14 Дана 1974

ЛИСТ СОЦИЈЛЛИСТИЧКОГ СГАВЕЗА РАДНОГ 1ГАРОДА ОПШ-ТИНЕ ПАРАБИН 1974.

Библиотека " др. Вићентије Ракић" Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.

ЛИСГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН УЗ ПРВП БРОЈ Свссни чињенице да радничка кдаса преко својнх делсгација и најширих основа — зборова радних људи — једнно може да оствари доминантну улогу владајуће снаге, ocehaмо обзвезу и дужност да јој омогућимо апсолутни увнд у све токове друштвеног и политнчког живота. Да бп раднн л>уди могли. да успешно обављају деликатну u сложену функцију самоуправљања п одлучпвања, иеопходно је стварањс низа најразлнчнтијих предуслова. Нссумњнво јс да је инфорлшсање, као тштегрални деб самоуправл>ања, јсдна од тих бптних претпоставкн. Познато је да је информисаност у нашој Општнни била на таквом нивоу да радним л>удима није омогућавала да квалпфнковано учествују у разрешавању бројннх питања. Проблем недовол>не информисаности се, ових дана нарочито, намеће у врло акутној форми и тражи хнтно решењс. Витална друштвено-економска н полнтичка питања поспешивала су нас у тражењу излаза нз ове ситуацнје, и наш лист „14 дана“ јс једна од могућности да се ова слабост превазиђе. Кад кажемо да lie проблем неинформисаностн у нас појавом локалпих новнна бити великим делом, ако ис и сасвилт, решеп, онда мислимо да lie радни л>удп н грађани наше Општпне на овај начип битн обавештепи о резултатнма рада раднпх људи у оргапизацијама удруженог рада, месних и ннтересннх заједннца. Имамо жељу, а на бази реалних потреба, да лнст, као наша јавна трибина пружп придику и могућност укључивања шире јавпости у разрешавање проблематике н у афирмацији правнх вредности на св!Ш нивонма. Избори, пред којнма се непосредно налазп.мо, су први кораци у ожпвотворењу, новнх уставних начела н нспит за нашу спремност да дслегатски систем заживи у свнлх животним II радним срединама, а непосредно одлучнвање постане наша пракса. Лист lie помно пратити целокупну предизборну и изборну активност и о томе обавештавати nainv јавност. На тај начин lie омогућнтп радним људнма и грађанима да остваре најнепосреднпјн утпцај на она кадровска решења која су значајна за све нас. Одговорни задаци, који нас очекују у даљем самоуправном организовању меснмх заједннца, трансформисању самоуправних ннтересних заједница и реорганизацији друВштвено-полптнчкнх организација, биће квалнфикованнји и квалитетннје пспуњени ако у њиховом реализовању п јавно гласило Комуне, какав је и наш лист, узме пуно учешће. Поред бројннх обавеза и задатака, лист he допринетп да ставовп н поруке из Писма друга Тита и Извршног бироа СКЈ у нашој срединп буду доследно спровсдене у живот. Како лист „14 дана” почнње са својпм излажењем истог дана кад новн Статут наше Општине улази у живот, симбоднчиа коинциденција најављује спрегу њихових снага v борби за бржи друштвено-економски и политички развој наше средине. Испред Општннскс конференције ССРН, као осиивача овог листа, обраћамо се нашој јавности са молбом да ово гласило нрими п прнхватн као своје н у њему, преко н»егових рубрика. потражи одговоре на питања из нашег живота и рада. Исто тако, жеља нам је да својим актпвннм односом, прммедбама, доппснма и сугестијама допринесете богатству садржаја листа, како би перманентно утицали иа уоблнчавање њсговс физиономпје која he пајвнше одговарати потребама раднвх л>уди и граБана. НИКОЛА ВИБИБ (ИТВАРП ГП ЈЕДИНСТВО ' МИСЛИ И АКЦИЈЕ Новоизабранн сскретар Комитета Конференције СК општине Парађин прилшо јс овпх дана Радета Милосављевића, нашег сарадннка п уфедпнка „Новог Поповца”, и дао му ннтервју о актуелним задацн.ма организације СК у Општнни. V протекла. два месеца, као uito је познато, обављени су избори у ошитинској организацији СК. Истовремено, утврbenu су и ирограми актианости. за наредни перпод. Да ли бисте указали на најважпијс задатке који из тих програма ироистичу? Програм активности Копференццјс и Комптета СК који је усвојеп па Општипској конфсрепцпји 31. Maja 1973., обухвата неколпко пн Taiва која lie п даље бнтп у нентру активностп организацпјс СК наше Општине до X коигреса СКЈ. Та питаља нронзлазе мз ставова за Плагформу X копгреса СКЈ п иог.пх устава у којима се сажммају задацп комунпста лефирисанн Пнс.мом друга Тита. н Извршног бироа Предссдннштва СКЈ. Задаци прсдвпБспи овпм програ.мом су: — доследна примена н спроBobeibe у жнвот уставних начела, преко којнх се суштпнски мења положај раднпчке класе Ji омогућује њена домпнација у пашем самоуправпом социјалистпчком друштву, — ангажоваље комуниста у областн материјалне пронзводњс, а па остварнваљу планских залатака пз којнх пропзлазс Bella продуктнвност, скономичност н рентабплност, те сампм тим и већп лпчнн дохоци п внши жпвотпп стандард радних л>уди. — ндеолошко-полптичко образовањс чланства, —• развој организације СК, — cnpoBobcite нзбора за скупштннске органс ц тсла, — пружањс помоћп у раду^ ocHOBi-nix органа СК птд. Које је питање у овом политичком тренутку за организацију СК најзначајније? ise представља пужан н неопПЕТКО .ЛЕКОВИП To је, свакако, доследна прпмена нових устава са спровоbeibeai избора за скупштинскс органе, односно нзбор делегаипја п делегата, прп чему је важно поштовањс усвојених критернја о кадровској полптнцн. У оквпрг тога посебио је значајно енергпчно сузбпјањс свснтуалнпх појава гр\ - иашења, кортештва нли сскташтва тгрилнком предлагања и избора делегацнја и делегата. На шта би, no Вспием мшиjbe/by, требало посебно обратити пажњу у реализовању усвојених програма основних opiaнизација. и актива СК? V основи свпх нашнх акцнја стоји јединство у огранпзанијп СК. Једннствено деловаходан услов за успешно реализовање задатака који стоје пред органпзацпјом СК нашс Општине. Да бпс-мо остварнлп једннство лшсли п акцпје, мораМо крајље доследно поштовати • ирпнцнп демократског централпзма уз чпју прпмену ћемо бити у сптуацнјп да паралишсмо опортунисте, демагоге и друге, којп inicv па лпнпји самоуправног соцпјалпзма, а који доста вешто разводљавају и успоравају акипју СК. II нс само то, веН н надад>е мора.мо радпти на оствариваibv н постпзаљу веће одгозориостп у cnpoBobeity у жпвог задатака п акцпја којих иије мало у овоме н нарсдном псрноду. Впше uero икад досал морамо код чланства развнјати смисао за крпгпку п самокритшсу. Морамо много више Boднти рачуна о лпку комунисте. о јавпо изговореној речи итд. НајкраНе речепо морамо радптп тако да организаниju СК повратпмо вредшкти. квалитстс и врлнне којс су је пекад KpaciLie н билс њенс убојнто оружје за сламање сBera што је страно наше.м друштву п соцпјалистичком спстему. Такву реафирмацију органнзаццЈс, која је вцдна у периоду послс Ппсма друга Тпга, можемо постићп једпно својим радом, ангажовапошћу и актпвношћу на пачпн како то од нас тразки друг Тито. To је пуг којим ћемо до VII конгре-. са СКС п X конгреса СКТ иза11н, ндејио-политичкн једнпстве нијн и акционо јачп п способнијп. Тако јак СК нашс Онштпне којн lie бнтп растереНен п осдо бођен бројннјпх слабостн које је iL\iao у свом досадашњем раду, биће у позицији да сваlai задатак п акцију сасвим успешно спроведс у живот, без обзира на обим п карактер, задатака нли акцнја. To је Haiti цпљ, задатак н обавеза. ,

CTPAHA 2. 14 ДАНА ПУНА ПОДРШКА ПРЕДЛОГУ СТАТУТА ОПШТИНЕ ПАРЛЋИН На проширеној ссдници Општинске конференцнјс ССРН, која јс одржана 26. фебруара 1974. дата је. оцена активности друштвено-политнчкнх органнзацнја и самоуправних оргапа У вези са дискусијом о Нацрту статута Општине Параћнн. Истовремено, разматран јс и тексг Предлога статута ОпштиJic, у који су yrpabeiie примедбс II предлозн rpabaiia, као и Предлог слемената за утврђпвањс броја делсгата које делегира свака делегација, односно внше делегација, у Belie удруженог рада и Belie мссних зајсдшша СкупштЈптс општппе Параћпн. Кроз дискуспју која јс вођс* иа па свим нивопма и у разним самоуправннм друштвсипм структурама — истакао јс друг Живојпн ToMiili, потпредседнпк OK ССРН, у уводпом нзлагању — провсјавала јс теж iba ла се изнађу' иајадекватнија решења која би погодовала Hito бољем развоју демократски.х и самоуправнпх односа у свнм областпма нашег 'друштва. Потврдило се да су наши раднн л>удн п грађанп жпвотно заннтересованп за све насталс промене у друштвено-полнтичком систему п у економској структури друштва, да онн са своје стране у потпуности подржавају курс уставних проме на. њнхову идејно-политичку суштину, правце и дату концеп мију, Нема сумње да је јавна дискусија дала видан допринос у побол»шан>у п обогаћењу датнх решења у предлогу за нови Статут Општине. Резултатп дискусије показују да је код наших радних људи и грађана по стојала искрена жел>а да се ова општа дебата претвори у један међусобни договор којим бн се v знатно.ј мерп побољшао положај непосредннх пропзвоИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА Ерм 0 P0A4SMB ipojffl жии Дан жена радшгце запослене у ИВТ „Бранко Крсмановић” дочекују са резултатима о којима треба писати. Замолили смо Милојку Cnacnh, члана Унравног одбора друштва жсна да иам о томе она сама нешто впше каже. Ево шта смо забележилн. „Наш колектпв пма око 1.000 запослених радница, што чини половнну од укупног броја запосленнх. Највећп број жена радннца има породнцу н дену, тако да се у решавању њихових животних проблема активно укључујемо, уз сарадњу одговарајућнх служби и органа самоуправл>ања. Y про* теклом перподу смо нмали богат и разноврстап програм и у љеговој успешној реализацији дискутоваћемо на годнилвој скупштини која нам предстојп. У Здравственој станнци ради бабица која пружа помоћ и савете, а сваке године извсде се и специјалистпчки преглед, чији је циљ откривање раних болести. Наше раднице нмају могућност да корнсте модерно опремљено Дечје обданиште у кругу фабрике које радн у ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Јуче су сс радннцн Стамбеног предузећа н Завода за урбанизам на референдуму изјаcikwi за ннтеграцију. Ова се вест дуго очекцвала од rpabaiia Параћина п добро he бити ако овај ттрнмер следс и пеке друге органнзацнје. Бача и нашпх rpabaiia у одлучнвању о општедруштвеннм н заједничкпм пословима. Друг Томић јс поссбно указао на новс катсгорије и одио сс, од којнх самоуправно договарање и споразумеваљс и делегатскп систем заузимају цен трално место: живојин томип Будућн да у пашој само управној пракси, како у сфсри материјалне пронзводње, тако н у ванпривредним делатности ма, све сс впшс oceha домннан тан утицај непосрсдннх пронзвођача, то је читав унутрашњи живот комуне требало то ме подредитн. Ове будуће односс не можемо внше регулисати на класнчан етатнстнчки начин, већ ранија законска регулатива заснована на принципу принудс, морала јс уступити место иовој демократској и самоуправној регулативи, у којој he креатори п извршноцп полнтике бнтп вспосрсдни произвођачи п грађани. Основни снажнп пнструмент који нз основа мења досадашње однодве сменс. Организују се н ле« товања за децу за које роднтсл>и сносе маљи део трошкова. Наше друштво покренуло је нницијативу да сс женама пс> родпљама п мајкама омогуђе бол>и услови рада, да сс ослободе рада у три смепе и ла радс на лакшим пословнма, заложиле смо се за доношење Закона о дужсм породиљском боловању”. На крају разговора, интересовали смо се како ће се прославити Дан жена. ОрганизоваНе се групни излети. Раднице Камгарна иду на Јастрсбац, из Ишнвачннце Продојно изложбп цвеИо Y част 8. марта ,Зеленило” — Погон предузећа „Стандард” отворило је у ХолуСДК (Пословна зграда на кеју) продајну нзложбу цвећа. Богатство н разноврсност врста заступљеннх на овој, за наш град реткој изложбн, задовољпће и укусе највећих пробнрача. To је могућност II прилика внше да мајке, другарице и колегинице за свој празник добију и своје омиљено цвеће. Изложба је отворена од 7—19 часова свакога дана. Л>. С. сс у тој области јс н инстнтут. самоуправпог споразума и друштвсног договора. Увођсњсм дслсгатског спстсма обезбсБујс сс одлучујућа улога самоуправне базе у поли тичком систему, па и у систему власти у корист пспосрсдних ироизвођача. У складу са тим, будућа Скупштина општинс биће састављсиа од дслсгата из основних органпзација улру жеиог рада, меспих заједница п друштвено-политпчких оргапизација. О свим значајнпм пи тањима. која he сс разматрати на Скупштини, прстходно he се нзјаснпти најшпри слојсви радних људи и rpabaiia у својим самоуправпо организованнм срсдинама н о љима заузн мати ставове. Након свсстраног и брижљивог разматрања ових питања од општсг друштвеног пнтсрсса, дслсгатн he, застуггатп интерссс своје срсдине, a по претходно усаглашснпм мншљсњима са осталњм сродним делсгацпјама, активно учсствоватп у раду скуппггинског већа и доприносити доношељу одговарајућих одлука. У дпскуспјп су учествовали: Бојапа ЈовановпБ. Млалсн Радуновнћ, Божа ИвангсовпБ. ЗлаToie Лазаревнћ, Мика Урошевнћ, Љубиша СтојановпБ, Гргур Тодоровић. Станко Младеновић и Љубомир Огњановиђ. Отпнтннска конференција је, прихватајуђи предложене допгне п примелбс, предложила Комисијн за Статут да при редиговању коначног текста Пред лога статута Општпнс уградп и примедбс датс на самој седннцп. Истовремено, утврђен је и коначан прсдлог слемсната за утврБивањс броја дслегата за сва всћа Скупштнне општине. биће гости мотела ,,Рубин” код Појата а радницс Дораде провсшће поподнс у хотслу „Клпсура” код Извора. Биће организована н заједннчка забава 9 марта у ресторану дргштвене исхране уз богатп програм. Обезбсђене су поклон честнтке у вредности од 70. — дпнара за свс раднице а болесне раднице добиће и посебпе поклоне Спнднката. Р. Всснћ Иако су најодговорнији но сиоци нзборних активностн On нтинска конференција Социјалистичког савеза и Савеза син диката, Општннска конференција CO мора да обави значајне задатке у овом периоду. Јср, примена делегатског систе ма за омладннску организацију значи могућност шире активизацнје п полнтике мобилизације најшпрег дела младнх људи што је, у стварн, реална мо гућност за стваралачко укљу* чивање у дал»и развој самоуправннх друштвеннх кретања. Конкретно, својом организанионом активноћшу омладина треба да допринесе да у предизборном и пзборном периоду доБу до слободног пзража* вања шшцпјатпве, мишљеља и предлози највећег броја младих л>уди што представља и конкретан развој о друштвено- -полнтичким активностима омладине и предвиБење задатака за наредни период. Реализирајућп програме Општннске конференције ССРН, Савез оиладине и предвиБаље задаталагању најбољнх кандидата за делегате, као и утврВивању јединсЈвене листе носнлаца нзЧИТАОЦИ ПИШУ И ПРЕДЛАЖУ ДРЛГИ ЧИТАОЦИ, Од првог броја вашсг листа почјпбсмо са рубриком „Читаопп нам пишу п предлажу" у којој ћемо објавл>ивати дописе наших читалаца. Жсља јс редакцијс да ова рубрика буде доступна свим читаоцима за сарадњу, у којој he изпосптп своја запажања, да булс јавна трибина, као уосталом и нсо лпст, тс у ту сврху познвамо свс читаопс на сарадњу. РЕДЛКЦИЈЛ ДРЛГЛ РЕДЛКГ.ПЈО, Стицојем околности дознао сам da he за подручјс Параћина почети да излази нови лист за друштвсна, скономска и поштичка питања овог решона „14. dana,t. Поздрављам иницијаторс овог значајног иодухвата, и спреман са.ч да у граница.ча својих могућности помогнем. Сматрам дп he нови лист бити приступачан сваком стачовннку нашс ошитине и бити од 'користи друштву и noјединцу, баш због тога turo ћемо преко њега као јавне трибине критиковати све оно што је штетно за наше друштво, а истицати оно што је за похвалу и што he служити за нрн.чер осталима. Желим с"'.'.! мпого успеха у раду. Bata будући читалац и сарадник., Стојан Петровић, из Поточца Скупштипа Поводом осамдесето-годишњице рођења друга Тита радни л>удп Рудника бакра Мајданпек и Рударско-топионичарског басе« па Бор, покрснули су иницнјативу да се образује Титов фонд за школовањс ралничкс омладннс и деце радника на основама солпларности. Ова иницнјатнва је прихваћена од свих радннх људи Југославпје. Лктввност на учлањнвању у Титов фонд у општннн Парађин јс у току. До сада су фонду приступиле 42 организације од којих су 24 пз областп привреде. 35 органнзација, приступајући у Чланство Фонда »пстовремено су одредиле и свој петогодишњи чланскп улог, док је 7 организација само прнступило Фонду, а о вкспни свога улога изјаспиће се код усвајања завршног рачуна за 1973. годнну. ПрсдузсИе „Електродистрибуинја", поред улога од 100.000.— динара (за 10 годпна) уплатиће још 20.000.— динара у Титов фонд, а Српска фабрпка стакла свој члански улог од 10.000.— дннара v првој годипи, повећаваћс и то: у другој годпни за 1.000.— динара, v Tpelioj за 2.000.—, у четвртој за 3.000.— и у петој годинп за 4.000.— дпнара, тако да ће укупно за пет година уплатити 60.000.— дннара. Укупан досадашњи улог у Титов фонд нзноси за пет година 733.000.— дппара, односно годишње по 140.600.— дннара. Титовом фонду за школовање радничке омладинс п дсце радника на основама солидарностп, пндивпдуално су приступилн сви запослени у Ауто-мото друштву и сви запослени у Фнлијали Комупалног завода за социјално осигурање у Параћину. борне активностн. Кандидати из редова младих треба да су :војом друштвеном активноnihy и морално-политнчким ква лптетима стекли углед и повереље средине, пре свега радних л»уди, а зависно о функцијн за коју су предложени и афирмацију у широј заједницп. Поред ангажовања у изборима, Општинска конференција М. Петровић CO V наредном перподу, својс активностн усмсраваће ка: повећаној активности на спровођењу задатака из Писма Извршног бироа и друга Тита и љеговог говора друштвено-политпчком активу СР Србије, као документима трајне вредности. Б. Марковнћ

м ДАКЛ СТРАНА 3. Зо дискус^у Y НАРЕДНОМ ПЕРИОДУВЕМ БРИГА 0 ДЕЦИ Скупштина Опшпшскс заједнице дечјо заштите Параћин, на седшпш одржаној 27. фебруара 1974. годинс, утврдпла јс предлог Програма развоја дечје зашпгге у Општини за 1974. годину. Према том предлогу, о ко.мс треба да сс нзјасне организацнјс удружсног рада, друштвенополитичкс органнзацнје н мсснс зајсдши це, основна органнзација Заједиицс у везп пспосредпс дсчје заштптс у 1974. годинн бнће и дал>е усмсрена на: J13 ДЕЧЈЕГ ОБДЛНИШТЛ „БАМБП — обезбс1?сп>с Belie заипшс породина са пижн.м прпходпма п BehiiM броје.м лсцс пугсм обсзбећен>а псхра.че. олмора и оноравка н па другп поголан начпп: -— iioinyno Kopuuihcibc iiocTojehnx капзппгста за днсвно збринаван.е лспе уз исговрсмсно uobeii c рачуиа да се нсго омоггИи пре свега дснп чпјс су мајкс ззпосленс и пз породица са ниг.спм врнходвма; — сгварање услова за всћп обухват дсцс кроз разве об\пДрушшдена хроника С 1И'!Ш U ИУ Са.ио за девст мсссци npotuлс гоочне у llapahtuiy јс odyзесо 19 гшттоља, 10 разннх пушака, 50 пнштољских месака, 750 ножсва... С.шчно јс н у осталн.ч поморавским градоau.ua. Свакс годипе надлежни оргами добијају великн 6poi зихсева за издавањс дозсола за држање и noiucibc eavpeiioi оружја. Ко може носити оатрено оружјс? Да би добио аматерску возачку дозволу кандидат, noped occcLiot,. .иора носсдоеати лекарско yecpcibe које потпиеујс 7OTOUO цсо конзилијум сцецијалиста. /ја ли се може заиемаривати такав услов код издавања оружног листа. Прсма неки.ч показатељи.иа ciLuo јс у току 1972. zodiute у Југославији, ножс.и, пшитољсм и на други начии убијено 700 људи! Податак свакако упозорава да овом злу треба ссати па пут ригорозни.ч .ucpa.ua. У ^рајњој консеквенци није битно да ли су људи убијени пз нсхата и.ш с у.ишиљаје.и. Битно јс да 7any људи! У јсдном iiapahiuiCKo.u дворишту, на периферпји, rpajaлр ,је славље. Играло се и песало до касно у noh. У куллшнацнјн осссља, изнснада cv одјс.кнули рсоолверски хици, валл)а као нотврда саечарскш расноложсња које he сс агласитп н пл cvnu'rnio.u Kpaiv ipada. Али, догодила сс трагс^ кс пружања номоћи, путе.\< обсзбеђења објеката н н»пхо* внм опремањс.м. Y цнл>у реадизаиијс овс орпјентацнјс у току 1974. голпне Заједнпцс lie: а) обсзбсђиватп бсснлатну псхрану учснпка основнп.х школа из социјалио-угроженнх породлца (250 — 300 ручкова п 100 — 130 вечера); б) обсзбеВвватн iicxnanv (бесидат.чо илп уз учсшНс корп* сника у склалу са О.члуком о пакпади трошкова за услугс у сировопсљу пепосрслис лечје заштитс) за учевикс срсдн,нх школа, а прсенствсио за учспикс из iHKovi <а КВ ралпикс, чпјп ро,\шсл>п НС ЖПВС v градг (сва три оброка за 100—120 учеппка); ц) партицпппратп всхрану учснпка основпих школа н пс.магатв оврсмање Бачкпх к\- хип.а у пил»у всИсг обу.хвага децс овп.м облпком зашппе дија. Млада девојка, cpediboшколка. у чпјој јс icyhu припре.иљсно слаољс, пала јс од с.иртоноснпх курту.иа. Из нсхата. Очигледпо јсдан од нпјапих слављсника није био кадар да посп оружјс и рукује ншитољем. Па, ипак, он јс то чипио. Тужних nptt.ucpa и.иа .unoio. Било јс случајева, у неки.и прс ко.иоравским селима, када се част бранила пшитољсм или су се caahe завршавале убиствима. Чудан. пагански, обичај ба сс у .иноги.и прнлнка.иа потржс llUUlTO/b или нож. Прп.иер старијих следе и .u.tabu. Са пара/шнских плочника испаљују драмлнје пз ваздрушних пушака иако је законодавац всо.иа нрецпзно предвидео да се то .иоже чинити са.ио на стрслшитц.иа. Кога кривити: малишане п.ш ibiixoGC podiac.bc? У.чссто лепс књигс дсчацима сс купују ваздушне пушке које, из непосрсдне б.шзпне, и тс како .иогу бти yOojtae. Причали су ми опо- .vad, да јс отац повсо сипчића у шетњу. Изненаба, човска јс погодила залуга.^а днјабола. Лекари су му, вслс, тешко.и муко.и снаскли око. Али, сто, као da nc.ua.uo сна7с ba itcKopcHii.no тс заиста чу one tt онаснс павикс! Б. Ca.uapijnih (3000 — 4000 ученика, a no моЈућству ji вшпе); д) пружати помоћ у организовању продуженог боравка у основним школама путсм onpc.Maiba просторпја н обсзocbeiba всхране (120—150 учсника, a no могућству и ввше, врвевствсво за ученике-путЈпгке);- с) дневнплт п полудиевнвм збрињавањсм децс кроз обдавнппа обухватвти пре свсга дсцу запослсввх родвтс,\>а и вз нородица са нвжим приходи.ма (300 — 350) в у складу са взражснв.м потребама, путем iiponinnciba капацвтета и одговарајућнм одржавањс.м постојсћих, као в опрсма»>ем встих, стваратв условс за већв ооухват децс и 6o.be условс рада; ф) обсзбслптв под условвма утврђевв.м Одлуко.м о накнадп трошкова за услуге у спроnobcHA/ вспосрсдвс дечјс за1.ити1с, лстован>с дсцс на мору (око 150) it па Грзв (450 — 500) в путс.м o6o3ucbeiba воввх про сторија на Грзп (за друштвсво-забаввс актвввоств) в др. услова стваратп .могућвостп за yciieiuiiijje дсловање в заштигу дсцс овнм облвком заlunirc; г) развпјатп н усавршазати постојсНс облпке сарадњс са мссипм и другпм внтсресввм заједница.ма и органпзацвјама \ лргжспог рада ва noAiiaaibv п збрпн.апаљу дсцс, а вре свега кроз зајслнвчка улагања у нзградЈБу вгралпшга, збрпн>апап.с дсис авшсвс ролитсл>- ског старап«а в омстсвс у развитку п другс облвкс друштвсвог деловап>а. /----------------------АКТУЕАНОСТИ НОВА ПОРЕСКА ПОАНТИКА Договор на нивоу уже Сроије ,,Рад1 .и луди својс личнс н заједничкв потрсбс и лптерссс у областима образова>м. паукс, културс, здрапс(п.< и дрмих друшгоспих Аслатпостк, као дсловнма. јсдинсЈвсниг процсса дрпшвсног рада, обсзбсБују слобол1'о.м р.< ’МСИ9.М п vApyjujBaifcCM свог рада са радом радника у upraiiu.Mtuija.Ma удружсног рада v тим области.ма. Слободну рззмсну рада остварују радни л»уди нспосрсд* 1,о, прско оснопннх органнзаиија удружспог рала п у окi.npv нлн прско самогправнпх ннтсреснпх зајсдиииа.” Овјј плтат JU 1ск усвојсног Устава СФРЈ јс доказ повог квалнтста иашег фпнанснјског систсма који јс изграћивап дупг пиз година. Иагсмс, и ранпјс су чјпвснк изпори да сс СИСТС.М it политика фпнаисираЈБа опште друштвсно и зајсдинчкс погротњс ускладс са потрсба.ма п ннтсрсснма друштва и приврслс. У то.м с.мислу трсба иоссбно истаИп всликп значај уставни.х амандмаиа до. нсгпх 1971. годпнс, који.ма јо започсг происс убрзаног разрсшаваиа нслоследиости, исефпкасностп. па чак п проИЈнуречностп у овом пзузспго зпачајном домспу друипвс* пог живота >1 друдпвених одиосз. Нови Yciae, у извссиом с.миа\у, фор.мално правпо прихватл п уобллчзва ставовс л pciueita всћ садржана ус1звнлм аманд.мали.ма. Алп, н вишс о.\ тога, развпја и ксмгстптупшс самоуправни модсл фниансирзиа општс-лрушгвснлх л зајсдвлчкнх потрсба, као ннтсгрални део развлјспог соипјзлистнчког самоуправног друштва. За класичнс, још увск ирисутнс опшгс друштвепс потрсбс, којс сс н далс морају финаиспрати од странс друштБспо-по.мгтнчкЈк зајсдниаа. задржавају се класпчни .мстоли заснованн па буистско.м мсхаппз.му н лорсским листрумснтпма. Зз осталс бројпс и дриигв^но пр.\о значајне зајсднпчко погребс. прслвнБају сс пови мстоли, t:ojir обсзбсђују висок степсн учешћа v оллучпва1г.у у свп.м фззама филапспраи>а тих потрсба оних којл стпарају и нздвајају срсдства за то фцнанснрал>с. Дослсдно спроводећи Уставпс амандмале. Нзвршпо relic п Скхиштлна СР Србије, усвојпли су мсБуопнпински договор о ycmalMinaiby полптикс опорсзнвања rpabaпз. опорсзпвз1Ба произпола п усчуга у про.мсту п опорсзпnaiuy промста нспокрстностп и правз. Разлог за доношси>с свог договора бплс су.пслнкс разлпкс у крпгсрпју.мима и пачипу опорсзпвл!« обвезнпка. Ца прпмср. кол порспа из радног олноса па псту основпну у јелпој општппи се плађзо порсз у кзносу од 1.000 дииара a у Apyioi 4.700 дгшара, кол порезз о.\ подопрпврсуних дслатности v јсдној ОТТШТП1П1 5.S00 ллнара у другој 1S.170 дннара. кпл норсза од занатсклх лслзтносп! у јслпој оппплни 1.51’0 длнара у другој 7.500 дпнара. док је код порсза ла прпходе. од зградз п друглх врста пореза та разллка инла jour драсгвчнија. To јс утлнало на сссбу порсских оизезипкз нз једне општпне у другу, нзбегаванл rualiaiui порсскпх оиавсза п исједнак третиан грађана са лрпб.шжно једнакп.м сксномскнм могућностп.ма. Нз свсга произллази да cv ипдеви друштвсног договзрањз слсдећн: — oueaoebeibc уставног пзчела да rpabauu сразмсрпо скоио.мској спазп лопрнносс фпианспрану огшипнскпх п зајсдничкпх потреба друштва. томисллв Јилпип Из фабрике цеменша Такмичеже младих На пвицијатвву оргапизавијс Савеза омладпне у Фаорвви цсмента „Новв Поповац" вочсла је акввја под назввом „Мла дп радввк — самоуправ.\»ач". Иако свовтана и всваметл>ива — веома брзо јс врвхваћсва ол младв.х, па в старвјвх чланова овог колектвва. Ова акцвја в.ма вишеструку улогу. Посгавдена ва такмвчарском прввинпу в.ма за нвл> извсспо олмсравањс нримерног залагаља пропзводном раду, а с другс стравс она јс и васпвтва. Ту јс њсп зпачај join веви. јер све он.о што јс впдно II Map.viiBO остаћс забслсжсно као рсзултат младвх. Из свсга овога треба да пропзаЈзс још нсшто што ћс утвватв ва формврањс лвчностп младнх радввка произпо 15ача н радинка самоуправл>ача. Акција је почсла 1. јавуара п трајаћс ло 1. маја — празнпка рала. За свс то времс млади пемспгашп олмсраваћс сс у квалнтету п квавтвтсту рада, у односу прсма средстввма рада. тсхволошкој двсцш1лпвв, у одговорноств пре.ма раду п дужностима, у активности у лр\- Јптвсввм п самоуправввм орга пн.ма и v штсдњи матсрвјала. Кол свакс од ових ооластп, омлалпнаи — учесннк акввјс може да лобнјс вајввшс пег носна, а нај.ман-.с јсдан, што завпси ол њсговог става в заAaraiba. Док трајс акипја обавпћс сс укупво осам оисњвваша (ва свакпх 15 дава). Прва боловаља в оцсвчпзања су ueli взвршева н за вајбо/осг младог радпнка — самоувравл>ача v јануару mcccuv прогАашсв јс Томвслав Ulaiinh, радввк у хомогсввзаипји којв је освојпо сввх 50 могуИвх п<>- сна. За првпх 15 лаиа фсбруара мссеца за најбол>сг млалог pa v пвка — самоуправљача у нсмевтарп проглашев је Бранко Остојвћ, радввк у отпремп нсмспта са освојснвх 75 поева. Мвлпвојс Вучковић — обсзбсБсњс јсдппства тржншта п услова прпврскпвана н — otaibcibc соиијалпих разлпка л слл.мллисал>с псословног Gorahciba. Друппвсним договором прсдвпБсне су јсдилствспс cioiic порсза у Рспублнцп. Општннамз, лотписнииама доlocopa, .\o3BO.vcno јс повсћањс тнх стопа највишс ди ?0',с. Другпм рсчи.ма, ако ла лсту осповицу порсз у јсдло! ОПШТ1ПП! пзпосл 1.000 дпнара у друтој лс можс бпгн всћи од 1.300 дипара. Код лскпх ирста порсза овај дл.мнг је још нкжп. Ila базл дрпитвсног договора н својнх могућпости л потреба, Скупштнна општлнс Параћин је усвојпда oxiyке о порсзима за 1974. годлну. Чшвсплна да с.мо л paiiiijitx годнна усагдашава \и порсску подптику ла ливоу лашсг рсгпопа, па п Рспубдпкс. утниада је да с.мо сс у друштвени договор укдопиди уз веома малу корсктуру nch постојсћих сгопа. 1. Cionc лорсза лз лнчног дохотка пз радног одпоса остзју па ннвоу прошлс голпнс (cxiaibcibc за 0,1*/» јс noслс.иша увоБсња доприпоса за ф1П1апспран>с културс). Носсипс стопс за рал пснзнопера н за прсковрс.менн ра\ у прпврсдп су смањспс. а за прсковрсмспи рад у нсприврсдц осталс ва вивоу прошлс годпне. 2. Укупап износ порсза па дохолак од похоприврсдпс дслатности he бити иа иивоу прстходнс голпне. Да би сс ово постпгло било јс нсопходно увсћати почстпс 'стопе вз договора за око 15%. 3. Код пореза ла доходак од запатске ледатностл бпло јс највишс разлика по општинама. Због тога су логовором прсдвиђене јединствснс стопс за цслу Репхблн* гу. а општпнама јс дата могуНност лз код кокјуктурпе дслатвостн noocha стопс ло 30%. Ујсдио јс договорсно да сс што мањс. и то углавно.м услужппх делатиостн. опорсзујс паушзлно. Наша Скупштппа јс прихватила стопе пз договора. 4. Идентичан случај јс и кол пореза па доходак од лптслсктуалпих услуга. 5. Кол свих ociaxux прста порсза прихааћснс су стопс мз договора п прп то.мс јс мптсрссапгно мапомспути дл су cdc (пзузсв порсза па хвбрпдну' лозу) ниже ол стопз i.o’c су до сала важплс на тсрнторнји нашс oiitijniuc. Oro нарочшо важп за порсз из прихода ол пмовине и нмовшгсклх права, порез н< укуппог прн.хола rpabana и но рсз иа Hacacba и покдонс. 6. Опшга стопа иорсза на промст остада јс иста као •I прстходнс годпнс — 7%. 7. Прпхваћепс су и сгопс порсза па про.мст нспо- • ■'criiocTii и права са поипм вачином опорезнвап>а Ocoi иромега. Напмс. промст похопрпврелног зс.мхпшта се опорезује прсма промстној врелпосш квалратног мстрз. лок код опорезпваи>а про.мста граБевинског објскта посjo.ie две врстс ciona — пропорцпонзлма (10%) ita rpaberiiucKv врсдност (ueny тгралис) п прогрссшша на разлпку нзмсоу пено мзградц.с н лродајцс исне. Цнл, овакг.ог опорезиииља јс да сс захватк дсо добппг коју обвс.«- лш: нпјс ociuapuo својп.м радо.м. Р. Јовановнћ

ЛТАНА 4. 14 ДАНА ИЗ НАШИХ КОЛЕКТИВА Моаи оаи узорон нолектив ПРЕДУЗЕБЕ РОБНИХ KYHA „БЕОГРАД” ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ ГРИКО — ПРОНЗВОДИ „ЈЕДИНСТВА” НА ШТАНДУ Радни колектнв ИндустриЈског текстилног предузећа „Јединство" у Пара ћину броји око 150 радннка који пз годнне у годину постшку врсдне пословне разултате. Прошле године оства рен је укупан приход од 11,900.000 динара и по завршно.м рачуну у фондове јс нздвојсно 1,290.000 динара. Ни један члан радног колектива у протеклој години није зарађнвао ман»е од 1.000 динара мссечно, а просск заоада у' радној организацији изиосм 1.740 динара. „Јсдинство” се налзп на листи параћинских извозника, па јс за продате вунене мараме на нностраном тржишту остварило 105.000 долара. Овнм подацима треба додати још и то да јв за куповину саврсменс опре.мс ннвестирано 500.000 дпнара. Планскн задаци за ову годину треба да поспеше дал>н развој радне органнзације. Y области инвестицпја пла ннра св куповина саврсмсне опрсме која ће заменити машннски парк у одел>сн>у ткачницс у коме се сада про изводп на амортнзованнм разбојнма које јс још Фабрика штсхћова пзбанила нз употрсбе. За куповпну нови.х разбоја и лругс опрсме пнвсстираће сс 1,300.000 динара. Планира сс и изграл- )£>а радннх просторија од 100 квадратних метара. Исто тако се очекује да ће и овс године вунене мараме имати купцс и на мностраном тржшиту- Y предузећу тврдс да је реално очскивати да се крај године дочска са остварснн.м укушпш приходима од 15.000.000 динара. Лко сс плаиски задаци остваре, рад нн колсктив ће моћи да повсћава личне дохоткс н да најмања стварна оспова будс 1.150 динара. Поред тога припрсмс сс вршс да сс органнзује друштпена исхрана. Д. Г. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА Брш ® здрввд рдви Ових дана се у Српској фабрпцп стакла спроводи псриоднчни систематски преглед за раднике који раде на угроженим радним местима (реглери, помоћници и одржаваоци машина, радници у мешаоницама, ливци, шаметери и др.). Овај преглед, ко- ]им је обухваћено око 600 радника, састоји се из следепе медицинске обпаде: лабораторијски стандард, хепатогра.м, спирограм, офтамолошки, неуролошки и оториноларинголошки преглед, као и преглед специјалисте за медицину рада. Цил> ових прегледа да се установи да ли je радник способан за радно место на коме се налази, за пуно радно време и за рад по сменама. Радници код којих се прилнком прегледа установи неки поре.мећај подвргавају се лечељу. Систематски преглед за раднике са угрожених радних места обавља се сваке годпне, а за остале раднике сваке трепе године. Носилац савремене трговине Значајан допринос развоју савремене трговипе код нас пружило јс ГГрсдузсћс робнпх кућа „Београд” у Бсограду. Ово Предузсће је мсђу првима у зсмљи прншло снстсматско.м пословном организовању унутраш>всг промста на принципу робних кућа, принцк-* пу који је у саврс.меном друштву ода вно доказао пиз прсдностп, не само у односу на потрошача всћ и у односу на произвођача. Y пслсдње врсмс ово прсдузсће је у положају да буде и пионир у рсалнзацијн аманхманских и уставних начела у прометиој сфсрп нашег прпвредног живота. Самоуправни споразу.м са извеснн.м грчттација.ма произвођача необорив су доказ да се у овом Предузсћу па ингсрссс произвођача и цнтересе трговине не глсда као на опрсчне пнтерссе. Другим речи.ма, пнперссн пропзвоћача су и ннтсрсси трго винс н обрнуто. Предузсће Робних кућа „Београд” данас н.ма 34 Основне организације удруженог рада, од којнх су 32 Робнс кућс лоциранс у три соипјалнстичкс републикс, односно у 18 општина, које запошл>авају 5.600 радника. Разгранатост продајјшх објеката широ.м земл»е, модериа п функционална опрема, продаја робс самообзиром и самопослуживан>ем. допрниели су да Прсдузсћс поприми свс одлнке модерног н тсхничкн добро опрсмљсног колектнва. Као такво оно је у 1973. годнни оства рило про.мет од преко 3. м>ш1јарде д» нара. Једна од основних организација удруженог рада Предузсћа робних кућа ,,Београд” јс и Робна кућа ,,Београд-Параћин" у Параћнну, која јс основана и пуштеиа у рад крајс.м августа 1970. годинс. Од тог периода па до краја 1973. годинс ова Робна кућа је реализовала робу шпроке потрошље у вредности од близу 1S0 мнлнона динара, што представља рсзултат врсдан признању. Поред тога, Робна кућа ,,БеоградПараћин” у Параћину која запошљава преко 115 радника, остварнла је у 1573. години проссчну продуктнвност рада по запосленом од преко 5S0 хнл»ада динара, а у плану за 1974. годпну предвићена је продуктивност рада по запосленом од 640 хиљада динара. Н. Р. Паркинг простор — што пре ОЗЛКОДНЕВНА СЛИКЛ ПРЕД ФАБРИКОМ ЦЕМЕНТА Више од две трећине поповачког цемента одвози се камионима п цистернама. Многобројна возила стога су преко цслог дана (н у току ноћи) на обичном путу пред фабричком капијом. Врло често се ту набу упоредо по три, па и четири, возпла одједном. Они, који пролазе „својим путем", приморани су да чекају или да се пробијају измсћу огромних возила, излажући се често животној опасности. Решење овог проблема је у изградњи паркинг-простора. Ако се, међутим, до сада на томе није много урадило, времс је да се под хитно отпочне изградња одређеног простора — паркинга за возила. Р. Милосављевић ЈУБИЛЕЈ АМД „МОША ПИЈАДЕ” MfflB ИЗИША Прошло је десет година до када су 25 помажућа члана, пет аутомобилиста п 16 омладинаца рдржали оснивачку скупштину Ауто-мото друштва. Тада без срсдстава, данас економска база друштва о.могућава бруто пррдукт од 800.000 динара и са основним средствима од 2.500.000 дпнара. Y почетку пет запослених радника, данас више од 15. Друштво је до сада обучило 163 возача „А", 1.642 возача „Б", 35 возача ,,Ц“ и 80 возача „Ф“ категорије. YnpaBo се очекује добијање локацнје за проширење и изградњу нових објеката (сервисна радионица, полигон за обуку возача и сервис за прање возила). Поводом овог јубилеја за Збору чланова, којн је недавно одржан, додсљсне су захвалнице појединци.ма п раднп.м организацијама за допринос да АМД „Моша Пијаде" постане оно што јс данас. Оснивачу Друштва Владимиру Бошковићу н првом председннку АМД Илији Божпћу додељсне су новчане нагоаде. ГГРЕДСТАВЛјАМО ВАМ „СТАНДАРД" ОД МЕТЛЕ ДО МИЛИЈАРДЕРА — За само две годнне у Комуналном предузећу „Стандард” укупан приход је утростручен, број запослеиих повећан од 113 на 180, лични дохоци по запосленом повећаии од 803 на 1.500 динара. Свв до 1971. годнне „Стандард” пре дузсћо за комуналне услуге, транспорт и изградњу у Параћину, вршило јо углавном услуге одржавшва чистоће и сахрашшања, бавило се уређиван>ем и одржавањем јавних зеленнх површина, експлоатацијом пијаца, одржаваљем комуналних објеката и превозом робе у локллу. Претеждн број ових делатности, обзиром на њнхову природу, нијо имао никакве шансе за развојем, а објективни условп лрнвређивања бали су такви да о модернизацији услуга лчјс ни могло да се размшнља. Граћевинскл погои, обзиром на ашболична улагаи>а у одржаваље комуналних објеката, једва ie саставл>ао крај са крајсм, а у 1970. н 1971. годлии остврио је пословне губитке. Погон за превоз, због малс носивости и великог степепа истрошсности превозиих капацитста, готово да јо пословао на граници рсмтаблАитста. Раднл л>уди у „Стандарду", у таквим условима, нису седели скрпггсннх руку. Y околкости да је производња параћинскс индустрије све више упућена на друмски прсвоз с Једн*, и у заведеном самодоприносу аа изградн.у удица у Параћину с друге араме, они су видсли своју велику шансу. Поготову што у ПараНину ниЈе било ни саобраћа|ног прслузећа ни прсдуаећд за чмуаАм објскаха н»е. Y развоју ових делатности они су видели како тттансу за говећање обкма и вредностп оословања, исто тако и шансу да на тај начин створе предуслове за модернизацију комуналннх деланости. Захвал>ујући разу.мевању од стране Југословенске инвестиционе банке, фидијале у Параћину и Ауто куће „Компресор” у Београду са погоном у Буприји као креднтор, фабрико цемента „Нови Поповац" као послодавца и Скупштине општшсе као гаранта, прн« ступило се изради и реализацији прог рама развоја. Набавл>ени су булдожерп, утоварцвач, калшон/ кЈшерн, и друга средства за рад на изградн>и улица п путева н камионп носивости 200 топа, намен>сии првенствено за мревоз немента. Са оваквом механнзацијо.м, „Стандард" јс ушао у пословно техиичку сарадЈву са Предузсћсм за y.ume и путевс „Крушевац" у Крушевцу и транспортним предузећима „Велмотранс’* — Буприја и ,,Аутотранспорт" — Краљево. Цил> ове сарадље био је пе СЗД1О обсзбсВен»е пуне запослености и успешио извршаванл пословпих обавеза већ н стицање искустава у орга1шзацнји рада п пословаљу уопште, обзиром па богито искуство ових предузсћа у области изгради-о и транспорта. Резултати послопаи.а остварсни у 1972, н 1973. годнни показују да јо оријснтација „Стапдарда” била нспрап на. Всћ у 1972. годипи остварсп јс укупан приход у износу прско 6 милн* оиа н 500 хидзда нивих диии^а, а у односу на 3 милиона и 300 хил>ада новнх динара колико ја остварено у 1971. години. Истовремено доходак је порастао од 2 мнлиона 146 хил>ада на 3 милиона и 600 хиллда, остатак дохотка за фондове од 210 хиљада на 540 милиона, а лични дохоци по запосленом од 803 на 1300 нових динара мессчно. Y 1973. години остварен је укупан приход већи од милијарду старих динара, доходах у износу од 576 милиона, остатак дохтка са а.мортпзац»јом у нзносу од око 150.000. старих дннара месечно. Изнети резултати остварени су захваљујући велшшм иапорима радних л>уди Y3 рслативно нпске личне дохо тко како би се створили услови за осетније побољшаље жпвотног стандарда у иареднпм годинама. С друга стране, II ако недовољна, целокупна акумулацпја и средства амортизацпје усмерена ty у набавку пзнстс механнзацнјс. To јс било могућв само захваљујући изграћивању концспцпјс раз воја уз активно учешћс свих радннка. Укључпвање дсла набављених основних срсдстава у сксилоатацпју на крају 1972. годпне и почстко.м 1973. године, охрабрило је раднс л>удс, јср су увиделн да она обсзбеђују порсд отплате апуитста, солндпу акумулацнју. С тога се всћ у 1973. и почетком ово годино приступило пабавцп срсдстава за рад потрсбшгх за вршсње кому« малних услуга. Набављсна су два »о* иа спсиијализоваиа возила за изношс* ito смсћа, спсиијално погрсбно позпло, снтна меха1111.зацнја за пзгра.мпу 11 одржашиБО јавнпх зслснмх новрцшна и камион носнвостн 5 тона за изношење смећа из организација удруженог рада. Истовремено, извршен јо ре.монт већ постојећих специјализованих возила за вршење комуналних услуга. Само у основна средства за вршен>е комуналних услуга уложено Ј® преко 70 милиона старих динара, a укутше ннвестиције у основна средства за две године износе више од 470 милиона старизс динара. Радници „Стандарда” с правом очекују да им у овој години буде уступљена изградња улица у Параћину као носиоцима послова, што ће им омогуПнти далзв опремање како би са ус- : „СТЛНАДГДОВ" КЛМИОН СПГЕМАН ЗА шт пехом могли да прихвате одржавање новоизграВених улица н путева у Општини. Због тога н»их охрабрује расположење које у том смислу већ постоји код надлежшпс руководстава града и Опнхтине. С обзиром да је добар део превозннх капацитета укл>учен у ексљкоатацнју тек у другој половини 1973. годнне, у 1974. годннн „Стандард” очекује још боље пословне резултате, и ако се предвиђања испуне, очекуЈе се остварнвање укупног прихода од око Milanјарду и 500 мплиона старих дннара. Б. Маднћ

Ц* ДАНЛ OTTAHA J, ПОСЛЕДЊЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБВРЕ Ha заједннчкој ссдницн Опшпшске конференцнје ССРН и Општннског синднкалног већа, која је одржана 23. фебруара 1974. разматрана је предстојећа актнвност ових организација на спрово15ен>у нзбора за делегацијс и делегате за сва самоуправна тела н на свим нивоима. Усвојен је Програм полнтнчке активностн Социјалнстнчког савеза н Синдиката у вези са нзборнма делегацнја делсгата, као п докуменат под називом „Критеријуми за кандидовање и избор делсгацнја ц делегата и за најодговорније функције у Отпнтнни”. Истовремено допета је одлука о формирању Коордннацноног тела за питања кадровске полнтике н Изборне комнсије. Са ове седницс уттућен је телеграм другу Титу поводом проглашења новог Устава СФРЈ. № програма политичке активности Осиовни правцп активностл Соцнјалнстлчког савеза, схваНеног у смислу 1вегове нове улоге, v овој фази нашсг развоја произилазе мз докумената Савеза комуипста, као п из Уставних текстова и текста Статута општине. Указујемо само на неке од 1БН.ч: а) Органлзовано деловаље на свим мивоима у правцу оствацнјална политика, стамбена полнтика, инфлација, цене, трошковн живота и друго. Радни људи н грађани очекују да се у току политнчких и других припрема избора самоуправнп п сви други органи одговорно баве решавањем^ теKyhiLx проблема. г) Кадровска политика мора да буде предмет појачане п организовапе активности стих. Треба поћп од чињенице да lie у овом изборном периоду само у делеганијама OOYP и месних заједнпца бити изабрано у нашој општинн око 2.000 л»уди, као и внше хиљада чланова других друштвених тела. To, с друге странс, захтева организован рад на оспособљавању свих делегата и делегацпја, свих чланова скупштина за успешно вршење својпх функција. ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ, ПРЕДСЕДНИКУ СФРЈ БЕОГРАД Драги друже Тито, Поводом проглашења Устава СФРЈ, Општинска конференција ССРН и Ошитинско синдикално eelte, на заједничкој седници поводом npunpe.ua нредстојећнх избора, изражавају пуну спре.иност радннх људи н граћана Општнне Параћин да дају свој нунн допрннос у стваралачкој прнмени Уставних начела. V предстојећим избори.иа, кроз нзвршавање забатака којн пронстнчу у прво.и реду из Пнс.иа, заложићемо се да радничка класа својом већином буде заступљена иа свим нивоима, како бн у потпуностн овладала резултатима свога рада. Уједно се придружујемо жељи свих uaiuux народа и народности да доживотно останеш на челу naiue Соција- ј листичке Федеративне Републике Југославије. ПараНпн, 23. фебруара 1914. Ошитинска конференција ССРН и Општииско синдикално eehe П apahti н ривања нових устава, п то нс само.у појсдипим ibhxobiim деловнма ве11 у његовој целшт и узајамној условљености. Y том погледу у свакој органпзацијп треба донети посебне програме непосредне и дугорочније активности. КРИТЕРИЈУМИ ЗА КАНДИДОВАЊЕ И ИЗБОР ДЕАЕГАЦИЈА II ДЕАЕГАТА ЗА НАЈОДГОВОРНИЈЕ ФУНКЦИЈЕ У ОПШТИИИ б) Део реализовања уставне рсформс јсстс II повп Статут општпне, статути осповних органнзацпја удружспог рада, радиих оргашхзацнја, мссних и другпх самоуправних заједшша. Изузетно ' је зиачајаи задатак да свп овп акти буду на основама пових устава и да се на њпховој реализацијм редовно политички апгажују свс друштвепс спаге. ц) Успешпа рсалпзацпја свттх .^адатака v слсдеНој фазп полразу.мсва и организоваиу акциjv на даљем, свестрано.м, оргапинпзационом и пдсјно-по-- лнтичком оспособл>авању свпх субјсктивнпх снага па челу са Савезсш комуннста. Од акцпоJIC п општс оспособљености субјективних снага зависи брзина којом ћемо уводити у жпбот цслокуппи механпзам социјалнстпчкбг самоуправљаiba, а поссбпо брзпна п цсло вптост уходаваља рада делсгацпја. Изборима за делсгацнјс и дслсгате и копститунсањс скупштина дргштвсно* политичких зајсднпца започињс фупкипонисашс дслсгатског, система, чнју основу Ч1иш положај радног човека у удружсном раду. Полазсћи од значаја успсшпог фупкционпсања скупштпнског система за дал.и самоуправни развој пашсг друштва, радннцн из непосредпс производњс радшс л»удп и граћанн удружсни у радним организаинјама, меспим. нигсрссипм н другим самоуправннм и друштвспо политичкнм заједпниама к оргашиаиијама учсствују у у изграВнвању н вођсшу класнс кадровскс политнкс која јс у функцнји остварпваiba ивтереса радничкс класс и трајппх соцнја.\нстнчких циљева нашс рсволуцнјс. Основнк принципи кандидовања и избора дслсгаиија п дслегата п за пајодговорннјс функцијс. који пропстпчу нз опрсдс.-tocibCHOCTn нашс соинјалистичкс самоуправнс кадровске полнтикс. садржанп су у »лсјно-полигички.м, раднкм п моралнпм ква.ипстпма којс морају испуњавати сви кандидатп. Капдилатп за дслсгатс fi за најодговорпијс друштвснс фуикиијс морају бпти јасно идсјпо-политнчки и акиноно опрсдсдени: — за рсволуииопарш! курс Савеза комуииста; — за до.минантну позниију радничкс класс у развоју друштвсно-скоиомског н политичког снсте.ма; — за очуваљс н развијаЈвс тековпна соинјалистичкс рсволуиијс; __за нсзавкс1Н' спол>ну полнтпку п нссврстаност name зсмл>с, — за братство п јсдинство и пуну равноправност народа н иародностн; — за јачање и оствариваљс снстсма општснароднс одбранс п друштвснс Ссзбсдностп; — за пдсјпо-полптпчко јсдпнство у борбп протпв антпсоппЈалпстичкпх п апTncaMOvnpaBiiux cnaia: либералистичких. тсхпобнрократских. бирократсках, iiaunоиалпстачких, малограВавскнх, опорп инстпчких, сптиосопствсипчкнх к дрггпх сличннх снага н тс!|дскцпја. д) Дал>и развој самоуправл>ања у свп.м областпма и потiivho бспособл>аван>с цслокупног друштвсног мсханпзма избаЈШваћс иа површпну п многе отпорс и псгатпвпс тенденцпјс. Бдаговрсмеио пдсптификоBaibe, квалифпковање п отклаibaibc свих сметњп п отпора прворазрсдип јс задатак друIJJтвено-иолптпчкнх органпзанпја п органа самоуправљања. Лпбералнзл:a, тех11ократнзам, опортуипзам. пацпоналпзам, сглхпја итд. су са.мо пекн облиин супротстасља1Г>а курсу Савсза ко.муинста. с) V овој фази рада морамо оисзбсдмтн да сс у cbilm сгрукгурама редовно вршп апалпза развоја самоуправинх соцпјаллсгпчких одиоса п кроз то одрећују копкрстпп зададп свпх органа п оргаплзацпја. Развоју самоуправннх продгкциоппх одиоса мора сс поклоннти впшс пажњс. Радп се о ,\алч1.м мсрама па стабнлпзанпјп прлврсдс, подлзању продукглвлостл, рсшавал>у пробдс.ма залослслостл, решава!ву пробдсма ползолрлврсдс п ссда нтд. Опрсдсл>сност за ове прпнципс доказујс сс радом п понашањсм у борбп за развој соцнјалистичког самоуправног друштва. Због тога радни л>уди и грађанк кс зрсба да укажу повсрсњс нп једпом капдпдату који својнм радом и лслом пијс потврдио овакву опрсдсллност п којн јс на било којп начии дсловао .мнмо yrnpbejiiix самоуправних иил>сва друштва и курса СКЈ, нпти да толерпшу кандпдо^зп,е мн.мо органнзованих соиијалпстичкпх спага и утврђсних прннпппа политпчког попашања у изборкма. Истовремспо, трсба сс нзборптп. да нс б\лу кандндовани if пзабрани л»удп којп су нзнсвсрпли соцнјалистичкс нусалс п морал, самоуправну оријснтацију пашсг друштва п радничко-класнс нптсрссс. Организацнјс Соцнјалпстпчког савсза п Сппдиката снсргично he сс супрог* ставити кандидова!!-у личиости којс су учсствовалс у сукобнма, групашснжма илп сс нису дослсдио залагалс за разпој самоуправппх односа н курса Сансза кому ппста. ГГовсрсњс не можс бнтн указапо викомс којн је пкада био па позпцпјама cvnporiniM рсволуцнонарном курсу Савеза комуписта. Кандидатс трсба ла олликују дослсдпост у остваривању китсрсса радпичкс класс, лнчно поштсљс, истрај* ност v ocTBapiiDaioy соипјалистичког пачсла да са.мо рад п рсзултатн рада олрсbvjy матсрнјалнп и друштвсш1 положај човска, одговорпост, самокрнтЈгчност у раду it повашању, солидарпост и да личним примсром мобилпзаторски дслују. На канАИдаш!ОШ1.м зборовп.ма за нстпцатс п утвр!)ивап>с кандвдата трсба оиезбсдптв јавну и дсмократску расправу о кавдидатима. о љиховом авгажовању на рсшавагву друштвсввх проблсма. разввјаљу совијалвстпчких самогправвих одвоса и пзвршавашу програма развоја в ynanpebciba одвоса у OOVP в областпма у којпма радс, њвхоиом допрвносу у разввјагиу лруштвсппх одиоса у мсспим н другим зајсдпвцама, одговорвосзи п успсху у изпршавав.у задатака, развпјању ирпвпппа солидарвости и лруго. Иа кавдндацповпм конфсрсвцвја.ма трсба пружвти истипигс п дсгаљвс ипформацијс о прсдложепвм кавдвдатвма, кршички оцспитн михов досадашњв рад, спрсчити тсвдсвввјс II формално пстпцањс кавдвдата. стваратв условс да сс кандпдоватс одввја у стваралачкој ат.мосфсрв која lie омогуИкти п уЈврВиван.е прсдстојсћвх задатака ва развија»»у в јачању дслсгатског систсма, спстс.ма са.моуцравл>аи>а в економског в друштссвог развоја. ¥ току прсдлога кавдвдата трсба поштоватв опшгеусвојспс прпвципс о рсизборности друштвсвп:: фувкцвја и декомулацвјн функцвја (избор иа всту фупкнију за шшјс ол два взборва псриода — взбор вовог лнца па всИсм броју Фувкцвја). Путсвл за рсшавањс овлх л других лробдсма јссу, ирс свсia, у бржсм развлјању самоупразлог споразу.мсвања л друш1вслог договарања на сви.м нлволма л у свим свсрама. 1£ ф) V фазл прллрсмс лзбора, а к касллјс, треба обратлти иассбну лажњу на сва покрснуга нлтал>а од странс раддшх људи и граВана у току уставпс дебатс л јавпс днскуснје о Статуту оплгЈИВс као што су: расподела дохогка, класна соКавдидовашс.м п взборвма за дслсгатс .мора сс обезбсдцгв доАншаитна улога радвичкс Јс\асс н ibcnux ввтсрсса у удружсвом раду в скупшткпама друштвсио* •политпчких заједннца. Y Bcinuaiby кавдвдата за члановс дсдсгацвја којо бпрају радви људв п гра« kanii \/ ОСВОШИ1М оргавизацчјама удружсвог рада, мсснвм зајсдЈпшама п друтм самоупраивим оргавпзацвја?ла и одговарајући оргапн друштвсво-политчких иргаввзацвја у окввру Соцпја.шствчког савеза п Савсза спцдпката, мора се обсзбедити адскватпа заступљевост'пспосрсдввх провзвођача вз свих областв друштвсног рада, при чему такођс трсба подвти рачува н о зсриторпјалпој засгупљсности. 1. Нсопходно јс у дслсгаццјо ООУР и за делсгатс у Bella самоуправнпх зајсд* нвца скупштвва друшгдено-полнтичких заједшша и самоупрапвпх пптереснпх за> јсдшша бирати радникс вз вспосредвс пронзподњс, подсћи рачуна <> структурв аапослснвх и обсзбсђујуЦв сходио io*ic, радиичку uchnny (најмањс 5Ф/»). Повсрсњс нарочито трсба покламати добрим и углсдним радшшпма који cv сс истакли у порби за соцнјалпстнчкн самоуправни развој друштза н соиијалиствчкс самоуправне продукинонс односе у OOYP. За дслегатс трсба биратп и другс раднс луде који активно учсствују у унаnpcbcibv пронзиодње и развпјању одговарајућнх облнка друштвсног рада (тсхничарс. впжсљсрс, сковомисте втд.). којн добро познају друштвено-скономскс и политнчкс самоуправнс односс и успешио радс на љпховом развијању п усавршавању и којв су спрсмни и снособни да успсшно усклађују иптересе својс самоуправнс opraiiioauiijc са шприм друштвсним интсресима. 2. V избору подоприврсдинх произвођача за члановс дслсгација оргапнзагпја гдруженог рада и меснпх зајсдннца, порсд пдсјно^полптичкс опрсдсдсносш. јсдан од бнтнпх услова трсба да буде љихово укдучпваљс у удру/ксни рад у овој обласгп. доприпос развоју са.моупраиних одпоса иа сслу, учсствован>с у рс1паван»у скономскнх. комуналппх, соцпјалпих п другпх проблс.ма. Кандндатп такоbe морају бпти углсдпп п добри произвоБачп, нсподхожнн полптиканству и другпм исгативнпм тендснцијама. 3. За члановс дслсгација основнпх организацнја удргжсног рала у образопању и култури трсба бнратп афпрмисанс борис за развој соиијалистичког самоуправдаља, маркснстички приступ друштвсннм крсташима и односима у обра* зонно-васпнтном спстсму, за развпјање к.\аспс и самоуправнс свсстн радпика, oxtладинс и марксистичкв поглсд на свст. 4. V нзборпма зд делсгаинјс оргапизацнја удружсног рада, мссипх заједнниа и друштвсно«пол11Т11чкпх органпзација псопходно јс изиорптп сс ла сс изабсре одговарајући број дслегата пз рсдова омладинс. Младс л>удс трсба бпрати из свих подручја рада и жншма — из OOYP, са ссла, пз школа и факултста. Кандиловати конкрстпу активвост у дргштву, као н своју спрсмност ла сс борс за доследно остварпвањс полигнкс Савсза комунпста у развоју самоупраппог социјалпстчкиг друштва. Избор младнх у дслсгацнјс и за делегате у всИн.ма скупштпна лрушiBciio-полигпчкнх зајсдпнца мора битп адскватап њиховом ангажовању и допрпно* су развоју и раду органнзаипја којс нх бпрају. 5. Прплико.м кандидоважа и избора чланова свпх делсгацпја, као п дслсга* та за скупштинс друштвсно-полптичкпх заједшша и за најодговорннје фкнкинје всопходно јс водитп рачуна и о избору л»удн са богатим рсволуииопарним искхством, нстакпутнх учсспппа у рсволуцнји н соипјалнстичкој iijrpa.vbii. ЕВиховл пскуства в siiaiba драгоцсна cv за дал>и развој нашсг друшгва. V прн.мспи овог захтсва освовнп кршсриј трсба да будс пдсј1!0-110литпчка способносг, класпа оирсдслспост у cnpoBobciby курса СКЈ. 6. Соцпјалпстичкн савсз и Савез синдиката па прсдстојс11пм изборпма за лслсгацпје и за дслсгатс у скупшпша.ма друштвено-политнчкпх зајсднпиа xtopaiy обсзбедвти да нзбор жсиа будс сразмсрап љиховом учсшћу у ммсријилиој провзводЈћп п друштвсним лслатностпма н значају !М1ховог учсшћа у полшичкоч ;кивоту. Ин јсдпа дслсгацир, у ствари, нс можс бптп бсз олговарајућсг броја жсна. 7. Остварпваљс пачсла заступљсиости парода н народиости у саставу дслс« гација OOYP и дслсгата у скупштннама друштвсно-полптичкнх зајсдшша израз јс ц.нховс равноправности у пашој самоулравној соннјалистичкој зајсдшши. брагства п јсдинства као револуционарпс тсковипс као н гарашшја зајслппчкс одговсрностп за развиј соппјалистпчкс зајсдннис. Ш Какдидати за пајод1оворпијс фупкиијс у Скупштшш оишгиие и к.сним opraim.Mii, као и за скупштпнс шпрнх друштвспо-по.штпчкпх зајсдиниа, поред оииппх Kpinepiiiy.Mii, морају пспуњавати п слсдсћс крптсријумс: — да уживају псоспорап углсд п широко поверсњс радпих људн п граБана V својој срсдцшг п Општппи. — да поссдују такве радпе способности и квалитстс ла органпзују п \с.меравају рад Скупштппс и ibcnux оргапа у складу са захтсвпма радппх љулп н граbaiia п пптсрсстма радиичкс класс. — да у раду Скупштнпс могу успсшпо усклаВпватп поссбнс са оишги.м друш> п:сш1.м иитерссима. — да могу успсшпо доприносптп развијаљу зајсдинчкпх акција свнх друшrnciiiLX спага у Општшпг на остварпваљу зајсдпнчкпх друштвено-сколо.мск11х п другнх прогреспвнпх ииљсва п објсдшваватп акцијс свпх дслсгата у то.м правау. За најодговорнпјс друштвспс функипјс трсба Опраги афпр.мпсапс лпчностп чпју капдпдатуру подржава всЈиша радипх луди н rpabana, друшгвено-полипмкс оргаппзацпјс и ibiixoun полнгпчко-кадровски оргапп, при чсму парочнту улогу н.ма Коордниациопи одбор за ninaiba кадровскс полптикс. Порсд навсдсипх крптсрнјума кадровско полнтпкс, у прсдстојсћпм избрркма морају дослсдио биш npmtcibcnii н прпнцмпп кадровске полптикс о рснзборности функционсра који су утврђеин Устапом и доку.мсптн.ма Савсза ко.муипста, при че.му ipc6a ВОДЈ1ТИ рачуиа п о декумулацпјп фупкцпја. Прилпко.м нстнцања капдкдата п пзбора дслсгата, радни људи у појсдшшм i рсдинама, полазсћн од овпх крптсрпЈума. зависпо ол спсцифнчностп органпзацпја п подручја на којима жпве. рззрадпће п копкрет|1зопагп н лругс долатас крптс« рпјумс, којс he ушрдши оргаппзацијо Соцпјалпсипког саисза н Сшгдиката.

CTPAHA t. 14 ДАНА Графичка шема новог скутптинског система КААЕНДАР ИЗБОРНИХ ДОГАЂАЈА • 3a 5. март заказпа jc прошпрена свечапа седнпиа Скупштпнс општинс Параћип па којој he бптп усвојсн нови Статут ошитпне Параћин. • До 12. марта треба одржати предкапдилационп збор радннх л>уди на комс he сс раз.матрати и одлучивати о следећнм пптањпма: усвајање статута 00YP (статутарне одлукс); прсдлагањс и евидснтпрање могућпх капдидата за члаиовс дслегацнја OOYP; прсдлагањс и свндснтпрањс могуhnx кандидата за делсгатс у скупштппс друштвено-полнтичких заједница (Веће раднпх заЈедннца п Друштвено-политичко веНс CO, скупштпнс СРС н СФРЈ); прсдлагаље и свидентирањс кандпдата за најодговорнијс фулкнпје у Скупштлни општннс: председнпк, потпрсдссднпк, прсдссдиицп већа, прсдседппк Извршног савста; • За 7. и 9. март у 18 часова заказати пре.ма поссбном распорсду предкандпдацпоне зборовс v мссним зајсдницама на којпма разматрати следећа питања: разматрање статута меснс заједнице; предлагање и евидентирањс кандидата за члаповс делсгацијс месне зајсдницс; предлагање и евидеитпрање кандпдата за Друштвено-политичко већс CO; ирсдлагањс п евидентираљс кандпдата за најодговорнијс фуикцијс у Скупштннп општинс; предлагање и евпдснтнрајбс каидпдата за члановс делегација прп пољопрпвредној организацији; прсдлагањс и евпдентпрање могућих кандидата за делегатс у скупштинс ширих друштвсно-полптнчкпх заједнпца; иредлагање п свидентираЈве капдидата за чланове скупштннс месне заједницс. • Између 12. Ji 20. марта одржати кандидацноне зборовс радних људп. На збору треба да сс пзврши предлагање и утврђпвањс листс кандидата: за чланове дслсгаиије OOYP; за дслегате у скупштпнама друштвсно-политичкпх заједнпца; за најодговорнпјс функцпје у друштвсно-политнчкпм заједницама; давањс мишљења за дслсгате за Друштвено-политичко всће Скупштине општине. • Кандидационе зборовс у месним заједницама одржатп 14. н 15. марта према посебном распореду. Прс званичног отварања кандидацнопог збора трсба одржати поссбан збор радних људп и грађана на ко.ме обавптп слсдсћс пословс: пзабратп радно председништво од три члана, записнпчара п два оверача записника; поднети извештај ко.мпснјс за статут меспс зајсднице п усвојпти статут мсснс зајсдшшс (акламанијом); пзвршптн избор скупштине и ©prana месне зајсдницс. Након овога, приступа сс одржавању кандндаиионог збора према Правилпма ССРН п Синдиката. На почстку овог збора бира сс радно председнпштво од три члана, занпсннчар и два оверача. Присутни сс затим упознају са одредбама пзборпих закона, правилпма о кандидациопом посгупку, крптсрнјумпма за пзборс п одлука.ма меснс зајслинцс и Скупштпнс општпнс којс регулпшу број, структуру и пачпн избора делегацнја и дслсгата. Координацпопн одбор за пзборс Мсснс оргапизацијс ССРН упозпаЈс збор са политпчкпм прппрсмама и актпвиости.ма и дал>н.м заданнма, као п са предлогом лпстс могућих капдпдата за^члаповс делегацпја (уз посебпо образложсље, на самом зоору сс могу предложнти и капдидати којп нпсу раннјс_ свидснтнранн). Послс овпх објашњсња и образложсња,^зоор приступа утврВпвању копачнс лпсте капдпдата за пзоор чланова* делсгацпјс меснс зајсдницс. На истом збору можс сс нзвршнтп свпдентпрање кандндата за пајодговорнијс фунicuiijc у Скгпштиип општипс и скупштинама ширнх друштвсно-полнтпчкпх зајсднпца н за дслсгатс за Друштвсно- -политичко всћс CO. Затнм сс отвара збор зе.мл»орадннка п бпра ново радпо прсдссдвпштво, у чијсм раду и.мају право да учествуЈу непосредпп пољопрнвреднп пронзвоВачн са навршених lb годнна старостн. На овом збору понавља сс поступак са претходних зборова и утврБујс лпста кандпдата за дслегацнју Bella удружсног рада. • За 16. март трсба заказати ссдннце скпуштина меснпх заједница, на којима изабрати: предссдппка скупштинс н љсговог заменика; пзвршни одбор од 9—15 чланова, као п члановс одговарајућпх тсла п оргаиа. • Конспггуисаљс извршних одбора мссних зајсдница (нзбор председнпка) обавпти па седцшш пзвршнпх одбора 17. н 18. марта. На истој седнпци обавнтп прнпремс за слелсћу ссдннцу скупштпнс меснс зајсднице п расписати изборс за члаповс дслсгаипјс меснпх заједнпца. ОСНОВНЕ ОРГАНИЗА ЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДЛ ЗЛ1ЕДПИЦЕ ИИДИВИД, ПОЉОПРИВР И САМОСТ ЗАНЛТЛИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ Р^РАДНИХ.И ЛОДИ КОЈИ СЕ HF. ОРГАНИЗУЈУ. Y OOYP СВА ВЕНА ОПШТИНСКЕН СКУПШТПНЕ f (НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛПКЕ) (Дал>и ток нзборних договора бпћс објављсн у наре« дном броју, 19. марта).

