који he иматн задатак да у периоду од 3 мссеца оспособе довољан број кадрова (водника н заменика водннка) што ова организација до саца није имала довољно. За сада су само 4 члана била оспособљена за воћење извиђачких јединица, што је нсдовољно за једну овакву организацију која окупља преко 200 чланова. За иајстарије чланове оргапизацнје Власту Илића, Слободана Милошевнћа, Зорана Лечића и Душана Јовнчића to he бнти једаи од најважнијнх задатака у нарецном периоду, како бн Одрсд био што успешнијс организован. М. Михајловић П0ПРА8М ПААЕТЕ Пуштањем у рад новс мешаонице јануара 1975. годнне, дошло је до технолошког вшпка радлс снаге која је распореБена унутар П OOVP. Јсдал број раднлка распореben јс и у одељељс контроле квалнтета, и то млађи за прегледаче стакла, а старијн радници, који пс могу да обављају преглед боца, распоређени су у групу за поправку палета које свакодневно пристижу од наших купаца. Прн фор.мирању овс групе за понравку палста. а која се састојн од 14 радника, прнмљсио јс и 60.000 неисправпих палста којс је требало поправити. зацијом посла од стране оперативног руководства, даровали су радној организацлји у 1975. годпну 57.305 комада поправљених палета, нлл, ако се узмс да сс јсдна лалета imaha 12.000 старих дллара, онда је ова грула радлика илл. како пх популарло називају „Група стараца" даровала радној оргализацији 684.660,000 сгарлх дипара. Одељељс конролс кваллтста и v 1976. годнни изводи радпс' акције на поправци поломљсних палета. Ова група радника својнм залагањем, уз по.моћ осталих радника одељење контроле квалитета, који су у слободле дане изводнли радне акппје на поправци нсисправних палета, као и добром оргапиРАДНИЧКИ САВЕТ OOYP „ДОМА ЗДРАВАјА” Y ПАРАПИНУ Извођсње раднпх акција па лоправцн палста обављсно у дане 18, 19 л 20. 08. 1976. године, каца су смене Миловапа Bopbeniiha, Лазпћ Томислава и bopbcBtih Мирка нзвсле радну акцлју и том прилико.м поправилл 3000 тталета, што јс за сваку похвалу. Група радника за поправку палста помогпута радннм акцпјама осталих радника контроле, у 1976. год. до 31. 08. 1976. годплс успсло јс да поправн 37.392 палетс однос* no уштсдела за П ООУР и радлој органлзацијн 448.704,000 старпх динара. за прије.м: РАСПИСУЈЕ KOHKYPC 1. стоматолога са завршеннм стажом за рад у зубноЈ а.мбулантп при Здравственој станнцн у Поповцу. Конкурс је отворсн 15 дана од дапа објављивања конкурса. Молбе сс подносе Општсм одсеку Зајсдпнчких службп. Имајући у виду колико кбрист од оваквлх акција имамо л OOYP и Радна оргапизацпја у целини. оваквс акцлјс се планлрају п убудућс по лотреби п када се зато укажс прилпка јер кад се зла да ово оделсљс већ вишс мссеци радп са 70 радника watte него што је систематпзацијом предвиђсно, онда је стварно за сваку похвалу, овакав прп.мср би трсбало слсдс сва друга оделсња п дие јсдшшце у фабрици. то If да ра Лазарсвнћ Арса
CTPAHA 6 14 ДАНЛ БРСВ 65 | СЕЛО — ПОЉОПРИВРЕЛА OTKYH ПОАјОПРИВРЕДНИХ производа АКЦИЈА УПИСА ЗАЈМА Y СЕАИМА ООИМЕЦИ-ВДЛВ^ ОЛАТА НАЈВИШЕ УПИСАО ОБРАД ПЕТКОВИЋ Y всћпнп ссла паше Општинс уплс зајма јс лочсо са Manual закашњеље.м, Стлчс сс утлсак да јс то прс свсга због тога што је акцпја почела v јеку лајвсћлх пољопривргдних радова као л због годшињих одмора. Обзлром да акцнја трајс два мссеиа очекујс се да ћс акцлја блтн успешло спроведела тлм прс што су мештанл овпх села директло залнтерссованл за регулацнју Мораве а л за лзградњу ауто пута. Y дванаест села до сада јс уплсано 235.860.00.— длнара. Највеђи износ зајма упнсао јс Обрад Петковић, пољопрпвреднлк из Бошњана 25.000,00.— длчара, док је Мпрослав МиПрвп јесењи сладуњави тала сл запљускују влнограде и воћњаке, лакс мирнсне струје на димају плућа и шире ноздрвс, а комбнји претоварсни гајбама журс ка градским тржнлца ма. Летлна је свуда добро понела, па се добро расположеље oceha и у Мссној заједннцн у Трешњевлцн. Ведрллп свакако доприносс и постлгнутп резултати у акцл јама којс је ова Месна заједллца водлла последн»их годлну дана. Реконструисана јс електрич на мрежа у селу v дужинл од 3 километра, дуж пољског пута према скели постављелл су бетонски стубовн, а за којп лгн пут he бнти осветљен ноћу како би пол.оприврсднл пронзвођачи могли несмстано да прс1ECHA ЗАЈЕДНИЦА ТРЕШЊЕВИЦА hue aiiB иш ши СТРУЧЊАЦИ CABETYJY Земљиште за сетву лшсллде трсба благовремсно обрадитл. Јсдал од Јважпи.х задатака обрадс јс сгварањс пивољшех услова за лсхрал^ a снабдеваље блљака водом. Прлродло, обрада зсм.илши утиче на с.маљсље штста од корова, болестл и шгсгочлла. Правнлно лзведсла обрада земљмшта OMoryhuhc добар развој кореловог слстема л осталлх оргола блљака, што омогућава усев». да v повољним годлнама 'развије у пуној мерл своју продуктлвност, а у нсповољнлм годинама ублажл могуће штетне последлце. Y лашлм условлма гдс сс земљиштс за пшеннцу касло припрема, благовремено обра да злачл рана обрада. Но времс ораља (основне обрадс) најчешће јс повезано са преткултуро.м. Y нас су најчсшће преткулгуре за пшеллцу окоповине — кукуруз, шсћсрна репа и сунцокрет. V најчешћем броју случајсва лшсллца сс гајл 'нза кукуруза (дволољлл плодоред), тако да лзмеБу њсгове бербе л обраде зсмљишта за лшешшу остајс мало врсмсна. Због недостатака топлоте л светлосIH сазрсваљс кукуруза he овс годлле касллгл ча поједлллм парцелама л по месец дана. Зато гдс је год могућс орањс обавлтл одмах илл најкаспнје 15 — 20 дача пред сетву пшсшшс. To је потребно да бл сс зсмљлштс до сегвс услтллло и слегло. Чссто је случај да сс оре непосредчо пред сству ла се чак дсшава да се ope и сејс. Y таквнм случајевлма прппрема зсмљл игга ллје кваллтстла поготово кад је зсмљшнтс суво или плажло. Ако сс лрл томе орс дубоко, у току клнјаља п ллцаља ластаје слсгањс зсмљлшта што кида младе корснчлћс л успорава пораст блљака. Зато јс пожељно да сс зе.мл»11штс оре када јс умсрено влажло л бразда се расипа. Кореп пшеллцс се углавлом развлја у површлнском слоју до 25 cm. it одатле снабдева водом и хралом. Може се лосављсвиН лслзиопер нз Слклрлцс стар 70 годлла већ лр вог дала уллсао зајам ол 10.000,00.— а лстл лзчос уппсалп су л Драшко Луклћ лз Рашевлцс л Радиоојс ПавловиН лз Боипвала. Трл хил>аде динара уплсалп су Драгиша Алскслћ пз Својлова Стојадин Стспаиовмћ лз Стубнце л Драгослав Бокић лРашевлис. M.*bv првима у uboi акцлјл су се • лазвалл л Миљана ТрифуноомН нз Крежбинца Радомнр НлколиН лз Плане, Миодраг Длмлтрлјевлћ л Млодраг Јовалонлл лз Мнрлловиа и Топллца Нлколлћ л Драгомир Марјановић из Рашевлцс. На састанку којл јс одржал возе летнну са поља и у ова доба дана. Изгра!хла јс и станлца за протнградлу заштлту, a io јесснл he и свн лољски путсви битн пошљупчанн. — Успеху у раду допрчнсла је л здрава поллтлчка клима у селу. Сарадња друштвених организацкја и одговорннх љу лл је далечо боља лего ранлјл.х годнна. Нарочнто треба лс iahii рад омлалллске оргаллза цлјс која вал-ано допрлносл културлом л поллтлчко.м :клво ту cc.ja. рскаи лам јс Алексамдар HiiKonujeLiih, лстакнутн лруштвелл радлнк у Трешње влцл. Почетком лета партнјска оргаллзацлја прлмила јс ioiu 10 iioBiix чланова, тако да сада брији 29 комунмста. Сада је у pehu да за нашс јсмљлштс л нашс агросколошкс условс од КЈвара срсшие дубока ословла обрада 20 — 30 см. Порсд ивига ова лублнз Јс л сколом ски олравдала. У коллко сс opalbe обавља лелосредло лрсд сетву, a lorn he овс годинс cHiypno бити, мора сс извссти imiihe 20 — 25 см. да нс бл дошло до ема№С1ва прллоса. Недостатак сс можс ублажптл нешто појачанкм Бубрсњсм. Поред основлс оораде (оран>а) п предсетвсна прлпрема земљншта сттада у леоблчно важну агротсмшчку мсру, поссило у гајењу високоридвнх пшеннца. Углавном сс обавља дрљаљсм л тањнраљем. Нскл пролзвођачи су нокушали да ссју пшсплцу без орања, са прстходннм танлра ље.м ллл ратовирањем, па су у извесним случајевнма доблјени добри приносн. To јс могуће само на отреслтим незакорављеннм зс.мљпштима л у влажнлм година.ма, алл јс рл зично јер сс лс зна каква he битп годлна. У случају сушс такав he усев у пролеће блтл ломнијн и може потпуно да подбаци, због чега се ле лрепоручује овакав начии обрадс. Пнше: Јован ЦветковлН, дипл. инжењср ГОРКА ЗРНЦА НА ПРЕКОМОРАВСКИ НАЧИН И Рашсвнца и Поточац су за нову школску годину изградили у ocHOBHii.M школама савремсне и лепо ypebeне ђачке кухшћс. Само да се старији не умешају п опет не скувају некп иовн прекоморавски „полнтичкп специјалнтст”. НЕПОПРАВИВИ ОПТИМИСТИ Мсспа зајсдштца Трешљсвнца управо јс на обронцнма Јухора поставила „топ” за протнвградну зашпгту. Неки пспоправивп оптимпсти верују да he се ракете употрсбпти за обарањс цена на тржишт\'. М. Дпмктријевнћ Преко шах таблс до иобрагимства 8 ссптсмбра коме су трисуствовалл семктарл ословнлх оргаип’.ацлја СК л предссднннл ССРН Л ' чашлх ссла договорено јс да се опа акшла до краја што биљс оргаллзује л ллтетчвлра како бл сс зајам уписао v што краћсм року. М. М. њснлм редовнма влшс зе.мљорадллка л омладлпаца, шго се н одразило на стабплизацију сл!уаш|јс и Behn ипгими* зам и повсреље меБу људима. Очлглсдно Трешњевица јс пребродила крнзну снтуаннју, чули смо на крају од групс граћана. М. Ди.митр11јеви!1 КРА15Л ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОАА У сс.иша name Onturie НС CtiC CM ucitihc масовне u pabe пољопонаредних npoiueoda ca ibitaa. Oea nojaea ic noccouo tupajfecna v npcKOAiopaecKUM сслима, Od .uetuiana Снњег Bib pa u Tpciuibeeuuc сазпаau cmo Oa ecauicu opoi qGcchiix исспосличара ca роља односи vccec. Hajeninc ce крадс ipoxcbc, cil:> . j. vi.x /'vi n (>P\iO. Мсштани cv HCMOlmit da io снречс. ЖИВОМИР УРОШЕBlfli eeli 4 zodiuic uvea no.bc v CnihiLu Btipy. Av- ?o uqm ic прнчао o OQOM ироблсму, — Kpadc cc mhoio, али nucAto v craibv da cc cviipOTcraeiLUo крадљивццма ti nopcd voza turo знаMO KO cv, icp ceu zoroeo Hocc opvxcic. Чувањс noља v oetcu селима iiitjc добро организовано. Bco- .\ta ie МЛ.1О nveapa на oеолпком npocropv. Неко од меттана нам рсчс да пољоариврсдници сес мањв oOpabviv e:i iiozpadc icp уложе велики vovd док пк обраде, a еишс od iio.iodHiic tix dyy f.i otjcpv. Рскоше hom oa be oc) odioeapaivluix onгана v Oiuurtiiiu захтсеаth Oa cc oiiai проблем mm upc Dtimi. Ово.ч npoGacMv треба into otou.bHuic npuhu, opzaiuuoaaTu стално uveaње поља noioroev v tokv лста 11 icccHii. To трсба da 6voe upeeacxoдан задатак месним заједницама v сслима и od weapajvhtix органа v OnUlTtlHll. M. Мнхајловић @ Откупљују се скоро сви производи ® Откуп знатно бол>е организован нсго до сада Ове годиис пољопривредне задругс са нашег подручја cv зпатно бољс оргашгзовале откуп пољоприврсдних произвола нсго до сала. Спрсмнс су да лрсузму све тражсис вишковс који he сс појашггн, обшром иа >б ■ п >пн 1 ■ । оји сс очекују. По/Бопринрс.ша задруга ..Аг роекспорт" ic за неколико гоЈина повећала oikvii за два ло гри пгта. Задруга покрива 1о села it вршп огкуп товних јунади и свпља. млска, пасуља, ткквсиог семсиа. грожБа и тр жних вншкова жнтарпца. Откуп товних јуладн ч свиња је ранијих годипа био у иезнатнпм колнчинама, док је за 6 мессцн свс годпне откупљсно 976 јунади, што јс прско 80 одсто \ i jBopeii откуп. Откуп млека је односу на 1973. РАЗГАЕДНИЦА ПОТОЧЦА НОВА ТЕАЕФОНСКА ЦЕНТРААА Прс двадссет дана пуштена јс у рад нова аутоматска тслефоцска цситрала од 100 бројева. Од тога четрдссет прнкључака користе мештани Својнова. АРХЕОАОШКА ИСКОПАВАЊА Половипо.м идућег мессиа у Поточцг he почстн архсолошка нскопавања па месту званом „Момчилов град". Сматра сс ,та he се наићн на вреднс нскопвнс које he join боље осветлити прошлост овога краја. М. Д. ЗБОГ КИШОВИТОГ ДЕТА Нс Иможсмо сс «8пожалнти вжи да ж ова годнна ннје била наклоibena иаиЈим пољима н Bohibaццма. Повољкн атмосфсрски услови доприпсли су да овогодншњи припос пшсницс буде нзванредан, чак рекордан на iiojcAiiiniM ларцелама, и да кукуруз и остале пољопрпвредне кулгуре поомално иапредују. Али кишпи период сс знатно продужпо, н нзобнљс влагс нс дозвољава гтрнродно сазрсваПишс. Радослап Лазић-Лалс Када су Буљанци ирс годииу дана позвалн пашсг ннтсрнационалног шаховског мајстора к сскрстара Шаховског савсза Југослвијс, Рудолфа Марића, да одпгрл слмул ганку у Буљалу, пису ии слутнли да he од тог чана важнтп за icu.no од најјачнх шаховскнх ссла у зе.мљп. А то сс догодило бат гог дана. Umino јс друг Маpiih, како је са.м изјавно, палшао на ВСЛП1СЛ отпор у дрсв ној игри п пошто јс дожлвсо вепи opoj пораза и рсмп пар111ја нсго што јс могао и ла помисли, лзјавло јс да у на« шој зсмљи познајс само још јсдно село у комс сс лгра тако добро max. Прелложно ic да сс одржи меч измсВу Буљана л Павллша (код Вршца) да сс лрвл пут у исторлјл шахов* скс лгрс прогласи лајјачс шаховско ссло у Југославији. Обс ћао јс да he он личло судлтл на том мсчу. Послс дужих прсговарања, најзад је договорено да сс првл меч одлгра у Павлишу 28. августа 1976. годлле, a рсванш краје.м септембра у Буљану. Буљанцл су крснули за Пав лиш 28. августа, а целокупне трошкове скосипа је Скупштлпа општллс Параћин, што је за сваку похвалу. О самом дочску пс треба много да се прича. Блло јс нз врсло. срдачно л лрлјатељски. На свечалом ручку председнлк шаховског кпуба „Павллш" Мо.мчлло Вељнћ поздравио је гостс лз Буљапа л рскао да јс иво први корак ка збратнмље љу ова два села. О самом сслу Павллш рекао је: „Павллш је ссло cpncwc националности. Има око 2000 сталовллка. Удаљсно јс од Вршца 3 км. To ie члсто пољопрлврсдно ссло. По злато јс још по томс што јс у овом селу поглнуо народлн хе рој Жарко Зрсњаннн 6. новем бра 1942. годлие”. Око 15 часова почсо је и меч због кога сс углавном и дошло. Сала је блла пуна. Ко лико јс било иптерссовања за овај мсч најбољс Ис.мо ллустро ватл тл.мс, што су у Павлиш допутовалл 5 новинара лашлх с.млиеитних лнстова: „Поллтлкс", „Борбе”, „Поллтикс скспрсс”, „Всчерл.их новостл” и „Спорта". Судија мсча јс бло гснсраллл сскретар ШСЈ Рудолф Mapiih. Бно јс присутан удвостручен. Млско сс откупљујс у дссет ссла, а у прошлој голини јс откупљепо два мнли она литара млека. Свс понуђе нс количине производа ова за лруга OTKyiLbvjc на лнцу .места. по сслима, како бн откуппа мсста бнла што приступач* нија Г1ол>опривредни.\1 произво ђачима. Како пам ic рекао Радомир UcpoEiili, дцректор овс Задруге. оста.те пронзводе ис откуп л»УЈУ, ЈСР ,,х пољопривредни произвођачн no нудс. Дреновачка задруга јс за откуп стоке за шсст мсссци утрошила 7.з01’.000 дипара. Сада сс у ово| задрузи откупљује бели и црпи лук, пасуљ, кро мпир, а вршиће сс откуп грож ba и виноградарских брссака. Цснс пропзвода су популарнс и произвоБачл нс чекају дуго да бп наплатклн својс произво њс усева. Берба кукуруза касниНе најмање двадссстак дана, па можла и впше, што се односн п иа uiehepiiy репу. грожђс ц другс културе. Због вслнке количнис водс сигурно he процспат uichcpa (дигсстијс) бнти знатнс мањи. Стручњаци са којима смо разговарали о овој тс.ми изражавају бојгзан н од слане, која последњих дана зрења можс да падне на наша поља. М.Д. дс. Произвођачи.ма сс рсдовно исплапује и иео изиос премија за тов. Y Пољопривредној задрузиу Поточцу затекли смо ’ нсколико пољопривредиика који су чскали да подигну пре.мију за стоку коју cv испоручили задрузл. Meby н.чма су билл Милан Михајловмћ, Момчило МиjiiicaBJbCBiih и Љиљана Савић. V краћс.м раз!овору су истаК.1Л да су сасвим задовољии услугама које пружа ова Задруга. Цене појсллллх ироиз* вода бл требадо да буду всНе a то се пре свсга олносл ла грожБс. jen cv пслс репро материјала за обраду вллограда све всћс. Ове јссени замљораднн чка задруга у Погочцу радиИе на поднзању још 20 хектара впнограда. До сада је на овом подручју под вниовом позом било засаБено 150 хектара Пољоприврсдна задруга .Дгроекспорт" је у овој години откупила 30 хиљала килограма пасуља. МИХАЈЛО АРСИН, по љоприврсднмк мз Рашевицс је у току ове годи не испоручно рашчевачкој задрузи 10 товљених јунади. Како нам јс рекао Стеван Рашић, руковсдилац производ њс, задруга огкупљује свс пољопрнвредне пронзводс који се производс ла овом подручју. Рашевачка задруга вршп откуп у пет откупнлх станлца, у свако.м сслу по једна. Откупљује свс понуђене количилс бресака, грожБа, шипурака, ку плла, јунади, прасад за тов и млска. — До сада ic откупљено око 4,5 хиљада прасића и 1200 јуладл, а већ смо исплатнли и премијс пролзвођачлма рекао лам је Душан EopbcBiih, рсфе рснт коопепације. И Пољоприаредпа задруга „Слога" вртл сткуп стокс. jidi тарицс, поврћа, uiv.\|ckji.x ца^ дова и грожђа За првих 6 мссеци овс годипе ова Задруга је откупила 1300 грла крупле сто кс. ПропзвоБачи су углавном задовољнп цспама. Прсмије за лст месеци су исплаћсле произ вођачпма, а откуп сс вршл у S откупиих сганица. М. Млхајловиђ БУЉАНЦИ Y ПАВЛИШУ Ускоро побратими и прсдседлик ШС Војводинс друг Бурмћ. Мсч сс пграо на 10 сснпорсклх и 6 јупиорских плоча. Као што смо већ плсалп укупан рс зултат јс 9,5:63 за Павлиш. Бу љанцл су били бољк на ссниорским плочама 6:4 а златне дсвојчице су допсле побсду Павллшу пошто су побсдилс са 5,5:03- Пошто се ревашп нг ра у Буљалу још сс нс можс рсћл које јс село зваллчно бољс, али остајс Ч1пвсница, као што рсчс apvr МарлН, па бо љсг од ова два у зс.мљп нема. На извалрсдно организова* лој всчсрл угиворсно јс братл мљење ова два ссла, п Буљанци су са всллкл.м одушсвљо ibCM тсшка срца моралп да на лустс својс ioctc праћенн најлепшим утисцл.ма.
БРОЈ 65 И ДАНА СТРАНА 7 КОЛЕКТИВ I СПОСОБАН I ЗА ВЕЛИКЕ 1 ПОДВИГЕ g Колектнв који за кра- = = тко врс.ми услешно рсша g g ва два крупна задатка, | g заегој у пролзводњи и = = упис народног зајма, до- g | казује да јс способан за | = оваквс, вслике нодухва- = те. g g Само про мссец дана g = цсмспташко, ппачи, сиво = = нсбо пагло су прекри.ш н = облаци нензвесности. У | | производњи, прс свсга у g | коловлма снровипе, јави = g ли су сс знацн слабости g | који су запрсшли да лот- = = пуно заусгавс .мсханиза- g = НиЈУ рудара што бн би- = ло опасно и за остала по = = стројеља. Послслиис би = = свакако биле несагледи- g = вс а план производњс под = = знако.м miTaiba. И io у- g = толнко прс што су пр- = | внх ссда.м месеци у Це- = = ментарн били одлични. g g Упорсдо С THAI, II скоро = = у исто врсмс, налазио сс = g и други велнкн задатак g g — упис народној зајма. = = Два посла за јсдну сре- = g дину, ла један колектив, g = увск су представљали тс- = = рст и нсизвссност због g g могуКности да сс у нс- g = ком подбапл. g Па нпак. то сс инјс ло- g = годило. Сграховаља нису е = била нсоправдзна, а.чи јс = = колектив смогао снагс да = g све услешно привслс кра- = = ју. За кратко време учп- | = љсло јс мпого у оба прав* = = ца. To сигурно заслужу- = = јс похвалг сваког човска = g на радном мест\ . алп z = join вншс од тога — ги- = g вопн ла к* овај колскгив g = виталан н способан за = = великс под\ хватс! Р М. g niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiuiuiiiiiiuiiiiiiiuiiiaiiiiii? ПОСЛОВНН ОДБОР О ИЗВРШЕЊУ ПРОИЗВОДНИХ ЗАДАТАКА ЛОШЕ У АВГУСТУ, ДОБРО ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ Чланови Пословпог одбора, у петак 10. ссптсмира, размаграли су извештај о нзвршсњу ллана лроизводшс у августу. У спомспути.м мсссцу. као што јс познато, било је вишс недостатака и застоја код неких постројеља. Нарочито су копови сировинс и.мали пробле- .ма у механлзацији, као послсдина објсктнвних али н субјсктнвних слабости, речсно је овом приликом. Природно јс, значи, шго се свс то одразпло и на производна посгројења. Август јс, оцењено је, најслабијк мсссц у овој години. Клинкср јс на пример остварен само са 90.5 одсго, цсмент са 92.0 а реалпзација мало боље, са 98,5 одсто. Ипак, кумулативно гледано. како кажу скономистн. зпачи стан»с од јануара до краја авгу ста, није толнко лоше. И ако Нови iiocrpojeibc: Што прс до пзгубљеног ритма giimmnnmiimiiiiimiiiiiinniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^ | НАШ СТУБАЦ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIV БРОЈ 165 @ Само за недељу дана — близу 200 милиона старих динара Упнс народног зајма нијс за вршсп. Прс би се рекло да је на почетку ако сс врс.мс узме као мсрпло. Резултатски гледано, меВутим, зајам јс до сада успео и нма всома добрс изглсдс до краја, Оваква јсдна оцсва, није изречсна од страие нског органа или организациЈС, али сс такав закључак слободно намће чим се поглсдају бројке о зајму. Највпше је, пзгледа, учињено на самом почстку, значи v прва два дана. Прско 60 одсги радника, тачнијс речспо 658, уписало је 175 старих милиона. Верује се да су зајам понуднли свн они који су_ се у io врсмс затскли у Фабрици. Познато је, McbyniM, да се у Цемснтарп ради по с.мснама, као и то да је сваког дапа no јсдна смена на одмору. Овомс ваља додати годишње одморе н боловањс. Средипом npoiLLic псдсљс, да клс за нспуннх десет дана, број кс о зајму промснилс су сс на горс: 743 раднпка изјаснило се за су.му од 197 мнлиона дпнара. ¥ врсмс док јављамо о ово.мс, уочи закључсња листа. сигурно јс дошло до новс променс. Ипак, у овом броју и> поснми податке којс смо дојс прошлн месец „окрњио” ранпји прсбачај плана, крајњн резултат за осам мсссцц јс углавном повољан, чуло се на ссднпци органа. На прпмер. клинкер је остварен 104,2 одсто, цемснг 102,0 н реалпзација такоВе 102Д одсто. Производња и реализација фнлсра далско су нспод планова, било за август илн кумулативно. Познато јс, илаче, да сс пзгхбљсно тешко налокнаБујс. МеБутим, двс стварл нду сасвим у прнлог да се озбиљно покуша: доста добро н исправно стаље постројсња и вслнка потрошња цсмснта. Због то га, даклс, a то значи и због свих у колективу, трсба свс учннити да сс ухвати рапији тсмпо и рита.м. А, то није нсмогућс! Р. Милосављевиђ бнлн од Координационог одбо- Још око 300 радника, од кора 9. сслтсмбра. ји.х су многи свакако одсутни Y Површинскн.м коповима, ових дана, изјасннћс се за наОмладинни нз Производиих услуга дошлн скупно да viunuy зајам према ЕвидеициЈП, од 102 радника заја.м јс улнсало 77, а су- ,ма износи 17.890.000 динара. Дв радпика дала су поклон у виспни од 50 хнљада старих. Оба погона OOVP „Производња цемента” н.мају 366 радника а за зајам сс до сада изјаснило 273. Изпос зајма јс 69.600.000 динара. Ииаче, дсвет радпика јс дало поклон у внсинн од 730 хиљада динара. Y Производнпл! уелугама од 231 радника за зајам сс пзјаспнло 170. Упнсана је сума ид 52.460 дннара а три раднпка су дала поклон у укупном износу од 370 хиљада старих. OOYP „Промет” пма 199 радиика, a 100 јс \ пнсало суму од 24.500 дипара. Јсдан рациик јс локлонио 50 хпљала дпнара. Y Радној заједнпци, Зајсднпчкнм службама, ои 177 радннка — 123 сс изјаспило за зајам v BficiiHii од 32 мплнона. Четпрп радника дало јс поклон уд 1.020.000 старнх динара. Аикови наших радннка: ДРАГОСЛАВ ПАВЛОВИћ-КОЛЕ Драгослав Павловпћ, Ко лс. рекордср јс у зајму за рсгулациЈу водоплавних токова и изградљи Ауго-пута ид Бсограда до Ннша. Још првог дана уписа заЈма, Колс јс попудло суму од 1,600.000 старих динара и бар до сада нцко га у колсктиву није падмашпо. Драгослав је у лрошлом зајму за пруту Београд — — Бар бпо .\ieby рекордсрн.ма са сумом од 400 хкљада дипара. Са.мо тада је био пза Борпвоја Ннколиha који јс уписао 500 хлљада динара а сапа јс далеко лрви. To показујс да сс нс радк о cnvnajy uch о на.мсри овог нашег радника. Зашто јс то учлнпо и чи.мс се руководии при уплсу всћих сума? — Као омладинац н скојевац учествовао сам на нсколико радних акција. Још тада сам заволсо лове грасс путева и лруга. To јс нешто најлепше: та.мо где радлш, гдс се знојшп и одакле поснш многс усломепе — каспијс пролазе возовп u аутомобилп. Сада нс могу па радпу акцију, али могу да помогнем овако, кажс Ко ле. И ако сам градио познатс пруге послс рата н Ауто- •пут „Братство — једннство”, наша генсрацлја није се још одужила. Ово је на нски качин оно што ми можс.мо да да.мо за млаБс, и за нас наравио. Павловић је дошао у Цемснтару 1945. годннс, још родни зајам. Оно што је већ уписано 11 што he се још уни* сатн. oiihe устварн скроман допрннос иашсг колектива у реlynaunjn рска које су всковнма плавиле поља и људе и изградњи пута за безбеднпји и бржи caoopahaj. Човек he од сада први пут бити лрави господар у равница.ма. Страх који је стално лебдсо над мавама људи и уссвпма, ociahc само ружна прича за онс којн io нису упамТПЛИ. „Пут убииа”. како с правом зову садашњу деоннцу од Бсограда до Ниша, за коју годину nehc Dilute узнмати данак у крви. Слупана вознла, н Benin! бпћс сигурно свс маље крај пута. Раднипи Цементаре могу битн поносни на зајам ко- |Н су дали да се убудуће живи бсз cipaxa од водсне стнхије и удсса кмд човск крене на посао плн куИи. Р. Милосављевнћ Најстарија Фабрика у Поповцу, ллл Погон П, како je чс сто сада зов\. дожнвљава ко зна no који пут рсконструкпн ју и дограл:Бу у својој историјп, али 11 леку врсту неизвесности за наредне дане. Ннкада се влшс није променпло и прс правило у овој Фабрици као за послсдн.с двс годнне, алн се никад мање ннје веровало у њело сутра него управо сада. На својвремену смуљичавосг .малог броја људл који овде раде упшало је изгледа више фактора. Најјачн је онај који погиче од оссћања запостављс ности и отуБења колега лз nose Фабрике. Гу .мисао управо стално поткрепљују бројле тешкоће које оли сами рсшавају, скоро без ичнје помоћл. Ка ко рече једал радник одавде, онп су оно старнје дете које су ролител.и иагло одгуриули ради млађгг ко.ме се указујс сва пажња! И као у случају старнјег сина, којн уколлко ви шс ластоји да привреди роди* тсљској ку!1И, утолико се његов допринос мање ценн, a on станак му «е све неизвсснији. Познат је, ча прн.мер, застој пећи у Tloioiiy П услед нередовног слабдсвања снровинским брашном. Брижљивнм ра као млалић. У почстку јс бно на влшс радних места a касниЈе јс стскао квалиДрагослав Павловнћ фикацију. Сала јс квалифл кованп млипар у Погону 11 Драгослав јс лознат н кас друштвено-политичкп рад Hine у фабрнци и селу Бо шњану гдс /кивп. Бнран јс у први Раднпчкп савет Фа брике цсменга у Поповцу Био је лрсдссдник снндп калнс лодружнппс, лредсед ник савста радне заједннцс и друго. Цсменташко искуство ј< својеврсла траднција у фа милији ПавловиИ. И отад' и стричеви радплп су у Це мснтари а сада, заједно сг Драгославом, и његов спи Милан као бравар. Р. М YCKOPO RE СЕ РЕААПЗОВАТИ ЕААБОРАТ О ПОГОНУ II NIN сшм мкгавим J MIU С8 ШШНИ1 9 Стари Погон на раскршћу © Изостаје помоћ кад је најпотреонија ® Осећају да су иапуштени Сами мошнрају и yrpabyjy чунањсм дошли су до подата ка да су због гога ,,побре сга pc nehii” стојалс 2940 часова, одпосно да јс пзгуб/Бсна производња од 2е.5ОО тола клипкс ра. Поред тсча, кажу, нередов no noiipenaibc слровлнс ловла чило јс н лруге издаткс: окрстањс празлих нли полгпразлих nehii што јс доводнло до прсго рсвап.а опекс, стајања и новог 0311да. Са.мо иа .плубљсном” клмлксру, нзгубљено је нсколико стотнна милвона старих. За те nape могло је да се купл вози ло — цлстсрла и да nape оста ну. Тнмс би се заувек рсшнло пнтање лрсвожсња снровпналз новс Фабрнке. — Да је to ypabeno, рскошс, пе бн она „Транпшедова” цистсрпа била ларкирана још од cinioh у кругу овог Погопа. Уместо да лоћас прсвози спровинско браши«, визач је послс нрвс туре зауставло цистсрну, затворно сс у кабпну и заспао. Мало прс посласмо стражара да га будп, прпчају очнто људи управнпк Данило Марковић п лословоБа Јован Драгутмпо вић. Једино му кафу нис.мо скувалп! To niije случај, то јс појава. Мн о томе извештавамо нашс претпоставллне, алп се то понавља (Јутро када сам посетио старн Погоп и када сам водно опај разговор с раднпцпма јс 8. септсмбар овс годнлс. Примедба Р. М.) Фллср јс очито вслпка нада, али и данак којн је изгледа неминовап у pabaity овог пропзвода, почк-в од тсшкоћд па утовару и лстовару, нссналажс ња на тржиштг, нсдостатка крсчњака и других. Најтсжс су, кажу, зне тешкоће којето управо нс би требало да буду: чекање на обечелог радника из Погона I да пунн цистерну, од бнјањс лаших диспичсра да пошаљу цистерну за врсме дру гс с.мслс, када купцн тражс филер и тако даље. Филер се нзгледа највише тражи од половинс годинс, по што се на пухеви.ма обавс сви радови који лредходс асвалтиpaiuy. To врсме управо је ово када говоримо о њсму, али јс познато колико се сада гсшко долази до кречљака, поготово дробљеног, збот застоја механмзацијс у Коповнма. Производња филера јс очито успела a it његов квалитст сс освсдочио. Са те страие јс дакле све v рсду али за њсгов даљн пут не постоји нско искусгво. Ту се, дакле, ман>ка! Ови радннци необичио воле своју Фабрику, иако сс ocehajy као да су просторно удаљснп од њснс xtnabe сестре н својих колега. Пролетос су ско ро сами обавслн ре.монт nehii и лругкх постројења. Сада таKobe са.ми Moirntpajv траку за ггал. о.1 утоварног бункера до сушаре угља. Управо смо затсклл Милана Стојановнћа, Жарка МпловапоииИа, Милана РаднсављевпИа, Всрољуба БорbeBitha и Бору Маринковића. Ови млади радлпии, углавном ..iii.li.inје — браварн и вариопн — који радс у приизводним одељењлд1а, оставили су за часак своја радна мсста и лрихваги.т се п тралље п мон тажс систсма за гранспорт Ускоро he изг.чсда сасвл.м прсстати ручло склдање к до npe.Maibe \ r.ba, јечап од најте жлх, стари посао који јс о,< постојан>а Фабрнкс рсдовно ац гажовао вишс радлпка п брзо пм одузн.мао слагу и млалосг. Умссто’ всллкс рударскс лопа тс, колпиа и мишицс. сада he раднти тсхника. На крају ваља рећи ла јс изградња система за угал., уствари последња фаза послова по елаборату о Поголу 11 који јс усвојен још ире двс годнпс. Остале поправке и доград!Бе, као на прпмср мел>ава филсра и друго, обављени су још златно ранпје. Ово јс даклс још јсдпо обпавлшљс п по.чмлаБивањс старс Фабрике која јс сада сигурло боља п модсрпија нсго раинје алп п.сна бу.чућност пијс у толпкој мери јаснија. Дошла јс пстпна нова тсхппка, и нови пронзводи, алп се људн ocehajy uiiiuc ycaxubc hum. Kao да cv им колегс in новс Фабрлке поручнле на нски начин — ето ва.м све то, ла раднтс како знатс п умете! 1’адс Мн.1исаиљев1Ј1
