ПОСЛВДЕЕ ВВСТИ СТАРТ МЕШАОНИЦЕ ; У CTAKUPH ' '>■ • V'; Стакларци, навнклн на напорне радне победе, нзвојевали су ових дана join једну —врло значајну. Упркос инфлацијн, непрсдвиђеном ско ку цена и другнм тсшкоћаt ма, онн су пре рока, који Је । предвиђен за септембар меt сец, пустили у пробну про изводњу аутоматску мешаоницу и тнме испунили дугогодишњн сан стотнне радника, а решплн један од већих проблема ове радне ор*. ганизације. Y томе су им свесрдно помогли и нзвођачи радова — „Гоша” из Смедеревске Паланке, „Градител>” цз „Горњег Милановиа” и ,,Мннел” из Београда. Инвестпција од 45.000.000 динара је оправдана, јер ће пуштањем у погон аутоматске мешаонице бпти искоришћени сви производни капацитети. Непотребно је наглашавати да ће заувек нестатн тешкоћа у снабдевању машнна сировинама, што је врло често доводи*. ло до прекидања производње. Радници, који су под врло тешким условима радили у мешаоници, моћи ће, коначно, да одахну и да под неупоредиво бољим условима зарађују свој хлеб. Од 1969. године, када је колектив СФС почео да тра жи начин да савременије и лакше снабдева своје огромне машине стакленом лавом, па до реализацнје те жеље, прошло је доста дана испуњених дилемама и пигањима: Хоћемо ли успети? Данас је сан постао јава. Шест стотпна тона далеко квалитетније мешавине храниће уснјана ждрела машина и омогућита бољи квалитет стакла. Радници су задовољни и срећни што су премостили још једну препреку, извојевалн још једну радну победу и положили још један нспнт упорности и одлучности. Лз. С ДАН БОРЦА И ДАН YCTAHKA СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНИ Традиционално, у граду на Црници пригодним свечаностима н. програмима, обележени су Јулски лразници: 4. јул — Дан борца и 7 јул — Дан устанка у Србији. Уз звуке револуционарних песама и топле речи захвалности и поштовања Илије Божића, председни* ка Комисије за неговањс револуционарних традици ја, положени су венци на спомен обележја у нашем граду. Присуством великог броја преживелих бораца, о.младине, војника и rpabaна, чин полагања венаца на спомен обележја „Борцу — устанику” је деловало им* пресивно. После полагања венаца, председник CO, друг Слободан Миливојевић, приредио је пријем за члановс породица палих бсраца и мосиоце Партизанских споменвда. Y току ,дана дошло је до ника ЈНА. сусрета ојиладине и припад' врло присних и спонтаних Шестог јула увече на платоу испред Робне куће „Београд” за младе нашег града прирсђена је игранка, на коЈој су узели учешће у великом броју, и дали одушка својом младипком одушевљењу. Седмог јула, на Дан устанка народа СрбиЈе, оживсла су иаша излетишга. Излетнике Је парочито при вдачио Јухор- на коме организована и иситрална прослава за излетиике и планииаре из Крушевца, Варварина, СвЛозарсва и Параћииа. Истог дана, по подне, на Стадиоиу ,Јединства" дошло је до вишс спортских су срета. Пошто је указао на значај политичког тренугка у коме се одржава Друга конференцнја самоуправљача општпне Параћин, друг РАНКО НИКОЛИП је у свом реферату посебну пажњу поклонио спровођењу уставних амандмана и норми венственн цилз нових односа у. организацијама удружсног рада — учешће свнх радних људи у одлучивању о расподелн оствареног дохогка у ocHOBHiLM организацијама удруженог рада. Наравно, уз нормалну претпоставку да радни л>уди у 00YP учествују и у доношењу свих одлука у процесу стварања дохоткд. Па ипак, као што се из • материјала види,. у. ИВТ .„Бранко .Крсмаиовић" и. Фабрици цемента периодични обрачунп за нових устава: „Из материјала којп с.мо добили за ову Конференцију, могли смо да видимо да су у, нашим организацнјама удруженог рада уложени ндпори достојни поштовања иа прнмеш! уставних амандмана од' носно начела утврђених i:o* вим уставг^ма. Међутим, псстигнутим резултатима на ово.м' гглану ни у ком случају не можемо бити задовољни, и то из више разлога. Пре свега, из материјала видимо да у многи.м нашим организацијама удруженог рада нормирање самоуправних, .одиоса није доведено до краја. Па ипак, има се утисак'да се не улажу потребии папори да се настави са акцијом иа урсђивању ‘.самоуправних друштвено-економских односа самоуправним споразумима, општим и другим актн.ма. С' другс стране, још увек нс може* мо да се задоволшмо активношћу друштЈзено-политичких организација и органа самоуправних односа утврћених самоуправним нормама. Притом, не ретко могу да се чују опортунистичка схватаља да је систем самоуправних односа у организацијама удруженог оада, нарочито v оннма у којима постоје основне организацијс удруженог рада, веома компликован и ла се стога нс може постићи потребна сфнкасност. Таква схватања су всо.ма опасна и она, у услоеАјма када још увек због ман>* кавостн у систему ииформнсања лобар број радних људи није до краја схватио права и обвазе у новим услови ма, сеју неверицу п могу ло вести до честих колебања. Сматрамо да је свима нама који учествујемо у раду овс Л>. С. коиференције Јасно да је прЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГСАВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕПАРАНИН АЕЛЕТЛГИ И ГОСТИ ПГАТЕ ТОК КОНФЕРЕНЦИ1Е. РЛНКО НИКОЛИК ПРЕДСЕДНИК ОСВ ПОДНОСИ УВОДНО ИЗЛЛГЛЊЕ СА ДРУГЕ КОНФЕРЕНЦШЕ САМОУПРАВЛзАЧА АФИРМИСА1И 06АИИЕ НЕЛОСРЕДНОГ ОДЛУЧИВАЊА ■ ДРУГОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ САМОУПРАВЉАЧА ОПШТИНЕ ПЛРАНИН КОЈА ЈЕ ОДРЖАНА Y ЧЕТВРТАК, 27. ЈУИА 1974. ГОДИНЕ, ПРИСУСТВОВАЛО ОКО 300 ДЕЛЕГАТЛ В РЕФЕРАТ О ЗАДАЦИМА НА ДАЉЕМ РАЗВОЈУ САМОУПРАВНИХ ОДНОСА ‘ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА, МЕСНИМ И ИНТЕРЕСИИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ПОДНЕО ЈЕ РЛНКО НИКОЛИН, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ BERA В 10 УЧЕСНИКА Y ДИСКУСИЈИ ■ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ УПУНЕН ТЕЛЕГРАМ ДРУГУ ТИТУ И КОНФЕРЕНЦИЈИ СУ ПРИСУСТВОВАЛИ И ДРУГОВИ МИЛУТИН МИЛОШЕВИЕ, ПОТПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН СРБИЈЕ И НИКОЛА ПАУНОВИК, ПРЕДСЕДНИК ВЕНА УДРУЖЕНОГ РАДА СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ период јануар-март 1974. juicy сачињени no OOYP. Свакако, у такви.м услови.ма радни л»уд11 и не знају каквн су резултати у којој ооновној организацији удруженог рада оствареии, a то значи да се још увек задржавају старп односи’ Ji да велики утицај на . расподелу имају органи самоуправљања и руковоВења на нивоу ОУР. Стога је v овим органнзацијама удруженог рада превасходни задатак да се што пре приступи разграничењу економскнх одиоса пз међу ооновних организација удруженог рада’’. (Наставак на 2. странн) АКЦЕНТИ. Heicada, не тако давнд,нд старе- људе се другачије ■ гледало.- Њихово искуство и знање се ценилр, а они верма.много поиповали. Пред „седом главом” се уосајало, а у TeuiKiiAi ситуација* ма приватног и јавног живота тражили и слушали савети старих. Данас eutuet ' нпје тако. Повољнији услови живота и развој меди циие омогућили су продужетак живота код људи и агарост је престала бити нешто изузетно. Уз то,привредни разлози и брзи темno живота и рада траже снагу и брзину, a то није одлика старости. Зато се све, од моде до положаја у друштву, прилагоћава и везује за младоас. Ранијс је породична структура била чвршћа, a noродични односи такви да су „старци” имали мирну и сигурну старост. Једним дслом таква ситуација и односи одржали су се jotti увек на салу, где „старци" нису сувшини. Њихов noломај и егзистенција обезбећени су њиховим правом на nptixod no основу влас' ПРОБЛЕМИ СТАРИХ ■ БРОЈ СТАРИХ СЕ ПОВЕКАВЛ ■ САВРЕМЕНИ YCAOВИ ЖИВОТА HIICY ПОВОЉНИ ЗА СТАРЕ ■ ДРУП1- ТВО ЈЕ ДУЖНО ДА СТАРИМА ПОСВЕТИ BEHY ПАЖЊУ .ншитва над имовином, a ti природом послова који- се обављају на селу. Тамо, наи ме, и за ослабљене оОтареле руке ima посла и бриnyliti се, о деци, чувајући ссоку, хранећи живину и радећи многе друге послове, уз уважавање оногашто су раније за домаћинство и очување или проширење чоссда учинили, стари се још увек поштују и цене. Но, промене сс и гамо осеhajy, а нлрочито у npuipad ским нассљима, где се дан број чланова укључује у ипдустрију, na ceojmt за радама и оним tuco тим зарадама кунп угрожава доминшАтан положај старих. Уз све ово, све oiiuie се манифестују и последицс шко ловања и професионално/ hyjy ooe3oeheibe стана у граду, односно доводе до напуштања старих. V граду су породичне заједнице мале, односно сведене су' иа једну или веома ретко на две генерације одраслих. Велики 6poj старијих због тога жиои одвојено и усамљено. Такав живот, без контаката, чинп их несрећним и огорченим. Уколико су, пак, заједно оида због различитпх навика и tuirepeca чссто сс жиоот претоара у пакао. Томе иосебно доприносе непооољнп стамбени услови. У малим, тесним ссачовима сукоби и неспоразуми чешће јсе јављају и дуже трају. Посебно је тсшко сгарнма Koiu dohy из села v 7pad. Ноо .начин тражи нриoaiobaeathe, a очо je. за imix оспособљаоања icoje омогу- ■ оеома тешко. Уколшсо моГОДИНА I • БРОЈ М ПАРАВИН 9. JYA 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ПОСЛЕ ПОЖАРА Y СТАКЛАРИ РАДИ СЕ НД 01КАДЊАЊУ ПОСАЕДИЦА . После пожара већих размера који је 1. јула поподне захватио магацин готових производа Српске фабрике стакла, стање се нормалнзује. Y пламеној стихијн, са којом је вођена седмочасовна борба, изгорели су готови производи у вредности од око 45.000.000 динара. Кровна конструкција магацина је потпуно пзгорела. Y овом пожару, срећом, није било људских жртава, док су н>егове последице огромне и премашају бројку од 70.000 000 динара. Далеко веће последнце спречене су захваљујући пожртвовању наших ватрогасаца, ватрогасаца нз суседних градова, као и из Смедеревске Паланке и Крушевца. Својим друговима притекли су у помоћ радници предузећа, припадницн Гарнизона ЈНА, о.младина и граВани. Међу првима Српску фабрику стакла после пожара посетили су је и другови Душан Чкребиђ, предссдник Републнчког извршног већа са сарадницима. И Ннкола Пауновић председник Већа удруженог рада Скупштине СР Србије. Извршни савет Скупштине опшгине Параћин . је са своје ванредне седнице издао посебно САОПШТЕЊЕ, у коме су садржане и најхитније мере које треба предузети у најкраћсм року ради отклањања последица и нормалнзације рада. За сутра је заказана ванредна седннца Скупштине ошпгине Параћин, на којој he бнти речи о мера.ма које he Скупшпша и љенн органи предузети за ублажавање последица од пожара. Сам колектив Српске фабрике стакла ради недељом и празником, а организоване су и посебне радне акције на рашчншћавању згарншта. Опширније на стр. 4. МОТИВ СА ЗГАРИШТА рају да жиое у стамденим блбковима, онда то обично доживљавају као затоор ц шетајући од једног до другог прозора, као дивље жи морају da oicuee у стамбеним вотиње у кавезу, мислима лете ка широким, зеленим просторима са кијих су дошли, где су 'били слобобнц и где се нису осећали бескорисним и сувшиним. Проблеми старих, дакле, ■ почињу да се испољаоају Ј код нас и траже адекватна решења. За сада их нисма нашли, а у довољној мерц fiucMO их ни тражили. До* душе, отварамо ^сарачке домоае и тако обезбекујемо им кров над глаоом ц иун Taibtip, али у чсто ореме и кзолацију. Зато их опц псрадо прихоата/у. Опитраже да жное са naxia ц уз пас, да буду корисни ц да живе боље, јер могу то и јер су соојим минулим гидина.ма жпоога заслултили то. Зато не можемо да их oduauyiCMO као two одбацујемо изно/иенс ципсле п не би требало да забораtitiMo да орсме тече н да старост чека сов. Д. Д.
CTPAHA 1 14 ДАНА ТЕЛЕГРАМ ДРУГУ ТИТУ Драги друже Тито, Окуплени на Другој конференцији самоупрап лача Општине Параћин. оцењујемо досадашње ре зултате и 'утврћујемо задахке даљег развоја car моуправних односа у све тлу Ус^авних начела и конгресних резолуција. Корисгимо прилику да Те обавестимд, да сурад ии људи и граћани ове Ошитпне, од увоћењапрвих радничких савета Ао данас, постигли значајне резултате у развоју самоуправљања. Срдачно Те поздравља’ јући, драги друже Тито, обавезујемо се да ћемо и даље улагати макси" малне напоре у цпљу даљег развоја и ycaepiuaвања самоунравних nd' носа, а тиме и јачања положаја и улоге рааничке класе. УЧЕСНИИИ ДРУГЕ КОНФЕРЕННИЈЕ САМОУПРАВЉАЧА ОПШТИНЕ ПАРАЕИН ПОЛОЖАЈ OOYP Y CACTABY ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА ЧИЈЕ ЈЕ СЕДИШТЕ ВАН ОПШТИНЕ (Наставак са 1. стране) Положај основних организација удруженог рада које се налазе у саставу OOYP са седиштем ван општине Параћин у реферату друга Никсг лића је добио посебно место, нарочито -због тога што је v њима „присутан вслнки уттг цај дирекцпја OYP, па није случајно што се остатак до- дј11П1'ких службп ПИК-у хотка неких OOYP (Пошта, ПрИја" v Бгтрпји, дотле на пример) прелнва у фондо г ве OYP, без довољно гаранције да се та срсдства путе.м инвестиционе политике или на другп начин врате осч\>вној организацпји удруженог рада. Овакви случајеви правдају се наводно самоуправним одрицањем од остатка Aox&fka $лкорист заједннчких фотдова1, Нска од овпх OOVP не.мају ни најнеопходније службе (рВелмотранс” н „Космај”), па нису у стању да перманентно сагледавају пословне резултате, а сахшм тим немају могућносп! да на време приступају отклањању одређених негатпвних појава у љиховом пословању. С лруге стране, то изазнва неповорење код појединих радника у податке који сс воде у седтг шту OYP, а доводи и до ограРАДНО ПРЕДСЕДНИШТВО КОНФЕРЕНЦИЈВ ЛЕВИ УГАО ЕПИГРА/ИИ Пет вехова Турци, нашу земл>у газшие! Али нека, нека... Mu ћемо турску калдрму газити jota више. ТУЖНБАБА Тужио је и особе eucQKOz oOpasoeaita за незаконито стицањв знања. адМИН Hurpaiuija Huje ми јаено ПО ЧМу — AtttHU, кад fe у пракси свуда млкси. ТИШКО ловннх резултата”. СЛ ДРУГЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САМОУПРАВЉАЧА СА ДРУГЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САМОУПРАВЛзАЧА ММИСШ ОБАМНЕ НЕПОСИДНОГ 0ДЛУЧШ1Н ничавања права OOYP да самостално расподељује доходак и обрачунава и псплаћујс личне дохотке. Интересантно је и питањс учсшћа' и питање учешћа ових OOYP у финанспрашу заједничких службп. Тако на пример, док OOYP „Слога” — Сикприиа плаћа само 1.200.000 старпх дннара за финалсираље заје- „Rv- „Велмотранс ООУР тсрстпп сарбраћај трсба за све сврхе v овој годшш да платп 180.000.000 старпх дппара”. ЗАДАТАК ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦША Y РАЗBOJY САМОУПРАВНИХ ОДНОСА Пошто се осврнуо на задатке у вези са овладавањем иелпном дохотка од сгранс радннчкс класе, посебно па развој самоуттравннх односа и одлучнвања у мсапш и шг тересним ‘ заједннцама п на inreoy . друштвсно-политпчких заједница, у оквиру дслсгатског система, друг Ранко Ни0 С В Е Т A колић је указао на задатке који стоје пред Савезом комуннста и дирушм друштвеио- -полптичкјш организацијама: „Самоуправни одиоси не могу се развијати салш по сзби, неком својом унутрашњом логиком, каквих је заговарања било у времс појаве либерализма и теХнократизма. Са таГОСТОЕАЊЕ КУД „ДИМИТРШЕ ' KOTYPOBIIR" У част Дана самоуправл>ача Општинско син дикално веће позвало јс у госте радннке Индуст* рпје мотора „21. мај” из Раковиие, чланове КУД-а ..Дидштрије Котуровић”. Они су у темперамент* иом ритму моравиа, вра* њавске свите,. шопског и руговског кола, као н ОДЛИЧНОЛ1 интерпретацијсм изворних народних песама честиталн празник, уз жељу да поново посете наш град и већем броју грађана прикажу свој програм, коЈи заслужује пажњу, а одговорни н врсднн аматери из Раковице сваку пох* валу. Лз. С kbtlm схватањем почев ол објављивања Платформе за Десети конгрес CKI с.мо се всћ разрачуналп н одбацили га као всома штетног п упереног против интереса радничке класе. Према томе, задатак је свих друштвено-полнтичкнх ,чких потрсба. Већ пам је доорганнзаштја да се боре за развој самоуправних односа у свпм областима и на свнм чн* воима. Уосталом, то је и основни задатак за Савез комунпста п остале органпзаинје, као и за друштво у иелшш, који проистиче пз резолуција републичких н Десетог јсонгреса СКЈ, јер самоуправљање ’оаднпх л>удп п граћапа у OOYP, месним заједнтшама н _ самоуправним интересним заједницама, као и вршеље властп преко делегаиија и делегата у скупштинама друштвеноиолтгптчкнх заједшша, гтредставља облпк нспољаBarta диктатуре пролетарпјата V нашим условима. Основне организацпк Сппдиката, ССРН, СОЈ и CYBTIOP Mopajy стално, у средини у којој делују, аналпзиратн фун киноннсање п афтгомисати развој самоуправтгх односа. Чланови СК, укл>учујућн се активно у свакодневну актнвност осталих друштвенопоАитичких организацпја, морају бптп носпоци борбе за превазилажење противуреченостп и сламаље отпора који стоје на < путу бржег развоја самоутг равних односа. Пртггом се ниједног момента пе сме изгубитп из вида потреба чсстог анализирања резултата који се постижу у производњи и мобилисања свих л»удскнх и материјалних потеннијала' ност прате. Он је указао поза постизаље што већцх пос ред осталог, на слсдеће задаНЕДОВОЛаНО СЕ СХВАТА ЗНАЧАЈ САМОУПРАВНОГ ДОГОВАРАЊА И СПОРАЗУМЕВАЊА Пошто је указао на значај који за развој самоуправтах одиоса има информпсање н идејно оспособљавање радних људп, при чему јс посебно потенцирао улогу нашег лнста и школс самоуправљача, друг Нпколић је указао да се у основним органпзацијама удру* женог рада недовољно брижљиво прилази акцијама на самоуправном регулнсању извесиих друштвених односа • на нивоу Комуне путем самоуправног договарања и споразу* мевања, што је дошло до изражаја и ових дана приликом потписивања споразума о осЈтивагђу само-\ттрав1П!х ЈЈНтере’ cinix заједница: „Пословтша разматрања на* црта споразума, нмамо утисак, прилазн сс као нечему споредно.м, као задатку који треба да спроведс неко ван OYP, на нивоу Оггшттгае. Због тога се на јодној странн схпзише каснн са разматрањем споразума н нзјашњаваЈвем о npir хватаљу споразума, а на \ру гој страни има појава, да се нацртп споразу.ма прнхватају бсз крптнчке оцене, што је такође штетно. Слабости су нспољене п у пост-упку само управног регулисања односа у другим обласпЕма, као v об* ласти задовољавања заједшг садило да пстичемо примере друштвеног договора о запошљавању којп rni до данас hit су потписале неке OYP, који се rfe поштује доследно. Подсећамо и на проблсме који су се испољплп приликом усвајања друштвеног догово јаве се гтравдају, најчешће, нера о солпдарној сгамбеној из градњи. Тренутно је актуелчо питање потписивања споразума о осгпгвању фонда удружених средстава за финан« ciipaibe привредног развоја и запошљавања, чијем потгшсивању не може да се присту пп ни после две године од почетка акцнје за његовим потписивањем, јер се многе OOVP још нису изјасниле, без обзира на то што је сваком од нас познато колико нам је један такав фонд потребан. Са овим слободно можемо да изВЕОМА ЖИВА ДИСКУСИЈА УЧЕСНИКА КОНФЕРЕНЦИЈЕ Александар Кнежевић |е го ворпо о са.моуправној актив ности у оквтгру ЖТП, на спро вођењу уставних а.мандмана и начела нових устава. пру чему је указао на спорост, днлеме и отпоре ко|н ту акгпвтке који стоје пред друшгвс’ Из лисша „Будућносш" (7) ДРАГИЦА АИМИТРИ ЕВИБ - НМЗШИИ1И РАДНИК1ЕНСПИ КОМБИНАТА Драгица Димитријевић носи назие ударника од ос* лобоћења наше земље до данас, а од стране ynpaee noдружнице и предузећа проглашена је десет пута за ударницу. На њеној машини лепрша заставица најбоље раднице у предузећу. Њена је заслуга шхо одсљење чсшљане вуне и остала одељења извршавају и сеакодневно пребацују производне задатке. Joiu од ране младости остала је без оца тако да /е њена мајка, кбја је била радница истог предузећа, издржавала њу и још две сестре. Са сеојом тринаестом годином ступила је у фабрику где ради, са прекидом за воеме окупације, сее до данас. Радила је у свим одељењима предузећа, а од ослобоћења прва је почела да ради на машинама. предионице чешљане вуне оспособљавајући и нове раднике. Први дани у ослобоћеном Параћину остаће вечито урезани у неном срцу, каже она, јер Tdda је отпочело такмичење. Било је тешко такмичити се. Није било довољно угља, а неисправке машиме отежавале су изврше. ње радних задатака. „Ипак, ја сам прве недеље такмичења. постала ударниЦа и од тог еремена назив ударника још носим**. Када се је поставило питање рада no бригадном систему Драгица је овај систем такмичења мећу првима прихватила. Данас, као воћа бригаде, служи за пример у организационом пог\леду, јер њена бригада је најбоља у фабрици. Она је прва у фабрици отпочела са ра. дом на. две машине и на свакој пребацује норму за 2591«. Драгица је оспособила 21 радницу, које данас раде у предузећу у Вучју, за pad у предионици чсшљане вуне и тиме знатно допринела да ово предузеће извршује успешно производне задатке. Али Драгица не само да је добра радница, она је и добар комуниста. Члан СКОЈ-а постала је 1945. г. Као председник омладине њеног одељења, Драгица је у потпуности одговорила свом задатку, тако да је убрзо прстала члан Комунистичке Партије. Драгица је уписала народни зајам 5.000 динара, а сада каже: „V част такмичења за V Конгрес КПЈ и нашег Цснтралног комитета на челу са маршалом Титом, уписаћу jotu 10.000 динара и настојаћу да у такмичењу пр&- бацујем норму на две машине за 30°/о". Драгица у пме свих ударника и целог колектива предузећа за прераду вуне каже da he радничка класа joiu чвршће збити своје р е д о в е уз Ц. К. на челу са другом Титом, јер су нас они водили из победе у победу. „То ћемо доказати и на V Конгресу К. П. Ј. и у сеојим предузећима за машинама кроз сбакодневно извршење и пребацивање производних задатака". МИХАЈАО ВЕЉКОВИЕ („Будућкост“ бр. 7 од 15. јула 1948.) ДРАГИЦА ДИМНТРИЈЕВИН МЕБУ ПРВИМ УДАРНИЦИМА ШТОФАРЕ разимо незадовољство, јер испољено је знатно нејединство баш у акцијама које су имале за цнл> да обезбеде подмјг рење заједничких потреба које су у првом реду од животног интереса за радничку класу. Y свпм овим акиијама пзбијали су на површину у жи, понекад п лични интере* си, док су заједиички интсреси занемаривани. Овакве попостојањем спремности радн.г ка да удружују средства или пак да се на самоуправној основи уреде одређени односи од заједничког интереса. Вероватно да у томе не.ма мно го истине. Сматрамо да јс ис* пфа у то.ме што се или гово' рн у тгме радникаЈ илм се оадшпш не изјашњавају за одређена решења због недовол»не информисаности нлп се пак раднипима сугертгра изјашње* ње ттротив одређештх предло* га”, рекао је на крају свог излагања друг Ранко Ннколић. но-политички.м организаачја« ма у радним органпзацијама: — Да се прнступп анализи деловања постојећег ca.voyir равног механизма н да се он уасглашава са уставни.м на* челнма, у пнтањима које ннсу усаглашена. Уевојенс корме v самоуправним актпма треба оживотворити. доследно реализовати у пракси. — Даља активност на aAfr кватном самоуправно.м организовању организа1шја удрг женог рада и на пунијој афирмацији осиовиих организација удруженог рада, у којоЈ се „изграђују нови гтродукпиони односи, у оквттру којих раднипи ’ непосредно самоуп* рављају спајајући свој рад са друштвеним средствнма за про изводн>у, управљају својнм радом и услови.ма рада, ге одлучују о резултатима свога рада и о целЈгни процеса дру штвене репродукције". — За пуннју афпрмаииЈу OOYP од посебног ie значајз јачање њене материјалне осно ве. аије iba. Успостављање организа? непосредног -самоуправља* односно непосроднот ОД’ лучивања (зборови радника, референлумски облнцц, и др). — Прецизннје разграчнче н»с гштања ко|а се од страие радпнка пропуштају ла о »има одлучу|у самоупраинм ор ганп (положај делегација н дслегата). — Афпрмаиија начела оасполеле апчннх <доходака anoxia раду и pcavA гптнма рала. |ср се стиче утиск да сала npeoBAabvfv лруп» елемонги (школека сппгма. нгсмо пргг аелено на раду, оално место идр.). (Назтавак на 3. страни)
14-ДАНА CIPAHA 3 НАД КОНГРЕСНИМРЕЗОЛУЦИ1ДМА КРИ1ИКД и САМОКРИТИКД ^^нтервју .1 »Ј <1 X ' , •* Бржи и ефикаснији рад суда Тито је на X Конгресу Савеза комуниста Југославије подсстио свс чланове СК на готово заборабљену реч: само критика. С обзнром на важност н звачај коју имају крптпка и самокритика у идсјном, организационом и кадровском јачан>у Савеза комуннста у Резолуцији о задаци.ма о идејном, / органпзационом и кадровском јачању СКЈ, указано јс на потребу рсафврмацнјс комунистичке критике и самокрнтике. Зашто реафпр.мација? Зато што беше некад, а нарочпто у ратним и поратним годинама, самокрнтпка н другарска, добронамерна критика један од основннх комунистнчких односа у нас. Врлина је сваког доброг комунпсте да буде самокритпчан, и не само комуниста, већ сваког доброг и поштеног човека. Критака и самокритика, та два врло важна коректнвна фактора v .међуљидски.м и међукомунпстичким односнма морају поново постатн сталан метод анализирања властнтог рада п понашања, како појединаца, тако и организаиијеОне морају да се врате у наше редове само руку пох\ руку, да поново постану наш однос пре.ма себи, наш однос према другоме и пре.ма друштву. Критизерству, де.магогијн и гледању на живот кроз црне наочаре морамо показати црвено светло — стоп. Зато што је то храна „усијаних” глава у колу бирократа, либерала, опортунпста п других назадни.х снага којс нису опредељене за самоуправне социјалнстичке односе. „Крнтпка” која омаловажава достигнућа и резултатс досадашњег социјалистичког самоуправног развоја, којој су мотив интриге и омаловажаваље личностм је штетна, a колико нам је сметала у свакодневном раду то смо сви осетили, и на жалост, то се понегде још увек ocelia. Са.мо појединцп од крптизерства могу имати корнст и тиме сс хранитп. Једно од најмоћнијих оружја против критизерства, демагогнје, омаловажавања п других видова реакцпонарног деловања је: критика н самокритика којс су реалне и усмерене на буштину ствари; принципијелна и бескомпромисна у борбп против слабости, стваралачка у тражењу одговора на питања са којима се друштво суочава; отворена и другарска; благовремеиа ц хумана, у ннтересу радног човека. Истина, има пбјединаца којп се овог оружја неће хватати. To су углавном онн који своје грешке пребацују на туђи терен, којн у туђем оку виде трн а у сво.м не внде греду. Додуше међу овнм поједннпнма има п „паметнпх" који у ствари мисле да су најпаметнији и да су због тога л»удн „вишег ранга”. Мсђутим, у редовима СК има доста здравих снага које ћс ове паметњаковпће спустипг на земл>у, тј. на место које им у друштву стварно прппада и одговара. Александар Кнежевић • ИСТАКАО ЈЕ Y РАЗГОВОРУ СА НАШИМ САРАДНИКОМ ДРУГ БОГОЈЕ ЛАЗИН, ДОСАДАШЊИ ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНСКОГ СУДА • Програмом приоритетне ак тнвности Скупштине општине Параћнн, који је бно утврђен после Писма друга Тнта и Цзвршног Бироа, утврђенн су изадаци правосудних органа, па и Општннског суда. Интересује нас како Ви оцењујете рад Суда у овом периолу? — Суд јс по изласку помену7их докумената посебну пажњу посветио кривнчним предметпма из области привредног крнминала. заштнти друштвене пмовине, решавању хитних спо рова (раднп спорови, стамбени спорови, споровн за нздржаван»е) и решавању прсд.мсга којп потичу из ранијих година. У току 1973. године и у прво.м тромесечју 1974. годпнс рсшен јс већп број ових прсдмста, a нарочнто су добрп резултати постигнути у ■ спровобељу истраге, која је брзо н ефикасно спроведена по свп.м предметима где је то било објектнвно Moryhc. ® Y чсму се оп\сда]у промене у казнепој полнтнцн Суда? — Измена казнене политике суда се огледа у строжијем ка жњавању учннилаиа кривич* них дела, у изрицању казни преко законског мини.му.ма п у осетном смањењу условних oev да. Ha io указује податак да ie у 1972. години код кривичних дела пз области привредног крн.минала било 704b vcaobiihx осуда, код проневера чак 90%. АФИРМИСАТИ ОБЛИНЕ НЕПОСРЕДНОГ ОДАУЧИВДЊД (наставак са 2. стране Бранислав Поповић, је говорио о потреби да се младима поклони већа пажња, посебно њиховом образовању и инхформисан»у, док је Новина Петровић, председник OK CO, инсистирао на потреби да се .младц боље' осттособе и припреме за учешће у самоуправној активности. Радомир Ракић, делегат ФТМ ,Дролетер”, ie посебну пажњу. поклонио проблемима своје радне организације и изнео самоуправљачка искуства из свог колектива, што је учинила и Ружица Марковић, делегат из „Шумадије". Милоје Вуковпћ, је говорио о проблемима нор.мативног регулисања односа у основннм органнзацнјама удруженог рада, нарочито. код мањих радних организација у којима не достају стручни кадрови, у првом реду правници и економисти. Нсопходно је да се приступп плапско.м подизању кадрова а један од начина да сс овај проблем рсши јс и оснивање посебног фопда за стипендирап>е студената дсфииигарних струка на нивоу Општинс. Сматрам да јс нужно \а Општинско синдикално всbe обезбедн стручњака којп бн давао правнс савстс раднишша, у првом рсду ласти удружепог рада. ЖивоЈин Томић, је јој дискусији указалс из обу свопотребу ла сс друи1твено политичка организаднја ангажујс на. оживотворсњу делсгатског си* стсма. Y колико сс не успостави прави олиос измеру ,’слсгацлја и делсгата, с |сдне стране, и лелсгација и радних л»уди с другс сграпе, сигурно Јс да самоуиравни органи и скупштинс лруштвен<нЈОА1ПИЧких зајелшта и интересинх зајслнииа iiehe моћи ла ис' 1н нс нрло олговорне задзтас нојс омо у нзборима ирсд шша осгавили. зултат у погледу квалитета одлука. Општи просек укупиих одлука код општинских судова на терпторији Окружног суда у Светозареву износи 23°,о и то код кривичнпх предмета 20% а код парничних 24% Међутим, општн просек укинутнх одлука код ‘иашег суда у 1973. години нзносн 19,3% н то код крпвлчннх 16,3% а код пар ничннх 20,4%. Посебно бих нагласио да је рад суда позитивно оцсјбсн од странс РепублнчкоЛ секретари* јата за правосуВе н* општу управу СР Србије пре.ма посебиој пнформаци.ји овога Секретаријата о остваршању резултата рада судова у првом кварталу 1974. годпне, у којој се паводи да је евндентно да је суд у Параћнну остварио ћозитпвне резултате, скоро у свим областима судовања и да су смањепи заостаци. ® Са којпм проблеми.ма се Суд на нзвршавању својих задатака сусрећс? — Спгурно да бн резултатн били далско Belin ла ннје бнло проблема како сбјектнвнс пако Мејзути.м, у 1973. години код кривичнпх дела пз области прп врсдиог крпмннала проценат условнпх осуда сведен је на 36,8%. Рад суда јс сада бржп н ефи каснији, мада бп ефнкасност могла бити и веИа, а самим тпм н ажурност суда која нијс код свнх предмета постиг iiyia, алн је с.маљен пронес на* гомнлавања нерешеннх прсдмета. V 1973. годпни у раду je било укупно 9.616 прсдмета, рачунајући ту пајважније врсте предмета (кривпчнс, истражне, I парничне, ванг.арничне, остаI* вннске п пзвршне), а ол тога О новоуспостављеннм самоуправним односима у Српској. фабрици стакла говорио је Добривоје Милосављевић, при чему је истакао да је констчтуисаље ове организације у четири OOYP-а већ на старту показало пзвесне слабостн (код расподеле дохотка п личних доходака, на пример) које ће у наредпом периоду морати да се отклањају. Y дискусији *су учествовали и другови Милутин Милошевић, потпредседник РК ССРН и Слободан Миливојевнћ, председник Скупштине општинс. чија излагања, заједно са Закључцима Друте конфсренцијс самоуправлЈача, објављујсмо у следећем броју. Конституисаи клуо само управљача У среду, 26. јуна одржана је свечана седница Скупшпше клуба самоуправл>ача Општине Параћин на којој је усвојен статут клуба н изабран Извршпи одбор. За председ!«1ка Скупш тинс клуба пзабрап је Радоје Марипковић, инжењер за ор!аннзацију рада из Српске фабрпке стакла a ah и.еговог заменика Владилшр Ракић, радник ФТМ „Пролетер". За предссднмка клуба изабран јс Живо* та Белић, наставннк у Школи за обрзовање од раслмх при Радничком универзитсту. 0 значају н задацнма клуба говорио јс друг Радомир МилановиА, секретар Општинског сип днкалног Delia. лнх судова на територији Окружног суда у Светозареву па н СР Србије, jep је суд по-бу цеху за 1974. годину добио сред ства у износу од 15% на добијена средства у 1973. годинн. Са пш средствима нијс могу ћно да се повећају лични дохоци, обзиром да нису узета у обзнр приликом доделе средстава по буџету нова постављена у току 1973. годпне. Про сечпи личнн доходак у 1973. код наших суднја од 3.228 динара с\' више него скро.мнн, a и личнн дохоцп осталог особл»а су нспод личних доходака привреде и ванпривреде код слнчнпх категорнја. Лични дохоцп су нешто повећанп краје.м прошле годнне али још увек су ниски. Овакви материја,\ни н кадровски пробле.ми доводс у поједини.м случајевима и до појаве субјективиз.ма у раду, који се нарочпто испољава код радника који од\азе из Суда а који у извесном перподу прс одласка не остварују одговап субјективне природе. Y првом рсду треба nciahii слаб .матерн.|ални положај и нереше на кадровска питања, посебно иедовољпбг броја суднјског кад ра. Због нсрешеног материјал* ног гипања, ранијих година ло лазило је до честе флуктуацпје судијског кадра, па је због тога, углавном, дошло до нагомн/Аавања старих пред.мега, који су доделшвани у рад су дијама који по тпм предметп- .ма нису раипје поступали, a којп су били приморани да упо редо решавају старе п нове предметс, у првом реду хитне, па је п остало да не бп посталн стари предметп. Y току 1973. године учињен јс напре* дак у том погледу, јер јс крајем 1973. годпнс попуњено 14 то суднјско место, алп је суд прак тпчно радио са 11 п по судија, јер су двојица судпја бпла на боловању. Ових дана јс јсдак судија отишао иа одслужсњс војног рока, један је и дал>е на 3.751 из 1972. п ранијих годпна боловању, а један треба да и 5.865 при.мљених у току 1973. иде у пензију, тако да овај про Решено је 5.901 предмет, а ос- блем делимпчно и даље остатало нерешено на крају прош- је. Због тога је политика суда ле годнне 3.715, што указује да да суднјска радна места попу је нешто смањен број у одно- њава из редова својпх приправ су на 1972. годпну. Код најваж нпка, који.х пма тренутно трп, нпјих врста предмета, кривич- јер је један овпх лана полоних и парничних, остварено је жпо правосуднн испнт. смањење н то код кривичних од 869 на 552, код истражних ® А материјални положај од 64 на 15 и код парничних Суда? од 1.797 на 1.735. Исто тако, треба то да је постпгпут iiCTalin н — Матернјални положај сувидан ре- да је далеко испод нивоа остаllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllhlllll ИЗ РЛДА САВЕЗА KOMVHHCTA СЕМИНАР У СИСЕВЦУ ' Комнтет Конференције СК Општине Параћин н Комнснја за идеолошко-политичко образовање и уздизање кадрова организовалн су семинар за новизабрана руководства у СК општине Параћин. Семинар је одржан 21, 22. и 23. јуна' 1974. у Сисевцу. На њему су разматрани најнепосрсднијн зада mi СК послс VII Коигреса СКС и X конгреса СКЈ. Внше од 100 слушалаца семииара трн дана је пажљиво пратпло предавања, а после сваког прсдавања у живој н занимљивој дискусији поствљалп су питањс, нзноснли своја запажања, па чак нзражавалп и неслаган»а у везн са текуНпм проблемпма нашег друштвено поЛитичког жнвота. Те.мс прсдавања су бнлс актуелре и разиоврснс. О пепосредним задацима органнзација Савеза комуниста у светлу конгресннх рсзолуцнЈа говорили су другови Добривојс БошковиБ, замсник секрстара Извршног комптста ЦК СКС и Богдан Ранковнћ, спсцпјалнп саветннк у ЦК СКЈ, а идеолошкоаполнткчком образоваљу Слободан Саша Букнћ. Поссбна пажн>а била јс посвећена актуслној привредиој пробле.матицн. На тему формирање п расподела дохотка као чинплац друштвено-економског положаја радничке класе у новом уставно.м систему говорио је друг Петар KocTiili, прелседнпк Приврелпе коморе Србнје, о положају пол>опрвиреде са аспекта реализацијс .деленог плана” Раденко Станић, председннх Секцпје за пољопрнвреду п село РК ССРН Сропје, а о актуслним задацн.ма прппрсдног и друштвеног развоја наше општпнс друг Слободан Ми* ливојевић, предСедник Скупш* тине општпнс. 0 општенародпој одбранн предавањс јеодржаодруг Брапко ФорлнН, док је Љубнша Грбовић говорно о спровоИењу концепцпјс општснародпс одбране у меспим зајсдннцпма и радннм организација* ма. На крају семинара, констатовапо јс да јс сс.мннар био всома успсшан п да учесшши са н»ега одлазе обогаћени новим к корнсппм знанлм којс lie примепити у својим оргаинзацнјама Савеза ком-униста. Д. Аиђелић БОГОЈЕ ЛАЗИћ рајуће резултате, а и код ос* далнх радника због недостатха материјалног стимуланса. На крају бих рекао да је ну« жно да сс што пре реши мате* ријални положај Суда, бар на нивоу осталнх судова на тери* ториЈи Окружног суда у Све* тозареву. Ако би се то реши* ло и ако би бнло константно по* пуњена сва судијска радна Meera, могли бп сс са сшурнопг hy у наредно.м перноду очекивати далеко бољ« резултати. Суд tie, и порсд свих поменутих слабости, објективне п субјектнвне природе, нзвршавају hn плаи свога рада у наредном периоду, пзвршити и задатке који произлазе нз резолуције X конгреса СКЈ и VII конгре* са СКС. Ти задаии су бројни н они су постављени, ■ не само v Програму рада сула већ и у програ.му рада организације Савеза комуппста правосуднпх органа која је фор.мирана уто ку 1973. годннс. Разговор водила: Душпца Анђелић ...................................................... . СА ГОВОРНИЦЕ СЕДМОГ КОНГРЕСА СУБНОР-а ЗАКОНИ ВИСУ ЈЕДНО A НРАКСА ДРУГО На УП конгресу Савеза удружења бораца народноосло бодилачког рата Југославпје, који је одржан средином прошлог .месеца у Загребу, наш дслегат је био ДРАГИША ГАЈИ1т, г, првоборац. Дпскуснју, којом је узео учешће у раду Конгреса, доноснмо у ширим пзводи.ма: — Протеклп догаВаји за кас су тахва опомена која нас обавсзује да у сваком тренугку, још ц више него раније, знамо сасвнм одређено и јасно како морамо поступатп. Xohy да кажем да, и поред свега гога, има увек места и за извесне самокрнтичкс осврте, који нам могу само користпти. Зар нпсмо дужнн да Се запнтамо: Да ли су неке основпс одредбе пашег Устава нли Статута Партије плн неки основнн закони оиан ук1«нути: — када су могле да сс водс такве полнтнчке акције које су у директној супротности са једпнством раднвчке класе Југославнје, за негпрање демократског централнзма; — када је привилеговање појсдинаца н директнр кршење законитости доводнло до таквпх соцпјалних разлика. које јс стварало незадовољство код свих радних људи; — када је инстптуција конкурса за попуну радних места (Устав: једнако право cihkoi на рад!) ие ретко 'била само формалност пза које се крпла обнчна снтна комбинжорика — да се иско фаворизује а другн изпгра; — када сс .спроводс чссти тврдокорни покушаји ла сс у локалнпм средНнама изигра принтшп реизборностп птл. бесмислено или чак вешто ланспраној пароли — да су законп једно а пракса друго, треба упорно. трајно и срло енергпчно супротстављати акцпјом баш за нашу закони* тост. Она је управо права гаранција за остварење јединствене акцнје и толпко потре-' бнс дисциплнне и ефикасности... ... Наш новп Устав увео је п посеоне органе за заштиту самоуправности. Наш задатак је да те органе политпчки подржнмо и подстичемо, да остваримо тесну сарадњу са Социјалистпчким савезом и другим друштвепо политнчким органнзацнјама и ла појединачно, та.мо гдс радимо, у СКЈ, самоуправним органима — доприносимо да се наити закони што доследннје остварују п спроволе у живот, јер они су наша вол>а и наш-про* грам. Морамо сузбијатн свако мишл>е1Бс да сс закоип пишу — да би сс хартнја потроши* ла, да пма појсдпнаиа којн знају внше ол тзга, па чак да је нски пут и похвале вредпо очиглслно кршеље финансијских пли било којих лрутх пропнса да сс нешто постигне — с тпм, што v до* глелном вре.мепу потане јасно ла јс то бпло дпректно штс* тно, алн јс го онда всИ кас" но. Ја бих то другови свео на паше опште схватдње зн-шаја законитости. He треба, no моме мншљењу пн за пајкра!јс време, нпкоме дозволнти л.т нма и другомс намеИе неку своју ii.ui лругу вол»у — ол оне коју су нашн ралнн л.улн про* кламовади у Уставу и законпма на њему лонстнм. Развој' кшгег друштва — његооа ревеолуцнонарност — салржанн су уставн.ма н закзпн ма; па нпак, у нашој праксп, посебно у перноду којн нам је непосредно прсгходно, бпло је таквнх теидснција и актнвносш пакарадних н дсвијантних, које су кршећп постојећу законшост, воднлс управо тамо куда то погодује непријател>нма слоболие Jvгославнјс н њенс радничкс класе. Мнслим да то све упућује на закључак да се неки пуг С. СТОЈАНОВИН: ЛВПТИРИЦА
СТРАНЛ 4 14 ДАНА ИЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, на својој ванредној седннци одржаној 2. јула 1974. године, поводом избијања пожара у Српској фабрици стакла у Параћину, издаје следеће САОПШТЕЊЕ 1. Јуче — 1. јула 1974. године око 17,00 часова у Српској фабрнцн стакла у Параћину дошло је до катастрофалног пожара. Пожар је пзбио у халн магацина готових производа, у непосредној близини погона за производњу стаклене амбалаже. Узроци избијаља пожара још увек ннсу утврђенн. 2. Од.мах по избијању пожара прнступило сс локализовању н гашењу. Пожар је локализован за непуна два часа, а са гашсњем се наставнло све до раних Ј¥™Р”’ИЧ часова наредног аана. Ватрогасне еквпе и ааље> дежура. Ју Јер прстн опасност да се аожар поново р:аспламса. У гашењу пожара учествовало је ок° \иљга4Ј 4”“’ „ то: раднпка ове фабрвке, припадника ЈНА, Гарнизона из Иуприје и Параћпна, ватрогасаца п мн4Иа“°“аЈ’а„ о На позив о пзбијању пожара иа лиие места у врло кратком року стиглс су поред ватрогасшемше Српсае фабрике стакла « ватрогаснс екппе пз: Индустрт,Је вуncmtx тканина „Бранко Крсмановић у Параћнну. Оп штинске ватрогасне јединнце, фабпике цемента „Нови Поповац" из Поповца. Крушевиа, БуприЈе, Светозарева, Смедерсвске Паланке н Ннша. Великп број учесника у гашењу пожара исаољчо ie ограмно пожртвовање и храброст у борби са разоеснеЗахваљујућн предузетим мерама предострожности п порсд ограмног броја учеспика у гашењу пожара и велике опасности од падања нагорелпх конструктивних елемената са кровова хала у току интервенцнЈС лакше су повпеђена само пет лица. 3. Пре.ма првнм проценама, материјалне последпце пожара су огпамне и износс око 70 мнлиона нових дннара, од чега 45 милиона на готовим производмма н око 25 милиоиа на грађевннским обЈектима, постројењима и инсталацнјама. Поред овога доћн he и до индиректие штсте у пронзволн-ч. чија се висина за сада не може проценитн. 4. Иако је због опасности по безбсдност радника про пзводња у Основиој оргаиизацији удруженог рада амбалажно стакло прнвремено обустављена, морал и радни едан код свих 3.350 радника је на завидноЈ внсини. Захваљујући томе, очекује се брзо нормализоваљс процеса производње а тнме и ублажавање последица овс катастрофе. 5. Предузеће „Гоша” из Смедеревске Паланке ооећало је хитно ангажовање на поправци објеката, укл>у« чујући ту и повлачење радних eKima са других градилишта. 6. Екнпе којима је задатак да утврдс висину штете и остале последпцс овог пожара прнступнле су свом послу. Већ је успостављен коитакт са одговарајупим осигуравајућим организацијама у циљу утврђивања н накнаде штете по основу осигурања. 7. Прпвредно-полнтичкн актив фабрике, на састанку одржаном сикоћ, одлучио је да предложи радним заједницама свих основних организација удруженог рада које послуЈу у саставу фабрике, да се до краја 1974. године, без накнаде, раде сваке суботе као и у дане предстоЈеВих државних празника. Оваквим радом даће се велики доттринос санацији последице од пожара. 8. Извршни савет упутиће предлог Скупштинп отшттнне да она са своје стране предузме све мере у границама расположивих материјалних могућности да се по следице од пожара ублаже. 9. Изврппт савет уттућује апел свим организацијама удруженог рада и самоуттравним интересним заједницама да свака у границама својих могућности пружи пдређену помоћ Српској фабрици стакла, а тиме на најбол»и начин испоћи солидарност са радницима ове фаб> рике, која се и без ове катастрофе налазила објективно у екчномски тешко! ситуацији. Оцењује се да Је тренутно најнеопходнпје пружање помоћи механизашНом подобном за рашчншћавање згаришта, коју поседују неке организације удруженог рада на подручју Ошптине. Хитно рашчишћаваље основни је предуслов за санациЈу изгорелих објеката, инсталација и опреме. 10. Извршни савет сматра па напори радника Српске фабрике стакла и помоћ привреде ове Општине и Скупштине оппггине неће бнтп нити пздалека довол>ни да се caimoaiv последице. Стога Је кеопходна помоћ ппгре лвуштвено-политичке заједнпце коју ће радни л>уди Српске фабрикс стакла као н Општине у целннп знати да цене. Ова помоћ с правом се очекуЈе, обзпром да су радни л>уди н грађани ове Општине несебично пружили помоћ како привредним организацијама тако и другим регионима широм наше земље, када је та помоћ била неопходна. 11, Извршнп савет ће редовно пратпти и потпомагати све ак ије усрсдсређене на отклањању последпца од пожара. МОТИВ СА ЗГАРИШТА ПОСЛЕ ПОЖАРА ЧНРЕБИЋУСТАКАЛРИ • ДРУГОВИ ДУШАН ЧКРЕБИК, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКОГ ИЗВРШНОГ ВЕБА И НИКОЛА ПАУНОВИН, ПРЕДСЕДНИК ВЕНА УДРУЖЕНОГ РАДА СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ, СА САРАДНИЦИМА, ОБИШЛИ СУ СРПСКУ ФАБРИКУ СТАКЛА И НА ЛИЦУ МЕСТА УПОЗНАЛИ СЕ О НАСТАЛОЈ ШТЕТИ И МЕРАМА КОЈЕ СЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЗА ЊЕНО ОТКЛАЊАЊЕ Предссдник Републичког Из> вршног већа Србије Душан Чкребић н предссдппк Всћа удруженог рада Скупштине СР Србијс Никола Пауновић са сараднпцима Mebv којима су бплн и чланови ПИБ а Миле Јовановић и Слава РашкоBidi обншли су 4. јула Фабрику стакла, гдс су сс на лицу места упознали са штетом насталом у пожару 1. јула. Генерални директор фабрике Миодраг Милошевић обавестио је председника Чкребића да сви погони Фабрике редовно производе 48 часова ' после пожара и да су у току ралови на рашћишћавању неколико хиљада кубнпх метара 'ЗАКАЗАНА ВАНРЕДНА СЕДИИЦА С0 За сутра ie заказана ВАНРЕЛНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, на којој ћс бнтн поднета пнформација о насталој штстн од пожара у Српској фабрици стакла и предложитн мере и ус* војнтн мсрс које he прсдузети Скупштнна п n>emi органн за ублажавање последпца. СеДШШ11 he прнсуствовати Рдд1П1чки савст и Секретаријат органнзације СК Српске фабрике стакла, као и прсдставшади радних организација. стакленог крша и одпадака. Исто тако, упознао га је са мерама којс ћо се предузети за сенацију штета, при че.му се очекује помоћ шире заједнице. ч Прсдседшпс Скупштнне Огг штине Слободан МиливојсвиН рскао, је да ће Скупштмна огг иггине, у границама својих ЗИогућности, пружити помоћ Фабрицн отакла, морално и ма* теријално. Највсроватније да he се Фабрнци стакла дати средства из резервног фонада, као и средства других фондо ва која су привремено имобилисана. Обраћајућп се представшг цима Фабрике и Скупштпне опшгине Душан Чкребић је рекао да је задовољан предузетим мерама на санацији фабрике а посебно га је задивно внсокп морал радника — чланова колсктнва. Параћнискп стакларн неће бити усамљенн, јер lie Републичко кзвршно веће учинити све што јо у његовој моћи да се стање санвра. Свакако да ће положај фабрике бити олакшан с.мањнвањем неких обавеза о чему ће се најхитније упутитн предлог Републичкој окупштини. Републичка прнвредча комора треба да помогне на* рочито по оним питањидма ксг ја су везана за солидарност н за помоћ код банака за добијање кредлта. д. г. САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМИ Y ПРАКСИ ирви станови из фонда соАвдарности Нз последњој седннцн Скупштине Фонда за кредитпрање солидарне стамбене нзградњс усвојена је Одлука о утврђивању ближих критеријума и мерила за расподелу станова из Фонда. Основни критернјуми одлуке предвиђају, да се у глобалној расподели станова установи однос нзмеђу прпвреде и друштвених делатности од 70:30 у корнст органи« зација удруженог рада из при вреде. Исто тако, као основни критеријуми за расподелу пре. двиђају се: доходак по условно некалификованом раднику, број нерешених стамбених случајева у односу на укупан број запослених и учешће сред става организације удруженог рада у укупним средствима фонда. Организација удруженог рада, станове из Фонда солидарности могу додељивати на коришћење радгашима чији месечни приход по свим основа-ма по члану домаћинстава не прелази износ од 80% од минималног личног дохотка у Општлни у годиии у којој се стан додељује, затим да су запосленн на територији Општине најмање две године, да су без станова или да станују У становима који не одговарају основним животним потреба.ма. При свему мора да се води рачуна о дужини радног стажа радшгка, квалифи* кацији, здравственом стању, условима рада н резултатима рада а приоритет имају радници из непосреднс производње и учесници народноослободилачког рата. . Полазећи од основних критернјума н од оклоности да је извршена пабавка првих тринаест двособних станова из средстава фонда солидарности, Скупштина Фонда је одлучила да се изузетно прва рас* подела изврши на основу основиих крцтеријума одлуке, али непосрсдно. Оваквој одлуцн Скупштина фонда допринела је и оклоност што се изградња станова завршава у другој полонпни јула месеца а захтеви су таквп да здовољавају основне критернјуме које је Скупштина утврлила. Тако су прве стпчпн? (по {сдан), 113 Фонда солиларнЈ.чл добнле следеће организацнје удруженог рада: „Стандард”, „Градитељ”, „Грза”, „Праћннка", „Прогрес", ФТМ „Пролетер", фабрика цемента, „Вук Караиић” и „Шумаднја". У области друштвеннх делатиости по јсдан стан је додељен Мсдшишском центру, Основној , школи „Стеван Јаковљевић”, „Тединству" и Органу уттраве. На истој седници Скуштина фонда је закл>учила да се из срсдстава фонда купе још три стана „Извор", ,’Тединство” и Центар за и дечју заштиту и социјални рад. Посебно је истакнуто да ће се водпти рачуна о коначној расподели станова фонда и да ће се предузи.мати одговарајуће мере против организација удруженог рада и других органа које не поштују предвиђене критеријуме Одлуке о коначној расподели станова крајњим корисницима. Да би се обезбедила већа средства за потребе фонда за кредитирање солидарне стамбене нзградње на иницијативу Огпптннског синдикалног већа пре неколико месеци затражено је од радних организација да се изјасне о предлогу за повећање садашње crone од 4,5 на 6% нздвајања доприноса за стамбену изградн>у п досадашње стопе од 17% на 25% у фонд за кредитиран>е солндарне стамбене изградње. Председник Општинског синдикалног већа друг Раико Николић, више пута је истпцао да је лично упознат са чпњеницом да је већи број организација удруженог рада донео одлуку о прпхватању прделога за повећање стопа издвајања средстава за стамбену изградњу али да недопустиво споро постижу извеш* таји који треба да омогуће да се у то.м смислу измени раније закључсн друштвени договор. Организатпе удруженог рада морале би да више поведу рачуна и о тој страни стварп утолико прс што се ради о пропустпма вероватно онпх којнма стамбенн проблем никад и није био проблем. Ж. Нпколић сл зглгиштл ПОСЛЕ ПОЖАРА У СРПСКОЈ ФЛБРИЦИ СТАКЛА Обимне мереу самом колективу Пожар, чнје су последице присутне у кругу Српскс фабрнке стакла, пако локалпзован, оставло је за собо.м пустош п унео узнемиоеност и неспокојство међу 3.000 радника овог колектива. ОМЛАДИНСКЕ БРИГАДЕ НА РАИПШШНАВАЊУ Отпптлнска конференција Савеза омладнне покренула је иницијативу да се што хнтније фор.мирају омладинске бригаде које lie радити на рашчишћавању згаришта и друпш пословима санације у Стаклари. Омладини Параћина прикл»учиће се и омладинци нз Нупрнје. Сазналн смо да је од Оспгуравајућег завода добпјена аконтација премије осигурања у износу од 5000000 динара, с тим што ће касније бнти ут« врђен коначии износ пре.мије. Штаб за одбрану од елементарних непогода и других несрсћа увсо је делнмичну мо бплизацију и наложио да се најхитније елилшнишу последице организованнм рашчиш* ћавање.м угрожених и оштећених објеката. Y времену од 9 до 14 часова свакодневно, а у периоду од 3. до 9. јула, ‘ радиле су на рашчшпћавању шест јединипа цнвилне заштите. Исто тако, у циљу ублажавања последниа пожара, колектив је радио 4. јула. Све предвиђене свечанзсто поводом пуштања у рад нове аутоматске мешаонице се одлажу, а рад^иии ће до краја године сваке суботе радити без накнаде и на тај начин дати свој лични допринос у лблажавању последица двог пожара. Високи мора.\, пожртвозанл и спремност раднпх л»уди овог колектива су гаранција да he истрајатн у борби са псо ледицама пожара и да ће што хитније елеминисати његове последице, како б:г несметано наставили производњу. Љ, С. ЦВЕТАНКА ВУКОБРАТОВИН И БОРИВОЈЕ СТОИЉКОВИН Награде за добро обликопане производе Y Српској фабрици стакла паклања се ве.кпка пажња индустријском дизајну, јер потрошачи траже не само квалитетне, већ н естетски лепо облнкованс артнкле. Дизајнери ове Фабрпке Цветанка Вукобратовић ii Борнвоје Стонљковић веома успешно обављају свој посао и постижу запажене резултате на изложбама и сајмовима, на којима оцене дају реномиранм стручњацнСерије оопх врста чаша за угосгитељство под назнвом ,Јухор” и ,Ј1А—73", које је креирала Цвстанка Вукобратовнћ, изложене су прошле годпне на Београдском салону стакла и добиле награду за добро шиуо тријско облпковање. Исте серије добиле су впсоко прнзнање ,JY—ДИЗАЈН" на Загребачком велесајму. Сери ја „Цвета", која поред свих врста чаша садржи н вазе, пепељаре, чшшје и танне (укупну опрему за хотсле А и Б категорије), такође је постигла веома добар успех на изложбама. Све три серијс прихватили су купци угостнтелских џредузећа и њихова продаја је обезбсђена Уз то, артикли су тако обликован« да се могу пронзво дпти, што је за Фабрику стакла од посебног значаја. Дпзајнер Борнвоје Стоиљковић такође }е добно впсоко признале на Загребачком велесајму, и то днплому ,JV—ДИЗАЈН” за сернју чаша .ЈЧорава . а на Београдском салону његове чаше за вискн добнло су ДЈШдому за добро индустријско облпкован»е. 4 Г-
■U ДАНА CTPAHA S ПОРТРЕТ ’ ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА И данас ce бори истим жаром • HAJBERY ЛјУБАВ YKA3AAA 40BEKY - РАДНИКУ • ПР ВА ЖЕНА ПРЕДСЕДНИК РАДНИЧКОГ СЛВЕТА Y ШТОФЛРИ • НОСИЛАЦ ОРДЕНА РАДА I РЕДА До н»е нпјс бнло тсшко доћи. Њу, Драпшу Димптријевнћ, познају и младп и старн У граду, а поссбно у фабрпци ИВТ „Бранко Крс.мамовнћ’’ у коју је она дошла 1932. годпне као тринаестогодншња девојчнца и остала до данашњих дана. За собо.м, иако већ уморна од дугогодишњег напорног рада н- тешке жнвотне борбе пролстсрског дстета, скојевке и 26 пута доказиваног призвања ударника, шири оптимизам. Њен громкп смех и срдачност руше све баријере. Са њом се, као са неким блискпм, од прве разговара отворено и искрено. • Драгица се, не без поноса, сећа првих поратннх дана и непресушеног ентузијазма мла дих, кога, нажалост, данас све мање има. Борба за пребачај норми и радост због радних победа су испуњавале радшг ке. „Како је у фабрици бидо доста жена, прихватиле смо све акције и биле прве. Ја сам, врло често, по.магала ор* ганизовање”, — сећа се она. - Рођена у сиротињи, експлоатисана у детнњству, рано суо* чена са ружним странама живота, Драгица Дшштријевић је највећу љубав и поверење указала човеку-раднику. За њу је идеал комуннста — „чо* век који је оличење свега доброг”. Зато је приступила СКОЈ-у 1945. а члан КПЈ је лостала 1946. године и понос* но, до данашњих дана, доказивала делима да је остала верна идеалу из своје младости. Никада, а доста је радних и напорних година за њо.м остало, Драгица није штедела себе. Предавала се радном месту, друштвено-политичком раду, породици. И бнла срећна кад је њен калћ-арн, конча- •Љна-, ишивачнмца, месна органи зација, нли Синднкална подружннца, постигли успех. „Истнна, celia се Драпша радила сам са днвни.м л>уди* ма. Међусобно поверење н разумеваље. је доприносило зајсдничким успесима. Нисмо по сустајалн. Нарочито су жене у нашем предузећу биле упорне и тражнле своје право ме*. сто и разумеваље за њихов одговоран задатак радцице, до.маћнце и мајке. Успевале смо да организујемо сервнс за прање, курс за негу деце, курс шивења и кројења п дру го. Данас то ннје тсшко, али пре 20 година то је било великн успех". Било је веселих и 'светлнх тренутака у њеном врло ангажованом и за одрицања и иапоре предодређеном животу. Драгица Димитријевић је жена са највише прнзнања, носилац Ордена рада I реда, две медаље рада, . добитник многобројних похвала и захвалница, у нашем граду. Она је, што је врло ретко признање, била председник Радничког савета ИВТ, у време када се водила борба за квалитет и оовајање нове производње. Драгица Димигријевић је годинама била на челу Секције за друштвену активност жена у фабрици. И увек је же* лела да сврјим колегиницама помогне. На њену мницијативу и лично ангажовање организовано је много излета до познатих бања, историјских: места и излетипгга. Исто тако, свесна значаја размене нскуства, Драгвда је са својим колегиницама из фабрике обишла лшога сродна предузећа. Пријатељства и другарсгва ро ђена при тим сусретима живе и данас, а Драгица се сећа: „Неага конференције, конгреса и сурета на којима;нисам учествовала". , i ПРЕД ОДРЖАВАЊЕ ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК Y ЦЕМЕНТАРИ Код се сдибости нигомиАају Када се у ЈедноЈ средн11И слабости брже гомилају Hero што се решавају, стање статус кво не можс дуго да траје. Такозвани застоји и завесе постају нагло провндни а сдабости излазе брзо на светлост дана. Управо такав у тцсак стиче се из оцеца и закључака проширеиог Секретаријата организације СК у Фабрици цемента, са последње седнице. Чести застоји машина, праћени низом слабости, доводе овај колектнв до границе на којој је извршење планс<их задатака једва могуће. Што је најгоре, како је речено, субјективне слабости у свему овоме далеко су бројније од слабости техничке приро* де. Y таквом стаи>у ствара се атмосфера „лако ћемо, има време, може и овако.. Илустрације ради, наведени су примери за које не мо* же да се каже да су домаГиг нски: одлука о куповннн вома апарата за обијање шмелца отеже се годину дана; неки делови за дизел — локомотиву чекају се већ две године; ојачање кранске стазе касни више месеци, а честа је нецсправност неких инструмената за комплетно* прађење технолошког процеса код нових постројења. Од 35 извештаја и предлога Одбора самоуправне радничке контроле, скоро ниједан иије спроведен у дело а неки су чак одавно прихваћени од органа самоуправљања и руковођења. Стање у електро- •погону, иакб је било педмет разматрања у више наврата, остало' је затровано лопшм међуљудским односнма који се често одражавају на процес производње. Овакве ц друге бројне слабости навеле су Секретаријат организације СК да предложи партијске мере и казне за оне најодговорније чланове колектива који су највише допринели оваквом стању. 0 свему овоме изЈасниће се Фабричка конференција Савеза комуниста на својој ’ седшг ПОЈАВЕ ДР/\ГИЦА ДИМИТРИЈЕВИН Данас је она инвалид рада. РаДп се скраћеним радним вре мсном. Чстворочасовно радно врсмс је донеклс испуњава. Она је актпвна н даље. Днаас се борп са истим жаром као и некада: да посете болесне раднице, ” да обнђу н пригодним поклоном обрадују пензнони* сане, да нађу одговарајуће радно место оболелим' радЛн* цнма. Исто тако деца, њена ве лика љубав, и искрена брига о њп.ма ангажују љено слободно време. Интересују је услови за упис у школу, смештај и стипендија за децу радника. Поред свих брига, послова п ангажовања Драпша је друго* вала годинама п са књигом. Су срети са јунаипма књнга бнли су њен доживљај. Међу ч»н ма је налазпла л>уде koiii су јој служили као узори. 0 н»еном присном друговању са књи гама сведочп п Похвалница за највећи број прочитаних кн>ига. Она и данас не мирује. Санари о лепшем ,чистк*ем н уре ђенијем граду, нашем граду, који је запуштен, а према коме се сви односимо не.марно. Она верује да бп жене — раднице мајке и домаћице дале свој пу ни допринос овој неопходној акцији. Огтааштамо се од ње убеђе* ни да ће нас још пзненадпти и обрадовати неком новом иде јом, акцијом илп иницијативом. Остаје на.м да јој пожелн мо добро здравље, а воља и упорност у акиијама код ње нп кад нису недостајале. Лј. С и Д. А. ци која је заказана за 10 јул 1974. Р. М. ЗАКАЗАНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК Y четвртак, 11. јула 1974. одржаће се седница Општинске конференције Савеза кодиуниста општане Параћнн, на којој ће се разматрати следећа пнтања: преглед реализације закључака Ко.митета Конференције СК у првом полугођу ове године; привредиа кретања у Општнни у првом кварталу 1974. п задаци комуниста у вези са њима; усвајање Програма рада Ко.митета конференције СК п Општинске конференцнје СК до маја 1976. и др. АИНИЈА ПАРАЋИН - БЕЧ Аутотранспортно предузеће „Велмортранс” ООУР Путнички саобраћај из Нуприје, отворило је иову међународну линију из Параћина за Беч. Из разговора који смо водили са генералним директоSom „Велмотранса” Борђем оларевићем, сазнали смо да нова линија за главни град Аусгрије веома добро радн. ТакоВе су прџ крају преговори за отварање новс међународне линије из Параћнна за град Видин у Бугарској, па се 'очекује и њено скоро отварање. Као и прошдих година, и овс годнне радићб се зонска аугобуска линнја из ПараИииа за Херцегиови и Бор — Херцегпови која пролазн кроз Параhim. Тако lie граћани Параћина од сада моћн из свог града путовати дпрсктно за iniocаранство а и за црногорско Гфиморје у току лета. С. Узслац liOA.II ДЛПП ЗА НОВАТОРСТВО ■ Y T0KY ЈЕ ИЗРАДА ПРАВИЛНИКА О СТИМУЛИСЛЉУ НОВАТОРСТВЛ, РАЦИОНАЛИЗЛЦИЈА И КОРИСНИХ ПРЕДЛОГА В O4EKYJE СЕ ДА ЕЕ ОВЛЈ ПРЛВИЛНИК БИТИ YCBOJEH ДО КРАЈЛ ГОДИНЕ И ДА RE ПОЧЕТИ ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ ОД 1. JAHYAPA 1975. Y јсдном од ранијих бројсва писалп смо о поваторству уопштс. Овога пута niicahe.v.o оположају ове друштвене ко рисне активности у ИВТ „Брап ко Крсмановнћ". И овдс се, мо рамо то признати, то.ме није поклањала ни најнужнија паж н>а. Радници су поврс.мено сво је изуме и „новаторије” пзносили пред јавност, алп пије постојала организована афпрмација ове активностн, која би значнла и афир.мацију личности, и афир.мацију друштвено корисне актпвности, и прзз нања. Понашање одговбрних појединаца, па н оних који су и npe.ua радном месту које заузимају бнли дужни да one нс и прихватају иновацнје, ако не и да их поспешују, било је такво да јс више дестимулисало, одвраћало од тс актив ности, гонило ствараоце да се повлаче у себе. Када је своЈсрвре.мсно у Штофетп била организована излож ба техничкнх унаггреВења н пзума решоналног значаја, показало се да овај колектив не заостаје за другима. Бнло је приказано пуно техничких и технолошкпх решења, машина и апарата. Радниии су били из ненађени, када су сазнали да се међу њи.ма налази толихи број новатора. И од тог зрсмена, читн! нам се, ла је у овој фабрици кренуло на бол>е. Од стране оргапа управљања фор мирана је посебна колшснја AKTYEAHA ТЕМА Ншнадо за експроприсане породичне стомбене зграде Y току спровођења поступка.код одређивања правичне накнаде за експроприсану нмовину и решавања стамбеног питања ранијих власника породичних стамбених зграда, дошло је до низа тешкоћа које заслужују посеону пажњу. Наиме, у већем броју случајева као власници експроприсашгх стамбеннх зградапојављују се радници —непосредни произвођачп са ве ома ниским примањима и вишечланом породицом. С тешком муком су тн л»уди и њпхове породице, често лишавајући се свега, успели себи да обезбеде кров над главом. Међутнм, те њихове куће не пружају нп најосновније могућности за удобан жпвот, јер се, углавном, ради о некомфорннм становнма — зградама, рађеним од слабог материјала, лишених и најпотребнијих санитарних уређаја. Приликом утврђивања внсине правичне накнаде, сходно одредбама наведеног добијени износ ове накнаде, који у највећем броју случајева износи 3 — 4 милиона старих дннара, а негде и мање, не обезбеђује ранијим власницима стварне могућности да на додељено.м плацу од стране СО-о, нзградн нову породичну зграду у року од 2 године, како му и гласп решење. Узимајући притом околности да је ранији власник при изградн>и нове куће дужан да се у свему придржава добијених урбанистичко-техшгчких услова за градњу у том делу града, произилази закл>у* чак да би ово.м власннку за потребе изградње куће била неопходна сума која бп npe.ua* шила и петострукп пзнос добијене накнаде. Наравно да, узпмајућп у обзир личне и и.мовинске приликс ранијих власника, то нпје могуће. Према слову Закона, којп регулише питање накнаде, корисник експропријацнје је дужаи да ранијем власнику одн. станару, чнји се стан—кућа рушп, обезбеди друга одговарајући стан. Шта је одговарајући стан то је фактичко пнтање, које се решава од случаја до случаја. Међутим, овом прнлпком и5носх накнаде због решења стамбеног питања рани*' јег власника, умањује се за 15—20%. Како се у конкретним случајевима ради о л>удима — породпцама које су поседовалс своје куће, то свп опи као услов за своје стамбено питање — збрпњавање, постављају могућиост градље нове породнчне стамбенс зграде. У пеким случајевпма овакви захтеви су основанн тим пре што се ради о старијнм, тешко болеснпм н изнемоглим особама, л>удима чији услови жпвота захтсвају, а п они самн су раније имали у својој кућп, одређени ред и мнр. Према одрсдбама Закона о експропрпја* цији корпспик скспропрпјације је дужан да ранијем власннку породичне стамбене зградс која сс руши, или носиоцу стапарског права, ■ обсзбеди одговарајући стан. Добијањем ста* на на корншћење, ранији власник стпче статус станара, тс јс у обавсзи да плаћа и за* купнину за Kopnuihcibc стана, а која у данаш* њим условнма нпје мала, и пајчешће нс одгокојој јс стављено у задатак да. нзради правплпнк о новаторству и наградама.' Са израдом овог правилника већ се одпочело и урађене су прве контуре. Основни цил> је регулисати ову материју (што се свс с.матра новаторством, рационализацијама п корисни.м прсдлозима) п како то стимулисати висина награда, поступак и сд.). Предвпћено је Ј( увођење- посебног реФерента који ће пратитп ову актпвност радшгх л>уди, као и постојање посебне ko.mii* сије чији ће задатак бити да оцењује пријављене изуме, дао и да утврђује предлог за награду, коју ће додељивати органи управљања. Све obq ће сигурно утицатн на радне л>уде нз овог колек* •гива да наставе са истражп* вањима, да се за ову актпвност определе, да се присете забележених идеја и да све то уобличе и пријаве Ко.мисији. Правилник ће битн готов и усвојен од стране колекти* ва до краја ове године и почеће да се примењује од 1. јануара 1975. ВОДА СА ГРЗЕ Y КРУГУ ФАБРИКЕ Чекало се више од десет година да се здрава пнјаћа вода доведс у круг Фабрикс. И запослени из овс Фабрике су 113 својпх коверата издвајали срсдсгва за самодопринос ко* јнм се градио водовод и резервоар на КараВорВевом брду. Y акцији за завоВењс само* доприноса речено и.м је да ће и у Фабрици пити ту псгу воду. И его, чекали су десст година. Због чега то до сада није учињено, више није ни вджно. Важно је да ће за коју шедељу из славина у кругу Фабрике потећи здрава пијаћа вода са Грзе. Нсшто ранкје воду нз градског водовода доби.Аа је и фабричка .ме.нза. Р. Весић ЧЕПУРЦИ HE ДАЈУ ДА ИХ МОСТ ИЗНЕНАДИ Да нови мост на Морави не би затекао Чепурце неспре.мне, без прилазних путева мешта* ни су увели меснн самодопринос за изградљу асфалтног пута до Параћнна у дужики од 5 километара. Самодопринос ће се убирати наредних 10 година н то: 5 одсто из прихода на пољопрнвреду и 3 одсто из радног односа. Радови ће започети већ ндуће године, а само један километар асфалта коштаће 750.000 динара. Meena заједница Чепуре ут рошила је на пресецањс новог пута 600.000 дннара, којим је избегла све опасностн по саобраћај на већ постојеће.м. Над згариштемДома омладкне Станујем преко пута изгореле зграде Дома омладинс и свакоднсвно од пролазника чујем прнмедбе које сс односе на запуштено згариштс. Чује се: „Ето државно, па нико не води рачуна", илн: „То млади a>vaw нису заслужили од друштва", па чак и: „Опцпмна као да нема газду”... Заиста је крајње време да сс нешто предузме. Младима се мора обсзбсднти кутак за културно иживљавањс и разоноду, они сс не могу препустити кафанама и посластичарницама. Они то не заслужују. Исто тако, морамо водити рачуна и о изгдеду.пашег града, о сваком његовом кутку. Ускоро поред овсјг зга« ришта завршиће се асфалтираље улице Боре Петровића. Зар поред тс нове улице треба да остану сагорелк темел>и Дома омладине, препуштени зубу времена. И зар, заиста ништа ол паога није могло да се сачува?! Р. Весић вара стварним .могућноспкма и личним-прима* њпма наших запослених радника у већини наших OOYP-а, радних организација и заједница. Са друге?стране плаћањем кирије ранији власник је доведен у тежи положај пре наступања моменга експропријације. Као што се из претходног излагања може видети питање одређивања правнчне накнаде на о експропријацији, јер ово за ове радне у овим случајевима не може да се своди на формално решавање ствари примено.м Закона о експропријацији, јер ово за ове радне л»уде далеко више значп суштпнско решење њихове жпвотне егзистенције и егзистенције њихових породица, а и обавеза друштвене заједнице и свих прогреснвннх снага у ко.муни да се урешавању тог гнггања морају ангажовати. Видан допринос могу дати п радне оргаиизацнје н заједнице чији су радници у питаљу а псто тако мора доћп до пуног изражаја п социјалистичка солидарност. Интересн морају бити идентичнп и тежити заједничком цил>у. Брже решавање оваквпх питања истовремено о.могућује брже спровођење у живот урбанистичке концепције града, веђу изградн>у нових станова, привреднпх и других објеката, што неминовно утиче на јачање прпвредног потенцијала наше комуне. Поред осталог утиче н на пораст животног стандарда паших радних л>удн, а не пзоставпмо п чнњенпцу да решаваље ових пробле.ма доприносн преображају паланачке средине у савремени град. Ж. Т. ВГЕМЕ ЈЕ ДА CE YKAO11E II OB.. ДВГ. 31ТЛД1- СА УГЛА ИЗМЕђУ СУДА И OI1UITIII1CKE ЗГРАДЕ .