14 ДАНА СТРАИА 1. НАША АНКЕТА ЈЕСМО АИ СПРЕМНИ ЗА РЕААИЗАЦИЈУ „ЗЕАЕНОГ ПААНА“? • Гарантован откуп — повољне цене Напред наведеним питањем обратили смо се пољоприврсдним организацијалта наше Отитнне. Y овом броју доноснмо одговор који с.мо добнлн из OOYP „CAOTA" — Параћнн. ДосадииЈња пословна политика ПИК-а НупрнЈа и коннспцпје далсг развоја истс, сгворнлс су на тсриторијн ООУР-а „Слога” Параћии базу која ћс сигурно гарантоватп рсалнзацију „Зелсног плана” на овом подручју. Пословнс банкс са подручја СР Србнјс н ван подручја Сош1јалпстнчких Лутономннх Покрајипа, нотписшшс овог Споразу.ма у складу са договоро.м о зајед пнчки-м основама за прошпрену рспродукцнју У полоприврсди од 1973 до 1974. гидннс и о политшш за подстицањс про изводње на ннднвидуалвнм пољопривредним raaAJuiCTBiLMa заклучнле су спо разум о обезбеђсЈву срсдстава за ипвестицноно улагшвс па нидлвндуал- »мм пољоприврсднпм газдцнствп-ма. Средства обезбсђсна овим Споразумо.ч пмају нсклршво иамсну креднтираља нндивидуалннх пољопрлврсдних газдин става за удагања: у развој сточарства (највсћнм дслом), воИарства и впноградарствз. Креднтс могу користити са мо онн нндивкдуалнн пољопривредин нронзвођачн који нмају склопљснс уго nope о дугогодишЈВОЈ сарадњи са ООУР-ом у друштвеном ccKiopy. За реалнзацију „Зелсвог плана” Југобанка јс всћ обезбсдила срсдства за крсдитирањс пронзводн>с. Да би користпо срсдства „Зсленог програма’’, нндивидуалли пољопрвврсд ни нроизвођач мора да утови најмањс шдншљс 10 јунади, да нма три краис музарс, да држи у запату 5 — 10 кр- .мача, да годшшвс утовн 50—100 товЛ.СШ1КА п да у запату држн најмање 50 оваца. Крсднти сс дају са каматом ид 5'"о, а у зависности од тога зашто се користс од 3—10 годтша. Мпнимално учсшћс корнспнка крсдита износи 5% од предрачунске врсдносгн пнвесишијс. „Зслеип програм” јс одмах ио услајан>у .Споразума о обсзбеђсљу срсдciasa за креднтиран>с на зборознма нронзвоћача у селпма која ирипадају Јсриторнјн ООУР-а „Слога" врло дечаљно и јаспо проучсн. Овакав начин кредитнрања сточарске пронзводibc у прнлпчној мери је заинтересовао пољоприврсдппке тако -да на самом старту имамо 15 молби, које се \ । лавном односс на поднзањо иоаих А1очарск1» објекзта, ададтаццју и догради>у всћ постојећпх. Углавпом жсл>с произвоћача одиосс се на нзградKVTAK ЗА ПЧЕЛАРЕ tllUllIllKlllllllIllllllllllUllllllllllllllllllirillltllllllIIHiltItill11' ДИПАОМА ДРУШТВУ ПЧЕААРА „1РЗА“ ibv нових обора за пронаводњу прасадп, затнм иа градњу штала н купоиину расних крана за производњу млека. Са оваквпм улагањсм срдестава лобпјамо искључиво робнс ироизвпђаче, којн су јасно оријекгисани на сдређспу пронзводњу уз ciirvpuy гаранпију ООУР-а да he сви проззводк биги откуплснп на врс.мс по тржишним ценама. Очекујсмо да ћсмо у току сг.ро Bobeiba „Зелсног плана" покрснути, у зависпости од могућности н некс hobo пронзводне дслатности, како на индивидуалном тако н на друштвеном ссктору. Y паредном псриоду спровођсма „ЗЕАЕНОГ ПЛЛНА” прсдстоји па.м велики задагак да пронзвођача — кооперанта што вкше прнблшкнмо ООУР и да нрноритсг у обсзбеђиваЈву снровнна за нрсраднс капацтсгс ПИК-а дамо пронзводиом нодручју Свстозарсна, Пупрнјс н Параћина, као основном сцабдсвачу сировинама, што he свакако и.магн угниаја на сман>ењс трошкова превоза, кала н остало. Да би „Зедени програм” стекао пуно поверељс код произвоћача, морамо бнтп спремшг да свс што наш пронзвођач понудн огкупимо уз пуно обосграпо задовољсгво и економско онравдан>с. ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА ВОДОВОДОМ ПРОТИВ Б®АЕСТИ Пре двс године друштвено-полптичкс органпзацијс у Дољс.и Видову, Чепуру, Шавцу покренулс су пптањс изградње водовода’ који би довео здраву воду за ruilie становнишЕиа ових села. За њпх пзградња овог објскта пс представља само виши животпн стандард, ве11 п спасавањс многих људских жпвота. Позпаго је да у ови.м сели.иа хара опасна и педовољно испнтано бубрежно оболзсњс „н еТУРИЗАМ ИМВАЦ И ГРЗА Y послсдњс врсмс много сс говори и ради на афирмацији турнтсичкп.х врсдности Грзс и Сисевца н, пажалосг, само говорп. Тема јс позната — како их учпнитп лоступшш 11 о.могућити v њпма солидне услове за одмор и рекреацију радпог човека. Велпкп турпстичкп потснцијал који и.ма наша Општина у пределу од Петрушс, иреко Спссвца до Грзс. а нарочито у нпто.мннама Сисевца и Грзс јс искоришћсп. Бсј нрегсрпвап>а, трсба рећп да постојс великс .могућности за турнстичку експлоатацију лспота ових ф Р 11 1 п с" односп бројнс људскс ЖИБО1С. За изградњу водовода потрсбна су велпка срсдства, па јс то п пагнало становншитво Дољег Видова, Чепура н Шавца да у ову зпачајиу акцпју не иду нојсдпначно, вс!1 заједпички.и cnara.ua u удружснп.и средствпма. Y то.и цпл>у у Параћину јс одржан зајсднпчки састанак представника сва три седа п иредставника Скупјптпнс општпнс п Извршних органа друштвс!io-полштјчк11 х органпзација. То.м приликом формиран јс Одбор за пзградљу водовода. Предрачунска вредност ових радова пзноси око .10 милиона дипара. Дсо срсдстава обезбедићс мештани са.модоприносо.м, a у no.uoli ћс п.и притеНп CicyniuTinia onlimine, Комуналпп завод за соцнјалпо осптураљс, запптсрссованс организацпјс удружс* пог рада п другп. Планпра се прсдсла. To су нрс свсга могућности за yuanpebeibc планпнског туриз.ма, лова, риболова, счиавареља на јсзерима Грзс, пол>ског сунчања, кретања у нрпродп, зати.и ка.ипппга, нзлстиичког п здравсгвсног турнзма, организовања мар invra до природнпх лспота, стварања навика за зи.мски туриза.и итд. Турнза.м јс приврсдна грана која јс код нас још увск у поuojv. Mcbyni.u, сасвп.и јс извесно да и.ма врло лспу будућност. Сада сс на Грзн налазп хотсл „Б" катсгорије, Пданнпарски да радовн почну овс годинс, односно да сс за три голинс. лколико пс будс пикаквих c.ucTibii. o.uoryhn свим до.маћппствнма ла увсду воду. Да то лакшс п ефнкаспијс учннс, но.моћн he н.и п прсдузсће ,.ВОДОВОД“ лаван.см крсдита НОД 1IOBOA4HI.U VCAOBII.ua. д. г. 111’ОНАААЗАЧ „СВЕТЕ Ш)Д1г У ГОРЊЕМ Ш1Д0ВУ - У ЗАТВОРУ Опшшнскп судија за ирскршајс у Параћину, својнм рсшењс.и од 2S. II 1974. годпнс, иаложио јс да СтаменкоBiih Анђелпја пз Еупрпје, која јс 17. II 1974. године, обмапула Behn број граВана Г. Впдова и околних села п унела нс.мир .ueby rpabaHii.ua да јс пронашла „Свсту п лековмту воду" — од.мах будс ухапшсна. Прс.ма налазу Завода за здравствсну заштнту у Нуприји од 25. II 1974. годпнс, ова вода је непсправна за .wackу употребу. Интересантно је да јс Aiibc.uija п прс двс годпнс кажљавана када јс прсноснла лажнс всстп да јс у Доњој Мутнпци пронашла „Свету воду". Поред Анђе.шјс, биНе кажњенп н помагачи у ширсњу лажнпх вести и уношсња нс.мпра међу грађанн.ма. дим, Омладниски дом са преко 200 лежаја, а у Сисввцу одмаралнштс са ирско 300 лежајепа. Објскт су претежно у саставу Турпстичкоугостител^ ског нрсдузећа „Грза" Параћип и црошлог лста су капаjiurcui инли попуљснн. Пан- < пон нзноси од 50,00 до 65.00. — дннара. V pccropaHii.ua сс увек могу iiahn до.маИи специ.јалитетн са роштиља, сир, проја, погача, јагњсћс псчсњс, калнфорннјска пастрмка, јела по поруибнни. < Као најBella смстња унапреБсњу планинског турпзма Грзе и Сисевца досад су бнлс саобраћајницс. До Грзс јс сткгао асфалт, а ло Снсевпа тек ове годинс стпжс нови пут из прав ца Нупрнје. Ових дана почсли су радови па нзградњи турнстичког пута Грза — Спсевац дугог око 10 к.и који he всроватно бити готов 1974. годпнс. Овај пут пролази кроз плапннскс прсдслс Папратнс н Пештсрца, за којс добрп познаваоци планина тврдс да сс моrv пореднтп са лепотама Коиаоннка п Ртња. Иа Грзи и у Сиссвну су всћ подпгнутс н приватнс викендппс, алн са доста нереда п у одсуству ма каквог урбаног илапа ,тс стога са мало укуса. Y Сисевиу, као рстко гдс у Србији, постоје могућностн да сс гости сунчају и купају у базену оли.ипијских размера. До овнх места могу сс правнтн излстп до споменика од културпс и псторнјскс врсдности, зати.и до природних лспота као што су Рссавска и Злотска пеГшна, до Ртља, Гамзггградске п Брестовачкс Бање. Ваља додатн да lie у туристичкој ссзони прораднти н рсконструисани хотсл „Парк" са службо.и агснцијског посрсдовања што he допрннети ефнкаснијс.и кориш11сњу капацитста. И ако Зез икаквих финанспјскпх средстава са стране, = чак 11 без просторија за окупљањс и договарањс, Друштво '= ичелара „Грза" јс успело да окупи око 50% свнх одгајивача | пчела у Општини. О актнвности и резултатима на развиs јању напредног пчеларства говорп п педавно добијена диS илома поводо.м 75. годишњпце Друштва пчслара СР Србијс | и излажеља листа „Пчелар". „АГРОЕКСПОРТ“ ПАРАНИН: Амандман 24 у пракси Нсдавна одлука РИВ-а да се део средстава која Це слу- = | житн за реализацију „зеленог плана" употребпти од ове го- | = дине и за потстнцањс развоја пчеларства позитивно lie се = | одразити и на дал>у актпвност овог друштва. = Иа слици: једаи од модернпх пчслара, Дсспмир Стоја- | 2 новић из Рашевнцс, пред својпм пчелињаком. > е С. СтошпН | = ЈЕДАИ ОД МОАЕРНИХ ПЧЕЛАРА, ДЕСИМИР СТОЈАНОВИП ИЗ ~ = РАШЕВИЦЕ, ПРЕД СВОЈИМ ПЧЕЛИЊАКОМ | ^||И11111111111111П1111111111И1111И11ШШШШБШШиЛ11иШ1Ш111ШШ11ШЈЈ1ШШЦиШиЦШЈЦ1 11111и|1111111и.ШШ11111'‘ Постављснп задаци у областп пољопривреднс пронзволље, остварењс, зслецог плада п ожпвотворењс начсла Уставпог аманд.мана 24, • захтевају од ОУР-а у областп пољопрпвреде да сс органпзационо престроје н обсзбедс најповол»- ппјс условс за извршењс осповнпх задатака који су постављепп cbilu пољопрпврсдппм npon3Boba4ii.ua, a тб јс повсИањс производњс у овој области, нарочито када се ради о пиднвидуалном сектору пољопривреде, гдс сјзс могућпостп пнсу искорпшћспс. Органшбвањс и пословпо повезнвањс инднвпдуалнпх ползопрнврсдннх произвођача са пољопрпврс/хни.м органпзацпјама друштвепог сектора уз ангажовањс средстава за пронзводњу, како друштвеног, тако п шгднвидуалпог ссктора, ангажовањем и корншђсibc.u производпих капацптста п раднс спагс пндшигдуалнпх пропзвођача a у UiT/Vy nonehaiba пољопрнврсдне прои.ч водњс и адскватно yucuilic у Јасподели остварепих рсзултата та и до.хотки, јс основш! задатак пољопрпвредипх оргапизација. Y досадашњој органнзацпји „Агроскспорт" OOYP Пољопривредна пропзводња Параћпн пословну сарадњу н кооперацпју са И1гдпв1гдуалнн.и пол>оиривреднпм произвођачп.ма спроводно јс преко раднс јсдипнцс „Кооперацпја". Обзиро.и на законскс проппсс и еконо.мскс условс за корншћсНјС срсдстава за пзвршење зелсног плана, као п па потребу ла сс радна једипиц^ „Коопевпру предузсћа „Агроекспорт”, та“ трсба да организује као Осповна органпзаццја удруженог рада. To је па збору радпих л>удп овс радпс јсдпнице допета одлука о организовању раднс јсдпнпцс кооперација у ООУР Кооперација. Одлука јс лопста па базн елабората којн јс у то.и с.иислу сачнњен. Ова нова OOYP трсба да послујс у саставу предузсБа „Лгроскспорт" Београд. Прсдiniba се да сс организацпја KoiiCTiirviniie и отпочне са радо.и 1. апрпла ове годипе. Одлука са Збора радцнх л»удп упућена је органљма самоуправљања предузеђа „Агроексиорт". Послс прнхватања, одлука lie битп упућена cbilu осповнп.м органпзацијама у окпнру прсдузеИа „Агроекспорт”, OOYP Београд, OOYP Кланица Младсповац, Крушевац, н Рашка, затн.и OOYP за прераду nolia п поврНа Јар.меновци Ј< ООУР Понољрпвредна пропзводња Прељнна. Ангажоваље друштвсних ср.сд става уз коришНењс средстава осцовно органпзацпјс м пндпвЈГДуалпнх пољопрнврсднпх пропзвођача, кроз сродства за пронзводн»у u укључсње.и радне спаге, је основни задатак ове нове OOYP, а велики ннтерес пнднвпдуалних noAsonpiIврсднпх npoi1звођача, нарочнто за сточарску пронзводгву, као п за укључнваг^е.и v органс са.моуправдаи>а и учсшће у расподелп дохотка, обезбеђују условс за успешно остварпвањс лостављсннх задатака v областп по.иопривред* не пропзводље, ДМ.

QTPAIIA S. ДОДЕЛ.ЕНА ЈЕ НАГРАДА „КУАТУРНА АКЦИЈА44 Скупштнна Општинске заједнице културе на својој последњој седници донела јс одлуку да се награда „КУЛТУРНА АКЦИЈА” за 1972/73. додели културној манифесташгји ОКТОБАРСКИ CYCPEТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕС. СТОЈАНОВИН: „YCHYAA ДЕВОЈКЛ” КЛУБ ПИСАЦА „ЧУКАРИЦА" Y ПАРАКИНУ На позив Књижевпог клуба „Мпрко Бањсвнћ" 22. фсбруара у Параћпну, у малој салп Синдикалног већа, Клуб писаца „Чукарица" из Београда приредио је кљижсвно вечс. „Чукарпца” сс представпла у саставу Миодраг Б. Шијаковнћ — критичар, Милован Алексић, пссник. Михајло Симоиовић — песник, Благоје Којић — романсијер, Брапислав Бојпћ — пссник и председнпк Клуба. Гостп су се представилп својпм иајновпјим остварењи.ма, што је бно пзузетан доживљај за присутнс. Meby њи.ма је било ученика и професора, војника, радника — чланови клуба. Послс презентпрања радова, вобсн јс разговор о стваралачком раду писаца п њнховој афирмацији. Договорено јс да чланови клуба „Мирко Бањевпћ" ускоро узвратс посету колегама са Чукарице. Б. М. ПОПОВЧАНИ 17. МАРТА ГОСТИ СРПСКЕ ЦРЊЕ Популарна смнспја ТВ Београд „Знањс — нмањс”, коју са всдиким Јштересовањем прати бројнн аудиторијум широм земљс, па п у пашој комунп-општинп, пружила је шапсу једно.м нашем селу да у серији ових емиснја будс гост Српске Црље. Како су Поповчани са својим слободним културно-забавни.м програмом билл бољп од осталих екиПа — таклшчара у општинском такмичењу „Сусрет села 74.“, част је припала н>и.ма да 17. марта буду гости Српскс Црње у Банату. Онп lie репрезентовати општнну Параћлн. Поред забавног дсла такмичење mia и свој обавезни дсо. Тема обавезног дела јс такмнчење екипа у познавању Устава СФРЈ. Како јс у досадашњнм сусретима најбол»с резултатс у познавању ове значајнс матернјс показала скппа Мирпловца, она he помоћи Поповцу да се што бол>с пдаспра у овом сусрету. Л>. САВИН ПРОСВЕТА РЕОРГАОПЗАЦИЈА МРЕЖЕ ОСНОВНИХ ШК0АА Рсорганцзација мрсжс основвпх шко.ха ва подручју општнно Параћип, која јс почела ».а сс спрсаодп прс четирн годино одлуко.а Скупшпшо општинс. odc годиие he се коначио завршнтн. Да се ова замнсао успешно реализује бнло је потребно доста напора просвепшх раднпка п одговараjihx фактора у општинп као п иелиkq разумсва-tc п пгдршка граВана. Колнко вслики г-иача, има рсоргавизација мреже осиошшх школа можс се видети ако сс упоредн стаљо од прс четири ГОДШ1С co coaojuiliim. Пре почетка овс реортннзлц||је на ПОДРУЧЈУ ОПШГШЈС ЈС бИЛО 13 ПО10У' РА. Ова награда се састојн из скулптуре „Уснула девојка” академског вајара Слободаиа Стојановића и уникат дипло ме нстог аутора. Октобарски сусретн позорн1шшх аматера, који су у 1973. по трећи пут органнзовани, по стали су најзначајнија културпа маинфестација у нашој Општннп, са подједнаком л>убављу прихваћена од културних посленика н радних људп. Врхунски до.мет аматерскпх иредстава, љихова идејва и естетска основа, масовност у погледу броја приказаннх прелстава и посетилаца су одлике које су на самом старту овој манифестацпји лале посебну драж. За ову годпку јс посебно значајно да јс Октобарске сусрстс пратио великп број ралника, што јс заслуга нс само организатора Сусрета већ и ангажовања синдикалпнх организација у радни.м организацијама. Трећи октобарски сусретн позоришннх а.матера окупилн су 10 а.матерскпх колектпва, одржапо јс 20 представа, учествовало јс влшс од 200 аматера, представама јс присуствовало вишс од 6.000 посетилаца. шгс (осморазрсдшк) огиошшх школа н трк непотпуке. Прплике су билг таквс да у њнма настзву у виииш рззредкма шгсу изводцдп пскључпвз иаставнпцн него и зиатан број учатсм. Тачннјс настава је бкла сгручпо гастгпљена само са 50И. Опремл>еност школа такође је била всома лоша. Олн п друпг момснти пеповољно су сс одрожавалЈЈ иа кгзлнтет иастлв:. Оддуком CO jo 196?. годинз \тврђсио је да се востепеио х>р'е>.чз осисхшгс шко.ха рсорганнзују п створо чстирп осиовне <иколе у гралу ’< ч«н* рл v сслима ta исп/ргмг.’. о» ги.|.ма РеЈУЈЈјцшја сздда јс адс „CYCPETH СЕЛА ’74“ СЕОСКИ КУЛТУРНИ МАРАТОН Традпционално так.мичсн»с „Сусретп села" у параћннској општнни, можс сс слободно назвати сеоским културним маратоно.м. Под покровигсл,- ство.м општлнскс копфсрсннпјс Савсза омлалипс. ОКССРМ ј( НИП Политикс так.мпчсњс је почело 3. јануара, и од 25 пријављсних ссла до четвртфинала сс пробило осам најбол>пх: Мприловаи, Чепуре, Бошњаис, Горња Мутншда, Поповап, Доњс Вндово и Дрсновац. С.магра се да he до фипала, па сеоским позорнпцама, продсфпловати око 2000. такмнчара, прсд расположеним аудпlopiijy.MOM од 20000 гледалаца. У обавезно.м дслу лз знања заступљенс су слсдсИс области: Устав СФРЈ, под>оприврс* да, саобраНајна култура исторпја oAiLMiuijcKiLx нгара, гдс су о.младшши показалн изванрслио позпавање и у.мешност. Бодовало сс н урсђсњс домова културс п чптаоницс, јпто јс допрпнсло сстстско.м и образовном пивоу. Као и всћој брпзи мссних заједнниа и других друштвено-политичких органнзаиија за нсте. Л>убптел>и нсторијс били су апгажовани па истражнваљу вредних ископпна п заоставштпнс, а приређене изложбс MY3H4KA ОМЛАДИНА НАША ЕКИПА У РЕШУБАНЧКвМ КВШ Председннштво Општинскс конференције CO јс одлуш!ло, иако у нашој Општини нс постојп Музичка омладпна, да једна наша скипа узмс учешhc у Републичком квиз-такмпчењу Музпчкс омладннс СР Србије. Обогодпшњс пето-јубнларно такмлчењс има за тему импрссионизам у музицн. Иначе, за протекле четнри године овај внд неговања музике међу младнма јс побудио интересовањс око десет хил>ада учесника из 30 1радова н довсло у дворанс више о,\ 60.000 посстилаиа. Прсма томс, цнл> Музичкс омлад1гне — развијаљс љубавн према правој уметностп п прпјатсљства године п па старту су постиглути погипгпвнп резултатп. Знатно сс смањно број псстручно засгупл.сш!х часова, a нарсдних годнпа поклаЈБаиа јс већа пажља опремленостп школа, увсдспс су поуке из пољоприврелзс у сеоским школама и тд. Овпх дана очскујс се да !>е ес школа у Мпршовцу припојптп Оспов* пој школп „Момчило Попозић” у Параћину, да he сс школа у Доием Внлову прппојнти Основној школи „Радојс Домановић”. На тај пачин одлука id 1969. годшјс бнћс коиачно ос1варсна. л А- гекспоната ирикуп.vchiix показују археолошко п фолклорно богатство пашег завичаја, шт<> сгвара солндну основу за отварањс завичајпог музсја. Слободни у.мсгпички програми открплн cv пуно даровитнх дсвојака и младпћа, a пајуснсшнијн лзвоБачп н ннтсриретаторн, као и најбољс скипс из помснутих области. добнћс заслужене награде. Првипчаеирано село лобнва награлу v износу од 7000. дпн. а другопласирано награлу од 5000 дин. Најбоља сслскција представ- .\>ahc екппу Параћина у луелу са Српском Црњом у гслсвизијском квизу „ЗнаЈБС-н.мањс". Главни чпнплац овс днвне културнс .маннфестацијс, која активира свс напредпс снагс на сслу, треба тражити у ко.мчактносш и разумевању свпх друиивсно-полнтичких оргаплзација и заједница. Препуне салс у сви.м ссли.ма псдвос.мислсно говорс о ретKii.xt KVATvpniiM свечаности.ма у ови.м местпма, о че.му сс \ нарсдно.м псриоду мора повссти вишс рачуна. Спгурпост \ одговори.ма и аматерска крсативност су паодови прплнва ннтслсктуаАпс снагс па сслу. М. ДимнтрнјсвиН кроз музику п са музико.м — постајс рсална стварност. Право учешћа у такмнчсњу и.мају сви члаиовп Музичкс омдадинс који iihcv старији од 25 година, оснм студсната музнчкпх академија, вишпх IN MEMORIAM УМУКЛА ЈЕ ЈЕДНА ВПОАИНА Параћпп јс 26. II остао слромашнијп за јсдпг пснадмашну пес.му рлавуја н једну ahbhv a»vacky прнродг. Умро је V 81. годинп живота Чсдомпр Мнлснковић,'популарнп чпка Чеда, којп јс нераздвојно децсннјама друговао са ВНОЛ1ШОМ и радостима и патњама својих суграБана. Отшпао је тнхо пз живота, из.мучен болешНу. До последњег дана љегов лагани корак, радознали погасд и вио.иша под руком испуњавали cv улице Параћнна дахом пепролазнс лепоте старс градскс пссмс п ро.маисс које је оп годннама од срца и са лубављу даривао Параћинцима. Сеђањс на њега живсћп у свим кутови.ма нашега града гдс се уз добру псс.му и шапат вполиис траЖ11 осмех и заборав. Он јс један од последњпх из пдсјаде врсних музнчара Параћина и стога јс бол за њн.м још већи. _ _ _ _ _ _ _ ож 'JllIIIIIIIIIlllIlllllllllllIlllIlllJIllllllllllllllHIIIIIHIIflin^ I ПРОСАЛВА | I ДАНА | I ЖЕНА I = Секција за друтсвену = = активност жена прп ОК = н ССРН у Параћину и овс = = годинс бројним манифе- н е стацијама обелехсићс 8. i = март — Мећународни дап | = жена. Belt годииама жснс = 1 Параћина соој празник | н достојно c.iaoc тс јс npo- Е = грам из године у годину = = богатији. = е V eehu.u п Ataibu.u pad- = = hum организацијама у ?ра е ру све заносленс другари- = | це добићс пригодне иок- 1 = none а пекс ћс нровести н | свој празник у Врњачкој I '| Baibu. иа Јастрспцу и Гр- = е <и. Нсћс изостати ни уо- = = бичајена посета чсчзио- = Е нпсанп.ч радницп.иа и бо- = = десни.и другарица.иа. = н За сасчану акадс.иију у = = /раду рсзервисана јс no- = = зоритна прсдстава ,.До- = = жпвљајп Huko.icthiic Бур- = = саћа" у пзвоБс.њу Народ- = е no? нозорипаа пз Кру- = = nicetpi. Hero? дапа, 7. мар- = е ia, v Изложбсној галерп- 1 = in Послооне зградс па кс- = | iv бпћс отоорспа п пзло- = = жба жена — с шкарки По = 1 .uopae.bd. = = За жспс. иајкс п ч.ш- е = none nopodutfa па шх бо- = = paua, Љубомир Oubtuio- 1 = enli, прсОссднпк CO-e npu- = = peonlie npnjc.u, a uo.iecnc = = ii изпс.ио?.1с старнцс оби- = E hu /.<■ ()c.ic?(ti{ui(i CcKipi- = = jc 3d друнпвсну актив- e = noc i жена. = .V. САВИБ 1 CYTPA НЛ TB KYATYPA ПАРЛБИНА Y е.миспји „Отворенп л ниверзптст" па друго.м програму телевизије Београд onhe представл>епа култура Параћина шкода (музпчки олсск) п учсШЈка срсдипх м\ апчких шкода. Hama екппа lie бптп саставл.спа ол учспика Гнмназијс ..13. окгобар" са којнма всћ ралп профссор Всрол>уб 1’алакивиИ. Б. М.

14 ДАНА СТРАНА 9. СПОРТ ПРЕД CWT ЈЕДИНСТВГ Почстак пролсћног дсла фудбалског првенства Српскс лвге — Југ — још није одређсн Y штабу „зслсннх" врше се o6ilm>ic прнпреме за наставак првенства. КаЕКИПЛ „ЈЕДИНСТВА" ОД КОЈЕ СЕ МНОГО O4EKYJE жемо — обимне — зато што се у ово.м прнпремном периоду не ради само на физичкој н техничкој припремн играча, већ н на органкзацноном сређива- »у хлуба. Насгавља сс консолндовање исма, окупљаЈБс домаћих играча којч су били по други.м клубовнма, н>ихово подвођсње под аматерско понашаne. Y свему томс се пде иа то да сви фудбалери буду запослени у радннм организацијама н да се спортски бавс зато што тај спорт воле н што у нему проналазе себе. карате „ЦРННЦА“ ПОИДНИК „КУПА (РЕД1МГ ПОМОРАВЉА“ Y недељу 24. II. 1974. годнне одржано је у Параћшгу так.мнчсн>е каратиста за „Куп среди>ег Поморавља”. Органпзатор овог такмнчсња за наслов првака у екипној н појсдиначној конкурс1шнји — апсолутна катсгорнја,' бно је карате клуб „Цршша". Учестовалс су екнпс: „Студент I” и „Студент II" нз Бсограда и двс скипе домаћег кдуба „Црнвца". Куп је освојила CKjma „Црнкце 1". Најбољи појединац на овом такмнчен>у бно је носилац црног појаса, мајcrop (I дан) Зоран Вукачловић из екипе „Студент Г’ — Београд. Изванрсдан успех су постигли наши харатистн Зоран ИвановиН и Алек« сандар Милачвћ победившн носноца Добар број нграча у „Јединство” je дошао нз ссоских клубова Општинске лигс. Y разговору са прслссдником клуиа, Буром Букиђсм, сазналп смо н .то да сс ои нада да he „зслсни” у пролсИком делу првснства достпћн врх табсле. Наравио, to iiehc доћи само од ссбе, већ упорннм радо.м н нграча и целокупне Управе. Пначс, прнпрсмс се одвнјају по плану. До сада јс „Јсдпнство” одиграло пријатед>ске утакмиис са: „Напредко.м” (Крушсвац), „Моравом” (Нуприја), „Напредхом" (Алсксинац), „Дубочнцом” (Лссковац) »< „Јагоднном" (Светозарево), од хојих јс само једна изгубљена што говорк о доброј пр:шремљеностк играча. црног појаса Борђсвића п Поровнћа in Београда, као и Миодраг Псровнћ којн је у ох\учуЈућој борбп, код нерешсног рсзултата, донсо победу својој скипи „Црнниа II." Карате клуб „Црннца" у Параћппу постоји тск кратко време. Интересован>е младих за овај спорт прслази Moryhnocni клуба, јер каратисти нс- .мају довол>ан број слободннх термина у фискултурној сали Основне школе ,,Бура Јакшић" у којој сада вежбају. Каратс спорт и у овнм условима окупља преко 60 пионира и о.млалинаца и бележи врло добре резултаге. Ово тах.мнчен»е одржано јс под покровнтељско.м „Југобанкс" — филнјале Параћин, која је обезбедила и прнгодне поклоне победшшпма. ТАБЕЛ/Х ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВЛ II СРПСКЕ ЛНГЕ — ЈУГ 1. Младост (Л) 17 2. Железннчар . 17 3. Радпичкп 17 4. Трстснпк 17 5. Хајдук Всљко 17 6. Палнлулац 17 7. Озрси 16 S. Тпмочапнн • 17 9. Подпмљс 17 10. Јсдпново 17 11. Златзр 17 12. Севојпо 16 13. Радник 17 14. ЕП Младсст 17 15. Торнсдо 16 16. Мсталац 17 17. Младост (СП) 17 18. Морава 16 7 9 1 28:11 23 9.4 4 31:17 22 9 3 5 35:25 21. 8 4 5 41:30 20 S 3 6 31:21 19 8 3 6 25:21 IV 7 9 1 28:11 23 7 5 5 30:23 17 7 3 7 15:28 17 7 2 8 27:24 16 5 6 6 28:32 16 646 27:34 16 6 3 8 27:33 15 467 25:35 14 4 4 8 21:32 12 539 17:31 13 4 310 26:36 11 4 3 9 12:25 .11 IIIIIHIIIIIIItllllllllllllllllllllUltllllllllllllllllllllllllllllllll НАИ... Впшс нсма дилсмс. Пислс свих мсра у иашсм привредном н друипвсном животу, миицирамо Писмо Apyta Тита н Извршпог бироа Прслссдииштва СКЈ, прсдузетс су и опссжнс мсрс н у фудбалском спорту. Фудбал сс мора вратитп аматсрпз.му. и правом спорту, бсз трке за бодови.ма у којој сс не бнра срсдсгво. Y суботу 2. марта 1974. одржаће сс Скугтштпна удружења клубова Српскс лиге — Југ у Свилајнцу, која he порсд разматрања извештаја о раду у протеклом дслу првсиства, одредптк и почстак пролсНпог дсла првспстпа. Скупштнна he сс бавктп и основнпм проблемом понашаља клубова у оквнру аматсризма и донеће конкретне закљ^ке. Овај састанак he сигурно представл>ати нов квалитст у односу на Скупштнну од 8. деце.мбра прошле године када се код већине делегата ннје осећала жела за било каквим промепа.ма. Фудбалски савез Србнјс је иза тога упутио оштре критнке на рзд н зак- .*учке Скупштннс и »сднос.мпслепо je позвао да прспспнтају ставовс к бст поговора поштује линија Пис.ма и прннцчп а.матсриз.ма. РАДНИЧКО CfiOPTCKE ИГРЕ Најмасовнијн обпмк рекреације радивзиа Такмичење у I н II стспсну РСИ за ову годину су всћ почела У многи.м раднпм организацијама. У току су сусрети на општинском нивоу у шаху, стоном-теннсу н стрсљаштву. За П степен такмичења пријав љено је: у шаху 22 скипс (мушке п жепскс) и у стоно.м-тснису и стрељаштву по 16 скппа са преко 500 такмичара. Радничко спортске игре постају снажнији чинплац у побол>шан>у и очхтаљу здравља и физичке спосооности радника. Годпшњим снстемом так. лшчења обухваћено јс б.хизу — 4.000 ралника свих радних организација. Изванредне успехе постигле су наше екипе п на зонском и републпчком таклшчељу у стоном-тенису, одбојци, кошарци и шаху (жене). Интерссовање ово.хиког броја раднпка нпје остало без рсзултата ни у оквнру целс СоЈшјалистичке Регтубликс Србијс. Општина Параћип на овом степеиу так.мичсња јс у прошлој годинн IV у генералном пласману па сс надамо да he ове годтше резултати бити — пајмаЈБС пстп, а пајвсроватнијс — бол>и. illlllllllllllllllllllllll>l>l<llllllll»lllllllll»l>lllllllllllll>iL I НАШИУВРХУ | = ДРАГИЦА БАШЧАРЕВНП, па- е = добранка Аеро-клуба „Наша = | хрила" ПараИик, освојнвши »а = = првснстсу Југославнјс у овом = = спорту III место, ушла је у = = састав државпс репрсзснгацијс = 2 која he учсствоватп на Свет- = = ском падобранском првснству = = у Мађарској августа мссеца овс = = годнне. = СРЕТЕНОВИН СЛАВИЦА. ко- = | шаркашина ОКК „Параћин" јс = = незаменљили „цситар" јуннор. = = скс рсирсзсптације Југославкје. = П|11111111111111111|11Ш1111111111111111111111111111111111111111пГк. Чика Таса 1’етко ко у Поморавл»у пс позпзјс Таеу БизетпИа, сада nciunoiicpa пз 11аpahinia, који јс цсо свој живог иосвсгио снорту, iberoBOM развоју п BaciuiTauaiby .младих rciicpauuja. Разгоиаралн с.мо са и>им о св».м тим гидппама, о 55 пајболнх |однна носвеИених спорту. Олапост фулсалу доисла јс чика '1аси мпогобројна признања, sicby којима и најдражс — спсинјалну златпу илакету ФСЈ иоводо.м 50-тс ro.uiiuibinic ocuiiijaiba. — Чпка Taco, Вас тако иопуларно зову п младп н стари, зар нс? Када јс нрва фудбалска логпа допста у Паpaliini? — Прва лопта пс знам, алн знам када јс прва фудбалска утак.мица одпграна у Парапнпу. To јс истоврсмсно прва Атак.мица у По.морављу, а играли с.мо јс још јупа 1915. против рспрсзептацијс Bcoipaxa. Ја сам наступио у овом сусрсту и био сам њсгоп оргапизатор. — Када je itch рсч о nacr\iiaiby, јссге лп iiacryna.\u и за који други клуб? — Послс повратка из Фрапиускс, у коју сам отишао у тоху I Свстског рата по прсласку преко Мбанкје, ја сам п носилац Албанске споменицс, пасгупао сам за бсоградскн БСК са лр ЛнлрсјевпИсм, Симнћем и лругпма, а послс одслужења војног рока вратио сам се ... — пратилц стс сс у Параћип. Како ere craibc у фудбалу затеклн тада овдс? — Затекао сам два дивља фудбалска клуба „БСК" и ..Карађорђе”. Оба су дошла да мс ангажују, али ја сам прнсато тск када су се сложкли са мојнм преллогом да се спојс у један који је назван ЈЕДИНСТВО. Y н>ему сам био прпо воћа — трснер скипе, а касније све до 1946. године и председннк. — А касннје? — II даљс сам активно нграо фулбал, али сам сс бавко н суђсљем. Join 1930. годнне постао сам савезни 1' HECTOPOB1IR. члан Ynpase, Б. БОР6ЕВИК. трснер. М. МИРЧИК. Ј. БОКПБ, С. СРЕТЕНОВИБ, М. ДОБРОСАВЉЕВИБ, С, МИТРОВИБ, прсдссдник. Долс: С. АЛАИБ, В. ПЕ1РОВИН, А. ГОРЦАНСКИ, Д. БЈЕАОЈЕВИБ и В. МОНОЈАОВИН Мушка и женска екипа Омладннског кошаркатког к.\уба „Параћин” се интензнвно припремају за почетак првенства 14. априла за Републичку Аигу Србијс, у којој се такмпче кошаркашице и 21. априла у Цснтрадној лигн Србије — за мушкарце. У протскАо.м периоду женска ек1ша јс одиграла неколико утакмица, рачунајући и јуниорско првенство Југославијс којс је недавно одржапо у Шибепику. На ово.м државном првснству наша женска јуннорска екипа јс освојила IV место, одмах иза реномпраних екипа: „Ц. Звезде” (Београд), „Индустромонтаже” (Загреб) н „Војводнне” (Н. Сад) што прсдставља пзванредан успех параћшкже кошаркс. Зд најбољег стрелца овог првенства проглашена је Славипа Сретеновић (ОКК „Параћнн”) која је постигла 193 Koma на пст утакдшца. Славпца јс тпме показала да је заслужено први и, за сада, незамепнвп центар јуннорске репрезснтације Југославпје за коју је одиграла 7 утакмица. На спнску савезног капитепа Боре Ценпћа, као кандндаткпњс за јуниорску репрезептаиију, порсд Сретсновићевс која пма стално место, налазс сс н — Нвапа Мирчић, фулбалскп судија — јслипн у Цимо* рављу. До 1950. активно са.м водио фудбалскс сусретс а када сам постао савезки инструктор, контролор' п прс* давач, п члаи испипшх комиснја свих катсгоркЈа н судија. Многе ол садашљих судпја и у ПараћиИу н ван њега, .’.teby којима има и савсзнпх, бнли су мојн bauit. — Како знамо Вн сгс се порсд фул« бала бавнли н другим спортовнма. Хоhe тс лп нам нсшто рсћи о томе? — Bell сам рскао да сам по прсласку у Албанију успео да одсм у Франпуску гдс cast студнрао Вишу комерцнјалну ш.чолу и тамо cast, нараано пграо фудбал. Y Ннци cast био чак и капитен Јггословенских исељеника. алн cast се бавио и атлстиком и боксом. Посебно мн је драг успсх на међународној трци око Ницс хада cast ocEojito прво мссто 1917. године. Чнка Таси смо захва.\или на разговору, a on нам рече да је још увек спрсман да помогнс млалп.ма у спорту, не тако активпо као прс али саветом — савето.м увек. Јелена Торњанскл, Весна Петровић и Вссна Манојловић која јс већ бњ\а на припремама. Уз помоћ и разумевање Заједнице за фпзичку културу — Параћии у оквиру стадпона ФК „Јсдинство” нзграђен јс стадион за кошарку са трнбннама за преко 800 гледалаца н тиме створенп условп за развој кошаркашког спорта у наше.м граду. Y наступајућем првенству жепска екнпа ОКК „Параћин" пгра прву утак.мицу против еKiuie ОКК „Крушевац” ца свом терену. Издаје ОК ССРН ПЛРЛНИН Уређује Редакциони одбор Вршнлац дужности главног и одговорног уредника Борђе Петковнћ Адреса Рсдакције: Параћин, Б. КрсмановнИ 25 Штампа „ГЛАС”, Београд, ВлајковиИева 8 Тел.: 335-384

СГРАНА 10. 14 ДАНА Мамама уместо гфећа за bbuxob иразник Мој сБеш Урезала coal сунце од папира и обесила слику једног jyrpci изнад узглаеља. пзмислила сам ливадс и жита закључана. у тонла ceuraiba п појурила за весром да га ухватим за рукс.... ... Трава је тајне крила........ У неком извору заоелешс сс мсссчева недпа, јабланооа копља прободоше нсбо... За мном occaiuc траговила тетовираие стазс, утиснушс сс очи, у олистали камен... Јутром озарише супца златнога класја. Јабланови неиу иснсваше баладе... лутајући затскох нсузбрано јутро на трави и заборабљепи траг нес.чс у роси. Светлана Apctih О. UI. „М. Поповић” Крај болесне мајке Мајка јс најдражс бићс. Она нас негује и чува н кад смо болссни и кад смо здравп. Једног дана Moja мама сс разболела. Пошто сс здравствсно стан»с погоршавало. одвсла сам је лекару. Лекар је устаиовпо да мама мора да останс у болшшн. Бнло ми је тсшко *бсз мамс п њсне љубавп. Зато сам јс чесго поссћивала. Једног дана, када сам је посетнла, лекар ју јс отпустио, јер јс оздравпла. Тада смо пресрсћнс отишлс купп. Беле застсЉе детињсаЉа Всчерас... Чск nohti мога OcTUfbccea Г/оследњи пут зајецају Н нек у козитлацу мссечинс Плачом лутака и играчака, Потону С6И они дани са Кулама од псска II побигнутим 5ели.м заставам нрсд живосо.ч. С labana ТрајковиН О. Ш. „Момчило Hoiioeuh" Ја имам ма.му. Моја ма.ма сс зовс Надежда, — Нада Таснп Родила се за врс.мс para 1944. тодпнс v Доње.м Вндовг. Лепа јс i.i а г.пнс косс. Има плаве очп. Има 30 годпна. 11< заппмању јс кројачииа. Сем iui ,\па. Ја је мпого волпм. Тап»а АранБсловиН Пј О. Ш. „Стеван ЈаковљсвиН" ПараИпп ЦрВено — жуто Зар неки смс pehu оа сунцс нијс жуго и оида када нонире у планинс и тонс у морс? Зар неко с.ис pehu да јс оно тада црвени? Суицс јс и тада жуто! Са-чо, кз оисклих иланши; •(счс крв, иа сс зато чини Оа јс сунцс црвено C.iahaiia, Трајковић (). UI. „Момчнло Понивић” шије радп по кућп. Она јс врсГорап Таснћ П_» О. III. „Стевап Јаковл>сви11“ ПараНлн Мама Мајка јс. цвст у роси, сунце шти јутром сија, она јс зсмља иио хлеб доииси, она јс најмилија. Мајка јс скуг што грсјс, уллављс иО наперја мекше, они јс јутро што сс с.исјс, она јс нешто пајлсшие. Мајка јс бисира вода, иежиосс и усред no.ba, сна јс и слобода, сс.шка и најбоља. Обрадобић Марјаи. уч. VI О. Ш. „Стсван JaKoe.bCdtiir Jlapahun 1944 1974 СА1ПЛ Т»УКНТ» ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДМНА Нове страшшс хроннкс нашег краја почиљу да сс пиипу join у времену бурнпх друштвсних прсвнраља, поларпзацпја напреднпх снага у предратном радничко.м пцкрсту, пастављају се у предворју четрдесетпх година, своју трагику пспуњавају ратне годинс у врсмс окупацпје п народнс рсволуције. Од тада је протекло много воде Црнином, текући заједно са усценијама пзузетно садржајним /кивотом до данашљих токова жпвота којима сс већ пазпру правип. 1944. годнна, последња годнна окупацпјс. Крај рата се пазпрс. Немин трпс поразе на свим бојпштн.ма огромног светског фронта. Војнпчкп и плсолошки сукоб нзмеђу четника н народноослободилачке војскс се заоштравају у бескомпро.хшсну класну борбу. Корнстећн пемачке поразе, четнпци ЛМ се понашају као господари ситуације не обазнрућн сс на стварнс пнтерссс немачких трупа у овбм крају. На пзглсд додази до консолпдацијс чстппчкпх формацпја на подручју, нарочито када је за команданта Параћинскс бргггадс дошао мајор Душан ЦветкбвиИ којп је дотлс био командант Среза параНинског. Читава војннчка актлвност чстппка могла бн сс назватп крсташкп поход па комунисте п спмпатпзере НОП-а која је захватнла нс само Параћин и околину, већ чптаво Поморављс. Познато гесдо четнпка ,’стављање под слово 3" прераста у адмшшстратнвну и војнпчку актнвност у току чптавог месеца јануара 1944. године. Та акцнја прераста у незапамћенп злочпн каквог хроника нвје забелсжша нн у једном крају тадање Србије. Чстнпцн то правдају као војннчку потребу као »деројско родољубиво дело, чак се и перфндно одричу злочина". Наши непрпјатељп, верујућп да ово могу да узхту као повод за њихову корисну про паганду против нас, нападају нас, пзносећи лажн како кољемо н убнјамо „невине". Међутпм, нарол овбг краја-добро је познавао л>удс своје околннс. ттпше у свом нзвештају чстнпчкп хроничар Тодор Гогпћ. ^||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||«111Шј1вИ|011шаШ1110Ш11111И1ШШИииОШ!Ш11ШШИШ1ЈШиШ Уочп 1. фебруара општпнске властн у Параћиiiv су обнароловалс наредбу да пико нс смс да сс гдал>’ава од куИс под претњом строгс казне. Грал јс утонуо у мрак јср се па тај пачпп злочпн можс лашкс сакритп мистпфпкаипјом ратнс nohii. Иначс слсктрику за осветл>аваљс града давала је цептрала фабрпке штофа Владс Тсокарсвића. када сам сс увечс вратио ку1ш мајка ми је казала да мс тражс четницп, да одем код куНс Јанпћнјевпћ Саве нз Бошљана, прнча један од учесника тс акције. Кад сам стнгао, видсо сам у његовом дворпшту гтуно четника. Бпло је око 50, a можда п вишс.’ Поред четника бнлн су п командапт Станисавл>свић Бора и Михајловпћ Љубомпр- — Радојнца. Онп су овдс у Савнном дворпшту пзвршплп расноред по тројкама тако да јс отпрнлпке бпло 20 гројкп... У први су.мрак, док су тадасп кошавс за.\пвалп брпсанн простор од Бошњана прсма Мутннци, v колопи по један „тројкс" су креиуле прелта Параhniiy, преко Бошњапског гробља на’ места зв. Пол>ашша у Главнцу. Испред Главпце командант Радојпца јс скренуо пажњу кољашима да „су задатак добнли п да знају где иду. „Сад немам ништа да ва.м кажс.м, одбруспо јс, пего крећите!". Док јс град спавао пемирннм сновима, трзан осталим слутњама п пе.муштпм јауцима, палс cv првс жртвс крваве камс, пеколико пстакнутих трпбупа радппчког покрета нз предратног псрпода: Јован Бокпћ, Мплош Плић, Сретен Јовапчпћ п други. У самом граду закланп су, пзмеђу осталих, п Пстровић Живка п Драга Цветковнћ. V Голубовачкој шумп прекпнут јс жлвот старог комунистс Miiunh Мподрага, раднпка Милутиновнћ Мплоја, Вел>ић Љубшпс, ученика учптсљскс школс н другпх. Послсратнн.м' пслеђењем утврВспо је да јс у јсдном селу близу Параћина убпјеп чувснп комуннстпчкп првак п првп председпик комунистичке општпне у Нишу, Павлс Стојковнћ, обућар. ТРЛГЕДИЈЛ МИРОСЛАВА ЈОЦИНА—СИРЕТА Мпрослав Јоцнћ јс бно ђак VII разреда гп.мназије п v опо вре.мс јсдан од пајактпвниЈпх скојеваца. Зато јс п четппцима био трн v оку, па јс зато, v јануарским припре.мама чстннка за злочпн и он, па нскп начнн „стављеп под слово 3“. Као ђак ћупрпјскс Гпмназпјс пстпнао се у опој срединп која јс пначс дслова-\а као папрсдна омладинска срсдниа. По природп једна пзванредна присна лпчност п чпста млада.\ачка природа. По.мало напван адп одан покрету чнтавим субјектом. Добро је упознао тсгобе плегалвог рада крећућп се у чстничком оснљакг. Четрдссет дана је провео у Спеппјалној полнцпјп, некол1П<о љеговпх другова сачекало га јс на железшгчкој стангппг и упозоравали га да водн рачуна и да буде обазрнв. Да би пзбегао тсрор чстнпка крно сс, једно времс у Крежбннцу, свс док ннјс постао сумњпв сел>ацпма којп су стражг чувалп. Одатлс је побегао у Ипћевац гдс се крно у потесу ћнћевачког гробља, жпвећи на опрезп од сгража које су туда тумаралс. Једна мсштанка му је доноснла храну све док јсдног дана мнјс припуца.\о око гробља. Спре јс одатлс кренуо уз пругу према Параћину. Прескачући натрулс праговс освртао се обесхрабреп, алп упоран да сс прсбаци на тереп којп lie му омогућптп актпвннјп рад. Неколико недеља прс трагпчног догађаја IIаpaliinicKa четпичка бригада била јс у Главнин, у школском дворпшту. На окупи су свн, ту јс и командант Бора Станпсављевић: — Тн се овдс весслЈнц и пијеш, a v сслу ти сс налазп шппјун Спре — обрецпуо сс на Бору комапдапт корпуса Михајловић који јс у тај мах стигао у школско двориште. Разјарен окреће ес око себе. Погред му падс на Борпсава Дпипћа п у Главпцс. Михајловпћ му наређује да зовнс команданта ссла Светпслава Xauiiha. Поручујс му, вслп, да се у селу крпјс Спре. Послс неког времена група четника, наоружанпх до зуба, креНс V правцу ссоскнх сокака праћени лавежом паса и тпхпм мумлањем. За пепуп сат задатак је нзвршен. Четници су пмалп у рукама Мпрослава Joiuiha кога су затворилп у општпнску зграду. „Свако нска добпјс залсужену казну, па бсз обзира ко то бно” — закључно јс командант бригадс Цвстковић иа молбу Спрстовог стрнца да Мирослава пустс. Јоцића cv чстнпцп мучпли, садистнчки ужпвали у љеговој младостп која се пнстиктпвно oiinpe слтртн у име задатака и будућностн. Чстнпчка лнца која имају фнзиономпју профссиопалннх сгзекутора, сурова у млакој тамп феоруарскс nohii утапају сс у .мрачни амбијенг ссла Стубице којс се* шђуНурпло у удољнцп, све јс то бпла’ сурова мсшавина снмбола која поздравља прсрастањс човска у легенду. Join јсдна жртва јс пала на смрзнуту зсмљу по којој се разлпше поточићи топлс крвп. Смрт Мнрослава Јоцпћа бш\а јс тежак губнтак не само за напредни покрст у ћупријској Гнмназији, већ п за читав ослободплачки покрет у Параћину. На шггање ко јс помогао четшшпма да ухватс Снрета трагало co по документнма који су остали пза делатностн Параћпнске четипчке брпгадс. Свс су претпоставке да су Jomilia издалп Руси — бслогардејцц са којпма су чстници одржавалп блискс односе. „Русп нас не дпрају. Због оружја немамо разлога да мењамо став. Ако бп нас напалп. онда ћемо поступити како треба. Зато HE ДИРАТИ ИХ”. — поздрав Јован Бекпћ с. р.” — говори сс у доку.мснту бр. 735, упућеном аБутанту групс, на молбу шта да радс са Русљма који пролазс кроз овај регпон... (Наставиће сс)

ГОДИНЛ I • БРОЈ 2 ПЛРЛБИН, 19. МЛРТЛ 1974. НЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКЛ ЦЕНА 1 ДИИАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН УСВОЈЕН СТАТУТ ОПШТИНЕ ОМОГУћЕН ЈЕ БРЖИ РЛЗВОЈ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА У КОМУНМ На Свсчаној седнпци Скупштиве општине Параћин, одржа* ној 5. марта, којој су поред одборника присуствовалн и прсдставници друштвепополитичког жнвота у Општшш, председници радничких савета и директори раднпх организација, представници школа, Савеза омладине, пионира и војнпка Гарнпзона Југословенске народпе армије у Параћнну, усвојен је Статут Општине Параћин. Тнмс јс завршен дуготрајни процсс на коистп* туисању Општине као самоуправне и основне друштвено-политнчке заједннце засноване на властн и самоуправљању радничке класе и свих радних л»уди у љој. Уводно пзлагањс поднсо јс председпнк Општппскс ко.мпсије за нзраду Статута друг Л>убо.\шр Огњановнћ, предселпик Општпнскс скупштине. V излагању је пзмсВу осталог рекао: Уставпе про.мепс нзражснс v новим уставнма: Фсдерацпје, република и покрајцна као п у статутима општииа успосгавл>ају п омогућавају даљи развој друштвенпх одно* са у којима сс обезбеђује доЛ.УБОМИР ОГЊАНОВИП ПОДНОСИ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ СТАТУТА ОПШТИНЕ „Доношељем новог Устава СфРЈ, iioBJix устава соцпјали* стичких република, иокрајинckilx устава и оиштинскмх ста тута успешно сс завршава вншегодишњп рад на уставној реформи, чиме сс истоврсмсно отварају и омогућавају нови процссп дал>ег развоја пашсг друштва и ibcioBor социјалн* стичког 11 дсмокрагског сисгс- .ма засиованог на самоуправљању и власти радничкс класе и радних л>уди уопштс. мннацнја удруженог рада и којима се практично остварују идејс научног соцнјализма о* радпичкој класп која, ослобађајући ссбс ол сксллоатаццјс, ослобађа и чнтаво друштво. Оваквс уставне промене, на којима сс, као логпчпа послслнца, .заснпвају и статути оиштина, па п Статуг Општнне Параћин, развијајућп револупионарну суштину социјалистичког самоуправљања, друЈцтвепу структуру и одпосс у друштву заснивају сс ва одпосима којн сс успостављају у удруженом раду. У таквом уставном концеп* tv Општина сс конституише као самоуправна п основна друштвснополитнчка зајсднииа засповапа па власти и самоуправљању радничке класс и свпх радннх л»удп у љо.ј. Полазећп од места п хлоге оппппнс v остварнвању Уставом загарантованпх врава, цнљсва н пнтереса радни.х људп. лосебно јс у Статуту наглашсно да се у Општини стварају условн и прсдузпмају мерс којима се обсзбсБујс да радниии у организација.ма удружсног рада располажу рсзултати.ма свога рада и да па начели.ма расподслс прсма раду, у.зајамности и солндарности; самоуиравнн.м споразуми.ма п друштвеним д.иговорп.ма: vrnpbyjv основс н мсрила pacnopcbiniaља дела дохотка за личиу ц за једнпчку потрошњу и расиодеду за лпчнс дохоткс; осгваргју личпк доходак; одл\ч\ ј\ о нздвајању и распоређивању срсдстава из својих лнчнпх до ходака и до.хотка органнзани јс удруженог рада за заједнич ку потрошњг у оргапизаиијама удруженог рада, самоунравппм Јппсрссним п меснпм зајсднпца.ма п другпм оргаиизацијама и заједницама и v Општнни као нелини; остваРУЈУ лруга Уставо.м п законо.м хтврБена права по осиову рала. Шири осврт на целокупан концепт Устава показујс да је основна политнчка оријентаиија, ко.ја је определила општу концепцнју u садржај усвојенпх устава п прсдложепог Статута Општннс била да се ојача положај радних л-vдп у удруженог раду и обсзбсдп iMixoB одговарајући утицај у располагању до.хотком и управљању нелпном одпоса у лруштвсној репродукиији — н на основу тога — у друшгвено.м животу уопште, као п да сс o.Morvhn бржи и несмета пн развој социјалистнчкп.х продукционнх односа и соци4 (НАСТАВАК НЛ СТР. 2) ГОСЈН И ОДБОНШЦП ПРЛГЕ 1UK СВЕЧЛНЕ СЕЛИИЦЕ СЛ ЈЕДНОГ ОД ЗБОРОВЛ РЛДНИКА Y СФС ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ Пзборна активност, па н салпг избори, означавају наставак да/biix папора на оживотворењу уставннх промска п као такви осгали cv предмет велпког нптсрссовања сснх раднпх л»удн н rpabana у нашој Комуни. Нов положај неиосреднпх произвоВача и широка дсмократска са.моуправпа база, која се омогуђујс човпм нзбориним системом, пружају nvuo гаранција да се у механизам самоупрасс укључе сви прогрссивни чинпоцп унутар Комуне. Наши раднп л>уди и грађанп, схватајуЈш исторнјски значај настуиања нове етапе у развоју самоуправљања, показали су својом свсшћу пуну и отворену подршку новом скупштинском снстему. Своју привржепост нарочито су манифестовали у овој фазп предпзборнс актпвности. Чшвеница је да су на спровођењу задатака у овоч псриоду прсдизборнс актпвности макснмално апгажоване све прогрссивне снагс у Комуни. Настоји се, да се сипхронизованп.м дејством свнх овпх чинпоца, преко Соцпја.шстичког савеза Опиггнне, као <|’ронта деловања органнзованих социјалистичких снага, усмсри једннство мпсли п акција, што сс у досадашњој актпвности успешно п остварује. Наиме, све друштвено-политпчке органнзације, почев од општинског нивоа па до основнпх Нелија — основних организација, сачинпле су плановс и програме својпх актпвности у псриоду до спровођења пзбора п у нзборима и прслузеле.свс мере око успешног извршавања ових од1оворних друштвсиих послова. Такав пачпн приступања показао је п чврсту решепост ових прогресивпих друштвсних спага да се ништа не сме препустнтп стихији, већ сс овом послу мора првступптп органнзовано п са пуно одговорностп. Ово тнм ире што тернторнја општнне ПараИпи броји око 43.6Ј0 бирача, од чега на раднике у oprainиавнјама удруженог рада долази 11.890, на земљораднпке 21.200 и на занатлпЈс — прцватшше 4.200, док се на прпвременом раду у инострапству сада налази 1.604 грабана. Y оквиру организацнје Социјалистпчког савеза и Спндиката формиран је полипппш актив од 111 члапова, a посебно је у OYP и месним заЈедшшама формпрано 45 оваквих актива са 520 актнвиста. За коордпнирање рада иа нитањима кадровскс полптике фор.мирани су коордннацмош« одбори на свнм ипвоима. Ови одборп, састављенп од представника пзвршннх органа друштвено-по/ттичких организација, нгају основпн задатак да сс при предлагању н евпдентпраљу капдпдата па предкандидацношш и кандидационпм скуповнма д^- следно прнмењују усвојени крнтерпјулш за кандпдовап.е п пзбор делегација и дслегата у скупштипс друштвено-политпчких заједнпца, меснпм заједпицама, као и за евндентирање кандидата за најодговорнпје функцпје у Општинп. ПРЕТКАНДИДАЦИОНИ 3BOPOBI1 CY МАСОВНО ПОВЕИАНП Овакав органпзовани прнступ у спровоБешу предпзборне актнвности показао је н своје првс рсзултатс. На прсткандпдацпошш зборовпма, којп су одржани у осповнн.и органнзацијама удружсиог рада и меснпм зајсдннцалш, забслсжсна јс вслика прнсутпост раднвх људк п rpabaiia. Просск ио једао.м збору, узевшп по селпма у мсснпм заједпицама пзносно је око 100 бпрача. Всроватпо, да бп oim.i број био п ЗЕШТИО вепн да су постојалс 6о.ћс смештајнс могућностн. To нам уираво, као правп баромстар, показиЈе политпчко расмолож!БС пзших vpahana и raixoov пуну одапост 110П0М самоупрапном скупштппском снстему. (ПЛСТЛНЛК ПЛ C1T. 3)

2. СТРАНА 14 ДАНА СА СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ БРЖИ РАЗВОЈ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА У КОМУНИ (НАСТАВАК СА СТР. 1) јалистичког салтоуправпог дру штва, чију основу ћелију чинн Опигпша”. Битну новину у нашем друштвено-полЈГПхчком систеaiy представља увођење делсОМЛАДИНАЦ ПОЗДРАВЉА ЧЛЛНОВЕ СВЕЧАНОГ СКУПА гатског прннципа. Делегатскп систем обезбеђује раднпчкој класи и свим раднп.м људи.ма да најнепосредније утпчу на процесе доношења политичких одлука у скупштинама друштвено-политнчкнх заједница, пре свега у општинама. Другим речи.ма, делегација постаје облик п пнструмснт по* везивања п укључивања основипх самоуправних зајсдница радних луди у вршењу функција Општине. Имајућп у виду оваквс полазнс основе, Скупштпна општине Параћни пмаће трп Bella састављспа од дслсгата, п to: Belie удруженог рада, Belie месних зајсдница п Друштвено — полнтнчко веће. Y скупштинскн снстем укл>учују се п интересне зајед1шцс. Тако се прсдвнђа да скупштине самоуправнпх^ шг тсреса заједпнца за област образоваља, паукс, културс, здравства и социјалне заштите одлучују равноправно са падлежним већима Скупштине. Y целпнн узето предложеин текст Статута Општннс Параћин у свилт појединостима урс bvje односе у комунн тако да сс омогућава радном човеку — непосредном пропзвођачу директан утицај на друштвепе токове и онемогућава да било ко мимо његове вол>е од* лучује о њсговој судбпни. Имајућп у внду оваквс полазне основе самоуправљања у Општпни, предлог Статута утврђује три всћа Скупштине општине Параћин са у купно 142 делегата. Ако се узме да. и пза сваког делегата стоји најмање јед* иа дслсгацпја од само 10 дслегата, то значи да lie убудуће о скупштинским пословима директно одлучивати прско 1.400 радиика н грађапа, нс рачунајућп скупштпнска помоћна тсла н органе, затнм оргаис Ji тела месних интереснпх зајсдннца од неколико хиљада чланова. Прелдог Статута пропзашао пз начела усвојених Устава СФРЈ и СР Србијс у свом тексту дословно је прилагођсн vcAOBiLMa Ji потребама Општипс Параћин, саглсданс и утврђенс кроз вншемесечну свсстрану дискусију у радним оргаипзацијама и свнм пассље* 1шм местима Општпнс. Да би се Статут . доследио при.менио потребно јс да свссно и организовано, зајсдипчком активношћу свих политичких снага друштва, користн.мо мноштво могућих решсња која нам стојс иа располагању v свим областима живота II рада. На том послу посебан допрннос се очекује од дслегација и делегата који треба да одпграју одлучујућу улогу v спровођењу у дсло како Устава Социјалистичке Федеративне Републике Јутославије, Устава Социјалистнчке Републике Србије тако и Статута Општинс Параћин. Славољуб Обрадовић VIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIfllllllllllllllllllllllllllllllllllllliliiiilllililillinillllllllllllllllltlllHIIIinj I ЧИТАОЦИ ПИШУ I И ПРЕДЛАЖУ Успех грађана сеАа 1»ул.<|иа | Драгн другови, | | Као председник Месне организације ССРН у селу = Е Буљану, могу да пренессм захвалност граћана иницијато- | ркма за нзлазак новог лисга „14 дана" за подручје Опилти- = | не napuhmt. Излажењем овог листа граћани. he бити боље е е и на времс iui(f)opMiicatai о соим догаћајима у нашој On- | = штини, а такоће he моћи да критикују оно што не ваља = | и хвале оио што је добро. Па' noiUTo јс тако, онда и ја корпсгим прилику да | = iteuiTO напшием о успесима граБана у Буљану. 2 3 V Буљану је био највећи проблем, а и сада је, пут | Е Буљане — Поповац. У еези са ibUM је 1972. расписан ре- i = ферендум за обезбећивање средстава и то: 4% на нов | f катастарски доходак од пољопривреде; 4% на доходак = = пз радног односа, као и на доходак занатлија и иа dpyza | | примања. Месни самодопринос је уведен за нериод до | | краја 1974. Како су прикупљепа средства објективно пос- | f тала педовољна, ове године је одлучено да се самодопри- | | пос продужи до краја 1976. као и да се стопа на доходак е = од пољопривреде noeeha на 8%. Тиме he се обезбедити = | потребна средства, поготово и зато што јс дошло до удру~ = = живања средстава измећу месних заједннца села Буљана, | | Шалудовца и Горње Мутнице. е Уз ово удруживање, у помоН се придружује и Фабри- | = ка цемента и даје за целу трасу од Поповца до Аеисња = = 20.000 кубних метара камена разне величине и 50 тона । 1 цемента. Предузеће за путеве „Пут" из Светозарева је урадило = = пројекат за целу трасу чија је дужина десет километара. | е Пројекат је готов, и ових дана треба да се објави оглас | | за уступање радова. Предвићена је изградња асФалтног н | коловоза tuecT метара ширине са иеичњацима. Радови he = = почетп највероватније првих дана априла ове године. Е Хвала ла простору у листу! | | Златоје Лазаревић, Е председник MO ССРН, | = из Буљана = niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiifiri РАЗГОВОРИ СА ДЕЛЕГАТИМА ЗА VII КОНГРЕС БРЖИ РАЗВОЈ школоиг СИСТЕМА ВГКАДИН САВИН ПРОМЕНЕ V МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА « 1 1,1 —— Чвршћа веза са Скупштином општине Друже Caeuhy, Ви cte denetar за VII конгрес СКС. To је признање н о5авеза. Како сте npiuiunu ово поверење комуни ста Општиие Параћин да их престављате на Конгресу? В Одлазак на VII конгрес СКС представља за мене призмање за дугогодишњп рад у Партији. Оваква н слична при знања треоа да буду указивапа и другп.м радницима, како у органпзацпји СК, тако и у други.м друштвено-полнтнчкнм организацијама. Какве порукс комуииста ове општим посите VII конгресу? ■ Као комуниста отворено сам се залагао за ставове који су ишлн ка практичном ре шавању и развијању самоуправних односа у нашем друштвсно-политичком развоју. Седмом конгресу liy пренети поруке комуниста наше Општпне да с.мо и данас за ту полптику. To је наш пут, јасно и недвосмислено траспран Писмом Председника Тпта и Извршног бироа председништва СКЈ, Уставом Југославије и платформом за X конгрес СКЈ. Настојаћу да се Титова политика развоја самоуправпог спстсма до краја примеи>ује, с посебнпм иагласком да захвати свс nope пашег дру штвено-економског развоја. Као просветни радпик како саглсдавате проОлсме школстаа и како се може обсзбсдпти идејносг у иасгааи?. g He може co задшслпти развој са.моуправног социјалистичког система, којп са собом носи богатство демократпјс, бо татство привреде н стандарда радничке класе п раднпх људп, а да при томе немам у впду развијен школски спстем, развијено образовањс п култу ру. Та два богатства једног си стема морају да се узајамно допуњују. Y целинп гледано, мп смо застали код развоја школског система. Оп пије пшао у корак са пашпм полптпчкпм развојем, те lie се из тих разлога ово питање детаљно ппетпесатп па X копгресу СКЈ. Y резолуцијп, која је објављена, дају се основе реформпсаног средаег школства. Њиме ћемо добити то, да пам овај део школства буде основиа карика пашег даљег развоја. Другп дсо везан за школу је наставип процсс. Оп у паплш школама мора да је прожст стварношћу која пас прати у радној организацијп, месној зајсдници, школп. Отуда пропзлази да наша школа мора да будс полптички обојена, а да би to бшха мора да има такав наставннчки кадар. Дакло, предстојт нам рад у радној оргаппзацији, пнтересној заједпшш и друШТВСПО-ПОЛИТ11ЧК1Ш организацијама, са цнљем да се пиво младс гснерацпјс и паставног кадра још бољс развпје иа пла иу марксистичкс мпсли и тимс школа постави па опе темсље којп су постављепп Плат формом п Резолуцпјом за X копгрес СКЈ. Свс нсснс зајсдшшс на подручЈу Оп1UTHHC Параћпи далс су на јавну днскусију својс статутс. Прс.ма текстови.ма статута мсснс зајсдшшс установљавају сс као обавсзни конститутнвни слсмснат самоуправног систсма и самоуправнс организацијс друштва уопjuic. One lie постати специфичнс самоуправне интсреснс зајсдницс у којнма радни људн п граћанп остварују својс заједнпчкс ннтерссс и потрсбс. Y статутнма мсснпх зајсдшша у дстал>е јс разрађсп дслегатскн прпишш 11 уопштс пачин учсшћа радппх л>удн н rpabaiia у вршсњу друштвенпх послова. У свим статутима мссннх зајсдшша vcnocTaB.Mii јс дслсгатски систсм, као облнк нспосрсдпог учсшћа радннх људи у вршсњу функција скупштинс друштвсно-политичкс 33- једшша. To зиачн да јс Устав омогуlino радпнм лудпма и грађаннма, пс само у својим организацнјама удру« ✓ксног рада, већ п у оквпру меспс зајсдниис пајнспосрсдније учсствован.с у вршењу функција друштвено-полнтичкнх зајсдшша. Свс мсснс зајсднпцс образоваћс својс дслсгацнјс. којс трсба да бнрају дслсгатс у Bchc мссних заједнииа и то свака дслегација мсснс заједшшс у ссоским iiacc.vnма по јсдног дслсгата, а дслсгациЈа Мссне зајсднпцс трала ПараИнна осам (свакп рсон по јсдног). Y текстовима статута меснпх зајсдннца дстално су разрађснс функцпје, права и дужности, начин избора н на чнн рада дслсгација мссних зајсднииа. Из свпх овпх одредаба јасно сс уочава ла ће лслсганије меспнх зајсдшша убу дуИе бпти такав одлик н ннструмепат који he повсзати л укл»учити мсснс зајсдннце у вршсњу свих функцнја Скуи штппе општкнс. Чак Ji површном аналпзом јасно сс уочава уставпа претпоставка да he сс сасвим сигурно превазићи досадаш«>а одвојепост Скупштннс општпнс ол мсС11ПХ заједшша, а тпме слиминпсатп и нрсдомннацнја досадаш«»сг прсдставннчког пршшппа у конститунсалу п раду Скупштинс општипс, чимс пс сс отклонптп досадашња појава отуЈжван»а полнтичкс властп и нснтара полктпчког одлучивања од раднпчке класс. Самоуправљање радннх луди дооило је значајно место у статутима мссних заједница. Учшвенс су значајнс промсне у том смнслу uno сс копсснквснтнијс нзражава и уврђује да су рални л.уди и грађанн самоуправио органпзованп у мсснс зајсднпце носиоки и власти ч самоуправљања на свнм друштвсним пословпма који су од зна чаја за >bi<x самс. Значајнс новинс су и у погледу ортана мссннх заједнпца. Уместо досадашњнх , Савета M3” уводс се „Ск^тј* нпнпе M3” као пајшшш органп у оквкру права и дужности M3. Скупштнне нису само термпнолошка промсна пазиоа всћ су јсдан ширп орган друштвеног самоуправл»аи>а у месним зајсдпнцама којн је и репрезснтатипиији 1< ауторитативпнјн за концппира* н>с OCHOUHX одлука од шпсрсса за рад нс људс u ipabauc. Предлозп статута мссннх зајсднппа поссбну пажљу поклањају питањнма општснародне одбранс, цивилнс заштнтс, заштити човековс срсдинс, увођеп.у самоуправнс друштвенс коитролс, са.моуправпом споразумсвању и друштвсно.м договарању, као п осталим питањнма која су од најнспосреднијег ннтсреса за раднс л>удс н грађанс у пассљу. Л. Ј. ДАЋУ II СВОЈ ЖИВОТ Другог марта 1974. годипс, мЛадн војници — припаднпци Гарннзона „Б Крсмановић", уз присуство великог броја младих и предстваника друштвено-политпчки.х организацнја наше општнне, свечано су се обавезалп да lie всрно служити своме народу. После примљеног рапорта, Предраг Живановпћ, потпуковник и командант Гарнизона, говорио је о развоју оружаних снага СФРЈ н значају заклетве. „Југословенскп војник, рекао је, заклпње се на верност своме народу, а не једном човеку, што је случај у царевинама и краљевинама.” Затим су из грла.младих војника потекле племените речи: „Заклињем се да ћу своју домовину чувати.. .и ако затреба за iby и свој живот даћу.” По потппсивању и прнмању црвени.х каранфила од странс средњошколки, приређен је културно-забавнн програм којсг су за ову прилику дрипрсмплн млади из Буљана. Б. Марковнћ ТРЕНУТАК ПОТПИСИВАЊА СВЕЧАНЕ ОБАВЕЗЕ

1« ДАНА I СТРАНА 3. СТАВ КООРДИНАЦИОНОГ ТЕЛА Ивп НЛНАИААТИ 31Ш0МИ1Е ФУНКЦИ1Е У ОПШТИНИ Прнликом свндентнрања кандидата за најодговорније функције у општшш Параћнн, евидентнран јс всћи број овјгч кандндата Од стране зборова радних л»уди II грађана у месшш заједннцама, организаци јама удруженог рада и дру гим самоуправним друштвеннм структурама. Координацони одбор за питања кадровске полнтике при Општинској конферснцији ССРН — Параћин, разматрајући списак евидентираних кандидата са предкандидационих зборова, а држећи се чврсто усвојеннх критеријума за кандидовање и избор делегација II делегата, за најодговорније функције у општини Параћин предлаже следећс кандидате: ЗА ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШтаНЕ: МИЛИВОЈЕВИБ СЛОБО1- ДАН, дипломирани ветеринар, директор OOYP-a „Агроекспорт“ Параћин, рођен 1931. године, сада посланик Приврсдног већа Скупштине Србије, активни друштвено-политички радник, члан СКЈ од 1948. године. ЗА ПОТПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: ПАУНОВИН НИКОЛА, ВКВ металостругар, радник Фабрике цемента „Новп Поповац" у Поповцу, рођен 1935. године, активни друштвено-политички радник, бно је на дужности председника Већа савеза снндиката општине Параћин до јуна 1973. године, члан СКЈ од 1955. године. ЗА ПРЕДСЕДНИКА BERA УДРУЖЕНОГ РАДА CKYFIШТИНЕ ОПШТИНЕ: APAKYAOBHR МИЛОШ, ВКВ радник, запослен у ИВТ „Бранко Крсмановић" у Параћину, рођен 1942. годнне, активнн друштвено-подитички радник, члан Секретаријата фабричкс конференције СК, био секретар Фабричке организацнје СК и члан Комнтета Конференције СК, члан СКЈ од 1965. године. ЗА ПРЕДСЕДНИКА BERA МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА CKYTHUTHHE ОПШТИНЕ: РАДИБ ДУШАН, дипломира ни инжењер шумарства, рођен 1927. године, сада одборник Привредног већа Скупштп не општине, председник Месне организације ССРН града и председннк Општннскс организацнје Покрета горана, члан СКЈ од 1967. године. ЗА ВЕНЕ УДРУЖЕНОГ РАДА СР СРБИЈЕ: НУПУРДИЈА ИЛИЈА, ВКВ стакларски радник, зопослен у Српској фабрици стакла, рођен 1937. годинс, члан Општинске конференције СК и члан Комитета конференције СК, члан СКЈ од 1957. годинс. ЗА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКО ВЕПЕ СР СРБИЈЕ: ОГЊАНОВИН ЉУБОМИР. дипло.мирани економиста, рођен 1923. године, председник СкупШтине општине, активни друштвено политички радник, чдан Међуопштинске конференције СК, члан СКЈ од 1946. године. ЗА ПРЕДСЕДНИКА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОГ BERA CKYIHIITIIHE ОПШТИНЕ: BEfoKOBHR ДРАГАН, дипло мнрани правник, рођен 1940. године, секретар Завода за запошљавање у Параћину, члан Општинске конференције Савеза комуниста и члан Комитета Конференције СК, председник Комисије за идеолошко-политичко образовање Општинске конференције СК, члан СКЈ од 1961. године. КААЕИДАР ИЗБОРНИХ ДОГАЂАЈА ° За 21. март је заказана кандпдацпона конференција ССРН општине Параћин, коју сачињавају Општинскс конферениија ССРН, Општинско синдикално већс, Ко.мптет Конференцијс СК, Председништво OK CO и Председништво 00 Савеза бораца. Ова Конференција lie утврдитп листу кандидата за Друштвено-политичко веће Скупшнте општине. БиНе размотрени предлозп за члана Председнпштва СФРЈ п за Скупштнну СФРЈ. ® Између 25. п 31. марта обавиНс сс непосреднп избори делегација у организацијама удруженог рада и радпи.м заједницама. • 31. .марта обавиће се пепосредни избори за делегаиије месних заједница, као и за дслегације пољопривред1шх произвоБача при ' месним заједницама. Истога дана, граћани he се изјаснити и о .чтстн кандидата за Друштвсно-политпчко веће Скупштиие општиис. СЛ 1'ЛНИЈИХ ИЕПОСРЕАНИХ ИЗБОВЛ • ИзмсБу 1. и 10. априла би11с одржанс.првс седнице дслегација, па којима lie се извршггш њпхово копститу. нсанл (изабраће прсдссдавајуИег). • 14. априла делсгацијс у месним заједницама изабраћс делсгате за Belle месних заједнпца Скупштине општиие, а дслсгацијс пољопривреднпх пропзвођача изабраlic дслсгате за Belie удруженог рада CO. • 17. априла делсгације у оргачизацијама удруженог рада' и радиим заједиицама нзабраћс дслсгатс за Behe удружепог рада CO. • 26. априла би!1е одржапа копституирајућа седшша повоизабраис Скупштипс општиис ПараВии. ОСТВАРИНЕ СЕ РАДНИЧКА ВЕНИНЛ КАКВА ТРЕБА ДА БУДЕ CTPYKTYPA ДЕЛЕГАТА CKYIUUTHHE ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЗБОР МЛАДИХ ГЛАСАЧА На Збору младих гласача, који је одржан 14. марта у Сали бирскопа „Раднички'*, говорио је dpvz Витомир Пстковић, члан Политичког aicruea СК Србије. Збору је присуствовало нреко 350 омладинаца из радних организација и школа, који се припремају да први пут изаћу на биралишта. Млади су tic пољили велико интерс совање за нови скуп~ штински систе.и, за улогу непосредних нро~ извокача. у делегатском систему, за струк rvpy органа. управе Скупштине општине и за друга акгуелна питања. В. М. гчл Координациони одбор за питања кадровске политике при OK ССРН утврдио je ставове у вези са структуром делегата Скупштине општиие Параћин. Веће удруженог рада има 60 детога- Ралника п земљорадника заједно треба да биде 41 (68,3 /.); жена у овом Belly треба да буде 10 (16,6%), а омладинаца 6 (1О’/о). п Belle месних заједница и.ча 41 делегата. Раднпцп п земnnP7o^1WH'за,еАН0 Y 1мму треба да буду заступљени са 29 АеЛеГаТа’ Женс са 7 <17°/0)- а омладцна такође са 7 (17%) делсгата. Друштвено-политичко веће CO има 41 делегата (12 из Социјалистичког савеза радног иарода, 12 пз Синднката, 8 из СаV 113 Сав“а омлаАИне и 4 пз Савеза удрчжеп.а ,?°Р’а ’ Y °В0М Већу' РаАНИЦИ 11 земљопадншт зајслно треоа да оуду заступљени са 23 делегата (56%), жене са 9 п омлалина са 9 делегата (22%). ба 1а^Лр^аг>о^ОИЗЛаЗП ла стРУктУРа Скупштнне општине тпс- °аАа изгледа °вако радника п земљораднпка зајсдно 93 (65 5%) делегата, жена 26 (17,6%) делегата, о.младпна 22 (15 4%) док he остале структуре бити заступљене са 49 (34,5%) делегата, пошто Скупштина општине у целинн има 142 делегата. Евидентирани кандидоти Ha преткандидационнм зборовима за најодговорније функцијс у Општини и шнрим друштвено-политнчким заједницама евидентирани су: Антић Драган, Арсић Видојко, Арснћ Стојап, Бајевић Војнн, БогдановнИ Милисав, Богдановић Станојло, Богојевнћ Л>убомир, БошковиИ Добрнвоје, .Бркић Ранко, Вићић Никола, Вуковић Мнлоје, Глигоријевић Милутин, Бокић Божпдар, Бокић Драгиша, Букнћ Бура, Бу рић Драгомпр, Живановнћ Владета, Живановић Милан, Илић Мпдоје, Иванишевић Витомнр, Јаблановић Градиоор, ЈанићијевиИ Бранко, Јевтнћ Радослав, Јовановић Бојана, .ТовановпБ Мнодраг, Јовановић Зоран, Кадрић Зијад, Лазић Момнр, ЛсковиИ Петко, Map ковић Драгослав, Милстпћ Бранислав, МнлетиИ Стојадин, Миливојевић Слободан, Миловановић Мнлпвоје, Милојевић Драгап, МилојсвиН Србољуб, МилошевнИ Милуттш, Милошевић Радомир, НедсљковиИ Топлица, НколиИ Живо1мн, Обрадовић Мплисав, Обрадовић Croian, Огњановић Л>убомнр, ПауновиН Никола, ПсрнБ Мирослав, ПетковиБ Внтомир. Петковнћ Вукадпп. ПетковиБ Борће, ПетровиН Душан, Петровић Петар, Радпћ Душан, Радоваповић Л>иљана, РадојевиИ Златоје, Радојсвић Зораи, РодојковиБ MiiAiiBoic, Радосавл>евпН €рбобран. Савнћ Гпадибор, Стам« болић Пстар, СтевановиБ Жиuoiiui. СтојановпИ Данило. Tanith Алексапдар, ТомиН Жнвоlitif, TpaloBiih Борђе, Rarnh Брапко, Нупурдија Илија, и Ypomcunh Михнјло. НАСТЛВЛК СЛ 1. СТРЛНЕ) Сами предкаидпдацпони зборови одвијалк cv се v веома повољној делкжратској атмосферп п претваралп су’ се, по својој суштпии, у самоуправни договор наших радних л»уди п граБана, јер су били усмерени на нзналажење најпогоднијнх решења у нзбору п евидентирању кандидата сходмо датим критерпјумима. До сада ни на једном предкандндаиионо.лт збору нисмо приметили никакве политпчкс сксцссе поједппаца пли група, ннтп су били какви испадп којима би се иарушила ова демократска п самоуправна ат.мосфера. Y самом граду ПараИпну ирсдкандидацпони зборови одржанп су по подружницама Социјалистпчког савеза у граду it на obilm зборовима забедежена је масовна посета радних људп п граБана, која у просеку по једном збору износи од 130 до 150 бирача. Рад на зборовпма одвпјао се. у демократској атмосфери. ЕВИДЕНТИРАН ЈЕ ВЕЛИКИ БРОЈ НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА До сада је у општинп Параћип на одржаним преткаидидациошш зборовима по месним заједннцама за члансве дслегацнја месних зајсднпца свндснтирано 720 кандпдата, а у самом граду Параћину 143 кандидата. Y областп пол>опривреде евидентнрано је 470 кандидата за делегације пољопривредшпса, а пз областп занатства евпдентирано је 20 капдидата за чланове делегације. Посебну пажњу заслужује да је у евндснцији предложених кандидата на зборовима за чланове делегацпја и дслегате у сви.м самоуправним струкгурама, заступлзена задовол>авају11а соцнјална структура предложених кандидата и да међу предложеннм кандидатпма до.мпнпра број нспосредипх произпоБача. Предкаидпдацнони зборовп одржанп су н у основннм органпзацијама удруженог рада, другнм радним заједшша-, ма, државним органима н друштвсно-полнтичкнм оргаппзацијама, удружењмлта, ЈИЛ птд. До сада јс одржано 79 оваквпх зборова на којнма јс забелсжсно прнсуство 7.214 радннка. За чланове дслсгацпје јс евилептирано v осповним органнзацијама удруженог рада 2.074 капдпдата, од чега иајBchir број непосредних пропзиоВача, што још једном указује на околност да су се дослсдно прпмењивалп усвојснп крнтеријулш. • . Y основшш органнзацпјама удруженог рада KOje раде no смс11ама морао сс рад прсдкандндачионих зборова прплагодитк раду радинка по смсиа.ма. II ако су постојале објсктнвнс тсшкоће, захвал»ујући пуном разумевању радпих оргаппзаииЈа и всликој актпвпосги ппогпсспвних снага. посао је успешно обавл>сн, uno показују п резглтати тс сс може закл»учпти да су н ог.акви зборовн потпуно успелп. Послс успсшно обављених преткапдпданиопих зборопа приступпло сс одржаваљу кандкдацнопих зборова. He рас* полажемо потпуниад иодацима са овнх скупова, пошто cv окп у току, алп нам првн извештајп показују да сс раннјс договоренн предлозн какдидата за одговорие друштаспе функцијс, за лелегацијс н делегатс, Једногласно прих^атаЈу. Очнгледно Јс да he опај одговорни друштвеин посао бпти успсшно обав.л»еи. ’ ЖИВОЈПИ 1OMIU1