CIPAHA 8 14 ДАНА БРОЈбЈ BtCTH РАД ПЕПИ M3 УГААВНОМ OOH II№ ДОБАР Ротационс псћп у производвом Погону I рацилс су всома добро крајсм прошлс ссдмнцс кад смо разговарали о томе с управнлком Мићом МанојловиИе.м. Ипак, стручљацц за ова постројсња најввшс сс трснутно поуздају у стару пећ број П. Код псћи број I всћ дуго врсмс ннје v потпуно исправном стаљу погонски зупчаннк илл вснац. rich ради, пошто јс обављсна всћа оправка почстком годинс, алп и дхљс оставља утисак лсснгурности и нспзвссности. Иначс, дуго сс покушава са мабавком — купо* вином новог зупчаннка од инистраног промзвођача. Псћ број Ш јс сада „сумп.ива" на јсдном дслу илашта. Мо гућс јс да дођс до уснјања. To мссто сс сада изузстно прати н надглсда. Ако ипак nobc до Tore, мораћс да се стане радм хлађења и озпда. ПАЖЊА И НАДГАЕДАЊЕ ТРАНСПОРТЕРА ЗА КАИНКЕР Трапспортср клинкера, ко.јп јс проузроковао внше застоја у авп,сту, ради скоро нор.малло пуних пствассг лана. Сталио му се поклања макспмална пажња и палглсдаљс у руковаљу н одржавању. Епситуалнп застојп код новс пећп корнстс сс за што дстал.нији прсглсд п замсву дотрајалнх дслова. У послс.ибсм стајању, рсиимо. замсњсв је само јспан точкић ко ји јс био похабан. HE РАДИ КОМПРЕСОР НЛ ДОПАЛ — ТОРЊУ Компрссор за издувавање клопа на допал-торњу нијс праван всћ дуже врсмс. V неколпко случајсва. пи искаP. да јс било потрсбно, користио се компресор из сировпнс број IV н нз ЈУР Енсргетика. ПРАВИЛНИК HA ИСПИТУ Правилннк о стимулацлји рада којн јс у пробној прнмснн код радника Отпремс цемента од почстка августа, показао је за ово време прве „резултатс”. Како смо обавсштсни, обрачун по овом Правплнику дао је осетну разлику из.мебу оних који су вншс и дуже раднли и оних који кису. Иако се Правилник званично не примсњује, према овоме што је до сада показао, свн су изгледн да he бнтм прнхваћсн од већине у Отпремн цсмента. p. Е0МИИ IСШМИ ИИСП За псриод јануар — јулн, у овој години, број лзгубл>ених радних дана на име боловања, у нашој радној организацлЈи. нзноси 9356 дана, што је у односу на истн период прошле годлнс више за 2.912 дана. За овај пернод „а нме боловаља исплђсно је 1.025.018,79 динара, док је у 1975. годнни исплаheiio 584.670,00 длнара. НајвеВл број дана боловаља лма остааревнх у ЈУР-а ,.Отпрема цсмента” где је нзгубљено 2368 дана. што је за 631 да„ шпие нсго за исти период прошлс годинс. О проблсму пораста болова1Е»а одувек се доста говорило али сс само остало иа конста* тзцјн да је боловање у сталном порлсту. Узроцл се знају али адекватних мсра за сујбијаљс пораста нс.ма. Зна сс да bcjiiiiui број радннка у нашој радној оргаллзацији боловањс користи да би ссби или другпма иаправили кућс, ограду лли урадили било који други лрнватни посао, док за то врсмс н.иховн другови радс и за љпх. Таквим болесшшима јс довољно што им тсче радни стаж и примају боловање а истоврсмсно завршавају, за њих, важпијс при ватне послове. Провсре, које да бп сс лази за доказале радника. вндело врсме да има су учињене, ко сс гдс наболовања, су много таквих Када бп сс ово.м броју изгубљених радних дана боловања, додали н данл нсоправданих изоставака, плаћсннх и неллаНених одсуства. о којлма се мало зна, бројка бц била још влцЈс забршБавајуКа. Љ. Rocjih РЕНОВИРАЊЕ НОВОГ МАИНА ЦЕМЕНТА M.iBii псмспта број III HH.ie ралио 9. септс.мбра када с.мо о 1->мс разговаралн с Љубишом ЛукиИем којв за.мсњујс директора у Производпим услугама. Ралпло се на за.менн једпог рсда плоча на чсово.м знду и \ градп.и плочица на слсватору. У исто врсме прсдставпици „Б. БаковиИа" покушавају да спрсчс цурсњс уља из рсдуктора. ТакоВе, рскли су пам. ралп сс на неклм прсправкама којс би требало да омогуИс мсљаву новс врстс исмснта, такозваног мешаног цс.мента, са додатком шљакс и туфа. ПОСЕТА Договор о заједничком послу Пословни одбор на послсдњој седппци сагласио сс са одласком групе иаших стрхчњака и руководпоца у данску фирму Шмит. Тако he у ДанскоЈ боравити од 13. до 17. септембра: ге нералим директор Топлица HeдељковиВ, руководилац сектора за развој Душан СтевановиН, руководнлац службе за финансијскс пословс Сретсн Обргдовић и длрсктор Основне организацпје удружсног рада „Про.мет" Ммлосав Симић. Цнљ одласка јс разговор с врсдставннцима фирмс Ш.мит радн усаглашаваља текста уговора за нспоруку опреме, рсзср вних дслова, техничке докумсн тацијс и надзора. Р. YCKOPO KPERY БАГЕРИ V Површпнсклм коповима багери су били сасввм затајили, нарочито они у крсчњаку. To јс прнморало рударс да купе утоваривач из „14. октобра” који сј једва постпзао да товарн вслика вознла. Упорсдо са ти.м рађсно јс па оправци два хвдраулнчна багера. С обзнро.м да нмају исту ознаку, рећи ћсмо да he багср којн јс остао у крсчњаку ускоро битн оправ.т>ев a hcdjto касније н други којп се налази у механкчкој радиониш!. * На првом сс завршава препаковањс имлиидра, ламена хидрауличне пумпс к ремочт погоксхог точка. Ваља рсћи да су некп увозни дсловн у мпогомс одложшш бржу оправку овпх багера. Р. БАЗЕН: НАПУШТЕН II ЗАБОРАВЛзЕН ТОПАА ВОДА IH’EKO ГОДИНЕ Олимпијскл базен у Поповцу, позвато јс, напушген јс одавво и заборављен скороод свих. И.ма нсколико година већ како јс овдс замро веселн жагор о.младлне и дсцс а старнји н сада окрећу главу кад npoby крај ii»era. Нскада леп и пријатан кутак .у овом мссту окупљао јс свс који су желсли одмор, рекрсацију и разоноду, чак пз околних места и Параћина. Сада јс свс другачлјс. Запуштсност и обиљс растиња учинили су својс. Коров је нзннкао чак и у самом базену. Базсн истина постојн, алн као да га нема! Да лн је баш морало да буде тако? Да лн је ствар занста v коштап.у и парама, како се често истичс?! — Тврдим ла базсв може да ради, чак н боље него раннје. а да при томе скоро ништа нс кошта, каже иижсљср Јоца Цскић. Најзамршенпјн пајтежи проблемп имају решсња, често пута врло јсдноставно, поготово ако сс nubc другим путсм од оног уобичајеног којнм свн иду. Управо јс Јоца то урадио. Наимс, око 150 хиљада лптара водс npobc на сваки сат кроз фабричке погоне и постројсња. За друштвсну зајсдницу јс та вода индустријска, загавена и радна органнзаиија зато пла ha на нмс водног доприноса преко 30 милиова старнх дина ра годишње. Међутнм, сл укупис количннс, прско 50 хиљада лнтарајс чиста вода „као суза” јер од изворншга до одласка у Tonлик крсћс се исључиво кроз ис вн. Та вода служи само за хла ђењс неких лостројења, као роштиљног хладњака и других, и иста је као било која у радијатору. Она даклс нијс загађена, али за њсно уливањс у рску Фабрика плаћа годишњс од 15 до 18 милмона старих динара! — У момснту када обави на мсну зашто се доводи у Фабрику, ствар је у томе — да се са.мо скрснс v базен уместо у рску. Цеви би кошталс четири до пст мллиона, а радови би се сигурно извели путем омла дннскс рапне органвзације, об јашњава Јоца. Тс.млература ове воде док хлади постројељс у просеку ie око 33 степсна. До базена би сс свакако охладила за степен два, ла п у самом базену, али је то довољно да његова ссзо ва буде знатно дужа од уобича јена два мессца, можда чак пр ско целе годннс. Шта би то значнло за школу, која је ту ка 50 метаоа, па и за параћвн ски ватсрполо спорт, всома је лако закључити. Рачуница је, даклс, проста, кажс на крају инжењер Цекић: Фабрика не бн плаћала водни допрпнос за воду која нвје загађена, а Поповац бн имао базен са топлом водом прско целе јодннс. To, ипак, вешто значн! P. Милосављевић АЕКА ПАНТИН: ПОКАОН ЗА HYT И РЕКЕ ПЛЕМЕНИТОСТ НА ДЕЛУ У првим дажша уписа на родног зајма, Александар HaiiTiih, који је на годиш* љем одмору, дошао је да сс лрикључл овој всликој акцији. У.мссто зајма, Лска јс својом руком потписао: 720 хмљада старих као нсповратли зајам. Вест о овоме брзо јс отишла у свс правце, али су о љсму почелн да стижу већ лознати подаци: за пругу Бсоград — Gap Пантић je уписао 200 хиљада зајма и такоБс 2000 хиљада локлон. Даљс, за Титов фонд 250 хпљада, 100 хиљада за СФС после пожара, 20 хиљада за изградљу Гнтовог дома у Кумровцу и други. Стари Скојсвац н ударпих са радних акцнЈа oner је проговорио. Сада га чак нико иије ни звао дошао да по.могнс! Какав је и ко је. Лска Паитнћ? Лека ннје богат. а он јс заправо, нити му поплавс често претс да би га то повсло за ache учсшћс у било коме зајму и помоћи. Напротив, пре бн се рекло супротно. Врсдан фабркчки радпик п скроман житељ ссла Извора. Лска би по неклм мерилнма требало да будс „у средлнн" свих акнлја. Ипак, он то није. Он уосталом не бн био Лска ватрогасац н портир и Лска из Извора кад бп углавном ишао стазама другнх. On нма својс јасно нзграђсно мишљење и схватање дапашн»ице. А изнад свега Лека има всо.ма развнјен смисао и occiiaj за хуманост. Он сваког човека гледа као човека, бсз рсзсрвс, а нашу сгварпост као део својс породице. Као човск и роди1сљ сваком и свачсму ои хтео да по.могне, нс само да би се изЈСдначили са ндш, него да бп били и бол>и од њега. Таква му је душа, нзгледа, вслика и топла а срцс племеннто и лако затрсперн кад треба да се ломогне било коме Изворцу или друштвено] заједници. — Зајмио сам н врађао, од како знам за себе. Између осталог, кућу сам добрим дело.м изградио зајмом, ЗаЈам је нсшто људско; он одвраНа људе од грубостн и васи;1>а, каже HaiiTuh. Осим тога и Партија нас учн хуманости уопште, па и оваквој као шго је сада народли зајам за јачање зајсдилцс. Пуних четрнаесг година Лска је био ва челу најмасоввнјс органлзацијс, Социјалистичког савсза у Извору. Искрено, то сс ретко догаВа, али он јс успсвао. Савстовао је млаВс од себс али нх је н слушао, а није сс устручавао да од старијих тражи мишљсњс. Са љу цима треба људски, отворено и искрено. Приступачан и присан, Ле ка је вре.меном постао својеврстан представник Извораца, њпхов трибун. Мсштани су често упирали очн у љсга. Пнтали су га н ценили шта он каже. Всровали су му без резерве. Свс акције и промене у селу почиљале су са н.и.м и ишле прско itera. Сада истнна има и млађих од н»сга али и Лска помажс колико може. A он то најчешћс чини примером, као што је случај са зајмом. Такав јс Лс <а Пантић! Р. Милосављсвић YCKOPO МАШИНА ЗА YTOBAP BPERA Y ВАГОНЕ Техника ће заменити тежак рад у Отпремн У Отпрс.ми цсмента се ипак нсшто догађа. Од почетка августа у пробној је прпмсни Правилник о стимулативном награbiiBaiby а у октобру почећс .монтажа построЈсња за утовар у Barone. Оба подухвата, нсма сумње, иомоћи he паксраЈиима, али свако ка свој мачнн. Идеја о мехавизовано.м утовару у вагоис стара јс колико и Фабрика, а ово што сс сада управо гради всзано јс измсВу осталих пајвтис за вастојаља двојицс инжељсра, Јоцс Цски* ha и Божс MeaiiKOBiiha. Осгварсњс идсјс □ лакшсм утовару upcha, почсло јс практично прс нсшто впшс од годину дана када су органи самоуправљања, послс пских norcuiKoha, указалп повсрсњс ИванковиБу и Цскнћу да рсализују својс за.мислн о утоварном механнзму. — Од почетка рада на овом послу водили с.мо рачуна да се свс припагоди постојсћи.м обЈсктпма, да се ништа нс меља или руши. На тај вачлн наш предлог је имао прсцности над онима који су вуђеви са страпе, и којн су предвиђали рушење и били скупљи, објашњавају наши инжењери. Радннци Фабрикс текстилиих машина „Пролетср” ужурбано правс утоварну машину и остало, а они he јс и монтиратн. До сада је више од половине посла всН ургбсво. ГраВсвивари „13. октобра” урадићс граbcBHHCKC радове и то прс свсга ра.мпу за кретање машине. Свс ово како рсксшс трсба да сс обавп у октобру. Крајсм мсссиа трсба etc да сс опроба н функционшпс. Овај механизам за утовар, рскло би сс, нијс нЈплта вово. Ново је лгго јс свс то сасвпм прплагођсно објсктима и услови.ма алп иначс и.ма и нских новина. Свс то омогућиће ла остапс старн травспортср са ссверис странс који можс ла служи послс проширеља Фабрикс. У томс јс пзглсда сушгива „ мајсторија овог лодухвата. Утоварна машина he сс крстати по колосску — ра.мпи крај са.мих вагона, а у вагон ће улазитп трака која је покретљива. Чак и најдужи вагони лако ћс моћи да сс пуне. Капацитет утовара јс 120 тона на сат. To су, укратко, основ* ни подаци лрсма речима двојицс инжењера. Послс двадесет година ручни утовар у вагоне бнће знатно олакшан. Јсдан од најтсжнх послова v Цемеитари, који је нештедимицс нсцрпљивао многс пакерајце, постајс све хуманији. У Отпрс.ми се, даклс, ипак нсшто мсња и то на бољс! Р. Милосављсвић САРАДЊА ФАБРИКА — СЕАО Голубовчаии су задужили Бригада мештана села Голубовца, која већ 15 дана радн у фабрицн, напустиће фабрнчки круг. Према договору с представнпцп.-ла Цемснтаре, Голубовчани су радили на чишћен>у и обнављању индустрнр ског колосска на простору измеБу клннкер хале и силоса цемента. Како смо обавештсни. ова акцпја јс дала одличнс рсзултатс: очпшћсно је и пзнето преко 30 вагона наслаге и зсмљс са колосска а истп јс дели.мично и поправљен. За узврат, Фабрика he датп месној заједннцн Голубовац око 500 кубика шута и шљунка. Ударннчки: Последњи дани рада КОД КРАНОВА БЕЗ ПРОБАЕМА Крапови, бар за сада, нису вншс „уско грло". У послсдњс вре.ме учшвсни су изузетни напорн на санацији кранова: замењени су дслови кранскс стазс, скоро сви 1ОЧКОВИ иа краповима и неки други дсловп. Иначс, постоји веома солидна група бравара која радн на овнм постројењима, н која јс успсла да кранови више не буду места која су прстила да услоре производнк процсс. Р. ДРОБИЛИЦЕ СВЕ БОЉЕ Y Површпнским коповима, како с.мо обавештени од директора МИКЕ ВАСИНА. exalte се осетно побољшало. Поред нешто сигурнијс мсханизацнје и рудари су уложили кзванредне ндпорс за осгварсп»е плавских задатака: дуже времс како се овде радило у три с.менс, а у кречњаку чак н субото.м и нсдељом. Осовина нове дробилнцс лапорца oiihe донета и постазљена за шест-седам дана, а нешто касније и Шти.мова дробилица кречљака. Тако he најзад бити оспособљеио ово уско грло у ксповима сировиие и Фабрици. ВЕАИКО ПРИЗНАЊЕ ПАРАПИНСКОЈ КИНОАОГИЈИ Параћинци у Куиу Жвропе Куп Европе у раду ловних паса — контпненталпих птичара — одржаћс се октобра мсссца у шпанском граду Сиудад Реал Алмснида. Југославија no први лут шаље своју званнчпу рспрсзснтацију од чстири члана на ово такмичењс. До сада су, иначс, ншле групс и појсдинци, У* главном самоиннцијатнвно, па сс на некакав услех ннје ни могло рачунати. Од четворицс у репрсзентацији са својп.м ксровима, двојицу дајс сам Параћин. To су Боле Торњански са чувснпм ксром БаФо.м Паппћипским п докгор Никола МнловаповиБ са кујом Ајшом-Бсти. На овај начин можс сс pchu прнпала јс оелика част параћмнској кннологпји и са.мо.м граду. Иако ово такмичсњс моси званпчан назив Куп Европс, мнрнс душс можс ла се зове светским купом, иошто јс спгурпо јачи од осталог свста ван Европе. Р. УРЕБУЈЕ: Издавачки савст УРЕДНПК: Раде Милосаољсвић
БРОЈ 65 14 ДАНА СТРАНА9 наше дело ДЕАЕГАЦИЈА НАЦИОНААНЕ УНИЈЕ ААЖИРСКИХ ЖЕНА Y НАШОЈ ФАБРИЦИ 0ИШ1С№№1 и НЕСИИХ ЗЕИШ Делегација алжирске Ymije жена боравнла је у нашем колективу 31. августа. Њу су сачињавале: ДОР11ЈА СЕРИфАТИ, национални секрстар за масовнс актнвностн, која јс у Наиио* налном савету (нзврннш орган Унијс) задужена за cnponobetbc у живот најзначајнијнх политнчкмх н економскнх одлука, за остваривање аграрнс револуције, нндустрнјске рсволуцпје, yBobeње социјалистнчког управљања у прнврсдп, укључивање жсна у снндикате и рад са жсна.ма на селу; Лепла Саудн, нацноналт! секрстар за социјално-економска питања која радп на задацнма из области социјалне, здравствспе п правне заштите н Аиса <1’узна, национални секретар за адмнннстратнвна питаља, задужсна за всзу са базом, покретаи>с и мобилпсање жсна, њнхово нкформисаљс и проширен.е базе. Поред гостнју из пријатсљске земљс Алжира. међу нама су билс п Викторнја Јанковнћ, сскрстар Савсзнс Конференције за питањс друштвсаог положаја жсна Југославнјс и Зора МанднБ, стручни савстник за пптаља лруштвеног положаја жена у Југославнји. Ова посета је организована у циљу оживљавања сарадњс између Конференцпја Алжира it Југославијс. 71 ИС<Т 'РАД-Н Е'^ГАкИЗАцИ J Е ИВТКТ „БРАНКО.КРСМА Н О В И Ћ" п АРАЋ И Н СА СЕДНИЦЕ СЕКРЕТАРИЈАТА ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ПУНА АФИРМАЦИЈА РАШНВЖ ШМНЛ Приорнтетнн задаци Yiiujs алжирскнх же.на мобилизацпја жсна на спровођењу у живот одлука револуционарнс властн у везн са дсцентрализаинјом, и оспособљавање жена за учс ш/ic у полнпр/ко.м. сколо.мском и културно.м развоју земље, су v ствари н задаци пашпх жсна. Та зајсдппчка тачка је биојош |сдан разлог више, ла се разго вори из.мебу истију и предста вннца фабричке Секције за дру •iiTBcny актпвност жепа воде гворено и са пуио разумева ња. Y једнодисвној посстн дслигаиија јс обишла Обданпште, пронзводна одељења п водпла разговорс о положају и условн .ма рада жсие у јсдном вслнко.м колсктиву. као iuto јс наш. На кр?Ј\ јс обишла облн жња излетпшта Грзу, манасНашс гошће нспрсд зградс обданишта. С лева иа десно: Внкторија Јанковић, Анса Фузиа, Дорија Серифати, Леила Сауди и Зора Маидпћ nip Раваницу и Ресавску пећи ну. Да би прнсутне упознала са положајем и местом које жена заузима у фабрици, Дра гица Димитријевић — Стојано вић, председнлца Сскцијс за друштвену активност жена у фабрици, на почстку разгово ра изнела је податкс који ја сно показују да жспа у нашем самоуправном социјалистичком друштву све вишс заузи.ма од говорна радна места и функци је, а у друштвено-полнтичком животу има запажену улогу. Нпр. у Савезу комуниста од 356 чланова 111 су жене, члан Синдиката |с свака жена; у дслегацијама OOYP-a од 290 чланова 111 су женс; од 205 чланова руководства СК 40 су ;кеие; у сталиим одборима или комиспјама органа управљања од 125 чланова 43 су женс, итд. Затнм, говорпло сс о заравственој заипитп жене, којој сс у naiuoj фабрици поклања велика пажља, о условпма смс штаја децс док мајкс раде, о квалификаипопој структури за послених жеиа. о могућиостима образовања и о још многим проблемима везаннм засва коцневнп живот жене радппцс л мајке. Другарице из Алжпра белсжнлс су наим пскуства п запажања. која be пм, како са мс кажу, бнти драгоценп изво ри примера како трсба органи зовати жнвот imixobux жсна. Опо што су чулс, а парочптз впделс, може само да сс пох вали н понесе као лспа успомсна. Захваљујући сс ва топлом пријему целом колсктиву, а на рочито женама другарица Ле ила Сауди је рекла: — Нада.м се да he оваквих сусрета бити впшс, и да he бу дућа сарадња бити свс јача и кориснија. Мн има.мо у плану да организујсмо једну конфере нцију жена песврстаннх зс.мал»а, и волели 6и да међу прсл ставницама будстс и вн, представнице Југославнје, јср иску ство које ви и.мате к место ко јс стс радом лзборилс 6ifhe свима драгоцено. Хвала вам на овако пријатсљском пријему. Овдс с.мо сс осећалс као код својс куНс". Заједничкс фотографије и пригодни поклони остаће као знак још једног пријатељства и кориснс СЗјХЦЦВС. О Јсдан од основнкх задатака СК и свнх друштвено-политичких организација је борба за свакодневно развијањс и јачањс радничког самоупрвЈБања • Y рсшавашс пробле.матике у којој се колектив тренутно налази потребно је активнијс укључивати члановс Савеза комуниста 0 Извући ириоритетне задатке који морају да iiaby своје место програмског решавања у радиим грсдина.ма © Bebe ангажован.с оргаиа самоуправљања на сви.м нивоима, почсв од радннчких савста OOVP-a, Радничког савсга раднс организацнје, па ло зборова развих људи © Пракгично рсшавањс питања од животног интсрсса за пун успех радне средине, за бољи положај радиих људн и за успешан развој раднс органнзацијс као целинс На седннци Секретаријата Фабричке конферениијс СК, олржапој 9. септембра, усвојснк су Закључци о раду организаипје СК, и о изврше bi’.m задацима у протеклом псрподу, од нзборнс коиферспцлје, и извсштај о прсдузетнм Л1срама по закључку Комнспјс за друиггвсио-економскс односе фабричкс конфскцнјс СК. Ha ociiOBv свссгранс и конкретно вођепс дпскусијс, која јс базнрана на критнин и са мокритнии. Конфсрсиција јс закључила и ставила v задатак Предссдннштву н Секрстарп|а ту ФК СК it одговорннм руководноцнма раднс органнзацијс п осповним органпзаш!јама уд ружспог рада. да Заклдчкс н оживотворс. ЕКОНОМСКМ ПОЛОЖАЈ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Bcjiiikii проблсм залпха готовс робс и тотално апгажовац»е капнтала раднс организацп јс прстн да још више нарушн положај радпе органнзацнјс п ibcuy даљу егзлстениију п по ложају на југословепском гржншту. За разрсшавање посто jchc сптуаннјс нсопходно је да планови пропзводњс буду благоврсмсно, свсстрано, крајњс одговорно и реалло нзученн, и донстн радн задовољења потрсба радпе организацлјс и задовољсња општедруш твених потреба. О практнчном нзвршавању плана и постигнутим резултаДА АИ ЈЕ НАГРАДА ЗА УШТЕДУ Y ПРОИЗВОДЊИ ОДРЕБЕНА НА OCHOBY ПРАВИХ МЕРИАА Шта је са споразумом о награђивању рационализатора и новатора □ Раднички савет OYP-a прихватио предлог Радничког савста OOYP Производња тканина да се Храпнславу Петровпћу, мајстору Дорадс додели награда у внснни једномссечног личног дохотка. ■ Што пре формнратп Комисију за иновације и направити споразум о HarpabiiBaiby проналазака, рационализаинја и побољшавању услова рада. Повод за писање овог чланка је била додела наградс Хралиславу Пстровићу, мајстору у Доради, који јс својим рационалнзаторским радом, рад на вншс машнна у Доради учшшо лакшим, допрн нео квалитету и своји.м прона ласцима омогућио несметани рад машина. Било како било, мајстор Хра на је допринео колективу. He улазећи у вредност његових учинака можемо pehn да је па града која mv јс додсљена нсадекватна. He из разлога нсстручности Комнсије која је награду одређивала, већ из разлога непостоЈања Споразума о одређивак>у накнаде аутори ма проналазака, тсхшгакмх унатгма .о nojimiBiiii.u н пегатив ini,м момснти.ма v току н>сговог павршавања, раднм људи Податак да је у мссецу августу продато робс у врсдности од преко 18 лшлнона дннара, показује да јс „мртва ссзона" у продаји штофова веИ нри крају морају лотттуно да буду обавсштени, чн.ме he сс обезбедити свестрапу радну и техноло ку дисциплпну, високп степен технолшког рсшавања уочених npcbeiba и корисних прсдлога. Заираво, Споразум је израВен. Комиснја у саставу дипл Инг КркнН Зоран, /Кивојин Миљко nuh правник, Мнле ИлиИ, ВКВ електричар, Соколовић Мирјана, еконо.мист и Радослав Всcull текстилни тсхничар је до била задатак од дирсктора да сачини Споразум о паграђива њу. Крајем 1974. године израђсн Споразум јс уручен, дпрек тору и сад се очекује да га разматра Извршнн одбор. Y међу времену Комисија је морала да изврши нске ревизијс н да Споразум усдгласи са постојеhiiM норматпвннм актнма. Споразум је пзраВен врло ко нцизно it његов задатак јс да ироилшс; проилс.ма и пуну одговорност сваког појединца пред радном среднном у којој живи, за нсизвршавање свог радног зада тка, Свако прикривањс правог стања у радној организацији јс супротпо цпљсвима самоуп равног социјалмзма и протнв тога се трсба бсскомпро.мисно борпти. Посебам задатак ко.ме са.моуправни органн, руководећи и стручни људп it друштвено-по литичке организације морају хитно да поклоне свестрану пажљу јс изналажење кајефи каснијих мера и решења за превазнлажење сложене сконо.мске ситуације. Мерс морају да буду конкретне, оправдане и кориснс. Остварење једистве лог цпља као интереса целс радне органпзацнје мора да будс заједнички цнљ свих осв Поступак за прнјављивањс и усвајањс проналазака, гехни чких yiianpebeiba н корнсних предлога. □ Поступак за оцсњивањс њихове корисности и употрсбљивости. о Органе н службе које разматрају проналаске, техничка yiianpebeiba и корнснс предлогс. В Поступак за одреБивање кадокнаде н признаша. Оспм тога Споразум регулишс врло прсцпзно и врсте на града које сс додељују новаторима. Члан 37. Споразума гласи: Н Новчана награда са дипломом у фиксном износу; □ Новчана награда са дппломом за дужи временскп псриод, а највише за пет година, обрачупата по скали овог Спо разума; В Једномессчна повчана награда у висшш лнчпог дохотка са дипломо.м; ■ Јавно прнзнањс са дипло мо.и; БРВЈ 201 14.AOI 1976. 10Д. XIII I повних организација удруженог рала и радне заједнице (лланирање производиих задатака, расподслс средстава и за јсдпичких потреба). На тај на чнн трсба изаћк нзполитичке нн теграцнје у стварну економску пнтеграиију и остваривати рав ноправан положај OOYP-a Кон фекинје „Слога” н Трнкотаже „Јединство." Интеграција ових OOVP-a, прсма свом положају н стаљу, указује да је она за сада још увек формалног карактера, шго треба брзо прева зићи. Пнтањс израда Самоугтравпог споразу.ма о стпцаљу дохот ка и расподелн личних дохода ка јс посебно пнтањс. Несхват л.иво јс одуговлачење доношсња табсларног дсла овог Спо разума. Оио само изазнва мишљеља да и у новнм друштве по-економсклм и самоуправним услови.ма дслујемо на ста рп начин, uito нас одводи од правидпе орпјентације. Овакво стањс отупљујс борбу за ос тваривањс потребног рада, a бсз остварсног рада нема ни правилис иаграде. Због свега тога неопходпо јс да сс радhum људима раднс организаци јс, у што краИсм року-ставп на усвајање табеларни део о расподелн лнчних доходака. □ Стимулатнвнн одмор одсс дам дана; Q Прсдност v добијању стана мли замсне стана, учешћем у расподелм стамова са вншс бодова; □ Предност за добијање стн пендије и плаћепо одсуство за ванредко студпрање. Завршпмо лнтато.м члапа 1: „Овај Споразу.м и.ма за цил. развпја!Бс сгваралачке активностп сваког човека, подстпцањс члапова свих ООУР-а Hauler колективи на даваље предлога за уналреНсњс пронзводље и пословаља као п организиваље и свреисходио рсшаваibc одрсђених техппчкнх, оргакизацпонлх и других проблема V пословању уз стнмулативннјс iiarpabiiaaibe уложеног paua". М. Мнленковић