CTPAHA 6 U ДАНЛ ПОСЛЕ ДУГИХ И ОБИМНИХ ПРИПРЕМА ђмвсжзамдктајтииизгридњо мостп ■ ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗГРАДЊУ СИСТЕМА ОБЈЕКАТЛ Y ВЕЗИ СЛ ИЗГРАДЊОМ МОСТА НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ КОД ЧЕПУРА ПРИВЕДЕНЕ CV KPAJY Н ПРЕДРАЧУНСКЛ ВРЕДНОСТ ЗЛ ПРВУ ФАЗУ ИЗГРЛДЊЕ ИЗНОСИ 7.364.000 ДИНЛРЛ IS Y ОВОЈ ФАЗИ БИНЕ УРАБЕНИ: МОСТ НА МОРАВИ, ПРИСТУПНИ ПУТЕВП И НЕОПХОДНИ РАДОВИ НА УТВРБИВАН.У ОБАЛА 0 У ДРУГОЈ ПОЛОВМНИ JYAA „МОСТОГРЛДЊА" ИЗ БЕОГРАДА ОДПОЧЕБЕ РЛДОВЕ НА ИЗГРАДЊН ДОЊЕГ СГРОЈА МОСТА, КОЈИ ОБУХВЛТЛ ИЗГРАДЊУ СТУБОВА И ПРИОБАЛИИХ ДРЖЛЧА И ОВИХ ДАНЛ РАСПИСАКЕ СЕ KOHKYPC иА ИЗГРАДЊУ ПРИСТУПНИХ ПУТЕВЛ И ХИДРОТЕХНИЧКИХ РАДОВА Потерба за спгурнијнм пре- попуду ЈНА прпхватп. што је лазом преко Великс Мораве Скупшпша п прпхватила. годинама је истицана од стране радних л»уди и rpabana пре ко.моравских ссла. На сви.м по литичкпм скуповима обнавл>ан је. захтсв за бољим повезнван»ем овог подручја са градом, јер Морава, када вода надоhe il\h када крену лед и сига, noc’raje непрелазна, те су радннци, ђаци и другп путнпии принуђенп да у Параћнн долазе и пз н>ега одлазе преко Гнл>а или Варварина. Покушај да се пре десетак година код Чепура подигне внсећи мост ннје успео, јер Општина није могла да обезбеди 290.000 дннара. Y то време села нису нудила своје учешће, јер такву праксу у пзградњн ко муналних објеката нисмо- још увек имали. Од тражења решења овог пробле.ма није се одустајало. Он је био стално присутан и за њега су тражена погодна решења. Крајем 1970. године Југословенска народна армија је изаш ла у сусрет раније постављеном захтеву Скупштине општп не Парађин и понудила мостов ску кбнструкцију снстема „БЕЈ ЛИ" под врло повољним уо\о ви.ма. Уз претходно детаљно са гледавање економске, политпчке, одбрамбене и друштвене оп равданостп ове инвестиције, Савет за народну одбрану Скуп Од момента доношења одлу кс о преузимању мостовске кон струкције до дапас, обављснс су врло опсежне припреме за реалнзацпју ове крупне иивестиције. Посебну активност у том погледу пспољио је Одбор за изградњу моста Скупштине спштине. Најтежп проблем који је требало решити је обезбеђсње потребннх финансијских средстава. Усвојена фннансијска конструкција од стране Скупштине опшртне није могла да се реалпзујс у пот nyrtocTH због забране креднтирања ванпривредннх објеката и инфраструктуре. Одбор сс обратио радним организацијама, месним заједнииама и фон довима који и.мају интереса да се ова пнвестиција реализује. Месне зајсднице заннтересованпх преко.моравскпх села испол»иле су живу полигичку ак тивност око завођења самодоприноса у новцу и.иатури, као н у радној снази. Одзив грађана, без обзира на доста високе обавезе, био је изнад очекивања. На ова.ј начин обезбеђује се око 3.700.000 дииара. Прилог Чепура овој акцпји јс финансирање изградње пута Параћпн — Чепуре према мосту. Шабац he изградити свој прплазни пут до моста. Од радних организација, сво је учешИе у финаисирању до Републичкп фонд за путеве и Савст кориснЈГка путева пз Крагујевца такође су донелн одлукс о свом учешћу -у овој инвестицији. KO Y4ECTBYJE Y ФИНАНСИРАЊУ У финансирању система објеката за предаз преко Мораве учествују: — Раднп л>уди и гпађани села Својнова. Поточца it Рашевчис (самодопринос) 3.650.000 дии. — „Шу.мадија” Параћин 500.000 дин. — „Валмотранс” Нуп* рија 500.000 дин. — Савет корисинка пу тева Крагујевач 800.000 днн. — Савет за путеве СР Србије 700.000 дин. — Здружено водопрнврсдно lie „Морава” 1.000.000 дин. општз предузеБеоград штине општнне је предложио сада су обезбедпле „ШумадиСкупштини општине да ову ја" и „Вел.мотранс”. ДЕО МОСТОВСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ СНИМЉЕН ЗА ВРЕМЕ ВЕЖБЕ У ВИНОРАЧИ Порсд набројанпх учесника, очекује се доношење од.\ука о учешћу „Жупског Рубина" Кру шевац са износом од 100 — 200 хиљада дннара, Општинског фонда са 500 хп.'оала дпнара и организаипја удружсног оада Параћип са износом од око 500 хил>ада динара. Посебно интересовање за нз* градњу овог објекта показадо је Здружено опште водопривредно прсдузећс „Морава" из Бсограда. ОВО СУ Н.ЕНЕ ПОСЛЕДЊЕ ВОЖЊЕ Иеколико оеновннх података о мосту Ценећи све околности, а пос ле дуже полемике, Скупштина опшиЈне Параћин је на својој седници од 3. јула 1972. донела одлуку о коначној локацији моста. Одлука је проистекла као резултат анализа целисходности постављања овог, за наша прекоморавска села па и шире, врло значајног објекта у правцу Чепурс — Рашевица. Како су дпмензије моста, као и сви гтратећн слсменти предвиђенн пројектом, надамо се да he ово битн најбоље реше’ ње за овај део наше Општмне и да ће његовом изградњом овај крај бити препорођен у сваком погледу. На основу нскпх података може се закључити колико је ово озбиљан и одговоран посао којп већ дуже времена макспмално окупира пажњу и интересс граБана наших села преко Мораве. Мост, чија је дужпна 256,704 метара, а ширнна слободног профила 4,34 метра задовољнће саобраћајне потребе. Од овс ширнне, 2,93 метра је предвиђено за коловоз а остало за пешаке и бициклис тичке стазе. Читава конструкција моста лежи на 10 стубова — архшраних бетонских шипова који су постављени на АУ бини од око 15 метара. Тежи* на челичне конструкције моста суме за прву фазу хидротег нички? ралова предвиђено jt 2.800.000 динара. За доњи стро; моста утрошићс се 2.714.000 Д1 нара, а изградња горњег стројг моста износи 300.000 динара УЧЕШНЕ ПРЕКОМОРАВСКИХ СЕЛА — 12.500 м’ ломљеиог камена који новцу no цени од, 80 динара по кубику, исказано износи 1’000.000 динара; се отплаћује у што вредносно — 5°/о на доходак од ползопривредс у петогодишње.м трајању што износи 1.100.000 дннара; — 3°/о на доходак из радног односа у петогодишње.м трајању што износи 700.000 динара; — 3°/о на доходак од занатске делатности што износц 200.000 динара; — самодопринос у радној снази и превозу материјала у вредиости од 650.000 динара. нзносн 345 тона, а ннтересан’ тно је да је мост само сцојом конструкнијо.м уклопљен у сис тем будуће пловидбе Моравом. Укупна вредност радова износи 7.364.000 динара. Од ове Y TOKY CY ПРОЦЕНЕ ШТЕТЕ ОД ГРАДА НИСУ МАЛЕ Град којп je недавно пао, Очекује сс да ће ову пнвес* тешко је оштетио атаре Ббшњана, Буљана, Шалудовца, Гор 1вс Мутнпце, Доње Мутнице,Да ТТЈЦИЈУ помоћи још и „Жупскн рубпн” из Крушевца, као н један број наших раднпх организација. Такође, рачуна се да he и наш Фонд за изградњу путева узети учешће у финансирању пзградње прилазних путева. видовца и Главице. Највшие су страдалп пшеиице н вино* гради као н остали усеви и воћњаци. Пол>опривреднпци морају посебну пажњу посветити винограднма код припре.ме за идућу годнну, јер се може десити да род подбаци, РЕПОРТАЖА ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ ако не поступају по саветима стручњака. Извршни савет Скупштине општине именовао је комиси* ју од три члана (пољопривредни стручњак, геодетскн стручљак и представник месних заједница), која је већ на терену. Процена штете још није позната али се претпоставља да није мала. Комисија he завршити рад за недељу дана. Како су за овакве ооЈекте неопходнн и пратећн објекти — на изградњу прилазнпх гДтева y’T; рошиће се 1.550.000 динара. Н. В. BECT ИЗ СИКИРИЦЕ V Сикирици je 1. јула 1974, одржана Скупштина месне заједнице на којој. се расправљало о завоћењу допунског мссног самодоприноса. за асвалтирање улица у селу, v дужини од три километара. Предложено је да допунски самодопринос износи: на до- 'ходак од пољопрпвреде 10 одсто, на доходак нз радног одиоса 2 одсто и на доходак од за^атства 4 одсто. Чланови Скупштине Месне заједнице су се сложили и одобрпли анкетирање бирача, који he се на тај начнн изјаснити да Ail прпхватају предложени самодопринос. Анкетирање је у току. ПОД ТЕРЕТОМ ПРОБЛЕМА II ЖЕЉА V јатима поморавских села попадалих nd плодној равннци с обе стране реке, налази и Трешњавада. Благо нагнута пре.ма долини: својој хранител»ици, огледа трудност у ђудљивЈШ водама Мораве и траје... Ово је поллпривредно село и има око 500 до.мова. Лична карта техничког изгледа била би оваква: 16 земљорадннка имају тракторе, a 45 аутомобиле. Збивања из света прате се на 300 екрана у селу. Радио апарате и не полппвемо, јер их скоро свака кућа има. Пролазе дани, судбине, догађаји... али проблема увек има. И у век свежаос. Недавно је Скупштина Meсне заједннце у 'Грешњевпии расписала референду.м за изјаилвавање о одвајаљу од зсмљорадничке задруге .Јухор” из Рашевице ОУР „Жупскм рубин". Пронзвођачи мисле да задруга не испуљава сво је обавезе према »има, незадовољни су кооперадијом, ус лугама... п сложилп се зз тај погез После неколико бсвуспетнич иокутпаја интеграгије ван наше комуне, ступили су у коипакт са .Дгроекспортом” из Параћина. У току је поступак око уребивања самоуправних аката за припајање OOYP „Агроекспорт” за кооперацију. СЛОЖНИ РОМИ ИЗ МАЛЕ ТРЕШЊЕВИЦЕ На трп километра изнад ТреипБевице налазв се засеок Рома — Мала TpcnnbCBinja, која има 120 домаћннстава и око 800 становпика. Грађанп овог мсста су извршилн реконструкцпЈу слектрпчне мрсже, тако што су Једну половину средстава обезбедилн из добронолнпгх прнлога, а другу је дотирала „Електроербнја". Сада, сложии Роми прлкупљају добровољне прилоге за нзградњу ваљаног путо до Трешњевице, којим he ово запостављено сеоце постати ближе кому Мудрост природе је што ожиљци увек остају да подсеИају али не боле: тако ће се и ово незадовољство поправитн и нови слојеви талога по плићпти наша бића. Али сјај човековог труда не види се без светлости: За реконструкцију електричне мреже уведен је меонн самодопринос на три годпне, пет одсто од прихода на пољопривредну делатност н два одсто из радног односа. Целокупни радови коштаИе 34 милиона динара. Ипак је здравље највеће богатство, каже народна &гудрост. А проблем здравља, који је и до данас нерешен, неславно то потврђује. Још пре рата у Трешњевицу јс долазио лекар из Јовца. Под Светозаревачком,, Нупријском и Параћпнско.м комуном такоБе јс лекар ординирао. A . сада....? — Изгубили. смо а.мбуланту 1972. године јер није имала хигијенско-здравствене услове, каже Радмило Мпладиновић. Алаптирањс амбуланте коштало нас је милндн и ссдамсто хиљада. Али узалуд: лекар више ннјс дошао. Тражили смо од Медицинског центра из Параћина, са којим имамо уговор о ординирању лекара, макар патронажну сестру. Ни она није дошла. 4aj< смо спремни и да санирамо негативнм биланст пословања, завршава наш саговорник. Тако је то у систему човековог вредновања: колико имамо разлога за тугу, исто толико и за оптимизаЈд. А он1 је отац свих предузимања и акција, додуше мало нагао на моменте, алп ипак поуздан. Трешњевци ће ускоро подићи споменик палим борцима нз Првог и Другог светског рата испред Дома културе. Д простор испредзградс биће уређен. Y Дому културс; радч чптаонпца, Диско клуб, сваке суботе се дају филмске представе, а свакс недеље органпзују игранке. Додајемо и то да су због тескобе школског простора ТреШњевци решилп да до 1976. године пзграде iiobv .школу. да бн слнка о људи.ма бпда увсрл»нвија. М. |Днмитријевић САВЕТИ CTPY4H>AKA Пише: МИОДРАГ РАДОВАНОВИБ дипл. инж. агрономије Штеточине воћњака и шума За ову годину је карактеристично да се инсекти нешто другачије понашају него ранпјих годпна. Овом одступању доприносе несређене метеоролошкс прпликс. Због честих промена температуре и влажности ваздуха инсекти се задржавају у појединпм фазама свог развића дуже, али се један део инсеката преобрази у нареднп стадијум, док други остане у прво.м. Ово се дешава код свих штеточина. Ова неуједначеност развића штеточпна онемогућаваће једновремену заштиту и приморава нас на већи број -^ретирања. Желео бих да упозорим пол>опривредпике и све друге љубитеље природе, 6д воћњака до шумскпх комплск* са, да су се ове године нешто јаче појавилн губарн и дудовац, мћда њихову градацију треба очекивати нареднс годнне. Штете које чинс ови инсектн су велике. Штето- ' Мине брзо прслазе са једног терена на друпт, с тога треба ангажоватп све средине на њиховом сузбијању, од школс до поједннаца. тубар се сузбија, у току зимс, прскање.м жутнм ул»ем — PYMECAHOM—, спаљнвањем јаја. Y току вегетације средином 1уна јављају сс гусенттс Koie сузбнја.мо „Снстемином’’, „Дилицидом” „Утрацидо.м". Овп препарати употребљаваш се поема упутствима на пако ваљу. Власници украсног и родног дрвећа у граду су ofia везнп да изврше заштиту од дудовца већ ових лана иначе ће доћи под удар Закона о no-sonpwepe \noi инс пекциЈп. За помоћ могу се.обратитм градском .vackmav
14 A AH A CTEAHA.7 M. МИКИВ: OHE CY БИЛЕ TV ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛАНА МИКИНА ОПАСНО ДРУЖЕЊЕ CA СЕНИМА Y част Дана самоуправљача параћински сликар Милан Микић отворио је другу са.мосталну изложбу слика у Фабрици штофова „Бранко Крссмановић”. Поред старнх радова сликар је изложио и десетак нових, који су логички наставак његове уметничке концепције. Ако би тражили сродност његовог сликарства са -некшц од општих умегннчкихдтраваца, онда би је Hainan" у надреализму и кубизму. Микић је поштовалац асиметрнје „јер нешто увек мора превагнути у животу", како сам рече: Цртеж почива на чврстим линијама које се међусобно пресецају у нереду, без матичне жиже, те тако тешку визију смрти и прелазности чине сношљнвијом Сликару се мора прнзнати осећај за добро колористичко решење, алн у новим радовима нема оне снажне драматичностн коју јс згуснути колцрит јаче истицао. Драж У уметнику још траје, он је у иепрекндној завади са пролазношћу, али виталност н»егових одбрана слаби: па су боје патиниране. Све наше поразе и победе, слнчности разлике, оба концентрична круга антипода спаја смола сенке. Сенка је и једини наш старадел>, најверннји пратилац у подмуклој тишини бсздана. Иза сенке нас вишс ништа не може нзненаднти. Али на путу до н>е: халуцинације и привиђења, искушења зла и кордони порока. Етика повампи* рених онла: јер ко нама га* рантује неоскрнављеност живљсња, — то су проблеми Микићевог истраживања, трагања по страхота.ма бесвести и невидл»ивим сферама духова. Човеку сигурно недостајс још које чуло, а .да га има, можда би видео своје опасно дружење са сеннма. Сликс: Порука, Водоноша, Улаз П, Kyha, садрже набо.|с овакве дилеме. Слике нелшју перспективу, коју Мпкић намерно избегава, па нзложоу доживљавамо као један кошмаран- can. Уосталом, и ова| се живот сањајуНи гледа. Мирослав Димитријсвмћ животин николин Y ПАРАНИНУ? Како смо обавсштени, у оквиру културпс мапифсстацик „Ссло град у походс", KOja се. крајем OBO1- месеца одржава у иашем граду, изложба слика ЖИВОТИНА НИКОЛИБА, самоуког умстннка из села Враповна кол Свс' тозарева, који у сво.м сслу има и познату галсрију „ЗЛАТНИ БЕРДАН". ПОЗОРИШТЕ |0Ш 1ЕДНОМ НУШИћ ■ ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ „ДР“ Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ ■ РЕДИТЕЛ> МИОЛјУБ НЕШИН Ставл>ајући на репертоар ову познату Нушићеву комедију, наше Позориште је имало у виду већ проверени интерес публике за овакве представе као и сталну актуелност која задире и у данашње л»удске односе, поготову, у -оним срединама које свој крајњи менталптет нису начисто. формирале. To је позната прича о орбијаноком грађанском друштву и њнхозим амбицијама и судбинама са самими собом и светом којих их окружује, другнм речима, са времено.м у коме су оачени игром судбине да градс ново доба, али са старим павикама и патријархалним моралом, да из себе извлаче скривене амбиције и прохтеве и да се заједно са ЊЈша утапају и потапају у живот као у живо блато бескрајне мочваре. Као и у дру гнм случајевима великп комедиограф је саткао причу о Животн Цвијовићу и његовим махмнацвјама да сину добави докторску диплому, пошто пото, и друштвени углед .којн се стнче успешно новцем и само новцем. Простом логиком то је могуће учиннтн у средини где се част, поштењс п углед распродају као роба широке потрошње. Око овог јунака Нушић је сакупио представнике једне животне атмосфере и спретно их уплео у игру око „докторисања” стварајући на тај начин, оно што публика очекује, заплет. и кадамбур да би се све то завршиГо победом патријархалног резона „да. се новцем памет не може купи* ти”. । Захвал>ујуђи бројном ансам* блу, састављеном од младих аматера и ветерана наше аматерске сцене, реднтељ Миле Нешић је успео да пренесе на сцену сву драж Нушићеве атмосфере и да игру глумаца оплемени спонтаношћу кретања и говорења што овој представи даје тон и лаке иг рарије и изношење многих животних истина, не у „филоlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllltlllllllllllllllltllUIIIIIIIIIIIIII Y ПОСЕТИ НАЈБОЛзЕМ ОДЕЉЕЊУ БИЋЕМО ЈОШ БОЉИ Е ОБЕНАВАЈУ УЧЕНИЦИ НАЈБОЉЕГ ОДЕЛјЕЊА ОШ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИБ" И Y НАШОЈ ОПШТИНИ ■ ОНИ CY ЗАВРШИЛИ ШКОЛСКУ ГОДИНУ БЕЗ ЈЕДИНИЦА 3 СРЕДЊА ОЦЕНА ОДЕЉЕЊА 4,18 Крај школске године неком доноси радост, а неком туry. To је време када се сводс резултати рада у току школске године, када се види ко је колико учио и научио. Ми омо већ писали о томе да су ученици овогодишњсг завршног разреда Гимназије „13. октобар” постигли врло запажен успех. Међутим, нису остали усамлени. Равноправно им се придружују и ученици IV2 разреда ОШ ,.Радоје Домановић” нз Параћина. Они су постигли још бол>с резултате. Y том одељењу нема ученика са слабилд оценама. Раду је нас да нема чак ни учениНАЈБОЉЕ ОДЕЉЕЊЕ У ОПШТИНИ зофском ћутању" већ у обичном размишљању. Ова представа значила је и повратак на сцену групе врсних аматера старије генерацнје која је својевремено градила физмбномију нашег театра. To су: Десимир Милојковић, Сенка Павловнћ, Вида Тасић, Боса Петровић. Они су донели богато сценско искуство, дисциплнну и радни елан и озбил>- иост приступању свим елементима представе. На другој страни ова представа је извела* први пут на сцену младе а.матере доносећи снхшатичну узрујаност и амбициозност. To су: Драгица Маринковнћ (Клара), Симка Бурић (Славка), Петар Будисалић (Др. Рај знер). Y „међупростору” иг рали оу веома успешно’ Светислав Минић (ујка Благоје), Вел>а Милетић (Мнлорад), Андра Мнлетић (Велимир), Јулијана Борђсвић (Служавка), Бојана Милојевић (госпа Драга), Ружица МилосавлЈевић Y ЧАСТ ДАНА САМОУПРАВЛјАЊА ' КМН£ МРИ1 Р1ДНИКА ИЗ НРУШЕВЦА Y част Дана самоуправљача у колективу трговинског предузећа „Атекс”, гостовали су песннцн ICvyoa радника нисаца из Крушевца: Станко Мишћевнћ п Мирослава Смил>анић и члановн Књижевног клуба „Мирко Бањевпћ”, професор Петар Кухтићев, Тишомир Алексић, Миливојс ИлнИ и Мирослав Димитријевнћ. Гостн из Крушевца су нскреном песничком речју честитали празник свим радницима наше општине и представили се са неколико песама на тему: самоуправљање. Поезија наших гостију наишла ка са довољним успехом. Желели смо да не позове.мо у помоћ статнстику, алп на.м она пуно говори. Од 26 ученика у одељељу, 15 је одличннх, 6 врлодобрих и 5 ученнка је показало добар Успех. Но, није то све што сс о њима може рећи. У новнпарској бележници једва да је било простора да убележимо све што су р њнма рекли директор Миомнр Мнрковић и Соња Тонковић, наставннца биологије, њихов разредни ста решина, за коју свн кажу да је порсд роднтеЉа са који.ма је, прнсно сарађнвала, најзаслужнија за успех одсљеЈва, јер, „да пијс било разредне и њеног несебичног залагања (чланица добротворног друштва) и Слободан Димитрнјевић (господин Сима). Овакво природно шаренило веома специфичних ликова, створило је'и шаренило породичног кру га у коме оу се ликови вртели као у шареном календоскопу жпвота. Y томе је предњачио Жнвота Цвијовић, у у ту.мачењу Десе Милојковића, са пуно вита.шости. онако како би га публика и замислнла, више као наивног деду, него као превејаног комбинатора који новцем и комбинаториком може све. Нишки сценограф Борис Чср шков је учинио да сцена будс једноставна са истакнути.м симболима оног света који се крећс по њој. Овом представом Позорнште ће омогу ћити широком аудиторијуму публике леп и спонтан доживљај театра, што уЈедно означава и завршетак још једне позоришне. (?езоне... Саша Букић је на топао прпјем меВу радници.ма — нарочнто јс поздравл>ен паступ Станка Мнш* hcBiih, чнја основпа те.ма певаља су друштвенс преокупације. Истичс се пес.ма посвеИана X конгресу СК која је измампла дугограјаи аплауз. Раднпци-песннци нз Крушсвца су показали да поезија писана у току радпог времена има једну нову свежнну, неоптереНену наслагама лектнре, и што је можда најважннје, доказ јс да техника не можс да с.мрвк и подредн људско биће и душу љегову. М. Д. п помоћп, ми се не бисмо толнко трудили н, наравно, успех би изостао", рскли су кам Јовица Нпколпћ, прсдседник одељењске заједшгце, Драгана ЈапковиН, једна од иајбол>их учсшша н Весна Мадиђ, која је добила спешЈјалну Похвалницу за нсссбвчпо залагање и помоћ у раду слаби.јцм друговима. 0 томе она кажс „Важно је да с.мо ми сви успели, а самим тим то је и мој успеХ. Ако треба и убудуИс hy несебично по.магати осталима", а из очију њеннх другова видело се да је у томе подржавају. Када сам их упитап шта раде у слободно.м времену, одједно.м, као да живнули. Набрајали су своје хобије; кошарка, каратс, музика, фплателија. Девојчнне, угланно.м, везу гоблене и пишу песме. Са задоволзством су причалн о одсљенскнм игранкама, на којима учс ла играју, о раду у биолошкој, псторпјскотеографској секцији, о раду одељенске заједнице и много че- .му, што јс карактеристично за њпхов узраст. — Уназад 3 — 4 године, Ynравни одбор Бачке задруге и Пионирски савст Школе, донели су одлуку о такмичсшу ученика у учсњу. Награда за најбоље оделзсње је бесплатна екскурзија. Резултати ни су нзостали. Такмнчарски дух .\ieby ученицима јс оживео. Одсл>ен>е VI2 јс најодговорнијс схватило цнл> так.мнчен»а. To је јсдннствен примср у исторпји Школс ла јсдно одел>ен»с виших разрсда на <рају годинс не.ма ни јсдну слабу оцену, а паставшши овс Школс и ја бис.мо жслели да оваквнх одељси.а будс нишс — рекао јс директор Школс, Мио.мир MiipicoBiih. Сличнс су жсљс и Јовицс н његовпх другова, којп опом приликом позпвају све оснопце на такмнчепл у успеху у нарсдпој годннн н nopy'iyjy: „Биће.мо јоџ1 бол>н”. Додао бнх join п то ла одел>ењу којс прихватн нзазов VI2 iiehc бпти ни мало лако. Y оквпру прнпрема треће серијс популарне телевизијскс емисије „Знаље-имање", наш гпад су посетплн другарица Косара Балабановић, уредник и вод1ггел» и Божпдар Вучуровић, рсднтељ ^нања-нмања", и водпли разговоре о могућностима снамања једне емиспјс треће серпје у нашој општипп. V обзпр долазе ссла Стрижа U Доње Вндово. Ускоро ћемо знатп којс ћо паше ссло бптп домаћин ове популарне емнснје. Гостн су посетплп п нашу Редакцију и упозиалп се са првпм примђрцима листа „14 дана". Договорено јо да iiaui ДсЈан Јовановић лнст, уколико доБе до снимања Један песник — једна песма СЛАВОЛзУБ ОБРАДОВИБ јс рођен 1935. године у Мирочу (Мајданпек). Писањем се бави од 1952. године. Добитннк је внше награда. Објавио је збирку песама „Далеко сам". Стани не стани Исто'ти се хвата Милиметар напред Скаче се у празно Милиметар назад Слепило не води никуд Остати значи Помирити се са стварноисћу Стани не стани Ако поћеш Поломићеш своја корачала Назад се и глава ломи Од стајања. у месту Пропада се брзо дубоко Стани не стани Поћи врати се Vecic сс исто хвата Изабери Ја cast узео себи Све у исто време ПОСЕТА РЕДАКЦИЈИ „ЗНАЊЕ-ИМАЊЕ* У ПАРАЋШ1У? емиспјс „Зман»е — имање” у једном од наших ссла, посебно пратн активпости тог села. НОВЕ КЊИГЕ Y БИБЛИОТЕЦИ Књнга јс све чешћи и све дражн гост у нашој средннн. Ових дама, а у наставку већ традпцпоналне прпспе сарадIte КПЗ Србпје и Библиотекс „Др Biiheimijc Ракић”, у популарној акцији 1:2, приспсле су првс пошнљкс књига Издавачког. прсдузећа „Просвета”. Y току овс акцпјс Бпблнотска lie обогатпти својс књнжевпс фондовс кљпгама у вредностн од 300.000 дцнара.
СТРЛНА 8 14 ДАНЛ НОВИМ КРУЖНИМ 1IYTEM ДО СИСЕВЦА И ГРЗЕ 1Ермступачни|е и ближе о ПАРАНИН НМА ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ, МОЖДА НАЈВЕНИ Y СРБИЈИ • МЕБУТИМ, ТУРИЗАМ Y СРБИЈИ .IE ЈОШ Y ПОВОЈУ, ПА И КОД НАС 0 ОВО ЈЕ Y PA3EOBOPY СЛ НАШИМ САРАДНИКОМ ИСТАКАО ДРУГ BYPA BYKHB, ДИРЕКТОР TYn „ГРЗА” ПОГЛЕД НА РИБЊАК ИИСМАУРЕАНИШТВУ Параћин има турнстнчкн потениијал, можда највећи у Србијн. Међутим, туризам у Србији је још у повоју, па н код нас. Пошто туристичка сезона већ увелЈгко траје интересовали смо се'код Угостнтељско туристичког предузећа „Грза" о потенцијалнма п перспективи нашег туризма. Угостител>ско турпстичко предузеће „Грза” 1967. године није имало пн један лежај. Улагањем без кредита и својим средствима, данас „Грза" има у свом саставу, три турк- 'стичка хотела Колибу, Грзу и Сисевац са 200 лежајева. Запошљава 207 радника у 26 објеката на територији наше општине. — Сисевац је већ 10 година одсечен и представља проблем са становншта рентаби* литета и позитивног пословања — рекао је Буро Букић, директдр предузеђа. У току је изградња пута Грза — Сисевац у дужини 9 километара. Урађено је 6 километара асвалтног пута. Тиме he Cir севац постати доступан туристима, који су баш због лошег приступа заобилазилн овај ретко леп предео Србнје. Такође се изграђује и пут од Сења према Сисевцу, кроз клисуру трасом пруге. Кад се ова изградња заврши добиће се кружни пут којп ће пролазити поред историјских споменика, нашег подручја. — Aaii туризам не може без крила — наставио је друг Бу кић. Потрсбно је више разумевања за ову младу грану наше привреде, јер на пример предузеће „Грза” плаћа 36 ми* лиона динара само за закупнину! Кад би се нашло разу меваље за право решење власшпптва површина окс хотела у Сисевцу, Сисевац би добио диван парк. Ч. Д. РИБЊ4Н У СИСЕВЦУ МОТИВ ИЗ СИСЕВЦА На подручју Србије налазе се трп велика рибњака: у Белој рецн, Жагубпци и Снсевцу. Дре петнаестак дана посетилп с.мо излетншге Сисевац. Том приликом свратили с.мо до рибњака н поразговаралн са Јаворком Михајловић, преддраднпцом и Стојаном Мнлсновић, снабдевачем. Од њих смо дозналн доста пнтересан* тнтгх података. Овај погон рибњака налази се у саставу предузећа „Рибарство”, из Београда и пуштен је у рад 1961. године. Површина свих базена у који.ма се чува риба, износи један хектар. Запослено је десет радника, а лични доходак у просеку 166.000 старих динара. Годишња пронзводња је око 150.000 кг од тога се прода 110.000. Гаји се најквалитетни* ја врста рибс — калифорннјска пастрмка, и зато није чудо што овај рнбњак снабдева рибом београдско тржтгште, многе градове у Србији a у Словенпју извозн и млађ. Рибе се чувају у великим базенима, разврстане према величини. Чим пастр.мка достпгне тежину од 200 до 300 грама одвозп се на тржиште, а одрећен број сс чува и дал>е за лгрештење. Хранс се специјалном храно.м набавл>ено.м из увоза или ол Ветинарског завода из Зелтуна. С обзиром на велику потражњу, рибњак ће се проширита за још један хектар, а постоји и могућност да се овде оформп велики рибарски центар. Поред овог у наредним годпнама планЈгра се изградња језера, лево од рибњака, којп he служнтп у туриспгчке сврхе. Једина права тешкоћа је лош ггут који повезује Сисевац са аутопуто.м. А/\и изградњо.м кружног пута у овом региону, ре" шиће се и тај пробле.м. Д. А. УСКОРО Завршава се реновирање „Парка“ Негде среднном туристичке сезоне завршиће се реновиран>е хотела „Парк” Б категорије. Реновирање ће коштати око 35 мнлиона: из сопствених квалитетних средстава 800.000 кредчт од Инвест банке од 200.000 а Општина је одбила порез 500.000 динара. Преуређењем хотел lie њмати 32 лежаја, продајни простор са 220 столица, подељен у кафански н ресторански део. Располагаће се модерним радшш простором (кухиња, рецепција и туристички биро). Биро би добио значај агенције, ту ристичког посредннка код продаје наших капацитета у хотелима на Грзи и Сисевцу. М. Д. Пријем у средње шкоде Друже уредниче, Y резолуцији X конгреса СКЈ о задацима Савези комуниста Југославије у социјалистичком самоуправном нреображају васпитања и образовања изм^у осталог прочитао сам и ово: „ПолазеНи од начела Програма СКЈ, Устава СФРЈ ц од друштвених циљева васпитања и образовања Савез комуниста ће да допринесе смањивању угицаја социјалних и других неједнакости па услове и резултате образовања човека и смагквњу неједнакости у друштву". He само у овој Резолуцији, већ и у бројним другим друттвеним и политичким документима се говори о борби против неједнакости, мита и корупције, протек ције и других деформација у нашем друштву. Мећутим, изгледа да у Економском школском центру „Борис Кидрич“ много не маре за норме понашања у социјалистичком самоуправном друштву. Наравно oeiLu писмом не мислим да кажем да су сви у овом Школском ценуру криви за моју невољу. ТКелгш само да укажем на то како ме је примио на разговор директор школе друг Ивановић и на пропусте комисије која је вршила избор кандидата-ученика. за трговачку школу за школску 1974)75. годину. На конкурс за пријем 60 ученика и ученица у трговачку школу измећу осталих пријавила се и моја кћи Надица Пантић, која је завршила. Основну школу „Мом чило Поповић" у Параћину са врлодобрим успехом. Кад је објављен списак одабраних кандидата утврдио сам да је примљено и то: 13 одличних, 31 врлодобрих, 11 добрих ћака и за једног кандидата неМа noдатака о успеху. Укупно је примљено 56 кандидата док је преосгалих четири лгеста вероватно резервисано за понављаче. Наравно није лш бпло право, па\ сам се обратио другу директору с питањем: ,^ашто је, dpytnce директоре, примљено 11 кандидата са добрим успехом, а моја кћи није примљена, иако има врлодобар успех? Изненадио ме је одговор директора који је гласио: „То су деца које стипендира ТП „Шумадија". Одговор друга директора за мене није био уверљивЈ јер ми је познато да гша преко 50 незапослених сврше. них ученика трговачке школе. Зар је неком стало да стипендира ученике са добрим успехом а на Бироу их гша преко 50!? Миодраг Пантић, радник железничке станице П a р а ћ и н НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: ПоводОхМ овог пис.ма обратили смо се директору Економског школског центра „Борис Кидрич” другу Јовану Ивановићу, и замолили га за објашњење у вези са наводима. Том приликом друг Ивановић је одговорио, да Миодраг Пантиђ није правнлно схватио његово објашњење у вези са избором ученика за трговачку школу за школску 1974/75 годину. Трговинско предузеће „Шумадија" не стипендира учени* ке. Представници овог предузеђа су само сугерирали да се, по могућству, прими што већи број мушкараца за одређену врсту послова, који'девојке због' своје конс-- титуције, нису у стан»у да обављају. При одабирању кандидата водили смо рачуна и о томе, јер нам и није цил» да школујемо кадрове који неће бити прихваћени од привреде — завршио је друг Јовановићг Недавно је објављен, дуго припремани и очекивани, Закон о основама безбедностп саобраћаја на путевима. Y односу на раније законе, одређено је дуже време од дана објављнвања до ступања на снагу. Предвиђен период биће довољан за припрему и доношење савезних и републлчких закрна и других прописа, како би 1. октобра 1974. почео да делује целовити правно- -безбедносни систе.м у целој земљи. Исто тако, посредством свих раположивих средстава информисања постигло би се да овај закон постане познат и усвојен од стране сваког у чесника у саобрађају. Према објављеном закону Федерација и даље потпуно регулише основна правпла саобраћаја, систем решстрацп* је моторних возила, казнени систем итд. док ће спсте.м обуке возача и начин полаган>а возачких испита убудуће регулисати републике и покрајине. Посебну пажњу у новом Закону заслужује казненн систем за саобраНајне прекршаје. Многе казне су повећане. На лицу места могу бити нзречене казне од 100, 50 и 20 НОВИ ЗАКОН О ОСНОВАМА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАНАЈА НА ПУТЕВИМА СТУПА HA СНАГУ ПРВОГ ОКТОБРА 1974. ГОДИНЕ ПООШТРЕНЕ КАЗНЕ /\инара (уместо досадашњих 50, 20 и 10 динара). Судија за прекршаје може пзрицати по јсдЈшцима казне до 1.000 ддг нара илј! затвор до два месеца^ а правним лицима новчану казну до 30.000 динара. Суштински посматрано ово и нису праве промене. Н>их треба тражити у овим решењима: — у посебну групу издвојена су најопаонија понашања у саобраћају. Ту спадају углавно.м опасна претицања, управљање под утицајем алкохола, повреда права пешака на пешачким прелазима, засеСТРОЖИЈЕ И ЗА МОТОЦИКЛИСТЕ Према Нацрту Закона о безбедности саобраћаја на путевима Србије, и возачи мотоцикла би убудуђе морали да поседују потврду о познаван>у саобраћајних знакова и основних правила о саобраЗају. Поред ових, потврду би морала да имају и сва лица која управљају радшш маши нама (мали трактори, комбајни и косилице). Проверу знања ће према Нацрту вршити Општински секретаријат за унутрашње послове, тестирањем у писменој форми. Уколико кандидат покаже потребно познавање саобраћајних знакова н прописа од овог рргана добија потврду која је уствари дозвола за вожњу. Александар Кнежевић н>1гвање другим светлима и тд. Казне за ове прекршаје крећу се од 200 до 1.000 динара нли до два месеца ^атвора уз обавезно одузкмаље возачке дозволс до једне године; —- на знатно већп број прекршаја проширена је заштитна мера одузимања возачке дозволе; — разрађене су посебне мере безбедности код возача који учине више тежих прекрuiaja (упућивање на поновну проверу знања, одузимање до зволе за управљаље возилом ако не покаже задовољавају ће знање и тд.); — устројавање евиденције о изреченим казнама, заштитним мерама и мерама безбедности. Полазећи од тога да непознавање казне не ослобаБа одговорности, пожељно је да се са одредбама новог Закона благовремено упознају сви учесници у саобраћају, јер колико он буде поштован толико ђе имати утицаја на стварно стање безбедностп у саобраћају. Солунци но ћердапу При Удружењу бораца у Параћину постоји и noдружница носилаца. Албанске споменице. Удружење славне прошлости и поштоване садашњости захваљују^ hu активности свог пододбора, окупља своје чланове и и повремено им прирећује пријатан колекгсиван излет. Захваљујући материјалној помоћи Општине, борци су обишли многа наша туристичка и историјска м^ста. Ове Ћодине крајем прошлог месеца посетили су Вердап. Имао сам част да будем позван на овај излет и да тако проведем један пријатан дан са „Солунцима“. Током целог путовања стари ратници су евоцирали успомене и ратне подвиге што tix је jotu вшие орасположило. Живописни пут од Неготина до Кладова и све оо ВердпПп, који zoToeo упоредо иде сп Дунавоч изазвао је посебно одушевљење и усхићење код сгарих ратника, koju су први пут на овој магистрали. Са посебном пажњом су пратили филмове и излагање водича о напорима ижртвама радника у току изградње гигантског обЈекта Хидро-електране „Бердап". Треба напоменуш ћап^ °Аа W"0™4™ w™ лепо пршгана и испрапана са посебним поштовањем, како заслулсују стари тџкн’? 1Ш ’е Улила н°ве снаге и окрепље. дп НШ? за5°Рављени. Одмор и колек Pr^LL«eZ0TUHy ,е б“° посебан Коживљај. Када °крепили мготинским шприцерима vcли да в1ЛрРп«^ захвалносги онима који су tui o.mtyhuZera^e0^ m повиГ°САм дала ,е Фа6Р“^а иемепа «з По- ,е иного пута због пажње 1У I у сеаком мо.иенту указивао craptui путницима. ,-,^аЛ‘0’е стране „Солунцима" дуг живот и још пуно приЈатних излета. ( Александар Јовановић, Параћин, Светозара Маркови^а ЗА Време садашње M0I0PH30BAHN ШЕМ Корзо у нашем граду протеже се у улици Маршала Тнта од моста до спомешпса. Шетачи користе обе стране улиде као шеталиште те је прелаз шетача са једне на другу страну улице веома чест. Поред тога у вечерњилт часовима од 18—20 часова долазп и велики број посетплаца Робној кући ,,Београд", како Параћлнаца тако в са стране, нарочито пз Нуприје и Сгетозарева. Посетиоци са странз углавном долазе аутомобилима, те је у овим вечерњим часовима' саобраћај моторнпх возила у главној улици врло ннтезиван, Сваким даном све је више мото* ризоваивх врзача, па и моторизованих шетача, како аутомобилима тако и моторима и мотоциклима, који све вшпе угрожавају жн« воте пешака. Као да је постала мода да се поједини возачи шетају својим колима и моторима кроз главну улицу. Чудне ли навике! Колнко нам је познато скоро у свим градовњма где се главна улица користи као корзо, забрањено је кретање моторним возилима обично од 18—-21 час. Обзиром да се све шппе намеће потреба забране кретања моторним возилима и у нашем граду, f главној улЈгци разговарали сма са другом СТОЈАДИНОМ ТАСИНЕМ, замеником командира саобраћајне милиције МсВуопштинског секретаријата за унутрашње послове Светозарево, и ево шта он каже о овом проблему: „Неопходно је забранити саобраћај моторних возпла у вечерњнм часовима од 18—21 час уз услов да возила на паркинг простор испред Ламеле улазе из Београдске улице. На тај начин би се растеретила главна улица. Било би пожељно да се уведе једносмеран саобраћај_ у улицама Боре Петровнћа и Иве Лоле Рибара, уз услов да се реконструише улаз у У;\ицу Иве Лбле Рнбара пз Улице Маршала Тита. Да кажемо п то да је за забрану кретања моторних возила кроз главну улицу у времену од 18—21 час потребна и одлука Скупитше општине. После укидатБа кружног кретања возила око споменика, забележено је неколико незгода ца раскрсннцн код Робне куће „Шумадлја”. Шта цдслите о томе? Кретање возила око споменика укннулн због аутобуског стајалишта код .Атинеодносно, због .маневрнсања зглоб них аутобуса и паркирања возила испред продавнлца. Међутим погрешилн смо. Дошло je до незгода, па како због безбедностн сао браћаја тако и дугогодишњнх навика, возача, размишљамо да поново уведе.мо кружно кре* тан»е возела. Узгред да кажсм и тодаима доста неднсштлпнованих возача који кроз град возе недозвољено.м брзино.м. Ово се нарочито односи на возаче мотора. ЈедностаВ' по, још увек непосредујемо у дово^ној мерн саобраНајну културу, па Лемо у будуће бити и строжији према прекршиошича саобраћајннх прописа. Александар КнежсвиМ
14 ДАНА СТРАНА 9 И ФИЗИЧКА КУЛТУРА ПОСЛЕ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА ЈУЖНЕ ГРУПЕ ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ МОГАИ СМО ДА БУДЕМО ПРВДЦИ • ИЗЈАВИО ЈЕ НАШЕМ CAPAAHHKY ПРЕД СЕДНИК .ЈЕДИНСТВА”, ДРУГ БУРА БУКИВ • у преДпоследњем колу победили СМО ВРАЊДНЦЕ, A Y ПОСЛЕДЊЕМ НУПРИ. ЧАНЕ, ТАКО ДА СМО СЕ УЧВРСТИЛИ НА ТРЕНЕМ MECTY ПОБЕДА БЕЗ ГОЛМАНА ЈЕДИНСТВО - ТОРПЕДО (ВРАЊЕ) 4:2 (2:1) Y четвртак, 27. јуна Једпнство је на свом терену одиграло првенствену утакмнцу предпоследњег кола са Торпедом нз Врања. Пред око 1,000 гледалаца, по лепом вре.мену, наши су једном од бол>их игара у ово.ме делу првенства савладали госте са резултатом 4:2 (2:1). Једннство Је у овај сусрет ушло ослабл>ено за тројицу стандардннх играча. Богосављевић је био на претходној утакмицп у Нишу, п otiib ЕИ ,Д4ладости" искључен, а Аризовић и Цонић нисунаступилизбогдважу такартона добијених на пстој утакмици. Нарочито је тешко биао играти без голмана. Ово место заузео јс Богдановић. Током целе игре Јединство је било боље, и само овај хендикеп наше екипе је спасио Врањанце од двоцифреног резул36-ом и 52-ом и Пеливановић у 82 минуту игре. ОЦЕНЕ: Богдановић зденовић 7, Јовановић лићевнћ 8, Живковић 8, Гво7, (Ми6), Вел>ковић 7, Петковић 8, Пауновић 7, Томић 7, Милановнћ 8, Грбовић 8, Пеливановић 8, п Драшковић 7. вој лнп!. После овог сусрета, у коме није успсла да освоји два бода, Морава из Бупрнјс се опростила од Друге српске лиге, док сс Јединство учврстило иа трсћем месту. Головс су постигли: Мила* новић н Пеливановић из иг ре, а Гвозденовић из једанаестерца. ОЦЕНЕ: Богдановнћ 9, Гвозденовић 7, Драшковнћ 7, Вељковнћ 7, Петровић 8, Пауновић 7, Томнћ 7, Милановић 8, Цонић 7, Пеливановић 8, и Аризовић ТАБЕЛA 7. тата, по по.моћног Голове новић у објективној опени тренера Цекића. су постигли: Мила30-ом, Грбовић у Железничар Младост (Л) Једкнсгао Палилулац Радничкн Трстснпк X. Вељко Радник Металац Полнмљс Севојно Тимочанмн Млад. (С. П.) Озрсн Златар ЕИ Младост Морава Торпедо '(Вр.) 34 34 34 34 33 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 33 34 34 16 1 16 1 17 16 12 15 16 12 12 14 ' 10 8 6 12 9 12 6 13 4 14 8 14 6 14 8 14 13 п 10 10 .10 5 16 10 13 8 14 55:34 53:32 52:39 48:44 49:45 77:58 53:46 47:56 35:45 38:48 39:56 50:49 53:35 42 40 38 33 32 (-4) 8 16 7 17 37:46 38:66 32 32 (-: 32 31 (-: 31 зо 30 (-: 29 28 Ћупричани играли реда МОРАВА (БУПРИЈА) — ЈЕДИНСТВО 2:3 ради (1:1) Пооледње коло јужне гру пе Друге српске лнге одшрано је у недељу. V Нуприји, по врло лоше.мх времеиу. Јединство је као гост савладало домађу Мораву. Гледалаца је било једва 300 и то угавном верннх навијача Једпнства. И поред тога што је цели ток ■угакмице пратила киша,. у, ]едној правој првенственој Gopen „зелени'* су билн бољи. Сви играчи су се максимално залагали, за разлику од домаћина који је крајње неанга* жовано н индеферентно играо цело време, тако да се стицао чудни утисак да пм 1гије стало до опстанКа у оCPERAH ПУТ И МНОГО УСПЕХА НАША ДРАГИЦА НА СВЕТСВОМ ПРВЕНСТВУ Светско првенство у падобранству одржава се од 26. јула до 28. августа 1974. у Солноку, у Мађарској. Боје наше државне репрезенгације браниће и Драгнца Башчаревић, чланииа клуба „Наша крила" нз Параћина. , Квлификационе прнпреме обављене су у Нишу, Казанлаку (Бугарска), Новом Таргу (Пол>ска) и Лајпцигу. Финалне припреме почнњу 5. јула у Нншу, одакле се днректно иде у Мађарску на такмичењу. На свим■ припремама Драгица Башчаревић је показала изванредне успехе, што доказује да се и на Светском првепству може да плаеира меоу најбол»има. Зато јој пожелимо срећан пут и много успеха. Д. А. ДРАГИЦЛ БАШЧАРР.ВИН СА СВОЈИМ НАСТАВНИКОМ СЛАВОЉУБОМ ГОДИБЕМ ФУДБАЛ НАШ НАСУШНИ ШУМАДШСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА ТЕКСТИЛАЦ ПЕТИ Претпрошле недеље у оквнру Шумаднјско-поморавске лпге однграно је зад н>е, 34. коло, у коме се такмиче два клуба из нашс Општине „Тскстнлац” н „Цсмснт”, „Помодна нгра" да се пе одлазк на послсди»у утакмнцу ако се кспада нз лигс, всроватно је бил аразлог што фудбалсрп „Цемснта” нз Поповца нису дошлц па утакмину са ,.Тсксп<лцем”. Навнјачп „цпофараиа” као 11 фудбалсри са судијама чекалк су фудбалсре „Цсмспта", н када се пнсу појавилп па тсрсну послс службспог чскања, судија јс одсвирао крај. У.мссто на зслеиом тсрену рсзултат јс рсшсн no прописнма. службеним резултатом 3:0 у корнст „Тскстилаиа". У наслову с.мо рекли да јс прва скнпа рудара „Рсмбас”, међутнм ТакмнНа крају првенства раЗГО- чарска комисија лпге ннјс још ре- . вараЛИ СМО са предсеДНИКОМ гистровала утакмицу која није одигЈедпнства Буором Букићем. рана у Бслошерцу измсћу домаће noЕво шта нам је ОН рекао о бсдс к екппс Обилпћсва из Крушев* пласману клуба И догађајн.ма иа. Екппа „Обилићева” нпје допутовакоји су Пратпли ТОК такми- ла у госте, а према незваничннх инфор чења: — Пласманом на првенственој табели ннсам задовол>ан из простог разлога што квалитет . нашге тпма одговара првом мссту Само неколико тренутака неопрезности, наро- .. чито у јессњем делу, допринели су да нс будсмо прваци Јужне групе. Осветило нам се бесразложно губл>ење бодомација-ма по.мињс сс квар на аутобу. су. Уколико сс овај сусрст рсгнструје са службеним рсзултатом 3:0 у корист домаћпна онда ћс „Рсмбас" бити први 1< стећк право ла се такмпчи у „Шумаднјско-Поморавској зопн”, а ако се од лучи да сс игра иова, у случају нсре. шсне игрс или побсде „Обнлићево" ћс бити прво. „Штофарци” су ималн велпке шансв да буду прваии. МсВутим, спортска wv ------------- -4- cpcha и изгубљсиа утакмица против ва иа свом терену од слаоијих тргооачког'' Однсла јс све жељс да __________ _ Don.nr пак ПП противника Разлог зам to, no мом мишљењу, нма и објективних и субјективних. Подвођење CBirx клубова и играча под нове норме понашања у процесу реаматеризације спорта није прошло без потреса и у нашој средини Међутпм, то је на срећу трајало и завршнло се са јесењим делом. Всћ у овом пролећном делу првенства екипа сасвим сре* ђује своје унутрашње односе и ниже значајне победе. Разлика у броју бодова нзмесе домогну вишег стспсна такмнченл. To нсће обесхрабрнти руководство клуба и играче да се у наредној сезони боре за прво мссто. Y томе им желнмо пуно cpchc. Р. Весић СТАКЛАРСКИ ,БОРАЦ“ САВЛАДАО ЛИДЕРА „БОРАЦ" — „14. ОКТОБАР” Ву нас и првопласиране скипе /R ч д.л /п.м Железнпчара и домет у фина- (Крушевац) 4.U (U.UJ ле Купа Србије, у оквиру Ју* тим „Борца” нз гословенског купа, о томе нај- стакла у оквнру 33. боље говори. Српскв фабрике кола на сво.м теДА СЕ HE ЗАБОРАВИ. Миле (имић О увек некуда жури. Тај нсуморни друштвсно ПОАН' тички и спортски радник никада није бсз нске Ору штвече дужности. Доскорашњи сскретар Организаци^ Савсза комуниста, саОа члан секретаријаса своје рпона организације ФГМ „Про ieтер”, председник Ошихиноког фудбалског савеза, члан Скупштине и Извршноб одбора Заједнице за физичк\) културу...и да даље не набрајамо комисије, одбоое, итд. Са састанка на сасгаиак жури Милс CuAiuh и jotu увск свуда стиже на времс. • Ако се. слалсете остави’ ћемо Bauie радне и нартиј' ске дужности за другу прилику и другу рубрику, a нашим читаоцима кажите о Вашем сиортском вању. ангажо- — Шта да Вам кажем о мом активном бављсњу спор том. Играо сам својевремено фудбал али и тада сам joiu etaue волео да се бавим организационим иитањима него да га сам играм. • Да ли се то односи само на фудбал! — He. После рата, оформљен је Срески гилмастички одбор 1947. год. који је водио све спортове. Организовали смо тада масовне народне кросеве слстове, такмичења у одбојци, бициклизму, итд. Ссла наше ошитине су била алјтивна. у свему томе. На жалост све ic почетне акције нису касније организационо cpeheне тако да је остао сал'о фудбал. На селима је io и данас тако. Појављују сс додуте задњих гсднна још неки спортови али hucv обухваћени сталним мом такмичења, ка cucieје no мени то опасност da се noново изгубе. • Фудбал је. од почетка утврдио свој систем такмичења? — Да. Тај Гимнастички одбор је 1949. год. променио назив у фискултурни одбор али сс и даљс бавио свим спортовима. 1952. год. када су комуне сасвим срсћене и naiuoj ониисини при' појсна Прскоморавска села из овог Одбора израста Оп' штински фудбалски одбор који сада воби само тај спорт. Тс годиче сам бирам за председника такмичар“ ске ко.чисије и исту сам водчо све до 1959. год. Onuiтинска фудбалска лига eeh тада имала нреко двп’ десет села. • Како се даље развијао тај фудбалски Одбор и ова лига? — Фудбалски одбор је тек недавно, 1971. год. променио назив у Опипински фудбалски саесз. Аига сада броји двадесетосам села и поб& љена је на три дела: Квали' тетну лигу и Источну и За.' надну групу. • Да ли сте се бавили и cybeibeM у фудбалу? — Да, no дужности. Пе‘ десетих година нисмо имали довољап број судија са положеним звањем па смо ми из Одбора судпли. Hueсам се нарочито усмеравао у том правцу, и прес^ао сам да судим чим смо изшколовали довољан број фудбалских судија. Кад се eeJi ради о фудбалу на селу ја бих посебно истакао да се такмичење у овој лиги одвија на до краја чистом аматерском принцину. И не са.ио то, у оквиру лиге установљен је 1965. године Омладински куп за пехар ослобоЈзења. града. Куп се заертава 13. октобра. Фудбалски савез општине је 1972. год. прославио 25 годишњицу оснивања. 0 Какву поруку имате за спорт и сно;/систе? — Све бих сеео на само две ствари — аматеризам и патриотизам. He може се све гледати само кроз диг нар. Због тога доживљава* мо и сталне крпзе у спорту. Сада се води широка друштвена акција на реаматеризацији споруа и ja.ee придружујем свакој oeaic вој акцији и организацији. СПОРТСКИ АКТИВИСТИ СА ДРУГОГ ДОБРИВОЈЕМ БОШКОВИНЕМ ПОАИТИЧКИМ СЕКРЕТАРОМ СРЕСКОГ КОМИТЕТА КПЈ (СНИМАК ИЗ 1947) МИЛЕ СИМИБ ТРЕНИ С ЛЕВА СЕДИ СПОРТСКЕ ИГРЕ ГРАБЕВИНАРА И СЛАВИЦА HE БРАНИТИ БОЈЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ рену савладао је лндсра са табеле скипу „14. октобар" нз Крушевца. Овом победом постојо надс да се у преостала два сусрета учшп< нешто више, како би се сачувао статус зонаша. Шан се постоје а свс зависи од фудбалера и руководства клуба. Стакларцн су на тереиу Једннства, Цементоши победници Y ОКВИру припема за Евро- како Рскосмо, направнли подвиг. ВреПСКО првенство јуниора Y ко- ме»ске прилпке нпсу дозвољавале да се Шарци, КОЈе he се одржати у окупн BehH бР°Ј гледалаца и да ужнШпапији, наша јуниорска Ре- ваЈУ Y мајсторској нгрп Бандуке, Цепрезентацнја — женска екипа, Р°ш,ћа. Мидошевпћа, Букића п остаОДИГрала је три утакмице И TO л,,х- МавАМ 11 талентованп Бапдука дао са: ДР НемачКОМ, Пољском 1е 1433 гола а Младеновић u ЦеровиП п Румунијом. Припреме су по 1еАанодржане у Пољској: Славица Срстеновић, незаменљиви центар Репрезентације учествовала је на овом турииЈзу који је трајао од 22 — 26. јуна. Кошаркашки савез Србије у жел»и да 1ша што већи избор играча пред ово првепство, организовао. је принреме перспективних играчнца нз неколико најбољих клубова Србијс. На овим припремама биле су Александра Торњански Вес на МапојловиН и Гордана Та* рановска кпшаркашицс ОКК „ПараНин” Припреме су одржанс у ЛранКеловцу од 24. јуна ло 3. јула. Р. Весић На које Републнчкнм нграма граћевинара. co овв годнне одржавају у Нишу. узеће учсшће н прсдставншш наше Општине. Нанме, после Радннчко- .спортсмос игара. чијн је домаћкн био Деспотовац, Поповчанн су св пласирали qa сусрств у Нишу. Оии су, у доста јакој конкуренцнјн од 12 екнпа, освојилк прва места: у шаху, одбојцк, н стоном тенису. Учешће ехи« пе »з Поповца забележено је и по за* видннм резултапша у стрсллхптву н фудбалу. Надајмо се да he нас обрадоватн н резултатнма постигнутим на предстојсћим сусретнма. ИЗ КВАЛИФИКАЦИЈА ЗА КВАЛИТЕТНУ ЛИГУ ОПШТИНЕ Шабчани бољи од Плањана Шавчапи су имали разлога да се весслс. Победнли cv v поновљсној утакмици вечите Помоћник тренера на odilm рнвале скнпу „Исток" 63" пз припремама јс био тренер иа* Планс, са резултатом 3:1 н ше женске скипе Божа Бор- стекли право ла сс у новој сеbesuh, који јс пмао задатак зони такмпче у Квалитстној да разради п пзложп нов на* лиги Општнне Параћин. у Квалнтстној лиги од јесе* нас lie се такмичитн још екипс „Полет" из За&регс, „БСК“ из Буљана и „Хајдук" из Чепура. Лигу су напустили „Исток 63" из Плане и „Лешн^анин" из Лешја. чин тренирања центара. Порсд „Моравс" из Шавца Р. Веснћ ИздаЈе OK ССРН ПАРАНИН Уређује Релакциони одбор Вришлац дужностл главног и одговорног уредника борђе Петковић Адрсса Редакције: Параћин, Б. Крсмановића 16 Тел. 83-694 Штампа „ГЛАС" Београд, Вла|ковнћева 8 Тел.: 335 384
ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК Будући ђаци Будући ђаци не знају да пишу. Али умеју да говоре и цртају. Посетили смо дечијн вртић „Бамбн" у Параћину и са најмлаВим „грађанима", тнм коврпавим и љупкнм главицама разговаралп о „озбнл-ннм темама". Својом дечпјом непосредношћу, очима пуинх радозналости и са интересантнн.м одговорнма освојнли су наше снмпатије и мислнмо да су заслужили да буду гости пашсг листа. Школска годнна сс завршава п свн ђацн оллазе на засауженн одмор. Са њнма ће и најмлађн васпнтаницн, јер су до сада пуно тога научнли и сами закључили: МлаВа васпптна група KO ЈЕ МАЈКА? — Мајка је исто роди дсте. Дејан — Мајка је што прссвлачи enaeahy собу. Предраг — Мајка је што ради no кући Зоран — Мајка је велика Силван — Мајка је што кува веш Дејан Старнја васпитна група КАКАВ ЈЕ ТАТА? — Тата јс добар. Тату волим што ми увск не.што купи. Јасмина — Мсне јс тата тукао зато што сам се играла са Иваном. Зорица ШТА ЈЕ TO ДРУГАРИЦА? ДРУТА ТЛЊЛ: ДРУГАРИЦЕ ГОРЛН: ПРОЛЕБЕ — Другарица је једно бићс којс хоћс да сс игра. Нсбојша — Другарпца јс дсвојчица uito се игра лепо. Л воли и да се задиркујс. Кад се играм са коцкама оиа dohe па ми ра. стури. Зоран — Другарица је девојчица која се tapa са мушкарцима. Дарко KO ЈЕ TO ПРИЈАТЕЉ? — Пријатсљ јс партизан. Зоран A KO IE TO НЕПРИЈАТЕЉ? — Непријат.ељ јс влада целим градом. хтео да Небојша МАРИЈА: JAPE „ПАРАБИН V ЦВЕБУ" Акцијо је продужено ДО ОНТпбрО На седннин Скупштинс Мссне зајсдниис од 28. јуна 1974. одлучеио је-да сс акдија уреБења и улепшавања града продужи до октобра. Продужешс акцијс уследило јс на захтев појсдиних грађана који су сс јавили на конкурс за учешћс у акцији, а пријавили се за такмичење у уређсњу цвећљака, балкона, дворишта и др. Поред овога, продужење акције је морало уследити и poor тога што су планом спровоВења акцијс прсдвиђене активности које због краткоћс времена н-ису могле бити спроведенс у мају и јуну мессцу. Y мсђувремену формирани су и реоиски одбори за спровођењс акиије који су сачинилн и своје допунске програмс, тако да свс то захтева и ангажовање веНег броја учесника и временски дужи пернод. ■ ;; _ ’. ј На седници је истакнуто да ће прослава октобарских празника у 1974. години бити и јубиларна, будући да славимр 30-то годишњицу ослобођења Параћина. Према томе резултати акцнјс биће видљивији акб се уређивањс града продужн до октобра. Обзнром да јс наступио период коришћења годишњег одмора нарочито појачана активност сс очекује од 25. августа до 10. октобра 1974. године. Позивају сс грађанн, радне и друштвене организације да се за сва обавсштења п друга питања у вези| са акцијом уређења града обраћају Месној заједници Параћин, улица Бранка Крсмановића број 18 и на телефрн 83-297. . Ј ИЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА ПАРАНИНА НАРЦНИХ ЧЕТРНАЕСТ ДАНА БИОСКОП. „РАДНИЧКИ" 10—11 vn ВРАГОЛИЈЕ КРОЗ САФАРИ, немачка комедија 12—14 ЧУВАРИ ЗАМКА, амерички ратнп филм 15—16 ВАТРЕНА ЛјУБАВ, француски љубавни фнлм 17—18 JE3A Y НОБИ, амсрички криминалнп 19—21 КАУБОЈ БЕЗ МИРА, амерички вестерн 22— КАПЕТАН НЕМО ПОД. ГРАД, амер. авантурн.. 23—24 ТРОСТРУКИ ОДЈЕК, а.мер. криминална драма НАПОМЕНА: Бпоскоп „Авала” иећс раднти од 8. VII — 28. VJ1I 1974. године. 1143 -1974. СЕЋАЊЕ IIA СУТЈЕСКУ (II) СЕНАЊЕ ДРАГА КАНТАРА Драго Кантар јс рођен 20. марта 1918. године у Босанском Петровцу. Прс рата јс био радннк. Сада живи у Параћину као пензнонисани мајор. — Налазио сам се v првој чети, четвртог баталлна, III. крајишкс бригадс, Прве пролетерскс дивнзијс. Почетак Пете офанзиве затекао .ме је у Мојковцу. Око 10 часова заузели с.мо деспу обалу Tape, прнљубивиш се уз саму реку, н допустили да Немци приВу сасви.м близу. Отворнли с.мо ураганску ватру, тако да читавих 15 мвнута нспрнјател није могао да сс cuabe. Али због надмоћности Немаца мопали смо да се повлачи.мо. Утврднли с.мо се, недозвол>авајући да Немаи продру ка Бнјелом Пољу. Како је постојала велнка опасносг да мам непрпјате.ч, не заВе нза лсђа, те с.г.о сдступили северозападно од Мојковпа, у ПроиЈћење. КАД „ШАРАЦ” ЗАТАЈИ Јутро 16. маја. Нас 12 мнтраљезаиа заузи.мамо исту- 1 ренс положаје према Немиима. Добро с.мо укопани у каменитој страви. те ћс Немачкн папалн спгурно остати осујсhewH. Са својнм ,.шарисм” укопао сам сс потпуно на лсво.м крилу са своја два помоћника. Чека.мо. Мало ол умора, ЈНало од глали, осећам како мп тсао махагсава и тонс у сан. Одједном се тргием од некаквог сгмтмгаог шума. На 200 .метара испред мене прнлази чста Немаиа у колоии. Нитаинм. Тајаи. Рачунам нска још мало приђу. Сигурнијс јс. Али... мој шараи ћутн. Нт<ако да заштекће. Како га и«- сам дуго подмазивао метак сс „заковво” у нсвн. Све нас ухватн паннка. Л назад не можс.мо. Поново повучрм обарач. Метак испали. Изненађени Немии полегатпе. Мој препад је пропао. Непрнјатсл прнхвати ватру и борба јс трајала читав дап. „ПРЕГОВОРИ” ИЗНЕНАБЕНИХ ВОЈСКИ Уочи 17. маја по кпши и слотп марширали смо целс nohn. Кад је свануло дошли смо на исто место одакле смо крснулн. Мокрс, неиспаване п уморнс успављивало нас сунис. Продужили смо према Зечевом 'брду. Морали с.мо га по посслн Ji опрезно смо наступали уз страну Међутим, нп до посслн п опрезно с.мо наступили уз страну. Међутим, ни до врха нпсмо испалили нн метак. На врху јс уморна брпгада одмах заспала. Ја сам са митраљезо.м пошао на осматрачницу. Внше IHIC.MO пмали снаге ни очп да држпмо отворенс. He зна.м зашто сам се тргао. Већ је било касно: Немци су билн на сто корака од нашс заспалс чете. А помоћнику је требало обићп скоро пола брда, да га не би Немци видели, лок цс јавп њихов долазак. Наш командир је хптно устао. Н два ко.манднра. непријате.\>ских војскп гледалн су сс лнце v лице, са упереним револвери.ма. Немии су захтевалп предаји. Партизани такођс. Две војске су се немо гледалс изненађено. За то врсмс друга чета, која је б^ла мало даље од овог места, бпкољавала је полако Не.мце. Неизвесност су прекинули нстовре.мени револверски пуцњи командира пспрпјатсљскнх војскн. И за чудо нико није био погођен. Отпочело је са свнх страна. Немпн су бпли опкол>еип кланпс.м. За кратко вре.мс борба јс окончана н пуно непр|»јател>а заробили с.мо. Вучсво: Коча Поповић излаје нареВсњс за пробој. Распоређује бригаде. Иза нас Врховнн штаб чека исход ДРАГО КЛНТЛР HA СРЕМСКОМ ФРОНТУ ДРАГО КАНТАР (СНИМАК ИЗ 1945.) судбоносног тренутка. Ни 200 метара инс.мо.кренулп и бнлн смо прса у прса, са Немцнма. Свуда се побеВује са жртвама па и у рату. Наставл»алн смо пробој. Изгубнлп с.мо контролу над временолс часовник срцајније се поклапао са објсктнвни.м врсмсно.м. Преживл>авали с.мо најдуже дане у жнвоту, јер смо већ у будућности пшулп. Y јуришном слепнлу наједном се нађе.м изнад неке увале. Слика је била као на вашару. Л>уди се тнскају, пуно хране, кон»и... Нисам и.мао времена за размишљање: Моји пролетери су већ лстели кроз ту гужву гонећи Нсмие и нико ни.јс ни јсдно парче хране узео, иако нисмо 15 дана јели. Ови л»удп су бнли дотерани прпсилно да Немци.ма носе храну и матервјал. На лруго.м крају увале, у страну, зауставнлп смо сс да се одморнмо. Нспрнјател, јс безглаво бежао. Y панини пораза Једна немачка група избнла је из шуме право на нас. Нпко се ннје макао с места. Ни исоалио мстак. Немин су сс xinно покренултт натраг, и безглаво слмшлп у страну. Раднн вол другог 6атал>она нанВе тога дана на некс овцс. Како смо јсии 17 маја добпли хранг, а чтггаво времс смо јели само црнуту (траву сличну бслом луку). то онп закол.у н прнпеку. Лли iianby Немцц п заробс их* Партизапи у налсгу’ опст нх ослободс и три пута тако наизменично. док ('о овпе нпсу нспекле. ИзмеБу ■ В. и 14. на путу Калнновпк — Фоча тснк до тенка. To ie. послелњтГобруч п иајтежи: гле су рањсни као н мртвн. И сада ми јс нссхватљпво каквом смо брзкпом иробили обруч. И баш тала с.мо најмањс жртава ималн. Забележпо п ла штахпп' прштремко: Мирослав Днмитријевић iiiBffiHiiiiu
АКЦЕНТИ ПАРЛБИН-ГРДД К01И10 НИ1Е • Ymccto да расте у висину, град нам сс шири, па оно што изглсда јефтнније на крају нспадне веома скупо. Уџсрице, кад се руше, цене се као да су иалате. • Недостајс чврста и дугорочна орпјентација и одговарајућа акција за савремено уређење града. Призслиш дућанп и hepaмиде наслоњенс једна на Аругу> ускн тротоарн и кал др.мисане улице у центру града нс одговарају внше савременш! потреба.ма и са временом пачину жнвл»ења., Схватпли с.мо то, н бсз обзира на сентименталне u друге разлоге једног броја нашнх суграђана, отпочслн с.мо да пх рушимо и градимо велике стамоене зграде, робне куће, шнроке асвалтне улице и паркинге. Спори по обичају, при томе смо наружнли тај део града јер смо дозволнли да много од старог остане. Зато нам он личи на човека који је уз опанке обукао „звонарице”, а машну ставио на кошуљу без крагне. Додуше, зато постоје наше већ чувене „објективне теш коће“, на које се позивамо увек кад нешто снчно кон статујемо. Међутим, оне су занемарљиве у овом случају, јер смо саграднлп и још градимо и друштвеним средствима, уз тај, такав центар, куће на њивама. Попгго многи, дошавшп са њива, н овде желе да имају башту, свнњаи и коко* шаршгк, дозвољава п.м се, или се „не види”, да то остваре, јер би им без киселог купуса и саламуре жи вот био бесмислен, а даи, тежак уколико би га у.место петлова најавио будилннк. Због тога нам град расте у ширину, уместо да се вине према сунцу и звезда.ма и то без некнх 'већих улаган»а, јер таква изградља иако је за појединце јефтина; за друштво је всо.ма скупо, пошто тражи дужс улице, непотребна улагања у проширење електричне мреже и за јавну расвету, за водовод, канализацију, објекге друштвеног стандар да... Са пуно одобравања једаМ број старих Параћинаца, из чаршије која нестаје, ова кво понашање и ово подсећаље на промашаје око нзградње.Параћина, са задовољ ством ће проко.ментарисати и уз много критика додати му нове чињенице. Међутим, и они су веома много заслу жни за све то, што је град овакав, што много подсећана село. Прво су се грчевито борили за своју чаршију, за своје парче тротоара које су водом из бокала прскали и на ко.ме су седећи на клупи* ци проводили летње вечери. Онда, кад су видели да је то више немогуће, прихвати ли су да га се одрекну, али уз накнаду коЈа им је омо* гућила такав комфор, какав нису имали, нити би могли да имају да је, рецимо, одлучено да се тај део града конзервира, што је било мо гуће, а можда и потребно... Данас, они којп још нису отишли, знају да морају да иду. To, уосталом, и салЉ желе, јер окружени високим стамбенпм зградама осећају се као птице у кавезу, а бука ауто.мобила и граја пролазника онемогућава им миран одмор и сан. Ипак, они о томе мудро ћуге и своје чатрље и ћерамидуше процењују као да су палате и, користеНи законске пропусте или заштиту, уцењују и коче настојаља усмерена на изградњу града какав треба да буде. При томе, не тако ретко, руковођени својим рачуницама, врше „нсопходне поправке”, па руиниране зграде постају на изглсд сас ви.м пристојне... Крпс се пукотине, фасадс дотсрују и боЈе, преко патоса ставља паркет, а за блатие зидове лепе кералтичкс плочице, Нсг де, краЈ тако „освежсне” зграде прско ноћи створи се и парк. Сви т;о виднмо и због разних разлога о томс ћути.мо н то толсришсмо, a сутра ће.мо скупо платити, 1ер желимо да нам Парабуде град, да нмамо асвалтне vAMue, хотсл, дом кул Tvpe... Све то и више од то- /М* ■ А. А. SAHA ГОДИНА I • БРОЈ И ПАРАНИН 23. JYA 1974. ИЗААЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР СА СЕДНИЦЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ОПШТИНЕ ПАРАНИН ОДНОС ПРЕМА РАДУ № И ПОЛИТКЧКО ПИТАЊЕ • НА СЕДНИЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ОПШТИНЕ ПАРАБИН, КОЈА ЈЕ ОДРЖАНА 11. JYAA РАЗМАТРАНИ CY ЗАДАЦИ КОМУНИСТА Y ВЕЗИ СА КРЕТАЊИМА Y ОБЛАСТИ ПРИВ РЕДЕ ОПШТИНЕ ПАРАИИН • YCBOJEH ЈЕ ПРОГРАМ РАДА КОМИТЕТА КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК И КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ЗА ПЕРИОД МАЈ 1974. — МАЈ 1976. II ИНФОРМАЦИЈА О РЕАЛИЗАЦИЈИ 3AKA>Y4AKA КОМИТЕТА СК • ИЗАБРАНА CY ЈОШ ЧЕТИРИ ЧЛАНА МЕБУОП* ШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК • КОНФЕРЕНЦИЈИ ЈЕ ПРИСУСТВОВАО И ДРУГ ВИТА ПЕТКОВИБ, ЧЛАН ПОАИТИЧКОГ АКТИВА ЦК СК СРБИЈЕ ЛИСТ СОЦИЈДЛИСТИЧКОГСАВЕЗА радногнарода општинепаранин Привредна кретања у Општи Ш1, без обзира што су у поднетом материјалу садржани подаци 11 оцене за први квартал 1974. пошто још ннсу познати материјали по шестомесечном обрачуну. заслуживала су да се о i-biuia посебно разго вара и на седници Конференције, јер, нема сумње, све се више уверавамо у потребу да се комунисти непосредније и конкретније позабаве н тљм питањима, поготово што нас очекује' дугорочни задаци који ма мора да се приступа без ок левања. 0 томе је, након саслушаног обазложења материјала које је дао друг Радоје _ Раша Несторовић, веома аргументовано н конкретао говорио и друг Петко Лековић, секретар Комитета. Он је указао на три правца деловања чланова Савеза комуниста У области привредних кретања, у свери млтеријалне производње и у везн са даљим развојем наше привреде: •Доследно спровођење у жи вот уставних начела. То^ ДРУ* гим речима значи даља борба за афирмацију и заокруживање рада 00YP. Основне организације удруженог рада су заживеле у ■ радним организаци" јама, али још увек са недовољно искристалисаним односима између њих. Изузимајући OOYP у Српској фабрици стакда, ми нисмо имали ни у једној другој фабрици периодични обрачун no OOYP. To управо значи да нам предсто; ји јот много посла да овај веома важан задатак реализујемо. Морамо стварати такве услове и односе да радни л>уди стварају и расподељују доходак у OOYP. На Другој конференцији самоупруавл>ача наше Општине. коју смо недав но одржали, дали смо потпуну оцену развоја самоуправних односа у Општини, истакли сла бости и пропусте и одредили даље задатке. На њиховој реализацији морамо истрајати до краја, а отпоре, којих ће сигурно бити, треба бескомпро мисно ЛО.МИП1, и са њиховим носиоцима енергично се разрачунавати. • Други правац деловања комуниста мора битн на извршавању планских задатака, подразумевајућн ту веома одговоран однос према раду и средствима рада, у цил>у повећавања продуктивности и економичности пословања; самим тнм стварање ' већег дохотка, личннх доходака и бољег животног стандарда радних л>у ди. Y 11ил»у стварања већег до* . хотка у свим нашим радним организацијама мора се више водити рачуна о штедњи, о ко’ ришћењу фонда’ радног времена. о радној и технолошкој дисциплини степену пскориш* ћсносш капацитета и о реалн* задији антиинфлационнх програ.ма. Још увек су паше могу/г ности по ови.м питаљима неизмсрне. Има.мо још увск много јаваш лука и неодговорног односа према раду и средствима рада. Овога ггута hy споменутн примср Фабрике цемента, где се дозволило да, због аЛжавог и исодговорпог извршавања радних задатака н обавеза, до* be до знатних застоја у раду појединих капацитета, а нсто* времено до знатних штета, до којнх у овом политичком туенутку није смело доћи. Због нестручног и аљкавог рада већ недел»у дана не ради један капацитет и биће проузрокована знатна материјална штета. Организација СК у Предузећу предузњма енергичне мере да спречи овакав рад. Примера ове врсте и оваквог рада има и у друпш преду зећима. Битка за стабилизацију привреде и бржи привреднп развој не може се оваквим одпосо.м према раду и средстима рада успешно осгварЈгги. He може због тога што ми још немамо довол>но ангажоваља субјективннх снага, у првом реду СК, па онда и осталих друштвено-политичких организација на овим задацима. Отуда ми у Општини још увек имамо раскорак између потенцијала са којима располажемо, и материјалних и кад ровских, и резултата које остварујемо у сверп материјалне производње. Ти резултатн су у односу на потенцијале још увек недовол>ни. Због тога организације Савеза комуниста у свим радшш и друг11Л1 Организацијама, у свим OOYP, морају ово шпање веолш одговорно да разматрају и то што пре. Наиме, ових дана биће урађени полугодншљи биланси. Свестраном анализом пословања морају се сагледати све слабости и пропусти у раду, жигосати носиоци јавашлука и нерада. носиоци недисциплнне, радне и тех нолошке, једном речју, носио* ци неодговбрног односа пре.ма раду и средствима рада и одредити задатке за превазилажење таквих слабости. Ово питање управо треба третирати као кључно питање које пронзилази ii3 резолуција VII и X конгреса. Зато пита ње односа према раду н средствима рада треба третирати као идејно-политичко питање, на коме ће се вршитн диференцијација у СК. He могу остати у СК они чланови који својим радом наносе штету колективу и друштвеној заједиици у целини или не дају свој пунп допринос за унапређење материјалне производње и ства рања већег дохотка. Десети конгрес је обавезао комунисте у свим срединама да буду при мер предузимл>нвости, одлучности и бескомпро.мисности у борби за ожпвотворење задатака на плану стабилизације привреде и њеног дал>ег развоја.. • Трећн правац деловања организацнје СК на плану дал>ег прнвредног развоја name Општине мора бити израда ду горочних програма развоја наше привреде. Водећс радне организацнје нмају дугорочну планску оријентацпју свога развоја. Ти пла новн су амбицнозни и реално остварљнви. Бнће то прави привредни потези и полухвати, којн he пзменитп лик прпврсдс наше Опишше. Фабрика цсмента планнра изградњу 2000 — тонске nehii којом би се дуплирала садашп»а производња а укупап приход повећао за впшс ол трн пута. Фабрика штофова планира и већ реализује прошнрење производних капацитета којн.м ће повећати обпм и ква.\итет производње. V свом развојно.м програму планира подизање ка пацитета за конфекцију и трикотажу којима lie финализирати пропзводе и на тај Hanim остваривати далеко већи доходак. Y вези са овим је пос тигнут видан напредак н у okвиру инт1-грационцх кретања. Наиме. од идеја и прнча доста годнна уназад, тек након месец — два дана коначно је постигнут договор да се Кројачка зад руга „Слога", која ће бнтп темел> будуће конфекције, интегрише са Штофаром 13. октобра ове годнне, а Прдеузеће „Јединство’', које lie битн темел> будуће трикотаже, биће ннтегрисано са Фабриком што фова до 15. маја 1975. Уговором о пословно-техничкој сарадњп Фабрнка штофова је већ преду зела комплетну набавку и продају, као и одржавање ма- (Наставак на 3. стр.) У овом БРОЈУ: СТРАНА 2. ЗАКЉУЧЦИ СА ДРУГЕ КОНФЕРЕИЦИ.ГЕ САМОУПРАВЉАЧА ОПШТИНЕ ПАРАНИН СТРАНА 3. НАД КОНГРЕСНИМ РЕЗОЛУЦИЈАМА СТРАНА 4. СА ВАНРЕДНЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Y ВЕЗИ СА ПОЖАРОМ Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА СТРАНА 6. РЕПОРТАЖА ИЗ ПЛАНЕ РАПОРТ СА ЖИТНИХ ПОЉА СТРАНА 7. ДОБИТНИЦИ СМО РЕПУБЛИЧКИХ НАГРАДА Y „АКЦИЈИ УРЕБЕЊА ШКОЛСКЕ СРЕДИНЕ" СТРАНА 8. СТИЦАО ИДУБИ НАТРАШКЕ Л1 ВУЧКОВИН И Р. МИЛОСАВЉЕВИН: Y ЖУРБИ ГРАДЊЕ
14 ДАНА СТРАНА2 СА ГОВОРНИЦЕ ДРУГЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ' САМОУПРАВЉАЧА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ПРОНАЋИ ЗАДАТКЕ ЗА СВАКУ РАДНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ■ ИСТАКАО ЈЕ Y СВОЈОЈ РЕЧИ ДРУГ МИЛУТИН МИЛОШЕВИН, ПОТПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН СРБИЈЕ Узимајући реч *у дискусчји, друг Милошевић је, најпрс, указао на рсзултате које с.мо у наше.м самоуправном развоју постигли, као и на тсшко ће које су нас у томе пратн ' ле. Он је посебиу пажњу дслегата Конфсренције задржао на задацима које je постанио Десети конгрес, CKI и,. између осталог, рекао: „Ми с.мо недавно имали значајан догађај. Мислим на Десеги конгрес СКЈ и све оно што је утврђено на њему. Конгрес је обавио велики посао и добио повољну оцену. На Конгресу је присуствовало много страних дслегација и то је за нас било значајно, јер ће бројне делегације пренети утиске у својим зсмљама. Го је огромна ствар за популарисање нашег самоуправног социјалистичког друштвеног система у свету. Када разговарамо о Конгресу и у радним организацпја- .ма и у општини треба указивати на позитивне елемеите и општи успех ће бнти опда када се пронађу задашо за сваку радну организанију. Значи, за сваког има посла и тс прве послове треба одмах утврђивати. Самоуправљање је систем којн мора бптн ефикасан, снстем у ко.мс мора да се спроводе одлуке које се у са« моуправно.м процесу доносе; оно тражи организованост у целини, и одговорност за оно што се доноси. Мислим да iLMaxto неколико главних задатака. Један од њих је развијање и Аеловаџ>е делегатског система и учешће непосредних произвођача у њему. Морамо са много пажље да приступамо регулисању делегатског система и обављању друштвених послова. Тражи се организовање које ће да обезбеди всзу са делегацијама, истовремено прско општине, Републпке до Фенерације. Најгорс би бнло то да се нова садржпна Устава примени на стари начин. Поред дслегатског системс, ту су и интерссис зајсднице, које такоће омогућавају да се интерес непосредзих произвоћача нсполои. С друге странс, погодан је тренутак прсдстојеће дугорочГТ”*'....■ ..... но програмирање да све ралне органнзације у комуни поку шају да сагледају своју перспективу за наредннх десет година. Свака радна оргаивзација мора да претендујс да се у наредном периоду развија, да буде већа. Овде је*било речи о кадро* вима, као услову за боље и брже са.моуправл>ан»е. Кадрови треба да доведу до бржег пораста дохотка, а кад доходак расте и.ма о чему да се одлучује. Мале радне организацнје немају програме средњорочног ни дугорочног развоја, и то нужно изазива стагнацију. Са таквом пракСом се мора прекинути. Исправно је рсчено да је добро што је омладина звде заступљена и да једну трећнну чланова СК чине омладин’ ци. Тих хиљаду младих комуниста треба организоватп и то је вишеструка потенцијална снага. Зна се како је било послс рата и која су дела омладинаца. He треба говорити о сукобу гснерација. Код младих и.ма нестрсл1Л>сн>а којс може да се коршује, јср трсба имати у виду да су те старнје генерације уградиле свој рад у ово што дапас и.ма.мо. Да наведем при.мер: националнн доходак нам је 850 лилара, а био је 200 долара, што је заслуга старијнх гснерација. Имамо три bc.uikc радне организацнјс које се такође морају брже развијати, а ту је и пољоприврсда, која je v велпкој мерп застуги^сна. V огшр тини Параћин треба више радити на развоју поллпривреде. Запошљавање је у Параћнну ВСЛЈ1КИ проблем, a оно ce .>ioже решаватн само бржим развојем прлвреде и зато стоји пред cBiLMa обавеза да учинимо папоре за ргишој прнвредшк потенцијала. Имамо за то погоднс услове и климу, само је потребна ошгра борба за оствариваље са.моуправпих права и оштра борба за остваривање обавеза које из tjlx права произилазс" — завршио је друг Милупш Ми.\ошевић. ДЕЛЕГЛТН И ГОСТИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ СЛМОУПРЛВЉАЧА МША ПЕРСМТИВА ЛЕЖИ У ЈЕДИНСТВУ НАШЕ АКЦШЕ □ ИЗ ИЗЛАГЛЊА ДРУГА слОбоданл МИЛИВОЈЕВИНА, ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ НА ДРУГОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ САМОУПРАВЉАЧА Ако пође.мо од кретања ко* ја смо имали до сада, ако поБе.мо од цифара, коистатујемо да амо пмали раст код приврсдс 8,7°о, пораст личннх доходака 11,2’/о а у наредном псрподу прелвиђамо да то још расте, и онда констатујсмо ла су кретаља добра. Ако погледамо завршне рачуне прнвредних оргаппзаццја впдпмо и да пам јс прнвреда у целини пословала поЗПТ1ПЗНО. Y тп.м крстањима, v тпм оиснама, поставља сс друго пнтаље: да ли су та паша кретања могла да буду бол>а, кваAJiTCTHiija, да лм су стопе могле да буду веће? Мислим да ту требамо тражнти одговор. Општа карактсристика је велико нсјединство, велика попепкапости код сличиих делатНОСП1. II одмах да наведем неке: — Узмпмо од већлх ipany иидустрије вуненњх ткашта. Има у програму развоја u тан изградље хале за трикотажу. II Кројачка задрута ,,Слога” се напреже п планира нзградњу хале. Мора се тражиги решењс у обједнњавању. На томе сс ралн већ неколико месецп и очекује се прппајање „Слоге” Индустрнји вунених тканина. а идуће годипс и трш<отаже .Јсдшг ство”. — Да погледамо ситуацију у трађевинарству. И.мамо „ГраД]ггел>”, „Прогрес” н „Стандард”, који се нз.међу осталог бави и грађевинарство.м. Свако себи спрема и елаборате и на три странс се расипају средства. Нс ради се само о просипању средстава већ и о другим пнтањима. На једној страни п.мамо недовол»но исKopiruihcHv механизацију, где маш1Ш!с стоје, док на другој раде п по 12 часова дневно. To је само јсдан детал> где онп једни друпЕма сметају. — Да погледамо ко.муналну делатност: Комунално предузеће „Стаидард” је задужено да одржава хпппену града a , Водовод” да се стара о снабдсвању града водом. Та два предузсћа сс расправл>ају о неким стварнма а ми не знамо чнја је то надлежност. Напрнмср, прс неколико дана пуњ\а јс канализациона цев испод Штофарс, л>уди се жале it лп! почнемо да тражпмо ко јс надлежан. „Стандард" Ј(ије надлежан,. „Водовод”. није, Завод за урбаннзам није надлежан и нспада, док се пађс ко је надлежан, у граду можс да дођс до bc.uikc штетс. Има.М1 с.мо painije јсдно предузеће „Пролетер”, нагтравплн смо два. Пртгча се, да је то ужнвеио због још једне днректорскс фотсљс. Ја мпслпм да јс основни задатак свих самоуправних структура, свпх л>удп који су спремнп да радс на унапpcbciby приврсдс и друштвеном развоју буду јединствешт у тој акцији, наша перспектива лежп у јединству наше акцнје. Из листа „Будућносш" (8) РАДНОДИ ФИОЕ CIAOAA1UN ПРЕКВ 2000 W080AM ЧШ У ЧЛСТ V OOHEPECA001 Радни колекгив фабрике стакла у Параћину на састанку нодружнице 20. VII о. г. донео је одлуку da v току рада V конгреса КПЈ da 2.000 добровољних часова v чшићењу. фабричког круга и у обављању радова на радничкој економији. 21 јула, прврга дана рада Конгреса, 120, радника дало је 360 добровољних часова у' чииЛењу круга и 40 радних часова da.ro је у pady на радничкој економији. Сваким следећим даном одзив на добровољне padoee радника и намештеника предузећа бивао је све већи тако da је настало такмичење измећг радника ко he darn више добровољних часова и ко he више и боље ypaduru. Belt 26 јула примљена обавеза је премашена. У добровољним радним акцијама нарочито су се истакли, noped осталих радника и намештеника, dpyioви: БорВе Динић, Драгиша МилојевсГћ, Никола Јовановић, Живорад Петровић и Павле Тутулић. Дру? Борће Динић дао је највећи број радних часова и највећи радни учинак. Ни једног дана није изостао са добровољноЈ. рада. Ни остали не изостају. Капактеристичан је случај друга Павла Тутулића, благајника фабрике, који je ratiohe, и ако болује od хроничног оболења астме, свакодневно излазио на pad и био достојан такмац осталима. 24. јула радници овог колектива. у јеку добровољних радова, одлуичили су da у недељу 25. јула раде у продукцији. Тако је 25. јула, v част V Конгреса КПЈ, у фабричким просторијама било ie изузетно свечано и пуно живота. Радни елан радника који су добровољним радом и v недељу наставили nnodvKHujy био је велики и у јеку добровољних радова достигао је у своју кулминацију. На радилиштима cv били и стари стаклапи. садањи руководиоци нредузећа, бругови: Никола Јовано. вић, персонални пефернт. иартивоћа Радосав Фплиповнћ. пословоћа Обрен Трифуновић, нормирац Виктор Бајт. Радилшитс које је водио Обпен Трифчновић ппебацило је тога дана норму за 304t. Стакларци-руково. диоци показали су да не само јесу добри руководиоци eeh ti да и неносредним радом за ваном и на padn.uiштима могу бити мећу npeiL\ta. Тога daita цео Ko.teicrue, аигажован у do6poeoA>HO.\i pady, пребацио је високу норму. Ho ни dpyzapune нису заостајале за dpvioetLua pad>- ницима и намештеницима. Дру?арице Hada Борћевић, чиновница фабрике стакла, v nedeA>v 25. јула, рабила је у нробукцији od б часова увече na do 4 часа caedehei. dana. 26 јула do6poeofl>Hu pade само да није малаксао, већ се је знатно noeehao. Toi dana је требало остварити при. .чљену обавезу da he колектив v tokv 3acedaH>a Конгре- < ca darn 2.000 do6poeofl>nux padnux часова. Радници из zpada u из ceux села масовно cv ce јап/кали ua боб^пеољне padoee y кругу u y економији. Са.чо из села Доњег Budoea јавило ce ie тога дпна 15 раћника. ктц rv nd мах no завршеном pady у продукцији. наставилп бобпо^ вољни pad за вршалицом рабничке економијр. To^'da'fttpt у вршају Ж1сга рабило ce до 12 часоаа моћг. Прилие ‘ добровољне padHe снаге био је далеко aehu nd пчекппа- ' иог броја тако da се је морала правити њена распобела. Са бобровољним padoeuAta и после извршења иримљене обаоезе, настављено је истим еланом. Рабнцци fbaбрике стакла одлучили су da и no зааршстку Кошоесо баље пазвијајх' и учапсте започет? бпбгчвп^ш пкчи>е како би исто eutue ојачали и појефтинили ceojv екпно. мију и стално обржавали npedysehe у чпстоти и урећеном стању. . Honed постигнутих рсзчлата v pady у tokv такчичсња постигнут /е jota jedan крупан venex: рабна dueшшлииа овог колектива. која ie v мбње. време нетто била попустила, знатно се је по^ачала и учврсти/ia што he се повољно изразити у повећању пробукције. (Из лнста „Будућност" бр. 8) 1. Y периоду из.међу Прве и Оцењујућп активност друштвено-по.иггпчкнх организашгја и органа самоуправљања на развоју самоуправних односа и начин п поступак практичнс реалпзације уставннх амандмана и наче.ха нових устава у организација.ма удру- ; женог рада и другпм самоуправшпм оргаЈшзацпја.ма п зајсднпцама, Друга конфсреннија самоуправљача општине Параћин је 27. јуна 1974. донела следеће ЗАКЉУЧКЕ I М. ШНЕПАНОВИН: УЛИЦА 29. НОВЕ.МБРА Друге Конферениије самоупАЕВИ УГАО УМЕСТО ЕПИГРАМА ФЕНИКС Дом омлабине /е изгорео. Шта cad? — запитасмо обговорне. А они he: Дсцо, фсникс из пепела израста. ПАРОЛА Данас је акгуелна парола: „Нећемо Параћин у смећу, Xohe,uo Параћин у.цвећу.'1 Cypehu no нашим у,шцама „цеетаће нам цвеће" . АКТУЕЛНА МЕЛОДИЈА ГТараИинским улицама се з^иждуће ^hiopt Марко, не ори брумове.,>' Л<иленце рављача постигнутн су веома значајнн резултати на спровођењу начела нових устава, а огледају се, пре свега, у благовременом обнавл-ању послова неопходних за конституисање основних организашгја удруженог рала. He мање вредни резултати постмгнути су иа, пољу .норлшрања самоуправних односа н почетг.и у њиховом практичном функциоппсан»у. Започсту активност треба наставнти још интензивније, још упорније н доследнп* је, утолико пре што је опро Bokeibc нових устава н задатака који проистичу из коигресних резолуција дугорочан, сталан н одговоран посао. раду, употреба средстава заједничке потрошње и др.). Иако су у дшогјем основним организацпјма удруженог рада ова питаља детаљно регулисана Ji врло добро начелно постављена, нису код свнх органнзацнја и заједница усклађена iui са прописи.ма ширих друштвено-политичкпх заједнпца, као ни са самоуправним споразулшма . и друштвеним AoroBopnaia који су у мебувре.мсну закључени. Такво понашање је недопусншо и првенственп задатак друштвеноno.uiTH4Kiix снага у основним оргзнизација.ма, и у Општини, да наставе процес усклаоиваља и доградље самоуправног механизма, захтевајући истовремено одговорност за небла* говромено предузилшње одго варајућих мера и активности. 3. Неопходно је да се енерni4tuijc н доследнмје настави са започетим поступком разграннчеља економских односа из.међу основних органнзација удруженог рада. односно, друтх организационих дслова у органнзацијама удруженог рада. Разграничења овнх односа путс.м салЈоуправних споразума н друшх аката ДОКУМЕНТИ ЗШЧЦИ ЖЕ КОНФЕ да захтевају успоставл»ан»е о- залажемо и које смо прихва' ваквих односа у што краћем тили. року п у свим организационим деловпма, гдс су односи и посебна мернла могући. Конференција је оценила да Активност друштвенот1ОЛЈГ тичких организација, које А* лују у основним органнзаци' јама удруженог рада, месним успостављени однос нзмеђу „ 11НТереснам зајелницада и осногапх удру. друп1м „руктураш, 'право и женог рада и организационих треба да се оцењује кроз ert 4едшшца у оквиру организаци- Пен достигнутог обн.ча прак- ja удруженог рада, чијс je се- т„чне реали^ације усвојстих диште ван територпЈе наше Нормат,1внпх решења' склаопштине, не одговараЈу инте-,д р „ „ачелпма уставних ресима ових колектнва, одно- ..........—- nv"*u',a ..... ду . амандмана. сно, одлучивање о дохотку je устава односно, новнх углавном задржано на нивоу организације удруженог рада, добар број фондова је централизован, није им омогуИено да прате резултате сопственог рада, па тиме нн да утичу значајније на укупно пословање основне организације удруженог рада. предуслов јс разграш1чен>е за фактцчно CKOHO.MCKILX од2. Наставл»ан»е са активношћу на самоуправном регулнcaiby друштвеннх односа 1е приоритетан задатак основних организацнја удруженог рада, самоуправннх оргвнизацнја н заједнш|а (права и обавеза радника у удруженом ралу, као што су: расподела дохотка п личних доходака, међусобни односи радника, заштита на носа и о.могућавање праћења резултата рада, вословања. расподеле дохотка н личних доходака у основнпм органпзаинјама удруженог гада и ДРУ* пвм оргајшзацноиал! дсловима. Расподела дохотка и лИчннх доходака је неотућиво право радшгка н основпих организацнја удруженог рада и другпм самоуправннм заједницама н органЛзацијама, па ie п превасходна дужност радншмо 4. Борба за практнчну и конкретну прнмену нормиранпх решења у са.моуправнпм споразумима и лругпм нормаtiibhhm актима је посебан задатак раднпх л>уди у организацијама удруженог рала н друпом самоулравним органнзацијама и зајелницама. Усво5. ЗВорови радних љули V основним ођзганизаиијама уд* руженог рада, зборови радних л>уди у месннм заЈеднииама, пзјаш1ваван»е путем рсференду.ма п други облншЈ непосредног одлучивања раднига У удружено.м раду и грађана у месним заједницама јс најсфикасннјп пут и за постизање већнх резултата у приврг ђивању* а пре свега у обла* сти матерпјалне произволње. као основче прегпоставке ча материјално н соцнјалмо ослобоћеЈве човека. Задатак ,1е друпттисно-поАНјена решен»а, без практичне тпчких органнзацнЈа да ннтг реализације, ма како лепо би- зивирају активност нл афирла напнсано на пагтмру. не маиијн непосредног одлучнвамогу -да донесу никаквс прак- радникв и улружечо.м тичне користн нити да успо- раду н гра^ана у месноЈ saставе нове односе, за које се једпници, без чега нсма бржег