4. CTPAHA 14 ДАНА АкЦЕНТИ Запошљавање — мимо закона Одувек су раднс организације биле обавезне да свако слободно радно место пријаве надлежној службн за запошл>аван>е, као и да пошал»у нзвештај о томе који јс раднпкпрнмљен. Цнл» овога је да се кретања у облрсти запошљава 1Ба констаитно прате, да се омогуђи јавност у запошл»аван>у и онсмогуће злоупотребе. Потписнвањем Самоуправног споразума о запошљавању ово је постало још значајније. МсЈјутпм, впше нсго у другим об ластима, кад је у питању ова обавеза радних организација, 'манифестује се неодговорност и кршење закона. Да јс то тачно пајбоље показу.је *’ињеинца да је у току 1973. године Заводу за запошљавање Параhim пријављено од стране радиих организацнја да fe прпм* љено 658 ралшгка, а Фнлијллп КЗЗСО-а у Параћину 1721. Разлнка није мала п сигурао јс да, у снтуацији када има пуно проблсма око запошљаваља, тражп дубље сагледава1ве н мзналажење узрока за то. Да лп је у питаљу незнање н сла бост у раду кадровских служби или је можда свссно изигравање закона да би се прн крило нешто друго? Знају лп самоуправни органи у радннм органнзацнјама да се овако ради? ARTNBHOCIРЦМИ МПРШ Комиснја за друштвени надзор Скупштине општнпс Параћин у нпзу мера, којс предузима на сузбијаљу.негатпвпих појава п разнпх злоупотреба које сс повремено јавл-ajy у некпм оргаппзаипја.ма удруженог рада, одржала је и седницу са председницима самоуправннх раднпчкп.х контрола са терпторије општппс Параћпп. Ова седница пмала је за цпл> да укажс на задаткс, права п обавезс радннчких контрола н њихову улогу у сузбпјању девпјаптних појава, као и да се саглсда стање и проблемп на које контроле наилазс у своме раду. Констатовано је да је, иако јс ово тск почетак у раду, бнло доста успеха у сузбијаљу кримннала, злоупотреба, мита н корупцпје код неких раднпх организацпја, а да пске тек проналазс методе рада у свстлу повпх законскнх проппса и интенцнја. Заузет јс став да самоуправне радничке контроле дслују првенстссно у внду превептнва и упозорсња, алн се не пскл»учујс и предузнмање санкцпја уколпко зато постојп потрсба. Исто тако указано је на потрсбу сарадњс са државннм органима, друштвено-полптичким оргаппзапијама н органима гоњења како би сузбијањс свнх видова злоупотреба било што ефикасније. С. Обрадовић *1111111111111111111Ш11111111111111111111111111111П1Г 'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiliiiiiiiiliiiliiiiiillliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitDiiiiiiiiiiiiiiiH: НОВА ПОРЕСКА ПОЛИТИКА Порези и доприноси из лично/ дахошка из радно! односа Чнљенииа да се у нашим условкма привређиван.а кнструментима финанскјског система захвата к прераспоpebyje близу 4О"/о наиноналног дохотка, само по ссбн говори о значају којн нмају ф|шансијски феноменн у процесу укупис друштвене репродукиијс. Средства која сс нздвајају из до.хотка органпзаиија удружсног рада расподсл>ују се и прсрасподсљују посредством спстсма порсза и доприноса на бројнс друштвенс делатностн прско којих се задовољавају потребс опште н зајсдшмкс потрошњс. Порезп и доприноси из личннх доходака, заједно са порсзом на про.мст, представљају основне впдове опорсзпвања, којима сс прибавлају средства за фннанснрањс друштвснпх служби. Прн завоћсњу догтриноса на лјгчнс дохотке пошло сс од прегпоставкс да свс јавне службс (проспста, култура, злравствсна заштита птд.), чннс саставнп део личног оандарда и да велпким дслом прсдстављају битнс условс привредног развоја. Опс су не само сдраз развоја вего II 1БСГОВС НСОПХОД11С ко.мпонснтс. На територији нашс Општинс постојс схсдсће врсте пореза н доприноса из н прсма лнчним дохоци.ма: I. Рспублички порсз — за Оуист рспублпке осим делатности образова1Ба, социјалпс заштите н паучних дслатностк гдс сгопа износм 0,93V«.). 2. Рспубличкн допринос за образовање (1.60V*, оснм дслатноси! образовака, сотшјалнс заштитс и научних дслатости гдс стопа пзноси 1,26’/.), 3. Рсиублнчкн допрпнос за фнзпчку култспу (О.ОЗ*/«), 4. Рслуилички доприпос аа култзфу (0.’32’.'4), 5. Републички Aoiipiinoc за Јгзучнм’ рад (0,454)), 6. Aoripirtioc за iichjhoiio it ннвалилско осшурамс 7. Aoiipiinoc, аа здравстпспо ocinypaiiic (6,5"/»), R. Опш।инскн порсз — за бупег onnmiiie (1,87«), 9. OnuniiiicKit допрпнос за c>6pa'jona>bc (47«), 10. Општинскп Aoiipiinoc з.» фнл1чку културу (0,27.), 11. Опплиискп лопринос зз културу (0,17»), 12. Допринос jft iienocpcAiiy дечЈу заппиту (17.), ЈЗ. Доприиос за додатак на дсиу (1.657»), , 14. Допринос зз ЗиПбшл>ава1ћС (0.657.), 15. Допрпнос за сгамбепу inrp.wi.y (4,57»), 16. Додатни допринос за здрллсгвено ocuiypaibe (?/.), 17. Додатни допрмнос за ипвзлиаско осигуранл (од 0,157. до 0,407. па ието лкчнс дохотке), 18. Допринос за обнову Босанске Крајине (1’/» на нето личне дохотке). Посебан вид са.моопорез!геања грађана је меснн самолопрпнос који заводс грађанн ради изградње комуна-АНИХ објската. Наведснс врсте пореза п доприноса важс за нспрнвреднс дслатностн. Мевутим, важно јо напомснутк да је од 1. јануара 1973. годпне започсо процес измсне финанснјског снстсма, са цпљсм да се општс п зајсдиичкс потрсбс задовол-авају нз дохотка а не из лпчппх доходака. Цил> овпх нз.мена јс да сс опорсзују резултати рада умссто фактора производње, затим да се порсски терет распоредп равно.мерно, односно да организашџс удруженог рада, KOje због повољнијнх услова привређивања остварују бол>н сфекат плаћају к веће друштвснс обапсзс. Због тога су стопс порсза на доходак прогрссквнс (растуће). Штавишс, раднс органпзацпјс KOje остваре доходак по условном раднику испод одрсђеног износа не плаћају норез ка доходак. Са прпменом опорезнва1ва дрхотка отпочело се у прпврсдин.м органнзаиијама гдс јс укшцт рсп\'бличк11 порез, рспуб.и<чки допрпнос за образован>с, републички догтринос за културу, републичкп допрннос за’научни рад. дсо допрпноса за псизпоно и инвалидско осигуражс, и дсо доприноса за додатак на децу, а у.мссто н»пх сс плаИа порез и доприкос нз дохотка. To јс разлог што су збирнс стопс пореза и допрпноса у прпвредким ниже нсго у нспрпвредним раднпм оргаинзацијама и што су стопс општннског порсза и општипског доприпоса за образован>е у приврсдн всће за 0,2",'« односно 0,4У» него •у НС1ф1ГВрСДК. Како порсз из личннх доходака имл нс само фиксал* ни nch и соцпја.\ни, скономски и политичкн каракгср, io јс Скупи1Т11на опиппнс Параћип ослободила плаћаља опог порсза запослспе у занатским дслатностима где сс прстсжно врше услугс грађашсма, као и запослсно у грађевинарству н грабсвкнском запатству, јер су раднс ор- ) анизацнјо у овим дслатносги.ма задљи.х година пословалс сн губитком пли на гранкик рентабнлнтета. С другс стрпJie, порр по увсћаним сгопзма п.\аћа сс на лично дохоткс in радног одиоса ужпвалаца пснзијс, као к на приман,а за рад дужп од пуног радног времсна, што има за ци.\> сп1.мулисан>е залош.\>аваља новс роднс снагс. Раде Јовановић *lllllllllilJllllllllllllillUllltllllillliillllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllJIIIIII|llll|||l|l|||||IU||||||lJ|||||||||||illll|||ilillJllllllllllllllllllllllllHIIIIIUIIIIIIIillllllllllllllllJIIUIIIl>" I 1 Y Заводу за запошлкнмпве, где смо разговарали о овом проблему, обавсштеин смо да је ово карактеристично пре свсга за мањс радке оргаикза* ције („Извор", „В. Каравић", „Грплптељ”, „Профсс", „Стап дард". орган управе CO, некс школе и др.). Међу пима најкарактсрнстичнијн прнмер јс иовооснована Основна школа „М. Поповнћ” из ПараЕика. која, кад бн смо се ослоннли на податке вз Завода за запош љавање, и не псстоји, јер је у 1973. годннп прпјавила са.мо 3 слободна радна места, алн ни за та ннје доставила извештаје да су попуњена. Из свега овога произнлази закључак да се ни Закон ни Споразум о запошљавању нс поштују И да критике у всзи запошљавана нису без основа. Зато би запошљавање требало комплетније сагледати и пу тем друштвеног договора V Општини регулисати га на другачнји начин него што је регулнсано постојећим Самоупрашшм споразумом о запошљавању, а за учнњсне пропусте тражити ие само полјг тичку већ и законску одговорност. д. А. Нови административно — управни центар Потреба за пзградњом административно-управнс зградс Скупштипе општинс Параћпп оссћала сс одавно. Полазећп од овог, Скупштина јс донела Одлуку да сс изгради администратноно-управпа зграда v којој бп биле смештене све службс. Дсцембра мссеца 1969. годнне основан јс Фонд за пзградљу управпс зграде који јс обезбедио потребну документаниЈУ п рашчишћавањс тсрсна и почсо прсдузимати остале мере у циљу обезбсђења средстава. НовосаграВенп објекат, којп представља прву фазу алмпнистратпвно-управне зградс, има „сто површипу од 2263,50 m2 и v п-сму су смештени сви органп управс, изузев Секрстарпјата за унутрашњс послове и Завода за комупалпс послове и урбанизам. Укупна врсдносг свих створених обавеза на нзградibii н опрсмању овог објекта износп 8.248.437.35 дпнара \ к^учујућн у to II уложсна средства за рсшсњс загревања зградс Општинског суда као и за падзор пад изградљом и осталс машшулатпвне трошковс. Следсћа фаза би била пзградња салс за ссднпце и прозторнја за смсштај Сскрстаријата за уиутрашње пословс, којс су такођс обухваћсне главппм пројектом. За овс радове биће потребпо обсзбсдпти нова средства, а тпме he коначно бпти и обезбеђенп смештајнн и радни услови за свс органе управе Скупштнне општпне ПараНнн. С. Обрадовић Број прекршаја у опадању FAA ФРТАИА СОДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЖ ИОЗИТИВНО ФЦЕЊЕН На послсдњој седнпцп Скупштинс општинс Параћин прихваћен јс извсштај о раду Општинског судпје за прекршаје у Параћину и проблсматнци прекршаја у 1973. годкнп, a казнена политика оцењена као адекватна. Из извсштаја овог оргаиа који је V 1973. годинн нмао у раду 8.528 прсдмета впдп се да број прекршаја постепено опада а нарочнто у области јавног реда п мвра. Свакако да је пајбитнијп утпцај извршен оштријом казнеиом полнтиком и сфнкаснијим решавањем предмста. Y областн јавног реда и мпра изречено је доста времен* ских казнп у укупном трајању од 252 дана затвора. Таква казнена политика допринела је да се стање јавног рсда и ми« ра на нашем подручју оцени као веома повољна. Политнчких прекршаја скоро и да није било. Највећп број прекршаја јавља се у области саобраћаја што је и нормално и зависно од свакодневног порасга броја возила 11 возача. Нарочита ефикасност испо л>ена је у решавању захтева тржишне инспекције код прогона недозвољене препродаје било стоком или индустријском робом као и код захтева које је подносила санитарна инспек ција, инспекцнја рада и ветерннарска инспекција. Y току чнтавог протеклог це риода орган је посебним информацијама упознавао председништво Скупштине п друштвено-политичке организације о појавама у појединим обла стима друштвеног живота. Рад органа уско је везан за извр< шавање задатака нз смерница приоритетне активностн CO Параћин, органа управе, оргапа правосуђа и пнтересних заједница што је и Савет за унутрашње послове CO Параћин оценио као прихватљив метод „ садржај у делатности овог органа. Ступањем на снагу новог Закона о прекршајпма органу за прекршаје јс пружена могућност још бржем и сфикаснијсм решавању предмета јер he се многе одлуке о казни одмах усмено саопштаватн без накнадних рсшсња, а сагласно томс тсжим преступницнма Закона одређивати пзвршсње казнс одмах без обзира па евентуалпу жалбу. Д. Петровнћ СРЕДСТВА Ф0НД0ВА 0ПШТИНЕ ПАРАЋИН У 1973. I. ФОНД водл — пркходи — расходк — салло 69.094,90 175,95 68.918,95 II. ФОНД ЗЛ УНАПРЕБЕЊЕ ПОЛ>ОПРИВРЕДНЕ ДЕЛЛТНОСТИ И Ш¥- МЛРСТВА — прнхоли — расхолп — салдо 435.268,00 285.246,25 150.021,75 Ш. ФОНД ЗА CCI.’.’iJAAHY ЗАШТИТУ — приходк 315.952,25 — расходи 102.450,70 — сал^о 213.501,55 IV. ФОНД ЗА ДОПУПСКУ, БОРАЧКУ И ИНВАЛИДСКУ ЗЛШТИТУ — прпхоли 1,033.512,85 — расходи 934.895.45 - Салдо 98.617,40 V. ФОНД ЗА ИЗГРАДЊУ УПРАВНОЛДМНННСТРЛТИВНЕ ЗГРАДЕ — пркходк 2.092.482,45 — расхолн 1,943.432,20 - '•а.Адо 149.050.25 VI. ФОНД ЗА ИЗГРАДЊУ ПОЛИКЛИНИКЕ — прнхолк 2.343.554,90 — расходц 1,976.615,25 — салдо 366.936,65 VII. ФОНД ЗЛ ИЗГРАДЊУ И ОДРЖАВАЊЕ СКЛОНИШТА ••• ••. -:' — приходи > 453.749,55 — раслоди 164,90 — салдо 453.584,65 VIII. ВАТРОГАСНИ ФОНД — пркхолн 388.338.25 ' — расходи 310.115,80 — салдо 7 78.222,45 IX. ФОНД ЗА КРЕДИТИРАЊЕ СОЛИДАРНЕ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ — прк.холн 1,522.742.90 — расходи 25,10 — салдо 1,522.717,80 X. ФОНД ЗАЈЕДНИЧКИХ РЕЗЕРВИ . ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА — приходк 7,164.230.45 — расходн 6,596,145,40 — саддо 568.085,05 XI. ФОНД ЗА ФИНАНСИРАЊЕ МАСОНИХ ПРИПРЕМА СТАНОВНИШТВА — пркходп 3,091.753,60 — расходн 2,317.294,45 — салдо 774.456,15 XII. ФОНД ЗА УНАПРЕБЕЊБ ДЕЛАТНОСТИ Y СЛОБРАПАЈУ — приходи 401.142,00 — расходн 372.286,00 — салдо 28.956,00 Х1П. ФОНД ЗА УРЕБИВАЊБ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА — приходи ' , 13,554.900.20 •— расходп 11,113.960,90 — салдо 2,440.939,25 XIV. ФОНД ЗА ПУТЕВЕ — прмходи 4,211.984,70 — расходи 3,831.659,50 -»салдо 380.325,20 НАПОМЕНА: Ово су само основнк ноказатсли, од којнх нма извескнх ол» ступања (због датнх плзај.мица, расположпва срсдства су зматно већа коа фокдова пол HI, IV и VII, а кол нзвссног броја фонлова осталс су ’* неиз.мирспв обавсзс).

у ДАНА CTPAHA 3. КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ ф КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ ф КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ ФАВРИКА ШТОФОВА ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ „ГРАДИТЕЉ^ И ПОРЕД ТЕШКОЋА— 1973. УСПЕШНА После широко спроведепс дискусије по основшш оргаппзацијама удруженог рада и јсдпницама удруженог рада, Извештај о пословању за 1973. годниу усвојила је и Радничка скупштина. [РШВИНАРИ ПРЕМДИАИ ТЕШКОБЕ Недаћс које пратс тскстилну индустрпју ппсу заобншлс пн овај колектнв, којн јс паиорима 2.200 запосленпх успео да пословну годнну завршн са иозитпвннм резултатима. Из Одељења дорадс, као задњс фазе производње, преко продајнс службс на тржнштс јс нзашло преко 1.700.000 теку11их метара разних штофова, а» продана јс и већа количипа трнко-предпва и трико-производа. Оно што је пајважннје, као и код сваког другог колектива, је да јс укупаи прпход пребачен за 22,7% од плана н износн 218.500.000 динара. Доходак је осгварен са 108.600.000 динара, што јс више за 26,5% v односу па претходну годнну. Утрошена срсдства показују велнку стопу повећања и 'то од 43,5% што долазн као последица поскупљења репро* матерпјала н производнпх услуга. Што сс тичс података о пспроизводнпм услугама, нспла* bene дневнтше и службена путовања показују велики пад. што се односп н на средства за пропаганду и рскламу. Интересантан јс податак да су законске н уговорнс обавезе оптеретнлс ову организа* ццју.. ..удружсног рада са 104.100.000 дннара. V фондовс јс пздвојено 22.600.000 дннара, од чега у фонд заједничке потрошње издвојено је 6.000.000 динара. HA ВАЖНОМ ЗАДАТКУ ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА Ремонт по плану Порсд лропзводњс, која јс рсдовно прва брига, рсмопт лостројеша јс тренутно друга брига цемснташа у прва три мессца овс годннс. Разумљиво јс онда што јс производља у ово врсмс нешто мања услсд планираног застоја маннша. Рс.монт у такозваном Старом погоиу приводн сс крају ових даиа. Јсдаи од всћих захиата овдс обављсп јс мзмсном прстс ма на ротационој nelin. И у Ново.м погону урађсно јс доста. Рсмонтована су сва постројсља у пакерају и стари ^млнови цсмснта. Највећн захвдт у овом дслу Фабрикс тск прсдстоји. Замсна лсжајсва н зпчашжа на ново.м млину деНа крају ла пстакнсмо да су лпчнп дохоци рсдовно исплаћивани и да јс пето псплаћснн лнчни доходак 1.768 /лПлан за 1974. Фабрика штофова „Бранко Крсмановнћ" иланира да ове ?одипе произведе Ј.142.000 метара вунених ткани иа, Hiro је за 21?1ч вtittle него што је нроиз ведено прошле године. Поред тога, Фабрика he да произведе 353 тоне трико-предива за тржшите. Прошле гоdtute Фабрика иије имала тешкоћа. око про даје на тржшиту и у магацинима је редовно имала само нормалнс залихе. Очекује се da Ite и овс године ре 'Јлизација пратити нро изводњу. Д. Г. нара у просеку по запосленом, што јс за 315 динара вишс у односу на просек.нз 1972. Р. Весић мента (који јс тсжак 150 тона) треба да се објави у марту. He достацн код помепутнх дслова јавилн су се још у гарантном року, после пуштања нове фабрике, па се стога очекујс ангажовањс фирмп „Буро БаковиН" и „Полнзијус" (из Не.мачке) којс су преузсле обавсзу да урадс нове дсловс и да их монтнрају. Иако сс рсмопт одвпјд у оквиру плаиа, стиче се утисак ла јс на иеким машпиама могао н лсшто рапијс да сс заврПШ ШТО би JICCyMlbHBO шило па руку промзводљн. Р. МНЛОСАВЉЕШШ Грађевннско прсдузсћс ,.1'радитсљ” 1972. годнпс прсдстављало је најслабију тачку у прнврсдп параћннскс опшшнс. Због лоших мсћулудскпх ОД11Оса. слабс органнзацпјс. ксдостатка стручних кадропа и низа других слаиости Прсдузећс је запахо у тсшкоћс због којпх је 1972. годпна завршсна са губнтко.хЕ од скоро 3,380.000 дннара. Захвал»ујући помоћи коју су пружили Скупштииа општинс, лруштвспо-полм« тпчкс н радпс организаинјс у 1973. години napahiiiicKii граБсвннарк су смог ли снагс да пребролс гсшкоћс и да пословну годнну завршс са позитнвјшм билансом. Оствареи јс укупан при ход од 20.763.000 дннара и доходак од 10.118.000 линара. Лнчни дохоцн радника noBchaint су v лросеку за 38’/«. одлоско просск зарада од 820 порастао је на 1.150 динара. Каквс су псрспсктпвс параћинских rpabcBiniapa у овој годшш? Долазак iioDiix стручнпх калрова и консолнда- )шја радног колсктива o.MOiyliyjc дал»п напрсдак ..Градитсља" и реално јс очскивати да сс у 1974. ioaiihii постнгну далско бол>и пословнн рсзултатп пего прошлс годипс. Ово v толнки прс uito су ]( послови за грађсвинску опсративу углавном обсзбеђепк. One ГОДШ1С треба да сс завршн нзград>па стамбених зграда кол Цигланс са 44 стана, стамбснс зградс са 46 стана и самоуслуго.м код Фабрнка илофова. сгамбсис зградс са 23 стана као Ayioбускс станицс н joui 50 папова за тржиштс. Плаинра сс ла укулна стам бсна пзградша лзпоси 3.130 квадра!- них мстара а оста.\нх граБевннских објеката 3.800 квадратинх метара. Радпа јединица ..Шљулкара" трсба да пспоручп 112.000 кмз л(\>улка л лсска, а Радла јсдпнпиа за лроизводЕпу цнгада л шл>ако-бстонскл\- слсмелата ,\а производс 1.800.000 кимада илгада н 317.000 бдокова. Ако сс iivuickh заданн лспуне, „Градитсљ" треба да остварн укулал прнход од бдизу 40 000.000' длнара, лето lie омогућнти ,\ад»с iiOBchainc зарада папосдсллх а да осгатак дохотка, по одбитку свлх троuiKOBa л обавсза, нзноси нсшто вишс од трл мидиона дилара. За нзвршсшс предвнВслог обима радова лрсдвлђсно јс лнвсстлрањс од мп.ЧЕоп длнара, угдавном за куповилу мсханизацнјс и транспортллх средстапа Нсто тако, леопходно јс дал>с лобод>шаљс квадификацнонс структуре aanocACiiiLx, а лосебко високих стручљака за којс cv врата прсду.зсћа шн« ро.м отворсна. Тражс сс лнжсшсрл, скономисти, лравн1л|л лтд. Прсдузлмају се корашс за да.мс проЛ1ирсшс лролзводних капанлгсза. Ралмцц!Д>а сс и Л9Градл>1< јсдлс ловс илг* данс за коју су у току лсгражни радови ради обсзбсђсша сироелиа. Исто зако, ради сс ла лзградњи јсдног логола у комс бк сс произоодллк разнн бетонски лролзводи ла базл шљупка н цсмслга. РЕГРЕС ЗА ОДИОР У 1974. СРПСКА ФАБРИКА СТАКАА На предлог Фабрпчког одбора Синдиката, Раднички савет Српске фабрике стакла на иедавно одржаној седннци донео је одлуку о висини регреса Ji оргапизовању годишњсг одмора у 1974. години. Свим радницима исплатиће се по 30,00 динара по једном дану годншњег одмора, а Фабрич* ком одбору Сш1днк1та одоopen је износ од 200.000,00 динара на име дотације за оргаинзовање коришћеља годншн»ег одмора радннка у бањама и на мору. ФАБРИКА ШТОФОВА Накнада за годпшњн одмор у ИВТ „Бранко Крсмановић" износиће за сваки даи одмора по решењу 35,00 динара, a радницима који одмор корнстс ван сезоне (до 15. маја и од 15. септембра) иоплаћива* he се износ од 38,5 дпнара (10% више). Фабрички одбор Снндпкада заједно са ФОС ом Српске фабрике сгакла прнпрема организовано летоваљс заинтересованих радника па мору. ВеИ се воде преговорп о закупљивању лсжајева. За који дан знаћс се коначно н место летовалпшта, јср је јсдна делегација већ отпутовала да преглсда н пзабере место. Прошлс годнис јс организовац одмор корнстило прско 600 радника, a one годинс бпhe их знатно вишс, рачуна се да he пх бптп преко хиљаду. Очекујс се да lie једак број болсспих п пзпсмоглнх радппка oTiihir и иа беснлатпо одмарањс о трошку Спндиката фабрпкс. Р. В. ПАРАНИН ЈЕ ПОСТАО ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ ИЗ ИНДУСТРИЈЕ ХАЕБА И ПЕЦИВА „ИЗВОР” ЗА ДИТАЛЦЕ УСКОРО РАЖИ ХЛЕБ Овог мсссиа навршапа сс годлпа дапа од луштала у погол липосаграВснс лндустрлјскс лскарс „Нзвор". Тлм ливодом смо посстилп овај колсктив који запошлава 73 радиика и за годину дана лролзвсдс разпог хдсба л лсцива до 2.800.000 кидограма. ..Производша и рад у овој Органи« зацији удружсло!' рада оргализован је у ловом л у сгаром погопу. 11 док сс у ловом иогону ла саврсмслим аутомат* скл.м машлпама производк л лечс подубсдл и бсди хдсб, у старом адаптлраном погону лролзводс сс бсда лсцива’’ рекао ла.м је у разговору ллпдомлранл лнжсп>ср Јован Ксрл, дпрсктор OOVP.a. ,,Спаког дала пропзводи.ми «д 8—10 тоца разллх врста хлсба. .мада лам јс калацитсг у ловој лскарл 21 топа днсвло лроизводшс у свс трл с.мснс.” „Нз пролзводшс од 2.S00 тоца прол iвода произлазк л вредлосг производл.с од 8.700.000 дклара. Остатак дохотка јс 2.920.000 длнара, а лроссчла прлмал.а су осгварсла у miciitni од 1.630 днлара. Уз то, ла имс рсгрсса чдаповл.ма јс за одмор дато по 1.200 дплара а у <boiiA за стамбсиу лзградљу издвојсло јс око 100.000 днпара. H'ouiro с.мо носдовади под отсжалл.м усдовлма, нлс.мо могдл вишс да лздвојлмо за друштвелл стандард. Ради ллустрацијс, цсла квасиа јс о\ 3,5 дплара повећапа ла 5,5 днлара, а да лс говорл.мо о лоскупљсл»у горнва, тралспортних трошкова и др. Y ЧАСТ X КОНГРЕСЛ СКЈ И VII КОНГРЕСЛ СКС акцнја железешчког чвора На зајсдппчком састанку пзвршнпх одбора спндпкалнпх подружшша Желсзпичкс стапицс, Секцијс ЗОП, Надзорни* штва за ТТ и СС посгројења, V н VI пружне деонице Параhiiir, коме су прпсуствовалп и секретарпјатп организанпја СК, усвојен је предлог да железничарн чвора Параћпп, у част X конгреса СКЈ и VII конгреса СКС, оргаиизују радиу акцпју у двс слободне суботс (14. апрпла п 15. маја). Око 300 раднпка овог чвора даће на овај начии 4200 часоСЛ ЈЕДИЕ ОД ГЛИНЈИХ РЛДИНХ ЛКЦНЈЛ цд ЖЕЛЕ31ШЦЦ Прсма прорачуллма no сваком кклограму хлсба лзгубилн смо по 25 пара. Због лознатс чшдешшс ла јс исна хлеба длмнтирапа, ову тсшкоИу највишс осеhajy лскари” — зак.\>учпо јс лнжсњср Ксри. V току разговора с-.мо сазпалк да јв л.пхов.1 групацнја лоднсла захгсв за поnehaibc цена хлсбу за око 32% или у днларима прсрачглато за око 80 пара по кндограму хдсба. И поред тсшкоћа којс су присутне, у кодсктлву сс ради Hop.\ta.uio. V овом погону сс о квалцтсту брнис 31 раднлк. а у староч — адаптпраном, остади. Уппаво сс овлх дала осваја тсхнологлја за лронзводшу раженог хдсба за днјстадцс од лода клдограма. За ову нрсгг хдсба постоји плтсрссовакс п ускоро ће со.отпочети са пролзводшом. Како сс ради о новом пролзводу, ипсмо могдп да сазпамо цспу, адп поручују да радс и ла лрлпрсмп за пролзводшу кора за литу. V програму ллвсстлцлја за ову годппу јс и отварал.с мдсчног рссторана у просторнјама crape пскарс. Налдсжчлма всћ јс упуhen захгсв за одобрсшс. Ослм овога, чудл смо да јс кодсктпв лосдсдно лрл.мспко а.малдманске лрлиципс л да су v току кспнтнваша о лословном повсзлвашу са Трговннским прсдузсћим ..Шгмаднја”, прско чнјс .мрсже' рсадизују 70% производн»е хдсба. Радослав Becuh ва добровољног рада па ypeben.v просторија, круга, приступ ппх путева, цветних површина и па засаВпваљу украсног шибља п цвећа. MnuLbei-ba с.мо да бн друш* твсно-политнчке оргапизацнје 11 Y лругим средннама требало да пођу за овпм примером, како бнсмо дапс Конгреса дочекалп у уреВсној радној п жпвотној средпнн. Омладппа бк iy морала да да посебаи допрниос. А. Кпсжевнћ

«. CTPAHA 14 AA HA РАДНИЧКА КЛАСА И ТУРИЗАМ Одмор и рекрепција радника не могу се препустмти стихмји Фоторепортер на улици Јесте ли задовол.ни снабденањем града? Ha спецнјализованој Рспубличкој кинфсрсшшјн о турпзму која јс организовапа од странс РК ССРНС, Турнстнчкп савсз сс залагао за раоноправno ipcnipaibc туриз.ма и као скономскс дслатпостн н као друштвспс потрсСс и to у ibiixoDOM дијалсктнчком јсдипству. Поссбно јс истакнуто, да садаШ1Н( пиво пашсг општсг развитка на.мсћс потрсбу да сс на туризам глсда нс само са аспскта дсвмзног прнхода, као што се то сада највсћпм дслом чнннло, всћ п са аспскта ширпх друштвсних интсрсса, са аспскта животних. потрсба радних луди којп живс у урбаниоовапнм срслипама н да турнзам убудућс, нс можс и нс трсба да булс брнга само тзв. туристнчких снтузнјаста, пли само интсрес одрсђсннх приврсдннх грана, нптк турн зам смс ла сс свсдс ла помоларство и нрпвнлсгнју уског слоја грађапа. Наиротпв туризам као саврсмсна друш* твспа потрсба трсба да постанс брнта нслог друШтва, саставни лсо општс скономскс политнкс н прсокупаиија сваког радног мовска, свакс пороли* ис н свих облика удружпвап»а иронзвиђача па свим пивоима, од осповпс органнзацпјс удружсног рада, радпс зајсдниис, мссне зајсдшшс до комунс. Јср, жпвотии и радни условп нсиосрсдпих промзвођача, такви су, да је излазак у прнроду- ради одмора и рс крсаинјс а н радн здравствснс прс »снтнвс и лсчсжа, пужпа иотрсба и саставнн дсо свакндаиивнис нспосрсд пнх лроизвоВама и осталих радних л>улп, омладппе и дсие. Због тога сс често пстичс да сс одмор.и рскрсацвја радпнх лудн нс можс npenycTimi инти стихнјском ралу, нитн само комсринјалпој брнзи појсдн нпх тзв. турпстпчких грана, као што су iian. угостнтсллтво, саобраћај, пугнпчкс агснинјс п другс, па пи државннм органи.ма п турпстичко-спортскпм друштвсннм оргамнзацијама. Туриз.мом уопштс, а посебпо одмором п рскрсахшјом радника, уз стално п актнвно апгажовањс свих самоуправнпх лруштвсних н приврсдшгх структура н поЦРВЕНИ КРСТ ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА Оргонизовом мосовних анција Уз присуство Всре Стефановић-Милетпћ, секретара Рспублнчког одбора Црвеног крста, иа плснарној седнпци Општицског одбора Црвеног крста, одржаној 10. марта, извршена је анализа оствареља постављепих задатака и утврћеи је програм рада за 1974. годину. Полазећи од про.мена у друштву, којс су у току, и у складу са новим Статутом Црвеног крста Југославпје, Општппска оргапизацпја lie, внше него до сада, оргаппзоватн и остваривати cuojv делатиост преко организација удруженог рада и меспих заједница. При томе lie посебпа пажња бити посвећепа повећању броја чланова и обогаћиваљу садржаја рада, пре свега кроз организоваље и спровоБење масовпих акција везаних за борбу прогив рака и туберкулозе, добровољно давање крвп, уребпвање човекове средине 11 сл. Уз свс то, Оргаппзација lie се посебно ангажоватп у организовању и спровођењу здравствено-васпитпог рада и укључиће се у спровобеље програ.ма соцпјалпе политике у Општинп. као и ангажоватп у пзвршаваљу задатака везанпх за припрему грабана за општенародну одбрану, као и др. задатака из оквира рада Црвеног крста. Досадашљп резултати су гаранцпја да lie Оргаппзацпја Црвсног крста успешио остварнти свој програм у 1974. години. МеbyiUM, помоћ Скупштинс општппе и других друштвених чпиплаца, пре свега око обезбећења мпнимума потребних средстава, је предуслов за то. Зато се та по.моћ с правом очекује. Р. Маринковпћ иоллзшше кугсл iii’iii UftWi V. лптичкнх организаипја, трсба да овлада сама радппчка класа. На оспову досалашњсг нскуства н ирограмских задатака, оргапи Турнс* тнчког сапсза н дибар 6pi^j туристнчкпх лруштиепнх радннка ирсдузимали су, и то сталпо чннс, одрсВснс конк рстпс акцијс за друштвспу рсафирмаквју свнх актианости којс дпрсктпо илк HiiAiipcKTiio допрпносс разпоју услива за олмор н рскрсаипју раднпка. На основу тпх акција м извришнх одговарајућнх прнпрсма, олржапо јс са* ilcTooaii.c са јслннм бројсм прслставника ипдустрнјских прсдузсћа и турнстпчких савеза исћих градова, на ко.мс су разматранс двс тс.мс: „Проп.з водна прсдузсћа н туризам” н „Ралпич ка класа и туризам". Послс савстовшва, ма киооу Delia снпднката и оргапизацијс Туристичког савсза исома је дстаљно днскутовано ЦЕМЕНТАРА И ШТОФАРА ЧЛАНИЦЕ ТИТОВОГ ФОНДА Ових дана су раднички савети Фабрике цемента „Нови По новац” у Поповцу и ИВТ „Бранко Крсмаnoeuh" донели одлуку да сс ове радне оргализације учлане у Ти тов фонд за школоваjbe радничке омладине и деце радника. V нарсдних нет годнна, како је закључено, овај колектив he издво јити укупно 25.000.000 динара (старих), односно наредних пет ?о дина уплаћиваће no пет милиона старих динара годшиње. о оиим тсмама, када јс донета н одлука да сс усвојснн сгавоои, закл»уч> nil к задацц у области одмора' и рскрсапнјс ралпика всрпфпкују и постану npauo iiauicr радног човска. Пре.ма томс, исповип смисао темс ».Ралпнчка кдаса к турпзам" јсстс у томс да сс и у области туриз.ма ириступп .Mcii-aiby олпоса, каки би укуина турпстпчка политика стајала па ралнпчко-класпим познцијама п на прпнHiiiiiiMa соиијалпстичког хумаппзма и самоуправне солидарности. Туристичка оргаппзација ову тсму јс тако формулисала, п то нс случајно, всћ нз разлога, што тај појам н изрвз алскватио одражаиа суиггину онога што сс жслп; а жсли сс, рсафнрмаиија у саврсмспим самоуправ- ■ннм соцнјал11ст11чкпм условнма, онбг дсла до.маћсг туризма, којн сс одвоси па потрсбс п реалнс могућностп нсriocpcAiiiix произвођача и осталнх ралних л>удп којн жнвс од рсзултата свига 'рада. Уосталом кала сс у иас, с правом, разматрају тсмс као што су раднпчка иласа и култура, радппчка класа и ета.мбсна политика радппчка кла са и фнзичка култура нтд. , зашто би кскомс смстало да сс размагра и тсма „Радннчка класа и туризам”? Сигурно јс да овакав илн опакав мзраз не можс да будс cMcuta да сс удруже снагс и крсне са акцпјама којс доприносс стварању пово.мшх услона за одмор и рскрсацију нспосрелнпх произвођача и осталнх радпих људн. С ТЈ1М у всзп, оријентацнја туристичкс оргаппзаиијс у садашњсм трснутку трсба да булс у правиу тскућих и трајнпх турнстичких шггсреса радничке класс. Јср, класни приступ решавању питап>а у всзи са туризмом, на подручју паше Општпнс, јс пајбола гаранција да ће сс турпзам изборпти да у саврсмсном соцпјалнстичком друштву добнјс ону фупкцпју и улогу која mv, као саврсмспој појави, м припада. М. Радуповић ОРИЖЊЕ Коликн значај има доброволзно давање крви данас је познато не само медицинским радницима нсго и обичшш грађанима. Зато се на хитне позиве болница обично јавл»а довољан број доброволзних давалаца крви, што је за сваку похвалу. И у нашем граду постоји знатан број грађана који су више пута доказали своју хуманост, не само у хитним случајевима, него и када се организују акције добровол>ног давања крви. Таквим људима на последњој седници Опиг тинског одбора Црвеног крста одато је призна* ње. Сребрне значке добило је 14 вишеструких даваоца крви, а златне зиачке (додељују с када се крв да од 16 до 20 пута) добили су: Жарко Гајић и Душан Алексић, радни* ци Фабрнке стакла; Л»у бомир Антић, Станимир Петровић н Милорад Рашић, радницп Фабрике штофова и Боривоје Борђевић, радник Фабрике цемента. Богојс Милошевић, радник Фабрике цемента, Миодраг Петровић, радг ннк Предузећа „Будупност” н Душан Алексић, радник Фабрике стакла, дали су крв по више од 20 пута и за то су добили републичку плакету. На седници Општинског одбора Црвсног крста такође су додељена н иризнања поводом прославе пстогодишњнце рада подмладка и омладнне Црвеног крста. Републичко јубпларно ПРИЗНЛЊЕ добнло јс осам радних колсктива и 10 најистакпутијих актпвнста. поново нд ОРА „САВА“ ТРКУЉА МИРКО, пензионср: Пијаца јс добро снабдевена, како воћем и поврћсм, тако и осталнм прсхрамбели.м производима. Ту прс свега мнслим па одсљење где се продају млечни производи. Продавпицс су такођс добро снабдевенс н користим ову прилнку да јавио похвалмм особље робне куће „Београд”. СРЕТЕНОВИН ЉУБИНКА, рад пица ИВТ: По мом мишљењу Параћин је један од најснабдевенијих градова у Србији. Нарочито сам задовољна снабдевеношћу самоуслуга и робних кућа, јер јс то за пас, запослене жене, у неку руку спас. ПЕТРОВИН ИЛИНКА, радипиа Бнблиотеке „Др Вићентије Ракић”: Придружујем се општем мишљењу да је Параћин један од боље снабдевених градова. Зелена тшјаца је богата, а осетно је и присуство двсју робннх кућа и вишс самоуслуга у граду, што је за запослене жене велика помоћ. Текст н снимци: Петар Буднсалнћ Председништво Општниске конференције CO на својој седници од 4. марта 1974. године, одлучило је да и ове године млади наше Општине узму учешће на радним акцијама. Извршиће се припреме двеју бригада: једна lie бити послата на ОРА „САВА-74", a другд, састављена од омладинаца из шест општина нашег региоиа, највероватније на пругу Београд — Бар. Прошле године, бригада „Бранко Крсмановић" је на радиој акцпји „Сава 73" постпгла запажсни резултат: била је шест пута ударна, 25 омлздинаца је дошло са ударничкпм значкама и још вншс похваљено. Уз то, вслики број младпх јс дошао са по неком дипломом (о завршеном дактилографском курсу, фото-кино курсу, са возачком дозволом Л илн Б категорнје и др.). Б. Марковић МИЛОВАНОВИН ДАНИЦА, домаћииа: Сматрам да јс ПараВнн вео.ма добро снабдевсн. Кал то кажем .мислим иа зслсну пијану и на двс робнс куће. Још никада ми сс пије десило да нсшто тражим, а дл тога нема у нашим продавницама. I соишш шшт НОВИМ ОСНОВАМД | Од Писма друга Тита па = надаљс, сагледавање стања и | рсшавање проблема социјал- | не заштите у Општини је = пред.мет посебног интересо- = вања. Захваљујући томе ство | рени су кадровски и други 1 услови за развитак овс дру- = штвене делатности, пре свега | формирањем Центра за деч- = ју заштиту п социјалнп рад = и обезбеђењем минимума | срсдстава. Дал>и развитак со- | цијалне заштите, међутим, i биће још дпнамичнпјп, по- | што ће се уместо буџетскпх 1 односа успоставити самоуп- | равни и кроз новообразова- | ну интересну заједницу сон цијалне. заштите остваритп = потпун угицај. раднпх л>удп i II грађана па политпку раз- | воја соцнјалне заштите н е стнцање н расподелу срсдГ става. | Према Нацрту статута Оп- | штннске зајсдшшс социјал- = пс заштите, којн јс упућеи I на разматрањс оргапнзаци- = јама удруженог рада н мес- | нпм зајсдшшама, срсдства за | соцпјалну заштиту у Опш- | тнни ћс се обсзбеђнватп пу- | тем друштвеног договора и | на базн социјалпстпчког ху- = манизма, солидарностп м уза i јампости пружптп ,,друшЕ твсна помоћ у случајевнма i који поврсмено пли стално, г лривремено или трајно, огн ранпчавју, умањују мли сас- | внм лишавају појсдппца, noI родицу илп групу да обезI бсдн миинмум сгзпстснцп-

14 ДАНА СТРАНЛЈ. ПОЉОПРИВРЕДА И СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА И СЕЛО • П ОЉОПРИВРЕДА И СЕЛО НАД1А АНКЕТЛ ЈЕСМО AM СНРШНИ ЗА РЕААМЗАЦИЈУ „ЗЕАЕНОГ ПААНА“? Напред навсденнм пнтањсм обратили смо се пољопривред« 1шм организацнЈама нашс Општннс. Y овом броју доносимо одговор који смо добили из Земљорадничке задруге Дрсновац. Договор о зајсдннчким оспо* вама за проширену рспродукцију у_ пољопривредп од 1973. ло 1975. и о политицп за подстнцање пропзводњс на ннди* Јзидуалпим пољопрнврсдним газдннствнма, попл/ларно назван „Зсленн плаи , подстакао је стручнг службу Земљорадинчкс задругс Дремовац да о* вом проблему најодговорнпје приђе. Интересовапзс нндивндуал*’ пих пољопривредЕшх произвоНача са овог подручја у првнм момеитнма. било јс превелико. Свакодневно смо имали пнта* ља упућена од стране инднви* дуалннх пољопривредних произвођача па тему: реалнзацпја „Зеленог плана”. Но, од мо.мента потпистгвања међурепубличког договора, расположењс индивј гдуалнiix полЈОприврдсннх произвођача јсњава. Најпре су пословне банке одуговлачпле са донозисње.м међубанкарског договора о условима п обезбеВе- ]ву срсдстава за реалпзацију „Зсленог iL\ana”, а п неке крнзне сптуације наводс произвођаче иа разумнпји прилаХ „Зеленом плапу”. Све чешћесс чују тпггања: — Зар је несташггца вештачког ђубрива у моменту када је иајпотребнпјс за прехрањи* вање пшенице v складу са „Зеленпм планом”? — Зар најављено ттоскупљсље вештачких ђубрнва нс неnipa досадашњс приче о договореним снстемскнм режимпма за развој пољопрпврсдс? — Говорп нам се да „Зеленп план” треба да да велнку робну протгзводњу. Шта ће се у чинити са тако понуђеним лронзводима, када и сада писмо у могућностк да прнхватимо тржнс вишкове јунећег и свињског меса? — Зашто сс нс вршн корскнпја гараптованих откупних цена, када сс зна да су трошкови који пратс производњу, за коју се дају гарантованс откупне цене, отишли далеко изнад нивоа па комс су били у мо.менту утврђивања гарантованих цена. Сличних питања са призвуком неповерења све јс више. Стручпа служба Задруге иастој-н да побројане тешкоћс објаспн као тренутнс и да код произвођача поврати првобитaiy веру у „Зелени план”. Евидеитирано је десетак произвођача спремних да закораче у „Зелени план". Нажалост, још увек шема одговора. Захтеви су углавном усмерсни иа подизањс објеката за тов јунади и овиња, реконсг рукцију праснлишта и набавку расних приплодннх грла ју инца и назимица. Често нам се још упућује н питање: Чињенпца је да се на» хиљадс хектара плодпс земље we обрађује (проблем радне снаге, раслојавања, привремеini одласни на рад у иностранство, старачка домаћинства и др.); ннје лп се могло у првој фази „Зеленог плана" издвојитм иешто н за механизовање обраде земл»е? Без обзира на све тренутис тсшкоће, убеђенп смо да ћс „Зелени план" наћи овојс мес* то и да ћс, најзад, и пољопривреда обезбедпти једнак трет.ман са другим прнврсдпнм гранама. Y ПЛАНУ ОД СЕЛД ДО ГРДДА АСВАЛТОМ Активност месшк зајсднииа послсдњих годпна, порсд низа послова н проблсма којима су сс бавилс, углавном сс сводпла на спровођењс полмтике нзградље и реконструкције а вредност радова нзноси 2.400.000 динара. Y финанснраљу изградњс учествују месне зајсдницс ссла, Фабрпка цсмента „Нови Поповац” и општински путнп Фонд са полоЧ1шпЕ НЛ НЛШИМ ПУТЕВИМЛ „CVCPET СЕЛА 74“ Мириловоц-победнмк Квпз, као it свс озбпљие друштвене игре, је рођак cpelic. И поред све спремности, некада одлучују срећне комбпнацијс п подударности. Нскада, мали заокретп су довољпп за преДа покушамо да мало аналпзнрамо овогдишњи квиз „Сусрети села 74”. у параћпнској општини. Да ли јс и овдс одлучивао само кормилар среће? Ако је и било ситуација, код потпуно дораслих ривала, садржај надметања у квизу то нијс дозвољавао. Јер свако је село радом и залагањем могло да повећа укуппи збир бодова: уреБсњсм салс, музејскнм скспонатима, дисциплинованошћу публике... што ie доносило замашни 6poi посна. путева који повсзују ссла са градом. Рсшсњс овог ироблсма је од бптнс важности, како за села која су упуИена иа свакодневно контактирањс са градо.м, тако и за сам град који је животно заинтересовац и мотивпсап друштвепо-политнчкп.м, културни.м н скопомскнл! разлознма. Због тога сс и прпдаје такав значај и одређујс прпорнтет ннвестиција иа селу. Y 1974. годннн предвиђају се круппп захвати. ИзмсВу осталог предвиђа се довршење пу та Крежбпнаи — Голубовац у дужинп од 4,7 км. Финансирањс обезбсВују месне зајсднице у внсннп од 50% потребних средстава за изградњу, а другнх 509о учешће општинског путног фонда. Исто тако у овој годипп биј ће рсконсгрупсан и модерпп- । зовап пут Стубица — Ссњс. I Вредност овпх радова пзносн* ‘ he 1.600.000 дпнара. Општипскп путни фонд јс Beh уплатио целокупан изпос средстава којп износи 500.000 динара. Пут Поповац — Забрега, који јс годннама био јсдан од најлошијпх у ово.м дслу Onштинс, радпо бп се у овој години у дужпни од 1.2 км., а коштао бп преко 1.000.000 динара. Конструкццја фиианснраiba јс таква да општиискп nyi‘ ini фонд учсствује са 50% ол врсдностп радова, а Мсснс заједницс Поповца и Забрсге као и Фабрика цс.мснта „Новн Поповац” заједно са 50%. Y овој години радићс сс на модерннзацији пута Поповац — Буланс у дужини од 4 км., вниом срсдства потребннх за обављањс свих радова. Модсрнизација пута Пара- ])1П1 — Шавац такођс почињс у овој годинп а наставићс сс и у нарсдној. Y финансирању учсствују општински путни фоид, Комупалпо ирсдузеће „Стандард” н Мсспа заједпица ссла Савац са јсднакнм процснтуалним учешћем. Најзад сс остварујс и дугогодлшња жеља да сс повсжу туристичка .места Грза н Сисеваи. Радови на иуту су већ отпочели и прва фаза, односно завршстак зс.мл»аних радова бићс окончана још токо.м пролсћа. Средства за изградњу овог пута обсзбсћују: Шу.мско Јаздннство из Свстозарева. Фа брика .цсмснта „Нови Поповац” и Општински нутни фонд. За коначно довршење бнће потребно обезбедити нова средства. Сматра сс да обезбсђењс ових срсдстава нећс прелстављатк већи пробле.м пошто сс ради, са аспекта развоја туриз.ма, о врло важној саобраНајниии. Изградњом н модернизацијом овпх путсва улазп сс у завршну фазу вишсгодишњих напора иа повсзнвању села са градо.м. С. Обрадовић Знатве је увек одлучивало, јср за уметничке програме пемамо сви таленте. _ Да пођемо од највервијег и најмоћнпјег пратиоца квиза — пуолнкс. Углавно.ч коректиа и објективна, знала је да поздравља свс успелс иумере. Y неким селима као у Бошљану, Поповцу, Мириловцу и Г. Мутвицп, васпитањс је било запаљујуће: могла је н озоиљие арпје, без досаде, да прати и разуме. А порсд осталих, цмљ квиза је и крпсталисање укуса и естет ског нивоа публике. За многс аматерс ово лако упознавањс са сцсном допринећс, можда, будућсм љихово.ч опрсдсљењу. А и то јс други пратећп, маље уочљиви циљ: подспешнваље и ослобађањс талсната у свим круговима. Можда би трсбало идућс годипе повссти впшс рачупа о аутеитнчном стваралишту па селу, јер се показало да има стасалих кадрова. За сваку похвалу и узор јс пример омладинаца из Доч.ег Вилова, којп су себи изборили просторије и терене за забаву и рекреацију. Л овоголипввп побсдпик у квизу је екипа села Мириловца. Компактии и једиоглаош, без осцнлација у квалитету програма, са тројко.м правника иа челу: пајуспсшпијом сквпом из Устава СФРЈ, излазили су нз лусла као победннци. У фииалу су побсдили скппу Поповца и тако по другп пут тријумфовали. Фпнале јс протекло прсд дпсцнплинованом поповачком публпком рслативпо мирпо, јср Мирпловац је имао зиачјпу предиост у знању. Жири јс свс до последљсг треиутка послсдњс прнрсдбс, свеспо и критички одлучивао о исходу двобоја. Хвала шшептнвни.м организаторима и сарадницпма. Још јсл иа култгрпа трка добила јс свог јупака, као и у свим тркама што бива. Са.мо овдс учеспицн пису у.мории iich iianponin, освеМНОДРЛГ ДИМИТРШЕВИВ, ПРЕДСЕДННК CM3 МИРИЛОВАЦ КРОЗ НАШЛ СЕЛА ШЕСТ НОВИХ ЧЛАНОВЛ СК Y ИЗВОРУ Месиа оргаипзација Савеза комуниста ссла Извора примпла јс од избора до сада шест нових чланова. ЧлапоВи СК посталп су „ајактивппји омладинци: Милан Мпло.јковпН, Радаи Вслпкпћ, Мпхајло Вслнкић, Петар ТодоpoBiih, Славко Милупшовић и Милија Томнћ. Y времс до арсдстојсћнх партпјскпх конгреса бићс прнмљено још нсколико о.младинаца којп су изразилп жељу и спремност да се ангажују иа реализакији задатака којс спроводи осповна органпзацпја СК. Изборп за органс месних заједница су прилпка да ту сноју спрс.чносг покажу, рскао нам јс секрстар меснс органпзацпјс СК друг Мподраг Манојловић. ПОТОЧАЦ: МОДЕРНИЗАЦИЈА ПТТ МРЕЖЕ На подручју Поштс Поточац постоји свс већс интсрссовањс грађана за увоБсње телефона, тако да код овс поштс лежи више од двестотине захтева. Тсхничка служба ПрсдузеНа ПТТ caoopaliaja у Свстозарсву п.ма могућности да садашњу телефонску централу, која iuia само 20 прикључака повећа још за свега 20, 1шо пп из далека пс одговара жељама корнсника. Одговорни у Поштп Поточац у заједници са месипм зајсдницама овог подручја одлучпли су да сс преговара са ПТТ прсдузећсм, како бн се зајсдничшш средствпма пзвршпла модсрнизација мрежс, да бп се омогућило свпм заннтсресованим граБанима да доБу до телсфона. (С. Р.) ИСПРАВЉАЊЕ ПУТА ПАРЛКИН — ШАВАЦ Y току је скспропријација зсмљишта за исправљањс пута Параћпн — Шавац. За овај подухваг који се одавно очскујс, обсзбеђсна су срсдства пз путпог фопда и самодопрппоса rpabana. (Д- М.) НАСИПАНИ CY СВИ ПОЉСКИ ПУТЕВИ Y ЧЕПУРУ Свп пољски путевн у атару Чепура пасипани су, тако да се спремно очскује uacrynajylia пролсИна пољопривредпа сезона. Истоврс.мсно, оспособљава се за употребу повопрсссчспа трака па путу Параћпп — Бупри.ја кроз Јсленпјс, за који је до сада утрошепо око 520.000 дииара. (Д. М.) , ГЛЛВИЦА: РЕКОНСТРУКЦИЈА УЛИЦА И УВОБЕЊЕ ВОДЕ Завод за урбанпзам у Параћпиу радн па пројскту за рскопструкшцу улица п за пзградњу водоводнс мрежс у сслу Главпца. Очскујс сс да lie сс плаи ових радова ускоро ставптп па јавпу дпскусију, а затпм lie се пристуniiTit iBcroBoj рсализацпји пошто су средства обсзбсБсна са.модоприпосом. (С. Т.) жеии. М. ДилштрпјевиБ ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Y телсвизпјској елшсији „ЗнаibC'HMaibc” прекјуче јс насту пила и комбиновапа скипа Понопац — Мнрпловац. Y дуслу са скипол! Српскс Цри>с у позпавању Устава СФРЈ, изгубилп су са пет посна разлике. О борамку у СрпекоЈ Црљн — рсиорчажа у слелсИе.и броJYИЗГРЛД1-БА УЛИЦА Y БОШЊАНУ Дпе годипс улицс у Бошљану плаиираис су за асфалnipaibc, а све споредне улице у селу биће поваљанс. (С. Т.) ПОШЉУНЧАВАЊЕ УЛИЦЛ У СТРИЖН У селу Стрпжп па шшипјативу мсспс зајсдиицс н друиггвсно-полшичких органпзацнја спровсдсиа је акиија иошл.упчапаи.а улпца у дужшш од ссдам километара. Извсжспо јс 2.000 кубппх метара шљупка. Вредпост радова је сто хпл.ада дииара. (Д. ГЗ

г. СТРАНА ПОСЛЕ САВЕТОВАЊА Y ЗЕНИЦИ СТРУЧНИМ ОСПОСОБЛ.АВАЉЕМ КУЛТУРА - ПРАВО И ЛОТРЕБА РАДНИЧКЕ КЛАСЕ КА ВЕћОЈ ПРОДУКТИВШТИ Закл»учци, донети у Зеницп ла Саветовању о радничкој класн и културп, лзмеђу остадог кажу, да су „лужшг стални напори органпзација удруженог рада и других друштвсних субјеката културе у развоју, стимулисању и унапрсЈјиваљу самоделатности радлнка односно савременог културно-уметпнчгког аматсрнзма у развоју облика самообразоСТВОРИТИ YCAOBE 3A САДРЖАЈНИЈИ КУЛТУРНП ЖИВОТ РАДНИКЛ вања радничке кдасс као кудтурног субјеката, као ствараона кудтурс. Основнл носиоци овог посда морају блтл радне органлзације, друштвсно-политичкс организацлјс у њнма; сем тога леопходна јс организована и свестрана air тажованост удруженог рада, друштвено-подлтлчк]lx заједппца, лнтереснлх зајсдплца кудтуре л друштвспо-лолптлчких органлзацлја у погдсду материјадннх срсдстава, . ка* дрова н објеката за развој лелосрсдног кудтурног стваралаштва раднпка, љеговог јавлог вредновања п унапређења. Раз вој аматерлзма мора постати ТЕМА ЗА ДИСКУСИЈУ саставни део укуппе културне политлке у друштву”. Закључцп су донетп п врсмс јс за испосрсдну акцнју, бар ондс гдс је то могуће, гдс ппје потребно чекати. Кад ово кажемо, мнслимо при том па наше велике раднс оргапизаннјс (Штофару, Стаклару п Цементару) и морамо да лстакнемо да сс ови закл>учцп у подједнакој мсри и па љих одпосс да сс л у њима мора учпнитл налор да сс раднпцлма омогућл учсшће у културнсмуметллчком аматерлзму. Нпјс сада рсч само о томе да фабрлчклм радннцлма треоа лрлбдижлтл врхунскс, л пс само врхунскс, вредпостл кудтурс. Реч јс и о куд* турно уметничкпм друштвима л секцпјама којс треба обавсзно полово актлвпрати, треба лм убрпзгатл сдлкслр живота, a то се можс учннлтл само органлзованлм акцлјама радннка. Зпа се, годинс ко* јс су прошлс, показадс су да јс кудтурно-уметничким друштвима лекада пре доста го* длна, посвсћлвало знатно впiuc пажње п брнгс. Прсдстав* ппцп друштва, обично ентузмјастп, трчали су од јсдног до другог и покушавали да одмрз пу схватањс да радннцм у фабрнчким хала.ма треба да се бавс само својим послом а да сс културом баве онн коуз.ма је то заннмање. Ти напори су тада доносили лепс резултате. Каснпје свс јс то напуштено, углавном. Време јс да сс понова латимо тог тако захвалног посла, да поново ожнвнмо културпо- ■уметничко стваралаштво мсby раднпчком класом. Међути.м, ако сс жели да сс шири круг људн активно укл>учи у културу, ако сс желл да по’ сле рада. У слободном времелу, радни л»удп развијају својс уметннчкс скдоностп, као слпкарп, вајари, музичари и др. онда л.м сс морају обезбедлти лотреблп условн за то. На покушаје, у почстку невештс, ис смс сс гледати са потцењи* вањем. Мнопг прнмерл пока* зују да су л врхунски домети пропзилазиди лз аматерских зачетака. Кудтурно-уметш1чка друштва морају да постану најширн оквнр за окупљање свих сгварадачкл оренјетисаних рад ллка, свлх којл жеде да нспод»с својс скдоности, којл у себи оссте лал у којима неко другл осетл здатну жицу умет лости. Д да би се то постигдо, лс смс сс потреба радничкс кда сс за кудтуром, за уметнпчким лотврђлвањсм оставлтл на споредни кодосек. To је право и потреба раднлчке кдасе. О томе сс мора водитл рачуна. А. Кнсжевић Модернизацнја л аутоматизацлја и увоћењс повс тех-но* логлјс у лроцес рада тражи стадно стручно усавршавањс радника, јер без тога нема всhe продуктивности. To су радници Фабрикс цемента „Нови Поповац” давно схватлдл л већ годинама лрско Цснтраза образовањс л лнституција ван Фабрике стичу нова знања и оспособљавају се за што успешније извршавањс раднлх задатака. На зборовлма радлика и седиицама органа самоуправд»ања ово питањс бидо јс на дневном рсду веома често, ла је само у току фсбруара овс године оддучсно ,\а се упугл на ванрсдно шкодовање * 37 радника за стилање стручнс спреме висококвадлфлкованог радника, 9 радника за стцањс влше стручнс спрсмс н 1 радннк за стицање внсокс стручне спремс. ПОЗОРИШТЕ .НИНОЛЕТИНД БУРСАК Седмог марта Секција за друштвену активност чсена позвала је у госте лнсамбл Народног позоршита из Крушевца са представом „Николетина Eypcah”. На тај начин псене Параћина хтеле су )а свечано обележе Meђународни дан жена. Али, учиниле су и многе вишс. Четири стотине граЕана чмало је изванредан. уметнички доживљај у сусреiy са незграпним Николетином великог срца. Глумци овог, у нашем ipady популарног театра, играли су професионално и полетно. Једноставност сценских решења, спонтаиост Јовице Јежа, кротка Нудљивост Танасија Буља и тек пробућени цуретак, допринели су, поред осталог, да посетиоци из сале ГАП-а оду испуњени осећањем да су имали један дирљив сусрет са револуцијом. Љ. С. Уз досадашње резудтате, овс лајловлјс оддуке потврbyjy да се у овој радној оргализацији зна шта и како треба радити, ако сс хоће већа продуктивност. АИКОВНИ ЖИВОТ II ПРВОАПРИАСКА ИЗАОЖБА КАРИКАТУРА Под покровитељством Општинскс заједниие кудтуре и Аиста „14 ДАНА" у Галерији лословне зграде на кеју бнће отворена од 29. марта до 10. априла II ПРВОАПРИЛСКА ИЗЛОЖБА КАРИКАТУРА. Сво јс карикатуре нзложиће Жикица Јовановић, млади сликар и карикатуриста из Светозарева. Уметник ће на отварању изложбе заинтересованим грађанима урадити портретнс карикатуре. ИЗЛОЖБА СЛИКА БОРЕ АЕКИНА Y Галсрији пословне зграде на кеју у времену од 20. до 29. марта биће постављена изложба слика Боре Лекића, младог уметника из Параћлна, коме је ово трећа самостална изложба. YCKOPO СМОТРА ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА Прсдссдннштво Општпнскс коиферснцнјс CO у другој половинп марза органнзујс I општипску смотру фолклорпих група. Смотра ћс сс олржатп у flapahuny под покровптељстлом Зајсдницс за културу. Право учсшћа ммаћс свс прнјављсне фолклорнс групе, чнјн he сс’ редослед иаступа одрсднти уз присуство капитспа екипа. Чланови групс .морају бити из јсдног мсста и у пародној иошњи оног краја чцјс игрс изводе, без обзи* ра па годипе старости. Органнзатор јс обезбсдио и награде за дбс првопласнране скипс у внсвни од 2.500 н. дппара. Порел гога, сккпа која буде освојпла 1 мссто стиче нраво и обавсзу учсшћа на трздпиионалиој смотри фолклора поморавско*подупавске културпс заједницс која сс одржава у ПараНпну и јулу мессцу. Б. МарковмП ЧЕ1ИРИ KAN ЈЕАНА ОСНОВНА ШКОАА? ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ На лочетку шкодскс 1973/74. год. Параћил јс добио још јсдлу основну шкоду л сада лх укупно лма четирн. На тај начпи лптање основпог шкодства је решено за дужл перлод, утодико пре што је посде лзградље трл ловс шкодскс зградс л адаптацлје л доградње једнс постојећс, смештајпл пробдем добро решен. Разматрајући прнмену Уставнлх амандмана, просветнл радиицл су покрслуди л питање бољсг органлзовања основнлх шкода у граду. Инлцијатор јс осповна орИЗАОЖБА САИКАРКИ ПОМОРАВЉА ПРАЗНИК БОЈА Секнлјл за друштдсну актпввост жсна оргапизопала јс поводом Дана жсна лзложбу слш;а жсна*слпкарки Поморавља. Учешћс слпкарки лз Свстозарева, Рсковца п Параћшш, број платиа као и разповрсност тсма7нкс потврБују да. на овом подручју жпвс и радс талснтоваис сликаркс it да UM трсба обсзбсдитп право мссто v лпковпом жнвоту овог рсгпоиа. Оно што пада одмах у очн јс њпхова визпја свста. Бсз всликих /Кивотјшх питаша и проблсма, устрсптало п пскрсно, онс причају о л>уднма и жлвоту. To су записп писаии срцсм п бојама. Платпа самоукпх слпкаркн Ружнцс Paurnh, Лпс Шулис и Драгппс Гајић горс бојама завичаја. НсСо плављс од споменка п жаркп крововп v крошљама дрвсћа кипе од живота, којп јс и пднлпчап, али п реалап. Уз дсда, упука и исло стадо јс и погрсб, уз npa.bc на рсцн — олуја. Акварели Лспшс ПстровпГ) су аналачкн компонопани, а склад иоја и колорнстнчка рсшсп>а с\' мајсторскп дата. Смирспост јс ibcua одлика. If Љпл>ана Дпаппpjijcnnh са мслпкпм успсхом другујс са палстом. Њси с.мпсао за наузстнс мотнпс )с присутап, а лирска црта паглашсна п у иајситппјпм лс1лл>ПА1а. Ha оиој п.1ложин no прпн пут јс нзлагала и Вслппка Стамспковн1|, in riapaliiiiia. Бсз ви-лнсог искуси<а. алп шлеитована, она нам јс поиулила uopipcic cuojnx укућапа, cvrpabaiia n пријатсља. Псобичпо ирпјатаи /тисак ири cycpciy ca ju'Iiiim плапшма предс1авл>а мало мајсторство у ианппулисапд/ топоппма iicic Сојс (Мојл прпјатсл>1|цп, Торзо), као п ipcipjiiiiCii occhaj за пспхологију модела (Мој iipiijarc.b). Сусрсг са ПМ1ТИПМ.1 сликарки По.моравља jo join јсдпа потврда ла гложсни иапори у разпоју п iieiuikiiby лпкоопс ку.пурс у нас ннсу билн .'Јалуднп. Лз. СавиК ганлзацлја Савеза комуниста просветнлх раднлка основних шкода. На једном састанку лостављено је плтањс да ди јс бољс да у граду постоји јсдла организација удруженог рада лди јс бољс да свака шкода л даље остајс посебна органлзацлја удруженог рада? Пристадице преддога за удруживање шкода као прсдност лстпчу сдедеће: Нн једла основна шкода у Параћину лсма педагога, психодога, соцлјадлог радллка, правнлка л скономистх/. Међутлм, стручљацл оваквог профила потребни су ради унапређивања квалитета рада школа. Y садашњим усдовома није ни могућс да свака школа нма све ове стручњаке, јер неки од њих неби билн потребно искоришћени, а с друге стране био би то терет за и онако недовољна финансијска средства са којима просвета располаже. Ако се створп једна радиа организација, онда не само педагог већ и правник, економпста Ji социјалнл радник нс бл бидл сагвлшш! v организацији која има 200 'лросветних раднлка и око три хиљаде ученика. Чак и материјадни лздацп не морају да се повеhajy јер бл v том сдучају са* дашњи помоћници дирек^тора шкода бпдп сувишни. Бољи распоред наставног кадра, удружлвањс стамбених фондова, организовање продуженог боравка итд. такође се наводе као предностл удруживања школа. Овај предлог вредап је пажн»с не само просветннх радлика него и осталих фактора у ОПШТИШ1. Свакако да је моrylia корекцнја ове идеје, a псто тако потребал је нешто дужи (алл не и предуг) пернод за лзучаваље н реализацију. Комунпстл, просветнл радницл, у том смисду су и усвојлдп закључак п преддожлли спидикалној организашгјп да подржи ову нлицнјативу л оргаипзује днскусијс v радннм кодектлвима. Бпдо би добро п пожељно да члтаоцл нашег дпста такође кажу што о tomb миса. 11 дају л своје лрсдШта ће бмти са зградом Дома омАадмне? 3a младе смо сигурни, а верујемо да п старпји препознају на иашој фотографијн улаз у зграду Дома омладинс, после пожара. Интсресовали смо се код друга Новицс ПстрзвиНа, председника Општинске конфереицнје CO, о томе шта се предузима у iwaii са адаптацијом овс зградс у којој се оамладина окупљала и имала својс друштвене просторпјс. Рекао нам је да се прпкупљају понуде за адаптапију која he стајати око 300.000 дииара. Међутим, нма п прсдлога да сс за омладннскк дом адаптирају просторпјс једпог од угостптсљскпх објеката у граду („Атина" или „Зајечар”). За сада не постоји једпнствено гледиште о томе међу иајодговориијпм л>уд)ша у Општпшг. Спгурио јс једно, младн очекују да сс што хитнпјс паВс паповољиије решењс, да сс за itux обезбедс друштвепе просторије којс су послс пожара изгубнлп, како нс бп били принуђеип да тражс разоподу на местпма која и.м пе одговарају.