СТРАНЛ 10 « ДАНА БРОЈ « ИЗ РАДА САУЖБЕ ОБЕЗБЕБЕЊА ВЕЋА ОДГОВОРВОСТ УСЛЕШШ1И Ш Задатак Службс обсзбсђсња је физичко обсзбсђељс раднс органпзације и противпожарна заштита. Да бн што сфпкас* 1шјс нзвршавалп задаткс, свк радпицп овс Службс завршили су курс за ватрогасцс. Први мут овс годипс, у инл.у проверс и обновс знап.а као и обукс новопрнмл>енпх члапова, пзвршлли су бојсво гађањс нз лиштоља. До краја овс годнпс, нлаиира сс и бојево гађањс из лушкс. Радппии Службс про- •Јпвпожарпс заштитс, сваког понсдељка изводс практпчнс вежбе из ватрогаснс тактикс и тсхникс. Свакоднсвно у свс три сменс обилазс производнс по гоне, како бн на врсмс уочили неку исисправпост која можс да проузрокујс пожар. Поред ових и ииза другкх мсра бсзбедности, нс постижс сс пун сфскак Томс пајвишс доприноси нсодговорност радппка. Пупт сс на забрањсппм местпма. Употрсбљавају сс гре јна тсла (рсшо), за прпватну употрсбу. Многн, а иајчсшћс радпнпи Одсљења камгарн, на пуштају ранпјс своја радна мс ,Д>уди сс сналазс” како умеју, не водећи рачуна да трснугак непажњс можс да доведе до пожара ста и опссдају „капнју” прс краја радног врсмспа, тако да онемогућавају нормалан рад Службе обсзбсђсња. Иста јс слнка и у одласку на обсдоваљс. Тако прстрсс постајс фор малност, а лзлазн сс ван круга радпс оргаплзацлјс. РаДННЦН Су, ЧЈЛБСНИЦС гово рс, веодговорни, алл проблсм ефикасног рада Службс обсзбсђсња још лијс комплстап. Руководлоци одсљсл.а мало контроллшу рад својих раднлка, па сс дсшава да радпнци праве прсдмсте за лпчлу употрсбу, Нормалло јс да lie овп каснијс покушатп н да их нзнесу. He зла сс колнко успевају у томс? Било јс случајсва ла сс радпик ухва ти у kpabir, лекп чак два пута, па да још увск сгзпстирају v нашој срслплп. To наподл иа закључак да бн у цлљу побол> шаља бсзбслиости, трсбало остварити бољу сарадшу и са оргалима самоупраоллња. Y ООУР-а посгојс Комлсијс за противпожарну зашткту. Онс бл трсиало да сс састају јсдном у два месеца ла бл сумиралс рсзултате уочсппх иедостатака и да лредлажу одрс Вепс мсрс за њлхово отклања љс. Па ллак, нијс редак случај да сс укажс „а нску лсисправност, која можс да изазо вс пожар, а таква појава се нс уклони v датом врсмепском року. Некада због нсодржаваља састаика. лскада због псод говорности оинх који су задужсни да отклонс одрсћсни нс достатак, тск, имали смо три почетна пожара у радлој орга нлзацлјл. To су углавлом потешкоћс ла којс паллазс раднлцл Служ бе обсзбсђе1ва, вршсћи своју дужност. Што пам флзичко обсзбсВсљс и противпожарла за штита члсу бсспрскорчи, нису оли 'криви Раднлци ове Службс за свој рад заслужују пуно прпзлањс. Максимално су ангажовани у раду. Осповалп су свој Актив СК, који бројп 18 чланова. Састају сс по потрсб„, а решавају пптап.а всзана за обсзбсђењс раднс организа ције. ЧЕТА ИДВД У саставу Службе обсзGcbciba нашс раднс органлзацнјс постоји и чста Инлустрлјског добровољпог ватрогасног друштва, која бројн 40 члапова. Учсстпујс у свим акција ма гашсља пожара и акцлја.ма елсмснтарних нсcpclia. Овс годппс су учсствовали у гашсњу пожара у Варварилу (прсдузеНе „Техногас”), поплапа у Спстозареву и ли тсрпсшшја у пасељу „Зно јац” (Параћин), услсд обиллих падавлиа. И порсд добропамсрлог вр lueiba дужностп, радници лз обсзбсбења наилазс на неразу MCBaii.e радпика, којл ннсу свс спи послсдлца онога што раде. Копстатујмо. љлх је педесстак, а нас радлика, педесст пута BHtnc. Могу лл онн „лзађн иа крај" са па.ма и лашлм навлкама. Р. МилорадовиН ВЕСТИ ИЗ КОАЕКТИВА Ових даиа he се, прсма всћ утврђеном програму рада, обавити систсматски прсглсди радника запосленнх у основним организација.ма удружсног рада .Јсдинству” и „Слоги”. Ако сс зна да радници OOVP-а Конфскцијс „Слога” радс у згради и просторијама којс нс испуљавају ни мипн.мум прсдвиђсних услова за рад, онда јс снстсматски прсглсд радника вишс него потрсбап. „Слога” је шггање прсглсда разматрала још прс нсколико мсссци, на седнинама оргапа управл.ања, и том приликом су издвојсиа потрсба срсдства. И у ООУР-у Дсдипству” органи управљања трсба ускоро да донесу сличну одлуку. Спспијалиста за Мсдишшу рада лр Драгољуб Мнлошсвић, обишао гтрошле недсљс радне просторијс, како бл иа лнцу мсста, а прс стручпих ппсглсда стскао увид у стагвс и условс рала наших ООУР-а. Улицом Бурс Салаја свакодпсвно npobc и лрско двс хиљадс наших радника и бројна путничка и тсрстна во зила, јср јс главна саобраћајннца прско којс стижсмо у град. А, нс смсмо заборавити, да јс и јсдипи пут којим нам долазс пословии партнсри, и да јс то, такорсћи, први сусрст са иашпм колективом. Из тих разлога били с.мо npiniybcnii да, просто речсно .ургирамо код надлсжиих служби и фупкционсра општннс да сс улица поправи. To јс најпрс учинио гсМОГУВНОСТИ ОДМОР Н У СНЈЕРШОЈ БАЊН Прсдставлллл турлстлчко-уго стлтељских објскага иј Сијернпскс баљс посстилн су наш колсктлп, и олговорплм. Јсдинствслс организацлје сплднката лопудилп apaiDKMan за вансезомско корншћељс бањсклх ка поцитста по врло повољллм ус ловлма. Илтсрссовалп смо се да лн постојл могућност да нашл раднпцп и тамо проведу, бар ссдмодневни, одмор. И, ево впа смо сазнатк од заменика председллка Слндлката, Бори* воја СибиновпИа: — За Kopnillheite хотслског с.мештаја у Слјсрллској Бањл Ј.остоји лптсресовањс. Разматралн с.мо ту иопуду, алл коиач лу одлуку о томс још нисмо доисли МораИемо прво да вл ди.мо колшса су пам средства, јср сматрам да је то најважније. Ако лх будсмо лмали до вољно, покушалн би да сс досадашњн сед.моднсвлл боравак нашлх раднлка на Ртњу, убуду ће проводп у овој бањн. СаИ TO СЕ ДОГАБА Зввфија за стша 190 — ;bse гарааку 200 динара Изглед улицс Бурс Салаја нимало пе служн за прн.мср О Фскалнс подс под прозором ® Гаражс после спакс кише пунс водс Q CmcIic на сваком кораку © Спетла у ходницима нема Проблсмп са којлма се станари зградс v улпци Ипана Ми лутнповића бб свакодлевло су кобљавју. iincy нп новп пл лс позлати, лс само угроженима него н бројлл.м установама и иадлежппм органнма хојмма су се до далас обраћалл за ломоН. Да нагласнмо и то да највсћи број сталара радл у мо опст да поновим, свс је још у фази разматрања”. MMinmiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiimmwiiiiiiiiiiiiiiiiumniiiiiimiiiiiniiiiuimiiinimiiiiimmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiMiiiiiiiiimimiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiim^ лашој фабрнни и да зато користл.мо простор у „НАШЕМ ДЕЛУ." Новосаграђснс гаражс су нс под ливоа тротоара вишс од јсдног метра, па су после сва ке КЈнле нли топ.т»ел>а снсга за limn час пунс воде. Поред то га, гараже су до данашњег да на осталс без обавсзлог велти отвора, па neh послс пссст мессцл употрсбс, њихов унутрашњи део је толлко вла жан да сс не исплатн у њима кола гаражнрати. Доказ утлца ја влагс јс труљење врата ко ја су израБена од веома квалл тстног дрвета. Затпм, у неклм гаражама је немогућс паркира тн возило, јер је прнлазпа саобрађајннца пуна блата и толи ко „шнрока" да сс на н»ој теЈшком муком мнмоиђу три пешака. Око објската јс пуно смећа н Вубрета. Ту су шахтови из којих веН годннама истичу фекалнс воде, јср су изглсда тако техннчки решени да се у току једног дана мо рају, бар два пута, да запуше. нерални директор, а затим су на састанку дслегацнје Самоулравнс ннтересне заједннцс за привредну дслатност, дслсгати једногласно одлучили да се надлежним оргаии.ма Скупштинс општипе упути прсдлог, у комс сс тражи што хитније ypcbcibc улица Буре Салаја, односно, да се радови, који су започети прс скоро двс годинс, заврше у најкраћем року. □ Радници нашег колектива бићс у могућиости да по цени од 3.150,90 динара набаве моторне пулшс за воду. Продаја пумпи биће о.могућена н на крсдтгг у 36 месечних рата по 88,00 динара. Пумпе су новс и набављенс су прс 4 годинс од ра иијсг партнсра који јс бно пред ликвндацијом. □ Ауто-транспортно прсдузећс „Велика Морава” из Rvnpiijc повећало је цене превоза на својим аутобуским лпннјама за 14 одсто, на основу рспубличкнх мера. Тако да he сс наши радници који путују из околних места у будуће возити на посао по нсшто вшшш ценама. □ Сезона годишњих одмора је прошла. Годишњи одмор* ци се са летовања враћају пуни утисака, некад добрих, нскад лоших. Тако се, почетком септембра мессца, вратила пета, задња, група наших радника која је део свог одмора провсла у Врњачкој Баљи. На основу лодатака, добијсних од Службе за друштвени стандард, у овом лело.м бањском лечилишту летовало је око 180 радннка. Из књигс утисака може се закључити да овакав вид летоваља (преноћиште и исхрана у истој згради) много bilujc одговара сваком рад нику. Тај податак he сигурно убудуће бити један од оријентира у планирању годишњих одмора. Акдија уписа народног зајма за проширсље аутопута и регулацију сливова рска Вслнкс Мораве, Савс и Дунава у нашој радној организацији се одвија према очекивању. Људи су схватилн значај нзградње ових објеката, jep хшогн су осстилн ћудп набујалс л ражсш* ћене Мораве, а и свакодневли су свсдоии тужиих данака којс узн.ма прсолтсрећсн аутопу*. Уписујс сс зајам, оиоллко колнко се може. Неко маи>е, лско bhiuc. Побудс су разне, алн цнљ мсти. ITPB1IX ДЕСЕТ ДАНА УПИСА НАРОДНОГ ЗАЈМА дд стагаЕМ куд смо наумили Надица ЦпстковиН, 500 .Ми.1ош СтамснкоБнН Лспа Стошић Миловах Микпћ Љубиша Ркстнћ дпнара, Радос iud Јовано.иИ 10.800 дин, Раденко Грашић 10.000 '11111, Зоран Манојло* виН 6.000, Милсн Јереммћ 10.000 дпнара, Драгослав Сре juh 10.0C0 лпнара, Драган Сн.миН 10.000 лннапа. Миодраг Apab.'nouHh 5.000 динара, Србијанка ISopbeniih 5,000 дпнапа, Момчнло Павловић 6.000 днпара, Бранислав Беслаћ 24.000 динара, Бранислав СрејиИ 12.000 динара, Србољуб РалиИ 12.000 дин, Радивој СтпнкопиН 8.400 ,тнн, Јордан РадозановиН 5.000 дип, Богдан Штасии 5.000 дин, Душ.ша Цвстковл11 5000 uni, /Кивојип НиколиП 12.000 ’нп, н Димн* тријс Николић 10.800 дипара. Мнлош Стамснковлћ, мајcrop Припремс за Гклчпицу. Уоисао 1е зајам у шкнini од 1.200.000 старнх динара. — Возач сам прско шеснаест година. Обишао сам скоро целу нашу земљу и могу вам pchu да немамо много добрнх путева. Узани су, пренатрпани, и због то га долазп до застоја и неcpelia на друмовима. Ако журнш .може да се леси и да нс стигнсш тамо куда си крснуо, ако споро возиш губиш врс.мс н ометаш сао браћај. Зато трвба граднти лјто више саобраћајннца, a всрује.м ла се путсм зајма могу срсдстаа обезбсђнватн. Нако немам внсока прпмања, издвојио сам 1.200.000, јср схватам значај изградibc иш1х oujcKaia. Нимам нп Мллорад Николић какав крсднт, па ћу зато лакшс издвајати мссечне отплатс. Милорад Николић, радник Службс обсзбсВсња. Зајам од мплион старнх динара уплатно јс одједном на шалтеру ЈИК банке. — Слн ми је страдао у саобраћајној нссрећи, и на овај начнн желим да помо* глс.м да се избсгну трагичнн догађаји на путевима. Жнвим са супругом н унуком, а другп спн ми јс па раду у Београду. Ми у ку ћи нс трошимо мпого. па сс н уштсдп неки динар. Дао сам повац и због тога што сматрам да јс бољс да сс љимс неком noMonic, нсго да стоји. Лспа Стошнћ, штрикер у ООУР Јсдинство је рекордер меВу радниинма Трико* тажс. Од својих више него скромних примања, она је уписала 4.000 динара. — Станујемо већ 15 година код приватних станодавана н осим високе стана* ринс, здравље мојс дсце захтсва uno бољс животнс услове. Сматрам да ћемо у догледно време добити толико жељени стан па he нам овај уштеђени новац добро доћи. Мада he нам кућнн буџет бити оптсрећеп отплаћивашем зајма, ми нс страхујсмо јер су у питању општи цнљеви. Милован Ммкић, радннк Бојачницс. Његов допринос зајму је поклон од 2.400 дннара. — На овај мачпн само покушавам да друштву, којс мн је помогло да у трснуци.ма тсшке ситуацнјс истрајем, вратим дуг. Жнви.м у селу Ратарима и свакодневно на посао путујем аутобусом. За то плаћам само 53 динара, остатак надокнаБује заједнина. Сматрам да јс овај зајам један од вндова како сс рсванширатн тој истој зајсдници. Љубиша Ристић, радннк Маганнна готовс робс, упнсао јс зајам у виснни од 1.700.000 старнх динара. — Уложенп поваи he м»» увск добро доћп. Има.м нзмеру да градпм i<yhy и сваки уштсђепи дипар, овог пута уз камату, много ћс мк значити. Нас јс псторо у породшШ и живпмо са 3.000 дннарз. али с.матрам да ћемо смоћн снагс и изаћи на крај са потешкоћама којс нас очскују. ЛИСТ „НЛШЕ ДЕЛО" vpcbvk Сл. инфор.мнсаља ИВТКГ „БРАНКО КРСМАНОВИН” Параћнп
БРОЈ 65 14 ДАНА СТРАНА П yillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllE I КУЛТУРА-ОБРАЗОВАЊЕ | ^llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllll^ ^llinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll! | РАД И РЕЗУАТАТИ РАДА Y ОБРАЗОВАЉУ | „ЧИСТЕ СТАЗЕ” — једногодишње искуство је показало да је могуће реално проценити рад у образовно-васпнтном раду — Y ОВОЈ ШКОЛСКОЈ години fc шша nm । у wliMM ишж Доношењсм одлукс о при хватању извсштаја Комисије за процспу рсзултата рада основнкх школа за прошлу школску годниу, Скушитина Зајсднице осиовног васпита и>а и образовања јс верифи ковала јсдан псо.ма значајап н интсрссантан посао, једин ствсн, бар за сада, v образоваљу у нас. Кажемо јсдинствсн, јер су учињени и практичнн кораин да сс свс укупна активност наставнич ких колектнва, конкрстнзована у мноштво елемсната, и материјално валоризујс. V суботу 4. септе.мбра, на свсчаном скупу просветних радника, у сали Позоришта цодел»енс су наградс најбо љнм уз искреиа ц спонтана чсститања. Било јс пријатно посматрати озарена лица ко ја су, примајућн награде, мо жда по први пут изашла мз анонимности своје средине и свога рада захваљујући пионирским напорима наше друштвене срединс за оства рпвањс принцила врсднова ља рада н па тај начин политнку Савеза комунистаса нкциопишу као животну врс дност у образоваљг. Можда јс овим делимично разрешсна днлема: може ли сс ннтелектуални рад про светиих радника, конкрстно, процењнвати неким конкрет ним мерилима? „Ако настав ник врсднује резултат рада свог учсника, онда, зашто сс не можс вредновати и рад на ставника" — извлачнмо један о,д закључака из увод ног лзлагаља Мнлета РадоланоБк/ia сскретара Заједгш цс. Дуго време cv просветСкупштина Зајсднице основног образоваља и васплтаља на својој седнпцн од 2. сепгсмбра 1976. годинс донела јг одлуку о паграђиваљу лајнстакнутијлх радника у основним школама за резм.пате рада у школској 1975/70. годлни. Новчанпч наградама у нзносу од 2.500.— дчнара наrpabeini су следсћи радНИЦИ1 Из Основне школс „Радојс Домановнћ" из Параћина МирковиИ Миомир, дирсктор школе Алекспћ Драгослав, проф. српскохрватског језика Стоичков Станица, наставш<к фнзике. Из Осиовлс школе „Стсван Јаковљевић” из Параћина; Радовић Лепосава, ластавник физикс РадуновлИ Митар, ластавник биологије Томић Милсва, учитсљица J11-1 разрсда Из Ословле школс „Момчило Поповнћ — Озрсл" лз ПараИила: Гајић Митра, учнтељииа П разрсда ЛсановиИ Предраг, наставник музичког васпитања Алекснћ Мирјана, учитс« љица IV разрсда. Из Основнс школс „Бура Јакшић" из Параћнна: Цветковнћ Валка, учитсљица III разрсда нн радшши захтсвали да сс наставно-образовни процес трстира као свакн радин процсс, а не као услугу друштва за коју оно плаћа цепу која јс нсадекватна напо рпма и значају тог посла. По сматрајући начин на који јс, бар дслимнчно, цсна тог радног процсса утврђсна кроз резултат рада, онда смо на гтуту да створимо „чистс стазс" за даљс усавршавање овог прннципа на коме сс данас код нас гради читава радна стика. како јс то СЛНКОВ1ГГО рскао Љубомир Арсић, просвстно-псдагошки саветник » прсдссдник Ко.мнснје за процену рс зултата рада основннх школа. Најзначајинји рсзултат у овом послу није импозантаи број бодова, којс cv просвс тни радници сакупмли, вс!1 општи закључак да ie васпи тно-образовни рад по школа ма у пуној мсрн активиран и да није бнло просвстног радлика који нијс дао свој допринос атмосферл рзла н такмнчеља. To lie н разби ти и последљу сумљу да ова ко нс треба вастављатл н да he свакаква процена у бодовању порс.метлти одвосе међу просветним радницнма. Друштвена заједница је награднла рад просветнлх радника, без обзлпа да ли јс та награда велика нлн мала, остаје на н>има да овај пионирски покушај прихва тс и да сс изборс да он нс буде само детаљ свечаллх скупова ве!1 тренутак свакодневног рада. БојаннН Нада, наставннк биологнјс Павловлћ Љублца, паставкик француског јсзнка. Из Основнс школе „25. мај" из Поповца: Стефановић Зорица. частавннк физнкс Цветковић Даница, учктељица IV разрсда Радосавл>евл!1 Зорал, наставник математикс. Из Ословне школе „Вук Караиић” из Поточца: Радивојевић Драгица, наставнлк српско-хрватског језика Благојсвић Миодраг, д„- ректор школе Стојановнћ Предраг, учлтељ Из Основис школс „Бралко Крсмановић” лз Сикирице: ЗлатанонпИ Данлца, учитсљнца АнВелковлћ Новак, ластавлик гсографлјс Богојевнћ Гордала, настав* лик српско-хрватског јсзлка Из Основне школе „Бралко Крсмановић" из Доњс Мутнице: Стсфановић Мчладин, дирсктор школе МиловановиИ Слободан, наставник матс.матикс ЈанићиЈевић Прсдраг, професор српскохрватског јсзика. П Ове школске годиле отпочелс са петодпсвном наставном нсдсљом школс: ОШ „Радојс ДомановиВ”, ОШ ,Л!омчлло Поповић — Олрен", Ги.мназнја „13. октобар”, н ЕШЦ „Борлс Клдрич". Школа са мноштвом својих васплтпо-обраГовплх задатака. са својо.м иасјно — васплтном фуикцијом v нашсм друштву увск јс бпла \ центру ннтерссовања свлх фактора. Ових дала, вшпс p.eio икада чују се гласла размлшљања и хозлентари о лрсласку школа ла петодлсвну наегавну иедсљу. Посебло сс стзарзју дилеме због чсга ннсу свс школе лскористллс ту законску могуђлост. V жсљл да ннформишемо јавлост о лсклм дллсмама разговарали смо са најодговорннјим о томе. Основна школа „Р. Домановнћ” прихватила је пстоднсвну наставлу ледељу без двоу.мл»С1ва. Због чега су сс они опрсделнли чулл смо из разгово ра са длрсктором школс, Мло- > PE3YATAT KOHKYPCA ЗА 4 > HOBHHCKY nPI14Y 4 Редакцлја листа „14. ДАНА” распнсала је конкурс за d новивску прпчу са цлљем да нашс читаоцс лз свлх дру1ЛТВСНЛХ средлна подстакнс иа кљижевни рад, у чнјсм би N основу лсжао актлвал л емоцнонални однос прс.ма срс- <3 днлл у којој жлвимо л људпма којл члнс ту срсдину. л Захваљујућл томе странпце лашсг листа бн добилс своју пову ди.мснзнју у развијаљу сувог новинарског лнфор.мл- '3 саља и ко.ментарлсаша. На колкурс јс приспело 12 рукоплса. потписаних ши- л фром, у којлма са задовољством констатујемо, до.млни- ј рају те.мс нз савре.мелог живота са поссбним акцентом ч ла жлвотне летаљс у чсму лсжи л драж посматрања И > стварности која пас окружује. 'Ј Жлри у саставу: Свстлана Мллошевлћ, професор Ј •> Гпмлазлјс ,,13. октобар". Саша Буклћ, главни н одговорк нл уреднлк лнста н Снсжана Јовановлћ, професор, лектор л новннар у Редакцнји, лреглсдао јс радове и јсдноz гласло допео одлуку ј> — прва награла додељује сс прлчи „Шсф станкис у ► пснзији" под шифром „ПЕРУНИКЕ". / — друга награда додсљујс сс лрнчп „Гајдаш” бсз » шлфре. ч k Молпмо ауторс лаграђсних прича да копије рукопи- * са н објашњељс шнфре доставе Редакцнји у року од пст / и дала од изласка ллста. Зохпаљујсмо сс свпм ауторима ла учествовању ла ч конкурсу л позпвамо нх да у ларсдлл.м акцлјама оваквс Л врстс узму актлвло учсшНс. РЕДАКЦИЈА 7 4 * △△ zX△ Zk Zi.A. Zk △△ △△△△△△△Л.' „БРАННТЕ ЉУБАВ" 1 OtPHE > 0 Нова позорпшна ссзопа у Градском аматерском позориш ту отпочела јс припре.му кола жа писама на с.мрт осућсних европскнх аптифашиста. под лазивом „Бралитс љубав”. Овај потрссии колаж сачинпо је БорБс Радпшлћ, а редитељске палпцс прихватпо се Бошко Пу летић, члан Народног нозори* шта у Београду. Са овом пред сгаво.м парађмпскп алгатерп на ступаће на „VI октобарским сусрстима”. Спремити осу прсдставу, ова квог типа, јо сложен и уметни чкн врло тсжак задатак, кога су сс прнхватилн нашн аматсри. Пре.ма речима редитеља Пулетика, позоришнн гледаоцн прпсуствоваћс представи „ТсПрогагонистн представс: Сека ПавловиН, Томнслав Bopbcuiih, Софија ПетровиН н Љубомир ЏелатовиБ атра КЈкумсптз”, макспмално ослобоБени позоришне тсхннкс. мнром Мирковићем. Основлс објсктлвлс п субјектлвнс условс, који су утврђсии Приврсмспл.м правллнлком Просвстлог савста СР Србијс, школа лспуњава. Поссдујс довољно просторија да организује иаставу v лајвнше двс смснс. поседујс солидву ђачку кухЈлву, а спрс.мни су ла организују рсдовну. допунску и додатну наставу на начлн како сс то захтева, као л свс другс васпнтно-образовпс дслатностл предвлВснс Иривременим правилником. „Зато нсма разлога", како нстнче длрсктор МирковиИ, „да сс и да.вс ускраћује жеља роднтсља да са својом децо.м проводс суботу и недељу, што до сада нијс био случај”. Најбитннје новине којс допоси пстодневла наставна недсља јесу те, што се мсња календар ластавс. Школска годлна почшве 1. ссптембра, а завршава сс 15. јуна. Зимски — Прсдстзву „Браните љубав” радими као филосовскп ритуал и наш је главнн и јсдини задатак да снагом људске рсчи за треиугак ожнвнмо тс људс. Зато се труднмо да прсдставу ослободн.мо овог „сценског вишка" и да у први план извучсмо жнву и сугестнвну људску реч. Млада глумзчка екнпа у саставу: СофнЈа ПетровиН, Ружица МнлосављепиИ, Сска Па вловић, Зоран МиковнН, Љубо мир Џелатовн11 и Томислав БорБсвнћ, покушаће да снагом талснта н ентузпјазма при пре.ми представу која he моћп да се игра на свим просгорима. Уз мању адаптацију ова представа moIhi he да се нгра и на малим сеоским сцепама. фабрпчкнм халама трговима. I! градскнм М. Или11 распуст траје 15 дала, учсник је обавсзал да у току школскс годилс проведе 10 субота на слободннм актнвностима, a свакс суботс једна чстврпша наставног особља мора бптл прлсутна у школл. Са таквим календаром смањсл јс за око 5 одсто бро) часова, а та разллка треба да се ладокнади новим лачином лзвођења ластавс. А шта иам је речено у ОШ „Бура Јакшић", гдс су пстоднсвлу всдсљну наставу одло жилл за још јсдну школску годину? Длректор школс, Нада Јовановлћ. рекла ла.м је слсдеће: — Пошто школа у којој радл.м нијс прихватлла такав рад очскујстс всроватно да ћу битл у улозн да оправдам прсдмет рада по шестодлевном распореду. Напротнв, могу да кажем да и мој колектлв, као н све нас у просветл, веома радује свака најављена ттромена у организацији, животу и раду школе. Променс којс се дуго припремају свакако доносс л прогрсс. Тако оцељујемо и ову измену у Закону о основном л средЈБСМ образовању. Мн смо проценшш да ћс лам много лакшс бити, када јс у плтању oriTcpcheibc учснлка, да ла овакав начил прсБсмо у следсћој школској годпли, баш зато што се очекује прлмсна новог Плана (смањсља броја часова) и Програма члја дпнамика прњмсњнвања омогућује свака' ко нска растерећсња, па би се безболннје ученици могли оптерстнти свим вндови.ма ван- »аставш!Х, додатннх актнвнос* тн, друштвено корнсним радом и другим актмвностмма. Нс ради се ту о чекању лсчлјег искуства у том правиу. Тако већ неколико година раСВЕЧАНОСТ Y ДРЕНОВЦУ — модерна основиа школа у Дреновцу изграђена је жељом свих мештана да у селу имају центар просветиог и културног рада — На .место старе оропуле згра де, коју јс земљотрсс онсспо* собио за рад, у протсклој годпни дана полако, али сигурно, ннцала je нова, модерна школска зграда као својеврстан рсзултаг папора читавс Месне зајсдиице Дрсновца. про светних рздника и друштвене заједнице. На то јс упгцала чињеница да ie село деценмјама имало школу из које су излазнле гснераинје пољоприврсдннка, шпелектуалаца, ква лпфикованих радннка. До овог момента рад сс у школи одвијао у неподеспим просторијама задружног до.ма, бсз хшнималних услова за богат и разноврстаи рад, па ппак су оснопци са пуно љубави н труда прилазпли своји.м задацима шго показују и рсзултати ди јсдан бро| експсримснталнлх — оглелллх школа чија искуства су па.м позиата, а о чсму сс пзражавају двојака миигЋсња. 4iiibcinma ie да јс коначио усвајаљс овс из.меие у Закону од јуна месеца до почстка овс школскс годнне по нашој оцспн кратак период за свс прппрсмс којс cv за овакав рсво луциопарпи корак нсопходнс. На први поглед, можс сс закључити да се у нским срсдина.ма нијс довољно ангажова« ло, па ето, лакшс јс ићи по старо.м. To бн, чтш ми сс бпла производна оцсна, ако сс iwa у внду ла оио што јс трсбало остварити са шсст радшсс дана сада трсба учшшти са пст. To јс моп'Не, али ако се припре.ме планови и тако утврђсии програмн о рационализацији и интензивикацији иаставс. To нзискујс п врс.мс и повац, што јс у овом веома кратком врсменском интервалу можда било нсмогуКе. Уосталом, наша школа, иако је јединствена i-шје и пс.мора бити униформна. Она сс у оо тварнвању васпитцих задатака ослања на жнвот друштвснс срсдинс у којој делујс и свој рад усклаБујс са ус.ловима и могућностима баш тс друштвспс средине. Наш град и начпи живота нашмх rpabaiia iiiijc баш у тој мери прихватпо корпшћсња виксида као жптељи всНих урбанлх среднна. Да закључн.мо, рад по иовом распореду од пст наставннх дана свакако оцсњујс.мо као прогрссивни корак. као корак усаглашаваљу потрсба породицс п школе, алп с.мо прнступ таквом раду одложнли за почетак слсдсће школске године. Чули с.мо мотиве и једпс и другс страпе. Пожешшо нм добар успсх н пустимо кх да раде прсма убсБељу, јер имају најбоље намсре, а у сваком случају и једннма и друтима предстоји много труда н рада на организовању наставе, ванпаставних активности и друшibcho корисног рада. Снежана Јовановпђ постизанп и у току протекле године. Аза то време актпвпстн Меснс злједнпцс су водпли акцијг око мсспог самодопрпноса, да би на врсме сакупили срсдства за пзградњу нове зградс. Груд се псплатно п, у моменту свсчапог отвараља школе, сви су били поноснп што су ствооенн условп за пра вп стваралачкн школски рад салашшш п будуИнм покоље1£.има дреновачких основаца. Ннсу микако празпо одзвања ле речи Љобе Богојевића, прсдседннка Mtcuc заједнпцс, када сс захваљпвао свнм они.м који су прзвнлно схватнли ка рактер акиије н који су је коначно и реаллзовали. Почетак школскс године ушао ie у светдс v’^oinmc, кабииете и прпјатне ходнике.