14 ДАНА НАД НОНГРЕСНИМ РЕЗОАУЦИЈДМА БОЛзКА ЗВАНА 0П0РТУНИЗАМ He једанпут п нс случајно друг Тито, поред низа других слабостн у Савезу комуниста, често посебно истнче проблем неднсштлнне н опортунистнчког понашања. Ове појаве у Савезу ко.муннста наше Општине су још увек веома присутне. Великн број чланова СК још увек се неодговорно односи према задацнма и акцијама Савеза ко.муниста, Опортуннстичко понашањс јс вео.ма озбиљна слабост, оно разводњава акције СК, представља озбил>ну претњу нашнм будућим акиијама и реа.\изаинји наших задатака, што значи и задаци.ма које је прсд нас поставно X конгрес СКЈ. Ми овом питаљу, као ни другим питањи.ма из унутарпартијског живота, ннс.мо до сада озбиљније прилазили. To морамо учкнити сада, јер не смемо д'озволити да такве појаве онемогуће остварење внталних залатака који су једнодушно прихваћенн не само од комуниста већ и од свих радннх л»уди нашр земље. Какав је стил рада, какав је метод деловаља опортуннста? • Друг Стане Доланп, сскрстар Извршног комитета Председннштва UK СКЈ, рекао јс једном прнликом следеће: „Опортуннста је, прс свега, онај ко се боји да би неки н>егов потез, нека његова акццја могла да се завршп кобно по њега« по његов материјалнн, политнчки и друштвенп положај, а из страха за сопствспи положај пристаје на све што "му нудн онај кога сматра да је момснта.\ло на властн, односно да јс у могуНпостп да му на одређенн начнн нашкодн. To су устварп такви односн .ueby људима којн сс заснивају на такозваној линнји незамерања. лажној солндарности, трулом компромпсерству и споразумевању са cbilm снагама, укл>учујући чак н снагс класног непријатеља, само ако то служи несметаном остварнвању егопстичких циљева.” Опортуннстнчко понашањс у основи карактерншу паспвност и неодговорност пре.ма ооавсзама у Савсзу комуниста. Појава овс врсте, па жалост, нма још увек и од н>их није нмуна ни једна средина. Оно што је још rope, то је да сс мн недовол>но еиергпчпо разрачунавамо са носпоцима тнх појава, што се недовољно одреБено и конкретно нс супротставл>амо таквом односу.. Имамо мн јсдап, не тако мали. број чланова СК, и то како у прпвредп, гако н у другнм областнма, који се уздржавају да се пзјаспс о акгуслним полнтичкнм пнтањнма, о покрсMVTHM акцнјама, о исказаним дилсмама; који избегавају да јавно нзнесу својс мишљењс о пнтањима која су на днсвном реду наших састанака; којн годинама упорно ћуте на сасган* шсма н за којс се не зна шта и како политнчки мисле. Алц се зато нздашно служс критизерством после састанака, у мсђусобним разговорпма, дакле, на незваппчннм местима. Служе се и другн.м методама, као што јс иитригирањс. оговарање н сл. који су увек спремнн да критикују свс и свашта, а да ,по правнлу, сами не дају свој допринос да стварн иду џа бол>е. Опортуннсти спремно прихватају све закључкс- ставовс и задатке у Савезу ко.мунпста, а у пракси нх још спремније игноришу и заобилазе. Они често држе лекције и подучавају друге како комунпста треба да се понаша, а чпне управо супротно од тога. Разне сдабости, негативне појаве н проблем'е, опортумпстн впде само код других, а своје сматрају безначајипм. Нсмају храбростн, нн смелости да човеку кажу у лнне нли јавно оно што о њему мисле, већ сс служе оговарањем и другпм ма.\ограБанским, Савезу комуниста странпм, поступнима. Много примера оваквог односа и деловања могло ,бп да се наведс из наше средипе, из наше праксе. На крају, сви се ми сусрећемо са овпм појавама. алн стекао сам утнсак да се недовол»но енергично супротставља.мо носионима оваквог рада- а он нам наноси знатне штетс. Да бнсмо могли да извршава.мо свс бројније задатке, како у сферн матернја.\не пронзводље, тако и у друштвеинм делатностама, у развоју самоуправних односа, у политичком раду, морамо се ослобађати таквнх чланова. To је бнтан услов да би нам Савез ко.муниста уистину постао идејно и акиионо једннствен, а самим тим н способан за акцнју, за оживотворење ставова X конгреса СКЈ .' (Из речи на последњој седници Конференције СК општине ПараКин) Петко Лековић ОДНОС ПРЕМА РАДУ ЈЕ И ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ НОВИ ЧЛАНОВИ мок ск (Наставак са 1. стране) шинског парка, па и неке дру ге послове за ,Једин(увол. Српска фабрика стакла је ових дана пустнла у пробнн рад нов, веома значајан капацитет. ау томатску мешаоницу за прип* рему сировина за храњење пећи, 'која представља последњу реч технике. Досадашља .мешаоница је бпла уско грло у процесу производње» Y нзради је нов дугорочнн програм развоја који предвнђа ла^е инвести нионе захвате.. Само ове три фабрике би наредних неколи* ко година бн остварнвале знат но већи обвм производње a вредносно изражено то би било негде око 200 мнлијарди старих динара. Упорсђења рЈг ди укупан приход наше прнвреде у 1973. бно јс 120 мнлијар ди старнх динара. Поред ове трн волеће ралнс органнзаиије, н Трговннско пре дузеће „Шумадвја” има свој дугорочни програм развоја у ширењу капацитета трговинске мреже. Осим неких изузетака, наша остала предузећа, чија је карак теристика уснтњеност, немају дугорочну планску оријентацију. Ту нам п надаље стоје задаци: прво, на плану цнтеграционих захвата- а« након тога, планска програмска оријентација. Поред „Слоге” и ,Јединства”, који he ускоро постатп саставни део текстилног комбината, реализована је интеграцнја Стамбеног предузећа са Заводом за урбаннзам и комуналне послове. На путу је шнтеграција Пекарског преду зећа ,'Извор” са Трговинским предузећем ДПумадија”. Но, и поред тога, може.мо рећи, да смо на овом плану постигли почетне резултате. Ту нам сто је озбкљни задаии. Нарочнто кол „Градптеља". Монтажног предузећа, „Прогреса", „Стандарда" н >,Водовода СТАРТ ПРНВРЕДНО-ПОАИТИЧКОГ АКТИВА ОПШТИНЕ Када је пре пар дана олржана прва седница Привредно- * -полнтичког актива огшпине Параћин у новом саставу, тек се у пуном смислу речи пока* Зало колнко је било’ неопходно приступити окупл>ан>у и организовању најодговороаи-. јих л»уди 113 раднпх организација н са нивоа Комуне, најодговорнијих са радних места, са друштвенпх фуикција, са самоуправл>ачкнх места. Вlime од двс Tpehniie присутних (што је реткост за бидо који органнзованн друштвепи орган), одмах на почстку рала је исказало спремност да уз-м** активно учешће у угвр15ивању предлога од значаја за прпвредни и друштвени развој Комуне и радннх организанија • v н»ој. Јер, речеио је, неоиходно је да се управо у овом саставу, без претензија. дз сс tv утврћују одлуке, раз.мотре сви значајннји потезп пре Hero што се о њи.ма буду чзјашљавале друштвено-политнчке органнзације, а посебно пре но што се о њнма утврде коначне одхуке надлежних самоуправнмх органа и делегати Скупшгннс општине. БнКе то прнлика да у најпогоднијој фо р.ми дође до изражаја наука н знање, јер, како то рече председннк Општинског синднкалног већа друг Ранко Николић, ни на једном нивоу ми немамо толико окупл«ених шко лованих људи. Дискусија која је воВена око метода и садржаЈа рала Привредно-полхгкчког актнва је отклонила дилеме и неспоразгме којн су се чулн у вези са формирањем акгнва, v всзн са олносом коiw he бнти успостављен цзMcby Завола за иривреднн и друштвени развој и актиг.а. као и из.међу опшгинскнч ovководстава друштвено-полптнчких органнзација и актива ч ханова СК непосрслних пронзвођача в овог акгнва. Наравно. врсме и практични резултатн рада треба да покажу у Koioi he мери, нначс добро замишљена програмска кониепццја и мсгодологи. ја рада бптв и рсзлндована и корисно \'потребљена На овој седниин разматранн су преллозн распсделе сосд става Фонда заЈсдничкнх рсзерви Општине и гтврКенн принципи расподсле овнх срсг счава. Друг Лековић се заткм заложио да се стави у задатак Прив редно-политичком активу да уради премог интеграционих захвата у • области уснтњене привреде и да се тај предлог стави радним организацијама на нзјашњавање а затим је пажњу чланова Конференције задржао на потреби одлучне борбс против недисциплине и опортунизма у Савезу комуниста. Пртом је Милорад Судар детал»но информисао о последицама пожара у Српској фабриии стакла и о мерама које се предузимају на отклањању нас талих последииа. Y дискуснјн је учествовао и друг Внта Петковић, члан Потичког актива ЦК СК Србије. Он је посебну пажн>у поклонно реалнзацији задатака који произплазе нз новнх уставних решења, јер се акција на тим пнтањнма непосредно повезује са приврсдним кретањнма. Треба видети какав је положај основннх организацнја удруженог рада у нашој приврели, јер од тога зависи да ли ће привредна кретања постати ствар сваког нашег радног човека. To he нам ујсдно показати у којој мерн с.мо превазишлк стање из пернода када су доминнрале снаге либералнз.ма н технократпзма. Y Bean са тн.м трсба саглелати и каКав је утипај основинх органпзаинја СК. Y којој мерн је моН и утнпај од форгма ппе пст на осиовне органнзацнје. Основна организацнја СК не Пошто јн дошло до измене у начину избора чланопа Међуопштинске конфсрепцијс СК, чимс Је прошсрен број чланова, Коифсрсиција СК опшпше Параћин Je у МОК СК изабрала још и: 1. БОГОЛз.УБА АДАМОВИКА, радннка „Агроекспорта"; 2. РАДОСАВА АРСИБА, пол>опривредиог произвођача из Изпора; 3. ДУШАНЛ ЉУБИЧИКА, службеника ,Д1умадиЈе” 11 4. ПЕТКА ЛЕКОВИНА, секретара колпггета Конференције СК ■ Параћин . ференције СК Параћии смс да се осети немоћном првд нараслнм проблемима у сопст всној срединп, јер смо све ди* леме у везн са улогом Савеза кчмуннста у претконгресној| актпвности рашчнстили и саДД мора да се нде на конкретне акније, Затпм је посебно инситнрао на будности која се мора у ђвако.м тренутку и у свакој средини осећати. Конефренинја је усвојила ЗАКЉУЧКЕ којп се односе на разматрапу пррвредОу пробле" матнку. Orc закл»учке, као и vcBojeim ПРОГРАМ РАДА КОМИТЕТА И КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ЗЛ ПЕРИОД МАЈ 1974. — MAT 1976. објавл>ујемо као поссбне прилоге. МОРА СЕ МЕЊАТИ ОДНОС ПРЕМА РЛД¥ illllllinuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiniiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiilliiiiiiiiiiiitiniiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiuiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiii ИНЦИЕ СЖ1Ш> шања у делокруг рада и преизимање компентенције органа самоуправљања и руковођења. Ha основу матсрнјала. ГВОДНОГ ган»а н дискусијс о прнвредннм крепањн- .ма у Опшгинн ПараКин за први кваргал 1974. годинс, Конферениија СК Општине ПараИин, на седнмци одржаној лана 11. јула 1974. годнне, утврБује следеће: не и грађевинске приврсдс. Узроци спорог спровобења акиија у овом правцу лсже, поред осталог и у недовол>но ангажовању СК. Стога је задатак ООСК у овим делатностима да нроблелшма инте- (рацнје посвете посебну тиме ЗАКЉУЧКЕ: Развоја самоуправљања оживотворења устава. 6. За даље унапређење и развој самоуправног механизнеопходно је суштинско 7. Унапређење самоуправних друштвених односа је у, најнепосреднијој завноности од економског развоја организаЦија удруженог рада, и Општине у целини. И поред остСамоуправна радничка контрола има веома одговорно место у систему самоуправних друштвених односа и задатак је друштвено-политичких организација да им пруже подршку и помоћ на реализацији задатака који су јој постављсни нормативним актима. 9. Конференција је констатовала да закључци са Прве копференцнје самоуправљача рошкрење базе самоуправља- варених резултата у привре1 113 све °”е субјекте о mhz ђивању, Конференција је кониеотуђивкм правима и статрвала да је неопходно ст- општнне Параћин th’icv V *®ним. интересима ради. варати предуслове за ecliv стото.ме je незаменљива улога Пу запосленост, бржи развој лелегациЈа и делегата Скуп- друштвених делатностн, друштине општине и самоуп- штвеног стандарда, дохотка и равннх ннтересних заједница. ЛИчних доходака. Да " Ангажовање би сс то били спроведепн до краја. Да се то исто не би десило н ови.м Закључцима, Конференција обавезује друштвено политичке оробезбеде брже cnpoeobeite интеграцкје. 6. Брже запошл>авање у нашој привреди и даље је присутно као проблем, мада је стопа пораста запослености нецгго повожија у односу на истн период прошле године и износи 2,1%; МеВутим, обзиром на пораст броја незапослених не можемо бити задовољни. Како је бржи пораст запослености у уској вези са проширење.м производних капацитега и развоје.м теринјалних делатности, решавање овог пробле.ма треба тражити искључнво у бржем развоју привреде. Акинје започете у ово.м правцу споро се одвијају у првом реду због недовољног ангажовања поједнннх чланова СК и ООСК. Стога је пеопходно да се убрза акција н-а потпнсиВању друштвеног договора о оснивању фонла удружене привреде за фннанспран>е привредног развоја и запошл,авања. 7. Конференцнја обавезује све 00 СК и чланове СК да трајно раде на афнрмаинји 00 СК као основних сгбјеката п,но-- силапа акшвпости у прнврећчвању it развојг само\ правних односа. Овн залаин су утолнко чеопходнији што још увек у С2нм OYP које у свом саставу пмају внше ООУР, нпсу окончаип пословп на кзрадц деобннх би\анса и npaheita рсзултата посAosaita no ООУР. 1. Конференција констатује да је привреда Општине у првом тро.месечју 1974. године остварила позитиван резултата пос\ован>а, и ако је пословала под знатно неповољним условима у односу на исти пернол 1973. године. 2. И ако је остварен познтиван резудтат пословања, сигурно је да нису искорншћене све могућности за постпзање бол»их пословних резултата. To најбол>е пот врБује податак да стопа раста физичког обима производње бележи пад са 16.2°д у 1973. на 6°о у посматраном перноду ове годпне. Из предњс констатације пропспгчу обавезе за све ООСКЕ. Y осталом, у коигресинм документима се посебно ннснстнра на потреби да се у наредном периоду СК внше него до сада ангажгје на разпешавање пронзводне проблематнке н повсћањс пронзводиих резултата. Јелно «»л MoivhHOcru за повећање фнзнчког обпма пронзводње лежи и у потпгннје.м корншКењу пронзводних капаиитета. 3. Ппобле.м пала економнчностн н дл.мс је присутан v нашем привреВпвању. Уважавајућн н објсктнвис околиостп којс сг утннале на пад економнчпостн, спггрпо јс да постоје и сгбјектнвпе слабостн. Спречавање пала и економпчностп. па чак н њено повећан>е, могућс је посгнћи уз актнвно агпгажован>е свн.х субјеката v ОУЕР. Проблсм пттсдњс мора да буде присутан у нашој свакодневпој актпвности, a знача.јннје резултате на плану штедтве mqгуће је постнћи уз доношење конкретних програма штедњс и реалнзаппје пстих. 4. Посебне напоре у наредном перноду, којих је бпло и до сада, трсба уложпти у нил>у правовре.мсиије наплате потражнваља. Тиме he прпврсда 6im< у могућпости да успешније измирује своје обавсзе према добављачима. Истовремено, ово би сман>нло потребс за ангажовање лругих срелсгава за обртнс сврхс. чимс долази до смањења уговорннх обавеза и повећања коефнццјента обртаја. 5. МогуКности за постнзање бо.инх пословних резултата у нарелном периоду ситурно треба тражити и у удруживању привреле па нашем подручју V том смнслу заслужују пажњу иншди.јатпве за удруживан« текстилне лкдустрије, комуналје да ее ганизацнје и самоуправне ормере на гане у радннм органнзацијама, делегација у остварилр, неопходно о најважнијим предузму енергичне питањима из жнвота и рада донашењу планова организација удруженог рада (НОвн капаиитети и и месних заједница мора даЊа, модернмзација, буде свеобухватно, врло широ- савременпје технологнјс) орко, и пре свега условљено по- ганнзација удруженог рада, на укупнсм актнвношћу раде на стојањем високе свести о пра- интеграционо.м повезивању Оживотворен>у ових закључави.ма и обавезама, као и пош- сродних радних органнзација, товању објективних законито- побољшању квалификационе сти у којима се врше економ- структуре и на другим питаске про.мене. њима која имају утицаја на ДИкално веће да прати, пододдучивању развоја месним и ннтсресним заједпроширеувођење ницама, Скупштину општине, њене органе н тела, да својом ка. Задужује се Општинско синповсћање продуктивности, реи усмерава obv активтабнлности, економичностн, од- u . - ност и да за Tpehy конференСходно предстоЈјећнм задаXaBHHeA^rjAaUUe™X”’ носно ' иа"свеукупне пословне --------------- • ИЈЧКИХ организација мора би- Резултате и псрспектаву орга- циЈУ сауоуправл.ача ™_ усмеренТаТонкретЈГс* н ____ _____ “........ акци- нмзашие. »изације. • анализу ло спповоИе спровођењу за њихово бржс оспособља- 8. V досадашњем организо- Закључака. вање у свим средипама, пбчев вању, начину рада и пракси примени ових од Скупштине општине. основ- самоуправних радничких кон- 10. Закл>учке објавптд у опних организација удруженог трола испољиле су се две крај- цгшнском листу рада, месних заједница и др. ностн. С једне стра/не, њихова ,14 дана". јс' peuiaBaite треоа такоБе у вс шкој мерн да допрпнесе побо.^шању посдовних реarлтата, активностк на yeвајању у npmicim самогправних сгоразума којима сс регулишг. права ралника у улоужсно.м ралу н н»ихово> прнмени. Посебну пажњу, при том, тпеба посвсгпти усавршавању снсгема располсле пре.ма резглтатчма рада 9. Конфепениија обавсзгјс me ОО СК н чдановс СК ла уложе потребне напорс у постгпкг размагпања nnewora u потппcrmaiMi друштвеног логовора о осннвању Фонла солнларносги за санпрањс последнца v прнврели насталих vc.\e.\ пожара, попчана н лругих слементарних нсппго\а. 10. Конфсренцнја обавсзгјс 00 Y Предуслов за правилно фун- активпост се завршавала докционисање делегатског систе- ношењсм формалних аката, a ма јесте стално, објективно и ла" после тога нису предузетс потпуније ииформисање дслега- мсрс да се уочеце слабостн отнија, дслегата и самоуправне клањају, а на другој страни базе. сс појавл>ују тепдекције меПараћин, 27. VI 1974. ДРУГА КОНФЕРЕНЦИЈА САМОУПРАВЉАЧА ОПШТИНЕ ПАРАБИН. OVP да реловно, по ппавилг јслном мссечно, разматрају проблематику v области пронзвод1м: it тиме yriiHV на стахно побољшање посдовних рсзултата. КОНФЕРЕНЦИЈА СК ОПШТИНЕ ПАРАБИН
CTPAHA 4 14 ДАНА CA ВАНРЕДНЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОГШ1ТИНЕ Отнлпњају се последице пожара у Стшари ■ СЕДНИЦА 'ЈЕ ОДРЖАНА Y СРЕДУ, 10. JYAA 1974. Е> СЕДНИЦИ CY ПРИСУСТВОВАЛИ ПРЕДСЕДННЦИ РАДНИИКИХ САВЕТЛ РА ДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, ПРЕДСТАВНИЦИ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГЛНИЗАЦИЈА Н ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ■ НА СЕДНИЦИ CV. ПОРЕД УВОДНОГ ИЗЛЛГАЊЛ ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ, ДРУГА СЛОБОДАНА МИЛИВОЈЕВИКА, КРАБЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПОДНЕЛИ И ДРУГОВИ МИЛОРАД СУДАР, ДПРЕКТОР IV OOYP С РПСКЕ ФАБРИКЕ СТЛКЛЛ И МИЛАН ПАНИБ, ПРЕДСЕДНИК РАДНИЧКОГ САВЕТА ОВЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Ови догађаји су на различите начине, а често н нетачно, интепретирани у јавности, па јебилон дезннфор.мација; нзмс ђу осталог дата је н нетачна информацнја о наводно великим л>удским жртвалш; стога смо сматрали неопхрдннм да са званичног места кажемо истину,. изнесемо податкр у оној мери у којој су до сада познати, упозна.мо присутне и јав ност о предузетим мерама и утврдимо програм акција за превазилажењс садашњег стан>а, истакао је на почетку свог излагања друг Милнвојевнћ. Он је зати.м дао краћн преглед догађаја и предузетих акшца у времену од избијања по жара до -одржавања седшше CO: • На дан 1. јула 1974. око 17 часова нзбио је пожар ве* ћих размера у магашшу rowве робе в то трговачког стакла које представља најквалитстни ји производ ове индустрнје. Пошто се хале магацпна нала зе у непосредној близини погона за производљу стаклене амбалаже претнла је опасност да ватра захвати и овај погон. Y њему је посебну опасности представљало присуство ма* зут и бутан • инсталацнје. Интервенцијом ватрбгасних екипа из околнпх мсста, ^Лрмије и радннка Српске фабрнке стакла пожар је у току ноћи.локализован. • За сада је дата слобо.чна процена настале штетс коју стручне ■ко.мнсије утврђују. Она. се креће на око 45.000.000 дннара у готовој робв и материјалу и око 25.000.000 дннара у гравевннски.м објектима, опре.ми и инсталаиији. Тачно стање лагера he се установитп књнговодственв.м сравњење.м, а висина штете на објектнма тек по испитнвању статнке нагорелог објекта. Врло високе температуре, које су се кретале изнад' 600 степени изазвале су деформаније армирано-бетонскнх носача н подлога па тек испитивања могу да пока* жу.да ли је могућа санација илн је објекат ко.мплетно неупотребљив. Сви ови моменти ће утицати на коначну висину игтеге. Да би се имала јаснија представа о интезитету пожара, до ОПШТИНСКА КОМИСИЈА Како нас Је обавестпо друг Слободан Миливојевић, председник Скупштине општине, формирана Је и посебна опшпшска комисија за процену штете насталу од пожара у Српској фабрнци стакла. Задатак Комисијс Је да, упоредо са радом других комнсија и тела ангажованих на овом послу, и сама пзврши процену настале штете и о свом налазу обавести Ску пштину опШтине и друге органе. вољно је напоменутн да је глав нн магацнН. површине од 3.600 м=, у ко.ме поред картонске амбалаже у којој је бнла роба запакована, бнло уграђено у магацинске рафовс прско 200 мз суве чамове грађе. Пожар је такво.м брзином захватио читав објекат да нису могла ни да се употребе сва против-» пожарна средства, којима је магацин био опремљен. За око 30 дшнута сав је био у пламену. © Непосредно након локалн-. зовања ватрс у току ноћи привредно и политичко' руковолство Фабрике н Општине сачинило је план акинје за отклањање н ублажавање последииа пожара, који. је, између осталог садржао: — Радови којн су се односцли на почетак и нормалпзовање процеса пронзводње Погона за производњу амбалажног стакла (обезбеђење и поправка енергетских пнсталација, као и поправка н оспособљавањс пе ћп за палетизацију). Y рокуод 48 часова од избпјања пожара, сви ови пословп су успешио обављенн и све машвне аутоматског погона одпочеле су производњу. — Организовање раднпка и обезбећење механизацијс за рашчишћавање н уклањање ма тернјала и шута из оштећецог објекта (завсдсиа је привремена мобилизација свих запослених, радило сс 4. јула). Већ 5. јула највећи део послова на рашчншћавању приведеп је крају. Велики допринос за бржи завршетак ових радова имала је механизацпја из раднпх органнзација које су притек.\е у помоћ. Поред овог у колекппзу се предузима и ннз акција које имају дугорочнијн карактер (рад суботом до краја године, органпзовање добровољннх рад шгх акција у слободним данима, органнзовање рада на слободни.м производним капацнте тима где је то могућс, допуна програма штедње, оспособљавање складпшног простора, ор ганнзовање сфпкасне испоруке робе, убрзати наплату од купаца, код банака предузети од говарајуће мере за регулиса* н>е међусобнмх обавеза и одлу ка о новоподнетим захтевима, ограђивање гтредњег дела кру га, из свих кнспекпијских затш сника и решења извадити по основним организацијама шта треба ураднти и предузети мере за отклањање уочетпгх не* достатака, направитн санациони гтрограм, убрзати послове око обешгеђења од завода !за осигурање и др.). • Пошто је указао на посете Фабршш од стране одговорннх личности и заинтересованих организација, као и на контакте којн су учињени у вези са отклањаљем последи* ца пожара, друг Миливојевић је указао на решења насталих проблема: Из свих обављених разговора п консултација доминира оцена, која је и логична, да највећи терет мора да поднесе онај ко је штету и претрпео. Репуб.шчки савет за фиџансије и привреду преиспитаће све могућности за пружање помо* ћн од стране шире друштвенолитичке заједнице, у граннцама могућности. За сада јс извесно да је Републички фонд заједничких резерви донео одлуку за износ од 10.000.000 динара, док све । остало представља могуће прсд логе .и интервениије, поред обештећења које ће исплатити Оснгуравајући завод. Предлозн могућих мсрп: — да послозне батгкс одложе плаћаibc npitcncAirx ануитета, — да сс одоорени креднт од 3.600.000 дннара олмах стави у течаЈ, — да се кратхорочнн кредитн трансфор.мишу у дуторочне, — дл сс у сл^ају pccTpifKunje креднта Српска фабрнка нскл>учк нз Н.С, — у случају потрсбе за већим средстви.ма од износа који ћс нлдокиалити ОспправоЈући завод да пословпе банке кредишрају разлтгку до укупно потребног износа, — да co уложи захтов за ослобађа1М од Рспубличког порезо на доходак, — да се ослоболе стопс доприноса за нсразвиЈсна подручЈа, — Траи;итп олакшицс код иаринских дажбпна за увоз рспроматеркјала. ЗА СОЛИДАРНОСТ ЗАПОСДЕНИХ Пантнћ Александар, ра дник ФЦ „Нови Попо вац”, дегетат из. Извора, предложно је да се отвори посебан жиро рачун, на којн би радне органнзације н поЈединци могли да хттлаћују своје прилоге за санацију штета од пожара у Стаклари. Предложно је такође да се повсде акцчја да се запосленп у Опшппш одрекну јсднодневне зараде у корист Српске фабрике стакла. Овај предлог је једногласно прихваћен н чини саставни део закључака Скупштние општинс са ове седннце. СА РАШЧЦШНАВАЊЛ ПОСАЕ ПОЖАРА СА РАСЧИШНАВАЊА ПОСЛЕ ПОЖАРА жовалн или су изразили спрем ност да Српској фабрици стак ла помогну у овом, за њу тешком тренутку. Друг Милорад Судар је у свом излагању посебну пажњу поклонио извесни.м објективним околностима које су, то не.ма сумње, имале утицаја на сдабости које постоје у Српској фабрици стакла у вези са стањем пратећпх објеката. Подсетимо је најпре на време Петогодишњег плана, када је саграћен ауто.матски погон Стак ларе и када је било средстава само да се изградн хала и објектп и набави производна опрема а није Цх било за изград н»у пратећих објеката неопход них за нормалан рад једне овакве тгндустрије. Иста ситуација се поновнла и при реконструкцији Погона за ручну нзраду стакла (1952 — 1962.), када се н поред постојања ко.мплетних пројеката морало одус тати од истовремене пзградн>е објеката за потребе друштввног стандарда, санитарија, складишта материјала н готове робе, пратећих објеката. за одр жавање, саобраћај, превентиву идр. Фабрике каблова Светозарсво п ..14 октобар” Крушевац, Једшогцама ЈНА Нупрнја и Параћнн, ПИК БупрпЈа, „Стапдард”, „Агроекспорт”, Луто-транспортно^ прсдузеће Соко „Трудбсннк” Бсоград, шац, (СКЛАДИШТЕ Y > Бања, ГП „Отаад” ВрОМЛАДИНЦИ НА РАШЧИШНАВАЊУ Зсмд>прадничка задруга ,,Елсктросрбија” Параћин, Параћшгу), Дреновац, „Рембае” Рссапнца, Рударсхо-топиошгчарски бассн Бор, ..Водовод", Паланачкв кисел>ак, као н бројгаш пословннм прнјатељкма који су на разне пачннс прнскочнлн у по.моћ нлн нсказалн спрем- -ност да помогну. На крају седнице, Скупштина општина је једногласно ус- ■ војила предложене . закл»учке, које објављујемо у целини. V Стаклари се и лал»е убрзано .рали на рашчи'- шћавању згаришта. По- . рел рлнЈпса ове Фабрике, који су радили и у слободним сменама, свој допринос су дали и омладинци из града. По двадссет омладинаиа радило јс трн даи на препакива- . , н>у готовс робе и рашчишћавању саобраћајни ница у фабричком кругу. Y акиијп су се нарочито истакли члаџови Пливач* ког клуба „Црница". из ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН' — да се средства прпмарне емисије од 3.500.000 дшшра корншћепвс за нзвоз конвертују у трајна средства, — да се преиспита могућносг корншћеља срсдстава поштанске штедње за обртна средства п др. Друг Слободан Миливојевић је на крају указао на мере које су предузимали органи Скуп штине отптине, као и на задатке који пред Скупштином II њеннм органима стоје у вези са пружањем помоћи колективу Српске фабрике стакла да настале тешкоће што успешније отклони. Он је изразио и захвалност у име радштх л>уди- општине Параћин свим ’ ргадним л»удима и колектпва који су се ангаЗатим је наставио: Y дамашњем перподу реконстукције и модернизације, када се тешко долази до срсдстава и за инвестнрање у оно што директно ловећава доходак, нажалост, у слпчној с.мо .ситуацнји као и раније, алм ћемо imak моратн да нзнађемо начин и фпнаспјска срсдства да у релативно кратко.м вре монском перподу нсправимо раније ненамерно учнњене про пусте и тнме битно изменпмо услове рада у нашој радној организацији. Друг Милан Панић, пошто је најгтре истакао шта се све у самом колекпгву предузима на отклањању последипа пожара, изразио је испред радних л>у ,ди, друштвено-политнчких организација, органа управл>ања и руковођења Српске фабрике стакла, захвалност радним организацијама које су им пру жиле или понудиле помоћ:- ИВТ ,Ј>рапко Крсмановић”, Градска ватрогасна Једкнкца Параћин, Добровољио ватрогасно друштво КупрнЈа, Фабрпке цемеита „Новп Поповац", ватрогасие Јсдшптце из Светрзарсва, -Крушсвца и Велпке Плане, пндустрнЈ ска добровољна ватрогасна друштза Скупштинв општнне Параћнн, па својој ванредној седници која је одржана 10. јула 1974. пошто је саслушала информлцмје о пожару у СрпскоЈ фабрици стакла, ЗАКЉУЧИЛА: 1. Да препоручп Скупштипи фонда заЈедничких резервн општине Параћнп да расположива средства намевски уступи на корншћење Српској фабрнци стакла са орочелем ход Инвестиционс банке, како би сс расооложнви пзнос удвостручво а маса средстдва ^ећала. При томе треба респектовати и уважјгп! мпш/оење представника Српске фабрике Стакла коЈн су, и у овако тешхој снтулцнјн, нашли разумевања и солндарпост у одвосу на проблсме Грађевпнског предузоћа „Градител” да се из средCT1M овог Фонда издвоЈн извос од 500.000 динара, како бн се омогућио рад и пуштан»е новог капацмтета изграђене сепарације. 2. А« се нз средстава тосебне резерв« нздаоји СрпскоЈ фабрнци стакла нзное од 500.000 динара, коЈи би се орочио код банхе ■ нзнос удвостручхо. На омј нвчнн (no предлогу мз тачкс 1. п 2.) Српсха фабрнка стахла бн од Скуппггаие општиие ПЕТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА ПО ПЛАНУ Према службеном информа- • тору, план производње у Фабрици шгофова за прва пет месеца овс године успешно je реа лизован. Физички план произ- ] водње остварен је са 102,7% a Финансијскн план са 106,8%. Са оваквпм резултатнма, којн су разврстани п прате се ; преко основних организапија удруженог рада, сви могу бнти , задовољнн. Међутпм, онп који . оцењују it апалпзнрају произ- ј водњг кажу да јс могло и бо- -, л>е. Поред објективних тешкоћа, разлози за то налазе се и v субјективннм слабостима и, када се они буду превазпшлп, производиће се и више. На тај начпн ће се остваритп н већи доходак Фабрике који ће довести и до већих личних доходака. О субјективним факторима доста. се говори, а ових дана дата је на дискусију и Анализа о стању ради? и технолошке дисииплине, која у велико! мери уман»ује пропзводњу. Остаје нам да поверујемо да ће се II OOYP преко својих ie и после ове дискусије. пзнаћи диннца удруженог рада план права решења за отклањање је остварнла; Ткачннпа 101% Јама удруженог рада износила je: I OOYP (има* пет јед1шииа удруженог рада): Припрема сировина 98%; Бојачница 101,5%; Преднонииа влаченог предива 1023%; Прелионина чешљаног предива 103,6% и Кончана 101,6%. II OOYP (има трп јединнце удруженог рада); Ткачница нзвршпла је плаи са 99% а преко поткп 102,6%; Ишивачннца са 109,5% Ji Дорада са 102,2% Извршеље плана по вредностн за мај бпло је 116%. Према нзвештају који је дала Економска служба, производња за период јануар — мај је следећа: I OOYP преко својих једи* нтша удруженбг рада извршила је план: Припрема сирови* на са 98,5%; Бојачћица са 98;8°/о: Предио^ица влаченог предива са 98%; Предношша чешљаног предчва са 107,5% и Кончаона са 104,7%. II OOVP преко субјективних слабости. А сада, пажњу да задржимо на остваретш производним резултаттша. Остварена пропзводња по основном плану у мају у пропзводним основним организације остварила: Ткачннца 101% Иштгеачнииа са 92,9% и Дорада са 102,7%. као пптерветггна помоћ била обезбсђсна средства у износу од 5,000.000 динара (пола милиЈарде старпх динара). 3. Прсиспптатн довских средстава користита. Та би тннм налозима п обртпа средства a могућност коришћепд оних фонкоЈн се v догледно времо пеће средства требало покрнтп акцепкорнспгтн их као краткотрајна Y случају потребс по акценптм налозпма активиратк нх за памспе за xojte су к - одређеин. 4. Предлажемо раднпм оргипиациЈама, поученн овнм искуством као н нерешепим мноп<м проблеммма у развоју привреде, да се формнра ФОНД СОЛИДАРНОСТИ коЈи ,бк служио за сан&цију ралпих оргаиизациЈа у оваквим ексцесннм случаЈевима и за унапређење и развој прнвреде. На зборовима рвдиих лудк у холектавима треба изаћн са предлогом да се попут формнрања Фовда заједннчхнх резервн од остатка дохотка по заврип1нм рачутша нздвојк 1 нли 2 одсто за формнрапе Фонда солндарностп. 5. Препоручује ее cbkv органпзаинЈама удруж«- ■ ног рада да иа поЈим органнма управмзм размотре н предложе зборовима раднкх л.уди да, у оках« ру својнх могућностгм, солидарно помогну санациЈу гастале снтуацпје у Српској фабркцм стакла. __________________________________ Када смо већ код Дораде, чтггабце кош нс познају тег нологнју у Штофарн ла обавестимо о томс ла је то једпнипа удруженог рала нз које пзлазе готови пронзводи. Из напрел наведенпх полатака вплели смо ла ie план. истнна нсзнатно, пребачен. Да лоламо: пдрнипано јс да сс произвелс 734.500.0°П метара тканина а пстпаигпд . ie производња од 754.700.000 ме тапа разних тканнна. Што се тпчс нзвпшсдо „а по впсд|''_м?тп. он ic такг»>е позитивап.’ Планвпано јс да « оствари Лпнам^игкч плап п ПЗНОСОМ ОЛ 108 440 •»Al а остварено'ic 115/>п«{^о па, што зн’«п да јс план прсб?’»т за 6,8%. Што сс тпче <bnrfTvr»»«f»..r реализапизе. пп* ■>-» ,пет »«*■ сецп пзпо^ила 09 пп** м>«"* ра. тото ie зч $.500.003 днппга M?’se ол плапа. .Стање потплжпгдчл овако; потоажпв?н»а ,»<■» <*» на износе »»епгго тг»****' 7<v» /v»n а ттпеко. 90 лапа 11.*00 non носно укупно н?”осе 48.400.000 лннаба. Осталп ечономекп пнказателб су такође познтпрнп. Р. Веснћ
14 ДАНА СГРАНА 5 интервју Биће довољно воде и после 20 годнва ДОБРА ВОДА ЗА ПИНЕ И ДРУГУ УПОТРЕБУ, ЈЕДНА ЈЕ ОД ОСНОВНИХ ПОТРЕБА СВИХ НАСЕЛјА. ДА ЛИ НАШ ГРАД ИМА ДОВОЛјНО воде? ово питање заслужује ПАЖЊУ БЕЗ ОБЗИРА ШТО ПАРАБИН ЛЕЖИ НА ВОДИ. ТРАЖЕБИ ОДГОВОР HA ОВО ПИТАЊЕ ОБРАТИЛИ СМО СЕ ДИРЕКТОРУ предузена за водовод и КАНАЛИЗАЦИЈУ „ВОДОВОД" ААНИЛУ РАДОВИБУ, КОМЕ СМО ПОСТАВИЛИ НЕКОЛИКО питања. них радника и стручњака са средњам стручном спремом, што је солидно стање. В ПРЕДУЗЕНЕ „Водовод” и.ма 10тодишн»и програм развоја до 1980 године. Програм обухвата снабдеваље водом за пиће, санитарне и комуналне потребе, обезбеђење ђодом индустрије, одвођеље отпданих вода, наводнавање, одводљавање и запгпгга човекове средике. Посебно место у програму заузима обезбеђен.е воде за пиће, санитарне и комуналне потребе. Које сте моменте имали у виду када сте • овај део програма радили. — Убрзано повећање становника у нашем броја граду, промена начина живота ух гра; л ду и с&\има нзискује све веће потребе за пијаћом водом. С за воду било где као пре 15- -година. Међутим, потребе расту. Данас Параћин има внше од 100 конфорннх станова у друштвеној својини више од 100 конфорних станова у ватној својини са купатили* ма и другим санитарним уређајима, што до пре неколико година није био случај. У годинама које су предходнле изради наше дугорочне програмске оријентације имали омо такве порасте потрошње воде, да оу нас они покренули на озбиљна размишл>ања о потребама после 10 и више година. На пример 1967. године укупна потрошња воде у друге стране општи напредак човечанства, који се одражава и код нас, уништава природну средидгу, другнм речлма добре воде за пиће је све Matte, што није само проблем наше Оппггине. Прогнозе светских стручњака су врло забрињавајуће у погледу воде. Али да не идемо дал>е, наш град и општина нису више у могућности да нађу воду на сваком месту. Данас у граду не можемо да поставимо пумЈпе ће граду у домаћинству била је С 'ТЗТ.ООО кубних метара воде. Следеће 1968. кубних метара, године 382.000 1969. 440.000 кубних метара воде. У наредhjl\i година пораст потрошње је блажн илн је сталан. Што се тиче комуналие потрошње воде она је још мала а.ди после изградње улнца. уређења паркова и изградње јавних објеката очакујемо опет скоковит пораст потрошље воде у комунилне сврхе. Уређене су хпдрогеолонтке студнје врела „Грзс” и врела на планинн „Баби” и закл>учак је да оба врела могу да се користе за снабдевање водом. Y току је израда хидро* геолошке студије врела „Црпице" v Оисевцу и врела „Блага Ма<рија” нзнад Поповца. Све ове студије финансирало је предузеће нз сопственнх средстава а пзрадио пх је Рударско геолошко металуршкн факултет у Београду. Аутор јс проЉесор Др. Никола Милојевић. ДоАете су одлуке у скупштимп огпитнне о заштити врела „Света Петка”, врела „Грзе" и свих осталих врела на подручју општине, јер су проглашена врслима од интереса за снабдеваЈве водом. Ннкаквп радови нити изградња није дозвољено у заштитној зони врела. Код спровођења мера заштите извршеза је санација врела „Света Петка” које данас снабдева Параћпн и Нупрпју водом. Код врела „Грзе” врше се ста-ша осматрања и изграђенн су ттреливи за мерење нздашности воде. Урађена хидрогеолошка је контролна студија врела ДАНИЛО РАДОВИН ■ Шта сте предвидели вашим планом у овој области? — Програм је систе.матнзовао питаља на којима треба радити а то оу: обезбеђење стручног кадра, заштпта и нормативно регулисање заштите врела за снабдевање во де, спровођење тих мера, истраживања у ци.\>у утврђивања потребних колпчина воде, истраживања у цнл>у могућности за коришћење воде гравитацијом (природним падом), и принудно (пумпа и сл), израда пројеката за проширење градске мреже, приградских и сеоских насеља и нових главних довода, обезбеђење средстава и реализација пројеката. »Света Петка” после поплаве из 1969. годпне. Y току маја ове године завршена су истражно геолошка бушења на локалитету врела „Грзе" у цилуу испитивања могућности каптнрања дубл>нх водоносннх слојева и резултати се сада обрађују. Само за ове радове инвесгирали смо 170.000 динара. Изграђемн су пројекти за Н Шта је за четнри године остварено из вашег програма? — Радећи на промени квалификационе структуре радна организација је сопственим средствима обезбедпла накнаду трошкова или кредита за школовање кадрова. Нисмо имали ни једног внсоко квалификованог раднпка, нити стручњака са високом спремом. Данас имамо 2 дипломирана инжењера, 2 инжењера и 3 техничара одговарајуће структуре као и 29 високо ква лификованих и квалификоваг проширење градоке мреже, који оу реалнзовани или је реализација у току, за приградско насе.\>е Стрижа (пројекат је реализован). Изграђен је пројекат за насеља Доње Вндово, Чепуре и Шавац. За изградњу водовода за ова насеља обезбеђена су средства од 2 милиона динара. Али радови још нису почели јер ниоу обезбеђена укупна средства која износе 10 лпилиона динара. Ова средства обезбедиће Скупштина општине, радне организацнје a највећим делом обезбедиће мештани поменутих насеља. У једном од наредних бројева нашег листа биће речи о обезбеђењу воде за индустрију у нашем граду. А. Г. ВЕСТИ ИЗ ПАРАНИНКЕ ДВАДЕСЕТ ПР0ИЗВ0ДА ДВАДЕСЕТ НАГРАДА На последњем Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, који ‘је одржан маја месеца ове године, производи Фабрике бомбона и ратлука „Параћинка" освојили су многобројне награде. После 6 година неучествовања на овак вим изложбама Фабрика је без посебних припрема, право из магацина, послала на оцењивање 20 својих производа. Ко* мисија Привредне коморе ЈУ' гославије, коју су сачињавали еминентни стручи>аци из Новог Сада, Загреба и Београда, ниЈв имала много мука око оцељивања „Параћинкини* производа. Високи квалитет захте ва и висока признања — сло' жили су се сви — и 20 производа добило је 20 награда: 4 злаше, 14 сребрних и 2 бронзане! Још да додамо и то ДД ни један „слаткиш” иије био дисквалификоваи или неоце* ifccu. Vcnex je join већи када сс зна да су многе велике и реновиране фабрике из читаве Југославије биле учеснице овс значајне смотре. д. А. „ПАРАНИНКА" — ПОСЕБАН ООУР М. BY4KOBHR И Р. МИЛОСАВЉЕВИК: ТКАЧИ ЧЕЛИКА ЗА4ТНА МЕДАЉА ЗА УМЕГНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ ¥ време одржавања Шестих спортских игара грађевинара Шумадије и Поморавља, које су недавно одржане у Деспотовцу, била је организована и смотра културно-уметничког стваралаштва грађевинских радника овог региона. Референти за информисање чланова колектива из Фабрике цемента „Новн Поповац”, Миливоје Вучковић и Радо.мир Милосављевић излагали су у.метничке фотографије и освојили једну златну и једну бронзану медаљу. Њихове награђене фотографије су: „Ткачи челика” и „Одмор на високом нивоу”. СА СЕДНИЦЕ ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК Y ЦЕМЕНТАРИ ПШШИ ПКМОЗИ СЕНРЕ1АРИ1Ш Y прошлом броју нашег ,шста писали с.мо о мерама које се предузимају на отклањању извесних слабости, пре свега субјективних, које се негатив- -но одражавају на производни процес и што је све више упућивало на неопходност енергичне интервенције. Фабричка конференцнја је у потпуности подржала оцену Секретаријата и усвојила предложене мере које одмах треба предузимати да би се стало на пут неодговорном односу према раду и радннм задацима, о којима је пре свега реч. Јер, у основи, иза честих застоја у последње време, иза проблема у проблема у производњи, нарочито на новој технолошкој лннији, стоји неодговоран однос. Отуда је, између закључено; — Раније донете набавци потребних осталог, и одлуке о инструмената и дела опреме за нову технолошку линију треба под хитно реализовати. ка, који су одржани 9. ц 10. овог месеца, донета одлука о стварању нових основних организација удруженог рада као и постављање нових вршилаца дужностп директора. „Параћинка" ће од сада у правном промету пословати под називом: Пољопривредно индустријски комбинат „Нуприја" у Нуприји — Основна организација удруженог рада Фабрика бомбона и ратлука „Параћпнка" у Параћину. У оквиру Пољопривредно индустријског комбината из Буприје послује и Фабрика бомбона и ратлука „Параћинка" из Плраћина, која je до сада била јединица удружемог рада у заједници са Фабриком кекса и вафла „Раваница” пз Нуприје, Ове фабрике су чиниле једну Основну организацију удружоног рада под називом ,Дараћинка-Раваница" Међутим од стране радних л>у* ди потекла је иницијатнва да се изврши реорганизација и постојећа Основна организација удруженог рада реорганизује у две основне оргаиизаСрђан Узелац ОДМАРАЛИШТЕ Y СИСЕВЦУ Колектпв Фабрике ћинка" не брине само литету и асортиману производа, већ поссбну „Парао квасвојпх пажљу — Инсистпра се и на убрзању неких других раније постављених задатака: питање повезивања нове линије за сировинско брашно са старом линијом; оспособљавање кранске стазе у Погону I; нспнтивање потребе за увоћењем радних места инжењера по сменама и др.; — V пиљу оспособљавања радника на свим радним местима, за успешно и квнлитетно руковање постројењима у новој технолошкој линији, задужен је Центар за стручно образовање радника да извр* ши проверу знања, а затим да ради на оспособљавању радника; — Основној органнзацији СК и Радничком савету ООУР „Производња цемента” предложено је да испитају неодговорда проведе свој одмор или викенд. Поред двадесет лежаја трпезарнје, ова зграда имаће заједничку, модерну кухињу у којој ће са.ми радници мо*ћи да прнпремају своје обеде. Плаиира се и куповина једног комбија, који бп сваког петка одвозпо радннке у Сисеваи, и у недељу их враћао кућама. поклазБа одмору н рекреацијн. својих радника. Одморан п здрав радндпс поседује и већс могућности за оствареи>е својих задатака. Јодан од доказа како се брине о раднам човеку је овај пример: Фабрика јс гаупила у Сисевцу старе зграде које he адаптиран>ем претворити у одмаралцште у коме he свакп члаи колектива моћи ПОНОВО УДАРНИК? Општинско синдикално веће је на својој седници, одржаној 19 јула, разматрало предлог да се за изузетно залагање у производљи н другпм облицима активностои појединаца додел>ује признаље ударник. Ова инпцијатива, како је истакнуто на седници, је врло кориспа п подстицајно бп деловала на многе раднике у нзвршавању својих задатака. На крају је закључено да се иницијатива, коју су већ подржавале неке радне органпзације и Ошппшска снндикална већа нз наше Републнке, прихвати и пзврше потребпе припреме за увођеље овог друшг веног признања у свим организацијама удруженог рада у ност и ал.кавост у раду појединих шефова и другнх радника који аљкавим и неодговорним радом доприносе попуштан>у радне и технолошке дисциплине, што је условпло, шој ред осгалог, и крупне хаварпје којих је било у за,дње вре.ме. — Предложено је низ мера чији је циљ да се органп самоуправљања доследно држе усвојених нормативнпх аката; — Предложено је организацијама СК да једном броју одговорних људи изрекну и партијске казне. Оно што охрабрује са овог састанка је изражено уверење да се овај приступ слабостима у колективу може с.матрати само почетннм и да ће напори бити усмерени да се те слабости превазиђу. ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ СМЕЂЕ. СМЕЋЕ.,, V току акције „Параћнн у цвећу" гшсу ретке слике слкчне овој. Наиме, у Улици Бранка Крсмановића, непосредно крај „поповачких зграда", а у близини Месне заједнице града, данима се не износи смеће пз канти, које су врло несрећно постављенс пспод прозора станара. Непотребно је напомињати како се ocehajy грађани у време топлих дана, када због смрада не смеју да отворе прозоре. Интервенцијс код санитарнпх оргапа инсу уродиле плодом. Није ли ово можда њихов доприпос акцији „Параћнн у цвећу?"
CTPAHA 6 . 14ДАНА ПЛАНЛ V БРОЈКАМА Плана спада у веће насел»а наше сшштине. Има, према попису од 31. марта 1971. године, 459 домаћинстава, 2100 становника, око 400 запослених, од којих 1/2 у организацнјама удруженог name општине. рада Скоро свако домаћинство има радио апарат, док свако треће им ТВ пријемник. Са 10 трактора у, прнватно.м власништву надокнађују услуге у .мехнизације које им не пружа Пољопрпвредна задруга „Слога” из Сикироде. 'НАШИ САГОВОРНИЦИ: СТОЈАН ВЕЉКОВИК, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ЉУБОМИР ФИЛИПОВИН, ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ОДБОРА СКУПШТИНЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. ЖАРКО ВЕКИБ, ШЕФ МЕСНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ, РАДМИЛО АКСЕНТИЈЕВИП, ПОШТАР И РАДОМИР НИКОЛИБ, ПЕНЗИОНЕР РЕПОРТАЖА ИЗ ПЛАНЕ ПУТ ЋЕ НАМ УБРЗАТИ РАЗВОј НАБАВКОМ МЕХАНИЗАЦИЈЕ И САМОДОП РИНОСОМ Y РАДНОЈ СНАЗИ МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ПОЈЕФТИЊУЈЕ РАДОВЕ НА ПУТУ ЗА Ј0 ОДСТО ■ МЕЦГЕАНИ ОВОГ ПОДПЛАНИНСКОГ СЕЛА ОЧЕКУЈУ ДА СА НОВИМ, МОДЕРНИМ ПУТЕМ РЕШЕ И НЕКЕ ПРАТЕНЕ ПРОБЛЕМЕ Можда се путеви морају випоштоватп °А мостова. ЈејжЖвмИдии0 OHii остају неутрални, кад је све заваВено око н>их ^јј^Ц^^ош! и даљс мирно кривудају • .<■ брдима н равнЈшама. Изгледа £<-<^Мда су нас путеви много више шшј задужили него што нам се чини. To најбол>е знају мештани села ПАа*16 КОЈИ се ве^ ГОАП' i <иама спотичу по једном излокано.м II дотрајало.м путу за Па- « Ра^ин- ^|В0Т ,tx Јс натерао да £ . тај пољскн пут пре 7 година, % за оно време, модерннзују и jipciBope га у макадамски. СаV дд јс тај’ Пут дотрајао и .може сс рећи да је у лоше.м стању. Вреднп Плањани су схватилн значај добре ко.муникацнје, па су 1972. годпне увелп месни ; самодопринос за асвалптрање : $ 5 кило.метара пута од Плане ГОРЕ: УЛИЦЕ RE МОРАТИ ДА "CA4EKAJY; Y СРЕДИНИ ПРОИЗВОДЊА ДО МирОЛОВЦа, V ВИСИНИ 15°/о БЛОКОВА:- ДОЛЕ ОВАКАВ ПУТ НИЈЕ. ЗА ШТИКЛЕ од дохтка ИЗ ПОЉОПрНВреде И РАПОРТ СА ЖИТНИХ ПОЉА ДОБАР РОД ПШЕНИЦЕ Н СУДЕБИ по првим прогнозама имаеемо добар род СТРНИХ ЖИТА, V ПРОСЕКУ ОКО 4.000 кгр no XEKTAPY □ ПОТРЕБНО ЈЕ ОБРАТИТИ ПАЖЊУ ДА HE ДОБЕ ДО ПОЈАВЕ ПЛЕСНИ, ПОШТО ЈЕ ВЛАЖНОСТ НЕШТО BERA ОД УОБИЧАЈЕНЕ Судећи по првим резултагнма са пол>а засејаних пшсницом могу се очекнвати приноси пзнад наших очекивања. Временске прилике које нису нимало бнле наклоњене стрпом житу наговештавалс су да ће npinioc бнти доста мали. Међутим, јулске врућине којс владају овпх дана, у‘ вре.ме када и жетва почињс, допринелс су да се ситуација знатно поправи. У разговору са директором „Агроекспорта" — пол>ропривредна производња ~ Параћин, Драгано.м Мплојевићем, доз* нали смо да се радн пуним капацитетом на зем.мшггу под кооперацијо.м, а« да ће*се на сопственој производњи отпочети за недел»у дана. Такође је отпочела жетва озпмног јечма н први резултати су задовољавајући. Из ПИК-а — пољопривредна производња „Слога” Параћин, директор Петар Адамовић нам је јавио да је заклучно са 21. јулом пожњевено блнзу 120 хск тара у коперацији и да јс ангажовано седам комбајна од којих је један последња реч домаћс технике, — ЗМАЈ 131 чији јс сфекат за 25°/о всћи у односу на остале. Ових дана су стручњаци Пољопривредне станице нз Светозарева обишли пол»а за’ сејана пшеницом на подручју које држи „Слога" из Параћина. Прогноза стручњака јс да ћс привос бити око 5.000 кгр. по једно.м хектару. Забрињава no мало, како каже Пстар Адамовић, што јс велнкл проценат влажности зрна и зато је потребно да се обавезно .приступн сушењу. . У Земљорадннчкој задрузи у Дреновцу у сопственој производњи завршена je жегва јечма, и сада сс радп са кооперантима којшма се ове годпне поклања још већа пажша него ранијих. У .Л^тпском руоину" — ООУР „Јухор” Рашевпца жег ва се приводи крају. Као и ранијих годнна пртшоси су вео.ма добрн и крећу се око 5.00U кгр. по хектару. Квалитет пшсннцс је добар. Тако ће.мо, судиће по првим прогнозама имати добар род стрннх жнта, у просеку око 4.000 кгр. по хектару, само јс потребно обратити пажљу да не доБе до појаве плесни пошто што је влажиост нешто већа нсго што смо навиклн. С. Обрадовић 2°/о од дохотка из радног односа. На референдуму је овакав предлог прнхваћен. С обзиром да један километар модерног пута кошта преко 1.000,00 динара Плањани су успелп да нзнађу такво решењс које ђе пм донети знаг не уштеде н бржу изградњу. Купили су механизаиију: моторни вал>ак, пресу за изградн>у блокова, дробилицу, ками* он и булдождер којо.м ће извршити припремне радове насипања и вал>ања до асвалтног слоја. Уз завођење, са.модопрнноса у новцу и два радна дана по сваком, физички способном, мештанину нађена је следећа рачуница: кило.метар припремл>еног пута за асвалтирањс Плањане he коштатј1 300.000.00 дииара, а асвалти* рање he нх коштати још толико, a то значи уштеду од 50’/о. На рачуну Месне заједнице тренутно има 1.000,000,00 динара, рачуна се да ће до краја 1974. године пошто је рок заГРОБЉЕ УСРЕД СЕЛА Сигурно да некада гробље није било усред села. Али насел>авањем оно је остало окружено кућама. Штетност оваквс локације јс несумњива: прво из хигијенскнх и злравственпх разлога, а затим нз сстетскнх. јер је зарасло у коров п најнеуреднији је део села. Злањани ускоро намеравају да га нзместе, само се поставља пита1бс нове локације. nillllllllll>lllllllllllllll1llillltlllllltlllllllllllllflllll||lll|IIIIIIIHIIIIIIIttlllll1lllllllllllllltlllllt1llltllll'lll1lllllllllllllllllll!llll|||||||nilllllll|ll||t|lllllll|lll|l||||||||||||||||||||||t|llll11 ИЗ ГЛАВИЦЕ Скупштино месне зоједнице у оицији веденог самодоприноса скраћен за годину дана приспети још око 500.060,00 динара и да he путни фонд општине учествовата са онолико средстава колико буде прикупљено. Прип ремни радови су већ у току: довожење шл»унка, камена н прављење нвичњака. Разумљиво је да су носиоци свих акција друштвенсхполитичке организације, а посебно Савез комуниста. Основна организација Савеза комуниста села Плане броји 28 чланова, и једна је од бољих на територији Општине. Међутим, ому ком Општинског комнтета да се сви чланови Савеза ко.мунис та запошљенн у основним организанијама удруженог рада повежу у основне органнзације ie Савеза комуниста својих ООУР-а, Основна организацнја Савеза комуниста је погођзна јер ће на овај начин доћи до осппања огранизације, а пол>опривредних пронзвођача је у организацијн мали број. — Тудиће.мо се да о.масовимо и освежнмо нашу Основну организацпју Савеза ко.муниста, рекао на.м је Жарко Векић, шеф Месне канцеларнје. С обзиром да је Плана у фази препорода посебну активност тебало бп ла покажу и До кажу омладинци н о.младинке. Међутим, сазнајемо од старијих да таква активност до сада нијс била запажена и ако село има преко 200 о.младинаца. Културно забавнп живот у селу је бескрван, Последња би оскопска представа била је још прошле годнне у јулу. Књижни фонд постојеће читаонпие (ко ја нс ради) је сиро.машан и прашпно.м покрнвен. Да ли и о.младинци сносе део кривице, а нама се чини и највећи?! Мештанн овог подпланинског села очекују да са новим, модерним путем реше и неки пратећи проблеми жпвота — сеоског. Пре две године бнла je or ворена а.мбуланга у којој је ра дила са.мо мсдицинска сестра. Одговорш! пз Медицинског цен тра су сматрали да је овако пословање нерентабилно па су исту затворилп. Плањани су осталп без пкак внх здра?ствснпх услуга и оси гураници су огорченп п незадсвољнн. По речпма Стојана Вељковиha, предссдпика Скупштине Месне заједниие у 1976: голини почеће изградља До.ма култу* рс п ндклањањс нпза других пробле.ма. Још пуно тога би смо могли да кажемо о Плани и Плањанима... алп препуспг мо да опн сами о себи кажу на дслу. Алсксандар Кнежсвић Мирослав ДимитриЈевнћ КОМБАЈНИ НА НАШММ ПОЛ>ИМА (СНИМИО М, ИАИН) • УРБАНИЗАЦИЈА НАСЕЉА • ТРИ КРУПНЕ АКЦИЈЕ: ВОДОВОД, АСВАЛТИРАЊЕ УЛИЦА, ОГРАДЕ ШКОЛСКОГ ДВОРИШТА. Скупштина Меснс заједнццс села Главице на послсдњој сед ницн, одржацој прошлс псдсл>е, усвојила је Одлуку која замењујс Урбанистнчки план. Главица је друго село у нашој општинн које ће се развијат^ по напред утврђено.м плану. To значи: изградња сваког објекта допрпнеће да село будб лепше, грађевннско зе.млиште ће се рационалније користитп, добиће се лепо уређен центар, грађевинскн реон сс нс може IinipiITII ПО ВПЛ-« гтги/»лцнаца итд. Урбанистичко уређењс села је нешто иово за ове наше средине. па зато друштвено политичке организације и месне заједнпце нерадо покрећу ову нницијативу. У Главиии не мис ле тако, Они сматрају да нм је овај план био потр<£ан и раније. Да су га имали било бн ман>е тешкоћа у решавању ко .муналиих проблема. Неплански развој села допринео је да ће морати да утроше знатно већа средства за увођељс воде, ас валтирање улица, реконструкцију електро мреже и рсшавање других комуналнпх проблема до оних раштрканих кућа којс су подизанс ван грађевинс ског реона. Усвајањем ове Одлуке онемогућено је да се куђе граде где се нађе слободан плац. Тренутно сс припрсмају за увођење водовода. За ову инвестицију обезбеђена су финан риноса заведеног 1971. годи1.200.000 динара, која се убирају из петогодишњег самодоприноса заваденог 1971. годино два средства, уз учешће свахог домаћинства за прикључак, биће довољно да се 290 домаКннстава снабдсва здраво.м водо.м за пиће и другс животне потребе. Председник Извршног одбора Скупштине Меоне заједниие друг Марко Диннћ, обавестио нас је да св припремају да решв проблем уллца. Познето је да су њихове улице у лошем стаљу. ОчекуЈући развођен>е водоводне мреже, неколлко година мх нису поправл>алн, па је спгурно да he мзлаз морати да траже у асвалтирању. Ова њнхова на.мера ннје нереална с обзиро.м на соинјалну структуру становннштва. На нме, Главпца пма око 500 запослсних, а преко 150 пспзионера. Л>уди су заннтересовани ла бржс рсшавају заједннчкс пробле.ме. Сада јс важно да сс покронс акција и намера be бити претворсна у дсло које he Главицу препородити. И школско двориште ће до' бцти ограду захваљујући Мссној зајсдниип која је одобрнла 200000 дпнара. Почстко.м нове школскс годпне учсницц ћс мо ћн да добијају ужнну, као 1М1' хови друговп из многнх школа у нашој општинн. Како каже друг Марко Динић, у Главнин су иапохоН кренули у конкретну акнију која he дати врло добре резул татс”. Оне за то имају пуно разлога, јер јс ово село раД' ника а пре свега стаклара, ко* ји знају шта значи стандлрд и колико он лопрппоси да се за маиошом будс од.морнпјн, рас положеннјн и орнијн.
МДАНА ОТАНА7 СА ОТВАРАЊА ОБДАНИШТА V ШТОФАРИ ПОСЛЕ РЕНОВИРАЊА „УРЕБЕЊЕ ШКОЛСКЕ СРЕДИНЕ" ДОБИТНИЏИ CHO РЕПУБЛИЧКИХ МЕБУ НАЈМЛАЂИМ НОСИОЦИМА РЕПУБЛИЧКЕ НАГРАДЕ Прва награда коју у оквиру акције уређења школске средине додељује Републичко веће Синдиката у категорији предшколских установа припала је ове године Дечијем обданишту и јаслицама ИВТ „Бранко, Крсмановић”. Ова вест је пријатно изненадила све запослене у овој Фаорици и много обрадовала овај „мали колектив". Утолико пре што је уложено доста средстава и што се организовано радило да савремено обданиште буде што боле уређено. Посетнли смо овај вредни ко лектив, у чијим просторијама дневно бзрави 130 деце, о којима се брине десет радника на челу са управником Мирја ном Вељковић. — Били смо обрадовани и општинском наградом али нас је ова републичка посебно обра довала, јер је то и посебно признање за наш рад и залаган>е, истакла је у разговору дру гарица Вељковић. Наш колектив издвојио је доста средстава и уложио пуно труда да бп се опремила ова наша установа У којој, у првој и Apvroj смени, борави 130 деце. Нарочито смо се заложилн на унутраштБој организацији, што су другрви из републичке комисије посебно нстакли. Ово признање нас обавезује да и дал>е ОСНОВЦИ НА ОДМОРУ Аетња шкоао Настављајући свестрано активност на организовању одмора за најмлађе нз наше Општине, Центар за непосредну дечју заштиту и социјални рад понудио је своје капацитетеи зелене пропланке Грзе нашим најмлађим. Y првој смени летује 112 ученика из основних школа, а од 19. августа заориће се смех, врисак и жагор но ве смене, и тако до почетка шкодске године — четири смене наших пионира • кроз игру, будемо упорни у својим насто јањима да овде буде што пријатније, што удобније и да нашн мали штићенини буду што веселији и срећнији са нама. У светлим, лепо уређеним просторијама, спаваоницама, уз укусне и калоричне оброке, окружени играчкама и цвећем, бораве ту штофарска деца свих узраста, док им родител>и раде за разбојем, радили цом, стругом ... Није нам промакло да приметимо поред играчака и маг* нетофон, радио са грамофоном... Деца, поред слушања му зике, имају могућност да сни* ме. и чују свој глас, да одрецитују или отпевају коју омнљену песмицу. Дознали смо и то Аа је чест гост ове куће и Јовица Мило сављевић, наставник музике, a чика доктор је ту сваки дан и брине о здрављу и грлу деце која сувише „гласно певају”. На крају разговора. другари ца Мирјана Вел»ковић нам је рекла да, захваљујући разумевању радника и руководилаца Фабрике, деца иду организова но и на летовање. Тако је управо јуче отпутовала група од 50 девојчица и лечака у Каленић о трошку Фабрике. Р. В. HO IP3N пливање, смех и1 забаву провешће одмор на Грзи. Малишани наше Општине врло корисно проводе свој одмор. Сваке вечери уз логорску ватру такмиче се у знању из различитих области, док преко дана организују излете до споменика и припремају пригодне културно-забавне програме и активно користе базен, игралишта и пропланке. М. Добросављевић ■ ПРВА НАГРАДА (Y КАТЕГОРИЈИ ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА) ПРИПАЛА ЈЕ ДЕЧИЈЕМ ОБДАНИШТУ И ЈАСЛИЦАМА ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИК" В НАГРАДЕ ДОДЕЉУЈЕ РЕПУБЛИЧКО ВЕНЕ СИНДИКАТА СРБИЈЕ, ОРГАНИЗАТОР ОВЕ АКЦИЈЕ, А БИБЕ УРУЧЕНЕ Y СЕПТЕМБРУ НАГРАДЕ ЗА ЦВЕЋЕ И ЗЕЛЕНИЛО Тим поводом разговара.ш смо са директором Школе Драгославом Цветковићем, који нас је упознао са напорима ученика, просветиних радника ђака и родЕггеља на уређењу школске средине. У дворишту Школе, рекао је директор Цветковић, уређени су травњаци и цвећњаци и засађено је украсно шибље и дрвеће. Радили смо и на изградњи спортских терена за одбојку, рукомет и лаку атлетику. Изградља терена биће завршена почетком школске 1974/75, a инвестираћемо 47.000 динара. Пошто школа не.ма свечану салу изведени су радови у холу, како би ова просторија могла да служи за приредбе и прославе. Хол је такође пун цвећа које негују ученици — чланови биолошке секције. Исто тако уређена је и просторија за продавницу ђачке задруге. Школа је обезбедила средства од 12000 динара за уређење фискултурне сале. У истуреном одељењу у селу Давидовцу такође су уложени велики напори на уређењу школске зграде и дворишта. Кровна конструкција је потпуно измењена, уређена је фаУЧЕНИЦИ 0. Ш. „С1ЕВАН ЈАКОВЉЕВИБ'' У АКЦИЈИ сада а школско двориште ограђено је металном оградом. Вредност радова је 62000 динара, од чега је Месна заједница дала 22000 динара, а мештани су све радове извели добровољним радним акцијама. Y уређењу школске средине учествовала су 432 ученика, 39 чланова радног колектива и 165 родиља. Укупна вредност радова која су извели ученици, просветни радници и родитељи процењена је на 42000 динара. Знатну помоћ су пружиле привреде организације, а нарочито Фабрика штофова „Бранко Крсмановић". Фабрика цемента „Нови Поповац" била је покровител> општинског такмичења младих математичара који је школа организовала. Говорећи о радовима за наредни период, директор Цветковић је рекао, да се ових дана ради на припремама за увођење воде у школске зграде истурених одељења у Главици и Давидовцу и уређење просторија за ђачке кухиње, како би и ученици истурених одељења следеће школске гсдине редовно добијали ужиВЕЧИТИ ДИЈАЛОГ или драма о Великом Раднику што припитомљаБа Аждају Искони Y част Дана самоуправљача, Ошптинско синдикално веће у Параћину расписало Је наградни конкурс за литерарне радове чија порука садржи у себи жел>е и остварења радничке класе. Стручна комисија Је прегледала приспеле радове и одлучила да прву и другу награду не додели. Трећом наградом је награђен рад ВЕЧИТИ ДИЈАЛОГ или драма о Великом Раднику што ттрипитомллва аждају Искони, послат под шифром ,Листопади”, чији је аутор Мирослав ДимитрН" јевић. . I Предложено је Редакцији листа „14 ДАНЛ“ да објави одломак из овог рада, као и рад под шифром „Несташко” (аутор Зоран Миладиновић, ученик УП« ОШ „Момчило Поповић". ВЕЛИКИ РАДНИК: Шта he од ове светлости бити Кад cea npohe кроз теснац метка Отежава цвет почетка Прашник звери каменити Латица робље бело Крај нас отиче снено Судбином зал1ењено За таоје биљно опело ИНТЕРМЕЦО ВЕКОВА: И са брда будућности Велики Радншс слазн Мост очаја да премости Уплашеној људској снази СВЕТАОСТ: Pad оста праметар свега: Кап мириса руже беле За три ласте што се селе Из крксталне вазе снега ВОДА: Кад је земља у плач бризнула Велнки Радник из љубави - \ Сазида дворац Нехај куле Из којих се прошлост плави ИНТЕРМЕЦО ВЕКОВА: Играле коло под Видан Девице осаме нежне Само им груди снежне врх материнства: чин ВЕАИКИ РАДНИК: Успут љубити: само то r^e v сусрет поеиначи Haute кости: бело сидро Дал' ишта од земног зрачи А кан oeoi тпнлог стања Ако је уграбиш плоду Довољно ie da ucnvnu Ј Сву мимозу умирања (ОДАОМАК) ; М. Димитријевић < ................................................................................. . ............................................................................................................................................................................................................................................................. . Ha II конференцији самоуправљача општине Параћин одржаној 27. VI у својој дискусији друг Милутин Милошевић, потпред* седник РК ССРНС, између осталог, рекао је: да је стопа раста запошљавања кадрова V општини Параћин врло мала и да заостаје за републичхим просеком. Ова констатација је сво.јевремено и при расправи о ттроблему запошљавања на Пред седништву Општинског синдикалног већа такође изречеца. уз предлог мера неопходних да би се убрзао' раст стопе запошљаваМеђу неопходним мерама ie, наравно, и интензификација привредне производњс, уз одговарајуђи пораст продуктивности рада и још бол»е коришћсње привредних капаЦитета. Међутим, хада је v питању „производн>а” кадрова, ту није лако наћн одговарајућа решен»а. Поставља сс питање: зашто школујемо суфнцитарне кадрове? Одговор је, свакако, v начину финансирања школства v нас. Отварање. школа и њихов рад финансирају општине преко заједнице образоважа. Пошто младе треба школовати от« Bapa.1v сс адколе које најмање коштају ару штво. О потребама привреле се мало, а неСтање незапрслених калрова v Општини Параћшг на дан 27. VI 1974. је тако рећи забрињавајуће. Ако то стање прсведемо на језик бројки оно изгледа овако: не рачунајући оне који управо завршавају средње школе и школр ученика v привреди, тренутно прсма евидснцији Завода за запош^ава н»с, нма незапослено: 101 економски техиичар, 88 свршених матурапата гимназије, 13 машцнских техничара, 11 пољопривредних ЗАПОШЉАВАЊЕ ЗАШТО CE ШКОЛУЈУ СУФИЦИТАРНИ КАДРОВИ? техничара 19 учитеља, 59 трговаца, 52 маипш бравара, 36 ауто-механичара. 29 мсталостругара,.16 жецскнх фризера и 11 слектрпчара, штп vKvnHo износи: 308 са средшом спремом Очиглсдно је да посто|и песклад између погреба привреде и „пронзводле" средњнх школа. Па ипак, тешко 1е објаснпти овако велиКи бро| незапослених на евндеццији Завода. Изгледа да 1е заједннчки имеиите^. како v запошл>авпи>у тако и v обрапопању ка* лрова, превазилажење постојећих односа, како у области запошљаван>а, тако и областн образоватЕа. Формнрање самоуправних пнтересних за|едница на новим основама ће, уз доследну прнмену резолуцпја X конгреса п Устава, дати одговор на многа нејасиа Према речнма Миомнра z лранреловнпа, Мећуопштинска зајелиица за пословс запо шљавања ie предузсла пнз мера да се убрза решавање проблема незапослених у нашој Општини. Извршни одбор Заједнице за послове 3anoiifA»aDaita размдтрао 1е преллог из мсне ri лопуне Прапнлпиха о Фипапсирању запошл>аван>а лпца са завршеном сред!вом и вишом школском спремом. Дат јо предлог (а верује се да ће то бити усвојсно на седници Скутпптине) да Завод стилулише запошљавање суфицитарних занимања као, што су: економски, машински, рударски, грађевински, пољо^гривредни н медицински техни* чари, учитељи и квалификовани радннци сле дећих занимања: аутомеханичари. машинбравари, бравари. металостругари, електричарп, столари, сва занимања текстилне стру ке, трговачке струке, берберп, фризери као и свршени студентп Више педагош^е школе и Пе дагошкс академије. Стимулисање запошљавања вршиће се на тај начин што ће Завод за сваког запосленог ралника прпзнати рад. ној организацији 700.00 динара месечно за вре.ме припреме за рад на одговарајућем радном Mecrv v трајању од 6 месеци. Услов за добпјање ове стимулације ie да ie радна оргапизација нзвршила законске обавезе у погледу пријема одређеног броја приправника. f Један од основних проолема незапослено' стн је вслики број незапослених жена и вр« ло иеповољнп услови за кихово запошл»аван»е. У жел»и ла се омогући брже запошл>авање жена дат ie предлог ла се. поред напред финансијски стимулнше н звпошљаваље жс> на свих занимања н кпалифпкација, Ухолико се стручно оспособл.авање нзвоан ван ■места боравка радннка зв тог радника се да|е v вмду етнмултиНа 900.00 месечно док грајс оспособљаваље, алн нс дуже од 6 ме» сецц. A. К
CTPAHA 8 14 ДАНА CPERHO ОДААЗАК У АРМИЈУ Ових дана, из наше Општине отишла је на одслужење војног рока у ЈНА нова група младића. Весело и бучно испратили су их родитељи, другови, пријатељи... Пожелимо им да буду добри војници, да ову велику школу искористе за обуку у коришћењу савременог наоружања, како би га успешно користили у случају агресије на на нашу земљу. ДА ВЛАСНИЦИ ВАЗДУШНОГ ОРУЖЈА HE ЗАБОРАВЕ ОРУЖНИ ЛИСТ И ЗА ВАЗДУШНУ ПУШКУ Изменама и допунама Зако на о набављању, држању и ношењу оружја пооштрен је критеријум набавке оружја, му ниције и руковања истим. Ваздушно оружје у будуће моћи ће да поседују само лица са уредно прибављеним оружним листом. Власници овог оружја који су набавку извршили пре ступања на снагу измењеног Закона, дужни су да га пријаве општинском органу за унутрашње послове и затраже издавање оружаног листа најкасније до 21. октоб- ,ра 1974. године. После овог роЈка, оружје без оружаног листа одузимаће се власницима без накнаде а у прекршајном поступку могу бити кажњени до 1.000 динара или казном затвора до 30 дана. Муниција за оружје са олу ченим и неолученим цевима, за ваздушне пушке и ваздушне пиштоље моћи ће се у бу’ дуће набављати са.мо на осно* ву оружног листа издатог за то оружје. Досадашња пракса многих родитеља, да деци на поклон купују ово опасно оружје, прекида се ступањем на снагу усвојених измена Закона. Спречиће се и злоупотреба ваздушног оружја и побољшати безбедност људи од неуких и нејаких лица, која су до сада неовлашћено и слободно руковала ваздушним оружјем на јавним местима. Душан Петровнћ Изгледа да смо ово лето до чекали најмасовније што се тиче купања. Грађани су пре* пуштени да се сналазе како ко зна и уме. На „девљим" плажама Мораве, по речицама и потоцима. Организованих плажа нема и што је најболннје, неће их сигурно ни бити у току овог лета. Параћин има базен али сув. На жалост. Њетово реновираПараћиневе® вруће а®то iiitniiiiiiniirtiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinitiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiuiiiiitiiiiiiiiiiiniiiiiiiimiiiiiiimiiiiiiniiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniit ЗАНАТИ КОЈИ УМИРУ Стицоо |е идућм натраеке ■ ДРАГУТИН РИСТИК ИМА ЈЕДИНУ УЖАРСКУ РАДЊУ Y ПАРАНИНУ ■ АЛИ HE И ОНА YCKOPO ОСТАТИ ЗАТВОРЕНА, ЈЕР HE И OH Y ПЕНЗИГУ, A ЗА ОВО ЗАНИМАЊЕ НЕМА ИНТЕРЕСА MEHY МЛАДИМА Скоро у центру града, стешњена између дућана и видова, саагује своје последње дане ужарска радња Д. Ристића. Унутра неколи ко примитивних алата, клу па, кучина... и поврх свега дебела наслага прашине, ко ја свему одузима боју и све жину, извешани дуж ЗИА°* ва. Сутра је вашар па треба припреммти робу. Али ■ова роба сс све Matte проДаје. И за ity су прошли стари, добри дани. ' — Почео сач 1936. годм не да се башш ови.м занатом. Прво сам ралио у Што <Јари, али чосле јелног штрајка истсрали су ме и више нису хтслн да ме чнг де приме. И тако већ 38 горадим у овој прашнни. Плућа су ми још здрава, али су ми очи оболеле. — Није још отишао код лекара, алн се не одваја од’ ,дека”, додаје Борђе Цвет ковић и показује на флашу жуте шљивовице. И он је само неколико година ра није затворио врата ужарске радње. Драгупгн је још држећи човек: крупан, проћелав... и знојав. Ycraje да нам покаже како се конопљино влак но упреда у штраигу, кснопац... — Сада је много лакше кад мотор окреће вретена. Некала се све то радило рукал|а. Мајстор корача уназад и вешто нз кудеље извлачи влакна. Тако Драгутиц 38 годжна корача уназад и Saрађује за живот. • Да ли млађи л>уди показују интересовање за овај ваиат, питамо га? Никада се нико није интересовао за ужарство, бар код мене. Нисам имао ни једног шегрта и ако ми је био потребан. Па ко хоћс да ради у овој прашинн? А и конопље је све мање it тешко се на&авља. Ово су последњи дани овог заната. Зврји мотор, кснопци се запредају и растежу дуж тгросторнје, а испред Драгутина облак прашнне. Она одавно овде мирише на про шлост. Ускоро he се нахватати на брави и катанцу. М. Днмнтријевцћ ИЗ РАДА ИНСПЕКЦИЈСКИХ СЛУЖБИ УСПЕШНА WilДНЦИЈА ■ 11. JYAA ИЗВЕДЕНА АКЦИЈА ИНСПЕКЦИЈСКИХ ОРГАНА И ИЗВРШЕНО 90 ПРЕГЛЕДА И САЧИЊЕНО 24 ЗАПИСНИКА ■ ИЗРЕЧЕНО 7 МАНДАТНИХ КАЗНИ ■ ПОКРЕHYTO 22 ПРЕКРШАЈНА ПОСТУПКА ¥ поподневним и вечерњим часовима 11. јула о. г. изведена је акција инспекцијиских органа CO Параћин, која је дала одличне резултате. Чин>еница да оваквих акција у послед ње време није било и да је представл>ала изненађење ра' зумљиво јб да је уроднла плодо.м, захваљујући и изузетним напорима учесника ове акније. Без даљњег, помоћ рргаиа Y" нутрашњих послова била је на завидној висини и резузтати су оцењени повољно а могу пос тати и стална пракса и тиме још више допрннети сузбијању девијантних појава, којих нажалост још увек има доста у нашој средини. Акцијом је обухваћена редовна контрола продавшша: контрола квалитета намирница, формирања н истицања це на, као и контрола мера, угоститељских објеката и квалнтета алкохолних пића. Предмет контрола, преко посебне екипе, био је и друмски саобраћај као и експлоатација пес ка и шл>унка. За релативно кратко време извршено је пре ко 90 прегледа, сачињено 24 за писника. Тамо где су уочене одрећене неправилности, изречено је на лицу места 7 мандатних казни, а покренуто 22 прекршајна поступка итд. V области саннтарне заштите нађено је више утостителг ских објеката са доста прљавштине. V продавницама су нађени и неки артиклн којима је истекао рок употребе, те је наложено да буду одмах, уклоњени, а за одређенс прекршаје покренути су прекршајни поступци за кажњавање одговорних лица и организација. Код контроле цена откривена је примена двојних цена, артикл истог квалитета продаван је по различитим ценама. Има и артикала на којима нису видно истакнуте цене. Пронађено је месо без угврБеног порекла, а нису ретке по Јаве да мерне јединице (тегови) нису у законом прописаном року жигосане. V свим овим случајевима су предузете одговарајуће мере на отклањању утврђених неправилности н кажњавању прекршилаца. Контрола саобраћаја и еко плоатације песка и шљунка, уз сарадњу милиције, обухва* тила је преко 25 прегледа раз’ них објеката или лица. Показало се да контроли на овом плану треба дати много више простора и пажње. Експлоатација песка и шл>унка из корита Велике Моравс је, очиг ледно, врло уносан посао. Због тога, поред многих приватних аутопревозника, на сцену ступају и возила друштвеног сектора а у прЈгватној режији. Тако ваљда и јелино можемо назвати појаву кад су три велика камиона, пуна песка, без налога и било чијег одобрења, око поноћи, нађена према аутопуту. Камиоии су власнипггво Водопривредне организације која изводи радове на одбрамбеним насипима Мораве. Возила без путних налога су задржана, прекршајни поступак је покренут, а ставл>ен је и пред лог за одузимање возила које је власник уступио другом лицу на управљање. Д. Г. ње много кошта. А пошто му је дно ннже од нивоа Црнице, долази до сталног померања и пуцања. Y „Стандарду" кажу да су стално у губитку са базеном: тешко се организује ре дарство, плаћају се два спаси’ оца, амортизација... па прихсг ди са базена не могу да покри ју све трошкове. Грза је такође без правог купалиишог решења. Мали базен је намењен деци и она га и користе. Језера су врло хлад на, чак и у најтоплијим данима температура воде је 18 степени, па се само најхрабрији одлучују за купање. До овог лета грађани су користили и базен у Поповцу. Али сада и он не може да пру* жи освежење. Тек ако у Сисевцу нађемо ма ло места да се расхладилф јер је базен свакога дана препун купача, И колико грађана мо* же да га користи? Да ли сви могу доћи до Сисевца? Иначе, базен је олилшијских разрема и један је од модернијих. Сксг ро је завршена адаптација пос тројења за напајање и исттуштање воде. По својој прилици лето ће бити врло топло, као никад досад. БАЗЕН ИПАК ПРОРАДИО Непосредно пред закључење нашег листа сазнали смо да је базен у Параћину, ипак, прорадио. Пливачкм клуб ,ДХрница”'узео је овај објекат у закуп од предузећа „Стандард”, под условом да плати амор-јизацију за једну годину која износп 318 хиљада. Са овим средствпма „Стандард” би поттравио санитарни чвор. Цена ул^зница је нешто већа чего прошле године и износи 3 динара за одрасле, a за децу испод седам годиналА смо дннар. Са приходо.м од улазница закупац би омогућио брже мењање воде у базену и налокна шо тпошкове око сталног исгвцаја водс из иопуцало]; базена. СМА УРЕДНИШТВУ ПоБодом писма „Кад лекарева савест затаји“ Друже уредниче, V деветом броју вашег листа објавили сте писмо Живојина Јанићијевића из Бошњана у коме ме је тешко оклеветао. Служећи се измишљотинама, жели да себе истакне као хуманог човека и постигне неки престиж. Све је нетачно у његовом писму. Није навео да је довезао пијаног човека, који је требало да иде на Нервно одељење. Радомир Васић није болничар, како је он навео, већ овлашћени лекарски помоћник, који може да тријажира болеснике и позове лекара кад је то потребно. Нисам ни сањао, иако cast заспао тек noсле поноћи и напорног рада, да ћу бити крив без кривице. Кад су стигли са пијаним човеком, медицински техничар Радомир Васић рекао и-ч да одведу истог на Интерно оделење да му исперу желудац, јер ми то не ра~ димо. Тамо је довезеног прегледао примаријус доктор Станковић. He знам шта је радио са придошлим Јанићијевићем, само знам да је истог упутио на Нервно оделење у Нуприју и да доћу no упут код мене. Дао сам упут не на папирићу, како је аутор навео eeh на обрасцу 25/73, рецепт за приватна лица. To им је заправо дао техничар Васић. И кад је требало да крену за Нуприју Живојин Јанићијевић се сетио да позове мене. Схватио сам да ме непотребно зоее, а болело ме и колено, што је знао и мој помоћник. Додаћу још и то да лекар није кажњеник. Ја сам дежурао 16. јуна 24 часа, прегледао 92 болесника и Јанићијевић је био 93. Све за 173 динара. Именованом је стало да ми се ово узме. Све до доласка са Интерног одељења нисам знао у чему је ствар. Нисам ни видео колегу доктора Станковића, па је нетачно да је овај интервенисао за упут. Додаћу и то да до данас није плаћен упут у дневнику и одбили да плате заведен под бр. 4362 од 16 јуна са дијагнозом Aethylismus. У колико именовани не veudu zpetuicv и не извине се обратићу се суду. Прилажем формулар за приватна лица. Др. Милун Саздановић, лекар Радомир Васић, медицински техничар Наредних четрнаест дана БИОСКОП „РАДНИЧКИ” 25—26 КРОМВЕЛ, амерички спектакл 27—28 СБ ЗАТВАРА KPYT, домаћи ппијунски 29— СЕДМОРИЦА ЈАШУ, италијански вестерн 1—2 ДРАКУЛА ПРОТИВ ФРАНКЕНШТАЈНА. италијански стравични 3—4 ПОБУНА РОБОВА, амерички авантуристички 5—6 САМО И ВАНЦЕТИ, нталијанска дра.ма 7—8 ИМЕ MY ЈЕ БИЛО СВЕТИ ДУХ, италијаиски вестерн На основу чл. 33, 34 и 37. Закона о изградњи инвестиционих објеката („Сл. гласник СРС, бр. 25/73) ИЗВРШНИ ОДБОР Скпуштине месне заједнице у Плани ОБЈАВЉУЈЕ ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ ЗА УСТУПАЊЕ РАДОВА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ МОСТА Инвеститор: Месна заједница у Плани. Оријентациона вредност радова 40.000.— динара. Почетак радова 15. VIII 1974. а завршетак 30. VIII 1974. године. Радови ће се изводити према документацији са којом инвеститор располаже. Писмене понуде у запечаћеном коверту подносе се на aAoecv: ИЗВРШНИ ОДБОР СК¥ПШТИНЕ МЕСНЕ ЗА ЈЕДНИЦЕ ПЛАНА, 35255 Доња Мутница, са назнаком: „Понуда за јавно надметање". Понуде се достављају у року од 8 дана од дана објавл>ивања овог огласа. Предмет н предрачун радова заинтсресоване радне организације и самосталне занатлије могу добити сваког радног дана од 6 — 14 часова од Скупштине општине Параћин соба бр. 58. или на горњу адресу. Отварање понуда обавиће се 1. VIII 1974. голине V 19Д0 часова у просторнјама месне заједнице у Плани. Радови ће се уступнти понуђачу, чија понуда 6vAc повљнија v следећем: — нпжа цена, — краћи рок завршетка радова, — нижи фактор на стартне основе за обрачун накнадних радова. Сви учесннци биће обавештени о избору најбољег понуђача у року од 5 дана од дана отвараља понуда.