14 ДАНА СТРАНА 9 СПОРТ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... ДА ЛИ ЈЕ ФИЗИЧКА КУЛТУРА НАШЛА СВОЈЕ МЕСТО У УКУПНИМ ДРУШТВЕНИМ ПРОМЕНАМA »Биба« ГајшоБић V ово.м трспутку доградње лашег друштвспо-политичког снстема, када пнтереснс зајсдлпце тек усвајањем Устава СФРЈ н Усгава СРС треба да доживе своју пуну афирмацп* ју, зајсднниа физнчкс културс је својпм постојањем и радом дала допрпнос бржсм лзналажсњу правпх рсшења у области фнзпчкс културс. Интересну зајсдннцг фпзичке културс у пашој Општнни смо оформнлп и коиститупсали прс усвајања коначног нацрта Закона о фнзичкој кул* тури, који јс снстсматскп поставно норматпвс »еног поcTojaiba, само зато јер с.мо осетнлн да областн физичкс културс, као ннтегрални део друштвеног живота и стан* дарда, треба издићп пзнад уских лптсрсса спортских организацпја, на ппво најширег пнтереса свпх битннх чинилаца друштвеног рада. Овакав концспт развоја фиФУДБАЛ НА СЕЛУ И ПРМУ СУ KOBE NKE Најмасовнпји спорт у општини Параћин је свакако фудбал. Општинскп фудбалскп савез окупља све сеоске екппе кроз три лиге: I — квалитетна, П — источна н П - западна. На прагу су нове борбе у другом делу првенства које почпње 7. апрпла. Пред почетак тих борби, доноспмо табеле са пласмаиом скппа у јссењем делу првенства: Општннска квалнтетна лига 1. „Борац’ Бошњане 2. „БудуНност” Главпца 3. „Слога” Д. Впгово 4. „Хсрој' Буспловац ■ 5:‘ ,,Јсдп1Гство” Ратаре 6. „Јсдинство” Д. Мутница • 7. „Младост” Рашевпца 8. „Моравац” Г. Впдово 9. „Лсшјанип” Лсшје 10. „Исток 63” Плапа ЈЕСЕЊП ПРВАК КВАЛИТЕТНЕ ЛИГЕ: ФК „БОРАЦ” БОШЊАНЕ. Стоје: МијајловиН, Савић, Ж. Јаничијевић, Вуковић, Богдановић, МилошсвиН. Доле: Петковић, Д. Јанићијевић, Bacilli, Ллекснћ и Трифуновић. II лига — ЗЛПАДНЛ ГРУПА 1. „Хајдук” Чспуре 8 7 — 1 29:10 14 2. „Црнп бисери” Параћпн 8 6 1 1 43:18 13 3. „Морава" Шавац 8 5 1 2 25:12 11 4. „Зс.мљорадиик" Стрижа 8 4 1 3 23:25 9 5. „Слобода” Крежбннац 8 3 1 4 11:23 7 6. „Јухор” Поточац 8 3 1 4 17:16 6 7. „БудуЈшост” Лсбпна 8 3 — 5 17:21 6 8. „Младост” Сикирица 8 2 — 6 11:32 4 9. „Напредак” Својново 8 1 — 7 12:31 2 II лига — ИСТОЧНЛ ГРУПА 1. „БСК” Буљапе 7 6 — 1 41:13 13 2. „Полет” Забрега 7 6 — 1 26:12 12 3. „Развитак” Мириловац 7 5 1 1 23:11 11 4. „Ралничкп” Тскија 7 4 1 2 18:13 9 5. „ИСК” Извор 7 2 — 5 17:21 4 6. „Младост” Г. Мутипца 7 2 — 5 17:30 4 7. „Радпик” Дапидовац 7 2 — 5 13:28 4 8. „Жслсзничар” Клацевпца 7 — — 7 4:31 0 Број бодова ирвопласирапих скипа говори O ’ујсдпачености квалптста па је тсшко бпло какву прогиозу дати. Успсх првопласираиог „Борца” пз Бошљана вредан јс пажњс јср овај клуб иема свој тсрси тс свс утакмлцс игра ла страни. Y овом гЈрипрелшом псрподу у току су Скупштине сшјх клу бова да би послс тога Фудбалски савсз Општипс одржао своју Скулштину 23. марта. зпчкс културе у први плап истпчс потребу стварања основ* jinx услова којп lie омогућитп укл»учеље паЈширих слојева раднпх људи л омладпнс у раз личнте активностп којс сс остварују па подручју физичкс културе. To трсба да омогућп потпунијс и квалитстнпје задовољаваЈћс све развнјснијнх потреба грађана за актпвпим одмором Ji разонодом, одржавањем и јачањем здравља, одржаваљсм раднс конднцпјс, стваралачкнм потврБпва1вем властите лнчности у спорту птд. Резултатс рада Заједнице трсба' тражлти, управо у домелу опште полнтнке, односно, органнзационим променама у областн физичке културс. Трајнн задатак Заједницс је да ндс'у корак са друштвслим збивањима н то из два основна разлога: — да бн правовремено указивалп на позитивнс и квалп9^22 8 4 4 - 9 5 2 2 9 4 2 3 9 4 2 3 9 4—5 9 2 4 3 8 2 3 3 9 13 5 9 12 6 32:14 12 25:13 12 21:10 12 18:14 10 16:14 10 20:24 8 19:19 8 14:22 7 16:30 5 12:33 4 тстне про.мспс у покрету физичке културс и инпцирала иајцслисходпија решсња — да обезбедп матерпјалне п друге услове како област фнзичке културе, спорта и рскрсацнјс ие би п даљс заостајала за осталпм областима друштвепог жнвота п стандарда. У том смислу Зајсдница физпчке културе јс са Општииском конфсрснцијом ССРН орЈанизовала широк састапак са представнпцима радних орЈанпзација, Мссппх зајсдппиа, Оспсвннх органпзацпја СК, Основних спортских органкза* лија, на ко.мс је разматраи лодожај флзичкс кудтуре у нашој Општннн са посебним освртом па стање, проблеме п задатке развоја масовнс фп* зичкс културе v свстлу Писма друга Тпта и Извршног бироа Председништва СКЈ. Цпл> састанка је бпо да до краја отворено н јасно сагледа проблсме који су сс нагомилахн у фпзнчкој култури, посебно истакнс основнс прннципе спорт ске политикс и морала. као и личне 11 колективне одговоркости за појаве у овој областн. Даљп рад Зајсднпце базирао се на тада усвојешш закл>учцима п јасно одрећеној програмској орнјентацији, која је и осиова средњерочног плапа развоја фнзпчке културе па територији Општине Параћин, а која иде за тим да: — Разрешп нагомилане нсјаснопе о мерн профсснопалнзма у cnoprv; — спречи расипањс спортског, друштвсног новна на иреа.мбпцнозне планове и спорг ски неоправдана лична прпмања по разинм основама; — ннпинра обавезпу израду ■. краткорочних п дугорочпнх планова и програма свакс основне спортскс организацнјс; — спречи буџетску нсднсциплину п обезбсди увид и контролу над трошењсм друштвеиих срсдстава, одпоспо превазиђе затворсг.ост it нсдовол»ну јавпосг у раду спортских организација и фору.ма; Овако дсфпписапн задаци прстпоставл»ају успоставл»ањс нових узајамипх односа н оспов>них спортскпх органпзацпја мсбусобво, п спортских организација у одпосу иа јвнхо* ву пајширу асоцпјацију — Зајсдницу фнзичкс културс. Развој физичке културс, сиорта и рекрсацијс можс сс обсзбсди* ти само сјсдпњавањем свих снага којс делују па овом пол>у. Ж. БорВевпћ СТАЛНО МЛАДИ ФудбалсКн клуб ..БОРЛЦ” н прсл опај паставак првсистпа полмла!>ујс своју скппу. Ош» јс само настапак политкс овог кл\ба који гаји јсдан ол најбољих фудбалских полмладака у граду. To лајс налу повом трсперу клуба Чспдпју Милошевнћу. ла са шппс храбростк очскујс првс борбс. Зкмскп, lipilllpC.Mlllt псрпол јс iicKopiiiuhci! за унсжбаважс тсхнпкс, a Maine за ушравапл скиис кроз трснинг утакмнцс, што јс по мпniAicibv трснсра било важппјс за овако iioAMAabciiy скипу. Прву viaKMiniv „Борац” пгра са скипом п.» Драгачсва 17. марта па свом icpciiy. зши Рпболовачко друштво „Мрсна” оргаппзо* вало јс н овс годпнс традпцноналпу забаву. Прпгодап програм, a прс свсга одличпа музпка, и богата лутрија допрппслп су да члановн опога лруштва и другп грађани проведу једно прпјатпо псчс, каквпх јс ппачс мало у пашсм граду. — Мало ко зна моје право име — Прибислав. To нису знали ни 1935. год. када су, као и данас, у чоколадицама нзлазиле сличице познатих фудбалера, Тада је изашла .\ioja сличица на је и на н>ој пнсало Биба Гајтоеић. — To значи да се Ви бавtire фудбалом, од... ? — Од најранијег дстињства. У Параћину је 1922. год. постојао дечији фудбалски клуб „Стара Србија" у коме сам ја играо. Када смо сви поодрасли и овај клуб је 1921. гоб. прерастао у „Омладинац", да би најзад 1928. био формиран ФК „Морава'\ MebyviiM, „Морава” је после 2—3 сезоне расформирана. — Некако у то ореме долази и до формирања ФК »Јединства”? — Да, и у ibcsiy сам од тнх дана на до 1948. год. Додуше, имао сам краће „екскурзије1* у друге клубове, али сам се увек epdhao. Тако сам 1932. и 1933. год. играо у београдским клубовима: „БАСК”, у „Јединству” и „Истри” и то као професионалац. — У то време сте били Вак, зар не? — Да, bate Гимназије у Ваљеву, а играо cast за „Ваљевски спорт клуб" на месту бека, заједно са М. Губеревцем cadauubiiM тренером „Једииства". СледсИе jodtuie сам се као „френташ'* обрео у Великом Бечкереку. — Молим Вас објасните то млаВим чнтаоцима. — „Френташ" значи човек који тражи посао, а Вслики Бечкерек јс данаиимс Зрсњанин. Тамо сам играо за ФК „Швсбчше". — Како napalituiCKu анали говоре, иза тога стс се вратили „Јединству” и нисте га euuie напуштали. — Н годшia.ua јс био најбољи играч и капитен тнма; — Изоанредан техничар и снецијалиста за слободнс ударце. — За „Тотални фудбал”. A знате ли тта то значи? Значи да са.и нодједнако добро СД „ТЕКСТИЛАЦ" СА МНОГО ОПТИМИЗМА НА ПРВУ ЛОПТУ РК „Текстплац” се такмичп у Српској лиш, у стварно врло јакој копкуренцији, али својнм место.м па табсли нико у клубу ппјс задовољан. Форма играча током јесењег дсла првепства била јс врло слаба, тс су у ово.м прппремном псриоду предузетс опсежнс мсре. Кдуб сс укључпо у такмпчсње у оквпру „ЗИМСКЕ АИ* ГЕ” која сс нграла у Лесковцу. У овој лпги оу учсствова.\п: „Дубочица” (Лссковац), „Дубочица” I ‘ (Лссковаи), „Bopan” (Урошсвац), „Жслсзнпчар” (Нпш) п клубови нз Власотннаца и Врања. Ово емиJICHTIIO друштво јс по.могло упгравању скипе, тако да сс оптимизма. Међу објсктпвне околностп које су упшалс на слаб пласман клуба у прошлој јодипи мора сс уброЈПТи и нс« достатак терена који Јс тек ове ГОД1ШС потпуно оспособљсн за нор.мално такмичељс. Прву утакмицу „Тскстплац” шра са скипом Врања licit у Ј1сдсл»у 17. марта на свом тсрспу. Ф Y Д Б A Л За разлпку од својих рукомсташа, фудбалсри Тскстилца сс палазс па самом врху табе* лс јсссњег лсла првепства. У разговопу са предселником клуба Бошком Калаипћсм саиграо и на свим местима у одбрани и на свим местима у нападачком реду. — Па ипак изаберитс најуспешнија места на којима сте игралн. Наравно, и порсд свега ја бнх моју 21-годни1њу спортску каријеру поделио на 15- годишњу, на месту бека, и б-годишњу, на месту десне полутке. Дивне су to zodiv не биле и за мене и за ,Јединство”. Оно је тада било један од најбољнх клубова од Београда до Скопља. Првак „Моравске жуне” и „Мораеског потсавеза", а Јагодпнцнма се нисмо читавих 10 година дали. Знали смо да нетнце идемо до Јагодине no систему „две бандере-кас, једна бапедра-ходом’1 и да победнмо. — A Bataa најдража победа? — Е, она ипак није везана за Јединство. Било је то 1935. године када сам био на одслужењу војног рока у Загребу. Играо сам за нсшадијску репрезентацију са познатим Ваљаревићем ti Ацом Петроеиће.и „пикавцсм”, а победнлн с.ио тадашњег проака Државе ФК „ГраВански” са 7:4. Захвалили смо нашем noпуларном „Биби", а младн.иа поручујемо da је on увек спреман да им но.иогне — ако га нозову. знајемо да су припремс пзвршенс по плану и да јс форма пграча сасви.м задовољавајуha. Екппа he највероватниЈе ве!1 у првпм колпма надокнадптп разлику од 3 бода, колико је дели од првопласпраног иа табс.ш. To значп да овај клуб са добро.м дозом сигурностп рачупа па прелазак Y Biiuni ранг такмпчења, што одавно прмжсл>кујс. Прву утакмпцу нгра са „Буковнком” у Ражњу, алп на дале све јачс скппс дочекујс на свом тсрепу што свакако пред ставља шапсу за постојсћс ам* бпцпје. Издајс OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje Рсдакционн одбор Вршилац дужности главног и одговорног уредннка Борђе Петковић Лдрсса Рсдакцијс: Параћнн, Б. КрсмановнИ 25 Штампа „ГЛАС”, Бсоград, Влајковићсва 8 Тел.: 335-384

а ч к и ку шак БАКА Моја бака сиара Увек ли је дала: Орах, крушку, меда И благог погледа. ПТИЦА Пајвшие иа свету Волим птицу у лету, Волим кад цвркућс Покрај моје кућс. ПЛУСТРЛЦПЈЛ ИАРОДНЕ ПЕСМЕ (ЛИНОРЕЗ) ИЛДА МИЛОВАНОВИИ VI Р. ЗОРА Зора јс као нсбо плава Као краљица у бслом Као дсоојка са уснама рујннм Као невеста са велом. Тихо долази у иоспан град И беле му дароае носи А иа ветру сс клати посипаи росом Ibcn бели цвет у златној коси. Корача улицима града // иоприча успут са птицом сваком IIа онда одлази даље Ааким и тихим кораком. Веспа Mapizoeuh Vs ВИСИБАБА Висибабо Драга, Па снешко jota олада, A ти си ми мила Глаоу иомолила. Ја сс бојнм смрзнућеш сс, Јср сиег свуда всје, Ти нричекај баба марту Суицем да огрејс. Србијанка liopbeutih V4 Поклонила лутку, Причу о патуљку, Савет добар дала, Зато баки хвала. Милс Антић Vi НОК Србијанка Bopheeuli Vt ИЛУСТРАЦША НАРОДНЕ ПЕСМЕ (ЛИНОРЕЗ) НЕБОЈША МИЛИВОЈЕВИН VI Р. Сунце полако нестаје иза брда п баца последње зракс. Ру.мен је облила плаветнило нсба. Још једпом је ужарена кугла устрептала и као да се у њој гаси живот нестала са позоринце на коју су павучене црие завесе мрака. Планиие су добнле изглед црних дивова, који желс да сс сруше на град. Старица — ноћ, пуна тајанствености спустила се па град. Свако дете лежећн у топлој постељп снивало јс лепе снове. Улнцс су остале пусте и само се ветар играо по којим опалим лнстом, поневшп га далеко. Био је далеко од загрљаја мајке- •крошње, бачен на милост и немилост. Шумовн одзвањају кроз ноћ. Пролазницц журним кораком пролазе улицом. Y мраку се внде фењерићи свитаца, којп себи освстљавају пут. Кроз отвореп прозор иа мојој собп впдп се пуп месец. Учппнло ми се да мп се смеши п као да каже: „Ја сам висок и дохватн ме ако можеш”. Цвећс у мојој башти давно је затворило латице. Дрвећс је променило свој пзглед. Личило је па сснке страшних чаробњака. Јсдино се ноћни ветар није бојао мрака. Завлачио се v сваки кут као да тражи пеку давно нзгубљену ствар. Све је бнло тпхо. Понеки залутали ноћни лептир тражп склоппштс под сјајем уличнс светилже. Птпћи сс свијају уз крила мајкс. Плашс се тајаиствене нођп. Ноћ полако почс да бледп. Сунцс почс да се paba иза брда. Свс ожнвс. Јасмина Николић, VII-1 ЖУКА Трчи, јури, Увек негде жури Ко зна кад he враголан Негде да се сјури? На непознатог лаје, На познатог се смешн, А кад зима доће На сваког режи. Жута му. је длака Дуге су му уши Па кад га вцдиш Чини ти се сав се пуши. •Душица Bacuh Vs ПОРТРЕТ КУРИРА (ГИПСОРЕЗ) Драгнца Чубрпло VIII р. У оБом броју објабљујемо литерарне upUAOie ученика ОсноБне школе „Радоје Доманобић“>1и ликоБне прилоје ученика ОсноБне школе „Ђура Јакшић“. 1944. 1974. САША ЋУЈШЗжг ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА КРВАВЕ СТОПЕ И ТРАГОВИ г Почела је да тече 1944. година својпм уобича- "Н јсиим временским токовнма. Јасније су паде у скорп завршетак рата који је ушао у завршну војнпчку фазу. Са светских фронтова стшку вести ~ о повлачењу разбијенпх немачкпх формацпја, о = иадираљу јединица Црвенс армије и спловптим = пробојима фашисгичких упоришта. Излоканљм дру- = мовима п ceociani сокапима поморавскпх села = отегнуто гамижу колоне немачких моторизоваппх = јединица, сада у ужурбаној первози да се што s ,\аље одмакну од сумрачних сопствених трагова = рата 11 злочина. Прашњавп војниди горде солдатске унезверено гледају радозналу гомилу деце крај = пута и одмнчу уз болссну канонаду далскпх Guss гака. Л; Док измучепп поморавскп парод жељно оче- = кује завршетак патњн и мука, верујуђп да је пајrope прошло, четничкн злочпни не јењавају. Као = ла се тек сада љпхова „идеолошка борба" распламсала. Црнс тројке крстарс селпма, залазс у S буцаке, у пме „српства”, краља п отаибине одводе = л>уде у скрпвене потесе забрана п шумарака и одц лазе остављајућп крваве стопе. Црнп барјацп до- = чекају зоре, а погребне поворке, уз лслек и нари- == цања, постаје свакодневна слика која успешно = употпуљује трагнку тих дана. -- Крваве стопе и траговп на све стране. Поме- = hump неке. Y току марта 1944. године убијени су: = Милисав Милојевнћ пз ПараНппа, Маринко Стоg јаиовиВ, земљорадник из Дреиовца. Y лето, исте s године, између осталпх, заклани су код своје куВе Мподраг Мицић и н.егов син. Кра.јсм лета убијеп =| је Бошко Илп11, опанчар п члап Партпје. Нај.маg совнијп злочин одиграо се после напада ча село |ц Мпрпловац, када су чстницп на зверскп начпп поклали групу од 62 партизана, махом сеоскпх s омладпнаца. Tor истог лета, као жртве чепшчких g гројкп пале су п лвс раднпцс из Параћпиа. Колиg ко јс апонпмиих жртава којс статпстнка ппјс заg Пелсисила п даиас на ссоскпм гробљпма. расутпх g »о пашим сслпма, остају ху.мкс као најаутептпчg iinja свплспцпја nix трспутака (мрачипх). Иако чепшчкп покрст вс!1 више псма своју плеолошку п војипчку физиономију, комапдаитн g '| четппчке I'AaBCiiiinic сс поишиају всома охоло sg II самоувсрсио. Попесепп сопствспом фаитазпјом g_: »inn иомпезио naciynajy усрсл бела дапа, ио сслпg ча. пп KoiMiMa на геоским сиечавостпма, no црквешш портама, држе свечане здравице п „родољубпве говорс" it кличу „папаћеној отаибини”. С другс стране кољу сво одреда, па чак и децу школског узраста. Све своје снаге су суспрегли за пропагпрање своје борбе. Почели су да издају п „радпобилтен" кога су растуралп по околини. У то исто време издају и лист „ПОМОРАВЉЕ" којп је уређиван од „професионалвпх и агнлних људи" покрета, те самим тим даје „пропагандп јачи и озоиљнијп утицај”. Лпст пзлази два пута месечно и штампа се у 1.500 прпмерака. Главни и одговорнп уредник лпста је Слободаи Дамњановпћ, професор, који је „у шуму дошао пз Београда". 0 таквој оријентацији четнпчког покрета, помепути хроничар Гогпћ каже:...” добијеп је систематски н једнообразнн рад полптичке пропаганде ширеља наше пдеје. Равногорckii одборп п мушки и женскп п омладинскп са својгЈм нацноналшш п хуманпм радом почињу да делују корисно и смишљено... Оваква организација нашег покрета успела је да пскључп углавном НАЈЈАЧИ утпцај политичке пропаганде нашпх непријатеља — комунпста.” Да би поткреппла овакве тврдње служе се чак и лажнпм информаиијама: „Бр. 58. од ЗЈ. I. Цслокупна национална служба уведена је у иашу оргаиизацију. Мобилпсано јс око 10.000 зимп а лети лупло. РаспореБеко по вароштша п сслима. За сада су веће групе у овим местпма: Београд, Градиште, Буприја, ПАРЛИИН, Лапово, Нпш... птд" — каже сс у једном извештају. Један од тактпчких потеза четничких једнница Giro је п мобилизацпја песног становништва, као једап бд могућих начпна да сс многн људп увуку у блато пздаје п хаос злочппа. Под притпском четнпчке каме, имајућп па уму злодела, мноHI су тешка срца одлазпли у одрсдс равногорскс, плп пристајали да буду члаиови разнпх одбора да би каснпје нскористпли сптуацпју ла побегну у партпзане. To је и бнло могуће у 1944. годпнн'јер сс број партизанскпх јсдпиица пагло повећао у околиим срсзов1ша, a imixobo акцнје постајалс све ефектније. Мобилпзаџпја новог људства бпла је веома оштра п масовна. НарочиГо се ово односпло иа резервне офпцире, поготово ако до сада пису бпли укључегш у покрст ДМ. Команда Среза Параћинског је 11. VII 1944. под бројсм „пов. бр. 81.’' ко.манданту села Ратара шаље строгу наредбу да сс упуте доле иаведсни резервни официрц с тим да сс има јавитн лнчно команданту корпуса па положај иа „дан 15. авгчста 1944. године до 12 часова пре подне ...”.......За недолазак би11е прелат ПРЕКОМ ВОЈНОМ СУДУ који he му судити иа положају. Пази на рок. С веро.ч у бога за кпал>а п отаибппу. Командант срсза, мајор Л>уба Ромпћ с. р.” Прплпко.м сакупљања људства четнпчки комапдапти су настојалп да обухватс најповерљивијс људе ла бп иа тај начпи прпказали масовност свог покпета п тиме покрплп злочинс и војппчку иемоћ. Најиптересантнијп јс, свакако, покушај чстппка да свом покрету прпкачс п подршку савезнпчких трупа. Иако су савезиицп у то времс пмалп своју војну мпсију при Врховпо.ч шгабу паролиоослободилачке војскс. Савсзппчкс ваздухопловне снаге користиле су ваздушни коридор који је пролазио изнад срезова параћинског п раваничког. Приликом обарања-'једног савезничког авиона, у касно пролеће 1944. године, четнпци су послали своје људе у село Грабар. Оип су по.хватали оборсне пилоте и одвели их у штаб корпуса, иако су оборенп пилоги упорно тражилп партпзане. Ту пм се изгубио сваки траг. Да бн обманулн сељачке масе четннци су проносилп вести да пм савезипци авионима шаљу храну п опрему. Y граду Параћииу, на челу градске управс налзио се тада Општинскп одбор на чпјем је чело био Павлус. Y. војшгчком погледу власт у гралу СЛХУАНЛ ПОСМРТНИХ ОСТАТАКЛ ПОКЛЛНИХ РОДОЉУБЛ држали су четннцн, јер су и српска државна стра жа и среско начелство и полиција бплп само формалност. To се осећало н у раду Одбора којп јс иа својим седницама и, уопште у свом раду, рсшавао one проблеме којп су сс тицали чепшчкс оргапизације. Молбе сиромашних гра15ана ,су одбијенс док је градсгаш стражарима додсљнвапа помоп за „лечење”. Та сума је пзиоснла 27.000 лпнара у. моменту када је у граду владала глад п маса граБана једва састављала дане. Из сачуваних записника можс сс видетц кретање оваквс активпости Одбора у коме преовладава чстпнчкп утицај у .моменту када је читава структура окупацпјскс властп почела да сс распада, како сс 1944. година олижи крају. „Вапредне прилпке у који.ма сс налазимо, стоји v запнснику са седнпце Одбора од 2. маја 1944. годипе, наметнуле су обавсзс општпiiri исхранс немачких војних окупаипоннх органа са' територије Јагодпискс Крајско.мандатурс прплп ком обављања њиховнх службених послова v ПараБину. „А затнм:” но сума од динара -570.059 нпје могла да се покријс допрпносп.ма јср ннје имала комс да co разроже...” Уза»\уд су зверства била. Пламсп устапка п револуцијс ве!г је захватпо читаву земљу u нпчпч се ннје могао угушнти. Ycncx народпе рсволуцијс наш крај ложпвљава као крај мука п почетак nose револуциопарне епохс. А крвавп лапи оставл>ају стопе п траговс пз којих, нс израстају само ЛС1СИДО Bell и .мпога жпвотпа сазиаља. (НАСТЛВНПЕ СИ

SAMA РНШНММММЖМНММММММ1 ГОДИНЛ I • БРОЈ 3 ПАРАНИН, 2. АПРИЛА 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНА1 ДИНАР Л И С Т СОђИЈААИС 7им1г ° Г ЈЕ А В Е 3А ? АА|Ч|ШИИ11ИШНГТШГТШ1 О П Ш Т ИНЕ ПАРАНИН ■ишметншкамммн СУТРА У ПАРАЋИНУ i ДРДГОСМВ МАРИОВИЋ, ПРЕДСЕДШК СКУ1ШПИНЕ СРС Драгослав Марковић, председник Скупштине СР Србије, посетиће у среду, 3. априла 1974. Параћин, на позив друштвено-политичкнх оргапизација п Скушптине општине. । После разговора са представницима друштвено-полнтичких организација и радних колектива, друг Марковић he посетити Српску фабрику стакла и Фабрпку цемекта „Нови Поповац". Y 18 часова, друг Драгослав Марковић he говорпти дру*- штвено-политпчком активу Општине. УСПЕШНО СУ ЗАВРШНМ НЕПОСРЕДНИ ИЗБОРИ За Савез комуниста и остале организованс социјалнстичке снаге, предизборна и изборна активност представљају наставак борбе за нови курсСК који произилази нз ставова н порука из Писма друга Тита н Извршног бирра Председништва СКЈ. Предизборна п изборна активност обележена је и ннтензнвннм политичкпм гфпиремама за X конгрес СКЈ и VII кснгрес СКС. Tniio јс целокугша активност везагга за изборе обиловала извршавањем бројних политичких задатака којц су непосредно утнцалн на њихово успешно спровођељс. бстворено је потпумо јединство на ПАИАацмоним конференцијама Кандидационе конференцнје у OOYP, радннм заједнипама и месним заједницама одржане су у договореним роковпма, то јест од 14. до 18. марта. Њиховом одржавању претходи. ле су добре политччке и организационе припреме. На истим је дошло до изражаја јединство радних л>уди и граћана у опредељењу за могуће каидидате за чланове делегација удружеиог рада и делегација месних заједнида. Радни људп и грађани су Једнодушно подржали листу кандидата за најодговорниЈе функције у Скупштини општине, као п листу капдидата за друштвено-политичко веће CO. Код утврћивања лн. сте кандндата за чланове делегација и најодговорније фуикције, у пуној мери су поштовани критерпјуми кадровскс политике и на листи кандидата нашлп су се они који поседују одговарајуће ндејно-политичке, моралне н радне квалитете. Посебна пажња посвећена је социјалној структури делегација. Y организацијама удруженог рада на кандидатској лнсти запажена места заузима број делегата — непосредннх провзвођача. Y месним заједницама од укупно 494 утврђених могућих кандидата 397 су радници и земљорадпици. И у Друштвено.политичком већу Скупштине ошптине постагнут јс солидаи проценат непосредних ппоизвођача. Од 43 каидидата, који се налазе на листи кандидата, 21 су непосредии произвођачи. Што се тиче кандидационих зборова можемо слободно да кажемо да су протекли у знаку добре организованости. На њима је узео учешће велики број радних људи и грађана. Присуство задовољавајућег броја радних људи н грађана, a лосебно мдаднх, уверава нас да је већ у овој фази ожнвотво- (Наставак на 3. страни) СЛ ЈВДИОГ БИРАЧКОГ МЕСТЛ УСВОЈЕНИ ПААН И БУЏЕТ СТВОРЕИА ЈЕ ОСНОВА ЗА ДА/®1 ПРИВРЕДИИ И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ Y понсдељак, 25. марта на Општем сабору Општнне разматра* нн су нацрти Друштвеног плана и Буџета општине Параћин за 1974. годЈшу. Ови докумснти су затим пшли пред бираче н, пошто су се о њима позитивно кзјаснили зборови бирача, Скупштина Општинс. на својој седници, одржаној у пстак, 29. марта 1974. усвојила их је. Пошто усвојени документи пмају еслики значај за даљи развој друштвено-скономских односа у Комуни, сматрали смо потребним да читаоце опширннјс упозпамо са основним елементима овнх докултената. Из тнх разлога објављујемо у листу шире пзводе из Образложења нацрта Друштвеног плана, који јс на Општем сабору поднео друг Стојан Обрадовнћ, потпредссдник Скупштине Општине, док lie о Буцету битп речи у следећем броју. f 1М9И ЈШвв1?- И ИИЈИ* Истакао је у свом интервјуу Србобран Радосављевић, генералми директор Фабрике штофова СРБОБРЛП РЛДОСАВЉЕВПБ ФАБРИКА штофова се већ дуги низ година налази у самом врху текстилнс индустрије Југославије н „штофарци” су с право.м на то поносни. Својол! пословпошћу, квалитетом - и асортиманом производа Фабрика се све више нстиче и изван граница иаше земље. Просечнн А11Ч1Ш дохоцн запослених у овом колективу су премашнли цифру од 2.000 дпнара, што јс знатно изнад примања текстнлаца у Југославпјп. Годинама се велпка пажња посвећујс модернизацнји погона, кадровима, стандарду радника нтд. О овим п другим питањи.ма разговарали смо с „првим човском" овс фабрике Србобрапом РЛДОСАВЛјЕВИБЕМ, гспсралннл! директором. (Интсрвју иа 5. страип) СТОЈАН ОБРАДОВИБ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПЛАНЛ 6М Ш801 иаивш Привреда Општинс Параћшг у заДњнх пеколико годшш, a нарочито у 1972. п 1973. години, постнжс резулате којн су по својој динамшди задовољавајућк н на основу тога створена је солидна материјална основа за дал>п успешан прнвреднп и друштвенн развој. Појачанпм напорнма оргаппзацнја удруженог рада п свпх дру$итвепо-пол!«ичких зајсднпца, a у ycAOBiLxia ннтспзивне акТ1ЕВПОСТИ свнх субјеката друштвено-економског развоја Опш- 'пшс, везану за спровођењс v жнвот Писма Прсдссдника Санеза комуииста Југославпјс п Извршног бироа Председшшпва СКЈ п оживотворење ставова ii3 Платформе за X конгр.сс СКЈ 11 друшх закључака полптичкџх форума, постпгнутн су познтивнп резултати у развојх. Бржи развој самоуправљања као интегралнп спстсм оргашг зовања приврсдец друштвснпх дслатностп бпо је у средшиту друштвено-политпчкс aicmiјс« Амандманско конституисање оргаппзацпја удруженог рада захватнлд јс сва подручја друштвеноскономског живота н широко покренуло радничкг класу па критнчко преиспитгг ваље места, улоге и одЈОворпос* ти свих субјеката развоја. Но, овај процсс јс носпо, прс свсга, обележјс пзналажења орпг низациотгх и инстптутдпоналпих решења. која тск у прсдстојеВем перподу трсба испуппти самоуправном еадржииом. (Наставак на 4. страни) ПОКРОВИТШ!: ИНВЕСТ ВАНКА II БААКАН-ТУРС КУМУЈТЕ НАШЕМ АПСТУ Читаоцпма јс познато да „14 ДАНА” представл>а радни uac/ioB нашег лнста. Од овог броја покрећсмо апкету о будућем 1IMCHV нашег листа. Позивамо читаоце да прсдложи пме којс по њиховом мишљењу најппше одговара лпсту паше Општине. Предлоге слатп на адрссу: Рсдакција лпста „14 даиа", БрапКа Крсмановића бр. 25. Прсдлози сс могу предатп и пепосредно у Редакцмјп. Рок 12. апрпл 1974. / Од приспелих прсдлога, бнће пзабрано више илшна (до 5) која долазе у обзир а затим lie се препустити чцтаоцима да гласањем утврде које lie нмс лист иосити. Избор ових пазива нзвршиће посебан жнри којн lie у Л1е!зувремеиу бнтп именован. Читаоце чпјп предлозп за имс лпста буду лрихваНеш! паградиће Југословенска инвестнциона банка у Параћину нггедшш кљпжнцама са улогом од по 200 дннара. Из.мсВу »шталаца којн буду узелп учсшће у гдаеаљу и имсну диста, жребом he битп пзвученп добитннцц иаграда које обезбеВујс „БАЛКАН-TYPC” пз Параћпна (Јсдно петпаестодисвпо летоваи>е у Башкк?» Водама, трп тродпев на взлета у иностранство — Софија, Солун и Истамбул.

СТРЛНЛ 2. 14 ДАНА 113 СДЕ£ УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ У 197& Ycaobii привреИпвања прнврсде општпис у 1973. годппп блди су поводчш*, н да нпјс бвдо застоја у продајп стакларскпх производа, пословнн резултат бпо би још бол>п. Грађевинско ппедузећс „ГраДЈ1ТСЛ>" jfc V 1971. н 1*972. голинп нословало са губптком али је у 1973. годшш нословало са иозитивним резултато.м. Mcbyтп.м,'још доста треба да сс ураСви су успешно пословали Свс раднс органпзацијс прпвредс су са маљим илн већпм успехом завршилс пословну 1973. годину, оси.м Бербсрскофрпзерске задругс, која има губнтак од 22.172 дпнара и он јс покрнвен. Јсдан од разлога што ова радна органпзацпја послу јс са губитком су рслативно нискс цепе њсних услуга. Y 1973. годинп прпврсда јс у ислпни остварила укупан при- .ход у пзносу од 1.321.636.363 дпнара, што јс вишс у односг на 1972. годпиу за 292.678.251/дилар плп впше за 28,4%. Доходак јс остварсн у нзносу од 431.611.779 дпнара, што јс вшпс за 89.624.630 дпнара или вишс за 26,3% у одпосу па 1972. годину. Овакав укупан прпход и доходак су осгварсни повећанем производњом, повећанизи прометом робс, алн јс оп и под у тнцајс.м знатнпјег повсћања цсна. V прпмарној расподсли дошло јс до промена у корист привреде. Отежана продаја пратнла јс са.мо стакларску ппдус3 рпју. Из ових података очпто је да раст дохотка заостаје за растом укупног прихода за 2,1 пндексни поен, што би, ако би се мзвлачпо закл>учак произашло да прнврсда у 1973. годнни послује са смањеном стопом екоиомичностн у односу на предходну годнну. МеБутпм, у прпмарној расподели односно дсј* ством тржишта прпвреда сс јс v 1973. годнви пашла у поволг' нпјем положају него што јс био случај у 1972. годпни, јер јс обрачуи повећанс алн п обрачун фупкционалне амортизацнјс утицао па такво кретањс. Ако бп се трошковп послова* ља пос.матралп без амортпза* цнјс, јср у крајљој лнмијп она припада привреди, оида би се закључило да трошкови иословања спорије расту од укуппог ирпхода за 0.9 поена и да прпвреда послујс са повсћано.м стопо.м скономичносгп у односу па прстходну годчпу. Отписана поTpa/Kireaita преко одређспог рока такоБе утичс на кретањс еконолшчности н пошто она нс представљају трајно отуђењс средсгава произлази, када сс и она искљу1ујс из трошкова, да привреда сконо.мичнпје послујс за 1,2'7о у односу на прстходпу годпиу. ЗАМЛЕКИШ У НРОЛАЧУ РАДНА АКЦИЈА У „ПРМЕТЕРУПрипрс.мајуГш сс за прославу 25. годвшњпце рада, ралшшв ФТМ „Пролетср’* оргзпнзовалн су ралну акцгиу па vpebcibv круга. Раднлп су впшс дана (слободпс суботе), како бп прбслгву лочекалн у што бол»е ypebciioj рално.1 средннп. ___ дн у овом предузећу како би’ сс опо v потпуностп копсолпдовало и било у стању да отплати санационп кредит којс јс добпло за покриНе губитка, јер љегова акумулација у садашн.е.м моменту пс можс да покрпјс ббавезу по апуитету за добивсни кредпт, али н да обезбедп условс за још успсшнпје пословаљс. Такве условс прпврсБивања привреда нијс и.мала задњих пеколико годпна а управо сс ради о следећем, Цене производа су споријс раслс од по- 'раста цена репродукционог и лругог материјала, "акосспривреда у целини посматра, мада јс било и обрнутпх случајева код iicKiiv мањих радппх организација. Међутим, оваква тспденција крстања цена са.мо привидно није утицала на пос* \овни резултат приврсдс, јер је уграВиван материјал по ппжим ценама набављен у раннјсм периоду, реалпзација прсЈЈсти.х залиха пз ранијег перпода извршспа ио већп.м ценама Личии дохоци су расли по стопи од 16,8°/о Аич.чп дохоцн из расподслс до.хогка на hubov цслс прнвредс расту по стопи од 16,8% a срсдства за фопдове по стопн од 18,3% што указујс на повол,- на кретања п пздвајања средстава за покрпћс педостајућих трајних обртних средстава п могућностн за нова мнвесптпона улагања, што пијс случај са cbilm раднпм органнзацпјама. Међутим, поводуна јс окодност да сс то односи на мањп број радних органнзацпја, којс из сопствецс акумулације пису моглс да обезбедс средства за покрићс залиха и то мањих организацнја. Од већпх радни.х органпзација само „Шумадијп” иедостају срсдства за покрићс залиха у износу од 9.561.614 динара. Да бп раднс организације могле успешно п несметано да послују онпма којпм недостају ова средства требало би их што прс обезбеднтп. Y 1973. годпни прпврсда јс остварпла средства за фондовс V пзносу од 102.077.315 динара што јс вишс за 19.331.967 дипара пли Biiiuc за 18,7% у односу па предходну годпиу бсз амортпзацпјс. Са амортпзацнјом фоидовска срсдства представл>ају пзнос од преко 160 мнлиона дмнара и она су всћа за 28,296 у односу на претходиу го дипу. Такав пораст срсдстава за фондовс представл>а најбржп пораст од cbiix скономскнх категорија у ирпвредп општпнс. Лпчни доходак по запосленом јс рорастао за 21,8% п пзпосп 1.633 дппара пре.ма 1.349 дииара у 1972. голпни, Овакав поуз пижу Цсну коштања, јјјто јс бнло од пресудног утпцаја па пословнп резултат. Y наредном периоду, што подразумева 1974. годину, ако сс ■ништа нс будс изменпло у ноглсду цена, таква тсндснцнја »■ кретања нс ои се могла очекпватн. Напротив, могло бп сс очекиватп да сс погоршају услови прпврсВиваља. Расподела дохотка у 1973. годпни јс тако вршспа да сразмерно већа срсдства издвајана v фондове у односу ва дичнс дохоткс, мада има н таквих раднпх организација које су Biiiuc захватале средства дохотка за лнчне дохотке н то баш оне раднс организације којс кубурс са обезбеђењем обавезиог иивоа трајних обртних средстава за покрнћс .залнха, као што је Фабрика текстил' нпх машина „Пролетер”. Наи- -Me, ова радпа организација је остварила ннтсрну реализацију у износу од динара 348.681 п зато јој недостају средства за покрићс залиха од 2.685.266 дииара и зато he она у наредном псриоду да сс сукобљава са тешкоћама којс пз тога могу да пропстекну, уколпко јој сс ова срсдсгва пс обсзбедс. раст личног дохотка праги порасг трошкова жнвота. Помепутп пословпп рсзултат прпвреде је оствармла са.мо са већом радном снагом од 63 радннка ллн за 0,6% у односу па претходну годину. Пре.ма то ме, још увек пису створени услови за веће запојшл>аван»е рад1IC спаге, и ако су у току 1973. годнне предузи.манс неке .мерс да сс постојећс стањс пз.мепн. Овом проблсму у паредном перподу морало бп *сс пристуiniTii са већом пажњом и већо.м одговорношћу, јср ппјс довол>но да се на овим нивопма у општини ово констатујс као чпљешша н да сс при то.ме кажс како постоје услови да се иривредне делатпостп развија* ју п у то.м правцу а да впдних рсзултата па том плану још нема п ако сс о томе расправља всћ впшс од трн годинс. Д. Николић Y OKBHPY ГАСИФПКАЦИЈЕ СРБИЈЕ YCKOPO ПЛИН М Y НАШЕМ ГРАД¥ Прсма усвојеном програму гасификацијс uauic Републике, један од главних водова пролазпћс поред нашсг града. Повољну околност за CKCIL\Oатацију јсвтпног зсмног гаса, како за пндустрпју, гако и за домаћпнства, искористићс и иаша Општппа. Наши пајвеhn колективи (Стаклара, Што* фара п цементара) всћ су потписали уговорс са „Нафтагасо.м” из Новог Сада п учествоваће у фпнанспрању пзградii>c главног гасовода. Пре.ма првобитном пројекту, прсдвиВено је да сс главнн т»од грана у два правца: пз правца RiTipiije нзнад града, јсдап крак би innao источно прско КарађорВевог брда прс- .ма Зајсчару и Бору: другк крак 611 ирошао нзмеђу фабрпкс штофова н Велпкс Mopane. за Јужну и Западну Србнју. Накнадип.м рачунпца.ма, наbe»io је рационалније рсшењс (скраћепа је трака за 3 кпломстра). Ову из.мсну трасс noдржалп су п нашп одборшг пн на једпој од послсдњпх срдница Скупштннс општинс. Нова траса пролазићс пзнад града (нсточно) н кол Српскс фабрмкс стакла бпНс лоцправа мерна станпца за паш грал, а олатле lie сс олвајаш водови за Источну Србију, односпо за југ u запад Србије. Како смо сазналп, овај пројскат треба да сс остварп до 1978. када сс н очекује ла Homo Mohn да користпмо зсмни гас. Р. Bcciili ЧШlllllllllllllllllfllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllfllllllll 111111111)111111III1IIIII = ' i RV1CMA УРЕДНИШТВУ Обаиежтеже I иензионерима | s Ла територији onuiTiuie Параћин, нпп крају 1973. года- = = чс, евидентирано јс 3.500 пензионера. V Удружење нензи- | 1 Јнсра учлањено јс 2.140 а у Удружењс пнвалида рада 670 i = пензионера. Оба удружења врло активно радс и capabyjy. i = Прулсају помоћ својим члановима. = Удружсњс иензионсра у?оворило јс са предузећсм „Шу | 1 Aiaduja" t/з Hapalmna сто вагона ггл>а за потребс. својих = = чланова иензионсра. Са „Шумадијом” чостнгшт јс спора- = = 1\м да нас кредитира четири месеца, тако da he пензионе- = i 'ш добити нотрсбну количину угља за своја домаЈгинства = 1 'I иснлатити у четири pave, иреко Удружења пензионера. = | Чланови Удружсња eeh пријављују својс потребе и од пр- | 5 пог ачрила уплаИиваћс upev ратј. На овај начин члановц = = Удружења пензнонера из Папаћина а н чз села снабдеће | | г:с npeko лета са угљем за иаступајућу зиму. 1 На седници Одоора удружсња пензионера, одржаној 1. = Е маота, одлучено јс да сс на бањсгсо-клцматски оноравак и 1 = одмор унуте 43 пензионера. Донета је одл\>ка да се бесплат I = чо шаљу на опоравак пснзионепи који примају пензију до = = 85.000 старих динара месечно. Стаои и изнемогли пензиоле I I vu ech сс нријавлмју Удргжењу и чекају па упут v: Врњач = Е ху, Marapyiui:v ,Huiukv. Гал'ч1опадску илп Ок-q Бању.ТЈен | Е зионери са про чањима од 85.000 па до 130.000 старих ди- | | чаиа нлаИају 254b од бањских троткова; и трошкове npe- 1 Е зоза. | 1 Саост осигураника-Другостеисна колшсија-npti Кому- | | чалиом заводу за социјално ocinypathc, филијала у Параћи = = uv, доиео јс одлуку да сс за пензионере, који до сада нису = 1 обезбедили себи пристојан стан, изграое станови у току | = 1974—75. годинс. Постигнут јс сноразум измеБу Гракевин' I = ?ког нредузећа „Градитељ’' из Параћина и Завода за урба- = е чизам и комуналне послове да сс. станови за пензионере = = •радс у улици Вуре Салаја, иозади зградс дома ЈНА, иа = = члацу где сс сада налазе радионицс Грабевинског предузе- | | ha Градитељ. Завршетак првог блока станова за пензионе- | | рс нланира се у мају 1975. године. На почетку следеће го- | = дине 6uhe расчисан конкурс за поделу станова, те he за- | е чнтеоесовани пензионсри подносити молбе, преко Удр\>же~ = = ња. Савет осигураника изабрао јс и своју комисију која he = е ретавати сваку молбу појединачно и на лицу места. = = За своје чланове Удружење пензионера нрипрема ор?а- 1 = иизовани групни излет у Солун, Софију, Букуретт, Будим- = = чсшту, као и посете градовима и значајнијсш меспша у 5 1 uaiaoj земљи. Потребно је да сс чланови удружења на врс = = lie npujaee и изразе жсљу где би ко xr'eo да путује, како 1 = би Удружење на времс, постигли повољни аражман са ту- = | рнстичким организацијама. = = Михајло Урошевић | | председник Удружења пензи<311вра*',јliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiillliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiinmiiiiiiiiii ТРАЈАН ЗАДАТАК КОМУНИСТА Активноет на идеиом всиоеобљаважу Дпнамичап друштвсно-ско' номски развој нашс земље и да/vc јачање соцпјалистпчког самоуправног спстема, актуелизира потребу идеолошко-полнтичког и марксистичког образовања пс само чланова СК/ већ п осталнх прогресивнпх сарукгура. * х Потреба за шпроком идсјпом акцијом у свим деловнма самоуправног друштва, а пре свега код чланова СК, захтева всћу пдсјну оспособљеност V ЦП- .\>у схватања учења п сазнања пс само маркспстичкс мисли, Bell II пдсја сав]>еменог социјалпзма, као и познавањс бит* пнх обележја југословенског са.моуправпог развоја п актуелнпх кретања код пас и у свсту. Полазећи, гправо, од тих констатацнја, Комисија за идерлошко — политпчко образовањс н уздпзање чланова СК, у сарадњи са' Општинским Ко.мптстом СК, ннтенз,11вирала јс током 1972. 1973. п 1974. годипе рад па пдсјно.м п друштвено-с* кономском оспособљавању комуипста, радшпса из нспосрелпс пронзводње; чланова органа управ^ања, о.младннаца н жепа. Прп то.мс, пошло сс од констатацпјс да ндеолошко оспособљавањс нс смс да буде потреба п обавеза само комуниста. всћ п осталих прогресив* ппх структура нашег лруштва. Организовани облицп пдеолошкога. рада одви.јалм су сс прско всчсрље полптпчкс школс, омладинскс школс н школс самоуправљача, јср јс оцсњсно ла овп облпцд тзв. „масовног" образовања морају бптп основа ндејног осиосббљавања. уз псрманентно истраживањс н лругпх ПОГОАШ1Х форми таквог рада. Y 1973/74. годлнп. радпло јс 13. одељења ових тикола (5 олсљсп.а политпчкс школс, 4 одс- .vciba омлалипскс iukoac и 4 оде.\>сп-а шке«-чпуцрављача), са преко 570 полазиика. Посебно јс пнтсрссантан податак да је међу полазницима велпки број радника пз непосрсднс производњс, омладинапа п ко.муписта са села. што и у наредно.м периоду мора бити наша оријентација у избору полазника. Y овим школама прорађпваjic су актуелпс тсмс пз области друттвсноекономских п политичког система наше земл»е, са посебнпм освртдм .на примену уставнпх амандмапа, конститупсањс организација удружсног рада I! расподелу дохотка. Те- .ме су, с обзпром на актуелносг. пзазивалс жнво ннтсресоваљс елушалаца, парочито када сс ради о пптањима из области расподелс дохотка, инвестишг оној потрошњп,. са.могправдаљу итд. Насгава у одсљсљима поли' тичке школс јс завршепа, док је у омладинској школп н школн самоуправљача у току. Досадашњн рсзултатп у пог лсду ннтересовања слушалаиа за- програмскс теме. актнвностп у ироради нстпх н уопштс оргапизацнјс рада. cv заловоАзавајућн, што нас обавсзује да у парсдно.м периоду иаставимо коптинуитег у програмирању и реалнзацнјп овнх облпка идсолошког рада. На крају жслп.мо ла пстакJICMO да су постпгнути вео.ма добрп резултатп у одељењима политичкс школс у Стрижн. Ратарпма. Дреновцу п Г. Впдову. гдс су полазннцп били свн комуннстн организацпјс СК. ‘Интересовање иолазнпка овнх одељсња чарочпто о питањима рсалнзације по.нггмке разпоја и постицаја пољопрнвредне ироизводњс, било је зансга вс лико, што нас такоЈЈс ооавезујс да у паредном перподу кроз облике илеолошкога рала ооухватимо п лруга ссла v tinuioj ЈИППТПНН. Драгап Вслжовн!)

1* ДАНА СТРАНА 3. ЗАВРШЕНИ СУ НЕПОСРЕДНИ ИЗБОРИ (Наставак са 1. стране) рења уставних начела делегатскн систем добно пуну подршку. И да није бнло одлаганл два кандндациона збора (у VI и VIII подружници) њихово успешно организовање било бн поптуно. До овог одлагања, дошло је због недовољне обавештетностн радннх л>удц и грађака, из че;а треба да нзвучемо поуку, да се за сваку фазу полнтнчјсог рада треба добро органнзоватп. НЕПОСРЕДНИ ИЗБОРИ ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ — ИЗРАЗ СПРЕМНОСТИ ЗА НОВЕ ПОЛИТИЧКЕ АКЦИЈЕ Непосреднн пзборн делегација у организацнјалт удруже. ногфада и радним заједницама-обављенн су од 25. до 30. марта. Са поссбннм задовољством можемо истаћн чиљеницу да су своје бирачко право нскористилн сви радници који нз оправданих разлога — збл^ болести, службеног пута и годиш* њих одмора — ипсу могли да гласају. Активност Координационнх одбора за изборе, бирачких одбора, друштвено-полктичк11х организација, а посебно организацнја СК, била јс на завидној висинн. Успешно обављени избори н опредељење гласача за најбоље на кандидатскнм листама гаранција су да се нсто тако успешно могу обавити и други одговорнп задацп ,а посебно да је обезбеђена добра кадровска база за избор делегата у Веће удруженог рада СО-е Параћин, пред којим у наредном четворогодишњем изборном мандату стојс врло сдоженн и одговбрни задаци. НЕПОСРЕДНИ ИЗБОРИ — Y МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА — СВЕЧАНО И УСПЕШНО Припремама за непосредне нзборе за делегације месних заједница и делегације Већа удруженог рада — нз областн пољопривреде — као и изјашњавање о листи кандидата за Друштвено-политичко веће Скупштине општине, прншло сс са посебном одговорношћу. Y том цил>у обављене су погЈСб« не припреме у месним заједницама. Овако добре припреме дале су и задовол>авајуће резултате. ' Од раиих јутарњих часова свечано украшена бирачка места у свим селима, као и бирачка места у граду, била су пуна бирача, који су чекали да испуне своју грађанску дужност и изразе своју вољу. Празнично расположење осећало се на свим биралиштима. Запажено је да су у некнм селнма и пожуривалн бираче да изађу на биралитпта у раним јутарњим часовпма. Иако смо са постигнутим резултатима у целнни, јер је у нашој општшга гласало (према првим незваннчпим подацима) око 40.134 (86°/о) бирача, од укупно уписаних 46.778, потпуно задовољни, овом приликом желнмо иосебно да истакнемо село Клачевицу које је завршило са гласањем у 10,45 часова. Похвале заслужују н села Поповац, Поточац, и Извор. Ошш не желимо да умањимо резултате које су постигле остале месне заједннце. Досадашња предизборна и изборна актнвност прожета је добролт органнзованошћу, одговорношћу, врло добром координацнјрм у раду друштвено-политичкЈЈХ организација и свссјграном ангажовању иа свакодневним задацима у OOYP, ме. снил! заједницама п Општини као целнии. Успешно спроведени непосредни избори за делегацнјс треба да послуже друштвено-полтггичким организацнјама као подстрек да се овај одговоран посао тако успешно спроведе до краја нзбором делегата у Belie месних заједница и Веће удруженог рада Скупштине ошитине Параћин. Ншшла Вићић Е До 3. априла одржаће се првс седницс делегација удру женог рада н делегација мес нпх зајсдннца. На овим седницама обавиће се конституисање деглегација, тј. делегацпје трсба да изаберу председавају he и ibiixoBC .заменике S Од 3. до 6. априла одржаhc се кандндационс копференције v месним заједницама, на' којпма ћс сс утврдптп лисге кандпдата за делегате Bella ме сних заједннца CO. ЕЈ Од 3. до 9. априла одржаhe сс ссдннца капдпдационих копференција у организацијама гдруженог рада н радни.м зајсдшшама, па којима lie се утвр дити кандпдати за делсгатс Већа удруженог рада CO. И До 20. априла одржаће се Општинска кандидациона конференицја ССРН, на којој ће се утврдптп лнста кандпдата за најодговорније функције у Ску пштинп општпне. | ДРУЖИв ПРЕДИЗБОРНА БЕЛЕШКА . Apyi је пун проблематике Спарно мартовско вече као да је оживело сав невид^ љиви живот града сабијен у неочекивани ритам раног про Aehai Заједно са сумраком увлачи се у просторију и жамор предкандидационог збора док возови тутње у јуришу на даљинс. Секретар naprujcice организације је помало збуњен важношћу тренутка док председник месне организације Социјалистичког савеза као да ужива у невезаном жамору препуне нросторије. Сва лица знана. Комшије, зем љаци, роћаци. Пуно омладинаца, жена са озбиљним лицима како то доликује прекаљеним активисткцњама. Врапча не је земљорадиички део града, то је прави Параћин из прошлости, полсгао поред пру?е, утонуо у амбијент полуварошког-полусељачког живљења. Из полутаме извиру озбиљиа лица, препланула од иаглс мартовске спарине. Збор отвара ппедседавајућа Он се Увелико извежбао у политичком опхоћењу и понашању. Присутни пажљиво слушају, понекад нсстрпљиви да почне оно главно због чега су сс вечерас и одлучили на. излазак из кућа. Друг из Политичког актива цокчшава да обичним језиком-исцпта линије изборне шеме. Речи се ?омилаги и њихова важност расте до неслчћсних размепа. Оне лебде зајебно са дуванским днмом. Од cepia ie најважније да ћемо вечерас ипедла?ати двлеупти, A'nhti да кажемо много чега, ба бгбемо кпитички опредељепи, мало' заједљиви, лаивно 0уховити. — Постоје ti кпитернјулш, dpvioeu. To морају da 6vdy /bvdu ■ дубоко опредељени за наш самоуправни социјализам. Ппеведено на илш саакодневни /езгис to Atovaiv да буду доб^ч шнчтсии. марљиви. иама добро зчани. — Има ли nncdnata? — председавајући прскида жагор. UIvfta pvicv злпапа зрак. Kaizo чс би бчла, сви се добоо чозчајемо, uuie мчогп влжчо што aiv npaeo ib'.ie ue зчамо, можда uu ирсзиме, зна .no iiaduA^v. 7де ради, станује у нашем реону, ту, у суседHOAi сокачету. — Sai обпазложење. To мопа. — Ма зчаио-?а, net^ устачс .дл га видиге. ■ Позната (ризиоиолппа, у избледрлој железчичкој vim* (fjon^u, израња из црозирне таме. Избраздано лиие се раз' влачи у чачвчом црврччлу, једаа да може да чоћчесе толике а о кпнтеријулшлга и ба ие говопимо! — 1Ј1та има с)а гг лшслил1О,прихаата се, него шта: Друг јс чмц пппблематике. Збор нагтааља pad. Пореб ппозопа иротутњи мећународии боз. Зачудо вечерас пије каснио... Саита Буквћ И0А1ИЧК0 BEWECO Пошто су грађани непосред* 1шм тајним гласањем, које је сбављено у недељу, 31. марта, нзабрали и делегатс Друштвепо-политичког већа Скупшти* не општинс Параћин, на ос* нову листе друштвенсуполитичких организацнја, у могућпостп смо да читаоце упознамо већ у овом броју са саста* дрм овог Bella, док ћемо имена делегата осталих већа објавити каснијс. Делегати Друштвено-полн* тичког већа CO су: Адамовпћ Богољуб, Арсић Томислав, Ба* љац Душан, Вићнђ Никола, Велзковић Драган, Вучковић Мирослав, Гајић Драгиша, Га* juli Драгољуб, Живковић А* лександар, Јовановић Милпја, Јовановић Нада, Јовановић Боја, Јовановић Нира, Кржа Борbe, Комљенац Бранко, КалабпН Бошко, Кркић Милорад, Коцнћ др Драгољуб, Мнлиће* null Браиислав, Марковић Mil* ленко, Миленковић Раднвоје. Матић Душпн, Мпловановић Михајло, Мпхајдовнћ Драгић, Милошевић Миолраг, Матић Мирослав, Милановнћ Јелица, Неделаковић Зора, Обрадовић Стојан. Огљановић Лзуболшр, Петровић Мнрослав, Петровнћ Боривоје, Радоваповпћ Лшл>а* на, РадуновпИ Младен, Раднћ Храинслав, Ракић Владп.мнр, Ристић Ангелина, СтевановиН Брапислав, Спасовска Добри- . ла, Севић Влвднмнр н Томић Божппка. Фоторепортер на улици ШТА ПЗРУЧУЈЕТЕ БУДУЋЕМ ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ? ШЕШ шмх ДИМИТРИЈЕ ПЕТКОВИН — МИЛЕ, шсф Аутобускс станнце: Да више пажље и труда посвети унапређењу и развоју привредних капацитета, у miA»Y што успешнијег решсња проблема "незапослености. Да предузме одговарајуће мерс радн интеграције сродннх радних организаиија, нпр. „Градитсл>”, „Прогрес” н МП „Пролетер”, од нооно „Будућносг" II „Јединство”. ДОБРИ СПАСОВ, граВевннски пословођа: „Градитеља”: Потребна је бол>а сарадња између Скупигпшс општине п прнвредних организацнја. Настојати да дође до интеграције сродних предузећа у Општини, јер се међу њима Јавља нелоja.uia конкуренција. „Прогрес” је за двоструко мању цег;у узео да ради фасаду Цркве. Тврдим да he, па то.мс остваритп губи* так. БОЖА МЛРКОВИН, паставнпк ОШ „Бура Јакшић”: Бсзбедпост rpabaiia у саобрађају је све впше угрожена. Брзина кретања кроз у.мтс ннје огра* ничепа, а уколцко и јесте, ог раничењс брзинс се пс поштује. Некс улпце треба прогласпти једносмернпм. Треба решитп пробле.м* прелаза преко пруге код Фабрпкс штофа п у улнци Бранка Крсмановпћа *кол Фабрпке бс-.мбона. БРАНИС/\АВ НИКОЛИН, мехапичар без посла нз Стубиие: Да сс приликом оглашавања слободннх радних места пријем нс условдава годинама радног искуства, јер јс то дискри* минанија према нама, младим радниилма који први пут треба да ступс у радни однос. ДОБРИАА ТРИФУНОВИН, машински инжењер: Новом председннку желим много успе* ха у започетим пословима н поручујем да на.м омогућп што више километара асфалтних улица, до.м културс, до.м омла дине, да новн солитерп изникну као печуркс п впше зеленнла и паркова којп cv плућа града. РАДОМИР РИСТИБ, отправннк возова: Будућн,председнпк мора да оствари најтешљу сарадњу са делегатима како бп се реализовало што Bin’ie же л>а грађана. Треба да об^збедп потпуну јавност у раду свих скупштинских тела п што пог пуније ипформпсање rpabaiia.. МИЛИЈА ИЛИБ, земљорад иик пз Извзра: Да утиче ла се обезбели земл,орадиицима снгурност кроа гаравтоване иеве пол»опрнврелних производа,- као и откуп свих производа. Текст « снимцн: АЛЕКСАНДАР КНЕЖЕВИБ

CTPAHA 4. 14 ДАНА r (Наставак са 1. стр.) Дрста успешно је савладана текућа неликвпдност, која јс прстходгшх годЈгна оптсрећивала прнвреду, што јс нсоспорно врло значајан рсзултат стабилнзационе полптпкс. Постпг •(нут јс задовољавајућп ппво ликвидностн прпврсдс, захваљујући папорпма органпзацнја удружеиог рада, — банака н друштвено-полiппчкс заједтп i • ие. Ангажовањем дела акумулаluije привредс у обртпа средства п конверзпјом краткорочних у дугорочне кредптс побол>шана јс структура пзвора обртнпх средстава у корист всTier учешћа сопствснпх средстава Међутим, п порсд задовољавајућнх краткорочнпх ефеката, укупни резултатп ппсу у сразмерп са уложенпм напорп.ма и Екоиомски потенишал оиштиие знатно На основу података о финапспјском резултату пз завршнпх рачупа, остваренс производње за 9 месеци и процене произ* водње за свих 12 месеци, мо* жемо констатоватп да сс еко* номскп потенцијал Општннс значајно увећао. Нпједна орга* нпзација удруженог рада, пзу зсв Берберско фрпзерске задру; тс, нема губитака. II код овс ор' ганизацпје он је незнатан и покривен је нз сопствених с;рсдтава. ПроЈЈЗволња по физпчком о* би.му повећана јс за 14%, a no вредностп за 32,7% . Овакав пораст дошао јс услед актпвира* ita нових пли прошпренпх канацитста, док је по основу бол>сг коришћења постојећпх знатно ман>е учињено. На овако високп пораст пропзводњс по вредностп утицај је нмао пораст иена, а нешто мањс квалитетнија пропзводља п промена асортимана. Прнвреда Општине остварила је укупан приход од 1.273 хшлиона динара, што јс за 273 мплиона нлн за 27,2% виiue од остварења у 1972. годпип. Доходак јс у 1973. годипн порастао за 26% п љегова дпнампка је 1,2% пижа од дпнампке укупног прпхода. To резултира као последпца бржег раста утрошених средстава. Расподела јс нзвршена тако што у односу па 1972 годину, лични дохоци расту по стопи од 18,3%, а фондови од 16,0%. Дакле, значајам део дохотка је одливен пз привредс преко уговорних н законских обавеза. Лко се уз.мс у обзир факУскоро НОВА ЗУБНА ИОЛМКЛМННКА У цил>у CTBapaiui бол>пх услова за здравствсну* заштп. ту rpabaiia, планпрапа је нзградња Поликлпипкс (објектп Л, Б, Ц н Д). Објекат Б, чнја сс пзградља прпводи крају, јс иова зубпа полнклппика поврппшс 592 m2. До сада јс за изградњу овог објекта угрошепо око два милпопа дпнара. Пре.ма коначном обрачуну овај објекат he коштати 2.200.000 дипара. V току 1974. ГОДШ1С трсбало бп да сс паставн лал>а нз. градња Полпклшшкс (објекат А површнне 1.812м2). Међу. тим, средства join увек пису обезбеђена, а потребпо је 6.500.000 дпнара. С обзиро.м ка значај нзградњс Полпклшш. кс, надамо сс да lie срсдства битп обезбеђепа. A. К. очекивањњма. Напме, дошло јс до бржег пораста цена репро* дукционог матерпјала од цена готовпх пропзвода п услуга — нарочпто у IV кварталу 1973. годпнс, када јс за значајан мзнос повсћана иена мазута и неKjix друшх врстп репроматсријала. Нарушавањс пропорцнја у прпмарној и сскундарној рас* ноделп н пнфлацпја, такођс, всдс ппском нпвоу акумулативнс спссобпости прпвредс, тако да то баиа сспку па постпгнутс резултате. Потрошља јс сведена у рсалис окиирс, односно окгире расположпвих средстава, захвал»у јупн мера.ма за огранпчењем онште п зајсднпчкс пстрошње. Ово нарочпто важр за потрошii'V у друштвепим дслатностиувеКои тор пнфланијс, онда сс лгожс pelin да репродукивна способjioct прпврсдс слабн. Ова1сва нриврсдна кретања остварена су уз повећање броја заиослснпх за 2Д% илп за 203 радника. Иако јс познато да јс псзапослспост горуСш проблем, још увек сс у то.м С-мислу пс постпжу задовољавајући резултати. Радн тога је токоА! 1973. годинс покренута иннцнјатнва за оснпвање Фоп* да удружених срсдстава за развој приврсдс и отвараљс новнх радних мсста. Известан број органпзација удруженог рада и једна ннтересна зајсдвица су прихватиле ову нниппјатпву, па сс очекујс да и сстале па својим оргашша самоуправљања прпхватс Друштвенп договор о оснпвању овог Фонда. На тај начип бн сс обезбедпла значајна средсгва у нзносу од 3 мп.шопа дннара, као додатна срсдства за стимулирање развоја прпвредс н повећањс запослености. Просечан номиналнп лнчпи доходак у привредн повећан јс од 1.344 у 1972. годнни на 1.627 дниара у 1973. години, илл за 21,0%. На тај начпп су лични дохоцп раслп бржс од пораста трошкова жпвота за 1,8%, колико п износи пораст реалних лпчшк доходака (пораст трошкова жнвота 19,2%). Друштвенс делатности у 1973. годпнп су бпдс суочене са сложеним ттроблелтма, нарочито материјалне прнродс. IbiixoB рад бпо јс усмереп ка даљем уиапређсњу самоуправне организације п програмско.м оспособљавању. Алн, оцсна јс да су изосталс про.мсне у смислу непосрсднијег самоунравног повезнвања овпх дслатг.ости са корнспнцима љп* хових услуга. Плашфаиа нромзводља нижа остварене Полазсћн од постављспнх циљева н задатака развоја, као п мера текуће екопомскс нолптпкс, којс и.мају за цнл> бржс cnpoBobeibc у живот уставних про.мсна, сгабплпзацију нривредннх токова и обуздавањс пнфлацнје, у 1974. годнни очекује сс пастављање дпнамнчног раста приврсдс н г па тој основи јачаљс матсријалнс базс друштвенпх дслатности. Истовре.мено јс neonходно остварптп већу запослспост у друштвсном и инди* видуалном ссктору рада, са нара.\слпнм повећањем продуктивности рада. Планнрапа пропзводпл ii услугс за 1974. годнну хрстаКе сс но стопи од '9,0%, а тога у друштвснођ сектору 20,0% п на ипдивидуалном 16,0%. Оваква стопа раста шг жа је од остварене v 1973. rcr дпнн, највећпм дслом под утп* цајем старијсг раста цена, као и радп тога што је у 1973. годинн пуштен у производњу ио* вп капацнтет у Фабрпцп цсме>пта. Физнчкп обнм пропзводњс у ипдустрпји пма знатно спорију дпнампку раста п за нај: важнпјс пронзводс иста износи код шупљег стакла 9,6%, цемента 9,3, тканина 2,0%, трпкотажс 19,3%, а код пропзводњс предива предвнђа сс незнатна ппжа пропзводња у односу на претходнг годипу (за 1,6%). ПредвиЈзсно јс рсалио повсhaibe пронзводње у пол>опрпв* рсдп за 3,5% у односу па претходну годппу. Оваква стопа раста је рсална, с обзиром на очскивањс да Tie у 1974. годинп отпочети потпунија прпмепа договора рспуолпка п покрајппа о лугорочтгом развоју пољопрпвраде. Истовремено на овој основи се очекује бржс органпзовањс пнднвидуал* них произвоВача на уставппм прннцшшма. \ . За грађевинарство се можс рећи да је у фази превазплажсња наслеђештх пробле.ма пз ранијих гоДчна а с обзиром на плахерапу динамнчннју стамбену п комуналну пзградњу града, очекује сс раст производњс од 70,9%. Поред пнтепзпвнпјег коршпћеља граЈзсвинскс оперативс предшг ba се знатаи пораст произвол* њс грађевпнског матсријала, а марочито шљунка п песка — захваљујући планираном пуштању у погоп пове сепарацпјс. Y трговпнп се планира повсћањс промета од 13,6%, а од тога повеНања про.мета робе на мало 13,9%. Овако опрсзно планирањс *пораста промста произшпло јс пз спорог 'пораста пеалних личних лоходака у 1973. ТОДПШ1, а у 1974. сс нс рчскујс зпатш<ји раст нстпх. Код угостнтсљства се прслвиђа пораст промета од 10,6%. Ова област највећпм делрм под утицаје.м спољппх фактора, п то иарочпто пораста срсдстава за лпчну потрошњу, тако да сс п поред прошнрс* ља и модериизаиијс капаците- (хотсл „Парк”) нијс могло \ llii у плап са всћом стопо.м раста. V ооластп запатства предпп- >bciio јс повећање оби.ма ппоизводње п услуга за 13,1%. Обзнром па очекивано пуштањс v погоп капацитета за производљу алчслнчних ужадп, овај раст бп могао' да буде и већп. Комунално-стамбена делатност, с обзиром ца њено заостајањс у односу на потребс гпала, пхаппра раст vcAvra о\ 17,0%. На ор-»кпп ппвр1*пп,е| највеВн утнцај имаћс „СтапОСУДА ИТААИЈАНСКИХ ПРЕГЕНЗИЈА Оштром реаговању радних л»уди и граБана на итаднјзисхс територијалнс аспирације, прикључили су се и радни л>7дч паше Оп. штине. Из Српске фабрикс стакла, ИВТ „Бранко Крсмаповић", Фабрике цсмента „Нови Поповац", из наших школа и других сре* дина, упућени су телеграми подршкс ставовима Савезког изврш« ног всћа. Телеграм је упућен и са седницс Отпитег сабора Спштинс, који јс одржан 25. марта 1974. п лш га објављујемо у целини. САВЕЗНОМ ИЗВРШНОМ ВЕЋУ БЕОГРАД Поаодом ианада на територијални интегритст name зем љс од странс Италије, оттро протествујемо и поОржаоамо одлучан став Савсзно1 извршног eeha. Народу суссднс Италије и свим народима свста иа дслу сл!о ноказалн да смо спремни да са пријатсљима жиgilmo пријатсљски. Рсакционарним снагама Италије tie треба дозволити да довсду у шаање 20-то годшиње нријатељски iieioeane добросуседске одпосс и обострану корисиу capadiby, као и мир и безбедчост у Европи. Наша мирољубивост, noiaroeatbc сувсренитета ti turretритста других народа и земаља, уз иуио наглашавањс прии Ulina активне мирољубипе коегистепцијс, пе дајс никоме ipaeo titiTii повода за папад на чнтегритет Јхчославије. Збратимљепи народи и народпости Југославије желе и зактевају да италијанска влада престане са тсоријама којс x'noce пемир и огорчење код југослооенаспх народа, уз иапомену да су југословенски народи и дапас као и уеек били за неговање билатералних односа и улагали. су макси.иум напора да сс одпоси са суседима што боље развијају. Радпи људи и zpabaini општинс Параћип, придружујуhu се радним људима и zpabanti.ua широм name зсмљс, спрсмни су као и увек у прошлости, да бранс сваку стопу name домоеине од оних који изгледа да пису изоукли иоуkv из пе^ивне прошлости. Параћин. 25. vapra 1974. ОПШТИ САБОР ПЛРЛћНМ дарА* даљим развнјањем делатпостп транспорта, а п оста' лс ко.муналнс делатности прсдвиВају пораст обима услуга. Због повсћања нена репроматсрнјала, чији lie утпцај у 1974. годпни доћи до пуног изражаја, свп прпвредни субјекти cv при планирању бплн оптерсћенп овнм проблемом, па сс то одразнло па уздржаност Мародни доходак п дал>е у nojmy YfcynniT фондовп приврелс сс планирају у нзносу од 94 мплиона дннара, што претставља нешто нижп пиво од остварсња у 1973. години. На овакво планпрањс фондова искључивп утпцај је имало поменуто повећагве цена репроматсрпјала — а нарочп* то погонскс енергијс. Лнчни дохоци нз расподелс треба да расту по стопи ол 15,3%, колико се предвиђа и раст псплаћених нето лпчних доходака. Просечан нето личini доходак достићп he износ од 1.791 дтшар, а у 1973. годи* нп пзпоспо је 1.627 динара. Народни доходак по становhhkv треба да достпгне пзнос од 11.575 динара, а исти у 1973. годннн пзносно је 9.934 лннара, што прсдставља повећањс од 16,5%. ИЗ YFOCTHTEAaCTBA Мредвиђа се мзгјраднна' хотела категорквје ■ Има нзглсда да гостс н пословнс прпјатсљс нс содпмо вишс у суссдие градовс Наш град је позпат по вслпком броју кафапа. Mebvтп.м, тпме нс можсмо битп задовол>пп. а поготову посгојећи.м објскти.ма и iMixoBo.M опре.мом. Зато је п разу.млчшр што сс на мнопш скуповпма. а п мп.мо њп.х, пстиче ла ic пашсм граду пбтребан репрсзептатпван хотсл. Има нзглела ла се ова пдсја ускоро оеалнзујс. Напмс, формип^п јс ппицијатпвпп Одбор за изгпадњу, иаручсни су пројскти, а одборсна је н локација. Пре.ма урбанистпчком pc’ncibv, пови хотсл he сс налазитп на простору измсђу лстље б^штс. рскс Прницс, иензионерског 'клуба п ,солптсра пза Робпс кућс „Бсоград”. ?, Новн хотсл би располагао са 52 лсжаја, ресторапом са 40 столова, кафаном са 60 столова п две банкст сале. Оспм чога. располагао бп и терасом са 100 столова. Према грубој пропспп, хотсл би коштао око 13 »’плпона дипара, од чега бн се за расчпшћаваљс лало око 2 милнона. \ Надамо сс да ово nclie остаги само лспа жеља. Р. В. п опрсзно планирањс свпх слсмсната фпнанспјског рсзултата. Y односу на 1973;:.т-одши', предвпђа сс пораст, укупнос прпхода за 19,3°4., утрошенпх срсдстава за 21,3% и дохотка за 17,1%. Посматрајућн само запажа-се да лоходак пма спорнју дннамику раста о\ укунног прпхода за 2 индскспа поепа. Запослспост, прс.ма плану, треба да растс по стопи ол 3,3%, ол тога v прпвреди 3,6?о н пепрнврсдн 0,9%, тако да сс очскујс отварањс 400 повпх раднпх .места. Овакво прсдвиbaii>e пораста запослсностн охрабрујс, с обзнром па вишеголпшњу стагнацију у запошл>авању. Највсћп број новнх рал* ппх мсста сс планпра у ипдустрпјп, запатству, подопрпврсаи н угоститељству. Прсдвпђсне пнвсстпцпјс у привредп за 1974. годпну изпосе 70,9 милиона лпиара, што јс мање за 24.896 у одноеу на остварспс у 1973. * годпнн. 0- вакво сматБењс пнвестпција јс под утипајем с.мањења пстих у индустрнјп, лок остале прнврсднс областц прсдвнВа* ју врло значајно повсћањс пнвеспјцпонпх улагања.