СПОРТ © ФНЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ ® ФИЗИЧКА KYATYPA ® СПОРТ ® ФИЗИЧКА KYATYPA • СПОРТ Q ФИЗАЧКА KYATYPA @ СПОРТ ЗАВРШЕНЕ APYPE ОЛИМПИЈСКЕ СЕОСКЕ ИГРЕ СРБИЈЕ понсли pa.iОлпмпијска застава стигла је на коњу НАЈБОЉИ ГОЛМАН осис НАЈТЕЖА ЕКИПА ФЛАСТЕРОМ УСТИМА СМЕЧИРАО НАЈВИШИ РЕЗУЛТАТ не девојчнцс' ПавлпApanbcучествовао забавном срограму. НАЈМЛАБИ УЧЕСНИК снтнмјнм поврсдама БРИГАДИРИ - ДОМАНИНИ HPRA АМАТЕРСКА ВИОЛИНА ЈУТОСЛАВИЈЕ Најмлађи учсснпк је дс сстогодпшља Љнљана Ан nth лз Мокрпшта код Бе лс Паланкс. мицн Бајмок ловац 13:0. .ЗЛАТНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ' ПРВЕ Највиши стигиут јс Надвлачење: посластица ОСИС-а НАЈСТАРШИ Y4ECHHK сведочанство НОЈ 1 ГОДШ1Л велнкој акцијл, ша, коЈс су од рсда још ученицс осног-ис школе. нгара био Најбољи it најврсднијн до.маћиш! у Олнмпијско.м селу бплн су члаиови бригаде ОРБ ..Бранко КрсмаnOBlih” зашта су награВенп од Републичког одбо ра ОСИС. људи су створпли усло* за масовни покрст спорн физнчке културс јср Спортско-рекрсациопн Побсдницс шаховског турнира за жсне су ,3лат конопца. Шест ра мсре ђутуре грама. Отвараље фииалног дсла Другнх олимпијских сеоскпх школс у Свстозарсву пмс Мирјаие Gauah, pahiitt jia.Mc.ia 7/15. удружених пољоприврсдпика из Сикирице Прнпрсма за так.мичсљс екипа прве помоћн © Свечаном отвараљу прстходио дефиде грађаиа Најстарији учесннк на О.-ПЕМлијади био је JoBan РадуловнИ седамдесетједногодЈШлвак из Пе гровца на Млави који јс Најтсжа јс бнла екипа из Чантапира, која се таклшчила у надвлачењу По општоЈ оцени публнкс и стручних посматрача најбољи голмап јс бно из скппе Мокрншта. Некп овдаплви трснери, како иезваннчно сазнајемо, почсли су да га врбују. мстаљу, развнја|у снажну идеју братства и јсдипства, оно ка чему тсжи наша дру штвена, самоуправна зајсд* ннца и на сслу. Дајућн свој лолрпнос овој ксиажсћим и завршсrpabCBiiHCKC собом медаљс и признања, побсдс или поразе, али и сазнања о једном граду н његовпм људима који he од дапас бпти п позиап|ји н ближп. гађај за rpabanc name Опшпше, спортскс радникс и гостс »з многпх крајева Србпјс, са Косова н из Војводпне. Y рскордно кратком року, зајсдпички.м налорима омладннс, прнпадника Армвје пз Параћпнског гарннзона, наставштка фнзичког васпитаља и многих друглх. пзграВепи су тсрсini за такммчсње чнтаво олпмпијско село са пратећим објектнма, прнлазнп пут до Карађорђсвог брда, опрсма за спортскс терене ц много чега пгго јс потребно да би сс јсдно гакво тзкхшчсњс. као што јс Сеоска олимпијада, могло нормално да одвпја. Свсчавост су увелкчалн мепггани ссла Снкирппе, на чпјем челу јс дојахао ко љатпгк са олимпијском заставом, кочпјама са гостима и колопом трактора којп су манн4>естовал1! добро дошлнцу- такмичарима и ла ,П1 посеоап ппвгмптг иелој матшфсстацтгјл. У' поздравном говору иотпредссдппка Скупштппс Оппгпшс, ДParana Вељковнћа, истакЈгут је зпачај оваквпх мапифссташгја за дргптгвенп развптак села, посебно за оживљаваље културпог спортског н забавног жнвота. Су« срети п впкења на спортскол1 тсрену, v забавном над На фпна н«ој одбојкашкоЈ утакмицн јелан нграч нз скипс Кутчљика игра Је са фластсром иа усти ма — добровољно. Каки нам рскоше њсгови суиграчн то је била прсвсн тивна мсра против сва1зан>а и псовања сулнјс. V окшгру ОСИС-а одржана јс сл!отра културно-забавних акV кулгурпо забавном програму таклшчио се и Иовица Сгојимировнћ из Малог ЦрнуИа код По жарсвца, који је на такмичсњу за прву виолшгу Југослапијс заузсо прво мссто. И v ..7. јулу" потврдио је свој високи рено своје стазс за свс раднпке и rpabanc иашсг града. @ Спортски терени у рекреационом центру и граду биди су попришта такмичења, спортског духа, другарства и пријатељства © Y част сеоских одимпијскнх игара отвореи спортско-рекреатнвни центар „7. јуди” Оглашавам неважећим свелочапство П ступња стснодакт” :ј <» »<1«ског к\'рса нздато 1975. годипс ка пмс Gsar.ime Miinih ii3 ПараНина. Кздајс: OK ССРН П.АРАНИН. '.pebyje: Рсдакциони колсгнјум. ГЛ“НИ РеДаКЦИЈС: napah“": Б- Kp—SHha 14, 8М„. Штампа; ><ГЛАС..
НАУЧНИ СКУП ВЕТОЗАР до дшс Традиционални научнн скуп посвсћен Светозару МарковиНу и његовом делу одржаи је по други пут овс године у Свстозареву 22. н 23. септембра. To јс бпла прилика да се још јсдном осветли друштвенп значај вслпкана социјалистичке мн слн v нас под назнвом „Са моуправа у дсли.ма Свстоза ра Марковића” и савремепа југословенска пракса". Нау чннни пз свих крајева name зе.мље латили cv се псра да проиађу још понешто ново у Светозаревом делу, оно што би га iom више приближило нашем времену скраћујући дистанцу од идеје до стварности. Иако је од његовог крат ког живота протекло доста времена које је носило сво је Сциле и Харицбе, свако овакво враћање његовим ндсјама нам показује колпко је човек у датом моменту стегоноша будућности која неминовно на.меће новс ндеје и нова прегнућа. Реч „са моуправа” је данас огпптедруштвенн покрет који обу хвата сав животни садржај у нашој срсдшш који, остварујућп основне пруиггвено-полптичке н идеолошке поставке, у јтсто времс Melba п са.м живот. To смо ми. нови нараштајп о којима Светозар Марковић говори, јср је дошло вре.ме „да мељамо н револуцпошппемо живот" а крајњи циљ је са моуправни социјализам п за нас „правп циљ сваког човека, али за развијеннја човека је тнм пријатпије што јс узвпшеипја, поштенпја нељ за Koiv ради.” ..Србија на hctokv” је пр вобнтрн циљ СветозараМар ковића да би данашња пра кса појам „балкаиског Пијсмонта” прошприла на пти рс пстоплјско, гсографскои лсмографско подручје које самоуправ\г верифнкује као ипз практичннх решеља у који.ма посебну глотт игра \ чсшће масе радних људн и rpabaiia у изграђивању. 'пгштва. To су, v Свето оевом учељу „пуномоћни- •! народни, а нису власт ’•ал пародом, власт је сам парод. Ишчупана пз контскста широког разматраља животне проблематике ова мисао је довољна да нам нокаже ко.тико је Светозар Марковнђ у сгштини мо лсран н до данашњег дана. Бележимо овај научни скуп, не као локалитет, већ због ширег значења за читав крај, за целу наиту друштвену праксу. Добро би бнло када би научни рефо ратн постали попупарно штиво за активности на идеолоптком образовању ко муниста, младих радпика, ученика средљмх школа. Светозар Марковић не сме да будс искључнво исторпј ска категорија koiv оивичава патпна времена всћ живо искуство Koie се обогаћује у даннма који теку и који долазе. ГОЛИНА III БРОЈ 66 ПАРАНИН 12. ОКТОБАР 1976. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНА 2 ДИНАРА | АИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАПИН I РЕГНОНАЛНА ПАРТПЈСКА ШК8ЛА На проширеној ссдници Сскрстарнјата МОК СК Шу.маднје и Поморавља доиета је одлука о почстку рада Регноналнс партијскс школе која he отпочети са наставом овог месеца. Ову школу noxabahe 60 полазника из свих 12 олштииа Рсгпона. Настава he трајати шсст месеци. Већ је имепован и Савст школе на чијем је чслу БорВс Бурић-Шарац, члаи Савста Републике и прсдседник СУБНОР-а Крагујевац. Из општинс ПараИин партијску школу noxabahe седам полазника. Циљ покретања партијске шко ле је јачаље пдсолошко- -политичког и марксистичког образоваља чланова Савеза комуписта. ГОДИНЕ ЗА СЕЋАЊЕ: ВИШЕ ОД ЧЕСТИТКЕ У корак са Саша Букић Градови cv оно што .имамо или желимо да имамо да бпс.мо жлвели онако како жслимо и како .можс.мо. О њима сви бриие.мо. v н>их угкајемо све а.мбицијс, велике мале, могуће и немогуће. Они cv слика и прилпка једног подпебља. и гроздови кућерака, солитери — веснпци. булеваон и vckc улице. За разлику од лдгди све што cv старији свс млаbe изгледају. Са њпховог лица Hccraiv старачке борс мпого бржс неголп што лагани ход времепа то дозвољава. Кад год рсипгмо да их погледамо са времеиске и прострапе дисташЈв врло сосћио констатујемо колико cv се изменилп, постали всћи. простратппи модернији и комфорнијп. To значи да у њмма oviaiv HCRHbcire стваралачке снаге које је наше време открило. И овај. наш град. притиснгг зеленнлом pane iecenn и плавим нсбом Поморавља, разбпја лпгр Јтровиппијалтгостп. pacrvpa чамо- ■nnfov ритмовпма 1ветовог жтгвота. Опда се гбсдпмо да lie evrpa, или прекосттра. бпти 1'ош друкчије и лепшс. Параћин ie град без кога не можемо. И пећемо. Ми га примамо као завет ппошлосTJI и задатак салапттвости. Градцмо га \гж\п>- бано ла бис.мо се уклдгчплп v молеран жпвот. Зато вишс ол три деценије коко илемо v корак са временом. Ппошлост AaACKV ие дјтрзмо, она ic обележена и опетвена, v твој ic Параћин налазио своте место ncnncvivhn страшшс сопствене хрсипгке. без стпла п срама. vKAanaivhir се v пепспективе пптпе лпупттвеме заједтттшс. Vtottvo v плолпост Гп> мора1>л>а отт се, бар до сзла. корттстио тиме ПРВЕ РАДНЕ АНЦИЈЕ (ФОТОТЕНА ЛИСТА „14. ДАНА“) gpeiewi да се vbck изнова paha и изваста pviuehn webc и уставс Mebv љулпма, JCMebv села и града. садашњости н прошлости. Његово такво nocToiaibc весели и искрено радује. Оивпчел Фабрички.м дпмњапима он се мнр но предао акордима тсхполопгјс кош hucv само ooviaibc машина већ нешто више и значајније од тога. По h>qmv сс разлилс реке и речнце младостп. To iimcv rpvnc младића и девојака. дсчака н девојчпца, to ic нензбппснвп траг ovAvliHOCTii. А нзнад свсга ic његова радничка класа. стасала v ca.MovnpaBA»aibv. ловољпо способпа да сс латн Kpvmuix задатака name савременс праксе п да ла OAroBapaivhc резултате. Снага ic то. ппско седам хиљада, са снажном партијском oprainгзатно.м ол прско три хпл>але члаиова Савеза ko.mvhjicта која ic авангарла v овој срслппп. Протекла година, ол празпггка до празника, ic вре.ме разговора и логовопа о 6vAvlinocTii н перспектнвама које бгдгћпост iivaii. FIokvшавамо да саглсдамо својс жпвотно место, ла искористимо богатство п вре.мена и a»vah п поднебља. V исто вре.ме апа хпзпрамо себе ла бнсмо открилн колико v себн и.мамо моrvhHOCTH да наш грал. и мп са н,им. можемо ла буде.мо лсо молсрпог свста. Сваке голпне за нама ocraiv itcaovmhuc. лнлемс п пепернпе vcrvnaivhn место зајелшгчком снтузијазму и поједтпгачннм илсалнма што сс cranajv v за Јелпттчкп. Зато октобарске свечаности aacwacviv печ Behv ол честптке. = На основу члана 271. Статуга општпне Параћин („Оп- s = штински службенн гласник” бр. 10—33(74) и члана 4. Од = s луке о установљењу 13-октобарске наградс Општипе Па = = раћик („Општински службени гласник” број 99/70) = = СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПЛРЛБИН на зајсдтгичкој | н седници свих всћа одржаној 4. октобра 1976. годнне до- = = нсла јс = О ДОДЕЉИВАЊУ 13-ОКТСЛ'ЛРСКЕ | | НАГРАДЕ ОПШТИНЕ ПЛРАНИН | ЗА 1976. ГОДИНУ | 1 Плакста Општпнс Параћнн: = | МЕСНОЈ ЗЛЈЕДНИЦИ СЕЛЛ ПЛАНЛ, за п панп мпе | s рсзултате и нзузетан допрпнос на п чра.и: ц комуналпих = = објската у сслу. = 2. Диплома Ошптцнс ПараИпп: ВЕТЕРИНАРСКОЈ СТА1НШИ ..ПАРЛБШГ’ V п рд. г= БИНУ за нзванрсшс псзглтатс посзпгпутс па (jpciiura- = uiijii BcrcpiifiapcKc с.1\жбс и сузбпјаид/ п спр.-чавању 5 = сточних заразннх п паразптарнмх болссгн. I ЛОВАЧКОМ ДРУШТВУ V ПАРАБИНУ. пово.чом iv- 1 = биларне 75-годишк>11ие успсшпог радз, за плванрс •• пс- = = зултатс постигнуте па омасовљсњу ччанства, \nci?ciby = | ловишта и изградњл производнпх капаиитста. н 3. Новчана награда: ШАХОВСКОМ КЛУБУ ИЗ СЕЛА БУЉАНЛ. iiatpa ia = од 10.000 динара за изванреднс резултатс г.осгшрд гс иа = = пољу развоја и омасовљења шаховског спорта у ссоској = среднни. = ЈОВАНОВМЋ БРАНИСЛАВУ, раднпку Српскс фабри = ке стакла, награда од 5.000 дпнара за'извапр.-uL- р. н Е зултате постигнутс на пољу проналазанпва, сшаоалаш- = е тв п иповација. = ФИЛИПОВИН ВЛАСТИМИРУ, друиггвснополи гич- ? = ком раднцку из села Крежбипца за кзузсгт дггогоди- = шљу друштвено-политичку актнвност у свп.м дргштвсно- н = полнтпчким оргапнзацпјама села Крежбинца. ;-:imiiiitiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^ 13. ОКТОБАР - ДАН ОСАОБОЂЕЊА ГРАДА ЧЕСТИТАЈУ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И CO ПАРАЋИН
СТРАНЛ 2. М ДЛНА БРОЈ«. СЕДНИЦА КООРДИНАЦИОНОГ ОДБОРА ЗА УПИС ЗАЈМА ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ ЗАД0В0ЉАВАЈУ! Најновнја ссдшша Коордннацзгоиог одбојхг за уппс зајма, којом је руководио Драган Вељкови, прсдссднзгк Одбора, амалнзтрала је досадашњс рсзултатс овс акцијс. На основу извештаја, који свакодневно стнжу са yraichilx мсста, акцнја тсче без застоја, нарочито у органн« занијама удружсног рада. Пре.ма подаинма craiLe јс следсће од укупног броја радоика 12.383 зајам је угпгсало 8.872 или 76,72%. Од планиране суме 1.864 милиона дЈгнара закључно са 26. септембром уписана је су.ма од 2.207 мнлпона дпиара или 118%. Нор.мално јс да овс податкс трсба узети условно, јер многе радне оргаппзацлјс плсу достављале лзвештаје. Y поједнним органнзацпја.ма удруженог рада тек предстоји масовннји упис, тако да јс утисак да резултатима можемо битл задовољни. To значи, речено јс на Одбору, да је читав посао завршел, iraко до краја новембра нма доста времена. И даљи задатак, је свих друштвено-ползгпгЈкнх чимилаца у радним срединама и актлвиста Полигичког акпша да наставс са истим темпом као и до сада. У нарсдним данима, значи почетко.м овог меоеца, прсдстојн јаче аигажовање политичкзсх снага на селу, јер досадашљи одзнв удружених пољопривреднзпса нијс адс. кватан iMLXOBoj мотлвчсаности да упишу зајам за взградњу водоттрнвредних објската, прс свега. На саветовању са чланавима Политичког актЈгва бнло је речн и о овим задацима и потпунијем ангажовању свлх чланова Актива. Посебно привлачи пажњу акцнја Савеза солијалнсгичке омладине да се у упис зајма укл.учи срсдљошколска омладина и пионирске аргалшзаЦНЈС ОСНОВНЛХ ШКОЛЗ. ПрсдвиБа сс да КоординацЈКмп! одбор чешћс врипт анапизе и прати ток цслокуттнс друштвено-пагппичкс акТШЈКОСТИ. Свс више старачких домаћннстава ^||1пп1пт111шп11тт11ш111111п111111111п1ш1п1ппппшш1ш111111111111111111111111111111!1111111111111111!п11111||||р ХРОНИКА ЗНАЧАЈНИХ ГОДИНА KAKO ЈЕ ПОЧЕО И ПОТЕКАО МИРНИ ЖИВОТ СЕДНИЦА СКУГГШТИНЕ СИЗ ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ MCXFAHA ШССОАСКЕ ДЕЦЕ ЈЕ ТЕКУЋИ ЗАДАТАК — до сада су постигнути задовољавајући резудтати — реадизација програма и отварање ђачких кухиња није само техничко питање Y огштгаи Параћин има осам матнчних основних школа, у шест јс до сада организован рад ђачких кухиња. Оне су довољно опремљенс, а н>ихов рад је организован тако да сс храна ттрипрема v самим матичннм школама а доставља се истуреним одељењима, речено је у ннформацији о друштвеној всхрани учеиика по школама, којн cv делегати Скупштине СИЗ-а дсчјс заштитс разматрали на послсдњој ссднвци, одржаној v прошлој седмнци. Да ово гвггање није псриферно у организацији наСАСТАНАК Y ПОПОВЦУ Немг мтш '& ирри — Састанку представника Месне заједнице и Фабрике цемента присуствовао и Добривоје Бошковић, заменик секретара Председништва цк скс — Интерсс мсштана Поповца и Фабрикс цс.мента је да се нерсшени проблеми заједнички рсше на обострано задовол>* ство, они се не могу занемаривати поготову када се узме у обзир да је сваки четвртн ставовник Поповца радник Фабрике цемента. Шта се може објективно урадити на врс.ме, у прсдвиђеним роковима? Нс може сс све пребашпзати оргашгма управљања у Фабрици, а да Мссна заједница сама кон статујс шта све треба ураднти. Y конструктнвној и смиреној дискуспјп учесници састанка су још јсдном, по ко зна који пут, покрснули она питања која су дужс времена камен спотпцања у сарадњн села и Фабрике. Остаје н надаље чињеница да је Месна зајсдннца скопчана са захтсвима мештана да сс заштити срсдина од прашине, регулишс паркинг-простор, одведе отпадна вода, побољша здравствсна заштпта, снабдсвање ттрехрамбеиим артиклима н тд. Али јс нстина да Фабрика чинп напорс да изађе селу у суспст к да урадп све оно што може да уради. Како заштититн село од прашннс јс предмет научног и тсхнолошког пзу чавања да сс пронаВе решсњс онако какво га пуди савремсна тсхполопIја. Паркинг-простор јс заједпички лробпем: и Фабрикс и трапспортних предузећа, бнло би необјективпо очекиватп да сс тај проблем натовари Фабриии па врат. Meena заједннца би могла својом ставно-васпитног рада по шко лама, говори и Закон о основ ном образовању и васллтаљу као и детаљан програм отвара ita школских кухин»а кога је сачинила Заједннца основног образова!ва. Оно што је до сада урађено у реализацији поменутог програма говори следеће: од укупно 4881' учсника у основним школама, 3169 је обухваћсно допунским оброком, или 64.92’'« поједнначно, највећи број оваквих ученика је у Основној школи ,.25. м_ај" у Поповцу, где је чак 85% учеиика добијало допунски оброк). активношћу да убрза решавање, на прнмср, отпадних вода из лапорца. Ако све ово ради Фабрика онда мора да се пронађу нова средства која су ново оптерећељс у врсмену када се припре.мају огромна инвестицнопа улагања у објекат. Да Поповац нема редовну здравствену службу, да јс сна бдсвањс хлсбом и мссом вишс него лоше то је истина која зачуђује. Овс потребе нису исте као у другнм селнма, на пример, рскао је један диску* тант што је скуп и прихватио. Трговина на овом подручју не S ИЗ РАДА ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА 5 САРАДЊА ЈЕ ДОБРА! i О раду правосудних оргама и адвокатура, и о љихо- s > вим меБусобипш односима, разговарало је на заједнич- s s ком састанку адвоката судија, јавних тужЈслаца и јавних правобрашитаца који је одржан 29. септембра. s > То.м је npiuiHKOM размагтрато и извршење закључака < s рада овјк органа донетих на једном од састанака, одр- г < жалом драјем 1974. годаипе. Како је истакнуто доста је s учЈпвсно на ндсховој реаллзаиији. Суди се брже и квали- s s тетнијс, радна дмсциплз<на јс аеного већа, радна места су <; s поггуњена н друго. > s Учесници овог састанха су посебно истакли добру са- S радљу лзмсђу адвоката и осталзк тгравосудшгх органа, a s s разговараЈсо је и о то.ме да се она што вјшјс унапредм. s Свн присутни су ое сложчиги да овакве састамке треба 5 чешће оргаашзовати како би заједлагчкзш снагама раз- s s решавалл проблсмс на које наплазс у сво.м раду. < < М. М. Ј S S СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ СИЗ СОЦИЈААНЕ ЗАШТИТЕ в СТАРОСТ ВДЕ iii EsreifiлJ — Старачка самачка домаћинства у нашој општини представљају значајан пробдем, истакнуто је у анализи Цснтра за соцнјални рад и дечју заштиту Прсд делегатима Скутшгпгне је сачинио Центар за дечју заСИЗ-а соцнјалнс заштите нала- шнту и социјални рад у Пара* зио се обнман материјал кога 1шну после вео.ма студиозног изучавања положаја остарелих Подаци, са којима располажу Заједница образовања и Центар за дечју заштнту, показују да број дмеце v школама, о који.ма је реч, варира што показује да школе треба ову делатност да усклацс са редовним боравком деце у школама у току школскс годи не. За то има услова. Заједнина финанснјски партнцнпира сваки оброк, а пријемом ква лификованог особоља (куварнца) рсшен јс један од важних проблсма за квалификованији pan по кухињама. Из ових разлога делегати су прихватили информацију не само као резултат досадашн>ег рада. всћ и вишс као зада так за школску годнну која је тек отпочела. можс да занемари потребс великог броја радника и радничких породнца, а здравствена заштита нс с.ме да зависи од просторнја илн органнзоватва у делокругу Медицинског центра. Значи решсња постојс. Добнја сс утисак да су представнини Месне зајсднице задовољни закључцнма и да ће наредни псриод показати практичан резултат. — Ако је неко у овлм стварнма погрсшмо и затајио, мора му се отворено и енсртично рећи да тако не сме да се ради. Онда неке ствари неће бити црнс као што данас нзгледају — рскао је у својој дискуснји друг Добривојс Бош ковпћ, придружујући се донетим закључиима. лица и начмну њиховог збри љаваља у ојгштини Параћин. Потреба да се друштво анга жује у решавању социјалне проблематикс остарелих лица Јавља се у високо урбанизоваЈ1им срсдинама у којима се број оваквих лица помиње као значајан проценат с обзиром да је човеков животпи век про дужен као последица високог животног стандарда у одређенил1 срединама. Он је за последњих педесет годмна достнгао границу од 70 година живота. Разумљиво јс да старост са собом носн последнце различи те природе, које се могу одразитп ла свеукупни друштвени развој. Наша средина овој про блематици прилази са станови шта хуманмсгичких начела самоуправног лруштва у комс соцнјална заштитс све озбил>- није обухвата и проблем остарелих лпца. Y последљвх дссет година код нас јс проценат учсшћа остарслих ЛЈгца повећан у свеукупној популапији становништва. Примсра ради помепимо податке: у 1961. години тај про ценат је 6.4%, всћ у 1971. годи ни он је 8,4°/о док сс v 1981. години очекује да он буде б.б^/в. Овакав ттроцес, који захпата целу земљу, нијс мњмоишао ни нашу средину. Према попи* су становништва од 1961. и 1971. годиле наша Општниа бе лежи благи пораст станопниш тва, али и већи проценат учешћа остарслих лица. Према поппсу становништва у 1971. години v општинн је било 1549 лица старијих од 75 годана, у самом граду тај број јс 360 лица. НајвсКп број лица старијих од 75. година па подручју пашнх села, жпвп у: Дреновцу 79, Буљану 69 лица. Нај.мањс пх има у Сиссвцу 3, Голубовцу 7 u Текнји 6 лнца. Y вези са старањем карактеристична је појава да се на нашем селу јавља велпки број старачкчх самачких домаћннстава. Разлози за то су једноставпи: занемаривање и напуш та»ве родитсља од стране дсце, немогућност да се неко ближи стара о љима, миграција млаБе радне снаге у град и читав низ других. Према подацима, који су сређени, у лашим селима таквлх домаћинстава има око 172, али их је до сада вероват но још више. ОпштЈгна Параћин, у свом до садашњем развоју, није имала неку јаснију политику у одно* су на остареле. Све што је до сада урађено то је било у окви рима социјалне заштите, раније преко општинских органа, a доцннје преко Цснтра за социјални рад. Зато су делегати на Скугшггини упознати са практи чшш могућностима на овом по љу социјалне заштите. Поред домског и породичпог смештаја остарелих лица, помиње се и стална соцлјална по.моћ, по моћ, у натури, здравствено и пензијско осигурање као н друге које се покажу као могућно ст. О то.ме је, у закључци.ма, рс чено дословце: ,дгужно се намеНе лотреба даљег изучавања ове проблс.матлке чија би сазнања потпо.могла изналажењу најадекватинјпх пачина и обли ка заштнте.'* ИЗ ПРВИХ ПОСАЕРАТНИХ ГОДИНА ОСТААЕ СУ УСПОМЕНЕ ИА ПРВЕ TPEHVТКЕ МИРА И НА ПОЧЕТАК ВЕАИКЕ АКЦИЈЕ ДА СЕ РАТ ЗАМЕНИ МИРНИМ СТВАРАААЧКИМ РАДОМ. ОСИМ ПРИЧА И СЕВАЊА, ОСТААИ СУ И СНИМЦИ КОЈИ CY 3AYBEK ЗАБЕАЕЖИАИ ТЕ МОМЕН Јсдшшце Народноослободилачке војске парадним кораком пролазе главном улицом Параћипа. Детаљ са велике радне акцпје спабдсвшва огревним дрвстом на планшш Кућај. Народ и омладина показали су том npiL4HKOM високн степен одговорности в свссти. Свп у борбу против непис.мености. Y поворци са транспарентпма жене обсћавају да ће нсписмсност у селима бити ликвидкрана до 1948. године! Прпп фнскултурпи слет у ослобоВспом граду. Поворка вежоача у дефнлеу креће прс.ма градском фудбалско.м пгралмшту. «lllllllliillllUlimilllllitlllll||||||||||||||i;iiiiiii|||||||||||||||||||i|||||||||||iIi|||lll|l|l|lu|I||in|||U|||U||HUin ТЕ HA КО.ТЕ СЕ ПРИCERAMO Y OBE ОК- ‘ТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ. ИЗ БОГАТЕ ФОТОТЕКЕ, СА КОЈОМ РАСПОААЖЕ РЕ ДАКЦИЈА НАШЕГ АИСТА, ИЗДВОЈИАИ СМО НЕКОАИКО. ЗАЈЕДНИЧКА ВРЕД-- НОСТ ЊИХОВА ЈЕ ШТО СВИ ПОТИЧУ ИЗ ДАНА ЗБОГ КОЈИХ СМО И САДА ПОНОСНИ.