14 ДАНА СТРАНА9 ИЗВЕШТАЈ СА ПАЛИНА И ФИЗИЧКА КУЛТУРА ПОЧЕО ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КУП У ЧАСТ ДАНА ОСЛОБОБЕН>А ПАРАНИНА ШТОФАРЦИ НА ТЕКСТИЛИЈАДИ ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ ПОСЛЕ ПРВОГ НОАА У недељу 14 јула одиграно је прво коло Омладинског куп таклшчења сеоских екипа наше општине. Сада, кад се завршило првснство, екнпе настављају да се такмнче кроз ову масовну акцију фудбалског савеза општине. О.младннCKii фудбалски куп установ* л>ен је 1965. године у част Дана ослођења Параћина, 13 окпредставннка победнпчких клубова извршила. је жребање за друго коло овог купа. Парови су следећи: У дивном амбијснту спортског центра на Палићу одржана је од 3 — 7. јула 12. текстилијада. Град домаћин — Суботииа. Окупило се око три хиљаде учесника у 84 екипе. Hama Фабрика штофова „Бранко Крсмановић" учествовала је на овом такмичсњу са мушким екипама у малом фудбалу, стрел>аттву, атлетшш, и шаху. Жене су се такмичиле у стоно.м тенису, шаху ц стрељаштЦентар Ратаре: ву. Постнгли смо релативно тобра. Финале овог купа се одржати баш на тај ће дан. „Напредак" .Јединство” поч. у 15 ч. (Својново) — (Д. Мутница) . Такмичење се одвија у трн центра и у првом колу су постигаути следећи резултати: „Јединство” „Железничар” поч. у 17 ч. (Ратаре) — .(Клачевица) Центар Ратаре: Центар Шавац: „Херој” (Бусиловац) — „Слобода" (Крежбинац) 6:3, „Раднички” (Текија) — „Моравац" (Г. Видово) 5:3, „Слога” (Д. Видово) — „Развитак” (Мнрпловац) 6:3, „Једпнство” (Ратаре) — „Будућнорт" (Лебина) 5:3. „Зе.млорадник (Стрижа) — „Раднички” (Текија) поч. у 15.' ч. „Морава” (Шавац) — „Хајдук" (Чепуре) поч. у 17 час. Центар Поповац: Центар Доња Мутница: .Дешјанин” (Лешје) — „Слога" (Д. Видово) поч. у 15 час. БСК (Бул»ане) — „Радннк" (Давидовац) 7:2, „Железннчар” (Клачевнца) — „Полет” (Забрега) 4:2, „Лешјанин” (Лешје) — ИСК' (Извор) 3:0, „Једин- „БСК” (Бул>ане) . — „Херој” (Бусиловац) поч. у 17 час. добре резултате, али н ннсмо најзадовол>нији. Додуше, нисмо се ни припремалн. Y малом фудбалу нис.мо нмали среће и испали смо у првом колу. Y стрељаштву освојили смо четпнаесто место. У атлетини од 38 учесника наш такмичар Миодраг Ннкодијевић, радник дораде, освојио је 9 место. Ненад Марјановић са нешто слабијим резултатом пласнрао се ок.о срелине. Y шаху дсли.мо од 5 — 8 Meera. За нату екипу настипнли су: Радомир Милошевић — прва табела, Жчван Мплошевић — лпуга, Јован Крстнћ трећа. Најуспешнпји такмичар ове name екипе био је Радомио Милошевић. Y женској конкурениији name такмичарке су освојиле бол>а места. Y стоном тенису треће место, п у шаху друго, одмах мза одличне екипе из Лесковца. He што слабије су биде у стрељаштву и освојиле су деветнаесто мссто. За шаховску екипу наступиле су: Љиљана Печенко на првој таблн, Ангела Ростохар на другој и Добрила Спасовска на трећој. Са мало више среће могли смо да освојимо и прво место. У стоном тенису настугптле су поново Добрила Спасовка и Ангела Ростохар. Можда је ц умор од учествовања у обе дисциплнне допринео ла се name такмичарке слабије пласирају. Град до.маћин се показао као нзврстан организатор ове, све масовннје, акцнје радника. Око шездесет радних орга- ■ низапија је послало своје екипс. Новина на овој Текстилијади се састојала у томе што су за екипе моглп ла наступају само раднипи. Ранијих година тога нттје бтгло, па су многи градови доводнли своје такмичарске градске екипе које cv биле у квалитетним лигама. Нпје се знало да ли се то такмпче међусобно прелгзећа или тадови у целини. Тек на ово1 Текстнлијадп раднџцн су сами, без помоћп актнвних спортиста показали шта знају. ИЛИЈА БОЖИЋ ство" (Д. Мутница) редак” (Стубица) 2:1. ,НапЦентар Шавац: „Земљорадник’’. (Стрнжа) — „Црни Бнсери” (Параћин) 8:4, „Хајдук” (Чупуре) — „Јухор" (Поточац) 5:1, „Морава" (Шавац) — „Младост” (Рашевица) 3:3, али ова утакмица регистрована са 3:0 у корист Мораве .из Шавца, пошто Младост ПАДОБРАНСТВО ма нпје“"хтела да настави преки*-- сребрну и Златну значку ОЦ”. 11\ту утакмицу. V 85 мин. игре ' нападачи „Младости” постижу гол из офсајд позиције. Суди* ја не прнзнаје гол и долази До инцидента. Арбитру овог сусре та Антонијевићу не остаје ништа друго до да прекине сусрет. Екипа „Младости" категорички остаје при своме и неће да игра дал>е. Таклшчарска комисија општинског савеза на седнкци од 15. 7. 1974. донела је одлуку да овај сусрет региструје у корист Мораве службеним резултатом од 3:0. С. Кнеселац ЗЛАТНА ЗНАЧКА ЗА ДРАГИЦУ припремама освојила Драгица Башчаревић, чланица Аеро клуба „Наша крила” је на досадашњим такмичењиТакође Је стекла неке услове за освајање Дијамант значке — највишег признања у падобранству. Све утакмнце другог одиграће се 21. јула. ФК „НОВОСЕЛАЦ" ГОДИН ИДЕ НА ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ФК „НОВОСЕЛАЦ' На нстој седници такмичарска комисија у присуству Наш падобранац Славољуб Годић, државнн и светски рекордер, на иепубличком првенству падобрнаца у Кикинди пласирао се за државно првенство, које ће се одржати у Сињу августа месеца. Очекујемо да п овога пута Годић потврди своју високу класу и об* радује нас новом победом. &вту»ја®та еа t№« ИЗ С1ШАРЕ Стрељачка дружина „Мнхајло Илић" нз Стакларе је од на-јсо.Андннјнх екипа. Већ десетак пута на стакла* ријадама узастопно осваја медаље. Неколнко пута је била прва, исто толико друга, а никад се нпје пласирала испод трећег места. Учествовала је и на републичким такмичељпма. До сада је највише успеха имао Милорад Ковачевић. Ни остали не заостају иза њега: Велнбор Николић, Слободан Костић, Слободан Јовичић, Мнланка Матић и Стојадин Николић. Поред многобрбјних признања н диплома, ову спортску дружину краси пријатељство. Под чврстом руком председника Тике Јанковића, Стрељачка дружина богати ниску сјајних успеха. СА ПРОШЛОГОДИШН.Е СТАКЛАРИЈАДЕ Фудбалски клуб „Новоселац" је малп к скроман колектпв, али је пстовремено, по много чему велик. Велнка је њихова љубав према чисто.м, аматерском фудбалу и једпно је она и помогда да превазиђу многобројне тешкоће до бројних спортских успеха. „Новоселац” је формиран 1962. годпне. У виши ранг такмичења (Лига подручја Светозарево) прешао је 1971. годнне Више пута је освајао општинс ки куп, а три пута узастопно, је задржао пехар у трајпо влас ништво. Ове годЈГне „Новосе<* лац” је у првенству заузео шес то место, што није за потцењивање. Уз несебично залагање свнх чланова управе, најве he заслуге за успех Клуба имају фудбалери: Миле Марјанов!<11, Костић, Пешнћ, Борђевић, Јеленић... И удео осталпх ни* је мали, алп они су млађи и њихово времс тек долази. ПараИин има својс љубимце — Једннство, Борац, Текстнлац. Чијн је „Новоселац"? Мно ги га сматрају-сувишним, „пре кобројним’”, али у овом Клубу не мисле тако. Осам година је прошло од оснпвања а нико пм није матернјално пома гао. Сами су сносилп трошкове око организовања утакмица и сами куповали опрсму. Онда су нашли нзлаз у томболн. Када јс укинута, (фудбалски клубови не могу самостално да организују томболу), финансирање је преузела СОФК •а. И опда долазе бројпп проблемн, јер је жмро рачун „Новоселца” блокиран. Највећи проб лем овог Клуба је што нема своје игралиште. Долуше, у помоћ нм „прискачу" лруги клубови јгз ПараћЈгна, алп за узврат траже најбоље фудба* лере. Шта he — куд ће, морају се помирнти са таквом сарадн»ом. Пробле.ма у овом Клубу пма још, алн песимизма ие.ма, htiти је било. To нам доказују досадашЈви успеси, а садашљи упоран рад и залагање наговештавају да ће тако бити и убудуће. Зато им пожелимо још впше успеха, а што мање проблема. Тишомир Алексић Ево једног необично1 спорта и обичног човека. Представљамо вам планинарство, које и на први и друш поглед ни/е спорт на који смо навикли и Илију Божи11а на кога смо џ навикли и сви га зна.чо, • Кад се помене пламинарство обично ■ се мисли на пешачење, излет у при роду, или излазак на били какво брдо. — Да, то јесте планипарство али оно обично за рекреацију свпх који воле природу. Али планинарство је и спорт. Има дисциплина у њему за мало као у атлетици. Има такмичења, првенства, купоаа и rd. • Откуда ва.ч ова пасија? — И npe раса сам био неки пасионирани, како да кажем „луталица". Волео сам luysty и природу. Уклучио сам се мало у оргапизацију скаута. Бранко Крсмановић је био eoha тог друштва. Био cast млад да бих био и atcrueoH члан али тада сам углавном заволео природу. После рата сам бпо додељен да радим у tuyмарсхгву. Био сам у свом еле.иенту у почетку смо сви били планинарски настројени. Организовали смо .иасовне пзлете у природу 1. маја, 2. -маја, на Дан проле/ia и тд. Планинарско друштво смо основали 1949. године. Иницијатива је потекла од пас двадесетак. Значи ниса.ч био усамљен. Bell 1950. ioдине друштво је пмало око 100 чланова. Постао COM председник друиегва 1951. године. о Како је то планинарење било? — V оно врвме је то било пешачење од Параћина do Грзе. Мали Jlupa” је utaao do Извора а даље псшице. Знали смо онда да натоваримо „hupy" га Дан пролећа са no 200 — 300 људи. Све је то даље do Грзе пешачило. Али било је и организованих noхода, па и такмичења. Освајали смо прва места у Србији. о Како сте do овог до.ча на Грзи дошли? — Па у to epeste било је друштвене иницијативе Ја га љубитеља природе. Мало нам је помогао и пла-‘ нинарски савез Србије. Пута- није бпло. Најтеже нам је било да превеземо мате* ријал. Организовали смо ридне акције од граћаиа, радника, војника. Завргии? ли смо до.и 1957. год. Покојни Бока Живковић, ]а и неколицина знамо како је то граћсно. Данас назидамо три реда па нам нестане малтер. Онда чекамо неко време да се накупе Y АВГУСТУ се стварају планинске he за одмор и излере ника. Ми смо решили саградимо дом. Он је почет да се курадда гради од добровољних прилоnape, па даље do прозора. Исто тако муко\грпно смо градили и пут. © A neuiTO ближе о само.м Друштву? — И пре п сада тешко са купљамо и подижемо чланове. Мало нам је радничке омладине. Пре је било snuie али сада све мање. © Шта мислите загито? — Па испада да је то прилично скуп спорт. Пре је било регреса на жело зници на је било приступачније. Сада тога нема, a и onpe.ua је схупа. Један планпнар да се опреми, са ципелама, ранцем, ветровком и осталим греба му и. до три хиљаде дснара. Друго, цене услуга у домовима су биле мање. А и људи су се брате пзмгнили. Сада планинаре са чесири трчка. И.иам утисак да саврсмени човех очекује и хеликоптер да га пребаци до врха. © Значи Vo су заши проблеми? — И то, а и сам дом сада. Некако је шило док је он био у саставу нланинарске заједнице Србије. Кад су нам га предали 1963. год. . ., настале су муке. Предааи с.ио га предузећу „Сташдард” nouiTO с.ио пресходно извршили адаптацију. После неког врсмена опет с.чо вришли адаптацију и предали га „Махсдонији'\ £ада је to npcuLio на УгоОгитељско предузеће „Грза”. Нико од ibiix се није домаћински понашао према том Дому. Сада је он у доста лошем стању. Ових дана морамо da peuut.uo његову судбину. Све што бих хтео to је da oeai Дом постане опет масовно излетиште deце, zpahana, радника у коAte he се човек пријатно ocehairii кад пожели да изаhe из града. Tad he бити и etuue чланова. А савремени човек све вшие he схватити потребу за природом. ОЛИМПИЈСКЕ СЕОСКЕ ИГРЕ У циљу пнтензивннјег развоја физичке културе на сеоском подручју Србије, а пмајући у виду васпитни, образовни и здравствени значај фнзичког вежбања, Републичка конферснцнја Савеза омладине, ССРН и Партизан — Савез за физичко васпитање и рекреацију Србнје, предложили су прог рам СЕОСКЕ ОЛИМПИЈАДЕ. Програм игара пружа могућност широког учествовања сеоског становништва без обзира на узраст. Акцнја је прихваћена у нашој општини. На састанку представника cbiix села, одлучено је да органнзатори игара буду Општин ска заједннца физпчке култу рс, Општинска конференцнја Савеза омладине и Опигпшска конференција ССРН. Очекујемо да ће се кроз покретање и Текија, Поповац и Д. Мутница. По две првопласиране екипе стичу право да учествују на општннском таклтчењу које he се одржати у Параћпну одмах иза регионалних. Организатори ових игара у нашој Општинп обезбедили су вредне наградс од спортске опреме и реквизита. До сада се за ово такмнче* ње прпјавило петнаест села. Очекујемо пријаве и оста.\нх села. Днсцпплине у којнма ће се такмпчнти, као што смб већ рекли, су приступачне, a то Из програма Олнмпнјских и* гара до сада сс у нашој Општи ни одржава всћ две године такмичење у Народном вшиебоју. Прве године је одржано у Дреновцу, друге, односно прошле. годнне у Лебини и ове годнне ће се заједно са бста^иш дисциплнцама игара одржати у Текији, • месту прошлогодишн>ег победника. Издаје OK ССРН ПАРАВИН Уређује Релакцнонн одбор реализацију ОСИС ннициратн решавач>е пиза битннх питања за бржи развој физичке - нарплни «итпркпт“кт.’г културс на сслу. Мало сс паж- су* НАРОДНИ ВИШЕБОЈ којп ље поклањало селу, када је у шггању физичка култура, па зато и имамо ситуацпју да у селима постоји само фудбал. ОСИСИ поред свега нмају за* датак да развнјају смпсао н на вике за бављење фвзичким вежбањем у цнл>у подизања и очуваља здравља. Такмиченл ће се одржати у I степену у пет региона — зонД Домаћтш зонскнх такми* чеља биће: Рашсвица, Ратаре, се састојн из бацања камена с рамена, скок у дал> из места, трчање преко препрека, њу поткбвице у цил» и стругање облице. СТРЕЉАШТВО; КРОС: бацабрзо трчање у природп на 1000 н 1500 м.: БИЦИКЛИЗАМ - вожња „кон. траша“ на 8 км. НАРОДНО РВАЊЕ у „кости”; ОДБОЈКА; СТОНИ ТЕНИС; МАЛИ ФУДБАЛ; НАДВЛАЧЕЊЕ КОНОП* ЦА и ШАХ. Вршилац дужностп главног н одговорна. урсдника борВе Петковић Адреса Редакцн|е: Параћин. Б. Крсманоппћа 16 Тел 83-694 Штампа „ГЛАС” Кеоград, Вла|кппиИрпп 8 Тел.: 335 384
Ж. НИКОЛИВ: ШУМЛдбм ПРЕД АТОМСКОМ БОМВОМ ВЕЧЕРАС Y 18,30 MINH НИНОЛИБ ¥ Галерији пословне зграде на кеју отвара се нзложба сли ка Животнна Николића, самоуког слнкара из села Врановиа код Светозарсва. Изложба ће бити отворена до 28. јула 1974. ВЕЧЕРАС Y 19,30 лАпово Лапово је v недавно одржаном Републнчком такмнчењу села на региону Шумадије постигло солидне резултате. To је и био повод да их позовемо да буду наши гости. И.мају веома развијену активност, а посеоно су и.м запажене: фолклориа секција, инстр\’мента.\но-вокална секција књижевни клуб и др. ДАНАС СМО ОБАВЕШТЕНИ ДА СЕ OBA МАНИФЕСТАЦИЈА ОДЛАЖЕ ЗА КРАЈ АВГУСТА СЕЛО Ш У ПОХОДЕ СВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ СЕ ОДРЖАВАЈУ НА КОШАРКАШКОМ СТАДИОНУ 27. JYAA Y 19,30 ЧАСОВА ВУК БУБАЛО“ ; Аматери из села Трнавче (општнна Велика Плана) л приказаће за наше гледаоие популарно и широм наше v земље прихваћено дело Бранка Нбпића „BYK БУБАЛО’. X Ова представа им је донела троструко признање на недавс но одржаној с.мотри позоришннх аматера села, а Вук Бух бало освојио новс бројне снмпатнзерс. Трнавче има дугу културну традицију, читаонзша и х културноуметничко друштво основани су још пре рата. Ј Аматеризам данас' одвија се преко бројнпх секција ор V ганизованих око Дома културе. Са овом представом а.мтери из Трнавче гостовали су Ј на више смотри м културних манифестација. 26. И 28. JYAA Y 19,30 ЧАСОВА СМОТРА ФОАКЛОЛ подмш и помш d Y традчционалној, и са симпатијама прихваћеној, ма- } '/ ннфестацији „Село граду у походе" ове годинезначајно ме’ ј (> сто заузима и Смотра фолклора. Присуство 7 екипа из Вој- ? |водине и Србије и учешће преко 350 извођача обећавају ј пријатне и ретке сусрете са играма- и песмама Русина, ? Словака, Румуна, Влаха и Срба. Ј' Гости нашета града — ентузијасти аматери из Руског А Крстура (Русини), Гложана (Словаци)- Уздина (Ру.муни) ј Мелница (Власи), као и чланови културно уметничких дру- | л штава из Сења, Баточине и Лапова показали су значајне | |резултате и освојили симпатије гледалаца и добили број- | на признања како у земљи, тако и у иностранству. Негу- 0 јући изворни фолклор, кроз песму и игру.онису потвр- X ђивали старо правило: да песма и игра не знају за гра- k ницу. Својом темпераментношћу, игром и живописним х костимима они ће 26. VII и 28. VII освежити оне који | л буду на улицама нашега града и кошаркашком стадиону ј \ »Јединство’". Р А П О Р Т ИЗ ВАШИЦА НОВИ ПОБРАТИМИ: Треба посетити н гробље палих бораца: мртве пријатеље. Над заједничком гробницом свечани плотун: Почаст Јунаци.ма и претња наснлннцвда.' Пријатељства се не склапаЈу свакодневно. Поготову, пријатељства која почивају на жртвама. Јсдно овакво пријател,- ство, започсто још у суровим данима сремског фронта, завршено је братмиљењем двају села Поточца и Вашице. Широкс војвођанске улнце. Празне. Скоро читаво село слегло се на тргу. Лзубазни Вашичани први пут дочекују нове пријатеље из живописног По.моравља. Лица озарена. Pyne се стежу чвршће и дуже. Побрати.ми се љубе. Преживели ратннци, са ордењем и медаљама, окупљају се у гомилице. Препознају се. Није ни чудо ако се сви не знају: ова земл>а увек има много ратннка. НаЈзад се потпнсује повел>а побратимства. Дуготрајан аплауз. Одобравање. За време ручка домаћннн се несебично старају. Веселе сремице лете око столова. А онда коло. Широко, валовито: право шумадијско. Расположење се преноси на присутне. СтупаЈу и они са стране. Лепши ве нац љубави ц пријатељства се Ст1гурно ннје оплсо у Вашицн. Поподне спортски сусрета: смотра младости и свежине. Увече гостн из Поточца на приредби, уз песме н нгре из Поморавља, наздрављају псхар расположсља својнм побратимима до следсћег, мајског, сусрета у Поточцу. М. А-
АКЦЕНТИ ГРЗА - НАШ понос и БРУКА • HAPYUIEH СКЛАД И ЛЕПОТА ПРИРОДЕ • МОНИ НИЈЕ ИСТО ШТО И YMETH Ако нам дођу пријатељи па хоћемо да се похвалимо како нмамо нешто шго АРУги немају, ако смо уморн« па хоћемо да се одморимо, ако нешто прославл>амо па хоћемо да се провеселпмо, ако- онда идемо на Грзу. А тамо, у објектима нашег угоспггељског предузећа, у .; својој или пријатељевој внкенднцн, на ливади или шумарку гфоведемо car, два или цео дан онако како хоћемо нли можемо. Сутра, не без поноса, причамо како смо били тамо и шта смо радили. Грза нам неје више далеко _и кад говоримо о Параћину говоримо и о Грзи. Она је данас наша више него што је била јучс и сигурно да ће бити сутра више него данас. Тако нам се бар сада чини, мада понекад сулпвамо да ће тако бнти сутра, јер, ипак, Грза није данас оно што је бнлајуче, а ако овако наставимо, без сумње неће Зити сутра оно што је данас. Изишавши 1<з сиромаштва, са жељом да докажсмо свој престии; или да уложимо новац у нешто чему вредност расте, а ретко и због својих стварних г<отреба, распарчамо дивне лнваде и пропланке, неке чак и оградимо и на већини саградимо внкендице без мкаквог реда, а често и без и мало укусги. Нарушисмо склад и лепоту природе, па код пријател>а, који знају шта је лепо, кад то виде примећујемо чуБење и чујемо их како шапатом или гласно кажу: „Ех, да је ово неким случајем у Словеннји...” Материјална добра н материјално благоста«»е, ' дакле, испред су културс Mohn ниЈе нсто што и умети. Уосталом, да је то тачно види се не само кроз архитектонско-гргЉевинске иромашаје, већ н кроз целокупно понашан>е, а нарочмто кад се погледа и види оно што остане после нсдељне инвазије. Кесице — најлонске и обичне, хартија — новинска и обична, коске и љуспице лука и безброј дру гих отпадака на све стране'-. Међутим, кад би свако „своје ђубре” покупио у кесу, јер оно се не разликује од „туђег ђубрста” које нер вира и изазива разлшпгге коментаре, онда би Грза била далеко лепша и боравак тамо пријатнији, а из звучника Дечјег одуаралипгга не би се чуло: потом ћемо извршити чишћење круга који су несавеснн туристи...” Та девојчица, коЈа саошптава дневни распоред, и сви њени друговп п другарице, наша депа коју смо тамо послали да се одмараЈу, не би требало то да доживљавају захвалуЈући нама, Јер учимо их и тражимо од н>их да се на нас угледају... Но, срећа 1е што то не чине и што своЈој деци неће чшпгги то што ми чинимо њима и што ћс спгурно умети да користе оно што буду ималп на један други начин. Д. А. ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Златна медаља у Нишу На спортским играма грађевинара Србије, које су прекјуче завршене у Нишу, напш сарадници Раде Мило савл>евић и Миливоје Вуч' ковић, реферснти за иифор мацијс у Фабрицп цемента „Новн Поповац", освојили су још једнр признање. Они су за уметничку фотографјиу „ОДМОР НА ВИСО КОМ НИВОУ" освојили злат ну мсдаљу. Остали предст-авницн овог колектива су постигди скро.м није резултате (шахистн шести, стонспенисери осми) а одбојкаши су без освојених поена. ГОДИНА I • БРОЈ 12 ПАРАКИН 6. ЛВГУСТ 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГСAВЕ3А РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПAРAВИН Р. МИЛОСАВЉЕВИБ И М. ВУЧКОВИБ: ОДМОР НА ВИСОКОМ H11BOY (БРОНЗАНА Y ДЕСПОТОВЦУ, A ЗЛАТНА МЕДА/VA Y НИШУ РАПОРТ ПРЕД ЗАВРШЕТАК ЖЕТВЕ КИША СИАЊИАА ПРИНОСЕ Жегва се приводи крају. Остали cv join последњи хектари под пшеницом. Али ће и са њих ускоро бити однешена овогодишња летина. Комбајни непрестано раде на терену до окончања жетве. Y ПИК-у — пољопривредна производња „Слога” Параћин дознали смо да хћс ‘жетва бити завршена за десетак дана. Киша, која је недавно пала, утицала ie на приносе. Сада су приноси мањи за 20 — одсто него пре кгапе и крећу се од 3500 — 4000 кг. по хектару. Површнна од 24 хектара под пшеницом скоро је сасвим страдала од града. V „Жупском Рубину" — ОО¥Р „Јухор" Рашевица дознајемо да је жетва завршена. Али овде киша нпје много утицала на приносе јер је квалнтет земље другачији. Овде се по једном хектару добило до 3500 хиљаде по хектару. V Земл>орадничкој задрузн v Дреповцг жетва је такође окончана на површинама под јечмом. Једном здружном комбајт' поможу и две вршалице да се пшеница дигне са њива. Y кооперацији „1 Мај" из Параћина жетва ће бити завршена за десетак дана., Прнноси су нешто мањи него на друштвеном сектору, али задовол>авајући, и крећу се од 3500 — 4000 i<r. по хектару. СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА OK ССРН 1BU Ш ДУГОРОЧНО ШНИРДЊЕ ■ Y ПОНЕДЕЉАК, 29. ЈУЛА 1974. ОДРЖАНА ЈЕ СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН, HA КОЈОЈ ЈЕ УТВРБЕН ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА АКТИВНОСТИ ДО КРАЈА МАНДАТА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ■ ДОНЕТА ЈЕ ОДЛУКА О КОНСТИТУИСАЊУ КООРДИНАЦИОНОГ ТЕЛА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ О ПРОГРАМИМА РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ И ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ И КООРДИНАЦИОНОГ ОДБОРА ЗА КОНСТИТУИСАЊЕ САМОУПРАВНИХ ННТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Е ИМЕНОВАН ЈЕ ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ 30-те ГОДИШЊИЦЕ ОСЛОБОБЕЊА ПАРАКИНА Кратак предах који с.мо V раду имали након обавл>ених избора за делегацијс м делегате скупштина друштвено- -политнчкпх и месних заједница ускоро се завршава. Судећи по задацн.ма и акцнјама Социјалистичког савсза у току наредннх месецн (цредлог Програма обухвата пернод од маја Ј975. када трсба да се окоичају избори у оп штинској организацнји ССРН), очекује нас веома жива друштвенополнтичка активонст. Издвајамо неколико најважнијих питања на којима ћемо се ангажоватн: о На јавну дпскусију јс већ став/^ен документ Основи заједничке политике дугорочног развоја СФР Југославије. Ynoредо са вођењем јавне диску снје о ово.м документу, као и одговарајућем материјалу којп he бшп основа за дпскуснју о дугорочном развоју у Репуб лици, неопходно’ је ннипрати, организовати и прапгги дискусију о дугорочном развоју наше Општгше, организаци ја удруженог рада, меоних н 1гнтересннх заједннца. Y цил>у ефикасностн у реализацнји овјгх задатака формпран је Ко ординацноии одбор од представника друштвено-политччких организација, организација удруженог рада и других запнтересованлх структура. По себно се указује на значај локалних средстава јавног ннфор мнсања у обавештавању шире јавности о току јавне дискуси је н о најинтересантнијим деловима 113 програма развоја. Ова активност биће у септембру отворена посебном седницом Огаитннске конференције, ССРН, на којој ће, како се оче кује, говориги и друг МИЛУТИН МИЛОШЕВИН, потпредседник Републичке конференцн је ССРН Србије. • Конституисање самоуправннх интересних заједница на новим уставним основама је започето у јуну јавном дискусијом и потписивањем самоуправних споразума о оснивању ннтересних заједница у облас ти непосредне дечје заштите, социјалне заштнте и' стамбене области. Предстоји нам акција на конспггуисању самоуправних интересних заједница у дру пш областима (образовања, културе, фпзичке културе, запошллвање, здравствено и социјално осигурање и др.). Ак* тнвносг на овом плану треба да обухватн: — критпчку анализу стања у организацпјама удруженог рада којс пружају услуге у свим обласгима; — анализу стања и досадаш њег рада постојећпх интерес1IHX заједница; — пр1шрему програма рада и развоја делагности заједница; — припрему предлога потреба фннансијских средсгава и њихових извора. Код избора делегација п делсгата за ннтересне заЈедннце морају се поштовати критеријуми усвојене кадровске полиООДБОР За прославу 30-годишњице ослобођења Параћина Бошковић Добрпвоје, Мнлошевић Милутин, Пауновић Никола, Савић Градибор, Антпћ Драган Хрсић Томислав, Божић Илија, Вељковић Драган, Вићић Нпкола, Гуњевнћ Недељко, Бокић Драгиша, Букић Саша, Бурић Драголтир, Борђевпћ Живота, Живановнћ Предраг, Јовановић Бојана, Јовановић Петар, Јовановић Бурађ, Кокаљ Бранислав, Лековић Петко, Миливојевић Слободан, Мплетпћ Стојадин, Маринковић Јован, Николић Ранко, Обрадовић Милисав, Огњановић Лзубо- \шр, Петковић Борђе, Петровнћ Новица, Павдовић Момчило, Радовановић Лшљана, Радуновић Младен, Радојевић Зоран, Радић Душан, То- । мић Живојин, Шубареаић др Милисав. тике, јер, практично, конститу исањем интересних заједница на делегатском принципу, избо ри улазе у завршну фазу. (Наставак на 2. странн)
CTPAHA 2 14 ДAHA M3 РАДА CABE3A БОРАЦА СОЛИWHOM Ci СТАШРЦИМ* Велпко разумевање које борачка организација наше огаитине нма за све дргађаје и токовс v ко.муни, није затајио нн V момеитима када ie Српску фабрику стакла ватрена cTiixiiia оштетила и овом бројном колективу нанола огромну материјалну штету. < Скромно, аз\п од срца и макснмалЖо v oahocv на cBoie могућности, онн :cv «з срслстава од убране чланарине из двојилн 13.000 динара и бесповратно их дали радним ' људима СФРЈ, покушава- 'јући да ублаже њнхов тежак матсрнјални положај Koin ie последица недавног пожара. Овај пример нека послужн н осталим друштвено-политнчким организанн јама и радннм колективима како прилази и помаже v невољи. ce ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА УЧЕСНИКА НОР-а И НЕПОСРЕДНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА Дугогодишње дилеме како. на ксни начин и којим видом омогућити здравствено и сошлјално осигурање учесшша НОР-а непосредних пол»опривредних про извођача уродила је, коначно, плоло.м. Ha rai начин, а на опште заХовол»ство, решени су бројни пробле.ми који су v овој организацији билн предмет непрестаних дискусија и предлога. Закон о здравственсп заштити СР Србије, који је ступио на снагу 1. јуна 1973. године поспешно ie рсшсње овог проблема, однрсно, омогућио ie здравствену заштиту ове категорије бораца. До сада ie на тернторији наше рпттлне овнм видом заштите здравствено осигурано •Ј350 бивших бораца НОР-а, док сс за преосталих 50 бораца водн поступак о доказивању њиховог учешћа v HOP-v. Очекује се да до краја ове године овај пробле.м буде дефинитивно решен. Охрабрује и обећава п чињеница да се V Репгб.иши ужурбано радн на дограН>и овог Закона. Очекује се да њим буле решено и пензионо осигурање поменуте категорије бораца НОР-а. СТАЛНА БРИГА О МЛАДИМА Водећн непрестану бригу о деци бораиа и ратннх војних инвалида, Општински одбоо СУБНОР-а годинама изналазн могућности да омогући матернјалну помоћ за школовање све деце 411- in родитељи (борпн ц ратнп војни инвалиди) нису у могућности ла им то омогуће. Из сопствених средстава. Y том правцу одбор нанлази на велико разумевање код Скутпптине општкне Параћнн н ове годнне .материјално по- .маже 15 ученика и студената. МАЈКАМА ПАЛИХ БОРАЦА IIYHA ПАЖЊА И ЉУБАВ Општински одбор СУБНОР-а, поред бројних других проблема, значајно место поклања бризи н старању о породииама палих бораца, а посебно о самохраним мајкама, којнх v нашој општини има v прнличном 6poiv, а које cv углавном без основних средстава за жнвот. V том npaeuv Одбор чпни сталне н једнократне новчане помоћи. Исто тако, устаљено ie да се овим породицама чине поклонн поводом државних празника везаннх за значајне дане Народно-ослободилачког рата. Пуна пажња се посвећујс н здравллг ових породииа, као н бораца. Значајну cvmv улажс за бањска н климатска лечења. Овим видом заштите v нашој општини ie v 1974. годинн обухваћено око 200 бораца и чланова породииа na.uix бораца. БОЈАНА ЈОВАНОВИН — ДОБИТНИК ПЛАКЕТЕ СУБНОР-а Пут седамнаесто-годншње девојке Бојане из Теочака код Бнхаћа од борца Другог крајишког одреда до правЧека нас дугорочно планирање (Наставак ГлГтдПЛк' faса 11. гтпаиг! странс) ...... .. . _ ________ — Свн послови у вези са преструктунрањем постојећих пнтересних заједнпиа треба обавитн до краја 1974. Ови задаци се одпосе и на прилагођавање функционисања фондова на уставним принципима. • Функционисање делегатског система. Y ш«љу доследног оживотворења уставних на чела и ефикасног функционисања делегатског система, ССРН ће се ангажовати на следеће.м: у заједницн са Синдикагом предузети мере да делегације сачи не своје планове рада; у цил>У идејног оспособљавања делегација и делегата нницира* ће се посебни програми у прво.м реду преко Клуба самоуправљача; посебна пажн>а ће се поклонити ,функционисању делегацпја друштвено-политпчких организација, пошто још увек и.ма извесних недовољно дефинисаних односа између н»их и делегата Друштвенополитичког већа CO. • Унапређење рада месних заједница и развој непосредног одлучивања грађана и радних л>уди спгурно је један од прворазредних задатака, јер ће се само на тај начин складно упоптунити функционисање делегатског система. Преко разни.х зборова радннх л>уди, референдума и других форми непосредне социјалистичке демократнје треба настојати да у непосредном одлучнвау о друштвеним пословима узме учеш he што већи број радннх људи и грађана. Треба учинитн наnope да месне заједнице проши ре своју делатност на сва пита ња од животног интереса за радне људе и грађане. • Унапређење пољопривреде и развој друштвеноекономскпх односа на селу. Активност у на редном периоду бнће усмерена на: критичко сагледавање стања пољопривреде на нашој те y^£gp|illlllllllllllJIIIIIIIIIIIIIIIIIlll1llllllllllllllllllllllllllllllllllIlllllllllHlllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllli: УГАО И i л u ц е Землина тежа ама огромну моћ. Људе, ипак, више привлачи мдре. Лако је пужу да кампује, Каде не мора да плаћа боравишну таксу. Филм је део Hatae културе. Нисам знао да је данас културно псовати. Ако се на грешкама најлакше учи, онда за образовање имамо одличне услове. Један биоскоч тренутно не ради. у Пара1шну /е тиме ман>е културе, ии и некултуре. Базен у Параћину најзад прорадио. Xohe ли то помоћи да и наш лист исплиеа из финансијских тешкоћа. Тишко БОЈАНА ЈОВАНОВИп ника н председннка Општинског одбора СУБНОР-а у Параћину- је напоран и тежак. Истнна, има у њему много светлпх тренутака — од победа Осме крајишке бригаде на фронту па до неког решеног борачког проблема, новог стана за борачку породнцу, обезбеђене стипендије. Свуда она стигне, све разуме н увек је спремна да помогне. Због тога члановн борачке организаннје у нашој Општини имају пуно поверење и обраћају јој се као неко.м свом, блиском. Њен рад у борачкој органнзацији је уролио плодом. Осам година љубави и поверења омогућили су да се ова ор ганизаинја афирмише не само у регнону. Убрајају се међу најактивније у Републици. Због тога је другарица Бојана Јовановић у част 4. јула — Дана борца- награђена Плакетом Савезног одбора Савеза удружења бораца за изванреДне заслуге, напоре н резул тате у раду и животу организацнје којој она поклања своју љубав и време, а њеним бројним члановпма најдубл»е л>удско разумевање. Љ. C. риторији; докле се стигло у спровоВењу „Зеленог плана”; пружање noXiohn у спровођен>у Закона о удруживању земљорадника н др. — Општенародна одбрана и друштвена самозаштнта је пи таље о ко.ме ће Општинска кон ференцнја ССРН расправљатн на једној својој седнпци. Посебна пажња биће поклоњена морално-политичким прппрепре ма.ма за одбрану, као н улози друштвених органпзацпја и уд ружења грађана на овим задацЈЕма. — Друштвене организацнје и удружења грађана: Соиијалнстички савез новим уставилга и конгресним резолуција.ма учнн»ен је одговорнијим за актавност друштвених организација п удружења грађана. Y том цил>у биће извршена анализа организационог стања у њнма; пружиће нм се помоћ у програмпрању актнвности, у решаваиу финансијских проблема и др. — Избори у ССРН: предизборнс актпвности у месним ор ганизацпјама почеће крајем го дпне а окончање пзборне актпвностн и консппуисање новонзабране Општпнске конференцпје ССРН обавиће се маја 1975. уколико о томе не буду дата нека посебна упутства од странс Републичке конференције ССРН Србнје. Стипендпје Титовог фонда се додел>ују младим радницима и деци радннка на редовном школовању y средн>и.м, вншнм и високим школама и факултетима. Стипендије се додел>ују за школску годину која траје од 1. октобра јсдне до 30. септе.мбра другс гбдине, за редовне облике образоваља. За остале облике оСфазовања, стппендија се додељује за онолико година колико школскпх година има школа на којој стипендиста учи пли студира, односно за рнолпко година колико траје доква.м1фикација илн специјалдзација радннка. Стипендије се могу дбделитп младим радницима који раде Y непосредној прозводњи (нли имају Hero друштвено-економскп положај), ако нису старији од 30 годпна и н.мају најман>е две годпне радног стажа, првенствено у својој радној организацпји. Као деца радника сматрају се деца -оних радннка којп раде у непосредној производњи (или имају нсти друштвено-ско -номскн положај), ако прнпадају узрасту који одговара редовном школовању, тј. од завршене основне школе до 27 годнна старости, Као деца радннка сматрају се и деца чијн родптел>н нз објективних разлога вшпе не раде у непосредпој производњи (смрт, пензионнсање, трајна инвалндност), а која испуњавају услове за упис иаи се већ налазе на редовном школовању. Кандидати за стипендије Титорог фонда морају испуњавати одређене услове којима доказују ,сроје способности н ПРИЈАВЕ ЗА СТИПЕНДИЈЕ ТИТОВОГ ФОНЛА ПРЕДАЈУ СЕ ДО 1. ОКТОБРА 1974. За младе раднике и радничку децу ЗА KOHKYPC ЗА ИЗБОР СТИПЕНДИСТА ТИТОВОГ ФОНДА СТИПЕНДИРАЊЕ РАДНИКА И ДЕЦЕ РАДНИКА НА ПОДРУЧЈУ СР СРБИЈЕ JE ОТВОРЕН ДО 1. ОКТОБРА 1974. ЗАИНТЕРЕСОВАНИ КАНДИДАТИ ТРЕБА ДА ПОДНЕСУ СВОЈЕ МОЛБЕ СА ПОТРЕБНИМ ПРИЛОЗИМА Y ОВОМ РОКУ. ОБРАСЦИ ЗА МОЛБЕ И ПРИЛОГЕ, КАО И БЛИЖА ОБАВЕШТЕЊА О УСЛОВИМА ЗА ДОБИЈАЊЕ СТИПЕНДИЈА МОГУ СЕ ДОБИТИ Y ОПШТИНСКОМ СИНДИКАЛНОМ BERY ПАРАБИН. пружају гаранцпју за успешно школовање и стручно оспособљавање. За младе раднпке основни условн су: успех у претходном образовању, постигнути резултати у досадашњем раду на свом радном месту, стручни квалитетн у технич$о-технолошком процесу своје основне организаинје удруженог рада н показнваг/? шггереса за доквалнфикацију или специјализацпју; допринос на техничко- 'технолошкнм про£галасци.ма, новаторство., рационализаторство; успех на такмичењнма на разнпм нивонма, добијене похвале, дипломе, награде; добпјено повољно пппиљење нз основне организације Синдпката или Савеза омладине. Ученпцн средњпх школа и студенти своје способности за дал»с школовање доказују: ус° пехом у досадашњем школован>у а потребно је и мцшљење организацнје Савеза омладине и образовних ннституција у којима се кандидат школује*. Кандидати који су у току школоваља добили посебна признања (прнзната републичким н покрајинским прописима) имају предност код додељивања стипендија. Кандлдатп за стнпендије Тнтовог фонда приказују и своје материјално стање и то: — младн радницн: доходак по члану породице, да лк деца примају стипенднје и друге врсте помоћи у којим износнма; — ученицн и студентн приказују укупан цриход по Из листа „Будућност“ (9) ЗА БОЉИ ОДНОС ПР0ИЗВ0ЂАЧА У СНАБДЕВАЊУ РАДНИХ ПОТРОШАЧКИХ МАСА Ради бољиг снабдевања граћансатва еоћем и noорћем градско предузеће „Исхрана" закључило је уговор са Среским пословним савезом да исти од про. извоћача откупљује no везашсч ценама производе (noврће и воће). Има пропзвоћача који нису правилно схватили траовину no везаниџ ценала и уопште нов однос који мора да влада, у пзвршењу уговорних обаоеза, већ... следствено трабицијама. из прошлости на овај илп онај начин покушавају- и изигравају извршење својих... обавеза. Главни узрок овоме је 'тезкња за високом и . незаслуженом зарадом. Обично ce дешава да поједин ци гледају да своје производе продају no високим и недозвољеним ценама, па, уколико у овоме не успсвају, онда тек приступају склапањч уговора о продаји производа no везаниМ ценама. Услед дужег ста. јања роба, коју нису одмах пустили у промет, квари се и губи од свога квалитета што се установљава при лико.ч извршења обавезе. Тако се је трећег августа десио случај са извесним произвоћачима који су no- . кушали покварене и црвљиве јабуке да продају као добре. He може се овде рећи да они нису знали какву робу могу и смеју да испоручују. Испитивањем је утврћено да се је поменута роба укварила услед тога што није одмах пуштена у промет. Када се није успело да се роба прода no недозвољеним ценама он. да се покутало, да се ови пропзводи, укварени од дужег стајања, ипак уновче и добије за њих накнада. Јасно је да се овде ради о поступку који подлеже кри вичном прогону и кажњавању. Оно што је битно у целој овој ствари јесте та окол ност да данас још. има произвоћача који неће своје производе да износе на пијацу или доносе мале количине истих у тежњи за што већом зарадом. Јасно је да таквп појединци немају разумевања о радним напорима наших трудбеника, о великим кдристима које ће остварење Плана донети свпма трудбеницима наше земље и подићи стандард живота радним масама како града тако и села. Јасно је такоће да они нису свесни ' коренитих промена које су се одиграле у земљи и да 1 је данас поготову срамно и недостојно повлачењем ! робе са тржишта отежавати снабдевање широкпх pad. них маса и на тај начин радити против интереса и ! својих и свога народа. Наше јв да указивањем на неправплност оваког рада разбијамо ове заостатке рћаве прошлости, да развијамо свест о узајамности и солидарности трудбеника града и села, да жигошемо све оне који отворено раде против интереса народа, да се свпм средствпма борпмо против свпх онпх који свесно иду на то да отежају снабдевања широких маса. На овоме треба да радимо заједно са свесним произвоћачгта и онима који су no свом позиву дужни да се старају о снабдевању широких маса парода. (Из листа „Будућност“ бр. од 17. августа 1948.) М. МиленковЈ&^ ТРУДБЕНИЦИ СТЛКЛЛРЕ СНИМЉЕНИ 19«. (СВОЈИНЛ ДОБРИНКЕ МИЛИДРЛГ) члану домаћинства, број чланова породиие на редовном школовању, коли* ко чланова породнце примају стипендије и друге врсте помоћп и у којим износима. Овде предност имају канди* дати из радничких породица са ниским матернјалним примањима. Кандидати за сптенднје Тјг товог фонда, као и ужа поролица радника, треба да поселују задовољавајуће морално- •политичке квалитете, односно да су активни у пзградвн самоуправног социјализма п со’ цнјалистпчког са.моуправљанл, ла су идејно н политички опрсдељени на линији Савеза хомунпста, да су доследни бории за развој братства и јединства народа и народности и да св доследно залажу за нзграђивање соцпјалистпчке со.ииар' ности. Овс одлпке огледају се у ахтпвном раду у друштвено-политичкнм организацијама (СКЈСавез синдиката. ССРН. Савез омладнне п др.), уважаван>е лруштвених норми понашан>а. примеран рад и лпчни живот. сттремност за учествованл Y пзградњи зем.у»е (омладинсхе и друге акипје и сл.) и у другнм поз1гптвн1!м особинама. Потвр* де ових .особина доказују с® мишл»ен»има к препорукама ор ганизацнја којкма кандкдати прЈтадају u на други погодан начпн. М. Петрвм*
14. ДАНА СТРАНА 3 IUA КОНГРЕСНИМ' Н30АЦИ1АМА ч КИћЕСЕ У АКЦИЈУ ГТИШЕ: БОЖИДАР МАДИБ У7'1; • ж* • Иако се налазимо v сезони годишн«их одмора, у мнопш срединама полити чка активност не јењава. Активност ООСК гсмерена je v правцу ирактичног спровоћ<?ња резолупија. Проблматика материја* лче пр-онзводње највише окипира пажњу ооск. Ранији прилозп v ово| рубрицп натпег лнста имали су за цил» да члановпма СК и птнрој јавности омогуће noxnvMiiie сагледавање н разуч<еван>е резолгшНе ¥П конrpeca- СКС п X копгреса СКЈ. V којоЈ Menu је тај пил» постигнут тсшко је рећи, a бнли бисмо веома задовољни ако смо v томе успели. После низа састанака ООСК посвећеннх гпознавању чланова СК са задацима ко1н проистичг нз крнгресних резолуција, ООСК приступилс су програмирању V наредном приоду. Семинар недавно одржан v Си севцу искоришћен је, поред осталог. п за критичко оцњивање програма ООСК. Већ, из самих програма рада дало се уочнти да проблеми производње нису мвмошпли нп |едан програм. Сама та чнњеница указује на ггравилну оријентацију ООСК. Јер, у конгресним резодуцијама се, поред осталог, каже к,ДА СЕ ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ПРИДАЈЕ ПРАКТИЧНОМ АНГАЖОВАЊУ РАДИНКА ДА НЕПОСРЕДНО ОДЛУЧУЈУ 0 МЕРЛМА ЗА УНАПРЕБИВАЊЕ ОРГАНИ ЗАЦИЈЕ РАДА, ПОВЕКАЊЕ ПРОДУКТИВ НОСТИ РАДА, БОЛзЕ КОРИШНЕЊЕ ПРОИЗВОДНИХ КАПАЦИТЕТА, ЗА СНИЖЕН»Е ТРОШКОВЛ ПОСЛОВАЊА И О ДРУГИМ ПОСЛОВИМА КОЈИ CY, Y YCAOBHМА ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ — ФУНКЦИЈА — РУКОВОДНО-УПРАВЛзАЧКИХ CTPYKTYPA". Истини за вољу, време када се v го* гово свим организанијама удргженог рада гогорило, НАГЛАШАВАЛО И РАДИЛО. да организација рада, развојнп програми. правилан размешта? радника на поједина радна места п друго, не споадају V домет толитичке активностп — ни|е тако далеко faa нас. Погрешили би смо и ако би смо рекли да смо превазишлч гтедузетнички концепт органнзовања. Међутим. процес превазилажења таквог стаља већ је увелико отпочео. Постледка седница . конФеренциЈе СК наше Оппггине посвећена fe проблемима . ривређивања. о чему ie било доста ре 1 V пропЈлом бооју нашег листа. Органи ациЈа СК v Фабрицн цемента v IIonoBiiv, гледаваЈући проблематику v ббластп оизводње, покренула 1е широку акцију ттравцу превазилажења уочених недостаатака и поблљшавања пословних резулта a. ООСК v Фабрипи текстилних машина Пролетер" у Параћину већ неколико сас анака посветила fe овој проблематици, в акцију за побољшаље организације раа, повећање продуктивности рада, еко омичностп и реитабилности за побољтпаве радне и технолошке дисциплине и ра» оЈ самоуправних одпоса, ттреко збора ра не заЈеднице, vKft»y4vje све раднике. Сливих примера има и v другим опганизаци ама удружепог рада, укл»учу!ућл tv и ХХЖ v области пољоттривреде чија 1в реокупација самоуправно удружпван>е ада индивидуалнугх пољопривредпих про звођача са организашИама удруженог ра a v области пол>опривреде и развоЈ apvтгвено-економских односа на селуV свим овим срединама акција се проWVJe на Синдикат и Социјалистички са ез. Досадашња активност ООСК на овом лану 1е показала да има безбпој пробле- "а, паизглед ситних. ко1н v велико! мепи 'Нбмогућавају постизање бољих послових резултата. To noTBpbviv и програмп Роистекли из ових акпија. ко1е радним Меднипама ппезентипа1г пукододства ор- *иизапп1а улруженог рала, чп|а реализаиЈа he допринети отклаувањи слабостн в остизауму жел»ених циљева. Овакца пра са показуЈе ла Савез комуниста ужива елики гглел v OVP и на селу. али исто ремено указује на неефикасност у OYP *>Ја је постојала, и недовол»ну спремност олгопривредних организапиЈа да брже &овол»е интересовању пољопривредних ооизвођача за глпуживањем рада на баи нових уставних начела. ОчекуЈе св да ће из појачане активносд веома брзо произаћн бол»и резултати производњи, а тиме и почетак оживотво ења конгресних резолуци1а. Свакако. не 1М важни cv и остали аадапи СК, као гто 1е располела дохотка према резулта jpia рала. стамбсиа политика, проблемв 1пошл»ава«>а кадровски гтроблеми. оства* ■ваље и Anvnfx прапа радника v vapvjk& ом раду- МеИггим, све те задатке fe дале о лампе тмпнедти на самоуправним осовама, vKOAtiKo one свега испуницо оба еае v областн производње и тиме о|ача co материјалну осиовну самоуправљаља. Имајући v виду задатке који произилазе нз резолуцнја VII коигреса СКС и X конгреса СКЈ, који полазе од класне суштине н цил>ева далег развоја нашег самоуправног социјалистичког друштва н дугорочних непооредних интереса. радничке хласе, a у цифу свестраног, крајње одговорног и до* следног рсалнзовања задатака. који проистичу iia ових докгмепата као н програма СКЈ, Општипске конферениије СК седицн одржаној дана 11. јула 1974. донсле су ПРОГРАМ РАДА Конференинје и Комитета СК Општине Параћнн за псриод од ivHa 1974. до маја 1976. Т — АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ПРОИЗВОДИ>Е И УСЛУГА V ПРИВРЕДИ ОПШТИHE ПАРАНИН (јун — децембар 1974.; авrvcT 1975.; март 1976.) — резултати пронзводњс и услуга по фнзичком обиму у посматраном перноду и њихов однос према резултатима у нстом перноду 'претходне године: — резултатн пронзводње по вредности, гз сагледавање свих елемената укуппог прнхода, и њихов однос према резултатнма v истом перноду ппетходне године; — фактори који cv утттали на остварење послрвних резултата; — утгутрашње резерве н могућност н>нховог кскоришћавања; — утицај резултата пронзводње на запошљавање; — место и улога као п задаци СК v области произвбдње и услуга. II - АКТУЕЛНИ ЗАДАЦИ СК У ОБЛАСТИ ПОЛИТИКЕ Савгуст— септембар 1974.) — економска п социјална снггрност ралннх људн као основни цпл> социјалне политике; — расподела дохотка и личних доходака према резултатима рада као фактор онемогућавања неоправданих социјалних разлика; — улога соцпјалистичке солидарности соцнјадистичког хуманизма v соцнјално] политнци п степен развсиеностп солндарности н хуманизма v општиуи, са посебним освртом на солпДарност v области ста.мбене политике, запошљавања. здравствене заштпте. дечје заштите. друштвене псхране итл.:. — пореска полптика као важан чпннлап V споечавању продубљивања неоправданих сонијалних разлика; — раднтт човек као стварнн носнлац соцпјалне полнтике: — утицај друтитвеннх логовора н cawov правнтгх споразума о расцоделп дохотха: лн 4HIDC доходака v области сонијалие полнтике: — задацн СК у овој области. НТ - РАЗМАТРАЊЕ ПРЕЛЛОГА И ЛОНОШЕЊЕ KOBE СТАТУТАРНЕ ОДЛУКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ ПАРАБИН (август — седтембар 1974.) 4V - СПРОВОБЕЊЕ УСТАВНИХ НАЧЕЛА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА АФИРМАЦИЈУ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА (новембар — децембар'1974.) — начин регулисања са.могправних односа у основним организацијама удруженограда самоуправним споразумима и огпптим актима као и функционисаље тих олноса; — т/ормирање и функционисање друштве но-економских односа v ОУР: — однос између делегацпја и делегата и делегација и радних људи и грађана; — начин усклађивања различнтих ставова и интереса v Скупштинн општине и скупштинадга самоуправних интересннх заједница; — благовремено припремање материјала и сазивање седница Скупштине општине и скупштина самоуправних интересних за« једница као ттретпоставка за успешно функционисање делегатског система: —.задаци СК на афирмашпи делегатског система. СА СЕДНИЦЕ ОСВ----------------------------------------------------------------------------- ДОПУЊЕН ПРОГРАМ РАДА На седници Општинског снндикалног већа, која Је одржана 19. јула 1974. године, допуњен.је Програм активности Снндиката отптпне Параћин, усвојени су програми рада компсија Већа, вернфиковани Закључци са Друге конференције самоуправљача и донето впше одлука. Допуна програма је произашла из потребе да се организације Синдиката днгажују и на оним задацима које су покренули конгреси Савеза комуниста. Отуда се, пре свега, указује на потребу да се начини критичкн осврт активности, а затим се указује и на при ритетне задатке којима у наредном периоду треба поклонитн пуну пажњу. Између осталЈгх, то су: — оцена потписаних самоутт равних споразума; како се они у праксн спроноде; садрже. ли какве недостатке; какв« коректтиЈе у њима треба извршити и сл.; — угврђнвање критерија н мерила и постићи самоуправне споразуме у вези са ра споделом дохотка н личних доходака, посебно код оних ООУР чије су организацнје уд руженог рада ван наше Огг штине; — заједно са ССРН треба оиенитн функнионисаље делегатског система; какви су односи између самоуттравне изборне и базе и делегација, измећу делегација п делегата; какав је однос стручних службн према делегацијама н делегатнма; — конститунсање самоуправних интересних заједнпиа; — послови v вези са чзврша вањем произволних залатака; месвчно, периодично и го дишње осгваривање планова ПРИОРИТЕТАН ЗАДАТАК: РАЗВОЈ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИХ ОДНОСА КОНФЕРЕНЦИЈЕ И КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЗА ПЕРИОД ОД JYHA 1974. ДО МАЈА 1976. ПРОГРАМ JE YCBOJEH НА СЕДНИЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК-а КОЈА ЈЕ ОДРЖАНА 11. JYAA 1974. V - АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ V ОБЛАСТИ РЛСПОДЕЛЕ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ ДОХОДАКА И ЗАДАЦИ САВЕЗА КОМУНИСТА (јануар — фебруар 1975.) — расподела пре.ма резултатнма рада, мора бити осповнн прпицип како код расподеле дохотка тако н код расподеле личних доходака: — поштовање дргштвеннх договора н самоуправних спораз\'.ма о располели дохотка, са посебним осврто.м на одстгпање од само* управно гтврђенпх норми; — начпп н облппп впелпован.а минулог рала v располелп личпих доходака: — расподела лпчннх доходака као нзвор разних несигласииа v ООУР, нзвор социјални.х разликз ci узрок флуктуашле кадрова; — самогправно утврђнваље најнижнх л. д. v OOVP. — задацц СК у овој области. VI — МОГУБНОСТИ ЛУГОРОЧНОГ УНАПРЕБЕЊА ПРИВРЕДНЕ АКТИВНОСТИ У ОППЈТИНИ (март — април 1975.) — ггриродне н друпггвене претпоставке за унапређеље привредне' активности: —' програмнрање прнвредног развоја: — могућностн унапређења привредне активности усовршавањем технолошког проиеса производње и услуга v посто]*ећим ОУР; — могуђности унапређења привредне активности изградњом нових капацитета; — место и улога Фонда за сЗлидарно фи« нансирање запошљавања v унапређењу при вредне активности: — интеграцнони проиесн v привреди општине као фактор унапређења привредне активности; производње,, дохотка. проАукiiiBHOCTH, трошкова -пословања; — инсистирати да се на зборовима радника усвоје прог рамн штедње на материјал* ним трошковима, трошковима производње, за ефнкасније ко ришћење радног времена' н др. — преко Клуба самоуправл»ача треба покренути акцију за доношеље самоуправних споразума у вези са образовањем радника, школовања ‘ п стипендиран>а ралничке. деце. друштвене исхране, одмора, рекреаинје, здравствене заштите; кулгурно-забавног и* спортског живота радннка. Ови и другп задапн утолико су најзначајнији што их треба оеализоватн управо v време припрема Петог конгреса СС Србије и Седмог конгреса СС Југославије. — место п улога носплаца прив1редног развоја у општинп; — задаци СК на унапређењу привредне активности у општини. VII РАЗВОЈ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИХ ОДНОСА И САМОУПРАВЉАЊА У ПОЉОПРИВРЕДИ И НА СЕЛУ (март — април 1975.) — разни облтЈи производне сарадње по* љопривредннх организција v друштвенрм се ктору са индивидуалним пољопривредним прризвођачима — битан услов за подруштвљавање полЈОпривр'едне производње и развој самоуправиих односа v- пол>опр&вр£дк; — степен оазвијеиости гтривредне сарадње Trawebv 00УР у пољопрпвреди и индивидуалних пол>огтриврелннх произвођача и могућностн дал>ег развоја и проширивања те сарадње; — пнииијатгтве и мопућности за удруживан>е инднвидуалних пољопривредних прризвођача стварањем земљоралничких задруга редних произвођача v општини; и других облика салуоуправне интеграције рада и средстава нндивидуалних пољоприв- — нзградња објеката ADvnrrBeHor стандарда па сслукаоуслов за бржи развој друштвеног живота на селу и Фактор опредеље ња већег броја радних људи за живот и рад> V пољопривредп и на селу; — задаци СК у овој области VTIT - ИДЕЈНО, ОРГАНИЗАЦИОНО И КАДРОВСКО ЈАЧАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК У ОГППТИНИ (Mai — ivHH 1975.) — борба против свих анти самоуправних појава и тенденшпа и носилаца ових идеоло гија, бнтна је претпоставка (ачања идејног јединства п акпионе способнбсти СК; — афирмација и доследна примена принпипа демократског централизма v раду 00 СК и других облика испољавања активноста организације СК v општпни; — идејно опредељење и практична борба за развој самоуправннх односа на свим нивоима и v свим областима дритптвеног жи вота. мора да буде основно мерцло за пријем новпх чланова v СК: — политика омасовљења организације СК па посебним освртом на ппцјем младих раднпка и земљорадниха v СК: — попгговање критеријума калровске по луттике при избору л»ули на олговорне друш твене п пгиитичке функпи1е и vrmiai СК на поштоваж** гтвпђенпх крнтепп|ума: — залапн СК на лал.ем илеЈмом организационом ‘ и калровском јачања СК IX - ЗАЛАПИ СК V ОПГПТЕНАРОДНОЈ ОДБРЛНИ И APVIIITBEHOJ САМ03А1ИТИТИ (новембар — децембар 1975.) — v Kofof мери се оппггенаполно1 одбранв и APvinTRriiai самозаштити похлања пажња v 00VP и M3; — степен оргпнизаппппе и материЈалие припремљеппггп 00VP И M3 та рад и деловање за слгча! рата и непосредне ратно опасности; — схватање ппкпрема за општенародну одбранг као гехпмчког пцтења ко1е се стре* п\ппта појелиип\» оеФепентимв наноси највећу штету v ohov области; — улога cawovimanne палничке контроле v области друттпене самозаштите. посебно V областџ сузби!ања ппнвпеАног криминала, злрупотоеба caMovnnamuix права оадних л»у ли и Аругих неттивних појава; — валапн СК v областм раавоЈа сисема отитеиародне олбране и лоуштвене самозв* штите«
CTPAHA 4 14 ДАНЛ ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ СААБОСТИ СЕ ПКМЖЗЕ Мере које су предузете у Фабрлци цемента крајем јуна и почетком јула најављују очекпваме резултате. Анпажованост читавог колектива, a пре свега друиггвено-поллтлчких снага, органа самоуправљања и руковођења, по застоји у цемвнтари-тешко је рећи. Сигурно је једлно да је све оно што је прсдузето било оправдано и на месту, почев од низа органпзационих мера па до прерасподеле радног времена инже№ериско|-техничСТЛРТОВАЛИ РАДОВИ HA MOCTY Пошто је немирна и ћудл»лва Велика Морава положила оружје под налетом јулских врућина, градители моста „Мостоградња" нз Београда отпочели су ттрипремне радове за ударањс камена темељца на изградњи еистема објеката на Велпкој Моравн код Чепура. Првп кубици бетона и прве тоне арматуре биће уграђене за дан-два у стубове носача на левој обали. Тако ћс до краја ове године три мостовска парка система Бејлп М 56” повезанп у једну складну целину, задовољити свако око чнја је опсеспја изванредна панорама, а становницима Прекоморавског подручја прслаз учннпти бржим и лакшнм. Одбор за изградњу моста је на седници, одржаној 3. августа, привео крају припреме за пзградњу прве фазе прпступног пута. Дакле, почетак радова на пзградњн система објеката на Великој Морави наговсштава да he се радовп на изградњи моста одвијатп у врло повољним климатским условима, па се може очекивати да ће до краја ове године мост бити предат на употребу. штој оцонн, дошлн су у. последњи час и нису били узалудни. Истина, у остваривању планскпх задатака касни се још увек. Овоме нарочито доприноси чињеница што се подбацнло у претходна трн месеца. Међутим, за јули се може рећи да је био прави барометар прилика у овом предузећу. Тек од средине истог елемннпсана је већина застоја па се кренуло .пуним капацптетом. Али оно што је изгубљено раније, није могло да се надокнади за ово кратко времс. Иначе, како he бити до краја године, вндеће се! Јсдно јс сасвим сигурно, ако се у пропзводњи наставн ов1ш те.мпом постоје реалне могућностп да свн планскп задаци мирно приведу крају чак и пребаце. Шта је највише допрннело да се среде прилике и смање оп- ког кадра истог у све три оменс. ЏОСЛЕ ВИШЕ КОМИСИЈА И СЕДНИЦА Y ПРЕКОМОРАВСКИМ СЕЛИМА СИТУАЦИЈА СЕ РАЗБИСТРАВА ■ ЗАЈЕДНИЧКА ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА КОМИТЕТА СК, ИЗВРШНОГ ОДБОРА СК ССРН И ПРЕДСЕДНИШТВА ОСВ, ПОСВЕБЕНА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИМ ОДНОСИМА ¥ ПРЕКОМОРАВСКИМ СЕЛИМА, ОДРЖАНА JE ¥ РАШЕВИЦИ □ ПРИС¥ТНИ ПРЕДСТАВИИЦИ СВИХ ПРЕКОМОРАВСКИХ СЕЛА II РАДНИ Л>¥ДИ ОО¥Р „JYXOP" РАШЕВИЦА S ОС¥ДЛ ПОКУШАЈЛ ДА СЕ ЗАДРУГА РАЗБИЈЕ НА ВИШЕ ДЕЛОВА И СВЛКИ ДА КРЕБЕ ДРУГИМ ПРАВЦЕМ Н ДИРЕКТОР „ЈУХОРА" ИСК/БУЧЕН ИЗ САВЕЗА КОМУНИСТА □ УСВОЈЕНИ ЗАКЉУЧЦИ ОСТЛВИЛИ „ЖУПСКОМ РУБИНУ", КОМЕ ЗАДРУГА ПРИПАДА, ДА ПОВУЧЕ ' СВОЈ ПОТЕЗ И ИЗВЕДЕ OBY СВОЈУ ОРГАНИЗАЦИЈУ УДРУЖЕНОГ РАДА ИЗ ТЕШКОНА Много је разлога било да се извршни органи општинских риководстава друштвенополитичкнх органпзација наћу на oKvnv са најодговорнијпм радним л>удмма и грађанпма прекоморавскнх села и да заједнички раз мотре политичку ситуацију, за коју Петко Лековић, секретар Комитета. рече v уводно.м излагању да јс „веома лоша". Истина, седница v Рашевици, одржана прошле средс- је V ттрвом реду требала да расвитли неке дру штвено-економске односе на ово.м подручју, пре свега, у задрузи- „Јухор”, која је оргапнзација удруженог рала „Жупског рубина" Али, л v дискусији, и v материјалнма, а .можда највише v ат.мосвери v којој је састанак одржан осећала се затрованост и нетр пељнвост међу селима овога подручја, за коjv ie тешко рећи од куда све потиче а још геже видети „злаз из нагомиланих слабостн из ппмгћеннх односа. Ипак овог момента је бнло најбитније сачувати једпнство економског подручја и отворити перспективу за решавање наго.мнланпх проблема, а све остало ће морати да се решава упорело са тнм. Стекли смо утИ’ сак да ]’е једннство исказано од стране пзвршних органа општннскнх друштвено-полнгичких организаинја на прусутне учеснике скупа позитивно деловало и да је код већп не, захваљујућн то.ме, превладао реализам Шта се управо збило задњих месецн на релацији општинска руководства, v прво.м реду Ко.митет СК,—руководства ових села? НАЛАЗ ПРВЕ ПАРТИЈСКЕ КОМИСИЈЕ Када ie било очигледно да слабости неће моћи да буду превазиђене ангажовањем cv6- јективпих снага са овог терена, уз помоћ чланова Политичког актива и отплтинских функнионера, Комитет ie фор.мирао посебну xoMBCHjv и ставио ioi v задалак да испита ситуацију у задрузи и оправданост захтева за издвајањем из задруге jcoia ie одлучно исхазана од стране грађана Трешњевице и Поточца. Налази ове комисије, v најкраћем, могли би да 'се сведу иа следеће: • Знатно cv поремећени . међуљудски од носи запослених v Задрузи. • Јако је нзражена недисциплина и тота лно неодговоран однос пре.ма раду и средсTBHAia рада. • Директор Задруге много одсуствује са посла а да никоме не подосн навештај о csoiHM путовањима. • Приликом пријема радне снаге до изражаја ic долазила фамнлијарност, па cv примана ситуирана липа а остајали без посла они којима је запосљење било нужно за живот. М. ИЛИВ; ПОВУЦИ-ПОТЕГНИ о He поштују се одлуке органа управл>ања. ® Нпсу гтружене благоврсмене квалитетне услуге пољопрпвредннм произвођачима © Уместо да сс оријентишу на припрему за спровоБсње „зеленог плана” и .уставних начела, ouii н д.аље сву пажњу поклањају са.мо трговини. © Пољопрлвредни произвођачи су V потnvHOcni одвојени од самоуправљања задру го.м. Комнтет ic на једној својој седницн прлхватио лалазе csoie компслје и оценио да за то крлвицу v првом реду сноси длректор Задруге Азубиша Цаннћ л затражио ie да се организацлја СК Рашевица позабави снтуа цлјом л да прсдузмс одговарајуће мерс. Организашпа је на Tai захтев Комнтета одговорила доста млако кажњавајућн дире ктора „јавном крнтпком”. НЛЛАЗ ДРУГЕ ПАРТИЈСКЕ КОМИСШЕ Како ттредузете мере ннсу дале нн пзблиза очекиване резултате, стање се Hiiie мен>ало, може се слободно рећи да се и дал>е продубл»ивало, нарочито v погледу међуллгдских односа v самој Задрузп п односа пре.ма по љопривредннм произвођачлма. Последнца тога ie захтев грађана села Трешњевине дз се издвоје из Задруге н да се припоје некој другој пољопрлвредној организашли. Убрзо за њиховим прлмером подазе и грађани седа Поточца. Имајући гтред собом такву ситуаиију, Ко митет ангажује Комисију за друштвено-еко номске односе и развој СК на седу да ком пдетније сагдеда друштвено-економске односе на овом подручју и да преддожи даље ак ције. Комисија ie обишда сва седа и запос дене v Задрузи, разговарада са чдановнма СК и најодговорнијим л>удима из друштвено-по литичког самоуправног живота. Њена опенз се углавном сводл на следеће констатације: ® Недвосмислено ie пзражено незадовољство са радом Задруге, v првом релу збо! тога што пранзводњи и кооператпвној сара дњи HHie придавана никаква пажља. и што им је трговина главна преокупацнја. И оно сара дње што ie било, била ie некоректна (тек под притпском ie нсплаћена преми)а за macro, нсплате за репу cv касниле, бојкотованп су пронзвођачи којп би сарађивали са дру гим задругама, високе цене услуга и др.). • У вези са несређеним међуљудским односима v колективу, констатовапо ie да није пружепа одговарајуНа помоћ „Жупско! рубина” да се изражене слабости отклоне, мада је таквпх захтева бнло и од стране поједнних члапова колектива и од стране по љоттрввреднтпс пропзвођача. Шта ie ioin горс, прилпком ступања Задpvre v ннтеграцију са „Рубином" дата cv обећања v везн са развојем Задруге алп се на иепуљељу тпх обсћања није скоро ништа учвнило. • Због свега тога, дошло ie до захтева села Трешљевиие и Поточца да се издво1е из Залруге н прђу сопственим путем, a у осталнм селпма пзлаз се види v променц односа према поллпрнвредним провзврђачи.ма, v но вом органвзоваљу земл»орадника и у промени руховодећег апарата Задрте. Заннмл>иво ie да директор Задруге ни1е бно спреман да прпхватп нм налазе ове Ко мисије већ ie предлагао формирање неке треће, што на cnoi начин говори о томе да руководећа гарпнтура Задруге Hwie v стахву да превазнђе наго&тане ^лабости. Сазнанл хојег су дошли из „ГРАДИТЕЉА" чланови овот холектива у оцени слабости није пријатно али СИНДИКАТ ШАЉЕ тим застоји код технцкв. £ РАДНИКЕНА ОДМОР he свакако служити као пример који не би смео да се noВећ неколико година радни- „ __ ОИ Грађе инског предузећа нови. Y исто време, све ово „грддиТЕЛ,” из Параћина нс потврђује да овде постоје сна- добијају регрес за годишњи te које могу брзо да преброде и превазиђу протгуст и негативности. ВЕСТИ ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА П. М. РАДНИЦИ НА БЕСПААТНОМ ОПОРАВНУ Као н ранијих година тако Y поодмаклим годинама, ircи ове године група од 75 рад- црпљена и болесна Милева ника из cbiix радних јединипа Маринковић лежи у Нупријудруженог рада ове Фабрике ској бодницн, а посета штофаотићиће на одмор од 10 дана. раца показала јој је да нпје Како иас је обавестио председ- заборављена и да успомена на ник Фабричког одбора Синдиката Тихомнр Филиповић, овај одмор искористиће се у рекреативнс сврхе, јер на опоравак одлазе изнемогди и болесни радници. V склопу одмора предвиђене су извесне вежбе које he радници изводптн под надзором рсфсрента за рекреацију Фабрике. Ове године на одмор he отићи раднлци који су пзабрани у радним једнницама, односно њих су бирали члановн савета ЈУР-а у сарадњи са Пснхо-соиијалном службом Фабрике. Средства за дссетодневнп од* мор обезбедло је Фабрлчки одбор, а једнлм дедом су добијена из Фонда заједничкс потрошње. V овс срвхе утрошиће се око 45.000 динара. Место одмарања блћс једно од одмарадишта на пданвнн, а прсдвиђа се да то будс у септсмбру месецу. КОД МАЈКЕ ПРВОБОРЦА Дедегацлја Фабрпке штофова посетида је овлх дана 56- тодлшњу Мпдеву Марлнковић, мајку првоборца Драгосдава Маринковића којл је 1942. године погинуо у борби са четницима. њеног сина, хероја живи V свима нама. Пријателеке речи, цвећа и пажн>а л>уди из Фабрике дирнулн су н разАежили племенпто срце старе жене до суза, поготово што нн она, нн н>ен син Драгослав, ннкада нису раднли у Штофари. Р. Весић одмор. To се поновило и ове годинс. Међутим, Синдикална , организација овог Предузећа сетила се радннка који имају скромна примања и раде на одговорним н тешким радним местнма. Онн he добити новчану помоћ за одлазак на одмор и бпоравак у неком од туристичких и бањских места у земл>и. Разговаралп смо са председником Синдикалне организације, другом Ранком Иветићем, који нам рече да јв и поред недовол>них материјалнпх срсдстава са којима располаже организацнја оллучено. да помоћ добије 16 радника у взносу од 800,00 динара. Овакав став и одлуку Сик« дикалне организације поздра* вили су II подржали свн запослени у предузећу. Због тога се може очекиватп да колектив ГраНевинског предузећа „ГРА* ДИТЕЛ>” ову корпсну н хуману иницијативу прошири и претворп у трајну акиију. С. Узелац СА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ САВШ8Ш ПОВЕЋАНОГ ОБИМА ПРЕВОЗА На збору радннх људи Жедезнлчкс станлце Параћин одржаном 24. јуда усвојен јс Акционн програм за савдађнвање повећаног обима превоза. Подмлрење захтева прлвреде стадна је брига раднлх д>удл Жедезничке станице. Овдс Акционн програм као н да није био неопходан. Дневно извршење пданских задатака довољна је гаранцлја да ће понуђенн обим радова овој станици и станнци Стари Поповал бити извршен. Страхује се једино од чес тлх кварова докомотиве серпје 641 које су увезене из Мађарскс, а за исте нису обезбе« ђени резервнл дедови. На овом збору друг Мнлан Савиђ, шсф саоораћајно-техличког одсека OOVP за саобраћајну транспортну делат ност Лапово — ранжирна, одао јс признање свим радницима Железничке станице Параћин. као једном од најболчгх колек« тива на територији ове 00YP. Поред тога, на свечан начин је уручено 20 повеља са позла* ћеним плакстама радницима коЈи су провели 30 година на раду код ЖТП „Београд”. A. К. РАШЕВИЦА: УЗНЕМИРЕНИ ДУХОВИ Отуда ie излаз за расчишћавање истуације, затражен на овако широком скупу најзаинтересовалих друштвених чинилаца ових села и Комуне. ШТА СЕ 4YAO HA CACTAHKY После сасдушаног краћег уводног взлагања секретара Комитета, воВена је доста жива дискусија, v којој су углавном учествовале „зараћепе стране", додуше више из односа међу селиМа него из односа Задруга — села, мада је, како смо већа на почетку истакли- теитко' одвопгги шта ie у свему томе међусеоско трвеље (изазвано и локацијом моста на Морави, и потезима комуналне изградње појединих села, и низом других повода и разлога) а шта објективни захтеви и потребе. Најпре cv Трешњевци, један за apv гим изразили надвос.мнслено да ће они ,ићи до краја" v захтеву за издвајањем из Задруге. Када им ie указно на потребу ла буду толерантнп и према другачијем мишл>ењу, демостративно cv напустили састанак. Затим cv Поточанн изнели да cv. no добијаh»V матернјала за састанак, одржали седниiiv v селу и договорнле се да остану ппи свом захтеву да се издвсје у посебан OOYP. Узимајући реч v дискусији, apvt Радослав Стојаковпћ, 1едан од руководилаца ,Жупс ког рубина”, иначе сада замежу!« генералног лиректора, ie затражио да се његово! кућн пружи шанса ла повуче CBoi потез, односно да реализује дата обећања и да помогнв Задрузп да пзиђе настале кризе. На Јединство cv позивали и другн учеснипи v лискуак1п. Посебно- apvtobh Слобо дан Мнливојевић, поедседник Скугшпине on штине и Добросав Младеповпћ, члан Комнctiie за друштвено-економске односе и развој СК на селу. HITA JE HA KPAJY ЗАКЉУЧЕНО Најпре ie Комитет СК донео ie једноглао ну одлуку да из Савеза комуниста искључн Лзубишу Цанић, директор Задруге. Истовре мено је предложено збору радних л>уди Задруге да га смени са» радног места директора и да се за вршиоца дружности директора постави Apvro лице. Затим cv извршни органи друштвено-политичких организашпа закључнли да препоруче збору радннх ллгди да смене са раднох места Светислава Велимировића, комершпалисту w Адама Стефаиовића, шефа рачуноводства w да их распоредс на Apvra радна места. било у оквнру Задруге, било v оквнру счсте.ма „Жупскп рубин”. Ha Kpaiv cv усвојени закључци од стран« читавог скупа, v којпма се.. нзмеђу остало! каже да „при разрешавандг насталнх пробле ма треба очуватп економску иеловптост под ручја, vs истовремено успостављање равно правнпх олноса међу седнма". Чнстп еконон оки односи, сматра се, л\имиписалп бч испо љене локалистичке тендентие појелиних се ла п допрннелп би успоставл.a«»v бо>их носа између »пх, као и до оживл>аван>а и бо л»ег корншћења скономског потенцнјала читавог подручја. Прихваћена је сугестија да се „ЖупскМ рубину" пружи шанса 'да cnoie oponvcie V oahocv на obv cboiv органпзапиК’ vxnvxceno’ рада исправп, с тим што ie утврћен п рок за пред^иманл потеза” н то крај ове годрнс Уколико дотле не 6vav реалнзована дата об ећања, извршнн органи друштвено-полнтц чких организацнја и месне оргаш<запп|е се ^а ће покренути xxiadv за дезинтсграцц^ 6д „Жупских рубнна" » за припајање целси noApvMia некој другој пол.огтрнвредно1 организаинјн. Дакле, „Рубин” ie на потезу.