14 ДАНА СТРАНА J. интервју У ПРВОМ ПЛАНУ - ЛРОИИДМ К СТАНДАРД РАДНИХ ЉУДИ ОВО ЈЕ ИСТАКАО У СВОМ ИНТЕРВЈУУ СРБОБРАН РАДОСАВЉЕВМЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ФАБРИКЕ ШТОФОВА Наше прво .питање било јс: "• Како оцењујете прошлу пословну годину? — Ових дана смо на зборовима радника, непосреднпх произвођача, сумирали наш ттрошлогодишњн пословниуспех н према финансијскнм показатељи.ма можемо бити задовољни, рекао је директор Радосављевнћ. Укупан приход остварен је у износу ол око 220 милиона, што је за 23 процента више од остварења у претходној годтшп. Y фондове смо пздвојилп пре ко 25 милиона и на име амортпзације још милион. Задовољни смо оваквим резултатима али сматрамо да они могу бити бол>п. Beli ове године ћемо покушатн ла их остваримо. • На шта конкретно мислите? — Морамо још внше nanopa уложити на повећање економичности II побољшање квалнтета цропзвода. Иако смо прошдс године остварили веома квалитетну производњу, ималп смо само 2,36% тзв. шкарта на количинску п око 0,65% на вредпосну, производњу, сматрам да бољо.м (организацијом можемо постнћп још боље резултате. To се односи и на економпчност која је у 1973. годинн забе^ лежила пораст од 8,4% прентабилност. са порастом од 13,2% у односу на 1972. годпну. И ‘акумулација јс забелсжила зпатан пораст. • Задаци на плану инвестиционс изградње? — За месец-два започећемо нзградњу нове прозводне хале од око 13,3 хиљада квадратних метара слободног просторА за потребе дораде са ноперајем, ишивачнице, дела бојачнице п магацина готове робе зашта ћемо утроИЈИти око 4,5 старих miwiјарди. Изградњом овс халс почнњемо са технолошкпм повезнваљем раднс органнзације и стварањем услова за бољу и економичнију производњу. И не само то, изградњом новс хале најзад ћемо решити и питање радних услова запослених у овим оделењима. Постојећа зграда дораде изграђена је још 1919. године и служила јс утовреме као кланица. Условн рада у доради су сада најтежи у целој фабрици. Температура летн премашујс 40°Ц. Зграда је п грађевински нсподесна и од слабог матерпјала тако да нн машински парк нс можемо модернпзовати. За радну организацију је веома значајно што нзградњом ове хале започиње процес технолошког повезпвања пропзводњс, с.мањујс се транспорт- материјала а самим тим н оштећење производа he битп свсдено на најмању могућу меру. Морам да кажем још п ово, да смо решење технолошке линијс поверили Саобраћајном инстнтуту нз Београда а изградњу хале Грађевинском предузећу „Трудбеник", такоВс из Београда. • Претпоставља.мо da here и даље радити на очувању здравља радника? — Тачно, ито на.м је једна од првих обавеза. Садашњом opi-анизацијом здравствене службе запосленц нису задовољни п на својим скуповпма захтевају да сс ово пнтање што хитније реши. Резултати последњег систематског прегледа радника су иезадовољавајућн a то јс још један разлог више за убрзање рсшавања овог проблема. Ми тренутно пмамо 91 инвалнда рада, 283 радника са, умањепом радном способношћу a гннеколошки преглсд 655 радница показао је да само код ИЗГРАБЕНО 1919. 130 жена нису пронаВенп никакви знаци обољења. О другим подацима да п пе говоримо. Ако овоме додамо да нам се свакодневно 200 радника налазп иа боловању.да је просечна старост запослених око 40 година — ондасс мбже схватитп величина пашег задатка за решењс овог проблема. ® Шта је са стамбеном изградњом? — За нзградњу станова и пндивидуалну стамбену изградњу пошлс годпне смо издвојилп око милијарду стаAiilllllllllilfinilillllillllllllilllillllillllilillllllliiliiiiilii: = ЗА РЕГУЛАЦИЈУ 1 = КОРИТА ЦРНИЦЕ - = I 18 МИЛИОНА 1 Пре.ма току прцпрема = | за наставл>ан>е радовама = = регулацпјн корита Црна- = = цс, која протиче кррз = = наш град, у овој годннп = 1 радовп ће се обавпти па = = делу корнта од Фабрпке | 1 штофова до гвоздеиог = = моста код средшошколс- | ког центра. | 1 Прошле годпне ток ре = 1 кс Црнице, од Фабрике = е штофова до yiiilia у Be- = н лику Мораву, псправ/оен । = ic II изграђени оу наа-mvi = = са обе стране корита, ко- | 1 ји заштпћују неколико = 1 хиљада хектара обрадп- | = вс зе.мл>е од поплаве. 1 Иначс, вредност радо- | = ва на pervAamijn читавог = = тока рекс коштаће око = I 18.000.000 динара, од чсга | 5 прва етапа стајаће негда = I око 6.100.000 динара. По- । = ред учешћа буџета Опш- = = тинс (око 2.000.000 дина- = I ра) у финансирању тре- = 1 ба да учествују Фабрика | i штофова п Републичкн | = фонд вода. \ Друга етапа пзградше е | предвнђсиа је за наредпу = | годјшу (дсо од ACTite ба- = | штс до аутопута). н niiiiiiiiiiiiuuuiiiiiiiiiitBiiiiHiiiiiituiiiiiiiiiiiuiiiiiiin рих динара н средином ове годпне у 51 стан уселиће сс пови станарп. Међутим, са овим фондо.м нових станова ни нздалека нећемо решитп стамбено пнтање нашпх радннка. Још увек нам велнкн број радничких породпда стапујс v нсхигнјенским стаповима а знатан је број и оних радника којц плаВају всликс станарипс прнватнпм станодавцима. Из анкстс, која lie ускоро бити завршена, сазпаћемо колнко још станова треба да пзградпмо како бпсЛ1О бар донеклс решплп овај веома великп проблем за нашу радну организацију. О Реците нешто о кадровима? — Обезбеђењс кадрова јс наш сталнп задатак јер је прошло време да заснивамо раднп однос са радницима без квалификација. Сарадња са Хелшјско-технолошким школским центро.м показала сс оправданом п веома кориспо.м, јер пз те школс добпјамо веома квалнтетан кадар. Интересовањс младпх за школовање јс велико a то сс впди кроз број ученика којн сс оспособљавају за текстплну струку свих профпла. У овом центру пашп радницп стичу ri квалификацију средње п впше спреме. Велвка средства пздвајамо п за стппендирањс високошколских кадрова п тренутно на љубљанском факултету имамо 15 стипендпста^ рекао јс на крају нашсг разговора Србобран Радосављевнћ, генсрални директор Индустрије вупепнх ткапнпа „Бранко Крсмановић”. Жнка • МИЛјКОВИН Д1ЦЛ CV ШЧШУПСПЛ ДЛ СЕ СЛМЛ СПЛЛЛЗЕ СВАКОДНСВНА СЛНКА ИЛ ПАШИМ УЛИЦАМЛ I ЗА ЧИСТИЈИ 1 И МОДЕРНИЈИ ГРАД = Сведоци смо свакодпевнпх љутњи нашнх rpabana што = | су нрн.морани да, при обављаљу својпх дужностп п потре- | = ба, прсскачу преко ровова и раскопаних улииа. Није редак = = случај да сс при том чује и по која^псовка што лепо из- = = гланцане ципелс „пристају” иа пољубац блата што оштар = I шав нспегланих панталона попрскап течношћу с улице = = изгубн ту своју одлику што... Но. та љутња је само кратко- = = трајпа. ГраВанпп јс свестан да мора платитн „данак” јед- е 1‘по.м хпгнјснскпјсм, лепшем н бол>е.\т „сутра" свога града. i = Тај нстп ipabaiinii се одрицањем извесног процента од свог | I мссечног лпчпог дсхотка већ унапред с тим помирно. Јасно = I му јс да до свега тога мора доћп. ’ = е Алп, он псто тако застајс крај тпх ровова, радознало | = глсда њпховс дубине, прати напоре пзвођача радује се сва- = 1 ко.м мстру монтиранпх каналвзациопих цеви, свако.м .метру = = асфалтпране улнце, и често запиткујс: колико he се тога = | у овој години остваритп, шта he се све градптп, да лп he | | се градпти у мојој улпци? | Па кад јс већ тако да му сс објаснп, нека зпа шта је | | планирано. | = Радиће се вишс него ијсдне ранпје године. Сиажне i | грађевинске машине poealie нашс улице. Њихова песма | 1 napahc нашс ушн, снажно „орук” радника чуће се од јутра | = до вечерп, а кад дође нова 1975. биће богатнја за: прокопа- = | ни канал од реке В. Мораве до „Мангуп liynpuje" за одво- = | ђење подзе.мних и површинских вода како би се могла пос- f 1 тавити са даљо.м пзградњом колектора за отпадне воде, неш- £ | то од систехтза биолошко пречишћавањс отпаднпх вода тзв. = I „лагуна”; нови метри изграђеног колектора отпадннх вода = = од „Мапгуп ћуприје” према граду; 930 лиггара кпшне кана- = е лизације у улпцама Авалска, Мирослава Јоцића од Б. Крс- = = мановића ло реке Цриице, Дурмиторске од Теслине до | = /\валске; 2.160 метара коловоза у улицама Дубровачка, = = Браће JyroBiiha, Орловића Павла, 29. повембра од Б. Пет- = = ровића до М. Тпта, Кенедијева, Ава^чска, Дурмиторска од В = Теслине до Авалске, Устаипчка п Мирослава Јоцића од Б. | 1 Крсмановића до реке Цршадс. = | И тако драги Параћпнче, будп стрпљив, а за неколико е е година твој град Јшаће један од најмодернијих п најеко- | = номичнијих ситема за пречишћавање отпадних вода. Про- | | ценат тог пречшпћавања, пре упуштања у реципијент В. = е Мораву, пзносићс 95°/о. Многе твоје улпце биће асфалтп- н | ране. Изглапцанс ципслс задржаћс сјај а пспеглане пан- i 1 талоне шав. = = Толшслав Антић е riiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinitir АКЦЕНТИ — ОДРАСЛИ, ИПАК, ВИШЕ ПРИЧАЈУ О ДЕЧЈИМ ПОТРЕБАМА НЕГО ШТО СЕ ТРУДЕ ДА ОМОГУНЕ ЊИХОВО ЗА-' ДОВОЉЕЊЕ Игра је саставни део дечјег жнвота. Кроз пгру деца сс при* премају за живот у друштву, стичу разне вештине н знан>а... To су чпњенпцс које се могу iialin v свпм уџбенпцима дсчјс психологпјс. Зато, задовољење дсчје потребе да буду у покрс* tv, да се нграју — право је деце II обавеза одраслих да пм то омогуће. МеВутим, дсца су мала, нејака п невнчна да се борс за сво- « ја права, а одрасди своје обавезс не пзвршавају из више разлога. Наиме, неки и не виде где се и како се даиас деца пграју у нашем граду, јер жи* ве у свету својпх романтпчних успомена пз детпњства везанпх за пољане, воћњаке н лнваде, где су шутпралн крпењачу, иг ралп клнс, вералп се по дрвеhy, јурили... Некп су постали „практнчни н савремени’’ н верују да је срећа н будућност у1 облакодеру п да све мора да пма практнчну намену, да је квадрат п коцка, да је од стакла и бетона... Некп мисле да треба учшшти нешто, да треба омогућити децп... алп — кас* ппјс, јер сада треба водпти рачуна о сваком динару пошто је потребно нзградити паркингс, асфалтпратп улице... Зато погедајмо колнко, гдс и како пам се деца играју н почшшо да чшшмо оно што смо дужнп. Престаннмо да градљмо само паркпнгс и улице, робне кућс п ламеле, већ крај њпх граднмо п дечја пгралишта... Не мора да буду скупа, не мора да на њпма буду скупе справе. Доста је да буде псска п травс, нонеко дрво и нека справа... Деца he остало сама допети и оживсти пх. Помозил1о iix у томе „ не дозволпмо да нам град буде бсз душе. д. А.

СТРАНА в. 14 ДДНА hiiiiiiiih25 ГОДИНА е 25 ГОДИНА « 25 ГОДИНА ф 25 ГОДИНА • 25 ГОДИНА 9 25 ГОДИНА ......................................................... Јучеиданас • ПОСЛЕ ВЕЛИКИХ ИСКУШЕЊА „ПРОЛЕТЕР" ЈЕ СТАО HA СВОЈЕ НОГЕ Фабрпка текстплних машнпа „Пролс. тер” — Параћнн. Чнтам са јсдпс вословнс прсппскс v капцсларијц дппло- >шраног скономистс Војнслапа Всл»оBiiha. To јс довољно ПТТ службп да лако npoiiabc ову фабрнку, али нама нијс. Захваљујући л»убазносги пашст домаћнна могу мало комплспшјс да Вам прсдставнм ову јсдннствепу фабрику »а Балкапу. Јсдкнствепу no пропзводн»н опрсме за бојење тскстп.мшх про113 ПОГОНЛ „ПРОЛЕТЕРЛ" взвода, која квалнтстом и иснама копкурвшс пстородпвм фабрвкама ва Завалу. Алп то нпјс јсднви прсд.мст пословаЈБа. Пролстср производп, дораћу« јс п оправља тскстилнс машпнс и апа. ратс за бојсњс. Лли ла вндвмо када и како јс настала ова фабрпка. 1948. годинс градски одОор отворво јс занатску радпопицу „Радвпк" за услугс rpabaiicTBv. Бнло јс тада само 6 радннка којв су вршили ситвс оправкс по граду. To јс била прна странпца псизвесне булућноств. 1951. годивс ,,Ралвпк” сс фузионишс са аутомсхавичарсквм врсдузсћсм ,.3мај” п лобпја садашњи вазив ,,Пролстср”. У свом саставу тадаппвп Пролстср вмао јс трп погона: мстални, слскгроввсталатсрскп и волоинста \аТСРСКВ. О JbClODOM пословап.у вз тиг прсмспа naj6o.bc говори ова забсла: До 1971. lOAiiiic Фабрпка јс бнлв пол грнпудвом упрааом. Oc'qGoaiibiiiii itiiAJOpa onmnniciuix npiana ii.mptnciio jc KHBCiinyMcaiM’ pacnncaii конкур* aa iiooor AiipcKiop;i. Ллв нсћ W72. г«»- Ainu: жнро PH4VH ic ‘>,|и ",iei ‘‘’'oi..-- pan. Лоласком noboi стручниг калрд са и|сф«»м iipoiui.o,nbc, р» |<овод1|о1{е-I iipjiupcAiioi рачупоаодстз, повог noMcpiinjaAiioi 1СПСрЗЛН01 лнрскгсрЈ, крајем 1ОЛШК pa n'ii је дебшкирап. Иовнм Закопим '-> по»ло«јзн>\ који јс изашао 1972. годчвс побољшани су усГолипа Број радпнка Бруто продукт 1953 36 170.000 1954 47 270.000 1955 61 640.000 1956 64 560.000 1957 56 970.000 1958 92 1870.001) 1959 112 1760,00*3 1966. ioAime Пролетер сс лпзннтсгг рнше у лва прслузсћа пол пстим именом; ФТМ „Пролстср” н Монтажно прсдузсћс „Пролетср”. Нскако тада п почнњс опа шмпата Јпиа грулнх карпка у лаппу развоја. HccpcbcMK одпоси, размприпс знаин расула ... Број ралнпка којп остаил»ају ову псзрслу срсдпну све јс iiclin. To показујс и Ao-.ba табсла. Годипа Број ралпцка 1968 174 1969 172 1970 150 1971 136 ловп на тржшпту и Фабрика јс успсла да паилатп нскс раппјс дуговс од својих нартнсра. Мудрн, па п старијп кажу: „ако хоliciu да знаш сутрашљпцу, поглсдај данашњпцу''. Ову новннарску рсвпзију дапашњнцс у Пролстсру прспосим пз ннтсрвјуа са Мпланом СтолиНсм, копструктором опремо за бојсњс. — Фабрика тскстнллнх машпна „Пролстср” иршп опремањс комплсгсковомвста. 1969 1970 1971 6972 1973 Укупни приход 16.234.555 7.877.995 7.624.744 13.271.350 19.001.972 Додатак 5.709.711 2.919.849 3.107.461 6.647.331 8.409.851 Остатак лох. 102.104 205.899 184.065 1.419.139 1.701.104 Број запослсних радиика 174 172 150 136 150 ВДИ0С1 0 будућности овог предузећа разговаралп смо са генералним дпректором лнпл. пнг. Предраго.м БорЈјсвнћем: — Осповни пропзводнн прог ра.м пашс фабрпке производња тскстплиих машнна п апарата за бојеље. Јсдиш! с.мо пронзвоВачп текстилне опрсмс у земл>п, I! самп.м тп.м на.м се намсћс да мора.мо v стопу пратнтн развој п пропзводњу ипдустрпјс текстила, одпоспо њпхову технОлопЈЈу. Само тако биИе.мо у ciainy да удоволш.мо потребама, које се јављају са усавршаван>е.\1 техпологпјс пропзводјбс. Посебпу пажњу ћсмо обратпти па освајање пових пропзвода, Поред тога, трсба освојптн нову врсту пронзводње за прсхра.мбену п осталу врстг, глс сс траже пронзводп од псpBajvhcr материјала. Ми смо ПОСЛЕДЊИ УСПЕСИ V нрошлој, 1973. години, осаојеиа су два анарата у овој фабрици. Лпарат РМ-600 килограма, који радп под прктиском, иа~ моптиран јс н испоручен „Путсксу" из Вуковара, a лнарат АПК’200 за бојеihc канура у те1сстилној ццдустрнјц, који јс нспоручен Марпборскпј фабрицн тскстила. ТЕКСТОВИ: МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИН Ј У БИЛЕЈ IIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIHIIHIIIIIIOIIHIII^ внм ливвјама класкчнс н XT опрс.мс фарбара, бојачввца у тскстилпој ин* дустрији, са npojcKTOBaibCM тсхНолошког размештаја anapaia it iio.Mohtic onрс.мс иа базп врстс п облика магсрнја\а за Gojcibc. Освм тога, у лашсм вровзводвом програму учшвси јс корак у освајап.у опрсмс за прсхрамбсиу и хсмијску вндустрпју, са којим постојс оојсктивпс могуИчостп, уз макспмалво залагањс тсхничкс службс за ucoajaibc таквс опрсмс. Хоћетс ли вам рсћи са ким све послујстс? — Па ирво са вајблвжвм комшвја. ма ИВТ „Брапко Крс.мановпИ” као п са осталвм тскствлвнм фабрикама ишром Југослаипје: Тетсксом, Вутексом, Бсоградским вупарсквм комбвнатом, Билсћапком, Мариборскпм комбппа* том и тако дал>с. И.мамо посдоввс партпсрс из CDiix република. —Да лв су Вашп пропзводн прсла* snail пашс гравицс? — Како да ис и.мали с.мо замашис уговорс са прсдузсћпма из МаВарскс, Пол>ске, Румунијс... И ла.\>с контактпрамо са ввострапством врско ,,'Гскиг-пнвсст”, н „Ипвспсг-пмпорт” из Бсограда. Дапас Фабрнка и.ма вајвсћп број радвпка, На платвнм листама свидснтпрапо јс 196 радника. Кал су у пнта. н.у подацв у иословању, пу равподушва статиствка ствчс највишс пошгоuaibc. Поглсдајмо табслу са осповпим ноказатељима пронзводп,с, ксју пам јс дао Војислав Bc.vouiih диило.мпрани ПРЕДРЛГ БОРБЕВИК сс већ спецпјалпзовалп за тс техполошкс процесс. Y всзп са овим Прсдузсћс доera пздваја из свог фонда за дошколовапаљс стручних кадрова. Ллн то нпје све довол»но. Постојећи машппски парк је прплично застарео те је потребпо убудуће посветпти више пажње ‘рекоиструкцијп пстог. Што се тнче обезбеђнвања послопа за сада не постоје пикавп проблеми, алн постоје пролс.ми у крслнтираЈБу паше пранзводњс, јср нема.мо* нп један јсдЈПП! крсдпт ол банкс. Чак пам нслостаје око 260.000 хпл>але п. дпнара за трајпа обртпа средства која фабрицп о.могућују нормалан рад. За ПОСЛСД1БС дбс годппе Фабрика јс прп.мила 56 радника, а од то га 90V» пропзволну ралиу снагу. Кад Ппсмо лобплп крелпг ол бапке за кремггираљс опре.мс, могли бис.мо у овој годпни да I ПОРТРЕТ | НОСИААЦ 10РДЕНА ЈРАДА | Од самог оснивања „Про- | летера", тада занатске за- = друге „Радник”, Радосав Ан- = тонијевић, квалификовани н машинбравар, стрнљиво сво- = јим eeuiTiiM рукама гради н његову будућност, уткива = свој део љубави. и хуманиз- | ма. Е Poheii је 1922. године у = Обрежу, а у нредузеће је. ! дошао 1949. године као мај- = crop. Данас је са МилетиН = AecLLUiipoM и Младеновик i Војиславом најстарији члаи = овог колектива. = О бројшш година.ча иро- = веденим у иредузећу, чија е кривуља развојпог тока нс- =. вероватно осцилира, говори = сасвим мирно. = — Кад Ba.\t је. било најте- ! же? — гласило је прво пита1 IbC. 1 — Онда кад ic у пребузе1 Лу билс> ca.\to uiccv padiiuva, = t кад смо оправљајући шно- = ’ ретс, олуке, бразе... no ?.ра- = ду. Кад. се деша-зало да и | нема примања. = — Шта Вас посебно ве1 зује за oeo npebyahe, ic стг = остали њсгов кајвреднији = радник? | — Шса мс зезујрЈ ПороI дица, кућа, повгрењ?.... 1 — Шта сс измгчило од тих | првих тренутака па до да- | нас? = — Много тога. Ја сам за = 25 година рада имао петнаЕ||||||||||||1111111111111111111111111П1111|111В111111111111Н1111111111111В|111111П11111111111П1111ПППН1П1 ,,,,,,,,,,,,,”,,,,,,Ж,|||,“ лзапослпмо још 25 — 35 производнпх радиика. — Заннтерссовани за блпжу будућност Пролстера, питањсм како вндитс будућност Вашег предузећа, обратили с.мо сс и Славољубу Мплетнћу, председннку радпнчког савета. — Самоуправнп односп у колсктиву добро су развијсЈЈН. Свим радницпма је омогућеио да учествују посредпо и пепосредно у управљању радном организацијо.м. Ми нисмо бпли у мог^-ћностп да има.мо основну оргапизаппју удруженог рала, али E'eli у следећој годинп размпслиће.мо о прошпрењу, и бол^е Не.мо се органпзоватп. Нове ко.мпстспције радничког савета по амандману су спшлс на радног човска, тако ла збор раднпх л»уди одлучујс о свом дохотку,' — Нашој мо.лби одазвао сс и Радиројевпћ Гвоздсн. предсег пик пзвршпог одбора Сцпдикалне организације. — Наш спнднкат је прошле голпне једнпп спабдео огревом својс раднике. Рали још п ча томе, да први пут организујс заједннчко летовап>с свих рал* нпка. Спндпкат јс и лодслпо својим члановнма похвале н награде за црсдстрјећп празник 5 апрпл, када славимо 25 о годпшњпцу постојаља фабрнке. Нис.мо заборавплп нп својебпвшс радпикс — пензионере којн су награђсни за мпиулп радса по 500 н. дннара награлс. — Вукаднновић Слободан сскрстар основнс органнзацијс Сапсза ко.мупнста о раду својс органнзацпјс иам јс рекао слслсће: Наша оргапизацпја бројп 39 члаиова непосредних произвоВача 30Ј/о а око 50% младпх јс учлањспо. Ранпјп пробле.мн мсђул»удскпх односа су реше.чи. Сарадња са самоуправпим оргаiiiuia јс на завпдној виснни. сст директора, :ито toeopu = о necpebcHoj ситуацнги у = том нериоду CHCLtaxceiba. За- = тим, побољшани су хслови = рада, мећуљудаси оопоси, = npiiAiaiba... — Колико сада нзносс Ва- = ша примања? = — Heide око 2.800 дииара. = Пребирао сам no мисли.ча. i Oeo је мој први интервју. е Шта бих join могао с)а пи- = там овог дивног човека руку е умазаннх уљсм? On нехотпце погледа. у ма- = шину која је остала да га = чска. = — Оп је добио и Ордсн н рада — упаде нсочекиеано = човек који је са њим проеео | 25 папорнпх година у „Про- = летеру”, МилетиИ. Десимир. i Значп два ветерана .\icby ра- = дницима у „Пролетеру”, Г пмао сам за саговорнпке. 1 Радосав сс осмехнуо и npux- 1 ватио ову пзјаву о високом 1 прпзнању. Деснмир сигурно зпа за I Антонијсвићеву скромност, = те настави: = — Да, добио је Орден ра- = ба са сребрним вснцсм, np- f oui.ae годпне за Први мај. i On је jediuui посилац овог = оисоког признања у колек- | тиву. ПОХВАЛНИЦЕ ЗАСЛУЖ1Ж РАДНИЦИМА Д У част 25. ГОДНШ1Б1ШС ос- = ииваља фабрпкс, па ирслс- = тојећој свечапосгп бићс додељенс похвалнпцс п iiaipa- = дс заслужппм радннцима. = За успешап рад и залага- = њс похва.\нице lie добптп; = Гадосав Лптонијевић, Војп- = слав Младсновић, Дсснмир = Мнлетнћ, Мпладин Јаков- = л>евпћ, Ллександар Спбпно- = внћ, Предраг Борђевпћ, Во- == јислав Л>убнсавл>евпђ, Сло- = оодан УрошевиН, Зорица Го- = јковић, Миленко 11ш:олп1)» ■= Душаика Јоваиовпћ, Милу- = 7тш Шабан, Жпвота Јоваио- =| Бић, Живорад Прокић, Топ- =: лпца .Товановић, Драгнша = Мацић, Драгпћ БорђсвиИ, Влада РакпИ, Радомир Га- ~ jnli, Миодраг Caunli, Јован = СтефановнИ, Мплан СтолиЈ«. == Стаппеав Пстрог.пН, Мпод- = par МладсмовнИ. Никода ==з Нстровнћ, Душан Станисав- = љевпћ, Божидар Вемнћ, Мн-' = рослав Павловпћ, Живолшр = Мнлут1Ш0В11И ' н Томпслав = ЖнвановнИ. = Радннии који су у преду- == зећу провелн Biiiuc од 20, =£5 односно впше од 10 годпна =S AOG’.iJic ручпе часовпике: за 20 годпна рада ЛнтонпјевиИ === Радосав, Деспмир Мнлетпћ Војпслав Младеновпћ н Cai =: ва Прл>а, а за 10 година pan =g ла — Мпрко Дрсповаковнћ, ~= ДрагиИ Борђевић, Мнћа = Љубисавл>син!1, Мплснко Ни =5 колнћ, Миловап Павловић, Душан СтаиисављевпИ, Вла- == да Ракпћ, Живота Јовано,- === uiih, Впта СтолпП и Зора СтолнИ. Посебпо прпзпањс биИс g одато ВЕРИ ЧАБРИБ, дипломнрапо.м еконо.мнсти, ссксратуру за мсталиу п лаку нндустрију прц Савсзној £== прнвредној коморп, MIIAVД TIIHY МНЛОШЕШШУ. прс лесднпку Одбора за прпврс- =5 лу Скупшгине CP Србн<с п g- ЛЛСЛО ФРЛЊИ, нз ФЕР ФЛРБЛРЕ „ТРИКОЛОР" Но •=; ви Сад.

СТРАНА 7 пољопривреда и село YMECTO АНКЕТЕ ЈЕСМО АИ СПРЕМНИ ЗА РЕААИЗАЦИЈУ „ЗЕАЕНОГ ПААНА“? Напред навсденпм питањем обратнли смо се подепрнвредним организацнјама наше Општнне. Y овом броју требало је да објавимо одговор из OOYP ,Ју. хор“ из Рашевнце. Међутилг, до закључења нашег лцста нисмо одговор добилн. Уместо њега, објављујемо допис Стојана Петровића којн се односи на ово подручје. Виногор|е под јухором у стапгациЈи Становницп прекоморавских ссла општннс Параћин баве сс разноврсно.м пољопривред- .ном производњом. Нпје нп чудо што овај регион посебно ннтересујс полопривредне стручњакс. Y ово.м крају сс пропзводс ратарскп, повртарскп п сточарскп производи, као и најквалптетнпјс грожђс н воћс. Параћипско тржиштс као и тржпшта суседнпх градова углавном се снабдевају п ра* пим и позшш пољопривредНИ.М пропзводп.ма са обронака Ју.хора. Поточко п Својновачко впногорјс по квалптсту својих лроизвода не заостајс за жупскнм и другпм познатпм випогорјвма у лашој зсмлп. Данас јс у патлом опадаљу. Пре- .ма послсдњп.м статистички.м иодацима установљено је да од рата до данас уннштено око 40*.о површнне засађенпх иајбољи.м внпскпм п стопи.м сортама грожђа. Пољопрнвредна задруга у Рашевнци шг јс нн покушала да ово.м злу стапс. па пут. Посебно забрпн»ава што јс своје површппе уништпла, а зе.мл>иште у бссцсн»с уступала прнватнпцп.ма. Задруга у Рашсвпци сс ннје ни труднла ла засади и нсгујс пове сортс грожђа п воћа, како бн створила плантаже иа сво.м поссду, као п поседп.ма својпх кооперапата, а о другн.м пол». културама, напрсдном сточарству и жнвннарству н да ijc говорпмо. Y Поточцу постојн вппарскп иодрум капацптста 30 вагона, Bch шјшс годпна јс затвореп, а о пропзводдБИ п откупу вина одговорпп v рашсвачкој задрузи JI пс мпслс. Свс произвсдснс колпчипс грожВа прекс пакупаца сс извозе у разпс крајсве пашс зсмљс. Да би сс пољоприврсдна производња и сарадња са коопсрантн.ма па подјухорском иодручју унапредпла, ирс 10 година задруга јс трговину издгстрнјском робо.м уступила прслузсћу „ШУМАДИ&А” у Параћипу. 'Задруга јс поново у свим сслнма па ово.и подручју отворпла иродавпицс.ј Откуп пол»опривредних произ* вода остао јс на милост ол говорних. Могућности за разумну експлоатацију ових производа су бројнс. Потребно је мало вјг шс иннцијативе п људскс одговорности према иронзвођа* чима. Стојан Петровић Из Својнова: МОСТ НА „МАЛОМ APYMV" Десет годнна већ на сваком збору бирача, на свакој конфсреицији ССРН, постављало сс питање израдњс моста прско потока tia „малом друму”. којн везује ссло са пол»ем, као п I реон са осталнм дслом села. Деца из I реона морала су да пешаче два кнлометра вгпие да би лошла до ппсолс, а грађани из III реона да са товаром из пол>а обплазс исто толнко да би дошлп до својих кућа. Ових дана јс п тај проблем решен. Пошто нису могли да naby средства из других нзвора, rpabann су одлучпли да мост са.ми нзградс. По пројек_ ту, требало јс обсзбедитп 15 старих милиона. За ово ссло •io јс велпка цифра. Са.молопринос пмамо заведсп за лругс потрсбс. Зато смо одлучилп да Месна заједипца обсзбедп цемент н гвожђе, a rpabann су осталп матернјал обсзбс днлп лобровол>иим радом. На самом мосту раднли су без падокнаде мајстори нз села. Трсба посебно истаћи старог зидара (сада у пензијн) Александра Манојловића if љеговог брата Радомнра, чнјим су ентузијазмом били подстакнути н осталп грађани. Нарочпто су за похвалу грађаин нз Доњс малс, међу којима сс истакао Драган Јовановић. Драгиша Алексић Седа траже телефоне Давно јс речено да ссврс.мепа мењају и људп у љима. И у селима па подручју општннс Параћнн мењају сс л»удп, њихове павике н начин жнвота. Ннко вишс не каже: „Када јс мој деда могао тако да живи, живећу и ја". Напротив општа јс тежња да се иде напред п сбезбедс бол>п услови живота. Прп.мера има много: граде сс савремспс стамбепс зградс, у носн савремен намештај, изграbyjy асфалтни путеви до града и водсводп... MebyTii.M, овог пута оставпћемо to no странп, а да сазнамо пешто о радио-апаратпма и телевизорнма, без чега сс данас пс можс замислпти лпчнп стандарл II тслефонн.ма, којп такоbe престају да буду луксуз. До прс иеколико годипа per ка су била села која су нмала телсфонску везу са градом. Тск када јс пошта у Параћнну увсла аутоматску тслсфонску цснтралу помоНнс поштс у Доп.ој Мутннцп, Сикирнци, Дрсповцу п Поточцу добилс су по 20 бројева. Па и тада су тслефопп билп памењснп меснпм канцсларпјама, задругама к школама, јер пико нпје прсг постављао да he сс у сели.ма iialii! приватнпци који he увес тп кућне тслефонс. Међутнм, 1200 телсфонскпх бројева у парапнпској пошти било је мало пс са.мо због интересовања у граду ве11 п због пптересовања на селу. Нап.ме, већп број се* оских сгановннка тражио је yBobeibc кућннх телефона. Ове годпнс, аутоматска телефонска централа у Параћпну сс проширујс, па he и no.Mohnc поште у сс.ш.ма да лобпју join укупно 80 бројсва. Можда he то бити довољпо алп свакако не за дуго. А сада псколпко речи о ра дио апарати.ма и телевизорп.ма у cc.VLMa: Прс.ма свпдснцији поштс у riapahnny, са којом нас је упознао управннк поште Стсван Ти.мплмјсвнћ, у сслп.ма п.ма 4.050 радпо апарата п 2.580 телсвизора. Одмах да иапомснемо да су то подаци из прошлог мссеца и да сада Bch ннсу потпупо тачни. Сигурпо јс да јс у .мсђувре.мспу join које до.маhiiiiCTBO набавпло овс магичпс кутијс које и.м отварају пут у свст. Д. Гајнћ САВЕТИ СТРУЧЊАКА Пнше: Миодраг Радовапови11 дпил. ишк. агроно.мпЈс НЕКОЛИКО САВЕТА ВИНОГРАДАРИМА Као свс бил»кс, тако п впиова лоза захтсва v ови.м дапи.ма oApebeny количину азота, фосфора, калпјума и др. јер годнпама троши храпу са пстог простора. Због овога, а п због лошпх павика пољопрпврсдппка да нередовно ђубре лозу, лоза често остајс „гладпа”. За пол»о. привредпикс који су Јзубрпли виноград у току јесспи мс. тапп.м Вубрпвима сада бп бпло кориспо 200 — 300 кгр. по хектару НПК (14:14:14). За пол>опрпвред!шкс којп то пису радилн у току јссенп, а још ннсу обавили рил>ап>с випогра. да, препоручује се да употребе 3 — 4 кплограма НПК (10:12:26) по ару. Бубрива трсба растурпти по цслој повр. шинп, а затп.м *порпл>атн. На ова ј пачпп Јзубриво допире до дубл>их слојева. Тп.ме пнс.мо задовољилп све потребе вннове лозе, всћ с.мо са.мо ублажили оно што јс пропуште. no. Y току вегетацнје, обичпо 10 дана прс цветања, прспо. ручљиво је ђубрпво вппскпх сората са 1 — 15 кгр КАИ.а, а са 2 — 3 кгр. КАН.а nobyopimi стонс сорте. Како јс сада врс.мс рсзидбп виновс лозс, скрсиуо бпх пажњу випоградарпма ла принос н квалитст грожђа зави. се, порсд осталог, и од рсзидбс. На јсдпо.м чокотг треба оставитп 2 —4 копдпра са 2 — 3 окка код „рскавиа” (про. купца). Такав пачип рсзндбе обсзбеЈјујс прппос од 1 кгр. по чокоту. BcImi.m приносом ове сортс губи сс v квалитсту грожВа. Рсзидба стоппх сортм (afus-alija) npniu сс тако нио сс оставс 1 — 2 лука од по 10 окаиа п 2 копдпра.са ио 2 окца. Луковп служе за род, о конлири за -за.меиу у паредпој го. дпни. НАШЕ ПИТАЊЕ Када смо прс пар дана упиталп Друга Николу Biihnha, = прсдссдннка Општипскс конфсренцпјс CCPIT, да ли he ове = годпнс бнти оргапизовано так.мичење зс.мл^орадпика за писо« = ке приносе, које је до прошлс годинс иео.ма успешно оргаии- = зовала Општинска конференција ССРИ у сарадњи са поао. |^е привредшш радним организацијама, одговорпо нам је да he = то завнсити од спрслшостп пољопрпврсдппх органпзација еее да се на ово.м задатку ангажују. Уколико сс пс десп да та = спремност, као прошлс годиис затаји, таклшчсњс he битн ореее ганизовано. На слици: Носиоци признања са једног од рапијих так- == мичспза. РЕПОРТАЖА ИЗ СРПСКЕ ЦРЊЕ Пише: ЉИЉАНА САВИЋ ДО ВИЂЕЊА У ПОПОВЦУ! Српска Црња иас јс дочекала окупана сунчаним дано.м, свсчарски расположена са белмм осмесима бројних .MQCTiiha — прслаза и јвиском вранаца уирсЈпутих у фијакерс, код нас већ помало заборављсис. Опружепа комотно у пространству Банага, делујс спокојпо спрсмна да ожнви сваког трснутка кораци.ма н зДравим смсхом својих 6.000 стаиовннка равпичара и брВана, cpobeimx у богатству п.сних 1!>ива и uohibaica. Сусрст са Црљанима био јс за нас пријатно изnciiaheibc н трспутак рађања повог прнјатслоства. Y ншроки.м осмесима јбсиих л»уди, који нам са чашд* ма випа м ракијс пожелсшс добродошлицу и попудшис топлину својих домова, нашли смо, динамп ком живога Bch иомало потиснутс старс добре обпчајс. На сваком кораку добродошлица и пријатељскп стисак рукс деловали су умнрујуће на такмнчаре из Поповца, којп су младалачки понесени, били обузети грчом победе илп пораза. Црњани су па.м скро.мно, алн не бсз поноса, прпчали о сво.м селу, о његовој псторији утканој у шестовсковно бптисање на ветрометнни ннтереса п сукоба. Два центра села — Немачки и Српскн.— су најочнтпји доказ на каквс јс тешко нспнте историја стављала ове добре, вредне п племснптс л>уде. О Српској Црњи Ji љеним граБанима говорио нам је Влада Мплапков, директоп Центра за културу „Бура Јакшић”. V љој јс pobeno плп провело детнњство н младосг неколпко познатпх нмена у нсторијп спрске литературе. Бура Јакшић, Милутии ЈакшиИ, Мплета .ТакшнИ, Момчило Миланков, Воја Кузмановић и прва жена која ппшс романе у пашој литературн — Драга ГавриловиБ, су љубав према лптературн и чопску понели са ове плодне равнице. Л сећање на ibiix, парочито на пајпозцатијег међу п>има — Цуру Јакшић, љубо.морпо чувају у Музеју Бура ЈакшпПа, којп јс с.мсштсн v иссниковој родној кућп, у жнвопису Црљаискс цркве у ко.мс' домпннрају Бурнпс икопе, чијс светптсл>кс носе у очима ватру Црњанки што је својевремепо пзрзивало гнсв седпх домаћцна, „Липарскс већери” су врло успсла п надахмута манифсстацпја, која чува сећањс па јсдног од uajnehnx лирпчара српске поезнје, а саврсмеинци.ма прсзснтпра пајвиша достцгнућп у пашој умстнрстн. Прсдузнмл>нвост Црљаца п нлгова л^убав пре.ма сс/\у, огледа се па сваком кораку. To су нскустла која и нама помажу, а која су — очито јс, уродила плоло.м. Асфалтнранс улпцс, прскрасна ткода, Дом здравља, водовод п аугоматска»телефонска централа су плод љубави према родном селу н жсл>а да сс пре.мостс разлнке пз.мсВу ссла п града, у чему су опн, очнгледно јс то, п успелп. Прсдссдппк Мсспе заједштс Српскс Црп.с, дппл. скопо.мпста Марко Глушац са .мпого љубави и опгп.миз.ма прнча о псрспектива.ма u илаповпма овог пнто.мог ссла и п>еговнх људп. Впсоки приносп кукуруза п пшслице са uhixobhx ораипца запажепн cv п често узп.манп за пример. С тога су пам, као својн.м лрагп.м прпјатсљима, Црњани иоклоннлн најквалитс* jiiiijc сс.мс хнбрпдпог кукуруза са .молбом ла и>пва на којој оно будс засејапо, будс под ознаком „црљанска”. Гранични прелаз прсма Румуппјн п. у слобо« дпи.м лаппма, колопс .моторпзовапих тгриста кроз Српску Црњу, o.Moryhii.vi су п.м да покажу своју срдачност 1! спре.мпост, гостол»убивост н топлипу сви.м намсрпицнма којс пут доведе у и.пхово ссло. А нослс свстлостн рсфлсктора, проглап1еп»е победнпка и смпреп.а так.мпчарске грозппис, дошло јс до пајспоптаипјсг прпјателЈСКог сусрета. Српска Hpina ir Поповап, рпвалп у такмпчарској тслсвнзијској е.мисијн ,3nair.c-n.Maibe”, у uehapuy н колу, другарско.м разговору н из.мснн мпш.мсња, нашлп cv мпого заједппчкпх интсреса додпрнпх 'гачака п MorylniocTii за сарадп»у п размспу нскусгава. Црсдссдпицп .мссних зајсдшша Српскс Црп>с п Поповпа, дпцл. скопо.мпста Марко Глушап и зс.мл>орадш1К Бранко MiLviheBiih, договорили су сс да сс Hpibann п Попопчапн neh почстком .маја срстну v Попопцу. Дотле he па Поповачко.м атару озслсппгк „црпшпска ibiina", a па традицпонал11нм „Липарскпм нечсрпма’’ 6nhc укључсн н програм пз name Општппс, Тако сс кроз так.мичарскп ианор. другарску п пријатсљску рсч, ломаВппски дочск it братскн nenpahaj paba, разппја н чупа прнјател»- ство, пајсветлпја п најчвршИа спопа мсђу љулпма

CTPAHA 8. 14 ДЛНА ГРАДСКО AMATEPCfig ПОЗОРИШЏ . ПРЕД КРАЈ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ Пред крај једнс позоришпс сезоне, као што јс то већ ред, сети.мо се и Градског аматсрс ког позоришта, љеговог прпсуства н деловања у нашој срсдиjin. Додирнимо њихове проблеме. поделимо љпховс радости, зампслнмо сс над њнховн.м тешкоћама. Шта је Позориште остварило, постпгло, а шта'нзгубило у протеклом периоду? Достнгнућа ваљда већ знацр шапамет. Октобарска паграда, Орден заслута за народ, учествовам>ем на републичкнм и савезним смотрама, фестивалске н -многе, многе наградс Шта јс изгубило, није тсшко дознатп. Y протеклој години Позориштс је остало без десетак врсних н нскусних амате* ра. Само по себн, намећс сс пптањс — ЗАШТО!? Зашто је Позорпште остало без својпх највсрнијих чланова? Одговор треба потражити у радннм просторијама Позорпшта. у улпци Бранка Крс.мановиha. Ссба за пробе, у тој старој згради, чији је намештај пре UICKOAHKO година био у стадијуму распадања, а зидовп огу .\>ени скоро до цигле, сада пзгледа као угледна конферепцијска сала. Око стилских столова, дубоке тапацнране фотсфе, на зидовима лакирана асура. Топло и пријатно... али полупразно. Дотације за рад су знатно повећане. Л само пре неколико година, када практично није било тш услова, ни средстава за рад (средства која је Позорнштс добијало, нису прелазила пет старих милиона годшпње), то исто Позориште врило јс од младнх ентузијаста п њнховмх старијих колега, желдшх оада 11 стварања. !------------------------------------------------------------------------ ИЗЛОЖБА БОРЕ ЛЕКИНА гавнотш! Y уметности се нс може ништа сакрити, јер то је вр. хунски, савршени говор где се и случајна неискреност уве. ллчавајуће реперкутује. Повод за следећи коментар јо последња изложба слика параћпнског сликара Боре Лекића, радника Фабрике штофова. Ово је његова трећа самостална изложба, значи, погодан моменат да кажемо нешто уопштеније о његовом свету, визијп, напредовању... Вођен само снагом свог талента Лекић јс брзо нзрастао у слободног слпкара, који тренутно највише истражује по мотивима уметничког обликовања. Последње слике могу некако да добију п своје групацпјс по предмегу третирања: град који нестаје, пејсажп/’активни тренуцп човекови. Слика „Бегунац” п „Мећава” пмају прпгушену драматичност пробле.ма. Иза псправне пнтеиције да буде разноврснији, осећа co нски страх од самоће. И слике на којима човек није инте. грални део тренутка и односа, као да су недовршене, нема. ју своју јачу убедљивост. Изузетак је слнка „Рушење кућа” која, својом мелан. хологијом п адекватним колористичким решењем, вреди да се пстакне. Друга врсна слика је „Поред казана”, која је завредела да се посебно о њој говори. Без претензије на дубљу снмболнку, Лекић преносн па платно само смирене мбменте бптисања, равномерне плшулсе, равнотежу света. Он је СЛИКАР*РАВНОТЕЖЕ. И^кад се слпка зове „Бс. гунац” скоро ни по чему се то не осећа, сем по повијеном шевару и трскама, да је у пнтању опстанак једне душе. Његовом отптем уметничком курсу одговарају и колористичка решења појединачно код сваке слике. Да поменемо пар гспелих експоната: „Косач”, „Зима на реци”, „Рпбар”... А о својим нсдостатша умстпик најбоље зна. Желимо му пуно успеха. М. Димвтријевић СЛ ИЗЛОЖБЕ БОРЕ ЛЕКИБА Било јс спјасст паграда и фестивалских прнзнаЕва, како за режпју и гдуму, тако и за комплетнс прсдставе. Шта јс онда, и прред свега тога, условпло одлазак већине тих л>удп, који су све својс слободпо вре.мс поклањаЛи позорпшту. Сетпмо сс само пнсма једног француског књнжевника, упу lienor свим позорпштима поводом њпховог мартовског празника, у комс се, из.међу осталог кажс да „... цозорпштс не СЛ ПОСЛЕДЊЕ ПРЕМИЈЕРЕ: „СКАПЕНОВЕ ПОДВАЛЕ ' чпне дебелс завесс, богат д$кор п сјај позорншде..и да су "... две цигле, једна даска и гду.мац, довољан услов за постојање позоришта ...-’ Можда је Савет позоришта баш то имао на уму, када јс осетнвши да глу.мачкп кадар постајс горућп проблем Позоришта, позвао па разговор свс биаше члановс драме. И већина их сс (ваљда због жсљс да сс пеко.м повери) одазвала. Разговор јс, кажу, био дуг п пскрен. Позорпшпи Савст јс нзглсда направпо врло добар потез. Глумцп — амагери, открплп су шта их тишти, шта их јс одвело из љиховс кућс. Разлозн су, сс свелп па јсдно. Несређени односи v са.мој управи Позорншта, односно стални конф.шкто на релаипјп управник — помоћник управннка, редитељ један — рсдител* дру тн, управпик — реднтељ, итд., a то се свакако морало одразити п на уметнички дсо рада. Савет Позоришта јс н у овој сЈпуацпји. преузео сав терет «а своја леђа. Извршене су бптнс промене у органнзацијм Позорншта. Досадашљи управнпк Позоришта, постаје драматург — лектор. Пошто јсдап редитељ (а остао је само један) не .може сам да испунн план и обавезе Позоришта, оддучено је да сс позове (преко Позоршпне Академнјеј један стулент — апсолвент позорпшнс режије, који би режирао одређени број представа п тнме свакако освежно наш позориш* нн жнвот. „КЛИКЕРАШИ" МЕБУ ОСНОВЦИМА Најбољи љубитељи noзоршита. у нашем граду гмали су прилику да се упознају са члановима Луткарског позоришта „Биберче” из Београда, који су нашим најмлаћим основцима приказали замимљиву причу о куририма-дечаци-ча који у nayзама ратнпх тренутака за желе понеку праву дечју игру, па макар то били и кликери. Млаба публика уживала је у врло емотивној причи о куриру Данку, чупавом дечачићу који he за „кенце” и пушку дати и за тренутак заборавити да смрт у тим данима не бира жртве п не хаје за време дечјих игара. Треба напомену ти да је дечаке и девојчице одушсвила позната београдска глумица Haha Родић у улози малог куpupa Данка. Предстабе је организовало Градско аматерско позоршите у оквиру своје делатности на том плану, покушавајући да оваквш1 представама попуни једну празнину у културном животу ученика основних школа. Саша Букпђ Дал>е је одлучено да сс Савет позоршпта прошири и то из редова глу.маца — аматера. Све то саопштено је бившим члановима драме на састанку од 15. 2. ове годане. Све то и још нешто друго. Ове године, доајен napahinicске драме, Деснмир Милојковић — Чика Деса, слави 50 година позорпшног рада. Његов јубилеј биће обележен прелпг ‘iepoM ,Др” Бранислава Нуппг Jia у којој ће Чика Деса Милојковнћ одиграти главну ролу. Већина бнвших (можда бољс речено, тренутно одсутних) чланова драмс, дала је начелни пристанак за суделовање у јубиларној представи парапинског позоришног ветерана. Пожелимо ilm пуно нових успеха у раду, пуно нових јубилеја и помозимо, колико је у мођп свакога од пас, да окупс што вишс младих лубитеља позоришта п са њпма крену по нова признања. Б. О. В. СТЛМЕНКОВНГг, ЛЈАЈКЛ Н ДЕТЕ НЕГВОЗЛ ПРЕД ПОЧЕТАК ОИИИ И1вЕ «1® 1IE1IWA Сваке годпнс органнзује се такмичење МААДИХ MATEМАТИЧАРА у свим општинама СРС. Ове годннс 17. марта оргаппзовано је таклшчењс МЛАДИХ МАТЕМАТИЧАРА и у пашој Општиин. Такмичило се 148 ученнка из 10 основнпх школа. На такмичењу су најбољи успсх показали ученици петог разреда, и. то: Дшшћ Горан, ОШ „С. Јаковљевић” (25 поена); Милошевић Емилија, ОШ „С. Јаковљевић” (19 поена); Вукобратиђ Игор, ОШ „Момчило Поповић — Озрен” (19 поена); Јовановпћ Славица, ОШ „25 мај” Поповац (19 поена); Најбољи успех у шестом разреду показалп су: Никоди* јевић Славнца, из Поточца (18 поена); ОбрадовиН Анкпца, О1И „Р. Домановић” (16 поена); Лајешић Мпрослав, ОШ „Р. Домановић” (16 поена); Марјановнћ Милугин, из Поточца (16 поена); Опачпћ Зоран, ОШ ,ЈР. Домановнћ” (16 поена). KYATVPA РАДНИЦИМА ЖзАжжба у хали метаАек® »адм®нице Y хали металске радионпцс Фабрике цемента „Новц Попо вац" у Поповцу отворена је мз ложба слика, цртежа и скулптура. Излажу четирн аутора нз Светозарева. Поред Илијс Вукићевпћа — Ике, који је ов де већ пзлагао, сдике је излоОШ „СгЈАКОВЛ>ЕВИћ“ Рад law крим Почетак рада ђачкс кухиње у овој шкоап сс поклапа са почетко.м рада школе и њихов развој је текао папоредо. Преласком у иову школску зграду, колектив школе јс по’ себну пажљу посветио опремаљу и модернпзацијп школскс кухиње, што је имало утпцаја РАДНА АКЦИЈА Ученици Цептра за об разовање кадрова „Иво Лода Риоар” фор.\шралп оу радне бригаде за раш. чшићавање круга у ИВТ ,Б. Крсмановић”. Брпгаде ће нмати по 60 учепнка, а радићс субото.м п недељом. За узврат IIВТ lie дати матерпјалну помоћ за опрему Центра п организовање екскурзијс за учеплкс. Ово ,јс само паставак сарадн>е прпвреде и Центра, јср су УЧСШШП Већ ПЗВОАПЛИ сапчнс акцијс у Фабрпци цемента „Новн Поповац” п Српској фабрпци стакла. Л>. П. Најбољи успех у седмом разреду показали су: Богдановнћ Миливоје, ОШ „С. Јаковл>евић” (16 поена); Опачић Милан, ОШ „Р. Домановић” (16 поена); Павловић Зоран, ОШ „М. Поповпћ" (16 поена); Јовановић Мирослав, ОШ „Бура Јакшић'’ (16 поена). Из осмог разреда за даљс таклтчење пласирао се само Јовић Јован, ОШ „С. Јаковљевић” (16 поена). Ученицн VI, VII и VIII разреда који су освојњш преко 15 бодова такмичс се на MEБУОПШТИНСКОМ ТАКМИ4EH>Y, на (нивоу Просветнопедагошког завода из Крагујевца, а они који и ту буду показали солпдне резудтате цду на РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ. Y укупном пласману најбоље резудтате је постигла О1П „С. Јаковљевић”, организатор овог такмичења. Друго место при* падо је О1П „Р. Домановнћ”, a трећс ОШ „М. Поповић". М. М. жио II Мплорад Трајковић — Пајко, док је Војнслав Џелато впН изложно скулптуре, а Жи кнца Јовановић цртеже. Ова пзложба lie 10. апрнла 1974. битн пресељена у Галерију пословне зграде на кеју. па повећање броја ученпка који прпмају оброке у њој, тако да се у овој години у кухин»11 хранп око 80% ученика. За свој рад кухиња је добила репуб.мвг ку паграду ii бројне похвалс н награде од ООЦК-а. Колектив школе је посебне папоре на модернизовању кухи; ље уложио у прошлој и овој години, уз учешће ђачкпх органнзацпја, наставнпчког колектпва п Општпнске заједнпцс дсчје заштпте. Обезбеђенп су потребни апаратп који he омогуНити припремање оброка за учспике. Тако he бити омогуheno ученпцима да уз мннималпа матерпјална удагања од 25 дннара добијају нсопходно пог ребан оброк. Општпнска заједuuua дечјс заштитс учествује са 7 дннара мессчно по ученнку. Школа је предвидела својим пдапом отвараље кухпње и у нстуреним одсљењима у Давпдовцу п Главпцп, која треба да почну са радо.м од 1. септе.мбра овс годпне и за то су до сада обезбсђена средства у внси* пи од 50%. Тнмс he бптн створене могућностп за обухват свих учснпка овпм облнком дсчје заштите, јер су ло сада ученицп са седа бплп нсоправдано запоставленп. М. Ж.

14ДАНА• CTPAHA 9. ЗАЈАВНУ ДИСКУСИЈУ • ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ • ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ УВОДНА ОБЦШЊЕЊА УЗ ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ КО|А ЗАМЕЊУ1Е УКАЖПММ ПЛАН ГРАДА Савет за развој и унапређење комунално-стамбене привреде и урбанизам ставља на јавну дискусију предлог Одлуке која замењује урбанистички план за град Параћин. Позивају се грађани да узму учешће у јавној дискусији и ставе своје примедбе, било непосредно, било на зборовима који ће ускоро бити срганизовани. Након јавне дискусије, Савет ће размотрити примедбе грађана и дати коначан предлог Скупштини општине ради усвајања Одлуке Y послератном периодуПараћин јс дожнвео видне н врло значајне промене. " Друштвенн и прнвредни развој бнли су одлучујући факторн који су одлучпли п Параћин учннили прнвлачним и иитересантним центром у овом дслу Поморавл>а. To су билн .елементи који су утицали па интезивно досел>авање становннштва како* нз других ближнх и дал»нх насељених места, тако чак и из другнх неразвнјеннх па и развијених подручја — покрајнна. Овом појавом је у релативно кратком року њсгова популацнја удвостручена. Посматрајућн географски положај Параћина и по себно његов положај и однос у региону Поморавља, значај Параћнна добија посебно место посматрања, a нарочито долази до изражаја значај његовс функцијс у саобраћајном погледу, обзиром да је на раскрсницп саобраћајних веза како међусобног, тако п републичког, савезнбг н међународнбг саобраћаја. Ове, као и пиз другнх појава и кретан>а — наметале су и намеНу проблеме без чпјих решавања град није могао да Habe адекватни просторни израз. Y цил»у сагледавања проблема града у развоју и љиховог планског решавања учињен јс првн потез па тај пачин, што је урађен Гснерални урбанистнчкп план у периоду од 1952. до 1962. године за пернод од наредних 30 година. Међутим, неке његове поставке јс пракса убрзо превазишла као што је то био случај са бројем становннштва. To је довело до тога да поменутн урбаннстичкн план није усвојен, већ је корнuiheii као план намене површина у циљу усмеравања 'будуће градње на територији града ПараИина. -• Y цил»у даље планске пзградње следи детаљнн урбаниетнчкн план 1964. године за део територп.је града Параћипа, а у површини од приближно 50 Ха. (Овнм планом је обухваћено решење пентралног дела града), ио у реализацнји пстог бпло је извесних одступања која су била наметнута тренутннм ситуацнјама а које се посебио огледају* у фииансијским факторпма. To је п разлог да је поменутн план након протсклих девет година остао делфшчно реадизовап. Зато се, као један од најважнијнх предуслова у тернторнјалној и структуралној организацији Параћина паметнула потреба сагледавања дугорочније перспективе планирања п реалног развоја града, чији бн се-просгорни аспект обрадпо кроз уобичајено урбанпстичко планирање: урбанистички програм, генерални урбанистички план и детаљна урбанистичка решења. Y мсђувремену, а на основу указаних потреба Скупштина општине Параћип је на основу утврђених пројектннх задатака кол Завода за комупалне послове и урбапнзам — Параћин донела детаљна решеља која сс односе на поједине потезс градског грађанског реона п то: — Дстаљно урбанпстичко рсшсњс за. део насеља „НОВО СЕЛО"; . — Детал>но урбанистнчко решењс за насељс „ЛУТОПУТ”; — Детаљно урбаннстичко решењс дсла насеља „ГЛОЖДАК"; — Дстаљно грбаннстнчко решењс дссне стране глнце „МАЈОРА МАРКА” којом јс обухваћена глнна „ТАТАР БОГДАНОВА”; — Одлука о детаљно урбанистичком рсшељу на- ' сел»а „ПАРТИЗАН”; — Проширсња rpabcBiincKor реона за потребс нпдустријс вунспс ткашшс „БРАНКО КРСМАНОВИН”; ’ — Проширсње комплекса грађевинског земљншта намењено Српској фабрнцн стакла; — Детаљно рсшсљс лсвс странс улицс „ПРОЛЕТЕРСКЕ"; — На базн указаннх потреба пзвршсна јсрсвнзија плана иамспе површнна тс су на базн допстих закључака извршенс у поглсду спратностп v поједнннм дсловнма грала; . — Извршена јс рсвнзија постојсћсг плана саобра ћајница тс су истс дсфиннсанс ? трн катсгорпје н то: прнмерног, секупдарног и терцијалног карактера. Како пзрада плана у овом рслослсду захтева лоста времсиа, ла би сс простории развој града усмсравао и разпијао контролпсано и плански. Скупштнна опттннс ПараПин је поверила Заволу за комупале? пословс н урбаннзам у Параћину, пзраду Одлукс која замсљујс урбаннстнчкн плап. Ова Одлука одрсђујс псрпод од парслпнх пст годика. МсБгтим, ibciic ноставкс којс опа конкрстпзујс за гсспатрани периол, посматранс су н повсзују са крс- .д која сс прссторно рсфлектовати н послс г^сматраног псриода. Тако сс посебно обраћа па- ■ .*■*’•'«. од iiacAcbciiHX проблсма, a то је усклаВнЛчзчопо.мијс лсла гпаБсвннскс тернторнјс града D^p.-hiuia под називом „Врапчанс". Коспатран.с и дефинисзље ове теорнјс почпљс V .’итсрчјалу „Оллгке”, а коначпн пгсдлозн са плапом рсалпзацмјс слслнНс у другом дгл»' гговорнс обавсзе — односио, у плапу дсгаљнс разраде. ........ ................ Начин п етапност реализацнје просторннх интервснција „ нассљу „ВрЗнчане" базирају се на жељама н могућностнма за променама начина живота његовнх становника, а што је предлог „Одлукс” — прошнрен>а грађевннског реона на потезу Параћип — Буљапка у цнл»у формирања комплекса за нзградњу лољоприврелних сконо.мнја. Y овом нравцу дата јс подршка н прихваћсн је предлог од делегације активиста тог дела града па јсдпом од зајсдннчкпх радних састанака које јс Завод органнзовао у цнл»у тражења решења у постојсћој пробле.матпцп решавања н доношења прсдлога. Тернторпја трада Параћина је пос.матрана у келиirii са тернторијом насеља у њсговој комуни, па с обзнром иа њсгову уску повезапост са пстнм, долазн се до копстатацпјс да је потребно целовито сагледавањс територнјс целе комунс п нзрада просториог плана читавс општинс у комс би сс најпотпуније сагледалн међусобни одпосп и тражнла заједничка решења која сс сагледавају у општем иптересу. Предложена просторна пнтервенцнја п оргаипзација градске територије базирапа је на досадашљим урбанистнчким решсњнма п могућнм савременнм методолошкпм поставкама. Одлука у својнм материјалнма дајс упутство за о.сновпу намепу н усаглашавње градскс територије, садржај н пачин изградњс за појсдине делове.доксе на нзвесним површинама у деловима трада не прслвнђа нпкаква активност, до дефннитивног доношења урбанпстичког програма п плана. Стручна служба Завода користећи податке из СРЕДЊОРОЧНОГ ПЛАНА прпвредпог п друштвеног разврја Општинс Параћин до 1975. годинс п на базн спрововедених анкета. у цнл»у Добпјања података потребних за обраду материјала ОДЛУКЕ, урадпла је студпју друштвспб-скоиомскс основс која јс саставни дсо Одлукс која замсњујс Г. Y. П. града Параћнна за период од 1973. до 1978. годпне. Основпом аналпзом .намене површинс градске тсриторије дошло се још до закључка да јс територија града ПараИина памењсна првенствено становаљу које пратс друге зоне као основне потребс грађана тако и задржане зоне постојећих индустрнја. Извршена је аналнза броја стдновника како за град Параћин тако и његове шире околине, па је констатовано следеће: пописом броја. стаповника пз 1971. годнпе стојн податак да град ПараНпн п.ма 21.460 становннка. Праћен јс просечни годишњн пораст становника за период од 1963. до 1971. годпне који нзноси пешто мање од 577. Прнменом једначнне параболе другог стспена y=a+b-rcx5 п нзрачунавање констапти a, b и с долази сс до података којн могу снгурно да указују да he ПараНнн и поред свпх крстања иматн 1978. године приблпжно 25.000 становннка. На основу овог броја становнпка извршсно јс пренспитпвањс површнпе градског грађевппског рсона а увпдом у нзграђепост града данас, дошло сс је до закључка да градски грађевински реон не треба повећаватп када јс у пнтању становањс. Основна ревнзија извршсна јс у цнл>у аналнзе спратностп градске тсрнторије као и плана н>ене намене тс се Одлуком која замењује генсрални урбанистнчки план предлаже будућа пзградња са назначеном зоном стаповања као и одређеном висинском пзградњом у макспмалпој спратпости. Y цил»у даље реалпзације с обзиром да Оллука дајс основнс смернице будућс градњс потребпо је програмски утврђивати пратеће објектс нзградње у зоиама стаповања као и одредити садржај рапнјнх зопа тс у том цил>у радитн на рсалнзацпјп Одлукс, односно даљпм редоследом пзрадс грбапнстнчкнх плапова одговорнти потребама града Параћина. Објсктп памењенп опслужпвању пелс градске тсрнторијс — значи објектп поссбпог значаја поссбпо су и трстврани и за imix сс Одлуком да.ју комплстпн прсдлозп локацнја, као што су па прпмср: — Прсдлог пзмештањс сточпс пн.јацс са постојеће локацнјс на повопрсдложену локацију у Улнци Пролстсрској јужио од постојсћс грапицс rpabcBiincKor рсопа; — Градско Смстлиштс у иптсрссу одржавања градскс хигнјепс лоцнра сс на западу града а па месту Старо Моравнштс то јест па удаљеност око 4 к.м од градскс терпторпјс; —У цил>у могућпостп дстаљнс разрадс пассља Врапчанс п љегове дефинитнвпс катсгоризацпјс градског ткива дајс сс прсдлог урсђења грађевинског зсмљншта у дслу проширења западпо од улпцс Моравске у поврипЈЈш око 15 хектара ово пз разлога што бн сс на том дслу омогуНило грађанима којн се баве земл>оралн,ом ла па том комплсксу по утврђеном плану — дстал.ној разради извршс нзмештање сво.јих пол»опрнврсдних објската нз насел>а Врапчапе. а ла.се дсо градскс површинс ограппчи у улпцама Макспма Горког, Бранка Крсмановнћа и жслезннчком пругом Бсограл — Нпш у будућс нзграђујс у духу градског рсжпма који забрањујс у сво.м ткнву објсктс пол>опрнвредпог карактсра. Препорука матсрпјала салржаног у Оллупп је ла сс па базп new а на оспову будуће указанпх потреба прстхидпо долазн ди аиалцза сгварнпх потрсба града те да сс након усвојеног програмског дсла прилазн дстаљним разрадама као дефинитпвпом мо.мснту у обличавању градског простора. Одлука је разматрала п проблсматику постојећс дивљс градње како на тсриторнји града тако п вап граннцс грађевипског рсона тс у том смнслу предлаже: „Прпградска насеља: Стрпжу, Текију п Главнцу прогласитп v гранпцама грађевинског реона пассља — постојећег, ПРИГРАДСКИМ НАСЕЉИМА ГРАДА ПАРАБИНА у којпма регулисатп будућу градњу како стамбеннх тако н другнх па п комуналипх објеката на основу основннх планова о урбанизацпји прнградскнх насеља, а потезе земљишта на саобраКајннцама којс повезују приградска пасеља са градом Параћнном резервисати за зе.мљиште намене која будс проистекла из потреба развоја града Параћнна и његовс блпжс и даље околпнс. Из овог произнлазн да постојећу градњу трсба пописатп и по могућству уклопнпг у будуће предлогс плана намене прсдметног земљкшта. Граница грађевннског рсона како за град Параћин тако н за прнградска насеља кређс се по утврђеннм графичким прнлознма у саставу Одлуке који су рађени на базп геодескпх пзвола нз катастра Општиие Параћин а зона приградског зеленнла која нма па- । мену заштитне зоне широког тумачења. Кређе сс у ' појасу од 600 м пратећп паралелно постављену грани- ' цу граВевинског реона. Сматра се да не треба поссбно наглашаватп ла је грађење у било ком виду дозвољспс само унутар гра- । ђевпнског реона а па бази одрсђсннх прописа и утвр- ' Вених мера док се у појасу намењеном заштнтпо.м Зелснилу забрањујс бпло каква градља изузев ако сс посебннм плановима наменс копкретног зе.мљншта ( другачије нс буде прсдвндело. Ban овнх зона изградња објеката сс рсгулише пропнси.ма којс доносп Скуиштпна општпне Параћнн које категоришу како памс пу земљишта тако и свентуалну врсту п всличнпу објекта који се на прсдмстном зсмљншту мог\' граднти. На овај пачпп утврђују се укупнс врсдностп граВевинског зсмљпшта за град Параћип п то у слелећсм: 1. Hero стамбенс површпнс — —. 267.24 ха 2. Нето површннс розсрвата за ст. нзградњу — —. — — — — 8.77 ха. 3. Рсзсрват за полуопривредно зап. 10.55 ха. Укупна нето ст. површ. 286.56 ха. 4. Површпна пол коловозп.ма — 44.74 ха. 5 Повришна под тротоарпма — 31.04 ха. Укуппа површпиа саобр. 75.78 ха. 6. Ипдустрпја — — — — — 94.66 ха. 7. Лака нпдуетрпја н ссрвнси — 16.38 ха. 8. Рекрсацпја н спорт — — — 21.34 ха. 9. Школскп простор »7- — — — 10.68 ха. 10. Реонскп цептрп — — — — 5.55 .ха. 11. Рсзсрвисанс новршпнс управс it адмпиистрапија — — — . — 13 62 ха. 12. Спратскп тереп — — — • — 6 01 ха. 13. Градско зслснпло — — — — 169.14 ха. 14. 3au|TiiTiio зелсппло. — — — 93.07 ха. Укупна бруто поврпшпа 842.74 ха. Досадашња бруто повришпа грала КО Параћнп бруто npoiuiipcihc — КО Главпца бруш пропшреп.с — КО Текнја бруто iipbuuipciLc — 620 34 ха 178 04 ха. 43.89 ха. ОС,47 ха. Укуппа бруто површппа града 842.74 ха. ЗАВОД ЗЛ KOMYHAAHF ПОСЛОВЕ И УРБАННЗАМ ПЛРЛНИН-ООУР УРБЛПНСТНЧКО Н APXU1EKWHCKO 1ГЛЈ?ЕиШ1СКОГ НРОЈИККЈВЛЉЛ

14 ДАНА СТРАНА 10 ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ • ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ • ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ ПРЕДЛМ ОДЛУКЕ КОЦ ЗЛМЕЊУЈЕ УКАМСПММ RAM ЗА П*АД UMMH I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Ово.м Одлуком утврђују се основс урбанистнчкс концспинјс за изградњу, реконструкцнју, и уређењс града Параћнна' Члан 2. V псриоду важења одлуке пзградња. реконструкција п уређењс града Параћппа, одвијаћс сс прсма њсннм одрсдбама. Члан 3. Саставни делови Одлуке сматрају се: Пројекат Одлукс која замењујс урбапистнчкп влан за грал ПараНпн, пзрађен ол стране Завода за комуналне послове н урбанизам у ПараНпну — OOYP урбаннстпчко-архитсктонско п грађсвпнског ггројектовања, • — детаљии урбаннстпчкн планови оснажснп noссбнпм одлукама, — нивелацнони план за град Параћпн, — пројскат. Пројекат Одлгкс која замењујс урбанистпчкм плаи за град Параћпн, састојп сс од: — плана намеие површина, — плана саобраћајне .мреже, — осталпх графпчкнх приказа, и — општег дела. II. ПРОСТОРНИ ЕЛЕМЕНТИ Члан 4. Изградња можс се вршити само на подручју грађевинског реона, чије су гранпце одреБенс планом на меие површина пз пројекта Одлукс која замсњује урбанистичкп план за град Параћпн. Грађевнискн реои обухвата изграђено и нснзграђсно грађевинско земљиште н састоји се од: — грађевинског реона изградњс, — зеленог земљишног појаса, н — терсиа намењепе за резерватс са спецнјалном наменом. Изградња ванграђсвппског реона нпје дозвољена, уколнко поссбнпм прописнма нијс друкчијс одређено. Члан 5. Површпнс у грашгцама грађевпнског реона по на* мени су: — површпнс за становање, — површипе за јавно-друштвснс објекте, — површпне за ппдустрпју, — површипе за пољопривредна домаћпнства, — површине за зеленнло, спорт п рекреацију, — саобраНајне површинс, п — површппс заштитног зеленила. Члан 6. Површпне за становање намењснс су за пзградњу индивпдуалних, породнчних, колсктнвностамбеннх, стамбено-пословнпх, пословних п других зграда. Површине за јавне објсктс намсњенс су за пзградтву јавно-друштвенпх објеката. Члан 7. Површпнс за пндустрију намењене су за нзгра* дн>у објеката потребних индустријн н занатству. Површине за пољопривредна домаћинства иамењене су за смештај земљорадника. Површине за зеленило памењене су за потреое градског зеленила, изградњу спортских п рекреацногтх објеката. Површине за caoopahaj намељенс су за нзградњу тргова, улица п тротоара. Површине заштнтног зсленила иалазе се ван траНевннског реона пзградљс пре.ма плану наменс површпна у размерп 1:2500. Ш. ИЗГРАДЊА НАМЕЊЕНИХ ПОВРШИНА Члан S. Изградња стамбених и другпх зграда може се вршнти само на грађевкнској парцелп. Под грађевинском парцелом сматра се земљиште које по својој велпчцпн (површиии у №), положају према саобраћајнпци, шприни, дужиин и наменн нсиуњава прописане услове. Члан 9. Изградња врши се према детал>ним урбанпстп* чкп.м плановима. _ « и- Изчзетна примена одредаоа ове Одлуке вршппе се v оним деловпма града где сс може пзвршити napцелаш1ја граВсвинског земљшпта у целом олоку. Члан 10. Габарит слободно стојећс стамбенс породпчне зграде не може заузети већу површнну од 45% од уку. јшс површпнс грађевпнске парцеле. Члаи 11. Површнна грађевннске парцеле нс може бпти мања од 350 m2. . 4Л Ширина грађевннске парцеле јс оптимално 10 до 12 м. а мшшмално 9 м. Код лшшЈмалне ширпнс парцеле дозвољава се нзградгБа двојннх објската. Проппсане шпринс не односс сс за објекте у ннзу. Члан 12. ■ . Слободно стојеИе стамбенс зграде постављаЈу се повучено од регулационс лнннје за 4 (четчри) метра уколпко детаљнпм плано.м нпјс друкчпје одреВеио. Члан 13. Положај објекта утврђује сс у оквнри.ма којнх сс може поставити објекат. Од једне грапице суседне парцсле објекат не може бц-ni маље глаљеп ол 0,60 м. а ол лруге гранпце нај.мање 2Д м. од грашше парцслс пре.ма улицн. Код дво.јних објеката и објеката у ннзу морају битхх остављеви колскн улази. Члан 14. Спрагност објеката код прнзсмнс пзградњс подра* I зумсва: I — једну стамбену стажу, — једну стамбену стажу са поткров^см мли мапсардом, — две стамбепс стажс са поткровљсм. Сутереи п подру.м се корпстс као помоћпс просторије. Код алтсриатпвпо прсдвпђсне спратЛости, спрат- . пост се одрерујс деталишм урбанпстпчким плапом. Члан 15. Колсктнвно-стамбенс зградс, стамбено-посЛовпс, ' пословне н друге могу сс градпти само прс.ма детал>- ном урбанистичком плапу. Слободно стојеће и осталс колективпо-стамбенс зграде постављају сс увучеиф од регулационе лпније од 0 до 20 мстара у зависности од обрале caoopahaiнице (дрвопсдн илп други начин озслељавања и обраде). Члан 16. Кота осовпнс улнце пре/\ртавља осповнцу за одрсБнвањс свнх другпх впспнскпх кота. Коте пода прнземља за породнчпе стамбене згра- ! дс не могу битн ниже од котс тротоара 0,75 м. Члан 17. На парцелама за пндивпдуалну ста.мбеиу пзгра* дњу, уз постојећу стамбсну зграду, може сс граднтп * још н: — помођни објекат величиие највише до 32:, — ограда од тврдог матерпјала, — септичка јама, односно пољскп клозет, уколико у том делу грала нс.ма водоводнс мреже, односно фскалне каналнзацнје, — мањс гаражс за путпнчка возпла уколпко нпсу пзграђенс у саставу стамбснс зграде плн по.моћног објекта. Члан 18. У склопу нлп порсд стамбенпх зграда за колектпвно становаљс морају сс градптп гаражс за путпичкс ауто.мобиле у стамбеиом блоку са 8 станова обавезна је нзградња гаража најмањс за 4 лака путничка возила, а за свака дал»а трп стапа по јсдна гаража. Гараже којс се нзграђују ван стамбене зградс мо- , рају сс градиги у низу за иајмањс 4 путничка вознла. ; Члан 19. Склонншта од ратних дсјстава нзграђују се пре.ма ; плану изградњс склопншта. Члан 20. Индустријскн и другп приврсдно занатски објекти нзграђују се на земл>ишту предвиђеном за тс иамене v С1С\аду са захтевнма технолошког процсса производње. Објскти којн служе за пропзводњу н складишта , постављају сс 10 метара од регулацпонс лннијс, icoja | сс зона нс може пзграђнватп. Члан 21. На парцелама за пољоприврсдна домаћинства поред стамбсне зграле могу сс градитн п други скономски објектп. што сс утврђујс детаљннм урбаннстичкплт планом. Члаи 22. Улице, тргови и тротоарп пзграђују сс од асфал- ; тно-бетонског материја^ха. Y улицама могу се градитн: — "фекална и кишна каналнзациЈа, — електричнс н ПТТ инсталације, — водоводна, гасоводна и остале инсталацнјс. Члан 23. Забрањена јс изградња објеката од слабог матерпјала (бондргк-долма, чакма, даска, стари лим и сл.). Ван подручја на.мсњеног за смештај пољопривредних домаћннстава забрањема јс нзградља пољопривредних објеката. Г¥. ИЗГРАДЊА ПРИВРЕМЕНИХ ОБЈЕКАТА Члан 24. Прнвремснн објекти могу се граднтп у грађевинском реону где се не предвнђа изградња п рсконструкцнја за 5 годпна програмом уређпвања грађевпнског земљишта. Члан 25. Прпвремени објекат може посто.јатн до чпшћсња и уреБења терена на коме је нзграђен. Члан 26. Инвеститор привременог објекта, односно љегов сопственпк нли корисник дужан је да о свом трошку уклонн објекат, задржи материјал за својс потреое и рашчнсти терен. Члан 27. Сопственпк, односно корпсник привременог објскта нема право на накнаду за уклоњенн привременн објекат. Обавеза нз претходног става регулпшс се уговоро.м нзмеђ.у ннвестнтора и Фонда за уређпваље грађевинског земљншта. V. ПОСТУПАК И ОСТАЛЕ МЕРЕ Члан 28. Урбаннстичко технпчке услове за нзградњу, нздаје оргаи нли оргапцзација, гдружсног рада која сс стара о спровођењу урбанистичкпг п.\ана иа захтев ннвестнтора' Члан 29. Инвсститор уз захтсв подиоси: — копију плана плаца, — доказ о праву корпшћсња грађсвнпског зсмлинита, уколнко сс па парцелп нспалази грађсвпн* ски објскат који сс уклања. Члаи 30. Урбанистичко-техпички условн садржс: — сптуацпопи плап (скицу) одпоснс парцсле п осталог земљншта, — положај саобраћајницс и положај објскта који сс лоиира на то.м зсмљпшту, — основну намену земљишта, — друге проппсанс урбанистичко техничкс условс за пзградњу објекта. За»ста.мбснс зграде колективног становања условн садржс обавезу нзградњс гаража и склоништа од ратппх дсјстава.* Ако земљиштс на ко.ме сс тражн нзградња није комунално уређсно урбанистпчкп услови садрже свс радовс који се имају извршптп п’рс почетка градљс плн v току пзградње.’ Локација објекта сс утврВује рсшење.м, чпји су урбанпстпчко-техипчкп условп саставнн део. Члап 31. Захтев за пзградљу гаража ако сс изграђују у ста.мбеннм блоковпма у којима не постоје пзграђенс гараже а изграђују се на земљишту друштвепе својпнс депоседованог ранијсг сопствсника-може подиети само оргапнзација удружсног рада која сс стара о одржавању ста.мбсних зграда. Члан 32. Организација удруженог рада која сс стара о спровођсњу урбаннстпчког плана одбиће захтев странкс за издавање урбанистичко-тсхничкс условс ако је: — зехгљпштс нал!ењено за друге рамене, . — неодговарајуђа всличпна парцслс прописапа овом Одлуком, — парцела изграђена. Захтев he бити одбпјен п у свпм другнм случајсвпма кад се пе мбгу издати урбанистнчко технички условп због недостатка детаљног урбанистичког плана. Члап 33. Уколико технпчка документација није израђепа сагласно нздатпм условима пли нису пројектованс гараже п склонпшта на такву документацпју не можс сс пздати урбанистпчка сагласност инвестптору. VI. ПРЕААЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 34. \г подручји.ма 1де сс предвпђа потпуна реконструкција уколнко сс У^вре.мсну од 10 година не предвиђз мзградња, или сс временскп то нс можс утврдитп на постојећим објектнма дозвољено је одржавање; — унутрашња адаптација, — доградња купатила и WC, — затварањс надкривснпх простора, Оправдапост пнтервенције оцењује стручиа служба органа пли оргапнзације удруженог рада која сс стара о спровођењу урбанистичког плана. Доградња стамбеног простора није дозвољена. Члан 35. У подручјима где се реконструкцпја предвнђа за 10 годпна на постојећим објектпма дозвољава се само тскуће одржавањс. Члан 36. Подручја из члана 34. и 35. ове Одлуке, утврђују сс програмом уређивања грађевинског земљшпта. На подручју гдс се вршп реконструкција после 5 година може се дозволнти доградња уколнко се инвестптор посебнпм уговором обавеже да пе тражн накнаду за ту доградњу у време ук.\ан>ања обЈекта. Члан 37. На објекте под посебном заштитом (споменицп културе, заштићени објекти, меморијали и др.) одредбе ове Одлуке примењиваће се акоЈшсу у супротности са прописаннм условима за те објекте. Члан 38. Инспекцијски надзор у спровођењу ове одлуке вршп орган управе СО-с Параћип надлежан за пнспекцијскс послове. Члан 39. Ступањем на снагу ове Одлуке престају да важс одредбе: 1. Одлуке о утврђпвању мера за развој п уређењс града Параћнна („Општински службени гласнпк”. бр. 58/69, 26/72 и 66/73). 2. Одлуке о изменама п допунама у грбанистичком плану за град Параћип, донете до дана стхтаља на снагу ове одлукс. 3. Дсо Одлуке о усвајању дстаљног урбаппстичког рсшења, централног, јужног п северпог дела града Параћина („Сл. лист среза Крагујеваи”, бр. 29/64 и „Општински службени гласнпк” бр. 66/73, ------- 74), којп qe односи на измену памспс површинс овом одлуком. 4. Одлука о обавезној взградњи гаража за лака путнпчка вознла у изграђсним п нсизграЈјеннм ста.мбеним блоковпма у граду Flapahiniv („Општпнскп c.\vжбенп гласншс”, бр 40/68). Члан 40. Ова Омука ступа на снап» осмог дана по објављпвању у „Општпнском службсном гласнпку’’. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Број ---------- /74. ПРЕДСЕЛНИК СО-е. ^уболпф Огњановнћ