БРОЈ 66. 14 ДАНА СТРАНА 3. ИЗ НАШИХ ООУР После ремонтовања у Италији, ИС-В машина у аутоматској производњи почела јс да даје изванредне резултате. Мада смо о томе писали у једном од ранијих бро јсва, није на одмст да се кажс да је пронзводња на овој машини и даље иста и да је она трснутно најпроду ктивнија у погоиу. Посебно јс важно то, што она про изводи тегле чија је сезона сада у пуном јску. тако да сс цслокупна производња од мах пласира на тржиш те. V последње вре.ме флуктуацнја раднс сиагс у погону за израду стакларског алага је јако изражсна. Оно што јс у овом тренутку и најтс жс, јс чињеница да погон напуштају махом старнјн и стручнији раднини који су до сада били носиоци производње квалнтстног алата. Како бн сс погон кадровски и организационо ојачао лонета јс одлука да сс примс нови људи ц то махом мсталостругарн. Услсд одласка из фабрикс људи из „Београдског браварског прсдузсНа” послс <авршстка радова на консгрукцпји новнх хала за магацинс у заиста тсшклм условнма за рад, у нашој фабрицц је 5. октобра прирсbcu пријем ко.мс су присуствовалн, поред овнх, и људи из „Градитеља" — Горн»и Ми лановац, којн he у фабрнци остатн још нско време како би завршнли покпиваше хала и остале прагећс ypcbajc. Послс низа понуда којс су стиглс од исколнко произвођача алата ,а којс су углавном билс неповољне, како у погледу ucua тако и пс> д\ жиип рокова нспоруке, погон за израду стакласког алата прихватиа јс изралу катчга за заштптна стакла »а позпциоиа свстла) на крн лп.ма авнона. Мада посао пије лак, због напред навсдсних разлога, стало сс на стаиовишгс да бк производ isa алата у нашсм погону нпак била пајренгабилннја. ЖМТ' БОЈШ ПОСЛОВИ РЕЗУЛТАТИ - ПРЕВАСХОДНИ ЗАДАТАК КОМУНИСТА Резултати пословања радне организадије за протекли дезсто.мсссчни псриод и задаци чланова Савеза ко.муннста у тој областн били су предмет разматрања заједничке седнлцс Секретарнјата фабричкс конференције СК и прсдседништва конч.гренције Јединственс организације сииднката одржане 6. ок1Обра н фабричкс конференције Савеза комуниста одржане 8. октобра. На седнини Секретарнјата ФК СК и прсдседништва синдиката извршена јс припрема магеријала за фабричку конференцију и аналнзирано спровођеље закључака са седнине ПредседншЈЈТва одржанс 10. јуна ове године. Анализа рсализације закључака показала је да су се само иеки зкључци спровели док их јс већи број остао само делимнчно остварсн. Обзиром да су донсти закључци трајиог карактсра на седници је заузет став да се њиховом спровооењу iipubc са вншс одговорности те да сс они у потпуности реалн3V1V На фабричкој конферснцнји СК разматрани су остварени рс зултати у лронзводљи за протеклих 9 месеци ове годинс и задаци Савсза комуниста кз ове области. По овом матерпјалу и на осиову дискуснје донеги су и конкрегии закључци. _ Разматрање нриврсднс прооле матикс на овом скупу имало с прс свега за' циљ да се на »сиопу расчоложнвнх података, ер још vbck нијс ypabeii ком- .лстан обрачум дсвстомссечног лословања, критички н само григички оцснс постигнути рсЈглтаги и утврде задаци чла- •1'ипа СК у далхЈм иословашу. 'гзултатима из материјалне ползводњс ис можс.мо бити за овољпи, као што ни у другим дсдина-ма нашсг пословаи>а, — подаји, набавин и складиштс- •,v робс и материјала — нисмо ’стигли нскс залаженс резулгатс. д«м гезшдти пишдје НА ЗАГРЕБАЧКОМ ВЕЛЕСДЈМУ ® Реализација трговачког стакла у порасту Шганд Српске фабрике стакла на Загребачком вслесајму и овс годинс био јс врло посеhen. Сви већи купии трговачког стакла посстилк су наш штаид и са свима су потпнсанс закључшшс за испдруку тргова чког стакла. Укупна врсдност процатс робе ic око 700 мили оиа старих динара, a то је вишс у односу на износе који су сс рапншх година продавали на сајму. Посебап захтсв купаца изражен је за нашу робу ручнс пронзводље која сс пакујс Једна од запажсннх гарнитура дизнајнера Цпете ВукобратовиИ На Конференцији СК оцењсни су фактори који су утицали на оваквс резултате и предло жене су нове мере и допунс већ постојећих мсра како би многе акиије биле успешнијс нсго до сада. Закључено је да организација СК мора бити и носилац захтсва за одређене промснс у понашању у материјалној про нзводњи и областима којс је пратс. Наиме, мора се брже извршити преиспнтивање постојс ћнх производннх програма да Ои се могло нзвршнти прилагођавањс асортимана, квалитета и обима лроизвоД11»с захтевима тржншта. Да би се ово постигло тржнштс пс CMC бити посматрано површно од данас до сутра или на основу нских трснутлих појава и рачунлца. Од стручног, одговорног it на врсмс упућеног захтева за одревенс иромснс у производњи од онпх који се бавс проблематиком тржишта у мпогомс зависи да ли he Mohii да сс на врсмс извршл ово прнлагоћаван>с, што јс битно за даљи развој. Наша организација СК кроз своје досадашње програмс и на редне задаткс тражлла јс предузимањс мера за сагледавање стаља ради откла1Бан>а нерапионалног Koptuuheiba средстава. пролзводних кападитета н радпог вре.мсна једлом речју, noBiiiucibc нквоа укулнс органи залнје и ефнкасносги v прнврсђнвању што чинн и овај пут. Л.а бн сс ово остваппло захтсва сс да се v свакој 00VP сагледа сопствсно сташе, наирави про као гарнитурс чаша и ссрвизн. а са којом задњнх месеци на ша радна оргамизација нс мо жс да подмнри порсбс тржиш та. Поссбна тражља наших представннка на велесајму бнла јс посвсћна продаји робс аутоматске прс.изводњс с оозиром за за obv робу постојс далеко всИс могућности пслорукс. На сај.му јс, такоВс, био изложсн н један број нових промзвода из одељења за дпзајн, који је врло повољно оиењен грам деловања, утврде носиоцн задатака и рокови за њихово нз вршење, посебно у смислу измена везаннх за предстојсИе остваривање поставкн нз Нацрта закона о удруженом раду. НА РАДНОЈ АКЦИЈИ Оии вен 5000 шета Значајна помоћ активиста радној организацији Овнх дана на платоу испрсд магаиина готове робе, као u на тсрсну „плакума” врло јс живо. Свакодневно сс можс видеin вишс десетна људн којн препакују оштећене палетс амбалажног стакла. Накривљене палсте са поцепаним фолијама ц растуреним боцама исгупају место урсдно упакованнм па летама спремним за утовар и транспорт до потрошача. За органнзоваље оваквих ра дпих акција листојало је вишс разлога. Прво прс мсссц дапа на платоу ,,ii.ia'.iy.\ia” почели су радови иа прлпремама за асфалтираше и шпзсстиционо одр жавње кишпе канализацнјс и caoopahajinma. па ји требало тај простор ослободцти за из* Bobeibe тих радова. Поред то га. сами тсрен „планум” вр.чо је пспогодаи за машшулисалл н утовар робе, па јс и то јсдап од разлога да се палетс прспа* кују и складирају на мсста по годнија' за криступ транспортннх средстава. И најзад, лалетс са готовом робом биле су изложене разним времепскнм пепогодама, oinTchciny и vripoiiat’ihaBaiiiY производа слремшо. за тржлш од купаца и који he се одмах по нзвршеној припреми паковања и осталог пустити у про изводњу и на тржиште. Рсзултати продајс на велесајму су продужетак коњуктурс која је присутна всИ неколико мсссцн на нашем тржишту. Ове годние, мнмо свих правила и очскиваља. кондкгура трговачке робс почела је раннјс но обнчпо — зећ у јулу и августу. Разлозн за ово су застоји у продаји v pannjiLM мссеиима. тако да је поба која је бнл на лагеру у трговинн распродата, а решснп дужнЈмко поверплачки односи п обртна средства у трговини. Услел тога су и резултати реализацијс у августу и ссптсм бру всћи oq производње за ---------- %, што значи да ^а толико нмамо смањсњс залихе на ше трговачке робс. Рсзултати рсалнзаиијс билн би јот бољн и nchii да јс било могућности за благоврсмену ис поруку робе. 'Са испорукама ро 5с каскило се углавном заслуп»м ачтотраиспорпгог прслузећа „Сгаидар.ч” in Параћииа. са којпм наша радна органнзанија једино пма склопљен уговор о превозу робе. а ово предузеНс нијс могло благовремспо да обсзбсдп вознла и ставн пх на располагаљс. Очекујс сс да ћс се овакво кретањс реапнзацијс наставити п у марсдним месецнма, што од иас захтева јои: бољу орга низацпју производљс н припрему робс за нспоруку. Д. ХаивИ. дип.1. ек. Тако причају граБевинци из цементаре а нстина сигурно нн јс далско од приче. Таква јс устварн I! слика о грађевинској оперативн кад смо нх посетилн почстком октобра. Р. Милосављсвип те. којс их у ово време жељно очскујс. Сви ови разлозн навели су руководство Фабрике да повсдс широку акцију на препакиваљу и складиштењу овс роое. A ibc није бнло .мало. Пре мессц дана, када се почсло са интензивнпм cnpoBubeibeM радлих акцлја. на ллатоима јс бнло око 7.000 ouireheiuix палета ки јс јс трсбало ирепаковати. Дапас их јс остало још око 2.500. V акцијама су узели учешћс скоро свн чланови нашс радис оргаипзацијс и вслики број ак тивисга ван фабрнке. Значајап допринос у овнм акцијама да ли су ученмци Гимпазнје и Ста кларске школс, припаднлцн Га рнизона и мсштани села Глави пе, којнма треба одати носебнс похвалс и захвалпост свих чланова нашег колсктива. Ypebyje ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Уредник ДОБРИАА МИДЕТИН Y АКЦИЈИ УПИСА ЗАЈМА Стражар Чеда нови реиоррер __ Чедомир Марјановић, стражар, уписао зајам од 42.000 динара. Акција на ynncv зајма за изградњу аутопута и регулацију сливова веллких река успешно се приводи кра ју. 'Подаци о броју уппсаних и суми уписаног зајма које с.мо добнли 30. септсмбра говорс нам да је у нашој радној организашпи за првих месец дана зајам уписало 2518 радннка и то cvmv од 5.015,580,00 динара. Свакл члан нашсг колек тива уписао је проссчно 1.991,89 динара зајма. Напо- .менимо и су.му од 23.650,00 динара коју је 53 радника локлонило за што успешније извршсње акније. Рекордер по висини суме уписаног зајма је стражар наше радне организације Чедомир МарјановиН, који јс 10. септембра упнсао зајам од 42.000 линара. Чедолпф Марјановић јс роћен 1929 годинс у селу Лебине, V фабрици стакла ради од I960, године и io чптаво време као стражар. Живи v Параћину са супругом и сином. У разговору са Марјаковићем сазналн смо да ie он желео да уш<- шс п већп заја.м, али му то инје дозволила вискна месечне отплате. Кача смо ia упиталн шта га ie иавсло на то да уинше ивако ви соку суму зај.ма одговорко пам ier — Нсдавно сам запршио пзградњу куће уз помоћ кредита који мн ic лала iya лна органнзаинЈа, Ја лобро знам шта значи позајмпца. јср како ја нс бих мо- | ЗА ДАН 0СА0Б0ЂЕЊА | I I i Дан ocjiooobeiha града Параћииа — 13. октооар у на- = шој радноЈ орпипиацнјн бчће свечаио прослављен. Y = = част Дана ослобо!јеи>а, 12. октобра биће одржана свеча- g = на ссшпша Радиичког савста и извршних оргаиа дру- g = иггаено-потпкччих оргакнзација радне оргаиизацнЈе. § | == = I i = I I 1 I I I I I I 1 I I На ссднлии he бити поднет рефсрат о значају 13-ог октобра к поделпће сс јубнларне награде радницима којп имају 30 н влшс година радног стажа. ТакпНс, на овој седншш биће подељекс днпломс п књигс Д/шаиа Пстровића — Шакета „Путевима борое радиичке класс" свршенлм полазншшма Школе самоуправљача. Y окпиру Октобарских свечаности радпа организација је за чланове колсктива обезбедила 1°°°м улазшша за позор1ШЛ1С гтрсдставе „Октобарски сусретп . Порсд тога у току октобра биће органлзованм спортски сусрстп нзмећу Основинх оргаиизација удру>леног рада. Y AYTOMATCKOM ПОГОНУ PEMOHTOBAHA ИС-4 УСКОРО У ПР0ИЗВ0ДЊИ = = St... ............................................. . Y једиом ол ранијнх бројева ,.Hainer стакла" смо ппсалп да је НС-4 машпна због дотрајалости појсднннх делова и рскоп сгрукцијс систсма за подмазнван»с морала да сс ремоптује. Ремонт машине јс заиршсн у Италнји код пронзво1зача саме машппе. Машина је рсмонтована, али се не поставља због тога што прс постављања машннс морају да сс изврше одређенс прнп реме, како на фидеру, тако на осталнм пратећим ypcbajitMa. тако да малшна може успешно да ради, кад будс постављсна. гао да завршим свој посао бсз по.моНи кредита, ни изградња пута и сллвова река не бн могла да се успешло л на време обави без по- .моћи свмх нас. Сматрам да ic моја обавсза да сада ја помогнем друштву, као што ie оно по могло мени. Најосновнијс проблеме за ' свој лични стандард сам решио и сма 1рам да сам сада v могућности ла помогием заједнлiui. поготову што he ми се тај новаи једлог дана вратитн. Ја hy сс сада сналази тп. а очекујем да ми се и сип lanoc.ui па онда впme nchc бити пикаквлх про блсма. 1 I g I I I = I I i = I I i । I I Једаи од најважш|јнч посло* ва је био ремонт постојеће „Хо иивал” регулацнјс. Међутим, апгажовањем радника из електро погопа рсмонт је извршен а упоредо сс завршавају и остали пословн, тако да у првој половннн овог месеца очскујемо старт машнне ИС4 која he и даље лроизводнти боцс за парфпмерију. Надамо се да he старт бнти услешан. Д.М.
4. СТРАНЛ 14 ДЛНЛ БРОЈ М. НА ПРЕДЛОГ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈД СФС КАНДИДАТИ ЗА ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ Поводом прославс Дана ослобођсња града п додсле траднционалкпх Октобарских каграда града Параћина, Компснја за одлнковаља, прнзнања и наградс при Рап,- нпчком сапсту нашс радпс органпзациЈс предложнла јс на заједничкоЈ ссдлицн Извршних органа друштвсно лолитичккх организациЈа, одржаној 10. септсмбра, кандндате којн бн дошлн у обзир за опогодишљу награду. Извршш! одбори друштвено-полнтнчхнх организацпја усвојилн су предлог Комнсијс и за 13-октобарскс награде ппедложенп cv: — ЈЕДИНСТВЕНА ОРГАНИЗАЦПЈА СИНДНКАТА „Српскс фабрнкс стакла" — Имдустрнја стакла — Параћин. — СТАНКО РЕЉИК, ВКВ стројостаклар на радно.м мссту v П OOVP. — БРАНИСЛАВ ТОВАНОВИП. ВКВ металоглодач на радном мссту у III 00YP словс. Одлукама X Конгрсса СКЈ и новим Уставом СФРЈ створе ни су услови за остварпвањс друштвенс улогс Снндиката, ко ји јс дифиннсан као интегралнн дсо полигичког система са великим правима и одговорностнма за будућп развој олноса у удруженом раду и друштву у целвнн. Нзг.Ташеном друштве нополитичком улогом и ствара њем услова за самоуправно оллучнвање радиика, Сннднкат као део једнвствсног фронта сопијалистнчких снага, постаје мобплпзатор н организатор акпнја радничхе класс. Тиме је Синдикат као аутснтична орга низација радничке класе и ра дних људи постао значајан чинилац политпчког систсма. Организацнја Снндиката у нашоЈ радној органнзацијн, по програму рада. своју активност одвнја на ол.нвотворењу Уста ва, прс свсгз на кључним питањи.ма разво;а самоуправпнх друштвсноекоио.мских односа. Уствари. Синдикат фабрике стакла бави се конкретни.м про блс.мима што нх на днсвни рсд поставља жпвот наших раднпка. Сивдикат сс свс вишс укљу- — за заједничке тсхмнчкс почујс v разматрањс животних потрсба нашлх радних љуци. За лажс сс за бржи развој самоуп равннх односа у радиој органи зацијн, гдс радни човск свс вишс постајс фактор кренраља и одлучивања о развоју радне ор ганизацијс, о постављању и лз сршвању планских задатака, као услов за повсћањс дохотка и личних дохолака. Социјална брлга о нашнм раднини.ма све је внше у цснтру пажњс пада н активности Синдпката. Брнга за обезбећење стапова, удобнијс и мас.овнпјс корлшћењс годншњнх одмора радника, обсзбећсњс животних иамирннца и огрсва, и другн впдови социјалне помоћи све више па нлазе на одобравање радника. И остале акцнјс које је органнзовао Сннднкат добиле су пуну полршку ■ Савсза комуписта и осталих паших ралника. Све ово захтсва још всћу ангажованост Синдиката поготову што га Закон о удружсном раду још више укључујс у самоулравно договараљс и одлучивање по свп.м жнвотии.м питањима развоја друштвено-еко номскнх самоуправних односа. Рељић Станко гдс су радни човск и брига о њему у центре свих токова. СТАНКО РЕЉИП, ВКВ машинобравар-сменовоВа основне производње у аутоматском погону pobcii је 1935. године у селу Кравље у Словенији. У фабрнци стакла ради од 1962. године као иежурни бравар у истом овом погону. Иако млади почстник у послу— истицао сс ДЛСЦПЛЛ1ШО.М извршавања зада така и скоро ла нијс било проблсма да он самоиницнјативно нијс учсствовао у љсго вом отклаљајву. Због тако добрих радних осо бипа, а поссбно стручности, Ре љић јс 1964. годинс постављен у аутоматском погону на ком мссту и сада радп са пуно успсха и одличним производним рсзултатп.ма. Рсљићевк основни квалитети су изванрсдко органнзаторска способност. интсрсс за оспособ љаваЈБс млађнх генерација за брже и илтснзлвније укључивањс у процссу аутоматске пронзводње; Због свих ових особина РељнН јс врло омиљсн и цсљсн Meby радницпма и друштву уопштс. Порсд радклх особина, Рељић јс активан и друштвено- •политички радник'. Члан је СК — од 1965. гсдине. Вишс пута јс био члан органа управл>ања и разних ко.мнсија, своју актнвност посебно испољава у Савезу ко.муниста. Због свих ових позитивних особина друг Станко Рељић предложсн je за Октобарску награду 76. 4iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiilliiillllilliiiii!iiiiilllliiiililinm^ S £Е ®Д | СТАРООТ СМАЊУЈУ I ОМААДИНСКИ KYTAK У ЈЕКУ ПРЕДИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ Y СТАРОМ ПОГОНУ РЖИ11Ш a ■ V склопу модсрнизације про нзводње у ПОГину I, после свсстраног сагпелавања и догово ра на св1Ш шшоима, пришло се припрсми it сада већ реалнзацији пројеката за рскокструкццју кзмилетнс лнније за аутоматску пронзводњу и дораду чаша на П ваии. Да би сс конструкција П Banc лриблнжипа нивоу на коме су лопчанс псћи и IV н V вапа. Развојни сектор јс прсузео на себс да пзрази тсхничку доKyMCinauniv за рсконструкцнју nclni. Имајући v впду ситуа нпју у фабрици и погону, сгруч на служба у сектору пошла јс од тога да пслокуина рсконструкпија ко;пта што је .могуhe маљс. Подрцжу јс лобила од свнх меролавних руководилаца. Из тога јс пропстекао и обим радова и измена: Извршпћс сс дслимнчна реконструкшпа када за гопљен>е п реконстргкција радног простора. који ћс имати поссб ио грејаљс г.ропан-бутан гасо.м. Код ознда ватросталним материјалима, користиће се дсо материјала који јс на лагсру као рсзсрва. а мзвршнти куповина само неопходних материјала. Тако ћс инсталацијс за грејан.е радног лоостора бити комплатнранс од делова који су дсмонтиранн прн рсконструкиији хладњача на V-oj вани. Треба напоменутн да се габаритне мере nehn нећс мсњати, као ни положај фпдера. — Да би te смањио полом стаклсних артнкала прн тран* спорту до дорадццх места нуж но јс било нлвршити премештаљс хладн,аче бр. 10. и поставити ic ближс доради. Исто тако he niisiniu „Гијон" бпти прсмсштсна бзнжс хладгиачи бр. 10. тако ла са „оливото” ма шинама чшш јсдну континуалШ' произволно-дорадну лшгију. На овај начин сс знатно скраћујс ток кретања чаша од машина и избсгава пслотребно манипулнсаље робом. Ова солуција има и 1едпу своју лошу страну, a то јс тто хладњача пресеца халу својом дужином л смаљујс прохолност. Надајмо сс да he погодностп, које настају овакаим рсшсњима оп равдати ова. мало неубпчаЈсна. решсња. — Порсд прс.мештаља јсдне хладњачс извршићс сс реконструклнја грСЈИнх тсла на обс хладњачс. ча тај начпп трсба да се побо.ииа onrpcBaibc а и да сс продужи радни вск грејш£х елсмснага. — Транспорт производа ће бити рсшен бољим реконструк цијама транспортера, као и јсд ноставнијим начином распореда истих. Y транспортни снстс.м биће уклоњене и полуауто матске машине за топло сечен>е чаша. Комплстна „Гијон" лииија ћс сс транслаторно помсрити и приближити производној хали тако да ћс po6v. коју треба да дорали, при.мати такорећи директно. односио без коришћен»а каичних транспорппгх срсд става. Обавезе којс је на себс прсузео 111 ООУР ннсу мале. Реконструкција nehn, хладњаче и сва премештања треба обавнти у врло кратком временском року a то је за некнх двадесетак дана, јер се прсдвиђа планом рекоЈхструкцијс да од стак ла до стакла нс буде вишс од трпдесет дана. Досадашњи тсм по у извођеп.у радова обсћава да he планирани задаци битн испуњени. Ч. Јовчић = Зуб врсмсна нагризао јс једног од „осморицс opahe” = = како популармо назпвају дпмњаке у нашој фабркци. Је | е дан од најстаријпх, над старнм погоном који је престао = = да функционпше гашењем I вамс, услед разннх времен | Е скмх утицаја постао је при сал<ом сво.м врху склон па = = ду. Због тога је посрсдство.м радтшка занатско грађевпн = = ске задруге .ЈугославпЈа" нз Београла морао да буде = = скраћсн за читава 4,5 метра. = Како је у своја сгара добра врсмсна био внсок 45 = i мстара, старост ће моратк да проводи са са.мо 405 м. = ^IIIIIIULUlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll? ИЗ AYTOMATCKE МЕШАОНИЦЕ СВЕ БОЉИ УСЛОВИ ЗА РАД Транспорт сировнна у аутоматској мешаоницн врши се на ви ше начина. Један од начина тра нспортоваља сировина које се довозс камионнма јс ваздушНЈ1.М путем. Наиме, сировинс: фслдспат, доло.мит и др, долазс пакованс у иаковнма. Џакови сс ручно цспају и садржина исила у одрсВсни лсвак, одаклс сс аутоматским путем одвлачи у вслнку бачву. У ауто матској .Mcuiaomuui постојс та кве две бачвс. One су различитс јср служе за транспорт различнтог матсријала. На једној бачви постоји yrpabcii фнлтср који смаљујс pacrypaibc прашинс иа радникс прилмком ва здушног транспорта. Да другој бачви оваквог филтера ннје било. Да би се заштитило здрављс радника који радс на овој бачви, група радника за одржаваљс и стручни кадар ауто.матске мсшонние ла тили су се посла и тај проблем ПО31ГП1ВНО решилп. Од бачвс која iuijc нмала филтер уграbeim су и водоводи до бачве која мма фпчтер и тако су радници спасени упшаја прашлнс. Матсрпјални трошковн на овој рсгулаииш су .мипималпи а бригадир Живота Васиљспић кажс да су сада услови за рад далско бољи но ранпје а радни ци су задоволшији Б. Тнхшћ ЈОШ ЈЕДАН ОДВАЈАЧ МЕТА ЛА Ускоро he у аутоматској мсшаоници да се пусти у рад од вајач метала из крша. To ћс би тп трсћи одвајач мстала истог Tima. Он he бити постављен на трацк за крш број 4 одмах иза дробилмцс и првог одвајача мстала. Укупно у аутоматској мсшаоници постојс четири одвајача мстала, а поред трн истотипна, четврти јс одвајач метала наматстнсани вучни ваљак за крш Т4. Поставља>Бсм новог одвајача мстала пз крша допринеће се aehoi чистоћи крша у поглсду мсталнкх отпадака, 'а ако .маљс метала уђс у nch за топљсњс, бићс чистијс стакло и вск nchii he сс продужити. Пошто наша фабрика трснут но употрсбљава доста стаклсног крша то повлачи да порсд стакла aobe доста и запушача од мстала. Досацашњи одвајачи метала нису у потпуности успели да одвојс свс поклопце из стакленог крша и овим новим одвајачем мстала проценат метала у кршу смањиће сс до минимума. За даље остајс проблем одвајања поклопца од флаша са уља и неккх навојних покпопаца од пића, јер су они од алуминпјума. Б. TiiMiih Y Омладннској организаиијн СФС прсдано се ради и сло бодно сс може рсћи да ћсмо мирно п спокојни дочекати и крај избора орган% к тела у ос новним органнзација.ма, као и у Фабричкој конференцлји Савсза социјалистичке омладине. Само прс нсколико дана сс говоркало по угловима и мсстима која нису намсљсна за таквс дискусијс, да основне организаиије ССО СФС као ни Фабричка конфсренција неће имати потребну всћину и нећс успсти да одржс предпзборне састанке. Ннмало лако није било оку пити сву омладкну, али ако се послужимо чињекицом да је већина активнпх о.младинаца и омладинки у нашој радној органнзацији чланови СК, мли су бар предложснн у чланство СК, онда су оваква нагађања у bosh неуспеха одбачеиа као апсурд? Шта јс то Омладинска организација? За онс који са неповере!вем пратс љен рад и сумњају у њен успсх трсба рећи да јс она саставнн део свих организованих социјалистичких снага пре двоћених Савезом комуниста Југославије. Свесрдну помоћ око организовања омладинс да нас, као и раннје добили смо у лрвом рсду, од Партијске организацијс, синдиката па чак и од са.моуправиих радних органа. Сви су сс они својски заложилн за успех омладинске организацијс Срлске фабрикс стакла. Да ли ћемо са успехом слровсстн изборе у Савсзу социјалистичке омладинс и да ли Не.мо у њсии.м ораганима и тс лима изабрати само онс најбо љс? Одмах треба напоменути да смо још на почстку предизбор не активпости почсли служити и при.мењивати одређенс крите ријумс који су у складу са про грамом, статуто.м и начслима ССОЈ. Вредно је напо.мснути да је на свим предизборним и изборниА< састанци.ма прилика да се критички и самокритичкн саглс да и оцени рад организаније и органа ССО у извршавању одговорних друштвсних обавеза. Од тога колико су задатака за минули мандатни период извршили претходнн органи и тела ССО, завнснће колико ће се убудуће успешно одвијати даља активност, како у нашој та ко и у другим радним организацијама. На крају, надамо сс ипак да смо изабрали и да ћемо и даље бирати омладинцс и омладинке којн he сс борнти за ра звој самоуправљања, за нове самоуправне продукционе одно сс. а прс свега за откпањање MoryhiLx тендснцнја отпора, као што су отуђнвање дохотка, технократско-бирократски односи приватицација друштвене својиие нтд. Всрујемо младима и по.могнимо и.м. Б. Живковнћ СВЕ БАНЖЕ HOBim ХАААМА © YcKopo ћс радници новог погона добити купатида и гардеробе, а администрација нове канцедарије Радовм на изградњи 111 н IV хале Магацнна готове робс одвијају сс пуном паром. До сада cv завртснн радови на постављању челнчнс конструкције и сада се очекује покривањс хала u фарбање. По речнма инжсњсра Јована Кецмапа радови се одвнјају по плану. Приводе се крају и радови па изградњи ссвериог анекса који јс у саставу IV хале маганина. Завршетком овпх радова радници погона за аутоматску производњу стакла први пут од постојања овог погона добићс рсшен санитарни чвор, купатпла н гардсробс за радннке, којп he се норед трафо станнце изградити у прнзсмљу овог анскса. На спрату he бити опрс.мљсне канцеларије за обрачунски центар, тсхничку припрсму и остало административно особље овог погопа, које је изгубило своје просторијс још у пожару. С правом сс може рећи да ће завршетком овог анекса сви раднини новог погона добнтн много бол»е услове за рад. МАШИНЕ ЗА ЕТИКЕТИРАЊЕ СПРЕМНЕ ЗА РАД Због всликнх потреба за повим боцама за соковс као што су „Траубп сода" и др. у 11 ООУР морала је да се постави комплетна линија за стикетирање ових боца. Y радној организацији су постојалс машине за стикетирање, али онс су билс скоро расходованс. Већипа дслова са овнх машина јс бнла поскидана, тако да јс била потрсбна велика умешност н залагањс да сс овс машинс комплстирају. Залагањем радшжа II и III OOYP-а машинс за стикстнрањс су комплстпранс. Морасеов дс pehii и то да су сви потрсб* нн дсловн поправљенн код пас. Упорсдо са постављањем машнна извршсна јс и рсконстру кција хладљаче, која је прилаrobena да може да прн.чвата стикетиране боцс. Очскујс сс да he сс са стнкетнратвем новнх бица за co кове отпочсгп ускоро. Д. Мнлосављевнћ