14 ДАНА СТРАНА 5 ПОСЛЕ ПОЖАРА Y СТДКЛАРИ СОАИДДРНОСТ u tw ■ ПОМОН БИЛО СА КОЈЕ СТРАНЕ ЈЕ ДОБРОДОШЛА ■ ПОСЕБНО НАС ЈЕ ДИРНУЛЛ ПОМОН ПРИСПЕЛА ОД УДРУЖЕЊА БОРАЦА Са. сетом у души, скоро на сваком кораку у Српској фабрици стакла се после пожара већпх размера, који је 1. јула захватио xiaraipni готовнх производа, могло чути: —' Ето, баш сада, када нам је кренуло на бол>е, кад стадосмо на ноге, дође тај несрећни пожар! Мада се, објективно говорећи, и без ове катастрофе Фабрика због неекономских цена својих производа и великог пос купљења соде која се увози из Румуније, налазила у тешкој економској ситуацији и пре пожара. Велики радни елан и социјалистички морал радних људи Српске фабрике стакла без обзира на све тешкоће, сигурна су гаранција за успешно савлађивање свих препека и недаћа које некако упорно прате овај наш највећн радни колектив. Врло успешно устав но престројавање у ходу, нови организациони облици, спушта ње дохотка на ниво где се он и остварује, самоуправно споразумевање и друштвено дого варање, прегаоцима ове Фабрике су давали за право да гласно размишљају: Ето баш сада када нам је кренуло... Душан ЧкребиВ, председннк Републичког извршног већа обишао је Српску фабрику ста кла 4. јула том приликом обраћајући се представницима Фаб рике и Скупштине општине из међу осталог рекао је: „Параћински стаклари неће бити уса мљени.Змао је друг Чкребић да је дух солидарности на ше радничке класе на високом нивоу, да су радни људи Српске фабрике стакла безбој пута liniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiin КРОЗ „ШУМАДИЈУ" УСПЕПШОЗАШЕСТМЕСЕЦИ - НАШЕ ПРЕДУЗЕНЕ Y ПРВОМ ПОЛУГОБУ ИМА ОСТВАРЕН ПРОМЕТ ПО ПРОДАЈНИМ ЦЕНАМА Y ИЗНОСУ ОД 150.970.000 ДИНАРА, ШТО ПРЕДСТАВЉА ПОВЕНАЊЕ ЗА 31 ОДСТО Y ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ПРОШЛЕ ГОДИНЕ, РЕКАО HAM ЈЕ ДРАГИК МИХАЈЛОВИК, ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ ПОМОННИКА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА ЗАЈЕДНИЦЕ OOYP „ШУМАДИЈА". Ако би се промет посматрао по врсти робе, онда би се запазило да исти брже расте код техничке робе и грађевинског материјала за 38 од* сто. Затим код прехрамбене робе за 26 одсто и тикстилне робе за 24 одсто. На бази оваквог повољног кретања формирани укупни приход је већи него у истом периоду прошле године за 38 одсто. Међутим, у овом периоду још брже расту трошкови и проценат повеђања трошкова СТАМБЕНА ИЗГРАДЊА Y »ДИумадији” се од 1967. године редовно дају кредити за индивидуалнустамбену изградњу.До 1973. године додељено је 950000 хиљада, a 110 радника је користило те кре цгге под веома повољним условима, 3 одсто камате на 10 година отплате. Пре ма петогодшпњем плану развоја Предузеће ће фи* аансирати још 3860000 ди нара за решавање стамбеног питања својих рад ника. Одлучено је да се један део средстава оро чи код банке како би се средства увећала и проб деми брже решили. Y Правилнику о мину лом раду између осталог каже се, да радник који је више провео у ћу мора стамбено ље за пет од 10 година овом предузеимати решено питање најдагодина. И ове године предузеће је расписало конкурс за 4 стана. Комисија је већ била на терену и ускоро ће анализирати ситуаци-/ ју и приспеле молбе, и цжети предлоге за доделу станова. Предност имају радници са нижим личним прммаишма и ду жим радним стажом. притекли у помоћ свим онима којима је иста била потребна и кад год је то било потребно. И заиста, параћински стакла ри нису усамл*ени. Оаш су помагали друге у невољи, сада њима други пружају неопходну помоћ, а у границама својих мбгућности. Иитересовало нас је ко је све до сада пружио помоћ Фаб рицн и како је решено пнтање ускладиштења производа. На ова питања одговоре су дали другови Вита Иванишевић, тех нички директор и Милорад Су дар, директор IV OOYP. Вита Иванишевић: Помоћ ко ја је пружена одмах у току пожара, непосредно после пожара, као и она која је почела да пристиже у виду новчаие помоћи или- у другом виду и ко ју надаље очекујемо нама је добродошла. Користим ову при лику да се у we ових радника Фабрике захвалим свима који су било на који качин нашој Фабрици притекли упомоћ, као и онима који ће своју помоћ у међувремену упутити. До са да смо добили: од Осигуравају ћег завода у две рате по 5.000.000.00 као аконтацију. Ко начна сума биће одређена тек по завршеној процени укупне штете. Од републичког фонда заједничких резерви добићемо 10.000,000,00 динара. Ооновна ривредна комора из Крагујевца дала је 50.000,00 динара, a „Електродистрибуција" из Параћина 200.000,00 динарц. „Агро експорт” OOYP Јерменовци пружила је помоћ на тај начт-ш што су сви радницн радилн 4. јула и остварени доходак тог износи 79 одсто. Поред пораста свих врста материјалних трошкова нарочито се може запазити раст законских и уговорних обавеза. Уговорне обавезе веће су чак за 87 одсто у односу на исти период прошле године, због тога што предузеће махом користи за своја обртна средства кредите где су каматне стопе повећаме у односу на раније обрачунске периоде. Како су трошкови послован»а расли брже од формираног укупног прихода то је доходак растао спорије за чигавих 9 одсто од укупног прихода. Расподела дохотка у овом перноду је усклађена, односно издвојена средства за лични доходак и остатак дохотка показују равномерни раст, како се и доходак повећавао. Предузеће је у овом периоду издвојило средства за фондове од 2740000 динара илн 23 одсто више него у првом полугођу прошле године. Лични дохоци по раднику су повећани за 17 одсто, а просечни лични доходак по раднику износи 2020 динара. Оно што је најбитније у пословању Предузећа за овај период је да оно као и друга трговинска предузећа, за један дужи временски период, послује у условима за.мрзнутпх маржи у апсолутном износу. Међутим, у међувремену нзме* ниле су се цене код свих наших добављача а такође и све врсте трошкова. Предузеће непрестано остварује далеко већи промет али остварена маса разлика у цени и доходак <заостаје. Номинално ангажује сва већа обртна средства услед брзог пораста цена од стране добавл>ача, па је Предузеће принуђено да узима нове кредите по већим каматним стопама тако да представљају далеко већи трошак у односу на друге трошкове пословања. рада биће уплаћен на наш рачун. Раднички савет ООYP Сек цнје за оджавање пруге Параћин донео је одлуку да до кра ја године радове на одржавању индустријског одсека не напла ћује. Жлим посебно да истакнем да нас је веома дирнула помоћ коју нам је дало Удружење бораца НОР-а у износу од 13.000,00 динара. Ситуација се смирила. Производња је, ако може тако да се каже, нормализована; па ипак, овај пожар је за нас велика несрећа и дуго времена ће проћн до Коначног санирања свих последица ове катастрофе. За наш колрктнв је најважније то што су сви радници свесни штете која нас је ‘ задесила и што су спремни да одрицањем поднесу највећи leper у санирању последица пожара. Милорад Судар: ангажовали смо неколико пројектних орга низација које већ раде на изради пројекта. Пројекат треба функционално да измени доса дашљи магацински простор. Поред, тога, разматра се и могућност дислокације садашњег простора за ускладиштење. На ма се у решавању проблема ма гацинског простора веома жу ри, јер нам и најмања киша причињава штету. Да нам производи не би стајали под небеским сводом, морали бисмо услучајукише да заустављамо производњу на појединим машинама, а неискоришћеност капацитета наноси велику ште ту. Тренутно као магацински простор користимо салу бивше стакларске школе, салу до И поред свих напора да се ооезоеде у структурп обртних средстава трајна обртпа средства, која су према завршном рачуну за 1973. годину не* достајала у износу од 957 милиона, још увек банке нису Предузећу одобриле један део трајних обртних средстава како се то прописима тражп, завршио је друг Михајловпћ. м. д. nilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllillfllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll НАШИ СУГРАБАНИ HA MOPY ПредиЦи м аивдју ЕЗ ЗАКЉУЧАК ИЗВЕДЕН ИЗ ЈЕДНЕ НАШЕ АНКЕТЕ: ДА RE, ГОТОВО СВИ HA MOPE, СЕ ИЗГЛЕДА ОБИСТИНИО ffi BEЛИКИ БРОЈ НАШИХ СУГРАБАНА НА ЦРНОГОРСКОМ ПРИМОРЈУ Q НЕКЕ ОД ЊИХ ЈЕ Y ЊИХОВОМ ОДМАРАЛИШТУ Y БУДВИ ПОСЕТИО НАШ САРАДНИК II ово лето је лшоге изма-мпло у бање, на планине, али је пуно и оних који свој одмор проводе на мору. Запажено је да из године у годину рассте број наших суграђана који летују у Будвн, лерцег-НоBo.vi и друпЕм местнма на нашем прњморју, поготову црногорском. Ове године пх је, изгледа, највише. Они са „дубл>им џепом” одлучују се да своја тела „поклоне” суицу н мору у сопственој режији, док се већина, коју чине рад0С0БЉ2 ОДМАРАЛИШТА ЦЕМЕНТАРЕ ЗГРЛДЛ МАГЛЦИНА ГОТОВЕ РОБЕ СЛДА ма „Тито” „ просторије бивше железничке станице „Стаклара”. Посебно смо у тешкој си* туацији када су у питању производи намењени за извоз. НаПримери солидаркости Y знак солидарности 1рем радницима Срп- :ке фабрике стакла, коју је недавно задесио пожар већих размера, због радних л>уди „Електродистрибуције” одлучио је да материјално помогне овај колектив. Поред нов чане помоћи од 200000 ди нара радници „Електроднстрибуције” даће и 50- 60 радних дана, чија је стручна у овим ходна. помоћ Стаклари тренуцима неопИмајући у виду тешкоће и проблеме са којнма се суочио колектив Српске фабрике стакла у овом тренутку, радницн Центра за дечију заштиту и социјални рад у Параћину одлучнли су да из својих скромннх средстава издвоје 10000 динара на пме помоћп раднцима Стакларе, за отклањање последица насталих после пожара. ници са нижјш примањима, определила за другу варнјанiy — „раднички туризам". Ова варијаита је једноставипја и економичнија. Трп наше највеће фабрике годинама чине напоре да члановима својих колектива омогуће што бољи одмор. Y ту сврху закупљено је за одмаралиште неколико вила у ПотKOHLbyHy, ТИХОМ И ЖИВОПИС’ ном предграђу Будве. Недалеко једно од другог налазе се Одмаралиште ФЦ „Новп Понме, њен око 10 вагодна робе намеизвозу је за време пожара уништен. Имали смо чврсто везане уговоре кад јеу питању извоз. Међутим, сада ће неки налози за извоз одпасти. Садаш њу дневну производн>у намење ну за извоз одмах товаримо у вагоне, а делом лагерујемо у магацинима извозника „Кристал-импорта" што је део помо ћи коју су нам они пружили. Вита Иванишевић: на крају бих, у вези са сигурношћу рад иика на радном месту, истаlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllltllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllinillllllllllllllt СА ЗБОРА РАДНИХ Л>¥ДИ Y ФТМ „ПРОАЕТЕР" Y Фабрици текстилних машина „Пролетер" 30. јула је одржан зоор радних људи. Збору су присуствовали РАНКО НИКОЛИБ, председник Ошптинског синдикалног већа, БОЖИДАР МАДИБ, заменик председника OK СК и ДРАГАН ВЕЛЖОВИБ, • потпредседнки Скупштине општине. На дневном реду је био Извештај радне групе основне партијске организације Фабрике, о лошим међуљудским односима, организационој проблематици производње и недоследној примени нормативних аката. Нездрави односи у колективу, помањкања у организацији производње и слаби финансијски резултати утицали су да фабрика стоји на ивици рентабилитета. Усвојени закључци траже доследнију примену и усаврОСОБЉЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ОДМАРАЛИШТА ШТОФАРЕ И СТАКЛАРЕ повац” и заједничко одмаралиште Српске фабрике стакла и Фабрике штофова. Y прво.м, пансион је по особп 71,00 ннара, од чега 20,00 динара даје фабрички снндикат, а остало сноси сам корисник. Како нам је рекао лруг Миле БЈелић, у одмаралишту је моментално тређа смеиа и у њој се налази 58 одраслих и 10 деце. Пошто је ту на летовању др Мшшсав Шубаревнћ, одмаралиште има и свог лекара. Иначе, свн су задовољни условима за летоваље. Једино им сл!ета лоше време, што је за ово доба године и ово поднебље права реткост. Зато, ако се изузму временске прилике, чуди то што је нз прве смене од 45 раднпка, којн су летовали о трошку Синдиката, чак ii»ux осам напустило летовање и вратило се кућама. Y другом одмаралишту је такође трећа смена, алп се у и»ој налази 208. avail ( као једну веома значајну одлу ку свих Радничких савета орга низација удруженог рада и Пле нума друштвено-политичких ор ганизација Фабрике. Наиме, одлучено је да се не покреће дисциплински поступак н не уводи суспензија *са радних места против оних радника против којпх је покренут истражни поступак, све док се ислеђењем не утврде стварни узроци пожара и евентуални кривци. А. Кнежевић шавање организације рада. Затим, доношење Правилника о утврђивању норматива ,рада, којим ће се утврдити право'ћ дужности органа и радника^ израдити ценовник радова, при ликом уговарања тачно утврдити сва права и обавезе Предузећа, приступити изради перспективног плана Предузећа, доследније примењивање нормативних аката, побољшати радну и технолошку дисциплину, а* за неизвршавање предузети мере предвиђене самоуправним споразумом. — Y нашем одмаралишту радник плаћа економску цену пансиона која износп 70,00 динара по особп, а укупан износ се оптлаћује у 3, односно 7 рата, рекао је-Мнлан Мнловпћ, управник одмаралишта. И овде су сви задовољнн смештајем. Штета је што они којима је ово први сусрет са морем били ту, да u са њима поразговарамо и чујемо њихове утиске. На крају забел<еж(шо п пар речн које нам је у пролазу добацио, Саша Букнћ, професор: Било је лепо, али једва .чекам да за којп дан кренем ку ћи, јер јс време све‘поквари ло. 11 > - г Дејан Јовановић
CJPAHA 6 14 ДАНА РАТАРИ Y БРОЈКАМА РАТАРИ ЈЕ ИСКЉУЧИВО ПОЛјОПРИВРЕДНО СЕЛО. ИМА 180 ДОМАНИНСТАВА И ОКО 850 СТАНОВНИКА. ОД ТОГА СРЕДЊОШКОЛЛ ЦА И СТУДЕНАТА 50. У СЕЛУ ИМА 12 ТРАКТОРА, 24 ПУТНИЧКА АУТОМОБИЛА И 120 ТЕ ЛЕЗИВОРА. ГОРЕ: ДОМ ПРЕД РЕНОВИРАЊЕ. ДОЛЕ: НАШИ САГОВОРНИЦИ СТОЈАН ЈАКОВЉЕВИН. ђРАНПСЛАВ БОРБЕВИБ, РАДОСАВ МАРКОВИК. СТОЈАН МИЛЕНКОВИБ, РАДИВОЈЕ ЈАКОВЉЕВИБ И МИРОСЛАВ МИЛИБ ИДУНЕ ГОДИНЕ Y ДОЊЕМ ВИДОВУ ............................... iiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiipiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiii ИЗ МИРИЛОВЦА У Доњем Видову се увелико ради на припремним радовима за изградњу Здравствене станице. Да би моглп што пре псг чети са изливањем блокова, мештани су у Ста1мари извели акцији рашчишћавања, и за узвраг добили 150 кубика шљаке. Месни самодопрПнос је заведен за 5 година и то 5 одсто на приход нз пољопривреде и 2 одсто нз радиог односа. ИЗЛИВАЊЕ БЛОКОВА ЗА ЗДРЛВСТВЕНУ СТАНИЦУ У ДОЊЕМ ВИДОВУ ИЗ РАДА КОМИСИЈЕ ЗА ПРОЦЕНУ ШТЕТЕ ОД ГРАДА Отиисаће се, порез на оштећене Ових дана је завршвла рад Ко>шсија за пррцену штетс од слемептарипх пепогода. Њеии чланови обишли су свс атаре који су у јуну мсс;ецу били ош тећени Јрадом. Утврђено јс да јс настрддала површина од око 800 хектара обрал1гас површвне. Под пшеницом јс страдало 600 катастарских парцела, пол Аетеднном 350, под кукурузом 1100 и под виноградима 140. Ourrehewv катастарски пртг ход зв све усем износи 120000 дмиара. Међутим, Камисија је Нене парцеле које су под пшена терену утврдила само ош7chcH»e 1ШЈСМИЦС и детеднне, A©« he се шгета за кукуруз и V ПОСЕТИ РАТАРЦИМА ПРЕД СУСРЕТ ИМЕЊАКА ■ ПРИПРЕМЕ ЗА ОДЛАЗАК Y СЕЛО РАТАРИ КОД СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ ■ ОПРАВЉАЈУ ПУТЕВЕ И ПРИПРЕMAJY РЕКОНСТРУКЦИЈУ ЕЛЕКТРО-МРЕЖЕ Y Србији постоје три села која носе исто име: Ратари. Осим нашега, постоје села са овим именом код С.медеревске Паланке и Обреновиа. На ини цијативу Стојана Мнленовнћа 1972. године дошло је до првог сусрета села — имењака. Те године сусрети су се одржали Комуналнп завод за сонијално осигурањс из Нупрпјс обеhao је по.моћ. Укупна вредност радова процењује се па 400.000 динара. Грубн радовп бнће завршени у овој годнни а усел>ењс у нову Здравствену сташшу планира сс за идућу годину. Y станнци би ординнрали лскар општс праксе и зубнн лекар. Станпца би још нмала апотеку и лабораторију. винограде утврдитп пред саму бсрбу. Прилнко.м рада Комнспја јс прнмстнла да впшс катастарских пардсла пол виногадом није обрађнвано, и таквс парцеле uche се узЈЕчати у обзнр за надокнаду. Највпшс су оштећснп атари села: Давндовца, Бил>ана, Шалу довиа, Горнл п Aoibe Мутниие. Надокнала зз штсгу причињс ну градом fiiihc v томс што he се отпнснвати порез на оште« »шцом н детел1гном, и то већ у мессиу октобру. На оштећеш! катаетарскн прнход ОА у сва три села. Али већ од 1973. године домаћин је по једно село. Прошле године је то било Ратари код Обреновца а сада се иде у Ратари код Смедеревске Паланке. Поред културно-уметничких приредби и других манифестаиија, нарочито су запажени и атрактивни спортски сусрети имењака, nonvA-арно названи „Ратарвјада". Млади се такмиче у фудбалу, одбојци, шаху, стрељаштву... — Желимо да пријатељство ПУТЕВИ, CTPYJA, ДОМ... ТакоВе сваке године у авгус ту .месецу у овом селу се оправљају и пошљунчавају путеви и прилази. За овакву акцију на почетку сваке годнне се заводи месни самодопринос. Овога лета мештани се тако15е припремају да поново нзведу радове на поправци путева. Вредност радова коштаће 10000 дннара. Вреднн Ратарцп нма. ју у плану и реконструкцију слектричне мреже. Меснн са- .модопринос јс већ заведен н срсдства су почсла ла прпстижу. Укупна врелност ралова је 25000 дпнара. а дужина мрс же која he бити конструисана је 8 кило.метара. Основна четвороразредна школа „Бранко Крсмановић” у „Акцпји уређсља школске сре лпне” сваке године доноси по иеку вредну награду. Ове годпне мештанн су се постарали да својим најмлађпм обозбедс чисту пијаћу воду. Увелп су воду у школу и станове просветних раднпка. АМБИЦИОЗДН ПР01РАМ На недавно одржаној седницн Скупштине Мисне заједннцс ссла Мнриловца усвојен је п финансијски план за 1974. годину 1! план рада за нарсдне три годинс. Да би сс плаковн реализовали Скупштпна Месне заједнице је распнсала референдум за завођење месног са.модоприноса. Потврдио је договорено око 800 бнрача од 1.150 уписаних у бирачкс спнсковс. Прпкупљена средства, око 500.000. динара, утрошнће се на реконарукцпју путнс мрежс v селу, на пошљунчавању и онвичавању реонских путсва. Олакшпцс у ови.м пословпма ссло ћс нматп н у властито.м ка.мнопу, који је раннје купљен пз срсдстава месног самодоприпоса, па he се плаћати само утовар шљунка. Нова друштвена и самогправпа кретања као да су знак за амбиције и радни елан но* вог сазив^ња: са представннцима „Шумадије" постигнут јс договор о проширењу продавнпце и отвараљу самоуслуге, а са „Агроекспортом” ООУР Коопсрација о модеринзацији млекаре. Овн.м плановима село ћс добцти иов „ савре.менијн изглед. М. Манојловић 420000 динара отписаће се порез у висшш од 84000 динара. Д. М. А. ИЗВИЊЕЊЕ Нашом непажњом у прошлом броју из поднаслова текста »Добит- >шцн смо републнчхих награда" изостављено је: ДОБИТНИК TPERE РЕ ПУБЛИЧКЕ НАГРАДЕ Y КАТЕГОРИЈИ ШКОЛСКИХ YCTAHOBA ЈЕ ОШ ЛТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН" Извињавамо се чијзоцима. наших села остане традиционално, каже Стојан Миленовић, члан Одбора за прославу. Пријатељство се мора стално освежавати и потврђивати. Ближе се сусрети и Ратарци се прггпремају за празник пријатељства. А имају пуио разлога да буду расположенп, Слогом и предузимљивошћу учинилн су много тога за своје село. Некада су Ратарци имали нај| лепши задружни Дом у општи нн. Та грађевина и сада је добро очувана, али мештанп хођс да је реновирају, јер До.хч културе мора ла буде средши: те кудтурннх збивања на селу. Y спортском животу наших ссла нај.масовнлја игра је фуд бал, па и међу Ратарцпма. Н>ихов омладннскп клуб „Јединство” таклпгчи се у Квалзгтетној лнгн општпне. Добри фуд балери чешће приређују сво_ јим навијачима пријатна изненађења, што чине и ратарски фудбалери. За узврат мештани — навијачи својнм љубимцима су оградилп бетонском оградом игралпште. Средства су прикуплена дело.м нз клубског фонда, делом из добровољннх прилога и Фудбалског савеза општпне. За пзградњу јс утрошено преко 70 хиљада дпнара, > Ui је зато село добило један леп спортскн објскат. Кад с.мо се распитивали за активност омладинаца, за њнхов аматсрски рад, нашн саговорнкци ннсу могли да се похвале. Као да је вре.ме аматерНЕ МОЖЕМО БЕЗ КЊИ1Е: ЉУБОМИР II РУЖА РАДОМИРОВИБ IIIIIIIIIIHIIlllllllll11111|>| HUIIII1IIIIllillltllHIIIIIIIIIIIItlllllllllllllllllHUH IlirIIIHII1 Illilllnriltlllllflllllllllllllllllllllllllllllllllllll lllllllllllUli DIOIIlHI.IItoi>11 KlllllllrllllllllllHII ОДРЖАНА JE РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПЧЕЛАРСКОГ ДРУШТВА „ГРЗА“ За унапређење пчоларства y општини П HA СКУПШТИНП JE YTBPEEHO ВИШЕ ЗАДАТАКЛ, HA KOJIIMA БЕ ДРУШТВО ИСПОЉАВАТИ СВОЈУ АКТИВHOCT Y НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ 0 ЗА ПРЕДСЕДНИКА ДРУШТВА ИЗАБРАН JE СИМА НОВАКОВИБ, ПЧЕЛАР ИЗ ПАРАБИНА Ha нсдавпо одржаиој скупшгнјјц иодружницс Друштва .пчелара „Грза" извршсно јс ЗАВРШАВЛ СЕ РЕНОВИРАЊЕ ' ЦРКВЕНЕ ЗГРАДЕ Зграда параћинске ирквс, као историјски споменик, представ.на деп покушај спајања српсковизантијског и романског стида и лсдује као јединствено архитектонско решење. Њено зндање је започтео 1862. а окончано 1897. године. Y току ратова је рушена. Ових дана се завршавају радови на њеном реновирању. Средства су обезбеђена из фон^а Скупштине општине, црквеног фонда и добровољних нрилога грађана. СА ПОЧЕГКА РАДОВА УЗОРНИ ПОЉОПРИВРЕДНИК Окопао имање за два дана Драгољуб Јаћимовић, из Ратара, један је од најбо л»их пољопривреднчка у селу. Ове године је нспоручио 12 товљеника, а у стајн има још 6 у тову. Поред' њих, гаји и три краве музаре. Две лепе близнакиње сваке године се близне. Тренутно има три телета а очекује да се још једна отели. Драгољуб има седам хектара обрадиве површине и све је то обрадио за два дана. Y његовом економском дворишту наишли смо на трактор са свим прикл>учним машинама и електрични млин. ског ентузијазма прбшло. Сем једном недељно више никаквих културних прилика и нема. Биоскопске представе се дају углавном преко зиме, као и прпредбс. С обзиром да у сеНАЈСТАРИЈИ ЧИТАОЦИ Уз књигу се спорије стари Читаоцн у Ратару имају књижни фонд од око 800 књџга и 67 чланова. Нисмо је затекли у иајуреднијем сзању, алп јс Бранислав Борђевић, сскретар Скупттине Мсоае зајсдкице, обећао да he се VP11 реновирању Дома културе по* себна пажња поклонити уређењу читаонице. Кад смо се распитивалн за највредпијег читаоца дозналн смо да је то Лзубомнр Радомировић који је уједно п најстарији члан. Рођен је 1915. године, а од књпге се не одваја још од ђачких дана. He сећа се броја прочитаних књига, али каже да је прочитао скоро све домаће писце: Андрића Босића, усаглашавање органнзационе структуре са насталим променама у духу Закона о удружелу има доста средњошколаца и студената, зар они не би мог ли да освеже културно ткиво свога места у ови.м летњим вечерима. М. Димитрпјевић Селимовића ... Обнчно читам увече, јер преко дана је углавном заузет. За сељаке увек гша посла, како сам рече. — Књига ми по.маже да лак’ ше поднесем самоћу старачких дана. Његова жена Ружа, са.мо две године млаћа. такеђе неу.морно већ годнна.ма чита упо* редо са мужем. Опа нма сачо два разреда основне иколе. — Ми не можемо без кн>и* ге, изјавпли су нам ца рас* тажку. И тако, двојс шездесетогодншњака не проводе усамле* но старачке данс. јер су са сваком новом књпгом у дру^ штв” нових пријатеде. н»нма грађана Аонет је нови Статут, који препав ва солн' дап оквир за др\штвено ангажовање и активиост овог ДрУ штва, Ск\71штина je за новог предссдника изабрала Симу Новаковнћа, ичелара из Парапина Скупштина је утврлила задат ке друштва за наредни псриод. Ј1ре свега, ту је пигреба да' л»ег повезивања са лруштвено* политичким организацијама, у првом реду са Сацијалистич' ким савезом и Скупштином општине, јр he само уз њихову помоћ моћи да решв извссне проблеме са којима се друштво суочава, а у првом реду ту је проблем просторија. Из задатака који се односе на основну делатносз н прог ра.мску оријен1ацију друштва бележимо; снабдевање пчелара потребним репро.матсријало.м; проналажсње жариола опасног обо.\>е»ва отвореног легла код пчела и њихово сузбијаље; Сх>рба ха заштнту пчсла од тровања, изазваног неконтролнсаним прксан.ем пољопрнвредних кулгура pw нил| хемијскнм срелствима Посебно се указује на потребу већег ангажовања пчела ра на упознавању шире |авн<г стн о значају гтчеде као гАаВ‘ ног опрашивача по.^опрнвред' них култура и о значају мед». матичног млеча и цветног пр« ха за исхрану и лечење л>ули На скупштмнн је било речи н о потребл да друштвб ирсл ложи Скупштини опиииие ре за унапрећењс пчел^рпва У цашој опшгимн Ово гтоап' ко пре цјго jg и Lkv’uuthm* СР Србије прелложила ха пч©' ларство своч* месго н у прслс гојећи.м лр\1и1веним плаковмма чијс нас АОноше^ очеиујс. С. Стошнђ
14 ДАНА СТРАНА7 НАД ПРОГРАМОМ ОВОГОДИШЊИХ РАДОВА НА СПОМЕНИЦИМА KYATYPE Y ДОЛИНИ ЦРНИЦЕ Ш1ИЕИ СЕ НУЛГУРНО шго IIOPEA ЦРНИЦЕ Из године v годину радови годину предвићен је наставак на исграживању, конзерваци- истраживачких радова, као и ји и рестаурацији средњове- конзервација и санација отковннх споменика културе ко- кривених зидова цркве. Вредји су лоцирани у дрлини реке' НОСт овогодишњих радова ie Црнице све су обимнији. И, 50.000 динара како они одмичу, пнтересова- Радове на овим споменициње' од стране јавносги je све ма културе изводе се под надживл>е. Y почетку, пре три го- зором стручњака Завода за дине, требало je -доста труда заштиту спомеиика културе из да се убеде одговорни органи Крагујевца. Заједнице културе да треба да Један песник — једна песма издвоје минимална средства за учешће у финансирању ових радова, јер Република у приниипу не финансира радове на споменицима где ошитине не учестаују. Сада, уз 25.000 општинских средстава, планира се укупна вредност овогодишљих радова од 350.000 динара. Радиће се на три објекта: Остатак средстава обезбеђен је код Републичке заједнице културе по конкурсу. — МАНАСТИР СИСОЈЕВАЦ: наставак комзерваторско-рестауратерских радова који су започети 1971. године. Предвиђено је да се ове године радн на цркви. и припратп у цнл>у стабилизације трађевине која је од последњег скромног захвата 1952. доживели низ промена и општећења. Исто тако, мањим рестаураторски.м радовима треба очувати поједине фрагменте живогпг' са, који још увек одолевају атмосверским непогодама. Поред конзерваторскнх радова, у овој ГОД11НИ бп се извели и радови на реконструкцији свода у површини од 20 м’. Вредност радова на овом споменику је 200.000 динара. — НАМАСИЈА: то су остаци већег комплекса који се састоји од остатка цркве, капеле, утврђења и конака. Y прошлој години рађено је на рашчишћавању и археолошком истраживању централног дела комплекса тј. цркве са -Јкапелрл! и сектора од ње. Ове -године предвиђа се конзервацнја са делимичном рестаурацијом очуваних зидова цркве, параклиса и крштрате односно трема. За овај је објекат од посебног значаја рад на живопнсу који је прошле године откривен. Радови предвнђају скидаље једног дела живописа (са северног зида), његову обраду и враћањс на змд носач, као и неколико других интервенција. Вредност овагодишн»их радова је 100.000 динара. — ЦРКВА СВЕТОГ ЈАВАНА ГЛАВОСЕКА: припада истом комплексу средњовековних споменика културе. Прошле године је рађено на делимичнрј конзервацији п рашчишћавању терена у цркви и око ње. Програмом радова за ову СНИМАК СА ПРОШЛОГОДИШЊИХ РАДОВА Y НАМАСИЈИ lllllllllllllllllllll||||||||ltllltllll(l|||||tll||||||ltllllllllllllllllllli|illiiiiiiiiiiii(|inillllllllllllllllllllllllllllllllilllllil||lltllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllir Aero - шонсо зо певоче о Како снимити прву плочу • V три села бирају се најбољи. Сваке године се средином лета у нашој општини одржавају такмичења певача — аматера у три села: Доњем Видову, Рашевици и Дреновцу. To су прилике . да млади таленти покажу своје гласовне квалитете н постигну степеницу више у афирмацији. Победнтши са дреновачког фестивала могу чак да сниме и своју прву плочу. Такмичење певача под називом „Вече на Моравн” одржава се већ пет година, 29. н 30. јула, у Доњем Видову. За ово време пред микрофоном се окушало око 200 такмичара, a преко десет хиљада гледалаца пратило је ове приредбе. Поред аматера на приредби су наступала и најеминентнија имена наше народне музике. Ове године су то били Гвозден Радичевић, Аца Матић, Бисерка Мишић, Вера Ивковић и Новица Неговановић. llllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllilllllll Y ДРЕНОВЦУ И ДОЊОЈ МУТНИЦИ №градн>о шкоаских згрода Одбор за изградњу основних школа у Дреновцу и Доњој Мутници закључио је да су, коначно, обезбеђена потребна финасијска средства за ову инвестицију. Након тога одлучено је да се путем јавне лици- „Први глас Поморавља и Левча” сваке године се 2. августа добија у Рашевици. — Ово је н^јстарије такмичење певача — аматера, које је до пре две године било и такмичење хармоникаша, каже Зоран Милетић, шеф месне канцеларије у Рашевици. Прва приредба била је 1966. год. и ШО ЦЕ UMW »м Y Дреновцу се ових дана врше последње припреме за почетак једанаестог фестивала народне музике „Село моје, завичају мили", који се одржава 10. и 11. августа. Из године у годину број интересената расте, нгго говори о његовој популарности међу младим талентима, који су спремни да окушају своје певачке могућностп. Ове године очекује гз рекордан број при* јављенп:;. чак преко стопгну певача. Организатор је обезбедио за првопласиране такмитације одаберу најподобнији нзвођачи радова. Припреме за почетак ових радова трајале су дуго, иако се зна да су хигијенско-педагошки условп у којима ове школе раде испод неопходних критеријума. За оволико закашњење постоји и дели.мично оправдање кад се зна да буџет Општике није могао да издвоји више него што је дато. Наиме, обезбеђено је 5.740.000 и то: из буџетских вишкова у 1972. години 1.060.000 динара- из удружене амортизације школа у 1973. годиип 1.040.000, из резервног фонда CO 1.900.000, месне заједниие Дреновца и Доње Мутнице учествују са по 50.000 и петогодиш- - омотере отада се преко 300 певача борило за ласкави назив и око 150 хармоникаша за назнв најбол>ег у овом региону. Трудимо се да поред младих талената наша публика види и водеће, елитне певаче. Ове године су наступали Новица Неговановић, Вера Ивковић, Даннло Живковић и Зоран Калезнћ. чаре новчане награде у висини од 900,700 и 500 динара, a за посетиоце награде у производи.ма покровитеља фестивала. Улазнице су уједно и срећ* ке за неки од производа. Најуспешнијим певачима омогућено је снимање самосталне плоче. Поред певача-а.матера на фестивалу ће наступити као гости: Лепа Лукић, Аца Матић, Вера Ивковић. Звонко Богдан, Слободан Мулина и Јовам Барбуловнћ. н>им кредитом обезбеђено је 740.000 динара. Радови на изградњи ових објеката одвијаће се у две фазе. Y првој фази биће обезбеђено по 900 м2 неопходног простора за несметан рад. Исто тако биће изграђене п пратеће помоћне просторије. Друго.м фазом радова биће дефинитивно уобличенн ови објекти. Изград њом фискултурних сала, ђачких кухиња и просторија за дневни боравак деце, школе у Дреновцу и Доњој Мутници ће постати објекти какви и треба да служе ово.м хуманом послу. Почетак радова се очекује првхи дана септембра. Н. В. Олга Аранђеловић је рођена 1948. године у Сомбору. Објављивала је у „Студентским новина.ма", „Нишким новинама” и другим лис товима.. Завршила је правни факултет. Заступл>ена је у збирци нишких песника „На рубу сазвежђа". .illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllinillllllinillllllin У МОЈИМ ОЧИМА ТУЂЕ MOPE Оно што ме гони да^будем љуска мало.м морском уаку Је дивљи ветар који брише сузе са камена Јечмена киша са угашеном логорском ватром од боровине Да сам била њена смола на уишма брбљиваца Које нису ништа могле да задрже To није парче сукна моје дадиље животе Пијанка у прчварници мојих ноћи Око iuto ме гони да будем шкољка малом морском раку Туће су бегоније увеле у моме ружњаку V мојим очима се заталасало туће море. Олга АРАНБЕАОВИћ ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА ЖИВОТИНА НИКОЛИВА НЕПРЕКИДНО ДЕТИЊСТВО ■ ГАЛЕРИЈА ПОСЛОВНЕ ЗГРАДЕ HA KEJY ■ САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА СЛИКА ЖИВОТИНА НИКОЛИНА, САМОУКОГ СЛИКАРА ИЗ ВРАНОВЦА Y ситуацији смо да гледамо како су л>уди збуњени хиперпродукцијом дела наивне умет ности. Наива цвета широм света. Тржишта се полако заеићују, али сс још увек јавл»ају нова имена наивне уметности. Y тој поплави постаје тешко одредити шта је уметност, а шта није. А и мерила су иесигурна. Колико наива може да буде уметност нашега века, питање је које не само критичари постављају. кад се зна да су дела наивних умст" ника траженија од озбиљне, ,дкадемскс” уметности. Баш тај комсрцијалаи моменат н не дозвол»ава да се јасно одреди шта је уметност „чисте душе"< а шта иије. Али сс зна м то да су кроз историју уметност стварали најобразованији <л>уди, духом вајјачи. *У Параћину је ових дана из* лагао Животин Николић самоуки сликар из Врановца. По" нсссн снажнмм струјама талента Николић остварује неколико успелих платна која му отварају врата признања. На његовим сликама чека нас поетизовано старо време из бајки и прича, мотиви на којима смо сазнавали лепоту н драж нашег поднебља и фолклора. Одједном човек открије нову флору успомена. Заборављене дечије ледине већ су израсле у дивл>у бујад у потиснутом самовању. Дело овог сликара је једио пепрекидно детињство/које не може да се заврши јер уметник осгаје надасве искрено биће. Две основне преокупацијс сачињавају палету сликарског интересовања: л»убав према природи (пејзажи) и родољубл>е (Проклета Јеркна, Старп рагник Солунац,..) Лирски моменти из сеоског живота које само уметник може да осети, надахнуто су пренесени на плагно: Сеоске »лег >ве расцветане ватре, Гнсздо Ж. НИКОЛИН: ШУМАДИЈА ПРЕД АТОМСКОМ БОМБОМ косова старих, Штиглица милује препсличара, Црноврш1Ц< сенокоси. Село одавно пс показује отпор на савремене утицајс и захваћено јс озбиљннм промснама. Али њсгов становник Жи вотин се ис прелаје: упорпо трага по херојској прошдости н црновршкнм пејаажима н слика: Јер ув®к ie теже опевати пораз. М. Димитријевић И310Н WHE ИАИ ПОЧНЈ« СВЕГА Y непамћена времена збише се v Врановцу разна чудеса. Чума бездомница, v страху ви« ђена као 1'амњак, шуњала се сло.мовратима, поред брстина п громобитишта а у глуви час оглашавала се са крушке водењаче и Белог камена v Yh>hho.m потоку. И гнездарице п вртирупе и<звери потајнице тражнле су спас од те неизлечи, али ни гора ни вода ни зе.маљске отворине нису могле да vthxhv кужне дозиве ,ни сачувају преварене, а да их болест не задухне. Залудо cv ie тежаци кремењачама убијали. Нису моглн да јс одгоне од села ни Радисав ни Мијат, нако су је иоћима крај затрлих накота v заседи чекали. И почеше деца да.се побољевају, а огњишта да се race; п бн то зиак првотног зачећа; свака се кућа оврани ол плача и туге за умрлима. А кад чума, v кућн Томића, осамној, међу шлнвацима, узе три детиње луше свн се устравише да их исти крст не здеси, па обише табане путујући до баба вампируша, нс бп ли сазиали како се напаст сажиже. И негде, v једнокућно.м селу. v колиби с даском кључанпцом, нађоше злореку старн« цу, али ie мотком замлатгшом нзмолише за избављање. Од ље чуше: нека жене поспу таваништа пепелом, па he недоумник v недођин Ла се упути ,јер нс сме да гази тамо где траг остаје. Отада морпја издалека заобилази стапнш« те пз кога је утекла. *' * * И onei дође дан чудеса. .Уснувши Kpai ватре и оваца, Жнвотин сс вратио у јаву с угарIfOM V pVIlll. Oc'.(»6oh(‘|| ‘<\их мислн и луховно бодар нрсиуп праведппх завсштанл и лнко ва( исцргао je по колнбн виђен»а из зачаране шуме, а кад му сс деснииа окрвила од надахнућа уплашио се свог дела и упаничено потерао стадо кући, немоћан да разјасни дар којп га ie погодио под храстом на пропланку. Никоме није поверио своју тајпу. Бојао се да га не исмеју и прогласе омађијаиим, сул удил! вероваоцем v горске чинп. Али сан му није давао мира п кад бн noh опхрвала село он је вадио угарке из запретене и засле ватре и лутао сокацима. оставл»ајућп на зид овима иггала. бачија п појата своја паклена привиђења: разлајие петлове и процветале псе. Ходио ie на починак v знаку месечевих мена са осећањем послушности поема сили, чији је изабранпк постао, налајућп се ново.м откровељу свог значаја. Испрва ie мислио да ће му битп додељена моћ пророчанства, проказател.а будућности, свевпда прошлости. али кад је пострнгао властиту косу и од ње сачинио четкицу за боје справлзене v игри од плодова и сокова дпвљег бнл>а докрајно се расанио као сликар. Село ie изнова засводила плашка. СтарШ! су поменулн зла вре.мена, полсетили cv се бестрагног нда чуме, и говорилп да је са.м нечастиви обележио грешнике, записане v књизи суђаја као ране страдалнике. Пуштали су псе с ланца и поставл>али замке за л»- сице п творове, и скрпвалп се иза дпвећа. с вилама и ловачким пушкама. Први певци тералн су их са. заседних 6vcnia v nocre.v»v, ка заспалим жендма, а јутра су, на њнхов очај, доносила нова небеска прелсказања. Тих ноћи, v којима ie и 4V.ua био, н морпо II лруге и себс. Животип се ородио са сликарством. Изгнао ie fauv нз својих слут- »и п зарекао се v хлеб свог духа, Тако ie почео. 0, да ли? Зар ни|е стварање свега његов први запис прстом по ппашини. урез пмена v кору лрвећа. iaa»v6v<no спие на левојачком nncMV? (Одломак из ромапсиранс бпографије НАИВАЦ) НнкоднЈе Спасић
CTPAHA 8 14 ДАНА ЛЕТЊЕ ТЕМЕ Коко зародити иепарац? ■ НАЈВРЕДНИЈИ ЗАРАБУЈУ И ПО 2.000 ДИНАРА ЗА 10 ДАHA ■ ОСМЕХ И ЉУБАЗНОСТ КОЈА СЕ ПЛАНА Летње врућине нагоне све нас да размишљамо о плавом мору и.\и о боровој хладовинн на некој од наших лепих планина. За многе младе л>уде који сањају о ,зудом" проводу на мору или планини за тренутак то може да постане са_ мо пусти санак. Најчешћи је узрок за то недостатак новца. Како наћи новац? To је главно питање ђачког и студентског иепа. Но, то није непромостива препрека. Како? Једноставно. Радом! Управо ова белешка говори о томе како за раднти џепарац за летовање. ОСМЕХ ВРЕДАН НА ПЛЕНИМА — ВАГОН И ПО ЗЛАТА Ко ових дана прође колима аутопутем и сврати на неку од бензиских станица помиловаће га осмех неког младића или девојке, који ће без ваше молбе очистити ветробране на вашем аутомобилу и тиме вам помоћи да безбедно наставите пут. За ту услугу не ће вам, тражити надокнаду, a ви ако желите можете их „частити” са 5 или можда 10 динара. Испратиће вас пријатан осмех и „срећан пут”!. Ови млади људи су десна рука радницима са бензинских' пулши и помоћ возачима. Јасмина Боптковић, је ученица П. разреда гимназије. Говори нам: Тешко је радити од „јутра до сутра”. Радимо од 6 изјутра до 18-19 сати. Дођемо ујутру, почистимо круг ста нице, а кад наиђу возачи очис тимо »дпофершајбне". Неко нам да 10, неко 5 динара, a неко ништа. Иначе најбоље пла ћају возаћи камиона. Зарадв- |мо 10000 до 15000 старих дина- ............ • Шта ћеш радити са новцем? — Треба ми новац ла идем на море. Идем у Задар. Купићу и нешто од гардеробе. Huje нам лоше. Некад сам мајку молила и убеђивала да ми купи и најсжушми материјал, a onnniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiininiiiiiiiiiiiiiniiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiii'iiiiiiimiiiii ЗАНАТИ КОЈИ VMHPY Тридесет година учим и још не знам ■ КАЖЕ ГРНЧАР ЉУБИША КОЦИБ О СВОМ ЗАНАТУ ■ НИКО ОД НАШИХ МАЈСТОРА НИЈЕ УШАО У ТАЈНЕ БУГАРСКОГ ЛОНЧАРСТВА Далеко смо од времена кад се посуђе набавл>ало искл>учиво код грнчара. Лонци, ибрици, тесгије, чираци и остала грнчарија лежи натрпана по рафовима мале лончарске радње Д»убише Коцића. To одавно нико не купује. Тек преко Aera продају се мало више кутш* це које у жарким данима држе хладну воду. Једино се саксије ‘ продају чешће. Гледамо изложену робу. Нмамо угисак да је једноставно бавити се овим занатом. Руке грнчара морају бити осетљиве као код хирурга, каже Л>убиша Према глинм сс мора бити нежан као према жени. ко нијс успео да открије како они умеју тако добро да на- ____ шарају своје пронзводе, а да Лгубиша узима парчс глине, се боје не пзмешају. Раније је гњечи га и ставља на витзо. у Параћпну било 6 лончара. М, Димитријевић кад сам пре неки дан хтела да купим материјал за хаљину и дам 20000 старих динара, помислнла сам: „каква је то- лудост"! Са Јасмином ради и њен друг из школе Драган Каличанин. Он је до сада зарадио за недел»у дана 500 и нешто динара. И он ради за летовање, али како каже он ће ове године на летовање у Румунију, а тре_ баће му новац и за екскурзију. Са њима је и њихов старији друг Зоран Стојановић, студент, који је за два месеца зарадио 2.000 динара. Обилажећи житна пол>а наишао сам и на момке који свој џепарац зарађују купајући се у зноју. Раде нимало лак посао. Сваког дана „од јутра до мрака" преко њихових плећа пређу стотине џакова пше_ нице. Уоијани ваздух титра над тек покошенил! житом. Равномерно брујање комбајна је је дина пес.ма на житним пољима. Зној се слива с лица. Дахтање је сложно О-рук! Предраг Зорић, студент економије, Златко Миладиновић, ученик. Њих двојица раде већ десет дана овај тежак посао. Запитао сам их да ли им тешко пада да сваки дан утоварују пакове. Сложили су се у одговору да је посао тежак, али им не пада тешко. — Плаћају нам добро. За дан можемо да зарадимо 200, 300 динара. Зависи како се ради. Шта ћемо с новцем? На море! Где, свуда где је море. — Колико? Док буде.мо имали новаца. За .дпланг” линију овај по сао је идеалан. Рачуница је је дноставна. За двадесет дана мо же се зарадити (али и добро окупати у зноју) 200 и нешто хиљада старих динара. Ко жели да заради летовање, пружа му се ттрилика. Тако се решава, вероватно, и нај већи проблем, али, како рече један оД саговорника „купање V мору је најгтријатније после купања у сопственом зноју”. М. Илић Просто је невероватно како брзо испод вештих руку израста тестија. Ово је занат који се најдуже учи. И после три године учења човек не уме да направи ништа. Тек обликована глина се став ља на сувде да се мало осуши. А онда дође прво печен>е у пећи. Затнм се посуде глеђошу оловном глеђу па се поново враћају назад да се пеку. Бугари су ту правп мајстори. Тајну гдеђосаља чувају л>убоморно вековпма Још нииз НАПОРНО ЛЛИ КОРИСНО РАМ УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА ЗА ГОДИНУ ДАНА ПЕНЗИОНЕРИМА 38 СТАНОВА Савет осигураника Завода за социјално осигурање, филијала у Параћину, донео је 16. VII одлуку да се у рс**у ад једне године изгради 38 станова за пензиоиере (9 двособних, 25 једнособних и 4 гарсоњере). Локацију за изградњу Завод за урбанизам и комуналне по* слове доделио је у улици Цара Лазара, где „Градител.” сада има радионице и возни парк. Радове нзводи Грађевинско предузеће „Градитељ”. Савет осигураника издвојио је 4.400,000 динара и орочио их код банке на 10 година, та* ко ће Удружење имати обезбеђена средства за изградњу у висини 8 800 000 динара. Важно је поменути и то, да је из- ...................................................................................................................................................................................................................................................... . ЕАЗВЕИ У ПОИОВЦУ »АЗАН КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, ГУРМАНСКА MY ЖЕЛјА ЈАЧА, ПОЗНАТ MY : ОД РАНИЈЕ ДОБАР РОШТИЛ> КОД „ОРАЧА”. За изградњу базена олимпијских размера у Поповцу зна се, уложено је доста пара. Двојица мајстора су била на специјализацијн у Чехословачкој. Али своје знање су однелп у гроб. Ником га не пренеше. Грнчар мора да зна све; да направи што очи виде. И мајстор Љубиша наставља да обликује нове предмете. Ускоро је вашар у Извору. Треба изнето што више робе. Али и овде ова роба тешко се продаје: јер ко ће јести из земљанс посуде поред толиких сервиза. Остав^амо блатњаву радионицу једног од последњих параћинских грнчара, умазаног иловачом, да завршава, своје последње ибрике: Немило време стиже за грнчаре. двојено и 300 000 динара за индивидуалну доградњу за потребе пензионера. Удружење пензионера, постигло је споразум са Заводом за урабанизам и Фондо.м за уређење грађевинског земл>иш та општине Параћин, да своје зграде и грађевинско земл>иште у улици Лоле Рибара уступи Заводу, а да се они појаве као купци просторија за удружење пензионера у Улици Цара Лазара, у блоку С0 6 — станови за пензинере. На овај начин ће пензионери добити своје лепо уређене просторије у којима ће моћи уз новине, радио, телевизор у боји, шах и друго проводити своје слободно време. Мика Урошевић Зна се и да је он у почетку добро пословао и служио својој намени. Међутим, данас више није тако. Б*азен ове године уопште није радиб. Остао је скоро пуст и поред настојаља омладине да круг базена уреди и омогући његов рад. Ограда базена местимично је сада разграђена, зелено растиње запуштено. Дечији забавни парк скоро је демоли* ран. Угоститељски инвентар такође. Сада више нико не очекује? да ће се овај рекреативни центар ове године отворити или уредити. Но, и ова небрига заборавиће се ако се бар идуће године нешто уради. М. В. iiniiiiiiiiiiiiiniiiiiiiniiiiniiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiititmiiiiiiHHtmiiiiiiiHUHHtttuitiintuiiiniiiiiiiiiiiiinf ВОЈНИЧКИ КУТАК ДОБРОДОШЛИЦА МЛАДИМ ВОЈНИЦИМА Касарну „Бранко Крсмаисг вић” обишли су у уторак, 30. јула 1974. представници Отг штинске конференције CO, Српске фабрике стакла и Завода за привредни и друшг вени развој. Младим војницима су говорили Адам Стојановић, економиста Завода, о привреди Општине и Бранислав Марковић, секретар ОКСО, о нацрту Статута савеза социјалисгичке Петар Будисалић је искористио прнлику да се у име колектива захвали војницима који су узели учешће у гашењу пожара, а посебно: Јован Буровић, Зијад Калиман, Стеван Марић, Иштван Палко, Мухамед Салиховић, Маринко Вујица. Крунослав Мандек, Тихомир Стаменковић, Ха сан Зердо, Вејсил Кардаш, Горан Величковпћ, Мурадиф Алтумбабић, Рефнк Кафеџпћ, Анто Трбук, Фехми Кајмакћелари, Славко Жоуди, омладине, Петар Будисалић, председник ФК CO Стакларе, их је упознао са мерама за санацију штете од пожара. ^yjjfrlCMA УРЕДНИЦЈТВУ KAKO ДОЋИ ДО СТРУЧНИХ ЕНЕРВТИЧАРА У нашој земљи не постоји школа у којој би се школовали коалификовани радници — енергетичари, већ се за обављање тог занимања регрутују квалифцковани металски радници, уз полспање накнадних испита. Како су услови за стицање те квалификације веома оштри, то се мали број људи опредељује за њега. С друге' стране, потребе привреде за њима су веома ве. лике. V привреди Hduie отитине, на пример, постоје енергетски потони за све врсте гехнолошких гориеа (бутан — пропан гас, мазут, нафта, угаљ, генераторски гас). Исто тако, постоје погони за припрему nape, топле воде, као и за пречишћавање и омекшавање воде. Постоје парне трибине генераторске групе и разводна постројења. Свуда се тражи квалификована рука енергетичара. Када смо о том проблему разговарали са представ ницима Школског центра „ИВО ЛОЛА РИБАР", они су се сложили са нама да има пуно смисла школовати посебне кадрове — енергетичаре. Исто такб, сматрају да код нас постоје сви услови за њихово школовање. Јер. као што смо напред навели, имамо постројења на којима би они могли да стичу стручну обуку, а Школски центар би могао да се верификује и за школовање ових кадрова, a пре свега за: руковаоце парних котлова, парних турбина, компресора и дуваљки; за очковаоце инсталаиија и испаривачких станица и др. Утолико пре што Центар располаже odioeapajyhuw радионицама и другим могућностима за њихово стручно оспособљавање. Да би мо-гле да се предчзму даље припреме, неопходно је да се о томе изјасне радне организације које имају енергетска постројен.а, а посебно да се устандви колико he којој организацији требати радника у наредних десетак година, као и који профил кадрова им је пптпебан из напред наведене структуре. Школоеањем овпх кадрова падне ор?анизације добиле би већи боој стручних кадрова за руковање енергетским потсројењима. а самим тим и eehy сигурност при раду, боље и пационалније коришћење погонског горива и eehe уштеде. Ово је за чаш град утолико значајније, пошто he се ускоро прећи на широку потрошнл> бутан гаса, ка~ ко у домаћинству, тако и- у индустрији. Гојко БОРОЈЕВИЋ, пнспектор рада НА ЖАЛОС1 OBD ЈЕ СННМАК ИЗ „С1АРИХ ДОБРИХ ВРЕМЕНА КАДА ЈЕ БЛЗЕН РАДИО. ДАНАС ЈЕ ОН ПРАЗАН. СА СВЕЧАНЕ ОБАВЕЗЕ Младим војницима из касарне „Бранко Крмановић” 21. јули остаће у трајној успомени. Тога дана Асшш са Косова, Николовски из Македоније, Крупа из Словеније... изговорили.су речи свечане обавезе, ионосни и одлучни да их срцем, умом и снагом своје младости следе. СНИМАК ГРУПВ ВОЈНИКЛ ПОСАл ДАВАЊА СВЕЧАНЕ ОБАВЕЗЕ Одлучни да чувају независ ност и неповредивост домовјг не, свесни историјског тренуг ка, цене Братства и Јединства наших народа и народностц они су изговорили речи обаве зе, прихватили огролшу одго ворност и обавезе на браник^ домовине. Илијев
14 ДАНА CTPAHA 9 LKTYEAHO КОШАРИАШИЦЕ ПРВОАИГАНБ ■ ЗА КОЈИ ДАН КОНАЧНО RE СЕ ЗНАТИ ДА ЛИ REMO БИТИ Y ЕЛИТНОМ ДРУШТВУ? ДА CE HE ЗАБОРАВИ На основу чд.‘ 6, 11. и 24. Правилника о критеријумима за изградњу и доделу станова и за индивидуалну изградњу станова за пензионере и инва.^иде рада, као и потрошњу средстава за стамбену изградњу на подручју Заједнице, а у вези Одлуке ” осигураника за Ошитину Параћин, сија заједнице удружења V. седнице Првостепена Савета комн3A II. расп и c y j e K O H K Y P C ДАВАЊЕ 3AJMA УЖИВАОЦИМА ПЕНЗИЈА И TO: 1) За куповину, довршење, доградњу или изградњу станова у личиом власништву, 2) за оправку и адаптацију сопствених породичних зграда и станова, 3) и за оправку и адаптацију станова ужнваоца пен* зија у друштв^ном власништву. Зајам ће се одобравати до нзноса од 20.000 динара на 10 годнна са 1,5% камате годишње. III. Молбс за доделу зајма поднепг Удружењу пензнонера — ГГрвостепеној комисији са следеђом докумешацијом: 1. доказ о власништвугодносно о станарсколптраву. 2. доказ о одобрењу за извођење радова оА надлежне службе СО_е Параћин. IV. Рок за подношење захтева је 30 дана од дана објављпвања конкурса у докадном дисту „14 дана”, истицања на огласној табли Удружења пензионера и Сгпучне службе ГЗавода за социјално осигурање — Филијале Параћин). CABET ОСИГУРАНИКА 01 6poi 982/1 1. 08.. 1974. год. П.араћин ЦЕНОВНИК ОБЈАВЛзИВАЊА РЕКЛАМА, ОГЛАСА, KOHKYPCA, ЧЕСТИТКИ И ДРУГИХ ОБАВЕШТЕЊА Y ЈЕДНОМ БРОЈУ ОПШТИНСКОГ ЛИСТА „14 ДАНА“ Извршни одбор Општннске конференцмје ССРН, на својој седници од 29. Јула 1974. усвојио је овај ценовннк пружања реклалгних услуга. ■ ПРВА СТРАНА: — Може се устутштм 1/10 стране. Један cm2 100 дин. ■ ПОСЛЕДЊА СТРАНА: — Цела страна — једна половина стране — једна четвртина стране — једна осмина стране — једна шеснаестина стране 8.000 дитУара 4.500 дннара 2.250 линара 1.250 дннара 625 динара УНУТРАШЊА СТРЛНА: — Цела страна 5.000 динара — једна половина стране 2.700 динара —једна четвртина стране 1.400 динара — једна осмина стране 700 динара — једна шеснаестпна стране 400 динара ■ ФОТО РЕКЛАМЕ CAMO НА УНУТРАШН.ОЈ СТРАНИ: — Цела страна — једна половина стране — једна четвртина стране 6|000 динара т.ООО динара 1 500 дпнара ■ РЕКЛАМНЕ РЕПОРТАЖЕ СРАЗМЕРНО ПРОСТОРУ: — Цела страна ■ КОНКУРСИ. МАЛИ ОГЛАСИ И ДРУГО: — рекламне вињете по .1 cm2 — Мали огласи: 10.000 дннара 80 динара — текст до 10 речп — свака даља реч 10 динара 1 дннар ,14 дана" излааи у тиражу од 10.000 примерака. ЕКИПА ОКК „ПАРАНИН”: СТЕВАН МИТР0ВИ5, ПРЕДСЕДНИК КЛУБА; СЛАВИЦА СРЕТЕНОВИБ, ЗОРПЦА СТЕВАНОВИБ, ЈЕЛЕНА ТОРЊАНСКИ. МИРА ДОБРОСАВЉЕВИК, СВЕТЛАНА ПЕТРОВИН. ИВАНА МАРЧИБ; КЛПИТЕН, БОЖИДАР БОРБЕВИБ, ТРЕНЕР; ДОЛЕ: ВЕСНА МАНОЈЛОВИН. ГОРДАНА ТАРАНОВСКА. АЛЕКСАНДРА ТОРЊАНСКИ, РАДИЦЛ РАДИК, ДРАГАНА БЕЛОЈЕВИБ И ВЕСНА ПЕ. ТРОВИБ. Још у мају је Кошаркашки савез Југославнје одхучио да се изврши реорганнзација так мнчења у свим лигама. Одлучено је да се прва савезна лига подели у три групе и то: источну, средњу и западну. Ис точна група би обухватила клу бове са подручја Србије, Косо. ва, Македомије и Грне Горе; средња — клубове из Босне и Херцеговине ,и Војводине, а за падна група клубове са подручја Хрватске и Словеније. Са овом одлуком треба да се сагласе кошаркашки савези ре публика. Значи, чека се сагласност клубова прве лиге, као и клубова републичких лига. Зна.мо да је наша женска eKima ОКК „Параћин” завршила првенство првог дела репуб личке лиге на другом месту, на, табели се налази одмах иза t екипе „Студента” из Ниша. Уколико би се усвојила пре ’ дложена подела клубова, и Hama екипа би постала прволи- ' гаш. Тиме би Параеин добио , једног прволигаша, што је сва . како највишн домет нашег спорта. Отуда је и разумљиво што сви л>убител>и спорта, а посебно навијачи ОКК „Параћин”, са нестрпљењем очекују зва. нично саопштење Кошаркашког савеза Југославије. ЈЕДИНСТВО ПОБЕДИЛО ПРВОЛИГАША V уторак, 30. јула на стадиону Јсдинства, пред око 1.000 гледалаца, домаћи тнм је савладао Радннчки из КрагуЈСвца резултатом 4:3. Утакмица је била* ирнјатсљска, наравно, али прволигаш је прволпгаш, и ма колн* ко да му нијс стало до побсде, нпак рао је п Сава Пауновнћ. Остали из ти.ма ннсу задовољилн. Наш тим ову утакмнцу није могао да игра отворсно, с обзиро.м на рсно.мс противника. Почсли смо дефанзивно, са намером да контранападнма покушамо да дамо гол. Игра је међутим, пока- 'рсзу.гтат“о кечсму' говори.’ Тпм Јсдпн- зала да протипннк није баш такд ства сс доста добро прппрсма н у наставку првскства, ако јс судити по овој нгри, he бити опасан противник. Игра је бнла равноправна. Разликз у квалитсту се са.мо на мо.чснтс осећа* ла. V тнму Раднпчког нарочнто је 6il\o пркјатно гледати Оларсвиђа који је својим познатпм јакпм шутсвнма доста често угрожавао наш гол. Поред н.ега, високу класу демонстрвопасан. Осетилп счо то, н повре.мено с.мо развијалн игру. Доста смо шанси u пропустилн, али се наравно задовољавао резултатом. Голове су постиглн: За Једииство — Арпзовнћ 2, Срстсновић 2, 11 аутогод Мвлнћа. За Раднички: Пауновнћ, Оларсвић, и Или11. ОМПАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КУП ОТИЖЕ Д0 ФИНАЛА Y недељу 21. утакмице другог Јула одвгране су кола Општинског фудбалског купа. Постигнутп су следећи резултати: Мутннца и Напредак. Својново. Y овом колу постигнути су следећи реаултати: ЦЕНТАР PATAPE: ЦЕНТАР РЛТАРЕ: ЈЕДИНСТВО, Д. Мутннца — ПРЕДАК. Својново 3:3 продуж. ЈЕДИНСТВО. Ратаре ЧАР, Клачевица ЦЕНТАР ШАВАЦ: HAЖЕЛЕЗНИНАПРЕДАК, Својново - ЈЕДИНСТВО, Д. Мутница БСК, Буљане — СЛОГА, A. Впдово ЗЕМЉОРАДНИК, Стрижа — МОРАВА, Шавац После овог кола такмкчење је ДОШAo ДО полуфинала. Y полуфпналу cy ЗЕМЛзОРАДНИК, Стрижа — РАДНИЧКИ, Текија 2:1 МОРАВА, Шавац - ХАЈДУК, Чепуре се прекјуче састали: ЈЕДИНСТВО, Ратаро - ЈЕДИНСТВО, Д. Мутшша МОРАВА, Шавац - блОГА, Д. Д. Видово У регуларнои току п после продуЦЕНТАР ПОПОВАЦ: СЛОГА, Д. Видово — ЛЕШЈАНИН, Лешје 4:2 БСК, Буљане — ХЕРОЈ, вац Такмичарско-дпсцпплинска Бусилокоивсија Општннског фудбалског савеза, на седннцв од 22. VII 1974. уважпла Је жалбу ФК „НАПРЕДАК" из Својнова на рсзултат утакмице са ЈЕДИНСТВОМ ИЗ Д. Мутнице која се заврошла побсдом ЈЕДИНСТВА. СудиЈа ово утакднше Apcnb није признао регуларап гол за ФК „Напрелак'' у W. мин. »грв код стања 1:0 за Једипство. Да Јо гол регуларап констатовано Јс на основу »звеиггајв делегата и помођних суднја. Та| погодак бн свакако упшао па је ипспјз наставе играла па коначан резултат сусрета, такмичарсхо-дистшАКНска коодлучпАа да оба противника такмпчеил. ка нопа утакмнца. жетка резултат јв остао нерешен. Такмвчарска комисија -ће накнадно днти термин однграван>а нове мице. Обе утакдпше су одигране у ћвну на стадиону Једннства. одреутакНараУ Недељу, 28. |ул* одпграно Је треће коао Опиггинског омлалннског купа. Напредак из Саојновз ннЈе усп«> да победи свог рквала из прошлог кола. ИгроМ случаја Жреб Је одлучпо да са u у овом колу састану Једмнство, Д ДРАГУТИН ПААТНИК Ако је реч о гимнастици, оној правој, насушној и doброј гимнастици, онда пе можемо da 3ao6ufye.no Драгутина Платника. Његоео име неће заобики сигурно ни анале гимнастичког Савеза Jyzoanaeuje. Онда Kada се она pafyaaa на челу са „златним” Леоном Шлукељом, у строју је био и Платник. Вежбање иа спраеама је за њега било више него спорт, то је читае један жпеот. — Никад *ме ншата није могло толико дубоко da интересује и ажажује као гимнастикб. Ко се баеио њом, разуме to. To је комita&raH спорт који тражн целог човека. Да би ce ieбан елеменат на јебној справи научио шотребно је done и бане провести. Да каранфила, јер знало се шта гго значи, ор/анпзатори штрајка су касније похапшени. • Значи ли to da су све eaiae успомене еезане за Славонски Броб. — He. Већ 1928. zod. прелазпм у Босанску Дубицу. НајмлаБи вежбач у тамошњем Друштву био је uaiut у НОБ-у прослаељени пилот ц народни херој, Фрањо Клуз. Сећам га ce Kada је dotaao da вежба. Био је крхке природе, али је воља и жеља da успе у гимнастица за кратко ереме успела da od њега стеори одличног zuMHacru4apa 'и кршног момка. • A Baum наасупи? — Било их ie пуно. Od dpyuireenux академија и та- _ . • кмичења, do Сеесловенских би ce od тих елемната са- ,слетова у Прагу 1926. и 1932. craeiLia вежба ,-ека зн0/а 2odi Мој најв^и успех би- .чора da потече. /1 da би се у томе дошло do некг висине и da не причамо. ® Kada сте се први пут срели са гимнастиком? — Почео сам da еежба.ч 1919. у Славонском Бро^у са 13 година. Tada сам први пут yiuao у салу и заљубио се у справе. о Kada смо eeh коб спраеа, која еам је била најомиљенија и најуснешнија? — Па, овако бих их поро ћао: разбој, ератило, кругови, партер, па коњ са хватаЈЂкама. Доћавола и са vilu кон>ем, тешко се налази гимнастичар који га чарочито воли. То је успело мо Церару, али је она у тину и најтежа справа. о Доста ere zpadoea СпUCJy. гославије прошли. Да ли је. то бплр no потреби службе iliu гп.инастике? — Пре свега, због гимнастике. Врло рано сам постао пребњак и обучавао друге. Veeic каба је у неком ?раду било потребе da се неко noevojehe Друштво оживи био сам слат тамо. За Славонски Броб је везана и јсдна dpyia моја успомена. Као млаби радник хадашње фабрике вагона, стројева и моатова, данашње фабрике „Буро Баковић”, учествовао сам у генералном штрајку 1924. zod. Штрајк је грајао четрнаест бана. Успели смо у нашим захгевима. V noворци од фабрике do Padничког дома, и поред јаке пратње цивилних агената и жандармерије, ми смо deмостративно на реверима носили црвене каранфиле. Ynpaeo збо? ових црвених ле cy 3ajednu4ice припреме врхунске гимнастичке ерсте у Љубљани за наступ Југослаеије на олимпијаби у AjicTepdajuy 1928. zod. Вежбао сам заједно са Штукељом, Прцможићем и Борисом Грегорком, доскора тре нером ttaiuez Мпрослава Цеpapa. ® По доласку у Параћип наставпли сте са гимнастиком, зар не? — Да, друкчије није могло бити. Y Паракин сам dotuao 1936. zod. и укључио ce y гимнастику u као вежбач u као пребњак. Актиено сам вежбао сее do па^етка. рата, о Рекли сте da еолите гимнастику, па нам кажите неииго о том спорту и Bauie мишљење— sautto ce : cada^t& uiH>a омлабина не бави на- 'Z PO4UTO TIL4 спортом? — Гимнастика је комплетан спорт који најбоље noмаже физичком развоју млабог органпзма. Није требало бозволити da се Др.уттво Партизан угаси. To јеате најтежи спорт и тра-_ жи много одрицања da се успело, али омладина се бавила њим. Услоеи достају и на томе треба дити. Систематс* и pad eeh за годину-две донео зултате. А кад се млаб век кроз њу афирмише, би би нераби речоверујте не оставља је никаба. Што се мене тиче, за cada имам јебан хоби који ме ангажује: волим да обра/зујем башту и гајим цвеће, али ћу се увек укључити у сваки покрет, који ће допринети da гимнастика noново наће своје место у васпитању омладине. № РЕПУБАИЧНИМ СПОРКНИМ №Ш Преко двадесет чланова радне организације Фабрике цемента „Нови Поповац" учесг вовало је од 2 — 4. августа ове године, на Радничко-споргским играма грађевинара Србије које су одржане у Нишу. To су чланови екипа које су освојиле прва места на регионалним ; радничко-спорт скн.м играма грађевинара Шумадије и По.моравља. Екипе шахиста и стонотенисера по пети пут су најбоље на регионалном такдшчењу. Ове годи* не придружили су и.м се и чланови eKime одбојке, као и такмичари културног стваралаштва из Поповачких цементара. < В. ИздаЈе OK ССРН ПАРАБИН BpuiHAan лужнокти ГЛВВНО1 Н (МГОВО0НО1 урелннк« борће ПегкоииЛ Адрег» еелакшНе: Цврићин 6. Крсмн»м»иић» 16 Тел B4W Vpebyje Релакцнпнм олблр L’liHMna ..I ЛАС“ КенгрАА Нлп8 Гелл 33S384
О.МЛАДИНСКИ МАРШ ТРАГОМ ПАРАНИНСКО-ПУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ Y ПОШЕ CBEIAOI0Р011Ш ■ 27. И 28. ЈУЛА ОДРЖАН ЈЕ ТРАДИЦИОНАЛНИ ОМЛАДИНСКИ ПАРТИЗАНСКИ МАРШ ТРАГОМ ПАРАНИНСКОНУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ Као и ранијих година, тако И ове, у дане формнрања Параћннско-Нупрнјске партизанске чете, млади у знак сећања на овај значајан догађај крећу на марш и три правца. Први вод полази из Деспотовца преко села Стубица, Поповца, Буљана, Шалудовца и Г. Мугнн це. Други вод полази из Параћина преко Стриже, Ратара, Крежбинца, Буснловца, Голубовца, Плане н Клачевице. Трс ћивод io Нупрнје преко Батин ца, Бошњака, Давидовца, Мириловца, Тсшња, Д. Мутнице н Извора. Први дан протекао је у не прекидном маршу по велнкој врућини. УчесниЦн марша. ненавикнутн на толнко дуго пешаћење, издржавали су задивд.ујуће. Песма и досетка, чула се целим путем. Понављала се слика из 1941. год. Народ је пзлазио на ултше да поздрави партизане. Цвеће и освежа вајући сокови за уморне учеснике марша. Поповац, Бусило* вац, Главица су домаћини на ручку. Y Буснловцу, окупл»еним омладинцима. пред спо.ме ником Момчилу Поповнћу „Оз рену” говорио је Мидисав Пан тић, предсденик СУБНОР-а у Бусиловцу. Гостол>убиви сел»а ни Шалудовца, Клачавице, До’ ње Мутнице прнмили су паргизане у своје домове. Уз доб ру вечеру, филмску пројекцнју, логорску ватру, шранку и дубок сан, завршен је први дан маша. АГРЕСОР ЈЕ ОДБИЈЕН Другн дан је посебно интересантан и занимљив за учесни ке марша. Од раног јутра noMeo је њихов ратни задатак. Водови одлазе на своје задатке уз свечан испраћај мешта* на. Подељени су у две групе: Плави (агресор) и Црвени (бра ниопи). Плавн су већ делнмич но разбијени у претходннм борбама код Столица, али упор но н даље покушавају да се извуку пз клопке коју су им поставпли браниоци. Плавн се пребацују и утврђују поред споменика на Грзн. Црвени се престројавају и прелазе у одлучан напад. И поред губптака Црвени упорно јуришају иа ут врђене агресоре. Агресор, нема јући куд, прелази у контранапад, али и задњи покушај је пропао. Агресор је одбијен. На крају ове мале, али успсле вежбе, командант вежбе Никола Стојаковић рекао на.м је: „Вежба је апсолутно успела. Заднвљујуће је са каквим знањем и спретношћу распола жу наши омладинцн и омладинке. На крају морам све да их похвалим без изузетака". Окупљене о.младиице пред спомеником Параћинско-ћупријске е чете поздравила је Боја Јовановић, председннк СУБНОРа општине Параћин, а о формирању Параћинско-ћу пријске н рударске чете 28. ју ла 1941. говорно је Сима Нова ковић, ученик НОБ-а. После зајсдничког ручка на прелегпш падинама Грзе, учес ницн марша разишли су се да би и нареднпх година поново дошли на исто место са истим задатком: „У походе светлој прошлости”. Текст и снилшп: МИЛИВОЈЕ ИЛИН Мр МнАиеав Обрадовић: РАЗВОј ИШС1РИЈЕ ПОМПГ БАСЕНА КРО1И ПОП XX ВЕКА Привредна историја у свестраном (историјском) истраживању прошлоста добија све значајније место у нашем савременом животу као основа за (потпунија) целовитија изучавања целокупног друштвеног развоја. Особито је вре_ дан пажње напор на. изучавање историје појединих региона јер се баш на том подручју у нас осећала озбиљна празнина. Као скро.ман прилог напред реченом је и покушај нашег истраживања привредног развоја Средњег Поморавља и његових градова (Параћин, Нупрнја, Светозарево). Ваља се подсетиги да је (наш) Поморавски басен, разуме се у различитим друштвено-историјским (околностима) условима, већ пуних 130 година изграђује индустрију која је увек чинила значајну компоненту укупног привредног н друштвеног развоја. Када је реч о Параћину и његовој прошлости која је богата зн?чајним збивањима, у хронолошким сређиванхима и размишљањима вал>а иматн на уму и чињеницу да се за неколико година, управо 1980. године навршава тачно 100 година од почетка индустријског развоја Параћина. Заправо. уз прекид од само 15 година, 100 година је развоја, просперитета и падова текстилне индустрије у Параћину. Поред join многих других и овај податак нас је обавезао да сс у неколико краћнх написа осврнемо на минули развој са скромном намером да побудиМо интересовање за упознаватве прошлостн Параћина н евентуално опрелељивање ентузијаста (научнпх и културнтсс) за маучно истраживање. После Берлинског конгреса 1878. годпне са добнјакем незавнсност п територијалнпм проширењем Србије, сгварају се врдо оовољни услови за убрзаље робног промста, јачање домаћег тржитпта и проппгреља робне размене са нностранством. Срби.Ја је терпторијално проширена за 10.307 км2 и повећана за око 300.000 становника. Изградња железниие је доста успешно решила проблеме унутрашњег повезивања у нзградњи индустрије п унутраипњег тржишта. Спољна трговпна и раз.мена са иностранством беле- >«и стални напредак. Додуше, главну позицију у извозу чини стока, свиње и говеда, а повезаност са страним тржиштем иде преко Аустро-Угарске. Као велпкп потрошач аграрних производа нз Србије и главна транзитна зона за продор на западно тржиште, Аустро-Угарска је обезбеђивала за себе велику посреднччку добит, јер је њеним посредством остварио српски извоз у друте земл»е. Пораст становнпштва праћен је и постепеним повећањем градова. Особито је огроман напредак мањих градова до 10.000 становника. Пораст градова п робног промета изражава се и у брзом осжгвању новчаних завода н бана. ка. На територијн Моравског округа била су 4 таква завода. Поморавски градовн су са свп.м напред наведеним ка_ рактерисшкама. Они повећавају број становннка, налазе се у категорпјп оних гралова од 5 —10 хиљада. Трговина н занатство су врло развијенп. Сточна трговнна још увек игра врло значајну удогу. Сви градовн већ формирапг првс новчане заводе. Параћин крајем XIX и почетком XX века захвал»ујућн свом врло подесно.м географском положају развија се у снажан привредни пентар. Он јс по броју становнмка нешто већп од Нуприје п Јагодине, a и са првим почецима изградње индустрије кренгће брже напрел. са знатно израженнјим карактеристикама индустријског центра. Године 1880. долазн до оснпвања прве текстилне фабрике у Србијн н Параћину. Њено оснивање везано је за првн 6збил>нији интерес и продор страног капптала v индустрију Србије. Браћа Мпнх, индустријалци нз Бона, који cv већ имали фабрику чохане робе у Трвјежу у^Моравској, са својлм ортаком Карлом Шумпетером добили cv указом 16. априла 1880. годнне исклучиву повластицу ,за фабриковање чохе, сукна, вунених штофова. абе- предива у целом обиму ондашње кнежевине Сибије, на 15 година рачунајућн од лана потписа указа”. На право искл>учиве производње надовезује се пре свега, ослобођење од парина и такса код нзвоза и увоза фабриката, сировина н делова, као и бесплатно коришћење грађе за градњг у фабртшИ’ Ове повластице се регулишу на 10 односно 12 година. Новим законима н указима све до 1900. године њима се npoAvwyjv ове повластице. Са оввм праксом су изгледа браћа Минх желели да продуже, ко зна докле, јер почев од 1896. годчне почнњу да воде спор за даље фродужење рока неплаћања царине и добијање нових повластииа. Спор се ггролужио неколико нареднтгх година. Није се нп завршио, јер је фабрика 1904. године изгорела у великом пожару. На осиови већ реченог, није тешко закључитн да ie држава. ла би одпжала интерес страног капитала за пазвој нндустриЈе v Србији режилрм повласптца чннила огррмне гступке. Чак cv браћа Минх у Параћнну добили и државно земл»1ШЈтс на 30 година. Иначе, ови предузи.мл>ивт< странип са великим капиталом. 'добонм пословнтгм везама, техпичко пословни.м зчаљем н hckvctbom трајније ћс се везати за овај крај Србијс. Они ће пластгоати свој капитал v рударство, у акционапска. нндгстпијска ппедузећа н банке (nvAHHUM Ртан, н Нпћевац: Фабпнка шећера v Rynpffjii, Фабршса гптва у Јатодинп п Праптко-Чепгка креДЈггна банка). Овај крај је miao врло повол>не услове за. успешан развој текстилне индустрије. Пре свега индустрија у Србији је тек почела да чини прве крупније кораке. Перспектива развоја унутрашњег тржишта п потрошње била је изгледна. Текстилна индустрпја као пропзвођач робе за широку потрошњу представљала јс једну од најкурентнијнх грана. Улагања у њу нису тако велика. Најзад, фабрика се подиже у крају који је врло комуникативан и добро повезан (под тим подразумевамо ондашње услове саобраћаја и техннкс А прс свега пер_ спективу) са изгледном перспективом да се Параћин даљс. развија као значајан трговачки пндустрпјскп цснтар. Јужни Кучај са богатнм природним условима за развој овчарства је у непосредној близини, прибрежнн крај. На хнљаде овапа гајено је у селима Параћинског спсза: Гортвој Мутници, Доњој Мутниип, Извору, Бул>ану. Шалудовцу п 'Клачевици. Нетито мало даље је надалеко познат Криви Вир са својим чувеним овчарстволт. Кроз Параћин протнче река Црница. Ово пеколико Ha6nojainix података указује ла је у одабирању места и краја за постављање фа_ брике, за живот и рад ове . индустријс било повол»них услова у Параћину. Y оснивање фабонкс уложсн је за оно времс врло великн капитал од 2.900.000 динара. По уложеном капиталу, погонској сназн, 6poiy запослених п вредности пронзводње ово је било највеће индустријско предузеће у Србији. Између 14 највећих предузећа која су запошљава \а преко 20 радника ова фабрика је највећа. Пре свега ово ■ је неупоредиво највећн уложени капнтал v једно нндустрнјско предузсђе по погонској снази са 330 КС је, нзузпмајући „Безимсно друштво за осветљсњс Беогпала”. на првом месту. За оно време кониентраиија радне снаге v овој фабргтцц је занста велика. она јс запошљавала HR радника од тога 273 жена. Вредност произволње 1897. године нзносила је 2.163.000 динара. Параћин и срез ових година ложивл»ава значајн'* промене. Према попису од 1890. године Параћин има 5486 становника а цео срез 29.287 становника. Наглн развој поспешио процес класног раслојавања и унутрашље лнференцирање које је .регрутовао јефтину радну снап- досцлпгну индустрији. Стручна радна снага је довођсна са стране. Колнко је овај град био изложен лосел>аван»у (а то је мање више заједничка карактеристика за читаво подручје Нуприје и Јагодину). говори полатак пописа да v Параћину има 519 лииа других народностп a v срезу 2.579. При овоме се тврди да нису рачунатн досе.^ениип Срби, нити Власи. Присуство странаиа није бнло ncK.vy чтгво везано за Фобрнку штофова већ и за пзгралнл’ железницс. Они којн су нашли повољне гслове за своју будућу егзистенцију трајно су се везали за овај град. (Из већег рада) ЛИТЕРАТУРА: 1. Др Ннкола Вучо, Пр»гередна нсторпја Србије, стр. 249. 2. Д. Булић и М. Мнлачић, Хронпка Параћнна. стр. 48. и 49.
АКЦЕНТИ РАДИМОВИШЕ -ЖИВЕћЕМО БОЉЕ ■ ПОВЕНАЊЕ ЦЕНА Y НЕВРЕМЕ ■ KAKO СЕ МОГУ ПОВЕНАТИ ЗАРАДЕ? ■ КОМЕ ТРЕБА ПОМОЕИ? Повећање цена, а нарочиго КОД оних артикала без ко јих се не може. нигде у СБ€ гу и никада није изазвало одобравање, па се овој мери прибегава само онда кад се мора н кад се све друге могућности искористе. Зато овај летњи талас поскупљења и није за нас велико изненађење, јер се о томе .зуцкало” дуже времена и □чекивали бмо то. МеВутнм, и поред тога, неспремни смо дочекали тај тренутак и, кажимо то отворено, за то ни време ни начин нису баш најбоље одабрани. Месец ју ли је време када је велики број Л>уди на одмору или сс за исти припрема. ПовеНање цена, међутим, пошто су сви правили планове и обезбедили средства на основу ранијих цена, пореметнло је одмор многнм, a Mean су чак од одмора и одус гали. С Друге стране, том повећању ннје претходила одговарајућа друштвена акција нити су утврђене одговарајуће мере са циљем да се спречи пад животног стандарда, већ све то долази иза тога. Зато и није 9аш за осуду то што је акција Синдиката и самоуправних органа у радним организацијама у нашој Општинм изостала и што ништа друco осим онога што је прописима утврБено није предузето. По природи склони крнти ци, крнтиком ипак нећемо моћи да решимо настале проблеме. Исто тако, не можемо очекивати ни да нам се приходи повећају неком одлуком, јер зараде се не одређују на тај начин, већ завнсе од тога како се и колнко се радп и од резулгата који се радом остваре. Наша продуктивност, међугим, није висока. He само због тога што немамо савремену оранизацију рзда и одг*Јварајућу опрему, већ и што не радимо довољно и што ннсмо увек добри домаћини, a то је тако што смо научили да примамо плате” и што верујемо да њихова висина зависи од нечије воље... Ето и сада многи очекују да им се зараде повећају. Одакле? Ако није бнлг пара пре поскуп« љења неће их бити ни по сле, осим ако се посао бол>е не организује и не измени однос према раду и средствима рада. Дакле, од нас самих зависи хоћемо ли или не да зарађујемо више и живимо боље. Наравно, не сви. Постоји један број наших људн који и пре поскупљен»а није /кнвео добро. Н»има је данас још теже. Многн од њих били би веома добри радници, али немају где да раде. Нашим бољим радом омогућићемо и отваран»е но вих радних места за н»их и гако им помоћи. To је Hama обавеза, јер и радна мее га на којима смо ми посто- )е захваљујући раду других. Један броЈ, међутим, због старости, болести, изнемоглости и других сличних разлога и кад би било слободних места не бн могао да радн и зарађује. На основама солидарности морамо им пружи ги онај мннимул« средстава који Је довол>ан да бар не буду гладни и боси, ако већ ке можемо внше. ¥з све ово сигурно је да требз и иеђусобно у радној организацији да се помогнемо. Но при томе досадан>у праксу би требало да заборавимо. Често смо до сада говорилн о томе колико ко зарађује и колико треба да зараВу- |емо. Време је да сагледамо и то колико ко има прикода по члану домаћкнства. Некима зарада служи за џепарац, а неки од зарадс јсдва да могу ла купе клеб и плате станарину. За неке Је и хнл»аду динара до вол>но, а за некс и трн хпл>аде пре.мало. Зато, ако се пружа нека помоћ, а сигурно Јс да одређеном броју треба и то одмах, онда треба да се води рачуна пре свега о приходима и материјалном положају породнце у целини. д. А. / ГОДИНА I • БРОЈ 13 ПАРАБИН 20. АВГУСТ 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА О П Ш ТИНЕ ПAРАБИН аАМA РЕПУБЛИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ V ПОСЕТИ ЦЕМЕНТАРИ ПОСЕТА РЕПУБЛИЧКИХ ФУНКЦИОНЕРА СТАКЛАРИ И ЦЕМЕНТАРИ ЦЕМЕНТ-АКУМУЛАТИВНА ИНВЕСТИЦИЈА СРПСКУ ФАБРИКУ СТАКЛА И ФАБРИКУ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ПОСЕТИЛИ CY ПРЕ ПАР ДАНА БРАНИСЛАВ ИКОНИН. ПОТПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛПЧКОГ ИЗВРШНОГ ВЕКЛ ПЕТАР КОСТИН, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ. ДРАГАН МИЛОЈЕ-' ВИБ, РЕПУБЛИЧКИ СЕКРЕТАР ЗА ПРИВРЕДУ, НИКОЛА ПАУНОВИБ, ПРЕДСЕДНИК ВЕНА УДРУЖЕНОГ РАДА СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ И МИХАЉ ШЕФЕР, ПОТПРЕДСЕДНПК РЕПУБЛИЧКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ V фабрпци стакла републички руководиоци OOHULAJI су производне погоне а затим одржалн састанак са представ ницима Фабрикс. Саветник ге нералног директора СФС Пе тар Илић, дао је обавештењз у вези са санацијом штете по сле пожара и проблемима са кој-м.ма се овај колектив су ореће у остварењу планск11х задатака. Поред осталог, рече но је да је репродуктивна моћ Фабрике озбиљно упроженз зоог пораста цена сировииа н енергије. Тако је тона соде некада стајала 55 долара а са да се плаћа 200 долара. За четврто тромесечје већ је најавл>ено да ће се сода ллађати по 300 долара. Укратко речено, од 1965. године репродукциони ма теријал и услуге поскупеле су у просеку за пет пута а цене стакленој амбалажи повећане оу само за два пута. Фабрика неће моћи да оствари планирз нину аку.иулацију од 27 милнона динара већ само. око 4 ммлнона што за Фабрику, која у југословенској стакларској тЧндустријп учествује са бко 409zo, представља пословање на граннцн рентабилитета. Y свом краћем излагању Бранислав Иконић је рекао да и ШЈгра заједннца мора да поклонн пажњу овакво.м стању и ггружи по.моћ одговарајућим мерама. Он је посебно нагла оио да треба бити вео.ча обаз ркв у нзради перспектјгано! плана развоја Фабрике. ПОСЕТА ЦЕМЕНТАРИ Y Фабрнци цемента „Нови Поповац” генерални директор Bopbe Трајковнћ дао је об јашњења у вези са одлуко.м радног колекгива да сс изградк још једна Фабрнка за про нзводњу цемента капацитега 2.000 тона клинкера за 24 часа. После изградње ове технолош ке линије садашња производ ња цемента повећала би се за 900 хил»ада тона, односно По повац би тржншту давао годишн»е по 1.700.000 гона немента За изгралњу нове фабрике бн ће потребно око 850 милнона динара. Фабрика у Поповц^ толико оредстава неће моћнса ма да обезбсди. V току разговора у ко.ме су учествовали републички руко водиоцм и представници Фа брике це.чента, зак,д.учено је да је одлука о проширен^ ггронзводних капацитета у По повцу вео.ма добра, јер се очекује да ће Србија 1985. годи не бнп! потребно више од 5.800.000 тона це.мента. V По повцу постоји богата снровинска база, саобраћајне везе су веома добре а стручни кадар кма велико искуство, што га рантујс да ће и ова инвестиција бити успешно реадизована Y наставку разговора днскуговано је о консгрукцији фи нансирања нзградње*. V обезбе ђевању инвестицноних радова учествоваће банке, трговачкс УСПЕХ • ЗОРАН ИВАНОВИН ОС ВОЈИО ПРВО МЕСТО ЗА СЛИКУ Y YA>Y И ЦРТЕЖ • МИРОСЛАВ ДИМИТРИJEBHR MEBY 10 НАЈБОЛ>ИХ МЛАДИХ ПЕСНИКЛ СРБИЈЕ На 13. фестнвалу „Култура .младих Србије”, који је овнх дана одржан у Књажевцу, два млада уметника нз- Параћина сврстали су се мећу најбоље младе културне ствараоце наше Републике. Зоран Ивановић, сликар, освојио је прво место за слику у ул>у „Данас је Једна нова нежност нз чиста мира порасла у њеном колену”, а једнни је награђен за цртеж. Значајно је да Ивановић овим потврђује достигнути уметнички ннво, пошто је и прошле године био носилац прве награде. Поред ових награда, признање таленту младог уметника огледа се И Y томе што је стручни жнри одлучио да свих шест његовнх радова буде изложено. Мирослав Димитријевић јс један од 10 песннка Србије који је на основу анонИмног кон курса. одабран да у Књажевцу представља младе литерарнс ствараоцс Србије. 3. ИВЛНОВНб: ДАНАС ЈЕ ЈЕДНА НОВА НЕЖНОСТ НЗ ЧИСТА МИРЛ ПОРАСЛА Y ЊЕНОМ КОЛВНУ куће и друге ве.млке организа ције удружемог рада. Бранислав Иконић и Петар Костић сматрају да су инвес тиције у це.мент високоакуму лативне и да изградњу Фабри ке треба убрзати, односно у тврђене рокове треба поштова ти, јер закашњења наносе ве лике штете. На крају је за кл>учено да почетко.м септем бра група сгручњака Секрета ријата за привреду, Републнч ке коморе и Фабрикс немента још једном деталжо размотре и утврде изворе ф1гнансиран>а како би изградња фабрнке почела почегком 1975. године. д. г. У овом БРОЈУг СТРАНА 2. , . '' ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА ПОСЛЕ ПОЖАРА У СТАКЛАРИ СТРАНА 3 НАД КОНГРЕСНИМ РЕЗОЛУЦИЈАМА: СТАМБЕНА ПОЛИТИКА И ИЗГРАДЊА СТАНОВА НАКОН ЗБОРА РАДНИХ ЛјУДИ Y ФТМ „ПРОАЕТЕР": СЛАБОСТИ СЕ MOPAJY ПРЕВАЗИЕИ СТРАНА 4. ПОРТРЕТ: ЧАША ОКОМ ОДСЕЧЕНА РАД КОД ПРИВАТННХ ПОСЛОДАВАЦА СТРАНА 5. ИЗ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА: ПРЕД ОТВАРАЊЕ НОВЕ ПОЛИКЛИНИКЕ СТРАНА 6. РЕПОРТАЖА ИЗ СЕАА ЗАБРЕГЕ ПЛАЊАНИ НИСУ ЗАДОВОЉНИ СА ЗАДРУГОМ СТРАНА 7. ЈЕДАН ПЕСНИК — ЈЕДНА ПЕСМА СТРАН.4 8. И 9. СПОРТ ОБЈАВЉУЈЕМО РАСПОРЕД ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА МЛАДИХ УМЕТНИКА
CTFAHA 2 14 ДАНА СА СЕДНШ1Е УПРАВНОГ ОДБОРЛ СРВС ИЗВРШИТИ НОНЕРЕСНЕ ЗДДАТКЕ СЕДНИЦ4 УПРАВНОГ ОДБОРА САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА ОПШТИНЕ ПАРЛНИН ОДРЖАНА ЈЕ 12. АВГУСТА 1974. • РАЗМАТРАНИ CY ЗАКЛјУЧЦИ НЕДАВНО ОДРЖАНОГ ШЕСТОГ КОНГРЕСА СРВС ЈУГОСЛАВИЈЕ И YCBOJEHH CTATYT СРВС СгБИјЕ К&хо се у нашем листу првв иут птие о овој веома значајној друцпвено) организацнји, неопходно је да читаоци блнже \'познамо са н>еним циљевн ма и залацима. Потребно јс на јпре истаћн да Савсз резсрвних во|ннх старешина, као лео Соиијалнстнчког савеза радно! народа, даје свој пунн допринос остварнвању Шћ\>ева и задатака самоуправног соцнјалис гичког друштва, ангажује се на јачању општенродме одбране земље н на учвршћивању одбрамбених снага и безбсдности Југославије. НАРЕДНИ ЗАДАЦИ Код друга Боре Стефановића, председника Општинског одбора СРВС, иотересовали смо се о то.ме који задаци овој организацијв непосрелмо предстоје. • Најпре, предстоји нам јесењк део обуке. Оно што треба посебно нагласнти је нови начип обуке којн очскује наше старешине. Ради се заправо о новом методу. За све старешнне иабавиће се матсријал, из Kora he сс они припремати Обавнће се затнм консултацнје са старешина ма, како би се омогућило савлађивање н оне матервје која ннје могла да се савлада индивидуалним радом. Привеpa ће се вршити путем тестнрања. Друг Стефановнћ нас је упознао и са пре^сгојећо.м реорганнзашЈЈоч о ве организацвје, односзо предстоји њсно прилагођавање новим статутарhilm одредбама. V граду ће постојатн једна мес- . 0а органнзашва са осам основнмх opiawH3aunia Hobo је и то да ће бмтм форлшране основне организаш!је п на радноч приншпту' V следећим опганизацијама удружсног рада: Срттска фабрнка ста кла, Фабоика иемсн га „Нови Поповаи”. НВТ „Бранко Крамановић". Me Полазећи од овнх принципа, ова организациЈа нзвршаваове основне задатке: • подстичс , и оспособљава своје чланове за непосредно учсствовањс v друштвенополн тичком животу ралнс организације, месне заједннце. општм не и друштвено-полнтичких за једннца; • оспосбљава и ангажује своје чланове у остваривању концегшијс општенародне олбраке и у органнзовању и јача њу спстема безбедности и друштвене самозаштите; • организујс рад на идејно- •политичкој изградњн и разви- )ан>у социјалистичке свестн ре зервних војних старешина; ® организује и развија активности које допрнносе подизању општевојних знања резер вннх војних старешина; • усмерава активностн својих чланова ради развијања. неговања п очувања моралнополитичког лнка резервног војног старешине; • организује н развија актнвности радн преношења борбених, ратних н других искустава нз НОР-а; • учествују у свим облшшма општенародне друштвене безбедности и самозаштнте у случају агреспје на слободу и незавнсност Југославије; • води брпгу о друштвеном животу. потребама и проблеми ма својпх чланова. Што се тнчс статутарнмх одредби. основнп облик органнзо вања СРВС је основна органи зацнја Савеза. Овс организацнје се осннвају на територнјад УТИСЦИ СА КОНГРЕСА После седнице разгова ралн смо са Мнлпном ИлићеМ' ко|и је предста в.\>ао општинску орга.ш* заЈшју Савеза резервних војних старешина на ЦЈестов! копгресу СРВС Југославијс. Питали смо га за утиске. са копгре са. вно HIIX Конгрес мс је зади јединством резерввојнмх старешина по свим значајним пита њима коЈима се бавио Мени Је било веома дра го ке вс 1еby ШТО сам 11Л5ао прили да изблиза вкдим жн хероЈе нашс Револуцн легендарне борце, ме којима и највишс о фицнре наше Армије, о коЈнма сам ло сада самс слушао н чптао. Посеб но ме је одушевкла нде Ја о томе да се израде посебне значке наше ооганизациЈе. с тим што првн примерак треба да се уради у злату н да сс преда првом војнику Coцијалнстнчке револуцнје, другу Титу. дииински пснтар, винско прелузеће ТпгО’ ,ТПумадија", фабрика тексПШП1Х машина ,.Пролетер”, Грађевинско предузеће ..Градител," “<ао и при Органу управе в Заједниим сбразовања. На крају нам је рекао да се врше прштреме за одржавање ванрелне Скугтштине Савеза резервних војних старешнна наше општине. на којој ће бнти утврђенн наредни задаш< и постзпљена нова организациона шема општинске организа; *и је СРВС. ЛЕВИ iiiimiiiiiiiiiiini УГАО СТАКЛАРИ YU НА ПРУЗИ ББ Поводом Дана грађевинара који јс традмшЈоналан и прославља се сваке годиис, Синдикална организаиија при Гра beeinicKo.M предузећу „Градитсл>” органмзовала је овс године излет за своје радннкс v ooui/Kibe нзлетиште СисеY недељу 4. августа из Срп* вац. Разговаралм смо са предске фабрмке стакла отишла је седнпком Синдикалнс органигрупа од 12 радника на изград- зације при овом предузсћу н>у пруге Београд — Бар код другом Ранком Иветнћем коПрпјепол>а. Они ђе радитн у ји нам речс: саставу бригаде „Стакларн ЈУ”, „Дссетн август је Дам гракоја је саставл>ена од радника ђевинара и у његову част учес из свих фабрика стакла из Ју ствовали смо у Деспотовцу, гославнје: Скопља, Прокупл>а- граду до.маћину овогодншњих Зајечара, Панчева, Сомбора и радннчко спортскпх игара гра Липика. Ово је четврти пут ка- Вевпнара овог подручја, однос ко стакларн редовно одлазе на но репуона. Такмпчење је одррадну акшују и дају свој до- жано прошлог месеиа и „аше принос нашој соиијалистичкој спортске екнпе заузсле су друпзградњн. га мсста у внше дисциплина. Графичко издавачко прелузеће „Вук Караиић” у Параћнну прошнрило је и повећало обим пословања н производње. Сами.м тнм, указала се погреба за новом радном снагом. Посредством Завода за запошљавање у Параћину, преквалнфиковЗно је неколнко хемијских техннчара у графнчку струку, бравара и неквалнфнкованих радника и радннца. Овнх дана биће при.мд>ена још једна група, која ће најпре битн на обучавању. To је леп и похвалан прнмер сарадње Завода за запошљавање п привредних колектива у ПараНнну. Ж. Милосављевић IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIU И / л u ц е Pad је створио човека. Ретко који човек воли ceoz ствараоца. Секундара je Hajepednuja казаљка, Али на њу ретко ко обраћа пажњу. * Неки dpyzoeu самоуправљање схватају тако Да сва питања треба сами да решавају. Кад би љубе заиста грнзла савест, Многи.ча би убрзо остао само костур. ♦ Није мајстрашније каб ти weope иза. лећа. Moty се и на њнх попети. * У мутном» ло«е, кл/чешЛе бисгри луди. Код нас често пуцају брук«. CpthOM, нема псврекенихТ и ш t о На прошнреном састанку Фаб рнчког ко.митета Савеза комуниста Српске фабрике стакла, која је одржана 8. августа 1974. раз.матрана је оцена полнгнчког стања у колективу после пожара. На састанку је дата позитмв на оцсна активности друштвено-полнтпчкнх организација, органа управљања н органа руковођења од момента избијања пожара до одржавања сасганка. На састанку је дата пуна подршка ставовпма са недавно одржаног састанка извршних органа друштвено-политмчких организацнја Фабрике, на коме је расправљано о шестомесечно.м пословању ове радне организације. Како у нашем дисту није пот пуније писано о том скупу, износимо најважније ставове: • С обзиром да поднети извештај не даје потпуне податке са аналитиком рада, да се крајем августа нли почетком септембра при разматрању пос ловања за седам или евентуално осам месеци, поново аналитнчки размотре елементи који су утицали на смањену чтроизводн>у за првих шест месецн на појединим капацитета са предлогом мера. При томе да се да посебан осврт на ситуаиију у којој се Фабрика наш ла после пожара, да том приликом сгручне службе изнесу програм санације и план инМИЛАН ИЛИП ном пршшипу. Оне се оснивају за територију месне заједнице, што представља новину. Основ на организанија може да се оснује и у организацији удруженог рада, која запошл>ава већи број чланова. Могу се ос нивати и активи који делују као целина. Из конгресних докумената произилази и потреба да се посебна пажња поклони резервним војним старешннама којн се налазе на привременом раду у иностранству. Треба Macro.]’ати да што већи број резсрвних војних старешина остане у земљи, где им треба омогућити залослење. Посебно се подвлачи сарадња Савеза резервннх војннх ста решина са другим друштвено- •политичким н друштвеним организацијама и самоуправним органима. Живка Радснковић Иначе за наредну 1975. Грађсвинском предузећу „Градител." припала је част да буде организатор и до.маћин Радничко спортских нгара грађевинара овог региона. Поводом овоголЈгшњег празника организовали с.мо у субо гу, 10. августа. излет у оближњи Сисеваи. За тај дан Синдикат је обезбедно бесплатан превоз if храну. На малету . јс било око 200 раднпка, аутобуси су наше радннке превезли рано ујутро и вратилн мх ис1ог дана око двадесет часова. Атмосфера је била срдачна н пријатна за раднике којн су уз од.мор. храну, пиће и музику провели један незабораван дан у лепо.м амбијенту овог одмаралншта”. Такође нас је председник Спндиката обавестио да су ор гани управл>ан>а, на предлог лруштвено-по.хитичкнх организаиије при овом предузеhy донели од\уку да се појединил! радницнма слабог ма тернјалног стања додслс стам бсни кредитп под веома поbo.shjlm услови.ма, како би могли рајале да поправе своје доткућс да започну изградњу породнчних ста.мбеннх зграда. С. Узелац Из лисШа „Будућносш" (10) Фронтовци ПороАино добровомт РОДОМ П0М01НУ изгродњу удире Нородног фронга Пре месец дана на иницијативу Градског народног одбора у ПараНину отпочето је са радовчма на постав, љању коцкасте калдрме у улици Народног фронта од Фабрике бомбона ча до Желсзничке станице. Значај понравке и довоћсња у ред ове улице је велики, јер она представља главну везу града са станицом и желез. nu4KUAt саобра/гајем а улици јс била у таквом стању да када би пале мало ache кшие, нарочито преко јесени и у пролеће, готово бн било чсмогуНе пролазити улицом од блага и блатњивих бара. Ово је давало и врло ружан утисак на странце, који, долазећи у Параћин, већ при самом улазу, добијали су врло phaey слику о урећености нашег града. Јсдном речју, наведено стање нрсдстављало је ругло за град, које би требало гато раније уклонити како у иитересу нормалног саобраћаја и здравља, тако и у ннтересу остварења ошите урећености варошн. Ради овога одлука Градског одбора и предкзете мере нашиле су на опште одобравање. Градски одбор сбранта одлучио је да рас. положивом добровољном радном снагом помогне што бржу и јефтинију изградњу улнце на тај начин што ће на свим оним пословима на којкма је то могуће за. менити нлаћену радну снагу. Радови иа ваћсњу камепа ч прокопавању улице, који се пповоде добровољним залагањем фронтпваца, у пуном су јеку. Недељом је масован излазак фронтоваца на радилшите. а нреко недеље. падним дачом. свака основна организација шаље no једну радну десетпну, која ћл no плану, на eeh одрећено.ч месту за радове основне организације, наставаљати са радовима тако да се они стално odeujaiy. И масовни изллзак фронтоваца на радилишта v недељу и pad npeico десетнна у радним данш ма проводи се под рчководство.и и у оквиоу појединих основних организација фронта, како би се на овај на. чин развило такмичење и могли уочнти успеси поједи. них организација и поједкнаца. По питању десетина које pade радним зала се слабост noiediintix организацпја и руковоћењу и v одржавању конгинуптета шава се da поједине основне органпзацнје дана не шаљ\> гвоје десетине или ако их dano.u покау планском padoea. Деза неколико и>аљу da то Hticv 7[оупе од'10 људи већ од три човека. V овом no. ' ?леду са naiauuie плана ti счгурности одвија се pad на deoHtina.ua П.ге и VJII-ме основне организапије. СваKodneeHH излазак dpyioea пз ових органнзацнја фронта и њихово залагање у pady чини da y.uii(a daje итисак HenneKudHOZ padu.'iuuiTa. које ће ускоро из.иенитп изZAed целе улице. Потребно je и da остале основне ор. ■ганизације убрзају и noeehaiv pad кроз padne deccrnne како би се припремни padoett у најкраћем року оетварили и отпочело на салшм padoeu.ua поплочавање и ypehtteaibe улице. Пpe.ua обећањи TpadcKoz оббора нивелисањем иелог терена и стручним постављањем коцки п туцанака не само uito ће се цео овај крај улешиатн, eeh ће eoda кроз успостављене нагибе п олуке, отицати, тако da на овом терену неће бити внше баруттина и прљавшт11не^^[ Друга основна организацнја позноа на так.инчење све остале организације у zpady v то.ие која he Opzaqiu зација пре обавити прчпре.инс padoee. Стојан Ннколнћ (Из лнста „EydyhHOCT" бр. 10 od 2. сспте.ибра 1948.) СНИМАК СА РАДНЕ АКЦИЈЕ ДАНАС: ОМЛАДИНЦИ НА МОРАВИ СА САСТАНКА ФАБРИЧКОГ КОМИТЕТА СК Y СТАКЛАРИ ОЦЕНД ПОАИТИЧКЕ СИТУАЦИЈЕ ПОСАЕ ШЖАРА • Y ПОТПУНОСТИ ПОДРЖАНИ СТАВОВИ ПЛЕНУМА ИЗВРШНИХ ОРГАНА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ФАБРИКЕ • ПОЈАЧАНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ФАБРИКЕ ® Спровести акцију лагеро вања робе код купаца због недостатка магацинског простора • Произвести робу која иде одмах на тржиште, која је п® кривсна уговорима. о Спровссти одлуку о издвајању једнодневне зараде сваког мессца до краја године у иил»у санаиије последнца ш> и^ара у магацину готове робе. ® Пленум друиЈтвено-поли' тичких оргапизацнја, органа управл»ања и руковођења је у погледу одговорностн појединнх руководилаца за пожар, заузсо став да се не може говестиционих улагања за санаинју, као и анализу средстава за накнаду штете. • Да стручне службе направе анализу спровођења пословности по одредба.ма самоуправних споразу.ма. • V I ООУР-а извршити анализу асортимана и цена истог у односу на план, те са тим подацима изаћи пред свако радилнште и утврдити где леже губици. да ли у малим учинци* ма или у ценама асорти.мана илн у нерационалним трошковима. • Извршити анализу упошллносп! радне снаге у основннм организацијама удруж^ ног рада. • Констатовано је да је опала лична олговорност руководећег кадра у процесу рада, што доводи до јавашлука и губптака у процесу производње. те су обавезнм директори OOYP-a да преко састанака или наредаба наложе већу одговорност и пооштре технолошку дисциплнну у свим погонима и одељењима. • Да стручне службе IV OOYP-а направи анализу предвиђене производње на нови.м капашггетима у I основној организацији удруженог рада кроз асортиман. нене и др. и да, на основу тога, изнезд колике су производне могућности погона. • Да Председништво Савеза омладине и руководнлац Опш тег сектора до 15. августа сачине програм радних акција v цнл>у регулпсан»а безбеднијих услова у радној организацијн и ради санацнје и бржег вазнлажења ситуације у којој се Фабрнка нашла после пожара у магацину готове робе. ворнти о одговорности НИТИ 0 заузпмању било каквог става. јср нема званичних закључака о узроку пожара. Из тнх разлога не.ма основе за покретале дисцпплинског поступка. • Због ефикасности обрачуна, задужују се свн центри дз до 5. у месецу обавезно заврше обрачунске листе. како би се имало времена да до 10. у ме ceuv буде завршен обрачун a од 10. до 13. V месецу да радннчкн савети утврде предлоге да бн зборови радника коначно од 13. до 18. v месецу расправљали и усвојнлн начин рас поделе. Дајући пуну полршку овнм стааовкма. на седници комитета је посебно 6il\o речм о ггоћ ребм веће бглностп и безбедностм v колектмву. нарочнто у Apvrof-и трећој сменн, кзо и за време празника и ссдмиЧ' ног одмора.