14 ДАНА СТРАНА 11. И ФИЗИЧКА КУЛТУРА ХШ СПОРТОВД -Ш ИЛИ |Ш? ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Бла/оје ЂорђеБић — Ову днлему разрешиће Савет за комуналне пословс н урбанизам утврНнвањем локације — Чињеннца јс да за развој спорта и фнзичке културс у 'цеЛШШ постојећн ОбјеКТП 11И' су довољнп,/ јер сс ic припреме и такмичења могу одвкјатн само у летњим месецима. To иикако нс обезбеЈзујс целогодмшњу континунрану спортску активност, што сс свакако одражава на квалнтет спорта. Због тога је Општинска зајед1гица за физичку културу још при осш!ваи>у, као приоритетни задатак, утврднла нзграл* н>у спортске халс. Међутнм, до реализацнје овога ннје мог ло доћи, јер проблем локације овог објекта нпјс решен на □адоволзавајући начнн. ТражеПРВА УТЛКМИЦА — ПРВЛ ПОБЕДЛ ТРСТЕНИК — ЈЕДННСТВО 0:1 „Јсдвиство” јс као гост пзвојсвало врло важну побсду над скнпом „Трстсвнка" у Трстсвпку. Прсд око хнљаду гледалаца нашп „зслснв” су 90 мнпута одолсвали спловнтим вападима домаћих нграча. Стручшг штаб ваше скнпс сс јсднодушно слажс да јс ову утакмвцу лобила одбрана тв.ма. Игра јс бнла доста растрзана. ва момсвтс п груба, па јс то трсбало вздржатн в фпзичкн Н псвхпчкп, у чсму јс наравно Dchir дсо тсрста пао ва одбранбсно лграчс. И када јс всћ бвло готово снгурио да be утакмииа проћн без голова, у самом 90-ом мипуту младв МИЛИ.БРВИБ вз г.рло лспс акцијс, са самс днннјс шсснаестерца всодбрањнво ynyhyjc лопту у гол. Јсдва јс вза тога остала која сскувда до краја. у т^спутку када су домаћи- вграчв повели лопту са цснтра, догоднлз-‘ce-biio- што- сс најмањс жслсло н што је бацило сснку на овај сусрст. Домаћи играч Иваиовић је грубо вапао судвју Грујпћа пз Крагујсвна, toko да јс овај сав у крви јсдва успсо да одсИпра крај. Оовај неспортскк гсст нс гмањује заслужену побсду „Јсдинстса’’, али оставља тсжак утисак који свакако нс идс у, прилог фудбалског спорта. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвнћ 7, Гвоздсновпк 7, Драшковнћ 7, ЈовановлИ 7, Пауновић 7, Пстковић 7. ЖпвковнН 7, МилаиовнИ 8. Богдановић 7, Пслнвановић 7 и MiiAiihcBiih 7. Оцснс: пом. трспср Р. Цекпћ. !ш решењс за то, Општинска заједница физичке културе јс овах дана образовала одбор за нзградњу п исти је на првој својој ссдници утврдио да је нотребно одмах затражити локацију која би и економски и функцнопално бнла повол>* иија од онс коју предлажс Завод за комуналнс послове и урбанизам у Параћину. Наиме, Завод, држећи сс концепције арх. Партонића, сматра да то треба да буде „Лдакале”, а оријентација целокупног спортског мнења је усмерсна иа простор испред Градског стадиона, гдс се сада налази парк. Хала спортова на овом месту би била и просторно и функциоиално повезана са постојећим спортским објектнма у oKBiipv стадпона, као II са парком „7. јули”, који је ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ПАДОБРАНСТВУ — Драгица Батчаревић у државној репрезентацијн — Дугогодишњи члан иадобранскс екичс Аеро клуб „Наша Крила", Драгица Башчаревић, послс успешног теста ушла јс у састав жен- 'ске скипе државне репрезентације. Ово велико признање Башчаревићева јс стекла послс нанорних такмичења и одличних резултата. To је уједно u then доиринос афирмацији матичног клуба и нашег ?рада у овој ерсти спорта. Падобрапски спорт иначе има велики број љубитеља у Пара1шну, a ових дана завршен је и кочкурс за упис нбвих чланова. Како смо сазнали од нашег падобранског аса и дугогодишњег репрезентативца Славољуба Годића, Драгица Башчаревић he оее године учествовати на Светском првенству које се одржава августа месеца у Mabapcicoj. Припреме за Светско првенство ночеће маја месеца Kada нагиа државна репрезентација пусује у Бугарску на заједничке нрипреме. Р. Becuh всома повол>ан п намењен за пзлете н рекреацију грађана, а поготову што ћс у њеМу бити нзграђсн отворени спортски терени п језеро. Надамо сс да he ови и други моменти утицати да Завод при поновном сагледавању овог проблема донссе одлуку у корист оваквог решења, јер у cvnpoTHOM, сигурио је да се хала спортова за следећих десет годнна, а можда п више, псће градити, пошто би to Chao немогуће с обзиро.м на постојећа и потребна средсгва. БОРАЦ САВААДАО ШГОДНОГ ПРОТМИКА „БОГЛЦ" — „ШУМАДИЈЛ” (Аранђсловац) 1:0 Стадион „Јсдннства”. 10 часова прс подис. Глсдалаца: око 200. i Оцснс: ПсриИ 7. JIiikoahU 6, Станковнћ 7, МншиИ 6, Рајић 7, Букић 8. Милошсвнћ (М. Церовић) 6, Радоњиђ 6, Бандука 6, ТодоровиИ 7 н Б. Цсровпћ 7. Тренср: Ч. Милошсвић. Иако јс „Шумадија” п.з Лранђсловиа трал11Ц11оналпо исзгодаи протквппк, „пак јс победа на пашс.м тсрспу нзвојсвапа часно н бсз примсдби. Много впшс ол игрс су и.мали домаћп нгра411, којп су могли, да јс epeha хтела, да довсду rocic до дсбакАа. Bch у другом мннуту Бапдука сс nauiao сам прсд голом. алп умссто да лопту дода свом такоћс слободном санграчу, он ‘ јс из нспоиољиог угла убаиујс голмапу праву у рукс. Пст мипута каснија М. llcponiili се Go.bc снашао. Тукао јс нсодбран.нво (I Г.О за ,,Борац”. Опо што би сс могло pchii за гостујућу скнпу, која јс у ислини бкла добра, нс бн сс могло pchir за врло слабог голмаиа. Судија ВукпИсвиИ из Краљсва јс добро водио сусрст. СледсИс педсл>с „Борац’’ сс састајс у Краљсву са ,.Мета,и»см”. Када сретнсте чика БААГОЈА, а можете га увек срести, и у граду и оан града, јер он свакога дана обавезчо пешачи најмање 10 км., и када цокушатс да оцснитс колико има година — ногреишћете. Погрешићетс бар за десет година, јер on стварио тако изгледа. Питали CAto га како то уо пева да идс „иза својих годнна” и еео тта иам је рекао: — Активно бављењс спорто.ч, некада иаравно, а сада непрестана ф&ичка aicrueпост је једини рецент за то. — Значи ли то да Ви и данас вежбате? — Да, свакако. Свакога дана, поред пешачења у чему не може да ме спречи иикакво лоше време, нровежбам лакше нросте вежбе најмање 5-10 лшнута. — Ви сте били гимнастичар, вежбач на справама, што се данас ретко epehe и Atehy младима! — Па, тачно Чак, вшие л-убитеља овог снорта tiAia Mehy старијим. него Atehy AuiadtiAta. Та чпњеница би била п лгој део критике па слоашњу неаксивпост Друштва за телесно васпитањс „ПАРТИЗАН” у. нашем граду. To јс најлепша и најсвестрапија спортска организација кроз коју би свако дете, сваки Auiaduh, Atopao са npohe пре него taro се очредели и специјализује за само један спорт. — Рсцптс НПА1 о бољпм daiULua гилшастике и Друштва „Партизан". — „Партизан” је био активан Л1оже се pcliu све до пре 7-8 година, када je сасetiAi престао са радом. Иначе, одмах no ослобоВењу наuie земље ова организацнја је постала најмасовнпја. Свако се у овом граду сигурно ceha оних дивних слетоба и фискулсурних акаde^uuja. — Од када се Ви бавите гпА1настикоА1? — Може се peltu од само? њеног зачетка у Параћипу a то је било 1923. када je основано „Соколско,г dpytuтво. Почели Caio готово без ичега. Нешто касније, a Tanno 1930. год. је изграВен соколски doAi и од тада је то било eeh лшого аксивније. Belt тс године учествовао coal 11a „СвесловенскоА1 слету" у Београду a dee године касније и у Прагу. MebyruAt, бавио coAi се и dpyiiiAt спортовима. Играо coai фудбал, бавио се једно epeAtc боксом, iia чак и мачевањелк — Генерације вежбача педесетих и шездесетих година вас познају као пачелника Друттва „Партизан”. Реците naAt о томе раду иешто. — Дуго година сам био пачелник, a jom дужс активан члан Управе овог dpytuтва. Најзадовољнији coai био увек када /е оно плгало највшие чланова. Требало је доста напора уложити у органпзовање рада, али ншита пијс лешис иего видети у Друштву и one најлмаИе из предшколског узраста п пиопире и омладинце и оне најстарпјс који су долазили да кроз рекреацију одржааају своју физичку кондицију и здраеље. — ЈДта бисте џоручили AuatitiAia? — Да се бавс спортом и то свестрано. MebyruAt, они се и баве, јер је то одлика младости, па бих ја стариjiiAia нешто пдручио: Пешачите, пешачите и само пешачите и за то увек прона1тте epeAic. Ако томе додате п јутарњу гимнастику — зилт иоред отвореПог прозора а лети напољу — и уАшвање хладном водом. onda ћете заборавити zde сте оно беше „затурили’* здрав^ ствену књижиЦу. „ЖУПА” (Ллсксапдровац) — „ТЕКСТИЛАЦ" 0:1 Оцснс: Лукпћ 9, М. Стојановвћ 9, Томииа 9. Мнлснковић 9, Мнлстић 9, Стсфановић 9, ТомнИ 9, X. Стојановпћ 9, Бокић 9, Стапковић 9 и Марковић 9. ТЕКСТИААЦ: РУКОМЕТ ЖШЦ ПРШШ ЗА АНО ТАБЕАЕ ТЕКСТИЛАЦ — ВРАЊЕ 23:24 (10:10) V оквнру XIV кола Рспубличке руi-zienw лв|с којс јс однграно 24. 'pia. .Дсстнлаи" јс иа сво.м тсрсву /очгкао скццу ..Врав,а". Лослс прло Ссрб-.-ве, а па момсшс в ipy6e шрс. Р7::омстап!и вз Врав,а освојплв су оба Со',2, мала io ввко пијс очскивао. HrГ--’и ..Гсксгнлца" ввсу уложвли мак1 св::ум cuate и bo.vc зако да су смгур1К.Гмду пок \О11ИЛВ rociiisia којв су C j‘ vm rainitKOM в заслужилн ова два Ппел око I5U глсдалаиа сусрст су лобро иолв.*.<* гч-лијс Драгава Ilunonnh в Јснаи Kyuywiiiih, вз Лссковцз. Асма1:а ckihisi ic изосла дсвст сслмс« рапп, пд i:ojm aim ннјс реалн.совала, a loan jc’«4iaix-i сслмерана. лд којих larcobc доа вису , iKKupimihcHu. После овог кола „Тскстилац" сс прилсппо за дво табелс, Y слсдсћсм колу „Тскстнлац" тостујс у Свстозарсву, гдс вгра са „Пвпарцсм". ТЕКСТИЛЛН: Ста.мболв1Ј, Растовнћ, Пегроввћ 4, Свилар 5. Срејнћ. Б. Mapi.'OBiih 6, Мвлојковвћ 4. Кодвћ, Божаiinh 3, Стсрлс 1, Булвсалвћ и НвакоBiih. ВРЛ1БЕ: Стсвавовнћ, Ainiih 2, Д. CreiiaiioDuh 13, Мнлојковвћ 4, П. СтснаповиН 2, СимвВ, Д. Стсвавовнћ 2. I МарјавовиИ, Стошић, Ставковић 1, и I TpiifiKODidi. 1’. В. ПОБЕДНИК У ААЕКСАНДРОВЦУ Тревср: М. МвлсвковвВ. Bch no оцснама сс ввди да јс стручпи штаб „Тскствлца” врдо задоводеп вгром ти.ма. На тсрепу у Ллсксав* дровцу впко ввјс очскввао победу гоствју. Ова побсда говори о пзвав« рсдвој npirnpCMAiCIIOCTB „Тскстилца” који са право.м држп прво mccio ва •табслв. Прсд око 1.000 глсдалаиа пгра јс бпла врло фср, а домаћввк су сс показхмг извапредно. Цслв твм „Тскстплиа” јс пграо тачно по за.мис.мг трснера Мплспковнha, са свпм рсдовпма повучсвим у олбраву, opiijcBTiicaAii су сс edwo ва поврсмевс бсговс у контравапад. Само лва нграча (Томнћ п СтавковвИ) су вмалв задатак да свептуадво угрожавају ioa locrujy. Јсдап такап папал јс реалн.товао СтанковиП у 80-ом Miiiiyiy вгрс« Суднја МаиојловнИ из fiynpujc одлично јс водно овај сусрст. „Тскствлац” слсдсћс всдсдс вгра ва сво.м тсрсву са „Јслппством" из Мвлановца. ДРУГА ПОБЕДА „ЗЕАЕНИХ44 ,ЈЕДННСТВО” - „МЛАДОСТ” (Смсдсрсвска Палавка) 1:0 Стадвон „Јсдпвства”. Глсдалаца око 1.000. ’ Оцснс! Богославл>свв11 8, ГвоздсвовпП 7, ДрашковвИ 6, ПавловиИ 6, Петкоniih 8, Јовавовић 7, Жпвковвћ 5, МилаиовнИ (Bc.tKoniill) 6, БогдаповпН 7, ПслпвавовпП 6, Мклвћсввћ 6. Пашн „зелспв” су освојклн још лва драгоцсва бода. По врло јаком встру, 1OTOUO всмогућсм ирсмеву за вгру, ,Jc,viiictbo’' јс вграло допадл.вво. Госш су мшшзалв да су взиаврсдиа сквпа, алв вс можс сс pchii да нису вма.\н epehe, већ су стиарно ладиграпп од вашег расположевог тима. Bch у 32-ом лпшуту пгрс, БогдавоопИ јо додаву лопту Мвлвћсввђа спровсо у гол. Y ваставку пгрс. „Јсдппство” io в.мало'’ jour всколико шавси, алв их ввјс искррвстило. ДСЛ1ШПЧВО јс TO било u зато iuto јс наш твм повукао играчс пз вапада у одбраву. Гостп су половииом другог прлуврсмсиа пмалп взвандрсдво взграБепу шансу, алв јс довта погодвла прсчку. Можс сс pcliu, да јс то бвла в срсha за паш тп.м, али побсда јс впак реалва н ааслужсва. Издајс ОК ССРН ПАРЛПИН Ypebyje Редакцпонп одбор Врпшлац дужностп главног п одговорног уредннках Борђс ПетковпН Лдрсса Рсдакције: Параћпн, Б. КрсмановнНа 25 Штампа „ГЛЛС", Бсоград. Влпјковићева 8 Тел.: 335-384.

ЂАЧКИ КУТАК @ ЂАЧКИ КУТДК • ЂАЧКИ КУТАК ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК Пролеће из школске клупе ЈЕЛЕНИН ДРЛГУТИП. ПРОЛЕЕЕ (ФАОМАСТЕР) ПРОЛЕБИО ВЕЧЕ КРАЈ РЕКЕ Зри*ци сувца, којс залазп, прсливају сс ва плавој, бистрој води рекс. Шарене уггадљивс пругс шарају нсбо пзнад брда. Лаки аоветарац почпљс ла лува, лагапо повијајуНи лпшћс crape буквс. Златпа нодлога опалог дппЉа с јссевв, почпње да се кзаси росом. Округло, глатко камсњс јаспо сс нвлв г хлалиој, врозириој алавпвској рсип. Зрапв којв сс прслнвају у псви иастављају свој пут на зелеву, олисталу шуму, коју he освегл>авати join за јгски трснутак. Овај божанствевн прпзор трајаћс врло кратко, јср та.мвв, дввво всткавв вео поћи почиљс ла превлачп доливс, iiivMc п реку, ову коју сада посматра.м. Једав српдап прспрча некв малп пропланак и увслвча ово моје лнвно и чудно осећањс о природп. о заласку сунца. Док стоји.м запесспа лшсдпма о лспоти ове плавиве, сумрак је већ закорачпо у сваки кучак вслпкс iu\ мс. Мрак прскрива рску, плаву, бистру, прекрива њеву лспоту и божавствсву околвву, врекрпва свс. Та рска в тај сумрак дубоко се урсзао у мојс срцс. Увек by сс ceharn тс дпвнс, иесбјаввбиво лепс вечери, прскрасног заласка суниа. Јасмина Радић, VII2 РАЗГОВОР V U1YMM Y пролеће цвета. ueehe. зелени сс трава, а у пољу главу дшла љубичица плава. Рекс, будс сунце нска југо дува, а малу he љубичицу траеица да чува. Mti.ia љубичица сч~ла своју главу и 'тихд дошапну јсАпом мало.ч мрану „О, .upaeulty мали, видим да ти јс тама, ја сам тако мала н нс .иогу ca.ua". Соетлана ВучковпИ V4 ПРОАЕИЕ Дошло јс пролеИе и донело цееће. Процоетале љубичиче нлаве, а аесело летс ласге изнад .иоје главс. Мпле Ann.4l, V4 ПОЗДРАВ ПРОЛЕНУ МНТРОВНН ДРЛГОС71ЛВ: РАСЦВЕТЛЛО ЛРВЕБЕ (ФЛОМЛСТЕР) Освануло је јутро са дпвнн.м u златно жути.м сунце.м, терај« hn MVTHC облакс. Из даљипе сам чула песму пстлова. Земља јс <5ила мокра од рссе, а цвеће јс почсло да отвара своје лепс лаишс којс су под терето.м капл»пиа росс бацалс диван одсјзј на сгнцу. Отворпла сам прозор п посматрала траву врошарану раз нобојннм ивећем п мравима којн су сс мучилп да npeby преко траве п цвећа којс је оросила роса, а сунце га сада сушп. На дрвећу сам прпметила птичпце које су невале разпе песмпцс, такмнчећп се која lie бол>с певатп. Cvnmc се пробпло кроз пајгушће дрвеће — мучило сс да бп осушило послсдље каi;-n росе. После доручка тата .ми је рекао да идемо до излетишта Грзе. Бнла сам вссела п брзо спаковала потребне стварп. Крсjivaji смо улицама града. Ускоро с.мо нзашли пз града којп сс гек будпо. Иза нас су осталп солнтсрп. високе купе п па крају града куИерцн. Приблпжавалн смо се Грзи. Најзад смо стиглп. Истрчала сам пз коЛа п поглсдала плаипис које су ме окружавале. Са свпх страпа као да су мс звале у двој нежни загрдај. Чи.м смо оставпли стварп, крспулн смо у загрл»ај планппн да беремо висибабе и љубичЈпдс. Брзо смо сс попелп н трчалп до врха, смсја.\и сс, збпјали шалс, а ветрпК јс пприо, хладио ме I! мрсио KOCV. Брзо смо се кретали кроз траву која растс заједно са цвс1)см. Благн поветарац јс допосио мприс љубичпце. Договорили с.мо се да наберемо ио кпту цвсћа. Љубнчпцс су сс вео.ма често крилс у трави. Набралп смо цвсће. Прешлп смо прек'о рекс. Вода је бпла хладна п кад год сам покушала да се освсжнм, СчГло ми јс хладно. Око пет сатн су.нцс је почело ла залазн п огледало сс v бпстрој води рске која је весело жуборнла. Убрзо с.мо се врагнлн у град. Била сам жалосна шго зишс инсам могла да глсда.м весслу рску и љеиу днвну околину. Спежана Борђевић, YII-2 Радови у овом броју су из ОШ „Радоје Домановић" ФЛУЈКЛР ЛНГЕЛИНЛ: ПРОЛЕПЕЛР (ТУШ) ПРОАЕНЕ Астс лептири/ш, миришу цветнћи. пољана зелена, ко хаљина свилена. Играју сс деца, no пољани малој, па у журои газе no травици Auiadoj. Вранчићи малени, цвркућу у сену и гледају дечицу, гито прескачу речицу. Ann JSopheouli, 1044 I0T4. У пролећс u лето 1944. године било је са.мо десстак оружаннх акција партизанскпх једппца пако co борба протпву партизанских формациЈа 5= одвијала у околннм срсзови.ма. Одјецн тих борби били cv у исто вре.мс п знак јачања тих акциЈа, без обзира на чстничку пропаганду која јс тврдпла супротно. Многи мобплисапи сел>ацп су, оежећи пз четннчких одреда, прнчали о распламсавању ослооодилачке борбе у нашсм крају. Нсколико таквих акцнја регистровано је већ у мају 1944 годивс. == „1. маја око 4 часа 40 непознатпх наоружаних бандидата демолиралп су стругару v 1 роглам Барц (26 к.м. западио од Бупрпје п Параћина) оанди- == in cv покидали све каишевс, а потом се удаљпли ј= v пепознато.м правцу...” 18. јула пстс годннс не- = мачка јединица од 20 војника и !• официра, иа Карађорћевом брду, код гробља, паишлп cv на једног ’=== младића који јс* изгледао сумњив’'. Када ]е прнмстио Не.мце почео је бсжатп па „када је видео да нспред 1бпх не може побећп он јс пзвршпо самоуииство ручно.м бомбом. Идентптет ннјс устапо' вл»ен...” Према тумачењу то је била всза Озрев ског вартвзавског одреда са Параћввом. Крајем iy- == ла почела је ла дејствује вартпзавска авијациЈа у ■=z^. саралњи са савезвпчкв.м лакв.м ацвоввма тз. „комарцма” којв cv ввквралв дуж комуввкацпја, ваiz: рочвто жслсзничкс пругс, вападајући вемачкс трав- . L" свортс v покрету и у жслезнвчквм ставвцама. Најсфкасвнјв иил>сви бвле су локомотвве којс =£= cv овеспособлнжс за вучу лсжалс сабласво мртвс. Шеф сгаввце Зелер, јавл»а Мввпстарству саобраћа- ; ?а v Београлу слелеНс: „Дава 30. VII 1944. око 7,00 "Jr. ••пралшран је воз 153 па 1 км мспрсд улаза у стаппцу Параћпп н лок. маневарка узаног колосека л' сташшн. Обс су локомотпвс оиеспособљене. Воз 153 маневаркама јс увучен у сташшу. И.ма 7 мртвих, 4 тсшко п 14 лакше раљених. Рањеннцима јс указана прва помоћ и одвсзенп су у Нуприју у болннцу. Меснс и нашс власти обавештпе...” ПомоИнпк окружног начелннка, Богдановић, јавл>а телефоном нз Параћина, 10. авп/ста исте годпне: „Путнички воз бр. 111 митраљнран пз авнона непознатог порекла на прузи Параћин—Нупри« ја воз је продужио за Бупрцју. Шсф псте стапице јс приватно сазнао да је попшуо. машиновођа, a ложач рањеп”... У псто времс мптралпран јс воз на узаном колосеку Дреповац—Параћпн. Сазнало сс да и.ма 2 рањена којп су одмах упућенп у ћупрпјску болницу. Акције су све ближс Параћпну. На 6 км. од грала мпнпран јс мост код Главицс. Далекп пуцњи допиру са свих сграна.Заједно са обиље.м памучастих облака пловс по ратном пебу и црне завесе дима од запаљених локомотива и мостова са накпселпм vkvcom згаришта костију п гума. Иако спорадпчно, народ узњма судбину 'борбс у својс руке. Онако како уме п може. „Начслник среза пз ПараНнна телефоном од 19. августа -944. године пзвештава: „Данас око 12 часова рањен јс од стране нспозпатог лица пгшком каписларом директор фабрике стакла г. Пример. Pane су тсжс прнродс алп за сада опасности по жнвот нема. Догађај се одиграо у самом кругу Фабрике на тај начпн што је нападач пуцао пз кукуруза где јс био сакривен и после извршеног злочина побсгао у кепозиатом правцу. Истрагу boaii одред Српске страже у Параћину. Опширап извештај следује. Предње се доставља с молбом на падлежност. За окружног начелнпка, зал!. помоКника. Саветнпк Илиш”. Са југонстока наилазе прве веће једшшцс иаро диоослободнлачке војске. To пзазпва огромно оду шевл>е!Бе међу сеоским становништвом, парочито омладино.м кбја масовно прплази партпзанима. 25. брпгада 45. српске дивизијс добија принове, младе борце, претежио омладинце од 18 и 19 година .у сслу Мирпловцу, иако су многн ,од ibiix пастрадали у борби са четницима из одреда Гогића и Радосављс-впћа. Група; од 54 партизапа мучки јс побијена кбд ссла Бошњана на месту зв. „Вслпко дрво”. Овај лови. злочнн. нијр успорио јачање партизанских јсдшпша. ¥ том ризпчном послу нстако се Михајло Живковић-Семка из Ратара који је п учсствовао у завршннм операцијама за ослобођељс свога села п фор.мирању првс народне властп. Акгивап v повезпвању са 'покретом бпо је п Илпја Божић којн јс нарочпто добро познавао четничка педела у том периоду. Драгоцсна сјећања на гс дане сачувао је у сећању п Мика Урошевић који јс везу са партизанима успоставио још'пре ослобођсн»а града........Прочуло се у Параћину да сам бпо у партизанпма п онда су сви долазилп да пм каже.м каквп су партзанн, сећа сс Мика. Онда је бпла пронагнда да су то злнковци п да су страшин људи, а ја сам то побнјао п разувераво *л>уде." Почетак октобра је карактеристпчан по општсм метежу. Окупатор сс спре.ма да напх стп град а заједно са њнма п до.маћи пздајнпци. Сваког дана савезнички авпони надлећу крај п у заглушној хуmi нападају пемачкс моторизоване колоне. Отул. са Дунава наступају формације Црвенс армије којс су крајем септембра п почетком октобра дошле до Оорадових Столица н ту сс сукобиле са четпицњма којима су у по.моћ креиулс групс пе.мачких УЛЛЗЛК 1ЕАИНИЦЛ ЦРВЕНЕ ЛРМНЈЕ V ПАГАПИН 19« и пталпјанских војника. После дсссточасовнс борбе разбијене групе окупатора повлачс се пре.ма' Морави и селу Шавцу а поједпнп деловп се повлаче пре.ма Бупријп. Послсдња ратпа јссеп. Прве млаке кпшс прскаjv покидане меБе,. у.морне забране п згурева насе ља. Док природа претп умирањем свст се булп пз сурове. лстаргнјс... (паставпћс сс) A К Ц И J Е И О Д J Е Ц И ^llliiilihihi^^u^iHiHiiiHNiihiiHiahibidlhlillllilllllillllllllllllllllliyillllllUMIllllillllllllllOillOOmHI^^ ....

ГОДИНА I • БРОЈ 4 ПАРАНИН, 16. АПРИЛА 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН МЛСОВЛП ОАЗИВ ГРЛВЛПЛ Прошесшни мишинГ оштра куда шдвдиии терижздиим kmpmwi П СЛ МИТИНГА CY УПУПЕНИ ТЕЛЕГРАМИ ПРЕДСЕАНИКУ ТИТУ II САВЕЗНОМ ИЗВРШНОМ BEKY Поводом.ирсдситистичких ста вова пталпјапскс владе, у Паpahiuiy је прошлс срсдс одржан протсстнп мптппг, ко.мс ic прпсуствовало вишс од 12.000 радппх људп, rpabana и ученпка. Ha Јшпшгу је говорпо Panко НиколпБ, прсдссдппк Опшпшског спндпкалног Bella. Оп јс. пзмсВу осталог, истакао: „Свесни сл1О истинс да Југославнја 11 њен развојни пут изазивају завист п отпор свих снага које у иашем самоуправљању и односу према слободи, »с само у нас,* neli и у свету« виде опасност за својс мрачнс плановс и цнљсве. Отуда, већ годикама, кружс неистине о на шсм друштвсном порстку, о ТЕЛЕГРАМ ТИТУ Вољенп дружс Тито, Полазећи од Твојих речи „туђе нећемо — сво је не дамо” ми, радни л>удп и грађани Општинс ПараИин, окупљени на ве ликом протестном миишгу поводом иредентистичкмх претензија Италије на наше тернторије, изјављујемо да смо спрем1ш да под заставом мнра коју Тп годннама разви* јаш, сваког трепутка сту шемо у прве борбене редове и бранимо слободу и независност Југославпјс — заједшше братскнх и равноправних парода п пародности. Ако затреба, дружс командаите, на Твој познв у свако доба одазваће се као један 60 хиљада бора Ца Општине Параћин. Кунемо Тн се, драгп друже Ћгго, да неИемо ДОЗВПЛИП! да било ко пов реди наше крвљу обележене границе, а свакн онај ко то покуша платн* lie cboJiim животом. РАДНИ Л>УДИ И ГРАБА НИ ОПШТИИЕ ПАРА ПИН самоуправл.ажу н резултатпма који пронзлазс нз нових самоуправних одиоса. Y тпм акцпјаиа ишли су толико далеко (Маставак иа стр. 2) Фошорепоршажа дмживиивви У кппмн Председник Скупштппс СР Србнје друг Драгослав МаркоBiili бно је гост општинс Параliini у СРСАУ» IV 1974. Ова noсета цењеног госта искоришПсна је за блмжс упознавање са рсзултатнма п проблемнма прпврсдног II друштвеног развоја паше Општпне. Друг Марковнћ је најпро у Скупштшш ошипшс водно разговор са ужим прпвредлополитнчкпм актпвом Општине, a затпм је обншао Српску фабДРЛГОСЛЛВ МЛРКОВНВ Y ШЕТЊН ГРЛДОМ ПОСЛЕДЊА ВЕСТ ШТАФЕТД МААДОСТИ УПАРАЋИНУ Јуче у подне Ilapahim јс бпо домаћии САВЕЗНЕ ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ. Омладина Параћнна преузела је штафету од омладпне Нупријс и пз руке v руку пренела је до свечане трибштс, гдс је код моста бкла поздрављена од огромне Mace грађана п о^иадине. Ha mhthidtv јс говорио друг Петко Лековић. секрстар Општјшског колпт тста СК. Пошто су бур1шм аплаузом поздравллнс срдачнс поруке другу Тпту за 82. рођепдан, омладпна је штафетиу пали цу ирсдала омладинп Алсксинца. Фоторепортажу о боравку штафете у Параћмну објавићемо у слсдећем броју нашег лнста. рпку стакла п Фабрпку цемента нНовп Поповаи”. Пошто сс прошстао градом н краће задржао у нашпм робннм кућама, друг Драгослав Марковнћ је говорио у салн Градског аматерског позоришта Полптшжом актпву града о актуел!uim лруштвено-економскпм и ПОЛ1П1Г1КПМ питањпма. Фоторспортажу о боравку друга Марковнћа објављујемо на тређој страпи. Оцена изборне акшиВносши СУТРА СЕ БКРА1У ДЕШ1И ЗА ВЕЋЕ УДтКЕНОГ РАДА V општиип Параћин су 31. марта ооављенп пзбори за чла11ове делегацнја у месним заЈедннцама. пзбори делсгата Друштвсно-полптичког всћа Скутшгпшс ошптине и делегацнја аа Belie удруженог рада — rpvna пољопрнвреде. За члаиове дслегацпја у месШ1.ч заједнниама к делегатс Друштвенополитпчког већа Скупшпше општине, од укупно упнсаних 43.871 бирача гласало је 39.791 што у процептп маизноси 90,71о. За члаповс деИЗБОРП HIICY СЛМО ГРЛ13ЛНСКЛ AYUTHOLT ПОКРОВИТЕАјИ’ ИПВЕСТ БАНКА II БААКАН-ТУРС КУ1УЈТЕ ИАИМ АЖТУ Рсдакцпја листа јс до 12. априла 1974.. прнмпла од чпталаца 102 разлнчпта прсдлога за пме нашег листа. Жпри јс радио у саставу: ПЕТКО ЛЕКОВИК, сскрстар OK СК, ДП I МИТРИЈЕ ГВОЗДЕНОВИП, академски сликар (НуприЈа), СЛОБОДАН ЖИКИК, песнпк п повинар „Политикс" (Свсто зарево), АЛЕКСАНДЛР КНЕЖЕВНП, председипк Извршшч I одбора Зајсднпцс културс и ДРАГАН АНТИН. члап нашс Рсдакције. Пошто јс упознат са свим приспслим прсдлозпма (бс< и.мена предлагача), жпри је јсдногласно закључпо да ппе пусти читаоцима да пово имс лнста пзаберу inticbv слсдећч три предлога: ПАРАКИНСКЕ НОВИНЕ (Бранко AiiApeinli. Врапчанска 25), 14 ДЛНЛ (Сроољуб Миљаковпћ, Браака КрсмановиНа 45.) и НАШИ ДАНИ (Предраг ПајкиИ, Kparvle вац, Солнтер Ц/23. и Bacilli Алсксапдра МплиЈа, село Бо шљане код Поповца). Сви „кумови” добијају по једиу штсдну кшпжицу JYPO СЛОВЕНСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ у Параћппу са штедшш улогом од по 200 динара. Молимо пх да посстс Рсдакцију диста, како бисмо им награду уручили. Позивамо чптаоцс да измсБу паведсипх прсдлога за mic лнста одабсру јсдно, заокружс га па гласачком купону п купон пошаљу на адрссу Редакцпјс (Брапка Крсмановнћ" 16) пли га прсдаЈу нспосредио у Рсдакцпјп лпста. Рок: 26. | АПРИЛ 1974. ИзмеБу чпталаца коЈи гласају за пмс лпста којс добп!л највећп број гласопа, јавно lie жрсбом битп пзпучсип добнт шгци иаграда коЈс обезбеВујс БАЛКАН-TYPC п.з Параћн па (јсдно петнаестодпсвно летоваже у Башкпм Водама. топ . троднсвна излета у нностранство Софпја, Солуп п Истамбул). Наградиц иупон Ј_с па стц. 6. лсгација ООУР-а и раднпх заједннца од дкупно улнсаних 11.882 бирача гласало јс 10.451, што v проиентпма зпачп 87,9’.«. Ови подацп показују да су паши људп п грађани још једиом .манифсстовали своју прнврженост ново.м скупшпшско.и систему, којп пропзлази пз vcBojcinix одредаба пових усчава СФРЈ и СРС. (Наставак на стр. 4)

CTPAHA 2 14 ДАНА ИРЕТКОНГРЕСПА AKTIIB1IOCT ПРОРЛДЛ ДОКУМШТА ЗА VIIКОНГРК скс УСПЕШНО ОБАВШ У 0РГАНИЗАЦИ1ДМА САВЕЗА МИУНКТА НДШЕ MIME • ДАТА ЈЕ ПОДРШКА СТАВОВИМА И ЗАДАЦИМА ИЗ ОВИХ ДОКУМЕНАТА Рад органнзацијс СК наше Општинс карактерише свеобухватна полптичка активност па оживотворсњу уставних амандмана и спровођен»у пзбора за органе и тела друштвсно-политичке заједницс. Ова актнвност органнзацпјс СК, као и осталнх друштвено* политичких организацнја наше општине, управо представља континуирани процес акцнје и задатака на проради Устава СФРЈ и СРС, као н Платформс за прнпрему ставова и одлука X Конгреса СКЈ. У таквом континуитету политичке мобилности и свеукупне активностн на плану разрешавања пптања нз богате прак се нашег друштвено-економског рзвоја, нзвршена је и прорада материјала „Идејно-полптичке основе за израду доку мената за VII Конгрес СК Србије”. Схватајући значај овог прсг конгресног документа и прораду ставова и задатака које садржи, а који управо претставл>а наставак дискусије по ттредложеним матернјалпма за X Конгрес СКЈ и конкретизацнју задатака СК Србије у даљој изградњи самоуправнпх друштвено-економскпх п политнчких односа у нашој земл>и, Општин ски Комитет СК. на састанку од 26. 3. 1974. годнне, сачинио је план прораде истог у свим организацнјама СК. При томе се пошло од једпнственог за^- РАЗГОВОР СЛ ДМЕГОТ1Л X 1МГРЕИ №onmi СВЕСШМ измиш ШАЕ гентиЕ ■ ИСТАКАО ЈЕ Y РАЗГОВОРУ ДРУГ ЗДРЛВКО ПОСИН, ДЕЛЕГАТ X КОНГРЕСА СКЈ КОМУНИСТЕ нашс општине на предстојећем Десетом конгресу СКЈ поред Петка Лековића, секретара OK СКС, представљаће и Здравко Носпћ, комерцијалпста у продајном одељсњу. To јс одлучила Општинска конференција СК на својој последњој седници, нспуњавајући псто времс н жељу основних оргаиизација СК. Непосредно посдс пзбора за делегата разговаралп смо са друго.м fioculicM. Наше прво питање јс било: о Како стс прилшли вест о нзбору дд прнсуствујете X конгресу СКЈ? — Вест о овом нзбору за делсгата прпмио сам са велпким одушевљењем и то јс за мснс највсћа радост коју сам доживео у CBOA1 животу. • Шта за вас значн бнтн делегат на тако велпком скупу комунпста наше земљс? — За мене јс то вслика част а уједно велпка обавеза п одговорност, утолпко пре што јс Десстп копгрсс СКЈ од .изванредног псторијског значаја. • Шта очекујсте од Конгреса? — Много. Очекујем да ће овај Конгрес датп огроман допринос даљем пдејном рсволуционарном јачању Савеза комуннста Југославије п љеговој водећој улозп за потпупо остварсње цпљева радннчке класе н раднпх људп у нашсм самоуправно.м соцнјалпстпчком друштву. • О чему бпстс говорили па Конгресу? — Говорно бнх о"'многн.м пнтањпма која су садржапа у конгрссним документпма п материјалу, алн бих посебно говорпо о потреби свсстрапог пдејно-полптнчког п маркспстичког пзграђпваља младе генерацпје којој треба поклонптј! пажњу вишс него пкад до сада. Ово због тога, што је садашња омладппа основна гарапцнја за даљп и бржи развој нашег соцпјалпствчког друштва, неговања п развнјања братства и јсдппства п тскошша наше револуцпјс. Ж. Миљковић ључка да свп комунисти морају најнспосредније 6imi упознатп са садржином овог матерпјала п својим конкрепшм предлозима и сугестнјама допринстн да нсп! буде у правом смислу речп одраз акиије, мишљења н хтеља свнх комунис*. та Ji радних л>уди СК Србпјс. Управо из тнх разлога, закл>ученно је да у проради овог матсрпјала учествују и осталс лруштвепо-полптичкс органнзације нашс опшпше, којс могу н морају дати свој пуни допрннос у предлагању одговарајућнх рсшсња и обогаћнвању идејно-политичке праксс. На основу закључака Комитета, у периоду од 26. марта до 6. априла 1974. годпне. одржапа су по два састанка у свпм органнзацијама СК, па којпма је овај матернјал npopabeii, a дискусија о задацима којн проистичу из прстконгресних \окумената, повезивана јс са сопственом ираксом и критпчкпм сагледавањем појава п проблсма у својој радној п животној средшш. Након ових састанака, одржанс су пленарне седницс пзвршнпх органа друштвепо-полнтичкнх организацпја вслпких радппх организација (cases синдиката, СК п CO), као п извршних органа друштвепо- •политичких организација у гра ду (ССРН, СК и CO). На овим састанцн.ма сумирани су резултатп спровођснс дпскуспје и да ти конкретни прсдлозп, сугес* тнје н мншљења. Дискусије на свнм састанцпма организација СК, показале cv пуну активност у прорадп идејно-полптичке основе за VII Копгрес СКС II изражсну жел»у да сс прпмсрпма из конкретнс праксе употпгнс задацп за акшгју. На ссдницп од 11. априла 1974. године, Комнтет је закл>учио да сс проради овог матернјала прншло веома одговорпо, а да cv дискуснје у свему спроведенс пре.ма дннамици која је утврђена. Активност друштвсио-политичклх организација у прорадп овог матернјала и схватањи суштине задатака у даљој нзградњп друштвепо-еког номских односа, била јс задовољавајућа. Y проради овог материјала, значајну помоћ пружпли су и члановп П0ЛИП1ЧК0Г актнва, којв су, према сачпњсном распореду. прпсуствовали састанци.ма организацнја СК. Лна.шзирајућп резултатс днс куснја СК и'оцсњујуђц активност комуниста на проради овог значајног прстконгресног документа, Комптет јс истакао нска пптаља која бн потпуиијс трсбало анализнратп н дати одговарајућа решеља, као што су: — проблем запошљавања и у Есзп са тн.м пнтшрањс pcuiciba која би омогућила одлазак у псизију са краћпм пензнјсKJiM стажо.м, што бн стварало условс за брже запошљавањс млађпх п сгручнпх раднпка; — паставнтп са енергичнпм акцпјама па плану слпмннисаља узрока неоправданпх социјалппх разлпка, а да притом пс будс парушено начело наградс пре.ма раду: — бржс решавати пптања стабплизацнјс тржтпта н цена. пеоправданог увоза — извоза, ипфлаторпих тсндснппја птд., јср сс такви скономски условп пајпспосрсднпје одражавају па, жпвотнп стандард радничкс класс; — питањс општенародпе одбране заслужује посебну пажљу комуннста п свнх раднпх л>уди и на том плану наши задацп cv јаспп п конкретни. Радни л»удн нашс општине пстичу да шггањс фннасијских срсдстава ни једног треиутка нс смс бити кочнпца за реали* зацпју плапова општенародне одбране; — питање аграрне по.штике мора бити јаснијс пстакнуто у ■ конгресннм матернјалима, прс свсга када се радп о снстемскпм мерама за рсализацију „зелсног плана" п даљег подстицаја производње на пндивплуалннм пољопривредним газдинCTBiLMa, чнме lie сс обезбедитн услови за бржс удружпваљс пољопрпвредних пропзвођача; — ублажавањс лиспропоршг ја пзмеђу појсдинпх привред* ппх грапа, а посебпо пзмсђу пропзводис п прометне сферс, мора битп наш стални задатак. Ово се може постићи, поред осталог, друштвеном прерасподслом до.хотка, чиме ће се пропзводнс органпзацијс довестп у прпближно једнак положај у погледу технпчко-технолошкс опремљеностп п копкурентске способности на тржпшту. Ово су само нека значајнија пптања која су пстакнуга на састашцима органпзацнја СК иаше општппс. Општинскп комптст СК оцсч.ује да је партнјско чланство наше општинс дало пуну полршку ставовпма н задацима пз докумената за VII Конгрес СК Србије п ла јс схватањем суштинс пдејно-полптичке оспове ових докумената израже* на спремност ла сс закључци и рсзолицп|е VTT Конгреса доследно спроведу у живот. Драган ВелжовиИ Из лисша „Будућносш“ НОАЕНТИВ ФЛБРИНЕ ИШ У ПАРАUIIY1ШАПМ ШНЊУ ДАО IE 34 УАМИА У Параћину је 1948/49. излазио лист „Будућ« кост" као орган Народног фронта. Први број је ■ изашао 15. априла 1948. Y библиотеци „Др Вићентије Ракнћ" пронашли смо првих 20 бројева. Свн су пзгледи да сс лист тада и угасно. Из броја у број доносићемо по један текст из ранијкх бро«- јева. У јануарском такмичењу 1948. годинс колектгив Фабрике стакла дао је 34 ударника, Ово јс заправо таклшчење за период од месеца новембра до конца јануара 1947/48 го» дине. Колектив Фабрикс стакла у Параћипу јссте. један од најбољих коласшва у срезу. С обзиром на постигнуте резултатс и све eehe оспособљавањс у раду радници фабрике су добровољно нодигли нормс. V такмичењу за период новембар-јануар залагање це^ лог коласгива било јс добро, а следеки радници фабрике постигли су или су вшиеструко иотврдили назив удар~ ника: Радомир РадојковиН, из ссла Лсбина, poheu 1913. годинс, no tuccTii пут ударник; Душан Живковић, роћен у селу Крежбинцу 1909. годинс, no пети пут је ударник: Станпмир Милутиновић, Радивоје Хацић, Миливојс АранЈзеловић, no четврти пут су ударници; Стевка Костић, пз Власотипца, no rpehu пут је ударник; Иван Ранцигер, Антон Вацка, Живота Милутиповић, Оскар Xvdu, Никола Heumh, РадоAlup JoeaHoenh, Боса МанојловиИ, no друш нут су ударници; Станоје Mapicoeuh, Драгомир ПетровиН, Милорад Илић, Мплан MuAojeeuh, Милан Стојановић, Вукадин БорВевић Бсртолд Бсм, Радомир Бурић, Чедомир МиладиновиИ. Бпанислав Miuiojeeuh, Добривоје Сузановпћ. Радивоје БопВевпћ, Милутин MiMouieeuh, Чсдомир Аазнћ, Франи Апфелбахер, Ерцо? Ерих, Манц Mean. Зора ЈаковљевиИ. Мари Јерај, Рада МарковиИ, Радојка Марчетић, добили су ппзив ударника у јануарском такмпчењу. Стојећи непосредно пред првомајсккм ппоулатгп.еч ударника радници фабрике етакла залпжу се. Аа прро.иајско такмичењс у 1948 г да jotu eehti број радника. МИТИНГ УПАРАЋИНУ О€УДА НТААИЈЛИСКИХ ТЕИтИЈААШ1Х ПРЕТЕНЗНЈА (Наставак са 1. странс) да су врло чссто дезинформисалн своју јавност говорећи о „пропадању Југославије". Служили су сс тим лажима н у време када јс друг Тито, као јсдан од неимара н иајвсћнх бораца за мир у свету, нзграђнвао прпнципс активнс мирол>убнве коегзистенције и своЈим људским, државничким и ПОЛНТЈ1ЧКИМ реномеом утнцао да се у шггересу слободе и мпра решавају многа акутиа пнтања на свпм конпшенткма". Пошто јс указао на то да сс п па овај начин грађанн п рад нп људц наше Општипс прпкСАВЕЗНОМ НЗВРШНОМ ВЕБУ Бсоград Радни људи ц граћани Општине Tlapahiui окупљини на протестном мптпнгу поводом чредснтистичких претсн^ зија Италијс на наше територије, нридружују сс. милпогтма радних људи и граћана Југославије, безоезервно noдржавају одлучан став Саоезног извришог eeha ц изражаоају саоју спремност да бране сеаку crony name земљс као и њену крвљу стечену мободу. Спремшс CAto да п својс живота da.\to за одбрану интсгритета нашс caAtoynpaeHR социјалистичкс Југославије и тековине нашо револуције, у којс су наши иароди пессбично уткали све своје радне и стааралачке снагс. РАДНИ ЉУДИ И ГРАБАНИ ОПП1ТИНЕ ПАРАЋИН л»учују протсстпма којп сс поводом италијанскс нотс јављају пшром наше земљс, лруг Николић је закл»учпо: „Нека сви, који се и потајно надају да ће Југославпја попустити у евојој одлучности и спремностн, знају да пут којпм Југосла; внја данас пдс вођена лругом Титом, нс можс да буде осује” hen, јср га прогреспвно човсчанство и слободолаубивн наро* ди света следс. Поручујемо са овог места да се клоне наших гракпца п пропокацпја. iep се лш нс бојнмо, јср границе обедежене крвл>у ие могу се помс* рнти”.

14 ДАНЛ СТРЛНЛ 3. ФОТОРЕПОРТАЖА • ФОТОРЕПОРТАЖА • ФОТОРЕПОРТАЖА О ФОТОРЕПОРТАЖА ДРАГОСААВ ИАРКОВИћ У ПОСЕТИ ПАРДЋИНУ Можда смо први пут завелп скоро потпунн ред у ипвсстн* ционој потрошњи и прекинулн ланац узајамног противзакопп« тбг кредитирања н вртеља у круг. Смањујући учсшће нспри« вредних инвестиција у укупном ннвестиционом улагању, нс с.мсмо губнти из вида чнњскицу да вслико учсшће у непривредним инвестицпја.ма нма стамбсна изградња која сс свесном политнком и свесшш усмсравањсм срсдстава форснра и којој се даје приоритет, јср је стамбена проблематнка постала социјалнн проблем број Једпн у нашем друштву. (Из излагања Полнтичком актнву града) Y разговору са привредно* •полтгтичким актпвом Општпне друг Драгослав Марковић је поссбио пнтерссовање показао за организовањс земљораднпка које трсба да довсдс до коршпhcu.a срсдстава предвиђеннх „Зелсшпт планом", као м за при« мену а.мапдмаиа 22 и повезиваibc промста са производном сфсром. О актуелнпм проблемима и рсзултатима привредс општи« пс Параћнн, друга МаркошЉа су нсцрпно пнфорг.псали лруговн Л>убомнр Огљановић, Слободап Мплипојсви11 п Србобран Радосав.Ђсви’1. Y Фабрици цемента друг Драгослав Марковић се ннтересовао за процес производње, обсзбеђсње сировнпа, трошкове пословања, квалнтет и пласман производа. Информшпућн свог госта о томе, генералнп директор БорВе Трајковић јс посебпо нстакао да поповачка цсментара производп годшпње око 900.000 тона најквалитетнијег цсмента, као и да јс у прилрелш нова фаза прошпрења капацитета. Ирнлнком посете Српској фабрицн стакла, гостп су се носсбно интерссовали за услове рада, за лнчне дохотке радннка н за пласман производа. Друг Марковнћ је у погону р?ч пе израдс стакла внше пута застајао порсд радилпшта и распитнвао сс о технолошком процссу. ......................................................................................................... Кроз посету робним кућама, високи гости су ималн прили* ке да се упознају са носиоцима модернс трговине и место које ова два колектива имају V снабдсвању грађана Поморавл>а. Фоторепортерв: Жнка Пантић („Нови пут“) и Раде Милосављевић („Нови Поповац") Y сали Градског аматерског позоршпта APVr Драгослап Марковић је у једночасовном излагаљу Полјгпгчком активу града говорио о актуелшш тсмама. Посебно јс указао на no’ литичку акипју која се водп иа реализациЈи Пнсма Извршног бироа и друга Тпта. ....

CTPAHA4 14 ДАНА НАЈНОВИЈИ СТАВ ИЗМЕНЕ У ПРЕДЛОГУ ЗА НА1ОДГОВОРНИЈЕ ФУННЦИЈЕ Републички Координаииопи одбор за питања кадровске подптпкс обавестио је Коордпнацпонп одбор за питања кадровске политпке прп Опшпшској копференцији ССРНПараћпн, да јс друг Ншсола Пауиовић, ВКВ радник Фабрпке цсменга „Нови Поповац" прсдвиБен за једну од најодговорппјих функција у Скупштипп СР Србије. Како је друг Пауновић у првобитно.м предлогу био предвиВен за капдидата за потпредседнпка CO, као п то да није био прсдвиђеи за дслегата за Веће удруженог рада Скупштине СР Србп.јс, то јс КбордпнаИиопп одбор .морао да пзвршп пзвсснс измепе ,у предлогу кандидата за иајодговорпије функције у CO Параћин н делегате у Скупштипи СР Србпје. На једној од својпх ссднпца, Коордпнадпони одбор је утврдио да остајс при своме преллоге за капдидатс за ПРЕДСЕДНИКА CO, ПРЕДСЕДНИKA ВЕНА УДРУЖЕНОГ РАДА И ПРЕДСЕДНИКА ВЕБА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА. За остале функцпјс утврђепс су новс кандидатурс. За кандидата за делсгата за Веће удруженог рада Скупштиме СРСрбије предлаже сс ПАУНОВИН НИКОЛА, ВКВ радник. Дужнп смо да обавсстимо пашу јавност да пе постојс нпкакви другп разлози за измену првобитног предлога, којим је за кандидата за дслсгата у Већу удруженог рада Скупигпг не СР Србије био предложсн друг Нупурдија Илија, ВКВ радник СФС, сем прпхваћснс .кандидатуре друга Пауновпћа за, како смо већ рекли, јсдпу од најодговорнијих функцпја у Скупштини СР Србнје. Координациони одбор јс, приликом ' утврВивања новог предгога, имао у виду чињеницу да су интереси радних људп п грађаИзборна хроника АКТИВИСТИ ШЧЕВИЦЕ НАЈБОЉИ На изборнма за делсгате Друштвено-политпчког ваћа, Вс ha месних зајсдппца п дслегацнје удруженог рада за групу пољопрпвреда одржани.м 31. марта 1974. године мештапп села Клачевпце су први у општнни Параћии завршили са гласањем у 11 сати и 45 мпнута. На биралпштс јс пзашло 1009b бирача. Гвоздсп Борђсвпћ, сскретар Осповне организацијс СК села Клачевпца, нам је у всзп тога рекао: „Y предизборпој активностп Caio рсдовно одржавалн оаједпичке састапке СК, ССРН « Савсза бораца, паравно уз ■учешћс омлад1П1аца, прп чему смо сс до детаља договорплп шта све треба учпшггп да бп пзборп билп добро спроведспи. Направплп смо плап акTiiBHOCTii и конкретпо сваком активистп дали одговара|уће оадчжсље. Свп aRTiiisiicni су своје задатке пзвршплп на на општпне Параћип заступл>енп у nche.ii степопу ако се наш делегат паВе па јсдној од иајодговорнијнх функмпја у Скупштпшг СР Србијс, па јс из тпх руазлога .морао да иде на пз.мену првобптног прсдлога. Пошто је у меВувремспу, иа пивоу пзборнс јединицс Светозарсво, дошло до прсрасподеле делсгатскпх мсста у Скупштиini СР Србнјс, којом јс. наша Општина добила место дслегата у Bchy опитпша Скупштппс СР Србпје, уместо мсста делсгата у Друштвсно-полптичко.м већу, то јс Коордпнациони одбор vtbdaiio' да лруг ЉУБОМИР ОГЊАНОВИК, салашљи прсдссдипк Скупштпне Општпвс, буде капдпдат за делегате у Belly општпна СР Србије. За кандидата за потпрсдссдпика CO Иаоаћип предлажс сс друг ВЕЉКОВИБ ДРАГАН, правпик, дслегат Дрчштвепо-полптичког Всћа CO Паоаћнп. Друг Вељковпћ јс био предложсп за кандидата за предсел пика Друштвепо-полЈппчког вс 11а. За кандидата за председппка Аруштвепо-полптпчког всћа прсдлажс се СЕВИБ ВЛАДИМИР, ВКВ раднпк СФС, дслсгат Друштвепо-полптичког већа CO Параћии. Рођсн јс 1934. годиис, члан јс СК од 1951. rone, актпвап јс друштвспо-полптпчкп радтж. Ртврћенп прсдлозп од страпс Коордппаипопог одбора подржанп су па свтш ссдницама дслегација у ОУР и меснтгм зајсдницама, које су одржанс послс ссдппцс Коордпнацноног одбора. Коначпу лпсту капдпдата за пајодгворппјс фуикције у CO it Скутптипи СР Србије утврдиће кандидациона конфереицпја ССРН, која ће се одржатп пепосрсдно послс пзбора делегата Већа месппх зајсдшгца и Већа удруженог рада CO Параћин. времс п онако како смо се договорпли. To јс формула пашсг успеха. Нашс ссло јс н па paiinjmt зборовпма предњач".1ло по постигнупш резултатпма за врепе избора. Раднп људп пашсг ссла прашино схватају своју грађанску дужпост п npiLuiKOM нзбора жслс да псту извршс још у panini jyrapn>ii.4 часовпма. Мада похвале за успешио спровсдепс изборе прппадају пелом селу, ппак, пајвсћп тсрст око cnponobciaa избора су попелп: Радс Нејков, учитељ, Душап МплепковиИ, кв радпик Фабрике штофова, МилиВ ЈсрсмпВ, пснзпопер, Лзубпша Јсремпћ, пружшт радппк, Фплпп МплснковпИ, пружш! послсвоГ>а, Милорад НпкодијсвиВ, Стојан ТрифуновиН, пружни радшпш п Гвоздсп БорВевпћ, надзорип скрстипчар. Ллсксаидар КнсжсвпВ ОЦЕНА ИЗБОРНЕ АКТИВН9СТИ (Наставак са 1. стране) Након нспосредно обављсних пзбора одржане су прве (консти туирајуће) седнице делегација, па којпма је обављсн пзбор председавајуИих и љпховпх замсника. Y OOYP-a п радним заједницама изабрано је 56 делегација са yicymio 796 члапова. Y свим пзабраппм делсгацпјама, где су постојалп услови за то, обезбеВеиа јс радипчка већина. Међутим, што се тиче броја жсна и омладинс у дслсгацијама, ппсмо задовољнп. Ово пам указујс и опомиње нас, да у пардепо.м псриоду посвстп.мо да.\ско всћу пажљу афирмацпји жена п .младих у друштвенополитичком животу наше комуне. Y протсклом псриоду, односио од 31. марта до 10. априла, у месним заједницама и основним организаипјама OOYP-a олржане су преткандидациопе седнице делегација п кандидаиионе конференције ССРН-а. И овом прилпком прп предлагању и утврђивању капдпдата за делегате посвећспа је тгуна пажња како квалитстима. тако и њпховој соцпјалпој структури. 14. апрпла у свим мсспнм заједнииама на’ територији општпнс Параћпп одржапп су изборп v дслегацијама за дслетате Bella меснпх заједпица Скупштинс општине Параћин. Од предложеппх 46 дслегата у ово веће изабран јс 41 дслегат. Y друштвено-полпгичко веће СО-е изабраи је 41 делегат, од чега 17 радннка, 4 пољопрпвред па произвођача и 20 делегата из осталпх структура. Из ових података сс видп да је заступљеност нспосреднпх пропзвоћача задоводавајућа п у потпупостп одговара усвбЈсш™ крптеоијумпма. Избор делегата у Belie удруженог рада обавпћс се 17. априла у CBiiAi OOYP-a н раднпм заједнпцама. Утврђена листа кандпдата за делегата, без обзира па крајњи псход пзбора, гараптујс квалптстан кадровски и социјалпп састав овог Bella. ПРЕДСЕДНИЦИ СКУПШТИНА МЕСНИХ ЗЛЈЕДНИЦА Крајем марта и почстко.м априла одржанс су првс (конститупрајуће) седнице скупштина Aiecmix заједшиа. На седнпцама су пзабранп председницк скупштина, ibitxoBii заменпда. чланови извршипх одбора мссних за.једница и по.моћна тела (колшопје, савети, мнровна Bella и др.). За председнике скупштпиа месних заједница изабраип су следећи другови: Бурић Миленко — Забрега, Миловановић Војислав — Сињп Вир, Милићевић Бранислав — Лсбипа, Живковић Драгослав — Чепуре, Пантић Вукосав — Својново, Бокић Божпдар — Шавац, Марковић Добрпвоје — Текија, Милић Душан — Лешје, Ракић Милутин, — Доња Мутпица, Томнћ Мнлија — Извор, Петровић Драгиша — Давидовац, Кнежевић Миодраг Главнца, Борђевић Боривоје — Бчлане, Сгсвановпћ Драгослав —' Буспловац. Филиповпћ Влаеппиир — Крежбпнац, Милетић Драгомпр — Ратаре. Аптић Милован — Бошњанс, Станковпћ Тихомир — Горљс Видово, Богојевић Љубомпр — Дрсповац, Вељковић Стојан — Плана, ТодоровиП Р. Драгољуб — Шаледовац, Јовпчић Живота — Рашевица, Јсремић М. Љубиша — Клачевица. Стсфановић Радпсав — Поповац, Нпколпћ Душан — Стубииа, Ивановић Радолпф — Голубовац, Шљивпћ Впдојс — Доње Вилово, Миленковић Живоппг _ Треш1аев1ша, МилоЈевић Добривоје — Поточац, Јовановић Зоран — Спкпр^та, Стано1сви11 Мпрослав — Стрижа. Букић Станојло — Горња Мупшца. Фоторепоршер на улии>и ШТА ПОРУЧУЈЕТЕ БУДУЂЕМ ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ? ЉИЛаАНЛ РУЖИН, грађевипски техннчар из Извора: Да утиче да сс о.могуНп увоВење тслефона п у сслима, код нас у Извору за то има доста ептерссепата. Да помогпс ла сс асфадтпра пут Извор — Горља Мутница кроз село. Да се више средстава пздвоји за инвестиционо одржавањс всћ дотрајалпх школскнх зграда у ссли.ма. ДРАГИША ЖИВКОВИБ, ма.јстор у одељењу за дораду тканина: — Новом председнику бцх поручпо да ве прави грешке које је правио њсгов прстходмгк. To значп да вишс пажн>е посвети изградк*! цептра града и да Параћин ис будс вишс највеће ссло у Поморављу. ТакоВе бих му поручио да сс .максимално ангажује па пзградњи спортскс халс, је преко потребна нашем АУМИША СМИЉАНИН, месар: Да предузмс мере да се у граду не руше објекти који су још добрп и употребљпви, јср join увек нисмо толико ботатп да бп и на овај начшт разбацивали средстваЗар је -«ебало дозволптп да сс порушц зграда Општпне, а у граду имамо породпце од више чланова којс жпвс у јсдној соби? адрс.ср .гпн.' ПЕТАР БУДИСАЛИН, референт у службп ннформације СФС: — Пре свега бих .му поручио да впшс пажње посветп младпма којих у Параћипу има »ipeko 5000. To би најпрс .могао да учпни изградн>о.м халс спортова, Дома о.младпнс, и спздвајањем веНп.х средстава за културу. Несхватљпво је да наша општина са три пндустријска гнганта дозвољава да сс позоришнс представс пратс у псзагрсјаној салп. ЗОРАН ПЕТРОВИН, учсппк Школског центра „Иво Лола Рнбар”: Да сс впшс од прстходног ангажујс на обезбсВсљу средстава за довршељс зграле средњих школа, јер она овако брже пропада, а п рушп изглед града. Да обезбсдп впше простора, како отвореног, тако изатвореног, за спортски живот омладипе. БИЉАНА ИЛИН, КВ ралнпИа Фабрпкс штофова. — Имала бих много шта да поручпм алп сс опредсљујсм за слсдеће: Пре свсга, повп прсдседипк треба да уложп макспмум напора да Дом омладине, који је недавно пзгорео у пожару. добпје свој првобитпп пзглед. Друго, да са пашнх улпца ове годпнс нестане блата. Трећс, да се вишс ангажујс да Параћин будс град у правом смислу те рсчи. Фоторепортср: АЛЕКСАНДАР КНЕЖЕВИБ, у сарадњи са уредницнма фабричкпх листова

14 ААНД CIPAHA 5> ИЗ 0БРАЗЛ0ЖЕЊА БУЏЕТА КУДА ОДЛАЗИ БУ1ЈЕТСКИ Ж? За буцст у 1974. годннп планнра се повећањс прихода за свега 5,8% што је за впшс од половине мање од стопс којом су раслп буцстскп ирмходи иро шле и ранијпх годииа. Нова срсдства која сс обезбеђују овако планиранпм прпходама износе 1.616.684 дннара ечшс у односу на укупно корншћсна и расподел>сна средства у прстходној ГОДИНИ, ШТО СПГурНО пије довол>но да се удоволм захтеви.ма досадашњпх а још мање и захтевпма ноечх корџсннка. Међутпм, то су рслаипјс у којима морамо н можсмо да "се крећемо. Планнрани приходп су крајња граница могућностп а план се icpelie у граннцама којс су постављенс Резолуцијо.м о основама политнкс друштвсиоекономског развоја СР Србпјс v 1974. тодини — да бруто срсдства за заједтшчкл' потрошњу расту за 1 а бруто’срсдства за општу потрошњу за 2 поспа Прерасподела у корист образовања Крајем прошлс п почетком ове годпнс Зајсдница образова ња истакла јс захтсв за обсзбеђеље нових срсдстава у пзносу од 11,719.717. дннара. V ок виру овог нзноса стеклс су се и створспс обавсзс Зајсдницс образовања пз 1972. и 1973. годпне у укупном изиосу од 2,187.193 дппара. V склопу укуп inIX тешкоНа v всзп са пданирањем прихода буџета у Фонду образовања а обзиром па захтев за прерасподслу у корист Фонда образовања v 1974. го дннп трсба нматп у виду и нс мали обнм створснпх обавеза буџета закл»учш!.ма и одлукама Скупшпшс у 1973. п прстходннм годннама. Да бп сс обсзбсдпда потрсопа срсдства од 24,776,200 дппара за Фопд образовања рачуиајућн да у укупној масп сред става за редовпу дслатнос (лични дохоци п матсрпјалпп расходи) расту за 15'% планпрано ,ie noBeliaibc слсдсћих извора прпхода: — повећањс допрнноса пз лп чног дохотка пз радног одпоса у непрпврсдп од 4% на 4,6%; — повећањс стопс доприно са из лпчног лохотка пз ралног односа у прнврсдн ол 4,4(’«» на 5^6: Прва и последња седница С0 Прва ссдипца човоизабранс Скупштине општпнс Параћпн одржаћ.с се 26. апрнла 1974. годпис. Изабраис дслегатс очеку ју врло омоворни и сложсни задацп, којс намсИс потрсба да многа питања • која ло сада 1шсу решеиа буду бржс решавана. Делегацијама п дслсгатима чсстнтимо па избору и жслемо много успсха v IMIXOBOM стваралачко.м раду. Послсдња седппца Скуп шпшс опшгиис ПараИнп, која јс изабрапа априла 1969. годипе, одржаћс сс 18. априла 1974. Предви15а сс да Не ова седшша иматп радни и свечаип део. Слободнп с.мо да оце шшо да јс Скупштпна ус пешно обавила својс задатке. Y пмс свнх грађаиа 11 радпнх л.удп, хвала свим одборпнтша којп су сс аигажопали у разpemanaity оних проблсма којп су нам омогућилп да идемо брже у. развоју нашс среднпе. спорије од раста народног дохотка. Свако евентуално, дал>с новсћањс прнхода џосило би опаоност коју пркродно нос»л нсмогуђцост остварења тако планираних прпхода и представ љало бн свесно кршење Резолуцијс и свега онога зашта смо се залагади и определилн. Сразмерно највећи део расхода буџета оддази па.обезбеђењс срсдстава за рад државif.ix органа. Овом придиком планирано је да сс за покрићс редовнс делатностк матервјалпих и личннх расхода обезиеде средства за 15% внше ол корпшНених средстава по једпом и другом основу у претходној годинп. Ово повсћање не обезбеђујс праћељс вреднос тн условпо нсквалнфикованог радннка у приврсди за.1973. го днну што опет значп ла не обез беђује нп средства за усаглашавањс са кретањнма у прнпредп за текућу годнну. — повећаље стопс пореза па промст од 23% на 30%. Одмах трсба нагласнтп да сс ови пзиосп нс о^сзбеђују пикаквим новпм оптерећсњем прпврсдс neb прерасподсдом на терст буиета. На овај пачип обсзбеђују сс срсдства за пзмирењс потреба Елемента буџета за 1974 ПРИХОДИ Y БИЛАНСУ ПР11ХОДЛ И РЛСХОДЛ ОПШТИНСКОГ БУЏЕТА — порсз из лнчног дохотка — нз рздпог односа 4.7S6.100 — порсз 1!3 лнчног лохотка од пол-опрпвреднс дслатностн 2.651.000 — порсз нз лпчног лохогка ол самосталвог вршсња занатскјп 11 друпк прнвредннх лслатностн 3,927,000 Порсз на про.мсг : — основни порсз на иромет производа 8,875,400 — ОСНОВШ1 порсз на паквадс за услугс 1,861.000 Ocixw порсзн: / — ОПШТШ1СКК порсз на промст непокрстности в права1,218.000 — п осгади 6f169.10V — cucia 29,487.60' ОПШТИ РАСПОРЕД ИР11ХОДЛ Y БИ ЛАНСУ ПРИХОДА И РАСХОДА ОПШТПНСКОГ БУЏЕТА Дсдазност образовања п васшггања — ;<рсднтпран>о студсната 228.400 — културво-просветна делатносг 285.600 — соцвјалпо ciapaibc 2,289.500 — здравсгвева заштпта 983.200 — комунална дслатиост 2,037.912 — рад органа друштвснополвтачке заједнпцс 15,279.456 — општеиародиа одбрана 153,000 — дслатност кесних заједнпца 1,537.700 - дслатпост друштвснололвтичкпх оргаппзацнја п удружсн>а грађана 1,252.320 — нспрнврсдвс нпвссткикјс 3,275.417 — буистске сбавезс пз ранијнх Јодипа _ 529.000 рсдовнс дслатиостн Заједницс образовања за личнс н матсријалне расходе увећане за 15% а поред тога* у оквиру овнх прнхода обезбеђују сс и средства за амортнзацнју у 1974. години у нзносу ол 800.000 дпнара н нске друге обавезе. Тако, укупан нзнос потребинх средстава од 24,776200 дппара v 1974. годнни расте за 22.8% у односу на коришћена срсдства у прст.ходној годиии. Непосрелно пз буџста лотапнјом планнра се нзмнрсњс обавсзе нз 1972. п 1973. за амор тнзашпу v гкупном износу ол 1.494.937 дннара и из.мнрсњс обавеза по крсдиту који је прс \-зсла Општниа за пзнос ол 148.000 динара. - На оВај начни путем повећања одиосно прерасподеле прпхода и дпрсктнпм дотирањем вз Буиета за потребе образовања у 1974. годннн обсзбсђују сс срсдства v укупном износу од 26,419.137 дннара'у односу па 20,017.000 колпко су укупно коришћсна у 1973. години. V сваком случају, нсоспорно јс да морамо да констатујемо да су постављени оквнрп vkvнно планнранпх прихода пашс крајњс могућности и да у њиховнм’ гранпцама морамо и јсдпно мо^кемо да сс крсћсмо. Какву ћемо расподслу у тим оквврнма извршптн зависи од нас самих алн јс сигурно да код сваког рсшења треба рачунатн н на послсдпцс п пасто јатц да пс будс таквих којп би нас одвслс v страну, већ на против. Дата решења иису коначна а ствар јс субјсктивннх снага и одрсђспих околпости каква lie корекција у мсђувремспу v току буџетскс године, бнтп пзвршспа. СОЛИТЕРИ ПЗЛ РОБНЕ К¥ПЕ БИБЕ УСЕЉИВИ У СЕПТЕМБРУ СТАМБКНИ ДИЦАР © Стамбеиа пзградња доопја убрзани темпо © Градн сс 215 станова у друштвеном сектору Како сс планпра, у овој години за стамбспу пзградњу потроiiinhc сс око 61,400.000 дипара, што јс рскорд за нашу општину. Вишегодпшња стагпаипја у изградњн стапова, како у дргштвеној тако и у нпдивкдгалној нзградњи, задњпх годнна добпја убрзани те.мпо. Прсма расподожпвпм подацима, у прошдој годинп нзграБено јс 307 сгапова, од чсга у друштвеном сектору само 24 стана. McbvTHM, v овој годпш! очскујс сс да he битп завршсно 458 станова који су започстн v прошлој п овој годинн. Ол овог броја, прско 215 станова градп сс у друштвсном ссктору. Интсрссаптно јс да name ГП „Градптсљ” пма свс вишс послова што му дајс шапсу ла повратп углед. Оно овс годинс треоа да завриш 113 започстпх стаиова (44 код Цигдапс, у пасел>у „Пар тнзан” 23 и v Улннп Ивана МилутиновпКа за потрсбе фабрпкс штофова 46 станова), а отпочећс нзградњу још 50 стапова. издвајања у рсзсршш фонд 429.700 — срсдства распорсђспа у тскућу буистску рсзсрву 1.193.195 — и остало 13.200 — свега ГраВсвннско прсдузсИс „Градптсл>” из Горњсг Мплановиа градн два солитера са по 51 сганом којп треба да буду уссљиви почетком ссптембра мессца. V фнпансирању пзградњс п куповинс станова, овс годннс he сс појавптн п Фонд солидарности, којп јс прошлс годпне за солндарну градњу обсзбсдио 1,500.000 а ове годипс сс очскује ла he издвојнтп око 2,500.000 динара. 29/87.600 Р. В. ■iiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiniiiniiiiiiiiK!ttiimm* АКТУЕЛНОСТИIl1llllllllllltllllllllltll1lllllllllllllllllll1llllllllllllllllllllllllllllllll1llllllllllllllllllllllt1llll1>lll1lllll2 НОВА ПОРЕСКА П0ЛИТИКА Порези и доприноси из личноЈ дохошка од бољоприбреде Порезп п допрнкоск пз личног дохотка ол пољопрнвредне де.\атности представљалп су рсдовно значајну ставку у приходдма друштвено-полптвчккх п интсрссинх зајсднииа. Y буџсту општнне и у фонду за финансираис образовањз, напрнмср, ови прнходи учсству ју са око 9»/е. Порези и допрцносн из личног дохотка од пољопрп врсдне делатностн плаћзју се према катастарском а нс нрсма ствариом дохотку. Катастарскн доходак, као мсрнло скономскс спаго пољопривредног до.ма11Ш!СТва и као основица за опорезнвањс, има добрпх н лошнх сграна. Добре страно су: — Стнмулацвја нољопрнвредиика ва поствзањс всћнх npiuioca, односно повећаљо продуктивкости рада, пошто сс опорсзујс просечав доходак; — сигурносг пореског обвезннка код планврања ссојнх ттрвхода в расхода; ~ скономичан, јевтнн разрез порсза допрнноса: — С друге странс, на катастарскп лоходак. одвосво ibcroBO опорезиван.с нс утиче број члапова домаћпнства који од хог' дохотка жнвс, што се сматра као лоша особнна. Према сада важсћим пропнснма плаћају се слсдсћв доприносп н порсзп из личпог дохотка од полопрвврсдвс дслатностк: 1. Републичкв порез (2,7®/i) 2. Републнчкв допрпнос за образовање (1,9Со); 3. Опшпшскв порез (стопе су прогресввне); 4. Опшпшскв допрвиос за образовање (6*/в); 5. Доприиос за здравствено оснтурањс (на катастар« скв доходак — 9®/«: 6. Допрпнос за здравствсво осшурање (по члаву домаШшства — 70,00 дннара); 7. Допринос за нспосредну дечју зашткту (!•/•)! 8. Порез ва хкбрндпу лозу (0,60 динара no чокоту). Поред лвнх врста порсза « доприноса, пољопрппрсднкцк ’плаћају меснп свмодопрпнос, уколпко су донели такву одлуку и накпаду за друмска запрежва позила. Ево и неколико карактервстнчвих примсра пз Закоиа о порезима трађана којп рсгулишс ову материју: — Порсз од пољопривреднс делаткоств плаИа се на катастарскв првход од земљншта хоје co мбже пскорвиШаватп за пољопрпврсдву пропзводњу, без обзвра да ли се кзо такво нскррншћава плп не; — вс влаћа сс порсз на катасгарскв’ приход од зем лчшпа дазог у закуп оргаввзацвјама удруженог рада за виљопрвврсдву вропзводњу, ако сс зак\’пнина састојв у доживотвом првман>у закуподавца, пол условом да послс псговс смртн такво землвштс прслазн у друштвсну својнну; — прнврс.мепо сс не плаћа порсз на катастарскв првход од земљишта на којсм сс нзврцш иовв засад са пропзаодво способнвм в сортвим садввцама и од зсмдвипа којс сс пошумв: — обвезвнцвма поргза од полопрнвредвс дслатноС1И смањује се разрсзанп порсз од зсмљвшта датог у закуп полопрпврсдшш срганпзацпјама за пољопрнврелву производљу. Cxiaibeibc можс доносптп од ЗО»/о до 70% што завпсп од врсмсна датог у закупу. обвезнпку пореза од пољоприврсдие дслатности смавЛ’јс се порсз ако му пркход по члаву домаћпнства*из сввх нзвора нс прелазе: 1.100 двнара в ако порсд члавона способнвх за прноређиваас п.ма вншс од двојс малолетпс децс нли одраслс члавовс исспособно за рад: односно I.S00 дпнара « ако јс нсспособан за рад и вема у свом домаћштству внјсдвог члана способног за рад. — за слспа лвца прпзнају сс олакшвцс од 30®/« ло 100%: — ако ус\ед слемекгарнвх непоГода, билних болссти п штсточпна пли других вавредша догаВаја, сснм сушс, доВс до смањеља прпноса, смањујв се проценту- •алво н катастарскв првход као осповпца за опорезпванл. КорвстзВи овлашћсља вз Закона о порсзнма rpaba* ва, Скупшпша ошитшгс јо сбојом одлуком прописала слсдећа ослобођеља н олакншие: — ослобађају сс luahaiba порсза од полопрпврсдво лслатностп обвсз!П!ЦН чпјн укупан катастарскв прпход не прелазп износ од 600 двнара; — обвезнпку сс процевтуа\во прнзнају трошковв лсчсња члавова домаЈншства, као п трошковв сахрапс умрлог члава дуомаШшстаоа, у взвосу од 1J50O дпнара: — Порез ол пољоприврелве лслатностн смањује сс ir ва нме камате по крелптпма за вввестпцвјо у поло < прввредн. Сва ослобођсља в олакшвио врвзиају сс само иа ззхтсп обвсзвпка. Радс ЈовавовиИ ?iii»iiiiimiMiwiNummni>iiiiMHMtiMuiiiiiiiti«niiiHiMiiw»iiiiiliiiHUUinuiiniuiilMlllLlllHlllllllllinilllUllHlllllllllllllUilllllllllllllllllllllllllllll|»lllUllllllllllHlllllllllinilllll?