БРОЈ 66. 14 ДАНА стрлнлл ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА • ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ® ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА <• ВЕТЕРИНАРСКА СТАНИЦА БИТКА ЗА ЖИВОТ И МАТЕГОЈААНЕ ВРЕДНОСТИ У образложсњу додељивања октобарскс наградс Встеринар ској станици „Параћин" стоји да су радни људи тог малог ко лсктлва постиглн значајне рсзултате у прошкривању мреже амбулантл и аа су успели да свсду сточнс заразс на најмању меру н да су за свој изузетан рад добили Плакету Југословенског копгреса ветсрипара за рад на рссмењивању крава. И заиста, далеко од градскс букс. у мнрпом прсдграВу града даноноћно сс бије битка за спас стоке за очуваљс материјалних вредности наших зсмљорадннка који су од вајВ1Ш даиима лроведеним на пословн.ма без чијег се резултата не може замислити савре.мени живот на селу, на пољопривредним добрима и фармама. Посетилац he сваком кораку. разговара.мо из сторија допиру то осстити на Док пријатно суседних прозвуцн карактеристичког темпа, једног без обзира да ли је то цика стоке, брујањс мотора или тихк жагор људн којн су занети својим радо.м. Ако је то тако свакога дана, а тако је заиста. онда нас нимало нс чуде резултатн велика днплома од странс Конгрсса встсринара н. коначно октобарско признањс на ^^«№*030! СУСРЕТИ НА СТАЗИ ВРЕМЕНА: ЖИВОТ KAO НА ФИАМСКОЈ ТРАЦИ“ Филм живота, нспуњек радом, ентузијазмом и са.модоказ«ван>сА1, фан тастпчно брзо се одмотава. Јсдан такав опрсмењен живот живи Властпмир Фплипотнћ, ового дјшпби добитник новчане Октобарске наградс Скупштине огшггинс ПаОКТОБАРСКА SIPH4A 0 МАШЖ раћин. Мнрно и Крежбинаи, иа аутопут Нпш има у Филиповпћу тихо село које прессБеоград — Власпширу правог накада у сгоци гледали своју си гурност и обсзбеђену егзнстсн цију. У лспиа! н модерним про сториј^ма, којс су подигнуте сопственим улагањима, све дс лује као модерна болница, са савре.метш урећајима којима данас ветернна располаже. A ола можс много да учинм, оно што је најважннје да обезбеди прилив стоке и омогућн нор малан циклу- припрс.мања хранс за човска. Говорити о људима који та- .мо раде је прлчати о налори* .мл лДхГС ув.'к одазову позивнма, да пруже квалитетну услу гу и појединцима и колектнвима, друглм рсчлма да спасавају оно што се можс да спасн. Ветерннарн ннсу класични „марвсњаци" који у чизмама и торба.ма крстаре no селима и атарима, већ послешши науке који се баве широким дијалазоно.м послова. од најбанални* јих до најко.мпликовамијих one рацнја и захвата. Директор Ста пицс.Душан МнловановиН, са задовољство.м прнча о њихо* ших радних људи. Када на свечаној седшши Скупштине општинс буду примали признан>е биће то и подстрек да се настави таквим темлом на оп ште задовољство свих граВана и радних људп у нашој средн нл. Кад су Плаљани прс двс године наручили израду пројекта асвалтног пута до Мириловца морали су аа сс мало замнсле. Његова реализација коштала је равно 630 хпииона старих динара. Катастарски доходак овога скромног села наше Општннс нзносн свега 200 старих милиона. Али вредни планинци нису остали малодушни пред овнм проблемом. јер знали су да из свакс слтуацијс има вишс излазе. ПредвоВеиа групом младих и вредних људи Скупшпгна Месне заједницс улази у нови подухват. Путем јавннх лицитација на бавља сопствену механизацију за путеве. И онда је кренуло. Захваљујући заједничким сна гама свкх људи, сал<одоприносу v новну и радној снази, излива ју се први асвалтни метри. И ПОСЛЕ ДУГОГОДИШЊЕГ РАДА «■ И ШМИ родног трибуна, ентузи* јасгу н друштвено поли> тичког радника. За сва добра медерног живљен>а, KOie ово ссло има. највише може захвалктп чика Властп, данас председнику Скупштине месне зајсднице. Почетак градптеља соШ1јаш!?.ма и нове Југославије везује се за 1944. годину, када је чика Власта кремуо са двадс сето.м бригадом да очисти земљу од окупатора. Токо.м војевања, Властм* мир Фнлиповић, је задобно тешку рану у Босни у месту Ченгнћи, По повратку у родни крај чика Власта је прммљеп у Парттпу. 10. — маја 1945. године. Одан идејама комуниз ма, прихвата се свих задатака, од откупа живот них намирнипа до елект рнфикације ссла. О том периоду чпка Власта прн ча. — To су за мене били најтежн дани. Морао сам да идем у откуп. На нлазилн смо на отпор п то је за нас било тестн рање комупистпчке свести. Пото.м наилази и резолуциЈа Информбироа, која је сваком комунпсти тсшко пала. хМоралм с.мо да се боримо између Сумнрајући резултате, пребнрајући услехс одмеравајућн вредности одлучено је да један од добитника Октобарскс награде, ове годинс, будс и Ловачко друштво. Од некадашњег удружсња којс јс имало трндссетак чла иова Ловачко друштво је у то ку свог 75-о:одишњег постојаља прерасло у организацију са НЕГДЕ Y ФАБРИЧКОЈ ХАЛИ MAUIHBA ЈЕ МОЈА А.УБАВ Отац Јовановић Бранисла ва, покојни Никола Јовановић, комуниста и неуморни друштвено-политички рад1шк. To је био радник који се целог живота посвстио прогресу радничке класе, a сву своју неогрдничену љубав и трајнс врсдиости овог друштва пренео на своју дс цу која својим стварапапЈ твом и залагањем проширу ју и настављају очевс традиције. Јовановић Бранислав завршио је основну школу 1960. године у Параћину, металостругарски занат 1963. годнне a 1971. године завршио јс школу ВКВ метало глодача. По одслужењу војног рока. запослмо сс v „Српској фабрици стакла" v којој иепрекидио ради. Посао и раднс задаткс схвата увск крајњс свссно н тако сс да су произведене квалитет ве цангле са малим утрош ком времена на новом — Банетовом уређају. Произуво неводи су квалнтетни као зни. а физички напорн стали. Из године у годину, ред редовнЈгх задатака, по Банс стално ради и на нови.м урсВајима зајсдко са ДРУговима тсхничарима н ру* преко 800 апанова из ссла п града. доступно свњма који желе да се посвете заштити, уз гоју и лову дивљачи, запггити човекове средине и личној рекреацпји. Олај внд рекреаиије у далашњсм темпу живљс* ња када човек осећа све већу потребу за природом, постајс све масовнијн. Од свог оснивања па до данашњих дана раднло је самостално, а његови члановн су заснивали спој рад на другар т ву, хуманости, самоуправл>ан>у, уздлзању човскове свестн. заш пггн човекове срсдине и припре.ме за одбрану наше социјалистичке заједнице. Захваљујући залагању својих чланова ово друппгво располаже једним од најбогатијкх ло виигга у Србији у коме се сваке године преносн и пушта преко 250 зечева и 2.000 фазан с-ких пилиђа за размножаван>е. Друпггво поседује изграђене и лепо уређене зграде за узгој фазанских гоитпћа и машине за њггхову производњу, а производни капашггет је за 10.000 комада. V послератном периоду посебан допринос у раду .ipvnrrва пружили су Аптко Стефановић, Чска Лукић, Сснадим Мишић, Minna Гајић, Слободан Јгирић, Слободан Миливојсвлћ и Душал Петровић. за непуне две године пут Плана — Мириловац, у дужмми од 5 километара је асвалтиран. Тако је почела реализација средњорочног плаиа развоја. који је ова Месна заједшпда прва ус војила код нас. У исто време реконструише се електричча мрежа у дужини од 8 километара и граде се двс графостаниие јачине 250 кнловата. Сва домаћннства сада има ју трофазву струју. а ултше су осветљене неонскнм светиљкама. Овај подухват кошта 14.000,00 дилзра. Недавно јс постављена и ста ница за противрадиу заштиту, изграБен пратсћи магацин и ограБено сеоско гробље. — Месна заједпица Плана је за ово кратко врсмс поспггла заиста залажепе рсзултате. Јер пс треба сс заборавити да je до пре 15 година имало само де сетак радника и неколико гпко лованих људи. од јаанкх објека та само школу и пуно сирома пгнпх домаћ!П!става, кажс Сто јап Вељковнћ, мла ut предссдник Скупштине Месне заједН11ЦС. Данас је непотребно правлти било какве паралслс. јер Плаиа је успела да се брзо разви је. да добије кеопходнс објекте, да; школује велнкн број љу ди н претвори сс скоро у рад јптчко насеље. Ово птто смо по стнглк јс са.ми део плана. И> граднће.мо ло 1980. годппе Дом културе, амбулшггу, спортске тсрсне и базсн. Наше људсјс удружнла акција и заједнички успеси. Жсли.м да истакпем јсдинство и слогу нашнх људи. иаставпо Буљане је за само три и по је Вељковнћ, која јс била ,,ка- године од формирања Шахов* .мен тсмељац” свим успешно из ског клуба 1972. успело да пое.моција и стварноспс V чика Властн тада је преовладао правм југословенски комуинста. Он је остао доследан себи. Због свог пзванредаог политпчког рада посгављан је на разне дужности. Био je члан Среског и Општинског комитета СКС, одборник Народног одбора, секрстар Срес- • ког одбора ССРН (ондашњи Народии фронт). За свој изузетан и пло.^о носан рад добија и много бројна признања. Сво.м родном сепу, Крежбинцу, локлонио је много радпих часова и безброј непроспаваних ноћи. За љим остају мно ге акције: електрнфикаци ја села, изградња задруж ног до.ма, асвалтнрање сеоских улица и прплазиог гпта, упмс нарбднсг зајма, п шта још не? Данас Власттшр Ф»- лшјовмП обавља дужност председника Скупштине месне заједнице и још ађск активно суделује и води све акнпјс на изградњи новог. модерног <. сла. Отуда и Јвему ова Октобарска награда, запш две медал>е за војничкс заслуге и Орден за слугс за народ са сребршш вением. ШАХ ОКУТП1О БУЉАНЦЕ НА ЗЕЛЕН1О1 м ЦРНО-БЕЛИМ ПОЉИМА веденим акиијама. Нска .чи не буде замерено што због простора не могу све заслужсне љу де да истакне.м, али највише прпзнаља су заслужилл: Бора Матпћ, Станлслаи Сврзпћ, Жлвота Мнлстнћ, Радмпло Акссптијевнћ, Драгољуб Гајнћ, Љубо.мир Фтитловић, Жарко Be кић, Ранко Мнлетпћ. Бора Спл»а, Живка Пиколнћ и другп. Месна заједшша Плана дала је вслики попринос у концепиији огпптенародне одбране. Изграђени су комплетни планови, а свакн поједлнац зна своје место и улогу у случају агре сије. Октобарска плакета Месној заједници Плаие, верујемо, до птла је у праве руке, као признањс за дугогодтињи успептан и синхронтпован рад свих дру пттвено полттгчких снага у свом сслу на изградњн самоуправних социјалистичких одностане најјаче шаховско село у Србији, да кроз његове просторије прође око 3.000 љубитеља »древне пгре” не само из свог већ п из суседних села: Забреге, Стубипс, Шалудовца, Муттгице, да шах приближи пн онирима, омладинцима, радницима и пологгрлвреднппима л учини да за ово кратко време најпопуларнија игра у овом крају и „матира" све друге. стори: ровнћ, задивљени Карпос, Хорст, ВеднмнМарић. који су остали својој кожи. према њима вршава мх. односи и изПрсласком 113 металских радиопица у ОДСЉСЈБС ПрО- ководиоцима који mv изводњс гвоздснкх калупа лолази до пуиог нзражаја исгов огромап афинитстпрс ма промалазаштву, рапио* иализацнјн. стваралаштву к за.мснн напорног рада, .мсхаиизованнм и аутоматизованн.м ypcbajiLMa плговс конструкнијс. Основио јс iirro ic увек мо торна снага друга Брапислава-Банета при рационализаиијама, иновацијама и новом стваралаипву — помоћ чопску, ралнику, другу, себи I! свим заједно v колекппзу и друштву. Колико радости и другарскс захвхлности cv пружпли сви који га окружују ка сви зајсдно самопрсгорно помажу к всрују у Бапстов снтузијазам, одринање знањс прс свега. Банетова биографија кратка, Рад, Moh али садржајна. стваралаштво, јс посвако.мс, нзванредан однос према друговима, ру ководиоцнма и друштву. Уверени смо да he друг Бранислав Јоваповић и убудућс, као и до сада, само прегорпо, сву своју снагу н умсње у сарад|ви са колс гама усмерити на реализацију мпогих нових идеја н подухвата, све v интересу и за добробит пашег самоуправног друштва. — Октобарска награла је за нас велико признање. а уједно и обавсза да и дал>с обогаћујемо човекову срсдипу узгојем ловпх количина дивллчи. Жел»а иам је ла из сопствепих срсдстава кзградимо друштвсне просторије у граду како бис.мо омогућили још масовкмјс окупљањс чланова — рекао нам јс Душан Петровић, председник Управног одбора Ловач ког друштва. Сигурно да овај 75-годншњи живопти пуг ннје кратак, посут је бројним признањима и успесима, а од сада витрнну овог друштва красиће и јсдно овако високо признањс — Октобарска награда, која ће бити још већи подстрск за постпзање што бољш: резултата. м. м. М. ДимптриЈевпћ ПРЕДАЈЛ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА ОБАВИБЕ СЕ НА СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ СВИХ ВЕБА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ТОБРА Y ГРАДСКОГ 13. ОКСААИ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА. — Масовност је наш осповли задатак, јер кад има кван- •пггета, кваллтет са.м исплива на поврпппп', каже Драгомпр Марннковпђ, секретар Шаховског клуба Буљане. Игра садашљих најквалитетнијих играча. ттрве поставе, донела је хсногс радости. а втггри ><е овог младог кл\ба испуттла драгоценпм прпзнањпма. Статут литаша П зоне, неколнко паслова првака општине, побс да поједпна.ца на многим ширнм такмичеплша, пехарп и днпломс, и коначно шанса Бу љанаиа да победом пад Павлншсм и званмчио постаигу нај бољс шаховско ссло. Велнко признање заљубљешА пн.ма шаха из Буљана и околнихссла м то пгго су љнховпла нински крај посстили п најпо знатији иитернационалпн мајцији просторија шах-клуба јер десетог новембра Буљанпи тре ба да спремно дочекају побра тпме из Павлитпа и одиграју реванш. Тога дана окуггиће се најбољи: Марпнковић, Ракнћ, Добросављезић, Милетић, Бор Вевић, Лазаревнћ, запш јуниорске Ружица Јовичић, Жанка Марпнковпћ. Бпл>ана Ракић и други. Тога дана доћи ће сигур но и Станојле Махајловнћ, по мкшљењу познавалаца, најбољи играч свпх времена у клубу, додухпе само да бодри, јер љегов зенит је већ давно минуо. Каква је будућност тпаховске игре у нашој ошптанн, шта join трсба vhhhhth на популаризацији, обратпли смо се секретару Маринковићу? * — Условп нису лоп1и. а интересован>с лшадкх је задово ЛлавајуИс, што значи то треба што бољс пскористпти, каже калг саговорник. „Интегрнсатн" шаховске клу бове у општлни, одабратп пра ви квалитст, покренути општпн ску шаховску лигу н у слобод HiLxi часовима упражњавахи шах у школама. To су по мом мишљењу следсћи ррактични потези, који be сигурно уродити плодом. Трсба само одпгратп прву паргију, кажу „верннци" Лого са и пораз н подвпг подједнако .могу да иривуку и заувек вежу човека за 64 пол>а. Шах обавезно мора да уђс на капи ју пољопрквредника. и радника да постане де.мократска, ко лектнвна игра, што он и јестс ио својој унутрашљостн концспцијс. A irpiiMCp Бул>*шаца показујс да се подједнако добро мо« же радтгш на зеленим п прно •белим пољттма. М. Дилштрвјсрнћ
CTPAHA 6. И ДЛНЛ EEQI 66. ЗА СВЕ РАДННКЕ ЗНМННЦЛ ПО НСТОЈ ЦЕНН 0 снабдевању радника зимницом разговарано је на састанку Комисије за животне и радне услове Ошитинског eefia савеза синдиката. коме су нрнсуствовали представници синдиката OOYP-oea и представннци организације које се баве прометом. Ранијих година свака радна организаиија ie за својс оаднике vioeapana Kvnoeunv извесних прехрамбених производа, на састанку ie одлучено да се ове године снабдевање радника зимнииом н другим животним нампрнинама повепи Трговинско.ч npedvaehv ..Шчмадија” v Параћину Све органкзаиије синдиката v OOVP-има и радним заједницала cv обавегитене да се облате Т. П. „Шумадија" ради скланања vzoeopa. како бн обезбедилн раднике потребнил! намнрницама. Снабдевање пољопривредним производима биће организовано преко пољопривредних ооганизаиша са наших подручја. Кад се за истим столом nabv произвоћачи прометних организаиија и потрошачи договоп није тешко постићи. Mehyтим, чини нам се. da ie јсдан овакав састанак требало много раније организовати како би padmi људи били на време обаеештени о квалитету производа и цена. М Михајловмћ Y „ШУМАДИЈИ” ПДРТИЈСКЕ КЊИЖИЦЕ ЗА ДАН 0СЛ0Б0ЂЕША <> Дванасст радника Трговннског предузећа ..Шумадија" данас су на свечаној седиици Конфсренције СК прнмилп црвсне партпјскс књижнце, уз црвснс каранфилс, програм и Стаtvt СК, које је уручио сскретар Коифсрснцијс СК, Душан Љубичмћ. Тако јс у ово.м радном коле ктлву започсла прослава 13. ок тобра — Дана ослобођења Hauler грзда, а самоуирављаЈБС и СКЈ ојачанн за дванаест свес них чланова — комуниста. Уводно нзлагањс поднео је секретар Љуоичнћ, који јс гово рио о развојиом путу и даљим задацима организацијс Комуни ста у .ДПумадији". Наглашено је да послс лотсшкоћа у раду, којс су успешпо прсвазпђснс. а рсдовн комуннста и радних људи консолидовани, прсдстоји још озбиљнпји период у новој организацпонај шсми. Партијска ргаиизација „Шумадије” броји 120 чланова, a послс реограинзације Прсдузсha на два ООУР-а и радну заједницу, и она јс рсорганнзова на у три основнс организације СК. — Пријему младих у СК у нашој организацнји поклања се велика пажња. Постоји ко лтисија која је задужена да пра ти рад свих потснцијалних ка ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ На шитијативу Збора радннх љгдн Југословснскс лнвеспсционе банке Извршни одбор овс банкс јс на ванредној седницц донсо одлуку да се хнруршком н гниеколошком оделењу болннце у Параћину поклони по један клзгча-уређај. Сазнавшн да се операцијс на хируршком оделељу па раћинске болшше изводе под отежаним услови.ма због тсмпературе која понекад нзноси и 40 степени запослсни у банцн су сс одреклн својнх кллма-уређаја у корисг Болнице јер су сматралп да су они та.мо неопходтвијн тим прс игго Медвдннски ueirrap у Параћнну iuije у мо. гућностп да обезбсдн. — Дирнути смо гсстом запосленнх у ЈИБ. 3%хвал>ујући Јћиховој хуманостн обезбеђен је конфор н коистантна тсмпература која доприиосн да сс и болесннк на столу а и екнпа лекара пгго прнјатаигје оссћају. Жслим ово.м прилЈпсо.м да пстзкпсм да смо и раннјс кад је формирано одслсн>с имали разумсвањс п по.моИ осталпх радинх органнзаиија што је за свс нас још јсдно ПрИЗНШве п уједно и обавеза — рекао нам јс Бранко Ата- •’лсковић, начелник xicpypuixor аделсн>з у ПараћЈшу. М. Мнхајловић ИЗ ТРГОВИНСКОГ ПРЕДУЗЕБА „ПГУМАДИЈА'* • Доходак по запосленом опада * Асортиман добар — промет расте Y последњс време Трговинско прсдузсће „Шумадија” је нанлазнло на многобројне про блс.мс у свом пословању. Општи •резултати пословаita (укупан приход, утрошена средства), исказапн v текућим ценама, углавном изражавају непромењену тенденцнју, док чист доходак стално бележн релатнвно опадање. Номннална врсдност дохотка смањује своје учешће у укупном прпходу. што се одражава на рас поделу. Лични дохоци све впСрбије, и само сс незнатно повећавају, фондовска средства у бруто износу задржавају апсолутнн ниво. V последње трп године остатак дохотка показује псту всличнну, али се њсгова стварна вредиост релативно смањујс. Прошла година ie коначпо показала да маржа више нијс у стању да обсзбсди нор мално пословањс, и ако је то њена основна функција. Остатак дохотка одговарао је всличшш кондиција (супср раТрговпна тражи бољу организацију ОД ЈУНА ПРОМЕТ ЗНАТНО ВЕЂИ шс заостају. док акумулативна моћ не обезбсђује даљн напредак предузећа. Схватајућн тежпну ситуаШ1је, у којој се нашла трговина уопште. радни људн ..Шу мадије” прилагодпли cv политику расподсле aoxotkv којп сс постиже. Иако cv просечии лични дохоци Maibn за око 20% од просска у привреди ндидата и других радника, како на радном месту тако и у органима управљања и на другнм дужностима. Тск на њихов прсдлог Конферснција раз матра целокупан рад и лнчност кандидата, обавесито нас је њен секретар Комуннсти водс акцију упнса зајма Акција уписа народног зајма v „Шу.мадијн” можс сс слобо дно рећи успела је у потпунос ти. Од 628 раднггка колико бро ји овај колектнв, зајам је уписало 608, односно 97 одсто радника. Како смо сазнали из ра зговора до храја акцијс и тнх 20 људи уписаће заја.м, тако да је то свакако велики догтринос радннка „IIIvMamije”, овој зна чајној акцијн. Велнку заслугу у свему томе нмају и комунисти који су сво јим гтримером повелк ову акцнју и успешпо јс окончали. М. Димнтрпјевнћ бата каса скоитб) које су одобрене од добављача, д које су углавном укљнжене на крају годлне. Шсстомесечнн обрачун је потврдпо да разлика v цени и дал,е незадржнво опада. Изврпшо веће СР Србије донсло је одлуку о условима и начнну образовања иена прсхрамбсних производа у промсту на мало, према којој cv скупштн не општина овлашћсне да одреде начпн образовања неиа на мало за овс пронзволе. Скупштина општннс Параћин одобрпла ie повеНањс маржп овнх производа, изузнмајуЈш шећер, уље, пприпач неке врстс брашиа н повртарскс производе. Маржа код овнх произвола нзузетно јс мала н нс одговара никаквим економским рачуннцама, док учсшће v промету прсдставља зпатну велнчину. Ннје никаква мулрост рсНи да само повсћањс промета може да побољша скономскусптуацију, алн само V3 одговарајућу велнчину осталих параметара. Какпа је продуктивност У 1975. годмни остварени бруто гтромет по запосленом у „Шумадији” изпоси 650.000.00 дин. за 1976. годину очскује се 740.000,00 динара. Овакав промст по запослсном не нзражава задовољавајућу продуктивност. У hokum продавни цама продуктнвност која сс остварује не обезбеђује нн ми нимални лични доходак запо сленима. Ниска продуктивност меких продајнмх објската резултат је, порсд осталог, и предимензионнраности капаци тста. Конкуренција као фактор може повол,но ла сс одража ва на развој. Међутим. после одрсВоног нивоа економске исо правданости она постајс неодржива. Иако, не постојс одређени услови, a nnie ни ос новна делатност, пеке организапије удруженог рада упорно желе да сс баве трговином. У неким сслмма name општнне радс н по вшие продавиииа, нако је довољна једиа солидно опрсмљена. Нс изучавајући довољпо тржнште предузећа отварају калатгтете, пе упуштајући се у коначне резуптатс. To сс прско продуктивности одражава на личиа примања запослених. Шта се очекује у овоЈ години? Планом јс зацртано 50 милијарди старих динара бруто про.мета. To је за 19%bjiuic Hero у 1975. голиии. Да ли he се ост варнтн планнрани промст? Ова година ннје почсла успешно. У јаиуару и фебруару промет је био нспод свпх очскивања. Постојапа је уздржаност од куповине, јер је један ол елемената, за успешно укључивање у иови спстем плаћања, смањсље залпха п повећањс коефицијента обрта. V марту резултатн су бплп непгто бо-. л>п. али нису напокна нпп про пуштено из претходна два месеца. V априлу оссВала су сс превиратка око прилагођавања новог система плаћања. Од ма ја мессца почсла cv да се остварују предвиђања. Промст намсштаја, грађевннског матс рпјала и осталс техничке робс далеко је бољи нсго v ио тим мссецнма претходнс године, Планом јс предвиђено да промст прсхрамбснс dooc будс всћи за око 23% цего v 1975. години, док остала роба трсба да забслежи већи промст за 16%. Нсповољан почетак у пр вим мссецима почео ie да се надокиађујс v jvHv, јулу. авгу сту и септембру. Куповна моћ v овим мессцнма осетпо се повсћала, добар асортпман у Р. К. „Шумадија" и осталнм продавншима техничке робе гтрнвукао јс потрошаче из осталих трговачк!гх цснтара. Лко се настави започета тен депција раста промета од јуна мссспа. може се очскнватн успешно остварен.о плана. Ж. Симић липл. економпста КУПРИЈСКИ „ВЕАМОТРАНС” OOYP ТЕРЕТНИ САОБРАБАЈ Y ПАPABHHV ИНИЦИРА И САРАДЊУ НА — Поред чнњенице да смо у овом крају један од гигапата па точковима, сигурно јс дана.м сарадња са радннм органпзацпјама истс делатности нс би сметала. На против, постигли бпсмо оно што јс данас ну жно — специјализацнјом услуга, одкосно поделом рада, рсз ултанта би била економнчност — нстнчс улраоннк osor ООУРa СТЕВАН ПЕТКОВИН. ООУР „Велмоптранс” из Нуприје, теретни caoopaliaj у Паpahniiv, са осамдссет јсдипица — тсретнпх возпла, у укупној поснвости од 2500 тона и 176 запослепнх мсћу којима нсма нијсдног нсквалификованог рад пнка остварујс на основу транспортннх услуга преко шест мнлнјардн старих дннара годншњс. Возни парк сс раз вијао и усмеравао у правцу прсвоза цемснта, тсчних горнва и др. материјала, што је условљавало оријентацију на камионе, цистсрнс и кпперс, чимс сс овај колектив убраја у најкомплскснпја транспортна прсдузсћа. Врсдност возног парка, углавном комплстпраног од вознла „Мерцедеса", „МАН-а” и „ФАП-а”, нзноси нсшто преко осам милијарди старнх динара. Годишње сс на имс амортизације издваја мнлпјарду н двсста милиопа старнх дипара, а у спецнјализацпју транспорта улажс сс прско милијарду и пст стотина милиона старих дннара. Крајем ове године, како нстиче управнпк Петковпћ, стићи ћс нм двадесст нових Мерцедеса са моторнма јачине од 320 КС. Плаиира се да сс до 1980. годппс од досадаипБих 80 јсдинииа прошнри капацтггет на 300 јединипа — теретннх камнона. Управпик Петковнћ је нагласио да сарадњу са вишс транспортних предузсћа, Mchv којима су: „Транпшед” из Београда, „Аутотранспорт” из Краљсва, ,Аутопревозн11к” пз Соко Бањс, „Аутотрапспорт" пз Bopa, „Комуналап” из Дсспотовиа и тд. Сарадља је разноврсна па чак и у узајамним поправкама возпла. Чули смо да he се прско шест милијарди старнх дпнара уложнти у савремену радиоппцу за одржаваље возила која ће бити готова до 1978. годппе. На крају управник Петковић је истакао: — Поред нас у Параћпну транспортом се бави п „Стандардтранс". Всома чссто сс појављујемо као превозницн код нстих разних организација, и до овог тренутка, .мада смо то V вкше наврата ишширалп, на жалост ннје дошло пи до једног облика сарадњс. Догађа сс да и наши и њиховн превозни капацнтети по иекада остају неискоришени, a то јс штетно по обс органнзацпје. Љубнша Цветковић СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА још јелнои о запошљавању О Нацрту програма запопиватшва у општиви Параћин за псриод од 1976. — 1980 године, који је на јавмој дискусији, расправљало се и на ссдаици Извршног савета која је одржана 22. септембра. То.м ттршпском јс закључсно да Нацрт програма прсма својој садржЈпги и начлну обраде приказујс стање и нроблсмс у области запошљаванл и можс да послужи као основ за утврВиткИБС предлога програма. Он даје мо гуНност да сс сажстије и коЈгкрспшјс утврдс правци и могућности запошл>авам»а у ларедном псриоду, како у појединим областима делатности тако и по квалификаЦЈКЈКОЈ структури. Чланови Извршног савета су коистатовали да у Про грам запошллвања приликом приказивања могућности за запошљаваи>е на подручјс општјгнс ПараНии трсба укључлти у хгиграциона крета^ва поготову на подручју Репкхна. Како је у Нацрту предаиђена виша стопа броја заПОСЛС1ЕНХ од 3,7 одсто калико је утврђено Друштвеним планом развоја за нареднл период потребно је ускладагги је. Запошљавању повратшгка са прквременог рада из Јпсостранства дат је већи значај него што то објективне потребе Јоискују, обзлром на број и структуру лица из наше ОпштЈше јер један број тих лица свакако неће бнти зашгтересоваи за запоииваваЈБС већ ће наставитл да обављају своја ранија зани.мања, пре свсга у пољотгртсврсди н занатству. На крају је закључено да се у сарадњи са радшш оргаијизацијама, Прлвредно-полптичкЈгч активом. сгручнил! удружењима и другима треба сагледатн могућности унапређења прлврсдс кроз отварањс новлх радних места, коришћење постојсћих капашггета у више с.мена, отвараЈвем новнх капацитста и па друпи мачкн. Поред тога трсба плалнфати развој кадровских служби и служби за развој у раднш! оргамизашЈЈама, којс у ово.м трснутку imcy на одговарајућем нивоу. М. Михајловић И ПОРЕД ОБЈЕКТИВНИХ TEUIKORA СЕ₽ВИС,ЖИАГЖИЈ ЛђОИ GA BPEiEMOi © Y сервису нема неквалификованих ® Просечна примања 3.000 динара Некада мала сервисна радноница, данас већ познат п чувснн Ссрвис моторних вози ла „Космај’’, на avro nyiy код ПараНина, и поред објективнпх тсшкоћа успешно држи корак с вре.меном. Порсд сервиснрања н заменс .мотора на свим „ФАП-овнм" ц „ТАМовим” врстама вознла, v Сервису се могу заменити и сви мотори „Заставиних’’ возила и то, како нам рскоше. само за јсдан дан. Оио што је веома интересантно, како за друш твени сектор, тако н за прива тне власнике моторних возила, техннчке преглсде, сервисе у гарантном року, замене мотора и све друге радове, у Сервису, обављају на креднт прско сопственс интерне банке. Од управника, Came VpoптсвнВа, с.мо сазнали да јс Сер вис снабдевен савременнм урс Сервис: увек на услузи возачима у пролазу Бајима, апарати.ма и алатима, да нмају ко.мплстно опрсмљсну халу за техничкн прсглсд у којој су, само, у овој години инвестирали 100 милиона старнх дннара. Овдс ради 50 КВ и ВКВ радника, чија про сечна прнмања прслазе 3.000 динара. Од укупног броја запослених јсдна четвртина су чланови СК. Посла увек има. Са око 50 радпих оргапизацнја, углавном са подручја нсточнс- Срби је склопили су уговоре о‘ пос ловно тсхничкој сарадљп. Управник Урошевић је нагласпо да тренутно водс прсговоре са „Нафгагасом” око испоруке две нистерне, једну за мотор но уље, а другу која he омогућитп нову експлоатаипју eeh употребљаваног поменутог ул>а. За раднике Ссрвиса обезбсђен је бесплатан топлн оброк о чијем се рсдовном допреман>у стара „Палас” из Светозарсва. Регрес за годишње одморе регулисан је тако, што радници са маљим примањима ужнвају право на већи про ценат регреса и обрнуто. И заштити на раду поклања се адекватна пажња. Радници су снабдевени свим потребним те хничким заштитним срсдстви ма. Прсвоз запослених са територије огпптине јс бесплатан. Снндикат сс стара о болес иим и пзнсмоглн.м радшшпма, које \' току године упућује на бесплатап опоравак. Из постојећсг кадра спсцијализирају сс стручњаци према потребп, а недавно увоНсњс.м новс лшшје за сервнсн рап>с тсретиих „Мериедеса''. доказ је да Сервнс .ЈКосмај" нс губи корак са временом. Љ. Цветковнћ — Луша