14 ДЛНА СТРАНЛ 3 НАД КОНГРЕСНИМ РЕЗОАУЦИЈАМА Мено политико и изгродњо станова Када говоримо о овој областн и њеним проблемима морамо рећи да је проблем стамбене политике и изградње сганова у нашем граду веома изражен и тежак. Када ово кажемо имамо у виду велики број радника и породица које нису решили своје стамбено питање. Како је последњих година стагнирала стамбена нзградн>а то имамо веома незавиону смтуацију коју нећемо моћи да решимо за дужи временски период ухолико не би уложили напоре и повећаннм улагањем наменских средстава за изградњу станова побољшали и убрзали динамнку градње. Колико је овај проблем обиман н тежак види се из података да само у Стаклари на решење стамбеног гтптања чека више од 10 у Штофари више од 150 породица, а да if не roBopmio о ман>им радним организацнјама које имају веома мале могућности да решавају ове проблеме због Maae економске моћи истпх. Напоменућемо и потребе у друштвеним службама и осталим друштвено-политичким заједницама и организацијама, где је такође присутан овај проблем а и нека кадровска решења не могу се решити због немогућности решења стамбеног питања заннтересованог. Имамо такође известан број породнца које већ десетак и више година чекају на добијање стана ilaji пак одлазе и у пензију без решен?а свог животног проблема тј. стана. -Проблем недостатака станова је такође једаи од извора социјалне неједнакости из разлога што велики број породица које станују код приватних станодаваца у незадовољавајућим условима плаћају веома високу закупнину. Тако имамо на пример породицу која станује у друштвеном стану и у зависностн од величине и комфора плапа од 100 до 300 динара месечну станарину, док <гаква породица код приватног станодавца плаћа закупнину неко.шко пута више. Услови. становања код приватних власника,^ односно приватних станодаваца, мање више свима су добро познати и односи су такви да станар мора да се повинује свим захтевима влаоннка или у противном изложен је сталном пресељавању и осталим непогодностима и последицама које из свега овога произилазе. Све се ово негативно одражава на његове психофизичке способцости а сашш пш и на н»егов радни учинак тако где ради и производи. у односу на претходне године у 1973. издвојена средства за изградњу станова знатно су већа. Y 1972. години за стамбену изградњу уложено је 24,2 милиона динара од Mera у друштвеиом сектору само 4,7 милиона динара, док je у 1973. години уложено за стамбену, градњу 39 милпона од чега у друштвеном сектору 13;5 а у приватном 25,7 • милиона динара. Ови подаци нам уједно говоре каква нам je стамбена динамика и стамбеиа политика била до Писма и каква после њега. Самим тим видимо и позитивну промену нашег односа*према овом веома важном задатку. Динамика стамбене градње такође је незадовољавајућа јер после одвајања средстава дуго се чекају административна решења, дозволе, планови и др. а рокови завршетка су за сваку критику јер се каони по годину и више дана штб и онако скупо инвестирање још више поскупл>ује. Y току 1973. гддине завршено је 307 станова од тога у друштвеном сектору само 24, а у овој години очекује се завршетак 215 станова у друштвеном и 243 у прнватном власништву. Уједно према предвиђанЈу за ову 1974. годину очекује се улагање за станове у однооу од 36,4 ми.\нона динара у друштвеном сектору. Издвојеним средствима у 1973. години у фонд солидарне стамбене изградње купиће се 10 станова а планира се изградња једне стамбене зграде удруживањем наменских средстава за станове пензионера. Фонд соЛидарне стамбене градње према плану за ову годину треба да износи око 2,5 милиона динара. Завршетком напред наведених станова и планираном даљом динамиком финансирања изградње, нећемо бити у могућности да решимо овај проблеМ за догледно кратко време. Морамо прићи још крупнијим захватима и улатањима у овој области јер на то обавезује и Резолуција X конгреса СКЈ из области становања и стамбене политике чији један део гласи: „Савез комуниста одлучно се залаже за знат но повећање обима, темпа и ефикасностн стамбене градње. To мора да буде изражено у дугорочним, средњорочним и те кућим плановима и програмима развоја, посеоно у програмима стамбене изградње у организацијама удруженог рада, самоуправним интересним заједницама и општинама. Обим текуће стамбене градње треба да расте брже од реалног рас та националног дохотка друштвене привреде”. Из овога се види наш јасан правац акције, јер када се говори о дугорочним, средњорочним и текућим плановима из програма стамбеие градње, можемо рећп да нам таквн плановн недостају од општине па до OYP-a, те зато у следећој фази морамо приступити изради истих, јер само чврс^ тим и прецизни.м плановима уз њихово стриктно извршење и реализовање бићемо у могућности да остваримо овај наш велики вадатак. Y овој области присутан је и проблем расподеле и онако малог броја станова. Политика расподеле у досадашњем раду имала јс доста слабости те су примедбе на исту биле оправдане. Y наредном периоду морамо их доградитн нашт© нас обавезује и део Резолуиије који гласи: „Све организације и руководства СК треба да се енергично заложе за таквс мере и методе у стицаљу, расподеле и коршпћењу станова који ће обезбедити равноправност раднпх л»уди, при чему они који немају стан, или станују у тежим стамбеним условнма треба да имају приоритет у добијању стана”. Из наведеног стања проблематике становања и задатака из Резолуције VII конгреса СКС и конгреса СКС јасАо видимо нашс место.као организације Савеза комуниста а и наШе задатке из области изградње станова и политикс хове расподеле. Зато морамо предузетп мере у цнл>у реалнзаиије и извршења задатака зацртаних конгресним докумеитима, уз напомену да морамо предузети мере у цил>у реализације и извршења задатака зацртаиих конгресним документима. Поред тога морамо предузети мере у цил»у заштите поролица са ниским примањнма, затим заштите стаиара од прнватних станодаваца омогућити боље услове кредитипагиа ста.мбенс градње како прнватне тако н друштвенс п убрзати рад на практпчио деловање интересне за- 'једнинл.* стг'1овања к радитн и остале послове у везн што бржег ра -.пешавања овог за нас тешког проблема. , (Из анализе о стању и проблемима социјалне политике у Општшт) Чини се да код нас, кад год стаари у Једној средини запну, кад год нерешени проблемн за* прете да онемогуће нормалки ток ствари, решење се тражи у енергичној акцији комуннста, у преузимању иницијативе од стране субјектнвних снага. Наравно, те акције треба поздравити, треба их помоћи, јер оне ће v сваком случају морати да доведу до разрешења насталих проблема. Ипак, треба подсетити и на то да Је обавеза комуниста да сс перманентно ангажују, да буду присугни у креирању самоуправних друштвених односа, да ке дозволе да „друге снаге” буду нспред њих и да они, тек онда кад се ствари замрсе, ступају у акдију. НАКОН ЗБОРА РАДНИХ ЉУДИ Y ФТМ „ПРОЛЕТЕР" Фабрика тскстилних машина „Пролетер" није од оних радних организаиија у који.ма дуже времена ствари могу да теку мирнњм током. Имала је у својој про111лости солнднс успехе алн и слабостн којс су је у вишс наврага доводилс до нзбил>пих радова. Управо, задњих месеци ствари су почелс да се Kpchy таквим током да су нагомилане слабостп из међул>удских односа п организације производње, као и нсдослсдна прнмена нор.мативних аката запрстнли да, тек~ што су се опоравилц од принудпе управе и закорачнли у озбиљније пословне захватс, понова крсну ннзбрдо. Организација Савеза ко.муниста је недавио фор.мнрала гккебну радну групу која је добила задатак да изучЈ! настале проолеме и да укаже на правце за њихово решавање. ШТА ЈЕ УТВРДИЛА РАДНА ГРУПА? Да је реаговање партијске организације било оправдано, чињенице из нзвештаја радне групе не само да потврђују, већ уједно н у много озбил>- нијем светлу све то гтриказују. Јер, и помућени мсђуљудски односи, и организациони проблеми производње и педоследност у примени нормативних аката заслужују озбил>ну зажн»у. 0 Када јс о меВул»удским односима, реч, указује се на постојењс „нсформалних група",које и.мају доста јак угицај у колективу и' које, идућн за својим посебннм интересима, покушавају да 1£м подреде активност самоуправних органа. Једна од таквнх група је н конкретно ндентификована. Наиме, када јс Раднпчка контрола почела актпвнијс да пратп рад Комерцијалног сектора, у ко.мс је група о којој је реч ,шеф производње je ynosopeiH да „ттредседника Радничке контроле гтривеже уз машину да мање узима блок” Утицај нефор.малних група осетио се п приликом растурања припреме и постављања д.уди на радна места контролора. Најпре су распоређени л>уди одбили да прихвате радна места контролора. Затим су по пнтерном огласу на та радна .места нзабрани други л>удн, али су они због наводно „слабог ОбИАОЗАК DOAOBfl но мосту Ових дана радове на мосту, који се подиже код Чепура, ооишли су н оттштински функционери: Петко Лековић, секретар Општинског комитета Савза комуниста, Никола Вићић, председннк Опшгпнске конференције ССРН, Драган Вељковић, потпреседник Скуп штине општине, Љубомнр Огњановић, делегат Друштвено- -полцтичког већа Скутшпине СР Србије, Бојана Јовановнћ, ■ИЗ ПОГОИА ФТМ ..ПРОЛЕТЕР' познавања посла и потешкоћа у само.м раду и увиђа се да су недовољно искоришћенп” и руководноии их приврсмено раз.мештају у производњу, мимо сагласиостн оргапа управ.вања који нх је поставпо. На радна места крнтролора се затпм поставл>ају другн радпп* пи без предвнђеног самоуправиог поступка. Посебан пробле.м који вјди до лошнх меВул>удских односа је расподела лпчннх доходака, за ко’ју сс у нзвсштају каже да је „у начину измсњена а у суштини није пишта пзмсњена од претходних година”, што се нарочнто внди нз односа у прнмаљима из.међу производних радника и режијског особ- .%а. Из лоших међуљудских олноса добрим дело.м је Ггроизишла п недисцнплпна која се огледа у ннзу недопустивих поступака: закашшавање на посао, прекнд са послом пола часа painije, уношење н употребе алкохола у радно вре.ме не само од стране радника већ Ji од стране руководплаца, неоправдано одсуствовање са посла, честа боловања код извесне групе л»уди, читање новина на радном месгу... □ V пзвештају, се веома .докуменуовано говорп п о нсдостаци.ма из оргамнзације производње. Када су своје-, времено усвојнли нову организачиону ше.му »nicy моглн нн да претпоставс да he v везн са њом да настану толпке трзавние, да lie (изгледа, п због отпора fteHOM спровоћењу, и због несналажеiba у њеној прпмепи!) ојгги npiniybeHU лајпре да је напусте, зати.м ла јој се после, дужег врсмена опет врате, пошто претхолно константују „да у промз* водњп влада анархија, да је пподуктивносг опада на минимум и да је пол хнтно потребно тражити ново решењс”, а да н поред покушаја, то ново решеше не нађу. Међутн.м, новн покушај увођења раније поменуте организаиионе шеме, којн је пре месец дана уч11њен, нанлазн на отпор, како код пословођа, тако и кол раднпка. Сам карактер тих промена v овом трештку је за наше чнтаоие зане.марљив. Битно је да се сгиче утисак да у колективу не постојн јединство, да се нс зна шта се заправо председник Опшпгнског одбора СУБ НОР-а и други. Одбор за изградњу моста на Великој Моравп, на својој сед шпји 6д 13. августа, донео је одлуку да извоВење радова за изградњу прнступних путева повери Водопрнвредној организаиији Нуприја. Рок за завршетак ових радова је 30. новсм бар 1974. М0Н1ИМ ШИВН0С1У СИНДИКАТУ ШНЛАРЕ хоће, што се веома лоше одражава и на пропзводнп процсс. Ако се томе дода и неодговорно понашање Комериијалцог сектора прп обезбећењу материјала (утовори се израда пронзвода за који се каспије не набави одговарајући матерпјал!), онда се та лоша слика употпуњује. , Н На крају, <истакнуто је низ прнмера .којн указују на то да се усвојена нор.мативна акт<\ недоследно примењују, што на свој начпн утнче на свеукупне друштвено-економске односе у колективу. ЗАКЛЛЧЦИ ЗБОРА Овај нзвештај се у целини нашао ових дана пред Збором радних људи. После веома жнве дискусије, он је у цслннп усвојен и закључено је следеће: Ф доследна примена и усавршаван»е организације рада; ® донети правилник о утврђивању норматива рада којнм утврдити права и дужности појединих радника и органа; © израдц-ги ценовник радова (калкулације). про.извода; f'ul2 ’ • прпликом уговарања послрва пре-, Ш13Н0 утврдити сва права н обаВезе' предузеИа; 0 нспоруку производа не вршити пре нсго што јс комплстно готова; © пуштањс послова у пронзводњу само онда кад су претходни апсолутно ' завршени; • приступити изради перспективног плана развоја предузећа; • редовно утврђнвање н усвајати го дншње и оперативне планове производње; • доследно прнмењивати сва норматнвна акта предузећа; о побољшати радну и технолошку днсциплину; • преиспитатн кадрове у Финацсијском сектору и припреми рада са коптролом; в пристутпггн дограВени и исправци самоуправног споразума о расподели дохотка и личних доходака;^ • пооштрити контро/ху обрачуна личних доходака. У организацијама синдиката почиње претконгресна активност. Пре пар дана се отпо* чело са стављањем докумена* та за Кангрес на јавну диску сију. Meby први.ма је објавље* на Полазна основа за распра* ву о друштвеној улози, задз* тша и организопању Синди* ката и Савсза синдиката. Расправу треба усмерити првенствено у правиу ррестројава* ња, оспособл>авања и ангажовања свакс ор1анизације Синдиката у смнслу изнетих ставова и задатака из овог доку* мента. Y организовању тс активнос7и непосредно се укл»учују и фабрички одбори снпдиката. Интерссовали нас јс шта предузима фабрпчкп одбор Синдиката Српске фабрнке стакла у везп са тим. Милан Марковпћ, председ’ седник ФОС-а, одговорио нам је: — За потрсбе фабричког од* бора требовали смо и добили 3 000 прпмерака листа „РАД** у коме је штампан подлистак са Полазним основака за ра<г праву о друшт-вепој улоаи, за* дацнма и организозажу сшг ликата и Савсза синдиката. Значн, свакп naui рални?' ДО* бпће тај материјал. што He mi омогућити да се припреме за јавну дискусију, коју ћемо оргапизоватн у септембру у cbilm нашим подружнпцама. A. К
CTPAHA 4 14 ДЛНА ПОРТРЕТИ ЧАША ОКОМ ОДСЕЧЕНА • ЖИВОТА ЈОВАИОВИН МОЖЕ ОКОМ ДА ОДРЕДИ СТАKAEHY MACY ЗА НЕКИ ПРОИЗВОД • ЗАНАТ СТАКЛОДУВАЧА СЕ ГОДИНАМА УЧИ • ЗА 27 ГОДИНА НИЈЕДНОМ НИЈЕ ЗАКАСНИО Радилшшге лончаних пећи у Огахларн. Бруј машина, хпгтри покрети и знојаво тело у журби. Брекће усијана. авет пећи. Пла-мен јој лиже увробу. Температура неиздржива. А на аштоима луди, ко у проздовима окупљени, раде. Како међу овим искусним мајсторима пронаћи најбољег! Глодамо ави вепгго и рутинирано обављајући свој посао. He омемо да погађамо ко је ту Живота Јовановић, већ се расгпггујемо код радника. Они ипак боље знају ко је међу нима најболж. Мнопи производи изашли су исцод његових руку оовојили оу напраде и признања на сајмовима и изложбама. Кад дизајнери ове Фабрике ламсирају нове моделе, израду повере само искусним мајстори.ма. Поред њега знањем и вештином у послу истнчу се Радо.чнр Маттић, Толгислав Бокић, Мирко Јоваиовић... Ту свако зна свој Приближава се крај YCBOJEH КОЛЕКТИВНИ УГОВОР HA HMBOY ПОМОРАВЉА РАД КОД ПРИВАТНИХ ПОСАОДАВАЦА • HA OCHOBY ЗАКОНА О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА РАДНИКА V УДРУЖЕНОМ РАДУ И ЗД. КОНА О ИЗДВЛЈЛЊУ СРЕДСТАВА ЗА СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ, BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ НУПРИЈА, ПАРАНИН, СВИЛАЈНАЦ, ДЕСПОТОВАЦ И РЕКОВАЦ И ОСНОВНА ПРИВРЕДНА КОМОРА Y КРАГУЈЕВЦУ, ЗАКЉУЧИЛИ CY КОЛЕКТИВНИ УГО. ВОР — КОЈИМ СЕ YPERYJY РАДНИ ОДНОСИ РАДНИКА НЛ РАДУ КОД ПОСЛОДАВПА И НАЧИН ОБЕЗБЕБИВАЊА И КОРИШНЕЊА СРЕДСТАВЛ РАДИ РЕШАВЛЊА СТАМБЕНИХ ПРОБЛЕМА ОВИХ РАДНИКА • ОСНОВНИ ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ YTOBOPOM О РАДУ ЗАКЛјУЧЕНИМ измебу рлдника и послодлвца, раднику обезбеде иетл или ВЕНА ПРАВА Y ПОГЛЕДУ УСЛОВЛ РАДЛ И БЕЗБЕДНОСТИ HA РАДУ ОД ОНИХ КОЈА CY УТВРБЕНА КОЛЕКТИВНИМ УГОВОРОМ И ЗАКОНОМ НА РАДУ ОД ОНИХ КОЈА Живота Јовановнћ, је оођен 1930. годнне у Главици. Y Фабрику је дошао још 1947. бд тада нн једном није закаснно нити изостао са посла. Његов отац је пензионисан у Стаклари. Код свог брата по стрицг, МАрка Јовановића, учно је стакларски занат. Сада је његов онн на путу да постане добар сгаклодувач. Y његовој по^ родици стакларски занат је традиција. За Животу Јовановиђа оу нам .рекли да је један од Анајбољих универзалннх стаклодувача у Српској фабрици стакла. Стаклодувачкн посао се учи годинама. Мнопи ни до пензије не успу да уђу у све тајне, да потпуно савладају занат: Јер ово је помало и уметнички посао, како нам je рекао Живота. Ту човек мора иматц осећај за стаклену масу. Накнада по основу здравствсног осигурања сс исплаћује за одсуствовања до 30 дана и го за првих 7 дана 90%. Лични доходак се може нсплаћивати н у натури али само део који прелази висину минималног личног дохотка у Општини. Приправнишша се на име послодавна, за надокнаду дела станарине и за побољшањс услова становања (адаптације, преправке, дограДња). За прсстанак радвог односа на основу отказа, предвпђсни су рокови и то: 30 дана за рад ника са пет година радног стаТако на прнмер пробни рад нб може битц дужи од месец ___д_ дана, а радни однос се засннпосао,' ва на неодрееђно вре.мс сем у случајевнма, које предвиђа закон (сезонски послови и сл). Радно време нзносн 42 часа радног времена па се лонац мора нспразнитн. На Живопиној ко шул»и примсћује сс сасушена co од знојења. Лнце зајапурено. „Машина” човековог тела мора издржати те.мпо електричних постројења.. Шта би било да се у фабрнчким венама охлади стакло? Да се с.мрзне ужарена лава? Сваки посао изискује труд седмично док одмор у току рада, ако се ради једнократно, траје 30 минутћ. Седмични од мор је 24 часа непрскидно. Годишњи одмор сс утврђује тако да се радниипма који има ју до 5 година пензијског стажа, обезбеђује одмор од нај.ма жа, два мссеца ’за 5—10 годи* на стажа, трн месеца за 10—15 личног дохотка исплаћујс 70% година стажа, четири месеца Некада је врела маса лакша за обраду, некад „тврђа”. Жи- , . А вота оком може да „одсече” ових трудбеннка. јбс 18 дана раднмх, раднииистаклену масу за неки производ. Ждгвота је само седам месени био неквалификован радннк. Сада је вођа радилишта. По.мажу 'му други два помоћннка, мајстори. два капслара, два банкара ... укупно једанаест радника, Мала група са великчш радним победама. н зној-.А овде је стварно сва- ЈБС 18 дана радннх, P-A u - Kai производ орошен капл.ма ма који iLMajy • стаж од •> • ] Ннгде није година 21 дан, затим од IV— cacraev година 24 дана, од 15 до „супстан- година 27 дана и онмма који овог „са- имају преко 20 година стажа предвиђено да је стакла неопходна и иа” зноја. Алн без овог „са- имају преко -0 годпна стажа стојка” стакло не би било чи- годишњи одмор ipaje 30 ралсто и испрано. них дана. Уговором се дал>е И годинама тако: Жнвота и предвиђа да радник н.ма права ЖИВОТА ЈОВАНОВИП HA СВОМ РАДИЛИШТУ његови другови „притетомља- на увећан годишњи одмор за вају" ужарену лаву и шал>у је 6 радних дана под условом да у до.мове, на столове... код тог послодавиа и.ма остварен пензијски стаж н то мушМ. Димитријевић карац 15 грдина а укупан 30 годнна и ако има 55 годнна старостн, однооно жена која и.ма 25 година укупног пензијског стажа од чега 10 годнна код тог послодавца и ако нма 55 година старости. Плаћено одсуство се можс дати највише до 7 а неплаћено до 30 дана у току јсдне године. Лнчни доходак се обрачунава и исплаћује према резултатима рада а радник п послода вац споразу.мно одреБују слсменте п мерпла резултата рада. Послодавац је дужап да омогућп раднику да под просечни.м условнма н норма.ма рада оствари лмчнп доходак у висинн коју имају исте категорије стручности у друштвеном сектору на подручју Општине, узимајући у обзнр крнтеријуме вредновања из друштвеног сектора. Иначе, лични доходак не може бити нижи од најнижег договореног личног дохотка на подручју Општине и мора се свакс годнне Усклађнватн са порастом лпчног дохотка у Општнни. Са радннком- послодаваи можс уго ворити повећањс лнчног дохот ка ча чме сталности на раду кол њега. личног дохотка предвиђешог за за 15—20 година стажа, пет ме . квалнфпкацију за коју су ос- сеци за 20—25 год. стажа и 6 пособл»ени. • месеии за стаж преко 2-5 годиРадннк, ако је провео нај- на. Радник се може разрешимање 6 мсссцн код истог пос- ти од дужности и пре рока лодавца има право на регрес ако му послодавац обезбеди за годишњи одмор у вистпш кор!пићеи>е свих права која од 20 до 40 одсто од просека би нмао да је остао на раду личног дохотка оствареног по до отказнор рока. Ако је радраднику у привреди Општине ник нзвршпо или покушао да у протеклој годнни. Трошкове изврши кривнчно дело према прсвоза радшгка за долазак послодавцу или члану његовог на посао и повратак са посла, домаћинства, послолавац му мо послодавац надокнађује ако же дати отказ и без отказнот они прелазс износ од 40,00 -дн- рока. Сваки отказ даје се у нара месечно, a • ако радЈпгк, писменој форми и садржи све по чалогу послодавца, проведе еле.менте предвиђене законом нзван места рада внше од 12 (коришћењс годЈпвњег олмор*. часова дневно, прнпада су nv- отпрелшина п сл.), а за случај од на дневница у нзносу од 150 ласка у старосну пензију једдинара. номесечни уговорни лични доНа ннвоу Општнне формнра- ходак; за случај одласка у mice фонд за стамбену изградњу валидску пензију двамесечни ради решавања стамбеиих про- личнн доходак (ако је инвалнд блсма ралника код послодавца. носг наступила због несреће 1 Y овај (ћонд послодавци, код на послу илн због професионал сваке исплате лнчног дохотка, нс болестн псплаћује се тро yiiAaliyjv допрннос чију осно- месс«ни awhh *оходак): за вицу чинс лнчнн дохоци рад- слгчај смртн радппка испланика којс оч запошл>ава, у про hyje се јелномесечни лични ДО центу који је друштвеним до- ходак. а ако је смрт наступнговоро.м угврђен у Огпјјпппг. ла л след несреће на послу кли као обавеза за раднс впганп- пиофесионалне болести, чспла заиије. Срелства овог фонла користнће се за изградн»у-ку- ходак. повнну станова за раднике код hvie се тро.месечни лични доМ. ПетровтЛ СА ЗБОРА РАДНИХ ЛзУДИ ПРЕДУЗЕНА ПТТ Набавка нових уређаја ПОСЛЕ ПОСЕТЕ „ПРОГРЕСУ ку се обезбећује и исплата мн нулог рада, тако што се лични доходак увећава за 0,5% за сваку навршену годЈгну пензијског стажа. Недавно је у 00YP. ПТТ Параћин одржан збор радних л»уди. На обимном дневном реду разматрано је и гигтање набавке високофреквентннх ос- .моканалних уређаја за преиошење говора. Донета је одлука да сс овп уређаји набаве а радиће на рслацијама Параћнн — Поточац, Параћин — Рашевица и Параћин — Доња Мутница. Затим је донета одлука о повећању стартне вредности радСразмеран део лнчног дохот ног места за 10 одсто за све ка увећава се на име ноћног раднике овог ООУР-а. Ово пове септе.мбра, после чега ће збор разматрати гтредАОг ттравЕШшка. До сада није постојао никакав акт који би регу.тсао питање — достављача приправника, те је збор усвојио самоуправни споразу.м, којим се захтева шесто.месечни прнправ нички стаж за поштаре-достављаче, чнме he се и квалитет услуга побољшати. Ускоро he поштански радници ПТТ Предузећа Светозарево добити свој информативнн дист, који ће излазитн један* • ИЗЈАВИО ЈЕ НАШЕМ САРАДНИКУ ДРУГ ЖИВОЈИН СТЕФАНОВИН, ДИРЕКТОР „ПРОГРЕСА" рада мушкарцима 159t> а же- ћање примењ/иваће се -од 1. авнама 20% за сваки започетн густа н трајаће до доношеЕва _____ ________ ___ ____________ час, а прековре.мени рад 50% правилника о расподели лич« службе; Збор је изабрао три пут месечно и трегираће про блематику^ из ове друштввне Грађевинско занатско предузеће „Прогрес” у Параћину за ову годину цланирало је да оствари укупан приход од 7.500.000 динара. Y прво.м полугођу ове године вредност извршених послова износи 3.688.000 динара и поред тога ипо су у прво.м полугођу усда су недавно закључеми послови за још 2.600.000 динара, радни колектив оствариће планске задатке. Од оствареног укупног прихода од 3.688.000 дидинара доходак гтредузећа је 2.394.00 динара а за фондове је остало 206.000 динара. Лични дохоци запослених порасли су НЈПса са мањом месечном зарадом од 1.260 динара. мушкарцима н 60% женама. них доходака. Одређена je по- представннка за уређЕгвачки од Рад у дане државног празника себна комиоија за израду пра- бор. плаћа се 100%. .вилиика, која ће радитн до 31. М. к ИЗ ФАБРИКЕ лови рада за грађевннаре, за једанаест процената у одзбог лоших временских прилн- носу на исти пернод прошле ка, биди неповол>ни. Обзиром године. Y предузећу нема радСтав привредно-политичког a- Т11ТГ>АОТ, • ктива Огшггинс о потреби инте- Ш ГОФОВА грације свих предузећа у опш- ЈОШ ЈЕДАН НОРМАтини Koja се оаве грађевннарском делатношћу или врше ус- ТИВНИ АКТ HA ЈАВлуте у rpabe®HHapcTBv, изазвао ТЈПТ ATArvvrUTtT је велнко ннтересовање у Гра- viun НАЦРТ СПОРАЗУМА 0 ЗАШТИТИ НА РАДУ ЗАБЕЛЕЖЕНО ¥ ПРОЛАЗУ СКИНУТЕ СКЕЛЕ СА ХОТЕЛА Наш фоторепортер је овнх дана сннмио хотел „Парк", чија се адаптација обавља још од априла ове годинс. To је добар знак да he и радовн на њсговој адаптацпјн ускоро бити окончани. Ова вест he снгурно обрадовати Параћипце, јер верујемо да he бар у току^ нарелпс зпмс имати где да сс прнјатно забаве. ђевннско занатском предгзећу Ових дана .је Комисија за „Прогрес”. Радни колекти® је израду Нацрта самоуправног спреман да ову ин^одијативу споразума о заштити на раду спроведе у живот. Из разгово- завршила свој посао. Овај дора са директором предузећа кумент ће у наредним месециЖивојином Стефановићем, саз- ма бити предмст јавне дискунали смо да је прздседнику Ску сије. Како смо сазнали, о овом ппггине опиггине дат и писме- доку.менту he се иајпре расни предлог којн може да пос--------- — ------------- лужи као основа за почетак дпскуоије или као прилог тој диокуошји. Предлаже се да се Грађевинском предузећу „Градител,” припоје: Предузеће „Прогрес” — граВевински погон, Комутнално предузеђе „Стандард” Монтажно предузеће „Дролетер” и Биро за пројектовање Завода за урбанизам. V оквиру тако створене организаиије удруженог рада, формирало бп се неколико ос-’ новних организација удруженог рада. Разуме се да се овакав предлог може допуњаваги и мењати, како би се створило што јаче грађевинско предузеће, способно да успешно ради, Сваки радник ће добити по један примерак Самоуправног споразума и свако ће Нојединачно потписати овај документ, чиме ће бити непосредно обавсзан да се придржава и поштује његове одредбе. прављаги на самоуправним телима у јединнцама удруженог рада, а затим и на зборовима радника. На крају, бићс предмет разматрања и усвајања од стрне Радничке скупштине. Основни циљ овог споразума је да свим радницима и на јединствен начин буду о.могуБени безбедни условн рада и то путем примене савременмх техничких, здравственнх, социјалних, васпитних и других мера за спречавање и отклањан>е узрока повреда и здравствених оштећења иа раду. Y складу са прописпма о заштити на раду уреВују се следе- ,ћи односи: органнзовање послова заштпте на раду, задатак органа управл»ања, права и обавезе радника, Случајевп Споразум ће ступити на снагу када га потпишу вишс ол две трећине упосленнх, с тим што ђе он аутоматски обавезати и остаЛе чланове колектнва. Нацрт споразума предвиђа и новчане казне, за теже повреде заштите на раду што he cir гуно утицати да број таквих повреда буде незнатан. Да напоменемо да су у овом колектнву и до сада чпшсеш велики напори на заштитн радника, о чему свсдочи и то да у задњим годкнама ннЈе било те* жих повреда на раду (смртни случајсви н телссна оштећења). Р. В. не само на ужеи већ и на шнрем подручју. Уколико се = - - стаГпривре^о-полктичког акти повРеАа обавеза у вези са samsa општине не реализује, смат- ™т°м на раАу због којгос сс ра се у предузећу .„Прогрес", Радтт може удаљити са рада, да ће недовољио развијени па- обучаваиае и васпитање из мара се у предч да ће недовољно развијеии параћннскм грађевинари и даље животарЈггн од данас до сутра. д. г. терије запгпгге на раду, гпггања која ће битн регулисана општим актом, као н поступак закључивања овог споразума. ОТОРЕНА РАЗВОД11А ТАБДА ЈЕ ОПАСНА ПО РАДНИКЕ
14 ДАНА СТРАНА 5 ИЗ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА СМА УРЕДНИШТВУ ПРЕД ОТВАРАЊЕ НОВЕ ПОЛИКЛИНИКЕ „РУБИНОВ" ПОТЕЗ УСАОВЉЕВ V прошлом броју листа „14 дана" објављен је текст под насловом „РУБИН JE НА ПОТЕЗУ у коме се, no. ред осталог, говори u о акцији која се првдузима у прекоморавским селима Поточцу и Трешњевици на ства рању посебних основних организација удруженог рада у оквиру или изван система „Жупски рубин". He ула3iL\t овог тренутка у мотиве Трешњевице већ бих се задрлсао на захтеву Поточана. Да ли је оправдан захтев земљорадника из Поточца за посебном OOYP, ако прихвати „Рубин,,1 пли у противном оснивање самосталце задруге, је интересантно питање. Све оно што је речено на седници извршних органа општинских руководстава друштвенололитичких организација даје довољно аргумената у прилог захтеву земљорадника из Поточца. Закључци који су овом при- 'ликом усвојени састоје се углавном у препорукама друium надлежним органима да донесу пуноважне одлуке. Закључци инсистирају на очувању интег\ритета постоје. he OOYP „Јухор". Тиме се уствари враћа стање на noзиције пре интеграције са „Рубином", што не задовољава садашње потребе и захтеве граћана прекоморавских села. Наиме, захтев Поточана је јасан и он полази од noтребе даљег јачања социјалистичких самоуправних друштвено.економскпх односа у пољопривреди и на селу. Ако поћемо од тога да код Поточана постоји стогодишња традиција задругарства, a da llu је после интеграције са „Рубином", нормативнш* {џстима OOYP ,Јухор“ одузето да учествују у одлучивању о раду и расподели резултата рада задруге, онда је њихов захтев утолико оправданији Нове уставне одредбе дају адекватно место лпчном раду у пољопоивреди. а Поточани су спремни, на сто. . годишњој традицпји, да се боре за процес подруттвљавања пољопривреде на принцитим добровољности и поступности. Они даље желе да промене основу продук ционих односа у пољопривреди, у својој средини, на бази самоупра&љањп' разноврсних облика кооперације и дугорочне сарадње и удруживањем рада и средстава са сопственом OOYP — задругом, јер у томе једино виде гаранцију својих и друштвених интереса. Они су спремни да вшие и боље пооизводе и да стварају већи доходак, али исто тако неће дозволити да неко други одлучује о раду и резултатима њиховог рада. Све земљорадници овога села су у томе јединствени и недвосмислени и спремни су да само на тој основи прихвате решење. На састанку је било провоцирања, што се види и из чланка, да се ови захтеви крију иза мећусуседскпх размирица и да то треба превазићи и сачувати „јединство". Суштина ствари прказује да јединство може бити остварено само онда када свако користи млеко од своје краве. Према томе, условљеност ,Рубину^ da peuiti проблеме у оквиру постојеће OOYP представља враћање на стање пре интеграције а никако корак напред у no. гледу стварања нових сал!оуправних продукциошсх одно са у пољопривреди. Добривоје МИЛ0ЈЕВИЋ,јлз_ Цотрчца ТРГОВЦИ ЗАКИДАЈУ НА МЕРИ Друже YpedHiiue, Деветог агуста ове годане схвратио сам у доњомут. ничку продавницу „Ртањ“ Трговинског предузећа „Трго. промет" из Нићевца, с намером да купим 200 грама чај. ног кекса. Док сам ја разговарао са пријатељем, продаеац Џилутиновић је мерио затражену робу. Нисам ни сумњао у његово поштење. Али кад сам узео робу, коју сам поштено платио, схватио сам да ми је продавац закинуо на мери. Брзо сам кесу ставио на вагу и уверио да тежи свега 160 грама. Ynosopuo сам продавца на ову „омаилку", нашто се он дрско окренуо и одбио да раз. говара са.мном о томе. Затражио сам ноеих 200 грама кекса, али продавац више није хето да ме услужи, са образложењем да за мене ту више нема робе. t Сутрадан сам случај пријавио тржишној инспек. цији, а овом приликом желим прво да упозорим муштерије из Доње Мутнице, да добро отворе очи кад купују у овој продавници, а затим и одговорне пз „Тргомета'1 да им овакви продавци срозавају углед сеојим' бедним подвалама. Јер не ради се више о новцу, eeh о несавесном држању оваквих људи, који хоће да нас учине ?лупим. МИОМИР, МИАОВАНОВИН, дипломирани правник из OnuiTUHCKoz суда у Параћину На територији Параћина oceha се потреба за проширењем Службе опште медзшине, јер у садашњој згради v Koioi ради та служба нема довољно лскарских ордннација, чекаонпце cv тесне и нефункционалне а преко 3ftме и недовољно загрејане. Садашња зграда Дома здравља сазидана је одмах после ослобођења и за тадашње прилике ie задовољавала потребе града и среза Параћин. Међутим, град је растао, прилив становнииггва је све Behn па су, потребе за медицинску помоћ расде. Због тога је Скупштини општине Параћин уложен захтев почетко.м 1970. да се нађе пут и начин за обезбеђење средстава за изградњу но* ве поликлинике Медишшског центра. V Скупштини општине cv разумели оппавданост оваквог захтева, и средином 1970. донета је од\ука о фор.мирању Фонда за финансирање изградње Медицинског центпа. Y tokv 1970. прикгпљено ie око 2.000.000 динара па је пронађеиа и пројектантска организапија којој ie поверена нзградња главног пројекта поликлинике. Пре.ма њему поликлиника he, кала будс коначно изграђена,- имати 4 посебне зграде са vkvttho око 4000 № корисне површине. Одређена локанија налази се v vawпн Maiopa Марка. Будућа поликлиника биће функционално иовезана са садашњом болницом. Обзиром на могућност да се овај об' 1’екат гради по фазама, почетком маота прошле године била cv обезбеђена гоедства за нзградњу I Фазе објекта Б поликлинике. v којој треба да се смести комплетна зубна служба и апотека болнице. Овај објекат има 600 ма и за његовк изградњ-v до сада ie утрошено 2.000.000 динара алп преглед коначне Линансијске ciiTvamije није још дат. Било ie предвиђено да се објекат преда на употребу октобра 1973. али из одређених разлога захтев за фор.мирање комисије за примо-предају об]'екта направл>ен ie тек средином 1974. Комисија за техшгчки преглед извршених радова на овој грађевини. ставнла ie низ примедби и v tokv ie поступање no тим примедбама извођача радова, Грађевинског предузећа „Градител>”. Очекује се да ће се накнадни технички преглед изведених радова и поступања по примедбама, извршити у другој половини августа, када ће об.јеДО КРАЈА ГОДИНЕ ЗАВРШИНЕ СЕ ПЛАНИРАНИ РАДОВИ ПРОШИРЕЊЕ ГРАДСКЕ ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ Предузеће за водовод и канализацпју „Водовод” прошириће до краја године у^шчну водоводну мрежу у дужини од 3000 метара. Водоводне цеви биће постав љене у следећим улицама: Ло ле Рибара, 27. марта, М. Бурсаћ, Нишка, Нушићева, Сутјеска и 29. новембра. за шта је Фонд за уређивање грађеви ског земљишта и изградњу комуналнпх објеката обезбедио две тпећине спедстава. док пре ЗГРАДА НОВЕ ПОЛИКЛИНИКЕ кат бити предат на употребу Медицинском центру v Параћпну. ПресељенЈвм Зубне службе у нову зграду, стара зграда he се адаптирати за потребе Службе опште медицине, Диспанзера за .медицину рада и Дечијег и школског диспанзера. Поред ово га, v зградп ће, до даљег, радити Очна служба и Кожнп диспанзер. Отварањем Диспанзера за медициhv рада, за који ie Медицински центар примио трп нова лекара, све радне организације v граду чији су рад-1 шши до сада доби.јали здравствене услуге v Служби опште медицине (око 6000 радника) сада ће бити опслуживано од ове новоформиране службе. Чла нови њихових породица и остали грађани и даље ће користитп усмгге Службе опште медицине. На овај начин смањнће се непотребна чекања и гужве пред лекарским ординацијааш, a сваки оболелн човек he иматн свог лекара п ње.му ће се моћи првенствено обраћати за пружање лекарске услуге. Интересовало нас је шта Медицин* ски центар планпра за следећу годидузеће „Водовод” учествује са једном трећином. За нзградњу водовода у улицама: Бранка Крсмановића, Мишарској, Београдској, Вука Караџића, Бошка Бухе, Мајевичкој, Стришкој п Цпнета Тодоровића, Фонд за уређпваље грађевинског земљишта даје једну трећину, а остало фпнансирају грађани и „Водовод". До сада је скоро половина послова завршена, а окончан>е радова се очекује до краја године. ПАРАНИН: ПОГЛЕЛ СА КЕЈА ну. каква ie њихова перспектива, па с.мо и о томе разговарали са другом МиОдрагом Дреноваковићем, секретаром Медицинског центра. Ево шта нам је о то.ме рекао: — Врше се припреме за изградњу новог објекта v склопу поликлинике. Он ће заузети 1800 м’ и v н>ему ће бити смештена лабораторија, Служба опште медицине и комплетна Служба медицпне рада. Према предрачуну вредност овог објекта, износи око 3.600.000 динара али се очекује да ће његова вре дност бити знатно већа. Надамо се да he се до краја ове године обезбедити потребпа средства за почетак ових радова it то: из Инвестиционог фонда Скупштине заједнице радиичког осигурања из Rynpnie, око 2.500.000 Annapa а остатак средстава из локалних извора и Медицинског центра. Из средстава Инвестиционог фонда v 1975. такође треба да се обезбеди око 250.000 динара што бн било довољно да се овај објекат заврши. Д. М. А. ЛЕТЊЕ ТЕМЕ САОБРАЋАЈНИ „ГОРДИЈЕВ ЧВОР“ ПОЈАВЕ Дивље радиостанице • ЗА ПРОТЕКЛИХ 14 ДАНА 22 САОБРАНАЈНЕ НЕЗГОДЕ • 7 ЛИЦА ТЕЖЕ, A 21 ЛАКШЕ РИЈААИА ШТЕТА 250.000 ДИН Y ове летње дане, када реке возила потеку нашим друмовима, не мали је број саобраћајних незгода које се најчеш ће завршавају повредама, а не ретко и смртним случајевнма. Желећи да сазнамо какво јс стање на путевима наше општине обратили смо се Оделен>у за саобраћај ОУП Параћин. Подаци које смо добили за протеклих 14 дана не пружају оптимистичку слику стања на нашим друмовима, иако нема ни једног смртног случаја. Toком прошле две недеље регистрована су 22 удеса. Y 13 уде РАДЕ БОЈОВИВ НА ЗАДАТКУ са повређено је 7 лица теже, док је 21 лице претрпело лакше повреде. Y преосталих девет удеса нису забележене телесне повреде. Укупна материјална штета на возилима изно си 250.000 динара. Игром случаја ниједно лице није погину ло. Најчешћи узроци удеса Chau су: нсодржавање довољног одстојања, непажња, расејаност, промена правца услед губитка контроле над возилом, неприлагођена брзина, неопрезно претицање .. Желећи да се уверимо у право стање ства ри лошли смо на лнце места тј. са саобраћајном патролом. Boba патроле је Раде Бојовић. Петак пре подне. На путевима стање релатпвно мирно пли мало боље речено „затишје пред буру”. Но нисмо имали ту „срећу” да улетимо у највећу гужву. Штих проба. Заустављамо је дно по једно возило, контрола. Камиони -приватних превозника који обично стварају проблеме на друмовима, овог пуга су исправни, што доказује да учестала контрола нцак позитивно утиче на техничку исправност возпла. Током двочасовног патролирања као да је све било у реду, алп на крају ову „пдилнчну" слику нашег саобраћаја покварио је Радослав Радпћ из Доњег Видова, који већ две годпне вози мопед преко 50 кубика без возачке дозволс. Из разговора са саобраћајним милиционерима сазнали смо да пометљу на друмовнма стварају странн возачи навикли на широке аутостраде, затим Турци и Грци који никако да се пауче да поштују саобраћајне пропнсе, Иначе Ју ПОВРЕБЕНО 9 MATEгословени, који се враћају са рада из иностранства, обично су сви са уредним техничким документима, исправним вознлима п за разлику од ранијих година Behinia се прндржава прописа. Поред страних возача, проблеме задају и возачи камиона за које као да не посто је саобраћајни прописп и саобраћајна етика. Понашају се као силеџије, и обнчно када примете саобраћајну патролу уразумл>ују се п ретко ко је од н»их у неисправном- технич ком стању, те тахо су проблем не само за саобраћајну мплицију, већ и за' возаче који се строго придржавају саобраћај ннх проПиса. Највеће гужве стварају се у. дане викенда. а нарочито петком и недељом поподне. Путсвн којп су у те дане најоптерећенији су: ауто пут, затим пут Параћпп — Зајечар и пут за Светозарево, где сс п најчсшће догађају удеси. Напуштамо патролу управо када почпње гужва и препуштамо мнлиционернма да разрешују саобраћајни „горддјев чвор". М. И. Преко транзисторских и радно апарата на кратким таласима све чешће се* на жалост чују влсницп дивљпх радио станица. Они не само што ометају програме радио-дифузних преноса. већ и на врло вулгаран начин опште међузобно. Према речпма Моме Јовановића, једног од најбољих радио-аматера у нашој општини п шнре од тога, дивље радно станпце су права напаст на радио таласима. Претпостав ља се да у Поморавл>у има око 50 радио предајнпка чији власнпци на илегалан начин користе радпо таласе. Обзиром да је емитовање преко дивљих радпо станпца незаконнт акт, МеђуопштинскЈ! секретаријат за унутрашње послове по служ беној дужности хвата и гонп све OHTI којп злоупотребљавају прпсуство на радпо таласпма. Поред тога, Градски радно-ама терскп клуб ,-Фраиц Poaita” је одржао шнрп састанак са пасионкраним љубптељима радпо аматеризма. На овом састанку сугерисано је свима л>убител»има предајно радио технике да се укључе у рад предајне радио станнце Градског радио-аматерског клуба „Франц Розин” нли у рад радио-аматерског клуоа „Железничар”. чије предајне радио станице раде легално на кратким таласима. Yкључивањем у рад предајника ових клубова избегло би се прављење сметњи II пометњи у редовном радио- -дифузном преносу на кратким таласижа. Градски радио-аматерски клуб „Франц Розин” и радио-аматерски клуб .»Железничар” користе и ову прилику, да путем апела у нашем листу укажу власницима предајника, на териториЈи наше Општнне, на сву штетност илегалног е.хпгговања ..програма" са њпхових предајнпка за посебним акцентом ..а опасност ширења дезинформација. На крају кажимо и то да је укл>учиван>е свнх власника радио 1тредајнпка у рад поменутпх клубова вишеструко корисно како за н>их тако п за клубове, а посебно у пнтересу правнлвог организован»а стгстема опште народне одбране и самозашппе, што Је и уставна дужност ових граБана.
СТРЛНА 6 14 ДАНА МИЛЕНКО BVPHA ¥ ПОСЕТИ ЗАВРЕЖАНИМА Од уредника нашег листа до били с.мо залужсњс да обиђемо ссло Забрсгу п наппшсмо нсштр о том селу и његовим ЗАБРЕГА: ЦЕНГЛР СЕ.АА Ускоро стиже аутобус • ЗАБРЕГА ЈЕ СЕЛО РАДНИКА И РУДАРА • ИМА 229 ДОМАНИНСТАВА И БЛИЗУ 1000 СТАНОВНИКЛ •¥ СРЕДЊИМ И ВИШИМ ШКОЛАМА И НА ФАКУЛТЕТУ ИМА САМО 22 УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА • V CEAY ИМА САМО ЈЕДАН ТРАКТОР, 11 ПУТНИЧКИХ АУТОМОБИЛА, 53 ТЕЛЕВИЗОРА И 74 РАДИО АПАРАТА. људима. Мсђутим, после оннх лагапо иду нзлоканнм макадам успесима. Од ослобођења до правих летњих дана наступили ским путсм. данас изградили су: дом култу су ветровити и кишнн. И ни- — Застанемо аутомобилом и ре, увели међу првима елеккако да кренемо. Дан излаже- понудимо двојицп вожњу. Же- трично светло, изградили нову н>а листа сс прнблнжавао. Прп лслн смо још у путу да запо- школску зграду v центру сехваћсна обавсза морала се из- дснсмо разговор. ла, затим просторије за про вршити. — Прво наше питање упуће давницу... Једног обдачног н ветрови- по љнма било је: Кад ћете Преко 200 кућа нма у Забре тог августовског дана кренулн почсти изградњу овог пута? зи. Залепљених за једну и друсмо за Забрегу. Ветар ковитла — Брзо! Одговорише у глас. гу обалу реке Црнице, као лацсментну прашину пољем. Про Одавде до зградс До.ма центра ствна гнезда за грсде некс талазпмо кроз Поповац мил<о села има једва 2.200 метара. И ванице. На скоро свакој види* празног базена за купање. И због тога не долази аутобус до те телевизијску или радио анјош сс нисмо отргли мисли о нашег села. тену. његовој запуштености бстонска Овако свакодневцо пешачн- Најпрометније место v селУ трака пута ка Забрсзи јс нес- мо. По кпши, встру.. Забрезн годпна.ма је. всп око тала, Сустнгпсмо л»уде који Нис.мо разговор о nvry о Дома културе, V једно.ј његокончали а всћ сс појави'пано- вој просторији је лепо уређе- -------- -----------....... рама села Забреге. на читаоница са око петстотиj Ј Ово по свему јединствено на књпга н са неколико лисссло налази сс у прекрасном кањону реке Црнице идући од Поповца ка Сисевцу. Негде на ПОЛОВИНИ пута. Забрега је мало и брдовито ссло. Забрежани су, кажу, л>уди који живе и радс махом у фабрнци цемента у Поповцу, Сењско-ресав ским рудници.ма а и.ма их и v другим предузећима. To нпје Hii мало нелогично за онога који је долазио у ово село испод планннских огранака Ку чаја. Забрсга је с„пома”1на плодном земљом. клн Забрежани пмају нешто више. Имају всру у себе. Тако они кажг: саградићемо дом култгое! И саграле до.м културе. Направићс мо школску зграду у селу. И направе. Истпна то није баш тако лако. 3najv они најбо/че за свој микотрпни рад. Впеднп cv то љгди. Вео.ма су скромнп п не причају много о својим това дневне и недељне штампс. Тај До.м културе — и то је једна посебна прича о Забрежанима. И то је н>ихов напор и радост. ЗАБРЕГА — ТУРИСТИЧКА МЕКА? Забрежанн се поносе своји.м местом. Оно је у прекрасном кањону реке Црнице. Хвале се они географским положајем свога мсста. Кажу да је 50 одсто домаћинстава увело воду природним падом. Причају о средњовековним спомсницима културе, који се налзе око Забрегс. о развалинама града Петруса. Истичу да се то ванредно здање сад заштићује и конзервпра. Кажу да јс штошта ол ових врсдних знаменитости нестало у току векова, али н ово што је сачувано може да посЗАБРЕШКА ШКОЛА ведочи да су л>уди овде одвајкад живели, да је и овде била „Света гора”.'И сада овде про тнче бистра планинска рска у којој жнвп пастрмка, клен, кр куша. Река коју често поссћу ју спортски риболовци. Забрежани још увек sepyjv, да ћс ускоро бити реализов\ча. давнашња пдеја о изградњи вештачког језера и најкраћсг пута од Параћина преко Поповца и Забреге до Снсевца. Всрују да ће се овде изграднти и хндроцентрала... 3ABPUIABAJV БРАНУ ПОЧИЊУ ПУТ Мо.ментално изведена, најобилннја и најскупља акција За брежана, која се прнводи крају — је брапа на реци Црници нзграђсна у циљу заштите шко лске зграде н дворишта. Предрачунска вредност овог објекта јс 22 милнона старих дн нара. — Брану сво завршили смо. Завршили смо и два моста за прслаз преко реке у укупној дужини 40 метара. Довели смо воду до школске зграде природним падо.м. Сада је на реду кзградња асвалтираног пута до Поповца — кажс Миленко Бурић, председник Скупштине ме сне заједниие. — Према уговору са предузсћем које ћс изводити радове изградња треба да почне до краја августа. За пут и.мамо обезбсђена срсдства око 140 мнлиона старих динара, Један део средстава обезбеђен је из месног са.модоприноса, затим из путног фонда општине, а на равно и за реализовање овс ак иијс знатну помоћ пружила нам ie ралва организација фа брика цс.мента. — Ех, кад завршимо пут и до Забрегс he стизати аутобус! Поздрављалп смо се са вред- ”пм Забрежаиима и не само да верујемо, већ смо сигурни да Исмо идућс годпне у Забрегу долазптп аутобусо.м. Миливоје Вучковић Радо.мир Милосављевић ПЛАЊАНИ НЕЗАДОВОЉНИ СА ОНИМ ШТО ИМ ПРУЖА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „СЛОГА" ИЗ СИКИРИЦЕ Завршив! бв!ки ip Bipiini ее чоизмдм ® КАДЛ СМО ПРЕ НЕКИ ДАН РЛЗГОВАРАЛИ СА ГР¥ПОМ ПЛАЊАНА Y BE3II СА ПРОБЛЕ- ' МИМА ПОЉОПРИВРЕДЕ Y ЊИХОВОМ CE AV, СТЕКЛИ СМО УТИСЛК ДА ЗАДРУГА ИЗI БЕГАВА САРАДРБУ СА ЗЕМЉОРАДНИЦИМА о ОБЈАВЉУЈЕМО ИЗВОДЕ ИЗ РАЗГОВОРА СА ЖАРКОМ ВЕКИНЕМ, ШЕФОМ МЕСНЕ К АНЦЕЛАРШЕ У Резолуцији X конгреса СКЈ о социјалпстпчко.ч самоуправном оргаиизовању н развоју пол>опривредс и о задацима Савеза комуниста у овој области измсђу осталог се каже: „Бржим развојем крупне соцпјалистичке пољопрнвредне пропзводње на бази модсрног индустрнјског начина пропзво' дн»е it прераде пропзвода н самоуправним подруштвљавањсм укупне пољопривреде, неопход но је обсзбсдити такав напредак у соцнјалистичком преображају пољопривреде и села да друштвена газдинства и соцнјалистичка производна кооперација, путем разних облика сарадње са индивидуалним про мзвођачнма. оствару|у одлучујућн утицај у робној производ 1бн и на тржишту пол>опрнвредш!х производа.” И до сада су землорадничке задруге имале здатак, чинм нам се чак и прноритетни, да раде на социјалистнчком прс- „СЕЛО МОЈЕ, ЗАВИЧАЈУ МИДИ“ MW - ШИ ® ДРУГО МЕСТО ПРППАЛО ЈЕ Р.АДМИЛИ МИЦИН, A ТРЕHE ГОРДЛНИ ПЕТКОВИН Традиппонално такмичеле певача аматера народне музике под називом „Село моје, завичају мили”, које је одржано 10. и Н- августа 1974. у Дре новиу, окупцло је шездесет и пег нн.ерпретазора народног мелосв 1*з разних места Војводнне и уже Србије. Стручни жнри у саставу: Предраг Гојковић — Цуне, .чаш познатн кнгерпретатор на ролнрг мелоса,, Верољуб Радаковић. професор ДЈузичког образован»а нз ПараЛииа и Стано!е Радо<авлгсвић. наставнмк из Доеновца, удожио је максимглаи напор у |гздвајан>у најбо.\>их. На крају так.мнчења за победника је проглашен Бобан Јаношевић, ctvaciit из Брестовца код Бора. Он јс добио награду у внсини од 900 лннард и стекао право учествован>а на Фестивалу младих У Маглају. Поред н»ега, на овај фестнвал биће позванн н остали финалисти. Друга награда v висини од 700 динара припала је Радлшли Мицић, учениии нз Јаснке код Крушевца. a тређа од 500 динара Гордани Пстковић, медицннској сестрн из Крушевца. Б. М. КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, ГУРМАНСКА MY ЖЕЛаА ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ АОБАР РОШТИЉ КОД „ОРАЧА" ображају села и пол>опривредне производње, али на жалост многе су у ово.м погледу неоправдано затајнле. Тамо где је бпла добро развијена кооперативна сарадња са индивидуалним пол>опривредни.м произвођачима бнло је п добрпх резултата у пољопрпвредној пронзводњи п развоју села. У нашим селима и.ма доста пол>опривредних произвођача којп су незадовољни са оним што им пружају задруге, јер су гбеђенн да сарадња мора да будс свеобухватннја п у складу са усвојенвм уставним начелн.ма о развоју социјалистнчке пол»опривредне производње и соцнјалистичког прсображаја сслл. Када смо пре неки дан разговарали са групом Плањана у вези са проблемн.ма пољопри вреде у њиховом селу, понели с.мо утнсак да Задруга избегава сарадњу. Уосталом ево шта је у вези са ови.м рскао Жарко Векић, шеф Месне канцеларије: ,,Прва Задруга у Плани офор мл>ена је 1908. и успешно је раднла све до 1957. године. Затнм долазн оно чему се мало ко v Плани надао. Спајањем са Земл>орадничко.м задругом „Врело” из Дон>е Мутниие Пла њани су „пзгубили” 40 хектара земл>с, мехапизацију и продавшшу! Када с.мо 1969. одлучнлн да се припојнмо Земљооадничкој задрузи „Слога” из Сикириие бнли смо убеђени да he сс стање поправити. На жалост преварили смо се. Нијс ми познато зашто се овако неодговорно односе према захтевима и потребама нашег села. Уместо да у нашем селу буде отвореи Погон за обраду 40 хектара друштвене земље и око 2000 хектара земље у приватном поседу, ми не.мамо нн чсстит магацин, а о механизацнјн да и не говорпмо. За.мислите у овој години ни један трактрр нпје лат за обраду наших по.^а иако је то бнло потребно, а оних десет трактора, колико iix има у приватно.м поседу, ннје било довољно за савремену обраду земл>е, од које сс оправдано очекује повсћани прпнос. Откуп пољопри вредних производа такође јс слабо развпјен н слабо организован. Стичемо утисак да „Слога" нс.ма намсру да инвес тира средства за бржи развој социјалистичке пољопрнврсдне производње, чак ни за адаптацију магаиина на којн су одав но стављени катанци. Ми морамр да ојача.мо нашу Основну организацију Савеза комуниста младим пољопривре Д1П1М пронзвођачн.ма, који ће својим младалачким ентузијаз мом дати потребну свежину и ефикасност у извршењу задатака нз Резолуција X конгреса СКЈ. Није без разлога речено да је потребно посвстити већу пажњу н зиачај изгра дн>и друштвено-економских институција у селу, продавница, здравствених станица, до.мова културе, установа за децу, спор тскнх објеката, затим изградњп путева итд. „На овом задатку Мссна заједшша се доказује, али са пра вом очекује знатно већу помоћ Скупштине општине и Земљорадничке задруге „Слога”, која је посебна основна оргаиизацнја ПИК-а из Нуприје. Александар Кнежевић Буљанци могу да се похвале иницијативно.м запста ретком и достојном признања. Наitve, они завршавају нзградњу јединственог савременог међумесног nvra у ово.м крају. До сада сва места бивше поповачке комуне била су повезана вео ма лошп.м и прокопаним путеви.ма. Више од једне деценије на изградњи путне мреже у овом крају, испод огранка пла иине Јужни Кучај, нпје ништа урађено. И баш због тога, ово-м иницијативом п вредии.м резултатпма остваренн.м кроз њу, Буљанин се поносс. Њихово место бпће прво у овом крају повезано савремени.м асвалним путе.м са Параћнном. М. Вучковић llllll1lllinillllllllllllllllllllllll1ll>lll1l>lllllllllllllllllll1lllllfllllllllllllUIIIIIIIIIIII1ttlllllllllllllllll|l|lll|IIIIIIUIIIIIIIIIIItllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll ИЗ РАДА ЛОВАЧКОГ ДРАШТВА Ловачке приче су стварност 0 ИЗГРАБЕНА МОДЕРНА ФАЗАНЕРИЈА о ИД YRE ГОДИНЕ БИНЕ ПРОИЗВЕДЕНО 8000 ПИЛИБА © У ПЛАНУ ЈЕ УЗГОЈ ЈАРЕБИЦА КА МЕЊАРКИ Ловачко друштво Параћин је од најстаријих у Србији. Основано је још 15. маја 1902. Данас броји око’ 700 чланова. На тервну од 40.000 хектара и.ма сваковрсне дивљачи. Од ВИСОКОЛОВШ1Х дпвл>ачи живе орпдаћ п дивља свиња., Има iiyiio фазана, пловки, јаребица .... затим лисица и другс днвл>ачи. Зец Јеи даље главна мета свих ловаца. Да би сс смаh>il\o његово истребљсље, као и друге дивљачи, Ловачко друЛОВЦИ РАШЕВИЦЕ, ТРЕШЊЕВИДЕ И КЛЛЧЕВИЦЕ ПОСЛЕ РАДИВ АКЦИЈЕ РАДО8И НА БУЉАНСКОМ ПУТ¥ штво је набавило 4,5 хил>аде niLUiha, од чега је 3.000 пуштено у резерват. Рачуна се да се идупе нодине узгој фазана noвећа на 8.000 пилића, а да се најмање 4.000 пусти у ловиштс. Ово је крупан успех Друштва, кад се зна да је раније пуштено свега 300—400 фазана годишљс. Око нзградње п уређсња фазанерпје свп чланови су покозали вслику вол>у и спремност. Нарочито су сс истакли ловцп пз Рашевице, Извора, Клачсвицс, Трешњевице и Чепура. Од иојединаца.пред седник Душан ПетровиН истичс залагањс ентузнјаста: Зорана Савића, Срећка Скенџпћа, ВоЈе Павловпћа, Ллександра Петровића, Славка Стамепкови ћа и Борђа Миљковића. Размишља сс да се од иду. he годпнс експериментално npubc узгоју јаребице камо* њарки којих код нас нема, a које су посебна атракција за праве ловцс. Захвал»ујућн блаhim зи.ма.ма фонд пловки и јаребица је богат, а ловци задо вол»ки. Друштво има свој режим корншћсља и заштите и сви члапови се труде да га се придржавају и поштују. Алн као и свуда. увек се напе несавеснн ловокрадица који устрел»ујс све што напђе на Human. Казне за ловокрадице су пооштренс, као и булност правих ловаца, да би се ово друш« тво добро сачувало . Жсл>е увек иду нспред стварностн. А жел»е Ловдчког дру» штва су 1! реалне н остпарл.иве. Онј! жсле да на терену парка „7, јули” цзгрдлс модерну фазанерију, ЛукациЈа |с одобрена само co очекујс званично рсшење, Ловачкн дом |е такође у плану, To би био по^- лон будућим гснераиијама љубител»а лова. М. д.
14 ДАНА CTPAHA 7 ГАЛЕНТИ BAH ПОЗОРНИЦЕ ГЛУМД |Е РАСЦВЕТДВМН АИКОШ ГОСПОБУ СПОСОЈЕВИБКУ ИЗ НУШИНЕВЕ КОМЕДИЈЕ „ДР“ ЗАТЕКЛИ СМО V3 ТЕЛЕФОНСКУ ЦЕНТРАЛУ Y ФАБРИЦИ ТЕКСТИЛНИХ МАШИНА „ПРОЛЕТЕР". ОВОГ ПУТА ЈЕ МНОГО ПРИСНИЈА ОД „БЕОГРАДСКЕ ГОСПОБЕ ИЗ ОТМЕНОГ ДРУШТВА". СА ПОЗОРНИЦЕ. РАЗГОВАРАМО СА РУЖИЦОМ МИЛОСАВЛоЕВИК, 20-ГОДИШЊОМ ГЛУМИЦОМ ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА. НОВА ЗГГАДЛ РЛДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТЛ Један песник — једна песма РУЖИЦА МИЛОСАВЉЕВИН ИЗ РАДА РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Велике могупности за образовање одраслих Предраг Марковић је рођен 1955. Свршени ученик гилшазије. Поезију пишс већ неколико година. Има успешан ци клус песама „Л>ил>ани отровнил Члан је Књижевног клуба. — Још као ученнца показпвала сам склоност ка имитацији. Одлпчно сам имнтнрала другове, наставнике и роднтеље. Касније сам као гпмназијалка v позоришту стскла внше знања глумачког. Играла сам у „Лзуби Mo.suv”, „Госпо15и лушистарки*', „Оловки"... ® 4cmv помаже глума? Шта она ослобађа у човеку? — Са свако.м новом улогом ја живим у новом свету, где владају друкчији односи н збп ван>а. Ја тада припадам новим оудбинама и временнма. Из мрачних тамнпца бнћа ослобађам ликове за које нисам ни знала да постоје. Касннје, у стварности, дуго живнм са н>има, по’нвлам жнхове речн и мудрости. Пошто се приближава почетак нове шкблске године посетили смо Раднички универзитет да бисмо дознали какве асогућности за школовањ-^с|Vраслих постоје. Разговарали смо са другарицом Горданом Мнлошевић, секретаром и закл»училн да неће бнти проблема око уписа и школовања, првенствено одраслих. Ова установа радн већ голннама и сваком новом школско.м годином проширује своје активности. Y н»ој се стпче опште Д1ОЛНТИЧКО и стручно образован>е и кроз њене просторнје прође за једну школску годину и по 1000 полазннка. Нарочита пажња поклања се општем образовању, па је зато отворена и школа за образовање одраслнх и то од V — VIII разреда. Да би се с.мањно број неписмених, чији број у Србијн није мали, отворена су и одељеља за описмењавање. За упис у ове разреде влада велико интерссовање, али да би се настава нео.метано обављала потребно је што пре решити финансијске проблеме. Ннжа музичка шко1\а радп већ неколико година и изврсни резултати који су посгнгли ученици, оправдавају њено постојање. За политичко образовање ра ди Школа самоуправљача. Од интересовања радних колектива зависи и број ученика. Обн чно свака фабрика нма своје одељење које ради при самој фабрици, а Раднички универзитет у договору са Опшгпнским ко.мптетом СК н друштвено-политичким. органнзаиија ма организује наставу и обез беђује уибенике. Поред школс, одржавају се и семннари на којима се секретарн партијских органнзацнја и чланови •органг. ynpaBAiaibai упознају са новнм актуелннм политнчки.м материјали.ма и ставови.ма. За свршене ученике основннх школа које желе да стекну стручно сбразовање посто* јс школс: за КВ раднике електроструке, а за оне који и.мају средњу школу и жсле ла више сазнају, Раднички. пм омогућује угшс у разреде за ВК раднике исте струке. Првог септембра ступа на снагу закои којпм сс забраљује рад прнватних инструктора на обучаван>у возача, зато he при Радничко.м почеш и рад Ауто-школа. Поргд овога, ова установа организује и курсевс за хнгијенскк мннпмум за л>уле који рукују животним намирницама и курсеве заштите на раду за раднике којк ооављају послове опасне по живот. МИТ О ВОДИ Од озарења свода плавим Много смо туге у бременитост слили О кад бих могао воду да оскрнави.и Мирно би смо крај река пролазили Хучи хучи хладна снена водо V цвет твога 6uha yuiao сам жедан Невин у. наручју до крвопролића Да ли сам те вредан Да ди сам те вредан У твојој ћелији згрчили смо тела Никада нам neheiu опростити снове Теби смо се клели и теби давали^ Мисли своје тајне радости пепела Сада на трошно.ч каму снохватице На плодној зе.чљи што на.ч врата спаја Ухватисмо себе на дну загрљаја Затвори нам очи и расточи лице ® Који лик си најдуже задржала у сећању? — Лик једне девојчице нз „Оловке”... која је изговорила дивџу мудрост: „Средњи је предњи ако иза љега и.ма позади”. • Да лн је таленат пресудан за глуму? — Кажу таленат не постоји већ се глума учи. Треба раднти. Глума је расцветавање ликова. М. Д. БЕЗ НАСЛОВА Ова песма је омогућила аутору да учествује на фестпвалу културе младнх у Књажевцу И док си седео у сени брезе неко је уплео на крају снаге у дрво и твоју нит да везе у најлепши део care И тако нежан у пустари Ко да крепнш пролећним вином Свет на у.мору и ствари тешке од ћутње, оно.м половином Што се никада не будн и која ко увек на цвет спремна врежа додирни усне спокоја и пођи рубу ко протутежа Нечега што непрекидно веје н расте у твојој тескобн стално упоредо с тобом у доба безобално ко пред крај лета беле орхидеје Мирослав ДимитријевиИ Од виших школа ове године ће и лаље радитн: саобраћајна, машинска и економска и то по програму двогодншње наставе. Новина коју Радничкн упиверзитет уводн од ове године је упис у трећу годмну Економског факултета Уннвер зитета у Нншу. Студентп који исгцњавају одређене услове, моћи ће и у Параћину да заврше факултет. Прпјемнпх нсгпгга нема a условп уписа одређени су Ста тутом факултета илн школе ко је наш Радннчкн заступа. Пре давачки кадар на вишим школама сачињавају професори нз Ниша п Београда а пре.ма потреби ангажују се и сарадницн из нашег града. Испити се полажу у матичним' школскнм центрима а овде у Параћину студенти само слушају предавања и обавл>ају вежбе. Д. Анђелнћ „Нико од нас нема 4atx да живи само за себе” иго V време садашње, када крупним кораиима грабимо бољем и лепшем сутра, морамо говоритн и о стварима над којима се треба замислити. Прнродно је да услед ббл»их услова жнвота и рада очекујемо напредак у физичком развнтку средњошколске радничкс омладине, али стварност је сасвим другачија. Наиме, у протеклих пет школских годнна. физички развнтак омладине у школама за квалифпковаве раднике н Хемнјско технолошко-техпичкој школи. је у нзразитој стагнацији и опадању. Довољно је погледати само два показател>а фнзичког развигка — висину и тежину, и увериги се у истикитост ове тврдн>е. ИЗ ПРАКСЕ Зобрињавојућа сшноцкјп фичког развигна срешошшв родничке омлодине у Пороћмну Школска Ученшш Ученице година висина тежина висина теж. 1964. 172,38 61.34 161,47 56,75 1969/70 172,93 60,31 126,23 54,45 1970/71. 171.25 59,78 161,15 54,42 1971/72. 171,35 59,33 161,58 55,08 1972/73. 171,08 59,99 162,48 5531 1973/74. 17038 60,80 164,54 60,15 Од школске 1969/70. до школске 1973/74. s-сина иченнка је опала за 2,55 см. (1?|) За то впе.ие тежииа учениха врло мало осцилира и на аамој је граиицн оптцмалне тежине. Код учепииа је ситуација нешто другачија, Од школске 1969/70, до 1972/73. висииа се незнатно иси>а, ла Ви нагло порасла у школгкој 1973/74 Узрок овоме тр,еба тражитп у п-.л »чепкп! г<ч1»п»пи|и ученика уписаних у ХТТШ школскс 1973/74. Овде је, међутим дабрнњавајућн однос њихове тежине и висине. Од школске 1969/70. до школске 1972/73. њнхова просечна тежина тела је у благом порасту, али је испод оптималне тежине тела и указује на почетак потхрањености. Однос висине и тежине је нешто повољнији v школ* ској 1973/74. Занимљнво је упоредитн статистичке податке из 1964. (ХТТШ) са подацима из школске 1973/74. Тачно пре десет година ученици су били виши за 2 см. и у просеку тежн за 500 г. Ученшде су биле ниже за 3 см. али је њихов однос висине и тежине тела много повољнији, него код ученица из школске 1973/74. Све ово указује на стагнацију V физичком развитку средњошколске радничке омладине — код ученика опалање проссчне висине тела. а код ученица, до школске 1973/74. сталну потхрањеност. Ако временскн период од десет година прсдстзвља раздобље у коме треба очекнва* ти известан напредак и у физнчком развитку школске омладине, па до тога не дође, онда је сасвим нор.мално да се запитамо где је узрок ове пер.манентне стагнацнје. Могло би доста узрока да се наброји, алн навешће.мо оне за које сматрамо да су основнн: 1. Састав ученпка — V овнм школама се, углавном, школују деца из радничких породица, где вншк животнп стандард, као један од чинилаца физичког развитка, још није закорачно пуним кораком. И ако прихватимо ову чињеннцу као нужпо зло, коју у овом трснутку друштвеног развоја не можемо да отклоннмо, онда је, бар трсба ублажнти. Huey потребна огромна “средства за једну ђачку кухмњу и један додатни оброк (или ужнну) за ове ученике. Потребно је само да то хоИемо. 2. Недостатак сале за физнчко васпнтање — подразумева импровизовану наставу физичког васпитања, нан, што је још rope, неодржавање овнх часова. Сматрамо да није потребно говорити због чега је физичко вас* питање заступљено у сви.м наставним плано* вима основних и средњих школа, а од недавно и на факултетима. Довољна је напомена да ученици ових школа немају салу за фпзичко васпнтање. А сви су изгледи да је неће и.матн и у наредннх 4—5 година (ако не и више!). Лишени правилно организоване наставе физичког васпптања, ови ученици су, и протнв своје вол»е, спутани у правилно.м физичком развнтку. Овај нсдостатак, а можда и неггравду, наша зајсдннца може и мора тто хитннје да откЛонп. 3. Лоши услови рада — нехигнјенскн услови рада — у лабораторијп, радноници, фабрици, а свакако н сувнше дуга стајан>а на радном месту, долазе у вре.ме када се ученици налазе у убрзаном расту. Да до тога више не дрлази, потребно је боље организоватн наставу праксе: — смањнти истовре.мени број часова прак се (где се стоји, а ради пуннх еедам сати). — иобољшати хнгијенске услове рада (свв тлпје и чистије просторпје за рад, са добром вентнлацијом). Хигијенски нормативп су, удсталом, пропнсани и треба их само поштовати, док форму и организацију практфЈне наставе греба одговарајуће школе да реорганизују. Недостатак сале за физкчко васгиггањв н лоши услови рада, су два суштннска фактора који директно утпчу на развој сваког мла дог човека. Зато ову неправду према среджо* школској раднпчко] омладинн треба што хит* ftiije отклоннтп. А ово је могуће само уз по.моћ свих друштвсних снага наше општкнс. Ченад Живановић
CTPAHA 8 14 ДАНА ВАТЕРПОЛО ЛИГА СРБИЈЕ ОПШТИНСКА КВАЛИТЕТНА ЛИГА ЛЕТО ВРУЂЕ-РЕЗУЛТАТИ ХЛДДНИ Има-.£О придику да вас по први пут у нашем дисту, а први пут и шире, упознамо са активношћу Пливачког клуба „ЦРНИЦА” у Параћину. Клуб је основан 1967. године и те и следеће године обећавао је много. Но, активност је убрзо замрла. Ако не рачунамо повремена неорганизованапојављивања, каонапример проиЕ^огодишнх; учешће на ју ниорском првенству Србије у ватерполу и пливању у Врњачкој Бањи, Клуб је активно почео да живи ове године. На иницијагиву једног броја пливача, а уз помоћ Згуеднице за физичку културу, клуб је обновио своју Управу и добио потребна средства за нор.малну редовну делатност. Много тога у вези са правим нормал ним радом клуба није решено: стручни кадровп, статус базена и др. ади — ипак се креће. Љубав младих према спортовима на води постоји, и то је гаранција и да ће се успети и да ће се изнаћи права решења. Пливачи још нису стартовали, али се ватерполо екипа клу ба такмиЧи у СРПСКОЈ ЛИГИ. До сада је ова млада, и без искуства екипа од 3. августа када је почело првенство, оди грала следеће утакмице: — Y првом колу на Ташмај дану састала се са екипом „Сту дента” из Београда. Сусрет је завршен победом домаћина са 15:1. — Y другом колу играли смо против „Јагодине" из Светозарева и изгубили са резулгатом 12:5. — Треће коло је одиграно на нашем терену — пред нашом публиком. После пет го дина непојављивања, противник нам је био наш најближи сусвА’ „Раднички" нз Еуприје. На жалост,нисмомогли и да обрадујемо публику. И овај сусрет је завршио победом про гивника, резултат 5:9. Наша екипа, као што смо већ рекли — млада, без искуства у гакмичењу и без објективних услова на базену, није могла са већим амбицијама да се носи са дугогодишњим члановима Српске лиге. Ово ће љубите л>и спорта и наши навијачи сва како благовремено разумети, уз сасвим оправдани мото: — ’»Сваки почетак .је тежак”. — Y среду 14. августа одиграде су утаклшце четврто»г кола првенства. Састали смо се у Врњачкој Бањи са до.маћим „Гочом". Резултат — 7:5 за домађе. — Y суботу 17. и у недељу 18. ав?уста „ЦРНИЦА” је на свом терену бнла домаћии >,Сту денту" из Београда и »Јагоднни” из Светозарева. Оба сусрета су се завршила победама гостију и то резултатима: 5:13 и 5:12. Наставак првенства наша ВАТЕРПОЛО ЕКИПА „ЦРНИЦЕ” Раднички савет предузеђа за комуналне услуге, транс порт и изградњу „Стандард” у Параћину, на основу чл. 14 став 2 Самоуправног споразума о међусобним односима радгшка у удруженом раду оглашава јавни К О Н К Y Р С За попуну упражњеног радног места РЕФЕРЕНТА ЗА ПРОИЗВОДЊУ САДНОГ МАТЕРИЈАЛА у ЈедЈгницп удруженог рада за одржавање зеленила и производњу садног материјала. Поред општих услова кандидат мора да испуњава и посебне услове и то: 1. да и.ма завршен пољотгривредни факултет воћарског смера, 2. да има радно искуство од најмање 3 године. Заинтересовани кандидати могу подносити пријаве у року од 15 дана од дана објављивања конкурса у листу „14 дана" на адресу: „Стандард" предузеће за комуналне услуге, транспорт и изградњу Параћин, улица Пролетерска бр. 2. Лични доходак по Самоуправном споразуму предузећа. Стан није обезбеђен. Приспеле пријаве раз.мотриће се и о њима одлучивати у року од 30. дана од дана закључивања конкурса. екипа очекује са више оптимизма јер, најзад, и пораз је искуство више, а сталним так мнчење.м и интензивмим тренингом постиже се жељена кондиција која нам за сада највише мањка. Ж. Б. I коло 18. август 1974. Моравац — Слога Јединство (ДМ) — Херој Хајдук — Б С К Полет — Шумадија Младост —- Борац Морава — Јединство (Р) II КОЛО 25. август 1974. Моравац — Јединство (ДМ) Слога — Јединство (Р) Борац — Морава Шумадија — Младост Б С К — Полет Херој — Хајдук III КОЛО 1. сегггембра 1974. Јединство (ДМ) — Слога Хајдук — Моравац Полет — Херој Младост — Б С К 4 Морава — Шумадија Јединство (Р) — Борац IV КОЛО 8. септембар 1974. Јединство (ДМ) — Хајдук Слога — Борац Шумадија — Јединство (Р) Б С К — Морава Херој — Младост Морава — Полет V коло 15. сепгембар 1974. Хајдук — Слога Полет — Јединство (ДМ) Младост — Моравац Морава — Херој Јединство (Р) — Б С К Борац — Шумадија VI КОЛО 22. септембар 1974. Хајдук — Полет Слога — Шумадија Б С К — Борац Херој — Јединство (Р) Моравац — Морава Јединство (ДМ) — Младост VII КОЛО 29. септембар 1974. Полет — Слога Младост — Хајдук Морава — Јединство (ДМ) Јединство <Р) — Моравац Борац — Херој Шумадија — Б.СК VIII КОЛО 6. октобар 1974 Полет — Младост Слога — Б С К Херој — Шумадија Моравац — Борац Јединство (ДМ) — Јединство (Р) Хајдук — Морава IX коло 6. септембар 1974. Младост — Слога Морава — Полет Јединство (ДМ) — Хајдук Борац — Јединство (Р) Шу.мадија — Морацац БСК — Херој X коло 20. с^птембар 1974. Младост — Морава Слога — Херој Моравац — Б С К Јединство (ДМ) — Шумадија Хајдук — Борац Полет — Јединство (Р) XI КОЛО 27. септембра 1974. Морава — Слога Јединство (Р) — Младост Борац — Полет Шумадија — Хајдук БСК.— Јединство (ДМ) Херој — Моравац ЧЛАНОВИ ОПШТИНСКЕ КВАЛИТЕТHE ЛИГЕ: МОРАВАЦ (Горње Видово), СЛОГА (Дол>е Видово), ЈЕДИНСТВО (До ња Мутница), ХЕРОЈ (Бусиловац), ХАЈДУК (Чепуре), БСК (Буљане), ПОЛЕТ (Забрега), ШУМАДИЈА (Трешњевица), МЛАД0СТ * (Рашевица), БОРАЦ (Бошњане), МОРАВА (Шавац) и ЈЕДИНСТВО (Ратари). 1 Напомена: Уместо „Шумадије" Трешњевица, пошто смо накнадно сазнали да она остаје у Фудбалском -подручју Светозарево, њено место заузеће екипа која п> беди у квалификационој утакмици између „Лешјанина” и „Истока 63”. Почетак утакмица: Од I до V кола у 16 часова Од V до XI кола у 15 часова II ОПШТИНСКА I коло 18. август 1974. ИСК — Развитак Железничар — Младост Омладинац — Исток 63 Радник — Напредак п коло 25. август 1974. И С К — Железничар Развитак — Напредак Исток 63 — Радник Младост — Омадннац III КОЛО 1. гептембиа 197^ Железничар «— Развитак Омладинац — И С К Радник — Младост Напредак — Исток 63 IV коло 8. сехттембар 1974. Железничар —> Омладинац Развитак — Исток 63 Младост — Напредак И СК —• Радник V КОЛО 15. септембар 1974. Омладинац — Развитак ЛИГА - ИСТОК Радник — Железничар Напредак — И С К Исток 63 — Младост VI коло 22. септембра 1974 О.младинац — Радник Развитак — Младост ИСК —ИстокбЗ Железничар — Напредак VII коло 29. септембар 1974. Радник — Развитак Напредак — Омладинац Исток 63 — Железничар Младост — ИСК У,™:МИЦЕ СЕ ИГРАЈУ ПРЕ ПОДНЕ СА ПОЧЕТКОМ V 10 ЧАСОВА И МЕСТО КОРИШ НЕЊА ТЕРЕНА 1. ИСК, Извор 2. ЖЕЛЕЗНИЧАР, - Клачевица терен користи у Плани, 3. ОМЛАДИНАЦ, Шалудовац терен користи у Буљану, 4. РАДНИК, Давидовац 5. НАПРЕДАК, Стубица терен кориоти у Стубпци или Поповпу 6. ИСТОК 63 Плана, 7. МЛАДОСТ Горња Мутница и 8. РАЗВИТАК Мприловац II ОПШТИНСКА I коло 18. ABFYCT 1974. Младост — Будућност Раднички — Земљорадник Слобода — Ц. Бисери Напредак — Јухор II коло 25. АВГУСТ 1974. Младост — Радкички Будућвост — Јухор Ц. Бисери — Напредак Земљорадник — Слобода III коло 1. СЕПТЕМБАР 1974. Слобода — Младост Раднички — Будућност Напредак — Земљорадних Јухор — Ц. Бисери IV коло 8. ОКТОБАР 1974. Раднички — Слобода Будућност — Ц. Бисерн Земљорадник — Напредак Младост — Јухор V коло 15. ОКТОБАР 1974. Слобода — Будућноп Напредак — Раднички ЛИГА - ЗАПАД Јухор — Младрст Ц. Бисери — Земл>орадник VI коло 22. ОКТОБАР 1974. Слобода — Напредак Будућност — Земљорадник Младост — Ц. Бисери Раднички — Јухор VII коло 29. ОКТОБАР 1974. Напредак — Будућност Јухор — Слобода Ц. Бисери — Раднички Земљорадник — Младост УТАКМИЦЕ СЕ ИГРАЈУ ПРЕ ПОДНЕ СА ПОЧЕТКОМ Y 10 ЧАСОВА. ТАКМИЧАРСКИ БРОЈЕВИ КЛУБОВА, МЕСТО БОРАВКА И МЕСТО КОРИШБЕЊА ТЕРЕНА: 1. МЛАДОСТ, Сикирица, 2. РАДНИЧКИ, Текија, 3. СЛОБОДА Крежбинац, корпсти терен у Бусиловцу, 4. НАПРЕДАК — Својново, 5. ЈУХОР, Поточац, 6. ЦРНИ БИСЕРИ, Параћин, кооисте тсрен у Стрижи, 7. ЗЕМЉОРАДНИК, Стрижа. 8. БУДУННОСТ, Лебпна, терен у Лебини суспендован док се не прсширн и продужи. Одређено је да терен могу користиги у Мириловцу или Текији.