СТРАНА« идлал KPO3 НАШЕ КОЛЕКТИВЕ » крознашеколективе » КРОЗ НАШВ КОЛВКТИВЕ Из ФАВИШ шТчјфовл Због повећања цена вунн и бојама — трошкошг повећанн за 60 мнлиона Саопштење, које је овпх Anna стиглона адресу Фабрпке штофова од Дврскцнјс за снроВИНС, О HOBOM поскупљељу вунб у ирдсеку за 30 дпнара по кнлограму. уз повеђанЗе цспа рспро-материјала, првенствспо хемпјским средствпма (бојама) и нафти, yrmialie ма повећаљс трошкоВа Фабрике за око 6U.000.000 дпмара, Као што сс I! до сада чшш* лб у оваквим прилика.ма, одговорни руководиоцп у Фабрпцп обавестплп су прсдставпике друштпсно-полптичких органпзаЦпЈа. ЗатИм је оДржан састанак са извршпим оргашша дру Штоепо-подптпчких оргахшзација, иа комс су присутни у- •позИатн са повонасталом ситуацИјо.м. Y. kpalicM пзлагању, којс јс полИеб Лруг Толшслав Тамбу* рпћ, комсрцпјалнп директор, пстакпуто је да сс поскупљеше очекпвало, поштб је општа крнза у свету довела ло »аглог скока цепп. Y везп са тим су предузсте мере ла колектип iie буде захваИен паппком. Y мсђуврсмеиу, упупени су захтсвп за повеГшње Цепа штофова, тако да сс пз повеВања цепа прплајс покрпју трошковп поскупљсња вунс од око 50.000.000 дппара. Остатак од 10.000.000 дппара, .Mopalie дв се ПОГОН ПИК „ПАРАБИНКА” План вд нивој/ 1973. Наш саговорппк јс Којчпп ЛнБслки. -мпжењср тсхнолог, управппк Ппгопа. Прсдусрст- .biiBii AOAialinii побрппуо се да vaobo.wi свој нашој зпатижели. Из разговора са другом КојчпИс.м сазпалп с.мо ла јс ирво тро.мссечјс показадо охраируjyhc' рсзултатс. Пропзволња п реализаимја за јс всћа у uAiiocy па пстп псриод прошлс годипс. — Ово смо постпгли захва; AA'jyhll биЛ1ОЈ п квалптстпијо’ обрадп тржишта. Овај пола так за пас је oxpaopyjyliii, јср 41 МП С.МО ОССТПЛП ПОСАСАИЦС лнфлшШје. Нашу робт. тј. бом боне и осталс шсћсрнс пропзводс, с.матрају луксузпом ро‘ бо.м, тс подлежс савезпом порсзу па промст. Ипачс, мп покушава.мо преко пашсг удружсња ла код СИВ-а пздсјствујсмо ла сс са ппшпх пропзвода ркпнс стпкста „луксузпа роба", алп чинп мп сс да ћс на- )1Јп захтевп још дуго остати на папиру. Sn mesmomam МШШ ' ММША ПШРВВИЂ Дсвстог ппрпла 1974. годппе иа Мополт гроољу Y Беогрп* ду сахрап>ен јс. Милош-Мпша MiiTponnli, дугогодпши>п дчрсктор Српскс фабрпкс’стакла у Параћнпу, актиоан друшпено-полптпчкп радшп: за прсмс жнпота п рада у иашем граду, чоаек коЈп је п иослс спог одласка пз наше срсдннс са iiajnelio.M љуОаиљу п спмпатијама, спојс стручпе п људскс кпалитетс стапљао у службу граду па Црипци. покрпје пз квалиГетнпје пронзводње, нспуњења плана, бол»ом организацнјом н другим папорпма колективп. Р. Веснћ ИНТЕГРАЦИЈА СТАМБЕНО И ЗАВОД зд урбанизам ЗАЈЕДНО На рсфсрепдуму 4. марта 1974. годипс раднпцм Завода за комуналис пословс и Стамбе- ■лОг ’нрсдузећа „Дом” пзјаснплп су сс за пнтсграцнју. Тп.ме су створсни гсловн за божп разоптак комупалпо-стамбснс Ј|р’шрсдс v натој Oiiuitiinii, јср пптсгрпсана ралпа органпзаипја трсба ,\а oMorylin ла се: — урбаппстпчко mainipaihc rpuiii у складу са питребама за стамбсном изградњом, — јсдипствспо плаппра ста- .мбсна пзградња, рашчмшКаван»е тсрена п ко.мупално опре- .мање зсмљпшта. — jcAiincTBCiio плаппра утрошак срсдстава стамбепог фопда п фопда за уреВпвањс i'pabcBi/нскиг зсмлчшпа и изградљи комупалпих објската, — раипопалнпјс корисТп запослспо ал.мпппстратпБПо-техгичко ocou.vc н квалитстпијс обавА,ају иослови. О Какав вам јс план производњс за ову годпиу? — За obv годипу нрсдвиЛслп с.мо пропзводњу робс V врсдности од 2,5 ммлнјарде старих дппара, па нпвоу пришлогодп1пљс пропзводњс. о Како објашјваватв то да је план производњс на нивоу проШЛОГОД11Ш1ВСГ? — Ја сам малочас рскао да нас јс у мпого.мс погоднл*! iiHфдацпја, јср сс паша роба с.матра луксузпо.м; затп.м, опала је куповпа моћ нашСг тржпшга; Ипјс плапирано ново jiOBchaibc цена пашп.м произ* водпма; замрзнута јс трговачка мрсжа. Свс су то елементи Kojir су утпцалп па формнрап>е плана. Надамо сс да Uexio ппак прсбашггп плап пропзводљс за ову годпну, јер управо нам стпжу новс мпиишс и опре.Ма, Што be свакако утнцати иа повеђг&вс производље. ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ »ШУМАДИјУ* ——“ Ui————---------------- ---- ---- НАЈВЕЋУ ИАЖЊУ ПОСВЕТИЛИ СМО СПР0В0ЂЕЊУ АМАНДМАНА У ЖИВОТ ф ОВО ЈЕ ¥ 1МЗГОВОРУ СА НАШИ М САРАДНИКО1М ИСТАКАО МИХАО ТрговипскоМ прсдузсВу ..Шу.мадпја", сада OOYP у саставу ОТП „Атскс" Гјз јЗсоГрада,' Sior.vo On ла се кажс Mnoio Tola. Настало је мз Опвшсг Срсског савсза земљоралпичкпх задруга, 1954. годппс. Од тог иремспа поспЛац Јс иптеграЦпо1шх крстан.а на iiaiucii подручју. Полако сс оснажшјало iipuriajaiaeM мап.пх трговниеких прслузеНа, -.1 лосада јс пма •io 7 иитсграцпја. Данас „ШуМалпЈа" п.ма пазграиату мрсжу пролавипоа па територпјп пст општппа. Тач113 РОБНЕ KY6E „ШУМЛДИЈ/V’ ЗАШЗШЈВООТ IB „1Ш’АШКЕ“ Y 1973. годппп пајппжп стартпп оспов био јс 1.000 дппара, проссчпП лп чни лоходак бпо ,јс 1.400 дип. У току one годппс у „ПараИппкп" пајнижп стартнп ociioB јс, као и прошлогодншљи просск, 1.400 лппара. Разлпка јс очпглсдпа, што спгурпо говорп и о добро.ч пословап>у колектпва. 0 Радппцп овог врсдног колсктпва и.мају сталиу паграду за сталпост иа послу. Свако ко у гоку мсссца пс направи ипјсдан' пзостанак, бпло оправдапп, бпло псоправдаini, добпја награду за сталпост на послу у Biicn 1Ш од 100 пових дипара. Спндпкалиа иодружнпца куппла јс овпх лана зграду V иозпато.м излстпшту СпсеВац. Ооа зграда iia.xfeiiiCiia Је за од.мор и рскрсацпју радппка. ® Y tokv су прсговорч пз међу Мсдишшског цсптра, Желсзппчког прслузсIia ПараНпп и прсдузсћа „Будућпост” о формпраity здравствспс -сташше за потребс овс три раднс вргаппзацнјс. Уколпко преговори тску пормал’ пим током, очскујс сс да ова стаппца-проралп почетком јупа мссеца. .Tour јсдаи вид рада за сфш;аснпјс чуваи.с здравља рад iiuiia. Ол фсбруара у фабрпцп бомбона „Параћшгка” прп ПИК-у рали рссторап друштвене исхрапс. Радlimit! свбкс ,с.мсне 1добпјају торлп оброк, којп пх стајс 3 дппара, а остатак фппансира ПИК „HyripnИ/\О АКОЛЗИН пнјс, има 150 пролавнпда и матацппа са око 36.000.m2 кориснс иивршинс. Промст v 1973. годшш 113ПОспо Јс 270.000.000 дпп., „Шу.маднја" запош.мава 642 раднмка, а проссчап личнп доходак по радпичу у проШлој годННп иио је 1.728 Дппара. Интергса11+11о јс ла огај колектив’ запош.мава 251 жену, од тога 177 жена еу од 20 до 30 година старрс- .111, а 7П’/» радпика јс до 30 година жнвота. — На ииицпјатпву иашег ПрсдузеНа отвореио је прво трГОВаЧКО OAC.VCIbC у Школско.м цснтру, а касппје и трговачка школа, рекао иа.м јс Михаило АКЦЕНТИ ЗА НОВЕ ИИТЕРЕСВЕ ЗАЈЕДНЦЕ □ ИИТЕРЕСИЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ ЈОШ YBEK ttOCAYJY ПО СТЛРОМ И НИШТЛ СЕ HE ПРЕДУЗИМА ДЛ СЕ НОВА УСТДВНЛ РЕШЕЊА PEAzU!3YJY I-IoEir устав п уставни закоHii за њмхово спровођење. памсћу потребу саображавања рада „ организацнје ннтересHiix зајсдппца, како бн пстс добнле одговарајућу улогу и зпачај у систему друштвспо- 'скономскпх одиоса п полОтпчкол1 систелп’. Међутим, због аигажованости на рсшавању другнх питаља, а пре свсга он" их која су везана за изборс дслсгацнје н дслсгатс за скуп* штинс друштвено-политичких заједиица, интсрсснс Заједницс су зансмарснс и сасшјлт неонравдано препуштенс бризи ibiixoBHx стручних службп XI. скупштпна. Онс парцпјално п одвојспо, свака за себе, сугурno iielie Mohn ‘дд изнаВу рсшс* п>а за мнига нерсЈџена пнтаља II бројне дилемс које се јавља’ •ју у везп оживотворења уставппх начела, а ппје сугурпо ни да lie се свс у довол>пој Мерп аигажоватн окр тога, пошто су у досадашњој пракси пословале шаблонски, а егзистенција' пм ,је била обезбеђена nponticmia. С другс стране, ако' пешто и урадс, можСј лп се п смс ли се дозволити да се свака појавНАГРАДНИ КУПОН ОПШТИНСКИ ЛИСТ ТРЕБА ДА СЕ ЗОВЕ: 1. ПАРАНИНСКЕ НОВИНЕ Ј 2. ЧЕТРНАЕСТ ДАНА 3. НАШИ ДАНИ - • 1 1 Име и презиме - ---------------------------------------- I ' ’ I ј Адреса ----------——■ 1 1 ---------- 7 - Лколзии, TioMohiuiK дпрсктора зајсднпце OOYP „Шу.мадпја*’ за oitliiTCi правнс и самоуправнб пбсловс. УбудуИс, посвстпћемо Biiuie пажњб шкиловакј\> u Ј1рипрсман»у учепика за овај '11ОЗПВ, од првог трецутка улажсња у ову школу. ПрФлнли с.мо доста' радшгка са другпм средљим школама, .којн су се са ови.м нозНвом упозпали тск по доласку у ПредузаНе. Ипак, за сада добро кадровски стијимо”. Практична прнмена Уставiiiix амандмана бнАа јс liajakзуеАнији пмператнв трепутка, па је зоог тога оргаппзовагве ООУР-а‘ино полазни основ целокупнс реорганизацпјс п прва етапа у раду на спровођењу Уставкмх амапдмана. ¥ месецу дсцембру 1973. голпнс копстнтуисанс су сдсДсКе. .OOYP iia подручју општинс Параћпн a v оквпрг ОТП „Атскс” пз Београда: OOYP ВелнКопродаја п транспо|тг, OOYP tlpexpaiia на мало, OOYP Текстпл на мало, OOYP Техппчка роба па мало, OOYP „ШуМадпја” у ПараКпИу. 'ГакоБе јс усвојсп са.моуправки споразуАг о вађсњу зајсднпчког књиговолства п распоЛслп и.моћпис па OOYP; a то значп п формпрање усАова па сгпцањс укупиог прихола и расНодеЛе дохотка. Ови.м јс иракт.тч11о завршеп п другп део алјандманског оргаИј|з6ваи-а. М. AiiAiiitpiijCBiiii љује самостално и нудн споразулхе н да је предлоге раднпм људнма и грађаипма v вези органпзивања^ делатности и фшптсирај&а, којн неће ком пЛетПо н свеобухватНо пружп* Tit увнд за које lie се опште 'Друипвене и заједппчкс nor ребе н колико издвајаш пЗ дохотка, јср право Је радинх л>уди п грађана да кпжу Шта xohe, шта пм треоа а шта нс треба, да знају Kttaiino зц т»» дају... Зато би требало да; друшгвепо-политичкс оргаппзације, пре свега СоцпјалистлчКц canes it Сшхдмкат, сво пптање одмах ставе на днешш ред п отпрчну да га ревашајуз I-ta тај начнн lie се избепп неправнлости и нмпровизацнјс, а сама арЦиЈа добПтн онај значај који и треба да пма< ¥з све to, eueiiтуалпп х!рвблемп he сс лакше превазилнаити и изналазптп најбоља MOrvlia решсња, прс свега око делокруга рада ii фннансирања; а тпме he бнти . створенп if предуслови за будућу сарадн.у иптерссних зајсдннца н њихов ycnctuan рал. A. А.

сттнл ч. ^пољопривреда и село НАША АНКЕТА ЈЕСМО АИ СПРЕЈШП ЗА РЕААИЗАЦНЈУ „ЗЕАЕНОГ ПААНА”? Напред навОденн.м пнтањем обратплн смо се пољопривредннм оргапнзацнјама наше Општшгс. Y овол! броју објављујемо одговор који смо добилв из ООУР-а Пољопрпвредна производља ПараИнн која послУје v саставу ПредузсИа „Агроекспорт" Београд. Y 1шљу нскорншћсња фнпанснјских н другнх услова и погодпостн за * унапрсђење пољопрнврсдпс производЈвс коју иредвнђа „зслснп плап", ова је оргапизапнја још у другој половинн '1973. 'почсла са прнпремама за реализаинју „зеленог плапа”, Код пољопрнвредпнх пропзвођача сунз вршенс двс анкетс па слсдсћс теме: 1. Којп ползопрпврсднп пронзвођачн жслс да ‘ступс у дугорочну произсодну сараДњу, са роком од трн до пст годниа, завпспо ил уговорспс пронзво.мвс? 2. За каква п колика ннвестнцнона улагања за ирошнрс* иу рспролукнпју су зашпсресованн по.^опрнврсднп пропз воБачи? Y току спровођсња анкстс од странс нољопрпврсдних иропзвођача јс бнло вслпко пнтсресовањс за обс апкетс, али су произвођачп бплп коп крстппЈп п олрсВсипјп за дру iv анкету. Макоп ' сумпраља овпх потреба, дошло сс ли зак.вучка ла cv пољопрнпрсднн лромзвоВачп заннтсрссдвапн, прс свсга, за сточарску производњу. Нстп cv пзразплп >kc.w за набавком око 250 комала ири паолннх крава п ciconiix јуница и за впшс од 300 ко.мада pacniix прлплолних свпња. Зјштни cv захтевп за прошп* рсљс.М стаја за тив јупалп н обира за прнплолнс стпке. Нсто тако, јсдан број нол»онрнврслпих пронзвођача жслн пабавкг апарата за мгжу, нзгралг.л’ спло-јама и vpcbaja за lubyGpiiBaibc. Кал јо организацпја добнла ел бапака нознтиван олговор о спрсмпосги \а крсдитпрају улагања у прошпрсну нронзврлљу на инливплуалном носслу п када јс почсла са копкрснш.м разговорима, ноказало сс да cv апкстом изражснс жслс it захгсвп нсрсалпп. Нпјс јасно ла лп јс у пп* заљу псдовољна повсзапост Корисне uHuu,ujaujube Ииршввац fie 0m 1ез бпата Ссло Мириловаи v општпнп Параћпи uo.uiaio ie no плолиој зсмлш п папрслиим пољопривpcaiiiLM iipou.iBoba4ii.Ma, којп су ујслпо п добрп одгајпвачп круппс сгокс. Лспо јс ово село па домапу града у свако лоба годппс. Јслпио кала плахе кпшс расквасе улпце лспљпво блато ствара вслпкс • iicbo.vc. Кажу да јс Мпрп\овац п no rdмс подпаг. Да ош- псвол.у кодпко-)олнко ублажс мсштапн су прс nail lO.iiiHii Ниградпли асфалтпи пут ло града п урелнли гдавпу vanity. Сада су одлучплп ла објавс par fi.iaiy, a коко, io Па.м jc пспрпчао Ayro lU.MIIIIIbll прслссдппк MCCIIC .111 jc.iiiiiuc Миолраг Дн.мнтрпјсBiili. ,.1-Jiinie ссло — рскао ie AiiMiiipuicunll — n.Ma ono 10 n.M. улгша. ЈЈзрачуиалп емо ло he па.м On i ii noipcOno Miloro napa ла nx пошл>упча.мо,' ynaл>а,мо n nociiiBii.Mo inni4it>ane. Јсдаи nnao.Mciap nataiie улицс сала стајс 60 до 70 мИлиопи ciaplix aninipa. Иајпсћп стапка V io.mc ie npeiio.i шљупка Јсдап nvC'Hii MCiap шЛ.упкп нлвlien јс да се довезе у ссло 8 између стручнс службе и коо псраната плц је посредн, вероватпијб, пбоА\лучност и колсољивост, проузрокована ви шс субјсктнвним нсго објсктивнпм околностима. У првој половинп априла мессца OOYP копсраинја при „Првом мају”, односно ibena коМнспја, усвојнла. јс конкретнс захтс- !пс по^опрнвредппх пронзво* ]?ача и уговорнла увоз 25. комада стсоннх јуннца симсн* талскс pace, којс ћс бптн увс зенс крајем мсссца. Имамо извсстап ирој захтева киоћсраната за набавку прпплолппх свнња, а знатнб всћи број захтсва за кредптима за нзградњу објеката за гов јунади к обора за прпплолнс и ТОВНС CBHIbC. Нсјасно јс пптаљс каква трсба да будс докумснтацпја за' објсктс да бп сс уловодилп захтсвп банкс, као што јс н очнт нсдостатак тппских пројската којп бп сс за ову сврху Моглп корнститн. Свс cv ово проилеми који сс могу прсвазпНи: но, у нитању јс банчшг проппс којп у свпм пнвестиипјама тражи учсшћс коопсрапата од 50°о иа нзпос крсдита. Иако су овп крсдити поволчш, како у поглсду рока враНања, тако п v поглсду ка'мата (5''о кама тс голишњс), малп јс број лољопрпврбднпх пропзвоБача којп .могу да обезбсдс учешћс v изпосу ол 50°«. За набавку lope паведсипх 25 комада прнплоднпх крава ООУР копсранпја пздвојпла јс из својпх средстава партшшиапију v вредндсти ол 25%, алн пијс v могуНности ла то V4HHH п за лругс потребс. Уколико сс обсзбсдс лодатна срслства па п.мс учсшћа тражплаца крсдита (од „Агроскспорта” Бсограл, Млскарс и др, свакако да бп рсализакпја’ улагања у прошпрсну рспролукинју бпла зиатпо всћа, бржа п сфнкаснија. xii.vaAa старих дпиара. Зато сМо доШлн иа пдеју да месна зајсдшша ityilu ка.мпоп „Фапкипср” од 7 топа Па да тако јефппшјс доћс.мо до шљу|1ка." Рсчспо — учшвепо. Нови „фап" је Belt cnirao у Мпрпловац. Из срсдсгава мссПог саМодоприпоса лат<5 је око 20. .ЧИлИРна eraрп.х дппара. Лпчни доходак возача, аморгизацијс, гориво п ДругИ трошковп Itindclthe око 50. »шдпопа дппара. Л to cv срсдства која су погрсбпа за са.мо једап кпло.метар улпца. „ПрсМа то.Ме, TBpAii председ' link .мсспс зајсдНИЦС) кампоп lie се Орзо пспЛатптП, а за двс годиис ссло he добПтп пошљупчаОс II гввАапс улпис са пвпчiLaunMa". За ваљапл у,\пца мсспа зајсдшша y MlipiiAosliy аиlamoOahc сигурно ко.мупално прсдузсћс „СтаПдард’1. Да се пбсзбсдс срсдства за тс радопе 11 куповпно.М шљупкв Па Морави> ysciullc сс Meciiii са.модопрППбс ha 3, roAItlie: ол 6”о ло 8a/i) оЛ дбХотка Ma пољоприврсдс fl 2?!i РД дбхоГка пз радпог оДпоса. Д. Гајић Посебна ООУР за кооперациЈу ПАРАЋИШЖА ЗАДРУГА СЕ ВРАЋА 4ЕМЛ.ОРЛД1111ЦИМЛ ■ НОВА ООУР ЗА КООПЕРАЦИЈУ МОРЛ ДЛ'ПРЕВАЗИБЕ ЈАЗ ИЗМЕБУ ЗЕМЉОРАДНИКЛ н Задруге Основна оргаш1заш1ја' уД” руженог рада Пољоприврелна пропзводња Параћин, која послујс v саставу прсдузс11а „Агроскспорт" Београд, пмала је крајем протсклс и почстком овс годинс врло богату и успешну Друштвсно-. полптнчку и самоуправиу актнвност. На прсдлог лруштвено-политпчких оргаиизаии« ја погона. органи самоуправљања н збор радиих људнсу одлучплп да спровелу -у живот амапдмап 24 п члановс 61-64 Устава СР Србпјс којн jiciyAiniiy правнп, дрУштвспп и caMoviipasitn Ноложај инднвпдуаЛппх пол>опрнврс?|- idlx пропзвоВача v пољопрнврсдним оргапнзацијама. Од досадашље Ралнс ЈсдпшШс коопсраипја фор.МпрВна јс OOYP-а кинераинја .. 1 мај" ПараНпн са својствим правиог лнна ii својОМ жпри рачупо.м. Пзвршспа јс н рсшсграццја код Прпврелпог cvда п ива нова ООУР веИ од 1. апрпла радп са.мисталпи. Y року од 60 дана грсба ла лонесс статут п нзабере иргане самоуправљапш. На основу стагутарпс одлуке радннчкн (задружнн) савст од око 30 лниа 6iihe unpaii нз рсдова пндивплуалннх пољо приврсдшlx 11 ро11звоВача-ко опсраиата н сталпо запослспих радппка, као н савети коопераната прн радпн.м јсдпнпцама. На овај начнп је спровслсна у жпвог иптснипја Устава СРС којп сс одпосп на удружнвање пољ. произвоВача н Заклд/чака општинских KoiKpcpcniiiijii СКС н ССРН од маја 1973. голнпс. Изашло сс у сусрсг и оправдашЕм захтсвп.ма Нољоприврсдника изнетнм па лшо1HM скуповпма ССРН it другн.м састаннима. Онп желе да пмају своју органпзацију са којом 6ii моглп да сарађују по свп.м initaibiLMd п у којој бн моглп да учсствују у управљању н оллучпвап*у. Својим учсшћем у раднпчком (задружнбм) савсТуООУР и v савети.ма радн11х јсдПппца, зсмЛзораднинп свој рад п средсгва рада удружс са органИзацпјоМ удружсног рада н са н,ом трајно сарВђују стнчу право да равноправно са радннцима тс органПзапи- ]с зајсднпчки одлучују о дохотку н ууествују у њсговој расподслИ. Статутом којп треба да будс донст у одређепом року а у чнјсм доношсiby he учествовати п пољонривредпшпзкоопсрант!i 6iilic прсдвпћено да пз дбхотка који ООУР оствари, земљбрадHiiiiiiMa прппада део дбхотка сразмерно лоприибсу кбјк су v ocTBapiiBaiby тог дохотка лали cflbjiiM радом п удружепнМ средствнма по осОоваМа дугорбчнс сарадњс. ШТА RE РЛДИТИ НОВА ООУР ЗЛ КООПЕРАЦШУ? OOYP за коопсрацпју М1 мај" he раднтИ iipe свега на иргаПизовању г1оЛ>опрпвреД1!с‘ нрбизвидљс на ннднвидуално.п поссду у заједнпцп са пољопрпвреднпцима — кооперантима, на откупу свпх нољопрпврсдннх производа, и снаблсвању пољоприврсДних про|- пзвођача потребпим средствпма за рад п рспррматсријалом. СтруШш служба и другс службе трсба да радс, за скопо.мскс пнтересс пољопрпврсдппка icojii сс буду одлучпли на дугогодпшњу сарадiby. Од ШЈДивпдуалник пољопрНвреДника који буду нзабрани у ‘оргаис самоупрввљања lie Завнсптп koaiiko п у којој мбрп lie то бптП стварпо њнхбва opraiiiiaaUiijai ЦсAOKvnail рад opraiinaauiijc трсбп да будс за Кббперћнгс jaitati И прНступачаи. 13сро> ватпо да he у блиској будућности садашњс раднс, јединиHe брзо прсрастн у повс ООУР н да lie у мало Даљој перспективп свако село бнти OOYP која бн грсбала да пистанс приврслна н скопомска цслнна села п да остваренп доходак остајс селу и н.иховп.м пронзвоВачима. V току априла п маја мсcciia пол»опрнвредннии lie no сслп.ма изабратн својс предГрадиће се Hoba школа ДРЕНОВЧАНИ У АКЦИЈИ ШкОЛскс зградс у ДреновЦу носас зсмљотреса, од октОДа Ј972. годпнс, нре.Ма наЛаЗу стручњака, због тешког оштећејћа bcгалс cv пеупотребљнвс за извођењс пасгавс. Од тала уЧенОЦН стпчу нова* зпања v неподеснн.м просторнјама у ссоском ДбМу; Због таквс ситуаиијс Дреновчанп су крепулн у акцију. ЗаведсИ је самодоприное у износу од 50 мнлпона сгарнх дипара за нзгради>у повс школскс зградс. Затражепа јс помоћ од Оптишине н Реiiv6aiikc. YnvhcHii су захтсвп п другп.ма. Борба јс трајала скоро дпс годппе. Најзад, захвалд јуБи Скупштнин онштпнс Параћнн п ApvniM друштвено-пдднтпМкпм иргапизаиијама. проблслс јс ретсч. ОбсзбсВоп је иован за пзградњу новс шкоаскс зградс чија he пр||б\ижпа врсдпост битп око 300 мнлпона старих дпнара. Трснутпо. Дрсновчани добровољнпм радо.м рушс старе зградс п ратчшпђавају тореп за нзгралњу новс школскс зградс, -а чнм главни пројекат будс готов, untie уларсн камсн тсмсљан. Пзградњом савремснс зграде ученпцп he нматп повољне условс за рад. Cabecuu стручњака ’ illiUie: МИОДРЛГ РЛДОВАИОВИН, Д1ШЛ1 ннж. агроно.миЈе МБРЕЊЕ И ЗАШША КУ1ОТУЗА ОД W0BA Овпх лаиа почпње сства кукуруза. Поред осталпх брп га, пољоприврсднпцп треба да пбсвсте пажњу Вубреку II заштити кукуруза од корова. ' ' ' Пракса је да сс iiauur пољоприврсдппцп п порсд пропбрукс стручвака опредељују за употребу већих кбличиИп KAMA, kojii садрЖп азбт. Примепбм овог бубрнва 6ii*Kc бујају, алп прпнос пзбстајс. 0 lipiiHocy кукуруза треба ndnccTlf рачуна још V току јссенп. Великп број пољбпрПвре.у Ника не»а врсмена, а нп могућиости, да пабави бдГоварајућа мешсна ђубрива НПК за ociiobiio jecetbc ћубрењс. Саi да јс трспутак да се пропустп деАШнчно псправс. За онс којс су Вубрилп своје парцслб НПК ђубрнвиХш у јессП, сала треба да растуре од 200 до 250. кг, по хСМару 1јуб|5ива ,,-rpu четрнестпцс'', а- за one којс то нису — од 350 Ло 400 кг. иотог бубрИва iio хектару. ОВо су доњб rpatinuc овпх Вубрива за Belie прпмбсс. а за онс рекбрдпе обратпTii се за конкретан савет стручњаку задруге; Актуслно у производнт кукуруза Jc п уппштаћаие Корбва, Ова мера захтсва доста стручнбстп 11 вслпкс пзДатКс, KopiicT бд овс Мерс је вблика у односу на пздатак за рбдиу спагу.. За заштнту Кукуруза од корова корнстс сс npcnapatn »Alafon«, »Gcsaprini«, »Gscarat«, »Gramoken« п другп. Bchiufa oBiix срсдстава cc користп y тору сбтвс кукуруза плп 4—6 дана пбслс ња. , Важио је при корпшћсњу ових срсдстава придрж* ватп сс уПутстака Која су Дата iia пакбваЊпма. ставннкс у органс caAibyiiрављања на прннпппу једно село — један . члан ‘радннчког савета. Право да бпрају органе самоуправљања. н ла у нстс буду бпрани нмаћс они пољоприврсднп пронзвбђачи који су V току 1973; остварнлн утврђени мнннмум иромста нз уговоренс поелов* нс сарадњс.

CTPAHA8 14 ДАНА . ПРОСВЕТА И КУЛТУРА £ ПРОСВЕТА И КУЛТУРА • ПРОСВЕТА И КУЛТУРА | НАРОДНА ТЕХНИКА ЈОШ УВЕКУ ЗАПЕЋКУ MOFAJY СК ОБЕЗБЕДИТИ НУЖНА МАТЕРИЈАЛНА СРЕДСТВА, ДА БИ СЕ РЕАЛИЗОВАЛИ ПОСТЛВЛ>ЕНИ ЗЛДЛЦИ Кад we гоиорп о наролпој тсхннци обнчно Л мпслп па сисгс.м образоваил у школама кроз прсдмст Тсхнпчко образовањс пли па Опшпшски ache Народне имнпкс. кае iniCTiiTymiiy — opr* мкзаиију за unipcuj тсхинчие кглтурс. Народнк тсхнпка јс шпрок појам, под којпм се подразумсва комплсксно васпнтаљс и образовањс шпроких слојсва народа у тсхннчкој културн, подспсшивакс стваралаштва на полу тсхнич* кс културс, рацноналпзаторства п проналазаштва. Пођсмо лп од тога да сс тсхннчке новннс свс biuhc уводс y домаћпнства, да it наше ссло дожмвлава тсхнпчкн бум, уводсћп саорсмспс лачпне обрадс зсмлс, упошењсм тсхиичкпх ypcbaja у домаћннства, постајс нам јасно колнка је важкост и која стремљења трсба да • имају организацпјс којс у својој дслатности имају везс са тсхннком. II ако је технпчка култура продрла у село, н ако јс тсхиичкк бум села у зснпту, И ЗАДАЦИ CY ВЕОМА ОБИМНИ II ОДГОВОРНИ Задацн Народпс техликс, којн пропзлазс из Статута органнзацијс п лотрсба друштва, треба да добију својс мссто, како у оргаллзаипјама којс ширс 1схгшчку кудтуру. тако н у радплм оргапнзацпјама, а опп су: — Осковнп зздатак је масовно тсхпичко образоваљс сгановлпцггва. како у граду, тако и ла седу. Потрсбло је посветлти изузстпу пажњу тсхннчком образован»у uno всћсг броја грађапа а поссбно омладпнс, обзиром на нагли продор тсхнпчкнх срсдстава у свакодневни /киеот. — Техничко образовањс it васпитањс дсце и оапздпнс трсба да будс састав* шг дсо садржаја обрззоваЈва п васпптања у цслокуппом спстсму јвиховог школовања. Основпв правац деловања ПРИПРЕМА ТЕРЕНЛ ЗЛ ТЛКМИЧЕЊЕ О СЛОБРЛНЛЈУ ОСНОВЦИ О САОБРАЋАЈУ НАЈБОЛвА ®SM „МОМЧ11ЛО ПОИФЖИТд -ОЗРЕН“ Савременом човеку саобраliajua култура постајс пз даиа у дак Јштегрални део ллчности. Стицање саобраћајног знања је иужност и једнако потребно пешацима п возашша. Број воанла на улццгша све је веђи, а дш за свбјс жпвоте свс несигурнији. Идеја да се међу основцима спроведо так.мичељс у познавању сао^раМајних правила и прописа нанпгла је на велику иодршку и одзив. Недавно је основна школа „Радоје Домановић”'била ор1аш1затор ' такмичења ' „Што знаш о саобраБају", па којем су учествовале све. школе са територије општине ПараНин. Укупно сс такмичило 72 такмичара подељена у две групс. ¥ првој групи такмичилн су се учсници 5. и. 6. разреда, а у дру гој'7. и 8. разреда. На програму су бнлс 3 дпсцпплсшс: тесг пз саобраћаја, вожња па полигону спретности п полнгоп одссдскс boikilc. За пзградњу полигопа оцснске вожнљ угрошено 3 Јпшгана 'Ainiapa, шгјс фипансирање јс обезбедпо Савет за безбедност caoCpaliaja прн општини Пар.зћшг. tic можсмо рсћ« ла су нашс оргапи* зацпјс, којс пмају задатак да ширс гсхпнчку културу, учпшис ксшто да сс п тим л>уднма помогпс. Стичс co угисак да су сс појсдппс органпзацпјс овога тппа профссноиализовалс, комерцнјалтовалс н заборавилс основну уло« гу због којс н постојс. Зашто јс то тако? Основнп проблсм са којпм сс cvKOu.vanajv one органпзпинјс у свомс раду јс матсрпјалио-фппанспјско пнraibc. Матсрлјална улагаља друштва ц појсдпнаца у рад ових органнзацнја су минимална п стварају само млпнмал« нс условс за постојањс jicthx. Општннско всИс Народке тсхникс, као осiiobhii пипцнјатор шпрсња технпчке културс, добија внше нсго скромна срсдства од друштвено-полнтпчкс зајсд. пнцс у зиду дотаинје вз буиста. Са тако скромлп.м средствлма Belie помажс рад својкх сскипја н друштава а јсдап део срсдсгава ipouni за основну дсдатлост. трсба да будс полручјс слободпих учсШ1ЧКИХ акгивности. icao Jcaiiiictbchii npoucc ТСХШ1ЧК0Г образовања. — Поссбиу пажњу трсби посвститп оргаппзовању производних так.мпчси>а пз области иилустријс, пољоприврсдс п шу.марства, као и проширпвањс овс делатпости на осталс областн. — Тслпнчка кудтура стсчсла у орга« ||пзац|!јама Народпе тсхникс драгоис* па јс Ji за јача1БС одбра.мбсних сиага народа. Трсба да будс саставии деа способности сваког поједпнца да у parнн.м условнма користи зсхннчка срсдства и tilmc noDcha акикону моћ одбране. — Васпнтпн рад у организаипјама Народнс тсхнпкс је прнродни п cacian. ни део стручно-тсхннчкс актнвности. По својим бсобинама и намени полигон је јсдинствен па шнрој теригорији. Сваку дисципднну прапгла је посебна колшсија саобра11ајних милпцпонара СУП-а Параћнн. Y појединачној конкуренцији. у групн 5 и 6 разреда, прво место je заузео ученик Ивић нз основнс школе Момчило Поповић, друто Вељковић из Основне школе „25 мај" у Поповцу, а треће учених тколе „Вук КараџиМ" «з Поточца. У групи 7 и 8 разреда прво место је изборио Милош СтаиојевиВ.из школе „Радоје Домановнћ", друго Бабан Петровић из школе ■ ,Д1ом»пио ПоповнЈг" ц трећс Славољуб Коиз школс „Стеван Јаковљевић”, Y екипно.м оласиану- најбоље сс пласирала Основна • школа „Момчило ПоповиИ” — Озреп”, лруго мсст0 је заузсла школа „Радојс Домановић" а треће „Стсвап Јаковљевић". ВрсднАм учешвдима — победшцџша « школским скипама додељене су пристојне иаградс и признаља. ■v.. М. Дццштр^јевц]! Оргаппзацлјс Иароднс тсхипкс, као обдик пнтсрссантлог окулљања вслнког броја младпх, морају радитн на друштвсном активнрању, соипја.М1стич> ком васпктаи>у. ла развијаљу братствајсдипства, ncroBaity патрнотпзма и оссhaiba прппадности сацоуправпој социјалпстичкој зајсдпнцп. В ОБЕЗБЕДИТИ СТАБИЛНО ФИНАНСИРЛЊЕ Да бл извршпла све овс задатке органпзацпја Народнс техникс мора да сс заложи да се lunaitc .матсрлјал* но-финансијске базс рсши, да сс трстмал тсхннчкс кудтурс лзјсдначн са остадлм оргалпзацијама којс лмају лстоветнс задаткс. Друштвешш договарал.ем трсба обсзбсдитл 1акав скстсм који he бити у ciaiby да фвналсира сва удагања у тсхннчку културу п којн he нспосредно завпспти од пораста сколо.мскс моИи друштва. Упорсдо са овим трсба н дал-с воднтн полптнку нпвсстирања у потрсбпс објскте за масовну тсхннчку културу, стварањсм радиопица, полн* гона. опрсмшБсм кабппста за копдпцнрањс и др. Лко друштво II поједнлии, заинтерссованп за масовпу тс.хнпчку култ\’ру, нс схватс да је основа за рад матсрн* јалпа база, у првом реду, а опла човск као 'сгбјект, тсхппчка култура ос» таћс да сс водп само па паппру. кроз статнстичкс полап:с од којнх мало корпсти пма. В. Ивпћ ПОЗОРИШТЕ НАШИ V АЛЕНСИНЦУ Градско аматсрско позоршнте нз Параћина, својом представом „Поп Пира и non Спира”, отворило је 13. априла зоиски фестпвал аматер* скпх позоришта и друиггава Сроијс, који сс ове годннс одржава у ■'Ллексинцу. Поред позорпшта из Параћпна на овом фестпвалу учествују и групс пз Ниша, Белс Пал^нке, Ry* прнје, Димитровграда п Алексннца. М. И. „СУСРЕТ СЕЛА 74“ Зовршна приредбо V четвртак, 18. .априла 1974. у Сали сниднката, са почетком у 19 часова, одржаћс сс завршпа прирсдоа „Сусрети ссла 74”. На овој прпредоп посетиоци Jie видети најуспешнијс певаче. ииструменталисте, рецнтаторе, драмскс и фо4\К4\орнс групе. Посетиоцп ћо такођс пматп прилику да поздравс победнике у укупном такмичењу — екипу из села Мириловца, као п победникс у осталнм таклш* чарским областима. На овој приредби ће бити уручена награда и признања, ка ко екипама, тако н поједшадг ма. . ЕШЦ ДАН ШКОЛЕ Економски школскн центар „Борнс Кидрић” свечано је прославио П. април, Дан школе. Школски празннк је обележен свечаном ака* дсмијом п таклшчењима: у шалом фудбалу, кошарцп, такмичењу дактнлографа. Такође јс нздат н свечанп броЈ школског лнста „Младн еконолшст". I М. И. ..ДиЛЈ......W...1 .1. АРУГА АРВОАМШ ИЗАОМ КАРШПМ Параћнн је, всћ традиционалпо, 1. апрпла у Галерпји Пословнс зградс на кеју, био домаНшт, Изложбе карнкатура Жпкицс ЈовановиН, свстозаревачког слнкара и повннара. Жикпца Јовановнћ јс рођен 1950. годнне v Смедсрсву. Завршио јс слнкарски одсек на ВПШ у Београду Сада жпвн н ради као по* вннар Радпо-Светозарева. Слпкарство јс његова прсоБЕЗ РЕЧИ Ликовни живот ИЗЛОШ СЛЛМ ЦРТЕЖА i СИИПРА Галерија лословне зградс на кеју. Изложба слика, цртежа н скулптура уметника нз Светозарева. Отворена до 20. априла. Пре тога јс била постављсна у Хали метадскс радионицс Фабри* кс цемента. е Четирн у.метннка из Светозарева представијш су сс параliiiHCKoj лпковној публмцп својпм iiajuoBiijiLM остварењима. Илија Вукићсвић — Ика ја слнкар свелшрске. будућностп, визнонар којн проднро у тамнп бездан космоса. Његова амебо* пдпа тсла пстовремено могу да стоје на почетку ц на крају живог света овс педељпвс нскони. Слхпсарство Мплорада Трајковића —Пајка најблискпје јс експресионпстнчко.м нзразу, у ко.ме тражи ону познату пснкупацпја, а цртеж твегова л>убав и слабост. Карикату ром сс бавп поврсмено, алп вр.\о успсшно. Оно што јс . карактернстично за његову - карикатуру јс дух п способпост да актуслис теме осетн и о њпма кажс своју свсжу реч умстника. Сусрет са њсговпм кархгкатурама је освсжењс јср љпхова разноврспост и смисао за дстаље држс пажњу п пагоне на размпшљаљс. Посебне симпатпје гледалаца освајају карпкатуре наших знанаца, у којп.ма бсз жаокс, а прс бп сс рскло са симпатијама, ЈовановпН потенцпра неке њиховс п духовпе п фпзичке особине. Y томе је најуспсшнији кадму је модед познатп свстозаревачки -сликар Ика Вукнћевпћ. За похвалу је што • покушава; корист-е- ' ћи пеобпчнс матсрпјале, да - цртсж учини jour прпсни. јпм. Zb. Савпћ холошку нит. Одсјај емотпвног збивања су смфатичнп, о чему сведочп згусиутп колорит. Жпкица Јовановпћ је с^шкар пајмлађе генерације која joui оформљујс свој пзраз. Са изразитпм талентом, прсдставио сс цртежима оштрпх лпнија п укусно одабраннх детаља. - Војислав Џелетовнћ је скулпiop чнја дела шшреспонираЈу пластичношћу. Посебно га зашша глава — тај побуљенн организам стваралачког импу.у са прпродс. М. Дилштријсвић

1« li/AHA CTPAHA 9. ПУН ПОГОДАК СРУШЕНА CTAPA ЗГРАДА ОПШТИПЕ Овпх дана створсна ic могућност за веселијн внднк у у иентру нашсг града. Стара зграда Скупштинс општинс je срушена, што јс и урбанистичкнм планом града предвиђено. Оваквс и сличнс акције трсба поздравити, јср јс то најсигурннји начмн и пут да Параћпн добије, за сада само у урбаннстичким плановнма најављивану физнономију. Љ. С. СННМЉЕНО ПРН РЛШЧИШБЛВАЊУ ЗАШТИТА ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ ЈОШ НЕМА КОНКРЕТНИХ АКЦИЈА U'tllllllllllllllllllllllllllIllillllllllllIllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllltllllllllllllllllllllllIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIC <ПГИСМА УРЕАНИШТВУ Заштнта човсковс околпвс јс акција свстскпх раз.мсра. Наша соцнјалнстичка самоуправна зајсдшша засновапа на високохуманнм цнлсвнма н прпнштнма заузима у то.мс поссбио мссто. Чиљсппца је да јс човскова околнна, па основу досадашн>их caaiiaisa, нзложеиа дсловаљу низа штстппх фактора, vumaja и агснса, алп јс највсћи ути* цај онај који вршп сам човск. Овс годпне (фсбруара) под покровитсљством лруга Тнта одржаиа јс оспнвачка Скупштииа југословспског Савсза за заштнту и упапрсђсњс здравствснс околнпс. ГоворсЈш па оиом зпачајпом скупу друг Карле.у, јс рскао: „Ваша iiiniinijaтина јс пзраз растућс заирнн\тости пашсг друштоа уопштс за прнродпу срсднну у којој iiatu човск жнвп п ралн, чпји јс састапни дсо п од којс оп завнси, нс само у сво.м жквоту всћ н у свом раду". Л затпм: „Справом сс зато саврсмсни човск шпа доклс ho сс човсчакство моћп у пупој мсрн корп« стнти благодстима салашљсг н будућсг папрстка паукс и тс.хнологијс, ако сс будс мирпо са Ч1ПБС1П1ПОМ да олрсђснс пропратие појавс тог пстог напрстка ианосс таквс штстпс послсдпцс за човскову прпродну околнну да би даљн стнхпјскн развнтак у том правцу почсо ие само да кочн сам тлј напредак, вс11 и да свс вншс угрожаса човсково здрављс. Повашајућн сс исзобзнрно и мсодговорно прсма природи, чнјн јс саставнн дсо и од којс зависп, човск постајс сам ссбн пспрпј‘Ј7сл>'’. ■ ШТА СВЕ НАРУШАВА 4OBEKOBY ОКОЛИНУ ■ ПРОГРАМИРАЊЕ МЕРА И СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ Било би cnrvpno погрсшно схватитн да саврсмсии човск трсба да сс бори протпв развоја npoioBOAinix спага ла би заштптпо своју околипу. Саврс.мени човск мора другачијс ла rcpiibc суш1Н11И одпоса раавоја н проблсма којо развој допосп. тј. да се парадслно борн саврсмсппм срсдствима протнв послсдица којс псмнпоппо вршп брз развој тсхинкс и тсхнологпјс, као н пронзводпнх снага у цслшш. Зиог тога рсшс1Бс опог проблсма лсжн у програ.мирап.у мсра и срсдстаиа за ynanpchiiBaibc и заштпту човсковс околинс. користсћп cc vnpano пауком и тсхннком н tioncliaibCM матсрпјалпих благостања данашњпцс. Заостајањс у заштпти човсковс околине доводн до пагомилавања и опаспостп што затхсва бржс пнтсрвспцпјс н трајнс акцнјс. Осповпи фактори парушаван-а чо ие::оБО окслинс су: пнтснзпвпа ппдустрпјалнзација, урбанизација, псасћана ivcniiia настањености. пнтсизпвни развој саобраћаја. дсградација пољопрнврсдног зсмл>ишта п слично. Поссбно' сс можс ncrahii као фактор паше гкупно попашаљс прс.ма прпролп, околнни. срсдствима рада, међу.^улским одпоспма и друто. Педостатак срсдстава у условима (IIITCII3HDI1C изградњс. за нзгрздЈву костројсња за прсчпшћавањс w нсутрали заиију свпх загаћивача којн пронстнчу нз фабрпка, из другс производњс, је својсврстап проблсм. II другн. гдс трсба попомспутп срозију, слс.мс1ггарис нспогодс, смог н Many, масовно унпштаваљс шума, рнба, птица, инсската, лов па дивлач н слкчЈ1о, као факторс којп упиштавају пли могу спрсчити ушпдтавањо човскове околнвс. ГГослсднис свсга овога, а и других разлога, треба пос.матратп кроз оштсћсно здравлс rpabaiia, поссбпо за* послсипх. ДА НАШ ГРАД БУДЕ УРЕДНИЈИ II ЛЕПШИ I Често ce каже, Kada je рсч o иашсм zpady, da je нс- e e ypedan, da je no томе свс блпжп сслу a y псто вре.че da = E многа ссла no свом ypeheiby палпкују na zpadtthc. Додуше, e | има ту n тамо недостатака. Ja hy покушати da пеке od | | њих укратко naeedcM, a зати.и it da da.\t своје мишљење = | _v ettdy предлога. Hajnpe, pen je o зградама y друштвепој = | ceojnnu. HatiAie, icada cc зградс (стаповп) npedajy на.^упо^ ... | l требу zpabanu.ua, с.иатра ce da je ca овим све заврисено. e i MebyruM, y eehitnit случајева, око зграба пема прописпо = ; ypebenux прилаза, дворпшта, одпоспо регулисаппх улица. = He.ua пп са које страпс коптппупрапе брпге о свако.ч = објекту овс врсте. Henitcroha и heypednocr око 3zpada, = cnada у najeehn zpcx, опет са.ио падлежппх, да пе кажем s (doopo) n.iahenux за ове пословс. Y прво.ч pedy, to je no- е сао профссоналпих opzaita, a пе као што се обпчпо каже | — Kyltnux савета, јср су опп, углавпом, „гепералп бсз вој- е скс“. Даљс, потсстио бпх: Kada с.мо бп.ш „сиро.чашни" вп- | ; me с.чо полагали na uucrohy и ypebeibe zpada. У вре.че е каба ппс.чо и.чали воду са Грзс, п.чали с.ио улнчпе xtidpo- = i форе. Улице су праце, (а пе поливане) и то баш у данс = Kada је било балеко .чање отпадппх .чатерија и затрова- | ; нпх гасова. Требало бп већ једном ор?аиизовапо присту- = i пити гспералпом уребењу и чишћењу zpada. Код плана = i it3?padtbe улица, dodaTit рсч „прпоритст" п пе дозволпти = da план 6yde исприкосновен, a na гитсту бржсг it сфи- e касппјег ypebehba zpada. = Ha овај начип, брже би ce приступило изградњи ма^ i њих y.iiuta, паркова (травњака), насеља u слично, али da е it овај задатак пе постане кампањски. V zpady, макар и н иајмањи дсо слобобпе површипе, уредитп п sacaduTit расти- | ibCM пли траволг. Оваквих „теренчића" u.\ia docra у zpady. | TaKobe, сматра da треба пзградпти 5 — 6 јавних чеса- i ма у zpady ,али пе као do сада. Наиме, потребно je da буду = пзграћснс са впше укуса н интересантпо уклопљепе у град- е ски амбпјепт. Овом прсблогу добајемо п могућпост пзграб- = ње eodocKOKa. И.ча eodc, песка, це.чснта, ентузијаз.ча, има = свега, са.чо треба... | Илулпшација у натем zpady мпслим da је одавпо пре- = живела it da tunad улица треба скинути електрпчпс жпце е и шарепе спјалице. Све ово треба заменити културнијим = it AtodcpitujitM из1лсдом. Илу.мнпиратп јавне, културне, = привредпе и сличпе објекте. Илп, da cc у 6ydyhe не decu е (бозволи), а парочито за Првомајске и другс празпикс, da = се локали у друштвеној својини окрече делимично. На- е пример, полоаипл 3ipadc да се окрсчи, a dpyza nc, јер ce = власнику закупнпна плаћа само за половипу azpade. Како = то лоше изглсба! | Потребио јс на популаран иачпн упутити апел zpaba^ | пима da и они са своје стране donpttnecy лешаем изгледу = zpada, da фасаде својих објеката doecdy у ped п окрече их е (ово ce ne oonocn na ozpady 3aeoda за ко.чупалне послове | и урбанизам), како би дворншта и ozpade бобиле лепши = изглеб. Мислим da наш zpad jednoza daita може да осва- = ne у лепшем и свстлпјсм руху, ca antae укуспих реклама. = На јавним .честпма трсба поставити више путоказа. । Али, треба водпти рачуна tt о uajAtnabuM граћанима i nautez zpada, како ле би осгалп no стпапи. Hama деца ;/е- е мају довољпо (или уопште) својих објеката — пгралпшта, = парочито у аећим zpadcKti.u четвртпма. Ипак, потребпо је е da што пре седпу за „округли^ сто: урбаписти, обговорни = пз Стамбепо? пребузсћа, „Стапбарба*’, „Bodoeoda", Месне = 3ajednuue it Покрета zopana, a такоВс n npedcednuic скуп- | штиче OnuiTtine. Верујем da he Tada све бити у pedy. = Уколико буде реалпзовапа половипа оапх преблога, е граћппи he бити вите пего задрвољпн. Ако пеко пема = снаге п воље da то учипи, иека јавпо каже. = Ваш читалац | Pade Форцап, радник Српске фабрике стакла i 11111!11111|111!11Ј1111Н1|1Ш1Ш11Ш111111|111111И111Ш11П11Ш11Ш1!Ш1111111ШШ11Ш11Ш1иШШ111Ш1Ш1Ш111!П1Ш1Ш1111|1 ИНИЦИЈАТИВЕ IMP В0|У Свс чсшћс говорнмо о заш* TJiTii човексвс средине, о здравствепој заштити становнпштва. Спгурпо је да је и вода јсдан од значајнлх фактора здравља л»уди. Стога су за похвалу свп онп који посе акцпју да сс нзграђују водоводи, чесмс... Поссбно трсба подржати онс грађанс ссла којн се довпјају на разне начинс да здраву н пптку воду обсзбсдс за своја домаИипства. За две трп године уназад на територији пашс Општпне појавпо cc Belin број rpabaiia no нашим сслнма који јс noчео да тражи подеснс. бунарс п да слободнпм падом доведс воду у свој дом. Нсгдс сс то радп удруживањсм всНсг броја заинтересованих rpabaiia, НСГДС CC ТО ЧПНН КроЗ 1ШЛИГИ* дуалнп папор. Алп, чссто недовол»иа сарадња пзмсђу самих rpabaiia, а нсма нп сарадље са сашггарном пнспекцпјо.м, што доводн до сукоба н нсжсљенпх послсдпца. ГраБани нс знају да воду прстходно треба испитатп, а често не постављају пнсталације псправно. За примср by узети село Бошњаис. Њпхова акција јс за похпалу. МсБутим, воду шг су истштизали, што јс велико мнпус. Затнм, свако копа бупар за ссбе, чссто су буна* ри v непосредној блпзннп, па сс дсшава да онај пижн п.ма волс, а бунар изнад љега остане бсз волс. Тако сс дссп ла у мссто радостп и задовољства, вода доведе и до свађе п парнпца Mcby rpabaiiHAia. Зар нпјс јсдноставппјс да rpabaun зајсднпчкп нзграде јсдап бупар, да за њега обсзбеде хлоринатор, да обавс потрсбпу хемијску апалпзу, као ипрсгледпа бактернолош* кој основп? На тај пачпп омогуНила бп сс јефтшшја пзградЈћа н одржавање, а н спречпли бп сс псжсљене послсдпце од свснтуалног загаБења водс. Неопходно је да сс прп сва кој новој пнпппјатнвп затра* жи помоћ ол сашггарне пнспскцнјс, пошто lie на тај на41hi rpabann пзбећп псспоразумс п лакшс рсалнзоватп v сваком 'случају похвалну жељу да онн н Јћпхова домађпп* ства до!зу до здравс и питкс водс. Гојко Боројевнћ □ ПОДЛЦИ СА ПОДРУЧЈА ЗАЈЕДНИЦЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊЛ БУПРИЈА Нзпсћсмо нскс податкс којп су само ДСЛИМНЧШ1, али могу да укажу па важпост овога проблс.ма. У /972. годпни па подруч/v Зајсдшшс злравствспог осшурања fiynpiija нзгубљсно јс 9,1°/« од радиог врсмспа због боловаи>а запослсних. - На 47.880 активпих осигураипка долази 4.05S инвалпдскпх пснзионсра, или 8,47% од укуп ног броја запослсппх. Hccpchc па послу су у порасту. Губнтак у остварнnaiby пациоиалпог лохотка пзносп 3,47% што iniic за nonicihiioaibc (у глобалу износн око 5,7 мплијарлн старпх дннара годпшл.с). Лко бн се узсли и осталп слсмснтн пбитака којс проузрокујс болопоњс радиика, угрожсност пролуктнвности, доходака п друго, губипп којс пзазпва боловањс, а свакако п угрожсност здравља, попсли бп сс до 15%. ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛЛЗУ Због срозије зсмл>ишта, слсмснтарппх испогода и погмава, проблс.м производњс хранс постајс свс изражснијк. Томс допрнпосс ипсектн, штсточнне, разпа загађнвања н слнчио. Исто тако, craibc пашнх шума. река II јсзера је све проблсматичније. Ппгап>с загађсња рскс Велпкс Мораве иоја дслом пролази кроз пашу тсрнторпју јс активно п актуелно. Taicobc јс niiraiLC загађшиа рекс Цр. шшс сада всома иажаи проблем.' V ову рску. као што јс познато, глпва сс- капалпзацпја п отпадпс водс, а да пс пистојп ibiixono прсчпшћавашс, тв долазп до загађивања овс рске н моryhtiocTit сваког часа нзбпјаља нскв спидсмнјс. ! • Гојко Боројсвић М М IE Y ™ ШО №М0№ Највсћа стамбспа зграда у нашем граду јс свакако „Ламела” са 9 улаза и око,170 станова. Y овој зградп пма доста дсцс, алн она нсмају простор за оно што је у животу дсцс најважнијс — дечју игру. Наличјс Ламеле окренуто је Бсоградској улпцп, а нзмеby „Ламелс” п ове улпце налазп се неколпко објеката-зграда које не само да ружс пзглед града већ представљају и погодпо мссто за шпрење заразнпх болестп, јер нсмају пи пајосновнпјс санитарнс објекте. Порсд тога ове су зградс трошне и ckzXohc рушсљу. Једна од њих се и срушила, као што сс па слхпц-1 видп. Ова хрпа матсрпјала од струшенс пекадашње столарскс радњс је надомак улаза у самоуслугу. „Ламела” и врло погодпо место за размножавањс мншева II пацова. Зар ипјс могућс бржс рсшитп споровс око овнх дотра јалпх, склоппх рушсњу плп срушених објеката, и уз мало срсдстава уредптн простор за дсчјс пгрс? Алсксандар Кнежевић

CTPAHA 10 1* ДАНА РАДНИЧКА КЛАСА И ТУРИЗАМ (II) БЕЗ ДИАЕМЕ КАКВА НАМ ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ТРЕБА ,ША СПОРТОВА-САН ИАИ |АВА“ Општем расподвжсљу п спрсмпостн за оргаинзовапо н удружспо дсловапа развоју матсрнјалпс базс и осталих услова за бдмор н рскреацију радннка погодујс н општа политпка стабплкзацпјс ваше привредс; јср, бсз стабплнпх лрнвредпвх крстант нсма ни могућностн за плански и озбплап рззвоЈ турнзма. Ппс.мо предссднпка СКЈ друга Тпта н ставошс Изпршног бироа Прсдссдннштпа СКЈ пнспстирају па томс да раднпчка класа овлада целокутшм самоуправппм соинјаЛНСТПЧК1Ш ДРУШТСОМ У КО.МС 11C 1ШТСрсс радпнка да будо домпнантан, што трсба, наравпо, да сс остпарп п у области турпзма, ол иајвсИсг јс зпачаја за будуИн развој поволишјих услопа за одмор н рскреацпју раднпка. V новим друштвсно-политичк11М кре тањн.ча у садашљсм 'грсиутку а па оскову темсљппх прштрсма н извршеВЕПЕ РЛДНЕ ОРГЛНИЗЛЦИЈЕ ИМАЈУ АУТОБУСЕ - ДА ЛИ СЕ ОНН i ДОВОЉНО КОРИСТЕ ЗЛ ИЗАЕТЕ них коксултацнја, на свпм нпвоима, Турнстнчкој друппвсној оргаинзаппјк кије бнло 7сшко да усвоји Ставовс, закључкс 11 аадаткс којц су формулнсаап у матернјалу под назпвом „Раднивда класа н туризам” п да с тим у всзк предузмс одговарајуђе активностп на радпичко класпнм основама. Потребно је удружити средства и напоре Чшћснииа јс да свсукуппи лрушигсни п прпврсднп развој нашс оп* шпше, упркос тсшкоћама у протск* лом псрноду, објсктииио јс стварао II ствара свс повољнијс условс за развој турнзма. Ту су поволнпјн услови напр. бројчано повсћањс радиичхс хласс п градског стаповпиштва, мо* дсрннзацнја постојсћих и 1!згради>а новнх путева, развој саобраћаја, пагло noBChaisc моторпнх вознла у лпчпој својшш, noDeliajLc дохотка и животног стаидарда, развој ппдустрпјс u конкрстае мерс за унапрсђсње пољо* лрпврсде, реконструкшгја nocrojchcr хотслског смсштаја и предузстс мере □а пзградљу иовог хотела, развој трговннс п тако даље. Отуда и оцспа за релатпвпо иптслзиван развој турпзма у пашој општшш. Алп, ту сс ради; ире свсга о тзвв комерцијалном т\’~ рпзму, који је ваи свакс сумње у све укуппом интсрссу нашс опшпшс п којц у шггсрссу нашс прпврсде трсба и дале још интензпвнпје развијати. Но, када С.МО всћ ту узгрсд грсба напомснутн да шгсмо пп па развоју комершцалног турмзма у протсклом аериоду постиглп нскс всћс резултатс. Турнстнчкн савез општинс Параћпн, ту рпстичка друштва н оргавп у ралЈшм органпзацпјама који сс баве поЛ1ППК0М од.мора и рскреацпјс раднпха мораће своју друштвспу актлвност ла усмере ка извршавшву закључака Ji задатака којн сс односс на разво| it yuanpebcjbc услова за одмор п рекреацпју пепосрсднпх пропзвођача п осталих раднпх л>удп и да у том смвслу прец1внрају конкретне ашшопе програме. На пнвоу Општппског сипОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА i Извињавамо се због закашњења листа, што се може деситп и следећем броју. Разлози су у оптерећењу штампарије. РЕДАКЦИЈА Турпстпчка организациЈа у пашпј општннн јс, илн трсба да будс, спсппјалнзовава пнтсрсспа друштвсиа зајсдшгца, доброволша организаипја, и нс само доброиолиа, за општп развој и ynanpcbcihc турнзма, која ннпцира, органпзујс п покрећо актквпо* стп за свестрапп разиој турпз.ма, координпра п усмсрава мпогобројпс чпнноцс у шпрокој областп турпзма. С тим у всзп јс п 11Ш1ипјатпва за рсафнрмацију друштвсиог апгажоваiba уопштс н поссиио ангажовања Турпстпчког сапсза п ibcroonx лруштава, па пптањпма организаццјс олмора радппх људп, омлалинс и лсцс. С.пда јс потпуно јаспо, да бп та xiimmilant* ва бпла Снзнфов посао, да ппјс иаступила послс Ппсма н говора друга Тита вова полптичка клнма и ла сс СКЈ п исло нашс соипјалпктпчко самоуправпо друштво мпјс окрснудо прсма исторпјској улозп. пспосрсдпнм ј I! трајнпм интсрссп.ма ралппчкс класс. i Зпог тога јс чгдпо nirraibv којс се понегдс ноиавља, заипо сс Турпстич- ! ка друштвспа opraiiiraaniija тако пп- '1С113ПВНО it упорно ангажујс .ча раз- < г.ој -|уризма yoniuic п поссбно за op- i гапизаипју олмора п рскрспиије нс- , посрсд>П1х пропзиоВача и остахпх раднпх људи. дикалпог uclia п Општипскс конфсрснипјс ССРН постоји спажно распо- , лижс1вс за KoopAiiinipaiiy акцију са осталпм aaiiincpcconaniiM органпзаин- > јама за сасвнм олрсђсно н конкрстно I апгажоваљс за ствараи«с јслппствеког спстсма којп бп нодстакао процсс уд« I руживања папора п срелстава за кзградљу објската за одмор радипка. Паравпо, тсжпштс свсукуппс друшiBciic актнвпостп, трсба да булс па самоуправном договарашу ц удружи* ■ вању иапора н средстава па ппвоу । града и општппс у пслинн, за пзграл« iby н ypcbcitc одмаралнппа, пре сBera у нашој околнпп, нзлстпппа, плажа, спортско-рекрсатнв|111х и туристичких цснтара (Сиссвац — Грза) u објеката за масоинп излазак пепо* срсдних произвођача п осталнх радliiix л»удп у природу, на суицс и свсж । ваздух. За туристичку тсорпју, и ис само за ! и»у, било би всома пнтсрссантно, а за ' радппчку класу поучпо п корпсно, да , сс ол страпс стручпих раднпка (економнста, сонијалних п злравственпх радпнка п лрупв) проучи компчекс . пптања нз областн радпичког турнзма • у нашој опиггиш! н да се стручно, ! даклс објсктивпо, утврде пашс саврсмспс MoryhnocTii it потребс, што бп послужило као оспова за гтврђпвакс дугорочнс полптпкс развоја туризда која одговара нашим условвма. нашс.м самоуправном соцпјалнстпчком друштву, ц која јс у нспосредном н трајном пнтерссу iianier радног чо» вска. М. Р. — „Ову дилсму разрсшићс..." — да не цптирамо даље. Повод писања су нашс nomine „14 дана", страиа 11, датум 2. IV 1974. годцне. Свс послс овог паслова са цнтпБез дилеме—хала нам треба Свс вас читаоце пнталс јео тс ли вп за „дилемс”, „сиовс" или „јаву” за показану и доказану потребу, нужпост за јсдним оваквим објектом, нужност да се град окрснс својој омладнни, садашњпм и бу дућпм гснерацијама свог подмлатка, они.ма којп cv tv п који долазс! Бсз дплсме* — ХАЛЛ НАМ ТРЕБЛ! — Јесп лп за реалност? Тсбс пптам чптаочс! Треба лп хала спортова твом граду? У здракам телу здрав дух Прс псго што објаспимо ово: шта, како и гдс, као услов акцпјс, ла вас иодсетп.м: још старп народп cv зпали 1! псговалп физичку културу. Лтпњанп су тражилп: здрав дух v здравом тслу, а Римљанп, join v старом Рн.му, скулптурама фпскултурнпка овсковсчилц нсгованп култ спорта, а да нс паволнм рсчп, доrabajc и бројкс. што аргумсптосано говори колпко јс name друшгво, наша зајсдшша до дапас учпнила, п дапас чп Уа?л®вв оЛЕзта6^ хала сан®рт®ва ШТЛ? To јс рсчсно, хала спортова, рсчепо алп нсдорсчепо. To јс акипја коју волп Зајсдпппа за фпзпчку култуpv name Општпнс, па јс хала зато п првспствсно спортска, a то зпачп: хала v којој he сс у току цслс годппс одвијаУ®л®ав 99гд®ббз взарк код стзвдпгдавт Постојс два прсдлога: прпп — парк код сгадпона, лруги — Лдакалс. Из овог сс видн ла са.м опрсдсл>сн, a ја то и нс порпчсм. Са.мо напо.мсна: бсз прстснзпја да јс овај први предлог пдсалап. алп зато спгурпо бол>п од дру тог. А ово „бол»и”, п тс како значп п то мпого зпачп, зпачп п впшс: подобност, реалност п целисходпост п скопо мичност, алп п памспу и будућу пскорпшћсност. Урбаппстпчкп плап иамспа површпва (то му јс имс) који сада noMiiibc.Mo у Параћппу, одређујс за спорт површпнс — и једпу п другу локацпју. Истпнс радп додајемо, да стоји п трећа локацнја и то западно од школс „Радојс До маповић". Међутнм, ова трсha локација фактичкп вшпе пс постојп, a то јс за овај трснутак неважпо. Значп урбаииста јс прсдвндео обс локацпјс. Коју ћсмо мн прву, a коју другу рсализоватп, то јс наша ствар, то је лруго пптан>с, алп пнтањс које пма и свој одговор. Даћемо га. Да додамо још п ово, да расчпстимо: једно јс спортска хала са наменом у ужем п шнрем смислу, а друго јс спортско- -рекрсативнп центар. И једно и друго је за спорт алп врло разлнчпто. Има разлпка пзме by спорта такмпчарског п рекреације спорта, нлп рскреацпје — забавс. слободне спор тске активностп rpabana. Зпачп. имамо две локацпје обс планскс, алн са посебном наменом. Са да ве!1 можс да сс каже: хоћемо спортско таклшчарску ххау и слободне тсрене за рекреацију, алп не сада, јер о њима и није реч. Ето, једну халу хоћемо, а имамо две локације. Побимо оД подобностн првог пррдлрг?, значи од стадпрашш почстком јс нсодрсђо но, неубедљиво и колебл>иво. Алн то п сам допис потврђујс својим почетком: „Ову дплему...” птд. А ја? Мене питате? Ја сам са тпм пачпсто, али то јс маљс важно, важпије да мн сви кажемо — ДА. Сви хоћемо 1UTO нам нсдостаје па и халу. Као што сам снгуран да нема дилсме око хале, треба лп нлп не тако сам исто сигуан и да: ннјс важно само шта већ п како п гдс! За менс јс услов — како и где, а вм читаоцн, сложитс сс самном или не, зависп колпко сам убедлшв. пп напорс за развој фпзнчке културс. Ллн то чини name друштво. наша шира зајединца. Л шта с.мо мп учиннлп овдс, Mcbv пама — за нас? Ппгам: да лп смемо"... јср v супротно.м, свгурпо је да хала спортова за следећпх 10 година а можда п вишс, iiehc сс гралити пошто..Да ли јс ово ripjicrvn потребн? Рекао бпх: Крајњс је врсме да објекат потребе — реализу« јсмо. тн спортска активност, хала спортова за свс спортисте у граду, почсв ол припрема до нрвснствснвх утаклшца, дак»- лс стсцшитс: рукомсташа, ко* шаркаша, одбојкаша, шахиста, стопо-тснпссра, иуднста — то јс опо што ја знам у опа. Набрајамо: већ нмамо изграБен ф\’дбалски и кошаркашкп тсрсп н атлстску стазу. Свн спортистп би користн лп ypebajc будућс халс (свдачнонпцс, купатила, скономат II слпчно). KopiICTILAIl би посTojeliy матсрпјалпу базу, п то: YAB4HV слектрорасвету, уређа јс ПТТ. водоводпу мрежу п слсктрпчну мрежу. Л. колпко све ово кошта тамо гдс га нема? Будућа градска капализаци ,ја отпадппх вода мораћс да npobc у пспосрсдној блпзпни будућс хале, због већ постојеНих објската, па бн халу само прпкључплп. Где 11емо прикУслов екеномпчнпје решење! Изградљом хале крај стадп она ожнвео би, тако близу, наш парк „7. јулп”, којн опст пружа свс могућпости да будс омиљено место забаве п рекреацпјс грађана, од најмлађих до најстарпјпх. Можда бн грађанп внше користилп дневнп н недељнп одмор ако бнсмо пх усмеравалп у том правцу. ¥з ово наводимо као нужан услов спорта п рекреације, његов здравствени услов загађеност средине, непосредне околине у којој* се упражњава спорт ц рекреапнја. Сигурно је, да је овај део града најчпстијм н најмање под.\ожаи аеро загаВеity у односу на впдустрпју п ваздушна струјаља јер сви ветрови нмају повољап смер струјања. Коначпо, хала у пар ку код стадиопа значила бп пун смисао самог парка, ако би уз халу пзградилп лечјп паркпп. са дечјим игралнштпма. Имадп у свему овомс — дп леме?. граду, што пмамо. А зашто нс бисмо убудућс ималп и: теппс, рваче, куглаше, дизачс терета, боксерс.., Зашто сви ови садашњи и можда сви будући спортисти нс би нашли место у халп спортова? Али поред спорта, Одбор за пзградљу халс прсдвиђа да ха av треба да користе п другп, за потребе других масовних манифестација а у сарадњн са Општинском заједницом културс, друштвепс!политичкнм организацијама, за. потрс бе активности масовиијсг карактера, месним зајсдницама, Радничкпм уннврезитетом. ин тересппм зајсдницама, удру- ' жењима и сл. за потребс свих љих п нас. Посебно Одбор предвиђа ко ришћсњс хале од стране наiiiHx приврсдпих, н раднпх ор ганпзаппја за љихове потрсбе, бпло: привредних н радних органпзација, пропагандпог, комерштјалног, или такмичарског, нли пак, репрезеп татнвног карактера. А халаби била отворена за свс, за љиховс потребс, па -п више од овога, за пшри регвоп. за акmiiv ширег, па и репгбличког значаја. Даклс, хала би била истовос.мсно it стецпште омладипе п радппка пропзвођача, приврслника и грађапа само^трављача, ппонпра и вас пптача. И баш таква хала нам ie потребна, v гже.м смпслу за спорт и такмпчсњс, а у шпрехг смислу за дрхпптвене пот ребе. Опа по својој функцпјп свс то може да буде. А на пама је хоћемо лп је имати, п ако јс пмамо, да лн ћемо је заиста нскорпститн. Хоће.мо лп п у будуће гледатп v псбо, када прппремамо пеку .маппфсстацпју, а* очеку*-*.- јемо пар хиљада посстилапа?’-’ Ето дошлп смо до услова гдс. ључити отпадпе; слпвпс воле халс у Адакалс, када знамо да јс Лдакала острво? Свсму овомс додајмо разлогс, нсто тако зпачајнс, за халу код стадиона: близппа међуградг ске аутобуске сташте, блпзп па аутобуског стајалшпта локалппх it прпградскпх аутобу са, добре саобраћајнице пблн зпна жслезппчке стаппце, a свс то омогућава брзппу комуницпрања у прнликама мсђуградског масовног такмпчс ља или прпвредпих мапифестацпја. Свс што јс речено, пије свс, алп зар није ловољно? За свс ово, п оволико речено, не лаје одговор иа услов — где? Зар сада није јаснпја прва варијанта за локацнју халс — стадпоп? После свега реченог, ако направимо халу ко ће стајатп пза скупљс, неполобне а самим тим друштвено неоправланс, друге варнјанте. Ево на крају ri одговор на условпа питања: шта како и гдс. . Шта — хала спортова п осталпх лруштвенпх потреба грађана п прнвреде, како — економичнпјс п цо лисходнијс решење; тде — код стадиопа, ту где he uainniue олговаратн на.мешг. јср је ту пспуњеп и услон шта II како само ту, у ннте* ресу крилатпцс: здрав дух у здраво.м телу! Зато ја п кажсм: БЕЗ ДИЛЕМЕ! Б. Ј.