GPOJ 66. CTPAHA K ДАНА ЈГЕДАН ДАН Y ОДЕЉЕЊУ ГРАБЕВИНСКЕ ОПЕРАТИВЕ ИДЕЈНО-ПОАИТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ Зкатно Binuc зарађујемо: Радивојс Михајловнћ, Сретен Миљковпћ it Бранко Марковнћ ПРАВИАНИК 0 СТИМУЛАЦИЈИ РАДА Y ОТПРЕМИ COE Ж ЖИЖ' -НАГРАДА PPM PW Најтсжи pan у Фабрици, нај лакше јс марљив. To сс изглсда знало и ракијс алн сада сс чине изузетни налори да се тај рад што бољс мсри и врсД,Правилнпк о утврђивању ме рила за награћивање у Отпрсмп, који је у пробиој примени од августа, све вишс испољава особинс које могу мирпс душе да сс назову општим именом — добар! Разумљиво је зато жнво интересовање којс је он изазвао код већине радника у овој Јсдиници удруженог рада и охрабрење стручљацима који радс на њсговом оживотворе« њу. Стога се стичс увсрсњс да први радо прнхватају ова мерила а други свс мање сгрепс за њсгову судбину. — Искрено, нисмо били сиrypini како he бити примљен овај Правнлник. Поготово што је и раније било покушаја ко ји нису успевали да прођу пр вс прспреке, кажу економисти Милорад Мпљковкћ и Божа ИвановиН. — Иако сада распо лажемо показатељима само за лрви месец дана, за август, већ смо сигурни да су мсрила пре живела такозванс порођајнс муке. Она све чвршНс стају на ноге и ако је сигурно да he претрпети некс исправке и nonyne, као иа иример код радних места на машиви за паковање. Уосталом договор јс да пробна прлмсна остане до кра ја Ј-одинс како би сс лоше стра не сасвим отклониле и решиле на што бољи начпн. ОДУШЕВЉЕНИ: Мплнвоје КузмановнБ н Милан Нпколић Радник на уговару Милан Нн колић одушевљен је предлогом нових мерила. Овај млад н си мпатичал човек, шнроких ра- .мена н снажних руку, био је чини се веома искрсн: Сада ни је свсједно да лн he сс рсдовЊИХОВINCM ЈЕ "5 1РАДЕ 3 РДЗГРАШ1 ЗД П0/1НТНЧКУ ШШУ ПРЕДЛ8ЖЕН Н. ШЈШБ Новлца Остојнћ, влсококваллфлковани слектрлчар, Неки наши раднини чијс је занимање чисто граВевлнарство, нису на оном месту на коме су њиховс колеге у колективима са хојима смо заједно v „грани гра1јсвинарства и про изводње граБевилског материја ла”. Ако су злдарн, шамотери, тесари и други ома прва виоли на у граБевпнскнм предузећнма, иаши то спгурно нлсу. Meсмо већ спремни да уђемо. Чс сто и не сачекамо да се довољно охлади, наш рад почиње на температири која палм обућу и од којс пуцају наочари. За време ремонта, меБутим, кад дужс радимо и кад ce neh сасвим охладп — настајс страховита npouajd. Највсћи лосао наших грађевннаца, њихово „бнти ил’ не датлом крстар предложен јс за редовног јс СК полазника шсстомессчне Рс лугама". периоду а сада је сс Основне оргализаци у .ДТроизводним усно долазитн на посао и како he ко да ради. Раније, за врсме рсжијс, бпло јс заиста свсјсдно! И Милнвоје Кузмановнћ, та Kobe са утовара, причао је и износио само лепс страпс Правилннка пошто се друге нс поја вљују у њиховом оделсњу. — Ако јс норма да један човек утовари 90 тона цемента у камионе, сада се уради прско cio чак и до 150 7она. Сада тражп мо и no.iHMO кад доБу веИн камп они, да се мзње губи времс у помсрању и паркирању. Ако доВс до застоја, а знамо шта јс то, сами хитамо да то отклони мо не питајући пословођу нли неког другог .. Ранијс тако није било!... РаднвоЈе Мпхајловнћ, Бранко Марковић и Сретен Миљковић радс у једној групи на истова pv репро материјала. Кажу да сс сада ocehajy као код својих ку ha — сами знаЈу шта треба a шта не. Пословођа може да пе доће за време целе смене. бнће снгурно бол>е него да он ту стојн стално. — Рачуница је веома Јасна, рскоше ови радницк. Све пгго урадимо наше је, а осим гога ако један оц нас не дође, a двојпца обаве исти посао, зна се ко he впше да лримн. Нево ља је једиио што матернјал не долази уједкачено; неки дал само неколлко вагона а неки чак 70 н 80. Код раднчка на машинама за паковаље стање јс знатно друкчије. На обема машннама раде по два радника; један зна чи никако лс може сам. Затим машиме њма.у свој тсмпо и ту човек ие може нешто посебно, више да урадн, чак и кад би хгео, објашњава Бранко Стсфа новић раднкк нг машнни за па коваље и првсље врсћа. — Правилник је унсо велику промену, каже руководнлац ЈУР „Отпре.ма цемента" Столс МилстиК. ЈБуди су заннтерссо вани н самл тражс посао. До годлло сс неколико пута да не стане цс.меит, нарочлто краје.м месеца, па радллцл долазе и питају шта да радс и зашто нс ма цемента! Месец дала, објектлвно. мало је време да се о Правиллнку и мерилима да јсдал сигуран суд л оцена. Али оло лгго се чуло ла самом почстку, очито и убе дљлво говорн ла је у целили добро, Р. МилосављевнН сто нашег Одељеиа грађсвин- бити", јс за врсмс ремонта песке оперативе. како се званич- hn, хладњака и других построио зове, у засспак је заиимањи јен»а. Тада незнају за одмор и ма која су првснсгвепа од оста ко у којој смени ради. Тада лих. па и од ibHX. Грађевшгцн ЧИ11С скоро немогуће. у Цемеитари су чак и бројча Рс.монт нозе пепи у јануару но мањи него paniije кад су и почетком фебруара био је уз ссбе имали водоинсталатере, у дужинн од 40 метара. За то пругарс и лруге. време избачс.чо јс око 300 то Само повремсно наши грађе на озида и оиеке и отпрнлике пинци нзбнЈу на „светло лана" толико јс уграКсно унутра. Код и то углавном кал се прихвате старих пепи, крајем ^фсбруара посла заједплчки пошто су да- и почстком марта, ооављел је нима прс тога били разбацани такође ремопт v озиду у укупv групама којс су „крпариле". ној дужини код обеју пс1гиод Управо последњи Belin задатак 80 мстара. И овде јс уграђена обавллп су грађевинии па озн- ватросталпа опска од близу ду у новој ротанноној псћи. 300 тона и скоро толико изба — Срсднном септсмбра пова чспо ie из пећи. пећ јс стала из другпх разло- Од јсдког рсмонта до другог, га. каже руководнлац Одељења грађевллске олератлве Вељко Зечсвић, али смо то искорлсти ли да заменимо опеку која је одавала неке анаке дотрајало За четири смене, за негтуна два дана, разидали смо стару опску у дужили од 8 мстара и уградилл лову. Истиис ради, у томе су нам помогли радници нз овог произволлог олсљења. алн овај посао је урађсн у рс кордно.м времсну. Бржи и бољл с.мо чак л од зпдара — шамотс ра краљевачког ..МапЈохрома" и „Шамота' из Аранђеловца. којима је то спецнјалност. Оли са.ми cv то потврдили то. ипак, нецгго значи! Наш рад, 3iinaibe и разиђива ibe, обавља се увек под тсшкл.м условима, причају Воја Ву чковић, Стојадлн ИлиН и други. Само што стане nch, ми ЗАБРИЊАВАЈУБИ ПОДАЦИ ЗА ОСАМ МЕСЕЦИ РАСТУ БОАОВАЊА A ЈОШ ВИШЕ ПААЋАЊЕ ® 45 милиона старих динара више него лане за исто време Лко кажемо да боловања до 30 дала лагло расту — а то је рсчело и прошле годллс, ко се тога ссћа — закључак лз ове констатацмје може свако да лзвуче. Још очитија је новчана разлвка која јс сада вчшс плаћсла за ово вре.ме од осам мссеци. Илусграиије радн, про шле годилс боловаша су ,одве ла“ прско 7Ј млллола старлх длнара а ове чак 116. Вишс је дакле дато сада прско 45 милмона, што у процелтл.ма лзло сн 63.67 одсго вишс него прош лс годллс. Глсдано по ословлим организацијама л |единицама удруже ног рада, лису лзгледа сви јед нако боловали Влше од фабричког лросека имали су боло aaibc Цс.мснт I (83.7 одсто), затим Пструс (101,94 одсто) и С Јовариште чак 170,50 одсто. Интсрссантпо јс, ла прлмср, nonauiaibc Огпрсмс цсмелта: мимо чсстих чпозорсња, радли цл лз овс OOYP су испол фаб ричког просска и нмали cv cava 22,33 одсти вишс бо.'|опан>а нсго лалс, а лај.машс су били болесли у Елсктро погону, чак мање него у 1975. години. Ако је сада дато 45 хшлиона влшс, број болесллх радлпка нлје лорастао у тој сразмсрл. Лале је боловало до 30 дала 1.164 радллка а сада 1.404, или бишс само 240 радлика. Добрл лозлаваоци орнх прл.шка мишљења су да еу сада медшиш* ске установе влше „задржавале" боловање у гралици до 30 лала, уз чсшће прекцде ла дан- •лва. Повредс радлика за ово врсме, такоБс, су у порасту: од 50 ла 72. И број провсдсних ла боловању, после повреда, јс Behn а ларочнго сума која ie ла л.мс тога исплаћена — прошле годнне 6 милиона л 600 хиљадз старих дилара а сада 9 милиона и 800 хлљада. Још једном, на крају: боловања до 30 дала лагло „расту*'. Закључак нз овлх показатсља треба свако да нзвучс, a пре cHci.i радна оргаиизаци* ја и .мсднцллске установе! Р. М. гионалне полнтичке школе у Крагујевцу. Новииа је рођен 1943. године у Поповцу v сиромаш ној и многочланој породлии радника Јосс Остојића. После заната когд ic пзучио у Цсментари, радпо јс неко лико годпиа у „Пролетерг” и „Ковиловачи” а од 1968. је у „Новом Поповиу". Члан јс Савеза комуниста од 1969. године. Y Фабрици је до сада био биран у opratсима самоуправљања и друштвено-политичким организацијама. Да наведсмо само некс, био ie заменнк секретара у прошлом манОвс године завршио јс школу салгоуправљача. Р. М. УЧЕСНИЦИ ЗАЈМА ЗА ПРУГУ ББ ПРВН ВОЗ ЗА ТРОЈАНА, БОРУ, КРСТОМИРА Први утисци обично су најјачи и најпепши. Онк каснији само допуњују прве. Тројан, Борнвојс, Крстомпр и наши радигаш носс за његове зелене и крупнс очи друти сада неприметно овлажиле. ми се само учикнло! Или само прве утнске са првог воза од Бсограда до Бара. По V, другс he кренутк пдуће годиLa не кад „корнсге" остале такозване бесплатне карте које cv причају Марко, Дина, lonan, Санда, Станко и другн, наш по сао сс нс примећује и ис влдм. To јс оло крпарење. како мно ги кажу. Ове тодине смо напра вшш лсколико купатила у про нзводним озељењима, нове гтро сторије у старом млину це.мсн та број 4 и друго. Истнна, лије то лешто ларочлто, па ваљпа зато остајс и псзалажено. Оту да долази јепно вероваље да мало радимо, чак да шлита пс радлмо. To је тешка оптужба верујсте, до сриа доппрс. Мн иисмо руковаоцн маишла, ми усгварп физички рашшо! Тако говорс и мисле rpabcпллци а нстлла јс снгурно ту, у прнчи коју смо чулл OOUX лпла. Таква јс слика о Олсљсњу граћспинскс опсрагппе кад смо |с посстплн почстком октобра. добили послс уписа зајма за пругу ББ. — He знам шта ме је више узбудпло, каже Тројап, да лк лепота предела и крајева или рсчи спиксра у озвученим вагонима Koiir нам се иелим путем обраБао и објашн>авао: „бсећајте се као код својих кућа, јср овај воз јс данас ваш дом. Ви сте помогли, као и многи пруги, да on брже крепе... Ово је ваш воз". Посматрао сам људе у купеу: многима би засузнле очт< после таквих речи. Они мекша срца прилазилп су прозору и 1пплвалп сс само да би сакрнлп сузе. Признајем. и ја сам био узбуђел, пркча Стојановић. Док је говорио о утиспима, п ако је од воза прошло де сетак дана, члпнми се да су се — Узбудљиво је и лепо осе ћање кад човек зла да је неш то помогао, да је у то унео дсо ссбс. кажс Крстомир Видић. To нс може ничим да се мерл, ннти да се плати новцем. Мож да јс донекле једлна ладокнада она пажња и лепа реч — хвала. Управо то сам доживља вао и ocehao онгпс дала за вре ме ттута од Београда до Бара и натраг. За Борлвоја Ннколпћа морс је један нов свет. Он је иначе одушевљсн прутом и прсцелнма кроз којс пролази алл Mope је неигго посебно. — Цсо дан сам провео у Бару и нпсам могао да се нагледам ог ромлс луке, великих бродова, пенушавлх таласа. Идуће годннс ћу обавсзно одмор ла мору! корлстктл Ето, тако причају ови наши радници са којкма смо разговаралп после свсчаног воза новом пругом. Али, лисмо са свим као с Божом Иванковиlic.M, Станојсм МилоЈевићем, Игором и другима. Р. АБиосављсвпћ Р. М. АИКОВИ НАШИХ РАДНИКА Многи Црлотравци почињу свој радлн век као злдарн a Александар ПстровиИ, Санда, био јс прво с.чуга до сво јс двадесетс године. Одслужнвши војску, није се вратио код газде ла ссло. Прихватио сс млстрлјс л виска али опст код газдс у приватлом грађсшшском гтредузсћу у Нншу. Црлотравцл су врслл грађсвинари али и позпати бор ци лротлв експлоатаиије. Yочи рата и Санду је захва* тлх вњчор штрајкопа за nche паднпце и људскнјс посту« лал.е са радллцл.ма. Рат га јс затскао у родном крају л брзо је осетио шта он значл. Окупатор је одмах показао право лицс: лалло јс ссла и школе а вршио јс и iniTcpiuipaibe nchitле мушкарала v Бугарску, мсђу којлма јс бло и Салпа. После више од годину дана, Алексапдар је успео да побсгне са једлом групом заробљсника. Y слободној земљи Санда сс опет прихватио посла кога је знао: запослио сс у Грађевииском предузеБу „Рад”. Радно је у Желсзнику, Обреповцу, Жаркову, Бс ограду, Бору a 1951. дошао је на изградљу нове фабрикс цсмелта у Поповцу. За ово врсме тридесет гтута је био ударник рада. Успоменс на то су Мсдаља рада н Орден рада. Када је 1955. године прорадила Цементара, Санда се опростио од својих другова пз „Рада”. Остао је и лаље rpabcBiinan, али у граћевинској оперативп Фабрнке цемснта. Ту he стсћи још једно признање — по.хвалницу — за рад на реконструкцији Погона П. Алексапдру Петрови!ју, Сан ди ннје остало много до пеп зије. Док разговарамо, он се прпссћа успомена из жнвота и рада, од снромашног родитсљског дома, слугапства, шграјкова, заробллништва, послератне обнове и ударннчког рада, до безброј цнгала к опека којс је унео п уградпо у ротационнм пећима и на објсктима у Цсмсптари, ту гдс је, како pone, пајоише устварп уградио и ссбе. Р. Мплосављевпћ $ Ускоро he опст на воз према мору 5АВОДНИК Хајкупе cv лета u auvoec Kp.vc сјаја топиле сиџовс А звериње коже vevehenc Океане прошле разрећене Хајкунс cv плода од жалости Потопиле мостовс благости А звериње кожс уцрвљале CpeliHo ирошлс судбинс и жале 3a пигомост da ru ce захвале А ти си мој нежни ризиканту Тек срицао крвну варијанту M. AiL\ti(Tpiijeeiih УРЕБУЈЕ: Издавачки савет УРЕДНИК: Радомнр Милосављевлћ
БРОЈ 66. М ДАНА СГРЛНА. НАШ СТУБАЦ Тешкоће и успеси s Колектив цемелтарс < ннје имун од повремених > тешкоћа које често пису s малс, поготово што сс < јављају на тлу једне ма- $ совне производњс чпји 5 технолошки процсс чини s једну пелнну, почсв од ? Копова па до утовара цс s мента. Довољна је рсилs мо само јсдна пукотина <1 у том ланцу, један прсs кпд па да заустави оно s испред и иза себс. г Летос су qe, напрпмср, s недаће налнеле над Копо s вима и цонекле у Отпрсs aui. Налори којн су том Ј приликом учлњени бнли s су. као што је позиатно, £ изузетаи алп и ефикасни. s Сада је сличпо стање у s производним одел>ењима г за клинкер и цемент. Све 1доци смо мера и настоја ња за што брже отклања ње застоја. Морамо и сада веровати у успех и још випзе, нсопходно је |да се сви укључимо, прско својих радних места, у настојања која се предузимају. Без такве мобилности, нема правог ус пеха, а неуспех би се од разло на све наше плано ве за ору годину, рачуна к јући пре свега оне о про ? изводљи н дохотку! Р. м. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВН ПОПОВАЦ’ ГОДИНА XIV БРОЈ 166. £ СТАВ ОРГАНА САМОУПРАВЉАЊА И РУКОВОБЕЊА И ДРУШТВЕНО- -ПОАИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦША ШШ И !Иа Ш НА ПРЕПОРУКУ РЛДНИЧКЕ СКУПШТИНЕ Мере за сигурније остварење плапираног Ј; О задацима v пронзводњн и s раду пропззодвлх построЈења s речено је досла у последње врс s мс, почев од Секретарлјата фа I' брлчке Конфсрелције СК, колегијално — пословодног органа. на партијским састанцима н од чланова Радничке скупштлне. Повод за ову шлроку дискусију су нешто слабији пронзводнл резултати у последЈва два мссе- |ца и стање у неким пролзводним одељењима, пре свсга код хладљака ротаиионе пећл и мл ина цемента број 3. Анализе и бројна мчшљења на ову те.му указалм су на објс ктивнс слабости поменутих про изводллх постројења апл и на . слабости које пролстлчу из нс одговорног односа према раду ч једногброја руковаоца. Овакво ? понашањс нарочито сс запажа у другој п тређој сменл рада, оцсњсно јс на састанил.ма поче 1KO.M октобра. Прсдлозл л задацл који he уследлти после зајсднлчклх ста вова за всНч ллво раднс н тсх лолошке днсцилллнс, улеће слгуно иешто строжлја глсдаЈва на онс којл се аљкаво, а мож да и намерли огрсше на својлм мсстима. Из аналлзе лроизводнс и рад не пробле.матлке, пролстекли су закључци које је усвојила Радничка скупштина на седннци 4. октобра’ л прелоручила их органима самоуправљања и руковоБења у ООYP и надлежним службама као приоритетне и изузетно важнс за иаред пи псриод. Од спровођења ових закључака п мера, завнсиће, умного.ме, остварсње производ ннх и осталих задатака до кра ја године! Р. м. ЗА ДОБАР ПУТ И ЖИВОТ БЕЗ ПОПЛАВА Изванредан одз^в на упису народног зајма Акција око уписа зајма, за изградњу аутспута Београд — Илш и регулацнју Дунава. La ве и Мораве, у нашој радлој организацпји, одвлја се одлич но. Нашм радни људи, ни овогл пута, нису изневертш повгре* н»е које се у ibifx п.мало нре почетка уплса зајма. Впсока свсст и тсжња људн да се удру же н органнзују, око тако кру лних задатака, дошло је ло пуног изражаја Рок уплса још илје завршеч а резултатл су Bch сада до' ри. Од 1.075 рднлка. колико )с запослених у нашој радној с |> ганизацлјл, 872 радника «\ уплсалл зајам a 23 су далл П.ОКЛОН. Сума уписаног зај.ма излоси 218.828.000 старих сина поклона је 2.690.000 сирих длнара. Y OOYP „Површинскл копо ви" од 102 раднлка зајам јс уписало 85 раднлка у влснлл износа од 19.160.000 старлх дн нара. Поклон је дало два ралника у лзносу од 250.000. старих длнара. Y OOYP „Производња цсмен та“ од 366 ргднлка зајам је уписало 308 раднлка, у влсјл<л лзноса од 76.810.000 старих дилара. Y OOYP „Производне услуге" од 231 радника зајам јс уписало 185 радлшса у виснни од 55.920.000 старих дннара a поклон је дало три раднлка у износу од 370.000 старих динара. Y OOYP .Лро.мст" од 199 раднлка зајам је угшсало 139 радника у укупном износу од 32.110.000 старлх динара Поклсн је дало три радника у ви синн од 150000 старлх длнара. Y Радној заједници „Заједничке службс" од 177 радннка зајам јс дало 155 радннка у из iicicy од 37.2bU.000 старпх дина ра. Локлон јс дало пет радликЗ у влслнл од 1.090.000 старнх двпара. Просек уплсаног зај.ма лзнои 250.950 сглрпх длнара. Број \гписника зајма и лзноcf зај.ма је свакл.м лапо.м свс Hchp. a ло краја рока, уплсива л>а зајма, и.ма још луна два мссица. УППСНИЦИ РЕКОПДЕРИ Као н код свакс акиијс и опде нма рскордерл, оних всНи На кош су хчтсалп nai заја.м чслу Драгоспав уписанпм 1.бООЖ рскорлсра Павлоаић зајмо.м старнх За њим слсдс: МилосављсвнН, Милозановнћ, Пгњатовић и СтојановнБ. са ПРОИЗВОДЊА ЗА ПОСАЕДЊА ТРИ МЕСЕЦА НИЈЕ КАО ПРОАЕТОС! Пролзводни резултати нису лошл, колике су недаће којс лх пратс у последње врсме. Ипак. она лспа залиха лз првог полугодишта истопила се постепено, a нарочлто краје.м септембра. Стање за девет мессци и септембар. ако се изузму Коповн, на самој је гранлци која се облчнлм језлком зове ,.јсдва сто одсто". Полсетп.мо сс рсдо.м остварења, п то она од првог па до краја десетог месеца* Коповл cv излад плаиа са процентом ол 108 одсто. И произ вопн.а клннкера је добра: 103,7 одсто’ Цсмент је у благом подбачају и износл 99,0 одсто. Опдс ваља рсћи .измећу осталог, ла је квара па слектромотору умлогомс .допрллсо" чеиспун>ен»у плана, Рсализацнја је за лео процепта боља од финалног произ* вода — цемента и изнсн 99,8 одсто. Како he бмти v овом месецу, па и у паредннм, није тешко погоплти, поготово ако сс нс iiaby ефикасннја решси.а н бржс caHHpajv застоји. Наша настојаља л надања су, мсђугим, да до тога неће доћи. Р. М. НАПОРИ V ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ За смањење застоја Нова neb стигла је 3. октобра, као цјто je познато, због замене пских делова у хладњаку, ннформисао нас јс о то.мс управник пронзводног погона, Mnha МанојловиН. Док ово јау кречњаку. Очекује се, такоbc, осовина за иову дробнлицу лапорца, рекао нам је дирсктор Мнка Bacnh. Јсдан багер је оправљен и ради а други јс још увск у механичкој радиоic га ол ппнара. Живан Милорад Емнлија Велибор 1 200000 старих динара, Јћубомир Миловановић, Драгољуб Давидовнћ, Бранко Fiaтић, Салти Сали са 1.000.000 старлх дннара. Вељковнћ Радивојс са сином Драгославом уплсали су зајам од 2.000.'ј00 старлх дннара и мчогн други који су далл зајам већи од просека својнх личних примања. Љ. Чоспћ ПОЧЕВ ОД НОВЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ УБУДУЋЕ НАГРАДА ЗА СТААНОСТ У РАДУ Одлуком Радничке скупштине Радне opiaiuiaaunje Фабрлке цемента Новл Поповац” a лрсма Самеуиравнлм споразуму о усклабивању стлнања л pacnopcbiiBSiba дохотка л расподелп срг.дстава за ллчЈгу л зајсдлнчку питроилБу између ООУР у оквнру радле оргавлзације, устанивљсне су награ лс радннцима којл су без преклда лровелл ла раду, у нашој радној оргаллзацлјп. 10. 20, н 30 годлна. Наградс се дају у писини 30%, 50% 11 70% од просечног пето ллчног дохотка оствапеног у претходној годннн у СР Србији и додел иваће се сваког 29. нове.мбра онлм радницима којн у текућој годпнл до 29. новембра остваре одговарајућл стаж. Просечнн лични доходак ост варсн у прсшлој годнни нзно* сл 2.911 динара те ће лаграде пзносппе за раднлке којл л.ма ју 10 годлна стажа 870 длнара, за 20 годлна стажа 1.450 лпнара и за 30 годнна 2.040 дл нара. Исплата награда he се вршл ти на терет средстава за лпчпе дохотке, н лсће улазлтн у основ за даљу расподелу. Љ. Носић вља.мо, радови још трају л прсма некњм прогнозама трсба да се заврше између 10. и 12. okio бра. Према иалазу у хладњаки, интервенцлја је морала да уследл због дотрајалости pvKaваца, носећих лежајева и ролни ла HOcehitM осовинама. Радови на овом постројењу, према обиму, оцењује се да су чак већи него што су били у последњем ремонту. Застој је лскоришћен да се обави санацлја н на транспортеру кллнкера и кориту, пре свега на вучном ланцу и још некнм деловима. И ако су радовл обнмни п тешки, улажу се лапорл да се што пре заврше. Цлљ јс свакако да сс што маље о.мете извршење месечлог плана и пролзводнл до краја годпле. Такође смо обавештени да се за леке радовс ангажују радннЦп „Пролетера" из Параћлна. Y КОПОВИМА, ИПЛК, БОЉЕ! ницн, али и за њега су потрсбпи пски увозни делови. На овај начин, Копови су лза шли из оне тсшкс ситуацијс у којој су били претходна два мессца. И ДАЉЕ ТЕШКОНЕ КОД МЛИ НОВА ЦЕ.МЕНТА Нови .млин цемента ради сма њеним капашгтето.м због прегореван>а једног електро мотора. И ако се улажу лзузетни напорл у овом случају, сви су изгледп да be то потрајати до почетка децембра. Старп млин цсмента број I .драмље”, како бл се рекло, због дотрајалостн зупчастог вен ца. Његова замспа се одлаже до наредног ремолта. Набавка и куповина овог дела је такоБе Крајем септембра монтирана је осовин^ у старој дробилидн посебал пробле.м, с обзиро.м садашљу девизну полктику мље. на зеР. XL V широкој акцији анализе пролзводних задатака и стан.а код псклх постројсња, која јс покренута почетком октобра, почев од Секретаријата фабри чке Конференције СК, колсгијално — пословодног органа, лартлјских организација и Ра дллчкс скупштиме, заузсти су конкретни ставови и закључии са циље.м да се прсвазибу нас тали проблеми и решс произво дни и други задаци. Како се закључци одпосс на вео.ма ваЖЈ1С и крупне задаткс у колектл ву, то исте штамламо у листу, алл у нешто скраћеном обпму. к Услови пг.д којима ће се до краја овс пословнс године одвијатл процес пролзводљс, биће знатно отсжанл због насталог квара на електромотору млина це.мента бр. 3. Овдс сс свакако у првом реду мисли ла производњу цемента — флналног процукта. Y исто време ластале су теигкоће у производ н»и полуфабриката — клинкера, због стаља у комс се налази рекупол хладњак и кофича сти транспортер на технолош кој линији број 3. П Колико ђемо успети да се овс објективке тешкоће што безболније превазиБу, завлси од сваког појединца. Према томе, даљи процес одвијања производње, садшм тим реализапије и задовољсња потреба лаших купаца, може се постићи једном општо.м мобилизацлјо.м н то за јецан дужи период свих субјеката у радној орга- m сталну контролу над изврше нл.заинЈИ, прн чему се у првом н>ем свих договорених послова, реду мисли на пуно ангажова- који су у озом моменту најбиљс организације Савеза комуразума које регулишу ову ма тсрију. п По самоуправној ллнији, а у с.млслу детаљнијег сагледавања свеукупнс проблематикс ла плану 'фоизводних задатака, радле и тсхлолошке дисцлплинс л ефнкаспог искориш Бавања радног прсмсла, морају сс актлвло укључлти сви раднички савсти OOYP. при че му трсба одржаватл тсслу сарадњу са сскрстарнјатлма 00 СК, одборлма сллдлкаллих подружплца и руководствима OOYP, радл једлог потпунијсг л сннхролизованлјсг деловања. За лзвршсњс овог задатка задужују се председлиии рзлнн чких савста л длрскторл ООУР, као и предссдници зборова ра дника. И Колегијално — пословодни орган и комунисти у ње.му дужни су да у овако насталној ситуацији, и поред тога што упоредо са проблемима у редо вној производњи радс и ла пословима даљег развоја, посвете далеко већу пражљу на извршењу закључака донетих од стране самоуправ.љања. Y том смислу од странс генералног директора .морају сс предузима ти оштрлје мере према руководно.м и стручлом особљу за неспровођење у жлвот свега онога што је договорено, у че.угу је од стране Секретарија та ФК СКС добио и пуно овла шћење. Ради тога потребно је завес киста и сваког њеног члана, Организације слндиката, где сс подразу.мсва сваки члан колектнији, рекло би се гтревасходнл, да сс производња одвија под што повољнијим условима. 3 Поред осталога, треба хи« . оргалпзацлЈС Савсза co- тло испитатп могућност меља* лиЈалистичке омладинс и дру- ве цемента v млину Погона П тнва, ги. Посебну улогу у свему овоме .морају да одиграју органи радничког са.моуправљап»а, позашто уз мању доградњу пуж ног транспоргера постоје реал не могућности. Потребно је начев од Раднлчке скупштине до даљс, завести пуну моблиност зоорова _ радника. ” ------- , Y колективу. Вршити Kpabv ана и Констатовано je такоБе.да лизу макар јсдном нсдељно у радна днсциплина као по не- с.млслу сагледавања резултата ком правилу, није на завидној производње, како бл се у одрсвисини, тс да се при једном ћенп.м тренуцима могло благодаљс.м одржавању таквог ста- времено указивати ла одрсБенс н>а ле .могу очеклвати добри слабости л предглшале мерс резултати у пронзводњи. Пове за њлхово отклањањс. Поред ^ано са овнм, јесте и питање ових задатака колсгијално — неодговорног односа у рукова- пословодни орган мора нарочн iby л одржавању производних то посвститл пажњу л иа извр постројења. Y овом с.мнслу сма iuc>bc залатака којл су најнс тра сс да је крајње време да посреднлјс везапл за што лорсе пооштре мере одговорностл, малнлје одвмјањс процсса про л приступи правилној примени лзводње. одредаба нз Самоуправног споиз ПОПОВАЧКЕ ТРИ ПОРОДИЦЕ ВЕЉКОВИБ ПЕКАЧА ЗА ТРИ ЦЕМЕНТАРЕ Презиме непознато ВЕЉКОВИЋ нијс \icby радницима Цс пскач код хиљадутонке је од ментаре. Има лх десстак a можда и више, и свако радл свој посао. Илтересантло је мсБутим, нешто друго: јсдна породица Вељковлћ, такорећи једна кућа дала је трн лскача у последљнх двадесст годлна. Најстарлјл, Добривоје, Бпба Всл>кови11 нмао је свсга 17 го длна када јс 1938. годинс постао фабричкч раднмк. Y почст ку јс био без кваллфлкацлја л променио јс неколлко раднлх месга, а од 1950. јс пекач код ротацлоних пећи у такозвано.м старо.м Погону. Његов млађи брат Радпвоје лочео је да радл за време изградње послератне Фабрике у Поповцу. Члм су кренуле none пећн, 1955. годлнс, Радлвоје је лостао руковалац истпх, пошто јс претходно лоложпо мсплте лз предмета којл обсћавају мојстора пскача. Изградњом најновијс Фабрлке прс неколико годпна, Всл>- ковиНи су далл још једлог пскача. Рсч је о Радивојевом си лу Драгославу ллл како га свдс зову Цида. Драгослав сс запослло 1971. годинс, још за вре.мс изград1ве и монтаже, a првнх дана. Цида јс лначе завршио хе.мијско-техличку технолошку школу. Случај лли породлчча традпцпја опрсдсллли cv Bc.i.::odnhc за једно од лнтересантнлх и рекло би се кључно занлмање у Це.меигари. Шта је иначс влше прсвагло, ллс.мо успелн да сазнамо, али слгурно јс да у свему овоме има л једлог и другог. Из разговора с овнм врсдним л сњмпатлчнш! радницпма, сазнали смо, међутим, нскс друге детаљс. Најстаријл од љлх, Добривоје, показао нам јс са очлтл.м поносом Мсдаљу за рад коју јс добио у Фабрлцл и повељу за залагаitc у електрлфикцији села По ловца. Радивојс п Драгослав, рскошс иам, уписали су два милиона сгарпх динара' зај.ма и по 100 хпљада у селу. Иначе, сва тројица су својеврс.мспо бирани у оргапн.ма самоуп рављања и друштвепо-полнтпч ким оргаиизаинја.ма. Најмлађи, Драгослав, сада јс потлрсд ссдник Радничкс скуиштинс, члал извршног одбора ciulhi* калне подружнице а нсдавпо је завршио школу самоуправљача. Р. Милосављевнћ ПЕКАЧИ; Добривојс с братанцем Драгославом п братом Радшојем