14 ДАНА СТРАНА9 СА ПРЕДАЈЕ ПЕХАРА ОПШТИНСКОГ ОМААДИНСКОГ КЛУБА 1971. ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Руди Ванек • ПОЧЕО СА „КРПЕЊАЧОМ" А ЗАВРШИО СА ЦЕЛУЛОИДНОМ ЛОПТИЦОМ • НИЈЕ ПОШТОВАО YCTA ЉЕНИ СИСТЕМ УСПОНА — ОД МАЊЕГ KA BEREM, BER ЈЕ ИШАО ОД КРПЕЊАЧЕ НА ФУДБАЛ, ПА СА ФУДБАЛА НА НАЈМАЊУ ЛОПТИЦУ. РАСПОРЕД УТАКМИЦА ФК „ЈЕДИНСТВО” ПАРАНИН Y ЈЕСЕЊЕМ ДЕЛУ ПРВЕНСТВА ЗА ТАКМИЧАРСКУ 1974/75. ГОДИНУ I КОЛО, 25. августа 1974. у Новом Пазару: НОВИ ПАЗАР - ЈЕДИНСТВО II КОЛО, 1. септембра 1974. у Параћнну ЈЕДИНСТВО - (ЕИ) МЛАДОСТ III КОЛО, 8. септембра 1974. у Горњем Милановцу: ТАКОВО — ЈЕДИНСТВО IV КОЛО, 11. септембра 1974. у Hmm”. ПАЛИЛУЛАЦ - ЈЕДИНСТВО V КОЛО, 15. септембра 1974. у Параћину: ЈЕДИНСТВО — СЕВОЈНО VI КОЛО, 22. сегпембра 1974. у Свилајнцу: РАДНИЧКИ — ЈЕДИНСТВО VII КОЛО, 29. септембра 1974. у Параћину: ЈЕДИНСТВО - ТИМОЧАНИН VIIIКОЛО, 2. октобра 1974. у Неготану: ' ХАЈДУК ВЕЉКО — ЈЕДИНСТВО IX КОЛО, 5. октобра 1974. у ПараЋину: ЈЕДИНСТВО — ЛЕМИНД ЛЕС X КОЛО, 13. октобра 1974. у Лучаку: МЛАДОСТ — ЈЕДИНСТВО XI КОЛО, 20. октобра 1974. у Параћнну: ЈЕДИНСТВО - МЕТАЛАЦ ГМ. XII КОЛО, 27. октобра 1974. у Новој Вароши: ЗЛАТАР — ЈЕДИНСТВО XIIIКОЛО, 3. новембра 1974. у Параћкну: ЈЕДИНСТВО — МЛАДОСТ СП. XIV КОЛО, 10. новембра 1974. у Трстенику: ПРВА ПЕТОЛЕТКА — ЈЕДИНСТВО XV КОЛО, 17. новембра 1974. у Параћину: ЈЕДИНСТВО — ОЗРЕН XVI КОЛО, 24. новембра 1974. у Пријепољу: ПОЛИМЉЕ — ЈЕДИНСТВО XVII КОЛО, 30. новембра 1974. у Параћину: ЈЕДИНСТВО — РАДНИК СУР. општински ОМААДИНСКИ КУП Вми фши МОРАБА, Шавац: СЛОГА, Доње Видово 3:2 Победа над „Слогом” из Доњег Видова, „Морава” из Шавца је постала финалиста Општинског омладинског купа. Као што је познато, утакмица је 11 после продужетка 28. јула завршена нерешеним резултатом, па је одиграна нова утакмица 11 августа на стаднону „Једннства” у Параћину. Финале омладинског купа бн he одржан на Дан ослобођења Параћина и његове околнне, 13. октобра. На слици: Предаја пехара након финалне утак.мице Омладинског к\т1а 1971. Јгшјом" ј нвошетној лмги Противничка екнпа „Исток 63” из Плаис напустила терен у 79 мннутн код резултата 7:1. Времс сунчано, терен раван и травнат. Утакмицу пратило око 150 гледалаца. Стрелцн: за „Лешјаннна” згодиткс су постигли: Душан Анђелковић, деспо крпло, постнгао трн гола и то у 53,60 и 65. мпНути; Драги Симић, десна полутка, постигао је два зголитка и то 22. и 77. минути; Граднбор Секулић, лсво крило, у 72. лшнути и Раде Симић, центрафор, у 76. минути. Почасни гол за „Исток 63” постнгао јс у 51. минуту Вел>- ковић Живота — „Жижа”. Овај одлучујући сусрет врло успешно и ауторнтативно водно је судија Радмило Лазић. Утакмица је била фер и врло борбена. Овом високо квалитетном н колективно добро организованом џгром ова скипа је изборн ла заслужено место међу бо љнма. Нада.мо сс да he ово за н»их да буде добра поука. Р. С. • Како Ви то, лопта јесте, али која? — Стварно сам почео са крпењачом на поланчету. Волео ca.it фудбал. Играо сам га од најраније младости па сее do 1948. када can имао 19 година. • Одкуда онда, такорећи одједном оеа 1Гмини" љубае? — Па, ето стеарно сам еолео фудбал. Играо сам и за „Борац'‘ и за ,Јединстеоч својевремено, али сам и стицајем околности и због болести заеолео пинг. .понг. . . • Чекајте, како то Ви нама пинг-понг кад се каже — стони тенис? — Да, da. . . сада је то стони-тенис, али треба знати da је то древна игра са ceoju.it почетком у Егинту, и тамо се зеао иинг.понг. Ееронљани оеу игру нри. хеатају тек после Преог сеетског рата. Популарни назие је остао, па се и одо- .наћио, зато ја тако. . . • Добро Руди, прескочићемо предратни нериод јср сте Ви „млаћи" чоеек, па да eudu.no шта је било noсле тога? ЈЕДИНИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ БЕЗ ДРУШТВЕНЕ ПОМОБИ Зор до се изгубе „Црни Бисери“. Прошле године је опнгпгнска фудбалска екипа постала богатија за један тнм. Фудбалски ентузијасти из Новог Села су основали екипу „Црни бисери" која је у такмичење ушла са пуно елана и жара. Првенство су завршили као „вицешампиоиш”, освојившн друго место. Ту ничег необичног не би било, јер сличннх подвига још има, фУДбалерн „Црннх бисера" да нису играли под необнчним околностима. Нанме, у касп екипа н«је и.мала скоро ии динара. Помо* ћи такође ни откуда није било. Играчи су морали да из свог џепа плаћају судију и лелегате. Дешавало се да су мно ги играч1г до задњег динара испражљавалм скромне џеповс, да ни за скелу понекад ни су 1шал1{. За превоз су се сналазили, како ко зна и уме. Понекад н по двојица на бициклу. Да није било помоћи Предрага Смиљанића, председника Клуба, Јгначе бербера, мпоге утакмице не би могле да се однграју. Он је својим колима по неколико „тура” превозио фудбалере, и its свог новчаника налшривао скро.мне ду гове. Сада су „Црни бисери" у безнзлазноЈ ситуацији: Како дал>е? Чак и игралпште које су до сада користпли не одговара пралозицијама фудбалскс пгре. И ове годнне услови нц су много бољи но прошле го дине. Судећн по садашњнм условима овај Клуб неће моћп ла наставн такмичење. Да ли ћемо изгубптц „црне бнсере”? М. Д. — Стоно.тениски кл\б ..Бораи" формирамо 1949. Већ 1951. оеај сцорт у Па. раћину дожиељаеа нпјли успон. Постајемо npeatpt уже Србијс и то одржаеамо четири године. Али, никако даље. Тих година, као прваци, сталнб с.чо нокушавали да yhe.uo у вшии ранг, али на.н нису дале војеоћанске eiaine. Ho. треба зна ти да је еојвоћански стони. .тснис увек био бољи oh neo? нашег. Бољи су они об београдског подручја и сада. 9 Значи. одаеде на се^ср до Београда, da.be — јок? — Аха. менс критикујете за .,nuнl~noнl,, а Ви упптребљаеате турцизме. Но, добпо. . . стварно од Бео. ipada da.^e „јок". Али то је широко nodnvuje. Od /957. настаје JediiHcreeua српска лига и „Борац" по. стаје стални члан те ЛИ7С. To је „златно do6a'1 нараћинског стоно? тениса и за клуб и за .иене као иојеduHtfa. Четири zodune се такмичи.но и четири wduHe смо мећу најбољима. © Те четири гобине слу^ чајно асоцирају на nepuod из.иећу dee олимпијаде, или из.нећу dea светска преен. ства. — Тачно, али tzod нас пе. та година, иза те четири, означаеа почетак једне ду~ ге паузе. Из оее лиге испаda.no 1961. и клуб остаје еан систе.на такмичења сее do 1971. He бих хтео da исЕКИПА „ЦРНИХ БИСЕРА" МИЛАДИН СТЕНАНОВИН ИСПРЕД СВОГ АВИОНА ИЗ АЕРО КЛУБА ПРВИ ПП Hi РЕПУБЛкЧШМ АЕ₽а-РЕАИ|У Миладин Стевановић, члан Аеро-клуба „Наша крила", учествовао је на Републнчком аерорелнју, одржаном од 10. до 14. августа у Ваљеву и зау« зео 20. место (од 38 учесника). Овај успех је вредан пажн»е, пошто Аеро кдуб „Наша крнла” први пут нма представннка на оваквом такмичењу. наднем нескроман, ала стварно то морам да поее. жем са собом. У периоду od ових десет година ја сам радио и жиеео. Дезинтегра цијо.н наше фабрике од стакларског погона у Про. кунљу 1971. еpaha.it се у Па pahttH и нараено, поноео нокрећем клуб. Додуше, стицаје.п прилика 1961. заједно ca.itHo.it одлази и једна цела генерација изерсних стонотенисера, Слоба Серафимоеић, Љуба Стамен Koeuh, Кнез Милојковић. Миле Милоишћ, Јанош Под меницки и dp. Били су тад стасали и млаћи, али су они пре сеега били играчи, не и организатори. Нису успели da одрже клуб. • Покренули сте клуб и... — He само што com no. кренуо клхб, еећ сам на Плену.ну Стано.тениског са ееза Србије дао иницијатиеу зо фор.нирање Шумадијско-по.нораеске лиге, што је и прихеаћено. Лига је формирана и eeh те године ..Борац" осеаја друго ме. сто, а следеће године и пр. ео. Тај плас.иан нас еоди у ешии ранг — Друг/у српску лигу. • Нешто опет као да сец кате гобине. Шта је то са Batuu.it ентузијазмом? — Љубав према oeo.it спор ту је остала, без баљњег, али ettuie нисам активан. Жао ми је што је тако, али itauutao com на широко неразу.нееање и према ово.н спорту и npe.ua мени. To не разумееање је ишло dorae da су ми чак и у Фабрици замерили da се uaeodno „etitue интересује.н за стони тенис него за padHO ме. сто“. Veetc сам поштоеао носао као jeduutt изеор жи вота и то .не је nozodttAO. Мислио са.н da padtt.it jedatt dpyuiTeeHO признат nocao a y спорту, a.ut нису ceu mu. слили тако. Добро, рекао сам ca.it себи. Искористио са.н нрошлн 1973. као /убиларну zoduHy deadecerпетогодишњице моје спортске актиености и опростио се od стоног тениса. © Зар ни у циљу рекреа. ције? — He, не Ha.itepaea.it da узме.и поноео рекет у руке. Kad .itu треба рекреација ude.it у 6pdo и iteuiaHiat. И. ако ми еерујете, много, много сам мирнији. Више не MttcAtLit ни о финансиja.ua, ни о пласману, ни о тренингу, ни о KadpoetLita, јебно.н речи, ни о чему у еези са организацијом спор та. Bodu.it рачуна само о padHO.it месту, поробици, самосталној рекреацији, pad ном месту и тако. • Pydu, Ви нисте због dpyzux, odHCHo због nojeduнаца ни почели da се бси еите спортом. Зашто сте ta због појебинаца напустимА — Нису то били nojeduH* ци. Истина, појединци су рекли, али је Упраени од* бор Фабрике прихеатио тае ео мишљење и то ме је де, моралисало. f • Али Ви сте признатб ееличина у оеом спорту, Wtf ca.no у Параћину еећ и у Југослаеији, то је гјотовО ceu.ua познато без субјвф тиене намере da Вас eenti-t чамо. — Да. Био сам уческик на четири. сеетска преенст ва у стоно.н тенису. Као су duja и члан Организационог od6opa. У Утрехту 1956., у AopT.ityudy 1958., затим у Љубљани 1966. и на последње.н, у Сарајееу 1972. ИмаМ зеање .нећународног судије, чиме се, признаћете, мало који спортски радник може noxeauiru. 0 Hoped oeoz, da тако ка же.но „пасиеног" успеха, ко ји је Batu најеећи успех кас актиеног играча? — Hajeehti ycnex com noстигао 1958. на преенстеу Југослаеије осеојиеши осмо место. Са.но, Tada су се так мичили наши познати играч11: — Харангозо, Маркоеић, Xp6yd, Узоринац, Габрић, Tpyjiih — који је cada тренер dpmaene репрезентације и dp. Tux zoduHa сам био u члан репрезентације Србије. © Значи, много је тога аг’ eutue — јок? — Опет Ви — јок. До. бро, и ја сам стоно.н тенису рекао „јок?1, али еоли.н ту малу лоптицу. Вратио бих се, али само ако би Заједница физичке клутуре у Параћину била иницијатор осниеања општинске лиге у стоном тенису. Игра се стони тенис и у рабним организацијама и у школама и на селу. Штета је не окупити те спортисте кроз један стални систем такмичења. Ако се то ост. еари — ту сам. Живота Борђевић Издаје OK ССРН ПАРАНИН Уређује Релакционп одбор Вртнлао аужност ГЛ8ВНО1 и одговорног урелника 6<>pbe Петковић Адреса РелакциЈе: Парађин. 8 Крсманстнћа 16 Тел 83-694 Шгнмпа I ЛАС*' Београд. Нла|кпаићеаа 8 Гелл 335 384
Y СРЕДУ, 21. АВГУСТА Y 19 ЧАСОВА УЗДИНСКА СВАДБА Аматери из УЗДИНА (Румуни) позивају Вас да присуствујете PYMYHCKOJ СВАДБИ, јединственој фолклорној представн која је до сада нзвођена преко 50 пута на разним прЈгредбама. Она је извођена више пута на шггернаиноналним ■фестивалима у Букуреиггу н Загреоу. Учествују певачи, реиитатори, фолклор и оркестар Дома културе Уздин, којн су оста.\и у прнјатној успо мени параћннској публшш са прошлогодишње смотре 'фолклора. Имаћете придике да упознате и познате уздинске сликарке, чије ће слике истог дана бити изложене у Галерији пословне зграде на коју. Ова изложба биће отворена недељу дана. НАИВНА СЛИКАРКА ПУЈА ФЛОРИКА CYTPA ПОЧИЊЕ НА КОШАРКАШКОМ СТАДИОНУ СЕАО ГРШ Ј 1ШШЕ УЛАЗНИЦЕ ПО ЦЕНИ ОД САМО 5 ДИНАРА МОГУ СЕ ДОБИТИ V „БАЛКАНТУРСУ" (КОД СТАРЕ ПОШТЕ), Y РЕДАКЦИЈИ ДИСТА „14. ДАНА", КАО И HA САМОМ СТАДИОНУ ПРЕ ПОЧЕТКА ПРЕДСТАВА. Y СУБОТУ, 24. АВГУСТА Y 19 ЧАСОВА „ВУК БУБАЛО" ИЗ ТРНОВЧА Аматери из села Трновче (оппгтине Велика Плана) ттриказаће за наше гледаоие популарно и широ.м наше земље прихваћено дело Бранка Нопића „Вук Бубало". Ова представа им је донела троструко прпизнање на недавно одржаној смотри позоришних аматера села, а Вук Бубало освојио нове бројне оимпатизере. Трновче има дугу културну традицију, читаоница и културно-у.метничко друштво основани су још пре рата. Аматеризам данас одвија се преко бројних секција организованих око До.ма културе. Са овом представом аматерн нз Трновча гостовали су на више смотри и културних манифстација. Y ПЕТАК, 23. И НЕДЕЉУ 25. АВГУСТА Y 19 ЧАСОВА ОИМ ФМИМ ШМШ Y традЈШионалној и са И симпатијама 1№ЖШ прихваћеној манифесташџи „СЕЛО ГРАДУ Y ПОХОДЕ”. значајно место ове годнне заузима СМОТРА ФОЛКЛОРА ПОДУНАВЉА И ПОМОРАВЉА. Прнсуство шесг екппа из Војводинс и ужс Србнје и учешће преко 300 извођача обећавају пријатне и ретке сусрете са играма и песма.ма наших народа и норадности. Гости нашега града — ентузијасти а.матери из Руског Крстура (Русини), Гложана (Словацн), Мелннца (Вла си), као н чланови културно-уметничких друштава из Сења, Лапова и Баточине показали су значајне резултате, освојили симпатије гледалаца добили бројна ггризнања у, како у земљи, тако и у иностранству. Негујући изворни фолклор, кроз песму и игру, они су потврђивали старо правило: ПЕСМА И ИГРА HE 3HAJY ЗА ГРАНИЦУ. Мр Милисав Обрадовић: ПОАЕТ У РАЗВОЈУ ИНДУСТРИЈЕ ПОМОРШ почЕтком хх века Почетком XX века а нарочито од Царннског рата Србије и Аустро-Угарске почиње нова, последња фаза у развоју орпске индустрије. Развој индустрије у Поморавском басену потпуно је идентичан и као њен део уклапа се у це- -локупни процес развоја српске индустрије. Прве две године Царинског рата одлучујуће су и з.а привреду Поморавл»а. Година 1908. посебно представл>а прекретницу. Последнце рата за извознике и аграрну привреду бнле су катастрофалне. Многи нзвозниии стакла су преко ноћн пропали. Y оборима су се распадале дебеле свнње намењенс извозу у Аустро-Угарску. Но, с друге странс отварањем нових фабрика а посебно Српскс фабрпке стакла у Параћнну почнњс нова фаза у инлусгријском развоју. Попис из 1908. омогућно је у пуннјсм светлу сагледавање већ знатно нз.мењене прнвредне структуре Србнјс и фнзионо.мпје њених градова. Увидом у службене податке попнса за поједине градове за Параћин се каже: .Једна од варошп која је обухваћена пописом је Параћин. Од нндустријскнх предузећа она је нмала 1908. Фабрику стакла и Парнп млин. Параћин јс иначе у то време имао 1.174 кућа, 1.198 пореских глава, 1.061 правног гласача, Општипски суд, телеграфску всзу са свим .местима у Србији, Жслезничку станнцу, два новчана завода: Параћинску штедноннцу и Параћш1ску задруугу, једну апотеку и једног општинског лекара, 31 механу и 19 кафана’.'1 *3. Недовол»ност Јгндустријског капитала у Србнји, непоbo.sho кретање фиНансијског рапитала и општа новчана крнза рефлектују се повољно н на офиштјелну држзвну поahthkv која пропашра н стимулатквшш средствпма подстнче улазак и страног капитала. Домаћн капттталисгн у подизању п развоју инлустрнјских капаиитета често су наплазилн на Јгепремостпвс тешкоћс. Добра конјунктура Јшдустрпјских гтронзвода на тржишту н општн полет ннду’ стрије настао као резултат повол>жгх кретања на домаћем ,и иностраном тржшвту. императивно су налгеталн потребу piOBHx улагања у ррошнрење и модернпзаггвју пронзводње. Суоченн са овнм тешкоћама излаз су тргикнмЈ у улружкван-у са страннм капиталом или у пролдјн свсјих невелнкнх предузећа, а резултат јс био снажан ггролав страног капнтала н ствараље акцпонарских друштала. Нгггерес страног капитала за улагања у нндусгрију Србијс појачава се тек после завршеног Царинског рата и коначног дограђивања заштитног система за индустрију. Године 1910. образована је Франнуско-српска банка са седпштем у Београду. Ради непосредног учешћа у српској нндустрпји, банка је основала Француско-српско друштво за нндустрнјска предузећа и јавие радове. Француско-српска банка је успешно ус- .меравала даљи продор и маннпулисање свога капитала. Here годпне н чешкп капитал врпгн успешан продор оснивање.м филијале — Прашке кредитне банке у Београду која налазп свој трајнн интерес у шећерној и ппварској индустријн Поморавд>а и ван њега. ОСНИВАЊЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Y ПАРАКИНУ Неколико годнна после престанка рада Фабрике стакла у Јагодннн н добре традиције стакларства у По.моравд>у, подижс се Фабрика стакла са седиште.м у Параћину. Међу .моменталннм условнма за поднзање ове Фабрике у Параћину били су нарушени објекти Минхове Фабрике вунених тканина који су могл« да сс адаптирају за стакларску производњу. Други значајан фактор који је могасг да допрннесе безболнпјем почетку је по.менута традиција Јагодннске стакларе, њене неискоришћене машине н дело.м присутна радна снага. И ове рушевинс по речима М. Паскучнја, зајсдно са око 15 хектара земл>ншта налазе својс купце. Београдскн трговии Миливоје М. Поповић и Сава В. Савић купили су објекте и земљу за 120 хиљада дииара и на то.м простору подигли нову зграду за производњу стакла. Фабрпка јс огпочела са производњом 1907. као акнионарско прслузеће под имено.м Српска фабрика стакла Л. Д.г За нзградњу н опре.мањс Фабрике која је имала топнонипу са 14 ланаиа на типка.ма, угрошено је пола мнлиона динара’. Она је запошл>авала око 350 радинка. Међу њи.ма било је доста страних радннка који су чиннли главну квалификовану радну снагу. Фабрнка је н.мала само једну лончану пећ. За њен погон нскоришћене су и машинс пребачене из Јагодине. Чак је и један број радника Јагодинскс стакларе дошао на ред у параћинску фабрику. Осннвању Фабрнке претходиле су озбпљнс припреме и упознавање стакларскс индустрнје у Чехословачкој. Која су преимућства Параћина и околине која су их определила на овакав избор? Свакако, врло повољнн природни • услови Параћина н ш»ре околине, добар географски положај и широке перспектнве саобраћајног повезивања после изградње главне железничке пруге. Непосредна околина пружала је одличну сировинску базу. Кречњака и кварцног песка било је у непосредној близнни, а најбољег у Рготини код Зајечара. Код Стахаћа су биле добре могућности за експлоатацију фелшпата. Планнне Јужног Кучаја биле су богате столетннм шу.ма.ма а н сама околина Параћина обилова.\а је шума.ма, што је обезбеђнвало довољно огревног дрвета. Река Црннца је обезбеђивала погонску снагу. Скуп иаведеннх фактора представ.\»ао је укупност повољних услова за подизан»е фабрикс у Параћину. Трп године после пуштанл у рогон Фабрике, у Друпггво (АД) ушла је и банка* Београдска задруга као командггор и креднтор. Фабрика је прокзволпла ш\т1л»е и пресовато. стакло. Од тада почцн»е постепсно прошнривање Фабрике. Године 1911. изграБена ic мала слектрнчна централа на воднпм турбинама, коју је покретала вода Црнице. Biua јс мала по капацигету алн је подмиривала потребе Фабрике. Планирана је изпрадња join једне централе која би снабдевала и град осветл»ен»ем. Пошто су средства власника била недовољна очекива ло се, да ће уласко.м Београдскс задруге да се снтуаиија знатно поправи, с обзиром. да је овај завод био један од најјачнх у Србији. Рад Фабрике у првој половини 1912. по вољно се одвијао, алн убрзо долази почетак Балканског para чп.ме су пословни резултати знатно умањенн, iep је по већана потрошња баш у другој пбловини године. Због ратног стања прекинути су сви послови а у Фабрици рад обустављен. Ова пословна година оцењује сс као нвуспешна а у последња четпри месеца 1912. Фабрика није радила. ¥ очекнвању скорог закл>учења мнра и нормалнијнх прилика за рад пзражавано је мишллње, да ће се прошнрењем гра ница увећати пол>е рада и услови за већу потрошњу. Године 1912. саграђена је још једна пећ за топл>ен»е сгак_\а и она је требало да обезбеди производњу и оне врстс ста кла које се дртлс увозило из иностранства. Here године „инсталисана’ јс и хпдроелектрична централа која је давала бесплатну мбторну снагу за рад Фабрике а ноћу обез беђивала осветл>ен>е вароши. Извештај Београдске задруге о раду Фабрнкс у 1912. констатујс извесне тешкоће са којима се Фабрика бори, али нх сматра нужним у почетку рада. Београдска задргга јс на нме камате по текућнм рачунима у злату и сребру наплаћнвала високу камату од 7 и 8 одсто годишњс. Њен удео у акнијама фабрике износмо је 3.960 комада акција са 425.400 динара* Годнна 1913. била је ратна што се јако неповолшо одразило у областн трговинс. пндустрије и промета. Цела година јс протскла у мртвнлу које је још и појачано ,.Државннм законом о мораторијуму. којн је важио у току uo лс голинс и који се заврптује тск 17, janvapa овс 1914. године”4 *67. Фабрика стакла јс v послсдња 2—3 месеца била жнвахна. Потрошља њсне робе била је врло велнка. Међутнм, због немогућности железниие да Фабриии обезбеди ловољан број вагона* потражња једва да је бнла подмнрена са 50 одсто. Каматана стопа Задругс у 1913. по зајмовима на залоге била је за злато и оребро 8 и 9 одсто a no текућим вачунмма у злату и сребр^ 7 и 8 одсто. Лкцнје Задруге у Cpncxoi фабрнцп стакла у 1913. пзноснлс су 3.980 ко.мад« са 398 хид»ада дипара.’ D Архнв Србнје, Мнннстарство Мародне пр|<вр*ле с-ц-жвеми поджмк за варошпие ЛрзнБеловаи. Пзраћнн, Обреноваи. п др., roxiuie 190$ flea друге ознакс, rpaba песређена 2» Из основнзх податахо о 4-абринп стакла од 8. деиембра ИЈ4. сс вндл ла је прогоко\исанд кол Првоетепепог урговачког ’ Бео граду 1906. 3) Економскк инсппут СроиЈр '1рпи.1вг>дие снаге СрЛик. Бгд. Индустрнја стаклв, каже «* да јс гшчстип катпал пзносоо 300 чн.^ада ишара. 4) Архив ЈутбславиЈг. Мнпистарстао трговине п П/К Досмјс ..Београлске задру’«’ 'Л" Бсоград, И.< извешгаја о раду рц. ,ц 30-тој редовној Скупттпнп 11. фебруара 1913. 5} Истп. ИЈвештаји >а 1913. 6) Исто 7) Исто
АКЦЕНТИ СКУПО БЕСПЛДТНО ШКОЛОВАЊЕ ГОДИНА I • БРОЈ 14 ПАРАБИН 3. СЕПТЕМБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР Нс само да ннје гешко, већ је и вео.ма лепо бнти Бак. Зато од Бранка па свс до данашњпх дана тај пернод човековог живота био је тс.ма многих пссника, a за осталс период за којн су везане најлспше успомспе. Зато сс п овнх дана дсиа радују н смехо.м и грајом позлрављају почетак новс школскс годинс. Њпхови родитељи, међутнм, не радују се. Нс сви. наравно, алн добар број јс забринут, веома озбиљно за бринут. Није ни чудо, јср потребне су и новс ципеле, ново одело, нова ташна, кецеља... и књиге. Прерачунавају се они ових дана, планирају и не успевају да од онога што имају обезбеде децн оно што нм треба. Деца, као и сва деца света, међутим, не схватају то и на свој начин се л>уте н упорно траже. Траже деца, а родител»и се прерачунавају, па кад виде колико имају a колнко треба, онда се очеви љуте, мајке тнхо плачу. Неки очевп „псују”. Псују ц. школу. Неке мајкс проклињу свс. Проклнњу и школу. А не би требало да буде тако, јер у новинама, на радију и телевизнји тако много и тако лепо се пнше и прнча о новом Закону о основном образован»у и васпитању, којим је од 1. септембра уставно на чело о бесплатном основном школовању отпочело да се остварује. По том За кону требало би да се до 1985. обезбеде услови да сви основци имају бесплат но књиге, с тим што бп се постепено ишло са тим, па бн ове школске године то остварили само они који примају дечји додатак или бн га примали да су им родител»н запосленн. Тако бн требало, а тако није. јер средства за то нису обезбеђена. Нису, јер су закл>Учци Међуопштинског син днкалног већа утврђени још средииом пролећа ове године остали са.мо-закључци. Иначе, требало је на бази солидарностп обезбедити средства за то издвајањем 0,42 одсто из бруто личног дохотка радника н катастарског дохотка земљорадника. To није много и није ништа ново, јер рнјечки грађани, су, например, још 1970. одлучили да стопа за то буде 2,86 одсто и захваљујући томе све њихове основце, кад уђу у учионнце, чекаће комплет 'бесплатних уцбеника и прибора а прваке и — цвет и чоколада. Код нас је то могуће било иса 0,42 одсто... Додуше, без чоколаде, али то сигурнои није неопходно. Пошто је овако како је, пцтање је како, ипак, решити овај проблем. Заједница образовања и одговорни л>уди у њој сигурно да сами то неће успети. Међутим, крајње је време да та Заједница и школе утврде шта је то без чега се не може и да зауставе оне наставнике који траже и оно без чега се може. Онда, без обзнра на дискусије које се водс око тога колико је корисно а колико штетно дати неко.м crape уџбенике, школе би трс бало да још првих дана ор ганизују прикупљање уџбеника међу својим учеиицима. Уз свс то, сиг\'рно је да радне оргаиизације, месне и друге заједнице треба да дају свој новчани допринос, који би сс употребио за куповину при бора и једног дела уџбеника, а прс свсга за прваке. Овим, и на другс начинс, уколико се изнаБу за ово кратко време, пс само што би се законска обавеза остварила, већ би се стварно помогло онима којима трсба помоћи. Оинма који пемају да издвоје ол 200 до 400 дннара по учснпку (зависно од разрсда), онима .за које знамо да су сиромашни а стндљиво кажемо да су у тешком материјалном положају. д. л. ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГСАВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕПАРАБИН СЛ ЈЕДНЕ ОД ЕЛПИЈИХ ПОПЛ.ЛВЛ V ПЛРЛВИНУ СД ВДНИИ ПРЕДСЕДНИШТВ* СНУПШТИНЕ 0ПИ1ТИНЕ БОЛзА ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА У току су припреме Прсграми уређењп сл^ва Морив® зп период од 197S-1S80. годше. Здружено ооште водопривредно предузеће „Морава" из у овој годнни Општина је обезБеограда, преко основних организација у свом саставу, no- беднла. чело је са припремама предлога ПРОГРЛМА УРЕБЕЊА СЛИВЛ (Наставак на 2. страни) МОРАВЕ ЗА ПЕРИОД 1976—1980. ГОДИНА. ¥ октобру ове 10- дине, Програм треба да утврди Извршно веће Србије и да га стави на јавну дискусију. Y међувремену, затражено је од општинских скупшзина са подручја која су заинтересована за уређење слива, да доставе своје сугестмје, предлоге и мишљења на хонпецт Програма, па је 23 августа ПРЕДСЕДНИШТВО СКУПШТИНЕ ОПШТ11НЕ ПАРАБИН одржало проширену седницу и закључило да, обзиром на кратак временски период који је био на располаганл', може да изнесе са.мо НАЈБИТНИЈЕ ПРЕДЛОГЕ II СУГЕСТНЈЕ ЗА РЕГУЛАЦИЈУ ДЕЛА СЛИВА МОРАВЕ. КОЈИ ЗАХТЕВА ПОДРУЧЈЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН. Међутим, коначан сгав може да заузме тек по упознавању са дегал>има Програма. На седници су истакнути с ■ Да за Огпитину Параћин, најве)ш проблем у овом моменту представља регулнсање тока реке Црнице кроз град. Катастрофалне поплаве из 1969. и 1970. годинс, нанелс су огромне штете и становништву и индустрији. Стравпчан би* ланс поплава само у три наAera наведених година бележп цифру укупне штете иа материјалшш добрнма од 104490962 динара, о чему је својсвремено документовано ипформисано Извршно веће СР Србије. V годинама које су забележене кас годмне изузетно ннтеизивног и високог водостаја, павсдени износ Општину Параћин, на жалост, ставља на прво место у РепублиЈЦИ Србнји no обиму проузрокованпх штета од водене стихије. У меБувремену, до данас, опет је било излива мањих размера што са својс стране упозорава да нс би смели да сс заварава.мо да he потенцијалва опасност сама од себс ла се отклони. V оквиру прнпре.ма за заштиту од поплава посебан проблем представља ре^лисањс нмовинско правних односа у градском peony па јс н израда Урбапистичког плана у делу протока рске кроз град подреБспа захтевима њенс регулације. Регулација Црнице .морала би да се насгави узводно у делу до Аутопута и то одмах. О било каквом одлшаљу небнмогло да будс реци. У том смислу су већ вођени претходпи разговори 11. посшгнути одредсдсћи захтеви: ђени договори са представницима Здружеиог предузећа па су у оквиру договора у Општпни нзвршене опсежне припреме. Залажемо се да ово питање не мде у оквиру програма 1976 — 1980. године истакнуто је у предлогу, већ од.мах и то тако да Општнна регулише пмовинско правне одиосе, подразумевајући и накнаду за експроприсано земљиште а остало да сиоси друга страна. Посебно је наглашено да су припрс.ме и обезбеђење финаиснјских средстава, као партпципацнја за регулацију Црнпце кроз ПараНпн од страпе Општпне, биле усмерене у складу са досадашљим договорима тако да се са радовилш почне ове 1974. годпне. He могу да се забораве последпце катастрофалних поплава и околност да једап број ипдустријских предузеИа још увск нс можс чврсто да станс иа вогс због тога. Изражено јс изнспаБсњс због предлога да се ова рсгулацпја предвнБа у Програму 1976 — 1980. годпнс, па се пнсистира да се почне одмах а да he Општпна свој део учешИа на рсгулисању пмовппско-правних олпоса, обсзбедитп до 1976; го- /Mine кад бп радови трсбало потпуно да буду завршепи. Учешће Оппггпнс Параћпп у партнцпнацији преко предвиbeiior облпка лпкако пе би могло да буде всће од 25% ох укупног пзпоса потрсбних срсдстава, Део средстава за радове ----------------------------------------------------------------------- — У ОВОМ БРОЈУ: СТРАНА 2. ЛЕВИ УГАО — ЕПИГРАМИ СТРАНА 3. СУЗБИЈАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА СТРАНА 4. ПРЕДСТАВАјАМО ВАМ „БУДУГ1НОСТ“ КОВА ФАБРИКА „ЖВАКА“ СТРАНА 5. НЕОПХОДПА HAM 3E БФИКАСНИЈА ЗДГАВСТВЕПА ЗАШТИТА СТРАНА 6. ПИЈАЦЕ — ГДЕ ИМ МЕСТО НИЈЕ СТРАНА 7. СТАЗАМА ВЕЛИКОГ ОКТОБРА СТРАНЛ 8. СЕЛО ГРАДУ V ПОХОДЕ — ФОТО-РЕПОРТАЖА СТРАНЛ 9. ПОРЕД ВОДЕ ЖЕДНИ СТРАНА 10. БРАТИТЕ HAM ВРЕЋЕ СТРАНА 11. КОЈА ,К¥Г.Е‘‘ Пожелимо им mhoio пешица Дах јесени, поред осталог, наслућујемо Ji по забринутим и на орзипу уозбиљеним јунош.ама, који су до јуче шутирали лопту на пропланку, пецали у речици, читали стрип или сањали о далеким морима, на обали родне реке. Јер долазак јесени, клипови кукуруза, плаветнило винограда и уморни осмеси сунцокрета натовареног септембра, значи и повратак ђа ка у школе чија их тншина ходнпка и спокојство табли жељно очекују. Ових дана тачније 2. септехмбра, једна Таља ће првн пут стидл>иво и са стрепњом ући. у школску зграду, док ће један Вања већ заборављену увреду искалити на коњском репићу своје другарице Весне. Маме и тате ће се дуго и одговорно договарати о књигама, свескама, торбама, унифор мама и екскурзијама, а учитељице, пажљиво прегледати програме. Сви ће, и поред нових обавеза, бити задовољни, јер септембар је месец пов ратка ђака после одмора у школе које су без њих тако ћутл>иве и забринуте. Са првим данима септембра прозори школских зграда процветаће чупавим главицама и најлепши.м смехсш хиљада малишана, грајом леп шом од сваке музике и првим још не вешто написаним задацима у новим свескама. Пожелимо им много петица, песми, игара и више успеха онима који се боре да њихово школовање и детињство буду безбрижнији и срећмпји. 111’0ШЛ0Г0Д11ШИ>11 ИРБЛЦИ 113 ОШ „МОМЧИЛО ИОИОВИП-ОЗРЕЦ"’
CTPAHA 2 14 ЛАНА CA ЈЕДНЕ ОД РАНИЈИХ ПОПЛАВА БОЉА ЗАШТИТА од попшд (Наставак са I. стране) R Предвнћену регулацију подручја Трсшњевнца — Варварин, неопходно нзвести, али уз истовремену пзградњу насипа у целој дужинн те деоннце. И раније се Општина Параћпн залагала за такво решење а и сада поново је пстакнуто да се ради о заштити огромног н вео.ма плодног пољопривредног подручја — подручја које је главнн и највећн снабдевач Параћина, Буприје и Светозарева пољопрввредним пронзводима о чему бн свакако требало посебно да сс води рачуна. Само у атару ссла која се налазе на подручју Општнне Параћин (Својново, Поточап, Решевица, Сињн Blip, Шавац и Трешљевнца), терен _ који се плави из.међу постојећег пута Гил»е — Варварин и реке В. Мораве, захвата површину преко 1.250 ха. Заштнтно подручје Општпне Варварин је далеко веће, тако да оправдава потребу да се тај пол>опривреднн реон заштити, поготово сада у вре.ме интезивнрања свеопштих напора за развој и унапређсње по/\>опривредне производње. Мост на Морави код села Чепура, чија је изградња у току, са своје стране треба да представља значајан допринос развоју и упапређењу тог подручја, па је неопходио да се одмах почне са радовима на регулисању обале узводно од његове локације, за шта већ постоји урађен пројекат. ОгфомЉ Љтетс пољопрпвреди на левој обали В. Моравс у потезу Трешњевпца — Варварин, наноси „Сињивирски поток”. И код најмањих атмосверскнх падавина, овај поток сС из нерегулисаног корита нзлнва и огромнпм ерозпвннм наслагама прекрива летину. Сматра сс изузетно важним да се његов горњи ток регулише на најпогоднији начин који би спречпо ерозпју слпва или је бар умањио, а део тока од око 1.200 м од пута ГнлјС — Варварин до ушћа, да се регулише и обезбеди насипом. ■ Председништво је такође истакло да сматра оправданим и преко потребним настављање радова на насипу Сикирички поток — Јовановачка река. МеБутим, да бп сс тај потез зашппио у потпуностп, а уколико се то не предвпђа, јср у Предлогу програма то није довол>но прсцизно дефинисано, заложило co за рсгулнсање Јовановачка реке до пута Бсог рад — Ниш. Са.мо на тај начнн постнгла бн се у целнни сврха извођења радова на том пл> ручју. ■ Катастрофалне поплаве које су ианеле огромне штете Опшпгни Параћин 1969. и 1970. години — дакле, послс yceajaња „Програма радова за уређеibc слива Мораве у псриолу 1966 — 1985. године”, упозоравају на потрсбу да се у горњнм токовнма реке Грзе н Црнице учнне енергнчнијн захвати како би се нндустрпјскп н другн потениијали у ПараГнтну н шнрем подручју заштитили. Ово свакако треба да допринесе потребн ревндирања усвојених решеља за то подручје и потребн прилагођавања новпм ситуацијама полазећп од саз' вања до којих се дошло у поменхггпм поплавама катастрофалних раз.мера. Y међувремену, поред одређених активпости на плану регулнсања тока реке кроз град, знатан део активностн од стране Огшггпне и њсн11х органпзација, гложен је у пстражнвању могућности за перспектнвно регулисање питан>а обезбеђења воде за Параћнн н шире подручје. Реч је о подручју опасно угроженом нефритисо.м тако да тај посао представља један од прворазредннх задатака. V том циљу требало би да се извопиште реке Грзе каптира за снабдева1ве насеља на левој обали Гп* зо п Прнпце и допунско снабдевање водо.м Параћина. Да би се с друге стране обезбедио биолошки лшнимум воде у овој пезагађеној реци и да би се зауставио прилив наноса требало би, а за то постоје изванредни природни услови, акумулирати воде речице Иванштице — деснообалне притоке Грзе у непосредној близиии изворишта. Уз ерозионе захвате мањег обима на том подручју омбгућпо' би се равно.меран прплив воде гу акумулацију „Честођфдд1пј’а!”; Y том потезу поред протпверозмвних радова било бп неопходно да се акумулира вода у само.м изворншту речице Суваре и на тај начин смањн прилив воде и наноса у доњи ток Грзе. Такође акумулација „Честобродица” треба да нађе место у програму 1976 — 1980. год. алп кориговаиа тако да се уместо једнс граде три акумулације (Честобродица, Сувара и Иванштица) за исту колпчину воде и пнжим нивоои у Честоброднци због нивоа пута Параћнн — Зајечар али са прсдношћу коју даје већа могућност заштите од поплавног удара н задржавања наноса. Погодност за наводњавање из акумулације „Честоброднна” такође су знатне и проверене. Ту у ко.мплексу подесном за наводњаван>е лежи иајвећи део плоднсг земљишта у друштвеној cBojiniii датог на управљање ПИК-у Rynpnja — OOYP „Слога”. ■ Врело реке Грзе, као извор изванредне питке воде, могло би да сс водопривредном основом обухвати као објекат од посебног значаја за водосиабдевање нефрнтисом угроженом подручја. Општпна Параћин је одговарајућнм одлу кама утвддила зону зашппе овог н других пздашннјих ИЗ' воришта, на сво.м подручју a прсдузеће „Водовод” из Нара* 11ина неколико годпна уназад врши обилгне истражне радове, што је само доказ вишс значаја који сс у овој Огашиnil придаје овом питању од нзузстне важности. ■ Клисура реке Црннце, која заједно са Грзом угрожава и плави подручја дуж целог слива, пружа изванредне могућностн за изградњу аку мулације у горњем току узводно од села Забреге. Оваквом акумулацијом, чија нзградава није зацртана у Програму, обезбедила би се, пре свега, заштита од поплавног таласа низводног подручја а посебно Параћина, затим, наводнавање плодне котлине ове рокс, додатне воде предвиђеном KasaAy за наводнавање подручја дуж Аутопута Београд — Ниш и коначно, поред заустављања наноса, акумулације има изванредне услове за изградњу енергетских постројења средње јачине. С обзиром на стратериј ски значај овог терена, са тог становишта ова акумулација би поред економске имала и изванредну стратегијску важност. Треба нагласити да је сливно подручје горњег тока Црнице ексцесивно ерозивно и да је неопходно да се интезивира активност на противерознвној заштитп. И На изглед ма-\и поток — Кнезселачки поток измсђу ЈПараћнна и Пуприје наноси огромне штете подручју за које су веома заинтересоване две суседне општине. Велико сливно подручје овог потока аку мулира огромне количине воде и учрожава најплодније земљиште obilx општнна. Изградња насипа на десној обали В. Мораве између Пара- •ћинау‘и Еуприје, онемогућила природни одаив воде у Морада је овај пробле.м добио карактер полипгчког питања. Општина Параћин је спре.мна да са Општином Еуприје учествује у конструкцији фи нанспрања изградње акумулације на овом подручју утолико пре што би перспективно воде Наши раднн људи у свом ра ду постижу пзванредне резултате и велике радне победе ко је су достојне дивљења, поштовања и признања. Наши вре дни прегаоци у Српској фабрнии стакла, Фабрнци цемента, Фабрици штофова. Грађевинском предузећу „Градител>” и другим радним организацнјама из дана у дан пребацују нор.ме исто тако вредно и мар л>иво као некад у време обнове н изградње наше земље која је била ратом опустошена. Без обзпра што се награђивање према резултатима рада све внше афирмишс и уводи v Hawa радне организације, и што такав начин награђивања стимулативно делује на постизакомЕнтлр Нисам овлатћен да дајем изјаве за штампу овс аку.мулације могле да се користс и за комуналнс потрсбе. Под псшм услови.ма требало Г»ц свакако рсгулпсати и Чубурски потск у истом потезу. ES Да би сс заштита ол поплавног таласа комплетнрала, да бн град Параћин и дал>и ток Црниис iLMao одговарајуће обезбеђење од мотућпх налета водене стихвје, потребно је да се узводно од ссла Главице сагради акумулација н то након састава реке Грзе и Црнице. Акумулације узводно, о којима јс било речи, свакако су угрожене срозивнтш утицајнма, тако да би ова акумулација имала изузетни привредни значај н да би после поплавног удара једне н друге реке (Црнице и Грзе), смиргаала водену стихију и обезбеднла релапгано хпгран ток реке до ушћа у В. Мораву. С друге стране, и регулација реке Црнице кроз Параћин и иизводно до ушћа би добила у квалитету и сигурности. ■ Обзиром да се ради о ексцесивном подручју у горњем току Грзе и Црнице би хитно требало наставити са радовнма на заштити од ерозије и то првенствено на: потоцима реке Грзе. И Наставити са радом на пошгмљавању у селу Шалудовцу, Буљану, Стубиии и ГлавпШ1, алн уз истовремено обезбеђење заштате изведенпх радова. Председништво је закључи* ло, да прати дал»н ток припрема израде и усвајања Програма за‘1 регулисање' слива Мораве у наредном периоду и да се активно антажује у, ...изнадаже-. њу MoryliuocTii да се део слива на подручју Општине Параћин обухвати радовима којн би ово изразито ерозивно и поплавама подложно подручје ставнли на оно место које му прппада. АКТГЕЛПО УДАРНИН-ПОНОВО • УВОБЕЊЕ УДАРННЧКОГ ОБЕЛЕЖЈА ЗНАЧИЛО БИ ПОДС1ИЦАЈ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЈОШ ВЕКИХ РАДНИХ ПОБЕДА ње бољих резултата рада од нормираннх, поново уво^ен»е ударништва значило би увођен>е истннског такмичарског ду ха у све наше колективе. На овај начнн би се поред материјалног признања кроз веће лнчне дохотке поново увело и друштвено признање ове врстако причињавају милионскв ЦРНИЦА КАДА ИСПУНИ КОРИТО Из лисша ,,Будућносш Рска Црница са својо.ч иритоко.ч Грзом није ве.шка, али јс опасна река. Оне у својим кратким токовима знају да нанраве пустом приликом већих кшаа, јер надолазе од невсроватних размера и ноплављују велике површине земљшата и larei е. Црница је у сеом даљем току парочито опасна, јер плави добар дсо Параћина. Ако сс jota њен чадола. зак поклопи са иадоласком Мораве, што је скоро увек случај онда страда огро.чан и најнлоднији део параhuucKoi атара. Ове понлаве су с тим тсже, uiro се врло ueiuhe dotabajy, понекад ti вите пута годишње и то по правилу онОа, кад је читава моравска долина нај. echiiAi делом обраћена. На борбу против овога зла у бивтој Југославији није се много o6pah<Lia пажња, па су тек no ослобоћсњу нредузете озбиљније и замашније мсре. Отпочето псправљање и проширивање корита Црнпце испод Па. pahuna је тежак и велики посао, то је напорпа борба народа са стихијом и мора се до краја завршити. Завр. шетак овог подухвата представљаће без сумње, огроман допринос заједници. Али обзиром на то, да Црница има плитко корито и да се исто не може продубити у потребној мери, због нриближног нивоа са Моравом, неНе се моћи постићи задовољавајући резултатп, нити he се тиме опасност од поплава потпуно отклонити. Значи треба тражити и друга средства у овој борби. Поред проширавања и иснрављања корита Црнице испод Параћина, треба no. luyMUTii сливове обеју река у горњпм токовима и створити вештачка језера на обема рекама. На тај начин, Црница he се укротити, опасност од поплава he се си. гурно отклонити, а сви ови радови he донети и више других користи. Потумљавањем he се спречитп бујице и нагло надолажење воде, те noeeharu народно благостање у 'Шумској привреди, а с друге стране, шу.ча he регулиса. earn водене талоге. Стварање.ч веттачкшс језера, отварају се велике могућности за развијање рибарства и гајење племенитих врста, тто би био велики допринос општој привре. дп, a поред тога велика количина воде може се иско. ристити за изградњу електричних централа. и преко њпх електрифицирати најзабаченији и најудаљенији де. лови натег среза. Тек тада, тако укроћена и искоришћена Црница, била би нам пријатељ и постала би заиста наша река. Борће Живковић (Из листа „Будућност" бр. 11. од 19. септембра 1948.) те. Готово сигурно v свнм нашнм колектнвима има доста раднпка ко.јп би већ сутра могли да буду ударници. Такође, у нашим колективима има доста н таквпх радника којн својнм раднп.м резултатн.ма ис пуњавају услове да ударничку значку освајају из месеца у ме сец. Доба Алије Сиротановнћа је само вре.менски прошло, алн при.мери радних победа и постигнутих изванредних резултата v оно време, могу и дал»е да нам буду као надахнуће у борбн за постизање још бољих резглтата. Y нас има много ра дника који су данас у стању да радом надмаше до сала пос тнгнуте резултате и забележене рекорде. Смагра.мо да би Општинско синликално веће v зајелниин са Клубом самоуправљача требало да размотрк пптање поновног гвођења VAaP ништва и да са фабричким ол борнма синдиката израде критеријуме такмичења за ударничку значку. Александар Кнежевпћ ..... .... .......... /мо епиграми ЧЕСТО 4YJEMO ОД 1 НЕИЗВЕСНОСТ | = У трци плата и цена = = ие зна се ко је јачи. 5 1 Изесно je само једно: = = аутсајдери су потрошачи. = ШОФЕРСКЕ БРИГЕ | = Шоферска је туга преголсма. : е Најпре нова цена бензина, | = а онда нешто још горе: = = поскупљење ракије и впна. = = = | 1 СОЛИДАРНОСТ = V кафанама све више срче, | али то ништа не мари. = Треба ублажити последице = | пожара у Стаклари. | LllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllUlllllllllllllilllllH>l><ll»»ll»Hl>tU<lllUIIIIHIUi< ..I.lllltuillllllllllllilllllllll. • ОВАКАВ ОДГОВОР МАЦИЈУ • ИПФОРМИСАЊЕ Све чешће сс пролазннцима наше главне улнце поглед задр жава на солитерима иза Робне куће „Београд” чија је изградња при крају. Међутим, сас вп.м је сигурно да су најзнатижељиији они наши суграђани који са нестрпл>ен>е.м очекују уседење у нове станове. С обзиром да су солитери већ требало да буду усељнви, посетили смо градилиште Грађевинског предузећа „Градител.” нз Topiber Милановца које изводн радове на солитерљма, са жел»ом да сазна.мо када he бити завршена пзградња п зашто се касни. Одговор на ова питаља покуша.и! смо да добијемо од друга Рашића, шефа градилиш та. На жалост то нам није успело јер је друг Рашић одбио да да одговор с мотивацијом да он није овлашћен да даје изјаве за штампу и да се по питању закашњења обратимо YnpaBii предузећа у Горњем Милановцу! РАД НИХ ЉУДИ ОД КОЈИХ ЗАТРАЖИМО ИНФОРИ САМОУПР АВЉАЊЕ Шеф граднлишта је на наше инснстирање да каже кад очекује да he изградња солнтера бити завршена одговорио: „Нада.мо се до нове године”. Захвалили смо се другу шефу граднлишта с напоменом да је наш нови устав РАДНИЧКИ ус тав н да шталша, укључена у озакоњене жнвотие токове, треба да будс још .моћније оружје у рукама радног човека. Није, наиме, редак случај да представннци „седме сше” не нађу „одговорног друга", јер је наводно негде отпутовао или је на годшпњсм одмору плн ... А уколико се неко од одговорhilx за давање изјава за штампу затекнс на радпом .месту обпчно се снебива када треба да д& одговор на поставл>ено питање. јер је у гпггању пословна тајна и низ другпх веш то смишљеннх одговсра којп новпнару „загорчавају живот”. HoBiwapn често постављају гаг тања која нсмаЈу никакве везе са технологнјом илн пак са при вредном тајном, али ипак доби јају одговор у стилу: „Извшш* те, знате, за ту врсту питања ннсам задужен да дајем одговоре. Мој директор је опасан човек, не бнх волео да ме због тога „риба”. Сасвим је сигурно да л>удн који избегавају разговор са представницима шта.мпе нису иачисто с ти.м да су они самоуправљачи, и да је са.моуправљаље н.ихово уставно право и дужност, а да њихови нспосред ни руководиоци нису „виша снла од закона”. Y садашње.м трен\тку свога развоја, п поред евидентног до npimoca самоуправној пракси, систе.м информпсања нашег друнЈтва у целини, због своје неадекватности прелставл.а при орнтетни задатак, како лруштвени тако п политичкн. Ла би се овај залатак остварно штам па мора доследно да ук.\они вешзачку посредничку улогу „одговорних другова". Сваки раднн човек је својо.м обавеиг теношћу и неспутаношћу у акцијама које посредно или непо средно доприносе његовом утн цају на целокупне друшгвено политичке односе, најбоља пот врда степена са.моуправљачке спремности и свестн у својој основној организаш1ји удруже ног рада. Појаве спутавања новинарс* koi рада и избсгавања отворених разговора о проблемнма U успеси.ма радних колектива прсдставл>ају кочннцу за успеш но спровођењс резолуција X конгрсса СКЈ, за ла,*н развој соцшалистичких са.моуправннх односа. Техноменаџерско потпењивање радника волн ка узурпацпји њихових уставннх н самоуправних права. А то је исто што и ометаље сопијалп-тнч ког самоуправвог развоја. О\аг лс дп класил rvnpOTUIJX познцк* ја није да \еко. Алсксандар КнсжевнП
14 ДАНА CIPAHA 3 ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ CO СШШ МШИША • СРЕДИНОМ СЕПТЕМБРА ОДРЖАНЕ СЕ СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН • НА СЕДННЦИ HE, ПОРЕД ДРУГИХ ПИТАЊА, БИТИ РЛЗМАТРАНА И ИНФОРМА- (1ИЈА О РАДУ ОДЕЉЕЊА ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ НА СУЗБИЈЛЊУ КРИМИНАЛИТЕТА СА ПОСЕБНИМ ОСВРГОМ НА КРИМИНЛ AHIЕТ У ПРИВРЕДИ • ОБЈАВМУЈЕМО ШИРЕ НЗВОДЕ НЗ ОВОГ МАТЕРИЈЛЛА, КАКО БИСМО ОМОГУНИЛИ ДЕЛЕГАЦИЈАМА И ДЕЛЕГАТИМА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ, КАО И СВИМ ДРУГИМ РАДНИМ ЉУДИМА, ДА СЕ СА ОВИМ ПИТЛЊИМА ПОТПУНИЈЕ УПО 3HAJY Пратсћи и аналнзирајући стање и кретањс крнмнпалитета за последњнх пеколико годнна на подручју наше општине, долази се ло ^закључка да крнмнналитет постаје свс озбпл»ннјн лруштвенн пробле.м. како због њсговог обима (прпвредни криминал) и друштвенс опасности, тако и због тендениије пораста његови.х најтежих облика. Учиниоии кривпчннх дсла постају све умешннјн, Beumijif, покретл>нвијц а нсто тако и свс агреспвннјм и безобзнрнији не само при вршсњу одређених кривпчних дела. већ и при прнкрнвању трагова и предмета који потичу пз крпвнчних дела, користећи прнтом сва AocTHrnvha науке п технике, у првом реду саобраћајна, радн мсђгсобпог повезн* вања које нде п ван гранпца наше земл>е. Миграција становннштва. нарочнто ван гп?.- нипа нашс зе.мљс, условила ie и појаву нових видова криминалнтета непознатих и веома ретких. Због свнх ових потреба, ко.је су еминентно нарасле ове голине, служба унутраших послова наше општнне чинила ie напор a арочнто после другс седннце ЦК CKJ-v, Пнсма ИБПСКЈ-у ц Председника СК.Ј на извршаваљу својнх Законом одређених задатака, као if задатака утврђених смерницама приоритетних задатака Скугпптине наше општквс. V пзвршавању ових задатака служба ie паилазнла на помоћ и сарадњу граћана, радних и другпх органнзација. СТАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА Y 1973. И JAHYAP-JYH 1974. Током 1973. извршено ie 495 кривнчннх дсда а расвет.^ено 235. Од тога на крвне дедикте одпада 41, нмовинске 333 и остале 121. За посматрани пернод у 1974. извршено ie 224 делнкта, од тога на крвне деликте долази 15. случајева са стопостотним процентом расветл>авања, имовннске 194 и осталс 15. __ Број рсгпстрованих кривичних дела из области такозваног_ општег криминалитета мањи је за око 15 одсто V 1973. v oahocv на 1972. Тенденција ie дал>ег опадања 6poia крнвичних дсла у овој години у односу на прошлу за 24 посго. Из rpvnc кривнчних дела крвних деликат4 бџдо је два убнства. 8 noKvinaik убиства, 1и' тетких ’ тслеснпх повреда у 1973. и за пфсматрани период у oeoi годнни лва убиства и једну тешку телесну повреду. Из групе пмовиских делнката. од тешкнх крцричнпх дела бпло ie у 1973. годинн 46 тешнх краБа п јслно разбојничко a v oeoi годнни 28 тешкпх крађа п два разбојннчка. Од 175. откривених нзвршилаца крнвичмих дела 32 си ван овог подргчја што ie знатно отежавало њнхово откривање. Поред осталих дргштвенпх чинилаца на смањене укупног броја кривпчног дела утицала ie и појачана превентнвна делатност сдужбе. Узевши v целнни, мишл»ења смо да ie безбедносна ситуација на подручју наше општине повољна како са гледишта броЈа извршених кривичннх дела тако н према последицама и, посебно што на овом подручју нисмо имали тежих облика непријатељског деловања, гкл>учујући ту и диверзанство — терористнчку активност. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛИТЕТ Полазећи од задатака Органа унутрашн»их послова на заштити друштвене имови* не, служба јавне безбедности наше отпитине чинила је v том правцу посебне напоре, нарочито од Писма ИБПСКЈ и друга Тита. V анализираном пеоиолу — 1973. поднето је 92. пријавс a v 1974. 16 са 7, односно 4 притвора. CTPYKTYPA КРИЗИЧНИХ ДЕЛА 1973. Т. VI. 1974. — пљачка — злоупотреба службе них овлашћења из користољубља 28 11 — проневера 19 8 — превара у служби 3 — фалснфпкат службених нсправа и списа 7 — несавсстан рад у сдужби — примаље мита — несавесно пословање у привреди — злоупотреба овлашћења у привреди — закључење штетног уговора — недозвол>ена трговина 2 — 4 — 2 — 1 1 2 — 2 — — остала кривична деда 16 3 Матернјална штета противправним прнсвајањем друштвеннх средстава v тренутку подношења кривнчних пријава за посматоани период изцоси око 950.000,00 динара. Наравно, у току нстраге и коначно на главном потресу. овај израз је трпео промене. Аиализирајући стање по поднетим пријавама, може се нзнети следећн зак.^чак: је‘, собзиром на opoi предмета, донето мало осуђујућих пресуда; 2. Да је релатнвно всћи број прнјава одбачено нлн јо поступак обуставл>ен — укупно 33; н 3. Да је no броју најмасовннје крнвпчно дело злоупотреба службеног положа!а илн овлашћења из користол>убл>а (39). зати.м проневера (27). Пријаве које су одбачене или по њнма обустављен поступак од страие Окружног јавног тужилаштва одиосе се на внше лица предузећа „Будућиост” а од стране Општпнског јавног тужилаштва пријаве се односе на кривичпо дело послуга. Када се радн о последица.ма, које су дошде као резултат криминалне делатности и одсуства самоуправљања, најтеже су нзражене код предузећа „Буковик" Koie ie стављено под стечај. Оснм ове радне организацн(е на помолу су још теже последмие предузећа отпад „Поморавље” које |е у саставу „Техноматеријала” из Београда. Мада случај ioin није окончан, иако се на њему радн око 2 месеца, на ochobv до сада расположивмх података може се очекџвати, за наше услове, да ће бити јсдна од најкрупнијих афера како по броју л>уди уључених у криминалну ПОГЛЕД С КЕЈА НА УПРАВНО-АДМИ ННСТРАТИВНИ ЦЕНТЛР делатност тако и по штети која је нанета друштвеној заједпици. Оно што је од значаја и битно да се v овом тренутку истакнс. ie карактеристика да су мпога крпвична дела. и то углавном сп тежим последицама, извршена после Пнс га и свпх других мера које су касније дошлп илп су пак наставак раније извршеннх кривичпнх дела. Дал>е карактеристика ie да су кривпчна дела пзвршена хтлавном v оннм радним организацијама у којнма су неразвнјени самоуправни соиијалистички односн нли V којнма cv функиију управљања н nvj<oвођења спојнли најодговорниш у радној организацији („Буковик” и „Поморавље") или се ради о oacvctbv самоуправне контроле (трговинске радне организациге и сл.). Међутилг, постоје одрсђене појаве Koie се могу илп не .могу одређено квалификовати, а наиосе велику штету друштвеној н.мовини. Ради се о разнпм кваровима, оштећењима и застоји.ма на уређењима и средствнма за рад због чега долази поред фактичке штете, и до застоја у производњп (Фабрика цемента „Нови Поповац"). Поред тога, у oBoi годннп пожари су нанели огро.мнг штети а претпла је опасност са iom тежим последицама, од којих пстнчемо најзнача!ни1е: Дом омладине, „Југобанка” п Српска фабрнка стакла. Као што ie познато, пожаром v магацпну готове робе СФС. прузрокована је материјадна ттета у висннп од окр 70 мплнона динара. Мада ie поступак v току и не може се са спгурношћу рећи шта ie бпо узрок пожара може сс оснсвно претпоставити да ie у питаљу субјективнн Фактоп — као резултат пеодговорног п несавесног односа према друштвено1' нмовпнп. Овн пожари гказадп cv iom да.смо v доброј мерн неспремнп и неефикасни v ннтервенииш, како у благовременом открнвању пожара п предизимашу потребннх мера, тако и по обпму апгажовања расположпвпх снага. СТАЊЕ ОРГАНПЗОВАНОСТИ СИСТЕМА APYUITBEHE САМОЗАШТИТЕ Стање па подручју општтгне V цедини V погледу осннвања органа друштвене са.мозаштите не задовољава. Велике радне органпзат-iie ИВТ „Бранко Крсмановпћ" Српска фабрика стакла, Фабрика пемеита „Новн Поповац” од производнпх п Трговинско предузеће „Шумадпја”, од трговииских ово пптање су скоро потпуно решплп или су при крају да га реше. Међутнм. скоро Huie ништа предузимано V месним заједницама, што с обзиром на улогу месипх заједница по нашем уставном снстему. треба прпћн органнзованн1е, како би и оне нашлс своie место у практнчном остварнвању механизма друштвене самозаштите. Но, кала сс ради о извршавању задатака од стране самоуправних раднпчких и служби унутранг њнх контрола v радним организацијама где већ посто.је, с обзиром на краткоћу времена, не може се дати нека оцена. Ипак има снмпто.ма да исте hhcv iom увек нашле праео место у извршаванд’ својнх задатака, или пак да се на неки начин затварају у оквиру раднс организације. САРАДЊА СА ОСТАЛИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА V нзвршавању својнх задатака, Одељење унутрашњпх послова ослањало се и ослања на сарадњу н по.моћ грађана, радних и дру* гнх организацнја, интереснпх за!едница као и са осталпм друштвеннм органима и органи.ма управе. Када се радн о помоћи и са* радњи са грађанима, радним и другим органнзацијама. .можемо истаћи да ie она била развијенпја v прошлој, посебно V првој половини годнне. Koia ie дошла као резултат створене друштвено-полптичке климе под утнцаје.м Пис.ма. Међугим. та сараддва на пословн.ма заштите друштвене имовине v шнрем с.мпсду у овој години ie нешто слабија. Koiii cv све узроин овоме нисмо v стан*у да нх сагледамо, а вероватно ie, да поред осталпх. CToin п нзвесна неефикасност и неодговорност одређенпх органа и организашпа у нзвршавању постављених задат^^.) И.мамо и такве случајевс да поједини пуководиоци протнв. koj'hx ie вође^ још води кривпчни поступак ' малтретира.]у своје радннке, држећи да cv они криви што сс против њих водн поступак. Илустрације радн наводимо сдучај Слободана Стошића; управника рпбњака у Спсевцу, који је због з\огпотг»ебе сдужбеног положаја и овлашБељз био у пригвору, a no пзласку, вратио на нсто радпо место н ппогања раднике за које сумња да су о.могућавали податке држапнн.м органима. Сарадња са олређентт органима — ]*авпим тужилагптвима, нстражним суди]’ама, инспекпијскпм сдужбама п службама дру штвеног кљпговодства. бпла ie развијена. Посебна сарадња н заједничкп рад остварен ]'е са Службом друштвеног књиговодства на утврђнвању злоупотреба v Предузећу отпад „Поморавл>е”. FIocToie доста областн. i<oie Оделења за унутрашњс послове пз објективних разлога, негде вероватно и сгбјективних, није захватило. иако ie на неке злоупотребе указивано. Примера ради, бнло ie доста примедби v 1‘авностн на здоупотребе v средњем школству у вези са ..откупом” оцена, уписа v шклу н сличио. Доста од овог допрло је и до органа школа, алп нсти нису предузи« малп ннкакве плн скоро ннкаве мере. Приредио: Славољуб Обрадовић Н11>11111111111|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||Н|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||П||||||||||||||||||||||||||||||ј|||||||||||||||||||||||||||||1||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||^ Полазећи од околности ла ie конкретна и ефикасна акиија на]'знача1ни1*а и на!врел’ 1‘ија мера уколико дође у право време, a оно ie за оне којнма ic помоћ неопходна право у овом momchtv, Комиснја за животне и радне усдовс Општннског синдикалног већа, сматра да одмах а на|касни1е до 10. септе.мбра 1974. годнне, v основннм организаццјама идруженог рада и другим органнзацијама и заједнинама треба: 1. Ha hiibov самоуправннх органа, друштвено-полнтичких организацнја и синликата обавезно проучи стаље и нзнађу конкретис могућностн да се заштнти жнвотни стап* лард ралннка са најннжнм примаљнма. 2. Покрепутн нницнјатнву ла се минимални личнн дохолак v Општинн Параћин повсћа нрско нзноса којп ic предвнђен за Републнку Србнју. Ла сс прнмена Одлуке, о noBchaibv пзноса минималног лнчног дохотка обсзбслн од 1. августа. без обзира кад одлука буде усвојсна. 3. Да се повсИају нзноси соиијалннх лавања и v ту сврху обезбсдс потребна средС1ва. 4. Да на дсиу сс олмах прнступн исплати додатка у noBOVTBpbcHHM нзноснма. 5. Одмах, a то значн пре почетка школске године, ла сс зауставе издаци роднтел>а за уцбеннкс и учила за децу V основним иЈКолама која исиуњавају законски цензус ЗАКЉУЧЦИ ЗА ЗАШТИТУ СТАНДАРДЛ Одмах кренути у акцију за бесплатно обезбеђењс школског прпбора. Родитељима који су због прогтуста и иеблаговремене акције већ нмали олређснс троткове, да се нздацн компензнрају. 6. Да основне органпзацнје удруженог рала н друге орЈ-аннзације п заједшше. v оквнру својнх KOHKPCTHHX MOrvlillOCTH. ПЗУЧС могућност, зависно од прнроде делатностн, да преко синдпкалпнх органнзаиија обезбеде одређепа патурална лавања радннцнма са најнижим жпвотннм станлапдом, поштујућн прн томе закопскс пропнсе. 7. Да сс у наступајућем јесељем перполу, користсћн драгоцено искуство Српске фабрнке стакла, обезбедн органпзована колективна набавка жнвотннх нампрница и осталнх потреба за домаћпнство са правом приоритета у снабдевању. до гпанице потребннх количина, радника са на1ни/ким примањима. Потребно је да се v акцију снабдевања укључе и трговинске OYP. укључујући ту U ,Југопетрол”,. када се радн о снабдевању грађана огревбм 8. V организованом обезбеђењу топлог оброка у току рада, да се размотрп могу!> ност диферсниираног дотнрања п то тако што lie радннцн са најнижнм примањнма добијапг Belin нзнос доташпе за топлп оброк. Y изузетно тешпм сл\^чајевима ла се размотрп MorvlinocT обезбеђења бесплатног оброка овим категортпама запослених. 9. Да сс посебно аналпзирају трошковп пословања и да сс v okbiipv уштеда, noEeliaita продуктивностн. бол>е оранизашпе п псће.м за.\агању, уз енергично раскпдање са свнма којп за то нпсу, траже додатна средства за побол>шање стандарда категорија са па.јипжим прпмањима ц осталих раднпка v удружепо.м раду. Побољшање стандарда радпика са најнпжим прнмањпма засновано пскључпво на прерасподелп а не ц на нстовременом побољшапу пословних рсзултата готово да ie не.могуће. iep се ради о avto рочном задатку. Посебпо треба инсистирати на обезбеђењу радног реда v удруженом ра* лу н стрнктном поштовању захтева производног проиеса. 10. Порел иужностп да се интензивира друштвена акппја за цзгралњу станова солидарностп. неоходпо ie ла сс организације улруженог рала п остале опганизацнје и за1‘сдннце. до крајнпх гранпца могућностн. ангажују за ретпсње ста.мбених проблема радника, укл^учујућп ту и проблеме кадровске прнроле. 11. Новчана помоћ i<oiv npiiMaiv материiaAno необезбеђена пезапослсна лица код Завода за запошл>аван>е треба да се усклади са порастом трошкова жпвоха^п да се то одмах практичпо реалнзчје повсћа^вем пзноса п прошнрење.м круга корпсника. 13. С обзиром на значај п VAorv коју има друштвена исхрана ученнка п дневно збрињаваље предшколскс леце за постпзање раAfinx резултата њпховпх родитеља и практичпо спровоћељс соппјалне полптике треба одмах проширпти овс обликс заштнте, а пре свега стварањем услова путем прошпрења постојећпх капацитета. Параћпп, 29. VIII 1974. Комиспја за жнвотне и радне услове ОСВ Параћнн
CTFAHA 4 14 ДАНА ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ПРЕДУЗЕНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ, КООПЕРАЦИЈУ II ПРОМЕТ „БУДУЕНОСТ" ДВАДЕСЕТ ГОДИНА СНАЛАЖЕЊА ■;o • ПРЕДУЗЕНЕ ЧИЈИ СЕ ПРОИЗВОДИ ИЗВОЗЕ V НИЗ ЗАПАДНИХ ЗЕМАЉА СВАКЕ ГОДИНЕ НОВИ ПОГОН • ПО ГОН ЗА ИЗРАДУ АЛУЧЕЛИЧНИХ УЖАДИ ЗА ПРЕНОС ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ВИ СОКОГ НАПОНА ПУШТА СЕ Y ПРОБНИ РАД ОКТОБРА МЕСЕЦА Прва копарско-плетарска задруга у иашој општини основана је још 1954. године. Од тада и почнње ннтересантна исторнја садашњег Предузхгћа за производњу, кооперацнју н промет „Будућност". Плстарска залруга је окупл,ала око двалесетак плетара, вештих мајстора, који cv ударнли прве темсље овом Предузећу. После нзвесног времена Задруга запада у крнзу н npimaia се Ползопривредној задрузц „1. Mai”. Године 1963. издваја се из њеног састава и форм)> ра самосталнг ооганизашгју. ДодУше, л>удство је многобро.јннје, око 80 радннка, а\п средства су незнатна н недовољна за почетак. Ипак се морало да.^е. Милутинов дворац од прућа Y Предузећу смо потражили једног од најбо.%нх радштка. To је Мнлутин Бурнћ, рођен 1939. у Поточцу. За њега кажу да је највештији плетар. Y предузеће је дошао још 1956. и ол тада га није напуштао. Мил^тин може да нс плете најмање осам балона у току радног времена. Ако бн се то помножило са бројем дана у 18 годпна колнко ,је већ v ..Bvдућности”, то би била огромна цифра. Али Милутнн не плете само балонс. Ње , гове гарнитуре су посебно Аепе и скупе. За ово вре.ме могао је да исплете дворац ол прућа, каквог ни у прнчама нема. Онда долази аранжман са Српском фабриком стакла. која OMon’hvje предузећу „Будућност” и оплетање балона, што се НАША ПОСЛА fldlfll ИВИЧЊАЦИ - А0ШИ? показало врло уносно н „Будућност” сгаје па своје ноге. Број запослених расте. Органнзује се нзрада плетарских артикала на „сиц” — код куће, што омогућује и незапослсшш да дођу ло новиа. Плетарскн произу Холандп * Енглеску, водн из „Будућности" нзвозе се ју. Западну Немачку, Италнју, САД, Француску... Y 1970. Предузеће проширује тност. Фромира погон за израду фекције и трнкотаже од кога се очекгје V ово1 голтгни 60 000, дннара прнхода. Почетком 1971. почнње са радом новп погон за оплемењивање стакла н пррцудана, који запошљава 15 нових раника. Y 1973. отвара се и погон за израду пар * кета. Исте године поново долази до преорјентације у радг „Будућности”. Нанм«, са *,Сегест»Ком" нз Сиска се глази v ттословно- -техннчку сарадњу, где Предузеће без већих улагаља долази до добити, тако што преузи.ма промет пооизвода ове Фабрпке на нашем терену. Али ту се није стало. Због потребе на тржишту отвара се ioiu јелан погон дечје конфекцнје V Крушевцу, који ie само ове године донео 60 000 динара. Откупна станнна у Белушнћу бави се откупом свнх врста пол>опривредних производа и прометом грађевинског материјала. ШТА ЈОШ? Сада предузеће „Будућност” има 9 разнородннх погона. Пгштан-е у пробнн рад новог понога за израду алучелнчне ужади за пренос електрлчне енергије високог напона очекује се почетком октобра. — Ова врста производа представља лопуну асортимана Фабрпке каблова из Светозарева, која производн исте ужади само ве' ђег пресека — каже Вукашин Милић, комерцијални директор предузећа. Погон ће IHlIllllllltllinillltlllllllllinilllllllllHIIIllllllllllllllltlltlll' даТЕЈТЛЦИЈА Y IPABERHHAPCTBY w ИЗ ИЗЛ0ЖБЕН0Г CBoiy деладечје конСАЛОНА „БУДУБНОСТИ" запошљавати 36 радннка који ће радитн v две смене. Иначе, погон је лоииран у зградн Фабрике цемента „Новн Поповац", коју с.мо реновнрали. Пласман робе и репроматеријала обезбеђује се преко „Инвестнтора” из Београда који је и инвестирао највећн део средстава у остварање овог погона. После првог полугођа „Будућност” је остварнла укупан приход од 17 милнона н 512 хлл>ада динара, што је за 18,5 одсто више него у истом перноду прошле године. V фондове је осгављено 590000 динар. Просечни лич.чи доходак пзноси 1834 динара. За шест лпЈсеии ове године Предузеће ie у Западну Европу нзвезло корпарско-плетарских пронзвода за 630000 динара. И тако се развнја предузеће „Будућност” . све чвршће п снгурннје. Сада броји 132 рад * ника. Истнна, са радннм гтростором не може да се похвали. Алп и ту ће се предузети од- ....... I........ ................... ............................................................ ..................................................................................................... А' говарајуће мерс. Саралња са приватним произвођачима је лобра, а у првих шест месеци исплаћено им је око 1 900 000 динара. МЛАДЕ V CABE3 KOMVHHCTA Са СтаноЈем Андрејевићем, секретаром основне организације Савеза комуниста предузећа, разговарали с.мо о раду комуниста. — Наша организација броји 26 чланова. М \адих на жалост пма мало. Скоро смз прнмили 4 нова члана. Али ћемо сада посебну пажњу посветити прије,му младих • нз непосредне производње. Нарочито ће.мо ооратитн пажњу на пријем жена, којих за сада има само шест. Y погону за декорацију стакла и пориелана ралн 13 младнх жена. Од њих ће.мо изабрати најбол»е, обећао је друг Андрејсвић. Мирослав Дкммтријевпћ V тек изграђеним улнцама за које издваЈамо не тако мала средства н које су почеле да мењају физиономију града, почела је непланирана н без дозволе масов * на ДОГРАДЊА. Нанме, пвнчњацн који су постављени на улазнма у дворишта не разлнкују се од нвнчњака на осталом делу коловоза, тако да при улазу колнма настају тешкоће и долазн до озбнљннх оштећења. Поготову ако се зна да се у будућности предвлђа још један слој асфалта, може се видети колику висину греба да „прескоче” кола. Да би нзбегли оштећења кола власници стамбених зграда на улазима граде бетонске платфор.ме које ублажазају високу препреку при улазу. Ова доградња делује исувише ружно у новим и лепим улицама. Такође спречава да вода нормално отиче у шахте, а што Је најгоре постојн опасност да дође до саобраћајних несрећа, јер возачи не могу на време да уоче ова изненадна „сужења”. ИнспекциЈскн и саобраћајни оргаии треба да спрече ову доградњу, алп свакако не на штету оних који je подижу, јер су онн најмање криви. Кривнца лежи вероватно до инвеститора изградње који допушта да се и овакви пропусти дешавају. C. Обрадовић • Y прошлом броју изнелн смо мишљење из „Прогреса” • У овом 6poiv објавл>ујсмо мвшљења из „ГРАДИТЕЉА" и МП „ПРОЛЕТЕР” Ииицијатива привредно-по/\н тггчког актнва Општнне, да се у Параћину интегнршу грађевинска предузећа и предузећа ко.ја чине услуге у грађевннарству, наишла је на повољан пријем у Грађевинском предузећу „Градител,”. Y овој органнзацнји удруженог радансти чу да је до сада било међусобне сарадње али то није било довољно да се уговарају и кру пнији послови. Међутим, свако предузеће у понечему је јако. Тако, Занатско предузеће „Про грес”, има веома добре молере н друге занатлије, Монтажно предузеће „Пролетер” успешно изводи водоинсталатсрске, еле ктропнсталатсрске, канализацн оне и друге сличне радове, и на велнкнм граднлиштима. Пре дузеће „Стандард” лма солидну грађевннску механнзацију н квалификован кадар. Када сс све то узме у обзир — кажу у „Градптељу” — онда би се интеграцијом створило јако предузеће способно да прихвати изградњу п крупннјих објеката. После интеграци је садашња предузећа не морају да губе своје досадашње пословне партнере. Тако, натоимер, Монтажно предузеће „Пролетер”, као основна организација удруженог рада и да л>е може да прихвата радове на градилиштима у Бору, Београду, Вршцу и другим градовима. Према томе, закл>учују у „Градптељу”, нема' разлога да било који раднн холектив не прихвати интеграцпју. МП „ПРОЛЕТЕР’ Монтажно предузеће „Пролс тср” је једна од организаинја удруженог рада која по предAorv привреднополптичког актнва Општине, треба да ybc у састав 1’единственог Грађевинског предузећа. Y радном колектпву још није почело разматрање удруживан>а, па је днрсктор предузећа МИЛОСАВ СИМИН днпломнрани економста изнео своје лично мишл»ен,е! Удруживање у области грађевинарства у нашој општннп је пожељно — рекао је Симић — с тим што би било неопходно да будуће предузеће пма ос новне организације удруженог рада са својствима правног ли ца, жнро рачунима и органима упРавл,ања- Предност ства рања једннственог грађевинског предгзећа v oahocv на садашње стан>е је очигледна u велвка. Порел оеталог ол ве лнког значаја ie KOimeHipauqја техничког кадра н срелстава. Могуће су н нзвесне ушгеде у рсжпски.м н другимтрош ковнма. Ппслизсћа ,која се 6vду интегрисала нс мора ауто матски да 6vav основне организаиије удоуженог рада, односно OOYP уреба фор.мцратк прсма делатностп. Иниццјатим Прнврелно-полнтичког актим. рскао је на крају дирекгор „Пролетера”, не би с.мела да остане само деп преллог већ треба да се реализује. Само на тај начин параћинскн гоађе винарн могу да 6vav 1аки Y конкуренцији на тржишту. Д. r. . ................................ IIIIIIIIIII......1ШПИ111........IIIIIII........ .............................................. Illllll....... .............................................mill........ llllllIlllllJIlllllItl IIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIUIIIIIIIIHI ИЗ „ПАРАНИНКЕ" ИЗ „ГРАДИТЕЉА" HOBA ФАБРИКА „ЖВАКА“ Сепарација почиње са радом ! Главни показатељ доброг пословања једне радпе орга низанијс је обрачун, бнло полугодишњи, бп.ло голншљп. Y Фабрнци „Параћннка", он је позитнвап. Значи ту сс добро радило претхолннх 6 мссецп, и о томе треба разговарати. Замолнлн смо Apvra Анђелка Којичића, управпика ралне јединице. да мало v прсдаху између два посла. попрнча са нама. И ево шта смо сазналп: Реаџшзацнја производњс. v од носу на прошли годилу. всћа је за 10 одсто, планлрани non ход за 6 одсто а финанснјскл резудтат за 109 одсто. Просечан длчнн доходак за 6 мсссли износн 1700 дпн. Ово би сн Пфно боље бпло да ie болочан>а мање. Лзуди оллазс ла боловање. често „лака сриа” н ле размишл>а1и ла „Параћпнку” то нзоста’ан>е с посла котга много. Нпр. лзрачунато ie да прошлнх 6 мссеип оно 'фабрнку стаје: 23.405 v часолима, 183.400 кп\ограма v бомбонама и 90.000 - дннарима. Али то ће се сигурно смањнти, ако Медипински иентар обезбеди једног лекара којн би сваког дана радно по два — трн сата v овом предузећу. Предузеће би за узврат сносило трошкове око фннанси * рања лекара. За овај предлог у Фабрппп су свн заиптересованн п надају се да ће се он л реаллзоватл. Y дал>ем разговору питалп смо друга Којичпћа локле се стпгло са преговори.ма о сапалњл са енг.леском фирмом Варнср — Ламберт? Са представнлиима фпрме Варнер — Ламберт лз Еиглеске договорено ie да они поina^v ckhuv алаптацнје I спра та произволне халс v којој би сс пропзволиле жвакаће гуме н гуми база. као основна сиповнна за добијањс жвакаћнх гума. Склиа је послана л ми смо се г\пжнлп ла сс ло 10. септембпа пзпалп ппедрачин врсл ностл адаптапнје. Ечглеска фнрма ће прнбавлтп цену потоебнс опреме и љихове мг иенпе. Y склалу са нагаим про писнма, зајелнлчки уложнћсмо спелства v oahocv 49:51 о\ сто Овпх дача ћемо се no'i<r ва састаги н размоЈрпп цену целокупног адаптирања и видети какав ће бити фннансијски еф^кат за првих 5 годнна. Све овс припре.ме морају бити готовс до 10. октобра. Ако сс овај аранж.ман покаже повољнпм за нас, обавиће сс склапаљс уговора и почеће ра дови на преуређивању хале за hobv производњу. Планирамо да ће до краја 1975. почетп производња жвакаћих гума п гуми базе. Ово би била пета фабрика овакве врстс у Југославпји, н својим производнма снабдеваћс источно-европско тржиште и многе дрчге земље Европе и ван ње. Очекујемо ла ће.мо напћн па подршку Општпне, банака и Завода за запошл>авал>е у лобијаљу лсла потребннх срслстава. iep Фаоппка ће отворптп преко 50 новнх ралпих места, што ће смаН.НТИ п 6poi незапосленнх у на шем граду. Ова вест ће сиг\’рно обрало ватп на1'више патпе на]’млађе, н вепијемо ла ће они ггрви ППУЖИТП .,n«HV пп \DTITKv” ОТ- "nr,n,KV ж1Г»ка”. а да Г,гг" ........I ПО1Г0П1ЛЧИ у то НС сумп Ових дана биће пуштен v рад погон сепарашпе при Грађевинском предузећу „Градитељ" — како смо сазнали у разговору са друго.м Станнславом Бабиће.м, днректором пре' дузећа. Y задњих годину н по дана ова радна оргаиизација веома добро послује, што се вндп и по улагаљнма v саврсмену механизацијч ко]‘а изпосп преко 5.000.000. динара. у проширење и уређење простора који заузпмају њихови објекти, v отварању нових погопа ... Изградња сепарацијс представља велпки vcnex v развпјању нпдустрије грађевпнског .матсријала. Предvaclie је за опремг п зплање ул°' жлло око 1.500.000 динара, алп с обзпром на љсне потенцијал не мопћностн п потребс грађевнпара за овпм производом, то јс мало удагање. Сепарације ће производити на сат 30 кубика шл>унка. што би годишње изнело н преко 100.000 кубика овог веома тра женог материјала. Снабдеваће целу источну Србију. На базп пт.^унка и цемента „Градител *" bo ппопзволитп и тзв. бетонсгу гзлаитсрпју (стубови, ивич њацн, елементи за терасе и предлог да експлоатацију врфасадне плочице) што ће би ши само једно предузеће. н тп новина на нашем подоучју да, v договору са осталим зз’ Изградња сепарације треба- интересованим органнзатпа- ла би да регулише експлоата- ма, наплаћујемо услугу. На цпју шљунка на Велико! Мо- тај начин сгтречила би се зло' равн. До сада ie она била. употрсба коришћсња „мајда' такорећн, дивл>а, нееконо.мич на” шљунка. на и нераиионална. Постојп A- А. НОВА СЕПАРЛЦИМ
14 ДАНА СТРАНА 5 Од априла до јуна у Фабрици штофова ^Бранко Крсмановић” нзвршен је снстематски преглед раднниа. Прегледано је око 500 радница од 964 колико раде у индустрији. Том приликом код већег броја жена пронађена су обол>ења која захтсвају одређено гинеколошко лсчење. Ово лечење траје највише до 10 минута, али мора да се обавља свакодневно 10 дана. Свс ово овако речено не представл>а велики проблем. Обољења су константована, одређена терапија још садо ма се крене на лсчеље. Али ту се стаје. Проблем се појавио: ко.ме п гдс ићи на лечен>е? Фабрнка већ неколико мссени нема фабицу, стручно лицс које би указало помоћ а одлажење у Болшшу скопчано је с цзшзооћал-л. Зато је делегација Друштва жена радне органпзације посетнла директо* ра Фабрике и предала му свој оправдани захтев да се под хитно реши питање оболелих другарица. Захтев је упућен директору Комуналног завода за социјално осигурање у Нуприји и председнику Општинског синдккалног већа у Параћиуу. Међутим, том захтеву ни до данас ннје удовољено. А тражила се од Медицинског центра само једна бабица која би радила свакодневно по лва сата у просторијама злравствене станице Фабрике и тнме пружила неопходну помоћ сада беспомоћннм женама. To није много, када се зна колико предузеће а и сама заједница губи на плаћању боловаља. Радннце веома јасно и отворено негодују због овог неразумевања њиховог проблема од стране Медицинског ценпгра. Неголују с правом јер када је на зборовима радника предложено повсћаље лоприноса за здравствено осигурање у Јгил»у бол>е здравствене заштите, ретко да која од њих није полигла руку у знак подршке тог предлога. Зар сада немају права да траже помоћ кад им ie здравље угрожено. Ових дана посетили смо Фабрику и разговарали са представницама Секције за друштвену активност жена, и изнећемо нека мишљења. ИЗ ШТОФАРЕ НЕОПХОДНА HAM |Е ЕФИНАСНИ1Л ЗДРАВС1ВЕНА 3АШ1И1А • ИСТАКЛЕ CY Y РАЗГОВОРУ РАДНИЦЕ ИВТ „БРАНКО KPCMAHOBTIR" • НЕЗАДОВОЉСТВО ИЗРАЖЕНОГ II Y ПИСМУ ПРЕДСЕД IIHKY ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕНА II ДИРЕКТОРУ КОМУНАЛНОГ ЗАВОДА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ Драгица Туфегџић је била веома категорична у свом захтеву. — После систе.матског гтрегледа многнм женама треба пшеколошка интервенција. Ми желимо да дође бабица, која би стално радпла у Фабрици и која би у сваком моменту пружила и помоћ и савег. Нкје цил> да „оцрнимо" Медицински центар, већ да са н»им нађемо заједничко и право решење. До сада је Hama сарадња била на висини али овог пута смо изневерене. Раније смо имале једну бабицу коју су радниие веома цениле и без икаквог устручавања одлазиле на преглед. А морам признатп да су наше жене доста стидљиве, и да још увек не схватају да је гинеколошки преглед као свакн други преглед. Зато треба наћи стручно лице које ће код нас створити навику одлажења на контролу и преглед. Драгица Димитријевић и Миољка Спасић покушале су да нам објасве зашто женн радници пада тешко одлазак на лечење у Болницу. Конкретно када се ради о интервениији ,,запрашива1ва”. To „запрашивање1’ траје десетак минута, и да се то обавл>а у Здравствсној станици Фабрике не би било проблема. Али и за лечење У болници је потребно: узетп излазницу, отићи кућц да се прнпреми, отићи у Болницу, чекати по сат, два да се дође на рсд... и кад се свс то обави прође скоро пола радног вре.мена. А, понекад се десп да и не буде примљена јер је број попуње.ч. Значи изгубљено времс. И ко трпи? Прво оне — јер им се смаљује лични доходак, друго колектив јер се губе драгоцени радни часови, и треће ми друштво. Због свих ових разлога жене слабо одлазе на лечење. „Проверо.м у евиденцији Завода за запошљавање у Параћину установљено је да има једна бабица која није запослена и 42 свршене ученице Средње медицинске школе које могу овај посао да обавл.ају уз малу поуку. Пре.ма то.ме, овај проблем није нерешив и кадрова има. Такође има и средстава јер наша бабнца три месеца не прима лични доходак па тај неискоришћени лични доходак може да се употреби за плаћањс допунсг.ог рада прнвремено ангажованог особља било са евиденције Завода нлп плаћање прековременог рада — каже Србобран Радосављевић, директор Фабрике штофова, у писму упућеном директору Комналног завода за социјално осигурање у Нуприји и председнику Општннског синдикалпог всћа v Параћину. Из свега овог произлази „ла Меднцински цсптар не дајс исти трстман axtбулантама у радинм организацијама и амбулантама у гралу на тај начин што прво обсзбеђујс градскс службс а оставља радне организације v слабој организаиији и да пмају ппсту. Уколпко мн остваримо мањн доходак to he се свакако одразити п на донриносе о чему сс нс води рачуна”. Поред представника Друштва жена у разговору је учествовао и Раде Радовановић, соинјалнн радник. — Веома јс похвално што се води рачуна о оистематском прегледу радника.. Ллп није довољио само констатоватн обол>еље, потрсбно јс н организовати леч«д>е. Када би се при Фабрици формирала стална станица Медицине рада, рсишли би се многи проблеми. Садашња станипа је једно ол најуређенијих у граду, алн Фабрика сс залаже ла се изградп и нова која би имала всћи бпој просторија и нове хпгнјенскс просторије за гинеколошки преглед. С обзиром да v нашој Фабриии жсне сачињавају већи део радне снаге. првснствено бн требало обезбедити бабипу, ко.ја би порсд рала у станици обилазила трулнице на радним местнма, саветовале младе мајке како треба правилно неговатп дену, давала предлоге за налажење лакшег ралног места за труднице н друго. Требало би отворнтн п Саветовалшитс за мајку н дсте на нивоу Фабрикс. Средтсва ће обезбелитн Ko.xiVHa.VHJi завод за социјално оснгурање нз Буприје и сама Фабрнка. Потребно је покдонити више. пажње здравстсвеноЈ затптнти радног човека, iep плаћање бодован.а CBHXta наноси штету" Д. А. Y ИДУНЕМ БРОЈУ ОБЈАВИБЕМО РАЗГОВОР О ОВОМ ПРОБЛЕМУ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА. ЈОШ ЈЕДАН УСПЕХ V СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ПУШ1ЕНА У РДД ПЕ1Д ВДНД Ових дана је у Српској фабрици стакда пуштена у рад још једна модерна пећ. пета вана. Нзградн>ох( овог објекта успешно је завршена још једна ета па реконструкције и модерннзације Фабрике. Тим поводом обратилн смо се Мнрославу Лс шњаку, ннжењеру технологије, да нам каже нешто внше о овој пећи, технологијн производње н значају. — Изградњом ове пећн уклониће се недостаци. који cv скопчани са радом кадних пећи, рекао нам је друг Лешњак. Дешавало се да за лош квалитет стаклене масе нисмо могли да нађемо одгонетку. Требало је пуно времена изгубитн у решавању насталих проблема, a то је погон стављало на непотребан трошак. Садашња конструкција пете ване омогућава да се смањен>ем нивоа стаклене масе у то пилишту и бистрилишту избаци из једне предпећнице сва стаклена маса и уклони примеса која је дошла у додир са ужареном масом, а да остала радилишта н друге две пећ нице раде несметано. Убудуће застоји ће се лакше отклањатн и цела вана неће морати да се зауставља. Постављањем предпећница омогућава се брзо пребацивање израде стаклбдих производа са ручног на полуаутоматски начин рада. А изводљиво ie раднти нстовремено и ручно и полуаугоматски. Рад пете ване прати се аутоматским мерењем и регулацијом параметара: мерење п регистровање температуре, регулација притиска пећи, снабдевање ваздухом и регулисање односа ваздух — мазут. Овако модерна технологнја рада обавезује радннке који раде на овој пећн да се савесније односе као и да бол»е упо знају аутоматнку производње. Овај нови успех наше Фабрике, наставио је друг Лешњак, утолико је значајнији за нас, јер су у изградњи ове пећи учествовали радници нашег колектива. Њихов рад и залага н>е за сваку похвалу. После изградње уследнло је темповање пећи, које се изводи бутан-пропан мешавпном, a од начина темповања зависиће век машине. За сада се све изводи no предвиђеном плану, за вршио је друг Лешњак. М. Д. MOJUB ИЈ СГАКДЛРЕ ПОРТРЕТИ Милија и његових 190 ,ноњо‘ » ПРЕВОЗИО ПУТНИКЕ И КЛМИОНОМ • 5.000 ПУТА ДО БЕОГРАДА И НАТРЛГ • ДЕТЕ MY РОБЕНО Y AYTOBYCY Наш гост у овом броју је један cac-4«**.i обичан човек, ко га често cpehe.xio н не успевамо да неш.то више сазнамо о њему. Да вам га представимо: Милија Живковић, возач ау тобуса, ради код „Велмортран са” Нупрпја. 6. септрембра сла ви 48 рођендан. Pobeii у Дојбој Мутници. 1944. одлази у НОБ. Војно је лице до 1951. Председник СУБНОР-а IV реона. Разговарамо са овнм досто јанственим човеком о свему. Разговор тече природним током и неусиљено. — До 1951. годинс био сам војно лице. Начелник ауто од сека. Исте године прелазнм у цнвиле. Био са.м возач v Пролетеру, Цементари, Стаклари, Сењском Руднику, „Превозу” Нупрнја данас „Велмортранс . где већ 11 годииа возим ауто6vce разних типова и марки: Чепел. Фап, Дубрава, Ландонац, Санос ... Данас Милија возн хЈОдеран, нов аутобус од 190. коња. To му ie први „гланц нови аутобус”, добио га ie послс 10 година и 2 лана рада v „Велмор* трансу”. Језди Милија овпх да на са својих 190 коња путсви ма Koin воде ка Београду, Хер нсг Ново.х!... Зарађујс лобро. За овај месси имаћс ла прпми 8.000 дин., алн ради сс од „јутра до сутра". — Ми нсмамо одмор, чим Прпчајући о аутобуонма, саз нас позову ндемо, прича Mir нали смо да је Милија своје лија. Ако се усвоји закон о бе времено добио н награду за нефицираном радиом стажу, 240.000 км. пређених без гепеодмах идем у пензију. На млаБи.ма свет остаје. Наш саговорник није само добар возач, већ и добар домаћин. Ишколовао је ћерку, добио унука и унуку, саградио кућу у Параћину, купио аутомобил... • 1.500.000 КИЛОМЕТАРА ЗА 11 ГОДИНА Кроз разговор дошли смо до једне интересантне цифре. За воланом аутобуса Милија Живковић превалио је 1.500.000 км. или илустрације ради, да би се та километража направила потребно је 5.000 пута отићи до Београда и натраг. Када смо ту код километара не можемо заобићи ни аутобусе. 0 томе Милија каже: — Кола треба чувати. Она су као човек. Њима управља срце и мозак, а мотором коман дује човек. Треба се с њпм сродити. Треба поштовати саобраћајне прописе. — Уједно, ово је порука његовим млађим колегама. — О путницима имам лепо мишл>ен>е, каже Милија, али они брате, знају само за сво.ја права, а обавезе запостављају. МИЛИЈА живковии ралпе оправке, што јс уједно забслежио и лист „Аутосаоб pabaja” Крагујевац. • ПОРОДИЛ>А Y AYTOBYCY — У аутобусу човек може да доживп разне згоде и незгоде. На пример, ја сам 1967. године возио на линији Нупрнја-Скорица птамо негде код Брачина ја чујем: „Мајсторе” породи се жена!” Шта liy сад? Окренем аутобус н право у амбуланту. Такав је живот возача. Пун згода н незгода. Прича о томе како је избегнут удес који би нмао катастрофалпе последице... Интересаптап алп тежак. Прскидамо разговор. Hamer саговорпика п његовог „кооперапта", Васу Васил»евиha, очекује дуг пут. Мплија „преже” својнх 190 „коња"и зајездп пут Херцег Новог. М. Илић ИЗ „ВЕЛМОРТРАНСА" РЕЧ 0 ТЕРЕТНОМ САОБРАЋАЈУ Овнх дана на таласпма Радпо-Свстозарева, у е.хшснјн ЕПП слушалп смо обавештење о увођењу у саобраћај повнх модерпих теретпих возила тппа „Мерцедес" од страпс АТП „Велнка Морава" из Нуприје. С обзиром да дотично преду зеће има своју ООУР у Поповцу, посетпли смо генералног дн ректора „Велмортранса” Bopba Коларсвпћа, како бп нешто mime сазналп о раду ООУР теретни саобраНај са седпштем у Поповцу. Из разговора са ibii.M Ji са директоро.м ООУР теретнн саобраћај Стевом Петровићем сазнали с.мо следеће: ООУР теретнн саобраћај је коп стптуисана у мају 1973.Прс;то га ie пословала, односно до 1. 03. 1973. као једшшца удруженог рада тадашњег предузећа пз Светозарева. Сада ООУР запошл>ава 150 радника што је за 50 више у односу на paniiји број радника. Највећп број радника је из региона којп предузеће обслужујс, одпоспо из општина Параћин, Буприја н Деспотовац. Данас ова ООУР располаже са 15 цистернп за прсвоз цемента п капацитетом од 400 тона носивости, затим 11 цистерни за превоз мазута капацнтета 300 тона, као п камионима капацптета од око 2000 тона, којп се користе у разне сврхе. Врше се припреме за набавку спешцалних кипсра за превоз кварцног песка. Возила сс користе највећнм дслом за траиспорт готове робе, од произвоБача до потрошача п као таква су па неки пачнн продужена рука пропзводње. У педостатку ове робе предузећс ангажује возпла за обављање других послова, а у повратпим турама бавп се и шпедпцијом. Када то пословн захтсвају предузеће врши превоз и за пностранство с обзиром да јс нсто регнстровано да може да се бавн меВупародном шпедпцијо.м. До сада је предузсКе до возило илп одвозпдо тсрет за Румуннју п Италију. ООУР теретни саобраћај веома добро иослује и за првих шест месеци ове годпне постигнут је уку пап приход од 18.227.187, довол>аи доходак за исплату личнпх доходака и обавеза према друштвепој заједници, п оста так дохотка који је већп од оног којп је самоуправнтш спо разумом предвпђен. Предузеће планпра да од 1980. теретнп саобраћај треба да постпгне обнм од 150 возила, одиоспо укуппу посивост од 4500 тона, и пропзводњу од 80.000.000,00 дпиара. У тој годинп п.\анира се да број запослених достигне цифру од 250 — 280 радника. На подручју општине Параћнп, раде и друге Ауто-превоз нпчке организацпје као на при мер: „Ауто транспорт” — Краљево „Ауто превоз" — Чачак, ООУР Соко Бања, „Траншпед" Београд и др. који врше услуге јавног превоза робе а од којих општина Параћин, нема никакве користи. ООУР теретпи саобраћај у Поповцу остварује сва права н обавезе па подручју општине Параћин. Сама општнна има одређене прпходе на име путарипа, због регистрације возпла, затнм од купљенпх деривата и др. а само фонду за путеве општпне остане више од 700.000,00 дин. Огпптина Параћпп са својим привредним потеицпјалом је интересантна за аутопревозпике, јер транспортне услуге па овом подручју износе око 12 милијарди старпх динара годишње а од тога he ООУР теретни саобраliaj односно „Велмотранс" да захвати свега 4 милијарде дпп. При крају нашег разговора директор нам је још рекао да радници ове ООУР очекују по литичку подршку да онн буду носиоци даљег привредног развоја саобраћајне делатности у општини Параћин. За крај смо оставили питање да ли Г1редузеће већ има возила марке „Мерцедес” и добили смо одго вор да постојећи.. возни парк је углавном сада опре.мљен во зплима домаће производљс, алп да им је трајна оријентација „Мерцедес" возила п да су недавно иста почела да пристнжу од произвођача и прва од њих већ су пуиггена у редовиу експлоатацију. Срђан Узелац ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НЕЗАПОСЛЕНУ ОМЛАДИНУ Средином септембра ове године одржаће се прва конференција незапослене омладине наше општине. Састанку ће прмсуствоватп представници друштвено-полнтнчких организација, рад- * них организацпја п ка дровскпх служби. На конференцнји he се дискутовати о Нацрту друштвеног договора о запошљавању којп је ових дана стављеи па дискусију, као п проблему незапослености и изналажењу могућности за запошљавање name омладине.