14 ДАНА СТРЛИЛ 11. OBE НЕДЕЉЕ Зелени боА>н него икад „ЈЕДИНСТВО" — „ПАЛИЛУЛАЦ" (Ниш) 5:0 Зелени су још једном обрадовалп своју публику впсоком побсдом и изванредном игром на свом тсрену. По врло тешком и клпзавом тсрсну онп су внсоко поразнли екнпу Палилу.ша пз Ншна. Ова победа је тнм значајннја што јс пначс врло добра екппа Палилулца прстендент ла лрво мссто п прелазак у вншп рапг такмнчења. Поучени прошлонсдслшом неопрезном пгром пграчи Једпнства су свс до 21-ог минута, када јс Цонпћ довео свој тим у вођстзо са 1:0, испнтн вали противннка. Са тнм резултатом је завршено и прво полувреме. Y другом полувремену Једјшство је почело са напади-ма које одбрана Палнлглца нпјс могла да задржн. Расположени и ефикасни Арнзовић и Мплићевић сасвнм су разбнлп редовс противннка. МплнћсвнИ ПРЕТХОДНЕ НЕДЕЉЕ Планиранк бодови остали у Горњем МмАЗиовцу „МЕТАЈ1ЛЦ" (Г. Мнлановац) — „ЈЕДИНСТВО" 3:1 (2:1) Првп гол на утакмпцн у Мплаиов« цу је дсло нашсг халфа Јовавовпћа којн нсспрстио интсрвсишие у казнепом простору н погаћа сопствспу мрежу. За лруп< тол крпвпиу сносп голмап Богосављссић. На цсптар игут са лсвс страпе он нстрчава далско напрсл алп не успспа да дохвати лопту после чсга левој • подуткн домаћниа ннје бнло ни* мало тсшко ла убаип лопту у празан гол. To сс догоднло у 8-о.м мнпуту. Ово као да јс прснуло играчс Јслпнства који cpcbyjy своје редове, преузпмају нгру у своЈе рукс алк са мало надс да овако лнсоко воБство преокрс ну у сбоју корпст. Нашп просто „јуркшају" па гол домаћина н у 27-ом мннуту Арлзовић с.ма1*>ујс резултат на 2:1. V друго полуврсмену „зслсни” такође владају терсном алп сс лавалиа исторка it поред многобројннх шаиси нс сиалази прсд голом. МплпИсвпћ „ Лриaoaiih, на прпмср. пе успсвају ла рсализују двс стопостотнс проиграис снту ацијс. McbyTXM протпшшк не мнрујс н нз јсдиог контранапада постнжс трсћп гол. Наш стррти штаб јс всроватно за* варало задње мссто пропшника иа таАКЦИЈА „РТАЉ 74" У планину по здрабље Многи сигурно ис знају праву и вслику активпост Планинарско1 ‘друштва „ЈАВОРАК" из ПараКина. Тихо, без no.wie, 6cii леколико дсценија постиже изваирсдне рсзултате и иа такмичарском пољу и на очуоању здрааља о.младине и граВана. Haiue Планинарско друштво је и ове године организатор традицнонплне акције „РТАЊ” 74. Поред многобројних чланова оаог Друттва из Пара1шна, у поход иа Ртањ кренули су иланинари Друштва из: Крагујевца, Београда, Bynpujc, Бора, Зајечара, Мајданпека, Трстеника, Алексинца, Ниша, Прокунља, Т. Ужица, Скопља и Загрсба. Преко пет стотнна нланинара и љубитеља прнроде бошло јс иа оиу нашу нланину, лспу, али п пајтежу у овом делу Србије за. освајаче планинских врхова. Пошло сс у суботу у 14 часова из Параћииа. По до~ ласку у одмаралшитс на Ртњу, којс. се палази иа 600 лг. надл1орскс Gtictmc, истс. всчсри одржано јс предавањс о планицарству уз нројекцију филмова. После аечсрс у побножју Ртња запаљсна је вслика ло- ?орска ватпа т1 иллпинари cv, eeh како то само пи зпају, цплвели једпо бивно вече уз музшсу. иесму и игру. Viyrpy, тачнијс eeh у 0,2 ч. no поноћп, „посебнс мераклше" кпепкли су на врх да би у рану зору уживали у лзл^асх' с>'нца. Апхча грша оних когп баш nitev моглп ба с.е одрекnv сна. .ношла је нешто касније такоБе па врх, енгок 1*6! ft. 1'оји је због својих стр.шсх страна доста пез7одач за venon. Ау-табгсц коЈи су кренмлн у небељч пппобне са Ртње. itncw rv vMonne плапипар''. ticnvibene iar)oeo/hcreo.u што cv oti-vm/z ленотс ti тајие Ртња V3 rifieha/bc: — аидећемо ce онет na истом мссту tidyhe wduue! у 63-с.м мннуту повећава резултат на 2:0 a већ пст минута каснијс Арнзовпћ покопава и заједно падс противника за макар и нсрсшсн резултат. МплпИевић у 77-ом и АризовиИ опет у 86-ом мннуту игре још једном сс уписују у лпсту ст релаца. Зеленн су овом јптјом показалп да су пзванредиа скнпа од којс сс можс много очекиватн. Но прнтом се мо рамо потсетнги и на безвазложно слабс партнјс, пако пословица кажс „Послс боја копл>см v трње” на поошлонедс.х*- J1H пораз којп ће свакако доста сметати у борбп за врх табеле. Међутим, ако ова игра представља стварну формхг Hamer тнма. онда join увек нншта ннје касно. Идуће недсљс Једннство гостује у Сурдулнци гдс he пграти са домаћим „Радннком” којп сс налазн у средЈпш табеле. бслп па су у игру од самог почстха ушлн отпорсно, Ссз поссбног задатка у олбраии, што нм сс п освстнло. Опим поразом Јсдннство всћ нема пикакве шансс да освојн прво место. алн Jie п;ии наду да сс пласира у горљн дсо табслс. „ЈЕДИНСТВО” БогосавленвИ 5. Гвоз AciioDiih 6, Драшкоаић 5. Јоаановић 6. Пстковпћ 8, Пауновић 5, Цонпћ 6, Милановнћ 8. БогдаиовиИ 6. ПслснпанопиН 7. (Жпвковнћ)' АризовиГ| 6. н Мнли* HcBiih којн јс у дру]ом полуврсмсву замсппо поврсВсног Богдановпћа. Кошарка HA CTAPTY ДВА БОДА — БЕЗ БОРБЕ Y прво.м колу првенства у оквпру Јединствеие републпчкс лпгс у кошарци за жене ОКК „Параћпн” јс добио гтакмпцу службенпм резултатом 20:0. Утак.хнша је регпстрована у корпст пашс екнпс са 20=0 због тога што нграчи Младости нису ималп редован лекарскп преглед ФУДБАЛ Никад rope Трстсннк: „Мсталац" (Крал-ссо) — „Борац ”5:2 (2:2) И порсд iora шго стручно руководс1во Борца нпјс нп очекивало два бода Y госгима кол Мсгзлиа. нпак нико нијс зидово.\»а11 нгром спојих пграча. Утакмнпа сс играла иа „комшијском" Tcpcuv. Сусрст јс протскао у .waxy ломаћкна хојн јс оправдао својс впсоко мссго иа табсли и још јсдпом доказао ла јс иајбо.м CKluia у овом рангу такмичоћз. Птрачк Борца. доAyiuc, са norubeiioM стапшом у трећсм мннуту игрс, обсћавај? много, а\н диxahiiHif у двадссстом мнпуту покопапају Н.НХОПС на\се V доалссст петом мппуту лолази до изјсдначе1ка, а олмах нза зога до понопног ooberna домаћнна. Тек краЈЈМШ напором прсд Kpaj прпог иолуврсмсна МкАОШсвпћ изјсдначује па 2.2. ¥ др\то.м полупрс.мсну Мсталаи jioctii >хс гол, али га судија, на интсрвсшшју лшшјског сулнјс, попнштаоа. V том тренутку мало јс фалило да дођс до нншиснта. али сс лгра шшк наставла у миру. Мсђутим, судија сс „искупл»ујс” за noiiutuTCHii гол домађииу I! Aocybyje врло cyMibiio погодак после чсга всћ разбијсна скнпа Борца лако прнма још два голае БОРЛЦ: Стојкопић 4, НпколнИ 4, КосthJi, (М. Цероаић), Букпћ 4, Pajnh 4, Б. Цсровпћ 6. Милошсвић 5, Антић 5, Бандука 7, Тодоровнћ 5, к Младсновић 5. Оцсне: Чспдн Милошсвпћ, трспср. Ашие iBitM тепвдо Текстнлац — Јсдинство (Мпјатовац) 0:2 (0:1) Сп.мпатнЈсри Тскствлна дожнвсли су правн шок, јср су нм лубпмии прпрслилп iicnpiijariio naiiciiabcibc. Досал в?» ло дсбра скнпа нзгубила ,јс може сс pciin. бсз много разлога на свом тсрсну два важка бола. Hccpcbcint олбрам бс:ш рсдови довсли су до исспоразу.ма п аутогола веИ иа почетку нгрс. Тимс јс домаћа скипа довсдспа у подрсВсн по/.ожај. V наставку пгре домаНп пграчи пмалк су вшпс шанси да взЈсдпачс. а најпдсалнпју шансу јс и.мао иснхарфор МплетпИ при крају првог полувремсна. када јс са готово гол лпннје промашпо лотпу м празан гол. V другом полуврсмспу павална псторка п дал>с иије била сфпкасва прсд голом гостпју. Гостп McbyTii.M кормстс јсдаи контрапапад ц постапљају ко. начап рсзултат сусрста. Cpcha као ла сс 'Јтонгравала шансама у корнст домаћвиа. AyKiih „успсва” да промаши јсдаиаестсрац п то само иотврђујс оп* ШТИ, врло HCnODO.VHII утнсак, ко.јп јс оставпда скипа домаћнна. Р. В. Општинска квалитет лпга РЕЗУЛТАТИ X КОЛЛ (Однгрзно 7. 04. 1974.) Д. МУТН1ШЛ: Јсдкнство — Борац (Боипванс) 1:4 БУСИЛОВАЦ: Хсрој — Јсдппство (Ратаре) 3:5 Г. ВНДОВО: Мораван — Лсшјанпи (ЛсшЈс) 3:5 Д. ВВДОВО: Слога — Младост (Рашсвпиа) 2:0 ПЛАНА: „Исток" 63 — Будућност (Главица) 2:2 п општинскл лигл ЗЛПАДНА ГРУГМ (7. 04. 1974.) СТРИЖА: Зсмљорхмшк — Јухор (Поточац) 2:4 ЧЕПУРЕ: Хајдук — Морава (Шапаи) 1:0 ПАРАКИН: Црви Бпссрп — Напрсдак (Својноао) 5:3 БУСИЛОВАЦ: Слобода (Крежбпнац) — Младост (Снкпрнпа) 3:0. На табелп квалнтстпс општппске лптс п лал>с води Борац пз Бошњака са 14 бодова пспрсл Слогс пз До»ег Видова са такоће 14о болова, алп слабп јом гол разликом. V западпој rpynir лруге опшпшскс Апге полн Хајдук пз Чспура са 16 болп»а нспред Црних Бнссра са 15 бодова. ДА CE HE ЗАБОРАВИ... Миша ФокалоБић IIIах јс дрсана игра ума и caceiLM auypno је .va.tu outix који inicy noKyitia.ui da открнју cee њенс тајнс и лспоте. Mebyri'.M, мало јс опих који су у томс уснсли, a jota мањс оних који cy y tox.c ou.iu npaif. Illax y Tlapahtmy има dyбокс корснс u традицију. 11 canac ce ca mhoio успеха игpa a.m Ba.u .\ui y ogom upojy iiainci лнста представља- .по ’ всгсрана параЈшнског шаха нз „старе 7ардс" — МИШ\' ФОКААОВИИА. Нсуништива љубао нре.ча шаху — euiueioduiiubti првак ?рада — прва табла — уччтељ п васпитач младих шахнста, cec cy to ctiHOHUMU овог врenol шаховскоЈ. ентузијастс. И банас кад сс упознате са Mniuo.u очскујсте da he Вас eeh у rpehoj речен:>цн nuтати да ли играте tuax. Huje искључено, ако одговорптс потврдно, da he из џепа извадптп шаховску гарнитуру u позвати Вас иа наптију. Ево шта нам јс МИША рскао о iiapahuiicKOM шаху u о себи: — Шах сам почео да играм арло pano jota 1932. гоdtuie. Beh dec todtuie касннje основан jc npeu napahuncku шаховскп кл\'б који ce тако u звао „Пара!шнски max клуб". Први npcdcedmuc тог npeoi клуба uno је инж. Петар Недсљковн11. a .uebv члановн.ма јс бно п Боанко Kpc.Manoeuh. Бранко јс тада бно ccydeiiT агрономпјс у Upaiv. али лето пповоduo увск у Параћипу. V клу~ uv јс јсдап nd јачпх utрача. Иптерссаитно jc iom u to da jc achn баој чланова бао из рсдова падтчса tbadniiKC ^такла imp. РАн Залетел, Вшси Вајт ti An. што ic u danac карактепигтичпо за шаховскн спорт v riapahiuiy. © Да au cy y TO GpCMC no~ стојали стварни vcaogu за max, tiAii ctc u Bu, као u други снортисти. .чорали da ce сами сналазите? — Уираао to. Састајали смо ce y клубу. a клуб jc био y кафани. Кафечија пас jc трнео са.чо ако смо пстто и „тротили”. Мебути.и, ипак с.мо pcdoGuo одржавали турнирс за прбепство ?pada и мсБуградска такмичења са Нупријом. Jaioduиом, Крхчиевцом, Humo.v, За јечаро.ч ti то са арло миого уснсха. РУКОМЕТ ЗАСАУЖЕНИ ПОРАЗ ТЕКСТИЛАЦ — ПИРОТ (Ппрот) 17:23 (10:11) Руко.мсташп Тскстнлца у оквпру XVI кола рспублнчкс лнгс прошле педељс нгралп су са руко.мсташпма Ппротп који трсиутпо ноде па табелп. Послс надмоћнс нгре гостију, играчи Тскстнлца инсу моглп пшита впшс да учппс од ублажаваља пораза. Тскстилиијс „ у овај сусрет ушао са мпого жслс да поправп спој пласмаи п да сс ојлспн са лпа табслс. Мсђулш, јсдво јс жс.ш, а лруго јс оио што су иоказали ТОКО.М цслс iirpc. Екипа гостију јс бпла бол>а и злслужспо јс победила. СтрслШ! Ппрота су ол девсх ссдмераиа у своЈу корпст рса.\нзооалн сва дсвет док су до.маћи пграчп и ту подбацнлп — од шсст ссдмсраца ппсу искористплп два. Утакмнпу су одлвчпо водилп судијо нз Светозаревз: Љубиша Мила« липовпћ п Драган Грбић. ТЕКС1ИЛЛ11' CinM6o«iih. Pacinniih 5, ЛаришШ 1, Сиилар 1, Шалс1и11 БудиО /1 Bam iiajeeliu ycnex? — Нсгде1938. lodtme нат клуб јс оргаиизовао поједииачно ираснстбо По.моравља па ко.мс сам освојио прао место, a 1939. на турниру у Крушевцу, који јс био орЈанизовап у част 550-годитibuifc Kocoecice биткс, и „ПаpahwicKU max клуб" и ја, смо дожиасли uajeehti ycnex. Ја сам oceojuo npeo место али јс и читав врх табелс био нат. О Шта је са нараћинским шахом no ослобоћењу? — По ослобоВењу, max јс наставио да актиано жиаи, само cada Аалеко организоааније. Годинс 1946. фопмиран јс Шах клуб „ЈЕДНСТВО". Об тада па до 1955. су биле .uoie зрелијс iodane шаха. Тих година сам iotogo увек играо на npaoi табли и аишс пута био праак i.pada. II из тих, послератних година, посебно ми је у cehaiby остао Крутсвац и 1951. година. када сам на отворено.и праенстау ово? града осбојио прао место v с.рло јакој коикуренцији. Све су то саба позиата имена југослоаснског шаха — Матаnoeuh, Баја, Тpmfiynoeuh и други. 0 Шта би стс поручили мAadи.иа? — Шта јс игра која развија интслектуалпс способности, с.иисао за комбинаторику, oca.uocra.vyje и брже фор.иира младу личност. Требало ии активиратп грабски клуб и обааезно осноаати тахоаску школу. Ilod- .иладак п систе.иатски pad је услов сваког каалитета, па и шаха — и као игре и као скорта. Ако сс оааква акција поведс — ту сам. салиИ 1, Cpcjnli, MiiAojKOBiiIi 5, КодиП 1, БожанпИ, Стсрле 3 и Ивапоанћ. Р. В. Издаје ОК ССРН ПЛРАВИН YpeByjc Редакцпо1ш одбор Вршплац дужностп главног 11 одговорног урсдника Борђе Петковпћ Лдрсса Рсдакције: Параћпн. Б. Крсмановића 16 Тел. 83-694 Штампа „ГЛАС“, Београл, Влајкоппћева 8 Тел.: 335-384

ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЋАЧКИ КУТАК * ЂАЧКИ КУТАК ПЕСВИЧКЕ ПОРУКЕ вз ош „1 крсмАПввт« СИКИРИЦА ПРОЛЕЋЕ И МЛАДОСТ Пролећс око нас подсећа ме на младост јер је ја носи му срцу своме. Шта ли осећају стари наши, KOJU желе тугу п старост да сломс? ма моја виткост crapu.ua очн ZVCOC Оок улицом cpehe корача.и смело. Цветови раћн нежних 6ofa што сунцу латицс носе. И онп tiAiajy ко и ја снагу радости; и они се као и ја поносе крвкм капима своје .иладости. И трава буја, к'о небо над САМА Знам да ми ca.uoha предстоји, и зато се .иоје срце не боји катњи и бола taro ме чекају ц У срцу што се цаде стварају. Можда Jia ca.uoha пзлечити душу, као што киша лечи сушу. Јсдно.и he се и .иени осмехнути срећа на he због тога радост бити eeha. Hada join увек у срцу гиња у npo.ielie кад нестане иња. Ово младо, тек развшено ЉНЉЛНЛ МИЛОСАВЉЕВИВ: ПГОЛЕНЕ Y МОМ ВОВЊЛКУ. лшиће подсећа ме на cede. Тако је .иладост развила мојс тело — МОЈЕ НЕБО У ТВОЈИМ ОЧИМА заволела сам твоје очк? II Како ћу сада? Како да волим друго лнце? Како да заволим туће очи кад су мк срце u душа пале на ло.чачх' која уместо сјаја замрачује коћ? Како ћу да ти погледам у очи кад те сутрадан сретнем на цветној стази будућности? Како да погледам у та два неба оо којих је јсдно моје? Како? О, како да гледам у те очи?! Како да погледам у лице твоје? Љиљана Мклосављевић уч. VIII раз. на.иа... тако и она под нашим ногама буја, буја. Буја и младост док нс прекнни и док не прелије ивице чаше па она no бело.ч столњаку сипи и прави мрље од младости наше. Љиљама Mtuiocae.bceuh, уч. VIII разреда Кад све цвета и листа гора, eerpuh тихи бонеће ми с мора пупољак ружа и cpehy ту, јер eeh давно чекам iia њу. Олгпца Стојановић, уч. VIII. раз. СМРТ V НОКИ ОБАСЈАНОЈ МЕСЕЧИНОМ Сунцс полако крпло за хорпзоитом. Њсговп последњи opaim прсливали су сс у дугиппм бојама, губеИи сс па псбсском своду. Птице се повлаче у своја гнсзда. Мрак полако осваја ссло Небо се осуло златнпм звезда.ма којс су чнпиле нсбо још ведријим. Пунп месец као да је решно да ова noli будс светлија од свпх осталих. Мессчпна је била таква да се видело као па длану. Послсдњп у.морни ратар враћао се са посла. Клопарање точков: п лавеж паса реметио јс всчерљу тиишну. Мнр јс полако завладао селом. Сан је освојио уморне људс који су сап»али о сутрашњој жетви, о ссосктш пословима. А тада кроз noli зачу се ужасап крик. To ппјс био птичји крпк, већ људски — прожет болом, ужасом п нзненађењем. Љ\- ди су се трглн из сна. Још јсдап крик^сс проломио поћиом тнш! ном, а тада је завладао мир. Људп су се укочнлп. Били с\> пзиср. Јзепи ремстењем ноћне тпшине. Тада су засијала светла у кућа.м. Људп су потрчалп према месту одаклс јс долазпо крик. Када стигли до човека који јс крпкнуо — ужаснули су се од.призорЧовек је лежао обливен крвл>у која се сливала у прашнну. Лши му јс било исппјено, блсдо, док су очп бнлс iicnviBeiie ужасом Нспомпчно су гледалс у небсску бссконачпост. Месец јс пунп.\ сјајсм обасјавао непомичну прнлнку као да јс желсо да му од: послсдњу почаст. Људп су се угшталп ко је убио познатог ссоског богаташа To јс први човек у селу по богатству. Зпало сс п то да му ника. ни.Јс било довољно новаца н зато се бавио крађом, шверцовањеу п Ашогим другпм недозвољснп.м пословп.ма од којих јс пмао ко рнстп. И порсд дсце п жснс богататп ппје могао да се опамсти 1 да сс посветп својој породнци п оно.мс што iLxta. Свакнм дапол је nodajao све гори према својој породпцп. Да лп је то досадплс нспознатолг посматрачу те га јс убно? Да ли јс то учппио нек> лс.мон. а пе човек? Ннко то нијс знао. Нико пијс могао ла откриie непознатог убнцу. Дошла јс по.мтија, трагала је иеколико лана, а онда прскннула даљу нстрагу. Људп су дуго о то.мс прнчалн по селу. Увек су се ппталп ко је убпо богаташа. Да ли јс v трг нутку cmptii богаташ пронашао „златпу жплу богатства" тс га јс неко убпо због тога? Олшца Стојановнћ, уч VIII р. lllIllIllllllllllllllililllllinillieililllllllllllllillllllilillllllllllllllllllilllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIOIIIIN 119)44« СЛША ЂУКНЋ: ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА | КОРАЦИ СЛОБОДЕ Са обранка Буковика н Бабе праменови јесеље пзмаглице плове по простору у којем се мешају са — (сапима ситне јесење кише узвитлане спорадичним муклилг тутњима топовских канонада. Све је пуно = шчекивања и немира. Већ у 2 часа по поноћи совјетска извидница од 3 војника нзбија у село Доња Мутница, а у 7 часова главнина пролазп кроз село Е= it у тенковској колони упућује се према Параћину. = 'Ааса грађана окупља се дуж зајечарског пута. Уз = псску звоњаву тенковских гусеница црвеноармејци |= удазе у раздрагани град, који је узаврео у сузама радосницама, пробућен невиђеннм жамором. Бледа s нзмучеиа лица развучена у спонтан осмех, као да се не схвата радост тренутака, прати се колона = пспознатих ослободнлаца чије блатњаве чизме меко Е= згазе понеки цвст орошеп млаком кишом. Коначпо ту су далеки симболи победа н непознатих раS гишта, рана п крварења.... Y главној улици меша- == вина народа п војника. Мали бнфе преко пута спо- == ченнка врви од посетилаца, дувански днм и узвицп, песма уз чашпцу ракпје. Официр Црвенс арми* == ic, загрејан дочеком, скаче и игра „казачок”. Смех £= ч пљескање рукама. Пољупци п загрљајп. Колоне ^лмичу даље, према Нуприји. Промичу кола пуна •= пањенпка. Лица оквнрена завојпма са расточсним мрљама крви. И у тнм првим сатпма слободс рат токазује своју опомену. Први залацп у првим корацнма слободе су ство- -Ч1ти нове услове жнвота у граду. 15. октобра по- == ‘.апшепи су свп чстннчкп официрп заједно са командантом среза Љубо.м Ромпћсм. Група грађана па састанку у кафанп код Ацс „Кучс” формирала је „Антифашпстпчкп одбор народног ослобођења града Параћпна" којп he органпзовати повп жпвот у граду. Ово нпјс било најбоље решсњс па јс формпрана Команла места. На вслнком збору испрсд хотсла „Гранд" пзабран је пови пародноослободплачки одбор на чијем се челу иашао Мнлосав РадојковиН, часовнпчар из Параћина. Y сачуваном записнпку види сс и поступак око пзбора првпх одборника. Критеријум за избор лпца је јасан: „у обзнр могу доћн грађани пз свих слојева града Параћина нпчим пс компромитоваип и посве исправни грађанн”. Кандидаииони одбор предлажс листг од 30 граВана, која је једногласно усвојена. 26. октобра одржана јс и прва седница повог Одбора у канцеларији бпвше Општинс. Акламацнјом Одбор изабира за председника Милосава Радојковића сајцију из Параћина, за потпредседннка Мнлпвоја Лукића, обућара пз Параћина, за секретара Мирка YpoineBiiha, граВевинара из Параћина, за благајника Вито.мпра Пантиђа, среског начелника у пензијн из Параћина. Команда места смештена је у згради данашње Инвестиционе банкс, а ннтендантура у зградн бившсг суда. Читав град почнње да жнви за нове дане, за борбу која још није окончана. Известан број мдађих људи је отншао са јединицама народне војске док јс велики број грађана био укључен у позадинскн рад. Најлепши пример те активности јс рад болнпца, од којих је једна смештена v зградп Гимназнје а друга у просторијама женске домаћичке школе. А рањеника јс било много. Смештенн по ходницнма, па чак и у подруму, они су боловалп сво.је тешке ранс од фашистпчкнх дум-дум метака. Негу око рањепика водили су лекари и приучено медицинско особље. По одласку руских рањеника град јс прихватио лсчење нашнх бораца. To је посао са пуно разумсвања, хуманости и пожртвовања без довољно материјала и стручностп. Прпсусгво iMixoBo није се прекндало ни дању ни iiohy. Y ссћању су ликовп активисткиња АФЖ-а Милице Радовнћ, Драгнњс Јоваповић, Ангслине Радоман, Олге Петровпћ н других. Било је и могућности да сс рањенпци и психичкп пзлече кроз културнп и забавнн рад у болници у чсму се ангажовала Нсвена Косановпћ, рањена партизанка из Лнке. Нови задацп сс гомилају сваки.м даном. Параћин је на раскрсипци ратнпх путева. Кроз њсга пролазс колоне једпница, камиона н тснкова. Трс бало ic организоватп снабдсвањс храном п оппсмом. Зато су и Одбор н партпјска организаиија билн у мобилном стању н одмах доносплп одлуке ол практичног значаја. V првнм редовпма тс атк»вно сти бплн су прекаљени komvhjicth Стојанка Рало- _шсвић, Драгпша ЦанковпН и други. Без обзпра иа многс околностп Одбор јс нзвршавао својс задатке прсдано и поштено. Из записппка тих дана вндп сс са колико и са којпм проблс.мн.ма су сс суочавахп лд-дп у Одбору. почсв од политичкнх па до сптнпх практпчних пптања. Набројпмо пска: гштаље реквизацпјс, оспособљаваљс електрпчис цсптралс, нолитпчка поузданост чиновника, прстресање. списка рсзервнпх офицпра, додсла уибенпка снромашној деци, помоћ сиромашним нпвалидтша, гвобсњс и наоружавање милицпје, бссплатно издавањс лски ва грађанима... И тако рсдом. Како јс време одмицало народна власт јс у Па paliiniy добијала и пову физпономпју. Од‘ пекадашље чиновничке-чаршпјскс она прераста у рево луцпонарну-класну и граби напрсд зајсдпо са пр’ вим корацима слободс. 1944. годнна је на пз.маку. За њом јс остало врс ме, сурово и трагично. Првп снсговп патапају стрњике поморавскс, а смстови, ношепи вртоглавом кошавом, као да хоће да што прс сакрпју ратпс тра гове који су осталп порсд пробуђених огњпшта. путева it атара, на сеоскнм гробљпма, на стратиштпма U бојишти.ма. _ -Иако је од тада прошло три дсцснпја оурпот живљсња све ово остаје сачувано па иајспгурнијсм месту — у л>удској душп. К Р A Ј ...................... ............. ... .... .

SAHA ГОДИНА I • БРОЈ 5 ПАРАНИН, 30. АПРИЛА ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ [мамннмнмммамнммаввнмаавшнмвнмшннмцннанвв ПАРАВИН КОНСТИТУИСАНА НОВОИЗАБРАНА CO ОЧУВАТИ ЈЕДИНСТВО ИЗ ИЗБОРА Прва седница новоизабране Скупштине опцгпше одржава је 26. априла. Y име Кандидаиионе конференције ССРН листу кандидата је образложио друг Никода Вићић, председник Коордннационог одбора за шпања ка дровске политике. Y сво.ч нзлагању, он је указао на одговорност дслегата Y зживотворењу Устава СФРЈ п Устава СР Србије, као и дру гих докумената који из њих оронзлазе: „Дужност је и обавеза сваког делегата' — рекао је друг ВпћиН — да обезбеди активан однос своје делегацнје према свпм пнтањима о којима ће расправљатп Скупштина општине на својим седннцама и седпицама скупштинских већа. И не само то. Својим масовшш учешћем иа одржанпм преткандндацпо- ■ нкм скуповима, кандидационим зборови.ма, у избору делегацпја итд., радни људп п граћанп наше Општине још једном су манифестовали своју оданост повом курсу СКЈ — Титово.м курсу п про.ченама у економском и политпчком спстему. С правом очекују да будс’ тражена њпхова сагласност и мишљењс о најважинјнм пптањима, а посебно онпм која сс тнчу бржсг развоја наше комуне. Ми им то морамо обезбедити, јер су то њч’ хова неприкосновена „ права прокламована Уставом". Y свом даљем пзлагању друг Вићкћ је говорио о задацима Скупштине општинс на бржем развоју привреде, друшгвеннх лелатаости, а посебно здрав- ’ ства и школства, даљем развсг ју месних заједница, социјалне заштите, ко.муналне изградн>е, јачања одбрамбене способности иаше опшпгне и лругим питањима која пзиску' ју хитна решења. Јединство акције друштвеннх _ чинплаца у разрешавању најкрупнијих проблема јс услов да се обезбеди иови доходак, којп ће Y тицатп иа решавање другах проблема „који су се у прошлостп јављали у акутној фор’ ми, а неће бити случајпо ако се буду поново јавили”. Y месним заједшшама иза' брано је 68 делегацпја (34 А£- легације месних заједшша и 3 делегацпјс индивидуалннх по' љопривредннх пронзвођача) са укупио 884 члана делегације. Y организацијама удруженог рада изабрано је 56 делегаци’ ја са 1.202 члана делегација. Прско 40 радних заједница обављају функцију делегација. Функцију делегација обављају и форуми друштвеио-политпчких оргавпзација. Скупштина општнве са овако бројном и одабраном струк туром нс може да затајп у сво.ме раду, ако обезбедимо ла целокупан скупштипски мехашвам фуикционпше на начип који је јасио дефииисан у Статуту опшпшс. (Наставак иа 3. страни) ПОСЛЕ VII КОНГРЕСА СКС НЕПОСРЕДНИ ЗАДАЦИ ОРГАНИЗАЦИЈА СК СРЕЋАН ТИ ПРАЗНИК ДРУЖЕ! Друже радниче, данасТи јепразник! Отри зној са чела, пусти умор не руке нека мирују, ублажи своје забринуто лице једним широким осмехом, као небо над твојом драгом Отаџбином. Осмехни се и лицем, и очима, и срцем јер имаш пра во на то! Годинама су твоје жуљевите руке подизале туђе Сунце, градиле туђе небо изобиља, ломиле се због неправде нанесене и тебп и другима... годииама, годинама. Трпео си и борио се храбро, јер си у срцу носио Слободу, Љубав и Истину. Борио си се и знојио да би могао радосио да живиш, да својим радом на темељима онога што си створио јуче, градиш своје боље сутра. Y овој земљи данас, после Твојс победе у Револуцији, после обновс ратом опустошене земље, после из градње, пошто си пребродио тешко he и постигао многе победе, коначно си извојевао још једну велику и значајну победу, победу самоуправне оријентације твоје заједнице. Новим уставима и на конгресима Твоје партије одредио си свој даљи пут. Успешно ћеш њиме кора чати, јер је то пут који ти обезбеbyje социјалну сигурност, територијални интегритет Твоје Отаџбине и пуну националну равноправ пост Твога Народа. Постизаћеш и даље нове радне победе, а ако треба борићеш се с пушком у руци. Радниче, похвале никада ниси волео. Аплаузи су те збукивали јер их ниси желео. Твој понос и најискреннја радост је Твоје дело. Ти волиш без обала и поклањаш себе без резерве. Такав си био у паклу Револуције и остао у грчу Изгради.е. Твоје руке најтоплије и најискреније и данас поклањају своје жуљеве, а чела грашке зноја свакој стопи ове радничке и сељачке земље, убеђен у њено лепше сутра. Радниче, предахни! Отри чело! Данас је Твој празник. Срећно! Тек завршени VII конгрес Савеза комуниста Србије мапифесговао је чврсто једннство комуниста и радничке класе. На њему су до пуног изражаја дошли вол>а и решепост раднпх људн да се још одлучније ----------- ---------------- ангажујуу борби за револуционарнп жај нашег друштва. Конгресне одлуке, преобраучврстиле су уверењс код раднпх људи, да је Савез комуниста способан и решен да се одлучно заузме за решавање актуелнпх проблема у свим областима друштвеног живота, да се ефп касно супротставља свим покушајима скретања с пута социјалистпчког друштва и да се ухватп укоштац са свнм туђим цдеологијама и теоријама. Расправе на Конгресу биде су само наставак акције п активностп Савеза комувиста ко је су у Србији почеле након 21. седшше Председништва СКЈ, а посебно су интензивираие након Пис.ма друга Тита и Извршног бироа СКЈ. Оне су показале одлучност да остварују уставне одредбе, да идејна и полигичка становишта из Платформе за X конгрес СКЈ постану што пре лео жнвота радних људи. Зато јс неопходно потребно да се одмах, после одржаног Конгреса, донесу акцнопн про грами у свим организацпјама Савеза комуниста, за спрово15ен>е одлука Конгреса и новог Устава и сагледају непосреднц задаци у борбп за оживогворење конгресних одлука. Ти непогредни задацн бн се састојали у следећем: — На основу конгресннх докумената мораНемо се одлучнн- |е и еперпгчније прнхватптп разрешаваша конкретних проблема и задатака, на свим подруч]нма п областнма жнвота н рада наше средине. — Посветитн већу пажњу афпрмацији актнва радника ко муниста, пријему нових чланова у Савез комуниста и удаљавање пз његових редова каријериста и оних којп не прнхватају политаку Савеза муниста. — Организована акција муниста биће усмерена и КО" Kona спровођење програма привредне стабнлизације, решавакв струкгурнпх проблема у привреди, на повећање продуктивности рада, побољшањс материјалног положаја радника. — Свом снагом Савез комуниста треба да се ангажуЈе и иа разрешавању проблема у организацнЈама удруженог рада, друштвено-економских односа, узајамнвх веза које треба да се развнјају V новом сис тему. Морамо развитп богатиЈе организационе формс п об* лике органпзовања нашс прив реде. (Наставак на стр. 2)

CTPAHA 2 14 ДАНА ПГОСТОР HA KOMB CB ГРЛДИ HOBA ДОРАДА ! ЕЕДМОМ КОНГРЕСУ CABE3A КОМУНИСТА СРБИЈЕ БВОГРЛД Араги другови, л Окупљени на Кандидационој кокференцији ССРН на i којој сулшрамо резултате протеклих избора и утврћујемо ♦ предлоге кандидата за најодговорније функције у CO, ша- X J љемо вам другарске поздраве, уз жељу да Седми конгрес ; СКС има успешан и плодоносан рад. Такоће вас обавештавамо да смо доследно и одговорно 1 поштовали критеријуме и у већа CO обезбедили радничку већину од 72°/о, дубоко убећени у њену снагу. । У овом тренутку осећамо се дужним да поновимо свој став, спремност и одлучност да са Партијом и другом Ти- \ том на челу, бранимо најсветлију тековину наше Револуције — пуну слободу њених нарооа и народности. Придружујући се огорченим протестима широм наше ; зелгље, поручујемо сеојим несмотреним суседима да обуз- ' дају иренмнтистичке територијалне аспирације нрема наЈ шој земљи, јер је безмеоно волимо и ценимо њену слободу л v коју је уткано 1.700.000 живота њених родољуба. Исто Ј гако, опомињемо Борћа Алмирантеа и његове присталице да i измећу нас и њихових нечасних жеља лежи граница СФРЈ Ј — на чијем бранику са поносом стојимо сви ми. Ј Вас, драш другови, уверавамо да су радни људи и гра~ I 1)ани Општине Параћин спремни да све одлуке и ставове Ј које ви будете yceojiuiu доследно спроводе у живот, омогу- ! hyjyhti на тај начин jota бржи развој и процват заједнице Ј павноправних народа ц народности — Социјалистичке Фе. -? •з&ративне Републике- Југославије. Ј Ј Кандидациона конференција ССРН ПАРАБИН У ЧАСТ VII КОНГРЕСА СКС ЦРВЕНЕ КЊИЖИЦЕ ЗА ВОЈНИКЕ У част Седмог конгреса Савеза комуниста Србије, у јединици Предрага Жпвановића, на свечаном партнјско.м састанку примљено је у СК 16 мдадих војника. Свечаном чнну присуствовали су представннци друштве ног, политичког и привредног живота, секретари организација СК из села и града, представштп омладинске организације н пензионисане старешине ЈНА — учесници народно-ослободплачког рата. Уводно нзлагање поднео је секретар организације СК гарнизона ЈНА Нпкола Љевнојић. Партијске књнжице су уручене Бранку Бајићу, рођеном у Босапском Грахову, Стеваку Марићу, из Тузле, Буру Мишковићу из села Пасци код Тузле, Жељку Бибићу из Суботице, Мнладпну Драгојловићу, из Амајлије код Бијељине н још једанаесторицп младића у снвомаслннастнм униформама. Тим поводом једно сеоско култур он умегничко друштво нзвело је пригодан програм. Б. С. НЕИОСИАНИ ЗШИИ САВЕЗА K0HC1A (Наставак са 1. стр.) — Оспособљавање привреде за постизање већих и квалитетнијих резултата Јачања н»ене акумулативне и репродуктивне способности Је трајан задатак Савеза комуниста. To значи сталну борбу за вишу продуктивност рада, економич ност, рационалније коришћење средстава, радног времена и капацитета, правилну кадровску политику. — Када је реч о развоју самоуправних односа и политич ког система посебно се истпчу ц задаци у борби за остварен>е нових уставних решења, и, с тим у вези, обезбеђивање доминантне улоге радничке кла се у удруженом раду и друш" твено-политичким заједницама. — Конгрес и његове одлуке налажу свим члановима Савеза комуниста, организацијама и руководствима да још одлуч није наставе борбу за дал»е ор ганизационо јачање, акционо и идејно оспособљавање Савеза комуниста н марксистичко образовање чланова Савеза ко муниста, као и усавршавање организације и метода рада у циљу остваривања ндејно-поли тичке улоге. — Идејно-политичко Јединство и акциона способност чла нова Савеза комуниста, орга* низације н руководства свакоднсвно се морају потврђивати и јачати у борби за остварива н»е конкретних ннтереса радничке класе и радних л»уди за развој самоуправних социјалнстичких односа, за бржи еко* номскн, културни и општц раз вој. — Неопходно је потребно по светити пажњу ннтересним заједницама у областима где је у питању посебан друштвенп интерес, на пример, у здравстве ном и социјалном осигураљу н образовању, јер су оне од посебног интереса пошто врше значајне друштвене функцпје у систему сал!оуправног механизма. — Комунисти којн раде у средствнма јавног информисан»а дужни су да разоткрнју и онемогуће прнватизацију сред става информисања, крнтнзерства и необјективно информисање, — Напред побројани задаци, као и друге одлуке УП Конгре са Савеза ко.муниста Србије, обавезују све чланове Савеза комуниста, организације и ру ководства да стваралачки, доследно н одговорно дал>е раде на остварнвању програмсннх задатака СКЈ и X Конгреса СКЈ. Толшслав Арсић У ЧАСТ VIIКОНГРЕСА СИС , I ПОСТАВЉЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ НОВЕ ФАБРКЧКЕ ХОЕ У фабрици штофова „Бранко Крсмановић” у уторак, 23. апркла постављен је камен темељац нове фабричке хале чија ће повришна износити 14.000 квадратних’метара, у којоЈ ће бити смештена одељсња: ишивачница Ato фарбаре, дорада са иоперајем и магацин готове робе. Изградња будуће хале коштаће 4Д мнлијарде старих динара, и њоме ће се решитн проблем уског грла производн.е у овоЈ радној организацији. Уношењем нових машина и иове техаологије, што ће стајати 2 милијарде старих динара, повећаће се дневна производња на 10.000 метара, а новим улаган.ем у камграрн предионици повећаће се производња од 8.600 на 15.000 вретена. Y име радника камен Је положио ЖИВОТА ЈЕФТИН, један од наЈстаријих чланова овor колектива. М. Д. .. ........................................................................................................................................Illlllllllinilllllllliifiiiiiniiiillllllllllllg Из листа „Будућносш" (2) I ПРЕА ОТВАРАЊЕ ГРАДСКЕ НАРОДНЕ БШ01ЕКЕ У НРШН! Уск-оро lie бити у Параћину отворена Градска народна библиотека. Отварање библиотеке претстављаће. еелики доIWUHOC на културно просветном пољу. Р Наша бибЛ1<отека, поред културно-просветног рада у tvadv. pacrvpahc и шириће књиге мећу сељацима, прошиpueahe. ii yuopuihuoahe сеоске народне кпижнице и чита. °'“а^иблиотека је смештека у улици Титовој број 51, али у новим условима рада и. развитка тражиће се касниЈе eehe и пбдесније просторије. Hajeehe напоре и залагање око ypehaja npocropuja, набавке књига, часониса, листова, канцелариЈСког материјала уложио је Градски народни одбор, koju ]в,до саоа, помогао библиотеку са 30.000 динара. Граоски ообор lie и иадаље помагати библиотеку како би се pad оое важне културно-просветне установе што боље уздигао у унапредио. Али oeo joiu није довољно. Потребно јс оа библи~ отеку номогне сваки наш граћанин, било тиме што ne joj учинити поклон у књигама, или тиме што he се учланити у чланстао. Књиге за поклон предавати културно-просветној секцији рејона. Vnuc у чланство библиотеке неће се наплаћиеати, а месечни члански улог износи пет динара. Прикупљене поклоне у књигама са списковима. приложеника, као и спискове унисаних нових чланова, са уплаћеном чланарином за месец мај доставити библиотекару професору Bacuhy Стевану, који he у библиотеци радити сваког радног дана од 15 до 18 часова. М. Јездић niiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin ОЦЕНА ИЗБОРА ОБЕЗБЕЂЕНА ЈЕ РАДНИЧКА ВЕЂИНА У ВЕЂИМА CO Након обављених избора делегата у сва три већа Скупштине општине можемо констатовати да су избори обављени ваљано и да су постигнути задовољавајући резултати. Податак да је на гласање изашло преко 90% бирача, и поусд бројннх грешака у бирачким списковима, даЈе нам за право да оценимо да су протеклн избори добро оргапизовани, одговорно вођени и да је дисциплина активиста и грађана бпла на задовољавајућој висини. Избори делегата у Веће месних заједница, који су обављ«ни 14. априла, обезбедили су потребну већину за 37 делегата, док су избори морали да се понове у Буљану, Голубовцу, СвоЈнову и Мириловцу. .. \ Понављање избора указуЈе да је кадровска полнтика у овнм меснил! заједницама погрешно вођена. Постојали су сви услови да се спориа питања у истицању кандидата за делегатска места реше на преткандидационим скуповпма п кандидационим конференцијама ССРН, одржаним у свнм месним заједницама. Овако Је дошло до деоба делегацпЈа, што може да има негативне последице на даљи рад делсгација. У поновљеном гласању минималну већиву добили су кандидати из Својнова и Голубовца, док су у Мприловцу и Буљану поново одржане кандидационе конференције ССРН на којима су истакнути нови кандидати ,који су п изабрани. Y осталим месним заједницама остварен је внсок степен јединства делегација у избору делегата. Y Већу месних заједннца постигнута је задовољаваЈућа социјална структура делегата. Од 41 изабраног делегата по 15 су радници и земљорадници, a 11 делегата из осталпх структура. Y овом Већу радничка већина остварена је са 72,3% Избор делегата у Веће удруженог рада обављен је 17. априла. Евидентно је да је у организацијама удруженог рада остварено јединство чланова делегација у избору делегата, што ннје био случај у редовима делегација непосредних noљољопривредних произвођача у којима се већи број делегациЈа изјаснио за дслегате из састава својих делегација. Поновљени избори у двема изборпим јединицама које сачињавају Бусиловац, Голубовац и Крежбииац, као и Рашевица, Трешњевица и Сињи Вир продужили су изборе нзван утврБеног рока. Од 60 делегата у овом Већу 40 су радници из нспосредне пронзводље, 12 земљорадници и 8 нз осталих струкгура. Y Веће удруженог рада изабрано је свега 10 жена и 9 омладпнаца, што не задовољава потребне крнтеријуме. Избором делегата из области пољопривреде у Већс удруженог рада завршен је избор делегата Скупштине општине. Избором је постигнута следећа структура: 72 (51,3%) радпика, 31 (21,8%) зе.мљораднпка односно 103 (723%) непосрсдна произвођача, 21 (14,8%) жена и 22 (15%) омладинца. Овако повољан нзбор непосредних произвођача по већима, Скупштини општинн као целини ,обезбеђује доминантну познцију радннчке класе и удруженог рада, тто обезбећујг 1BHXOB пун доприиос у решавању питања из области удруженог рада и осталих значајиих сфера живота. Иаравно да Је неопходно да делегације у месним заједницама, организацијама удруженог рада н друштвено-политичким организацијама буду у сталној функциЈи — што им Је задатак и обавеза Избором делегата убрзане су припреме за одржавањс прве седнице CO. Y склопу ове припреме одржана је Кандидациона конференциЈа ССРН, на којоЈ је утврђсна конач. на листа кандидата за најодговорније функцнЈе CO « Ко.мпсије за нзбор и именовања. На првој седници CO дошло Је до изражаја једннсгво делегата у избору функционера CO, као и у избору чланова Извршног савета. Тиме Је настављено једннство коЈе |с било прпсутно у току протеклих избора. Пред Скупштином општине стоЈе врло сложени и одговорнн задаци. Започете акцнје треба наставитк, а нови захвати у прнвреди, у друштвеинм делатности.ма, v комуналној изградњи, запошљавању, даљем развоју месних заЈедница итд. захтевају несеб1гчно залагање и одговорпо понашање дс дегата, чланова делегациЈа и осталих снага. За бржи и успешннЈи развој у нашој Општннп постојс услови и надамо се да he овај манлатни пепнод бпти плодо донос|1н.|н у позитивним резултати.ма којн (едино «огу да оправдају указапо поверење. Никола ВнБпћ

CTPAHAt 4^^интервју ПРВА ИЗЈАВА НОВОГ ПРЕДСЕДПИКА Непосредно после избора за председника Скупштине ошптние, друга СЛОБОДНА МИЛИВОЈЕВИНА је замолила Лзнљана Радовановић, члан нашс Редакције, да дб осврт на нека актуелна питања наше Опипине и своје погледе на могућности за њихово ДЕЛЕГАТИ ВЕћА СКУПШТИНЕ ОПОПИНЕ Наш лист је већ објавио и.мена далегата Друштвсно-полјгпгчхог већа CO, а у овом броју упознајсмо читаоце са структуром Beha месннх заједнииа и Bcha удруженог рада CO, пошто су у међувремену пзборк завршенн. разрешење. СЛОБОДАН МИЛНВОЈЕВИБ, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Б Друже председниче, шта мнслите да је у овом тренутку најважније за развој наше Комуне? — V развоју нашс Комуне неопходно јс јсдинство акцнје, јединство свих снага у peruanaњу заједничких проблсма. Најважније је да се, коначно, осети да постоји Параћин, а не Параћин — Стаклара, Параћин — Штофара, Параћин — Цементара. Исто тако, а надам се да јс то заједничка жеља, пуну пажњу треба посветити јачању прЈгвредних капацитета. Из њих ће проистећи разрешеи>е осталнх проблема којих нма много. Неки су актуслнн и неодложни. Ванпривредне инвестиције захтевају нашу пуиу пажњу. Улице/канализација, путна мрежа... има их доста. Али, да се разумсмо, по свим тим питањима моје жел»е су иден~ тичне са жељама грађана. ■ Да ли у овом тренутку можете да дате критички осврт на неки од наших актуелннх проблема? — Огрешили смо се о нашу омладину. Запоставили CiVio је. Верујем да ћемо нзградњом Рекреационог центра овај проблем ублажнти јер спорт, здравл>е ц забава, најпре, припалаји младнма. ■ Шта Вас охрабрује? — Радује ме и охрабрује што наши грађани познају проблеме и што се све више активно укључују тражећи најбољи пут за њихово решавање. И A шта вас брине? — Брине ме што су код доброг броја наших грађана жел>е некако веће од могућности. Морамо да превазиђемо лошу навику да се простиремо нзван својих могућности. ВЕНЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА: Миодраг Кнежсвнћ, службенпк, Главииа; Жнваднн Јоваиовнћ, службеник. Стубица; Радојко Јовановпћ, земљорадник, Чепурс; Мнодраг Радовановпћ, радник, Давидоваи; Л»убомир Илић, зем.%орадикк Својново, МилнвоЈе Борђевић, радник, Рашевина; СтоЈан Јаковљсвмћ, зсмљорадник, Поточац; Обрад Пстровнћ, зсмљорадннк, Бошњане; Слободах Мнхајловнћ, радник, Д. Видово; • Мплошш Радојковнћ, радннк, Забрега; Милап Борћевпћ, радник, Будене; Миливоје Мнловановић, службсник, Поповац; Добросав Младеновић, зсм.ћорадиик, Стркжа; Стојан Борђевнћ, зсхљорадник, Ратарс; Миha Ллексић, раднкк, Горљс Внлово; Станоје Радосављсвић, хаставник, Дрековац; СтоЈам Глншић, раднпк, Буснловаи; Милорад Јовановић, радннк, Сикиркца; Светкслав БогосављсвнИ, зе.мљорадннк, Muрнловац; Војислав Николић, радник, Клачевица; Мклутик Ракић, сконо.миста, Д. Мутнпца; Алсксандар Пантић, радник, Извор; Милвја Мнлојковић, земл>о* радник, Лсшје; Благоје Стојадиповнћ, радник. Плала; Радо.шф Марннковић, радник, Шалудовац; МилоЈс Внтановкћ, ВКВ радннк Г. М^типца; Душан Мла« деновнћ, землкЈрадник. Шаваи; Војислав ЈанковиИ, зсмљорадиик, С. Внр; Александар Алекснћ, зсм.мрад* ннк, Трсипћсвица; Жнвота Стефановнћ, техннчар, Текија; Добрнвоје Цвстановнћ, зсмдерадник, Лсбина; Жквојин Вељковнћ, зсмљорадник, Голубован: Ратомјф Тасковнћ, землорадннк, Крсжбннац; Бралко Byјасииовић, раднкк, Параћкн; Живорад Гајић, зсмљораднпк. Параћин; Бранко Гајић, радннк, Параћнк; Вера Кнежевић, радник, Параћии; Слободан Млливојевић, ветерпнар, Параћин; Јас.мина Пегровнћ, службеник, Параћкн; Дарннка СтсфаиовнИ, службеник, Параћин; Душан Раднћ, службепик, Параћнн. ВЕБЕ УДРУЖЕНОГ РАДА: Младеновнћ То.чшслав, квалификованк радник; Рашков Всра, квалификована радница; Станковић Мирчста, инжсњср; Б\иурднја Нлнја, внсококвалификовани радннк; КреЈовић Обрсн, квалификовани раднкк; ПавловиК Брашклав, иолуквалпфнковагш радник; Поповић Стојак, квалнфккованн радннк; Борђевнћ Милорад, висококвадц* фнковаки радкик; Бурнћ Ммодраг, висококвалнфиковани радннк; БалетпП Лжљапж, дипломнрани правник; Лтапаскопић Михајло, шеф varauroia готове робе; Дракулопнћ Мнлош, висококвалифнкованн радник; Пантић Душанка, квалификоваха раднниа: Марковић Ншсола, квалифнковани радник; Милојковлћ Гордана, квалификовапа радннца; Мнлошсвнћ Томнсдав, внсококвалифкковани радннк; Крстнћ Будпмжр, квалифиховани радник: Живковнћ Мнхајло, впсококвалификоваип радник; Жнвановић Драгана инжењер; Пауновпћ Никола, впсококвалифшсовани радник; Николић Мнодраг, наставннк; Марннковић БорпвоЈе, квалкфихованн раднпк; Кулачнћ Стеван, квалифпковани радник; Борђевнћ Драгп, квалифпкооанн радиих; Петровнћ Жнвка, квалификопана радница; Станисављевић Мирослава, квалпфикована раднкца; МилојсвиИ Драгоммр, дипломи* ранк еконолшста; Радојковић МиливоЈс, ннжекер; Мнловаковић Љубиша, радник; Ковачсвић Раде, хонтролор: Стефаиовнћ Драгомир, висококвалнф|гкова11и радник; Јовановнћ БогоЈс, економнста; Тодоровнћ Мклан, радннк v трговинп; Миљковнћ Градибор, висококвалнфпковани радкик: Борћевић Тихомпр. кројач; Маринковнћ Толшслав, самосталнн заиатлнја; JoKciiMOBith Живадинка, диплошфанк ннжемр; Всл>- ковкћ Бракнслав. техкичар: Впднћ Веселин, возач; Вућковић Свстислав, профссор; Xoinih Војислав, иаставник; Милетнћ Радмнла, наставник; ЦвстковнН Бранислав, профссор; Mauuli Милак, вншн мсдпиипскк лаборант; МарковиИ Лисљана, AiinAOMiipaiiii правник; Горуновић Живаи, фпнансијски пспектор; СгсфаиовнИ Душаи, миспсктор; Бранковић Ранко, киспсктор; Мкладиновић Живојин, зе.мљорадник; Симић Аранђел зсм.1»орадник: ГајнН Драгол>уб. зе.мл»ораднпк; Пслнвановпђ Драгомир, зс.млх>рад1П1к; Всл>- Kooiih Живота, зем ^орадипк; Младсновић Љубомпр, зсмЛ1Орадник; ЛазиИ Стојадии. зсм.мрадннк: МнјаAoinih Чсдомир, зс.мл>орад||||к; CiimkIi /Киваднн, зсмл<орадннк: Caniih Драгол>\б, зсм.\>орадш1к; СтсвановиИ Бракко, зсмљорадник н СтаноЈсвнћ Милутии, зсм- ^орадкик. ИЗАБРАНИ ДЕАЕГАТИ И ФУНКЦИОНЕРИ СКУПШТИНЕ АКЦЕНТИ ЖНА 1 (ТРУКТУРЛ Н За председника Је нзабран СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИН, за потпредседника ДРАГАН ВЕЛјКОВИБ, за председиика Извршнога савета БРАНИСЛАВ КОКАЉ. Нови председници већа: Веће удружеиог рада — МИЛОШ ДРАКУЛОВИБ, Веће месних заједница — ДУШАН РЛДИК и Друштвено-политичко веће — ВЛАДИМИР СЕВИБ ЉУБОМИР ОГЊАНОВИК, ДЕЛЕГАТ ВЕБА ОПШТИНА СКУПШТИНЕ СГС НИКОЛЛ ПАУНОВИН, ДЕЛЕГАТ ВЕНЛ УДРУЖЕНОГ РАДА СКУПШТИНЕ СРС (Наставак са 1. стране) О&разлажући иредлог листе кандидата рекао је „Кандидати који се предлажу за најодговорније функцпје у CO испу. 11>авају у целости критеријуме којн се односе иа ове функци' Је. A то значи да их одликуЈу моралки, идејно-полЈггичкн и радни квалитети', својом досадашњом акпгвношћу доказалн су да су доследни борци за нони курс СКЈ н развој социјалнстичког самоуправљања... Поседују потребие организаторске способности, које ће им OMoryhnnt да уз пуно ангажоваље делегата, делегациЈа, скупштииских органа и тела и друштвенополитичких организациЈа успешно изврше заAarKe ове функције које са собо.м ОгњановиВ. На одвојешш седницама всba и заједничкој седници свих већа извршен је избор дедегата за Скупштину СР Србије и Савезно веће Скупштине СФРЈ. За делегата већа удруженог рада Скупштине СРС изабрап је Ннкола Пауновић, а за делегата Beha општнна Скупштнне СРС изабран је Љубомир Огњановић. © ОВИХ ДАНА, 1974. ГОДИНЕ, ПОКАЗАЛО СЕ ДА СЕ ЖЕНЕ ПО КЛзУЧУ, ЗБОГ CTPYKTVPE, УКЛзУЧУЈУ Y ДЕЛЕГАЦИЈЕ На скуповима, у извештајпма, у новинама, чињенице о броју жена у делегацијама н међу делегапгиа су истнцанс, због тога се критиковало и хвалило... Овнх дана, 1974. године, тридссет година после Револуцијс у којој су жене равноправно, храбро и неустрашиво јуришале на бункере непријателг ске, гинуле, херојством се доказивале... Ових дана, 1974. године, после тридесет година рада на обпови и изградњп земље у којима су жене равноправно и подједнако успешно градиле пруге, путеве и мостове, поди* зале фабрике п радиле у њима и на њивама, радом, се доказивале... Ових дана, 1974. године, по* казало се да се жене по кл>учу, због структуре, укључују у делегације, „Није тачно! Самс су крнве... He интересују се . . рећи ћс многи. Сигурно је ла има и таквих, као што има таквих и међу мушкарцима. Међутнм, криве нису и није тачно да се не интересују, већ да то не могу, јер им је наметнуто и тражи се од н>1К да буду н раднице н домаћице и мајке... Мушкарци, наиме, још увек нису спрелиш да пребаце један део послова у куНи на своја плеha, ннтн се труде да обезбеде услове ван куће (организован боравак деце у обдаништима, у школама н на иградиштнма, сервисе, друштвену нсхрану и сл.), који бп омогућихм женама испољаваље »ихових способности II знања н њихову афирмацију као стручњака н друштвенополитнчкнх радпика. Занимљиво he ово бити бу дућпм генерацијама н овако he, највероватннје, то објаш* њаватн: да је било АРУга* чије владавина мушких била бп угрожена, њјсхово схватање да је основна обавеза жена да кува, рађа п чува децу — сру« шило бн се, а круг кандидата за најодговорннје функције у радним и друштвепо-полнтнчким органнзацнјама и друштвено-политичкнм заједницалш проширно бн се if доминација мушких била би угрожена”. АРАГЛИ BEA.KOBIlli ПОТПРЕДСЕДhhi: co БРАНИСЛЛВ КОКЛЛ., ПРЕДСЕДНИК ВЗВРШНОГ САВЕТА CO MIIAOUI APAKVAOBffli ПР1АСЕДНИК ВЕНЛ УДРУЖЕНОГ РЛДЛ ДУШАН PAAHh ПРКДСЕАНИК ВЕбЛ”* МЕСННХ ЗЛЈЕДНИЦА Д. А. ‘ ВЛАДИМИР СЕЛИН. ii'PI-M I-ДНИК ДРУШТВЕН0-Н0ЛИ1ИЧК0Г BERA ‘

CTPAHA 4 !*♦ ДАПЛ СКУПШТИНСКАХРОНИКА • СКУИШТННСКА ХРОНИКА ПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА СТАРОГ САЗНВА Седницом Скутпппше отптине од 18. априла завршен је петогодишњи мандат одборннка, испуњем богатом активношћу и знатним успесима, и ако Је у свом трајању носио и бреме великих проблема, углавном везаннх за економску ситуацију у Опппини. Дневни ред седнице је, као и до сада, био веома богат и разноврстан. Скупштина Је разматрала прнвредна кретања у Општини по завршним рачунима за 1973. н усвојида информацију о прилнву и утрошку средстава оппгпшских фондова. Исто тако, усвојено је внше нзвештаја о раду општинских органа и ннтересних заједница (Општинско јавно тужилаштво, Општинско јавно правобранилаштво, Ветеринарска станица, Центар за непосредну дечју заштиту и социјални рад, Општинска заЈедница дечје заштнте и Заједница за фнзичку културу) и међуопштмнских институција (Завод за цене — Крагујевац и нсторијски архив — Светозарево). Усвојен је и Завршни рачун Буџета отшггине за 1973. Донето је неколнко одлука. Заштићен појас поред пута Грза - Сисевац Отварањем новог пута Грза — Сжевац који пролазн обронцнма Кучајских планина, познатим по својим природним лепотама, богатим шумама и ловним теренима, јавила се II тендениија грађана на изградњу објекта за одмор. Meђутим, неопходно је да се ово подручје уреди урбанистичким планом, како би се од самог почетка изградња одвијалапод условима које одребују стручн>ацн. Из ових разлога донета је од лука о забранп изградње објеката грађана н грађанских правних лица, а правним лицима и грађанима отварање каменолома, кречњака, као и изградња других објеката који би били штетнн за природну околнну. Зона заштите одређује се у појасу земљшита на удаљености од 150 метара од ивнцс пуОЧУВАТИ ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ та ' са леве и десне стране. Оваква одлука пружа гаранције да ћемо добити још једно лепо туристичко насеље али из грађено по урбанистичком решењу, а штр ће допринетп да се не наруши и. дивља лепота јужнокучајских планина. ИЗ СКУПШТИНЕ ИЗВЕШТАВА: СЛАВОЛзУБ ОБРАДОВИН Донета одлука о Одборници Скупштине општине донелн су одлуку о изградњн хотела „Б” категорије. Према пројекту, хотел би имао педест и два лежаја, ресторан капанитета 160 места, кафану од 240 места, са терасом са 400 места и две банкет сале са 60 и 40 места, као и просторнју за дневни боравак и друге потребне посдовне просторије. Вредност хотела, по урађеном ндејном пројекту износи 17.739.539 динара, а од тога 2.500,000 дннара за рашчишћавање терена. Добијена је начелна сагласност од Југословенске ннвестиционе банке о одобравању кредита, уз услов да инвеститор обезбеди учешће од шест милиона динара. Y досадашњим разговорима постнгнут је договор да се сред Из извештаја ОЈТ: Спорост суда „Код појсднних ттредмета, на рочито тежих, траЈањс поступ ка код Општинског суда у Параћнну је сувише дуго. Има предмета, код више наших оп тужннца, који нису завршени ни до данас мада је оптужнииа подигнута још почетком 1969. (6 предмета), а исто толико нерешених предмета је остало и из 1970, Поред овога из 1971. по на_ шим оптужницама за тежакри внчна дела није донета првостепена пресуда за 24 предмста н 54 предмета нз 1972. а ско ро сви предмети по оптужницама из 1973. су остали псто тако незавршени, тј. није донета првостепена пресуда. Са оваквим стањем незавршених нерешених предмета у Општин ском суду, по нашим оптужни цама, не можемо бити задовол>1П1. По нашем мишљењу, за овакво стање постоје и об* јективни и субјектнвни разлози. Објективни ,су пренатрпаност суда предметима, одређене процесне сметње, као и недостатак једног судије. Субјек тивни разлози леже у томе, што судије нерадо узимају у поступак такве тешке предмете, а посебно предмете по отг тужницама, где мора много ви ше да се ангажује. Поред тога, да би испунили одпеђену норму од рецимо 30 — 35 пред мета месечно, судија узима у рад н пресуђује лакше предмете — приватне тужбе н отг тужне предлоге. Ради отклањања ових сла« бости више пута смо се у току изградњи хотела ства обезбеде из следећих извора: — 2.500.000 динара за рашчн шћавање терена лз Фонда за уређивање грађевинског земљи шта; . . ............................ — 1.750.000 динара обезбеђује Општина из средстава од продаје пословних локала и других извора п — 1.750.000 динара обезбедила би прнвреда општине. Укупне обавезе по кредиту рачунајући главницу и камату износе за петнаест година 19.148.830 динара, а враћање је предвиђено у полугодишњим ануитетима од по 638.294 динаРа-Са оваквом финансијском конструкцијом обезбеђују се довољна средства за коначни почетак, и спровођење изградње до краја овог, за Параћин преко потребног, објекта. годиие договарали са ттрсдседником суда и судијама, те vKa зивали на штетност овога. Данас када се налазимо у периоду cnpoBobeH>a v живот Пнсма друга Тита и Извошног бироа Председништва СКЈ, морамо предузсти све мерс и усмерити нашу целокупну ангажованост на смањењу rpajarta поступа" ка, његовом убрзању, како би билн ефикаснији нарочитокод тежих кривичних дела а нарочито из области привредног криминалитета.” ’ (Из нзвештаја о раду Општинског јавног тужилаштва) ЗДРАВСТВЕНИ ДИНАР БИНЕ ТЕЖИ ПОВЕЋАИА СЕ СТОПА ДОПРИНОСА Заједничка седница извршних органа друштвено-политичких организација општине Параћин, на којој су учествовали и председници синдикалних подружница, секретари ор ганизација Савеза комуниста н представници радних органи зација, одржана је 16. 4. 1974. године. Повод за одржавањс ове седнице су проблеми фннансирања здравственог осигу рања радника за 1974. годнну. Уводно излагање поднео је друг Миодраг Дреноваковић, секретар Медицинског центра Параћин, у коме је пзнео пред лог да се повећа стопа допрнноса са 7,5'Л на 9%. Повећање стопе доприноса условило је то, што средства која су остваривана досадашн>ом стопом од 7,5''> „нису довољна да покрију обавезе заједнице на оснрву рсигураних права, да обезбеде образовање законских резерви, реосигурање тежих ризика, као и да обе збеде средства за неопходан дал>н развој здравствене службе”. Y даљем излагању детаљно су разјашњене околноста које су утицале да се предложи ово повеђаље стопе. Овде је истак нута и чшвеница да због недостатка средстава Центар није у могућности да набави савре менију медицинску опрему, ко ја би допринела ефикаснијем лечењу грађана. Опрема, коју сада користи медицинско особље, лотрајала је за 70'Л. Недостају и средства за обезбеСЛЕПИМ ЛИЦИМА — НОВЧАНА ПОМОН ЗА НЕГУ На међуопштпнском нмвоу посткгнута јс сагласност да се свим слсгтим лицима, без обзира на »ихова материјална стања, псплаћујс иа име лодатака за туђу негу и помоћ II3H0C који одговара једној половини минималног личног дохотка, по прописима СР Србијс. Новчана помоћ припада слепим лицима само ако то право не остварују по неком другом основу. Одборници Скупштине општине, имајући у видг хуманост датог предлога, прихватили су исти и обезбедилк средства за 1974. годину. ђење станова за здравствене раднике, а довођење потребног броја лекара свих специјалности везано је за обезбеђење станова и одговарајућег личног дохотка. Средства која.се добијају доприносом за здрав ствено осигурање нс троше само здравствени радници. Више од 2/3 средстава троше сами осигураници преко прегдеда, коришћен»а болничких капацитета, боловања, .бањских и климатскнх лечења, лекова и др. a 1/3 одлази за личне дохотке медицинских радника и набавку опреме. Подаци, који су изнети на овој седници, указују да досадашња стопа доприноса од 7,5'Л не може да покрије растуће трошкове медицинских ус танова н да је оправдано повећати је на 9’1’. — Очигледно је да супротности између потреба гућности на плану остваривања здравствене заштите, могућно је превазилазити само ако су у оквиру самоуправних и интересних заједница убуду ће будемо договарали — рекао је у даљем излагању друг Дреноваковић. На крају седнице постигнута је сагласност да се у радним органнзацијама одрже збо рови радних људи, на којима ће доћи до изјашњавања о прп хватању илп пеприхватању пре длога о повећању стопе допри иоса. Душица Анћелнћ Е | Бошко Самарџић: I У миру ujboja ће I срећа да ијзета s 9 To је порука Славке Буричић-Бурћевић коју је пред сгрељање на Бањици упугила кћерки Taњи роћеној у логору Ма/. Празник у месецу који је сам no себи = празник. Црвени мај. Тридесет година у слободи. А, пре тога: Револуција, Кућа смрти, ДокуI менти... Једна Тања роћена је у бањичком ло- = iopy. Кћерка хероја. Јединица револуционара. Г Дошавиш на свет, уместо успаванке, слушала је = звекет ланаца. Датум роћења: јун 1941. Место роћења: Кућа смрги — Бањица. Мајка: Славка Буричић — Бурћевић, из „дгi ветке". Око 21 час — 13. маја 1943, кључар Белић = к Немац Руди, звани „КеруииГ, донели су спискоГ вс и прозивали. Пре него што су је повели од- = секла /е прамен косе и бацила га другарицама да = ie залепе на главу лутке, коју је направила у ћее лији „Тањици за роћендан". И, поручила тек ро. = 1>еној кћери Тањи: „У миру твоја срећа ће да = ивета". А, затим је стрељана Славка Буричић — Г Бурћевић, у злогласном логору на Бањици. Стре. i лана је жена херој, револуционар и старешина у = соби смрти. Огац: Бошко Буричић, политички ко.чесар Беf личког партизаиског одреда. Погинуо 1942. Где ie Taita? ТУГА ДРАГИХ ИГРАЧАКА Тања живи у слободарском Београбу. Дипло- | ttnpanti правник. Аепа, крхка, паметна, Лутљпва... Другови, саборци њених родитеља, и земља њена, бринули су о њој. О њеном детињству, о школовању... Када је имала 16 година, у једном тренутку саЈиоће, сакупила је све играчке које јој je noслала мама, дуго, веома дуго их гледала и тада је записала у свој интимни дневник: _ Преостало ми је, драга мама, неколико играчака од тебе: једрилица, мали najaif и лутка која шт на глави прамен твоје косе. Овај мали свет /е дао тебе. Ти си га стварала својим рука. ма који.ча си грлила моју одсутност, у коју си уносила сву своју нежност. Делио нас је бескрај: решетке, сиво небо, бодљикаве жице... Кроз црвене траке ове поносне Црногорке, моје тако драге играчке, гледам твоју сену иза решетака, неприступачног, непознатог и никад невићеног. Ово цвеће у корпицама одише ми сетом јесени и носи у себи умирање које је тада било око тебе, а ти си хгела да се ја радујем. А, ја? Ја сам често била тужна. Желела сам нежност, топло крило вољеног бића. Сви су били нежни, прожети неком сетом сажаљења. прсмп мсни. Онда. спМ схватила оа тебе тражим, и да ме твоје руке милују у сну. Тада сам грлилп тебе кроз овс мплс, тако светле успоменс, кпо нскпдп ти мсн& док си tix хитро cbojum тпнким прстима правила. НЕ ТРЕБА ПААКАТИ О Славки Бурћевић, о жени хероју и женама херојима одведешш ча стратпште из злогласне „деветке" једна нмхова другарица и саборац је записала: • — Ие хреба плакати. He треба. Нису ни оне плакале. Оне су то и радиле да увере у своју мирItolly, у своју веру у победу, оне су зато све то сликале тако живим и мекгш бојама. Упркос Tvze, своје лепе туге... Као да гледам Славку Борћевић, како мирно ставља иглу у недовршену играчку за своје дете и иде на стрељање. Ипак, не треба плакати. Треба волети и мрзети. Опет сее застире победа.-.. Тања, поносита и достојанствена у свом живљењу, никада ништа није тражила преко реда. Никада се није легитимисала као дете хероја. Храбра, скромна, срдачна, смирена, одана... И, када се тако повремено сретнемо у Београду, поклоним јој црвене каранфиле. ћутећи их нежцо привије на груди и за тренутак јој поглед одлута некуда, у даљину. Ипак, не треба плакати. Треба волети и мрзети. Опет све застире победа... А, пре тога: Револуција, Кућа смрти, Документи — У миру твОЈа срећа he да цвета! ИЛУСТРЛЦИЈЛ ЗОРЛНА ивлновикл