СТРЛНЖ9. БРОЈ«- нсше дело ^ИСТ РАД'НЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" ПАРДЋИН ГОД. XXIII ДЕАЕГАЦИЈА КРАПИНСКЕ ТЕКСТИАНЕ ИНДУСТРИЈЕ МЕБУ НАМА ПО ШЕСТИ ПУТ ПРЕДСТАВНИЦИ КРАПИНСКЕ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ СУ ГОСТИ НАШЕ ФАБРИКЕ. КАО И ПРОШЛИХ ГОДИНА, II САДА СУ ДОШ ЛИ ДА ЗАЈЕДНО ПРОСЛАВИМО ПРАЗНИК НАШЕГ ГРАДА. ДАН ОСЛОБОБЕЊА ПАРАБИНА. ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗМЕБУ КТИ II ИВТКТ .БРАН КО КРСМАНОВИН" ТРАЈЕ ВЕБ ПУНИХ ШЕСТ ГОДН НА. ИЛИ БОЉЕ РЕЧЕНО ОД 1971. ГОДИНЕ. ТЕ ГОДННЕ КРАПИНЦИ СУ СЛАВИЛИ 46-ГОДИШЊИЦУ ЧОС ТОЈАЊА ТЕКСТИЛНЕ ФАБРИКЕ. ПА СУ НА ПРОСЛАБУ ПОЗВАЛИ СРОДНЕ ФАБРИКЕ, ИЗМЕБУ ОСТАЛИХ И НАШУ. ДЕЛЕГАПИЈА НАШЕ РАДНЕ ОРГАННЗАЦИЈЕ ПРО ВЕЛА ЈЕ У ДИВНОМ ЗАГОРЈУ ТРИ НЕЗАБОРАВНА .1 \ НА. ДОМАБИНП СУ СЕ ТРУДИЛН ДА ШТО БОЉЕ ДОЧЕКАЈУ ГОСТЕ. У ЧЕМУ ИМ ЈЕ МНОГО ПОМОГЛО ОНО УРОБЕНО II НА ДАЛЕКО ПОЗНАГО ЗАГОРСКО ГОСТОЉУБЉЕ. ОТВОРЕНН II ПРИЈАТЕЉСКИ РАЗГОВОРИ. ИЗЛЕТИ У ЖИВОПИСНУ ОКОЛИН'.. ДРУГАРСКА ПАЖЊА, СЛИЧНОСТИ НАЧИ- $ -ј___„■—. Разговор смо водаиш са МИЛОШЕМ ЗАРИНЕМ, руковолпопем Службо олра;авања и епергетпке Слобода идеал свих правих људи света, дошла Је у наш град октобра 1944. годјпгс Са свсчаног уручивања повеље братимљења октобра месеца прошле године у ПараНнну НУ РАДА И ЖИВОТА НАШИХ КОЛЕКТИВА, УЧИНИЛИ СУ ДА СПОНТАНО ДОБЕ ДО Г1РЕДЛОГА ДА ДЕЛЕГАЦИЈА КТН ДОБЕ У ПАРАБИН 13. ОКТОБРА НСТЕ ГОДИНЕ. НА ОБОСТРАНО ЗАДОВОЉСТВО ПРЕДЛОГ ГЕ ОДМАХ УСВО.1ЕН И TAKO ЈЕ КРЕНУЛО. ОНИ ОВАМО У ОКТОБРУ МИ TAMO Y МАЈУ. ГОДИНЕ СУ ПРОЛАЗИЛЕ. ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ ЈАЧАЛО А САРАЦЊА ПРОШИРИВАЛА. СВЕ ВЕБЕ РАЗУМЕВАЊЕ И СРОДНОСТ ИЗМЕБУ ТЕК СТИЛАЦА. УЧИНИЛА ЈЕ ДА ДОБЕ И ДО БРАТИМЉЕН,А. ПРОШЛЕ ГОДИНЕ У ОКТОБРУ МЕСЕЦУ ИЗМЕЊАНЕ СУ ПОВЕЉЕ БРАТИМЉЕН.А. И ДАНАС ПРАЗНИК ОСЛОБОБЕЊА ГРАДА СА HAMA HE ПРОВОДЕ САМО ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ, НЕГО И ПРАВА БРАБА. © НОВА ХААА ДОРАДЕ РАДОВИ ТЕО-РОКОВИ СЕ ПОИУ Све три новс машинс су монтиране. На двема јс мзвршена проба, а на трећој, Кранцовој сушари, овнх дана треба да се изведу задњи радови. V суботу, 2. октобра овс годиис, извршепо јс прикључиваље трафоа и пропуштен јс напон. Тако нам сада ваздушпи вод служи као резерва. Нове елсктро линије су подземне. Прикључивање nape на нову халу извршиће сс лрс нераднс субо>д Сви овн послови су пзвсдеии, или се изводс, у luiaimpaном року. Задња фаза у опрсман»у повс Дораде је пренос и монтажа машипа из садашњсг оделА-’iba. Тај део посла, односно, ври.ме нзвршеша нам диктцра сама тфонзводња. Сматрамо да радови на прессЈБењу никако ис смеју да утичу на ток произподњс и извршење i/лана. За upciiojiieibc машина биИс ангажована искључиво стручна ралиа ciiaia, мајсторскн кадар, пз нслс ридце организације. To би за сада било таајважније из none халс, п можс.мо да закључимо да радницима П, а нарочито Ш ООУР-а, прсдсто ји огроман посао на коме морају да се својскл заложе, како би хала стартовала на вре ме. М. МпленковиН Y хали дораде none машпчс су с успсхом прошлс кроз пробни рад. На слици дсо машине за шишањс ткашша СА САВЕТОВАЊА О ЗАШТИТИ НА РАДУ У ТЕКСТИАНОЈ ИНДУСТРИЈИ □ Y Нншу је 30. сехгтембра 1976. године одржано савето вање о заштити на раду у текстнлној мндустрији □ Opraiuiзатор савстовања јс Комнсија за животне и радне услове Републичког одбора Сиидиката радннка индустрије и рударства Србијс □ Обезбеђивашем ефикасније заштнте на раду је предуслов за очусање здравља, радних способности радиика, повсћање производњс и продуктивности рада, a thaw и попећањс дохотка као основс за боље животне и раднс услове у целнни □ Заштита на раду још увек недовољно пратн процес усавршавања технологијс и оргапизације рада И ВеИииа осповнпх организацмја удруженог рада нсма програ.ме унапређења заштнте на раду. На дневном реду Саветовања било јс разматраље проблематнкс заштнте на раду људи који су запослсни у текстнлној индустрнји н могућностн за уналређење услова под којим они раде. Тсматика о којој је дискутовано je била врло интересаитна. јер сви присутни представници моглн су се на самом „мзвору" проблема, тј. фабрици, да сс поткрепе очиглсдним примерима и доказнма да текстплцп раде тежак посао, и да су најчешће изло жени велнкој буцн, прашиии, ucnapeibiLxia и др. Зато с\ и корефератн билн са те.мама и i те проблематлке. Први реферат јс био о бепсфицираном радном стажу радннка у ickcihji« ној индустриЈи, другн о зашruin жена у текстнлној ипдустри ји, са поссбшш освртом на но* Ини рад жене, а трсИи и чстврти посвећени су билн органи* зацији заштите на раду у по једишш радннм организанлЈама. Нашу радну организацлју представљао је друг Тихомир ФшшповмИ, шеф зашпгге на раду, који је у својој дискусији говорно о стан>у заштите на раду у ИВТКТ „Бранко Крсма* новић”. — ¥ нашој организацији удружсног рада opraiuuooaua je Јединствена служба заштите на раду, с tilm што су поједини референти задуженн и одговорпи за ООУР-е. Служба се оргапизационо налази при Сектору за опште и правне послове. Стручна мншљења Службе нарочито долазе до и.зражаја при ликом лзрадс пројсктних задатака за нове објекте. као и реконструкције постојсћих погона, размештаја машнна и уреbaja, пријсма објеката, нових машина и уређаја, тшсталација и др. О организацији перподлчинх и систсматских прсгле да радника такође се стара Служба заштите на раду. која и располаже комплетном документацијом у всзи овнх преглода. Адекватно овом Служба има и шнрока овлашћења приликом спровоБења својих задатака, при чему има велику подршку како органа самоуправљања, руководстава ООУР-а, тако и пуно поверење радника у копективу. Да би сс заштита на раду што квалитетније решавала сарађујемо и са стручним ннституцнјама ван радне органпзацкјс. Ова саралња је парочјсто добра и одвијд се већ више од шест годпна са Заједш<- цом института и Завода заштитс на раду из Нпша. Такојзе је добра сарадња н са инспекцијски.м органпма CO Параћин, и чест контакт са овим органима nonpiniocn бол^е.м решавању за (птите на раду. Често cv помпњанп лоши мпкроклиматски условл у текстил пој индустрији. Да би се побољшали, по .мом .мишљсљу, неопходуо јс yBobcn>e клпматпзацијс у радпе гтросторнје. Прс ма сада важећим прописнма за набавку овнх уређаја потребпа cv ннВестппиона средства, до којнх сада обзиром на стагвс у текстилној индусгрвји, верујем, нп у блиској будућности nehcMO Atolin да доБемо. Зато предлажсм да Спндпкат буде ппкретач акцнјс и пннцпЈатпве код савезшде органа да сс донесе одлука да набавку уреbaja за клнматизацнју, наглашасам, само за производне noroue, односно, индустријску климатизацију, терети материјалне трошкове. Ово би многи.м радним органлзацијама текстплне индустрије омогућило набавку ових уређаја, који би сасви.м измепплн слнку услова рада у текстилној индустрији — нагласио је друг Филиповић у свом мзлагаљу. На крају Савстокнва, ira основу материјала, уводпог излагања, рсфсрага и дискуснја закључено је да су у ООУР-има текстилне индустрије последibiix година постигнути значаЈни рсзултати у јачаљу матерпјалне основе удруженог рада и друштвено-економског поло жаја радннка, кроз повсБање пропзводње и продуктпвности рада, унапрсБење технологије к оргаиизацијс рада н побо.оmaibe услова рада и зашпгге на раду у целнни. Програмираљс и плаппраље зашпгге на ра ду све Blane посгаје сасгавни део програмпрања и планкра1ва пронзводље. Заштпта на ра ду се све вишс размагра и решава као део укупних друштве по-скономских и самоуправних односа у ООУР-има. Међутнм, сагледавајућн стањс заштите па раду, услове и могуНностн њсног yiranpebeiba у ООУР-има, учсснпци Савстовалва сматрају ца су у овој области могли би тп постигнути и знатно позитивнијп резултатп, н да заштн га на раду још увек недовољно прати процес усавршаваља тсхнологије н организацијс рада. БРОЈ 202 12. ОКШР1376. За остварнвање повољнијих услова рада и ефикасније заштитс на раду у сшш ООУР- -има текстилнс индусгрије потребпа јс далеко већа агстивност ООС, органа са.муправљан«а и друпЕХ иа извршавању свих задатака у обласги зашти те на раду. Посебпа пажња мора се посветлти превентиввом дсловаљу свпх чипнлапа у ООУР-пма и ван, на бржем мењању застареле опреме и технологијс, доследном поштован»у утврђеннх техничкпх п друпгх стандарда и порматива запггите, којп се односе на објекте, производњу, опрему и оруba за рад, тсхнологпју н организацпју рада.
СТР4ПА 10. 14 ДЛНА 6POJ «. HA KPAJY ЈЕДНОГ МАНДАТА NWH 0ДГ0В0РНИЈИ ¥ РШ ■ Истеко маидат председшгштва ФК ССО ■ Изборна конфсренцнЈа у октобру овс годннс ■ Y досадашњсм раду нашнх омладипаца бнла јс присутна всћа одговорпост ■ За протекле две године на радним акциЈама јс учсствовало впше од 1.000 омладннаца, којп су остпарили впшс од 5.00) радних часова Напта радаа организација запошљава око 420 омладнпаца. Подсљсна су мишљен»а о н>м- .ховој актнвности на радном месту. Некада нису рсални онн којп дају суд о њима, a no нскад млади пеозбиљло схватају својс дужности. Нас ie овога пута интересовао рад Председништва ФК ССО, коме је пстекао двогодишњи мандат. О томс, колико су организовапн младн нашег колсктнва. и какве су резултате постигли, разговарали смо са прсдседнлком Мвлованом Радојсвићем и секретаром Слободаном Кончаром. — Сматрам да је постчгнут видан напредак у организован.у и окупљању младих радника. Прс двс годипе напта активност је била толико незнатна да је можемо занемарнти. Почсли смо из почетка и није било лако. Стварали смо навнку да будемо целина. ла осетимо снагу наше заједниие. Први кораии су нам били краткн, алн успешни. Данас смо, сигуран сам, спремни и на веће одговорности, - рекао јс Мндован Радојевнћ. — Могли смо да постигне.мо л бољс резултате, био је само критичан Слободан Кончар, али н ово што смо постигли вијс мало. За двс последтве го дине, нзвелп смо вишс од 20 раднпх акција у кругу радне организације и више акција оп ИСКУСТВА ПОСАЕ АЕТОВАЊА С Нешто ВИП1С од 1.000 ваших радника је органнзовано корпстило годишљн одмор и опоравак, a то јс мање од половинс запослсних радннка П И поред предузетих мера од странс ЈОС а п раднс организа* ције па организованом корншћењу годншњнх одмора, резултати нису повољнн В Зашто радницн не желе бесплатан опоравак на планини у врсмс годпшњнх одмора? По завршетку последње с.ме не летовања наших радника на мору и у баљама, хтелн с.мо да сс упознамо са резултатнма л овогодниићим пскуством на ор ганизовању годишњих одмопа. За помоћ смо се обратнли Ми одрагу Петровнћу, прсдседнику ЈОСа. — Анкетирани радници којн су користили наша одмаралиш та на мору и у бањама, задо Бол>ни су нсхраном и смсштајем. To охрабрује. али забрињава податак да нн ове годнне нисмо успели да окупимо вскн број радиика. Y односу на про шлу годнну тај број сс повеhao за сто одсто, па ипак више од половине радиика користило ie годишњи одмор у солствепој рсжпјл. РАЗГОВОР СА НАШИМ МААДИМ СТРУЧЊАЦИМА Разочарање на првом кораку В Приправнички стаж нс нспу □ Ипжењерн препуштсни самн Y овом тренутку у нашој рад ној организацијн, чстирн високошколована стручњака обављају своју приправшсчку праксу. Један правник, јсдан скономнста н два инжељера тскстилне технологије. He делн их дуг период од дана када he до* битн одговарајућс функцијс и одлучивати о виталним пита* гвима организацијс н технологије. Коллко су до сада прнпремл>сни за такве одговорне задатке? Покушали смо заједно са њима да закључимо да ли је начин на који обављају прнлравнпчки стаж одговарајући. Lbo њпхових одговора: Мллица Марковић, правник. Правнп факултет завршила у Нишу. Y нашу је радну организацију дошла дирсктно нз клупе, 29. јуна 1976. — За сада се налазим у Кадровској служби. Добила сам копкретпс задатке. Радим на усагпашаваљу Нацрта закоиа о удружсиом раду са нашим самоуправшгм споразу.мом, Затим обавл»ам ннз других, тех1п!чкпх послова у Кадровској служби. Мапо сс разликују послови, које сад обављам рд^ондга mio штинског ri републичког карактсра. Испођпли смо солидне органнзаторскс способности. Јс дина смо омладписка органнза Нија у граду која је огранизовала дочек последњс Ноговоди шњс noliif, и то врло успешно. Извелн с.мо вншс екскурзнја. Одржавамо пријатељске конта ктс ca ССО ..Атсксом” нз Бсог рада. V многим акцијама в дру гим активностима, трудплисмо се да будемо кориснп, и падам се да смо успсли — завршиојс друг Кончар. Да кажемо још да је 20 мла дих завршнло Омладинску — по литнчку школу, а н>их 80 шко лу самоупрасл>ача. Трудили су сс да кроз акиију ,Л1лади рад нлк самоупранљач” постигну што бољс резултате, а тако сте кну и поверење старијих коле га. Ових дана сви млади су уписали зајам за взградњу ау топута Београд — Ниш и регу лацију речних сливова. На крају можемо да закљу чимо да је рад Председнпштва ФК ССО по постигнутнм резултатима био добар, али не п беспрекоран. Било је пропуста на пољу културно-забавног програ ма. Није, кажу било ттростори ја за то. а када су нх добили, поред недостатка средстава. по нестало им је и снаге. Будућим члановима Председништва остаје да наставе оваквим темпом, надокнаде пропуштено п дају нову слагу. Припре.мајући се за идућу го дину, ових дана смо ангажовали комисије за друштвенн стан дард и рекрвацију, које раде на припремп прсдлога плана за одмор и рекреацнју радника у идућој сезони. У току овог ме сеца, требало бн да се форми* ра и служба за стакдард радни ка. Морам да кажс.м да Интере сна заједница за одмор и рек рсацију радчика, предузама од ређене мере на ковом ллану, али нам не нудн шшгга. ria се још увек сами сналазимо. Ако Председпиштво ЈОС-а и радна организанија решс неке лроблеме, који битно утичу на организоваље годшшвих одмора, лдуће године се можс.мо на дати бољим рсзултатнма. Под1.ава задатак ссбп сам очскивала, али мислнм да hy у за ову годину приправнпчког стажа и кад обиБсм остала одсљеЈва и службе Еконо.мску, Правну, заштита на раду, улознати суштпну рада. Ипак, мнслим да hy себе наћи у једном другом раду, раду са људнма, гдс могу да дам свс од ссбс за рсшавањс њихових про бле.ма. (Мирослав Јовановић, дипло? мпрао на бсоградском Економском факултету. Y нашу радну органнзацију дошао јс 24. јуна 1976. — Ја сам од првог дана био, такорећи, у току посла којн hy обављати и после приправннч* ког стажа. Завршио сам спољну трговину, рсализација. Теорнју сам савладао, међупш овај посао, комерцпјалнсте, могу да обављам ако тсоријско знање ком ллстнрам практпчним дслом.то јест исхуство. Најбоље је лично искуство. али за стицањс јс потрсбан дуг период. Зато се ослаљам на старијс колсге к од нлх очекујем свссрдну по моћ. Још који дан остајем v „канцеларнји" а затнм одлазлм нзв.есцо вдсме у дроизводњу да Вшвста Слободана Стојановића РЕКРЕАЦНЈА Y циљу остварнвања пројекта актпвног одмора у току радног времена. у нашој фабрици, лочсло је ислнтнвање моторних и фунцноналних способности радника. Са нспитнван>ем се огпочело у Одељењу ишивач ницс, чији he радници први от почетн са активннм одмором у новој хали Дорадс. Испитива ње има за цлл, да утврди тро нутне радне и здравствене спо собности радника, који ће после вихпемесечног рада бити упо рсђнвани. сетимо сс да још увек није по чела да се ради „социјална ка рта" радника, а рок за њену лзраду био јс 30. јуни ове годи не На почетку године не.мамо средстава (ФЗИ сс касннје од pebyje), па радници не могу да добију регрес током целе године. РешаваЈБем ових питања и максималш<м апгажовање.м, ни резултати hcIic изосгатп рекао је друг Петровић. На крају да примсгимо и не логичпо понашање неких раднн ка, који су као награду добпли бесплатал седмодневнн опоравак на планини или у бањи. Ове годнне више радпнка није желело да користи олоравак јер им се нудио у време годишн.сг одмора. Сигурно сматрају да је награда примамљивија, ако им се уз седмодневни пуи пансион да и плаћсио одсуство. Са.мо, заборављају да има још доста радника који нису пмали прилике нн толмко да буду награђени. Р. Милорадовић сс упозна.м са тсхнологнјом и пронзводнма, јср је то јсдан од чинилаца који су исопходни за обављањс послова продајс. Од менс као радника сс очскује пуно залагањс. Волнм свој посао и мисли.ч, да hy кад савладам свс овс прнпрсме, испу. нити очскивања. Браиислав Илпћ и Предраг Игшатовнћ cv бнли студснти љубљапског Факултета за технолопгју н при^одис науке. Y нашој радној организацнјн су од септембра. Онн су, после дужсг периода, наши први стппспдисти који су се „вратили”. — Разочарања на првом кораку! — почсо је дипломирапи иижсњср Предраг Игњатовић. Док смо студиралн обећања су падала са свпх страна, а сада кзд с.мо ту, itcnyibcibc oochaiba сс полако одужује. Обећан ми је стан, резервисан, како су нам говорнли. Сада сс пспоставља да стана нсма и да he га бити за годину дана. Рок нијс дуг и спрсман сам да сачекам. Што сс прнјема на послу тиче, чинн ми се да смо колсга Илнћ и ја „пуштснн као гускс у маглу” ,како кажс наш народ. Изгледа као да нисмо пожељнн. • БОАОВАЊЕ КОИЈА» HOHTIW шоим Крајсм мсссца ссптсмбра одржап јс заједннчки састанак прсдставннка Меднцпнског цен тра из Параћина, представника већих радних организација и прсдстатшка ;>;•уштbci го-лоли7НЧКНХ организацнја града. На састанку јс разматрац проблем боловања на Рсгиону СИЗ за Јдравствспо осигурањс радника н зсмљорадника Нуприја. Најавл.ено је. ла је у припрсми Предлог уговора између прсдставннка нашс раднс оргаиизације н Медишшског центра о здравственој заштитп радника ИВТКТ „Бранко КрсманоBiih". Када Предлог буде сачин>сн, разматраће га органи самоуправљања, који су и покренули иницијативу да се питан>е пружагБа здравствених услуга радницима нашег колекти ва реши на иајбољп могућн начин. На крају су присутни били обавештенн о формираку и pafly комискја за контролу боловања. О раду Комисијс наше фабрике рссчно је да је по чела са ралом и да њен рад (обилазак болесннка, контрола коришћеља боловаља и др.) по зптивно \-птчс ла смањсље бо лован>а. @ ДРУГИ о НАМА V току мссеца септе.мбра у ИВТКТ ..Бранко Крсмановић" је у два на врата боравила екипа Ра диотелсвизнје Бсоград, ко ја је у долини Велике Мо pane сннмила серију емиспја Образовног програма. Y једној од н»их биће и рсчи о нашој фабрици и процссу производ њс ткамипа. Лрпказнван>е наЈЈПгтересантнијих фа за пронзводн»с уз пригодан коментар омогућпће многлм гледаоцима да се упознају са јсдким великп.м текстнлним центро.м, и начином „прављегва** лознагих napalunicKiix штофова. Читава серија јс снима на у боји. чнмс lie. на да леко чувека, лепота предела кро? који протиче Вслнка Морава са својим лритокама, бити реалнн« је релродукована. Како смо сазнали. смисија у којој he бити при казана н наша фабрика, cMirronahe се краје.м месеца јануара идуће године. To су тешке речи алп нико се не труди да нзгледа друкчијс. Ми познајсмо тсорију тсхнологијс али шта то значи бсз конкретног познавања овдашњег лроцеса. Сматрам, да нам је потребан јсдан искусан сгру чњак да бар два сата дневно провсдс са лама упознавајуГш лас, почсв од одсљеп»а па до пајситпијмх дстаља из лроцеса. Овако смо препуштени сами себн, и чини ми сс да времс праксс проводнмо бсскорисно. Моралн би да нмамо неки програ.м са конкретним задаци.ма. чијс би pcmauaibc допринсло самој фабрици." Дипл. инж Браннслав Илић: — Мој пут сс не разликујс од пута мог колсге. Такоће сам ми UL-bcita да нам је неопходан јсдан стручљак који he нас упутнти у ciaibe нашс фабрике. Бсз тајни. За време обављања стручне праксе у Kpaity, свих пстнаест дана са нама јс бно један стручњак, који је одговарао на свако шггање из пропзводње, наравно чувајући пословнс тајие. И мп с.мо врло брзо упозпали чнтав процсс. Овдс таква пракса нс постоји. To бн морали што прс да рсшнмо, како би сс лакше укључили у токове фабрике. To су речи младих људи, пуннх слана, пигковапи знањсм и свакако да исћс дуго остати „у маглл” али зашто допуштамо да се то врсмс и такав пријс.м младнх стручшака лродужава у нсдоглед? М. Миленковн!) Уз опооштај Радничка скупшпсна радне организацнјс поступајући no од лукама зборова радних људи свих OOYP-a. донео је одлуку у фсбруару месецу овс годинс о нсплати јсднократне новчане наградс за 1975. годину свнм пензионерима на име минулог рада. Кадровска служба н Привредно-рачунски ссктор припре.мили су лотрсб»гу документацију и награда јс благоврсмсно исплаћена. На име ми нулог рада 805 пензионера добило је укупно 847.422,95 динаpa. Y овај износ урачуната су средства доприноса и поштански трошкови. О оваквом односу радне организације према својим пензиопери.ма чуле су сс само похвалнс речи, а пнсма која су стизала фабрици од пензионисанпх радннка пуна су радо сти због доказа да нису заборављсни, и да сс њихов дугогодишњи рад поштујс. Да би се једном раднику одужпли, на најбољи могући начин, за све што јс током радног века допринео развоју фабрикс, радни цн OOYP-a ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ*' закључили су Самоуправни споразум о удруживан»у основних оргапизација удружсног рада у радну оргапизацнју, у комс члан 106 члан 16 гласи: — Приликом одласка у пензију раднику припада право на отпремнину у висини од три проссчна мссечна нето лична дохотка у послсдњих 12 месеци прс одласка у пснзију. Рад« ницима који су остварили ман»и проссчни псто личнн доходак од проссчног исто личпог дохотка ООУР-а, односно Panne заједницс, отпремшша ссисПРОГРЛМ РАЗРЛДЕ ДИСКУСИЈЕ ПРЕДЛОГЛ ТЛГ.ЕЛАРНОГ ДЕЛА САМОУПРЛВНОГ СПОРЛЗУМЛ О РЛС ПОДЕЛИ ЛИЧНИХ ДОХОДАКА ОДРЕђЕНН КОНКРЕТНН ЗАДАЦН иашоЈ радноЈ организацијн одржан је 4. октобра 1976. годннс састанак нзвршннх оргала друштссно-политичких организација, на ко.мс је лредложсн и усвојсн Програм рада око усвајан*а, дугоочскмваиог табсларног дсла Самоуправиог споразума о расподели личних доходака. Из Програ.ма се може заклучпти да нам прсдстоји период всликог и савесног ангажовак>а како би сс, коначно усвојио овај, за сваку радну организацију, важан и потрсбан докуменат. А. истину говорсћи, дапно јс прошао 31. март, датум до којсг јс требало Споразум усвојнти. • Од 4. октобра досташгпг свим члановима колсктииа предлог табслариог дсла Самоуправног споразу.ма. • Све дискусије. осим свеитуално. зборовс радника оргаЈпгаоватн ПОСЛЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА. О Oprajni самоуправљазБа, друштвено-полЈгпгчкс огрпипоацијс и руководсгво OOYP-a потребно јс да сачјшс програме разрадс табеларног дела у складу са овим предлотом. • Y периоду од 4. до 15. октобра 1976. године комисије OOYP-a, које су радиле на прт<модбама и предлознма за табсларни део, треба да припре.ме ПИСМЕНИ ИЗВЕШТАЈ о сваком прсдлогу, примедби, жалби на први предлог табсларног дела, и доставс сваком раднику. Овај писмени извештај мора да садржи имс, односно назлв аног ко је сггавио примедбу, прсдлог илн жалбу, затим, став комисије и, нарочнто, образложен став комианје ако је предпог одбијеи. 0 Y периоду од 1&. до 31. октобра 1976. годинс Раднз<чкн савег OOYP-a треба да припрем.ч хонача« тскст за днскусију. Уколмко после тог коначиог гскста не буде било примедби, Раднички савет мора да сс изјасни о њима и да писмсно обавесги свс члавсове OOYP-a. О Y периоду од 1. до 15. новембра 1976. годнпе организоватн зборове радних људи нашег колектгеза. О Прсдлаже ое да се на седнзшама радничких савета OOYP-a и зборовима радннка данесе оллука дд се овластн Радзшчки савст раднс организације да усаглашава спорна гоггања нзмеђу OOYP-a, и тамо гдс је општи интерес радне организацнје, као целлнс, повређен. Оддуку Радничког савета радне организацијс о усаглашавагБу потрсбно јс написати у об/гику прсдлога, и о iboj ое шјаипвава збор радника OOYP-a чија сс од. п.'ка усаглашава. О <1>ормирана је Комисија од три члана: Градимир Плић, председаик, Милупш Ракић, члам и Радопан Беслаћ, члан, чијм јс задатак да у периоду од 4. до 15. октобра 1976. године сачзош по OOYP-има матсријалзш бгсзанс по предлогу табеларног дела за дискуснју, л да га упореде са садаппБчм ататним фондо.ч. о Y псриоду од 4. до 15. октобра 1976. године комисије OOYP-a Коифекдије „Слога” и Трнкотажс ,Дедјшство" треба да размотрс да ли су у могућностн да тгредложсле стартне основс исштатс, и да по истом заузму став. За сасганак на коме he мзнети свој craii. шефови рачуноводства OOYP-a „Слогс" и .Јсдинства' д\гжли су да сачнне матсријашш бпланс по преложсном табеларном делу, и упореде га са стварннм стањем. ОТИБИ Y ПЕНЗИЈУ HE ЗНАЧИ БИТИ ОД КОЛЕКТИВА ЗАБОРАВЛзЕН н tdh ште ruiahyje у висини три просечна месечна ието лична дохотка OOYP-a, одиосно Раднс зајсднице, оствареног у лрстходној годнни. Поред тога, за непрекпдан двадссетогодишњн рад у радној организаиији радник стнче право на новчану награду У висини просечног нето личног дохотка по запосленом радпику оствареног у републици ван покрајина у претходној години. Искористили смо овај податак као раздог да поразго варамо са Бошком Калабнћем, руководиоцем Кадровске службе: — Верност фабрицн свакако треба награднти. Двадссет п> дина провести у јсдној радној организацијн је дугачак временски период. Ето, мп у Кадровској служби припрс&шлм смо п поделиди око 900 рсше1ва за исплату новачних награда за пепрекидни двадссстого дшпњи раднн стаж. Виспна наградс јс 2.817 динара, што чини лросек мессчпог лпчног дохотка остварспог у 1975. години у СР Србији, ван покрајпна. Да не би долазило до неразумсвак>а у тумачсњу — нспрскидан стаж — жслп.м да кажсм, да сс врсме провсдсно у JHA iiche сматрати прекидом радног стажа, ако радник палусти радно мссто 15 дана прс поласка у војску, и иратн сс на њсга после 15 дана од доласка са одслужења. Затлм, вре .мс проведсно па школовању од луком органа са.моуправл»ања, врсмс провсдсно на раду у дру штвсно-i(олiгп1ч кнм организашi јама или другим задацима, и. на крају, врсме којс сс зако* ном нс сматра прскцдом ралмог односа.