СТРАНЛ 6 14 ДАНА УРЕДНИШТВУ НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 С АВРЕМЕНОЈ ТРГОВИНИ Ово јс псриод када pajechtt број наших радника на привре.иеном раду у иностранству користи своје lobuuiibe ob.uope у завичајној cpcbtsui. Њихов боравак је кратак и иптеизивап. V то вре.чс оии иокушаеају да надокладе byto одсуствовање из земље и реше што echii број својих проблс.иа и потешкоћа. Hajeehu јс број оних који жсле ba што нре и боље своју уштс1)свину и зараду корисно утроте и уложе у изградњу и опремањс својих кућа. To су њиховс жељс, снови и надања, роћена ко зна када tt гдс, жеље због којих су они можда и отишли у иностранство, жсље са којима они живе, путују и pads, ba би једном v ?obiinu bana после то.шких паижсљкивања дошли овдс ba покушају да те своје жеље остварс. Оич су кхпци са мало времена и досто viurebeeiuic, коjtt.ua као » сви.и осталим кунцtt.ua, треба по.иоћи. Л шта смо ми учинили ba и.и иомогне.ио, како су спаббевспс name нродавнице, колико имамо граћевии. ско1 материјала и осталих многобројних потретитипа? Попово и ове сезоне у малопробаји uttie било довољио ие.иента, бетонског гвожћа, столарије, eoboeobnoi матспијала итд. Нсшто је била боља ситуација у снабдевености урсћаји.ча и апаратима за домаћинство, намештајем и друttt.u врстама робс гиироке потрошње. Као нрилог за решавање ових ппоблема ја бих изисо нека искуства, која ми имамо у ПРК „Београд", сте. чених у вишегодишње.ч paby и постојању овог пребузсha као целине а носебно OOYP РК XXV Параћин на ово.и нодручју. Статистички иоказатељи које пратимо говоре ba у неколико последњих година долази bo осетног иораста робиог промета у врсмс летњих иесеци који су се нека. да сматрали вансезонским за трговину. Тиме смо у ствари докалази да за добро органнзовачу и добро снабдевену трговину tic.ua сезоне, да та сезона, у ствари траје чнтаве године. Успели с.ио да квалитетом својих услуга, tutipoKUM асорти.ианом робе, крајње дисцинлинованим односо.и нрема потрошачу, створи.ио услове за то. Ула. зак у иаш продајни простор је посебан процес непосредиог контакта потрошача са сви.и његовпм жељама и потребама, с јсдне стране, npe.ua асортиману и квалцтету робе коју му пружамо, с друте стране, процес у коме ми желн.ио и трудцмо се ba се купац occha пријатцо. Он трсба да осети да с.ио ми ту због њега, ba је „он“ оно ?лавно uito bo.uumipa нашом трговцном, ba је увек bo- ~6pobomao, ba увек треба ba bohe, ba pa3taeba, ba nttra aKo ?a ueuiTo пнтересује, ba стави npti.ueb6e, ba тражн савете ti ba саветује. A .uti настојцмо ba све oho uito ux интересује uahy y uauiu.u tonboaaua, ba ue морају ba лутају из upobaeиице y itpobaeiiuuy ba им ce све покаже uito ux инте. pecyje, ba им ce, ако cy пазарили, сва роба лепо it укусno упакује, bajy стручни савети, iia иеким робама изврuie иеке мање преправке (конфекција завесе и сл) ако они то желе, а кабаста роба спесе и превезе bo стана, монтира и цостави. На захтев патрошача носебно иаку. јемо робу чамењену за поклон. Са бобављачима имамо та..вс пословне уговоре ba нас њихови сервиси рсдовно посећују сваке небеље, што је итекако битцо у решавању свих евентуалних рекламација ob стране купца. Haul шалтер за куповину робе на кредит, за размену и куповину страним сребствима илаћања, за издаваibe и куповину поклон честитка.иа ради „нон стоп". Он је смештен у самој кући, иа boxear купцима и они пе морају ba лутају, Icp је све rv. За иске врстс робе прима.ио и индивцдуалне наруџбе из каталога ако с.ио у могућности ba их реализујемо у boiaebuo вре.ие. На крају ту стоји и стално је ирисутан и такозвани ,;1роблем цена” о коме ми посебно eobu.uo рачуна у иашој кући, Наиме, tiauie настојање је ba и.чамо најииже цене, или у крајњој линији ba one буду ца нивоу цсиа у локалној тр?оаицц. али пикако ba су оце више. Наиш потрошачи знају и ти.ие се користе, ba ми epaha.uo у готово.и разлику v цеии за случај ba ce у ipaby neibc цсце ниже, Мећути.и, то што трговина као грана прив, pebe niije у ,иог\>ћиости ba o6e36ebu трајније цене ироблем ie ие само нашег унутрашњег тржитта, eeh такоpehu светско? тржишта. И иа крају ba закључимо ba „цотребе као осећај цужпости за нечим" нребставл>ају категорију која се стално .ueiba и обогаћује, ba су захтеви цотрошача све разноврснији и све ecJiii, и да део тих утицаја собом иосе и наши „гастарбајтери" из cpebima ibe pabe. Станојло РадоЈковиИ, радник ПРК „Београд'* ПОСЛЕДЊА ВЕСТ YPEbYJE СЕ ФАСАДА ШКОЛСКОГ ЦЕНТРД Пред само заклдчсњс лпста сазналп смо да су на школском нситру 1К)ставл»епс скелс к да he отпочети његово реповирање. Опшнрпнје у следећем броју. |llll|llllllllll'■llllll>.'■IIIIIIIIIIIIUIIIIII|U)llll|<■lllllllllllllllllllllllll|l|lllllll|l||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||)|||||||||||||||ИI||||||||||||||||||||||||||||||||||ll||||||||l||||l||l|||ll||lll|ll|lllllll|ll|lllllllllllllllllllllllllllllllllll|l|ll|||||t||| ИЗ ЗАНАТСКО-КРО.ТАЧКОГ ПРЕДУЗЕКЛ „СЛОГА" ПРОБАЕМ РАДНОГ ПРОСТОРА Занатско-кројачко прсдузеђе „Слога” процзводи сву ватрогасиу опрсму, радна одела н мантнле н врши услуге rpabaнн.ма. Има погонс конфекцпје, полуконфекци.је и поруџбине. Скоро 90 одсто „Слогиних” про нзвода аисорбује „Ватротсхна” пз Загреоа. Осгалу производЈву одкупљују фабрпке са пашег подручја. Прсдузећс је осповано још 1946. и п.ма пуно услова да се развнја. Са проширењем прсду зећа поставило се питање радИЗ ШШРЕ MOPE, БАЊЕ, ГРЗА... __ Сада када је лето при крају и годишљи од.мори прелазе у сећања, посетили смо Фабрпку стакла да чује.мо где су п како њепн раднпци провелп ово лето. Фабрнчкп одбор ашднката, у заједшши са Службо.м за друштвепп стапдард п Комиспјо.м за одмор п рекреацнју, ор гаиизовао је коришћење одмор^ у Будви, Соко Бањн, Матарушкој Бањи, ВрњачкоЈ Бан>и на. Грзи, Овс године од оргапа ynpaB.^aiba добпјена су срсд сгва у ВПС1ПШ 20 милиона, која су утрошепа на пме пдаћања трошкова боравха, 626 радипка у иеком од ови.х одмаралшм та. Ол овог броја 106 падппка ie летовало о грошку Спндпката, а осталп су лобн.јали per pec v впсипи ол 220 дпнара no особи. Иптерссовало нас је да ли јс постојао некн крптсријум по коме се одлучивало ко.ји lie радпицп летовати о трошку ФОС-а. Одговор смо добилп од Милана Марковкћа председппка ФОС-а. „Прсдлоге су давали одборп спндпката OOYP-a у договору са руководпоцп.ма OOYP’ ■а п социјалнрм радпццн.ма. Те прсдлогс с.мо размотридп, ц по нацшм мерилима одлучи вали ко lie iihn. Првснствепр с.мо узпмали у обзир тежину посла коју радник обавља (стаклодувачкп нлп стакло-_ ргглррскц), а затп.м да је тај човек добар и прн.мерац радннк, да за последљу годцну дапа нема цеоправданпх изос танака п да не закпшњава на посао. На овај пачнн хтелп рмо да паграднмо прпмерне радппкс, а уједно н да им О' ИЗ „ШУМАДШЕ" ЗАВШО MEC10 НА НИВОУ КОМОРЕ Y извештају о пословагву после првог полугоВа ове године, који је објавила Привредпа ко мора Крагујсвца, може се запазити да Трговипско предузеlic „Шу.мадпја” држп завидно место. Од 23 организацпје, чпјс пословање је аналпзирано v нзвсштају, по укупно остварено.м промету на велико и мало „Шумадпја’' држи тређс место, a no укупцом прпходу и дохотку је на четвртом мссту. И порсд недостатка трајшг< обртнпх средстава, а ово је проблем скоро свпх предузећа „Шу.маАија" држи прво меето по одобрени.м, дугорочним кредпти.ма за трајпа обртна средства. По просеку личнихдохо дака по раднику ово предузеће je на седмом месту, Просечни лични дохоци на нивоу Привреднс коморе Крагујевца јс 1891. динар илп за 31,7 одсто вцше него у истом периоду прошле голпне, а код „Шумалије” је 2047 динара, Иначе, Трговинско предузеће „Шумаднја” je по броју запослених радннка на другом месту. ПРК „БЕОГРАД" ПОВЕЋАН ПРОМЕТ PaAini колектив Предузећа робних кућа „Београд" OOYP ..Београд — Параћин” у Параhiuiy завршпо je nocAOBaibe у I полугову 1974. реома успешно, упркос тешкоћама око снабдевање појсдипи.м врстама робе н инфлаторпнх npeiajba у помснутом периоду. Овај колектрв јс за првцх 6 мерецп овс годинс, у односу па исти период процЈлс голппс. повеliao промст за 52 одсто, д у од носу ла плавпрали зд 31 одсто. Промст по једпом запосленом радцпку у проп(ло| годинп нзHOCH прско 210.000,00 динара, док опр годцне изпоси преко 300.000,00 лпнард, плп зд око 40 одсто шипе, Такође, п доходак је ове голипе по запосленом раднику повеНан зд 86 одсто у односу па прошлу годину, упркос пнфлацијп која снажпо де лу.јс па трошковс пословања. ИЗ ШТОФАРЕ ПРОИЗВОДЊ* ПРЕНО ПЛДНА Y првом полугођу ове годинс радни колсктив Фабрике штофова „Бранко Крсмановић" успсшно јс пословао. Произво дни задаии су остварени а про да.ја на тржишту Параћипских штофова олвнја се нормално. Са постпгнутим резултатн.ма упознао нас је Градимир Илић, еконо.мнста. Y току прве половнне ове пословне годнне — рекао је Илпћ — захвал»ујући нор.малном сиабдсвању пронзволње сировина.ма н други.м репро.материјали.ма, потпуиом коришће њу постојећег .машинског парка п залагању чланова радног колектива физичкп план произ водње пзвршен је са 102,3 процента. Произведено јс укупно 892.000 метара тканнне, што је на пивоу оггтималне могућности према капацитегној снази ног простора, тако да данас радпици „Слоге” раде у скученим условмиа. To питање још ппје решено. За сала постоје лве могућности: интеграцпја са Фабрвком штофова „Бранко Крс.мановић”, где су већ предузета извесна разматрања или зндање нове зграде. Нова зграла предузећа би ко штала око 2.500.000 динара. Са повећањем корнсног простора предузеће би могло да прпми прсдузећа. Реализација готових пронзвода се такође кретала близу планнраних величина, алп обзиром- да је псриод лет> њих месеии за продају наших пропзвода мртва ссзона, дошло је до мнии.малннх повећања залиха готове робе. Међути.м, то не може бити аларма* нтпо обзпром ла пуна сезона пролаје почиње почстком септе.мбра, а овакво кретање у интензитету реалнзацпје јевећ усталепа пракса у нашем пословању. — Y прво.м полугођу, наставно је Илпћ, остварили смо укупан приход у износу од 115.000.000 динара, доходак за расподелу јс 47.000.000 а за фои дове нздвајамо 20.000.000 дина« ра. Просек лнчних доходака је 2.020 динара. Д. Г. још 100 нових радника, углавном жена, којих има доста на Заводу за запошл>аван>е. Y новим условима рада н пропзводња бн се удвоструч«. ла. Плац за нову локацију је купл>ен, а кредпт за зидање је одобрен у висинп од 1.200.000 дннара. Очекује се само на исход преговора око ннтеграције са Фабриком штофова. М. Д. спреминји дочекалн. А ево у чему ,је тај позитиван поку« Шај: радницн који жеде да прбведу одмор у овим објек’ тп.ма дужнн су да унапред уп лате 400 дпнара. И уколнко одустану од корпшћења одмора овпх 400 дпнара му се не врађају. Практично, плаћа ју казну што су резервпсалп mqqto, д нису га коррртили. Уколико искористе рдм?р ,дјовац им се враћа. Значп, користнли су објекат са целокупннм инвентаром у њему потпуно бесплатно. И.ма лп бо л»е сти.муладн.је од ове? И бо ље гаранције да ће одмор представљати занста одмор. Овај малп коментар долазп на крају сезоне годпјдњих ол мора, али нада.мо се свакако на вре.ме. Јер. о њему вредп размпшл»атп. Вре.меиа до почстка слсдеђс сезоре п.ма Accra. Да каже.мо п ово: слично је и код коришћења одмора V бањама- И ту постоји, мада нешто v мањем износу стнму данса за право коришћење одмора. могуђимо здслужени одморНашн радници су се похвал* но нзразцлн о оваквом начицу слдња на одмор, па ће.мо се трудптп да то постане стал на пракса”. Ндчцн летоважа оа Грзн је врло оригпналан, н верујемо да ће га многи радни колективи, којп желс да и.м рад ник стварцо оде на одмор, црихватнти, Ево о чему је реч: Синдикална подружница Српске фабрике стакла располаже са два објекта за ОД' мор поред Дон»ег језера па Грзи. Са два лвпа и функнионална објекта у ко.јима има све да се у њи.ма прн.јатно можс провести 15 дана. Нд’ равцо требд попети xpanv да бп се тамо припремала, плн цовац ла би се хранио у Горibc.xi Дому. Овом прилнко.м можда и не бпс.мо говорили о овим објек тпма да се не ради о једном, иосве добром начЈшу, да рад ницп свој годншњц одмор заиста проведу одмарајуђн се како би следећу радну годину колико, толико одморнији и ЗАБЕЛЕЖЕНО V ПРОЛАЗУ №1|Е - ЦЕ ИИ NECIO НИ|Е Када река л>уди крене својим до.мови.ма после завр’ шеног радног временд, код штофарске ра.мпе, сачекаЈУ их сељани са своји.м производи.ма. Ружна слика: воће и поврђе на тротоару, црашина, гужва, Л>уди се тискају око продаваца, Нокрлиццна, „пословнпјих”, доносе КУ* вани кукуруз, семенке, робу коју радшши одмах „гус* тнрају”. Преко пута ове нмпровизоване пцјаце постоји сло бодни проетор, где је могуће саградитн, уз мало инвести ција, једнугдде пијачне тезге. Тако би се пзбегла уобичајена гужва, ружно и нехигнјенско трговаље. 0в1ш проблемом требало би да сс позабдве и инспек цијскн органп, јер овакве пијаце постоје на мнопш ме* ermta у граду. Износ дохотка нзнад цспдаћенјјх днчних доходака у првом полугођу 1974. године износп преко 1.300.000,00 дпнара, а про сечни лцчни доходак по раднпку пзносп 2,800,00. дцнара. Суштнна успеха је у потпуној снабдевености паше Робне Kylie робо.м, у попударним цснама а нзиад свега у коректцои олносу трговаи — потрошач, Важно је у нашој кући ла се потрошачу nabe и о.магуliu да купп робу ко.ју желн, ма кар то била п појединдчна по руцбина ол добавл>ача илп на шнх магацина. Такав став према потротачима је доволжа гдраншпа да овај колектив ц дал>е бележ” поволијс пословнр резултате и добрја још већи број сталних потрошача. Новица Ракнћ
14 ДАНА СТРАНА 7 МВИША ТАНАСШЕВИН КЛО BYK БУБАЛО ОБЕЗБЕДИТИ ПШ П030РИШНЕ ШЕ Вук Бубало из Трновча Током манифестацијс „Село граду V походе", порел сликара напваца, играча пзворног фолклора, иаетугпЈЛи су п драмски аматери из Трновча. (Вс лнка Плана), са представом „BYK БУБАЛО" Брапка Ronnћа. Ову снмпатичну н увек радо гледану прелставу из ратног вихора, глелапог кроз ведрију „прнзму” пренео јс на сцену Внтомир Стефановнћ, редптељ Аматерског позорпшта из Beлике Плаис. Представа је раbena коректно п бсз претензнја да буде велика у чему је н драж овс представе. Можда терба замернти редител»у што је дозволио да му се једпа група глумаца напиње пз петних жпла да иам представи жаргон Подгрмечки, а други су Вука Бубала преселпли у Поморавље. Добрнм скраћењем текста представа је добпла у ефектностп н темпу, које је неопходно потребно једпом оваквом делу. Глумачка екипа је бнла па нивоу свог задатка, а посебцо старији део апсамбла на челу са Лоубншо.м Тацасијевићем (Вук Бубало), којн је пепосред ном и топло.м игром освојо гледаоце, Поред Љубпше Тана снјевића треба истаћп н Бисер ку Шанти (Вукова „Баба”). V овој представп треба похвалити и младп глумачки анса.мбл, који су својим младалачкпм шар.мом стеклп спмпатн.је публике: Зорнца Павловић (Дара)’ Миле Радосављевић (ку вар), Саша Степаноппћ (Ибро), Јован Илић (Стојан). Драмски аматерп из Трновча доказали су да имају афпнитета и ентузцјазма за позориште и вероватно ће кроз већи бро.ј пердстава стећи неопходну уиграност п тиме доказати Да драмски аматеризам није „власништво” градских аматерскпх група п да драмски аматерпзам села није впше ди летантнзам. М. Илић Да наше.м граду недостају просторнје друштвеног стандарда, то је већ одавно познато, а проблем присутап у сви.м планови.ма, разговорнма и лискусија.ма. Недостатак материјалних средстава, да се ово питаље ду« рочно реши, довео је ло извесног осиромашења богатијег друштвеног живота V нас, па јс нзградња нове позоришне дворане дочекапа са одушсвлзсњем и задовољством што је град коначно добио репрезентативну просторнју чи.ја намена јс всома шпрока. Изграђена залагањем и ентузијазмо.м позоришннх раднпка, помоћу лруштвепе средине, лворана јс постала прототип модерног амбп.јента. сстетски тако облнкована ла задовол>ава укусе шпроке публнке п посетилаца свакс врсте. Од времена свечаног отварања па до лапас, фрекфренца коришИења сале је нагло расла, разуме се, са потребом друштвеног жпвота, пре спега, политнчком и културно-просветном активношћу v Параћину. Иако је на.мсњена искључнво позоришној лелатности она је корншћена за све врсте јавннх скупова, манпфестација н свечаности тако ла је временом постала место јавног окупл.ања, реппезент квалитетног друштвеног исказивања. Сала је предата Градском аматерском позориНЈту на употребу н одржавањс, без обзира што неки односи око материјаг\ног одржавања нису ни до данас решени, такп да v ставкама, и онако скромног буиета Позоришта, постоји крупна сума за одржавање сале са холом и осталим просторијама, да бн могла у свако време да послужи сво.јој основпој намени. V летње, и ранојесење дане, корншћење сале је могуће за сваку врсту приредбн. Проблем је у употреби дворане у зимске даце, током чнтавог знмског перпода, којн Је и најзахвалнијн за оваква окупл>ан>а трађана. када ниске телшератире у салп онемогући присуство широке публике јер је салу, практпчно, не.могућс ничим загрејати. Иакопбстојн инсталација.чији систем јеврло практичио замишљен ефекат грејања је никакав, троши се немилице скуп угаљ а посетиоци у капутима и бундама прате прпредбе и скупове. Читав амбнјент губп од своје прЈгвлачностн а ударни месеци позоришног, и другог, живљења постају празни. И.ма пећ скоро годину дана како Је Позоришни савет покрепуо иницијативу да се грејање сале некако решн. Л»удн из Позоришта су извршилн читав нпз припремних акција: снимање постојећег стаља, консулта* није чптаве групе стручњака из већих цонтара, срочен је и пројектнп задатак, добијена грађевинска дозвола од надлежннх органа и успостављсн контакт са внше од четрнасст лредузећа која се бавсовим пословлма. Дотле се тренутно стало. Следећп корак је шира друштвепа акција око обезбеђења срелстава која ће се уложитн у овај посао. Су.ма ннје мала, ако се уз.ме у обзип жеља позорвшних радника да то решење буде не само модерно, већ и трајно. Нормална врелност радова и опреме је свакако ман»е од штете која постоји годинама V ланима када је салу немогуће користнти. Према евнденппји која постојн у Позорншту сала се користи просечно сваки трсћи дан за манифестацију различитог карактера:. од позоришних представа до свечаних ђачких прпредбн па до седпица Скупштине Општнне. Преко сцене прођу бро.јни ансамбли. позоришни н естрадни, кроз хол и салу хиљаде гледалаца и посетилаца, почев од радника па ло децв лечјег обланишта. Најпознатији гости града, вз политччког и културног живота, нмају најефектнији контакт са нашим л»удима баш V тој сали. Сада се нс набраја вигпе. Све јс то тако актуелно да се решење само наменуло, не само л>удима из културе, већ свим грађанима. Ево још једне теме за јесење разговоре н акцнје, јслан веома значајан потез дпгчр друцггвеце средине читаве општннс, да емогн* снаге да и сада омогући љулима из Позорншта да учине да се то болио питан>е скипе са дневног реда. Од свега овог зависи да ли ће сала бити жива од л»уди н њнховог прпсуства или стајати закл»учана као споменик кукумавчења за сиромаштвом које можда и не постојн. Саша Вукић СА ИЗЛОЖБЕ УЗДИНСКИХ СЛИКАРКИ БОГАТСТВО НАРОДНОГ ФОАКАОРА Y оквиру манифестације „Село граду у походе” која се сваке године одржава у. Параћцну, излагдла је н грура сликара јјз познате уздинске школе. Дела уздинске школе позната су и ван границе Hallie зе.мље, а у свпм већнм светским галеријама налази се понеко дело ових нднвних у метника. Параћинска ликовна публн ка је одушевљено примила платна ових жена-сликарки. СА ИЗЛОЖБЕ УЗДИНСКИХ СДИКАРКИ Мотиви су црпљени нз свакод невног жнвотд: свадбе, прело, одлазак на н»иву, сече шу ма... Али оно што даје драж овим платнпма је богати народни фолклор н ношља, које су сдркарке пренеле на платно* и тако га чувају од за борава. Рдскошни кодррнт и неуздржаване емоције сликар ки пдене гледаоцд свежином н снагом истински дожцвљеног. Можда меланхрлија која извире из свих кутова представљеног времена, и стари лепи обичаји који нестаЈу, продубљују успомену на њега. Сурова времена нашег жив Лј6н»д и иркос уметничко дело као да xohe да помири са будућцошћу, припитоми, тако да увек доступно посгаје срол нп.м страдалннцима са куле јаука. Свако платно је једна прича пспртшна топлим бојама V дугим знмскнм вечсрима. док војвођанском равницом ветар разноси снег. Можда је зато и амбијент уздинских сликарки поетизоран, надахнут неком сетрм пролазности пад шррокрм банатскнм шоповима, плодним њивама и ку ћама које мнришу на јабуке и дуње у прозорима. М. д. Један песник Једна иесма Јалица Милжновић, је ро ђена 1955. годинс у Поточцу. Завршила јс Хе.мијс<о- -техничку школу. Пише већ неко.мгко година. Објавл>ивала у листовима и на радију. ЧлаЈНИца je Књижсвног клуба. Задрхте мисли понут увојака Са.ча су сећан>а ностала ко роса Затитра лишће од твојих корака Росно ко воћб киселог укуса Расуто иверје сећа ме на дане Закаснеле слте твојих долажења Закуцају мисли на дварима гране Пољубаца pace низ мач кајања И већ је јутро xohe ли и срећа двврима срца закуцати можда V подневне сате закуца самоћа Оплеле су мисли срцу мимоходе Тишини нећу спомињати име Што чека бућсње Јасенових кроииби V тихе сате пена ће те плиме Сећати на пораз јучерашњи ■11|1||111111|1||||11П1..... .................................................................................................................................................................................................................................................................................................... ........ ........ САША ЂУКИЋ: СТАЗАМА ВЕЛИКОГ ОКТОБРА — путописне белешке — V млако праскозорје авгуетовскрг даиа ирпкључујемо се групи бораца из name onlUTime ношснп слатком јсзом пред свпм зампшљенпм прострапствима далеког пута. Крећемо за Совјетскп Савез. v плитко.ј песанцци утапамо су v даљиие оовјетске зем- .ве, носимо пејасне прпче и туђе утиске као цеку врсту дозволе да можв.мо мирио ла доживљаввмо оио што иам прелстојећцх осам дапа Bvav понудили. Јер одувек ie та земл.а бнла веома далека, за мцсао а камолп зц човекове ноге. За модерив авиоце, којп крстаре коридррпма европског цсба, потребпо ie иештр магсе од трр часа роцдчва v облаке и мрко плаветиило па да иас, зпатиа«!Л>и|||<е, доиесе до Лен>ииграда, ка домак Бадтика, ло прве етапе nawer nvта. Дадско смо од града, чак се на аеро. дрому цнчим lie nacAvHvie црнсуство метрополе, другог no величини v Сов|етском Савезу, хероја истори|е, природцог музеја 1едие бурне ncTopnIe, „севсрне Beiieiuile1'. Како ли га пазвати? Сдушамо прва об]ви|ц>рц>а и повезујемо оно шта ie cnrvpiio v цама о Лс№ниграАУ. Hew пспоА кишиог поподиева разудилп си канали Неце, проспекти и aaeiiiljc. ТР' говп, зпмски лворац, „Avpopa", кронштат- <-;<ц мориарп, Аутобус се увлачи v модерио четврти стамбених блокова па се малко и пробојава.мо да то нпје оно што се свуда no свету може видети. После прврх раскршћа искрсавају здач.а, куроде цркава спомецици исторцје. Прво једап по јелан. па читав сијасет. Немогуће је све стрпатн V уморне погледе V крјима бп да стоне све опо што је сцда времена сачувала од заборава. Или је, можда, то опо што се кроз врсме провукло, отишло оио неважно заостало само величанствеио и лако памтљиво. На улазу у градски лавирпнт, па каменои постољу, уздигнут тенк. сада личи на нграчку, заустављен v стравпчном ходу: то је гранпца стравичне блокадс града која ie трајала девесто дана, то пије бцла класпчпа линпја фронта, већ смртоноспп загрља, Фашпстцчке солдатске која се устремпла па колевку иајвелпчапствени јег наролног покрета. Хпљаде оваквих челпчнпх цевп окреиуто је према лепотама /»vackiix руку. V Музеју револуцпје, v малој кинодворанп, посматра.мо докуиентарнп Фпл« поевећеи то« раздобљу другог сввтекег рата, Дах иа.м застаје пред грозоморцим прцзорима разаpaita и убијања. Читавп блоковп iwcTaiv пред лалетом иемачкпх авиопа док колонр радипка, жепа и црвеноармејаца, такоређи ево.јцм грудима, одолева: Хитлер неће одрЖВТИ ПРИПРемљени говор са балкопа хотела „Руеи.|а"1 На проспекту крај Невр вслики спомеППК Ле1М1№ Налакћец Владшшр Илпч свој мрталии погдед баца преко пчта: v Смоланп, отхуда ,ј₽, цз великог дворца слао борбене цорухе радшшпма Пегрогпада, Насчпрот CTOfll Петропавловска тврђава. својевпсна тамиицп, V којој су рускп велнканп чамилц, Ту јр цровео своје последц,ц данс п Алсксац' дар VA>aiiOB. Заццмљиво; тамо је бцо затво. pen ц Радпшчев, човек царске Pvenle. Клц. 3IIM0 порел Зимеког дворца, са cvnporue сстраие is великц трг којн м сучељава еа ibosapiuim каппја*|а дворца, V паметп мч ciwiip из AOKV-'ieinapnor филма иако народ lle'ipoipuAe отвара капијо н продире у упу. трашн.ост веледепце падате. први пут V иеториЈц те земље корацц обцчног човека тапкају по мермерно« степе|цппту, Д пода стодеђа касицје по тцм и«ти« двррацама v «црио« дожпвљавању цсторрје, грађанп, пионпри, војиици, и белосветеки намерници оживљавају музеЈеку тишину V титра1BV кристалппх лустера п запањеио« погледу укочеиог свети господе н велииоАвстеЈ' 11|П<а, Са бучцог Невског проспекта vnvhvie.Mo се v upanHV Ппскареееког момбви1алног гро бља, Ту Је еахражено пвеко пола мнлиоца rpabana и војнцка кејц су пади бранећп грал, Балтпчкн ветар ae.wia дпвпе сиепове траве цспод ко|е почпва иезампслрва л<улска храбррст. Ста|емо цемн пвел вечном ватром чијп плаиичцп аделеввЈу налетнма встра, пзиал eieiii Еедпоставпп nopvxa I' заврт булућих поколеп>а, Престраиом стВ" зо« корачвЈу rpvne v евечаном ходу, е леве 1! десие етране хумке, без патстичнпх озна' ка, зар херојскд емрт пн|е 11а|еугестивип|а озцака? Прати пас мелоАп1а жопског теиора, ко|ц цзвире из крошн>и дрвећа, из громада зеленпх површпиа. Наставља сс to V Бетовеновом посмртцом wnpiuv, И тако сталцо, у чело гробљр спвменик: еугеетивни жеиеки дцк држц лвворов венац. V позалнini пррука, Читамр оддомке: „смрт ie била такр близу али се ви ниоте 0о|алн емрти"... „V етрашцој четрлмсет п ппво1 п друго1.,. вечпо захвална отаибииа — ма1ка н грва — херв.1,,И Hiipjw sinus, Ова патетпха |е vsBinueiia, л.удеки оправлана, Нелвлеке од 1'робла цвате иовп жнвот, кар фснике из цереда и згарпшта Atirao ее ipba — xepol као опомеиа и путокаа. Негду пвподне пмамо вуерет и ветеранпма великог оитобра, Зграда Mvsola Ie vpe' iiimb v rycTiiiu паВпјвннх нпршип. Улазнмв V хол н олмах nap apmskvIb AeiMip v евв> |и« пвзивтпм прзама! уздпп<уто pvm и eiiepnipiiiiM грпмаевма овраћа св екупотн’ ма. ¥ мвло| Auppaiin окружвпп емв мнрштврм елпка н дркумената, Прекв пута мвне |в Макснм Горни цз младих дана- Велики песнпк револуције ie v рубашкп са навиљпцма гуте косе, С деве и лесие страце. на 3IIAV, спо.меи рдоча са утпснутц« дцком Лен.1|||0. To ie vcnovena up tviin 1924. годпне када се Владпмир Иљпч сусрео са оадницпма града, баш овде, v ово| једноставно| npocTopnln. Дочекчје нас лнректор музеја ц желп нам срдачпч добролошлицч, пас представп||ке далеког и. н>има иепознатрг, Параћина. За столом седе две маркдптпе фнгуре v плави« уццфврмама иа чи1и« реверпма орле|ве, медаље, зцпмеп.а. Нацо еу II« лииа релатнвив мирка, па п>н«а се огледа бреме npoxvia.ior времеиа, алц «,«- хов скорв патри|ахалцц смешак делује умцрујуће HITO IIX ЧП1П1, це легсцдд«, sell етварliouihv. Olin sv цмали epahv ла ее v буриц.ч ланима сош1Јалиетичке револуццје еуереTiiv са великим во!јом, sviv imiobs печц u запамте nopvise. Баш ово.м стазо.м vmao јс оц, Владимпр Илцч, стао ie овде ц пвздрагио ппедстав1111кр петроградеког првлетаријата. Говорпо ie о свему што је бпдо bktvpaпо: о борбц .о жетви, о челпку. За врр«е говора тетао ie no садп, стављао pvkv v uep, дизао u спуштао глае, оцако какр ie то трсбало, Глас нашег домаПица кав да јс пеобичап тпх, ор заста|е ла осетц утцсак cuoliix cchaiba на нас. Ha npalv срдачан братекп роздрав. Аплаузом Арчекујемв hobo г ветерапа, крепког осамдесетогодшдгеег ствриа, еа дугцм бркоанма. баршунастнм |'лаеом подесћа нас ла ie и вн v оно вре«е evcpeo Aeitima као секретцр napniie v jeiv пом петроградекр« заводу. Драпцца Гајцћ MV РАГРвара И цзражава звједпичку радост свих иае збвг еуерета са гвадом, ч.егово« петрриЈом и двпвтама, За vcpomphv дару|вмо Mvaely крнрталцу вазну, двдв ралника станлара ns лалеког града, Одуч1евљен» еткеак цуку н помбац, Зајвдничкн сннмак v свби еа чи,1ег 1е бадквна 0Азаа1мла, цо ка зра kpIii пут, гремка AeiMinoBB реч. 8реме нас rvpa даље. (HacTBsnhe co)
CTPAHA 8 14 ДЛНЛ УЗДИНСКА СВАДБА Румунска свадба, која траје по десет дана, уз обнл>е јсла, пића н ђаконија, карактернстнчна је н по богато.1 опреми младе за чију је пзраду потребно 15.000 радннх часова. Ова опрсма добмтник је меБупародннх признања. Уз свадбепс песме н игре мп с.мо впдели део уздинске свадбс к богатс лародне иошње иашнх Румупа. ВЕЧЕ СРПСКИХ ПЕСАМА II ИГАРА Фолклорни ансамбли села Сења (Нуприја) и Витанца (Деспотовац) приказали су нам песме и игре Срба. Обичаји, који се веђ заборављају, богата и шаролика нош- ;аа и темпераментне нгре Срба, уз обавезно присуство фруле, задовол-или су гледаоце и измамили аплаузе публике. НАЈМЛАБИ УЧЕСНИК Највишс си.мпатпја и наклоностн оправдаио cv прнпале најмлаВем учеашку. дссетогодпшњем ученику из Мелнниа, који је под чобанском шубаром u традпциопалним гуњем успешпо Ji идговорпо пратио сгаријс другове. УСПЕЛА МАНИФЕСТАЦИЈА За четири дана колико је трајала манифесгација Село граду у походе, Параћин је био испуњен песмом, нгром, акордима и цветним шаренилом ношњи више десетина из вођача. Иако без бучне најавс, С.мотра је прнвукла пажљу и интересовање преко три хиљаде посетнлаца који су из вечерн у вече пратили прог раме полетних, разиграннх и распеваних дружмна у којнма су и млади и старији извођачн заљубљени нарочнто у изворну пес.му и игру. Оно што остаје у сећању и обавезује на раз.млшљаље је жар аматернзма који је прн* сутан и код Словака из Гложана и Влаха нз Мелница и Румуна из Уздина и Срба из Сења н Вшанца, као и позоришних аматера из Трновча. Јер, како другачије схватити искрену радост у плесу и колу и необуздани немир раз играних парова, жар изговорене речи. Организатор ове Смотре је без великих претензија хтео да укаже да се и међу станов ницима села широм наше Републике негује, обогаћује н нз године у годину све више афирмише рад културно-уметничких друштава. Та аутенти чна активност, воћена љубав л>у, а оплемењивана жељом да се од заборава сачувају пес ме, игре и обичаји наших дедова, нас узбуђује и налазп своје поклонике, што показује и пријем публике у нашем граду. Испуњени задовољством због етничког богатства наше Републике и њених покрајина, гледаоци су из вечери у вече проширивали своја знања о особинама народности и на* рода у Србији. Иако са ситнијим пропусти ма, напоре организатора треба поздравити уз поруку да истрају и да нам и следеће године доведу још већи број културно-уметничких друштава нз Република и покрајина. Помоћ и разумевање радних колектива СФС и ИВТ „Бранко Крсмановнћ” су допринели да ова манифестацнја са бројним учеснпцнма успе. Љ. Савић ПОВОРКА УЛИЦАМА ГРАДА I = Све икипе су пре свих представа на Кошаркашком е стадиону продсфнлова/.е улпцама града. Тако су и онп | = наши суграђанп, који нису били у могућности да до’Ру ' = | на предстаБу, а^оглп бар за тренутак да уживају у живо- 1 i ппсној ношљи и те.мперамептној пгри наших гостију. = ni:niiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiriiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiii)iiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiitiiit>iiiiiiiiiuiiiiii:iliiiir ВУК БУБААО Вук Бубало у вртлогу револупије, проверени „бунџија" и мераклија, спре.ман да прихвати све дуеле, изузев сукоба са ВЕЧЕ ПЕСАМА, ИГАРА И ОБИЧАЈА | ВААХА II СЛОВАКА = Распевапн Словаци из Гложана н imixobii темпера- = = ментни плссовп уз врагодасту вриску играча м сетни = = звуци двојнг-на Елаха нз Мслвица. уз чобаискс песмс, г 1 сбавезалп су кас ла чм поклоппмо пуиу пажњу п повс- 1 | рсње, уз заједничку жељу око 2.000 гледалаца да их по-_ = = ’.1ово срегнемо. = nilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllltllltlllllllllllllllllllllllllllllllllliliutlltiiiliniiiliilllllllllllltlllllllllU" својом старо.м, у пзвођењу КУД-а кз Трновча (Велнка Плана), омогућио нам је пријатан сусрст са популарним Нопићевим јунаком. uiiiiiiiiiiliiiiliiiiiiiiiiiiiliuiiiitiiiiiiiitiimiiiiiiiniitiiii | ПУБЛИКА = Интересовање за про- = граме Смотре је нз дана = у дан све већс. Публика i је naHGbiiBO пратила из1 вођаче и богато их на- = грађивала аплаузима. .iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiuiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiuiiiiiuiii
14 ДАНЛ СТРАНА 9 ИЗВОР Y БРОЈКАМА ИЗВОР ЈЕ ПЛАНИНСКО СЕЛО НА ОГРАН 'ЦИМА KY4AJA. ИМА 3«0 ДОМОВА Y КОЈИМЛ ЖИВИ 1500 СТАНОВННKA, 4ETBOPOPA3PEAHY ШКОЛУ САЗИДАНY ЈО1П 1925. ГОДИПЕ, ОКО 50 ТЕЛЕВИЗОРЛ, 12 ТРАК ТОРА. А РАДИОАИАРЛ ТЕ ИМА СКОРО СВАКА KYHA. СЕЛО TPEHVTHO ИМА 13 СРЕДЊОШКОЛАЦА И 5 СТУДЕНАТА. Y ПОСЕТИ ИЗВОРЦИМА Г — *^И| ПОРЦ ВШ-НЕМИМ^и^И НОСЕ BOAY Y ШКОЛУ • НЕСАВЕСНИ ВОЗЛЧИ ВОЗЕ И 120. КИЛОМЕТАРА HA CAT D*- -/ *" V- ’ КРОЗ НЗВПР г ‘ Y ПОСЕТИ ИЗВОРЦИМА КРОЗ ИЗВОР А.ЛЕКСЛНДАР ПАНТИБ НАМ ПОКАЗУЈЕ ЗАПУШТЕНЕ ШКОЛСКЕ СТАНОВЕ Сви знају да најздравија и најпиткија вода извире у селу Извору, удаљеном од Параћи на једва петнаестак кнлометара. Али многк не знају да су Изворш! воду да.\и другима, a сами остали жедни. Наиме, када су постављене прве одводне цеви за Параћин, мештаннма је обећано да ће у селу бигн поставл>ене чесме. Тако је и било. Али шест чеса.ма распореБеннх у селу радило је само за кратко време. Убрзо су биле затворене од стране Предузећа „Водовод” с мотивацијом да одузимају ,,сна гу” водоводу. Остала је још са мо једна, на крају села, коју могу да користе неколико дома* ћинстава около. Са одвођењем воде за Параћин и бгтнари су почели да ггресушују. Нзвор је полако остајао без воде. Ипак је деци најтеже. Она морају у флашама ла но<>? воду у шко лу, пошто је и школски бунар загађен и коришћење воде из њега је забрањено од инспекцијскнх органа. Мештанн су покушали да из нађу решење: устугпсш су про сторије у Дому културе Турисгичко-угостите.\<ком предузећу „Грза”, с 1им да они хидрофором „извуку” воду до школе. Просторије су усел»ене, али во да још није стигла. „Морамо некако нзнаћи начин да макар деци обезбедн.мо воду, каже Александар Пантић, делегат Beha меоиих заједница СО.Али.то није и једини проб лем. Ово је мало село, али је пуно проблема. Y селу имамо четвороразред ну школу, која је направљена још 1925. Поред школе имамо и два стана за просвггне раднике. Станови пропадају јер учитељи iHehe у њима да станују. Врата су већ одавно затворена. Ограда, која је скоро направл>ена, ло.ми се, јер не.ма домаћина у дворишту. Мештани се све чешће жале на лошу сарадњу просветних радника са селом. Кажу да су просвегни радници незаинтере совани. Дођу „одраде као на кулук" и оду. А нама је пот ребна њихова помоћ. Уосталом, ми с.мо нашу децу - повебити савремено опремљена, a потрошачи добро снабдевени. Проблем електрификанпје је решен још 1971. када је извр шена реконструкцвја електрич не мреже. Све улице у селу су добро осветљене, што је коштало око 60000 динара, од које суме село је дало половиму средстава, а остало „Електродистрибуцнја”. Стиче се утисак да у Извору сви текући пробле.ми захтевају најхитнија решења. Један ол пробле.ма, чије одлагање прети л»удским жмвотима, је и пут Параћин — Зајечар. Наиме, не савесни возачи даноноћно возе брзино.м и преко 120 кило.мета ра иа сат, не обазирући се што је то насеље, где је макоњмално дозвољена брзина до 50 ки лометара на сат. Да ситуација буде још црња, многа двбриш та као и неколико улица дирек гно излазе на овај пут. Ово је стална опаоност која рили њима". * * виси наА главама Извораца, и Извор се пружа поред речи- кбја је однела три л>удска жице налазе се поред пута ГГара- вота, међу којима и један деГОРЕ: ОВИМ ПУТЕМ ВОЗАЧИ BO ЗЕ Н 120 KM HA CAT ДОЛЕ: ОДАВДЕ БЕ БИТИ АСФАЛ ТИРАНА ЈЕДНА ОД ГААВНИХ УЛИЦА НАШИ СЛГОВОРНИЦИ НЛМ ПОКАЗУЈУ ЗАГЛБЕНИ ШКОЛСКИ БУНАР ЗБОГ НЕМЛРНОСТП и оно што ИМАМО - ПРОПАДА Y Извору постоји један од најлепших споменика бор цима палим у Другом светском рату. Споменик се налази на ледини, поред фудбалског игралишта, неопрађен и препуштен са.мовол>и времена и иемарности. Ако његово оригинално решење и импозантност ниоу довољни, онда жртве које га носе, нису заслужиле такав однос. ћин — Зајечар. Да би се снабдели намирницама л>уди из догињи. километра. Мештани овога се- Овај пут би могао да се ла решили су да тај пут асвал- премести на бившу трасу жетирају, као и остале улице у лезничке пруге, у дужини од све селу v дужини од 4,5 километ- га једног километра. Го me тра ра. Заведен је меони самодо- жи пуно пара, каже Лека Панпринос у висини од 10 одсто на ти5* надлежни за ово су Редоходак од пољопривреде и 3 пуолички фонд за путеве и Скуп одсто из радног односа.Путће штина општине, који морају бити широк око 5 метара. Кад покажу разумевање за ову се асвалтирање заврши село снтуацију. А и основна^ школа ће добити још једну аутобус је уз самн коловоз, забринуто ку станицу на другом крају се- констатује друг Пантић, испред групе наших саговорника. ла. Дом културе и две продавннје и културно-забавни живот замро. Из тих разлога село није ни учествовало у квизу ,,Су срети села”. Ове годлне у Извору није било ни једне филм ске представе. Игранке су врло ретке, углавном празнике. Читаонина има жни фонд преко за државне богати. књи1000 књига, да није изражена. Једино су у спору мало сложеннји. Фул* балје најпапуларнија игра и окупла велики број омладинаца. Да Ail је само то довољно? НАЈСТАРИЈА ЖЕНА Y ОПШТИНИ? али се оне одавно не читају. Врата читаонице се не отвара ју већ дуже време, а на књиге пада прашина. — Заиста је то штета. И то се ускоро мора повољно решп ти, каже Милија Томић, председвдк, .С&уцодгине Месне зајед , ницеЛНаџЈи л>удн би читалн, . . . - , • ■ ^и1а- ‘ нарбчито преко зиме. А Дом je 'направл>ен:-1962. годи-& .. ................... не. Планирано је да се све to V селу нма преко 50 омладиизменн у најскорије време, јср наца. Њихова активност за саИ буквално у Извору опасцс налазе се поред пута Па- ност виси над главама мештараћин — Зајечар. Да би се на: таваница у Дому кулснабдели намирницама л>удниз игжтгама ™ .'.I дољег краја села морају да изгу бе и по читав сат. Зато је у плану отварање нове продав!ни це, на срсдини села, која ће испуцана и ослаби^а, читава крбвна- консз •еје ИЗ ЛЕБИНЕ ПШ 31УНАПРЕБЕЊЕ СЕЛД Месна организација Савеза комуниста у Лебини и остале \руштвено-политичке организа UHje у току ове године су веоиа активне и међусобно, као 1 са Скупштином Месне зајед- <ице и њеним органи.ма, успе11но сарађују. To се повољно одразило на друштвено-политичку активност и комуналну ззградњу. Може се очекивати \а ће ове и наредних година ■^ло брже напредовати. — Heкавно је стављено у задатак Извршном одбору Скупштине Месне заједнице, рекао нам је \обривоје Симић члан Извртног одбора, да изради предлог четворогодишњег плана комуна лне изградње села. Ми смо >вај задатак обавили и наред4их дана план треба да усвоје Скугпитина Месне заједнице и Извршни органи друштвено-по дитичких организација. Предлог плана поред осталог предвиђа: коначно довршење и уређење просторија Дома кулгуре што ће нам омогућитн бо гатији културно-забавни живот у селу. Народна књижница и читаоница која је престала да Y ГОРЊЕМ BHAOBY ПРЕУРЕЋУЈЕ СЕ ДОМ КУАТУРЕ КОРОВ, КОРОВ ради постаће поново место где се у вечерњим часовима окупл>а омладина па и стари. Набавићемо већи број књига јер садашњи књижнии фонд јеси ромашан. За Дом културе и Основну школу обезбедићемо здраву воду за пиће. Предвиђа ио и изградњу велике ваге v селу за мерење крупне стоке, као и отварање магацина за снабдевање пољопривредика ве штачким ђубривима, семенским материјалом и заштитним средствима. Пре две године • рекао нам је у наставку разговора Сниић, увели смо месни самодопринос на доходак из пољопривреде и радног односа са циљем да обезбедимо средства за асвалтирање пута од села л.о Стриже. Y вези овог потпи« :али смб општински споразум о изградњи путева. Зато ће jeРАДОЈКА ПАНТИЋ ИЗ ИЗВОРА Аан од главних наших ка у наредне четири бити повезивање села ним путем са градом. задатагодине асвалтд. г. Y Горњем Видову се ових- да- но предузеће „Стандард”, а зана отпочело са реновирањем До вршетак се очекује крајем окма културе. Y плану је изме- гобра месеца. на кровне конструкције и уре- Са преуређеним Домом кулђење фасаде. Укупна вредност туре побол>шаће се условн за радова коштаће око 270.000 Air- културно-забавни живот овога нара. Радове изводи Комунал- еела. С КАМЕРОМ Y ПОПОВЦУ Поповац јс некад био парадно место радника цс менташа, даиас, изгледа сасвпм запуштено. Куд год се крене до продавнице, до поште, до фрпзерске радње, до бербернице, до киоска за шталшу не може се проћи. Бдато до чланака. Улнца у средњој колфшгји претворена је у устајало сметлиште. He ово није све о Поповцу. Све што је некад било претенцнозно, а данас пропада' и служи руглу... НА ФОТОСУ: ТРГОВЛЧКИ И ЗАНЛТСКИ ЦЕНТЛР ЗЛРАСТЛО V КОРОВ Y извору жјгви Радојка Пантић једна од најстаријих жена у нашем крају, која сада има 103 године. Све до претпрб шле године Радојка је 1радила кућне послове, причају менпани овога села. Здравље је добро служило те је до схоро могла и на Јвиву да одлази. Иначе, ова старица је упамтила све ратове од 1912. године. — Једног сина и „човека” дала сам Бугарима, прича нам баба-Радојка и споро се присећа. — Глас јој подрхтава и руке. А.И1 за н>ене годнне она још добро види и чује. Нисмо н.малн много ’.нуке док смо са н»ом разговарали. ч г.Х-да м.
CTPAHA 10 14 ДАНА Актуелна питања о раку (I) ШТА ЈЕ РАК? Пнше: примарнјус др Милорад Д. Станковић Гјелпја јс осповна јединица жнвог организма која сс не вили голим оком. Од ћелија се састоје ткива н органи нашег органнзма. Нелнје разлнчити.х ткива н органа и.мају разлпчитс функције. Карактерпстнка жнвих ћслнја је способност да <?е делс односно размножавају. Та деоба у здраво.м организ.му је контролнсана и настаје после псриода потпуног сазревања ћелнје. У.множавањс lie.uija правидном деобам и распоредом уобличује једно ткпво илн орган здравог организма. Рак вли каниср је болест где се ћелије неконтролнсано деле. чија сс дсоба не може зауставити и код којих постоје поремсћаји сазреваља п функције. Рак ћелије атипнчног су пзгдела к знатно се разликују од ћелија здравог ткнва. У суштпни болести рака лсжи проблем губ.\>еља контроде органнзма пад правнлном деобо.м ћелнја, кала настаје хаос у размножавању болесних ћелија, а којп сс манпфестује појавом ту.морозне масе. V следећ.е.м броју: Да лп је г.ознат узрочник рака? ROME НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, TYPMAHCKA MY ЖЕЛ>А ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ, ДОБАР ГОШТИЉ КОД , ОРАЧА". мали огласи Продајсм „Спачек” пронзводња 1967. Регнстрован до Maia 1975. Шира обавештења: Књижара ..Просвета” Параћин телефон 83-272. Продајем „Фићу”, пронзводња 1969. Прсшао 38.000 к.м. гаражнраи, у одлнчном стању. УграВсн радпо, пове гуме, лимарнја очувапа. Упитати сваког даиа од 14,00 — 18,00 час. па адрссу Нушићева 12 Параћин. ОГААШАВАЈТЕ Y ВАШЕМ AHCTY 14 ДАНА Рекреација и рехабилитација нивалидних лпца • НАШ КЛУБ ЗА СПОРТ И РЕКРЕАКЦИЈУ ИНВАЛИДА, A TO ЗНАЧИ И НАШ ГРАД, БИНЕ 15. СЕПТЕМБРА 1974. ДОМАНИН РЕГИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА ИНВАЛИДА V СТОНОМ ТЕНИСУ. TO ЈЕ БИО ПОВОД ДА СЕ ЗАИНТЕРЕСУЈЕМО ЗА OBY АКТИВНОСТ ИНВАЛИДН ИХ ЛИЦА, ТЕ СМО ОД ДРУГА БОРЕ РУПИНА ДОБИЛИ ОП1ПИРНИЈИ ТЕКСТ КОЈИ Y ШИРИМ ИЗВОДИМА ОБЈАВЉУЈЕМО Y ОВОМ БРОЈУ. Eiuo Јс то 1953. када су у Београду, на иннипјапиу HCKo.uiKO опшпшских одбора организацнје ратннх војшг? iniBa.uiAa, уговорепи мекусобни сусрсги у само неколико спортских дисшшлина: стони теннс, мглаке, шах. стрелаштво. Након тнх сусрета оргашоованн су cycpeni у иелој Србији, формпране су среске еклпе и спровело републичко такмнчеи>е стим што су среске скипс н спровело репуб.чгчко 7ак.мпчсн.е, с tidj што су придодате још п следеће дисцкплинс: рпболов, пливаље, одбојка, вншебој, бацак>е кугле л бомбс као поссбне дисципишс. Из годике у годину интересовање је бпло све иеће код ратнпх војшпс инвалнда, па су формирани н општинскп клубови за спорт п рекреаиију, с тпм што се у ibiix не уклучују само ратнп eojini ннвалпди, всћ II сва остала ннвалидна лица, без обзира на степсп тслесног оштсћсња н на који су начпи г.остали пнвалидп (par, саобраћајни удеси, последпие болссп!, жртвс фаишстичког терора мирнодопски војн« иивадиди, слспп п др.). Цн.ч и задатзк ових клубова нпјс да окупи само пскоднко пипалпдшпс лгша хоји би могли постнћн лскс зпачајнпјс спортске резултатс, мада сс свакп од ibirx на самом такмпчељу залаже до максимума 1! жслп посгићи што 6o.su резултат, већ ла окупп што внше тих лнца да бп сс кроз спортску деллтпост оекрсирам! и одржввалп својс тедо у бо- *ој коплицији радн личне рехабплнтаинје н здпавствсмог стан>а. Свако ннвалилпо лнис, прсма степену оиггеће1М, рзстаосђсио )С у олговарајућу групу н такмнчн св сл др’. ronriva из своје групе (пиа девст). Нсто таки, нзпађене су ч пивалидске спортске табмше го којииа се вриш болован»е постнгнутих резулгата. Пре сваког наступа на такмнчељу, обавезан je лскарскн прсглед. Захвз^ујући тоЈ opraini3amijn, многи напш др-;- 'овн н друтарнис, којн раннјс нису бнли спортистп, пллиглн су завндие резултате, не само v н*шо| чсмл.ц псћ it v иностранству, a то је само Још Један локаз nittiir лз се бавл^њем фпзнчком кулуром помнже двоструки значаЈ: здравствени, јача са цеи> i.ymia отпорност органнз\1а, окретност. пздрж-»квост п хоилииија и лруигтвени знача|. јер јзча радиу гпасобност а самнм тнм повећаза продуктнвност. Сувишно је говорнтп да сам темпо живота, урбана средина, услови живота и кретање по често загађеном ваздуху у градовн.ма, доводс до монотоније и апатнје и код здравих особа а ла не го»ори.мо о ohjlm лнцима чијс је тело оштсћено. Статистике говоре да у Југославији жкви прско 600.000 инвалвдннх лина а ана.шзе доказују да она инвадндиа лниа која се баве фнзнчком кулпром су отпорнија, здравнја, ма>ве траже здравствепу зашгпг.’ ол оних који су статнчни, односно да први кошга заједнииу 12 а други чнтавих 1.200 двнара годшиње. На подручју наше Комуне и.мамо прнмгчан бро! !П!вадидних лнца, а нмамо и сној клуб за спорт и рекреацију, којп јс основан 1965. Нажалост врдо мали број грађана зна да постоји овај клуб, а још јс жадосннје да се ннвалидна лнца нерадо у њега учлалују. To не значи да овај клуб нс спроводи своје акније. Порсд општинског такмнчења, учествујс v реп1она.шпм н репубдичким такмпчењнма у вншс диспиплнна, где смо нмалн запажене резултатс. Соакако да бп к резултатп бнли већн кал би избор бно шири, а и када бпсмо нмалп нзвссна матерНЈздча и финанснјска срелства, јер клуб жнвп уз мннпмалну дотацију СУБНОР-а, пе.ма своје просторнје( као што их пмају нашн суседн у Нупрнјн н Светозарсву) и не располажс потребпнм реквнзнти.ча. У овој голннн члановп нашег Клгба су се такипчнлн у рпбодову и вишебоју па регнонадпом такмичену, а прслстоји нам учешће у кутлању, шаXV. пливалу, стре.чанггву н стоном теннсу на имвоу гсгиопа, а у рпболову u шаху на ннвоу Рспубднкс. Наш клуб ла спорт и рскреаппју пнва\нла a io значн и капЈ град. бићс 15. сетембра овс годинс домаћин региоиадног так.мнчен>а у стоном Tenney, пд сс наллмо да ће овом надметаљу прнсуствомтн, поред инвзлнла, п всћи број осталнх граћана. а тиие he стећи локаз о упорностн овнх ■нпа у саојој рехабилитацијп и релаксаинјп. Можла he се века радна оргаппзашгја илк нехо друга прихмпггк покровнте.мггва нал овнм такАШм-жем. на чему б»« му шшалндн били пензмерно заХМ.АММ. Бора Руттнћ АКТИВНОСТ ИНСПЕКЦИЈСКИХ СЛУЖБИ ■ ОД ПРЕПРОДАВАЦА ЈЕ ОДУЗЕТО 276 КИЛОГРАМЛ РАЗПИХ ПРОИЗВОДА СА ЗЕЛГ.НЕ ПИЈАЦЕ Поссбна активност inicneKцнјскнх органа Скупштнне општине Параћнн уомерепа је на спровођсње Закл>учака Извршног савста Скупштине опшгине везаннх за пред\знман>е мера на побољшању јавне хпгијене, контроле про.мета робе у погледу хигијенске исправностп н недозвол>ене препролаје пол.опривредиих пронзвода на Зсленој пијаци. Спроведеном акцијом контроде промета пол>опрнвреднцх производа на Зеленој ппјаци у августу .ueceuy пронађен је већи број лииа да врше препродају воћа и поврћа н том прнлпком је на лииу мсста заплењено 276 килогра.ма овнх пронзвода. Јелан број овнх препродаваца је у току, акцнје иапустио продајна места и оставпо робу коју су циспектори одузедп. V овој групн препродаваиа карактеристичан је случај понашања Среје Митпћа п Радосава Стефановнћа, пензионера из Параћнна, који су по одузимању робс замолнлп нспек тора да јјм врати макар вреће. Ова роба се v највећој мсри откупл»ује од пронзвођача из Македоније, којима се плаћа тек по извршеној продаји. На овај начин се, поред тога што се продаје неквалитетна роб^, вештачкн подижу ценс које стварају ланчана поскупл>ен>а на Зеленој пијаии и што ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ЈЕДИНСТВО” ПАРАНИН РАСПИСУЈЕ К О Н К Y Р С ЗА РАДНО МЕСТО: РУКОВОДИЛАЦ ОМЛАДИНСКО- -ПИОНИРСКЕ ФУДБАЛСКЕ ШКОЛЕ УСЛОВИ KOHKYPCA: 1. Вииги фудбадоки тренер са лиценцо.м 2. Професор иаи апсодвент факудтета за физичку кудтуру са специјализацијом фудбала Радни однос се засннва.на год^вд^.даиа, Конкурс је отворен 8 дана од дана објавлнгвања. Молбе и днпАоме са потврдом о стручној спре.ми доставиги на адресу: ФК „Једннство" Параћин. Лични доходак по правилнику к_\уба. EPATHIE BIN ВРЕЋЕ морају ла свс то плаћају купци. Зарада ових гтрепродавапа је всћа псго зарада самих нропзвођача, што доволлјо говорн какав издатак мора да поднесе свакодневни купац. — Оваквс акипје, нз плана актнвностп кнспекције, ■\-6улуће he се спроводнти чешће, Kano бн се у потпуностп сузбно рад прспролаваиа — рскао ie у разговору начелнпк ннспскинјскнх служби, Станојло Богдаиовић. Загађеност сладоледа Сапптарна ннспекција је из* вршнда KCiHipo.w хигијенске нсправности код 11 пропзвоБача сладоледа и том прилпко.м је код тројине утвроена нсисправност, односно загађеност u нсупотребљнвост за људску нсхрану. Протпв ових пронзвођача поднете су прпјаве наддсжчн.м органи.ма за кажњавање. Укоапко се квалптет и исправност не доведу на одговарајући пиво ннспекција tic донсти решење о забранм пронзводње сладоледа код ових посластичарнина. Такоће прсглсдом објеката у трговннн и угоститсљству утврђени су разни недостанн н лоша хпгијена рада због чега је изречено пет мандатних каз1Ш, з поднеће се и пријавс судпјп за прекршаје. С. о. Затворен базен у Сисевцу Саиптарна инсцекцпја Скупштние опшТипс је ових дана забранила употребу базсна у Снсевцу ло најнужнијих тштервенцпја: обезбеђеље континупране за.мене воде преливом и оспособљаваље кабина. На даи када је вода прегледа на постајада је опасност од ннфекцнје, а кабпне су биле нализацнја у Такопској улцци потпуно неопремљене. Трсба (код Штофаре). Она је у толиНОЈАВЕ Наше реке полако али сигурно умиру Некада богате рибом Црница и Грза полако, алн снгурно умиру. Све чешће спортски риболовци враћају сс празних торби и чуварки. О ракови.ма да и не говорпмо. Њихова судбина, као најнеотпорннјнх жнтеља планииских река запечаћена је још пре петнаестак година. Разлог за постепени помор риба је одавно познат, али мере које се предузимају су недовол»не п вео.ма споре. Индустријско загађпвање Црницс јс главни кривац за ток рекс од Параћина до ушћа у Велику Мораву. ОсTaje још у животу риба слабијег квалитета, али је и она „пуна' фенола и разних другнх отровних материја. Иако се буду предузеле мере на бржем спровођењу забраве тровања вода, биће потребно дуго времена да се очисти речно корито U поново врати некадашљи живот реци. Цриицу у горњем току и Грзу задесило је још веће зло. Дпнамиташи на Црници харају слободно н свакодневно уништавају огроман број риоље млађи. На поврiiiHHii реке, од клисуре изнад Забреге, па ннзводно поред Поповиа, све до Бошњана, свакодневно пливају кленови величине п до пола ки.лограма. пастр.мке, кркуше п мрепе, које рибокрадице нису успелп да покупс. Не.ма дана а да се у то.м делу не чују потмулс експлозије по внрови.ма ове ретко лепе реке, експлозпје које означију још један корак у олузимању жнвота ови.м водама. Новоотвореип пут од Грзе до Сисевца tielie моћп да турпстима и нзлетницн.ма покаже доскорашње богатство водс поред које пролази пределима чудесне лепоте. На репи Грзи ситуација је слпчна, мада су т\’ разрађеније методе уништавања рнбе. Овде се употребл>авају флаше са негашенн.м кречом и мреже. Ту углавмом стра да пастрмка. Друштво спортских риболоваиа нз Параћива ннје у могућности због недостагка фннансијских средстава, да обезосди ефш<асно чување овпх рска, тако да су оне готово оставл»ене на милост и немилост несавеспнм људпма. 0 Велпкој Морави ие треба много трошити речп јер је о то.ме лгного пута доста речено. Заштита на нашој терпторнјп не може много помоћи, јер она кол нас долази потпгно загађена. Ипак. иека се чује и наш глас. У нптересу заитгте природе и човекове околине требало би хнтно предузети мере за очување оека и њнховс лепоте, јер без жнвота one нсће пикоме битн потребне. А што сс тпче линамнташа, онп спадају у посебну категорнју рибокрадица. To је злочин према реаи. С. Обрадовић напомснутн да и хнгијена хо- ње ме поправн предстоји мотела „Борје" нијс на задовоља- ггћност ла се забрани употревајућој виспин, а ако се ста- ба н овог објекта. После контроле „Паласових“ објеката Санитарни и встерннарски инспсктори Скупштине општине 19. августа 1974. нзвршили су прегдед свнх објеката Угостнтељског прсдузећа „Палас” ns Свстозарсва. Изрсчено је шест маплатних казни и донета трн решења УРЕБЕЊЕ ГРАДА Чишћење корова и ђубришта Надазимо сс на добром путу да поред улнца и стамбенпх бдокова, најчешће на још неизграБено.м i-рађсвпнском зем* лпгшту, нестане коров п by6- ришта која су годтгнама чпнила ругдо града и представљала потенцнјална жаришта разнпх бОАССП!. Уз мадо ннвентпвности Извршиог савета п добре вол»е Завода за урбаппзам. а све то уз ссома малс грошкове, преЧишћење постојеће канализације Још једна акција која нма за циаз да се побољшају хнгијенскп условн у граду, спроведеиа је овог лета. Наиме, Завод за урбанизам и комуналне послове, пзвршио је чишћење постојеће каналнзацпје фекалних отпадака, тако да се вггше у цеигру града не осећа с.мрад, који је нарочнто у току лета бнр .неподношл>пв. Инспекција и.ма у плапу да предложн Скупштнин општние и Извршном савету да сс пнтање одржава!ва ове канализацпie it пор.мативно регулише. Пред ложпће се да се каналнзацнЈа прсда олрсђеној радној оргашг зацији п конкретно утврде обавезс у погдеду одржавања пстс. Поссбан пробде.м чинп као отклањању утврђених негтравиАности. Ради се о контроли познатпх објеката: мотел „КАиеура", бифе „Извор” д бнфс предузсћа „Космај”, као и менза у Прсдузсћу „Једниство” и ФТМ „Пролетер”. дузето јс чишпење овнх површина, које се uehe зауставитн са.мо овом акцпјом већ треба да iL\ia стални карактер, по замлсли и договору Извршног савета и Завода за комунидне посдове и урбанизам, Садашња акцнја је уједно и допринос акиији „Параћин у цвећу” која треба да начини покрет у будућем нзгдеду града и његовој хнгијени. С. О. кој мерн запушена тако да сс почела изливати у подрумс и дворишта станара и спровсдена акција чншћења није могла ла откаонн настали пробдем. Посде овога нужно се на.мебс предузимање ефггкаснпх мсра, гле је по свој прилици једини нзлаз у комплетном копан»у какалнзацнје од нзлпва у Црнпцу па до септичких јама, нпо lie вероватно нзнети доста с.рсдстава, алн ћс бпти у свако-мсдучају- јсфтиннјс него да доbe до векс еппдсмпје. С ИЗ „ПАРАНИНКЕ" И „Параћинка" подржава акцију ,,Параћин у цвећу“ Када с.мо ушли у круг Фабрике бо.мбона н ратлука „Па раћннка" дочекала нас је бу« ка мешалице за бетон и брујан»е камиона Који је довозно грађевинскн материја^х. Распнталн смо се шта се то гради, и од друта Анђелка Којичића дозвали да се to ypebyje фабрвчкл круг. Поред озелењава1ва површнна око фаоричке зграде п бетонпрања дворишта, изградиће се и две фонтане које ће својим водоскошкма допрннети лепоти фабри ке.„ На овај начип и „Параћинка” се укл>учује у акцију ,Д1араћнн у ивећу". Наша посла Зграда у којој је донславно била смеште* иа Библнотека „Др ВпКентије Ракић” у улиип Маршала Тита предвиђе на је за рушсље. Углавном. из тнх ра.злога, Бнблпотека јс лобила дру гс просторпјс. McbVTIJM. rv hctv згрх\у. Завод за кпбаннзам п општннско Ста.мбено прелузеће окрсчпли CV п својскп Прп премнлн за vce.\>eH>e*ripo Јсктпог бироа прн Заволу за грбанизам. Изненађује ла cv л»удп који cv на‘|обавсштсппјн могли себп ла лозволе да па згралг која се нпак ускоро pviim. утроше знатна срслства v време опште беспарнце. Л>. С.